Hibridna-vozila

SEMINARSKI RAD

HIBRIDNA VOZILA

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

2

SADRŽAJ : 1. UVOD ____________________________________________________3 1.1 Električna vozila____________________________________________3 1.2 Hibridna Elektri čna Vozila (HEV)______________________________4 2. HIBRIDNI POGONSKI SASTAV______________________________5 2.1 Serijski (eng. Serial)_________________________________________6 2.2 Paralelni (eng. Parallel)______________________________________6 2.3 Serijsko-paralelni (eng. Dual-mode)____________________________7 2.4 Osobine HEV______________________________________________8 3. EKOLOGIJA I HEV_________________________________________9 4. TENDENCIJE RAZVOJA HEV-a_____________________________10 4.1 Toyota___________________________________________________10 4.2 Lexus___________________________________________________13 4.3 Peugeot__________________________________________________13 4.4 Geely___________________________________________________14 4.5 Kia_____________________________________________________14 4.6 Honda___________________________________________________14 4.7 Porsche__________________________________________________15 4.8 BMW i Daimler Chrysler kooperacija__________________________15 4.9 Ford____________________________________________________16 4.10 Mercedes_______________________________________________16 4.11 Nissan__________________________________________________17 4.12 Chevrolet_______________________________________________18 4.13 Renault______________ ___________________________________18 4.14 Volkswagen_____________________________________________19 5. ZAKLJUČAK_____________________________________________20 6. LITERATURA_____________________________________________21

3

1. UVOD 1.1 Električna vozila

O električnim vozilima (EV) se obično razmišlja kao o ne čemu veoma savremenom ili čak kao o ne čemu što pripada budu ćnosti. Takav stav ima svog osnova mada je istina sasvim druga čija. EV su se pojavila uporedo ili čak pre vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). 1895. godine kada je automobilska industrija po čela da se razvija, mnogi konstruktori su smatrali da će elektri čni pogon biti usvojen za pokretanje drumskih vozila. Uzroke za takav stav treba tražiti u činjenici da je tehnologija korišćena u elektri čnom tramvaju u to vreme bila dobro razvijena dok su se motori SUS tada tek po čeli razvijati. U to vreme pogonski sistem EV sa činjavali su: olovni akumulatori i motor jednosmerne struje čija je brzina regulisana posredstvom otpornika. Primat SUS motora nad električnim pogonom osiguran je oko 1915. godine. Tada su stepen i brzina razvoja SUS motora u odnosu na elektri čni pogon bili takvi da su obezbe đivali zadovoljenje težnje ljudi za sve bržim i snažnijim i vozilima. Jedan od mogu ćih uzroka koji su kona čno u prvi plan izbacili vozila sa SUS motorom bila je pojava elektri čnog pokreta ča SUS motora. Uz njegovu upotrebu vožnja vozila sa SUS motorom postala je  jednako udobna kao vožnja elektri čnim vozilom (izuzev buke). Posledica svih nepovoljnih uslova za razvoj EV dovela je do gotovo potpunog prestanka razvoja i proizvodnje elektri čnih vozila oko 1920. godine. Renesansa EV nastupa šezdesetih godina sa razvojem ekološke svesti kod ljudi. Energetska kriza sedamdesetih dodatno je ubrzala istraživanja na polju EV . Jedan od osnovnih nedostataka EV u odnosu na klasična vozila (sa SS motorom! le"i u čin#enici da #e domet ovakvih vozila znatno man#i. $ao kompromisno re%en#e po#avl#u#u se &i'ridna električna vozila ko#a kom'inu#u dva različita po)ona od ko#ih #e #edan upravo električni.

