Ukupno strall3
_..--
604
JUGOSLOVENSKl
JUS U.E3.010
Hidrotehnicki beton
STANDARD
TEHNICKI
USLOVI ZA IZRADU
I UPOTREBU
1987.
SA OBAVEZNOM PRIMENOM ad 1987.10-14
. Pravilrolkbr. 07-93/124
Hydrotechnical
Predmet
1
concrete.
od 1987-06-15;Sluibenl
Technical . requirements . -
12
IistSFRJ, br. 54/87.
for manufacture .
and use
standarda
Ovim standard om se utVrduju
uslovi za izradu hidratehnickog
betana I njegovu ugradnju
u hidratehnicke
kanstrukcije.
Veza ~ drugim standardima
2
Spisak standarda sa kolima je ovai standard
U lIezi dat je na kraju standarda.
3
Definicije
3.1
Hidrotehnicka
3.2
Hidratehnieki beton - betan kajl se upotrebljava za Izvodenje hidratehnlckih kanstrukcija I kaji zbag toga Ima pasebna svajstVa;spada u kategorlju B 1\ prema propisima za betan i armirani betan.
4
Vrste hidrotehnickog
4.1
Vrste betona prema poloiaju
-
kanstrukcija
objekat
Iii njegovi l:Ielovl kojl su stalno ill povremena
u dadiru
sa vadorn.
betona konstrukcije
u odnosu
na nivo vade
4.1.1
Padvadni
4.1.2
Beton u zonl pramanlJlvog nivaa la beton u zani kaja sa za abjakte u reci raeuna ad kate minimal nag vadastaja do kate maksimalnag votlastaja, plus 1 metar, da~ se za abjekte u maru zona pramenljivag nivoa adreduje prajektom.
4.1.3
betan je betan kaji ja stalno u vadl.
Be~an Iznad nivaa voda j. beton kajl 58 nalazl iznad "promenljivog
4.2
Vrst. betana u zavisnorti ad dimenzlja I pololaja kanstrukcija
4.2.1
Masivni
beton je beton koji se ugradujeu konstrukcione delove ~ija ie najmanja dimenzijavec3 ad 1 m, a osobenosti,
zapremina
ve~a ad 10 m3. U zavisnosti od tip a i namene objekta, uslova i 'konstrukcionih
masivnl betan se prajektam Nemasivni
42.2
nivoa vade".
maie podelitl
na betan
spoljasnje zone i beton unutrasnje
bet an Ie bet on koji se ugraduje u konstrukcione
delove cija
zone.
je bar iedna dimenzija manja \
od 1 m. 4.3
Vrste betona proma prltlsku vade na betan u konstrukciji
4.3.1
Beton pod prltiskom
! 4.3.2
4.4 4.4.1
Ie betan u konstrukciji
Beton bez pritiska je betan u konstrukciji
na koji vada vrsi prltisak kaji Iznos; najmanje
Vrslll betona u pogledu
agresivnosti
vode kao srodine
Beton koji nije ugroien
delavanJem
voda kaa agreslvne sredine,
I izelanje
~J_--
-_:~
1 bar.
na kaji voda vrsi pritisak kajl je manjl od 1 bar.
V£~~A VODZA S~ANDAIlDIZACUU
-. c1.~
..-"-
-
...
605
,S'ron, 2 JUS U.D.010
4.4.2
Beton koji je ugro!en delovanjem vade kao agresivne sredine.
5
Uslovi kvaliteta sastavnih del ova betona
6.1
Cement
6.1.1
Cement
kojl se upotrebljava
za spravl)anje
hidrotehni~kog
za beton i armlrani beton i prema standardu
6.1.2
Ukoliko
se to projektom
konStrukclj.
konstrukcije
moraJu se upotrebljavatl
ili projektom
betona
prora~unom
ta~ko hladenje betona ill druge odgovaraju6e
nobetonskih
se ne dokale
prema standardu suprotno,
hidrotehni~kih JUS B.C1.013. yd.
mora se primeniti
mere prema t. 62.32.
prema tim uticajima. prema propisima za projektovanje
i Izvollenje betonskih
i arm ira-
konstrukcija u srediname jzlo!enim agresivnom delovanju vade i tie. Za betone izlofene
coJu sulfatnoDgreslvnc cradlna mora la upotrobltl lulffttnootpornl Ako su karakteristike
betona
uslovl)ene
upotrebom
to posebno riavodi u projektu 'konstrukclja, Ilbor cementa vrli se na osnovu prethodnog
6.2
Agregat (granulatJ
5.2.1
Agregat
ko)i se u;:>otrebljava za spravlianje
Izbor agregata vrsi se na osnovu rezultata
5.2.3
PoJas granulomotrljskog
5:2.4
Najvete
sa naro~lto
izrofenlm
osobinama,
onda se
betona.
hidrotehni~kog
beton.
stand~rdima
prethodnog
sostava mesavlne .gregata
zrno u meS8vini agregata
uti4
comont promb Itnndnrdu JU~ B.C1.014.
ispltlvan)a.
za beton i armirani beton i prema jugoslovenskim
5.2.2
cementa
kao I u projektu
5.1.5
mora imati svojstva prema proplslma
la agregat za beton.
ispitivanja.
utvrllu)e se na osnovu prelhodnih
Ispltivanla.
mora biti u skladu sa propisima za beton i armirani beton; za masivni
beton najvece zrno agregato ograni~va se na 125 mm. 5.2.&
za masivne betone
hldrataclJe,
Za betone Izlohne uticajima agresivne sredioe mora se upotrcblti cement koli poseduje svoJstva pave~ane otPornosti
5.1.4
mora imati svojstva prema propisima
zahteva,
cemenU nlske toplote
Ukollko ova) uslov niie Ispunjen a termi~kim
5.1.3
betona
JUS B.C1.011.
-
U zavisnosti od namene hidrotehnl~kog betons odreduje se n.ajveea frakcija 8greg8t8. Krupan agregat m~re S8 separ~~_ti najmanje u 2, 8 najvi!e u 4 frakcije. Ukoliko je granulometrijski sastav sitnog 8grega,t8 nepovoljan. onda je obavezno njegovo prosejavanje ns dye frakcije, od kojih jedna mora bitl od 0 do 1,mm. Ukupan broj !rakcija agregata ne sme da prede lest.
