Gospodar-čežnje

Obrada i prevod: Klub Brbljivica

PREDGOVOR

Čežnja...svi mi patimo od te boljke...Čeznemo za nečim što nemamo ili smo imali i više nemamo,a opet

ta ista čežnja nas vodi naprijed. Čini nas boljim i jačim nego što smo

uistinu.Često ta ista čežnja ide pod ruku sa ljubavlju i tako se nađemo u začaranom krugu. Drage moje brbljivice stigao nam je GOSPODAR ČEŽNJE. Neodoljivi lord Dante Risande ,brat Branda,crnokosi ljepotan koji je slomio mnoga srce.Za njim čeznu mnoga ženska srca ali si on ne dozvoljava dublji odnos jer može imati svaku ženu koju poželi.... Sve dok ne naleti na prelijepu Gianelle, sluškinju normanske krvi koja čezne samo za jednim, a to bar u početku nije naš neodoljivi lord, svojom slobodom. I dok ona sanja da pobjegne od gospodara jednog ili drugog neodoljivi lord zagospodari njezinim srcem i .... Drage moje čitajte i uživajte.Na ovoj divnoj knjizi zahvalite Zvrku i Neri koje su se potrudile i omugućilile vam da uzivate.Nama se svidjela a vama??? Sexy,Zvončica,Prstić i Šefica 


PRVO POGLAVLJE Engleska, 1071 -

Zapamtite, Casey, - rekla je Gianelle, dok je uplitala teški konopac u još jedan čvor, - sat

nakon što se Gospodar Bryce i njegovi gosti povuku u svoje odaje, mi ćemo ostvariti naš beg. Povukla je čvor čvrsto, koliko god je mogla, a zatim dvaput proverila drugi kraj, koji je bio vezan za jednu od četiri noge, na njenom krevetu. Povukla je uže, oslanjajući svoju težinu I još jače učvršćujući čvor. To će držati. Nadala se. -

Što ako se probudi i potraži nas? - Casey je gledala, kako Gianelle gura dugi konopac,

krijući ga ispod kreveta. Nije joj se sviđala ta ideja uopšte. Pomisao da se sama prebaci kroz prozor, učinila je da joj se okrene stomak. Kada bi postojao drugi način da pobegnu. Ali Gia je bila u pravu. One su morale da napuste Devonshire. Njihov gospodar je bio dovoljno loš, ali u pitanju je bio njegov brat, koji ih je obe zaista uplašio. Retko kad je uperio prst na njih, ali to nije bilo zato što nije hteo. Barem u tome, njihov gospodar ih je zaštitio. Ali Edgar Dermott je pronašao druge načine, kako bi njihove živote učinio jadnim, a posebno Ginin. Njegove ljigave oči, su bile uvek na njoj. Ako je trebala više hrane, nego što je bila dopušteno, njena oskudna porcija, koju je delio Devonshirski sluga, je bio tu, da je optuži. Kad nešto pođe naopako u dvorcu, on je nju okrivio, uživajući u neizmernom zadovoljstvu u njenom kažnjavanju. -

On neće tražiti nas, - uveravala ju je Gianelle. - Casey, ovo je najbolja noć da idemo. Sa

svim gostima ovde, koji su došli na njegovu svetkovinu, čak i ako se bude probudio, neće shvatiti da smo otišle, sve dok ne budemo na pola puta do Yorka. Casey je poželela da I ona ima isto samopouzdanje, kao i njena najbolja prijateljica. Nije bila sigurna, koji je deo plana uplašilo više: silaženje niz zidine Devonshira na užetu, ili zapravo njegovo ostvarenje na zemlji, gde će prave opasnosti započeti. -

Da li imaš kovanica?

Casey je klimnula glavom i podigla suknju, da pokaže Giani malenu torbicu, koja je visila

1.


iznad kolena. -

Koliko imamo?

-

Deset penija je najviše što ja mogu da računam. - Casey je podsetila. - Imamo malo više

od toga. - Uvrtala je svoju dugu kestenjastu pletenicu među prstima i grickala donju usnu. - Šta ako nas stražari vide kako bežimo? Gianelle je prešla sobu i spustila ruke na Caseyna ramena. -

Znaš da oni padnu u san svake noći. Ne moraš toliko da brineš. Misli o našim

životima, posle ove noći. Odlučna iskra u Gianellinim očima učinila ih je da svetlicaju poput poliranog ćilibara. Od uzbuđenja, njeni uobičajeno bledi obrazi bili su rućičasti. -

Bit ćemo slobodne. Neće biti više gospodara, da nam kažu kako da mislimo i kako da se

ponašamo. Nema više kazne, ako podižemo pogled na one, koji su iznad nas. Bit ćemo u mogućnosti, da kažemo ono što želimo, jedemo kada smo gladne, i kupamo se u čistim jezerima, umesto u bazenu iza kuhinje. Uzbuđenje u glasu svoje prijateljice bilo je zarazno. Iako Casey nije ni upola stalo toliko do slobode, kao Gii, uhvatila je sebe kako klima glavom i smeje se od iščekivanja. One su morale da odu, a Casey nikad ne bi dopustila, da njena najbolja prijateljica ode bez nje. -

Sada dođi. Pusti da se popnemo stepenicama i budemo poslušne sluge, kao što naš

gospodar misli da jesmo. Gianelle je sklopila Casey-nu ruku i povukla je prema vratima. -

Gia. - Casey je zastala, pre nego što je skliznula u hodnik. - Da li si sigurna, da se neće

probuditi i uhvatiti nas? Sećaš se, kad smo ga zadnji put naljutile. Gianelle je potapšala Casey po ruci, da je umiri. -

Obećavam, Casey, Gospodar Dermott se neće probuditi. - Gianelle je gurnula

olabavljeni pramen kose dalje od lica, zadnjim delom ruke i podigla srebrni pladanj, težak od debele pečene svinjetne. Ignorisala je uvijanje svog stomaka, kad je posrnula i zanela se unazad, od težine pladnja. Proklela je ispod glasa. Za milost Božju, čime su morali hraniti ovu svinju? Nije mislila da će da stigne do velike dvorane i dva puta zaustane da odmori pladanj na kolenu. Njena kosa žestoko ne pomaže oko cele stvari, takođe. Čak i pletenice, samovoljni veseli talasi uspeli su da pobegnu. Oduvala je još jedan zlatni pramen, sa očiju, pre pripreme da

2.


nastavi dalje. Hodnicima Devonshire Dvorca vrvjelo od slugu, vazala, a povremeni zalutali gost je tražio izlaz iz garderobe. Danas, je Gospodar Bryce Dermott slavio festival ljetnje dugodnevnice i nije štedeo trošak, da ugodi svojim plemenitim gostima. On je unajmio dva dodatna pomoćna kuvara, koji će pomoći Maeve da pripremi, celi niz delikatesa, prikladan i za samog kralja. Trubadura, koji je klečao do kamina i ređao navedene melodije, ljubavi i vernosti, dok su šareno odeveni žongleri bacali loptice, visoko iznad njihovih glava, a patuljasti akrobati prevrtali preko glave između redova banketne trpeze, uređenih za svetkovinu. Sa pozornice, gde je Bryce Dermott

sedeo sa svojim

tihim i još crnjeg srca

bratom, Gospodar Edgar Dermottom,

Gianelleinim Gospodarom, koji je uočio njenu borbu sa pladnjem nakon što se acrobat kotrljao po njenoj putanji. -

Pomakni guzicu, djevojko! - Pucne prstima na nju.- Gladni smo.

Gianelle stisnu zube, ali je spustila glavu i pošla je prema napred. Napokon je stigla do podijuma i položila pladnje dolje. Skoro se spotakla o vlastite noge, kada je Baron Douglas Landry, jedan od gostiju koji su sedeli na nižem stolu ispod njenog gospodara, prignječio njenu stražnjicu. Uz plameni bič zakletve stisnutih zuba, okrenula se i besno ga, ošinula pogledom, ali on je podigao izazovno obrvu na nju. -

Dopuni mi čašu. - on je zahtevao.

-

Naravno, moj gospodaru. - Gianelle je spustila pogled na njezine noge i proklela. - Sveže

otvorene bačve vina su u kuhinji. Ona zgrabi njegov pehar sa stola i krenula nazad u kuhinju s iskrivljenim osmehom na usnama. S obzirom da je kuhinja inače bila mesto, gde su tračevi bujali, Gianelle nije mislila, da je to čudno, što je pronašla nekoliko devojaka za posluživanje, okupljenih oko Maeve, kuvarice, dok je ona vola prevrtala na ražnju. -

Čula sam da je rečeno, da je grof bez ičije pomoći spasio, dvadeset ratnika kralja

Williama iz tamnice Edgara u Aethelingu, nedugo nakon osvajanja. Sarah, stara Ingramova kći, kaže, da je jači i od Gospodara Edgara, sa crnom kosom kao gavranova krila, i očima boje finog kositra. -

Aha. - rekla je Sylvia, dok je pripremala pladanj poširanih jaja. - Bacila sam brz pogled

na njega, kada sam posetila sestru u Doveru, prošlog proleća. Ujahao je pravo u selo i zaustavio se, da popriča sa nekim od ribara, kao da nije ništa bolji od njih. Ipak, je bogat kao i oni što 3.


dolaze sa zemljama u Norwichu, pa čak i u Francuskoj. Muž moje sestre je rekao, da narod Dovera puno voli svog gospodara. Naročito žene. - Sylvia je dobacila mig Maeve. - Kažem vam, devojke, Gospodar Dante Risande, je finiji od bilo kojeg čoveka, koji je sedi u velikoj dvorani. Maeve se nasmeje. -

Prosto poželim da sam i ja trebala da služim večeras.

Kada je videla Gianelle, mahnula je svojom kutlačom na nju. -

Da li ste ga videli, Gia?

Gianelle je odmahnula glavom i prošla pored skupine žena, kraj koje je stajala Casey, postavljajući kisele jabuke na dugi brončani pladnj za serviranje. -

Rekla sam vam juče, kada ste bili potpuno zabavljeni oko njegovog dolaska, Maeve,

nemam nikakvog interesa za bilo kojeg čoveka, koji je željan da mi naređuje. -

Nažalost, bojim se, da čak i lice Boga ne može natrati Giu da okrene glavu. - Lydia,

garava devojka, podigla je pogled sa labuda, koga je nadevala.Izvukal je ruke iz ptičijeg tijela i uprila masni prst na Giu. - Ti ćeš umreti kao usidelica, ako ne budeš uskoro mogla da pronađeš

nekoga, ko će ti biti ljubav, devojko. -

Ljubav je za pesnike, Lydia. - Gianelle je prignječila malo žutog narcisa, iz jedne od

mnogih tegli poređanih na polici iznad stola za seckanje, i ispustila u pehar baruna Landry. - Ne

trošim misli na takvo romantično bulažnjenje. -

Šta radiš sa narcisom? - Casey je upitala, kada je Gianelle ulila malo crnog vina u čašu

pored. -

Baron Landry je stegnuo moju zadnjicu. - Gianelle joj je rekla, sa nestašnim osmehom,

Izvijenih usana. - Sada će platiti cenu. -

Izbaciće mog ukusnog vola, pre nego što to dosegne do njegovih creva. - Maeve zabaci

glavu i nasmeje se. -

Pa, to je bolje nego izgubiti zub ili dva poput Lady Millicent prošlog mjeseca, kada je

pljusnula Giu zbog gledanja u njenog turobnog starog muža. - Casey ih je podsetila. -

Kako sam mogla da znam, zabadajući te kamenčiće u njene kolače od meda, da bi

mogla slomiliti zube? Žene su se smejale, kada je Gianelle podigla pehar baruna Landryja i izgovorila brzu molitvu, zbog njegovih jadnih creva. Pogledala je kiselu jabuku. Imala je još jednu stvar da 4.


uradi, pre nego što napusti kuhinju. Prošla je pored Margaret, još jedna od devojaka, koja je služila Dermotta, na izlasku i zakolutala očima kada je devojka objavila ostalima, da je upravo videla Gospodara Dantea, a Svemogući treba da izgori njenu guzicu, ako on nije bio najveličanstvenija zver od čoveka, koji je ikada zalepršao pred njenim žalosnim

očima.

Kad je ušla u veliku dvoranu, Gianelle se nije zamarala da pogleda oko sebe i potraži čoveka, koji je bio uzrok takvog komešanja u kuhinji, već je usmerila svoj pogled na Douglasa Landryja i krenula pravo prema njemu, sa zadovoljnim mumljanjem na usnama. -

Vaše vino, moj gospodaru. - rekla je tiho i postavila pehar na stol, ispred njega.

Kada se okrenula da ode, udarila je u zid od čvrstog kamena. Jaki, široki prsti zatvorili su se oko njenih ruku, da je sačuva od odskakanja unazad i sletanja u Landryjevo krilo. Pre nego što je imala vremena da se zaustavi, Gianelle je pogledala na gore. Ugledala je tamnu kosu i svetlo sive oči, trenutak, pre nego što je poslušno spustila pogled. Božjih mu zuba, tikvan je bio ogroman. Njegova krupna građa blokirala je sve iza njega, zaklanjajući joj vidokrug. Ali tu je bio i miris njega, kojim ju je preplavio. Bogata mešavina kože i slanog oštrog tona, kojim su joj se ispunile nosnice i udarilo je pravo u glavu. Na trenutak je olabavio svoj stisak, i ona je pokušala da ga zaobiđe. Nešto je povuklo nazad. -

Pramen vaše kose je uhvaćen na moje dugme. - Glas mu je bio duboka i glatka, tutnjava

odnekud

unutar

zida

njegovih

grudi,

nekoliko

centimetara

od

njenog

nosa.

To mora biti slavni Earl Risande, pomislila je, dok je gledala, kako njegovi prsti spretno raspetljavaju njenu kosu, od malog dugmeta, na njegovom ruhu. Nitko od Dermottovih ostalih gostiju joj se nije obratio s takvim blagošću, a i malo

njih je razgovarao sa senzualnom

modulacijom glasa u njenoj rodnoj Normandiji. -

Tako. Slobodni ste.

Normalno Gianelle nikada ne bi rizikovala drugi, smeo pogled na plemića, pogotovo ovog, koji je stajao tu blizu nje. Nije bila sigurna, da li je to bio njegov glas ili njegove reči, koje su je dovele u iskušenje, da to učini sada. Kada je pogledala gore na njega, on je zarobio njen pogled svojim i držao ga. Prokletstvo kuhinjskih pomoćnih slugu, bile su u pravu. Oči su mu bile oblikovane od kovanoga srebra. Guste trepavice, ugljen crne kao i kosa, učinilo ih jasnim, još više oštrim, više prodornim. Nos mu je bio ravan i jak, vilica robustna, a usne uklesan za paganska zadovoljstava. Podsetio ju je na vuka, čija je blizina činila da zaboravi na ostale opasnosti. Tamo, u očima je bila ista divlja lepota što osvaja plen, sekund pre nego što je 5.


zarobi. Gianelle je stajala ukipljena na trenutak, pre nego što joj se nasmešio, otkrivaljući neozbiljne rupice i okrećući svijet oko nje. -

Onda ćete me izvinuti, milorde. - Uspela je da napravi blagi naklon i požurila dalje.

Gospodar Dante Risande gledao njen odlazak. Pogled mu pratio dužinu njene duge, zlatne pletenice, do primamljive obline, njene stražnjice. -

Merde. Da li ste videli to, Balin? - Okrenuo se prema drugom čoveku, strpljivo čekajući

na svoje pravo? -

Video šta, moj gospodaru?

-

To lice. - Dante se ponovno okrenuo, da pronađe devojku, koja je služila u prepunoj

dvorani. - Te veličanstvene oči. Saznajte njeno ime. Balin je izbacio veliki uzdah. -

Jednog dana ćete da pronađete oca u sebi, desetak sinova za koje niste znali da ih

imate. - progunđao je, dok je otišao da izvrši želju svoga gospodara. Dante se nasmešio, loveći tračak njene haljene na putu iz dvorane. -

Možda ako bude sreće, trinaest, pre nego što ujutro napustim ovaj dvorac.

6.


DRUGO POGLAVLJE Dante je podigao srebrni pehar i pregledao te složene bakropise, očima, koje se podudaraju sa bojom blistavog srebra. Stara Saxononska izrada, je bila vrlo lepa i izrađena da izdrži godine habanja, baš kao i sami ljudi. Gledajući po velikoj dvorani, Danteu je bilo drago da vidi Normanske i Saxonske plemiće, kako dele vino i smeh. Dosta krvi je bilo proliveno u Engleskoj. Došlo je vreme za mir između ova dva različita naroda ove zemlje. Ali nisu svi hteli mir, i zato je on bio ovde: da pronađe nekoga, u savezu s Herewardom Wake, vođu otpora na tronu. Kao ratnik, Dante je razumeo zašto su se neki Saxoni još uvek borili, protiv Williama. Novi kralj je bio strani osvajač u njihovim očima, i dok je on sam nastojao da sačuva njihove zakone, nakon osvajanja, veliki deo njihove zemlje su dobili Normani. Ali William je bio fer sa starosedeocima, najvećim delom. Ako je Saxon bio plemenit, poput Bryce Dermotta, zakleo se na vernost kralju, onda je većina njegove zemlje ostala u njegovo ime. Bilo je otpora, koji je William tražio da se završi, a Dante je lovio vođu tog otpora. Nešto toplo i mekano je okrznulo njegovu ruku, rasejavajući njegove misli sa dužnosti,

odnoseći ih u njegovu drugu omiljenu razbribrigu.

Okrenuo je glavu i ponudio Lady Genevieve LaSalle je slabašan polu-osmeh. -

Mademoiselle?

Ah, njegov glas....zvuk crnog baršuna i čelika grejao je bedra Lady Genevieve. Nagnula se, preko njegove stolice, svojim mlečnim dekolteom, zavodljivo blizu do njegovih usana. -

Je li to sve, što imate da mi kažete, moncher? - Njene crvene usne lebdele su iznad

njegovih. Liznula ih je, zbog čega je Danteov osmeh očvrsnuo, u nešto manje pristojan.

Posle našeg poslednjeg. - zastala je i ugrizla se za donju usnu - susreta, ja bih pomislila, da ćeš me bar nazvati amoureuse. Njegove oči prešle su preko nje, sa arogancijom čoveka, potpuno svesnog svoje seksualne moći. Zadržala je dah, odjednom više nije imala kontrolu, kao što je mislila. Proklet bio! Zašto je morao da zrači, takvu vatru iz tih tinjajućih očiju i ta puna, senzualna usta? Lady Genevieve se uzvrpoljila se na mestu gde je stajala, želeći sada, da je sjedila, zbog kolena koja su je izdavala osjetila se preslabom. Uz meru stidljivog šarma, ne gubeći kod svog obožavaoca, podigla samosvesno ruku na svijetlu kosu boje žita. Njeni biseri su još uvek na mestu, uredno utkani kroz upletenu kosu.

7.


-

Ne mislim da ti jedan randevu daje pravo da o nama misliš kao o ljubavnicima, moj

anđele. - istaknuo je, dok se njegova pažnja na trenutak prebacila, na barona Landryja, koji je upravo odjurio iz svoje stolice i trčao prema vratima držeći se za trbuh. -

Kako bi onda bilo dva? - Genevieve ponudi, pripijajući se bliže, privučena njegovim

dubokim, promuklim glasom. - Mogli smo umaći upravo sada. Njegov nežan smeh ju je povukao od njenog sočnog sanjarenja. -

Možda drugi put, mademoiselle. - Reči protkane medom klizile su joj kožom poput tople,

zagušljive vatre, ali Dante se već bio povukao dalje od nje, odbacujući je kao da je bila prosta devojka za posluživanje, koja nije mogla da drži svoje dosadne ruke dalje od njega. Kako se usuđuje! Genevieve je ključala. Je li zaboravio, da je ona kći grofa LaSalle od Flandrije? Za svakog čoveka bi to bio blagoslov od Boga, kada bi mu ona dala pažnju, a kamoli da računa na njeno telo. Oh, ali ona je dala Danteu to..... i on je dao njoj, tako mnogo više....noć, koju nikad neće zaboraviti, poljupci koji su zapalili vatru toliko vruću da je vrisnula, ne mareći, ako je otac čuje, dok je proučavao u svom salonu niz hodnik. Zagledala se u njegove mračne oči. Njeni rubin-platirani prsti, bolni da šamarom skinu to cerenje sa njegovog lica ili se zariju u kosu. Njena neodlučnost ju je razbesnela, sve dok se vlažne perlice od znoja nisu stvorile i prodirale dole između njenih grudi. Temeljno ponižena, a ipak bolna od čežnje, da ponovo oseti njegove jake ruke oko sebe, Lady Genevieve se okrenula na peti i odjurila dalje. Promatrajući je, Dante se smejao sa mesta gde je sedeo, diveći se nežnom ljuljanju njenih pohotnih bokova ispod haljine, boje šafrana. Grof LaSalle bi svakako zahtevao da se venčaju, da je saznao, šta je Dante nazvao njihov "randevu", koji je zapravo bio više kao bitka u zimskoj oluji, ostavljajući Danteu bol, za nečim toplim, kada se završilo. Bila je svakako lepotica-s dugim, elegantnim nogama i punim, čvrstim grudima, koje bi mogle dovesti u iskušenje i monaha na greh. Šteta što ga je ostavljala da se oseća prazno, kao mreža, koju su njegovi ribari izvukli ispod dvorca u Doveru, prošle zime. Lady LaSalle je zaboravljena brže nego što se pojavila, Dante se pomerio u izrezbarenoj hrastovoj stolici, koja bila premala, da smesti svoje duge noge. Pregledao je veliku dvoranu, dok mu se pogled nije zaustavio na Bryceu Dermottu, koji je kidao svinju pred njim. Iskreno je sumnjao, da je čovjek osumnjičeni pobunjenik kralja Williama. Jer, dok je gospodara Devonshire pratio glas laganog titanina, nije imao smisla da isplanira svoj dan, a kamoli pobunu protiv

8.


kralja. Danteov pažljivi pogled pomerio se na čoveka, koji je sedeo desno od Bryce. Tu je bio čovek, koji je pojačao Danteove sumnje. Edgar Dermott nije imao nikakve sličnosti sa svojim starijim bratom, bilo po izgledu ili temperamentu. On je pijuckao vino, gledajući Dantea istim hladnim i proračunatim pogledom, koji sokol koristi za odmeravanje svog plena. -

Misliš da zna zašto smo ovde? - Balin je skliznuo u stolicu, pored Dantea i pogleda

prema pozornici još jednom. - Zna ko sam ja. Zna šta se dogodilo, kada je Hereward doveo

svoje saksonske pobunjenike i Dance protiv nas prošle zime. Dante je dobacio Edgar Dermottu izazovan smešak. -

Ne gleda blagonaklono na mene, zar ne?

-

Pa... - Balin je slegnuo ramenima, koja su bila samo nagovještaj uža od Danteovih - ..ako

je zaista jedan od Herewardove skupine, onda taj ubilački odsjaj, kojim te upravo sječe, ima smisla. Uostalom, ti si bio taj, koji je vodio kraljevu vojsku u Peterborough i desetkovao otpor. Vreme, koje bih radije da zaboravim, Dante je pomislio u sebi. Nije krvava bitka na Peterborough bila ta od koje je osjećao teret na srcu,da je s vremena na vreme mislio da bi mogao poludeti. To je bilo ono što je pronašao, kad se vratio kući. -

Njeno ime je Gianelle.

Dante se naslonio leđima na stolicu i trljajući svoju vilicu, pokušavajući zaboravi. -

Ko?

-

Devojka za posluživanje, kojoj si se divio ranije. - podseti ga Balin. - Njeno ime je

Gianelle Dejiat. Dante bacio Balin mračno nabiranje obrva. -

Ona je Normanka?

-

Tako se čini.

Klizeći pogledom, vratio se na Brycea Dermotta, Dante se zapitao, kako je Saxon došao u posed Normanke, kao sluge. Njegove oči su je pronašle opet, kako sipa vino u čaše gostiju oko stola. Svetlost

sveće treperila nad njenim profililom, dok se naginjala u poslu, naizgled

nesvesna plemstva, koje je služila. Bila je strašno mršava ispod grube,naborane neugledne smeđe vunene haljine. Ali, iako joj tijelo nije posjedovalo obline koje su Danteu bile draže, bilo je nešto u vezi nje, što ga je fasciniralo. Možda, pomislio je, dok mu se približavala radivši, taj njezin nježni izgled ili to što je izgledala kao da ne pripada ovdje, među damama koje se stidljivo kikoću iza parfimisanih maramica, i koje uvek podižu nakinđurene prste u kose, da 9.


budu sigurne, da niti jedan biser ili srebrna kvačica nisu bile na krivom mestu. Gianelle je bila stvarna i nije joj trebao ukras, da naglasi njenu lepotu.Edgar Dermott je očigledno mislio isto, primetio je Dante. Oči baronovog brata su gledale njene pokrete, sa nečim nalik na čoveka, koji skapava od gladi. Kada je napokon stigla do njega, Dante je prošao

pogledom

njene

karakteristike. Bacila je pogled na njega, ispod vela dugih, zlatnih trepavica. -

Da li je sigurno piti? - Upitao ju je.

Trepnula je i pogledala pravo u njega, a maleni tračak panike joj je zarumenio obraze. Po drugi put te večeri, izuzetna lepota njenih velikih, zlatnih očiju je zarobila Dantea. -

Pardon, milorde?

-

Samo pitam, jer je barun Landry izgledao prilično bolestan, nakon što se poslužio.

Gianelle je stiskala vrč vina na svojim grudma. Kako je moguće, da je sumnjao šta je učinila? -

Ako je baron bolestan, sigurna sam, da ništa nema veze sa mnom.

Dante je znao da laže. Gledao je kako ulazi u veliku dvoranu i postavlja Landryjev pehar ispred njega, već ispunjen. Zašto ona nije napunila iz vrča, koji je koristila sada, umočenog iz bačve ispred dvorane? Godine provedene za stolom kralja Williama su ga naučile, kako je bilo lako udaljiti neprijatelja, sa ništa više nego zaraženim vinom. Plašio se zamisli, da bi ova divna žena možda radi u dosluhu sa nekim, da otruje Normanske goste Brycea Dermotta. Šteta, ukoliko se okrenula protiv vlastitih zemljaka. Čak i više ukoliko je mora uhvatiti i odvesti je pred Williama. Pokrio je pehar rukom, da je spreči uliti vino i iskreno se osmehnuo, kada je rekao: -

Više volim da držim razum sa mnom. I sadržaj mog želuca gde pripada.

Hteo je da napomene njenu bledu puti, kada je druga devojka za posluživanje stavila dasku za sečenje ispred njega. -

Malo vola, moj gospodaru?

Dante se okrene i pogleda na ploču, a onda na slugu. Uz prigušene kletve skočio je na noge, i gotovo srušio Gianelle iza sebe. Na trenutak nije mogao da pronađe svoj glas, da progovori. Nije mogao da diše, niti spasiti formiranje suvisle misli, da se njegova sestra Katherine, vratila njemu. -

Balin? - Rekao je on, ne skidajući oči sa devojke.

-

Vidim, gospodaru. - potvrdio je Balin, zapanjen gotovo da je zanemeo od sličnosti.

Dante je podigao ruku, da dotakne obraz devojke sluge, ali spusti ruku na stranu, kad je ustuknuo, od njenih jasno plavih očiju, raširenih od straha. 10.


-

Moj Bože, ko ste vi? - Njegov hrapavi glas je nestajao gušeći se u šapat.

-

Moj-moje ime je Casey, gospodaru.

-

Casey. - On je ponovio njeno ime, kao da nikad nije čuo tako snažan zvuk pre. –

Izgledaš kao neko vrlo drag meni. Gianelle je bila prilično upoznata sa trikovima, koji ljudi koriste da zavedu žene, ali bol u njegovom glasu, kada je govorio Casey, učinila ju je nepokretnom. Zurila je u njega, pokušavajući da odluči, je li njegova tuga bila stvarna. -

Gianelle!

Urlik upozorenja Bryce Dermotta je izazvao da ispusti vrč. Crveno vino poprskalo je preko šaša, na Danteove čizme i rub Gianelle suknje. Velika dvorana je utihnula, osim početaka molitve, koje je prošaputala Casey. -

Moji gosti su žedni. Moraju da čekaju celu noć na svoje vino, dok ti zuriš u Lorda

Risandea? - Dermott je stisnuo zube i susreo Danteov pogled, sa druge strane dvorane. -

Molim vas primite moje izvinjenje. Devojka nikad nije naučila na poslušnost, pa je stalan

izvor nevolja u mom životu, koji je inače pun zadovoljstva. Vidite? I sada ona zuri u mene. Kad je ustao, Gianelle je mogla samo da ga gleda, dok je napuštao podijum. Znala je, da bi trebalo da spusti pogled, ali nije mogla. Prikovana strahom i mržnjom, ona je zurila u njega, ne trepćući, dok je on jurio oko jednog stola, a zatim još jednog, kako bi se domogao nje. -

Ja ću te naučiti da poštuješ bolje od sebe. - Bio je gotovo dostigao do nje. Obećanje o

nasilju, blještalo je u njegovim ledeno plavim očima. Gianelle je napravila korak unazad i naletela na nešto neizbežno teško. Znala je, da će je njen gospodar udariti. Sada tu nije bilo ništa, što bi mogla da uradi

i to spreči. Njene oči su pregledale lica, koja su zurili u nju.

Upoznala je žalosni osmeh Edgar Dermott, svesna da je poželeo, da je njegova ruka blizu nje, da je udari. Gianelle je bilo žao, što nije kihnula na njegovu večeru, dok je nosila. Podigla je bradu u inat sramote, koja će doći. -

Znaćeš svoje mesto, drska kučko! - Dermott je podigao ruku, da bi je udario.

Gianelle je konačno zatvorila oči. Ali udarac nije došao. Otvorila je oči, da bi videla, kako je zglob njenog ljutitog gospodara okovan, u

većim, širim prstima, tačno ispred njenog lica.

Režanje koje je čula iznad glave je bilo tako preteće i ubojito, ona bi pobegla, da joj njen gospodar nije zaprečio put.

11.


-

Daću vam fer upozorenje, Dermott. Smanjite svoj glas i svoju ruku, inače ćete biti onaj,

koji je oboren. Bryce Dermott pogleda u Dantea do Gianelle. Pretnja odmazde u njegovom tvrdom pogledu učinila je da mu Gianelle odvrati pogled. -

Dodirnite je. - Danteov glas bio je koban, kao i njegove reči, - i tako mi svega ja ću

prosuti vašu krv, pravo tu gde stojite. Dermott je kimnuo glavom i nije ni pogledao na Gianelle, kada ga je Dante pustio. Umjesto toga, trljao je zglob i okrenuo se svom bratu, koji je promatrao sa svog mesta. Edgar Dermott je klimnuo glavom suptilno na njega, a onda se vratio Danteovu ubilačkom bljesku. Na trenutak oči su mu sjajile za osvetom. Ali onda lice mu se opustilo u širok osmeh. -

Zdravica za kraljevskog zapovjednika kralja Williama. - Podigao je pehar na Dantea. –

Poletan zaštitnik, - On je bacio pogled na Gianelle preko ruba - ljepšeg pola. Nadajmo se, da ga nikad ne ubiju. -

A onaj čovek, koji to pokušava. - Dante je dodao, a njegov hladan, sivi pogled bio je

netaknut izazovnim osmehom Edgar Dermott - ima dovoljno snage i veštine, da me bar oznoji,

pre nego što podbaci. Poverenje u njegovom glasu, uverio je Gianelle da Dante Risande nije izgubio mnogo bitaka. Nije imala više vremena da razmišlja o tome, ipak, zato što se on neznatno pomaknuo, shvatila je sa poniženim uzdahom da su njena leđa bila prilepljena uz njegovo impresivno telo. Ne štedeći pogled na čoveka, koji je upravo spasio, ona se zateturala daleko od njega i prešla dvoranu, na sledeći stol, da nastavi svoje dužnosti. Sledeći sat Gianelle se zaokupila svakim zadatkom, koji je mogla da nađe da je drži podalje od stola lorda Risandea. Već je pokazao kako oštro oko ima, kad je pametno zaključio da je nešto sipano u piće Barona Landrya . I zašto nije išao pravo gospodaru Dermott s tim majušnim informacijama? Sumnjičio ju je za gnusno delo, ali je i zaštitio od besa njenog gospodara. Zašto? To je bilo pitanje, koje će ona da prouči za naredne dve nedelje, bila je sigurna. Bio je lukav, ima nešto, što ona nije mogla da shvati. Nekoliko ukradenih pogleda, koje je bacila prema njemu, potvrdili su pažljivi nadzor, koji je držao na sve, ispijajući vino koje je prihvatio od Sylvie. Da li bi mu jednostavan pogled na Casey otkrio njihove planove za beg? Nije mogla da rizikuje. Ostala je po strani zbog još jednog razloga, da joj je sve teže da prizna. On je baca u iskušenje da gleda u njega. Čak i sada, dok je zamenila rastopljenu sveću dole sa jednom novom, želela je da ga pogleda. On se smejao. Zvuk 12.


je bio bogat i grlen, i potpuno muški. Vjerovatno je zavodio neku sirotu djevojku svojim đavolskim rupicama I obarao je na koljena osmijehom. Budalaste misli, Gianelle je promrmljala sebi. Imala je pametnijeg posla, nego da razmišlja o Lordu Danteu Risande, kao što je živeti do kraja svog života, u slobodi sa Casey. Mogu da oputuju u Škotsku i gaje ovce. Gianelle se zapitala da li muškarci drže sluge na tom dalekom mestu. Ako i jesu, to neće učiniti. One će naći svoje mesto. Ona nikada neće prestati da traži, baš kao što ni njen otac nikada nije prestao. Nadala se, da je Henri Dejiat pronašao svoju dugo očekivanu slobodu. Podigla je glavu, dok je još uvek razmišljala o svom ocu, osećajući Danteove prodorne sive oči na njoj. Na njeno iznenađenje i užas, on je išao prema njoj. Šta je hteo? Imala je osećaj da tone, on je želeo da je i dalje ispituje o Baronu Landryju, koji se vratio dva puta u veliku dvoranu, samo da bi istrčao iz nje, još dva puta više, zelen kao letnja trava na proplanku. Srce joj je divlje tuklo u grudima, a na jedan kratki trenutak je pomislila, da baci sveću na veoma visokog grofa, da ga zaustavi. Ali nije mogla da se pomeri, osim na bedni tren. Obuhvatila je pogledom svaku inču njega, i svih mu svetaca, baš ga je bilo puno.

Bio je simbol muškosti i elegancije u približnoj meri, u

otkopčanom svečanom kaputu kobaltno plave, koji je dostizao tik ispod kolena. Ispod je nosio belu košulju protkanu zlatnim nitima. A sablja sa širokim sečivom, obložena sa debelom kožom, visila je na njegovom boku ispod ruha. Crna vunena navlaka sa mekanim kožnim čizmama , obložile su njegove duge mišićave noge. Tamna kosa je bila odmaknula od lica, i uredano niz na potiljk. Umesto da se bori od dejstva, koje je njegova pojava je imala na nju, Gianelle je lupkala nogom, od nestrpljenja, da je on ispita i ne zadržava. Problem je bio, što ona nije mogla da prestane, da zuri u njega. Nije se činilo da ga to vređa, mada, je i on uzvraćao zurenje, sve dok nije stigao do nje. -

"

Oprostite mi, lady, - rekao je tihim glasom, - ali ja sam primoran da otkrijem, šta je to oko

zamene stare sveće, da izaziva takav čežnjiv pogled, koji dolazi od vas. Bio je čarobnjak, koji je mogao da čita njene misli. Gianelle je pokušala da ga zaobiđe, pre nego što uperi prst u nju i uzvikne svako prkosno nedelo koje je ikad počinila. Može li biti bičevana, zbog zamene rastopljenog sapuna sa biljnim sokom belike, prošli mesec? Ili možda zbog lizanje svih jabuka sa kolača, pre nego što su posluženi, može smatrati zločinom više, i zaslužuje bič. On je blokirao i nagnuo glavu, da uhvati njen pogled. -

Nemate razloga za strah od mene.

13.


Gianelle se umalo nasmejala. Njena glava je jedva dostizala do njegovih grudi. Čovek je imao mišiće, koji su pulsirali pravo kroz rukave njegove svečane odore i oči boje munje. Imala je dosta za strah. -

O čemu ste mislili? - Upitao je.

-

Mom ocu. - odgovori ona, ne usuđujući se, da mu kaže, da razmišljanje o trčanju

slobodno kroz neko brdsko područje lavande i vreska,

je imalo više izgleda da proizvede

čežnju, u pogledu, koji je tvrdio da vidi na njoj. -

Nedostaje vam onda. - reče Dante je rekao, sa razumijevanjem.

-

Ne, moj gospodaru. Ne znam.

Pogođen hladnoćom činjenica u glasu, i radoznao oko toga, kako je došlo do toga, da služi Bryce Dermotta, Dante pritisne dalje. -

Da li vas je on prodao u ropski položaj?

-

Rođena sam kao rob, moj gospodaru. - odgovori mu Gianelle, dok je pogledala oko

dvorane. Željela bi, da nastavi sa pitanjima o Landryju. Da uradi šta god je hteo da uradi, umesto što izaziva brigu kod nje, na ovaj način. -

Odakle ste došli pre, nego što ste ovde završili?

Konačno je podigla pogled, da istraži oči i blago izvijanje njene obrve, umalo je Dantea nateralo na osmeh. Ali Gianelle je upravo počinjala da shvata, da je on bio još pametniji nego što mu je prvi put pripisala. Želeo je imena njenih bivših gospodara, tako da ih može ispitati o drugima, kojima može ili ne, da izazove nesreću. Dobro, i ona je bila isto tako lukava, kao on. Ona će mu dati sva imena, koja je hteo, samo ne, ona prava. -

Ne znam kakve to ima veze s bilo čim, ali ako želite da znate, onda, ja ne mogu da

odbijem, da vam kažem. Dopustite mi da vidim, moj prvi učitelj, kada sam stigla u Englesku, je bio Lord Harold....hm....Hampton. Nakon toga... Dante je suzio oči na nju i zaustavio još jedan osmeh duž usana, od kog podilaze žmarci. On apsolutno nije imao pojma, zašto ga je ponovo lagala. Trebalo bi da ima sumnju prema njoj, ali ona je izgledala tako divno, pokušavajući da drži korak s njim, a on se suzdržavao da se ne nasmeje. -

Nikad nisam čuo za tog Lord Harolda Hampton. Koju regiju on drži, u čast kralja?

-

Regija? – privukla je donju usnu među zube i pokušala da se seti nekih područja u

Engleskoj. Problem je bio taj, što je ona putovala samo u tri, za šest godina, koliko je bila ovde, 14.


i nije znala imena bilo koje od ostalih. Dante je sklopio ruke iza leđa i dopustio da njegovo cerenje zasija, punom snagom. -

Samo kažite, šta god vrluda u vašoj glavi, Gianelle. Zaklinjem se na moj mač, da mi

možete reći ovo, da Harold Hampton drži sud na dnu mora, i ja bih samo morao da pogledam u vaše oči, da vam poverujem. Gianelle ga je pažljivo proučila, ali nije mogla da odluči, da li joj je upravo dat kompliment ili ju je nazvao lažovom. Pretpostavljala je,

ovo poslednje, obzirom da nema plemića zdrave

pameti, koji bi kompliment dali slugi. Zaključak ju je naljutio odmah. Kako se usuđuje, da je nazove lažovom? -

Ako ste završili moje ispitivanje, ja mogu da nastavim sa svojim dužnostima.

Dao joj je pogled pun prekora. -

Pokušavao sam da razgovaram sa vama, a ne vas ispitivati.

-

Što za ime Božje? - Stavila je ruke na bokove i buljila u njega sa širokim, nevernim

očima. -

Pardon? - Dante je bio siguran, da su ga njegove uši upravo izdale.

-

Zašto da razgovaram sa vama?

-

Oui. Ja. ... - Zastao je i namrštio se na nju. - Pa, ja. .. - Pakao, nikada pre nije zapitan,

da objasni zašto je hteo da razgovara s lady. Nije imao pojma šta da kaže, pa je zatvorio usta. Na njegovo razočaranje, ona je njegovo ćutanje nagovestila, kao njihov razgovor, bez obzira na to, kako je izabrala da ga zove, blio je gotovo. - Čekajte. Uhvatio ju je za ruku pre nego što je otišla. Ukratko, razmišljao je, da li bi joj možda nešto ispalo u njegovu hranu. Zašto bi inače jurio nju naokolo, kao štene od čežnje, da bude izgreban? Nikada pre nije to učinio s bilo kojim ženom, a nije hteo početi ni sada. Njegov mrk pogled se produbio, ali su mu se usta otvorila svejedno. -

Prošetajte sa mnom napolju kasnije, kada se vaš rad završi.

Gianelle je odmahnula glavom i rekla jednostavno: -

Ne.

-

Ja ću ćutati, i vi možete da me ispitujete.

-

Ali, milorde. - Podigla je oči prema njemu. - Ne postoji ništa, što bih ja želela da znam o

15.


vama. Dante je stajao sam, za nekoliko trenutaka, gledajući je kako hoda od njega, po treći put te noći. Njene reči bi trebalo da ga zapeku, nikada pre nije čuo da mu ijedna žena govori na taj način, ali umesto toga, on se nasmiješio. Bio je ratnik, uvek spreman za izazov, dostojnog protivnika. Zaista, misao na osvajanje nje, u njegovom krevetu, bilo je prilično osvežavajuće.

17.


TREĆE POGLAVLJE Gianelle nikada nije ni zamišljala, kako teško može biti silaženje uz uže. Prsti su joj bili ranjivi od prkosnog konopa, nakon samo pet čvorova. Dvaput su joj noge skliznule, dok je pokušavala da se osloni na čvor ispod, ostavljajući je da visi na noktima. Casey nije nimalo olakšavala stvari, dok je cvileći poput štakora citirala sveto pismo, kako ludi preziru vešte i pobožnu mudrost. Gianelle bi radije psalam ili dva, jer je osećala zahvalnost, što su odaje za poslugu bile na najnižem nivou dvorca. Da je bila plemenita i da pokušava da pobegne, bilo bi joj sto puta gore. -

Koliko još čvorova? - Gianelle pogleda gore i pomoli se da Casey ne padne na nju.

-

Ne znam. Ali smo skoro tamo.

-

Pogledaj dole i prebroj ih, Gia.

-

Ne, ti pogledaj dole i odbroj ih.

-

Moj obraz krvari.

-

Pa, ne pritiskaj tako jako kanap, Casey.

Uskoro će biti slobodne. Gianelle je to ponavljala samoj sebi ponovo i ponovo, da bi bol u rukama držala dalje od nje, kako je ne bi porazila. Upravo sama pomisao, da više ne žive pod tuđom kontrolom, uvek joj je dala snage i hrabrosti, da se suoči, čak i u njenim najgorim danima. A sada ju je gurala, uprkos strahu od onoga što leži pred njima, njenim bolnim prstima, i Caseynim stopalima na glavi. -

Budi pažljiva, hoćeš li? - Bacila je pogled gore na papuče Caseynih nogu.

-

Mislim da uže klizi. - Casey je zavrištala tako glasno, da je Gianelle bila sigurna da

probudila sve u dvorcu. -

Da li si upravo osetila to?

Dvostruki čvor se odvezao, oko nogu Gianelleinog kreveta, a njih obe su pale na zemlju, za preostalih nekoliko stopa. Gia je tvrdo sletela na stražnjicu, nogu raširenih ispred nje. Casey je sletela na nju, a uže je došlo sledeće, obe ih udarajući po glavi. Zauzeta proklinjanjem užeta i sebe raspetljavajući od njega, Gianelle nije primetila čoveka, kako ležerno stoji uz zid dvorca, iako su bledi zraci mesečine sijale direktno na njega. Kada je progovorio, Casey je zasiktala, a Gianelle je bila na smrtnom putu.

18.


-

Idete negde?

Prokletstvo, što je on radio ovde? Gianelle je snažno udarala pesnicama na tvrdo tlo ispod nje.Casey skočila na noge i dala se u trčanje. -

Idi po nju, Balin. - Dante je zapovedio tamnijoj figuri sa Gianelle leve strane. - Odvedi je

nazad u njenu sobu i uveri je da nećemo reći Dermott ništa od ovoga. Gianelle još uvek nije pomerila ni mišić. Pitala se, zašto bi je ovaj neznanac zaštitio, još jednom. Želi nešto. Ali šta? Takođe se zapitala, da li je ona dovoljno jaka da ga zadavi, sa svojim užetom. Još jednom je pogledala na njega i

odlučila, da bi to bio uzaludan

posao.Očajnički je želela da se propast strovali na njega, dok je tamo stajao sa prekrštenim rukama na grudima i smešnim cerekom, koji se širio preko lica. Zašto, verovatno je gledao nju i Casey celim putem prema dole. -

Koje me je zadesilo prokletstvo, da vas je poslalo ovde? - Željela je da zaplače. Poželela

je da vrisne, srušio je njene snove o bjegstvu na tlo baš kako se I sama srušila. Dante se odmakao od zida i čučnuo pokraj nje. -

Da li uvek kažete prvu stvar, koja vam je na umu? Jer… - Pogled mu se zaustavio na

obrisu njene noge, a onda polako naviše, sve do golog bedra, gdje su se suknje plovile na gore pri padu. Otkrio je, da je bilo gotovo nemoguće, da otrgne svoj pogled i umalo je glasno uzdahnuo, kada je povukla njen porub na dole. - Samo da znate, da me vaš prezir duboko boli.

Da mene nazovete prokletstvom…- Gledao je put do njenih nogu i odmaknuo zalutali pramen kose, sa njenog nosa. -

Zašto niste zaspali kao ostali? - Zvučala je srceparajuće poraženo u Danteovim ušima, i

imao je potrebu, da je uzme u naručje i uteši je. -

Nisam mogao da spavam. - rekao joj je, dižući se na noge. Stajao je tačno ispred nje i

zatvorio oči, tako da je mogao da se usredsredi na svoje reči, a ne na njene pune, nadurene usne, tako zavodljivo nagnute prema njegovima. - Bio sam u šetnju sa Baliom... zapravo,

govorili smo o vama. Gianelle je suzila oči na njega. -

Usred noći?

-

Oui. - On nije imao nameru da joj govori, da su on i Balin takođe čekali da svi zaspu, tako

da mogu da prebiraju po salonu Bryce Dermotta. Još ništa nisu našli , što ga povezuje sa

19.


Hereward Wake, kada je Dante čuo, kako se žarke molitve uzdižu odnekud izvan sunčevog prozora i izašao da istraži. -

Zašto bi trebalo da raspravljate o meni, sa svojim čovekom Balinom? - Gianelle ga upita nepoverljivo.

Nema poverenja u ovog misterioznog stranca, sa oštrim očima i lopovskim osmehom. Način na koji je gledao na nju, naterao ju je da se oseća, kao oskudno odevena devojka. -

Zar ne bih ja trebao da budem onaj, koji postavlja pitanja? - Zakoračio je oko nje i

sagnuo se da prikupi

kanap na zemlji.

- Na primer, zašto

vi i Casey pokušavate da

pobegnete? Gianelle se okrenula da se ponovo suoči sa njim, ali je spustila pogled na zemlju. -

Nikada ne bi razumeli.

-

Recite mi u svakom slučaju.

-

Mi želimo da budemo slobodne.

Dante je imao osećaj, da je on bio prvi čovek, koji je čuo, kako govori te reči. Njen sadašnji gospodar bi je sigurno kaznio, ako bi priznala, svoju želju njemu. Ipak, Dante je hteo da je pita, zašto bi htela da bude daleko od ovih debelih zidina, u kojima je zaštićena, i sa kuhinjom, gde kuvari pripremaju tople obroke, da napuni svoj stomak. Ali Gianelle verovatno nije teža, više od svilenog vela , ako je pogled na nju govorio istinu. A živeti sa čovekom, koji će je udariti, očito je napravio ove debele zidove, njenim zatvorom, a ne njenom zaštitom. Ali svet izvan Devonshire, je toliko lošiji, od tiranina, koji je živeo unutra. Dante je znao ovo, iz prve ruke. -

Gde ste vi i Casey planirale da idete posle toga? - Podigao je uže na gore, a zatim ga

bacio preko ramena. -

Gde god nas noge vode. - priznala je i podigla bradu, podsećajući Dantea na ponosnu

kobilu. -

Nije baš promišljen plan. Imate li bodež skriven negde na vašem telu?

Gianelle je zurila u njega trepćući. -

Ne.

Zašto nije mislila na nošenje noža? Priznala je sebi to, da nemati jedan, je budalasto, ali onda se podsetila, da ona ne zna, kako da ga koristi u svakom slučaju. -

Imamo vrećicu kovanica. - Nakon što je to rekla, ona je zatvorila svoje oči i držala ih

stisnutim, jer je bilo prekasno, da to isto učini I sa ustima. Sad će zahtevati da zna, od koga su 20.


otuđile kovanice. -

Pa, barem bi pljačkaši, koji će vas ubiti, dobili nešto za svoje nevolje.

-

Mi ne bi bile ubijene. - Gianelle je tvrdila, a onda skočila unazad, kada je došao blizu nje.

-

Sa tim tananim rukama, -Uštinuo joj je mišić nadlaktice, nežno između palca i kažiprsta-

vi bi bili srećni da nanesete i jednu modricu, na lice svog napadača. Gianelle je poželela da testira tu teoriju, na njegovom obrazu, ali njegovi prsti su je milovali, dok su skliznuli dolje niz ruku. Nežan dodir poslao je jezu duž njezine kičme. Pokušala je da se odmakne ali on primeni malo više pritiska i držao je još uvek. -

Ruke žene, ne bi trebalo da budu tako napuknute. Dođite, pustite mene, da se pobrinem

za ovo krvarenje. -

Vi, da se brinete za mene? - Nasmejala bi se, da joj još uvek nije bilo do plača. Pre nego

što je mogla da odbije njegovu čudnu ponudu, ipak, on je ušuškao njenu ruku pod svoj savijen lakat i počeo da je vodi nazad unutra. Gianelle se nije borila sa njim. Koja je bila svrha? On je osujetio njene planove za slobodu, ali onda opet, ona je bila previše željna i nije osmišljala planove. -

Zar zaista mislite, da bi Casey i ja pale u ruke razbojnika?

-

Oui, petite, nagrada. Devojke nikada ne bi trebao da budu same u šumi.

Nešto u načinu na koji je izgovorio ove reči, onako kako je visina njegovog tona produbljena sa tugom, učinio je, da mu Gianelle poveruje. Ipak, je zastala i bacila pogled čeznutljivo preko ramena, pre nego što su ušli u dvorac. Kuhinja je bila mračna. Dante je udario cevanicu u stol za seckanje, dovoljno teško da zazveckaju staklene sudovi iznad njega. Silno je prokleo na francuskom, pre nego što ih je skoro oboje poslao na prevrtanje preko bureta repe. Tresući njegovu ruku sa sebe, Gianelle je prišla stolici i zapalila dobru količinu sveća, pre nego što ih Dante postigne oboje ubiti. Kada je završila sa paljenjem poslednje, okrenula se i uhvatila klimavo cerenje, koje joj je dobacio. Još uvek se ljutila na njega, zbog uništavanja njenog bega, ali na trenutak se osećala, više od svega nasmejano. -

Gde je podrum? - Upitao je.

Gianelle pokazala na vrata niz hodnik i promatrala, kako njegov nezgrapan oblik nestaje u senci.

21.


-

Samo se želim otarasit ovog užeta. Nemojte daleko.

-

Već smo to videli . - Gianelle je promrmljala, dok se okretala prema velikom ormaru, gde

Maeve držala neke čiste krpe. Bilo je još uvek nešto sveže vode u loncu pored tronožca. Ona umoči tkaninu i pritisne uz krvave prste, sa francuskom kletvom. -

Evo, dopustite mi.

Božanske krvi, ipak je njegov glas iza nje, razbio i posljednju trunku njenih živaca. Naglo se okrenula i pogledala u njegove svjetlucave oči, a onda okrenula lice, od njega. -

Da li vas bole puno? - Njegov baršunast glas bio je šapat, koji je poslao svoj topli dah

preko njenog obraza. Odmahnula je glavom, dok on je počeo da čisti njene rane. Bacila je pogled na njega jednom, i onda ponovo. Susreo je njen pogled i nasmešio se. -

Tvoje oči su vrlo čudne boje, moj gospodaru.

-

Da li su vas one zastrašile?

-

Zašto bi me oči uplašile? One su samo.....čudne.Postoje sićušne tačkice zelene u njima,

koje nisam primetila ranije. - Njegova rupica se produbila, a Gianelle je mumlala kletvu ispod glasa. Stvarno je bio arogantan bludnik. - Ima nešto užasno iritirajuće oko vas. - rekla je, nadajući se, da će ubosti njegov ponos. - Vi ste kao svrab, koji dolazi u najnezgodnijem

trenutku. I bez obzira na to, koliko ga češali, on neće da ode. Dante je prestao da briše prste i pustio da mu pogled ide polako, preko njenih oblina. -

Niste me još izgrebali.

Gianelle je bila sigurna, da je to bila njena mašta, ali čovek je zvučao, kao veliki muški lav, koji prede. -

Možda i pre nego što jutro dođe, moj gospodaru. - upozorila je, ohrabrena toplinom u

njegovim očima. -

Zovite me Dante. A ja bih voleo da budem počešan upravo ovde.

Kliznuo je rukom u njenu, i s njom, na mesto tik ispod desnog rebra.Gianelle je odmah povukla ruku nazad, a povuče i krpu od njega.Uvek se postarala za sebe. Dante je zakoračio oko nje i pravio se zauzetim premeravanjem kuhinje. -

Da li ste ikada čuli Dermotta ili njegovog brata da govore o Hereward Wakeu?

-

Hereward šta? - Pogledala je u njegova leđa, dok je posegnuo za staklenom posudom

iznad stola za seckanje.Maeve i ostali bi pali mrtvi, da su videli pažljiv način, na koji je ona primetila igranje sveća, iznad njegove tamne kose, koja je pala između moćne širine njegovih 22.


ramena. -

Wake. - Dante je ponovio. Udario je čep na maloj teglici i okrenuo ga, usmeravajući na

Nju. - Da li je to ono, što ste koristili na Baronu Landry? Gianelle je otvorila usta da porekne njegovu optužbu poslednji put. Ali bilo je nešto u nemarnom načinu, na koji je pitao, sigurnost u njegovom pogledu, koji joj je rekao, da ne treba da se zamara laganjem. I zašto bi zaista trebala? Uhvatio ju je kako pokušavala da pobegne, ali je nije odvuklao da bude kažnjena. Gianelle je znala da mu ne treba verovati, ali do sada, nije joj dao razlog za to. U stvari, on je bio prvi čovek, koji joj je ikada postavljao pitanja, bez da je urlao na njene odgovore, čak i kada je bila malo gruba. On je bio prvi plemić, koji ne samo da joj je dopustio da ga pogleda u oči, već je izgledalo da uživa u tome. Koliko god da je taj pojam bio lud, dao joj je osećaj jednako. -

Da li želite istinu o tome?

-

To će biti osvežavajuća promena. - rekao je Dante. A njegove oči su brzo uhvatile senku

osmeha na usnama. -

Vrlo dobro, onda, moj gospodaru. Nikad nisam čula za tog Hereward Wake. I to je biber

što držite. Dante je pogledao u posudu, a zatim doneo obod do nosa i udahnuo. Gianelle je pritisla svoju ruku na usta, da priguši kikot, kada je kinuo i poslao oblak bibera u njenom pravcu. -

Oui, je biber. - On je obrisao oči, začepio poklopac i vratio staklenku na svoje mesto.

Prsti su mu se prešli na sledeću staklenku. -

Cimet. - rekla mu je Gianelle. - Iako ga Maeve ne koristi često. To je vrlo skupo. Brat

mog gospodara ima koru i poslao je ovde sa drugog kontinenta, iako mi je poznato to ime. -

Indija. - Dante je pogledavao začin. - Čudno je to da mlađi brat saksonskog baruna

može sebi da priušti takav luksuz. - Osim ako nije pronašao način, kako bi stekao novac za usluge nepoznatih kralju. - A ovo? - Dante ukazao na drugu staklenku. - Još jedan retki začin? -

To je kadulja. - Gianelle ga je postiđeno pogledala. - Mogu li slobodno da govorim, moj

gospodaru? Polu-osmeh je igrao oko njegovih lepo isklesanih usana. -

Bilo bi mi veliko zadovoljstvo, ako biste.

Takvo uzvraćanje je zaprepastio i produbilo njen zbunjeni izraz. On je svakako imao način za rasejanje nečijih misli, a ona se zapitala postoji li svrha iza toga. 23.


-

Kako to znate odakle cimet dolazi, ali ne znate kako u teglici biber izgleda?

-

Volim cimet u mojoj medovini. - objasnio je Dante. - Ali ja ne pripremam svoju hranu.

-

Naravno. - Osetila se glupo, što je dopustila sebi da zaboravi, da on verovatno nije ni

znao kako je njegova kuhinja izgledala. -

Usput izgledate prilično neodoljivo, kada sam vas zbunio.

-

Vi me niste zbunili. - Gianelle je žurno uzvratila. - I sledeća teglica je narcis; prilično je

bez ukusa kad se osuši i priključi, kao dodatak razvratnom plemićkom vinu. Dante se nasmešio na način, na koji je gledala u njega kada je izgovorila one posljednje tri reči. -

A kakav učinak će to imati na razvratne plemiće?

-

Povraćanje. - Gianelle je čekala njegovu reakciju sada, kada da su njegove optužbe

potvrđene.On je slegnuo ramenima. -

Neugodno, ali bezopasno. Da li barun Landry zaslužuje takvu bolest?

-

Jeste. - Olakšanje je opustlio krute čvorove iza njenog vrata. Odjednom se osećala vrlo

pospano. Dante je gledao njeno zevanje i razmišljao o ponudi da je odnese u njen krevet. -

Mogu li vam postaviti jedno pitanje, moj gospodaru?

-

Naravno - odgovorio je nekim neujednačenim dahom, i pustio svoja viđenja nje

ispružene ispod njega da nestaju. -

Da nije zaslužio,da li bi ste me udarili?

Na trenutak, Dante je jednostavno zurio u nju. Znao je zašto mu je postavila to srceparajuće pitanje, i to ga je razljutilo, da razmišlja o ruci, koja silazi na tako krhku stvar kao što je ona. -

Ne, - odgovorio je nežno, privlačeći korak bliže njoj. - Ja vas nikada ne bih udario,

Gianelle. Oči su mu bile zadimljene i topple, kada je pogledala u njih; njegove grube crte lica, bile su meko označene uz svetlost sveće. -

Vi ste vrlo neobični, gospodaru Risande.

Uhvatio ju je za ruku i pokrio je sa svojom. -

Razmišljao sam isto o vama celu noć. - Merde, morao je poljubiti, pre nego što ga otera u

ludilo.

24.


Prodorni vrisak je razbio njegove misli. -

Šta je, dovraga.....?

Koraci snažno udarali u svakom pravcu. Dvorac se probudio, dok je žena vrištala ponovo i ponovo. Lord Bryce Dermott

bio je mrtav.

Bio je mrtav; otrovan je u svom krevetu.

Ne skidajući pogled s nje Dante je otpustio Gianelle ruku i odmaknuo se od nje. Srce joj je gotovo stalo, kad je pogledao preko ramena u teglle iznad stola za seckanje.

25.


ČETVRTO POGLAVLJE Ćošak velike dvorane je treperio od titranja svijeta I izbezumljenog šapata Devonshirskih slugu. Svi su dopraćeni u dvoranu Edgaru Dermimu ,nije im ništa više rečeno od onago što su već znali. Gospodar im je otrovan I umro je u snu. Lady Genevieve LaSalle, očito je u to vrijeme bila sa njim u krevetu jer ga je prva otkrila. -

Kako su znali da je otrovan? - Margaret je upitala mali skup. - Možda ga je srce izdalo,

nakon bludničenja sa plemenitom bludnicom. Čula sam ranije ove večeri Lady LaSalle kako se po drugi put nudi Gospodaru Risandeu. Ja bih se kladila u svoju guzicu, da svaka žena, koja bi mogla ići dva kruga sa tim pastuvom, verovatno bi ubila podnadulu žabu poput našeg gospodara. -

Gia? - Casey povuče rukav svoje prijateljice. - Misliš li da je moguće da žena ubije

čoveka od vođenja ljubavi sa njim? -

Ne znam. - odgovorila je Gianelle neodređeno i nastavila da zuri u vrata, čekajući da

Dante uđe i proglasi je krivom. Vidjela je sumnju i sužene oči, nakon što je pogledao one staklenke. Priznala je da je otrovala barona Landrya. A sad će je isto tako optužiti I za trovanje svog gospodara. -

Gia? - Casey opet povukla njen rukav. - Edgar Dermott će sada biti naš gospodar, a ti

znaš, kako okrutan on može da bude. Gianelle je potapšala njenu ruku, da ponudi prijateljici neku utehu, od te zastrašujuće misli. Nije da će patiti manje od njegove ruke. Ne, ona će da visi u dvorištu pre mraka, ako bude sreće. Proklela je Dantea Risande u pakao. Da je spavao kao i svi drugi, ona i Casey do sada bi mogle biti na pola puta do Škotske. Vrata su se otvorila i muk koji se proširio preko velike dvorane je smirila Gianelleno srce. Edgar Dermott je ušao prvi. Koračao je dugim, promišljenim koracima

prema sredini

dvorane.Tamana kosa mu je još uvijek spljoštena od spavanja,noćna košulja nemarno uvučna u pantalone. Dante je ušao sledeći sa Balinom, zatim sedam Devonshirskih stražara. Njihovi koraci su snažno udarali u Gianelle uši. Pogled joj je susreo Dantea, ali je njegov izraz lica je nije umirio. Nije joj pružio niti jedan optužujući odraz, ni je ohrabrujuće klimnuo. -

Moj brat je ubijen. - Glas Edgara Dermotta je razbio tišinu izricajući presudu. - Čaša vina

je pronađena u njegovim odajama.Kad sam to vino dao jednoj od naših svinja u dvorištu,zvijer 26.


se izvrnula I ubrzo nakon toga umrla. - Neko jeknu sa Ginine desne strane. - Pretpostavljam da je jedan od vas, i ja ću…. -

Rekao sam ti, Dermott. - Danteov snažan glas je nadglasao njegov. - Svi su osumnjičeni

u ovom dvorcu, uključujući gospodara i žene koji još nisu ispitani. Dermott nije pogledao na Dantea, kada je govorio, ali je zatvorio oči i stiskao zube od nestrpljenja. -

Grofe Risande, vi od svih ljudi bi trebali da znate, da plemić neće izvršiti takvo uvredljivo

delo. -

Znam da nema tih stvari. - odgovorio je Dante hladno. - Ljudi, bez obzira na titulu,

sposobni su za mnoge stvari, čak i izdaju protiv svoga kralja. Dermott se naceri izrugujući se neiskreno. -

Oprosti mi. Zaboravio sam, da sam govorio sa zastupnikom za poslugu.

-

Govorite sa kraljevim izaslanikom, i kraljevskim komadantom njegova vojske. - Dante ga

je ispravio sa takvim ovlašćenjem i komandom, da su dvojica slugu napravili kniks na svojim mjestima. Zastupnik sluga zaista, Dermott je pomislio, a njegov osmeh izbledeo. Normanska svinja je osramotila ime Dermott večeras, kada je ukorio Brycea pred svima, u velikoj dvorani i to preko sluge ništa manje. Oboje će platiti za to. Da ga je Bryce prije pustio da ukroti curu, Gianella bi se šćućurila, kod njegovih nogu, debela sa

trećim

kopiletom, umesto što je stajala tu,

izazivajući Risanda, da je opet brani. Pa, večeras je zadnji put da će biti zaštićena, od strane bilo koga. Naravno, Bryce mu je uskratio zadovoljstvo da je tuče i uzme u krevet, samo zato što je Bryce toliko uživao da je ima za sebe. Brat mu je mrtav, a Gianelle napokon njegova, ali sada je imao Risandea, da se nosi s njim. Koliko daleko bi kraljevski zapovjednik išao da je brani, kad kraljev vlastiti zakon stavi na njega? Bio je to genijalan plan i to njegov, zaista. Ako optuži Gianelle za zločin, niko nije mogao da ga zaustavi, da uradi šta god je želeo, čak ni njen novi branitelj. Edgard je samo žalio što Risande neće biti tamo da gleda. -

Onda kao kraljev izaslanik, - rekao je uz kiseli osmeh, - vi ste svesni zakona. S obzirom

da sam brat žrtve, to je moje pravo, da tražim kažnjavanje ubice. Ja službeno tražim, da ne stojite na putu pravde. Jedan od tih slugu je uzeo život mog brata. - Okrenuo se i smestio svoj pogled na Gianelle. - Video sam mržnju u njenim očima večeras. Uživala je u onom, što ste

27.


uradili mom bratu. Čula je to čak dva puta, pre nego što je poželela smrt njenom gospodaru, nakon što je moj brat kažnjen za njenu drskost. I sam sam se razboleo, zbog toga što ju je samo izgrdio. Avaj, moj brat se nije obazirao na moja upozorenja o njenoj izdaji. Sada je mrtav. Sigurno nećete nastaviti da je branite. " -

Da li imate dokaz o tome što vi govorite? - Upitao ga je Dante.

-

Ja nju znam. Vi ne.

