Iz_Afrike

SRBI IZ AFRIKE, PRIČA O DOLASKU NA BALKAN  Autor: Dušan Mi

Kao što nije nepoznato, tokom proteklih hiljadu godina, spaljeno je sasvim nenamerno, igrom slučaja na prvi pogled, veliki broj biblioteka, koje su sadržale drevne mudrosti, znanja i istoriju čovečanstva i same planete koja nam je dom. Kao što većina nas opravdano sumnja, veliki broj neuništenih knjiga nalazi se u Vatikanskim podrumima, pažljivo skrivane od javnosti, ne dozvoljavajući nam da znamo za njihovo postojanje. Medjutim, ima knjiga koje koje su pisane kasnije na osnovu usmenih predanja koja koja su se prenosila sa generacije na generaciju tokom dugog niza vekova, pa čak i milenijuma.  te knjige su većinom doživele istu sudbinu, ali postoje i one koje su odelele uništavanju, a koje postaju na neobične načine dostupne. !vde se predstavlja knjiga koja sadrži nikada do sada kod nas objavljene in"ormacije. in"ormacije. Može se slobodno reći da se radi o eksluzivnom i premijernom iznošenju iznošenju u javnost podataka, koji će doneti sasvim drugačiju sliku na našu istoriju unazad nekoliko hiljada godina.

#VEDE SLAVENA$, čitajte %rba Slavea" , štampanoj '()*g., u +eogradu, prikupljene su epske & knjizi S. I. Verkovića "Vede Slavea", pesme i predanja sa odopskih planina u +ugarskoj. Velike seobe %rba u -vropu mnogo pre elina i Kelta, živopisni opisi drevnih vedskih običaja običaja / to i još mnogo toga što je ušlo u ovu divnu zbirku. !čuvan pra istorijski epos, počinje u vreme seobe srpskih plemena na reku 0unav, u oblast +alkanskih planina. -pske pesme su prikupljene od strane s trane velikog entuzijaste i ljubitelja starine %. . Verkovića u '1. veku, ali do današnjeg vremena se o tome ćuti ć uti kao o 2paganskoj religiji$. Verković pobija ideju stranih pisaca, da %rbi nisu napravili ništa svojeg u kulturi čovečanstva, već samo štetu. -vo šta Verković piše o tome3 "Na veliko iznenađenje sam primetio veliku razliku između 1

onoga što sam slušao u školi o grčkom narodu, i onog što sam vidio svojim očima. Ostavljajui po strani sve drugo, imenovau samo muziku i poeziju, smatrajui je kamenom temelj!em pervoitne ljudske kulture# sklonost prema njima kod moderni$ grka nisam primetio, a u međutim slaveni su se odnosili prema njima sa entuzijazmom i ljuavlju, da i$ jedva mo%e u tom pogledu prevazii ilo koja druga skupina naroda". Verković koristi termin %loveni iz sasvim razumljivih razloga. !n je %rbin iz +ugarske, a "inasije za štampanje knjige je sakupio u usiji, dok je prvi tom štampao u +eogradu. 0a je koristio termin %rbi, do štampanja, moguće je ne bi ni došlo. Knjiga je štampana u +eoradu, ali u +eogradu i %rbiji nije bila izdata. Mi ćemo koristiti sasvim prirodan i jedini ispravan termin 4 &ri umesto &loveni. Verković se uverio u ideji, da su i %rbi imali od pamtiveka svoju visoku kulturu, koja je ostavila najviše tragova u narodnim predanjima, narodnim pesmama i bajkama. 5ainteresovala su ga dela narodnog stvaralaštva i Verković je išao po tragu takvih pesama, sa kojim se niko pre njega nije sreo. !ve pesme je našao kod Po!aka, koji žive u odopskim planinama u +ugarskoj. 6omaci su "ormalno prihvatili islam, ali su nastavili da žive po drevnim vedskim pesmama, nasle7enim od svojih dalekih predaka. 6omaci su sačuvali živo predanje čak i o vremenu 8leksandra Velikog. 5ahvaljujući dubokom istraživanju 2rodopskog otkria2, Verković daje sveobuhvatne odgovore na drevne doga7aje koji su se desili pri re#el$e$% Sr&a #a #vo$e Prarodie, kada je zajednička za sve narode ase vedska tradicija poštovanja 6rirode, bila preneta u svoju novu 0omovinu i "ormirala osnovu njihovih uverenja, samostalno se razvijajući pod uticajem nove 6rirode, drugih klimatskih uslova i narastajuće moralne svesti. & tom smislu, 2rodopsko otkrie2 je za istoriju veoma dragocen izvor, koje je u najvećoj meri dostojno celog čovečanstva. & "rancuskim časopisima stručnjaci su detaljno izveštavali o autentičnosti prikupljenih pesama. Me7utim, ruskoj javnosti se nije svi7ala takvo mešanje "rancuza u slavenske stvari. -vo šta je pisala o tome ruska gazeta 2&avremene novosti2 9:;< iz '()(. godine3 2da li pitanje o autentičnosti "&lovenski$ 'eda" interesuje više (ran!uze nego nas, slavene) Da li mi zauvek trea da očekujemo da nam neki stran!i pokazuju šta imamo, a šta nemamo) # 0eo prikupljenih pesama Verković je štampao u +eogradu, u kneževini %rbiji, '()*. godine, pod naslovom 2Veda Slovena", knjiga prva. '(<), Verković stiže u Moskvu kako bi pronašao dobre naučnike 4 slaviste, koji bi podržali njegovo istraživanje i pomogli štampanje ostalog dela pesama. =amo je uz pomoć carske porodice, kao i brojnih donacija od strane istaknutih javnih ličnosti iz plemićkih porodica 4 pokrovitelja slavenske književnosti, S'e(a Ili) izdao >. tom 2Veda slavena2, koji se pojavljuje '(('.godine. =o je bilo vreme uspona slavenske svesti, kada plemička elita još nije bila zaražena kosmopolitizmom i bila je više patriotskija, nego inteligencija koja se razbolela u nihilizmu, bezduhovnosti i ograničenosti obrazovanja. znena7uju najviše javne ličnosti usije, tako i +ugarske, jerarsi pravoslavne crkve i giganti književnosti i umetnosti, koji su zbog svog izuzetnog znanja i gra7anske dužnosti donirali lična sredstva za objavljivanje knjige jednostavnom srbinu Verkoviću, koji je kao slaven bio posmatran isto kao i svaki drugi ruski državljanin uske imperije.