*

1.2 Hibridna Električna Vozila (HEV)

HEV spadaju u vozila sa niskom emisijom štetnih gasova (LEV – Low  Emission Vehicles). Oni se zasnivaju na dva izvora energije- agregatu za pretvaranje energije (motor SUS ili goriva ćelija) i agregatu za akumuliranje proizvedene energije (akumulatori ili ultrakapacitatori). Kompletan pogonski sistem sačinjavaju: toplotni motor, električni generator, električni motor, energetski pretvarač i akumulatorske baterije. Smisao postojanja HEV se nalazi u činjenici da ova vozila nemaju problema sa radijusom kretanja jer koriste hemijsko gorivo za pogon toplotnog motora i istovremeno su ekološki čistija i efikasnija u odnosu na klasi čna vozila jer koriste pogodnosti elektri čnog pogonskog sistema. Snaga instalisanih toplotnih i elektri čnih mašina je ve ća od potrebne vu čne snage i sam sistem je neuporedivo složeniji od EV i vozila sa SUS motorom. Postoje dve osnovne konfiguracije HEV: serijska i paralelna. Izuzetak  je Tojotin model Prius koji je kombinovano, serijsko-paralelno. U HEV se koriste baterije druga čijih karakteristika u odnosu na EV. U ovom slučaju je mnogo zna čajnija specifi čna snaga i mogu ćnost brzog punjenja i pražnjenja akumulatora nego njihova velika specifi čna energija kao što je slučaj kod EV. Kapacitet akumulatora je manji nego kod EV. Tehnologija HEV je potpuno razvijena tako da bi ona mogla da zamene klasična vozila.

+

Radijus kretanja nije problem kao ni infrastruktura jer se koriste standardne benzinske pumpe. Jedini nedostaci su njihova velika cena, velika masa i složenost.

2. HIBRIDNI POGONSKI SASTAV

Kao sto je vec pomenuto, hibridni pogonski sastavi se mogu podeliti, u odnosu na vezu elektri čnog i mehani čkog dela na tri grupe: •

Serijski (eng. Serial)

•

Paralelni (eng. Parallel)

•

Serijsko-paralelni (eng. Dual-mode)

Sa druge strane u odnosu na autonomnost elektri čnog pogona, hibridi se dele na: Delimične (engl. mild hybrid) •

,

•

Potpune

(engl. full hybrid)

2.1 Serijski (eng. Serial)

Kod serijskih vozila toplotni motor pokre će poseban generator kojim se vučni motor snabdeva električnom energijom i dopunjavaju akumulatori. Toplotni motor se koristi u optimalnom radnom režimu, a regulacija brzine se ostvaruje elektri čnim motorom. Postojanje akumulatora i elektri čnog motora omogućava reverzibilno (motorno) ko čenje čime se pove ćava efikasnost vozila. Koristi veće baterije Koristi on-board punjenje Koristi i neka off-board punjenja Optimizuje rad odvajanjem rada oba motora prema brzini vozila Električni motor nema prazan hod, što umanjuje emisiju Ne zahteva transmisiju Koristi heavy-duty motor 

S E R I A L

2.2 Paralelni (eng. Parallel)

 Paralelna HEV su koncipirana tako da to čkove pokre ću i toplotna mašina i električni motor/generator. Toplotna mašina i kod ovog vozila radi u optimalnom režimu, pri čemu elektri čna mašina radi kao generator i dopunjava baterije kada je za kretanje vozila potrebna manja snaga od snage toplotnog motora, a kada je potrebna ve ća snaga, onda elektri čna mašina radi -

kao motor koristeći energiju iz akumulatora. Smisao uvo đenja ovakve topologije HEV se može tražiti u činjenici da je instalisana snaga elektri čnih mašina manja, čime je smanjena i težina vozila. Umesto posebnog motora i generatora ovde se koristi samo jedna mašina čija je snaga manja od snage vučnog motora kod serijskih vozila sli čnih dimenzija. Električni motor i ! su direktno spojeni na točkove Koristi manje baterije Koristi off-board punjenje "r#e ubrzava Električni motor ima prazan hod $akovanje komponenti u autu je manje fleksibilno Ne zahteva transmisiju Koristi medium-duty motor 

P A R A L L E L

2.3 Serijsko-paralelni (eng. Dual-mode)

Kod Prius-a (serijsko-paralelni eng. Dual mode) postoje i motor i generator, ali manjih snaga nego kod čisto serijske topologije. Prema potrebama vožnje moguće je da SUS motor pokre će samo generator ili da zajedno sa motorom pokreće to čkove, a da generator miruje. Koristi srednju veličinu baterija Koristi on i off-board punjenje "r#e ubrzava Električni motor ima prazan hod $akovanje kompeneti u autu je manje fleksibilno Ne zahteva transmisiju Koristi heavy-duty motor 

