Biblioteka LEKOVITE SILE
Genadij Petrovič Malahov UTICAJ OKOLINE NA ČOVEKOVO ZDRAVLJE
Genadij Petrovič Malahov
UTICAJ OKOLINE NA ČOVEKOVO ZDRAVLJE (BILJKE, MINERALI, TKANINE I DRUGE MATERIJE) — Prevod sa ruskog —
BEOGRAD 2003.
SADRŽAJ
PREDGOVOR UVOD
•7 • 9
Klasifikacija p r e m a u k u s i m a
• 11 • 11
KLASIFIKACIJA Klasifikacija p r e m a snazi dejstva
• 12
Klasifikacija p r e m a s r o d n o s t i (analogiji)
• 12
Klasifikacija p r e m a svojstvima
• 14
P R E K R U P E I BOBOVI
• 20
VOĆE I JAGODE
• 23
POVRĆE
• 38
ZAČINI I MIRODIJE
• 49
TRAVE
• 59
K u p a n j e u jutarnjoj rosi
• 83
San na j a s t u k u od trava
• 84
BIOENERGETSKOINFORMACIONA REZONANSA IZMEĐU CVEĆA I LJUDI
• 86
DRVEĆE I ŽBUNJE (GRMOVI)
• 87
D o p u n a svojstvima drveća
• 93
ORASI I SEMENA
• 98
POSLASTICE
104
U L J E (MASLO) I M A S T (SALO)
107
M L E K O I MLEČNI PROIZVODI
111
MESO
115
METALI I MINERALI
120
O p t a k a n j e (ugrađivanje) k a m e n j a M a g i č n a svojstva d r a g o c e n o g k a m e n j a
128 128
SVOJSTVA (OSOBINE) TKANINA
130
VODA
132
OSTALO
135
PREDGOVOR
PREVODIOCA
Dok sam prevodio knjigu Uticaj okoline na čovekovo zdravlje nosio sam se mišlju da neke delove teksta izbacim iz prevoda. Naime, reč je o nekim materijama, na primer golubjem ekskrementu, kišnim glistama itd., čija seprimena u lečenju danas smatra najvećom ludošću a kod većine ljudi izaziva i odvratnost. Međutim, kada sam bolje razmislio odlučio sam da i taj deo teksta ostane, ali ne kao preporuka za lečenje, već kao deo tradicionalnog metoda rada, koji u mnogim zemljama i danas nije zaboravljen i potisnut. Pored toga setio sam se i poslovice: Utopljenik se hvata za slamku. Draga moja dilema bila je - da li uopšte knjigu objav ljivati. Naime, knjiga je sadržajno i kompozicijski nesre đena, pojedina poglavlja i pojmovi su delimično objašnjeni, postoji veliki broj nedoumica itd., što mije oduzelo mnogo vremena da nekako priredim knjigu za štampanje. S obzi rom na to da se u originalu nigde ne pominju latinski nazivi biljaka uneo sam ih samoinicijativno na odgovarajuća mesta u tekstu. Tema koju razmatra ova knjiga prvi put se objavljuje u svetu, pa bez obzira na nedostatke ima mnogo zanimljivih podataka. Autor nije imao veliki broj informacija, ali je nesumnjivo želeo da sve šta je sakupio ostavi ljudima u nasleđe, što je i bio odlučujući motiv za štampanje ove knjige. Nadam se, uvaženi čitaoci, da ćete i vi imati svoje komentare kada pročitate knjigu.
UVOD
U daljem tekstu nailazićete na izraze kao što su odgo vara li ili ne odgovara jedna ili draga materija vatrenoj, suvoj, sluznoj ili hladnoj prirodi čoveka. Svaki čovečji organizam ima svoje osobenosti. Kod nekih ljudi on stvara više toplote nego stoje potrebno, kod drugih nedovoljno; kod nekih je u stanju da dobro zadržava vodu, kod drugih nije. Zato, da bismo kompenzovali tu „neuravnoteženost", na primer, povećanu toplotu organiz ma koja, leti za vreme velikih sparina, može da prouzrokuje oboljenja, ljudi su svesno počeli da u tom periodu primenjnjn materije koje podstiču hlađenje organizma. Rezultat tih profilaktičkih mera (ishrane, odeće, terapija) jeste da čovek s neuravnoteženom prirodom ne boluje i živi nor malno. To se odnosi i na suvoću, služnost i hladnoću. Prema tome, učenje o čovekovoj konstituciji imalo je u prošlosti veliku ulogu u načinu lečenja, doziranju lekova i terapijama. Lekari su prvo određivali individualnu čovekovu konstituciju, a zatim određivali lečenje pomoću tera pija, promene načina života, ishrane i tek potom medi kamenata. Upravo takvom pristupu održavanja čovekovog zdravlja uče nas indijska Ajun>eda, tibetski Cžud-ši, čuveni lekari - Avicena, Paraceljs, Amirdovlat Amasiaci i mnogi drugi. Ako poznaje osobenosti svog organizma, svaki čovek može individualno da odabere materije koje uravnotežuju i povećavaju njegove prirodne odbrambene mehanizme i da
koristi sve blagodeti zdravog života. Navedena i vekovima proverena, znanja o svojstvima organskih i neorganskih materija i njihovom utieaju na organizam čoveka pomoći će vam u tome.
KLASIFIKACIJA
Drevni mudraci su sve materije razvrstavali prema uku sima, snazi dejstva, srodnosti (analogiji) i svojstvima.
KLASIFIKACIJA PREMA UKUSIMA SLADAK UKUS je najjači po lekovitoj snazi jer očvršćava, povećava snagu tela, pomaže varenju sokova tela i raspolaže manjom toplotnom sposobnošću. KISEO UKUS ima opora, rashladna i isušujuća svoj stva, pobuđuje apetit, zasićuje, usitnjava hranu, pomaže probavu hrane, otvara zatvore, čini prohodnim i ispira creva. SLAN UKUS ima pročišćavajuća svojstva, izvlači stvr dnuto, zaglavljeno, začepljeno, odstranjuje plesan (buđ) i umereno zagreva. GORAK UKUS leci gubitak apetita, bolesti žuči, isteruje gliste, pomaže kod trovanja i kod žedi, ima izražena pročišćavajuća, odvajajuća i baktericidna svojstva, ume reno rashlađuje. LJUT UKUS poboljšava probavu hrane i podstiČe ape tit, suši salo i gnoj, širi krvne sudove, ima svojstva razređivanja, ispiranja i rastvaranja i veoma jako zagreva. OPOR UKUS ima isušujuća svojstva, suši gnoj, krv, žuč, zarašćuje rane, poboljšava boju kože i jako hladi. TRPAK UKUS sličan je oporom, zgušnjava sokove i hladi. BEZUKUSNO - vlazi, razmekšava i iscrpljuje.
KLASIFIKACIJA PREMA SNAZI DEJSTVA Iz prakse znamo da Čovek može pojesti neku materiju i da ne oseti nikakvo dejstvo, a kada pojede drugu može trenutno da umre. Zato su drevni lekari razlikovali četiri stepena snage dejstva. Ako je čovek uneo materiju u organizam i nije uočio nikakve tragove njenog uticaja u telu (tj. da ta materija ne zagreva, ne hladi, ne suši, ne vlazi itd.) ta materija se naziva uravnoteženom. Ako materija ima neko dejstvo tada se, uslovno, kaže da snaga njenog dejstva odgovara prvom stepenu. Ako materija zadejstvuje ili svojom toplotom ili hlad noćom, a ne ispolji štetan uticaj na organizam, kažu, da snaga njenog dejstva dostiže drugi stepen. Ako materija ispoljava otrovno dejstvo, do tog stepena da čak i ubija, pripada trećem stepenu. Ako materija prouzrokuje smrtni ishod, snagu te mate rije određuju četvrtim stepenom.
KLASIFIKACIJA PREMA SRODNOSTI (ANALOGIJI) Analogija delova biljaka sa organima čoveka. Koren - osnova života, analogno želucu. Stablo - odgovara kičmenoj moždini. Grane - odgovaraju nervima. Lišće - odgovara plućima. Cvetovi - lokalizacija viška snage (mesto na laženja organa za reprodukciju). Hlorofil — zelena krv. Sok - odgovara energiji koja cirkuliše kroz nerve i pretvara se u impulse mozga, seme i druga tkiva.
Raspodela pozitivne i negativne energije Vrh biljke je naelektrisan pozitivno (+), a korenje nega tivno (-). Deo biljke pri samoj zemlji ima uravnotežena svojstva - mesto spajanja pozitivnog punjenja (potencijala). Plod ima pozitivni potencijal, a krtole (gomolji) nega tivan. Na samom plodu strana prema peteljci ima negativan, a strana prema cvetu pozitivan potencijal. Delovi biljke i bolesti koje se lece. Korenje leci bolesti kostiju. Stablo - bolesti mesa. Grane - bolesti sudova i žila (tetiva). Kora - bolesti kože. Lišće - bolesti „šupljih organa" (želudac, žučni mehur, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i testis). Cvetovi — bolesti čulnih organa. Plodovi - bolesti „čvrstih organa" (srce, plu ća, jetra, slezina i bubrezi).
Biljke koje imaju „snagu Sunca" i „snagu Meseca". Biljke koje mnogo zagrevaju organizam i isteruju iz njega hladnoću dobile su naziv biljaka koje imaju „snagu Sunca". One imaju ljut, kiseo i slan ukus, ispoljavaju dej stvo vrućeg i ljutog. Korenje, stabla, grane, lišće, cvetovi i plodovi tih biljaka su mirišljavi - njihova aroma leci bolesti hladnoće. Takva svojstva imaju nar (mogranj), biber, aleva paprika i dugačka paprika (feferoni). Biljke koje jako hlade organizam i isteruju iz njega vrućinu dobile su naziv biljaka koja imaju „snagu Meseca".
One imaju gorak, sladak i opor ukus i ispoljavaju hladno i bezizražajno dejstvo. Svi delovi tih biljaka lece bolesti upa la. Takve osobine imaju beli santal i kamfor (Laurus Camphora). Magične biljke Naši preci uočili su da uzimanje, nošenje na sebi ili nalaženje nekih biljaka u blizini ispoljava posebno dejstvo na ljude. Evo nekih od tih uticaja. Posunac (Heliotropium) - trava iskrenosti. Kopriva (Urtica dioica) - hrabrosti. Rusomača (Capselta bursa pastoris) - plodnosti. Rusa (Chelidonium majus) - pobede. Zimzelen (Vinca minor) - vernosti. Dobričica (Glechoma hederacea) - vitalnosti. Mišinac (Cynoglossum officinale) - simpatije. Bunika (Hyoscyamus niger) - trava smrti. Ljiljan (Li li um) - manifestacije (ispoljavanja). Imela (Viscum album) - spasa. Različak (Centaurea cyanus) — dražesti (čara). Žalfija (Salvia officinalis) - života. Divlja verbena (Verbena officinalis) - ljubavi. Matičnjak (Melissa officinalis) — regeneriše snagu. Ruža (Rosa...) - posvećivanja (posvete). Vučja jabuka (Aristolochia clematitis) - fluida.
KLASIFIKACIJA PREMA SVOJSTVIMA Klasifikacija prema svojstvima određuje dejstvo mate rija na čovekovo telo. Razni izvori ukazuju na različit broj svojstava. Ja sam, na osnovu rada Amirdovlata Amasiacija Nepotrebno za neznalice, odabrao 50 svojstava:
1. Razredeno, nežno - materija koja je imuna na dejstvo prirodne toplote našeg tela, a njena snaga dospeva do svih delova čovečjeg tela. Takvo je vino i materije slične njemu. 2. Čvrsto, zgusnuto — materija koja je po svemu suprot na razređenoj. 3. Tekuće, vodnjikavo - materija čije se čestice svim putevima ustremljuju u organe tela. Takva je voda i materije njoj slične. 4. Razredujuće, omekšavajuće - materija koja omek šava drugu materiju, na primer, kamilica. Ova materija veže materiju koja je pod upalom, da bi se ona što lakše izbacila iz organizma. 5. Rastvorljivo — materija koja veže i rastvara sokove ili ih priprema za rastvaranje. 6. Otkidajuće — materija koja otkida čestice druge materije, na primer, rusa (Chelidonium majus) i ukuvani urin. 7. Otvarajuće - materija koja pomera drugu materiju s mesta zapušenja nekog od mikro prolaza u organizmu ili otvara pore na koži, slično semenu peršuna. 8. Iscrpljujuee — materija koja razmekšava čvrste or gane i slabi ih svojom toplotom i vlažnošću kao, na primer, vruća voda. 9. Proeišćavajuće, procedujuće — materija koja izbacuje lepljivu vlagu iz skrivenih pora, slično medu. 10. Umivajuće — materija koja smekšava, veže i ispira lepljivu vlagu, na primer, pivo. 11. Izvlačeće - materija koja pokreće drugu materiju i izbacuje je napolje. 12. Koje vare hranu - materije koje pomažu brzu pro bavu hrane u želucu. 13. Zavarujuće, koje pomažu sazreva nje - materije koje daju zrelost sokovima: ako su gusti - razblažuje ih, ako su tečni - zgušnjava ih. Sva vlaga prelazi u drugo stanje na
četiri načina: ili prelazi u stanje zrelosti, ili se probavlja, ili plesnivi i uništava se, ili se probavlja u stanju plesnivosti. 14. Vetrogonjsko - materija koja raznosi i razgoni vetrove (gasove). 15. Koja stvara klizavost - materija koja ima snagu razredivanja, prodire u telo i ispoljava klizavo dejstvo, što postepeno utiče na poboljšanje opšteg stanja organizma. 16. Koja izaziva crvenilo — materija koja zagreva or gane i pojačava dotok krvi, izvlači krv napolje i izaziva crvenilo kože, na primer, gorčica (senf). 17. Koja izaziva svrab - lek koji silom izvlači lepljivu vlagu iz organizma na površinu kože, izaziva stalni svrab i primorava čoveka da se češe. 18. Spaljujuće - materija koja svojom toplotom uni štava vlagu i spaljuje je. 19. Razjedajuće - materija koja toliko rastvara meso da smanjuje njegovu zapreminu. 20. Koja izazivaplesnivost- materija koja razara dušu i prirodnu vlagu u organizmu toliko da unutrašnji organi ne mogu da resorbuju tu razarajuću materiju, na primer, arsenik. 21. Vruća, koja izaziva opekotine na koži - materija koja prži i isušuje kožu, zatvara pore za vlaženje kože i prouzrokuje stvaranje suvih čireva (gnojnih rana), na pri mer, vitriol (galica). 22. Lepljiva - materija koja isušuje vlagu nagomilanu u crevima, slepljuje creva i prouzrokuje zatvor. 23. Zagladujuće - materija koja pri podmazivanju čini glatkom hrapavu kožu, odstranjuje hrapavost i daje koži sjaj: mokraća i masti. 24. Vlažeća, koja daje klizavost - materija koja smekšava kanale creva, čineći ih glatkim i klizavim, otvara ih i iz njih izbacuje svu nagomilanu vlagu ili nečistoću (otpatke), na primer, šljiva.
25. Oporo, učvršćujuće - lek koji skuplja i zgušnjava čestice drugih materija u organima, sužava i zatvara prolaze. 26. Sužavajuće - lek koji sužava crevne kanale tako da hrana otežano prolazi kroz njih. 27. Zatvarajuće, zapušavajuće - lek koji svojom kompaktnošću i suvoćom zatvara crevne kanale, na primer, čorba sa pirinčom, skuvana sa goveđim nožicama ili prešan hleb. 28. Očvršćavajuća, koja čini čvrstim - materija koja hladi i očvršćava drugu materiju i ne dozvoljava joj da se apsorbuje, rastvori i rasporedi po organima organizma. 29. Ojačajuća (okrepljujuća) - materija koja jača orga nizam, čini ga uravnoteženim i snažnim i ne dozvoljava da u njega prodre štetna vlaga, na primer, ružino ulje. 30. Smrtonosna - materija koja dovodi organizam do krajnosti i ubija čoveka. 31. Koja popunjava rane mesom — materija koja podstiče zarastanje, leci svezu ranu i stvara novo meso. 32. Koja pročišćava ranu — materija koja odstranjuje gnojnu krastu, dobro čisti i ispira ranu. 33. Koja pomaže rast mesa u rani - materija koja pretvara krv u meso, pomaže stvaranje ožiljka i učvršćuje ga. 34. Koja čisti, daje sjaj koži - materija koja čisti trule delove kože i čini je sjajnom. 35. Pročišćavajuća (purgativna) — materija koja ima prirodna svojstva da izvlači vlagu iz želuca, pročišćava želudac, spušta ostatke druge materije u creva, izbacuje napolje i izaziva proliv. 36. Koja primorava na povraćanje - materija koja iz vlači vlagu naviše i izbacuje je povraćanjem. Ko je na to navikao, njemu je lako. 37. Diuretička- materija koja zagreva bubrege, stvara obilnu mokraću i izbacuje je.
38. Koja čini krv obilnom - materija koja otvara krvne sudove za razređenu krv i čini je obilnom. 39. Koja izaziva znojenje - materija koja pročišćava grudi, pluća i grlo, izbacuje vlagu koja se u njima nago milala zahvaljujući svojoj gustoći i razređenosti. 40. Isušujuća - materija koja suši druge materije. 41. Koja izbacuje plod- materija koja zbog svoje snage i vlažnosti izbacuje plod iz utrobe, lišavajući ga hrane koja mu je davala snagu, rasipa je i ne dozvoljava plodu da se hrani, tako da plod umire i ispada iz utrobe. 42. Koja odstranjuje, drobi kamenje - materija koja razreduje gustu sluz, čisti bubrege, otvara mokraćne kanale, usitnjava kamen i izbacuje ga napolje. 43. Koja izaziva stvrdnjavanje i smanjuje mleko - ma terija koja smanjuje i prekida izdvajanje mleka zagrevanjem i isušivanjem ili hlađenjem i stvrdnjavanjem. 44. Koja podstiče mleko - materija koja stvara obilje mleka, na primer, masna semena. 45. Učvršćujuća, zgušnjavajuća - materija koja prou zrokuje stvaranje zgusnute vlage u organima čoveka, koja se ne može izbaciti već ostaje u organima i tu postaje čvrsta. 46. Koja zaustavlja krv - materija koja sužava krvne sudove, čini krv gustom, suši je i ne dozvoljava joj da se rastvori i isteče. 47. Koja izaziva zadržavanje mokraće - materija koja pojačava sposobnost zadržavanja mokraće, prekida njeno kapanje i prouzrokuje zadršku mokraće i zatvor. 48. Koja izaziva stvaranje semena - materija koja ras polaže viškom vlažnosti i rastvorljive toplote, pretvarajući je u seme. 49. Koja smanjuje i prekida stvaranje semena - ma terija koja isušuje seme, budući daje po prirodi suvo i vruće, slično sedefu (Ruta graveolens) ili indijskoj konoplji (Can-
nabis indica), ili ga rashađuje i smanjuje zbog svoje hladne prirode, kao semena bunike (Hyoscyamus niger). 50. Koja zarašćuje ranu - materija koja podstiče vlažne izlučevine rane i ne dozvoljava joj da se suši, održavajući je u vlažnom stanju.
PREKRUPE I BOBOVI
PŠENICA. Vruća u prvom stepenu i uravnotežena. Po maže probavu sokova. Ako se pojede previše pšenice zapatiće se gliste. Njeno štetno dejstvo otklanja obični kim (Carum carvi). Kažu, da nema ništa korisnije za čovekov organizam od pšenice. PŠENIČNA PRE KRUPA. Ako se isprži (ispeče) postaće vruća i suva. Ima razmekša vajuća svojstva. Ako se raskvasi poprima hladna svojstva i ako se pojede u takvom stanju rashladiće i ovlažiti organizam. HLEB. Dobar je hleb koji se peče od dobro nadošlog testa. Njegova priroda je vruća u prvom stepenu i urav notežena. Vruć hleb odstranjuje Čmičak iz očiju. Hleb od testa bez kvasca povećava po Inu moć. Bajat hleb ima očvr šćavajuća svojstva (dobar je protiv proliva). Takvo dejstvo ima i hleb od svežeg brašna. Ako se hleb sažvaće i stavi na otok (plik) tada ga razmekšava i otvara. Ko jede mnogo belog hleba i kolač (pecivo od belog pšeničnog brašna u obliku velike perece) patiće od zatvora i kamenja. Hleb, posebno beli, štetan je za jetru i slezinu. P R O S O . Njegova priroda je hladna u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima učvršćujuća i isušujuća svoj stva. Učvršćuje i spaja naprsnuto i slomljeno. Ako se užari i stavi spolja na bolestan zub ili plik, ima lekovit efekat, a ako se stavi na hladan otok splašnjava ga. Kada se pojede jača organizam, čini obilnom mokraću i izaziva polnu nemoć. Štetno je za trudne žene. Njegovo štetno dejstvo je u tome
što podstiče stvaranje zle krvi, i što se sporo vari, telo se od njega ne goji. J E C A M . Njegova priroda je hladna i vlažna u prvom stepenu. Ima rastvarajuća i proČišćavajuća svojstva. Ako se ječmenom vodom opere glava ona odstranjuje zaboravnost (rasejanost), vlazi glavu i ispravlja kosu. Ako se ječam isprži, pomeša sa solju i njime se mažu zubi, on ih izbeljuje i daje im sjaj. Ječmena voda razmekšava grudi i pomaže kod kašlja. Ona pomaže kod svih oblika groznica praćenih tem peraturom. Ako se ječam potopi u vodu i ostavi preko noći da odstoji i ujutro pojede, pomaže kod groznica i svih oblika upala, a isto tako utoljava žeđ. PIRINAČ (RIŽA). Postoje dve vrste pirinča: beli i crveni. Bolji je beli. Njegova prirodaje vruća i suvau pivom stepenu (prema nekim izvorima - hladna). Ima neznatno oporo dejstvo. Ako ga skuvamo sa maslom (uljem), veoma je koristan za želudac. Ako se jede mnogo pirinča telo se goji, a lice postaje sveže. Ako se sa brašnom od pirinča namaze telo, očistiće se koža. Čovek koji stalno jede pirinač živi dugo. Zamena za pirinač je oljušteni ječam. OVAS. Ima sladak ukus, laganje, smanjuje sluz i upale u organizmu. RAŽ. Ima sladak i opor ukus, zagreva, lagana je i suva. Povećava živalmost i toplotu tela, suzbija sluz. HELJDA. Ukus sladak i opor. Hladna, laka i suva, daje telu pokretljivost i toplotu, smanjuje sluz. M E K I N J E . Najbolje su mekinje koje se dobijaju iz dobrog brašna. Njihova priroda je vruća i suva u prvom stepenu. Imaju omekšavajuća i proČišćavajuća svojstva. Odvar od mekinja pomaže kod gnojne upale (čira) na mokraćnoj bešici. Ako se ekstrakt (odstojali odvar) skuva sa graškom i pojede pojačaće se polna moć čoveka. Ako čovek opere ruke ekstraktom od mekinja koža će mu postati meka.
GRAŠAK. Ima sladak ukus, hladan je i lagan, zau stavlja proliv. PASULJ. Može biti crven ili beo. Po izgledu je bolji crveni. Njegova priroda je uravnotežena i vruća u prvom stepenu. Daje koži lica sjaj, poboljšava ten i odstranjuje pege i ožiljke. Ako se sa brašnom od pasulja pripremi kajgana i da dojilji, ona će imati dosta mleka, a biće joj obilna mokraća i mcnstruacije. Cisti organizam od gnoja za vreme menstruacija i izgoni plod iz utrobe. SOČIVO (LEĆA). Postoje dve vrste sočiva: slatko i gorko. Bolja vrsta je ona koja se brže vari. Njegova priroda je uravnotežena, suva u drugom stepenu i ima svojstva otvaranja. Sočivo razmekšava grudi, leci prehladu i kašalj i odstranjuje suvoću grla. Splašnjava otoke mlečne žlezde, koji se stvaraju usled obilja mleka. Očvršćava želudac. Sočivo ima učvršćujuća svojstva, a njegov odvar - purgativna. Sočivo slabi polnu potenciju. Otvara dubinske (potkožne) gnojne rane. Pomaže kod naprslina, nastalih usled hladnoće. Međutim, sočivo izaziva slepilo u očima i po jačava gasove u crevima. Njegovo štetno dejstvo odstra njuje morač (Foeniculum vulgare) i majčina dušica {Thy mus vulgaris, T. Serpyllum). Zamena su mu bobovi. Ako se sočivo jede stalno tada stvara membranu (opnu) na očima. Sočivo se dugo probavlja i stvara gasove. Ako se previše unosi u organizam prouzrokuje gubu (lepru) i zatvor jetre. Opšta svojstva žitarica su: sveže ubrane i sirove „teške', a sazrele, isušene i stare - „lake". Sirova zrna, skuvana i ispržena, postaju „lakša", bolje se probavljaju i asimiluju.
VOĆE I JAGODE
KAJSIJA. Najbolja je krupna i žuta kajsija. Njena pri roda je hladna i vlažna u drugom stepenu. Kajsija rashlađuje želudac, utoljava žeđ i pročišćava. Najbolje je nakvasiti sušenu kajsiju i pojesti. Ona lako menja svoju prirodu. Smola iz drveta kajsije leci lišaj. Uzgred rečeno, tridesetdve hiljade stanovnika doline Hunza, čiji je prosečni životni vek 120 godina, prvenstvo daje kajsijama, leti - svežim, a zimi — sušenim, paralelno sa drugim prirodnim proizvodima. DUNJA. Od dunje se uglavnom koristi sladak i svež plod. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima opora svojstva. Miris mu je prijatan. Okrepljuje mozak. Ako se seme ploda dunje raskvasi pomaže kod ekcema i svraba očiju. Ako se seme pojede jača srce. Seme od ploda dunje korisno je kod kašlja jer razmekšava grudi, zatim prekida proliv i jača želudac. Osim toga, seme dunje stvara obilnu mokraću, prekida menstruaciju i jača jetru. Dunja je štetna za nerve. Njeno štetno dejstvo otklanja med, a zame na joj je kruška. KRUŠKA. Najbolja sorta je krupna i slatka kruška. Njena priroda je uravnotežena. Ima opora svojstva. Slatka kruška jača srce, a njeno seme pomaže kod bolesti pluća i jača želudac. Kruška jača ceo organizam, smanjuje lučenje žute žuči, utoljava žeđ i zaustavlja povraćanje. Njeno seme ubija sitne i krupne gliste. Štetna je za ljude koji pate od grčeva. Kruška je, od sveg voća, najkorisnija za jelo. Ako se osuši i jede suva korisna je za želudac. Tvrde kruške imaju
svojstva da hlade i suše. Slatke i sazrele kruške izazivaju proliv. Sok od kruške bolji je nego sok od jabuka. JABUKA. Može biti slatka, kiselo-slatka i kisela. Naj bolja sorta je slatka i aromatična jabuka. Ona jača i raz veseli uje s r c e - Kisela jabuka jača želudac i pomaže kod dizenterije, a prekida i povraćanje. Jabuka je štetna za nerve. Ako se jabuka jede u proleće stvara se obilje žute žuči i javlja se zaboravnost. Ukoliko čovek jede kisele jabuke brže mršavi i slabi. Jabuku koja nije sazrela ne treba jesti. Ona prouzrokuje pojavu plesni i groznicu. Svi nedozreli plodovi bilo koje voćke imaju to isto dejstvo. Od ploda koji dozreva u kući veoma je malo koristi. Od njega se stvara štetna vlaga. Ako ih čovek stalno jede može nervno oboleti. Zato u Rusiji postoji praznikjabučji spas - 19. avgust. Upravo od tog dana dozvoljeno je jesti jabuke. Ako udišete miris jabuke pojačaće vam se rad mozga. Jabuka brzo zasićuje čoveka. GROŽĐE. Najbolja vrsta je belo i slatko grožđe sa tankom kožicom. Njegova priroda je vruća i vlažna u prvom stepenu. Grožđe dosta goji. Slatko grožđe korisno je pri oboljenju grudi i pluća, ali ono izaziva vrenje u stomaku i stvara gasove. Grožđe otklanja zatvor i pojačava polnu potenciju. Kožica od grožđa je hladna i suva, a meso ploda vruće i vlažno, dok je seme hladno i suvo. Kažu, daje za jelo najbolje grožđe koje je odstojalo 2 dana. ŠLJIVA. Najbolja je krupna i slatka. Njena priroda je hladna u prvom stepenu i vlažna u drugom stepenu. Ima omekšavajuća svojstva. Ako se popije sok od šljiva ili se pojede cela šljiva, smanjuje se temperatura srca. Smola iz drveta šljive pomaže kod stezanja u grudima i odstranjuje suvi kašalj i suvoću u grlu. Pre upotrebe smolu treba ras tvoriti u vodi i popiti. Smola pomaže kod kamenca u mok raćnom kanalu. Makrobiotičari Japana konzerviraju šljive u rastvoru soli. Te šljive (umeboze) imaju izvrsne osobine za
čišćenje celog želudačno-crevnog trakta. Raspolažući svoj stvima šljive - pročišćavati (purgativno dejstvo) i smekšavati i svojstvima soli - čistiti, rastvarati, štititi od plesnivosti i truljenja, umeboze pomažu i u najtežim slučajevi ma oboljenja organizma. Navodimo primer iz prakse G. Osave, savremenog oca makrobiotike. Neki čovek bolovao je 17 godina. Lekari su pretpostavili da ima perforaciju od čira na crevima i operisali su ga, ali nisu ništa našli. Stanje bolesnika se naglo pogoršavalo. Tada mu je Osava dao 10 šljiva umebozio i upozorio ga da će, kroz nekoliko sati, doći do jakog i progresivnog čišćenja probavnog trakta. Posle izvesnog vremena pacijent je povratio nešto crno i iz njega je izašlo mnogo gasova. Zatim je došlo do jakog pročiš ćavanja (stolice) - izašla je crna, kao mastilo, gusta tečnost. Posle toga bolesnik je mirno zaspao. Ujutro je već bio na nogama. Ovo je primer kako se kombinacijom različitih materija mogu postići izvanredni efekti. BELA ŠLJIVA. Najbolja je sazrela i požutela šljiva. Ova šljiva je manje sočna od crne šljive i ima slabije pur gativno dejstvo. Osušena šljiva pročišćava želudac. Korisna je za ljude vatrene prirode a štetna za starce. Posle uzimanja bele šljive treba sažvakati tamjan (Juniperus turifera) da želudac očvrsne. Kada je bela šljiva kisela, njena priroda je hladna i suva. Zaustavlja povraćanje, leci svrab i ekcem. SUVO GROŽĐE. Najbolje je krupno i mesnato suvo grožđe. Njegova priroda je vruća i vlažna u prvom stepenu. Ima svojstva smekšavanja i probave. Korisno je kod obo ljenja creva i bubrega, kao i kod oboljenja mokraćne bešike. Štetno je za ljude vatrene prirode. Od suvog grožđa čovek se lakše goji, nego od svežeg grožđa ili smokve. Suvo grožđe dobro pročišćava i pomaže kod oboljenja žuči. SVEZA SMOKVA. Najbolja sorta je smokva bele boje čija se ljuska lako skida. Posle bele smokve po kvalitetu dolaze crvena i crna smokva. Priroda sveže smokve je vruća
u prvom stepenu i vlažna u drugom stepenu. Priroda nesazrele smokve je hladna. Sveza smokva ima pročišćavajuća svojstva. Ako se njenim sokom mažu bradavice, one nesta ju. Takođe pomaže i kod viti liga. Bela i sazrela smokva goji. Smokva se dobro probavlja u želucu. Smokva utoljava žeđ, prouzrokovanu viškom sluzi. Korisna je pri oboljenju bub rega i mokraćne bešike, a pročišćava i mokraćne kanale od peska. Ako se, pomešana s medom, stavi u oči deluje pre ventivno protiv katarakte. Sveza smokva stvara gasove i štetna je za želudac. OSUŠENA SMOKVA. Njena priroda je vruća u pr vom stepenu, a u odnosu na suvoću i vlažnost uravnotežena. Ima razređujuća, probavna i resorpciona svojstva. Ako se mnogo jede prouzrokuje stvaranje zle krvi u telu. Korisna je kod prehlade i bolova u krstima. Cisti mokraću, trbušne organe, grudi i pluća od štetnih smeša. Ako se jede u kombi naciji s nanom i majčinom dušicom (Thymus vulgaris) tada čisti mokraćnu bešiku i bubrege. TREŠNJA, VIŠNJA. Najbolja sorta je slatka i zrela. Priroda slatkog ploda približava se vrućoj. Deluje purgativno. Ako se smola drveta trešnje (višnje) unese u oči, čisti oči i daje im sjaj. Smola trešnje (višnje) ima smekšavajuća svojstva. Ona rastvara kamen. Najbolje je potopiti u vodu osušenu trešnju, ostaviti da odstoji izvesno vreme i tu vodu popiti. Štetno dejstvo trešnje (višnje) je što se pretvara u vlagu, koje i tako ima u izobilju u organizmu. Zamenaza nju je šljiva. Priroda slatke trešnje je vruća i vlažna. Brzo se probavlja u želucu i pretvara u sok, kojeg u organizmu ima u izobilju. Trešnja ukrućuje polni organ kod muškaraca. Opora sorta trešnje je u svemu suprotna slatkoj sorti. Kisela sorta trešnje utoljava žeđ i jača organizam. Pomaže ljudima kod kojih u želucu ima nagomilane sluzi, jer ima isušujuća svojstva. Sveza trešnja izaziva proliv, a osušena jača or ganizam. Ako se smola iz drveta trešnje (višnje) pomeša s
vinom i vodom i ta smeša popije, ona smiruje kašalj, po boljšava ten i jača oči. Ako se pomeša samo s vinom i ispije, rastvara kamen u mokraćnoj bešici. NAR (MOGRANJ). Postoje tri sorte nara: slatki, kiseli i kiselo-slatki. Najbolji je slatki nar. On ima okrepljujuće dejstvo, pomaže kod lupanja srca i smekšava grlo. Ako se iscedi sok iz nara i uzima sa salom (slaninom, mašću) jača želudac. Kiseli nar pomaže kod žutice, ali je štetan za nerve i grudi. Njegovo štetno dejstvo otklanja šećer. ZRNA NARA. Najbolja su zrna kiselog nara, krupna i jedra. Njihova priroda je hladna i suva, a imaju učvršćujuća svojstva. Ako se zrna kiselog nara dobro osuše i uzimaju, izvanredno jačaju organizam i zaustavljaju lučenje žute žuči, prekidaju podrigivanje (recidiv) i povraćanje. Ako na otvoru želuca postoji upalni proces ili upala, zrna nara ih otklanjaju i jačaju želudac. Najbolje sredstvo protiv upale je kiseli sok nara. Ako se sok skuva i pomeša s medom, pomaže kod malignih tumora i nagriza divlje meso. LIMUN. Najbolji je u obliku žutog i krupnog ploda. Slatki limun ima vruću i suvu prirodu. Prekida lučenje žute žuči i pomaže kod pijanstva. Kiseli limun odstranjuje pege. Ako se njegov sok unese u oči, daje im sjaj. Sok od limuna pomaže kod viška žute žuči i zaustavlja njeno izlučivanje. Njegova kora pomaže rast brade. Limun jača želudac i pomaže probavu hrane. Njegova kora zagreva želudac i jetru, odstranjuje gasove iz tela i pomaže pri oboljenju sluzne prirode. Miris limuna pomaže pri trovanju otrovima. Štetno dejstvo limuna otklanjaju šećer i med. URMA (DATULA). Najbolja je masna i slatka urma. Njena priroda je vruća u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima pročišćavajuća svojstva. Ako se isprži koštica urme i namaze glava, ona jača koren kose i sprečava njeno opadanje. Takođe pomaže i kod ćelavosti. Urma jača zube i pomaže rast trepavica, podstiče zarastanje gnojnih rana.