Dante je trgnuo pogled na Gianelle i nasmešio se. Imao je planove za otklanjanje uzroka i to dovoljno brzo. On usmerio pažnju nazad na Dermotta. -

To nije dovoljno dobro, a pošto se vaše optužbe temelje, na ništa više od ranjenog

ponosa, ja ću nastaviti da je štitim. Dante je znao da je sada otišao potpuno i neporecivo šašavo, u svojoj tvrdoglavoj nameri da zaštiti Gianelle. Sve je ukazivalo na nju, kao počinioca. Nije znao ništa o njoj, osim što je neistreniranom oku,izgledala savršeno pokorna. Ali Kriste, sprovela je svoju osvetu na Landryu, kao obučeni ubica. Bila je na pola uspona, napola viseće na popriličnoj visini,na slabo vezanom užetu,bježeći od čovjeka kojeg je očigledno mrzila,možda,osiguravajuću se da je nikad ne uhvati ako ga je ubila. Svaki instinkt u Danteu ga je upozorio, da bude oprezan sa njom. Zdrav razum mu je govorio da je vjerovatno kriva,ali nije mario .Odlučio je da je ima,nedozvoljavajući Edgardu Dermottu ili ubojstvu da ga spriječe. Mali crv je poznavao zakon i verovatno će insistirati na ispitivanju da se donese zaključak,a to bi moglo potrajati mjesecima. Ako bi Dermott imao vremena da to zatraži od kralja, Gianelle može da se naredi, da ostane ovde, dok se ne pokaže nevinom. Dante nije mogao to da dozvoli. Kriva ili ne, on ju je želeo. Oui, čak i sada malo ratoborano izvijanje usana izazivalo mu je tijelo da se ukruti, misleći gdje bi sve mogao natjerati te usne da ga kušaju. Morao ju je izvući iz Devonshire, i to brzo. -

Vaša duboka zabrinutost za pravdu ne može da se ne zapazi, Dermott. - rekao je on,

nadajući se, da će njegov plan uspeti. - Lično ću voditi istragu ubistva. Kapetan moje straže, Sir

Balin DeGarge će odmah jahati nazad u Graycliff i skupiti dvanaest mojih najpronicljivih ljudi da nam pomognu.Kada se vrate nastavit ćemo da propitujemo prvo plemiće,pošto će biti nestrpljivi da napuste Devonshir. Edgar Dermott oblikovao reč oko usana, ali nije proizveo zvuk. Bio je zapanjen, a neverica se uskoro pretvorila u gnev. 28.


-

Očekujete da držite barone, grofove i vojvode, kao zatvorenike u dvorcu moga brata, dok

vaš čovek putuje u Dover i nazad? -

Nemojte misliti o njima kao zatvorenicima. - Dante ga zabljesne razarajućim cerenjem. –

Zahtevam da ostanu ovde. Ako odbiju, onda možemo da ih uzmemo u obzir, kao zarobljenike. Dante je znao da je to što je predložio rizično,čak toliko da može dovesti u pitanje njegovo prijateljstvo sa Williamom. Svaki plemić u dvorcu će ići pred kralja, onog trenutka čim budu pušteni i napraviti formalne optužbe protiv njega, zbog odbijanja da ih pusti da odu. Izrekao je tihu molitvu, da brat Bryce Dermotat shvati, da bi držanje toliko ljudi ovde, za dugo vremena, ispraznilo ono što je ostalo od Devonshire blagajne. I ako izgubi sva svoja sredstva, nije ga zabrinjavalo, ali Dante se nadao, da kvarenje imena Dermott bi. -

Siguran sam da će vam nakon par godina, vaši vršnjaci oprostiti štetu, što ih sumnjičite

za ubistvo. -

Gospodaru moj, ne možeš biti ozbiljan. Ja ću poslati poslanicu kralju i.......

-

I pričekati, na njegov odgovor. - Dante je zaključio umesto njega. - To će verovatno

potrajati malo više vremena, možda sedmica ili dve. - Nagnuo se zadnjom stranom na sto, prekrižio ruke na grudima i uzdahnuo. - Ako moram da ostanem ovde, dodatne dve sedmice,

dok na vašu poslanicu ne odgovori, kakav izbor imam? To je moja dužnost. Panika jurnula preko Dermottovih obraza, bojeći ih u grimizno crvene. -

Možemo sada ispitati sluge, dok drugima dajemo dozvolu da odu. Kada se vaši ljudi

vrate, oni mogu ispitat gospodare u njihovim dvorcima. Dante je trenutak o tome razmišljao o tome,a onda odmahnuo glavom. -

Ne, to će nam oduzeti mesece u putovanju, verovatno i godinu dana, pre nego što mi

nađemo ubicu. Zasigurno, ne želite da čekate tako dugo, da se nitkov dovede pravdi. -

Ne zanima me, koliko dugo to traje. Vi biste učinili sve to, kako bi zaštitili ubicu? -

Dermott-ova se vilica stisnula tako, da je govorio između stisnutih zuba. - Neću dopustiti da se

moje ime zaprlja, niti ću ostati bez novca, zato što vi insistirate na..... -

Nema ubica. Ali istraga bi se mogla završiti vrlo brzo. - Dante ga je presekao, a glas mu

više nije bio ravnodušan, već smrtonosan. - Samo treba da odredimo, ko će profitirati od smrti

vašeg brata. Vi ćete poslati zahtev kralju Williamu da budete Gospodar Devonshire, hoćete zar ne? Dermott je vidljivo probledeo, dok je Danteova neizgovorena pretnja postala jasna. 29.


-

Ovo je zločin iz osvete, a ne profita. - tvrdio je on.

-

To je tek treba da se utvrdi. - Dante je uzvratio. Okrenuo se i pretražio lica slugama. –

Pobrinuću se, da se svi tretiraju pravedno. Bez obzira na to, koliko je vremena potrebno. Predlažem da se svako povuče svoje krevete, a i ja ću uraditi isto. Čekaju nas teški dani. Prešao je veliku dvoranu u nekoliko koraka i hteo da ode, kada ga je Dermottov glas zaustavio. Pre nego što se okrenuo prema njemu, Dante je duboko uzdahnuo. -

Gospodine Risande, cenim vašu želju da dovedete.. - On je stisnuo usne preko zuba,

mrzeći što mora da prizna poraz - ubicu mog brata pravdi. Ali mora da postoji neki drugi način. Dante stavio kažiprst na usta i razmišljao o tome. -

Sada, kad ste to spomenuli, Kralj William će se vratiti u Englesku za nekoliko sedmica ili

tako nešto. Kad on održava sud, svi njegovi veliki vazali moraju da budu prisutni.Oni mogu tad da podnesu izvještaj o večerašnjim zbivanjima. Nevini se neće uvrediti na to, jer svejedno moraju da putuju u Winchester i rado će vam pomoći u hvatanju ubice. Dermott je suzio oči na Dantea. Smicalica nije bila pažljivo osmišljena, ali je prestala da bude od značaja, u trenutku kada je

kraljevski zapovednik insistirao na zadržavanju svih ovde.

Naravno, Dermott je mogao da se složi, da drži više od sedamdeset plemića u Devonshire, samo da gleda šta bi Risande učinio sledeće. Ali on nije imao pojma koliko daleko bi Norman odveo ovu farsu, pa je popustio. Ono što je razbesnelo Dermott najviše, bilo je da Risande nije mario, ako njegov plan bude otkriven ili ne. Arogantno kopile je stajao tamo smešeći se, izazivajući ga da ne raditi stvari na njegov način. Dermott nije imao izbora, ali tu je bila jedna uteha: Risande bi otišao do jutra, i sad kad je Bryce mrtav , ne bi bilo nikoga, ko bi ga zaustavio od uzimanja Gianelle u njegov krevet. -

Imate moju zahvalnost zbog rešavanja ovog problema, bez katastrofe, Lord Risande. Ali

vi ste izostavili jedan završni detalj. Ko će ispitati sluge? Okrećući se suočio se sa njima svima, Dante je dozvolio, da se njegov pobednički osmeh proširiti u veseli kez. -

Njihov zaštitnik je dobre volje, naravno. Ja ću biti voljan to učiniti ujutro, pre nego što

odem. -

Ali sad već je skoro jutro , moj gospodaru. - Maeve je istakla.

-

Tako je. Mi ćemo to uraditi sada, i biti brzi u tome. - Dante je vratio svoju pažnju na

čoveka. Koji ga je mrko gledao . - Još jedna stvar, Dermott. Uzimam Gianelle i Casey nazad do 30.


Dover sa mnom. -

Nipošto! Ne možeš. Njihova nevinost nije......

-

Ako odbiješ da ih pustiš, ja neću imati izbora, nego da poduzmem kazneno delo i

donesem ti na listama, odakle mogu da te uverim, da ćeš ih ti predati meni. Da li odbijaš? Dante se skoro nadao da hoće. -

Ti i ja ćemo imati naš dan. - Dermott izdere. - Zavetujem se.

-

Veselim se tome. - Danteov kao dijamant tvrd pogled zastao je na Dermott, dok je

gurnuo prste u džep svoje tunike. - Lopov nisam. Pružio je Edgar Dermott dve srebrne kovanice, po jednu za svaku ženu,koju je uzimao, i napustio veliku dvoranu. Gianelle je želela da plače i nikada ne prestane. U stvari, osećala je zamagljenje oči, koje ju je razbesnele još više. Željeti plakati I to raditi , su dve potpuno različite stvari. Nije plakala, od dana kada ju je njen otac napustio, ona se zavetovala, da nakon te neskrivene dreke nikada to neće uraditi ponovo. Ali večeras je skoro izgubila kontrolu dva puta, a Dante Risande je za to bio kriv. Priznala je, da je njenu slobodu oteo bez ustezanja, i to je bio dovoljno dobar razlog, da nariče, dok je pluća ne zabole. Ali gledajući ga, kako je sjajno preuzeo komandu nad Edgar Dermott, znajući da je učinio sve što je mogao da je zaštiti, čak i kada je verovao da je kriva, trebale bi joj godine da ga opjeva da je bila pjesnik. Osećala je olakšanje i ponovo je bila ispunjena nadom, kada je rekao Dermottu da uzima nju i Casey sa sobom. Naravno, rekla je samoj sebi, da će ih osloboditi onog trenutka, kada napuste Devonshire. Čak je zamišljala da ih "zaštitnik slugu" možda otprati gde god su htele da idu, osiguravajući im siguran put do oslobođenja. Ali onda, on je nju i Casey kupio. Oh, ako to nije razlog za plakanje, onda ona nije znala šta jeste. Pesme su otišle glatko. Gianelle je škripala zubima, dok je napuštala veliku dvoranu. I onako je mrzila pjesnike. Dante je proučavao Gianelleno lice, dok je sedela u apsolutnoj tišini, preko puta od njega u Dermottovoj galeriji.Pogledom je prešao preko iznošenih nabora suknje,izranjavane prste čvrsto je stisnula u krilu. -

Da li ste možda to učinili?

-

Učinila šta, milorde? - Zurila je u svoje ruke.

-

Da li ste otrovali Bryce Dermott, Gianelle?

-

Bila sam sa vama, moj gospodaru.

Dante prošao rukama niz lice i pokušao da ostane strpljiv. Kao da je namjerno bila dvosmislena. 31.


-

Da li mislite da mi nije palo na pamet, da ste to mogli da učinite pre pokušaja bekstva?

-

Ja u potpunosti priznajem, da nemam pojma, šta se dešava u vašoj glavi.

-

Gianelle, umoran sam. Vi ste poslednja osoba, koja će biti ispitivana. Odgovorite mi,

kako bismo mogli da bežimo odavde. -

Oui, i ja sam umorna, takođe i bojim se, da sam zaboravila na pitanje.

To je to. Zalupio je dlanovima dole na svoja bedra i opsovao kletvu, koja pristoji samo u društvu muškaraca. -

Pogledaj me. - on je zahtevao. I ona jeste, ali samo na trenutak, pre nego što je poslušno

spustila pogled ponovo. - Šta je ušlo u tebe? Da li izbegavaš da me gledaš u oči zbog svoje

krivice? -

Ne bi bilo osećaja krivice u meni, zbog ubijanja čoveka, kao što je Bryce Dermott, moj

Gospodaru. - rekla je dobrodušno. - Da li vičete na mene, jer sam ja sada vaš sluga? Dante je pokušao da zadrži svoje nezadovoljstvo, što ga je izazvala, da podigne glas. Shvatio je, da je to vrlo teško. -

Vi niste moj sluga.

-

Platili ste za mene. - inzistirala je. - Onda planirate da me oslobodite? I Casey takođe?

To, je bilo to. Sada je shvatio zašto se ona toliko trudila i terala ga do ludila. Želela je da je pusti, da ode. Na trenutak je bio u iskušenju da to učini. Da joj ponudi zbogom i prestane da razmišlja, o ljubljenju tih zlovoljnih usta. Razmišljao je o mestima, na koje bi mogao da je pošalje, gdje će biti sigurna. Samostan mu je došao na pamet, ali je brzo odbacio ideju nje pokrivene od glave do pete okrutnim crnim haljinama. Mnogo radije bi želeo da je vidi, kako leži u njegovom krevetu, odevenu u haljinu mnogo providniju od prirode.Namršti se kad ga vizaja kako mu razbija posudu o glavu udalji od izvornih misli. -

Već sam vam rekao. Vi i Casey nećete preživjeti, ni dan bez zaštite. Ne mogu vam dati

ono što želite. -

Razumem, milorde. - Podrhtavanje u njenom glasu je reklo drugačije.

-

Imate moju reč, da ćete biti slobodni, da radite šta želite u Graycliff dvorcu.

-

Ja ću želeti da ga napustim. Neću biti slobodna, da to uradim.

Dođavola! Dante je želeo da ode i pronađe stražara s jakim nosom, da bi mogao udarati dok ne napravi od njega krvavu kašu. Nije imao pojma, kako da se nosi, sa ovim čuperkom od žene. I to ga frustriralo do pakla. Sve što je želela da učini, od kako ga je upoznala, bilo je da pobegne 32.


od njega. To je skresalo njegov ego i bio je prisiljen da joj dokaže da je bolji čovjek od onih od kojih je htijela da pobjegne. -

Čeka nas cijelodnevno jahanje, pre spavanja. Da li želite da ostanete ovde, još nekoliko

sati i..... -

Ne. - odgovorila je žurno. - Volela bih sada da odem. Naravno ako mogu da biram. –

dodala je tiho. -

Možeš. Zato sam vas pitao. - tračak sekiracije u njegovom glasu, iskušavao je Gianelle

da se nasmeši, ali tek nakon što je ustala na noge i okrenula se da napusti galeriju. I samo zato što je rekao i kako je to rekao, napravio da ona zaboravi, koliko je ljuta na njega. Njoj nikada nije bio dat izbor pre. - Da li dolazite? - Upitao je, čekajući na vratima. Bog nek joj je u

pomoći. Ukoliko ne počne da se ponaša, kao gospodar, možda čak i

zaboravi, koliko jako je želela, da ga ne voli. Sat vremena kasnije, Danteovo strpljenje je ponovo testirano, dok je čekao na svom konju, da Gianelle i Casey skupe, ono malo stvari što su posedovale, a zatim se oproste od svakog sluge u dvorcu. Baš kad je njegovo strpljenje dostiglo svoj limit, Gianelle je zakoračila do njega i pogledala po dvorištu. -

Kojeg konja ću ja jahati?

-

Ovog. - Dante se nagnuo na dole, obmotao ruku oko njenog struka i podigao je.

Trgnula se, kad se njena stražnjica tvrdo spustila na sedlo, i odmah počela da povlači suknju dole preko kolena, da visi preko konjskog desnog boka i prilepila se na Danteova ramena, kad je trznuo uzde. Casey je jahala na isti način sa Balinom, na nekoliko koraka iza. -

Da li vam je udobno? - Upitao ju je Dante, dok su kasali iz Devonshire.

Gianelle htela da mu kaže, da je osećala da joj je kičma, kao suvo drvo spremno da pukne, pri svakom koraku, koji je njegov konj napravio. Zadnjica joj je proklizavala, a ranjvi prsti već su je boleli, od stiskanja u njegovih čvrstih ramena. -

Oui, ja sam fi...... - Njen zadnji deo je otišao prvi, prsti su išli zatim, a onda je ona sletela

licem, nadole u prašinu. -

Merde! - Dante je opsovao i iskočio iz sedla. - Da li ste povređeni? - Gurnuo svoje ruke

ispod pazuha pa je postavi na noge. -

Ne. - Pljuvala je grančicu iz usta i istresala prašinu sa svoje suknje.

Dante ju je uhvatio za ramena i nagnuo glavu da uhvati njen pogled. -

Da li ste ikada jahali konja ranije? - Upitao je nežno. 33.


-

Naravno, mnogo puta. U redu... - priznala je, kad je podigao jednu obrvu sumnjičavo

prema njoj, - samo jednom. I ja sam bila vezana za to, tako da sam uspela da ostanem na konju. Balin i Casey su ih prošli sporim kasom. Kapetan je odmahnuo glavom na Dantea, ali nije rekao ništa. -

Hajde onda. Moraćete da sedite napred. - Dante se popeo gore, a zatim se sagnuo

prema njoj i podigao je na krilo. Ponovno se trgnula, jer su njegova bedra bila tvrda kao i sedlo. Meškoljila se, tražeći udobniji položaj, ali se namrštila na način, kako se njena zadnjica uklapa, tako krasno između njegovih nogu. -

Ovo je grešno! - Pobunila, ali nije mogla da porekne sigurnost njegovog naručja, kojom je

bila obavijena, kada je posegnuo za uzdama. -

Samo ako se premestite na mene tako ponovo. - Njegov glas je zatutnjao zavodljivo

nisko, kao bitke bubanj. Gianelle se držala ukočeno. -

Koliko dugo će trajati da stignemo do Dover?

-

Tri dana. - Dante se nasmešio iznad nje i izvukao komad sena iz njene kose. - Svideće

vam se tamo, vilo. Litice još uvek kradu dah od mene.....kao i vi. Čuo je zvuk iz nje, poput podrugljivog gunđanja i nagnuo naprijed, stavljajući svoje usne na njeno uho. -

Možete slobodno da razgovarate sa mnom. - Znao je, da je njegov sledeći zahtev bio

greška, jer pramenovi kose boje kovanoga zlata, uokvirili su njen nežni profil, koji ga je opijao. -

I vole bi da gledate pogledate u mene kada govorite. -

Ako baš insistirate. - rekla je i okrenula svoje lice prema njegovom. - Imate varljivo

uglađen jezik. Osmehuo se tako, da je poslao njen puls na jurišanje. -

Voleo bih, da je to bio kompliment.

-

Sigurna sam da ste dobili dovoljno da dođete do kaputa, kojim je pokriven vaš ego, vrlo

lepo. Iz navike, i želje da se zaštiti protiv svetlucave moći njegovog pogleda, ona je izbegla njegov pogled i osmehnula se Casey, koja je jahala pored nje, sa obrazom pritisnutim uz Balinova leđa. Njena prijateljica joj je uzvratila osmeh i zatvorila oči. -

Onda mislite da sam bludnk. - Bila je to više izjava, nego pitanje. 34.


-

Ne mislim o vama na jedan ili drugi način. Ja samo govorim, iz onoga što sam primetila.

-

I šta je to? - Dante je bio iznenađen, jer je uhvatio sebe, da je bio zamišljen zbog njene

ravnodušnosti. -

Čula sam vaše ponude za Lady LaSalle, i vaše šarmantno zbogom. A za ženu, koja se

probudila sa mrtvacem, se oporavila dovoljno brzo. Obe ćerke Lady Humphrey i vojvode od Stamforda su se kikotale nekontrolisano, kada ste im se obratili. Da li vi imate isti učinak na sve žene? -

Sve, osim jedne.

Gianelle je klimnula glavom i opet se okrenula prema šumi, koja se nazirala ispred. -

One, sa zdravim razumom, koji je još uvek ostao u glavi.

Dante se namrštio u njen potiljak, a zatim sevnuo pogled na Balina kad je čuo cerekanje njegovog kapetana. -

Obrati pažnju na Casey. - zarežao je. - Zaspala je, a skoro se prevrnula iz sedla.

Balin je usporio konja i posegnuo iza sebe, a Dante je stavio pete na svog konja. U početku, Gianelle se držala za Dantea, kao za goli život, dok su se oni brzo udaljavali. Ali vetar na njenom licu i zamagljena slika predela, je napravio, da se oseća, kao da je letela. Pritisnuta na njegove grudi udobno se njihala u mišićavom krugu njegovih ruku, i stigli su do šume. -

Ovaj put, - rekla je, puštajući da njeno telo utone u san, - došla sam spremna.

Njena ruka je kliznula prema njenom bedru, a glava utonula u pregibu Danteove ruke.


PETO POGLAVLJE Dante je sam sebe mrzeo zbog toga što čini to, ali kad je počela hrkati, podigao je njenu ruku i osetio njeno bedro. Prošaputao je bogohulnu kletvu, dok su njegovi prsti osetili, tvrdi oblik bodeža, ispod njene suknje. -

Dok je u snu, ti nitkove?- Balin mu je dobacio upozoravanje mršteći se..

-

Ona ima bodež, Balin, - Dante je šapnuo prema njemu. - misliš da bih je pipao, dok

spava? Balin je ignorisao nepoverljiv odsjaj svoga gospodara. -

Ja iskreno ne znam, što bi ste učinili više.

-

Šta je to trebalo da znači? I okreni se na trenutak, dok ne dohvatim njeno oružje.

-

Ona vam je ušla pod kožu. - rekao mu je Balin, zadržavajući oči na drveću.

-

Uveravam te da nije. - Dante je oprezno podigao rub haljine preko njenih kolena.

-

Vi ste verovali da je ona ubila Lord Dermotta i umesto da je privedete, dovodite je nazad

u Graycliff. -

Posle propitivanja nje i drugih sluga, ja više ne mislim, da ga ona ubila. - Njegov dah

zastao je u grudima, dok je zurio u lepo oblikovane konture njenog bedra. -

Da li ona poricala optužbu?

Dante pomaknuo svoj pogled na njeno lice i podigao obrve. -

Ne, uspela je da me odvrati prilično lepo. - Proklet bio, ali on nije ni shvatio, do ovog

trenutka. Uzeo je bodež, koji se ispostavilo, da je mali kuhinjski nož, sa kožnim trakama vezan za nogu i povukao joj suknju nazad dole. -

Dante, vi se ne date odvratiti. Nije vas briga, ako je ona ubila Dermott, zar ne?

-

Ne naročito.

Balin se okrenuo prema njemu. -

Zašto je dovodite kući?

-

Jer bi je Dermott nanizao na visokoj grani, bez postavljanja i jednog jedinog pitanja.

Zašto misliš da je on pozvao samo sluge na hodniku? Želio je ovu neprijatnu stvar rešavati brzo. Nije imao nameru da propituje impozantne goste njegovog brata. Gianelle je bila laka žrtva. Planirao je da optuži nju, jer je osramotila njegovog brata preko mene. Nisam mogao da je ostavim tamo, ne znajući za sigurno, da li je bila kriva ili ne. 36.


On nije rekao Balinu, da je nije mogao ostaviti tamo, zato što ga je nešto u njoj privlačilo, poput pesme sirene. Čak i sada, njegov pogled je jedrio nazad prema njoj, da uživa u iskušenju, njenih blago rastvorenih usana, koje su obasipale više uvreda na njega u jednoj noći, nego što je čuo u poslednjih pet godina. Čeznuo je da dotakne dražesni pregib njene vitke vilice i uživati u lepoti bezazlenih očiju, za dva života. -

Uzeli ste ovu, zbog Katherine?

Dante je čuo Balinov glas i trepćući, svoj pogled udaljio od Gianelle. -

Oui, jesam.

Nije pogledao u Caseyno usnulo lice odmah. Utvrdio je, da mu je potrebno da se pripremi, ponovo i ponovo svaki put, kada pogleda na nju. Mada je to postajalo sve lakše. -

Ona toliko liči na moju Katherine, ali njenim očima nedostaje iskra života, koju je moja

sestra posedovala. Balin je klimnuo glavom i duboko uzdahnuo. -

Bojim se da su njih dve, vodile teže živote, nego bilo koji od vazala u Graycliff. Ne želim

da provedem svoje godine, brinući o njima. -

Ti si mekan, moj brate. - Danteov glas je bio dubok i bez pokroviteljstva.

-

Oui, ali ja mogu da živim sa tim, da jedino vi znate.

Oni su jahali do mraka i napokon napravili logor, na malom proplanku po obodima okruga Hertfordshire. Gianelle i Casey su spavale čitav dan, što je zabrinulo Dantea. Ako bi zaspao a Gianelle se probudi, ona će sigurno krenuti u beg. Prazna traka na njenom bedru svedoči o njenim planovima za budućnost. Mogao je, da je veže za njega, zaključio je, dok ju je nežno položio na svoj podmetač. Ali to bi samo učinilo. da se oseća još više kao zarobljenik. Protrljao je svoje umorne oči, znajući, da će morati da ostane budan. Bio je bez sna i pre, ali to je bilo bez razloga, a I Balin bi trebalo da bude uskraćen za taj luksuz. Balin se ponudio da prvo upali vatru. Kada je to učinio, on je seo nekoliko koraka od Casey i gurnuo komad drveta u plamen. -

Simone će pobesneti kao goropadnica. kada vidi, kako gledate Gianelle.

-

Simone više nije moja ljubavnica. Znaš kao i ja, da je prošlo više od godinu dana, otkako

je bila u mom krevetu. -

To ne znači da vas ona ne želi i dalje.

-

Postao sam umoran od njenih manipulacija.

-

Oui, vi ste umorni od nje, baš kao što ste umorni od svih njih. Kao što ćete se umoriti i 37.


od nje. - Balin prešao rukom preko svoje neobrijane brade, i nakrivio njegove tamne oči, prema Gianelle. - Šta ako joj slomite srce? Radili ste to pre. Dante se spremao da pobije komentar, ali onda je shvatio, da je Balin vjerojatno bio u pravu. -

Idi da spavaš. - naredio je svom kapetanu, umesto toga.

Nekoliko minuta kasnije, Balinovo disanje se izjednačilo i prešlo u mirno hrkanje a Dante je sedeo, i zurio u plamen. Razmišljao je o Balinovoj sumnji. On sigurno nije želeo da Gianelle slomi srce. Nije želeo da povredi bilo koju od žena sa kojima je bio, i većina od njih, poput Simone, je imala i druge ljubavnike, osim njega. One se nisu raspale na komadiće, kada je završio sa njihovim aferama. A nije mogao ni da zamišlja, kako se Gianelle raspada zbog njega, takođe. Ona nije čak ni poput njega, i to je počelo silno da ga uznemirava. Šta joj je on to učinio, da je tako strašno? Da li je on bio takav đavo što je želeo da je zadrži, umesto da je pusti u svet, koji nije poznavala? Dođavola, nije mogla čak ni jahati konja. Spustio je pogled dole na nju. Oči su joj bile prividno zatvorene. Nije mogao da se suzdrži, već se nasmešio. -

Znam da ste budni. Video sam vas da gledate u mene, moja vilo.

Prokletstvo, njegove brze oči. Gianelle je ispustila ogorčeni uzdah, ali je i dalje držala zatvorene oči. -

Bilo je to više kao sevanje, na vas.

Nežno se nasmejao. -

Šta sam uradio sada, da raspaljuje vaš bes, dok ste spavali? Da li ste možda sanjali o

meni…. možda? -

Nisam. - odbrusila je, ljuta na sebe, što je bila uhvaćena. Čula je njegov razgovor s

Balinom, a posljednja stvar za muški ego Dantea Risande, bilo je potrebno, da misli, da je proučavala njegove crte lica. -

Prosto …vaše lice je to, koje me ljuti.

-

Ako baš insistirate na vređanju mene, voleo bih, da me pogledate u oči kada to činite.

-

Ne, hvala. - Ona prekrsti ruke ispred grudi.

-

Šta vas to plaši?

Njene oči su otvoreno streljale i ona je zurila u njega sa iskrom, koja je zapalila njene oči, vatrom prkosa.

38.


-

Ništa!

Dante susreo njen izazovni pogled, sa jednim svojim toplim. -

Da li ste ikada pričali šta vam je na pameti Bryceu ili Edgaru Dermott?

-

Ako nisam, to je radi zaštite Casey, ne mene.

Kada se Dante namrštio, objasnila je, -

Oni su me ponekad kaznili, tako što su kažnjavali nju.

Danteov oči bljesnule kao topljeni čelik, kada je pogledao u plamen. -

Onda razumiem zašto ste možda želeli njegovu smrt.

-

Ne, ne znate. - Kada Dante nije rekao ništa više, sela je i zagrlila koljena do brade.

-

Zašto me zovete vila?

Kliznuo je pogled prema njoj. -

Zato što vi izgledate onako kako sam zamišljao da bi vila izgledala, sve zlatno i tanko,

očaravajuće i nestašno. A ti si ono kako bi vuk izgledao, pre nego što me pojede živu, Gianelle pomisli u sebi. -

Da li ste spavali?

-

Ne još.

-

Hmm. - Gianelle je uzdahnula i dodirnula rukom na bedro. Oči su joj se širom otvorile, od

njenog otkrića. - Uzeli ste moj nož, vi…. -

Šta? - On se samo nasmešio, u izluđujuće zgodan nepošten kez, koji je otkrio njegove

opojne rupice. -

Glupan!

-

Je li to to? .- potsticao je.

-

Podlac! - Glas joj je porastao u drugi oktavu. Dante je zevnuo i Gianelle je buknula. - Ti

si sin groktave krmače! -

To je mnogo bolje.- Dante je trepnuo.

-

Ti si onaj, koji se boji. - Gianelle se potpuno pustila na njega, i do Boga, osećala se

uzbudljivo. -

Bojiš se ću pobeći. Nećeš da zatvoriš proklete oči, jer znaš, da ne možeš da držiš

naredbu nad mnom. Casey se probudila na zvuk povika svoje prijateljice i gotovo se onesvestila, kada je otkrila na koga je Gia vikala. 39.


-

Gianelle, tišina, molim te.

Ali Gianelle je jedva čula njenu molbu. To je bilo nešto, što je želela da učini već godinama, a sad kad je počela, nije mogla da prestane. -

Lizala sam jabuku na tvom kolaču! Oui, sve njih sam polizala. Šta mislite o tome?

Dante je slegnuo svoji ogromnim ramenima. -

Nisam pojeo ni jedan. Sada bih voleo da jesam.

-

Nemojte je udariti, milord. - Casey ga je molila.

-

Nemam nameru da udaram bilo koga od vas. Ikada. - Dante je obećao Casey. - Ja sam

samo čekao da ona završi svoju tiradu. -

Ja sam završila! - Gianelle je vrištala na njega, a zatim se bacila dole, na njegov

podmetač. -

Osećaš li se sada bolje? - Upitao je Dante nežno, znajući, da je njoj potrebno poverenje

u njegovu narav, i nadao se, da ga je upravo stekao. -

Oui, bolje mi je.

-

Plačeš? - Slušao je pažljivo prigušene zvuke i hteo da pruži ruku prema njoj, kada ga je

Casey prekinula. -

Gia nikada ne plače, moj gospodaru.

-

Hvala Bogu za to. - izjavio je Dante. Mogao je da podnese da ona viče na njega, ali suze

su bile posve druga stvar. Grančica je pukla negde iza senovitih stabala i Dante je skočo na noge. -

Što je to? - Gianelle se ispravila i sela brišući svoje suzne oči.

Dante je dao znak, držeći kažiprst na usnama, da bude tiha, a njegove oči su bez treptaja stajale na šumarku sa njihove leve strane. -

Casey. - prošaptao je. - Probudite Balin tiho, molim vas.

Casey se pomerila pažljivo do uspavanog zapovjednika i gurkala ga, dok mu se oči nisu otvorile. Ćutala je, ali je prstom ukazala na Dantea. -

Sakrij ih. - Dante je naredio Balinu, kada se pojavio pored njega, trenutak kasnije. - Idi

sad. Ne ostavljaj ih same. Balin je zgrabio Gianelle za ruku, a zatim uzeo i Casey, baš upravo kada je mali broj muškaraca izjurio iza drveća. Gianelle se zaustavila, gotovo oslobodila od Balinovog držanja. Užasnuta, zurila u Dantea stojeći na njegovom tlu, dok je on polako, gotovo umetnički izvadio 40.


mač iz korica. Kada je Balin pokušao da je odvuče, ona se odupre i okrene prema njemu. -

On je sam. Zar se nećete boriti s njim?

Balin je odmahnuo glavom i ponovno je povukao, odvlačeći je dalje. On je gurnuo nju i Casey iza ogromne stene i kleknuo gledajući preko ivice. Posle psovanja čuvara zbog skrivanja sa njom, Gianelle je provirila preko stene i promatrala. Videla je ranije čoveka da pogine od mača, mač upravljan preko leđa Edgara Dermott. Bio je to kukavički čin, svakako. Ono čega je sada bila svedok nije bilo ništa kao to. Dvojica od sedam muškaraca, koji su napali Dantea je ubijeno, pre nego što su njene oči bile usmerena, na mesto događaja.Ostalih pet su ga okružila, odmeravajući mačeve i spremni da zamahu. Ali strah, koji je Gianelle osećala za njega, jer se sam suočava sa zasedom je nestao. Jer okupan u blagoj, jantarnoj nijansi od svetlosti vatre, sa drškom svoje velike sablje sa širokim sečivom zavladao je sa obe ruke. Dante je stajalo savršeno mirno, osim vibrirajućeg upozorenja, njegovih mišića. Jasan zrak samopouzdanja isijavao je iz svake njegove pore. Svaka suptilna nijansa pokreta, čak i blago uvijanje njegovih prstiju na dršci, govorila je o jednostavnom

čoveku

sa svojom smrtonosnom veštinom,

uverenog u svoje razorne moći. Čovek sa njegove leve strane pomerio se nervozno. Dante nakrivio glavu samo malo, a onda praveći okret njegovom oštricom u desno, ubio i trećeg čovek, na mestu gde je stajao. Nakon toga kretao se se u izmaglici brzine, napadajući sa smrtonosnom preciznošću vrhunskog ubice. Gianelle je

želela da skrene pogled. Ali je zurila, osvojena

Danteovom veštinom, njegovom zastrašujućom lepotom. On je jurnuo i parirao elegantno bez napora, ubijajući još dvojicu. Njegov mač je bljesnuo pod mesečinom, kao da pleše, u njegovim moćnim rukama. Krv iz njegove šeste žrtve ga je poprska preko obraza, stvarajući za Gianelle iluziju predatora krvavog od ubijanja. Potisak naviše njegove smrtonosne oštrice, završio je život zadnjeg čoveka, vrlo brzo. Proplanak je utihnuo, osim mahnitih udaraca Gianelleih otkucaja srca, u njenim ušima. Balin je prvo pomogao Casey, da stane na noge. Kada je uzeo Gianelle ruku, ona je pogleda u njega, a njene oči su bile široke, kao tanjirići. -

Njemu nije potrebna pomoć uopšte. - prošaputala je.

-

Ne, njemu nije. - Balin se tiho složio. - Hajdete, obe. On će želeti da vidi, da nijedna od

vas nije povređena. -

Ali mi smo se skrivali. - Casey je naglasila.

-

Ipak, šuma je opasna. Dođite.

Gianelle je pogledala preko ramena u mrak i zadrhtala. Dante joj je istu stvar, rekao sinoć. 41.


Ako su ta dva čoveka nameravali da je uplaše, potpuno su uspeli . Ona i Casey ne bi preživeli prostranstvo ni dva uzdaha, da su bile same. Možda, je Bog odgovorio na Caseyne molitve i poslao Dantea, da ih zaustavi, kada su se popele kroz prozor Devonshire dvorca. Jedna misao joj je pala na pamet, a ona je podigla pogleda u Balin. -

Zašto on putuje sa samo jednim čovekom, ako je tako opasno?

Balin je samo slegnuo ramenima. -

On ne treba vojsku na svojim leđima.

To sigurno, Gianelle je shvatila.Čovek je bio sila, na koju treba računati. Susrela je Danteov pogled, preko lutajuće žeravice od vatre pod vedrim nebom, a ovaj put, on je bio taj, koji je skrenuo pogled. Odšetao je sam i stao, kada je stigao do svog konja, privezanog za stablo. Pastuv ga je dočekao podrhtavanjem glave. Prošao je rukom niz dugu crnu grivu životinje, a zatim pretražio njegove bisage, za krpom da očisti lice. -

Dante!

Okrenuo se na Balinov povik i video kapetana, kako mu maše nazad na proplanak. -

Dame kažu, da znaju tog čoveka. - Balin je lupnuo čizmom u jednog od palih kada je

Dante stigao do njih. -

Ko je on?

-

Videla sam ga u dvorcu. - rekla mu je Gianelle.

-

Da, ime mu je..... Trevor Crni. - Casey je pogledala telo kratko, a onda skrenula pogled.

-

On je u Dermottovoj straži? - Dante ih je upitao, ne mnogo iznenađen, tim otkrićem.

-

Ne. - Gianelle je odmahnula glavom. - On je dolazio na date skupove, ali njegov brat je

Sir Conrad Lowell, izaslanik mog preminulog gospodara. -

Edgar Dermott ih je poslao, Dante. - Balin je pobesneo. - Idemo nazad i ubiti ga.

-

Ne, mi ćemo pričekati, da razgovaramo sa Williamom. Verujem da je Dermott jedan od

pobunjenika, koje tražimo. Želim da nas odovede do Herewarda, pre nego što ga ubijem. -

Ko je taj Hereward? - Upitala je Gianelle. - Govorili ste o njemu prošle noći.

-

On je Saxon, koji je prognan od strane pokojnog kralja Edwarda. - Dante joj je rekao,

dok je on počeo briše krv sa svoga mača. - Vratio se nakon što je William postao kralj. Normani

su zaplenili posede njegovog oca i ubili njegovog brata, iz kojeg razloga, ne znam. Podivljao je, i ubio mnogo Normanskih ratnika zbog toga, postaje vođa Saxonskih pobunjenika. Prošle zime

42.


je opljačkao opatiju Peterborough, ali kada smo stigli, on je već bio otišao. Zove se "Budnost", jer je pažljiv i oprezan od kraljevih pokreta. On ima špijune širom Engleskoe, koji izveštavaju o Williamovim planovima za njega, pre nego što kralj ima vremena da ih sprovede. On je inteligentan i vešt ratnik. Izbegava kralja na svakom koraku, a William želi da ga zaustavi. -

Da li mrzite sve Saxonce onda, milorde? - Bila je to Casey koja je pitala, zureći u svoje

ruke, kao da užasavala njegovog odgovora. -

Samo one koji slede Wake.

-

Zato što oni mrze kralja? - Ona se usudila da pogleda u njega, a on je odmahnuo

glavom. -

Ne, zato što je ubio moju sestru.

Otišli su, a mrtvi su ostali razbacani oko pepela ugašene vatre i krenuli sa čistine. Gianelle je znala, da Dante morao biti iscrpljen. Brinula se da bi mogao da ih povede pravo u stablo po mraku. Rekavši joj o svojoj sestri, više nije progovorio ni reči,a ona je ostala zamišljena, dok su putovali. U nedostatku njegovog raskalašenog šarma, bilo je nešto više ranjivo u vezi njega: tuga, koju je Gianelle osećala mogla je da se skoro poistoveti sa dodirom. Nije htela da ima, ništa zajedničko sa njim. Želela je da veruje, da je on bio hladnog srca kao Bryce i Edgar Dermott, ali sve o Danteu je bio drugačije, od bilo kog drugog čoveka, koga je poznavala. Bio je to samo pojam, koji je naveo da progovori. -

Kako je umrla? - Pitanje je bilo zatraženo šaputavim dahom, ispunjen strepnjom, da je to

mogla da bude tema, koja bi ga gurnula, preko ivice strpljenja. Ali ona je htela da zna, a njegova dobrota joj je do sada dala poverenje da pita. Nije joj odgovorio odmah, a Gianelle je zatvorila oči, očekajući kaznu, kada je čula da je Balin proterao jedan razoran uzdah. -

Bila je napolju na jahanju sa dvojicom mojih ljudi, kada je grupa Herewardovih

sledbenika naišla na nju.To je bio čin osvete meni, dok sam bio odsutan boreći sa na strani Williama u Peterborough. -

Da li su je ubili u šumi? - Znala je da jesu, čak pre nego što je Dante potvrdio. To

objašnjava, zašto su njegova upozorenja njoj, o opasnostima šume bila izgovorena sa takvim ubeđenjem. - Vi niste bili tamo. - Okrenula je glavu da pogleda u njega i videla duboko žaljenje, zbog kojeg su mu oči na tren zasijale. - Kako znate da su to bili Hereward ljudi, koji su to uradili? -

Bio sam u stanju da pronađem šestoricu njih, ubrzo nakon što sam se vratio na Graycliff.

43.


Oni su priznali, pre nego što su umrli. Ne želim više da govorim o tome . - rekao je Dante, a njegove reči bile su prožete bolom, a ne gnevom. Gianelle je kimnula glavom i naslonila se leđima, na njegove grudi. Osetila je, da su mu se mišići ukočili, a zatim se opustili ponovo. Prošaptao je njezino ime, pomićući pramen njene kose, preko njenog obraza. Glas mu je zvučao promukao od umora. -

Gospodaru?

-

Previše si mršava. Trebala si da uzmeš zalogaje kolača, umesto da ih samo ližeš.

Naterao ju je da se nasmeje. Oui, Lord Dante Risande, je drugačija vrsta čoveka.

44.


ŠETO POGLAVLJE On je bio bitanga! Čak i onesvešten iza nje, on je pokušao da je prevari.Kada je čak i osećaj Danteovog toplog daha dodirnuo Gianellin vrat, a njegovo telo se opustilo oko nje, bolno je podsećajući na njegovu strašnu veličinu, shvatila je, da je zaspao. Njen prvi nagon je bio da ga odgurne. Nije se ni mrdnuo. Šapnula je Balin, bacajući mu pogled u panici, bespomoćan pogled, ali kapetan je samo dohvatio uzde i uveravao je, da Dante ne bi ispao iz sedla. Bilo je previše opasno da se sada zaustave, rekao joj je. Ko zna, da li je bilo još Dermottovih ljudi, koji su ih pratili? Gianelle nije bilo stalo do Dermottovih ljudi u tom trenutku. Njena zadnjica je proklizavala polako, mukotrpno prema tlu, a Danteova težina je samo donosila tamo brže. -

Balin, klizim!

-

Zaljuljajte vašu nogu preko druge strane. To će vam dati više ravnoteže. - Usporio je

konje skoro do zaustavljanja, i doveo svog konja bliže njenom, te joj dao oslonac, dok se ona borila uradi, ono što joj je rečeno. -

Moraćete povući vašu suknju iznad kolena.

Gianelle mu dobaci nepoverljiv mrk pogled tako, da joj je on odgovorio, nestrpljivim gurkanjem. Kada su njene noge napokon bile razdvojene, ona je pomerila svoju težinu do središta i pokušla podupreti svojim ramenima ka Danteu. -

Svetih mu svetaca, težak je. - Njena usta su odbrusila i zatvorila, a oči porasle velike,

kako je Danteova ruka vijugala oko njenog struka i povukla njen donji deo, bliže svom. Kao da je ona njegov omiljeni jastuk, on ju je zagrlio i zastenjao sa zadovoljstvom. Nastojala je da se oslobodi, ali što se više primicala, sve više ju je uzbuđivalo njegovo telo. Njegov dlan se priljubio uz njen stomak, a široki rašireni prsti su prelazili preko nje, sa takvom čulnom slobodom, možda kao i da i nije bilo vunene barikade između njih, dodir je bio tako intiman. Ona se vrpoljila i izvijala napred, osećaući vrtoglavicu od njegovog milovanja, ali on se nagnuo napred s njom, savijajući je između njegovih tvrdih bedara, drobeći joj kičmu ispod grudi. Nagnuo je glavu na više udoban položaj, pritisnuvši usta na njen puls na vratu. -

Mislim da je sanjao o tebi. - zaključila je Casey, gledajući Danteov položaj tela.

Balin je tvrdo gurnuo njegovog gospodara, a zatim još jednom, dok Dante nije podigao svoje 45.


teške kapke. -

Prignječili ste Gianelle i to nepristojno. - Kapetan ga je obavestio.

Dante je trepnuo polako i uspravio se, vukući Gianelle sa njim. -

Isuse, kako si ti koščata.

Usta su joj se otvorila od ogorčenja. Htela ga je snažno udariti u rebra kada mu je glava pala preko njenog ramena, grebući joj obraz njegovim. -

Žao mi je, ako sam vas povredio.

Gianelle je pokušala da skrene zapanjen pogled, koji je njegovo izvinjenje izazvalo. Ali opet se naslonio na nju i počeo da hrče, pa se nije usudila da pomeri ni mišić. Jutro je došlo brzo, a Gianelle je blagosiljala i zahvaljivala Bogu na tome, jer s podizanjem sunca sa istoka i Dante se takođe podigao sa njenih ramena. Protezao se iza nje, pružajući Balinu i Casey veliki kez, pa se nagnuo napred preko zgrbnjene žene ispred sebe. -

Da li ste još budni, vilo?

-

Ne. - ona je zastenjala. Bol je isijavala iz njenih kostiju, a od bolova u mišićima, osećala

je mučninu. -

Mislim da sam umrla tokom noći. - Ona izvije leđa i uzdahne sa olakšanjem na mekom

pucketanju, zvuku proizvedenim tim pokretom. -

Nešto hrane učiniće da se osećate bolje.

Danteovo veselo držanje, joj je gotovo zadalo udarac u rebra. -

Postoji potok pored te livade. - Balin je pokazao okrećući glavu u tom meru.

-

Hajde da se zaustavimo tamo, da konji mogu da ugase svoju žeđ.

Jahali su još nekoliko trenutaka i zaustavili baš na vreme, da izbegne da Gianelle povrati po svom novom gospodaru. On je prvi sjahao, a zatim obuhvatio prstima oko Gianelleinog struka i podigao iz sedla. Kada ju je postavio na stopala,noge nisu izdržale ispod nje. Pomoću munjevito brzih refleksa, Dante ju je uhvatio pre nego je pala na tlo. -

Da li vas boli? - Upitao ju je s tragovima brige i žaljenja, koje su bile urezane preko

njegovog lica. - Što te je dovraga obuzelo da opkoračiš mog konja? Kada si nova u jahanju to

boli više, ako seditš tako. -

Mrzim te. - Gianelle je zurila u njega i držala se za njegovog pastuva, umesto njega, kao

oslonac. -

O, opet smo se vratili na to, zar ne? 46.


-

Ostavi me samu i pusti me da umrem u miru.

Zarila je lice u grivu njegovog konja, a zatim zastenjala pravo u Danteovo lice kad ju je prigrabio od tla, pa je držao u naručju. -

Spusti me dole! - Zahtevala je pomalo slabašno, dok je on koračao prema travnatom

delu, ugneždenom pokraj brzog potoka. -

Prestani da budeš tako tvrdoglava. Jedva da možeš hodati.

Morala je da prizna, da je u bio pravu. Njeno telo je bolelo toliko jako, da čak ni jaki mišići na Danteovim rukama nisu mogli da ga ublaže. Postavio ju je dole pored Casey, a zatim se nagnuo nad nju i poravnao kosu preko njenog čela. -

Tako. Nije bilo tako loše, zar ne?

Bio je dovoljno blizu za poljubac ili kopanje očiju. Njegova seksi rupica je napravila da Gianelle poželi, da uradi oboje. -

Zahvaljujući Maeve, - rekao je, uspravljajući se do svoje pune visine, - imamo dovoljno

hrane, da nam traje za putovanje nazad u Normandiju. Gianelle je zatvorila oči, jer joj je pozlilo i od same pomisli da bude na konju toliko dugo. Osećala je neko potezanje na svom rukavu i otvorila oči i videla da Casey zuri u nju. Njena prijateljica se nagnula bliže i šapnula joj u uvo. -

Što je bilo, Casey?

Dante je prekrstio svoje duge noge i sedeo na travi blizu Gianelle. Odvezao je jednu od vreća, koje je Balin preneo sa konja i gurnuo ruku unutra. -

Vi ste slobodne, da jedete šta god želite.

Casey je presekla brz iznenađen pogled na Gianelle, a zatim se pomaknula nervozno, pre nego što mu se obratila. -

Vrlo ste ljubazni, milorde. Ali ja .... Bojim se da je potrebno.....

Dante je prestao da prekopava po torbici i pogledao u nju. Pogledao je ispod trepavica, dok je uvrtala svoju pletenicu, oko prstiju. Uzdahnuo je, žaleći što nije uklonio nešto zuba Bryce Dermotta, pre nego što to neko drugi uradi, zbog zapovedanja, na takavu plašljivu pokornost svojih službenika. Možda je prekasno za osvetu, Dante je pomislio, ali nije bilo prekasno da bi tim ženama vratiti nešto od njihovog dostojanstva. On je odlomio mali komad crnog hleba od vekne, koju je Maeve obezbedila i dobacio ga Casey. Komadić ju je udario po čelu. Podigla je pogled i zakikotala, gledajući razigranu iskru u njegovim sivim očima. Njena strepnja se 47.


rastopila, i ona mu se osmehnu, a zatim pocrveni u toplu nijansu crnog vina. -

Moram se olakšati. - Dante je ukazao na veliki hrast, nekoliko koraka iza nje. - I vi? –

Pogledao na Gianelle, a ona je klimnula glavom. - Da li vam je potrebna pomoć za tamo? -

Mislim da mogu hodati. - odgovorila je ukratko. Ali Casey joj je pomogla da ustane, za

svaki slučaj. Casey je otišla iza drveta, dok je Gianelle čekala, pored debelog debla i zurila u suncem prošaran potok. Pitala se, gde je on vodio. -

Mislim da te Gospodar Risande zamišlja, Gia.

-

Čini se da zamišlja bilo šta u suknjama. - Gianelle uzvrati. A onda se umori od njih i

razbija njihova srca, podsetila se. Nije da bi mu ona ikada dala priliku da učini bilo šta. -

On je vrlo zgodan i vatren i ljubaznog duha, kao i…- Casey je nastavila. - Hmm. Nije

teško gledati ga. Gianelle je stavila ruke iza leđa i naslonila na deblo. Oči su joj odlutale preko livade rosom okupane, na kojoj je Dante sedeo sa njegovom ispruženom rukom preko savijenih kolena i druge duge noge, koja je bila ispružena ispred njega. Prineo je jabuku u usta i nasmejao se nečemu što je Balin rekao. Izgledao je tako bezbrižno, da je Gianelle skoro uzdahnula zavideći mu. -

Šta misliš o Balinu? - Casey se pojavila oko debla, ispravljajući svoje haljine.

Gianelle se setila brige za nju u kapetanovom glasu, noć pre kada je opominjao Dantea u njeno ime. -

Najbolje je ako mi ne mislimo ništa o njima, Casey.

-

Zašto ne?

-

Zato, - Gianelle je rekla, dok je nestajala iza stabla, - mi ćemo nestati odavde, pre nego

što stvori, bilo kakva privrženost. -

Ali šta, ako mi se svidi na Graycliff, Gia?

Gianelle je gazila iza stable, nakon drugog trenutka. -

Mi smo još uvek robovi. On je platio za nas, kao za stvar ili nečiju imovinu, Casey. Zar

ne želiš da budeš nesputana i neograničena, da slobodno donosiš svoje odluke? Casey je odmahnula glavom i zagledao se u oči svoje najbolje prijateljice.

48.


-

Gia, gde si dobila ove ideje?

-

Rađamo se bilo kao plemići ili seljaci. Niti smo zaista ikada slobodni. Nemoj da

zaboraviš, da je moj otac bio baron od Colchestera, pre nego što je umro? Moja majka nije pravila svoje izbore, ali povinovala se njemu. Ne želim da budem nezavisna. To me plaši. I plaši me dodatno, da mislim, da će te jednog dana, tvoji neuobičajeni načini razmišljanja ubiti. Caseyne oči su blistale od neprolivenih suza. Gianelle je znala, da nema smisla raspravljati se upravo sada. Casey će doći do svoje pameti, nakon nekoliko sedmica zabrane i kontrole od svog novog gospodara. Gianelle je mogla da čeka do tada. -

Dođi, Casey. - Ona se nasmeši i povuče svoju prijateljicu napred. - Pre nego što ono

dvoje pojedu sve. Sat vremena kasnije, Gianelle je protrljala svoj stomak i zastenjala. Nije bila ovako puna hranom, od kada su Dermottovi bili odsutni prošlog leta i Margaret se ušunjala u njenu sobu, sa pola jagnjeta i četiri vekne medenog hleba. Bio je to jedan od retkih puta kada je bilo ko od njih jeo toliko. Bryce Dermott je bio proždrljiva svinja, koji je mrzeo deliti hranu, skoro koliko je mrzeo da deli i svoje žene. Ali, danas je jela do svoje sitosti, a Dante je gledao, i nagovarao je, da jede više i popuni svoju kožu, sa još nečim, osim samo kostima. Podrignula kao neki pijani pirat. Srećom niko nije čuo. Balin i Casey su otišli u šetnju, a Dante je čučao na ivici potoka umivajući se. Skinuo je kaput i odvezao svoju dugu crnu kosu. Gledala ga je nekoliko trenutaka, pre nego što je shvatila, koliko je uživala. Uz promrmljanu kletvu za sebe, odlučila je da ga potpuno i trajno zanemari. Ležala je dolje, tako da nije bila u iskušenju, da ga opet pogleda. Nije planirala da zaspi. Sanjala je da leti preko suncem prelivenom polju, gledajući na dole u velikog crnog vuka, koji je skočio u nebo i sleteo na njena leđa. Čudnovato, težina zveri nije je savila, ali su joj se pluća ispunila mirisom, koji joj je bio nepoznat i privlačan. Gianelle se nasmešila u snu i zarila nos dublje u Danteove košulju i savila ruke ispod brade. Topli dah vuka iznad glave je buknuo u glasno hrkanje. Oči su joj istog trenutka, bile otvorene.Veliko prostranstvo belog platna i zlata joj je ispunilo vid i napunilo nos. Bile su to Danteove grudi, shvatila je, kako su se posledice sna raznosile. Ponižena, da se sama ugnezdila uz njegovo telo, pokušala je sesti, ali je njena duga pletenica bila priklještena pod njim. Mogla je da se premesti dalje, nekoliko slabašnih inča i da se nada, da se on neće probuditi pre nego što ona postavi veću udaljenost između njih. Podigle se na svoje laktove i pratila trag debelo upletene kose do mesta gde je nestao, iza njegovog ramena. Božja krvi, kako se njena pletenica uvukla ispod njega? 49.


Pokušavala je izvući. Okrenuo se, sada više nije spavao na strani, već na leđima. Ruka mu je došlao gore i skoro je udario u lice, pre nego što je pala opet iznad glave. Gde su, dovraga, bili su Casey i Balin da joj pomognu? Gospode, ali Dante je bio ogroman i sav ispružen je ležao pored nje. A kako je čovek, uspeo uvek da miriše tako dobro, čak i nakon borbe sa sedam ljudi? Protiv njene volje, pogled je odlutao preko njegove dužine. Navala topline je prodrla niz kičmu, pri pomisli na spavanje, tako blizu ovom snažnom telu. Pitala se, da

li je zaspao

gledajući u nju, jer njegov položaj ukazuje na to, pošto se ona prva probudila. Dosta! Gianelle se oštro izgrdila. On je tvoj gospodar. On je bludnik, koji koristi žene da zadovolji svoje potrebe, a zatim ih zanemaruje. Uzmi svoju prokletu kosu, i beži daleko od njega. Pomaknula se još malo i sebi dala veći prostor za kretanje. Mršteći se, primetila je da mu ruka sada pokriva pletenicu. Ona će morati da je premesti. Posegnula je ruku na gore i sklopila prste oko izvajanog bicepsa. Pomerajući se veoma sporo, ispevavala je molitvu da se ne probudi, dok se ona pomicala iznad njegovog celog tela, da se oslobodi. Pogledala je dole pravo u njegovo lice i osetila kako joj je srce pumpa ludački uz njegove grudi. Nemajući drugi izbor, ona je stisnula svoje zatvorene oči i lagano povukla pletenicu ispred njegove ruke. -

Šta radiš? - Njegov šaputavi glas je zapljusnuo i iznenadio toliko, da je ona bila

sigurna, da joj je srce upravo prestalo da kuca. Otvorila je oči, već smišljajući opravdanje, zašto je njeno lice bilo tako blizu njegovom. Tako blizu, da ako bi ikada naučila kako, mogla da prebroji svaki od tonova crnih, kao samurovina trepavica, njegovih neverovatnih očiju.Spor, senzualan kez se potegao na njegovim usnama. - Ne moraš da čekaš da zaspim, da se baciš

na mene, vilo. Voleo bih da učestvujem, ako ti ne smeta. Istrgla je svoju kosu, još više nestrpljiva, da bude daleko od njega, više nego ikada ranije. -

Čudno. Mislila sam da ste se probudili, ali sada vidim, da još uvek sanjate. - Ponovo se

trgla, kada je Danteov bogat smeh ispunio livadu. - Da li bi vam smetalo da se pomerite sa moje

kose, tako da mogu da ustanem? -

Oui, smetalo bi. - pratio je konture njenog lica, sa svojim zbunjenim pogledom. Oči su

mu postale tople, kada su se smestile na usta. - Ali ja ću to da uradim, da vas spasim od

iskušenja da me poljubite. Gianelle je zurila u njega nema od besa i on se ponovo nasmeja, pre nego što je otkotrljao svoje rame sa njene kose. Ona kao opruga skoči na noge, pre nego što je mogao da kaže, 50.


nešto drugo što bi je nateralo da poželi, da ga šutne nogom i pošalje daleko. Dante je pogledom je pratio njenu vitku figuru na trenutak, a onda ga skrenuo pogled. -

Gde idete?

-

Da pronađem Casey.

-

Balin je odveo u dvorac, koji pripada mom prijatelju, nedaleko odavde. Mi ćemo se

sastati sa njima. -

Dobro. - Gianelle je stala sa hodanjem, okrenula se prema njemu i prekrstila ruke preko

grudi. - Pokažite mi, pravi smer i ja ću prošetati do tamo. Ona je tek počela da

potpuno uživa u svojoj novostečenoj ratobornosti, kada je Dante

posegnuo za njom, zamračenih očiju boje dima i ugljena. Njegova ruka stezala je zadnji deo njenog vrata i bez dodirivanja bilo gde dalje, povukao je njena usta na svoja. On je brzim prodorom svog jezika u nju, degustirao je u potpunost, oblikujući njene meke usne na svojima, i ljubio je, sve dok nije osetio da su joj kolena popustila. Zatim ju je podigao u naručje, iznenađen što se on osećao ošamućeno, kao što je ona izgledala, i preneo je do svog konja. Smeštena na njegovom krilu, Gianelle je zgrabila Dantea za ručni zglob sa obe ruke, dok su jahali sa livade. Nije bila svesna da to radi; da joj je potrebno sidro da je zadrži od pada, ili plutanja daleko. Njegov zglob je bila najčvršća stvar u njezinoj blizini. On ju je poljubio! Dragi Bože, on ju je poljubio, i to nije bio uopšte kao, kada je Edgar Dermott to učinio. Danteov poljubac je bio poput vina, i osećala se pijano od toga, još uvek. Ali nije samo njegov poljubac bio taj, koji je okrenuo njene kosti do drveta bjelike. To je bio način, na koji je gledao u nju prije nego što je poljubio, kao da je imao u sebi moć, da je savije po svojoj volji sa lakoćom, i on se borio za to, sa svim svojim bićem. Ali on je imao svoj put, sebi je rekla. Nameravala je da hoda, a on ju je napravio suviše slabom i da stoji. Ipak, mogao je da joj naredi da pokrene svoju zadnjicu ili da će je on odvući za kosu. I on bi imao na to pravo, kao njen gospodar. Podigla je pogled prema njegovoj čvrstoj bradi, razbludnoj punoći usana. O čemu je on razmišljao upravo

sada? Verovatno je jako razočaran. Pa, poslužen je dobro.

Nadala se, da je mrzeo da je ljubi. Spustila je pogled na svoje prste, čvrsto pričvršćene za njegov zglob. Njegova ruka, koja je držala uzde, bila je lepa, kao i ostatak njega. I ona je pusti. I jeste, nema dobra, u tome, da se drži za nešto, što nije bilo stvarno. Njen otac je podučio tome. Iza nje, Dante je zatvorio oči, kad je Gianelle otpustila svoj samrtni zahvat za njega. Smešno, ali mu se svidela ideja, da ona želi da ga dodirne, čak i zbog 51.


potrebe. -

Gianelle, ja...

-

Molim vas. - Ona ga prekine. – Više me nikad ne smete poljubiti.

Dante je zurio u njen profil, u njene oborene oči, a onda je pogledao daleko, mrmljajući čvrsto zakletvu, koja je zvučala bolno za Gianelle uši. Jahali su u tišini, sve dok nisu došli do male kule od kamena i drvne građe.Stare daske, koje su činile most, škripale su i stenjale pod teškim kopitama Danteovog pastuva. Mali unutrašnji obor je bio preplavljen skičećih svinja i gakanja gusaka. Kožar je sedeo iza velikog kamena, udarajući čekićem po debelom uzorku kože, koja je bila raširena preko kamena spljoštenog vrha. Mahnuo je Danteu kada su ga prošli. Devojka za posluživanje, koja je noslila kantu ispod ruke, pozdravila je Dantea sledeća, i na

veliko

Gianelleino zaprepaštenje, poslala mu poljubac preko celog obora. -

Ko je gospodar ovog dvorca, koji dozvoljava svojim slugama takvu slobodu sa svojim

gostima? - Gianelle se okrenula podižući jednu znatiželjnu obrvu na Dantea i videla ga, kako se smeši na devojku. -

Njegova kći Brynna je moga brata supruga. – osmehnuo joj se. - Njegovo ime je Lord

Richard Dumont, grof od Salisburyja. Sve njegove sluge su prilično slobodne, da rade šta žele, dok ga poštuju, naravno. Besplatno se baciti u vaš krevet, čini se, pomislila je. Gianelle nije pogledala devojku opet, a potajno je poželela, da se splete preko pilića. -

Da li smo u Salisbury sada?

-

Ne, vilo. Salisbury je najmanje četiri dana jahanja. Kralj je dao Gospodaru Dumontu ovu

zemlju, pre nekoliko godina, a Richard je ostavio, onako kao što je bilo, kada su vladala njegova saksonske braća. Gianelle je samo napola slušala. Ona je ugledala Casey i Balin, sa starijim muškarcem, koji je mogao da bude Gospodar Dumont, sudeći po bogato izvezenom i prošivenom tunikom, koju je nosio. Njih troje su stajali ispred drvene ograde, a njihove oči su bile prikovane, na ono što je bilo na drugoj strani. Prekrasan bela kobila, koja oduzima dah, udarala je nogama i propinjala se, bacajući divlje duge, snežne valove svoje grive okolo. Čovek na vrhu nje, činio je sve od sebe, da se zadrži na njoj, ali ona je izvila svoja fluidna leđa i opet se propela, bacajući ga da leti deset koraka dalje. -

Moj Bože, ona je prelepa. - Dante je uzdisao, dok je sjahao. Ne skidajući pogled sa sada 52.


ponosne kobile, pomogao je Gianelle da stane na noge. -

Dante, ti bitango! - Stariji muškarac se okrenuo i doviknuo veselo. Gianelle je samo

mogla da se složi, da mu takav opis dolikuje. - Očekivao sam te pre mesec dana. Prišao je i Dantea lagano tapkao po leđima, a njegov glas je postao ozbiljniji. - Kako se snalaziš, od kako

smo poslednji put razgovarali? -

Ja sam dobro. - Dante mu je odgovorio istinito, jer se vreme na koje je Gospodar Dumont

mislio, odnosilo, na samo nekoliko meseci nakon što je Katherine ubijena. -

Ah, to je dobra vest za moje uši. - rekao je Gospodar Dumont. - Ti i tvoji gosti ćete

prenoćiti. -

Ne, Richard, želim. ....

-

Ja insistiram

neću da čujem više o tome. Osim toga, želim da čujem najnovije vesti o

Hereward. Richard ga je pljesnuo po ruci, kada je Dante pristao -

A ko je ovo? - Richard je okrenuo pažnju na Gianelle, a ona je primetila da je imao

ljubazane, oči boje kestena i tamnu kosu posutu sivim prugama, pre nego što je oborila pogled na svoje noge. -

Gospodaru Richarde Dumont, mogu li predstaviti Gianelle Dejiat.

Richard je podigao njenu ruku do svojih usana i tamo stavio pristojan poljubac. -

Zadovoljstvo mi je.

-

Nemoj da se zavaraš. - Dante ju je pogledao i namignuo. - Ona je oštrokondža.

Gianelle ga je streljala ubilačkim pogledom i izjurila napolje prema Casey. Neka on objasni to svom prijatelju. Promatrajući je, Dante se tiho nasmejao. Dok je hodao sa Richardom prema drugima, skrenuo je svoj pogled na kobilu. -

Gde si je nabavio?

-

Dar od mojih turskih prijatelja. Ona se zove Ayla. Ime znači 'mesečina' na njihovom

jeziku. Ona je jedna od mnoštva divljih i neukrotivih. Niko od mojih ljudi nije bio u stanju da je slomi. Ipak, od nje se teško rastati. -

Možda ćeš morati. - Danteove oči su blistale od uzbuđenja. Kada je stigao do ograde,

kobila je jurišala prema njemu, kao da ga upozorava, da se ne približava. -

Misliš da je možeš jahati? - Richard ga je izazivao.

-

Oui, znam. 53.


Kobila je frknula i propela na zadnje noge, njena dična griva je poletela, a ona je zatim pobegla udarajući nogama iza nje. Arogantna budala. Gianelle je uzdahnula od poverenja u Danteovom glasu. Nije htela da ga vidi povređenog, ali je on zaslužio mlaćenje, koje će dobiti, ako bude pokušao, najbolje je što je konj žensko. -

Zašto mislite da je možete jahati, kad niko drugi ne može?

Dante je otrgnuo svoj pogled od kobile i ispitivao Gianelle oči, i, činilo se, i njene misli. -

Jer, vilo, neću pokušati da je slomim.

-

Ako možeš da je jašeš bez propinjanja, - rekao je Richard, - ona je tvoja.

Dante se provukao kroz ogradu, željan da stigne do nje. -

Platiću ti lepo. - rekao je preko ramena.