5.2.6
Betoni izloleni
delovariju mraZ8
moraju biti izradeni od agregata-otpornog
ocena 0 upotreblj ivosti agregata daje se 08 osnovu
Ispitivanja
prems smrzavanju. Kona~na
izvrsenih na betonu izra(!enom od toga
agregata. 5.2.7
Betoni illoieni nja betonskih
eroziji (abraziii i kavitaciji) opitnih
utVrdeni projektom 5.3
za otpornost
prem, eroziji (abraziji odnosno
ispitivakavitacij;)
konstrukcije.
Voda Za spravljanje betana mora se upotrebiti nosno da odgovara uslovima standarda
5.4
moraju biti izradeni od takvog ageregata da prilikom
tela budu ispunjeni'uslovi
voda za koju postoje dokazi da ne deluje ~tetno na beton, od.
JUS U.M 1.0&8.
Codeci betonu Za spravljanje betona moZe se upotrebiti sarno dodatak betonu zs koji je u toku prethodnog ispitivanja potvrdeno da obezbeduje poboljhnje odredenih tehnickih karakteristika betona. Kvalitet dadatka mora
L .&
.
odgovarati
standardu
JUS U.M1.03&.
Armatura Za armiranje semoral upotrebiti celik beton.
koji zadovoljava zahteve utvrdene u propisu za beton i armirani
JUS U.EJ 010
606
e,
6
Uslovi kval iteta betona
6.1
Oplti usl""i ,
,prilikom projektovanja
hidrotehnl~kih
odreduju
a po potrebi
I u pogledu
I vodonepropustljivosti.
tezne cvrstoce
i druglh osobina hidrotehnickog
DokBziv8nje
standardima betona
rakteristicnoj
u starostl od 90 dana.
~vntoei
Merodavan
I cvrstocu
na 180 Iii skratiti
merodavnog
to ispitlvanja
dobijenlh
(:vrstoee
6.1.1.1
Za konstrukcije
pri
odreduje
;;vrstoea
pri zatezanju i dopunska
i u morodavnoon
se utvrduje
tela
u MPa. koja se .asniva
na ka-
tela. Ovaj
projektom.
Ispitlvanja
na hetonskim
telima starim 28
utvrde odnosi izmodu re~ulta.
roku.
mesayine se odbacuju
so hidrotehlli{:ki
'za betan
b6tOlli mark., 1O,
i armirani
zrna agregata veca ad 1/3 najmanje
beton,
ispi-
dimenzije
JUS U.M 1.020.
ZI svaki objekat
vade. Vodonepropustljivost
Za hidrotehni~ki betonskog
odnosno
njegov konstrukcioni
58 ne utvrCfuje za beton unutrasnje
beton oznake vodonepropustljivost
Pri izradi betonskih
tela Iz betonske
mellvine
Sll V--2, V-4,
odbacuju
koji je izlozen
konstrukcija.
V--6, V-B, V-12. dimeaziie
tela.
Otpornost
prema
Otpornost posebno
element
zone masivnih
se zrna agregata veca od 1/3 naimanje
I'fada i nega betonskih tela za ispitivanje vodonepropustljivosti Ispitivanje vodonepropustljivosti betona vrll se prema standardu
delovanJu
pr~ma delovanju prema
leni delovanju
uslovima.
vrsl se prema standaruu JUS U.M 1.015.
JUS U.M1.005.
mraza
mraza odre
klimatskim
M-1S0 i M-200. Otpornost prema dulovanju
6.1.32
betonskih
jl 90 dana od jzrade betonskih
telima prema propisima
tela. Ispitivanje se vr~i prema standardu
Vodonepropustljivost
6.1.3.1
za.
Vodonepropustljivost
pritisku
6.1.3
pri pritisku.
betQna upotrebljavaju
se na betonskim
tivlnjem u merooavilom roku. Prj izradi betonskih tela iz betonske betonskog
mra.a.
prltlsku
I elemente ad hidrotehni~kog . 15,20.25.30,35,40,45,50,55,60.
CYrsto~a pri pritisku
delovanju
vrsi 58 ispitivanjem
da 58 za svaku vrstu betona posabno
u dopunskom
betona
betan
na 28 dana. Ito se utvrduje
roka moraju sa vrliti
1 dana. Pr! tome Ie potrebno
6.1.1
uslovj u pogledu pri-
prema
betona.
1MB 90) je normirana
rok .a vodonlpropustljivost
Pored navedenog
tehnl~kl
otpomostl
za beton.
Marka hidrotehnlckog
odnosno
sa obavelno
da su O$tvareni tehnic3kl uslavi za hidrotehnickl
role mote se produtiti
6.1.2
konstrukcija
tl50e ~vrstoce
prema iugoslovensklm
6.1.1.2
Sir"""
Marke otpornostl
mr3Z" sa lie utvrdujc
konstrukcije prema
Z.l waki
delovanju
hidmlehnicki
obiekat
A1raza su M-50,
M-100,
za bctoll lJkvih dclov<1 kuu.;tluLclj.1 kl.1ji III:Ce LJili ido-
mra...
Prj i'lredi betonskih betonskog
tela.
'spitivanje
otpOrnostl
tela iz beton5ke mebvine prema delovanju
odbacuju
sc una agregata veca od 1/3 l1;]jlll
mraza mora se vrSiti po standardu
JUS U.M 1.016, s tim da ispiti-
vanje p~lnje
posll 28 dana.
6.1.4
Zatezne
~vrstoea
6.1.4.1
Zate.na cvrsto6a betona, ukollko je prodvidena projektom, odreduj~ se tim pro;ektom za svaki hidroteh. nifkl obj,kat posabno. Projektom se odreduje i metoda za ispltil.anje.
6.1.4.2
Zate,na cvrstoe.. betona savijanjem Ispltuie se u merodavnom roku na betonskim telima oblika prizme prema standardu JUS U.M1.004, pri cemu optereCenje uvidu koncentrisane sire deluje u sredini raspona do pojo.. lama. 'spitivanle.e vrli prema standardu JUS U .Ml.01O.
"'---~
betona
r
'
~
~
..,
"... -.... -"
"
,..,'_'''"
J
"
4 JUS U.E3.010
607
.-..----. 6.1.4.3
Zalezna ~VrSloeabolona pri zalezanju ccpanjem isplluje so na kockama ivice 20,25 I 30 cm ili na cilindrima pr.~nlka 15 cm i vislne 30 cm premo standDrdu JUS U.M1.022.
