Gradovi.doc

1. GORNJA MEZIJA ⇒

⇒

⇒

Rimsko carstvo se sastojalo od zemalja koje su bile na različitim stepenima društvenog razvoja. Grčki jug i helenistički istok imali, u trenutku osvajanja od strane Rimljana, imali su razvijene oblike gradskog uređenja, dok su  plemena na Dunavu u najboljem najboljem slučaju imala imala plemenske saveze. Tamo su Rimljani nastojali da stvore gradove kao svoja uporišta, pa su u podunavskim zemljama, izuzev onih koji su na ušu Dunava, gradovi bili rimska tvorevina. Razlozi za nejednak stepen urbanizacije raznih provincija su! različit predrimski razvoj i nejednaki ekonomski i  politički uslovi uslovi posle rimskog rimskog osvajanja

"rasovo osvajanje #ezije ⇒ #eziju osvaja #arcus $icinius %rassus &unuk čuvenog trijumvira' ().*+.g.pne. ⇒ -okoravanje slobodnih plemena između #akedonije i Dunava bilo je motivisano potrebom zaštite rimskih oblasti na  jugu alkanskog poluostrva poluostrva od pljačkaških pohoda sa severa i te/njom Rimljana da dostignu Dunav, Dunav, koji je, posednut vojskom, mogao predstavljati sigurniju granicu u ovom delu rimskog carstva. ⇒ 0a #ezima je ratovao #arko $icinije "ras +1*+.g.pne. Tada su pokorena samo plemena koja /ive u severoistočnom delu kasnije Gornje #ezije. 2 pokoravanju drugih plemena koja su naseljavala ostalu teritoriju ove provincije nema sigurnih podataka. ⇒ Dion "asije zabele/io je "rasov pohod na #eze. Rimsku intervenciju na Dunavu +1.g.pne izazvalo je kretanje  plemena astarna. 2no je iz oblasti, koja le/i severno od uša Dunava, prešlo na desnu obalu i napalo #eze, zatim Tribale i Dardance. 2pasnost je zapretila i Denteletima, pa su se oni obratili Rimljanima u #akedoniji za pomo.  3apad na Dentelete, koji su /iveli u susedstvu #akedonije, mogao je predstavljati opasnost za rimske provincije na  jugu alkanskog poluostrva i stoga je #arko $icinije "ras, prokonzul 4haje i #akedonije, krenuo sa vojskom na sever. 5z 0erdike on je upao u zemlju #eza i opustošio je, a zatim je pobedio #eze, koji su se bili sklonili u jedno utvrđenje. astarni su se povukli pred Rimljanima na reku %ibricu. 6skoro je "ras i njih pobedio uz pomo tračkog kralja Rolesa, koji je za to proglašen rimskim saveznikom. -osle pobede nad njima, "ras se ponovo okrenuo #ezima i nagovaranjem, zastrašivanjem i silom pokorio, osim nekih manjih grupa, celo pleme. #ezi su +.g.pne ipak ponovo digli ustanak, ali su bili pokoreni. +7.g.pne "rasu je dodeljen trium8 “ex Thracia et Geteis” . ⇒ 6 oblast osvojenu od "rasa mo/e se uključiti samo mali deo kasnije provincije Gornje #ezije. Timok se mo/e uzeti kao granica "rasova prodiranja na zapad. Ratovi Rimljana za pokoravanje malobrojnog stanovništva zapadno od Timoka u izvorima se ne spominju. #ogue je da je ova oblast do uša reke 0ave, naseljena ograncima 0kordiska na zapadu i Tribala na istoku, bez otpora priključena %arstvu posle pokoravanja velikih plemena u susedstvu. 0kordisci u -anoniji su pokoreni oko 9:.g.pne, a 9+.g.pne u panonskom ratu oni se spominju kao rimski saveznici. ⇒ Teško se mo/e utvrditi u kojoj je meri rimska pobeda značila kraj samostalnosti ovih plemena. 2na su verovatno izvesnu slobodu sačuvala sve do postavljanja stalne vojne posade. -osle rimske intervencije krajem 9.v.pne, plemena iz -odunavlja nisu više ugro/avala sigurnost granica provincije #akedonije. ⇒ ;ojna organizacija na Dunavu predhodila je stvaranju provincije. ;erovatno je u poslednjoj deceniji 9.v.pne usledilo  pomeranje legija iz #akedonije na sever, u kasniju #eziju. -retpostavlja se da je centar vojne komande u to vreme  bio 3aisus.
 3astanak provincije provincije #ezije provincije #ezije datuje se na 9>. ili ili 9:.g.ne, za vreme vladavine Tiberija Tiberija &9>.*(7.g.'. ⇒  3astanak provincije ⇒ -od upravom jednog namesnika #ezija je ostala zajedno sa 4hajom i #akedonijom do >>.=>:.g. Tada biva odvojena od #akedonije, zbog stalnih upada varvara sa severa. ⇒ 6 vreme "laudija, pri novoj organizaciji osvojenih oblasti na alkanskom poluostrvu, #ezija je izdvojena kao  posebna provincija provincija i data na upravu carskom legatu legatu konzularnog ranga. ranga.

⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

Događaji na Dunavu u vreme Domicijana &9.*1?.g.' pokazali su da je oblast od uša 0ave do %rnog mora suviše  prostrana da bi se mogla e8ikasno štititi. 0toga je ?.g, tokom Dačkih ratova :*1.g, #ezija podeljena na +  provincije! 9. #oesiu superior * obuhvatala osu centralnog alkana tj. 0rbije, od uša 0ave do %ibrice u ugarskoj &samo krajnji severozapad ugarske, oko današnjeg 4rčara' +. #oesiu in8erior * obuhvatala obuhvatala prostor normalno na %rno %rno more, du/ Dunava -rvi podatak o granici između dve #ezije potiče od -tolomeja i -linija. -o njima je reka %ibrica &%iabrus' bila granica izmedju dve #ezije. 4li, pošto je reka %ibrica kratka ne znamo kako je išla granica dalje. -anonija je bila prvo osvojena, a tom osvajanju predhodio je dolazak rimskih trgovaca dolinom 0ave. 0toga su gradovi ovde ranije nikli i br/e se razvili. Dakija je bila osvojena kasno, ali je romanizacija brzo napredovala. Donja #ezija je bila, s juga i istoka, preko crnomorskih grčkih kolonija, rano i neposredno izlo/ena grčkom kulturnom uticaju. Gornja #ezija se nalazila na sredini, između grčke i rimske kulturne s8ere, ali dovoljno daleko od jedne i od druge, da  bi se kulturni uticaj uticaj neposrednije odrazio odrazio na politički razvitak razvitak tamošnjih plemena. plemena. 2na je relativno kasno priključena priključena rimskoj dr/avi, a uz to u njoj nije nije postojala nikakva tradicija tradicija gradskog /ivota u  prerimsko doba. Rimski gradovi gradovi predstavljaju prva naselja gradskog gradskog tipa u ovoj oblasti, i nadovezuju nadovezuju se na plemensku organizaciju. Gradova nije bilo puno i le/ali su na graničnoj reci Dunavu. 2d 1 ili 9) naselja, : je bilo na Dunavu. Gradovi na Dunavu su po pravilu u blizini vojnih logora, i po nastanku i po karakteru su se razlikovali od onih u unutrašnjosti. "ao posebna celina teritorija Gornje #ezije u pograničnom pojasu, na limesu, 8ormirala se tek u sistemu rimske vojne i upravne organizacije. -ri administrativnoj podeli podunavskih zemalja krajem 9.v.pne i početkom 9.v.ne, deo Dunava između uša 0ave i %ibrice &ugarska' & ugarska' je uključen u Gornju #eziju. 6 toku daljeg razvoja dunavska obala se 8ormirala u celinu. 6 Gornjoj #eziji je bilo vojske još od ranije, i oni stvaraju logore, puteve, kontakte. Tek zatim se 8ormira civilni deo  provincije.  3astanak gradova na na gornjomezijskom limesu limesu vezuje se za dolazak rimske rimske vojske. 5slu/eni vojnici i trgovci, koji prate vojsku, imali su značajnu ulogu u 8ormiranju gradskog stanovništva. 6 #eziji se u (. i >. veku mogu razlikovati tri kategorije stanovništva! stanovništva! 9. vojnici i veterani legija, pripadnici pomonih odreda +. civilni doseljenici i starosedeoci (. robovi i oslobođenici "rajem (. i početkom >. veka postepeno se gube rimski oblici gradske samouprave.

$imes ⇒ @aštita od varvara zahtevala je izgradnju sistema utvrđenja &na granici tj. Dunavu' i postavljanje stalne vojne posade. ⇒ @a ovako utvrđenu granicu granicu kasnije je prodro naziv limes, koji se u rimskoj terminologiji terminologiji kasno sree. -rvobitno je limesom označavan poprečan put, ili prosek kroz šumu, ili močvaru u neprijateljskoj zemlji. 6 doba %arstva označava  prav put, paralelan sa granicom, a potom i pogranični pojas sa putem, palisadama, utvrđenjima i jarkom. 6 značenju granice limes se prvi put javlja kod Tacita &17.g.ne'. -romena sadr/aja termina limes je posledica stvaranja dr/avne granice u doba %arstva, kakvu Republika nije poznavala. ⇒ 0istematsko utvrđivanje granice se vazuje za doba Alavijevaca, ili Badrijana. ⇒ $imes se često sree kao naziv za suvozemnu granicu, dok se rečna granica zove ripa. ⇒ Danas je limes shvaen u smislu pograničnog pojasa sa svim elementima utvrđene granice.

⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

Događaji na Dunavu u vreme Domicijana &9.*1?.g.' pokazali su da je oblast od uša 0ave do %rnog mora suviše  prostrana da bi se mogla e8ikasno štititi. 0toga je ?.g, tokom Dačkih ratova :*1.g, #ezija podeljena na +  provincije! 9. #oesiu superior * obuhvatala osu centralnog alkana tj. 0rbije, od uša 0ave do %ibrice u ugarskoj &samo krajnji severozapad ugarske, oko današnjeg 4rčara' +. #oesiu in8erior * obuhvatala obuhvatala prostor normalno na %rno %rno more, du/ Dunava -rvi podatak o granici između dve #ezije potiče od -tolomeja i -linija. -o njima je reka %ibrica &%iabrus' bila granica izmedju dve #ezije. 4li, pošto je reka %ibrica kratka ne znamo kako je išla granica dalje. -anonija je bila prvo osvojena, a tom osvajanju predhodio je dolazak rimskih trgovaca dolinom 0ave. 0toga su gradovi ovde ranije nikli i br/e se razvili. Dakija je bila osvojena kasno, ali je romanizacija brzo napredovala. Donja #ezija je bila, s juga i istoka, preko crnomorskih grčkih kolonija, rano i neposredno izlo/ena grčkom kulturnom uticaju. Gornja #ezija se nalazila na sredini, između grčke i rimske kulturne s8ere, ali dovoljno daleko od jedne i od druge, da  bi se kulturni uticaj uticaj neposrednije odrazio odrazio na politički razvitak razvitak tamošnjih plemena. plemena. 2na je relativno kasno priključena priključena rimskoj dr/avi, a uz to u njoj nije nije postojala nikakva tradicija tradicija gradskog /ivota u  prerimsko doba. Rimski gradovi gradovi predstavljaju prva naselja gradskog gradskog tipa u ovoj oblasti, i nadovezuju nadovezuju se na plemensku organizaciju. Gradova nije bilo puno i le/ali su na graničnoj reci Dunavu. 2d 1 ili 9) naselja, : je bilo na Dunavu. Gradovi na Dunavu su po pravilu u blizini vojnih logora, i po nastanku i po karakteru su se razlikovali od onih u unutrašnjosti. "ao posebna celina teritorija Gornje #ezije u pograničnom pojasu, na limesu, 8ormirala se tek u sistemu rimske vojne i upravne organizacije. -ri administrativnoj podeli podunavskih zemalja krajem 9.v.pne i početkom 9.v.ne, deo Dunava između uša 0ave i %ibrice &ugarska' & ugarska' je uključen u Gornju #eziju. 6 toku daljeg razvoja dunavska obala se 8ormirala u celinu. 6 Gornjoj #eziji je bilo vojske još od ranije, i oni stvaraju logore, puteve, kontakte. Tek zatim se 8ormira civilni deo  provincije.  3astanak gradova na na gornjomezijskom limesu limesu vezuje se za dolazak rimske rimske vojske. 5slu/eni vojnici i trgovci, koji prate vojsku, imali su značajnu ulogu u 8ormiranju gradskog stanovništva. 6 #eziji se u (. i >. veku mogu razlikovati tri kategorije stanovništva! stanovništva! 9. vojnici i veterani legija, pripadnici pomonih odreda +. civilni doseljenici i starosedeoci (. robovi i oslobođenici "rajem (. i početkom >. veka postepeno se gube rimski oblici gradske samouprave.

$imes ⇒ @aštita od varvara zahtevala je izgradnju sistema utvrđenja &na granici tj. Dunavu' i postavljanje stalne vojne posade. ⇒ @a ovako utvrđenu granicu granicu kasnije je prodro naziv limes, koji se u rimskoj terminologiji terminologiji kasno sree. -rvobitno je limesom označavan poprečan put, ili prosek kroz šumu, ili močvaru u neprijateljskoj zemlji. 6 doba %arstva označava  prav put, paralelan sa granicom, a potom i pogranični pojas sa putem, palisadama, utvrđenjima i jarkom. 6 značenju granice limes se prvi put javlja kod Tacita &17.g.ne'. -romena sadr/aja termina limes je posledica stvaranja dr/avne granice u doba %arstva, kakvu Republika nije poznavala. ⇒ 0istematsko utvrđivanje granice se vazuje za doba Alavijevaca, ili Badrijana. ⇒ $imes se često sree kao naziv za suvozemnu granicu, dok se rečna granica zove ripa. ⇒ Danas je limes shvaen u smislu pograničnog pojasa sa svim elementima utvrđene granice.

⇒

⇒

⇒

⇒

$imes su dr/ale pomone trupe, stacionirane u utvrđenjima, sa osmatračnicama i signalnim kulama između njih, na razmaku od pribli/no :)) m. 6 Cvropi su najpotpunije istra/eni limes! 9. germanski i recijski limes, između Rajne i Dunava, izgrađivan od druge polovine 9. do prve četvrtine +. veka +. britanski limes, tzv. Badrijanov zid Radi odbrane severne granice rimske imperije, a kasnije ;izantije, podignut je limes koji se mo/e podeliti na tri odseka! 9. panonski  -očinje utvrđenjem 4d #ilitare &atina', i preko niza veih i manjih utvrđenja utvrđenja završava se kod Taurunuma Taurunuma &@emun'. Etitio je provinciju -anoniju od upada 0armata i ostalih varvarskih plemena, naseljenih u današnjoj ačkoj ačkoj i anatu. +. mezijski  -očinje od 0ingidunuma 0ingidunuma &eograd' i prati uglavnom desnu obalu Dunava, i glavnu magistralu prema prema %rnom moru. 2d niza veih utvrđenja na ovom delu limesa izdvajamo! Trikornijum Trikornijum &Ritopek', #argum &2rašje', ;iminacium &"ostolac', $ederata &Ram', -inkum &;eliko &;eliko Gradište', "upe &Golubac', Talijata Talijata &Donji #ilanovac', Transdijerna &Tekija', &Tekija', Cgeta &rza -alanka', "levora &#ihajlovac', -ontes &"ostol'. 2va utvrđenja su prete/no iz vremena Domicijana i Trajana. (. dački  3alazio se u anatu, a sagrađen je posle osvajanja Dakije, radi odbrane njene zapadne granice. granice. 0a izgradnjom limesa -odunavlje je izdvojeno u posebnu oblast.

5zvori ⇒ -odaci o Gornjoj #eziji su oskudni. ⇒

⇒ ⇒

⇒ ⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

vesti. 4ntički 4ntički pisci pišu slabo slabo o #eziji. #eziji. -odaci -odaci o gornjome gornjomezijsk zijskim im naseljima naseljima na Literarni izvori   pru/aju malo vesti. Dunavu svode se na nabrajanje gradova i utvrđenja, i njihove međusobne udaljenosti. 4vgustovog vog vremena. Plinije daje kratak opis #ezije. 2baveštenja je najveim delom crpeo iz zvaničnih spisa 4vgusto daje prvi prvi pop popis is gornjo gornjome mezij zijski skihh naselj naselja, a, iz vremen vremenaa posle posle Traja Trajanov novih ih dačkih dačkih ratov ratova. a. 2n spomi spominje nje Ptolomej daje 0ingidun 0ingidunum, um, Trikor Trikornijum nijum,, ;iminac ;iminacium, ium, Talija Talijatu, tu, Cgetu, Cgetu, Raciariju Raciariju itd. 2sim Racijarije Racijarije,, sva naselja naselja nose stara domorodačka imena, što znači da su ona postojala i u prerimsko doba. Dion Kasije daje nekoliko rasturenih podataka. Apijanova knjiga o 5liriku sadr/i podatke o plemenima i događajima pre rimskog osvajanja. tra!on. 0pis Notitia "i#nitat$m daje značajne podatke o vojnoj vojnoj posadi #ezije, ali samo za >. vek. 2na je jedini spis u kome kome  je dat raspored vojnih snaga, na granicama carstva. Datuje se od (1).g. do >().g.ne. 0lika rasporeda odreda na gornjomezijskom gornjomezijskom delu obale odra/ava poslednje vojne promene, iz vremena "onstantina. pru/aju potpunij potpunijii pospis pospis naselja naselja i stanica stanica sa podacima podacima o međusobn međusobnim im rastojanj rastojanjima. ima. -reko 0ingidunuma 0ingidunuma,, Itinerari pru/aju ;iminaciuma i Racijarije išao je put prema donjem Dunavu i %rnom moru. Taj put sa međustanicama zabele/en je na Tabuli Pojtingeriani  i na  Itineraru Antonina .  Itinerarium Burdigalense &(((.g.ne' značajan je za utvrđivanje statusa nekih naselja, jer uz svaku stanicu on bele/i civitas, mansio ili mutatio. %$ns&o osvajanje , sred. :.v, prekida razvoj gradskog /ivota rim. tipa na mez. limesu. ;eina gradova je razorena, a oni koji su ostali dobili su drugi karakter. 3aselja na Dunavu su od :.v. bli/a tvrđavama, no antičkom gradu.

Ranovizantijs&i pis'i , Bijerokle i -rokopije, češe ali površno spominju gradove Gornje #ezije. %ijero&le daje prvi popis naselja na Dunavu posle sloma hunske dr/ave. Delo je nastalo početkom .g. 6 njemu je našla odraza
⇒

⇒

Menan"ar, (eo)ila&t i (eo)an daju podatke o avarskom osvajanju, poslednje vesti o rimskim naseljima na nekadašnjem gornjomezijskom limesu. Epi#ra)s&i materijal  potiče uglavnom iz +.*(. veka.

Natpisi su glavni izvor. -omou njih se donekle mo/e rekonstruisati unutrašnji /ivot gradova. 4li, oni su malobrojni, a sadr/ina im je kratka i oskudna. ⇒  3ajbrojniju grupu čine nadgrobni i votivni natpisi, koji najčeše sadr/e ime umrlog i njegovo zanimanje, ukoliko je  bio vojnik ili gradski upravnik. ⇒ Dekreti i odluke gradskih vea nedostaju. 6toliko vei značaj imaju spomenici gradskih dekuriona i drugih magistrata. 2ni čine osnovu poznavanja gradskih instituacija. 3ajvei broj takvih natpisa potiče iz +. i (. veka, kada su gradovi na gornjomezijskom limesu do/ivljavali ekonomski procvat. ⇒ #eđutim na osnovu podataka na natpisima mo/e se proučavati istorija rimske vlasti, ali ne i istorija pripadnika  plemena, koja su Rimljani zatekli na Dunavu. Delimično upoznavanje /ivota domorodaca pod rimskom vlašu  pru/aju arheološka ispitivanja. Granice #ezije ⇒ Granice #oesie 0uperior, kao i drugih provincija, nisu čvrste i treba ih revidirati. ⇒ -o -tolomeju granica Gornje #ezije bila je Dunav, od uša 0ave na zapadu do uša reke "iabros &danas %ibrica' u ugarskoj na istoku. 2vaj podataj odnosi se na prvu polovinu +. veka. ⇒ Tokom ranog carstva granica Gornje #ezije je pomerana! * na zapadu, u Gornju #eziju bio je verovatno uključen i prostor između donjeg toka 0ave i Dunava sa 0irmijumom, između ?.g. i 9)7.g. * na istoku, granica Gornje #ezije bila je pomerena zapadno od %ibrice, u drugoj polovini +. veka. ⇒

Isto*na #rani'a+ ⇒ Tačka na istoku do koje je Dunav činio granicu Gornje #ezije, po -tolomeju, bilo je uše %ibrice &do 0tare -lanine, gde je dalje Trakija'. 2vaj podatak međutim va/i samo za jedno krae vreme. ⇒ 6verenje da je uše %ibrice činilo granicu između dve #ezije tokom celog ranog carstva, pokolebano je nalazom nekih natpisa u $omu, zapadno od %ibrice. 3a osnovu nalaza tih natpisa, pretpostavlja se da je granica između Gornje i Donje #ezije u vreme 4ntonina -ija pomerena na zapad. 5pak na osnovu ovih natpisa se ne mo/e dokazati da je oblast današnjeg $oma pripadala Donjoj #eziji. ⇒ 2rijentišemo se i uz pomo rudnika. -rimarna delatnost #ezije bila je rudarstvo. Rudnika je bilo puno i svi su bili carski. 3a istoku rudne zone su bile! #etala -icenzis &oko -eka', #etala 4urelli &osnovao ih 4urelijan', Dardansca #etala, #etala #oesica &oko grada #ontane, severozapadna ugarska'. -o tome kome su pripadali rudnici određuje se granica i to prema rekama na koje gravitiraju. ⇒ Dalje istočne granice ju/nije, sa Trakijom, mnogo je lakše utvrditi. 6 #eziji se govorilo latinskim jezikom, a u Trakiji grčkim. Dokle god se javljaju spomenici &privatnih, votivnih' na jednom od ova dva jezika, dotle je i ta provincija. -irot je bio u Trakiji &prostor između -irota i -alanke pripada Trakiji', Remezijana u #eziji, a granica je bila kod sela $atina &0taničenje', kome je naziv dat po tome da se prelazi u drugo govorno područje. ⇒ -osle toga, dalje na jug oko %rne Trave i ;lasotinca ide prazan prostor i malo je nalaza! * 6 %rnoj Travi ima jedan spomenik, na kome se vidi da ga je podigao jedan konzular &bene8icijar' legije ;55  Klaudie, u slavu
-autalije ima samo pet utvrđenja &da li zato što nema opasnosti, ili zato što je taj prostor mali', tj. da spada u #eziju,  pa je na granici. 5 po rudnicima se vidi da su to Dardanski rudnici, pa je mogue da ima greški.

J$,ne #rani'e+ ⇒ Dubina prostiranja limesa na jugu zavisila je od veličine teritorije pojedinih gradskih naselja. 3ajdublje na jug limes  je obuhvatalo u dolini Timoka. ⇒ 0matra se da je ju/na granica prema #akedoniji &ju/na #akedonija, severna Grčka' bila negde kod ;elesa. Granični grad bi mogao biti 0kupi, blizu 0koplja &nastao u 9.vH za vreme Alavijevaca dobio status deduktivne kolonijeH od >.v. sedište episkopa i glavni grad provincije DardanijeH razoren u zemljotresu :9.g.'. ⇒ -ošto su jezici bili grčki i latinski, znači različiti, to se mo/e utvrditi i preko natpisa. ⇒ "ao ist. deo te granice pominje se grad "asete i dr. To su rudarski gradovi oko @letova, i to je pripadalo Dardaniji. ⇒  3atpis iz "atlonovske banje pominje mnoge bogove &Drakon, Dracena...'. Digao ga je rod nekog viteza, čiju porodicu znamo i iz okolne 6lpijane. 4 jedna porodica je mogla svoj posed da ima samo u jednoj provinciji, pa pošto je ta  porodica iz #ezije, i tu mora biti #ezija. Zapa"na #rani'a+ ⇒  3ajmutnija. ⇒ -o -tolomeju i -liniju uše 0ave je zapadna granica Gornje #ezije. 5zmeđu nastanka -linijevog i -tolomejevog dela, zapadna granica Gornje #ezije je proširena na oblast 0rema, po -8itzneru. #ogue je da je 0rem sa 0irmijumom, pred kraj Domicijanove i početkom Trajanove vladavine, bio u sastavu Gornje #ezije. ⇒ $ogično bi bilo da zapadna granica bude Drina, ali to kod Rima nije slučaj nego obe strane reke smatraju za jedno &-osavina između -anonije i Dalmacije'. ⇒ -o jednom natpisu deljenja zemlje, spominje se ovde negde 4Iua 3igre, mo/da kod nas Tamnava. 2ni su mogli da dele zemlju samo do rimske granice #ezije, a tu je negde granica. ⇒  3atpis dekuriona municipije iz
⇒

2d >. veka jedan deo ranijeg gornjomezijskog limesa pripao je provinciji #oesia -rima, a drugi &zajedno sa delom Donje #ezije' pripao je provinciji Dacia Ripensis.

Ctnička slika #ezije u predrimsko doba ⇒ 6 etničkom pogledu ova oblast nije bila jedinstvena. 0tanovništvo koje su Rimljani zatekli na tlu Gornje #ezije  pripadalo je raznim etničkim grupama! Tribali, Dardanci, 0kordisci, 5liri, Dačani, Tračani. ⇒ To potvrđuje i 0trabonovo svedočanstvo! * 0kordisci * zapadni delovi, od uša 0ave u Dunav do -eka * Tribali * istočno od 0kordiska, oko -eka dalje na istok * #ezi * prostor od Timoka do %ibrice ⇒ &or"is'i su se doselili zajedno sa još nekim keltskim plemenima na alkansko poluostrvo, početkom >.v.pne. -ripadali su onoj grupi koja je preko 4lpa došla u -anoniju, a kasnije se proširila na -odunavlje i -omoravlje, a jedan deo otišao ka #akedoniji i Grčkoj. -osle poraza u Grčkoj podelili su se na dve grupe! 9. prva odlazi ka istoku, u #alu 4ziju +. druga se istim putem vraa u -odunavlje, i to su 0kordisci 9(:.g.pne. bio je prvi sukob 0kordiska i Rimljana. 2d 9. veka ne pominju se među stanovnicima Gornje #ezije. ⇒ (ri!ali se kod Berodota spominju kao pleme naseljeno u ravnici, između @apadne i
-. ORMIRANJE GRADO/A NA (ERI(ORIJI R0IJE ⇒

⇒

⇒

Gradovi se 8ormiraju na raskršima puteva &zbog komunikacije i trgovine', u blizini vode. To je organizovana zajednica, sa urbanistički planiranom gradnjom, vodovodom, putevima, ustanovama &uprava, hramovi, škole'. -re Rimljana ovde nisu postojali gradovi, ve po negde opidumi &tvrdjave na vrhu brda'. Rimljani su svoj urbanizam razvili na korenima etrurskog primera i grčkih gradova &za tip se uzima Bipodam iz #ileta'. -o etrurskom verovanju nebo je podeljeno koordinatno s tim što su one uperene ka stranama sveta. ;erovali su da je deo od istoka ka jugu najbolji, tu ima najviše svetla i tu su bo/anstva koja su najbolja po čoveka. 2d juga ka

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

zapadu su gori, od zapda ka severu su najgori, a od severa ka istoku bo/anska povoljnost raste. 3a ovom principu su oni kasnije stvorili grad. 2dređivanje karda i dekumanusa bio je svojevrstan sakralni čin, koji je obavljan uz učeše augura i magistrata,  pomou posebnog instrumenta, groma. To je instrument koji je u rimskoj arhitekturi korišen za određivanje glavnih  pravaca sveta pri gradnji gradova i vojnih logora. -rema nebeskim znamenjima sveštenik bi odredio centar grada, umbilicus. 2kretanjem prema istoku, raširio bi ruke i odredio osu kretanja 0unca od istoka prema zapadu, i ta osa se zove kardo. 0ve što je ispred njega zove se -ars antica, a sve iza njega je -ars postica. Tada se pod pravim uglom odatle povuče još jedna magistrala  dekumanus. -ostoji i podela na levu i desnu stranu grada. -ars deLtrata &na jugu' i -ars sinistrata &na severu'. 2vako se dobijaju > kvadranta grada. 2ni se mogu dalje deliti. To je etrurski način. Rimski grad je u osnovi četvorougaonog oblika, sa dve glavne ulice koje se seku pod pravim uglom! cardo i decumanus. "ardo je, u rimskim gradovima i logorima, bila glavna saobraajnica pravca sever*jug &cardo maLimus', koju pod pravim uglom preseca saobraajnica pravca istok*zapad &decumanus maLimus'. 6lice paralelne sa njima nazivaju se cardines i decumani. 3jihov presek označava središte grada ili logora, a raskrsnica smeštena blizu središta grada bila je mesto gde se razvijao javni trg, 8orum &tu su bila svetilišta i hramovi, sudnice, široki slobodni prostori okru/eni kolonadama'. 0tambene zgrade nizale su se u pravilnim četvorougaonim blokovima tzv. insulae, između sporednih ulica. -ovršina rimskog grada nije bila velika. Rimski geodet Bigin, navodi da površina idealnog grada ne treba da pređe )) m u du/inu, a :)) m u širinu, jer bi vee dimenzije ote/avale odbranu. 0amim tim mnogi rimski gradovi dr/e se tih razmera. 0tanovništvo retko prelazi :) ))) ljudi. 5 vojno su tako gradili, s tim što je u centru bila pretorija, a na mestima izlaska puteva iz utvrdjenja bile su kapije sa kulama. Bijerarhija naselja M svoje centre u provincijama su stvarali ili na mestima ranijih gradova ili na mestima gde se naseljava vei broj rimskih gradjana, najčeše u blizini rudnika ili ligijskih centara. Bijerarhija je bila u odnosu na gradjansko pravo koje su imali stanovnici. 0 -4R0 -20T5%4  postica sinistrata

-4R0 43T5%4 antica sinistrata

@

-4R0 05350TR4T4 5

postica deLtrata

decumanus

antica deLtrata -4R0 DCKTR4T4 < cardo

Građansko pravo ⇒ Rimsko građansko pravo %ivitais Romana se sastoji iz > dela! 9. 5us %onnubii  pravo sklapanja braka, pravo oca i naseldno pravo dece +. 5us %ommercii  imovinsko pravo i pravo /albe sudu radi zaštite materijalnih dobara, pravo na trgovinu i sud u slučaju sporova. (. 5us 0u88agii  pasivno političko pravo, pravo učeša u radu političke institucije, pravo biranja predstavnika. >. 5us Bonorum  aktivno političko pravo, pravo da budu birani u političke 8unkcije  magistrature ⇒ -eregrinos  onaj koji nema rimsko građansko pravo. ⇒ +9+.g. za vreme "arakalinog edikta svim slobodnim gradjanima rimskih provincija daje se rimsko građansko pravo. Tipovi gradova ⇒ 6 periodu od republike do carstva najva/niji gradovi su bile! 9. %olonie  ista organizacija kao RimH samoupravaH kuju novacH stanovništvo su rimski gradjani ili stanovništvo koje  je dobilo puno rimsko gradjansko pravo.

