n iJxBiblioteka„Poiis" Knjiga br, 9
(I
VSadimirVuSetsc
B R TF Jlk i^t I jJ% Ki
WECCUSinS QG03I!G ■i^i: ■->
I
i 2006
3
L-
Sadrzaj: Predgovor, 7 Uvod - smisao i znacaj izucavanja globalizacije, 10 i Preliminarno deinisanje pojma globalizacija,
15
IITeorije i koncepti globalizacije, 27 li 1, Istorijski pregled teorija, 28 If 1. 1. Teorija o imperijalizmu, 29 11 1. 11
2. Klasicne teorije modernizacije i konvergencije, 33
2. Klasifikacija i pregled modernih teorija globalizacije, 36
III Dimenzije globalizacije, 42 IV Aktuelne debate, 88 IV1. Globalizacija - Proces i/ili projektr88 iV 2. Interpretacija: Nova era Hi nista novo - Kada pocinje proces globalizacije, 119 IV 3. Objasnjenje fenomeia globalizacije,! 38 IV 4, Globalizacija politike: Kraj ili ozivljavanje nacionalne drzave, 166 !V 5. Globalizacija kulture - Mekburekizacija kulture, 212 IV 6. Posledice globalizacije, 257 VZakljucak: globalizacija proces i/ili projekt, 295 Literatura, 309
PREDGOVOR
;£&•
;<||: \W" -%
Ova knjiga je zapoceta kao misaona reakcija na bombardovanje Srbije 1999 godine. Tada napravljena skica (Vuletic, 2000) bila je rezultat nezadovoljstva postojecim, uglavnom propagandnim, objasnjenjima razloga bombardovanja, koja su dolazila kako iz Srbije, tako i iz sveta. Potraga za smislenijim odgovorom upucivala je m. analizvu 9|obaIizacije Biio je jasno da bombardovanje nije klasican rat, odnosno da ga ne vodi neka nacionalna drzava, ili alijansa tradicionalno shvacenih nacionalnih drzava protiv jedne drzave, vec da ga vodi globalna siia protiv jedne nacionalne drzave Polazna pretpostavka je bila da globalna alijansa ne predstavlja pojedine nacionalne drzave, vec transnacionaine aktere koji deluju u skladu s logikom jednog poretka razlidtitogod medunarddhog poretka drzava, Nesporazum koji je nastao izmedu Srbije i sveta, predstavljao je nesporazum izmedu, s jedne strane, shvatanja koja su preovladavaia u medunarodnom poretku kakav je u osnovnim konturama bio poznat poslednjih nekoliko vekova, a dominantan u „kratkom" XX veku i, s druge strane, jednog novog, globalnog shvatanja koje se nametalo kao vi2ija buducnosti. u tc,Ku pisanja teksta nismo se, medutim, drzali ni jedne odredene pretpostavke, pa ni malocas naznacene S obzirom da nam je prvenstveni cilj bio da predstavimo razhcita shvatanja o globalizaciji, hteli smo da budemo otvoreni prema razlicitim gledistima, odnosno da ih korektno predstavimo i medusobno suprotstavljamo, a ne da ih suprotstavljamo sopstvenoj polaznoj pretpostavci Ipak, navedena pretpostavka je uvek bila prisutna, mada nije uvek bila od koristi..
Uz sav trud da budemo objektivni u prikazu i analizi Pojedinih pitanja, moguce je da su odredeni subjektivni stavovi uticali na iznete zakljucke Zato smo se trudili do da odrzimo distancu prema razlicitim gledistima i da se uzdrzimo od licnog suda, posebno onda kada smo imali snaznu potrebu da ga izrazimo. To je verovatno uticalo da knjiga izgubi snagu i zavodljivost koju sobom nosi isticanje licnog stava, Ipak, smatrali smo da je to neophodno, upravo zato sto je jedan od motiva da se poduhvatimo pisanja ovoga rada bila zelja da domacem citaocu koji nije strucno upucen u objmnu i raznorodnu iiteraturu o giobalizaciji prezentujemo razno ikost ideja i pristupa u savremenim raspravama o giobalizaciji i da na taj nacin doprinesemo premoscavanju jaza koji je nastao gotovo potpunom izolacijom ovezemlje u poslednjoj deceniji XX veka, odnosno, u periodu kada su se u svetu knstalisale glavne debate o giobalizaciji S obzirom da se broj studija o giobalizaciji stalno umnozava i da odavno prevazilazi broj koji je moguce procitati u toku prosecnog ijudskog veka, jasno je da neke od, mozda znacajnihjradova nismo konsultovali. Ipak, verujemo da kljucne idejltvezi s temama kojesmo ovde pokrenuli nisu izostale Tefrlravno, neznacidasusveidejekojesuseiskristalisaieuvezJsraziicitim aspektima globalizacije ovde prisutne, ali smo se zato trudili da izdvojimo one teme koje su po nasem misljenju kljucne za razumevanje savremenih rasprava o giobalizaciji Od neprocenjive vaznosti za nastanak ovog teksta bio je boravak u Londonskoj skoli ekonomije i politickih nauka (Lbc) u toku zimskog semestra 2002-03 godine. Takode razgovon s kolegama iz zemlje i regiona, kao i sa buducim Koiegama, odnosno studentima koji su pohadali kurseve o giobalizaciji, pomogli su u preispitivanju mnogih zakljucaka ao kojih smo dosli. Posebno su, medutim, bili inspirativni
susreti s nedavno preminulim kolegom Miroslavom Pecujlicem ■■ -■■■■■ Rad je najvecim delom nastao u periodu od 2000. 2002 godine1, a danas ga predajemo citaocu u delimicno izmenjenom izdanju. izmene se odnose, pre svega, na ukljucivanje onih ideja koje su se pojavile nakon 2002, godine, kao i na prilagodavanje teksta siroj citalackoj publici.
1. Rec je o, za stampu priredenoj, doktorskoj tezi koja je odbranjena decembra 2002. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pred komisijom koju su cinili profesori Radmila Nakarada, Danilo Mrksic i Mladen Lazic Danonocni rad na tezi bio je rezultat naivne, ali ispostavilo se, korisne vere da„novo vreme"nakon petooktobarskih promena moze postati zaista novo, samo ukoliko, umesto„solunasenja", svako ponaosob i najbolje sto ume prione na posao9 kojim se bavi
-■' UVOD - SMISAO IZNACAJ IZUCAVANJA GLOBALIZACIJE Globalna ekonomija ne obuhvata sveprivredne process na planeti, ne ukljucuje sve teritorije i ne ukljucuje sve ijude i njihove poslove, iako direktno ili indirektno uicenazivotcitavog covecanstva Manuel Kastels, Uspon umrezenog drustva
Postavlja se pitanje sta temu globalizacije cinKtako neodoljivom za stalna preispitivanja? Ako bismo, sieged Gidensa, prihvatili tezu da globalizacija „povezuje udajjena mesta na takav nacin da lokalna zbivanja uoblicavaju dogadaji koji su se odigrali hiljadama kilometara dafeko i vice versa" {Gidens, 1998:69), postaje jasno da se zae||foman broj ljudi na planeti svakodnevno otvara citav niz,|ir#blema i pitanja koja su u manjoj ili vecoj meri povezana) s treYidom globalizacije Mada nisu svi ljudi i svi regioni na planeti ukljueeni u proces globalizacije, izvesno je da ona direktno ili posredno utice na sve njih. Otuda, u prakticnom pogiedu, tema globalizacije obecava mnogo, odnosno otvara nova pitanja, kako o svetu u kojem zivimo, tako i o nasem neposrednom okruzenju, nasem svakodnevnom zivotu i nama samima.2 2. Mogla bi se povuci paralela izmedu procesa industrijalizacije i globalizacije Kao sto je u proteklih dva-tri veka industraijalizacija izmenila sve oblasti ljudskog zivota i ljudski pogled na zivot, tako i globalizacija istovremeno menja svet i nasu sliku o svetu u kojem zivimo
d
Da bi se na takva pitanja adekvatno odgovorilo, neophodno je, pre svega, nad zadovoljavajuci odgovor na neke kljucne dileme.kpje.se ticu samog koncepta globalizacije Naime, u vezi s pojmom gobalizacija, otvorilo se niz debata koje jos uvek nisu zavrsene, a razliciti odgovori na pitanja koja se nalaze u njihovom sredistu, odreduju pravac analize konkretnih problema povezanih s globalizacijom.. Debate o kojima ce u ovoj knjizi biti reci ne iscrpljuju sva pitanja koja se mogu postaviti u vezi s globalizacijom Medutim, na osnovu pregleda prevenstveno socioloske literature o giobalizaciji, odnosno razlicitih nacina na koje se pojam globalizacije konceptualizuje u socioloskoj literaturi, dosli smo do zakljucka da uvod u proucavanje globalizacije zahteva upoznavanje sa sest osnovnih tema o kojima postoje razlicita, cesto potpuno suprotstavijena gledista: Prvo pitanje odnosi se na znacenje globalizacije i otvara prostorza kriticko preispitivanjedva rivalska pristupa, Prema prvom, globalizacija je nezadrziv i nepovratan proces integracije kultura, trzista i drzavnih zajednica, koji je dostigao nivo nezabelezen u proslosti Prema drugom, globalizacija je ideoloski projekat svetski uticajnih grupa kojim se zeli podstaci ekonomska liberalizacija i politicka deregulacija, s ciijem legitimacije dalje ekspanzije kapitalizma U okviru ove debate, iskristalisalo se mnostvo, po mnogo cemu, suprotstavljenih gledista. Po jednom, svet postaje „jedan prostor"u kojem ce svi ljudi na planeti ziveti slicnim zivotom, sticati slicna zivotna iskustva i, shodno tome, deliti iste vrednosti U okviru drugog, takvo videnje se relativizuje isticanjem protivrecnosti globalizacije, kojima se ne dovodi u pitanje nezaustavljivost procesa, ali se ukazuje na nemogucnostjasnog predvidanja njenogtoka i posledica Trece glediste istice da je rec o procesu sjrenja svetskog n
kapitalistickog sistema, koji traje.vise stotina godina, a sada ulazi u zavrsnu fazu. U ton svetlu, globalizacija predstavlja ideoloski pojam koji zamagljuje kljucne promene do kojih dolazi u savremenom svetu, Najzad, postoje gledista po kojima aktuelna zbivanja ne upucuju na globalizaciju, vec bi se pre moglo govoriti o fragmentaciji sveta na velike civilizacijske blokove koji se medusobno sukobljavaju na religijskim, vrednosnim i interesnim osnovama Sledeca debata odnosi se na pitanje - kada pocinje globalizacija? S jedne strane, tvrdi se da je globalizacija potpuno novi fenomen, nezabelezen u istoriji, a s druge strane, istice se da je rec samo o nastavku odredenih procesa koji su zapoceti u odredenom trenutku prosfosti, Treca velika debata odnosi se na objasnjenje fenomena globalizacije. Da li se o giobalizaciji-wioze govoriti kao o povezivanju prostornih jednica, ili ofa^pre svega, podrazumeva deteritorijalizaciju, samo je jedno od znacajnih pitanja u ovom kontekstu. Ko su kljucni akteri, odnosno pokretacke sile globalizacije. Pored toga, u ovom delu knjige akcenat ce biti stavljen na neka metodolb§ka, i pitanja pristupa objasnjenju globalizacije.. |j!p" Globalizacija politike i politicke polledice globalizacije predstavljaju jos jednu debatufbkol koje nema saglasnosti U prvom redu, ovde ce biti predstavljeni razlicitipogledi na buducnost nacionalne drzave uepohi globalizacije, a zatim ce biti red o uticaju globalizacije na buducnost demokratije. Kultuma sfera je, takode, oblast u kojoj nema saglasnosti, kakoo posfedicama kojeglobalizacija ostavlja na kulturu, tako ni o znacaju kulture za globalizaciju. Nairn©, s jedne strane, tvrdi se da globalizacija znaci kulturnu homogenizaciju koja za cilj ima nametanje dominantnih vrednosti „zapada", posebno Amerike, odnosno, u krajnjoj liniji, novu vrstu kulturnog imperijalizma, S druge strane, ispitivace se tvrdnja da je globalizacija zapravo prozimanje 12
i mesanje razlicitih kultura, sto doprinosi heterogenizaciji savremenog sveta i, razlicito shvacenoj, kulturnoj hibridizaciji. Jedno od najpopularnijih pitanja u ovom kontekstu tice se ocene znacaja i domasaja globalizacije, odnosno njenih posledica na razlicite oblasti zivota: U ovom delu rada pokusacemo da istaknemo osnovne argumente za i protiv teze po kojoj globalizacijaznaci prosirenje sveukupne ljudske slobode i blagbstanja,bdhoshb, njoj suprdtstavljene teze da globalizacija predstavlja izuzetno veliku opasnost po covecanstvo, Takode, u ovom delu bice podrobnijeobjasnjen smisao anti i alter globalizacijskih pokreta koji u poslednjih desetak godina sve vise jacaju.. Pored navednih debata, postoji jos citav niz otvorenih pitanja koja se nalaze u fokusu paznje teoreticara globalizacije Tu je, pre svega, rec o povezivanju globalizacije i aktuelnih problema covecanstva, kao sto su: porast siromastva i drustvenih nejednakosti, polozaj zena, narastajuci ekoloski problemi, kriminalizacija drustava kao izraz „izopacene globalizacije" i tako dalje. O svemu tome bice reci, pre svega, u kontekstu razmatranja posledica globalizacije, ili ce biti pomenuto kao ilustracija odredenih gledista, ali se necemofokusirati ni na jednu od pomenutih oblasti, U ton smislu, upadljiv je izostanakpoglavlja koje bi se speciicno bavilo temom ekonomske globalizacije Razlog je jednostavan,, Ova problematika u toj meri prozima sva poglavlja, da bi zaseban odeljak predstavljao nepotrebno ponavijanje osnovnih ideja, S druge strane, sire eiaboriranje razlicitih dimenzija ekonomske globalizacije zauzelo bi nesrazmerno mnogo prostora, a sama problematika zasluzuje da bude obradena u zasebnoj studiji S obzirom da su se pojedina pitanja koja cine sustinu navedenih debata javila u delima klasika sociologije i drugih 13
znacajnih sociologa XX veka, na pocetku rada nadnjen je kratakosvrt na ranija socioloska gledista koja su u direktnoj vezi sa savremenim debatama o giobalizaciji Naravno, rec je o krajnje sumarnom i nepotpunom osvrtujer se pojedinacne ideje i uvidi koji se mogu povezati s globalizacijom mogu naci u gotovo svakoj boljoj klasicnoj socioloskoj studiji, ali u kontekstu koji nije direktno povezan s idejom globalizacije,.3 Posebna paznja i sira elaboracija bice posvecena prvoj u navednom nizu debata, jer se ona odnosi na problematizovanje pitanja s kojima se na slican nadn nismo sretali u literaturi o giobalizaciji, Rec je, zapravo, o znacenju koje se pridaje giobalizaciji Na taj nacin se bitno odreduje nas stav prema ostalim pitanjima koja traze objasnjenje. Naime, kao sto sugerise Mart Skot,,,...globalizacija moze biti interpretirana na politicki ili na dijagnosticki nacinjjtajazjjjjg je bazicnija nego, na_pnmer, razlika izmedu_njarksisti:c1cog 1 nTmarksjsTfc]cog~pristupa tomjpjrojbjemu" (Scott, T997: 3). Dijagnost^]___pristup pojjjgzjumeva utvrdivanje uzroka koji vode giobalizaciji sto, dxugim redrna,,;znac[ obiashjenie_odredenoq procesa^_druqejtrane,%po1iticki pristup"znaci zadavanje odredenog pozgj^.nog m^^jaTojT leHre^izuje akivnom poJ^com_yoljom^ Nara#n% cak ruproTsTavljanje ovakvom politickom modelu doprinosi njegovoj politickoj uticajnosti na nacin da postaje neka vrsta samoispunjavajuceg prorocanstva Ovde se otvara niz novih pitanja pocev od epistemoloskih, preko teorijskih, do ideoloskih o kojima ce detafjnije biti raspravljano u pvbm delu rada.. 3 Olbou (Albow) je izneo tezu o povezanosti razvoja sociologije i globalizacije Po njegovom misljenju, socioiogija se rodila i razvijala izmedu nacionalizma i globalizacije. Olbou navodi pet faza u razvoju sociologije koje su povezane sa globalizacijom: univerzalizam, nacionalizam, internacionalizam, indigenizacija i globalizacija (prema: Robertson, 1992)
I PRELIMINARNO DEFINISANJE POJMA GLOBALIZACIJA Globalizacijaje nesumnjivo najvise (zlo)upotrebjavana i najrede definisana, verovatno s najvise nesporazuma povezana, najnebuloznija i politicki najdelotvornija rec poslednjih, ali i narednih godina Beck, Staje globalizacija?
