Postoji i dorađuje se od prije 100 godina ali uvijek ima nešto što bi svako od nas volio da ugradi svoje i iskuša u pčelarenju pa tako ni ja nisam izuzetak. Duboka podnjača
U konstrukciji ove podnjače sam se rukovodio sa više ciljeva a oni su: 1. Da konstrukcija bude što lakša za izradu, što manje dijelova ali nisam baš u tome uspio jer ima dosta dijelova ( znači ona uzrečica jeftino a dobro - otpada). 2. Da u jednoj podnjači objedinim skupljač polena koji je zaštićen od kiše a sam polen da zaštitim od raznog trunja iz košnice i otpadaka od pčela. 3. Da postoji mogućnost praćenja otpadanja varoe korištenjem mrežastog umetka u samu podnjaču kao i tretiranje mravljom kiselinom u samoj podnjači da se ne skida krov i pokrovna daska. 4. Da je lak pristup svemu tome sa zadnje strane.
5. Da omogućava nadražajnu i jesensku prihranu pčela postavljanjem posudice ispod pčela, kao i čišćenje okvira sa zaostalim medom ili komadima voska i zaperaka u kojima se nalaze ostaci od meda i polena.
6. Da omogućava proširenje pčelinjem društvu ako smo zakasnili postaviti nastavak i tako umanjimo mogućnost rojenja jer se može širiti društvo ispod okvira u praznu podnjaču. 7. Da omogućava lagano zatvaranje pčela i otvaranje ventilacije u slučaju prskanja voća ili hitne potrebe za seljenjem u slučaju požara ili poplave ili sl.
Pozitivne osobine duboke podnjače: Podnjača gore prikazana već se nalazi jednu godinu na pčelinjaku u eksploataciji. Zamisao kojom sam se rukovodio da mi omogući lagan pristup prilikom prihrane, tretiranja, brzog pogleda ispod okvira, kao i mogućnost proširenja zajednice na dole u slobodan prostor je ispunila moja očekivanja. Pored toga sam ulaz u košnicu omogućuje pčelama da koriste donje leto koje se po potrebi može skroz otvoriti, djelimično ili zatvoriti a ostaviti samo gornje ili kombinacije i gornje i donje, pa neka ulaze gdje im odgovara, kao i zatvranje košnice mrežicom sa prednje strane u slučaju iznenadne potrebe, prskanja, selidbe i sl. Negativna osobine duboke podnjače: Negativna strana je ta što sama podnjača ima dosta dijelova, nije toliko komplikovana za izradu koliko izgleda na slikama. Druga stvar koja mi je prouzrokovala poteškoće u radu sa istom je izražena kod skupljača polena ili peluda, naime, pčele kada uđu u košnicu na donje leto pokušavaju da idu direktno preko bočnih stranica do okvira sa leglom jer zbog otvorene mreže ispod skupljača neće da prolaze kroz skupljač nego se uhvate za mrežicu ispod kao roj.
Rješenje je onemogućit pčelama u dubokoj podnjači da idu ispod hvatača polena, znači komplet zatvoriti ulaz hvatačem, otvoriti gornje leto i time ih natjerati da idu kroz skupljač polena. Znači, u tom slučaju se otvora samo gornje leto! Ja sam baš i htio da im omogućim da idu i u donji dio da bi bolje čuvale polen od voskovog moljca i eventualno mrava ali u ovoj kombinaciji mi nije uspjelo. Znači onaj graničnik kada se postavi mrežica u podnjaču (koji pravi odstojanje od 8 mm za prolaz pčela) mora se ukloniti (označeno na donjim slikama).
Kada se to ukloni nema nikakvih problema u korištenju hvatača polena. Uskoro slijedi duboka podnjača 2, drugi kocept, rađena specijalno za košnice niskih nastavaka jer je i sama dubina duboke podnjače smanjena, rađena za EV (Eko Voja košnicu) iako može i za Farrar košnicu kao i RV (Rodna Voja košnica). Pokušavam da je napravim što prostije a što funkcionalnije ali ne može, ima opet dosta dijelova, ali kada se nešto voli, nije ni teško :) Kada bih prestao eksperimentisati sa pčelama, siguran sam 100% da bih prestao i pčelariti! Pozivam sve zaljubljenike u pčele i one koji vole eksperimentisati da mi pošalju na e-mail
[email protected] svoje ideje, nacrte košnica i opreme sa slikama naravno ako su spremni to podijeliti sa čitavim svijetom :) , ja ću to na sajtu objaviti pod njihovim imenom ili kako im odgovara...
Povratak na vrh >>>
PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM Mr Naum Bandžov Imajući u vidu kako izgleda prirodno zimsko klube, (Sl.1) zazimljavanje pčelinjeg društva sam vršio na dva LR nastavaka sa 18 do 22 kgr. meda, stim da se pčelinje klube formira u gornjem nastavku. Tako je zimovalo do marta meseca. Kada je vreme bilo pogodno t. j. kada je temperatura u hladu bila bar 14OC (bolje je ukoliko je veća), tada sam vršio prvi letimični pregled. Kad kažem letimični to znači da mora trajati što kraće, odnosno ne duže od par minuta. Pregled uopšte mora biti kratak da ne bi se izgubila temperatura u klubetu koja iznosi oko 35 o
C i nesme biti čest, zato što svaki pregled uznemirava pčele, zadaje im dopunske poslove i time usporava redovne poslove. Ovim pregledom ustanovljavao sam sledeće: - Dali pčelinje društvo ima maticu - Kakvo je stanje pčelinjeg legla - Kakvo je zdravstveno stanje pčela i legla (za nešto sumljivo, uvek sam konsultovao iskusne pčelare) - Kolike su zalihe hrane - Jačinu pčelinjeg društva (koliko ulica pčele pokrivaju) - Stanje podnjače (koliko ima mrtvih pčela i ostatke voska od voštanih poklopaca)
Da li pčelinje društvo ima maticu, saznavao sam, odnosno ustanovljavao sam na osnovu legla. To sam činio tako što izvadim prvi okvir do zida (koji obično nije zaposednut pčelama) da bi dobio više prostora za manipuliranje ostalim okvirima kao i da bi bio siguran da neću oštetiti ili prignječiti maticu. Zatim ostale okvire pomerao sam dok ne naiđem na leglo i proveravao, dali u leglu postoje sve stadijume, a to znači jaja, larve svih veličina i poklopljeno leglo, i ako to naiđem, tada sam bio siguran da matica postoji. Čim vidim leglo, odmah sam proveravao kakvo je njegovo stanje. Istovremeno sam konstatovao zdravstveno stanje pčela i legla. Ako saće i satonoše su čiste, bez tamnih ili žuto smeđih mrlja i ako su larve sedefasto sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja, onda sa sigurnošću sam smatrao da je pčelinje društvo zdravo. Zalihe hrane na početku marta nisam dozvoljavao da padnu ispod 10 kilograma zbog održavanje mikroklime u košnici. Ovde moram da spomenem jedno zlatno pravilo Slika 1 (Prirodan izgled zimskog klubeta) u pčelarstvu koje sam ga pročitao u literaturi, a to je da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (naučni podatak). Jačinu zajednice ocenjivao sam brojem ulica (ulica je prostor između dva rama) koje pčele zauzimaju. Sredinom marta jačinu društva sam klasirao tako, da jako društvo treba da zauzima 8-9, srednje 6-7, a slabo 4-5 ulica sa pčelama ili još manje. U normalnim godinama jaka i zdrava pčelinja društva sredinom marta imala su od 4 - 5 okvira sa leglom. U nekim godinama zavisno od vremenskih prilika bilo je više ili manje od navedenog broja okvira sa leglom. Obično sam kod ovog pregleda čistio podnjače od ostatka mrtvih pčela i ostatka voska od voštanih poklopaca koje pčele su stvarale prilikom zimske ishrane, ako to ne bi uradio, pčele su same to radile, odnosno čistile. Što je društvo bilo jaće to su lakše i brže radili. Sigurno je da takvo čiščenje, prilično je opterećivalo pčele i to naročito je bilo vidljivo, ako je bilo mnogo mrtvih pčela a društvo slabije. Ako to čišćenje podnjače nisam uradio u februaru, što je pravo vreme, onda sam obavezno radio prilokom ovog pregleda. Ko ima pokretne podnjače na bilo koji tip košnice, to može učiniti i za vreme hladnijih dana, ali samo ukoliko pčelar ima rezervnih podnjača. Prilikom zamene podnjače treba dezinfikovati ili dobro ostrugati sa pčelarskim nožem izvađene podnjače pre nego što ih ponovo
stavimo na drugu košnicu. Sve što se nalazi na podnjačama, mora se staviti u prethodno iskopanu rupu u zemlji, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako sumnjamo da pčele boluju od neke bolesti - nozeme ili drugih bolesti odraslih pčela, onda "zimske gubitke" pčela koje se nalaze na podnjači, šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih pčela sa svake podnjače stavljamo u posebne papirnate kesice i napišemo broj košnice i prema utvrđenim pravilima šaljemo na analizu. Sve što sam primećivao prilikom pregleda, upisivao sam u evidencioni karton društva koji se nalazio ispod poklopca, ili sam zapisivao u svoju beležnicu gde sam crtao i šemu. Šeme o tehnologiji koje ih ovde prikazujem odnose se samo na jaka pčelinja društva i ne važe za pčelinja društva koja su u vreme klasifikacije bila kao srednja i slaba pčelinja društva, a tada na mom pčelinjaku bilo ih je svakakvih. Radeći tada sa svakakvim, sticao sam vrlo veliko iskustvo i praksu, što je bilo preduslov da menjam tehnologije u narednim godinama, odnosno kako je moje znanje išlo uzlaznom linjom. Kako sam sanirao problematična društava Pčelinja društva koja sam hitno sanirao, su ona društva koja nisu imali maticu ili imali maticu trutovnjaču (koja nosi neoplođena jaja) ili imale lažne matice, kao i ona društva koja nisu imali dovoljno hrane. Ako u ovo doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje nema maticu pčele pojačano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama pčele koje drhte krilima, a to isto vidimo i kad izvadimo okvir sa pčelama. Ako pčele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari polena na nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod pčela iz normalnih društava. Ako nađemo na okvirima leglo koje je razbacano i sa ispupčenim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnjači koja nosi samo neoplođena jaja iz kojih će se izleći samo trutovi. Ako pčelinje društvo ostane u dužem periodu bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje takođe nose neoplođena jaja i po više u jednu ćeliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari obične pčele hranjene mlečom. U sva ova tri slučaja hitno sam intervenisao i to dodavanjem oplođene matice u kavezu iz rezerve ili sam spajao bezmatka sa normalnim ili slabim društvom koje sam ih klasificirao kao takve preko novinske hartije i matične rešetke, stim da nukleus ili slabo društvo sam uzvek stavljao iznad društva gde nije bilo matice, odnosno kao gornji nastavak. Pčelari početnici i bez iskustva za ove radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim pčelarima. Ako sam prilikom pregleda ustanovlavao, da nema dovolno hrane, odnosno ispod 10 kgr., tada sam zavisno od spoljnih temperatura, primenjivao dva načina prihrane. a) Kada su temperature bile, naročito noću prilično niske (ispod 10OC) onda sam prihranjivanje vršio čvrstom hranom (šećerno-mednim ili čisto šećernim mekšim pogačama) ili sam dodavao okvire sa medom od društava koja su stradala tokom zime zbog mojih grešaka. b) Kada su dnevne i noćne temperature bile preko 10O C, tada sam prihranjivao i tečnom hranom t. j. šećernim sirupom (u razmeri šećer : voda = 2 : 1) u većim količinama i to 1 - 2 litre u razmacima od po nekoliko dana 3 - 4 puta, odnosno dok ne popune bioločki minimum zaliha od 10 kilograma. Ovakav način prihrane zove se prihranjivanje iz nužde jer time sprečavamo pčelinje društvo da gladuje i štedi. Vakvim načinom ishrane (ne kažem stimulativne prihrane) terao sam pčelinje društvo da se normalno razvija do prve bagremove paše.