Ako se urme potope u mleko i to jede seme postaje obilno. Urnie su odlična hrana. Podstiču zgrašavanje krvi i ras tvaraju kamen. Štetne su za mokraćnu bešiku i bubrege. Njihova zamena je suvo grožđe. Ako se uzimaju urme natopljene u mleku i pomešane sa cimetom ili se doda samo malo cimeta seme će postati obilno i pojaČaće se polna strast. Taj lek je najbolje uzimati za vreme hladnih dana. Ako se skuvaju koštice urme i odvar ispije rastvoriće se kamen u mokraćnoj bešici i bubrezima a povećati lučenje mokraće. BRESKVA. Najbolja je breskva čije se koštice lako odvajaju od mesa ploda. Njena priroda je hladna i vlažna u drugom stepenu. Breskva snižava temperaturu, otvara ulaz želuca i utoljava žeđ. Sok od listova breskve ubija sve vrste glista i crva. Najbolje je breskvu osušiti, natopiti u vodi i takvu jesti. Ne treba jesti više od 10 plodova. Breskva prouzrokuje pojavu plesni u organizmu. Zamena joj je kajsija. Kažu, ako se njeno lišće isitni i previje na pupak isteruje gliste iz stomaka. Ako se njenim lišćem istrlja čovekovo telo ono otklanja mirise sa tela i čisti ga. Ako je jede čovek holerične prirode kod njega će se pojačati polna strast. BELI DUD (MURVA). Po svim karakteristikama beli dud je sličan vlažnoj smokvi. Pobuđuje gasove i nije dobar za ishranu. Štetan je za želudac. Podstiče stvaranje zle krvi, koja narušava organizam i ima štetno dejstvo. Njegova priroda je vruća u prvom stepenu i vlažna u drugom stepenu. Prema drugim izvorima, ona je hladna u prvom stepenu i brzo se probavlja, ali kasno napušta creva. Beli dud stvara obilnu mokraću. Najbolje ga je jesti pre obroka. Ako se odvarom od listova belog duda isperu zubi, smiriće se zu bobolja. Ako se skuva kora belog duda sa njegovim lišćem i tim odvarom isperu zubi ublažiće se bol.
CRNI DUD. Najbolji je krupan i zreo plod (jagoda) crnog duda. Ako se plod crnog duda osuši može se koristiti umesto rajskog (kožarskog) drveta (Rhus Cotinus, R. Coriaria). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Kažu, da crni dud u vlažnom stanju ima opora svojstva. Cmi dud pomaže kod otoka grla i bolova u ustima. Njegovo lišće leci anginu. Sok od crnog duda pomaže kod malignih tu mora i isušuje ih, a isto tako jača organizam i pomaže kod dizenterije. Ako se jede u većim količinama stvara sluz u organizmu. Kažu, da je štetan za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja nar. GREJPFRUT. Pretpostavlja se daje to hibrid pomorandže i šedoka (podvrsta limuna) i daje odgojen u Indiji. Njegov ukus je slatkoopor ili slatkogorak. Grejpfrut po boljšava rad creva, smanjuje krvni pritisak, normalizuje rad jetre i obnavlja snagu organizma. Sva gorčina gejpfruta nalazi se u pregradama između režnjeva, koju treba da odstrane lica sa suvom i hladnom konstitucijom. I, obrnuto, da ostave osobe kod kojih preovladava sluzna i vatrena konstitucija. POMORANDŽE, MANDARINE. Ukus sladak, svoj stvo tečno, vodenasto, jača organizam. Kora od mandarina i pomorandži ima lekovita svojstva. Ako se kora osuši, zatim potopi u vodu i ostavi da odstoji u vodi 3 dana, menjajući vodu više puta dnevno, nestaje gorčina kore. Posle toga koru pomešati sa šećerom (na 500 grama šećera jedna čaša vode) i kuvati na blagoj vatri 30 minuta. Dobijeno uše ćereno voće može se jesti tek posle nedelju dana sa odvarima od trava. Svi agrarni (citrasi), naročito mandarine, imaju protivgljivično dejstvo. Stalno utrljavanje soka od mandarina u kožu leci kožu obolelu od gljivičnih bolesti. ŠUMSKA JAGODA. Tibetski lekari je nazivaju ca ricom biljnog sveta. Sezona šumskih jagoda u našem pojasu (srednji pojas Rusije) traje 3 - 4 nedelje (ovo važi i za
prostor Balkana). Kada bi se šumske jagode uzimale 2 — 3 godine uzastopce, nestale bi bolesti kao što su kostobolja (giht), čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kamen u žuči i bubrezima, hipertonija, skleroza, zatvor i mnoga crevna oboljenja. Mnoge oblike zapuštenih ekcema narod leci stavljanjem obloga od lanene tkanine na koju se prethodno stavi izgnječena zrela šumska jagoda. Kažu, da se posle 3 4 dana obolela mesta na koži čiste od krasti i isušuju se vlažni delovi na koži. Najbolje je jesti šumsku jagodu u svežem stanju. Čuveni švedski botaničar Karl Liner pot puno se izlečio od najtežeg oblika kostobolje tako stoje u većim količinama jeo šumsku jagodu. BOROVNICA. Ima izvanredna opora svojstva, što je naročito dobro kod proliva i drugih oboljenja creva. Po boljšava oštrinu vida, proširuje vidno polje, smanjuje umor očiju i ubrzava regeneraciju mrežnjače. Piloti i kosmonauti trude se da je jedu što više. U sezoni, kada dospeva bo rovnica, treba je jesti što više i osušiti za zimu. Jednu supenu kašiku suve borovnice preliti uveče hladnom vodom - na 2 centimetra iznad nivoa borovnica, a ujutro pojesti nabubrele borovnice natašte. Posle 30 minuta može se doručkovati. Takav način upotrebe borovnice podstiče regeneraciju vida. 5 obzirom na to da ima oporo dejsto, pri poremećaju creva borovnica istovremeno leci i hronične zatvore, dovodeći u normalu peristaltiku creva. Kod proliva treba uzimati po 50 - 100 grama svežih borovnica dnevno ili ekstrakt od njih: 4 kafene kašičice suvih plodova ostaviti da odstoji u čaši vode 8 časova - to je dnevna doza. Topao ekstrakt - 2 kafene kašičice izgnječenih borovnica na čašu prokuvane vode dnevno. Borovnica dobro pomaže kod šećernog dijabetesa (Dijabetes melitus), naročito ako se godinu dana pije eks trakt. Borovnica smanjuje nivo šećera u krvi. Recept eks trakta od borovnice naveden je u prethodnom tekstu. Po moću borovnice mogu se uspešno lečiti ekcemi (slično
lečenju šumskom jagodom) na sledeći način: gusto ukuvane (ne kuvati dugo) sveže plodove borovnice u debelom sloju naneti na obolela mesta, prekriti gazom i zamotati. Takve obloge menjaju se jednom dnevno, a prilepljenu (okorelu) gazu odlepiti kvašenjem toplom čistom surutkom od kiselog mleka. Takvim istim ekstraktom (odvarom) i na isti način natapaju se ospe na koži, bubuljice, nekrotične gnojne rane i mesta sa opekotinama. Pri uzimanju veće količine svežih plodova borovnice postižu se dobri rezultati u lečenju kos tobolje (gihta) i reumatizma. Evo još prostijeg načina pri preme borovnice za zimu. Sveže, oprane i prosušene plo dove borovnice staviti u sterilisane tegle ili široke flaše od mleka i, dok su još vruće, preliti prokuvanom vodom do vrha tegle. Posle toga teglu brzo zatvoriti, staviti poklopce na flaše. Čuvati na prohladnom mestu. OGROZD. Odvar od ogrozda podstiče lučenje mokraće, stvara žuč, osvežava organizam, smanjuje bolove u crevima i pročišćava. Nedozreo ogrozd ima još jedno svojstvo — održava elastičnost kivnih sudova. Takav ogrozd je najbolje ostavljati da odstoji (potopljen) bez kuvanja, kao što se ostavljaju lekovite trave i plodovi. Priprema se na sledeći način: uzeti 1 - 2 supene kašike plodova ogrozda, preliti čašom vruće vode i kuvati na pari bez ključanja 10 minuta. Dobijeni ekstrakt zasladiti medom i piti tokom dana umesto obične vode. MALINA. Ima opora svojstva i svojstva snižavanja temperature. Normalizuje rad želudačno-crevnog trakta. " Odvari od maline se upotrebljavaju i kod pijanstva. U zim skom periodu malina se koristi na sledeći način: uzeti 1 - 2 kašičice suvih plodova maline, preliti čašom prokuvane (ključale) vode i kuvati dok ne proključa. Kod prehlade ekstrakt piti u toplom stanju. Posle uzimanja ekstrakta (čaja) leći u postelju i dobro se preznojiti.
KUPINA. Ima potpuno ista svojstva kao i malina. Zrele i prezrele jagode su lako purgativno sredstvo, a nezrele jačaju organizam. Naročito su dobre kod proliva. Lišće kupine ulazi u sastav smeše trava protiv dizenterije. Plodovi kupine i ekstrakt od njih imaju okrepljujuće i smirujuće dejstvo na organizam čoveka. CRNA RIB1ZLA. Ona je skladište vitamina. Vodeni ekstrakt od plodova crne ribizle ima diuretičko dejstvo, preznojava i deluje protiv proliva. Antiseptična svojstva crne ribizle su veoma jaka. Sok od crne ribizle, razblažen s vodom, koristi se za ispiranje usta kod angine, a sok pomešan s medom pomaže kod jakog kašlja. Ako se koristi kao vitaminsko sredstvo, jednu supenu kašiku plodova treba preliti čašom ključale vode i ostaviti da odstoji 1 — 2 sata, a zatim piti po pola čaše 2 - 3 puta dnevno. Da bi se postigao preznojavajući, diuretiČni i protivupalni efekat uzeti 20 plo dova crne ribizle, preliti čašom vode i kuvati na blagoj vatri i na pari 30 minuta (ne dovodeći proces do ključanja), ohla diti i uzimati po jednu supenu kašiku 3 puta dnevno. Naj bolje je pripremati crnu ribizlu u emajliranoj ili staklenoj posudi sa medom. Pri tome skoro da se ne gube njena lekovita svojstva. Ovo pravilo odnosi se i na drugo jagodičasto voće. CRVENA RIBIZLA. Ima temperaturno-snižavajuća i preznojavajuća svojstva. Civena ribizla je izvanredno polivitaminsko sredstvo, iako zaostaje u tom pogledu iza crne ribizle. Kisele sorte ribizle mogu se ostavljati da odstoje potopljene u vodi s medom, ali ih ne kuvati i ne prokuvavati. Zahvaljujući kiselom ukusu i pektinskira materijama crvena ribizla vezuje i izbacuje iz organizma crevne toksine - čisti creva. Njen sok izbacuje iz organizma kisele soli mokraće. MAHOVICA (Oxycoccus pahistris, O. microcarpus). Ukus mahovice je kiseo. Svojstva: diuretičko, snižava tem peraturu, utoljava žeđ i baktericidno. Mahovica stimuliše
rad gušterače (pankreasa) i čisti krv. U tu svrhu treba uzi mati dnevno, pre jela, 50 - 100 grama plodova mahovice. Može se koristiti i voćni sok od mahovice: čašu plodova mahovice izgnječiti u toploj vodi i to piti tokom dana. Mahovica je kontraindikativna kod gnojnih rana i čireva. Sok od mahovice dobro se kombinuje sa ekstraktom (čajem) od šipka. Mahovica se odlično čuva u frižideru i u datom momentu može se brzo i lako pripremiti napitak od ma hovice na sledeći način: čašu plodova mahovice izgnječiti, preliti litrom vode, prokuvati 3 - 5 minuta, skinuti sa vatre i dodati 2 supene kašike meda. Zatim ostaviti da odstoji 1 - 2 sata i procediti. BRUSNICA (Vaccinium vitis idaed). Po svojim svoj stvima brusnica je bliska mahovici. Njeni plodovi koriste se pri lečenju kostobolje (gihta) i artritisa. U tu svrhu treba dnevno uzimati, u sezoni, po jednu čašu svežih plodova brusnice. Brusnica ima baktericidno i protiskorbutno svoj stvo i pomaže kod smanjene kiseline u želucu. Voda u kojoj su odstajali plodovi brusnice ima purgativno dejstvo. Brus nica se može pripremati i u vlastitom soku na sledeći način: sipati u posudu sloj plodova debljine 10 centimetara i uda rati drvenim ručkom dok se ne pojavi sok, preko tog sloja sipati drugi sloj plodova debljine 10 centimetara (iz njega ne cediti sok) i preko njega treći sloj plodova debljine 10 centimetara, pripremljen u posebnoj posudi na isti način kao i prvi sloj. Dobijenu smešu dobro pritisnuti i ostaviti u frižider (zamrzivač). Brusnica se u zamrznutom stanju do bro održava do proleća. UDIKA, KARTOP (Viburnum opidus). Ukus gorak i posle zamrzavanja plod se u znatnom stepenu smekšava. Kartop ima opšteokrepljujuća svojstva i sadrži mnogo ko risnih materija za čovečji organizam. Pomaže kod neuroza, spazma krvnih sudova i hipertonije. Odvar od plodova kartopa zaslađen medom odlično pomaže kod upornog kašlja
usled prehlade i naročito kod promuklosti glasa. Praktično nema ni jedne bolesti kod koje odvar od kartopa ne pomaže. Odvar od kartopa priprema se na sledeći način: 2 supene kašike plodova kartopa izgnječiti u emajliranoj posudi, pre liti čašom ključale vode i zagrevati u poklopljenoj posudi 15 minuta na pari ili u vodi koja ključa. Ostaviti 45 minuta da odstoji i da se ohladi na sobnoj temperaturi. Posle toga procediti odvar i iz izgnječenih jagoda iscediti sok i pomešati ga sa odvarom. U smešu odvara i soka doliti ključalu vodu dok se ne dobije količina od 200 mililitara (2 decilitra) smeše odvar - sok - voda. Piti po 1/3 čaše 3 - 4 puta dnevno pre jela. Med dodati po ukusu. Može se odjednom pri premiti količina odvara za dva dana i čuvati u frižideru. Takođe se može pripremiti sok sa medom (1 kilogram plodova kartopa, 200 grama vode i med po ukusu) ili voćni sok (pola čaše soka od kartopa, litar vode i 100 grama meda). Svi navedeni napici mogu dopuniti naš dnevni obrok hrane. Zalihe kartopa mogu se stvoriti na sledeći način: „konzervirati" plodove kartopa s medom i čuvati u zamr zi vaču. Dovoljno je dnevno pojesti supenu kašiku plodova kartopa da bi se normalizovala razmena materija u organi zmu i zadovoljile potrebe organizma za askorbinskom kise linom. CRVENA OSKORUŠA (Sorbits Aucuparia). Ima opšteokrepljujuća svojstva i svojstva izbacivanja žuči iz or ganizma. Po sadržaju karotina nadmašuje šargarepu. Od lično se kombinuje sa šipkom: supenu kašiku plodova osko ruše i šipka preliti čašom ključale vode, ostaviti da odstoj i 4 sata i piti po pola čaše 2 - 3 puta dnevno pre jela. Dobro je osušiti i ostaviti za zimu veću količinu oskoruša na sledeći način: sušiti u otvorenoj remi na temperaturi 7 0 - 7 5 C ili na svežem vazduhu kada je toplo vreme. Sa oskorušom se može kuvati Čaj u kombinaciji s drugim travama, a isto tako oskoruša se može samleti u mlinu za kam i dobijeni prah
koristiti kao „pikantan" začin. Prašak od oskoruše može se upotrebljavati za dodatak svim jelima od povrća i kašama. OSKORUŠA SA C R N I M P L O D O M . Ima svojstva širenja krvnih sudova (50 - 100 mililitara soka uzimati 3 puta dnevno na pola časa pre jela tokom 1 0 - 3 0 dana). Sok i plodovi oskoruše čuvaju se na tamnom mestu pri tem peraturi 3 — 5 C. Uzimanje oskoruše sa crnim plodom kontraindikativno je kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i kod gastritisa s povišenom kiselinom. PASJI TRN (Hippophae rhamnoides). Ukus kiseo, a svojstva su da čisti, ispira i jača organizam. U kasnu jesen, kada je njegova sezona, veoma je korisno piti sok od nje govih plodova. Pošto je sok veoma koncentrovan, treba ga razblažiti ključalom vodom i dodati med po ukusu. Na primer, na 3 čaše soka dodati 50 grama meda, čašu ključale vode i pola čaše odvara od nane — sve prema ukusu. Nave denu smešu dobro promešati i odstaviti da odstoji 2 sata u frižideru. U omotaču ploda (usplodu), u plodovima i semenkama ploda sadrži se dosta ulja, koje se može izdvojiti i pripremiti na sledeći način. Uzeti kilogram plodova pasjeg trna i dobro oprati, s tim da poslednja voda pri pranju ključa. Posušiti plodove čistim peškirom ili kipom, izgnječiti ih u emajliranoj posudi dr venom kašikom (otprilike 4 ture po 1 kilogram) i kroz gazn iscediti sok. Od navedene količine (4 kg) plodova može da se dobije oko 600 grama soka. Ostaviti sok da odstoji 24 sata na tamnom mestu sa sobnom temperaturom. Posudu ne zatvarati čvrsto. Posle stajanja na sobnoj temperaturi na površini soka biće vidljiv svetliji sloj koji je isplivao na površinu. To je ulje iscedeno iz ploda pasjeg trna. Brižljivo skinuti taj sloj, sipati ga u tamne flašice i ostaviti u frižider. Kominu sa semenom i usplođem prvo prosušiti na vazduhu, dosušiti u otvorenoj rerni na blagoj vatri i dovesti do stanja da se smeša drobi pod prstima (boja tamnobraon). Smešu
potom samleti u mlinu za kafu. Dobijeni prah preliti sa 12 supenih kašika ulja (najbolje maslinovog). Od navedene količine plodova (4 kg) treba da se dobije oko 50 grama samlevenog praha i 12 supenih kašika maslinovog ulj a treba da prekrije tu količinu praha. Prema nekim receptima suvii masu (prah) od pasjeg trna i maslinovo ulje treba uzimati u količini 1:1,5 (1 deo praha i 1,5 deo ulja). Smešu praha i ulja ostaviti da odstoji 3 nedelje (21 dan) uz povremeno mešanje. Posle toga izliti tečnost iznad taloga čime se dobij a uljani ekstrakt, koji je veoma koncentrovan. Naknadno se može dodati još malo maslinovog ulja. Prema drugim receptima prašak od komine treba preliti uljem, tj. pomešati u odnosu 1:4(1 deo praška i 4 del a ulja— po težini) i ostaviti da prvo odstoji na toplom mestu (oko 50°C) 24 časa, a zatim smešu držati na sobnoj temperaturi oko dva meseca (60 dana). Primenjuje se i prostiji način dobijanja ulja od pasjeg trna: kominu, koja je ostala posle ceđenja soka, prosušiti na upijajućoj hartiji i ćelu količinu (od kilogram plodova) podeliti na 3 dela. Jedan deo staviti u čašu (ne presovati) i preliti uljem. To ostaviti da odstoji nedelju dana. Posle nedelju dana staviti drugi deo komine u čašu i preliti uljem izlivenim iz prve čaše. Ponovo ostaviti da odstoji nedelju dana i zatim treći deo staviti u čašu i preliti uljem iz druge čaše, pa ponovo ostaviti da odstoji nedelju dana. Na taj način može se dobiti ulje od pasjeg tma koje po kvalitetu potpuno zadovoljava. Pri drobljenju koštica (prvi način) ulje će imati veću koncentraciju. Ulje od pasjeg tma zarašćuje rane i ublažava bolove. Njegovo uzimanje oralno (pijenjem) veoma je korisno za bolesnike i iznurene (po 1 kafena kašičica 2 - 3 puta dnevno na 1 5 - 2 0 minuta pre jela). Ono sprečava razvoj arterioskleroze i smanjuje sadržaj holesterina u krvi.
Uputstva za bolje korišćenje voća i jagoda 1. Jesti samo voće i jagode koje rastu u rejonu pre bivališta. 2. Voće i jagode jesti samo u sezoni, u suprotnom stvori će se haos u organizmu. Ovo se ne odnosi na suvo voće i jagode koji su pripremljeni za zimu, već na prekookeanske grejpfrute, pomorandže i slično. Ono sazreva u južnim zemljama, gde je toplo, radi čega ima rashladno svojstvo. Kod nas je zimi hladno i ono još više hladi naš organizam. 3. Voće i jagode treba jesti pre jela ili ih uzimati kao poseban obrok hrane (najbolje ujutro). Ako se toga ne pri državate možete narušiti probavu hrane. 4. Slatko i kiselo voće i jagode treba uzimati odvojeno. Samo ako se pridržavamo ovih prostih pravila uzimanja voća i jagoda imaćemo maksimalnu korist od njih i osetićemo njihovu lekovitu silu.
POVRĆE
ŠARGAREPA (MRKVA). Najbolja je crvena i slatka šargarepa. Njena priroda je vruća u drugom stepenu i vlažna u prvom stepenu. Otklanja zatvor. Sok od lišća divlje šargarepe pomaže kod bolova u ušima, kod oboljenja grudi, pluća i želuca. Šargarepa stvara obilnu mokraću, zagreva bubrege, čisti matericu, podstiče polnu strast i pročišćava organizam. Šargarepa, takode, stvara obilno seme. Šarga repa se sporo vari. Rastvara lepljivu sluz, pomaže kod bo lova u krstima i pojačava polnu moć. U savremenoj pri rodnoj (zdravoj) ishrani sok od šargarepe zauzima glavno mesto i čini osnovu kojoj se dodaju svi drugi sokovi od povrća. KUPUS. Priroda mu je vruća u pivom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima razmekšavajuća i probavna svojstva. Profilaktički deluje protiv pijanstva i veoma je koristan pijanom čoveku. Ako se njegov sok zakapa u nos čisti glavu. Njegov sok prouzrokuje proliv, a sam plod ima očvršćujuća svojstva. Kupus prekida lučenje semena. Ako se lišće od kupusa skuva i nad njima se naparite, može se upotrebiti za splašnjavanje tumora na bubrezima. Ako žena za vreme polnog snošaja unese seme i lužinu od kupusa u vaginu (rodnicu) neće zatrudneti. Kupus kondenzuje vlagu kod ekcema, ospi i otoka (tumora). Koristan je kod bolova u kostima. Ne dozvoljava da sadržaj malignih tumora prodire u čovečje organe. Prouzrokuje slepilo. Njegovo štetno dej-
stvo otklanjaju masti. Ako se pojede njegovo seme isteruje i ubija gliste. Ako se seme istuca i privije na pege, pege nestaju. Kupus leci umor očiju. Za želudac je dobro jesti srž kupusa. Ako se kupus potopi u hladnu vodu i odstoji, štetan je za želudac i slabi organizam. Ako trudna žena unese njegove cvetove u rodnicu ubija i izbacuje plod iz utrobe. Uočeno je još jedno lekovito svojstvo kupusa i šar garepe - to povrće odlično leci gnojne rane (čireve) u želudačno-crevnom traktu. CVEKLA. Njena priroda je vruća i suva u prvom stepenu. Ima smekšavajuća, rastvarajuća i proČišćavajuća svojstva. Ako se njenim odvorom uradi klistir pomaže kod grčeva u krstima. Ako se skuva i pojede koren cvekle seme muškarca postaće obilno i pojačaće se polna potencija. Lišće cvekle pomaže kod opekotina, splašnjava otoke (pli kove) i otvara ih. Štetna je za čoveka sluzne prirode. Njeno štetno dejstvo odstranjuju masti. Ako se sok od korena cvekle stalno zakapava u nos, pomaže kod padavice i čisti mozak od lepljive sluzi koja se u njemu nagomilala. Cvekla sagoreva krv, nadima stomak i stvara loš himus (kaša od hrane stvorena pri probavi). KRASTAVAC. Najbolji je svež krastavac. Njegova priroda je hladna i vlažna u drugom stepenu. Izaziva vrto glavicu. Njegovo seme čisti kožu lica, daje joj sjaj, smekšava i odstranjuje pege. Krastavac leci kašalj koji nastaje usled upale (temperature) i izaziva pospanost. Smanjuje temperaturu tela. Izbacuje žutu žuč, stvara obilnu mokraću i pomaže kod gnojnih rana (čireva) u bubrezima i mokraćnoj bešici. Krastavac prouzrokuje hladni oblik groznice. Nje govo štetno dejstvo otklanja med. TIKVA (BUNDEVA). Postoje dve vrste: slatka i gor ka. Najbolja je sveza i slatka. Njena priroda je hladna i vlažna u trećem stepenu. Pomaže kod glavobolje, otoka mozga zapaljenjske prirode, meningitisa zapaljenjskog ob-
lika, zastarele glavobolje zapaljenjske prirode. Čini zube blistavim i belim. Njen sok sprečava lučenje žute žuči, pomaže kod žutice i upale jetre, utoljava žeđ i deluje purgativno. Gorka tikva razmekšava otvrdlu slezinu. Ljudima sa hladnom prirodom ne preporučuje se da jedu tikvu (bundevu). SPANAČ. Najbolji je spanač koji dospeva u sezoni kiša. Njegova priroda je hladna u drugom stepenu i vlažna u prvom stepenu. Ima razmekšavajuća i vlažeća svojstva, razmekšava grudi i pomaže kod kašlja. Njegovo seme po maže kod bolova u grudima, izaziva proliv i zaustavlja lučenje žute žuči. Spanač brzo napušta želudac i ne stvara gasove, kao druge vrste zeleni. Koristan je kod upalnih oboljenja, ali je štetan kod hladne prirode organizma. Nje govo štetno dejstvo otklanja cimet ROTKVICA. Priroda rotkvice je vruća i suva u dru gom stepenu i ima razređujuća svojstva. Njen sok čisti oči i daje im sjaj. Njeno seme podstiče sedenje kose, obilnost mleka kod žena i poboljšava glas. Ako se rotkvica jede pre jela ometa gutanje hrane i izaziva povraćanje. Ako se jede posle jela pomaže probavu hrane, prekida lučenje sluzi u želucu, otklanja zatvor u jetri i čini obilnim seme. Njen sok je koristan kod vodene bolesti, a pomešana s medom leci maligne tumore. Ulje od rotkvice pomaže kod bolova u kostima i leci lišaj. Štetno dejstvo rotkvice otklanja med. Ako se rotkvica, bez lišća, isecka i natašte popije 29,42 grama njenog soka rastvara krupno i sitno kamenje i iz bacuje ga iz mokraćne bešike. Sok od lišća rotkvice pomaže kod žutice i kamenca uopšte, stvara obilno seme i ukrućuje polni organ muškarca. SALATA (Lactuca sativa, L. serriola torner). Najbolja je salata žutog cveta koja raste u vrtu. Njena priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ona uspavljuje čoveka i otklanja nesanicu. Njen sok pomaže kod kašlja i zapa-
ljenjskog oblika glavobolje. Salata podstiče obilnost mleka kod žena. Salata je korisna za želudac i odstranjuje podri givanje (recidiv). Salata slabi vid. Njeno štetno dejstvo otklanja peršun. Njena zamena je cikorija. Salatu pre jela ne treba prati jer joj se menja priroda. Ljudi koji pate od noćnih polucija (nehotično prosipanje semena noću) treba da jedu seme salate i to se više neće ponoviti. ŠPARGLA. (Aparagus officinalis). Najbolja vrsta je povrtarska i mlada. Njena priroda je uravnotežena. Ima otvarajuća svojstva. Izaziva vrtoglavicu. Njeno seme stvara obilno mleko kod žena, otklanja zatvore, izbacuje mokraću i izaziva menstiuaciju.Špargla leci sluzne groznice, oslobađa mokraću pri zapušenju mokraćnih kanala, pojačava polnu potenciju i olakšava porođaj. Odstranjuje neprijatan miris pri znojenju. U dozi od 5,88 grama njeno seme hladi želu dac. CIKORIJA (VODOPIJA) (Cichorium intybus). Nje na priroda je hladna i vlažna u prvom stepenu (prema nekim autorima njena priroda je suva). Ima otvarajuća svojstva. Ako se naparite iznad čaja od cikorije splasnuće vam krvni podli vi u očima. Ako zakapate u oči mlečni sok divlje cikorije odstranićete očnu mrenu (beonu). Divlja cikorija je po ukusu gorka i u svemu je bolja od povrtarske. Ako se ispije njen sok jača srce. Cikorija utiče na stvaranje dobrog himusa i zato je bolja od salate. Leti je cikorija gorča. Od sunčeve vreline njena toplota se neznatno povećava i njena priroda postaje uravnotežena. Čovek se od cikorije ne goji. KISELJAK (ZELJE) (Rumex acetosa, R. patientia). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima okrepljujuća svojstva. Jača stomačne organe, poboljšava opšte stanje organizma i odstranjuje gađenje. Kiseljak sma njuje polnu potenciju. Ako se žvaće seme i lišće kiseljaka jačaju zubi i desni.
