DŽ. R.R. TOLKIN STVA STVARANJE VILINSKE PRIČE _____________________________ _________________________ ____ DRVO I LIST prevod s engleskog, engleskog, prepev prepev i pogovor: Nevena Pajović Pajović
Naslov Originala: J.R.R TOLKIEN, TREE AND LEAF
PREDOVOR Ova dela, O vilinskim pričama i Mazalov List prvi put su zajedno objavljena kao knjiga Drvo i List godine godine 1964. U ovom novom izdanju priključena im je i poema Mitopeja nastanak mitova!, u kojoj kojoj autor autor,, "ilomi "ilomitus tus,, Mitolju Mitoljuba# ba#,, svoje svoje stavov stavovee suprot suprotsta stavlj vljaa stavov stavovima ima Mizom Mizomitu itusa, sa, Mitomrs#a. Mitopeja, koja se ovde prvi put objavljuje, svojom mi$lju tesno je povezana s jednim delom eseja O vilinskim pričama, i to u tolikoj meri da je moj ota# u samom eseju #itirao četrnest sti%ova iz nje. &li, pre nego $to o tome ka'em ne$to vi$e, da prvo #itiram (Uvodnu bele$ku) svoga o#a uz prvo izdanje knjige Drvo i List . Ove dve Ove dve stva stvari, ri, O vilinskim pričama i Mazalov List , ovd ovdee su pon ponovo ovo $tampan $tampanee i objavljene zajedno. *i$e i% nije lako prona+i, iako jo$ uvek mogu biti zanimljive, naročito onima koji su u'ivali u Gospodaru prstena . Mada je jedno (esej), a drugo (priča), one su povezane simbolima -rveta i Lista, kao i time $to se na različite načine dotiču onoga $to se u eseju naziva (subkrea#ijom). ako/e, pisane su u istom periodu 19029!, kad je Gospodar prstenova počinjao da se razvija r azvija i da mi otkriva mogu+nosti rada i istra'ivanja u jo$ nepoznatoj zemlji, jednako obes%rabruju+oj za mene kao i za 3obite. Otprilike u to vreme bili smo stigli do rija, i ja tada nisam ni$ta vi$e od nji% imao pojma $ta se desilo sa 5andalom, niti ko je 7trajder8 i ve+ sam počeo da očajavam muče+i se da prona/em re$enje. 7am esej bio je prvobitno napisan kao jedno predavanje o ndrju Lengu, koje je u kra+oj ormi bilo odr'ano na Univerzitetu 7v. &ndrije godine 190 1. :onačno je objav objavlje ljen, n, uz mali mali dod dodata atak, k, kao kao jedan jedan od prilog prilogaa knjiz knjizii Eseji u počast Čarlsu Vilijemsu O;ord Universit< =ress, 194>!, sada ve+ rasprodatoj. Ovde je pre$tampan samo sa nekoliko manji% izmena. =riča nije objavljena sve do 194>. -ublin ?evie@!. Aije ni menjana otkako je uobličena u rukopisu, vrlo brzo, jednog dana kada sam je, probudiv$i se, ve+ imao na umu. Bedan od njeni% izvora bilo je razgranato drvo topole koje sam mogao da vidim čak i le'e+i, iz kreveta. Ae znam za$to, ali njegov vlasnik sasekao mu je iznenada grane. 7ada je to drvo sasvim posečeno, i to je manje varvarska kazna za ma koji od zločina zbog koji% je moglo da bude optu'eno, kao $to je (biti veliko i 'ivo). Mislim da nije imalo prijatelja, niti ikoga ko bi za njim za'alilo, sem mene i para sova. U esej esejuu O vilinskim pričama, moj ota# #itirao je (kratak izvod iz pisma koje sam jednom prilikom pisao izvesnom čoveku koji je mit i vilinsku priču opisao kao Cla'iC8 mada je, da budem iskren, bio dovoljno obziran i dovoljno pametan da stvaranje vilinske priče nazove CUdisanjem la'i kroz 7rebroC). Ditat počinje ovako C-ragi gospodine,C reko%, Cmada sad ve+ davno otu/en, čovek nije sasvim izgubljen niti sasvim promenjen.C U rukopisnom materijalu Mitopeje nema ni traga od ma kakve (poslani#e u sti%u) ove vrste. =ostoji čak sedam verzija ove poeme i ni u jednoj nema nikakvog oblika ličnog obra+anja 2 $tavi$e, prva četiri rukopisa počinju sa (On posmatra drve+e), a ne sa (*i posmatrate drve+e) dok je naslov najranije verzije bio Nizomitos: dugačak odgovor na kratku besmislicu !. =o$to reči (Mada sad ve+ davno otu/en) zavise od sti%ova koji im pret%ode & ne 194E, kako je pogre$no stajalo u izdanju iz 194>. U usnoti prvobitne (Uvodne napomene). & predavanje je zapravo odr'ano . marta 1909 3amri :arpinter, iograija, str. 191.!
1
Fovekovo sr#e ne sastoji se od la'i, ve+ od jedinog Mudra#a ono mudrost tra'i, i jo$ uvek spominje se Ajega i po$to se čitav ovaj pasus nalazi, s malim izmenama, u svim, pa i najranijoj verziji, jasno je da je (pismo) bilo sredstvo. Fovek koji je mit i vilinsku priču opisao kao (la'i) bio je :. 7. Luis. U petoj verziji Mitopeje onoj u kojoj su uvodne reči (On posmatra drve+e) postale (*i posmatrate drve+e)! moj ota# je napisao (-'. ?. ?. . za :. 7. L.), i opet u $estoj dodao ("ilomitus Mizomitusu). Aa marginama gotovog rukopisa dodao je dve bele$ke G, od koji% se prva spram reči (drve+e) u uvodnim sti%ovima! odnosi na (mentalni okvir) poeme -rve+e je izabrano zato $to ga je očas lako klasiikovati, i $to je svako od bezbrojni% stabala jedinstveno. &li, kako se ovo mo'e re+i i za druge stvari, onda +u re+i to je zato $to ga prime+ujem vi$e nego ve+inu drugi% stvari daleko vi$e nego ljude!. U svako svakom m sluča slučaju, ju, menta mentalni lni okv okvir ir poz pozadi adine ne ovi% ovi% sti%ov sti%ovaa čine čine $umara $umarakk i $etali $etali$te $te Modlin :oled'a u Oksordu no+u. #olkin: $edna %iogra&ija &llen H Un@in, 19>>, str. 1462!, 3amri :arpinter U knjizi D! "! "! #olkin: je indentiikovao tu priliku koja je dovela do pisanja Mitopeje. Uveče, 19. septembra 1901. godine, :. 7. Luis pozvao je mog o#a i 3juga -ajsona na večeru u Modlin :oled', posle čega su $etali po okolini i razgovarali, kako je Luis napisao tri dana kasnije svom prijatelju &rturu 5rivzu, (o metaori i mitu 2 prekinuti naletom vetra, koji je do$ao tako iznenada u mirno i toplo veče, i pokidao i uskovitlao toliko li$+a, da smo mislili da pada ki$a. 7vi smo ostali bez da%a, a ova dvoji#a su u'ivala u ekstazi jednog takvog prizora skoro isto toliko koliko bi i ti u'ivao). U slede+em pismu 5rivzu od 1 oktobra 1901 0.! Luis je prepričao ideje koje su -ajson i moj ota# izneli u pogledu (istinskog mita), priče o 3ristu. & 3amri :arpinter je u %iogra&iji, i detaljnije u Mastiljarima &llen H Un@in, 19>, str. 4G2I! izneo svoju zamisao o diskusiji koja se odvijala te večeri, koriste+i izvode iz Luisovi% pisama i su$tinu rasprave iz Mitopeje. -rugu zabele$ku sa margine dovr$enog rukopisa mo'emo sasvim prigodno da prenesemo u #elini, mada ona u osnovi predstavlja obja$njenje i nema veze s istorijom stvaranja poeme. =rimedba se odnosi na osmi sti% devete stroe (la'no zavo/enje dvaput zavedenog)! (C-vaput zavedenogC, jer je vra+anje zemaljskom dobru kao jedinom #ilju ve+ jedna zabluda, ali i taj #ilj pogre$no je postavljen postavljen i izopačen.) izopačen.) U isto vreme kad je pisao ove bele$ke, moj ota# je na kraju rukopisa dodao (Aapisano uglavnom za vreme de'uranja na ispitima). Ovdee $tamp Ovd $tampan an tekst tekst Mitopeje tekst je krajnje verzije, tačno onako kako stoji u samom rukopisu. Mada je istorija ovog teksta kompleksna po detaljima, mo'e se re+i da se razvoj poeme kroz sedam verzija uglavnom odrazio na njenu du'inu. U ranijim obli#ima bila je mnogo kra+a, jer su nedostajale tri stroe koje počinju sa (lagosloveni (lagosloveni bili su), a zavr$avaju se sti%om (nit svoj skiptar mali pola'em zla+ani). 'risto&er #olk #olkin in
Ove bele$ke mogu da datiraju iz novembra 190I. ili kasnije, ali je sigurno da su dopisane na rukopisu tek po$to je tekst poeme bio zavr$en. 3 Ova pisma objavljena su u knjizi (ni traju zajedno: )isma '! *! Luisa +rturu Grivzu 191421960!, koju je uredio *olter olter 3uper, Dollins, 19>9, str. 4G1, 4GI2. Ja%valjujem 3amriju :arpinteru na pomo+i u pogledu ove stvari. 2
O VILINSKI! PRIČA!A =redla'em da govorim o vilinskim pričama, mada sam svestan da je to prenagljena avantura. *ilin2#arstvo je zemlja puna opasnosti, u njoj su jame za nesmotrene i tamni#e za previ$e smele. & previ$e smelim mogu i sebe da smatram, jer iako sam ljubitelj vilinski% priča otkako sam naučio da čitam, i mada sam ponekad o njima razmi$ljao, ja i% proesionalno nisam proučavao. e$ko da sam bio i$ta vi$e od lutaju+eg istra'ivača ili prolaznika! u toj zemlji, pun ču/enja, ali ne i znanja. Darstvo vilinske priče $iroko je i duboko i visoko i ispunjeno mnogim stvarima sve vrste zverinja i pti#a nalaze se tamo8 mora bez obala i zvezde nebrojene8 lepota koja očarava i neprestana opasnost8 i radost i tuga o$tri kao mačevi. Fovek mo'e, mo'da, da se smatra sre+nim $to je lutao po tom #arstvu, ali samo njegovo bogatstvo i neobičnost zave'u jezik putnika koji bi da o njima priča. & dok se tamo nalazi, za njega je opasno da se mnogo raspituje, da se kapije ne bi zatvorile a ključevi izgubili. Kma, ipak, neki% pitanja na koja onaj koji treba da govori o vilinskim pričama mora da odgovori, ili da poku$a da odgovori, ma $ta narod *ilin2#arstva mislio o njegovoj drskosti. Aa primer $ta su vilinske priče :akvo je nji%ovo poreklo :akva je korist od nji% =oku$a+u da dam odgovore na ova pitanja, ili takve nagove$taje odgovora na nji% koje sam uspeo da napabirčim 2 prvenstveno iz sami% priča, iz neki% od čitavog mno$tva koje znam.
VILINSKA PRIČA ta je to vilinska priča U ovom slučaju uzalud +ete se obra+ati (ks&ordskom univerzitetskom rečniku. On uop$te ne pominje kombina#iju vilinska priča, i nije ni od kakve pomo+i na temu vile uop$te. U -odatku, bajka, se bele'i od godine 1>IE, a za njen glavni smisao se ka'e da je to a! bajka o vilama, ili uop$te legenda o vilama8 sa daljim značenjima, b! nestvarna ili neverovatna priča, i #! izmi$ljotina. =oslednja dva značenja učinila bi očigledno moju temu beznade'no op$irnom. & prvo značenje previ$e je usko. Ono nije preusko za jedan esej8 dovoljno je $iroko za mnogo knjiga, ali je nedovoljno da pokrije sve ono za $ta se inače upotrebljava. =ogotovu ako pri%vatimo leksikograsku deini#iju vila (natprirodna bi+a maju$nog rasta, koja po narodnom verovanju poseduju magične mo+i i imaju velikog uti#aja, i u dobru i u zlu, na poslove ljudi). Natprirodno je opasna i te$ka reč u ma kom od svoji% značenja, bilo u slobodnijem ili u stro'em smislu. &li, te$ko da mo'e da se primeni za vile, sem ako se to ne tumači čisto kao preiks za superlativ. Ber čovek je taj koji je, nasuprot vilama, natprirodan i često maju$nog rasta!, dok su vile i vilenja#i zaista prirodni, daleko prirodniji od njega. akva je nji%ova sudbina. =ut koji vodi u vilinsko #arstvo nije put za ?aj8 verujem da ne vodi čak ni u =akao, mada neki dr'e da se uzgred mo'e i tamo dospeti uz malu pomo+ Navola. O zar ne vidi$ onaj uzan put ako gusto obrasCo, u trnju i 'bunju Ono je staza =ravednosti, Mada malo nji% pita za nju. K zar ne vidi$ onaj $irok, $irok drum to se pru'a preko ljiljan2gaja Ono je staza ezbo'nosti, Mada je neki zovu =utem do ?aja. & zar ne vidi$ onaj lep puteljak $to oko padine vijuga tamo o je put za #arstvo vila maju$ni% :ud ti i ja no+as tumaramo. to se tiče maju-nog rasta, ne poričem da je to s%vatanje vode+e u savremenoj upotrebi. Festo sam razmi$ljao o tome kako bi bilo zanimljivo poku$ati da se otkrije kako je do$lo do toga, no moje znanje nije dovoljno za pouzdan odgovor. Aegda je zaista bilo neki% stanovnika vilinskog #arstva koji su bili mali mada ne i maju$ni!, ali nizak rast nije bio karakterističan za taj narod u #elini. akvo maju$no bi+e, patuljak ili vila, u ngleskoj je naga/am! uglavnom ve$tački proizvod literalne ma$teI. Mo'da nije neprirodno $to se u ngleskoj, zemlji u kojoj se ljubav prema preinjenom i skladnom često iznova pojavljivala u umetnosti, ma$ta u ovom slučaju okrenula ka ljupkom i maju$nom, dok je u "ran#uskoj oti$la na dvor i stavila na sebe puder i dijamante. Kpak, pretpostavljam da je ova minu#ioznost zajedno s #ve+em i leptirima bila tako/e proizvod (ra#ionaliza#ije), koja je sjaj *ilin2#arstva svela na ino+u, a nevidljivost na si+u$nost O olkinovim terminima (bajka) i (vilinska priča) i nji%ovom prevodu videti u pogovoru, 2 =rim. prev. 5ovorim o promenama pre nego $to je počelo da raste zanimanje za narodne umotvorine drugi% zemalja. ngleske reči, kako el& patuljak, vila! dugo su bile pod uti#ajem ran#uskog 2 odakle su izvedene reči &a. mala vila!, aerie vilinsko #arstvo! i air< $umska vila, nima!8 ali su kasnije, nji%ovom upotrebom u prevodu, &air. i el& poprimile dosta atmosere od nemački%, skandinavski% i keltski% bajki, mnoge karakteristike nji%ovi% /uldu0&olk , daoine0sit/e i t.l1.t/ teg priča. 4
5
koja se mo'e skriti u jagorčevini ili $+u+uriti iza vlati trave. Kzgleda da je to postalo moderno ubrzo po$to je posle veliki% putovanja svet počeo da se čini pretesnim i za ljude i za vilenjake8 kad je čarobna zemlja 3aja resejla na zapadu postala običan razil, zemlja #rvenog drveta, zimzelene sekvoje 6. U svakom slučaju za to je uglavnom zaslu'na literatura, u čemu su svoje uloge odigrali *ilijem ekspir i Majkl -rejton >. -rejtonova Nim&idija je preteča dugog niza priča o vilama iz #ve+a i lutaju+im du%ovima s antenama koje ja kao dete nisam voleo, a koje su moja de#a prosto mrzela. ndrju Leng je imao slična ose+anja. U predgovoru za Lila knjigu bajki on pominje priče dosadni% savremeni% autora8 (oni uvek počinju s nekim malim dečakom ili devojči#om koji nailaze na vile iz nar#isa i gardenija i #veta jabuke... ove vile poku$avaju da budu sme$ne i ne uspevaju u tome8 ili poku$avaju da pridikuju i uspevaju). &li, sve to počelo je, kao $to sam rekao, mnogo pre devetnaestog veka, i odavno je ve+ uveliko zamaralo, verovatno zbog zasi+enosti neuspelim poku$ajima da se bude sme$an. -rejtonova Nim&idija, posmatrana kao vilinska priča priča o vilama!, jedna je od najgori% ikad napisani%. Oberonova palata ima zidove od paukovi% nogu, K prozore sa mačijim očima, & krov, umesto drvenim ljuskama, =okriven je slepog mi$a kril#ima. *itez =igvigen 7vinjokosi! ja$e na %itroj u%ola'i, i $alje svojoj ljubavi, :ralji#i Meb, narukvi#u od mravlji% očiju, i pri tom joj zakazuje sastanak na #vetu jagorčevine. &li, bajka koja se odvija usred sve te lepote je glupa priča o intrigama i lukavim posredni#ima8 %rabri vitez i besni mu' upadaju u blato, a nji%ov gnev sti$ava gutljaj vode iz Lete. ilo bi bolje da je Leta progutala #elo to zame$ateljstvo. Oberon, Meb i =igvigen mogu da budu patulj#i ili male vile kao $to &rtur, 5inivera i Lanselot to nisu8 ali priča o dobru i zlu na &rturovom dvoru pre je (vilinska priča) nego ova bajka o Oberonu. Vila, kao imeni#a koja vi$e ili manje odgovara imeni#i patuljak , relativno je moderna reč koja te$ko da je bila u upotrebi pre doba judora. =rvi #itat u (ks&ordskom rečniku jedini pre 14IE. n. e.! značajan je. Uzet je od pesnika 5auera kako on be-e vilinski . &li, 5auer ovo nije rekao On je napisao kako on be$e od vilinski%, u smislu (kao da potiče iz *ilin2#arstva). 5auer je opisivao mladog viteza koji poku$ava da opčini sr#a devojaka u #rkvi. Aa/i kljuse i na njemu Mlad *itez u nekakvom $lemu, Kl, nečem od li$+a zelena Ja no$enje van grobova, 7ve da bi sve'e izgledao8 K tako je u nji% gledao, =ravo, kCo soko kad prati =len koji bi da u%vati, K kako od vilinski% bi On se pred njima stvori. Ovo je jedan mlad čovek od smrtničke krvi i mesa8 ali on pru'a mnogo bolju sliku stanovnika *ilin2#arstva od deini#ije (vile) pod koju je, dvostrukom gre$kom, svrstan. Ber, problem s pravim stanovni#ima *ilin2#arstva jeste u tome $to ne izgledaju uvek onako kako inače izgledaju. & zaogr+u se ponosom i lepotom koje bismo i mi po'eleli. Aajmanji deli+ čarolija Ja mogu+nost da je ira# 3aj resejl odigrao ulogu pri davanju imena razilu videti kod Aensena u *evernim maglama, KK, GG0 2 0E. 7 Aji%ov uti#aj nije bio ograničen samo na nglesku. U nemačkom jeziku, reč El& , El&e, preko *ilandovog prevoda iz 1>64, potiče iz *na letnje no2i. 8 3on&essio +mantis 4spovest ljubavnika!, sti% >E6I, prvo olio izdanje. 6
pomo+u koji% upravljaju 'ivotom čoveka u dobru i u zlu jeste mo+ poigravanja njegovim telom i njegovim sr#em. :ralji#a *ilinskog #arstva, koja je omasa 7ti%otvor#a ponela na svom mlečno2 belom papiru br'em od vetra, proja%ala je pored ildonskog drveta kao dama, ako je uop$te bila 'ena, očaravaju+e lepote. ako je 7penser bio dosledan tradi#iji kad je vitezove svoje *ilin2 zemlje nazvao vilinskim imenom. o ime pripadalo je takvim vitezovima kao $to je 7er 5ajon, pre nego =igvigenu naoru'anom 'aokom str$ljena. 7ada, mada sam se samo dotakao potpuno neadekvatno! patuljaka i vila, moram da se vratim, jer sam se udaljio od svoje prave teme, a to su vilinske priče. ?ekao sam da je značenje (priče o vilama) previ$e usko. 9 Ono je takvo čak i ako odba#imo onaj maju$ni rast, jer vilinske priče, kako se taj pojam obično koristi u engleskom jeziku, nisu priče o vilama ili patuljcima, ve+ priče o *ilinskoj zemlji, to jest *ilin2#arstvu, kraljevstvu ili dr'avi u kojoj ta bi+a 'ive. *ilin2 #arstvo podrazumeva jo$ mnogo toga pored vila i nimi, i pored patuljaka, ve$ti#a, trolova, divova, ili zmajeva8 ono dr'i mora i sun#e, mese# nebo i zemlju i sve $to je na njoj drvo i pti#u, vodu i kamen, vino i %leb, i sve nas, smrtne ljude, kad smo začarani. =riče koje se u stvari primarno bave (vilinskim svetom), to jest onim stvorenjima koja se u modernom engleskom tako/e mogu zvati elves male vile, patulj#i!, relativno su retke, i, kao po pravilu, ne mnogo zanimljive. *e+ina dobri% (vilinski% priča) je o avanturama ljudi u tom Darstvu opasnosti ili na njegovim mračnim po%odima. to je prirodno8 jer ako vile zaista postoje nezavisno od na$i% priča o njima, onda je i ovo zasigurno tačno vilinski svet nas se uglavnom ne tiče, niti se mi tičemo njega. Aa$e su sudbine odvojene, i na$e staze retko se sastaju. Fak i na samim grani#ama *ilinskog #arstva vile susre+emo samo kad nam se putevi slučajno ukrste. 1E -eini#ija vilinske priče 2 $ta je to, ili $ta bi to trebalo da bude 2 ne zavisi, dakle, ni od kakve deini#ije ili istorijskog pregleda o vilama ili patulj#ima, ve+ od same prirode *ilinskog #arstva, tog Darstva opasnosti, i atmosere koja vlada u njemu. Ba ne+u poku$ati da ga deini$em, niti da ga direktno opi$em. *ilinsko #arstvo ne mo'e se u%vatiti u mre'u od reči8 jer, jedna od njegovi% osobina jeste da bude neopisivo, mada ne i nepojmljivo. Ono ima mnogo činila#a, a analiza ne+e obavezno otkriti tajnu #eline. Kpak, ja se nadam da +e ono $to imam kasnije da ka'em o drugim pitanjima dati malo uvida u moje nesavr$eno vi/enje toga. U ovom trenutku re+i +u samo ovo (vilinska priča) je ona koja se dotiče *ilinskog sveta ili ga koristi, ma koji njen glavni #ilj bio satira, avantura, moralitet, antazija. 7ama reč 5aerie vilinski! mo'e mo'da najbli'e da se prevede kao Magija 11 2 ali to je magija posebnog raspolo'enja i mo+i, krajnje udaljena od vulgarni% instrumenata marljivog čarobnjaka2naučnika. =ostoji jedan uslov ako u priči ima imalo satire, jedna se stvar nikako ne sme ismejavati, a to je sama magija. Ona se u toj priči mora ozbiljno s%vatiti, a ne ismejavati, niti obja$njavati. -ivljenja vredan primer ove ozbiljnosti jeste srednjovekovni vite$ki roman u sti%u *er Gavejn i 6eleni Vitez . Ao, sve i da primenimo samo ova nejasna i lo$e deinisana ograničenja, postaje jasno da su mnogi, čak i oni koji su upu+eni u ove stvari, termin (vilinska priča) koristili veoma nepa'ljivo. 7amo jedan pogled na novija izdanja ti% knjiga, koje se predstavljaju kao zbirke (vilinski% priča), dovoljan je da se poka'e da su priče o vilama, o porodi#i vilinski% bi+a u ma kojim od nji%ovi% stani$ta, čak i o patulj#ima i vukodla#ima, samo mali deo nji%ovog sadr'aja. o se, kao $to smo ve+ videli, i moglo očekivati. &li, ove knjige tako/e sadr'e i mnoge priče koje ne koriste vilinski svet, čak sa njim nemaju nikakvog dodira, pa nema nikakvog osnova da budu uvr$tene u tu zbirku. -a+u jedan ili dva primera kakve bi% ispravke napravio. Ovo +e i+i u prilog negativnoj strani deini#ije. =okaza+e se, tako/e, da +e nas dovesti i do drugog pitanja kakvo je poreklo vilinski% priča Osim u posebnim slučajevima kao $to su zbirke vel$ki% i gelski% bajki. U tim pričama o (=orodi#i vila) ili narodu i ponekad se izdvajaju kao (vilinske bajke) od (narodni% bajki), obu%vataju+i različita čudesa. U ovom vidu upotrebe (vilinske bajke), ili (umotvorine o vilama) su kratki prikazi pojavljivanja vila ili nji%ovog uplitanja u poslove ljudi. =ostoje+a razlika plod je prevo/enja. 10 Ovo je tako/e tačno, čak i da su ova bi+a samo plod čovekovog uma, (tačno) samo kao poseban vid projektovanja jednog od čovekovi% vi/enja Kstine. 11 *idi dalje 7?. ilo 60 9
roj takvi% zbirki (vilinski% priča) sada je veoma veliki. Aa engleskom verovatno nijedna ne mo'e da se meri, bilo po popularnosti, bilo po sveobu%vatnosti, bilo po op$tim vrednostima sa dvanaest knjiga u dvanaest boja koje dugujemo ndrju Lengu i njegovoj suprugi. =rvo izdanje ovi% knjiga pojavilo se pre vi$e od pedeset godina 19!, i jo$ uvek se $tampaju. *e+i deo nji%ove sadr'ine prolazi na mom ispitu, manje ili vi$e lako. Ba i% ne+u analizirati, mada bi analiza mogla da bude zanimljiva, ali uzgred bele'im da od priča iz ove )lave knjige bajki nijedna nije prvenstveno o (vilama), a samo se nekoliko odnosi na nji%. *e+ina ti% bajki preuzeta je iz ran#uski% izvora, $to je za to doba, po izvesnim pitanjima pravilan izbor, kao $to bi to jo$ uvek mogao da bude mada ne po mom ukusu, ni sada, ni u detinjstvu!. U svakom slučaju, uti#aj arla =eroa bio je sna'an, jo$ otkako su njegove 3ontes de ma Mere l C (.e )riče majke guske!, prvi put prevedene na engleski u osamnaestom veku, kao i zbog ostali% slični% izvoda iz ogromne rizni#e poput 3abinet des 5ees Vilinski kovčei2 ! koji su postali svima dobro znani, da bi vam, pretpostavljam, i danas, na molbu da se nasumi#e navedu naslovi tipični% (vilinski% priča), najverovatnije imenovali neku od ovi% ran#uski% bajki, kao $to su Mačak u čizmama, )epeljuga ili 3rvenkapa . & nekima bi prve na pamet pale 5rimove %ajke. Me/utim, $ta da se ka'e za to $to je u )lavoj knjizi, objavljeno )utovanje u Liliput Ba +u re+i ovo to nije bajka, ni vilinska priča, niti onakva kao $to ju je njen autor stvorio, niti u tom vidu u kome je objavljena, (sa'eta) od strane gospo/i#e Mej :endal. a priča nema tu $ta da tra'i. =la$im se da je uvr$+ena samo zato $to su Liliputan#i mali, čak maju$ni rastom, $to je jedina osobina po kojoj su iole izuzetni. &li, maleni rast je u vilinskom svetu, kao i u na$em, samo slučajnost. =igmej#i nisu ni$ta bli'i vilinskom svetu od =atagona#a. Ba ovu priču ne izuzimam zbog satiričnog pristupa satire, prigu$ene ili u prekidima, ima i u pričama koje su nesumnjivo (vilinske), a u mnogim tradi#ionalnim pričama u kojima je danas ne prime+ujemo, satira je često bila u osnovi. Kzuzimam je zato $to nosila# satire, ma kako sjajan taj izum bio, pripada klasi priča o putovanjima. akve priče opisuju čudesa, ali ona čudesa koja se mogu videti na ovom smrtnom svetu, u na$e vreme i u prostoru koji skriva samo daljina. =riče o 5uliveru nemaju ni$ta vi$e prava da budu ovde uvr$+ene od pripovedanja arona Min%auzena8 ili, re#imo, )rvog čoveka na Mesecu, odnosno Vremenske ma-ine. tavi$e, za Kloje i Morloke postojao bi bolji izgovor nego za Liliputan#e. Liliputan#i su ljudi na koje se s puno pakosti gleda odozgo, sa krovova ku+a. Kloji i Morol#i 'ive daleko u vremenskom ambisu koji je toliko dubok, ba$ kao da su na nji% bačene neke čini. & ako su nastali od nas, treba podsetiti na to da je jedan drevni engleski mislila# jednom izveo reč .l&e, to jest vile, preko :aina od &dama. 1G Ova začaranost daljinom, naročito vremenskom udaljeno$+u, oslabljena je samo naopakom i neverovatnom, samom *remenskom ma$inom. Ao, mi na ovom primeru uvi/amo jedan od glavni% razloga zbog čega su grani#e vilinske priče neizbe'no neizvesne. Farolija *ilin2#arstva nije sama sebi #ilj. Ajena vrlina je u njenim dejstvima me/u kojima je i zadovoljavanje neki% iskonski% ljudski% te'nji. Bedna od ti% te'nji jeste i te'nja za istra'ivanjem dubina prostora i vremena. -ruga je kao $to +e se videti!, da se komuni#ira s drugim 'ivim bi+ima. ako priča mo'e da se bavi zadovoljavanjem ovi% te'nji, uz dejstvo ma$ine, ili čarolije, ili bez toga, a srazmerno stepenu uspe$nosti pribli'i+e se su$tini i poprimiti ton prave vilinske priče. -alje, posle priča o putovanjima, tako/e bi% isključio, ili izuzeo iz reda, svaku priču koja koristi me%anizam 7na, dakle snivanja za vreme normalnog ljudskog spavanja, da bi objasnila prividno doga/anje svoji% čudesa. Fak i onda kad bi opisani san u svakom drugom pogledu sam po sebi bio vilinska priča, ja bi% čitavu #elinu proglasio za te$ko o$te+enu poput dobre slike u ramu koji je kvari. Kstina je da 7an nije nepovezan s vilinskim svetom. U snovima nepoznate sile uma mogu biti otključane. U nekima od nji% čovek mo'e zakratko da koristi mo+ vilenja$tva, tu mo+ koja, čak i dok začinje priču, utiče da ona za'ivi i zablista nam pred očima. Aeki pravi san mo'e ponekad i te kako da bude poput vilinske priče skoro /avolske lako+e i ve$tine 2 dok se sanja. &li, ako vam pisa# koji se budi ka'e da je njegova priča samo ne$to $to je zami$ljeno u njegovom snu, on onda namerno zavarava osnovnu te'nju koja je u samoj su$tini vilinske priče, a to je ostvarenje zami$ljenog čuda, nezavisno od razuma. Ja bajke se često tvrdi istinito ili %eovul&7 11121G.