⇒

⇒

⇒

+. #unicipium  unutrašnja samoupravaH ne mogu da kuju novacH ne mogu da biraju predstavnikeH deo stanovništva  bez punog rimskog gradjanskog prava. (. -rae8ectura >. Aora i %oncinabula  grupe rimskih gradjana koje /ive na nekoj teritoriji. 9?1.g. imamo dokaz da je eograd municipij, a kolonija postaje za vreme 0eptimija 0evera. ;iminacijum postaje municipij za vreme Badrijana, a kolonija za vreme Gordijana 555 +(1.g. 0eoska naselja M drugi nazivi! pagus &selo', vicus &deo pagusa, zaseok', villa rustica &salaš, zadruga za proizvodnju agrarnih proizvoda u blizini grada'. 6redjenje kolonije M zakonodavnu vlast je imalo vee dekurion &ordo decurionum' i tu su spadali najimuniji članovi kolonije, a izvršnu vlast su imali kolegijumi magistrata, pa je tako postojao kolegijum kvatuorvira i kolegijum duovira &komunalni poslovi grada', i magistrature kvestira &8inansije' i kolegijum sveštenika &odr/avali puteve i istočnjačke kultove'. "ao sveštenički pominju se pojmovi ponti8eL, 8lamin i sacerdos. 2va uredjenja su imitacije uredjenja samog Rima. Termin magistratura  ova 8unkcija je bila izborna, ograničena rokom i nije bila plaana.

6pravna vlast ⇒ "onzuli M bilo ih je dvaH najvea gradjanska vlastH pravo komandovanja vojskomH u samom Rimu gradjanska vlast im je bila ograničena, ali van njega neograničena. ⇒ -retori M zamenici konzulaH odr/avaju red i mirH sudske 8unkcijeH izborni. ⇒ %enzori M izborniH prave spiskove senatoraH ne mogu da komanduju vojskomH uvid u moral i 8inansije. ⇒ Tribuni M birala ih narodna skupštinaH zaštitnici plebsa i demokratijeH pravo veta iznad bilo čije odluke osim diktatorove. ⇒ Diktator M u vanrednim slučajevimaH apsolutna vlast u trajanju od ? meseci. ⇒ 0enat M od najimunijih predstavnikaH broj im je rastao ())*?))*))H na čelu spiska senatora je bio -rinceps senatus,  pa konzuli...H to je bio i raspored glasanja, diskusije...H od 4vgustovog vremena -rinceps je sam car  principatH odlučuje o najva/nijim pitanjima &rat i mir, kult, religija, 8inansije'. ⇒ 0vešteničke magistrature M ispred svih je bio otac dr/ave -onti8eL maLimus, što je titula koja je u vreme carstva često prelazila na cara. ⇒ "olegijumi augura M gatanja, bili su vrlo uticajni. ⇒ "olegijum vesteh M sveštenice boginje ;este, one čuvaju ognjište Rima.

. ⇒ ⇒ ⇒

⇒

A2RE2 MON Rimsko naselje, locirano kod sela 0eone, zapadno od 0medereva i istočno od eograda. -ru/alo se pored Dunava.  3jegovo ime ne daje nikakav trag o lokalnom stanovništvu. 3aziv je rimski. 0tarije, domorodačko naselje, zaposeli su Rimljni krajem 9. veka. #eđutim, u predrimsko doba na ovom mestu nije, kako se čini, postojalo domorodačko naselje &#irkov'. 6 okolini je otkriveno nekoliko latenskih grobova, ali oni ne indiciraju keltsko utvrđenje kod 0eone.

5zvori ⇒ -odaci o ovom naselju potiču iz (. i >. veka, kada se pominje kao mesto u čijoj se okolini gaji vinova loza u vreme cara -roba &negovao je vinograde u 0remu i na Dunavu u Gornjoj #ezijiH Domicijan je doneo zakon da provincija ne mo/e da pravi vino za izvoz, ali ga je -rob ukinuo'. Tada do/ivljava zamah u razvoju usled gajenja vinove loze i  pravljenja vina. @ato se često ka/e da se kod nas još od onda uzgaja vinova loza. ⇒ 6 itinerarima se samo pominje, i to kao civitas na +> do +? milja od 0ingidunuma. ⇒ Cpigra8ski materijal sa teritorije 4ureus #onsa nedostaje, jer je rimski materijal u srednjem veku prenet u 0mederevo i uzidan u grad despota Nurađa rankovia. ⇒ 5tinerar Bierosolitaneum &(((.g.' jedini je koji sadr/i podatak na osnovu koga se zna da je 4ureus #ons bio grad. 6 njemu je ovo naselje obele/eno kao civitas & ukazuje na njegov urbani karakter, kao i brojno stanovništvo u >.v.'. Da li iz istih razloga kao TrikornijumF 3e zna se da li je bio municipijum ili kolonija, ili je uvršten u kategoriju civitas tek u

⇒

(.v, zbog ekonomskog značaja, stečenog posle sađenja vinove loze u vreme cara -roba. 2vo je moglo da utiče na  poveanje stanovništva naselja, koje je u predhodnim vekovima nastalo uz vojni logor kod stanice 4ureus #ons. -re nego što je postao gradsko naselje, 4ureus #ons je mogao pripadati gradskoj teritoriji #arguma, od koga je udaljen 9> milja. 2dsustvo 4ureus #onsa iz -tolomejevog dela, rimsko ime grada i arheološki materijal iz poznorimskog vremena, ukazuju da je naselje značaj steklo relativno kasno.

6tvrđenje ⇒ ;erovatno je u Trajanovo doba u 9.v.ne, tu nikao kastel, ali nije spadao u vea i značajnija utvrđenja. ⇒ 6 ni/im slojevima se naišlo na pleter, kao građevinski materijal, što ukazuje na rani nastanak kastela, u vreme pre nego što su izgrađena kamena utvrđenja na Dunavu, krajem 9.v.ne. ⇒  3a ovom mestu "ani je video temelje rimskog kastela 9:)L9() koraka veličine. .v. redukovano utvrđenje i da je zato jedna  jedinica morala da ode. 5 njihove opeke se javljaju u Rakovcu. 2peke imaji oznaku... -- &prepozitus' što je titula iz >.v, ili 0% &sub cura' znači pod brigom i isto je iz >.v. "asna antika ⇒  3i za 4ureus #ons, ni za Trikornijum nema podataka da ih je
3. ⇒ ⇒

⇒

⇒

AK/E Rimsko naselje kod -rahova.  3a Tabuli -eutingeriani 4kve su udaljene od Cgete 9 milja, a po 5tineraru 4ntonini 9? milja. 3a osnovu ovih  podataka trebalo bi ovo naselje smestiti kod današnjeg -rahova. "astel u 4kvama je verovatno nastao još u vreme dolaska Rimljana na Dunav. 3a rano vreme nastanka kastela u 4kvama, ukazuju njegove male dimenzije.  3a ovoj tački je počinjao niz utvrđenja, koji je prema jugu, dolinom Timoka, obezbeđivao prolaz ka 3aisu i centru vojne komande u ovo rano vreme.

5zvori ⇒ -ostojale su još u 9. i +. veku, ali vreme njihovog porasta i širenja pada u poznocarsko doba. ⇒

6 rimskim izvorima +.*>. veka posvedočene su kao stanica na putu du/ Dunava, između Cgete i Dortikona.

⇒

6 najva/nijim popisima Gornjomezijskih naselja, -tolomeja u +.v. i u 3oticiji u >.v, 4kve nedostaju.

⇒

;esti u kojima se 4kve nazivaju gradom &civitas' i centrom šire teritorije, potiču iz ?. veka! * 6 K5
* -rokopije ih spominje kao centar jedne velike oblasti. Teritorija 4kva dopirala je dubokko na jug i bila u dodiru sa 3aisom. * Bijerokle spominje 4kve kao jedno od naselja u provinciji Dacia Ripensis. 6tvrđenje ⇒ 2 dvremena "anievih istra/ivanja, uobičajeno je da se 4kve lokalizuju na izvesnom rastojanju od Dunava, kod današnjeg ;idrovca. "ani je tra/io 4kve dalje od obale Dunava, jer je teren kod -rahova bez vode i peskovit, što ne  bi opravdavalo naziv 4Iuae, koji je morao biti u vezi sa izvorima. 2n je smatrao i da se rimski put posle "usjaka nije više dr/ao dunavske obale, ve da je skretao na jug, zaobilazei -rahovo. -o njemu lokalizovanje 4kva tamo opravdavaju i arheološki nalazi, jer je na uzvišenju kod ;idrovca otkrio rimski zid dug (() m. -od pravim uglom na njega se nadovezuje još jedan rimski zid. ⇒ 4li ovim podacima protivureče podaci iz itinerara, epigra8ski materijal iz -rahova i novija arheološka istra/ivanja. ⇒

⇒

Trasa rimskog puta kod -rahova nije otkrivena. 4li, jedan natpis iz -rahova pokazuje da je put prolazio preko ove tačke na dunavskoj obali. 2n potiče iz 11.g, iz vremena Trajanovih priprema za rat sa Dačanima. Teritorija -rahova nije suva i bez vode. 3a obali Dunava, u blizini rimskih bedema postoje tri sna/na izvora, koji bi mogli opravdati antički naziv 4Iuae. @apadno od -rahova takođe se nalaze izvori.

⇒

Tu je prvo postojalo ranorimsko utvrđenje, iz poslednje treine 9. veka.

⇒

"eramika rimskog, vizantijskog i slovenskog porekla pokazuje kontinuitet u naseljavanju.

⇒

 3aselje le/i na uzvišenju oivičeno jarkom na ju/noj strani, koji je prokopan u antičko doba.

⇒

 3a jugozapadnoj strani vidljiv je na površini zid znatne visine, koji potiče verovatno iz poznorimskog perioda.

⇒

⇒

 3a severnoj strani, prema Dunavu, jedan potok je otkrio temelje antičkog bedema, građenog od velikih kamenih  blokova. @idovi se pru/aju paralelno sa Dunavom u du/ini od >) m. Rastojanje između severnog i ju/nog zida u sredini iznosi oko >: m, a na istočnoj strani ono se smanjuje na 9(: m. 6 okviru ovih zidova otkrivena je jedna građevina sa apsidalnim zavr/etkom. 6 sloju ispod ove građevine naišlo se na splet rimskih zidova iz ranijeg vremena.

2tkriveni bedemi nisu pripadali vojnom logoru, ve kasnijem utvrđenju ranovizantijskog doba, koje je obuhvatalo civilno naselje i kastel. ⇒ ;ojni logor u 4kvama je verovatno le/ao na mestu, koje je u starijoj literaturi označeno nazivom Deč. -od tim imenom u literaturi je zabele/eno jedno kvadratno utvrđenje. ;ojska ⇒ 6 kastelu je bila stacionirana kohorta 5  #antabrorum , koja je pod ;espazijanom došla u #eziju. ⇒

⇒

⇒ ⇒

6 vreme pre osvajanja Dakije, 4kve su sigurno imale posadu što potvrđuje i jedan natpis iz -rahova, datovan na kraj 9. i početak +. veka. 3atpis govori o vojniku kohorte koji je bio iz Epanije, iz zajednice 4minika u okolini 0egovije. "ohorta 5  #antabrorum  sa kojom je dospeo u ove krajeve, prvi put je potvrđena u #eziji na vojničkoj diplomi iz 7.g.ne. "rajem 9. veka, ona je bila uništena u nekom od sukoba sa Dačanima. 6 +. i (.v, dok je Dakija bila rimska, 4kve su mogle biti bez posade. 2d +7).g. kada su se Rimljani povukli iz Dakije, ova lokacija dobija ponovo na značaju jer se na tom mestu otvarao  prolaz u Timočku dolinu i unutrašnjost provincije. 5pak, 4kve se ne spominju među utvrđenjima u 3oticiji. #ogue je da su tu bili odredi koji su bili stacionirani u Cgeti i Dortikonu.

 3ekropola ⇒ 2tkrivena je nekropola uz ju/ni bedem &svedoči o civilnom naselju'. @astupljeno je i spaljivanje i sahranjivanje u sarko8azima. Ješi nalazi sarko8aga upuuju na to da se procvat naselja tra/i u poznorimsko doba. Dolihenovo svetilište ⇒ 6 -rahovu se nalazilo Dolihenovio svetilište. 3a jednoj mermernoj ploči pronađen je natpis posveen njemu. "asna antika ⇒ 6
Cpiskopsko sedište posvedočeno je još (>(.g, a postalo je značajno u vreme
-okretni nalazi 9. dve mermerne skulpture koje predstavljaju pokojnike u prirodnoj veličini +. sarko8ag sa zlatnim nakitom iz prvih decenija (. veka (. mermerna baza sa ornamentalnim ukrasima >. arhitektonski delovi, vodovodne cevi i delovi keramičkog poda, otkriveni u temeljima rimske kue na obali Dunava :. delovi zidnog 8resko*slikarstva ?. novac, i to brojni primerci od vremena "onstantina Teritorija 4kva ®io 4Iuensis' ⇒ Teritorija 4kva je bila velika i obuhvatala niz kastela, sela i crkvenih poseda. 2d Dunava prema 3išu, paralelno sa tokom Timoka, nadovezivala su se na dunavski limes utvrđenja u dvostrukoj ili trostrukoj liniji. ⇒ Granice terit. 4kva mogu se naslutiti. 6 vreme
4. ⇒ ⇒

0ALAJNA5 6zvišica kod sela Gradišta, oko 9: km <@ od 3iša, gde su istra/eni ostaci ranovizantijskog utvrđenog grada. edemi, ojačani kulama, zatvaraju pravougaonu povrišnu od oko >,: ha. 6z 0@ ugao bedema otkriveni su ostaci ranohrišanske bazilike.
⇒

6. ⇒ ⇒ ⇒

6 središtu grada, verovatno na mestu gde se nalazio 8orum, nađen je bronzani portret vizantijske carice, mo/da Cu8emije, supruge
DIANA Rimsko i ranovizantijsko utvrđenje na đerdapskom limesu, danas "arataš kod "ladova.  3aziv Diana verovatnoje bio u vezi sa svetilištem Dijane. "ult ovog bo/anstva bio je raširen među vojnicima. Diana na Dunavu bila je delo Trajana.

6tvrđenje ⇒ 6tvrđenje pravougaone osnove poticalo je iz ranocarskog perioda, a kastel sa kulama, oko :)) m istočnije, verovatno  bio izgrađen u vreme
Tokom >. veka utvrđenje je prošireno, bedemi su ojačani, pojedini ulazi zazidani, a nove kule su izgrađene na spoljnim stranama.

;ojska ⇒ 6 izgradnji ovih kastela učestvovala je legija ;55  Klaudia. 2peke sa njenim /igom otkrivene su u okolini "ladova. Deo legije mogao je biti stacioniran na ovom mestu. ⇒ 6 (.v. kastel Diana se pre nalazio u s8eri komande legije K555 Gemina, koja je iz Dakije prebačena u #eziju. 2bnova ⇒ 2bnovljena je za vreme
-rokopije izveštava da je
⇒

Tada su sagrađene kru/ne kule na glavnom ulazu, a utvrđenje je dobilo i novo ime Zanes.

"raj ⇒ 0redinom :. veka Diana je stradala od najezde Buna. -okretni nalazi 9. mermerna glava cara "laudija 4lbina +. bronzana statueta 3eptuna

7. ⇒

⇒

DOKLEJA  3ajznačajniji i najpotpunije ispitan rimski grad u <5 delu provincije Dalmacije, sagrađen u 9.v.ne na ušu @ete u #oraču, danas nedaleko od -odgorice. 6 vreme Alavijevaca dobio je status municipiuma, a krajem (. veka postao je glavni grad provincije -revalis.

⇒

-očetkom 7. veka grad su razorili 4vari.

5stra/ivanja ⇒ 919*91+.g. -. Rovinski istra/io je velike površine u 0@ delu Dokleje. ⇒ ⇒

91(.g. 4. #unro je u istočnom delu otkrio dve hrišanske bazilike iz ?. veka. 5zmeđu 91:>. i 91?+.g. obavljena su reviziona iskopavanja 8oruma, nađene su terme u središtu grada, i istra/ena je  jugoistočna nekropola.

Grad ⇒ Grad je bio opasan bedemima širokim + * +,( m, s pravougaonim spoljnim kulama na severnoj strani, i zahvatao je nepravilnu poligonalnu površinu. ⇒ 2d kapije na 0@ bedemu pru/ala se glavna ulica prema <5. 3a njenom početku nalaze se ostaci slavoluka, podignutog mo/da u čast Galijena, i carski natpisi. Du/ ju/ne strane su ( hrama na podijumu, jedan posveen Dijani, a jedan verovatno Romi. ⇒ 5zmeđu hramova sagrađene su gradska vila i terme. ⇒

 3aspram termi bio je 8orum s velikom bazilikom na zapadnoj strani, u čijoj apsidi je otkrivena monumentalna mermerna glava 0eptimija 0evera.

 3ekropole ⇒ -rotezale su se jugoistočno i zapadno od grada! ⇒

⇒

.v.ne. * Grobovi s ostacima spaljenih pokojnika iz 9.*+. veka ponekad su ograđeni niskim zidom. To su uglavnom elipsoidne jame, ispunjene ostacima s lomače, u koje je polagana kamena, staklena ili keramička urna. * Grobovi s inhumacijom iz (. i >. veka građeni su od opeke ili kamena. 3ađeno je i nekoliko zasvođenih gro* bnica, kao i s kamenim sarko8azima. . veka. * 0 ove nekropole potiče čuvena O-odgorička šoljaP, danas u Crmita/u, zapravo veliki stakleni tanjir sa staroza* vetnim temama.

8. DIERNA ⇒

Rimska luka na Dunavu u zoni "azana, danas 2ršava &Rumunija'.

⇒

Tu je bio prelaz preko reke &Transdijerna', što ovom mestu daje poseban strategijski značaj.

⇒

 3aselje je dobilo status municipijuma u vreme 0eptimija 0evera.

⇒

6 kasnoj antici podignuto je novo utvrđenje sa četiri kule &kvadriburgium'.

⇒

4rheološka iskopavanja manjeg obima bila su 91?.*917).g.

9. DRO0E(A ⇒

⇒ ⇒

@načajan rimski strategijski i komunikacijski centar na levoj obali Dunava, na mestu na kome je bio prelaz preko reke, danas Turn 0everin &Rumunija'.  3aseljavana je još od praistorije, kontinuirano sve do dolaska Rimljana. 0istematska iskopavanja započeo je 91?.*911.g. G.G. Točilesku, a nastavili su ih 4. arkačil i G. Aloresku.

 3aziv ⇒  3a Tabuli i u 3oticiji naselje se naziva Drobeta, a kod -rokopija Teodora. ⇒ ⇒

 3asuprot njoj le/i kastel koji je po mostu nazvan -ontes, u 3oticiji nazvan Transdrobeta. -ontes je bio kastel na teritoriji #ezije, a Drobeta je bila gradsko naselje na teritoriji Dakije.

6tvrđenje ⇒ Tvrđavu i most preko Dunava je tu podigao Trajan, pripremajui se za Drugi dački rat. ⇒

⇒

"ao zaštita mosta sagrađeno je utvrđenje pravougaonog oblika &dim. 9(7,: L 9+(m' u kome je prvobitno bila stacionirana kohorta 5 Antiochensium% Tokom +. i (. veka ovde su boravile mnoge pomone jedinice, od kojih su se du/e zadr/ale kohorta 555  #am$estris c% r% i kohorta 5 Sagittariorum milliaria .

 3aselje ⇒ -ored utvrđenja nastale su kanabe. ⇒

⇒

 3aselje je postalo municipijum u vreme Badrijana, a kolonija u vreme 0eptimija 0evera. Dobro su očuvani još! * jedan stub Trajanovog mosta * prostrane terme nastale u +, a rekonstruisane u (. veku

"asna antika ⇒ 6tvrđenje je preuredio "onstantin 5. 2d njega i potiče naziv Teodora. Teodora je bila pastorka #aksimijana Berkulija i /ena "onstancija, koju je car jako cenio. "raj ⇒ -osle hunskog razaranja, obnovili su ga 4nastasije i
-rokopije, međutim, ka/e da je
1:. EGE(A ⇒ ⇒

Rimsko naselje i utvrđenje kod rze -alanke na Dunavu.  3alazilo se na raskrsnici + puta koja su polazila od Talijate! 9. du/i, pored Dunava išao je preko Transdijerne i -ontesa, nadovezujui se na ovim tačkama na puteve u Dakiji +. krai kopneni put, koji je preko #iroča povezivao Talijatu i CgetuH između njih se nalaze stanice Gerulata & milja od Talijate i 9+ milja od Cgete', i 6na ili $una &? milja od Cgete'H Cgetu je delilo isto rastojanje od Talijate na zapadu i Drobete na severu

⇒

;erovatno je naseljena još u prerimsko doba.

⇒

-rvi put se spominje kod -tolomeja.

⇒

5tinerari je bele/e kao stanicu na putu pored Dunava.

⇒

6 poznorimskim izvorima se ne pominje. -rokopije je izostavlja iz spiska obnovljenih utvrđenja na Dunavu. #o/da je imala drugo ime, Theodoropolis po carici Teodori, pa je zato ne nalazimo.

6tvrđenje ⇒ 6 ranocarsko doba ona je bila sedište veeg garnizona na limesu. ⇒

⇒ ⇒

⇒

 3a teritoriji Cgete konstatovana su tri utvrđenja! 9. 6 utvrđenju pravougaonog oblika &dim. 9)? L 1> m', podignutom početkom +.veka, bila je stacionirana kohorta 5 #retum &posvedočena u Gornjoj #eziji 1(. i 9)).g, u vreme priprema za Trajanov dački rat'. 3jen stalni logor se mogao nalaziti u Cgeti od sredine +.v. @a tu jedinicu se vezuje obli/nje skromno svetilište posveeno .v. u Cgeti su bila stacionirana tri odreda! cuneus e"uitum sagittariorum , deo legije K555 Gemina i classis &istrica . #o/da su u ovo vreme bila posednuta sva tri kastela. -ostoji pristanište tako da je i potvrđeno prisustvo 8lote clasis histrica.

 3aselje ⇒ 2d civilnog naselja nije ostalo mnogo tragova. ⇒

⇒

"arakter civilnog naselja, koje je registovano arheološkim iskopavanjima, nije poznat. #o/da je u pitanju stariji autohtoni civitas koji je krajem +. ili početkom (. veka prerastao u municipium. 0tanovništvo Cgete verovatno potiče od doseljenih lica.

-okretni nalazi 9. korintski kapitel +. opeka sa /igom Aurelius (ino )ecit , koja ukazuje na postojanje radionice, čiji je vlasnik bio 4urelius Rino (. mermerne skulpture >. bronzana votivna ploča iz
:. posrebreni paradni šlem s nekropole

11. ELI< ROM2LIANA = ROM2LIAN2M ⇒ ⇒

⇒ ⇒

#esto u -riobalskoj Dakiji, danas Gamzigrad, 99 km zapadno od @aječara. 5stra/ivanja je 91:(.g. započeo N. #ano*@isi, a nastavili C. Jerškov i N. 0tričevi &od 91:?.g', i D. 0rejovi &od 917).g'. Tu je rođen i sahranjen Galerije &cezar +1(.*():.g., avgust ():.*(99.g.'. Romuliana je kompleksan sakralno*memorijalni spomenik. 0astoji se od! 1. $tvr>ene palate u samom Gamzigradu, u kojoj je Galerije za /ivota boravio kao stariji avgust & senior augustus* a posle smrti bio poštovan kao bog & di!us' -. ma$zoleja sa konsekrativnim spomenicima i tetrapilonom na obli/njem grebenu #agura

-alata ⇒ 5zgrađena je na mestu koje je bilo naseljeno još u praistoriji &od pol. (. do prve pol. 9. mil.', a u (.v. tu se nalazilo vee  poljsko imanje. ⇒ Gradnja palate započeta je oko ()).g. ⇒

⇒

⇒ ⇒ ⇒

⇒

⇒

 3ajpre je podignut bedem &širok 9, m' s 9+ kvadratnih kula, portikom i kapijom. 3a istočnoj i zapadnoj strani 8lankiran je osmougaonim kulama. @ahvatao je nepravilnu romboidnu površinu &dim. 9) L +9) m'. 2ko ():.g. plan je preinačen. 2vaj bedem je zaravnjen. 3jegove kapije i kule uključene su u novu 8orti8ikaciju s  bedemima &širokim (,? m', s portikom i s +) poligonalnih kula &prečnika +(*+? m', i kapijom na istočnoj i zapadnoj strani, na čijim se 8asadama nalazila bogata relje8na dekoracija. Glavni ulaz je bio na istočnoj strani. 5zrazita je samo jedna komunikacija, u pravcu istok  zapad. 6nutar bedema se uočavaju + grupe monumentalnih građvina! * jedna u severnom delu palate * jedna u ju/nom delu palate, a u središtu svake grupe nalazi se hram na visokom podijumu. %ram $ severnom "el$  &dim. ?,: L 9),: m' okru/en je s tri luksuzne građevine! -alata 5 * 0astoji se od : velikih dvorana, jedne osmougaone prostorije, tri peristila i manjeg kupatila. -odovi su  bili pokriveni mozaicima, s geometrijskim i 8iguralnim motivima. @idovi su pokriveni skupocenom kamenom oplatom, 8reskama i štukaturama. -alata 55 * 6 05 četvrti ima jednostavniju osnovu! u središtu je pravougaoni peristil, a okolo su prostorije različitih veličina i namene. 5stra/ena je samo delimično. ;elika zgrada s koridorom * 3adovezuje se na palatu 55. 5stra/ena je samo delimično. %ram $ j$,nom "el$ &dim. +(,7 L (+,> m' okru/en je građevinama koje su ortogonalnih osnova i sve su orijentisane  prema glavnim stranama sveta. -etobrodna zgrada zapadno od hrama objašnjena je kao /itnica. Aunkcije ostalih objekata koji okru/uju hram su nejasne.

⇒ ⇒

6 <5 uglu palate podignute su monumentalne terme. 6 ruševinama pomenutih građevina otkrivene su mnoge skulpture! * Galerijeva glava od por8ira * #ermerna glava
#auzolej ⇒ 5stočno od glavne kapije, na udaljenosti od 9 km, na vrhu grebena #agura, istra/ena su + mauzoleja i + konsekrativna spomenika u vidu d/inovskih tumula. ⇒  3a ni/em terenu, na pristupnom putu Romuliani istra/en je monumentalni tetrapilon. ⇒

6 mauzoleju sa poligonalnim podijumom sahranjen je Galerije, a u mauzoleju s paralelopipednim podijumom njegova majka Romula. Tumuli obele/avaju mesta na kojima je obavljen ritual njihove apoteoze.

5storijat ⇒ 5zgradnja Romuliane prekunuta je ubrzo posle Galerijeve smrti. ⇒

2d sredine >. veka počeo je proces preoblikovanja pojedinih građevina u palati, koji je trajao do prodora Buna.

⇒

Dve sale palate 5 pretvorene su u crkve.

⇒

-rilikom najezde Buna sve su građevine delimično, ili potpuno porušene.

⇒

6 drugoj polovini :. veka Romuliana je obnovljena, ali je iz osnove izmenila izgled.

1-. %ORE2M MARGI ⇒

-ut izmedju ;iminacijuma i Boreum #argi.

⇒

-oslednja stanica na teritoriji ;iminacija je #ancio #unicipium. #ancio znači han, prenoište. To je pravougaono utvrdjenje sa četiri ugaone kvadratne kule i liči na kvadriburgijum &utvrdjenje sa četiri kule iz vremena tetrarhije'.

⇒

Dalje naselja niz put su, Jovi Parv$s  &
⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

@a selo na latinskom se koristi ime vicus i parvus, pri čemu je parvus vei, pa sadr/i više vicusa &zaseoka'. -rvi  podatak je %ezarov kada govori o Belvetima &"elti u Evajcarskoj'. 2n ka/e da su oni imali 9) opiduma, 9)) parvusa i >)) vicusa. Da li to znači da je 9 parvus Q > vicusaF
⇒

⇒

⇒

⇒

0ledei mansio je I"im$m kod #edveđe. Tu je nadjeno pravougaono utvrdjenje sa četiri kru/ne kule. 3adjene su terme, nešto slično stabulumu i arheološki materijal iz >.v. 0tradalo je negde oko (7.g. u gotskom naletu. 0ve ove stvari slu/e jednom mansiu, ali šta e utvrdjenjeF Da li je u kasnoj antici mansio bio više grad, sa 8unkcijom odbrane  puta, pored opslu/ivanja putnika. 5zgleda da su na mestima uša reka koje su bile plavljene u kasnoj antici dizana ovakva uporišta. 5z Bisara &Dijoklecijanopolus' potiče natpis o podizanju ostijuma tj. luke, ali i kvadriburgijum ovog tipa. 0ličan  primer je i iz 5zraela. 2ba natpisa su iz "onstantinovog vremena. Jini se da je to analogija ovih naših nalaza. -ut ide dalje do mesta Aso&teron koji se nigde više ne pominje i ne mo/e se locirati. #isli se da je ovo mesto isto  bilo stabulum. 5zgleda da ide mancio  + mutacia &mesta gde se menjaju konji  stabulumu'. #isli se da se od 0ingidunuma do 3aisa išlo ( dana. To znači da bi na svakih ?) km trebalo da bude po jedan mancio.