PERŠUN, CELER. Najbolja vrsta je povrtarska. Nje gova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima otvarajuća svojstva. Smiruje glavobolju. Stvara prijatan ukus u ustima. Odstranjuje miris luka, češnjaka (belog luka) i vina. Olakšava disanje. Pomaže kod otoka mlečne žlezde. Izba cuje gasove, mokraću i izaziva menstruacije. Rastvara ka men i pomaže kod oboljenja bubrega. Ubija sitne i krupne gliste u stomaku i izbacuje ih. Izbacuje placentu (posteljicu kod porodilja) i pojačava polnu potenciju. Ako trudna žena pojede mnogo peršuna tada će pobaciti plod. Ako se seme istuca, pomeša s kravljim maslom i to jede 3 dana pojačaće se polna potencija. KORA OD KORENA PERŠUNA. Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima razređujuća, rastvarajuća i otvarajuća svojstva. Otklanja zatvore i čini obilnom mokraću. SEME PERŠUNA. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ono otvara zapušene bubrege, olakšava mokrenje i menstruacije. Seme peršuna ima jače dejstvo od lišća peršuna jer otvara skrivene pore za disanje. Zamena peršuna je moraČ (Foeniculum vulgare). LUCERKA (Medica go sativa). Najbolja vrsta je mlada i zelena lucerka. Njena priroda je vruća i vlažna. Ima otva raj uće dejstvo. Lucerka stvara obilno mleko kod žena i pojačava polnu potenciju. Spada u sredstva koja mnogo goje telo. Štetna je za želudac. Njeno štetno dejstvo otklanja uspavljujući mak, koji se jede posle uzimanja lucerke, a zatim salata i marinirani krastavci. Seme lucerke stvara obilnu spermu i mleko. Deluje purgativno. PLAVI PATLIDŽAN (Solanum melongena). Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima isušujuća svojstva. Ako se skuva u vodi i dobijena kašica popije tada rastvara i izbacuje crnu žuč iz mokraćnih kanala. Patlidžan sam stvara crnu žuč. Njegovo štetno dejstvo otklanja maslo.
REPA. Najbolja je povrtarska i sveza repa. Njena pri roda je vruća i vlažna u drugom stepenu. Izaziva glavobolju. Ako se jede u većim količinama repa pogoršava vid. Njeno seme odstranjuje pege sa tela. Repa čini obilnim mleko kod žena i povećava količinu mokraće. Njen sok smanjuje Čvoriće kod kostobolje i stvara gasove u stomaku. PASTRNJAK (Pastinaca sativa). Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima opora i zagrevajuća svojstva. Ako se njegov koren skuva i pojede pomaže kod oboljenja čmara. Ako se pojede svež koren ispoljiće zagrevajuće dejstvo i stvaraće obilnu mokraću. PARADAJZ (Solanum lycopersicum). Ukus mu je kiseo. Sadrži mnogo organskih kiselina koje pomažu probavu hrane. Najbolji je zreo paradajz, a ne da sazreva u kući. Pomaže pri otklanjanju zatvora i drugih oboljenja želudačno-crevnog trakta. Paradajz je poželjno upotrebljavati u salatama s pavlakom ili biljnim uljem. Posle uzimanja para dajza ne preporučuje se hrana koja u sebi sadrži belančevine ili škrob pošto se kiseline, koje se sadrže u paradajzu, slabo kombinuju s tim produktima. Iz istog razloga ne prepo ručuje se piti sok od paradajza posle jela. Bolje gaje popiti pre jela. TIKVICE (Cucurbita melopepo). Korisne su kod malokrvnosti i imaju opšteokrepljujuća svojstva zbog velikog sadržaja karotina i vitamina C u njima. Pojačavaju peri staltiku creva i ne dozvoljavaju da se telo goji. LUBENICA (Citrullus vulgris). Najbolja je sočna, me snata i slatka lubenica. Njena priroda je hladna i vlažna. Izaziva bolesnu žeđ kod ljudi sluzne prirode i nagomilava sluz u jetri. Ima dobra diuretična svojstva i ispira bubrege. Štetna je za grudi. Štetno dejstvo lubenice otklanja med, kojim se preliva i jede lubenica. DINJA (Cucumis Melo), Najbolja je samarkandska i slatka dinja. Njena priroda je hladna i vlažna u drugom
stepenu. Dinja stvara obilnu mokraću i čistije. Ako se njena kora prisloni na čelo može se izlečiti prehlada. Dinja zau stavlja gnojna lučenja, zagreva bubrege i pročišćava ih, a takode čisti mokraćne kanale i izbacuje kamenje iz bubrega i mokraćnih kanala. Ako se iscedi ulje iz semena dinje njegova primena pomaže kod gnojnih upala mokraćnih ka nala. Kada se jede dinja liceje blistavo a lišaj nestaje. Ako se sredinom njenog ploda mažu mrlje od vitiliga one će ubrzo nestati. Dinja pomaže pri lečenju groznice, ali ako se suviše uzima ima suprotno dejstvo jer prouzrokuje obolje nja a njeni sokovi pretvaraju se u žutu žuč. U dane kada se dinjajede ne treba jesti jaja i mleko jer oni mogu naneti štetu organizmu. SEME DINJE. Njihova priroda je vruća i vlažna. Seme dinje čisti creva i pojačava polnu potenciju. Otvara zapušenja i čini obilnom mokraću. Cisti bubrege i mokraćne kanale, odstranjuje osećaj pečenja pri mokrenju. Cisti jetru, ali je štetna za slezinu. Štetno dejstvo otklanja med. Treba uzeti 5,88 — 14,7 grama njenog semena. Seme stvara obilno mleko kod žena i izvanredno ukručuje polni organ muška rca. KROMPIR (Solatium tuberosum). Spada u skrobno povrće. Podstiče nagomilavanje sluzi u organizmu. Najdragocenije materije u njemu nalaze se u ljusci ploda, koja se po običaju uvek odstranjuje. Da bismo iz krompira izvu kli maksimum koristi treba ga pripremati na pari ili peći s ljuskom i u takvom stanju jesti. Da biste se uverili kakve se važne mineralne materije uništavaju pri čišćenju krompira, možete uraditi jednostavan eksperiment: pri potapanju raz rezanog krompira u jod njegov unutrašnji deo postaće plav (ukazuje na prisustvo škroba), a površinski deo neće promeniti boju (prisustvo minerala i vitamina). U narodu je odavno poznat način lečenja oboljenja želudačno-crevnog trakta, nastalih usled povećane kiseline, sokom od krom-
pira. To se radi na sledeći način: uzeti krompir dobrog kvaliteta, dobro ga oprati, narendati zajedno s ljuskom i iscediti sok. Sok piti 3 puta dnevno po 1/4 čaše na pola sata pre jela. Postepeno dozu povećavati do 3/4 čaše. Sok mora biti sveže isceden i ne srne stajati više od 10 minuta jer vrlo brzo oksidiše. Upotrebom soka od krompira gastritis i kolitis lece se za 4 - 6 nedelja, a u težim slučajevima kod gnojnih oboljenja (čireva) lečenje traje 6 - 8 nedelja. Ta kode se preporučuje sprovoditi profilaktičke kure lečenja u proleće, kada se pojavi mladi krompir, i ujesen. Radi po boljšanja ukusa krompirov sok se može pomešati sa sokom od mahovice ili s medom, ali će efekat dejstva soka biti slabiji. Posle februara najbolje je potpuno prestati s upo trebom starog krompira. U njemu se smanjuje sadržaj škro ba, vitamina i počinje se stvarati, naročito ako je krompir proklijao, solanin koji u većim dozama može izazvati teška trovanja. Uputstva za bolju upotrebu povrća 1. Prvo jelo na vašoj tipezi treba da je sveza salata od povrća - prema sezoni. Leti više koristiti povrće koje hladi, na primer krastavce, a zimi povrće koje zagreva, na primer šargarepu. Povrće koje se uzima pre glavnog jela znatno olakšava probavni proces. 2. Ako imate nam eru da jedete hranu bogatu belančevinama salata treba da se sastoji, uglavnom, od lisnatog povrća neutralnog ili gorkog ukusa: kupusa, peršuna, salate, krastavaca, rotkvice itd. Ako imate namem da uzimate hra nu sa škrobom, tada jedite povrće slatkog ukusa koje sadrži malo škroba: šargarepu, cveklu ili povrće s malo neutralnog ukusa - kupus. 3. U ishrani treba više uzimati sveže iscedene sokove od povrća i voća. Prisetite se da su drevni mudraci o sokovima
biljaka govorili kao o energiji, koja cirkuliše u organizmu i pretvara se u druga tkiva, seme i impulse. Terapija sa sokom jedna je od najmoćnijih i najprijatnijih materija. Pri tome voćni sokovi, uglavnom, pomažu čišćenje organizma, a sokovi od povrća - ishrani organizma. U našem veku, veku sveopšte hemizacije, korisno je znati koji delovi biljaka sadrže najveću količinu nitrata. Nitrati - mineralni azot, kojim se đubre biljke. Dospevajući u čovečji organizam nitrati se pretvaraju u nitrite koji, otežavajući disanje ćelija, vidno štete našem zdravlju. Glavna količina nitrata, više od 70%, dospeva u naš orga nizam s krompirom, povrtarskim i baštenskim kulturama. Svaka domaćica može u znatnoj meri učiniti neškodljivim jela od povrća, koja servira na sto. Evo nekih preporuka, koje će joj u tome pomoći. Kada kupujete ranu zelen ne kupujte slomljeno i pocepano lišće salate, peršuna i spanača. Svezu zelen je naj bolje jesti kao celinu jer pri njenom seckanju stvara se veoma mnogo nitrata, dolazi do brze oksidacije i pret varanja nitrata u nitrite. U ljusci krompira ima za 1,1 - 1,3 puta više nitrata, nego u samom plodu. Akumulatori nitrata su srž, vršak (završni deo) i vrh stone cvekle. Pri pripremanju jela od cvekle treba odrezati gornji i donji deo korenovog ploda. U beloglavičastom kupusu najveća količina nitrata'^ u kočanju. Spoljašnji listovi ih sadrže dva puta manje nego unutrašnji. Zone visoke koncentracije nitrata u šargarepi su: vrh, završni deo i srž. Rotkvica je najbolja za upotrebu ako je normalnih razmera i okrugla jer u njoj ima znatno manje nitrata, nego u krupnoj i izduženoj rotkvici. U plodu rotkvice ima manje nitrata, nego u ljusci ploda.
Sadržaj nitrata u krastavcima i tikvicama smanjuje se od peteljke (drške ploda) prema vrhu ploda. U ljusci ploda ima ih više nego u plodu. Pri uzimanju moraju se odrezati krajnji delovi ploda. Ovo se odnosi i na druge plodove sa pašnjaka - livada. Prvobitna obrada produkata (čišćenje, pranje, sušenje) smanjuje sadržaj nitrata skoro za četvrtinu. Pri termičkoj obradi deo nitrata se razlaže, a drugi prelazi u odvar. Pri kuvanju krompira u vodi isparava se 20 - 40% nitrata, pri kuvanju na pari - 30 - 70%, pri prženju na tiganju - 15%, a u fritezi-40%. Natapanjem se postiže manji efekat, s izuzetkom krom pira. Ako se očišćeni krompir potopi na 24 sata u jednoprocentnom rastvoru soli i askorbinske kiseline, a potom isprži u fritezi, u krompiru će se zadržati samo 10 - 30% nitrata. Ali pri tome će u rastvor preći mnogi vitamini i mineralne soli. U krupnoj cvekli, koja je cela skuvana, količina mi neralnog azota smanjuje se za 30%, a u šargarepi — na polovinu. Utvrđeno je, da pri kuvanju povrća u prvih 15 minuta veći deo nitrata prelazi u odvar. Zato se preporučuje da se povrće prethodno obari pre stavljanja u šči (supu od ku pusa), boršč (čorba od raznog povrća) ili supu. To je posebno važno pri pripremanju jela za decu, bolesne i stare osobe. Pri pripremanju sveže isceđenih sokova u sok od šargarepe prelazi više od 40% nitrata, a u sok od cvekle skoro 80%). Doktor Yoker tvrdi da đubrivo ostaje u celulozi (vlaknastom tkivu) biljaka. U paradajz soku, koji je po dvrgnut termičkoj obradi, količina nitrata smanjuje se dva puta. Sto sok duže stoji time je štetniji, jer se sve više nitrata pretvara u nitrite. Vino ubrano iz starih vinograda skoro da ne sadrži ni trate. Ali u trci za natprosečnim prinosima danas se u
vinograd unosi toliko đubriva, da se u flaši vina može naći više od 30 miligrama nitrata. Pri soljenju i konzerviranju povrća dolazi do sledećeg. Ako su krastavci zasoljeni bez začina, nitrati postepeno prelaze u rasol i posle mesec dana u povrću ostaje oko 3 puta manje štetnih soli, nego u primarnom produktu, a posle pola godine - oko 5 - 6 puta manje. Ako se konzerviranje obavija prema propisima, tada će češnjak, mirodija, peršun i celer, koji sadrže veliku količinu mineralnog azota, povećati nje gov sadržaj i u konzerviranom produktu. Na primer, ako ga u svežem paradajzu ima 55,8 miligrama na kilogram pro dukta, u zasoljenom paradajzu biće ga 99,2 dok će u rasolu biti 157 miligrama. Pri kiseljenju kupusa dolazi do sledećeg: U početku povrće aktivno luči sok i osmog dana sadrži samo oko 3 5 % nitrata u odnosu na primarnu (početnu) količinu. Posle dva meseca stajanja naribani kupus ponovo počinje da ih apsorbuje. Ako je povrće zamrznuto najbolje ga je u zamrznutom stanju stavljati u supe i boršč, ili ga dinstati (obariti) pre stavljanja. Pri sporom odmrzavanju u povrću dolazi do aktivnog pretvaranja nitrata u nitrite. Sadržaj nitrata smanjuje se i pri zimskom (u trapu) čuvanju povrća. Utvrđeno je, da posle tri meseca čuvanja u krompira ostaje oko 85% nitrata, posle pola godine — oko 30%, a u šargarepi - 70%, odnosno 44% nitrata. I sa ostalim povrćem je isto. Ako se skladišti (zatrpava) povrće koje je prijavo, oštećeno ili obolelo od gljivičnih i drugih bolesti, rezultat će biti drukčiji. Zato se trudite da kupujete čisto, neoštećeno, povrće.
ZAČINI I MIRODIJE
BAŠTOVANSKI LUK. Postoje četiri vrste ovog luka. Najbolji je beli luk. Njegova priroda je vruća i suva u četvrtom stepenu. Ima otkidajuća i razređujuća svojstva. Ako se, pri pojavi katarakte, zakapava u oči sok od luka sprečava se razvoj katarakte, čiste se oči i poboljšava vid. Luk izaziva apetit, opušta organizam i pojačava polnu po tenciju. Takođe, odstranjuje žutilo kože, otvara krvne su dove, podstiče cirkulaciju krvi i tera je prema spoljašnjem delu tela. Luk leci lišaj, vitiligo i gubu (lepru) noktiju. Otklanja štetno dejstvo raznih vrsta vode i otrova. Najbolje je jesti ispržen ili kuvani luk. Ako se sok od luka pomeša sa solju i privije na bradavice, tada one nestaju. Ako se luk uzima za vreme putovanja preventivno deluje protiv štetnog uticaja usled promene vazduha i vode. Ako je čovek popio purgativni lek treba da pomiriše luk jer to jača želudac. Ako se luk zatrpa u vrelo (usijano) ognjište, dobro ispeče i vruć pojede izaziva menstruaciju, prekida lučenje sluzi i raz mekšava grudi. ČEŠNJAK (BELI LUK). Može biti baštovanski i divlji. Najbolji je onaj koji ima krupnu glavicu. Njegova priroda je vruća i suva u četvrtom stepenu. Odstranjuje tamne krugove oko očiju. Čini prijatnim polni snošaj Čoveku koji ne doživljava orgazam. Vraća glas. Pomaže kod kašlja sa izbacivanjem sluzi. Isteruje sitne i krupne gliste iz organizma. Čini obilnim menstruaciju i mokraću. Izbacuje
placentu iz materice. Leci bemoroide i pomaže kod bolova u krstima. Pojačava polira potenciju. Poboljšava boju lica i daje mu rumenilo. Koristan je i za slezinu. Međutim, luk prouzrokuje stvaranje gnojnih rana (čireva), slepilo i gla vobolju. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju sirce (ocat) i maslo (ulje). Zamena za divlji češnjak je baštovanski češ njak u duploj dozi. KARDAMON (Amomum Cardamomum). Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Najbolja je vrsta čiji je miris jači (oštriji). Njegova korisna svojstva i snaga analogni su svojstvima karanfilića. Kardamon pomaže kod prehlade želuca i jetre. Prekida povraćanje i otklanja neprijatan miris iz usta. Okrepljuje srce i veseli dušu. Zagreva želudac i jetru. Odstranjuje podrigivanje (recidiv), mučninu i povraćanje. Prekida kapanje mokraće. Zagreva i jača ohlađene organe. Najveća dozvoljena doza kardamona je 1,47 grama. Štetan je za jetru. KARANFILIĆ (Caryophyllus aromaticus). Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Najbolji je karanfilić koji ima jak miris, sa slatkim i pomalo gorkim ukusom. Karanfilić okrepljuje mozak, odstranjuje nepri jatne mirise iz usta i nosa i otklanja šum u ušima. Pomaže jačanje kose na glavi, izoštrava vid, odstranjuje očnu mrenu i žutu žuč. Jača i zagreva želudac, odstranjuje podrigivanje (recidiv) i povraćanje. Jača srce i jetru. Povećava polnu potenciju. Ako žena svakog meseca pere glavu odvarom od karanfilića neće zatrudneti. Najveća dozvoljena doza karan filića je 1,47 grama. Zamena mu je muskatni orah. Kao zamena može poslužiti i cimet. CIMET (Cinnamomum eeylanicum).Najbolji je crveni cimet sa tankim stručkom. Priroda cimeta je vruća i suva u prvom stepenu. Koristan je za želudac i otklanja slabost želuca. Cimet izbacuje sluz i vlažna lučenja iz organizma i prekida kapanje mokraće. Goji telo. Najveća dozvoljena
doza je 2,2 grama. Cimet otklanja zatvor bubrega i materice, stvara obilne menstruacije i mokraću. Cisti bubrege i mokraćnu bešiku. Ubija gliste. Kažu, ako se istuca 1,47 grama cimeta i pomeša s medom i tom smešom maže zub, koji se klima i boli, smiruje bol i učvršćuje zub. Štetan je za slezinu i može prouzrokovati stvaranje gnojnih rana (čireva). Njegovo štetno dejstvo otklanja seme peršuna. ĐUMBIR (Amomum Zingiber ili Zingiber officinale). Postoje dve vrste đumbira: kineski i indijski. U Saratovu (grad u Rusiji) đumbirom zovu žuti šafran (Crocus sativus). Priroda đumbira je vruća u trećem stepenu i suva u drugom stepenu. Ima diuretička svojstva. Pomaže kod paralize i krivljenja lica, kao i pri leČenju bolesti prouzrokovanih od sluzi i hladnoće. Izoštrava um i odstranjuje zaplitanje jezika. Ako se đumbir unese u oči odstranjuje slepilo i isteruje gustu vlagu iz grla. Đumbir izbacuje gasove i pomaže probavu hrane. Zagreva želudac i jetru, rastvara štetnu vlagu koja se nagomilala u želucu i čisti želudac. Ako žena unese u rodnicu (vaginu) đumbir pomešan s medom, pojačava polnu strast i čini prijatnim polni snošaj. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan je za ljude vatrene prirode. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju lepinjice od kamfora (Laurus Camphor a). Zamena za đumbir je paprika (biber). BIBER (Piper nigrum). Njegova priroda je vruća u drugom i suva u četvrtom stepenu. Ima diuretička svojstva. Smiruje nerve. Rastvara sluz i potpuno prekida njeno lučenje. Otklanja slepilo u očima, kao i suzenje očiju, ako se unese u oči. Koristan je kod kašlja, koji nastaje usled pre hlade. Prekida vlažna lučenja. Izaziva apetit i pomaže pro bavu hrane. Splašnjava otok slezine. Zagreva želudac i jetru. Izbacuje pljosnate gliste iz organizma. Ako se unese u vaginu (rodnicu) štiti ženu od trudnoće. Biber spada u protivotrove. Smeša bibera i sode bikarbona pomaže kod
vitiliga. Međutim, biber crpi toplotu iz organizma. Zamena mu je beli biber u duplo manjoj dozi. BELI BIBER. Po svojim osobinama nešto je slabiji od crnog bibera. Cisti organizam od sluzi i crne žuči. Najveća dozvoljena doza je 2,2 grama. Beli biber suši seme i prekida trudnoću, štetan je za bubrege. Njegovo štetno dejstvo ot klanja med. Zamena za beli biber je đumbir. NANA (METVICA) (Mentha piperita, M. Arvensis). Najbolja je nana s retkim listovima. Njena priroda je vruća i suva u pivom stepenu i ima smekšavajuća svojstva. Pomaže kod gnojnih rana (čireva) i zujanja u ušima. Otklanja pege s lica. Odstranjuje miris luka i češnjaka iz usta. Pomaže kod otežanog disanja i oboljenja grudi. Rastvara crnu žuč. Od stranjuje sluz i leci žuticu, kao i vodenu bolest. Izaziva menstruaciju i isteruje gliste iz stomaka, prekida podri givanje. Nana smiraje polnu strast i preznojava. Ako se njenim odvarom maže telo može se izlečiti ekcem i svrab. Takođe pomaže kod gube (lepre) nastale usled viška sluzi. Sok od nane je koristan kod koprivnjače, proširenja vena i slonove bolesti (elefantijazis). Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Nana je štetna za bubrege. Njeno štetno dejstvo otklanja sok od slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra). S1RĆE (OCAT). Najbolje je vinsko sirce. Njegova priroda je hladna i suva u dragom stepenu. Ima otkidajuća i smekšavajuća svojstva. Pomaže kod svih vrsta glavobolje propraćene temperaturom. Cisti glavu od peruti. Pomaže probavu hrane i jača želudac. Pojačava polnu strast. Prekida lučenje sluzi, pomaže kod vodene bolesti, utoljava žeđ i smanjuje lučenje semena. Kod ispadanja (oboljenja) čmara korisno je primeniti kupku sa sirćetom. Ako se sirce upo trebljava u većoj količini ono iscrpljuje organizam. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Kao zamena sirćetu može pos lužiti sok od nesazrelog grožđa.
LOVOR (Lauras nobilis). Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima rastvarajiića i diuretička svoj stva. Pomaže kod oboljenja nerava, paralize i iskrivljenja lica. Podstiče rast kose i pomaže kod gušenja. Rastvara kamenje i pomaže kod svih oboljenja mokraćne bešike. Otklanja zatvor jetre i splašnjava otvrdlu slezinu. Leci vo denu bolest. Ubija sitne i krupne gliste. Izaziva menstruaciju i splašnjava otoke (tumore). Leci vitiligo. Predstavlja protivotrov za sve vrste otrova. Pomaže kod bolova u kostima, krstima i oboljenja nerva zadnjice (ishijasa). Najveća do zvoljena doza (plodovi — crne koštice) je 1,47 grama. Štetan je za jetra. Kupke u odvara od lišća lovora pomažu kod oboljenja mokraćne bešike i materice. Ako se istuca i pojede kora od korena lovora u dozi od 1,62 grama - drobi ka menje, ubija plod i izbacuje ga iz utrobe. Ako se koštice lovora potope u vodu, ostave da odstoje i tom vodom isprska po kući isteruje sve insekte, posebno muve, iz kuće. ESTRAGON (Artemisia dracunculus). Najbolji je svež estragon. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima izvlačeća svojstva. Koristan je za zube. Po maže kod svih vrsta malignih tumora. Jača želudac. Ako se žvače odstranjuje neprijatan miris iz usta. Ako se za vreme epidemije kuge pije sok estragona, preventivno deluje pro tiv te bolesti. IZAZIVAČ PLJUVAČKE (koren divljeg estra gona) (Anacyclus pyrethrum). Najbolja vrsta je čvrst koren bele boje, mastan, po ukusu ljut i prži jezik. Njegova priroda je vraća i suva u dragom stepenu. Pomaže kod oboljenja nerava, opšte iznemoglosti, paralize, prehlade, tetanusa i svih oblika zapuštenih bolesti koje nisu propraćene tem peraturom. Izvlaći sluz iz glave, prekida stvaranje sluzi u želucu i izaziva proliv. Ako muškarac njegovim uljem maže polni organ, povećava se polna potencija i seme postaje obilno. Ako se koren divljeg estragona isitni, proseje i
pomeša s medom i tom smešom maže polni organ, polni snošaj će biti izuzetno prijatan. Ako se maže telo pro uzrokuje jako znojenje. Njegova doza za oralno unošenje u organizam je 0,36 grama. Štetan je za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja koren od slatkog drvceta (Glycyrrhiza gla bra) ili sok od slatkog drvceta. Divlji estragon pojačava polnu strast kod ljudi hladne prirode. Ako se njegov koren isitni, proseje i stavi u platnenu vrećicu u koju se stave testisi muškarca i tako drže 24 časa, pojačaće polnu potenciju kod ljudi hladne prirode. Isto tako pojačava polnu potenciju ako se isitni i pomeša s medom i ta kaša jede. MIRODIJA (Anethum graveolens). Najbolja je baštovanska mirodija sa žutim cvetovima. Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima probavna svojstva. Opušta organizam i uspavljuje. Pomaže kod glavobolje bez temper ature i kod bolova u ušima. Stvara obilno mleko kod žena dojilja. Pomaže kod oboljenja sluzne prirode. Izaziva po vraćanje i rastvara kamen. Korisna je kod bolova u krstima. Razmekšava tvrde otoke (tumore). Štetna je za oči. Zamena joj je kamilica (Chamomilla recutita). Ako se napari nad čajem od mirodije i stave obloge na spoljašnje hemoroide, ublažuje bolove i leČi. Ako se uzima smeša semena mirodije i kajgane od brašna kod žena se stvara obilno mleko. Ako se jede sa svakodnevnim obrokom hrane smanjuje gasove u stomaku. Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama. Zamena za mirodiju su cimet i karanfilić. STIPSA (ALAUN). Njena priroda je hladna u prvom i suva u drugom stepenu. Ima opora i isušujuća svojstva. Jača zube i smiraje bol. Razjeda divlje meso, sprečava vlažna lučenja iz materije i pojačava znojenje. KIM (Carum carvi). Njegova priroda je vruća i suva u dragom stepenu. Ima diuretička svojstva. Spada u grupu lekova korisnih kod lupanja srca i prehlade. Najbolje dejstvuje na želudac. Isteruje okrugle i pljosnate gliste iz
organizma. Prekomerna upotreba kima suši telo. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Zamene za kim su anis i seme morača (Foeniculum vulgare). Kažu, da je štetan za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja majčina dušica (Thy mus vulgaris). ANTS (Afiisum vulgare). Njegova priroda je vraća i suva u drugom stepenu. Ima otvarajuća svojstva i izaziva obilna lučenja. Kađenje (odimljavanje) korenom anisa po maže kod svih oblika prehlade. Njegove pare pomažu kod glavobolje bez temperature i otklanjaju neprijatan miris iz usta. Pročišćava grudi i pluća od štetne vlage i leci kašalj. Rastvara i izbacuje crnu žuč, kao i gasove iz organizma. Otklanja zatvor jetre, slezine i bubrega, kao i anuriju (za dršku u mokrenju). Pomaže normalne menstrualne periode i pojačava polnu strast. Pomaže kod svih groznica sluzne prirode. Otklanja štetno dejstvo otrovnih lekova i ispoljava preznojavajuće dejstvo. Razmekšava tumore. Najveća do zvoljena doza je 2,94 grama. Anis je štetan za mokraćnu bešiku. Njegovo štetno dejstvo otklanja sirup od slatkog divceta. Zamena mu je seme morača. Ako se zubi namazu sokom od anisa iz usta se oseća prijatan miris. Anis čisti usta i koren zuba. MORAC (Foeniculum vulgare). Postoje dve vrste: div lji i baštenski. Najbolji je zelen i mlad. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima probavna svojstva. Ako se njegov sok zakapa u oči poboljšava i izoštrava vid. Morač stvara obilno mleko kod žena. Odvar od njegovog korena izbacuje plod iz utrobe, čini obilnom mokraću i menstraacije, drobi kamenje, otklanja zatvore jetre i izbacuje gasove iz organizma. Ako se okadi (odimi) sa moračem pomaže kod hemoroida i podrigivanja (recidiva). MoraČ leci bo ginje. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Štetan je za bubrege. Njegovo štetno dejstvo otklanja peršun. Praotac ljudi Adam izrekao je sledeće: Ako čovek, počev od prvog
prolećnog dana kada se Sunce nalazi u sazveždu Ovna pa dok Sunce ne uđe u sazvežđe Raka, tj. do prvog letnjeg dana, svakog dana uzima po 4,4 grama semena morača u smeši sa istom količinom šećera, u toj godini neće znati za bolesti i biće zdrav. Kada nastupa zima zmije odlaze pod zemlju i nadimaju se, a njihove oči oslepe. U proleće te slepe zmije gmižu na površinu Zemlje i traže morač. Kada ga nađu one ga jedu i prislanjaju na oči i njihove oči se otvaraju. SLACICA (Sinapis, Polygonum Persicaria, Brassica nigra). Najbolja je sveza slačica. Njena priroda je vruća i suva u Četvrtom stepenu. Ima opora i razjedajuća svojstva. Pomaže kod paralize, zapleta jezika, zaboravnosti i drh tavice udova. Sprečava nagomilavanje sluzi u glavi, ot klanja zatvore, izaziva povraćanje i poboljšava boju lica. Ubija sitne i krupne gliste, čini obilnim menstruacije i poja čava polnu potenciju. Pomaže probavu hrane. Pomaže i kod zatvora materice. Ako se vruće obloge od slačice stave na slezinu one je smekšavaju. Ulje od slačice pomaže kod ishijasa, vitiliga, gube, lišaja i ekcema. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetna je za mozak. Njeno štetno dejstvo otklanja sirce (ocat). Zamena za slačicu je seme kresa (Lepidium sativum). Najbolje je crveno i masno seme. Ako se seme slačice stavi u sok od grožđa sprečava vrenje, sok se ne pretvara u vino nego zadržava sladak ukus. Ako se njome okadi kuća iz nje beže zveri. Lek od slačice koristan je za osobe koje pate od lišaja. U narodu lišaj lece na sledeći način: Isitniti slačicu i staviti na parče tkanine od vune ili lana i time, posle kupanja, više puta trljati deo tela na kome se nalazi lišaj sve dok ne prokrvari. Zatim taj deo tela posuti praškom od slačice da izađe što više žute vode. REN (Cochlearia armoratia). Ima izražena protivsluzna svojstva, čisti organizam od sluzi i otklanja zatvore. Pojačava rad želudačno-crevnog trakta, izaziva apetit, po-
maže kod smanjene kiseline u želucu, oboljenja žućnog mehura i atonije (mlitavosti) creva. Ren je odlično diuretičko sredstvo i primenjuje se kod vodene bolesti, kamena u mokraćnoj bešici, reumatizma, kostobolje (gihta) i obo ljenja organa za disanje s vlažnim kašljem. Odavno su poznati načini lečenja renom srčano-kapilarnih oboljenja kao što su: stenokardija, ishemija i drugo. Za lečenje tih bolesti treba izrendati svež koren rena (jedna kafena kašičica) i dodati med, s tim da ukupna količina rena i meda ne bude veća od jedne supene kašike. Tu smešu uzimati ujutro natašte (na gladan stomak) jedan sat pre doručka. Smešu uzimati najduže 30 dana. Pri neprijatnom osećaju smanjiti dozu rena, a zatim postepeno povećavati do jedne kafene kašičice. Lečenje se može ponoviti tek posle 2 meseca od završetka prve kure lečenja. Za vreme lečenja ne pušiti, ne upotrebljavati alkohol i ne prenaprezati se. Preporučuje se 5 — 6 mesečnih kura u toku 3 godine. Ren ima veoma jaka antiseptična svojstva. Čak i njegovo malo parče, stavljeno u različite rasole i marinade (turšije), sprečava stvaranje ple sni u njima, njihovo kvarenje i poboljšava ukus produkata. Radi ublažavanja ljutine ren treba pomešati s orasima, li munovim sokom, sveže narendanom cveklom ili njenim sokom. Navodimo odlično sredstvo za čišćenje organizma od sluzi - sos od rena, koji, ne oštećujući i ne nadražujući sluzokožu, izbacuje sluz iz organizma. Uzeti 150 grama kašice od rena i sok od 2 - 3 limuna. Tu smešu jesti 2 puta dnevno (po polovinu kafene kašičice natašte, pre jela). Sos se smatra svežim i pogodnim za upotrebu ako je odstajao u frižideru do nedelju dana. U početku uzimanja ren izaziva suzenje očiju i neprijatan osećaj u glavi, ali lečenje traje nekoliko dana. Ako ti osećaj i iščeznu, znači da se orga nizam oslobodio od sluzi. Posle toga popiti sveže isceđen sok od šargarepe i to pre jela. On pomaže da se iz organizma izbaci rastvorena sluz i jača sluzokožu u ćelom organizmu.