Pre nego sto se upustimo u pregled savremenih debata o giobalizaciji, potrebno je, radi lakseg pracenja teksta, dati radnu definiciju globalizacije i odrediti je prema srodnim pojmovima, sa kojima se manje ili vise opravdano poistovecuje. Odmah treba red da ne postoji opsteprihvacena deinicija globalizacije. Ima, naravno uticajnijih j manje uticajnih, opstijih i speciicnijih, apstraktnijih i konkretnijih, ali jedinstvenog pogleda na to sta je globalizacija, nema Razlog za to je, s jedne strane, kompleksnost i multidimenzionalnost samog fenomena na koji se pojam globalizacija odnosi, a sa druge strane, mnostvo uglova i nivoa s kojih se taj kompleksan fenomen posmatra. No, ta cinjenica ne znaci da nije moguce pronaci neke zajednicke eiemente koji bi posluzili kao osnovza stvaranje jedne radne deinicije globalizacije: Postoje tri glavna opsta pravca misljenja u pogledu shvatanja globalizacije, u okviru kojih je moguce razfikovati mnostvo podvarijanti. Prvom pravcu pripadaju autori koji smatraju da je pojam globalizacije mit, ideoloska maska kojom se prikrivaju stvarni procesi transformacije svetskog kapitalistickog sistema. U ton smislu, dominira glediste Imanuela Volerstina (ImmanuelWalerstein) koji tvrdi da je„diskurs (globalizacije) 15
u stvari ogromno nerazumevanje savremene stvarnosti - obmana koja nam je nametnuta od strane mocnih grupa i sto je jos gore obmana koju smo, cesto u ocajanju,: sami sebi nametnuli"(vVallernstein, 1999:1). Diskurs globalizacije, po njegovom misljenju, vodi ignorisanju stvarnih pitanja i pogresnom razumevanju procesa koji vode krizi svetskog kapitalistickog sistema, Toj grupi pripadaju i oni autori koji smatraju da je globalizacija mit zato sto se preuvelicavaju dometi savremenih gobalnih trendova. Medu njima, posebnu grupu predstavljaju autori tradicionalne skole medunarodnih odnosa koji insistiraju na znacaju nacionalne drzave kao kfjucnog aktera medunarodnih odnosa. Za njih u najboljem slucaju_globalizac_ija jmacj internacionalizacjju,_gdnosno 'intenziikacijuodnosa _jzmedu "^pojldinih nacionalnih "drzava. Takode, toj grupi pripadaju i autoriT
TDrugi pravac, cine autori koji naglasavaju sirinu, dubinu i intenzitet promena koje su se u skorasnje vreme dogodile u svim oblastima drustvenog zivota, S obzirom da su te promene obuhvatile citav svet, oni taj niz promena nazivaju globalizacija, a njih nazivaju hiperglobalistima Razlike koje postoje medu njima odnose se kako na razlicite teorijske pravce, tako i na razlicite metodoloske pristupe, a u izvesnom smislu ne treba minimizirati ni znacaj ideoloskih 16
razlika. Osnovna razlika medu njima bi se mogla izraziti terminima „pozitivni" i „negativni" hiperglobaiisti (Castels, 2000),4 U ovoj grupi ima onih koji jos uvek insistiraju na klasicnim teorijskim konceptima,, Tu, pre svega, mislimo na teoriju modernizacije i na klasicni marksisticki pristup. U ton smislu, koncept globalizacije se poima, s jedne strane, kao proces stalnog tehnoloskog napretka, univerzalizacije, vesternizacije ili cak amerikanizacije sveta, a sa druge strane, kao nastavak imperijalizma, odnosno kolonijalizma. Interesantno je da je ovakvo poimanje svetske stvarnosti prisutno kako kod dela onih koji se prema giobalizaciji odnose afirmativno, tako i kod dela onih koji lamentiraju nad njenim posledicama. Vestemizacija, odnosno amerikanizacija, podrazumeva u ovom diskursu uniikaciju sveta po ekonomskom, politickom i kulturnom modelu koji je karakteristican za ekonomski najrazvijenije zernlje Amerike i zapadne Evrope i koji je u njihovom interesu, Ovom pravcu misljenja pripada i deo autora koji se bave medunarodnim odnosima5 koji nisu nuzno zagovornici 4 Stefan Kastels (Stephen Castels) smatra da su pozitivni hiperglobaiisti uglavnomneoliberalikojibraneglobalnotrzisteiverujudaonodoprinosi optimalnom ekonomskom rastu, kao i opstem povecanju zivotnog standarda. Negativni hiperglobaiisti uglavnom su skoncentrisani u radikainim i neomarksistickim intelektualnim krugovima i naglasavaju negativne posledice globalizacije, kao sto su nezaposlenost, socijalna fragmentacija, konflikti, itd (Castels, 2000) 5 Ovaj pravac nije jedinstven, o cemu svedoci razlika izmedu realista i liberaia Realisti priznaju da globalizacija ostavlja odredene posledice na kulturni i ekonomski zivot, ali ne utice bitno na postojeci medunarodni politicki poredak, Liberal! su, s druge strane, impresionirani tehnoloskom komunikacijskom revoiucijom i tvrde da se sve, pa i sistem nacionalnih drzava, bitno menja pod talasom globalizacije Izrecena ocena se odnosi uglavnom na ovaj pravac misljenja koji je dominirao pocetkom devedesetih godina XX veka i koji je stvorio citav niz pogresnih predstava o giobalizaciji kao procesu homogenizacije, vesternizacije, mekdonaldizacije itd (Baylis, J and Smith, S, 1997)
teorije modernizacije, ali na odredeni nacin pokusavaju da prevazidu njene nedostatke Razlog tome nalazise, izgleda, u dnjenici da se nakon prestanka Hladnog rata javila potreba za redefinisanjem mape medunarodnih odnosa., Ono sto ovaj pravac u njegovom klasicnom izdanju cini jedinstvenim je insistiranje na nacionalnoj drzavi kao osnovnoj analitickoj jedinici, te u ton smislu, bez obzira da li ih svrstali medu skeptike, ili hiperglobaliste, svi oni zajedno ostaju takozvani pravac, odnosno skola medunarodnih odnosa., Najzad, treci pravac, koji je u teorijskom smislu najrazudeniji, dne autori koje, uz sve razlike, povezuje dnjenica da prihvataju pojam globalizacije kao koncept kojim se najbolje mogu opisati drustvene promene i procesi s kraja XX i pocetka XXI veka,, Oni insistiraju na poimanju globalizacije kao protivrecnog procesa, U prvi plan jsticu tenzije i protivrecnosti koje postoje u savremenomlsletu, Upravo te protivrecnosti koje su u vezi s globalizadjom kreiraju i cine buducnost sveta„nejasnom"i„neodredenom" Oni, za razliku od skeptika, prihvataju realnost globalizacije, a istovremeno, za razliku od hiperglobalista, ne sjgtatraju da je globalizacija svrseno stanje i neprotivrecar^^abilan i, u krajnjoj liniji, ireverzibilan proces. Giobalizac|o%se po njihovom misljenju moze, u vecoj ili manjoj meri; upravljati.. No, bez obzira na navedene razlike, koje su vise idealno-tipske, svi ovi autori su ukljuceni u opstu debatu o giobalizaciji, Otuda se prorockim pokazalo Gidensovo zapazanje s pocetka devedesetih godina proslog veka, po kojem je globalizacija „termin koji mora da zauzme kljucno mesto u leksikonu drustvenih nauka"(Gidens, 1998/90: 56), Ostaje, medutim, otvoreno pitanje kako bi ta odrednica trebalo da izgleda? Bezmalo svaki autor koji se upustio u razmatranje ovog fenomena dao je svoju deiniciju, ili, tacnije receno, okvirno odredenje globalizacije Ovde cemo 18
navesti nekoliko najuticajnijih i najpoznatijih definicija i opstih zapazanja o giobalizaciji6 Navedena odredenja predstavljaju citav spektar razlicitih stavova, od optimizmom ispunjenih hiperglobalistickih, preko transformacionistickih, koji ukazuju na promene koje se pod uticajem globalizacije desavaju u svetu, do skeptickih, koja dovode u pitanje postojanje globalizacije, odnosno koja ukazuju na njenu ideolosku pozadinu: Globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi titavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo, odnosno globalno drustvo. (Albou) Globalizacija je ... nezaustavljiva integracija trzista, nacionalnih drzava i tehnologija u do sada nezabelezenom stepenu, stoje omogucilo pojedincima, korporacijama i nacionalhim drzavama da svoje aktivnosti prosire kroz svet brze, dublje i jevtinije nego ikada do sada Globalizacija znaci sirenje slobodnotrzisnog kapitalizama na gotovo svakuzemlju u svetu (Fridman,T) Globalizacija je drustveni proces u kome geografska ogranicenja drustvenih i kulturnih aktivnosti gube znacaj i u kome ljudi postaju sve vise svesni da ona gube naznacaju. (Voters) Globalizacija upucuje na kristalizaciju celine sveta kao jednog mesia koje vodi stvaranju globalnih humanih uslova i svesti o svetu kao takvom (Robertson) Globalizacija moze biti definisana kao intenzifikacija drustvenih odnosa koji povezuju udaljena mesta na nacin dasu lokalni dogadaji oblikovani dogadajima koji su se odigrali kilometrima daleko i vice versa. (Gidens) 6. Navedena odredenja su preuzeta iz razlicitih izvora.. Osnovni cilj njihovog predstavljanja je ukazivanje na mnostvo razlicitih pristupa i dimenzija koje se u razlicitim gledistima isticu u prvi plan 19
Globalizacija znaci globalno umrezavanje kojim se kroz uzajamnu zavisnost povezuju prethodno izolovane zajednice na planeti u celinu, odnosno u „jedan svet" (Richter) Globalizacija znaci da je svet postao globalni supermarket u kome su ideje i prozvodipostal! dostupni svudauisto vreme (Kanter) Globalizacija je, jednostavno receno, intenziflkacija globalne medupovezanosti. Globalizacija upucuje na umnozavanje veza i medupovezanosti koje prevazilaze nacionalne drzave (odnosno drustva) stvarajud moderni svetski sistem, Ona oznacava proces kroz koji dogadaji, odluke i aktivnosti ujednom delu sveta mogu imati znacajne posledice za pojedince i zajednice u vrlo udaljenim delovima sveta. (McGrew) Globalizacija upucuje na intenzifikaciju zgusnjamnja vremena-prostoraudrustvenomzivotu. (Harvi) '}■:■... Dinamika globalizacije: investicije, industrija, informativna tehnologija i individualna potrosnja,- Prvo, investicije nisu geografski ogranicene, one id^ tamo gde postoje povoljni uslovibez mnogo uplitar)0$rzave, Drugo, industrija je vise globalno orijentisan&Mgo pre deset godina, strategije multinacionalnih kompdhija se oblikuju prema potrebi novih trzista i resursa gde god se om'nalazili. One nisu uslovljenedrzavnimrazlozimd, i imaju malo respekta prema vladama zemalja u kojima posluju. Trece, informativne tehnofogije omogucuju kompanijama da posluju u razlicitim delovima sveta bez stvaranja celog poslovnog sistema u svakoj od zemalja u kojoj posluju i bezpotrebe bib za ekspertima u transferu novca, biloza obucavanjem mnostva radne snage Cetvrto, individualni potrosaci su postal! vise globalno orijentisani time sto gledaju iste TV stanice 20
/ prihvataju slican zivotni stil i proizvode, nezavisno od zemlje iz koje poticu. Kombinujuci mobilnost ova cetiri faktora proizvodne jedinice u svakom delu sveta obezbeduju sve sto je potrebno za njihov razvoj bez oslanjanja na nacionalne vlade. (Omae) Globalizacija jednostavno receno, oznacava sirenje skale, porast znacaja, ubrzanje i produbljivanje uticaja tnansnacionalnih tokova i obrazaca na drustvene interakcije. (Held, Mek Grewj Promena odnosa izmedu vlade i trzista postala je posebno ocigledna kroz pojavu medunarodnih trgovinskih sporazuma koji prenose sve vise i vise politicke mod sa nacionalne drzave na globalne korporacije. Opsti sporazum o trgovini i porezima (GATT), Mastrihtski sporazum i Severno americki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) su znaci promenjenih odnosa mod u medunarodnoj zajednici. Pod ovim sporazumima stotine zakona suverenih nacionalnih drzava potencialno su anulirani, ne vaze ako ugrozavaju slobodu transnacionalnih kompanija da slobodno posluju. Birad i grupe za pritisak u ovim zemljama snazno protestuju sa ciljem da blokiraju ove trgovinske sporazume u strahu da ce tesko steceni zakoni koji stite radna prava, zivotnu okolinu, zdravstvenuzdstitu i slicno biti odbaceni u ime gotovo potpune kontrole transnacionalnih korporacija nad ekonomskim poslovima u dtavom svetu. (Rifkin) Globalizacija je integracija na osnovu projekta koji uiogu trzistaprosiruje na globalni nivo. (Mekmajkl) Globalizacijaje ono sto smo mi u Trecem svetu vekovima nazivali kolonizacija..(Kor) Karakteristike globalizacijskog trenda ukljucuju internacionalizaciju proizvodnje, novu medunarodnu 21
podelu rada, nove migracije sa Juga ka Severu, novu takmicarsku atmosferu koja ubrzava ove procese i internacionalizuje drzave pretvarajud ih u agenicje globalizovanog sveta, (Koks) Diskurs (globalizacije) je u stvari ogromno nerazumevanje savremene realnosti - obmana koja nam je nametnuta od strane mocnih grupa (Volerstin) Globalizacija je jedan snazan mit u punom znacenju redjedan mocan diskurs, jedna snazna ideja koja ima snagu da podstakne verovanje. Onaje glavno oruzje u borbama protiv tekovina drzave socijainog staranja (Burdije) U vecini navedenih definicija i opisa u prvi plan se isticu razfidti aspekti globalizacije. No, i pored toga, rfioglo bi se red da postoji zajednicki imenitelj, odnosno crvena nit koja povezuje navedena odredenja U ton smislu, uocljivo je da se globalizacija poima, pre svega kao (ne)zavrsen proces u kojem svet postaje „jedno mesto ", odnoiho u kojem dolazi do intenzifikacije odnosa izmedu pQjjeiihaca, organizacija i institucija na globalnom nivou, bez4b b%ira na drzavne granice. Na taj nadn o giobalizaciji se razmislja kao o svojevrsnoj deteritorijalizaciji kako u smislu sve manjeg znacaja prostomih ogranicenja, tako i u smisiu sve manjeg znacaja koji se pridaje drzavnoj teritorijalnosti. Pored toga, uzimajuci u obzirraztike kojepostoje u razlicitim odredenjima, moglo al.se reci da globalizacija ne podrazumeva samo unifikaciju sveta, vec se moze govoriti i o diversifikaciji kao posledici razlicitih meduuticaja Globalizacija obuhvata sva polja ljudske aktivnosti, ali je ekonomija istaknuta kao primarno polje. Uporedo sa procesom globalizacije, na delu je i proces lokalizacije, tako da mnogi autori danas govore 22
o glokalizaciji Drugim recima, poslednjih godina sve vise se ukazuje, stot postaje jos jedna zajednicka karakteristika, da je globalizacija ambivalentan i protivrecan proces. Sve to ne znaci da se razlike izmedu pojedinih autora gube, ali znad da u odnosu na prvu fazu debata o giobalizaciji -zakojujebilakarakteristicnanepomirljivostsuprotstavljenih gledista, danas sve vise autora zauzima umereniju poziciju i odbacuje stereotipe koji su se iskristaiisali u prvobitno radikalno suprotstavljenim gledistima o giobalizaciji. Imajuci u vidu sve navedene stavove, slicnosti i razlike koje postoje izmedu pojedinih autora, u ovom radu pod pojmom globalizacija podrazumevace se: proces/ projekt intenzifikacije razlidtih drustvenih aktivnosti u okviru mnogostrukih mreza odnosa na prekogranicnom nivou Ovako neutralno odredenje odsceno je od mnogih implikacija koje se mogu naci u razlidtim shvatanjima globalizacije, Razlog je jednostavan, Ne smatramo da se pojmom globalizacija mogu obuhvatiti svi dogadaji i svi procesi koji se odvijaju u savremenom svetu, Neretko se, medutim, pod pojmom globalizacija podrazumeva opis zamisljenog stanja stvari koji ukazuje na cinjenicu da je svet unutar sebe povezan, odnosno da su pojedina drustva i nacionalne drzavefikcija, Ova konstatacija vise upucuje na zamisljeno stanje stvari, bez vremenske perspektive Za takav opis postojeceg stanja stvari sve cesce se koristi izraz globalnost, Da bi se taj pojam, odnosno postojece stanje stvari sto preciznije odredio, trebalo bi ga suziti, pa se moze reci da se globalnost prostire samo tamo gde postoji svest o tome da je svet jedno mesto. Taj prostor, to jedno mesto, medutim, ne znad uniformnost, vec pre multidimenzijalnost i policentricnost (Beck, 2000),. Globalizaciju neki autori izjednacavaju sa dominacijom svetskog trzista, odnosno, globalizacija se, neretko, svodi na ekonomsku dimenziju, odnosno, jos uze 23
na slobodno trziste, medunarodnu ekonomsku integraciju, smanjenje trgovinskjh barijera, i Slobodan protok kapitala7 Kako Bek kaze, postoji shvatanje da svetsko trziste istiskuje, odnosno zamenjuje politicko delovanje Globalizacija, na taj nacin, predstavlja oznaku za ideologiju vladavine svetskog trzista, odnosno neoliberalnu ideologiju, Takav koncept istice neminovnost promena i procesa koji su izazvani cirkulacijom kapitala, Ove promene su monokauzalne, ekonomski determinisane, a visedimenzijalnost globalizacije se svodi na jednu - ekonomsku dimenziju (Beck, 2000), No, kao sto cemo videti, osim za neoliberale, ovakvo suzavanje sadrzaja pbjma globalizacije karakteristicno je i za deo marksista Taj, u velikoj meri jednodimenzionalni pristup, ispravnije je nazvati globalizam. Globalizacija, globalnost i globalizam su pojmoyi koji se neretko koriste kao sinonimi Takvopoimanjeovihtermina, medutim, sve se vise dovodi u pitanje, a njihovo razlikovanje prosiruje teorijski okvir za analizu globafnih drustvenih kretanja.Tako Naj (Nye) istice:„Mnogi ljudi misle da ova dva termina oznacavaju isti fenomen,, Medutim, izmedu njih postoji vazna razlika. Globalizam u sustini pokusavavcla opise i objasni nista vise nego svet koji karakterise rrjriia veza koja obuhvata kontinente. To je pokusaj da seshvate sve medupovezanosti savremenog sveta i da se osvetle i objasne obrasci na kojima one pocivaju. Suprotno, globalizacija upucuje na povecanje ili smanjenje stepena globalizma Ona je fokusirana na snage, dinamiku, odnosno brzinu ovih promena.. Ukratko, globalizam mozemo posmatrati kao potpornu, osnovnu mrezu, dok globalizacija oznacava smanjivanje distance na sirem nivou (Nye, 2002)., Koen i Kenedi (Cohen and Kennedy), s druge strane, smatraju 7, Osvrcuci se na aktuelne rasprave o giobalizaciji u Americi, Tonelson kaze:„Za vecinu Amerikanaca, bilo da su u vladi ili van nje, globalizacija znaci,trziste'" (Tonelson, 1997:2).
da „globalizacija uglavnom upucuje na seriju objektivnih promena u svetu, a globalizam oznacava subjektivnu stvarnost" (Cohen and Kennedy, 2000: 34). Subjektivna stvarnost upucuje na nadn na koji smo internalizovali promene koje su povezane sa globalizacijom i na nacin na koji su one inkorporirane u nase emocije i misljenje, Mi smo uglavnom prihvatili Bekovo odredenje po kojem „G(obafizam oznacava stav da svetsko trziste eliminise ili zamenjuje politicku akciju - to je ideoiogija vladavine svetskog trzista, ideoiogija neoliberalizma Globalizacija sa druge strane oznacava proces kroz koji suverene nacionalne drzave ulaze u krizu i bivaju potkopane aktivnoscu transnacionalnih aktera razlicite mod, orijentacija, identiteta imreza" (Beck, 2000:9-11). Globalizaciju treba razlikovati i od univerzafizacije, homogenizacije i slicnih pojmova koji upueuju na odredeni zamisljeni ili pozeljni poredak stvari koji se ostvario, ili ce se ostvariti u blizoj, odnosno daljoj buducnosti Univerzalizacija koja podrazumeva prostorno sirenje razlicitih aktivnosti i iskustava na svaki deo planete razlikuje se od globalizacije shvacene u smislu zgusnjavanja vremena i prostora. Najzad, ali mozda najvaznije, trebalo bi istaci razliku izmedu globalizacije i internacionalizacije koja oznacava intenzifikaciju medudrzavnih odnosa, Taj proces medudrzavnog povezivanja se cesto koristi kao sinonim za pojam globalizacija, sto dovodi do razlicitih problema u analizi savremenih svetskih zbivanja, Po nasem misljenju, najinstruktivniji putokaz za razlikovanje ovih pojmova dao je Lesli Skier koji kaze: „Osnovna karakteristika ideje o giobalizaciji je stav da mnogi savremeni problem! ne mogu biti adekvatno analizirani na nivou nacionalnih drzava, odnosno u terminima pojedinih drzava i njihovih medusobnih odnosa. Umesto toga javlja se potreba za 25
konceptualizacijom u terminima globalnih procesa u mnogim studijama o giobalizaciji prisutna je konfuzija zato sto autori koriste ovaj termin ne razlikujuci ga jasno od termina internacionalizacija, a neki autori koriste ove pojmove kao sinonime, Mora biti povucena jasna razlika izmedu inter-nacionalnog i globalnog. Crtica izmedu inter i nacionalno je tu da bi odvojila koncept postojeceg globalno zasnovanog i promenljivog sistema nacionalnih drzava od izvornog koncepta globalnog koji je utemeljen na globalnim procesima i sistemima globalnih odnosa koji nemaju karakteristike nacionalnog, ili nacionalnih drzava" (Sklair, 1 999)
26
N TEORIJEI KONCEPTI GLOBALIZACIJE U prvom delu ovog odeljka dat je pregled osnovnih teorijskih shvatanja razvijenih u XX veku u kojima se, delom ili u celini, tretiraju problemi globalnog sistema i globalnih drustvenih odnosa. Na izvestan nacin, ove teorije i teorijske generalizacije predstavljaju pretecu savremenih teorija globalnog sistema, pre svega zbog toga sto, na manje ili vise uspesan nacin, pokusavaju da prevazidu nacionalnu drzavu kao osnovnu anaiiticku jedinicu u analizi drustvenih odnosa lakoje najcesce rec o embrionalnom nivou u razvoju poimanja trenda globalizacije, ovaj istorijski pregled i kriticki osvrt na njega vazni su iz dva razloga: Prvo, jer se na taj nacin stice uvid u trend sirenja procesa globalizacije, odnosno zgusnjavanja vremena i prostora Drugo, jer se mogu otkriti zaceci savremenih ideja koje su inkorporirane u aktuelne vizije i objasnjenja globalizacije U ton smislu, kriticki ce biti preispitani doprinosi teorija o imperijalizmu i klasicna teorija modernizacije,. U drugom delu udnjen je pokusaj da se predstave najvaznije klasifikacije savremenih teorija o giobalizaciji u cilju lakseg snalazenja u mnostvu ideja koje utidu na nase poimanje sveta u kojem zivimo, Ovaj klasifikatorski napor ima, medutim, jos jednu vaznu funkciju koja se sastoji u markiranju kriterijuma koji sami po sebi predstavljaju uvod u raspravu o znacaju i mogucim nacinima objasnjenja globalizacije, o cemu ce biti vise reci u raspravi o aktuelnim debatama u sledecem delu knjige
27
I1 1. fstorijski pregled teorija 11 1.1. Teorija o impeijalizmu L Gotovo da nema nijednog autora koji se sistematski bavi problemom globalizacije, odnosno istorijom ideje o giobalizaciji, a da odmah u uvodu ne pominje teoriju o imperijalizmu (Waters, 1995; Sklair, 1991; Hoogvelt, 1997) Neki autori, poput Sklera, teoriju imperijalizma tretiraju kao jednu od ravnopravnih teorija o globalnom sistemu (Sklair, 1991: 28), dok drugi, poput Votersa, teoreticare imperijafizma uzgredno pominju kao deo sireg spektra teorija o svetskom kapitalizmu (Waters, 1995: 20-22). No, nezavisno od mesta u klasiikacijama teorija, dnjenica je da su teoreticari imperijalizma medu prvima otvorili pitanje globalnih drustvenih odnosa, sto im je obezbedilo mesto u istoriji teorija o giobalizaciji. Naravno, prvenstveni cilj teoreticara imperijalizma (Vladimir iijic Lenjin, Nikolaj Buharin, Roza Luksemburg, Rudolf Hifferding) nije bio objasnjenje problema globali¬ zacije kako ga mi danas vidimo, vec analiza kapitajjsfickog sistema u njegovom centru, odnosno u velikim eyrsfpskim drzavama toga doba Pokusaj da se objasne sukobi izmedu velikih sila, borba za nova trzista, sirovine i plasman investicija, bio je u fokusu paznje teoreticara imperijalizma. Ovde se necemo baviti ideoloskom pozadinom shvatanja o imperijalizmu kao „poslednjem stadijumu u razvoju kapitalizma", vec cemo pokusati da pokazemo na koji nacin je teorija izvedena, sta su njene implikacije u odnosu na globalni drustveni sistem i koji su glavni argumenti kriticara te teorije zbog kojih ona, izmedu ostalog, vise nije aktuelna u svom prvobitnom obliku, No, pre toga, valjaistaci jednu interesantnucinjenicu. Naime, osnove ove marksisticke teorije postavio je zapravo 28
jedan liberal, tacnije socijal-libera! - Hobson 1905. godine u studiji Jmperijalizam"8 Prema Hugveltovoj, Hobson je u svom radu, primenjujuci dijalekticki metod u najboljem Marksovom maniru, pokazao na koji nacin je imperijalizam promenio proizvodne odnose u maticnim drzavama Naime, akumufacija kapitala koja je kljucna za razvoj, kako pojedinih drustava u celini, tako i pojedinih preduzetnika konstantno suocenih sa konkurencijom, zavisi od profitne stope. Opadanje profitne stope primorava preduzetnike da istovremeno sa povecanjem proizvodnje snize nadnice, sto periodicno vodi krizama hiperprodukcije, odnosno nedovoljne potraznje, Najvaznije u Hobsonovoj tezi je povezivanje imperijalizma i kriza hiperprodukcije. Jedan od bitnih izlaza za resavanje ovih kriza,.po njegovom misljenju, nalazio se u prekomorskim investicijama, odnosno osvajanju novih nerazvijenih trzista. Otudaje njegovosnovni zakljucak, nasuprot ostalim liberalnim teoreticarima, da imperijalizam nije u sfuzbi nacije, sitnih preduzetnika, radnika i poreskih obveznika vec, pre svega, u sluzbi male vladajuce klase finansijera, koji su uzurpirali novae poreskih obveznika za investicije u prekomorskim oblastima i koji od toga najvise zaraduju.lzvozkapitala Hobson jepovezaosanemogucnoscu investiranja u maticnoj zemiji, a izlaz iz takve situacije video je u popravljanju zivotnog standarda, odnosno povecanju traznje domaceg stanovnistva, sto pretpostavlja drustvene reforme (Hoogvelt. 1998) 8 Interesantno je, u svetlu danasnjih preispitivanja savremenih teorija i ideoloskih pozicija upozoriti na bliskost klasicnog marksizma i liberalizma u analizi nekih kljucnih problema i fenomena savremenog sveta, Ta bliskost, koja proistice iz zajednickog pozivanja na prosvetiteljstvo i veru u razum, posebno je upadljiva danas kada se oba pravca suocavaju sa kritikom koja dolazi iz razlicitih postmodernistickih struja. O povezanosti i zajednickim korenima ovih ideoiogija posebno instruktivno govori Volerstin (Voierstin, 2005), a odlican pregled politickih teorija moze se naci kod Hejvuda (Hejvud, 2005).