Pčelaru ovakva ishrana, zapravo ne bi smela da se desi, zato što pri uzimljavanju dobar pčelar to i ne dozvoli i on osigura 18 – 25 kgr. kvalitetne hrane po košnici i u proleće će imati jaka društva, a problema sve manje. U proleće sa problemima se sreću samo čuvari košnica sa pčelama koji ne poznaju biološke zakonitosti socijalnog društva-bića gde na zemaljskoj kugli, pored PČELINJA DRUŠTVA, spadaju još i mravi, termiti i LJUDI. Drugu vrstu prihranjivanja, takozvano podražajno, odnosno špekulativno sa malim količinama šećernog sirupa, 200 do 300 grama, kako neki autori u knjigama to preporučuju, ja nisam primenjivao jer mi se PČELINJAK i u Maradiku i u Skoplju uvek nalazio na udaljenosti od oko 20 do 25 kilometra iz čisto ekonomsko – profitabilnih razloga U toku marta pojačavao sam utopljavajući materijal kod slabijih društava jer sam vodio računa da u košnicama funkcioniše ventilacija (pogotovo gornja ventilacija) i mikroklima. Stalno sam vodio računa, pošto pčelama najviše smeta vlaga, da u košnici napravim pravu ventilaciju. U to vreme (1969) početkom marta odomaćivalo se i bila polemika u pčelarskim časopisima takozvano posebno utopljavanje pčelinjih društava plastičnom folijom koja se postavlja preko satonoša. Ja sam to prihvatio i prilikom davanja pogače na satonošama i nakon pojedene pogače, nisam skidao plastičnu foliju nego sam je ostavljao preko satonoša sa nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naročito potrebno izvršiti slabijim društvima, jer ako je temperatura bila 13-28O C kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-35O C. Pčele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slučaj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju pčele moraju trošiti i veće kiločine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi. Krajem marta kada je vreme prilično otopljavalo, pravio sam detaljan pregled pčelinjih zajednica, posebno one koje sam ranije na bilo koji način sanirao ili sam ih ostavljao za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko 20O C) svi pregledi su duže trajali, pa time moje posmatranje i zapažanje bilo temeljitije. Bez obzira, što pregled je bio temeljitiji, ne znači time da bez razloga i bez naročite potrebe produžavao vreme pregleda. Tada je bilo i pravo vreme da izvršim prvo proširenje legla kod slabijih društava i to samo sa okvirima sa medom i izgrađenim saćem koje sam kod slabijih društava stavljao između prvog okvira sa leglom i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod jačih društava u sredinu klubeta. Pri detaljnom pregledu sklanjao sam svo nepravilno saće,pretežno sa trutovskim čelijama u gornjem delu, ispod satonoše, a to je bilo zbog horizontalnog užičavanja. Mesto njih stavljao sam lepo i izgrađeno saće kako bi matica mogla razviti pravilno leglo. U martu mesecu nisam stavljao satnih osnova, jer je za njihovu izgradnju potrebno pored dobre paše (nektarska i polenska) potrebno je i veliki broj mladih pčela sposobnih za lučenje voska, a u martu mesecu njih još nema u dovolnom broju, odnosno preko 50% u odnosu
na stare jesenske generacije. Navedeni procenat preko 50% mladih pčela u odnosu na stare u pčelarskoj nauci i praksi javlja se u aprilu mesecu, kada počinje nagli razvoj pčelinje zajednice kod Apis mellifera carnice. Marta meseca obavezno sam aktivirao pojila na pčelinjaku, jer su pčelama za razvoj legla potrebne velike količine vode. Ukoliko je mart mesec hladan, a pojilo ne aktiviramo na pčelinjaku, veliki broj pčela u potrazi za vodom stradaju, a to netreba da nam bude cilj. Tada sam pravio privremena pojila od plastičnih boca od koca cole okrenute naopačke sa sunđerom na otvoru okačene sa kanapom na drvo, dok nisam napravio pravo standardno pojilo na pčelinjaku od starog bojlerskog kazana od 80 litara. Pojilo (Slika 2)treba da stoji na suncu i nikad ne sme ostati bez vode, zato što će pčele takvo pojilo koje neredovno kaplje, ili nema uvek vode, brzo ga napustaju i traže nove izvore vode. Pojilo treba povremeno čistiti i dezinfikovati. Kada nisam imao pripremljeno dovoljan broj okvira, početkom matra obavezno sam ih sastavljao u dovoljnom broju, i u njih uvlačio žicu horizontalno i pomoću žvrka sam stavljao saće. Prvo za bušenje straničnih letvica sam koristio obično šilo, pa spravu za bušenje letvica i na kraju iz Nemačke sam kupio specjalnu spravicu za bušenje letvica i automatski ubacivalo nitne u letvice i tako žicu bolje zatezao. Sam postupak rada o ovome opisan je u svakoj pčelarskoj knjizi. Ja sam tako radio od 1964 do 1970 god. kada sam specjalnim RAZBOJEM, kojeg sam dobio od G-na Venera, počeo da pravim armirano saće pomoću Električnog žvrka. Kod jakih društava zavisno od vremenskih uslova, a večinom u prvoj polovini aprila kada se pokriju 9 ulica sa pčelama, što odgovara 6 – 7 ramova sa leglom (Šema 2) vršio sam jednostavno dislokaciju spratova kako pokaziva šema 3 i stvarao sam prostor matici da stvara novo leglo, odnosno da matica (Apis mellifera carnika) zadovoli svoj genetski potencijal, da spoji razdvojeno leglo i napravi još veće klube. Ova operacija je trajala vrlo
Poilo za pčele od 80 lit.bojlera kratko. Tako sam je ostavljao do 4 do 5 dana pre početka cvetaja bagrema, odnosno kako pčelari kažu kada cvetovi bagrema zabele. Tada sam vršio zadnju operaciju pre bagremove paše, tako što na podnjači u jednom spratu (1) obavezno sam stavljao maticu sa 2 do 3 ramova sa otvorenim leglom, a ostatak sa lepo izgrađenim praznim saćem. Nad njim sam obavezno stavljao žičanu matičnu rešetku koja pokriva ceo nastavak, a na nju stavim novi nastavak (3) sa praznim izgrađenim saćem, stim da sam obavezno stavljao u sredini dva rama sa zatvorenim leglom i na kraju nad njim treći nastavak (2) (Šema 4) sa ostatkom ramova sa zatvorenim leglom, a ostatak sa praznim izgrađenim saćem. Kod slabijih pčelinjih društava koja sredinom aprila imaju 4-5 okvira sa leglom, pretežno na prednjem delu okvira, proširivanje legla sam vršio tako što svaki drugi okvir sa leglom okretao za 180O. Pčelinja društva koja polovinom aprila imala manje od 4 okvira sa leglom proglašavao sam ih, odnosno klasificirao sam ih kao škart i njih sam ih ostavljao da bi za vreme glavne paše pojačavam
Proširivanje pčelinjeg gnezda kod normalnih-jakih društava nedovolno razvijena društva sa izletnicama ili leglom, a ostatak sam koristio za pravljenje oplodnjaka odnosno nukleusa za proizvodnju mladih matica, dok sam stare matice likvidirao između dva prsta.
Izvlačenje satnih osnova i zamena starog saća Nauka preporučuje da svake godine treba menjati staro saće u plodištu za 25%, što praktično znači da za četiri godine moramo zameniti svo saće iz plodišta. Ovo je najvažnije kao preventiva i protiv pojave bolesti pčelinjeg legla. Sa ovim dobijamo i još nešto veoma važno, a to je da ćemo imati krupnije pčele koje su sposobne da donesu i beće količine nektara. Zbog ovih saznanja u voćnoj paši sam koristio da mi mlade pčele izgrade što više satnih osnova kako bi izvršio zamenu starog i nepravilnog saća. Za vreme cvetanja maslačka, voćnoj paši i uljanoj repici izvlačili mi po 2 - 4 satne osnove, a u toku bagrema i kasnije, gradili mi više čak i celi sprat sa 10 LR satnih osnova. Sakupljanje cvetnog praha i propolisa Za vreme cvetanja voća, postavlao skupljače polenovog praha i mreže za sakupljanje propolisa. Na tržištu postojale razne vrste sakupljača. Ja sam imao skuplaše koje sam postavljao preko cele podnjače sa pokretnom mrežom preko kojih pčele prelaze. Mreže za sakupljanje propolisa postavljao sam na gornji nastavak preko satonoča ispod poklopne daske.