6.2
Posebni uslovl
6.2.1
Dlpornosl
belona
prema
hemljskom
agreslvnom
delovenju
sredlne
Ze hidrolehni~ke objekte ill delove objekata koli su u dodiru sa sredinom agresivnom prema botonu upotrebljevaju se beloni otporni prema vrsti I Slepenu agresiv~og-delovanla kojl so u konkretnom slu~aju o~ekuju, III so predvi
podalaka
za projektovanje
tehnl~kim belonskih
merama. hidrolehni~klh
konstrukcija
dnim ispllivBnjem vode i 1.la k.o sredine.. ulvr
o~eklvane
agreslvnostl,k.o
ob.vezno
prema bolonu.
i zatl\Ovl u pogledu
kvaliteta
betona,
Dokaz 0 tome da Ii je I u kojoj meri boton olporan zullala.lspitivanja
6.2.2
izvrlenih
konstrukclja
u sredlnama
Dtpornost
betona
~rojekal
utvr
konslrukcije.
Konlrolna isplliv";,ja u toku gra
se. prelhoOva Ispitlva-
konstrukclje
delovl bltl Izlo!enl
prema odredenoj
prema propisi;:"a za projektovanje Izlo!enlm
.greslvnom
prema
dobi)a se na osnovu re-
i izvo
i armiranobotonsklh
delovanju.
erozill
(abraziji
mora da sadr!i podatke delovanju
agreslvnosti
kvalit.ala vode ill
i kavitaclji)
u kojoj Co meri I koliko dugo oblek.t
eroziJe III kavltaclje,
odnosno
0 brzlnl protic.nja
IIi pojedlni
nlegovi
vode, kilO I 0 nepenu
I
vrsti erozionog delovanja "8n03a. 6.2.2.1
Abr.zlja Projeklom
se za svaki objekat
poveeanja olpornosti
6.2.~.2
belona
posebno
odre
belona
prema abraziji nastaloj delovanjem
I zaslitne
mere koje se sprovode
radi
.
vode sa vu~nim nanosom,
I~avitacija Z. delove konslrukclja objekala kod kojlh mole da nastupi kavilaclja mora so projektom odredlti to. lerancija u pogledu ravnostl povrSina belon., kDOi sa"av beto"a I druge zastitne mere koje treba preduzell radl poveeanja olpornostl povrslna belona.
6.2.3
Termi~ka
6.2.3.1
ProjeklOOl konstrukcije
svojslva
naJviSa lemperatura temperature
u betonu
konslrukclja
IisanJ. temperaturnog i dopusleni
6.2.3.2
bolonske
u objeklu,
brane, a 'po potrebl
koja obuhvata
betona ..usled hidrrnacije cementa,
raturnog r.!lma Projekal
za masivne
belona
I spre~avanja
pojava hetnlh
sve!e ugradenog
noprslina u objektu
proracunom
relima
i da neCe bill prekora~ena
dovoljne
za druge masivne objekle,
kao i mere ko;e se preduzimaju
mora termlcklm
temperaturni
da doka!.
odre
betona
i poveeanje
radi regulisanjB tempe-
veeih od 0,3 mm.
d. su mere koje Ireb. preduzeti najvis.
proplsana
lemperatura
radi regu. betoN
gradijent.
Regulisanje lemperaturnog . U konstrukcione
temperaturu
rdima
obuhvata
primenu
konstrukcionlh
I tehnolo!kih
mera.
mere spadaju:
- Izbor opitrnalnog tiPB sislema konstrukclje, - podela konslrukcije na lame Ie pomoeu dllatacionih - odredivanje opilmalnih dimenzija bloka,
spojnica i na'blokove
pomoeu
radnih spojnlca,
-: primena a~miranog betana. U lehnoloske
- upotreba -
mere spadajui. cemenla
podela ~tona
niske toplote
hidratacije,
masivnih konslrukcija
na spoljnu i unulrasnju
kolifi;;~-c~ment8 na najmanjumaguCumeru, upotreba odgovarajueog dodalka betonu. - primena mesavine agregatatto je moguee krupnijeg zrna,
-
smanjenie
'.
I zonu (jezgrol. -~
1 ,
,-----...
!
JUS U.E3.010 Strona 5
608
I
postizanje
-
I ,
praizvodnja
-
zastita povrsina
temperature
utvrdivanje hladenie
ugradenog
Deformacijska
7.1
Modul elastl~nostl
7.2
Punnje
(hladenie
sastojaka).
rokova za nanosenie
hladne vade kroz covl u betonu.
Ite~enle)
1
konstrukcije.
odnosno
se vr!1 ~r.ma
standardu
u projektu
Ispltivanie
stati~kog
modula
betona
betana
(zapreminske
je u projektU
kon.trukcile.
ne ne~lo. I u oblmu
ein ispitivanja
utvrden je u standardu
odnosno
projektU
utvnfenom
Projekti:
8.1
Projekat konSlrukclje marl dl sadrlll:
ol1anizac:ije gradenja
u.love kVllitetl
Slstavnih delova
uslove kvaliteta
o~vrslog betona;
betona,
projektom
pred~ideno
konstrukclJe.
ispltivanle
skupljanja,
OOno.no projektom
one se
betona.
Ne-
JUS U .MI.029.
1)
konstrukclje,
betona. predvldeno I,pltivanle teeenia (ptIZ3nja). . konstrukcijo, odnosno projckton1 hoton;), N:\~in
.
detonnoclje'
mora proverld
-
betona.predvldeno
JUS U.M 1.025.
Ie odnosno projektu . u projel
Ukollko
!
svojstva betona
ispltlvanje
Skupljenje
!
novih blokova na stare.
Ukoliko
7.3
..
hladenia I atmosteriie,
betona cirkulacijom
je u projektu
.Iastl~nostl.
li
ugradlvanja,
kva1iteta,
sveleg betana
ad zagrevenia.
optimalnih
7
Ukoliko
betona prilikom
betona uiedna~enog
snilsvanje
-
i
sto vece zbijenosti
-
i betona
betona;
kvaliteta sveleg betona. za.novano na prethodnlm ispltivanjlma za veee I znaeainlle obiekte. - uslove I to: poj.. granulometrijskog sastava agregata. maksimalno dopu!teni vodocementnl laktor. kao I gra. nice varijacije yodocementnog faktora, konzistenciju svezeg betona (izrazenu granicama), na;manju odnosno najveCu kolicinu cementa za 1 m3 gotovog bet?na;
-
eventualnu
upotrebu
i optimalnu
kolicinu"dodatka
- na~in kontrole kvaliteta i termic-kih uslova; - izvodenje betoniranja u slojevima, sa radnim - nastavak betonlranja;
-
11.2
term;ek;
Projekat
prora~un
organizacije
-
snabdev.nJe
-
transport
20 mas;vne betonske
betonu:
spojnicama
konstrukcije
i dinamiku
izvodcnja;
proma t. 6.2.3.1 ~
mora da sadrI;:
1 prolzvodnju
agregata;
- snabdevanje cementom; - 50abdevanje vodom; - proizvodnlu beton.; 8.3
betona;
ugradlvanje
svdeg betona; negu I zaSlitu sveleg ; oevrslog obezbedenje
tenmiekih
betona;
uslova utvrdenlh
projektom
konstrukclje.