D U A L M O D E



2.4 Osobine HEV

Masa HEV je izuzetno velika što za posledicu ima kako pove ćanje otpora vuče, tako i pogoršanje dinami čkih voznih karakteristika vozila i visoku cenu. Da bi se smanjila masa ovih vozila prvenstveno je potrebno povećati specifi čnu snagu i energiju vu čnih akumulatora, ali se ne sme zanemariti ni masa vu čnih motora. Masa elektri čnih mašina je posebno značajna kod serijskih HEV gde se koriste i motor i generator kao i toplotni motor. Najvažnija svojstva generatora za HEV i pomo ćnih motora za HEV su njihova velika efikasnost i mala težina. Samim tim su to uglavnom mašine za velike brzine. Osim ovih svojstava generatori i pomo ćni motori ne bi trebalo da zahtevaju posebno održavanje. Serijski HEV su osmišljeni tako da pri kretanju vozila konstantnom nominalnom brzinom po putu čiji je nagib oko 3%, celokupnu snagu obezbe đuje toplotna mašina preko generatora i vučnog motora. Višak snage motora treba da obezbedi lagano dopunjavanje baterija. Generator će, dakle, imati snagu koja je nešto ve ća od snage potrebne za savladavanje stalnih otpora vu če. Ciljevi koje treba posti ći pri projektovanju HEV su: ° Niska cena vozila ° Odgovarajuće performanse (ubrzanje, maksimalna brzina, domet itd), ° Ekonomičnost u eksploataciji (visoka efikasnost), ° Robusnost, pouzdanost i bezbednost (jeftino održavanje). /

3. EKOLOGIJA I HEV

Već je rečeno da je ubrzan razvoj HEV prvenstveno motivisan ekološkim razlozima. Ova vozila zna čajno manje zagađuju okolinu jer ne ispuštaju izduvne gasove u količini kako to čine vozila sa SUS motorima. Trend razvoja automobilske industrije vidi se iz činjenice da je 1950. godine na svetu bilo oko 53 miliona motornih vozila, da bi ih 1992. bilo pola milijarde, a za po četak ovog veka se prognozira da će taj broj premašiti jednu milijardu. Ovako ubrzan rast broja motornih vozila je ozbiljna pretnja za životnu sredinu. Kada se uzme u obzir da se vozila u siromašnijim zemljama neadekvatno održavaju, a da su zastoji u saobra ćaju svakodnevna pojava u razvijenim zemljama onda je globalna slika zaga đivanja vazduha izduvnim gasovima iz SUS motora drumskih vozila zastrašuju ća. Umanjenje emisije štetnih gasova ve će je od 50%. Kada se vrednuje učinak električnih vozila na zaga đivanje vazduha treba imati u vidu da je najveći problem zagađivanje vazduha u gradovima. Upotrebom hibridnih vozila vazduh iznad gradova bi se bitno o čistio. Sa druge strane da bi se sprečilo globalno zagrevanje usled efekta staklene bašte potrebno je smanjiti ukupnu količinu izduvnih gasova. Druga fundamentalna prednost HEV nad vozilima sa SUS motorom je to što smanjuju upotrebu fosilnih goriva čije su rezerve ograni čene.

01

4. TENDENCIJE RAZVOJA HEV-a

Vrto)lavi skok cene )oriva hi'ridne automo'ile stavio #e u centar de%avan#a na ,0. sa#mu automo'ila u rankurtu. 4va )odina #e pokazala da se hi'ridna vozila nalaze na uzlazno# putan#i pa su se čak i skeptici  pridru"ili ovo# temi u vezi s proizvodn#om hi'ridnih električnih vozila. 5'o) to)a se mno)i svetski proizvo6ači automo'ila pita#u da li #e popularnost vozila na električno7'enzinski po)on samo deo marketin%ke kampan#e ili nova tendeci#a u razvo#u autoindustri#e.   nastavku 8e 'iti predstavl#ene ve8 pomenute tendenci#e nekih od )lavnih svetskih proizvo6ača u o'lasti &EV7a. 4.1 Toyota