2

Naslovna strana prvog toma 0a bi dobio ocenu ruskih stručnjaka, Verković je predstavio materijale rodopskih pesama na *. arheološkom kongresu, koji je održan u Kazanu '?. avgusta '()). godine. odopske pesme su 3

najveći slavisti nazivali iznena7enjem i upečatljivim po svom sadržaju, jer se u njima nalaze sećanja na početna otkrića i pronalaske čoveka na putu obrazovanja i o pereseljenja slavena. Me7utim, me7u učesnicima Kongresa bilo je pseudo/stručnjaka/skeptika zapadnog krila, koje ne dozvoljavaju mogućnost postojanja takvih pesama na odopskim planinama, jer su u njima sadržane in"ormacije o takvoj dalekoj epohi, koje nisu mogle da se sačuvaju u narodnoj poeziji. ako ovi 2 pseudo*stručnja!i2 nikada nisu bili na odopima, na mestu gde su zabeležene pesme 6omaka, i mada su "rancuski stručnjaci koji su posetili odope objavili u časopisima izveštaje o autentičnosti pesama, neprijateljima je uspelo da nametnu svoje mišljenje i Verković je bio optužen za "alsi"ikat. @a taj način, predata je zaboravu najstarija Vedska kultura i istorija južnih slavena, zapravo %rba. & takvoj situaciji, Verković je shvatio da mu neće uspeti da završi kompletno izdanje pesama 6omaka. Verković zauvek napušta usiju i odlazi u +ugarsku. & +ugarskoj su u širokim krugovima društva 2Vede %lovena2 prihvaćene kao proizvod drevnog narodnog stvaralaštva, koje pobu7uje patriotska osećanja. 5atim je +ugarsko @arodno %obranje dodelilo Verkoviću pristojnu penziju za zasluge pred 0omovinom. &mro je u %o"iji '(1:.godine. 0anas su imena skeptika slavenske nauke sasvim zaboravljena, ali njihova odluka nije revidirana u usiji u ovo vreme. 6esme Verkovića nisu predmet istraživanja uske akademske nauke kao ni %rpske. 8 na kraju krajeva, sadržaj pesama 6omaka daje odgovore na mnoge !rne rupe istorije. & komunističko doba, ove knjige su proglašene za opasan ekstremistički materijal i bile su strogo zabranjene, a sami 6omaci, pod izgovorm da su islamisti, bili proganjani i uništavani. 0anas su podeljeni i žive u tri države 4 +ugarskoj, urskoj i -rčkoj . @jihova priča je priča preoračeni$ &ra u islam, ali koji su uprkos tome, sve do početka >?. veka sačuvali svoja predanja, celokupan epos predaka, prenoseći ga usmenim putem sa generacije na generaciju.

Devojči!a omaka / muslimanka, a islamisti i$ u čudu 4 nazivaju najsvetlijim muslimanima koji postoje ..