Uputstva za bolju upotrebu začina i mirodija Naši preci su eksperimentalnim putem otkrili biljke, koje svojim posebnim svojstvima pomažu čoveku neurav notežene prirode (konstitucije) da povrati uravnoteženost. Začini i mirodije mogu se svrstati u dve grupe: jedni podstiču toplotnu funkciju organizma (većina), a drugi, kao sirce i stipsa, podstiču hlađenje organizma, pri čemu oslo bađaju organizam od sluzi i izvršavaju niz funkcija sa ciljem normalizacije rada organizma. Uočeno je, da se sa starenjem gubi toplotna funkcija organizma i da su mirodije te koje zagrevaju organizam, stimulišu tu funkciju i predstavljaju vrlo efikasno sredstvo za njeno održavanje. Zbog tog svoj stva mirodije su se oduvek cenile, pogotovo u hladno go dišnje doba. Rashladna svojstva začina i mirodija veoma su dobra za lica vatrene prirode, naročito u toplo godišnje doba. Začini i mirodije svojim ukusnim svojstvima odlično stimulišu or ganizam i preporučljivo ih je dodavati u salate i kaše. Oni predstavljaju veoma efikasne „poluge" za izjednačavanje „neuravnoteženosti" konstitucije organizma.
TRAVE
DIVLJA VRBENA (Verbena officinalis). To je biljka koja spada u trave a njeno lišće podseća na lišće hrasta. Prema narodnom verovanju, ako se odvar vrbene isprska po kući među njenim stanarima će zavladati ljubav. NEVEN (Calendula officinalis). Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima splašnjavajuća svojstva i leČi zapuštenu bolest srca. Sok od nevena izaziva pobačaj, pa biljku ne treba čuvati blizu trudne žene. Ako se njegovim sokom namazu krsta pomaže kod zaostale menstraacije. Ako se sok ispije natašte pomaže kod trovanja svim vrstama otrovnih lekova. Količina od 14,7 grama sirupa od nevena može oštetiti želudac. Njegovo štetno dejstvo otklanja revenj (Rheum palmatum rhaponticum undulatum). Ako se njegovi cvetovi pospu po kući, iz nje beže muve. Ako se koren nevena isitni, zagreje na pari i privije na leđa, poja čava se polna strast. Ako se koren nevena isitni, iz njega iscedi sok i zakapa u nos, smiruje zubobolju i izbacuje obilnu sluz. Ako žena-nerotkinja ubaci u vaginu svecu od nevena, rodice dete. Neven je štetan za slezinu. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. IĐIROT (Acorus calamus). Iđirot je bele boje prošaran crnim tačkama. Po ukusu je gorak. Veoma je koristan kod kopri vnjače. ŽALFIJA (Salvia officinalis). Ako se skuvaju stabljike žalfije zajedno s lišćem i dobijeni odvar žena popije, imaće
obilne menstruacije. Žalfija, takode, izbacuje mrtvi plod iz utrobe. Ako se popije sok od žalfije ili njime namaze glava kosa se boji u crno, zarastaju gnojne rane (čirevi) i ujedno lece ospe. KAMILICA, BELA RADA (Hamomilla recutita). Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima splašnjavajuća svojstva. Ako se umiva sokom od kamilice ima uspavljujuće dejstvo. Koren kamilice pomaže ženi kod koje se zgrušalo mleko u grudima i leci hladne otoke (tumore). Odvar od korenja podstiče na mokrenje, izaziva menstru aciju, izbacuje krv koja je dospela i zadržala se u želucu, leci tumore materice i smanjuje ih. Ulje od kamilice preznojava i pomaže kod bolova u kostima, podstiče zarastanje malignih tumora i pomaže kod hemoroida. Ono zagreva sve hladne organe i udove i pomaže kod prehlade. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Kamilica je štetna za bubrege i mok raćnu bešiku. Zamena za kamilicu je seme od pelena (Arte misia absinthium). Kažu ako se iscedi sok sveže ubrane biljke i njime namazu testisi pojačava se polna potencija. Miris kamilice podstiče znojenje. Ako se uzima 8,8 grama cveta kamilice s medom izbacuje krv koja je dospela i zadržala se u želucu. Kamilica pomaže kod vodene bolesti, žutice, hemoroida i ujedno otvara čvorove hemoroida. Šte tna je za želudac. Njeno štetno dejstvo otklanja anis. OPLEMENJENA KAMILICA. Najbolja je biljka kod koje je srž žute boje, periferni listovi beli a miris oštar. Niče u proleće. Njena priroda je vruća i suva u prvom stepenu i ima rastvarajuća svojstva. Pomaže kod svih vrsta glavobolje bez temperature. Ako se njom namaze glava jača mozak i prekida suzenje iz očiju. Njene pare pomažu kod bolova u ušima, koji su nastali usled hladnoće. Ako se pije odvar od kamilice ili se u njemu kupa stvara obilnu mokraću i menstruacije i izgoni plod iz utrobe. Pomaže kod grčeva i otoka (tumora) creva, jetre, razmekšava tvrde otoke i
smiruje bol. Zamena za oplemenjenu kamilicu je mirodija. Štetna je za grlo. Njeno štetno dejstvo otklanja med. Za mena za oplemenjenu kamilicu, kao sredstva za jačanje mozga i otklanjanje glavobolje, jeste pelen. GLOG (Crataegus oxyacantha). Ako se njegovim korenom tri puta ovlaš dodirne trudna žena pobaciće plod. DIVLJI GLOG (Crataegus sanguinea). Najbolji je sazreli plod gloga. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima opora svojstva. Ako se skuva i nje govim odvarom isperu desni, oni će ojačati i prestaće da krvare. Glog jača organizam i zaustavlja kretanje svih ma terija kroz creva, prekida lučenje žute žuči. Koristan je kod upale jetre i želuca. Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama. Njegovo štetno dejstvo (kod grčeva) otklanja med. SMILJE (Ambrosia maritima). Ako se stavi u odeću neće je napadati moljci. KOPRIVA (Vrtića dioica). Najbolja je zelena kopriva kod koje se pojavilo seme. Njena priroda je vruća u drugom stepenu. Ima rastvarajuća svojstva, jača telo i otklanja za tvore. Njeno seme izbacuje iz nosne duplje štetnu i lepljivu vlagu i prekida ispljuvavanje krvi. Kopriva rastvara sluz, čisti tanko crevo, pomaže kod bolova u krstima, jača polni organ muškarca i povećava polnu potenciju. Najveća doz voljena doza je 1,47 grama. Štetna je za creva. Kopriva izdvaja lepljivu sluz koja se skuplja u želucu. Ako se uzima 2,94 grama semena koprive rastvara kamen u bubrezima, pri čemu se čiste bubrezi i krv. SLATKO DRVCE (Glycyrrhiza glabra). To je slatki žuti koren. Priroda slatkog drvceta je uravnotežena. Ima proČišćavajuća svojstva. Ako se njegov sok unese u oči leci gnojne rane u očima. Pomaže kod ćelavosti. Koristan je kod kašlja, čisti gnidi i pluća. Pomaže kod oboljenja jetre. Ras tvara žutu žuč i utoljuje žed. Odstranjuje peckanje za vreme
mokrenja i čisti bubrege. Nije poželjno da ga upotrebljavaju trudnice. Zamena za slatko drvce je smokva. LAVANDA (Lavandula, L. Špica). Najbolja sorta je zelena lavanda s malo gorkim ukusom. Njena priroda je vruća u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima smek šavajuća i otkidajuća svojstva, jača nerve i čisti mozak. Sirup od lavande pomaže kod melanholije, jača čulne or gane, sprečava starenje, otklanja zaboravnost i uznemire nost i podstiče um. Lavanda rastvara crnu žuč i sluz, ot klanja zatvore, ubija i izbacuje sitne i krupne gliste. Pomaže kod oboljenja svih organa u stomaku. Korisna je kod svih vrsta bolova u kostima i trovanja svim otrovnim mate rijama. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Odlično deluje ako se jede kod oboljenja jetre i slezine. Kađenje nad lavandom otklanja neprijatne mirise, zagreva matericu, od stranjuje iz nje vlagu i čistije. Ako je žena unese u matericu lakše će zatrudneti. Ako se lavanda sitno isecka (istuca) i uzima svakog dana po 5,88 grama tokom 10 dana, pomaže kod vrtoglavice. Ako njeni cvetovi odstoje u medu ili šećeru i uzimaju se u proleće, slično slatkom od ljubičice, tada razveseljava dušu i leci sve bolesti koje nastaju od crne žuči. Zamena za lavandu je ladolež (Convolvulus arvensis, C. Sepium). GLADIOLA. Ova biljka liči na rascepljenu glavicu luka. Ima okrugle plodove, kao i dva korena koji se nalaze jedan iznad drugog i liče na male glavice luka: donji smežuran i gornji -jedar. Ako se gornja lukovica pojede s vinom pojačava se polna potencija. Ako se pojede donja lukovicasmanjuje se polna potencija. Ako gornju lukovicu pojede dete pomaže kod preponske kile. Ako se svakodnevno uzi ma po 2,94 grama koren ja gladiole pomaže kod hemoroida. Od gladiole se goji, a ten lica postaje predivan. Ako se namaze gladiolom čvorić hemoroida osetiće se veliko olak šanje.
PELEN (Artemisia absinthium). Ukus mu je veoma gorak. Najbolja vrsta je svež pelen sa žutim cvetovima. Njegova priroda je vruća u drugom i suva u prvom stepenu. Ima otvarajuća svojstva. Ako se sok od pelena pomeša s medom i popije pomaže kod insulta (spoljne povrede) i žutice. Povećava oštrinu sluha i uništava gliste. Izaziva glavobolju. Ako se pelen stavi u škrinju moljac ne napada stvari. Ako se pelen isitni (istuca), zaveže u pamučnu krpu i stavi u ključalu vodu, a zatim prisloni na oči s krvnim podli vom podli vena krv će se resorbovati. Pri ceđenju kipe posle stavljanja na oči iz nje se cedi krv koju je krpa upila. Ako se 5,88 grama pelena pomeša s medom i to uzima pomaže kod upale hemoroida i naprslina na čmaru. Ako se 20,5 grama pelena skuva u vodi i tim odvarom isprskaju stvari po kući uništava buve. Ako se kuća okadi korenom pelena svi gmizavci napuštaju kuću. Ako se kod iscrp ljenosti namaze telo pelenovim uljem organizam jača. Sirup od pelena priprema se na sledeći način: uzeti 69,5 grama pelenove trave i potopiti u vodu da odstoji 24 sata. Zatim tu vodu skuvati, procediti i dodati u nju 353 grama šećera ili meda i kuvati dok se ne zgusne. Ohladiti i upotrebljavati. Svojstva tog sirupa su da pomaže pri oboljenju jetre i želuca, otečenosti slezine i oboljenja od žutice prouzrokovane tem peraturom ili upalom. Pelen izbacuje gasove iz organizma i pomaže kod grčeva. Osim toga, pomaže kod svih oboljenja mokraćnih kanala i izbacuje kamen s mokraćom. Zamena za pelen je semenski pelen. SEMENSKI PELEN. Ako se uzima 4,4 grama odvara semenskog pelena isteruju se okrugle i pljosnate gliste iz stomaka. POVRATIO (Tanacetum vidgare). Rastvara kamen u bubrezima. Ako se uzima 8,8 grama njegovog soka stvara obilnu mokraću, rastvara i izbacuje kamen iz mokraćne bešike, zagreva stomak, razređuje vlagu i izbacuje mrtvi
plod iz utrobe. Takođe, pomaže kod oboljenja materice i izaziva menstruaciju. Isto dejstvo ima i ako žena primeni kupku sa odvarom povratiča. Ako se njegov odvar zagreje i s njim opere glava pomaže kod kijavice, prehlade, gla vobolje i vrtoglavice. Ako se biljka spali i žena unese njen pepeo u matericu leci gnojne rane i otoke (tumore). SOK OD PELENA. Sok se priprema na sledeći način: uzeti svezu biljku pelena, isitniti je, iscediti sok iz nje, ostaviti da odstoji izložen suncu i zatim upotrebljavati. Njegova priroda je vruća i suva. Ima isušujuća i opora svojstva. Pomaže kod zastarelih groznica i otklanja zatvore jetre. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Sok od pelena čisti želudac od žuči. Njegovo štetno dejstvo otklanja revenj. Zamena za sok je lišće pelena u trostrukoj dozi. Pelen je najgorča biljka na svetu i njegova gorčina se oseća Čak i kad se razblaži 10 000 puta. Na Olimpijskim igrama pobednicima su nekada, kao nagradu davali napitak sa pelenom. Rimljani su upotrebljavali njegov ekstrakt za jačanje želuca. U Kini su smatrali da pelen podstiče apetit ako se u san dalama nose njegovi svezi listovi. Moreplovcima i put nicima na brodovima pelen pomaže da spreče morsku bo lest. Kada je čovek nervozan i uznemiren treba da uzme svežanj pelena i dobro ga pomiriše ili stavi ispod jastuka i brzo će se smiriti ili zaspati. U današnje vreme A. I. Afanasjeva, bioterapeut, preporučuje da se pomoću pelena to talno čisti organizam od najprostijih mikroorganizama: jed noćelijskih biČara, hemolitičnih stafilokoka, proteusa, ma čjih lamblija, trihomonada itd. Navedeni mikroorganizmi narušavaju razmenu materija u organizmu i izazivaju upalu tankog creva, razna oboljenja jetre i žučnih kanala, kožna oboljenja (dijatezu, alergiju, koprivnjaču, ekcem, psorijazu itd.), kao i razna prehladna oboljenja vezana za lučenje sluzi. Kao stoje praksa pokazala, organizam većine ljudi, zbog nepravilne ishrane i nepravilnog načina života, zara-
žen je tom izvorno-truležnom infekcijom. Zato je redovno uzimanje odvara (čaja) od pelena i ispiranje s njim veoma efikasna terapija. Gorak ukus stimuliše našu životnu aktiv nost. Ukus kafe, dim cigareta, ljutina alkohola - to su podvrste gorkog ukusa kojima je čovečanstvo naviklo da se stimuliše, a ujedno i da se uništava. Odvar i ekstrakt od pelena vekovima su provereno sredstvo, koje čoveku donosi mnogo koristi. Nisu pelen bez razloga na latinskom jeziku nazivali „artemizijom" - u slavu čuvene boginje Artemide, koja je otkrila mnoga lekovita svojstva trava. KOKOTAC (Melilotus officinalis). Njegovi cvetovi mogu biti beli i žuti. Bolja je vrsta sa žutim cvetovima jer je čvršća i del uje svežije. Njegova priroda je uravnotežena u odnosu na toplotu i hladnoću. Ima rastvarajuća i vlažeća svojstva. Njegovim sokom mogu se odstraniti pege. Kupke u njegovom odvaru veoma su korisne. Pomaže kod oticanja materice za vreme trudnoće, kao i kod svih vrsta čvrstih otoka i oboljenja kostiju. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Zamena za kokotac je svinda (Trigonella foenum-graecum). LADOLEŽ (Convolvulus arvensis, C. Sepium). Naj bolja vrsta je ladolež sa crvenim cvetovima, koji ima seme i raste na majčinoj dušici (Thymus vulgaris). Njegov miris je oštar, a biljka je tanka. Priroda ladoleža je vruća i suva u trećem stepenu. Ima purgativno dejstvo i pomaže kod košmarnih snova, vitiliga, pega i krasta na licu. Čisti orga nizam, smiruje nervozu i lupanje srca. Izbacuje crnu žuč, gliste i gasove iz organizma i smanjuje polnu potenciju. Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama. Štetan je za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja jabuka. Zamena za ladolež je majčina dušica u istoj količini. BRSLJAN (Heclera helix). Bršljan se obavija oko biljaka pored kojih raste i usisava njihov sok. Najbolja vrsta bršljana je koji raste na trnu. Njegova priroda je vruća u
prvom i suva u drugom stepenu. Ima ispirajuća i zavarujuća svojstva. Otklanja zatvore jetre i slezine, leci žuticu, čini obilnim menstruacije i mokraću i izgoni plod iz utrobe. Izbacuje plesan iz stomaka, pomaže kod oboljenja sa mnogo sluzi, jača želudac, pomaže kod podrigivanja i izbacuje štetne smeše iz organizma. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Štetan je za mokraćnu bešiku. Njegovo štetno dej stvo otklanja žir (plod hrasta). Zamena za bršljan je seme cikorije i pelen. 1ĐIROT (Acorus calamus). To je beli i lagani koren koji raste u vodi. Najbolji je debeo i aromatičan koren. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu i ima razredujuća svojstva. Idirot bistri um i izoštrava čulne orga ne. Pomaže kod sluznih oboljenja. Izbacuje mokraću, pod stiče menstruaciju, otklanja zatvore i zagreva jetru i bu brege. Idirot splašnjava zadebljanje slezine i čisti kožu lica, kako pri oralnoj upotrebi tako i prislanjanjem korena, pret hodno zagrejanog na pari, na telo ili lice. Pomaže kod vitiliga, nagrizajućih gnojnih rana i gube (lepre). Otklanja bol u krstima i prekida stvaranje gasova u organizmu. Naj veća dozvoljena doza je I,47grama. Idirot povećava polnu potenciju kod ljudi hladne i vlažne prirode (konstitucije) i pomaže kod kile (hematoma). Štetan je kod upale bubrega. Njegovo štetno dejstvo otklanja troskot (Polygonum aviculare). Zamena za idirot je karanfilić kao i revenj (Rheum) u duploj dozi. BOKVICA (ŽILOVLAK) (Plantago major, P. media, P. lanceolata). Bokvica se u suštini sastoji iz zemlje i vode. Zato je njena priroda hladna. Ima opora i apstrahujuća svojstva. Najbolja je krupna i zelena bokvica. Njena priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Sok od bokvice pomaže kod otoka uha i očiju, zaustavlja krvarenje i čisti pluća. Pomaže kod gnojnih rana (čireva) na bubrezima i u mo kraćnoj bešici, prekida lučenje krvave mokraće, otklanja
zatvore jetre i slezine, prekida stvaranje semena kod mu škarca. Takođe, pomaže u lečenju opekotina i gnojnih rana od tumora (raka). Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Štetna je za mozak. Njeno štetno dejstvo otklanja ljubičica. Zamena za bokvicu je kiseljak - zelje (Rumex acetosa). SEME BOKVICE. Njegova priroda je hladna i suva. Najbolje je sočno seme sa crnom ili crvenom nijansom. Ima opora svojstva. Pomaže kod zatvora jetre i bubrega, kao i kod ishijasa. Treba uzimati po 8,8 grama semena. Seme bokvice zaustavlja proliv i sva krvarenja. Štetno je za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme bok vice je seme baštovanskog kiseljaka (zelja). JASMIN (Jasminum officinale). Najbolji je beli i aromatični jasmin. Njegova priroda je vruća i suva u dru gom stepenu. Ima razredujuća svojstva. Njegov miris je koristan kod glavobolje koja nije propraćena temperaturom, kod paralize i krivljenja lica. Otklanja zatvor mozga, a njegovo lišće odstranjuje pege i ospe s lica. Jasmin je ko ristan kod oboljenja uha i boginja. Njegov sok daje licu belilo i sjaj. Njegovo ulje pomaže kod prehlade bubrega, materice, testisa i stvara obilno seme. Međutim, sok od jasmina izaziva glavobolju. Štetno dejstvo jasmina otklanja kamfor (Laurus camphora). Zamena za jasmin je ljiljan (Lilium candidum). Ako se cvet ljiljana isitni, pomeša s medom i ta smeša jede izbacuju se sve vrste glisti (okrugle, pljosnate, trakaste) iz organizma. KONOPLJICE (Euphorbia lathyrus, E. semivillosa, E. peplus, E. Pal lasa, E. cyperissias). To su biljke koje sadrže mlečni sok. Upotrebljava se cela biljka. Njihova priroda je vruća i suva u drugom stepenu i imaju opora svojstva. Njihov mlečni sok razjeda bolesni zub i odstra njuje kraste s lica. Sve vrste konopljice rastvaraju sluz i izbacuju sluznu vlagu iz organizma. Ako se njihov sok nakapa na smokvu, sačeka dok smokva ne upije sok i ta
sraeša pojede, rastvara se sluz u većim količinama, lece bubuljice i razjeda suvišno meso oko noktiju. Konopljice prouzrokuju stvaranje gnojnih rana i ranica na koži, ali lece gubu. Najveća dozvoljena doza mlečnog soka je 0,18 gra ma. Sve konopljice su otrovne. Najjače dejstvo ima mlečni sok, zatim seme i na kraju lišće. Ako se telo namaze mlečnim sokom konopljica nestaju dlake s tela. ŠAFRAN (Crocus sativus, C. Reticulatus stev. ExAdam). Najbolji je šafran s crvenim cvetom. Njegova priroda je vruća u drugom i suva u prvom stepenu. Ima prijatan miris, rasta varaj uća i probavna svojstva. Izaziva tegobe u glavi i uspavljuje. Čisti oči od očne mrene. Jača i razveseljava dušu i srce do tog stepena da čovek od pre velike radosti može da umre, pogotovu ako uzme 4,4 grama šafrana. Veoma je koristan za poboljšanje disanja. Stvara obilnu mokraću, pojačava polnu strast i s lakoćom izbacuje plod iz utrobe. Jača jetru i pomaže kod vodene bolesti. Poboljšava ten i pomaže da dejstvo lekova dospe do naj udaljenijih delova organizma. Rastvara očvrsle otoke (tu more). Najveća dozvoljena doza je 0,18 grama. Ako se šafranom namaze čmar pojačava se polna strast. POLJSKI RASTAVIĆ (Eqidsetum arvense). Koristi se zrela biljka. Priroda mu je hladna i suva u prvom stepenu. Pomaže kod slabih desni i jača ih, a zaustavlja i krvarenje iz desni. Takode, pomaže kod otoka (tumora) želuca i jetre, jača organizam i prekida menstruacije kod žena. Ako se čovek napari nad odvarom od poljskog rastavića nestaće odnosno sasušiće se gnojne rane (čirevi) na crevima. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Štetan je za grlo. Njegovo štetno dejstvo otklanja nana (Mentha piperita). LEKOVITI REVENJ (Rheum palmatum rhapon ti cum undulatum). Njegova priroda je vruća i suva u prvom stepenu. Ima očvršćavajuća svojstva. Jača jetru i želudac, leci žuticu. Pomaže kod oboljenja bubrega i mokraćne be-
šike. Splašnjava zadebljanja slezine i pomaže kod oboljenja materice. Ako se Čovek napari nad njegovim odvarom po maže kod kile (hematoma) i daje telu sjaj. Najveća doz voljena doza je 0,091 gram. Ako ga Čovek drži u ustima s lakoćom može ispljunuti sluzni ispljuvak (šlajm) kod pre hlade. Pomaže kod podrigivanja prouzrokovanog kiselinom i kod preponske kile. Štetan je kod upale jetre. Njegovo štetno dejstvo otklanja cikorija ili njen sok. Zamena za revenj je šimširika (Berheris vulgaris) i šafran. OMAN (Inula helenium). Najbolji je zelen i jedar koren omana. Njegova priroda je vraća i suva u dragom stepenu. Ima podrigujuća i razređujuća svojstva. Pomaže kod paralize i oboljenja nerava, koji nisu propraćeni tem peraturom. Otklanja zatvore jetre i pluća. Smanjuje lučenje mokraće i semena. Isteruje gliste iz organizma. Pomaže kod bolova u kostima i krstima, kao i kod ishijasa. Smanjuje otoke (tumore). Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Usporava stvaranje krvi. Njegovo štetno dejstvo otklanja salata (Lactuca sativa). Zamena za omanje idirot. RICINUS. Njegova priroda je vraća i suva u dragom stepenu. Ima smekšavajuća svojstva. Jača nerve i od stranjuje vlagu. Pomaže kod paralize i iskrivljenja lica (facialisa). Koristan je kod ispadanja materice, ishijasa i bolova u krstima. Razmekšava čvrste otoke (tumore) i leci ekcem. Goji telo. Ispoljava štetan uticaj na pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja smola iz diveća voćaka. Zamena za ricinus je seme rotkvice. MAK (Papaver somniferum). Može biti crni i beli. Bolja je bela sorta. Njegova priroda je hladna i vlažna u drugom stepenu. Ima uspavljujuće dejstvo, opora svojstva i njegov sok deluje purgativno (pročišćava). Pomaže kod gnojnih rana (čira) na bubrezima i u mokraćnoj bešici, kao i kod jakog peckanja u mokraćnim kanalima. Mak pomešan s medom stvara obilno seme. Crni mak pomaže kod upale
jetre i otoka (tumora) bubrega. Goji telo i otvara pore na koži. Njegov sok jača slabe organe. Najveća dozvoljena doza semena je 8,8 grama. Štetan je za slezinu. Njegovo štetno dejstvo otklanja seme morača (Foeniculum vulgare). Zamena za mak je slatki badem. BELI SLEZ (Althaea officinalis). Od svih slezova najbolji je beli slez. Njegova priroda je uravnotežena i vlažna u prvom stepenu. Ima smekšavajuća i vlažna svoj stva. Ako se njegovim odvarom maže kosa ona postaje meka i brže raste. Ako se nad odvarom od njegovih cvetova napari glava pomaže kod meningitisa. Ako se njegovo lišće skuva u vodi i tu vodu ispije trudna žena, lako će se poroditi. Beli slez grupiše (spaja) otoke (tumore) i razmekšava ih. Oblozi od belog sleza sa sirćetom pomažu kod vitiliga. Umesto obloga telo se jednostavno može namazati sokom belog sleza i sunčati. Štetan je za slezinu. CRNA ZOVA (Samhucus nigra). Ako se lišće crne zove skuva i ta smeša jede ili se ispije odvar od lišća, rastvoriće se crna žuč u organizmu. Za žene je veoma korisna kupka u odvaru zove jer razmekšava otoke (tumore) na materici i otklanja zatvore. Ako se zovom maže kosa ona će pocrneti. KONOPLJA (Cannabis sativa). Njena priroda je vruća u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Seme konoplje izbacuje gasove iz organizma, ali se dugo vari. Ako se zakapa sok konoplje u nos čisti se mozak, a ako se popije izbacuje štetne materije iz želuca, jača stomak i isteruje gliste. Ako se lišće konoplje isitni, iz njega iscedi sok i njime opere glava čisti se i jača kosa. Ako se skuva koren konoplje, uvije u krpu i kao obloga prisloni na bilo kakve otoke (tumore) ona ih smanjuje. Konoplja dejstvuje na razne načine: raduje i razveseljava dušu i srce, izaziva lažni osećaj gladi i probave hrane, a može da izazove tugu i ružne misli u glavi. Konoplja može i da pojača polnu potenciju.