9:o#ota9 misli na  'udu8nost. ;:o#otin; model 9prius9 kao po)on koristi kom'inaci#u dva motora  'enzinsko) i električno).
)odine nudi hi'ridni po)on dostupan u seri#sko# proda#i. =a #e reč o naprednom automo'ilu suvi%no #e )ovoriti. kratko 9prius9 #e tih 'e%uman  'rz luksuzan i prostran automo'il u ko#em vozača prati nezao'ilazan ose8a# da se nalazi u vozilu 'udu8nosti. Razvo# :o#otino) hi'ridno) vozila počin#e 0//3. )odine kada #e tada%n#a američka administraci#a inicirala pro)ram >?@V (>artnerstvo za vozila slede8e )eneraci#e!. >ro)ram #e ukl#učivao samo proizvo6ače iz SA= pa se 9:o#ota9 sama upustila u razvo# hi'ridno) po)ona. =ok #e >?@V u)lavnom kaskao u mestu 9:o#ota9 #e 0//+. )odine napravila prvi konceptni model na hi'ridni po)on. od hau'om se nalazi sada ve8 vi%estruko na)ra6ivana kom'inaci#a 0+7 litarsko) 'enzinsko) VV:7i motora sna)e -- $S i elektromotora sna)e , $S. =o konačne sna)e se ne dolazi prostim sa'iran#em ve8 odre6enim al)oritmom pa tako 9prius9 ima 003 $S. =o 011 km na sat sti"e za oko 01+ sekundi dok #e maksimalna 'rzina o)raničena na 01 kmh. Sa 'rzom vo"n#om dolazi i ve8a potro%n#a )oriva. 9>rius9 posedu#e ;inteli)entni kl#uč; pa čim pri6ete automo'ilu 'rave se same otkl#učava#u a u ka'ini se pali svetlo. Jedan pritisak na du)me pali automo'il iako nema nikakvih naznaka da se  'ilo ko#i po)onski deo ukl#učio #er do vozača ne dopire niti #edan #edini deci'el 'ilo kakvo) zvuka. 9>rius9 se vozi kao svaki automo'il sa automatskim men#ačem.. :ek kad se pritisne  pedala )asa neprimetno i 'ez ikakvih trza#a se ukl#uču#e  'enzinski motor ko#i uskače u  pomo8 elektromotoru. ;>anasonik; 'ateri#e sme%tene iza zadn#e) sedi%ta pune se čim 02

se pusti pedala )asa tada se kinetička ener)i#a pretvara u električnu.9>rius9 se mo"e voziti i samo na stru#u. $ada se pritisne du)me ;EV; u zavisnosti koliko #e puna 'ateri#a mo"ete pre8i i do tri kilometara.
•

Evropski automo'il )odine 211+. De6unarodna na)rada za motor )odine 211,.  ?a)rada za na#man#u potro%n#u )oriva i za na#'ol#i motor u klasi 0.*  0. l. :o#ota #e na prvom mestu kao na#čisti#e komerci#alno vozilo.

Kako fnk!ioni"e #ri

%$0. o'iča#ena vo"n#a Benzinski motor pokre8e točkove neposredno i uz pomo8 )eneratora i elektromotora. Suvi%na sna)a 'enzinsko) motora preko )eneratora puni akumulator. Dere te raspodele se men#a#u kako 'i sistem osi)urao na#ve8u mo)u8u delotvornost. 2. ?a)lo u'rzan#e Benzinski motor pokre8e točkove neposredno i uz pomo8 )eneratora i elektromotora. Akumulator pod visokim naponom dovodi elektromotoru dodatnu ener)i#u. Rezultat #e vo"n#a 'ez trzavica i odlično u'rzan#e. 3. $očen#e ili usporavan#e Benzinski motor se )asi elektromotor preuzima unkci#u )eneratora ko#i kontroli%e kočen#e točkova. Re)enerativni sistem kočen#a pretvara kinetičku ener)i#u vozila u električnu ener)i#u ko#om puni akumulator. *. ?apun#enost akumulatora se odr"ava na odre6enom nivou

03

 sluča#u da #e nivo ni"i automatski se pali 'enzinski motor ko#i ponovo  puni akumulator (preko )eneratora!. $ada automo'il miru#e motor se automatski )asi. +. 'rzan#e iz mirovan#a i vo"n#a pri man#im 'rzinama  ovom sluča#u 'enzinski motor miru#e a vozilo se pokre8e iskl#učivo uz  pomo8 elektromotora.