& klasičnoj istoriji, seobe %rba iz 8"rike nema, jer nema dokumentovanih dokaza. 8 u drevnim pesmama srba/pomaka postoje jasne in"ormacije o vremenu, lokaciji pradomovine i novom mestu naseljavanja, što je ogromno naučno otkriće. 0vropa je još pre više od '? hiljada godina bila malo pogodna za život posle velikog ledenog doa, zbog hladne i vlažne klime. oma!i su se tada nalazili u 0giptu. & narodnom eposu 6omaka taj period se ogleda kao život pored mora na 1raj*zemlji gde %unce žari nemilosrdno i gde se prikupljaju po dve žetve godišnje. 6oznato je inače, i da laste, koje se pominju u pesmama, lete zimi samo u 8"riku. 0vo sti$ova iz pesme2 AB CD ECD FDGHIJEL '? DGHIJEL NDNDOELP DHIJLFL QL *+- /0/ RL SOLT UDD QL NWFD/HI, XD GE GFLQD YODD, XD GE GFLQD QE ULZW[CL, '; \D GE YODD QLF]HDQI RLF]HDQI OLUGLOCDQI^ _L GE IOLH` LFSE WE LFSE WE E CDJWTSE, XJL E GL QL NWFD DHLH`, >? XJL E QL YWCEQL GDDH`, _L E [QDDH` DFL NDQEL, _L E DOLH` DFI YOWUCe OLTQL/UDD CWGHL HWNFDQEHL, \e cu FDHI E NOWFDHIf RE GE ECD F]HL UEL '(; ]HL UEL GQDYIJEHL,

Odakle je priletela lastavi!a, 3astavi!a, ta ptiči!a) 3etela je na Kraj-zemlju , 4 1raj*zemlju, na polje. amo, gde &un!e greje, -de &un!e ne zalazi  greje ljuto,  preljuto, nemilosrdno * amo oru mlade devojke, Mlade devojke i devojči!e, Dva puta na polje izlaze, Dva puta u godini seju, otom %anju elu pšeni!u, otom eru elo gro%đe. 1raj*zemlja je uvek topla, 4vek su leto i prolee5 Ne dolazi ljuta zima, 3juta zima sne%na,

%ećanje na Atlante se ogleda u epskim pesmama u obliku moćnog +oga Atle koji je na nebu, na zemlji, i on je +og &un!a 6ar . -vo stihova.. \HLQL E LQL IH` HOLNDUL, ':; RL HOLNDUL ZWOI E EYOLD, WOI E EYOLD NDGQL NDD, _DD GE, HFD, LFE HFD FD, XEL FD, XEL FD, OL, '*? OL FD, ODQLf \DCE` E QL QDD GQI HE FESI NLFEHI, LFEHI, DGQEHI, _L GE E GF`QD INLFD`, '*; GQI I FESI DGQEJL`,^ _L GE E YODD QL UDD.

4sta +an od trpeze, Na trpezi kolo vodio, 1olo vodio, pesmu pevao, ee, Atle, slavimo: "Oj, Atle, oj, Dij, Oj, Dij, 6ara, Oj, 6ara, rena5 &ediš ti tamo na neu#  6asno tvoje li!e, %aree,  7aree, sijajue, Da &un!em ti pr%iš,  6asnim svojim likom sijaš,* Da greješ ti nas na zemlji,

WYL GE, HFD, QL QDD. WYL GE, HFD, GJDHFL,

+og, ti Atle, na neu, +og, ti Atle, svetli, 5

RL UDD OL WYL. LT FD E, OL, ');

Na zemlji ti si 6ar +og. Oj, slava tei, 6are,

5atim, u vezi sa opštim zagrevanjem 5emlje i prenaseljenjem, &ri su jedan od prvi$ naroda 8ase koji su se preselili u ni%e tokove reke Dunava. 0vo sti$ova2 \LCL SOLF QDL CD CL GDCEf D I D WqQD ULGDFDQL, RDL QESWT CD CL GDCE ]CD GE GL SWFSI NEFE qW GL NI QDD/HIf WFSI I D UD DODSDHFE, ; L QD W[DH` CL GL NOEZOLQDH`, EHI ULGDZL E NI SLDQf LGDFE GL OLTQL/UDD, LGDFE GL, NOEGDFE GLf _OEGHL E YOLCL QL NWFD,

&ada 1ralj nema gde da stoluje5  9emlja mu je mnogo naseljena, Nema niko gde da se smesti, 3judi toliko, koliko pti!a na neu5 1oliko mu je zemlja rodila, a ne mo%e sve da pri$rani,  7ito sejasmo i po kamenju5 Naselila se 1rajna*zemlja, Naselila, preselila5 rista gradova na polju, 6

_OEGHL E YOLCL GEFQE, \EFQE E YOLCL G`G` SIFEQE. ;

rista gradova utvrđeni$, &ilni$ gradova sa kulama.