-

Nemoj misliti da je tvoja još, mladunče zveri. - Richard je odgovorio: cereći se od uha do

uha. - Moraš prvo da je jašeš . - On se zakikoće i reče nižim glasom: - On je blizu da izubija

svoju guzicu, dame. Vi možda ne želite to da gledate. Casey je pokrila oči, ali Gianelle se nasmešila i posmatrala. Dante je prišao oprezno kobili. Stala je i odmeravala ga, njeni mišići su se trzali sa nabijenom energijom. Spustila je glavu i tukla tlo sa svojim prednjim kopitom. Gianelle je gledala, kako Dante podiže svoju ruku na njenu grivu, ne da je dodirne, nego da je umiri. Govorio je nešto, ali mu je glas bio prenizak da Gianelle čuje. Kobila je kasala postrance, izbegavajući ga, ali

Danteova ruka je nastavila

napred. Zgrabio je za grivu i zaljuljao se prema njenim golim leđima čak I dok se ona dizala, bacakajući i propinjući se u vazduhu, sa svojim smrtonosnim kopitama. Održavao se, ali ne zadugo. Kobila ga zbacila dva puta, pre nego što je čak i načinila korak, propinjući se tako snažno da se Gianelle uplašila, da je konj mogao da dobaci Dantea bez prepreke, do Normandije. Ali on je ustao i ponovno uzjahao. Ovaj put je poletela, šutirajući zadnjim nogama visoko u vazduh. Dante je pričvrstio svoje jake noge oko njene sredine i pustio joj grivu. Zamalo je pao, ali je sagnuo telo nisko uz nju i omotao ruke oko vrata. Kobila je jurišala na ogradu i promatrače raspršila u strahu. Izvila je svoja leđa da zbaciti njenog jahača, ali on se održao, zatvorenih očiju, sa obrazom priljubljenim uz njen elegantan vrat.Gianelle je videla da se njegove usne pomeraju i zamišljala da je on nežno nagovarao kobilu, koja je besnela, njihala i radila sve što je htjela, nikad ne bi uzeo bič. Odjednom, konj je prestao. Zamahnula je svoju masivnu glavu i otvorila usta da mljacne na Danteovo lice. Svi su zadržali dah, a Casey vrisne i opet pokrije oči. Ali Dante je podigao ruku na ogroman nos kobile, i držao je unazad. Udarila je 54.


nogom poslednji put, dok je on češkao njen mišićavi obraz. -

Sada, je jaši. - Richard Dumont je šapnuo sa dahom uzbuđenja.

Sedeći gore, Dante je stezao pregršt njene ledeno-bele grive i iskopao svoje pete iz njenih slabina. Kobila je gromoglasno išla napred, penom obložena njena elegantna dlaka i usta. Potrčala oko ulaza ograde, jednom, dva puta, grizući vazduh. Dante je jahao prema ogradi i kada je stigao do Richarda, kobila frkne i opet zakopa po tlu. -

Nek sam proklet.. - Gospodar Richard je pogledao gore u strahopoštovanju.

Danteov dah je dolazio tako teško i jednako brzo kao što je i kobila. Milovao ju je i govorio joj tiho, a kada se nasmešio dole na Gianelle, znala je magiju, koju je ovaj veličanstveni čarobnjak posedovao. Bio je opasniji od bilo kojeg oružja. Bila je to nežnost.

55.


SEDMO POGLAVLJE Pojeli su večeru u velikoj dvorani, koja je bila kao polovina dvorane u Devonshire. Vatra iz središnjeg ognjišta zagrejavala je kosti, dok je izlivala dvoranu u prijatnu, zlatnu boju. Obzirom da ova kula nije bila jedna od Gospodara Dumonta stalnih prebivališta, bilo je samo nekolicina slugu u pratnji. Gianelle i Casey su krenule prema kuhinji, ali Dante ih je zaustavio te ih smestio za sto, sa Balinom, Richardom i tojicom Richardovih viteza, koji su ga otpratili iz Salisburyja. Kad je hrana bila poslužena, Gianelle je zurila u njenu pečenu prepelicu, dugo, dok su muški glasovi punili njene uši. Nikad nije večerala sa plemićima ili vitezovima pre, i to joj je sada bilo neprijatno.Pogledala je Casey nekoliko puta. Njena prijateljica je bila kći Saxonskog gospodara, pre invazije Normana, koji su spalili

njen dvorac, a njeni roditelji postradali. Casey je bila

upoznata sa tim okolnostima, i jednostavno nastavila tamo gde stala, pre pet godina, pre nego što je Bryce Dermott našao u ruševinama i učinio je njegovom sluškinjom. -

Draga moja, hrana vas nije zadovoljila? - Gospodar Dumont je prestao da razgovara sa

Danteom i usmerio svoju pažnju na Gianelle. -

Miriše ukusno, moj gospodaru. - rekla je u svoje grudi.

-

Možda bi onda trebali da jedete vilo. - Dante joj je namignuo, kada je podigla pogled. –

Vaš stomak tutnji. - dodao je uz osmeh. -

Za vreme moje posete Warwick dvoracu, - rekao je tamnokosi vitez sa Gianelleine leve

strane, - nekoliko dama na dvoru radije je bilo hranjeno od strane muškaraca. - Zurio je u Gianelle hrabro, svojim tamno plavim očima. - Možda i ova dama želi nekoga da je nahrani. -

Ili možda ne, Frederick. - Divlje uvijanje Danteove usne, jasno je stavilo do znanja

vitezu, da on ne bi razmišljao ni najmanje oko sečenja Frederickovih prstiju, njegove ruke, ako krenu ka njenim ustima.Gianelle je sama jela, nakon toga, izbegavajući pažnju bilo koga. Dante je rekao Richardu o preranoj smrti Bryce Dermotta, sa toliko interesa, kao što bi pokazao, za usporeni rast biljke. Nije rekao svom domaćinu o Baron Landryu, ili za Gianelleino poznavanje bilja. -

Ostaviću ispitivanje Dermottovih gostiju Williamu.

Richard se tiho nasmejalo i uzeo još jedan zalogaj sa bataka, svoje prepelice. -

On će ceniti to.

Nisu razgovarali o zasedi i ulozi Edgara Dermotta u tome, jer je jedan od vitezova za stolom, 56.


došao u Richardovu službu tek nedavno, a Hereward je imao reputaciju slanja špijuna. Nakon večere, debeljuškasta starija služavka pokazala je Gianelle i Casey njihove odaje. Frederick je napustio sto, i razgovor se pretvorio više u osoban, ubrzo posle toga. Dante je saznao kako je iz Brandovog zadnjeg pisma, da je njegov brat, postao otac po treći put. -

Dečak. - Richard je proglasio. - Njegovo ime je Richard, a on je izašao glasnije, nego

njegov brat pre njega. -

Činjenica je siguran sam, da će izazvati pakao iz Williama, kada mu kažem. - Dante se

nasmejao, a potom pogledao gore i video da se Gianelle vraća prema dvorani sa Frederickom. -

Naravno, - ponosni deda je potvrdio. Brand i Brynnino drugo dete, može da bude

nazvano po kralju, ali njihovo treće će biti još strašniji ratnik. -

Brand je blagoslovljen što ima ženu, koja mu daje. ... - Danteov glas je utihnuo, kada se

Gianelle nasmešila nečemu što joj je vitez rekao. Gospodar Dumont je pratio Danteov smrtonosni pogled preko hodnika. -

Da li si imao vremena da misliš na bilo koju ženu?

Dante je mleo vilicom. -

Ne. Potraga za Hereward drži me dovoljno zauzetim. Ne treba mi.....izvini me.

Gianelle je podigla pogled sa viteževe ruke na svom ramenu, na vreme da vidi Dantea, kako oholo korača prema njoj. Izgledao je ljut, nekako veće i manje podesan za rukovanje. Kada je stigao do nje, zgrabio je za ruku i povukao dalje od viteževog dohvata. -

Mislio sam da ćeš u krevet. - Izjurio je prema stepenicama, povlačeči Gianelle iza njega.

-

Molim vas, pustite me! - Zabila je pete u prostirku od rogoza i pokušala da odvoji njegove

prste sa ruke. Dante se zaustavio okrećući se, da se suoči sa njom, tamnih kosih obrva, naspram sjajnih očiju. Otvorio je šaku, oslobađajući je, dok je ona molila, i otišao bez reči. Šta on dođavola radi? Prolazio je prstima kroz kosu i odmahnuo glavom na sebe, dok se penjao stepenicama. Merde! Bio je ljubomoran! Zamalo se nasmejao, ali je osećao mučninu u želucu, čak i od pretvaranja radosti. Ona se njemu nikad nije nasmešila na taj način, i nije je čuo, da vrišti na Fredericka da je pusti, onako kako je to učinila sa njim? Proklet bio, da li on gubi razum? Otkad je njemu stalo, do takvih beznačajnih stvari sa ženom? Simone je uzimala druge muškarce u svoj krevet, čak i kada je bila njegova ljubavnica, a on nikada nije izgubio noćni 57.


san, zbog toga. On zna da je svaka žena, usavršila svoj stidljiv osmeh i koketni hihot. Nikad ga nije bilo briga, ko ih je trenirao. Ali Gianelle nije bila od vrste, koja vežba. Ne, ono što je uradila bilo je stvarno. U tim svetlećim očima, mogao je da pročita skoro svaku misao, koja joj je pala na pamet. Kriste, on je voleo da je gleda u lice; bilo je tako izražajno. Namrštio se, da spreči svoj osmeh, pri pomisli na nju i borio se protiv poriva, da se vrati u veliku dvoranu, da vidi je li se vratila vitezu, možda planira, da pobegne sa njim. Nije ga briga, ako pobegne. Možda je Balin bio u pravu: Gianelle je išla pod kožu. On će to zaustaviti, pre nego što to ode još dublje. On nikada ne bi mogao da bude srećan, samo sa jednom ženom, rekao je sam sebi, dok je ulazio u odaje, upotrebio bi ih za noć, zalupio je vratima, dovoljno jako, da zaklopara drvo na zidovima. Gianelle je kuvala od besa. Šta je spopalo Dantea? On nikako ne može biti toliko ljut, jer se srela sa Sir Frederickom na putu nazad niz stepenice. Osim ako, razmišljala je sa mračnim izrazom na licu, njoj nije bilo dopušteno, da razmeni nekoliko ljubaznih reči sa bilo kim. Dakle, tako će uvek biti, pomislila je jadno. -

Pokvareni glupan. - promrmljala je. - On zaslužuje, živo ugljevlje u svojim čizmama.

-

Pardon, moja gospo?

-

Oh, tu ste! - Gianelle se nasmešila ženi, koja je njoj i Casey pokazala, njihovu sobu. –

Otišli ste u žurbi ranije. Mislim da ste dali mojoj prijateljici i meni pogrešnu sobu. Žena je pogledala, kao da joj je upravo nikla još jedna glava. -

Pogrešna soba?

-

Oui. Doveli ste nas na gornje stepenice.

-

Da.

-

Pa, mi nismo dame.

-

Niste?

-

Ne, mi smo Gospodara Risande slu …

-

Oh, oprosti mi! - Žena je odmah preseče i dade tkaninu oko glave, tapkajući je. - On je u

odajama, odmah preko puta tebe. Gianelle je oborila obrve zbunjeno, a onda polako shvatila ženino značenje i vrućina buknu, preko njenih obraza. -

O, ne, nisam mislila....

-

Fergie! - Gospodar Richard je pozvao iz velike dvorane. - Šta si uradila sa mojim

peharom piva? 58.


Fergie je zakolutala očima, podigla skute haljine iznad njenih debeljuškastih gležnjeva, i gazila prema dvorani. -

Upravo je tamo gde ste ga ostavili, na stolu!

Gianelle je gledala kako odlazi, a zatim promatrala stepenice. Gledajući u ženu, koja misli, da je ona htela da podeli Danteovu sobu. Nagađala je, dok se vraćala svojim putem nazad u svoju sobu, da je Fergie čula taj poseban zahev, mnogo puta u prošlosti, kada je Dante bio njihov gost. Nije mogla da krivi ženu, zbog donošenja takve smešne pretpostavke. Kad je stigla do vrata, zastala je i pogledala u sobu nasuprot nje. Nije odobravala način, na koji je Dante oslobodio njenu ruku, kao da je zaražena krpa. Da li je to njena greška, što on nije bio jasan oko toga sa kim je mogla da razgovara? I zar on nije bio taj, koji je insistirao da ona podigne pogled, kada je govorila? Da li je mislio, da je mogla samo njega pogledati? Ako je tako, ona bi samo mogla da opere njegovu posteljinu u koritu krmka. Naravno, samo ako imaju svinje u Graycliff dvorcu. Nije znala zašto je tako razjareno zvocao. Sumnjala je, da je to bila ista stvar, koja joj je smetala i kada je platio za nju. Mogao je da bude sasvim prijatan, kada je želeo, a ponekad ga je doživljavla, više kao prijatelja nego gospodara; to je bilo, kada nije gledao u nju, kao da je želeo, da je prevrne, preko prve ravne površine. Morala je znati, ukoloko je planirao da bude tiranin, kao Dermotts, morala ga je mrzeti i planirati, kako bi što pre pobegla. Sa srcem, koje je mahnito lupalo u grudima, zadenula je nekoliko labavih pramenova kose iza ušiju i prikupila hrabrost, da ga pita, par pitanja. Podigla je prste, do njegovih vrata i skoro se predomislila. Konačno, duboko je udahnula i pokucala. -

Oui?

Gianelle je otvorila vrata, baš dok je Dante završio sa povlačenjem košulje preko glave. -

Ovo je iznenađenje. – otezao je u govoru, i stajao, ne noseći ništa, osim njegovih

vunenih čarapa i čizama. Gianelle su se oči širom otvorile. Trepnula je i koraknula unazad iz sobe. Njegovo podrugljivo prigušeno smejanje

ju je

povuklo nazad. Mislio je, da je njegova pojava uticala na nju.

Pokušala je da se nasmeje, ali je umesto toga samo progutala ogroman gutljaj vazduha. -

Ja….Sam…. - Gianelle su usta postajala tako suva, da se uplašila da bi joj usne mogle

ostati zatvorene. Mrzela je samu sebe zbog mucanja, a još više zbog toga što zuri u blagu igru mišića, duž njegovih vretenastih ruku. Tamna, sveže oprana kosa na njegovim oblikovanom 59.


grudima, blistala je u mekom sjaju sveća, kojom je bila osvetljena odaja. Prelazio je rukom preko napetog stomaka prekrivenog pločicama od godina ratovanja i spremanjan za iste. Gianelle nije mogla ništa, već samo da gleda tamo. Nikad nije videla muškarca, u takvom savršenom fizičkom stanju. -

Pa? - Upitao je Dante, podigavši obrvu. Bacio je košulju na pod i zagledao se u nju. –

Umoran sam i želeo bih da se izvučem iz tih čarapa, negde ovog predvečerja. Gianelle se trgnula od svojih misli, trepnula i brzo povratila pribranost. -

Htela bih da znam, zašto ste toliko ljuti na mene.

-

Ti bi?

-

Oui.

Njegov prodoran pogled za nju bio je uznemirujuć. Gianelle se okrenula i pogledala prema vratima, preispitujući svoju odlučnost da ostane. Pokušala je očajnički da gleda bilo gde, sem na konture njegovog lica ili njegovog ravnog trbuha, ili njegove duge, snažne noge. -

Gospodin Frederick je bio vrlo ljubazan prema meni, i..... - Glas joj je utihnuo, kada se

namrštio na nju. Izgledao je izričito primitivno, oličenje čiste muške moći. Bio je tako mračan, ali su njegove oči dale daleku svetlost, koja je prisilila da se približi, ili okrene i beži za svoj život. U odsjaju sveća, koje su gorele oko njega, samo su dolazile do izražaja knture njegove veličanstvene građe. -

Zar mi nije dopušteno da razgovaram sa drugima? - Upitala ga je nakon što je nekoliko

sekundi prošlo, a on još uvek nije ništa rekao. -

Možete da razgovarate sa kim god želite. - Seo je na stolicu pored ognjišta i naglo

povukao čizmu. -

Pa zašto ste onda toliko ljuti?

Želeo je da je protrese, bolje to nego da joj kaže istinu. -

Nisam ljut. - praktično je zarežao na nju. - Idi u krevet.

Frknuo je sa gađenjem na sebe. Nema više sumnje da je u njegovu umu, njegovo ludilo. Ona je došla u njegovu sobu, tu je bio krevet nema ni dva koraka dalje, a on je zahtevao da ona ode! Strgnuo je drugu čizmu i bacio u zid. Gianelle je bila razapeta da li da istrči na vrata ili burno i dobro zalupi vrata iza sebe. Umesto toga stajala na mestu. Oči su joj bile tamnije od poliranog zlata, kada je pogledala u njega. -

Ne razumem vas. Ne gubite živce, kad sam vas vređala, ali onda se izgubite ni zbog 60.


čega. I to mi stvarno ne smeta, ako ste ljuti ili ne. Ja bih jednostavno želela da znam vaše želje, tako da ja nemam više predrasude o svom gospodaru Njegov pogled netremice okrznuo joj lice, i prijatno uzbuđujuće milovanje, koje je osećala putovalo je kroz njeno telo. -

Moja želja, - rekao joj je sa mračnim osmehom na usnama, - je da se ustanem iz ove

stolice i poljubim te nerazumno. Pokušavam, ali vrlo teško da to ne učinim, jer si to tražila od mene, kada sam te zadnji put poljubio. Ali upozoravam te, Gianelle, ako odmah ne odeš, moja kontrola će se razbiti. -

Vrlo dobro. - Gianellein dah je zvučao isprekidano i njenim ušima. - Hvala za te reči...

Ona je otišla. A Dante se bacio nazad u svoju stolicu, ne znajući da li da se nasmeje ili proklinje. Pomogao je Gianelle oko sedla njegovog pastuva sledećeg jutra, a onda se podigao na leđa kobile sa

jednim skokom. Razmenio je nekoliko reči sa gospodar Dumontom,

podsećajući ga na ono što su ranije

govorili. Richard ga je uverio da će čuvati svoje uši

spremnim za ime Edgara Dermott-a. Gianelle se spremala da pita Dantea, šta da uradi, ako bi počela da klizi u sedlu opet, kad je on gurkao svoju nemirnu kobilu i pošao. Gianelle je opsovala tiho iza njegovih leđa, okrenula je polako svoju nogu preko sedla da opkorači pastuva. Kada je osetila malo više ravnoteže, ona trzne uzde i skoro se prevrnula unatraške, kada je snažan konj zagalopirao napred. Držala se, rešena da ne padne opet, i stisnula svoju vilicu, da bi sačuvala zube od zveckanja, dok je odskakala. Srećom, Balin je uzeo njene uzde i usporio konja, na njegov tempo. Stigli su u Dover do podneva. Obzirom da je šuma ostala iza njih odavno, njeno odsustvo izazvalo je u Gianelle novi osećaj beznađa. Šuma su joj davale utehu sa svojim dubokim senkama i visokim stubovima, gde je mogla da se izgubi i nikad je ne pronađu. Osvrnula se oko sebe i promatrala niska, stenovita brda, bez ikakvih boja, ali škriljac je po sivilu bio načičkan kao zelene zakrpe. Udahnula je poznati miris, kojim je bio protkan vlažan vazduh i naterao njenu kosu, da se još više uvije. Bio je to njegov miris, njenog mračnog novog gospodara. Premestila se malo u sedlu, pokušavajući da odluči, šta je to bilo neobično oko slanog mirisa, koji je joj je tako godio. Ogroman zid čvrste stene, bacao je svoju veliku preteću senku na put, zaklanjajući sunce i upozoravajući Gianelle da će se njen novi zatvor, proširiti daleko van pukih zidina dvorca. Ivice litica uzdizale su se prema plavom nebu, gde su se stotine velikih, čudnog izgleda ptica vinule 61.


na velikim belim krilima sa crnim vrhom, kreštale, kao da je njihov let bio bolan. Gianelle je gledala u ptice sa setom, zavideći im na njihovoj slobodi, pitajući se, zašto su izabrale da ostanu na ovom mestu sumornog izgleda sa oštrim nagibima i bezbojnim tonovima, kada su šume bile toliko lepše.Trenutak kasnije, kada su se okrenuli strmom nagibu, pronašla je odgovor na svoje pitanje. Litice su padale, kao ogromne zavese, koje su otkrivale skriveni, veličanstveni svet izliven raskošnim zracima sunca.Svetlost je blistala poput sićušnih dijamanata na uzburkanim velikim talasima, bučnih pokrivača vode, koja se protezala dalje, nego što Gianelle mašta može da odvede. Nabujali valovi dolazili su jureći iz oceana, da se bace ka strmim, oštrim bledosivim stenama i izbili na more razpršujući kapljice koje isprepletene sa vazduhom čine ledenu maglu. Gianelle je jeknula tako oštro, pri vidiku, koji je pucao ispred nje, da je Dante povukao Aylane uzde i zaustavio da vidi, da li je povređena. Sedela je savršeno mirno, očiju širom otvorenih zurila u čudo

preko oceana, a svež povetarac duvao u svilene niti njene kose, preko

zajapurenih obraza. Danteove grudi su se zategle pri pogledu na nju. Pokušao je da negira uticaj, koji je imala na njega, ali ona je nastavljala da se pojavljuje, još lepša i poželjnija, iako nije znao, kako je to moguće. -

Gianelle?

Netremice je pogled na njega, sa dahom, koji je još uvek držala u grlu. -

Vi živite ovde?

Pokazao je na siluetu visokog dvorca, na liticama zagrnutim, srebrnkastom maglom. Ayla se propela nestrpljivo ispod njega. Tutnjajući je frknula i zabacila glavu lagano negodujući. Dante je krenuo sa njom. Konj i čovek su izgledali kao da postaju jedno, divlje i neprikosnovene kao i zemlja. -

Dođi. - Dante je pozove rukom. Balin je povukao njene uzde, a ona nije imala izbora,

nego da napusti ovo veličanstveno mjesto. Dvorc Graycliff je izgledao, kao isklesan od masivnih litica, koje su ga okruživale. Njegovi tornjevi prodirali su kroz guste oblake, koji su lebdeli nisko na nebu, plutajući zapadno od mora i bacali na dvorac, uvek prisutnu maglu. Dok su se uspinjali po liticama, talasi su se slamali po vrletima ispod. Gianelle je pogledala preko razuđene litice, na uzburkano more i imala potrebu da zaplače, od brutalne raskoši, koja je okružuje. Popeli su se, a galebovi su ih sreli u vazduhu, pre nego što zarone u slane valove, 62.


zbog haringe, koje su se razbijali o litice. Kada su stigli do kapije, Gia je još uvek uživala u mirisu slanog mora, koji ju je podsetio, kada je bila pritisnuta uz Danteovu košulju, dok je spavala. On je bio Graycliff. Zaustavili su se, kada je kreštav glas odjeknuo iz grudobrana, koji je bio visoko duž velikih kamenih zidina dvorca i okolnih hridi. -

Ko je tamo? - figura je provirila nesigurno preko ivice, suncem izbledelog bedema.

-

Ja, ti prokleta budalo! Otvorite vrata. - Dante je uzvikivao gore ka njemu i bacio Balinu

jedan razdražen pogled. Njegov kapetan je odmahnuo glavom, ali uglovi njegovih usana su se već dizali u ciničan osmeh. -

Rekao sam vam odavno, da staru budalu stavite van od njegovih muka. - Balin se

smeuljio, dok je prolazio Dantea i strpljivo čekao, dok se rešetke konačno nisu podigle. Njen novi dom se nadvio ispred nje. Gianelle je zadrhtala pri pogledu na njega. Senke od dve kule progutale su mali obor, gde je nekoliko tananih kokoši bučno protestvovalo, oko svinja veličine malog ponija. Za razliku od zemlje oko nje, pojava dvorca je bila tmurna, a Gianelle je shvatila, da je njen novi dom, sa svojim veličanstvenim uzdignutim kulama i vratima od kovanog gvožđa, kao što je bio ograničavajući, tako bio i neprobojan. Ovde ne bi bilo veranja niz prozor. Unutrašnjost dvorca, bila je posuta sunčevim svetlom, iz mnoštva lučnih prozora, i padala preko rogoza i metvice posute po podu i osvjetljavala duge hodnike, u kojima su bile šarene tapiserije i pozlaćena postolja sveća, koja stoje poređana uz zidove. Više od desetak vitezova i štitonoša je pozdravilo Dantea, kada je zakoračio unutra, ali niko od njih, nije, tako je izgledalo Gianelle, bio srećan da ga vidi, kao žene u dvorcu. Nije bilo važno, da li su bile odevene u fine haljine ili seljačke suknje; sve su se kikotale i pravile pometnju pred njim, pre nego što su otrčale nazad, na ono što su radile, na šta se Gianelle okrenula prema Casey i prevrnula očima. Drevni čovek kao oskoruša požurio je niz duge, zakrivljene kamena stepenice, očima žmirkajući na ulazu, dok nije ugledao svoga gospodara. Ili barem onog, za koga je mislio, da je njegov gospodar. -

James, šta si radio držeći stražu? - Dante je potezao svoje rukavice i odmeravao

skrušenog čoveka, koji je slepo pretraživao dvoranu. Zvuk glasa njegovog gospodara je usmerio starca prema njemu. -

Milorde, nisam mogao da ostanem u kuhinjama, još jedan dan. Ingred tuče, i kao kvočka

kokodače dan i noć, sve do ludila, prosto ne mogu to više da podnesem. 63.


Dante je zurio u njega sa zabavom, što je izazvalo varnice u njegovim očima, poput vatrenih kristala. -

Ali ne možeš da vidiš, čoveče.

-

Ali ja čujem! - James je uzvratio sa merom ponosa, koji ispravio tanana ramena. - Čujem

bolje od bilo koga u ovom dvorcu. Čuo sam Balina, kada je rekao da treba da me izbacite iz mog jada. Dante se okrenuo prema svom kapetanu i podigao zabavljenu obrvu, a zatim se okrenu i polako vrati na svog odlučnog stražara. -

Uprkos tom prilično čudesnom podvigu, moraš ostaviti grudobrane Rolandu.

-

Oh, u redu. - progunđa starac, okrećući se. - Ali Roland ne može da vidi važnost mlaza

vode po noći, dok ja mogu da čujem zečeve, kako se množe u sledećem selu. -

Dobro, ako ćemo biti napadnuti od parenja kunića. - Balin promrmljao ispod glasa, dok je

napuštao dvoranu. -

Čuo sam to! - Viknuo James, okrećući se ka dugom hodniku.

Dante rukom pozove plavokosog, zdepastog muškarca, koji je stajao čekajući u senci. -

Talard, ove dve dame će živeti ovde sa nama. Pobrini se za njihove odaje i da im se

pripreme kupke. Jedva je pogledao na Gianelle, i okrenuo se upravitelju, koji je čekao njega, nestrpljivo kuckajući petu po podu i bubnjajući prstima po snopu pergamenata, koje je stezao na grudi. -

Ima li vesti od kralja, Douglan?

Talard je dotaknuo Casey lakat. Njegovo rumeni ten pobledi, kada mu se ona nasmešila. On je šapnuo Katherinino ime, a Casey šapnula svoje ime, nazad k njemu. On je klimnuo glavom, ali je i dalje izgledao, kao da je video duha. Pogledao je na Gianelle, sa olakšanjem što nije nalik na bilo koga, živog ili na neki drugi način, i pozvao ih naprijed. Odmahnuo je glavom i povukao je na desno.Trenutak kasnije, pogledala je gore uza stepenice, baš kada se žena pojavila na vrhu njih. -

Dobro došao kući, moj gospodaru. - Glas joj je bio prožet stranim tonovima, onoga koji

je došao s Istoka. Kosa joj je bila crna kao opsidijan i ravna kao napeti niz harfe, a koža boje Danteove fine kožne korice. Zlatni prah je postrojio njene trepavice, koje je otvarala i zatvarala, kao lenja mačka, što leškari na suncu, kada se zagledala u Dantea. Nije hodala niz stepenice, nego zanjihala dole niz njih, a njena pohotna figura, jedva da je sakrivala ispod slojeve šarene 64.


gaze. Njene pune crvene usne imale su osmeh u uglovima, dok je koračala do Gianelle i podigla pramen kose boje meda u vazduh, da ga pregleda. -

Gde ste je pronašli?

Douglan je uzdahnuo temeljno i lupnuo, petu i glasnije. -

Simone, Gianelle i Casey. - Danteovi prsti su poludeli, dok je ukazivao na obrnutom

redosledu, čineći puno upoznavanje. Douglas je uštinuo rukav košulje svoga gospodara i počeo ga odvlači dalje. -

Talard. - rekao je Dante, hodajući unatraške, prema drugom ulazu, - Zašto si još uvek

ovde? -

Ne razumem, šta će ove dve žene da rade ovde. - Krupni vazal je čekao svog gospodara

da objasni, ali Dante mu baci pogled pun muka. -

Šivenje novih haljina, pretpostavljam. Ili sadnju.....lov sa sokolom. - On je mislio na neke

od stvari, koje je njegova sestra radila. Osim nje, nikad se nije gnjavio. da sazna, kako su žene ispunjavale dane. -

Kako ja da znam, Talard?

-

One nisu sluge, onda? - Simone mu dovikne.

-

Ne.

Simone je bacila Talardu znalački zloban osmeh. -

Konkubine

Gianelle i Casey su otvorile usta u znak protesta, ali ih je Dante prekide. -

One nisu moji ljubavnice. One su..... - Zabacio je ruke i na kraju se okrenuo, da ode sa

Douglasom. - Šta god one žele da budu.

65.


OSMO POGLAVLJE Šta god želimo da budemo? Gianelle je pokušala da odredi, šta je Dante mislio, dok ga je Talard vodio od nje i Casey uz stepenice.Činjenica, da one imaju odaje iznad stepenica, zapanjila je Gianelle. Sobe za poslugu bile su uvek na glavnom spratu. Služavka Gospodara Dumonta, Fergie, nije znala i pogrešno je nju i Casey stavila iznad stepenica za noćenje, ali ovo je drugačije. Dante je zapravo rekao da nisu bile sluge! Ako one nisu bile kmetovi ovde, onda šta su? Talard je očito bio zbunjen od strane svog gospodara, kao što je i ona bila, a Casey je bila previše zauzeta, upijanjem bogate ljepote svog novog doma, da bi je bilo briga. Gianelle je pogledala preko ramena, na ženu, koja ih je pratila uz stepenice. Dakle, ovo bila Simone. Nije izgledala luđe od oštrokondže, kako je Balin nagovestio da će biti. U stvari, ona je izgledala, smireno kao i jezero na dan bez vetra. Koji je tačno bio položaj egzotične lepotice ovde, ako je istina, da više nije bila Danteova ljubavnica? Ona sigurno nije bila odevena kao sluga. Gianelle nije imala više vremena da se zadržava na ovome, kada su stigli do odaja. Pošle su za Talardom niz dugačak hodnik osvetljen svećnjacima,koje su kapale i stvrdnule se u vosak. Desetine debelih orahovih vrata osnažena sa kovanim gvožđem, su postavljene u nizu dvorane. Talard se zaustavio ispred jednih od tih vrata, na najistočnijem kraju. Simone je stala ispred Talarda i okrenula se prema njemu. -

To će biti sve. - Podigla je ruku i palcem prešla preko njegove donje usne. Osmeh, koji je

ona podarila njemu, je bio toliko zavodljiv, da se gotovo raspao pod njegovim klecajućim kolenima. - Neka im se kupke pripreme, a nas ostavite. Povela je Gianelle i Casey u njihove nove odaje, oduševljena Casey je razjapljenim ustima odobravala. Krevet je ogroman! To je bila prva misao u Gianellenoj glavi, kada je ušla. Fin krem muslin, ogrnut u baldahin, dovoljno velik, da stane harem žena, koji je verovatno upravo ono, što je Gospodar Dante Risande imao.Tamnocrvena stolica od brokata stajala je ispred hladnog ognjišta, čiji se kameni okvir kamina razmetao,sa “blizancima” mačevi iskaljeni od najfinijeg metala. Bogati orahov sto, bio je postavljen uza zid, sa postavljenim

tapiserijama bogatim

bojama zlata i rubin crvene. Skoro se saplela o zlatne rese zamršene po krajevima, i duboki plavi tepih. -

Bojim se, da je neko pogrešio, dajući ove odaje za nas. - Gianelle je rekla Simone. 66.


-

Ti bi radije odvojene odaje?

-

O, ne. - Gianelle je užurbano objasnila. - Samo sam mislila, da je ova soba previše

dobra. Simonein glas bio je poput muzike, raspevan i erotski, kada se smejala. -

Previše u redu za šta?

Kada je Gianelle spustila pogled, Simone je razumela. -

Ah, vi ste robovi.

-

Bile smo. - uljudno ju je Casey ispravila.

Simone se okrenula i proučavala Caseyno lice, sa očima, mračnim kao ugljen. -

Sigurno je ubio za tebe. Izgledaš vrlo slično, njegovoj sestri. Od koga te je uzeo?

-

Gospodar Risande nije ubio Bryce Dermota! - Casey je tvrdila, a onda je spustila svoj

bledoplavi pogled, kada je Simone suzila oči i zakoračila bliže njoj. -

Mi smo sluge, - rekla je Gianelle brzo, da odvrati Simoneinu pažnju od Casey. - Dante

je bio ljubazan prema nama, ali moram priznati, ova soba je . . . -

Dante? - Simone je ponovila. Nagnula je glavu i lagano odmerila Gianelle na potpuno

novi način. - Vidim. Pa, niste prva devojka za služenje, koju je uzeo za svoje zadovoljstvo, a ja

sam sigurna, da nećeš biti ni poslednja. -

Ali, ja nisam....

Vrata su se otvorila i Talard se vratio sa jednim redom muških slugu, koji su teglili kadu i desetak kanti vruće vode. Simone je skliznula preko Talardove gole ruke i šapnula nešto na uho, a zatim napustila komoru. Gianelle je gledala za njom i gazila svoju nogu. Nije htela da Simone misli je ona bila Danteova ljubavnica, ali nije mogla dovesti sebe u neprilike, kada je susrela Casey pogled, preko pare vrele vode, kojom je kade bila napunjena. Gotovo da nisu mogle da obuzdaju čuđenje i podrhtavanje svega toga . -

Molim vas, dajte Gospodar Risandeu, našu iskrenu zahvalnost za ovako lepu sobu. –

Casey je preklinjala. Talard je klimnulo glavom, a zatim je otvorio vrata i sačekao da svaki sluga ode, pre nego što je zatvario vrata iza sebe.Kada su ostale same, Gianelle i Casey su se pogledale, zgrabile jedna drugu za ruke i skočile na bujni pernat madrac, vrišteći od oduševljenja. Kucanje na vratima ih je zaskočilo nazad na noge. Čekale su da se vrata otvore, ali kada se 67.


kucanje ponovilo, Casey se okrenula Gia. -

Čekaju nas, da im dozvolimo ulazak.

-

Oh. - Gianelle se zakikotala. Ovde je bilo nešto na šta će još, da se navikava. – Uđite. –

ona je povikala. Vrata su se otvorila i žena, koja definitivno nije bila devojka za posluživanje je ušla. Verovatno još jedna Danteova “voljena”, Gianelle je pomislila sa osećajem, koji tone. Žena je bila vrlo lepa, ne mnogo starija od nje i Casey, sa bledo lanenom kosom i očima plavim, kao različak. Nosila je haljinu od indigo vune, koja je izgledala, isto tako meka kao i njen kremasti ten. Nosila je mali svežanj haljina, preko ruke i ispružila ih ispred nje. -

Srela sam Dantea na putu do solane s Douglanom, i on mi je rekao ste ovde i da imate

potrebu za njima. Casey je zakoračila napred i prihvatila ponudu sa velikim entuzijazmom. Okrenula se prema Gia, očiju širom otvorenih od oduševljenja. -

Ja sam Lady Dara Sir Malenova žena.

-

Oh. - rekla je Gianelle, iznenađena zbog rasterećenja, koje se naseljavalo u njoj. A zašto

bi ona osećala olakšanje uopšte? Pomislila je ljutito u sebi. Šta je nju briga, koga je Dante uzeo u svoj krevet? Prestala je da razmišlja o tome i predstavila sebe i Casey, a zatim je pitala Lady Daru, da li su haljine bile njene. -

Da. Mislim da će vam odgovarati obema. - Ona je prošetala preko sobe, a kada je stigla

do prozora, otvorila je kapak. Okrenula se Gianelle, dok je zvuk šuma mora ispod, ispunjavao sobu. -

Tvoja će morati malo da se suzi, a tvoja. ... - Ponovo se nasmešila Casey i kad je

trepnula, sveža izmaglica orosila joj je oči da zasijaju. - Tvoja će morati da se skrati, oko dva

inča. – Dotakla je nadlanicom svoj obraz, osećajući da se zacrvenela. -

Želite li da sednete? - Casey joj je ponudila stolicu pored ognjišta. - Izgledate malo

bolesni. -

To je samo što ste me podsetili na nekoga.

-

Katherine. - Casey je potvrdila.

-

Da. - Dara klimnula glavom, zureći u nju sada na otvoreniji način. - Bila je mlađa od tebe,

i vrlo meni draga. Katherineina smrt je bila teška za svakoga u Graycliff. To je uništilo Dantea. 68.


-

On ne gleda u mene često. - Casey joj je priznala.

-

Nije bio ovde da je spasi. - rekla im Dara. - Vrlo mu je teško zbog toga.

Gianelle se setila noći, kada je pokušala da razgovara sa njim o njegovoj sestri. Izgledao joj je tako ranjivo tada. Znala je, da je još uvek tugovao zbog Katherine. Bilo je to očigledno, kada je govorio o njoj. Ali znajući da takav moćan, sposoban ratnik, bez pominjanja snage gospodara nad dvorcem, kao što je ovaj, bio je bespomoćan protiv osećanja krivice, a tuga ga je učinila značajnijim...više iskrenim. -

Kako je to strašno tužno. - Casey je ispustila žalostan uzdah, a zatim, ne želeći vrati one

suze na Lady Darinog oči, i pokušala da promeni temu. -

On voli da gleda na Giu sve vreme. - Nasmejala se, tiho kada je njena prijateljica besno

bacila pogled na nju. - Mada je ona vrlo tvrdoglava. - Dara pogleda u zajapurenu lepoticu, zlatne kose, koji je gunđala ispod glasa. -

Pa, žena koja ne pada na njega, je možda upravo ono, što mu treba.

Gianelle je susrela Lady Dare topao pogled i znala, da će biti dobre prijateljice. -

Vaša voda za kupanje postaje hladna, a ja stojim ovde držeći vas obe. – Dara je krenula

prema vratima. - Moraću po Talardu da pošaljem gore više vode, zbog bilo koje od vas, koja se

sledeća kupa. -

Hvala vam, Lady Dara.

-

Samo Dara ,slatka jabuko. - rekla je Gianelle. - Poslaću sluškinju Noru, da se pobrine za

vas. -

Može ona da uredi moju kosu, u te lepe čvorove, kao što je vaša? - Casey je pitala.

-

Naravno. - Dara je mahnula prstima na njih i napustila sobu.

-

O, Gia. - Casey je skoro zacičala u onom trenutku, kada je ona zatvorila vrata. - Zar nije

divna? Gianelle je gurnula svoju zadnjicu na krevet. -

Oui, jeste. - Pogledala je oko sebe, u raskošno okruženje. Kako bi se lako navikla na

sve to. Bilo je šteta, da neće biti ovde, dovoljno dugo, da to učini. Velika dvorana je načičkana ljudima, od kojih su većina bili Danteova vojska, koja broji sto ljudi. Miris metvice rogoza na podu se mešao sa mirisima piva, slatkog vina, pečenog fazana, sveže ispečenog kolača i ribe dinstane sa gljivama. Ukusni mirisi napali su Gianelli čula i učinili, da njen želudac zastenje, čim je ušla sa Cassie i Talardom. Smeh je odjekivao duž zidova, gde 69.


su ljudi sedeli, na šest postavljenih stolova duge trpeze u veliki pravougaonik, svaki sto je bio prepun raznim specijalitetima. Iz fazan su bile izvađene kosti i bačene velikim psima, koji su se okupili u samom središtu dvorane, gde su jeli, sa ostalim stanovnicima Graycliff dvorca. Desetine pozlaćenih visokih postolja sveća, zapalila su dvoranu, dok su ogromna ognjišta zagrejavala tela. Tu su bile i dame, neki su posluživali, dok su drugi, obučeni sa nešto više ukrasa, sedeli među ljudima. Simone je bila tamo, zabacujući njenu požudnu glavu unazad, dok se smejala, između dvojice vitezova grozničavog izgleda. Casey je uočila Daru, kako večera sa zgodnim čovekom crvenkaste kose i uzela da je pozdravi. Gianelleine oči našle su Dantea, trenutak pre nego ju je Talard doveo na svoje mesto. Stajao je pored ogromnog ognjišta, sa peharom stegnutim u jednoj ruci, a glava mu je bila lagano savijena prema devojci za posluživanje, crvene kose. Protiv svoje volje, Gianelle je primetila širinu ramena svoga gospodara i način, na koji je njegova sjajna crna kosa padala, nešto preko njih, dok se naginjao napred. Nosio ju je opuštenu večeras, vezanu samo na slepoočnicama, dajući mu više lopovski izgled. Rekao je nešto devojci, a ona zabaci glavu i nasmeje se. Podigao je pogled upravo dok je Gianelle uzela stolicu, a njegov spori osmeh naterao je da njegove oči svetlucaju, poput poliranog čelika. Podelio još nekoliko reči, mazno crvenokosoj, a zatim je ostavio i krenuo prema Gianelle. Ako je Gianelle ranije mislila, da je on zgodan, pogled na njega sada, ukrao joj je dah, od njegovih čizama prašnjavih crnom bojom, koje su stegle njegove mišićave listove za bedra od čelika, uvučene sasvim udobno u crne vunene čarape,divovski mač visio je, na njegovim vitkim bokovima. Nosio je komotnu košulju u boji lana, a široke nabrane manžetne, padale su preko njegovih dugih, snažnih prstiju, dok je koračao bliže njoj. -

Ruby vas je dobro odenula, vilo. - rekao je, aludirajući na boju haljine, koju je izabrala da

nosi. Hteo je da ona ustane i naslađuje oči, na njoj. Mislio je, da je lepa, čak i kad je bila odevena u neuglednu, ogromnu seljačku odeću, ali večeras je njegova mala, vilinskog izgleda, posebno zanosna. Kosa joj je bila skupljena gore, a sa strane, češljevi sakriveni ispod gustih, sjajnih talasa. Nekoliko opuštenih pramenova, padalo je oko slepoočnica, a njega je zabolelo, da ih dotakne. Haljina na njenom telu pristajala je savršeno, naglašavajući obline, koje Dante nije primetio u njenim suknjama sluge. Rubin crvena odeća bila je izrađena od najnežnije vune ili lana. U svetlu vatre, nije mogao da kaže, osim ako je ne dodirne, što je planirao da učini.Tkanina je prianjala uz njene bokove i grudi, i slala vatru, kroz Danteove vene. 70.


-

Da li ste zadovoljni vašim odajama? - Njegov duboki, očaravajući glas ju je milovao.

-

Ona je tako velika, da smo Casey i ja zamalo izgubile jedna drugu u njoj. - Podigla je

pogled prema njemu i zatekla ga, da se smeši. Prekrstila je ruke u krilu i gledala u njih, umesto na njega. - Trebalo bi da služim. -

Ne. - On je odmahnuo glavom i izvukao stolicu, da sedne pored nje. - Vi treba da

budete posluženi. Osim toga, to je moja dužnost, da držim sve u Graycliff pod kontrolom, a ako vam dopustim u kuhinju, ko zna šta bi moglo da upadne u piće? - Podigao je jedan ugao usta u raskalašen kez, kad je otvorila usta u svoju odbranu. Koristio je svoju blizinu, kada se nagnuo bliže, puneći njena čula, svojim mirisom, te je zagrnuo u divljoj toplini, koja je isijavala od njega. -

Izgledaš kao kraljica, Gianelle.

Osećala se kao dama, ali ništa od toga nije bilo stvarno: soba, haljine, njegova pažnja. Koliko dugo, pre nego što se okrene negde dalje? I šta je njoj stalo, do njegove pažnje uopšte? Što pre ona i Casey pobegnu, bolje će za nju biti. Njih, ispravi se. Ali šta, ako Casey nije želela da ostavi sve ovo? Kako može kod prijateljice da porekne, ovo iskušenje, nakon spavanja na krevetu od slame, iza kuhinje, toliko godina? -

O čemu razmišljate, da imate bore na vašem čelu od brige? - Dante je podigao prste, i

prošao kroz njenu kosu. Zapanjena, povukla se dalje. Dante se predomisli, i umesto toga, da je dodirne, on je podigao ruku i pokazao na drugu sluškinju, koja je služila, da ispuni njegov pehar. U trenu, se pojavila tamnokosa lepotica, i ulila vino, a potom se bacila u njegovo krilo. -

Šta još mogu učiniti za tebe, gospodaru? - praktično je gugutala na njega. - Nešto vruće,

možda? -

Donesite Gianelle nešto hrane, Beth. - rekao je Dante bezizražajno, i malo je gurnuo da

stane na noge. -

Ko je Gianelle? - Upitala je Beth.

Dante je pokazao preko svojih grudi.Kada je Beth otišla, neugodna tišina proširila se između njih. Konačno, Gianelle se okrenula prema njemu. Kada je progovorila, nije bilo prezira u glasu. -

Gospodaru moj, ja sam imala, samo jednu dužnost, celi moj život, da služim drugima. Ne

znam mnoge stvari, ali znam ljude. Ljude, kao što ste vi.

71.


-

Kao ja? - Dante je ponovio istim tonom, sa primetnom žaokom u glasu.

-

Nemojte da zvučite tako uvređeno. Znate kao i ja da ste nevaljalac. - Ona se pripremila

na njegovu srdžbu, ali on se naslonio u svoju stolicu, i preklopio nemarno ruke na grudima. Stisnuo je vilicu i čekao da nastavi sa tim gnevom, koji ključa ispod površine. Već je bilo tamo, što je učinilo da mu oči plamte. -

Vi se koristite uzimajući, na vaš način. - nastavila je, doduše malo nežnije, jer se plašila,

da ga ne gurne predaleko. - Ne verujem da vam je uistinu stalo do ijedne žene,koju ste zaveli, a

ja bih, da znam zašto..... - Zatvorila je usta, kada ju je odsjaj u Danteovom pogledu, nabio na kolac. - Oproste mi, to nije na meni, da govorim tako. -

Zašto sada stati, Gianelle? - On je otezao u govoru, varljivo mirnim glasom. - Vi ste

meni, govorili moje grehe, od kada smo se upoznali. -

Pa, vi ih imate mnogo, milorde. - zaključila je.

Zurio je u nju čitav minut, a njegove usne su se trzale sa mešavinom ranjenog ponosa i zabave. Konačno joj je dobacio tiho cerekanje, a zatim podigao pehar sa stola i popio toplu tečnost. -

Hoćete li se sada napiti i ležati na jajima celu noć ? - Gianelle ga je upitala tiho.

-

Možda. - Dante se nagnuo preko stola i spustio glavu u ruke. - Mislim da ste mi se

sviđali više, kad ste se plašili da razgovarate sa mnom. -

Naravno da jesam. - Gianelle govorila tihim, podrugljiv glasom. - Vi bi radije imali

bezumno trepkanje očima i ismejavanje u vašem krilu, nego ženu, koja bi mogla da izazove vaš dragoceni ego. -

Sasvim ste pogrešili u vezi mene, Gianelle. - Dante je ustao i nasmejao se sa rupicama

na obrazu,osmehom , koji je zaustavio mnoga srca, uključujući i Gianelle. - A ako vam se

dogoditi, da naiđete na ženu, koja može da ospori, moj dragoceni ego, dovedite je meni i ja ću vam to dokazati. Gianelle se ugrizla za usnu, dok je on odšetao. Željela da ga prokune, ali se Beth vratila sa daskom za sečenje iz kuhinje, sa vrelom hranom izgovarajuči kletve će morati da pričeka. Potapajući zube u ukusan komad haringe, Gianelle nije mogla da se odluči, da li se osećala bolje, da jede takvu ukusnu hranu ili da kaže Danteu, tačno šta ona misli o njemu. Pa, pomislila je, usmeravajući se, na fazana pored, ona mu nije tačno rekla, šta misli o njemu. Bolje je bilo, da je saznao, kako je mislila da je ljubazan, i kako taj njegov određen polu osmeh, čini da joj srce 72.


podrhtava. Shvatila je, dok je gurnula veliku komadinu crnog hleba, namazanog sa maslacem u usta i ispirajući ga nebeskim vinom, da zapravo ne želi proklinjati Dantea. Bez obzira na to šta je rekla, on joj je i dalje dopušatio da govori šta misli. Zbog toga, ona nikada nije mogla, dovoljno da mu se zahvali. Kad joj je želudac konačno bio pun, pustila je neka joj pogled pretraži, ogromnu dvoranu. U kamene zidove su bile uklesane nimfe sa golim grudima jašući divovskog delfina. Oni su zurili u nju hladnim očima sa sve četiri strane u dvorani, istureni napolje, kao da se spremaju da zarone na nju. Gianelle se premestila nelagodno u svojoj stolici i pogledala na nešto drugo, od čega njeni obrazi ne bi goreli. Casey je sedela, na drugom kraju dvorane, smejući se s Lady Darom. Njene oči su igrale, dok nije pronašla Gianelle i ona joj mahne. Ali Gianellein pogled je nehotice odlutao nazad na Dantea. Sedeo je sa Balin i nekoliko drugih ljudi za stolom sa druge strane sobe. Gianelle je gledala, kako on zamače prste u njegovu hranu i prinosi nešto hrane u usta. Slušao je nešto, što je Balin rekao i klimnuo glavom. Ljudi oko njega su se nasmejali i bacio ostatke hrane do pasa. Zaprepaštena, Gianelle je primetila da je Talard među njima. Osvrnula se na ostatak dvorane i videla neke od muške slugu, koji su nosili vodu u njene odaje, da sede sa Danteovim vitezovima. U devojke za poslugu koje su se smejale, dok su nosile vrčeve piva, visoko iznad njihovih glava, dalje od ruku, koje su posezale za njima. Ovaj prizor je bio toliko različit, od velike dvorane Bryce Dermotta. Svako je izgledao, tako opušteno ovde, pa, kao kod kuće. Čak je i Casey izgledala, kao da je pripadala ovde, usred smeha i toplog prihvatanju ljudi, koje nije bilo briga, da li su bili sluge ili plemići. Odjednom Gianelle se osećala usamnjenije, nego ikada ranije. Kako je njoj bilo mesto ovde? Možda bi se osećala udobnije, da služi; barem onda, ona bi razumela čežnju, koja je mučila njeno srce. Prošla je prstima preko osetljive tkanine njene haljine i zatvorila oči. Osećala se, kao saučesnik da igra u tuđem bizarnom snu. Ona ne pripada ovde, a ipak nije htela da se probudi. -

Gianelle, zašto sediš ovde sama?

Ona je pogledala u Darain nežan osmeh i odgovoril uz blago sleganje ramena. -

To je mesto, gde me Talard smestio.

-

O, slatka jabuko. - Dara je sela u stolicu, koju je Dante zauzeo ranije. - Možeš da

sedneš, gde god želiš. Dođi, upoznaj mog muža i ostale. Casey je tamo . - dodala je, nagovorajući Gianelle da ide sa njom. 73.


-

Ne, mislim da ću ići u moju sobu. Moram da priznam da umirem da spavam u tom

krevetu. Dara je izgledala,kao da bi mogla zaplakatu. -

Balin je rekao mom mužu, da ste ti i Casey bile sluge, i da ste grubo tretirane.

-

Sada je to sve prošlost.. - Gianelle odmahnuo rukom daleko od Daraine zabrinutosti. –

Da..... Gospodar Risande je više nego ljubazan sa nama. -

I za mene i mog supruga, takođe. Malen je bio u njegovoj službi, više od dve godine. –

Dok je govorila, Dara je opazila da Gianelle baca pogled na vrata, kao da je htela da protrči kroz njih. - Ostani i podeli čašu vina sa mnom. - Ona pokrila Gianelleinu ruku sa svojom i nasmešila, kada je Gianelle klimnula glavom. Po svom drugom peharu vina, Gianelle se osećala mnogo bolje i zatekla, kako se smeje više nego što je godinama. -

Zaboga, Casey je bila u pravu. - Dara se zakikoće, gledajući preko prepune dvorane.

- Dantea gleda često u vas. -

On je nevaljalac. - Gianelle je promrmljala.

-

Zar nisu oni svi. - Dara se složila sa uzdahom. - On samo bolje izgleda od ostalih.

Ponovno su se smejale, a Dara je zatražila više vina. Smejuljeći se tiho James je prošao Danteovu stolicu i potapšao rame svoga gospodara sa razumevanjem. -

Što možete vi učinite, kad poštene curice, imaju takvu zabavu na vaš račun?

-

Molim? – Dante se okrenuo u svojoj stolici i zaustavio Jamesovo sporo geganje.

-

Nova djevojka i gospa Malen, - James je podigao oči prema ženama, a zatim se

smejuljio, kao da je šala. - Smatraju da ste prilično zgodni, ali opaki. Zapravo, ova nova je ta,

koja misli da ste opaki. Dante je sledio njegov pogled. -

Je li to tako? Možeš da je čuješ? - Kada je James klimnuo, njegov gospodar je povukao

praznu stolicu u blizini i pokazao mu da sedne. - Reci mi šta ona kaže. -

Da li ste vi sigurni da želite da znate?

-

Reci mi. - Danteove usne su se podigle u mračno radoznao osmeh.

Kliznuo je u ponuđeno sedište pored Dantea, i naslonio se na njega zaverenički. -

Prema toj novoj, vi ste arogantna, umišljena svinja sa lepim bedrima. - James se namršti

i odmahne glavom. - To će biti da su oči. 74.


-

Hajde.

-

Sada Lady Dara priča drugoj ženi do nje, Bridget. - James se udari po bedru. - Ja se

sećam nje, Milorde! Ona je bila jedna od njih, ogromnih žena.... -

James. - Dante je pritisnuo kažiprst na njegova usta, a zatim je pokazao opet na žene.

-

Žao mi je, Milorde, - James se pokajao i nagnuo uvo nazad prema damama. - nova

sumnja, da vi ne ispunjavate očekivanja, kao ljubavnika i da će to biti razlog, zašto nijedna od njih, nije ostati sa vama. - James nagne glavu u cilju saosećajanog mrštenja na Dantea. - To je bio zajedljiv udarac na vašu muškosti, ha? -

Oui. - Dante se složio, zureći u nju. - Ima jezik oštriji nego što je oštrica krvnika.

-

I podmukla joj je priroda, takođe. Kaže, da kad sledeći put dovedete ženu u vaš krevet,

biće mrtva u njemu. Oštro! Ja bih pazio na tu jednu.Izgleda da joj se ne sviđate, baš nešto, Milorde? – James je osetio Danteovu stolicu, ali njegov gospodar više nije bio u njoj. Gianellein pogled je krstario hrabro preko Danteovog mišićavog tela, od čizama do njegove seksi tamne kose,koja je padala preko ramena. Jedva je mogla da uhvati dah, dok je koračao prema njoj. Kad ih je stigao Dante je trznuo njegov pogled na Daru, a potom se vratio na Gianelle. -

Mogu li da razgovaram sa vama?

-

Zašto, naravno. - Ona mu je ponudila slatki osmeh.

Nije imao nameru da razgovara sa njom ovde, pred stotinama očiju, pa je zatražio, da ih Dara izvini i okrenuo se na peti da je povede u miran kutak. On je potpuno propustio Gianellino spoticanje u sto, a zatim okretanje u smeh sa Darom. U vreme, kada je stigao do skrovitog ugla i okrenuo, Gianelle je uspela da upravlja sa ravnotežom svojih koraka. Još uvek se smešila na njega. To je dobar znak, pomislio je. Kada je izgledalo, da se pretvara, da se saplela preko svojih nogu i sletela pravo u njegovo naručje, on je hteo da zabaci glavom i poviče za pobedu. -

Nećeš me poljubiti, zar ne?

Glas joj je bio promukao, izvučen predenjem, koji ga je dovodio do ludila. Njegove široke ruke su bile savijene preko njenih leđa, kada je privukao bliže. -

Želim da učinim daleko intimnije stvari sa tobom, nego samo da te poljubim, vilo.

Njena glava je bila zavaljena nazad. Dante je osetio, da mu telo postaje tvrđe, dok je obarao svoja usta, do nežnog grla, koje mu je bilo izloženo. Trebalo mu je nekoliko trenutaka, da shvati,

75.


da je celo njeno telo omlitavilo. Podižući glavu sa njenog vrata, on ju je pogledao. -

Gianelle?

Bila je bez svesti. Dante je opsovao silovito na francuskom i obrušio se na dole, da je podigne u naručje. Sreo je Malena, na izlasku iz velike dvorane, sa nesvesnom Daraom, koju je teglio preko ramena. -

One su uživale u prijatnoj večeri, moj gospodaru. - Malen je doviknuo, preko zadnjice

njegove supruge, dok se penjao stepenicama ispred Dantea. - Ali, će platiti za to sutra. -

Oui. - Dante je pogledao dole u Gianellino lepo lice. Trebalo bi da je uzrujan, što su

njegovi planovi bili zbačeni od jeftinog vina, ali ona je imala prijatnu noć. Bilo mu je drago zbog toga.Kada je stigao u njenu sobu, on je položio na krevet i nagnuo se nad njom. -

Ah, ženo, testiraš moju kontrolu do krajnjih granica. - Pratio je senzualan pad njene donje

usne palcem, a zatim se sagnuo bliže i poljubio je za laku noć.

76.


DEVETO POGLAVLJE Gianelle je čula Casey da doziva njeno ime,ispočetka u daljini. Ali onda je glas postao bliži, razmišljala je o godinama, sve glasniji, sve dok to nije zvučalo, kao prasak groma. Munja je došla kao zavrtanj, koji joj je probadao lobanju i zapečatio njene zatvorene oči, trenutak nakon što ih je otvorila. -

Gia, probudi se. Gotovo je podne.

-

Nemoj vikati na mene, Casey. – Gianelle se izjasnila i lecnula, na visinu tona vlastitog

glasa. - Dragi Bože, jesam li pala niz stepenice i sletela na glavu? - Oprezno je podigla prste na glavu i osetila okolo grudice, ili čak i krv. -

To je od vina.

-

Šta? - Gianelle je pokušala da podigne svoje kapke, ali oni su je zaboleli. Kad je

zastenjala, Casey jurne gore na krevet prema njoj. -

Jel ti loše draga? - jadikovao je ona. - Gospodar Risande mi je rekao, da će glava da te

boli, tako da bi trebalo da te probudim nežno. -

Onda molim te, raditi šta je naredio, samo odustani od vike.

-

Nisam. Popila si previše vina sa Darom prethodno veče, pa sada demoni dolaze po

svoje. Sećaš se šta nam je rekao kapelan u Devonshire, kada je naš gospodar popio previše vina. On je rekao da je to razvrat, i..... -

Casey, molim te. - Gianelle je okrenula glavu u jastuk, ali to gibanje, stvorilo joj je

mučninu u želucu. Morala je da prizna, da se oseća, kao da je demon stvarno došao po nju. -

Ne sećam se, da sam popila više od dva pehara. -

Ti se onesvestila, kao da si mrtva.

-

Jesam? - Gianelle je otvorila oči i fokusirala se na klimanje glavom svoje prijateljice.

-

Gospodar Risande je morao da te odnese u krevet.

Ne obazirući se na zaslepljujući bol, koji je pucao preko očiju, Gianelle je pogledala dole na sebe. Kada je videla da je nosila ništa više, osim njene ženske košulje, lice joj probledi u bolesnu nijansu bele. -

On me je svukao, da.....

-

Ne, ja sam. - Casey je izjavila. Od nervoze, stezala je ruke ispred nje i otišla do prozora.

- Gia. - Morala je da kaže, ali nije mogla da podnese, da vidi razočarenje u Giinim očima. - Sviđa 77.


mi se Gospodar Risande. I sviđa mi se ovde. Gianelle je znala da ovo sledi. Plašila se, da će Casey biti privučena, ovom fantazijom pernatih kreveta i finih haljina, njenog punog stomaka, bez potrebe da digne prst za pripremanje hrane, ili prikradanja u kuhinju usred noći da ukrade nešto. Gianelle je razumela, jer se i ona mogla navići, na spavanje sa luksuznim zastorima oko njenog kreveta, umesto radoznalih miševa. Ali ona ne bi sebi dopustila da podlegne napasti.Tako je to bolno, kao što će biti i za Casey, da čuje, bilo je vreme da sazna istinu o tome. -

Casey, zašto misliš da nam je naš novi gospodar dao takvu raskošnu komoru, kada smo

ništa više od sluge? -

Ali nismo sluge , - Casey je tvrdila. - čula si ga, šta je rekao Talardu.

-

On je platio za nas. - Gianelle insistirala. - Zašto bi nas kupio, onda ne tražio ništa od

nas? Casey se okrenula prema njoj, uvrćući svoju novu praškasto plavu haljinu prstima. -

Izgledam kao njegova sestra, a on je....

-

Što je sa mnom, Casey? - Upitala ju je tiho Gianelle. Polako, ona se gurala na krevetu u

sedeći položaj. Casey je videla Giu, da grize svoju donju usnu i požurila da joj pomogne, podupirući je paperjastim jastucima. -

Verovao je da sam kriva za trovanje našeg gospodara, a ipak me je kupio.

-

Nikad nije verovao u to! - Casey je podigla glas, a onda ga spusti ponovo, kad je Gianelle

uzviknula. - Gia, ti nikad ne bi nikoga povredila. On te je odveo iz Devonshire, jer mašta o tebi. -

Oui, on mašta i dao nam sve to, da osvoji moju naklonost.

-

A šta je tako loše u tome? - Upita Casey. - Mislim da je to strašno slatko.

-

Slatko? - Gianelle se nasmejala, a onda stisnula glavu. - Je li to slatko od njega, da me

želi u svom krevetu? - Njena prijateljica je pokušala da odgovori, ali Gianelle ju je presekla. - On je čovek, koji je navikao na pobede. Videla si, koliko je pametno obradio Edgar Dermotta. I kako je ratovao sa onim muškarcima u šumi. Čak i vatrena kobila Gospodar Dumonta ne može da porekne čaroliju njegovog nežnog dodira i ljubaznog glasa. Ali ja se odupirem njegovoj čaroliji, od prvog trenutka, kada je razgovarao sa mnom, i to je razlog

zašto smo ovde, u ovoj

prekrasnoj sobi umesto da ribamo podove. On je odlučan da me osvoji. Casey je uhvati za ruku i sede pored nje na krevet. -

Onda neka te osvoji, Gia. Možda ga je Bog poslao tebi, da te nauči, šta je ljubav, koju ti 78.


negiraš tako žestoko. -

Ljubav nema veze sa ovim. - Gianelle je odmahnula glavom, a njen glas postade izričit. –

Jednom nakon što Dante uspe u svojoj nameri, on će naći drugu ženu za osvajanje. Delio je krevet sa Simone, a ja sam prilično sigurna, da je i devojka za posluživanje Beth, upoznata sa njegovim očaravajućim osmehom i udvaračkim rečima, a ipak prošle predvečerje je jedva obraćao pažnju na nju. On se umorio od svih njih. Čula sam to iz Balinovh usta. -

Onda se bojiš da će se umoriti od tebe? - Casey je dobaci znalački pogled.

-

Ne, bojim se da će sve ovo biti oduzeto, kada to uradi.

Casey je pustila da je Gianelle reči potope. Njene oči su postajale velike i zamagljene, a ona je položila glavu na Gianellino krilo. -

Ne bih mogla to da podnesem, ako bi se promenio prema nama. Ne želim da budem

sluga ponovo. -

Znam. - Gianelle je umirivala, milujući Caseynu kosu preko glave. - To je razlog zašto ne

možemo da ostanemo ovde. Mi ćemo pronaći našu sreću, koju nam niko ne može oduzeti. -

Da. - Casey je klimnula glavom i zatvorila oči, puštajući da je Gianellina snaga uteši.

Uvek jeste. Od trenutka, kada su se prvi put upoznale, kada ju je Bryce Dermott postavio na noge sluge, Gianelle je bila ta, koja je brinula, menjajući Caseynu tugu za nadu. Casey nije mislila da je Gia bila u pravu oko Gospodara Risandea, ali to nije bilo važno. Ako Gia napusti Graycliff,i ona će ići sa njom. -

Mi ćemo pronaći našu sreću. I mi nikada nećemo ostaviti jedna drugu. - rekla je,

ponavljajući svoje prvo obećanje, koje je ikad dala, njenoj najboljoj prijateljici. One će napustiti sve to, ali Gianelle je grešila u vezi njihovog novog gospodara, Casey je u to bila sigurna. -

Gospodaru?

Dante se okrenuo od prozora u svojoj Solarni, gde je sećanje na Gianelline zatvorene oči i pohotan osmeh, od predhodne noći, napao njegove misli. Morao je imati; na stolu, u svom krevetu, uza zid, nije važno. Bolelo ga je od želje da joj okusi usne, oseti njenu mekoću, ispod tvrde, gladne vrućine njegovog tela. Odmahnuo je glavom i ponovno uzdahnuo, bio je spreman, da prestane da ga proganja. -

Oprosti mi, Douglan. - rekao je, vraćajući svoje misli na stvari, koje su bile na dohvat

ruke. On je promešao neke pergamene na svom stolu od trešnjinog drveta i seo u tešku, stolicu sa visokim naslonom. - Gde smo stali? 79.


Douglan je pogledao dole na pergament u svojim rukama i čitao. -

Bryce Dermott je umro bez naslednika, pa onaj, koji dobija najviše od njegove smrti, je

njegov brat, Edgar. -

Oui. - Dante je zatvorio oči i spustio svoju ruku na čelo. - Nisam našao dokaze u

Devonshire, koji bi pohranili moje sumnje, da je Gospodar Dermott bio jedan od Herewardovih ljudi, ali smo upali u zasjedu u Briarwood šumi, od nekoliko njegovih ljudi. Nije bilo preživelih za ispitivanje, ali verujem da je naredba došla od Edgara. Ja sam poslao Sir Thomas Swifta i još deset mojih drugih ljudi, da odjašu nazad u Devonshire i obaveštavaju me o Dermottovom kretanju. Douglanovo pero je poskakivalo napred i nazad, dok je pisao. Kada je završio, pogledao je gore od stola. -

Je li to sve?