Drugi moj sistem pčelarenja LR košnicom – dvomatični DRUGI MOJ SISTEM PČELARENJA LR KOŠNICOM - DVOMATIČNI Mr NAUM BANDŽOV,
[email protected]
Kako sam naveo od 1970 god. uvodim moju novu DRUGU tehnologiju, a to je dvomatični sistem pčelarenja, odnosno sa dve matice u toku cele pčelarske sezone, a zazimljavao sam ih uvek u tri LR nastavka (2+1) i dve matice odvojene pregradnom daskom. (Slika 1 I 2). Zaslugu da dođem do ove tehnologije ima knjiga Dr bioloških nauka Sime Grozdanića ,,DVOIMATIČNI SISTEM PČELARENJA izdata od Zavoda za izdavanje udžbenika Narodne republike Srbije – Beograd, izdata 1962 god. koja se odnosi na dvomatični sistem pčelarenja sa pološkama i biološkim pogledom na pčelinje klube i njegovo ponašanje tokom godine. Kada pčelar shvati taj biološki aspekt (fenomen), onda nije uopšte teško primeniti ga na bilo koji tip košnice. Ja sam taj njegov biološki pogled, odnosno ponašanje pčelinjeg klubeta prihvatio i primenio na LR košnicu sa jednakim 10 ramnim nastavcima i uveo sam ga kao sistem u daljem toku do 1973 god.
Langstrot-Rutova košnica interesantna je za naše pčelare, jer daje veliku mogućnost manipulacije sa nastavcima, a ujedno omogučavaju da tehnologiju pčelarenja podignu na najviši nivo. Vrlo važno je da i naši poljoprivredni stručnjaci prihvate pčelarstvo kao privrednu granu, a ne da je tretiraju samo kao oprašivač, s tim da edukacija o pčelarstvu treba da je podignu na viši nivo u odnosu na dosadašnje i današnje programe obrazovanja od srednjeg do najvišeg obrazovanja, a Veterinari i Veterinarska struka, Pčelu ne smeju je tretirati kao stoku gde su je svrstili u sadašnje zakone o zdravstvenoj zaštiti. Stoka i insekti dijametralno se razlikuju u biološkom i zdravsvenom pogledu. Većina pčelara u našoj zemlji pčelari na klasičan način s jednom maticom i standardnim delovima Langstrot-Rutove (LR) košnice: podnjača, dva ili tri nastavka, poklopna daska sa običnom plastičnom hranilicom ili zbeg sa hranilicom i krovom. Manje njih pčelari savremenije, klasičnim dvomatičnim sistemom, a vrlo malo na savremen način po zahtevima svetske tehnologije koja se primenjuje u celom svetu. Savremena tehnologija pčelarenja LR košnicom ide brzim koracima napred, pa i mi treba da pratimo taj trend, kako bismo za desetak godina mogli da budemo ravnopravni partneri u Evropskoj uniji i da naše pčelarske proizvode plasiramo na svetsko tržište ne samo kao sirovinu, med u kantama, nego treba da se trudimo da i ostale pčelinje proizvode proizvodimo i plasiramo ih kao polufinalne i finalne proizvode. Ja sam još 1970 god. u dvomatični sistem pčelarena počeo da uvodim dodatne pomoćne delove koje su mi omogučavale višu tehnologiju pčelarenja LR košnicom.U ovom članku želim da iznesem isključivo moja iskustva koja sam ih stekao u pčelarenju dvomatičnim sistemom, koristeći saznanja domačih i stranih naučnih stručnjaka i praktičara. Ovaj sistem – način pčelarenja, je nadgradnja nad mojim prvim sistemom pčelarenja sa jednom maticom. Pčelarenje dvomatičnim sistemom kroz nekoliko varijanti, koristio sam ga sve do 1984 god. do upisa na postdiplomske studije na Biološkom fakultetu - grupa pčelarstvo u Beogradu, na katedri prof. Dr Krunića i prof. Dr Kulinčevića, kao i stalnim kontaktom sa najboljim pčelarom – tehnologom ne samo u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, nego svetskim tehnologom gospodinom Ivanom Venerom. Dvomatični sistem pčelarenja kod mene imao za cilj da dobijem tada maksimalan višak meda i ostalih pčelinjih proizvoda od svake košničine jedinice. Imajući u vidu ogled koji je izveo Farrar(1937) i gde je dokazao da jedno jako pčelinje društvo proizvede više meda nego dva slaba, svatio sam da dvomatičnim načinom pčelarenja razvijam drustva kroz ceo pašni period koji nije kod nas dugačak, nego vrlo kratak i to samo 3 meseca maj, juni i juli i da za taj period proizvedem više pčelinjih proizvoda, a tehnologiju podignem na viši nivo. Dvomatični sistem, uopste uzevsi, uveo sam ga snamerom, da ga primenim na slabim i srednjim pčelinjim društvima, uglavnom da izbegnem veći trud i više zivog rada, kao što sam ga imao u radu sa slabim društvima iz prethodnog sistema sa jednom maticom. Ovakav sistem
može, ali ne mora biti praktičan i rentabilan u svim uslovima, ali moja iskustva pokazuju da nisam pogrešio i mislim dase može primeniti u svim regionima (Vojvodina i Makedonija) Bilo kakav pokušaj primene dvomaticnog sistema pčelarenja, ili bilo koj drugi napredniji sistem od prethodnih od strane drugih mladih pčelara, moj savet bi bio da treba da počnu sa manjim brojem košnica, dok se ne uvere i ne dođu do povoljnog usavrsavanja, da bi se uklopio u način rada određenog naprednijeg ili savremenijeg pčelara u određenoj oblasti. Ovo može zahtevati godine eksperimetisanja, pošto uslovi variraju od jedne oblasti do druge ili čak unutar jednog kraja.Dvomaticni sistem koji ću ovde opisati namenjen je na manjim pčelinjacima od 50 do 100 košnica, iako to ne isključuje mogučnost primene i komercijalnom pčelaru koj pčelari i sa više od 200 košnica. Primena ovog sistema, ne može se ostvariti i biti uspešan bez korišćenja DODATNIH DELOVA. DODATNI DELOVI Za dobijanje svih pčelinjih proizvoda iz jedne košnice, neophodno je potrebno uvesti dodatne delove na klasičnu LR košnicu. Upravo ti delovi svrstavaju ovu košnicu na prvo mesto u svetskoj standardizaciji. Važno je naglasiti da se pčelarenjem, odnosno dodavanjem delova ovoj košnici, ne narušavaju se biološke zakonitosti u ponašanju pčelinjeg organizma – društva. Naprotiv, sa malim tehnološkim zahvatima stimuliše se na aktivniji rad, a time i na veći prinos pčelinjih proizvoda. Napominjem da nije samo reč o proizvodnji meda, kako smatra preko 90% pčelara, nego treba nastojati da se dobiju svi pčelinji proizvodi. Za mene je med sirovinska osnova za dobijanje drugih, mnogo skupljih polufinalnih i finalnih proizvoda. Takva proizvodnja, u stvari predstavlja visoku tehnologiju i produktivnost u pčelarstvu. LR košnica iz godine u godinu dokazuje svoju prednost i uspešnost u tehnološko-biološkom suzbijanju bolesti pčelinjeg legla, kao što su varoa, američka kuga, krečno leglo i sl., prvenstveno genetskim potencijalom matice, pčele kao jedinke ili pčelinje društvo kao socijalno biće. Prednost LR košnice je u lakom korišćenju dodatnih delova: rešetkaste podnjače, Rošfusovog nastavka, Rošfusove rešetke, Snelgrove pregrade, žičane pregrade, matične rešetke, sakupljača polena i perge, plastične mreže za sakupljanje propolisa, ram hranilice, kombinovanog zbega, bežalice, plastičnih ili voštanih matičnjaka za proizvodnju matičnog mleča i matice, Pored toga u sistemu pčelarenja sa jednom maticom, dvomatičnog sistema isključeno je svako rojenje, odnosno u svako doba možemo da intervenišemo i sprečimo rojidbeni nagon – najveći neprijatelj u amaterskom i profesionalnom pčelarstvu. Ako i dođe do rojidbenog nagona, korišćenjem Rošfusove rešetke i rošfusovog nastavka, prekidamo rojidbeni nagon za vrlo kratko vreme i uspemo da dobijemo sve pčelinje proizvode koje jedno pčelinje društvo može da da, od meda do svih drugih pčelinjih proizvoda: matice, rojeve, matičnog mleča, propolisa, polenovog praha i dr.
1. REŠETKASTA PODNJAČA Vrlo vašan dodatni deo LR košnice za savremeno pšelarstvo. Postavlja se iznad klasične podnjače, odnosno između nje i prvog nastavka. Visine je 50 mm. Sa glavnom podnjačom stvara ispod pčelinjeg društva prazan prostor od oko 50 mm. štoobezbeđuje dodatnu donju ventilaciju jer spreda ima otvor - leto za ulazak većih količina vazduha, kako u vreme mirovanja tako i tokom selidbe. U određenom momentima višak mladih pčela koje teraju maticu na rojidbeni nagon hvataju se na letvice i tako one prave bradu unutar košnice, a ne ispred leta i na određen način sprečavaju roidbeni nagon. U proizvodnji nukleusa te mlade pčele koje vise na letvicama lako se uzimaju. Zatim, sprečava se svaki vid grabeži zbog mračnog tunela i nemogućnosti direknog dolaska pčela grabljivica do meda. Pri stalnog postojanja ove rešetkaste podnjače na košnici i saće u donjem nastavku biva pravilnije izgrađeno. Istovremeno pčele ne grizu saće u donjim delovima rama donjeg nastavka.