Projekt betona. pored zahteva Iz proplsa za beton i armlr~nl beton. mora da sadetl I naeln kontrol. ter. mlekih uslova Iz projekta konstrukclje.
"--~~-4t"-..,.~~"---;::,
',~~<.. ":,,..........-----.-
--'-_"~"".""1""""""'''''''''--
Sir",," 6 JUS tJ.r
HUll
"__d
I Izvodenje
9
betonskih
,
-,,
~.--_.-
609
radova
I
9.1
j ;.
\I. i
9.1.1
9.1.2
. Oplte odredbe Za izvodenje betonskih konstrukcija sme se upotrebiti samo beton za koji je prethodnim ispitivanjem utvrdeno da ispunjava uslove kvatiteta date u projektu konstrukcije i projektu betona. Za Izvodenje betonsklh bna koll~lna cementa
konstrukclja
mora se obezbedltl
istog izvora iste vnte
potrebna
koll~ina agregata po frakcijama,
I klase, kao i dovoljna koli~ina vode za predvideno
potre-
betonira-
nje.
9.1.3
" Pre po~etka tavnim
izvodenja mora
Izvodenja
materijalima betonskih
proverltl
betonskil1
radova moraju se Izvrllti sva potrebna
betona
koji ~
radova.
U slu~aju
sastav betonske
se upotrebljavati,
da su ova prethodna
mdavine,
istratlvanja
I Ispitivanja
vodeei pri tom ra~una 0 predvidenoj
u9radlvost
ispitivanja
betona.
sa sas-
tehnolagiji
izvrsena ranije, na gradilistu
~vrstoCa prl prltlsku
se.
I vodonepropustlji-
Yost.
9.2
Spravljanje
9.2.1
Dopusts se sarno mehani~ko mehnje betana prems propisima xa beton I sfmiran beton, prl eemu se
betona
homo!!"nost mase kontrol~e preme standardima JUS U.M1.028 I JUS U.M1.030. 9.22
Dozlranje
!rakcija
I19regato. cemente.
IJava se kumutatlvno
9.2.3
Pre po~etka betona.
maren)e'
vode I dodetka
dozlran]e
radova proizvoda~
U pogledu homogenosti
betona
vrll, sa (po masl) u kilogramlme.
betonu
Ne dozvo.
vl!e od 3 frakclje I19regata. mora da dokaie
beton mora zadovoljiti
ispravnos!
uredaja za dozlranje
uslove utvrdene
sastavnih
delova
u t. 9.2.1.
92.4
Vreme meSanja betona mOfa se odrediti oa osnoyu prettiodnih ispitivanja.
92.5
Pri prainjenju betonske meblice moraju se preduzetl potrebne mere da se spreei segregacija betonske mesavine.
9.3
Transport betona
9.3.1
Naein transporta sveteg betona i potrebna oprema odr~uju se projektom za izvodenje betonskih radova i svih kerakteristienih uslova I svojstava sveieg betona na gradilistu.
9.3.2
Izborna~ina transportalsveleg 1betonsod_~~t~nske mesalice do mesta ugradivanja da se obezbedi mogll maltera
sto kraci put i vreme transporta.
prouzrokovati
raslojavanje
betQna
ili gubltak
cementnog
mleka.
odnosno
cementnog
iz sveze betonske mesavine.
Nacln transporta
ciJe. Kontrola
mora obezbedlti pravllnosti
stenclje, prema standardima
9.3.3
svefeg
mora sel izvditi taka se mora izvrlitl bez Stetnih potresa kojl bi
PrenoSenje
homogenost
sveieg betona I konstantnost
na~ina I kvaliteta transporta JUS U.M8.050,
JUS U.M8.052.
Sve2 betan se transportuje auto-mesalicom, skom pumpom,
kao i kamlonom
sa speoljalnim
JUS U.M8.054
trakom, vagonetima,
njegovog sastava i konzisten-
jednoj od metoda za mer9nj~ konzi.
vr~i se prem!
i JUS U.M8.056.
kranovima,
pneumatskom ili beton-
koSem.
9.3.4
Prl upotrebl betonske pumpe ill pneumatskog transporta betona povremeno se proverava homagenost svdeg betona i konstantnost nlegovog sastava.
9.3.5
Nije dozvoljenoda se naknadno dodaje voda betonskojmdavlnl. Betonskamdavina mora pre samag u9radivanja Imatl konzistenclju u granlcama utvrdenlm projektom betona odnosno prethodnim ispitivanjem.
9.3.6
Na mestu istovara sveteg betona vislna slobodnog pada ne SOled...prede 2 m. U slueaju da se tal uslov ne maze ispuniti, moraju se preduzeti mere radi spre~avanja
raslojavanja
betonske meSavine.
9.4
Priprema~ ZBbetoniranje
9.4.1
Pre ugradivanja beton8 mOfaju se proveriti dimenzije elementa odno!ino konstrukciie u koju se beton ugraduje, fistoc8 i 1l8uljenost oplata, ukr~cenje i zaptivenost opla~a..polofaj i rastojanje 8r~ature .
1 j
U.E3.010
JUS
610
S1Tona 7
~....--
9.4.2
Temeljna
povrslne
toniranja
biti oeistena
vod. mor.ju
9.4.3
Ukoliko
preko koje treba da se u9radi prvl radnl sl
.e potpuno
iz temeljnog
i slabo vezanih komada .tene, brifljivo oprana,
Pro nestavk.
rod.,
mora se Izvr!itl njeno kaptlranje
betoniranj.
preko povrline
ranije ugradenog
radnog
skrama sa eele povrslne bloka, odnosno
od 3 do 6 bar prl kraju vezlvanla betoni,
-
9.4.5
bloka iii dela konstrukelje
konstrukeije,
iii posle zavr!enog
enog peska pod pritlskom od oko 7 bar, . tim da evrsto~ . . moh obavltl nakom drugom odgovarajuCom metodom;
-
van mesta
ta povr!ine
kako sledl:
ukloni .. cementna prlti,skom
I odvodenje
'
mora se prlpremltl
-
be.