29
Marksisticki teoreticari imperijalizma, mada nisu dovodili u pitanje osnovne postavke Hobsonove teorije, smatrali su da ona nije ceiovita i da se izlaziztakve situacije ne moze naci u reformama^Polazna tacka u analizi imperijalizma moraju biti pojmovi koncentracije i centralizacije kapitala koji vode najyisoj fazi u razvoju kapitalizma - monopolnom kapitalizmu. Naime, u prvoj polovini XX veka bilo je ocigledno nekolikotrendova. Prvo,fuzionisanje bankovnog i industrijskog kapitala Drugo, sve izrazeniji rivalitet izmedu vodecih kapitalistickih zemalja, koji je rezultirao Prvim svetskim ratom i koji se nastavio i nakon njegovog zavrsetka. Najzad, pojava internacionalizacije proizvodnje kroz vertikalnu integraciju i pojava medunarodnih trustova i kartela. Ova, naizgled, haoticna situacija u kojoj su se preplitali ekonomski nacionalizamiinternacionalizam,zateoreticareimperija|izma mogla je biti objasnjena samo polazeci od Marksbyog shvatanja p razvoju kapitalizma. Za njih je, dakle, monopplni kapitalizam, odnosno imperijalizam, predstavljao samo odlaganje nuznog kolapsa kapitalistickog sistema time sto je sprecio da krize hiperprodukcije ugroze postojecUistem. Medutim, onog trenutka kada se kapitalizam prosiri po citavom svetu, pomenuta kriza - imanentna kapitalistickom sistemu - dovesce do njegove propastid svetskim razmerarha. Kbhcentracijaznaci sirenje pojedihacnbg kapitala na osnovi akumulisanih profita, a centralizacija je proces u kojem pojedinacni kapital u uslovima stalne konkurencije gubi svoju nezavisnost, utapajud se u centra I izovanu kontrolu velikih irmi. Proces centralizacije tece uporedo sa procesom sjedinjavanja bankarskog i industrijskog kapitala, bdnosno stvaranja finansijskog kapitala Problem nastaje oiog trenutka kada karteli postaju toliko mocni da mogu da uticu na ekonomsku politiku vlada u svojim maticnim 30
zemljama, u smislu zahteva za postavljanjem zastitnih carinskih barijera. To u pocetku osigurava njihov monopolski polozaj i obezbeduje visoke cene i visoke profitne stope Medutim, posle izvesnog vremena trziste postaje zasiceno, cene padaju, a s njima opada i profitna stopa Mogucnost izvoza, odnosno osvajanja susednih trzista je ogranicena, s obzirom da se protekcionisticka politika vodi u svim velikim kapitalistickim zemljama i jedini izalaz postaje pronala-zenje trzista (tacnije prostora za investicije) u prekomorskim oblastima. „Otvaranje novih trzista", kaze Hilferding, „(je) vazan momenat da se okonca industrijska depresija, da se produzi trajanje prosperiteta i da se oslabi dejstvo krize" (Hilferding, 1956: 382). Naravno, marksisticki teoreticari imperijalizma bili su svesni znacaja ostalih aspekata imperijalizma za maticne zemlje, ali su naglasak pri objasnjenju njegovog nastanka stavljali na pornenutiaspekt izvoza kapitala,9 Protekcionizam je na taj nacin sprecavao izvoz proizvoda, ali je istovremeno potpomogao izvoz kapitala Na taj nacin doslo je do opasnog protivrecnog stanja S jedne strane, na delu je bila internacionalizacija kapitala, a sa druge strane, pojacavale su se suprotnosti i sukobi izmedu vodecih kapitalistickih zemalja za preostale prekomorske teritorije Rezultat je mogao biti samo novi imperijalisticki rat,.10 Odgledan je znacaj teorijef o imperijalizmu za problem ekonomske globalizacije. Ona, mada joj to nije bio cilj, objasnjava nacin na koji je' doslo do povezivanja medusobno udaljenih teritorija Drugo, objasnjeni su razlozi zbog kojih je doslo do povezivanja i internacionalizacije 9.. „Pod izvozom kapitala podrazumevamo izvoz vrednosti koja je odredena da u inostranstvu proizvede visak vrednosti"(Hilferding, 1956: 361), 10 „Politicka moc postaje u ekonomskoj konkurentskoj borbi odlucujuca i profit finansijskog kapitala. se dovodi u vezu sa politickom mod drzave"( Hilferding, 1956:382)
kapitala. Najzad, objasnjene su neke od globalnih drustvenih pojava kao sto su svetski ratovL Naravno, postavlja se pitanje u kojoj meri su ova objasnjenjaadekvatna?Kriticariteorijeimperijaiizmaupucuju bitne zamerke, zasnovane na empirijskim dokazima, koje se odnose na dosledno izvedene impiikacije izteorije zavisnosti. Prvo, ukazuje se na cinjenicu da su u veiikim imperijalistickim konfliktima ucestovale i one zemlje za koje se ne bi moglo reci da su predstavljale vodece kapitalisticke sile toga doba. Jos vaznije je da su teoreticari imperijalizma, postavljajud svoju teoriju, imali u vidu upravo iskustvo tih zemalja.,. Tu se, pre svega, mislina Rusiju, Ameriku, Itaiiju i Nemacku. Naime, njihovudeo u izvozu kapitala uzemljeTreceg sveta, odnosno u nerazvijene zemlje bio je u to vreme neznatan. Ad hoc hipoteza, po kojoj su se one borile za ponovnu prerasppdelu prekomorskih teritorija - bila tacna ili ne - ne proizilazi iz dosledno razvijene teorije o imperijalizmu, Drugo,; izvoz kapitala u periodu na koji se odnosi teorija imperijalizma bio je, prema podacima koje za Veliku Britaniju■- tada najvecu imperijalnu silu - navodi Hugveltova, strukturiran na-sledeci nacin: u zemfje„novog sveta" islo je oko 60%, u zeml|<|ifreceg sveta, koje nisu bile pod direktnom kolonijalnompo|:avom, oko 40%, a svega neznatan udeo ukupnog izvoli l|pitala odlaziojeukoionizovane zemlje (Hoogvelt, 1998:27). Prema teoriji imperijalizma najveci udeo trebalo bi da je odlazio upravo u koionijaine zemije. Najzad, prema dosledno izvedenoj teoriji imperijalizma, izvoz kapitala, odnosno investiranje u kolonizovane zemlje, vodio bi na duze staze njihoyom syeukupnom, razvoju nalik onome u zemljama iz kojih je kapital dolazio Naravno, do toga nije doslo pa su one ostale nerazvijene, a neki autori marksisticke provihijencije, poput Bila Vorena (Bil Warren), tvrde da problem Treceg sveta nije u prevelikom, vec u premalom kapitalistickom uticaju na njih (Prema Sklair, 1991:28) 32
Nije nam namera da ovde branimo, odnosno osporavamo, argumentaciju teorije imperijalizma, vec prvenstveno da ukazemo na koji nacin su se razvijala gledista oglobalnom drustvenom sistemu i giobalizaciji kao fenomenu danasnjice U ton smislu valja istaci da su prva dva kontraargumenta empirijske prirode i da, ma koliko kao takvi bili znacajni, ipak, izdvojeni, nisu dovoljni za dovodenje u pitanje jednog teorijskog koncepta. Naime, neki dosledni zagovornici teorije imperijalizma mogli bi naci izdvojene empirijske podatke koji bi podrzali tu teoriju. Treci argument je najznacajniji, u smislu da predstvaija logicki najjad dokaz zbog koga je teorija imperijalizma neodrziva, odnosno zbog koga je morala doziveti bitne modiikacije U ton modiikovanom smislu, osnovne ideje teorije imperijalizma su nastavile da zive, tacnije da uticu na kasnije autore, a pre svega, na teoreticare zavisnosti, koji su pokusaii da objasne jaz koji se siri izmedu zemalja Prvog i Treceg sveta uprkos, a po njihovom misljenju i upravo zbog bitnog prisustva kapitala iz razvijenih zemalja u nerazvijenim zemljama H1.2. Klasicne teorije modernizacije i konvergendje Nakon Drugog svetskog rata, uporedo sa procesom dekolonizacije i stvaranja tadasnjeg svetskog poretka koji se oznacavao u kategorijama „tri sveta", razvijene su teorije modernizacije i konvergendje.Teorija modernizacije nastala je prvenstveno kao odgovor na problem odnosa Treceg i Prvog sveta11, a teorija konvergendje kao odgovor na pitanja proistekla iz odnosa Prvog i Drugog sveta, odnosno kapitalistickih i socijalistickih zemalja.Teorija modernizacije 11 Strah SADod sirenja komunizma i komunistickih ideja u nerazvijenim oblastima i zemljama koje su sticale politicku nezavisnost, prema nekim autorima, bila je u osnovi politicke odluke da sefinansijski podrze projekti koji su teorijski razvijali koncept modernizacije (So, 1998)
trebalo je, pored ostalog, da objasni problem jaza izmedu herazvijenih i razvijenih zemalja, i u ton smislu kao osnov jbj je posluzilo klasicno evolucionisticko shvatanje, Modernizacija je posmatrana kao proces transformacije tradicionalnih drustava u moderna drustva, koja nisu bila shvacena kao produkt neke ideje ili utopije, vec su bila slika tadasnjih visokorazvijenih drustava, pre svega Amerike i zapadne Evrope U ton smislu, proces tranzicije shvacen je kao unilinearan put kojim moraju prod sva drustva Taj put je nepromenljiv, nepovratan i postepen. Promene se odvijaju mirno, u nekoliko faza, Osnovni mehanizam promena, koji lezi u osnovi njihove stalnosti, je strukturalno-funkcionalna diferencijacija, koja u krajnjoj liniji pociva na tehnoloskom razvoju i industrijalizaciji. Krajnji cilj promene je univerzalno poboljsanje Ijudskog i drustvenog zivota, odnosno dostizanje stupnja ra|yoja visokojndustrijalizovanih demokratskih zemalja Zapada;!/ Slicno teorijama modernizacije, teorija konvergen¬ dje, koju su razvili Kerr, Rostow i Hantington, u prvi plan istice tehnoloski determinizam koji uslovljava prbmene u drustvenoj organizaciji, politici, kulturnim obrascima, vrednostima i svakodnevnom zivotu razlicitih ;Jj|Ustava (Sztompka, 1992:134), Ovo zapazanje se, pre svega? 6%osilo na priblizavanje, ideoloski suprotstavljenih, kapitalistickih i socijalistickih drustava koja su se sedamdesetih godina pfoslbg veka smatrala podednako ihdustrijalizbvahirn! Teorije modernizacije dozivele su izuzetno ostre kritike krajem sedamdesetih godina XX veka, Pre svega, zamereno im je da su etnocentricne, unilinearne, da njihove pretpostavke i zakljucci ne odgovaraju empirijskoj evidenciji, posebno kada je rec o razvoju zemalja Treceg sveta Ove kritike uticale su na njihovo napustanje, ali treba naglasiti da to nije umanjilo njihov uticaj van naucnih krugova. Krajem osamdesetih godina modifikovane su 34
neke od osnovnih ideja i ponovo razvijene u okviru novijih teorija modernizacije,12 Znacaj teorija modernizacije za temu globalizacije je ocigledan i prvenstveno se sastoji u implicitnom, ali nedvosmislenom ukazivanju na nuzni proces homogenizacije sveta, S obzirom da je taj proces unifikacije usmeren u pravcu dostizanja ekonomskog, politickog i kulturnog uzora razvijenih zemalja Zapada, pre svega Amerike, on je cesto oznacavan pojmovima vesternizacija ili amerikanizacija U ton smiisu i danas se u publicistickim radovima cesto mozemo susresti sa poistovecivanjem globalizacije i vesternizacije, odnosno amerikanizacije, Implikacije ovakvog stava su mnogostruke, kako kod onih aktera koji se zalazu za globalizaciju, tako i kod onih koji joj se protive, S druge strane, istaknuti politicari danasnjice u svojim nastupima i dalje koriste termine i donosezakljucke, odnosno politicke odluke, zasnovane na pretpostavkama klasicne teorije modernizacije, a antiglobalizacijski usmereni aktivisti govore o amerikanizaciji kao sinonimu za globalizaciju. Pored toga teorija modernizacije bitno je uticala i na druge aspekte savremenih rasprava o giobalizaciji, jer se u mnogim debatama moze prepoznati pokusaj da se pojam modernizacije jednostavno zameni pojmom globalizacije, odnosno da se globalizacija shvati kao nastavak procesa modernizacije, Gidens, na primer, gotovo eksplicitno povezuje modernizaciju i globalizaciju, a temeljne dimenzije modernizacije shvata i kao temeljene dimenzije globalizacije (Gidens, 1998), II 2. Klasiikacija modernih teorija globalizacije Nije jednostavno saciniti valjanu kiasifikaciju teorija o giobalizaciji. Postoje dve osnovne teskoce. Prva je povezana 12, Opsirnije o klasicnim i novijim teorijama modernizacije videti u: Sztompka: 1992
s problemom koji se tice svake kiasifikacije, odnosno sa izborom kriterijuma i, s tim u vezi, iscrpnosti i doslednosti kiasifikacije. Druga je povezana 5 problemom razvijenosti teorija, odnosno s pitanjem sta se moze uopste smatrati teorijom globalizacije, a sta manje ili vise razvijenim gledistem, ili teorijskom generalizacijom? Rasprava o ovim problemima odvela bi nas daleko van osnovne teme, tako da ovde samo skrecemo paznju na njih Autori poput Gidensa smatraju da se rasprave o giobalizaciji „tendencijski grupisu u dve struje, koje su medusobno veoma udaljene Jednu cini literatura o medunarodnim odnosima, a drugu ona koja pripada svetskosistemskoj teoriji,.."13 (Gidens, 1998: 69),14 Drugi, poput Votersa (Waters), razlikuju klasicne, teorije pretece i savremene teorije globalizacije, U potonje on svrstava teorije Robertsona (Robertson), Harvija (Harvey), Gidensa (Giddens) i Beka (Beck) Naravno, kiasifikacija ima jos,15 13 Treba reci da Gidens, u nekim svojim radovima, teorijama medunarodnih odnosa odrice aktuelnost: „Naziv i deinjcija ,medunarodni odnosi' postali su zastareli" (Giddens, 2000: 122) Takav stav obajsnjava izmenjenom strukturom svetskog poretka ]:j':v; 14 U radovima s kraja devedesetih, Gidens prihvata ^Idovu podelu na skeptike i hiperglobaliste, s tim sto, bez obraziozenja, izostavlja transformacionaliste (Giddens, 1999) Na drugorr .Wgstu, o hiperglobalistima govori kao o radikalima (Giddens, 1999a)j '-*• 15. Tako, na primer, Bejlis i Smit razlikuju realizam, liberalizam i svetsko sistemsku teoriju o giobalizaciji (Baylis John and Smith Steve, 1997: 4). Skier (Sklair) govori o cetiri pristupa izucavanju globalizacije: svetski sistem, globalna kultura, globalni kapitalizam i globalno drustvo (Sklair,1999),Bek upucuje na razliku izmedu monokauzalnih i multikauzalnih teorija globalizacije (Beck: 2000) Skot (Scott) insistira da podela izmedu marksistickog i nemarksistickog pristupa postaje sekundarna u odnosu na podelu izmedu dijagnostickog i politckog pristupa (Scott, 1997), Bajer pravi razliku izmedu cetiri vrste teorija globalnog, odnosno kako on kaze, svetskog sistema: teorija svetske ekonomije Imanuela Volersteina, teorija nacionalnih drzava Dzona Majera, teorija globalne kulture Rolanda Robertsona i teorije globalnonog drustva Nikolasa Lumana (Beyer, 1994), i tako dalje
36
ali ove dve navodimo kao primere problema sa kojima se svaka kiasifikacija suocava. Dok je Gidensova kiasifikacija nepotpuna, Votersova ne vodi dovoljno racuna o izboru kriterijuma i o doslednosti Tako se u pretece svrstavaju autori poput Volerstina, Franka (Andre Gunder Frank) i Sklera koji i danas objavljuju svoje veoma uticajne radove, a s druge strane, ne vidi se u cemu je razlika izmedu, na primer, Robertsona i Gidensa ili Beka. Urijeva kiasifikacija, tacnije pregled teorija o giobalizaciji, specificna je po tome sto ne polazi od zadatih kriterijuma, vec teorije razdvaja s obzirom na ono sto je u njima specificno. U ton smislu, Uri navodi: teorije kojeu prvi plan isticu strukturalni karakter globalnog, odnosno koje negiraju da je globalizacija plod individualnih ili grupnih aktera „Tu svrstava autore poput Cejz-Dana, Dzesopa ili Sklera za koje je globalizacija proizvod kapitalisticke ekonomije kao celine. Globalizacija se razvija iz medupovezanosti razlicitih aktera koja dovodi do povecanja gustine giobalnih interakcija i zgusnjavanja vremena-prostora; zatim teorije koje globalno vide kao niz tokova, odnosno kretanja ljudi, predmeta, informacija, ideja, tehnologija.. Apaduraj, Held, Las i Uri, kao predstavnici ovog pristupa, konkretne ljude vide kao cvorista tih tokova, a u zavisnosti od pristupa tim tokovima stvara se nov sistem drustvenih nejednakosti. Fukujama i Omae su tipicni predstavnici shvatanja koje zastupaju transnacionalne kompanije i njihovi promoteri medu novinarima, neoliberalnim politicarima i naucnicima, a koje globalizaciju vidi kao novu epohu i zlatno doba kosmopolitske bezgranicnosti, Drzave i drustva gube kontrolu nad tokovima informacija, korporacije posluju globalno s ciljem povecanja ekonomske efikasnosti i bez obaveza prema drustvu; zatim teorije koje o giobalizaciji govore ne kao o uzroku drugih dogadaja, vec kao o posledici razlicitih drustvenih aktivnosti; teorije o globalnoj 37
kompleksnosti isticu da se strukture ne mogu razdvajati od procesa i analiziraju implikacije takozvane nove izike na proucavanje odnosa vlasnistva u nastajucem kapitalizma TU svrstava Kastelsovu teoriju o umrezenom drustvu, odnosno razmenljivim mrezama koje produkuju bezvremeno vreme, koja tehnologiju vidi kao osnovu nove paradigme koja je pocela da se razvija u SAD sedamdesetih i osamdesetih godina (Urry, 2003).. Ovde cemo navesti jos tri kiasifikacije koje nam se cine posebno znacajnim, bilo zbog toga sto isticu neke vazne aspekte razlika u shvatanju globalizacije, bilo zbog toga sto su siroko rasprostranjene u literaturi Tako, na primer, Robertson savremene teorije o giobalizaciji deli na homogenizatorske i heterogenizatorske (Robertson, 1995). Ova kiasifikacija istice razliku izmedu modernista (pozitivista) i hermeneuticara. Prvi dozivljavaju svet kao objekat, a sebe kao subjekat analize, dok drugi sebe vide kao deo sveta koji se menja i izte perspektivepristupaju analizi., Ova podela upucuje na razliku koja postoji izmedu autora koji, s jedne strane u slozenosti drustvene stvarnosti pokusavaju da nadu zajednicke elemente i one ko#s?druge strane, utakvim uniformnim predstavama osvetu pokusavaju da prepoznaju specificnosti i protivrecnosti. Daglas Kelner (Douglas Kellner) ukazuje na dve vazne podeie. Prva je izmedu autora kojima globalizacija sluzi da zameni pojam imperijalizam, i onih kojima ona zamenjuje pojam modernizacija. U oba siucaja globalizacija je posluzila kao ideoloski neutralniji termin, ali je sustina starih pojmova ostala ista. S druge strane, stvar se dodatno komplikuje podelom izmedu modernista i postmodernista, Dok je za prve globalizacija proces standardizacije i homogenizacije, za druge globalizacija predstavlja izvor hibridizacije i stvaranja vece slozenosti drustvenih odnosa (Kellner, 1997)
Najzad, kao posebno rasprostranjenu, treba istaci Heldovu podelu na skeptike, hiperglobaliste i transformacioniste. Osim rasprostranjenosti, ova kiasifikacija najneposrednije ukazuje na stav pojedinih autora prema giobalizaciji U prethodnom odeljku i sami smo se posluzili ovom podelom, svesni njenih ogranicenja u pogledu zamagljivanja razlika koje postoje izmedu pojedinih autora, odnosno teorijskih struja i pristupa koji se mogu prepoznati u svakoj od ovih grupa (Held at al, 2000). Interesantna je, mada nepotpuna, podela koju pravi Dzonatan Fridman (Johnatan Friedman) izmedu teorija o globalnom sistemu i teorija globalizacije, Fridman, kao antropolog, pravi paralelu izmedu pomenutih vrsta teorija i strukturalistickog pristupa koji je razvio Kiod Levi Stros i strukturalno-funkcionalne analize koju su razvili Malinovski i Retklif Braun, U ton smislu on istice: ,,Fundamentalna razlika izmedu globalnog sistema i globalizacije kao pristupa je sto prvi predstavlja teorijski okvir unutar koga se institucionalne strukture sveta generisu i reprodukuju u globalnim procesima koji nisu nesto sto je proizvod ,evolucije' koja traje poslednjih nekoliko decenija, vec su strukturalni aspekt celokupne drustvene dinamike, dok drugi pristup predstavlja istorijsku ili divelopmentisticku sliku savremenih promena" (Friedman, J, 2000:638). Na kraju, treba pomenuti i jednu znacajnu metodolosku distinkciju koja se provlaci, a neretko stoji u samoj osnovi razlika izmedu pojedinih teoreticara koji se bave analizom globalnih fenomena Rec je o dva pristupa koje razliciti autori razlicito imenuju, misled na istu stvar Solte govori o metodoloskom (de)teritorijalizmu, a Ulrih Bek, preuzimajuci ideju od Entoni Smita, govori o metodo¬ loskom nacionalizmu i metodoloskom kosmopolitizmu kao naocarima kroz koje sociolozi posmatraju svet oko sebe.
38
39
Metodoloski nacionalizam podrazumeva glediste po kome se okviri drustva poklapaju s okvirima nacionalne drzave (Beck, 2000). Da bi ta razlika bila jasnija, Bek na drugom mestu istice osnovne greske koje cine autori koji svoju analizu baziraju na postulatima metodoloskog nacionalizma Metodoloski nacionalizam istice vaznost granica, dok, nasuprot tome, metodoloski kosmopoiitizam istice da se te granice brisu Ono sto su nekada bili spoljni dnioci sada postaju unutrasnji. Ono sto iz perspektive metodoloskog nacionalizma izgleda kao propadanje ili slom, iz nove perspektive se moze sagledati kao stvaranje novog poretka. Metodoloski nacionalizam zastupa aistoricnu predstavu drzave, ne uvidajuci da drzava moze poprimiti razlicite oblike, Drugim recima, promene u pogledu drzavnog suvereniteta ne znace da drzava ne igra vise nikakvu ulogu u savremenom svetu, vec samo da je njena uloga sve vise nejasna i otvorena Metodoloski kosmopoiitizam sezalazeza razlikovanje pojmova nacionalna drzava i drzava. Neoliberali sezalazu za nacionalnu drzavu koja treba da bude u funkciji liberalizovanja trzista i deregulacije. Altemativu, koja se s nacionalne tacke gledista ne vidi, predstavlja, miautim, mogucnost stvaranja kosmopolitske drzave. NajzaWr.azlike postoje i u odgovoru na pitanje na osnovu cega se legitimise transnacionalna moc, Prema zastupnicima metodoloskog nacionalizma, ona proizilazi iz nacionalnih okvira, odnbsnb ugovora nacionalnih aktera., Perspektiva metodoloskog kosmopolitizma ukazuje, s druge strane, na samoniklost transnacionalne moci i otuda insistiranje na razlikovanju pojmova internacionalno i transnacinonalno (Beck, 2001, 2004) Vazno je napomenuti da je razlikovanje metodo¬ loskog nacionalizma i kosmopolitizma prvenstvenosaznajne prirode. Metodoloski nacionalizam ne iskljucuje mogucnost 40
da se istovremeno u politickom smislu bude zagovornik kosmopolitizma i vice versa. S obzirom da nas, pre svega, interesuje saznajni aspekt ovog problema vazno je istad da se, mada je rec o relativno novom pojmu, metodoloski kosmopoiitizam javio pre nego sto je kao takav oznacen U ton pogledu posebno treba istaci radove imanuela Volerstina, Lesli Sklera, a u novije vreme Manuela Kastelsa, Zigmunta Baumana, Ulriha Beka itd.