Najveća dozvoljena doza konoplje je od 1,47 do 5,88 grama. Njeno štetno dejstvo otklanja simp od limuna. Konoplja je bolničar vrtova i bašti. Gde raste konoplja ne boluju biljke, drveće i grmovi. Nema lisne vaši, jabukove plamenjače i krompir se ne može zaraziti fitoftorozom. Jedna-dve biljke konoplje zasađene u staklenoj bašti štite od svih bolesti i štetočina krastavce, paradajz i druge kulture i privlače mno štvo pčela. Pčele koje sleću na konoplju nc mogu se zaraziti krpeljom. Miris konoplje u cvatu ne podnose krompirova zlatica, krtica, bubašvabe i druge štetočine. Evo jednog od recepata protiv lisnatih vaši i krompirove zlatice: 150 - 200 grama cvetajuće konoplje preliti sa 2 - 2,5 litra vode i kuvati 5—10 minuta, ohladiti, dodati 1 0 - 1 5 grama rastvorenog domaćeg sapuna i tom smešom isprskati biljke ili krompir. SEME KONOPLJE. Najbolja vrsta je seme prizem nog cveta. Njegova priroda je vruća i vlažna u drugom stepenu. Uzimanje semena konoplje izaziva polnu strast i kod muškarca stvara obilno seme. Pomaže kod bolova u leđima i bubrezima, leci mamuze na petama, čini kožu glatkom i dobro čisti telo od nečistoće. Veoma je hranljivo, goji i normalizuje razmenu materija u organizmu. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Seme konoplje je štetno za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja šećer. Zamena za seme konoplje je mak. SALEP (Orchis militaris, O. morio, O. mascula). Ima dva korena: jedan je šupalj, a drugi pun. Bolji je šupalj koji miriše na seme. Njegova priroda je vruća i vlažna u drugom stepenu. Sal ep povećava polnu potenciju, pogotovo ako čovek svakoga dana pojede po 8,8 grama njegovog korena. Ako se stavi u maslinovo ulje i pojede ukrućuje polni organ muškarca i izaziva polnu strast. Koristan je za poboljšanje sluha, smekšava sluzne otoke i otvara rane od fistula. Po maže kod zastarelih malignih gnojnih rana. Najveća doz voljena doza je 17 grama. Štetan je za želudac. Zamena za
salep je seme koprive (Urtica dioica) ili lucerke (Medicago sativd). ŠIMŠIRIKA (Berberis vidgaris). Najbolja je crvena i sveza šimširika. Njena priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima očvršćujuća svojstva. Kora od njenog korena jača zube i leci maligne gnojne rane. Šimširika jača koren kose, izoštrava vid, jača srce i pomaže kod upalnog oblika lupanja srca. Takođe, jača ceo organizam, jetru i želudac, zaustavlja podrigivanje (recidiv) i izaziva apetit. Odvar od kore njenog korena jača jetru. Pomaže kod gnojnih rana u crevima i proliva. Najveća dozvoljena doza je 35,2 grama. TIMIJAN (Thymus vidgaris). Najbolji je svež timijan. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima rastvarajuća i otkidajuća svojstva. Ako se uzima s hranom izbacuje sluz iz glave, pomaže kod zubobolje, izbacuje gasove iz organizma, pomaže probavu i rastvara sluz u organizmu. Stvara obilnu mokraću i menstruacije i isteruje gliste. Zagreva telo zimi, sprečava drhtavicu i čisti kožu od sitnili ospi. Najveća dozvoljena doza je 2,94 grama. Ako se istuca 8,8 grama timijana, pomeša s vodom i medom- i popije očistiće se jetra i želudac, pomoći će kod kolitisa, rastvoriće vlagu u organizmu, izazvati polnu strast i pomoći kod iznemoglosti. Štetan je za bubrege. Zamena za timijan je nana (Menthapiperita). MAJČINA DUŠICA (Thymus serpyllum). Najbolja je zelena biljka s oštrim mirisom. Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Pomaže kod čvrstih otoka (tumora) i otvara upaljeno mesto od flegmone. Isteruje pljosnate gliste i izbacuje mrtvi plod iz utrobe žene. Rastvara i izbacuje kamen iz mokraćne bešike. Ako se od 8,8 grama majčine dušice napravi odvar (čaj), pomeša sa sirćetom i medom i popije pomaže kod glavobolje, koja nije propraćena tem peraturom, izbacuje suvišak sluzi iz glave i čisti mozak.
Zamena za majčinu dušicu je matičnjak (Melissa offi cinalis). KANTARION (Hypericum perforatum). Najbolja je sazrela biljka koja ima crvenu stabljiku. Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima razredujuća svojstva i rastvara crnu i žutu žuč. Stvara obilnu mokraću i men struacije i izaziva pobačaj. Ako se kantarion zagreje na pari i upotrebi kao obloga, splašnjava otoke (tumore) i pomaže kod opekotina. Ako se njegov sok pije 40 dana pomaže kod ishijasa, bolova u slabinama i zastarelih groznica. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Štetan je za bubrege. Njegovo štetno dejstvo otklanja nana. Zamena za kantarion je ti mijan. DREN JINA (Cornus mascula - Cotoneaster vulgaris). Zaustavlja proliv i pomaže kod gnojnih rana u crevima. Uglavnom ima moć gloga (Crataegus oxyacantha). TROSKOT (Polygonum aviculare). Njegovo seme podseća na proso (Panicum milliaceum). Upotrebljava se za lečenje hemoroida. Kažu, ako žena i muškarac 40 dana uzimaju ujutro natašte po 8,8 grama semena troskota, zalivajući ga čašom vode, a posle toga imaju snošaj rodice im se zdrav i snažan dečak. K1ČICA (Erythraea Centaurium, Dianthus deltoides). Njeni cvetići su crveni, lišće sitno, a stabljika tanka. Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima otkidajuća i razredujuća svojstva. Pomaže kod oboljenja nerava. Ras tvara vlažnu sluz i žutu žuč. Čini obilnom menstruaciju i izaziva pobačaj. Otvara gnojne fistule i podstiče njihovo zarastanje. Pomaže kod kostobolje (gihta) i bolova u kos tima. Smekšava ospe. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Ukus joj je veoma gorak. Njen sok pomaže kod glavobolje, nastale usled dejstva Sunca (sunčanice). Štetna je za jetru. Njeno štetno dejstvo otklanja cikorija.
HAJDUČKA TRAVA - KUNIĆA (Achillea mille folium, A. nobilis). Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima otkidajuća i razredujuća svojstva. Pomaže kod prehlade i zastarele glavobolje. Rastvara žutu žuč, izaziva menstruacije, drobi i izbacuje kamenje iz organizma i resorbuje zgrušanu krv. Izbacuje sitne i krupne gliste. Izaziva pobačaj. Ako se sa njom okadi kuća sve zveri i gmizavci pobeći će iz kuće. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Njen cvetić je korisniji od cvetića pelena. ŠIROKOLISNI PORUČEJNIK (Falcaiia Rivini). Na jennenskom jeziku zove se „vodeni peršun". Stepska trava s oštrim mirisom. Ima otkidajuća svojstva. Stvara obilnu mokraću i izaziva menstruaciju, rastvara kamen i resorbuje zgrušanu krv. Zagreva bubrege i mokraćnu bešiku. Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama. Raste u sta jaćim vodama. Na stablu biljke skuplja se lepljiva vlaga, koja se lepi za nike pri dodiru. Prijatno miriše. Ako se uzima u maloj količini greje organizam i izaziva rumenilo na licu. Leci gubu. Zamena za širokolisni poračejnik je peršun. KOST US (nepoznat latinski naziv, a isto tako i naš). To je čvrst i aromatičan koren. Može biti sladak i gorak. Naj bolja vrsta je beli, jedar i svež koren koji peče jezik. Veštački kostus je podzemno stablo omana (Inula helenium, I. Britannica), ali oman ne peče jezik. Priroda mu je vruća i suva u dragom stepenu. Ima otkidajuća i izvlačeća svojstva. Pomaže kod oboljenja nerava, koje nije propraćeno tem peraturom, kod paralize i iskrivljenja lica (facialisa). Takođe, pomaže kod ekcema na glavi i odstranjuje pege. Jača koren kose, podstiče rad creva, izaziva menstruaciju i ubija gliste. Normalizuje upalu jetre, podstiče na povraćanje pri čemu se izbacuje žuta voda i isteruje plod iz utrobe. Jača polnu potenciju i zagreva rashlađene udove. Odstranjuje tragove od boginja, gnojnih rana (čireva) i leci vitiligo. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan je za
bubrege. Zamena za kostus je slinogon (Anacyclus Pyrethrum) u polovičnoj dozi. LINCURA (Gentiana pneumonanthe, G. luted). To je dugačko korenje. Svojim žutim cvetom podseća na revenj (Rheum ... ). Priroda joj je vraća i suva u dragom stepenu. Ima otvarajuća svojstva. Otklanja zatvore jetre i slezine, pomaže kod njihovog oticanja i hlađenja, razmekšavajući ih. Stvara obilnu mokraću i menstruacije, isteruje plod iz utrobe, smanjuje polnu strast i u smeši sa knom (biljka kojom Persijanci farbaju bradu) prekida menstruaciju. Čisti kožu od vitiliga. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetna je za jetru. Njeno štetno dejstvo otklanja revenj (Rheumpalmatum ...). KONOPLJICA (Euphorbia semivillosa, E.paivijlora, E. lathyris). To je tanko korenje žutog cveta. Priroda mu je vruća i suva u dragom stepenu. Ima proČišćavajuća i ispirajuća svojstva. Ako se unese u oči izoštrava vid i od stranjuje beonu (očnu mrenu). Otklanja zatvor jetre i stvara obilnu mokraću. Čisti nokte od belih pega (mrlja), leci gubu i pucanje noktiju. Ako se uzima njen odvar pomaže kod bolova u kostima. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Sok od njenog lišća ima otkidajuće svojstvo. Ako se njenim sokom namazu bradavice one otpadaju. Ako se primenjuje za klistiranje (na 2 litre vode jedna supena kašika soka konopljice) otkida i izbacuje polipe iz debelog creva. VRANILOVA TRAVA (Origanum vulgare). Njena priroda je vraća i vlažna. Razveseljava srce. Ima isušujuća i rastvarajuća svojstva. Otklanja sluzna zapušenja. Pomaže kod glavobolje bez temperature i bolova u želucu. ŽUTA ZEVALICA - DIVLJI LAN (Linaria vulga ris). Njeno seme je veoma gorko. Raste u brdima (na pla ninama) i na kamenitim mestima. Druga vrsta raste na obalama reka i u podnožju brda. Treća vrsta raste na mes tima gde raste korov. Najbolja je druga vrsta. Ako čovek
pije sirup od žute zevalice, počev od vremena ulaska Sunca u sazvežđe Ovna, preko cele godine ne treba da se boji nikakvih otrova. Sirup od žute zevalice (divljeg lana) pije se u količini od 2,94 ili 4,4 grama. Treba ga pomešati sa manjom količinom maslinovog ulja i tako uzimati. LOKVANJ (Nymphaea alba). Treba uzimati aroma tični i svež lokvanj. Njegova priroda je hladna i vlažna u dragom stepenu. Lokvanj uspavljuje i smiruje, pomaže lju dima koji pate od nesanice. Prekida proliv i smanjuje polnu potenciju. Naparavanje i obloge od lokvanj a pomažu kod vitiliga. Zamena za lokvanj je ljubičica (Viola odorata). LJUBIČICA (Viola odorata). Najbolja je ljubičica s bogatim cvetom i oštrim mirisom. Njena priroda je hladna i vlažna u drugom stepenu. Ima razmekšavajuća svojstva. Ako se miriše - smiruje glavobolju prouzrokovanu tem peraturom. Ako se ljubičicom namaze ili nakvasi glava de luje uspavljujuće. Ljubičica pomaže kod kašlja prouzro kovanog temperaturom (upalom). Razmekšava grudi i jetru. Njeno ulje pomaže kod zadebljanja kostiju. Deluje pur gativno. Preporučuje se upotrebljavati 14,7 grama sveže i 5,88 grama suve ljubičice. Ljubičica izaziva potrebu za nuždom. Njeno štetno dejstvo otklanja dunja (Cydonia oblonga). Ako se dobro istucaju latice (cvetni listići) ljubičice, iscedi sok, pomeša sa šećerom i da detetu da popije pomaže pri ispadanju čmara. Njena zamena je lokvanj i slatko drvce u istoj dozi. POLJSKI RASTAV1Ć (Eqiusetum arvense). Ako se skuva i njegov odvar popije pomaže kod preponske kile. Veoma je koristan za bubrege i mokraćnu bešiku, a takođe za želudac, jetru i pluća. Veoma dobro pomaže kod slabosti mišića. Ako se zagreje nad parom i postavi kao obloga na testise splašnjava otok. Ako se skuva u vodi, dok ne ostane jedna polovina od prvobitne zapremine vode i odvar popije pomaže kod slabosti srca. Ako žena svakoga jutra pije po
veliku čašu njegovog odvara, ugojiće se, lice će joj postati čisto i prolepšaće se. Rastavić čisti muške polne organe. MATIČNJAK (Melissa officinalis). Najbolji je ma tičnjak koji prijatno miriše. Njgova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima razredujuća i rastvarajuća svojstva. Pomaže kod zagušenja mozga. Čini prijatnim zadah iz usta, uveseljava dušu i jača srce. Pomaže kod svih oboljenja prouzrokovanih crnom žuči. Odstranjuje strah i lupanje srca. Zagreva želudac i rasteruje gasove. Pomaže probavu hrane i jača jetra. Prekida lučenje sluzi i leci ekcem. Naj veća dozvoljena doza je 2,94 grama. Zamena za matičnjak je 1/3 kore limuna. BOSILJAK (Ocymam basilicum, Calamintha offici nalis). Najbolja je biljka s plavim listovima. Njena priroda je vraća u drugom i suva u prvom stepenu. Ima rastvaraj uća svojstva. Ako se njegov sok zakapa u oči izoštriće se vid. Ako se redovno pije stvara obilnu mokraću. Pomaže kod oboljenja želuca i podstiče probavu hrane. Ako žena pije njegov sok pre polnog snošaja neće zatradneti. Čini snošaj prijatnim. Ako se sok zakapava u uho može izlečiti gluvoću. Ako se sažvaće malo parče biljke kada Sunce ulazi u sa zvežđe Ovna te godine nećete znati za zubobolju. Zamena za bosiljak je matičnjak. SRDACICA (Leonorus cardiaca, L. quinquelobatus gilib). Raste na kamenju. Miris podseća na vino, a koren mu je crn i okrugao kao jabuka. Odstranjuje bradavice. Ako se uzme 2,94 grama njegovih plodova izazvaće halucinacije. LUKOVICA NARCISA (Narcissus pseudonarcissus). Ima vruću prirodu. Ako se uzme 8,8 grama lukovice narcisa s medenom vodom to izaziva povraćanje i ubija sve gliste u organizmu. Ako se uzme 11,7 grama s medenom vodom izaziva pobačaj. Ako se lukovicom narcisa namaze polni organ muškarca, osim glavica, ojačaće ga kod lica
koja pate od polne nemoći i pruži će im veliko zadovoljstvo. Navedeno svojstvo narcisa oduvek je cenjeno. ALOJA (Aloe arborescens). Primenjuje se sok biljke koja je slična ljiljanu (krinu). Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima isušujuća svojstva. Cisti glavu od viška vlage. Sprečava opadanje kose. Leci gnojne rane, ali je štetna za hemoroide. PINIJA (Pinus pinea). Najbolja vrsta oraščića pinije (slični plodu badema) su beli i svezi oraščići. Njihova pri roda je vruća u prvom i suva u drugom stepenu. Veoma su hranljivi. Plodovi pinije korisni su kod kašlja bez tempera ture i astme. Oni pojačavaju lučenje semena i jačaju polnu potenciju. Ako se oraščići pinije isitne, pomešaju sa semenom krastavaca i to jede stvara se obilna mokraća i pomaže kod pojave gnojnih rana u bubrezima i mokraćnoj bešici. Ako se njeni plodovi pomešaju s medom i uzimaju pojačaće se polna potencija i očistiti mokraćna bešika i bubrezi od kamenja i peska. Ako se oraščići pinije uzimaju s prekuvanim sirupom (melasom) od lubenice, kruške ili jabuke čisti se ceo organizam. SENA - ALEKSANDRU SKI LIST {Cassia senna). Upotrebljavaju se zeleni listovi. Njena priroda je vruća i suva u prvom stepenu. Ima purgativno dejstvo. Jača srce i rastvara žutu žuč i sluz i izbacuje ih iz organizma. Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama. Čini čoveka tužnim. Štetna je za mokraćnu bešiku. Njeno štetno dejstvo otklanjaju ljubičica i šljiva. PIREJ (Ehtrigia repens, Tri ti cimi ?-epens). Najbolji je svež pirej. Njegova priroda je hladna i suva u prvom ste penu. Stvara obilnu mokraću i rastvara kamen. Pomaže kod gnojnih rana u mokraćnoj bešici. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama, ali se pre upotrebe mora skuvati. Ako se od njegovog semena pripremi gusta emulzija i to jede kamen u
bubrezima će se izdrobiti. Štetan je za slezinu. Njegovo štetno dejstvo otklanja ljubičica. PODBEL (Titssilago farfara). Ova biljka ima žuti list i raste na obalama vodenih površina. Priroda mu je urav notežena. Izoštrava vid. Pomaže kod kašlja i gušenja (teš kog disanja). Obloge od njegovih listova, koji su prethodno zagrejani na pari, veoma brzo otvaraju gnojne čireve. PERUNIKA VODENA (Iris pseudacorus). Najbolja je plava sorta koja razveseljava srce. Ima zavarujuća, kondenzujuća i razmekšavajuća svojstva. Njen sirup pomaže kod slabosti srca, oboljenja jetre i slezine. Splašnjava za debljanje materice. Pomaže kod zatvora. Povećava polnu potenciju. LEMNA (Lemna minor). Najbolja je lemna koja raste u slatkoj vodi. Njena priroda je hladna i vlažna u drugom stepenu. Ima odvraćajuća (preventivna) svojstva. Obloge sa zagrejanom lemnom na pari, prislonjene na creva, lece oto ke (tumore) creva. Korisna je kod upalnog oblika kostobolje (gihta) i bolova u kostima. Štetna je kod bolova u kostima bez upalnog procesa. KAMFOR (Camphorosma monspeliaca, Laurus camphora). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. To je jedna od retkih biljaka koja ima jaka rashladna i smirujuća svojstva. Jača snagu organizma kod svih obo ljenja propraćenih temperaturom i upalom. Pomaže kod lupanja srca i jača duševnu snagu (podiže moral). Utoljava žeđ i ne dozvoljava da boginje oštete oči. Najveća dozvo ljena doza je 0,18 grama. Njegova štetnost se sastoji u tome što nije efikasan kod svih oboljenja koja nisu propraćena temperaturom. Izaziva rano sedenje kose. Prekida lučenje semena pri polnom snošaju. Ako se uzima u smeši sa semenom nara (mogranja), semenom portugalke i snežnom vo dom, prestače lučenje semena kod čoveka i on će brzo ostariti, a isto tako prouzrokovaće stvaranje kamena u bu-
brezima i mokraćnoj bešici. Ako se miriše on uspavljuje. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju ljubičica i lokvanj. Za mena za kamfor je ćilibar u duploj dozi. GRAHORICA {Vidasativa, V.gracca, V. Faba). Nje na priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima pro čišćavajuća i otvarajuća svojstva. Poboljšava boju lica. Čini obilnim mleko kod žena i otklanja oticanje mlečnib žlezda. Čisti grudi i pluća od štetne vlage. Ako se njome namaze telo pomaže kod vitiliga i pega. VALERIJANA (Valeriana officinalis). To su sitni oraščići. Najbolji su svezi s jakim mirisom. Priroda joj je vruća i suva u drugom stepenu. Ima otvarajuća svojstva. Izbacuje mokraću i izaziva menstruacije. Otklanja zatvor jetre. Jača matericu. Najveća dozvoljena doza je 1,47 gra ma. Štetna je za bubrege. Njeno štetno dejstvo otklanja sok od slatkog drvceta. Prema okultnim učenjima, valerijana spada u kategoriju davaoca života i njen značaj uporeduje se sa značajem krvi u organizmu. Predstavlja krv biljnog carstva. Preporučuje se da se uzima svakoga dana, bez prekida, kao što se uzima hrana. Može se uzimati ekstrakt valerijane s čistim alko holom. Najveća dozvoljena doza je 10 do 25 - 30 kapi dnevno. Bolje je 1 - 2 puta dnevno piti čaj od valerijane, koji je napravljen od njenog korenja i neko vreme odstajao. Uputstva za bolje korišćenje trava Pravilna priprema biljne sirovine ima veliki značaj u prenošenju lekovitih svojstava biljaka na čoveka. Tibetski Sedmočlani odabrani priručnik pomoći će nam u tome. 1. Biljka treba da se ubere na određenim mestima gde uspeva. 2. Biljka mora biti pripremljena u predviđenom roku. 80
3. Treba odabrati dobre uzorke biljaka i osušiti. 4. Ubrana sirovina mora biti sveza. 5. Obavezno izbaciti otrov iz ubrane sirovine. 6. Ubrana sirovina mora biti meka. 7. Ubranu sirovinu čuvati grupišući je po podu darnosti. Objašnjenja 1. Biljke rastu na raznim mestima. Neka mesta su čista i prepuna svih blagodeti: srednje planine i planinske doline. Zato stoje vazduh u današnje doba zagađen, prilikom skup ljanja trava treba otići stoje moguće dalje od industrijskih zona i naseljenih mesta. Stariji ljudi savetovali su da se izbegavaju groblja, mesta sa smećem, izgorele šume i teri torije koje su opustošili insekti. Na toplim mestima (srednje planine) ima mnogo biljaka koje imaju otopljavajuća svojstva, a na prohladnim mestima s tekućom vodom - biljaka s hladnim svojstvima. 2. Biljka mora biti ubrana u određenom roku. Korenje, grane i stabljike spadaju u grupu stabljika i leČe bolesti kostiju, mesa i kivnih sudova. Njih treba sakupljati ujesen, kada presušuju sokovi. Lišće, mlečni sok i peteljke pripadaju grupi lišća i lece bolesti šupljih organa, koštanu srž i zglobove u kolenima. Njih treba sakupljati posle listanja. Cvetovi, plodovi i semena pripadaju grupi plodova i lece bolesti očiju, lica i glave. Treba ih sakupljati ujesen u doba potpunog sazrevanja. Cvetove, naravno, treba sakup ljati u proleće. Kora, ljuska i smola spadaju u grupu smola kore i lece bolesti kože, tetiva i udova. Treba ih sakupljati u doba izbijanja pupoljaka. U traktatu (raspravi) Dudzi lungthem o rokovima saku pljanja biljaka mogu se pročitati i ovi korisni saveti: sta-
bljiku treba sakupljati kada je sočna; korenje kopati u proleće; lišće skupljati leti; cvetove u sred leta; plodove ujesen, a smolu u proleće i u jesen. Purgativno (pročišćavajuće) lekovito bilje treba sakup ljati u jesen, kada presuše sokovi i snaga trave se usmeri prema Zemlji. Biljke koje izazivaju povraćanje treba sakup ljati u vreme otvaranja pupoljaka, kada je snaga trave usmerena nagore. Posebno su dobre berbe kada se pojavljuje Mesec. U traktatu Baro-dalaj čzud rečeno je da se u periodu od sedmog do petnaestog dana lunarnog meseca (druga čet vrtina meseca) lekovite biljke pretvaraju u nektar. Lekovito bilje sakupljeno za vreme Sunčevih i Mesečevih pomra čenja pretvara se u otrov. Lekovito bilje treba sakupljati brižljivo i ne dozvoliti da na njega padne pljuvačka ili prljavština. 3. Treba odabrati dobre uzorke i osušiti. Biljke, radi sušenja, treba rasprostrti i ne lomiti ih za vreme sušenja. Biljke s hladnim svojstvima treba sušiti na prohladnom mestu, u senci (na tamnom mestu), a sa zagrevajućim svoj stvima - na toplom mestu pored vatre ili na Suncu. Biljke treba čuvati od dima i stranih mirisa, između ostalog, i od mirisa drugih lekovitih biljaka. Na takav način pripremljene biljke imaju neizmernu snagu. 4. Biljka mora biti sveza. „ Ulje i vatru ni za trenutak ne smete spajati". Isto tako svež lek ili lekovita sirovina, pri premljena za upotrebu, ne srne se mešati sa starom jer će sveza izgubiti snagu. Gubitkom mirisa biljka gubi snagu. Ako osušeni cvetovi gube boju - nestala je njihova snaga. Dobri plodovi drveća čak i pri dužem čuvanju, za razliku od plodova trava, ne gube snagu. 5. Izbaciti otrov. „Neotrovno korenje sadrži otrov u kori, a stabljike otrov u granama.
Kod grana su otrovna mesta račvanja, kod lišća - pe teljke, kod cvetova - čašice, a kod plodova - košćice. Kod biljaka koje sadrže mleko u košćicama otrovi su neophodni. Mlečni sok, srž i smola ne sadrže otrove. Kod svih biljaka (sadnica) otrov je u kori, a kod ploda otrov može biti u ljusci ploda. Lekovi bez otrova su blagi i lako se apsorbuju. Neotrovno korenje i lišće, koji ulaze u sastav lekova u čistom obliku, treba sakupljati posebno. Neke biljke ne smeju se sakupljati zajedno s korenjem, lišćem i cvetovima — takve berbe ne smatraju se lekovitim." Poslednja dva pravila Sedmočlanog specijalnog pri ručnika: „sakupljena sirovina mora biti meka" i „čuvati je raspoređujući je po podudarnosti" objašnjena su u priru čnicima u kojima su dati recepti. Ali i bez toga jasno je da se ne smeju zajedno čuvati biljke koje imaju toplu i hladnu prirodu. To pravilo mora se poštovati i pri sastavljanju lekovitih smeša jer, u suprotnom, toplotna svojstva neutralisaće hladna. Pored toga, potrebno je uzimati u obzir osobine ukusa. Smatra se da biljke imaju svežinu godinu dana, a zatim gube snagu, pa ih treba upotrebiti u toku godine. Za smešu koja snižava temperaturu „konj" je snežna voda. Za smešu protiv prehlade „ konj "je šećer, sirup ili med s ključalom ili toplom vodom.
Kupanje u jutarnjoj rosi Covečji organizam može kroz kožu apsorbovati samo neznatnu količinu vode. Voda je, posle Sunčeve svetlosti, drugi izvor energije po snazi. Slobodni elektroni, koji se nalaze u suvišku vode, kroz akupunkturne tačke na koži
prodiru i cirkulišu u organizmu velikom brzinom koristeći efekat „natezanja protona".Rezultat toga je da se stvara kanal superprovodljivosti i superprotoka tečnosti. Dolazi ne samo do stvaranja energije nego i do prenosa materija sa površine kože u dubinu organizma. Sve ove pojave uočene su u kineskim kanalima, koji povezuju akupunkturne tačke s unutrašnjim organima. Biljke ujutro luče lekovite materije koje se ukapavaju u jutarnju rosu. Prva je o tome govorila proročica Vanga. Ona je čak savetovala da se za ishranu koriste jutarnja rosa i odvari od trava kroz kožu, jer je mnogo efikasnija ishrana kroz kožu, nego kroz usta. Da bi se okupali u rosi treba izaći na poljanu, po kojoj je pala rosa, prostrti na travu čisto platno ili čaršav, sakupiti rosu s biljaka i umotati se tim platnom (čaršavom). Rezultat te terapije jeste da se or ganizam puni ogromnom energijom i lekovima. Na isti način mogu se koristiti i odvari od trava.
San na jastuku od trava Da li ste probali da spavate na jastuku od trava? San je lagan i prijatan, a telo živahno i bodro. Navlake za jastuk šiju se od pamučne tkanine. Za leto se mogu birati tkanine koje rashlađuju, a za zimu tkanine koje zagrevaju. Trave se ne smeju presušiti i upotrebljavati duže od godinu dana. Jastuk se mora povremeno provetravati. Navodimo neke od varijanti punjenja jastuka: 1. Trave muške paprati (Dryopteris filix-mas (L.) schott.) - 3 dela, pesčanog smilja (Ambrosia maritima) - 1 deo, nane (Mentha piperita) - 2 dela, Cetine od bora - 3 dela. 2. Vranilova trava (Origanum vulgare) — 1 deo, lišća hmelja (Humulus lupulus) - 3 dela, povratič (Tanacetum vulgare) - 2 dela.
3. Pelena (Artemisia absinthium) — 1 deo, čubra (Satureia hortensis) - 1 deo, mladih listova topole (Populus nigra) — 2 dela. 4. Čubra - 1 deo, šišarki hmelja - 2 dela i pelena u cvatu — 1 deo. 5. Listova hmelja - 2 dela, muške paprati - 3 dela i hajdučke trave (Achillea millefolium, A. nobilis) - 1 deo. 6. Listova crne ribizle (Ribes nigrum) — 2 dela, latica od cveta šipka (Rosa canina) - proizvoljno (otprilike) i nane 1 deo. 7. Ružmarina (Rosmarinus) — 2 dela, nane — 1 deo i povratiča — 2 dela. Sastav treba menjati u zavisnosti od individualne osetljivosti na trave. Probajte da se koristite pojavom bioenergetske rezonanse i napunite jastuk travama i cvetovima koji vam od govaraju prema horoskopu. Zapamtite, sve teče i sve se menja. Jedne trave i cvetovi više odgovaraju leti, a druge — kada je hladno; jedne - u mladosti, a druge - u starijem dobu itd. Probajte i pronađite svoje.
BIOENERGETSKOINFORMACIONA REZONANSA IZMEĐU CVECA I LJUDI
Cveće je svojim oblikom, mirisom, cvetom i drugim svojstvima sposobno da stupa s čovekom u bioenergetskoinformacionu razmenu. U nekim slučajevima ta razmena blagotvorno deluje na čoveka, a u drugim nepovoljno. Iz vlastitog iskustva poznato vam je da postoje ljudi koji neko cveće ne podnose, dok drugo obožavaju. Navodim neke odnose između cveća i ljudi koji se preporučuju za ljude rođene u određenom znaku zodijaka. Ovan - jasmin (Jasminum officinale), grasta (aro matični grašak). Bik - đurđevak (Convallaria majalis). Blizanci - ruža (Rosa). Rak - orlovi nokti (Lonicera caprifolium). Lav - gladiola. Devica - astra (Aster amellus). Vaga - neven (Calendula officinalis). Škorpija - hrizantema. Strelac - narcis (Narcissus). Jarac - karanfil (Dianthus caryophyllus). Vodolija - ljubičica (Viola odorata). Riba- beli ljiljan (Lilium), zvezdan (Lotus corniculatus). Zapamtite: u prisustvu đurđevka ginu svi drugi cvetovi jer on usisava energiju. Bokvica i aloja deluju isto tako. Eto zašto ih stavljaju na rane, posekotine i gnojne čireve. Topola guši drugo drveće.
