INSTALACIONI-OSIGURAČI

INSTALACIONI

OSIGURAČI PRIMENA, FUNKCIJA, OZNAKE I PODELA

OSIGURAČA; TOPLJIVI OSIGURAČI (TIPOVI, OSNOVNI DELOVI I PRINCIP RADA)

INSTALACIONI OSIGURAČI

OSIGURAČ Pojam osigurača je vezan uz namerno oslabljeno mesto (ili poseban uređaj) uklopljeno u električnu instalaciju, koje prekida napajanje instalacije u slučaju preopterećenja ili kratkog spoja.


Prema Omovom zakonu I = U/R

u slučaju kratkog spoja (kad se stezaljke izvora premost premostee debelim debelim provodnikom provodnikom)) tj. kad je otpor strujnog kruga izvan izvora = 0,

kroz izvor bi teoretski trebala poteći struja neizmerno velike ja čine. Kako međutim i u imeniocu ocu izraza post postoji oji tom slučaju u imeni unutrašnji otpor izvora Ri, struja će imati vrlo veliku, ali ipak ograničenu jačinu . Nazivamo je struja kratkog spoja.


utoliko iko manj manja, a, koli koliko ko je veći unutrašnji Ona će biti utol unutrašnji otpor izvora. Različiti izvori struje (baterija, transformator s ispravljačem, generatori, akumulator i dr.) imaju različite unutrašnje otpore ... Struja kratkog spoja je skoro uvek dovoljno jaka da razori izvor, pa

se u izvore ugrađuju osigurači koji prekidaju strujni tok ako struja kroz njih njih preraste preraste dozvolje dozvoljenu nu vrednost.

Prejake struje mogu oštetiti i potrošače , ali i instalacije, pa se i skuplji potrošači, kao kao i sve električne instalacije, štite odgovarajućim osiguračima.


PREKIDAČ ZA SVETLO

BATERIJA

INSTALACIONI

POTROŠAČ

OSIGURAČ Prosto strujno kolo sa izvorom izvorom i potrošačem; potrošačem; između izvora i potrošača su povezani instalacioni osigurač i prekidač prekidač za svetlo


U opštem slučaju razlikujemo visokonaponske i niskonaponske osigurače. Visokonaponski Visokonaponski osigurači se koriste za zaštitu energetskih postrojenja, dok niskonaponski imaju nekoliko područja primene. Mi ćemo se pozabaviti niskonaponskim instalacionim osiguračima.


INSTALACIONI OSIGURAČI Instalacioni osigurači su uređaji koji štite električne prijemnike

prekidanjem strujnog strujnog kola štićenog električnog električnog prijemnika prijemnika kada struja struja u kolu prekorači izvesnu vrednost, za određeno vreme. Da bi ovu svoju namenu na najbolji način mogla da ostvari, zaštita električnog prijemnika osiguračima mora da bude selektivna tj. da iz strujnog kola isključi samo onaj deo strujnog kola koji je u kvaru. Selektivnost se postiže tako što se osigurači postavljaju uvek ispred el. prijemnika koji štite, ali i a samim izborom osigurača (nazivne struje osigurača bližih električnim prijemnicima su manje od nazivnih struja osigurača koji su udaljeniji.


U jednoj električnoj instalaciji osigurači najveće nazivne struje postavljeni su kao glavni kućni osigurači. Manje nazivne struje su osigurači na razvodnim tablama, a najmanje oni osigurači koji osig os igura urava vaju ju sa sam m električni prijemnik.


Gde se postavljaju osigurači?

1. Osigurači se postavljaju na početku svake električne instalacije i na svim mestima gde se menja presek provodnika, sem ako je dužina voda manja od 1m ili kada osigurač postavljen ispred voda većeg preseka ujedno štiti i vod manjeg preseka 2. U trofaznim i monofaznim mrežama osiguravaju se fazni provodnici, dok se u nulti nulti (neutralni) provodnik zaštitni element ne ne sme ugrađivati 3. U kolima jednosmerne struje osiguravaju se oba pola Struja osiguranja određuje se prema opterećenju a na osnovu posebnih