12
la'no, ne znam!, da rade za privid, da pomo+u (izmi$ljotina) varaju narod. Ao, to je sasvim drugo pitanje. o je nji%ov stvar. akve prevare de$avaju se, svakako, u pričama u kojima same vile nisu privi/enja8 iza izmi$ljenog postoje stvarne volje i mo+i, nezavisno od ljudskog razuma i #iljeva. =o svaku #enu je neop%odno za nepatvorenu vilinsku priču, da bi se ona razlikovala od upotrebe ove orme za sitnije i ni'e #iljeve da se prika'e kao (istina). Jnačenje (istine) u vezi s ovim razmotri+u kroz koji trenutak. Ao, po$to se vilinska priča bavi (čudima), ona ne mo'e da toleri$e nikakav okvir ili me%anizam koji bi sugerisao da je #ela priča u kojoj se ona pojavljuju izmi$ljotina ili iluzija. 7ama priča, naravno, mo'e biti tako dobra da okvir mo'e da se zanemari. Kli, mo'e da bude uspela i zabavna kao priča o snu. akve su priče Luisa :erola o &lisi, sa snom kao okvirom i izgovorom za transorma#ije. Jbog ovog i drugi% razloga! one nisu vilinske priče.10 =ostoji jo$ jedna vrsta pripovetke o čudesima koju bi% isključio iz grupe (vilinski% priča), opet sigurno ne zato $to mi se ne dopada naime, prava (priča o zverima). Kzabra+u jedan primer iz Lengovi% 'njiga bajki Majmunovo srce, 7va;ili priča koja je data u Lila knjizi bajki. U ovoj priči jedna zla ajkula namamila je majmuna da je uzja$e i donela ga na pola puta do svoje zemlje pre nego $to mu je otkrila činjeni#u da je sultan te zemlje bolestan i da mu je majmunovo sr#e potrebno da izleči svoju bolest. &li, majmun je nadmudrio ajkulu i naveo je da ga vrati uveravaju+i je da mu je sr#e ostalo kod ku+e, da visi u torbi na drvetu. =riča o zverima, naravno, ima veze sa vilinskom pričom. Jveri i pti#e i druga stvorenja često govore kao ljudi u pravim vilinskim pričama. Bednim delom često malim!, ovo čudo potiče od jedne od primarni% ('elja) koje le'e blizu sr#a *ilin2#arstva 'elje ljudi da op$te s drugim 'ivim bi+ima. &li, govor zveri u priči o zverima, koji se tako razvio u posebnu granu, ima malo veze s tom 'eljom, a često zaboravlja na nju. Fudnovato razumevanje, od strane ljudi, odgovaraju+i% jezika pti#a i zveri i drve+a, mnogo je bli'e pravim namerama vilinskim. &li, priče koje se ne bave ljudima, ili u kojima su 'ivotinje glavni juna#i, a ljudi i 'ene su, ako se i pojavljuju, tek sporedni, i iznad svega one u kojima je 'ivotinjski oblik samo maska na ljudskom li#u, lukavstvo satiričara ili pripovednika 2 to su priče o zverima a ne vilinske priče pa bio to Lisac "ejnard , ili )riča časne sestre o sve-teniku , ili Je# iz %rera, ili čak #ri praseta. =riče eatrise =oter blizu su grani#e *ilin2zemlje, ali su van nje, mislim, najve+im delom. 14 u svoju blizinu duguju najvi$e svom jakom moralnom elementu, pod čime podrazumevam nji%ovu priro/enu moralnost, a ne nekakav alegorični signii#atio. &li, 6eka )era , mada sadr'i zabranu, mada i u *ilin2#arstvu ima zabrana kao $to i%, verovatno, ima svuda na svetu na svakom planu i u svakoj dimenziji! ostaje priča o 'ivotinjama. sad, i Majmunovo srce je prosto samo priča o 'ivotinjama. =retpostavljam da je u 'njigu vilinski/ priča uvr$+ena ne prvenstveno za%valjuju+i svom zabavnom tonu, ve+ ba$ zbog majmunovog sr#a koje je tobo'e bilo ostavljeno u torbi. o je bilo značajno za Lenga, poznavao#a olklora, mada je ova neobična ideja upotrebljena samo kao dosetka8 jer u ovoj priči, majmunovo sr#e bilo je zapravo sasvim normalno, i u grudima. 7vejedno, ovaj detalj prosto ukazuje samo na sporednu primenu jednog drevnog i veoma ra$irenog narodnog verovanja, koje se javlja u vilinskim pričama, 1I verovanja da 'ivot ili snaga čoveka ili nekog drugog bi+a mo'e da le'i u nekoj drugoj stvari, ili u nekom drugom delu tela naročito sr#u! koji mo'e da se odvoji i sakrije u torbi, pod kamenom, ili u jajetu. :ad je reč o tradi#iji bele'enja narodni% predanja, ovu ideju koristio je s jedne strane -'ord' Mek -onald u svojoj baj#i Divovo srce , čiji #entralni motiv kao i mnogi drugi detalji! potiče iz dobro poznati% priča. 7 druge strane javlja se u za#elo jednoj od verovatno najstariji% zabele'eni% priča, u )riči o dva brata , s egipatskog -C Orsinji papirusa. amo mla/i brat ka'e starijem *idi bele$ku & na kraju. 'rojač iz Glostera mo'da je najbli'a. Gospo8a #igivinkl bila bi jednako blizu, da nije nagove$tenog obja$njenja sna. K Vetar u vrbaku uvrstio bi% u priče o 'ivotinjama. 15 Aa primer, Div koji nije imao srca u -eisentovim Narodnim pričama iz Aorve$ke8 ili Mala sirena u 'embelovim Narodnim pričama sa 6apadne -kotske visoravni 8 ili u ne$to daljoj vezi u Die 'ristallkugel 'ristalnoj kugli ! kod ra+e 5rim. 13 14
(Jačara+u svoje sr#e i stavi+u ga na vr% #veta kedrovog drveta. sad, kedar +e biti posečen i moje sr#e pa$+e na zemlju, i ti +e$ do+i da ga tra'i$, i pro+i+e ti sedam godina u tra'enju8 ali kad ga na/e$, stavi+e$ ga u bokal %ladne vode, i ja +u izistinski o'iveti.) 16 &li, takva interesovanja i pore/enja poput ovi% dovode nas na prag drugog pitanja :oji su koreni (vilinski% priča) o, naravno, mora da znači koren ili koreni vilinski% elemenata. Ber, pitati koji su koreni priče ma koliko stručno! znači pitati o poreklu jezika i uma.
ad', Egipatska čitanka, str. G1.
16
POREKLO Japravo, to pitanje (:oji su koreni vilinski% elemenata) vra+a nas najposle istom osnovnom istra'ivanju8 no mnogo je elemenata u vilinskim pričama kao $to je ovo sr#e, perje labuda, čarobno prstenje, proizvoljne zabrane, zle ma+e%e, čak i same vile! koji se mogu proučavati a da se ne dotiče ovo glavno pitanje. akva proučavanja, bila kakva bila, ipak su naučna makar u pogledu namere! i predmet su bavljenja olklorista ili antropologa, to jest ljudi koji te priče koriste ne za ono za $ta su namenjene, ve+ kao majdan za dokaze, ili inorma#ije o pitanjima koja i% zanimaju. o je sama po sebi savr$eno legitimna pro#edura 2 ali neznanje ili zanemarivanje prirode priče kao nečeg $to se pripoveda u #elosti! često su takve proučavao#e dovodili do čudni% zaključaka. Kstra'ivačima ove vrste ponavljanja slični% motiva kao $to je ovaj sa sr#em! izgleda naročito va'no,i to u tolikoj meri da su proučavao#i olklora skloni da skrenu sa svog sopstvenog puta, ili da se tako (stenograski) izraze, da navedu na pogre$ne zaključke, naročito onda kad oni iz nji%ovi% monograija prelaze u knjige o knji'evnosti. 7kloni su da ka'u da su ma koje dve priče izgra/ene oko istog olklornog motiva, ili koje sadr'e uop$te sličnu kombina#iju takvi% motiva, (iste priče). Fitamo da je %eovul& samo verzija Dat Erdm9nnekena8 da je 3rni %ik od Norve-ke Lepotica i 6ver , ili da je ista priča kao Eros i )si/a8 da je staronordijska priča Gospodarica sluavka ili irska %orba ptica; , i mnoge njoj srodne, s varijantama! (ista kao grčki mit o Basonu i Medeji). vrdnje ove vrste neumesno skra+ene! mogu da nose i neki element istine, ali nisu tačne u onom smislu koji podrazumeva vilinska priča8 nisu umetnički ni literarno tačne. Ono $to se zapravo uzima u obzir jeste ba$ ton, atmosera, pojedinačni detalji priče koje je nemogu+e klasiikovati, i iznad svega sadr'ina koja pro'ima 'ivotom netaknuti kostur zapleta. ekspirov 'ralj Lir nije isto $to i Lajmanova priča o njegovom %rutu. Kli da uzmemo ekstremni slučaj 3rvenkape od sasvim sporednog je značaja to da prepričana verzija ove priče, u kojoj devojči#u spasavaju drvoseče, direktno potiče od =eroove priče u kojoj je nju pojeo vuk. Ono $to je zaista va'no jeste da ova druga verzija ima sre+an zavr$etak manje2vi$e, i to ako ne 'alimo preterano za bakom!, a da ga =eroova verzija nije imala. & to je veoma velika razlika, na koju +u se vratiti. Aaravno, ja ne osporavam, jer i sam to sna'no ose+am, opsednutost 'eljom da se razmrsi silno zapletena i razgranata istorija ogranka -rveta ajki. Ona je tesno povezana sa psi%ologističkim studijama zamr$eni% puteva Bezika, sa čijim sam nekim manjim delovima upoznat. &li, čak i kad je o jeziku reč, čini mi se da je su$tinske kvalitete i darove datog jezika u jednom takvom 'ivom spomeniku va'nije i pojmiti i daleko te'e razjasniti od njegove linearne istorije. ako da u pogledu vilinski% priča smatram da je zanimljivije, a na svoj način i te'e, razmatrati $ta za nas predstavljaju i kakve su vrednosti u njima stvorili dugotrajni al%emijski pro#esi vremena. -eisentovim rečima kazano (Moramo biti zadovoljni supom koju stavljaju pred nas, ne tra'e+i da vidimo gove/e kosti od koji% je skuvana). 1 Mada je, $to je čudno, -eisent pod (supom) podrazumevao zame$ateljstvo la'ne praistorije zasnovane na ranim naga/anjima komparativne ilologije, a pod ('eljom da vidi kosti) za%tev za uvid u me%anizme delovanja i dokaze koji dovode do ti% teorija. Ba pod (supom) podrazumevam priču, onako kako je servira njen autor ili materijal 2 čak i kad za%valjuju+i retkoj sre+i! ovi mogu da se sa sigurno$+u utvrde. &li, naravno, ne branim kritikovanje supe kao supe. Jato +u olako pre+i preko pitanja porekla. 7uvi$e sam neuk da bi% se na bilo koji drugi način time bavio8 ali to je za moj #ilj najmanje va'no od sva tri pitanja i nekoliko napomena bi+e dovoljno. 7asvim je jasno da su vilinske priče u $irem ili u u'em smislu reči! zaista veoma stare. Finjeni#e koje se na to odnose javljaju se u veoma ranim spisima8 i to se pojavljuju univerzalno, gde god ima jezika. Očigledno smo, dakle suočeni s jednom varijantom problema na koji nailazi ar%eolog ili komparativni ilolog. o je spor izme/u kon#ep#ija nezavisne evolucije ili pre. :embel, op. #it., vol. 1. Narodne priče iz Norve-ke , str. G.
17 18
stvaranja! slični% ormi, nasle8a sa zajedničke loze i di&uzije ili -irenja u različitim vremenskim periodima iz jednog ili vi$e #entara. *e+ina sporova zasnovana je na poku$aju sa jedne ili sa obe strane! da se sve previ$e pojednostavi, pa pretpostavljam da ni ovaj spor nije izuzetak. Kstorija vilinski% priča verovatno je kompleksnija od izičke istorije ljudske vrste, i jednako slo'ena kao i istorija ljudskog jezika. 7ve tri kon#ep#ije nezavisnog nastanka, nasle/a i $irenja, neosporno su odigrale svoju ulogu u stvaranju zamr$ene mre'e =riče. 7ad je njeno razre$enje van svake mo+i sem vilinske. 19 Od ove tri kon#ep#ije, stvaranje je najva'nije i najundamentalnije, pa stoga $to ne iznena/uje! i najmisterioznije. -ruge dve konačno opet moraju da vode nazad do stvarao#a, to jest, pripovedača. Di&uzija pozajmljivanje kroz prostor!, pa ma o kakvom oru/u ili priči da je reč, samo preme$ta problem porekla negde drugde. & u #entru zami$ljene diuzije je mesto gde je nekada 'iveo stvarala#. 7lično je s nasle8em pozajmljivanje kroz vreme! na ovaj način konačno dolazimo do samo jednog pretka stvarao#a. Mada, ako i verujemo da je ponekad moglo da do/e do nezavisnog podudaranja ideja, tema i zapleta, mi time prosto umno'avamo stvaralačkog pretka, ali na taj način ni$ta jasnije ne razumemo njegov dar. "ilologija je zbačena sa visokog mesta koje joj je nekada pripadalo u ovoj sudni#i. 7tav Maksa Milera u pogledu mitologije kao (bolesti jezika) mo'e bez 'aljenja biti odbačen. Mitologija uop$te nije bolest, mada kao i sve $to je ljudsko mo'e da se zarazi. Mogli biste isto tako da ka'ete da je i razmi$ljanje bolest uma. ilo bi bli'e istini re+i da su jezi#i, naročito savremeni evropski jezi#i, bolest mitologije. Ao, Bezik, svejedno, ne mo'e da se ostavi po strani. Ljudski um, obdaren sposobnostima generaliza#ije i apstrak#ije, ne vidi samo zelen2travu, razlikuju+i je od drugi% stvari i nalaze+i da je lepa da se gleda!, ve+ vidi da je zelena isto kao i činjeni#u da je trava. &li, kako je samo sna'no, koliko podsti#ajno delovao na samu sposobnost koja ga je dala, pronalazak prideva nema te ma/ije ni bajali#e u *ilin2#arstvu koja je mo+nija od njega. K to ne iznena/uje za takve bajali#e zaista mo'e da se ka'e da su samo drugi vid prideva, govorni deo u mitskoj gramati#i. Um koji je izmislio (lako), (te$ko), (sivo), ('uto), (mirno), (%itro), tako/e je smislio magiju koja +e te$ke stvari činiti lakim i sposobnim da lete, pretvarati sivo olovo u 'uto zlato i stamen kamen u brzu vodu. &ko je mogao da stvori ono pravo, mogao je i ono drugo8 neizbe'no, stvorio je oba. :ad mo'emo da odvojimo zeleno od trave, plavo od neba, #rveno od krvi, mi ve+ 2 na jednom planu, posedujemo mo+ čarobnjaka, i 'elja da tu mo+ primenimo na spolja$nji svet budi se u na$im umovima. Ae sledi da +emo tu mo+ dobro koristiti na ma kom planu. Mo'emo na ljudsko li#e da stavimo mrtvačko zelenilo i izazovemo u'as8 mo'emo da učinimo da zasija redak i jeziv pun mese# kad mu nije vreme8 ili mo'emo da izazovemo da $ume olistaju srebrnim li$+em, ovnovi da nose zlatna runa i oganj 2 vatra da plane u utrobi %ladnog #rva. &li, takvim (antaziranjem), kako to zovu, nastala je nova orma8 stvoreno je *ilin2#arstvo, čovek i sam postaje stvoritelj. 7u$tinska mo+ vilinskog sveta je tako mo+ stvarana voljom trenutno uverljivi% vizija (ma$te). One nisu sve lepe, čak ni bezopasne, pogotovu to nisu antazije posrnulog čoveka. & on je ukaljao vilenjake koji ovu mo+ poseduju u zbilji ili priči! svojim sopstvenim gre%om. Ovaj aspekt (mitologije) 2 subkrea#ija, pre nego predstavljanje ili simbolična interpreta#ija lepota i stra%ota sveta, mislim da je nedovoljno razmatran. Be li to zato $to se pre uočava na *ilin2svetu, nego na Olimpu Jato $to se smatra da pre spada u (ni'u mitologiju) nego u (vi$u) Mnogo se sporilo u pogledu odnosa ovi% stvari, narodne priče i mita8 no sve i da nije bilo spora, to pitanje iziskivalo bi odre/eni osvrt, ma koliko kratak, u okviru razmatranja porekla. Bedno vreme preovladavao je stav da je sva takva materija potekla od (mitova o prirodi). Olimpski bogovi bili su personi&ikacije sun#a, zore, no+i i tako dalje, i sve priče koje su o njima ispričane zapravo su bili mitovi bolje rečeno alegorije! o svim značajnijim elementarnim nepogodama i pro#esima u prirodi. p, %erojska legenda, saga, smestili su onda ove priče u ovozemaljski okvir i %umanizovali i% pripisuju+i i% junačkim pre#ima, mo+nijim od ljudi, a koji Osim u posebno sre+nim slučajevima8 ili kod nekoliko detalja koji se povremeno javljaju. Jaista je lak$e razmrsiti jednu nit 2 neki doga/aj, ime, motiv 2 nego tragati za poreklom ma koje slike koja se sastoji iz mnogi% niti. Ber sa slikom na tapiseriji uveden je novi element slika nadrasta zbir niti koje je čine, ona je ve+a od nji% i ne mo'e njima biti obja$njena. U tome le'i uro/ena slabost analitičke (naučne)! metode ona otkriva dosta o stvarima koje se de$avaju u pričama, ali malo ili ni$ta o nji%ovom smislu u ma kojoj od dati% priča. 19
su ve+ bili samo ljudi. K na kraju, ove legende i$čezavale su pretvaraju+i se u narodne pripovetke M9rc/en, vilinske priče 2 bajke. o bi izgledalo kao istina postavljena skoro naglavačke. to je takozvani (mit o prirodi), ili alegorija veliki% prirodni% pojava, bli'i svom navodnom ar%etipu, to je manje zanimljiv, a i svakako manje kao mit sposoban da ba#i ikakvo svetlo na zemlju. 3ajde da za trenutak pretpostavimo, kao $to ova teorija uzima zdravo za gotovo, da u stvarnosti ne postoji ni$ta $to bi odgovaralo mitolo$kim (bogovima( nikakve ličnosti, samo astronomska tela i meteorolo$ke pojave. Onda ove prirodne pojave mogu da se zaodenu značajem i slovom ti% likova samo uz pomo+ dara, dara neke ličnosti, nekog čoveka. 7amo ličnost mo'e da stvori lik. ivopisnost i lepotu bogovi mogu dugovati rasko$ima prirode, ali je čovek taj koji im je te osobine pripisivao, pozajmljuju+i i% od sun#a i mese#a i oblaka8 svoj lik oni dobijaju direktno od njega8 bo'ansku svetlost ili senku koju ba#aju primaju preko njega iz nevidljivog sveta, Aatprirodnog. U osnovi nema nikakve razlike izme/u vi$i% i ni'i% mitoligija. Aji%ovi narodi, ako uop$te postoje, 'ive isto onako kao, re#imo, kraljevi i selja#i u svetu smrtnika. -a uzmemo ne$to $to izgleda kao jasan slučaj olimpskog mita o prirodi norve$kog boga %ora. Ajegovo ime je 5rom, na norve$kom %Prr8 i nije te$ko prevesti njegov čeki+, Miollnir, kao munju. %or ima koliko se to vidi iz na$i% kasni% zapisa! veoma izra'en karakter, ili ličnost, koja se ne mo'e na+i kod groma ili kod munje, mada neki detalji mogu, takvi kakvi su, da se pove'u s ovim prirodnim pojavama na primer, njegova ri/a brada, prodoran glas i preka narav, njegova zapanjuju+a razbijačka snaga. =ored svega toga, pitanje ta je starije, alegorije prirode o personiikovanom gromu u planinama koji #epa stenje i drve+e, ili priče o naprasitom, ne mnogo pametnom ri/obradom seljaku, neobičajeno velike snage, osobi koja je po svemu sem po stasu! veoma slična selja#ima sa 7evera, boendrima koji su uglavnom obo'avali %ora 2 ne+e imati mnogo smisla. Mo'e se smatrati da %or (sveden) na sliku takvog jednog čoveka ili da je bog na osnovu nje uveličan. &li, sumnjam da je i jedno od ovi% stanovi$ta ispravno 2 ne samo po sebi, i ne ako insistirate da jedna od ove dve stvari mora pret%oditi drugoj. ?azumnije je pretpostaviti da je seljak iskrsnuo istog onog trenutka kad je 5rom dobio glas i li#e8 da se u planinama čula daleka jeka grmljavine svaki put kad je pripovedač čuo seljaka kako besni. %or se, naravno, mora smatrati pripadnikom vi$e mitolo$ke aristokratije jednim od vladala#a sveta. Kpak, ono $to je o njemu ispričano u pesmi %r
21
da odluči pripovedač. o Magično, vilinski% priča, mo'e da se upotrebi kao Mirour de l C (mme Ogledalo Foveka 2 prim! prev!!, premda ne tako lako, da se pretvori u zamaja# Misterije. o je u najmanju ruku ono $to je -'ord' Mek -onald poku$ao da postigne, dose'u+i do priča o mo+i i lepoti kad mu je polazilo za rukom, kao u Jlatnom ključu koji je nazvao bajkom!, pa i kad delom nije uspevao, kao u Lilit koju je nazvao epskom pesmom!. -a se za trenutak vratimo na (7upu) koju sam ranije pomenuo. 5ovore+i o istoriji priča, a naročito bajki, mo'emo re+i da Lona# u kojem se kuvala ta 7upa, :otao sa =ričama, odavno krčka, i da se u njega stalno dodaju novi sastoj#i, pikantni i ne tako pikantni. Kz tog razloga, da uzmemo jedan običan primer, činjeni#a da je priča, koja liči na jednu koja je poznata kao Gu-čarica Die G9nsemagd kod 5rima!, ispričana u trinaestom veku, o irokonogoj erti, maj#i :arla *elikog, zaista ne dokazuje ni$ta ni u jednom prav#u niti da je ta priča u trinaestom veku! si$la sa Olimpa ili &sgarda uz pomo+ jednog ve+eg legendarnog kralja iz starina i bila na putu da postane
3rotgarov kraljevski dvor. Ba 'elim da uka'em na ne$to drugo $to ove pripovesti sadr'e jedinstveno sugestivni primer odnosa (elemenata bajkovitog) prema bogovima i kraljevima i bezimenim ljudima, koji verujem! ilustruje stanovi$te da se taj element ne javlja, niti gubi, ve+ da je stalno tu, u :otlu s =ričama, gde čeka velike ličnosti iz Mita i Kstorije, i jo$ uvek bezimene njega i nju, čeka trenutak kad +e biti ubačeni u ključaju+u čorbu, jedna po jedna ili sve zajedno, bez obzira na prvenstvo po rangu ili stare$instvu. *eliki neprijatelj :ralja 3rotgara bio je "roda, :ralj 3etobarda. Kpak o 3ortgarovoj k+eri "reavaru dopiru do nas odje#i čudne priče 2 ne ba$ uobičajene za staronordijsku %erojsku legendu sin neprijatelja njene ku+e, Kngeld, sin "rodov, zaljubio se u nju i venčao se sa njom, $to je bilo kobno. Ao, krajne zanimljivo i značajno. U pozadini stare sva/e nazire se igura onog boga koga su Aordij#i zvali "rej gospod! ili Kngvi2rej, a &ngli Kng bog iz drevne nordijske mitologije i religije!, bog =lodnosti i ita. Aeprijateljstvo kraljevski% ku+a bilo je povezano sa svetim mestom kulta te religije. Kngeld i njegov ota# nose imena koja mu pripadaju. K sama "aevaru zove se (tit gospoda "reja!). Kpak, jedna od glavni% stvari koje su se kasnije na staroislandskom! pričale o "reju jeste priča u kojoj se on izdaleka zaljubi u k+er neprijatelja bogova, 5erdr, k+er d'ina 5imira, i 'eni se njom. -a li ovo dokazuje da su Kngeld i "raevaru, ili nji%ova ljubav, (jednostavno mitski) Mislim da ne dokazuje. Kstorija često liči na (Mit), zato $to su u krajnjoj liniji i jedno i drugo od istog materijala. &ko Kngeld i "raevaru nisu nikad stvarno 'iveli, ili se bar nikada nisu voleli, onda su u krajnjoj liniji svoju priču preuzeli od bezimenog čoveka ili 'ene, ili +e pre biti da su u$li u nji%ovu priču. 7tavljeni su u :otao, u kojem se vekovima mnoge mo+ne stvari krčkaju na vatri, me/u njima i Ljubav na prvi pogled. -akle, isto va'i i za boga. -a se nijedan mladi+ nikada nije zaljubio pri susretu sa devojkom, pa otkrio da izme/u njega i njegove ljubavi stoje stvari neprijateljstva, bog "rej nikad sa svog visokog odinskog prestola ne bi ugledao 5erdr, d'inovu k+i. &li, ako govorimo o :otlu, ne smemo potpuno da zaboravimo na :uvare. Mnogo je toga u :otlu, a :uvari ne za%vataju kutlačom ba$ naslepo. Aji%ov izbor je va'an. ogovi su ipak bogovi i va'no je kakve se priče o njima pričaju. ako da moramo slobodno da priznamo da +e se priča o ljubavi pre pričati o jednom prin#u iz istorije, zapravo, verovatnije je da +e se desiti u jednoj istorijskoj porodi#i od tradi#ije Jlatnog "reja i *anira, nego u porodi#i Odina 5ota, *ol$ebnika, vrano'dera, 5ospodara Mrtvi%. Malo čudno za sebe je i to $to bajati znači i pričati priču, kao i ba#iti čini na 'ivog čoveka. Ao, kad smo uradili #elo to istra'ivanje R sakupljanje i pore/enje priča iz mnogi% zemalja 2 to mo'e da bude dovoljno8 kad smo objasnili mnoge od elemenata koji se obično nalaze ugra/eni u bajke kao $to su ma+e%e, začarani medvedi i bikovi, ve$ti#e ljudo'derke, tabui imena i slično!, ili verovanja koja su nekad tako s%vatana a ne kao (izmi$ljotine) 2 jo$ uvek ostaje jedna stvar na koju se često zaboravlja a to je dejstvo koje te stare stvari u pričama, takve kakve jesu, imaju sada. :ao prvo, one su sada stare, a starina sama po sebi poseduje privlačnost. Lepota i strava *mrekinog drveta Von dem Mac/endelbloom !, sa svojim izuzetnim i tragičnim početkom, sa groznom ljudo'derskom čorbom, kostima, jezivim, osvetničkim du%om pti#e $to izlazi iz magle koja se di'e s drveta, prate me jo$ od detinjstva8 ipak, glavna odlika te priče koja mi je ostala u pam+enju nije nikad bila lepota, ni strava, ve+ njena udaljenost i ogroman vremenski ambis, koji ne mogu da izmere ni t@e tusend Bo%r ar%. dve %iljade godina 2 prim! prev!!. ez čorbe i kostiju 2 čega su de#a danas previ$e po$te/ena u ubla'enim 5rimovim verzijama GG 2 ta bi slika bila ve+im delom zaboravljena. Mislim da mi strava u okviru bajke nije $kodila, iz kakvi% god da je mračni% verovanja i običaja iz pro$losti potekla. akve priče sad imaju mitski ili totalni nera$članjivi! eekat, potpuno nezavisan od nalaza komparativne olkloristike, koji ne mo'e da se naru$i niti objasni8 one otvaraju vrata -rugog *remena, i ako kroz nji% pro/emo, makar samo na trenutak, nalazimo se izvan svog vremena, izvan *remena uop$te, mo'e biti. &ko zastanemo, ne samo da primetimo da su se takvi drevni elementi očuvali, mislim da moramo zaključiti da se to de$ava, često ako ne i uvek, ba$ zbog ovog literarnog eekta. Ae+e Ae bi trebalo da budu po$te/eni toga 2 osim ako i% ne po$tedite #ele priče, dok ne budu u stanju da je svare.
22
biti da smo mi, pa čak ni bra+a 5rim, ti koji su to prvi osetili. ajke nisu nikako okamenjeni kalupi iz koje osile ne mo'e izvaditi niko sem iskusnog geologa. i drevni elementi mogu da se izba#e ili zaborave i izostave, ili zamene drugim činio#ima s najve+om lako+om, $to +e ma koje pore/enje neke priče s njenim bliskim varijantama pokazati. 7tvari koje se tamo nalaze mora da su često bile zadr'avane ili uba#ivane! zato $to su usmeni pripovedači, instinktivno ili svesno, ose+ali nji%ov literarni (značaj). G0 Fak i tamo gde se za zabranu u baj#i pretpostavlja da potiče od nekog tabua koji je nekad davno va'io, ta zabrana je verovatno sačuvana u kasnijim periodima istorije priče zbog svog velikog mitskog značaja. Mogu+e je da je svest o tom značaju zapravo le'ala i iza neki% od tabua. -a se nisi usudio 2 ili +e$ osiroma$en zavr$iti u beskonačnom kajanju. o se zna i kod najne'niji% (priča za malu de#u). Fak je i Jeki =eri bilo zabranjeno da ide u ba$tu, pa je izgubio svoj plavi kaputi+ i razboleo se. Jaključana *rata su večni Kzazov.