4 1
Ill DIMENZIJE GLOBALIZACIJE
Raspravu u ovom poglavlju zapocecemo konstatacijom da postoje razlicite dimenzije, odnosno aspekti globalizacije. To se cesto zaboravlja pa se pojedine dimenzije globalizacije predstavljaju kao globalizacija u celini. Dimenzije su, dakle, samo pojedine strane, aspekti obuhvatnijeg fenomena, ili globalizacijskog sindroma kako ga naziva Mitelman (Mittelman), koje su medusobno neraskidivo povezane. Njihova povezanost je takva da jedna dimenzija u sebi cesto sadrzi i aspekte druge, ili drugih dimenzija. Govoriti, na primer, o potrosnjFkao ekonomskoj kategoriji podrazumeva raspravu o kulturi i tako dalje U raspravama o giobalizaciji cesto je, medutim, primetno zapostavljanje ove cinjenice. Globalizacija se neretko izjednacava sa ekonomskom globalizacijom, ili sa internacionalizacijom u smislu intenzifikacije medudMavnog povezivanja. Takode, za neke autore izraz gleoa^zacija predstavlja gotovo sinonim za vesternizaeiju u smislu sirernjazapadnjackih kulturnih obrazaca.. Drugi problem koji se javljali vezi sardfmenzijama globalizacije odnosi se na precenjivanje znacaja pojedinih dimenzija u objasnjenju procesa globalizacije Drugim recima, cak i kada postoji svest o tome da se globalizacija ne moze svestina jednu dimenziju,opojedinimdimenzijamase govori kao o„pokretackoj snazi"ili o„odlucujucem ciniocu" citavog procesa Ovo, samo po sebi, ne mora predstavljati problem ukoliko su druge dimenzije „organski"ukljucene u sagledavanje citavog fenomena. Medutim, ponekad je ovaj
odlucujuci cinilac predstavljen kao srz citavog procesa, a ostale dimenzije su vise „mehanicki„ i uzgred pridodate, a zapravo iskljucene iz analize citavog procesa, Ovakve tendencije bile su primetne i pri proucavanju drugih drustvenih fenomena i kritikovane od Gurvica (George Gurvitch), Volerstina, Kocke (Jurgen Kocka), Tilija (Charfes Tilly) i drugih autora koji su ukazivali na potrebu prevazilazenja laznih dilema u sociologiji Pa ipak, u savremenim raspravama idebatama o giobalizaciji, one su jos uvek siroko rasprostranjene, To se posebno odnosi na isticanje ekonomske, ili jos uze, trzisne dimenzije kao pokretacke snage globalizacije, koja je u okviru pojedinih struja u toj meri predimenzionirana da se granici sa ideoiogizacijom. Isticanje razlicitih dimenzija ukazuje na kompleksnost fenomena i na taj nacin predstavlja protivtezu navedenim tendencijama, Pored toga, u metodoloskom pogledu, izdvajanje odredenih dimenzija olaksava empirijsku analizu jer se pojam globalizacije lakse operacionalizuje, odnosno lakse je ustanoviti indikatore ukoliko je osnovni slozeni pojam prethodno rasclanjen na pojedine dimenzije, Najzad, uocavanje i isticanje veceg broja dimenzija i indikatora, znaci porast verovatnoce da ce se uodti eventualne protivrecnosti medu njima. To, prirodno rada potrebu za rekonceptualizacijom postojecih teorija, sto doprinosi razvoju teorijskog znanja o giobalizaciji. Razliciti autori navode razlidt broj dimenzija Pored toga, postoji razlika i u njihovom shvatanju uloge pojedinih dimenzija. Dok za neke, kao za Gidensa, ili u spedficnom smislu za Robertsona, dimenzije istovremeno predstavljaju analiticke cinoce na kojima razvijaju svoje objasnjenje globalizacije, za vecinu drugih autora dimenzije su vise deskriptivna kategorija. Ovakav pristup nam se cini prihvatljivijim, ukoliko ostavlja prostor za prosirenje broja
42
43
Globalizacija nijejedan, jednostran feiomen, vecsindrom procesa i aktivnosti Mitelman, Globalizacijski sindrom
dimenzija, koje se javljaju kao posledica usloznjavanja posmatranog fenomena, i ukoliko se ostavlja prostor da se nove dimenzije ukljuce u deterministicki splet kao relativno nezavisni cinioci, a ne samo kao posledice ustanovljenih prvobitnih cinioca Gidens navodi cetiri dimenzije globalizacije - svetsku kapitalisticku ekonomiju, sistem nacionalnih drzava, svetski vojni poredak i medunarodnu podelu rada. Te dimenzije istovremeno smatra ciniocima modernih transformacija (Gidens, 1998) On istice da time prevazilazi navodnu jednostranost Volerstinove teorije, za koju kaze da: „posmatra samo jednu dominantnu institucionainu mrezu - kapitalizam - kao cinioca modernih transformacija,.. i tako se izrazito koncentrise na ekonomske uticaje, pa ne moze na zadovoljavajuci nacin da objasni... pojave: uspon nacionalnih drzava i sistem nacionalnih drzava"(Gidens, 1998/90:73); Medutim, nas je utisak da upravo za Volerstinovu teoriju ne vaze ove primedbe, s obzirom da on kapitalizam vidi kao sistem drustvenih, a ne samo ekonomskih odnosa, Drugim redma, u sam pojam kapitalizma yed su ihkorporirane razlicite dimenzije, a ne samo ekcmpmska Sasvim je drugo pitanje da li se u ton teorijskojt sjstemu ekonomski odnosi i cinioci prenagiasavaju, ali se u svakom slucaju ne svode samo na ekonomske odnose. Za Volerstina i teoreticare svetskog sistema, kapitalizam je svetski sistem, a izmedu sirenja toga sistema i globalizacije mogao bi se staviti znak jednakosti. Predstavljajuci svetsko-sistemski pogjedna globalizaciju, Cejz-Dan (Chase-Dunn) istice pet dimenzija globalizacije: ekolosku, kulturnu, globalizaciju komunikacija, ekonomsku i politicku. Ekoloska globalizacija podrazumeva pretnje krhkom ekoloskom sistemu stvarajud Ogranicenja, cije prevazilazenje trazi kolektivnu globalnu akciju; kulturna globalizacija se dovodi u vezu sa sirenjem
individuaiizacije, odnosno sa globainom zastitom Ijudskih prava i usvajanjem zapadnjacke institucionalne prakse koja se odnosi na birokratizaciju i racionalizaciju; globalizacija komunikacija je povezana sa novom erom u razvoju informatickih tehnologija i posebno je vazna kao osnov na kome se razvija globalno civilno drustvo; ekonomska globalizacija znaci globalno sirenje trzista novca, dobara i usluga. Stvaranje mreze tih odnosa kreirano je od strane multinacionalnihorganizacijaionesuistovremenonajvaznija manifestacija toga procesa; politicka globalizacija sastoji se u institucionalizaciji medunarodnih politickih struktura (ChaseDunn, 1999:3-4). Navedene dimenzije, dakle, ukazuju da za teoreticare svetskog sistema globalizacija ne predstavlja jednodimenzionalan fenomen, Robertson izdvaja cetiri dimenzije globalnog polja i smatra da je taj model multidimenzionaian, u jednom smislu koji je mnogo vise globalan, nego sto se obicno podrazumeva pod znacenjem te reci. On, naime, smatra da je globalizaciju neophodno analizirati kroz interakciju cetiri oblika ili dimenzije: sopstvo (selves), nacionaino drustvo, svetski sistem drustava i covecanstvo. Ovako postavljena analiza omogucava da se rasprava o giobalizaciji prosiri na ispitivanje oblika u kojima se globalizacija mogla pojaviti U ton smislu on istice da je, na primer, i islam, istorijski pOsmatrano, imao globatizirajucu tendenciju (Robertson, 1992:28). Vecina drugih autora dimenzije globalizacije pred¬ stavlja na jedan, kao sto smo rekli, vise deskriptivan nacin. Najjednostavniju podelu dimenzija daje Voters koji govori o ekonomskoj, kulturnoj i politickoj dimenziji globalizacije (Waters, 1995). Bek navodi komunikacijskotehnicku, ekolosku, ekonomsku, radno-organizacijsku, kulturnu i gradansko-drustvenu dimenziju, ukazujuci da se
44
45
na taj nacin razvejava magla koja je u raspravi o giobalizaciji stvorena isticanjem samo ekonomske dimenzije (Beck, 2000). U svom osvrtu na razlidta objasnjenja globalizacije, Mekgri (McGrew) ukazuje da razliciti autori svoje analize globalizacije baziraju na jednom ili vise cinilaca koji su, po njemu, istovremeno i dimenzije globalizacije, U ton smislu, mogli bismo istaci da pojedini autori, kao Rozenau (Rosenau), na primer, u prvi plan isticu tehnolosku dimenziju Drugi, poput Fridmana (Friedman Thomas) pominju sve nabrojane, isticuci komunikacijsku dimenzija Dzonatan Fridman (Johnatan Friedman) uvodi antropolosku dimenziju u izucavanje globalizacije Held i saradnici, ukazujuci na istorijske oblike globalizacije, navode osam dimenzija svrstavajuci ih u dva niza Prostorno-vremenske dimenzije obuhvatajasirenjeglobalnihmreza, intenziviranje globalnih medupovezanosti, brzinu globalnih tokova, sklonbst ka povezivanju. Organizacione dimenzije su globalizadjska infrastruktura, institucionaiizacija globalnih mreza i mod, obrasci globalne stratifikacije i dominantni rrtodeli globalnih interakcija (Held at al, 2000). M Broj dimenzija koje pojedini autori posrnaifaju ili ukljucuju u analizu se stalno uvecava. U nastavkuao^bg dela nesto vise paznje cemo posvetiti ekonomskoj, kultdrnoj i politickoj dimenziji, koje su po svojoj strukturi slozenije, i koje navode gotovo svi autori. Zatim cemo se osvrnuti na neke, takode izuzetno vazne dimenzije, o cijem znacaju, medutim, nema saglasnosti ili se posmatraju kao aspekti neke od tri pomenute dimenzije. Tu mislimo na: socio-strukturalnu, tehnolosku,komunikacijsku,ekolosku,vremensko-prostornu, demografsku, vojnu i socijetalnu dimenziju globalizacije Predstavljajuci ove dimenzije, necemo se dublje upuStati u njihov analiticki znacaj, vec cemo prvenstveno pokusati da ukazemo na indikatore koji ih povezuju sa stvarnoscu. 46
Ekonomska globalizacija Ekonomska globalizacija je najvise razmatrana i analizirana strana globalizacije Ona je prva primecena,16 i najdalje je odmakla. Drugi razlog, zbog koga se ekonomska globalizacija ponekad poistovecuje sa globalizacijom u celini, je teorijske prirode. Naime, nemali broj autora, kao i neke od najuticajnijih teorijskih struja u sociologiji i drugim drustvenim naukama, kljucan znacaj pri objasnje-nju drustvenih promena pripisuju upravo ekonomskim faktorima.. Cak i kada se drugi cinioci smatraju znacajnijim, njihov znacaj se neretko sagledava u kontekstu promena koje ostavljaju na ekonomsku sferu zivota.. Najzad, ne manje bitan razlog nalazi se u cinjenici da je ekonomsku globalizaciju najlakse operacionalizovati, odnosno utvrditi empirijski lako merljive indikatore, Pozitivisticki usmerena nauka, koja tezi ka objektivnsti, odnosno proverljivosti, preciznosti i sistematicnosti, prirodno je usmerena ka ovom aspektu globalizacije obracajuci mu najvise paznje.. Indikatora, u ton pogledu, zaista ima mnogo17 Zapravo svaki oblik ekonomske aktivnosti koji je transnacionalno organizovan mogao bi se smatrati indikatorom ekonomske globalizacije Pojedini, indikatori uzeti sami po sebi, 16. Treba zabeleziti da se izraz globalizacija prvi put javlja 1959 godine upavo u kontekstu ekonomskih analiza vezanih za uvoz automobila u Italiju (Waters, 1996:2) Solte navodi da se termini globalizovati i globalizam pojavljuju u tekstu Risera i Dejvisa iz 1944 godine, a da se imenica globalizacija prvi put pojavljuje u Websterovom recniku1961, godine (Scholte, 2000:43) 17. To, naravno, ne znaci da su svi precizni iako su podjednako podlozni merenju. Siva ekonomija koja izmice drzavnoj kontroli predstavlja izuzetno znacajan aspekt ekonomske globalizacije, a nju je najteze „uhvatiti" Tek naknadno otkrivene afere vezane za utaje poreza, nedozvoljena trgovina i slicni oblici ekonomskih aktivnosti ukazuju na potencijalno sirok obim ekonomske globalizacije
nisu podjednako znacajni, vec cesto u kombinaciji s drugim ciniocima predstavljaju slozenije i sofisiticiranije indikatore. Najcesce kbriscen indikatoru analizama ekonomske globa¬ lizacije je obim prekogranicne trgovinske razmene. S obzirom da je rec o ispitivanjima trenda, apsolutne brojke ne govore mnogo, pa se zato kao mera trgovinske razmene koristi udeo ukupne svetske proizvodnje dobara i usluga koji je presao nacionalne granice Drugi, cesto koriscen indikator je obim direktnih stranih ulaganja (DSU) koji se izrazava kao udeo celokupnog investiranog kapitala u svetu ciji su vlasnici strand. Navedeni indikatori ne pokazuju isti trend.. Trgovinska razmena je bila u izuzetnom porastu u periodu od 1870. do 1913. godine, da bi nakon toga opadala sve do 1950. godine, nakon cega, uz manje oscilacije siedi konstantan porast sve do danas, S druge strane, direktna strana ulaganja kulminiraju, takode, pocetkom XX "veka, ali kasnije njihov obim belezi trend opadanja sve do I960, godine, nakon cega se zaustavio i sledecih dvadesetak godina odrzavao na istom nivou, da bi u poslednjih dvadeset godina XX veka doziveo snazan prosperitet, U dej|3tama o ekonomskoj giobalizaciji, jedno od pitanja je- koji bi od ova dva indikatora trebalo smatrati vaznijim#u3bceni i analizi ekonomske globalizacije. Po nasem misljenju^obim trgovinske razmene ne mora biti kljucan jer se razmena moze obavljatiiu uslovima medunacionalnog distanciranja, pa cak i svojevrsne izolacije. Drugim recima, trgovinska razmena, pre svega, svedod o stepenu ekonomske inter¬ nacionalizacije Takode, ona se moze nesmetano odvijati i u uslovima poltickog distanciranja kao sto svedoci iskustvo iz doba Hiadnog rata, kada je trgovinska razmena izmedu zemalja istocnog i zapadnog bloka, odnosno Prvog i Drugog sveta, neretko bila na zavidnom nivou - posebno kada je rec o razmeni prirodnih resursa, pa se ipak ne moze govoriti o
trendu ekonomske globalizacije, Direktna strana ulaganja u ton pogledu predstavljaju znacajniji indikator ekonomske globalizacije Medutim, kako isticu pojedini autori i ova mera, takode, moze predstavljati svojevrsnu zamku ukoliko nemamo informaciju koje geografske oblasti su obuhvacene ovim ulaganjima, Podaci svedoce da je najveci deo uzlaznog trenda u prekogranicnim investicijama vezan za medusobnu saradnju tri regiona - zapadna Evropa, severna Amerika i jugoistocna Azija (Herst i Tompson, 1998, Volerstin, 2005) Ukoliko prihvatimo Kastelsovo glediste da je za pojam globalizacije nebitno da li su u ekonomske mreze ukljuceni svi regioni, vec, pre svega, da li se savladavaju nacionalne granice, onda ovo nije od znacaja, Medutim, pojedini autori navedene podatke tumace kao izraz sve vece regionalizacije koju suprotstavljaju pojmu globalizacije iztog razloga oni kao sofisitciraniji indikator koriste korelac.iju izmedu rasta bruto nacionalnih dohodaka (BND) u razlicitim zemljama sveta, Pretpostavka je, naime, da bi indikator integrisanosti svetske ekonomije, odnosno ekonomske globalizacije, mogao biti sinhronizovano opadanje BND u vecini zemalja u periodima kriza, i njegov sinhronizovani rast u periodima prosperiteta Cejz-Dan u ton smislu navodi :„Grajmovi (Grime) nalazi su suprotni ovoj hipotezi korelacija izmedu stopa rasta nacionalnog dohotka fluktuira ciklicno u poslednjih dvesta godiia.:.'.; Na bsnovu podataka za period od 1860. do 1989 godineGrajmje pronasao dva perioda u kojima postoji visoka korelacija u opadanju stopa nacionalnog dohotka razlicitih zemalja: period od 1913 do 1927 godine i period nakon 1970 godine Pre i izmedu ovih tacaka su periodi veoma niskesinhronizacije"(Chase-Dunn, 1999:195),, Naravno, ni ova cinjenica ne mora biti dokaz protiv ekonomske globalizacije, Ona, naime, govori samo o tome da svet nije bio ekonomski integrisan u periodu od 1990, godine, pa unatrag bezmalo
48
49
vek i po Verovatno bi se slican zakljucak mogao izvesti i da je posmatran period do kraja XX veka, ali i to ne bi znacilo da proces globalizacije ne napreduje vec samo da nije zavrsen, odnosno da svet nije potpuno ekonomski integrisan Jos jedan cesto koriscen indikator ekonomske globa¬ lizacije je porast broja transnacionalnih kompanija (TNK) i jacanje njihove ekonomske snage U ton smislu se cesto navode podaci o ekonomskoj snazi pojedinih korporacija ciji ukupan godisnji prihod prevazilazi BND ne samo malih, vec i velikih drzava kao sto su Spanija, Brazil itd. Pored toga, kab posebno vazna, navodi se dnjenica da se povecava broj TNK cije je sediste u zemljama Treceg sveta, ne samo onih iz takozvanih novo-industrijalizovanih zemalja jugoistocne Azije, vec i zemalja poput Meksika i Brazila.. Dalje, kao indikator ekonomske globalizacije koriste se trgovinski i ekonomski sporazumi izmedu pojedinih zemalja ili grupa drzava kao sto su NAFTA, EEZ, koja je prerasla u EU, OPEC, i njima slicni.. Problem je u tome sto ovakve regionalne sporazume, kao sto smo vec rekliv neki autori vide pre kao izraz ekonomske regionalizacije, a ne globalizacije. Za razliku od njih, aktivnosti globalnih ina$lijskih i trgovinskih organizacija, kao sto su Svetska banka (Sj§|5vetska trgovinska organizacija (STO) i Medunarodni monetamj fond (MMF), predstavljaju nesumnjive indikatore ekonomske gipbalizacije, narocito nakon sto su mpdiikoyali sypju aktivnost postavsi, umesto servisa, regulator globalnih finansijskih i, sire posmatrano, ekonomskih tokova Najzad, institucija velikih svetskih berzi na kojima se formiraju cene kljucnih proizvoda i sirovina doprinosi izrazenijoj ekonomskoj giobalizaciji isto kao i stvaranje jedinstvenih obracunskih jedinica., No, i pored toga sto postoje „tvrdi" indikatori, jos uvek se vode debate oko obima ekonomske globalizacije, Tako Hirst i Tompson, na osnovu opsezne analize mnostva 50
indikatora, zakljucuju:,, stepen integracije, meduzavisnosti, otvorenosti ili samo zelja da se to opise, nacionalnih ekonomija u sadasnjoj eri nije bez presedana. Ovim se ne minimalizuje sadasnji stepen integracije samo se izrazava odredeni skepticizam nad stavom da smo usli u radikalno novufazuuinternacionalizaciji ekonomskih aktivnosti"(Hirst and Thompson, 1996:49) Postoje i drugi indikatori ekonomske globalizacije koji nisu lako merljivi Geri Gerefi (Gary Gereffi), istice da je otvaranje svetskog trzista podstaklo mnoge zemlje da se specijalizuju u razlidtim granama industrije, pa cak i u razlidtim segmentima proizvodnje u okviru iste grane.. To je omoguceno zahvaljujud novim tehnologijama u oblasti saobracaja i komunikacije sto je, uz niske cene rada, ali i uz povecanje obucenosti radnika, povecalo privlacnost nerazvijenih zemalja za svetske kprppracije. Drugim recima, te se zemlje sve vise industrijalizuju18, sto za posledicu ima stvaranje nove globalne podele rada. Stara podela rada, koja je podrazumevala da je kapital bio zainteresovan za nerazvijene zemlje samo u pogledu sirovina i prosirenja trzista, sada je zamenjena njegovom potragom za jeftinom radnom snagom sirom sveta. Cini se, ipak, preuranjeno da se na osnovu toga zakljuci da je:„Nova globalna podela rada izmenila obrasce geografske specijalizacije izmedu zemalja Klasicni odnosi cehtar - periferija su .....prevazideni"(Gereffi, 1996:56). 18 On navodi podatke da je od 1965 do 1990. godine udeo industrije u BND porastao za 13% u zemljama istocne i jugoistocne Azije, 10% u subsaharskoj Africi, 5% u Juznoj Aziji i 3% u Latinskoj Americi Istovremeno, udeo poljoprivrede u BND je opadao, sto je sve doveio do promenjene strukture BND u cijem formiranju, u pomenutim regionima, na kraju posmatranog perioda industrija ucestvujesa 34% ujugoistocnoj Aziji; 26% u Latinskoj Americi, 17% u Juznoj Aziji i 11% u subsaharskoj Africi (Gerefi, 1996: 56-57)