Da bi ispunio svoju osnovnu namenu, instalacioni osigurač osigurač mora da bude takve konstrukcije da zadovolji sledeće uslove: ♠ da prilikom delovanja prekidanje strujnog kola električnog prijemnika izvrši u zatvorenom prostoru i da da onemogući eventualnu uspostavu električnog luka* na mestu prekida ♠ da se na vidljiv način pokaže da je osigurač reagovao i da je strujno kolo električnog prijemnika koji osigurač štiti isključeno ♠ da se na najjednostavniji način osigura strujna i naponska nezamenljivost (da se onemogući zamena pojedinih delova osigurača istim takvim delovima, samo veće nazivne struje i napona. * O električnom luku već je bilo reči u lekciji o prekidačima, a slikoviti prikaz električnog luka dat je na na narednim


PODELA INSTALACIONIH

OSIGURAČA Prema načinu na koji se vrši prekidanje strujnog kola električnih prijemnika – topljenjem specijalnog specijalnog umetka od tanke žice, žice, elektromagnetom ili termičkim dejstvom struje instalacioni osigurači se dele na:

♯ instalacione osigurače sa topljivim umetkom ♯ automatske instalacione osigurače* obzirom da su u *Termin automatski instalacioni osigurači nije sasvim ispravan s obzirom pitanju automatski prekidači prekidači u svojstvu osigurača osigurača – o tome detaljnije na slajdovima koji


OZNAKE INSTALACIONIH

OSIGURAČA Instalacioni osigurači moraju da nose sledeće oznake: † nazivnu struju u amperima † nazivni napon u voltima † naziv ili oznaku proizvođača † oznaku tipa osigurača


INSTALACIONI OSIGURAČI SA TOPLJIVIM UMETKOM Simboli topljivog instalacioni osigurača

Instalacioni osigurači sa topljivim umetkom prekidaju strujno kolo usled topljenja posebnog dela koji je za tu svrhu predviđen i dimenzionisan. Topljivi umetak (element koji se zamenjuje posle delovanja osigurača) jest jestee deo deo osi osigur guraača koji treba da se istopi kada osigurač proradi.


Prema IEC i drugima važećim standardima osigurači se, u opštem slucaju, dele prema:

• konstrukciji i • karakteristikama delovanja U skladu sa tim, prema konstrukciji razlikujemo dva tipa topljivih

osigurača: ✓ osigurače tipa D (za montažu na razvodnim tablama) ✓ osigurače tipa B (za ugradnju u električne uređaje i aparate) ✓ Poseban tip topljivih instalacionih osigurača su niskonaponski visokoučinski osigurači


Topljivi instalacioni osigurači tipa D Topljivi instalacioni osigurači tipa D se najčešće primenjuju za osiguranje električnih prijemnika u električnim instalacijama stambenih zgrada. Sastoje se od sledećih delova: - podnožja (osnove) (osnove) osigurača osigurača - topljivog umetka (patrone) osigurača sa čeonim kontaktima - ka kali liba bars rsko kog g pr prst sten enaa -

kape osigurača sa navojem


Izgled topljivog instalacioni osigurača tipa D

Primer razvodne table sa topljivim instalacionim osiguračima tipa D


Topljivi instalacioni osigurač tipa D


Podnožje (osnova) topljivih instalacionih osigurača tipa D Podnožje služi za učvršćenje osigurača i snabdeveno je stezaljkama za priključak dovodnih dovodnih provodnika. provodnika. Izrađuju se od porcelana. Prema položaju priključnih priključnih krajeva krajeva razlikujemo: UZ – univerzalno podnožje za priključak priključak provodnika provodnika sa spoljne strane strane

TZ – podnožje za priključak provodnika provodnika sa zadnje strane EZ – podnožje za za priključak sa prednje strane


Izrađuju se i specijalna podnožja: za vazdušni vod, podnožje zatezni izolator i sl.

Podnožja topljivih instalacionih instalacionih osigurača se izrađuju za sledeće nazivne veličine: nazivni napon 500 V i nazivnu struju 25,63,100 i 200A. Obeležavaju se sa: - D-II do 25 A, - D-III do do 63 63 A, A,

- D-IV do 100 A i - D-V 200 A.