&.2 Le'$

@odinama u nazad FeGus radi na razvo#u vozila na hi'ridni po)on. < to ni#e ni%ta neo'ično po)otovo ako se zna da #e FeGus zapravo luksuzna marka :oHote. ?ova luksuzna sportska limuzina FeGus @S *+1h #e deo konstantno) napretka na pol#u tehnolo)i#e hi'ridno) po)ona. Dodel RI *11h )de h9 označava hibrid  promovisan pro%le )odine 'io #e prvi korak na putu FeGus &H'rid =rive. @S *+1h predstavl#a prvo hi'ridno vozilo sa a)re)atima napred i po)onom na zadn#e točkove. 4snovu po)ona ovo) FeGusa predstavl#a 'enzinski V, motor od 3+ litara. ?#e)ova maksimalna sna)a iznosi 20 kK (2/, $S!. o*er +od za brz ,o-n

>rvi put kod vozila sa hi'ridnim po)onom susre8emo se i sa mo)u8no%8u iz'ora moda vo"n#e.  svakom od ponu6ena tri a to suC  ?ormal >ower i Snow reakci#a na komandu )asa se osetno men#a. ?ormal podrazumeva optimalni  'alans sna)e i trakci#e dok #e kod >ower moda odziv na pristikan#e pedale )asa mno)o 'r"i. Automo'il posta#e znača#no 9"ivl#i9 'a% kao %to )a nasuprot ovome modu iz'or ono) sa oznakom Snow dosta 9umrtvl#u#e9. >ower mod omo)u8ava da @S *+1h nakon polaska iz mesta 'rzinu od 011 kmh posti)ne za +/ sekundi.

0*

4.3 Peugeot

Peugeot planira da uskoro predstavi svoj hibridni automobil, koji bi bio direktna konkurencija “Toyoti Priusu”. U pitanju  je hibridni HDi sistem koji bi se sastojao od 1.6 litarskog dizel agregata i snažnog elektromotora. Pretpostavlja se da bi potrošnja bila oko tri litre na pređenih sto kilometara, kao i da će revolucionarni pogon prvi put biti primenjen kod modela PEUGEOT 308 . 4.4 Geely

Geely je najveći privatni proizvo đa č automobila u Kini. Firma danas ima potpuno zaokružen proizvodni proces, koji se odvija u četiri doma će fabrike. Podatak da je godišnja proizvodnja dostigla broj od 300 000 vozila, dovoljno govori o polakom preuzimanju primata na polju niskobudžetnih vozila. Da stručni tim Geely-ja misli na budu ćnost, dokaz je osvajanje hibridnog pogona koji bi trebao da se pojavi po četkom 2008. &./ Kia

< $ia se pridru"ila sveop%tem trendu hi'ridno) po)ona. 5a razliku od nekih dru)ih proizvo6ača hi'ridni model ni#e  pro#ektovan od nule ve8 #e za osnovu uzet poznati model R<4. ?ovi Rio hH'rid9 ima dva motora 'enzinski a)re)at od 0.* litara sa /1 $S sinhronizovan sa elektromotorom od 02 kK.

4.6 Honda

0+

Hondin prototip sportskog hibridnog vozila “FCX” poseduje najmoderniju hibridnu tehnologiju. On se zasniva na dva uparena motora, glavni za pogon koristi vodonik a pomo ćni električnu energiju. Motor na vodonik ima čitavih 129 KS, a kao nus-proizvod sagorevanja proizvodi obi čnu vodu. Najve ća brzina ovog modela je 160 km/h , a sa jednim punim rezervoarom se može pre ći oko 570 km. Serijska proizvodnja ovog modela najavljena je za narednu godinu. 4.7 Porsche

=o 2102. se očeku#e  predstavl#an#e hi'ridno) vozila od 311 $S ko#a 8e koristiti istu tehnolo)i#u ko#a se planira za $a#en (LaHenne!. 5a razliku od tradicionalnih hi'rida >or%e 8e preraditi svo# 'enzinski V, i kom'inovati )a sa elektro motorom %to 8e omo)u8iti ekolo%ki čistu vo"n#u u )radu ali i dodatnih 011 $S u sluča#u potre'e za ve8om sna)om. >rema nezvaničnim inormaci#ama V7, model 'i tre'alo da ko%ta +*.111 unti.