*idi bele$ku na kraju.
23
DE"A 7ad +u se okrenuti de#i i tako do+i do poslednjeg i najva'nijeg od ona tri pitanja :oje su, ako i% uop$te ima, vrednosti i unk#ije vilinski% priča danas Obično se smatra da su de#a prirodna ili posebno pogodna publika za vilinske priče. Opisuju+i vilinsku priču za koju misle da bi odrasli mo'da mogli da čitaju i za svoj račun, kritičari često sebi dozvoljavaju da napi$u besmisli#e, na primer (ovo je knjiga za de#u od $est do $ezdeset godina). &li, &li, zato jo$ nisam video reklamu za novi model motora, koja bi počinjala ovako (ova igračka zabavi+e sve mlade od sedamnaest do sedamdeset godina), mada bi po mom mi$ljenju to daleko vi$e odgovaralo. =ostoji li ikakva su-tinska veza izme/u de#e i vilinski% priča -a li uop$te ima potrebe da se i$ta komentari$e ako i% odrastao čita za sebe Čita kao priče, zapravo, a ne proučava iz radoznalosti. Ber odraslima je dozvoljeno da skupljaju i proučavaju sva$ta, čak i stare pozori$ne programe ili papirne kese. Me/u onima koji jo$ uvek imaju dovoljno pameti da vilinske priče ne smatraju $tetnim, izgleda da je uvre'eno mi$ljenje da postoji nekakva prirodna veza izme/u dečje du$e i bajke, kao, re#imo, izme/u dečijeg tela i mleka. Mislim da je to gre$ka, u najboljem slučaju gre$ka la'nog ose+anja, i to ona koju stoga najče$+e prave oni koji su, iz ma kog ličnog razloga kao $to je taj da nemaju de#e!, skloni da o de#i misle pre kao o posebnoj vrsti stvorenja, maltene drugoj rasi, nego kao o normalnim, ma i nezrelim, članovima odre/ene porodi#e, i porodi#e ljudi uop$te. U stvari, veza izme/u de#e i vilinski% priča posledi#a je igre slučaja istorije doma+eg 'ivljenja. ajke su u savremenom opismenjenom svetu postale deo (dečije sobe), kao $to se islu'eni staromodni name$taj sklanja u sobu za igranje, prvenstveno zato $to odraslima vi$e ne treba i $to oni ne mare ako se koristi i za ono za $ta ne slu'i. G4 O tome ne odlučuje dečiji ukus. -e#a kao klasa 2 koja osim po zajedničkom nedostatku iskustva to nisu 2 niti vi$e vole vilinske priče, niti i% bolje od odrasli% razumeju8 a ne vole i% ni$ta vi$e od mnogi% drugi% stvari. Oni su mladi i rastu i prirodno imaju velike apetite, tako da one kao po pravilu prilično dobro prolaze. &li, u su$tini samo neka de#a, i neki odrasli, imaju iole posebnu naklonost prema njima, a kad je imaju, ona nije jedinstvena, čak nije obavezno ni dominantna. GI o je tako/e sklonost koja se, mislim, ne bi pojavila veoma rano u detinjstvu bez nekog ve$tačkog stimulusa, a ona svakako ne slabi ve+ jača s godinama, ako je uro/ena. ačno ačno je da se u poslednje vreme bajke obično pi$u ili (prilago/avaju) za de#u, ali tako/e i muzika, ili sti%ovi, ili romani, ili istorija, ili ud'beni#i za pojedine nauke. & to je opasan podu%vat, čak i kad je neop%odan. U su$tini, njega jedino spasava od opasnosti činjeni#a da umetnost i nauka nisu u #elini prepu$teni na milost i nemilost dečije sobe. -ečija soba i učioni#a imaju samo onoliko stvari koje su za odrasle, koliko treba, po mi$ljenju odrasli% često veoma pogre$nom!. Ma koja od ti% stvari, ako bi zauvek bila tamo ostavljena, bila bi te$ko o$te+ena. :ao $to bi se neki lepi sto, dobra slika ili neka korisna sprava re#imo, mikroskop!, mikroskop!, polomila kad bi dugo bili ostavljeni u učioni#i bez nadzora. ajke koje su na ovaj način osu/ene na prognanstvo, odsečene od ume$nosti odrasli%, na kraju +e propasti. One su zapravo ve+ upropa$+ene u onolikoj meri u kolikoj su prognane iz sveta odrasli%. *rednost bajki tako, po mom mi$ljenju, ne treba tra'iti samo posebno u odnosu na de#u. ako zbirke bajki predstavljaju po svojoj prirodi tavane i skladi$ta za starudiju koja slu'e kao sobe za igru samo privremeno i za%valjuju+i lokalnom običaju. Aji%ov sadr'aj je nesre/en i često o$te+en, zbrka od različiti% datuma, namera i ukusa, ali u njoj povremeno mo'e da se na/e i :ad je reč o pričama i drugim običajima vezanim za gajenje de#e, postoji tu jo$ jedan aktor. Kmu+nije porodi#e zapo zapo$l $lja java vale le su 'ene 'ene da im čuva čuvaju ju de#u de#u,, i te dadi dadilj lje, e, ko koje je su po pone neka kadd bile bile u tesn tesnom om do dodi diru ru sa seos seoski kim, m, tradi#ionalnim običajima, zaboravljenim od nji%ovi% (pretpostavljeni%), bile su izvor priča. aj izvor odavno je ve+ presu$io, makar u ngleskoj, ali je nekad bio od izvesnog značaja. Ao, opet nema nikakvog dokaza da su de#a posebno pogodna publika za narodne umotvorine u nestajanju. -adiljama je isto tako ili jo$ bolje! mogao da bude prepu$ten izbor slika i name$taja. name$taja. 25 *idi bele$ku * na kraju. 24
ne$to od večite vrednosti neko staro umetničko delo, ne previ$e o$te+eno, koje je samo glupost ikada mogla tamo da zaturi. :njige bajki ndruja Lenga nisu, mo'da, takva skladi$ta. One vi$e liče na tezge neke rasprodaje, gde ima neko s pajali#om i o$trim okom za stvari koje su zadr'ale nekakvu vrednost, ko se muvao po tavanima i ostavama. Ajegove zbirke uglavnom su uzgredni proizvod njegovi% proučavanja mitologije i olklora, ali su pretvorene u knjige za de#u i predstavljene kao takve. G6 Aeke od razloga razloga koje je Leng dao vredi razmotriti. U uvodu za prvu od zbirki pominju se (de#a kojima i za koju se one pričaju). (One predstavljaju), ka'e on, (mlade godine čovekove kad je odan svojim ranim r anim ljubavima, dok mu vera jo$ nije otupela, a gladan je čuda.) (Be li to istina) ka'e, (sjajno je pitanje koje de#a postavljaju.) 7umnjam da se vera i glad za čudima ovde smatraju identičnim ili tesno povezanim. Oni su različiti iz korena, mada glad za čudima ljudski um koji stalno raste ne razlikuje u početku, niti odma%, od svoje gladi za saznanjima uop$te. Fini se da je prilično jasno to da je Leng koristio veru u uobičajenom smislu te reči vera da ne$to postoji ili da mo'e da se desi u stvarnom iskonskom! svetu. &ko je tako, onda se ja pla$im da Lengove reči, li$ene ose+anja, mogu u su$tini da znače samo to da onaj koji de#i priča priče o čudesima mora ili mo'e da računa na nji%ovu lakovernost $to on u svakom slučaju čini!, na nedostatak iskustva koji de#i ote'ava razlikovanje činjeni#a od ik#ije u pojedinim slučajevima, mada je razlika sama po sebi undamentalna kada je reč i o bajkama i o zdravom razumu. r azumu. -e#a su, naravno, sposobna da poveruju knjievnom delu , kad je pisa# dovoljno ve$t da takvu veru kod nji% probudi. akvo raspolo'enje naziva se (voljna suspenzija neveri#e). &li, meni se čini da to nije dobar opis onoga $to se de$ava. Ono $to se zaista de$ava jeste to da se pisa# pokazuje kao uspe$an (subkreator). On stvara jedan 7ekundarni 7vet u koji va$ um mo'e da u/e. Ono na $ta u njemu nai/e (istinito) je u skladu sa zakonima tog sveta. ako ako da verujete, dok ste, tako re+i, u njemu. Onoga trenutka kad se javi neveri#a, nestaje čarolija magija, ili pre umetn umetnost ost,, nije nije bila bila uspe$ uspe$na. na. Ond Ondaa ste pon ponovo ovo nap napolj oljuu u =rima =rimarno rnom m 7vetu, 7vetu, oda odakle kle spolja spolja posmatrate mali neuspeli 7ekundarni 7ekundarni 7vet. &ko &ko ste zbog lepog vaspitanja ili sti#ajem okolnosti okolnosti u obavezi da ostanete, onda neveri#a mora da se potisne ili prigu$i!, inače +e slu$anje ili gledanje postati nepodno$ljivo. nepodno$ljivo. &li, to potiskivanje neveri#e jeste zamena za ono pravo, izgovor koji koristimo koristimo kad pristajem pristajemoo na igru ili pretvaranj pretvaranje, e, ili kad poku poku$ava $avamo mo vi$e ili manje voljno! voljno! da prona/emo ma ma kakvu vrednost vrednost u nekom umetničkom umetničkom delu koje je izneverilo izneverilo na$a očekivanja. očekivanja. Bedan pravi zaljubljenik u kriket nalazi se u stanju opčinjenosti 7ekundarnim *erovanjem. Ba, kad posmatram utakmi#u, nalazim se na ni'em nivou. Mogu da postignem da manje ili vi$e! voljno potisnem neveri#u, kad me tamo dr'i i daje mi podstreka neki drugi motiv zbog koga mi ne+e biti dosadno na primer, to da zbog %eraldike mnogo vi$e volim tamnoplavu boju od svetle. Ovakva suspenzija neveri#e mo'e tako da izazove donekle umorno, turobno, ili sentimentalno raspolo' raspolo'enje, enje, kome su (odrasli) (odrasli) tako skloni. skloni. =retpostavljam =retpostavljam da su odrasli često u tom stanju u prisustvu vilinske priče. Aji% tamo dr'e i daju im podstreka ose+anja uspomene uspomene na detinjstvo ili predstave o tome kakvo bi detinjstvo trebalo da bude!8 oni misle da bajka treba da im se dopadne. & da im se zaista dopala kao takva, oni ne bi morali da potiskuju neveri#u verovali bi 2 u ovom smislu. sad, da je Leng imao na umu ma $ta slično ovome, u njegovim rečima moglo je da ima neke istine. :ao razlog moglo bi da se navede da je de#u lak$e opčiniti. Mo'da i jeste, mada nisam u to siguran. =rivid da je to tako često jeste, mislim, iluzija odrasli% koju stvara dečije stra% stra%opo opo$to $tova vanje nje,, pomanj pomanjkan kanje je kritič kritičkog kog iskus iskustva tva i rečnik rečnika, a, i neuto neutoljiv ljivaa glad glad svojs svojstve tvena na nji%ovom brzom rastu!. Ona vole ili poku$avaju da vole ono $to im se daje ako im se ne$to ne svi/a, ona ne umeju to dobro da izraze, niti da objasne i tako mo'da prikriju!8 a vole masu različiti% stvari bez razlike, ne muče+i se da analiziraju vidove svog verovanja. U svakom Od strane i njegovi% pomagača. o ne va'i za ve+inu sadr'aja u nji%ovim originalnim verzijama, ili najstarijim verzijama koje su sačuvane.
26
slučaju, sumnjam da je ovaj čudotvorni napitak 2 čarolija delotvorne vilinske priče 2 zaista od one vrste koja od kori$+enja (vetri), koja postaje manje delotvorna kad se pije vi$e puta. (CBe li to istinaC sjajno je pitanje koja de#a postavljaju), rekao je Leng. Ona zaista postavljaju to pitanje, znam, znam, a to nije pitanje na koje se odgovara odgovara brzopleto niti iz dokoli#e. dokoli#e. G> &li, to pitanje te$ko da mo'e da bude dokaz (neokrnjene vere), čak ni 'elje za njom. Ono najče$+e proističe iz dečije 'elje da zna s kojom se vrstom knji'evnosti suočava. -ečije znanje o svetu često je tako malo da ne mogu tek tako i bez pomo+i da naprave razliku izme/u antastičnog, čudnog to jest neobični% ili malo verovatni% činjeni#a!, besmislenog i onog $to je jednostavno (odraslo) to jest, obični% stvari iz sveta nji%ovi% roditelja, od koji% je ve+ina jo$ neistra'ena!. &li, ona prepoznaju različite vrste i ponekad mogu sve da vole. Aaravno, grani#e izme/u nji% često su promenjive i pome$ane, ali to ne va'i samo za de#u. 7vi mi znamo kakve su razlike izme/u vrsta, ali nismo uvek sigurni gde treba da svrstamo ne$to $to čujemo. -ete mo'e sasvim da poveruje da postoje d'inovi ljudo'deri u susednoj pokrajini8 mnogi odrasli lako +e u to poverovati ako se radi o susednoj zemlji8 a $to se tiče druge planete, izgleda da je j e malo odrasli% ljudi sposobno da je zamisli nastanjenu, a ako ičim, onda samo monstrumima. sada, ja sam bio jedno od te de#e kojoj se ndrju Leng obra+ao 2 ro/en sam otprilike u isto isto vrem vreme kad kad i 6elena knjiga bajki 2 de#e za koju je on izgleda mislio da vilinske priče predstavljaju ono $to za odrasle predstavlja roman, o čemu je rekao (Aji%ov ukus ostaje isti kao $to je bio ukus nji%ovi% goli% predaka pre vi$e %iljada godina8 a izgleda da im se vilinske priče vi$e svi/aju od istorije, poezije, geograije ili aritmetike.) G Ao, da li mi zaista i$ta znamo o tim (golim pre#ima), osim da sigurno nisu bili goli Aa$e bajke ma koliko da neki elementi u njima mogu biti stari, sigurno nisu iste kao nji%ove. Kpak, ako se uzme da mi sada imamo bajke zato $to su i% oni imali pre nas, onda verovatno imamo istoriju, geograiju, poeziju i aritmetiku jer su i% i oni voleli, onoliko koliko su mogli i u onolikoj meri u kolikoj su ve+ uspeli da razdvoje po granama svoje op$te zanimanje za sve. & $to se tiče dana$nje de#e, Lengov opis ne odgovara ni mojim uspomenama, niti mom iskustvu s de#om. Leng je mo'da gre$io kad je reč o de#i koju je poznavao, ali ako nije, onda se de#a svakako znatno razlikuju, čak i unutar tesni% grani#a ritanije, i takve generaliza#ije koje i% tretiraju kao klasu zanemaruju+i nji%ove individualne talente, uti#aje okoline i vaspitanje! vode u zabludu. Ba nisam imao nikakvu posebnu (elju da verujem). 3teo sam da znam. o da li +u verovati zavisilo je od načina na koji su mi priče bile predstavljene, od strane stariji% ljudi, sami% autora, ili od posebne atmosere i kvaliteta priče. &li, ne mogu da se setim da je to da li +u u'ivati u priči ikada zavisilo od verovanja da bi takve stvari mogle da se dese, ili da su se desile, u (stvarnom 'ivotu). Basno je da se vilinske priče nisu prvenstveno bavile onim $to je mogu+e, ve+ onim $to je po'eljno. &ko bi pobudile 'elju, zadovoljavaju+i je dok je pri tom često i dalje nesnosno podstiču, one bi uspevale da postignu svoj #ilj. Ovde nije potrebno ni$ta vi$e da se obja$njava, jer se nadam da +u kasnije re+i ne$to o ovoj 'elji, zbiru mnogi% činila#a, od koji% su neki univerzalni, a neki svojstveni samo savremenom čoveku podrazumevaju+i pod tim i savremenu de#u!, ili čak samo odre/enim vrstama ljudi. Aisam ni najmanje 'eleo da imam snove niti avanture kao +lisa, i #ela ta priča prosto me je zabavljala. Aisam imao veliku 'elju ni da tragam za zakopanim blagom, niti da se borim protiv gusara i posle (strva sa blagom ostao sam ravnodu$an. Jemlja Kndijana#a, #rvenoko'a#a, bila je bolja bilo je u njoj lukova i strela imao sam i jo$ uvek imam neispunjenu 'elju da dobro ga/am lukom i strelom!, i čudni% jezika, i odsjaja jednog ar%aičnog načina 'ivota, a iznad svega, u tim pričama bilo je $uma. Ao, zemlja čarobnjaka Merlina i kralja &rtura bila je bolja od nji%, a najbolja od svi% bila je bezimena sever severna na zemlj zemljaa 7igurd 7igurdaa iz narod narodni% ni% pesam pesama, a, prin# prin#aa svi% svi% zmaje zmajeva. va. akve akve zemlje zemlje bile bile su prevas%odno po'eljnije od svi% ostali% zemalja. Aikad nisam ni pomislio da bi zmaj mogao da bude svrstan u isti red s konjem. & to nije bilo samo zato $to sam konje vi/ao svakodnevno, a od Mnogo če$+e su me pitali (Be lS on bio dobar Be lS bio zao) o jest, bilo im je mnogo va'nije da jasno odrede -obru i Lo$u stranu. Ber to je pitanje koje je jednako va'no i u istoriji i u *ilin2#arstvu. 28 =redgovor za Ljubičastu knjigu bajki. 27
guje ni traga. G9 Aa zmaju se jasno video pečat *ilin2#arstva. U kakvom god da je svetu postojao, bio je to neki -rugi svet. "antazija, mo+ da se predstavi ili makar zaviri u -ruge svetove, predstavljala je samo sr#e 'udnje za *ilin2#arstvom. Kz dna du$e 'udeo sam za zmajevima. Aaravno, u svom pla$ljivom telu nisam 'eleo da postoje ba$ u mom kom$iluku i time prete da provale u moj relativno siguran svet u kojem je, na primer, bilo mogu+e čitati priče na miru, spokojno, bez stra%a. 0E &li, svet koji je imao čak i ma$tu "anira bio je bogatiji i lep$i, ma po koju #enu opasnosti. itelj mirne plodne ravni#e mo'e da čuje o brdima u kojima besni morska oluja i moru koje je nepo'njeveno, i da čezne za njim u svom sr#u. Ber sr#e je %rabro i kad je telo slabo. 7vejedno, ma koliko da je element bajke u prvim susretima s čitanjem bio va'an, kako ga sada vidim govore+i o sebi kad sam bio dete, mogu samo da ka'em da sklonost ka bajkama u početku nije bila dominiraju+a karakteristika mog ukusa. Kstinska sklonost počela je da se javlja tek posle dve godine koje su se činile duge, kad sam naučio da čitam, pa sve do polaska u $kolu. U to zamalo nisam napisao (sre+no) ili (zlatno), a u stvari tu'no i tegobno! vreme jednako sam, ili čak i vi$e, voleo mnoge druge stvari, kao $to su istorija, astronomija, botanika, gramatika i etimologija. 7a Lengovim upro$tavanjem (de#e) nisam se u prin#ipu uop$te slagao, a slučajno samo oko neki% pitanja ja sam, na primer, bio neosetljiv na poeziju i preskakao sam sti%ove ako bi% na nji% nai$ao u pričama. =oeziju sam otkrio mnogo kasnije na latinskom i staro grčkom, a posebno kad sam bio prisiljen da se oku$am u prevo/enju engleskog sti%a u klasični. Moju strast prema vilinskim pričama oslabila je ilologija na pragu zrelog doba, a rat ju je podstakao do punog sjaja. ?ekao sam mo'da i vi$e nego dovoljno na ovu temu. Makar +e biti jasno da po mom mi$ljenju vilinske priče ne bi trebalo posebno da se vezuju za de#u. One imaju veze sa njima prirodno, jer de#a su ljudska bi+a, a ljudska sklonost prema bajkama prirodna je mada nije obavezno i univerzalna!8 slučajno, jer bajke predstavljaju veliki deo knji'evne starudije koja se u poslednje vreme u vropi trpa po tavanima8 neprirodno, zbog pogre$ne osetljivosti na de#u, osetljivosti koja izgleda da raste onako kako se kod de#e smanjuje. Kstina je da je doba bole+ivosti prema detinjstvu dalo neke sjajne knjige koje, ipak, naročito odu$evljavaju odrasle!, knjige bajki ili njima slične, ali tako/e je dalo u'asnu d'unglu priča napisani% ili prilago/eni% stepenu, dečiji% s%vatanja i potreba. 7tare priče razvodnjene su ili osaka+ene umesto da su sačuvane8 imita#ije su često u najmanju ruku glupe, =igvigen$tina čak i bez zapleta. Aji%ov stav je pokroviteljski, ili $to je najubistvenije od svega! daje povoda potajnom smejuljenju, dok se jednim okom gledaju ostali odrasli koji su prisutni. Ba ne+u optu'iti ndrjua Lenga za takvo smejuljenje, ali je sigurno da se smejao u sebi, i sigurno je da je previ$e često dr'ao na oku li#a drugi% pametni% ljudi, gledaju+i iznad glava svoje dečije publike 2 $to se veoma $tetno odrazilo na
dru$tvu s Meterlinkovom )lavom pticom, bila nezadovoljna (jer se nije zavr$ila 7udnjim danom, a glavnim juna#ima nije otkriveno da je =as bio veran a Mačka neverna). (Ber de#a su), ka'e on, (nevina i vole pravdu8 dok je ve+ina nas nemoralna i prirodno vi$e naginje milosr/u.) ndrju Leng je u tom pogledu bio zbunjen. io je na mukama kad je u jednoj od svoji% bajki trebalo da odbrani ubistvo utog =atuljka od strane =rin#a ?ikarda. (Mrzim okrutnost), rekao je, (...ali to je bilo u časnoj borbi s mačem u ru#i, i patuljak je, pokoj mu u du$iT poginuo vr$e+i svoju du'nost.) Kpak nije razumljivo da je (časna borba) manje okrutna od (časne presude), ili da je ubistvo jednog patuljka mačem pravednije od smaknu+a r/avi% kraljeva i zli% ma+e%a 2 $to Leng pra$ta on kriminal#e kako se sam %vali! $alje u mirovinu s velikim penzijama. o je milost bez pravde. ačno je da ova molba nije bila upu+ena de#i ve+ roditeljima i starateljima, kojima je Leng preporučivao svoje bajke )rinc )ridio i )rinc "ikardo kao pogodne za nji%ove $ti+enike 01. ?oditelji i staratelji su ti koji su bajke podveli pod knji'evnost za de#u. & to je mali primer alsiikovanja vrednosti, koje iz toga sledi. &ko dete koristimo u pozitivnom smislu te reči a ima s pravom i negativan smisao!, ne smemo da dozvolimo da nas to odvede u sentimentalnost pa da zreo ili odrastao koristimo samo u lo$em smislu dok, logično, imaju i pozitivni% značenja!. =ro#es odrastanja nije obavezno povezan s kvarenjem, mada to dvoje često ide zajedno. -ete treba da raste, a ne da postane =etar =an. Ae da bi izgubilo nevinost i sklonost ču/enju, ve+ da bi nastavilo predvi/enim putem kojim svakako nije bolje putovati pun nade nego sti+i na odredi$te, mada moramo da putujemo sa nadom ako %o+emo da stignemo. Ao, to je jedna od pouka vilinski% priča ako mo'emo da govorimo o poukama kad se radi o nečemu $to nema za #ilj da pridikuje!, da neiskusnom, nespretnom i sebičnom mladi+u opasnost, tuga i senka smrti mogu da podare dostojanstvo, ponekad čak i mudrost. -a ne delimo sad ljudsku rasu na loje i Morloke, lepu de#u 2 (patuljke) kako su i% u *KKK veku idiotski zvali 2 s nji%ovim bajkama bri'ljivo naki+enim!, i mračne Morloke koji opslu'uju svoje ma$ine. &ko je vilinska priča kao vrsta uop$te vredna čitanja, onda je valja pisati i za odrasle. Oni +e, naravno, vi$e ulo'iti i vi$e za uzvrat dobiti nego $to to de#a umeju. Onda bi, po$to je reč o ogranku prave umetnosti, de#a mogla da se nadaju da +e dobiti odgovaraju+e vilinske priče za čitanje, u okviru svog poimanja, kao $to mogu da se nadaju da +e dobiti i odgovaraju+e uvode u poeziju, istoriju i nauke. Mada bi mo'da za nji% bilo bolje da neke stvari, naročito vilinske priče, čitaju na ne$to vi$em nivou od trenutnog nivoa nji%ovog poimanja. :od knjiga, kao i kod ode+e, treba imati u vidu da de#a rastu, a knjige to svakako treba da podstiču. =a, dobro. &ko odrasli treba da čitaju vilinske priče kao jednu normalnu knji'evnu granu 2 ne igraju+i se de#e, niti se pretvaraju+i da biraju za de#u, niti izigravaju+i dečake koji ne bi %teli da odrastu 2 u čemu je vrednost i uloga ove vrste Ovo je, mislim, poslednje i najva'nije pitanje. Aeke od svoji% odgovora ja sam ve+ nagovestio. =re svega ako su ve$to napisane, primarna vrednost vilinski% priča bi+e jednostavno ta vrednost koju, kao literatura, one dele s ostalim literarnim ormama. &li, vilinske priče tako/e nude, u čudnom stepenu ili vidu, ove stvari "antaziju, Osve$+enje, ekstvo, Ute%u, sve ono za čim de#a, kao po pravilu, imaju manje potrebe nego stariji ljudi. Ja ve+inu ti% stvari danas se obično misli da su lo$e, za koga god bile. Ba +u i% ukratko razmotriti i poče+u "antazijom.
=redgovor Lila knjizi bajki.