Podnožja topljivih instalacionih instalacionih osigurač osigurač tipa D

UZ

TZ

EZ


Topljivi umetak instalacionog osigurača tipa D 8

4

3

2

1

7

6 Izgled topljivog umetka (patrone)

5

Poprečni Poprečni presek kroz kroz topljivi umetak: 1- podnožni podnožni kontakt, 2-telo mešavinom kvarcnog kvarcnog peska i liskuna umetka, 3- šupljina ispunjena mešavinom (vatrostalna (vatrostalna ispuna), 4-topljiva nit, 5- zatezna žica, 6 -signalno -signalno okce (zastavica), 7-opruga za izbacivanje zastavice, 8- čeoni kontakt


Topljivi umetak instalacionih osigurača osigurača tipa D se sastoji od tela umetka valjkastog oblika načinjenog od steatita ili porculana i dva kontakta. U unutrašnjosti umetka je cilindrična šupljina kroz koju prolazi topljiva topljiva nit osigurača. osigurača. Sama šupljina šupljina je ispunjena mešavinom kvarcnog peska i liskuna koja sprečava eksploziju umetka prilikom pregorevanja niti, niti, jer oduzima višak toplote toplote i time omogućava omogućava prekidanje strujnog strujnog kola osigurača u zatvorenom zatvorenom vatrostalnom vatrostalnom prostoru.


Signalno okce osigurača pokazuje ispravnost topljivog umetka. Često ga nazivaju i signalnom zastavicom. Načinjeno je od metala i postavljeno u udubljenje prednjeg čeonog čeonog kontakta. kontakta. Učvršćeno je o tanku zateznu nit koja prolazi čitavom dužinom umetka. Ova zatezna otporna žica zateže topljivu nit; kada ova pregori, otporna žica se olabavi i pomoću jedne male opruge izbacuje signalno okce, što je znak da je topljivi umetak pregoreo i da ga treba zameniti. Po pregorevanju potrebno je zameniti ceo umetak. Strogo je zabranjeno "krpljenje" osigurača, tj. ulaganje žice u pregoreli umetak, umet ak, jer takva "pop "popravka ravka" osigurača može izazvati požar zbog pregorevanja električnih vodova instalacije, i to na sasvim drugom

mjestu, udaljenom od kutije s osiguračima.


Okce je obojeno raznim bojama u zavisnosti zavisnosti od nazivne struje topljivog umetka. U tabeli su date nazivne struje umetaka i oznake za raspoznavanje topljivih umetaka ovog

tipa osigurača.


Donji deo topljivog umetka je izdužen, a na čeonom metalnom kontaktu utisnuta je oznaka za nazivni napon i nazivnu struju umetka.

Naponska nezamenljivost osigurača je ostvarena visinom topljivog metka osigurača.


Kalibarski prsten instalacionog

osigurača tipa D Unutar podnožja se nalazi keramički kalibarski prsten u obliku obliku šupljeg valjka koji obezbeđuje strujnu nezamenljivost, tj. sprečava ubacivanje umetka za struju veću od one koju prsten dozvoljava. Strujna nezamennjivost se se postiže upotrebom različitih prečnika, odnosno dijametara (otuda slovo D), vrata umetka i otvora otvo ra kalibarskog prstena.

Postavljanje umetka manje nazivne struje u otvor

kalibarskog prstena za veću struju je moguće i nije opasno za


Kapa osigurača

Kapa osigurača je napravljena od porculana sa uglavljenim mesinganim zavrtnjem u obliku čaure. Kapa omogućava povezivanje strujnog kola u osiguraču od ulaznog do izlaznog zavrtnja. Na prednjoj strani kape nalazi se kružni otvor zatvoren providnim staklom kroz koji je moguće videti kada je topljivi umetak pregoreo.

Da bi kontakti između umetka, kalibarskog prstena i kape bili sa malim prelaznim otporom, kapa osigurača mora biti dobro pritegnuta. U protivnom, veliki prelazni otpor bi bi prekomerno zagrevao osigurač osigurač i pri strujama


Opseg delo delovanja vanja i primena niskonaponskih nisk onaponskih osigurača osigur ača Topljive žice ili trake kod topljivih osigurača tipa D se izrađuju u dve varijante u odnosu na vreme topljenja, a primenjuju se za brzo i sporije delovanj delo vanjee (tr (tromi omi umeci umeci). ). Tromi umeci se primenjuju za osiguranje strujnih kola električnih prijemnika koji trenutno povuku veliku struju. Posle izvesnog vremena ova struja opadne na nazivnu struju prijemnika koja je znatno manja od strruje prilikom priključenja prijemnika. Ovakvi električni prijemnici st su: asinhroni motori sa kratko spojenim rotorom, velika sijalična opterećenja i sl