4.8 BMW i 0ai+ler r$ler koo#era!ia

0,

=ve velike nemačke kompani#e su započele kooperativni razvo# hi'ridnih re%en#a ko#a 'i se koristil a u vozilima. 4'a proizvo6ača ima#u planove da  predstave komerci#alna re%en#a hi'ridno) po)ona u naredne tri )odine a ova sar adn#a 8e omo)u8iti da za#edničkim razvo#em sman#e cenu razvo#a i u'rza#u aktuelne razvo#ne pro)rame. 5a#ednički razvo# 8e drastično po#etiniti i azu testiran#a kada 8e se identični sistemi koristiti u različitim  platormama %to 'i tre'alo da rezultu#e konačnim  proizvodom daleko vi%e) kvaliteta. &i'ridni po)on na kome 8e se za#edno raditi 8e 'iti namen#en limuzinama visoke klase ko#e ima#u po)on na zadn#o# osovini %to #e #edan od razlo)a da ove dve irme sara6u#u.

&.4 5ord

$oncept Airstream #e ordov hi'ridni po)on ko#i #e u'ačen u model Ed)e. Radi se ustvari o kom'inaci#i elektromotora upareno) sa tehnolo)i#om )orivnih 8eli#a na vodonik. Auto #e predstavl#en u Kashin)tonu i predstavl#a  prvi vozni automo'il ko#i kom'inu#e )orive 8eli#e sa električnim 'ateri#ama i na#novi#om plu)7in tehnolo)i#om ko#a omo)u8u#e pun#en#e liti#um7  #onske 'ateri#e za oko  sati.  ordu ka"u da ova# Ed)e mo"e pre8i oko *1 km koriste8i samo 'ateri#u a kada sna)a 'ateri#e padne na *1M tada se ukl#uču#u )orive 8eli#e i pune 'ateri#u za dodatnih 321 km s tim %to #e mo)u8e uz neke dodatne modiikaci#e pre8i i do ,*1 dodatnih kilometara. Bateri#a pokre8e električni motor ko#i omo)u8u#e Ed)e7u maksimalnu 'rzinu od 03+ kmh. ord ni#e potvrdio seri#sku proizvodn#u ovo) automo'ila #er nedostatak crpnih stanica za vodonik i sama tehnolo)i#a ko#a ni#e nimalo #etina ne da#u 'a% previ%e razlo)a za optimizam da 8e se ovakav ili sličan auto uskoro na8i na  putevima.

0-

&.16 7er!ede$

Dercedes se pridru"io trendu u)radn#e hi'ridnih i to u svo#o#  per#anici S klasi. Fimuzina S *11 L=< #e kom'inaci#a dizelovo) a)re)ata opreml#ena sa dodatnim elektromotorom. :a dva po)onska a)re)ata za#edno da#u izlaznu sna)u od 3*1 $S. 5ahval#u#u8i elektromotoru u trenucima man#ih optere8en#a po)ona dizelov a)re)at se iskl#uču#e te tada auto pokre8e samo elektromotor. >rema na#avama iz Dercedesa n#ihov hi'rid 'i pri normalnim uslovima vo"n#e tre'ao tro%iti oko - litara011 km. Dercedes 211/. planira svo#u ponudu dopuniti hi'ridnom ,erzio+ $,o8 lk$zno8 9:V;a te+elen na dizelo,o+ +otor. O,a ibridni #o8on ;o+.

4va hi'ridna D klasa 8e kom'inovati naprednu hi'ridnu tehnolo)i#u sa sada ve8  poznatim mercedesovim dizelskim Bluetecom tačni#e s 327litarskim V, Bluetec dizelskim motorom. 4va# *I* SV 8e ispu%tati oko 211 )km L42 te 8e mu se prosečna potro%n#a kretati oko - l011 km. Nto )a svrstava rame uz rame sa novom S klasom t#. modelom S*11 L=<.