me vladara &ad u skladu je sa imenom dinastije (araona &eti, koji su živeli pre : hiljade godina. araon &eti prvi bio je jedan od najslavnijih vladara 0revnog -gipta, koji je sagradio veličanstveni hram +oga %unca 4 a i mnoga utvr7enja, i bio je poznat kao moćan ratnik. me &ad  je tako7e u skladu sa herojom 2'elesove 1njige2 knezom Osednja, koji je predvodio preseljenje slavena iz &edmorečja na savremenu teritoriju. & knjizi se tako7e nalaze stihovi u kojima se opisuje njihova molba +ogu 1oledu da im omogući prelazak preko mora i tada +og 1oledo razdvaja more i oni ga prelaze kao po suvom. !vo ukazuje na to, da su neki ljudi iz nekog naroda, pišući #stari zavet $ "alsi"ikovali našu istoriju i pripisali je sebi i to u sasvim drugom kontekstu. 0a li je potrebno naglasiti da je zaključak da je stari zavet "alsi"ikat, a počesto i bujna mašta njegovih pisaca, kao i pljačka drugih naroda, u ovom slučaju našeg. Ali, idemo dalje2 %rbi se proširuju po celoj teritoriji +alkana i dalje do Dnjepra. & tekstovima pesama kaže se da su morali na tom putu da podčine zemlje negroidni$ naroda, što ne ostavlja sumnje da je to A(rički kontinent. &ti$ovi iz pesme2 \EHL UD NINFDQJL W D FLCI HL `OQI ULOW]JL. WEQSE GE `OQE O`SE S`ODH`, `OQE O`SE S`ODH` G`FUE OWQDH`, *; E GE HZQL UD IGHLJDH`, AH` LTSL GE GL CFL OLUCEFLH`  qW D HZQL SOLF, ZE UWOIJL3 E, CDJWTSE WE OWEQSE, NFLwDHD, RDWT `OQE O`SE S`ODHDf ;? U` SD GE JLUD WHSLOL` QL UD OWCIJEHL, xFB QD UQLH` F]CD CL  OLWHDH` yE HZ` SD GE QLIwEHD LS` GL UD OLWHE, _L SD ECDHD HZQE YWGNWCLOE ;;  SWYL IODHD, SLSI WYWJD SD JD ELH`, HE YE GHD QLIwEFE,

&va je zemlja osvojena, &vi su mladi !rni zaroljeni. 8oinje su !rne ruke kršile, ;rne ruke kršile, suze ronile,
!vde treba napomenuti, da oni nisu bili robotrgovci, kao drugi narodi. @a teritoriji, kroz koje su prolazili, oni su vodili sa sobom mlade i na novim teritorijama oni su dobijali ista prava i zemlju. =ako7e se dalje navodi, da su na putu prelazili preko mora, a to može biti samo &redozemno more. {eo put od A(rike do Dunava iznosio je tri godine, sa stvarima i stokom, a tako7e se pominje u pesmama izgradnja brodova za prelaz preko mora, za šta je potrošeno dosta vremena. 0vo ti$ sti$ova2 LSLOLF` YE IH` SOLT UDD :? _L YE SLOLF` NODU` NWFD/HI ODU` NWFD/HI, NODU` WOD/HI,

Odveo i$ sa 1raj zemlje, vodio i$ preko polja, reko polja, preko mora, 7

LOLF` YE GDYa LFI \DYa LFI HOE YWCEQE, XISLOLF` YE QL 1/23 45673. :;

'odio i$ sasvim malo, Malo vreme tri goda, Doveo i$ na Beli Dunav .

WFwI GE LFL LFE, E E GFDJL QL NWFD, RL NWFD QL WOD, _L E IwE ]QLE/HD XL GE NFEJLH` NI WOD/HI, ')? XL GE NOLJDH` SIOLD/HD.

1olču on $valom slavio,
& -vropu su stigli već potpuno civilizovani, imajući veoma visoku "azu razvoja, a na 0unavu su tada već živela neka divlja plemena. XEJDQ` D SOLFD NWCEJDQ`, E E GL ` YWOL DHL _L E HODJL NLGD, LS` E NLGD GEJI GHLCIf '?  GE D WqQD ZEQEDHEQ`, EQEDHEQ` EQLHwED,

Divalj kralj je io aš divalj, &ve je tamo po šumi lutalo, ravom su se oni napasali, 1ao mi što napasamo sivo stado5  A on je io silan $etianin, =etianin, strana!,

XEJL E SOLFD NWCEJDQL, RE E D YOLCL YOLCEF` E E GDCE ` NDqDOD/HL, |` NDqDOD/HL ` SLDQD/HD RE E D QL NWFD IOLF`, ''; RE E D QL NWFD GDF` E E GL DHL QEU` YWOL,

Divalj kralj predivalj, -rad tu nije gradio#  7iveo je u peini, 4 peini, u kamenu# Nikad polje nije očistio , Nikad polje nije sejao# &amo je išao po šumi,