Opseg delovanja i primena

niskonaponskih osigurača Instalacioni osigurači sa tromim umetkom izdrže to trenutno preopterećenje i kada se struja prijemnika vrati na nazivnu vrednost ostanu u normalnom pogonu. Kada preopterećenje traje duže vreme, žica topljivog umetka se istopi i prekine strujno kolo prijemnika.

INSTALACIONI OSIGURAČI Prema standardu EN 60269 niskonaponski topljivi osigurači mogu se klasifikovati u skladu sa opsegom delovanja (prekidanja) i kategorijom primene.

Opseg delovanja ima dva razreda i označavaju se na sledeći način: -’g’ topljivi umeci sa punim opsegom delovanja (topljiva nit se topi kada kroz nju teče struja veća od nazivne struje topljenja) -’a’ topljivi umeci sa delimičnim opsegom delovanja (topljiva nit se topi kada kroz nju teče sruja iz određenog opsega i kada su ispunjeni i spunjeni dodatni uslovi vezani za vremenske karakteristike

Kategorija primene takođe ima svoje oznake i tačno tač no definiše karakteristična svojstva topljivih umetaka. U kombinaciji sa oznakom za opseg delovanja to bi izgledalo npr. : -’gG’ označava topljivi umetak sa punim opsegom delovanja i opštu namenu -’gM’ označava topljivi umetak sa punim opsegom delovanja i zaštitu motora -’aM’ označava topljivi umetak sa delimičnim opsegom delovanja i zaštitu zaštit u motora -’gD’ označava topljivi umetak sa punim punim opsegom delovanja delovanja i vremenskom zadrškom zadrškom


Topljivi instalacioni osigurači tipa B Ugrađuju se u električne prijemnike. Sastoje se od osnove i topljivog umetka. Topljivi umetak čine telo umetka napravljeno od stakla i dve mesingane

cilindrične kape koje zatvaraju telo umetka, sa svake strane po jedna. U unutrašnjosti tela umetka je topljiva srebrna nit koja pregoreva prilikom

preoptrećenja i kratkog spoja. Da je umetak pregoreo pregoreo vidi se kroz stakleno telo umetka.

Strujna nezamenljivost ovog osigurača je postignuta veličinom prečnika cilindričnih kapa umetka.


Prema IEC standardu u elektronskim uređajima za zaštitu od kratkih spojeva upotrebljavaju se ultrabrzi osigurači koji se najcešce stavljaju stavljaju redno (serijski (serijski)) sa diodama diodama i tiristorima. tiristorima. Topljivi osigurači tipa B spadaju u ultrabrze osigurače.


Niskonaponski visokoučinski osigurači Niskonaponski visokoučinski Niskonaponski visokoučinski osigurači osigurači (NV-NH (NV-NH osigurači) služe kao zaštita u električnim instalacijama sa prijemnicima velikih snaga, kao glavni kućni osigurači, u elektromotornim pogonima za zaštitu električnih mašina i uređaja itd. Pored izvanrednih mehaničkih kvaliteta poseduju i dobre električne karakteristike.


Niskonaponski visokoučinski osigurači Sastoje se od osnove osigurača i topljivog umetka. Telo umetka je u svojoj unutrašnjosti šuplje, a u šupljini je smeštena topljiva traka specijalne konstrukcije. Ostatak šupljine je ispunjen kvarcnim peskom da bi se prilikom pregorevanja topljivog umetka sprečilo uspostavljanje električnog luka. Topljiva traka je učvršćena za armaturu tela umetka koju čine poklopci sa sa nožastim kontaktima kontaktima ravnih ili profilisanih površina noževa.