31
FANTA#IJA Ljudski um sposoban je da pravi mentalne slike stvari koje zapravo nisu pred njim. a sposobnost stvaranja slika obično se zove ili se zvala! Kmagina#ija. &li, u poslednje vreme, u te%ničkom, ne u normalnom jeziku, Kmagina#ija se često dr'i za ne$to $to je vi$e od prostog stvaranja slika, koje se pripisuje delovanju Ma$te sveden i omalova'avaju+i oblik starije reči Ma$tanje!, pa je tako načinjen poku$aj da se Kmagina#ija ograniči, rekao bi% pogre$no primenjuje, na (mo+ davanja unutra$nje logičke povezanosti stvarnog onome $to je zami$ljeno). Ma kako moglo biti sme$no mi$ljenje nekoga neupu+enog o tom kritičkom pitanju, usu/ujem se da mislim da je verbalna distink#ija ilolo$ki neadekvatna, a analiza nepre#izna. Mentalna sposobnost stvaranja slike jedna je stvar ili aspekt i trebalo bi da se odgovaraju+e zove Kmagina#ija. Opa'anje slike, s%vatanje njeni% implika#ija, kontrola, neop%odni% za uspe$no izra'avanje, mogu da variraju u slikovitosti i snazi8 ali to je razlika u stepenu Kmagina#ije, a ne razlika u vrsti. Ostvarenje izraza, koje daje ili se tako bar čini! (unutra$nju logičku povezanost stvarnog)0G, svakako je ne$to drugo, ili drugi aspekt, kome je potrebno drugačije ime Umetnost, operativna veza izme/u Kmagina#ije i konačnog rezultata, 7ubkrea#ija. Ja ono čime se trenutno bavim potrebna mi je reč koja +e obu%vatiti i samu Umetnost 7ubkrea#ije, a i neobičnost i čudo vezane za Kzraz, izvedene iz 7like, $to je osobina od su$tinske va'nosti za vilinsku priču. =redla'em zato da, iako neovla$+eno, pripi$em sebi mo+ %okus2pokus čaranja i da u tu svr%u upotrebim antaziju, to jest, u onom smislu u kojem se kombinuje sa svojim starijim i vi$im vidom kori$+enja, kao ekvivalent Kmagina#iji izvedeni% pojmova (nerealno) to jest onog $to nije poput =rimarnog 7veta!, slobode od domina#ije opa'ene (činjeni#e), ukratko 2 antastičnog. Ba dakle nisam svestan samo etimolo$ki% i semantički% veza izme/u &antazije i &antastičnog , ve+ mi je zbog nji% i drago. Jbog slika stvari koje ne samo da (nisu zapravo prisutne), ve+ koje se uop$te ne mogu na+i u na$em primarnom svetu, ili se za nji% uop$teno veruje da se tamo ne nalaze. &li, priznanjem toga, ja ne pristajem i na pot#enjivački ton. o $to one predstavljaju slike stvari koje ne postoje u primarnom svetu ako je to uop$te mogu+e!, vrlina je a ne mana. "antazija u ovom smislu! nije, mislim, ni'a, ve+ vi$a orma Umetnosti, zapravo je najpribli'nija čistoj ormi, pa tako kada se dosegne! i najsna'nija. "antazija u početku, naravno, ima izvesnu prednost za%valjuju+i čudnovatosti koja opčinjava. &li, ta prednost okre+e se protiv nje i ide u prilog njenoj lo$oj ?eputa#iji. Mnogi ljudi ne vole da budu (opčinjeni). Oni ne vole da imaju ni$ta sa =rimarnim 7vetom, odnosno s ono malo od njega koliko im je poznato. Oni, zato, glupo, čak i zlonamerno me$aju "antaziju sa 7novima, u kojima nema Umetnosti 00, i sa psi%ičkim poreme+ajima koji su jo$ i nekontrolisani s privi/enjima i %alu#ina#ijama. &li, pogre$no mi$ljenje, ili zloba, prouzrokovani uznemiruju+om, doslednom averzijom, nisu jedini uzrok ove zabune. =ostoji oko "antazije jo$ jedna ote'avaju+a okolnost te$ko je dosegnuti je. "antazija mo'e da bude, po mom mi$ljenju, ne manje, ve+ vi$e subkreativna8 ali u svakom slučaju, u praksi se pokazalo da je (unutra$nju logičku povezanost stvarnosti) utoliko te'e posti+i, ukoliko su slike i preure/eni izgled primarnog materijala različitiji od konkretnog ure/enja =rimarnog 7veta. Ovu vrstu (realnosti) lak$e je stvoriti od (ozbiljnijeg) materijala. "antazija se, tako, previ$e često ne razvija u dovoljnoj meri, a koristi se lakomisleno, ili samo poluozbiljno, ili prosto iz dekorativni% razloga ostaje jednostavno (nestvarna). 7vako ko je nasledio antastičku sposobnost ljudskog jezika mo'e da ka'e zeleno sun#e. Mnogi onda mogu i da stvore predstavu o tome kako izgleda. Ao, to nije dovoljno 2 mada ve+ i tako mo'e da deluje sna'nije od mnogi% (pisanija) ili (imita#ija 'ivota) koje se kao literatura veličaju. o jest koja upravlja 7ekundarnim *erovanjem ili koja ga prouzrokuje. Ovo ne va'i za sve snove. Kzgleda da u nekim snovima Ma$ta ima svoju ulogu. &li, samo u izuzetnim slučajevima. "antaziranje je ra#ionalna, a ne ira#ionalna aktivnost. 32 33
-a bi se stvorio 7ekundarni 7vet unutar koga +e zeleno sun#e delovati verodostojno, za%valjuju+i *erovanju u 7ekundarno, to +e verovatno iziskivati truda i razmi$ljanja, a svakako +e biti neop%odna posebna ve$tina, vrsta vilinskog zanata. Malo se nji% oku$ava u ovako te$kim zada#ima. &li, kad se neko oku$a i kad se zadatak u makar kolikoj meri izvr$i, dobijamo retko umetničko dostignu+e zapravo, umetnost pripovedanja, stvaranja priče u njenom primarnom i najsna'nijem vidu. :ad je reč o umetnosti, "antazija je ne$to $to je najbolje prepustiti rečima, pravoj literaturi. U slikarstvu, na primer, vizuelno predstavljanje antastični% slika, te%nički gledano, suvi$e je lako8 ruka te'i da nadvlada um, čak i da ga potpuno isključi 04. =osledi#e toga često su besmislenost ili morbidnost. Aesre+a je u tome $to se -rama, umetnost koja je u osnovi drugačija od :nji'evnosti, sasvim uobičajeno razmatra zajedno s njom, ili kao jedna od njeni% grana. U takve nesre+e mo'emo da svrstamo i pot#enjivanje "antazije. Ber ovo pot#enjivanje je makar delom posledi#a prirodne 'elje kritičara da veličaju one literarne ili (imaginativne) orme prema kojima oni sami, uro/eno ili usled obrazovanja, imaju vi$e sklonosti. & kritika u zemlji koja je dala tako veliku -ramu, koja ima dela *iljema ekspira, sklona je da bude i previ$e dramatična. Ao, -rama je prirodno suprostavljena "antaziji. "antazija, čak i kad je od najjednostavnije vrste, te$ko da ikada uspeva u -rami, i kad se predstavi onako kako treba, vidi se i čuje da je to gluma. "antastične orme ne smeju se alsiikovati. Ljudi preobučeni u 'ivotinje koje govore mogu da predstavljaju lakrdiju ili mimikriju, ali ne i "antaziju. Mislim da se ovo mo'e dobro ilustrovati jednom manom nečiste orme, pantomime. to je bli'a (dramatizovanoj baj#i) to je gora. Mo'e se tolerisati samo onda kad su zaplet i antastično u njoj svedeni na najmanju meru, samo okvir za arsu, i kad nikakva (vera) ma koje vrste u ma kom delu predstave nije potrebna, niti se od koga očekuje. o je, naravno, delom zbog toga $to izvo/ači drame moraju, ili poku$avaju, da rade sa raznim me%anizmima da bi predstavili "antaziju ili Magiju. Bednom sam gledao takozvanu (dečiju pantomimu), priču o Mačku u čizmama, bez ikakvog prilago/avanja, u kojoj su prikazali čak i metamorozu d'ina u mi$a. -a je ona me%anički bila uspe$na, ili bi prepla$ila gledao#e ili bi makar predstavljala prvoklasan primer opsenarskog trika. akva kakva je bila, mada re$ena nekakvim svetlosnim eektima, ta metamoroza izazvala je neveri#u koja je morala ne samo da se potisne, ve+ i da se obesi, utopi i ra$čereči. U Magbetu, kad se čita, smatram da su ve$ti#e podno$ljive imaju narativnu unk#iju i nekakav nagove$taj mračnog značaja, mada su, jadni#e, vulgarizovane. U predstavi su skoro nepodno$ljive. ile bi sasvim nepodno$ljive da u se+anju nema onog utiska iz priče, koji su ostavile za vreme čitanja. ?ekli su mi da bi% drugačije ose+ao kad bi% bio onda$nje pameti, iz doba lova na ve$ti#e i nji%ovog osu/ivanja na smrt. & to +e re+i da bi% drugačije mislio kad bi% ve$ti#e smatrao za mogu+e, zapravo verovatne, u =rimarnom 7vetu8 drugim rečima, kad bi prestale da budu ("antazija). aj argument poga/a su$tinu. ?azvodnjavanje ili degrada#ija predstavljaju sudbinu koja verovatno očekuje "antaziju kad dramski pisa# poku$a da je upotrebi, čak i takav dramski pisa# kao $to je ekspir. Magbet je zapravo delo jednog dramskog pis#a koji je trebalo da, makar ovom prilikom, napi$e priču, ako je bio ve$t i ako je imao strpljenja za tu umetnost. ?azlog, za koji mislim da je va'niji od neadekvatnosti s#enski% eekata, jeste slede+i -rama, po samoj svojoj prirodi, ve+ na izvestan način poku$ava da stvori obmanu, ili, da tako ka'em, makar zamenu, magiju vizuelnu i auditivnu prezentaciju imaginarni/ ljudi u priči . o je po sebi poku$aj da se podr'ava ma/ioničarev čarobni $tapi+. Uvesti, makar me%anički uspe$no, u ovaj kvazimagični sekundarni svet vi$e antazije ili magije, znači za%tevati, kako stvari stoje, jedan unutra$nji ili ter#ijarni svet. & to je ve+ jedan svet vi$e nego $to treba. Mo'da i nije nemogu+e napraviti tako ne$to. Ao, ja jo$ nisam video da je neko to uspe$no uradio. &li, makar to ne mo'e da se smatra pravim dramskim vidom, u kojem ljudi koji %odaju i pričaju iguriraju kao prirodni instrumenti Umetnosti i iluzije. 0I *idi bele$ku na - kraju. *idi bele$ku N na kraju.
34 35
a$ iz tog razloga 2 $to se likovi, čak i s#ene, u -rami ne zami$ljaju ve+ se zapravo mogu videti 2 -rama je, mada koristi sličan materijal reči, sti%ove, zaplet!, umetnost koja se undamentalno razlikuje od umetnosti pripovedanja. ako, ako vi$e volite dramu od lepe knji'evnosti kao $to je to očigledan slučaj sa mnogim knji'evnim kritičarima!, ili ako svoje teorije kritike zasnivate prvenstveno na dramskoj kriti#i, čak i na drami, skloni ste da pogre$no razumete čisto pripovedanje, i da ga svedete na ograničene mogu+nosti pozori$ni% predstava. *erovatno +ete, na primer, stvarima pretpostavljati likove, čak i one najni'e i najgluplje. *eoma malo o drve+u kao drve+u mo'e da u/e u jedan komad. , sada, (*ilinska drama) 2 one predstave koje su sude+i po obilju svedočanstava vile često prikazivale ljudima 2 mo'e da proizvede "antaziju sa realizmom i neposredno$+u koji su van doma$aja ma kog me%anizma koji je napravio čovek. :ao rezultat, nji%ov uobičajeni eekat na čoveka! prelazi grani#e 7ekundarnog *erovanja. o iskustvo čini se! mo'e da bude veoma slično 7nevanju i ponekad ga ljudi me$aju sa njim. &li, u *ilinskoj drami nalazite se u snu koji tka neki drugi um, a svest o toj uznemiruju+oj činjeni#i mo'e lako da vam promakne. -a biste direktno iskusili 7ekundarni 7vet koristite napitak koji je previ$e jak i deluje na =rimarno *erovanje, ma koliko čudesni bili doga/aji. Javedeni ste 2 a da li to jeste i namera vila uvek ili u ma koje doba! drugo je pitanje. One same u svakom slučaju nisu zavedene. Ja nji% je to oblik Umetnosti i to različit od Farobnja$tva ili Magije, kako se to pravilno zove. One ne 'ive u njemu, mada, mo'da, mogu da provode vi$e vremena rade+i na tome nego $to ljudi umetni#i mogu sebi da priu$te. =rimarni 7vet, 7tvarnost vila i ljudi, isti je ako se različito vrednuje i posmatra. =otrebna nam je reč za ovu vilinsku majstoriju, ali sve reči koje su se dosad za to koristile bile su nejasne i zbunjuju+e. Magija je tu, pri ru#i, i ja sam je ve+ koristio str.G1!, ali nije trebalo to da činim Magija bi trebalo da označava samo ono $to čini Mag. Umetnost je %umani čin koji uzgred to nije njen jedini ni krajnji #ilj! pobu/uje 7ekundarno *erovanje. Umetnost iste vrste, čak i ako to čine ve$tije i sa manje napora, mogu da koriste i vile, ili se sude+i po pričama to samo tako čini. &li, onu mo+niju, a naročito vilinsku ve$tinu, ja +u, u nedostatku manje sporne reči, zvati Farolija. Farolija stvara 7ekundarni 7vet u koji i stvarala# i posmatrač mogu da u/u, na zadovoljstvo svoji% čula dok su unutar njega, ali u svojoj čistoti ona je umetnički čin po 'elji i nameri. Magija izaziva ili daje utisak da izaziva neku promenu u =rimarnom 7vetu. Aije va'no za koga se ka'e da je izvodi, vila ili smrtnik, ona se i dalje razlikuje od oboje8 nije umetnost, ve+ te%nika8 njena 'elja jeste mo2 na ovom svetu, vladanje stvarima i voljom ostali%. "antazija te'i vilinskom zanatu, Faroliji, i kad je uspe$na najpribli'nija joj je od svi% ormi ljudske umetnosti. U sr#u mnogi% priča o vilama koje su izmislili ljudi le'i, otvorena ili prikrivena, čista ili s primesama, 'elja za 'ivotom, ostvarena subkreativna umetnost, koja je ma koliko spolja mo'e da podse+a na nju! iznutra potpuno različita od 'udnje za sebičnom mo+i karakteristične za običnog Farobnjaka. Od te 'elje su vile svojim boljim mada jo$ uvek opasnim! delom ponajvi$e sazdane8 a one su te od koji% mo'emo da naučimo koja je su$tinska 'elja i te'nja ljudske "antazije 2 čak i ako su vile, i tim pre ukoliko vi$e jesu, samo proizvod same "antazije. oj kreativnoj 'elji podvaljuju samo opsene, pa bile to nevine, nespretne ujdurme dramski% pisa#a, ili zlonamerne obmane čarobnjaka. Aa ovom svetu ta 'elja se ljudima ne mo'e zadovoljiti, pa je tako neprolazna. Aeiskvarena, ona ne te'i obmani, niti opčinjavanju i domina#iji8 ona te'i obostranom boga+enju, zajedničkom stvaranju i radovanju, a ne porobljavanju. Mnogima se "antazija, ova umetnost subkrea#ije koja se čudno poigrava svetom i svim $to je u njemu, kombinuju+i imeni#e i preraspodeljuju+i prideve, čini sumnjiva, ako ne i nezakonita. Aekima izgleda makar kao dečije ludiranje, kao ne$to čime se narodi ili pojedin#i bave samo u svojoj mladosti. & $to se tiče zakonitosti, ne+u re+i ni$ta vi$e sem $to +u #itirati kratak izvod iz pisma koje sam napisao čoveku koji je mit i vilinsku priču opisao kao (la'i)8 mada je, da budem iskren, bio dovoljno ljubazan i dovoljno zbunjen da stvaranje bajke nazove (Udisanjem la'i kroz 7rebro).
=Dragi gospodine>7 reko/7 =mada ve2 odavno otu8en7 Čovek nije skroz izgubljen niti skroz promenjen! (sramo2en moe biti7 ali ne i s trona svrgnut7 biv-eg svog gospodstva on jo- čuva skut: Čovek7 *ubkreator7 kroz kog se *vetline prelamaju iz jedinstvene %eline na mnoge boje i beskrajno kombinuje u ive oblike -to um umu daje! Mada sve pukotine sveta ispunismo )atuljcima i Vilenjacima7 mada podigosmo od svetla i tame %ogove i dvorove nji/ove7 i posejasmo seme zmajevsko 0 to na-e pravo bilo je ?upotrebljeno il@ zloupotrebljenoA! Njega ne ukinu-e: jo- činimo po zakonu po kom i nas stvori-e!>
"antazija je prirodna ljudska delatnost. Ona sigurno ne uni$tava, čak i ne povre/uje ?azum8 a tako/e ne otupljuje 'e/ za naučnom istinom, i ne smeta njenom opa'anju. Aaprotiv. to je razum bistriji i zdraviji, to +e stvarati bolju antaziju. &ko bi ljudi ikada dospeli u stanje u kojem ne bi 'eleli da znaju ili ne bi mogli da pojme istinu činjeni#e ili dokaze!, "antazija bi posustajala sve dok se oni ne bi oporavili. &ko ikad do/u u takvo stanje to uop$te ne bi bilo nemogu+e!, "antazija +e i$čeznuti i pretvoriti se u Morbidnu Obmanu. Ber kreativna "antazija zasniva se na čvrstom priznanju da su stvari na ovom svetu onakve kakve izgledaju ispod sun#a8 ta činjeni#a se priznaje, ali joj se ne robuje. ako je na logi#i bila zasnovana besmisli#a koja se ogleda u pričama i rimama Luisa :erola. -a ljudi zaista ne mogu da razlikuju 'abe od ljudi, bajke o kraljevima2'abama nikad ne bi nastale. 7 "antazijom se, naravno mo'e i preterati. Mo'e da bude r/ava. Mo'e da se koristi u zle svr%e. Mo'e čak da obmane i one umove koji su je stvorili. &li, $ta je to $to je ljudsko u ovom posrnulom svetu za $ta to ne va'i Ljudi su bili skloni ne samo vilama, ve+ su izmislili bogove i slavili i%, čak i one koji su bili najvi$e izopačeni sopstvenim zlom svoji% tvora#a. &li, napravili su i la'ne bogove od drugi% materijala8 svoji% s%vatanja, svoji% mi$ljenja, svoji% ube/enja8 čak su i nji%ove nauke i dru$tvene i ekonomske teorije za%tevale ljudske 'rtve. (&busus non tollit usum). 06 "antazija i dalje spada u ljudska prava8 stvaramo po svojoj meri i na svoj izvedeni način, jer smo i sami stvoreni i to 2 po liku i volji 7tvoritelja.
Lat. Kzreka (Jloupotreba ne ukida upotrebu).2 )rim! )rev.
36
OSVE$%ENJE, &EKSTVO, 'TE(A to se tiče starosti, bilo da se odnosi na čoveka ili na doba u kojem 'ivimo, mo'da je istina, kao $to se često pretpostavlja, da ona sobom nosi gubitak neki% sposobnosti uporedi str.46!. &li, to je uglavnom ideja koja je proistekla iz pukog proučavanja vilinski% priča. &nalitičko proučavanje jednako je lo$a priprema za pisanje bajki ili za u'ivanje u njima, kao $to bi to istorijsko proučavanje drame svi% zemalja i vremena bilo za pisanje ili, opet, u'ivanje u pozori$nim predstavama. =roučavanje zaista mo'e da obes%rabri. Onaj ko se time bavi lako mo'e da oseti da je uz sav svoj rad sakupio samo nekoliko listova, od koji% su mnogi po#epani ili o$te+eni, od bezbrojnog li$+a opalog sa -rveta =riča, kojim je posuta uma na$i% -ana. Fini se uzaludnim praviti jo$ ve+u zbrku. :o mo'e da smisli nekakav novi list 7ve oblike, od ni#anja pa do otvaranja pupoljka, i boje, od prole+a pa do jeseni, ljudi su odavno otkrili. &li, to nije istina. 7eme tog drveta mo'e da se presadi u skoro svako tlo, čak i u ono koje je tako zagu$eno dimom kako reče Leng! kao $to je englesko. =role+e, naravno, nije manje lepo zato $to smo ve+ videli ili čuli za druge slične pojave ka'em slične pojave, jer nikad od postanka sveta pa do njegovog kraja to nije ista pojava. 7vaki list, i %rasta, i jasena, i $ipka, jedinstveno je otelotvorenje, prvi put vi/eno i priznato, mada %rastovi listaju genera#ijama i genera#ijama ljudi. Mi ne očajavamo, ili ne treba da očajavamo, nad #rte'om zbog toga $to sve linije moraju da budu bilo krive ili prave, niti nad slikom zato $to postoje samo tri (osnovne) boje. Mo'da smo sada zaista stariji, utoliko $to kao nasledni#i u'ivamo ili primenjujemo iskustva mnogi% pret%odni% genera#ija u umetnosti. U ovom bogatstvu nasle/a mo'e da le'i opasnost od dosade ili sna'na 'elja da se bude originalan, a to mo'e da dovode do averzije prema inom #rte'u, skladnom obliku i (lepim) bojama, ili pak do puke manipula#ije i ponovnog obra/ivanja materijala, pametno i bezdu$no. &li, pravi put bekstva od takve zasi+enosti ne treba tra'iti u namerno nezgrapnom, nespretnom ili bezobličnom, u prikazivanju svega tamnim bojama i s agresivno$+u koja ne jenjava, niti u upornom me$anju boja sve dok se od suptilni% tonova ne smute u nedeinisano mrko i oblika koji se antastično komplikuju sve dok se ne dovedu do besmisla i dalje do delirijuma. =re nego $to dospemo u takva stanja, potrebno nam je osve$+enje. rebalo bi ponovo da posmatramo zeleno i budemo iznova zapanjeni ali ne i zaslepljeni! plavom i 'utom i #rvenom. rebalo bi da se sretnemo s kentaurom i sa zmajem, a onda, mo'da, da iznenada, kao nekad davno pastiri, ov#e i psi i konji 2 ugledamo vukove. *ilinske priče su tu da nam pomognu da se osvestimo. 7amo u tom smislu ljubav prema njima mo'e da pobudi i sačuva ono detinjasto u nama. Osve$+enje koje uključuje povratak i obnovu zdravlja! predstavlja ponovno vra+anje 2 povra+aj uvi/avnosti. Ae ka'em (vi/enja stvari onakvim kakve jesu), da ne bi% imao posla s ilozoima, mada bi% mogao da se usudim da ka'em (vi/enja stvari onakvim kakvim treba ili je trebalo! da i% vidimo) 2 kao stvari nezavisno od nas sami%. reba, u svakom slučaju, da operemo svoje prozore, tako da stvari, jasno vi/ene, mogu da se oslobode 'u+kaste zamagljenosti stereotipnog ili poznatog 2 izgleda koji izaziva posednički odnos prema njima. Od svi% drugi%, sa li#ima oni% koji su nam dobro poznati ma$ta se najte'e poigrava, i ta li#a je zaista najte'e posmatrati sa novim interesovanjem, opa'aju+i nji%ova dopadljiva i nedopadljiva svojstva da su li#a, a opet jedinstvena li#a. Ova stereotipnost zapravo je kazna za (posedni$tvo) stvari koje su stereotipne ili u lo$em smislu reči! poznate, jesu one koje smo prisvojili, zakonski ili mentalno. :a'emo da i% znamo. One su postale slične onim stvarima koje su nas nekad privukle svojim sjajem, ili bojom, ili oblikom, pa smo posegnuli za njima, a onda i% zaključali u svoju rizni#u, stekli i% i po sti#anju prestali da i% gledamo. Aaravno, vilinske priče nisu jedino sredstvo za osve$+enje, niti za$tita od njegovog gubitka. -ovoljna je i pokornost. & tu je i naročito za one pokorne! &A&"&:, ili Festertonovska "antazija. &A&"&: je antastična reč, ali se mo'e videti ispisana u svakom gradu u ovoj zemlji. o je :&"&A&, gledano iznutra kroz staklena vrata, onako kako je to video
-ikens jednog tmurnog londonskog dana8 a Festerton je to iskoristio da poka'e kako stvari koje su postale stereotipne, deo svakodnevni#e, mogu čudno da izgledaju kad se iznenada vide iz novog ugla. Ja tu vrstu (antazije) ve+ina ljudi slo'ila bi se da je prilično korisna, a da nikad ne mo'e da oskudeva u materijalu. &li, mislim da ona ima samo ograničenu mo+8 iz razloga $to je osve'avanje gledi$ta njena jedina vrlina. ?eč &A&"&: mo'e da učini da iznenada s%vatite da je ngleska jedna sasvim strana zemlja, izgubljena bilo u nekoj dalekoj pro$losti koju istorija jedva nazire, ili u nekoj nepoznatoj zamagljenoj budu+nosti do koje se sti'e samo uz pomo+ ma$ine za kretanje kroz vreme. Ona mo'e da vas natera da spoznate zapanjuju+u neobičnost i zanimljivost njeni% stanovnika, kao i nji%ove običaje i navike u pogledu is%rane, ali vi$e od toga ne mo'e, sem da slu'i kao vremenski teleskop pode$en na jednu tačku. :reativna antazija, zato $to uglavnom poku$ava da radi ne$to drugo pravi ne$to novo!, mo'e da otvori va$u rizni#u i pusti da sve one zaključane stvari izlete iz nje poput pti#a iz kaveza. -ragulji se svi pretvaraju u #vetove ili plamenove, a vi +ete biti upozoreni da je sve $to ste imali ili znali! bilo opasno i mo+no, u stvari ne ba$ ni okovano, slobodno i neobuzdano8 ni$ta vi$e nego $to je predstavljalo vas. ("antastični) elementi u sti%u i prozi drugi% vrsta, čak i kad su samo dekorativni ili povremeni, poma'u ovom osloba/anju. &li, ne tako temeljno kao vilinska priča, koja se gradi na "antaziji, čija je sr' "antazija. "antazija je načinjena od =rimarnog 7veta, ali dobar zanatlija voli svoj materijal, poznaje ga i ima ose+aj za glinu, kamen ili drvo koji samo umetnost stvaranja mo'e da mu da. 5removo kovanje otkrilo je %ladno gvo'/e8 stvaranjem =egaza konji su oplemenjeni8 u -rve+u 7un#a i Mese#a iz korena i stabla, #vet i plod rasko$no se pojavljuju. & zapravo se vilinske priče bave uveliko, ili one bolje! uglavnom, jednostavnim ili undamentalnim stvarima, netaknutom "antazijom, no te jednostavne stvari nji%ov okvir čine tim sjajnijim. Ja pripovedača koji sebi dopu$ta tu (slobodu), =riroda mo'e da bude njen ljubavnik, a ne njen rob. a$ u vilinskim pričama naslutio sam prvi put snagu reči i čudesnost stvari, kao $to su kamen i drvo i gvo'/e8 drvo i trava8 ku+a i vatra8 %leb i vino. 7ada +u zavr$iti razmatranjem ekstva i Ute%e, koji su prirodno tesno povezani. Mada bajke, naravno, nikako nisu jedini način ekstva, one su danas od najočigledniji% i po nekima! najistaknutiji% ormi (eskapističke) literature, pa je zato razumno pridodati nji%ovom rezonovanju i neka razmi$ljanja o ovom terminu (bekstvo) u kriti#i uop$te. Kzneo sam tvrdnju da je ekstvo jedna od glavni% unk#ija vilinski% priča i, kako i% ja ne osporavam, jasno je da ne pri%vatam podrugljiv ili sa'aljiv ton kojim se (ekstvo) danas tako često koristi ton za koji upotreba te reči izvan knji'evne kritike ne daje nikakvu osnovu. U onome $to zloupotrebljivači reči vole da zovu =ravi ivot, ekstvo je očigledno kao po pravilu veoma praktično i mo'e čak da bude i junački čin. U pravom 'ivotu te$ko je osuditi ga, osim ako ne uspe8 u kriti#i bi izgleda bilo tom gore ukoliko bi bilo uspe$nije. Očigledno, suočavamo se s pogre$no kori$+enom reči, a tako/e i sa zabunom u rasu/ivanju. Ja$to prezirati čoveka ako, kad se na$ao u zatvoru, poku$a da se izvuče i ode ku+i Kli, ako, kad ve+ ne mo'e to da učini, misli i priča o drugim stvarima, a ne o tamničarima i zatvorskim zidovima. 7poljni svet nije postao manje stvaran time $to zatvorenik ne mo'e da ga vidi. :oriste+i ekstvo na ovaj način kritičari su izabrali pogre$nu reč8 $tavi$e, me$aju, ne uvek slučajnom gre$kom, ekstvo Jatvorenika s e'anjem -ezertera. Upravo tako je neki partijski govornik mogao da etiketira odstupanje od nesre+ne politike "irerovog ili ma kog drugog ?aj%a, čak i njenu kritiku, kao izdaju. Aa isti način ovi kritičari, da bi napravili jo$ ve+u pometnju i tako ponizili svoje protivnike, lepe svoju omalova'avaju+u etiketu ne samo na -ezerterstvo, ve+ i na pravo ekstvo, i, $to često ide uz njega, na 5nu$anje, es, Osudu, i ?evolt. Ae samo $to me$aju bekstvo zatvorenika sa be'anjem dezertera, ve+ bi im izgleda vi$e odgovaralo i pre+utno pristajanje jednog (kvislinga) od otpora nekog patriote. U skladu s takvim razmi$ljanjem imate samo da ka'ete (zemlji koju volite je presu/eno) pa da opravdate svaku izdaju, i time je zapravo gloriikujete. vo jednog neozbiljnog primera8 re#imo da električne ulične lampe, koje se masovno proizvode, u va$oj priči predstavljaju ekstvo u tom smislu!. &li, ono mo'e da proističe, i skoro je sigurno da je tako, iz dobro promi$ljenog gnu$anja nad tako tipičnim proizvodom re
?obotiza#ije, koji kombinuje pre#iznost i osmi$ljenost proizvoda s ru'no+om i često! lo$im učinkom. Ove lampe mogu da se izba#e iz priče prosto zato $to su lo$e lampe8 a mogu+e je i da je jedna od pouka koju treba izvu+i iz ove priče uvi/anje ba$ te činjeni#e. Ao, sad tu dolazi onaj slogan koji ka'e Qlektrične lampe do$le su da bi ostale). Bo$ davno je Festerton tačno primetio da je, čim bi čuo kako je ne$to (do$lo da ostane), znao da +e to vrlo brzo biti zamenjeno 2 i to kao zastarelo i po%abano, toliko da izaziva sa'aljenje. (=o%od Aauke, ubrzan potrebama rata, neumitno ide dalje... čine+i neke stvari zastarelim i zasenjuju+i nova dostignu+a u kori$+enju električne struje) iz jednog oglasa. K ovde se ka'e ono isto, samo $to deluje vi$e prete+i. lektrična ulična lampa mo'e zaista da se ignori$e, prosto zato $to je tako beznačajna i kratkog veka. *ilinske priče, makar, imaju mnogo trajnije i undamentalnije vrednosti o kojima valja pričati. Munju, na primer. skapist se ne pokorava toliko čudima prolazne mode kao svi njegovi protivni#i. On stvari ne pretvara $to se sasvim razumno mo'e smatrati za lo$e! u svoje gospodare ili bo'anstva smatraju+i i% za neizbe'ne, čak i (neumitne). & njegovi protivni#i, koji tako lako znaju da omalova'e, nemaju nikakve garan#ije da +e se on zaustaviti na tome mogao bi da pobuni ljude da sru$e ulične lampe. skapizam ima i drugo li#e koje je jo$ ru'nije a to je ?eak#ija. Ae tako davno 2 ma kako se činilo neverovatnim 2 čuo sam kako jedan činovnik iz Oksorda izjavljuje da (pozdravlja) blizinu robotizovani% abrika za masovnu proizvodnju, i buku me%anizovanog saobra+aja koji sam sebe koči, zato $to je to njegov univerzitet dovelo u (dodir sa stvarnim svetom). Mo'da je %teo da ka'e da je varvarizam 'ivota i rada ljudi u dvadesetom veku u zabrinjavaju+em porastu i da bi njegova glasna demonstra#ija na uli#ama Oksorda mogla da poslu'i kao upozorenje da obične ograde ne+e jo$ dugo mo+i da čuvaju oazu razuma u pustinji nerazboritosti bez prelaska u napad praktičan i intelektualni!. =la$im se da on to nije imao na umu. U svakom slučaju, izraz (stvarni 'ivot) u ovom kontekstu izgleda da ne zadovoljava akademske standarde. Mi$ljenje da su automobili ('ivlji) od, re#imo, kentaura ili zmajeva čudno je, a da su (stvarniji) od, re#imo, konja 2 patetično je apsurdno. :ako je samo stvaran, koliko zapanjuju+e 'iv abrički dimnjak u pore/enju s jednim brestom, jednim, prega'enim vremenom, nestvarnim snom jednog eskapiste. to se mene tiče, ja sebe ne mogu da ubedim da je krov na stani#i lečli (stvarniji) od oblaka. & kao ljudski% ruku delo on za mene ne mo'e da bude inspirativniji od legendarnog nebeskog svoda. Most koji vodi do četvrtog perona za mene je manje zanimljiv od Ledenog prelaza koji čuva 3ajmdal sa 5d'alar%ornom. Kz nemira svoga sr#a ne mogu a da ne pitam da li se graditelji pruga, da su vaspitavani uz vi$e antazije, ne bi uz sve obilje sredstava bolje pokazali nego $to se obično pokazuju. *ilinske priče mogu da budu, pretpostavljam, bolji učitelji od učenjaka kog sam pominjao. *e+ina onoga $to bi on moram da pretpostavim! i drugi izvesno! zvali (ozbiljnom) literaturom nije ni$ta drugo do igrarije ispod staklenog krova kraj op$tinskog bazena. ajke mogu da izmisle čudovi$ta koja lete ili 'ive u dubinama, ali makar ne poku$avaju da pobegnu s neba ili iz mora. & ako za trenutak ostavimo po strani (antaziju), mislim da čitala# ili stvarala# vilinski% priča čak ne treba da se stidi (bekstva) od ar%aizma od toga $to vi$e voli, ne zmajeve, ve+ konje, zamke, jedrenjake, lukove i strele8 ne samo vile, ve+ i vitezove i kraljeve i sve$tenike. Ber je, na kraju krajeva, mogu+e da razuman čovek koji nema nikakve veze s bajkom ili epskom poezijom!, posle razmi$ljanja do/e do osude koju (eskapistička) literatura pre+utno podrazumeva! progresivni% stvari kao $to su abrike ili mitraljezi i bombe koji su nekako nji%ov najprirodniji i neizbe'ni, smemo li da ka'emo (neminovni), proizvodi. (7urovost i ru'no+a savremenog 'ivota u vropi) 2 tog 'ivota čiji dolazak treba da pozdravimo 2 (znak je biolo$ke ineriornosti nedovoljne ili la'ne reak#ije na okolinu.) 0> 37
:ristoer -oson, Napredak i religija, str. I, I9. :asnije dodaje (:ompletna viktorijanska odora, sa #ilindrom i dugačkim kaputom, nesumnjivo je odra'avala su$tinu kulture devetnaestog veka i stoga je s tom kulturom osvojila svet, kao nijedna druga moda u odevanju pre nje. Mogu+e je da +e na$i potom#i prepoznati u njoj vrstu divlje asirske lepote, kao dostojno znamenje svirepog i mo+nog doba koje ju je stvorilo8 no, bilo kako bilo, nedostaje joj ona direktna i neizbe'na lepota koja bi svu ode+u trebalo da odlikuje, jer kao i kultura od koje je potekla nije bila u
Aajneobičniji zamak koji je ikada iza$ao iz d'inove torbe u jednoj drevnoj gelskoj 0 priči nije samo mnogo manje ru'an od robotizovane abrike, ve+ je da iskoristim jednu vrlo modernu razu! tako/e (u jednom vrlo realnom smislu) mnogo stvarniji. Ja$to ne bismo pobegli od toga, ili osudili, (divlji asirski) apsurd no$enja #ilindara ili u'as od morločki% abrika Oni su osu/eni od strane pisa#a te najskeptičnije orme u ukupnoj literaturi, priča naučne antastike. i proro#i često predskazuju a mnogi izgleda na$iroko zagovaraju! svet koji bi izgledao kao velika staklom pokrivena 'eleznička stani#a. &li je od nji%, kao po pravilu, jako te$ko dokučiti $ta +e ljudi u jednom takvom svetu2gradu raditi. Oni mogu da zamene (kompletnu viktorijansku odoru) komotnom ode+om s patent zatvaračem!, ali +e ovu slobodu uglavnom koristiti, kako bi se pokazalo, da bi se utrkivali s me%aničkim igračkama, $to bi im ubrzo dosadilo. 7ude+i po nekim od ovi% priča oni +e jo$ uvek biti jednako po%otni, osvetoljubivi i gramzivi kao $to su oduvek bili8 a ideali nji%ovi% idealista jedva da dose'u dalje od sjajne zamisli da grade jo$ gradova iste vrste na drugim planetama. ?eč je zaista o dobu koje ima (sve bolja sredstva za postizanje sve gori% #iljeva). o je deo su$tinske boljke takvog doba 2 izazivanje 'elje da se pobegne, ne od samog 'ivota, ve+ od sada$njeg vremena i bede koju smo sami stvorili 2 da smo zapravo svesni i ru'no+e i svoji% dela i zla koje u sebi nose. ako da nam se zlo i ru'no+a čine neraskidivo povezani. e$ko nam pada da zajedno zamislimo zlo i lepotu. 7tra% od prelepe vile koja je trčala kroz davno pro$la vremena skoro da izmiče na$em s%vatanju. Ono $to jo$ vi$e uznemirava jeste činjeni#a da je i sama dobrota li$ena lepote koja joj dolikuje. U *ilin2#arstvu čovek zapravo mo'e da zamisli d'ina ljudo'dera sa zamkom koji izgleda grozno, kao no+na mora jer zlo u d'inu to tako %o+e!, ali ne mo'e da zamisli ku+u sagra/enu da slu'i u dobre svr%e 2 krčmu, gostioni#u za putnike, dvor vrlog i plemenitog kralja 2 a da je ipak odvratno ru'na. U sada$nje vreme bilo bi nesmotreno nadati se da +ete videti neku koja to nije 2 osim ako je sagra/ena jo$ pre na$eg ro/enja. Ovo je svakako, savremen i poseban ili slučajan! (eskapistički) aspekt vilinski% priča, koji one dele sa epskom poezijom i drugim pričama iz pro$losti ili o njoj. Mnoge priče iz pro$losti postale su (eskapističke) po tonu, pre'ivljavaju+i iz vremena kad su se ljudi kao po pravilu odu$evljavali delima svoji% ruku, pa do danas, kad mnogi ose+aju odvratnost prema ve$tačkim stvarima, koje je napravio čovek. &li, postoje tako/e drugi i dublji (eskapizmi) koji su se uvek javljali u baj#i i legendi. =ostoje i druge u'asnije stvari od koji% treba be'ati nego $to su to buka, smrad, bezobzirnost i rasipnost motora s unutra$njim sagorevanjem. u su glad, 'e/, siroma$tvo, bol, tuga, nepravda, smrt. & čak i kad se ljudi ne suočavaju sa tako te$kim nevoljama kao $to su ove, postoje drevna ograničenja od koji% vilinske priče nude vrstu bekstva, kao stare ambi#ije i 'elje koje diraju u same korene antazije! kojima pru'aju nekakvo zadovoljenje i ute%u. Aeke spadaju u slabosti koje se daju oprostiti ili u radoznalost kao $to je 'elja da se ode, slobodno kao riba, u dubinu mora8 ili če'nja za be$umnim, skladnim, ekonomičnim letom pti#e, ta če'nja koju avion izneverava, osim kad ga u retkim trenu#ima ugledamo visoko, nečujnog zbog vetra ili daljine, kako leti prema sun#u to jest, upravo kao kad se zami$lja a ne kad se koristi. =ostoje i dublje 'elje kao $to je ona da se razgovara s ostalim 'ivim bi+ima. Aa toj 'elji, koja je stvarna koliko i prvi gre%, uglavnom se zasniva i govor zveri i ostali% stvorenja u bajkama, a naročito magično razumevanje nji%ovog sopstvenog govora. o je osnova nezabele'ene pro$losti, a ne (konuzija) koja se pripisuje ljudskim umovima, navodno (odsustvo svesti o na$oj podvojenosti od 'ivotinja).09 iva svest o toj podvojenosti veoma je stara, ali je stara i svest da je to bilo nasilno razdvajanje na nama le'i krivi#a i nepoznata kob. Ostala stvorenja su poput drugi% #arstava sa kojima je Fovek raskinuo odnose i sad samo spolja gleda iz daljine, budu+i da je sa njima u ratu, ili u nelagodnom primirju. Malo je ljudi koji imaju tu privilegiju da pomalo putuju po svetu8 ostali moraju da se zadovolje pričama oni% koji putuju. Fak i o 'abama. 5ovore+i o toj prilično čudnoj ali veoma rasprostranjenoj baj#i 'ralj0aba, Maks Miler je pitao na svoj izve$tačeni dodiru sa 'ivotom prirode, kao ni ljudske prirode tako/e.) 38 5elski jezik je keltski govor kotske, Krske i ostrva Man. 2 )rim! )rev. 39 *idi bele$ku na kraju.