Nasuprot navedenom zakljucku, koristeci slicne indikatore kao sto su nove tehnoloske mogucnosti koje omogucavaju trenutnu razmenu informacija na velikim udaljenostima, sto obezbeduje korporacijama da posluju globalno, Saskia Sasen (Saskia Sassen) zakljucuje da se, suprotno ocekivanjima, ekonomska globalizacija materijalizuje u specificnom prostoru ogranicenom na mrezu nekoliko velikih gradova, „U ovom smislu mozemo videti pojavu nove geograije centra, koja ukljucuje transteritorijalne presto re povezujuci glavne gradove sirom sveta kroz specificna trzista i transakcije" (Sassen, 1996:48). Ovb zapazanje nas dovodi do jos jednog specifichbg indikatora ekonomske globalizacije na koji posebno ukazuje Skier. To je pojava nove transnacionalne kapitalisticke klase (Sklair, 1999) Ona predstavlja kljucnog aktera u transnacionalnim ekonomskim aktivnostima. Sacinjenavjeod vlasnika i menadzera najmocnijih kompanija, ali i ljudi koji zauzimaju kljucne poiiticke pozicije u razlidtim zemljama, i koji promovisu interese transnacionalnog kapitala. Ovakva vrsta indikatora ekonomske globalizadje, a mbglo bi ih se navesti jos, kao sto su migracije radnesege, ili globalna dominacijaodredeneekonomskedoktrine,(^ninam se mnogo znacajnijom za objasnjenje ekonomske dimenzije globalizacije. Njih je, istina, teze meriti, ali lako merljivi, jednostavni pokazatelji kao sto su obim trgovinei investicija, nisu iskljucivo pokazatelji globalizacije, vec se mogu posmatrati i kao cinioci ekonomske internacionalizacije Kompleksan pojam globalizacije ukljucuje i ekonomsku internacionalizaciju, ali se ekonomska internacionalizacija moze posmatrati i kao potpuno nezavisan proces Obim trgovine izmedu relativno nezavisnih nacionalnih ekonomija moze biti pokazatelj ekonomske internacionalizacije, ali jos uvek ne mora nista znaciti za proces stvaranja globalne ekonomije 52
Slozeni pokazatelji potvrduju da se ni jedna dimen¬ zija ne moze mehanicki izdvojiti jer svi slozeniji indikatori ukljucuju pojedine aspekte drugih dimenzija kao sto su demografska, geografska, politicka i tome slicno. Otuda ne cudi da Voters, pozivajuci se na Lesa i Urija (Lash and Urry), smatra da je u danasnje doba na delu„kulturna ekonomija" u kojoj drzava vise nije sposobna da upravlja trzistem, u kojoj je ekonomija nadredena individualnim ukusima i izborima, odnosno u kojima oni postaju „refeleksivno marketizovani" Zahvaljujuci tome sto robe postaju simboli, mas-mediji i industrija zabave postaju glavni privredni sektori (Waters, 1995) Unekoiiko drugaciji pristup analizi ekonomske glo¬ balizacije predlaze Manuel Kastels, Osnovna ideja vezana je za razlikovanje pojomva globalna ekonomija i svetska ekonomija, Potonji pojam odnosi se, po njegovom misljenju, na proces u kome akumuiacija kapitala napreduje po celom svetu, U ton smislu, o giobalizaciji ekonomije, moze se govoriti vec od XVI veka Ono sto globalnu ekonomiju cini potpuno novim fenomenom, koji zasluzuje pojmovno razgranicenje, jeste cinjenica da ona ima „sposobnost da radi kao jedinica stvarnog vremena na planetarnom nivou". Dakle, ne samo prostorni vec, pre svega, vremenski aspekt odreduje karakter ekonomske globalizacije Do ove promene je doslo, pre svega, zahvaljujuci inovacijama u oblasti informacione tehnologije koje su omogucile da se, na primer, globalno integrisanim finahsijskim trzistima upravlja na nacin da se transakcije vredne milijarde dolara obavljaju momentalno, Za razliku od finansijskih trzista, trzista radne snage - kao druga dimenzija o kojoj se mora voditi racuna u analizi ekonomske globalizacije, nisu postala globalna u punoj meri Medutim, i pored toga radna snaga je globalni resurs jer se kompanije u potrazi za radnom snagom lako 53
premestaju iz jednog dela sveta u drugi Vec smo rekli da su promene u oblasti tehnologije omogudle globalizaciju inansija, ali osim na taj nacin, tehnologija postaje aspekt ekonomske globalizacije i kao nezavisna kategorija, u smislu planetarnog sirenja tehnoloskih inovacija. Kada je rec o trgovini dobrima i uslugama, Kastels smatra da nije od presudne vaznosti cinjenica da li sve kompanije prodaju sirom sveta, nego „da je strateski cilj kompanija, malih i velikih, prodati gde mogu po celom svetu" U ton smislu kao, mozda, najvaznija promena koja svedoci o globalnom karakteru savremene ekonomije, jeste promena upravljanja proizvodnjom i distribucijom. Fleksibilna proizvodnja podrazumeva proizvodni proces u koji su ukljucene razlidte, teritorijalno dislocirane kompanije koje isti proizvod stvaraju za posebne svrhe i za specitcna trzista. Na taj nacin se stvara proizvodna i distributivna globalna mreza koja predstavlja osnovnu karakteristiku globalne ekonomije, Jedinice te mreze dne pojedine kompanije koje svoj opstanak i razvoj baziraju upravo na ukljudvanju u mrezu (Castells, 2000). Sve do sada navedene karakteristike i dimenzije ekonomske globalizacije reievantne su pre svega sekpnomskog stanovista. U socioloskom smislu najvazniji^spekt globalizacije ekonomije predstavlja globalna p6del# rada, Integradja pojedinih nacionalnih privreda, ili segmenata fih privreda, u giobainu podelu rada predstavlja, po nasem misljenja najvazniji indikator stanja globalne ekonomije. Ilustracije radi, mozemo navesti da razliciti oblici protekcionizma i novog protekcionizma mogu uticati naobim prekogranicne trgovine. To, medutim, ne znad nuzno da se stepen ekonomske globalizacije menja u zavisnosti od ovih trehdova. Moglo bi se zapravotvrditi da su protekcionisticke mere koje, na primer, u formi novih vidova protekcionizma - koje namecu razvijene zemlje sveta, ponekad usmerene u
pravcu odrzanja postojece strukture medunarodne podele rada Ovastrukturatrenutnojedefinisanascetirihijerarhijske pozicije. „Proizvodaci visoke vrednosti, zasnovani na informacijskom radu; proizvodaci velikih razmera, zasnovani na jeftinijoj radnoj snazi; proizvodaci sirovina, zasnovani na darovima prirode; i suvisni proizvodaci, svedeni na devalorizovanu radnu snagu" Za razumevanje ekonomske globalizacije najvaznije je da se razume da ove pozicije nisu strogo teritorijalno definisane. ,,Globalna ekonomija ne obuhvata sve privredne procese na svetu, ne ukljucuje sve teritorije i ne ukljucuje sve ljude i njihove poslove, iako direktno ili posredno utice na zivot citavog covecanstva. lako njeni uticaji dostizu razmerecele zemaljske kugle, njeno stvarno delovanje i struktura odnose se samo na segmente privrednih struktura, drzava i regiona, u razmerama koje se krecu u skladu s posebnim polozajem drzave ili regije u medunarodnoj podeli rada. Osim toga, takav se polozaj vremenom moze promeniti, stalno stavljajuci drzave, regione i stanovnistvo u pokret, sto stvara strukturaino uzrokovanu nestabilnost. Prema tome, nov globalni privredni sistem je u svojim granicama istovremeno vrlo dinamican, vrlo iskljuciv i vrlo nestabilan.. lako su preovladavajuci segmenti svih nacionalnih privreda povezani u giobainu mrezu, segmenti drzava, regija, privrednih sektora i lokalnih drustava iskljuceni su iz procesa akumulacije i potrosnje koji karakterisu informacijsku/globalnu ekonomiju Prema tome, mada informacijska ekonomija oblikuje ceo svet i u ton smislu je zaista globalna, vecina ljudi na svetu ne radi za informacijsku/globalnu ekonomiju niti kupuje od nje. Pa ipak, svi privredni i drustveni procesi povezani su struktu¬ raino preovladavajucom logikom te ekonomije" (Castells, 2000)
54
55
Politicka globalizacija Pored ekonomske, politicka dimenzija je druga najsire raspravljana tema u okviru debata o prirodi globalizacije, U raspravama o politickoj giobalizaciji paznja je uglavnom fokusirana na pitanje promene uloge nacionalne drzave u savremenom drustva U ton smislu postoje dva medusobno suprotstavijena gledista S jedne strane, gubitaksuvereniteta i preuzimanjefunkcija drzave od strane drugih aktera smatra se jednim od najznacajnijih indikatora globalizacije. S druge strane, tvrdi se da je globalizacija moguca jedino ukoliko je modelirana i vodena od strane hegemonih nacionalnih drzava (Gilpin, 2000), odnosno ukoliko moc nacionalnih drzava jaca (Weiss, 1996) U poglavlju koje se odnosi na globalizaciju politike videcemo da ova, medusobno suprotstavijena, gledista proisticu iz razlicitih teorljskih pogleda na globalizaciju, a ovde je dovoljno napomenuti da im je zajednicka karakteristika to sto nacionalnu drzavu stavfjaju u epicentar debate o politickoj globalizacij|:,:Mada se ovo pitanje ne moze zaobid, po nasem miifjenju, globalizacija politike se ne iscrpljuje u odgovoru na njega. Drugim recima, nezavisno od promena koje s^dlsavaju u pogledu drzavnog suvereniteta, politicka globalizacija podrazumeva, pre svega, stvaranje globalnog politickog sistema koji paraielno egzistira sa sistemom nacionalnih drzava Globalni politicki sistem moze sezamisliti kao mreza transnacionalnih organizacija i institucija kojesu u manjoj ili vecoj meri u vezi s nacionalnim drzavama, ali koji ima svoju logiku delovanja razlicitu od one koja je karakteristicna za medunarodni sistem drzava Transformacija jednog u drugi sistem je gotovo neprimetna, krece se poput male kazaljke na casovniku Vidljivi su samo krajnji efekti tih promena, koji se mogu najbolje ilustrovati promenama do kojih je doslo u 56
nekim oblastima pravosuda. Naravno, ne treba gubiti iz vida cinjenicu na kojoj insistira Gidens, da je bez obzira na razvoj transnacionalnih organizacija (on misli pre svega na privredne organizacije) moc nacionalne drzave jos uvek preovladujuca jer drzave kontrolisu teritoriju i imaju monopol nad sredstvima prinude (Gidens, 1998/90), Medutim, postavlja se pitanje u kojoj meri su drzave u mogucnosti da taj monopol iskoriste, S jedne strane, u tome ih ogranicava razvoj globalnog civilnog drustva, a sa druge strane, ako bi se, sto nije nemoguce, ipak, odludle da iskoriste sva sredstva koja im stoje na raspolaganju, konstantan rizik od, u krajnjoj liniji, nukleamog razaranja sprecava ih u tome.19 No,iporedtoga,sobziromdasegloba!izacijaodrazava na funkcije drzave, pomenuta cinjenica se mora uzeti u obzir kao indikator politicke globalizacije U ton pogledu, gubitak suvereniteta, odnosno slabljenje pozicije nacionalnih drzava ostaje vazan indikator procesa globalizacije. Stirn u vezi, treba praviti razliku, na koju ukazuje Held, izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg suvereniteta, kao sto se mora imati u vidu i stepen autonomije drzave u donosenju odluka. Moguce je, naime, primetiti tendenciju da drzave istovremeno sa gubitkom spoljnjeg suvereniteta i autonomije pokusavaju da ojacaju unutrasnji suverenitet Politicku globalizaciju moguce je zamisliti i na drugaciji nacin koji je u vezi sa slabljenjem nacionalne 19 U ton smislu znacajna je analiza vesti o novom zaokretu ratne strategije SAD. „U strahu da bi opet mogla da bude zrtva atentata katastrofalnih razmera, Amerika je obelodanila novu strategiju upotrebe nuklearnogoruzja Plan Pentagona, naime, sugerise da cesiromplanete poceti da puca oruzje za masovno unistavanje ..... pri cemu gotovo da nema regiona koji bi bio posteden pustosenja ... SAD su sada spremne da prvi put, posle bombardovanja Hirosime i Nagasakija atomskim eksplozijama prinude neprijatelje na kapitulaciju..." (Politika, 2002) Sve intenzivnije pretnje atomskim oruzjem da bi bile delotvorne, morace u jednom trenutku, i bar na ogranicenom prostoru, biti realizovane, a to bi predstavljalo, u najmanju ruku, ekolosku katastrofu globalnih razmera.
drzave, ali podrazumeva jacanje kosmopolitske drzave (Beck, 2004) Ovde je naglasak na jacanju drzave kao polja na kome se izrazava politicko, koje podrazumeva ukljucenost mnostva aktera u donosenje odluka. „Tokom politicke globalizacije ostvaruje se transformacija od autonomije na osnovi nacionalne ekskluzije do suverenosti na osnovi transnacionalne inkluzije Transnacionaine drzave su bolje nacionalne drzave, jer sebi otvaraju mogucnost dobitka u transnacionainom prostoru kako bi bolje resile i nacionalne probleme" (Beck, 2004:134).. Ova, jos uvek utopijska, vizija naglasak stavlja na neophodnost uioge drzave u regulisanju problema koji su nastaii u vezi s delovanjem ekonomskih aktera. S obzirom da nacionalno organizovane drzave nemaju kapacitet da se suprotstave transnacionalno organizovanim ekonomskim akterima, jedini prostpr za ozivijavanje politickog vidi se u kosmopolitizaciji drzave, koja podrazumeva priznavanje jednakosti i razlicitosti. Broj i znacaj funkcija koje se sa nivoa nacionalne drzave prenose na institucije transnacionalnog, regio.na.lnog ili lokainog nivoa, takode, predstavlja jedan od ind^tora siabljenja drzave i vice versa. Habermas u ton smislu Savodi tri aspekta siabljenja mod nacionalne drzave;' gubitak sposobnosti drzavne kontrole u smislu „da drzava vf§e ne moze svoje gradane dovoljno zastititi od spoljnih efekata odluka drugih aktera, odnosno od lancanog dejstva procesa ciji je izvor van njenih granica"; rastuci legitimacijski deficit u procesu odlucivanja „koji nastaje uvek kada se krug onih koji ucestvuju u demokratskom odludvanju ne poklapa sa krugom onih koje te odluke pogadaju"; nemoc da se preduzimaju koraci na polju poreza i organizacije jer „kapital .... vise nema obavezu da ostane u nacionainim granicama .... moze da preti izlaznim opcijama dm ga neka vlada ... previse optereti socijalnim zahtevima, ili sigurnoscu 58
zaposlenja u nacionainim okvirima" (Habermas, 2002). U literaturi se navodi jos citav niz indikatora koji se odnose na krizu nacionalne drzave, a koji upucuju na njenu smanjenu sposobnostda upravlja ekonomskim tokovima i da realizuje socijalne programe (Waters, 1995) Po nasem misljenju, ovi indikatori ne moraju nuzno biti u vezi sa slabljenjem nacionalne drzave kao takve, vec se pre mogu odnositi na slabljenje odredenog tipa drzave Socijalisticke drzave koje su imale sve prerogative u svim oblastima zivota, ali koje su se raspale, zasigurno se ne mogu smatrati jakim drzavama U svakom slucaju, argumenti da u svetu raste broj nacionalnih drzava, ili da mnoge nacionalne zajednice zele da imaju svoju drzavu, ne mogu se uzeti u obzir kao indikator jacanja znacaja i snage nacionalnih drzava. U ton smilsu Suzan Streindz (Suzan Strange) istice da takve drzave imaju jos manje spoljasnjeg suvereniteta i autonomije nego one od kojih su se odvojile, S druge strane, ni regionalizacija, odnosno multifunkcionalno povezivanje niza nacionalnih drzava ne mora nuzno predstavljati pokazatelj globalizacije, sve dok se ne utvrdi karakter takve integracije i odnos te zajednice prema ostatku sveta i civilnom drustva Evropska Unija, koju mnogi navode kao primer globalizacije moze predstavljati i prepreku ton procesu ukoliko iz bilo kog razloga pocne voditi izolacionisticku politiku. Drugi, mnogo vazniji, indikator politicke globalizacije predstavlja porast broja i uloge vladinih i nevladinih transnacionalnih organizacija. Ovde je znacajno istaci promenu do koje je doslo u nazivu tih organizacija, Naime, kako sugerise Arcer (Clive Archer) tradicionalni pojam medunarodnih organizacija ustanovljenihnameduvladinom nivou, baziran je na modelu koji je u centru paznje imao medunarodne odnose izmedu suverenih drzava, odnosno na modelu u kome su suverene drzave bile iskljucivi subjekat 59
tih organizacija. No, s obzirom da medunarodne organizacije ukljucuju i grupe, asocijacije, organizacije i pojedince koje ne predstavljaju vladu, za njih je poceo da se koristi izraz transnacionalne organizacije (TNO),, Nastaje sve vise vrsta ovih organizacija: medunarodne nevladine organizacije (MNVO), dji su danovi nevladine grupe ili pojedinci (na primer, Medunarodni olimpijski komitet, Svetski savez crkava, Armija spasa, Svetsko esperanto udruzenje itd.); hibridne MNVO koje ukljucuju, kako vladine predstavnike, tako i predstavnike nevladinih organizacija ili pojedince (na primer, Medunarodni savet naucnih unija itd.); transvladine organizacije (TVO) koje ukljucuju vladine predstavnike, koji nisu pod kontrolom organa spoljnih poslova (na primer, Interpol, Medunarodni savet za eksploataciju mora, Medu-parlamentarna unija itd); najzad, rec je o posloynim medunarodnim nevladinim organizacijama (BINGOrod koji su najvaznije multinacionalne korporacije (MNK) i multinacionalna preduzeca (MNP), (Archer, 1992). Porast broja TNO, kao i srazmera tog broja u odnosu na broj medunarodnih viadinih organizacija (MVO) predstavljaju vazne indikatore globalizacije politike na koje se^psvrce vecina analiticara ovoga fenomena20, s tim sto neki autpri, bez jasnog obraziozenja kao indikator globalizacije posmatraju i porast broja MVO Najvaznije u vezi sa uticajem TNVO na globalizaciju jeste njihova sve izrazenija sposobnost da preuzimaju tradicionalne drzavne uloge, kako u oblasti zastite okoiine, tako i u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalne zastite, odbrane, ekonomije i tako dalje Najtesnje povezan sa prethodnim, pa ipak siri i znacajniji indikator politicke globalizacije je porast broja planetarnih problema Medu najzancajnijim problemima ove vrste sa kako ih navodi Voters, zastita ljudskih prava, 20. Naravno, kao sto ukazuje Voters, INGO nisu nuzno globalne po svom delokurgu, ali uzete zajedno, one cine giobainu mrezu (Waters, 1995)
60
zastita prirodne okoiine, ekonomski razvoj, odnosno sma¬ njenje nejednakosti, ocuvanje mira i stabilnosti globalnog poretka Svako od navedenih pitanja je u toj meri vazno i slozeno da se neka od njih mogu posmatrati kao zasebne dimenzije globalizacije, kao sto su, na primer, pitanje zastite covekove okoiine i pitanje globalnog razvoja i smanjenja nejednakosti.21 Nije, naravno, neophodno posebno isticati u kojoj meri se kroz ova pitanja prozimaju razlicite dimenzije globalizacije. Ono, sto, medutim, ovde treba prokomentarisati odnosi se na pitanje razlidtog shvatanja globalizacije„odozdo"i„odozgo", pri cemu mislimo na razlike koje postoje izmedu autora koji smatraju da je globalizacija moguca jedino ukoliko je kontrolisana od strane hegemonih sila (Gilpin), ili, na primer, Grupe X najznacajnijih zemalja (Gidens)22. Naime, po misljenju ovih autora, resursi i moc za resavanje ovakvih pitanja su u posedu najmocnijih drzava danasnjice, i samo se one mogu i moraju suociti sa njihovim resavanjem, Ovakva shvatanja, po nasem misljenju, u velikoj meri diskredituju ideju globalizacije i pribiizavaju je shvatanju po kome se globalizacija izjednacava s novim svetskim poretkom, kako ga shvata, na primer, Comski (Chomsky). Treba, medutim, primetiti da i pored toga sto ovakav pogled deluje prilicno„realno" on ipak ne odgovara u potpunosti stvarnom stanju stvari Naime, u resavanje vecihe ovih pitanja upravo su ukijucene razlidte TNO, bilo da je rec o TVO, ili TVNO. Kao ilustraciju takvog stava mogli 21, Ovde bi, cini se, trebalo dodati i pitanje „globalnih" bolesti kao sto je AIDS, zatim pitanje globalnog kiminala i terorizma, dakle globalne bezbednosti, koja se, istina, mogu posmatrati i u svetlu analize problema mira i poretka 22. Gidens u ton pogledu nije„tvrd"kao Gilpin i utisakje da je kod njega problem u interpretaciji stavova, jer ne uocava u dovoljnoj meri razliku izmedu IGO iTGO. Naime, na osnovu celokupnog njegovog pogleda, pre bi se moglo reci da se on zalaze za afirmaciju TGO.