I zaostala
od.tr.nltL tl. izvlre podzemn.
betonlranja.
9.4.4
pre pocetka
a neelstoea
uklonl sa neelstoea
I odstrane
mlazom vazduha i vode pod vezivanja betona
mlazom kvar.
betona ne bude manja od 5 MPa, iii se to
otpaci;
uklone se nevezena I slabo vezena zrna agregata; oeistl se povr!ln.
beton.
tonlranja
mora se ponovlti pranje vodom I uklanjanje opiate
odnosno
. zatim se opere vodom pod pritlskom:
po.cilne
Postavljanje
betona,
hd pra!lne,
Priprema
I armature
konstrukc1je,
mofe otpoeeti
Izvr!1 se pre postavljanja
armature.
Neposredno
pre be.
vode.
tek po!to evrstoea
betona prl prltlsku
dostigne
vrednost
od
najmanje 2,5 MPa,
9.4.6
aetoniranje mofe poCetl tek kada su svl prlpremni radovi izvr!enl Ispravno I kada se to plsmeno utVrdL
9.4.7
Najkral:e vreme za nastavak betonlranja
9.5
U lira/! ivanje betona
9.5.1
aeton
se ugraduj.
Ukoliko
odm.h
nlje mogute
ton, taj se beton moh noj ad metoda
9.5.2
Zbijanje
betona
pradvldane
9.5.3
odreduje
se projektom
posle Izrade t zavr!enog
tran~port..
Ispunltl ovaj uslov ill odgovarajuei upotrabitl
konstrukeije.
uslov prema propisima
samo ako se prethodno
dokafe
za beton
da ima potrebnu
i armirani
ugradivost
be-
prema jed.
Z8 merenje konzlstencije. se vr!1 neklm ad mehanlcklh
sredstava
za zbljanje
svde
betonske
mase radi postizanja
gustine.
Prl ugrodlvanju
veelh I o.setljivih konstrukeionlh
ronJa) se moraju Izvesti u skladu sa proplsima
elemenate
prekldl
(rani I nepredvidenl
nastavel
betoni-
za beton I armlronl beton.
9.5.4
po.tupak pripreme svehg batona i betonlranja, kao i transport, moraju bitl takvl da ne dode do zastoja ugradivanja svdag betona.
9.5.5
Razastlranj. svde betonske mase mora se izvr!itl taka de pri tome ne dode do raslo;avanja betona. Ruastlranje svda betonske mase pomoCu pervibratora nije dopu!tano.
9.6
aetoni",nje prl vlookim spoljnim tamperaturama
9.6.1
U toplom vremenskom perlodu, kada temperatura vazduha prelaze 26.C, obavezno se meri temperatura svahg betona..
9.6.2
Temperature svdag betona za nemasivne betonske konstrukei;e ne sme da prede + 30 'c, dok se za masivna betonske konstrukcije temperatUra svefag betona mora odraditi projektom betona. Da bl se obezbedilo da temperatura svdeg betona na preda granlee Iz t. 9.6.1, treba predvideti odgova. rajute mere Iz t. 62.3.2.
9.7
Betonl",nje prl nisklm spoljnim tamperalurama
9.7.1
8etonirlnje pr! nlskim temperaturama okolnog vazduha, tj. Ispod + 6 'c, moguee je uz prldrbvanje mera Z8 zimsko betoniranje, u kale pre 5vegaspada zagrevan;e sastojaka betona, kao I prlmena mera ze toplotnu Izolael)u beton..
9.7.2
L.-.
Dozvol)avo se zagrevanle agregata ili vode pod uslovom da temperatUra me§avine vade I agregato pre dodavanjo cemanta ne prede + 30 .C.'
...
~-"J
j I
StnonaS JUS U.E3.010
I
i
~.7.3
!
9.7.4
!
9.7.5
611
Ne dozvoljava
se upotreba
smrznutog
agregata u betonskoj
I
me~avinl.
Temperatura ugradenog sveleg betona u trenutku nanolenja narednog slola betona mora bit; iznad + 5.C.' Toplotna
;zolaclia betona
mora bitt takva da obezbedl
pre nego Ito beton bude izlolen
naimanje 50 % projektovane
cvrstoCe pri prltisku
dejstYu mraza.
9.7.6
Skldanje opiate u zimskom perlodu mole sa izvr~itl samo ako su p'reduzata mara da razlika temperatura
9.B
Nega betona ,
9.8.1
Svdi beton mora sa prl transportu i ugradlvanju, kao I'posle zavr~tka ugrac:llvanja,za vrame vOllvanla I ocvrfclvanjl, oslguratl od dajstva sunea. mraza, vetra, promaje, loleg vre"",na i drugih atmoslarsklh nepagod..
9.8.2
Za vreme kile iii iakog sunea moralu se povr~lne svellg
9.8.3
Sveie ugradenl
I
9.8.4
Za negu betona mole sa upotrebltl voda kola no dekJje Itetno po vezivenje.1 ocvr~cavanje cementa u betonu.
I
9.B.5
ZlIttlta trebe da traje neprekldno naimanie 7 dana; za poiedine konstrukelje ova zritlta mofe da traja dufa, a tacno vrarne morl.e odreditl prolektom kon.trUkell~'1 projektom betona.
9.8.6
Beton treba zaltiti ti od potresa a ocvrsli beton I od preranog oPtereCenj~.
9.9
Sanaella betone
9.9.1
SIaOO ugreden beton mora .a uklon!ti, a kavernozna rupe moralu sa ispunitl dobro ugredenlm betonom
I{.
u jezg". I na povrllnl buda manja od 20 'c.
'j
!
I
beton treba negovati polivaniem
;''Pa moze sa vrlitl ml "im
betonom.
Umelto
betona zaltititl.
vodom, pokrlvanjem
ill koriscenjem
specijalnlh
premaza.
mesta produbitl do zdravog betona. Ovako ;zvedene istog kvaliteta kao u konslrukciji. 1spunlavan/a ovih
eementnog
vezlva mogu se korlstiti
i druga vOliva.