Boreum #argi ⇒ 0ledee mesto je Boreum #argi, današnja uprija. Rimsko urbano naselje. ⇒

⇒

 3jegovo ime, Boreum ukazuje na sabirni centar za /ito i njegovu dalju distribuciju. 2n je bio /itnica i to mu je svrha. 6 njega se sabira /ito iz #ezije i odatle se vodenim putem transportuje do limesa. itnice su bile najva/nije u  provincijama. Grad je imao status municipijuma.

⇒

Delimično su istra/eni horeum, terme, bedemi mlađeg utvrđenja i kasnoantička nekropola.

⇒

Tu je utvrdjenje >))L(:) m. To je bio kastel sa ;55 "laudijevom legijom. 2n je na samom ušu. 3e zna se mnogo &kakve su bile kule'. To ote/ava datovanje.

⇒

Dominantne građevine u njegovom centru su horeum. Daljim kopanjem je bli/e reci nadjena četvrtasta kula unutrašnjeg utvrdjenja. 2ko unutrašnjih horeuma je bilo grobova sa oru/jem. ;erovatno se radi o eIuites Dalmatae. Delmati su bili rimski 8ederati u poznoj antici i koriste ih kao konjanike. 5ako je Dalmacija bila romanizovana Delmati se uvek sahranjuju sa oru/jem &i kada se kremiraju i kada se inhumiraju'. Rimski vojnici se ne sahranjuju sa oru/jem, ono se dobije i razdu/uje. $judi se nisu sahranjivali unutar utvrdjenja, osim ako je heroj. 2vo bi se moglo rešiti ako je ova unutrašnja kula ustvari spoljna kula nekog redukovanog logora, pri čemu su sada horeumi ustvari eLtramuros. 2ni i terme su često zbog svog izgleda pretvarani u crkve i mo/da je to ovde bila logika i zato se sahranjuju okolo.

⇒

 3e zna se šta je bilo u ?.veku.

⇒

0a druge strane reke ispod pošte u upriji je nadjena jedna kru/na kula, pa je to mo/da novo utvrdjenje iz ?.v.

⇒

Boreum #argi se pominje na natpisu iz 3ova &ugarska' koji pominje nekog tipa koji potiče iz Boreum #argi &precizira se da je u #eziji, mo/da ih je bilo još' i on je vojnik 5 5talicae 0everijane. -o ovome znamo da je municipium pre 0evera. #o/da za vreme Trajana i Badrijana, ili #arka 4urelija. -o logici sa okolnim. 3a 2rtelijevoj karti iz 97.v. koja kopira antičke piše Boreum #argi 4ntoninum. To bi bio #arko 4urelije ili 4ntonin -ie.

⇒

"asna antika ⇒ Boreum #argi je imao značaj i bio je arsenal  vojna radionica za štitove &0cutaria Borreomargensis' i u njemu je  bila 8abrika za izradu štitova. 3a dobrom je mestu i do njega se lako dopremaju materijali. ⇒ io je i episkopsko sedište i pominje se episkop @osin.

⇒

⇒

 3e zna se šta je bilo dalje sa njim, da li se odupirao Gotima, da li je obnovljenF -ominje se da je Dioklecijan +>.g. došao na vlast pobedivši svoje protivnike na #argumu. #o/da je to ovde, jer ovde postoji ostava čiji je zadnji novči upravo Dioklecijanov. -orušili su ga Buni sredinom :. veka.

-okretni materijal 9. kasnoantički nadgrobni spomenici +. šlem (. votivna pločica podunavskih konjanika >. kameja s predstavom carice iz dr. pol. (. veka

1. K2PE ⇒ ⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒ ⇒

5znad današnjeg grada Golupca, na gredi. Dominira tim prostorom. ;idi se Dunav u oba pravca. To je rimsko utvrđenje i vicus &selo'. +icus #u$$ae  je bilo administrativno u sklopu teritorije grada ;iminacijuma. 0tanica na ovom mestu bila je jedna od veih na putu prema 3ikomediji. 6 njoj se zadr/ao Dioklecijan, oktobra +11.g., vraajui se sa 5stoka u Rim.  3a itinerarima piše da je "upe vicus. -rvi put vicus na putu. Da li je to vicus militari kakvi postoje u DakijiF Ta naselja su nastajala tako što oko vojničkih logora nastaju mala naselja, pravilne površine i to je onda vicus. 2vde je bio i sam car, pa je teško običan vicus, ve vicus militari &jedini kod nas'.  3a Tabuli se pominje kao vicus &selo', na 99 milji od -inkuma. 5tinerar 4ntonina ga stavlja na +> milje od ;iminacijuma. -rokopije ga pominje kao utvrđenje koje je postalo značajno tek nakon
;ojska ⇒ ;ojna istorija "upa pre >. veka nije poznata. ⇒ -ronađene su opeke sa /igovima različitih odreda! kohorta 5  la!ia &is$anorum , jedna kohorta sa brojem ; &mo/da ; Gallorum ' i legija 5; la!ia )elix. ⇒ #o/da je kastel podigla kohorta 5  la!ia &is$anorum  u vreme svog zadr/avanja u Gornjoj #eziji, krajem 9. i poč. +. veka. ⇒ "asnije su ovde stacionirani delovi legije 5;  la!iae , i to pre kraja >.v. 3ala/ene su opeke sa /igom  ,-G.io*  IIII   .la!ia* .elix* #/PP.is* . 6tvrđenje ⇒  3a uzvišenju iznad Golupca uočljivi su ostaci veeg kastela, koji je verovatno nastao prilikom priprema za Trajanove ratove sa Dačanima. ⇒ Tu je kvadratno utvrđenje koje "anic određuje na 9)L9) m, a 0Sobodi na 9?:L9?: m. ⇒ 6 prostoru koji zatvaraju ovi zidovi otkriveni su tragovi pretorija, i zidovi manjeg utvrđenja, mo/da prvobitnog utvrđenja iz koga se razvio vei kastel. ⇒ -rema istoku zid kastela je dvostruk, mo/da rezultat specijalnih mera utvrđivanja prema istoku, odakle su dolazili napadi varvara u (.*:. veku. ⇒ 2ba rekognosciranja videla su veliko utvrđenje sa kru/nim kulama, unutar koga je mali kvadriburgijum, ali onaj prvi  je video i protehizme &bedeme oko velikog utvrđenja' i on je njih merio, a ovaj drugi samo utvrđenje.

 3aselje ⇒  3aselje, !icus #u$$ae , le/alo je pored Dunava, na uzanom prostoru ravne obale. Tu su uočeni temelji rimskih građevina. ⇒ 0matralo se da su pristanište i trgovačka četvr le/ali zapadno od današnjeg Golupca. 2ni su verovatno nestali ispod današnjeg grada. "asna antika ⇒ 6tvrđenje se skrauje i onaj kvadriburgijum je iz vremena Dioklecijana. ⇒ -osle hunskog razaranja,
13. KON(RAMARG2M ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

-ostojalo je i naselje nasuprot #arguma, na levoj obali Dunava, koje je obezbeđivalo prelaz preko reke na ovom  prostoru. 2vde se nalazila carinska stanica na #oravi. #isli se da je bio sa druge obale #orave, gde postoji jedna prirodna 8osa. Tu bi se moglo nalaziti kru/no utvrđenje. -ored tog kru/nog ima i jedno srednjevekovno utvrđenje, "ulič &mo/da je ispod njega'. 2vime se ovaj najva/niji  prolaz alkana odlično brani. 6 3oticiji se spominje utvrđenje koje le/i nasuprot #arguma & contra 0argum ', na levoj obali Dunava i naziva se castra Augusto)la!iensia . 2no je verovatno bilo identično sa utvrđenjem  la!iana, koje je potvrđeno u istom poglavlju 3oticije, pod komandom duksa provincije #ezije -rime. Alaviana je posvedočena i na /igu jedne opeke, otkrivene u Ritopeku. -risk naziva kastel koji le/i nasuprot #arguma, na drugoj obali reke,  Konstantia. "od Teo8ilakta 0imokate spominje se  Konstantiola kao mesto na Dunavu u blizini ostrva 0inge, koje je udaljeno od 0ingidunuma oko () milja. 6koliko je u pitanju uvek isto utvrđenje, njegova potvrda od >. do ?. veka ukazuje na značaj koje je ono imalo za odbranu severne granice %arstva.  3azivi  la!iana, castra Augusto)la!iensia i  Konstantia, potiču iz poznocarskog perioda i u vezi su sa carevima iz dinastije drugih Alavijevaca, "onstantinom ili "onstancijem, ili je 4ugusto Alaviendi neki vladar iz "onstantinove dinastije &F'.

⇒

6tvrđenje je moglo postojati još u 9.v, pre osvajanja Dakije.

⇒

-osle osvajanja Dakije &Trajan' i stvaranja provincije Dakije, utvrđenje nasuprot #arguma je izgubilo vojni značaj

⇒

⇒

2no je moglo biti obnovljeno od "onstantina, koji je ratovao sa 0armatima na teritoriji nekadašnje provincije Dakije. (+.g. on je iz 0rema prešao preko zemlje
⇒

2vo utvrđenje je le/alo kod današnjeg "ovina.

⇒

-ošto se ka/e da je castra 4ugusto8laviensia preko puta #arguma, postavlja se pitanje gde je preko puta &contra'F -reko puta #orave, ili preko puta DunavaF #isli se da je preko puta Dunava i to kod "ovina. Da li je to "ovinF Tu su uočeni temelji nepravilnog oblika iz rimskog vremena. 3eki, međutim, smatraju da ovi temelji potiču iz srednjeg veka. 4li ni jedno od ova dva mišljenja nije sigurno potvrđeno.

⇒

⇒

 3oticija spominje kao posadu Alaviane cuneus e"uitum $romotorum . 3aveden je još jedan odred, ali je tekst na tom mestu ošteen, pa se ne zna koji je odred u pitanju.

⇒

"asnije se pominje još neka Alaviana. 3eki misle da je to ona 4ugusto8laviensia, ali ne i 0ale.

⇒

5ma dosta Alaviana * utvrđenja uz Dunav, koja je podigao "onstantin. 3a jednom stiliz.crte/u vidi se jedna od njih.

⇒

;erovatno je i ovo bilo takvo. Da li je to ono kod "ovina, ili neko drugo utvrdjenje preko Dunava &ima tragova', ili je mo/da na ostrvu tu kod #arguma.

⇒

@na se kasnije da su gepidski 8ederati bili smešteni u nekom kastelu ovde negde. Teško da bi ih stavili na ostrvo, verovatno s leve strane #orave.

14. LEDERA(A ⇒

Rimsko utvrđenje, na stenovitom platou iznad desne obale Dunava u Ramu.

⇒

$ederata znači prelaz preko Dunava, a i vidi se na Trajanovom stubu.

⇒

Danas je između Rama i anatske -alanke preko Dunava skela, i tu je još do skoro bio prelaz. Takav prelaz uključuje to da sa obe strane mora biti utvrđenje, ali se ne zna koje nosi. 0ale misli da je to ono kod Rama. 2ba utvrđenja su morala imati ime, i obično se zovu Trans ili "ontra pa ime suprotnog mesta. 2blast Rama bila je naseljena u prerimsko doba. 3a levoj obali Dunava rimski sloje se nadovezuje na preistorijski.

⇒

5zvori ⇒

5zvori zbunjuju.

⇒

;eina autora smatra da se ovo naselje nalazilo kod današnjeg Rama.

⇒

⇒

⇒

⇒

-rema Tabuli, $ederata je le/ala 9) milja severoistočno od ;iminacijuma, na putu koji je ovde prelazio na levu obalu Dunava. 3a Tabuli je prelaz preko Dunava obele/en posle $ederate &pri opisu puta ide ;iminacijum, $ederata, pa  prelaz' i na onsovu toga ova stanica se lokalizuje na desnoj obali Dunava, u anatu.
⇒

2vo mišljenje nalazi potvrdu kod poznorimskih i ranovizantijskih pisaca, koji $ederatu lokaliz severno od Dunava.

⇒

"od -rokopija je $ederata potvrđena severno od Dunava.

⇒

-odatak u K5
⇒

6 3oticiji se $ederata pominje kao utvrđenje Gornje #ezije, što ne znači da se ono tamo i geogra8ski nalazilo.

⇒

-osle napuštanja Dakije, Rimljani su ipak zadr/ali neke polo/aje severno od Dunava kao predstra/e i one su bile uključene u vojni sistem i komande na desnoj obali Dunava. Tako se mo/e tumačiti i da se tvrđava nalazila na levoj obali, i mo/da se danas nalazi kod današnje anatske -alanke.

⇒

Tu je i ostrvo 0apaja, koje se nalazilo između Rama i 0tare -alanke.

6tvrđenje na levoj obali Dunava ⇒  3a levoj obali Dunava, kod anatske -alanke, verovatno se nalazilo još jedno utvrđenje koje je štitilo prelaz preko reke, a koje je nazvano (ransle"erata . ⇒ Tu su otkriveni su ostaci rimskog vodovoda, rimske kule i opeke sa /igom $CG ;55 %$. ⇒

⇒ ⇒

2peke verovatno potiču od odeljenja legije iz ;iminacijuma, koja su u vreme Trajanovih priprema za rat sa Dačanima izgradile utvrđenje na levoj obali Dunava. 2no verovatno nije imalo vei značaj posle osvajanja Dakije, ali je u poznocarsko doba ponovo obnovljeno. -rokopije ka/e, mislei na $ederatu na levoj obali, da je ona do
6tvrđenje na desnoj obali Dunava ⇒ 6 prvim vekovima %arstva vei kastel je le/ao kod današnjeg Rama, oko 9))) m istočnije niz Dunav. ⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒

"astel je bio pravougaone osnove &9>)L+)) m' sa ugaonim kulama. 6 okviru kastela, u desnom severnom uglu, odvojena je zidom manja pravougaona površina veličine :)L?) m.  3e zna se da li su imenom $ederata bili obuhvaeni i objekti &utvrđenje' na desnoj obali Dunava. 6 administrativnom i vojnom pogledu $ederata je bila pod upravom ;iminacijuma. 2na je ulazila u njegovu teritoriju i bila štiena odredima legije ;55  Klaudie. 6tvrđenja sa obe strane Dunava mogla su biti izgrađena krajem 9. ili početkom +. veka, u toku priprema za Trajanov  prvi dački rat. Tom prilikom je verovatno bio izgrađen i put od ;iminacijuma na sever, zabele/en u Tabuli. 0matra se da se kod $ederate nalazio jedan od prelaza &pontonski most' preko koga je Trajana prebacio vojsku na dačku teritoriju 9)9.g. 6 Trajanovo vreme postojalo je sigurno 9 utvrđenje, ali za + nije sigurno. 3a Trajanovom stubu vidi se prelazak  Trajana preko pontonskog mosta kod $ederate. 3a visokoj steni je $ederata. 3a stubu je prikaz vojnika koji izlaze iz grada i prelaze most. Detalj dva plana gde se vide dva mosta i vojnici koji prelaze oba.
6tvrđenje na 0apaji ⇒ Tada je nastalo i utvrđenje na ostrvu 0apaji, koje le/i nasuprot Ramu. ⇒

⇒

 3a njemu je otkriveno mnoštvo opeka sa /igom kohorti, koje su učestvovale u Trajanovom dačkom ratu, 55  &is$anorum, 5 #retum i ale 55  Pannoniorum, a osim toga i opeke sa /igom ;55   Klaudia . 2ve opeke otkrivene su takođe i sa obe strane Dunava. ;55  Klaudia davala je stalnu posadu ovim utvrđenjima, a odredi posvedočeni na opekama nalazili su se na ovom mestu samo privremeno, u vreme Trajanovog rata sa Dačanima.

 3aselje ⇒ Tragovi civilnog naselja su oskudni i na levoj i na desnoj obali Dunava. ⇒

 3aselje na levoj obali moglo je u periodu postojanja provincije Dakije biti van okvira grada ;iminacijuma.

"asna antika ⇒ "rajem (. i poč. >.v. u "onstantinovo vreme, utvrdjenje 9 u $ederati tj. Ram$ , je reducirano i smanjeno. 3a najistaknutijem delu podignut je kvadriburgium &dim. :)L:) m'. 3e znamo šta je sa druge strane.

⇒

⇒

 3a ostrvu apaji koje se nalazi između Rama i 0tare -alanke, u istom periodu je podignuto vee utvrđenje tipa kvadriburgium kvadriburgium &1)L1) m'. #o/da bi se to utvrđenje zvalo $ederata 3ova. 2vaj sistem 8orti8ikacija štitio je prelaz preko Dunava.

⇒

6 >.v. $ederata je imala posadu od dva odreda! cuneus e"uitum sagittariorum i milites +incentienses +incentienses , regrutovani u obli/njoj stanici ;inceia.

⇒

6tvrđenja kod Rama i na 0apaji stradala su u hunskom upadu >>9.g.

⇒

-rema -rokopiju, obnovljena su u okviru

⇒

2 toj 9.g. napali, 7 dana nisu mogli da osvoje $ederatu, a u medjuvremenu svi gradovi su pali &eograd, "ragujevac...'.

-okretni nalazi ⇒ 5z Rama potiču! 9. srebrni i bakarni novac +. geme (. relje8 4tine sa štitom >. nešto pisanih spomenika,koje su uglavnom podigli vojnici jedinica koje su prolazile ovuda ili bile stacionirane tu

16. MARG2M ⇒ ⇒

⇒

⇒

Rimski grad na desnoj obali ;elike ;elike #orave, u blizini njenog uša u Dunav, kod 2rašja, u njivama sela Dubravice. Rimsko naselje na desnoj obali #orave, u današnjem 2rašju, bilo je jedno od najznačajnijih na zapadnom delu mezijskog limesa. Grad je le/ao na glavnom putu, koji nije kod uša #orave skretao na jug, kako bi se očekivalo, ve istočnije odatle, kod uša #lave u Dunav.  3a mestu rimskog #arguma #arguma postojalo je i naselje naselje u predrimsko doba. 2tkriveni 2tkriveni su slojevi slojevi koji se datuju u >.v.pne. >.v.pne.

0tanovništvo ⇒  3a ušu #orave se u predrimsko predrimsko doba mo/e pretpostaviti pretpostaviti stanovništvo, stanovništvo, koje čine razne etničke etničke grupe. ⇒

#aterijal nije bli/e poznat, i nije jasno zbog čega se on vezuje za Tribale kao nosioce.

⇒

6 izvorima se ka/e da su do #orave nekada dopirali 0kordisci, a istočno odatle su bili izmešani sa Tribalima i drugim tračkim plemenima.

5zvori ⇒ 2 kastrumu u #argumu ima malo podataka i on nije arheološki potvrđen, o njemu posredno svedoče! epigra8ski spomenici, opeke sa /igom #ast.ro* 0arg.o* , postojanje kanaba. ⇒ 6 izvorima su vesti o njemu oskudne, javlja se relativno kasno i samo ga pominju neki poznorimski pisci. ⇒

 3atpisi su takođe takođe malobrojni.

⇒

Rimski spomenici spomenici iz #arguma bili su upotrebljeni upotrebljeni pri zidanju srednjovekovnog srednjovekovnog grada grada despota Nurađa rankovia rankovia u 0mederevu &tu je uzidan materijal i iz drugih rimskih naselja, pa je često teško utvrditi poreklo otkrivenih natpisa'.

⇒

6 -tolomejevom popisu gornjomezijskih naselja on je izostvaljen.

⇒

-o itinerarima uše #orave bilo je udaljeno oko +: milja od Trikornijuma. 3a toj tački 5tinerar Bieros. navodi civitas #argum. -o itinerarima bio je udaljen 9> milja od 4ureus #onsa.

⇒ ⇒

⇒ ⇒

-o itinerarima bio je udaljen 9) milja od ;iminacijuma, i to ga je sputalo u razvoju. #argum je civitas &grad', ali najverovatnije ne postaje kolonija, a i teško je da bi tako blizu ;iminacijuma ;iminacijuma koji je kolonija, dizali još jednu. "od -riska #argum se spominje kao grad na Dunavu u Oilirskoj #ezijiP. "od
6tvrđenje ⇒ 6 9.v.ne #argum je za Rimljane predstavljao va/nu strategijsku tačku, jer je branio prirodni prolaz * dolinu #orave, ka jugu tj. unutrašnjosti #ezije. Tu su prekodunavska plemena mogla prodirati na desnu obalu Dunava tj. rimsku teritoriju, pa je vojna kontrola uša #orave bila jako va/na. @ato je logor u #argumu bio jedan od najznačajnijih na zapadnom delu mezijskog limesa. ⇒ ;ojni logor nije do sada otkriven na teritoriji #arguma, tj. na desnoj obali #orave. ⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

-oligonalni kastrum na levoj obali #orave, kod današnjeg "uliča, potiče iz ranovizantijskog vremena. Raspoznaje se  poligonalna osnova sa ugaonim kulama. Taj Taj tip utvrđenja karakterističan je za poznorimsku ili ranovizantijsku ranovizantijsku gradnju. 4li, arheološki potvrđen kao ranovizantijski, kastrum na ušu #orave se ne spominje kod -rokopija. ;erovatno ;erovatno je da on nije imao na raspolaganju dovoljno detaljne izvore za ovaj deo limesa. #ogue je da se na istom mestu nalazio i vojni logor iz ranocarskog perioda. 6 tom slučaju civilno naselje i vojni logor bili bi razdvojeni rekom.

"anic je video na desnoj obali #orave, u 2rašju, pravougaoni prostor veličine ?>L7+) m, u kome je on prepoznao 8orum #arguma, pravac ulica, kue za stanovanje i ostatke jedne vee građevine &mo/da hram'. Danas se od svega toga malo mo/e videti, jer je mnoge tragove grada zbrisala #orava. 2tkriveni su temelji jedne kasnoantičke građevine sa hipokaustom. -ostojale su tri 8aze gradnje! 9. temelji zgrade u najdubljem najdubljem sloju datuju se se u 9.vek +. novac u drugom sloju datuje se u +.vek, kao i mermerna glava imperatora s kraja +.veka &Domicijan, ili 3ervaF' (. građevina napuštena u >.veku, a razorena u 9:.v. pri građenju 0medereva 0em par zidova, danas se mo/e videti kulturni sloj od nekoliko metara, izpresecan tamnim linijama gare/i i šuta, koje označavaju prekide, nastale usled po/ara i rušenja. "od #arguma se nalazio prelaz preko #orave sa carinskom stanicom, koja je epigra8ski potvrđena. "ao kastrum #argum se pominje na nekim opekama, otkrivenim u "ostolcu, pa je sigurno da je postojao kastrum. #eđutim, dimenzije ))L7)) su mnogo velike za kastrum. To su po ;itruviju idealne dimenzije grada &toliko da dva  bela vola mogu okolo da izoru za jedan dan'. -ostoji realna mogunost da je pola grada zauzimao kastrum, a pola kanabe. -itanje glasi! da li kastrum ima bedemF

⇒

#isli se da je bio sa druge obale #orave, gde postoji jedna prirodna 8osa, a tu bi se moglo nalaziti kru/no utvrđenje 2 oblika &vidi "ontramargum'. "ontramargum'.

;ojska ⇒ 2 posadi se ne zna ništa pouzdano. ⇒

⇒

"rajem 9. veka ovde je podignut vojni logor, u kom je zakratko poč. +.v. bila stacionirana legija 5;  la!ia, što se mo/e zaključiti po nekim natpisima sa lokaliteta. -osle Trajanovog osvajanja Dakije vojni značaj #arguma je umanjen, u legija je prebačena u 0ingidunum. Tu je posle odlaska legije 5;  la!ie ostala neka vojska. 6 sledeim vekovima posadu #arguma verovatno čine samo pomoni odredi. 2 njima nema podataka pre >. veka.

⇒

-rema podacima u 3oticiji u #argumu je bilo stacionirano jedno odeljenje domae milicije, auxilium 0argense .

⇒

2vde se nalazilo sedište dela dunavske 8lote, koja nosi naziv classis Stradensis et Germensis .

 3aselje ⇒  3ajranije naselje u #argumu #argumu su bila kanabe, kanabe, u kojima su se naseljavali naseljavali trgovci i veterani veterani legije 5;  la!ia. ⇒

2vo naselje je potvrđeno na odlomku natpisa iz 2rašja. 3a njemu se spominje  curator ci!ium (omanorum 0argi , a zvanje kuratora često je u kanabama. To je jedino svedočanstvo o kanabama u #argumu. -otiče iz prve pol. +.v.

⇒

#argum je na nekim natpisima potvrđen i kao municipijum.

-uni naziv grada, posvedočen na jednom natpisu, bio je  0unici$ium Aurelium Aurelium Augustum 0argum 0argum . "o je 4urelium, ko mu je dao ovo ime i kojim povodomF ⇒ 4tribute 4urelium 4ugustum nose gradska naselja, koja su od poslednjih careva dinastije 4ntonina 9, #arka 4urelija ili "omoda, ili početkom (. veka od "arakale i Clegabala, dobila status status municipijuma ili kolonije. kolonije. ⇒ #ogue je da je #arko 4urelije proglasio #argum za municipijum. Ratujui na Dunavu protiv #arkomana, on je koristio legije iz -anonije i #ezije. Gubici u ratu i kuga, koja je tada bila preneta sa 5stoka, smanjili su broj vojnika. Ratna situacija zahtevala je popunjavanje legija novim regrutima. -ošto je vojska mogla biti regrutovana jedino iz grada, u cilju proširenja baze sa koje su mogli biti regrutovani vojnici za legije, nekim naseljima na Dunavu on je dodelio gradski status. Tako Tako je mnoge gradove proglasio za municipijume, kako bi iz njih mogao da regrutuje vojnike. Tada Tada je i #argum mogao dobiti gradski status i postati municipijum &i pre 9?1.g.'. ⇒ #argum nije u izvorima posvedočen kao kolonija. 6 vreme Ailipa 4rapina još uvek je bio municipijum. Da li je kasnije postao kolonija, kao 0ingidunum i ;iminacijum, ;iminacijum, ne zna se. 6 izvorima >.*?. v. spominje se kao ci!itas. Terme ⇒ 2tkriveni su ostaci kasnoantičkih termi. ⇒

 3ekropole ⇒ Delimično su istra/ene rimska, ranovizantijska i gepidska nekropola. "asna antika ⇒ 6 kasnoj antici pominje se pod opštim nazivom ci!itas. ⇒

 3a značaj grada u tom periodu periodu ukazuje! * prisustvo odeljenja odeljenja domae domae milicije &auxilium 0argense* * prisustvo * sedište, znatnih delova dunavske 8lote & classis Stradensis et Germensis* * naselje na suprotnoj strani Dunava, Dunava, %ontra #argum ili Alaviana, koje je obezbeđivalo prelaz preko reke

-okretni nalazi 9

0everi su nelegalno došli na vlast pa su pokušavali da se ve/u za 4ntonine 4ntonine preuzimajui njihov kult Berakla i njihova imena.

9. srebrni skiptar, s kraja +. veka +. mermerna glava imperatora, s kraja (. veka (. kvalitetna lokalna keramika, iz +.=(. veka Cpiskopsko sedište ⇒ io je episkopsko središte, ali ne znamo im imena. ⇒

⇒

⇒

"od -riska je sačuvan opis događaja, koji je pokrenuo hunski napad. 6 njemu je neslavnu ulogu odigrao episkop #arguma.  3eprijateljstva između Buna i #arguma otpočela su onda, kada je gradski episkop prešao na levu obalu Dunava, opljačkao carevu riznicu i grobove sa druge strane #orave. -obunili su se Buni, jer je pljačkao njihove i sarmatske &česta je pojava da se nadju sarmatski grobovi sa poremeenim grudnim košomH pljačkanje grobova je bio te/ak   prekršaj, ali u slučaju paganskih grobova stvar je bila malo drugačija'. Buni su zatra/ili da im se episkop izruči. -regovori nisu uspeli, te oni zarate sa Rimljanima i zauzmu neke gradove na desnoj obali, među kojima i ;iminacijum. 6plašeni hunskim uspehom, građani #arguma su počeli da se kolebaju. Cpiskop, međutim, nije čekao da oni donesu odluku o njegovom izručenju i prebegne Bunima. 6skoro ih je on doveo na rimsko tle, odakle su na dati znak prešli nou na desnu obalu i zauzeli #argum. Tako Buni jurei njega, ruše #argum >>9.g. i još 7) gradova u #eziji.

"raj ⇒

Grad se spominje u izvorima kao mesto ubistva "arina +>.g, koje je omoguilo dolazak Dioklecijana na vlast. >(>.g. u #argumu su se sastali vizantijski i hunski poslanici, a razgovor je obavljen u poljima van gradskih zidova.

⇒

Buni su ga razorili >>9.g.

⇒

0udbina #arguma posle hunskog osvajanja je neizvesna, jer izvori ute.

⇒

6tvrđenje na levoj obali #orave spominje se u izvorima ?.v. kao castellum.

⇒

⇒

⇒

"od
17. MEDIJANA ⇒

-redgrađe 3aisusa na levoj obali 3išave, letnjikovac "onstantina 5 i naslednika mu, danas rzi rod kod 3iša.

;ila ⇒

⇒

⇒ ⇒

0redišni prostor zauzima raskošna vila s velikim peristilom, dimenzija ?+L(:,> m. 6laz u vilu se nalazi na jugu i naglašen je sa + pilona. 5z trema peristila ulazi se u prostoriju pribli/no istih veličina, koje su se du/ zapadne, istočne i severne strane nizale u dva reda. -od trema bio je ukrašen mozaicima s geometrijskim motivima, a mozaici u Triklinijumu i na njegovom ulazu bili su 8iguralni &#eduza, rečno bo/anstvo'. Triklinijum sa apsidalnim završetkom i kontra8orima na spoljnoj strani nalazi se u osnovi peristila, na njegovoj severnoj strani. 6 sklopu vile je i nim8ej, koji se sastoji od pravougaonog vestibila, šetsougaone centralne prostorije sa vodoskokom i tri aneksa. 4psidalni aneks na severnoj strani 8lankiran je aneksima pravougaone osnove. #anje terme u severozapadnom delu verovatno su bile u sastavu vile. itnica je otkrivena zapadno od vile, a u njenom su središtu ukopani keramički pitosi.

⇒

;odotoranj je na blagoj padini, jugozapadno od /itnice, a slu/io je za snabdevanje vodom objekata u #edijani.

0kulpture ⇒ 6 okviru vile nađeno je u sekundarnom polo/aju 9? skulptura od mermera i por8ira, koje prikazuju 4sklepija, Bigiju, #erkura, Dionisa i ostala bo/anstva. ⇒ -retpostavlja se da potiču iz paganskog hrama posveenog 4sklepiju.