DRVEĆE I ŽBUNJE (GRMOVI)
BREZA (Betula alba). Koristi se skoro celo drvo: lis nati pupoljci breze ubrani u rano proleće, brezov sok, lišće, katran i ugalj dobijeni pri suvoj destilaciji drvne mase breze, a takode i brezova gljiva čaga (Inonotus oblujuus), koja stvara naslage (izraštaje) na stablu breze. Smatra se da svi delovi breze imaju svojstva da blagovremeno utiču na raz menu materija, da odstranjuju iz organizma šljaku (ne čistoću) i štetne materije koje se stvaraju kod zaraznih oboljenja. Pupoljci i lišće breze imaju fitocidna svojstva. Odvari i ekstrakti od njih koriste se kao sredstva za iz bacivanje mokraće (kao diuretik) i žuči. Tople kupke sa odvarom od pupoljaka breze primenjuju se za lečenje ek cema. Unikatno svojstvo imaju lepljivi listići breze ubrani u maju. Prema nekim podacima, oni nadmašuju ženj-šenj (Panax ginseng), koji, obnavljajući čovekovu snagu, isto vremeno podstiču rast malignih tumora u organizmu. Listići breze ne samo da obnavljaju čovekovu snagu i čiste krv, već istovremeno ubijaju maligne neoplazme. Ekstrakt od mla dih listova koristi se kod bubrežnih grčeva, žutice, kao stimulativno, protivupalno sredstvo i sredstvo za drobljenje kamena. Odvar i parenje (10 grama na 200 grama vode) od pupoljaka ili lišća primenjuju žene za vreme menstruacije radi lakšeg izbacivanja krvi, a posle porođaja, počev od dvanaestog dana posle porođaja - za olakšanje i ubrzavanje posleporođajnog čišćenja. Kupke s ekstraktom od brezovog
lišća preporučuju se kod reumatizma zglobova i kostobolje. Brezov sok od pamtiveka primenjuje se kod kostobolje, artritisa, reumatizma, kao diuretičko sredstvo i sredstvo za jačanje organizma. Preparat od očišćenog brezovog uglja, koji se naziva karbolen, koristi se kao apsorbent kod tro vanja otrovima i bakterijskim toksinima, kod dizenterije, meteorizma i kao antispazmatično sredstvo. U Rusiji je ranije mnogo upotrebljavan brezov i lipov ugalj za lečenje raznih oboljenja. Njega su vadili iz niske peči i stavljali u činiju na sto. Upravo tim ugljem u staro doba čistili su creva, lečeći oboljenja želuca. Jeli su po nekoliko parČića dnevno. Posebno vole da ih jedu deca. Ugalj je lekovito sredstvo koje je ranije spašavalo od sunčanog udara i glavobolje za vreme suše i velikih vrućina. VRBA (Salix). Ukus vrbe je gorak i opor. Ima izvan redna svojstva. Ta svojstva se posebno ispoljavaju u proleće, kada vrba upija snagu prolećnog Sunca i otopljene vode. Na cvetnu nedelju (nedelja pre Uskrsa) naši preci šibali su se vrbovim granama. Uzimali su više vrbovih grančica (u vidu metle) i počinjali da se šibaju od stopala pa naviše do srca, a zatim leda (takođe od stopala naviše). Snaga, nagomilana u grančicama vrbe, prelazila je pri tome u čovečji organizam i čovek se osećao kao preporođen. S metlom od vrbe dobro je mesti đubre iz kuće. Ona sakuplja smeće kao što su kosa i crna paučina, koji se smatraju veoma štetnim đubretom po zdravlje cele porodice. To đubre treba spaliti. Grančice vrbe mogu otkloniti glavobolju. Radi toga treba položiti dve grančice unakrst na glavu čoveka i pove zati glavu maramom. Vrba otklanja glavobolju propraćenu temperaturom. IVA (Salix alba). Najbolja je iva sa žutim cvetovima. Njena priroda je hladna i suva u prvom stepenu. Njen sok pomaže kod glavobolje propraćene temperaturom. Ako se iva skuva i njenim odvarom opere glava odstranjuje se
perut. Miris ive jača srce. Njeno ulje jača želudac. Ako se listovi ive zagreju na pari i zajedno sa sirćetom pri viju na slezinu splašnjava njen otok. Ako se primeni kupka s njenim odvarom pomaže kod zapaljenjskog oblika kostobolje. Štetna je kod oboljenja mozga bez temperature. Zamena za njene cvetove su cvetovi loze (vinograda). Miris njenih cvetova koristan je za ljude vmće prirode (konstitucije). Jača mozak. Iva je štetna za grudi. Ako se njeno lišće skuva i odvar uzima izbacuju se gasovi iz organizma. Ako se iz lišća iscedi sok i zakapa u uho on odstranjuje gnojna lučenja iz uha. Ako se kora od korena ive skuva u vodi i odvarom opere kosa ta smeša boji kosu u crno. BREST (Ulmus campestris). Ako se njegovo lišće istu ca i pospe na gnojnu ranu (čir) rana će zarasti. Ako se njegovo lišće, grane i koren skuvaju u vodi i stave obloge s tim odvarom na mesta preloma kostiju to pomaže srastanje kostiju. Ako se njegov koren ili lišće skuva u vodi i odvar pije rastvara se sluz u organizmu. Uzima se 8,4 grama odvara i dodaje malo vina. Kada se pojave plodovi bresta na njima se pojavljuju i lepljive Ijuspice (listići). Ako se tim ljuspicama namaze lice koža lica se čisti. Posle izvesnog vremena ta lepljiva vlaga na brestu se suši i pojavljuju se insekti, slični mušici, koji jedu lišće bresta. Ako se kora bresta isitni i pomeša sa sirćetom i tom smešom namaze koža blagotvorno je kod vitiliga. Ako se parče njegove kore stavi u vatra iz njegovog kraja koji je ostao van vatre isticaće sok. Ako se taj sok zakapa u uho čoveka koji je ogluveo usled bolesti, povratiće mu se sluh. Ako se lišće istuca, iscedi sok, podgreje i zakapa u uho, pomaže kod gluvoće i smekšava otoke (tumore). Ako se sok pomeša s medom i unese u oči, odstranjuje očnu mrenu. RUŽA (Rosa). Najbolja je aromatična civena ruža. Njena priroda je hladna i suva u prvom stepenu. Ima isu šujuća i ojačajuća svojstva. Njen miris pomaže kod gla-
vobolje propraćene temperaturom. Koristan je za srce, jača ga, odstranjuje nesvesticu. Miris ruže koristan je za želudac, jetru i trbušne organe. Ruža otklanja neprijatan miris znoja ispod pazuha. Izaziva kijanje kod oboljenja mozga bez tem perature. Ako se legne na postelju prekrivenu laticama ruže sprečava se lučenje semena pri polnom snošaju. Zamena za ružu je lokvanj. SOK OD RUŽE. Jača želudac i mozak. Smiruje glavo bolju propraćenu temperaturom. Jača srce i pomaže kod lupanja srca. Ako se njime namaze telo, pije se ili se miriše, uveseljava srce i jača čulne organe. Ako se njime isperu usta jača desni. Ako se pije otklanja slabost srca. Ruža prou zrokuje stezanje u grudima. Njeno štetno dejstvo otklanja slatko od ruže. Ako se popije 29,4 grama sveže ražine vode tada će vas 12 puta proterati. ŠIBLJE - VOLŽSKA VRBA (Vitex agnus castas). To je vrsta vrbe koja raste na obalama reka (ima je dosta na obalama Volge), kao i na pešćanim mestima. Njena priroda je vruća u prvom stepenu i suva u dragom stepenu. Ima opora i otvarajuća svojstva. Ako se njeno seme ili lišće stavi na leda smanjuje polnu strast i prekida polucije. Ako se žena okadi volžskom vrbom kod nje se smanjuje polna strast. Ako se od njene drvene mase napravi štap i ponese sa sobom na put, ma koliko išao peške nećeš se umoriti. PLATAN (Platanus occidentalis, P. orientalis). Priroda platana je hladna i suva u dragom stepenu. Ima isušujuća svojstva. Ako se lišće i kora platana potope u sirćetu, skuvaju i tim odvarom operu usta, jačaju zubi, smiraje se bol i zaustavlja krvarenje iz desni. Ako se zagreju na pari i kao obloga stave na kolena pomaže kod bolova u kolenima. Platan je štetan za grudi. Njegovo štetno dejstvo otklanja mleko. Zamena za platan je kora nara. SREBRNA TOPOLA (Popidus nivea). Ima isušujuća svojstva. Ako se isitni, pomeša s medom i unese u oči
izoštrava vid. Njeni plodovi štetni su za pluća. Njihovo štetno dejstvo otklanja slatko divce. Zamena za srebrnu topolu je platan. PLODOVI JASENA (Fraxinus excelsior). Njihova priroda je vruća u drugom i suva u trećem stepenu. Pojačava polnu potenciju. Sok iz grana jasena daje sjaj očima i čisti ih. Pomaže kod lupanja srca, smiruje i jača srce. Plodovi jasena čine obilnim seme i pojačavaju polnu strast. Kora od jasenovog drveta rastvara sluz. Lišće ima opora svojstva i isušuje maligne gnojne rane. Najveća dozvoljena doza je 2,2 grama. Jasen je štetan za bubrege. Njegovo štetno dejstvo otklanja tikva (bundeva). Zamena za jasen je orah. LIST HRASTA (Ouercus robur). Njegova priroda je hladna i ima opora svojstva. Ako se list hrasta istuca i pospe na gnojne rane koje teško zarastaju one će se bizo izlečiti i zarasti. ŽIR (ŽELUD). Najbolji je krupni i slatki žir. Njegova priroda je hladna u četvrtom i suva u dragom stepenu. Ima opora svojstva. Pomaže kod oboljenja desni i zubobolje. Zaustavlja krvarenje. Njegova spoljašnja ljuska ulazi u sme šu za farbanje kose i daje joj crnu boju i sjaj. Žir jača i ispira želudac. Jača organizam i prekida menstruacije. Otklanja slabost mokraćne bešike i prekida kapanje mokraće. Jača polnu potenciju. Koristan je kod trovanja svim vrstama otrova. Njegova smola pomaže kod vitiliga. Najveća doz voljena doza je 5,88 grama. Žir se sporo probavlja. Njegova kora ima vrlo jako oporo dejstvo. Bolje je ne jesti ga sirovog da ne bi oštetio mokraćnu bešiku. Treba ga ispeci i pomešati sa šećerom, a zatim jesti — to je vrlo korisno. ŠIPAK - DIVLJA RUŽA (Rosa majalis herrm.). Srž šipka, koja se nalazi unutar ploda, treba izbaciti da ne bi oštetila pluća (ukoliko se plod šipka jede). Ako se skuvaju plodovi šipka i primeni kupka s odvarom, odlično pomaže kod hemoroida, smiruje bol i pečenje. Cvet šipka je beo s
oštrim mirisom. Njegova priroda je uravnotežena. Ako se sokom od šipka namaze lice štiti od štetnog dejstva Sunca. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Međutim, šipak prouzrokuje zatvor. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Prema drugim podacima, njegova priroda je vruća i suva u prvom stepenu. Ima ispirajuća i razređujuća svojstva. Ko ristan je kod oboljenja nerava bez temperature. Sipak po maže kod pega. Otklanja zapušenost nosa, zagreva glavu i mozak. Ako se isitni i njime namaze telo daje telu prijatan miris. Ako se njegovi plodovi osuše i od njih svakog dana pije čaj od 2,2 grama plodova tokom nekoliko dana, sačuvaće se polna potencija i neće doći do preranog starenja. KESTEN (Aescidus hippocastanum). Najbolji je krup ni i slatki plod. Njegova priroda je uravnotežena i suva u prvom stepenu. Ima opora svojstva. Zaustavlja ispljuvavanje krvi. Pomaže kod oboljenja pluća. Mnogo goji telo. Jača želudac i uopšte organizam. Otklanja slabost mokraćne bešike i leci nekontrolisano isticanje mokraće kapanjem. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Najbolje gaje skuvati uvodi i jesti. Njegovo štetno dejstvo nestaje pri kuvanju i po ukusu postaje sladak. Žene ga mnogo jedu da bi se ugojile. Zamena je žir. ČEMPRES - KIPARIS (Cupressus sempervirens). Najbolja vrsta je tamnozeleni čempres. Njegova priroda je vruća u prvom i suva u drugom stepenu. Ima opora svojstva. Jača kosu i daje joj crnu boju. Sprečava brzo starenje. Ako se njegovi plodovi pomešaju sa smokvom pomaže kod gnoj nih rana u nosu, razjeda divlje meso u nosu i izbacuje ga. Pomaže kod zaplitanja jezika, slabosti creva i mokraćne bešike. Ako se u njegovom odvam uradi kupka pomaže kod prehlade. Kada se zagreje na pari i stavi kao obloga na testise pomaže kod otoka testisa. Jača obolele organe, leci vitiligo i pomaže kod svih zapaljenjskih otoka (tumora), ospi i bradavica. Odstranjuje bolesni nokat i pomaže rast
zdravog nokta. Štetan je za pluća. Ako se kuća (stan) okadi njegovom drvnom masom svi insekti će pobeći iz kuće (stana). ŠIŠARKE ČEMPRESA. Njihova priroda je hladna i suva. Imaju opora svojstva. Krema od šišarki čempresa pomaže kod preponske kile. Zaustavljaju krvarenje i jačaju nerve. Ako se istucaju i pomešaju sa smokvom, od te smeše napravi fitilj i unese u nos, smeša razjeda suvišno meso u nosu. Ako se skuvaju u vodi i žena se okupa u odvaru materica koja je ispala vraća se na svoje mesto. Štetne su za srce. Njihovo štetno dejstvo otklanja med. Zamena za šišarke čempresa je kora nara. LIST BRESKVE (Persica vulgaris). Ako se zagreje na pari i stavi kao obloga na pupak deluje kao jako sredstvo protiv glista. CVETIĆ DUNJE (Cydonia oblonga). Jača srce i mo zak. CVET JABUKE (Pyrus mains). Koristan je za mozak i srce. CVET KRUŠKE (Pyrus communis). Njegova svojstva slična su svojstvima cvetova jabuke i dunje. Dopuna svojstvima drveća Kelti (drevni potomci Francuza, Engleza, Iraca), koji su živeli u gustim prašumama, empirički su odredili vezu između Čoveka i drveća. Oni su tvrdili da drvo, kao i čovek, ima određene osobine, prednosti i nedostatke i zahteva svoje uslove života. Prema njihovoj tvrdnji, svaki čovek ima svoje drvo, koje ga leci od bolesti i pomaže mu da otkloni umor. Zato, kada je čovek bolestan, uznemiren i neza dovoljan, treba da priđe svom drvetu da se nasloni na nje govo stablo i odstoji neko vreme i drvo će mu sigurno pomoći.
Navodimo spisak drveća, koje odgovara ljudima ro đenim pod njihovim znakom. Jabuka : 23. decembra - 1. januara; 25. juna — 4. jula Jela : 2. - 11. januara; 5 . - 1 4 . jula Brest: 12. - 24. januara; 15. - 25. jula Čempres: 25. januara —3. februara; 26. j u l a - 4 . avgusta Topola : 4 . - 8 . februara; 5. - 13. avgusta 9 . - 1 8 . februara; 14. - 23. avgusta Kartaš : 19. - 28/29. februara; 24. avgusta - 2. Bor : septembra I. - 10. marta; 3. - 12. septembra Iva : 11. - 20 marta; 1 3 . - 2 3 . septembra Lipa : 2 2 . - 3 1 . marta; 24. septembra - 3. oktobra Lešnik: Oskoruša : 1. - 10. aprila; 4 . - 1 3 . oktobra I I . - 20. aprila; 1 4 . - 2 3 . oktobra Klen : Orah : 2 1 . - 3 0 . aprila; 24. oktobra - 2. novembra Jasmin : 1. - 14. maja; 3. - 11. novembra Kesten : 15.-24. maja; 12. — 21. novembra Jasen : 25. maja - 3. juna; 22. novembra - 1. decembra Grab : 4. - 13. juna; 1. - 11. decembra Smoh'a : 1 4 . - 2 3 . juna; 12. - 20. decembra Hrast: 21. marta - prolećna ravnodnevica Breza : 14. juna - letnja opozicija Maslina : 23. septembra — jesenja ravnodnevica Bukva: 2 1 . - 22. decembra - zimska opozicija. U ova saznanja keltskih žreca-druida (mnogobožački starokeltski sveštenici)može se verovati, ali treba i proveravati. Na svu sreću našli su se ljudi koj i to proveravaju. O jednom takvom čoveku, E. J. Mejlicevu, piše M. Dimitruk u članku Recept za dubravu (časopis „Svetlost" broj 4/90). Evo nekih isečaka iz tog članka. „Pre mnogo godina E. J. Mejlicev patio je od upale trojnog nerva. Ležao je u bolnici ali je sve bilo uzalud.
Predloženo mu je da odstrani sve gornje zube - možda se u njima krije infekcija koja provocira upalu? Za vreme re dovnog vađenja njemu su odmah izvadili tri zuba, čiji su korenovi međusobno srasli. Bolje bila tako neizdržljiva da je nisu mogli ublažiti nikakvi narkotici. Mejlicev je izašao na ulicu da niko ne čuje kako jauče. U polusvesnom stanju došao je do drveta i prislonio na njega obraz ... Kada se osvestio — bolje nestao! Pogledao je u drvo i video daje to topola. Sledećeg dana izašao je na ulicu sa stolicom i odsedeo kod topole oko 40 minuta, prislonivši se na nju obrazom. Od tada se kod njega bol više nije pojavljivao." Evo još jednog primera. „Lekovitu silu drveća, na uzor ku od nekoliko stotina Moskovljana, ispitivala je porodica Galine Lvovne Rumjancove, po profesiji lekar. Posle teškog gripa ona nije mogla da hoda. Ni lekovi, ni vitamini nisu davali rezultate. Pomogle su borove dašćice. Stala je na noge i odmah je pristupila svom boru, bolest se povukla." U čemu je stvar? U prirodi postoji energetska razmena između bilo kojeg živog bića i mrtvih predmeta. Metodom biolokacije uspelo se utvrditi da neka drveća imaju svojstva da uzimaju energiju, a druga daje predaju. Prilikom odu zimanja energije prvo se oduzima „loša", patogena energija, a zatim i ostala energija. Pojedino diveće predaje univer zalnu energiju Kosmosa - pranu. A. F. Ohatin, magistar fizičko-matematičkih nauka, pomoću instrumenata otkrio je materijalne nosioceprane- mikroleptone. To su superlake mikio čestice s masom nekoliko puta manjom od mase elektrona. Drveće koje „isisava" energiju kod 94 — 96% ljudi su jasika i topola. Za neke ljude takvo drvo je jela. Jasika je šampion po oduzimanju energije kako od ljudi, tako i od bakterija. U jasikovom drvetu nikada nema truleži. Ta svoj stva jasike su čak zabeležena u rečniku Dalja.
„Nad drvetom od jasike vračare vračaju za groznicu i zube. Izrežu trougao iz kore jasike (svaka stranica označava ime Svete trojice: Oca, Sina i Svetog duha), s njime trljaju desni dok ne prokrvare i ponovo ga vraćaju na svoje mesto. Ako se javljaju grčevi u nogama tada stavljaju cepanicu od jasike na noge, a kod glavobolje na glavu. Čarobnjaci i veštice, kada lutaju posle smrti, okreću se u grobu i pribijaju jasikovim kolcem. Isto tako da kupus ne bi prokisnuo stav ljaju u njega parče drveta jasike. " Za većinu ljudi hrast se pokazao kao izvor energije, koji „pothranjuje" energijom organizam. Za neke ljude to su breza, bor ili kesten. Oduzimati i davati energiju može, pored živog drveta, i nameštaj napravljen od drveta! To svojstvo drveća, da oduzima i daje energiju, našlo je svoj odraz i u poslovici: ,,U boriku se veseliti, u breziku se ženiti, a u j e l i k u - udaviti". Upamtite još jedno pravilo - metle koje se upotrebljavaju u saunama uglavnom se prave od breze ili hrasta, kao što vidite ne bez razloga. Praktične preporuke za uspostavljanje lekovite bioenergetske razmene ljudi i drveća su sledeće: 1. Pronaći drveće koje „isisava" i „predaje" energiju. To se radi na sledeči način: izrezati tračicu aluminijumske folije (folija od čokolade ili bombona) dužine 10 - 15 centimetara i širine 2 - 5 milimetara. Uzeti je za jedan kraj kažiprstom i palcem i polako prići drvetu. Ako se donji kraj tračice počne otklanjati prema drvetu znači da to drvo ima „isisavajuća" svojstva, a ako se odbija prema vama, drvo tada „predaje" energiju. 2. Ne prilazite malom i bolesnom drveću jer oni imaju malo energije. Prilazite velikom i lepom drveću. 3. Kada pronađete veliko i lepo drvo potrudite se da se družite s njim. Udvarajte mu se, negujte ga, pozdravite ga prilazeći mu i oprostite se odlazeći od njega. Zahvalite mu se, budite otvoreni s njim kao s najboljim drugom. To će
vam omogućiti da stupite u jaku bioenergetsku razmenu s njim (nije bez razloga ozarenost udostojila Budu ispod drveta). Drvo će vam s voljom prenositi svoju energiju i dobijati još veću iz Kosmosa, što će se blagotvorno pokazati na njemu. 4. Ne stavljajte u spavaću sobu nameštaj i biljke s „isisavajućim" svojstvima. Možete da obolite, kao što se to desilo jednoj ženi koja je bolovala od astme. Kod nje se iznad kreveta nalazila saksija s biljkom koja „isisava" ener giju. Kada je sklonila tu saksiju, prvi put je nakon više godina, spokojno spavala. 5. Kada koristiti biljke koje „isisavaju", a kada biljke koje „predaju" energiju? Isisavanje energije treba vršiti u slučaju kada postoji suvišak energije u organizmu, koji se ispoljava u vidu glavobolje, neuroze srca, osteohondroze, gušavosti, bolova u jetri, kao i kod upala, opekotina i trauma. „Pothranjivanje" energijom treba vršiti kada je nema dovoljno u organizmu. Nedostatak energije u organizmu često se ispoljava kroz česte angine, prehlade, želudačno-crevne poremećaje (nervoze), artritis, kao i hronična oboljenja.
ORASI I SEMENA
ORAH (Iuglans regia). Najbolji je orah s tankom ljus kom, svež i pun (jedar). Njegova priroda je vruća u drugom stepenu i suva u prvom stepenu. Ima rastvaraj uća svojstva. Sok od njegovog lišća pomaže kod bolova u ušima. Od zelene ljuske oraha priprema se ulje i njime farba kosa u crno. Ako se sok od zelenog oraha pomeša s medom i unese u oči odstranjuje očnu mrenu. Orahovo ulje pomaže kod oboljenja bubrega, naprsnuća i bolova u čmaru, a takođe jača bubrege. Zelena ljuska oraha sprečava trudnoću. Pepeo od njegove ljuske isušuje rane. Zamena za sok od njegovih listova je sok od crnog duda. Orah se brzo probavlja u želucu, ali može naštetiti želucu, povećati količinu žute mokraće i izazvati glavobolju. Štetan je kod kašlja. Ako se uzima natašte izaziva povraćanje. Ako se pomeša s medom i uzima u većoj količini, izbacuje pljosnate i dugačke gliste. Ako se pomeša s rutvicom (Ruta graveolens) i medom i obloga s tom smešom prisloni na otok mlečne žlezde, otok će splasnuti. Pomaže i kod grča nerava. Ako se orah istuca i stavi na pupak čoveka koga boli stomak, bol će prestati. Ako se ljuska oraha spali i pepeo pomeša s vinom i maslinovim uljem, a zatim namaze glava deteta, jača koren kose i pod stiče njen rast. Ako se sažvaće jezgro starog oraha i stavi na maligni tumor ili se namaze time furunkul (čir), oni nestaju. Ako se zeleno lišće oraha istuca, pomeša sa željeznim opi ljcima, ostavi da odstoji nedelju dana (uz svakodnevno
mešanje) i tom smešom namaze kosa, obojice se sede dlake. Ako se zelena ljuska skuva u vodi i odvarom isperu usta, jača desni i zube. Ako gojazni ljudi spavaju u senci oraha oni brzo smršaju. Ako se orah istuca i njime namaze lice odstranjuje pege. Ako se jezgra oraha pomešaju s medom, ostave da odstoje i zatim jedu, zagrevaju bubrege i pro čišćavaju organizam (delujupurgativno). Orasi pomažukod prehlade želuca. Ako se pepeo od ljuske oraha pomeša s vinom i uzima ili se naprave svece i unesu u vaginu, spre čava se krvarenje. Ako čovek posti i jede samo orahe po maže kod grčeva u nogama i spazma nerava. Takođe po maže ako se jezgra starog oraha sažvaće i time namaze lišaj kod deteta. Ako se 29,4 grama kore skuva i odvar popije, izaziva povraćanje s izbacivanjem lepljive sluzi. Odvar po maže i kod bolova u krstima. Ako se svezom korom od korena oraha 3 dana po jedanput dnevno mažu usta očistiće se mozak i ojačati čulni organi. Orahovo ulje je korisnije od bademovog. Zamena za orah je ulje od ljubičice. BADEM (Amygdalus communis, Primus amygdalus). Najbolji je krupan i jedar plod. Njegova priroda je urav notežena. Badem umereno hrani telo. Oljušteni badem je koristan kod suvog kašlja, ispljuvavanja krvi, oboljenja mokraćne bešike i creva. Deluje purgativno, čisti grudi i smiruje peckanje pri mokrenju. Ako se pojede sa šećerom stvara obilno seme. Koristan je i za pluća. U isprženom stanju koristan je za želudac. Sporo se probavlja. Štetno dejstvo badema otklanja šećer, kao i sirupi od kiselog voća (nesazrelo grožđe, jabuke itd.). Njegovi rashlađujući i opori sastojci nalaze se u spoljašnjoj ljusci, a ne u jezgru. Ljusku badema treba odstranjivati jer je otrovna. Zato badem treba potopiti u ključalu vodu i ostaviti u njoj oko minut. KIKIRIKI. Njegov ukus je sladak i malo opor. Zagre va organizam. Povećava sluz i žuč u organizmu i smanjuje gasove. Preporučljivo ga je jesti u manjim količinama.
SEME SUNCOKRETA (Helianthus annum). Ame rički indijanci vekovima su ga koristili kao hranu. Stanov nici Balkana i Rusije u današnje vreme mnogo ga koriste. Belančevine suncokreta imaju veliku biološku vrednost bogatije su od mesa, jaja ili pilića, a suncokret je izvor drugih hranljivih materija. Seme suncokreta lako se pro bavlja. Suncokretovo ulje je veoma dobro i jedno je od najboljih za ishranu. Kao izvor vitamina D seme suncokreta je mnogo dragocenije od ribljeg ulja iz jetre bakalara, koje ima dosta sporednih efekata. Ulje suncokreta odlično je za začinjavanje salata. SEME KISELJAKA (Rumex acetosa). Najbolje je sveže i sočno sa crvenkastom nijansom. Njegova priroda je hladna i suva. Ima jako oporo dejstvo. Cisti creva, jača organizam i zaustavlja proliv. Štetno je za bubrege. Njegovo štetno dejstvo otklanja šećer i morač (Foeniculum vulgare). Kažu, da ako žena zaveže u maramicu seme kiseljaka i pri veže na ruku neće zatrudneti. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. SEME MAJČINE DUŠICE (Thymus serpyllum. T. Vulgaris). Najbolje je baštovansko seme s crnkastom ni jansom. Njegova priroda je vruća i suva. Izaziva men struaciju i omogućava lak porođaj. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Korisno je kod gasova u stomaku. Štetno je za pluća. Zamena za seme majčine dušice je nana (Mentha piperita). SEME SALATE (Lactuca sativa, L. serriola tomer). Njegova priroda je hladna i suva. Podstiče san i uspavljuje. Smanjuje polnu potenciju. Korisno je za ljude koji pate od noćnih polucija. Prekida lučenje semena i suši ga. Najveća dozvoljena doza je 2,94 ili 5,88 grama. SEME ŠPARGLE (Asparagus officinalis). Njegova priroda je hladna i vlažna. Čini obilnim seme i jača polnu potenciju. Ima otvaraj uća svojstva. Stvara obilno mleko kod
žena. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Štetno je za slezinu. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. SEME CRNOG LUKA (Allium čepa). U njemu se nalazi suvišak vlažnosti i toplote. Zbog toga ovo seme pojačava polnu potenciju kod ljudi hladne prirode. SEME REPE (Lappa tomentosa). Priroda mu je vruća i vlažna. Ono pojačava polnu potenciju. Izaziva gasove. Ako se seme repe zamota u maramicu i obesi oko vrata pomaže kod preponskog otoka (micene). Ako se seme jede jača polni ud kod muškarca. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Štetno je za slezinu. Njegovo štetno dejstvo otklanja seme dinje. SEME MIRODIJE (Anethum graveolens). Njegova priroda je vruća i vlažna. Ono povećava lučenje mleka kod žena. Ako se seme ispeče i pečenim semenom mažu hemoroidi i deo oko njih oni će nestati. Štetno je za mokraćnu bešiku. Štetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme miro dije je list mirodije. SEME LANA (Linum us i ta tiss i mum). Njegova priroda je vruća u prvom stepenu i uravnotežena. Seme lana ima smekšavajuća i zavarujuća svojstva. Ako se semenom lana, pomešanim s vodom, namaze lice odstranjuju se pege s lica. Ako se sa sluzi od semena lana namaze kosa, podstiče rast kose. Ako se uljem od semena lana namaze kosa i zatim pospe olovnim liskunom, izlečiće se ćelavost. Seme lana stvara obilje mleka kod žena, a isto tako i mokraće. Po većava polnu potenciju. Ako se žena okupa u odvaru od semena lana nestaće otok (tumor) materice. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Ako se seme pomeša s medom i jede povećava se polna potencija. Ako trudna žena primeni, u sedećem položaju, kupku u odvaru od semena lana lako će se poroditi. Seme je korisno kod svih bolova u crevima. Pomaže kod naprsnuća čmara.
SEME BOKVICE (Plantago major, P. media, P. laneeolata). Njegova priroda je hladna i suva. Najbolje je sočno seme s cmkastim i crvenkastim nijansama. Ima opora svojstva. Pomaže kod zatvora jetre, bubrega i ishijasa. Naj veća dozvoljena doza je 8,8 grama. Štetno je za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme bokvice je seme kiseljaka (zelja). SEME ŠARGAREPE (Daucus sativas, D. Carota). Kažu da pomaže kod malignih gnojnih rana. Izaziva polnu želju. Pojačava mokrenje i izaziva menstruaciju. Pomaže kod oboljenja nerava. SEME ROTKVICE (Raphanus raphanistrum). Naj bolje je sočno seme s crnkastom ili crvenkastom nijansom. Priroda mu je vruća i suva u drugom stepenu. Odstranjuje pege kao i bele mrlje kod vitiliga. Izbacuje gasove iz sto maka i slabi njihovu snagu. Najveća dozvoljena doza je 2,88 grama. Štetno je za jetru. Ako se uzima sa sirćetom izaziva povraćanje, stvara obilnu mokraću i splašnjava otok slezine. Njegovo štetno dejstvo otklanja koriandar (Coriandrum sativum) i šećer.
Uputstva za bolju upotrebu oraha i semena Semena obezbeđuju životnu snagu i program razvoja biljaka. Kada sazre i otpadne seme treba da preživi ne pogodne klimatske uslove, kao što su vlažnost zemlje i hladnoća zimi. Radi toga semena i orasi imaju suprotna svojstva tim nepogodnim uslovima - vatrenost i suvoću, da bi mogli da izdrže sve neprijatne klimatske uslove. Kada ih uzima, čovek dobij a njihovu snagu i sposobnost da se sup rotstavi štetnim i nepovoljnim uslovima godišnjih doba, posebno zime. Orasi i semena su hrana, koja je namenjena samoj Prirodi u zimskom godišnjem dobu. Ako se uzima leti
kada je toplo, dovodi do prestimulacije našeg organizma toplotom i suvoćom. Zato se u narodu vekovima orasi upo trebljavaju tek posle završetka letnje žege, pa se prema narodnom verovanju i iskustvu orasi jedu tek posle trećeg orahovog spasa (28. avgusta). Uopšte postoje tri spasa medeni (14. avgust), jabukov (19. avgust) i orahov (28. avgust), koje je narod od pamtiveka primenjivao s ciljem da se sačuva od neblagovremene upotrebe tih produkata, koji imaju štetno dejstvo ako se jedu pre tog roka.
POSLASTICE
MED. Najbolji je med sa dobrom aromom. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Med čisti uši i poboljšava sluh. Ako se pomeša s kristalisanom solju čisti gnojne rane u ušima. Med povećava prirodnu toplotu organizma i zato je koristan za stare ljude. Med je, takode, koristan za ljude hladne prirode i kod prehlade jetre i želuca. Podstiče polnu strast. Cisti maligne gnojne rane. Najveća dozvoljena doza je 52,9 grama. Štetan je za ljude vatrene prirode. Njegovo štetno dejstvo otklanja sirce. Kažu daje dobar proletnji ili letnji med s crvenkastom nijansom. Jesenji i zimski je lošiji. Takođe, kažu, da med ima izvlačeću snagu i da odstranjuje vlagu iz dubine organizma i sprečava plesnivost sokova u organizmu. Med se pretvara u žutu žuč i sprečava stvaranje sluzi. Ako se zagreje nad parom (u posudi s vrelom vodom) i u tom stanju jede ili se uzima bez zagrejavanja s toplom vodom, čisti grudi od vlage, povećava polnu potenciju i pomaže obolelima od paralize. Med podstiče stvaranje zdrave krvi. Štetan je zimi za mlade ljude. Ako se pije s toplom vodom izaziva povraćanje. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju nar, kiseljak i voće. Upamtite, upotreba meda preporučuje se tek posle mednog spasa (28. avgusta) i završava se početkom toplih dana (leta). ŠEĆER. Njegova priroda je vruća i suva u prvom stepenu. Ima pročišćavajuća svojstva. Slabi organizam.