9.9.2
Ukoliko se utYrdi da nlje obezbedena vodonepropusl/ivost tralena po projektu betona, ili no spojnici, ili je vodopropustljivost poslediel nastanka naknadnlh nlprslin. i pukotina: mora se Izvrlitl sanaelja svih takvih mestl Injektiranjem iii nekim druglm pogodnim nacinom, I po projlktu sanaeije.
10
Pretabrikovani Prelsbrikovanl
11
Kontrola
11.1
Kontrols
11.1.1
Cement
bet on ski elementi betonski
kvaliteta kvalitetl
elem.enti moraju ispunjavati
betona
sastavnih
dalovi betone
se ne sme upotrebiti
rezultatlma
uslove standard a JUS U.E3.050.
kojl se odnose
ukoliko
se za svaku veCu isporuku
na cvrstoCu
i toplotu
hidratacije
koja prispe na gradili~te ne raspolate
(ako je uslovljena
projektom
Prilikom prlspe~a cementa na gradllilte mora se evldenti,ati svaka partiia po redosledu po datumu mlevenja i po tom redOsledu se cement mora ugrsC!ivati.
11.1.2
Agregat mora bltl uskladllten
na podlozi sa koje Ie omogueeno
je agregata moraju bitt taka odvojene
11.1.3
Ukoliko
58 agregat dub
v,emens
veriti da nlie u meduvremenu
11.1.4
Sad,fal
prl~lnastlh
moraju 5e ispiti~ati uocenoj
'r~~~'~-'--'--,---,,
promenivlafnosti
~,,-
nslazl uskl.di~tcn
cestles
svakodnevno,
iz agregata.
odnosno
Frakci-
da ne dolszi do njihovog mdanja. lIa otvo'Dnom
zapaljen ill za9aden nekim stetnim
i gllnovltih
otieanje vode ocedene
konstrukeije).
dolasl..,
u sitnom
agll'!!atu i granulometrljskl
dok. 58 povrsinska
a najmanle
jedanput
~'''''.
,'''-
pro,toru,
mo.a so p,o up:>trou.
sastav svllt frakefja ag'"~.t3-
Ylaz~ost sitnog agregata ~ora
u svakorradnoj
..'.
,JlO'
materljama.
smenl.
,.._,.~:,,-~............-
ispitivati pri svakoj
~ JUS U.E3.010 Stcan. 9
612
"""..,...
Kod8 se kontrolom koje bl'mogle
gr8nulollletrijskog
prl utvr(lenom
ski po)as melavine
agregata.
treba prlmenitl
~''''
sast,JVJ pojedlnih
uedeu
frakcija
dovesti
mora se izvrliti
rodl uklapel1ja u usvojenl grnnulomotrljskl Z.'spitivanje
~".'''''''''-'~'-''''
postupke
potrebne
agregata ulvrdi da je doslo do promena
korekcija
poJus mclavine predvidene
frakcija
do odstupanja
U odnosu ueelea
na usvojeni granulometrlj.
pojedinih
frakcija
u melavini
nyragau.
u standardima
JUS 8.82.010
i JUS 8.82.009.
11.1.5
Kvalltet vode za spravljanje betona proverava se kada se uoe. promene za koje se pretpostavlja da bi mogle bltlltetne za beton.
11.1.6
Dodaci betonu se kontroiliu prema st.ndardima JUS U.MI.034, JUS U.M1.035. JUS U.M1.036, JUS U.M1.037, JUS U.M1.038 i JUS U.M1.039. Dedaci betonu mora)u blti uskladiSteni i euvani prema Upulltvu prolzvo(laee.
11.2
Kant",l. sprwljanl. betana
11.2.1
Uredajl za doziranje; spravljanje betona moraju se kontrolisati prema standardu JUS U.MI.050.
11.22
Najmanje jedanput dnevno mora se IIzetl uzorak betona iz betonske mdalice I Ispita~i radl utvrdlvan)a stepena homogenosti, grenulometrljskog sastava meSavlne agregata i kolleine vade za spravl)anie betona premastandardlmaJUSU.M1.028 I JUS U.M1.030.
11.2.3
KonzistenciJa svdeg betona mora se proveravatl najmanje ..aka 2 h po Jednoj od metoda utvr(lenih u jugoSlovensklm standardima.
11.2.4
Keda se priman;uju dedaci za uvlaeenje vazduha, onda sa kollelna vazduha u svezem betonu proverava najmanje jedadnput u radnoJ smenl prema standardu JUS U.MI.031.
11.2.5
Temperatura svdeg betona pri izlasku Iz melalice mora se meriti najmanje )edanput u radnoJ smeni, a pri temparaturama spoljnjeg vazduha nl!im od + 5 °c vilim od + 25 'c najm"n;e jedanput u toku 2 h. bpitivanje se vrll prema standardu JUS U.M1.032.
11.3
Konuola pripreme za betoniranja bloka iii konstrukcije
11.3.1
Provara priprema
t
-
bri!ljiv
za betonirenje
pregled
svih dalov.
vlalnosti
mora obuhvatitl: stenovita
konuolu
stepena
kantrolu
svlh slabih I Isprskanih
podloge;
tla, ukollko je podloga
od nevezanih
dalova na povr~lni oevrslog
materijala;
betona,
kada podlogu
eini ranije ugrul'lclli
baton;
-
kontrolu
predvi(lenih
optereCen)e
mera radi spreeavanja
nepovollnih
uticaja
na oevrleavanje
(mehanieki
udari,
i sl.).
11.3.2
Pre prijema bloka iii konstrukcija provrerava se da Ii su dir"enzije u skladu sa projektom, kao i isprav. nost povrlina podloga za betoniranje i eistoea povrllna pripremljene armature. Takode se proverava is. pravnost postavllene ol'late I armature. keo I delova koil treba d. se ugrode po prolektu. Oslm toga, pia' vera obuhvata kvalltet varove na ermaturll zaptlvenost opiate radl spreeavanJa curen)a cementnog mleka i maltera.
11.4
Kontrol. tra"'porta betana Kontrola transpona betona se sastoji u maren)u homogenosti, konzistenci;e i temperature 1vezeg betona po izlasku iz betonske mdalloe I posle obavljenog transpona (pri eemu odstupanja moraju biti u dopu' Itanim grenlcamel,
kao i da Ii ja transponovanja
betona
obavljano
u skladu sa t. 8.3.