Dante je otvorio oči, brišući Gianellinu sliku iz glave. -

Obavesti ga, da se završio ustanak u Kentu prošlog meseca, sa manje krvoprolića, nego

što je očekivao. Pre nego što je umro, Gospodar Evansey, nas je obavestio da se Hereward skrivao u Colchesteru, međutim, tražili smog a više od četrnaest dana, bez naznake za njega. Englezi nam nisu skloni, i većina nije ponudila nikakvu pomoć. Oni koji jesu, ja sam nagradio sa novčićem i obećao, da ću spomenuti njihova imena vama, sire. On je pročitao popis imena svom upravitelju. Kada je završio, prstima je složio pergamene na sto i namrštio se.Trenutak je prošao i on je trljao obema rukama niz lice i stenjao. Da li je bilo još nešto, što je zaboravio? Možda, ali izgleda da nije mogao da misli pravo . Nije mogao da joj izbaci sliku iz glave. -

Ima li nešto što vas muči, moj gospodaru? - Douglan je upitao tiho, gledajući

nezadovoljstvo svoga gospodara. Nakon što je bio u službi četiri godine grofa od Graycliffa, Douglan je znao, da ovaj čovek nije bio onaj, koji je vladao svojim emocijama. Dante Risande je bio uređeni ratnik, gotovo nedodirnut strahotama, kojima je bio svedok, tokom osvajanja. Samo jednom, kada je našao telo svoje sestre, Danteove emocije su besnele, a taj dan će ostati u Douglanovim mislima zauvek, poput crne, užegle rupe na izuzetnoj tapiseriji. -

Da li je Lady, gospodine?

-

Ne…..oui. - Dante priznao, dižući se na noge, kao da mu je stolica bila kavez iz kog je morao da pobegne. Izašao je iz sobe, oprao ruke i lice. 80.


-

Ona je misterija za mene, Douglan. U jednom trenutku se smeši na mene, i izgleda kao

pali anđeo sa zlatnih oblaka razbacanih preko neba, ali pre njenog sledećeg daha, ona me odbija, ukori za svaki pokušaj, koji sam napravio, da joj ugodim. Ona me frustrira, a u isto vrijeme. ….. - Dante zaškrguta zubima, prisećajući se njihovog poljubca i kako se prianjala, uz njega poslije. Douglan je bacio na svoga gospodara zapanjen pogled iz stolice.. -

Da li vam je stalo do nje?

Dante se zaustavio usred koraka i nasmejao. -

Nemoj biti smešan.

Douglan je uzdahnuo i bacio svoje pero na sto. -

Naravno. Oprosti mi. Postao sam željan misleći da se zapravo možete smiriti jednog

dana i spasiti me od zamornog pisanja, vašeg žaljenja za žene, koje verovatno ne mogu ni da čitaju. Dante baci upravitelju zamišljen mrk pogled. -

Nadam se da ti ceniš moju dobru narav, Douglan. Nemaš pojma koliko okrutni neki

gospodari mogu da budu, kada njihovi upravitelji govore tako slobodno sa njima. Douglan ga obasja veselim osmehom." -

Eto zašto vas svi na Graycliff vole, moj gospodaru.

Dante je progunđao nešto što nije moglo da se razume, pa krene prema vratima. -

Idem na jahanje.

-

Šta je sa poslovima dvorca? - Pitao Douglan. - Moramo da razgovaramo o problemima

sa selom, a da ne spominjem sve kokoši, koje padaju mrtve, a mi ne možemo pojesti ni jednu. A šta je …. Dante je podigao ruku da ga ućutka i dao mu pogled pun značenja. -

Kasnije, molim te. Moram da idem.

Douglan je klimnuo glavom, tiho i ponudio Danteu blagi osmeh. Sve će biti završeno, to je uvek radio. Gianelle je krenula niz stepenice, na Caseyno insistiranje, da se pridruži Casey za večerom. Nešto je promrmljala na putu prema velikoj dvorani. Sumnjala je, da može da zadrži i zalogaj ičega u sebi. Dobro, stvar previše; nakon što je imala svu hranu, koju je želela i koja je samo čekala da se potroši, ona nije mogla da jede. Sama sebi je obećala, da nikada više neće piti 81.


vino. Misli, koje su one imale, o njenom gospodaru, su

se okrenule od trenutka kada se

probudila. Nije ga videla ceo dan. Casey joj je rekla da je posetio njenu sobu, rano jutros da bi proverio njeno stanje, ali Gianelle je spavala. Bledi osmeh pratio je njene usne razmišljajući o tome. Spavanje većeg dela dana, bio je dalek luksuz, koji joj nikada nije bio pružen. Nikada u životu nije živela među takvim ukrasima, niti je ikada bila u stanju da pokaže svoju narav nekom čoveku, koji se samo smešio na nju. Volela je biti uz da Dantea. Bilo je jako…. oslobađajuće. I volela je Dantea, koliko god je to mrzela da prizna. Učinio je da se smeje, kada nije bio razjaren, njegovom drskom arogancijom. Nije joj naređivao baš, već je koristio beskrajnu gomilu strpljenja, osmeha ukrašenim razoružavajućim rupicama i zavodljivim sjajem, koji se pojavljivao u očima, kada bi ušla u sobu, da je namami. Nije se osećala zarobljeno u njegovoj paučinastoj zamci. Osećala se više živom nego ikada pre, a to je zabrinjavalo. Ako ga pusti, on će je posedovati. Morala je da bude oprezna. Nije mogla sebi da dozvoli i razmišlja, o bilo kojoj vrsti trajnosti ovde u Graycliffu. Sve bi se promenilo, nakon što Danteu postane dosadno sa njom. Stigavši u veliku dvoranu, Gianelle je okrenula svoje misli na hridi van dvorca i na more iza. Čudno što se u takvom divljem predelu, osećala tako mirno, tako zadovoljno. Pogledala je oko sebe. Cenila je toplu atmosferu Danteovog dvorca, ali jednostavno nije mogla da sedi ovde još jednu noć razmišljajući o svom neodređenom položaju, ne, dok ju je urlik komešanja talasa, pozivalo. Ponovo je krenula istim koracima, koje je koristila za ulazak u dvorac dan ranije, i pronašla prednja vrata. Išunjala se u Graycliffov svet magle i sve slabije sunčeve svetlosti. Prvo što je učinila, bilo je da udahne duboko, pročišćavajući dah, a onda je pogledala oko sebe. Obor je bio pust, osim usamljenih svinja i nekoliko od onih čudnih ptica, koje su kljucale po tlu. Potrčala je prema njima, otapajući finu izmaglicu, koja se prilepila za njene gležnjeve, i nasmejala, kada su ptice raširile svoja duga krila i lebdele iznad nje, njihovi su krici probijali vlažni zrak. Ali njeno veselje je nestao trenutak kasnije, kada je stigla do spuštenih rešetka. Stežući prste kroz hladno gvožđe, zagledala se u oblake, koji su se uvijali preko stijena. Bezglavo, vukla je divovsku kapiju, pokušavajući da strese na to i svoje nezadovoljstvo, i na kraju je spustila čelo na hladan metal. -

Hoćete da pobegnete, Gianelle?

Okrenula se i leđima se nasloni na barikadu, kada je videla Dantea. Stajao je naslonjen na zid dvorca, gledajući je, poput neke opasne zveri, ruku presavijenih na grudima, i čizama prekrštenih na gležnjevima. Njegov pogled je bio zamišljen, neverovatno seksi. 82.


-

Htela sam da se prošetam. - rekla mu je. Krajičkom oka pogledala je i videla snažnu

ruku, koja vodi prekrasnu belu kobilu u staju. -

Sama?

-

Ne bojim se.

-

Trebali bi ste.

Oči su mu tinjale, ispod raspuštene crne kose. Gianelle je mogla da oseti, da to svetlucavo srebro reže kroz nju, kao kovani čelik; prodirući joj kroz kožu i čineći to peckanje,izazivajući, takav uzdah ushićenja pravo iz nje. -

Vi lako možete da se izgubite ili da skliznete na liticama i padnete u smrt. - Odgurnuo se

od zida i krenuo prema njoj polako. - Vi ste vrlo naivni, moja vilo. -

Ne toliko naivna, kao što se vi nadate, moj gospodaru. - dobacila je vraćajući mu.

Potiskivala se nazad još dublje u metalna vrata, kako joj je prilazio bliže. -

Mislim da bi vas moje nade šokirale. - Stajao je nad njom, taman i neodoljiv. Miris

moćnog okeana se zadržala na njegovoj odeći, njegovoj kosi. Gianelle gotovo je mogla videti, njega i njegovog veličanstvenog konja, da jurišaju preko obale, dok ih vetar hrani tom moći i prožimajući Danteov duh divljinom. Razmišljala je o Simone, i Beth, pa čak i Lady LaSalle. Svaka od njih je potpala pod Danteovu čaroliju, čistog zavođenja. Odlučna da ne bude njegova sledeća žrtva, Gianelle je podigla bradu, u inat neporecivog učinka, koji je imao na nju. -

Vi ste onaj, koji je naivan, ako mislite, da ću ikada sebe predati vama.

Danteove oči potamne sa nečim tako primitivnim dok je prevlačio svoj pogled nad njenim, licem, očima, usnama, njenoj slatkoj, buntovnoj bradi, a onda niže, po njenom mekom, podizanju i spuštanju grudi. Kada je progovorio, njegov glas je bio promukao i tih, otkrivajući vatru, koju je ona zapalila u njemu. -

Ne želim da se predate, iako mi vaše oči kažu, da bi mogli. Želim da dođete k meni,

svojom slobodnom voljom. -

Mora da ste pijani. - Gianelle je pokušala da iskorači i zaobiđe ga, da se vrati unutra, ali

on je uhvatio za zglob, svojim snažnim prstima, a potom pogledao gore na toranj straže. -

Roland! Podigni rešetke.

Dante je gledao, kako mlevenje metala dva ogromna lanca podiže kapiju. Pustio joj je ruku i zamahnuo svojom, preko bokova, nudeći joj nesmetani izlaz.Gledajući ga oprezno, Gianelle je 83.


zakoračila napred. Dante ju je pratio. -

Šta želite da vidite? - Upitao je.

Znala je, da je Gospodar Dante Risande, bio jedina prava opasnost za nju, iako ta opasnost nije imala nikakve veze sa njenim telesnim bićem. Ona ne bi trebala da ide nigde sa njim. Već je ionako mislila o njemu previše. Već na sam pogled na njega, postajala je slaba. Ako je ona imala bilo kakva čula uopšte, ona bi sada pobegla, zbog toga. Ali razbijanje talasa u daljini, je dozivalo, pa ga je pogledala u oči i rekla: -

Sve.

Nije bio pijan na kraju krajeva, Gianelle je odlučila, dok ju je vodio preko razuđeneih litica, njegovi koraci su bili tako sigurni i okretni, kao u mačke. Držao je za ruku, da je može sačuvati od klizanja, što samo zbrkalo njenu koncentraciju i učinilo da proklizava više. Kada su došli do strme padine ogrnute u mahovinu, on je spremno stavio ruke oko njenog struka i podigao je na usku stazu uklesanu u steni. Ona je došla na vrh grebena od stotinu stopa provalije ipred njih i uvukla dah ispunjen strahopoštovanjem, kada je bacila oči na more ispod. Dante je stigao do nje i zagledao se sa njom na spektakularni vidik. -

Divno, oui?

-

O Bože.... - Gianelle htela da kaže više, ali je osećala, kao da joj je srce zastalo u grlu,

zaustavljajući dah. Želela je videti sve, a Dante je to i pokazao. Veličanstvene bele i sive litice, koje su štrčale preko uzburkane površine pulsirajućih valova, zapaljenih na putanji narandžaste svetlosti od ogromne polovine sunca, porinutog ispod horizonta. Stotinu stopa ispod nje, nadošla plima potiskivala je penušave bele vrhove uz stene, a zatim

naviše u vazduh kao gejzir. Poput muzike prirode, brutalan urlik talasa ispunio je

Gianelleine uši, njenu dušu. -

Nisam znala da postoji takvo mesto.

Dante se okrenuo prema njoj i osetio, kako mu se srce ubrzava, kada je slani povetarac podigao njenu kosu podalje od profila. -

Putovali ste preko kanala, kada ste napustili Normandiju.

-

Ali ga nikada nisam videla. - rekla mu je. - Moj otac i ja napustili smo Normandiju,

najmračnije noći. Sakrili smo se iza nekih bačvi, na jednom od Williamovih brodova,koji je vodio za Hastings. A kad smo se prizemljili. . . . Glas joj se izgubio. Možda je to zato što je Dante nije pritisnuo za ostatak priče, koju mu je 84.


rekla. Nakon što ju je doveo ovamo, na ovo čarobno mesto, osetila je, da to ispravno na neki način, da mu ispriča do kraja. -

Moj otac je čeznuo za slobodom, kao i ja. Rekao je da možemo da je pronađemo, ovde u

Engleskoj. Rekao je da bi imali bolji život ovde sada, kada je William postao kralj. - Zastala je i setan osmeh je podigao njene usne. - Nisam imala pojma, da je hteo da bude slobodan od

mene, u redu. Kada je brod pristao, on me ostavio iza tih bačvi i rekao, da ide da proveri, da li je bezbedno da napustimo brod. Čekala sam ga, jako dugo vremenski. Bila sam tako uplašena, da se čak nisam ni pomerila. Kada sam konačno shvatila da se neće vratiti, skupila sam hrabrost i otišla. Bila je noć, koji dan ne znam. Brod je bio izvučen na obalu i tamo su bili ljudi svuda okolo, koji su vikali i kucali čekićem. Bila sam u stanju, da se provučem kroz njih i pobegnem, neprimećena. Pored nje, Dante je stisnuo vilicu, nesposoban da izusti približno tuce reči. Želeo je, da je uzme u naručje i jednostavno je drži, ali ona bi pobegla. Nikad nije prestala da beži. Seo je i spustio ruke na svoja savijena kolena. Kada je i Gianelle sela pokraj njega trenutak kasnije, zadržao je svoj pogled na sve tamnijoj vodi. -

Sviđa mi se ovde. - rekla je, prateći njegov pogled.

-

Gianelle?

Oponašajući njegov položaj, naslonila je svoj obraz na presavijene ruke i pogledala ga, kada je izgovorio njeno ime. -

Šta mogu da učinim, da poželite da ostanete ovde?

Nije bila sigurna, da li je to bila toplina u njegovim očima, kad ih je spustio na nju, ili njegovo pitanje, koje je učinilo da postane potpuno meka. Oprezno, Gia, upozorila je sebe, on je pametniji nego što misliš. -

Ako bih vam rekla, da nema ničeg, što bi mogli da učinite, da li bi me pustili?

Dante je jahao celog dana, pitajući sebe, to isto pitanje. Bio je zapanjen, na pomisao njenog napuštanj Graycliffa učinilo ga je voljnim, da učini sve, da je zadrži ovde. Ali on nije imao pravo da je drži zarobljenom, i što je više vremena provodio sa njom, to je više želeo da je gleda, kako leti. On je samo poželeo, da ne odleti dalje od njega. -

Oui, vilo, ja bih vas pustio. Vi ne pripadate nikome, i niko nema pravo da vas zadrži.

Oči su joj se raširile u blistave kuglice topaza. Usne su joj razdvojile iznenađeno, a potreba da

85.


poljubiti Dantea gotovo udvostručila. -

Da li zaista mislite ono što kažete, moj gospodaru? - Glas joj je bio jedva šapat, a njen

dah neujednačen. Da li je bio voljan, da joj da, ono što je sanjala celog svog života, kako bi je osvojio? Bila je u iskušenju, da baci ruke oko njegovog vrata i proglasi njegovu pobedu. Ali još jedna misao joj je pala na pamet. Što bi on dobio, kad bi otišla? Nije je zamolio da dođe u njegov krevet, pre nego što ode, svojim putem. On je odustao! Njemu je već dosadno sa njom. -

Ako je to ono što želite, moji ljudi će vas ispratiti....

-

I Casey ?

Stisnuo je vilicu. -

Ako i ona želi da ide. Moji ljudi će vas ispratiti iz Graycliffa. Možete da idete u moj dvorac

u Norwichu. Retko sam u poseti tamo, ali vi bi bili sigurni. Ili možete da putujete sa Lord Dumontom, kada sledeći put poseti Avarloch. Moj brat je pošten gospodar, i živi u svom selu, i tamo će biti najprijatnije za vas i Casey. Ali jednostavno ne možete izaći na svoju ruku, Gianelle. Gledala je preko talasa, koji su sada bili prošarani mesečinom. Ona nikada ponovo neće videti ovo mesto. Činjenica, da joj je Dante nije ponudio mesto u svom selu, reklo joj je sve, što je bilo potrebno da zna. On nije imao nameru da ikad ponovo spusti oči na nju. Zašto je on ne bi otpratio, nego bi to učinili njegovi ljudi. Nije imala apsolutno pojma zašto je njegov otpor osećala, poput čekića na njenom srcu. Davao joj je ono što je želela i ona je srećna, oduševljena tim, ushićena! -

Onda možemo da odemo ujutro?

Dante je skočio na noge, a zatim se sagnuo, stisnuo joj ruku i povukao je prema sebi. -

Oui, upravo sada, ako želite.

-

Ovo je nabolji način. - Zurila je u njegove oči.

-

Koji je to način? - Upitao je grubo.

-

Biti zaboravljen pre nego što počnete da mi se sviđate.

-

Zaboraviti? Šta je, dovraga. ....? - Dante je stao, dok ga uticaj njenih reči nije udario. - To

je ono što je on učinio tebi, zar ne? -

Ko? Šta dovraga ti pričaš? - Pokušala je da se izvuče iz stiska, dok je Dante držao

vrhovima prstiju njenu ruku. -

Tvoj otac. Otišao je i zaboravio na tebe.

86.


-

Moj otac nema veze s uvim. - ona je izbacila na njega, boreći se sada još teže, da se

oslobodi.- Pusti me! Dante je olabavio stisak i nakrivio glavu, tako da može, da pogleda u nju pre nego što ona otrči od njega. A sada je shvatio, zašto bi. -

Žao mi je. - prošaputao je. I bilo mu je. Ona je podelila nešto vrlo lično sa njim, i on nije

imao pravo, da to upotrebi da joj sudi. - Oprosti mi, vilo. Gianelle je klimnula glavom. -

Trebalo bi da se vratimo. - Bez gledanja u njega, jer je bila sigurna, da će videti celo

njeno srce u njenim očima, zakoračila je oko njega i otišla. Trenutak kasnije se vratila. - Ne

znam put nazad. Dante je otišao do nje i prekrio njenu ruku svojom. Pre nego što su nestali preko grebena, okrenula se i bacila svoj čežnjiv pogled nazad na mesečinom obasjanu vodu, po poslednji put.

87.


DESETO POGLAVLJE Dante je zurio u svoju pehar, a zatim popio ceo njegov sadržaj. Stisnuo je vilicu i ispružio noge ispred sebe. -

Dakle, ona odlazi u jutarnjim satima. Casey će verovatno da ide sa njom.

-

A zašto ste ovo dopustili? - Balin je stajao pored prozora i zurio u mrak. - Planirao sam

Casey sutra da vodim u selo Nije bilo potrebno, da se okrene kako bi Dante znao da je nesrećan, kao i on. Morao je samo da sluša njegov glas. -

Šta je trebalo da učinim Balin?

-

Zašto niste jednostavno zatražili od nje da ne ide? Vi ne želite da ode, to je tako

očigledno. -

Nije važno šta ja želim.

Sada se kapetan zavrteo okolo, a njegove tamne oči bile su iznenađene. -

Znao sam, da vam je ušla pod kožu, frère.

Dante je odmahnuo glavom. -

Ona samo zaslužuje da bude srećna. – Ustao je i natočio sebi još vina sa malog stola uz

ognjište. -

Ona može da bude srećna i ovde.

-

Ne, ne može. - Dante je uzeo gutljaj iz svoje čaše i vratio se u svoju stolicu. - Ne sa

mnom. Ona treba nekoga u svom životu ko će je voleti, i nikada je ne ostaviti. - Danteove oči sijale su, dok je isijao svoj pehar.- Bila je napuštena, i plaši se, da se to ne ponovi. Mogao bih

da razbijem njenu odbranu, koju je izgradila oko sebe, ali šta će da bude sa njom, - On je pogledao u Balina - kada je ostavim? Balin nije pitao, kako je Dante znao, ove stvari o Gianelle. Njegov gospodar je imao dar, da nasluti iskrene osećanja ljudi, da dobije više informacija iz malo, zbog čega kralj veruje u njega, da će pronaći Herewarda. Balin ga je ipak pitao, zašto nije zatražio od Gianelle i Casey, da ostanu u selu Dover. -

Zato, - Dante ga pogleda ispod zamišljenih tamnih obrva, - neko će na kraju da joj obeća,

ono što njoj treba, a ja radije ne bih da gledam, kada se to dogodi. Dante je onda otišao do solarne i krenuo niz dugačak hodnik, koji je vodio do njegovih odaja. 88.


Na svom putu, on je razmišljao o mladoj devojci, koja se krije u tami i čeka svog oca, njenog zaštitnika, koji nikada nije došao nazad. Mora da je napustio svoju ćerku, na obalama stranog ostrva, na početku krvavog rata. Dante se nadao da je Gianellin otac pronašao svoju slobodu na kraju puta. Ušao je svoje odaje i pogledao na njegov prazan krevet. Bujne baršunaste zavese su povučene elegantno i otkrivale debelo, utočište finih guščjih pahulja, sa elegantnim krznom razbacaim po njemu. Njegovo tron. Koliko je žena imao u tom krevetu? Za koliko njih se potrudio da ih upozna? Koliko je on zaboravio? Povukao je svoje čizme dole i razvezao košulju, onda bocnuo žar da pucketa u kaminu. Setio se kada je njegov brat živeo na Graycliff i Collette deMarson i gotovo ga uništila. Brand se često žalio da je hladno. Dante je osetio tu istu hladnu usamljenost sada. Zatvorio je oči i video Gianelle, način na koji je gledala, kada je ranije danas, stajala priljubljena uz spuštene rešetke : njeni vetrom poneseni uvojci, ružičasto zarumeneli obrazi, i njene oči boje letnjeg zalaska sunca. Voleo je da gleda njene nežne obrve kada ju je ljutio, i način na koji su joj se oči nasmešile na njega, kada nije dopustila da njene usne to učine. On… Čuo je njen glas ispred njegove odaje, samo šapat, koji poziva nekoga da je prati. Pomerivši se prema vratima, Dante je slušao, dok njihovi koraci nisu utihnuli. Potom je ušao u mračni hodnik. Ona je još uvek bila tamo, nekoliko koraka od Danteovih vrata. Mogao je da je vidi, jer su sve sveće na zidovima svetlele iza nje. Sa njene strane, stari James je nakrivio glavu u Danteovom smeru, onda je zahtevao da zna, šta Gianelle radi, i zašto ga je zamolila da je usmerava putem kroz celi dvorac. -

Ja samo želim da znam puteve okolo, James. - rekla mu je i isčupala sveću iz svog

držača. Dante je gledao, kako je mali plamen osvetlio njezno lice, na trenutak, pre nego što je skupila svoje usne i i dunula u vazduh. Opsovala je. James ju je savetovao, da je njegov vid možda bio loš, ali je on mogao da oseti miris, tako da je on znao, da je ona duvala u sveće. -

Nemoj reći Danteu, šta sam uradila, a ja mu neću reći da si hranio piliće.

-

Sada, sada, gospođice. Nema razloga za to. Idemo, požurite, moramo da se damo na

put. Nakon što su ugasili poslednje tri sveće, Gianelle i James su na vrhovima prstiju, sišli dole niz zamračene stepenice. Dante je otišao do zida i podigao sveću. Zašto je, dovraga, ona oduvala sve sveće? Odneo ih je nazad u svoju sobu, stavio, na mali sto, pored svog kreveta i 89.


pokušao da shvati, šta je uhvatilo, da zavije ceo dvorac u tamu. Pogled mu se zaustavio na sveće, a osmeh je počeo da mu prelazi preko usana. Sledećeg jutra, Dante je susreo Balina, dok je napuštao svoje odaje. Kapetan je izgledao pomalo bled i malo bez daha. -

Nalaze se u oboru i čekaju, da budu odvedene u Norwich.

-

Ko ? - Dante je završio sa vezivanjem vezice na rukavu.

-

Ko? Zaboga, Casey i Gianelle. Casey je plakala. Mislim da bi trebali da izađete vani.

Talard je bio sledeći, koji je pojurio niz hodnik prema Danteu. Zaustavio se da trgne sveću iz zida. Kada je pogledao, promrmljao je kletvu i dobacio valjak voska na Dantea. -

Fitilji su izvučeni iz svake proklete sveće na ovom odmorištu! Sveca mu, mogli ste da

padnete niz stepenice i slomite vrat, da ste izašli iz svoje sobe prošlo veče. Dante se zaustavio i spustio zabrinuti pogled na sveću, a zatim nastavio prema stepenicama. -

Lukavo odrađeno! - viknuo je preko ramena. - Ja ću pronaći krivca i kazniti ga oštro.

-

Da, i dovedite gada meni kada završite. - Talard je dobacio nazad.

Držeći korak sa Danteovim dugim koracima, Balin se osvrnuo i počešao bradu. -

Zašto bi neko izvadio fitilje?

-

Iz istog onog razloga, zbog kojeg bi ona polizala kolače, ili stavila narcis u nečije vino.

Ona je ljuta. A nije ljuta zato što sam joj dao slobodu, koju ona želi. - Dante se nacerio Balinu, kada je njegov kapetan napokon shvatio smisao onoga što je čuo i nasmešio se. - Ona je ljuta,

što ću je poslati daleko. Dante je obrisao svoj osmeh sa lica, kada je ušao u obor. Pogledao do mesta, gde je Balin pokazao na dve žene, koje stoje uz staju. Casey je brisala oči sa malom krpom i stiskala je među prstima. Dok je Gianelle, stoički kao sveže isklesan svetac, zurila trepćući na litice, koje okružuju dvorac.Dante se sjurio do njih, ruku sklopljenih na leđima. -

Vi niste uzele ništa sa vama?

-

Ništa ovde nije naše. - Gianelle je odgovorila odlučno, ne gledajući u njega.

Brzim pogledom je otkrio, da su nosile iste one haljine slugu, u kojuma su stigle. -

Casey, zašto plačeš?

Gianelle streljala pogledom upozorenja na svoju prijateljicu, ali Casey se nije obazirala na to, već šmrcne. -

Sviđa mi se ovde, milorde. 90.


-

I ja volim što ste ovde. - Dante se skoro nasmešio, kada Gianelle frkne i nešto promrmlja

ispod glasa. -

Molim? Šta je to? - Pomaknuo se bliže njoj i nagnuo uho.

-

Ništa. - Kuckala je stopalom i sa vekijom znatiželjom gledala u kreštanje ptica iznad

glave. -

Šta je to? - Pitala je, a glas joj je bio namerno ravnodušan.

-

Galebovi.

Zahvalila se Danteu i ponovo nastavila da zuri u litice. Nije htela da ga pogleda. Dante se pogledao sa Balinom i slegnuo ramenima. -

Pa. - On im se učtivo osmehuo. - Zbogom onda, dame. Nek božija pomoć bude uz vas.

Okrenuo se i krenuo nazad prema dvorcu. -Šteta je, međutim, što ja zaista ne želim, da ijedna

od vas ode. Pričekao je trenutak, osećajući se tako lukavo, kao i njegova mala vila iz mašte. -

A zašto ne?

Ponovo premeštajući svoj trijumfalni osmeh sa žalosnim uzdahom, zaljuljao se nazad oko sebe, na Gianelle pitanje. -

Balin je htjeo da odvede Casey u selo. On je moj odani prijatelj i ja mrzim, da ga vidim

razočaranog. - Sa vešto skrivenim zadovoljstvom, primetio je način, na koji se Gianelle ugrizla za donju usnu i nakosila svoj pogled, prema Casey. - I ja sam se nadao, da vas danas odvedem

na more i naučim kako da plivate. Žene su razmenile poglede, a zatim je Gianelle iskopala smisao njenog klizanja u blato. -

I ja mrzim da razočaram mog prijatelja. Valjda još jedan dan ovde, neće biti previše

neugodan. Casey je gotovo poskočila u Gianellino naručje. Poljubila je obraz svoje prijateljice, a potom otrčala, čavrljajući sretno sa Balin. -

Kažem vam, on je bio nervozan kao štakor, koga su buhe ugrizle u podrumu, pre nego

što je došo ovde. - rekao je Dante, gledajući, kako je njegov kapetan zabacio glavu i smejao se nečemu, što mu je Casey rekla. -

A šta ste vi bili pre nego što sam ja došla ovamo? - Gianelle ga upita.

On joj se nasmeši i ispruži ruku. Oklevala je samo trenutak, pre nego što je pristala i svoju ruku spustila u njegov dlan. 91.


-

Jao, ja sam bio šarmantan.

On je još uvek to bio, proklet bio, pomislila je, gledajući te bezbrižne rupice da sevaju u trenu, kad bi progovorio. Rekla je sebi da se ništa nije promenilo. Ona će ipak otići sutra, bez brige hoće li ikad više videti njegovo lice. On je neće zaustaviti, i to je ono što je htela, zar ne? Trebalo je više od jednog sata da se Gianelle pripremi, za svoj izlet na more. Ona je planirala na potpuno uživanje u svom danu, što je značilo, da će morati zbog toga da bude pravilno obučena. Nemajući pojma, što da obuče za vodu, ona je otišla do Lady Dara za savet. -

Ideš sa Lord Danteom? - Sir Malenova žena je upitala, ne trudeći se, da prikrije

nestašni osmeh, koji se pojavio na njenim usnama. -

Oui. I ne moraš da gledaš u mene tako, Dara. Ja sam prilično imuna na njega . –

pojasnila je Gianelle, strogo pobijajući teret, u svom glasu. -

Oh, naravno. - Dara se odmah pokajala, ali joj osmeh porastao, kada se okrenula od

Gianelle i krenula prema njenom ormaru. - Ja sam samo zahvalna, što te je nagovorio da

ostaneš. Pažljivo je pregledavala nekoliko odevnih predmeta, pre nego što je pronašla, upravo pravu stvar da Gianelle nosi. Klimajući glavom kao odobravanje, držala je košulju krem boje, na svojim grudima i naglo se okrenula. - Ovo je savršeno! Gianelle je zakoračila napred, da je prouči pobliže, pazeći, da ne postoji mogućnost gledanja, kroz teški lan, kada je mokar. -

To je malo kratko, i ne postoje rukavi. - prigovorila je, sa jednom rukom na njenom

vitkom boku, primećujući da je samo porub dostigao do Darinih bedara. -

To je tako jer treba da pokrećeš ruke i noge, slobodno kroz vodu. Inače, neko bi se ceo

zapetljao, a možda bi ga trebao Lord Dante spasiti. Gianelle je podigla kritički pogled, sa ženske košulje i mrko pogledala na Daru. -

Uzeću to. - odlučila je i naglo pomerila haljinu od Darinog tela sa ogorčenim

coktanjem svog jezika. -

Ali možeš obrisati taj lukavo zlobni smešak sa svog lica. Meni neće trebati nikakvo

spašavanje, danas. -

Naravno da ne.

-

Ja nisam dete i neću se upuštati u opasnost dubokih talasa. - Gianelle je držala tkaninu

do njenog lica i provirila kroz.

92.


-

Sigurna sam da nećeš.

Sužavajući svoje oči na Daru iz pozadine platna, Gianelle je spustila žensku košulju i uzdahnula temeljno, a zatim izmarširala iz sobe, samo da bi njena nakostrešenost opet bila podignuta od Darinog prigušenog smeha. Nakon što je bila u svojoj sobi, Gianelle je skliznula u žensku košulju i očetkala svoju kosu do sjaja. Zakačila je meke lokne debelim kanapom, preko ramena, a zatim spusti pogled na njene gole noge i namršti se. Telo je bilo više izloženo, nego sakriveno. Nadajući se, da Dante nije mislio, da je nepristojna, ona je spustila svoju haljinu preko glave i vezala vezice na njoj. Napustila je svoju odaju i pojurila niz stepenice, željno, sada kada je bila spremna, da dođe do mora. Potrčala je pravo u Danteovo naručje. Uputio joj je osmeh, koji je napravio da njeno srce za podrhtava u grudima. Zatim je uzeo za ruku i poveo iz Graycliffa.

93.


JEDANAESTO POGLAVLJE Smeštena iza Dantea na njegovom pastuvu, jahali su kamenom obalom sve dok nisu došli do zlatno peščane plaže sa srebrnim mrljama. Dante joj je pomogao da sjaše, a Gianelle je skinula papuče i ukopala svoje prste u topao pesak. Čekala je zureći u uzburkane talase dok je Dante odvezivao vreću sa namirnicama iz sedla. Duboko je udahnula sveži, slani vazduh i pustila da je pročisti. Pored nje, Dante je zastao, promatrajući je. Video je kako joj se oči šire u čudu, te kako joj naježena koža pokriva ruke i znao je, da će ona toliko zavoleti ovu zemlju koliko i on ako ostane ovde. Sama ta zamisao učinila ga je srećnim. Većini žena se nije svidela ta tmurna usamljenost litica, ta sirova snaga obale. Bila je krajnje ženstvena, a ipak je posedovala divlji duh koji je čekao da bude pušten na slobodu. -

Ovde je tako snažno, oui? - Rekao je, a glas mu je bio tih i duboko osećajan.

Gianelle se okrenula i pogledala ga očima još uvijek punim divljenja. Kada joj je pogled odlutao preko njegovog lica, to strahopoštovanje nije nestalo. Otvorila je usta, da se složi sa njim, ali je shvatila, da je sva lepota izgubila svoju privlačnost u odnosu na njega. Čak ni robusna veličanstvenost okeana nije mogla da zaustavi njeno srce onako kako je on to učinio. Progutala je riječi i pogledala dole u svoje drhtave ruke, znajući da će Dante uskoro da skine svoju odeću. Šta se dešava sa njom? Otkad su se videli, postala je tako razuzdana, kao sluškinja u Devonshiru. Naravno, to nije bila njena krivica; čovek je bio iskušenje sam po sebi sa svojim pohotnim osmesima i nežnim prstima. Na njeno veliko olakšanje, prekopao je svoju kožnu vreću i izvukao prekrivač, a onda ga naglo raširio na toplom povetarcu i položio ga uredno na pesak. Gianelle se nadala, da će on ostati potpuno obučen i zaspati na prekrivaču. Ali kada je počeo da skida svoje jahačke pantalone, pogledala ga je u nevinom zanosu. U tom trenutku činilo se da je bio gospodar tog mesta, tako moćan i snažan. Poput talasa koji su se protezali prema njihovim nogama, Dante je bio divno primamljiv, ali snažan i opasan. Bio je topao i prilagodljiv poput peska, taman i tako lepo izvajan kao litice koje su ih okruživale sa obe strane. Ali kao i more, mogao je da je proguta i isisa život iz njenog tela i ostavi je ispijenu i mrtvu.Ili je mogla da nauči da pliva. Sa stidljivom strepnjom na početku Gianelle je počela da odvezuje vezice na svojem ogrtaču.

94.


Okrenula se prema talasima koji su se sudarali i postavila bradu prkoseći njihovom moćnom huku. Ali kad je čula paranje Danteove tunike pre nego što je presavio i bacio na prostirku, njena odlučnost je izbledela poput suncem izbeljena drva koja su bila razbacana na obali. Neće ga pogledati. Ali dok je samo pomišljala na to, oči su joj se već okrenule prema njemu. Prsti su joj se tresli na vezicama kad se njen, poput sunca vreo pogled, zaustavio na njegovim širokim ramenima. Njegove gole ruke, zbijene vretenastim mišićima, praktički su podrhtavale, a onda, kao da je osetio njen pogled na sebi, okrenuo se i osmeh se proširio preko njegovog lica, a ona je osetila da je gurnuta u uzburkano more osećaja prema tom čoveku. Pre nego što je mogla da svoju pažnju prebaci dalje, nastavio je da se svlači sve dok nisu ostale samo te uske crne čarape koje su dosezale tik ispod kolena. Počeo je da hoda prema talasima, a onda se zaustavio i okrenuo prema njoj. -

Ideš li? Njegov duboki, satenski glas je stigao do njenih ušiju, ali ona nije mogla da se pomeri. Bio je i

više nego prekrasan tako stojeći ispred nje sa rasplamsalim oceanom iza njega. A ona nije mogla učiniti ništa nego da bulji na snagu u njegovim nogama i načinu na koji su mu čarape držale ta čvrsta bedra. Ne čekajući na nju, krenuo je prema besnećim valovima, poput morskog boga koji se vraća kući. Grickajući donju usnu, Gianelle je skrenula pogled dalje od njega. Dante ju je plašio više nego ikada pre, i ne zato što je nastojao uspostavi kontrolu nad njom, već zato što je ona izgubila kontrolu, nad svojim emocijama. Čak je i njeno telo počelo da reaguje na njega. Nepozvane misli da je zarobljena ispod njegovog snažnog tela izazvale su plamen u njoj, toliko vruć da je ostala bez daha. Dante je zakoračiо u talasе i okrenuo se prema njoj sa raširenim rukama uz bokove. Vetar je pažljivo prebirao kroz njegovu bujnu crnu kosu vitlajući je po licu i iznad njegovih, potpuno, rastaljenih očiju čineći ga da izgleda kao naslikani ratnik koji je priziva. -

Dođi, Gianelle. Ne boj se, ja ću te spasiti, ako te strašni talasi ugrabe - dovikne,

koračajući unatraške u vodu. Znao je, da će je izazov podbosti, i bio je u pravu. Nasmešio se, kada su joj se usta stisnula u odlučnu liniju i uze da odvezuje svoje vezice. Njegov je osmeh 95.


izbledeo trenutak kasnije, a onda mu je dah potpuno zastao kada joj je ogrtač pao. Nije očekivao da vidi toliko nje i osećao se očaran zavodljivom lepoticom koja dolazi prema njemu. Tiho procenjujući njene noge lepog oblika i izluđujuće obline, Dante je razmišljao da sedi na obali i jednostavno zuri u nju čitav dan. Ispunila je njegovu viziju kao gozba. Nikada nije imao ženu koja ga je dovela do tako velike frustrirane strasti da je njegovom telu radilo bol, osećao se poput nezrelog štitonoše koji ulazi muškost. Opsovao je, čvrsto držeći donju usnu među zubima, a zatim je pružio ruke prema njoj. Kada je stigla do njega, povukao ju je blizu uz svoje snažne grudi. Glas mu je bio svilen uz njeno uvo.

Da li se bojiš?

-

Želela je reći ne, ali u tom trenutku kroz tijelo su joj pojurile žestoke varnice kada je sklopio ruke oko njezinih,a potom ju povukao i u naručje. Gianelle je prigušila oštar uzdah i klimnula glavom. Danteove tamne obrve su se potišteno namrštile, ali njegov osmeh je bio vragolast i pun obečavajućih poroka.

Ti, da se bojiš? Ne verujem.

-

Penušavi talasi jurnuše prema njima i poprskaju Gianelle ledenom vodom.

Ohieeeeee!

-

Njeno celo telo je podrhtavalo od hladnoće dok su je Danteove ruke zagrlile, privlačevši je bliže svojim isklesanim mišićima. Sasvim bez daha,

podigla je pogled i susrela se sa njegovim

žestokim zurenjem. -

Što je bilo, moja vilo? - Prošaputao je, držeći je u čvrstom, toplom zagrljaju. - Da li je

voda hladna? - Ali, pre nego što je mogla da odgovori, odvojio se od nje, zagrabio šaku punu vode i poprskao je. Gianelle je otvorla usta zgražavajući se od ledene hladnoće i iznenadnog razigranog sjaja u Danteovim očima. Još uvek je pokušavala da se oporavi od topline njegovog pogleda, tog trenutka i njegovog nemarnog postupka prema njoj, potom je to ponovno učinio! Nakezio se sa tamnim izazovom u očima, koji je potaknuo Gianelle na osvetu. Sagnula se da se skupi što više vode, koliko god je mogla skupiti u svoje dlanove, spremna da ga potopi, ali on ju je polio po treći put, pravo u lice. Nasmejao se, nakrenuo glavu, podbadajući je sve dok nije otišla iza njega. Da je znala kako da se pokreće u vodi, i ona bi se njega, također, dohvatila. Umesto toga, prevrnula se suočavajući se sa prvim talasom. Kada se podigla na koljena i obrisala slanu vodu iz očiju, Dante se i dalje smejao, zapravo sada još i više. Nije ga jurila već je ostala gdje je i pokrila oči rukama, dok je on požurio do nje a glas mu je bio ispunjen brigom. 96.


-

Da li si povređena? - Dok se sagnuo da uhvati njeno lice u ruke, Gianelle je pažljivo

skrivala svoj pobednički osmeh. Kliznula je obema rukama oko njegovog kožnog poveza i povukla naglo, jako. Dante je pao u vodu i Gianelle je skočila na njega. Pokušala je da mu namoči glavu, ali bio je prejak. Smejući se, prevrnuo ju je, a potom je odjednom bio na njoj, držeći joj glavu gore, na dlanu svoje ruke. -

Ne brini, nisam spreman da ti prepustim predaju, još uvek. - Nacerio se prema njoj,

I u djeliću sekunde nešto moćno se pojavi u pogledu da je morao snažno pritegnuti vilicu. Šta je to želeo da kaže? Nije saznala. Njegov izraz se ponovno promenio. Njegova savršena usta su se ponovno izvila na jednom rubu otkrivajući jamice koje su šarmirale Gianelle, a potom ju je opet poprskao vodom u lice, pa ponovno nestao. Ovaj put oholo je koračao u dublju vodu i nestao ispod površine. Gianelle ga je sledila, ali se zaustavila kada je otišao ispod. Okrenula se u pun krug tražeći gde će izroniti. Nije ni primetila da je ustao iz vode direktno iza nje, a kad ju je potapšao po ramenu, naglo se okrenula. On ju je poljubio. Nije to bio dug poljubac, samo kratak dodir na usta i sasvim dovoljno da se njene misli uskomešaju. Povukao se, smešeći se, raširenih izvajanih ruku ponovo. -

Ma daj, nećeš valja dozvoliti da se izvučem s tim, zar ne?

Koraknula je prema njemu.Njegov vragolast osmeh je rastao dok ju je vodio dublje u vodu, preduboko za nju da ga prati. Okrenuo se i zaronio u talasima nestajući iz vida. Nakon što se sagnula da skupi šaku gnjecavog peska, Gianelle je čekala, i baš kada je nemir zavladao brinući da je pod vodom bio predugo, naglo je iskočio kroz svetlucavu površinu, poput nekog bajkovitog božanstva, direktno ispred nje, tako blizu da ju je skoro prevrnuo. Kristalne kapljice prskale su prema njoj ponovno je natapajući. Voda se slijevala niz njegova blistava ramena do napetog trbuha dok se nadvijao nad njom. -

Da li sam vam nedostajao? - Nagnuo se i šapnuo u blizini njenih usana spreman da je

opet poljubi. -

O, bili ste otišli? - Upitala je Gianelle i zabacila svoju šaku vlažnog peska u njegovo lice.

Bacila je ruke na usta i zakikotala se na njegovo iznenađenje. Zatim se naglo zavrtela i pobegla. Uverena da je nije jurio već čistio pesak iz usta, Gianelle se pobedonosno nacerila kada je videla obalu u blizini. To će ga naučiti da je ne zadirkuje tako nemilosrdno, pomislila je, pre nego što je osetila njegove ruke oko gležnjeva i otvorila usta u ogromno O.

97.


Spustila se licem prema dole, i pre nego što je mogla skupiti još više peska u svoje ruke te baciti na njega, Dante ju je prevrnuo na leđa, gurnuo svoje telo preko njenog i prikovao je. Dok mu je lopovski osmeh igrao na usnama, podigao je svoju mnogo veću šaku peska nad njenim licem. -

Predaj se meni, a ja ću ti pokazati milost.

-

Nikada! - Ona se nasmeje.

-

Odbijaš?

-

Nikad, rekla sam, grubijanu. Da li si nagluh?

Dante je slegnuo masivnim ramenima, kao da nije imao drugog izbora. Stavio je jednu njenu ruku između njegovog trbuha i nje, a drugu je držao visoko iznad glave, te nastavio da maže njene obraze polako i temeljno sa peskom. Ona se otimala i vrištala od smeha ispod njega. Kad je završio, njegove oči su zasvetlele, dok ju je promatrao sa pukim veseljem. A onda se njegov pogled promenio, i potamneo od gladi koja se smestila u njegovo telo. -

Poljubi me, ili ću se baciti u more i završiti svoj bedan život.

Gianelle je prestala da se smeje i pogledala ga. Srce joj je počelo neobuzdano kolati. Dante ga je osetio uz svoje grudi, nešto poput žestokog kucanja srca sićušne ptice.Nije imala više snage da se bori protiv njega. Zatvorila je oči pripremivši se da ga prihvati. Iznad nje, Dante se nasmešio na njeno naivno očekivanje čednog poljupca. Spustio je svoje usne na njene gladno proždirući svu tu mekoću. Ljubio ju je kušajući je, zadirkujući, sve dok nije ostao bez daha. Jezikom je otvorio njene usne, milujući je po unutrašnjosti i jeziku dok se ona uvijala ispod njega. Telo ga je bolelo od želje da je uzme upravo tu dok ih talasi zapljuskuju.Njezina je reakcija pretvorila svaku kap krvi u njegovom telu u vatru dok mu se nije oteo jecaj iz grla. Prekinuo je poljubac, dah mu je bio težak, a oči su mu gorele -

O, Bože - prošaptala je Gianelle u čudu. Grickala je donju usnu, što je stvorilo želju u

Danteu da učini to isto sa tim usnama koraljne boje. -

Trebalo bi da vas upozorim - promrmljao je, a spor, senzualan osmeh obavijao je

njegove pune usne - Otkrio sam da je vaše opako zavođenje za mene potpuno neodoljivo. Gianelle se nasmejala. -

Nisam vas zavodila. Ti si kriv za to.

Podigao je svoje prste na njeno lice i nežno obrisao pesak sa njenih obraza. -

Ne, moja mala vilo, zavodi me i sama pomisao na tebe. - Kada je zakolutala očima,

Dante se nasmejao i odgurnuo se na laktove. - Ti sumnjaš u moje reči? 98.


-

Oui. - Oči su joj zabavno plesale. - Mislim da si ih rekao i drugim ženama. Zašto se

mrštiš tako? Ja sam jednostavno pametnija od svih ostalih. Ustao je i krenuo prema pokrivaču, zaustavio se, uronio ruku u pesak i pokupio nešto. Gianelle se zakikotala gledajući ga, a onda mu dovikne: -

Idete da se predate teškim mislima? Oui, ja sam vrlo uvređen. - Okrenuo se i pošao nazad, dok je govorio. - Dođi poljubi

me ponovo, a ja ću ti možda oprostiti. -

Radije bih se utopila. - Pre nego što se okrenula od njega, ponudila mu je ozaren

osmeh. -

Možemo to srediti, ti malena….

Gianelle je pokrila usta da obuzda svoj smeh. Ali trenutak kasnije, bila je na nogama i išla za njim. -

Uživam da vas vređam. Ne znam zašto - rekla je zadirkujući ga, dok je odšetala pored

njega i sela na pokrivač. Raspuštajući svoje brončane uvojke preko ramena da se osuše, podigla je lice prema suncu puštajući da je blistava toplina ugrije. Danteove su oči bile na njoj. Osećala ih je, sive, poluotvorene, goruće. Pogledala ga je dok je on čučnuo ispred nje.Na trenutak ništa nije rekao, potom je podigao ruku i pokazao joj veliku školjku. Gianelle ju je prihvatila okrećući je u rukama i gledajući je radoznalo. Dok se ugodna tišina spustila između njih, Dante je uzeo njenu ruku u svoju i prislonio joj školjku na uho. Gianelle je slušala. Oči su joj se širom otvorile, a kada se blistavo nasmešila, Dante je gotovo zastenjao. -

To je more, Gianelle, a sada to pripada tebi. - Pogled mu je odlutao polako preko

svakog delića njenog lica privlačeći je sve bliže dok nije pomislila da će ponovo da je poljubi. Na njeno razočaranje on to nije učinio, umesto toga je podigao vrhove prstiju do njenog obraza, a zatim do brade. Koža joj je peckala svuda gde su je njegovi prsti dotakli, a kad je njima klizio preko vrata, ona brzo uzdahnu sa čudnim osećajem ispod pupka. Svoj vatreni put je nastavio preko ramena, a zatim duž njene gole ruke dok su joj se žmarci dizali od nožnih prstiju do glave. Božjih mu zuba, šta joj je on to radio? Požuda, koja je počela negde u dubini njenog stomaka, završavala je među nogama. Susrečući njegov pogled, jednim delom ga je tiho molila da prestane, dok je drugi deo želio da nastavi. Kad su njegovi prsti konačno stigli do njenih, primio ju je za ruku i stisnuo. Prošaputala je njegovo ime, a on je zatvorio oči i prineo ruku do svojih usana ljubeći je sa takvom intimnošću da joj je dah zastao. Nije mogla ništa drugo nego zuriti 99.


u njegovu, suncem, osunčanu glavu. U ovom trenutku nije htela brinuti o bitkama, ali zbog sebe je morala pošto ovu nije smela izgubiti. Oh, jednostavno ne smeje. Niti jedna žena ne bi ganula ovog muškarca. Nije si mogla dozvoliti da bude blizu njega, bez obzira koliko slatko su njegove reči zvučale, bez obzira na to, koliko vatreni bili njegovi poljupci. Ali kako da mu se odupre kad joj je dao more? -

To je tako lepo. - Podigla je školjku na svoje grudi i pogledala na velike talase radije

nego na njega. - Ovo mesto je tako lepo, mogla bih da ostanem zauvek ovde. -

Oui, ovo je moja ljubav, moje utočište. - Dante je seo pored nje gledajući oko sebe

pogledom punim dubokih emocija. -

Nosiš taj miris na sebi.

-

Nakon osvajanja, odveo sam svoju sestru u Normandiju na godinu dana, a svaki dan

sam žudeo da dođem kući. Rođen sam u Normandiji, ali ovo je mesto gde želim da umrem. Gianelle ga je promatrala sa razumevanjem dok je govorio zašto je voleo ovo mesto na takav način. I sama je pomislila kada ga je vidila prvi put da ga ne želi napustiti. -

Da li su vam roditelji živi?

On je odmahnuo glavom. -

Ali jedva da sam ih poznavao. Moj brat Brand i ja, smo vrlo mladi bili poslani da

služimo kod Williama kao njegove štitonoše. -

Tvoj brat, onaj koji je oženio ćerku lorda Dumonta?

-

Oui.

-

Je li on poput tebe?

Dante se nasmejao i skrenuo pogled prema njoj. -

Ne, Brand nije skitnica. On se zaljubio u Brynnau i čini je jako srećnom.

Gianelle je uzdahnula i okrenula svoju pažnju nazad na more. -

Ljubav je budalasta emocija.

-

Čudno je to čuti, kada žena kaže.

Ona ga iskosa pogled i nasmeši se. -

Sigurna sam da je u vašem slučaju tako. - Nasmejala se tiho kada je zastenjao i

odmahnuo glavom prema nebu. - Da se nisi usudio ne složiti se sa mnom Dante. Koliko si žena

istinski volio? -

Samo jednu - priznao je. - Moju sestru. 100.


Gianelle je postala ozbiljna. -

Oprosti mi - šapnula je i podigla ruku na njegovu. – Nisam +mislila da…

-

Prošlo je dugo vremena otkako sam govorio o njoj. - Toplina njegovog osmeha naterala

je njeno srce da poskoči. - Bila je veoma mnogo nalik Brandu. Smejala se na sve, i plakala isto

tako strastveno. Sve ju je izazivalo, čak i jednostavne stvari kao što je oluja, ili živahni konj…ili drveće. Volela je da sluša lišće kad vetar šušti kroz njih. Ovde nema mnogo stabala, pa me je molila da je odvedem u šumu nekoliko milja daleko. Ponekad me teši da znam da je umrla slušajući taj zvuk. Kad sam je pronašao, iako je bila zima, još je uvek bilo lišća na nekim od stabala. Gianelle se okrenula u stranu ne gledajući ga čak ni kada joj je pomerao kosu sa ramena. -

Vilo, nemoj plakati.

-

Ne plačem - usprotivila se dok je provlačila ruku preko svog nosa. Kada je podigla

pogled, njene oči su blistale. - Kako si se izliječio od te vrste gubitka Dante? -

Ne znam da li ćeš to ikada učiniti - odgovorio je gledajući u nju. Zurio je u njene oči,

znajući da ona razume tu dubinu bola kad izgubiš voljenu osobu. – Od kad je Katherine umrla,

svako jutro sam ustajao samo sa jednim ciljem, Gianelle. -

Šta je to?

-

Osveta. To me proganja.

Hteo je reći još nešto, ali je stisnuo vilicu jer nije znao kako da izusti te reči. -

I onda… - Tiho se nasmejao, na sopstvenu nesposobnost. Ali kada mu se ona nasmešila

ne shvatajući, reči su izašle glatko. - A onda sam se probudio i pogledao u tvoje oči i nisam

mislio ništa od tada.

101.


DVANAESTO POGLAVLJE Malo primorsko mesto Dover, ležalo je smešteno između purpurnocrvenog i tamnoplavog neba i visokim, oštrim stijenama punim školjaka koje je more iznelo. Gianelle se pripila uz Dantea, jednom rukom se pridržavajući oko njegovog struka, a drugom je mahala maloj deci koja su došla pozdraviti svog gospodara. U nadi da sretnu Balina i Casey, napustili su obalu, preobukli se nazad u svoju odeću, i došli ovamo. No, Gianelle je sumnjala da je pravi razlog bio taj da joj Dante pokaže kako su njegovi ljudi bili snalažljivi. Pokazivao joj je svaku kolibu koju su prošli govoreći joj ko je živeo u njima, svakoj trampi i po čemu su bili poznati. Mladi je Cameron, koji je upravo kačio haringe i bakalare da se suše, bio dobar ribar kao i njegov otac. Dok su Ennis i Kevin Morski Pas, koji je bio poznat po tome što je pre tri leta ulovio plavog morskog psa dugog deset stopa, bili najbolji izrađivači mreža u celoj istočnoj obali. Stara Lizzy Somers je nizala školjke u ukrase koji bi bili prikladni i za kraljicu Matildu. A Tereza, kuhareva kći, je spremala tako ukusnu supu od školjki, da je Dante pomislio kako ju je pastir Colin oženio samo zbog toga. Gianelle se nasmešila ljudima s kojima se Dante pozdravljao. Svuda, gde god je pogledala, seljani su stajali na ulaznim vratima svojih kuća, osmehivali su se i mahali. Guske i kokoši su šetale, a psi su terali galebove od košara punih jegulja i kamenica. Ovde je bilo savršeno. Ti ljudi su imali gospodara kojeg su voleli i koji je, također, voleo njih. Svako lice je bilo prijateljsko, svako dete dobro uhranjeno. Dante je sjahao, a zatim spustio Gianelle sa sedla. Dvojica muškaraca su ga potapšali po leđima dok su prolazili noseći ribarske mreže. -

Zar ti se nitko ne klanja ili pričeka dok ti ne progovoriš? - Gianelle ga je iznenađeno

upitala. -

Ne, a ako to ikad učine, bit će bačeni s litice. - Namignuo joj je, te se sagnuo da

podigne devojčicu sa zemlje. -

Zdravo, Hilary.

-

Zdravo, Gospodine Risande. - Dijete je izgledalo kao da ima pet godina. Njena kovrčava

kosa boje lana skakutala je oko debeljuškastih ružičastih obraza i crvenih usana. Promatrajući ih, Gianelle je osetila probadanje u srcu. Dante je izgledao veličanstven držeći Hilary u naručju. Na trenutak je pomislila kako bi njena deca mogla izgledati da im je on otac. Brzo je skrenula misli. Znala je da je ta veza bila nemoguća te je poželila zaplakati. 102.


-

Da li želiš, da jašeš, moga konja?

Hilary je snažno klimnula glavom i mlatarala nogama kada ju je Dante namestio u sedlo. Pastuv je zamahnuo svojom velikom grivom i frknuo kao da je ona samo jedan dosadan komarac. -

Hilary - rekao je Dante, dok je podigao uzde, - ovo je Gianelle. - Nagnuo se bliže i tiho

govorio, pretvarajući se da ga Gianelle ne čuje. - Zar ti ne liči na vilu? Hilary je širom otvorila oči, a kovrčava kosa joj je poskakivala oko lica dok je klimala glavom. -

Da li imate krila?

-

Ne. - Gianelle se nasmejala i okrenula leđa da pokaže Hilary kako nema krila.

-

Da li si ti žena gospodara Risande?

-

Ne. - Dante je patnički uzdahnuo i lagano povukao uzde. - Rekla je da izgledam kao

žaba krastača. Gianelle je klimnula glavom, a Hilary je ciknula od smeha. Odjednom, kraj njih se stvorila žena sa velikim zelenim očima i kosom boje lana, kao što je bila Hilaryna, te pogledavši Dantea, pocrvenela je . - Žao mi je, moj gospodaru. Da li vas je

Hilary opet gnjavila? Gianelle je pogledala ženu i pomislila kako ne izgleda kao da joj je žao. -

Naravno da ne, Becky. Ali mislim da se moj konj s tim ne bi složio. - Dante je pogledao

Hilary koja je još uvek mlatarala nogama, ali je sada i poskakivala gore-dole pokušavajući naterati konja da ide brže. Gledajući pokraj svoje kćerke, Becky je zapazila Gianelle i nasmešila joj se. Dante ih je upoznao, a zatim naduvao obraze i napravio lice poput žabe za Hilary koju je morao podsetiti zašto Gianelle nije bila njegova supruga. -

Moja mama je rekla da će se udati za tebe, ako tata ikada ode.

-

Hilary! - Becky probledi. Prvo je pogledala prema Danteu, kojemu su štitnici na

pastuvovim koljenima odjednom izgledali vrlo zanimljivi, a onda pogleda u Gianelle. - Ne

znam o čemu ona govori. - Becky je poricala. Podigla je ruke prema njoj i povukla je s konja. -

Ali mama, čula sam da si rekla Caitlin…

Becky pritisne ruku preko Hilarynih usta i požuri dalje sa njom pre nego što je rekla ijednu riječ. Kada su otišli, Gianelle baci Danteu kratak, zloban osmeh. -

Nije ni čudo što ti je ego veličine Francuske. Toliko si šarmantan da se ne moraš ni

truditi. 103.


On se naceri. -

Jesam? - Iscrpljeno uzdišući, Gianelle je prošla pored njega dok ju je on sledio vodeći

svog konja. – Koje li sam ja to sreće kada je jedina žena koju želim šarmirati, imuna?! -

Nisam bila imuna sve dok nisam poljubila te žablje usne - odgovorila je Gianelle ne

okrečući se. Ugledala je Casey i Balina kako sede sa grupom ljudi pored vatre. Dante joj je prišao i šapnuo na uho. -

Rastopila si se u mojim rukama.

-

Bila sam tako blizu da mi pozli - ispravila ga je, te podigla ruku prinoseći palac ka

kažiprstu pokazujući koliko blizu je to bilo. Nasmešila se dok ju je pratio njegov grlen smeh. Casey je podigla pogled i potegla Balina za ruku kada ih je videla. -

Gia, dođi da pogledaš, šta mi je Balin kupio! - Podigla je savršenu ogrlicu nanizanu

školjkama, koralima i biserima. -

Nisam očekivao da ću vas videti ovde - Balin je pozdravio Dantea dok je Gianelle sela

blizu Casey da pogleda oglicu. Dante je predao uzde dečaku koji je odveo konja do obližnjeg brežuljka punog svežeg sena, te pogledavši dobro poznata lica rekao: -

Nisam bio ovde već nedjelju danu. Je li ovde sve u redu?

Na njegovo pitanje svi odgovoriše potvdno. -

Pridružite nam se gospodaru - neko je pozvao. - Rakovi su kuvani i ima ih dosta.

Sunce se spustilo nisko na horizontu, a hrana i piće su neprestano dolazili, kao i ljudi, sve dok celo selo nije sedelo zajedno. Colinova suruga Tereza, pevala je pesmu o čoveku koji umire na moru i njegovoj ženi koja ga je čekala na liticama deset godina da joj se vrati. Dok je Terezin tihi glas ispunjavao noć, Dante je posegnuo za Gianelleinom rukom i provukao svoje prste kroz njene. Dodir je bio tako intiman, da je bila na rubu da zaplače. Pogledala ga je i znala je da će izgubiti svoje srce. Bio je suviše ljubazan i nežan da mu odoli. Dao joj je sve što je ikada želela, skoro sve što joj je potrebno. Kako će mu ikada oprostiti ?Kako će ga ikada zaboraviti? Mnogo sati kasnije Gianelle je ležala budna u krevetu. Svaki put kada bi zatvorila oči videla je njegovo lice, čula njegov glas. Trebala je znati da će Dante imati svoj način. Razoružao ju je onom istom brzinom kojom je savladao ljude koji su ih napali u šumi. Od prve noći kada su se sreli, tretirao ju je drugačije od bilo kojeg drugog čoveka, bilo kojeg drugog plemića, ikada. Da li je njegovo inzistiranje, koje je uporno ignorirala, zapravo bio trik da primeti njegova široka ramena ili senzualno milovanje hlača na njegovim bedrima? Da li je želeo da ga ona pogleda u 104.


te oči pune čežnje koje su je osvajale sve više i više? Oh, ali ona to nije morala niti pogledati. Okusila je njegovu želju na njegovom dahu kada ju je vruće i neobuzdano ljubio. Šta li će se dogoditi ako ga pusti? Kada je se zasiti, mogla bi slobodno da dođe i ode kako joj je volja, baš kao i Simone. Zašto bi je uopće bilo briga ako joj on više ne bi pružao pažnju? On ju je bio spreman poslati dalje od njega, pa zašto je onda bila tako ljuta? Zar to nije ono što je htela? Prevrnula se po krevetu i proklela taj nepoznat osećaj u svom srcu koje ju je držalo budnom. On ju nikad ne bi mogao voliti. Kad joj je na plaži rekao da je mislio samo o njoj, želela je da veruje u to. Ali Dante Risande nije volio žene, on ih je zavodio. A šta je to ljubav uopšte? Ona sigurno nije znala. Njen otac je nije voleo. Nijedan od njenih gospodara, također. Sve što je znala o ljubavi, bilo je ono što je čula od dvorskog pevača, a i to je uvek zvučalo patnički. Nije htela niti jedan deo toga. Želela je svoju slobodu i Dante joj je dao. Dao joj je slobodu da bude svoja, bez straha, no međutim ona je poželila više od toga. Snažno je udarala po madracu nemoćna da nađe udoban položaj. -

Gia, zaboga, prestani da se pomeraš toliko.

Trebala bi otići ujutro, ali je znala da neće. Volela je litice, ocean, ljude. Po prvi put u svom životu osećala se kao da pripada negde, i nije to želela odbaciti. Casey je bila srećna ovde, takođe, napokon srećna. Casey,pomislila je, dok su joj se oči zatvarale polako. Ona će ostati sa Casey. Sledeće jutro, Dante je silazio niz stepenice, željan da dođe do svog kreveta. Proveo je noć u kulama, gledajući preko litica kao što je radio većinu noći nakon Katherineine smrti. Ali prošle noći, njegove su misli bile ispunjene samo sa Gianelle. Morao je pronaći način da je zadrži ovde. U početku je žele da se igraju mačke i miša. Njeno odbijanje je bilo i uzbudljivo i frustrirajuće. I bilo koji ratnik bi se radije suočio sa izazovnim protivnikom nego sa onim koji baca mač i pre nego što je bitka započela. Kada je shvatio da joj je potrebno više nego što je on ikada mogao da joj da, pustio ju je, odrekao se svoje pobede. Ali ona je zapalila vatru u njemu, kao nijedna žena ikada, a u isto vreme mu je dala mir od strašne mržnje, koja ga je svakodnevno uništavala. Nije želeo to da izgubi. Još uvek je bio neodlučan oko toga koji je najbolji način da ode do nje i zamoli je da ostane na Graycliffu kada je ugledao Talarda da prelazi hodnik. -

Dobro jutro, Talard. Sve sveće su netaknute, pretpostavljam?

-

Da, moj gospodaru. - Vazal ga je pronicivo pogledao i odmahnuo glavom zapažajući

njegov iscrpljen izgled. Njegov gospodar je opet bio na kulama. Išao je tamo gotovo svake 105.


večeri

nakon što je Katherine umrla, a mnoga jutra ga je Talard pronašao kako spava u

udubljenju okrenutom prema liticama. - Poslaću vam neki doručak, u vašu sobu. -

Hvala vam, Talard. I neka se i kada pripremi, takođe . Još uvek imam peska utisnutog u

kožu. - Talard je kimnuo i povukao se prema stepenicama, ali ga je Dante zazvao i upitao. Gianelle je još ovde, zar ne? -

Da, upravo obeduje sa Balinom i ostalima u velikoj dvorani.

Olakšanje, koje je Dante osetio, bilo je dovoljno očigledno da iznenadi Talarda koji ga je pažljivo pogledao. Ipak, nije rekao ništa. Poslovi njegovog gospodara nisu bili njegova briga. Kada je Talard otišao, Dante je ušao svoje odaje. Seo je na svoj krevet i razmišljao o Gianelle dok mu kupka i hrana ne dođu. Njeno se raspoloženje sinoć jako promenilo, ali je nije upitao za objašnjenje. Iako je ustanovio da je lakše razgovarati sa njom nego čak i sa Balinom, znao je da njen sumoran izraz lica ima nekakve veze s njim, a on se plašio čuti da odlazi u jutarnjim satima. Kad mu je kupka bila spremna, otpustio je Talarda i ostale vazale koji su teglili vodu iz bunara. Svukao je košulju i čizme i podigao hranu, ali iznenada ga je apetit napustio. Pogledao je na svoj krevet i namrštio se želeći da je Gianelle u njemu. Morao ju je izbaciti iz svojih misli. Bacajući čarape na krevet, pokušao da se usredotoči na Herewarda. Gde se gad skriva? Da li je on znao ljude koji su ubili Katherine ili da su delovali na svoju ruku? Morao je to da otkrije. I kako je mogao ostavio Edgar Dermotta s obzirom koliko jako je sumnjao na njega? Znao je kako. Učinio zbog nje. Božjeg mu gnjeva, postao je mekan kao ružina latica. Šta bi još učinio za nju, i zašto dovraga, ne može prestati razmišljati o njoj? Šutnuo je čizmu na podu i ušao u kadu. Trebao bi sada da siđe dole i da zatraži od Balina da ga davi dok ne dođe k sebi. Neko je kucao. -

Uđi - viknuo je zatvarajući oči i odmarajući glavu na rubu kade. Kad je čuo oštar uzdah

svog posetioca, naglo je podigao glavu i nasmešio se Gianelle. -

Imaš naviku dolaska u moju sobu kada nisam posve obučen. Prestani da stojiš tamo

razjapljenih usta i zatvori vrata iza sebe. Promaja je. -

Zar nemaš čak ni pristojnosti da se pokriješ? - Zalupila je vratima i okrenula se

gledajući ih radije nego da se suoči s njim. -

Šta želiš da uradim? Da se kupam potpuno odeven?