0ivlji domorodački vo7a se navodi u pesmi 4 to je $etianin iz $anaajskog plemena, poreklom iz alestine, koja se do dolaska tamo jevreja u ':. veku pre. n. e. zvala zemlja =anaajska. & pesmama 6omaka se navodi, da j na novim prostorima bila organizovana moćna država, koja se sastojala od )?/ak nezavisnih zemalja, upravljanih carevima ili kraljevima. @a čelu države stajao je izabran prvi car ili kralj. eč 2kralj 2 potiče od srpske reči 2korona2. er %unce je glavno +ožanstvo pa su ga crtali sa koronom, koja je bila simbol moći i vlasti. !tuda su srpski vladari počeli da se zovu kraljevima mnogo pre krunisanja 1arla 'elikog, od čijeg je imena, kako tvrdi zapadna nauka, stigla titula 2kralj2. %usedi su bili drevni narodi3 akarnan!i 4 stanovnici zemlje Akarnije, koja se nalazila zapadno od antičke -rčke, pokorena od strane rimljana '1). godine pre nove ere asir!i i arapi, koji se pominju u istoriji još od } v. pre . ~, što je povezano geogra"ski. 0vo sti$ova koji se odnose na to2 _ISL CWFI QL UDD/HL. RL UDD/HL HOEL SOLFD3 `OJL OLFD ASLOLQL,

Ovde na zemlji toj. Na zemlji toj tri kralja: rvi 1ralj 4karana, 8

XOIYL OLFD GEOEHL, GEOEHL E LOLNGSL, '; \`OLCE GL I` YOLCL YIFDL,

Drugi 1ralj Asirita,  Asirita i =arapa, &kupili se gradu golemom,

•to se tiče geogra"skih imena u novim zemljama, u tekstovima pesama pokazuje se da su imena reka i more bila preneta iz njihove stare 6radomovine3 na Kraj/zemlji je bila reka 0unav 4 novu reku su nazvali +eli Dunav , na Kraj/zemlji je bilo {rno more 4 nazvali su novo more ;rno more. z istorijskih izvora nalazimo da se ranije {rveno more, koje je umivalo 8"riku, zvalo >ermno, što se baš ne razlikuje od reči 2>erno2, čak i u savremenim južnoslovenskim jezicima reči crna i crvena iznena7ujuće su slične. Moguće je da je u 8"rici bila i reka 0unav, ali ako i postoje takve in"ormacije, onda se one, verovatno, ni na koji način ne dovode u vezu sa evropskim 0unavom. 6ominje se još ime grada 1otli!a, on je Kalica, Kotliva, Kales, što još uvek zahteva dodatno proučavanje. 0vo sti$ova vezani$ za to2 LHB CL GE GD QL OLT/UDD3 RL OLT/UDD CI DF` XIQLJ`, >?? XI XIQLJ` `OQI WOD, € QL NWFD CI DF` XIQLJ`, XI DF` XIQLJ` `OQI WOD, XWGHL ZEH`O` \LCL SOLFD XWGHL ZEH`O` CWGHL ELQ`, >?; RL NWFD/HI ODSL HDwD, AEDF` GE E ODSL DF` XIQLJ`, XI ODSL WOD GL JED \FLQI WOD QEU` WOD/HI, AEDF` GE WOD `OQI WOD, >'?  qW GE E YOLCL QLYOLCEF`, OLCL GE IEDF` GEFQL WHFEL^

1ao kod nas na 1raj*zemlji: Na 1raj*zemlji do elog Dunava, Do Dunava / ;rno more, ? na polju do elog Dunava, Do elog Dunava / ;rno more, Dosta rzo &ada kralj, Dosta rzo, dosta umno, Na polju tu reka teče, Nazvao je on reku eli Dunav, a reka u more vije, &lano more, u more dole, Nazvao je more ;rno more,  A još nam je grad sagradio, -rad je nazvao silna 1otli!a /

@ajvažnije odluke u životu zajednice, u skladu sa tekstovima pesama donosili su sveštenici i starešine, tražeći volju +ogova. {ar ili kralj je bio samo izvršni organ vlasti, koji je ispunjavao volju sveštenika. ecimo‚ y`OQL GL XOIECL ULJ`OQL _L GE L` YOLCL IHECD, |L` YOLCL NOE LOD, _L I JDFE ]HYWJWOE3 |` YWOL, LO], L` NFLQEQL :; \DYL LF I HOE DGDL,

Došao je Druid umotan, Da, došao je u grad, 4 grad, !aru, Da mu govori i zapovedi: "4 šumu, !are, odlazi na planinu, &amo malo tri mese!a,

%vaki član zajednice živeo je po +o%anskim zakonima. !d kršenja tih zakona ga je uzdržavao +o%ji  gnev i +o%ja kazna za prekršaj. {ar ili starešina mogao je da kazni krivca za kršenje moralnih normi ili običaja, bez obzira čak i na rodbinske veze.