bismo navesti primer koji kazuje da i u pitanjima od vitalnog znacaja za nacionalnu bezbednost najmocnije nacionalne drzave, njen predsednikse, bar formalno konsultovao s celnicima jedne od TNO,23 Razlicite aktivnosti Amnesty International, Oxfama, Greenpeaca i slicnih organizacija svedoce da su, animiranjem globalnog javnog mnjenja uspevale da nateraju pojedine mocne kompanije, ili drzave da se uzdrze od nameravanih aktivnosti Najzad, kao bitan indikator, ne samo politicke globa¬ lizacije, moze se posmatrati dominantna politicka filozofija. U vreme„dvostruke refleksivnosti", kada svest sve vise utice na praksu i praksa na svest, i kada se taj uticaj spiralno i progresivnouvecava,brojnaucnihradova,novinskihtekstova, simpozijuma koji afirmisu odredenu giobainu filozpfiju, nesumnjivo se moze posmatrati kao indikator globalizadje. U ton pogledu postoji odredeni diskontinuitet. Akb se pocetkom devedesetih godina XX veka Fukujamina khjiga Kraj istorije i poslednji covek mogla smatrati sazetkpm i manifestacijom epohalne svesti koja se ogledala u potpunoj afirmaciji liberalno-demokratskog svetonazora, gdlite koje su usledile promenile su dosta toga, lako je ta knjiga ndanas svojevrstan manifest jednog dela covecanstva, he znaci da je jedini. U razvijenim zemljama sveta sve je uticaj nija ideoiogija takozvanog „Treceg puta" koja promovise nove 23. Ovde mislimo na dogadaj od 11. septembra 2001, godine i teroristicki napad na Njujork, nakon koga je americki predsednik konsultovao NATO, a Robertson kao predsednik toga saveza dao saglasnost za vojnu akciju Amerike U ton smislu, pomenuti napad se moze tumaciti pre kao napad na globalni sistem, nego napad na jednu drzavu, jer u kolebljivoj ravnotezi odnosa izmedu sistema nacionalnih drzava i sistema TNO, ovakav incident vise potkopava proces globalizacije i jaca poziciju onih aktera koji se zalazu za ozivljavanje drzavo-centirstickog sistema medunarodnih odnosa,
socijal-demokratske ideje.24 Pored toga, nova-nova levica25 promovise ne toliko originalni svetonazor, koliko se istice u borbi protiv globalistickog (neoliberalnog) koncepta drustvenog razvoja, a ne treba zaboraviti ni ozivljavanje nekih konzervativnih, pre svega, nacionalistickih ideoiogija, kao ikonstantnojacanjereligijskogfundamentalizma26na koji upozorava Barber (Barber, 1992) S prethodnim u vezi, moglo bi se reci da ovaj indikator ne govori u prilog giobalizaciji, ali sa druge strane, svaka od navedenih ideoiogija tezi da postane globalna, sto u izvesnoj meri govori u prilog tezi o giobalizaciji, Ovde treba istaci da za mnoge autore, posebno one koji pripadaju razlidtim neomarksistickim strujama, postoji znak jednakosti izmedu ideje globalizacije i neoliberalnog politickog koncepta To je, medutim, veoma problematican stav, s obzirom da mnogi autori koji afirmisu ideje globa¬ lizacije ne pripadaju toj ideoloskoj skupini i kriticki anaiiziraju njene aktivnosti, U ton smislu je napravljena razlika izmedu pojmova globalizacija i globalizam, gde se potonji odnosi na skup neoliberalnih ideja u pogledu ekonomske globalizacije. Zato bi se za takve protivnike globalizacije, pa i za vecinu takvih pokreta, moglo red da su pre antiglobalisticki nego 24 Kriticari „Treceg puta"dovode u pitanje socijal-demokratski karakter ove politicke ideologije, ali u ovom kontekstu to nije od presudne vaznosti.. 25 Izraz koji se sve cesce koristi da bi se opisale razlike koje po mnostvu pitanja postoje izmedu levicarski orijentisanih intelektualaca Uz to se koriste termini nova-stara levica, stara-nova levica, stara-stara levica (Falk, 1999) 26. Naravno, religijski fundamentalizam samo u odredenom smislu pripada navedenom nizu politickih svetonazora. On je totaliniji fenomen i tesko ga je, cak i u analiticke svrhe, posmatrati samo kroz politicki aspekt, odvojeno od drugih aspekata, posebno zbog toga sto fundamentalist! politiku ne dozivljavaju na isti nacin na koji se ona shvata u zapadnoj politickoj kulutri, od Makijavelija na ovamo
antiglobalizacijski usmereni, tim pre sto njihova aktivnost, s obzirom da je prevashodno trahsnacionalna, u velikoj meri predstavlja pokazatefj globalizacijskog trenda. Na ovom mestu potrebno je istaci da je politicku globalizaciju, samo u analiticke svrhe moguce odvojiti od drugih dimenzija, pre svega od ekonomske Ponovno naglasavanje ove dnjenice neophodno je zbog toga sto se svojevrsna debata vodi oko pitanja da li je politicka globalizacija sinhronizovana s ekonomskom globalizacijom, ili je rec o protivrecnim procesima.. Autori poput Comskog smatraju da, pre svega, SAD predstavljaju kljucnog aktera koji usmerava ekonomsku i politicku globalizaciju kao dva medusobno nerazdvojna procesa (Comski, 1999). S druge strane, Bek, na primer, ukazuje na svojevrsnu metaigru mod izmedu najznacajnijih aktera globalizacije - korrrpanija, drzava i NVO - u kojoj se proces politicke globahzacije, odnosno stvaranje kosmopolitske drzave, vidi kao alterriativa aktuelnim ekonomskim procesima i njihovim posiedicama. Drugim redma, problemi koje stvara ekonomska globalizacija stvaraju svojevrstan izazov za ozivaljavanje politike na glbbalhom planu, nasuprot preovladujucem gledetu da ekonomska globalizacija vodi kraju ideoiogija, a slffilm tim, kraju politike (Beck, 2004) ■' * Globalizacija kulture Pojedini element! kulture imaju dugu tradiciju globalizovanja,. Nastanak i sirenje velikih svetskih religija je jedan od najboljih primera sposobnosti ideja i verovanja da savladaju ogromne distance i da vrse presudan planetarni drustveni uticaj U ton pogledu, veliki znacaj imala je kultura vladajucih klasa i elita u tradicionalnim drustvima i svetskim imperijama, koja je uz vojnu i politicku kontrolu predstavljala 64
glavni oslonac odrzavanja poretka na tim teritorijama i njihovog sirenja u pravcu poznatih granica sveta, Proces civilizovanja koji je opisao Norbert Elijas o tome upecatljivo govori (Elijas, 2001) Pojavom nacionalnih drzava i jacanjem nacionalnih pokreta, difuzija kulture je bitno ogranicena, Medutim, tehnoloske inovacije omogucile su pojavu novih oblika globalizacije kulture, Moderno doba donelo je sa sobom ekspanziju „Zapada" sto je, izmedu ostalog, znacilo i ekspanziju zapadne nauke i zapadnih ideoiogija, pre svega liberalizma i socijalizma. Novi talas sirenja i ubrzavanja kulturne komunikacije izazvan je ponovo tehnoloskim napretkom u toj oblasti. Radio, televizija, Internet, satelitski prenos informacija i digitale tehnologije omogucile su da kuiturni sadrzaji nekontrolisano prelaze drzavne granice, U ton pogledu, sirenje dominacije engleskog kao svetskog jezika imalo je poseban znacaj koji je omogucio da se premoste iingvisti£ke barijere. Veliki znacaj u sirenju kulturnih sadrzaja, posebno u sirenju takozvane popuiarne kulture, imale su korporacije kao glavni proizvodaci i distributer! kulturnih sadrzaja (Held at al 2000). Ovaj kratak istorijski pregled globalizacije kulture trebalo bi dopuniti zapazanjem da„homogenizacija", ili kako se sve cesce govori „mekdona!dizacija" kulture nije linearan neprotivrecan proces, Opstajanje nacionalnih kultura gra, takode, vrlo znacajnu ulogu, Medusobno prozimanje mesanje ovih raznorodnih uticaja, kao sto upozoravaju mnogi autori, pre vodi hibridizaciji kulture nego njenoj homogenizaciji Otuda bismo ovu tendenciju pre mogli nazvati„mekburekizacija" kulture (Vuletic, 2002). Sta se, u ton pogledu, moze ocekivati u buducnosti najbolje ilustruje Robertsonova sema koja sazima cetiri moguca pravca kulturnog razvoja. Globalna homogenizacija 65
predstavljala bi potpunu domiiaciju zapadne kulutre (vesternizaciju) Sve ostalo bi bilo replika zapadnih obrazaca zivotnog stila, potrosnje, vrednosti, normi, ideja i verovanja, U prodavnicama bi se nalazili isti proizvodi, iste predstave bi se igrale u pozoristima, isti automobiii bi se vozili po ulicama, restorani bi nudili istu hranu, isti filmovi bi se prikazivali u bioskopima, Svet bi bio preplavljen istim knjigama, novinama, TV serijama i istom muzikom. Drugim recima, pod pritiskom homogenizirajucih civilizacijskih uticaja nestale bi sve lokalne specificnosti Kao podvarijanta ove verzije, moguc je „scenario zasicenja"u kome je naglasena vremenska dimenzija Po ton modelu, periferija lagano prihvata kuiturne obrasce nastale u centru, i u roku od nekoliko generacija postaje prezasicena njima, a lokaini kulturni obrasci nestaju Treci moguci scenario je periferijsko kvarenje, koji predvida da ce se u procesu prihvatanja uticaja iz centra pre prihvatiti negativni uticaji. Pre ce se prihvatiti Dinastija nego Sekspir, pre pornografija nego lepa knjizevnost, pre hip-hop nego Betoven, Dva se razloga navode u prilog ovoj tezi: Prvo, na strani koja prima kuiturne sadrzaje, u skladu sa teorijom modernizacije, rregbstaju kuiturne pretpostavke i ne postoji izgraden soistieiran ukus, dok istovremeno, na strani koja salje kuiturne sadrzaje, vaze pravi la kulturnog dampinga, odnosno, kao i kada je rec o rbbi stroke potrosnje, na periferna trzista se saija najlosiji proizvodi jer je cena njihove proizvodnje (autorska prava) niska. Drugo, u procesu prihvatanja dolazi do razaranja i kvarenja primljenih vrednosti u skaldu sa postojedm lokalnim obrascima. Tako se demokratija pretvara u despotizam, jednakost u nepotizam itd Cetvrti, scenario sazrevanja pretpostavlja ravnopravan dijalog i ekvivalentnu razmenu kulturnih dobara izmedu centra i periferije., On podrazumeva lokalnu intrepretaciju primljenih vrednosti, 66
sto za posledicu ima opstanak lokalne kulture, koja u izvesnoj meri biva relativizovana i nadogradena uticajima iz centra, Kljucnu ulogu u ton procesu igraju lokaini medijatori koji su zaduzeni za selekciju uvezenih proizvoda, u skladu sa potrebama i osecanjima lokalnog trzista. To, drugim recima, znaci da se univerzalne vrednosti modifikuju u skladu sa lokalnim znacenjima. Rezultat ovakvog scenarija moze biti hibridizacija kulture i njena slozena sinteza (Robertson, 1992, Sztompka, 1996). Koji od ovih modela predstavlja realnu perspektivu zavisi od mnostva faktora. Izvesno je da je kulturna homogenizacija proces koji se u velikoj meri odvija pod uticajem promena u giobalnom kapitalizmu Proizvodnja kuitumih simbola nesumnjivo je najznacajniji vid kuiturne globalizacije U ton smislu, velike kompanije se trude da u cilju sopstvene promocije, ali i promocije potrosackog zivotnog stila, globalno prosire sopstvene simbole, Medutim, u poslednje vreme taj trend se modifikuje i stvara se nova strategija globalnog nastupa,. Velike korporacije, poput Koka-Kole ili Sonija, kao osnovni marketinski cilj imaju da postanu deo pojedinacnih lokalnih kultura Svet u kome ne bi bilo lokalnih razlika znacio bi kraj trzista i kraj profita, Svetski kapitalizam, poljuljan krizama potraznje, iziskuje lokalnu raznolikost i protivrecnost, kako bi kroz proizvodne i trzisne inovacije opstao u svetskoj konkurenciji U ton smislu, promene u giobalizaciji kulture sve vise poprimaju obrazac globalne lokalizacije (Sklair, 2001) Indikatori koji govore u prilog nekom od navedenih scenarija su mnogobrojni. Njih predstavljaju svi kulturni proizvodi koji postaju zajednicka svojina ljudi sirom sveta, odnosno stepen njihovog sirenja i prihvatanja, a kao tvrdi pokazatelji kuiturne homogenizacije najcesce se koriste podacikojiukazujunaprosirivanjedeiatnostitransnacionalnih medijskih kuca Medutim, ovi indikatori nisu do sada dovoljno korisceni, Koliko je nama poznato, istrazivanja u 67
ovoj oblasti, na globalnom nivou su jos uvek sporadicna Kao primere takvih empirijskih istrazivanja, mogli bismo navesti Inglhartovoistrazivanje of postmodernim vrednostima (Inglehart, 2000), Rutenovo istrazivanje o muzickim kulturnim vrednostima koje je, nazaiost, ograniceno samo na zapadnu Evropu (Rutten, 1999) i komercijalna istrazivanja gledanosti i slusanosti TV i radio stanica Postoji, medutim, sve vise antropoloskih istrazivanja, odnosno studija slucajeva koja problematizuju vezu izmedu lokalne kulture i globalnih uticaja.. Globalizacija i drustvena strukura Jedna od dimenzija globalizacije,za koju bismo mpgli reci da je u velikoj meri zapostavljena u radovima savremenih autora koji se bave pitanjima globalizacije, jeste projtjena u globalnoj drustvenoj strukturi.. To je posebno uodjivb s obzirom da su istrazivanja drustvene strukture u drugoj polovini XX veka postala gotovo sinonim za sociolbsku aktivnost uopste, Sociolozi koji se bave globalizacijom gotovo da su potpuno zapostaviii ovu oblast, posmijrajud globalizaciju iskljudvo kao pitanje drustvene prompt^, cime se jos jednom stvorio jaz i dualizam izmedu,,reda"i|pfo;o;resa" odnosno „strukture" i „promene", koji je nacelno siroko bio kritikovan i teorijski prevaziden.27 Ova oblast predstavljena 27. Razlozi za to su, medutim, u velikoj meri i prakticne prirode jer je mnogo slozenije istrazivati giobainu nego nacionalnu strukturu, kako u organizacionom tako i u finansijskom pogledu. No, cini nam se da je dsnovni problem u nepostojanju adekvatnog teorijskog okvira koji bi tikljucio nova saznanja iz ove oblasti, tako da za sada postoje samo pojedinacni proboji u toj oblasti od kojih cemo neke sada pomenuti.Ono sto postoji kao pogled na giobainu drustvenu strukturu je, prvenstveno, prost zbir pogleda na promene u nacionainim strukturama (ndikativno je, uostalom, da se jos uvek, u udzbenicima sociologije, pod pojmom globalno drustvo misli na drustvo sabijeno u okvire nacionalne drzave, uz naznaku da je rec o relativno samodovoljnoj celini..
je uglavnom kroz ilustracije produbljivanja jaza izmedu bogatih i siromasnih zemalja i porasta, odnosno smanjivanja siromastva u svetu.. Kao osnovni razlog za nedostatak ove perspektive mogli bismo navesti pomodan trend napustanja interesovanja za problem klasa. Mnogi sociolozi su pozurili da objave smrt klasa, tvrdeci da klase postaju sve manjeznacajan cinilac u savremenom svetu, jer se, navodno, drustveno grupisanje odvija sve vise na kulturnim, a sve manje na ekonomskim razlikama.. Drugim recima, stratifikacija je fluidna i bazirana na izboru zivotnog stila. Politicko organizovanje na klasnom principu je stvar proslosti, a potrosacke sklonosti odreduju poziciju pojedinca u drustvu (Haralambos, 2002) Interesantno je pri ton, da ovi autori ne spore porast drustvenih nejednakosti, ali tu cinjenicu ne dovode u vezu s mogucnoscu da klasni polozaj determinise izbor zivotnog stila,. " No, i pored ovakvog trenda mogu se uociti odredeni pomaci, usmereni u dva pravca. Prvi je prenosenje znanja i iskustava vezanih za izucavanje drustvene strukture sa nacionalnog na globalni nivo, a drugi podrazumeva razvijanje novih dimenzija i indikatora koji su direktno povezani sa globalizacijom. Ovde cemo samo pomenuti nekoliko imena i kljucne ideje, odnosno pravce u kojima ti autori razvijaju svoje ideje. Lesli Skier je jos krajem osamdestih godina proslog veka govorio o nastanku transnacionalne kapitalisticke klase On smatra da se vise ne moze govoriti o viasnistvu ili kontroli nad kapitalom kao iskljucivom kriterijumu koji definise kapitalizam, posebno ne globalni kapitalizam Otuda transnacionalnu kapitalisticku klasu treba definisati kao: „drustveno homogenu kategoriju, koja obuhvata preduzetnicku elitu, menadzere, vise drzavne funkcionere, vodece politicare, pripadnike intelektualnih profesija i 69
pojedince sa slicnim polozajem u svim sferama drustva" (Sklair, 1991:62, Sklair, 2002) Habermas* izmedu ostalih, govori o nastanku potklase, Po njegovom misljenju, rec je o sve siroj kategoriji nezaposlenih i poluzaposlenih lica, koja se od klasicnog proleterijata ili siromasnih osoba razlikuje time sto je iskljucena izsvih drustvenih sistema. On smatra da do pojave i porasta broja pripadnika ove kategorije dolazi prvenstveno usled globalizacijskih promena (Habermas, 1999), Bauman istice da globalizacija vodi ostroj polarizaciji na giobalnom nivou izmedu globalno bogatih i globalno sirbmasnih Pri ton su sviostali atributi socijalnog polozaja vezani za ovu podelu, pa zato govori o globalno mocnima i lokalno nemocnima itd., Vazno je istaci da on smatra da izmedu ove dve kategorije ne postoji veza kao sto je to bio slucaj u klasicnim klasnim drustvima (Baumman, 1999); Piter Draker (Peter Drucker) analizira promene do kojih je doslo u strukturi radnicke klase u ovome veku Od kada su, pocetkom XX veka, radnici preuzeli dominantnu ulogu od seljaka, njihov socijalni polozaj se^talno popravljao Oni su, suprotno svim ocekivanjima, uspeli da poprave svoj polozaj, prevashodno nenasilnim sredstyima, ali nisu uspeli da uticu na transformaciju drustva. Drustvo se trabsformisalo bez njihovog uticaja, bilo da je rec o krizama kroz koje je prolaziio (misli pre svega na ratove), bilo u pogledu uspona koje je dozivljavalo Jedan od tih uspona - tehnoloski - uticao je i na relativno brz silazak radnika iz centra privrednog i drustvenog zbivanja.To mesto, kada je o razvijenim zemljama rec, preuzeli su strucnjaci (knowledge workers) koji su postali vodeca (ne i vladajuca) drustvena klasa Ovo je, po Drakeru, kljucna promena koja ima globalne posledice, jer je bitno transformisala kapitalisticku organizaciju proizvodnje. Drustvo znanja, kako on naziva
novu drustvenu organizaciju, razlikuje se u odnosu na sva prethodna u mnogo cemu, ali je najvaznija promena u tome sto sada zaposleni postaju vlasnici sredstavaza proizvodnju, odnosno znanja koje je glavni resurs i sredstvo za proizvodnju Novo drustvo znanja, takode, menja i obrasce drustvene integracije Stare zajednice ustupaju mesto novoj, kljucnoj drustvenoj jedinici - organizaciji. S obzirom da organizacija postaje osnovna „celija" drustva to baca novo svetlo i na ulogu menadzmenta koji postaje centralni organ, a skola, umesto politike, dobija centralnu ulogu u drusvu (Drucker, 1994). Navedene ideje nisu preterano originalne i, u ovom ili onom obliku, vec su raspravljane u teorijama o informatickom, postindustrijskom, programiranom drustvu, ali je za nas interesantno zato Sto ih Draker povezuje sa promenom u organizaciji proizvodnje koja je imala globalni uticaj. Interesantnija u ton pogledu je Bekova (Beck) rasprava o tri mita koji vladaju u novom periodu postindustrijske ili globalizacijske ere. Rec je o neostvarenim ocekivanjima koja su izjalovljena prvenstveno pod uticajem ekonomske globalizacije i koja se direktno odrazavaju na drustvenu strukturu. Prvi mit, koji on naziva mitonepreglednosti, odnosi se, pre svega, na cinjenicu da, pod uticajem globalizacije, a suprotno ocekivanjima, potreba za radnom snagom opada, a ponuda radne snage se uvedava Dugorocno posmatrano, ovaj trend u razvijenim zemljama u prvi plan postavlja ne pitanje redistribucije rada, vec pitanje redistribucije nezaposlenosti, bilo da je rec o nezaposlenosti ili poluzaposlenosti Drugi, odnosno, servisni mit, govori o tome da ce sektor usluga resiti problem nezaposlenosti Takvo ocekivanje, medutim, pada pred cinjenicomda se sve veci broj multinacionalnih organizacija odlucuje da administrativne i druge sektore iz oblasti pruzanja usluga, preseli u zemlje u
70
71
razvoju, gde je cena rada niza. Najzad, treci, mit o troskovima, zasniva se na uverenju da cese, snizavanjem cene rada, smanjiti stopa nezaposlenosti Komparativna analiza nemackog i americkog slucaja pokazuje besmislenosttakvih ocekivanja Bek na osnovu nje zakljucuje da novi zakon produktivnosti globalnog kapitalizma glasi: „sve manji i manji broj visoko obrazovanih globalno pokretnih ljudi moze proizvoditi sve vise i vise dobara i usluga" Drugim recima, ekonomski razvoj nece dovesti do smanjenja nezaposlenosti vec do smanjenja broja poslova (Beck, 2000). Ono sto u ovakvoj Bekovoj analizi cudi, jeste zapostavljanje analize promena do kojih, zbog navedenih okolnosti, dolazi u nerazvijenim zemljama Na taj nacin se, izmedu ostaiog, ostavlja prostor za kritike koje neoliberaii upucuju protivnicima ekonomske globalizacije i slobodnog trzista, po kojima su njihovi argument! nempralni, jer zapostavljaju dobrobiti koje takva globalizacija dbhosi nerazvijenim podrucjima (Martin, 2000), Umesto toga, Bek samo tvrdi da ce takav razvoj dogadaja potkopati legitirhltet kapitalista koje interesuje samo profit, a nezaposleni,;d.rzava socijalnog staranja i demokratija (Beck, 2000),, f| Bez namere da se na ovom mestu upi^mo u raspravu o ovim pitanjima, za kraj treba sam6r%d da je u socioloskom pogledu ovo najznacajnija dimenzija globalizacije, i da zato treba ocekivati da ce se buduca socioloska istrazivanja drustvene strukture sve vise odvijati u globalnom delokrugu. Takvi poduhvati, naravno, iziskuju da se prethodno rese mnoga teorijska, metodoloska i organizaciona pitanja, ali slicni problem! su stajali i pred istrazivanjima nacionalnih drustvenih struktura sve dok ona nisu postala rutinska Utom pogledu, znacajan metodoloski prodor predstavlja Bekovo insistiranje na prevazilazenju „metodoloskog nacionalizma,,, Upravo na primeru analize drustvene strukture, on pokazuje kako je moguce da velike 72
drustvene nejednakosti koje postoje na globalnom nivou ostaju gotovo neprimecene, Usredsredivanjem na „male" nacionalne nejednakosti drustvena nauka ostaje slepa za „velike" globalne nejednakosti i na taj nacin ih posredno legitimise (Beck, 2004:49-62), Tehnoloska i komunikacijska dimenzija Da smo dimenzije predstavljair po fedosledu koji im u pogledu znacaja u objasnjenju seta promena, koji nazivamo globalizacija ili „globalizacijski sindrom", pridaju hiperglobaiisti, nesumnjivo da bismo najpre mora I i da govorimo o tehnoloskoj dimenziji, odnosno o komunikacijskoj dimenziji28 globalizacije, Jos od vremena kada je, sredinom sezdesetih godina XX veka, kanadski komunikatolog Marsal Herbert..Mekiuan (Marshall Herbert McLuhan) zakljudo da je svet postao globalno selo, znacaj komunikacija je postao prvorazredan za vecinu autora koji se bave globalizacijom. Mekluan je, pre svega, bio fasciniran televizijom, te je otuda znacaj njegovih zapazanja bio primecen uglavnom kod teoreticara komunikacija i sociologa mas-medija Medutim, od casa kada je televizija uznapredovala, odnosno od kada su se pojavile globalne TV mreze i mogucnost prenosa slike satelitom, a posebno od kad su se razvili kompjuteri i prenos informacija Internetom, sto je bilo povezano sa tehnoloskim razvojem optickih vlakana, insistiranje na znacaju komunikacija za globalizaciju ne prestaje U ton smislu posebno su vazne dve ideje, Prva se odnosi na cinjenicu da posredstvom savremenih medija i razvojem 28 Mada postoje dobri razlozi da se ove dve dimenzije posmatraju odvojeno, odlucili smo se da ih ovde predstavimo zajedno jer se, kada je o komunikacijama rec, one najcesce pominju u kontekstu tehnoloskih mogucnosti koje su u toj oblasti razvijene.