Mrzela je priznati, ali imao je pravo. Odlučila mu je na brzinu reći zašto je ovde 106.


-

Balin me je upravo obavestio da si znao da sam ja ta koja je uzela fitilje iz sveća.

-

Oui. - Smestio se dublje u toplu vodu i ponovo zatvorio oči.

-

I nisi mi ništa rekao? Zašto si se pretvarao da sam nevina? Zašto si me odveo na more

kada si znao da sam uradila takvu grešnu stvar? Hoćeš li učiniti baš sve da me zavedeš, milorde? Dante je znao da klimanje glavom verovatno nije bila najbolja ideja. Umesto toga slegnuo je svojim mokrim ramenima. -

Nije mi stalo do sveća, vilo.

Okrenula se prema njemu. -

Da li ti je stalo do bilo čega? - Znala je da nema pravo reći tako nešto, ali njeno

poslednje pitanje je, zapravo, bio pravi razlog njezinog stanja. Trebala bi da bude zahvalna što je nije kaznio za skidanje fitilja sa svih sveća, a deo nje je i bio. No međutim, bila je i ponižena zato što je znao šta je učinila i ljuta što joj nije rekao. To je dokaz, da ga nije bilo briga šta je sve učinila, sve dok mu ne ometa zavođenje. Nije je čak ni pitao zašto je to učinila. -

Stalo mi je oko mnogih stvari, Gianelle - rekao je, a glas mu je bio dubok i pun značenja.

- A sada, možeš li mi dodati sapun? Rođena da uvek posluša, prešla je sobu, pogledala krevet, a onda pogledala u njega. Pokazao joj je na sapun i zahvalno se nasmešio kada je podigla posudu. -

Uživaj u svojoj kupki. - Borila se da ne gleda njegovu mišićavu, mokru ruku koju je

prebacio preko ivice kade. Pružila mu je sapun i okrenula se da ode. -

Nemoj otići, Gianelle. Molim te. - Tako, pomislio je, to je učinjeno. Osećao se bolje.

Malo. Zastala je. Ruke su joj drhtale, a srce tuklo u grudima od njegove izjave. Niko joj nikada nije izgovorio te reči. -

Mislim da je najbolje da ne budem ovde dok se vi kupate - rekla je tiho.

-

Mislio sam na tvoje napuštanje Graycliffa. - Pokušavao je da se ne naceri na njezin

pogled koji mu je uputila preko ramena dok joj je crvenilo oblijevalo obraze. - Ali sada, kada si

to spomenula, ne vidim zašto bi trebala otići iz mojih odaja. -

To nije prikladno, osim, ako nisam ovde da te okupam.

Oči su mu iznenada potamnile, poput tamnog dima, dok je pružao sapun prema njoj. -

Ti se ne bojiš da me dodirneš, zar ne? - Upitao ju je, kada ga nije htela uzeti.

Ona zgrabi posudu iz njegove ruke. 107.


-

Nemoj biti smešan. Kupala sam muškarce i pre.

-

Radije ne bih mislio na to.

-

Znam da je teško - prasnula je i klekla pokraj kade, te povukla rukave - ali pokušaj se

uveriti da ti mogu odoleti. -

Prilično je očito da možeš, vilo. – Ponovo je zatvorio oči kada je počela da trlja sapun

preko njegovih ruku. Bila je glupa, raspravljala se sama sa sobom. Znala je da pada u zamku, ali je nije bilo briga. Bila je umorna od poricanja uticaja koji je taj čovek imao na nju. A kakva šteta se može napraviti samo od kupanja? Radila je to za svoje gospodare stotinu puta, iako je morala priznati da nije volela dodirivati te druge ljude. Krv joj nije jurila kroz vene od samog pogleda na snažno, usijano telo. Osećala se divno. Ugrizla je donju usnu i pogledala sobu u nastojanu da skrene svoje misli dalje od njegovog isklesanog tela.Dante je mogao sasvim zadovoljno živiti u ovoj sobi. Postojale su dve male klupe, presvučene bogato plavim baršunom. Jedna je bila smeštena pred golemim ognjištem, i Gianelle je zamislila njegovo dugo, ispruženo telo kako uživa u toplini vatre u hladnim zimskim noćima. Svaki pedalj drveta u sobi bio je bogato izrezbaren, od njegove komode za pisma od debelog trešnjinog drveta do njegovog kreveta. Na stolu je bilo svežeg voća, a zid iza stola je bio oslikan jednorozima i - Gianelle je trepnula, a onda se nasmešila vilama. Stisnula je oči da pogleda ta sitna, krilata stvorenja koja su bila oslikana tako pažljivo. Pocrvenela je, a onda se namrštila na Dantea, koji se opustio pod njenim veštim dodirom. Svi vilenjaci su bili goli. Kritički je razmotrila Danteov krevet. Bio je masivan, čak i veći od onog koji je ona delila sa Casey. Pitala se koliko je žena ležalo tamo obavijeno u indigo plavom baršunu koji se slivao sa baldahina poput podivljalih talasa. S uzdahom je promrmljala kletvu i rasterala slike Dantea u krevetu sa ženom, i okrenula svoju pažnju, još jednom, na njegovo kupanje. Protrljala je sapun po njegovom ramenu. On je duboko zastenjao, a taj senzualan zvuk ju je opčinio. -

Koga si kupala?

Gianelle je podigla pogled i zatekla ga kako ju promatra, a zelene tačkice u njegovim očima su joj zaustavile srce. -

Mislila sam da radije ne bi razmišljao o tome.

-

I ne bi. Ali ko?

-

Ponekad Brycea Dermotta i njegov brata – Dok je klizila prstima preko njegovih grudi, 108.


osetila je da se trzaju pod njenim prstima. -

Da li te je bilo koji od njih ikada dirao?

-

Bilo je dosta slugu koji su se slobodno dali Dermottovima. Ja nisam.

Mekanim dodirom masirala je njegovu ruku, milujući mu mišiće koji su bili snažni i tvrdi. Očarana finim obrisima njegovog tela, usporila je prste, hipnotisana njegov snagom i prešla lagano preko oštrih crnih dlaka njegove podlaktice. Njen dodir je omekšao toliko da su joj prsti klizili do njegovih lagani kao lahor. -

To nije odgovor, Gianelle.

-

To je jedini odgovor koji ću vam reći.Prilično si snažan. - uočila je, govoreći prvo što joj je

palo na pamet želeći promeniti temu. U tom trenutku, shvatila je da ga dodiruje previše nežno osečajući preveliku prisnost. -

Oprosti mi. – Maknula je ruku punu sapunice dalje od njegove, i pogledala u stranu

stideći se svoje očite očaranosti njime. Dante je podigao ruku do njene brade i nežno privukao, njene oči svojima. Govorio je nežno, tiho je dodirujući svojim blagim pogledom. -

Zašto ti je žao? Zbog toga što si radoznala u vezi muškog tela, bez straha od njega da te

prisili na bilo šta? - Uzeo je njenu malu ruku u svoju, i položio je na njegove grudi. - Nikada te ne bih povredio na taj način. Njegove reči, zvuk njegovog glasa, i odmereno kucanje njegovog srca na njenom dlanu, je dodirnulo tako duboko, da je morala da se ugrize za usnu, da zaustavi nalet suza, koje su pretile da je nadvladaju. Nastavio je da rasipa njenu odbranu, za koje su joj trebale godine prakse, kada je pomerio svoju ruku lagano preko njegovih grudi, do njegovog snažnog vrata, a zatim preko brade, gde je nagnuo glavu i poljubio joj prste. -

Vi ste toliko veliki. - priznala je bez daha.

-

Oui. Ali ću iskoristiti svoju snagu da te zaštitim od opasnosti, nikada da ti nanesem bol.

Ona mu verovala. On je dokazao njoj opet i opet, da je mogla da veruje u njegovu narav. Dopustio joj je da bude prkosna, buntovna i bezobrazna. Smejao se sa njom i slušao je, kada mu je rekla o svom ocu. O, kako je mogla mu kaže, da ona nije zabrinuta zbog njenog tela u njegovim rukama, već zbog njenog srca? Ona mu nije mogla reći kako je srećna, što je zamolio da ostane, kako je samo srećna, što je zatražio od nje sve, pitajući, a ne naređujući, i ne zahtevajući. Od njegove pažnje se osećala lepo po prvi put. Od njegove nježnosti se osećala 109.


dragoceno. I to je ono, što ona nije mogla da poveruje. On nije mislio ništa od toga, a ona je htela da on to misli. Odjednom, htela je da zaplače, zbog svih njenih izgubljenih snova, koje je čuvala, kao krhki Kristal, od čoveka, kao što je Dante Risande, snovima, koji bi bili istrgnuti iz njenog srca, dok ne ostane ništa, sem, otupela podčinjenost i tihi prkos. -

Moraš prestati da me očaravaš, ili se bojim, da neće ostati ništa od mene, kada odeš.

Pokušala je da se nasmeje u sebi, ali pokušaj je bio izgubljen u oskudan jecaj. -

Ispada da sam ja najveća budala od svih.

Osetila je, da se Danteova ruka zatvara oko njene. Povukao ju je prema sebi, a ona je otišla svojevoljno, više nije bila iznenađena strašnom čežnjom, koja je plamtela u dubini njenog srca. Lebdela je iznad njega, zaustavljena od strane toplog, nepopustljivog ruba kade i srca bolnog, od toplote njegovog pogleda. -

Znam zašto se bojiš, Gianelle. Neću napustiti.....

-

Ne! - Pritisnula je prst na njegove usne. - Nemoj da mi obećavaš, takvu stvar.

Danteova vilica se stisnula, drobeći reči, koje je hteo da kaže, ali ona je bila previše osetljiva i previše važna njemu, da govori tako nemarno.Trebao ju je bliže, i on uhvatio prstima oko zadnjeg dela vrata, povlačeći njena usta na svoja. Slatko milovanje njegovih usana izvuklo je još jedan jecaj iz Gianellinog grla. Spustila je dlanove na njegove tvrde, mokre grudi, da sebe zadrži od topljenja preko njega. Ali on je učinio, da oseća, da je sve bilo u redu, da se rastopi, ako je morala. Ona je čeznula da se otpusti od ravnodušnosti, za koju je mislila, da joj je potrebna, da ostane jaka. Nije htela više da bude jaka. Želela je osetiti moć u njegovim rukama i praviti se, da je nikada neće ostaviti, da ne može da živi bez nje. Te ruke su se ovile oko nje sada ohrabrujuće. U gnezdu Danteovog sigurnog zagrljaja, Gianelle je osetila da je i poslednja od njenih odbrana, pala. Pripila uz njega, dok je on izvlačio, jedan poljubac za drugim od nje, dok je ona ostajala bez daha. On je uzmakao samo za kratak dah iz usta. -

Moj slatki anđeo.

Svila njegovog glasa, je očajnički zahevala njegova usta na njenim, učinio je da se Gianelle oseća pijano od svoje čudne čežnje. Sedeo je u vodi, i povlačio je u kadu, sve dok ona nije bila na njegovim čvrstim bedrima. -

Neću te povrediti. - Istina njegovog prošaputanog obećanja, osvetlelo je njegove oči, kao

110.


dijamanti pod mesečinom. Njegov pogled je prelazio preko njenog vrata i smestio se, na vrhovima njenih bradavica pritisnutim, uz njega, kroz njenu vodom natopljenu haljinu. Njeno telo se steglo, kada je poljubio njene natečene pupoljke ustima. Mišići ispod njenog pupka su oživeli, dok je pomerao vrh njegovog palca, preko zrelih vrhova njenih grudi i obasipao joj lice sa sporim, pohlepnim poljupcima. Dante je zastenjao u njena usta. Njegovi poljupci postali su topliji, zahtevniji. Njegov jezik se susreo sa njenim, u senzualnoj igri, koja je vodila njene ruke kroz njegovu kosu, povlačeći ga još bliže sebi, dok su se njegovi spretni prsti pomerali, nemilosrdno gospodareći, njenim telom. Gianelle nije mogla da učini ništa, već samo da se prilepi za njega, dok su njegove ruke istraživale savršene delove njenog tela. Konačno, sa hrapavim dahom i glađu, u njegovim očima, koji bi mogao da prestraši Gianelle, da je bio, kao bilo koji drugi čovek, Dante je otrgao usta od nje i zarobio, jednu preslatku bradavicu u usta. Sisao je pravo kroz tkaninu njene haljine. Ona je izvila leđa, pozivajući ga, da uzme svoje zadovoljstvo. Njegov dlan je savršeno pristajao preko njene zadnjice, a on je to iskoristio, da je pomeri prema njegovom ukrućenom telu, koje je besnelo, zbog nje ispod vode. Dante je podivljao zbog nje. Dodir njenih dlanova klizio je, preko njegovih golih ruku, grudima, licu, i vodio ga, da poludi od želje. Način na koji je njeno telo reagovalo na njegove poljupce, njegov jezik, da je poželeo da se zabode u nju, dok oboje ne postanu previše umorni da se pomeraju. Osetio je, da se njegova kontrola slama, da je osujećen od grozničave vrućine u Gianellinim očima, od nežnog

zvuka njenih

ženstvenih uzdaha,

osećaja nje , koko se trlja o njegovu erekciju. Gurnuo je ruku ispod ruba njene suknje iz koje je kapljalo i pratio osetljivu krivinu iza kolena, a zatim uz njena kremasta bedra, dok nije pronašao vlažni baršun, skriven ispod njenog rublja. Gianellin dah je postao hrapavi šapat, dok su njegovi široki prsti iskidali prepreku, i počeo je njegov nežan, još temeljniji napad. Pomilovao je maleni dragulj i zarobio joj bradavice, između njegovih zuba u isto vrijeme, na šta Gianelle zavapi. -

Šta mi to radiš? - Ona je zastenjala od užitka, koji je bio gotovo bolan, a to je bio tako

dobar osećaj. -

Ništa....još. - Njegov bogati baritone, je ispunio njene uši i poslao slatko treperenje niz

njenu kičmu. Ona stezala šaku njegove kose i pokušala da skupi kolena, ali je Dante nasravio da je mazi,

111.


sve dok ona nije molila da se ne zaustavi. Da nikada ne prestane. Držao je u naručju, na grudima, i nežno ispitivao, a zatim milovao, dok se nezine noge nisu otvorile šire, omogućujući mu ulazak u njene osetljivu intimu. Uronio je svoj jezik preko njenih usana, bolan da učini to isto sa svojim prstima. -

Ja sam nestrpljiv, da otkrijem kakav je tvoj ukus.

Gianelle je otvorila oči, i ugledala Dantea, kako zuri u nju, a njegov pogled je tinjao sa toplinom. Ponudio joj je opaki, osmeh sa rupicama, koji izaziva, i probudio tisuću leptira u njenom stomaku. Uzvratila mu je osmeh. Mogla je nikada da se ne pripremi, za ono, što se dogodilo sledeće. Mislila je, da kad čovek uzme ženu u svoj krevet, bilo je za samo njegovo zadovoljstvo. Kad je Dante podigao iz vode i postavio, njenu zadnjicu na ivicu kade, pomislila je, da to znači, da će uraditi isto. Ali kada joj je poravnao suknju gore, mimo njenih bedara i naterao da razdvoji kolena, njeno srce je počelo da udara, divlje. Dragi Bože, on je bio tako neverovatno zgodan i muževan, pomislila je, gledajući ga, sa njegovom dugom kosom raširenom preko tog velikog prostranstva od ramena. Gianelle je jedva mogla da poveruje, kako je izazovno čovek mogao da izgleda na kolenima. Slatka vrućina njegovog jezika, duž unutrašnje strane njenih bedara je naterala, da prošaputa njegovo ime, od iznenađenja i šoka. No, umesto da se zaustavi, on je spustio ruke uredno oko njenih bedara da je umiri, kada je pokušala da se izmigolji. Stavio je pahuljasti poljubac direkno na nju i ona je stisnula zube, uzbuđena van svoje izdržljivosti. Njegove usne su je zadirkivale, a njegovi zubi je grickali. On je pomerao svoj jezik i utonuo preko vrelog pupoljka ispod njenog pramena, zlatnih uvojaka, kušajući je, udarajući svoj pečat. Nesposobna da podnese njegovu opaku uslugu, Gianelle se držala za rub kade, a njen stisak se zatezao, sa svakim razbludnim udarcem njegovog jezika.Njegov apetit je bio nezasitan, a on se gostio njom, dok je ona zabacila glavu unazad i dahtala između grčenja i podrhtavanja čiste ekstaze, koje je nateralo na jecaje i na zamotavanje nogu oko njegovih ramena. I dalje je Dante pio iz nje. Kad nije ostalo ništa, on je ustao iz vode mokar i tvrd kao čelik, a onda poljubio vatrenu putanju po njenom telu, po njenom vratu. -

Ti si još slađa od meda. - Glas mu je bio sirovo režanje, dok se naginjao nad njom. - Baš

kao što sam uvek sumnjao. Gianelle se zagledala u njegove oči i pokušala da uspori svoje dahtanje. Pre nego što je mogla da mu zahvali, za ono što je učinio, on je spustio ruke ispod nje, i odneo je na sofu ispred 112.


kamina.Spustio je, na trenutak da pronađe, svoje crne pantalone, a Gianelle nije mogla da skine oči sa njega. Pretraživao po sobi go, mokar i još veći, nego što je ikada pomislila da je moguće. Navala grimiznog plamena u njenim obrazima, a zatim se plamen uspalio, negde drugde, zbog čega je stisnula svoja kolena. Bila je pomalo ponižena, jer je otkrila, da se gledajući na njegovo golo telo, javila želja, da se popne na njega. Možda, čak i da ga isproba, na način, koji je i on nju okusio. On nije bio čovjek, bio je-bio je oblikovana statua grčkog boga, koju je videla jednom na slikama. Zeus, Hercules....nije važno ko. Gledala je u njega sa mirnim zanosom, dok se on sušio.Malo platno je prelazilo svaki mišićavi delić, koji je izvajan. -

Imaš nestašan pogled u očima, vilo. - Dante se nasmešio, dok je povukao pantalone,

ispod svojih nogu. - Treba li, da se zabrinem? Gianelle je odmahnula glavom. -

Želim..... - Njene oči su pratile svaki njegov pokret, dok je uzimao, jednu tuniku iz

njegovog ormara i oholo koračao prema njoj. Kada je stao ispred nje, ona je napokon skrenula pogled. -

Želiš šta? - Podigao je radoznalo obrvu na nju, a njegova nedostižna rupica, je bila

neozbiljna kao i uvek. -

Želim....znaš..... - Gianelle je odjednom bojažljivim pogledom srela njegov. - Sa tobom.

-

Voditi ljubav?

Dah joj je eksplodirao sa uzdahom. -

Pa, nisam nikada to nazivala ranije.

-

Ali to je ono, šta će biti između nas.- Učinio je sve od sebe, da se ne nasmeši, na njen

gubitak pribranosti. -

Kada?

Ovde je ona, sva zajapurena i bez daha, i spremna za njega, čak pita za to. Dante je zastenjao, dok je njegova potreba za njom, i dalje bila nezadovoljena, zamršen u loptu i skoro ga dvostruko više. Borio se da ne navali na nju. Bila je neiskusna, verovatno se više boji čina, nego što je bila uplašena od bega, u gluvo doba noći na užetu. Pomislio je na Edgar Dermotta, kako je dira, a bes se nakalemio u njegove mišiće, savijajući prste u pesnice. Da li je on bio taj, koji je učinio da se ona boji onoga, što bi trebalo, da bude divno? Bio je siguran, da je olakšanje, koje joj je doneo ustima, bio prvi put, da je ikada iskusila takvo seksualno zadovoljstvo. 113.


-

Naučiću te, kako da uživaš u telu muškarca, prvo. - Danteovo svilenkasto obećanje joj je

zgrčilo stomak. - Moje telo. Ustani. Gianelle je poslušala, ali je stisnula oči zatvorene, kada je počeo da diže, njenu nakvašenu haljinu preko glave. -

Želiš li da i ja zatvorim oči takođe? - Upitao je, pazeći, da zadrži iznenadnu navalu

emocija, koju je osećao zbog nje, u glasu. Ona klimne glavom i nasmeši se, a njegovo srce se istopi u rebrima. - Obuci ovo. Suvo je. Gianelle otvori oči i uzme tuniku, koju joj je ponudio. Kada je videla, da su mu oči bile zatvorene, htela je da ga poljubi. Brzo, promenila je svoju mokru odeću za njegovu veliku, toplu tuniku. -

Gotovo.

Merde! Ona nije mogla izgleda primamljivija, osim da je bila potpuno gola. Njegova tunika je visila pored kolena; rukavi preko vrhova prstiju, a ona ih je povukla gore, gledajući dalje od vrućine u njegovom pogledu. Znajući da je gola ispod i da ga je tanki muslin naterao, da poželi da povuče porub preko njenih bedara i ima je na svoj način, pravo tamo na sofi. Dante je stisnuo vilicu, da ugasi vatru, koju je ona izazvala u njemu. Morao je da ide polako, i kontrolišući svoju pobesnelu želju. Želeo je, da joj pokaže, da je seks nešto, što je moglo da preraste u ljubav. A on nije mogao da joj pokaže, ako bi skočio na nju. A ako je neizdrživ, naprežući bol, ispod pantalona bio ikakav pokazatelj, prianjanje uz nju, onda hoće.Kada je usporio svoj puls nazad u neki privid normalnosti, on je dodirnuo. Zavalio se na sofi, donoseći nju sa sobom, da se odmori na vrhu njegovog tela. Hteo je na ovaj način, da joj pomogne, da se oseća, kao da je imala veću kontrolu. Kružio je oko njenog struka, jednom rukom i gurnuo njenu medenu kosu iza uha, sa drugom slobodnom rukom. Gianelle je odmah bila bombardovana sa svešću svakog tvrdog mišića ispod nje. Pogledala je dole u njegovo veličanstveno lice i progutala čujno. -

To te ne boli?- Upitala ga je, jer joj je bila pomalo posramljena da tako olako govori o

njegovoj krutoj muškosti uz njen stomak. Zabavan osmeh je savio njegove usne. -

Neizmerno.

Ugrizla je svoju donju usnicu i razmišljala o tome. -

Mislila sam, da kada se to dogodi, da je muškarcu potrebno da bude zadovoljen. 114.


-

Ja sam zadovoljan, što si u mojim rukama.

Tada ga je poljubila. Morala je. Poljubila je njegova gladna usta, bradu, praveći svoj put, sa sitnim uzdasima uz njegov mišićav vrat. Radoznalo, je nagnula usta na njegove grudi i lizala kapljice vode, sa njegove bradavice. Osetila je, da se njegovo telo zateglo ispod nje; oštra tamna dlaka prepoznavala njegovo telo i golicala joj nos. Pitala se, koliko može da ga istraži, pre nego što ga kontrola napusti. Raširila je dlanove preko valjkastog predela njegovih grudi i dopustila sebi, to zadovoljstvo da ga dira. Ohrabrena slatkim milovanjem njegovih ruku trljajući niz njena leđa, ona je vrckala bokovima. Zastenjao je i raširio njene noge, sa njegovim velikim dlanovima, tako da ga je ona opkoračila potpuno. -

O, Bože. - Gianelle praktički dahtala. - Tvoj dodir je jako lep....ovde.

Ispod nje, Dante se nasmešio i stisnuo zube na nju, omamljem toplotom, koja je prekrivala njegovo tutnjajuće telo. -

Ja sam zadovoljan, da ti se to sviđa.

-

Ummm, Da. Nikada nisam to uradila pre. Tvoja veličina izgleda - ona je zatvorila oči i

nasmejala, se sebi, trljajući se uz njega – savršeno. Dante je gotovo eksplodirao. Gurnuo je svoje ruke ispod njene tunike i uhvatio se, za grešno primamljivu golu zadnjicu. Znao je, da je blizu da se otpusti. Znao je to vrlo dobro. Opsovao je između zuba i pritisnuo je teško i polako, po celoj dužini njegove erekcije, onda nazad gore i ponovo. Gianelle je otvorila širom oči, u njegovoj punoći, trenutak pre, nego što je zadrhtala u velikom zanesenom grču, od koga je ona povikala, tako glasno, da je Dante morao da joj pokrije usne sa njegovim, da zadrži Balina i Talarda, od šutiranja vrata da pohrle, da je spašavaju.

115.


TRINAESTO POGLAVLJE Mnogo sati kasnije Gianella je otvorila svoje oči. Nije se pomaknula osjećajući toplinu i snagu tijela pored sebe. Uživala je u bogatstvu Danteova zagrljaja uz čudan osjećaj pripadanja tamo. Slušala je dah koji je napustio njegovo tijelo, zatim ga opet napunio, osjetila je kako mu se prsa šire i stežu ispod njena obraza. Nikada se neće više pomaknuti. -

Dante?

Pomaknuo je i otvorio svoje oči. Milovanje njene kose, dok je padala preko njegova lica, vratila mu je sjećanje na ono što su ranije podijelili. Podigao je svoje ruke do njezine glave i provukao prse kroz guste vlasi njene kose sve do tjemena. Zatim se pomaknuo ispod nje. Vjerojatno se proteže, pomislila je Gianelle kad je uhvatila tihi uzdah prije nego joj je pobjegao iz usne. Ali zbog nježnog pomeranja njegova tijela koji je bio tako provokativan ponovno je osjetila bol za njim. -

Vatra se gasi. - Nasmiješila mu se i on je spustio svoju glavu kako bi ju poljubio.

-

Je li ti hladno, feé?

Klimnula je a on uze u zagrljaj i ustane s divana zajedno s njom. Odneo je u svoj krevet i polegao na krzna. Otišao je do ognjišta i pomicao žar dok ga nije vratio u život. Bacio je još cjepanica u vatru i vratio se natrag njoj. Izgledala je tako prekrasno u njegovom krevetu, okružena rumenom svjetlošću vatre, da je samo pogled na nju skoro zaustavio njegov puls. Kosa je lebdjela oko nje kao zlatni veo; oči su joj bile raširene i sjajne od vatre koju je on zapalio u njoj. Nije se osjećao pobjednički nego beskrajno zahvalan. Pomaknuo se pram njoj, prema svojem krevetu koji mu je postao podsjetnik vlastite usamljenosti. -

Jesi li gladna ljepotice?

-

Oui, tutnji mi u trbuhu. - Dante je bio u iskušenju reći joj kako joj uvijek tutnji u trbuhu,

čak i nakon što je napunjen hranom. Nasmijao se, umjesto toga, oduševljen njom i njenim halapljivim apetitom. Pređe sobu i uzme pladanj s voćem i trakama ovčetine koji mu je Talard ranije donio. -

Nemoj jesti meso. Predugo stoji. - Sjeo je na krevet pored nje i prinio kupinu do njenih

usana. - Okusi ovo. Njene usne očešale su njegove prste. Potaknut prizorom njenog jezika kad je prihvatila njegovu ponudu primaknuo je tijelo bliže njoj. 116.


-

Umm, slatko. - promrmljala je kad ju je njegov miris pokrio.

-

Sad probaj ovo. - Zatvorio je usne oko zrele bobe grožđa i pozove ju prstom. Gianelle

se nasmijala i spustila svoje usne na njegove. Povukla je sočno voće zubima ali Danteove usne su se oblikovale po njenima ljubeći je potrebom koja se mogla susresti jedino s njenim strastvenim odgovorom. Hranili su jedno drugo više manje na isti način dok nije nestalo voća, ljubeći se i smijajući kad je Gianelle bacila grožđe u zrak kako bi mu pokazala da ga može uhvatiti ustima. Njen pokušaj je bio loš i grožđe je pogodilo Dantea u oko. Prelazila je prstima preko mnoštva ožiljaka koji su označavali njegova leđa i bok ispitivajući ga pritom kako je svaki zaradio. Dodirivao ju je prisno po mjestima na kojima nije nikada mislila da će osjetiti nešto tako duboko: duž lagane krivulje njena nosa, u nježnu udubinu vrata. Prešao je prstom duž unutarašnje linije njenog lakta i iza koljena s takvom nježnošću da je njeno tijelo zadrhtalo. Njegove usne su istražile njene uši, bradu, satensku mekoću njenog tijela odmah iznad njenih grudi. Želio je voditi ljubav s njom i rekao joj je načine na koje će to napraviti. Svaka pohotna riječ koja je prešla preko njegovih usana proizvela je dodatan drhtaj u Gianellinim slabinama.Povukla ga je na sebe, iako je bio oduševljen njenom odvažnošću nije mario. -

Ne možeš držati ruke dalje od mene, zar ne, ženo? – Njegov glas je bio hrapav od

seksualne želje a arogantan osmijeh dodavao je dubinu vatri u njegovim očima. Nasmijala se a on ju je poljubio prodirući duboko u slatkoću njenih usta. Zapetljao je ruke u njenu kosu i povukao joj glavu unatrag izlažući njen vrat svojoj gladi. Grickao je njeno tijelo bolnom ležernošću dok mu je ruka klizila ispod njene tunike a zatim gore duž bedra. Milujući njenu golu stražnjicu, pritisnuo je svoje znatno uzbuđenje, koje se zatezalo u njegovim hlačama, uz njeno vruće međunožje. Kucanje na vratima pomaknulo je Danteove usne s njena vrata. -

Što je?!

-

Gospodaru, je li Gianelle s vama? - Talard je bio s druge strane.

-

Oui, odlazi. - Dante ju je počeo ponovno ljubiti. Tišina, a zatim

-

Oprostite, ali Casey je izvan sebe od brige. Čini se da misli kako je njena prijateljica

pobjegla. - Gianelle je odgurnula Dantea od sebe i sjela. -

Nikada ne bi otišla bez nje. - reče vratima. - Ona to zna.

Dante je dao nekoliko trenutaka svojem tijelu da se opusti a zatim napustio krevet i otišao do vrata. Otvorio ih je, pogledao Talarda s bljeskom u očima, a zatim skrenuo pogled prema Casey koja se skrivala iza ramena njegova vazala. Kriste, čak i da ne sliči njegovoj sestri, otopila bi 117.


njegovo srce stajući tako u strahu od njega. -

Hvala ti, Talarde.

Vazal je klimnuo i okrenuo se s Casey za svojim petama. -

Casey. - Smrznula se u pola koraka, okrenula i krotko osmijehnula.

-

Žao mi je zbog...

-

Dođi ovamo. - Pomaknuo se u stranu omogućujući joj prolaz u svoje odaje. Prošla je

pored njega i pogledala okolo. Kada je ugledala Gianelle kako veže svoju haljinu pobledila je. -

Oh, onda mi je uistinu žao.

Dante ju je zaobišao i sjeo na krevet. Ponudio je Casey da sjedne na divan pored prozora i namignuo Gianelle koja se žurila završiti s odjevanjem. -

Casey, nitko ne napušta Graycliff.

-

Zbilja? - Njene velike plave oči zasjekle su Gianelle.

-

Osim ako želite. - Dante je odgovorio. - Slomilo bi mi srce kada bi ti i Gianelle otišle.

-

To je vrlo ljubazno od vas, gospodaru. Ali...- Pogledala je Gianelle i zgužvanu haljinu

u koju se stisnula. - Neće vam dosaditi, zar ne? A ako vam i dosadi i dalje ćete nas htjeti ovdje? -

Casey, tko ti je rekao da će mi Gianelle dosaditi? - Dante se sjetio Balina koji ga je

optužio za istu stvar, ali Balin sigurno to ne bi rekao Casey. -

Ja sam joj rekla. - Gianelle je rekla tiho. Također se sjećala Balinovih riječi i nije

željela da Dante posumnja u svojeg prijatelja. -

Vidim. - Dante je ustao s kreveta i primio Casey za ruku. - Uvijek ću željeti tebe i

Gianelle ovdje. Bez obzira na to što se dogodi između nas. - Poljubio je Caseyinu ruku i otpratio je do vrata. - Gianelle će uskoro sići dolje. - Dante je zatvorio vrata i naslonio se na njih. Pogledao je Gianelle koja je sjedila na rubu njegova kreveta. Prekrižio je ruke na prsima. - Ne

želim znati odakle ti ideja da ćeš mi dosaditi. Ali te sada pitam vjeruješ li u to. -

Jesi li bio s mnogo žena, Dante? - upitala ga je.

Zatvorio je oči i opsovao na francuskom. Odgurnuvši se od vrata, prišao je divanu i uronio u njega. -

Oui, Gianelle, bio sam.

-

I gdje su sve one sada?

-

Ne znam. - priznao je iskreno.

-

Kako mogu znati da i ja neću biti jedna od njih? 118.


Odmahnuo je glavom i bez da ju je pogledao rekao. -

Ni to ne znam.

Prošao je rukama po licu ali ju nije spriječio kada je napustila njegov krevet i otišla iz njegove sobe. Te noći Dante je večerao u velikoj dvorani s Balinom, Casey, Simone, Lady Dara i njenim suprugom, i drugima. Kako bi se osiguralo da lord sjedi sa svima koji su dijelili bogatstvo njegovog imanja u Graycliffu nije bilo razdvajanja. Brand Risande je tako uredio dvoranu dok je on bio lord i Dante nije vidio razlog za promjenom kada je dvorac njemu dan. Ipak, bio je potreban samo pogled na njega kako bi se znalo da je on ovdje gospodar. Njegov imprsivan stas proglasio ga je najmoćnijim od svih muškaraca, način na koji je njegov pogled prelazio preko stola otkrivao je oprez na svaki znak opasnosti ukoliko bi lutajući pjesnik ili žonglerska skupina ušli ovdje. Inače bi njegov smijeh odzvanjao dubok i iskren, ublažavajući kutove grubih crta lica. Ali večeras je Lord od Graycliffa jedva čuo razgovor koji se odvijao oko njega. Slijedeći dobru rundu smijeha nasmijao se kada bi ga jedan od njegovih ljudi bocnuo laktom. Pozdravio je one koji su dotaknuli njegovo rame u prolazu, ali njegove misli su bile ponovno okupirane Gianellom. Nije došla na večeru i on se uhvatio kako gleda prema ulazu sa svakim gutljajem iz pehara. Bila je ljuta na njega ili povrijeđena. Kako god, on je razumio. On je bitanga. Svaki put kada bi čuo njezin glas u svojoj glavi kako ga tako naziva zaškripao bi zubima i počeo snažnije razmišljati. Je li očekivala od njega da joj laže kada ga je upitala hoće li završiti kao i ostale? Kako je on mogao znati pravi odgovor? Nikad nije ženi dao svoje srce; zamislivši ih sve su mu u prošlosti dobro služile. Ipak znao je da Gianelli treba više od ljubavnika. Znao je to od trenutka kada mu je rekla za svojeg oca. Pokušavao ju je pustiti ali mu je na put stala vlastita želja. Njen prekrasan osmijeh i zlačane oči su stale na put. Njena kosa, ženstveno njihanje bokova, male ruke i koralne usne, njena narav koja ključa ispod njena sramežljive poslušnosti – Kriste sve je to stalo na put. Nije ju želio povrijediti. Znao je da mu je stalo do nje više nego do ijedne žene u njegovoj prošlosti ali je li to dovoljno? Proučavao je Simone dok je sjedila preko puta stola i upitao se bi li ju povrijedio kada bi svoju pozornost prebacio na Fionu, kćer Kennita od Derrya. Nakon toga je došla Patrice, sestra njegova prijatelja Geoffreya Swifta, a zatim Bridget, Anne i Aubrey. Bio je bitanga i Gianelle je imala pravo biti ljuta na njega. Ipak nije bilo nikog od Katherinine smrti prošle zima. Nitko nije uspio probiti vatru osvete koja ga je vodila. Nitko osim Gianelle. Podigao je pogled i ugledao ju kako ulazi kroz vrata. Skoro se nasmiješio njenoj krhkoj ljepoti koja ga nikad nije prestala zaluđivati. Bila je tako delikatno formirana, kao da su ju vile 119.


istkale tankom zlatnom niti. Njena duga kosa je bila podignuta kako bi otkrila ljupku liniju vrata. Nosila je haljinu od nježno žutog lana sa suženim rukavima koji su izazivali Dantea da se sjeti privlačne obline njene tanke ruke. Rub izreza je bio obrubljen tamno plavom čipkom a odgovarajuća vrpca je prelazila preko laganih oblina njenih bokova, naglašavajući njen uski struk koji je tako savršeno pristajao u njegove ruke. Pogledom je prešla preko dvorane i njihove oči su se srele. Dante je brojao uzdahe dok je čekao hoće li mu se nasmiješiti ili okrenuti. Nije učinila nijedno, umjesto toga je mahnula Dari koja ju je pozvala k sebi. Kada se približila stolu, Dante je ustao, potaknuvši ostale muškarce da ustanu. Bilo je slobodnih mjesta s njegove desne strane, iza Balina i Casey. Kad je Gianelle prošla pored njega, kako bi sjela tamo, zatvorio je prste oko njena ručna zgloba. -

Sjedni sa mnom, molim te.

Na njegovo iznenađenje klimnula je. Zamolio je Balina i Casey da se pomaknu niže a zatim pozvao jednog od slugu da joj donesu hranu i malo vina. -

Mislili smo da nam se nećeš pridružiti. - Balin joj je ponudio pažljivo skriven podsmijeh

ispod svojih brkova. - Bio sam u strahu da se Danteove oči nakon večere ostati trajno prikovane

za vrata. Dara se nasmijala i suptilno klimnula kada je uhvatila Gianellin pogled. -

Balin. - Spori, ubojiti osmijeh plesao je preko Danteova lica kada se okrenuo prema

svojem kapetanu. - Gianelle ne želi čuti kako sam ju iščekivao, zar ne, fée? Bilo je pametno od njega što se našalio na svoj račun umjesto da razbije čašu od Balinovu glavu kako mu je ubojiti pogled u očima sugerirao. Ali Gianelle ga nije željela tek tako pustiti. -

Oui, želim. - Nabacila mu je potpuno nevini pogled i trepnula svojim velikim očima

prema njemu. -

U redu. - izrekao je lijeno. - Cijelu večer sam proklinjao svoju lošu sreću jer sam

morao slušati Balinovo poluduhovito zujanje. Željno sam čekao da pored mene sjedne dosjetljiva žena koja će izazvati mene i moj ego. - Nagne se natrag u stolicu i zabljesne ju osmijehom dok je podizao pehar usnama. -

Gia. - Balin se nasmijao i ubacio zalogaj u usta. - Njega se ne može pobijediti.

-

To je točno. - rekla je. - Ali stalno pobjeđivanje te ostavlja s praznim pobjedama.

Simone potapšala usne dok je zijavnula, zamahnuvši svojom crnom kosom preko ramena, i ustane sa stolice. 120.


-

Gospodaru. - rekla je Danteu prije odlaska. - Izgledaš gladno a nisi dotaknuo svoju

hranu. Iako me to zapravo i ne čudi. - Njene tamne oči okrznule su Gianelle. - Tvoj apetit žudi za nečim s malo više ukusa. -

Simone. - Iako je Danteov glas bio oktavu iznad režanja sirova zapovijed je zaustavila

Simonein izlazak. - Određeni začini ostavljaju gorak okus u mojim ustima. Dara je hihotala dok je Simone izjurila van. -

Čudo je kako nije očistila stol i ponudila ti se na pladnju. - Gianelle pogleda Dantea.-

Njoj je još uvijek stalo do tebe? -

Simone je stalo jedino do onoga koji joj najbolje može poslužiti. - rekla je Dara. - Ona

bi voljela imati gospodara ovog dvorca u svojim rukama. -

Ona je definitivno prekrasna. - primjetila je Casey.

Balin uzme gutljaj piva i obriše usta rukom. -

Ti si puno ljepša od nje.

Gianelle i Dara su razmjenile osmijehe dok je Talard prilazio Danteu. -

Conrad Lowell, izaslanik lorda Edgara Dermotta, je upravo stigao i traži audijenciju

kod vas. -

Odvedi ga u salon i pričekaj me s njim, Talard. - rekao je Dante. Okrenuo se i

nagnuo prema Gianelli. - Vratiti ću se za tren. Njegove usne su zabavljeno okrznu njen potiljak prije nego li je ustao. Balin ga je slijedio iz velike dvorane. -

Što misliš da on želi?

-

Pitati ću ga. - obeća Dante i nekoliko trenutaka kasnije otvori vrata salona.

Ugledao je dvojicu muškaraca kako proučavaju udobnu sobu. -

Tko je Lowell?

Visoki, mršavi muškarac, svijetle puti u oštrom kontrastu s njegovom tamnom kosom podigne dlan. Izgledao je blijedo i podbunulo s oštrim nosom i stisnutim usnama. -

Što želiš? - hladno ga upita Dante.

-

Došao sam vam dostaviti pismo. - Lowell posegne rukom ispod kaputa i izvadi

presavijeni pergament s kraljevim pečatom. Pečat je bio slomljen a poruka naslovljena na Edgara Dermotta. Dante pogleda u pergament a zatim u Lowella. Znači to je brat Crnog Trevora, čovjeka kojeg su Gianelle i Casey prepoznale prilikom zasjede u šumi. Dante je bio siguran da je 121.


zapovijed o napadu na njega došla od Edgara Dermotta. Dakako postojao je način kako bi to i doznao.

Oči ti gore od mržnje. Je li to zbog smrti tvojeg brata?

-

Izaslanik trepne.

Nisam znao da si ti taj koji ga je ubio. - reče kroz stisnute zube.

-

Dante zgrabi pismo iz njegove ruke.

Znači da si već pronašao njegovo tijelo? - Okrenuo se prema Balinu dok je otvarao

-

pismo. - Koliko je ono prošlo Baline? Tjedan? - ponudio je Lowellu izazivajući osmijeh. - Kako si

znao gdje treba tražiti? Sigurno si imao ljude koji su pretraživali svaki dio šume i sigurno si znao da je nestao iako nije često dolazio u Devonshire, zar ne? Bez da je pričekao izaslanikov odgovor, Dante prebaci pozornost na pismo. Pisano je Williamovom rukom.

Dermott, Iako sam siguran da je grof od Kenta imao valjani razlog i dobru prosudbu što je ostavio ubojstvo tvojeg brata neriješenim do mog povratka u Englesku, nakon što si mi svratio pozornost na situaciju oko tvoje sluškinje, Gianelle Dejiat, uzeo sam stvar u pažljivo razmatranje. Iako si se zakleo svome kralju kako si vidio ženu s kaležem u ruci dok je ulazila u spavaću odaju tvojeg brata, moram priznati da mi je čudno što ju Lord Risande samo maknuo iz službe bez da ju kazni,

ako

je

već

sumnjao

da

je

počinila

zločin.

Dante podigne pogled s pisma i zaustavi ga na Lowellu. -

Laži, Dermott ju nije vidio dok je ulazila u spavaću odaju njegova brata.

Lowell ne reče ništa već spusti pogled na pismo čekajući da Dante nastavi čitati.

Ipak, ispuniti ću tvoj zahtjev i narediti da se vrati natrag k tebi i čeka moj povratak. Međutim, naređujem tebi, vazalu svojeg vladara, da joj nikakva šteta ne smije biti učinjena dok je pod tvojom skrbi. I ukoliko ju je lord Risande uzeo za ženu ne smiješ ju prisvojiti. Što se tiče ostalih optužbi koje se podnio protiv nje, vjerujem u potpunosti da će lord Risande doznati je li ona...

122.


Danteov izraz lica je potamnio od bijesa dok je čitao posljednje Dermottove optužbe. Predao je pismo Balinu, i u jednom pokretu, stisnuo šaku oko Lowellova vrata a drugom izvukao mač iz njegovih korica. Prije nego li je Lowellov pratitelj imao vremena pojmiti što se upravo dogodilo mač je bio uperen u njegov vrat. -

On laže! Čuješ li me? - Dante je bjesnio na Lowella. - Reci kučkinom sinu kojem

služiš da ukoliko ju želi da dođe ovdje i uzme ju sam i ja ću mu odrezati lažljivi jezik. - Zatim odbaci pismo i njegov mač u Balinovom smjeru. - Pokaži im izlaz. Izjurio je iz salona ali se nije vratio u veliku dvoranu.

123.


ČETRNAESTO POGLAVLJE Gianellini strahovi su se ostvarili. Dante je činio sve što je mogao kako bi je izbjegao cijeli tjedan. Jeo je sam u svojim odajama. Ili bi se zatvorio u svoj salon tijekom dana ili bi otišao i ne bi se vratio u Graycliff do noći. Ponekad ga je u predvečer promatrala s grudobrana dok je jahao svoju snježno bijelu kobilu preko neravnih ivica, ispod namrčenog neba, jureći prema moru dok je hladni zrak šibao njegovu kosu i pucketao uz rukave. Izgledao je tako divlje i nepripitomljeno da ga je Ganelle zamišljala kao dio pejzaža. Pokušavala se uvjeriti kako joj nije stalo hoće li se Dante ikada vratiti. A ipak ga je iz noći u noć čekala dok joj je nedostajao njegov samosvjestan osmijeh, njegove oči na njoj i njegov glas dok izgovara njeno ime. Napustio ju je, isprva je bila ljuta na njega, a zatim kako su dani prolazili ta spoznaja joj je slomila srce. Osjećaj je bio previše poznat a trebale su joj godine kako bi ga zaključala. Rekla si je kako je sama kriva. Bila je glupa što je očekivala išta više od onoga što joj je pružio. Znala je da mu nije stalo do nikoga a ipak je pala u njegovo naručje. Ipak neće plakati za njim. Ako ništa drugo držala se za taj zavjet. Svejedno bi ponekad, dok je gledala njegovu tamnu pojavu kako juri, poželjela da je s njim na njegovom konju napravljenom od magle. Šeste noći joj se Dante napokon vratio. Sjedila je s Casey i Darom u velikoj dvorani, praveći se da ju zanima razgovor o šivanju, kada se on pojavio na dovratku. Bio je opasno zgodan, tamne guste kose razbarušene vjetrom i nekoliko dana starom bradom. Krenuo je ravno prema Gianelle bez da se zaustavio kako bi ikoga pozdravio. Kad joj se približio miris mora i vjetra ju je preplavio. -

Moramo razgovarati.

-

Najbolje bi bilo da odeš. - požurila ju je Dara dok se Dante povlačio prema izlazu. –

Rijetko kad sam ga vidjela ovakvog. Gianelle mu je željela prkositi ali kada se okrenuo na vratima i pogledao ju skočila je na noge i slijedila ga. Odveo ju je u svoje odaje gdje joj je otvorio vrata i pustio ju da uđe prva. -

Edgar Dermott te želi natrag. - rekao je zalupivši vratima iza sebe. Gianelle se okrene

i razjapi na njega. -

Što?Zašto?

-

Zato što ima posljednju želju. - Dante prekorači sobu i baci se na divan. Šutne čizme

s nogu i prebaci noge preko naslona. Izgledao je poput zamišljenog princa na svojem prijestolju.

- Moja je pretpostavka da mu nedostaješ u krevetu. 124.


Prišavši mu, Gianelle ga snažno ošamari preko lica. -

Kako mi se usuđuješ to reći? - U njenom glasu nije bilo otrova, niti ljutnje, samo

gađenje. - Rekla sam ti da nikada nije bilo voljno s moje strane. Dante razgiba čeljust nekoliko puta prije nego je ponovno progovorio. -

I ja bi trebao vjerovati kako je poslao kralju zahtjev za tvojim povratkom zato što je

uživao u tvojem hladnom odgovoru -

Zašto ne? Ti jesi. - ispalila je natrag na njega. Donja usna joj je počela podrhtavati.

Nije mogla vjerovati koliko je okrutan prema njoj. Progutala je jecaj i bijesno mu rekla. - Onda me

samo pošalji natrag. -

Nikada. Ali od tebe želim istinu.

-

Nisi zaslužio ništa od mene. - Zavrtila se na peti. Čula je iza sebe kad je skočio na

noge i pojurila prema vratima. Stigao je do vrata prije nje i kada ih je otvorila rukom iznad njene glave ih je zalupio. -

Mislio sam da će te Dermott ubiti. - Rekao je Dante u njenu kosu. - Zato sam te uzeo

od njega. Kada je poslao svoje ljude da nas napadnu nisam mogao razumijeti zašto ti želi nauditi. Mislio sam da je to zbog toga što sam osramotio njegovog brata zbog tebe. Ali njemu je stalo do tebe, zar ne, Gianelle?On te poznaje i zna što si u stanju napraviti kada si ljuta. Zbog toga vjeruje da si ubila njegova brata. -

On me ne poznaje. Ja sam bila samo nešto što je on želio. - Prislonila je glavu na

vrata i zatvorila oči. - Ti me poznaješ. Dante uroni svoje lice u medene nabore njene kose i udahne ju. -

Voli li te on?

-

Ako je ljubav prisiljavanje njegove volje na mene, ako je to uzrokovanje boli ili je

sebičnost, kontrola i zahtjevnost, onda oui, voli me. Ali ne znam sa sigurnošću Dante. Ne znam što je to ljubav, osim onog što osjećam prema Casey. - Htjela je viknuti i prema tebi. Prema tebi prije nego si me ostavio. - Misliš li da sam ja njega voljela? - upitala ga je. - Zato si me se

klonio? Dante ju okrene prema svom licu. Bez obzira na to što je mislio morao ju je pogledati. Nedostajalo mu je njeno lice. -

Dante, pokušala sam pobjeći. Jesi li to zaboravio?

-

Non. - reče on tiho.

-

Zašto ti je onda stalo do toga voli li me on? Ne razumijem. 125.


-

Zato što je rekao kralju da ste ti i njegov brat sljedbenici Harewarda Wakea. Mogu

zamisliti da te doveo u toliku opasnost jedino ako ga je strast navela na to. Nema dokaza, jedino sumnju da si ubila njegova brata. Ne bi išao tako daleko samo da te vidi kažnjenu zbog sumnje. On je prezren. Gianelle je gledala u njegove oči dok su nevjerica i užas širili njene. -

Znači ako ti kažem da me Edgar nije volio ili kako je bio ravnodušan prema meni ti bi

povjerovao da sam jedna od onih koje mrziš? -

Gianelle, Hereward je infiltirirao špijune na koje nitko nikada ne bi posumnjao u

Williamovu vojsku. Spustila je pogled i suze su se prolile niz njene obraze poput tekućih kristala. -

Mislila sam da me poznaješ. Bila sam u krivu.

Dante se okrene od nje i prođe rukom kroz kosu. Znao je da je zaslužio svaki komad gađenja koji je ona osjećala prema njemu, ipak to ga je izluđivalo. -

Žao mi je što sam sumnjao u tebe ali ne mogu riskirati kad su u pitanju ti ljudi.

-

Razumijem.

-

Ne razumiješ. - Otišao je do prozora i pogledao van. - Ne znaš kako sam se borio s

ovime. Odbio sam vjerovati u to. Instinkt mi je govorio da Dermott laže. Ali ja ne živim prema instinktu, Gianelle. Vjerujem u logiku i shvatio sam da se osjećaj poput ljubavi ili ljubomore krije iza ovoga s Dermottom. Morao sam znati sa sigurnošću a istovremeno me pomisao na to da te on voli razbjesnila. -

Umjesto da odeš nisi me mogao jednostavno pitati?

-

Imao sam još toga na umu. Stvari koje sam trebao shvatiti.

-

Nadam se da si ih shvatio. - Obrisala je suze koje su i dalje navirale iako ih je

pokušavala zaustaviti. -

Jesam. - Dante je došao ponovno do nje s rukama uz tijelo i fokusiranim pogledom na

nju. - Odlučio sam da te čak i da si u dogovoru s Herewardom neću poslati natrag. I znam da se

nećeš složiti s onim što ću te upitati. -

S čim?

-

Kralj je naredio da se vratiš Dermottu. Jedini način da te zadržim ovdje sa mnom je

da postaneš moja žena. Gianelle isprva nije ništa rekla. Zabacila je glavu unatrag kako bi susrela njegov pogled i 126.


obrisala oči. -

I ti si spreman to učiniti?

-

Oui. - odgovorio je bez sustezanja.

-

To je morala biti jako teška odluka.

-

Ništa od toga nije teško kao stajati ovdje i ne držati te Gianelle. - Podigne prste do

njenih usana i palcem pređe preko donje usne. - Poludio sam zbog tebe, bez tebe. Nikada više

neću biti okrutan prema tebi. Kunem ti se svojim životom. Budi moja žena. Zatresla je glavom i kada ju je pokušao uhvatiti za ruku udaljila se jedan korak. -

Dante, ne mogu se udati za tebe zato što me želiš zaštititi od Edgara Dermotta. Ne

mogu se udati za tebe zbog nijednog razloga. -

Zašto? - Njegov je glas bio grub šapat. Približio joj se, ovaj put uhvatio njeno lice

svojim velikim rukama i zagledao duboko u njene oči. - Reci mi zašto ne možeš. -

Zato što mislim da sam se zaljubila u tebe, Dante. I to je zastrašujuće. Bespomoćna

sam protiv svojih osjećaja, zatočena od strane muškarca koji ne treba lokote i lance kako bi me zadržao nego samo njegov osmijeh – njene su se oči sjajile na svijetlu vatre kada je prislonila svoje prste na njegove usne – njegov poljubac, njegove blage riječi. Zatočenik sam ove zemlje

koja si ti. Volim biti ovdje i čak da moram trpjeti tvoju hladnu ravnodušnost nikada ne bi željela otići. Dante, ti isto osjećaš u vezi ljubavi. Ti njome ne želiš biti vezan. A ona te veže a ti sebe ne vežeš za nikoga. - Zagrizla je donju usnu i okrenula se od njega. - Mislim da je jedina stvar gora od ljubavi kada voliš sam. - Rekla je tiho i napustila sobu. U trenutku kada su se vrata zatvorila za njom, Gianelle je osjetila naviranje suza, poput potoka u proljeće, kako raste u njoj. Pokrila je usta i stisnula oči ali suze su izašle van. Trčala je prema sobi proklinjajući nemogućnost pjesnika da opišu tu vrstu boli. Gianelle se probudila sljedeće jutro samo kako bi doznala da je Dante otišao u Lord Richard Dumontovu kulu. Te se ni sljedeće noći nije vratio u Graycliff. Odbila je razmišljati o njemu. Odluka se nije rodila iz ponosa ili negiranja svojih osjećaja nego iz potrebe da zaštititi oči od oteknuća. Zbilja to nije mogla razumjeti. Godinama je bila u mogućnosti kontrolirati svoje suze a sada ih nije mogla zaustaviti. Najčudnija stvar je što su bile jedina utjeha njenim nekontroliranim osjećajima. Bio je to tako dobar osjećaj. Dobar poput davanja glasa njenom bijesu. Dobar poput smijanja srca. Osjećala je kako je oslobađanje njenih osjećaja, kakvi god da su oni bili, imalo čaroban utjecaj na nju. Jer iako je bila jadna osjećala se slobodnije nego što je mogla ikada zamisliti. Prošle noći 127.


tijekom napada nekontroliranog jecanja praćenog jednosatnim štucanjem shvatila je kako možda nije trenutno u mogućnosti kontrolirati svoje osjećaje ali ima slobodu ih izraziti. Ovog jutra je odlučila da, ako ju Dante voli, nema ništa protiv toga da bude zarobljenica njegovih osmijeha i strastvenih poljubaca. Bila je u krivu kada mu je rekla kako ljubav sputava ljude. Iako boli pogledaj što je njoj učinila. Trepnula je očima koje su ju pekle, obrisala crveni nos i štucnula. Balina i Casey je srela na putu prema gore nakon doručka. Uputili su se prema moru i pozvali ju da im se pridruži. Casey ju zagrli i zamoli da promijeni mišljenje nakon Gianellinog odbijanja. -

Dođi i isprazni glavu.

Casey zamoli. Njene oči nisu izgledale ništa bolje nakon dvije noći koje je provela budna plačući uz nju. -

Non, moram razgovarati s Douglanom. Dobro sam, Casey. Kunem ti se. - Nasmiješi se

kako bi potvrdila svoje riječi i Casey napokon odustane i ode sa svojim kapetanom. Gianelle pronađe Danteovog nadzornika kako pretražuje hrpu pergamenata u salonu. Pročistila je grlo i on ju pogleda preko ramena. -

Douglan, ti znaš pisati, zar ne?

-

Što se dovraga tebi dogodilo? - on požuri prema njoj i prisloni svoj dlan na njen obraz. –

Jesi li bolesna? Izgledaš grozno. -

Nisam bolesna. Samo te trebam da napišeš nešto za mene. - Zaobiđe ga i sjedne na

udobnu stolicu. - Voljela bi poslati pismo kralju Williamu. - Sklopi ruke u krilu spremna početi. Douglan je gledao u nju zatečen. Zatim se nasmije i vrati svojim pergamentima. - Hitno je. Gianelle šmrcne i suze navru na njene oči. Slab na moleći pogled kojim ga je gledala, nadzornik uzdahne, kimne i uzme svoje pero. -

Naravno, morat ću ga pokazati lordu Risandeu prije nego ga pošaljem.

-

Nemamo vremena za to Douglas. Razumijet ćeš kada počnem. „Drago Vaše

Visočanstvo...“ Douglan ju pogleda i nasmiješi se. -

Visosti' ili 'Vaše Veličansto' će biti dovoljno.

Gianelle kimne i nastavi. „ Moje ime je Gianelle Deijat, ali kako ne znam pisati Douglan ovo

zapisuje u moje ime. Bila sam sluškinja baruna Brycea Dermotta od Cambridgea prije nego što me Dante spasio... -

Lord Risadne. - Douglan ju ispravi bez da ju pogleda. 128.


-

Oui, lord Risande. - Gianelle šmrce i prođe nadlanicom preko nosa prije nego nastavi. –

On je razlog mojeg... Douglanovog pisanja. Lord Risande je vrlo tvrdoglav muškarac odlučan da bude po njegovom u svemu. Ne želim reći kako je sličan mojem prijašnjem gospodaru. On je smiren i pošten, drag i – pristisne člancima pstiju kutove očiju – blag. Osim prošlih nekoliko noći ali to je zbog toga što Vam je Edgar Dermott rekao da sam sljedbenica Herewarda Wakea. Douglan umoči pero. Gianelle pogleda u ostavljeno pero, čekajući da ga ponovno uzme, a zatim nastavi. „Ali Dante je sve shvatio. Vidite, Kralju, Edgar Dermott misli da je zaljubljen u

mene. Rekla sam ˝misli˝ zato što sada znam što je ljubav i shvaćam da me Dermott jedino želio posjedovati i kontrolirati. I ovdje leži naša dilema. „Dante mi je rekao kako me nikada neće vratiti u Devonshire, i kao što rekoh, on je muškarac po čijem će biti. Čak me pitao kako bi izbjegao poslati me natrag... Douglan ne pišeš. - Nadzornik je gledao u nju otvorenih usta. Kada je uperila bradom u pergament zatvorio je usta i nastavio pisati. - Naravno odbila sam, što je bila

teška odluka jer vjerujem da me Dante volio i da bi bio sjajan surprug . - Napravila je pauzu dok joj je Douglan dodao maramicu. - Vaše Visočanstvo, mislim da me Dante neće poslati natrag i

brinem se da ćete se naljutiti na njega jer ste mu ipak naredili da to napravi. Znam da Vam ne bi namjerno proturiječio jer o Vama priča s ljubavlju sina prema ocu. Samo me želi zašitititi od Edgara Dermotta. Sigurna sam da on neće odstupiti. Uspio je osvojiti moje srce i iako ste to sigurno čuli od mnogih žena dopustite da Vas razuvjerim, moji osjećaji mu se nisu lako predali. Molim Vas da mu pokažete milost kada za to dođe vrijeme. I ako ste uvjereni da mi dopustite ostanak ovdje, molim Vas da razmotrite slanje Edgara na imanje njegova brata u Ely. Često je uživao u posjetima tamo pa mislim da Edgar ne bi tome previše proturiječio. Drugačije bojim se da će poslati još ljudi koji će pokušati ubiti Dantea. Ako mogu moliti Vaše uho za još jedan trenutak, željela bi da znate kako nisam jedan od sljedbenika Herewarda Wakea. Nikada ne bi slijedila muškarca koji se odbija suočiti s neprijateljem, umjesto toga se skriva i pušta da to drugi naprave za njega. - Gianelle ustane i pruži Douglanu njegovu maramicu. - Prepraviti ćeš to za mene, zar ne? Bojim se da nisam riječita poput tebe ili Dantea. -

Savršeno je. - odgovori Douglan s potpuno novim poštovanjem prema njoj. Zahvalila se

nadzorniku s osmijehom i napustila salon.

129.


PETNAESTO POGLAVLJE Dante je prebacio ruke preko drvene ograde i gledao drveća u daljini. Ljeto se svuda oko njega razmetalo bogatstvom. Ptice su cvrkutale u krošnji starog hrasta, cvijeće je cvjetalo duž ruba ograde, oblak lijeno plovio preko prostrana neba. Ipak Danteovim očima koje su trebale prštati činile su se sivima i bezličnima. Čak je i Tess, žena koja mu je posljedni put kada je bio ovdje bacila poljubac, izgubila svoju ljepotu. Sjaj njenih očiju, promišljeno gibanje njena boka bili su neprimjetni za njega. Jedino kada bi razmišljao o Gianelle sjajne boje sumraka bi živnule. Enfer, što je on radio daleko od nje? Želio je vremena kako bi razmotrio ono što mu je rekla. Bila je u pravu. Ljubav te veže za drugu osobu. Uistinu te veže za njih, i možda to nije želio nisakim, ali želio je s Gianelle. Živio je svoj život s mnoštvom žena na domak ruke. A svijet je izgubio svoju draž bez nje u njemu. Trudio se odvesti ju u krevet i tijekom toga se zaljubio u nju. Iako se činilo tako jednostavno pokušavao je to zanijekati. Pomisao na njen povratak Dermottu, pomisao na bilo kojeg muškarca uz nju osim njega, izluđivala ga je. Kriste, volio ju je, i osjećaj je sjajan.

- Dante. - Lord Dumont se pojavi pored njega prekidajući mu misli. - Ovo je prvi put ovih dana kako te vidim nasmiješenog.

- Ja sam budala. -

Dante se nasmije i odmahnu glavom. - Ali ljubav to učini od čovjeka,

zar ne Richarde?

- Ljubav? - Stariji muškarac podigne obrvu. - Ti? - Oui, znam. I to me izjeda. Ona me izjeda. Pokušao sam to zanijekati jer sam budala ali ne želim više živjeti bez nje. Richard se namršti.

- Krivim Willima za ovo. Odgojio je tebe i Branda i oboje ste tvrdoglavi poput njega. - Idem doma, mon frére. - Dante potapša Richardova ramena, otvori vrata i zazviždi Ayli. - Idi, idi. - odvrati Richard dok je Dante sjedao na kobilina leđa. - Učini ju svojom ženom i imajte tucet djece.“ Tlo je drhtalo pod Aylinim kopitima dok je jurila prema Doveru. Kada je stigla do kamenih padina preskoči ih a njena sjajna griva bujala je u odnosu na Danteove ruke. Znala je svaki put, svaku padinu i udolinu koja nju i njenog jahača dovodi doma. Na njihov dolazak rešetka se podigne a Ayla nije nijednom usporila niti je Dante to želio. Spustio je niže uz njen dugi vrat 130.


svoje tijelo i preletio ispod ogromnih željeznih zubi vrata. Napokon kobila uspori. Propne se, prekrasna i elegantna, na stražnje noge udari zrak.

- Oui.-

Dante potapša njen vrat. - I ja sam sretan što sam doma.

Skoči s njenih leđa i uputi se ravno prema vratima. Gianelle je otišla do svojeg prozora kada je čula dizanje rešetke. Promatrala je Danteov povratak s rukama prekriženim na prsima. U trenutku kada se odvojio od Aylinih leđa izašla je iz sobe. Nije znala zašto je otišao lordu Dumontu i molila se da nije otišao vidjeti hrabru sluškinju. Nešto duboko u njenom srcu joj je govorilo da nije. Sigurno mu je barem malo stalo ako ju je želio oženiti. Nije bilo bitno. Vratio se, zgodniji nego što je bio kada je otišao. Došla je do vrha stubišta kada je on naišao uspinjući se. On uspori kad ju ugleda, osjetila je pogled kojim ju je milovao skroz do kostiju.

- Oprosti što sam bio budala. - Zar si bio budala? - ona se nasmiješi nježno, bez daha. - Nisam primjetila. Posljednje tri stepenice pređe u jednom koraku i zgrabi ju u svoje naručje. Gianelle rukama uhvati njegovu košulju i otvori usne u očajničkoj molbi za poljupcem. Njegove su se usne spustile na njen vrat kad ju je podigao i odnio u svoju sobu. Otvorivši vrata udarcem nogom, unio ju je u sobu i sagnuvši se nad nju položio ju na meka krzna.

- Ukrala si moje srce i zbog tebe želim biti bolji muškarac a opet kada te pogledam osjećam se poput divljaka. Misliš da se bojim voljeli te, ma fée? - Poljubio je njene očne kapke tako nježno da je Gianelle počela plakati. - Dao bi svoj život za tebe. - Podigne koljeno na krevet i nagne glavu kako bi svojim usnama zarobio njene. Povuče se polako milujući njeno lice. -

Misliš da bi mogao zanijekati zaljubljivanje u tebe kad zrak koji udišem biva otrgnut od mojih pluća od samo jednog tvojeg osmijeha? Ne moje srce to ne može zanijekati. - Njegove su se usne oblikovale po njenima milujući ju. - Kako je lako voljeti nekoga zbog čijeg se dodira osjećaš

kao da si ponovno rođen? Nekoga tko pobudi svaki živac u tvojem tijelu i otme dušu jednim dodirom usana? Pogledaj me, jedina moja ljubavi, i vidi kako držiš moje srce u svojim rukama, vidi koliko te volim kada me pogledaš u oči. - Kad bi se otvorili zasuni i ona bi mogla odletjeti kroz prozor prema raju na krilima koja joj je dao Bog.Gianelle je znala da bi ostala s njim zauvijek. - Želim da budeš moja žena. Želim biti otac tvoje djece. Gianelle, nikada te neću

napustiti. - Njegove oči su sjajile strašću koja je gorjela u njegovoj krvi. - I bit će po tvojem. Uzela je njegovu punu donju usnu između svojih zubi i prešla jezikom po njoj.