Niskonaponski visokoučinski osigurači Sastav Sast av NVNV-osigurača


Niskonaponski visokoučinski osigurači

Reagovanje topljivog NV osigurača pri kratkom spoju (NV uložak)


Niskonaponski visokoučinski osigurači Prednosti: -visoka prekidna moć “spakovana” u malim dimenzijama -ograničenje struje kratkog spoja -moguća stepenasta selektivnost -visoka pouzdanost -postojanost na starenje -jednostavno rukovanje


AUTOMA UTOMATSKI TSKI PREK PREKIDAČI IDAČI KAO INSTALACIONI INST ALACIONI OSIGURAČI Automatski osigurač (prekidač) je samostalni električni prekidač, konstruisan da zaštiti električnu mrežu od oštećenja izazvanih preopterećenjem strujom strujom ili strujom kratkog spoja. spoja. Za razliku od od osigurača koji posle obavljanja svoje funkcije više nije sposoban za rad i mora se zameniti novim, automatski osigurač (prekidač) se može ponovo vratiti vratiti u rad (ručno (ručno ili automatski). automatski). Automatski osigurači (prekidači) se proizvode u raznim veličinama, od malih kućnih, koji štite kućnu instalaciju, do velikih prekidača namenjenim za zaštitu visoko-naponskih vodova celih gradova⃰ .⃰⃰


Automatski instalacioni osigurač (prekidač) mora da detektuje uslove za prekidanje strujnog

kruga. U nisko naponskoj mreži ovo je obično urađeno u samom prekidaču. Automatski osigurač (prekidač) za velike struje ili za velike napone, običn običnoo su upravljani upravljani uređaje uređajem m koji vrši vrši otkrivanje situacija u kojima će delovati automatski osigurač. Čim je otkrivena greška, kontakti prekidača se moraju otvoriti da bi prekinuli kolo; za odvajanje

kontakata se koristi neki vid mehaničke energije (sabijena opruga ili sabijeni vazduh).

Simbol jednopolnog automatskog prekidača sa termičkim i magnetnim mehanizmom


Kontakti automatskog osigurača (prekidača) moraju podnositi tokove struje bez velikog grejanja, a takođe moraju i podnositi visoku temperaturu koja nastaje tokom razdvajanja kontakata od Voltinog luka. Kontakti su napravljeni od bakra ili bakrenih legura, legura srebra i drugih materijala. Radni vek kontakata je ograničen usled usled trošenja tokom tokom rada od samog Voltinog luka. Mali automatski osigurači ( prekidači), posle kvara na kontaktima se moraju celi zameniti, dok veliki visokonaponski prekidači imaju mogućnost zamene

Konstrukcija i delovi 1-plastificirano nezapaljivo kućište 2 –komora za gašenje luka 3 – provodnik provodnik luka 2 4-elektromagnetni okidač 3 5-izlazni priključak 6-nepokretni kontakt 4 7-pokretni kontakt 8-ručica 9-bimetal 10-ulazni priključak

1

5 6 7 8

10


Povezivanje Automatski osigurač raspolaže sa dve priključne stezaljke, dovodnom dovodnom i odvodnom. odvodnom. U dovodnu stezaljku se postavlja fazni

provodnik od strane strane mreže, obično preseka do 25 mm². Po pravilu u razvodnoj tabli,

dovodne stezaljke osigurača jedne grupa se kratko spajaju. U odvodnu stezaljku se

pričviščuje fazni povodnik povodnik koji ide prema potrošaču, preseka do 6 mm².


Automatski prekidači (osigurači) strujni krug prekidaju razdvajanjem kontakata. Upravo iz ovog razloga, oni se mogu koristiti više puta, za razliku od topljivih osigurača. Sama konstrukcija automatskog prekidača (osigurača (osigurača) se don donek ekle le razlikuje u zavisnosti od proizvođača. Međutim, princip rada gotovo gotovo isti kod svih, svih, pa se i osnovni osnovni delovi ne razlikuju. razlikuju. Dakle svaki

automatski osigurač osigurač se sastoji od dve stezaljke, polužnog sistema sistema za ručno uključivanje i isključivanje, elektromagnetnog dela, bimetalnog dela, dela za gašenje električnog luka i sklopke


Kada je osigurač uključen, kontakti u njemu su spojeni a struja protiče preko bimetala, elektromagneta i sklopke prema potrošaču. potrošaču. U slučaju pojave struje preopterećenja ili kratkog spoja, dolazi do isklapanja(razdavajanja isklapanja(razdavajanja kontakata) strujnog kruga u osiguraču. Instalacioni automatski prekidač ima tri mehanizma za isklop: 1. bimetalna traka služi za zaštitu od struje preopterećenja 2. elektromagnet služi za zaštitu od struja kratkog spoja 3. ručica služi za ručni uklop-isklop