način (:ako je uop$te do$lo do toga da se izmisli ovakva priča Ljudska bi+a su, nadamo se, oduvek bila dovoljno prosve+ena da znaju da je brak izme/u 'ap#a i kraljičine k+eri apsurdan.) 7tvarno mo'emo samo da se nadamo da je takoT Ber da nije, ne bi uop$te bilo nikakve poente u ovoj priči, po$to ona zavisi, kao $to u su$tini i zavisi, od smisla za apsurdno. "olklorni koreni ili naga/anja o njima! ovde su potpuno neva'ni. Od male je vajde razmatrati totemizam. Ber, sigurno, bez obzira na to kakvi običaji ili verovanja o 'abama i bunarima le'e iza ove priče, obličje 'abe izabrano je i sačuvano u baj#i 4E ba$ zato $to je tako nastrano a brak apsurdan, zapravo odvratan. Mada, naravno, u verzijama koje nas zanimaju, gelskoj, nemačkoj, engleskoj,41 nema u stvari nikakvog venčanja izme/u prin#eze i 'ap#a 'aba# je bio začarani prin#. & poenta te priče nije da 'ap#i mogu da se 'ene, ve+ da se treba dr'ati obe+anja čak i oni% sa neizdr'ljivim posledi#ama! $to, zajedno s po$tovanjem zabrana, pro'ima čitavo *ilin2#arstvo. o je jedan od tonova koji dopiru iz vilinski% rogova, a taj zvuk nije ba$ nejasan. K, na kraju, postoji najstarija i najdublja 'elja *eliko ekstvo, ekstvo od 7mrti. *ilinske priče daju mnoge primere i vidove ovog du%a, koji se mo'e zvati pravim eskapističkim, ili rekao bi%! odmetničkim du%om. & daju i% i druge priče naročito one inspirisane naukom!, i druge nauke. *ilinske priče stvorili su ljudi a ne vile. Ljudske priče o vilama nesumnjivo obiluju ekstvom od esmrtnosti. &li, ne mo'e se očekivati od priča da uvek prevazilaze na$ uobičajeni nivo. & to se često de$ava. Kz nji% se o nekim stvarima mo'e bolje naučiti nego o teretu te vrste besmrtnosti, ili pre beskonačnog 'ivota u nastav#ima, čemu bi (odmetnik) rado pribegao. Ber vilinska priča posebno je pogodna da uči takvim stvarima, od davnina kao i dan2danas. 7mrt je tema koja je najvi$e inspirisala -'ord'a Mek -onalada. &li, (ute%a) koju pru'aju bajke ima jo$ jedan aspekt osim imaginarnog zadovoljenja davna$nji% 'elja. -aleko va'nija je Ute%a 7re+nog Javr$etka. 7koro da bi% se usudio da tvrdim da sve vilinske priče koje su to u potpunosti, moraju da ga imaju. & re+i +u makar to da je ragedija ona prava orma -rame, njena najuzvi$enija unk#ija, dok za bajku va'i suprotno. =o$to izgleda da nemamo reč koja označava tu suprotnost 2 ja +u je zvati Eukatastro&a.4G Eukatastro&ična priča jeste prava orma bajke i njena najuzvi$enija unk#ija. Ute%a koju pru'aju vilinske priče radost sre+nog zavr$etka, tačnije dobre katastroe, iznenadni sre+ni (preokret) jer nijedna bajka nema pravog kraja!, 40 ova radost koja je jedna od oni% stvari koje bajke umeju izvanredno dobro da izazovu, nije obavezno (eskapistička), niti (odmetnička). U svom okviru bajke 2 ili drugog sveta 2 povratak je neočekivana i udesna milost na koju nikada ne treba računati. On ne poriče postojanje diskatastro&e , tuge i neuspe%a mogu+nost nji%ovog postojanja neop%odna je za radost spasenja8 osporava uprkos brojnim dokazima, ako %o+ete! univerzalni krajnji poraz i utoliko predstavlja jevan8elje, dopu$taju+i da se za trenutak spozna ?adost, ?adost van zidova ovog sveta, $to ljuto ti$ti poput tuge. Osobine dobre vilinske priče, od one uzvi$enije i kompletnije vrste, jeste da, ma koliko uzbudljivi bili doga/aji u njoj, ma kako mo'e da učini da detetu ili čoveku koji slu$a, onda kad do/e do (obrta), zastane da%, jače zalupa sr#e, skoro ili zaista! krenu suze, jednako sna'no kao i zbog ma koje orme literarne umetnosti, a ipak onako kako je to svojstveno samo vilinskoj priči. Fak i savremene vilinske priče mogu ponekad da izazovu taj eekat. Ajega nije lako posti+i8 on zavisi od #ele priče koja predstavlja okvir za (obrt), a tek naknadno sija slavom. =riča koja u ma kojoj meri uspe u ovome nije sasvim neuspe$na, bez obzira na to kakvi su njeni tokovi i o kakvoj se me$avini ili zbr#i namera radi. o se de$ava čak i u lično Lengovoj baj#i, )rinc )ridio, takvoj, nedostatnoj u mnogo čemu, kakva jeste. :ad (svaki vitez o'ive i di'e mač svoj te viknu ('iveo =rin# =rid'io), ta radost ima malo od onog čudnog mitskog vilinskog svojstva, koje nadrasta i sam opisani doga/aj. Lengova priča ne bi ga imala nimalo da opisani doga/aj nije deo ozbiljnije bajkovite (antazije) nego $to je to najve+i deo priče, koji je uglavnom povr$niji, s 40
Kli grupi slični% priča. (:ralji#a koja je tra'ila da pije iz jedno unara i reke Lorgan) :embel, G0!. -er "ros#%kPnig8V -evojka i 'aba. V nem. :ralj2'aba 2 prim. prev. 42 Aeologizmi8 starogrčki preiks (eu) i (dis) daju reči katastroa pozitivno, odnosno negativno značenje8 eukatastroa 2 pozitivna katastroa i diskatastroa 2 negativna katastroa. 2 )rim! prev. 43 *idi bele$ku na kraju. 41
polupodrugljivim sme$kom ugla/ene, izve$tačene ran#uske 3onte r. =riča, bajka 2 prim! prev.!.44 aj eekat daleko je sna'niji i reskiji kod ozbiljne priče iz *ilin2#arstva. 4I :ad u takvim pričama do/e do iznenadnog (obrta), nama% spoznamo dirijivu radost i 'elju od sr#a, koja za trenutak izlazi van okvira priče, zapravo kida samo njeno tkivo i dopu$ta da taj odsjaj prodre do nas. *edam dugi/ godina slui/ zbog tebe7 Na ledenu planinu pope/ se zbog tebe7 'rvavu ko-ulju cedi/ zbog tebe7 Ne2e- li se probuditi7 pogledati meneB (n je ovo čuo i pogledao ju je: ,C
44
Ovo je karakteristično za Lengovu nedoslednost. Aa povr$ini priča sledi (ugla/enu) ran#usku conte sa sklono$+u ka satiri, i posebno ekerijevo delo "ua i prsten 2 vrstu koja budu+i po prirodi povr$na, čak i neozbiljna, nema nikakvog dubljeg značenja niti te'i ka njemu8 ali ispod nje le'i onaj dublji du% romantičnog Lenga. 45 Od one vrste koju je Leng zvao (tradi#ionalnom) i davao joj prvenstvo. 46 3rni bik od Norve-ke .
EPILO Ova radost koju sam istakao kao osobinu prave vilinske priče ili epske pesme!, ili kao njen pečat, zaslu'uje vi$e pa'nje. *erovatno svaki pisa# dok stvara sekundarni svet, antaziju, svaki subkreator, 'eli u izvesnoj meri da bude i pravi stvoritelj, ili se nada da +e mu po+i za rukom da se pribli'i stvarnosti nada se da to posebno svojstvo sekundarnog sveta ako ve+ ne i svi detalji! 4> potiče iz 7tvarnosti ili se iz nje preliva. &ko i postigne to svojstvo koje deini#ija iz rečnika mo'e prilično dobro da opi$e kao (unutra$nju logičku povezanost stvarnosti), te$ko je s%vatiti kako je to mogu+e, ako delo nema u sebi nečeg od stvarnosti. o posebno svojstvo (radosti) u uspe$noj "antaziji mo'e tako da se objasni kao iznenadni blesak stvarnosti ili istine na kojoj se zasniva. Ono nije samo (ute%a) za nesre+u ovog sveta, ve+ predstavlja zadovoljenje i odgovor na ono pitanje, (-a li je to istinito). Odgovor na to pitanje, koji sam dao u početku, bio je sasvim ispravno! (&ko ste dobro izgradili svoj mali svet, jeste istinito je u tom svetu.) o je dovoljno za umetnika ili za ono umetničko u umetniku!. &li, u (eukatastroi) na trenutak uvi/amo da odgovor mo'e da bude značajniji 2 da to svojstvo (radosti) mo'e da bude daleki odsjaj ili e%o jevan8elja u stvarnom svetu. :ori$+enje ove reči nagove$tava $ta 'elim da ka'em ovim epilogom. o je ozbiljna i opasna stvar. -rsko je s moje strane $to diram u jedno takvo pitanje, no ako milo$+u bo'ijom ono $to ka'em u ma kom pogledu ima ikakvu vrednost, to je onda, naravno, samo jedna bru$ena strana dragulja istine koja je neizmerno bogata, ograničena samo zato $to je sposobnost čoveka za koga je to ra/eno ograničena. Usudio bi% se da ka'em da, prilaze+i %ri$+anskoj priči iz ovog prav#a, odavno ve+ imam to ose+anje radosno ose+anje! da je og iskupio gre$na stvorenja $to stvaraju, ljude, na način koji odgovara ovom aspektu, kao i ostalim, nji%ove čudne prirode. Bevan/elja sadr'e vilinsku priču, ili priču od neke du'e vrste, a koja obu%vata svu su$tinu vilinski% priča. Ona sadr'e mnoga čuda 2 neobično umetnički obra/ena, 4 divna i potresna (mitska) po svom savr$enom, umiruju+em značaju8 a me/u tim čudima nalazi se i najve+a i najpotpunija eukatastroa koju je mogu+e zamisliti. &li ova priča u$la je u Kstoriju i u primarni svet8 'elja i te'nja subkrea#ije uzdignuta je na nivo ispunjenja :rea#ije. ?o/enje 3ristovo jeste ta eukatastroa Fovekove istorije. *askrsnu+e je eukatastroa priče o Knkarna#iji. Ova priča počinje i zavr$ava se u radosti. Ona vi$e od ostali% ima (unutra$nju logičku povezanost stvarnosti). Aema ni jedne priče koja je ikada ispričana, a koju bi ljudi radije smatrali istinitom, niti jedne koju je toliko skeptika pri%vatilo za istinitu samo na osnovu nje same. Ber njena Umetnost ima krajnje ubedljiv ton =rimarne Umetnosti, to jest, 7tvaranja. Aju odba#iti vodi bilo u tugu ili srd'bi bo'ijoj. Aije te$ko zamisliti to posebno uzbu/enje i radost koju bi čovek osetio kad bi se otkrilo da je neka posebno lepa vilinska priča (primarno) istinita, istovetna sa pričom koja je deo istorije, a da time ne izgubi obavezno i mitski ili alegorijski značaj koji je imala. a radost bi+e iste vrste, ako ne i jednako sna'na kao i ona koju u vilinskoj priči pobu/uje (obrt) takva radost ima sam ukus primarne istine. Knače joj ime ne bi bilo radost.! Ona gleda unapred ili unazad smer je u ovom pogledu neva'an! u *eliku ukatastrou. 3ri$+anska radost, 7lava, od iste je vrste, ali je pre svega beskonačno, ako na$e sposobnosti nisu ograničene! uzvi$ena i radosna. Ao, ova priča je iznad svega i istinita je. Umetnost je potvr/ena. og je 5ospod, an/ela i ljudi 2 i vila. Legenda i Kstorija susrele su se i stopile. &li u #arstvu o'ijem prisustvo najve+i% ne potiskuje male. Kskupljeni čovek jo$ uvek je čovek. =riča, antazija jo$ uvek traju i treba da traju. Bevan/elje nije ukinulo legende8 samo i% je osvetilo, naročito (sre+an zavr$etak). 3ri$+anin jo$ uvek mora da radi, umom kao i telom, da pati nada se i umire8 ali sada mo'e da uvidi da sve njegove sklonosti i sposobnosti imaju razlog svog Ber svi detalji ne mogu da budu (istiniti) retko kad je (inspira#ija) toliko sna'na i trajna da utiče na sve skupa i ne ostavlja mnogo običnom (izmi$ljanju) bez inspira#ije. 48 Umetnost je ovde u samoj priči pre nego u kazivanju8 jer &utori priče nisu bili jevan/elisti. 47
postojanja, koji mo'e da se iskupi. oliko je velika dare'ljivost kojom su ga obasipali, da sada mo'e mo'da prilično %rabro da naga/a da u "antaziji mo'da zapravo učestvuje u razlistavanju i mnogostrukom boga+enju krea#ije. 7ve priče mogu da postanu istinite, a ipak, kad se konačno iskupe, mogu da budu jednako slične i jednako drugačije od oblika koje im mi dajemo, kao $to +e čovek, kad se konačno bude iskupio, biti sličan i drukčiji od posrnulog kakvim ga znamo.
&ELE$KE A 7am koren ne samo upotreba! nji%ovi% (čudesa) satiričan je i predstavlja besmisleno izrugivanje, a element (sna) nije samo u unk#iji uvoda i zavr$etka, ve+ je nerazlučivo povezan s pričom i promenama u njoj. Ove stvari de#a mogu da uvide ako su prepu$tena sama sebi. &li, mnogima je, kao $to je i meni bila, +lisa predstavljena kao bajka i dok taj nesporazum traje, ose+a se otpor prema me%anizmu sna. Aema nikakvog nagove$taja sna u Vetru u vrbaku . (:rti#a je čitavo jutro radila, jer je pravila prole+no spremanje svoje male ku+e.) ako počinje i tim korektnim tonom se i nastavlja. im je značajnije $to je &. &. Miln, veliki obo'avala# ove izvrsne knjige, na početku svoje dramatizovane verzije dodao (neobičan) početak u kojem se vidi dete kako teleonom razgovara s nar#isom. Kli to mo'da nije veoma značajno, jer onaj obo'avala# knjige koji ima dobru mo+ zapa'anja a koji se razlikuje od velikog obo'avao#a! nikad ne bi poku$avao da je dramatizuje. Aormalno je da je samo jednostavnije činio#e, pantomimu i satirične elemente priča o 'ivotinjama, mogu+e prikazati u ovoj ormi. Kgra, na ni'em nivou drame, pru'a podno$ljivo dobru zabavu, naročito za one koji nisu čitali knjigu8 ali neka de#a koju sam odveo da vide apca iz apčevog dvorca kao svoju glavnu uspomenu poneli su ose+anje mučnine sa početka predstave. to se tiče ostatka, vi$e im se svi/alo ono čega su se se+ali iz knjige. & Aaravno, ovi detalji, kao po pravilu, ulazili su u priče, čak i u doba kad su predstavljali pravu ujdurmu, jer su bili od va'nosti za priču. :ad bi trebalo da napi$em priču u kojoj se desilo da su nekoga čoveka obesili, kasnije bi moglo da ispadne, ako bi priča bila dugog veka 2 $to bi samo po sebi bilo znak da je priča imala neku trajnu, ne samo lokalnu ili trenutnu vrednost 2 da je napisana u doba kada su ljude zaista ve$ali, čine+i to po slovu zakona, kao ne$to uobičajeno. Moglo, jer se, naravno, u to budu+e vreme ne bi sa sigurno$+u zaključivalo. -a bi po tom pitanju bio siguran, budu+i istra'ivač morao bi da zna kad je tačno praktikovano ve$anje i kad sam ja 'iveo. Ber sam taj doga/aj mogao da pozajmim iz drugi% vremena i s drugi% mesta, iz drugi% priča8 mogao sam jednostavno da ga izmislim. &li, čak i da se desilo da je ovaj zaključak tačan, s#ena ve$anja pojavila bi se u priči samo aA zato $to sam bio svestan dramske, tragične ili makabrističke snage ovog doga/aja u svojoj priči, i bA zato $to su oni koji su je prenosili s kolena na koleno osetili tu snagu u dovoljnoj meri da i% natera da zadr'e doga/aj u okviru priče. *remenska distan#a, sama starost i otu/enje, mogli bi kasnije da izo$tre sečivo tragičnog ili u'asnog8 ali to sečivo mora da postoji makar zato da bi ga vilinska drevna belegija o$trila. =oslednje korisno pitanje, stoga, koje, za knji'evne kritičare svakako, treba postaviti ili na koje treba odgovoriti o Kigeniji, k+eri &gamenonovoj, jeste8 -a li legenda o njenom 'rtvovanju na &ulidi potiče iz doba kad je prino$enje ljudski% 'rtava bilo uobičajeno :a'em samo (kao po pravilu), jer je razumljivo da je ono $to se smatra za (priču) nekad bilo ne$to drugo, s drugačijom namerom na primer, zapis o nekom doga/aju ili ritualu. Mislim (zapis) u strogom smislu te reči. =riča koja je izmi$ljena da objasni neki ritual radnju za koju se pretpostavlja da se nekad često de$avala! ostaje u prvom redu priča. K ma takav oblik i nastavi+e da postoji očigledno, dugo posle samog rituala! samo za%valjuju+i vrednostima koje ima kao priča. U nekim slučajevima, detalji koji se sada ističu samo svojom neuobičajno$+u, mogli su da budu tako svakodnevni i malo vredni pa'nje da su se tek uzgred neopa'eno na$li u priči kao kad se pomene da je čovek (podigao $e$ir) ili (u%vatio voz). Ao, takvi slučajni detalji ne+e zadugo nad'iveti promenu u svakodnevnim navikama. Ae bar u doba usmenog predanja. U doba pismenosti i brzi% promena u navikama! priča mo'e da ostane nepromenjena dovoljno dugo da čak i njen uzgredni detalji zbog svoje starosti poprime od dopadljivosti do neobičnosti. Mnoga -ikensova dela sada ostavljaju takav utisak. Fovek danas mo'e da otvori neko izdanje nekog
njegovog romana koje je kupljeno i prvi put čitano onda kad je svakodnevni 'ivot izgledao onako kako je opisan u priči, mada su ti detalji iz svakodnevnog 'ivota danas ve+ podjednako daleko od na$i% svakodnevni% navika, kao $to nam je daleko doba vladavine kralji#e lizabete. &li, to je jedna posebna savremena situa#ija. &ntropolozi i olkloristi ne trude se uop$te da zamisle neke takve uslove. &li, ako se bave nezabele'enim usmenim predanjima, onda tim vi$e treba da s%vate da se u tom slučaju bave nečim čiji je prevas%odni #ilj bio gra/enje priče i čiji je prevas%odni razlog zbog koga su opstala bio isti. 'ralj aba vidi str. >! nije vjeruju, niti knjiga zakona totemski% simbola to je neobična priča s jasnom poukom.
V :oliko ja znam, de#a koja od ranog detinjstva imaju sklonost ka pisanju nisu posebno sklona da se oprobaju u pisanju bajki, osim ako je to bila bezmalo jedina knji'evna vrsta s kojom su upoznati8 ovakvi nji%ovi poku$aji izrazito su neuspe$ni. Aije to neka laka orma. &ko de#a i imaju nekakvu posebnu sklonost, onda je to ka pričama o 'ivotinjama, koje odrasli često me$aju s bajkama i vilinskim pričama. Aajbolje priče koje su napisala de#a, od oni% koje sam imao prilike da vidim, bile su (realističke) u nameri!, ili su za svoje junake imale 'ivotinje i pti#e, koje su uglavnom zoomorna ljudska bi+a uobičajena za priče o 'ivotinjama. Mislim da se ovoj ormi tako često priklanjaju uglavnom zato $to ona u velikoj meri dopu$ta upotrebu realizma prikazivanje doma+i% zbivanja i razgovora koji su de#i zaista poznati. 7amu ormu, pak, kao po pravilniku predla'u ili name+u odrasli. Ona ima neobičnu prevagu u literaturi, dobru i lo$u, tako da se danas obično uvodi kod sasvim male de#e pretpostavljam da se smatra da ide uz (poznavanje prirode), polunaučne knjige o zverima i pti#ama za koje se tako/e misli da su odgovaraju+a %rana za mlade. & tu su kao podr$ka i medvedi i zečevi koji izgleda da su u poslednje vreme skoro sasvim proterali lutke s ljudskim likom čak iz soba devojči#a. -e#a izmi$ljaju sage, često duge i razra/ene o svojim lutkama. &ko su one u obliku medveda, medvedi +e biti juna#i ti% saga, ali +e govoriti kao ljudi. Uveli su me u zoologiju i paleontologiju (za de#u)! isto tako rano kao i u *ilin2#arstvo. 5ledao sam slike 'ivotinja koje postoje i pravi% kako mi je rečeno! praistorijski% 'ivotinja. Aajvi$e su mi se svi/ale (praistorijske) 'ivotinje iako su 'ivele veoma davno, i ta %ipoteza zasnovana na nekako tankim dokazima! ne mo'e da izbegne odsjaj antazije. &li, nisam voleo da mi govore da su ta stvorenja (zmajevi). Bo$ uvek sam u stanju da ponovo osetim bes koji sam ose+ao u detinjstvu zbog obja$njenja ro/aka koji vole da poučavaju ili poučni% knjiga koje bi mi donosili na poklon! poput ovi% (pa%ulji#e su vilinski dragulji) ili (lep$e su od vilinski% dragulja), (lepote okeanski% dubina čudesnije su od zemlje bajki). -e#a očekuju da im razlike, koje ose+aju ali ne mogu da i% ra$člane, objasne odrasli, ili makar da i% priznaju, umesto da i% ignori$u ili poriču. Ba sam bio veoma svestan lepote (=ravi% stvari), ali mi se činilo varljivim da je me$am sa čudesno$+u (-rugi% stvari). 7tra$no sam 'eleo da proučavam =rirodu, zapravo vi$e nego $to sam bio 'eljan čitanja ve+ine bajki8 ali nisam 'eleo da me na prevaru uvuku u Aauku a otrgnu od *ilin2#arstva ljudi koji su izgleda uzimali zdravo za gotovo to da ja zbog neke vrste prvobitnog gre%a vi$e volim *ilin2#arstvo, ali da bi me u skladu s nekakvom novom religijom trebalo navesti da volim nauku. =riroda je nesumnjivo nauka o 'ivotu, ili nauka za večnost za one koji su za to nadareni!8 ali postoji deo čoveka koji nije (=riroda), i koji zato nije u obavezi da je proučava i u su$tini je u potpunosti nezadovoljan njom. D :od nadrealizma u slikarstvu, na primer, obično je prisutna morbidnost ili nelagodnost na koju se veoma retko nailazi u literarnoj antaziji. Ja um koji je stvorio naslikane zamisli često mo'e da se sumnja da je zapravo ve+ bio morbidan8 ipak to nije obavezno obja$njenje u svim slučajevima. Aeobičan poreme+aj uma često uslovljava sam čin #rtanja takvi% stvari, a to stanje koje je po svojim osobinama i svesti o morbidnosti slično stanju visoke temperature, kad um
razvija iznuruju+u plodnost i lako+u stvaranja slika, opa'aju+i prete+e i groteskne orme u svim predmetima koje vidi oko sebe. Ovde, naravno, govorim o primarnom izrazu "antazije u (likovnim) umetnostima, ne o (ilustra#ijama)8 niti o kinematograu. Ma koliko bile dobre same po sebi, ilustra#ije su od male koristi za vilinske priče. 7u$tinska razlika izme/u svi% umetnosti uključuju+i i dramu! koje nude vizuelnu prezenta#iju i prave literature jeste da one name+u jedan vid gledanja. Literatura deluje direktno od uma do uma i stoga je plodnija. Ona je ujedno i univerzalnija i izra'enije posebna. &ko govori o /lebu ili vinu ili kamenu ili drvetu , ona se odnosi na #elovitost ti% stvari, na nji%ove ideje8 ipak, svaki slu$ala# zami$lja+e i% na poseban način. &ko se u priči govori kako je (on jeo %leb), reditelj ili slikar mo'e samo da prika'e (parče %leba) u skladu sa svojim ukusom ili ma$tom, ali onaj koji priču slu$a pomisli+e na %leb uop$te i stvoriti nekakvu svoju predstavu o njemu. &ko se u priči ka'e da se (on popeo na brdo i ugledao reku u dolini), ilustrator mo'e da u%vati ili skoro u%vati, sopstvenu viziju takvog jednog prizora8 ali svako ko čuje te reči ima+e svoju sopstvenu sliku, a ona +e biti sastavljena od svi% brda i reka i dolina koje je u svom 'ivotu video, a naročito od onog rda, one ?eke i one -oline koji su za njega bili prava otelotvorenja ti% reči.