U slueeju da se u okviru ovlh provera utVrda nedopultana odstupanJa, mora;u so preduzatl mere za nji. hovo otklanjanje. ukl)ueujuci I zamenu neispravne opreme. 11.5
Kontrole
spravl;.nja
Ova kontrola
I ugradivanja
betona
mora da obuhveti:
~ provaru spremnostl i.lspravnosti uredaja za spravllanje betona i opreme potrebne za ugradivanje be. tone bez z8stoja; - prove", da Ii Ima svih potrebnih materijala u dovoljnim kolicinama, kao I radne snage po broju i kvalilikacijama;
,
~
,.,---
S...n. 10JUS u.fb.010
613
-
proveru de. II ie fz..!ena priprema radi obezbedenja mosferskih uslova tokom beloni,anja;
-
proveru dall je izvr!eno obozb8"enje
-
vizuelrlo'prOveravah)e
osvetllen)a
konzlstencl)e
nesmelanog
beton/ranja
kada se betonlran)e
svele botonske
u slu~aju nepovoljnih
at.
Izvodi u toku notl;
me!avl;;e, kao I proveravanle
po~
odgovaralu'
Ce opreme u odre(lenlm terminima;
-
-
proveru mera za spre~evanle
nedopu!lena
osmatranja da Ii ylslna radnog slola botona odgovara primenlenom n, yodetl prl tome raeuna 0 ponebno! brzlnl ugradiyanla;
-
star no vodenle
-
-
I
-
.1
I
i neklm mernim
-
raeuna
da se vlbriranje
imaJutl u vldu da su nedovollno j
seg,agaeile;
oeenu zbljenosti ugradenog botona vizuelno, a po potrebi izotopi, vadenja uzorakalz ugradooog botonaltd.);
utvrdivanjada
II su krutost uklanjanje
postavllena
radnih spolnlea 1 negevanje ugradiyanja betona.
ugradenog
I prema optimalno
odnosno
vibrato.
utvrdenom
retlmu,
spojeva opiate zldovoljavajutl; polotal;
I sa povr!ine
ugra"en~
da dode do prekfda
ugradenog
tipu pervibratora
(radioaktlvnl
Ilelnl;
u projektovani
vode Iz ~melja
lenJe I ugradlvanl..'ovo, slgia; proveru preduzotih mera u slueaju
ravnomarno
vlbrl,anla
I: zaptivenost:
utvrCllyanje da II j, armatura blag_emeno
sprovodi
I preterano
postupkom
hetona),
11.6
Kontrola AOgovanja. I.uhlte
11.6.1
Kontrola negovanja I zaStite betona obuhvata: - proyeru odrtayanja .Ialnertl povrllna ugradenog
botona pre nego Ito otpo~ne
ugradiyanJa
betona
koo i vodenje racuna
(obr.zovanJe
nano.
pogodnlh
0 tome prilikom
nastAvfiania
betona
belo~a
u toku prvm dana otvrlCavania
u skladu sa
t.9.8.5;
- praveru sprayedenja zastitnih mera radi obezbedenja betona u toku ocvr.icavanjaod mogucih potresa,kao i delova :1rmatur::i ~rugih lIgra(fenihdclova Qrldefnrmis3n)a;
-
proveru odrlavanja
usyojenih rokoya za skidanje opiate;
sagledavanje isp~aYnostj sproyodenja
utvrdcnih mera za negovanje betona pri betorriranju U 2.imskim
uslovima. 11.6.2
Posle sk idanja opiate mora se tzvrsiti pregled svih povr~ina da 58 utvrde eventualni ncdostaci
i otklone
oSteeenja, prema t.8.9.1. U slucaju letenia
poiaye oStecen)a na betonu
ubuduee
Ukoliko 58 otkriju oSteten)a '11.7 11.7.1
Kontrola
prema t. 9.9.2, pristupa
kvalitete pro;qedenog
Kontrola
I ispitlvan).
kvaliteta
nlpropustljiyo.tl
unoei
I odmah preduzeti
mere da 58 takva 0;-
50 Izradi projekta
sanaeije.
betona
Radi kontrole
betona
vrll u laboralorijsklm koii 58 prolzycdi
I otpornostl
kom navedenom
11.7.3
se utvrditi
Ova kontrola sa sastoji u dokazivanju k"aliteta pruizvf!denogbctena pomo~u betonskih tela, cila se izrada, negovanje
11.7.2
moraiu
Izbeynu.
Ispitiyanju
sastoil se u cdredlvanju
prema dejstvu mraza i cvrstote mora 58 odredlti
-zapreminska
njegoye evrstoee
pri zatezanju
beton I armlran; boton I rezultate so boten
onda je potrebno
tranoportuje Itradltll
konstrukeile
ispitivanja
obraditi
od fabrike beton~
botonska
pOlrebno
beton.
je iuadlt;
betonsklh
proizvedcnog
belonsk.
prom a standardu
pri pritisku,
(kada 58 to zahteva).
masa betona ":'erenjem
cvrstoee bet0f11 pri pritisku, pri kontroli proizvodnje
molle I drugs maslvne hidrotehnleke Ukollko
u,lovima.
tela. za brane, tc-
tela prema propislma
z.
JUS U.M 1.05 i.
do mesta ugradlyanja prema standarduJUS
tela za "kontrolu
vodo. I'ri sva.
soglasnostl sa uslovlma kvellteta"
U.M1.045,
prema prop;jlma
za beton i armlranl bo'ton. Obim dopunskih
11.7.4
Ispltlvanla prema t. 6.1 odreduje
so proieklom
bolona.
. Radi kontrole vodonepropurtljivortl betona mora 58 Izvriltl Ispillvanje prema standardu JUS U.M1.015' najmanje ledne serije betonskih tela za svaklh 2 000 m3 ugradenOg betona, I to za syaku vrstu betona . ponaosob, ukollko se projektom betona ne predvida veei oblm ispltlvanja. , '"
..., ""''''
''
,--
...,..
-P"
"".,.''''-'''''''''''
614
JUS U.E3.010
11.7.6
Kontro!no
11.7.6
.
I.pltlvanle
betona prema de).tvu mra..
mora 58 izvrlitl najmanje dva puta godllnje.