2. Rošfus. nastavak 3. Rošfus. rešetka 4.Snelgrova pregrada 6. Matična rešetka pregrada 7. Skupljač perge
5.Žičana
2.ROŠFUSOV NASTAVAK je u stvari LR nastavak pregrađen sa tri pokretne pregradne daske (mogu biti i od presovanog lesonita) koje služe za formiranje četiri oplodnjaka za oplodnju matica ili kasnije vađenjem dve pregradne daske prva i treća, stvaramo dva nukleusa u sistemu proizvodnje rojeva zajedno sa Rošfusovom rešetkom i poklopnim daskama za smeštaj medne pogače.
3. ROŠFUSOVA REŠETKA: je ustvari drvena pregrada sa 4 perforirana otvora 35 x 3 cm. Prekrivena sa duplom matičnom rešetkom i 3 pregrade (pregrade mogu biti od lesonite ili drvene) koje stvaraju 4 oplodnjaka. Svaki oplodnjak pregrada ima leto za izletanje pčela i matica kad treba da ide na oplodnju. Postavlja se na podnjači ili na vrhu proizvodne košnive, zavisno koju metodu ste savladali.
4. SNELGROVA PREGRADA služi za odvajanje dva društva u jednoj košnici, pod jednim krovom i jednom podnjačom, ima minimum sa svake strane po 2 leta, od koje jedno leto je za usmeravanje pčela izletnica na gore, a jedno leto za usmeravanje na dole, odnosno za pojačavanje osnovnog društva ili vrlo slabog društva sa izletnicima, zavisno koju radnju želimo da izvedemo. Na sredini ima otvor 10 x 10 cm. prekriven sa jednostrukom žičanom ili plastičnom mrežom promera 3 mm. Moja dugogodišnja praksa pokazala je da dupla mreža nije potrebna, jer između te dve mreže, moljci stvaraju njihovo leglo, a mišljenje koje vlada među pčelarima da će se pčele ubijati međusobno preko jednostruke mreže, nije tačna. U tome ja sam se uverio, jer u jednom vremenskom tehnološkom procesu, umesto snelgrove pregrade, stavljam jednostruku Žičanu pregradu, a nisam primetio nikad mrtvih pčela.
5. ŽIČANA PREGRADA: Umesto Snelgrove pregrade u tehnologiju L.R. košnicom, u jednom tehnološkom procesu ja sam uveo i žičanu pregradu 1975 god. sa okcima veličine 3 mm preko cele površine, a ne samo 10 x 10, kao kod Snelgrove pregrade. I ova žičana pregrada ima minimum po 2 otvora sa svake strane za usmeravanje pčela izletnica na dole prema osnovnom društvu, ili na gore za pojačavanje slabijih nukleusa. (Vidi
6. MATIČNA REŠETKA je najvažniji deo u pčelarenju sa dve ili više matica. Savremena tehnologija ne može ni da se zamisli bez matičnih rešetki i to od jedne do tri. Pored toga što služi za odvajanje matica, koristi se i u proizvodnji matičnog mleča kod normalnih društava koja nemaju rojidbeni naon. Postoje više vrsta i to: Žičane sa i bez drvenog okvira (ja sam pristalica i preporučujem žičanih, kroz ceo otvor LR nastavka sa drvenim ramom i leto na njemu.), limene i plastične štancovane različitih dimenzija i dr.
7. SAKUPLJAČ POLENA I PERGE služe za sakupljanje polenovog praha i vađenje perge iz ćelija u kojem su ga pčele stavile i konzervirale. Postoje razne vrste i sve Ram sa polenopvom pergom
7. Skupljač polena
8. Ram hranilica
9. Kombinirana zbeg hranilica mogu uspešno da se koriste. Mogu biti na podnjači, na leto i sl.. Ja sam koristio i koristim skupljač polena koji se stavlja na podnjači sa večom fijokom, koja sa donje strane treba da ima žičanu mrežu zbog večeg prisustva vazduha, kako se ne bi u slučaju nešto dužeg stajanja, ne bi li se grudvice slepile ili umoljčale.
8. RAM HRANILICE se mnogo koriste u savremenoj tehnologiji pogotovo prilikom sušnih godina za držanje medno-šećerne pogače, koja stimuliše maticu za aktivniji rad. Vrlo je pogodna za hranjenje (ne stimulativno) pčelinjih društava sa tečnom hranom (sirupom) kada društvo gladuje i kada nema u košnici biološki minimum od 9,6, odnosno 10 kg. meda. U savremenim tehnologijama gde se proizvode sve pčelinje proizvode, Ram hranilica uvek se nalazi u košnici sa medno-polensku-šećernu pogaču. Ona se stavlja na jedan kraj plodišta umesto jednog rama. 9. Kombinirana poklopna daska sa zbegom i hranilicom i OTVOR ZA GORNJU VENTILACIJU, koristi se umesto klasične obične pregradne daske. Sam naziv kaže da ima zbeg zbog vrlo važne gornje ventilacije. Zimi mali otvor koji je uvek otvoren zbog brzog izlaska pčela kako bi se pročistile, da ne bi balegale po satonošama. Pčele tokom jeseni i zimi taj mali ventilacioni otvor same ga regulišu sa propolisom. Moja istraživanja pokazuju, bez obzira koliki je, pčele ga ostave najviše 1 do 2 cm. Ostali deo zatvore ga propolisom. Drugi deo zbega, veliki otvor služi za stavljanje izolacionog materjala i čuvanja mikroklime u zimskom klubetu. Zbeg u kasnu zimu i ranu prolet (februar i mart) služi za davanje medno-polensko-šećernu pogaču u nedostaku Ram hranilice. Leti, odnosno za vreme pašnih prilika kada izvadimo izolacioni materjal, zbeg služi (kada izvadimo jednu ili više pokretnih daščica – ima ih četiri) za bržeg isparenja vode iz nektara i bržeg skladiranja meda u medišta. Drugi deo sadrži hranilicu za dodavanje tečne hrane uz dodatak polena, prilokom razvoja pčelinjeg društva u proletnom razvoju ili za popunjavanje zimskih rezervi ukoliko pčelinje društvo nije ih uspelo popuniti iz prirode.
10. BEŽALICA, Ima ih raznih vrstai služe za isterivanje pčela iz medišta i time mnogo olakšavamo rad pčelara kod vrcanja meda. Ja bežalice stavljam pred veće ispod medišnog nastavka uoči dana kada želim da vrcam. Kada se Bežalica stavi, pčele koje su ostale u tom medištu, osečaju se kao društvo bez matice. Kroz otvore na sredini bežalice, pčele osećaju miris svoje matice koja se nalazi ispod i kroz osam otvora – tunela koje se nalaze sa strane, mlade pčele napuštaju medne ramove i prelaze dole kod svoje matice i ostavljaju nastavak spreman za vrcanje u roku od 10 do 12 časova. Ako želim da pčele brže napuste medište, ja otvaram i pomočna leta koja se vide na slici i pčele, pogotovo izletnice odmah napuštaju medište.
11. OBIČNI LR RAM SPECJALNO NAPRAVLJEN ZA POSTAVLJANJE PLASTIČNIH ILI VOŠTANIH MATIČNJAKA, To prestavlja jedan normalan LR ram koji se pripremi tako, da se mogu postaviti tri letvice na kojoj se postavi kao osnova, satna osnova i na vosku se nalepe na svakoj letvici po oko 25 do 30 plastičnih ili voštanih matičnjaka, ukupno oko 80 matičnjaka, koje služe za proizvodnju MATIČNOG MLEČA. Isto tako se priprema i ram za odgajivanje matica, stim što se na takvom ramu postave dve letvice sa ukupno 40 – 50 matičnjaka koji se stavljaju u odgajivačkom društvu.
12. MREŽE ZA SAKUPLJANJE PROPOLISA Mreže za sakupljanje propolisa takođe spadaju u dodatnih delova u savremenoj tehnologiji. Vrlo rado ih koristim i to, prvo običnu mrežu, zatim plastičnu nemačku perforiranu plastičnu mrežu, a od 1994 god. kao najbolji specjalni trodelni bugarski skupljač propolisa koji se sastoji od jedne pocinkovane ili dur-aluminiske duple rešetke. Nad njim se postavi jedinstvena plastična mreža sa otvorima od 1,5 ili 2 mm., a preko nje jedna gusta platnena tkanina. Kao apotekar po struci od sakupljenog propolisa pravim propolis kapi i druge preparate što na kraju knjige daću i određene recepte kako se prave. 13. PREGRADNA DASKA SA I BEZ OTVORA Ko nema Rošfusove sisteme za proizvodnju veštačkih rojeva na samoj LR košnici, mogu da koriste pregradnu dasku sa otvorima i na njima pokretni mali okvirić sa mrežom promera 3 mm. i još jedan mali okvirić sa matičnom rešetkom, koje se menjaju zavisno šta želimo u tehnološkom procesu. Takođe imamo i pregradnu dasku i bez otvora koja se može koristiti za razne tehnološke radnje, kao i za zazimljavanje dva nukleusa sa po pet ramova iznad normalnog – jakog pčelinjeg društva. Svaka pregrada ima svoje leto. 14. PČELARSKA VAGA, Pčelarska vaga prestavlja neophodni dodatni deo na jednom pčelinjaku koji ima minimum 20 košnica, a sve potrebnija ukoliko ima više košnica. Ja je koristim višenamenski ali najosnovnije je da što manje puta otvaram i pregledam pčelinje društvo. Pored toga koristim je: 1. za tačno određivanje količine zimske hrane, 2. Potrošnja hrane za period od 01 oktobra do 31. marta. 3. Unos nektara pogotovo za vreme pašnih perioda i 4. Kao pokazatelj kada se trebaju dodavati novi nastavci ili polunastavci. Na Skopskom Poljoprivrednom sajmu demonstrirajući uloga DODATNIH DELOVA u funkciji savremenog i naprednog pčelarstva dobio sam ZLATNU PLAKETU i Diplomu.