18. M2NI5IPI2M ... ⇒

⇒ ⇒

Rimski grad u unutrašnjosti provincije Dalmacije, podignut na terasi iznad leve obale ;ezišnice, danas "omini kod -ljevalja. -ostao je municipium sredinom + veka. 5zmeđu 91?7. i 917:. istra/ene su dve nekropole! 9. nekropola 5, na elom bregu +. nekropola 55, na zaravni prema ;ezišnici

 3ekropola 5 ⇒ 2tkriveno je (: grobova spaljenih pokojinika, iz 9.=+.v.ne.  3ekropola 55 ⇒ 0ahranjivanje je obavljano od +. do pol. > veka. ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

5stra/eno je +7 grobova du/ aleje od 9() m, s  porodičnih grobnica i 9: pojedinačnih grobova s nadgrobnim spomenicima. + netaknute grobnice → -ripadaju 4ureliji #aksimini i -akoniji #ontani, građene po uzoru na akvilejske porodične grobnice.  3a peri8eriji nekropole 55 → Grobovi inhumiranih pokojnika, od kojih su neki sahranjeni s konjima. -retpostavlja se da su to grobovi pripadnika nekog varvarskog plemena, mo/da 0armata, koji su u dr. pol. > v. bili kao rimski najamnici naseljeni u ovaj deo provincije Dalmacije. Grob s olovnim sarko8agom → 0ahranjen je pokojnik s veim brojem staklenih posuda.
19. M2NI5IPI2M MAL ? KELANI ⇒

⇒

Rimsko naselje na levoj obali Drine, kod 0rebrnice u osni, rano kolonizovano italskim doseljenicima s istočne obale
⇒

⇒

Građani su postavili počasne spomenike 4ntoninu -iju, 0eptimiju 0everu i "arakali, kao i oltare kapitolijskoj trijadi, 0ilvanu, #arsu, $iberi, #itri i grčkim bo/anstvima 4sklepiju i Bigiji. 5stra/ene su dve crkve, jedna sa 7, a druga s > prostorije.

-:. M2NI5IPI2M DD ⇒ ⇒ ⇒ ⇒

⇒ ⇒

⇒

Rimski grad u dolini 5bra, u blizini sela 0očanice, severno od "osovske #itrovice. Dobro istra/en. 3ije tipičan rimski grad. DD se upotpunjuje kao Dardanorum. 0tatus municipijuma dobio je početkom +.v., kad su na "opaoniku i Rogozni intenzivno korišeni rudnici olova, cinka i zlata. "rajem >.v.n.e. grad je opusteo.  3e pominje ga ni -tolomej, ni -linije * mo/da je nastao kasnije. 6 vreme Trajana ovde se javlja metalni dardanski novac &metali Dardanici'. 3a reversu je personi8ikacije Dardanije sa klasjem i rudarstvom  u Trajanovo vreme se osnijvaju rudnici i gradovi vezani za njih. Da li je #unicipijum DD iz te  pričeF 2n je u blizini Trepče i "opaonika.  3ema mnogo epigra8ske gradje u vezi njega, ali se ne javlja ni Clie ni 6lpija.

Aorum ⇒ -rvobitno urbano jezgro potiče s početka +.veka. ⇒ Aorum je istra/io C. Jerškov između 91:?. i 91?:.g. 2n je jedini u #eziji, a u bivšoj u još samo u Dokleji. ⇒ 2vaj se bitno razlikuje od tipičnog rimskog 8oruma. 2n je pravougaonog oblika &dim. +:L( m', na zapadnoj i istočnoj strani zatvoren porticima. 2ni su korišeni u ovom prvom periodu kao trezori za čuvanje votivnih darova &ili  polu8abrikata iz drugih provincija' dei8ikovanom junaku 4ntinoju. ⇒ Aorum ima vertikalnu osu i na podijumu &prilaz stepeništem' u osi 8oruma podignut je hram. 6 jonskom stilu je &dim. 9:,77L9>,+: m', tipičan rimski hram, sa prilazom i apsidom. 3a samom je kraju, što je tipično. Bram je posveen Badrijanovom ljubimcu 4ntinoju iz itinije, koji je tragično poginuo. ⇒  3a 8orumu bočno postoje portici, ali pred njima su dva objekta neobične 8unkcije sa rasčlanjenom površinom. 6nutra su stubovi. 2ve dve bočne čudne gradjevine se obično tumače kao horeum &/itnica'. 5 to tako jeste i ovde  pod je  podignut na stubie zbog izolacije. Boreum nikada nije sastavni deo 8oruma osim ovde. ⇒ 5spred ulaznog dela 8oruma, malo na jug je trobrodna bazilika &tipična urbana'. -olo/aj bazilike nije iznenadjenje. 2va  bazilika nije skroz trobrodna, ima atrijum libertes i trem unutar nje, ali i toga ima drugde. ⇒ Judna stvar je da ovaj 8orum nije u centru naselja, što je odstupanje od rimskih kanona. 2vde se sve građevine ni/u niz jednu liniju, verovatno uz neki put.
⇒

⇒

Bram je posveen 4ntinoju, Badrijanovom ljubimcu. @ašto ovdeF 2vde su naseljeni uglavnom iz itinije &#ala 4zija', kako bi pospešili metalurgiju. 2ni di/u ovaj hram da bi istakli svoje poreklo &Ganimed je bio isto iz itinije'. Bram je podignut kasno, oko 9(?.g, a mo/da ga je i sam Badrijan podigao. 5ma ideja da ne bi umanjivali sakralnost 8oruma postavljanjem /itnice. ilo je teorija da su tu čuvani sličci &polu8abrikati rude' pre transporta na drugo mesto u carstvu. 0ličci su bili istog oblika i imali pečat koji garantuje te/inu. 2vako mo/da ima više smisla  hram je bitinijski, tezaurioni, bazilika za rešavanje sporova.

⇒

⇒

0ve ovo je u jednom momentu srušeno, za vreme gotskih upada +>7.=+>1.g. To je čudno jer nijedan drugi grad tada nije stradao &nije imao vojsku'. 2bnovljen je krajem (.veka.

2bnova ⇒ "rajem (. i početkom >. veka, u vreme tetrarhije, radi izgradnje novog 8oruma, porušene su sve starije zgrade osim hrama. 0agrađeno je! * na istočnoj i zapadnoj strani 8oruma nalazile su se /itnice * ju/no od 8oruma nalazila se 8orumska bazilika &dim. ::L9?,7: m', koja je imala atrijum s eksedrom i trem na ulazu * u severozapadnom delu grada sazidane su terme, a du/ njih su otkriveni ostaci ulica i građevina * zidovi nekih zgrada su bili ukrašeni 8reskama i pločicama od raznobojnog mermera * severoistočno od 8oruma nađeni su objekti vezani za metaluršku delatnost &rudari su bili esi' ⇒ "onačno je srušen u >.v. od strane Gota i više nije obnavljan. 5zgleda da ga je zbog svoje razvučenosti bilo teško  braniti. ⇒ @nači grad ima dve 8aze! 9. do +>7=+>1.g. +. od (*>. veka 0ahranjivanje ⇒  3a obli/njoj nekropoli nađen je vei broj sarko8aga. Cpigra8ika ⇒ 6 epigra8ici pominje se municipijum i stanica &0tacio metali Dardanici'. 0ve to mora biti blizu. 3atpisi! 9. natpis koji izvesni 0eptimije &vreme 0evera verovatno' posveuje
-1. NAI2 ⇒

Rimski i vizantijski grad. 3aisus se vezuje za ime reke 3išave * 3avisus. 0amo ime 3išave je verovatno tračko.

⇒

;eruje se i da ime 3aissus potiče od keltskog imena za 3išavu, za koju Bolder tvrdi da je podršku našao u kasnoantičkom gramatičkom spisu %onsentii ars.

5storijat ⇒ 2snovali ga Rimljani posle pobede nad Dardancima krajem 9.v.pne., kao vojnu bazu i naselili ga rimskom posadom. Grad se nalazio na raskrsnici va/nih puteva koji su povezivali ju/ne &0cupi, 6lpiana' sa severnim, podunavskim gradovima &0ingidunum, ;iminacium, Ratiaria'. ⇒ -rvi sigurni podatak koji nam ukazuje da je 3iš bio naseljen Rimljanima u to doba, potiče sa kraja 9.v.ne. i govori da  je veteran $. ;alerije iz 5 kritske kohorte /iveo u 3išu, što govori da je grad ve bio urbanizovan, jer je običaj bio da islu/eni vojnici po kraju slu/be se u penziju vrate u provinciju gde su slu/ili. 4ko znamo da ovaj spomenik potiče iz oko 7).g.ne. to je podatak da je on mo/da slu/io ovde, negde oko :).g.ne. ⇒ -osle organizovanja provincije Gornje #ezije, 3aisus je od 9:.g. bio značajan trgovački i vojni centar. ⇒

2d vremena Dioklecijana pripadao je provincije 0redozemnoj Dakiji.

⇒

6 >. veku je postao episkopsko sedište.

⇒

0tradao je tokom upada Buna >>9. godine, obnovljen je za vreme
⇒

0loveni su ga osvojili krajem ?. veka.

5stra/ivanja ⇒ 6 3aisusu su otkriveni! * ostaci monumentalnog objekta pod svodovima &mo/da podijum hrama' * trobrodna građevina * popločana ulica * van turskih bedema otkrivena je građevina s oktogonom ukrašena podnim mozaicima, iz vremena tetrarhije * gradski bedemi su delimično istra/eni * ostaci mosta su nađeni u . veka, što je usled mnogih kopiranja i prepisivanja nemogue tačno utvrditi. ⇒ Grad se pominje i u %odeL Theodosianus i %odeL 5ustinianus, sa oznakama datuma kod zakona koji su doneti u  3aisu. ⇒ "od -riska postoji podatak koji govori o 3aisu, i ka/e da je posle rata Buna i Romeja, 4tila tra/io da granica ne bude na Dunavu ve na reci Danubi koja je u kontekstu 3aisa. 0ada se naziv Danubi prvi put koristi za 3išavu. 5majuu u vidu da je -risk više puta bio u 3aisu teško da je mogao da pogreši. #o/da je kasnije prepisivač pomešao. 5ma i tračko ima Danuba koje se vezuje za reku. #ogue je da je došlo do promene imena, a mo/da gornji i donji tok imaju različito ime. ⇒  3aisus se prvi put pominje kod -tolomeja. 2n ka/e da u Dardaniji ima > velika grada! 6lpijana, 3aisus, 0kupi i 4ribation. #unicipium ⇒ "ada je 3aisus postao municipijumF 3ezna se. 5z činjenice da se ne pominje u onom spisku gradova iz ;iminacijuma odakle se dobijaju novi vojnici &samo municipiji i kolonije' zaključuje se da tada &9?1.g.' nije to bio. #edjutim taj

⇒

⇒

laternon nije ceo očuvan &oko >)U je očuvano', pa je mo/da i bio u spisku. 4 ako i nije bio, to ne znači ništa. To je laternon za samo jednu legiju i jednu godinu, jer ako su predhodne godine dali vojnike za neku drugu legiju ne bi ni  bili u spisku. #arko 4urelije kada ratuje sa #arkomanima stvara lokalne jedinice i jedna od njih je smeštenja u 3aisu, a druga u Timok #inor &F'. 2nda je tada on ve bio municipijum, a ovo se odvija 97).g. Remesijana je manja i ona je postala municipijum u vreme Trajana. 2nda teško da nije i 3aisus tada dobio municipij.

 3aselje ⇒  3aisus je na najva/nijem strateškom mestu alkana. ⇒

⇒ ⇒

⇒

 3aselje je verovatno niklo pored nekog domorodačkog vikusa &trački, dardanski, keltskiF', kao što se mo/e videti na lokalitetu rzi rod, gde se nalazi #ediana, palatni kompleks pored kojeg se nalaze ostaci naselja iz ranog bronzanog i gvozdenog doba. #isli se da je tu bio prvi vojnički logor čak i pre nego što je uspostavljena provincija. ;ojni logor je sagrađen na desnoj obali 3išave, negde u okvirima današnje tvrđave koja potiče iz turskog vremena, jer   je sigurno da je morao biti od dugotrajnijeg materijala, ve od prve decenije 9.v.ne, kada je ovde stacionirana kohorta 5 Aurelia Dardanorum , jer logor 55 kohorte u kastelu Timacum #inus kod Ravne je od kamena, dimenzija 9))L9+) m,  pravougaone osnove sa ugaonim kulama, a s obzirom da je kohorta imala negde oko 9))) ljudi i bila konjička, mora da je takva bila i 5 kohorta koja se nalazila u 3aisu u isto vreme. 0amo civilno naselje tj. grad &- Q +) do +: ha', verovatno se rasprostiralo na prostoru unutar sačuvane tvrđave, sa mo/da izuzetkom termi koje su nađene van turskih &a mo/da i rimskih' zidina na severu naselja. Jini se da su te terme i jedina građevina na toj strani bedema, jer se grad, veruje se, širio prema jugu, ka reci 3išavi.

⇒

Grad je verovatno snabdevan vodom sa lokaliteta ODevojačko /dreloP, oko + km od sela "amenica. 4kvadukt je bio građevina čija je debljina zida iznosila 9,?: m.

⇒

%ecina 0ever je negde iz #ezije doveo veliku vojsku da skine opsadu za vreme -anonskih ustanaka. ;eovatno su tu  bile te legije &9>.=9:.g.' dok nije 8ormirana provincija, pa legije idu na Dunav, na granicu. Gde je bio logor tog 0evera, ne zna se &bio je od drveta'. 3ije na putu jer se ne javlja u itinerarima. ;erovatno je uz #oravu. 6 3aisu ostaju kohorte, a najglavnija je kohorta Secunda Aurelija Dardanorum , koju je 8ormirao #arko 4urelije. 5zgled logora kohorte  Prime Aurelija Dardanorum  je poznat, pa je verovatno i u 3aisu bio takav. -ravougaon, iz sredine 9.v, po osobinama isti kao u ;iminacijum, ali manji &sa kulama, kapijama i sečenjem na 9=(* +=('. To utvrđenje &0everovoF' je napušteno i ovo novo je u gradu.Danas je preko njega turska tvrđava,a rimska je vea.

⇒

⇒ ⇒

6 ovom izgledu grad ulazi u kasnu antiku. Tada do/ivljava uspon jer je tu rođen "onstantin ;eliki &ukrasio grad'.

"asna antika ⇒ -rvi car iz tog kraja je "laudije 55 Gotski &+?*+7).g.'. -obedio je Gote kod 3aisa, tako što im je došao iza leđa dok  su opsedali grad &znao je okolinu odlično', ali je poginuo u borbi. +?1.g.ne pod zidinama 3aisa desila se odsudna  bitka koja je na du/e vreme otklonila opasnost varvarskih plemena preko limesa. 3aime, predhodne godine, organizovane jedinice 0kita, Berula, Gota i -euka, krenule su prema 4tosu. -rve bitke odigrale su se u gornjem toku 4ksiosa, današnjeg ;ardara, gde su varvarima dalmatinski konjanici naneli teške gubitke, ali ih nisu zaustavili, tako da su oni napredovali ka 3išu gde ih je sačekao car "laudije 55 i poznavajui teren, uništio vojsku od :) ))) varvara. ⇒ 2datle je i njegov rođak po majci, "onstancije Blor. ⇒ ⇒

 3jegov sin, "onstantin ;eliki, rođen je u 3aisu. Tako 3aisus postaje carski grad, a tu su rođeni i neki drugi carevi kasnije.

⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

Tada su verovatno zazidani neki ulazi i stavljene velike kule na uglovima. 5spod tvrđave, malo dalje je reka. Tu je bio most i tu je nadjena glava "onstantina. 0a suprotne strane most je delio  jedno utvrđenje sa lepezastim kulama, koje su karakteristične za "onstantinovo vreme.  3ađen je 91)>.g. jedan tas na kome piše Ou vreme cara "onstantina ova tvrđava je sagrađenaP. To ne mo/e biti ona velika iz vremena Trajana, koju je opravljao 4urelije, pa Dioklecijan. To je verovatno ona preko reke. -rvi pomen utvrđenja je kod >9.g. opisuje -risk. 2n ka/e da su Buni prešli reku i na zemljištu između reke i zidina postavljaju sprave. 2vnovima su provalili u grad. Tada je grad pao. -risk >>7.g. ponovo tuda prolazi i ka/e da je grad još uvak razrušen i pust, pa su oni zanoili dole u polju, dalje od reke, jer su tu još bile kosti poginulih.
⇒

>9.g. u 3aisu su 2strogoti.

⇒

Tada gotski kralj &otac Teodorihov' u 3aisu ostavlja malu posadu. @ašto malu posaduF ;erovatno zato što je grad bio obnovljen, imao čvrste bedeme &za vreme @enona ili 4nastasija'.

) gradova. 0vi ostali potresi od onda bili su njegovo smirivanje. 3a bedemu starog utvrdjenja, na delu ka  3išavi vidi se pucanje i pomeranje koje mo/e biti jedino tektonsko. 3jega nije obnovio. ⇒ Tamo gde je danas autobuska stanica u 3išu nadjen je polihromni bedem širine ?m, veoma moan, kao 0olunski. To je verovatno obnova
⇒

 3adjene su jedne velike terme pored bedema starog utvrđenja. Takve velike su građene van bedema &okvira grada', na Gradskom polju, da se tu okupaju oni koji dolaze pre nego što dođu u grad. 2nda bi se nastavak onog ogromnog zida trebao tra/iti iza termi.

5ma nekih indicija da je postojao još jedan logor u blizini &neva/no'. azilika sa martirijumom ⇒  3a terenu kasnoantičke nekropole u
⇒

 3a zapadnu starnu crkve naslonjena je prostrana kripta  martirijum, sa osnovom pravougaonog oblika, iz kojeg se stepeništem izlazilo u narteks bazilike. 3a severnoj i ju/noj strani martirijuma nalaze se po dve niše u čijim se udubljenjima nalazila tela sahranjenih u kripti. 2va građevina datovana je u :.v.ne.

2stave ⇒ 6 kasnoj antici u 3aisusu su se nalazile carske radionice za izradu srebrnih posuda i oru/ja! 9. jedna ostava je sadr/ala 7 srebrnih tanjira kovanih povodom proslave desetogodišnjice $icinijeve vladavine +. ostava bronzanih posuda i novca nađena je u jednoj građevini iz poznog %arstva (. bronzana glava "onstantina ;elikog i bronzana 8igura
⇒

5stra/ena je nekropola u .*?.v, i nekoliko grobnica.  3ajočuvanija je grobnica iz sredine :. veka, u kojoj su sahranjeni crkveni velikodostojnici, s poluobličastim svodom u unutrašnjosti i bogato ukrašena 8reskama &Bristov monogram, 8igure apostola -etra i -avla, rajska ograda'. 6 grobovima su naVene keramičke i staklene posude, uglavnom lokalne proizvodnje.

;ile ⇒ 6 okolini 3aisusa, na ;iniku i Gorici, bile su podignute seoske vile. ⇒

6 vili na ;iniku nađena je ostava novca s kraja (. veka.

⇒

6 vili na Gorici nađena je ostava srebrnih posuda.

--. PINK2M ⇒

Rimsko utvrđenje s naseljem, na ušu -eka u Dunav kod ;elikog Gradišta.

⇒

5me je dobio po reci -ek &dugačak, izvire u Dardaniji', jer iz naziva proističe ime -eka &-incus'.

⇒

2blast -inkuma nije arheološki ispitana i ne zna se da li je na tom mestu postojalo preistorijsko utvrđenje.

⇒

2 rimskom -inkumu obaveštenja su takođe skromna.

5zvori ⇒ ;erovatno je na ovom prostoru bilo i sedište teritorije plemena -ikenza. ⇒

"od -linija se reka -incus spominje prvi put.

⇒

-tolomej pominje teritoriju -incensis, kao teritoriju koju naseljavaju -ikenzi.

⇒

4. #arcelin, u >.v, zna za -ikenze na levoj obali Dunava. "a/e da se "onstancije &prvo vodi rat protiv 0armata i trijum8uje kod #arguma' (:.g. sukobio u anatu sa 4micenzima i -ikenzima, nazvanim po susednim oblastima.

0tanovništvo ⇒ -ostoji običaj da se narod, koji je pod administrativnom vlašu nekog grada zove po njemu. ⇒

"o su oni! autohtoni, doseljenici, Dačani &Dačani su bili prebačeni ve na drugu obalu, pa teško da bi ih ostavili i sa druge', 0armati &0armati pod administrativnom vlašu -inkumaH kako onda takav grad nije municipijum'....F

⇒

⇒

⇒

-ikenzi su deo nekog veeg plemena koje je nekada naseljavalo ovu oblast. 5me su dobili po reci -incus &-ek', a naziv se kasnije, verovatno u rimsko doba, preneo i na deo stanovništva na levoj obali Dunava. #o/da su to bili Geti  preseljeni u 9.v. iz prekodunavskih oblasti na desnu obalu. Ctnička pripadnost im nije utvrđena. 3azivi -incum, -incus i -incenses vezuju se za keltske, ilirske ili tračke govore. ;erovatno su pripadali tračkoj grupi, jer je oblast oko -eka ulazila u teritoriju naseljenu nekada Tribalima. io je /upa. Tu su /iveli oni koji su dali ime reci i gradu.

 3aselje ⇒  3a Tabuli se pominje kao stanica & mansio Punicum ' na putu pored Dunava. ⇒ ⇒

⇒ ⇒

⇒

6 izvorima -inkum nije potvrđen kao gradsko naselje &civitas', i ne znamo njegov status kao grada.  3ekoliko otkrivenih natpisa pokazuju da je postojalo naselje na ovom mestu. -inkum je verovatno bio glavno naselje rudničke oblasti u dolini -eka. Tu je bilo rudarsko administrativno sedište, teritorija  0etalla Aeliana Picensia . @ato se misli da su ovi Rudnici eksploatisani u vreme Badrijana &Clie', kako pokazuje natpis na rudničkom novcu & 0etalla'  Aeliana Picensia. Rudnički novac nije moneta kojom se sve plaa, ve samo na teritoriji rudnika i za određene stvari * ko /etoni. io je luka i administrativni centar tih rudnika. 6 administrativnom pogeldu teritorija -ikenza, kao rudnička oblast,  bila je izuzeta iz vlasti provincijskog upravnika i potčinjena direktno caru.

. veka. To je bio kvadriburgijum, dim. :)L:) m. 4li šta je preF 2vo je verovatno kasnije utvrđenje. ⇒  3a ušu -eka postoji jedna prirodna aglomeracija, gde bi moglo biti starije utvrđenje iz vremena Badrijana, ili Trajana. 2 njemu se malo zna. -rilikom promene i obrušavanja obale vide se tu sedimenti &debljine 9,+*9,( m', koji bi odgovarali. ⇒ 5zgleda da je -inkum imao izvesna upravna prava i preko Dunava. @abele/eno je i jedno utvrđenje na levoj obali Dunava, nasuprot -inkumu, kod mesta -o/e/ena de sus &osisiana'. "od -o/e/ene de sus zaista se nalazilo rimsko utvrđenje. -retpostavlja se da je ovaj kastel bio posednut odredima, koji su bili stacionirani u "upama 4li utvrđenje le/i bli/e -inkumu nego "upama i stoga su njegovu posadu verovatno činili odredi iz kastela na ušu -eka. 3a to bi ukazivala i okolnost da je kastel u -inkumu malih dimenzija, a u 3oticiji se spominje kao sedište komande dva ⇒

odreda! cuneus e"uitum #onstantiacorum i cuneus e"uitum  Dalmatarum.
Tu su bile smeštene ale, pomone konjičke jedinice.

⇒

6 utvrđenju, podignutom u +.veku, bio je stacioniran deo legije ;55  Klaudie.

⇒

⇒

⇒

⇒

 3ađeno je dosta opeka koje svedoče o legijama ;55  Klaudia &+. vek'! ;55 Klaudia $ia Se!erina &(. vek' i ;55 Klaudia  sub cura +ictorini  &sa o8icirima koji se brinu za pravljenje opeke, >. vek'. 2ne svedoče o kontinuitetu. -ronađene su i opeke sa /igom $CG 5555, što verovatno potiče od legije 5;  la!ie. "rae vreme mogli su se neki odredi ove legije nalaziti na ušu -eka. .v, bila smeštena dva kunusa &vojne jedinice od 9:) ljudi'!  cuneus e"uitum #onstantiacorum i cuneus e"uitum Dalmatarum .

 3ekropola ⇒  3a nekropoli -inkuma otkriveni su! * grobovi spaljenih pokojnika tipa #ala "opašnica*0ase iz +. veka * kasnoantički grobovi jednostavne konstrukcije od opeke iz >. veka "raj ⇒ 6tvrđenje je stradalo u upadu Buna >>9.g. ⇒ ⇒

-oslednji put se -inkum spominje kod -rokopija, koji ka/e da ga je obnovio
-. PON(E = (RANDRO0E(A ⇒

Rimski kastel podignut s ciljem da štiti Trajanov most na Dunavu, današnji "ostol kod "ladova.

⇒

"ao i most, utvrđenje je sagrađeno u periodu vladavine Trajana, između dva Dačka rata &9)(*9):.g.'.

⇒

To je kameno utvrđenje koje je po obliku, veličini, rasporedu komunikacija, izgledu i polo/aju kula i principije karakteristično za prvu polovinu +. veka. 2vaj deo dunavske obale bio je administrativno povezan s Drobetom.

⇒

⇒

"od -rokopija se kastel na mezijskoj obali naziva -ontes, a onaj nasuprot njenu na dačkoj obali Teodora.

⇒

@a naselja koja su se razvila sa obe strane mosta, u ranijim izvorima su se sačuvali drugi nazivi! grad na severnoj obali Dunava zvao se Drobeta, a naselje na mezijskoj obali Dunava Transdrobeta &u 3oticiji'.

⇒

-ontes je bio kastel na teritoriji #ezije, a Drobeta je bila gradsko naselje na teritoriji Dakije.

Trajanov most ⇒ #ost se nalazio između današnjeg "ostola na desnoj obali i Turn 0everina na levoj. -ovezivao je obale Dunava kod -ontesa i Drobete, i spajao Dakiju sa #ezijom. ⇒ 0agrađen je u vreme Trajanovih ratova sa Dačanima, između 9)9.=9)+.g. i 9):=.9)?.g. ⇒

4rhitekta je bio 4polodor iz Damaska.

⇒

Eirina Dunava na tom mestu iznosila je preko 9 km, pa je da bi se most podigao, veštačkim kanalima smanjen nivo reke. To potvrđuje natpis iz "arataša. -redstave na Trajanovom stubu i na rimskom novcu, pokazuju da je bio podignut na +) stubaca postavljenih u korito reke pomou kesona. Gornja konstrukcija bila je od drveta, a na prilazima su se nalazile 8igure cara. 5 danas su vidljivi ostaci stubova mosta, u znatnoj visini.

⇒

⇒ ⇒ ⇒

#ost su štitila utvrđenja sa obe strane reke, -ontes i Drobeta. 3azvani su Drobeta i Transdrobeta. #ost nije bio duga veka! * Dion "asije saopštava da su ga Rimljani porušili uskoro posle smrti Trajana, da bi onemoguili varvarima da ga koriste pri svojim upadima na desnu obalu Dunava. * ;e je Badrijan skinuo njegovu gornju konstrukciju, i tako ga onesposobio za upotrebu. * -rokopije tvrdi da je most srušen usled naleta vode. @atim su stubovi i temelji porušenog mosta ometali plovidbu Dunavom, i stoga su Rimljani bili prinuđeni da prokopaju kanal, koji se odvajao kod mesta -ontes, a zatim se  ponovo ulivao u Dunav. 2n ne ka/e na kom mestu se kanal ponovo spajao sa Dunavom, i stoga se ne mo/e utvrditi da li je on bio prokopan uzvodno ili nizvodno od kastela -ontes. Rimski kanal je po nekima današnji 0ipski kanal. 2vo je mo/da tačno, jer priroda terena kod 0ipskog kanala ometa plovidbu na du/em sektoru. 2staci mosta i  podvodne stene mogle su biti razlog za prokopavanje kanala u rimsko doba.

6tvrđenje ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

 3a desnoj obali Dunava otkrivena su dva utvrđenja &nisu istovremena'! 9. oko + km istočno od "ostola, utvrđenje dim. :)L() m, sa okruglim ugaonim kulama, koje pripadaju ranovizantijskom tipu gradnje. +. vee utvrđenje, u blizini, sa stranama dugim 9+) m, mogue da je nastalo u ranocarskom periodu 4rheološkim iskopavanjima, koja su vodili #. Garašanin, #. ;asi i G. #arjanovi*;ujovi, konstatovano je nekoliko 8aza gradnje i rekonstrukcije. Aaza 9a  -lat8orma od oblutaka spojenih malterom, na kojoj se 8ormiraju kasniji slojevi i na kojoj le/i kastel. -lat8orma je prostor pripremljen za smeštaj građevinskog materijala potrebnog za podizanje mosta i kastela, posle čega je njen severni deo mogao biti iskorišen kao pristanište. Aaza 9b  -eriod izgradnje kamenog kastela koji je postojao tokom sledee decenije.

Aaza +  -ripada joj grudobran koji se sastoji od osnove, zemlje mešane sa garom kroz koji su provučene horizontalne oblice, krune od zapečene zemlje koja je sa spoljnje i unutrašnje strane ojačana sa pobodenim koljem. Grudobran se datuje u 9:).g.ne, i verovatno je bio podignut na brzinu usled nekog neprijateljskog napada, na šta upuuje i loša gradnja temelja na severnom bedemu. 2va 8aza se vezuje za #arka 4urelija. Aaza (  -ripada joj mlađa kula građena od opeka sa kamenim temeljima prislonjena uz bedem. "od severoistočnog ugla ova konstrukcija kule nalazi bliske analogije sa 8orti8ikacionim objektima severijanske epohe.

⇒

⇒

Aaza >  Radi se o dva horizonta stanovanja, okarakterisana manjim primitivno građenim kuama. -okretni materijal  pripada vremenu od kraja (. do >.v. 3ađen je novac ;alentinijana 5 i "onstancija 55. 6 ovoj 8azi kastel gubi značaj 8orti8ikacionog objekta. Aaza :  ;izantija.