INSTALACIONI OSIGURAČI Protiv struje preopterećenja zadužena je bimetalna traka. Ukoliko se struja koja protiče kroz osigurač poveća malo iznad

nazivne struje (struja koja redovno protiče kroz automatski osigurač i za koju je projektovana instalacija) to će dovesti dovesti do zagrevanja bimetalne trake i do njenog krivljenja u jednu stranu. Ovo deformisanje

bimetalne trake će pokrenuti pokrenuti polužni sistem sa oprugom koji će isključiti automatski osigurač. Bimetalne trake su spoj dva metala sa različitim koeficijentima toplotnog širenja. One promenu temperature pretvaraju u mehaničko pomeranje.

Različiti koeficijenti toplotnog širenja znači da će se, na određenoj temperaturi, jedan metal produžiti više nego drugi. Kada su ta dva metala čvrsto spojena, površina trake na kojoj se nalazi metal sa većim koeficijentom se više isteže i izaziva krivljenje trake na stranu metala sa menjim koeficijentom. Savijanje je proporcionalno promeni

INSTALACIONI OSIGURAČI Bimetalna traka je na jednom kraju fiksirana a drugi kraj je slobodan i može se pomerati levo i desno. Kada struja preopterećenja veća od nazivne nazivne struje (najviše 3x)

protiče kroz bimetal ona ga postepeno postepeno zagreva. Slobodni Slobodni kraj bimetala se savija i gura polužni sistem koji rastavlja kontakte. Bimetalna traka je tako baždarena da kod struje 1,12xIn (nazivna struja) neće rastaviti kontakte najmanje sat vremena. Za struju 1,45xIn

rastaviće kontakte za manje od sat vremena. Kod struje 2,55xIn rastaviće kontakte za manje od minut. Zagrevanje bimetala koje je opisano, kada struja protiče direktno kroz bimetal, zove se direktno zagrevanje. Pored ovog postoji i indirektno zagrevanje kada je oko

bimetala namotan grejač kroz kroz koji protiče struja i koji


Elektromagnet isključuje struju kratkog spoja kada je ona za 3 i više puta veća od nazivne struje. U zavisnosti z avisnosti od brzine reakcije elektromagneta automatski prekidači (osigurači) se dele na brze (B) i spore (C). Brzi (B) kod struje 3 do 5 puta veće od nazivne ne smeju da reaguju za vreme kraće od 0,1 sekunde, a kod struje koja je veća od 5 puta u odnosu na nazivnu mora da reaguje za vreme kraće od 0,1 sekunde. Spori (C) kod struje 5 do 10 puta veće od nazivne ne smeju da reaguju za vreme kraće od 0,1 sekunde, a kod struje koja je veća od 10 puta u odnosu na nazivnu moraju da reaguju za vreme kraće od 0,1 sekunde. Spori (C) osigurači se stavljaju u kolo u kome se nalaze potrošači kao što su veliki elektromotori koji pri pokretanju „vuku“ veliku struju koja se smanjuje pri povećanju brzine. U tim slučajevima sl učajevima se koriste „tolerantniji“ osigurači koji neće reagovati na „prvu loptu“.


Ilustracija mehanizama za isklop a b c

a) ručni uklop-isklop b) ELEKTROMAGNET: automatski brzi isklop kod struja kratkog spoja 3 ili više puta većih od nazivne struje osigurača u vremenu oko 0,1s c) BIMETAL: automatski spori isklop kod struja preopterećenja do 3 puta većih od nazivne struje osigurača (u vremenu od 1 sata do 1 sekunde)


Automatski prekidač bez protoka protoka struje


Automatski prekidač u aktivnom stanju (struja (struja protiče kroz njega)


g o k s t a m a o č t u a a d i a k d e r a r p p i c n i r P https://www.youtube.com/watch?v=P3x2tvmgkjg