9

E GE CWFE FLCE JWTJWCE ; FLCE JWTJWCE LODSHLOD, XL GE NLFDH` GQL WOEQL, XL GE NLFDH` GDQ` TWYLQ,  HEL YE EUYWQEFL \DYa ca LOD OLUDCEF` '? LUDFEF` GL QLF]HEF` ca, _L D LQL UL OWSL/HL. L OWSL/HL UL SWGL/HL _L D LOFE L` ULQCLQL,

Došle mlade vojvode, Mlade vojvode arjaktari, Da zapale jasnu vatri!u ? zapalili jasnu vatru, ;ari!a nji$ izgnala, &ada se !ar razjedio, 8azjedio i naljutio, e je uze za ruku,  9a ruku i za kosu, e je a!io u tamni!u,

Kao potomci atlanti7ana, 6omaci su sačuvali uspomene o mnogim tehničkim i naučnim dostignućima te civilizacije. =ako se u tekstovima pesama pominje mlazni automoil , koji dostiže ogromne brzine, a tako7e i mlazni avion ili $elikopter , koji može da se podigne u vazduh i premesti hiljadu krava i burad vina sa kapacitetom od hiljadu vedra. =ako7e se pominje mlazni projektil , kao savremena bojeva raketa za borbu sa tenkovima i oklopnim vozilima, iz kojih izleće moćan plamen. _L E ZL WYQDQL SIwED, \E YL SLOLH CI HOE ƒCE \LIEFE3 ; WFSI GE D SIwED WYQDQL, AH` ƒCE GE WqD NFLDQ `OSL, I SWYW GHEYQD YI NWYIODJL, _L E LHEZL EFDCL SOLJE FIJEHE, >:? „W GE EJLH` SIOLQ` CIO` UL WYL |FDULZL GE E B SOLFGSL NDqDOL, XDSL GE D OITQI JEQI HOEYWCEQI €GHWwDH` GE W GE E D QLTYIFDL `wJL, „W GE DOD EFDCL HIJLOL YWFI JEQI >:; yEQI GE HIJLODH` QL WYQDQL SIwED. IwED GE `OSL SLW QLT`OSLHI NEFD, |`OSLH` GE E FIJEHE SOLJE ] GE `OFE WYQDQL IUOLSL, _L ICLOE GIOL FLE L` N`OJL YFLJL ] qW  ICLOE, \EwSL GQLYL ZE GI ULNLFE \EQ NFLDQ` IH` QD UD CL NFLZHD >>;

u zaja$a ognjenu kočiju, Da odvede tri 6ude &amuile: ošto je kočija ila ognjena, Na 6ude je plamen poleteo, 1oga je stigao njega je izgoreo, amo su uzeli $iljadu krava jalovi$, Da udu kuran dur za +oga# 4lazili i u kraljevsku peinu, -de je ilo rujno vino trogodišnje# Nalili ga u najveu ačvu,
@edavno, ove in"ormacije su dobile potvrdu. 6ojavio se članak iz priznatog arapskog lista 2 Aš*
10

oš sredinom '1. veka arheolozi su otkrili u -giptu, iznad ulaza u hram nejasne crteže, ali nisu mogli da ih prepoznaju. & to isto vreme i Verković je sakupljao u odopskim planinama drevni epos sa pominjanjem letećih aparata. %ada je jasno zašto naučnici '1. veka nikako nisu mogli da shvate šta se prikazuje na tajanstvenim slikama 4 oni nisu znali šta su helikopter i avionf 8li i savremeni naučnici su napravili zaključak3 drevni i misteriozni -gipat dodao je svojim brojnim tajnama još jednu, do sada nerazjašnjenu. 8 na kraju krajeva, ako bi se naučnici upoznali sa drevnim srpskim eposom 6omaka, onda ne bi tražili trag 2marsova!a2, već bi stigli na hipotezu traga 2 Atlantide2. & drevnoj srpskoj državi postojalo je odlično obrazovanje za decu, koje je trajalo devet godina. 0eca su izučavala pismo, a tako7e i sakralno pevanje po ritualnim knjigama za upravljanje silama rirode i  zajedni!om ljudi u različitim situa!ijama. %tihovi koji su u vezi sa tim‚ _L YI IwE €L LOD '? XL GE NDD, CL GE NED XIO` CL GE CDHD NWOLGQD \DYL LFI CDJDH` YWCEQE „L GE NDD GQL SQEYL, GQL SQEYL E OLHEQL, '; € OLHEQL E UJDUQEL, € UJDUQEL E UDEL, € UDEL E NDHEL^

a ga uči ?ma kralj, Da peva, da piše# Dok dete sasvim ne odraste, &amo malo devet godina# Da peva jasnu knjigu,  6asnu knjigu i ratnu, ? ratnu i zvezdanu, ? zvezdanu, i zemnu, ? zemnu i peti!u# * 11