;ojska ⇒ 2tkrivene su opeke sa /igovima kohorti 5 #retum, 55  &is$anorum  i 555  Brittonum. 2vi odredi gradili su most i utvrđenje u vreme Trajana. 3ijedna od njih nije bila stacionirana na desnoj obali. ⇒ 2 posadi kastela -ontes po završetku Trajanovih ratova na Dunavu ne zna se ništa pouzdano. 6 njemu se mogla neko vreme nalaziti kohorta 5  Antiochensium. ⇒ 6 3oticiji se Transdrobeta pominje kao sedište pre8ekta dela legije K555  Gemina. 5storijat ⇒ 5zvesne prepravke izvršene su u vreme #arka 4urelija. ⇒

2zbiljnija rekonstrukcija izvršena je tokom vladavine 0eptimija 0evera.

⇒

6 >. veku utvrđenje je izgubilo strategijski značaj, pa je na njegovom prostoru 8ormirano naselje limitana & limitanei' ili riparenza & ri$arenses '. 6 tom periodu naselje je nazivano (rans"ro!eta . "asnoantički 8orti8ikacioni punkt verovatno se nalazio na malom platou, nedaleko od mosta.

⇒ ⇒

-ontes je obnovljen u vreme
-okretni nalazi 9. bronzana glava, verovatno portret Trajanovog oca +. statua
-3. PO@E@ENA ⇒

⇒

-rvi stradao od podizanja Dunava, a nije istra/en. 0ve što se zna je od rekognosciranja. 0pominje se kao kastel na obali. 3astao je pod Trajanom. -reko puta je -o/e/ena de 0us, rumunski lokalitet. 2na je iskopavana. 2na nema isti hod kao utvrđenja sa naše obale Dunava. ;erovatno je iz vremena Domicijana.

6tvrđenje ⇒ ;erovatno je bilo od zemlje i drveta sa palisadima. 2bnavljaju ga oko polovine +. veka i postaje od kamena. Tamo gde  je bilo palisada, sada je unutrašnja šetna staza bedema &unutrašnje kule, > kapije'. 2vde je nađeno više #itreuma &spomenika #itri'. ⇒ #isli se da je to utvrđenje iz vremena #arka 4urelija, kada su zbog njegovog rata u 4lpima ovde upadali varvari, oko 9).g. #o/da su ovde u to vreme ljudi i hramovi stradali od spoljašnjeg neprijetelja &hostes'. "ada je opasnost suzbijena, verovatno je podignuto utvrđenje. ⇒  3e zna se dokle je /ivelo. ⇒

 3ema pojave redukcije, ili kru/nih kula kasne antike.

;ojska

⇒

⇒ ⇒

⇒

-o opekama tu su bile kohorta ; Galorum, legija ;55 Klaudia #u$is  iz "upa &to je kasnoantička legija iz (. i >. v', a  jedna ima 3%R &3%R M 3umerus %R, mo/da %ontra Regina. Da bi neko mesto bilo %ontra Regina, na drugoj obali mora da postoji Regina'. 0ve one se pominju u izvorima & 2oticia Dignitatum '.  3a merici za razmeravanje vojnog /ita iz Tekije piše kohorta ;   Galorum et   legija ;55   Klaudia (eginae   &za ovu kohortu i legiju ;55  Klaudiu koja je u Reginama'. Da li bi ove dve mogle biti -o/e/ena i -očečena de 0usF Da je nađena kasnoantička 8aza u rumunskoj -o/e/eni bili bi sigurni da je to to, jer su ove legije kasnoantičke, ali ovako ne znamo.

-4. REMEIANA ⇒ ⇒

⇒

Rimski gradu u 0redozemnoj Dakiji, na putu 3aisus * 0erdika, današnja ela -alanka u -onišavlju.  3aziv je nejasan, postoje dva podjednako verovatna mišljenja! * keltskog porekla, po keltskom plemenu Remi koje /ivi u Galiji, ali koje se dosta kretalo i koje je mo/da u  predrimsko doba bilo na našoj teritoriji * tračko i vezuje se za lično ime Remeses @a vlade #arka 4urelija verovatno je dobio status municipijuma, a obnovljen je u ?. veku u vreme
5zvori ⇒  3e pominje se ravnopravno sa ostalim gradovima u nabrajanju. ⇒


⇒

#eđutim evidentno je da je imao gradsku upravu, jer se u antičkim izvorima pominje Remesija sa ostalih +>) gradova koji imaju status municipija. -ominje se kod Berokla koji pravi popis 1:) gradova carstva , ali samo municipija i kolonija.

⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒

Druga potvrda je ;iminacijski laterkum gde se za jednog vojnika kao poreklo navodi slovo R. #oglo bi biti Ratiaria, ali ima ih >)*ak koji imaju oznaku R4T, a to je Ratiaria. 6 #eziji nema više ni jednog grada na R osim Remesijane. -ostoji jedan kastrum Regine kod Golupca, ali iz kastruma nisu regrutovani vojnici osim izuzetno &kada su vambračna deca', i tada se piše i kastra ...... ispred naziva. 5ma još jedan grad kolonije koji počinje na Ris...., ali ne zna se dalje. To je negde kod Jajnia i Rudog. To jeste u Dalmaciji, ali pošto tada više nema vojske mo/da su ih slali ovamo. 5pak  se misli da je to pre Remesijana. 6 jednom spisu Remesijana se pominje kao centar svoje oblasti sa oko >) kastela okolo, ali ni to nije presudno jer  centar nije morao biti grad. 6 Remesijani je odr/avan provincijski sabor. 2 tome znamo iz više direktnih i indirektnih zapisa. Tu se spominje respublica urb koji neki tumače kao 6lpiana, a neki misle da je naziv bio Remesijana 6lpia.  3ejasan je odnos Remesijane sa 3aisom.
 3aselje ⇒ Remesijana je ispod današnjeg grada i teška je za iskopavanje. 6 centru grada ispod jedne zgrade je ostavljen deo 8oruma.

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

Grad je bio opasan bedemima i utvrđenje je pravougaono sa ukošenjem. 3a uglovima su kru/ne ili oktogonalne =šestougaone kule &kasne izgradnje u vreme
⇒

@apadno od bedema nalaze se ostaci starohrišanske crkve.

⇒

@a vreme tetrarhije se utvrđuje kvadratnim kulama.

@a vreme ) kastela okolo nam nisu dovoljno poznati. -ominju se! 9. ripara * na tračkom bi značilo trg uz vodu +. "vimidava * isto tračko (. Dalmates * označava doseljenike iz Dalmacije, verovatno rudari >. Arerarija * ime označava preradu Ae :. Drasimarka * OmarkaP na germ. jez. označava stra/u, što bi značilo da su tu bili utvrdjeni Geramni kao 8ederati ⇒ 4ko bi se par njih našlo i lociralo bilo bi lako locirati ostale jer su bili du/ puta. ⇒

0v. 3ikita iz Remesijane ⇒ Remesijana je rodno mesto i sedište episkopa 3ikete &između (??. i >9>.g.', poreklom iz Dardanije. ⇒

⇒

⇒

⇒

0v. 3ikita bio je jedan od velikih boraca ortodoksnog hrišanstva. iveo je u dogmatskom smislu usamljen &kao  pobornik 3ikejskog pravoslavlja' u odnosu na arijansko okru/enje. OTe DeiP tj. OTebi o/eP je njegova poema. iveo  je u drugoj polovini >. veka i bio je okru/en episkopima &0erdika, 3aisus...' koji mu nisu bili naklonjeni, bili su arijanci i podr/avali su ih tadašnji carevi koji su takođe bili arijanci. 2n je trebao da pokrsti jedno tračko pleme, /ilavu populaciju esa &na slovenskom jeziku njihovo ime označava nešto demonsko'. 2n prevodi ibliju na njihov jezik. esi se lociraju na donji tok reke #arice, ali se sele jer su bili izuzetni tragači za zlatnim /icama. ;ezuju se svuda gde su rudna područja, što je logično pošto je i Remesijana bila rudarska oblast. 3jihov arheološki trag su male humke ogradjene kamenom sa urnom ili rasutim pepelom u centralnoj jami, a cela humka je prekrivena kamenom. . veka. 2vo je veoma arhaičan način sahranjivanja za ovaj period. 4nalogije se mogu nai na Rodopima i vezuju se za ese. 2va populacija se dugo i /ilavo odupirala i čuvala svoj način sahranjivanja, što se uklapa u priču o njima.
 3ekropole ⇒  3ekropole su se prostirale du/ puteva koji su od grada vodili k severu i jugu. ⇒ ⇒

 3ačin sahranjivanja je! u malim humkama omeđenim kamenom, pepeo u jami, rasut pepeo, pepeo u urnama. 6 jamama je i nađen novac iz >. veka.

-6. RA5IARIJA ⇒

⇒

⇒ ⇒

.v. 0tanovništvo se verovatno bavilo izgradnjom brodova i splavova, pa mo/da otuda naziv Ratiaria. #o/da je ova delatnost nasleđena od prerimskih stanovnika.

5zvori ⇒ -odignuta je pored starijeg utvrđenog naselja #eza. 6 prerimsko doba mogla je biti glavno utvrđenje tog plemena.  3eki smatraju da je Racijarija bila ono utvrđenje, u blizini %ibrice, u koje su se sklonili astarni pred $icinijem "rasom +1.g.pne &Dion "asije'. 4li, pad glavnog utvrđenja #eza značio bi kraj otpora ovog plemena Rimljanima, što ovde nije bio slučaj. -lemensko utvrđenje koje spominje Dion "asije le/alo je bli/e %ibrici, a ne na mestu gde su Rimljani osnovali koloniju Racijariju. 2na je takođe le/ala na teritoriji #eza, ali se o njoj ne zna ništa pre dolaska Rimljana. Tek se kod -tolomeja naziva kolonijom #eza. "olonija ⇒  3aselje je postalo kolonija ne prolazei predhodno kroz stepen municipija. ⇒

⇒

⇒

⇒

"ao kolonija nosila je atribute /l$ia i Traiana, po svom osnivaču. ila je jedina prava deduktivna kolonija na gornjomezijskom limesu. "od -tolomeja Racijarija se spominje kao kolonija, jedina na gornjomezijskom delu dunavske obale &posle Trajanove  pobede nad Dačanima'. "olonija je osnovana u vreme kada su još vršene dedukcije islu/enih vojnika. Direktnih vesti o tome, da je Racijarija osnovana dedukcijom veterana nema. #eđutim, i ovde je dobar deo stanovništva bio vojnog porekla.
9. vek  ⇒  3eki smatraju da se u Racijariji nalazio jedan od prvih legijskih logora na Dunavu. ⇒ ⇒ ⇒

⇒

 3eki smatraju da je legijski logor u Racijariji nastao )*ih godina 9.v, kada je na Dunav premeštena 5;  la!ia. 4li, dosada nisu otkriveni nikakvi tragovi legijskog logora u Racijariji. 6 9. veku, od vremena Alavijevaca, osim dela 8lote ovde je moglo biti sedište nekog pomonog odreda.
svakako bi bilo do najkasnije 1?.g. kada je otpušten i stekao rimsko građansko pravo. 4ko je stupio u vojsku sa 9 godina, onda je 1?.g. imao :9 godinu, što bi njegovu smrt smeštalo u 999.g, u prve godine postojanja kolonije Racijarije. * natpis pripadnika ale Gallica. #o/da je i ova ala bila stacionirana u Racijariji. #o/da je i u pitanju jedna od ala Gallorum iz Donje #ezije, koja se pri prolazu ili privremeno našla u Raciariji. +. vek  ⇒ 6 vreme Trajana, verovatno posle 55 Dačkog rata, Racijarija je postala kolonija i značajan grad sa brojnim doseljenicima iz 5talije, #ale 4zije, 0irije i Dalmacije. ⇒ 5ako legija nije bila stacionirana u ovom naselju, postoji nekoliko veterana koji su potvrđeni među članovima gradskog vea dekuriona, poput %.;aleriusa Airmusa koji je bio veteran ;55 #laudie. "od vojnika ;55 #laudie u 9?1.g. Raciarija se često navodi kao zavičaj. ⇒ 6 oblasti Raciarije rano je otpočelo regrutovanje za pomone odrede. 2na je pru/ala i značajan broj regruta za obe gornjomezijske legije, 5;  la!ia i ;55 #laudia. ⇒ 0tanovnici Raciarije su slu/ili u rimskim legijama i van provincije #ezije. (. vek  ⇒ Tek krajem (. veka, grad je po prvi put dobio vojnu posadu. 6 njoj je posle gubitka i napuštanja Dakije +7).g, stacioniran deo legije K555 Geminae, koja se ranije nalazila severno od Dunava. ;erovatno u "onstantinovo doba legijska komanda je bila razbijena. ⇒ +1>.g. ovde su izvesno vreme boravili Dioklecijan i #aksimijan, pri prolasku iz 3ikomedije u Rim, iako carske  posete nisu bile tako česte vojnim logorima na zapadnom delu limesa. ⇒ 6 Raciariji ratni događaji nisu se ni neposredno odra/avali, jer ona sve do +7).g. nije imala garnizon. 2 polo/aju i ulozi Raciarije u vreme vojne anarhije u (.v. malo se zna. 2na je ostala po strani od nereda i borbi koje su se vodile među carevima i uzurpatorima u -odunavlju, jer nije imala legijsku posadu. >. vek  ⇒ 6 >.v. u Raciariji je stacionirano jedno odeljenje dunavske 8lote. 2no se verovatno i ranije nalazilo na ovom mestu. ⇒

6 >.v. je i šira gradska teritorija bila posednuta vojnim odredima.

⇒

6 izvorima Raciarija se prvi put posle -tolomeja spominje krajem >.v.

"raj ⇒ >>9.g. Buni su osvojili grad i veinu njegovog stanovništva odveli u ropstvo. -o -riskovim rečima Raciarija je tada  bila najvei i najmnogoljudniji grad u #eziji. -o -rokopiju grad nije bio onoliko razoren kao ;iminacijum. ⇒ 2bnovljen je u vreme 4nastasija i
⇒

⇒

"od Bijerokla Raciarija se spominje kao metro$olis  provincije Dacia Ripensis. -rva sledea vest o Raciariji potiče iz vremena avarskog osvajanja. ::.*:?.g. je razrušena u avarskom upadu &zajedno sa 4kvama, ononijom i drugim gradovima na donjem Dunavu, + godine posle pada 0ingidunuma i ;iminacijuma'. 6 periodu od >. do ?.v. bio je va/an episkopski centar. -oznato je nekoliko imena episkopa njene crkve! -aulin (>).g, 0ilvester (>).*(>?.g, 4thanasius i -alladius (>?.*(9.g. &poznat po svojoj literarnoj delatnosti', >+>.g. još jedan episkop ali bez navođenja imena.  3a njenim ruševinama podignuto je srednjovekovno naselje.

 3alazi ⇒ 4rheološka iskopavanja veeg obima započeta su 917?.g. uz učeše bugarskih i italijanskih arheologa. ⇒

2tkriveni su deo zapadnog bedema, monumentalne upravne gradjevine, hramovi i vile u okolini grada.

⇒ ⇒

⇒

 3ajva/nije privredne delatnosti na teritoriji ovog grada bile su poljoprivreda, prerada kamena i zlatarstvo. 2 veštini lokalnih kamenorezaca svedoči poseban tip nadgrobnih stela, sarko8azi s predstavama Tračkog Berosa i mnoge skulpture, medju kojima se ističe replika $isipovog Berakla na odmoru. ;elika ostava zlatnog nakita, otkrivena 91?.g. dokumentuje speci8ičnosti lokalne zlatarske radionice.

-7. RA/NA ⇒

⇒

⇒

Rimsko utvrđenje kod Ravne, nedaleko od "nja/evca, verovatno (ima'$m Min$s. -o veličini i vojnoj va/nosti mo/e se staviti u isti red sa veim vojnim logorima na Dunavu. 0padao je u regio 4Iuensis. #nogobrojna utvrđenja u timočkoj krajini mogla su biti raspoređena u tri pojasa! prvi pojas na Timoku, drugi zapadno od Timoka i trei na crnom Timoku. -odignuto je krajem 9. veka, a obnavljano je u >. i ?. veku.

⇒

 3a relativno velikom broju otkrivenih natpisa, oko ) njih, ime kastela se ne spominje.

⇒

 3e zna se ništa pouzdano ni o statusu naselja, koje se razvilo uz utvrđenje.

⇒

 3eki natpisi iz Ravne, ukazuju na vezu sa Racijarijom. Cpigra8ski su potvrđeni gradski upravnici kolonije Racijarije. 4li pretpostavka, da je kastel i naselje kod Ravne deo teritorije Racijarije, dosada nije dokazana.

⇒

 3alazilo se na glavnom putu od Dunava prema 3išu. 2vaj put, zabele/en na Tabuli, mogao je koristiti nekoliko  prolaza od 3iša na severoistok i zbog toga se njegov tok ne mo/e odrediti. $okalizovanje stanica, koje su na njemu le/ale nije stoga pouzdano utvrđeno.  3alazio se, ustvari, na raskrsnici puteva 3aissus*Ratiaria i 4Iuae*Tures.

⇒ ⇒

⇒

-ut 3aisus*Racijarija verovatno je prelazio preko današnje Ravne. 2d 3iša je mogao ii na severoistok preko  3iševaca &tu je pronađen miljokaz', potom na istok tokom Timoka. 6 tom slučaju bi stanica Timacum #aius le/ala kod današnjeg sela Rogošta, a Timacum #inus kod Ravne.  3aselje takvog obima, kakvo je moralo biti kod Ravne, moglo se razviti jedino u slučaju ako je direktnim putem bilo  povezano sa gradskim i vojnim centrima na Dunavu.

5zvori ⇒  3azivu Timacum minus odgovara Timagon kod Geogra8a iz Ravene, i Timakiolon kod -rokopija. ⇒

⇒

4ko je tančno da se Timacum minus nalazio kod Ravne, imali bismo tačan polo/aj i jednog od kastela, koje -rokopije spominje u oblasti 4kva. Timathohiom, identičan verovatno sa Timacum maius, le/ao bi kod Rgošta.

6tvrđenje ⇒ "astel otkriven u Ravni i velikim delom vidljiv na površini, je iz poznorimskog ili ranovizantijskog perioda. ⇒

-o sačuvanim natpisima, tu je mogao biti i vojni logor u 9.v.ne.

⇒

-o dimenzijama kastela, mo/e se zaključiti da je naselje zadr/alo vojni značaj i posle (. veka.

 3aselje ⇒  3aselje pored vojnog logora u Ravni, imalo je karakter kanaba, u kojima su veliki procenat stanovništva činili islu/eni vojnici i njihove porodice.

0tanovništvo ⇒ Ravna se nalazila na teritoriji prete/no naseljenoj tračkim stanovništvom. ⇒

5liri su prodirali iz Dardanije, ili su kao vojnici kohorti dospevali u ovu oblast.

⇒

;einu i ovde čine doseljenici ili njihovi potomci, sa latinskim ili grčkim imenima.

;ojska ⇒ -rvu poznatu posadu činile su kohorta 5  0ontanorum  i kohorta 5  Thracum S1riaca . -osvedočene su na natpisima. ⇒

⇒

⇒

-rva svedočanstva o kohorti 55  Aurelia Dardanorum  padaju u vreme kada prestaju spomenici kohorte 5   Thracum S1riaca.Do smenjivanja posade u kastelu u Ravni verovatno je došlo krajem +.v. 3a jednom natpisu iz +. veka  posveenom "arakali i +.g, a posveen je Gordijanu, od strane carskog legata $ucija "atija %elera.  3a natpisima iz Ravne javljaju se vojnici iz! * legije ;55 #laudia, regrutovanje za nju vršeno je verovatno u kanabama uz vojni logor u +. i (.v. * legije K555 Gemina, regrutovanje za nju vršeno je verovatno u vreme posle povlačenja Rimljana iz Dakije i  prebacivanja K555 Gemine na desnu obalu Dunava, u provinciju Dacia Ripensis. * legije K retensis, regrutovanje za nju vršeno je verovatno u vreme kratkotrajnog zadr/avanja ove legije na Dunavu krajem +.v, u vreme ratova #arka 4urelija sa #arkomanima i "vadima. * pripadnici cohos $raetoria, u nju su verovatno bili regrutovani posle vladavine 0eptimija 0evera. * odeljenja e"uites $romotorii , spadaju u vojne 8ormacije stvorene u poznocarsko doba. @a posadu >. i :.v. nemamo podataka. #eđu jedinicama pod komandom magistra militum $er Ill1ricum  u 3oticiji se  pojavljuju pseudocomitatenses Timacenses auxiliarii . 2ni nisu bili stacionirani na Dunavu u kastelima koji su navedeni u 3oticiji i stoga mo/da treba pretpostaviti da su se nalazili u kastelu Timacum minus.

Bramovi i terme ⇒ 6 okolini utvđenja nalazili su se hramovi posveeni Dijani, #arsu i . i ?. veku ugrađen je veliki broj nadgrobnih spomenika.

-8. INGID2N2M ⇒

"eltsko naselje, kasnije rimski logor i grad na ušu 0ave u Dunav, današnji eograd.

⇒

#anje grupe keltskog plemena 0kordiska zadr/ale su se u oblasti uša 0ave u Dunav sve do dolaska Rimljana. #eđutim, tragovi /ivota na ušu 0ave mnogo su stariji od pojave "elta. -retpostavlja se da je teritorija današnjeg eograda još u paleolitu bila naseljena.

 3aziv ⇒ 5me M reč se sastoji od  singi X dunum. Eta je starije singi ili dunumF *  singi je verovatno starije, javlja se u imenima naselja u zapadnoj Dakiji &0ingidava' i mo/e se vezati za dako* getske govoreH singi je različito tumačeno! isto što i OsingoP * beo ili Omesto prema ušu rekeP, bukvalno Ograd 0ingaP, ili kao naziv plemena koje je nekada /ivelo na mestu 0ingidunuma.

* dunum je na keltskom grad, opidum, i ovaj nastavak je čest. 2vime bi mogli da zaključimo da su gradu ime dali "elti 0tarosedeoci ⇒ 4ko je 0ingi plemenski naziv, treba utvrditi koje je pleme bilo u pitanju. "o su 0ingi koje su "elti zatekli i nazvali grad, Ograd 0ingaPF ⇒ Glasovno mu je najbli/i naziv 0indoi. Tim imenom 4polonije Rodski označava pleme, koje /ivi na mestu gde se Dunav deli na dva kraka, kod velike $aurionske ravnice tj. pustinje. 2pis se odnosi na uše 0ave u Dunav kod eograda i anatsku ravnicu, gde je Deliblatska peščara bila vea. -ri plovidbi Dunavom, 4rgonauti su u toj ravnici videli pleme 0inda. 2ni su bili toliko divlji, da su se uplašili lađa, mislei da su vodene nemani. -o 4poloniju tu je  bila i planina 4nguron &4vala' i stena "aulijak &"alemegdanska stena, to ime se odr/alo do srednjeg veka i uključivalo je i 4valu'. ⇒ -ustu oblast severno od Dunava spominje i Berodot, kao ravnicu u kojoj jedino 0igini /ive. 2n dalje ka/e da ta zemlja le/i prema Tračanima, sa one strane 5stra, a to nisu mogli biti današnji 0rem i aranja. -o ovima se moglo dati ime gradu, jer su oni mogli u međuvremenu da pređu Dunav. ⇒
;eina smatra da su 0ingi stariji i da ih "elti nisu zatekli, ve iz poštovanja prema prošlosti dali takvo ime gradu.

⇒

#o/da su ih "elti ovde i zatekli. 3jihovi pripadnici su verovatno pre/iveli keltsku invaziju. -rema
⇒

"o su bili 0ingiF &4utarijatiF, -anonciF, "eltiF'. To je pleme iz dako*getske grupe.

⇒

⇒

Garašanin misli da su 0ingi tek u istorijsko doba, posle dolaska Rimljana, prešli na desnu obalu Dunava i dali ime naselju na ušu 0ave. 2n njihov prelazak dovodi u vezu sa preseljavanjem Geta u vreme Clija "ata i -laucija 0ilvana. 2va teza, međutim, arheološki nije potvrđena. 2n takođe smatra da su 0ingi bili Dačani, jer u rumunskom anatu postoji grad 0ingidava &Ograd 0ingaP na dačkom  jeziku'. 2nda dolaze "elti i gube se Dačani, da bi se sa oirebistom ponovo vratili Dačani.

$okacija ⇒ $okacija keltskog 0ingidunuma nije pouzdana. -retpostavlja se da se nalazio u blizini nekropola na "araburmi i Rospi upriji, odnosno na ;išnjičkoj padini. ⇒ To staro naselje se ne poklapa sa antičkim 0ingidunumom. Rimljani su uvek svoj grad izmeštali od starijeg, i oba nastavljaju da postoje par kilometara dalje. 5skopavanje keltskih grobova na "araburmi ukazuje da bi tu moglo biti keltsko naselje. ⇒ ilo je i teorije da bi moglo biti @vezdara, ali nema nalaza. -rvi podaci o 0ingidunumu potiču od rimskih pisaca +.v. 4ntički pisci ne znaju za keltsko naselje. 9. vek  ⇒

6 vrme kada je #ezija osnovana tu su bile legije ;  0akedonika i 5; Skitika, od početka nove ere do oko >:.g.ne.

⇒

Gde su bile locirane &3ais, 0kupi, ;iminacijum, 0ingidunumF'. #o/da je jedna bila baš ovde. To je prvi horizont.

⇒

2nda 5; Skitika odlazi na istok, a ovde dolazi ;555  A!gusta.

⇒

-rvi i najstariji ostatak rim. 0ingidunuma je vojni logor ;555  Augustae , koja je u njemu boravila od >?. do ?1.g. ?=?1.g. dolazi do građanskog rata, i posle ovde dolazi ;55  Klaudia i 5; la!ia 1.g.

⇒ ⇒

2vaj sloj je pripisivan ;555  A!gusti, ali nije sigurno &jedna opeka sa njihovim znakom'.

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒ ⇒

Da li je onda tu bila 5;  SkitikaF 4ko je bila onda je bila na području američki centar * stari 0ebastijan. Tu je nađen  jedan valov sa zapečenim površinama . -rvo se mislilo da je to špic greben utvrđenje. @asipan je keramikom iz +. i (. v, tada je prestalo njegovo korišenje i bilo je smetlište. 4li ovi zapečeni delovi govore da je mo/da tu moglo biti vršeno spaljivanje za nekropolu koja je bila Okod konjaP &spomenik knezu #ihailu'. Da li je to bio zemljani logor prve legije ovde, 5;   SkitikeF 5li privremeni logor &estiva' za 5;   la!iju, dok nije napravljen stalni logor &stativa'. ;erovatnije da je u pitanju 5;  Skitika. Drugi deo bedema je bio kod 0ebastijana. 2vaj logor na "alimegdanu je bio logistička baza pripreme za Dački rat. Do kraja antike tu je 5;  la!ia. 3ema veih intervencija na logoru za sve to vreme. 2d ?. g. 0ingidunum je sedište legije 5; la!iae, koja je sigurno bila ovde i ostala sve do >>9. godine. Rimljani grade na "alimegdanu, jer je najbolje strateško mesto. Tu je bio kastrum legije 5;  la!ie &zapadni zid je u rimskoj dvorani gradske biblioteke'.

+. vek  ⇒ -tolomej u +. veku pominje da 0ingidunum ima utvrđenje, ali ne znamo kada je nastalo. ⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

"alemegdansko utvrđenje je tipično za kasniju Trajanovu 8azu. -ravougaono je, dim. (9:L>:m. #alo je istra/eno &ispod 9)U'. 4li pošto je kod rimskog kastruma sve određeno znamo M preko celog kardo &sever*jug' i ekumanus &istok*zapad' se seku pod 1)Y na 9=( i +=(. edemi su tanki &9,+*9,> m' i ti kasteli se zovu o8anzivni, jer je sama dr/ava bila u o8anzivi. "asnije u kasnoj antici postaju de8anzivni, tj. zidovi debeli, kule isturene, manje ulaza. -ostoje > ulaza &na krajevima ose', kod svakog ulaza po + kule koje ne izlaze iz ravni bedema, i ugaone kule takođe. 2vako je verovatno bilo i ovde. 2va 8orti8ikacija 0ingidunuma nikada nije bila ugro/ena. -rvi pomen je iz +. veka i to odmah kao municipij, pa mora da je stariji. 0matra se da je 0ingidunum status municipijuma dobio 9?1.g. pred kraj Trajanove, ili početak Badrijanove vladavine. 5ma natpis koji pominje kurione municipija 0ingidunuma koji ukazuju po imenu čoveka na to vreme. 0tatus kolonije dobija tek dosta kasno +(1.g. 3a natpisu iz vremena 0eptimija 0evera je još municpijum. ;erovatno,  po analogiji sa ;iminacijumom, postaje kolonija tek za vreme Gordijana +(1.g.

(. vek  ⇒ "rajem (. veka izgubljena je Dakija, limes se vraa na Dunav i 0ingidunum postaje granični grad. >. vek ⇒ #utno je. ⇒

⇒

⇒

⇒

0igurno znamo da je u jednom trenutku na mestu br. 9 nikla nekropola &kod Arancuske ambasade', što znači da tada tu više nije bilo utvrđeno jer je intramurijalno sahranjivanje u kastrumu nemogue. Datuje se u drugu pol. >.v. Da li je došlo do redukcije logora zbog redukcije broja vojnika legije, do vremena Dioklecijana u kasnoj anticiF 3a drugim mesitma kasteli su redukovni tako što se na najdominantnijem mestu napravi manji kastel &mo/da mesto br.+', otprilike )L) m. -ostoji jedan podatak iz srednjeg veka gde se ovde pominje "onstantinov pirg u 0ingidunumu. 2va mala utvrđenja su se zvala pirg. To bi mogao biti taj. #ogao bi postojati i Dioklecijanov onda ako se insistira da je ovo "onstantinov &koji je onda to "onsatantin, "onstantin ;elikiF'. (+.g. "onstantin ;eliki vodi veliki rat protiv 0armata i vojska je trebala u anatu. 5zgleda da  I+ la!ia  napušta 0ingidunum i ide do -ančeva gde su mo/da imali logor za taj rat. 3ije iskopavano u -ančevu, pa se ne zna. 2vakav isturen logor bi mu strateški trebao preko Dunava. 3ađeno je i dosta kasnoantičkih opeka.

⇒

#o/da je onda došlo do redukcije 0ingidunuma u vreme "onstantina.

:. vek  ⇒ >>9.g. dolaze Buni koji razaraju 0ingidunum. Buni odlaze >:(.g. ⇒

@amenjuju ih Gepidi, čija je nekropola otkrivena u ulici Tadeuša "ošuška.

⇒

>7)=>).g. 2storgoti &Teodorih' su zauzeli 0ingidunum.