- Oui. - zastenjao je s užitkom. - Biti će Njegove oči su se zamračile od emocija i prešle preko nje poput plamena dok su mu se mračnije namjere kretale po umu. Na kratki trenutak Gianelle je pomislila kako je ovaj gladni vuk 131.


predivlji i da bi ju u potpunosti opustošio. Danteovo tijelo je bilo veliko i snažno, ali u njegovim očima nije bilo tame, samo slatko prekrasno svijetlo i fasciniranost. Prsti su mu bili dugi i puni žuljeva od rukovanja mačem a opet meki kada je pomaknuo pramen kose s njena obraza. Svaka nježno izrečena riječ milovala joj je dušu dok joj je govorio kako se boji gubitka kontrole i da ju ne uzme pregrubo. Oui, ovaj muškarac je bio drugačiji. Bojao se svoje snage svijestan da je ona slabija od njega. I za Gianelle, njegova spoznaja ga je činila snažnijim. Bilo je tu još nečega. Nešto što ju je naučio u svojoj kadi i dok je bio ispružen na divanu. Imala je snagu nad ovim veličanstvenim ratnikom. Uvijek neobranjiva od muškarca, bespomoćna zbog statusa roba, nije znala što znači dovesti muškarca, poput Dantea Risandea, u takvu ranjivu poziciju. Imala je moć učiniti njegovo tijelo bolnim. Moć da on izgubi kontrolu, da se boji svoje vlastite strasti. Učinio je da se osjeća kao žena, ne samo kada su bili intimni, nego svaki put kada ju je pogledao. Od te pomisli se rastegnula poput mačke ispod njega i zatvorila oči tako lijeno da je on zastenjao i rastrgnuo njenu haljinu s nje kao da je komad starog pergamenta. Ležala je gola ispod njega, bespomoćna. Ali on ju nije prožderao. Samo je gledao u čisto blaženstvo koje je otkrio.

- Bože, ma fée, tvoja ljepota trga moja srce. Sjela je polako koristeći svoje dlanove kako bi ga odgurnula tako da je on sad klečao ispred nje. Naslonila je svoj obraz na njegova prsa dok je on rasplitao njenu kosu i podigao duge kovrče do svog nosa. Mogla je čuti kako ju je udahnuo, puneći sebe njenim mirisom. Njeni prsti su nježno i strpljivo odvezivali vezice njegove košulje. Iznad nje, Dante je ponovno udahnuo i čvrsta prsa su se raširila ispod njenih usana.Prešla je dlanovima preko definiranih kontura. Nestrpljiv da što prije bude bez odjeće koja ga je sputavala, Dante podigne košulju preko glave jednim potezom a od prizora njegovih snažnih ruku iznad glave Gianelle zadrhti. Ona poljubi golu kožu njegova trbuha i uzdahne od užitka kada su njegovi prsti uronili u njenu kosu. Povukao je njenu glavu unatrag dok im se pogledi nisu sreli.

- Ne mogu više čekati. - Šapnuo je promuklo, nepravilna daha, ispunjen potrebom za njom, lud da bude unutar nje. Skliznuo je rukom niz stražnju stranu njena bedra, mazeći meke obline i humke stražnjice s blagim suzdržavanjem. A onda prije nego se snašla, njegove čizme i hlače su bile skinute i bačene preko sobe. I tu je bio on, gol, taman i prekrasan dok ju je vraćao natrag u krevet. Dante ju potpuno pokrije svojim tijelom od glave do prstiju i Gianelle otkrije dominantnu snagu koja je bola u nju. Ona zadrhti u njegovim rukama ne od straga nego od potrebe primitivne kao i njegova. Kada je otrgnuo usne od njenih pokušala ga je vratiti natrag, trebao joj je, željela je da ju uzme, ugasi plamen koji je bez milosti gorio u njoj. Ali on sklizne niz 132.


njeno tijelo žigujući ga svojim usnama. Milovao je meki obline njene dojke i prešao jezikom preko vrha bradavice koji je rastao i postajao sve tvrđi od njegova svilena dodira. Svaki dodir je bio milovanje paleći je dok se nije izvijala ispod njega. Dante ju opkorači, digne se na koljena, dominantno velik i promjenjiv, staložen iznad nje. Povuče ruke iza njenih leđa i podigne njene grudi bliže svojem snažnom apetitu, sišući, kušajući naizmjenično svaki pupoljak. Gianelle se snažno izvije ispod njega dok su joj iskre palile svaki živac i u konačnosti zapalile vatru u njoj. Grebla je čvrste uglađene mišiće koji su mu zatezali ruke. Prošaptala je njegovo ime i zvuk zaplovi na vrelom dahu. Šokantno, bezobzirno izvije leđa i potraži svilen mač koji je bio uz njena bedra. Željela je biti prisvojena od strane ovog muškarca. Trebala je to. Njegov jezik, usne, usta, kretala su se preko nje, natrag prema vratu, divlje tražeći usne koje su žudile za njim. Kada je podignuo glavu kako bi ju pogledao, Gianelle uzdahnu, jer zbilja je bio vuk. Njegova je crna kosa pala preko grubih, isklesanih crta lica. Munja, poput upozorenja, pređe preko njegovih očiju. Upozorenje da će ju uzeti sada i to snažno. Više nije bilo straha u njegovim očima, samo potreba da ju konačno ima. A ona je to željela više od ičega u životu. Dante ju spusti pomoću ruke iza njena vrata. Držao je ravnotežu jednom rukom dok je drugom dirao udubinu njena vrata. Prošaptao je njeno ime i rastvorio joj bedra koljenima. Ušao je u nju glatko, stenjajući od suzdržavanja dok nije uvidio kako ga može primiti cijelog. A onda je slatka grmljavina ispunila Gianellinu utrobu. Svijetlost je padala preko nje poput zvijezda koje padaju s neba uzdrmane iz svojih temelja zbog Danteovog silovitog prodiranja. Gianelle zatvori oči i zabaci glavu s brzim uzdasima. Što joj je to radio? Osjećala se tako grešno dobro da je zakačila noge oko njegovih bedara i podigla se kako bi mogla susresti svako njegovo prodiranje, uzeti ga dublje. Podigao se na svoje dlanove i ona se nasmijesila, zadržavajući dah od veličanstvenog pogleda na njega. Njegovo vruće, bolno tvrdo meso je prodiralo u nju, njegova snažna bedra davala su snagu svakom sporom uranjanju. Povlačio se sporo prodirući zatim duboko u nju, iznova i iznova dok zbog slasna trenja nije podigla glavu i ugrizla mu rame. Strast koju je izvukao iz nje učinila je Dantea još luđim kao da ovo spajanje nije bilo dovoljno. Gledao je u njene oči. Pogled mu je bio dubok, potresen i intenzivan. Prislonila mu je ruku na lice. Zašto ju je gledao kao da bi mogla odletjeti a on se morao čvrsto držati za nju? Posjedovao ju je a ona nije marila; označavao ju je a ona je željela još. Njegova ekstaza ju je tresla, skupljajući noge oko njegova struka dok su mu ruke držale njene guzove, milovale bedra, približavale ju kako bi mogla osjetiti svaki dug, golicavi udar. Prodiranja su postajala žešća dok ju nije doveo do ruba ludila. Stisnula je zube kako ne bi vrisnula od užitka. Bože, ona je bila ta koja je stenjala! Zvuk njene strasti bio je radost 133.


Danteovim ušima i on joj se osmijehne. To je bila njena propast. Iznenadni, zastrašujući, lagani prasak pretvori se u eksploziju u njenom tijelu. Natopi ju tekuća strast. Uzvikne njegovo ime dok se od slatke agonije zatezala, izvijala i grčila ispod njega.

- Tvoja sam. - Šapne davajući mu se u potpunosti. Dante zastenje i njegovo tijelo se napne kao da ga je bič udario po leđima. Njegovo čvrsto tijelo je dugo i u potpunosti prodiralo u nju. Gianelle pređe noktima preko mišića ruku, niz leđa a zatim preko čvrstih guzova, besramno uživajući u snazi njegovih prodiranja. On uspori a grub grleni jecaj se otme s njegovih usana. Napredovao je poput velike, tamne životinje i onda se još jednom povukao stiščući čeljust kada je opet prodro u nju. Osjetila je duboko u sebi kako je eksplodirao. Stisnuta od grčeva njegova oslobođenja posegnula je kako bi dotaknula njegovu čeljust. Učinilo joj se da je opsovao kada je njegovo sjeme eruptiralo u nju dok su mi prsti bili čvrsto zatvoreni u gustim kovrčama njene kose. Vezao ju je uz sebe zauvijek dok ju je punio do preljevanja. Kasnije su se odmarali. Danteova duga noga bila je prebačena preko njenih bokova dok ju je držao omotanu u svom naručju.

- Moja ljubavi, -

Dante prošapće uz njen obraz. - Edgar Dermott te imao protiv tvoje volje,

zar ne? Nije mu dala pravi odgovor kada ju je prvi put pitao je li ju kučkin sin dirao. Jedva mu je rekla da je bilo protiv njene volje. Kad ju je optužio da je dijelila postelju s Dermottom i kad ga je ošamarila, ponovno mu je rekla da je bilo protiv njene volje. Kako nije tada shvatio što je time mislila? Nije želio. Čak i sad ga pomisao razbješnjuje.

-

Trebao sam ga ubiti. Non, Dante. Nisam nikada dijelila Degarov krevet. Ali bila si u mogućnosti primiti. Želio me, ali ja sam pripadala njegovu bratu. I iako je moj gospodar uzeo mnoge

sluškinje u svoj krevet, odbijao je bilo koju od nas dijeliti. - Nasmiješila se njegovu šokiranom pogledu. - Spasio si me. A zatim si me oslobodio, čak i od zidova koje sam sagradila oko sebe.

Provesti ću svoj život smišljajući načine kako da ti se zahvalim. Danteove usne se uzdignuu znatiželjan osmijeh.

- Hoćeš? Nasmiješila se i klimnula znajući da će ga njeno obećanje skrenuti od njene prošlosti. Podigao se na lakat, odmarajući glavu u ruci.

- Jesi li se već sjetila nečega? Od njena hihota od se blago nasmije s njom upijajući svaki kut njena lica. 134.


- Mislila sam da bi mogla početi s... - Gospodaru? - Douglan zazove iza zatvorenih vrata. Nalet otrovnih psovki iz Danteovih usta nije spriječio Douglana od otvaranja sljedećih vrata.

- Ubit ću ga. - Dante zareža i prebaci noge preko kreveta. Posegne za jednim od krza s kreveta, omota ga oko struka i krene prema vratima. Prije nego ih je otvorio okrene se prema krevetu i nasmiješi. Gianellino tijelo je u potpunosti bilo skriveno ispod pokrivača.

- Želite mi reći da ste cijeli dan bili ovdje gore? - Douglan uleti u odaju upirući prstom u svog gospodara. - Nisam znao ni da ste se vratili dok... - Pogleda prema krevetu i uoči hrpu krzna kako se pomaknula ulijevo.

- To je Gianelle. - reče mu Dante. - Oh. - Nadzornik se naceri šire nego što je Dante godinama. - Pozdrav, Gianelle. Svijetla ruka iskoči ispod pokrivača i mahne mu.

-

Što je Douglane? - Nadzornik se okretao okolo i ljutito ga gledao. Što je Douglane? To je sve što imaš reći? Oui. Za Vašu informaciju, dok ste Vi bili gore bez namjere da mi kažete kako ste se vratili,

stiglo je pismo od kralja. Vraća se u Englesku prije sljedećeg punog mjeseca i želi Vas u Winchesteru kada stigne. Također samo primio vijest da je Vaš brat jedva 20 milja odavde i da će stići sutra ujutro.

- Sjajno, doći će na vrijeme za moje vjenčanje. - Vaše vjenčanje? - Douglan je skoro pao u nesvijest. Iza njega Gianelle makne prikrivače s glave. - Kako bi ja trebao znati koga pozvati na vaše vjenčanje ili imati dovoljno vremena da ih

uopće pozovem kada...

- Je li tjedan dana dovoljno kako bi se sve pripremilo? - Pa, ja... Dante podigne prst

kao znak Douglanu da ga pričeka trenutak i ode do kreveta.

Gianelle ga je gledala i osjetila kako se crveni dok razmišlja kako privlačno izgleda kada ne nosi ništa osim krzna i toplog osmijeha.

- Hoćeš li biti moja žena, Gianelle? - Ne želim da to učiniš zato što si galantan i osjećaš sramotu nakon što... - ona prošapće,znaš već šta. Dante klimne i njegove usne se zakrive u popustljiv osmijeh.

- To bi bio grozan razlog da te oženim. 135.


- Ili zato što me želiš zaštititi. - Ali ja te želim zaštititi. - Njegove oči prikuju njene za svoje i činilo se kao da kontroliraju svaki njihov pokret. Nije mogla pogledati u stranu.

- Ti si grof a ja sam slu... pučanin. - Podsjetila ga je, dajući mu izgovor za povlačanjem svoje ponude. Dante prinese njenu ruku svojim usnama.

- Ljubavi moja, nisam te vrijedan oženiti. - To je bilo sve što je rekao i to je prizemljilo Gianelle dok joj se misli nisu pokrenule tako snažno da se morala ugristi za jezik kako se ne bi onesvijestila. Otvorila je usta kako bi nešto rekla ali riječi nisu izlazile, uspjela je samo nijemo micati usnama što je proširilo njegov osmijeh.

- Oui? - Oui. - Ona se nasmije i baci ruke oko njegova vrata. - Douglan? - Dante ga zazove hrapava glasa od posljednjih ostataka suzdržavanja koje je posjedovao dok mu je Gianelle šaptala na uho.

-

Da, moj gospodaru? Što još uvijek radiš ovdje? Trebaš planirati vjenčanje. Ako mogu reći, moj gospodaru, napravili ste vrlo mudar odabir. Hvala Douglane. Sad izlazi van.

Dante se baci na svoju buduću mladenku prije nego su se vrata odaje tiho zatvorila.

136.


ŠESNAESTO POGLAVLJE Casey uplete posljednju traku smaragdno zelene boje u Gianellinu kosu a zatim ju spoji s ostale dvije pletenice i smota oko vrha Gianelline glave kako bi oblikovala pletenu krunu. Još par poteza četkom po dugim, medeno brončanim kovrčama koje su padale po Gianellinim leđima i bila je gotova. Radila je od zore, pažljivo odjevajući Gianelle u haljinu od duboke zlatne binzantinske svile sa pripadajućim plaštom prošivenim smaragdnim vrpcama. Sada se pomaknula ispred Gianelle kako bi se divila svojem teškom radu. -

Što ako me lord Brand mrzi, Casey? - Gianelle je bila sretna napokon slobodna od

pedantnih prstiju svoje prijateljice i udalji se od nje prema zajedničkom krevetu. - Što ako

njegova žena misli... -

Da si prelijepa da bi se udala za nezgrapno derište kao što sam ja? - Dante se nasloni na

dovratak, trudeći izgledati opušteno, dok se u stvarnosti bojao da će mu srce iskočiti iz prsa. Jedan trenutak se nije mogao micati. Da mu tijelo nije bilo bolno od želje da drži Gianelle u rukama, bio bi zadovoljan time da stoji tamo i gleda ju upijajući svaki komadić njene nježne ljepote. Kada je spustila glavu kako bi sakrila vrućinu koja je obojala njene obraze, Dante krene prema njoj. Bio je očit Casey koja je prošla pored njega i napustila sobu s osmijehom zadovoljne mačke na licu. Vidio je samo svoju divlju vilu pretvorenu u rumenu princezu. Stajao je ispred nje bojeći se taknuti ju kako se ne bi pretvorila u zlatnu zvjezdanu prašinu ispred njegovih očiju. -

Zapovijedi mi da padnem na koljena i odam ti počast koju zaslužuješ, moja damo, i ja ću

to učiniti. -

Ali ja sam pučanka, gospodaru. - Odgovori mu Gianelle ispod vela svojih dugih trepavica.

Od njegovih je riječi željela plakati od sreće i bojala se ako ga pogleda da će ona biti ta koja će pasti na koljena. On polako dotakne njenu ruku prstom, zatim još jednim sve dok mi prsti nisu bili isprepleteni. „Uskoro ćeš biti moja žena.“ Ispravi ju Dante tihim glasom prepunim emocija. Želio ju je povući u naručje i obećati joj svoje srce. „Pogledaj me, ma amour.“ Gianelle podigne lice prema njemu, njene velike oči su sjale od ljubavi i želje koju nije prije njega osjećala za nikoga. Donja usna joj je drhtala i on podigne svoj palac kako bi pratio liniju usne. Zatim bez ijedne dodatne riječi, sagne glavu i otvori joj usne koristeći prst kako bi mogla primiti njegov poljubac. Gianelle uzdahne u njegove usne istovremeno dok joj se tijelo topilo uz njegovo. Kušao ju je mišićima koji su ga boljeli od želje za njom u poljupcu koji ju je činio njegovom. Nije 137.


mu se opirala ni kad ju je približio svojoj čvrstoj želje. Skliznuvši rukom pod njen plašt, Dante obujmi njene guzove svojim dlanovima. Pomakne svoje bokove nježnim, sporim senzualnim pokretom koji je prisilio svileno utočište između njenih bedara da osjeti punu dužinu njegove muškosti. Stisne ju čvršće. Njegov se poljubac produbi u nešto divlje, nepokoreno, dok Gianelle nije postalo vruće u teškoj svilenoj haljini i dok ju nije poželjela rastrgati i stajati ispred njega gola. -

Čujem djecu u daljini. - Zvuk Jamesova glasa umalo razdvoji Gianelle od Danteova

zagljaja. Ali on ju povuče natrag i okrene se sukobiti svoj najopasniji pogled s cerećim slugom. -

Damnezle, James, zar nisi čuo za kucanje prije nego uđeš u damine odaje?

James nakratko fokusira oči na lorda čupave sijede obrve dignute u čuđenju. Čuđenje, shvati Gianelle, koje je trebalo izbjeći Danteovu ljutnju. -

Čuli bi moje kucanje kad vrata ne bi bila skroz otvorena za sve koji vas žele vidjeti

zaključanog u njenom zagrljaju. Dante se namršti otvorenim vratima i Gianelle suspregne poriv za smijanjem lukavom, starom liscu koji je osluškivao nešto što nitko drugi nije mogao čuti. -

Vaš brat dolazi. - Reče a zatim uperi zakrivljen prst. - I jedno od njegove djece grozno

zavija. - Protrese glavom i pokrije uši. - Neće biti mira u Graycliffu od svog tog pisnjaka. Kažem vam, nimalo. Dante povuće Gianelle prema vratima ali ona oslobodi svoju ruku i potrči prema malenom stolu pored njenog kreveta. Uzme teglicu i osmjehne se Danteu. -

Što je to?

-

Krijesnica. Skupila sam ih jučer s Jamesom. - Reče mu Gianlle a zatim se s njim uputi

sresti njegovog brata. Jamesov oštar sluh se pokazao točnim iako grof od Avarloch i njegova obitelj još nisu do pokretnog mosta kada su Dante i Gianelle izašli iz dvorca. Zvuk plačuće bebe vrati Jamesa natrag u dvorac i Gianelle zaškilji prema suncu kako bi vidjela goste u daljini. Držeći staklenku uz sebe ona istupi naprijed, odgovarajući na poziv iz dubine svoga srca, da utješi dijete kako je tješila Casey u prošlosti. Stajući pored nje Dante se okrene i nasmiješi joj se. Bilo mu je drago vidjeti da se njen strah od susreta s njegovim bratom smanjio. Dapače izgledala je kao da će iskočiti iz cipela i potrčati prema dolazećoj pratnji kao da ih je čekala cijelu vječnost upoznati. Trebao je znati da njegovu malu prgavicu neće pobjediti živci. Oui, bit će u mogućnosti podnijeti najgore ispitivanje od samog kralja Williama. Danteovo srce se napuni ponošću i on stavi svoju 138.


ruku oko njena struka dok je njegova obitelj ulazila u dvorište. -

Neki ga zovu ˝strastveni Brand. - Dante se nagne i prošapće na Gianellino uho. - Pazi se

njegova osmijeha, srećo, jer bi te mogao šarmirati pa ću biti prisiljen potegnuti mač na njega. Namignuo bi joj da mu se Gianelle nije otrgnula iz zagrljala. Mogao je jedino pomalo šokiran gledati kako Gianelle trči prema njegovom bratu. Lord Brand Risande je upravo bio spreman predati svojeg derućeg trogodišnjeg sina štitonoši kada se zatekao gledajući dolje u ogromne zlatne oči prekrasne žene. -

U redu je, u redu je, zlato moje. - Gugutala je posežući za dječakom. - Čemu sve te

suze? - Držala ga je blizu i poljubila paperjaste baršunaste kovrče smeđe kose. Okrečući se od djetetova oca, postavila je dječaka na noge i kleknula ispred njega bez ne razmišljajući o prašini i zemljanim mrljama na haljini. - Budeš li nastavio uplašiti ćeš vilinska svjetla. - Držala je staklenu krijesnica kako bi ju mogao vidjeti. Dijete šmrcne i raširi oči. -

Bube. - Riječ izleti nakon jecaja.

-

Ali to nisu samo bube. Gledaj. - Gianelle otvori pluteni poklopac i gurne ruku unutar

staklenke dok nije uhvatila krijesnicu na prst, a zatim ga opet zatvori. Držala je kukca blizu dječakova lica i nasmiješila se kada je upalio svoje svjetlo a dijete zinulo od iznenađenja. Krijesnica odleti i sleti na nos malene djevojčice, nekoliko godina starije, koja se smijala i ukrižila dva prekrasna zelena oka kako bi vidjela kukca. -

Mogu li ih zadržati? - ona upita Gianelle.

-

Zaboga, ne. - Reče Gianelle. - Uhvatila sam ih samo kako bi ti ih pokazala. Moramo ih

osloboditi. Želiš li mi pomoći u tome? Sestra plačljivog dječaka joj se nasmiješi pokazujući očaravajuće rupice na obrazima jako slične ujakovima i klimne. Isprva je Gianelle bila tako preplavljena djevojčicinom ljepotom da je zamalom uzdahnula. -

Kako se zoveš malena?“

-

Tannon Elizabeth Risande. - Djevojčica zgrabi crnu kovrču koja joj je odmarala na

ramenu i ubaci palac u usta. -

U redu, Tanon Elizabeth Risande, trebat ćemo tvoj palac kako bi oslobodili krijesnice. –

Gianelle se okrene na koljenu prema dječaku. - Trebat ćemo i tvoju pomoć. Kada tvoja sestra

otvori poklopac i protrese staklenku ti moraš vikati najjače što možeš 'odletite! -

Odvetite. - Dječak vrisne. Gianelle se smijala i pomogla Tanon otvoriti poklopac, 139.


plješčući dok je dijete treslo staklenu i kukci izletjeli van, prvo kako bi sletjeli na travu a zatim u prekrasan, veličanstven let. -

Odletite!

-

Bube odvetite!

-

Nedostaju mi. - Tanonine se oči napune suzama i ona vrati palac u usta. Istog je trena

Gianelle bila uz nju brišući joj suze i gladeći kovrče. -

Vratiti će se navečer prije nego ti i... kako je tvom bratu ime?

Tanon oslobodi svoj palac dovoljno dugo da bi rekla njegovo ime. -

William Robert Risande.

-

... prije nego ti i William Robert Risande odete spavati kako bi vam donijeli lijepe snove.

Ako pogledaš kroz prozor vidjeti ćeš njihovo svjetlo. -

Ti si prekrasna. - Gianelle pogleda gore u muškarca koji joj je pružao ruku. -Tko si ti?

Molim te da dođeš u Avarloch kao dadilja. Gianelle prihvati njegovu ruku i ustane na noge. Očima je pretraživala dvorište tražeći Dantea. Nije se osjećala ugodno u novoj situaciji kao buduća gospodarica dvorca i nije znala što se očekuje od nje. Pronašla je svog budućeg trenutak kasnije u naručju očaravajuće žene koja je nosila u rukama još jedno dijete crvene kose. -

Lord Brand. - reče Gianelle, vraćajući pozornost na muškarca koji joj nije htio pustiti ruku.

Spustila je glavu i koljeno u isto vrijeme

poput sluškinje. - Dobrodošli u Graycliff. Ja sam

Gianelle. Kada je osjetila njegove usne na svojim zglobovima prstiju ona podigne pogled. A grof od Avarlocha joj se nasmiješi. Gianelle prije Dantea nikada nije vjerovala muškarcu. Zapravo bilo je malo muškaraca koji su joj uopće bili dragi. Ali osmijeh lorda Branda Risandea je bio tako očaravajuć, bez lukavstva i prekasan, Gianelle se uhvatila kako mu se osmijehuje natrag. Bio je neodoljiv zgodan muškarac iako nije sličio Danteu toliko koliko je mislila da bude. Iako im je kosa iste sjajne crne boje, Brandova je bila kraća sa satenskim loknama koje su padale oko njegova lica i ublažavale ga. Njegove oči su bile tako žive plavo-zelene boje da su ju podsjećale na more. -

Svatko tko može zaustaviti plač mojeg sina... - nasmijao se tada sam sebi i njegov

smijeh, kao i glas, bio je blagi topli povjetarac u zimskom danu. - U iskušenju sam te pitati imaš li

krila skrivena iza leđa. Umirujuća si poput anđela a i izgledaš poput jednog. -

Enfer, ostavim te sa svojom zaručnicom jedan trenutak i ona se već crveni. 140.


Gianelle okrene glavu kako bi vidjela Dantea dok korača prema njoj s očaravajućom crvenokosom pored sebe i Tanon i Williamom u rukama. -

Ti šta? - Upita Brand iskreno šokiran. - Jesam li te dobro čuo? - Pogleda ponovno

Gianelle na potpuno drugačiji način. - Koje moći si upotrijebila na ovom bludniku kao bi pristao

na brak? -

Pristao? Morao sam ju moliti. - Dante poljubi svoju nećakinju i nećaka prije nego ih je

spustio na zemlju. Gianelle je gledala nasmiješena Dantea kako je podigao brata i pozdravio ga. Zatim ju je Dante upoznao s ženom pored sebe. Sve u vezi s lady Brynnafar Risande bilo je prekrasno. Njene guste bakrene kovrče bile su svezane u rep koji je padao preko njenog ramena u valovitom raskošju. Njene pronicljive oči bile su iste boje kao i oči njene kćeri. Bila je visoka i tako elegantna da se Gianelle pored nje osjećala poput čudnog djeteta. -

Sestro, - reče ona povlačeći Gianelle u nježan zagrljaj. - bilo je vrlo obzirno od tebe to što

si učinila s krijesnicama a i vrlo pametno! -

Djeca su blagoslov. - Gianelle dotakne obraz djeteta koje je spavalo u majčinom

zagrljaju. - A ti si bogato blagoslovljena. -

Da, iako postoje dani kada razmišljam o preseljenju u posebne odaje i zaključavanju

vrata od mog... Au! - Brynna se okrene i odmakne ruku svog supruga od svoje pozadine. - To štipanje je boljelo, nitkove! -

Onda ćeš razmisliti dvaput prije nego tako nešto ponovno kažeš. - Lord Brand je jedva

namignuo ženi ali Gianelle je bila sigurna da je dama izgledala kao da će se onesvijestiti. -

Bludnik. - Brynna promrmlja sebi u bradu nakon što je povratila dah. Ponovno se

nasmiješi Gianelli, primi ju pod ruku kao da se znaju odavno i krene s njom prema zamku. Još uvijek nesigurna oko toga što su njena zaduženja kao buduće Danteove žene ona pogleda preko ramena tražeći njegovu pomoć. On joj se nasmiješi dok je hodao s bratom nekoliko koraka iza njih. -

Što te dovodi u Graycliff? - Gianelle ju čula kada je upitao svog brata.

-

Znaš da inače provodimo ljeto u Winchesteru s Williamom. - Brand mu odgovori. - Htio

sam prvo stati ovdje. Jako sam zabrinut za tebe, Dante. Katherina smrt je bila teška za sve nas ali znam da je tebi najteže pala. -

Dobro sam, brate. Gianelle je donjela novi život u moje srce.

-

Moraš mi reći sve o toj ženi koja je uspjela ukrotiti tvoje srce.

Gianelle pogleda preko ramena i susretne Danteov pogled. 141.


-

Imamo tajni dogovor da ne pokušamo jedno drugo ukrotiti.

-

Hmm. - Brand joj se nasmiješti a zatim se njegov vodeni pogled zaustavi na bujnim

oblinama i stražnjice njegove žene. - Uvijek sam govorio da nema ničeg boljeg od dobre doze

razuzdanosti između muža i žene. Te noći je bila gozba u velikoj dvorani u čast gostiju. Goveđi gulaš i tamni kruh ublaživali su im apetit dok su čekali sviježe pečeni bakalar, morskog psa i sedam odojaka koje je Ingrid složila na ogromne pladnjeve. Bilo je tartova od krušaka, pita punjenih sotiranim kokošima i dovoljno vina i piva da svi muškarci u Graycliffu budu tjedan dana pijani. Gianelle je jela s malim Williamom u krilu, brinući se da mu hrana bude ohlađena kako mu ne bi opekla jezik. Tanon je sjedila pored nje brbljajući o krijesnicama. Gianelli s desna Brynna je šaptala nešto zbog čega je Gianelle zabacila glavu i smijala se. Dante i Brand su sjedili zajedno preko puta žena i razgovarali o Casey i njenoj nevjerojatnoj sličnosti Katherine. I dok se Dante pokušao skoncentrirati na razgovor primjetio je kako mu pogled bježi prema Gianelle. Vidjevši ju s djecom poželio je što prije započeti svoju obitelj. Kada se nasmijala, bezbrižna, bila je tako prekrasna da je želio zgrabiti ju sa stolice i odnijeti u svoje odaje. Zadovoljno je primjetio njen sanjiv pogled na sebi nekoliko puta. Kad su im se pogledi sreli Dante se nasmiješio od čista zadovoljstva. -

Prekrasna je. - reče Brand, zadovoljan što vidi brata sretnog. - Ali moram priznati, na

temelju onog što si mi rekao, William neće biti uvjeren u njenu nevinost kao što si ti. Dante prebaci pogled na svog brata. -

Uvjeriti ću ga.

-

Optužena je za ubojstvo baruna, Dante. - Podsjeti ga Brand a zatim uhvati pogled kćeri i

pošalje joj poljubac. Njegov pogled se prebaci na Gianelle. - Priznajem da izgleda više poput

anđela a ne ubojice. -

Brate. - Danteov ton glasa ponovno privuče Brandovu pozornost. Njegov čeličan pogled

bio je ubojit poput njega su borbi. - Nije ubila nikoga. -

Neka sam proklet. - Brand udari peharom, kojeg je namjeravao prinijeti usnama, od stol.

- Zaljubljen si u nju. Brynna me skoro uvjerila da te nijedna žena neće uspjeti uhvatiti. Nemoj izgledati toliko iznenađeno, frére. Brynnina sluškinja, Alysia, je udana već dvije godine, a opet ako prođem pored kuhinje u odgovarajućem trenutku mogu čuti njene priče kako si uspješan u... -

Mislim da bi dobra količina udaraca mogla osigurati da tvoja usta ostanu zatvorena. –

Dante pogleda njega a zatim baci nervozan pogled na Gianelle. Njegov brat se samo smijao. 142.


-

Vidim da nije ničime umanjila tvoju aroganciju.

-

Što je arogantno u tome što znam da bi te pobijedio u borbi? - upita Dante podižući jedan

kut usana u izazivajući poluosmijeh. - Znači vježbao si? Zajedno su se nasmijali a zatim Brand, dovoljno glasno da ga njegova žena može čuti, objavi kako je kasno. -

Dugo smo putovali i željan sam toplog kreveta. - Nasmiješi se Brynni, koja umalo skoči

sa sjedišta i pokupi djecu. Način na koji su joj se obrazi zacrvenili natjerao je Branda da još brže ustane. -

Smijem li ja staviti djecu na spavanje? - Upita Gianelle Branda preko stola. - Sigurna sam

da je lady Brynna iscrpljena od dugog dana a i obećala sam Williamu priču. - Brand joj da svoje dopuštenje a zatim se nasmije bratu posežući za Brynninom rukom. -

Vjerujem u tvoju prosudbu, Dante, bez obzira na razlog zbog kojeg vjeruješ u njenu

nevinost. I sretan sam zbog tebe. Gianelle je gledala kako par napušta dvoranu šapčući jedno drugome i smijući se kao da su se tek vjenčali i spremaju se na prvu bračnu noć. Nesvjesno se njen pogled ponovno vrati na Dantea koji je ustao sa svojeg sjedišta i krenuo prema njoj. Nije si mogla pomoći da se ne nasmije. Samo gledanje njega zamutilo joj je um. Bila je u iskušenju skočiti sa stolice u njegovo naručje gdje se po prvi put osjećala sigurnom. -

Gianelle?

-

Hmmm? - pogledala je u njega kad je stao pored nje. Ah, i taj njegov osmijeh okružen

nježnom privrženošću. Gledala je u njegove oči i osjetila kako joj se trbuh stišće i gori zbog načina kako su mjenjale boju u dimno sivu, podsjećajući ju da bi je on mogao rasplakati, ali ne od boli, nego od užitka. Čula je kako se nježno smije iznad nje i ona trepne, mičući svoje misli od njega. U šoku da bi mogla biti uhvaćena u divljenju njemu ona ustane i prođe pored njega. -

Dođite, djeco. - Dante zastane nekoliko koraka iza nje gledajući senzualno kretanje

njenih bokova. Mrmljao je kroz stisnutu čeljust o tome što mu radi prije nego joj je prišao s leđa. Stajajući dovoljno blizu da bi glavom bio blizu njena potiljka on udahne čist miris njene kose. -

Hoću li te pratiti poput sluge kroz cijeli svoj dvorac? - Gianelle skoro zastane. Od njegove

blizine srce joj je divlje udaralo o prsa. Njegov topli dah na njenom vratu pokrenuo je svaki živac u njenom tijelu. -

Ako tako želiš. - reče ona teško, boreći se protiv poriva da se okrene i poljubi ga.

143.


Pokušavala se oduprijeti učinku koji je on imao na nju ali je odustala kada su se njegove ruke zaustavile na njenim bokovima. Privukao ju je bočno a da mu stisak nije popustio. -

Ono što ja želim - on počne, teška i od želje hrapava glasa dok je uronio lice u njenu

kosu - je da smo ovog trenutka na putu prema mojim odajama. Dante osjeti kako njeno tijelo drhti na značenje njegovih riječi i on klizne rukama prema njenom struku. -

Još imamo tjedan dana prije nego postanem tvoja žena. - reče Gianelle pribrano iako je

jedva mogla razmišljati. Njegovo tijelo pokrije njeno dominirajući nad njom. -

I misliš da će me to zaustaviti? - Trebala se odgurnuti od njega ali umjesto toga podigne

ruke i pokrije njegove. -

Past ću zbog tebe, Dante. - Ono što je trebalo zvučati kao prijekor zvučalo je više poput

troma predenja. Uhvatila se čak i kako naginje glavu i prislanja obraz na njegova prsa. Zatim se sjeti djece i oči joj se širom otvore. Tanon je gledala gore u nju i smiješila joj se kad je Gianelle uhvatila njen pogled. William je pao iza i šakama trljao oči. -

Pogledaj što si napravio! - Gianelle se otrese na Dantea. Primi Tanoninu ruku, uhvati

Williama ispod druge ruke i popne se stepenicama. Dante ju je gledao široka osmijeha prije nego ju je stigao.

144.


SEDAMNAETO POGLAVLJE Brynna, Casey i Dara su odjenule Gianelle u svijetlo plavu vjenčanicu koja je pripadala Danteovoj majci, lady Andrea Risande. Dobila je od njene majke, haljina od galske svile koja je trebala biti sačuvana za Katherinino vjenčanje. Gianelle je plakala kad ju je Dante upitao da je obuče,dodajući

kako

se

nada

da

će

mu

roditi

kćer

i

prenijeti

tradiciju.

Stari ručni rad je bio izvanredan, pomisli Gianelle gledajući se. Kragna je bila visoko na vratu i dugi rukavi su padali s njenih zglobova. Uski steznik padao je ispod struka u bogatoj, nježnoj tkanini ukrašenoj kristalima koji su reflektirali zlato i srebro po njezinoj sobi. Sloj prozirnog lana, takođen je bio ukrašen kristalima, spuštao se s njenih bokova i padao na pod poput sjajnog slapa.Uzdahujućii sanjivo iza nje, Casey je plela duge, jednostruke nizove perli kroz Gianellinu gustu pletenicu. -

Ne mogu vjerovati da se ovo događa. - Zatresla je glavom iza svoje prijateljice i

provukla jednu kovrđu kose kroz drugu. -

Ni ja. - promrmlja Gianelle.

Praveći popravke u zadnji tren na rubu haljine brzim, vještim prstima, lady Dara pogleda u mladenku. -

Nebesa mi, Gianelle, zvučiš nesretno.

-

Oh, Gia, jesi li? - Casey se nagne preko Gianellinog ramena i pogleda ju. - Lord

Risande je prekrasan, zgodan i tako dobar. Svi ga vole. -

Oui, to je i problem. - Brynna podigne pogled s ravnanja neravnina Gianellinog vela.

-

Nisam nesretna. - Gianelle duboko uzdahne i zatvori oči.

-

Čemu onda uzdisanje? - upita ju Dara. Grizući usnu Gianelle na trenutak razmisli o

odgovoru. Sretne Brynnin pogled. - Tvoj muž je zgodan muškarac. Njegov osmijeh je.... -

Znam. - Brynna se složi s Gianellinim gubitkom riječi i nasmiješi joj se. - Ne brine te

da bi druge žene mogle... da bi on mogao... -

Ne. - Brynna joj priđe i primi joj ruke. - Niti bi ti trebala brinuti. Brand i Dante do

odanosti drže više nego do ičega drugog. Nije da oni to samo očekuju, oni to i daju. -

Ali gdje god da Dante ode žene se bacaju na njega. A on je muškarac, znaš.

-

Da, primjetila sam. - Brynna se nasmije.

-

Sve smo primjetile. - Dara se složi vežući vrpcu.

-

Vidite? - Gianelle uzdahne. - Čak je i Dara primjetila! 145.


-

Oh, za ime Božje, naravno da sam primjetila. Dara udari Gianellinu nogu. - Nisam

slijepa. Ali se nisam nikada bacala na njega, niti ću se bacati. Malen me usrećuje. -

Što ako me se zasiti?

-

Oh, ne to opet. - iza nje Casey zakoluta očima.

-

Da, opet to. - Gianelle se okrene kako bi uputila prijateljici mrki pogled zbog čega je

Casey izgubila dva niza perli. -

Budi mirna. - Casey joj isplazi jezik i udari rame. Gianelle uzdahne. Zatim zamišljenog

pogleda doda, -

Brat kralja Williama je biskup, zar ne? Dante bi me se mogao zasititi i lako dobiti

poništenje baka. -

Draga, za poništenje braka ti je potreban papa. - Ukaže joj Dara bez da je podigla

pogled s ruba haljine. -

Ti ga ne poznaješ! - Uzvrati Gianelle u svoju obranu. - On ima gole vile na zidovima

svoje odaje. Casey cmokne zaglađujići vrhove kose na prijateljičinim sljepočnicama. Dara zaječi zbog uboda igle u prst, pa ga stavi u usta. -

Poznajem ga. - reče Brynna, zakrivi prst i stavi ga ispod Gianelline brade. - Znam za

njegovu reputaciju među ženama i razumijem što te plaši. Da budem iskrena bila sam šokirana kada sam čula da te zove svojom zaručnicom. Ali Gianelle, - doda tihim glasom kad je Gianelle skrenula pogled, - to je bilo zato što nisam mislila da će se ikada oženiti. Učinila si ono što nije

uspjela nijedna ženi prije tebe. Osvojila si njegovo srce. Moraš mi vjerovati kada ti kažem da jednom kad osvojiš srce Risandea tvoje je zauvijek. Gianellina ramena se opuste a Brynnine oči zasjaje od sreće. -

Nemam sestru. Hoćeš li me često posjećivati?

-

Oui. - obeća Gianelle i baci ruke oko Brynne. - Hvala ti. - prošaputa i reče tihu molitvu

da je Brynna bila u pravu oko muškarca koji ju je čekao kod stepenica. Stotine gorećih svijeća obasjavale su Danteove oči kada je promatrao malu kapelicu. Zatresao je glavom u neodobravanju i okrenuo se prema bratu. -

Ovdje neće stati svi gosti i seljani. Dok pričamo još ih dolazi. K vragu i Douglan. Mali

glupan je uspio pozvati sve u prokletoj zemlji! Njemu s lijeva, Balin počeše svoju kratko obrijanu bradu i klimne. -

Da stvar bude gora, Conrad Lowell je upravo stigao. 146.


Dante je prešao preko brojnih lica koja su se nalazila u pozadini kapelice. Zarežao je kada je pronašao visokog, blijedog izaslanika koji je ulazio uz pratnju. -

Ne vidim Dermotta. Drži oči na njima i ako on stigne kako bi zaustavio vjenčanje, ubij

ga. Balin pogleda Branda s nevjericom koja se širila njegovim tamnim očima a zatim se okrene natrag prema Danteu. -

Ne misliš li da bi to remetilo tvoje vjenčanje?

Dante odmahnu glavom -

Mislim da ne bi.

-

Nije poremetilo nijedno vjenčanje kojem sam do sada prisustvovao. - doda Brand

nonšalantno. - Ipak mislim da je moj brat proveo previše godina u Williamovoj službi. Dante se po prvi put toga jutra nasmiješi a zatim duboko uzdahne prije nego je otišao potražiti svećenika. Gledajući kako odlazi Balin promrmlja ispod glasa. Ubiti čovjeka zbog pokušavanja zaustavljanja njegovog vjenčanja? Zaboga, Dante zbilja voli djevojku. Već je bilo vrijeme! Nitko nije mogao biti sretniji zbog toga od njega. Vidio je zastrašujuću promjenu u Danteu nakon Katherinine smrti; kad je sunce plovilo nebom a Dante hodao dvorcem, shrvan krivnjom i žalošću, do grudobrana gledajući u okrutno more, proklinjajući vjetar, zemlju i sve koji su živjeli. Gianelle je vratila sreću u Danteov život. Ipak, ubiti čovjeka zbog nje je bila velika stvar. Balin se pitao što je slijedeće, protusloviti kralju? Promatrao je Dantea dok je lord od Graycliffa bio pored svećenika koji će mu dati blagoslov. Oba muškarca su se smijala i Dante potapša rame starca i vrati se Balinu i svojem bratu. -

Odvedi goste prema liticama i vidi što zadržava moju mladenku.

Balin se bojao upitati ali je znatiželja prevladala. -

Liticama?

-

Oui, liticama. - Dante potvrdi i krene prema gomili. Na putu prema vratima se okrene.

- To će ju usrećiti. - reče zadovoljna osmijeha. Balin je gledao u njega dok se nevjerica širila njegovim lice. Okrene se prema Brandu i zatrese glavom. -

Pomozi nam Bože, on je u potpunosti skrenuo.

-

Nadajmo se da nije. - Brand potapša kapetanova leđa i osmjehnu mu se. - Sjeti se

gdje ćemo za koju minutu stajati. -

Litice? - Gianellino lice se zacrveni zdravom rozom bojom kad je Balin nekoliko 147.


minuta kasnije ušao u odaje i rekao joj novosti. - Vjenčati ćemo se na laticama? - Duga uzdaha i laganog osmijeha upućenog Casey, koja je bila spremna eksplodirati, Balin klimne. -

Crkva je premala za sve goste a Dante je čvrst u odluci da te usreći čak i pod cijenu

gubitka nekoliko gostiju u moru. - Balin gunđajući pomisli kako je težak posao koji mu je Dante povjerio. Svaki plemić u zamku je mrmljao kroz stisnuta tračarska usta kako se tako bogati lord može oženiti običnu pučanku. Nisu mu se sviđali rugajući šaptaji onih koji su mislili da je njegov prijatelj loše odabrao. Vidjevši sada sitnu sluškinju, jako lijepu u lebdećoj haljini i rumenih obraza, Balin je znao da Dante nije mogao savršenije odabrati. Zbilja, Casey je topila njegovo srce svaki put kada ju je pogledao. Dobro, pomislio je, ako čuje jednu riječ protiv bilo koje od njih dvije, ta osoba će se morati nositi s njim. -

Ako ste spremni, moja gospo, otpratiti ću vas vašem veselom mladoženji.

Nervozna osmijeha, Gianelle provuče ruku kroz Balinovu i pusti da ju odvede iz njene sobe s Casey, Brynnom i Darom koje su ih slijedile. -

Reci mi Baline, - Gianelle upita gledajući u njega dok su silazili niz stepenice. - je li

doista veseo? Balin se nasmiješi držeći pogled ravno. -

Dovoljno da se zabrinem kako bi se mogao baciti u more misleći da može letjeti.

Iza nje lady Dara uzdahne. -

Rekla sam ti, ljubav je božanstvena.

Gianelle nije nikada mislila da će se složiti s takvom izjavom, ali pjesnici su bili u pravu, i osmijeh joj se pojavi na usnama osvjetljavajući hodnike. Hodajući uz nju, visoki kapetan Danteove straže, privuče Gianellinu ruku bliže i podigne glavu više dok je vodio buduću gospu od Graycliffa prema moru. Jedina stvar koju je Gianelle vidjela kada su se približili masivnoj bijeloj litici je Dante. Prošla je pored stotine gostiju koji su sjetili na kamenim stijenama, neki drhteći od neugode zbog nazubljenih vrhova koji su gledali ocean spokojno poput lica njenog zaručnika kada se okrenuo da bi ju pogledao. Ali nije vidjela nikoga, nije čula šaputanja dok joj je Balin pomogao na strmom kamenu. Pozornost joj je zaokupio jedino muškarac koji ju je čekao na vrhu. Izgledao je poput anđela ratnika s pozadinom od talasastih oblaka i azurna neba. Vjetar mu je mrsio kosu, dodirivao rukave grimizna kaputa, čineći da izgleda kao da je upravo sletio tamo s Božjeg savršenog raja. Uzdahnula je. Koraknuo je prema njoj i pružio ruku. Pramen crne kose pade preko očiju. On se nasmiješi. Zračio je svjetlošću iznutra i Gianelle zatvori oči misleći 148.


da je sve to san. -

Pozdrav, belle fée. Glas mu je bio poput valova, dubok i miran u svojoj snazi.

Uzeo je njenu ruku i prinio ju usnama, zatim ju poljubio tako nježno da je bila sigurna kako će se onesvijestiti i pasti u vodu ispod njih. Sve nakon toga Gianelle je ostalo u magli. Jedva je čula svečenikov bračni blagoslov i Danteova nježno izrečena obećanja. Jedva se sjećala i njihova poljupca ili njegova završetka osim toga da je zadrhatala od njega od glave do pete. Sve što je znala je da je sada njegova žena. Dante ju je poveo natrag prema dvorcu s jednom rukom pažljivo stavljenom oko njena struka kako se ona ne bi poskliznula na stijenama. Svuda oko nje su bila lica, neka su se smijala, neka su se okrenula osobi do sebe mrmljajući da ona ne čuje. Među gomilom je tražila Casey ali ju nije našla. Vidjela je Balina, Branda i Brynnu, čak i starog Jamesa, a svi su se smiješili od uha do uha dok je prolazila pored njih. Kada su stigli do dvorca, Douglan je sve poveo u glavnu dvoranu gdje je slavlje trebalo započeti. Stolovi su stenjali pod težinom srebrnih zdjela punih juha, kruha i ružine vode za pranje ruku. Tanjure su prepunjavali fazani, srnetina i labud kao i tartovi i pite, kandirano voće i bačve finog vina. Tucet svježe ubranih ruža bilo je posuto duž stolova a baršunaste latice po podu kao jastuk za nježna stopala mladenke kada krene sa suprugom prema visokom podiju. Kada je sjela pored Dantea, Gianelli se zavrtilo u glavi. Je li ovo stvarno? Je li to sve za nju? Okrene se prema muškarcu koji je sjedio pored nje i prođe pogledom po njegovu profilu dok se smijao gostima. Željela ga je dotaknuti, pratiti zaobljene linije njegove čeljusti, zagladiti njegovu baršunastu kosu na ramenima. Željela je dotaknuti svaki centimetar njegova lica i utisnuti ga u svoju dušu zauvijek. Nejasno je čula Brandovu zdravicu. Zbog njegovih riječi se Dante okrenuo prema njoj. Činilo se kao da se kreće u usporenom filmu. Gianelle zadrži dah znajući da će ju svaki tren ugledati, zaustaviti svoj pogled na njoj i učiniti da sve ovo postane stvarno. Dante približi pehar usnama. Promatrala ga je dok su joj prsti drhtali u krilu. Zatim je prinio pehar njenim usnama nudeći joj piće kao što je tradicija nalagala. Prihvatila je, i dok je pila, njegove su oči prodirale u njenu dušu dok nije spustila pogled u samoobrani pred njegovom snagom. Osjetila je kako joj se približava, naginjući se u poljubac koji će ju ispuniti i opiti jače od vina. -

Zacrvenila si se, ljubavi moja. - šapnuo joj je u uho poslije poljupca. Njegov dan je bio

sladak, topao i gladan nje. - Nadam se da ćeš se od mojih poljubaca uvijek tako rumenjeti. -

Osjećam se kao da sanjam. - Odgovori mu u nemogućnosti da podignuti pogled s

njegovih usana. 149.


-

Tada te nikada neću probuditi. - Poljubio ju je ponovno kako bi zapečatio svoj zavjet

a zatim uzeo njenu ruku i pozdravio lorda Dumonta s njom. Nakon što su se svi najeli na red je došla glazba i zabava. Dante se ispričao na trenutak, obećajući Gianelle da će joj se brzo vratiti. Kada je otišao Gianelle je promatrala sretna lica gostiju. Lord Dumont je ponosno pokazivao svoje najmlađe unuče svima koji su htjeli vidjeti. Brand i Brynna su se zajedno smijali u jednom od zadimljenih kutova dvorane dok je William lovio sestru oko Brynnine suknje. Gianelle uzdahne nadajući se da će ona i Dante uvijek biti tako sretni zajedno. Pogledom opet pređe po dvorani i uoči Casey kako se smije s Balinom. Gianelle ustane kako bi krenula prema njima i razgovarala sa zgodnim kapetanom o još jednom vjenčanju u skorijoj budućnosti. Udarila je u zid kada se okrenula prema stepenicama podijuma. Nije vidjela muškarca koji je stao ispred nje. Podigla je pogled s njegovih čvrstih prsa na oči koje nikada neće zaboraviti. Uzdahne i korakne natrag posežući za nečime čime bi ga mogla udariti. Podigao je savršeno manikiranu ruku kako bi joj pomogao da ne padne. Gianelle izmakne svoju ruku da je ne dodirne. -

Oprosti što sam te prestrašio. - Zapjevušio je zlokobno se smješeći i time joj govoreći

kako mu uopće nije žao. -

Makni se od mene. - Upozori ga Gianelle.

-

Gia, zar je to način kojim me pozdravljaš? - Edgar Dermottov osmijeh je bio poput

groteskne maske skrivajući ljutnju koja je bjesnila unutra. - Plemstvo te pokvarilo. -

Što radiš ovdje? - Skoro je spustila glas ispod njegovog ali je stisnula zube i

pogledala ga hrabro u oči. -

Zašto, ovdje sam kako bi te vidio draga. Koji bi drugi razlog imao za doći u ovu zabit

nego da vidim ubojicu svog brata? Gianelle pretraži sva lica u dvorani u potrazi za Danteom. Kada ga nije uspjela pronaći podigla je oči prema zgodnom licu visoka muškarca koji joj je blokirao prolaz. -

Smrt tvojeg brata nije moja krivnja a nije ni činjenica da on sada trune u paklu.

Edgarove usne se rašire u osmijeh koji je bio jednako okrutan kao i njegova brata. Njegove su ju oči proždirale, upijale ju dok nije poželjela zavrištati i pobjeći. -

Pusti me da prođem.

Podigao je prst. -

Za trenutak.

-

Odmah ćeš ju pustiti da prođe. - Glas iza njega bio tako ubojit da ga se Gianelle 150.


uplašila više nego iznenadne pojave muškarca kojeg nije željela nikad više vidjeti. - Sada ćeš se

pomaknuti ili umrijeti prije nego udahneš. A ne bih želio zaprljati pod koji toliko veseli moju prekrasnu ženu. Dermott okrene svoje lice kako bi se suočio s ubojitom silom, koraknuo unatrag i umalo sao Gianelli na prste. S više elegancije od svojeg glomaznog brata brzo je povratio pribranost, osmjehnuo se Danteu i graciozno se naklonio. -

Želio sam samo čestitati vašoj supruzi na vjenčanju, moj gospodaru. - Danteove oči

su bile oštrije od noža dok je promatrao muškarčev naklon. Zatim ih je podignuo prema Gianelle. -

Dođi ovdje. - Nije se mogla pomaknuti. Stopala su joj se ukorjenila poput stabla u pod

prekriven ružama. -

Vidim da je i dalje jednako poslušna kao i pod skrbi moga brata.

Dermott se naruga poluosmijehom. Ljut što ga njegova žena nije poslušala Danteovo lice se zatamni. Pozvao je Balina preko ramena kako bi otpratio Dermotta i njegove ljude iz Graycliffa. Kapetan mu je odmah prišao i povukao Casey sa sobom. Kad je Casey ugledala Edgara Dermotta koraci su joj se tako naglo zaustavili da ju je Balin umalo izgubio u rulji. Odupirala se Balinovu nježnom dodiru i zatresla glavom očiju raširenih od straha. -

Došao je po mene.

-

Ne, srećo. - Uvjeravao ju je Balin. - On je jednostavno budala kojoj nije stalo do toga

da dočeka sutra. Dođi, Dante me pozvao. Nasmiješio se i povukao ju naprijed. Kada su došli do podija Dermottove oči su se okrenule prema Casey a ona se stisnula uz Balinovu ruku. Možda, odlučio je kapetan osjećajući kako Casey drhti uz njega, ubojstvo ovog muškarca nije loša zamisao. -

Baline, otprati Dermotta iz mog zamka. - Naredi Dante.

-

Ne. - Dermott polako odmahne glavom i izvuče pergament iz kaputa. - Pošto nisi

vratio Gianelle k meni kako je kralj naredio, imam dopuštenje od biskupa da ostanem ovdje... sigurno dok tvoj brak nije konzumiran i ubojica mojeg brata ne bude potvrđena kao tvoja žena od strane kralja. Nije u potpunosti pod tvojom zaštitom sve dok brak nije konzumiran. Casey se primakne Danteu i povuče mu ruku. -

A kako ćeš znati da je konzumiran? - Gianelle zareži na njega. - Tvoj brat se pobrinuo

da ne bude krvi na mojoj bračnoj postelji. - Dermottov pogled se zatamni na pomisao Bryceovh ruku na njoj i on ga usmjeri prema Danteu. Ali lord od Graycliffa se okrenuo prema Casey kada ga je pokušala odvući. 151.


-

Moram porazgovarati s tobom.- Molila ga je.

-

Za koji trenutak Casey. - Dante odgovori nervozno.

Brand se pojavio pored Dantea, iščupao pergament iz Dermottovih ruku, pročitao ga a zatim dodao bratu. -

Odredba je bezvrijedna. Nije ju potpisao William.

Dermott nejasno slegne ramenima. -

Počinjeno je ubojstvo. Trebati će malo više vremena ali kralj William je upoznat s

mojim optužbama i siguran sam da ću uskoro imati njegov pečat. Dante zgužva pergament u šaci i baci ga na neželjena gosta. -

Pravda je već zadovoljena u oskvrnutom krevetu tvog brata. Počinio si ubojitu grešku

kada si uključio kralja u svoje spletke, ali ako te vidim ponovno pored svoje žene, čak ni kraljev pečat neće biti bitan kada te ubijem. Upozoravam te da napustiš moju dvoranu dok još to možeš učiniti na svojim nogama. Posegnuo je rukom preko udaljenosti koja se činila širom od oceana, povukao Gianellin zglob i odvukao ju na stranu. Casey je potapšala Danteovo rame dok je on promatrao Dermotta kako napuša podij. Kad se okrenuo kako bi ju pogledao oči su joj bile pune suza. -

Nešto ti moram reći, gospodaru. Molim te za trenutak nasamo. - Okrenula je ranjen

pogled prema Gianelle i suze su joj se prelile preko tamnih trepavica. - Žao mi je.

152.


OSAMNAETO POGLAVLJE Casey je plakala kad je zajedno s Danteom, Balinom i Gianelle došla u salon. Kapetan ju je posjeo na stolicu pored Gianelle bezuspješno ju pokušavajući smiriti. Dante ih je promatrao tihim naslučivanjem što bi im Casey mogla reći. -

Oh, Gia, moraš mi vjerovati. Nisam imala pojma da bi Dermott došao po tebe. Mislila

sam da smo sigurne. Molim te, oprosti mi. Gianelle rukavom obriše obraze svoje prijateljice. -

U redu je. - reče tiho. - Ne može biti tako strašno.

-

Što da ti oprosti, Casey? - Upita Dante približavajući joj se.

-

Bojala sam se da bi mogao doći u našu sobu i uhvatiti nas dok pokušavamo pobjeći.

Okrivio bi nju. Uvijek je okrivljavao nju, - Casey je plakala. Zgrabila je Gianellinu ruku i pritisnula ju uz svoj obraz. - Nisam željela da te opet ozljedi ali nisam ga mislila ubiti. Kunem ti se. Nisam

ga mislila ubiti. Tišina se spustila na salon, čuli su se jedino Danteovi koraci kada je prišao mjestu gdje je sjedila Casey, blijeda i drhteći na njegovu blizinu. Skoro joj se nasmiješio, želeći ju utješiti, ali i zato što je sumnjao na nju kad je ispitivao poslugu Devonshirea. Bila je nervozna i zabrinuta na kraju svojeg ispitivanja. Njene velike uplašene oči prikovale su se za vrata od trenutka kad je sjela njemu preko puta. Tijekom proteklih godina ispitao je dovoljnu količinu ljudi, točnije od Osvajanja, da bi mogao prepoznati krivnju ali su mu njegovi instinkti govorili da je prviše krotka za takav zločin. Što je bilo razlog, podsjetio se, zašto se nije pouzdavao u svoje instinkte. Čučnuo je pored nje i prekrio obje njene ruke svojom. -

Zašto mi prije nisi rekla istinu?

-

Bojala sam se. - Reče mu Casey. - A onda smo otišle i ja sam se trudila maknuti to s

uma. Ali ne mogu dopustiti da Gianelle bude kažnjena zbog onog što sam ja učinila. Nisam ga mislila ubiti. Stavila sam malu dozu mandragore u njegovo vino, dovoljnu da ga uspava. Čini se da sam stavila previše. -

Ne. - Gianelle se udalji od njih i stane pored ognjišta. Promatrala je plamenove i

duboko udahnula prije nego je progovorila. - I ja sam željela osigurati naš siguran bijeg pa sam

dodala nešto mandragore u njegovo piće. Bila sam iznenađena kako ga je mala količina ubila. Ali iskreno –okrenula se prema njima – Nije me bilo briga. Dante je bez riječi zurio u nju. Nije bio siguran da li da bude ljut na svoju ženu ili jednostavno 153.


začuđen kako ga je tako lako uspjela obmanuti. -

Ženo, puno si bolji lažljivac od onog što sam isprva mislio.

Spustila je pogled od njegova iznenađena izraza lica. -

Ako se sjećaš nikada nisam negirala optužbe.

Popustljiv osmijeh se spustio na Danteove usne i on ustade prema njoj. -

Ja ću se pobrinuti za ovo. - Reče primajući njeno lice u ruke. - Nitko osim nas četvero

ne zna istinu. -

Ne možeš ostaviti ovu obmanu među nama, Dante. Neću to tražiti od tebe. Nikada ti nisam planirala to reći.

-

To je očito. - Odgovorio je uz podizanje obrve. - Ljut si na mene.

-

Razgovarati ćemo o tome kasnije. - Obeća joj glasom namjenjenim samo za njene

uši. - Kada budemo sami. - Bljesak gole muške namjere u njegovim očima natjera ju da zadrhti do kostiju. Zaokrene se prema Casey tiha ali autoritivna glasa - Obriši oči. Ostani ovdje dok ne

smiriš svoje živce. Balin i Gia će ostati ovdje s tobom do tada. Ne želim da te Dermott ili njegovi ljudi vide ovakvu. -

Casey. - reče nakon što je ona klimnula i obrisala nos. - Neću dopustiti da se išta loše

dogodi ijednoj od vas dvije. Ali želim da mi obje obećate jednu stvar. Klonite se kuhinje. Plamenovi svijeća su zatitrali kada je Dante prošao pored njih niz stepenice i natrag na svadbenu svečanost, udarajući čvrsto čizmama po podu Graycliffa. Kada je ušao u veliki drveni ulaz glavne dvorane ignorirao je znatiželjna lica gostiju i fiksirao pogled na Edgaru Dermottu, videći da kučkin sin ima hrabrosti ostati. Ovdje je stajao čovjek koji bi poslao pismo Williamu riskirajući Gianellin život. Stajao je kao ponosni paun glave nagnute prema Simoninom uhu, šapčući stvari koje su ga nasmijavale. Dante ga je želio ubiti dok je hodao prema njemu poput ratnika koji ulazi na bojište. Brand je bacio pogled na brata i pojurio naprijed zaustaviti brzo ubijanje. -

Molim te, brate, to je tvoj vjenčani dan. Koju god da osvetu tražiš može čekati. Misli

na svoju ženu. Dante je na trenutak gledao u Brandove oči a zatim kimnuo prije nego je krenuo prema Dermottu. Ništarijina ruka je počivala na Simoninom ramenu i kada mu je Dante prišao ,čvrsto je rukom zgrabio je njegovu za zglob. Oči su mu bile iste boje kao i dimni kvarc. Malo je spustio glavu i pogledao ga ispod crnih obrva. 154.


-

Da više nisam nikada vidio tvoje ruke na nekome tko živi u ovome dvorcu. - Glas mu

je zvonio kao upozorenje nadolazećeg potresa. - Živiš i dišeš jedino zbog tog pergamenta kojeg

nosiš. Ali zaklinjem ti se onog trenutka kad budem držao pečat kralja Williama pobrinuti ću se da ime tvoga brata bude prokleto diljem Engleske zbog načina na koji se odnosi prema vazalima. A što se tebe tiče, biti ćeš sretan ako dobiješ peni od prolaznika dok budeš prosio za hranu pored ceste. -

Jel' ti to meni prijetiš? - Upita Dermott zabavljeno. Pokušao se osoboditi iz Danteova

stiska ali uzalud. Danteov spori osmijeh bio je hladno obećanje onoga što stiže. -

Ja ne prijetim. To je obećanje. Odabir je tvoj. Ostani ovdje i budi siguran da ću te ubiti

ili pobjegni i čekaj moju osvetu. A ona će doći. Doći će zato što si optužio moju ženu da je saveznik najvećeg neprijatelja kralja. I zato što si ju optužio da je ubila muškarca koji je trebao umrijeti od mojeg mača a ne u krevetu. Dermott ga je proučavao na trenutak a zatim mu se usne rašire u upozoravajući cerek. -

Pazi što piješ, Risande. Tvoja žena poznaje svoje otrove.

-

Šteta što nije znanje iskoristila na tebi. - Dante protrlja jagodice prstiju o držak mača.

Znao je ako još jedan trenuta bude morao gledati toga čovjeka da će ga ubiti usprkos zakonu. Pozvao je Talarda, koji nikada nije bio daleko, i dvojicu svojih stražara. - Otpratite svinju u sobu.

- Oči su mu probadale Dermottove. - Zlo mi je od pogleda na njega. Upravo se mislio okrenuti kada je Sir Conrad posegnuo za svojim mačem. Dante mu se nasmiješi ali u njegovu osmijehu bilo je samo nemilosrdno nasilje. -

Dođi. - Pozove Dermottova stražara laganim pokretom prstiju.

-

Što čekaš? - Brand iskorači i blokira Conradu put, iako je Dermottov izaslanik

izgledao kao da se premišlja oko napada na Dantea. - Podigni mač na mojeg brata i prije nego

zamahneš tvoja glava će se kotrljati na podu. Conrad se povuče i ode za Dermottom i njegovim ljudima iz velike dvorane. -

Dobro, ovo je bilo zanimljivo vjenčanje.

Brand se namršti na Dantea kada su gosti počeli međusobno šaputati. -

Moram priznati da si loš domaćin. - Dante pogleda okolo u znatiželjna lica gostiju i

provuče ruku kroz kosu. -

Ako imaš ikakvu ideju kako spasiti ovaj dan volio bi ju čuti. -Brand prebaci ruku preko

bratova ramena. -

Predložio bi ti da odeš po svoju ženu i vratiš ju ovdje. Moraš pokazati svojim 155.


seljanima kako je sve u redu s njihovim gospodarom. Nijedan od njih nije primjetio Simone koja je kružila oko njih dok su razgovarali ali ju Dante pogleda kada je osjeti njenu ruku kako klizi niz njegovu. -

Čini se da te tvoja supruga napustila. Pustimo glazbu i pokažimo tvojim ljudima kako

njihov gospodar večeras neće biti sam u krevetu. Njima je svejedno tko te usrećuje. -

Nije me napustila. - Dante nabaci Simone nestrpljiv pogled. - Ali ti možeš plesati za

goste, Simone. Siguran sam da ih možeš zabaviti dok se ne vratim. Simone se okrene kako bi sviračima naredila da odsviraju njenu najdražu skladbu i pogleda ravno u par zadivljujućih plavo-zelenih očiju. Nasmiješila se poput mačke koja je upravo uočila svoj doručak. -

Pažljivo. - Brand joj uzvrati osmijeh. - Kanđe moje žene su opasnije od tvojih,

Simone. Dante je napustio glavnu dvoranu upravo u trenutku kada je Gianelle ušla. Njih dvoje su se skoro sudarili. -

Upravo sam išao po tebe. Dermott i njegovi ljudi su maknuti. - Reče joj Dante kad je

čudna, tamna, senzualna glazba počela svirati iza njega. - Kako je Casey? -

Bolje je, ali ne očekujem da će se njih dvoje brzo vratiti. Kada sam napustila salon Balin ju je ljubio.

Dante se nasmiješi i približi prste njenom obrazu. -

Kako se ti nosiš s time, ma fée?