Dodatni delovi za visoku tehnologiju prezentirani na Poljoprivrednom sajmu u Skoplju Dvomatično društvo sam pripremao u kasnu jesen tako što na jedno jako osnovno društvo sa 2 LR nastavaka, iznad, preko pregradne daske sa ili bez otvora 10 x 10 cm. zatvoren jednostrukom žičanom mrešom od 3 cm. stavim drugo pomoćno društvo koje preko zime i u proleće koristeći toplotu od jaćeg osnovnog društva. Tako pripremljeno pčelinje društvo u proleće, brže se razvija. Ovako zazimljena društva zimuju. U proleče, zavisno od vremenskih prilika, krajem marta proširenje donjeg društva sam radio kao i u mojoj prvoj tehnologiji, jednostavnim zamenenom tela.
snelgrova pregrada
Matična rešetka
Žičana pregrada (levo) a na košnici gornja pregrada
Kada sam se uverio da jedna polovina donjeg LR nastavka kod prirodno zazimljenog pčelinjeg društva prestavlja višak, počeo sam istraživanja za bolje tehnologije, imajući u vidu Američka iskustva. To se poklopilo mojim odlaskom u Skoplje 1972 god. Pre toga sam kupio 20 polunastavaka i počeo da ih koristim u dotadašnji moj sistem dvomatičnog pčelarenja, stim što sam LR polunastavak pri zazimljavanju pčelinjeg dsruštva stavlao umesto donjeg LR nastavka. U potpunosti sam sistem sa polunastavcima uveo kao sistem 1975 god. nakon tro godišnjeg istraživanja, odnosno iskustva. Ovo sam radio, jer je to prirodno i biološki ispravnije kod zazimljavanja od prethodnog sistema i približio sam se dubokom ramu kao kod DB košnice za koju smo znali da Pčelinje društvo bolje prezimljuje u DB košnici u odnosu na LR košnici sa 2 nastavaka. Sam rad sa polunastavcima u toku pčelarske sezone sam radio u nekoliko varijante i to: 1. Sa više polunastavaka. 2. Sa jednim polunastavkom ispod i iznad matične rešetke 3. Sa polunastavkom iznad podnjače i rešetkaste podnjače.
Prirodno zimsko klube Moja praktična i naučna saznanja do 1988 god. su bila da nornalna pčelinja društva u LR košnici treba da ih zazimljavam dvomatično sa po jednim nastavkom i jednim polunastavkom, odvojena Snelgrovom ili žičanom pregradom. Kada sam početkom septembra imao slabija društva ili nukleuse stavljao sam ih u jednom nastavku iznad Snelgrove pregrade ili Pregradne daske podeljena na dva jednaka dela sa jednom letvicom u sredini. Svaki deo u sredini ima po jedan okrugli otvor koji je pokriven sa mrežom promera 3 mm. koja služi za zazimljavanje 2 nukleusa Tako postavljeno slabije gornje društvo ili 2 nukleusa sa po 5 ramova, zimi, za njihovo prezimljavanje i njihov razvoj u rano proleće, za njihov kasniji brži razvoj koristi, odnosno koriste toplotu iz donjeg, jačeg društva preko otvora na snelgrovoj dasci ili duple pregrade sa okruglim otvorima koji se mogu prema potrebi otvoriti za prelazak određen deo pčela za njihovo pojačavanje, ili zatvoriti pokretnim delovima takođe sa otvorima, ali pregrađene sa mrežom promera 3 mm. Nakon mog ličnog ispitivanja nekoliko godina na određen broj košnica, imajući u vidu iskustva drugih autora, došao sam do zaključka da je najbolje zazimiti pčelinje društvo sa polunastavkom ispod normalnog 10 ramnog nastavka, sa mednom kapom u sredini klubeta minimum 10 sm. za razliku od G-na Venera kome je polunastavak pun sa medom tada uvek bio obavezno iznad desetramnog nastavka prilikom zazimljavanja kako pokaziva Venerova šema 1, koja je objavljena u Časopisu PČELAR br. 1 – 2 / 95 str. 2 do 7. I u njegovim predavanjima G-in Vener, uvek govorio da mu polunastavak služi kao mednu kapu, koji ga nikad nije vrcao. Ja sam tada razmišljajući sa biološke tačke gledišta i mojih istraživanja kako bi došao do najbolje rešenje, ja sam tada bio pristalica da medna kapa bude minimum 10 cm. u kontinuitetu na normalnom nastavku kao što je plodište DB košnice. Takvo iskustvo sam stekao još na početku mog pčelarenja sa mojom prvom DB košnicom, odnosno kako pokazuje šema 1 prirodno – biološkog društva, jer u suprotnom zimsko klube pčelinjeg društva kod jakih i dugih zima, pogotovo u drugom delu zime kad počne leglo, pčele ne napuštaju leglo i u nedostatku dovolno hrane u normalnom nastavku, pčele su osuđene da uginu jer zimsko klube je odvojeno od medne kape. Pčela da bi došla do hrane u polunastavku koj bi bio gore, treba da pređe put od najmanje 5 cm. (Satonoša rama od nastavka 2 cm., Venerova šema 1 prazan prostor između nastavka i polunastavka 1,2 cm., donja letvica od rama polunastavka 1 cm, što ukupno iznosi oko 5 cm. ) što na tom putu ona će se ohladiti, njena temperatura pasti ispod 13o C i tako postaje nepokretna i kroz izvesno vreme ona ugine i padne na podnjači ili ostanu mrtve na samom ramu sa glavama uvučene u ćelije. Kod vrlo hladnih zima, kao što je to
bila i 2005 na 2006 u Maradiku, tačnije od 16 novembra 2005 do 18 februara 2006 (ukupno 94 dana) nije bilo pročisnog izleta pčela i neminovno dolazi do uginuća slabijih društava. Prilikom zazimljavanja moramo da razmišljamo prvenstveno za takve ekstremne godine. Kod hladnih i dugih zima klube se ne premešta ni na druge ramove sa medom i u samom nastavku. Zbog ovakvih naučnih i praktičnih saznanja koje sam ih stekao, a imao sam i spoznaje o biološkom ponašanju pčelinjeg klubeta u zimskom periodu, ja sam od 1975 god. uveo polunastavak u sistem dvomatičnog pčelarenja obavezno ispod normalnog LR nastavka. Logično razmišljanje u pčelarstvu ne može da ima veliki uspeh, ako ne primenimo naučne biološke i praktične sponzaje do kojih sami moramo da dođemo. Samo kopiranje nekoga u tehnologiji pčelarenja, ne znači da ćemo imati i iste uspehe, dok sami ne dođemo do takvog saznanja. Kada imamo blagih zima i kada pčele barem jednom u 30 dana imaju pročisni let, kao što su to bile mnoge zime, a karakteristična je bila 2006/2007 u Maradiku, tada uopšte nije važno kako smo ih zazimili, kakvim medom smo ih zazimili, one će ostati u životu. Svaki pčelar Uginulo društvo prilikom zazimljavanja mora da razmišla da će svaka zima biti ekstremna i mora sprovesti određena pravila koja ih nauka dala i preporučuje da ih primenjujemo. PRAVILA ZA PREZIMLJAVANJE Krajem leta, tačnije od sredine avgusta počinje priprema za sledeću pčelarsku godinu. Pčelar krajem leta i početkom jeseni mora da ispuni osam osnonih pravila u pipremi košnica za pravilno prezimljavanje i rani prolećni razvoj društava, a to su: 1. Mladu, genetski produktivnu i higijensku maticu; 2. Brojno jaka društva sa 20.000 – 25.000 pčela; 3. Dovoljnu količinu rezervne hrane, 18 – 22 kg meda i minimum oko 1.800 cm2 polena u vidu perge; 4. Gornje leto, odnosno gornja ventilaciju; 5. Dobar i lak prelaz pčela između ramova; 6. Vodu po potrebi; 7. Ulazi u košnice moraju biti zaštićene od ekstremnih vetrova; 8. Zdrava pčelinja društva.