) Ovde, naravno, prvenstveno mislim na antaziju ormi i vidljivi% oblika. -rama mo'e da se načini od uti#aja koji na ljudske osobine ima neki doga/aj iz "antazije ili *ilin2#arstva, koji ne za%teva nikakav posebni me%anizam ili za koji mo'e da se smatra ili da se priča da se dogodio. &li, tu nije antazija u dramatičnom is%odu8 ljudski likovi dr'e s#enu i pa'nja je usredsre/ena na nji%. -rama ove vrste koju predstavljaju neki od erijevi% komada! mo'e da se koristi nepromi$ljeno, ili mo'e da se koristi za satiru, ili za saop$tavanje kakvi% (poruka). -rama je antropo#entrična. *ilinska priča i "antazija to ne moraju da budu. =ostoje, na primer, mnoge priče koje govore tome kako su ljudi i 'ene nestajali, provodili godine me/u vilama, a da pri tome nisu prime+ivali kako vreme prolazi, niti su, izgleda, starili. eri je napisao dramu Meri "ouz na ovu temu. Od vila ni traga ni glasa. 7amo ljudska bi+a koja su sve vreme okrutno mučena. K pored sentimentalnog prizora zvezde i an/eoski% glasova na kraju u $tampanoj verziji! to je jedna bolna predstava i lako mo'e da postane dijabolična zamenjivanjem kao $to sam video da se radi! vilinskog zova (an/eoskim glasovima) na kraju. *ilinske priče koje nisu dramatične, dok se bave ljudskim 'rtvama, mogu tako/e da budu patetične ili u'asne. &li, ne mora da bude tako. U ve+ini ti% priča tako/e se nalaze i vile i to ravnopravno. U nekim pričama one su #entar interesovanja. Mnoge kratke narodne priče o takvim doga/ajima svojom sadr'inom navode na pomisao da su samo deli+ (dokaznog materijala) o vilama, predmeti koji se vekovima gomilaju u predanjima koja se tiču nji% i vidova nji%ovog postojanja. =atnje ljudski% bi+a koja do/u u dodir s njima često svojom voljom! tako se sagledavaju u sasvim drugačijem svetlu. -rama mo'e da se napi$e o patnjama 'rtve istra'ivanja iz radiologije, ali te$ko o samom radijumu. Ao, mogu+e je prvenstveno se interesovati za *ilin2#arstvo a ne za mučenike smrtnike. Bedno od ti% interesovanja urodi+e naučnom knjigom, drugo 2 vilinskom pričom. -rama ne mo'e dobro da se bavi ni jednim ni drugim. E Odsustvo ovog se+anja samo je %ipoteza koja se odnosi na ljude iz davne pro$losti, bez obzira na to od kakvi% stra$ni% zabluda ljudi dana$nji#e, degradirani ili zavedeni, mogu da pate. Ono stoji samo kao %ipoteza, i to kao jo$ jedna koja je u skladu s ono malo zabele'enog o mislima ljudi iz starina na ovu temu, da je taj ose+aj nekada bio jači. o da su antazije, koje su pome$ale ljudsko obličje s obličjima 'ivotinja i biljaka, ili dale ljudske osobine zverima, veoma stare, naravno, uop$te nije nikakav dokaz za tu zabunu. "antazija ne umek$ava o$tre konture stvarnog sveta8 jer ona zavisi od nji%. :ad je reč o na$em zapadnom, evropljanskom svetu, taj (ose+aj podeljenosti) u savremeno doba nije napadala i slabila antazija, ve+ naučna teorija. Ae priče o kentaurima ili vukodla#ima ili začaranim medvedima, ve+ %ipoteze ili dogmatična naga/anja! naučnika koji su
u svojim knjigama klasiikovali Foveka ne samo kao ('ivotinju( 2 ta ispravna klasiika#ija datira odavno 2 ve+ (samo kao 'ivotinju). :ao posledi#a toga do$lo je do izopačenosti ose+anja. =rirodna ljubav ljudi prema 'ivotinjama koja nije jo$ sasvim iskvarena, i ljudska 'elja da se (uvuče pod ko'u) drugi% 'ivi% bi+a, pobunili su se. 7ada imamo ljude koji vole 'ivotinje vi$e nego ljude8 koji toliko 'ale ov#u da pastire proklinju kao da su vukovi8 koji plaču nad poginulim ratnim konjem a preziru mrtve vojnike. 7ada, dakle, a ne u doba kada su vilinske priče nastajale, imamo (odsustvo ose+anja za razlučivanje).
Ž *erbalni kraj 2 koji se smatra jednako tipičnim za zavr$etak bajki kao $to je (nekada davno) za početak 2 (i 'iveli su sre+no i zadovoljno do kraja 'ivota) 2 ve$tačka je tvorevina. Aiko na to ne naseda. "raze za kraj ove vrste mogu da se uporede s marginama i ramovima slika, i ne smatraju se pravim zavr$etkom nijednog posebnog dela be$avne Mre'e =riče vi$e nego $to to predstavlja okvir za neku vizuelnu s#enu, ili prozor za 7polja$nji 7vet. Ove raze mogu da budu jednostavne ili naki+ene, proste ili ekstravagantne, jednako ve$tačke i isto toliko potrebne kao i okviri, jednostavni, izrezbareni ili pozla+eni.C (K ako nisu umrli, i danas sre+no 'ive.) (Moja priča je gotova 2 ali gle mi$i+iT :o ga u%vati mo+ i+e da sebi napravi od njega inu $ubaru.) (K 'iveli su sre+no i zadovoljno do kraja 'ivota.) (& kad je svadba zavr$ena, poslali su me ku+i u #ipeli#ama od papira nasipom od stakla.) Javr$e#i ove vrste odgovaraju vilinskim pričama, jer takve pripovesti bolje odaju utisak beskraja u 7vetu =riče od ve+ine savremeni% (realistički%) priča, koje su ve+ ograničene unutar tesni% me/a svog sopstvenog kratkog vremena. O$tar rez po beskrajnom tkanju nije neodgovaraju+e označen ormulom, pa makar ona bila i groteskna ili komična. akvom smeru razvoja savremene ilustra#ije koja je u tolikoj meri otograička!, da okviri treba da se odba#e a (slika) zavr$i samom ivi#om papira, nije se moglo suprotstaviti. aj metod mo'e da ide na ruku otograima, ali nikako ne odgovara slikama koje ilustruju ili su inspirisane vilinskim pričama. Jačaranoj $umi potrebna je margina, čak i detaljno ukra$eni% bordura. tampati takvu sliku preko čitave strane, poput (snimka) 7tenoviti% planina u ilustrovanom časopisu (?azgledni#a), kao da je to stvarno (snimak) *ilinskog #arstva ili (ski#a koju je na$ umetnik načinio na li#u mesta), ludost je i obmana. to se tiče početka vilinski% priča te$ko da i$ta mo'e da se popravi kod onog (Aekada davno...), jer ima trenutni eekat. Uti#aj tog eekta mo'e da se oseti prilikom čitanja, na primer, vilinske priče Grozna glava iz )lave knjige bajki. o je lično Lengova adapta#ija priče o =erseju i 5orgoni. =očinje sa (nekada davno), i ne navode se nikakva imena, niti godine, ili zemlja ličnosti. sad, ovaj postupak čini ne$to $to mo'e da se nazove (pretvaranje mitologije u vilinsku priču). Ba bi% pre rekao da je reč o pretvaranju vilinske priče vi$eg reda jer je ta grčka priča ba$ to! u posebnu ormu koja je danas uobičajena u na$oj zemlji priča za laku no+ iliti orma (bapske priče). o $to nema imena nije vrlina ve+ slučajnost koju nije trebalo opona$ati8 jer nejasno+a u tom pogledu smanjuje vrednost priče i kvari je usled zaboravnosti i nedovoljne ve$tine. &li, to, mislim, nije slučaj sa bezvremeno$+u. akav početak nije siroma$an, ve+ je značajan. On smesta izaziva utisak ogromnog sveta vremena koga nema na geograskim kartama.
!A#ALOV LIST e$e jednom jedan mali čovek kome je valjalo pre+i dug put. On nije 'eleo da ide8 zapravo, #ela ta stvar mu je bila neprijatna, ali nije mogao da se izvuče. Jnao je da +e jednom morati da krene, ali nije 'urio sa pripremama. Mazalo je bio slikar. Ae ba$ neki uspe$an slikar, delimično zbog toga $to je imao mnogo drugi% poslova. *e+inu ti% poslova smatrao je dosadnim8 ali radio i% je prilično dobro, kad nije mogao da i% izbegne, $to se, po njegovom mi$ljenju, de$avalo suvi$e često. Jakoni u njegovoj zemlji bili su prilično strogi. ako/e, bilo je i drugi% smetnji. :ao prvo, on je ponekad bio prilično lenj i uop$te ni$ta nije radio. 7 druge strane, bio je dobrodu$an na izvestan način. Jnate tu vrstu dobrodu$nosti zbog nje mu je mnogo če$+e bilo neprijatno, nego $to se de$avalo da i$ta učini8 a i kada bi ne$to učinio, to ga nije sprečavalo da gun/a, gubi strpljenje i psuje. 7vejedno, svom susedu, gospodinu =aro%u, čoveku %romom, uvek je mogao da poslu'i za najrazličitije poslove. =ovremeno je čak pomagao i drugim ljudima izdaleka, ako bi do$li i zamolili ga. ako/e bi se, s vremena na vreme, setio svog puta, i počinjao da pakuje ne$to malo stvari, no bezuspe$no. ada nije puno slikao. ?adio je na nekoliko slika8 uglavnom su bile prevelike i suvi$e ambi#iozne za njegovu ve$tinu. On je bio od one vrste slikara koji bolje umeju da slikaju li$+e nego drve+e. Kmao je običaj da potro$i mnogo vremena na jedan mali list, poku$avaju+i da u%vati njegov oblik i njegov sjaj, svetlu#anje kapi rose na njegovim ivi#ama. Kpak je 'eleo da naslika #elo jedno drvo, sa svakim njegovim listom naslikanim na isti način, a da svaki bude različit. Bedna od ti% slika posebno ga je opsedala. =očelo je listom koga je za%vatio vetar, i on je postao drvo8 a to drvo izraslo je u bezbrojne izdanke i pri tom pu$talo najantastičnije korenje. -o$le su čudne pti#e i skrasile se na granči#ama i on je morao da im posveti pa'nju. Onda je svuda oko -rveta, i iza njega, kroz otvore izme/u li$+a i granja, počeo da se otvara pejza'8 a nazirala se i $uma kako prekriva polja i planine sa sne'nim vr%ovima. Mazalo je prestao da se zanima za ostale svoje slike, ili bi i% uzimao i priku#avao za ivi#e rama svoje velike slike. Uskoro je platno postalo toliko, da je morao da nabavi merdevine8 trčkarao je gore2dole uz platno, dodaju+i koji potez ovde, bri$u+i neki deo tamo. :ad bi ljudi do$li da ga vide, izgledao je dovoljno učtiv, mada se pomalo nervozno igrao olovkama sa svog stola. On je slu$ao $ta su mu govorili, ali je sve vreme razmi$ljao o svom velikom platnu, u visokoj $upi koja je za to bila sagra/ena u njegovoj ba$ti na mestu gde je nekad gajio krompir!. Aije mogao da se oslobodi svoje dobrodu$nosti. (:ad bi% bio sna'niji du%omT) rekao bi ponekad sebi, misle+i pri tom na to kako bi voleo da se ne ose+a neprijatno zbog tu/i% nevolja. &li, dugo ga nisu ozbiljno uznemiravali. (=o svaku #enu, zavr$i+u ovu sliku, moju pravu sliku, pre nego $to budem morao da krenem na to nesre+no putovanje), običavao je da ka'e. Kpak, počeo je da uvi/a da ne mo'e da odla'e taj svoj polazak do u beskonačnost. -a +e slika morati da prestane da samo raste i da +e morati da se zavr$i. Bednog dana, Mazalo je stajao malo odmaknut od svoje slike i posmatrao je neobično pa'ljivo i nepristrasno. Aije mogao da se odluči $ta da misli o njoj i po'eleo je da ima nekog prijatelja koji bi mu rekao $ta da misli. Japravo mu je izgledala sasvim nezadovoljavaju+e, a ipak vrlo ljupko, kao jedina istinski lepa slika na svetu. Ono $to je 'eleo u tom trenutku bilo je da mo'e da vidi sebe kako ulazi i tap$e slikara po le/ima, i ka'e s očiglednom iskreno$+u! (&psolutno veličanstvenoT ačno znam $ta %o+ete. 7amo nastavite i nemojte da se bak+ete ni oko čega drugogT Mi +emo vam srediti sve za penziju tako da ne oskudevate.) &li, nije bilo nikakve penzije. & jedno je mogao da s%vati8 da +e mu biti potrebna izvesna kon#entra#ija, izvestan rad, vredan neprekidni rad, da zavr$i sliku, čak i pri njenoj trenutnoj veličini. Jasukao je rukave i počeo da se usredsre/uje. =oku$ao je da se nekoliko dana ne sekira zbog drugi% stvari. &li, iskrsla je ogromna gomila problema. U ku+i mu je krenulo naopako8 morao je da ode u grad da bi bio porotnik, jedan dalji prijatelj se razboleo, gospodina =aro%a
u%vatio je lumbago, a posetio#i su mu neprestano dolazili. ilo je prole+e, oni su 'eleli besplatan ručak na selu, a Mazalo je 'iveo u udobnoj maloj ku+i, miljama udaljenoj od grada. =roklinjao i% je u sebi, ali nije mogao da porekne da i% je lično on pozivao, davno, za vreme zime, kad nije smatrao (uznemiravanjem) odlazak u kupovinu i ručak kod poznanika u gradu. =oku$avao je da stegne sr#e, ali bezuspe$no. ilo je mnogo stvari za koje nije imao obraza da ka'e (ne), bez obzira na to da li i% je smatrao du'nostima ili nije8 a bilo je neki% stvari koje je bio primoran da radi, pa ma $ta mislio. Aeki od njegovi% posetila#a davali su mu na znanje da mu je vrt prilično zapu$ten i da bi mogla da ga sna/e poseta Knspektora. Aaravno, samo nekoli#ina nji% znala je za njegovu sliku8 ali sve da su i svi znali, to ne bi ni$ta promenilo. 7umnjam da bi mislili da to ima nekakvog značaja. Usu/ujem se da ka'em da to u stvari nije bila ba$ neka dobra slika, mada je mo'da imala neki% dobri% delova. U svakom slučaju, -rvo je bilo zanimljivo. =rilično jednostavno na svoj način. :ao i Mazalo8 mada je isto tako bio običan i prilično lu#kast čovečuljak. Aa kraju je Mazalovo vreme postalo zaista drago#eno. Ajegovi poznani#i u dalekom gradu počinjali su da se prise+aju da taj mali čovek treba da po/e na te'ak put i neki od nji% počeli su da računaju dokle najdalje mo'e da odlo'i polazak. =itali su se ko +e preuzeti njegovu ku+u i da li +e vrt biti bolje odr'avan. -o/e jesen, vla'na i vetrovita. Mali slikar bio je u svojoj $upi. 7tajao je na lestvi#ama i poku$avao da u%vati sjaj zalaze+eg sun#a na vr%u sne'ne planine, koji je ugledao odma% levo od lisnatog vr%a jedne grane -rveta. Jnao je da +e uskoro morati da krene mo'da početkom slede+e godine. Mogao je samo da dovr$i sliku, i to samo koliko2toliko bilo je neki% uglova za koje sada nije imao vi$e vremena sem da samo nagovesti $ta je 'eleo. Fulo se ku#kanje na vratima. (AapredT) reče o$tro i si/e s merdevina. 7tajao je na podu i nervozno vrteo četki#om. io je to njegov sused, =aro%, njegov jedini pravi sused8 svi ostali 'iveli su daleko odatle. Kpak, on ga nije mnogo voleo delom $to je tako često bio u nevolji i $to mu je uvek bila potrebna pomo+, a i zato $to nije mario za slikarstvo, a kad se radilo o ba$tovanstvu bio je uvek kritički raspolo'en. :ad bi =aro% obilazio Mazalov vrt $to se često de$avalo!, video bi uglavnom korov, a kad bi do$ao da pogleda Mazalove slike $to bi se retko desilo!, video bi samo zelene i sive povr$ine i #rne linije8 njemu se to činilo besmislenim. Aije mu smetalo da pomene korov susedska du'nost!, ali se ustezao da daje ikakvo mi$ljenje o slikama. Mislio je da je to vrlo ljubazno, a nije s%vatao da, mada ljubazno, nije bilo dovoljno ljubazno. =omo+ oko korova i mo'da po%vala za slike! bili bi korisniji. (-obro, gospodine =aro%, $ta je), reče Mazalo. (Ae bi trebalo da te prekidam, znam), reče =aro% i ne pogledav$i sliku!. (7iguran sam da si veoma zauzet.) Mazalo je i sam imao nameru da ka'e ne$to tome slično, ali je propustio priliku. 7ve $to je rekao bilo je (-a.) (&li, ja nemam nikog drugog kome bi% se obratio), reče =aro%. (ako je), reče Mazalo uz uzda% jedan od oni% uzda%a koji su kao komentar za sebe, ali koji nisu sasvim nečujni. (ta mogu da učinim za tebe) (ena mi je bolesna ve+ nekoliko dana, i ve+ počinjem da se brinem), reče =aro%. (& vetar mi je oduvao pola #repova s krova pa mi voda prosto lije po spava+oj sobi. Mislim da bi trebalo da se dovede lekar. & i zidari, tako/e, samo $to njima treba tako dugo da do/u. =itao sam se da mo'da ti nema$ da mi pozajmi$ kakvi% dasaka i platna, samo da me pokrpi$, koliko da preguram dan, dva.) 7ad je ve+ gledao sliku. (o'e, bo'eT) reče Mazalo. (i zaista nema$ sre+e. Aadam se da nije ni$ta ozbiljnije od obične pre%lade to $to je sna$lo tvoju 'enu. Odma% +u po+i i pomo+i ti da snese$ bolesni#u u prizemlje.) (=uno ti %vala), reče =aro%, prilično %ladno. (&li, to nije pre%lada, to je grozni#a. & moja 'ena se ve+ nalazi u krevetu u prizemlju. Ae mogu da idem gore2dole s poslu'avni#ima, sa ovom mojom nogom. &li, vidim da si zauzet. Kzvini $to sam te uznemiravao. Aadao sam se da bi
mogao da odvoji$ malo vremena i po/e$ po doktora, budu+i da sam ja u ovakvom stanju. & i po majstore, tako/e, ako zaista nema$ nikakvo platno koje ti ne treba.) (Aaravno), reče Mazalo, mada su mu druge reči le'ale na sr#u, koje je u tom trenutku bilo samo meko, bez i trunke velikodu$nosti. (Mogao bi% da po/em. =o+i +u ako si zaista zabrinut.) (Ba jesam zabrinut, veoma zabrinut. -a samo nisam %rom), reče =aro%. K tako Mazalo krenu. *idite, bilo je nezgodno. =aro% je bio njegov sused, a svi ostali daleko. Mazalo je imao bi#ikl, a =aro% nije imao i nije znao da ga vozi. =aro% je bio %rom, istinski %rom, i ova noga prilično ga je bolela to se moralo imati na umu, kao i njegov kiseli izraz li#a i plačljiv glas. Aaravno, Mazalo je imao sliku i jedva toliko vremena da je dovr$i. &li, izgleda da je to bilo ne$to o čemu je =aro% morao da vodi računa, a ne Mazalo. =aro%, pak, nije vodio računa o slikama i Mazalo tu nije mogao ni$ta da promeni. (=rokletstvoT) reče on u sebi i izvadi bi#ikl. ilo je vla'no i vetrovito i dnevna svetlost je postepeno slabila. (Aema meni danas vi$e poslaT) pomisli Mazalo, i sve vreme dok je vozio on je ili psovao u sebi, ili je zami$ljao poteze svoje četki#e na planini i lisnatoj grani kraj nje, koje je prvi put zamislio jo$ u prole+e. =rsti su mu se grčili oko dr$ki volana. 7ada, kad je bio izvan $upe, video je tačno kako treba da obradi tu svetlu#avu granu koja oivičava viziju planine u daljini. &li, sr#e mu se ste'e obuzeto stra%om da nikad vi$e ne+e imati priliku da to isproba. Mazalo je prona$ao doktora i ostavio poruku kod majstora. ?adnja je bila zatvorena, a majstor je oti$ao ku+i, svom ognji$tu. Mazalo je pokisao do gole ko'e, pa se i sam pre%ladio. -oktor nije krenuo odma%, onako kako je to Mazalo učinio. 7tigao je slede+eg dana, $to je za njega bilo sasvim pogodno, po$to je onda trebalo da ima posla sa dva pa#ijenta, u susednim ku+ama. Mazalo je le'ao u krevetu, s visokom temperaturom i čudesnim obli#ima li$+a i isprepletanog granja koji su mu se pojavljivali u glavi i na tavani#i. Aije ga ute$ilo saznanje da je gospo/a =aro% imala samo pre%ladu i da se ve+ pridigla. Okrenuo je li#e prema zidu i uronio u li$+e. Ostao je u krevetu izvesno vreme. *etar je i dalje duvao. Odneo je priličan broj #repova sa =aro%ove ku+e, a neke i sa Mazalove sad je i njegov krov počeo da proki$njava. Majstor nije dolazio. Mazalo nije mario8 bar ne za dan ili dva. Onda je iza$ao da potra'i ne$to %rane Mazalo nije imao 'enu!. =aro% nije navra+ao uvukla mu se vlaga u kosti, pa ga je bolela noga. & 'ena je bila zaokupljena skupljanjem vode i mozganjem je li (taj gosCn Mazalo) zaboravio da svrati do majstora. -a je videla ikakvu mogu+nost za pozajmi#u ma čega korisnog, ona bi poslala =aro%a, pa bolela noga ili ne8 no nije, pa je Mazalo bio prepu$ten sebi. Aegde krajem nedelje Mazalo se ponovo oteturao do svoje $upe. =oku$ao je da se popne na merdevine, ali mu se od toga zavrtelo u glavi. 7edeo je i gledao u sliku, no toga dana nisu mu se u mislima javljali nikakvi obli#i li$+a, niti vizije planina. Mogao je da naslika udaljeni prizor pe$čane pustinje, ali nije imao snage. 7lede+eg dana ose+ao se znatno bolje. =opeo se na merdevine i počeo da slika. 7amo $to je ponovo počeo da se u'ivljava, kad se začu ku#anje na vratima. (=rokletstvoT), reče Mazalo. &li, taman kao da je rekao (KzvoliteT), i to ljubazno jer su se vrata otvorila. Ovog puta u$ao je visok čovek, potpuno nepoznat. (Ovo je privatni atelje), reče Mazalo. (Jauzet sam. KditeT) (Ba sam 7tambeni inspektor), reče čovek, podi'u+i svoju legitima#iju tako da je Mazalo mogao da je vidi s merdevina. (O%T) reče on. (:u+a va$eg suseda uop$te nije u zadovoljavaju+em stanju), reče Knspektor. (Jnam), reče Mazalo. (-avno sam ostavio poruku kod majstora, ali oni nikako da do/u. =osle sam bio bolestan.) (?azumem), reče Knspektor. (Ao, sad niste bolesni.) (&li, ja nisam zidar. =aro% treba da uputi 'albu 5radskom savetu i dobije pomo+ od 7ervisa za %itne slučajeve.) (Oni sada imaju pune ruke posla oko $teta koje su gore od ma koje ovde), reče Knspektor. (U dolini je bila poplava i mnoge porodi#e su bez krova nad glavom. rebalo je da pomognete
svom susedu da izvr$i privremene popravke i tako spreči da otklanjanje $tete ko$ta vi$e no $to je potrebno. akav je zakon. Ovde ima dovoljno materijala platna, gra/e, vodootporne boje.) (5de), upita Mazalo negoduju+i. (amoT), reče Knspektor, pokazuju+i na sliku. (o je moja slikaT), uzviknu Mazalo. (Usu/ujem se da ka'em da jeste), reče Knspektor. (&li, ku+e pre svega. akav je zakon.) (&li ja ne mogu...) Mazalo ne reče ni$ta vi$e jer u tom trenutku u/e jo$ jedan čovek. *rlo sličan Knspektoru, skoro njegov dvojnik visok, odeven sav u #rno. (3ajdeT), reče. (Ba sam vozač.) Mazalo se smandrljao niz merdevine. Ajegova grozni#a kao da se bila povratila8 zavrtelo mu se u glavi i on oseti %ladno+u po #elom telu. (*ozač *ozač), dr%tao je. (:akav vozač) (voj i tvoji% kola), reče čovek. (:ola su odavno naručena. :onačno su stigla. Fekaju. -anas kre+e$ na svoj put, zna$.) (to ti sadT), reče inspektor. QMora+e$ da krene$8 ali lo$e je po+i na takav put, ostavljaju+i svoje poslove nezavr$ene. Kpak, sada makar mo'emo da napravimo ne$to korisno od ovog platna.) (O%, bo'eT), reče jadni Mazalo, i poče da plače. (& nije čak ni zavr$enaT) (Aije zavr$ena), reče *ozač. (, pa, $to se tebe tiče, s njom je gotovo, u svakom slučaju. 3ajde, polaziT) Mazalo po/e sasvim mirno. *ozač mu nije dao nimalo vremena da se spakuje, rekav$i da je to trebalo ranije da uradi i da +e zakasniti na voz8 i tako, sve $to je Mazalo mogao da uradi bilo je da zgrabi malu torbu iz predsoblja. Ustanovio je da sadr'i samo kutiju s bojom i knji'i#u njegovi% ski#a ni %rane ni ode+e. Aa vreme su stigli na voz. Mazalo se ose+ao veoma umorno i pospano8 jedva da je bio svestan onoga $to se de$ava kad su ga strpali u njegov kupe. Aije mnogo mario ve+ je bio zaboravio kud to treba da ide, odnosno za$to ide. *oz je skoro istog trenutka uleteo u mračni tunel. Mazalo se probudio u velikoj, tamnoj 'elezničkoj stani#i. -u' perona i$ao je nosač i vikao, ali nije izvikivao ime mesta8 vikao je (MazaloT) Mazalo 'urno iza/e i vide da je zaboravio da ponese svoju malu torbu. On se osvrnu, ali voz je ve+ bio oti$ao. (&%, tu si tiT), reče Aosač. (OvudaT taT Aikakvog prtljaga Mora+e$ da ide$ u ?adioni#u.) Mazalu pozli i on pade u nesvest nasred perona. 7tavi$e ga u ambulantna kola i odvedo$e u ?adioničku bolni#u. Aije mu se uop$te dopao tretman. Lek koji su mu davali bio je gorak. Osoblje i posluga neprijateljski raspolo'eni, +utljivi i strogi8 i nikad nije video nikoga drugog osim jednog veoma strogog doktora, koji ga je pose+ivao s vremena na vreme. =re je izgledalo da je u zatvoru, a ne u bolni#i. Morao je naporno da radi, u utvr/eno vreme kopanje, drvodeljstvo i bojenje goli% dasaka sve jednom jedinom bojom. Aikad mu nije bilo dozvoljeno da ide napolje, a prozori su svi gledali unutra. Aama% su ga satima dr'ali u mraku, (da malo razmi$lja), govorili su. Kzgubio je svest o vremenu. Fak nije ni počinjalo da mu bude bolje, bar sude+i po tome da li ose+a kakvo zadovoljstvo u ma kakvom radu. On ga nije ose+ao, čak ni kad je odlazio u krevet. U početku, tokom prvi% sto godina ili ve+ koliko ovde samo prenosim njegove utiske!, imao je običaj da bezrazlo'no brine o pro$losti. Bednu stvar ponavljao je stalno u sebi, dok je le'ao u mraku (-a sam samo svratio do =aro%a jo$ prvog jutra kad su počeli da duvaju jaki vetrovi. Aameravao sam. =rvi olabavljeni #repovi lako su mogli da se učvrste. Onda se =aro%ova gospo/a mo'da uop$te ne bi pre%ladila. Onda se valjda ni ja ne bi% pre%ladio. Onda bi% imao #elu jednu nedelju vi$e.) &li vremenom je zaboravio $ta je to zbog čega je 'eleo nedelju vi$e. &ko je posle toga uop$te i brinuo, bilo je to zbog njegovi% poslova u bolni#i. =lanirao i% je, razmi$ljaju+i koliko mu vremena treba da popravi dasku da ne $kripi, ili da zakači vrata, ili popravi nogu od stola. *erovatno je zaista postao prilično koristan, mada mu to niko nikada nije
rekao. &li, to, naravno, nije mogao da bude razlog da jadnog čovečuljka dr'e tako dugo. Mogu+e je da su čekali da ozdravi, pro#enjuju+i (ozdravljenje) po nekom svom čudnom lekarskom kriterijumu. U svakom slučaju, jadni Mazalo nije nalazio nikakvog u'ivanja u 'ivotu, ničeg od onoga $to je nekada nazivao u'ivanjem. 7igurno je da mu nije bilo zabavno. &li, ne mo'e se pore+i da je njemu počeo da se javlja ose+aj, re#imo 2 zadovoljstva, jer nije tra'io %leba preko pogače. io je u stanju da prione na posao ve+ na zvuk prvog zvona, da ga na zvuk slede+eg istog trenutka ostavi na stranu, a da je sve uredno i spremno da nastavi u odgovaraju+e vreme. 7ada je ve+ prilično toga uspevao da zavr$i za jedan dan8 sitni#e je sre/ivao bez problema. Aije imao nimalo (vremena za sebe) osim kad je le'ao u svojoj sami#i od kreveta!, a ipak je postajao gospodar svog vremena8 počeo je da razaznaje $ta bi tačno mogao s njim da učini. 7ada je iznutra bio mirniji i u doba odmora mogao je da se zaista odmori. Onda su iznenada promenili sva njegova dnevna zadu'enja8 jedva su ga uop$te pu$tali da ide u krevet8 potpuno su ga povukli sa tesarski% poslova i dr'ali ga na običnom kopanju, dan za danom. On je to podnosio prilično dobro. =ro$lo je mnogo vremena pre nego $to je uop$te počeo da po dnu se+anja traga za psovkama koje je praktično bio zaboravio. Aastavljao je sa kopanjem dok mu le/a nisu bila kao slomljena, ruke u ranama, dok nije osetio da vi$e nije u stanju nijednom da podigne a$ov. Aiko mu nije rekao %vala. &li8 doktor je do$ao i pogledao ga. (5otovo je s poslomT), reče. (=otpuni odmor 2 u mraku.) Mazalo je le'ao u mraku, potpuno opu$ten8 tako da je, po$to ni$ta nije ose+ao niti je o čemu razmi$ljao, mo'da le'ao tamo satima ili godinama, bar prema onome koliko je on mogao da razabere. &li, sad je čuo 5lasove glasove kakve nikad do tada nije čuo. Kzgledalo je kao da Lekarski konzilijum, ili mo'da Kstra'ni sud, zaseda negde nado%vat ruke, u susednoj sobi s otvorenim vratima, mogu+e, mada nije mogao da vidi nikakvo svetlo. (& sad slučaj Mazalo), reče 5las, neki strog glas, mnogo stro'i o doktorovog. (ta je bilo sa njim), reče -rugi 5las, koji biste mogli nazvati blagim, mada nije bio ti% 2 bio je to glas autoriteta, i ujedno zvučao kao glas pun nade i tuge. (ta je bilo sa Mazalom 7r#e mu je bilo na pravom mestu.) (-a, ali nije pravilno radilo), reče =rvi 5las. (& glava mu nije bila dovoljno čvrsto za$raljena jedva da je ikad i$ta razmi$ljao. =oledajte koliko je vremena izgubio, a da se nije čak ni zabavljaoT Uop$te se nije spremao za svoje putovanje. io je umereno imu+an, a ipak je ovamo stigao skoro kao siroma% i morao da bude sme$ten u sirotinjsko krilo. =la$im se da je ovo te'ak slučaj. Mislim da bi trebalo da ostane jo$ neko vreme.) (Ae bi mu $kodilo, mo'da), reče -rugi 5las. (&li, naravno, on je samo jedan mali čovek on nikad nije bio predodre/en da bude ne$to posebno8 i nikad nije bio mnogo jak. 3ajde da pogledamo -osije. -a. Kma neki% povoljni% aspekata, znate.) (Mo'da), reče =rvi 5las, (ali samo i% je nekoliko koji +e zaista izdr'ati na ispitu.) (=a), reče -rugi 5las, (tu su i ovi. io je slikar po prirodi. Ae veliki, naravno8 ipak Mazalov CListC ima svoju dra'. On se mnogo namučio oko listova, samo radi nji% sami%. &li, nikada nije pomislio da je zbog toga postao značajan. Aema nijedne bele$ke u -osijeu da se pretvarao, čak ni pred samim sobom, da to opravdava njegovo zanemarivanje onoga $to zakon nala'e.) (Onda nije trebalo toliko toga da zanemaruje), reče =rvi 5las. (7vejedno, odazvao se na prilično mnogo =oziva.) (Mali pro#enat, ve+inom oni lak$i, a on je to zvao Ometanje. -osijei su puni te reči, zajedno s gomilom gun/anja i glupi% kletvi.) (ačno8 ali njemu su se oni činili kao ometanja, naravno8 jadni mali čovek. & tu je i ovo on nikada nije očekivao nikakvo Uzvra+anje, kako to mnogi od njegove vrste nazivaju. u je i slučaj s =aro%om, onim $to je do$ao kasnije. On je bio Mazalov sused, nikad prstom nije mrdnuo za njega, a retko da je ikada pokazivao ikakvu za%valnost. Ao, nema nikakvog traga o tome u -osijeima da je Mazalo očekivao =aro%ovu za%valnost8 izgleda da o tome nije ni razmi$ljao.)