?. vek ⇒ :9).g. ;izantija vraa upravu nad 0ingidunumom. ⇒

⇒ ⇒

.g. osvajaju ga 4vari i biva 8ormalno pod njima, ali bez vee posade do :1+.g. ;izantijski vojskovodja -risk ga oslobadja i ostaje vizantijski. "ada je konačno vraen pod ;izantiju, onda su sagradili još jedno manje utvrđenje na mestu br.(.

7. vek ⇒ "asnije, ?)9.g. se spominje kao slovenski grad pod današnjim imenom. 0rednji vek  ⇒ "ada je u srednjem veku despot 0te8an $azarevi ovde gradio svoje utvrđenje na mestu br.+. da li je on ovde samo  preuzeo vizantijsko utvrđenjeF 5zgleda da je taj deo 1.g.', .g.'. Brišanstvo ⇒ Razlog "onstancijevog boravka je čudan. #o/da zbog religijskih razloga. ⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

 3e zna se tačno kada se ovde rano hrišanstvo organizuje. -rvi podaci su iz ()>=()Fg. kada ovde stradaju mučenici Aortunat i Donat. 2ko (9:.g. bio je sukob $icinija i "onstantina, i tada se $icinije okree protiv "onstantina i vrši progon hrišana koji su bili na stani "onstantina. Tu su opet dva mučenika 0tratonik i Bermil koji su nizvodno izvučeni iz reke i sahranjeni u Trsteniku verovatno. -rvi episkopi su bili arijanci &jeres' i spominju se 6saki i 0ekundinijan &6sakijev naslednik'. 2vu jeres su učvrstili episkopi 0ingidunuma, #urse i 0irmijuma. "onstancije 55 je i sam bio arijanac, pa dolazi ovamo da učvrsti episkope ovde.  3e znamo gde je episkopska crkva, ni grobovi ona prva dva mučenika. 3jihovi grobovi su verovatno bili središte ranohrišanskih nekropola, ali neznamo gde su &zoološki vrtF'. 0pominje se da je 4tanasije veliki odavde doneo neke relikvije vezane za kult ove dvojice mučenika u Rim, što znači da je onda postojao.

 3aselje ⇒ 4rheološka isra/ivanja rimskog 0ingidunuma, municipijuma i kolonije, ote/eni su zbog intenzivne građevinske delatnosti u kasnijim epohama.

⇒

Rimski ostaci u eogradu M $ekino rdo, Jukarica, anjica &prilaz', u centru ne ide dalje od "osovske, a odatle je išla nekropola &#ajke
⇒

Granice M na 05 strani grad se prostirao do 0imine ulice, na <5 do Trga republike, a na <@ do rankove ulice.

⇒

0tanice prilaza M 4d 0eLtum * sa istoka, #ali #okri $ugH Tricornium, 4d 0eLtum miliarem &Grocka' i %ongluentes &prelaz preko reke'.

⇒

Gradski 8orum nije istra/en. 3ajverovatnije se nalazio u ulici "ralja -etra, gde je dokumentaovano svetilište 3emez i
⇒

⇒ ⇒

2staci kolektora su konstatovani u ;asinoj ulici.

⇒

2staci jedne građevine, verovatno vile, s podnim mozaicima i hipokaustom, nađeni su na "osančievom vencu, ispod ruševina 3arodne biblioteke. ;ojni logor nalazio se na prostoru današnjeg Gornjeg grada "alemegdanske tvrđave, kao i na ;elikom i #alom "alemegdanu. io je jedan od najveih logora na dunavskom limesu, dim. :7)L(() m. 0everozapadni bedem otkriven je u celini. 3ađene su i kule, od kojih jedna ugaona. 6 zapadnom podgrađu Gornjeg grada istra/eni su! 9. ostaci kanaba i građevina sa hipokaustom +. mitrej s dromosom i #itrinim votivnim ikonama (. ostaci hrama verovatno posveenog 3emezi >. manje terme

⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

"od 3ebojšine kule su bile kanabe. Ta naselja nastaju oko utvrđenja i naseljavaju ih zanatlije, trgovci, /ene vojnika... 2ve kanabe su imale status grada. -rvi sloj kanaba je iz Trajanove 8aze.  3egde ?)=7)*ih godina (. veka odjednom se kanabe napuštaju, iskorišavaju se sekundarno, presečene jamama...F 5zgleda da su kanabe bile tada pod nekom opasnošu od neprijatelja. To bi mogli biti ratovi #arka 4urelija protiv "vada i #arkomana u prvoj 8azi, tj. protiv 0armata i . veka, a onda se postepeno gube i nestaju. Tu kanabe prate sudbinu utvrđenja. 0a
 3ekropole ⇒ 2ko grada su se protezale nekropole. 9.
 3a 05 i <@ nekropoli otkriveni su sarko8azi, grobnice ozidane opekom i grobnice sagrađene od sekundarno upotrebljenih nadgrobnih stela.

-okretni nalazi ⇒ 6 gradu i na nekropolama nađene su! 9. skulpture * statua Berkula s Tele8om, glava devojke, statueta aha, rimska matrona, glava Belija +. keramika (. staklo >. metalni predmeti 0ingidunumski ager  ⇒

 3edeljiva celina rimskog 0ingidunuma je i njegova gradska teritorija, ager. 0ingidunumski ager je zahvatao prostranu teritoriju! 9. u 0lancima M kasnoantička nekropola +. u ;išnjici M ostaci manjeg naselja ili vile (. u Ritopeku M nekropola i utvrđenje >. u Grockoj M grobnica slična onoj iz restovika :. u 6šu kod 2brenovca M ostaci utvrđenja i manjeg naselja ?. u @večki kod 2brenovca M manje utvrđenje 7. u 2stru/nici M nekropola . u elezniku M manje utvrđenje

-9. ARKAMEN ⇒

⇒

⇒

0elo oko +) km zapadno od 3egotina, u kome se na lokalitetu ;relo nalaze ostaci kasnoantičkog arhitektonskog kompleksa, sastavljenog od nekoliko monumentalnih zdanja.  3ajbitniji su utvrđenje i mauzolej, sagrađeni između ():. i (9(.g. -rojektovali su ih isti arhitekti koji su izgradili Galerijevu zadu/binu u Gamzigradu. 5zgradnja ovog kompleksa u Earkamenu naglo je prekinuta, verovatno neposredno posle Galerijeve smrti (99.g.

0istematska istra/ivanja od 911>.g. obavljali su D.0rejovi i #.Tomovi. 6tvrđenje ⇒ %entralno mesto zauzima četvorougaoni prostor &dim. oko 9))L9)) m', okru/en monim bedemima sa 9) isturenih kula &četiri na uglovima, po dve na istočnoj i zapadnoj kapiji, po jedna na ju/nom i severnom bedemu'. ⇒ Glavna kapija na zapadnom bedemu 8lankirana je poligonalnim kulama, unutrašnjeg prečnika 9? m. #auzolej ⇒ 2ko utvrđenja uočen je vei broj građevina različitih dimenzija. ⇒

⇒ ⇒

⇒ ⇒

#eđu njima je najznačajniji mauzolej, koji je podignut >)) m severozapadno od utvrđenja.  3jegova osnova je kvadratna, sa stranama du/ine 9),: m. 2čuvan je samo podijum visok : m, oblo/en velikim granitnim tesanicima, u čijoj unutrašnjosti je kripta natkriljena kupolom. 6 središtu kripte, u jami ukopanoj u stenu, nađen je sloj gara, verovatno sakupljen sa lomače. 6z obod jame, u manjem udubljenju, otkriven je set /enskog zlatnog nakita, koji se sastoji od! ( ogrlice, ( prstena, naušnica, masivnih ukrasa za kosu, aplika i pločica na kojima je utisnut lik rimskog imperatora Galerija ili #aksimina Daje. 2vaj nalaz pokazuje da je u mauzoleju najverovatnije bila sahranjena Galerijeva sestra, odnosno majka #aksimina Daje.

:. (RANDIERNA ⇒

6tvrđenje na desnoj obali Dunava u Nerdapu, kod Tekije, naspram dačke Dijerne &2ršava' na levoj obali Dunava.

⇒

 3aziv Transdierna posvedočen je jedino u 3oticiji.

⇒

 3aselje na desnoj obali, nasuprot Dierni, u ranocarsko doba verovatno nije imalo poseban naziv. 3azivi Transdierna i Transdrobeta mogli su nastati posle povlačenja Rimljana iz Dakije i pretvaranja Dierne i Drobete u pogranične tvrđave.

⇒

6 9. i početkom +.v.ne, u vreme Domicijanovih i Trajanovih Dačkih ratova, bila je značajan vojni punkt.

⇒

0udei po otkrivenom materijalu, naselje na mezijskoj obali bilo je skromnog obima. Do veeg priliva stanovništva moralo je doi posle povlačenja rimske vojske iz Dakije, krajem (.veka. 6 kasnoj antici bila je uporište za zaštitu prelaza preko Dunava.

⇒

6tvrđenja ⇒ 2tkrivena su + utvrđenja! 9. 0tarije utvrđenje * 3a levoj obali Tekijskog potoka, s vojničkim barakama i dosta arheološkog materijala &dim.9))L> m'. igovi iz ovog utvrđenja potvrđuju da je tu bila stacionirana ; Galska kohorta i kohorta 5K  +oluntariorum , mada je posadu mogla davati i legija ;55  Klaudia% +. #lađe utvrđenje * 3a desnoj obali potoka, iz (.=>. veka, strane duge (? m. ⇒

.v, nalazio deo legije K555 Gemina.

 3aselje ⇒  3aselje je bilo skromnog obima. ⇒

 3alaz jednog #itrinog spomenika ukazuje mo/da na postojanje svetilišta.

"raj ⇒ Tvrđavu i naselje Transdierna porušili su Buni. ⇒

-rokopije je ne spominje među obnovljenim kastelima. 4li on spominje da je . veku bila aktivna radionica opeka. #ogue je međutim da je -rokopije imao u vidu naselje na desnoj obali Dunava. -osle napuštanja Dakije i povlačenja civilnog stanovništva iz Dakije ju/no od Dunava, naziv koji je u  prvim vekovima carstva označavao grad severno od Dunava, bio bi prenet na kastel kod današnje Tekije. 6 prilog ovoj pretpostavci govorila bi i okolnost da izvori pre 3oticije ne znaju za poseban naziv naselja s obe strane Dunava kod Tekije &naziv Trans* mo/da nije ime, ve oznaka polo/aja u odnosu na ono na drugoj obali Dunava'.

2stava ⇒ 2stava je sklonjene pod zemlju u nesigurnim vremenima na granici rimskog carstva, od 7)*ih do 1)*ih godina Domicijanovi ratovi sa Dačanima. ⇒ Clementi za datovanje su novac &najstariji iz republičkog perioda, a najmlađi Domicijanov', punktirani natipis na  ploči, kopče i argentum potorijum. ⇒ 2stava je rimska vojnička, ali se ne zna tačno kojoj legiji ili kohorti je pripadao vojnik koji ju je napravio. ⇒

⇒

"arakter blaga pru/a uvid u društveno*ekonomske prilike, i govori o prilično visokom /ivotnom standardu rimskih vojnika na granici, kao i domaeg stanovništva ili pridošlih trgovaca i zanatlija. 6 njoj su nađene! nošnja &delovi pojasa i nakita', posuđe i votivne ikone.

⇒

Eto se tiče porekla predmeta, materijal je verovatno domaeg mezijskog porekla, ali ima srodnosti sa dačkim nalazima.
1. (ALIJA(A ⇒

Rimsko i vizantijsko utvrđenje u središtu Nerdapa, kod Donjeg #ilanovca, na lokalitetu ;eliki i #ali Gradac.

⇒

5zmeđu Gornje i Donje klisure u Nerdapu, na velikoj okuci Dunava, Rimljani su izgradili niz utvrđenja koja su činila sponu između utvrđenja obe klisure, i štitila prolaz u unutrašnjost #ezije.

⇒

 3aselje je postojalo i u predrimsko doba.

⇒

 3ije sigurno ko su bili stanvonici ovog naselja pre Rimljana. 5me naselja se ubraja u keltske reči, ali se mora računati i sa tračkom etničkom komponentom.  3a ispitanim lokalitetima, rimski sloj le/i na praistorijskoj nekropoli sa urnama.

⇒

-olo/aj ⇒ $e/ala je na raskrsnici puteva, od kojih je jedan preko Dierne vodio u Dakiju, a drugi krai povezivao bazen današnjeg Donjeg #ilanovca preko #iroč planine sa dunavskom obalom kod rze -alanke &Cgeta'. ⇒ 2 /ivom prometu koji se odvijao preko nje, svedoče nalazi novca poznorimskih careva.  3aziv ⇒  3ijedan natpis nije do sada pokazao kakav status je imalo naselje Talijata. 3a Tabuli je ona označena znakom dve kuice, kojim su obično označavana gradska naselja. ;erovatno je spadala u kategoriju kastela. ⇒ 5me naselja sačuvano je u rimskoj tradiciji u raznim oblicima &Taliatis, Talia, Taliata, Tanata. Cpigra8ski ime nije  potvrđeno, osim kao skraenica T4.. na jednoj opeki. Tačan naziv je teško utvrditi. 6tvrđenja ⇒ 6 Talijati su konstatovana ( kastela! 9. #ali Gradac na levoj obali -orečke reke * 6tvrđenje &dim. :)L>) m' od zemlje je iz 9.v.ne, nastalo u vreme Tiberija. 2bnovljeno je u (. i >. veku. "amena utrvđenja su iz Badrijanovog doba. +. ;eliki Gradac na levoj obali -orečke reke * 6tvrđenje &dim. 9(> L 9+? m' je obnovljeno u (.v. -ored kapije na severnom bedemu je kompleks građevina, među kojima i /itnica. 2vde su postojale tri 8aze gradnje! rimska, vizantijska i slovenska. (. 3a brdu Glavica na levoj obali -orečke reke * "ula prečnika ,?) m, od koje polazi zid dug 9:) m. 3a drugom kraju zida nalazila se još jedna kula. 6 pitanju je verovatno jedna strana nekog veeg poznorimskog kastela sa ugaonim kulama. ⇒

⇒

0a desne strane -orečke reke sistem utvrđenja se nastavlja. 2tkrivene su dve kule, prečnika 99,+ m i 7,: m, i  postojanje rimskih zidova na uzvišenju Gradac. 0va ova utvrđenja nisu bila posednuta u isto vreme.

 3aselje ⇒ @apadno od utvrđenja na ;elikom Gracu otkriveno je više građevina sa hipokaustom i terme. Građevine su verovatno  pripadale naselju uz vojni logor. ;ojska ⇒ -ronađene su opeke sa /igovima pojedinih vojnih odreda.

⇒

Deo ;55 Klaudie bio je stacioniran u nekom od kastela. 2na je tu bila u prvoj polovini >. veka.

⇒

6 drugoj polovini >. veka, prema 3oticiji u Talijati su bili auxilium Taliatense  i milites ex$loratores .

"raj ⇒ 2bnovljena je u vreme
-. (RIKORNIJ2M ⇒

Rimsko naselje, danas Ritopek, na obali Dunava.

⇒

Današnji grad Ritopek je tačno iznad. #o/e da se radi samo uz obalu. 3ajznačajniji deo je ispod groblja.

⇒

Tricornium je u antičkom periodu bio značajan zbog svog strategijskog polo/aja na obali Dunava, bogate okoline s  brojnim vilama &-lavnički potok, 2šljani, 0mrden, oleč' i zaleđa bogatog rudama srebra i olova. 3alazio se na 9> milji od 0ingidunuma.

⇒

 3e zna se gde se nalazilo utvrđenje i koliko je bilo, kao ni podaci o civilnom naselju.

⇒


5zvori ⇒  3jegov karakter i vreme pojave je nepoznato. ⇒

0pominje se prvi put kod -tolomeja, na mestu gde se reka #oshios uliva u Dunav. "od -tolomeja bi #oshios po  polo/aju odgovarao #oravi. 4li, na njenom ušu se u svim ostalim izvorima spominje #argum. -ogrešno  povezivanje Trikornijuma sa ušem ove reke nastalo je verovatno stoga što je kod -tolomeja #argum bio ispušten.

0tanovništvo ⇒ 6 predrimskom periodu, na ovom mestu verovatno se nalazilo utvrđeno naselje keltskog plemena Trikornjana. ⇒

⇒

⇒

⇒

0vojevremeno je na osnovu imena bio određen kao da je keltskog porekla. Clement *corn & Tricornium  i Tricornenses '  javlja se u nazivima mesta i plemena na keltskoj teritoriji &npr. #ornacates i #ornacum u Donjoj -anoniji'. "oji su to "eltiF Da nije neki deo zaostalih 0kordiska koji nisu prešli Dunav, oko ). godine &tako se tumači i -inkum'. 6 prerimsko doba između 0ave i #orave bili su naseljeni 0kordisci. -osle slabljenja i povlačenja velikog dela  plemena prema -anoniji, kolektivni naziv 0kordiska prestao je da se upotrebljava za ostatke plemena na teritoriji kasnije provincije #ezije. #anje grupe su se nazivale prema utvrđenjima.
⇒

-ostoji još jedno mišljenje #očija &#ocsZ, B6'.

⇒

Tricornenses se prvi put pojavljuju u rimskim izvorima +.v, i to samo kod -tolomeja.

⇒

⇒

0 obzirom da se ne pojavljuje u prvim izvorima o #eziji, ve samo kod -tolomeja, on smatra da je grad nov i to od novodoseljenih. 2ni su pripadali grupi Geta, koja je pod Clijem "atom &za vreme 4vgusta' početkom naše ere i -laucijem 0ilvanom u vreme 3erona, bila preseljena sa leve obale Dunava na rimsku teritoriju. Tada je i 9)) ))) Dačana preseljeno preko Dunava. 2n misli da su tada naseljeni Trikornijum i -inkum. 3eophodno je istra/ivanje da bi se to videlo. -itanje je, zar bi ih preselili tako blizu obaliF 6 ovakvom slučaju su zatvorene grupacije * civitas. 3jih Bijerokle tako i  pominje.

⇒

5mena na malobrojnim natpisima rimskog perioda iz Trikornijuma su latinska, keltska i tračka. 6koliko se na osnovu ovih nekoliko sačuvanih imena mo/e suditi o etničkoj pripadnosti starosedelaca u oblasti Trikornijuma, reklo bi se da su oni bili mešano keltsko*tračko pleme.

%ivitas ⇒ %ivilno naselje Trikornijum nije imalo gradski status. ⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒

6 to vreme &?.v.' nema više municipija, kolonija, ve se takvi gradovi zovu civitas. 6 ?.v. civitas su gradovi, a u +. i (.v. civitas su domorodačka naselja. "asnije se romanizacijom gube. Jini se da je to bilo ovde. 2vde nema dokaza da je Trikornijum nekada mogao biti municipijum, ili kolonija. #o/da je on bio civitas i ranije. @ašto je ovde ostalo civitas čak do ?.vF Trikornijum je bio administrativni centar i izvozna luka kosmajskih rudnika & 0etalla Tricorniensia'. @načaj Trikornijuma raste baš zbog toga. Tako e se -inkum &Gradište' pojaviti kao centar  rudnika oko -eka. #o/da e zbog tog značajnog ekonomskog momenta ostati civitas. @ašto je izabran za centarF "ome "osmaj pripada  #eziji, -anoniji, DalmacijiF -o ovome ispada da je #ezija jer joj  je tu administrativni centar. 6 ugarskoj su nađeni olovni sličci sa pečatom TR.2.-.DD33 &T*Trik, 2*28ici, -*-lumborum tj. olovo, DD33* Dominus 3oster, a kada ih ima više onda ima više avgusta'. 2vo je o8icijalno potvrdilo da je Trikornijum centar. ;ojni centar kosmajskih rudnika je u 0tojniku.
;ojni centar  ⇒ -rvi podaci o posadi Trikornijuma potiču s početka +.v.ne. ⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

Tricornium je bio značajan vojni centar. 2 tome svedoči naziv #astra Tricornia  u itinerarijumima i ostaci nekoliko 8orti8ikacija različitih veličina na širem prostoru Ritopeka. "ao mogue posade ovog utvrđenja navode se kohorte 5  la!ia Bessorum , 5 Pannoniorum  &učestvovala je u izgradnji kastela u Trikornijumu' i delovi legije 5;  la!iae. #ogue je da su se krae vreme, u periodu Trajanovih ratova u Dakiji, u istom logoru nalazile kohorte 5   la!ia Bessorum i 5  Pannoniorum . -o odlasku prve u #akedoniju, na gornjomezijskom limesu ostala je samo 5  Pannoniorum . 6 3oticiji, s kraja (.v, spominje se da je Trikornijum imao tri vojne jedinice! cuneus e"uitum sagittariorum , auxiliares Tricornenses  i auxillum Aureomontanorum . 6 okolini su nala/ene opeke sa oznakama Trikornijuma. 2peke sa oznakama Trikornijuma nala/ene su i u Rakovcu, <@ od 3ovog 0ada. Tu je utvrđenje iz vremena Dioklecijana. 5zgleda da su jedinice iz Trikornijuma u nekom trenutku &mo/da rat "onstancija 55 sa 0armatima' išle tamo da pomognu.

"asna antika ⇒ 6 kasnoj antici, prema 3otitia dignitatum, ovde su stacionirani cuneus eIuitum sagittariorum, auLiliares Tricornenses i auLilium 4ureomontanorum. ⇒ "od -rokopija Trikornijum se ne spominje u okviru
. 2LPIANA ⇒

⇒

⇒

⇒

Rimski i ranovizantijski grad u Gornjoj #eziji, u ravnici omeđena sa severne strane manastirom Gračanicom, a sa  ju/ne obroncima brda Drenovac. Teritorija koju 6lpijana zahvata je cela kosovska potolina. 3a jugu, oko današnjeg "ačanika, graničila se sa teritorijom kolonije 0cupi, a na severu i severozapadu do stanice 4d Aines kod "uršumlije. Gradsku teritoriju 6lpijane presecali su magistralni putevi, 3aisus*6lpijana*0kupi. 0istematska istra/ivanja 6lpijane počeli su 91:>.g. C. Jerškov i $j. -opovi.

5storijat ⇒ -retpostavlja se da je podugnuta na prostoru starog domorodačkog naselja. ⇒

2snovana je početkom +.veka, verovatno u vreme Trajana &6lpia'.

⇒

6 početku je bila manje rudno naselje, pa prerasta u gradsko.

⇒

0redinom +. veka dobila je status municipijuma.

⇒

Tokom (. veka bila je rezidencija prokuratora.

⇒

6 kasnoj antici bila je značajan episkopski centar.

⇒

Dva puta su je zauzimali Goti.

⇒

-retrpela je razaranje u velikom zemljotresu :9. godine.

⇒

6 doba
 3aselje ⇒ 6tvrđenje je imalo pravougaonu osnovu i bilo je opkoljeno zidovima debljine i do ( m. @idovi su na svakih +7,( m imali polukru/ne kule potkovičaste osnove. 3a središnjem delu severnog zida nalazila se kapija koja je bila 8lankirana  potkovičastim kulama, a sa njene unutrašnje strane 8ormiran je pravougaoni prostor, propugnakulum. ⇒ 2tkrivene su severna kapija, bazilika i terme. ⇒

⇒

⇒

⇒

"apija  Alankirana je potkovičastim kulama. 0 njene unutrašnje strane 8ormiran je pravougaoni prostor,  propugnaculum. azilika  -otiče iz :. ili ?.v. To je jednobrodna građevina &dim. ((,: L 9> m', s masivnom apsidom i pilastrima na spoljnoj strani podu/nih zidova. 5spod njenog poda otkriveni su ostaci starije građevine, s crno*belim mozaicima. 5spod poda apside su nađene dve grobnice. 6z severnu i ju/nu stranu naosa bazilike, sa spoljne strane, sagrađene su tri zasvođene grobnice. Gradske terme Delimično su istra/ene, a obnavljane su više puta. 6z njih je postavljen monumentalni postament od tesanika, verovatno podijum hrama. "astrum  3alazio se u neposrednoj blizini, istočno od grada. 0agrađen je u ?. veku. To je bio kvadriburgijum &dim. >))L>)) m', sa okruglim kulama na uglovima i pravougaonim na stranama kastruma. 0ve ukazuje na postojanje suburbijuma.

 3ekropole ⇒ 0everna nekropola! * 5stra/ena je grobna građevina tzv. memorija, u okviru koje su grobovi različitih konstrukcija. 6 njenom središtu nađen je mermerni sarko8ag. * Tu su otkrivene i tri grobnice od opeke.

* 0redinom ?. veka ukopani su germanski grobovi, sa skupocenim nakitom od srebra i pozlaene bronze. ⇒

@apadna nekropola! * 2tkrivena je grobna građevina, orijentisana u pravcu 5*@, s ulazom na zapadnoj strani. 6 njenoj centralnoj  prostoriji, s apsidom na severnoj i ju/noj strani, nađen je ozidan grob.

3. /IMINA5I2M ⇒

@načajno vojno središte i glavni grad provincije Donje #ezije, danas 0tari "ostolac, blizu uša #lave u Dunav.

⇒

2snovno, predrimsko stanovništvo predstavljali su ogranci 0kordiska, 5liri i Tračani.

⇒

-onikao je na teritoriji keltskog plemena 0kordiska &Trikornjana'. Tu su i nađeni keltski ostaci, ali nije nađen njihov opidum. #ogue je da i naziv ;iminacium potiče od keltske reči, jer se su8iks *acium vezuje za "elte. -rvi deo reči *;imin dovođen je u vezu sa latinskom reči za vrbu, ali od toga ništa nije sigurno. -rvi put se pominje u -tolomejevoj Geogra)iji.

⇒

⇒

⇒

⇒

 3jegova veličina i značaj posledica su bogatog zaleđa u dolini #lave i izuzetno povoljnog polo/aja u sistemu odbrane severnih granica %arstva, u spletu komunikacija i trgovinskom prometu. -ostao je jedan od najva/nijih centara u ovom području #ezije. Grad se brzo razvio zahvaljujui prolasku tri puta preko njega, a koji su vodili prema nekoliko glavnih centara istoka i zapada &ka jugu, zapadu, istoku i preko $ederate na sever'. Ckonomskom prosperitetu doprinelo je rudno bogatstvo kod današnje "učajne i plodna dolina #lave.

⇒

io je značajna vojna baza, krajem 9. i početkom +. v. za vreme dačkih ratova, i imao svoju stalnu vojnu posadu.

⇒

6 okviru ;iminacijuma bile su $ederata i "upe.

⇒

5stra/ivanja su krajem 91. i poč. +).v. vodili #.;altrovi i #.;asi na desnoj obali #lave, na lokalitetu Jair.

;ojni logor  ⇒ ;erovatno je ve od početka nove ere postojalo utvrđenje sa nekom vrstom stalne posade. ⇒ ⇒

;erovatno je naseljavanje počelo u drugoj polovini 9.v.ne, i to veterana legija koje su činile posadu kastruma.  3ajpre je bio sedište manjih vojnih odreda.

⇒

"rajem 9.v. postao je legijski logor.

⇒

$egijski logor se nalazio dalje od obale, povučen prema unutrašnjosti, u ravnici na desnoj obali #lave.

⇒

5skopavanja je vršio ;altrovi, ali mu nije prepoznao 8unkciju, ve je mislio da je to zapadni kraj naselja. @atim ga, kao logor, iskopava ;asi. $ogor je imao nepravilnu pravougaonu osnovu, dim. >>+L(: m &kardo >>+ m, dekumanus (: m'.

⇒ ⇒

6 okviru kastruma otkriveno je! * odvodni kanal * olovne cevi za vodovodH na njima se pojavljuju /ig 5;  la!ia * severni deo tj. put ;ia -rincipalisH ta ulica je bila široka : m i tekla je paralelno sa kardom

⇒

0tanovništvo su činili islu/eni vojnici ;55  Klaudie iz helenističkih oblasti &čak 0irija'.

⇒

"astrum na desnoj obali #lave pripada legiji ;55  Klaudia, koja je došla iz Dalmacije ?)*ih i 7)*ih godina. To je i  jedina legija koja je potvrđena u logoru. 2n je verovatno izgrađen na mestu starijeg logora od zemlje, koji su podigle 5; Skitska i ; 0akedonska kada su bile tu prisutne sredinom 9.v, a koji bi bio dovoljno veliki samo za jednu legiju tj.

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

;55 Klaudia. 2tkriveno je i nekoliko natpisa 5;  la!ie, ali po veličini kastruma reklo bi se da nije bilo mesta za dve legije u njemu, i da su ovi natpisi verovatno nastali u toku prolaska ove legije kroz ;iminacium ili privremenog  boravka delova iste.  3a osnvu nalaza novca, smatra se da je ovaj logor bio u upotrebi do sredine :. veka, do provale Buna.

$ogor na levoj obali #lave je kasnijeg datuma, i pretpostavlja se da je nastao posle dominata, jer su se tada stare legije razdelile na više jedinica. -o .v.', koja ka/e da se iza #arguma &uše #orave' nalazi %astro ;iminacio, pa zatim ;iminacio 9) milja dalje, a onda #unicipii 9 ili + milja dalje. %astro ;iminacio je novo utvrđenje, ;iminacio je staro &da li između njih ima 9) milja, tj. oko 9: km, teško je rei, jer  se ne zna gde su prelazili #lavu', ali šta je taj #unicipii to je nejasno.  3eobično je da taj #unicipii nema ime. #isli se da označava kraj terotirije municipija ;iminacijuma. 6z ime ;iminacijum uvek ide 4elium, mo/da zato što postoji još jedan ;iminacijum iz nekog drugog vremena, a ne Badrijanovog. Takvih primera ima, pri čemu kada jedan dobije status kolonije, drugi ostaje municipijum. Da li je tako bilo i ovde, ne zna se. "astrum nastaje krajem 9. i poč. +. veka, ;asi misli da postoje tri 8aze gradnje! 9. kameno utvrđenje druga polovina +.vH drugih kamenih utvrđenja u to vreme kod nas nije bilo +. utvrđenje kamen*opeka &opus miLtum'  (.v. 0eptimije 0ever i Gordijan 555H toga do tada kod nas nije bilo i  ponovo se javlja tek u kasnoj anticiH jedan bugarski arhitekta koji je iskopavao u 0erdici, izneo je teoriju da se po  broju redova opeke mo/e datovati koji je vek &npr. ( reda je (. vek'H to je potvrđeno na mnogim lokalitetimaH u ;iminacijumu ima ( reda, pa bi to mogao biti (. vekH tada je tu boravio 0eptimije 0ever, a tada je i u vreme Gordijana uzdignut na nivo kolonije (. zidovi od blata, i utvrđenje se koristi kao naseljeH mislilo se da je to delo varvarskih 8ederata * novodošle  populacije stvaraju svoje naselje ?)).g. ka/e se da je jedan vizantijski vojskovođa došao na ;iminacijum, koji je ostrvo. -retpostavlja se da se radi o lokalitetu 0vetinje, gde su nađeni ostaci kua gepidskih 8ederata. 2vo utvrđenje je imalo rov ispunjen vodom i reku sa obe strane, pa je izgledalo kao ostrvo. Tako su tu u jednom momentu bile dve postaje, Gepidi na 0vetinji i Rimljani u utvrđenju.

