Interferencija Svetlosti

INTERFERENCIJA SVETLOSTI •

•

Interferencija svetlosti je pojava međusobnog pojačavanja ili slabljenja svetlosti u slučaju kaa se va svetlosna zraka nađu u istoj tački u prostoru. Pojava interferencije svetlosti, može se javiti u trajnom obliku obliku samo sa koherentnom svetlošdu (svi zraci osciluju u istoj fazi).

•

•

U takči u prostoru do koje dospevaju 2 svetlosna zraka dolazi do njihovog slaganja tj do interferencije. Amplituda rezultujudeg oscilovanja svetlosnog talasa iznosi:

Ako razlika u fazama dveju oscilacija svetlosti ostaje ista u svakoj tački prostora, svetlosni talasi se nazivaju koherentnim, a ako se ta razlika neprekidno menja po vrednosti sa vremenom u istoj  tački  tj u raznim tačkama u prostoru u istom trenutku vremena su nekoherentni .

Nekoherentni: Intezitet svetlosti: Jr=J1+J2 Koherentni: Intezitet svetlosti: cos(Φ2- Φ1)>0, negde se javlja maximum cos(Φ2- Φ1)<0, negde se javlja minimum

Slučaj kaa su inteziteti svetlosti jenaki tj J1=J2 Tačka sa maksimumom inteziteta svetlosti J r=2J1 Tačka sa minimumom inteziteta svetlosti J r=0 Do konstruktivne interferencija odi de kaa 2 snopa ospevaju sa razlikama u fazama jednakim 2nπ, a destruktivne kada je razlika u fazama jednaka (2n+1)π.

Frenelov metod sa biprizmama

Frenelova metoda sa ogledalima

Položaj i rastojanje svetlih pruga zavisi o talasne užine svetlosti. Rastojanje pruga kod Frenelovih ogleda:

•

Do pojačanja svetlosti odi de ako je razlika u putu svetlosti jenaka celobrojnom umnošku talasne užine svetlosti tj. dsinα=kλ

•

Do estruktivne interferencije odi de ako je putna razlika jenaka neparnom umnošku talasne užine tj dsinα=(2k+1)λ

•

Ove jenačine omogudavaju a se izračuna talasna užina oređene svetlosti.