Odstranjuje tanku opnu iz očiju. Pomaže kod prehlade i kašlja. Otklanja suvoću u grlu i koristan je za glas. Otklanja zatvore i deluje purgativno. Pomaže kod oboljenja bubrega i mokraćne bešike. Izaziva lučenje žute žuči. Prema stepenu starenja šećera povećava se njegova suvoća. Ako se pomeša s kravljim maslom i ta smeša uzima izaziva menstruaciju. Ako se 29,4 grama šećera pomeša sa 58,8 grama topljenog kravljeg masla i uzima u toplom stanju pomaže kod bolova u pupku. Ako ga žena uzima za vreme porođaja lako i brzo će se poroditi. SIRUP OD ŠEĆERA. Njegova priroda je vruća i vlažna. Slično medu deluje purgativno. ŠKROB. Najbolji je beli škrob. Njegova priroda je hladna i suva. Škrob dobro goji telo. Škrob, dobijen iz pšenice, sporo se probavlja i izaziva zatvor. Kažu da škrob stvara crnu žuč. HALVA. Priroda halve pripremljene sa šećerom je umerena. Korisna je za sve tipove ljudi. Pomaže kod kašlja, prouzrokovanog toplotom. Cisti pluća od vlage i zagreva stomak. Prilikom uzimanja halve treba piti sok od kiselog nara da bi se otklonilo njeno štetno dejstvo i da se bolje rastvara kamen u mokraćnoj bešici i bubrezima. Halva s makom pomaže kod prehlade, a pripremljena s medom korisna jeza stare ljude. Halva s orasima je po svojoj prirodi veoma vruća i korisna kod suvišne vlage u organizmu.
Uputstva za bolju upotrebu poslastica Nikada ne upotrebljavajte poslastice posle jela. Pro bava i asimilacija šećera obavlja se u tankom crevu. Kad dospe u želudac, gde već ima hrane, šećer će izazvati vrenje i pokvariće vam svu hranu koju ste ranije uneli u organizam.
Jedite slatkiše pre jela ili napravite od njih poseban obrok hrane. U naše vreme sve je veoma zasićeno šećerom, pa ga treba upotrebljavati stoje moguće manje, a med samo posle mednog spasa.
ULJE (MASLO) I MAST (SALO)
MASLAC (BUTER). Njegova priroda je vruća i vlažna u prvom stepenu. Ima probavna, rastvarajuća i smirujuća svojstva. Ako se maslacem deci namazu desni lakše im niču zubi. Pomaže kod suvog kašlja, ako se uzima sa šećerom. Kod oticanja čmara i javljanja čvrstih otoka (tumora) pomaže klistir od smeše maslaca i meda, koji ujedno pročišćava. Maslac otklanja štetno dejstvo otrovnih lekova, ali slabi želudac. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju kiseli sokovi. Zamena za maslac je prečišćeno topljeno kravlje maslo. Uzimanje maslaca s hlebom goji. Ako se maslacem namazu ospice na koži, on ih otklanja. PRETOPLJENI MASLAC (MASLO). Snaga njegovog dejstva slična je maslacu. Njegova priroda je vruća i vlažna. Po svojoj toploti maslo prevazilazi maslac. Maslo smekšava čovekovu kožu. Kažu da ako se uzima staro maslo ono pomaže kod ujeda zmije. Sto je maslo starije, veća je njegova toplota a ima i proČišćavajuća svoj stva. Maslo smekšava grudi kod žena i dece i kondenzuje vlagu. Ako se pomeša sa šećerom i gorkim bademom pos taje proti votrov u odnosu na sve vrste otrova. Ako se 29,4 grama masla pomeša s 176,4 grama soka od nara dobija se dobar lek za lečenje dizenterije. Ako se maslo uzima natašte pomaže kod zaostalog kašlja. Ako se sedam dana uveče lice maže maslom, ono dobija sjaj i čisti se. Maslo ispoljava jak
uticaj na čoveka blage prirode. Pojačava lučenje žute žuči. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju kisele materije. ULJE. Postoje mnoge vrste ulja. Najbolje je sveže ulje. Njegova priroda je vruća i vlažna. Ulje ispravlja kosu i ne dozvoljava joj da se rascveta. Vlazi glavu i uspavljuje. Razmekšava telo i daje sjaj licu. Odstranjuje stezanje u grudima i plućima. Prekida suvi kašalj, vlazi telo iznutra i spolja. Razmekšava otoke (tumore) i pomaže kod grčeva, ali slabi želudac. Njegovo štetno dejstvo otklanja voće s opo rim ukusom. MASLINOVO ULJE. Njegova priroda je vruća i vlažna. Najbolje je sveže i presno ulje. Ono pomaže kod oboljenja želuca i jača desni. Ako se maslinovo ulje drži u ustima sprečava znojenje. Sve vrste maslinovog ulja lece prehladu jer brzo prodire u organizam i ispoljava toplotno dejstvo. Maslinovo ulje opušta ceo organizam i pomaže kod grčeva, prouzrokovanih naduvenošću creva. Veoma je ko ristan klistir s maslinovim uljem. Ako je maslinovo ulje odstojalo godinu dana smatra se starim. Sto je starije nje gova snaga i korisna svojstva su sve veći. Zamena za staro maslinovo ulje je ricinusovo ulje. ODSTOJALO MASLINOVO ULJE. Njegova pri roda je vruća i suva u drugom stepenu. Pomaže kod čvrstih otoka (tumora) prouzrokovanih gasovima oko slezine. Ako se unese u oči deluje preventivno protiv katarakte. Pomaže kod gnojnih rana i fistula. LOJ OD PATKE, GUSKE. Njegova priroda je vruća, vlažna i veoma nežna. Ako se od njega pripremi voštana krema i njom namaze lice čisti kožu lica. LOJ OD KOKOŠKE. Po prirodi je jačeg toplotnog dejstva od gušćijeg loja. SVINJSKA MAST. Najbolja je mast od mladog mu žjaka. Njena priroda je vlažnija od svih ostalih vrsta masti. Po snazi dejstva svinjska mast približna je maslinovom ulju.
U odnosu na toplotno dejstvo slabija je od kozjeg loja. Pomaže kod otoka (tumora) i gnojnih rana (čireva) u crevima. KOZJI LOJ. Jača organizam bolje od svih ostalih vrsta masti (loja). Klistir s kozjim lojem pomaže kod gnojnih rana (čira) u crevima. Ima jače dejstvo od svinjske masti, pošto se brže zgrušava. GOVEĐI LOJ. Po prirodi je topliji i suvlji od kozjeg loja Zamena mu je loj od patke. LOJ OD TELETA. Ima veću toplotnu vrednost od goveđeg loja.
Uputstva za bolju upotrebu masti Biljno i pretopljeno maslo (ulje), koštana srž i salo (loj) koriste se za utrljavanje u telo i glavu, za klistiranje, zakapavanje u uši, oči, nos i usta. Vruća voda pomaže asimilaciju masti. Maslo (ulje) je najbolje uzimati na gladan želudac (natašte), ne mešajući ga s drugim materijama. Ko želi da dugo živi, da pojača telesnu temperaturu, izoštri pamet i razvije um neka upotrebljava pretopljeni maslac (maslo). Kod koga je telo neuravnoteženo, preovladava suvoća i ko želi da se ugoji - treba da uzima biljno ulje (zejtin). Kod zamora od rada i briga, iscrpljenosti, zatvora krvnih sudova dobra je koštana srž životinja. Kod gnojnih rana (čireva), opekotina, bolova u kostima i zglobovima, bolova u stomaku i materici, oboljenja uha i glave - treba koristiti mast (loj). Radi pročišćavanja uzimati pretopljeni maslac (maslo) u osvit zore (natašte). Ako se maslo uzima posle jela, pre jela ili za vreme jela, ono ispoljava dejstvo na gornji, donji i srednji deo orga-
nizraa. U gornjem delti organizma - stvara sluz u grudima i glavi; u donjem - deluje purgativno, a u srednjem delu organizma - izaziva efekat izbacivanja žuči. O tome šta se u organizmu dobro zamastilo, ukazuje lakoća kretanja hrane i gasova, tj. prestaje da se suši ekskrement (izlazi u vidu kobasice), pojačava se telesna tem peratura i gubi se želja za uzimanjem masla. Pretopljeni maslac (maslo) preporučljivo je upotreb ljavati zimi, biljnu mast (zejtin) - leti, koštanu srž i mast (loj) - u proleće i danju. Korist od masla: daje koži boju i sjaj, jača organizam, izoštrava čula i krepi zdravlje starih ljudi. Štetnost: kod prekomerne upotrebe izbacuje se kroz gornji i donji deo tela i gubi se apetit. U proleće zejtin pobuđuje sluz i žuč. Zimi se usled upotrebe masti (loja, sala) javlja zimogrožljivost i slaba probava. To se l e c i gladovanjem, žeđu, stavljanjem obloga na telo, povraćanjem, uzimanjem kuvanog graška i riže.
MLEKO IMLEČNI PRODUKTI
MLEKO. Postoji veliki broj vrsta mleka. Najboljim se smatra mleko dobro uhranjene životinje. Priroda mleka je hladna i vlažna. Mleko dobro hrani i zagreva organizam i pojačava rad mozga. Ako se mleko žene dojilje zakapa u uši, ono resorbuje plikove od opekotina i smiruje bolove. Ako se zakapa u oči, otklanja bolove i zadebljanje očnih kapaka. Ako se zakapa u nos, pomaže kod migrene. Kozje mleko pomaže pri ispljuvavanju krvi i gnojnih rana na plućima. Mleko žene dojilje korisno je kod gušenja (teškog disanja) i tuberkuloze. Mleko u kombinaciji s me dom pomaže kod gnojnih rana (čira) u crevima i stvara obilno seme pri snošaju. Najbolje od svega je uroniti u sveže mleko užareno željezo i piti takvo mleko. Ono jača or ganizam i leci gnojne rane u crevima. Kiselo mleko utoljava žeđ. Mleko goji čovekovo telo vlažne prirode, leci ekcem i svrab. Ako se telo namaze kiselim mlekom pomešanim sa sumporom, pomaže kod ekcema i lišaja. Treba svakodnev no piti po 176,4 grama mleka. Mleko stvara gasove. Nje govo štetno dejstvo otklanja med. Sve vrste mleka zamenjuju jedno drugo. Priroda svežeg mleka je vruća i vlažna, ali ima nešto manje toplote (po toploti dostiže sredinu prvog stepena, a po vlažnosti početni stadij um drugog stepena). Po svojoj toploti mleko se nalazi između sluzi i krvi. Neki kažu daje bliže krvi. Njegova priroda je uravnotežena. Mleko jača organizam dece i odraslih. Najbolje je belo mleko, ne odviše gusto i ne odviše retko, koje se posle kuvanja i stavljanja kapi na nokat ne sliva s nokta. Od svih vrsta mleka najbolje
je mleko mlade žene. Posle njega po kvalitetu dolazi mleko životinja koje su po svojoj prirodi bliske čoveku. Mleko životinja, čije se meso čoveku gadi (pas, mačka i tome slično) ima neprijatan miris. Dobro je mleko od ovce, koze, krave, svinje, kobile i sličnih životinja. Najbolje je mleko životinje koja ima belu boju i manju snagu. Mleko životinje s crnom dlakom suviše je obojeno i sporo se probavlja u poredenju s mlekom životinje bele dlake. U proleće je mleko svih životinja vlažnije i gušće, jer u to vreme one pasu trave čiji su sokovi masniji i gušći. Leti se povećava toplota i suvoća mleka. Mleko životinja koje pasu u planinama podnošljivije je i toplije od mleka životinja koje pasu u šumi. Njihovo mleko je vodnjikavije i deluje purgativno. Mleko starijih životinja je suvlje od mleka mla dih životinja. Priroda mleka ima tri karakteristike: sirastu, vodenastu i masnu. Ako se posebno razmatraju svaka je karakteristična za sebe. Ako se mleko pomeša s medom pomaže kod gnoj nih rana u stomaku, prouzrokovanih dejstvom gustih vlaga. Mleko čisti organizam od vlage i kondenzuje vlagu. Mleko goji i čisti mozak. Mleko od žene dojilje daje dobru kivnu sliku. Mleko je najbolje uzimati odvojeno od druge hrane i ni sa čim ga ne mešati dok se ne završi njegova probava u organizmu. Korisno je za ljude vruće i suve prirode. Čovek sa zdravim želucem može da pije mleko s medom i šećerom jer oni ubrzavaju probavu mleka. Najbolje je piti mleko u proleće, kada je njegova priroda uravnotežena a sirasta baza preovladava nad vodenastom. Zimi ne treba piti mleko, dok ne prođe 40 dana zime. Mleko koje je pokvareno opasnije je od svih dru gih otrovnih materija. Mleko je štetno kod svih oboljenja sluzne prirode. Mnogo mleka prouzrokuje pojavu vitiliga i vašiju. Mleko je lek za zaboravnost, nemir i strah od kojeg se pomućuje razum.
Mleko je, takođe, štetno za zube, izaziva slepilo u oči ma, kokošije slepilo, lupanje srca i podstiče stvaranje ka menca u bubrezima. Njegovo štetno dejstvo nastaje usled viška vlage, sluzi i krvi, koji se sadrže u mleku. KRAVLJE MLEKO. Kažu da nije dobro mleko ži votinje koja kraće ili duže nosi plod nego čovek. Dobrim mlekom smatra se mleko životinje koja nosi svoj plod isto toliko meseci koliko i čovek. Mleko krave ima najviše sličnosti s čovečjim. Ono je masnije, gušće i bolje hrani čovekovo telo nego mleko drugih životinja. Kravlje mleko se sporo probavlja. KOZJE MLEKO. Njegova priroda je uravnotežena. Pomaže kod prehlade, gnojne upale grla i ishijasa. Kažu da je kozje mleko štetno za stomak jer koza brsti lišće drveća, koje ima opora svojstva. Korisno je za želudac. Pomaže kod zastarelih groznica i proliva, pošto koza jede gorke trave i više skače, nego što pase. MLEKO KAMILE. Ono je veoma žitko i vodenasto. Ne izaziva zatvore, kao ostale vrste mleka, već otvara, Čisti i osvežava jetru. Izoštrava vid, splašnjava zadebljanje slezine i pomaže kod vodene bolesti. Korisno je kod hemoroida, oboljenja želuca i pojačava polnu potenciju. Ako se pije sa šećerom ulepšava ten žena, čisti kožu, uonnalizuje tem peraturu jetre i odstranjuje njenu suvoću. Najveća doz voljena doza je 350 - 700 grama. OVČJE MLEKO. Masno je i gusto, daje mnogo masla i sira. Pomaže kod gnojnih rana (čira) u crevima. Povećava polnu potenciju. Pomaže kod trovanja svim vrstama otrova. Poboljšava boju lica i jača mozak. Dejstvo mu je nešto slabije od kozjeg mleka. Nije dobro za čoveka jer izaziva krčanje i grčeve u stomaku. MLEKO MAGARICE. Ako se njime ispiraju usta jača zube. Pomaže kod kašlja, tuberkuloze, ispljuvavanja krvi, teškog disanja (gušenja), oboljenja grudi, mokraćne
bešike i mokraćnih kanala - ako se svakodnevno pije ujutro po 88,2 grama tek pomuzenog mleka. Mleko magarice, po svojoj prirodi, razlikuje se od svih ostalih vrsta mleka. MLEKO KOBILE. Brzo se probavlja. Izaziva men struaciju kod zastoja, ako žena sa njim uradi klistir. Zagreva matericu i čisti je od gnojnih rana. KISELO MLEKO. Pomaže kod dizenterije, tuberku loze, upale jetre i želuca. Otklanja štetno dejstvo otrova. Kiselo mleko pomaže ljudima žarke prirode i pojačava polnu strast. Korisno je za želudac, zaustavlja proliv, iz aziva apetit, normalizuje temperaturu tela i goji telo. MLEZIVO. Štetno je za ljude vlažne prirode. Izaziva grčeve, bolove u želucu, krčanje u stomaku, gubitak apetita i stvara kamen u mokraćnoj bešici. SIR. Postoji mlad i star sir. Bolji je prešan i mastan sa prijatnim mirisom. Priroda svežeg sira je hladna i vlažna, a zasoljenog vruća i suva. Od svežeg sira se goji. Koristan je kod gnojnih rana u plućima i del uje purgativno. Štetno dejstvo svežeg sira otklanja med ili šećer. Štetno dejstvo starog sira otklanja orah, koji se jede zajedno sa sirom. Uputstva za bolju upotrebu mlečnih produkata Istraživanja akademika A. M. Ugoljeva dokazala su očevidnu štetnost mleka životinja pri othranjivanju dece dojenčadi. Čak ni u drevnim dokumentima nije navedena ishrana dece mlekom životinja. Hranite dete svojim mlekom, a kakvo je ono izučite u ovoj knjizi. Mleko životinja upotrebljava se povremeno i u lekovite svrhe, ali ne redovno. Pri redovnoj upotrebi mleka po stepeno se razvija disbakterioza, a iz kazeina (mlečna belančevina koja se izdvaja za stvaranje vune, rogova i kopita) stvara se lepak koji lepi kamen u bubrezima.
MESO
OVČETINA. Bolja je od kozjeg mesa i stvara dobni krv. Korisna je za ljude hladne prirode. Izbacuje gasove iz organizma. Meso od jagnjeta sočnije je od mesa odrasle životinje. Pepeo od mesa ovna pomaže kod očne mrene. Ako se njime maže koža l e c i vitiligo. SVINJETINA. Hrišćani kažu da je bolja od dragih vrsta mesa. Praseće meso je bolje. Najbolje je meso divlje i zdrave svinje. Ono je bolje od jelenskog mesa. Goji telo. Kažu, daje priroda svinjskog mesa bliska čovečjem. Za one koji ne znaju evo jedne zanimljivosti - čovečje meso ne razlikuje se od svinjskog ni po ukusu, ni po mirisu, ni po boji i izgledu. Svinjetina je po prirodi gusta i lepljiva. Njeno štetno dejstvo otklanja vino, koje se pije pri uzimanju svi njetine, a to dejstvo još otklanjaju halva i poslastice. KOZETINA. Ona se sporo probavlja, slabo hrani telo i stvara zlu krv. Meso od jareta je bolje. GOVEDINA. Najbolje je meso mlade životinje. Gove dinu je najbolje jesti u proleće. Ona je po prirodi suvlja od kozijeg mesa i ima manju toplotu. Goji telo. Govedina se kuva sa sirćetnom čorbom da bi se sprečilo prodiranje štet nih sokova u želudac. Ona se sporo probavlja i predstavlja gustu hranu - dobru za siromahe i radnike. Meso životinje crne dlake prouzrokuje stvaranje oboljenja izazvanih crnom žuči: vitiligo, ekcem, rak, kugu, gubu, proširenje vena, hipohondriju, žuticu, tumor slezine i bolove. Štetno dejstvo govedine otklanjaju cimet, biber i đumbir. Kada se govedina
kuva u kotao treba staviti koricu od dinje da bi se meso brže raskuvalo. TELETINA. Najbolje je meso novorođenog teleta. Pri roda teletine je vruća i vlažna. Teletina predstavlja umerenu hranu i podstiče stvaranje dobre krvi. Štetna je za ljude koji imaju uvećanu slezinu. Njeno štetno dejstvo otklanjaju fi zički rad i kupanje u kadi. MESO BIVOLA. Spada u tvrde vrste mesa. Prou zrokuje stvaranje lošeg himusa, sporo se probavlja i op terećuje želudac. Njegova priroda je hladna i suva. MESO ZECA. Ako se meso zeca ispeče i pojede po maže kod gnojnih rana u crevima. Ako se skuva i u nje govom odvaru okupa pomaže kod kostobolje i bolova u kostima. MESO JELENA. Ono se brzo probavlja i podstiče mokrenje. Po svojoj prirodi je gusto i izaziva žuticu i stva ranje cme žuči. KONJETINA. Ovo meso je tvrdo, sporo se probavlja, prouzrokuje stvaranje cme žuči i teških oboljenja. PATKA, GUSKA. Priroda njihovog mesa je vruća i vlažna. Njihovo meso ima hranljiva svojstva. Salo od patke i guske pomaže kod bolova u ušima i splašnjava otoke (tumore). Kažu da ako se uzme deo guščjeg mesa, isprži ili zagreje na nizinom ulju i njime namaze muški polni organ pre snošaja žena neće zatradnjeti. Posle uzimanja guščjeg mesa koža dobija sjaj. Najbolje je pečeno ili prženo meso od guske i patke. Njegovo štetno dejstvo je što stvara suvišak sokova i cme žuči u organizmu. Najbolje ga je jesti s ljutim začinima. Guščje meso poboljšava glas. Jetra od masnog gusana ili guske je veoma korisna, ukusna i stvara dobni krv. Kažu daje čorba od nje bolja od čorbe napravljene od mesa. PETAO I KOKOŠKA. Najbolje je meso mladog pi leta. Njegova priroda je uravnotežena. Dobro goji telo i jača
mozak. Pročišćava glas. Buljon od dobro skuvanog mesa kokoške koristan je kod astme. Ako se meso petla skuva s mirodijom pomaže kod bolova u kostima. Kokošje meso je štetno kod upale jetre. Treba ga jesti sa svežim i mekim hlebom. JAJE. Najbolje je kokošje jaje. Njegova priroda je umerena u odnosu na toplotu i hladnoću. Ako se jajetom opere kosa, ona dobija sjaj i brže raste. Belance pomaže kod opekotina, a žumance splašnjava otoke (tumore). Ako se jaje skuva sa sirćetom i takvo jede, jača srce, slabi želudac, leci gnojne rane u crevima, proliv i zaustavlja krvarenje. Ako se žumance jajeta stavi u lonac i u to doda malo brašna i bibera, skuva i pojede, lako se probavlja, goji telo i pojačava polnu potenciju. RIBA. Priroda rečne ribe sa tankim krlj ustima je hladna i vlažna u drugom stepenu. Od zasoljene ribe se goji. Sitna riba je korisna kod glavobolje propraćene temperaturom. Morska riba je korisna za pluća i čisti telo. Sveza riba pojačava polnu potenciju. Zasoljena riba prekida lučenje sluzi. Najbolje je posle njenog uzimanja izazvati povraćanje. Slana riba rastvara sluz i izaziva žeđ i crni vitiligo. Najbolje je jesti tu ribu sa sirćetom i čubrom (Satureia hortensls). Ako je čovek stalno jede prouzrokuje oboljenje nerava i glavobolju. Sveza riba stvara lepljivu i staklastu sluz, zbog čega nastaju grčevi, paraliza i insult (spoljne povrede). Njeno štetno dejstvo otklanja med, koji se jede s ribom. Isto tako, dobro je uz ribu piti sirce. Najbolje je odmah posle sveže jesti slanu ribu. Svezu ribu je najbolje ispeci. Ne treba je davati ljudima obolelim od ishijasa koji su po prirodi melanholici. Ribu je najbolje kuvati u sirćetu: kad sirce počne da ključa treba staviti u njega peršun i šafran, zatim izrezati ribu, staviti je u lonac sa ključalim sirćetom i dobro skuvati uz dodavanje začina. Kada se riba skuva treba je ostaviti da malo odstoji i posle
toga jesti. Njena priroda je hladna i uravnotežena. Pomaže kod upale jetre i žutice. Štetna je za oči. RAK. Rečni rak je bolji od morskog. Njegova priroda je hladna i vlažna. Ima proČišćavajuća svojstva. Izoštrava vid i odstranjuje beonu, goji telo i stvara obilno seme kod mu škarca. Ako se njegovim pepelom namazu otoci (tumori) tada ih splašnjava. Rastvara kamen i izbacuje ga iz mo kraćne bešike. Buljon od raka pojačava polnu potenciju. U skuvanom stanju je korisniji. Štetan je za mokraćnu bešiku. Ako se rak spali i pepelom namaze mlečna žlezda žene obolele od raka (malignog tumora) dojke izlečiće je. Kako spaljivati raka: zagrejati bakarni lonac do usi janja, staviti u njega celog raka i pojačati vatru. Rak u loncu ostaje dok ne izgori i ne pretvori se u pepeo. To treba raditi leti kada se pojavljuje zvezda Sirijus, a Sunce se nalazi u znaku Lava. Mesec je već prešao 15 svog kruga.
Uputstva za bolju upotrebu mesa Upotreba mesa radi zadovoljavanja potreba organizma energijom i belančevinama pokazala se kao velika zabluda. Savremena ispitivanja naučnika došla su do sledećeg: 1. Naša crevna mikroflora sposobna je da iz hranljivih sirovina nebelančevinaste prirode (kaša, povrće) sintetizuje sve neophodne aminokiseline, vitamine itd. Organizam upotrebljava te bakterijske mikroorganizme koji su, u suštini, najdragocenije belančevine. Ako se direktno uzima sirovina belančevinaste prirode (meso, riba, jaja, mlad krav lji sir i ostali sirevi) u crevnoj mikroflori razmnožava se druga vrsta bakterija, koja je patogena za organizam i razara 2. Otkriće inducirane autolize (samoprobavljanja) be lančevinaste i nebelančevinaste hrane pokazalo je da se
sirovo meso brzo probavlja na račun fermenata, koji postoje u svakoj ćeliji belančevina. Kuvano meso probavlja se is ključivo na račun fermenata i snage samog organizma. Me sožderi (grabljivice), jedući sirovo meso, koriste upravo taj mehanizam probave hrane, pa je kod njih kraći želudačno-crevni trakt i potpuno druga obrada hrane probavnim sokovima. Na primer, pri žvakanju hrane kod njih je u usnoj duplji kisela sredina, a kod ljudi lužinska. Čovečji orga nizam ima druge mehanizme asimilacije hrane, a njegov probavili trakt po svojoj dužini nalazi se između probavnog trakta mesoždera i travojeda. Ako se jede samo meso to je veliko opterećenje za organizam. Izaziva velike reakcije specifično-dinamičkog dejstva hrane, pri kojima se do 40% energije, koja se sadrži u mesu, gubi na izbacivanje suvišne belančevine iz organizma. Na Istoku je čak postojala i kazna s mesom. Prestupnika su lišavali slobode, vezivali i hranili samo kuvanim mesom. Posle mesec dana on je umirao u strašnim mukama zbog jakog samotrovanja raspadajućim produktima belančevina. 3. U našem organizmu svakodnevno se raspada i iz njega izbaci prosečno 30 grama belančevinastih materija. Takvu količinu belančevina u najsvežijem stanju stvara naša mikroflora. Termički obrađeno meso stvara nagomi lanu belančevinu u znatno većoj količini (uporedite to s cementom koji se slegao i ovlažio, pa ga treba ponovo isitniti da bi kvalitetno mogao da obavi svoju funkciju). Tome dodajte otrovne produkte raspadanja suvišne belan čevine iz patogene mikroflore i otkriće vam se u svoj „lepoti" slika ishrane mesom. 4. Ako imate nameru da povremeno jedete meso, pre njegove upotrebe pojedite veliku činiju lisnate salate, što će pomoći da se belančevine bolje asimiluju u organizmu.
METALI I MINERALI
ZLATO. Najbolje je čisto zlato, bez primesa. Njegova priroda je uravnotežena. Ako se drži u ustima pomaže kod oboljenja grla. Ako se unese u oči poboljšava vid. Ako se telo namaze zlatom ili se isitni i uzima pomaže kod lupanja srca i jača srce. Ako se zlatom sprži deo kože na telu oko srca brzo leČi srce. Najveća dozvoljena doza je 0,18 grama. Zlato produžava život i leci pri trovanju. Štetno je za mo kraćnu bešiku. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Za mena za zlato je srebro. Ako se na vrat deteta obesi zlatna ogrlica prestaće da se dere i plače, a zlato će ga zaštititi i od padavice. Ko bude nosio na ruci zlatni prsten nikada neće oboleti od razjedanja noktiju. Ko ga bude imao kod sebe neće znati za tugu i što ga više ima biće radosniji. SREBRO. Najbolje je čisto srebro. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima jačaj uća svojstva, suši gnoj i krv. Ako se srebro isitni i unese u oči jača opne očiju. Srebro spada u materije koje jačaju srce. Pomaže kod he moroida. Ako se čisto srebro nakratko drži u ustima utoljava žed. Srebro otklanja neprijatan miris ispod pazuha. Najveća dozvoljena doza je 0,18 grama. Štetno je za mokraćnu bešiku. Zamena za srebro je tirkiz. BAKAR. Njegova korisna svojstva ista su kao kod užarenog bakra. Iz bakarne posude ne srne se ni piti, ni jesti jer prouzrokuje slonovsku bolest. UŽARENI BAKAR. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima pročišćavajuća i isušujuća svojstva.