i globalnih TV mreza vecina ljudi na planeti u isto vreme moze steci istovrsna iskustva, sto razyija svest p tome da zivimo na svetu kao„jednom mestu" Druga ideja vezana je za mogucnost poslovanja na daljinu, koje je omoguceno istovremenim prenosom ogromne kolidne informacija na velike udaljenosti Time je zapravo savladano ogranicenje koje je nametao prostor koji je faforizovao lokalnu dimen¬ ziju zivljenja. S druge strane, tehnoloski napredak u ostalim oblastima, pre svega, u saobracaju, doprineo je mogucnosti dislokacije proizvodnih jedinica na vrlo udaljena mesta, pri cemu je cena transporta sirovina i gotovih proizvoda, kao i cena prenosa informacija neophodnih za organizovanje privredne aktivnosti, postala gotovo zanemarljiva.. Treba, medutim, odmah red da je fasciniranost ovom dimenzijom kod nekih autora u tolikoj meri prisutna, da preti zapostavljanjem svih ostalih dimenzija i banalizovanjem argumentacije Tako, na primer, pokusavajuci da pokaze razlike koje postoje izmedu, kako ih on naziva,. prvog (1870-1914) i drugog kruga (od 1990. godine na^pyamo) globalizacije, pored porasta obima trgovinske rlzfhene i smanjenja cena komunikacijskih usluga, Tomas.fridman kao kljucni argument navodi dnjenicu da njegove? baba danas igra bridz sa svojim ispisnicama u Francuskoj preko intemeta i pita, sve one koji tvrde da se zapravo nista sustinski nije promenilo u odnosu na taj period, da li su to mbgle raditi babe pocetkom veka (Friedman, T 2000), S druge strane, suprotstavljajuci se naivnom tehnoloskom determinizmu, mnogi autori isticu da uticaj tehnologije nije potpuno jednosmeran, odnosno da se na osnovu samotedimenzijene mogu objasnjavati sve promene do kojih je doslo u skorije vreme Tako, na primer, Saskia Sasen ukazuje da je, i pored toga sto je razvoj tehnologije i
komunikacija omogucio potpunu dislokaciju svih aktivnosti, prisutna koncentracija pojedinih, pre svega, upravnih i finansijskih aktivnosti u svega nekoliko velikih gradova sto, zakljucuje ona, vodi novom obliku centralizacije prostora (Sassen, 1996), Korak dalje idu autori koji tvrde da su tehnoloske promene obezbedile samo povecanje brzine prenosa informacija, ali da u sustini nisu uticale na logiku ekonomskog procesa (Wallerstein, 2004),. Ovde je znacajno da naglasimo da se uticaj tehnoloskih promena moze posmatrati samo kao jedan od dnilaca, odnosno u sklopu sireg procesa ukupnih drustvenih promena, pa i promena do kojih dolazi u oragnizaciji kapita¬ listickog nacina proizvodnje, Bez tog povezivanja otvara se pitanje znacaja tehnoloskog, odnosno, s druge strane, drustvenog determinizma koje je u spciologiji sjstematski raspravljano i nije dalo ubedljive dokaze za pretpostavku o tehnoloskom determinizmu (Rankovic, 1983, Haralmbos, 2002) Kastels pokusava da relativizuje ovu debatu dokazujuci, da su tehnoloske i drustvene promene medu¬ sobno uslovljene, i da se zapravo ne moze govoriti o deterministickom prioritetu jednih nad drugim.. On to ilustruje primerom razvoja informaticke tehnologije koja ima dugu predistoriju, zakljucujuci da se ona nije razvila iz neke prethodno uspostavljene nuznosti „Bila je vise podstaknuta tehnoloski nego sto je bila drustveno odredena Medutim, kada je uspostavijena kao sistem njen dalji razvoj, primena i sadrzaj, odlucno su oblikovani istorijskim kontekstom u kome se sirila" (Castells, 2000:73-86),
74
75
Ekoloska dimenzija Jednaod parola ekolbskog pokreta, koji je sredinom druge polovine XX veka doziveo snazan procvat u vecini razvijenih zemalja sveta, glasila je: „Misli globalno deluj lokalno" Vec i sama ta parola govori o znacaju ekologa i ekologije za razvoj globalne svesti Jedan od kljucnih indikatora ekoloske globalizacije jeste upravo stvaranje globalnih nevladinih i vladinih institucija i mreza tih institucija koje, rukovodeci se navedenim principom, pokusavaju da uticu na regulisanje i prevenciju ekoloske degradacije. Drugi znacajan indikator je posledica pomenutog delovanja i ogleda se u donosenju odredenih obavezujucih preporuka i standarda koji se odnose na zastitu covekove okoiine. U ton pogledu mnogi autori pominju svetskVskup u Rio de Zanejru 1992. godine na kome su se predstaVhici vlada vise od 200 zemalja sveta obavezaii na postovanje Odredenih ekoloskih standarda. '"-•;;'/. Samo zagadenje covekove okoiine, odnosno njegov porast, takode, predstavlja jedan od indikatora ekoloske globalizacije.. Globalno zagadenje ima razlicite 'oblike koji se manifestuju kroz: zagadenje zajednickih;"pf1t©dnih resursa (vode, vazduha, zemljista, suma), globalni transport i skladistenje otrovnih i opasnih materija, porast rizika od nuklearnog unistenja itd. Istorijski posmatrano, prema Heldu isaradnicima, prvi ekoloski globalni uticaji bili su vezani za medukontinentainu „razmenu" flore, faune i bakterija, kao i za intenzivnu eksploataciju prirodnih resursa, pre svega suma, od strane evropskih kolonizatora Medutim, tek od polovine XX veka moze se u punom smislu reci govoriti o globalnoj ekoloskoj medupovezanosti koja, pre svega po posledicama, prevazilazi lokalnu dimenziju Njeni direktni uzroci su u 76
industrijalizaciji i naglom porastu svetskog stanovnistva (Held at al 2000). Drugim recima, bez obzira na sve razlike koje postoje izmedu stanovnika planete, koje ih dele po razlidtim osnovama, i bez obzira na sve barijere koje stoje izmedu njih, ili na sva medusobna suprotstavljanja, ostaju dnjenice da svi disu isti vazduh, da ih greje isto Sunce, da su, manjevise, podlozni uticajima istih virusa i da se, sve vise, hrane istim namirnicama. lako u ton pogledu postoji odredeni stepen segregacije i ekskluzivizma, ostaje cinjenica da su navedeni resursi zajednicki Vec sama ta cinjenica morala je uticati na porast svesti o zivotu na jednom mestu. Medutim, bilo je potrebno da svojom aktivnoscu, ili kako Bek kaze nenameravanim, nezeijenim i neocekivanim posledicama prve modernizacije29, covek poremeti prirodnu ravnotezu i da postane izlozen negativnom uticaju svih navedenih egzistencijalnih faktora, pa da pocne da se budi svest o potrebi zajednickog angazovanja na prevazilazenju tih posledica Bek navodi tri razlicita izvora pretnji koje se nalaze pred savremenim covecanstvom: pretnje izazvane izobiljem (ozonske rupe, fenomen staklene baste, genetski inzenjering itd.), rizici izazvani siromastvom (unistavanjetropskih suma, 29 Ako bismo se mogli sloziti da je rec o nezeijenim posledicama, ne bismo se mogli sloziti da je rec o neocekivanim posledicama ideja da je priroda sila koju treba savladati, nesto sto treba iskoristiti za zadovoijenje covekovih potreba, kao da covek nije deo prirode, vec duh suprotstavljen materiji, u velikoj meri je stvorila dualizam koji je morao izazvati posledice koje su bile sve, samo ne neocekivane Uostalom, dobar deo napetosti i anksioznosti modemog coveka proizvod je takvog odnosa prema okruzenju koje je zahvaljujuci modernistickom svetonazoru intemionalizovano kao neprijateljsko U ton smislu i objasnjenja koja idu za tim da se tehnoloski razvoj objasni covekovom potrebom za nadvladavanjem prirode koja predstavlja izvorraznihfrustracija, mogu se tumaciti kao izraz naknadne modernisticke pameti koja, izmedu ostalog, ima teznju da sve pojave tumaci i objasnjava iz sopstvene perspektive. 77
koriscenje zastarelih tehnologija itd), opasnost od oruzja za masovno unistavanje (ratovi, terorizam itd) Po njegovom misljenju, upravo izlozenost ovim pretnjama predstavlja inicijalnu podlogu i pokretacku snagu politicke globalizacije (Bek, 1999) Dimenzija vreme/prostor Banalna ideja da se sve sto se desava zbiva u odredenom vremenskom i prostornom okviru, uticaia je da jedan od dominantnih nacina konceptualizacije procesa globalizacije bude zasnovan na dimenziji vreme/prostor. Gidens smatra da je odvajanje vremena od prostora i njihovo medusobno udaljavanje bilo jedna od najznacajnijih pretpostavki modernizacije i, konsekventno tome, globalizacije. Predmoderna drustva su povezivala vreme i prostor tako da je racunanje vremena bilo nerazdvojno povezano sa prostornom dimenzijom, a sarhim tim i neprecizno. Drugim recima, o vremenu se nijernoglo razmisljati van prostornih okvira, Razdvajanjemvremena od prostora upravo je omoguceno suprotno Razdvajanjem tih dimenzija postalo je moguce da „ lokaiitet# p%puno zaposedaju i oblikuju drustveni uticaji koji su od njih veoma udaljeni" (Gidens, 1998:28). Razdvajanje vremena i prostora bilo je, po Gidensu, preduslov za procese iskorenjivanja, racionalizacije i prisvajanja proslpsti, cime je pmpguceno da se, kao sopstveno iskustvo, obuhvati iskustvo dtavog sveta, koji cine temelje modernosti koja je inherentno globalizirajuca. Na sasvim drugadji nacin vreme i prostor konceptualizuje Dejvid Harvi. Po njemu, zgusnjavanje vremena i prostora predstavlja kljucnu prekretnicu u poimanju (post)moderne stvarnosti Ta se prekretnica odigrala 78
pocetkom sedamdesetih godina XX veka i bila je povezana, s jedne strane, sa prelaskom sa„fordistickog"na„fleksibilno akumulacioni"30 model organizovanja kapitalistickog nacina reprodukcije proizvodnje, a sa druge strane, sa promenama koje su se desile u domenu finansijskog trzista, Zapravo, zgusnjavanje vremena i prostora je dug istorijski proces koji je moguce precizno izmeriti31 Taj proces je sukcesivno vodio„smanjivanju sveta" koji je od 1500 do 1960, godine u ljudskom iskustvu i percepciji „smanjen" za 70 puta. Kljucna promena se, medutim, dogodila 1973., godine napustanjem zlatnog standarda, odnosno vezanosti doiara za zlato sto je dovelo do dematerijalizacije novca Od tada su svetska finansijska trzista mogla da obuhvate citav svet u veoma kratkom vremenskom periodu. Ovakvo zgusnjavanje doprinelo je ubrzavanju svih faza ekonomskog procesa, a odatle i ubrzavanju drustvenog zivota uopste (Harvey, 30 Harvi opisuje „fordizam" kao model koji naglasava standardizaciju, masovnu produkciju, stabilnost i postojanost radne snage kao resursa Nasuprot tome, model fleksibilne akumulacije sve navedene elemente relativizuje i dovodi u vezu sa trenutnim potrebama proizvodnog procesa,cimesesnizavaju troskovi proizvodnje (Harvey, 1989). Negri ovaj prelaz naziva prelazom iz fordistickog u model Tojote. Potonji se zasniva na okretanju fordisticke strukture komunikacije izmedu proizvodnje i potrosnje. „ldealno zamisljeno, prema ton modelu, planiranje proizvodnje komunicirat ce s trizistima stalno i neposredno Fabrike ce odrzavati zalihe na nuli, a robe ce se proizvoditi upravo na vreme prema trenutnoj potraznji postojecih trzista (...) U krajnjem slucaju roba se ne proizvodi dok je potrosac nije vec izabrao i kupio Medutim, uopsteno, bilo bi tacnije zamisliti model koji tezi prema stalnom medusobnom delovanju ili brzoj komunikaciji izmedu proizvodnje i potrosnje" (Negri i Hardt, 2003:244) 31, Na primer, u periodu od 1500 do 1840, godine najbrzim kocijama ljudi i posta su mogli prevaliti svega 10 km/h; u periodu od 1850. do 1930. godine, uz pomoc parne lokomotive, bilo je moguce prevaliti 65 km/h; 1950 godine propelerski avioni su omogucavali brzine do 400 km/h, a vec 1960 godine letelo se brzinom od 700 km/h i tako dalje
79
1989). Ovim procesom su unistene sve prostorne barijere, a sto je posebno vazno, takav razvoj je doveo do pojave postmodernizma kao nove kuiturne konstrukcije, koja je, dakle, plod novog fleksibilno-akumulacionog modela organizacije u ekonomiji Robertson istice da, za razliku od marksistickog, modernistickog ili postmodernistickog koncepta koji, baveci se pita njima prelaza iz feudalizma u kapitalizam, odnosno iz tradicionalnih u moderna i dalje, u postmoderna drustva, u prvi plan istice vremensku dimenziju, koncept globalizacije airmise teritorijalnu dimenziju.. To, drugim recima, znaci da je za globalizacijski koncept prevashodno bitna analiza prostornog sirenja odredene pojave.. Vazna implikacija ovakvog stava je da se sada tesko moze govoriti samo o jednom globalnom poretku, odnosno da je nuzno analizirati vise globalnih poredaka koji su prostorno raspofedeni (Robertson, 1992)., Jan Solte (Jan Art Scholte) takode, insistrra na prostoru kao bitnoj dimenziji globalizacije, U ton kontekstu, on globalizaciju odreduje kao deteritorijalizaciju^sto u njegovom konceptu znaci da su drustveni odnpsrfpostali potpuno otvoreni, u smislu nestanka ogranicenja prostorne distance Pod tim odnosima on podrazumeva,^ prewega, komunikaciju i proizvodnju, koje se odvijaju bez obzira na ""geogfafska ogra nicenja, a kao posledica toga We viseljudi postaje svesno da zivi na jednom mestu i dolazi do porasta drustvene kompleksnosti (Sholte, 2000). Sazimajud na izvestan nacin razmisljanja o novom poimanju vremena-prostora u globalnoj epohi, Kastels uvodi pojam „bezvremenog" vremena.. To podrazumeva mesanje, a time i poricanje, dimenzija proslosti i buducnost! Time se stvara vecni svemir koji je samoodrzavajuci, cime se obezbeduju postojeci odnosi dominacije „Vreme kao
Demografska dimenzija je u toj meri isprepletena sa ostalim dimenzijama, posebno ekonomskom i politickom, da cesto ostaje neprimecena u kontekstu sireg globalizacijskog seta promena Medutim, ona je na odredeni nacin najmanifestnije izrazena dimenzija globalizacije To postaje jasno ako stvar postavimo na nivo indikatora, U ton smislu, prvi indikatorsu migracije radnesnage sa sela u grad, kojima sve brojnija populacija postaje podlozna globalnim uticajima, posebno u novo-industrijalizovanim drzavama, cija je industrijalizacija posledica ekonomske
80
81
ponavljanje dnevne rutine.. u sredistu je industrijskog kapitalizma i etatizma To iinearno, nepovratno, merljivo, predvidljivo vreme unisteno je u umrezenom drustvu, u pokretu izvanrednog istorijskog znacenja, Nove informaticke tehnologije odlucno potpomazu oslobadanje kapitaia od vremena i beg kulture od sata, sto je ugradeno u strukturu umrezenog globalnog drustva"(Castells, 2002). Vecina ovih pokusaja da se rekonceptualizuje shvatanje vremena i prostora povezana je s napustanjem klasicne ideje o vremenu kao apsolutnom, odnosno nepromenljivom kontinuumu. Anstajnova teorija pokazala je da ne postoji apsolutno vreme nezavisno od sistema na koji se odnosi Primenjujuci ove ideje u analizi drustvenih fenomena doslo se do teze da ne postoji jedno vreme, vec mnostvo vremena koja se mogu razumeti samo ako se drustvene pojave analiziraju u kontekstu razlicitih tokova Otuda Bauman poziciju razlicitih drustvenih grupa anaiizira, odnosno polarizaciju koja cepa svet vidi, izmedu ostalog, i kao njihov odnos prema vremenu (Bauman, 1999, Beck, 2001,Urry, 2003), Demografska dimenizija
globalizacije Pored toga, kao posiedicu ekonomske globalizacije moguce je posmatrati i promene u regionalnim migracijama, posebno na felacijama: Latinska Amerika Severna Amerika i juzna Evropa - zapadna Evropa. Istorijski posmatrano, prve velike ekonomske migracije, ako se izuzmu velike seobe naroda, bile su vezane za nasilno deportovanje robova iz Afrike u Severnu Amerika Nakon toga, od kraja XIX veka, pa sve do Prvog svetskog rata, bila je izrazena migracija evropske sirotinje u SAD Nakon Drugog svetskog rata, posebno pedesetih i sezdesetih godina, ekonomski uspon zapadne Evrope uslovio je veliki talas ekonomskih jmigranata sa juga i jugoistoka Evrope. Takode, u citavom periodu nakon drugog svetskog rata prisutna je stalna ekonomska migracija ka Australiji i Kanadi iz svih manje razvijenih krajeva sveta Ovde je interesantno pomenuti klasifikaciju ekonomskih migracija koju navode Held, Mekgrev, Goldblet i Piraton: migracije elita iz centra ka periferiji u cilju osvajahja; zatim, migracije elita, ali i mase stanovnistva, iz zaleda imperija ka njihovom centru, odnosno ka gradoyfrna u potrazi za poslom; i, migracije nomadskih zajednica (ield at al,2000). jjf Migracije izazvane politickim turbulencijama; %kode, na razlicite nacine predstavljaju indikator 'globalizacije'.'Ako je padom Berlinskog zida propusnost granica izmedu istoka i zapada Evrope bila indikator globalizacije, onda nesumnjivo i povecanje broja izbeglica u svetu govori o problemima koji usporavaju taj proces Istorijski posmatrano, politicke migracije bile su posebno izrazene u toku, i nakon Drugog svetskog rata Ogroman broj Jevreja napustio je u ton periodu Evropu i otisao u Izrael, a Nemci su u velikoj meri biii prisiljeni da se iz podrucja koje je u toku rata okupirao Vermaht odsele u Nemacku. Ovde je rec o izbeglicama koje su prinudene da se vrate u „maticne" zemlje Medutim, s
druge strane, politicki migranti koji napustaju maticnu zemlju, mogu predstavljati indikator tokova koji podsticu globalizaciju Znacaj migracija je u toliko velik, da neki uticajni autori smatraju da su upravo migracije, uz mas-medije, osnovni uzroci globalizacije (Appadurai, 1996). Migracije se nalaze u osnovi procesa kreolizacije, odnosno mesanja stanovnistva razlicitih rasa i kultura sto, po nekim autorima, predstavlja osnov kuiturne globalizacije (Eriksen, 1999), Turizam ovde navodimo kao jos jedan od indikatora migracija, mada je to pojava koja nesumnjivo zasluzuje da bude posmatrana kao nezavisna dimenzija globalizacije, jer obuhvata mnogo vise aspekata nego sto su ekonomske, ili politicke migracije Tu, pre svega, mislimo na razvoj svesti da zivimo na svetu kao jednom mestu, kroz neposredno dozivljeno iskustvo susreta sa drugima, koje nije posredovano medijima Dzon Uri (John Urryjprosiruje ovaj pojam, pa osim fizickog kretanja od mesta do mesta, pod pojmom putovanja podrazumeva jos: virtueina putovanja putem Interneta; imaginativna putovanja putem radija, televizije, telefona; i putovanja kroz infrastrukturu globalne industrije On istice da je razvoj turizma uticao na globalizaciju kroz porast „turisticke refleksivnosti", ali i kroz stvaranje dtave giobalne industrije koja prati turizam S druge strane, promenjena yizija prostora kao posledica globalizacije, uticala je da se turizam, u klasicnom smislu te reci, sve vise gubi u okviru ekonomije simbola Pored toga, uocljiva je promena ponasanja turista, cije se ponasanje kada su van mesta svog boravka, sve manje razlikuje od ponasanja kada su kod kuce, sto je u velikoj meri posledica nestanka distance, odnosno zgusnjavanja vremena i prostora (Urry, 2001) Demografska komponenta je vazna i kao aspekt globalnih problema koji se, s jedne strane, ticu prenaseljenosti i uopste porasta broja stanovnika na planeti, a s druge
82
83
strane, demografske karakteristike (smrtnost, smrtnost odojcadi,ocekivanastarost zivota itd) predstavljaju socijalne indikatore nivoa razvijenosti, odnosno nerazvijenosti pojedinih regija sto je, takode, jedan od vaznih globalnih problema Vojna dimenzija „Rat, vojna sila i organizovano nasilje bili su od centralne vaznosti za globalizaciju ljudskih aktivnosti tokom istorije, posebno u modemoj epohi, a najskorije u periodu Hladnog rata" (Held at a I, 2000), Ovim recima, s kojima se mnogi ne bi slozili, posebno oni koji nastanak globalizacije povezuju s krajem Hladnog rata, Held i saradnici opisuju znacaj vojne dimenzije u procesu globalizacije. Po njihovom misljenju, savremena vojna globalizacija je znacajno obuhvatnija i intenzivnija nego u predmodernoj epohi. Savremena vojna globalizacija odlikuje se, a to su istovremeno i njeni kljucni indikatori, prosirenjem vojnih diplomatskih veza, trgovinom naoruzanjem i yojnom industrijom Nakon Hladnog rata nastavljena je,V%tina neravnomerno, institucionalizacija i regionalizacgajVojnih i odbrambenih poslova. Sve vise zemalja biva ukljucerio u multilateralne sporazume o bezbednosti, a istovremeno nastavljase umnozavanje vojnih kapaciteta koji su bez presedana, sto stvara nove globalne i regionalne rizike koji iziskuju multilateralnu akciju (Held at al, 2000) Znacaj vojnog dnioca, pomenuli smo,naglasava i Gidens, koji svetski vojni poredak izdvaja kao jednu od dimenzija globalizacije (Gidens, 1998). Suzan Strejndz (Suzan Strange) smatra da razvoj nuklearnog naoruzanja, odnosno nemogucnost njegovog koriscenja, vodi gubitku osnovnog razloga postojanja nacionalne drzave sto je jedan od aspekata globalizacije, a to glediste deli i Omae (Ohmae)
S druge strane, autori poput Tede Skocpol (Theda Skocpo!) i Majkla Mana (Michael Mann), upravo isticu nezavisnost drzave, kako od kapitala tako i od ostalih dnioca, u pogledu vodenja rata i dogadaja vezanih za rat,32 Man, pored toga, rat vraca u samu zizu socijalne teorije (Shaw, 2000), U ton pogledu, za nas je posebno interesantno glediste Martina Soa, koji smatra da savremeni autori koji se bave globalizacijom zapostavljaju politicku i vojnu dimenziju savremene istorijske promene, uz istovremeno svodenje globalizacije na razvoj tehnologije, posebno komunikacija Opiruci se tehnoloskom determinizmu u objasnjavanju globalnog karaktera svetske politike, on svoju analizu usmerava u pravcu ispitivanja savremenih karakteristika revolucija i rata Po njegovom misljenju, demokratske revolucije igralesu kljucnu ulogu u nestanku Hladnog rata Pored toga, one su dovele do stvaranja niza mini drzava ugnjetenih manjina. To je imalo dve neposredne posledice po globalizaciju S jedne strane, demokratske revolucije su postale globalisticki pokret, jer nisu bile vodene samo nacionainim idealima, vec su se zaiagale za univerzalne principe i standarde demokratije i ljudskih prava. S druge strane, one su vodile prakticnoj ekspanziji zapadnih sila (bilo direktno, kroz„NATO okupaciju Kosova", bilo indirektno, kroz centralnu ulogu koju zapadne site imaju u snagama UN u Istocnom Timoru) Rat, dakle, nije neutralan proces resavanja spornih pitanja izmedu drzava, vec naprotiv:„ratovanje je centralni proces i kompleksna strukturalna sila modernog drustva" (Shaw, 1999: 8). Medutim, tu se njegova analiza ne zavrsava, vec zapravo pocinje, jer kao sto menja drustvene 32. Centralno mesto drzave i politicke mod, kao i njihovu nezavisnost u odnosu na ekonomske tokove, Skocpolova istice i kada objasnjava socijalne revolucije, ne kao posledicu ekonomskih uzroka, vec kao posledicu krize drzavne moci (Shaw, 2000)
odnose, rat se istovremeno i sam transformise „Novi rat"33 ili ,,genocidni rat"znacajan je za svetsku politku i izgradnju globalnog poretka, jer zrtve traze pomoc od globalnih institucija, de facto od zapadnih sila Na taj nacin se lokaini ratovi reprodukuju kao globalne krize koje traze globalni politicki odgovor. Prakticno, to vodi prisutnosti i dominaciji zapadnih vojnih snaga u zonama krize, razvoju medunarod¬ nih sudova i posredovanju UN u humanitarnim operacijama od kojih zavisi ugrozeno stanovnistvo (Shaw, 1999), Drugim recima, za Soa rat nije samo dimenzija globalizacije vec i pokretacki mehanizam toga procesa,, Izvesna naivnost, koju So pokazuje pretpostavljajuci demokratski karakter savremenih nacionalnih pokreta,proizvodjeviseslike kojuti pokreti emituju u obracanju svetskoj javnosti, nego stvarnog karaktera modernih nacionalistickih pokreta, Bek i Volefstin, cini se mnogo realnije opisuju savremeni nacionalizam ikao reaktivni pokret koji je izgubio onu proaktivnu snagu koju je imao u XIX veku (Volerstin, 2003),, Socijetalna dimenzija
kategorijama i pojmovima: globalno - lokalno; univerzalizam partikularizam; central izacija - decentralizacija; homogenizacija -fragmentacija; organizacija -zajednica;/Wc world- tribalizam; post-fordizam (fleksibilnaakumulacija) -fordizam Ove dihotomije imaju cilj da upozore na promenu koja se na razlidtim nivoima dogodila u organizaciji celokupnog ljudskog zivota u vreme globalizacije, U ton smislu one su opravdane i znacajne Medutim, sve veci broj autora ove dihotomije koristi kao idealne tipove u Veberovom znacenju te reci, dok se za analizu savremene stvarnosti sve cesce umesto tih pojmova koriste izrazi kao sto su: glokalizacija (Robertson); univerzalni partikularizam; centralizovana decentralizacija; hibridizacija itd, cime se zeli naglasiti protivrecnost savremenih procesa, ali i mogucnost da se oni, bar na teorijskom nivou, prevazidu Time se relativizuje dilema da li globalizacija predstavlja potpuno novu epohu ili proces Drugim reci¬ ma, globalizacija ne znaci momentalan i radikalan prekid s modernom epohom, vec sadrzi mnogobrojne elemente prve modernosti.