Mlada prod. matica Gornja ventilacija Pojilo obavezno u proleće
Perga na ramu
Ako se sve ovo obezbedi prilikom pripreme za zimu, onda nema razloga za zabrinutost kako će pčelinja društva prezimeti i kako će se na proleće razvijati. Naši pašni uslovi su vrlo kratki, svega tri meseca, od maja zaključno sa julom i moramo maksimalno da ih iskoristimo. Nasuprot ovome devet meseci, od avgusta zaključno sa aprilom, pčelinja društva pripremamo, razvijamo i negujemo da bismo u naredna tri meseca vratili uloženi trud i višestruko zaradili i pokazali našu rentabilnost i profitabilnost. Ovo lako možemo da postignemo, samo ako poznajemo BIOLOGIJU PČELINJEG KLUBETA i visoku tehnologiju. Ko ovako ne radi i nije pčelar, nego samo čuvar košnica sa pčelama. Needukovan pčelar je sebi najveći neprijatelj. PROŠIRIVANJE LEGLA
Šema 1 Kod normalnih društava, krajem marta ili početkom aprila, tačnije posle cvetanja vrbe, kad pčele zaposednu sve ulice desetoramnog nastavka, između nastavka i polunastavka dodajem nov nastavak (5 odnosno 6) sa izgrađenim saćem (Šema 1). Dodavanje nastavka traje vrlo kratko, ne više od jedan-dva minuta. Budući da je to period punog razvoja i širenja legla, pčele će maticu brzo spustiti u dodati nastavak i tu će produžiti da polaže jaja. Ako vremenske prilike dozvoljavaju, kada je dnevna temperatura iznad 20 stepeni, dva okvira s otvorenim leglom spuštam u donji nastavak (6), odnosno gornji (5), kako bi matica brže sišla dole i povećala broj polaganje jaja. Dodavanjem drugog nastavka u oba društva (5 i 6), košnica je praktično prostorno pripremljena za bagremovu pašu. Postoji još jedan način proširivanja legla kod normalno jakih društava. Ako u polunastavku ima četiri-pet poluramova s medom, tada se polunastavak 2 i 4, stavljaju iznad dodatnih nastavaka 5, odnosno 6, a plodišta 1 i 3, dolaze sasvim dole do podnjače. Med u polunastavku kao najbolji toplotni izolator, zadržava toplotu koja se stvara u plodištima 1 i 3 i prelazi u novo dodatih nastavaka 5, odnosno 6.. Zbog toga se u dodatim nastavcima stvara odlična mikroklima i matica vrlo brzo dolazi u nastavak 5, odnosno 6, i tu počinje da proširuje leglo do bagremove paše. Ako društva krajem marta nisu jednako razvijena – jedno je jako, a drugo slabo, ne dodaju se novi nastavci, nego se zamenjuju mesta. Gornje (1 i 2) i donje (3 i 4) društvo zamenjuju mesta, odnosno vrši se dislokacija zajedno sa polunastavcima, tako da nastavak 1 i polunastavak 2 dolaze na podnjaču, a nastavak 3 i polunastavak 4 dolaze iznad snelgrove pregrade, ili žičane pregrade ili matične rešetke, zavisno koju tehnologiju pčelar primenjuje (Šema 1 samo obrnuto)
U drugoj polovini aprila pripremam odgajivačno društvo za izgradnju matičnjaka, kako bi mlade matice bile spremne za oplodnju u vreme bagremove paše, oko 10-15.maja. Odgajivačko društvo pripremam po Brader-Adamovoj metodi koje je već opisano. PRIPREMA PROIZVODNIH DRUŠTAVA ZA PRVU PAŠU
Šema 2
Šema 3
Kad se cvet bagrema zabeli, četiti-pet dana pre bagremove paše, pčelinja društva pripremam za proizvodnju meda, polena, propolisa i matičnog mleča. To radim na sledeći način (Šema 2) u donje plodište (6) stavljam dva okvira s otvorenim leglom i maticom i osam okvira bez legla, s nešto meda. Preko tog nastavka postavljam matičnu rešetku, a nad nju polunastavak (4), pa nastavak (3) sa svim zatvorenim leglima donjeg društva. Iznad postavljam polunastavak (2) gornjeg društva, pa nastavak (1) sa zatvorenim leglom gornjeg društva. Preko njega Snelgrovu ili žičanu pregradu, a iznad nje plodište (5) gornjeg društva s dva okvira otvorenog legla i maticom i tu stresem sve mlade pčele gornjeg društva. Na Snelgrovoj ili žičanoj pregradi zatvorim leto koje usmerava izletnice nagore, a otvorim drugo leto koje izletnice usmerava nadole. Pozadi otvorim leto za mlade pčele. Često mi na predavanjima postavljaju pitanje zašto radije stavljam žičanu pregradu, odnosno nekad matičnu rešetku. Odgovor je: izletnice gornjeg društva, ako je stavljena žičana pregrada, radije ostaju u nastvku 1 i tu skladište nektar, jer osećaju miris svoje gornje matice. Znači, raspored pčela u košnici je pravilniji. Ako stavim matičnu rešetku onda postaje klasično dvomatično društvo, stim što matice ostaju jedna dole, a druga gore, a između zajedničko medište. Sa ovakvim sistemom pčelarenja sa žičanom mrežom ili matičnom rešetkom faktički prestavlja kombinacija između DVOMATIČNOG sistema pčelarenja i DVOJNOG sistema, što se ja i razlikujem od G-na Velepčelara Ivana Venera koji isključivo pčelari dvojnim društvima razdvojenim Snelgrovom pregradom. Pošto gornje društvo ostaje bez izletnica kod pčelarenja sa snelgrovom ili žičanom pregradom, tu postavim i ram – hranilicu sa šećerno-mednom pogačom, da stimuliše maticu na polaganje jaja, a kada stavljam Matičnu rešetku onda nema Ram hranilicu. Kada se gornje društvo razvije i dobije izletnice, na gornje leto postavim sakupljač polena, a ispod poklopne daske mrežu za sakupljanje propolisa. Ako se pokaže da je paša izuzetno dobra, iskoristim donje društvo za proizvodnju voska tako što dodajem novi nastavak (7) sa satnim osnovama, s tim da naizmenično izmešam ramove s nastavcima (3 i 1) i to, ram s medom, ram sa satnom osnovom (Šema 3) U nastavku 3, može da se proizvodi i matičnu mleč sa 80 plastičnih matičnjaka (Vidi tačku 11 kod Dodatnih delova u II tehnologiji) u koje se presađuju dvodnevne larve i svakih 48 do 60 časova, može da se izvadi 20 - 25 grama matičnog mleča od jedne košnice.
Kad ovako pripremim pčelinja društva pre bagremove paše, isključen je svaki rojidbeni nagon za narednih 20-30 dana, a prinos svih pčelinjih proizvoda ukoliko želimo i znamo da proizvodimo, je odličan za vreme bagremove paše, a i narednih paša. PROIZVODNJA MATICA Istovremeno s pripremom društva za bagremovu pašu pripremam i Rošfusove oplodnjake za proizvodnju matica. Završetkom bagremove paše imam oplođene matice, od kojih formiram nukleuse sa po četiri, pet ili šest okvira. Mlade pčele koristim iz normalnih društava, a to su one pčele koje prave bradu na rešetkastoj podnjači. Isto tako iz normalnih društava mogu da se uzmu po dva-tri okvira sa zatvorenim leglom, bez biološke štete po društvo i prinosu pčelinjih proizvoda. Biološki je opravdano da se od jednog jakog društva napravi jedan roj, odnosno nukleus. Posle suncokretove paše sređujem društva za narednu godinu, s tim da prvo obavim tehnološko-biološko suzbijanje varoe. Ovom metodom oslobodim pčelinja društva od varoe 85 % i ispunjavam 8. zahtev – da pčelinja društva budu zdrava. Zatim spajam dva društva, gde ostavim da same pčele odaberu bolju maticu. Moja iskustva pokazuju da u 80 odsto slučajeva odaberu mladu, a u 20 odsto staru maticu. Time sam ispunio zahtev 1 i 2. Zahtev 3 ispunjavam od 15. avgusta do 15. septembra. U drugoj polovini septembra pčelinje društvo izgleda kao na slici 10, s tim da kasnije odozgo dodam novopripremljeno društvo i ponovo sam došao na početak. Od 1988 god. u sistem mog pčelarenja uvodim KOMBINIRANU METODU PČELARENJA SA LR. KOŠNICOM koja metoda detalno će biti obrađena i opisana kao ČETVRTA MOJA TEHNOLOGIJA..
PRIPREMA ZA GLAVNU BAGREMOVU PAŠU Kod ovako pripremljenih jakih pčelinjih društava, leglo sa pojavljuje već krajem januara, ili ako je zima jako hladna onda početkom februara. Najbolja stimulacija jakog društva za brže i dobro razvijanje je dovoljna količina dobre hrane (20 - 25 kg meda i minimum 1780 cm2 cvetnog praha). Potreban minimum polenovog praha garantuje da gubitak pčela preko zime ne bude veći od 5%. Do sredine aprila leglo bi trebalo da je lepo razvijeno i da preovlađuju mlade novoizležene pčele. U ovom periodu se zaokružuje potrebna biološka celina 2 : 1 u korist kućnih mladih pčela u odnosu nad izletnicama. Isto tako u ovom periodu, kao i preko cele sezone, rezerve hrane ne smeju da padnu ispod 10 kg. U suprotnom mora da se prihranjuje i održava potreban minimum koji je dala nauka i praksa za normalni razvoj žlezdi koje luče matični mleč i vosak. Ova dva pčelinja proizvoda, normalno sa prisustvom dovoljnih količina meda su najvažniji za rađanje podmladka. Ako se rezerve meda i polena smanje ispod potrebnog minimuma, u pčelinjem društvu počinje instiktivna štednja, čime se narušava metabolizam, društvo se slabije razvija, a to znači da mlade pčele proizvode manje matičnog mleča (potrobnog svim larvama prva tri dana) i voska. Matica se slabije hrani, a samim tim slabije nosi jaja i društvo stagnira, odnosno ne razvija se onom brzinom kojom želimo. Ovo navodim jer želim da pčelarima usmerim pažnju na važnost biologije pčelinjeg društva, koja je jako važan momenat zbog određivanja vremena za proširivanje prostora u košnici. Pčelar mora sam da oseti i tako odredi kada to proširenje trba da se uradi. Svako prerano dodavanje nastavka i proširenje legla sa ramovima sa izgrađenim saćem ili satnim osnovama, može da izazove prehlađivanje legla i pojavu raznih bolesti, dok svako kašnjenje će