-

Žao mi je što sam ti lagala. - Namjeravala je zvučati pokajnički ali ju je glazba

privukla. Pogledala je iza Danteove ruke kako bi vidjela unutar glavne dvorane. Nikada nije čula ništa poput toga. Nije bilo keltskog porijekla, niti normanskog kao većina glazbe, niti su ikakve gajde korištene ako bi stvorile meke egzotične tonov koji su zvučali poput žene koja uzdiše u ekstazi. Erotični su tonovi imali uspavljujući učinak a opet Gianelle osjeti kako joj krv teče kroz vene u prvobitnom ritmu kao borbeni bubnjevi. -

Kakav je to zvuk?

Kao da je postao svijestan zvuka tek kad ga je spomenula Dante se okrene i pogleda preko ramena. -

Simone pleše. - Pogledao je samo jedan trenutak prije nego je vratio pozornost na

Gianelle. Ali ona se već gurala pored njega kako bi ušla unutra. Atmosfera unutar glavne dvorane se promijenila. Kad ju je Gianelle ranije napustila dvorana je bila svijetlija, bila je 156.


sigurna u to. Zrak je bio gušći, promjenjen mirisima mošusa i znoja dok je Simone, vrteći se u sredini prostorije, skidala duge svilene omote svoje haljine u ritmu od kojeg se Gianelle osjećala plahovito. Promatrala je u zapanjenoj tišini tamnu kosu ljepotice dok se vrtila i raspršila oko njenih ramena – niz leđa, zatvorenih očiju u nekoj seksualnoj fantaziji dok je plesala. Glazba ju je njihala i Simne padne na koljena. Zabaci glavu nazad i prođe rukama niz vrat i preko grudi koje su sada bile jedva prikrivene s posljednjih nekoliko slojeva smaragdne gaze. Pala je unatraške na bedra poput pogane božice i zakrivila leđa, izvijajući se postižući krešendo koji je zaustavio dah skoro svakom muškarcu u dvorani. Iza Gianelle i Dante je bio privučen zvukom. Melodija je jurila njegovim venama poput drevne vreline, paleći plamenove koji su lizali njegovo tijelo i od kojih su ga boljeli čak i vrhovi prstiju. Ali nije ga Simonin zavodljiv ples lišio daha. Njegova je žena zakoračila unatrag kao da ju je začudila glad u očima gostiju. Pozadina njenog malog, mekog tijela je dotaknula njegovo. Poput daha uz njegova prsa, bokove, bedra. Strast ga je rasparala poput udarca u trbuh kad je njen miris došao do njegova nosa. Sagnuo je glavu, privlačeći je bliže, i zatvorio oči na trenutak kako bi uživao u njoj. Bila je tako blizu, svijetle kože u odnosu na sjaj vatre. Želio ju je. Od početka je žudio za njom. Od pomisli da ju silovito uzme teško je uzdahnuo i to točno u trenutku dok je Simone stenjala završavajući svoj ples kao potrošena žena na podu prekrivenim laticama. Gianelle se okrene na peti i pogleda u supruga. -

Jeste li dobro, moj gospodaru? Zar vas pogled na Simone toliko pali da trebam otići

po hladnu vodu i proliti vam ju po glavi? Dante ju oštro pogleda pa nastavi promatrati njene usne kako se kreću, brada diže u obrani a obrazi rumene. Nije mu promakao ni treptaj njenih dugih trepavica koji je dodatno zapalio njegovu strast. Njegova je supruga bila vatra i nevinost. Njene oči, velike i okrugle, sjajile su zlatom iznutra. Utopio se u dizanju i spuštanju njenih grudi od išćekivanja gladi koju je vidjela u njemu. Nije više mogao kontrolirati svoju potrebu za njom. Podiže svoje velike šake, jednu oko stražnje strane njena vrata a drugu oko struka, i privuče ju tako snažno k sebi da je skoro udahnula vlastiti dah. Odmah mu se digao i on pogladi rukom njene guzove, približavajući ju bliže mjestu koje je žudjelo za njom. Mozak se pobunio protiv snage koju je koristio ali glazba je utjecala na njegovu krv poput sexualnog milovanja; miris njegove žene skoro ga je izludio. Kada je osjetio njene ruke oko svoga vrata znao je da neće provesti još mnogo vremena s gostima. Povukao se dovoljno da mu dah padne na njene usne. -

Zbog tebe se osjećam kao luđak. Samo zbog tebe. - Šapnuo je i liznuo spoj njenih 157.


usana, razdvajajući ih svojim jezikom. Ona zastenje i Danteovo srce se zaustavi. Osjećao je da će eksplodirati i privuće ju dok njegovo tijelo nije potpuno prekrilo njeno. Ona zabaci unatrag glavu izlažući svoj vrat. Sagnuo se nad nju, grickajući ju nježno, onoliko nježno koliko mu je tijelo dopuštalo jer je želio snažno zabiti se u nju, učiniti ju svojom ženom. Prsti su joj se zapetljali u njegovu kosu navodeći njegove usne preko svojeg vrata. Ona uzdahne, zastenje i podigne mu lice prema svojem za poljubac koji će zapaliti eksploziju vatre i živih boja koje su palile svaki živac u njenom tijelu. Učinio je da zaboravi svoju prošlost i svoje ime. Njihov poljubac se nastavio nakon što je glazba stala i sve oči su bile uprte u njih. Neki su gosti gledali otvorenih čeljusti dok se Brand smijao i klimao u odobravanju svome bratu i njegovoj mladenki zaključanima u zagrljaju lude, vatrene strasti. Dante osjeti goreće poglede i otvori oči ali nije mogao pustiti svoju ženu. Smiješio se dok je provlačio njenu donju usnu kroz zube od čega je ponovno zastenjala. Kad su pljesak gostiju i navijanje muškaraca za još doprijeli do Gianellinih ušiju ona polako otvori oči. Trepne kao da se budi iz sna. Obraza rumenih poput tamno crvenih latica ruža na podu Gianelle se odgurne od muža. Njegova prsa su bila snažna i tvrda u odnosu na njene dlanove i ona zadrhti od pomisli na njega. Nasmiješio joj se. Ne bilo kako, već osmijehom vrela predosjećanja njene slabosti u njegovim rukama. Velika je dvorana odzvanjala od udaraca tanjura od stol i navijanja. Željeli su da ju uzme, odnese kao što se od supruga očekuje. Očekivali su pračenje rumena para do bračne postelje i svjedoćenje blagoslovu. Od pomisli na to Gianelle problijedi i padne u nesvijest. Dočekale su ju snažne ruke njena supruga i privukle ju nježno uz sebe. Utišao je gomilu i obznanio duboka, gruba glasa kako ju vodi u krevet. Još jedna rika se prolomi a on se nasmiješi i pričeka, a zatim ih upozori da tko god da ih bude slijedio da će ga sljedeće jutro susresti u borbi. Tradicija ili ne, ne želi da muškarci promatraju prekrasan dragulj u njegovim rukama. Željeći im svima laku noć, uzme suprugu za ruku i odvede je iz velike dvorane. Dio njega je želio podići Gianelle na ruke i brže stići u odaje ali je uživao u jurenju krvi dok je proticala s iščekivanjem poput vatre kroz njegove vene. Okrenuo se i penjao stepenicama, gledajući ju, leđima stisnutima uz grub, bakljama osvjetljeni zid. -

Ne mogu čekati da te uzmem. - Glas mu je pulsirao od uzbuđenja. Činilo se da su mu

oči iskovane vatrom kada je prinuo njenu ruku svojim usnama i prošao jezikom preko dlana a zatim između osjetljiva nabora njenih prstiju. Jezik mu je bio poput plamena. Prizor toga nije mogao biti zavodljiviji ni da je prešao njime preko intimnijeg dijela njena tijela. Gianelle zastenje 158.


od razočaranja kada ga je povukao iza svojih izazivajućih usana. -

Još? - on prošapće, izazivajući ju osmijehom zabranjena iskušenja koje je grijalo

njenu krv i ubrzalo njene korake. Povukao je njen prst u usta i nježno sisao, vrteći jezik preko njena mesa. - Namjeravam polizati svaki slatki dio tebe. Gianelline oči se zatvore od grozničava sjećanja kako vješt njegov jezik može biti. Otvorila ih je polako, teška daha na usnama. Promatrala je njegove isklesane anđele zaparene u odnosu na treperavu baklju. -

Možda isto učinim i ja tebi. - Reče mu, provocirajući ga do ruba njegove izdržljivosti.

Čeljust mu se stisnula kada su došli do odmorišta. Povukao ju je u naručje i Gianelle zadrhta od čvrstih stisnutih mišića i tamne senzualnosti njegova osmijeha koja je zakrivljivala njegove usne. Stisnuta uz njega osjetila je svaki njegov čvrsti centimetar: prsa, bedra, moćnu erekciju. Nije ju poljubio već primio njenu stražnjicu a zatim s gotovo brutalnim posjedovanjem, pristisnuo uz svoje tijelo, dajući joj zločestu misao gdje bi želio biti polizan. Pustio ju je uz nježni udarac po stražnjici i slijedio ju u svoje odaje. Vatra u kaminu bljesne osvjetljavajući njegov krevet. Gianelle uđe unutra i okrene se na zvuk zaključavanja vrata. Nije se bojala niti je bila plašljiva iako je on izgledao poput otvrdnula ratnika na rubu pljačkanja svoje supruge koju nije vidio mjesecima. Posegnuo je dolje i otkopčao remen. Od njegova spora, zločesta osmijeha stisnuli su joj se prsti a puls je ubrzao od njegove veličanstvene snage, sputane energije od koje je izgledao kao da će se baciti na nju. Prešao je očima preko nje, gladan od želje, teško suzdržavajući svoju čvrstu kontrolu. Progledom je prešao preko njena vrata i smirio ga na vrhovima njenih bradavica koje su se stvrdnule kao da ih je poljubio. Napredovao je prema njoj skidajući kaput i košulju. Gianelle zagrize usnu željeći učiniti isto njegovim golim ramenima, prstima i čvrstom trbuhu. Bila je tako luda za njim da nije mogla vjerovati da je to ona. Tu je sada bio dio nje kojeg je Dante oslobodio. Grudi su joj postajale nabreknute i teške od pogleda na njega, njegovog mirisa. Željela se osloboditi svoje haljine i osjetiti njegovu toplu kožu uz svoju. Bio je tu nadvisujući ju. Stavio je ruke oko njena struka i okrenuo je. Prstima je odmaknuo kosu s njena potiljka i uronio usne na mjesto gdje joj je udarao puls ispod kože. Oblikujući svoje tijelo prema njenom, uvukao ju je u svoje naručje grickajući i ljubeći njen vrat. Ispod hlača bio je tvrd, natečen i pulsirao zbog nje. Otkopčao je svaki gumb njene vjenčanice spretnim prstima utiskivajući poljupce u svaki dio tijela koje je otkrio. Kad je ostala gola u njegovom naručju odveo ju je u svoj krevet i sjeo. Čvrst splet brončanih mišića se pomaknuo duž njegovih ruku kad ih je pružio prema njoj, 159.


pozivajući ju da sjedne, ne na njegova bedra nego između njih. Sjela je nemoćna mu odoljeti. Nije nikada ni mogla. Leđima pristisnutima o njegova prsa on obuhvati njene grudi dlanovima, milujući ih a zatim gnječeći njene izbočene bradavice prstima. Niže, njegovo teško uzbuđenje guralo se uz nju, žudeći za oslobođenjem, žudeći biti duboko u njoj. Ukosivši ju preko svojih nesavitljivih mišića prošao je toplim jezikom preko njenih usana. Zakopala je prste u njegova ramena kako bi se držala dok je provlačio njene bradavice između prstiju. Zabacivši glavu unatrag izložila je vrat njegovom gorećem pogledu. Kosa joj se rasula do poda u zlatnu lokvu i Dante provuče ruku iza nje i uhvati punu šaku kose. Povukao ju je zbog čega se ona jače izvinula i podigla vrhove svojih grudi prema njegovim usnama. Zatvorio je usta oko njih i sisao. Dlan mu je bio dovoljno velik da uhvati cijelu dojku dok je preko druge prelazio zubima. Povukao ju je bliže, trebala mu je. Zastenjao je duboko u grlu, od divljeg režanja zapalili su joj se završeci živaca. Mišići su mu se savili u čelične ploče kad je raširio njene noge i mazio vlažnu srž među njima. Danteove usne prekriju njene potpunom dominacijom, vješt jezik prodirao je u nju dok su mu prsti istraživali unutar i ispod nje. Zaplakala je, moleći ga da prekine erotsko mučenje i uzme ju. Bila je topla i vlažna u njegovim rukama, spremna za njega. To je bila sva provokacija koju je Dante trebao. Podižući ju bokovima skinuo je hlače. Zatvorio je ruke oko njena struka i još jednom ju podigao, ovaj put kako bi ga zajašila. Njegov je pogled bio tinjajuć i vatren prepun divlje potrebe, nepripitomljen i nekontroliran da se Gianelle napokon osjetila uplašenom. Pritisnula je slabe dlanove o njegova prsa kad ju je posjednuo, nabijajući se u nju stažnim prodiranjem od kojeg se podigla. Šireći prste preko njenih leđa pomaknuo ju je na sebe, izvijajući bokove kako bi ju još više zadovoljio. Prelazila je dlanovima preko glatkih tetiva njegovih ruku, zgrabila mu ramena, zategnuta kao i njegovo dugo, čvrsto tijelo. Njegove ruke su skliznule na njenu stražnjicu i on zastenje dok ju je podizao i spuštao osječajući kako se njeno usko tijelo omotalo oko njega od osnove do vrha. Sisao ju je a ona je drhtala u njegovim rukama. Odvajajući usne od nje prošaptao joj je koliko ju voli. Stisnuvši čeljust zabacio je glavu. Gianelle spusti glavu na njegov dug vrat i poljubi ga. Osjetila je slani okus koji joj je ispunio pluća a kad je Dante osjetio njen jezik kako klizi preko njegove Adamove jabučice skoro je svršio. Prebacio ju je i bez da se odvojio od nje stavio ispod sebe. Zabacio je njena bedra na leđa i duboko prodro, njegov pogled je bio vruć i Gianelle privuče njegove usne i ugrize ih. -

Ispunjavaš me u potpunosti. - Glas joj je zadrhtao zajedno s tijelom a srce uhvatilo

pulsirajući ritam oko njegove erekcije. Obuhvatio je njene guzove, uranjajući jače a zatim povlačeći se samo kako bi njegov kurac klizilo preko njenog vrha. Gledao je kako se njegovo 160.


sjeme prolijeva po njenom trbuhu a zatim je uronio ponovno u nju. Kad se podigao na koljena Gianelle ga je proždirala pogledom znajući da je veličanstven i prekrasan poput najboljeg pastuha a i velik poput njega. Zgužvala je i stiskala krzna ispod sebe spremna svršiti ali on se opet povukao i podigao ju do svojih gladnih usana. Gianelle se tresla i bacala u njegovim rukama grabeći mu crnu kosu i natapajući ga svojom strašću. Kad je sve bilo gotovo ležala je zadihana, slaba i drščući. Dante je legao pored nje i držao ju u svojem naručju. -

Odmori, ma fée, nismo još gotovi.

Kasnije, Tallard je donio vino u sobu, ali Dante nije svoje pio. Umočio je prste u svoj pehar i pustio da nektar kaplje po njenim bradavicama, vratu, trbuhu a zatim ga je polizao s nje. Učinio je isto s njenim usnama, ljubeći ju i pijući sa slatkih usana. Zahihotala se kad je prošao mokrim prstima po unutrašnjosti bedara a on se, čuvši ju, nasmijao. Škakljao ju je i smijao se s njom ali njihova je zabavna igra završila vođenjem ljubavi; stajajući s njenim nogama omotanima oko svojeg struka, na rubu kreveta, njeno tijelo na njegovom dok ju on podiže gore i od svojih teških bedara. Odgovorila je sporim, nježnim podizanjem i spuštanjem koje je izvuklo vruće sjeme iz njega u nju. Spavali su, iscrpljeni i umorni. Sljedećeg jutra kad se probudila Dante je bio tvrd i spreman za nju. Odmahnula je glavom kad ju je privukao k sebi. Promatrao ju je poluotvorenih očiju kad je ustala s kreveta i pozvala ga rukom na divan. Prišao joj je a ona ga je posjela i odmaknula se kako bi se divila zločestom sexualnom prizoru njega ispruženog pred njom. Kleknula je ispred njega uzimajući kurac u ruku a zatim u usta. Gladila ga je jezikom u dugim, provocirajućim lizovima duž cijele dužine. Opsovao je na francuskom i uhvatio njenu glavu kako bi ga dublje uzela. Naposlijetku povukao ju je u krilo i ponovno uzeo.

161.


DEVETNAESTO POGLVLJE -

Ne diraj me.

Gianelle podigne dlanove kako bi udaljila Dantea dok je prilazio krevetu.Činjenica da je bio u potpunosti odjeven nije ništa značila jer je znala koliko brzo se može skinuti. Nasmijao se i podigao pladanj hrane koji je donio iz velike dvorane. Bilo je kasno poslijepodne a ona još nije izašla iz kreveta. -

Ti si zvijer. - Promrmljala je i uzela poširano jaje kad je Dante sjeo pored nje. - Sve

me boli. - Zadovoljstvo je bacilo čeličan sjajan njegovu pogledu i Gianelle uzdahne. - Pretvorio si me u besramnu drolju, Dante. Nadam se da si sretan. -

Jesam. - Namignuo joj je i zagrizao komad svinjetine. Gianelle se uštipnula nakon što

je promatrala njegov jezik kako se kreće preko usana brišući sok hrane. -

Prestani.

Znatiželjno ju pogleda sa strane. -

Prestanem s čim?

-

Lizanjem svoje usne.

Dante prestane jesti i nasmiješio joj se. -

Luda si za mnom. Priznaj.

-

Od tebe se ježim.

-

Lažljivice. - Smijao se. Ispruži ruku i odmakne mu crni pramen kose s ramena.

-

Volim tvoj osmijeh. Izgledaš... slatko.

-

Slatko?

-

Oui, poput dječaka koji je muškarac.

-

Kada se smiješ izgledaš kao sexy bludnica.

Smijao se kad ga je udarila u ruku i bacila se na njega. -

Oprosti, mislio sam anđeo. Mislio sam na prošlu noć. Nisam kriv. - Pljesnula ga je

opet po ruci i on uhvati njenu ruku i poljubi ju. -Volim te. -

Hoćeš li me uvijek voljeti? - Ona prošapće gledajući ga duboko u oči.

-

Oui.

-

Obećaješ li, mužu?

-

Oui, obećajem. 162.


-

I nikad me nećeš ostaviti?

-

Nikad. - Zavjetovao joj se. - Nikad.

-

Zato što ako me ostaviš pronaći ću te i staviti ti vrući ugljen u hlače... dok su još uvijek

na tebi. -

Enfer, ti si opasna, ženo. - Uputila mu je drzak osmijeh i trepnula širokih očiju poput

nevina šteneta, zatim ga odgurne i posegne za pladnjem koji je stajao na rubu kreveta. Nakon što je pojela pitu od krušaka pogleda po sobi. -

Zaboravio si vino. Idem po njega.

-

Non. Ne želim da lutaš dvorcem dok sam ja ovdje a Edgar Dermott hoda okolo.

-

Jesi li ga sreo? - okrene se prema njemu kako bi ga upitala završavajući još jednu

pitu od krušaka. -

Vidiš li krv na mojoj košulji?

Ona slegne ramenima i nastavi jesti. Kako se naprezala da spusti suho tijesto niz grlo Dante ustane s kreveta. Promatrala ga je, sviđalo joj se kako je izgledao. Nosio je lanenu košulju boje bjelokosti povezanu remenom da pada preko uskih bokova i široke crne providne

hlače

zataknute u niske kožne čizme. -

Ne možeš skinuti oči s mene. - Reče joj bez da se okrene.

-

Radije bi gledala u govno puno muha.

Njegov dubok grlen smijeh ispunio je prostoriju a zatim i hodnik. Dante se skoro spotaknuo na kokodakajuće pile koje je trčalo duž njegova puta sa starim Jamesom za petama. -

Dobar dan, gospodaru. Dobro ste spavali, zar ne? - James se zaustavi direktno

ispred Dantea i lukavo namigne. -

Jako dobr. Merci, James. - Dante mu se široko osmjehne. - James? - upita trenutak

kasnije, sužavajući oči, pokušavajući shvatiti zašto starac gaji želju osloboditi dvorac kokoši.-

Zašto naganjaš pile po mojem dvorcu? Okrečući uho u smjeru kojim je pile otišlo, James se namršti i spoji čupave obrve. -

Držala me budnim cijelu noć konstantnim glasanjem, gospodaru. Namjeravam ju

pojesti. - Pojesti ju. - Dante klimne kako bi bio siguran da ga je shvatio. -

Da, gospodaru.

-

I kako znaš da je to ta kokoš koja te držala budnim cijelu noć? - Dante upita dok mu 163.


je smijeh bojao oči. -

Pa, - starac podigne košćati prst prema Danteovu licu. - kokodače na poseban način,

drugačiji od ostalih – istina je da su sve one drugačije, kao i ženski glas. Možda ne mogu vidjeti tko brblja ali mogu ju prepoznati po glasu. Na primjer prošlu večer kada sam prolazio pored sobe lorda Dermotta. Nisam mogao spavati zbog te proklete kokoši. - Njegove skoro slijepe oči lutale su besciljno po hodniku tražeći bijelo perje koje nije mogao vidjeti a zatim se okrene prema Danteu. - Čuo sam ženski glas unutra s njim. Ne bi mogli znati tko je to bio ali Simone ima

sladak strani zvuk u svom glasu i ja... Danteove oči se širom otvore a zatim opasno zasjaje. -

Simone je bila u Dermottovoj sobi?

James klimne i nastavi objašnjavati mnoge suptilne tonove njena glasa koji su ju odvajali od glasova ostalih žena u dvorcu. -

Što je ona tamo radila? - Dante ga prekine, ton glasa mu je sjekao zrak poput rana

mraza. James mu uputi sveznajući, polukrezubi osmijeh. -

Što vi mislite da je radila tamo? - Dante ostane tiho na trenutak dopuštajući

Jamesovim riječima da mu sjednu u glavi. - Prokleta! - opsuje - Ne može skupiti noge nijednom

muškarcu. -

Nijednom osim sirotom starom Jamesu. - Starac udari jezikom nepce u sažaljenju.

Čuo je zvuk i nagnuo glavu u desno. - Ovdje, pi, pi... - pjevušio je i nagnuo se naprijed da čuje. Izvuče veliku sjekiru iza leđa i zamahne ispred Danteova užasnuta lica. A zatim je nestao, jureći za svojoj kokodakajućom večerom. Dante ga je gledao odmahujući glavom. Trebao je negdje smjestiti prijetnju prije nego nekoga ubije. Nasmiješio se, sretniji nego što je bio posljednjih mjeseci. Pronašao je Talarda i zamolio ga da donese još vina u njegove odaje. Nekoliko trenutaka kasnije uhvatio je svoju ženu na dnu stepenica. Nasmiješio joj se u lice i kliznuo rukom oko njenih malih leđa. -

Što radiš izvan kreveta? - Privlačio ju je bliže sve dok njena leđa nisu bila iskrivljena

kako bi on mogao proći toplim usnama po njenom vratu. - Zar me dugo nije bilo, fée? Jesam li ti

nedostajao? Gianelle se nježno nasmije uz njegovo uho, zaboravljajući sve osim prekrasne boli od njegova dodira kad su mu ruke prešle preko mekih brežuljaka njene stražnjice. -

Nisam ni primjetila da te nema. - Lagala je, zabavljena pomisli da ga zadirkuje. – 164.


Spustila sam se jer sam još uvijek gladna. Teško je disao i grickao joj vrat. -

Nevjerojatno. I ja sam.

Gianelle se brzo topila od njegova topla daha i zločestih prohtjeva ali nije bila spremna tako brzo priznati poraz. -

Ako me pustiš, odvesti ću te u našu sobu i dopustiti ti da okusiš slatku ružu mojih

grudi. Danteova glava se podigne s njena vrata i on joj se osmijehne takvom senzualnošću da su joj oslabila koljena. Sumnjala je da će moći nastaviti. Oslobodio ju je, bez riječi od njena senzualna obećanja. Ali umjesto da se okrene i vrati uz stepenice Gianelle se nasmiješi i otrči prema vratima dvorca. Danteov osmijeh se zamrači prije nego je krenuo po nju. Stigao ju je taman kad je krenula otvarati teška vrata. Udario je dlanovima o hladno drvo zatvarajući vrata. Stajao je iza nje, ruku iznad njene glave. Mogla je osjetiti njegov dah u kosi i okrenula je lice prema njemu. -

Kamo ideš, suprugo? Hmmm? - spustio je usne na njene i poljubio njen vragolast

osmijeh. Prije nego ju je uspio zgrabiti, Gianelle se provuče ispod njegovih ruku, zavrti na peti i otvori vrata. Staro, izrazito čvrsto drvo udario je Danteov nos, ali Gianelle nije usporila čak ni kad je čula otrovne zakletve promrmljane kroz ruke dok je držao ozljeđeno lice. Smijala se ograničena kreštavim kokošima i skvičajućim svinjama. Noge su ju nosile da je mislila kako leti na slanom vjetru prema spuštenoj rešetki. Kad je stigla do nje okrenula se znajući da joj je Dante blizu. Guste kose razbarušene oko lica i obraza crvenih od trčanja Gianelle se suočila sa svojim progoniteljem i koračala unatrag dok joj leđa nisu dotaknula hladno kovano željezo. -

Izdaj naredbu da se rešetka podigne ili više nikada neću spavati u tvom krevetu.

Upozorila ga je sa sunčanom svjetlošću u očima. Dante odmahne polako glavom i stisne ju poput lava koji uhodi svoju družicu. -

Učini to. Upozoravam te. Zaključaću se u svoju sobu i smijati dok budeš čeznuo za

mnom. -

Čeznuo za tobom! - Dante zastane i prigušeno se nasmije. Proždirao ju je očima od

glave do pete. - Razvalio bi vrata i uzeo ono što je moje. Nikada ne bi čeznuo. - Smijuljeći se njegovom nadmenom ponosu Gianelle odmahne laganim pokretom ruke. -

Odmakni se ili ti se više nikada neću nasmiješiti. 165.


-

A to bi bio pravi pakao. - Dante se okrene i zazove Rolanda kako bi podigao rešetku.

Kad je pogled vratio na svoju ženu, uzbuđenje koje je sjalo u njegovim očima podsjećalo ju je na predatora koji je spreman za napad. -

Upozoravam te, vatrena gospo, kad te uhvatim, a uhvatit ću te, uzet ću te gdje god da

padnemo, zato se bolje vrati našoj postelji dok još imaš prilike. -

I da priznam poraz? - Gianelle uzvikne dok su se velika željezna vrata dizala iza

nje. - Nikada! Sagnula se i skliznula ispod vrata u slobodu. Znajući da joj je za petama trčala je. Danteov pogled slijedio ju je nekoliko minuta uživajući u sjaju njene kose zapaljene suncem dok je skakala i blistala preko njenih ramena i niz leđa. Kad je podigla suknje od muslina divio se njenim mršavim, oblikovanim nogama koje su skakale preko kamenja kako bi mu pobjegla. Zvuk njenog smijeha ispunio je njegovo srce. Dao joj je veliku prednost i zatim krenuo u potjeru prateći njen put pored stražarnice kod ulaznih vrata. Zatim je skreno lijevo s širokim pobjedničkim osmijehom na licu. Gianelle je ubrzala kod kamenih padina i oko velikih pilastih zidina koje su vodile dolje prema oceanu a srce joj je udaralo u grudima. Ako ju Dante stigne dok je u blizini zamka nije ni najmanje sumnjala da će ju srušiti na zemlju i uzeti svoju nagradu dok je netko izvan dvorca gleda. Riskirala je brzim pogledom preko ramena ali ga nije vidjela. Zar ju je prestao slijediti? Nije sad mogla prestati kako bi to doznala. Ne kad je ocean blizu. Mogla je osjetiti slani miris valova i čuti njihovo udaranje dok je trčala. Iznad nje, galebovi su lebdjeli, kreštali i uranjali u plavi obzor u potrazi za hranom. Bila je blizu. Ako ju sad uhvati neće se buniti. Razmišljala je kako bi divno bilo sjediniti se s njim na pjesku kad je naletjela na njega. Na trenutak zapanjena, gledala je u njegov rastopljen pogled, pitajući se kako je završio ispred nje. Uhvatio ju je za zglob kako mu ne bi mogla opet pobjeći. Oboje su bili zadihani a Dante je uspio nabaciti senzualan osmijeh. -

Ova pobjeda će mi biti najveća do sada. Možda će o njoj govoriti u stoljećima koja

slijede. Vidiš? Imamo svjedoke. Gianelle nije željela pogledati okolo ali je to ipak učinila i ugledala tucet ribara koji su ih promatrali. -

Ne, ne bi to učinio. - Teško je disala, prsa su joj se dizala i padala grozničavo poput

gibanja mora. -

Bi. I učiniti ću to. - Dante ju nagradi tamnim pogledom punim gole namjere tako da joj 166.


nije preostalo ništa osim povjerovati mu. -

Dobro. - odbrusi mu, odlučna da ne izgubi bez obzira na sve. - Pomoći ću ti oko

toga. - Bez da je skrenula pogled s njegovih očiju izazovno mu se nasmiješi i počne odvezivati svoju haljinu. Dante ju je promatrao prekriženih ruku preko prsa vatrenim pogledom. -

Uživaću u ovome.

-

Oui, - zaprede Gianelle. - kao i oni.

Nasmiješila se i mahnula ribarima koji su prestali slagati mrežu kako bi ju mogli gledati. Danteove oči se prebace na njih i njegov pobjednički osmijeh izblijedi, ali nije ju zaustavio kad je spustila nadsuknu do gležnjeva. Pogledi im se sukobe u borbi volje dok je Gianelle odbacila papuče kao da su polupojedene pileće kosti bačene psima u velikoj dvorani. Stajala je tamo, sitna božica koja će raširiti krila i pokazati meku ženstvenu ljepotu cijelom svijetu. Danteov puls je udarao ljutito na vratu, željeći gledati magično stvorenje ali nevoljan podijeliti svoju viziju s nikim. Prekrižila je ruke preko glave i počela podizati donju haljinu. Dante je gledao, dah mu se ubrzao, oči suzile i opasno počele gorjeti. Kad je vidio zlatno blago između njenih bedara opsovao je i maknuo njene ruke s tkanine. Podigao ju je u jednom pokretu. -

Ti si samo moja. - rekao joj je i odnio ju do malene špilje usidrene među stijenama na

obali. Riječi su mu bile izgovorene s takvom snagom i autoritetom da je Gianellino tijelo drhtalo u njegovim rukama. Bila je vlasništvo mnogih muškaraca ali ju nijedan nije posjedovao. Nijedan ju nije označio svojom poput njega noćas. Pripadala mu je. Držeći se uz nesavladivu snagu njegovih prsiju znala je da želi biti njegova. Njegovi su ju prsti usrećili dok joj je skidao ostatak donje haljine s tijela. Tinjajući pogled i grozničavo necivilizirana strast oduševljavali su ju dok su ju njegove usne proždirale. I kad je postavio njena koljela i dlanove na bijeli, topao pijesak i kleknuo iza nje, znala je da će položiti pravo na nešto više od njena tijela. Do trenutka kad je Gianelle kasnije tog dana došla u veliku dvoranu bila je sprema pojesti slijed od sedam jela. Dante je sjeo uz nju za dugim stolom s bradom u dlanu, promatrajući ju dok je trpala u usta torte umočene u med. Jedva je progutala prije nego je ubacila komad ovčetine. Punih obraza posegnula je za peharom i uhvatila zabavljeno promatranje svog supruga. -

Što? - upita širom otvorenih očiju od nevinosti koja je milovala njegovo srce. Osmijeh

mu je postao topao ne znajući što joj je veće, oči ili usta. -

Imaš proždrljiv apetit za nekog tako malenog. 167.


Gianelle slegne ramenima i uzme veliki gutljaj vina. -

Ne bi bio tako proždrljiv da si mi dao jesti popodne umjesto da si me proganjao po

selu. Dante je bio spreman proturiječiti joj ali se umjesto toga nasmije. Zvuk smijeha donio je osmijeh na Gianelline usne. -

Osim toga, - reče ona veselo i zatim zagrize sočnu krušku, - mislim da ako postanem

dobra i debela da ćeš me osloboditi svog proždrljivog apetita, gospodaru. Oči su mu bile ushićene od blage krivulju njenih usana dok je govorila i tanke zlatne obrve koja se vragolasto podigla. -

Neće ići. - obznanio je. Dubok, nizak ton njegova glasa bio je poput plamena koji liže

svaki centimetar njena tijela. - I dalje ću te obožavati. Gianelle prestane žvakati i pogleda ga dok su joj njegove riječi padale na srce. Je li mislio to što je upravo rekao? Obožava ju? Ili su te srceparajuće riječi jednostavno izašle iz njegovih usta na isti način kojim je čestitao Ingred na sjajno gozbi koju je pripremila za Graycliff? Željela je da to opet kaže, da mu je stalo do nje, da mu nešto znači. Ali trenutak je nestao kad je Brand stao ispred njih. Dante podigne pogled sa sanjivog izraza koji je imala njegova žena. -

Oprosti što prekidam. - Tanki cerek na Brandovim usnama je govorio drugačije. –

Mislio sam da bi želio znati kako su Dermott i njegovi ljudi otišli prije sat vremena.- Brandov cerek se proširi. - Pretpostavljam da je odlučio pričekati tvoju osvetu u Cambridgeu. Dante mu se nasmiješio osmijehom koji je razbio Gianellinu obranu. Neravna ljepota njenog supruga ju je fascinirala. Oči su mu bile poput prozirnih sjajnih kristala uz njegovu maslinastu put i kosu boje ebanovine, kristala koji su sjajili od života. Mogli su porezati tijelo oštro poput fino naoštrenih noževa, probadajući i intenzivno snažni, ali kad su ju pogledali razblažili bi se i zapalili, proždirući ju osjećajima. Dante se još uvijek smiješio kad se okrenuo prema svojoj ženi. Brand je napustio stol a Gianelle je to jedva primjetila. -

Imaš isti božanstveni izraz poslijednjih pet minuta. - Dante znatiželjno upita. - O čemu

razmišljaš? Hipnotizirana njime, Gianelle je zurila u igru mišića na njegovu vratu kad je progutao. Pustila je da joj oči pređu preko njegova lica. -

Na obali sam prekrasna mora posuta srebrnim mjesečevim zrakama. – Prošapće –

Snaga uzburkana mora me zove i iako me to plaši, moram ići. Dante podigne prste do njenih usta i pređe palcem preko donje usne. 168.


-

Zašto te plaši, moja voljela vilo? - Zatvorila je oči, šuteći, i Dante ju povuće u toplinu

svoga tijela, nježno ju milujući u naručju. - Za ime Božje, Gia, nikad te ne bi ozlijedio. - izrekao je zakletvu u njenu kosu, nemoguć podnijeti pomisao na to. Gianelle se željela zauvijek držati za njega. Željela je uplesti prste u njegovu kosu i ne pustiti ga nikad. Odmaknula se od njega dovoljno da podigle pogled prema njemu. -

Valovi ovog mora nisu hladni. Niti me žele povući u mutne dubine već me miluju

poput nebeskih ruku, sigurnih i toplih. Ovo prekrasno more ne riče, iako je njegova moć tako velika da bi mogla izvući život iz mene kao da sam ništa. Ali ne, njegovi gromoviti valovi šapću najslađe zvukove koje je moje uho čulo. Dante se nasmiješi njenom suznom pogledu. -

Što je tako loše u tome?

-

Lako se jako zaljubiti u takvu veličanstvenost i nježnost. Ali gdje je tako velika moć,

netko beznačajan kao ja bi se mogao izgubiti, biti zaboravljen. Osjetila je kako se ukočio pod njenim dodirom i nadala se da nije rekla ništa loše. -

Ljubavi moja. - Podigao je ruku kako bi zagladio svilenu metež njene kose. Gianelle

trepne u njegovim sivim očima. - More je samo jezero bez vjetra koje ga mješa. - Nasmiješio se i uzeo njenu ruku povlačeći ju na noge. - Dođi, idemo jahati. Dante ju je izveo iz Graycliffa do staja a zatim zamolio da ga pričeka vani. Kad je, nekoliko trenutaka kasnije, izašao na svojoj divljoj bijeloj kobili Gianelle je stavila ruku na srce. Jahao je prema njoj, gospodar stijena koji joj je dao more, poput vizije iz snova sirena. Bez da je zastao, nagnuo se naprijed, provukao ruku ispod njene i podigao ju u krilo. Uzbuđivala ju je njegova snažna ruka kojom ju je držao oko struka. Od njegova topla daha na potiljku osjećala je vrtoglavicu od želje, a kad je petama podbo Ayline bukove srce joj je stalo udarati. Jahali su preko niskih grebena i stjenovitih vrleti bez usporavanja, i tijekom prvih par udaha Gianelle je držala oči čvrsto zatvorenima bojeći se da će se Aylina noga okliznuti i poslati ih preko litica. Ali ubrzo su stigli do mora i usporili na obali. Ayla frktne i udari kopitima stvarajući oblak pijeska iza njih. -

Želi trčati. - Dante prošapće blizu Gianellina uha. Zatim povuče njene suknje i prebaci

joj nogu preko kobilinih glatkih leđa kako bi bila bolje uravnotežena. - Jaši ju. - reče i stavi uzde u Gianelline ruke. -

Bojim je se. - Gianelle odgovori, ali uzme uzde od njega dok joj je srce divlje udaralo 169.


u ušima. -

A kad je to tebe zaustavilo? - Dante se nasmije. - Ayla, - zazove ju. Kobilino uho se

trzne. - pokaži Gianelli kakav je osjećaj letjeti. Posegne iza sebe i udari kobilino bedro. Gianelle stisne uzde dok joj je vjetar udarao kosu s ramena. Kotrljajući valovi njoj s lijeva postali su sivi i nejasna oblika dok su Ayline noge lebdjele preko mokra pijeska tako brzo da je jedva pomaknula ijedno zrno. Suze su se brisale s Gianellinih obraza, dah ostajao u pozadini čim bi izdahnula. Letjela je, slobodno poput Dantea kad je jahao Aylu. -

Osjećaš li vjetar, ma fée? - Držao ju je, glas dubok poput mora koji je bio iza nje. –

Moćno je poput oceana, zar ne? -

Oui. - plakala je, razumeći zašto joj je dao ovaj dar. Nije bila beznačajna za njega,

već važna koliko i on njoj. Stavila je uzde u njegove ruke i naslonila tijelo na njegova prsa a zatim raširila ruke, vjerujući mu da neće dopustiti da padne. Okrenula je lice njegovu i njen osmijeh se pretvorio u smijeh. - Hvala ti Dante. Hvala ti što si me oslobodio.

170.


DVADESETO POGLAVLJE Edgar Dermott skine rukavicu i udari njome o drugu ruku. Stara, napuštena šupa smrdila je na raspadajuće drvo i đubre. Prišao je prozoru zbog sviježeg zraka i kako bi vidio je li muškarac kojeg je čekao u blizini. Tamni su se oblaci kotrljali preko neba, sluteći na kišu. Nešto zacvići iza njega i on se okrene. Veliki štakor projuri u sjene. Opsuje, udarajući čizmom kako bi uplašio glodavca da se vrati u rupu. Počne koračati osjećajući se skučeno u trošnoj šupi. Pluća su ga boljela od pokušaja da duboko ne diše. Čekao je sat vremena ali mu se činilo kao cijeli tjedan. Trebao je otići i nastaviti svoje planove bez odobrenja svog gospodara. Ali zadnji put kad je to učinio skoro su njegov brat i on ostali bez glave. Njegov brat, pomisli a prezir mu učvrsti crte lica. Bio je sretan što je ta stara debela budala bila mrtva. Naravno, bilo je teško nastaviti glumljenje žalosti za svojim dragim preminulim bratom. Ali je vrijedilo. Devonshire će biti njegov kad pokaže kralju Williamu pismo koje je nosio od Herewardovih pristaša za njegova brata. Navest će potpuno neznanje bratova savezništva sa zloglasnim pobunjenikom. I onda će Gianelle biti njegova. Bio je bijesan kad je saznao da će Risande oženiti djevojku i da mu neće biti vraćena kako se nadao. Vidjevši ju ponovno promijenio je mišljenje oko toga da ju vidi zatvorenom. Želio ju je mrtvu, i želio je biti taj koji će je ubiti, nakon što ju uzme u krevet, naravno. Ta hladna kučka ga je iznova i iznova odbijala. Promjena planova je bilo sve što je potrebno kako bi je se napokon dočepao. Njegov ga brat više nije mogao zaustaviti i uskoro neće biti nikoga tko će ju držati van njegova kreveta. Čuo je kako se konj približava i provirio ponovno kroz prozor dok mu je ruka bila na dršci mača. Zazviždi osobi s kapuljačom koja je jahala prema šupi. Muškarac je bio sam ali Hereward Wake nije trebao pratnju muškaraca uz sebe. Bio je veliki muškarac s brzom, okrutnom rukom i još bržim konjem. Edgar je gledao kako je sjahao i poveo konja prema vratima. Unutra, Hereward povuče kapuljaču i otkrije svijetlo zelene oči i grivu tamno crvene kose. Pogleda uokolo s gađenjem na licu. -

Dolazi li taj smrad od tebe ili trulog sijena? - Upita kršan Saxonski pobunjenik.

-

Osim ako te se nisam toliko uplašio da sam uprljao svoje hlače, - Edgar zareži, -

siguran sam da možemo okriviti sijeno. -

Ne bi bio prvi put da ti se to dogodilo, Dermott. - Hereward hladno odgovori i prođe

prstima preko drške mača. - Nećeš me željeti ubiti kad čuješ što ti imam za reći. -

Onda reci da vidimo jesi li u pravu. 171.


Hereward nasloni snažno rame na dovratak i pričeka. -

Kralj William je ponovno u Engleskoj. Stigao je prije dva dana. - Herewardove oči se

fokusiraju negdje blizu Dermottova vrata. -

Mislim da ću ti prerezati vrat ili bi radije čuo kako vrištiš. Imam druge stvari koje

moram riješiti i tvoja brza smrt mi najbolje odgovara. - Glas mu se pretvori u smrtonosni zvuk. Već znam da se kopile vratilo. -

Znaš li i da je poslao zapovijed svim višim vazalima da se nađu s njim na sudu?

-

Nastavi.

-

I ja sam pozvan.

-

Ne sumnjam da ćeš se baciti na njegova stopala i zaklinjati se na vjernosti čim to

zatraži. -

Nikad. - Dermott slaže. - Planiram dokazati svoju vjernost tebi tako da ubijem

muškarca koji te gorljivo lovi. Hereward sarkastično podigne obrvu. -

Nemojmo zaboraviti razlog Risandeove gorljivosti. Da niste ti i ostali luđaci ubili

njegovu sestru, ne bi posvetio svoj život ponalaženju mene. Za to mi duguješ svoj život. -

Dat ću ti umjesto toga život Dantea Risandea. - Hereward zabaci glavu i nasmije se,

bijes je sjao u Dermottovim očima. -

Kako ga misliš ubiti? Čak i da imaš tucet naoružanih ruku i par očiju na potiljku ne bi

se mogao boriti s njim i pobijediti. -

Ne planiram se boriti s njim.- Odgovori Dermott ukočeno.

-

Naravno da se ne planiraš. Tvoj stil je strijela u leđa.

-

Biti će mrtav. Što te briga kako?

-

Nije me briga. - Reče Hereward odgurujući se od zida. - Priznajem da ga želim

maknuti sa svog repa iako ratnik poput Risandea zaslužuje časniju smrt od strijele u leđa. -

Kako to možeš reći nakon što je ubio toliko tvojih odanih pristaša?

-

Ubio si mu sestru, Dermott. - Hereward zareži. - Nevinu osobu koja nije imala ništa s

kraljevim ratom, kao što ni moj brat nije imao. Razumijem njegov bijes. Sad mi reci svoj plan. Ponestaje mi strpljenja. -

U redu. - reče Dermott. - Imam pomoć nekog tko zna dan kada Risande planira

otputovati. Znam koliko muškaraca će biti s njim i pratit ćemo ga. Ubit ću ga bez da me itko vidi a zatim otputovati u Winchester i susresti se s kraljem. Nitko neće posumnjati u mene a ja planiram postaviti zasjedu Risandeovoj pratnji daleko od Dovera. Imaš mnogo sljedbenika koji 171.


su željni ubiti ga koliko i ja. Možeš preuzeti zasluge za njegovo ubojstvo. Dermott mu se hladno nasmiješi. -

Ne, ja ne ubijam muškarce s leđa. Nitko neće povjerovati u to.

-

Naravno. Oprosti mi.

-

Razmisliti ću o oprostu nakon što Risande umre. Samo, budi siguran da si ga ubio,

Dermott, ili ćeš imati posla s još bjesnijim luđakom.A tada ću te ja ubiti. - Hereward naglo otvori vrata i napusti šupu bez ijedne riječi. Nije ga brinulo što će Dermott reći kralju kad se susretne s njim. Izdajica neće stići do Winchestera. Unutar šupe, Edgar Dermott dotakne malu gomilu pisama ispod kaputa. Dokazati će svoju odanost kralju ali prvo mora jurišati na dvorac i vratiti roba. -

Koliko dugo te neće biti? - Gianelle je promatrala snagu u Danteovim ramenima

zadržavajući uzdah koji ga je mogao oslabiti dok je tražio kratki kaput u garderobi. -

Ne dugo. Nekoliko dana. - Odustao je od potrage i okrenuo se prema njoj, na lice mu

je pala sjena od težine obaveza zbog kojih ju je morao ostaviti. - Požuriti ću se. Sjedeći na rubu kreveta, Gianelle je stiskala suknje, pokušavajući smiriti živce. Svakog trenutka će skočiti s kreveta u njegovo naručje. -

Ne požuruj kralja, Dante.

-

Dođi sa mnom. Brynna i djeca idu.

Gianelle spusti pogled i zatrese glavom. -

Mislim da je bolje da Casey i ja ne budemo tamo dok razgovaraš s kraljem o nama.

Dante je zurio u nju još trenutak a zatim se okrenuo. Nije ju želio ostaviti. -

Požuriti ću se, Gianelle.

Ona klimne i napusti krevet. Hodala je sobom dok je on slagao odjeću u kožnu torbu, gledajući čvrste kutove njegove čeljusti dok je saginjao visoko tijelo nad vreću. Prestala je koračati. -

Nedostajati ćeš mi. - Izleti joj dok je vrtila prste. Prestala je disati kad je pogledao u

nju i zabavljeno joj se nasmiješio. -

Laknuti će ti kad odem. - Zadirkivao ju je. Sležući nježnim ramenima ponovno je

krenula koračati. -

Samo tvoj glupi smisao za humor. - Odgovori mu. - Možda mi bude nedostajalo

svađanje s tobom. Nedostajati će joj puno više od toga! Njegove oči uvijek na njoj, svilena grubost njegovih ruku 172.


kad ju dodiruju, njegov hrapavi, sexy glas koji joj govori koliko ju voli. Dante se prestane pakirati i zgrabi ju za zglob, zaustavljajući njene nervozne kretnje. Povukao ju je k sebi i kliznuo rukama oko njena struka. -

Vodi ljubav sa mnom prije nego odem. - Glas mu je bio promukao uz njeno uho.

-

Znala sam da si pohlepna zvijer onog trenutka kad sam te ugledala. - Gianelle se

naljuti a zatim zatvori oči i zabaci glavu od užitka kad ju je odnio do kreveta. Gianelle je lutala dvorcem koji je bio zlokobno tih kad su on i njegovi ljudi otišli. Narogušila se na putu do Caseyine sobe. Što kralj William misli tko je on? Živi u Francuskoj mjesecima a zatim naredi svojim vitezovima da dođu k njemu? Pronašla je Casey kako razmišlja u sobi i nije se iznenadila kad je prijateljica spomenula Balinovo ime nekoliko puta u jednoj rečenicu kao obranu za svoje loše raspoloženje. Dara im se malo kasnije pridruži, jednako sumorna zbog odsustva svog muža. -

Nikad se ne navikneš na njihove odlaske. - reče Gianelle. - Puno je gore kada odu u

borbu i ne znaš hoćeš li ih ponovno vidjeti. Gianelle zadrhti. -

Ne znam hoću li to moći.

-

Imaš li izbora? Oni su ratnici. Molimo se Bogu da ih štiti i vrati natrag. To i vjera u

njihovo umijeće. To je sve što možemo. Gianelle pozli. Nije razmišljala o Danteovim borbama. Nije ni željela. Nikada. Napustila je dvije prijateljice kad je Dara izvukla ručni rad i počela šivati. Gianelle nije mogla sad misliti na vježbanje svojeg umijeća iglom. Sišla je niz stepenice moleći se da se Dante uvijek vrati iz borbe. Razmišljala je o njegovim očima i načinu na koji su upijale njeno lice prije nego je otišao. -

Nedostajat ćeš mi. - Prošaptao je nekoliko minuta prije nego je Balin rekao kako

nikada neće stići u Winchester ako se još jednom budu opraštali. Volio ju je. Vidjela je to u njegovu dimnoj, sjajnoj sumaglici u njegovim očima. Nikad ju ne bi napustio kao što ju je napustio otac. Uzdahnula je dugo i polako i skoro pala na Jamesa na putu do kuhinje. -

I meni je žao što je otišao, gospo. - starac se složi i nasmiješi joj se.

-

Što?

-

Grof. Ovo se dogodi kad oni koje jako volimo daleko otputuju. Uzdišeš kao da će ti

srce iskočiti iz grla i otići za njim. James ode; nastavljajući svojim putem i puštajući ju da gleda u njegova leđa pitajući se je li njegov sluh tako dobar da čuje čežnju u njenom srcu. 173.


Zalazeće sunce je prosulo svoje zrake kroz zapetljanu mrežu grana iznad glave. Filtrirana svjetlost je stvorila visoke stupove zlatne vatre gdje su vilini konjići plesali na zvuk koji je svirao lagani povjetarac. Zatim se tlo zatreslo i vilini konjići su se raštrkali kako su Danteova četa vodila konje kroz tihu šumu. Nisu jahali brzo koliko bi Dante volio jer je lady Brynna jahala s njima, držeći bebu Richarda u naručju dok je Tanon uživala u pogledu iz očeva krila. Mladi William je inzistirao na jahanju s Danteom i ugnježđen dječak u njegovu krilu ga je podsjetio da jaše s oprezom, iako je svaka milja kojom su se udaljavali od Graycliffa bila poput kamena na njegovu srcu. Što su brže išli prema Winchesteru prije će se vratiti doma. Merde, kako mu je nedostajala Gianelle. Volio ju je više nego što je srce moglo podnijeti. Volio je njeno prekrasno, nevino lice, njen tvrdoglav duh koji je oslobođen, i strast kojom je njihala slatke bokove kad je znala da ju gleda. Sama pomisao na nju zapalila mu je živce i zatvorila oči, boreći se s divljim nagonom da okrene konja i odjuri natrag doma. Sjećanje na njeno lice kad ga je gledala tim očima od kovanog zlata uzvisilo mu je srce. Još uvijek je mislio na nju kad je strijela prozujala pored njega i sletila na leđa sir Armonda, viteza koji je došao u Englesku s Danteom prije par godina. -

Stoj! Stoj! - vikao je Dante, naginjući se preko nećaka štiteći ga tako od strijela.

Zakrenuo je Aylu u lijevo i zabio pete u njene slabine kad su muškarci napustili formaciju i raštrkali se među gustim drvećem. - Dalin! - poviče Dante. - Uzmi 20 muškaraca i izvidi brda. Ti,

Gerald, presjeci kroz tu jarugu s Robertom i ostalima i spoji se s Balinovom četom na drugoj strani.Brand! - poviče prema njemu. - Uzmi Williama i svoju obitelj i idi! Idi! Iznenada još 4 strijele zazvižde kroz zrak i slete na zemlju ispred Dantea i u debla stabala oko njegovih muškaraca. Smirio se, obuzdajući svoju uzrujanu kobilu, gorućih očiju poput munje na ugljenom nebu. Skoro je bacio svog nećaka bratu. -

Idi!

Njegova ratnička krv parala mu je vene. Gledao je kako njegov brat uzima uzde Brynnina konja i okreće se. Zatim je udario uzdama i poveo Aylu među drvenu zavjesu stabala iza njega. Kad je čuo zvuk sebi s desna podigao je ruku i uočio jednog od svojih kako je zauzeo poziciju. Napredovao je oslobađajući svoj mač istovremeno. Netko je zazvao njegovo ime. Bio je to ženski glas. Udario je nogama i poletio kroz labirint drevnih hrastova i kestena, zaboravljajući razlog, zaboravljajući sve što je do tada naučio. Čuo je svoje muškarce kako ga zovu ali im nije odgovorio. Razum mu je govorio da glas koji je čuo ne može pripadati njegovoj ženi ili Casey. Ostavio ju je doma samu, a kad joj se vrati... Suho, opalo lišće zašušti njemu s desna. Okrene se. A zatim strijela koja je probila njegova prsa raštrka slike koje su ga proganjale. 174.


-

Bože, rekao si da ga nećeš ubiti.

-

Lagao sam.

Simone je zurila u visoka, zgodna muškarca pored sebe ali nije bilo vrijeme za svađu s njim. Danteovi muškarci su se približavali. Svuda oko nje šuma je bila zlokobno tiha. Čak su i ptice i cvrčci su osjetili njenu izdaju, i dok je gledala dolje u prekrasno lice muškarca koji je nekad bio njen ljubavnik, osjetila je teret izdaje i primila se za vrat. Iznenada nije mogla disati. -

Što smo to učinili? - jedva je izgovorila.

-

Umukni! - Edgar Dermott joj zapovijedi i brzo se sagne kako bi uzeo Danteov mač.

Volio bi uzeti Risandeova konja ali zvijer se vratila Risandeovim muškarcima. Na trenutak, Simone pomisli kako će Dermott prerezati njen vrat tim mačem. Ali on se samo nasmiješi podižući jantarno oglavlje licu. -

Da, ovo će biti dovoljno.

-

Za što? - Dermottova ruka trzne naprijed i primi njene obraze, gnječeći njenu meku

maslinastu kožu. Oči su mu bile poput plave vatre koja je palila njeno tijelo; glas mu je bio hladan s obećanjem nasilja. -

Moja draga djevojčuro, ako me ikada više budeš zapitkivala, izrezat ću ti srce i pojesti

ga za doručak. Jasno? Simone kimne glavom, drhteći od nasilja koje je otkrio njen sadašnji ljubavnik. Zazvao ju je kad je odmarširao natrag u gusto šipražje gdje ga je čekala njegova skupina muškaraca. Oklijevala je, gledajući natrag prema Danteu. Što li je učinila? Netko zazove Danteovo ime. Netko vrlo blizu. Odmah iza drveća. -

Oprosti mi. - prošaptala je nepomičnom tijelu do svojih nogu. Zatim je otrčala.

Gianelle se spremala uči u kupku kad je čula Rolanda kako viče s tornja. Zaustavila se s jednom nogom u toploj vodi. Zar se Dante već vratio? Srce joj je divlje udaralo u prsima i skoro je potrčala na terasu gola. Nije mogao biti Dante, rekla si je. Otišao je prije samo tri dana i nije mogao doći do Winchestera i natrag. Obukla je meki vuneni ogrtač, jedan od mnogih darova koje joj je muž sakrio na razna mjesta po sobi s malim porukama zakvačenima za njih kako bi ih našla. Naravno, nije znao da ne može čitati ali Dara i Douglan su bili sretni što joj ih mogu pročitati. Nagnula se preko ruba terase. Gusta kosa joj se raširila oko lica poput zastave. Iz Danteove sobe je mogla vidjeti prostor ograđen zidima i vanjsko dvorište, i Simone samu i smještenu na svom konju, čekajući ulazak u Graycliff. Tamna ljepotica podigne pogled i Gianelle sretne na tren njen svečani pogled prije nego se okrenula i rešetke se podigle. Razočaranje se 175.


spustilo na nju, Gianelle uzdahne i upravo se namjeravala vratiti unutra i nastaviti s kupkom kad je čulo tihu tutnjavu iz daljine. Pogleda u čisto nebo. A zatim Roland počne vrištati. Gianelle se teško mogla prisjetiti onog što se dogodilo u sljedećim minutama. Sve što je vidjela je lice Edgara Dermotta, maske zla, kako ispaljuje strijelu prema Rolandu i ubija stražara kule prije nego je uspio spustiti rešetke. Dermott povede bar stotinu muškaraca u unutarnje dvorište. Napredovali su poput rijeke koja probija branu, obarajući Danteove ljude prije nego su izvukli mačeve. Gianelle je bila upućena u nasilje, pogotovo u Dermottov način. Ipak nije se mogla pomaknuti promatrajuči uništenje koje se događalo ispod nje. Dolazio je po nju. Nije bilo negiranja koje bi joj zamaglilo um. Niti šok ili nevjerica da se ono što vidi zbilja događa. Znala je nositi se sa strahom. Znala je razmišljati u ekstremnim situacijama za razliku od plemenitih dama koje su vrištale i raspadale se kad bi opasnost nastupila. Ali ovo je bio brat barona Brycea Dermotta, a ne neki brutalno zgodan stranac s blagim nasiljem i sjajnim očima. Izašla je iz sobe i pojurila stepenicama. Odmah izvan vrata dvorca čula je povike ostatka Danteovih ljudi. Neki su ju pokušavali zaustaviti i povesti ju u sigurna mjesta dvorca, ali se izbjegla njihovim rukama i odjurila u kuhinju gdje je ostavila Casey prije nego se krenula okupati. „ -

Casey? - zavrištala je, ali nije bilo nikoga.

Tražila je po velikoj dvorani, salonu i onda otrčala po stepenicama do Caseyine sobe. Ispod nje, teška vrata dvorca su se širom otvorila i nastupila je tišina, zlosutna i zastrašujuće tiha kakva bi utišala njeno srce prije nego bi ju Bryce Dermott pronašao kad bi pokušala pobjeći, držeči se za Graycliff poput zagušujuće magle. -

Draga! Gianelle, gdje si, moja slatkice?

Koljela su joj skoro popustila, ali Gianelle uhvati veliku količinu zraka u pluća. Jednom ga se bojala, više neće. Napustila je Caseyinu sobu i otrčala u odaje koje je dijelila s Danteom. Imao je bodež skriven u svojem ormaru. Vidjela je kad se pakirao. Pronašla ga je, sakrila u svoju odjeću i tiho izašla iz sobe. -

Ah, kakva vizija ljupkosti! - Dermott joj se naceri dok je polako silazila niz stepenice.

Borio se na trenutak držeći jednog od Danteovih ljudi čvrsto ispod ruke. Edgar Dermott je bio mišićav muškarac i iako se siroti vojnik borio svakim atomom snage, njegov se zarobljivač jedva pomaknuo. -

Pusti ga. - zatraži Gianelle ali glas joj je bio samo šapat.

-

Oh, kad bi bar mogao. - Napući se Dermott. - Ali ..... - Pustio je da riječ lebdi na tren 176.


lebdi u zraku dok je izvlačio veliki široki mač iza leđa. Bez da je trepnuo zario je mač vojniku u leđa. - Nisam ovdje kako bi sklapao prijateljstva. - reče dok je vojnik klizio iz njegovih ruku i pao na pod do njegovih stopala. Dermott ga prekorači i odmaršira do dna stubišta. Podigao je jantarni držak prema Gianellinu licu. - Prepoznaješ li ovo, draga? Gianelle je davno naučila zaustaviti svoje suze. Ali videći Danteov mač kako se njiše ispred njena lica ona posrne. -

Odakle... Odakle ti to? - Stojeći odmah ispod nje, Dermottove oči se suze u proreze.

-

Mislio sam da će mi tvoje ubojstvo donijeti zadovoljstvo, ali ubiti tvojeg muža i imati

tebe za sebe mi pruža još više zadovoljstva. - Nasmiješio joj se i stavio Danteov mač u korice. -

Lažeš. - Gianelle se spusti još jednu stepenicu. - Nikad ga ne bi mogao ubiti. On je

ratnik a ti si prljavi šljam. Edgar Dermott se popne jednu stepenicu na dugom stepeništu i zatvori prste oko Gianellina vrata. -

Bilo bi dosta toga, najdraža. - upozori ju, stiščući njen vrat dok ju je gledao u oči

izazivajući ju da kaže još jednu riječ. Šutila je. Nije se ni trudila maknuti njegovu ruku sa svog vrata. Stajala je ukočena i zurila u njegove oči, poražavajući ga svojom snagom volje. Dermott se nasmije i odgurne ju od sebe s dovoljno snage da ju zarije u zid. Kao da ga je zaprljalo to što ju je dotaknuo on obriše dlan o kaput. -

Tvoj prvak je mrtav. - podrugljivo joj se nasmije. - Kako bi mu drugačije mogao uzeti

mač osim ako ga ne ubijem? Okrenuo se od Gianelle kad je Simone ušla u dvorac. Krenuo je prema njoj. -

Bio je to genijalan plan, ako mogu sam sebi reći. Postavili smo zasjedu četi dovoljno

daleko odavde kako bi izbjegli sumnju. Risandeovi ljudi misle da ih je napala mala skupina razbojnika. - Smijao se zadovoljan sam sobom. - Simone je bila tamo. Zar ne, Simone? - prinio je njenu ruku svojim usnama i Simone zatvori oči, bilo joj je zlo od srama. - Mislim da je požalila. - reče mršteći se na nju. Zatim se hladni osmijeh uvuče na njegovo lice. - Bila je sjajna dok je

zazivala njegovo ime. 'Dante! Dante!' Rugao joj se visoka glasa i zatim opet počeo smijati zabacujući glavu od užitka. Koristeći zid kako bi joj pomogao stajati, Gianelle je zurila tiho u Simone.

177.


-

Je li to točno, Simone? - napokon je uspjela upitati zazirući od odgovora.

-

Je li mrtav? - Kad joj je Simone klimnula, Gianelle izvuče bodež iz skrivena mjesta i

jurne na Dermotta. Uspjela ga je zarezati po vratu, ali je rana bila mala, tanak rez koji je pokrio rukom prije nego je zamahnuo na nju.

178.


DVADESET PRVO POGLAVLJE Dva dana života bez njega. Sutra će biti tri. Mogla je to. Mogla je živjeti još jedan dan bez da vidi Dantea. Radila je to prije. Tad ga nije voljela ovako kako ga sad voli. Nije žudjela za njim. Nije mislila da će umrijeti bez njega. Mrtav je. A tek je bio drugi dan. Sjedila je na smeđem škopcu u unutarnjem dvorištu Graycliffa, gledajući svijetlu sivu maglu kako se kotrlja prema liticama. Petnaest Dermotovih muškaraca ju je okružio, svaki na konju; neke je vidjela u Devonshireu, neke nije vidjela nikad prije. Nijedan joj se nije obratio. Njihova pozornost je bila usmjerena na Edgara Dermotta koji je sjedio ispred njih na crnom bojnom konju. Zvijer se, zajedno s konjima drugih muškaraca, propinjala nervozno u gustoj magli koja im se omatala oko kopita. -

Poslao sam ostatak svojeg garnizora u Devonshire. - Izjavi Dermott a glas mu je

odzvanjao praznim dvorištem. - Sir Loewll i njegovih 10 muškaraca iza mene će me otpratiti u

Winchester kako bi se susreo s kraljem. Ostatak vas će odvesti ovu ženu na imanje mog brata u Elyu i pričekati me tamo dok se ne vratim. Ako ju se takne ili ako pobjegne, svi ćete umrijeti od moga mača. -

Kralj će imati tvoju glavu! - Uzvikne Gianelle. Hrabro ga je gledala kad je svratio

pogled na nju. -

Kralj će poljubiti moje dupe kad mu isporučim Herewarda Wakea.

Gianelle stisne čeljust. Mogla je pretpostaviti da je ta svinja suradnik Danteova neprijatelja. -

Ubit će ta kad mu kažem da si ubio Dantea. - Izgovarajući to zagušila je jecaj. Ugrizla

si je jezik ali to nije bilo dovoljno da zaustavi suze koje su joj se skupljale u očima. -

A tko će mu to reći, Gianelle, ti? Simone? - Zahihotao je nježno i zatresao glavom.-

Simone je mrtva. Požalila je što mi je pomogla i prijetila da će otići kralju. Ti si ta koju želim. Nisam još odlučio hoću li te ubiti ili ne. Zadovoljava me gledati te. Mislim da ću ti odrezati jezik ako te ne ubijem. Kako god, nećeš reći kralju ništa. Nekolicina muškaraca oko nje se ukočila u sedlima na Dermotove prijetnje njoj i njima ali su šutjeli i odmicali poglede od Gianelle. -

Što je s onima u podrumu? - Upita Conrad Lowell Dermotta. - Da pošaljem nekolicinu

muškaraca unutra da ih ubiju? -

Trebao si se pobrinuti za to jučer, Lowell. - Dermott pukne na njega a zatim uzdahne. 179.


Pucketao je prstima prema jednom od muškaraca pored Gianelle. - Raynard, dođi ovdje. zazvao ga je nervozno. - Pobrini se za zatvorenike u podrumu kad odem. - reče tiho kad je stražar došao do njega. - Ne želim da nitko tko zna što sam učinio preživi. Nitko. Razumiješ li? Pustio je da pogled pređe preko muškaraca koji su čekali da otprate Gianelle. - Kad stignete u

Ely, sve ih pobij. -

Da, gospodaru.

Prešao je pogledom preko ostatka svoje pratnje. -

Krenimo. Mrzim ovo tmurno mjesto. - Poveo je svog konja okolo i zazvao Conrada

Lowella i malu pratnju koja ga je pratila preko ramena. - Zapamtite sve, održite moju nagradu

živom. Gianelle je gledala kako odlazi a zatim pogledala u dvorac. Nije mogla ostaviti Graycliff. Dante je još uvijk bio u stjenovitim liticama koje su se uzdizale oko njega. Bio je u prekrasnom mirisu mora koje je nosio vjetar. Nemarno je obrisala oči člancima prstiju. Sve dobro što joj se dogodilo u životu dogodilo se ovdje. Čak i ako ga nema nije ga mogla ostaviti. -

Moram se pobrinuti za neke svjedoke. Brzo ću se vratiti. - Raynard objavi i trgne

uzdama u smjeru dvorca. Gianellino srce je divlje udaralo. Znala je da namjerava ubiti Daru i ostale. Nije mogla dopustiti da joj prijatelji umru. Morala je smisliti način da ih spasi i to brzo. -

Čekaj! - viknula je. - Molim te daj mi trenutak da posljednji put pogledam svoj dom.