&.11 ?i$$an

 ?issan i #apanski proizvo6ač elektronike  ?EL su do)ovorili saradn#u u proizvodn#i nove )eneraci#e liti#um7ionskih 'ateri#a ko#e 8e se u)ra6ivati u hi'ridna vozila. 4'e kompani#e 8e u ta# za#ednički pro#ekat 0

investirati oko 3 miliona evra. Bateri#e su namen#ene električnim i hi'ridnim vozilima ko#e ?issan "eli %to pre prodavati na tr"i%tu. ?issan #e dodu%e ve8  počeo sa proda#om hi'ridne Altime ali #e morao kupiti licencu za tehnolo)i#u od :oHote. $ako sada stvari sto#e prvi ori)inalni ?issanov hi'rid 8e sti8i na tr"i%te do 2101. )odine.  $aliorni#i dr"avi s na#stro"im normama za%tite čovekove okoline početkom okto'ra 211,. lansiran #e ?issan Altima &H'rid i s n#im #e #apanski proizvo6ač po#ačao svo#e  pozici#e u se)mentu hi'ridno) po)ona. Altimu &H'rid pokre8e četvorocilindarski a)re)at s neto sna)om od 0/ $S (0* kK!. 4vo vozilo sa čistim po)onom #e u proda#i od početka 211-. )odine.

&.12 e,rolet

Lhevrolet Volt tzv. Ootvoreni hi'ridP. >rvenstveno (primarno! #e elektromo'il a tek potom (sekundarno! i automo'il pokretan motorom s unutra%n#im sa)orevan#em. >redn#e točkove pokre8e elektromotor sna)e 021 kK (0,3 $S! ko#i se pokre8e iz paketa liti#7ionskih 'ateri#a. =omet s #ednim  pun#en#em #e ,+ km. re6a# se no8u puni iz ku8ne mre"e od 001V u vremenu od pet sati. >od predn#om hau'om u)ra6en #e trocilindarski  'enzinski motor 0.1 ccm s tur'opun#ačem. ?apa#a se 'ioetanolom ili )orivom E+ ('ioetanol sa 0+M 'enzina! a u pripremi #e i verzi#a na  'iodizel. $ad se stru#a do'i#a iskl#učivo iz )eneratora prosečna potro%n#a #e *- litara. S punim kapacitetima stru#e i  'ioetanola mo"e pre8i 0131 km. >o)onski elektromotor sna)e 021 kK  prilikom kočen#a i usporavan#a prelazi na )eneratorski pro)ram te kinetičku ener)i#u automo'ila pretvara u električnu i dopun#u#e akumulator.

0/

&.13 @enalt

Renault radi na upotre'i električne ener)i#e ko#a 8e ukloniti L42 emisi#e dok #e vozilo u pokretu. :a se tehnolo)i#a razvi#a za#edno s  ?issanom. Vozilo se očeku#e 2101. )odine. $ao deo istra"ivan#a ko#e izvodi za#edno s ?issanom Renault proučava idealno re%en#e za )radsku vo"n#u a ko#e  pri kretan#u uop%te ne emitu#e L42. Renault i ?issan za#edno rade na liti#7 ionskim akumulatorima električnom motoru i sotveru potre'nom za nadzor vozila. :ako6e se radi na procesu vra8an#a ener)i#e pri kočen#u . &.1& Volk$*a8en

Volkswa)en 8e se 211/. prikl#učiti u hi'ridnu trku predstavl#an#em Jette s kom'inovanim 'enzinsko7električnim po)onom.  Kols'ur)u su shvatili kako i uz na#%tedl#ivi#e :=< a)re)ate (>olo Bluemotion tro%i samo 3./ l011 km! ne mo)u ostati izvan  pomodarsko) trenda ako "ele da ostanu i dal#e na vrhu. &i'ridna Jetta 8e imati prema na#avama man#u  potro%n#u od standardnih :=< modela ko#i tro%e izme6u +.2 i +. l011 km zavisno od oda'ira motora (0./ :=< sa 01+ ili 2.1 :=< sa 0*1 $S!. Benzinsko7električna vari#anta mo)la 'i tro%iti oko *.- l 'enzina na 011 km.