L L ECD CIO` NOE LOD, XL GE I D FLCD JWTJWCL,

a onda ide kralju, a ude mladi vojvoda,

 6asna knjiga sadrži ritualne pesme, koji se sprovode na praznike. 8atna sadrži pesme koje su pevali u vojsci i u borbi. 9vezdana sadrži pesme za predvi7anje i upravljanje vremenom. 9emaljska sadrži pesme o zemlji pradomovini i drugim zemljama, koje su osvojili. eti!a je predstavljala knjigu iz pet delova za proslavu "enomena 6rirode i pevanja himni +ogovima. Kod 6omaka su se čuvale drevne knjige, pisane verovatno runskim tekstom iz njihove pradomovine, koje su sadržale obredne pesme i himne +ogovima, ali te knjige su, prema sećanjima očevidaca, spaljene od turaka posle preobraćanja 6omaka u islam. 0vo još neki$ sti$ova... \`EOL` GE LFSE WE, LFSE WE E CDJWTSE, _L HE NDDH` JDHL, SQEYL, >'; yDHL SQEYL, JDHL, NDGQL, yDHL SQEYL, JDHL NDGQL. \HLOL D JDHL GHLOEHL, \HLOL D JDHL IH` OLT/DD, AH` OLT/DD E IH` LOD. *;

&kupljamo mlade mome, Mlade mome i devojči!e, Da pevaju vedu / knjigu, 'edu / knjigu, vedu / pesmu, 'edu knjigu, 'edu pesmu. &tarija je ova 'eda, najstarija, &tarija 'eda od 1raj zemlje, Od 1raj zemlje i od !ara.

@a taj način, u narodnom eposu %rba/6omaka u potpunosti je potvr7ena hipoteza o prvom civilizovanom narodu, potomcima 8tlanta, koji su se preselili u -vropu iz 8"rike, mnogo pre doseljavanja 6elina, Druida, 3atina i -ermana, što potvr7uje osvrt na doga7aje i narode, koji su živeli nekoliko hiljada godina pre ~rista. ntersantno je kako su zvali boga 'elesa 4 'lasa‚ Kod %lovaka se zadržao naziv 'lese. Može se zaključiti da su naziv reke Vlasine, lokaliteta Vlasac, zapravo prisvojna, odnosno, da se odnose na Velesa. eka Vlasina bi bila 'lasina @'elesova reka, a Vlasi za koje znamo da su zemljoradnici i stočari bi bili Vlasini …'elesovi†, što je sasvim logičano jer je Veles bio njihov pokrovitelj. &ti$ovi koji se odnose na to2 €L LOD ‡ QLD YOLCL |‡ QLD YOLCL, ‡ QLD GDFI, \DCQLF` GE I GHLOL SDHL, RL SDHL GE CIL YWJWOE3 yLOLT, JLOLT GHLOL SDHL, yIHOD GE D FEwDQ`/CDQ EwDQ`/CDQ` yFLGEQ`/CDQ`. yFLGL L WYL IwEF`‡, AwEF` L WYL QD QDD,

?ma !ar u našem gradu u našem gradu, u našem selu, sedeo je kod starog kmeta, kmetu je stalno govorio: &lušaj, slušaj stari kmete, sutra je praznik dan,  praznik dan, 'elesov dan, 'eles og me učio, učio me +og na neu,

6o predanju koje se prenosi sa geneacije na generaciju, nekada su bili poznati na zemlji, sa 1raj  zemlje, poveo ih je njihov vojvoda omaš , koji je bio 'ol$. ˆeteo je kao ptica, hodao po nebu i razgovarao sa bogovima, koji su mu rekli da po7u u Doljsku zemlju, da bi naučili sve tamo svakakvim zanatima. Može se pretpostaviti da je naziv vojvoda u pradavna vremena bio možda 12

naziv za volha, odnosno sveštenika, i da je označavao naučenog, moćnog i silnog čoveka koji je mogao da upravlja silama prirode, a iz opisa se vidi da je leteo po nebu, reklo bi se još uvek očuvanim i upotrebljivim letilicama. Kako su sebi dali ime svog vojvode, pa se i do danas zovu 6omaci, izvodi se zaključak da je bilo više vojvoda i da su verovatno i druge grupe ili rodovi sebi davali nazive po njima. & stihovima se pominje naziv &amuvile. =o su oginje koje mogu upravljati silama prirode, a tako7e mogu biti inkarnacija svetlih ili tamnih sila. 6ude &amovile su svemoguće boginje i posrednici izme7u Viših bogova i ljudi. 6uda / to je nebeska deva, kao samuvila. ?me juda označava BvodenaC. &padljivo je da se nazivi kao što su !ar, kralj i an, a koji su se još tada upotrebljavali, bili izjednačeni, a pominje se i kmet . 0akle, svi ti nazivi postoje odavnina ili oduvek u našem jeziku. 3amija, &ura 3amija je čudovište u vidu ogromnog krokodila, navodno ima nekoliko glava. !na hvata i jede lude. & ‰rčkoj mitologiji ˆamija je zmaj sa telom zmije, sa grudima i glavom žene. Kao potvrda pesmi da su u ta davna vremena postajale takve životinje u 6sovskom letopisu '<. veka je napisano3 & leto )?1?, pojedoše krokodili ljute zveri iz reke i put zatvoriše ljude mnoge pojedoše‚ 8 za 0unav se vezuju ogromni šarani veličine odraslih goveda i moguće je da su u ta davna vremena postajala bića koja danas više ne postoje. & pesmama se opisuju česti sukobi kraljeva na ognjenim kočijama sa %urom ˆamijom i moguće je da su na taj način i istrebljene.