 3aselje ⇒ %ivilno naselje nastaje iz kanaba. ⇒

6z vojni logor na desnoj obali potvrđeno je civilno naselje, na malom rastojanju od njegovih zapadnih bedema.

⇒

⇒ ⇒ ⇒

6 91. veku još su se jasno nazirali njegovi obrisi! široke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorišta, kupatila, vodovod, gradski bedemi. ;altrovi u svojim istra/ivanjima spominje da je civilno naselje imalo razmere oko ?))L9+)) m. ;asi procenjuje površinu naselja na oko 7+ ha.  3a prostoru između logora i #lave nađena je polukru/na građevina prečnika  m, i smatra se da je to kula.

⇒

-ronađena je i jedna građevina :?L:9 m, za koju se misli da je antičko pozorište.

⇒

-ronađena su dva rimska kuptila.

⇒

2tkiveno je naselje i na levoj obali #lave, u neposrednoj blizini kastruma, i mogue da je to poznorimsko naselje opasano bedemima od
⇒

"anabe 9. i +.v. nisu potvrđene, ali se potvrđuju na osnovu teksta jednog natpisa! Oobnovljene su u vreme 0everaP.

5z natpisa iz (. veka potvrđeno je uporedno postojanje dva naselja, kanabe uz vojni logor i municipiuma. 0ahranjivanje ⇒

⇒

⇒

-očev od 9177.g, pod vođstvom $j. @otovi, istra/uju se prostrane nekropole ju/no i zapadno od grada.
⇒

@idane grobne konstrukcije! * nekoliko memorijalnih objekata * nekoliko grobnica oslikanih 8reskama iz >. veka

⇒

5stra/en je deo gepidske nekropole.

⇒

6 horizontima od 9. do (.v. preovladava incineracija, dominiraju grobovi sa grobnim jamama! 9. grobovi dim. 9))L?) cm, pravougaonog preseka * 0trane su jako zapečene, što upuuje na zaključak da su  pokojnici bili direktno spaljivani u samim jamama. Grobovi su prekriveni dvoslivnim krovom, ili ravnom opekom. 2staci pokojnika su rasuti po grobnoj jami. -rilozi su spaljeni sa pokojnikom &nakit', ili naknadno ubačeni &/išci'.  +. eta/ni grobovi sa subgrobnim prostorom  2be eta/e imaju tragove gorenja, pri čemu je ovaj dole grob. @atvara se opekama sa strane i odozgo, ili na dve vode &ideja kue'. -epeo je rasut bez reda. (. dački tip sahranjivanja  3ema ih mnogo, manje od 91). 0ahranjuje se u sudovima, dačkog tipa. Taj tip grobova zove se #ala "opašnica*0ase, po lokalitetima &ima ih od -anonije do "osova, i od $eskovca do osne'. "era * mičke posude su skoncentrisane na jednom mestu, dok je nakit rasut po celom grobu.

⇒

4ko su ovde sahranjeni Dačani, ko du onda oni iz prva dva tipa grobovaF ;erovatno "elti ili Dardanci. "o je to onda ko pokriva ovaj prostorF -re je to neka kulturna simbioza, i lokalni odgovor na rimski način sahranjivanja. 6opšte, u ;iminaciumu nema pravih rimskih grobova, ve nailazimo na simbiozu sa autohtonim uticajem &lokalna varijanta'. 6 samoj jami se nazire ograničavanje groba linijom od crvene zapečene zemlje koja označava grob. Grobovi su se  presecali, što znači da grobovi nisu bili obele/avani na celoj površini, ili je oznaka bila privremenog karaktera. r. priloga je vezan za br. ( &(,?,1 magični pitagorejski broj, a mo/da ima veze i sa ( tečnosti libacije'.
⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

2d početka (. veka gubi se kremacija i počinje inhumacija. To se razlikuje od provincije do provincije. "od nas od druge polovine (. veka dominira inhumacija. Grobovi su u eta/u, gde je donji zaštien konstrukcijom opeke * sa dvoslivnim krovom ili naređanom opekom.  3eki grobovi sadr/e libacione cevi. To su cevi u konstrukciji eta/a. 0lu/ile su za libaciju tečne /rtve, slično nekadašnjim belim lekitima, koji su imali šuplje dno kroz koje se sipala libacija, da se umire mrtvi. 2ve cevi verovatno imaju istu 8unkciju. 3ačinjene su od običnih tubula za vodovod, ali vertikalno se stavljaju. Takve cevi su slu/ile da obele/avaju grobove, jer ti koji imaju cev vrlo retko su ošteeni pošto se prema njima ophodilo sa  poštovanjem. 5vica grobova je zapečena, i to ukazuje na to da je lomača bila u samom grobu i da je pokojnik bio spaljen u njima. #eđutim dve stvari se ne uklapaju! *  bi se razvilo neophodnih 1))[ % potrebnih za kremaciju, potrebno je minimum >L+,: m grobne jame, koji ovde 8ale za po čitav metarH mo/da su ih spaljivali i po dva puta. *  pored jednog od grobova je nađena ogromna zapečena površina, sa ogromnim brojem kočevaH za jednu lomaču treba > koca, a ovde ima tragova koca za oko ()) lomačaH zašto bi ovo pravili ako su ih spaljivali u grobu. 5pak, pre e biti objašnjenje puri8ikacije grobne jame uz pomo vatre. 6 sve/e iskopanu jamu se ubaci granje i spali. Time se praktično i ojača grobna jama, jer zidovi postaju čvrši. 6 tako pripremljenu površinu pokojnik biva prenesen &predhodno ve spaljen'. -ronađene su velike površine gde se smatra da se spaljuje granje, a ne ljudi.

⇒

"ult za mrtvima, sa kojima bi /ivi bili vezani rodbinski ili esna8ski, čini da se iznad pojedinih grobova stvaraju velike  površine, tzv. kuline, gde su se o zadušnicama donosili darovi, gde se moglo jesti i piti. Tu su se razbijale korišene  posude &zaprljane su', i tu su se ostavljale.

⇒

5ncineracija je bila skup metod, tako da lako pravimo socijalne razlike među stanovništvom koje je sebi moglo da ga  priušti i onih koji bi bili primorani da svoje sahranjuju inhumirajui ih. Takođe je postojao običaj po kome bi u centru logora postojala jedna zajednička prilo/nica, za sahranjivanje najsiromašnijih vojnika. 6 Rimu je bilo pravilo da se deca, dok im ne izbiju prvi zubi, sahranjuju skeletno.

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒


0pomenici ⇒

-ostoje tri spomenika iz vremena kada je ;iminacium bio kolonija! 9. spomenik posveen #itri +. nadgrobni spomenik na kome se nalaze natpisi članova porodice izvesnog Tro8imusa (. nadgrobni spomenik 4urelia "onstancija

#ozaici

⇒

#ozaik koji je otkriven pripadao je pravougaonoj prostoriji vezanoj sa manjom odajom, hodnikom i stepeništem. #ozaik od belih i crnih kamenčia predstavlja konja u trku, a na 8rizu se nalazi kentaur i jedna ljudska glava.

5storijat ⇒ 6 njemu su boravili imperatori! Badrijan, 0eptimije 0ever, "arakala, Gordijan 555, Trajan Decije, -akacijan &protivcar, odavde hoe da sruši carstvo', Clirijan &kratko car', Ailip 4rabljanin, Trebonije Gal, Dioklecijan, "onstantin ;eliki, "onstancije 5,
⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

Dalji uspon ;iminacijuma prekinut je epidemijom kuge za vreme Mar&a A$relija, ali samo zakratko, jer je ve u  prvim godinama (. veka ovaj grad bio u punom procvatu. Grad je u/ivao naklonost eptimija evera, i u njegovo vreme do/ivljava polet i bogati se. -osetio ga je dva puta! 91?.g. pri odlasku u Rim i +)+.g. pri povratku sa istoka. -rilikom svoje prve posete 0ever je u gradu proglasio svog starijeg sina asijana, zvanog "arakala, za cezara i proglasio ga 4ntoninom. -rilikom druge posete verovatno su obnovljene kanabe i čitav logor. 0tatus kolonije stekao je za vreme Gro"ijana III  &+(*+>>.g.', verovatno krajem +(1.g. 6 isto vreme dobija pravo kovanja bakarnog novca, od +(1*+:?.g. 3a novcu su prikazivani! avers * portreti careva od Gordijana 555 do ;alerijana, revers  personi8ikacija kolonije u raznim varijantama, kao /enska 8igura između lava i bika, simboli 5;  la!ie i ;55 Klaudie. 3ije se poklapala zvanična i lokalna godina. Galijen zatvara kovnicu. Dio&le'ijan je posetio ;iminacium krajem (. veka, pri prolasku od 3ikomedije ka Rimu, od avgusta do septembra. -osle godinu dana ponovo ga je posetio, od septembra do oktobra +1>.g, posle bitke kod #arguma sa uzurpatorom "orinom. Konstantin  ga je nekoliko puta sigurno posetio. (97.*(++.g. dok je ratovao protiv 0armata u ačkoj. 2stala je zabele/ena poseta od ((>.g. u toku ratova sa Gotima. Tim istim povodom posetio ga je (:>.g. Konstan'ije II, sin "onstantina.

⇒

(:1.g. u gradu je J$lijan.

⇒

(+.g. u gradu je Gra'ijan.

⇒

2d >. veka bio je epis&ops&o se"iBte .

⇒

>>9.g. grad su zauzeli %$ni, razorili ga i opljačkali, a stanovnike odveli u roblje.

⇒

⇒

Grad je ponovo pod OrimskomP vlašu u vreme J$stinijana, kada je obnovljen i verovatno sveden samo na  pograničnu tvrđavu. :>.g. zauzimaju ga Avari.

⇒

2ko ?)).g. ponovo je u rukama /izantije , ali ne zadugo.

⇒

;erovatno su ga ubrzo dotukli loveni u nadiranju.

"ovanje ;iminacijuma ⇒ +(1.g. početkom vladavine Gordijana 555 postaje kolonija, i dobija pravo kovanja bakarnog novca. ⇒

⇒

⇒

6 njemu je od Ailipa 5 &+>>*+>?.g.' do Galijena &+?)*+?.g.H od +:(.g. sa ;alerijanom' povremeno kovan i carski srebrni novac, a ovde su novac kovali i neki protivcarevi. Glavni razlog za otvaranje ove kovnice je verovatno bio nedostatak sitnog novca u prometu na tlu podunavskih  provincija. Tu su se nalazile i brojne trupe. ;iminacijum je bio i glavni punkt ovog odbrambenog pojasa. @a odabir  ;iminacijuma kao kovnice veliki značaj je imala i blizina rudnika -inkum &Cliana -icensia'. "ovnica radila od +(1=>).g. do +:>=::.g.ne. ;reme kovanja odredjeno rimskim brojevima od i do K;5 u isečku reversa. Reč je o posebnoj lokalnoj eri koja se nije podudarala sa zvaničnom rimskom godinom. 3ije jasno kada je

⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

 počela ova era. 0matra se da je počinjala negde izmedju leta +((. i novembra +>).g, ili mo/da još preciznije +9. oktobra +(1.g. kada je bio jedan jubilej Gordijana 555. -ostoje pauze +>*>1. i +:(*:>. &an. K i an. K;'. 6zroci ovih pauza nisu utvrdjeni &mo/da teškoe u snabdevanju rudom'. 6 ovom periodu novac je nosio 9> likova careva i članova njihovih porodica &od Gordijana 555 do Galijena'. "raj kovanja je u vreme vladavine Galijena &+:(*+?.g.', koji je ukinuo sve lokalne kovnuice u rimskom carstvu. #ogue da je na ovakvu odluku uticala i rastea nesigurnost ovih krajeva. "uju u tri nominala koji se popularno nazivaju velika, srednja i mala bronza. ;elika je uglavnom bila od čistog bakra, srednja je legirana isključivo sa cinkom &tzv. orihalk* mesing', a mala je bila ili od čistog bakra ili legirana sa kalajem i olovom. @abele/eni su i primerci sa veom te/inom od redovne, tzv. OdebeljaciP koji predstavljaju probne otkove i nekoliko medaljona. 4versna predstava su likovi careva od Gordijana 555 do ;alerijana, odnosno Galijena. Reversna predstava na veini primeraka! /enska 8igurina u stojeem stavu * personi8ikacija grada ;iminacijuma ili  provincije Gornje #ezije. Glavom uvek okrenuta levo. ;eoma retko je data 8rontalno. enska 8igura ima na sebi dugu haljinu i traku oko glave. -ored desne noge personi8ikacije prikazan je bik, a pored leve lav simboli legija ;55  Klaudia i 5; la!ia. -onekad bik ima grb kao zebu. @a emisije prve, a delom i druge godine kovanja karakteristična  je izvesna statičnost polo/aja, naročito u predstavljanju bika. "asnije i lav i bik su predstavljeni u pokretu. -onekad se umesto /enske personi8ikacije pojavljuje personi8ikacija sa odeom nalik muškoj. 2d 5;, ;, K5, K55, K555 i K5; godine lokalne ere kovana su vanredna izdanja. 0va vanredna izdanja su drugačija od osnovnog tipa. -ostoji tri tipa! 9. tip sa veksilumima &vojnim insignijama* na visokoj motci zastava i razni simboli' +. tip sa ;iktorijom (. tip sa -aL &niz motiva koji ukazuje na blagodeti mira* venac, rog izobilja, globus, ;iktorija na njemuWsvi ovi simboli čine sinkretičko bo/anstvo #ezija*-aL'.

J2GOLO/ENKI DEO PRO/IN5IJE GORNJE PANONIJE ? GRADO/I ⇒

4.

4kuminkum, asijana, ononia, urgene, Rittium, 0irmijum, Taurunum.

AK2MINK2M

⇒

"eltski oppidum i rimsko utvrđenje kod 0lankamena na Dunavu &današnji 0lankamen'.

⇒

Dva dominantna platoa na kojima se moglo nalaziti vee utvrđenje  Gradina i Bumka.

⇒

Rimsko utvrđenje podignuto je na dominantnom uzvišenju Gradina, na visokom lesnom platou na obali Dunava, nasuprot ušu Tise u Dunav. -ovoljan strategijski polo/aj, naspram uša Tise, uslovio je rano prisustvo rimske vojske na ovom mestu! * posadu utvrđenja u 4kuminkumu prvo je sačinjavala, pred kraj 9.v.ne, kohorta 5  Britannica #%(% e"uitata , a kasnije kohorta 5  #am$anorum * na suprotnoj obali, kod Titela, otkriveno je nekoliko epigra8skih spomenika koji pominju kohortu 5  Britannica * u kasnoj antici stacionirane su konjaničke jedinice .cuneus e"uitum #onstantium Acuminci i e"uites sagittarii

⇒

 Acuminci* ⇒

;išeslojno nalazište! 9. skordistički oppidum &latenska kultura' od kojeg su dokumentovani delovi bedema i ostaci nekih građevina od trošnog materijala & ci!itas Scordiscorum ' +. rimskom periodu pripadaju ostaci arhitekture i pokretni materijal u ostacima temelja srednjevekovnog utvrđenja, tj. na lokalitetu Gradina konstatovan je antički horizont ispod srednjevekovnog utvrđenja (. +*(.v. utvrđenje je obnovljeno solidno građenim zidovima &pritesani kamen u malteru', a u unutrašnjosti su  podignute nove zgrade. -lan ovog utvrđenja nije u celosti poznat, ali se predpostavlja da je sledio osnovu

keltskog oppiduma prilagođujui se kon8iguraciji terena. 6 podno/ju gradine razvijalo se civilno naselje, čiji su tragovi evidentirani na području današnjeg sela. ⇒

6. ⇒ ⇒

6 4kuminkumu je bilo značajno središte kulta
0AIANA Rimsko naselje i utvrđenje u -etrovcu kod Rume. asijana je postala municipium za vreme Badrijana, a kolonija u vreme dinastije 0evera. 3ad/ivela je barbarska  pustošenja i u ?. veku se pominje kao ci!itas Bacensis .

 3aselje ⇒  3a lokalitetu Gradina otkriveno je naselje koje je verovatno u kasnoj antici opasano bedemima s četvorougaonim kulama. 3aselje je bilo nepravilnog elipsoidnog oblika, površine oko +) ha, ali s pravilnim unutrašnjim rasporedom komunikacija. ;ojni logor  ⇒  3a obli/njoj Gradini u Dobrincima nalzio se vojni logor. Ta Gradina se identi8ikuje s predgrađem asijane, & #a$ut   Bassianense'. ;eliki vojni logor bio je trapezoidnog oblika &dim. (++ L :+9 L (: L (1) m'. 6 njemu je bio smešten odred legije 55  Adiutrix . -osle podele Donje -anonije, ova jedinica je prebačena u ;aleriju. ⇒ -osadu utvrđenja tokom kasne antike činila je kohorta 5 Thracum. 5stra/ivanja ⇒ -otvrđene su + 8aze u korišenju i rekonstrukciji 8orti8ikacije. ⇒

7.

 3aselje asijana nije arheološki istra/ivano, a plan je rekonstruisan na osnovu aviosnimaka iz ()*ih godina +). veka. 2vo je jedan od prvih primera primene aero8otogra8ije u našoj arheologiji.

0ONONIA = 0ANO(OR 

⇒

Rimsko utvrđenje i pristanište na Dunavu kod današnjeg anoštora &0rbija'.

⇒

-rvobitno je bio autohtoni oppidum, nazvan Malata, koji je omoguavao bezbedan prelazak preko Dunava.

⇒

6 rimskom periodu bio je dunavsko pristanište 0irmiuma.

⇒

6 doba ranog %arstva ovde je verovatno bila stacionirana kohorta 5  #am$anorum .

⇒

⇒ ⇒ ⇒

6 kasnoj antici ononia postaje značajan vojni centar koji je, s utvrđenjem Ona#rin$m na levoj obali Dunava, štitio  prelaz preko reke, kontrolisao plovidbu i put prema 0irmiumu. 6 ononiji su boravili carevi . veka, koje se mogu povezati s 8ederatima ili varvarima koji su bili naseljeni unutar

granica %arstva ⇒

6 neposrednoj 8unkcionalnoj vezi s ononijom jeste i obli/nje veliko utvrđenje kod sela Jerevi.

8. 02RGENE ⇒

@načajan rimski vojni punkt, koji se nalazi u današnjim 3ovim anovcima na Dunavu.

⇒

#esto je le/alo na dunavskom putu, na 9) milja od @emuna.

⇒

urgene su nastale iz autohtonog opiduma, o čemu svedoče i nalazi iz kasnog latena. -ostojala su + 8orti8ikaciona objekta na ovom lokalitetu! 9. vei, na lokalitetu Gradina, gde su vršena arheološka istra/ivanja +. na lokalitetu Duvarine

⇒

6tvrđenje ⇒

⇒

⇒

 3a Gradini postoje ostaci utvrđenja, koje je datovano od +. do >. veka. 6tvrđenje ima razmere :))L?)) m. 2tkriven  je samo deo bedema sa kulama potkovičaste osnove. 0matra se da je Dunav, koji je u vreme visokih voda odnosio dobar deo obale, odneo i tvrđavu, a uz nju i vei deo civilnog naselja. 4rheološki nalazi, koji se pripisuju nosiocima seobe naroda, pokazuju da je ovo utvrđenje bilo zaposednuto 8ederatima ili preuzeto od varvara.

;ojna posada ⇒  3jegovu posadu u +. i (. veku činila je kohorta 5  Thracum c%(% &ci!ium (omanorum ', sudei prema mnogim opekama sa /igom ove jedinice. ⇒  3ala/ene su i opeke s pečatima jedinica kohorte 555  Al$inorum e"uitata  i kohorte ;55   Breucorum Antoniniana , koje ukazuju na značajnu graditeljsku delatnost i mo/da na još jedan 8orti8ikacioni centar. ⇒ 0lično je i u kasnoj antici. -rema  2otitia dignitatum, ovde su stacionirani deo legije ;   Io!iae s pre8ektom, Dalmatinski konjanici & e"uites Dalmatae ' i cuneus e"uites #onstantianorum . -okretni nalazi 9. bronzane statuete +. aplikacije (. delovi opreme rimskih vojnika

9. IRMI2M ⇒

Rimski grad na ušu osuta u 0avu, danas 0remska #itrovica.

⇒

Teritoriji 0irmiuma pripadala su i mnoga naselja, kao asijana, ononija, "ukcijum i "ornakum.

⇒

0istematska jugoslovensko*američka i jugoslovensko*8rancuska arheološka istra/ivanja započeta su 91:. god.

5storijat

⇒

2snovan je krajem 9.v.pne na mestu starijeg domorodačkog naselja.

⇒

Tokom 9. veka bio je značajna vojna baza.

⇒

@a vreme Alavijevaca postao je kolonija.

⇒

2d kraja (. veka glavni grad provincije -anonnia 0ecunda.

⇒

6 >. veku se pominje kao najlepši i najbogatiji grad u 5liriku.

⇒

@a vreme #aksimina Tračanina i za vreme $icinija bio je carska prestonica. Jetiri rimska cara rođena su u 0irmiumu ili okolini! Trajan Decije, 4urelijan, -rob i #aksimijan Berkulije. 5mao je! radionicu oru/ja, kovnicu novca od ((). do (7. g, bio je i stanica dunavske 8lote i episkopsko sedište.

⇒ ⇒

Tokom :. i ?. veka ugro/avali su ga varvari! najpre Goti, pa Buni i Gepidi, i 4vari koji su :+. osvojili grad i raselili stanovništvo.

4rhitektura ⇒ 4rhitektura iz 9. i +. veka očuvana je u tragovima na nekoliko lokaliteta, i to ispod građevina iz poznije epohe. @idovi kua bili su od pletera i lepa ili drveta i naboja, ponekad ukrašeni kvalitetnim 8reskama sa zoomor8nim i antropomor8nim motivima. ⇒


⇒

2tkrivene građevine uglavnom potiču s kraja (. i početka >. veka! * Delimično je istra/ena reprezentativna palata u centru današnje 0remske #itrovice, čiji je unutrašnji prostor, kao i 8asada, bio oplaen raznobojnim mermerom i por8irom. 2tkriveni su i delovi zidnih mozaika i 8resaka. 6 njenim okvirima sagrađen je tetrapilon &9(,: L 9(,:' s krstastim svodom, koji je verovatno bio u 8unkciji carskog ceremonijala. * 5spred palate nalazili su se 8orum i hipodrom, du/ine >:) m, s kriptoportikom na spoljnoj strani * lizu hipodroma podignuta je sred. >.v. vila s dvorištem i peristilom, a nešto starije terme uključene su u vilu. * 6z severnu granicu 8oruma sagrađene su carske, $icinijeve terme. * . veka, sagradjena je javna /itnica. 3jen unutrašnji prostor podeljen je s > reda stubaca, a spoljni zidovi su ojačani masivnim pilastrima. * 6 neposrednoj blizini /itnice otkriveni su ostaci vee građevine, verovatno civilne bazilike.

⇒

%eo taj gradski kvart opasan je bedemom.

⇒

;an bedema postojalo je svetilište s mnogim votivnim spomenicima bene8icijarija.

⇒

0everno od gradskog bedema istra/ena je oktogonalna građevina, mo/da mauzolej iz dr. pol. (. ili prvih dec. >. v.

 3ekropole ⇒ 0irmium je bio i hrišanski centar, s nekropolama i martirijumima. ⇒

⇒

 3a 05 nekropoli otkriven je kultni objekat s apsidom na istočnoj strani. 6 neposrednoj blizini oltarskog prostora otkriveni su i natpisi, u kojima se pominje 5rinej, prvi istorijski posvedočen episkop 0irmiuma.  3a desnoj obali 0ave, u #ačvanskoj #itrovici, nalazio se starohrišanski objekat iz prve pol. >. veka, iznad kog su  podignute ( srednjevekovne crkve posveene 0v. 5rineju.

-okretni nalazi 9. mermerne i bronzane skulpture

+. predmeti od bronze (. predmeti od keramike >. predmeti od stakla :. sarko8azi, koji su veoma cenjeni, izrađivani su u lokalnim kamenorezačkim radionicama $ucije Domicije 4urelijan ⇒

⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒ ⇒

6 0irmijumu je rođen 1. septembra +9>.g. $ucije Domicije 4urelijan. Rodio se u porodici niskog roda, otac mu je bio zemljoradnik, a majka skromna sveštenica rimskog boga sunca 0ola. "arijeru je izabrao u vojsci, da bi mogao da napreduje u društvu. @ahvaljujui inteligenciji, hrabrosti i strogosti napredovao je do čina generala. io je poznat po tome što je delio sa svojim vojnicima logorski /ivot i borio se uvek u  prvim redovima. @bog svog niskog porekla imao je ambicije da se orodi sa nekom uglednom rimskom porodicom, te se o/enio 6lpiom 0everinom, čija je 8amilija vodila poreklo od #arka 6lpia Trajana, rimskog imperatora sa početka +.v.ne.  3ekolikio puta je pobedio Germane na #ajni, pa je dobio od imperatora Galijena tu titulu +:?.g. "ao general konjice istakao se u istrebljenju Gota +?1. i +7).g. koji su bili prodrli u balkanske provincije. Tom  prilikom ubijeno je preko ()) ))) varvara. "ada se u aprilu +7).g. "laudie 55 razboleo od kuge i umro, vojska je proglasila 4urelijana za cara, iako su legije u 4kvileji izvikale "vintila, "laudijevog brata za imperatora. 3o 4urelijanov ugled toliko ga je uplašio da on nije ni  pokušao da preduzme išta protiv njega, te su ga vojnici likvidirali i prihvatili 4urelijana za imperatora. 5zvršio je re8ormu kovanja i uveo novi novac +7>.g.ne. 6bijen je na nagovor oslobođenika #nesteja, koji je bio upleten u proneveru novca, pa kada je posumnjao da imperator zna, sačinio je spisak uglednih ljudi i vojnika, za koje je tvrdio da su na carevom spisku za likvidaciju. -ošto su mu ovi poverovali sklopili su zaveru i ubili 4urelijana +7:.g. u ?9. godini /ivota.

Cpiskop 5rinej ⇒ 0irmijum je poznat i kao mesto pogubljenja prvog zabele/enog episkopa i sveca 5rineja. 6 Dioklecijanovo vreme, on  je osuđen na kaznu odsecanja glave i bacanja tela u reku. 5zveden je na most koji je vodio u pravcu prema ušu reke osne &asuntius, acuntius' i pogubljen. 2vaj most je u nekim grčkim izvorima označen kao 4rtemidin most. ⇒ 2vo je značajno zbog toga što se u dokumentima saznaje za ime jednog od dva mosta, a to je -ons asentis. ⇒

Drugi je pomenut usput, kao detalj, da ga je $icinije oštetio be/ei pred "onstantinom (9?.g. Taj most se nadovezao na put prema eogradu, verovatno uz desnu obalu 0ave.

;ojska ⇒ -retpostavlja se da su u 0irmijumu bile stacionirane legije 5  Audiutrix, 55  Audiutrix, ili ;555  Augusta. 5pak, to se za sada ne mo/e dokazati, s obzirom da vojnog logora nema ni na širem području grada. ⇒ #alo je verovatno da je legija 55  Audiutrix boravila u 4kuminkumu &0lankamenu', ali neki odredi ove legije su od kraja 9.v. na dalje ipak u rimskom 0remu. 6 nadle/nosti im je verovatno bilo zaleđe limesa. ⇒
3:. RI((I2M ⇒

$ogor u kojem je stacionirana ala 5  Augusta It1raeorum .

⇒

-rema redosledu sa 2otitie dignitatum , u kasnoj antici tu su i Dalmatinski konjanici.

⇒

⇒

⇒

 3a lokalitetu Gradina u centru današnjeg sela 0urduk, konstatovani su rimski šut, sitno i krupno kamenje, zgura, staklo i sl. 6 rđanskoj ulici, na samom kolovozu između dve kue, pod tankim slojem zemlje nazirale su se :)*ih godina konture temelja jedne vee rimske građevine koja je pripadala kompleksu utvrđenja. 2no je na/alost uništeno  prilikom izgradnje druma elegiš*0urduk 91:7.g. $okalitet Joliev čot zapadno do gradine, na bregu koji je od njega odvojen usekom širine oko >) m, registrovan je rimski građevinski šut, kuni lep, staklo, 8ragmenti keramike, mo/da ostaci civilnog naselja.

-okretni nalazi 9. ljuske pločastog oklopa +. torzo ;enere od mermera (. više manjih statueta >. maske :. slični predmeti primenjene umetnosti

31. (A2R2N2M ⇒

0edište pojedinih detašmana ;55  Klaudie, panonske 8lote i kombinovanih odreda.

9. vek  ⇒  3ajstarije rimsko utvrđenje, ne velikih razmera nastalo je na mestu starijeg keltskog naselja na platou Gardoškog  brega. Tako se zaključuje na osnovu podataka sa kraja prošlog veka, gde se ka/e da se prilikom odrona brega srušio deo rimskog temeljnog zida, u čijoj je 8ugi od maltera bila uzidana medalja Germanika iz 9?.g.ne. +. i (. vek  ⇒ Tokom +. i (. veka, na ravnom delu dunavske obale koja zahvata pribli/no današnje jezgro starog @emuna, podignuto  je vee utvrđenje sa kulama i kapijama. ⇒ Razni ostaci građevina unutar utvrđenja, registrovani su na više mesta! * deo istočnog bedema debljine (m * temelji kru/ne kule ispod severoistočnog ugla zgrade zemunske opštine * kru/na kula ispod Aranjevačkog manastira * druga kru/na kula, mo/da u gradskom parku * rimska kula i deo bedema, otkriveni prilikom izgradnje carinarnice * jedna kula, nizvodno od veslačkog kluba Galeb 0vetilišta ⇒

-retpostavlja se da se u gradu nalazio hram $iberu*Dionisu.