se odraziti pojavom prirodnog nagona rojenja. Ovo je posebno važno ako je pčelar sa svojim košnicama smešten u oblastima sa dobrim pašnim uslovima za rani i brzi proletnji razvoj. (Ja sam u Maradiku vrlo zadovoljan) Cvetanje voća i rana livadska paša u prisustvu uljane repice, deluju posebno stimulativno na razvoj i jačanje društva. To je ustvari vreme kada se u ovoj kombinovanoj metodi vrši proširivanje odnosno dodavanje jednog polunastavka br. 3 i nastavka br. 4 (Vidi crtež 6) To se radi na sledeći način:
Crtež 6
Crtež 8
Crtež 7
Crtež 9
Crtež 10
Crtež 11 Crtež 12 Crtež 13 Na podnjaču se prvo stavlja prazni polunastavak 3, a na njega plodište 2 zajedno sa maticom, a na nju prazni nastavak (4) i na kraju polunastavak (1) koji je bio ispod plodišta sa dosta hrane. U nastavak 4 pored izgrađenog saća, stavlja se i dva do tri rama sa satnim osnovama, da bi zadovoljili biološki nagon mladih pčela koje izlučuju vosak. Ako se uspe (ako vremenski uslovi dozvole) da se u nastavak 4 iz plodišta 2 stavi dva rama sa zatvorenim leglom, učinili smo mnogo. Sa ovim proširenjem, sa nastavkom 4, dobija se veliki prostor. Ovaj prostor je potreban za smeštaj viška mladih pčela koji vrše pripremu, odnosno čiste izgrađeno saće da bi matica počela da nosi jaja, a takođe taj prostor služi da prerađeni nektar pčele skladiraju u
medište. Sa dva rama izgrađenog saća koji su stavljeni u plodište 2, omogućavam veći pristup kiseonika u leglo, a time se smanjuje angažovanje mladih pčela koje ventiliraju i troše veliku količinu nektara. Polunastavak 1 sa medom se stavlja najvišlje da bi zadovoljio instikt pčela da hranu skladiraju iznad legla. U praznom prostoru nastavka 4, zbog meda u polunastavku 1 popraviće se mikroklima i pčele će ga sa zadovoljstvom popunjavati s medom iz polumedišta 3 i plodišta 2, gde ga nose izletnice i tako će oslobođati prostor matici za nošenje jaja. Leglo u plodištu (2) dolazi do same satonoše. Plodište 2, koje ima 60000 ćelija (10 X 6000), sasvim je dovoljno da matica zadovolji biološki maksimum, čak i najplodnije matice koja dnevno nosi 2000 – 2500 jaja. Ako znamo da biološki ciklus razvoja pčele radilice traje 21 dan, to znači da nam je potrebno od 42000 do 52000 ćelija, što je sasvim dovoljno za dobar razvoj. Ako imamo u vidu polunastavak 3 koji je ispod plodišta i koji služi za smeštaj sveže donesenog nektara sasvim je dovolno. Ako se matica popne u nastavak 4, a dešava se, nemam ništa protiv. Ova operacija je obično jedinstvena operacija kod pčelinjih društava pre bagrema. Ovako se pripremaju pčelinja društva i za selidbu i u ovakvom stanju se sele. Ipak moje opredelenje je stacionarno pčelarenje sa visokom tehnologijom na boljem pašnom području sa visinskom razlikom. U ovom periodu pripreme društva za bagremovu pašu, pripremam i odgajivačko društvo za odgoj matica. ODGAJIVAČKO DRUŠTVO PO SISTEMU BRADER -ADAMOVE - METODE Odgajivačko društvo pripremam na sledeći način: Odabirem jedno srednje pčelinje društvo koje je na dva LR nastavka. Plodište svedem na jedan nastavak sa deset ramova. U ovaj nastavak stavim ram sa maticom zajedno sa pčelama i ostalih šest ramova sa leglom. Ostala tri rama koje stavim sa zatvorenim leglom bez pčela su iz drugih košnica. Preko ovog nastavka stavljam matičnu rešetku i jednu novinska hartiju, pa preko toga stavim jedan nastavak sa sedam ramova sa leglom iz drugih košnica zajedno sa pčelama bez matice. U ovom nastavku stavim dva rama sa polenovim prahom, koji ga čuvam preko zime na temperaturi dubokog zamrzavanja (ko nema ovakve ramove može da doda dva rama sa polenom iz drugih košnica), kao deseti ram dodajem RAM-HRANILICU sa medno šećernom pogočom. Ovu košnicu (odgajivačko društvo) ga pokrijem KOMBINOVANIM ZBEGOM. Ovako pripremljeno "SUPER" društvo koje treba da gradi matičnjake ima 17 ramova sa leglom, 2 rama sa polenom i 1 ram-hranilicu sa medno šećernom pogačom. Pored ovoga, svaki treći dan u hranilicu koja je montirana u kombinovanom zbegu dajem po jedan litar meda razređenog u vodi u odnosu 1:1. Posle osam dana pregledam gornji nastavak i svi prisilno izvučeni matičnjaci uništim na taj način što sa svakog rama prethodno otresem pčele da ne bi slučajno ostao neki matičnjak. U donjem nastavku, gde se nalazi matica, društvo se zbog velikog broja pčela uveliko sprema za rojenje i posle nekoliko dana dostiže najoptimalnije stanje za izgradnju matičnjaka. Petnaestog dana vršim poslednje primreme odgajivačkog društva koje će graditi matičnjake. Za svaki slučaj gornji nastavak pregledam još jedanput da ne bi ostao još neki matičnjak. Zatim taj gornji nastavak postavim ga na novu podnjaču koju je postavim pored odgajivačkog društva. Donji nastavak sa maticom premestim nekoliko koraka u stranu, a na to mesto stavim podnjaču sa gornjim nastavkom. Zatim pronađem maticu i privremeno taj ram ostavim sa strane. Pčele sa ostalih sedam ramova iz ovog nastavka istresem pred leto košnice-nastavka koji se nalazi na starom mestu (odgajivačko društvo), a ramovi sa otvorenim i zatvorenim leglom vraćam u košnice iz kojih sam ih uzeo, ili u slabije košnice na pčelinjaku. Nastavak gde se nalazi matica, sa tri rama sa leglom i pčelama ostavim na novo mesto gde sam prethodno pomerio na pčelinjaku. Društvo koje treba da gradi matičnjake sada ima veliki broj pčela skupljačica nektara i ogroman broj mladih pčela, kao i hrane u izobilju. Ovo "SUPER" društvo u jako razvijenom stanju
roidbenog nagona, bez matice, bez otvorenog legla, je u idealnom stanju da neguje presađene larve uzete od odabranog društva koje se najhigijenskije odnosi, koje ima izražen nagon nošenja nektara i polena i koje je po prirodi mirno. Iz odgajivačkog društva izvadim ram-hranilica, ostale ramove pomerim i u sredini pored ramova sa polenovim prahom napravim mesto gde ću staviti ram sa veštačkim matičnjacima dali po Jenterovim ili Dulitlovom sistemu posle nekoliko sati kada se društvo smiri, odnosno u popodnevnim satima. Presađivanje larvi radim, kako sam naveo po JENTEROVIM ili DULITLOVOM sistemu u plastične matičnjake. Kada ram sa prenesenim larvama iz JENTEROVOG aparata ili sa presađenim larvama po Dulitlovom načinu stavim (60 – 80 matičnjaka) u novo stvorenom ODGAJIVAČKOM DRUŠTVU ne postoji mogućnost da larve od Jenterovog aparata starosti 10 časova ili presađene larve po Dulitlovim načinom ne starije od 20 časova, budu zanemarene prvih nekoliko sati da ne budu hranjene sa odgovarajućim matičnim mlečom, kao što je slučaj kod drugih metoda. Prihranjivanje razređenim medom u vodi u količini od 1 litra nastavim i to svaki drugi dan u sledećih šest dana, dok se matičnjaci ne zatvore. U popodnevnim časovima jedanaestog dana od presađivanja larvi matičnjaci se dodaju u ROŠFUSOVE OPLODNJAKE, koji se formiraju istog dana pre podne sa po dva rama. Rošfusove oplodnjake formiram na mestu 10 do 15 društava koja su ostala slabija, odnosno koja se nisu dovoljno razvila za proizvodnju pčelinjih proizvoda. Na podnjaču se postavlja Rošfusova rešetka, pa na nju Rošfusov nastavak sa tri pregrade, koji je podeljen na četiri dela. Tako se dobije 40 do 60 oplodnjaka sa po dva rama i to jedan sa leglom i jedan sa medom. Na svaki oplodnjak se stavlja poklopac koji je napravljen tako da može da primi medno-šećernu pogaču. Matice izlaze posle dva dana od kad postavim zrele matičnjake i izvršim kratak i brz pregled kako bi video da nije neka matica falična, invalid tj. dali su krila, tri para nogu i drugo normalno razvijeni. Posle 10-15 dana treba da budu oplođene i da počnu da nose jaja. Ukoliko matica nije oplođena ili je nestala, stavlja se novi matičnjak. Prva partija matica obično se oplodi u vreme cvetanja bagrema. To znači da u vreme bagremove paše počinje komercijalna proizvodnja meda, matica, matičnog mleča, propolisa, polenovog praha, voska i veštačkih rojeva. (RAD SA ROŠFUSOVIM OPLODNJACIMA posebno je obrađen u ovoj skripti) BAGREMOVA PAŠA Na tri do pet dana pre bagremove paše dodajem još jedan nastavak 5 popunjen mladim izgrađenim saćem, a između tih ramova može da se nalazi i pet ramova sa satnim osnovama i to naizmenično postavljeni. Taj nastavak 5 postavlja se iznad matične rešetke iznad plodišta 2. Kod ove operacije, sa biološkog gledišta kao i za veće prinose, neophodno je potrebno da pčelar iz plodišta (2) izvadi dva do tri a možda i četiri rama sa pretežno zatvorenim leglom bez matice i da ih stavi u nastavak 5. Za vreme bagremove paše jednom dobro razvijenom društvu potrebna su dva do tri medišna nastavka, a to se dobija sa postavljanjem nastavaka 4 i 5. Ovaj postupak je neophodan za dobro iskorištenje bagremove paše (naravno uz dobro i vlažno vreme bez vetra). U nastavku 4 u bagremovoj paši ukoliko mi dozvole vremenske prilike, obično proizvodim matičnu mleč sa posebnim ramom sa 70 – 80 plastičnih matičnjaka koga postavim u medištu 4. Crtež 7 ili 8 Ako je paša izuzetno dobra, a vaga 4 dana pokaziva unos nektara od preko 2 kgr. dodajem još jedan nastavak 6 (Crtež 8) sa satnim osnovama iznad matične rešetke i maksimalno iskoristim biološki nagon mladih pčela za proizvodnju voska, ali tako što ramove sa satnim osnovama naizmanično pomešam sa ramovima iz nastavka 5. Dodavanjem nastavka 6 maksimalno zaposlim mlade pčele na izgradnju voska i time sprečavam rojidbeni nagon. Radi svake sigurnosti da ne bi slučajno došlo do roidbenog nagona izvadim dva, tri do četiri rama sa zatvorenim leglom iz plodišta 2 u nastavak – medište 6, a mesto ramove sa