 6oš jedna slika omaške devojči!e

13

& pesmama se bog 'išna izjednačava sa bogom 'idom, odnosno &vetovidom i moglo bi se zaključiti da je Vid, %vetovid, samo jedno od imena boga Višne. ‰romne bog je erun‚ +og Do%d  je Da%dog. 6ominje se izraz / rva ledi 4 što znači prva ljubav u bukvalnom prevodu, a reč ledi je od +oginje 3ade2 ma dosta pesama o genijalnom muzikantu i pesniku Or(eju, a pominje se i trojanski rat , a postoje i dve kratke pesme o 8leksandru Velikom‚

Do8a9a$i re do8a9a$a i: k$i8e ili kako $e %o;'e do;lo do 'o8a< 0a bi se dobilo logično razumevanje o čemu se radi i da bi se imao kontinuitet, kao, i zašto se nešto doga7alo na takav ili onakav način, potrebno je reći nekoliko stvari pre samog pogleda na ovu knjigu.

14

-vropa je prvi put u poznatoj istoriji ove civlizacije naseljena pre oko >;/:? hiljada godina, rodovima ase, pristiglim sa istočne strane &ralskih planina, iz 8zije, koji su tamo živeli prethodnih oko (? ??? godina. azlog za njihovo preseljenje je bio pad ogromnog metora na tlo severne 8merike, što je dovelo do mini ledenog doba u 8ziji i loših uslova za život, bez dovoljno hrane, kada su odovi potražili zemlju koja ima normalne uslove za život. !no što nije poznato, bar nije bilo do skoro, u 0vropi na mestu današnjeg +alkana odvijao se %ivot uporedo sa onim u Aziji, ali to nije tema ove emisije. 0eo rodova, tačnije rod Anta, stigavši na zapadnu obalu današnje -vrope, uputio se preko današnjeg 8tlantskog okeana prema centralnoj 8merici i osnovao novu zemlju Atlantidu. Kao posledica već poznatih doga7aja od pre ': ??? godina, došlo je do velikog planetarnog rata dve imperije, imperije 8nta i njene stare prapostojbine koja je živela na -vro8zijskom tlu, kada je došlo do planetarne katastro"e, promene nagiba ose planete za >:, ; stepeni, promene mesta severnog i južnog pola, što je dovelo do "ormiranja novih polova i promene klimatskih uslova planete. 6očelo je novo ledeno doba, koje je trajalo :/ ; hiljada godina i koje je u kratkom periodu, praktično preko noći, uništilo, zapravo, zaledilo sav postojeći život na tlu -vrope, sve do 8lpa i na istoku do &ralskih planina. o je u današnjim svetim spisima poznat događaj kao ilijski potop. ! tome smo već pričali pa se nećemo večeras time baviti. edino mesto u -vropi, pogodno koliko toliko za život, ali ne i dovoljno za postojeći broj tadašnjeg stanovništva, bili su +alkanski prostori. @ekada topli predeli, više nisu bili takvi, zime zu bile jače, oštrije i duže, usled blizine glečera prinosi su drastično umanjeni i stanovništvo je potražilo nove teritorije za život. Krenule su migracije ka toplijim krajevima, ka jugu i jugoistoku. =ako su se %rbi, koji su istovremeno i asi, sa +alkana proširili ka istoku, maloj 8ziji i dublje u 8ziju, na predele gde je klima bila toplija i blaža. o je priča našeg  prisustva u ?ndiji i ojašnjava pesme koje govore o vraanju u staru pradomovinu na +alkan. =o su neki već objasnili i dokazali da su se nekada %rbi nalazili i u ndiji i da su se zbog loših višegodišnjih vremenskih prilika na tim prostorima vratili odakle su otišli. %a druge strane, već smo to ranije pričali, pre%iveli posle planetarne katastro(e, Anti sa Atlantide su  preseljeni u severnu A(riku, gde su osnovali novu dr%avu koju su zvali 9emlja -ora 8ukotvoreni$, tj,  zemlja piramida, koje su tamo sagradili. 0oneli su znanja civlizaciji crne rase, podigli nivo njihovog života i vladali tom zemljom više milenijuma. Onda su se premestili ovde gde smo sada.

4koliko su vam ovakve misli liske, pridru%ite se ovde: M?D-A8D 90M36A ? A6N0 O1O N60  @ otreno je da ste na a!eook*u

15