⇒

Drugo svetilište je bilo na današnjem #asarikovom trgu, gde je nađen relje8 sa predstavom 4sklepija, Bigije i Tele8a.

 3ekropole ⇒  3ekropole su locirane!

* na prostoru du/ Gajeve ulice * na platou Gardoša * najkasnije groblje iz (*>. veka, širilo u podno/ju Gardoša

3-. (IPO/I RIMKI% 2(/RCENJA "astra &castra' ⇒ Rimski vojni logor bilo za stajau vojsku &castra stativa', bilo za vojsku u maršu &castra hiberna'. ⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

 3ajstariji logori bili su opkoljeni jednim jarkom ili sa više jarkova &8ossae', koji su imali karakterističan oblik pri dnu su/enih rovova &8ossa 8astigata'. @emlja koja je pri tom iskopana korišena je za nasipanje bedema, koji je na čeonoj strani bio poduprt palisadom + ili kamenom. -onekad je i unutrašnja strana bila poduprta drvenim zidom, tako da se šetnoj stazi zvanoj ager &agger', moglo prii samo rampom ili stepenicama. edemi, koji su imali krunište i kule, zatvarali su pravougaonu površinu koja je iznosila oko +) ha i bila ispresecana komunikacijama koje se seku pod pravim uglom. Dve glavne ulice &via praetoria i via principalis' spajale su četiri kapije. Glavne kapije su ulazna &porta praetoria' i izlazna &porta decumana', dok su se ostale dve nalazile levo &porta  principalis sinistra' i desno &porta principalis deLtra' od njih. -rednji deo logora, kod ulazne kapije, zvao se pretentura &praetentura', a zadnji deo, kod izlazne kapije, gde su čuvani zarobljenici i bile smeštene razne pomone jedinice zvao se retentura. -rostor između bedema i unutrašnjosti logolra, širine i do +) m, nazivan je intervalum &intervallum'. 6 središtu logora prvobitno se nalazio pretorijum &praetorium', šator komandanta legije. 6 doba %arstva privatne odaje komandanta odvojene su od slu/benih &principia', koje sadr/e i svetilište &sacellum', a ispod njih se nalazila i  podzemna odaja koja je slu/ila kao riznica. 5spred principije bila je izgrađena poprečna sala, bazilika s tribunalom, sa veim dvorištem opkoljenim portikom. $ogori za stajau vojsku imali su i bolnicu &valetudinarium', radionice &8abricae', /itnice &horrea', štale i odeljenje za lečenje konja &veterinarium' ako je bilo konjice. ;ojnici su najpre bili smešteni po šatorima, koji su vremenom zamenjeni drvenim barakama, a kasnije i prostorijama od kamena. arake su bile izdu/enog pravougaonog oblika, sa desetak odaja za vojnike, kao i nekoliko odaja za ni/e vojne činove. 3ajčeše su dve barake bile spojene zajedničkim hodnikom. Jest slučaj je bio da se manji logor stavi unutar veeg.

⇒

"vadriburgijum su bila utvrđenja sa četiri kule, iz doba "onstantina i Dioklecijana. #anjih su dimenzija &:)L:)m', zidovi su debeli oko +,: m i postoji samo jedan ulaz.

⇒

-ostojala su dva tipa kastruma! 9. 28anzivni tip kastruma  6tvrđenja u niziji gde nema vlage, bolesti, malarije. -ravougaonog su oblika, dim. 9))L9:) m. "ameni bedemi bili su širine oko 9 m. Tehnika zidanja je opus kvadratum. +. De8anzivni tip kastruma  Dioklecijanove i "onstantinove re8orme. $egije su bile manje, sa 9))) do ?:)) ljudi. 6 >. veku bedemi postaju širi, od + do +,: m. %ardo i decumanus se seku u sredini logora. 6lazi se zatvaraju i 8unkcionišu jedan do dva ulaza. "ule su sa spoljne strane i poveava se njihov broj.

+

-alisad &lat. palusQkolac'  2grada od kolja, koja se u odbrambene svrhe postavlja oko manjeg naselja ili vojnog, najčeše poljskog utvrđenja. 0astoji se od niza gusto  poređanog i međusobno povezanog masivnog kolja, vertikalno ili koso pobijeno u zemlju, koje je zašiljeno na gornjem kraju. -alisad je najčeše deo zemljanog utvrđenja, odnosno prati odbrambeni rov, i postavlja se na vrhu ili spoljnjoj strani bedema. Takva utvrđenja podi/u se u raznim sredinama, prete/no u ravnicama, pored reka, od mlađeg neolita do poznog srednjeg veka.

⇒

Teritoriji logora pripadalo je i manje civilno naselje, kanabe, i posebne građevine, kao što su am8iteatar, kupatila i razne zanatske radionice.

⇒

"rajem >. veka dolazi do provale Buna, bezvlaša i rušenja limesa.

⇒

6 ?. veku, za vreme
"astel &castellum' ⇒ #anji rimski vojni logor, uglavnom za pomone auksilijarne trupe &pomona vojska * auLilia'. ⇒

⇒

 3isu se mnogo razlikovali od rimskih legijskih logora. 3ajčeše su imali isti oblik, ali manju površinu &od 9,> do :,+ ha'. Jesto su se prilagođavali izgledu terena, pa su mogli imati i trougaonu osnovu. Raspored građevina u unutrašnjosti isti je kao kod legijskih logora. ;e tokom +.v. građevine kastela bile su sa unutrašnje strane prislonjene uz bedem, a kule su bile različitog oblika.

⇒

"asteli nisu uvek vezani za limes &granicu', ve mogu slu/iti i kao baza za snabdevanje vojske, ili kao zaštita radnika.

⇒

"asteli su međusobno povezani putevima.

⇒

"asteli manjih jedinica za kontrolu na predstra/i %arstva, tzv. numeri, još su manjih dimenzija &od ),? do ), ha' od kastela za pomonu vojsku. 2ve manje jedinice, sastavljene od mladih ljudi iz graničnih oblasti provincija, bile su granična patrola i policija. 3osile su svoje zavičajno ime i slu/ile se domorodačkim oru/jem. 3ajpoznatiji su  2umeri  Brittonum, koji su iz ritanije prebačeni u Gornju Germaniju.

"anabe &canabae' ⇒ %ivilna naselja koja su 8ormirana oko rimskih legijskih logora. ⇒

⇒

 3ajpre su imala seoski karakter i sastojala su se od trošnih zgrada &šatori, daščare', u kojima su /iveli trgovci, zanatlije i svi oni koji su sledili vojnike i starali se o zadovoljavanju njihovih potreba. 6 doba %arstva naseljavali su ih i veterani, peregrini i rimski građani, tako da vremenom prerastaju u gradska naselja, municipijume i kolonije.

2pus ⇒ Termin koji označava različite tehnike zidanja i ukrašavanja građevina u rimskoj arhitekturi! 9. opus cementicium  tehnika primenjivana počev od +.v.pne pri 8ormiranju jezgra zidova od sitno lomljenog kamena i maltera. +. opus incertum  gradnja zidova pomou manjih komada lomljenog kamena, i to bez određenog reda. (. opus kvadratum  gradnja zidova od kamena tesanog u obliku paralelopipeda. >. opus latericium ili testaceum  gradnja isključivo od opeke. :. opus miLtum  gradnja od naizmeničnih redova opeke i kamena. ?. opus musivum  tehnika oblaganja podnih ili zidnih površina kockicama od raznobojnog kamena ili staklene paste &tasera(' odnosno stakla, postavljenih na sloj maltera, pri čemu se oblikuju geometrijski i vegetabilni motivi ili 8iguralne predstave &mozaik'. -retpostavlja se da je nastala u >. milenijumu pne u #esopotamiji. #ozaicima su najpre ukrašavani podovi i zidovi, a tek kasnije i tavanice. Tehnički se mogu razlikovati dve vrste! mozaik sastavljen od kockica &opus tesselatum' i mozaik sastavljen od malih i nepravilnih komadia &opus vermiculatum'. -rvi je pogodniji za geometrijske motive, dok je drugi zbog vee preciznosti korišen za 8iguralne kompozicije. "rajem +.v.pne podni mozaik se pojavljuje i u 5taliji. 3ajpoznatiji je 4leksandrov mozaik u -ompejima, na kome je predstavljena bitka (

Tesera  6 rimskoj kulturi kockica od različitog materijala &kamen, staklo, olovo, kost, bronza, pečena zemlja' koja je slu/ila za igru, kao ulaznica za javne predstave,  bon za besplatno /ito &tesserae 8rumentariae', preporuka za gostoprimstvo &tesserae hospitalis', ili za izradu mozaika.

između 4leksandra ;elikog i persijskog kralja Darija. 6 vreme pozne Republike i ranog %arstva mozaici su bili uglavnom dvobojni, tj. crno*beli. 3ešto kasnije postaju polihromni. -očev od vremena Alavijevaca, mozaičari često  podra/avaju monumentalno slikarstvo. Geometrijski i vegetabilni motivi spojeni su u kompozicije koje pokrivaju velike podne površine, ili su raspodeljeni oko centralnog panela &emblema >'. #ozaici su bili omiljeni u svim  provincijama. 3ajpoznatiji su severnoa8rički, sicilijski i antiohijski, s kraja (. i prve polovine >. veka. 3a teritoriji
3. /OJNA POADA NA D2NA/2 ⇒

⇒

⇒

 3amesnik konzularnog ranga je po pravilu komandovao sa dve legije. #ezija je bila pod upravom namesnika konzularnog ranga, što znači da su u njoj bile sigurno stacionirane dve legije. Romanizatorska uloga pripadnika legija 5; Alavie i ;55 "laudie, i njihova uloga u nastajanju prvih gradskih naselja na limesu u Gornjoj #eziji je poznata na osnovu natpisa. 2ve legije, međutim, nisu prva posada #ezije.2ne su premeštene na Dunav više decenija posle rimskog osvajanja.

⇒

6 ranoj vojnoj istoriji gornjomezijskog limesa mo/e se izdvojiti nekoliko perioda, u kojima je došlo do promena u  broju i rasporeda legija!

I

O" Av#$stovo# vremena "o 33?36.#.  o" stvaranja prve vojne &oman"e $ Meziji "o osnivanja (ra&ije 36.#. 6spostavljanje prvih leg. logora na Dunavu, na mezijskoj granici, bilo je istovremeno sa organizacijom provincije #ezije. -re toga legije su se nalazile u Dardaniji. -re 9?.g.pne rim. vojna posada na teritoriji kasnije #ezije nije  postojala. -rvi pouzdan podatak o rimskoj vojsci u #eziji pod komandom carskog legata odnosi se na ?.g.ne. ;reme premeštanja vojske iz #akedonije na teritoriju kasnije provincije #ezije, i prenošenje komande na posebnog legata nije sigurno. -remeštanje legija na sever mo/e biti posledica podele provincija između cara i senata, pri čemu  je makedonska posada pomerena na sever. Tako je stvorena vojna komanda severno od #akedonije, verovatno sa sedištem u 3aisusu. -remeštanje legija iz #akedonije na sever mo/da se desilo! * 0matra se da je ono predhodilo dalmatsko*panonskom ustanku, i mo/da usledilo posle 9.g.ne. * #o/da i ranije, posle ugušivanja tračkog ustanka, 9(.*99.g.pne. 2vome ide u prilog to da posle 99.g.pne nema nikakvih vesti o nemirima u ovom delu alkanskog poluostrva. -risustvo vojske je moglo sprečiti napade plemena sa severa preko Dunava. @atim su preduzete i mere za obezbeđenje granice na Dunavu. -osedanje dunavske obale manjim vojnim snagama moglo bi se datovati u vreme posle ugušenja dalmatsko*panonskog ustanka. -ovod za to mogao je biti upad 0armata  preko Dunava u #eziju, u vreme dok je %ecina sa mezijskom vojskom bio u -anoniji. -rva utvrđenja na Dunavu morala su le/ati na veim međusobnim rastojanjima. 3jihova posada je verovatno bila malobrojna i imala je pre zadatak da kontroliše pokrete varvara na levoj obali, nego da im se suprotstavlja pri  pokušaju prelaska preko Dunava. -odatak kod Tacita je prva pouzdana vest u izvorima, o legijama na mezijskom delu Dunava. 2dnosi se na raspored legija +(.g.ne. 5mena dve legije koje su bile na mezijskom delu Dunava, 5; 0cZthica i ; #acedonica, potvrđena su na natpisu iz ((.=(>.g.ne uklesanom na steni u Gospođinom viru. 2ne su ranije pripadale posadi #akedonije. -ri

⇒

⇒

⇒

⇒

⇒

>

Cmblem  6 grčkoj i rimskoj kulturi, relje8ni umetak u središtu srebrnih posuda, a u mozaičkoj umetnosti posebno urađeni paneli raznih oblika, najčeše sa 8iguralnim  predstavama, koji se postavljaju u središte mozaičkih tepiha.

stvaranju #ezijske vojne komande one su prvo bile premeštene u Dardaniju, a zatim na Dunav u vreme kada je #ezija organizovana kao rimska provincija, prve godine Tiberijeve vlade.

II O" 36?68.#.  o" osnivanja provin'ije (ra&ije "o ratova na isto&$ 7:?i; #o"ina 1. ve&a ⇒ 5; 0cZthica i ; #acedonica su potvrđene kao mezijske, na jednom natpisu s početka "laudijeve vlade. -romene u  broju i rasporedu mezijskih legija su usledile oko >:.g, a u vezi su sa! * stvaranjem provincije Trakije i mogunosti izbijanja nereda u toj novoj provincijiH istovremenom sa stvaranjem  provincije Trakije, #ezija je izdvojena iz provincijskog kompleksa 4haja*#akedonija*#ezija, i data na upravu  posebnom konzularnom namesniku * u ovo vreme Rimljani se mešaju u prilike u os8orskom carstvu, pa je postojala mogunost izbijanja rata ⇒ Tako je potreba zaštite donjeg Dunava dovela do pomeranja jednog dela mezijskog garnizona dalje niz Dunav. "ao  pojačanje mezijskoj posadi premeštena je, na zapadni deo mezijskog limesa, legija ;555 4ugusta iz -anonije. Tako su tada u #eziji postojale tri legije, i tu su ostale narednih nekoliko godina. ⇒ Do vraanja na dve legije moglo je doi >1.g, posle završetka rata u os8orskom carstvu. Tada je verovatno 5; 0cZthica bila premeštena na Rajnu, u Germaniju. ⇒ Do ponovnog poveanja broja legija u #eziji na tri, dolazi po premeštanju ;55 %laudie u #eziju iz Dalmacije. 3jen dolazak na Dunav različito se datuje &?+.*?7.g, :7.=:.g, >:.g.'. -remeštanje ;55 %laudie iz Dalmacije, ne mora se vezati za neki krupniji događaj na Dunavu. 2dlazak neke od legija sa Dunava posle :7.g, mogao je biti razlog njenog dolaska u #eziju. -otrebe odr/avanja stalne posade u Dlamaciji bile su sve manje. ⇒ Tako bi se posada #ezije između >:.*>1.g. sastojala od četiri legije! 5; 0cZthica, ; #acedonica, ;555 4ugusta, ;55 %laudia. 4li ovo je malo verovatno jer kasnije kod ozbiljnije situacije na Dunavu, #ezija nije imala više od tri legije. 2ko sredine 9.v.ne dunavska granica za Rimljane nije imala toliki značaj kao rajnska. ⇒ -oveanje mezijske posade na tri legije bilo je privremeno. #alo pre ?+.g, kao pojačanje rimskim snagama, koje su  pretrpele poraz u ans&i; ratova i ratova Domi'ijana na D$nav$ ⇒ @načajne promene u jačini posade #ezije su se dogodile za vreme i posle građanskih ratova ?1.g. 6 njemu su mezijske legije uzele učeše tako da je mezijska granica ostala bez zaštite. Da bi obezbedili granicu na Dunavu, vojni komandanti su sklopili ugovor sa varvaskim vođama i primili ih u rimsku vojsku. 4li ova mera je bila nedovoljna zaštita rimske provincije ju/no od Dunava. -ad mezijskih legijskih logora u ruke varvara i katastro8u na ovom delu rimske granice, sprečio je vojskovođa #ucian, koji je u to vreme prolazio preko #ezije sa legijom ;5 Aerrata, na putu od 0irije ka 5taliji. ⇒ -o završetku građanskog rata! * u #eziju je vraena samo ;55 %laudia * 555 Gallica premeštena je u 0iriju, a ;555 4ugusta u Germaniju, i na njihovo mesto bile su upuene ; 4laudae i 5 5talica, koje su se do tada nalazile u Germaniji * uskoro je sa 5stoka vraena ; #acedonica ⇒ 2vo poveanje mezijske posade bilo je trajno. Time počinje pomeranje vojnog te/išta sa Rajne na Dunav. ⇒ Aormalno mezijska posada je još ?+.g. brojala > legije, ako je tačno da je ; #acedonica i posle odlaska na 5stok  ostala pod komandom mezij. legata. 0tvarno, međutim, ona do vremena ;espazijana nije imala više od ( legije. I/ O" 86?117.#.  o" po*etla ratova sa Da*anima "o %a"rijanaF o" %a"rijana "o &raja anti&e raspore" le#ija ostao je isti ⇒ Jetiri spomenute legije, 5 5talica, 5; 0cZthica, ; 4laudae i ;55 %laudia, činile su posadu #ezije do početka rata sa Dačanima, :.g. -očetkom rata, prilikom neuspelog pohoda na Dačane, bila je uništena ; 4laudae, na čije mesto je ?.g. prebačena 5; Alavia iz Dalmacije. Tada je i podeljena komanda u #eziji, i stvorene su dve provincije, #oesia superior i #oesia in8erior.

⇒

⇒

⇒ ⇒

-retpostavlja se da je broj legija u #eziji ?.g. povean na pet legija, dolaskom 55 4diutriL. 4li na teritoriji, koja je ulazila u sastav #ezije, nije otkriven ni jedan spomenik pripadnika legije 55 4diutriL iz 9.v.ne. legije, ;55 %laudia i 5; Alavia pripale su posadi Gornje #ezije do kraja 4ntike, a 5 5talica i ; #acedonica Donjoj #eziji.

Za&lj$*a&+ ⇒ #anjih odeljenja vojske bilo je na Dunavu verovatno od vremena premeštanja legija iz #akedonije u #eziju. ⇒ 2d 9>.g. od osnivanja provincije #ezije, na Dunavu je bila posada od dve legije. ⇒ +(.g. ona pouzdano je potvrđena posada od dve legije. ⇒ 2d >:.g. posada #ezije je povremeno poveana na tri legije, u trenutcima spoljne i unutrašnje opasnosti, kao u vreme osnivanja provincije Trakije. ⇒ 6 vreme ;espazijana došlo je do trajnog poveanja mezijske posade, i od tada počinje pomeranje vojnog te/išta sa Rajne na Dunav. ⇒ 2d ?1.g. u #eziji se nalaze četiri legije. ⇒ 2d ?.g. posle podele #ezije, provincija Gornja #ezija je imala posadu od dve legije, stacionirane na Dunavu. 0talni logori legija ⇒ Do danas nije pouzdano utvrđeno gde su se nalazili stalni logori prvih mezijskih legija. ⇒ 6 prvo vreme stalni logori legija su se nalazili u zapadnom delu #ezije &;iminacijum ili mo/da 0ingidunum'. -osle >:.g. jedan logor pomeren je niz Dunav, a na teritoriji kasnije Gornje #ezije je ostala jedna legija u ;iminacijumu. ;iminacijum i 0ingidunum su ostali legijski logori do kraja 4ntike. ⇒ ⇒

⇒ ⇒ ⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

⇒

I/ 't;i'a i / Ma'e"oni'a su mogle imati logore prvo u 0ingidunumu i ;iminacijumu, ili Racijariji i Cskusu. / Ma'e"oni'a je potvrđena u Cskusu za vreme "laudija, ali se ona verovatno i ranije nalazila na ovom mestu, od vremena Tiberija ili od prvih godina nove ere. I/ ';ti'a, neizvesno je gde se nalazio njen logor. #o/da je bio u ;iminacijumu. /III A$#$sta imala je logor u 3ovama. /II 5la$"ia  kasnije zauzima ;iminacijum. 6 3oticiji se na gornjomezijskom limesu pominju ;55 %laudia i 5; Alavia. -ojedina odeljenja 5; Alavie i ;55 %laudie nalazila su se u kastelima du/ limesa, ili u unutrašnjosti provincije. 2peke obe legije nalaze se u zidovima mnogih utvrđenja na Dunavu.
⇒ ⇒

⇒

u upotrebi do Badrijanovog vremena, mada se javlja i kasnije. "asnije je ime legije skraivano sa 5555  l% )el . 0ama  pojava spomenika jedne legije ne mora značiti da se njen stalni logor nalazio na tom mestu. 0pomenici pripadnika 5; Alavie nala/eni su u mnogim mestima u -odunavlju. #eđutim, u prvo vreme ona nije mogla biti ni u ;iminacijumu,  jer je on suviše mali da bi primio dve legije. 0ingidunum  5; Alavia je mo/da u vreme Badrijana ili Trajana iz ;iminacijuma prebačena u 0ingidunum. 4kuminkum  5z ;iminacijuma je mo/da premeštena u -anoniju. 5zmeđu 1. i 1+.g. mogla je imati stalni logor u 4kuminkumu. Dokazi za to su &ali ništa od ovoga nije sigurno'! * 1.g Domicijan zabranjuje stacioniranje + legije u istom logoru, pa ona nije mogla ostati u ;im sa ;55 %laudiom * 6češe 5; Alavie u panonskom ratu 1.*1+.g. dokazuje da se ona tad nalazila pod komandom panonskog legata. 6češe u panonskom ratu ne dokazuje da se njen stalni logor nalazio u -anoniji. #ogla je zadr/ati svoj logor u #eziji i ostati pod komandom mezijskog legata, kao što je bilo i kasnije, prilikom njenog ratovanja na 5stoku. * 3atpisi 5; Alavie otkriveni u 4kuminkumu, potiču iz 9.v. 3ajstariju posadu tu su činile 55 4diutriL i K Gemina. * 3a nekim natpisima iz -anonije potvrđeni su veterani ove legije. #argum  -rvi logor ove legije mo/da je bio u #argumu. 6še #orave na kome je le/ao #argum, predstavljalo je do osvajanja Dakije strategijski osetljivu tačku, sa koje se mogao štititi i kontrolisati prolaz na jug. ;55 %laudia na levoj obali #lave i 5; Alavia na ušu #orave mogle su e8ikasno braniti moravski prolaz od prodora varvara sa leve obale Dunava. 3ađeno je nekoliko natpisa iz #arguma koji svedoče da je tu mo/da bio prvi logor 5; Alavie. RAPORED LEGIJA OD 9.#. DO 17.#. naziv le#ije   5; 0cZthica ; #acedonica ;555 4ugusta  ;55 %laudia   555 Galika 5; Alavia ; 4laudae

vreme "olas&a $ Mezij$ 1, 99. ili ?.g. pre nove ere >>.g. :7. ili ?7.g. ?.g. ?.g. ?1.g.

stalni lo#or ;iminacijumF 0ingidunumF ;iminacijumF 0ingidunumF ;iminacijumF ;iminacijum F #arguma do 9)).g, 0ingidunum ;iminacijum

vreme o"las&a =novi lo#or >:.g. 2escus &Rajna' ?+.g. 0irija ?1.g. Germanija    ?1.g.    ?.g. uništena

-utevi ⇒
⇒

5zgrađeni putevi! +. ((.=(>.g. na osnovu svedočanstava natpisa iz Gospođinog vira, legije 5; 0cZthica i ; #acedonica su izgradile put u Gornjoj klisuri. -očetak radova se datuje u ().g. 2d >9. do >>.g. vršene su popravke ovog puta. (. 6 početku Trajanove vlade, u toku pripreme za rat sa Dačanima, građen je put od ;iminacijuma ka $ederati kod koje je izvršeno prebacivanje trupa u Dakiju. >. 1=11.g. građen je put kod -rahova. :. Tri godine kasnije je izgrađen most preko Dunava, da olakša saobraaj između #ezije i novoosvojene Dakije. 5zgrađeni put du/ desne obale Dunava imao je veliki vojni i ekonomski značaj. 3jime su se kretale trupe iz jedne  polovine %arstva u drugu. -remda je to bio du/i put između 5talije i istočnih provincija, rimski carevi su ga često koristili pri odlasku na 5stok, stoga što su na njemu le/ali veliki vojni logori. Ckonomski značaj puta je porastao posle osvajanja Dakije.

-omoni odredi ⇒ @ajedno sa legijama u -odunavlje je došao određen broj ala i kohorti. -oveanje broja pomonih jedinica teklo je uporedo sa poveanjem broja legija. ⇒ @a vreme zadr/avanja na gornjomezijskom limesu pomoni odredi su korišeni kao radna snaga pri izgradnji utvrđenja i komunikacija. ⇒ 2peke sa njihovim /igom ili natpisi pripadnika pojedinih odreda, otkriveni su u mnogim kastelima na Dunavu. ⇒

2 prvim pomonim odredima u #eziji ne zna se skoro ništa. 3ajranija vojna diploma iz #ezije potiče iz 7:.g.ne. 3a njoj se nalaze imena 9) kohorti! 5 4ntiochensium &sa 5stoka', 5 0ugambrorum veterana &samo ona je pripadala posadi

⇒ ⇒

⇒

⇒ ⇒

⇒

#ezije pre Alavijevaca', 5 Raetorum &sa 5stoka', 5 $usitanorum &iz -anonije', 555, 5;, ;, ;55, ;555 Gallorum &sa Rajne' i 5 %isipadensium &sa 5stoka'. 2ko 7>.*7:.g. pominju se i kohorta ; Bispanorum i ala 5 %laudia nova.  3a vojnoj diplomi iz 7.g. javljaju se prvi put kao mezijske kohorte! 5 Thracum 0Zriaca, 5 %antabrorum, 5 %ilicum, 5 0ugambrorum tZronum, 55 $ucensium, #attiacorum &navedena bez broja'. 2deljenje konjice strelaca potvrđeno je u $ederati i Trikornijumu &kasna antika,  2otitia dignitatum '. -oveanje ala i kohorti na Dunavu bilo je u vreme Domicijanovih ratova, posle ?.g.  3ajvei broj pomonih odreda u #eziji posvedočen je na diplomama iz vremena Trajanovih ratova na Dunavu, 9)). i 9)(=9)7.g. -romene u strukturi i broju pomonih odreda na limesu, nastalih u vreme Dioklecijana i "onstantina se mogu pratiti na osnovu spisa  2otitia dignitatum .

Alota na gornjomezijskom limesu ⇒ Alota u #eziji postojala je verovatno od vremena osnivanja provincije. 2bezbeđuje mir na granici, transport i snabdevanje vojske. ⇒ -anonska i mezijska 8lota na Dunavu zvale su se classis la!ia 0oesica , što ne mora značiti da je osnovana tek u vreme Alavijevaca. 2vaj počasni naziv ona je mogla stei učestvujui u odbrani dunavske granice ?1.g. ⇒ 5zvorni podaci o rečnim pristaništima i 8loti u Gornjoj #eziji, veoma su retki! 9. -ostojanje pristaništa u ;iminacijumu indirektno je potvrđeno na jednom natpisu s kraja +.v. +. Rečna pristaništa u Gornjoj #eziji bila su #argum, Cgeta i Racijarija, prvi put su potvrđena u 3oticiji. (. Rečno pristanište moralo se nalaziti i u 0ingidunum, ali 8lota je u njemu potvrđena tek u ?.v. "od #enandra se 0ingidunum spominje kao rečno pristanište sa dugom tradicijom. Rimska vojska ⇒ Le#ija Hle#io , osnovna jedinica u rim. vojsci, sastavljena od 9) kohorti. 5mala je :()) aktivnih vojnika, ali su njome  bile obuhvaene i posebne slu/be * razni činovnici, stegonoše, medicinsko osoblje, i odred od 9+) konjanika. ⇒ 0amo je rimski građanin mogao biti uključen u legiju, dok su saveznici pripadali pomonim, auksilijarnim trupama. ⇒ @a vreme Republike, legijom je komandovao vojni tribun, a za vreme %arstva legat. ⇒ roj legija i broj vojnika u njima menjali su se. #arijevom re8ormom proširena je vojna obaveza na sve građane i stvorena je pro8esionalna vojska. 4vgust je utvrdio broj legija na +:, #. 4urelije poveao na (), a 0. 0ever na (:. ⇒ $egije su nosile imena po provincijama u kojima su slu/ile &Germanica', po poreklu &5talica', po bo/anstvima &#artia ;itriL', po carevima &%laudia', po određenim svojstvima &Gemina', po nadimcima &RapaL'. ⇒ ;ojna slu/ba trajala je +: godina, posle čega su otpušteni vojnici dobijali malo zemlje i određenu sumu novca, a nekada su osnovane i kolonije veterana, tj. islu/enih vojnika. ⇒ Termin legija takođe se odnosi na vojni sistem kojim je rimska imperija savladala i upravljala starim svetom.

Ko;orta H&o;ors , u rim. vojsci jedinica koja je brojala >) ljudi. 0vaka kohorta ima ? centurija od po ) vojnika. ⇒ 6 doba %arstva leg. se sastojala od 9) kohorti, od kojih je prva imala još ?)) ljudi &činovnici i zanatlije, ne bore se'. ⇒  3a čelu svake kohorte bio je o8icir, centurion. 2ni su u okviru jedne legije bili rankirani po komplikovanoj društvenoj klasi8ikaciji, sa varijacijama u autoritetu i sposobnostima od vrha ka dnu. %enturion prve kohorte bio je glavni o8icir  legije i zvao se  $rimus $ilus. ⇒ @a vreme 4vgusta su ustanovljene i gradske kohorte &c. urbanae' i kohorte pretorijanaca &c. praetoriae' koje su stacionirane u Rimu i okolini. -retorijanci su bili careva lična garda. ⇒ "ohorte su dobijale imena po vrsti naoru/anja &c. sagittariorum', nastanku &c. gemina', ljudstvu &c. classica, voluntariorum', starosti &c. veterana, nova', geogra8skim oznakama &c. #acedonica', imenu naroda &c. reucorum' ili muškim ličnim imenima &c. $epidiana', po imenu cara. ⇒ 2znakom c.i!um* (.omanorum*  saopštavano je da su pripadnici te kohorte u neko vreme i iz određenog razloga dobili rimsko građansko pravo. ⇒