Električni luk Prilikom rastavljanja kontakata se javlja električni ili Voltin luk. Kako se kontakti počinju razdvajati dolazi do električnog pražnjenja koje jonizuje okolni vazduh . Na mestu razdvajanja razdvajanja se pojavljuje pojavljuje velika velika „iskra“ koja koja izuzetno zagreva same kontakte i okolinu. Električni luk je nepovoljan i što hitnije mora da se „ugasi“. To se radi ili izduživanjem luka, ili podelom na više malih lukova u posebnim komorama. U nekim automatskim osiguračima se koristi tvz. dejonizujuća rešetka između između čijih kontakata kontakata se razbija razbija luk i na taj način gasi. Na osnovu ove sposobnosti da se ugasi Voltin luk definiše se prekidna moć osigurača. To je najveća struja koji određeni osigurač osigurač može pouzdano da prekine.

Na sledećem slajdu prikazan prikazan je nastanak električnog luka pri razdvajanju razdvajanju kontakata kod visokonaponskih rastavljačkih uređaja.


Električni luk pri razdvajanju razdvajanju kontakata tokom tokom prekidanja strujnog kruga

INSTALACIONI OSIGURAČI Radi efektivnije ilustracije ove pojave pogledajmo kako izgleda nastanak električnog luka pri razdvajanju kontakata kod visokonaponskih rastavljačkih uređaja. i

Ukoliko niste u mogućnosti da vidite snimak u okviru slajda,

r p a k u l g o n č i r u t k n o e l p e a k n a m n o a k t s o s a i N v


Upravo ovakva pojava samo mnogo manjih razmera događa se i u niskonaponskim automatskim prekidačima koji se koriste u niskonaponskim razvodnim mrežama kao osigurači.


Gašenje električnog luka razbijanjem na manje lukove u dejon rešetki


Treba napomenuti i to da pojava električnog luka nema samo Treba negativne posledice. Postojanje električnog luka sprečava pojavu prevelikog prekidačkog napona pri otvaranju otvaranju kontakata kontakata koji bi mogao ozbiljno da ošteti izolaciju sistema. Postepenim ukidanjem električnog luka (njegovim gašenjem) električni sistem postepeno ali brzo prelazi iz provodnog stanja u stanje sa otvorenim kontakima (bez protoka struje).


Tipovi automatskih instalacionih

prekidača (osigurača) Prema EN 60898 standardu (EN 60898- I koji se odnosi na

automatske prekidače isključivo za naizmeničnu struju) automatski prekidači se klasifikuju prema opsegu trenutnog prekida (koji podrazumeva vreme manje od 0.1s) u tri tipa: ti pa:

- B tip, opseg struja 3 do 5In; primena u kolu sa grejalicama, šporetima, utičnicama - C tip, opseg struja 3 do 10In; primena u kolima sa induktivnim opterećenjem poput motora, fluorescentnih svetiljki - D tip, opseg struja 10 do 20In; naročito naročito pogo pogodni dni za zaštitu opreme opreme kao što su transformatori, neke fluorescentne svetiljke, aparati sa X- zračenjem, industrijska oprema

za zavarivanje i slične primene gde se javljaju trenutne jako visoke struje

INSTALACIONI OSIGURAČI U tabeli su date karakteristike prekidanja prekidanja B i C instalacionog automatskog automatskog prekidača ST -68

Kod manje ispitne struje (za termički okidač - bimetalni bimetalni član) član) 1.13In termički termički okidač ne sme da da isklopi strujni strujni krug u okviru jednog sata; kod veće ispitne struje 1.45In termički okidač mora isklopiti strujni krug unutar jednog sata. Kod Kod man manje je ispitn ispitnee struje struje za elektromegnetni elektromegnetni okidač (3In, B karakteristika) prekidač ne sme isklopiti strujni krug u roku manjem od 0.1s, a kod veće ispitne struje(5In) elektromegnetni okidač okidač mora isklopiti strujni krug u roku manjem od 0.1s. Videti slajdove 45 i 46.


Seciranje automatskog automatskog prekidača

h t t p s : / / w w w . y o u t u b e . c o m / w a t c h ? v = K h j q l Q n 9 h s A


Automatski osigurači osigurači sa zavrtnjem

Instalacioni automatski osigurač na zavrtanj: a-isključeno; b -uključeno

INSTALACIONI-OSIGURAČI

Recommend Documents