(-a, to jeste poen za njega), reče =rvi 5las, (ali, prilično mali. Mislim da +e te uvideti da je Mazalo često prosto zaboravljao. 7tvari koje je morao da radi za =aro%a on je smetao s uma kao ne$to neprijatno sa čim je zavr$io.) (=a ipak, tu je i ovaj poslednji izve$taj), reče -rugi 5las, (ona vo'nja bi#iklom po ki$i. Ba tome pridajem prilično značaja. Basno se vidi da je to bila istinska 'rtva Mazalo je pretpostavio da odba#uje poslednju priliku da zavr$i svoju sliku, a pretpostavljao je, tako/e, da je =aro% bezrazlo'no zabrinut.) (Mislim da preterujete), reče =rvi 5las.(&li, va$a reč je poslednja. o je va$a du'nost, naravno, da date najbolju interpreta#iju činjeni#a. Bednoga dana pokaza+e se kakva je. ta predla'ete) (Mislim da je to sada slučaj za jedan malo bla'i tretman), reče -rugi 5las. Mazalo pomisli kako nikad nije čuo ni$ta tako velikodu$no kao taj 5las. Učinio je da lagi tretman zazvuči kao gomile bogati% poklona, i poziv za kraljevsku trpezu. Onda se Mazalo iznenada oseti posti/eno. o $to je čuo da ga smatraju slučajem za lag tretman potpuno ga je obuzelo i nateralo da po#rveni u mraku. ilo je to kao da vas javno %vale, kad vi i sva publika znate da ta po%vala nije zaslu'ena. Mazalo sakri svoju posti/enost pod grubi pokrivač. ila je ti$ina. Onda =rvi 5las progovori Mazalu, sasvim izbliza. (7lu$ao si), reče on. (-a), reče Mazalo. (=a, $ta ima$ da ka'e$) (-a li biste mogli da mi ka'ete za =aro%a), reče Mazalo. (*oleo bi% da ga ponovo vidim. Aadam se da nije mnogo bolestan Mo'ete li da mu izlečite nogu Aekad mu je zadavala mnogo muka. K molim vas da ne brinete o njemu i meni. On je bio vrlo dobar sused, i veoma jetino mi je davao odličan krompir, $to mi je $tedelo puno vremena.) (7tvarno), reče =rvi 5las. (-rago mi je da to čujem.) =onovo je nastupila ti$ina. Mazalo je slu$ao 5lasove dok su se udaljavali. (-obro, sla'em se), čuo je kako =rvi 5las ka'e u daljini. (Aeka pre/e na slede+u etapu. 7utra, ako %o+ete.) Mazalo se probudio i video da su mu zastori sklonjeni i da je njegova mala +elija puna sunčevog sjaja. Ustao je i na$ao nekakvu udobnu ode+u koja je bila ostavljena za njega, a ne bolničku uniormu. =osle doručka doktor je izlečio njegove izranjavljene ruke staviv$i na rane neki melem od koga su smesta zarasle. -ao je Mazalu par dobri% saveta i boči#u tonika za slučaj da mu ustreba!. 7redinom jutra dali su Mazalu biskvit i ča$u vina8 a onda su mu dali kartu. (7ada mo'e$ da ide$ na stani#u), reče doktor. (Aosač +e se pobrinuti za tebe. Jbogom.) Mazalo se iskrade na glavni ulaz i malo 'mirnu. 7un#e je bilo veoma jako. :ao da je očekivao da +e u$etati u veliki grad, koji bi se slagao sa veličinom stani#e8 ali nije. Aalazio se na vr%u jednog brda, zelenog, golog, $ibanog o$trim okrepljuju+im vetrom. Aije bilo nikoga vi$e. -aleko dole u podno'ju brda mogao je da vidi kako se presijava krov stani#e. ustro se spustio nizbrdo do stani#e, ali bez 'urbe. Aosač ga je odma% primetio. (OvudaT) reče on i povede Mazala do koloseka na kojem je stajao veoma prijatan mali lokalni voz jedan vagon i mala lokomotiva, i jedno i drugo veoma sjajni, čisti i sve'e obojeni, kao da im je to prva vo'nja. Fak je i pruga ispred lokomotive izgledala kao nova $ine su se sjajile, sedi$ta su bila obojena u zeleno, a pragovi ispu$tali divan miris sve'e smole na toplom sun#u. *agon je bio prazan. (:ud ide ovaj voz, Aosaču), upita Mazalo. (Mislim da tom mestu jo$ nisu odredili ime), reče Aosač.)&li, na+i +e$ ga bez problema.) K on zatvori vrata. *oz krenu odma%. Mazalo se zavali u svom sedi$tu, Mala lokomotiva %uktala je du' dubokog useka s visokim zelenim stranama, natkriljenim plavim nebom. Finilo se kao da nije pro$lo mnogo vremena pre nego $to je lokomotiva zapi$tala8 pritisnute su kočni#e i voz se zaustavio. u nije bilo nikakve stani#e, nikakve oznake, samo niz stepeni#a uz zeleni obronak. Aa vr%u stepeni$ta nalazila se kapija u 'ivoj ogradi. =ored kapije stajao je njegov bi#ikl8 makar je
ličio na njegov, a za prečagu je bila privezana 'uta #edulja na kojoj je krupnim #rnim slovima pisalo M&J&LO. Mazalo otvori kapiju, skoči na bi#ikl i jurnu nizbrdo na prole+nom sun#u. Ubrzo je otkrio da je nestalo staze kojom je krenuo i da bi#ikl juri preko predivne livade. ila je zelena i gusta8 a ipak je mogao jasno da razazna svaku vlat trave. :ao da se se+ao da je negde video ili sanjao to busenje trave. =revoji tog zemlji$ta bili su mu nekako poznati. -a zemlji$te je postajalo ravno, kao $to treba, a sada je, naravno, ponovo počinjalo da se uzdi'e. *elika zelena senka ispreči se izme/u njega i sun#a. Mazalo pogleda uvis i pade sa bi#ikla. =red njim je stajalo -rvo, njegovo -rvo, zavr$eno. &ko bi to moglo da se ka'e za -rvo koje je 'ivo, s li$+em koje se otvara, s granama koje rastu i savijaju se na vetru, koje je Mazalo tako često ose+ao ili naslu+ivao, a tako često nije uspevao da u%vati. Aetremi#e je gledao u -rvo, polako podigao ruke i ra$irio i%. (Ovo je dar,T) reče. Mislio je na svoju umetnost, kao i na ostvarenje8 ali reč je upotrebio sasvim doslovno. Aastavio je da zagleda -rvo. 7vi listovi na kojima je ikada mukotrpno radio bili su tu, i to pre onakvi kakvim i% je zami$ljao nego kako i% je naslikao8 a bilo je i drugi% koji su u njegovoj svesti bili tek u pupoljku, i mnogi% koji su mogli da napupe da je samo imao vremena. Ai$ta nije pisalo na njima, bili su to apsolutno savr$eni listovi, a ipak datirani jasno kao na kalendaru. Ja neke od najlep$i% i najkarakterističniji%, najsavr$eniji% primera stila Mazalo 2 videlo se da su nastali u saradnji s gospodinom =aro%om nije bilo drugog načina da se to ka'e. =ti#e su se gnezdile na -rvetu. Fudesne pti#e kako su samo pevaleT =arile su se, izlegale, krilile i odletale u umu, čak i dok i% je posmatrao. Ber sada je video da je i uma tu8 otvarala se s obe strane i prostirala se u daljinu. =lanine su se izdaleka sjajile. =osle izvesnog vremena Mazalo se okrenuo umi. Ae zato $to je bio umoran od -rveta, ve+ zato $to sad kao da mu je sve bilo jasno, i bio ga je svestan, i njegovog rasta, čak i kad ga nije gledao. -ok je odmi#ao, otkrio je ne$to čudno ta uma, naravno, bila je uma u daljini, a ipak je mogao da joj se pribli'i, čak i da u/e u nju, a da ona pri tom ne izgubi svoju posebnu čar. Aikad ranije nije on mogao da ode u daljinu a da se ona pri tom ne pretvori u običnu okolinu. etnja u prirodi tako je zaista znatno dobila na privlačnosti, jer se pred vama, dok $etate, otvaraju nove daljine, dvostruke, trostruke i četvorostruke, dvostruko, trostruko i četvorostruko očaravaju+e. Moglo bi to tako u nedogled, dok čitava zemlja ne stane u ba$tu, ili u sliku ako vam se vi$e svi/a da je tako zovete!. Mogli biste tako da idete i idete, mada valjda ne večito. U pozadini su bile =lanine. One su se pribli'avale, veoma polako. Finilo se kao da ne pripadaju sli#i, ve+ da su samo kao neka veza s nečim drugim, odsjaj kroz drve+e nečeg drugačijeg, neke dalje etape druga slika. Mazalo je $etao naokolo, ali nije tek tako lunjao. =a'ljivo je gledao oko sebe. -rvo je bilo zavr$eno, mada ne sasvim 2 (7koro kao $to je bilo, samo drugačije), pomislio je 2 ali u umi je bilo vi$e nedovoljno upečatljivi% delova koji su iziskivali jo$ rada i razmi$ljanja. Ai$ta vi$e nije trebalo menjati, ni$ta nije bilo lo$e, koliko je ura/eno, ali je bilo potrebno nastaviti do krajnjeg #ilja. Mazalo je tačno video #ilj, za svaki slučaj ponaosob. 7eo je ispod jednog veoma lepog dalekog drveta 2 varija#ije *elikog -rveta, ali sasvim osobenog, ili bi to bilo uz malo vi$e pa'nje 2 i razmi$ljao odakle da počne, i gde da zavr$i, i koliko vremena to za%teva. Aekako, nije uspevao da to isplanira. (AaravnoT), reče. (=otreban mi je =aro%T On zna mnoge stvari o zemlji, biljkama i drve+u koje ja ne znam. Ovo mesto ne mo'e da ostane samo kao moj privatni park. =otrebna mi je pomo+ i savet valjalo bi da sam i% ranije dobio.) Ustao je i oti$ao do mesta odakle je odlučio da počne s radom. 7kinuo je kaput. ada je, dole u maloj zaklonjenoj udolini koja je iz daljine bila skrivena od pogleda, spazio čoveka koji je prilično zbunjeno gledao oko sebe. 7tajao je naslonjen na a$ov, ali je bilo jasno da ne zna $ta treba da radi. Mazalo mu ma%nu. (5ospodine =aro%T), pozvao ga je. =aro% stavi a$ov na rame i pope se do njega. Bo$ uvek je pomalo %ramao. Aisu govorili, samo su klimnuli glavama u znak pozdrava kao $to su to nekad činili prolaze+i putem8 ali su sada
$etali zajedno, ruku pod ruku. Wutke, Mazalo i =aro% slo'ili su se gde tačno da naprave malu ku+u i ba$tu, $to su smatrali za potrebno. -ok su zajedno radili, postalo je jasno da je sada od nji% dvoji#e Mazalo bio bolji u vladanju svojim vremenom i zavr$avanju poslova. to je čudno, Mazalo je bio taj koji je bio krajnje zaokupljen zidanjem i ba$tovanstvom, dok je =aro% često lutao naokolo posmatraju+i drve+e, naročito -rvo. Bednoga dana Mazalo je bio zauzet sa/enjem 'ive ograde, a =aro% je le'ao na travi blizu njega i pa'ljivo posmatrao predivan 'uti #vetak lepog oblika koji je rastao na zelenom busenu. Mazalo i% je odavno bio mnogo zasadio izme/u korenja svog -rveta. Kznenada =aro% podi'e pogled li#e mu je blistalo na sun#u, a on se sme$io. (Ovo je sjajnoT), reče. (Ae bi trebalo da ja budem ovde, stvarno. 3vala ti $to si se zauzeo za mene.) (:oje$ta), reče Mazalo. (Ae se+am se $ta sam rekao, ali u svakom slučaju to nije bilo ni blizu dovoljno.) (O%, da, jeste), reče paro%. (o me je izvuklo mnogo ranije. aj -rugi 5las, zna$, on me je poslao ovamo. ?ekao je da si tra'io da me vidi$. -o$ao sam za%valjuju+i tebi.) (Ae, ve+ za%valjuju+i -rugom 5lasu), reče Mazalo. (K to i ti i ja.) Aastavili su da zajedno 'ive i rade ne znam koliko dugo. Aema svr%e pori#ati da su se u početku s vremena na vreme raspravljali, naročito kad bi bili umorni. Ber u početku bi se ponekad zaista zamorili. Otkrili su da su im oboji#i spremljeni toni#i. 7vaka bo#a imala je isti natpis (Uzeti nekoliko kapi u vodi sa *rela, pre odmora). Aa$li su *relo u sr#u ume8 Mazalo ga je samo jednom nekad davno bio zamislio, ali ga nikada nije na#rtao. 7ada je video da je ono izvor jezera koje je svetlu#alo u daljini, i %rana svemu $to je raslo na zemlji. Od ti% nekoliko kapi voda je postala opora, prilično gorka, ali okrepljuju+a8 a i bistrila je glavu. =osle ispijanja odmarali su se nasamo, a onda su ponovo ustajali i veselo nastavljali s poslovima. U takvim prilikama Mazalo bi smi$ljao predivno novo #ve+e i bilje, a =aro% je uvek tačno znao kako da ga zasadi i gde +e najbolje da uspeva. Mnogo pre nego $to su i% potro$ili, toni#i su prestali da im budu potrebni. =aro% vi$e nije bio %rom. :ako se nji%ov posao bli'io kraju, ostavljali su sebi sve vi$e i vi$e vremena za $etnje po okolini, posmatranje drve+a, #ve+a, svetlosti, oblika i pejza'a. =onekad su zajedno pevali8 ali Mazalo otkri da sada, sve če$+e i če$+e, upravlja pogled prema =laninama. -o/e vreme kad su ku+a u dolini, ba$ta, trava, $uma, jezero i sva priroda bili skoro zavr$eni, na svoj poseban način. *eliko -rvo bilo je u punom #vetu. (*ečeras +emo zavr$iti), reče =aro% jednog dana. (=osle toga po+i +emo u jednu stvarno dugu $etnju.) :renuli su slede+eg dana i i$li sve dok kroz daljine nisu stigli sve do Kvi#e. Ona, naravno, nije bila vidljiva nikakve linije, niti ograde, ili zida8 ali znali su da su do$li do grani#e te zemlje. Ugledali su nekog čoveka, izgledao je kao čobanin8 i$ao je prema njima, niz travnatu padinu koja se protezala gore ka =lanini. (3o+ete li vodiča), upitao je. (3o+ete li da nastavite) Ja trenutak se izme/u Mazala i =aro%a isprečila senka, jer Mazalo je znao da ne 'eli da ide, ali bi u izvesnom smislu! trebalo da produ'i8 a =aro% nije 'eleo da ide, ili bar jo$ uvek nije bio spreman da krene. (Ba moram da sačekam svoju 'enu), reče =aro% Mazalu. (ila bi inače usamljena. =rilično sam računao na to da +e je kad2tad poslati za mnom, kad bude spremna, i kad ja ovde spremim sve za njen dolazak. :u+a je sada zavr$ena, napravili smo je $to smo bolje umeli8 zaista bi% voleo da joj je poka'em. Ona +e znati da je bolje uredi, mislim, da vi$e liči na dom. Aadam se da +e joj se dopasti i ova zemlja.( Obratio se čobaninu (Beste li vi vodič -a li biste mogli da mi ka'ete ime ove zemlje) (Jar ne znate), reče čovek. (Ovo je Mazalova Jemlja. Ovo je Mazalova 7lika, ili je to najve+im delom8 ne$to malo nje sada je =aro%ov *rt.) (Mazalova 7likaT), izusti =aro% zadivljeno. (Besi li ti smislio sve ovo, Mazalo Aisam znao da si tako pametan. Ja$to mi to nisi rekao)
(=oku$ao je da ti ka'e jo$ davno), reče čovek, (ali ti nisi %teo da gleda$. U to vreme imao je samo platno i boje, a ti si 'eleo da time popravi$ svoj krov. Ovo je ono $to ste ti i tvoja 'ena nekada zvali CMazalove besmisli#eC ili COno mazanjeC.) (&li onda to nije izgledalo ovako, istinski,) reče =aro%. (Aije, tada se samo naziralo), reče čovek, (ali mogao si da nazre$, da si samo ikada i pomislio da vredi poku$ati.) (Aisam ti dao mnogo prilika), reče Mazalo. (Aikad nisam poku$ao da ti objasnim. Kmao sam običaj da te zovem Matori Jemljoradnik. &li, zar je to va'no vo, sad smo zajedno 'iveli i radili. Mo'da je moglo da bude drugačije, ali nije moglo da bude bolje. 7vejedno, pla$im se da +u morati da idem dalje. 7re$+emo se ponovo, nadam se mora da ima jo$ mnogo stvari koje mo'emo zajedno da uradimo. JbogomT) On srdačno stegnu ruku =aro%u dobru, čvrstu, po$tenu ruku. Okrete se i za trenutak pogleda unazad. *eliko -rvo u #vetu sjajilo se kao u plamenu. 7ve one pti#e lebdele su u vazdu%u i pevale. Onda se osme%nu, klimnu glavom =aro%u u znak pozdrava i krenu s čobaninom. 3teo je da nauči o ov#ama i visokim pa$nja#ima, da posmatra prostranije nebo i neprestano ide dalje i dalje prema =laninama, sve uzbrdo. Ae mogu da pretpostavim $ta je posle toga s njim bilo. Fak i mali Mazalo je u svom starom domu mogao samo da nazre =lanine u daljini, i one su dopirale do ivi#a njegove slike, ali kakve su zapravo i $ta je iza nji% mogu da ka'u samo oni koji su se na nji% popeli. (Mislim da je on bio jedan glupi mali čovek), reče 7avetnik omkins. (ezvredan, u stvari8 ba$ ni od kakve koristi za -ru$tvo.) (&%, ne znam), reče tkins, koji nije bio neka va'na ličnost, samo običan učitelj. (Aisam ba$ siguran zavisi od toga $ta podrazumevate pod tim Cbiti od koristiC.) (Ai od kakve praktične ni ekonomske koristi), reče omkins. (Usu/ujem se da ka'em da je od njega mogao da bude nekakav koristan mali $ra, da ste vi učitelji znali svoj posao. &li, po$to ga ne znate, dobijamo beskorisne ljude ove vrste. :ad bi% ja upravljao ovom zemljom, ja bi% njega i njemu slične ba#io na poslove koji im odgovaraju, na pranje sudova u zajedničkoj ku%inji ili tako ne$to, i pobrinuo bi% se da to rade kako valja. Kli bi i% uklonio. K njega je mnogo ranije trebalo da uklonim.) (-a ga uklonite 3o+ete da ka'ete da bi ste ga naterali da po/e na put pre vremena) (-a, ako morate da upotrebite taj besmisleni stari izraz. -a ga gurnem kroz unel na veliko Nubri$te8 eto to %o+u da ka'em.) (Jnači mislite da slikarstvo nije uop$te vredno, da ne zaslu'uje da se $titi, unapre/uje, čak i da od njega nema koristi) (Aaravno, od slikarstva ima koristi), reče omkins. (&li, od njegovog slikanja nisi mogao da izvuče$ nikakvu vajdu. Kma mnogo prostora za %rabre mlade ljude koji se ne pla$e novi% ideja i novi% metoda. Ai$ta za ove staromodne gluposti. =rivatne sanjarije. Aije bio u stanju da na#rta ni običan plakat da pre'ivi. *ečito #in#uliraju+i s li$+em i #ve+em. =itao sam ga jednom, za$to. ?ekao je da misli da su lepiT Mo'e$ li da poveruje$ ?ekao je lepiT Cta probavni ili rasplodni organi biljakaC reko% mu8 i nije imao ni$ta da mi odgovori. 5lupa $eprtlja.) (eprtlja), uzda%nu tkins. (-a, jadni mali čovek, nikad ni$ta nije zavr$io. Ao, dobro, njegova platna su Cbolje iskori$+enaC otkako je oti$ao. &li, ja nisam tako siguran, omkinse. 7e+a$ li se onog velikog, koje su iskoristili da zakrpe onu o$te+enu ku+u odma% pored njegove, posle oluja i poplava Aa$ao sam otkinuti komadi+ koji je le'ao na polju. io je o$te+en, ali je mogao da se vidi planinski vr% i grana s li$+em. Aikako da mi to si/e s pameti.) (Odakle da ti si/e), reče omkins. (O kome to vas dvoj#a pričate), reče =erkins8 upadaju+i zarad mira tkins je dobrano po#rveneo. (Kme i nije vredno pomena), reče omkins. (Ae znam ni za$to smo uop$te govorili o njemu. On nije 'iveo u gradu.) (Aije), reče tkins, (ali si ti svejedno bio ba#io oko na njegovu ku+u. Jato si i obletao i navra+ao i podsmevao mu se dok si pio njegov čaj. , pa, sad ima$ i njegovu ku+u, kao i ovu u
gradu, tako da nema potrebe da mu zavidi$ na imenu. 5ovorili smo o Mazalu, ako ve+ %o+e$ da zna$, =erkinse.) (O%, jadni mali MazaloT), reče =erkins. (Aisam znao da je slikao.) o je bio verovatno poslednji put da se Mazalovo ime pomene u razgovoru. Kpak, tkins je sačuvao onaj preostali ugao slike. *e+i deo se smrvio, ali je jedan predivan list ostao netaknut. tkins je dao da se urami. :asnije ga je malo ko video. &li, na kraju je Muzej izgoreo, i list i Mazalo konačno su bili zaboravljeni u njegovoj staroj zemlji. (=okazuje se kao zaista veoma korisno), reče -rugi 5las. (:ao mesto za odmor i za osve'enje. Kzvanredno je za oporavak8 i ne samo za to, za mnoge je najbolja priprema za =lanine. Fini čuda u nekim slučajevima. 7ve vi$e i% tamo $aljem. ?etko kad moraju da se vrate.) (Jaista, tako je), reče =rvi 5las. (Mislim da +emo morati da damo toj oblasti ime. ta predla'ete) (Aosač je to re$io pre izvesnog vremena), reče -rugi 5las. (C*oz za Mazalovu =aro%iju je na peronuTC ve+ poodavno on uzvikuje. Mazalova =aro%ija. =oslao sam poruku oboji#i da i% obavestim.) (ta su rekli) (Oboji#a su se smejali. 7mejali su se toliko, da su =lanine odjekivaleT)
!ITOPEJA Onome $to reče da mitovi su la'i i stoga bezvredni, ma i (kroz srebro prozboreni). "ilomitus Mizomitusu 5ledate drve+e i krstite ga tek tako a drve+e i rastinje raste svakako!8 %odite zemljom, noga paradira manjom od mnogi% kugli 7vemira zvezda je zvezda, tek grudva kosmička koju sputava putanja matematička, me/u silama $to %ladnim =rostranstvom vladaju, gde je atomima su/eno da svaki čas stradaju. Aa zapovest *olje, kojoj se priklanjamo moramo!, ali je tek nejasno s%vatamo, dok *reme teče, veliki pro#esi traju od mračni% početaka neizvesnom kraju8 i kao na strani bez reda ispisanoj, raznim opisima i slikama pretrpanoj, beskrajno je mno$tvo svi% oblika, grozna, kr%ka, buba, čovek, kamen, sun#e, alC poreklom s jednog Kstočnika. og stvori kamen2stenje, $ume2grane, zemnu zemlju i zvezde zvezdane patuljaste ljude koji %ode svetom nerava $to dr%te zvukom, svetlom. alasanje mora, zelenilo trava, vetar u granju, čudna sporost krava, grom i munja, pti#e klik+u, kru'e, da 'ivi i mre glib iz zemlje pu'e, sve se to valjano opazi i stane posebno u vijuge mo'dane. Ao, drve+e nije (drve+e), dok se tako ne nazove R nit se ikad tako zvalo dok ne be%u senke ove $to razvi$e zavijenost govora ukleta ko slab odjek i nejasnu sliku sveta, ali ne za svedočanstvo, nit za otograisanje, budu+C sud i podsme%, predskazanje, odgovor iznutra pobu/eni% izistinskim, opominju+im pokretima, bliskim 'ivotu i smrti zvezda, drve+a, zveri slobodni% su'njeva $to podrivaju tamničke dveri, za znanim odranije po iskustvu kopaju+i i 'i#u du%a iz razuma ispiraju+i. *elike sile lagano iz sebe iznedri$e, K osvrnuv$i se patuljke opazi$e, $to u mislima ve$to krivotvorine kuju
i svetlo i tamu na tajnim razbojima snuju. -aT (snove o ispunjenju 'elja) ispredamo da prevarimo 7voja boja'ljiva sr#a i ru'nu 7tvarnost pokorimoT Otkud 'elja i otkud mo+ da se sniva, Kli da se jedno lepim, a drugo ru'nim naziva Aisu sve 'elje jalove, niti se zaludu ispunjenju dovijamo 2 jer, bol kCo bol, %udu samu po sebi ne prizivamo. ilo da se toj 'elji priklanjamo ili je obuzdavamo, podjednako smo gre$ni, a za Jlo, to stoji, samo ovo stra$no izvesno je, Jlo postoji. lagoslovena bila sr#a pla$ljiva $to zlo ne vole, $to klonu u njegovoj sen#i, a ipak mu odole8 $to ne+e pregovore i $to u zatvoru grudnom, mada mala i goloruka, na nekom razboju čudnom platno pod vla$+u 7enke tkaju, pozla+eno dalekim danom u koji veruju i kom se nadaju. lagosloveni bili ljudi Aojeve krvi $to grade 7voje male barke, mada kr%ke i lo$e obrade, i plove ka utvarama, nasuprot vetrovima, uprkos lučkim pričama o nemanima. lagosloveni bili bajkotvor#i i nji%ova rima O stvarima koji% nema otkako pam+enja ima. Ae vidi zvezde ko prvi nije te sre+e, od 'iva srebra stvorene, kad kao #ve+e buknu, drvene pesme nedostojne, čije odjeke muzika opojne otad samo sledi. Aema irmamentuma, ničeg nema, sem $atora posutog draguljima, izatkanog od mita s vilinskim $arama8 nit zemlje ima ikakve, sem majčine utrobe gde se ra/a sve. Fovekovo sr#e ne sastoji se od la'i, ve+ od jednog Mudra#a ono mudrost tra'i, i jo$ uvek spominje se Ajega. Mada ve+ odavno otu/en, čovek nije sasvim izgubljen niti sasvim promenjen. Osramo+en mo'e biti, pak ne s trona svrgnut, biv$eg svog gospodarstva on jo$ čuva skut gospodar sveta sa stvaralačkim likom, čije nije da se klanja -elu velikom, čovek, subkreator, kroz kog se 7vetline prelamaju iz jedinstvene eline na mnoge boje i beskrajno kombinuju u 'ive oblike $to umovima #aruju. Mada sve pukotine sveta ispunismo =atulj#ima i vilenja#ima, mada stvorismo od svetla i tame ogove i dvorove nji%ove, K posejasmo seme zmajevsko 2 to na$e pravo be$e sve
upotrebljeno ilC zloupotrebljeno!. Ajega ne ukinu$e jo$ činimo po zakonu po kom i nas stvori$e. Aisu oni ti $to Ao+ bri$u iz se+anja, niti nas mame na organizovana u'ivanja, na ostrv#ima ekonomskog bla'enstve gde za :irkin poljuba# du$a nema jemstva i pri tom krivotvori, ma$inski proizvedeno, la'no zavo/enje dvaput zavedenog!. akva ostrva, neka jo$ i lep$a, vide$e izdaleka, i oni koji slu$aju, neka pripaze doveka. 7mrt i poslednji poraz spozna$e, pa ipak u očajanju ne posusta$e, ve+ iznova liru okrenu$e ka pobedi i ozari$e sr#a plamenom legendi, obasjav$i 7ada$njost i tamu $to e$e svetlo$+u suna#a kakvi% ne vide$e. -a mi je da s minstrelima pevam i 'i#om treperavom nevi/eno snevam. -a sam s mornarima od dubina, $to gra/u snose sa strmi% planina i plove bez #ilja, lutanja zarad, jer neki oplovi$e legendarni Japad. -a me s ludama opsednutim odrede, $to svoju unutra$nju postojanost čuvaju gde i zlata gomilaju nečistog i oskudnog, za kovanje u nejasan lik kralja dalekog, ili da utkivam sjajne ambleme %eraldične nevi/enog gospodara u barjake antastične. Ae+u da %odam s va$im naprednim majmunima, uspravnim i razumnim. Jjapi pred njima mračni ambis kom je napredak nji%ov omča R ako se milo$+u o'jom napredak ikad okonča, a ne beskonačno, jalovom putanjom, time da se pri tom menja samo ime. Ba ne+u va$im pra$njavim putem, monotono, da ovo i ono označavam kao ovo i ono, odbijam va$ svet nepromenljivi u kom nema udela mali stvarala# koji Ae$to dela. Bo$ se pred :runom 5vozdenom ne klanjam, a ni svoj skiptar mali ne pola'em zla+ani. U ?aju, mo'da, pogled mo'e da zabludi, netremi#e u večiti -an da ljudi ne zure, da bi videli danom obasjan, i obnovili istog iz lika u ogledalu lik Kstinitog. Onda na lagoslovenu Jemlju pogleda+e i da sve je kako jeste, a ipak oslobo/eno, vide+e 7pasenje ne promeni, niti pak uni$ti, igračkama de#u, ba$tovana ba$ti.