-

Imala si dovoljno trenutaka za to.

-

U čemu je problem, Raynard? - čuvar koji se ranije ukočio u sedlu upita. - Daj joj

trenutak. Gianelle trepne topaznim očima čuvaru koji ju je obranio i on se nasmiješi. -

Dobri ljudi su ovdje živjeli, gospodaru. - reče mu i obriše suze s obraza. - Prijatelji koji

su umrli bez prilike za pravim oproštajem. Sigurna sam da si i ti ovdje izgubio prijatelje. - Kad je klimnuo ona nastavi. - Tamo je mala bačva najboljeg vina mog gospodara, u kuhinji. Jedan od

tvojih ljudi bi mogao otići po to...- ubrzala je govor kad je čuvar počeo odmahivati glavom. Uzeće trenutak tvog vremena, i možda - nasmiješi mu se nježno – bi mogli nazdraviti našim palim prijateljima. -

Zašto bi željela nazdravit s muškarcima koji su ubili tvoje prijatelje? - Raynard suzi oči

prema njoj. Gianelle se okrene prema njemu i spusti pogled na svoje ruke. -

Ne mrzim nijednog od vas. Samo ste slijedili svoje naredbe. Možemo ostaviti vino da 180.


se pokvari iako bi to po mojoj procjeni bila šteta. Lord Risande se mnoge noći hvalio oko svojeg vina. Zašto, jedan gutljaj i ne bi se sjećala ničeg što se događalo noć prije. - Okrenula se opet prema prvom čuvaru i skromno se nasmiješila ispod vela dugih trepavica. -

Albert, odi po vino. I budi brz. - čuvar zapovijedi.

-

Albertm. - Gianelle zazove muškarca dok je odlazio. - Bačva je na dugačkom stolu.

Ne možeš ju promašiti. -

Bolje ti je da je dobro kao što tvrdiš. - Raynard ju upozori. Obriše rukom usta dok ga

je Gianelle uvjeravala da je. Jedina stvar koju je znala o čuvarima je da su rijetko odbijali piće ili mogućnost onesviještenih dama. Već je ubacila strihin u bačvu tog jutra dok je Dermott govorio ljudima da odlazi u Devonshire. Nadala se da će otrovati Dermotta, ali je odbio svaku šalicu koju mu je ponudila. Budala se nikada nije potrudila pretražiti kuhinju. Zbilja je mrzila misliti o ljudima koji će umrijeti ali to je bio jedini način da spasi prijatelje i da ostane u Graycliffu. Kad se Albert vratio s burencem pod rukom, Gianelle primjeti kako je brz s još jednim osmijehom usmjerenim prema prvom čuvaru. -

Kako se zoveš? Ne sjećam se da sam te vidjela u Devonshireu.

-

Brody, moja gospo.

-

Ah Brody, bojim se da ćemo svi morati piti iz piska.

-

Albert, budalo, nisi ponio nijednu šalicu. - opomene ga Brody.

-

Daj mi prokleto burence. - Raynard ga uzme iz Albertovih ruku. - Otkad trebamo

šalice? -

Sir Raynard? - zaustavi ga Gianelle kad je približio usne sisku i nagnuo ga u usta. –

Što je sa zdravicom? -

U redu. Za poginule. - ponudi i otpije dugi gutljaj.

-

Za poginule. - Gianelle pusti da joj suza klizne niz obraz i prošapće. - Nikada ga neću

zaboraviti. -

U pravu je, ovo je dobro. - Raynard otpije još dva gutljaja i opet obriše usta.

Dodao je burence Albertu koji je otpio značajnu količinu. Još trojica su otpila prije nego je Martin, čuvar koji je znao Gianelle iz Devonshirea, njoj predao vino. -

Sjećam se da si jednom ulila bočicu tinte za pisanje u Dermottov bunar. Sylvia mi je

rekla da si to bila ti dok je spavala sa mnom jedne noći. Evo, otpij ti prije mene.- Raynard zareži i prođe prstom preko zubi, zatim se nasmiješi sam sebi kad nije pronašao tintu. 181.


Gianelle približi sisak usnama i gurne jezik unutra, zaustavljajući tekućinu da izađe. Glumila je da pije, čak je odglumila i dio s kašljenjem. Brody uzme burence od nje i potapša ju po leđima. -

Nemoj se boriti. Samo pusti da prođe.

Ona kimnei obriše usne. -

Jako je. - Brody joj namigne i počne piti.

-

Jesi li ti, Brody, bio sa svojim gospodarom kad je ubio mog supruga?

Spustio je bačvu i kimnuo posramljeno. -

Onda ćeš možda piti i za njega, oui? - Gianelle je gledala dok je pio, bez žaljenja, bez

ijednog osjećaja. -

Požurimo s tim. - Naredi Raynard kad je bačva obišla sve. - Potrošili smo dovoljno

vremena. - Sjahao je i izvukao mač. - Brody, kreni s njom. Sustići ću vas. -

Ne planiraš pokrasti sanduke mog gospodara, zar ne? - Izleti Gianelle. Strihninu treba

vremena dok počne djelovati. Nadala se da će lunjanje Danteovim odajama biti dovoljno vremena da ubije čuvara prije nego stigne do podruma. - Sigurna sam da je lord Dermott već

uzeo svo zlato. -

Zlato? - Raynard podigne obrvu, zatim provede nekoliko minuta svađajući se s

drugima oko podjele plijena. Napokon, Gianellina grupa i Raynard se razdvoje. Deset minuta kasnije, četiri muškarca iza nje su pala sa svojih konja. Prelazili su preko velike ispupčene ivice pored mora koje je bubnjalo ispod kad se Albert uhvatio za trbuh i pao sa sedla. Martin je pogledao uokolo i počeo ju, pomalo napreskokce, optuživati kako ih je otrovala. Drugi muškarac je zakrenuo konja kako bi ju pogledao ali je njegov konj izgubio uporište bez oprezne ruke jahača da ga usmjerava i pao preko velike bijele litice. Gianelle nije trepnula kad je njegov vrisak doprio njenim ušima. Učvrstila je stisak oko uzdi i pripremila se na kruženje kad je susrela Brodyev stakleni pogled. -

Uzeo si moj život. Sad smo izjednačeni. - Trepnuo je kao da ju ne razumije. - Žao mi

je. . Reče mu, a zatim udari uzdama i odjaše. Kad je Gianelle stigla u Graycliff skočila je sa svog konja. Pala je na stražnjicu ali je poskočila na noge i uletila kroz vrata dvorca. Uputila se ravno prema kuhinji u potrazi za onim što traži, pronašla ga, i preskakala stepenice na putu prema podrumu. Skoro se spotaknula preko Raynardova tijela raširenog preko stepenica. -

Dara!“ vikala je. - Talard, gdje ste? 182.


-

Gianelle? Ovdje! - Glasovi su odzvanjali dugim, pljesnivim hodnikom, do debelih vrata

s malim prozorom s rešetkama. -

Jesu li svi dobro? - Pojurila je i provirila kroz rešetke.

-

Da. - Talard joj šapne, glas mu je bio suh i promukao od žeđi. - Lady Dara je bila

bolesna ovog jutro. Jesi li donjela vode? -

Ne, donjela sam nešto bolje.

Propne se pokušavajući bolje vidjeti Daru, ali je mogla vidjeti samo pramen kose boje lana svoje prijateljice. -

Dara, što ti je?

-

Mislim da sam trudna, Gia. - Odgovori.

-

Za ime Božje, izvući ću vas odavde!

-

Kako? - Talardove tamne oči su gledali u Gianelle.

-

Imaš li ključ?

-

Ne, ali imam ovo! - podigla je nož za filetiranje. Talard stitne čupave obrve.

-

Što je to?

-

Kuhari ga koriste za rezanje ribe. Trebalo bi funkcionirati. - Već je započela uranjati

metal u veliku ključanicu, dok je fanatično govorila. - Radila sam ovo već, mnogo puta. Još jedno lice se pojavilo iza vrata. Bio je to Douglan. -

Sjajan posao, gospodarice! Radite to polako.

Klimnula je okretajući pažljivo nož prstima. -

Kako ćemo izaći iz dvorca?“ - Upita Dara negdje iza njega.

-

Dermottovi ljudi su otišli. - obavijesti ih Gianelle. - Većina njih je otišlo ovog jutra a

ostatak sam ja ubila. Čula je ljude kako se kreću unutar ćelije, zbunjeni dok je nada ispunjavala njihove tihe šaptaje. -

Kako ste ih zaboga ubili? - Upita ju Talard.

-

Otrovom. - Radila je ravnomjernom upornošću, pokušavajući ostati mitna dok joj je

srce skoro iskakalo iz prsa. Kad je čula oštri škljocaj brave, umalo se onesvijestila. Duboko je udahnula i otvorila teška vrata.Istog trena su ju zagrlile Talardove ruke, zatim Douglanove i na kraju Darine. Gledala je u prazne izraze slugu koji su ostali živi. Beth je bila tamo i smiješila joj se. Ostao je mali broj Danteovih stražara. Mnogi su otputovali s njim u Winchester, a Dermottovi 183.


ljudi su ubili više od pedeset onih koji su ostali-

Gdje je Case? - Dara protrese Gianellina ramena. - Zar nije ostao nitko osim nas?

Douglan je preuzeo vodstvo istog trena, čuvši rastuću paniku u Darinu glasu, i vidjevši čudan miran pogled u Gianellinim očima. Usmjerio je sve prema stepenicama. Probijedio je kad je vidio mrtvog stražara i upitao Gianelle još tri puta je li sigurna da su Dermottovi ljudi otišli. -

Bryon. - reče jednom od Danteovih stražara, - Uzmi Henrya i Edwarda sa sobom i odi

u Winchester. Jašite poput vjetra. Obavijestite lorda Risandea što se dogodilo i... -

Ti ne znaš? - Gianelle se okrene prema njemu a glas joj se činio poput šapta duha

njihovim ušima, velike oči su joj bile prepune tuge, prestražne da bi se više suzdržavala. -

Dantea više nema. Edgar Dermott ga je ubio. Darini koraci se zaustave i ona je izgledala kao da će joj pozliti. Talard i Douglan su žestoko negirali Gianelline riječi. -

Simone ga je odvela do Dantea. Ne znam zašto. I ona je mrtva. - Dok je Gianelle

govorila u njenom glasu nije bilo osjećaja, samo praznina. Nejasno je bila svjesna ljudi koji su plakali. - Jedan od Dermottovih čuvara mi je rekao da je bio tamo kad je to Dermott učinio. -

Gianelle. - Dara posegne za njenim rukama, ali jedino zaplače kad su im se prsti

dotakli. - Dođi, draga. Idemo u tvoj krevet. -

Ne, ne možemo ostati ovdje. - Sad je Gianelle zaustavila široki pogled na Talardu.

-

Naravno da možemo. Rekla sam ti da su Dermott i njegovi ljudi otišli.

-

Možda će se vratiti, i mi nemamo dovoljno...

-

Ne napuštam Graycliff, Talard. - reče Gianelle odlučno. - On je ovdje, i ja ga neću

napustiti. Dara prebaci ruku oko Gianelle, ali se Talard popne još jednu stepenicu tako da su mu oči bile u visini Gianellinih. -

Ti si supruga čovjeka kojem sam zarekao svoj život. Živio on ili ne ja ću te štititi. Ne

mogu te ostaviti ovdje. Vratit ćemo se nakon što odemo kralju, gospodarice. Oprosti mi. Bez ijedne više riječi prebacio ju je preko ramena i iznio iz njena doma. Očito mjesto za traženje utočišta su bile špilje duž obale. To je bilo jedino mjesto na svijetu gdje je Gianelle željela biti. Mjesto gdje je mogla živjeti sa sjećanjem na Dantea. Mogla ga je namirisati u ovom čarobnom svijetu. Mogla je vidjeti njegovo lice urezano u stijenama; čuti njegov glas u žumorenju valova. Ali špilje su bile preočite. Iako je Gianelle mrzila priznati, Talard je bio u 184.


pravu. Kad se Dermottovi ljudi ne budu pojavili s njom u Elyu drugi će ih doći tražiti. Ipak, Talardu su trebala dva dana da ju uvjeri kako trebaju otići. Dva dana hodanja po pijesku, promatranja preko sjajna oceana kao da čeka voljenog da joj se vrati iz svijeta. Kad bi tako bilo stajala bi tamo i čekala zauvijek. Svaki je dan donio dublju tugu. Svaki trenutak proveden bez njega je bilo teže izdržati od doživotnog ropstva. Postojali su trenuci kad bi ju dubina ljubavi iznenadila, kao da je srce moralo pripadati nekome. Izluđivala ju je potreba za njegovom ljubavi. Uvukao se u njen svijet, njeno srce, njenu dušu. Bio je u njenoj krvi, snovima i suzama. -

Nedostaje mi tvoj pogled na meni. - rekla je moru. Ali nije bilo odgovora. Nikada nije

bilo odgovora. U svojoj je tuzi shvatila da mu nikada nije rekla da ga voli. Samo mu je jednom rekla da bi se mogla zaljubiti u njega. Bojala se, bojala mu se dati svoje srce. Ali on ga je uzeo, i sad ga nije bilo. - Još jednu priliku, Bože. Daj mi još samo jednu priliku. - molila je, grabeći pijesak prstima koji su boljeli od želje da dotaknu njegovo lice.

Tamo ju je Talard pronašao

sljedećeg jutra, ležala je na pijesku, slomljena srca i tiha dok ju je plima oplahivala. -

Dari je potrebna pomoć, Gia. Ne možemo ostati ovdje.

-

Ne mogu otići. - svađala se ukočena, zureći u valove.

Bila je najljepša žena koju je Talard ikada vidio. Često ju je gledao dok mu je nešto slično šoku nabiralo obrve. Kako to nije prije vidio? To nježno, divno stvorenje se raspadalo pred njegovim očima, i nije mogao napraviti ništa kako bi joj pomogao. Gledao ju je iz špilja dok je hodala sama po obali, ruku omotanih oko prsa u zagrljaj za kojim je žudjela. Bio je hipnotiziran načinom na koji joj je kosa padala u slapovima preko leđa, hvatajući svjetlost poput vatre sunca. Meke, sjajne kovrče okvirivale su slatko lice i zasjenjivale velike, izmučene oči. Nasmijao se sjećanju na njeno štucanje kroz dvorac govoreći svima, koji su ju pitali, da se bori s kihavicom. To je sve što je sad Gianelle bila. Sjećanje. Mogao ju je vidjeti, dotaknuti ali bila je prazna poput školjki posutih po obali. Dom duše koja je nekad stanovala u njoj. -

Dođite, moja gospo. - reče, podižući ju s pijeska. - Moramo ići.

-

Ne. - Šapne kad se primila za njega.

Talard nije očekivao da će nestati. Ali Gianelle je bila sjajna u planiranju bijega. Nestala je.

185.


DVADESET DRUGO POGLAVLJE James ugasi čizmom malu vatru, zatim stavi kvrgav prst u usta i podigne ga u zrak. -

Vjetar puše sa istoka.

-

I? - Casey šmrcne i omota istrošeni, dronjav plašt koji kojoj je James dao oko ramena

dok je stajala. -

I, moje malo pile, Winchester je na zapadu. Idemo ovim putem.

Posegnuo je za onim što je mislio da je Caseyina ruka i uhvatio umjesto toga plašt, omotavajući ga oko njena vrata. -

Au! Prestani, James. I prekini me zvati 'pilence'. Od toga mislim da ćeš me na kraju ubiti.

-

Ah. - Zatrese glavom. - Još uvijek prigovaraš jer sam te odveo od Gianelle. Ali čija je

ideja bila da odemo u Winchester i dovedemo lorda Risandea kako bi ju spasio? -

Moja. - podsjeti ga Casey.

James suzi oči prema njoj kao da može vidjeti njeno čvrsto uvjerenje. -

Tvoja ideja?

-

Da! - ukori ga.

On slegne, razmatrajući to u glavi, zatim joj okrene leđa i nastavi kroz gusto grmlje. -

Pa, - povikao je preko ramena, - ne bi mogla razmišljati o spašavanju nje da nije bilo

mene. Rekao sam gospodaru da mogu čuti bolje od ikoga u prokletom dvorcu. Čuo sam Dermotta kako izdaje zapovijedi svojim ljudima dok je bilo udaljen milju. -

Znam James. - Casey uzdahne, gacajući za njim. - Rekao si mi to tisuću puta. Ja samo...

Ja samo... - počela je opet plakati i James razdraženo pogleda u nebo. -

Nije valjda da opet plačeš. - Naduri se, zatim stane i pričeka da ga stigne. Kad ga je

stigla on stavi ruku oko njena ramena. - Ajde, ajde. -

Nisam ju trebala ostaviti. Obećala sam joj da ju nikada neću. - Jecala je Casey.

-

Ali ti ćeš ju spasiti, pile – djevojko. - James se trudio utješiti ju ali je samo još glasnije

jecala. -

Što ako ju Dermott tuče? Što ako ju siluje? Ohhhh! - plakala je Casey.

-

Milost! - James pukne, odmahujući glavom dok ju je gladio po kosi. - Ako ju siluje lord

Risande će mu ga istog trena odrezati. - Mislio je utješiti Casey ali je James nagađao kako jedinu utjehu ima u žestokom blagoslovu koji izlazi iz njenih usta nakon što on progovori. James 186.


slegne mršavim ramenima. - Dođi, pilence. Idemo dovesti gospodara kući. Nastavili su hodati, iscrpljeni i gladni. Nisu imali konja, vode, hrane, jedino čvrstu odlučnost. Za Casey nije bilo povratka. Znala je kakvo zlo kola Dermottovom krvi, i dok se konstantno molila Bogu da čuva Gianelle, znala je da je jedina osoba koja može spasiti njenu voljenu prijateljicu Dante Risande. Ipak, svakim korakom koji ju je vodio dalje od Gianelle pokrenuo se novi plač od krivnje dok joj nije postalo tako loše da je morala dvaput stati jer joj je pozlilo. Nije si dopustila pomisao da bi Dermott mogao ubiti Gianelle. Ne, to se nikada ne bi dogodilo. Tu su bile stvari gore od smrti i te su slike napadale Caseyine misli iznova i iznova i njen plač učinile tako jadnim da je i James morao stati kako bi plakao s njom. Još jedan dan je prošao i odlučnost jadnog Jamesa je konačno nestala. Zateturao je i primio se za debelo drvo kao potporanj kad je dahnuo i oblizao suhe usne. -

Nećemo uspjeti, djevojko. - Dahtao je, iscrpljenije nego što je ikada mislio.

-

Trebamo hranu. - Casey podigne suknje, otrči k njemu i podupre mu mršavu ruku. –

Hajde James. -

Ne mogu.

-

Moraš. Molim te. - Poduprla ga je opet. - Da se o meni radi ona nikad ne bi odustala.

Molim te, James. Kad se nije pomaknuo, Casey padne na koljena i počne plakati. Nije ga mogla ostaviti samog. Ali nije mogla ni stati. Počela se moliti. -

U redu, u redu. - James uzdahne, užasavajući se još jedne duge molitve. Iskoristio je

svaki atom snage da ustane. - Dolazim. Ali dok se moliš možemo li Ga zamoliti za nešto hrane! Ubrzo nakon toga naišli su na malu kolibu u sredini šume. Koliba je imala kuhinju s prozorom, točno iznad ognjišta gdje se najslađa guska pekla i slala slatki miris na povjetarcu. Casey podbode Jamesa laktom. -

Mislim da bi mu sad trebao zahvaliti. - reče prije nego je krenula prema kolibi.

Ukočen, James podigne pogled, pun novoprobuđenog strahopoštovanja, prema nebu. -

Hvala Ti, blagi Gospodaru. - Izgovori. - Možemo li sad dobiti konja ili dva? - James nije

bio čvrst vjernik u Boga, ali to će se promijeniti nakon obroka od ukusne guske, i kasnije kad su on i Casey nabasali na malu grupicu muškaraca koji su im ponudili sigurnu pratnju do Winchestera. Razbojnici su zvučali opasnije od veprova sa strijelama u stražnjici, ali čim su doznali tko je Jamesov gospodar, vođi su postali draži. Dao im je vode i pustio ih da jašu s dva njegova čovjeka. 187.


-

Jeste li se susreli s našim gospodarom? - James upita vođu koji je jahao uz njega.

-

Samo jednom, nakratko. Sjajan je mačevaoc.

-

Da, to je on. I on će svojim mačem rasjeći Dermotta kad mu javimo što se dogodilo.

-

Dermotta, kažeš? - upita vođa. James ga nije mogao u potpunosti dokučiti, ali bio je

siguran da su čovjekove oči zasjale. -

Da, znate li i njega?

-

Zapravo znam. On je razlog zbog kojeg sam na ovoj cesti. Trebao je proći ovim putem

prije dva dana. - Sužavajući oči prema strancu, James upita. -

Planirate ga ubiti?

-

U to možeš biti siguran.

-

Hvala na obavijesti. - James nagne glavu u čovjekovom smijeru. - Znam li vas možda?

-

Ne, mislim da ne. Ali reci mi, ako želiš, što je Dermott učinio da vazali lorda Risandea

tako jure kako bi ga upozorili da su napustili dvorac bez hrane i konja? -

Nije bilo vremena, - reče mu James. - Casey? Jesi dobro, pilence? - reče u konjsku

stražnjicu ispred njega. -

Da, James. - Odgovori mu odnekud iza njega.

-

Što ste govorili? - stranac ljubazno potakne.

-

Nije bilo vremena, to sam rekao. - James zagrebe prednje zube s noktom. - Dermott je

provalio u dvorac. Prema Casey došao je po Gianelle. -

Gianelle?

-

Da, suprugu mog gospodara. Pripadala je Dermottu.

-

Jasno. - Čovjek je bio tih na trenutak i James čuje nekoliko konja kako jašu daleko iza

njega. -

Casey? - zazove opet.

-

Da, James. Poslao je neke svoje jahače dalje.

Jamesu je zvučala nervozno. Namršti se na vođu. -

Poslali ste svoje muškarce u Graycliff.

-

Ponovno točno. Nadam se da Risande zna od kolikog si mu značaja, starče.

-

Znati će kad mu dovedem Casey. - Objavi James. - Jeste li poslali svoje ljude kao

prijatelje ili neprijatelje u kuću mog gospodara? -

Poslao sam ih da ubiju Edgara Dermotta ukoliko je još tamo. 188.


-

Hmmm. - James promrmlja i razmisli na tren. - Zašto ste nam pomogli?“

Nije ga brinulo to što ne može vidjeti izraz lica čovjeka. Mogao je čuti najmanji uzdah, oklijevanje da kaže istinu. Kad je vođa progovorio, James je znao da čuje istinu, uokvirenu ravnodušnošću i bez straha. -

Dermott mi je rekao da će ubiti Risandea a zatim odjehati u Winchester kako bi se susreo

s kraljem. Ali mi je lagao i otišao umjesto toga po njegovu ženu. Naravno, taj dio ja nisam znao, jer sam ga čekao u šumi. -

Zašto bi ti tako nešto rekao? Tko ste vi? - James zatraži odgovor, ljut što je ta bitanga

tako nemarno govorila o planu za ubojstvo njegova gospodara. -

Za tebe je najbolje da ne znaš tko ti pomaže, starče.

-

U redu onda, lopove. Reci mi koje ti je boje kosa?

-

Lopov? - čovjek se nakostriješi ali je James čuo humor u glasu. - Zar sam te pokušao

pokrasti? -

Zapravo ne. Ali sigurno ti je jasno da mi nemamo ništa što možeš ukasti. Casey? Koje je

boje kosa ovog čovjeka? -

Crvena, James.

-

Aha. - reče James tiho i zakrivi prst kako bi mu čovjek prišao. - Reci mi sad zašto si nam

pomogao i zašto si namjeravao ubiti čovjeka koji je prijetio životu mog gospodara, Hereward Wake. Casey uzdahne i James klimne ponosan na sebe. -

U redu. - Hereward se Jamesu iskreno nasmije. - Moramo razgovarati o tome kako je tvoj

gubitak vida izoštrio druga osjetila. Ali za sada ću ti reći ovo: pomogao sam ti zbog informacije. Na moje iznenađenje sam shvatio da si vrlo ugodan suputnik i zbog moje dobrote prema tebi i tvojoj prijateljici, ti ćeš svom gospodaru predati poruku. -

Možda. - Složi se James slušajući.

-

Reci mu da želim ubiti čovjeka koji mu je ubio sestru. Da, je li te to iznenadilo, starče?

Edgar i Bryce Dermott su, skupa sa šestoricom muškaraca koji su pobjegli rukama tvog gospodara, mislili me osvetiti, dok su se moji ljudi borili s Risandeom kod Peterborougha, ubojstvom njegove sestre. Bez mog znanja ili suglasnosti, zbog čega je tvoj gospodar učinio moj život paklenim. Kažem ti, starče, nije me briga je li Dermott ubio tvog gospodara. Dermott je malodušna budala koja misli da će zadobiti Williamovu milost izdavši me. Planiram ga ubiti prije 189.


nego to učini. -

Dermott je ubio mladu Katherine? - James jedva upita. - Ne znate što je gubitak sestre

učinio lordu Risandeu. -

Znam. - odgovori Hereward. - Bitke uzimaju mnoge živote, ali kad nevini umru, uzmu i

tvoju dušu. -

Lukavi ste, Hereward.

-

Govorim iz osobnog iskustva. Moj brat je bio obični seljak. Normani su ga ubiti zbog

ničega nakon što su oteli zemlju mog oca. -

Žao mi je. - Reče James. Utišao se nakon toga kao i Hereward.

Kasnije, kad je četa stala zbog noći, razgovarali su o drugim, manje teškim stvarima dok je s Herewardom podijelio hranu i vatru. Casey nije govorila s Herewardom, znajući da ga Risande ne voli, ali bila je bolje volje sad kad je James klečao s njom i molio se, iako mu se namrštila zbog svakog novog zahtjeva kojeg je rekao Bogu. Vid poput sokola, lice kao rimski kip – popis je bio beskonačan. -

Nije u redu. - pokušavala mu je reći dok se Hereward smijao slušajući ih.

-

Zašto? Dao nam je hranu kad smo ga zatražili, poslao je Herewarda. Zašto ne bi

nekoliko žena da mi ugriju krevet po noći? - Bio je beznadan, i Casey se napokon prestala svađati sa starom budalom. Pustila ga je da se moli da odleti među oblake. Sve do čega joj je stalo je da dođe do Dantea kako bi spasio Gianelle. Molila se da nije prekasno. Tri dana kasnije, stigli su u Winchester. -

Ovdje se rastajemo. - Hereward zaustavi četu izvan Winchestera i stavi nekoliko komada

sušena mesa u Jamesovu staru ruku. - Nemam rezervnih konja, ali kraljev dvorac nije daleko. -

Hvala ti. - James klimne prema njemu. - Znam gdje je.

Hereward se okrene prema Casey i nakloni u sedlu. Nije željela da joj se svidi ali njegov je osmijeh bio prijateljski. Promatrala ga u tišini kako on i njegovi ljudi odlaze. -

Dođi, James. - reče, uzdišući, i uzme ga za ruku. - Što prije pronađemo lorda Risandea,

prije ćemo spasiti Giu. James se ljutio i psovao ispod glasa dok su hodali dugim uskim ulicama Winchestera. Nije bio malo, obalno selo već veliki grad prepun bogatih lordova i finih dama. I svi su oni zastajali kako bi promatrali dvoje siromašnih posjetitelja. James je mogao čuti njihove šaptaje kao da su vikali uvrede. Nije mu stalo do onoga što su govorili o njemu, ali se Casey stisla u njegovu ogrtaču, 190.


postajući sve manja. James nije vidio ali je znao kako njih dvoje izgleda tim plemenitim kokošima. Nije ga napustio ni osjetilo mirisa. Nekoliko puta je čak i on osjetio smrad koji se širio iz njihovih dronjaka. Kosa im je bila rašćupana a lica prljava. -

Samo nastavi hodati, djevojko. Uskoro smo tamo. - držao je Casey, ispravljajući ramena i

podižući ponosno bradu. Casey klimne držeći pogled na popločenoj cesti pod njima. Željela bi razgledati po lijepom gradu sa šarenim zastavama iznad njega koje se dižu iz veličanstvenih građevina. Voljela bi promatrati zgodne muškarce i prekrasne dame obučene u lijepu odjeću i zamišljajući da je jedna od njih, ali oni su kao i gosti lorda Dermotta, podizali noseve. -

Gdje je prokleti dvorac, James?

-

Pedeset metara u desno i trebali bi doći do duplog reda starih hrastova ukrašenih

lavovima. Povedi nas tim putem, djevojko, i vidjeti ćemo najljepši dvorac ikada izgrađen. Naš gospodar je tamo. -

U redu onda se požurimo. Ne sviđa mi se ovdje. - Casey promisli i ubrza korak s novom

nadom u krvi. Dobro poznavajući starg Jamesa nakon njihova zajednička puta, Casey se nije iznenadila kad su, nakon točno pedeset metara, naišli na dva reda hrastova sa lavljim zastavicama koje se viore na blagom poslijepodnevnom povjetarcu. Ono što nije očekivala je izgled kraljeva doma. Zastavši kako bi gledala u prekrasan dvorac ispred nje, Casey oštro udahne. Iza nje, James se zahihoće. Nije nikada u životu vidjela nešto tako veliko. Veliki kameni tornjevi ukrašeni žutim zastavama s lavovima su probijale oblake. Četiri odvojene kule grlile su ornamentima ukrašena kruništa obasjana suncem. I na tim kruništima je bilo stotine, ne, tisuće stražara. Kad su pristupili spuštenom mostu, Caseyine ruke su drhtale i problijedila je pod sjenama zidova tako debelih da je sumnjala da bi ih bojni ovnovi od čista željezna probili. Udahnula je svježi zrak svježe pokošene trave i zakoračila. Balin je bio tamo, kao i Dante. Nije se imala čega bojati, govorila si je iznova i znova, ali ništa nije moglo smiriti njeno bunjajuće srce. Kralj Engleske je bio tamo, i ona je ubila jednog od njegovih vazala. Kad su prišli stražarnici kod ulaza, James strese prašinu sa sebe i ispravi ramena. -

Imamo hitna posla s grofom od Graycliffa. - reče u zrak s onoliko dostojanstva koliko je

skupio. Stražar koje je stajao njemu s desna iskorači i Casey je bila sigurna da će ih baciti u jarak. -

Zašto vičeš kad stojim ovdje, starče? - upita stražar, gledajući Jamesa s čvrstim izrazom

lica. James okrene glavu u smjeru stražara. 191.


-

Ne vidim dobro, mladiću. Ali čujem bolje od tebe. Sad, pošto sam vikao siguran sam da

si me čuo. Tražim audijenciju kod lorda Risandea istog trena. Daleko smo putovali zbog važna posla. -

Odstupi, seljaku! - Stražar smrkne lice. - Prije nego potegnem mač na tebe.

James se nakostriješi poput mačke na koju su bacili vodu. -

Pripadamo kući grofa Dantea Risandea i svakog trena kojeg nas držiš dalje od njega,

njegovu ženu mogu ubiti. Stražar ih oboje namrgođeno pogleda i zatim vikanjem otjera. -

Casey? - Velika, nezgrapna osoba proviri preko terase i vikne prema njima. - James?

-

Balin! O, Balin! - Casey zazove, mašući i skakajući gore dolje.

Balin nestane i James nakrivi glavu prema ulazu dvorca. Mali osmijeh mu je zavinuo vrhove naboranih usana. -

Dolazi. Čujem ga. Pomakni se mladiću, - Oholo je zapovijedio stražaru, - da te ne bi sir

Balin DeGarge prepolovio. Casey nije prestala skakati dok se vrata nisu otvorila i Balin izletio kroz ulaz, izgledajući visoko i prekrasno koliko jedan muškarac može biti. Gledala je u njema na tren, njegov izraz iskrene zbunjenosti i oduševljena iznenađenja. -

Što radite ovdje? - Casey potrči u njegov zagrljaj poput ispaljene strijele.

Zakopa lice u snažan vrat, ljubeći ga i šapčući mu koliko joj je nedostajao. A zatim se sjeti zašto je ovdje, odgurne se od njegova čvrsta zagrljaja i pogleda ga. Prvi put ju je Balin cijelu poggledao. Lice mu se naoblači na njen dronjav izgled. Kad joj je donja usna počela drhtati, pogledao je u Jamesa. -

Što se dogodilo?Što radite ovdje?

-

Gdje je lord Risadne, Baline? - upita James i prije nego je Balin uspio odgovoriti, Casey

počne jecati i baci mu se opet u zagrljaj. -

Edgar Dermott je zauzeo Graycliff. Ima Giu i ....

-

Zaboga. - Balin uzdahne i odmakne ju od sebe. - Kako? Kad?

-

Baline, gdje je lord Risande? - James iskorači na prijed i zatim okolo Balina u dvorac.

-

Gdje je? - Casey prestane jecati dovoljno dugo da pogleda u svog voljenog čekajući

njegov odgovor. Ruke su joj drhtale tako snažno da ih je morala sklopiti kako bi se prestale tresti. 192.


-

Napadnuti smo u šumi na putu ovamo, - Balin brzo započne, - Dante je pogođen

strijelom. -

Ne! - Casey zaurla prinoseći ruku ustima. - Je li mrtav?

Sljedeći zvuk koji je čula je zaustavio njeno srce i učinio da stari James zadrhta i pokrije uši rukama. -

Balin! - Javi se duboki glas iz sobe negdje iznad njih odzvanjajući kroz dugi hodnik,

odbijajući se poput groma od kamene zidove dok Casey nije mislila kako će se dvorac srušiti oko nje. - Ako ne makneš ovu ženu sa svojim vještičjim napitkom od mene ovog trena spustit ću

se dolje i natjerati te da to popiješ. -

Gospodaru? - James podigne glavu i zazove prema zvuku. - Jeste li to vi, gospodaru? –

Dvorac je bio tih. - Nastavite urlati i ja ću vas naći. - poviče James već na putu prema stepenicama.

193.


DVADEST TREĆE POGLAVLJE Jamesov se spori korak nije mogao mjeriti s Balinom, jer iako je mršavi sluga krenuo prvi po stepenicama Balin je stigao u Danteovu sobu prije njega. -

Ostavi nas istog trena. - Danteov kapetan reče starici nagnutoj nad krevetom njegova

najbolja prijatelja. Ona podigne pogled. -

Ali nije uzeo svoj lijek.

-

Nije me briga. Idi. - Zapovijedi Balin.

-

Dobro, briga mene. - Odbrusila mu je, skupljajući svoje stvari. - Otkad je došao samo

mi je smetnja, stalno viče i žali se. Čovjek bi mogao pomisliti kako ga žena planira svakog trena ostaviti kad on tako žuri k njoj. - Iznenada se okrene prema Danteu, tanke usne joj se rašire preko usana u jezivu masku krajnjeg gađenja. - Budalo. Ako si tako zabrinut oko povratka doma,

uzmi svoj prokleti lijek! U tri koraka je Balin ušao u sobu. Primio ju je za ramena i najnježnije što je mogao izveo iz sobe. -

Ne želim ju više vidjeti, Baline. - Dante stisne čeljust. - Ne trebam njene otrove.

Vrućica je nestala. Dobro sam i idem doma. -

Oui. - Klimne Balin i spusti pogled na čizme.

-

Oui? - Dante ga pogleda kako da mu je izrasla još jedna glava. - Nema svađanja?

Nema trčanja Williamu s prijetnjama da ćeš me prikovati za krevet? -

Ne, gospodaru. - Prošapće Balin.

-

U redu. Drago mi je da se napokon sjećaš tko je ovdje glavni. Možda sam pogođen

strijelom ali sam i dalje tvoj lord. Na vratima Casey proviri unutra i zadrži dah kad je vidjela Dantea. Naslonjen na veliki satenski jastuk, ležeći u krevetu koji je možda bio izrezbaren od zlata, u sobi gdje su tapete bile tako precizno sastavljene da su izgledale kao ogromne slike obasute popodnevnim suncem koje se probijalo u sobu, bio je tamo poput vuka samotnjaka koji je zalutao na zlatnu poljanu. Sve oko njega je blijedilo u odnosu na njegovu sirovu snagu i surovu ljepotu. Casey se umalo okrenula i otrčala dolje. Ali vučje oči su se okrenule na vrijeme da ju vide i on ustane iz kreveta kao da je spreman na napad. 194.


-

Casey? - upita kad ju je cijelu ugledao.

Zatim mu svrne pogled na Jamesa pored nje i on proguta, obrve mu padnu preko otopljena srebra. -

Što radite ovdje? - Casey je gledala u Balina, i James pročisti grlo. Sad kad su ovdje

pred njim, gledajući u njega, kako će mu to reći? -

Dante. - Bio je to Balin. Njegov uobičajeni hrapav glas sad je bio šapat. - Edgar

Dermott je napao Graycliff. Ništa više nije trebalo biti rečeno. Dante je znao što to znači. -

Skupi ostale. Osedlaj konje, Baline. IDI! SAD! - Zgrabio je tuniku s njenog mjesta na

naslonu stolice i strgnuo oronulu košulju sa svog tijela. Casey uzdahne i ukoči se na prizor debelih, krvavih zavoja omotanih oko njegova ramena i ispod ruke. Ako je osjećao ikakvu bol od rane nije ju otkrio kad je podigao moćne ruke preko glave i obukao tuniku. Njegove oči su susrele Casey i na tren je mislila da će se rastopiti na prizor nje. Zatim se naslonio na zid kad se prizor tijela njegove sestre oronjen u krv pojavio pred njim. Njegove su ruku prekrile lice i Casey je napokon potrčala prema njemu. Plakala je kad ju je zagrlio, moleći ga da spasi Gianelle dok ju je pokrivala njegova snaga. Gušeći mučenje onog što bi mogao pronaći kad se vrati kući, Dante obriše obraz od vrh Caseyine glave. -

Ne plači, Casey. Ona će biti dobro, obećajem ti. - Podigao je njenu bradu njenim

prstima i pogledao u nju. - Sad mi reci sve što se dogodilo. Nije imala puno toga za reći i kad je završila Dante ode do Jamesa i odmori ruku na starčevu ramenu. -

Hvala ti što si izbavio Casey.

-

Nisam mogao pronaći lady Gianelle, gospodaru. Inače bi i nju poveo.

-

Znam. - Dante ga je pokušao utješiti osmijehom ali mu se želudac stisnuo i ljutnja

potekla venama. - Kad se vratimo, ti ćeš biti moj glavni stražar, James. Osloniti ću se na tvoj

oštar sluh kako bi dvorac ostao siguran. Klimajući sretno, James se nakloni, napokon dobivajući priznanje kakvo je zaslužio. Balin ponovno uđe u sobu, noseći veliku kožnu torbu. Preda ju Danteu, zajedno s novim mačem. -

William te želi vidjeti prije odlaska.

-

Ne, nema vremena. - Dante zgrabi svoje stvari i sjedne na krevet kako bi navukao

čizme. Lagano se trznuo kad je bol iz ramena prošla u ruku. 195.


-

Dante. - Balin je stajao iznad njega. - Ne misli te zaustaviti ali moraš otići k njemu.

Zemlja je u dovoljnom rasulu s Herewardom Wakeom koji još uvijek skuplja male vojske protiv njega. Kraljev najodaniji vitez mu ne smije biti neposlušan. Stisnuvši zube dok je ustajao Dante klimne i uputi se prema vratima. James ga je slijedio. -

Gospodaru, govoreći o Herewardu Wakeu...

Prijestolna dvorana je bila onakva kakvom ju je Casey zamišljala. Redovi debelih rezbarenih stupova obrubljivali su ulaz. Stol veličine vikinškog broda stajao je na sred prostorija nalik pećinama, i za kormilom, na prijestolju koje mu je jedva prikrivalo široka ramena sjedio je kralj William, Osvajač. Doista je bio zastrašujuć muškarac, ali bi izgledao markantniji bez male Tanon u krilu. Lady Brynna je stajala nekoliko koraka dalje i blago se smiješila kad je Casey susrela njen pogled. Tanonin otac, lord Brand, je također bio tamo, zajedno s lordom Richardom Dumontom. Potapšao je Brynninu ruku kad je šapnula kralju Williamu da ubrza. Casey svrne pogled natrag na kralja. Nije nosio krunu na glavi. Nije ju ni trebao izgledajući veličanstveno. Na sebi je imao kratak kaput vojnička stila s velikim amblemom lava na crnom preko prsa. Kosa mu je bila tamna s tragovima sijedih na čelu i sljepoočnicama. Njegova je kratko odrezana brada prikrivala večinu lica. Oči su mu se skupile na Danteu, koji je stajao nekoliko koraka od njega. Kraljevi su se dugi, široki prsti igrali s kovrčom koja se ovila oko Tanonina uha. Kad je ugledao Casey, nasmiješio se, izlažući red sjajnih zubi. -

Ti si lady Cassandra. - Njegov je dubok bariton udarao kroz Caseyine vene.

Zacvičala je i zakoračila prema Balinu, skrivajući se u sjenu ispod njegove ruke. -

Casey. - Dante se okrene i pruži ruku prema njoj kako bi prišla i pridružila mu se.

Pogledala je u Balinovo snažno lice i on se nasmiješi. -

Hajde, ljubavi. - Pogurnuo ju je prema Danteu i ona napokon zakorači naprijed. - Čuo

sam mnogo toga o tebi posljednjih dana. - Kralj William ju promotri blagim, dubokim sivim očima. - Isprva mi je bilo čudno što je Balin toliko zaljubljen u mladu ženu koju bi mogao, kakav je vol,

zaboraviti i što je veselo pričao o njoj. Ali sad kad te vidim jasno mi je zašto. -

William. - reče Dante vraćajući kraljevu pozornost na sebe. - Upravo mi je javljeno od

strane mog odanog vazala Jamesa... - Okrenuo se i pozvao Jamesa naprijed. Casey posegne za starčevom rukom kako bi ga približila sebi i Danteu. Naklonio se u smjeru lady Brynne - ...da

je Hereward pomogao njemu i Casey da stignu ovdje. Lord Richard Dumont iskorači i pokupi svoje blago u ruke. William ustane sa stolice kad je 196.


Richard napostio prostoriju, i dok je njegov taman pogled uplašio Casey, James je jedva pomaknuo glavu. -

Putovali ste s Herewardom Wakeom?

-

Da, Milosti, - odgovori James. - I bio je krajnje gostoljubiv.

William pogleda Dantea nepovjerljivo. -

Odgovorio mi je na svako pitanje koje sam ga upitao.

-

Jasno ti je da je on moj neprijatelj? - Williamov je glas tutunjao u njegovu grlu dok je

prišao korak bliže Jamesu. -

Je, Milosti. Ali molim vas za milost, nismo razgovarali o vama.

Dante zatvori oči na tren i duboko udahne. -

James, pređi na stvar. - Reče prije nego William izgubi mirnoću. - Da, gospodaru. U

redu, rekao mi je da su Edgar Dermott i njegov brat ubili mladu lady Katherine i... -

Što? - Brand se odmakne od supruge i umalo sruši kralja u žurbi da stigne do

Jamesa. - Zašto bi ti to rekao? James bi ustuknuo na oštar ton lorda Branda ali je maloprije čuo istu hladnu nepovjerljivost kad je svojem gospodaru rekao vijesti u hodniku. -

Želio je da gospodar zna kako nije imao ništa s tim.

-

I mi bi trebali vjerovai Herewardu? - Brand se okrene prema kralju a zatim prema

bratu. - Reci im ostatak James. - Reče Dante, pokušavajući ostati smiren i strpljiv kad je želio izjuriti iz dvorca i odletjeti kući. -

Ja sam mu povjerovao, gospodaru. Čekao je Dermotta u šumi, u namjeri da ga ubije

kad smo naišli mi. Dermott mu je rekao da će ubiti gospodara i zatim doći u Winchester kako bi zadobio milost Vašeg Veličanstva izdajući ga. Wake ga je namjeravao zaustaviti. Kad sam mu rekao za Gianelle, poslao je svoje ljude u Graycliff, znajući da ga je Dermott prevario. Znamo da je gad doistao pokušao ubiti lorda Risandea. -

Imali smo Dermotta u šakama, Dante, - reče Brand Bratu. - I doslovno smo ga izbacili

iz Graycliffa. -

Imat ćete ga opet. - William se vrati u svoju stolicu i pogladi bradu sa zaliscima. - Ako

Hereward govori istinu, Dermott bi trebao uskoro biti ovdje. Ako prođe pored Wakea, jel. Kralj ispusti dugi dah. -

Jasno ti je da to ništa ne mjenja. Hereward će osjetiti moj bijes, i moju milost zbog 197.


toga. Kad pronađem to kopile. -

Nisam ga pitao gdje se skriva, Veličanstvo. - James mu da do znanja pokornim

pogledom. William mahne na njegove riječi. -

Već to znam, zahvaljujući Danteovoj supruzi. - Kad ga je Dante upitno pogledao, kralj

objasni. - Poslala mi je pismo; tvoj nadzornik ga je napisao. Nije mi izložila svoj slučaj, već tvoj,

Dante. -

Moj?

-

Oui, molila me da razumijem kakvo si tvrdoglavo kopile i da ne budem okrutan kad ju

odbiješ poslati natrag u Devonshire. Zamolila me da pošaljem njena bivšeg gospodara u bratovo sjedište u Elyu, govoreći kako ga je često posjećivao. Naravno, nijedan od Dermotta nema sjedište u Elyu. Zbog tvojih sumnju u Dermotta, pretpostavio sam da njihovi česti posjeti imaju veze s Wakeom. Već sam poslao vojsku tamo ali ga zasada nisu pronašli. Sad znam i zašto. Bio mi je ispred nosa. Kraljev upravnik uđe u prijestolnu dvoranu i požuri do njega. Sagne se prema Williamu čekajući da mu kralj da dopuštenje, zatim se nakloni i izjuri van. -

Dakle, - Nasmiješ se William prvo Danteu zatim Brandu. - čini se da je Edgar Dermott

stigao i da traži hitnu audijenciju kod mene. Koji od vas dvojice želi okončati njegov život kad mu uslišim želju. Dante izvuče mač iz korica. Oči su mu sjajile nečim tako sitovim da se William skoro nasmiješio prisjećajući se strašna ratnika koji je pobijedio cijeli regiment Saxona prvi dan kod Hastingsa. -

On je moj. - Nakon što su žene izašle iz prijestolne dvorane i zamijenili ih četvorica

Williamovih stražara, Edgar Dermott je uveden kralju. Conrad Lowell je stajao uz njega, tamne oči su mu se skupile u proreze dok je pregledavao okolinu. -

Vaše Visočanstvo, ovo je velika čast. - Dermott se nisko nakloni i pristojno se

nasmiješi kralju. -

Što je hitno. - Kraljev prijeđi-na-stvar ton glasa ugušio je Dermottovu želju za

nastavkom. Nervozno je pogledao poslanika, zatim odlučio da je najbolje da pređe na stvar. -

Kao što znate, moj brat je sad pokojnik, Devonshire je bez lorda.

-

Oui, odlučio sam Devonshire dati sir Balinu DeGarge i imenovati ga barunom

Cambridgea. 198.


Mrtva tišina je pala na prijestolnu dvoranu dok je William zurio u Dermottove oči, izazivajući ga da izusti ijednu riječ. Ali kad su se Edgarova usta otvorila od šoka, William je postao nestrpljiviji. -

Do vraga, Mrzim otvorena usta. Zatvori ih prije nego ti odstranim glavu.

Dermottova se usta zatvore, ali se sljedećeg trena opet otvore. -

Imam pisma koja govore o boravištu Herewarda Wakea. Moj brat i on...

-

Reci mi, Dermott, - odreže ga kralj, - da je tvoj brat živ bi li ga lako izdao?

William nije čekao odgovor. Nije mogao. Čovjek ispred njega mu se gadio. Pogledao je nekoga sebi s desna. -

Dođi, okončaj ovo prije nego ja ustanem iz stolice i to napravim sam.

Kad je Dante izašao iza jednog od debelih stupova, Dermottova se krv sledila. Zakoračio je korak unatrag a oči su mu se raširile od nevjerice. -

Ti si...

-

Mrtav? - Dante završi umjesto njega, usana ukočenih u zlokobnom poluosmijehu. –

Ne baš. Conrad Lowell povuče svoj mač, ali se ruka omota oko njegova vrata i zavrti ga ravno na Brandov mač. Poslanik je gledao u divljajuću plavo zelenu oluji, otvorio usta kako bi govorio i zatim pao na pod. Brand oslobodi svoj mač i povika Dermottu. -

Ti si sljedeći.

-

Gospodaru. - Dermott pojuri prema Williamovoj stolici i padne mu na noge. - Došlo je

do velikog nesporazuma. Došao sam ti reći da se Hereward krije u Elyu. On... -

Dermott! - Danteov glas u probije uši i podsjeti ga na njihnovo značenje. - Gdje je

moja žena? Edgar se okrene i podigne dlanove, kao da bi taj mali štit mogao spriječiti silu koja mu prilazi. -

Gdje je ona? - Dante ga podigne na noge držeći ga za vrat. - Otišao si u Graycliff po

nju. Što si učinio s njom? Reci mi i poštediti ću ti život. -

Ja-ja- poslana je u Ely sa zapovijedima da joj se ne učini nažao. Kunem ti se.

Puštajući ga, Dante se odmakne, vukući vrh mača o pod. -

Izvadi svoj mač.

-

Ne. - Dermott odmahne glavom i okrene rame prema kralju za pomoć.

-

Ubio si mi sestru. - Danteov glas je bio nizak, nemilosrdno distanciran, izraz lica mu je

bio hladan bez milosti. - Izvuci svoj mač osim ako ne želiš umrijeti cvileći. 199.


Drhtavim rukama, Dermott učini što mu je zapovijeđeno. Držao je mač objema rukama i zamahnu. Dante mu je lako parirao, udarajući mač i izbijajući ga iz Dermottova stiska. Približio se jedan korak i prošao oštricom preko Dermottova vrata ,ubivši ga na mjestu. -

Hmmmm, ja bi ga pustio da pati. - William je gledao dolje u truplo.

-

- Moram ići, Williame. Odmah. - Dante vrati mač u korice i vikne Balinu.

-

Čekaj. - kralj podigne ruku kako bi ga zaustavio. - Reci mi Dante, je li tvoja žena ubila

Brycea Dermotta? Na tren je Dante pomislio negirati to. Razmislio je prije nego je odgovorio. Vjerovao je u Williamovu pravednost. Nije mu mogao lagati. -

Je, Veličanstvo. Ali mislila ga je samo uspavati dok bježi iz njegove kuće. On...

-

Ne govori više. - William ustane i krene prema njemu. - Poštedila me muke da ga sam

ubijem. Idi. - požuri ga kralj s rukom na ramenu. - Moji ljudi su ti na raspolaganju, mon ami. Idi, spasi svoju gospu. Talard je bio prvi koji je osjetio vibracije pod stopalima. Zastao je i podigao ruku kako bi utišao Douglana. Oči su mu se suzile i pretraživao je praznu šumu i zatim mu je problijedilo i oči raširile kad se tutnjava stotinu konja pojavila pred njima. -

Za ime Božje, trčite! - Talard reće ostalima. Douglan, koji je nosio lady Daru, je stajao

mirno kao mrtav, nemogavši se pomaknuti osim fanatičnog udaranja srca. Stisnuo je oči kad se vojska približila dovoljno da pokosi njega i Daru. Netko je viknuo zaustavljanje i Douglan je bio siguran da je živi Bog sišao s nebesa kako bi spriječio njegovu smrt. Ipak, bojao se otvoriti oči i vidjeti koliko se približio. Netko ga je tresao, poprilično grubo. Ali ga ništa nije moglo pripremiti na ono što će vidjeti kad napokon otvori oči. -

Gospodaru! - skoro je ispustio lady Daru na tlo kad je prepoznao Dantea koji se

nadvirio nad njega poput ogromna, tamna oblaka. -

Talard! Talard! To je lord Dante! Živ je! - vikao je u šumu. Sir Malen primi Daru iz

Douglanova naručja i nadzornik je gledao ponovno spojeni par tupa izraza lica dok ga Dante nije zgrabio za ramena i ponovno protresao. -

Gdje je Gianelle? Sreli smo stražare koje si poslao u Winchester i oni su mi rekli da je

pobjegla Dermottovim stražarima i nije otišla u Ely. Gdje je? Talard se pojavi iza drveća ali ponovno stane kad je ugledao Dantea. -

Živi ste.

Dante pusti Douglana i njegova široka ramena padnu, lice mu je ocrtavalo strah kad se 200.


okrenuo Talardu. -

Oui, živ sam. Reci mi da je i Gianelle. - Prilazeći oprezno, kao da Dante i njegovih

stotinu oklopljenih vitezova iza nisu stvarni i da će nestati ako se brzo pomakne, Talard trepne i zatim pročisti grlo. -

Dermott joj je rekao da ste mrtvi, gospodaru. Ona nas je sve spasila.

-

Reci mi da je živa. - molio je Dante dok se njegov sluga približio još jedan korak.

-

Tako je vezana za vas . - Talard mu tiho reče, oklijevajući oko svake riječi koju je

govorio. - Nikad prije nisam vidio takvu tugu. Nije željela poći s nama. Iza Dantea, Casey sklizne sa svog sedla i polako priđe Talardu. Kad mu je prišla, krupne suze su pale iz kuta očiju. -

Gdje je? Molim te, reci mi.

-

Ne znam gdje je. - Talard skrene pogled i progura osjećaje koji su se javili poslijednjih

tjedana. - Pobjegla je od nas prije tjedan dana. Otišla je. Tiho brujanje udaljene grmljavine je vratilo Talardov pogled na svog gospodara. Poželio je da nije. Dante je pao na koljela. Strašan zvuk je izašao iz njega, snažna bola koje se otrgla od njgovih pluća, probola mu srce i utišala šumu

201.


DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE Dante je pretražio cijelu okolicu ali nije mogao naći Gianelle. Tražio je danima na nogama i na konju, danju i noću bez prestanka, ali nije je bilo. Nije s nikim razgovarao; nikog nije htio uz sebe. Casey je jedino mogla plakati, držeći se za Balinova snažna prsa dok je slušala zvukove Danteove patnje kad bi se vratio u dvorac nakon neuspješne potrage. Nakon što je prošlo tjedan dana Dante je napokon pozvao Talarda u svoju sobu. Nasmiješio se kad je čuo kako ih je Gianelle spasila iz podruma. Ali kad mu je Talard opisao njene dane dok je sama lutala obalom, Dante je pokrio lice rukama i uronio prste u kosu, želeći si iščupati svaki prame s glave. -

Vratit će se, gospodaru. - Pokušavao mu je Talard reći.

-

Ne. Misli da sam mrtav. Neće se vratiti. Moram je pronaći. Želim da ju svaki čovjek

kojeg imamo traži u svakom gradu, selu odavde do granice sa Škotskom ako je potrebno. Mučio se Dante a zatim izjurio iz sobe i dvorca. Gianelle je hodala duž obale, skupljajući školjke i slažući ih nježno su džepove suknje. Hodala je bosa po mokrom pijesku, voleći osjećaj pijeska među prstima. Pjevušila je pjesmu koju je izmislila o prekrasnom muškarcu koji je otišao u bitku i zatim se vratio voljenoj. Tješila ju je. Zvuk oceana ju je tješio. Galeb je lebdio nisko na nebu i ona podigne glavu, škiljeći prema njemu. -

Drago mi je da smo se sreli, ptico. - zazove ga. - Jesi gladan? Dođi, slijedi me i

nahranit ću te. - Okrenula se na peti u uputila prema špiljama. - Bojim se da mi ponestaje kruha, moj mali vrišteći prijatelju. Nisam pohorila dvorac već neko vrijeme. Zadnji put kad sam bila, neki ljudi su se vratili, govoreći međusobno o Herewardu Wakeu. Ne mogu se još vratiti. Ali nisam jako gladna u zadnje vrijeme. - Pogleda gore, ali galeb je nestao. Namrštila se kad se val samoće srućio na nju. - Možda bi trebala otići do sela. - reče nikome. - Potrebna mi je hrana. Klimne i nestane u dobro skrivenom kompleksu špilja duboko u zidovima škriljavca. Trenutak kasnije, pojavila se ponovno, noseći kožne papuče i jedan od Simoninih slivenih šalova oko glave i vrata. Prešla je mali, pješćani put, skočila na kamen i sagnula se kad je vidjela ovdašnjeg seljaka kako baca mreže prema moru za današnji ribolov. Nije bila duga šetnja i ona je uživala u penjanju nakrivljenim padinama i šiljastim strminama. Bila je brza na svojim malim nogama i okretna poput mačke, skrivajući se kad je vidjela neku osobu ili čula nepoznati zvuk. Uspjela je održati korak na opasnim liticama i pobjeći bez da ju vide kad je čula lagani galop Dermottovih konjak kako se vraćaju iz sela prije dve noći. Zavući će se duboko u 202.


špilje kad ju Dermottovi ljudi krenu tražiti. Čudovište je bilo poprilično uporno, šaljući svoj garnizon svaki dan. Gianelle se nakon nekog vremena bojala izaći iz špilje. Ali ovo jutro se činilo tihim. Namijala se sama sebi, diveći se svom junaštvu i zvoneći džepovima, slušajući ječanje školjki koje će iskoristiti za razmjenu hrane. Stala je kad je naišla na zemljani put koji će ju odvesti u selo. To je bilo jedino opasno mjesto. Put je bio širok i otvoren s dvije strane, i konji su neprestano njime prolazili. Obala je bila čista i Gianelle je potrčala preko. Prije nego je stigla u selo, namjestila je šal oko glave, pokrivajući lice kao i kosu. Većina tih ljudi bi ju prepoznala, iako je sumnjala da bi itko od njih obavijestio Dermotta. Ipak, nije htjela riskirati. Bačve herringe, sabljarke i morskog psa okruživale su kolibe. Bilo je kanta kamenica i školjki svuda od čega joj je krulilo u želucu. Muškarci su vani popravljali mreže a žene micale kosti s velikih riba pod toplim suncem. Svuda gdje bi pogledala vidjela je obitelji kako rade skupa i djecu koja se igraju među kamenjem. Glazba je lebdjela na slanom povjetarcu dok su muškarci pili i pričali priče o velikim, čudovišnim stvorenjima nalik ribama koje su vidjeli na moru. Smijeh je prožimao zrak i donio osmijeh na Gianelline usne, ali svaka radost koju bi pronašla posljednjih tjedana bila je prazna i svaki put bi joj Dante, ako je to moguće, još više nedostajao. Nagađala je da nitko nije rekao seljanim da je gospodar umro. Prolazeći kroz malo jato gusaka koje su kljucale zrna razbacana po tlu, Gianelle priđe maloj kolibi i zamjeni svoje školjke sa starom Lizzy Sommers za malo svježe vode i komad kruha. Skupljajući svoje dobro pod ruku, uputila se natrag prema špilji, pusteći suze da joj slobodno padaju kao i svaki dan. Prešla je zemljani put bez da je pogledala ima li jahača i skoro je zgažena škopcem veličine zida. Kruh koj je pao na tlo, voda se prolila i upila u suhu zemlju a šal se olabavio i pao s njene glave na leđa. Sjela je i otresla zvijezde iz glave. Netko je vrištao. Nije to bio vrisak užasa nego čista, nesputana ushićenja. -

Gianelle! O moj Bože! O Bože! - Casey skoči sa sedla i slijedi ju Balin pored nje,

skačući sa škopca tako da je srušio Gianelle. -

Casey? - Gianelle protrlja glavu, sigurna da sanja. - Casey? Casey! Oh! Oh! - vrištala

je dok joj je Casey jurila u naručje, plačući poput djeteta koje je pronašlo majku. Balin je skoro zaplakao na prizor njih dvije. Pomogao je Gianelle podići na noge kad ju je Casey napokon pustila. Dvije žene su dodirivale jedna drugoj lice, osjećajući osmijehe za koje su mislile da su zauvijek izgubile. Gianelle nije mogla zaustaviti suze koje su tekle niz njeno lice. Kad se okrenula prema Balinu, nasmiješio joj se široko kao ocean i pokupio ju u snažan zagrljaj. -

Beskrajno smo te tražili. - Prošaptao joj je u kosu. Nije mogla vjerovati u to. Jesu li oni

zbilja tu? Je li to njena Casey? Oslobodila se Balinova zagrljaja i primila lice prijateljice u 203.


dlanove. -

Tako si mi nedostajala. - Plakala je i smijala se u isto vrijeme a onda opet zagrlila

Casey. Iznenada njena radost prestane i tijelo joj se ukoči. Okrene glavu kako bi pogledala preko ramena u Balina i krene se gušiti svježim i poznatim valovima tuge. -

Jesi li ti bio s Danteom kad je umro? - I dalje cerekajući se poput budale Balin

odmahe glavom. -

On nije mrtav, draga moja.

Skoro ga nije čula, uhvaćena u slike Danteova slomljena tijela kako leži negdje na cesti, palo od Dermottove ruke. Pustila je Casey i zakoračila malim korakom prema nasmiješenom vitezu. Trepnula je a zatim jednostavno zurila u njega. -

Oprosti? - prošapće.

-

Rekoh, Dante nije mrtav. Ali biti će ako te uskoro ne ugleda.

Gianelle ponovno trepne i jedna suza joj se otkotrlja niz blijedi obraz. Usuđuje li se povjerovati? To je previše za njeno srce. Zateturala je. Balin ju uhvati i nasmiješ joj je nježno u lice. -

Poludio je bez tebe, i povlači nas sve sa sobom.

Zgrabila je Balinove rukave. Na tren nije mogla pomaknuti nijedan mišić u tijelu osim onog u donjoj usni, koji je drhtao na rubu piskava jecaja. I onda se sve probudilo i ona podigne suknje i potrči. -

Ne, ne u tom smjeru. - zazove ju Balin, smijući se kad se uputila prema dvorcu. - On

je kod oceana. Bez da je okrenula glavu kako bi mu potvrdila, Gianelle pojuri preko puta i poleti poput malena vrapčića, ponovno slobodna i živa. Srce joj je ubrzalo i dalo joj krila i njene su papuče jedva doticale tlo. Živ je! Boje su oživjele pred njenim očima. Živ je! Galebovi su iznad nje vrištali i ona podigne glavu i vrisne natrag. -

Nije mrtav! - Suze su joj padale preko lica i ona poleti niz strm nagib. Skakala je

ostatak puta i smijala se, šireći ruke kad je skočila. Kad se dočekala na toplom pijesku, zastala je kako bi skinula papuče sa stopala i bacila ih prema galebovima. Pretraživala je zlatnu obalu od istoka do zapada li nije ga vidjela. Ipak, trčala je prema riki valova. Bio je ovdje, negdje. -

Dante! - vikala je. Zatim ga je vidjela, njegove snažne ruke su probijale vodu dok je plivao u dubokim dubinama kojima je pripadao. - Dante! - povikala je opet, trčeći najbrže što je mogla. -

O Bože, hvala Ti, hvala TI, hvala Ti. - Izgubljen u udaranju gromovitih valova, Dante ju još nije 204.


ugledao i plivao je prema obali. Poput velike, blistave zvijeri ustao je iz valova i zabacio glavu unatrag, mičući mokru kosu s ramena. Čuo je zvuk, poput galebova vrištanja, i pogledao prema obali. -

Dante! - Gianelline ruke su mahale iznad njene glave, noge ju dizale od pijeska dok

je skakala. I onda je ponovno trčala. Posrnula dana, Dante je gledao svoju voljenu kako leti prema njemu, kose poput zlatnih krila koja udaraju na leđima. Glas mu se slomio od razveseljenosti daha, srce skoro puklo u srcima videći slatku radost koja joj je krasila prekrasno lice. Bila je slobodna, slobodna letjeti, vinuti se. I letjela je natrag njemu. Smijao se kad se zaletila u valove, odbijajući njihovu snagu da ju zaustave. I onda se on pokrenuo i ona je bila u njegovom naručju, plačući njegovo ime iznova i iznova kao da je to jedini zvuk kojeg ikada više želi čuti. Prošao je rukama preko njena lica i primio ju usvoje ruke. -

Bože, gdje si bila, ljubavi? - Lica pritisnuta o žestoko udaranje njegova srca, Gianelle

je plakala od osjećaja njegovog dodira,zbijenja u njegovom naručju, čuvši njegov glas, okružena ljubavlju koji je potiskivala toliko godina. Podigla je glavu kako bi ga pogledala. Na trenutak, nije mogla govoriti, jedino gledati ga u oči. Oči koje su se žalostile i radovale, i upijale ju kao da je slani zrak koji je dio njega. -

Moja nježna ljubavi, bila sam na obali prekrasna mora posuta srebrnom mjesečinom.

I nisam se bojala njegove snage. Ali sam bila ispunjena tugom jer su se valovi utišali. Dante je promatrao njena usta dok je govorila. Primio je njene obraze u dlanove, željeći ju poljubiti, žudeći čuti ono što je vidio u njenim očima. -

Bilo je tiho, - reče mu Gianelle, - i ja nisam imala priliku šapnuti mu riječi za koje bi

dala život da sam mogla izgovoriti. Volim te, Dante. Tako te puno volim. Njen dah se isprepleo s njegovim u masu poljubaca koji će zapaliti njeno srce, pripadajući samo njemu, poljubac koji je bio moćan poput gnjevna mora oko nje. On je bio kamen i sol, topao poput pijeska. Podigao ju je u ruke i odnio na obalu. Padajući na koljela, polegao ju je na mokar pijesak. A zatim je bio tu, ljubeći ju, dirajući, voleći ju. Njihov je smijeh ispunio zrak i vjetar ga je odnio do visokih kruništa Graycliffa, gdje je stari, usahnuli čovjek sjedio pazeći dvorac. Nije mogao vidjeti dalje od pet metara ispred sebe ali je mogao čuti bolje od ijednog stražara. Nagnuo je glavu prema veselom zvuku koji je dolazi s

205.


mora i nasmiješio se uputivši svoj slijepi pogled prema nebu. -

Hvala ti. - šapnuo je. Zatim, - Bi li bilo previše tražiti tu dosadnu, kokodakajuću kokoš

na mom ražnju večeras? Drži me budnim svaku noć...

KRAJ Naslov originslu : Paula Quinn – Lord of Temptation

206.

Gospodar-čežnje

Recommend Documents