Radi kontrole /!vrrtote prl zatezanju betona. kada Seto iahtev.: potreban broj batonskih tel. odredlce .e projektom
konnrukcije
i projektom
11.8
Prove... kva/ltete
ugrllClenog betona
\11.8.1
Provera kvallteta
ugradenog
-
betona za svaku vrnu betona koja 58 proizvodi
i ugraduje.
betona obuhvata:
pregled .tanja povrllna batona posle skidanja opiate I utvrdivanje eventualnih nedortataka. s!abih merta.lupl;lna, napralina; pukotlna I sl., kao I u kontroUeventualno Izvrlenlh sanaelonlh mera; p7egled Izvedenog spalanja betona na mestlma radnih spojnlea; provera Ie vrli vadenjem betonsklh jezgara na mastlma odr"'enlm u prolektu betona;
-
odredivan;e /!vrltoca prl prltlsku, cvrstoee prl zatezanju, vodonepropustljlvostl, otpornostl prema delovanju mraza I zapramlnske gurtlne ugradenog betona na batonsklm tellma dobi)enlm vadenjem Jugara Iz konstrukeije; ukoliko projektom nile druga/!Ije pradvldeno. vadenje ijezgra, radi napred navedenlh kontrolnlh Ispitlvanja kvallteta ugrad.nog batona vrli 58 na najmanle 6 % izvedenlh rad. nlh blokova brane, odnosno u odgovarajuco) srazmerl ako 58od njlh mote obradom dobiti dovoljan broj betonskih tela za predvldena Ispltivanja, prl /!emu 58 obim ispitivanja cvrstoce betona pri zate. zanju I otpornostl preme dalovanlu mraza mola smanjlti;
-
u .i.tematskom pregledu eve~tualnih neravnina na povrllnama betona, koJe ne smeju bitl vece nego Ita je za odnosnl konstrukeionl deo odredeno u4)rojektu konstrukeije I projektu betona;
- ukoliko 58 to zahteva projektom konstrukeije
i projektom belona, merenje temperature ugradenog betona takode sa vrli u oblmu I na nacin dat u prqjektu.
11.8.2
Provera kvallteta betona u toku eksploatDCiJe objekta
12
Zevrina ocena kvaliteta betona u konstrukcijj Da bi mogla da so Izvrll zavrlna oeena.kvaliteta ton. moraju 58 u tehnlckq) -
dokumantaeijllmati
vrll sa prema programu
u konstrukei)1 rezultatl
osmatranja
prema propisima
svlh prethodnlh
objekta.
za baton I armlrani
I kontrolnlh
ispitivan)a
b.-
la:
cement,
- agregat, - vodu, - dodatke betonu, - sve! rocvrs!1 beton.
Vela 58 drugim standardlma
JUS B.Cl.0l1 - cement.
Portland-cemant.
lanski cement. . JUS B.C1.013. - JUS B.Cl.014.,..
Cementi .niske toplotne Cement!. klasifikaeija
JUS U.Ml.004JUS U.M1.010-
klasifikaeija hldrataelje.
Sulfatnootporni
sa dodacima.
I tehni/!kl Definieija,
eementi.
Metalurlkl
eementi.
Pueo.
uslovi klasifikaeija,
Portland-cement.
tehnicki
Metalurlki
uslovi I prlmena
cement.
Definielje,
I uslovl kvaliteta
Ispitivanje betona. Ispltlvanje
Portland-cementi
Definielje,
cvrstoce
Epruvete betona
(betonska
tela). Oblik, mere i dozvoljena
na zatezenje
odstupanja
prl savijanju prlzml (koneentrisano
optere.
ten;e u ...edinl raspona)
JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS -.
,
U.M1.016U.M1.016U.Ml.020U.Ml.022U.Ml.025U.M1.C27U.M1.028-
Beton. Ispitlvan;e vodonepropustljivostl Beton. Ispltivanje otpornoni Beton. Odredivanje
cvrstoce
Beton. Ispitlvanje latelne Beton. Odredivanje
betona
prems dejstvu mraza betonskih
cvrstoce
ststickog
tela Ilradenih
od sve!eg betona
pri pritisku
betona eepanjem
moduls
elasticnosti
pritlskom
Beton. Odre<1ivanjt' plizanjn (tecenjaJ Bl:lton. I~pith:anj(! :1om:JW)p' Ii betona .-.
pri me!anju betonskom
mCSalicom
S,i¥8"j;'1
t
...............
SIIII'.
I
\ ~
12 JUG U,£:3.U
615
10
JUSU.M1.029JUS U.M1.0~0JUS U.M1.031JUS U.M1.032JUS U.M1.034JUS U.M1.03S':" JUS U.M1.036JUS U.M1.037-
Beton. OdredivanJe
zapremlnskih
Beton. Odredivanje
sastava svezeg betona metodom
Beton. Odredivanje
sadrzaia
8eton.
Merenje temperature
8eton.
Dodaci betonu.
doformacija
svefeg betona
Definicije
i klasifikacija
Beton. Dodaci betonu.
Kvalitet i proveravanje
8eton.
Dodacl betonu.
Ispitivanje
Beton.
DOOlcl betonu.
nim agregatom
Prethodno
kvaliteta
uticaja dodataka Ispitivanje
Ispltivanje
uticaja dodatka
8eton.
Dodacl betonu.
Ispitivanje
flzil:ko.hemijskih
Beton. Dodacl betonu.
Ispltivanje
uticaja dodataka
JUS B .B2 .010 -
Separisani
N. osnoV\.l milljenjl
Republitkog
Prefabrikovani
betonski
elemen~i. Tehnil:ki
Prirodnl agregat i kamen za proizvodnju agregat
Kontrola
Beton. Kontroll
(granulat)
beton'"
sa odre"e.
spo,obnostl u fabrikama
beton.
111kulturu ~
Tehnicki
-j' .-.
pastu I malter
" na koroziju armature uslovl
uslovl
fobrlka betono betonl
za beton kat.gorije
811
uslovi
~f1 Srl:::jp. I-Ir. .11J..B1/14-01 ..",1;
na cementnu
svojstlva
uslovi za izradu"j lJgradnju
Tehnil:ki
proizvodnje
:~,",,,q,,,j ~tafY'p"
za beton.
betonu
agregata za beton. Tehnil:ki
prolzvodne
Beton. Transportovani
sekretarijata
dodatka
i cementom
Beton. DOOacl betonu.
B.ton.
na osobine betona
radllzbora
JUS U.M1.036JUS U.M1.039JUS U.M1.044JUS U.E3.050JUS 8.82.009 , JUS U.M1.0S0JUS U.M1.0S1JUSU.M1.04S-
ispiranja
vazduha u svezem betonu
od 4. 11 1974. ne plata
te pore?: nft pf'O,net
~ 'r-"iI!
r,~o'
~ I