Jlo videti ne+e, jer zlo je u njima ne u o'jem liku, ve+ u la'ljivim pogledima, i ne u izvoru, ve+ u zlonamernom izboru, i ne u zvuku ve+ u muklom muku. U ?aju vi$e izopačeno ne izgledaju, i mada iznova probaju, la'i ne ispredaju. udite sigurni, ipak +e 'iveti i stvarati, i pesni#ima +e nad glavama oganj plamteti, uz %are po kojim +e im nepogre$ivi prsti svirati tamo +e svako iz 7vega zauvek birati.
POOVOR =roesor -'on ?onald ?ajel olkin 19G 2 19>0!, poznat po I. u Aolitovoj bibliote#i (?aspust), u prevodu Meri i Milana Mili$i+a. Usledila je triologija Gospodar )rstenova u izvanrednom prevodu Jorana 7tanojevi+a 191, tako/e u izdanju Aolita, ali sada u bibliote#i (=roza), i drugo izdanje I. knjiga je do'ivela deset izdanja, da bi, posle jo$ dva izdanja u novom slogu, 19. iza$la u novoj edi#iji, uključuju+i i poemu Mitopeja. Ovo izdanje prvi je prevod ove knjige na srpski jezik i sadr'i u dodatku i male rečnike staronordijske i arturijanske mitologije, kao i indeks imena i naslova, koje je u okviru pogovora sačinio prevodila#. Kako olkin Drvo nije pisao kao programsko delo, niti je List bio zami$ljen kao za to prigodna ilustra#ija, krunisana Mitopejom knjiga uprkos 'anrovskoj raznolikosti unk#ioni$e kao #elina. -rvo i List, esej i priča, Mitopeja, poema, poslani#a, kao i čitav olkinov knji'evni opus, uključuju+i i izvanredne ilustra#ije u slikovni#i Deda0mrazova pisma, potvr/uju da knji'evno vjeruju ne mo'e unk#ioni$e iz poze, tamo gde 'ivotnoga vjeruju nema, da iskonstruisani i kvazimoderni postup#i ne mogu da pokriju ispraznost i neukost, da, ma koliko bila zanimljiva, orma sama za sebe ne mo'e da prevagne zanatski deo posla. :ao naučnik koji svoju teoriju uvek iznova dokazuje na najrazličitije načine, olkin je ovde u eseju prvo teorijski razradio, a onda pričom praktično potkrepio, da bi poemom, kao nekakvom elegantnom ormulom, sve sveo na oni% nekoliko simbola od koji% 7ve počinje i kojima se 7ve zavr$ava. olkin, koji se nikad nije divio #arevom novom odelu, sjajno je znao da rasko$no opi$e i golotinju, nasuprot onima koji su prazninom i odsustvom svega $to je vredno, gradili iluziju puno+e izraza moderne subkrea#ije. *i$e od pola veka kasnije svedo#i smo ponovnog olistavanja i obnove umetnosti. & olkin je bio taj koji je, kao odgovor na izazove savremenog romana, proesorski spokojno, sa sigurno$+u u is%od, me/u prvima ponudio povratak bogatom sna'nom pripovedanju, pretpostavljaju+i ga tada aktuelnim trendovima. u zlatnu 'i#u, za koju je osim dara, vladanja zanatom i onog umetničkog, potreban i akademski sintetizam, sledili su, posle olkina, izme/u ostali%, i 7abato, ko i na$ =avi+. -okumentarni mit probijao se istrajno i sna'no uprkos dokumentarnoj prozi, koji su teoretičari novog romana od Jida naovamo uporno zagovarali. =uno nasuprot praznom, vera nasuprot ni%ilizmu, nada nasuprot očaju, eukatastroa nasuprot katastroi "ilomitus protiv Mizomitusa. o, $to nama olkin u prevodu deluje egzotičnije i grlenije nego čitao#ima originala, posledi#a je njegove sklonosti ka paganskijim mitskim ekvivalentima nego $to su to klasi#istički ar%etipovi, koji su uobičajeniji, ali i kičastiji. Ber, anglosaksonski i staronordijski on njegovi%
samo da daju minimum potrebni% obja$njenja za razumevanje samog eseja, ve+, nadamo se, inspiri$u na dalje istra'ivanje u tom prav#u.
O !ASTILJARI!A 'njiga o Mastiljarima, koja se pominje u predgovoru, nikako nije jo$ jedno od oni% sočinjenija nad kojima se olkin toliko zgra'ava, iako bi po svom naslovu mogla da bude. U njoj se 3amri :arpinter, koji je pisa# olkinove biograije, bavi članovima istoimenog ekskluzivnog mu$kog kluba oksordski% proesora. Fuvene Mastiljare, pored olkina i :lajva 7tejplesa Luisa kome je Mitopeja i posve+ena, bili su jo$ i Farls *ilijems, 3ugo -ajson, *oren 3emilton Luis brat :. 7. Luisa! i -'im -andas25rant. olkin i Luis su u početku bili %ladni jedan prema drugom8 Luis nije imao poverenja u katolike i ilologe a olkin je bio i jedno i drugo!, dok je olkin ose+ao da bi Luis, kao učenjak koji se vi$e zanima za knji'evnost nego za jezik, mogao da bude prepreka njegovim planovima za reormisanje :atedre za engleski jezik i knji'evnost u Oksordu. Me/utim, olkina je ubrzo raskravila Luisova bistrina i $irokogrudost, te su veoma dugo gajili izuzetno blisko prijateljstvo. =očeli su da se udaljuju kad se Luis sprijateljio sa Farlsom *ilijemsom i kasnije se venčao sa -'oj -ejvidman. Luis je, kao i olkin, bio proesor Modlin koled'a, 19GI2I4, a od 19I4. predavao je na :embrid'u englesku knji'evnost srednjeg veka i renesanse. Aapisao je brojna naučna dela, kao i čitav niz popularni%, religiozno obojeni%, naučnoantastični% pustolovina za mlade čitao#e, poznati% kao *aga o Narniju.
O TI&ERD', OLD&ERI I L'TIENI TIN'VIEL 3obitomanima +e sigurno biti zanimljiva činjeni#a da je :. 7. Luis, sa svojim dubokim prodornim glasom, poslu'io olkinu kao inspira#ija za riberda, nta Fuvara, od najdrevnije rase na 7rednjem svetu, koji be%u drevni poput drve+a na koje su ličili. U riberdu je olkin konkretizovao svoju krajnje idealizovanu ljubav prema drve+u, koju je, zajedno sa verom u oga nasledio od svoje majke olkin, ro/ene 7aild. olkin je imao samo četiri godine kada mu je umro ota#, pa ga je podizala i obrazovala majka koja ga je naučila da čita i voli jezike i prirodu. Ona je 19EE. pre$la u katoličanstvo i svoju dvoji#u sinova gajila u tom du%u u 7er%oulu kod irmingema. e tipično engleske pejza'e olkin je kasnije idealizovao u Gospodaru )rstenova , gde je 5oldberi u stvari njegova majka. & dit olkin, ro/enu ret, savremeni#i su prepoznali u liku Lutien inuviel, vilinske k+eri ingola 7ivopla$tog od -orijata iz *ilmariliona. olkin je upoznao za vreme studija, u ku+i gde mu je Ota# "rensis Morgan na$ao sme$taj. K ona je bila siroče, ali iz nezakonitog braka, i olkinu, koji je 'iveo u mitovima i legendama, to je bio samo jo$ jedan dokaz njene izvanredne misije %eroine njegovog 'ivota. Obe porodi#e su bile protiv tog braka. dit je bila anglikanske vere i da bi se udala za olkina 1916, morala je da pre/e u katoličanstvo. (Ona je bila i to je znala! moja Lutien), pisao je olkin sinu po njenoj smrti, obja$njavaju+i mu za$to 'eli da joj na nadgrobni spomenik pored kr$tenog imena stavi i Lutien. (Mi smo se kao de#a oboje stra$no napatili i jedno drugo smo spasli dalje patnje. Festo bismo se sreli u $umi da ruku pod ruku mnoge sate provedemo be'e+i pred senkama bliske smrti, pre konačnog rastanka.)
O VILINSKI! PRIČA!A ?ade+i na eseju prevodila# je, biraju+i odgovaraju+e termine, često bivao u prili#i da se uveri da je olkinovo zaziranje od lepljenja etiketa samo plod stra%a od izbora pogre$ne etikete. Jato se i opredelio za doslednu distink#iju izme/u vilinske priče i bajke, iako ima mnogo stvari koje govore u prilog upotrebi ova dva termina kao sinonima. Oni% nekoliko ključni% razloga, zbog koji% je olkin insistirao na toj distink#iji, svakako se svode na aA preteranu odoma+enost i nepravednu degradiranost termina (bajka), bA zaodenutost mitskim i paranormalnim značenjima
svega $to je vilinsko, pa je tako i sa vilinskim pričama i cA potrebu da se označi rod koji ne prikazuje stvarnost antastično, ve+ koji opisuje antastičnu stvarnost. U "ečniku srpskog knjievnog i narodnog jezika 7&AU, za razliku od Oksordskog, na koji se olkin 'ali, ima pedesetak odredni#a vezani% za vilinsko i vile pa i ona o (vilinskoj priči)!, gde se vile i vilenja#i ne tretiraju kao natprirodna, ve+ kao bi+a koja su, za razliku od čoveka, neotu/ena od prirode i u tom smislu (super prirodna). Knače je prevo/enje olkina kao esejiste zadavalo mnoge probleme prvenstveno zbog spe#iičnosti diskursa i osobenosti stila koji, uprkos proesorskoj razlo'nosti, dopu$ta unutar rečeni#e antastične bravure i smela sintaksička re$enja. Aeologizmi i paleogizmi autentični, ali i kad to nisu, ve$to patentirani, od samog autora! predstavljali su poseban izazov.
O !A#ALOVO! LIST' 7 obzirom na to da je ovde reč o paraboli u kojoj imena glavni% junaka imaju svoju unk#iju, bilo bi zanimljivo da radoznalom čitao#u ponudimo i ostala značenja vezana za Mazalovo ime, onako kako glasi u originalu Aiggle. 5lagol to niggle, kad je neprelazan, znači igrati se, $aliti se, vragolati, a kao prelazan preterano ispuniti pojedinostima, izraditi sa previ$e detalja, prekomerno se posve+ivati neva'nim detaljima, sitničariti, ali i rugati se i ismevati. :ao imeni#a, niggle znači $krabanje, 'vrljanje, piskaranje, ma#kanje, a takozvani glavni junak Mazalo je slikar, kome to mo'da nije, a mo'da i jeste pravo ime Aoman nonest omen!. to se tiče gospodina =aro%a, njegovo prezime, u originalu =aris%, označava i paro%a, ali i paro%iju #rkvenu! op$tinu, $to je u unk#iji eektnog zavr$etka parabole, gde se toponimom Mazalova =aro%ija mnogostruko eksponirana perspektiva vra+a na ravan jasne poruke o neop%odnom pomirenju stvaralačkog i na izgled trivijalnog.
O !ITOPEJI Kako po obliku epistola u sti%u, poslani#a, Mitopeja je zapravo pre namenjena Mitoljup#ima nego Mitomrs#u koga autor apostroira. Ja ljubav poruke, u prepevu je doslednost metru i stopi 'rtvovana u prilog poetike, mada je prevodila# iako i to ne svuda! ostao veran distisima. Mitopejom, govore+i o stvaranju mita, olkin opeva 7tvaranje, krea#iju i subkrea#iju, 7tvoritelja i stvarao#a, i sve $to postoji. Ber ono čega nema u mitu i nije vredno opevanja, niti je bilo, niti +e ga biti. Od početnog prezrivog tona apostroe, preko kaleidoskopa kolektivnog pam+enja, mno$tva grozničavo naba#ani% projek#ija različiti% perspektiva, uz muziku 7era, a bez "irmamentuma, olkin u nama, kao sekundarnima ovog dvoboja izme/u "ilomitusa i Mizomitusa, budi se+anje na nadu i ispunjenje davnog sna o =ovratku :ralja. Kako (samo jedno izvesno je, da Jlo postoji), olkin snagom svoje vere, blagoslovima koji su nam znani, ali koji% nikad nije dosta, istrajno pokazuje prema planinama, nude+i slabima %lad svoga -rveta za odmor i okrepljenje. Aevena =ajovi+
REČNIK STARONORDIJSKE !ITOLOIJE ALFAD'R , vr%ovno bo'anstvo staronordijske mitologije. Ajegovo ime doslovno znači (praota#). :ad nastupi 7vanu+e ogova, stvori+e novi, bolji svet za ljude i bogove. ASARD, boravi$te skandinavski% bogova do koga se dolazilo prelaskom preko irosta, mosta od duge. Aajlep$a od svi% bila je Odinova palata, *el%ela. &ALD'R , skandinavski bog svetla, sin Odina i "rige. Aepovrediv, otporan na sve sem na imelu, aldur je ubijen kada je bog Loki poslao slepog boga 3odura da odapne na njega strelu načinjenu od drveta imele. &RIN(ILDA, jedna od najpoznatiji% *elkirija, boginja rata, od dvanaest koliko i% je bilo. Ajoj je Odin oduzeo mo+ i opasao je plamenim obručem iz koga ju je izbavio veliki Jigrid i o'enio se njome. VE, brat Odinov i *ilijev8 pomagao je pri stvaranju prvog čoveka i 'ene i podario im čula, obličje i govor. VELKIRIJE, Odinovi glasni#i8 ratoborne devi#e, naoru'ane, na konjima, koje su dizale ratnike na oru'je, da bi se borili uz Odina kad se suočio sa svojim neprijateljem u odlučuju+em boju. One su sve ratnike poginule u bi#i nosile nazad u dvora# *el%ela. VEL(ELA, dvora#, predivna palata, boravi$te Odina i ostali% bogova. Odin je svakodnevno prire/ivao gozbe s vinom i pečenjem od divljeg vepra za svoje izabrane ratnike koji su pali u boju. VILI, brat Odinov i *eov8 pomagao je pri stvaranju prvog čoveka i 'ene i podario im razum i mo+ kretanja. ERI, jedan od dvoji#e vukova drugi je "reki! koji le'e kraj nogu staronordijskog boga Odina, kad sedi na prestolu. #IFRID , nizozemski kralj8 ukrao blago od Aibelunga. *oleo rin%ildu, izbavio je iz vatrenog obruča u koji ju je zatočio Odin, ali je potpuno zaboravio na nju i o'enio se 5udrunom, po$to je popio čarobni napitak. :asnije su ga 5udrinina bra+a ubila. IDRASIL, u staronordijskoj mitologiji, ogromno jasenovo drvo čija kro$nja i korenje dr'e univerzum. LOKI, isprva začet kao demon vatre, postao je bog razdora i du% zla. :onačno je lan#ima prikovan za stenu, gde +e ostati do 7vanu+a ogova. !IDARD, doslovno, srednje predvorje. o je bilo boravi$te ljudi, jedan od devet svetova staronordijske mitologije, stvoren od tela d'ina kojeg su ubili Odin, *ili i *e. NENA, 'ena aldurova. :ad ga je 3odur ubio, ba#ila se i sama na njegovu pogrebnu lomaču. NI&EL'N#I, vrsta patuljaka iz tevtonske mitologije, koje je pokorio Jigrid. ODIN, skandinavski bog mudrosti, poljoprivrede, pesni$tva i rata. Ajegova bra+a zvala su se *ili i *e. Odin je stvorio pretke ljudskog roda i svi% ostali% 'ivi% bi+a. SVAN'%E &OOVA *RANNAROK+, prema staronordijskom mitu, dan kad +e Loki i njegovi sledbeni#i pokidati svoje okove i suprotstaviti se bogovima u poslednjoj, odlučuju+oj bi#i, u kojoj +e svi poginuti. =osle potpunog uni$tenja do+i +e do preporoda. Aasta+e novi svet naseljen sinovima Odina, %ora, aldura i 3odura, koji +e 'iveti u slozi s ljudima u novom svetu, koji +e stvoriti &ladur. T(OR , najstariji od Odinovi% sinova i najjači od svi% ljudi i bogova. On je staronordijski bog grmljavine i ima čarobni čeki+, opasač koji mu daje snagu i gvozdene rukavi#e. FREJ, ili Kngvirej kod Aordija#a a kod &ngla Kng!, bog plodnosti i 'ita na odinskom prestolu. FRIA, 'ena Odinova i najpo$tovanija od svi% staronordijski% boginja. (OD'R , slepi skandinavski bog tame, koji je, prema legendi, ubio aldura strelom načinjenom od drveta imele. N!)!
REČNIK ART'RIJANSKE !ITOLOIJE ART'R , polumitski anglosaksonski kralj iz *K veka. =resto svoga o#a Butera nasledio u petnaestoj godini, kad mu je po$lo za rukom da iz kamena i$čupa legendarni mač, kskalibur. O'enio se 5iniverom, k+erkom :ralja Lejodegna od :armelide, i obezbedio svojoj kraljevini dvadesetogodi$nji mir. 7mrtno ranjen u bi#i kod :emlena i sa%ranjen u 5lastonberiju. &EN, legendarni kralj ritanije i ota# 7er Lanselota. VIVIJEN , čarobni#a koju su, zbog toga $to je 'ivela u sred čarobnog jezera, zvali 5ospodari#a Bezera. :ad je Lanselot bio dete, ukrala ga je od o#a, kralja ritanije, i gajila ga sve dok nije stasao za viteza &rturovog Okruglog 7tola. Legenda ka'e da je ona podarila &rturu njegov mač, kskalibur, koji joj je posle &rturove smrti, a po njegovom nalogu, vra+en. *SER+ AVEJN, sinova# :ralja &rtura i vitez Okruglog 7tola, čuven po svojoj ugla/enosti i vite$tvu. *erovatno je on bio prvobitni junak potrage za 7vetim 5ralom. *SER+ ALA(AD, sin Lanselota i Klejne i najodaniji i najplemenitiji vitez Okruglog 7tola. Legenda ka'e da je on poslednja osoba koja je videla 7veti 5ral, pe%ar koji je Ksus upotrebio za ajnom večerom i u koji je Bosi iz &rimateje pokupio poslednje kapi krvi razapetog 3rista. INIVERA , k+er :ralja Lejodegna od :arme i 'ena :ralja &rtura od :amelota. =o arturijanskoj legendi, ona je bila zaljubljena u Lanselota de Laka. 49 &li, nju je zaveo &rturov sestri+ Modred, zbog čega su on i &rtur zametnuli bitku u kojoj su oboji#a poginuli. *SVETI+ RAL, pe%ar iz koga je Ksus pio za ajnom večerom. =o jednoj legendi, Bosi iz &rimateje doneo je gral u nglesku, gde mu se gubi svaki trag. =o drugoj, jo$ uvek ga na vr%u jedne planine čuvaju vitezovi, gde i danas mogu da ga vide samo oni koji su oličenje vrline. *e+ina avantura vitezova Okruglog 7tola de$ava se za vreme =otrage za 7vetim 5ralom. EKSKALI&'R , mač :ralja &rtura koji je na čudnovat način bio zarobljen u kamenu. ime $to je jedini bio u stanju da ga isčupa, &rtur je dokazao svoje pravo na presto. Aa samrti je &rtur naredio jednom od svoji% vitezova da ba#i mač natrag u jezero, odakle je mač po predanju i do$ao, kao poklon od *ivijen, 5ospodari#e Bezera. ILEJNA , ?A k+er :ralja =elisa. Ajoj je čarolijom bio podaren izgled :ralji#e 5inivere, pa je tako s Lanselotom de Lakom začela i rodila sina 7er 5ala%ada. ?A poznata kao (ljiljan deva od &stolata), uvidev$i beznade'nost svoje ljubavi prema Lanselotu, zatra'ila da joj telo posle smrti stave na rasko$no ukra$eni čama# i puste niz reku, do zamka, zajedno s pismom u kojem priznaje svoju ljubav. :ad je za to čuo &rtur, naredio je da joj se telo sa%rani uz kraljevske počasti. J'TER , legendarni kralj ritana#a koji je, iz preljubničke veze sa 'enom *ojvode od :ornvola, ota# :ralja &rtura. KA!ELOT, legendarno mesto gde se nalazio dvora# i palata :ralja &rtura, navodno blizu Monmut$ira u ngleskoj, na re#i &sk. *SER+ LANSELOT, Lanselot de Lak8 Lanselot od Bezera!, sin :ralja ena od ritanije i najpoznatiji od svi% &rturovi% vitezova. -ok je bio dete, ukrala ga je *ivijen 5ospodari#a Bezera! i gajila ga potajno dok nije do$lo vreme da ga predstavi &rturu. Mada je slovio kao uzor vite$tva i kavaljerstva, ve+ina legendi opisuje ga kao tajnog ljubavnika :ralji#e 5inivere, $to je bio uzrok rata koji se zavr$io smr+u :ralja &rtura i ga$enjem institu#ije Okruglog 7tola. Ota# 7er 5ala%ada sa Ledi Klejnom! umro je kao isposnik. !ERLIN, čarobnjak, prijatelj i učitelj :ralja &rtura. Legenda ka'e da je bio sin jedne devojke i inkubusa zlog du%a koji je, po srednjovekovnom verovanju, napastvovao 'ene, u snu!. 7am &rtur izbavljen je od 7atane tako $to je kr$ten. Javela ga je i zatočila čarobni#a Aimju, a na kraju ga je začarala *ivijen, 5ospodari#a Bezera, zbog čije čarolije i danas spava obrastao trnjem. !ODRED *ili !ORDRED+, sin &rturove polusestre Morgoze 2 po nekim arturijanskim legendama, on je čak, navodno &rturov sin. o $to je i sam zavodio :ralji#u 5iniveru, ili mr'nja Od Bezera. 2 )rim! prev!
49
prema Lanselotu, koja ga je naterala da otkrije vitezovu vezu sa 5iniverom, bili su razlog njegovog revolta prema &rturu i rata, u kojem je i sam Modred ubijen u bi#i kod :emlena, a koji je značio kraj za Okrugli 7to. OKR'LI STO, koji je u stvari načinio Merlin, bio je poklon :ralja Lejodegna &rturu kad se ovaj o'enio njegovom +erkom 5iniverom. Ajegov oblik omogu+avao je da za njim sedi sto pedeset vitezova, a da pri tom nijedan nije u povla$+enom polo'aju. TRISTRA! I I#OLDA , juna#i mnogi% srednjovekovni% balada koje govore o ukletoj ljubavi izme/u 7er ristrama, jednog od vitezova :ralja &rtura i Kzolde, koja je bila k+er irskog kralja i vereni#a ristramovog stri#a :ralja Marka od :ornvola. =rema jednoj verziji, ristrama je ubio njegov stri# Mark kad ga je zatekao sa svojom 'enom, a prema drugoj je Kzoldu sprečila da spasi ristramu 'ivot njegova ljubomorna 'ena. N! )!
REISTAR I!ENA I NASLOVA +lisa u zemlji čuda +lice in Fonderland !,4, 0 V and' ud%e!, GI %eovul& %eo1ul& !, G6 eri, -'ejms Metju arrie, Bames, Mat%e@!, 9 %orba ptica %ettle o& t/e birds!, G resejl, 3aj reasail, 3 V Vetar u vrbaku #/e Find in t/e Fillo1s!, G4, 0 Viland Fieland !, 14 Vremenska ma-ina t/e #ime Mac/ine!, G1 V 5auer Go1er !, 16 Gospodarica sluavka Mastermaid!, G6 Gospo8a #igivinkl Mrs #igg1inkle!, G4 5rim, ra+a 5rimm, ruder!, GE, GI, 0I, 4E Grozna glava #/e terrible , I1 Div koji nije imao srca %e 5iant @%o %ad no 3eart!, GI Divovo srce %e 5iantCs 3eart!, GI -ikens, Farls -i#kens, D%arles!, 6>, I -oson :ristoer -a@son, D%ristop%er!, 00, >G -rejton, Majkl -ra6, I 'ralj Lir :ing Lear!, G>
'raljica koja je traila da pije iz jednog bunara i reke Lorgan %e Xueen @%o soug%t drink rom a #ertain Yell and t%e Lorgann!, >6 'ristalna kugla -ie :ristallkugel!, GI 'rojač iz Glostera %e ailor o 5lou#ester!, G4 V Lajmon La Leng, ndru Lang, &ndre@!, 1I, 19, G0, G4, 00, 40, 4424, IE2IG, >, >9, 9G Lepotica i zver eaut< and t%e east!, G6 Lila knjiga bajki Lila# "air< ook!, 1I, G0, IG Lilit Lilit/!, 04 Lisac "ejnard ?e V Magbet Ma#bet!, I9 Majmunovo srce Monke> Meri "ouz Mar< ?ose!,9 Miler, Maks Muller, Ma;!, G9, >6 Miln, &leksandar, &. Milne, ≤ander, &.!, 0 Materlink Maeterlin#k!, IG V Napredak i religija =rogress and ?eligion!, 00, >G V =ero, arl =errault, D%arles!, GE, G> )lava knjiga bajki lue "air< ook!,G4 )lava ptica lue ird!, IG =oter, eatris =otter, eatri;!, G4 )rvi čovek na Mesecu #/e 5irst Man in t/e Moon !, GI )rinc )ridio )rince )rigio!, IG, > )rinc "ikardo )rince "ikardo!, IG )riča o dva brata #/e #ale (& t/e #1o %rot/ers !, GI )riča časne sestre o sve-teniku #/e Nun Cs )riest #ale!, G4 )utovanje u Liliput + Vojage to Liliput !, GE V "ua i )rsten "ose and! t/e "ing !, >9 V *er Gavejn i 6eleni vitez *ir Ga1ain and t/e Green 'nig/t !, 19 *mrekino drvo Von dem Mac/andelbloom !, 09 7penser, dmund 7penser, dmund!, 1> *tarija Eda lder dda!, 00 V akeri, *iljem Mejkpis %a#kera<, Yilliam Makepea#e!, >9 #ri praseta %e %ree Little =igs!, G4 #/rjmskvit/a!, 00 V severnim maglama! Kn Aort%ern Mists!, 14 V