Odstranjuje beonu. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan je za unutrašnje organe. OLOVO. Njegova priroda je hladna i suva. Ako se u avanu, napravljenom od olova, sa malim tučkom (takođe olovnim) izbućka maslinovo, nizino ili ulje od dunje i tim uljem namazu hemoroidi ili ospe (izrasline) oko anusa, one će nestati. Ako se na ruci nosi prsten od olova iscrpljuje organizam. Ako se olovni prsten pričvrsti na drvo koje ne rađa ili mu plodovi pre vremena sazrevanja opadaju, drvo će ojačati i dati obilan prinos. KALAJ, KOSITAR. Najbolji je kalaj koji je mek kada se stisne između zubi. Njegova priroda je hladna i vlažna. Ako se na polni organ stavi obloga s parčetom vate natop ljenim u kalaju otklanja polucije. Štetan je za creva. Nje govo štetno dejstvo otklanja klistir. ŽELJEZO. Njegova priroda je hladna i suva i ima isušujuća svojstva. MAGNETNI KAMEN. To je kamen koji privlači željezo. Njegova priroda je vruća i suva. Ima ispirajuće dejstvo. Ako ga žena za vreme porođaja drži u ruci lako će se poroditi. Ako ga čovek drži u rukama otklanja bolove u rukama i nogama. Pomaže kod tuberkuloze, ali je štetan za jetru. Njegovo štetno dejstvo otklanja slatko drvce. ALMAZ. Pri lomljenju čepa se na tri grane. Njegova priroda je hladna i suva. Kažu, daje njegova snaga veoma velika. ĆILIBAR. Dobar je ćilibar koji je čist i prozračan. Njegova priroda je hladna i suva u dmgom stepenu. Ima opora i isušujuća svojstva. Ako se ćilibar isitni i njime namazu zubi daje im sjaj, čisti ih, čini belim i jača ih. Pomaže kod gnojnih rana u plućima. Jača trbušne organe. Smanjuje polnu potenciju. Zaustavlja krv. Ako se ćilibar priveže iznad otoka (tumora), otok nestaje. Najveća doz voljena doza je 2,2 grama. Štetan je za glas. Najbolji je
ćilibar boje voska, prozračan i crven sa žutom nijansom. Kažu da po prirodi sadrži malo toplote i ako ga nosi trudna žena neće pobaciti i uspešno će održati trudnoću. Ako se ćilibar zapali pojaviće se veoma prijatan dim, po čemu se razlikuje od falsifikata. Na litvanskom jeziku ćilibar (jantar) - gintaras znači zaštitnik od bolesti. U njemu su otkrivene soli jantarne kiseline, koja predstavlja biostimulator širokog spektra. Jantarna kiselina kao gorivo sagoreva u bolesnim ćelijama i u obolelim i slabim organima obnavlja životne procese. Ćilibar pomaže pri oboljenju štitaste žlezde. Kod većine ljudi on isisava energiju. Zato je koristan kod hiperfunkcije štitaste (tiroidne) žlezde, ali je kontraindikativan kod hipofunkcije te žlezde. TERKIZ. Pomaže kod gnojnih rana (čireva) u stomaku. Najbolji je nišapurski tirkiz. Njegova priroda je hladna i suva. Ulje (masti) ga brzo kvari. JASPIS. Po boji je sličan mesu. Ako se stavi oko vrata ili na ruku štiti od zlih duhova. Ako žena nerotkinja priveže jaspis iznad polnog organa ubrzo će zatrudneti i roditi dete. Ako se obesi oko vrata pomaže pri oboljenju želuca. NEFRIT. Najbolji je zeleni kamen. Veoma je koristan za želudac. Ako se priveže oko krsta porodilje lako će se poroditi. SMARAGD. To je zeleni kamen. Najbolja vrsta je prozračni smaragd. Njegova priroda je hladna i suva. Ima isušujuća svojstva. Ako se unese u oči poboljšava vid i čisti oči od beone. Koristan je kod svih oboljenja želuca i zau stavlja krvarenje. Ako muškarac i žena pre snošaja ispiju prah od smaragda žena će zatrudnjeti. Ako se nosi na sebi pomaže kod trovanja otrovima, gube i vitiliga. Leci ope kotine od vrele vode. Najveća dozvoljena doza je 0,18 grama. Štetan je za mokraćnu bešiku. Još je Aristotel govorio da ako neko pojede parče sma ragda težine 8 zrna ječma sačuvaće se od dejstva otrova i
ujeda zveri. Treba ga uzimati preventivno, pre nego otrov prodre u telo, da bi se čovek zaštitio od dejstva otrova, opadanja kose i perutanja kože. Ako Čovek gleda u smaragd izoštrava vid. BISER. Najbolji je čist i blještav biser. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima razredujuća svojstva. Isušuje vlažne gnojne rane, jača oči, štiti ih od oboljenja i odstranjuje beonu. Jača zube i daje im sjaj. Razređuje krv i smiruje bol. Ako se biser drži u ustima jača srce. Koristan je za trudnu ženu i čuva plod u utrobi. Najveća dozvoljena doza je 0,36 grama. Štetan je za mo kraćnu bešiku. Zamena za biser u duploj dozi su koral i sedef. LAZURIT. Njegovo glavno svojstvo je što uvese ljava Čoveka jače od svih drugih lekova. Štetan je za želudac. GORSKI KORAL. Veoma je koristan za ljude koji se trzaju u snu. Ako žena, kod koje se teško luči mleko, namaze bradavice koralom mleko će se lako lučiti. ALABASTER. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ako se ugradi u prsten i nosi na ruci čoveku neće smetati čarolije i zle oči, postaće prijatan čak i neprijatelju. Ugledna gospoda u Indiji od njega su izrađivala pehare (čaše) i iz njih pili vino. Ako se istuca i njime namazu zubi čisti ih. KORAL. Postoji beli i civeni koral. Bolji je crve ni koral. Njegova priroda je hladna i suva u dingom stepenu. Ima isušujuća svojstva. Jača srce. Ako se unese u oči jača opne očiju, zaustavlja suzenje očiju i daje im sjaj. Koral jača zube i daje im sjaj. Ako se obesi iznad želuca ili jetre smiruje bol. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan je za pluća. Zamena za koralje ćilibar. PIRIT (MARKAZIT). Najbolja vrsta pirita je bo je zlata. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu.
Ima opora svojstva. Izoštrava vid a očima daje sjaj. Ako se malom detetu obesi pirit oko vrata prestaće da vrišti i plače. Štetan je za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja mleko. HEMATIT. Najbolja vrsta hematita je jarkocrveni. To je u stvari železna ruda krečnog sastava i boje krvi od davnina poznata u Egiptu. Njegova priroda je hladna u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima opora i isu šujuća svojstva. Štiti oči od oboljenja, leci gnojne rane i prekida suzenje očiju. Koristan je za lečenje ekcema očiju. Pomaže kod ispucalih usana. Leci gnojne rane na plućima i zaustavlja ispljuvavanje krvi. Ako se uzima ili unese u vaginu prekida menstruacije i razjeda divlje meso. Najveća dozvoljena doza je 2,2 grama. Štetan je za pluća. MALAHIT. Po ukusu je sladak. Njegova priroda je hladna i suva. Odstranjuje beonu s očiju, ako se istuca, pomeša sa zrnom bibera i upotrebi kao obloga. Spada u grupu otrovnih lekova. Koristan je kod svih vrsta vlažnih gnojnih rana. RUBIN (SAFIR). Najbolji su crveni rubin i rubin boje nara. Njegova priroda je hladna i suva. Pomaže kod lupanja i slabosti srca. Rubin prosvetljava dušu i dovodi u ravnotežu čovekovu prirodu. Sprečava polucije. Kažu ako ga žena nosi da će joj mleko presahnuti. Najveća dozvoljena doza je 0,18 grama. Zamena za rubin je zlato u istoj količini. Rubin stvara dobro raspoloženje, hrani dušu i pojačava prirodnu toplotu. Cisti krv i štiti od kuge. LAZURIT. Najbolji je prozračni lazurit. Njegova pri roda je hladna u dragom i suva u trećem stepenu. Ima jaka opora svojstva. Pomaže u lečenju melanholije i noćnih košmara, kao i bolesti cme žuči. Cisti srce i krv. Razgoni strah i brigu. Koristan je kod oboljenja bubrega, uklanja bra davice i poboljšava stanje gnojnih rana. Pre upotrebe treba ga oprati. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama.
AMETIST. To je ljubičasti kamen sa crvenom nijan som. Ako ga čovek nosi sa sobom izbaviće se od kostobolje. Ako čovek pred spavanje stavi ovaj kamen ispod ležaja izbaviće se od đavolskih iskušenja. SARDER. Najbolji je crven i prozračan kamen. Nje gova priroda je hladna u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima pročišćavajuća i opora svojstva. Poboljšava vid, odstranjuje beonu i prekida suzenje iz očiju. Jača zube i daje im sjaj. Jača srce. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan je za grlo. Njegovo štetno dejstvo otklanja seme tikve. Zamena za sarder je ćilibar. Ako se ugradi u prsten i stavi na raku pobeđuje se neprijatelj u sudu. MRAMOR (MERMER). Najbolji je beo i mek mra mor. Njegova priroda je hladna u drugom stepenu i suva u prvom stepenu. Ima pročišćavajuća svojstva. PEPEO. Njegova snaga je slična snazi materija iz kojih je nastao. Najbolji je pepeo od hrasta. Njegova priroda je vruća i suva i ima isušujuća svojstva. Pepeo od vinogradske loze pomaže kod otoka mlečne žlezde i testisa. Štetan je za želudac. GLINA. Najbolje je koristiti specijalnu štamparsku gli nu. Njena priroda je uravnotežena, kao i priroda čoveka. Ona raduje i veseli srce čoveka i pomaže kod svih oblika trovanja otrovima. Ta vrsta gline prosvetljava dušu, jača je i izoštrava čulne organe. Najbolja je glina koja miriše na mirodiju i lepi se za jezik. Najveća dozvoljena doza je 2,945,88 grama. VITRIOL (GALICA). Najbolja je zelena galica. Nje na priroda je vraća i suva u drugom stepenu. Ima opora i ljuta svojstva. Isušuje hemoroide i sporo zaustavlja men struaciju, a pomaže i kod fistula. Ako se galica isitni i pomoću peruške unese u nos očistiće se mozak. Ako se pomeša sa sokom od kaj sije i tom smešom ispere čmar on
jača i sprečava se njegovo ispadanje. Galica otkida odumrlo tkivo. SUMPOR. Najbolji je žuti sumpor. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima razredujuća i izvlačeća svojstva. Suši gnoj i krv. Ako se njime okadi pomaže kod oboljenja pluća i starog kašlja, nastalog usled prehlade. Ako se okade hemoroidi oni se lece. Ako se pomeša sa sirćetom i namaze telo pomaže kod gube, vitiliga, lišaja i ekcema. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan je za jetru. Njegovo štetno dejstvo otklanja lubenica. GIPS. Najbolja vrsta je beli i sjajan gips. Njegova priroda je hladna u Pivom stepenu i suva u Drugom stepenu. Ima opora i isušujuća svojstva. Ako se gips pomeša s nizi nom vodom i tom smešom namazu ženske grudi sprečava se njihov rast. SO. Najbolja je bela so. Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima pročišćavajuća i rastvaraj uća svojstva. So izbacuje gasove iz organizma, štiti od plesni, raspadanja i trulenja. Resorbuje gustu vlagu. Ako se posoli hrana hlad ne prirode (sir, riba) njena priroda postaje vruća i suva. So izaziva proliv i povraćanje. Cisti želudac i grudi od lepljive sluzi. So je korisna za ljude vlažne prirode (Kapha), ali je štetna za iscrpljene. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Ako se so mnogo uzima izaziva pregorevanje supstance krvi, slepilo u očima, smanjuje seme i prouzrokuje ekcem i svrab. BRUSNI KAMEN. Njegova priroda je hladna i suva. Ima pročišćavajuća svojstva. Ako se zagreje na pari i kao obloga stavi na grudi žene sprečava oticanje mlečnežlezde. SODA. Najbolja je bela soda. Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima pročišćavajuća svojstva, otkida odumrlo tkivo i pomaže sitnjenje hrane. Soda odstranjuje pege i ospe s lica. Ako se njenim vodenim rastvorom opere telo uništava vaši. Pomaže kod beone u očima. Razreduje
guste vlage u organizmu i splašnjava otok slezine ako se od nje stavljaju obloge na telo. Klistir od smeše sode i soka od smokava odstranjuje grčeve u stomaku. Ako se pomeša s maslom ili medom i tom smešom namaze polni organ jača polna strast. Zamena za sodu je boraks. Ranije je bilo reči o bioenergetskoinformacionoj razmeni između biljaka, drveća i čoveka. Neke biljke mogu da upijaju patogenu energiju čoveka, a druge da predaju čo veku pozitivnu energiju i time jačaju organizam. Ta pojava uočava se i u carstvu minerala i metala. Pokazalo se, da bez obzira na male dimenzije, metali i minerali imaju jako energetsko polje. Ako je energetsko polje minerala (metala) u rezonansi s energetskim poljem čoveka, ono jača čovečji organizam, a ako nije razara ga i prouzrokuje razna ozbiljna oboljenja. Evo jednog slučaja, prema priči J. Andrejeva. Neki muškarac nosio je na ruci narukvicu od živopisno odabranih minerala. Narukvica je bila veoma lepa i on je skoro nikada nije skidao s ruke. Posle izvesnog vremena kod njega se pojavila opšta slabost organizma, a zatim je potpuno onemoćao i pao u krevet. Lekari nisu mogli da ustanove uzroke te slabosti. Uzrok je bio u narukvici. Kamenje ugrađeno u narukvicu svojim energetskim poljem nije bilo u rezonansi s energetskim poljem tog čoveka, stoje postepeno iscrpljivalo čovekovu energiju. Čim je skinuo narukvicu čovek se brzo oporavio. Navedena informacija pomoći će vam da bolje shvatite i analizirate metale i mine rale radi njihovog individualnog izbora. Za ljude rođene u određenom znaku Zodijaka najbolji su ovi metali: Ovan (21. mart - 20. april): hijacint (lisnati cirkon), brilijant, željezo. Bik (21. april - 2 1 . maj): ahat, rubin, bakar (mesing). Blizanci (22. maj - 21. juni): ametist, biser, živa. Rak (22. juni - 23. juli): hrizolit, smaragd, srebro.
Lav (24. juli - 23. avgust): berilijum, sarder, zlato. Devica (24. avgust - 23. septembar): oniks, safir, platina. Vaga (24. septembar-23. oktobar): sarder, opal, bakar (mesing). Škorpija (24. oktobar - 22. novembar): topaz, čelik. Strelac (23. novembar - 21. decembar): smaragd, tirkiz, lim (pleh). Jarac (22. decembar - 20. januar): kalcedon, granat, olovo. Vodolija (21 . j a n u a r - 19. februar): safir, ametist, radio aktivni uran. Riba (20. februar - 20. mart): jaspis, akvamarin, nema metala. Crni dijamant odgovara Suncu. Almaz (na arapskom jeziku znači najtvrđi) odgovara Mesecu (Luni). Srebro odgovara Mesecu, ono hladi.
Optakanje (ugrađivanje) kamenja Berilijum i sarder optaću se (ugrađuju) u zlato. Hijacint - u srebro. Biser se preporučuje nositi samo u ogrlici. Ostalo dragoceno kamenje ugrađuje se u zlato ili srebro, prema želji.
Magična svojstva dragog kamenja Ahat - donosi pobedu nad protivnikom. Almaz - štiti od neprijatelja i odstranjuje od žena opasnost za vreme porođaja.
Ametist - podstiče zdravo razmišljanje i rasuđivanje. Štiti od pijanstva. Berilijum - podstiče na marljivost (vrednoću), štiti od neprijatelja i izaziva simpatije. Biser - štiti čednost. Crni oniks - izaziva tugu i loše snove. Granat - daje zdravlje i štiti za vreme putovanja. Hijacint - čini ženu neplodnom i štiti od vodene bolesti. Hrizolit - štiti od kostobolje (gihta). Jaspis - štiti od mržnje i otrova. Kalcedon - štiti od opasnosti na putovanjima. Koral - štiti za vreme epidemije. Safir - podstiče uspešnost na poslu i čednost. Sarder - donosi sreću i uspeh. Selenit - izaziva simpatije. Smaragd - poboljšava vid i štiti čednost. Topaz — izaziva simpatije.
SVOJSTVA TKANINA
SVILA. Njena priroda je bliska vrućoj. Ima vatrena i isušujuća svojstva. Ako se spali i njen pepeo pojede raz veseljava čoveka i prekida lupanje srca. Ako se ne spaljuje njena snaga je još veća. Odeća od svile greje umereno, slično pamučnoj. Najveća dozvoljena doza je 0,36 grama. Kažu, ko nosi svilenu košulju neće znati šta su vaši. Svila čisti organizam od viška sluzi i crne žuči, goji i izoštrava vid. Svila pojačava polnu potenciju. Štetna je za ljude vat rene prirode. Njeno štetno dejstvo otklanja odeća od lana. LAN. Laneno platno hladi telo i u njemu se ne legu vaši. Ako se tokom zime nosi lanena odeća čovek će smršati, a ako se nosi leti on će se ugojiti. Nekada su žene u Rusiji mnogo nosile lanenu odeću da bi zaštitile polne organe i plod u utrobi. Laneno platno zasićeno je životnom ener gijom Zemlje, Sunca i vode, pa su se zbog toga u narodu na lanene košulje prišivali zaštitni znaci tih energija. Smatralo se da od žene zavisi produženje ljudskog roda, tj. kakvu će decu roditi: jaku i zdravu ili bolešljivu i slabu. Zato su žene štitile svoje organe za reprodukciju. Danas je to zaborav ljeno, pa devojčice i odrasle žene nose kratke suknje, po kazujući se požudnim i zlonamemim pogledima muškaraca. Upamtite - pogled ima posebnu energiju i to je naučno dokazano. U kratkoj haljini devojka, odnosno žena je ne zaštićena od uticaja crnih sila (magija) i raznih bolesti. Zaštićujte se radi budućih generacija dece. VUNA I VUNENA TKANINA. Njena priroda je vru ća i suva. Ima zagrevajuća i isušujuća svojstva. Ako se nosi
iscrpljuje organizam. Najbolje je nositi vuneni veš. Nošenje vunene odeće korisno je za jetru i bubrege. Najbolja je vunena tkanina ispletena od jagnjeće vune. Kažu da ako se oko čovekovog vrata - pešaka priveže parče vune, neće se umoriti bez obzira na to koliko pešači. Ako se jastuk napuni vunom ili zečjim krznom dobro će se spavati. PAMUCIKA. Najbolja je bela pamučika. Priroda nje nog semena je vruća u prvom stepenu i vlažna u drugom stepenu. Njeno seme ima razmekšavajuća svojstva, purgativno dejstvo i pojačava polnu potenciju. Ulje od pamučike pomaže kod hemoroida i prehlade bubrega i ma terice. Jača polni organ. Odeća od pamuka zagreva i opušta telo. Odeća od grube pamučne tkanine (sukna) ima isto dejstvo, ali iscrpljuje telo. Seme pamučike čisti telo od tragova ospi - boginja. Najveća dozvoljena doza semena je 5,88 grama. Njegovo štetno dejstvo otklanja koren slatkog drvceta. Zamena za pamučiku je badem ili mak u istoj količini. SENTETIKA. Sintetička odeća i obuća izoluju čoveka od spoljne okoline, što paralizuje efekat bioenergetske razmene s okolinom i prekida dostup slobodnih elektrona do akupunkturnih tačaka organizma. Rezultat toga je da čovek postepeno, ali sigurno, slabi. Pogledajte - savremeni ljudi, naročito srednjeg i starijeg uzrasta, veoma brzo se umaraju.
Uputstva za bolju upotrebu tkanina Navedena svojstva tkanina imaju ogroman uticaj na naš organizam jer smo sa njima u stalnom kontaktu. Nosite samo tkanine od prirodnih materijala, a u zavisnosti od godišnjeg doba birajte je s toplim ili hladnim svojstvima. Obavezno imajte u vidu svoju konstituciju da bi ih odgo varajuća odeća uravnoteživala, a ne da ih pojačava ili slabi.
VODA
Postoji više vrsta vode. Najbolja je voda koja je pro zračna, ukusna i koja kada se pije ne opterećuje želudac. Njena priroda je hladna i vlažna. K1SNICA. Kišnica je najbolja vrsta vode. Ona pomaže probavu hrane i njeno širenje (dostavljanje) do svih organa. Obezbeđuje vlažnost u organizmu i održava ga u ravnoteži. IZVORSKA VODA. Izvorska voda je, takođe, veoma dobra, ali ne iz svakog izvora. Dobra je ona izvorska voda koja izvire iz tople zemlje ili iz kamena. Kažu da voda koja se nalazi pod udarom severnog, istočnog ili južnog vetra nije dobra. Treba koristiti vodu sa izvora koji su u zavetrini i izloženi Suncu. STAJAĆA VODA. Stajača voda nije dobra. Ona se ne srne piti jer izaziva otok slezine, vodenu bolest, ludilo, hemoroide, otoke (mrnore) i gnojne rane u crevima. MINERALNA VODA. Mineralna voda koja izvire iz rudnika, koji se nalaze na trusnom zemljištu, nije dobra za upotrebu. Međutim, voda koja izvire iz rudnika željeza jača trbušne organe, otklanja slabost želuca i pojačava polnu potenciju. MORSKA VODA. Morska voda ima vruću i ljutu prirodu. Štetna je za želudac i deluje purgativno. Ako sa njom čovek namaze telo ono će se zagrejati. Ona rastvara i izbacuje sluz iz organizma. Korisna je kod neivnih obo ljenja. Ako se u morskoj vodi drže udovi naprsli od hlad noće oni zaceljuju. Ako se uradi klistir s morskom vodom,
ona zagreva unutrašnjost organizma i pomaže kod bolova u stomaku. Ako se umivate ili perete morskom vodom korisna je za lečenje ekcema, svraba, lišaja i otoka mlečne žlezde. Ako se čovek nekoliko dana uzastopno kupa morskom vo dom lece se zastarela oboljenja. Morska voda hladi or ganizam spolja. Para morske vode korisna je za lečenje vodene bolesti i bolova u ušima. HLADNA VODA. Hladna voda smanjuje polnu po tenciju, ali ubrzava probavu hrane i veoma je korisna za čoveka koji se mnogo znoji, ako je pije ili se umiva njome. Korisna je i za ljude koji mokre u postelji, pate od jakog krvarenja iz nosa, jakog krvarenja iz gnojnih rana (čireva), kao i za ljude koji boluju od gorušice i oboljenja propraćenih temperaturom. Hladna voda jača desni i pomaže ras tvaranje semena. Korisna je kod ekcema, svraba, gube i zadaha iz usta. Ako se pomeša sa vinom i pije neutralise neprijatan miris znoja. Ako se posle jela pije hladna voda jača želudac. Hladna voda ne sme se piti natašte, a isto tako ne smeju je piti ljudi koji imaju slab želudac, koji su ne moćni i iscrpljeni. LEDENA VODA. Ledena voda podstiče oboljenja ne rava i stvaranje otoka (tumora), izaziva apetit i jača želudac. Veoma je korisna za čoveka vatrene prirode. Pogodna je za četiri telesne sile, ali smanjuje polnu potenciju. Jača or ganizam. TOPLA VODA. Topla voda smanjuje probavnu snagu i ne može utoliti žeđ. Štetna je za ljude koji boluju od tuberkuloze i vodene bolesti. Slabi srce i želudac. Topla (vruća) voda u banji (kupatilu) čini kosu sedom, ali je korisna za grudi. Stvara obilne rnenstruacije i mokraću, smiruje bolove. Korisna je kod svih oblika oboljenja prou zrokovanih prehladom. MEDENA VODA. Medena voda pomaže kod prehlade želuca, izaziva apetit i stvara obilnu mokraću. Pomaže kod
svih oboljenja prouzrokovanih prehladom. Rastvara loše sokove li organizmu i podstiče stvaranje dobrih sokova. Jača organizam. Medena voda priprema se na sledeći način: uzeti deo meda i dva dela sveže vode i kuvati dok ne ostane trećina prvobitne zapremine. Skinuti sa vatre i procediti. To je medena voda.
OSTALO
VOSAK. Najbolji je žuti vosak. Njegova priroda je uravnotežena. Ima zavarujuće i smekšavajuće dejstvo. Vo sak pomešan sa crnim katranom namazan na mesto uboda od trna koji se ne može izvući (na nozi ili ruci) izbacuje trn. Koristan je za vreme epidemije kuge ako se s njim vrši odimljavanje. KOSA. Priroda čovečje kose je uravnotežena, vruća, suva i ima isušujuća svojstva. Ako se čovečja kosa istrlja maslinovim uljem pomaže kod otoka glave. Odimljavanje kosom korisno je kod spazme materice. Zamena za kosu je vuna. Pepeo od kose pomaže pri ispadanju čmara ako se njime čmar pospe. GOLUBJI EKSKREMENT. Golubji ekskrement ima najveću toplotu u poređenju sa svim ostalim vrstama ekskrementa. Pomaže kod svih oboljenja prouzrokovanih pre hladom. Ako se pomeša sa lanenim semenom povećava se njegova snaga. Obloge sa smešom golubijeg ekskrementa, meda i lanenog semena pomažu kod veoma tvrdih otoka (tumora). Ako se golubji ekskrement pomeša sa ječmenim brašnom, skuva, u tu smešu doda malo katrana i dobro izmeša da se dobije krema i dobijena krema pomeša sa brašnom od lanenog semena i kao obloga stavi na čvoriće gube (lepre) oni će se za 3 dana resorbovati. Posle 3 dana oblogu treba promeniti. Ako se uzima ekskrement od crve nog goluba sa 8,8 grama cimeta on drobi kamen u bub rezima, rastvara ga i izbacuje. To je odlično sredstvo protiv
kamena u bubrezima. Golubji ekskrement je veoma koristan kod grčeva. KIŠNA GLISTA. Najbolja je crvena kišna glista. Nje na priroda je vruća i suva. Ako se pojede sa vinom, mleko i mokraća biće obilni, drobi kamen i pomaže kod žutice. U smeši sa sirćetom izbacuje sitne i krupne gliste. Ako se kišna glista opere, osuši, isitni i pomeša sa uljem od sezama i tom smešom maže polni organ muškarca, on će se po većati. Ako se kišna glista pojede u svežem stanju može naneti štetu želucu. Njeno štetno dejstvo otklanja cikorija. KOPITO. Najbolje je kopito odrasle životinje. Ono ima isušujuća svojstva. Pepeo od svih vrsta kopita zau stavlja krvavi proliv i leci žive rane u crevima. Ako se žena odimi nad kopitom od konja lako će roditi dete. Njegovo štetno dejstvo otklanja maslo. ŽABA. Najbolja je slatkovodna zelena žaba. Njeno salo pomaže pri odstranjivanju zuba. Ako se krv žabe pomeša sa mravljim jajima i nišadorom i tom smešom namazu delovi tela sa kojih su odstranjene dlake, one više neće izrasti. Koža žabe ima izvlačeću snagu. Neki čovek je ozledio nogu u močvari. Rana je počela da se gnoj i i trebalo mu je amputirati nogu. On je uhvatio žabu na tom istom mestu, odrao je i njenu kožu privio na ozleđeno mesto. Dubokim snom je prespavao dva dana (pre toga nije mogao da zaspi ni sa velikim dozama narkotika) i kada se probudio povez je spao, upivši sav gnoj. Posle nedelju dana rana je zarasla. Ispostavilo se da se u žabljoj koži sadrže materije koje neutrališu otrove, između ostalog i zmijske. TAMJAN. Najbolji je beli tamjan. Njegova priroda je vruća u drugorn stepenu i suva u prvom stepenu. Pomaže zarastanje rana. Jača um i leci zaboravnost. Pomaže kod raka (malignih tumora). Leci gnojne rane u očima. Ako se njime okadi organizam podstiče rast trepavica. Odstranjuje svrab, jača organizam, želudac i izbacuje suvišnu vlagu iz
organizma. Rastvara kamenje i isušuje gnojne rane. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Tamjan spaljuje krv. MUMIJE. Drevni Tibetanci o poreklu mumije govorili su: leti, kada Sunce topi kamenje i stene, „znoje se" metali koji se sadrže u kamenju i stenama. Taj znoj izbija napolje, slično soku lakovog drveta i, hladeći se, stvara mumije. Mumije se razlikuju prema boji metala od kojeg su nastali: zlato, srebro, željezo, bakar, kalaj itd. U Srednjoj Aziji najboljim mumijem se smatra crno mumije. Njegova pri roda je vruća u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima razredujuća i rastvarajuća svojstva. Pomaže kod paralize i iskrivljenja lica, zatvora i povreda. Kažu, da u smeši sa svinjskim salom leci gluvoću. Pomaže kod oboljenja jetre. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetno je za slezinu. Mumije svojom snagom jača srce i pomaže kod svih otoka (tumora) i oboljenja prouzrokovanih prehladom. Ako se uzima u količini od 0,36 grama pomaže kod lupanja srca. Ako se ista količina uzima s odvarom peršuna i svežim mlekom pomaže kod gnojnih rana u mokraćnoj bešici. MUHA. Najbolja je zelena muha. Njena priroda je vruća i vlažna. Ima smekšavajuća svojstva. Pomaže kod oboljenja očiju, opadanja trepavica i čmička na očima. Ako se njen pepeo pomeša sa medom i time namaze telo pomaže kod lisičje bolesti, a isto tako pomaže kod ujeda pčele ako se mesto uboda namaze istom smešom. MIŠJI EKSKREMENT. Njegova priroda je vruća. Ako se pomeša sa tamjanom i vinom i uzima rastvara kamen u mokraćnoj bešici. Ako se unese u oči nestaje beona. N1ŠADOR (AMONIJAK). Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima opora i isušujuća svojstva. PIJAVICA. Njena priroda je hladna i vlažna. Ona isisava kiv - patogenu krv iz bolnog mesta (na licu ili u nosu). Ako se pijavica osuši, rastrlja u ljiljanovom ulju i tom
smešom namaze pol ni ud muškarca, on će se povećati. Zamena pijavici je zemaljski crv. PIVO. Pripremaju ga iz proklijalog ječma i meda. Pri roda tog napitka slična je prirodi čistog vinogradskog vina. Ima razređujuća svojstva. Pomaže kod crvenog vetra. Izba cuje mokraću. Smanjuje temperaturu tela i ublažava ljutinu sokova. Otklanja mučninu, ali izaziva povraćanje. Ako se pomeša sa dunjom jača želudac i pomaže kod slabe probave. Pivo je štetno za bubrege i mokraćnu bešiku. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. VINO. Vino može biti slatkog, kiselog i gorkog ukusa. U malim količinama vino dejstvuje purgativno, stvara to plotu, pobuđuje odvažnost, pogoduje snu, celishodno je za sistem krvotoka i oblikovanje organizma. U prekomemim količinama vino izobličava duhovne sposobnosti, dovodi od nepromišljenih postupaka i gubitka stidljivosti. U prvoj fazi pijanstva od vina čovek prelazi u oblast lakomislenih postu paka i, ignorišući ustaljene ljudske običaje i pristojnost, oseća se srećnim. U drugoj fazi pijanstva čovek postaje kao besan slon, nepotrebno greši i prekoračuje granice ljud skosti. U poslednjoj fazi pijanstva on leži bez svesti, kao mrtav, ničega se ne seća i odlazi u oblast tame. SLAMA. Bolje je na njoj ne ležati jer prouzrokuje paralizu i oboljenje nerava. Coveku vatrene prirode korisno je da leži na slami od ječma. Ako se slama od boba spali i pepelom namazu potamneli ožiljci od ekcema, očistiće se koža i odstraniti crne mrlje. PLJUVAČKA. Najbolja je pljuvačka čoveka koji po sti. Njena priroda je vruća i vlažna u prvom stepenu. Ima probavna i rastvarajuća svojstva. Pomaže kod krvnih podliva u očima i beone. Pljuvačka odstranjuje pege i resorbuje krvne podlive. Dečja pljuvačka leci hemoroide, ako se njom i revenjom (Rheum ...) mažu čvorići hemoroida. Pljuvačka
od dece vatrene prirode leci lišaj. Lekovita svojstva plju vačke dokazao je i čuveni fiziolog I. Pavlov. LJUSKA OD JAJETA. Njena priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ako se ljuska opere, izdrobi i unese u oči leci beonu. Ako se pomeša s jezgrom od semena dinje i namaze koža, čisti je od ožiljaka i pega.
Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine: Biblioteka Lekovite sile. Genadij Petrović Malahov 1. Č I Š Ć E N J E O R G A N I Z M A 2. ISHRANA I HRANA 3. J A Č A N J E O R G A N I Z M A U S T A R I J E M DOBU 4. URINOTERAPI JA 5. OSNOVNA ZNANJA O ŽIVOTU I ZDRAVLJU - biosintcza, bioencrgctika i bioritmologija čoveka 6. M E T O D I POVEĆANJA LJUDSKE B I O E N E R G I J E I BIOSINTEZE 7. UTICAJ O K O L I N E NA Č O V E K O V O ZDRAVLJE - biljke, minerali, tkanine i druge materije 8. GLADOVANJE 9. LUNARNI KALENDAR Biblioteka Osnovi zdravlja. Genadij Pelrovič Malahov 1. Ž I V O T BEZ PARAZITA 2. ZDRAVLJE MUŠKARCA - lečenje i profilaksa 3. ZDRAVLJE Ž E N E - šta svaka žena treba da zna 4. SVE O ZATVORIMA - opstipacije kod ljudi 5. T U M O R I - lečenje i profilaksa narodnim sredstvima 6. Č E L I Č E N J E O R G A N I Z M A I L E Č E N J E V O D O M 7. PROSTATA Biblioteka Recepti zdravlja 1. L E Č E N J E DISANJEM - metocl a k a d e m k a Butejka. Fjodor Grigorjevič Kolobov 2. G R I P P R E H L A D A KAŠALJ I KIJAVICA. Mahmut Šehić 3. NERVNA I PSIHIČKA O B O L J E N J A , Henrih Nikolajevič Užcgov 4. L E Č E N J E K O R E N J E M . Vladimir Kalistratovič Lavrenov i Alina Viktorovna Moroz Ostala izdanja 1. E N C I K L O P E D I J A Č I Š Ć E N J A O R G A N I Z M A 2. T A J N E T I B E T S K E M E D I C I N E 3. P O B E D I L A SAM RAK, Marijana Zjola Markuš