leglom koje sam izvadio iz plodišta 2 stavljam ramove sa mladim izgrađenim saćem. Suština svih operacija koje sam uradio do završetka bagremove paše je bila u tome da u društvu ima dovoljno prostora kao i da zaposlim mlade pčele da ne bi krenule u roidbeni nagon. U vreme cvetanja bagrema nikako ne bi smelo da dođe do pojavljivanja matičnjaka, a to kontrolišem po izletu i doletu pčela na leto i eventualno kontrolisanim pregledom plodišta sa donje strane. Ovako pripremljena pčelinja društva su u stanju da za kratko vreme (10 dana) donesu i preko 60 kg. nektara, ako pašne i vremenske prilike dozvoljavaju. U slučaju pojavljivanja roidbeni nagom pomoću Rošfusovog sistema sprečavam roidbeni nagon u roku od 24 časa i unos nektara se vraća kao i kod ostalih društava. POSTUPAK ZA SPREČAVANJE ROIDBENOG NAGONA (Crtež 9) Plodište 2 i polunastavak 3 (crtež 7 ili 8) sklanjam na stranu i na njihovo mesto dolaze polunastavak 1 (Vidi crtež 8) i nastavak-medište 5 ili 6 sa Crteža 7 ili 8 dolazi iznad polunastavka 1 i taj nastavak 5 ili 6 sa crteža 7 ili 8 dobija novu oznaku plodište broj 2. (Vidi Crtež 9) U plodištu 2 (Crtež 7 ili 8) obavezno tražim maticu koju brzo je pronalazim jer je obeležena i zajedno sa ramom sa zatvorenim leglom, gde nema matičnjaka, stavlja se u nastavak 6, odnosno sada plodište 2 (Crtež 9) mesto jednog rama. Na taj nastavak stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju medišta 5 pa 4, pa polunastavak 3, koji je bio ispod plodišta 2 sa crteža 7 ili 8. Iznad polunastavka 3 stavljam Rošfusova pregrada (RP) pa Rošfusov nastavak – telo 7 (RT). U svaki od četiri oplodnjaka stavlja se po jedan ram sa matičnjacima iz plodišta 2 i po jedan ram sa medom iz nastavka 5 ili 4, time što mesto njih stavljam ostala četiri rama sa leglom iz plodišta 2. Za 24 časa gubi se roidbeni nagon i društvo normalno počinje da radi na medu, a u Rušfusovom telu proizvode se matice. Obično se oplode tri a retko sve četiri matice ali se i to dešava. U ovakvoj roidbenoj košnici vrši se veštačko rojenje sa prirodnim matičnjacima, za razliku od drugih, gde se ovo radi posle bagremove paše. UVOĐENJE NOVE MATICE I STVARANJE DVOJNA DRUŠTVA (Crtež 10) Po završetku bagremove paše oduzimaju se medišta, obično 4 i 5 a u dobrim godinama i 6 (crtež 8), izvrcaju se, a posle toga vrši se priprema za uvođenje nove matice, odnosno vrši se veštačko rojenje, sa ciljem da se zadovolji biološki nagon za rojenjem. To se radi na sledeći način (Vidi crtež 10): Na podnjaču se prvo stavlja polunastavak 1 sa crteža 7 ili 8 sa nešto meda koji se nikad ne cedi. Na njega se stavlja nastavak - plodište 4. Iz plodišta 2 ( iz Crteža 7 ili 8) uzimaju se tri do četiri rama sa leglom (pretežno otvoreno) zajedno sa starom maticom koja se posebno traži i stavlja se u nastavak – plodište 4, i dopunjava se sa praznim izvrcanim ramovima od meda. Na njega se stavlja Snelgrova pregrada (SP), a na nju se stavi pčodište 2 sa crteža 7 ili 8, sa preostala 2 do 3 rama, sada sa pretežno zatvorenim leglom, dopunjenim praznim ramovima koji su ostali iz nastavka 4 ili 5. Na isto staro plodište 2 (Crtež 10) u kavezu stavljam mladu oplođenu maticu, a preko matične rešetke (MR), stavljam polunastavak 3 koji je i do sada pripadao tom društvu, a nalazio se na podnjači crteža 6 ili 8. Matična rešetka se ovde postavlja sa ciljem da mlada matica ne ode u polunastavak 3 i zalegne ga sa jajima. U donje društvo gde je stara matica, pretežno ostaju sve pčele koje su bile u gornjem polunastavku 1 (Crtež 7 ili 8) i sve izletnice koje se vraćaju sa paše na svoje staro donje leto. Pošto u plodištu 2 ima pretežno zatvoreno leglo, brzo će se pojaviti i mlade pčele, iz dodata 3 do 4 rama iz plodišta 2. iz crteša 7 ili 8 Donje društvo, sa polunastavkom 1, gde ima dovoljno hrane sa dovoljnom količinom polenovog praha, koga u junu mesecu ima dosta, stara matica povešće društvo u intenzivni razvoj. Gornje plodište 2 ima isto tako 2 do 3 rama sa pretežno zatvorenim leglom i sve mlade pčele, i to predstavlja idealan roj za primanje mlade matice koju smo je dodali u kavezu. Za dodavanje matice koristi se bilo koj kavez. Ja koristim Jenterov plastični kavez za matičnjake,
koji se odozgo zatvaraju sa žutim držačima, na osnovi za matičnjake u koje se stavlja pogača. Ovako pripremljeni kavez se pričvršćuje između ramova i pčela. Za jedan do dva dana kad pojedu pogaču, pčele će osloboditi mladu maticu. Prijem matica je 100%. Mlada matica posle malog stresa brzo počinje da nosi jaja i za kratko vreme mlade pčele postaju izletnice, a od pretežno zatvorenog legla koje sam ostavio, izvešće se kućne pčele, čime brzo zadovoljavam biološku celinu i društvo će se lepo razvijati. U slučaju da se pri izvođenju spomenute tehnološke operacije veštačkog rojenja naiđe na neko društvo koje ima povučene prirodne matičnjake vršim tehnološku operaciju koja je opisana na crtežu 9. SLEDEĆE PAŠE Pre početka druge paše, košnice proširujem na taj način što se na donje plodište 4 (crtež 11) postavim matičnu rešetku (MR), a na nju dva prazna nastavka 5 i 6 sa ramovima sa izgrađenim saćem. Na te nastavke umesto Snelgrove pregrade sada postavljam žičanu pregradu (ŽP), a na nju postavljam društvo koje se do sad nalazilo u gornjem položaju Crteža 10. Istovremeno preko leta na žičanoj pregradi usmeravam pčele izletnice prema dole. Sve izletnice iz gornjeg društva prelaze u medište 5 donjeg društva i nose nektar. Pčele izletnice iz gornjeg društva pošto osećaju miris svoje bivše svoje matice, nektar skladiraju u natavak 5 (Crtež 11). Sada je donje društvo značajno pojačano i spremno za drugu i naredne paše, stim što, kada god je potrebno, usmeravam pčele izletnice iz gornjeg društva u donje. Gornje društvo sa mladom maticom brzo se ojačava i mlade pčele iz tog društva izleću na leto sa suprotne strane. Pčelinje društvo koje je pripremljeno na ovakav način nije smanjilo svoju jačinu za donošenje nektara, već naprotiv ono je odlično društvo sa mogućnošću donošenja velikih količina nektara (ako pašne i vremenske prilike dozvole). Posle sazrevanja meda oduzimam medišta 5 i 6 i idu na centrifugiranje meda. Na njihovo mesto, može a ne mora u zavisnonsti od pašnih i vremenskih prilika, kao i od jačine društva, stavljam jedan ili dva nastavka ili jedan nastavak i jedan polunastavak sa izgrađenim saćem koje je namenjeno za prihvat pčela iz donjeg durštva i smeštaj eventualnih dopunskih prinosa nektara sa livade i sl. Tehnološka operacija sa dodavanjem jednog sprata izgleda kao na crtežu 12. Polunastavak 1 i plodište 4 ostavljam ih na istom mestu, na podnjači. Iznad plodišta 4 stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju jedan nastavak (5) sa izgrađenim saćem, a na njega žičanu pregradu (ŽP). Na tu žičanu pregradu postavljam gornje društvo sa natavkom 2, matičnom rešetkom i polunastavkom 3. U ovakvom položaju iskorišćava se i suncokretova paša. Ukoliko je paša bila dobra medište broj 5 iz donjeg društva i polunastavak 3 iz gornjeg društva idu na centrifugiranje. Posle suncokretove paše vršim tehnološku operaciju, kojom pripremam društva za zazimljavanje prema crtežu 13.
Na podnjaču prvo stavljam polunastavak 1, na njega plodište 2 sa gornjom mladom maticom, pa na njega preko matične reštke prazni nastavak 5. Mesto žičane pregrade (ŽP) sada stavljam matičnu rešetku, a na nju donje plodište 4 sa starom maticom. Iznad druge matične rešetke stavim natavak 5 sa ram-hranilicom, a u njoj pogača od oko 3 kg.Pogača u ovom periodu služi kao stimulacija za obe matice da ne bi došlo do smanjenja nošenja jaja zbog obično sušnog perioda. Sada sam praktično oba društva spojio u jedno klasično dvomatično društvo razdvojeno matičnim rešetkama. Tako ga ostavljam da još jedno određeno vreme obe matice nose jaja i jačaju društvo sa mladim pčelama koje ću ih iskoristiti u drugoj polovini avgusta da prerade šećerni sirup. Na
Crtež 14 suncokretovoj paši izletnice se smanjuju.
Crtež 15
Crtež 16
Posle ovoga dolazi pretposledna operacija (Vidi crtež 14) kada praktično spajam dva društva u jedno sa mladom i starom maticom bez ikakvih mirisa ili novinskih hartija jer za to nema potrebe. Ovo društvo se ponaša kao društvo kada se vrši tiha zamena matica sa majkom (starom maticom) i ćerkom (mladom maticom). Ovo društvo sa 2 matice ostavljam ga toliko dugo, koliko to pčele radilice dozvoljavaju. Spajanjem oba društva ostavljam mogućnost pčelama da same odaberu maticu sa kojom će prezimiti. Ova tehnološka operacija je biološki opravdana ako je uporedimo sa efektima prirodne tihe zamene kad se u jednom gnezdu nalaze dve matice. Moja iskustva pokazuju da u 80% slučajeva ostaje mlada matica, a u 20% slučajeva ostaje stara matica U ovakvom obliku pčelinje društvo ostaje do perioda od 15 do 20. avgusta, kada ga svodim na polunastavak 1 i nastavak 2 plus jedan prazan nastavak i u njemu dve ram-hranilice (jedna sa pogačom a druga služi za dodavanje sirupa, ( crtež 15). Ukoliko je broj ram-hranilica nedovoljan koritim kombinovanu zbeg hranilicu koja može da primi do 2 kg hrane (crtež 16). i tako zazimim Pčelinja društva.