Model vozila

reeni +ila #o 8alon

21

8rad$ka ,o-naBato#t

%oyota $rius

&' ( )*

+ord Esape .d !/

0& ( 0*

%oyota 1i2hlander .d !/

00 ( 3

1onda 4nsi2ht automati

)5 ( )&

6e7us 8'' 9: 8''h 8.d !/

0* ( 5

%oyota 1i2hlander 8.d !/

0* ( 5

1onda ;ivi automati

8< ( )*

+ord Esape 8.d !/

00 ( <

=erury =ariner 8.d !/

00 ( <

1onda ;ivi manual

8< ( )*

>rosečna potro%n#a nekih hi'ridnih automo'ila

5. ZAKLJUČAK

Održavanje i eksploatacija HEV podrazumevaju obavljanje svih radnji koje su potrebne pri održavanju toplotnog motora (zamene ulja, remenja, svećica, filtera…), ali i održavanje akumulatora. Kada se ne bi posmatrale i ostale komponente vozila, HEV bi sa aspekta održavanja i eksploatacije bila vrlo nepovoljna. Me đutim, HEV zahvaljuju ći mogu ćnosti rekuperativnog (motornog) kočenja zna čajno smanjuju optere ćenje ko čnica tako da se 20

troškovi i aktivnosti u vezi sa njihovim održavanjem drasti čno smanjuju. Uzimajući u obzir i to da su same elektri čne mašine koje se koriste za HEV izuzetno jednostavne i da se na njima troše jedino ležajevi, ukupan utisak je da su ova vozila neuporedivo povoljnija za održavanje od klasi čnih. Sama vožnja se ne bi smela razlikovati od vožnje klasi čnih vozila sa automatskim menjačem. Jedini dodatak bi mogao da bude ure đaj za podešavanje intenziteta regenerativnog ko čenja, sli čno kao kod autobusa i kamiona sa ugrađenim retarderima. Među ostalim kvalitetima koje pruža upotreba HEV vredelo bi ista ći tihu vožnju i velike uštede u energiji/gorivu koje se ostvaruju njihovom primenom. Ekološki efekti su tako đe zna čajni. Be%uman rad prednost ili manaQ Sman#en#e 'uke u )radu 'i svakako  'ila prednost ali tu #e i dru)a strana medal#e. ?aime hi'ridna vozila su do te mere 'e%umna da su neču#na čak i za pe%ake %to mo"e uticati na n#ihovu  'ez'ednost. Recimo prema nekim predvi6an#ima 21+1. )odine ulicama 8e  prolaziti samo hi'ridni ili potpuno električni automo'ili a prelazak na dru)u stranu trotoara 'i8e uslovl#en vizuelnim osmatran#em dok do'ro uho ne8e mno)o 'iti od pomo8i.  'udu8nosti 8e hi'ridna i električna vozila si)urno i)rati znača#ni#u ulo)u u autoindustri#i. ?a#znača#ni#i svetski proizvo6ači #o% uvek kri#u  potenci#al ove tehnolo)i#e #er "ele da i dal#e eksploati%u posto#e8e rezerve nate i dru)ih osilnih )oriva kao i da do maksimuma iskoriste ulo"ene mili#arde dolara u razvo# SS motora. =o tada 8e se hi'ridna vozila i dal#e razvi#ati ali 8e o'ični korisnici do'i#ati priliku da u"iva#u na ka%ičicu9 u svim po)odnostima ko#e donosi ova tehnolo)i#e 'udu8nosti.

C. LIDE@AD:@A

Revija SAT plus, specijalno izdanje „Salon automobila u Beogradu”, mart 2007. :oHota prius9  promotivni materi#al Sa#am automo'ila Beo)rad 211-. httpCwww.auto)odine.hr  22

httpCwww.wikipedia.or) httpCwww.howstuworks.com httpCwww.vrele)ume.co.Hu httpCwww.)las7#avnosti.co.Hu httpCwww.toHota.co.Hu

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

23