Na kraju, trebalo bi pomenuti jos jednu vepml^yaznu - socijetalnu - dimenziju globalizacije. U nekicvaspektima ova dimenzija obuhvata religijsku i antropolosku dimenziju, a pored toga, ona je, vise bd osta11ih, pfbzeta utlcajertii dfuglri dimenzija. Rec je, zapravo, o preovladujucem tipu drustvene organizacije kao glavnom indikatoru ove dimenzije, Kao sto se o procesu modernizacije najcesce razmisljalo kroz dihotomiju moderno-tradicionalno, tako se i o giobalizaciji cesto razmisija u dihotomnim, manje ili vise, slozenim 33 Ovaj pojam uvodi Meri Kaldor (Mary Kaldor), u nameri da opise: slom drzava, parazitsku politicku ekonomiju, etnicka ciscenja, porast znacaja paravojnih formacija i medunarodne humanitarne intervencije, sto sve zajedno predstavlja novi oblik ratovanja (Shaw, 1999:8-9). 86
87
IV AKTUELNE DEBATE IV1. Globalizacija - proces i/ili projekt Jedanaesti septembar 2001 godine ostace zabelezen u svetskoj istoriji kao datum kada su po drugi put u novijoj istoriji napadnute Sjedinjene Americke Drzave Jos dok su se rusile kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, mnogi svetski politicari i analiticari politickih zbivanja pohitali su da izjave kako vise nista nece biti isto nakon toga dogadaja.34 U tekstu koji sledi jedno od kljucnih pitanja je da li globalizacija predstavlja proces, ili projekt, Dugotrajna teorijska rasprava o ovoj dilemi nije dovela do jedinstvenog odgovora Dogadaj o kome je rec, medutim, mogao bi da posluzi kao krucijalni empirijski dokaz u prilog jedne od suprotstavljenih teza. Ukoliko se, naime, u svetskoj pblitici i svetskim odnosima nakon jedanaestog septrembra nista bitno ne promeni, gotovo sa izvesnoscu mogli bismo tvrditi da globalizacija predstavlja dugotrajan istorijski proces. Ukoliko, medutim, dode do sustinskih pomeranj%u ma kom pravcu, vrlo je verovatno da bismo globalizaciju mogli tretirati kao jedan u mnostvu istorijskih projekatak6]tje bio karakteristican za nekoliko poslednjih decenija XX veka Sta stpji izaove, mada prpypkatiyne, u osnovi jednostavne, a neko ce reci, pojednostavljene tvrdnje? Rec 34.Nepunihpetmeseci kasnije, analizirajuci da lise nakon 11. septembra nesto promenilo u pogledu odnosa prema giobalizaciji Razeh Sali (Razeei Sally) zakljucuje: „Svet je jos uvek konfrontiran izmedu rivalskih vizija globalizacije koje su zaokupljaie paznju pre 11 septembra,, (Sally, 2002:1). Sasika Sasen predvida da, dugorocno posmatrano, dogadaj od 11, septembra nece zaustaviti globalizaciju, ali ce promeniti odnos SAD prema njoj (Sassen, 2002). Volerstin 11. septembar vidi kao jos jedan u nizu dogadaja koji sveodoce o dugotrajnom procesu siabljenja SAD zapocetom sedamdesetih godina XX veka (Volerstin, 2004).
je, naprosto, o uvidu u osnovnu argumentaciju koja stoji iza navedenih teza u jednoj od sustinskih debata o prirodi globalizacije. Pre svega, treba istaci da se pitanje da lije globalizacija istorijski proces, ili politicko-ekonomski projekt izdvaja po svom znacaju od ostalih aktuelnih debata koje se vode o prirodi globalizacije Razlog tome je u cinjenici da se nave¬ dena dilema odnosi na znacenje koje se pridaje giobalizaciji sto bitno odreduje stav prema ostalim pitanjima koja traze objasnjenje, Naime, kao sto smo pomenuli, globalizacija moze biti interpretirana na politicki, ili na dijagnosticki nacin. Dijagnosticki pristup podrazumeva utvrdivanje cinilaca koji vode giobalizaciji sto, drugim recima, znaci objasnjenje odredenog procesa. S druge strane, politicki pristup podrazumeva postavljanje i zagovaranje odrede¬ nog pozeljnog ciija koji se pokusava realizovat! aktivnom politickom voljom U tekstu koji sledi, izlozicemo najpre argumentaciju autora koji stoje na suprotstavljenim stanovistima, a zatim cemo pokusati da zauzmemo relativno jasan stav o ovom problema No, pre toga, da bi se izbegli kasniji nesporazumi treba istaci da ovde pod terminom proces podrazumevamo izvesni tok drustvenog zbivanja kome je moguce utvrditi izvor,smeriishod.Drustveni proces jerezultatniza drustvenih odnosa koji se formiraju na osnovi drustvenog delanja. Ovde se, naravno, odmah postavlja niz pitanja vezanih za aktere koji su nosioci drustvenog delanja: Da li je rec o drustvenim grupama i/ili pojedincima? Koji tip drustvenog delanja preovladuje u drustvenim odnosima, odnosno ka kojim ciljevima ili vrednostima je to delanje usmereno i pod uticajem kojih afekata (emocija) i nasledenih normi ponasanja se ono modifikuje? Najzad, samim tim sto podrazumeva smislenu orijentisanost ka drugima, drustveno delanje je 89
u vecoj ili manjoj meri interaktivno, Ono sto, dakle, bitno odreduje drustveni proces je ■cinjenica da on nije posledica volje pojedinaca ili grupa, vec interakcije svih ucesnika u razlidtim odnosima koji cine proces, bez obzira na to sto oni u taj odnos stupaju s razlidtom kolicinom drustvene mod. Za razliku od Vebera (Weber), na cije se shvatanje drustvenog delanja i drustvenog odnosa ovde oslanjamo, ne smatramo da akferi svoje delanje moraju orijentisati prema „predstavi o postojanju jednog legitim-nog poretka" Ova modifikacija nam se cini posebno vaznom u kontekstu analize globalnih procesa u kojima se suceljavaju akteri koji se u svom delanju orijentisu prema predstavama o razlicitim, a ponekad i suprotstavljenim legitimnim porecima. Posmatrac drustvenog procesa moze zbog toga izolovati odredene cinioce koji su kljucni za razumevanje toka procesa, moze opisati njegov tok i moze predvideti razlidte ishode procesa, pa cak u izvesnoj meri, sa manje ili vise pouzdanosti, odrediti najverovatniji ishod, odnosno daljni tok odredenog procesa.35 S druge strane, projekt, kako ga ovde shvatarno^ pod¬ razumeva odredeni zadati model delanja. U projektu su unapred definisani akteri kao i obrasci njihovog ponasanja, Projekat ima svoje„arhitekte", od cije sposobnosti da realno sagledaju sve elemente koji su ukljuceni u projekt zavisi ishod projekta; Odnos izmedu procesa i projekta je takav da se cesto govori oprocesu realizacije projekta. Ali tu vrstu procesa treba razlikoyati od procesa o kojem je gore bilo reci. Pre svega, iako moze postojati, a najsesce i postoji, razlika u mod i sposobnosti razlicitih aktera ukljucenih u neki drustveni 35. Treba odmah reci da proces nema nuzno linearan tok, takode, tok procesa moze biti diskontinuiran. Odredeni proces, dakle, moze biti prekihut pa opet nastavljen, ali se moze pretociti i u neki drugi proces koji je kvalitativno razlicit od njega. 90
proces, ne moze se govoriti o cilju nekog procesa. Ishod procesa je proizvod interakcije razlicitih aktera.. Cilj procesa mogu odrediti pojedini akteri koji su ukljuceni u njega, ali treba imati u vidu da su to njihovi ciljevi, a ne svrha procesa Ideoiogija pojedinih aktera moze njihove partikularne ciljeve predstavljati kao svrhu procesa, ali to ne bi smelo da utice na istrazivace pri proceni ishoda i toka procesa Nasuprot tome, proces realizacije projekta, odnosno proces u uzem smislu, kako se ovde shvata, moze imati svoj utvrdeni cilj, cenu kostanja i odredeni, manje ili vise, definisan rok trajanja. Ukoliko bilo koji od ovih elemenata, na primer, cena kostanja, ili duzina trajanja, ili konture finainog„zdanja" ne odgovaraju „arhitektama" oni mogu napustiti realizaciju projekta, Moguce je, takode, da se istovremeno realizuje vise projekata koji su medusobno konkurenti u smislu da zahtevaju iste resurse i isti prostor za svoju realizaciju, Tada opstanak jednog projekta nuzno podrazumeva eliminaciju konkurentskog projekta. S druge strane, projekti mogu biti shvaceni kao pojedine etape ili delovi nekog drustvenog procesa, medutim, i tada je rec o pokusajima ideologizacije analize procesa. Nije nemoguce zamisliti da ce se jednoga dana pojaviti toliko mocni akteri koji ce raspolagati silom, sofisticiranim orudima i ogromnom kolicinom informacija koja ce im omoguciti da njihov projekt bude usmeravanje toka sirokih drustvenih procesa. Kada se govori o giobalizaciji kao projektu, onda se ima u vidu upravo ovakav scenario Odgovor na pitanje da li je globalizacija projekat zavisi otuda od odgovora na pitanje da li ovakav scenario aktuelan, Svi dosadasnji pokusaji da se u ime„visih ciljeva" realizuju projekti koji su bill u suprotnosti sa sire shvacenim drustvenim procesima doziveli su neuspeh, Razlika izmedu shvatanja globalizacije kao procesa, odnosno projekta upucuje na razliku izmedu humanistickog 91
i tehnokratskog videnja globalnog razvoja.36 No, ova razlika nije jasno uodjiva. Postoje autori koji su svesni ili, bolje receno, strahuju da je na pomolu realizacija odredenog projekta i kriticki su orijentisani prema njemu (Burdije), Postoje, zatim, autori koji podrzavaju odredeni projekt, iako su svesni nemogucnosti njegove realizacije (Hantington). Ima onih koji odredeni projekt predstavljaju kao proces (Fukujama), i onih koji odredeni proces vide kao projekt (Comski), kao i onih koji smatraju da se postojeci procesi pogresno interpretiraju (Volerstin) Postoje autori, kao sto su Gidens i Bek, koji priznaju postojanje sirokog drustvenog procesa, ali zele da uticu na njegovo poboljsanje u meri u kojoj je to moguce Autori poput Gidensa veruju da je moguce intervenisati u odredenom sire shvacenom drustvenom procesu s obzirom na (dvostruko) refleksivni karakter savremenog sveta No, imajuci u vidu upravo pomenutu refleksivnost, neki autori upozoravaju da analizom odredenog procesa naucnici nehoticno mogu da popularisu odredeni projekt (Scott, 1999) Raziozi za ovakvu bojazan mogu se eliojnisati ukoliko se utvrdi da li je globalizacija proces ili projectr Globalizacija shvacena kao istorijski proces Da li pojedini autori shvataju globalizaciju kao proces ili kao projekt cesto je odgledno vec iz njihove 36. U prosvetiteljskoj tradiciji racionaino delanje je humanisticki ideal.To se posebno odnosi na odnos coveka prema prirodi Preiazod covekovog robovanja prirodi ka njegovom gospodareiju nad njom dugo je smatran, a neretko se i danas smatra, merom progresa, Takav stav se, medutim, preneo i na odnos coveka prema coveku. To je bilo posebno ocigledno u epohi kolonijalizma kada je porobljavanje nizih, odnosno divljih (prirodi bliskih) ljudskih bica dobilo svoj puni legitimitet. Odgovor na pitanje u kojoj meri je tu reco humanizmu trazi vise prostora i otvara nove rasprave koje se udaljavaju od nase teme
definicije osnovnog pojma No, ima slucajeva kada na osnovu samog odredenja pojma globalizacija nije moguce nedvosmisleno utvrditi koja je stvarna pozicija autora Tako, na primer, Volerstin odbacuje pojam globalizacije, zato sto po njegovom misljenju on pogresno predstavlja postojecu stvarnost, Podrobnija analiza njegovih stavova, medutim, upucuje na zakljucak da on odbacuje jedno populamo shvatanje globalizacije, dok istovremeno sam njegov pojam svetskog sistema predstavlja svojevrstan sinonim za proces globalizacije Objasnajvajuci razloge za odbacivanje pojma globalizacija, Volerstin istice da diskurs globalizacije vodi ignorisanju stvarnih pitanja i pogresnom razumevanju stvarne krize u kojoj se svet danas nalazi. Po njegovom misljenju, svet se nalazi u periodu tranzicije, ali ne samo tranzicije nekoliko zaostalih zemalja koje treba da se prikljuce giobalizaciji, vec je rec o transformaciji ceiokupnog kapitalistickog sistema u nesto drugo. Buducnost je daleko od toga da bude izvesna, kaze Volerstin, ona je neizvesna i kljucno pitanje danas nije da li se treba pokoriti procesu globalizacije ili ne, vec sta da se radi kada ovaj proces pocne da se mrvi (Wallernstein, 1999:2-3) Ako se posmatra period nakon Drugog svetskog rata, moguce je uociti da je rast produktivnosti doveo do prezasicenosti trzista, sto je za posledice imalo premestanje kapitala iz proizvodnih u spekulativne aktivnosti, rast nezaposlenosti i premestanje proizvodnje u zone s nizim nadnicama Probleme je dodatno povecao rast cena nafte sedamdesetih godina, koji je doveo do ukupnog porasta cena, smanjenja proizvodnje, nejednake razmene proistekle iz dispariteta cena finalnih proizvoda i cena sirovina sto je dovelo do problema u platnom bilansu siromasnih zemalja. S druge strane, visak gotovog novca, koji se pojavio kao posle¬ dica drasticnog povecanja cene nafte, uslovio je povecani 93
uvoz iz zemalja centra i stednju u zapadnim bankama Ovaj visak novca u bankama uticao je na intenzivnije zaduzivanje zemalja Drugog i Treceg sveta, sto ce ih dovesti u stanje prezaduzenosti (Volerstin, 2005). Na osnovu objasnjenja dogadaja u samo jednoj fazi razvoja svetskog sistema jasno je da Volerstin globalizaciju shvata kao proces37. Ostrica njegove kritike usmerena je, dakle, na pojedina popularna shvatanja globalizacije kao harmonicnog procesa koji vodi homogenizaciji i amerikanizaciji sveta Ovde seotkriva jos jed na bitna karakteristikarasprava o giobalizaciji Rec je, naime, o tome da medu autorima koji se slazu oko osnovnog pitanja znacenja globalizacije, odnosno oko stava da globalizacija predstavlja istorijski proces ne mora nuzno biti slaganja oko pitanja ishoda toga procesa.,■• -;:>| Volerstinova umerena i neodredeno pesimisticka pozicija u pogledu okoncanja procesa globalizacije, izrazena u predvidanju da je proces sirenja svetskog (kapitalistickog) sistema dosao u fazu konacne krize, predstavlja jejgtn:od odgovora na pitanje ishoda globalizacije Zapravo;|iierstin u svojim radovima retko kada koristi termin glpia%acija. Razlog za to je, pre svega, u cinjenici da je on, pre nego sto je taj termin usao u modu, razvio teoriju svetskog sistema koju mozemo posmatrati kao alternativnu, bdhbshb kao rivalsku teoriju, u odnosu na teorije globalizacije. S druge strane, sobzirom da se sadrzajkljucnih pojmova tih teorija u velikoj meri poklapa, stvar je licnog opredeljenja autora da lice jedan pojam zameniti drugim. Na slican nacin, Manuel Kastels razvija teoriju umrezenog drustva koja, takode, predstavlja jedno od rivalskih shvatanja globalizacije. Ono 37 Ovde nema potrebe izlagati celokupno Volerstinovo shvatanje o sirenju svetskog kapitalistickog sistema, jer ce o tome vise reci biti u iarednom poglavlju
sto izaziva zabunu jeste, po nasem misljenju, pogresno, ali veoma cesto prisutno razumevanje da globalizacija nuzno predstavlja „veseli holivudski" pojam kojim se obelezava proces ciji ishod ima srecan kraj, Znacajnije od samog naziva, odnosno opredeljenja za odredeni pojam, je pitanje da li objasnjenje procesa globalizacije, ma kako ga nazvali, sadrzi sve bitne element n na osnovu kojih je moguce izvrsiti njegovu teorijsku i empirijsku verifikaciju Drugim recima, da li objasnjenje sadrzi odgovor na pitanja: kada i kaj
pojedinih nacionalnih drzava Nacionalne drzave, mogu, naravno, stvarati prepreke za razvoj svetskog sistema, ali se u ton slucaju kapital b'rzb premesta u podrucja u kojima postoje pogodniji uslovi za njegovu oplodnju Takode, cinjenica da je prisutan u jednoj drzavi, ne znaci da je sistem prisutan u svim delovima te drzave. U svakom slucaju, takvi stavovi tesko da impliciraju izvodenje zakljucaka po kojima se u scenarijima za buducnost svetskog sistema kao glavni akteri isticu nacionalne drzave, odnosno sukob izmedu razlicitih osovina tih drzava (Wallemstein, 1999).. U svojim novijim radovima Volerstin, medutim, razIbge herhihovhe prbpasti svetskog sistema vidi u sekularnim trendovima koji vode krizi temelja na kojima podva njegova reproduktivna logika. Prvi sekularni trend je rast nadnica, sto je posledica klasne borbe, Kapitalisti su ranije uspevali da rese ovaj problem premestajuci proizvodnju u zone niskih nadnica, odnosno u ruralnezone koje su predstayljale rezervoar jeftine radne snage. Migranti sa sela pristajuda rade za nizu cenu jer je, s jedne strane, cak i niska n.adhica visa od zarade koju mogu da ostvare na selu, a sjJruge strane, iskorenjeni iz lokalnezajednice, ti radnici su u pqcetku neorganizovani Medutim, ovakva situacija se menjS^picno u drugoj ili trecoj generaciji, nakon tridesetak godina.^Kada seto desi, kapital se seii u druga ruralna podrucja. Medutim, problem je sto takvihzona vise nema, stoceneminovno dovesti do porasta nadnica u citavom svetu Drugi sekularni trend je rast troskova sirovina i skladistenja otpada. Do sada se taj problem resavao eksternalizacijom troskova, odnosno prebacivanjem tog tereta na leda drustva. Medutim, sada je, zahvaljujuci ekoloskom pokretu, postalo jasno da se taj problem ne moze resitidrugacije, vecsamonateretsmanjenja profita.Treci sekularni trend odnosi se ha poreze. Rast poreza je, pb Volerstinu, neminovan jer od toga zavisi socijalnj mir. Posledice ovih sekularnih trendova ogledaju se u smanjenju
proitnih stopa, a situacija se dodatno usloznjava gubitkom drzavnog legitimiteta To, drugim recima, znaci da drzava vise ne moze efikasno da obezbeduje kvazimonopo! kapitalu, niti da legitimise poredak i cuva ga od opasnih klasa. Sve to zajedno vodi postojeci ekonomski sistem u krizu koja ce usloviti ogromno nezadovoljstvo opasnih klasa na koje nece biti moguce adekvatno odgovoriti, Takva situacija vodi u haos, ali istovremeno predstavlja izazov za slobodnu ljudsku akciju Ostaje otvoreno pitanje da li ce iz te situacije, iz sukoba onih koji zele odrzanje postojeceg, i onih koji zele promene, doci do promena koje covecanstvu otvaraju nove perspektive, ili ce se stvoriti jos nepodnosljiviji sistem, ili ce se, na kraju krajeva, sve promeniti da bi sve ostalo isto (Volerstin, 2001,2005). Jedan od osnovnih prigovora Volerstinovom shva¬ tanja jeste da ono predstavlja konzistentan opsti pristup, ali da se ne bi moglo smatrati teorijom u punom smislu red, jer ga je nemoguce operacionalizovati (Mlinar, 2003) Takode, neki drugi autori smatraju da kapitai, odnosno korporacije razvijaju nove strategije kojima obezbeduju odrzavanje, pa cak i poVecavanje profitne stope. Bek, na primer, navodi da je upravo u poslednjih dvadesetak godina dosio do znacajnog povecanja profitnih stopa nemackih firmi dok je istovremeno doslo do tek neznatnog rasta reainih nadnica. Slicno tome, zahvaljujuci upravo giobalizaciji, odnosno premestanju proizvodnje u druge zemlje, vecina velikih korporacija vise gotovo da nigde ne placa poreze, prebacujuci poreska opterecenja na gubitnike u procesu globalizacije (Beck, 2001) Jedan od najdoslednijih zagovornika teze da je globalizacija istorijski proces dugog trajanja je Roiand Robertson Siroj intelektualnoj javnosti on je manje poznat, pre svega, zbog odsustva jasno izrazenog ideoloskog stava, kao i zbog cinjenice da globalizaciju dozivrjava na neutraian
96
97
nadn, kao produkt niza raznorodnih cinilaca koji su se susticali i preplitali tokom dugog vremenskog perioda. 0 teorijskoj osnovi njegovog koncepta bice reci na drugom mesta Ovde je dovoljno istaci samo osnovne poente njegovog stava., Rec je, naime, o pokusaju da se izbegne redukcionizam bilo koje vrste u objasnjenju procesa globalizacije, a posebno politickog i ekonomskog redukcionizma, koji je u velikoj meri karakteristican za aktuelne rasprave o giobalizaciji Robertson insistira na stavu da globalizacija nije posledica amorfno shvacenog procesa modernizacije, kao ni posledica razvoja kapitalizma, vec da ima imanentnu logiku razvoja koja se ogleda u razvoju globalnog socio-kulturnog polja. U ton smilsu, neki su Robetsonov doprinos okarakterisali kao svojevrsni kulturalizam (Waters, 1995), ali to je tacno tek u meri u kojoj on odbija da prizna primat ekonomskih ili politickih cinilaca kao pokretaca globalizacije. Da'-fl-se na taj nacin samo prikriva jedan proglobalisticki, stay nije jednostavno odgovoriti U svakom slucaju, to nije njegova namera jer on giobalizaciji ne pridaje ni pozitivne ni negativne vrednosti, vec samo konstatuje da:„Globaiizacija znaci kristalizaciju ceiine sveta kao jednog mesja koja upucuje na stvaranje globalnih okolnosti i svesfi'%svetu kao takvom" (Robertson, 1992:8) To zgusnjavanje sveta, po njegovom misljenju, traje vec vise yekpya i prpslo je kroz razlicite faze, tacnije kroz pet faza, pocev od rudimentarne39, pa dp aktuelne faze nesigurnosti.40 39, Ta je faza zapocela u Evropi pocetkom XV veka, pojavom prvih nacionalnih drzava, univerzalizacijom kalendara, kolonijalizmom, nastankom heliocentricnog sistema i stvaranjem prvih mapa planete Zemlje (Robertson, 1992). 40. Ova faza je zapocela 1969 godine i karakterisu je: istrazivanje svemira, postmaterijalisticke vrednosti, fluidnost i kompleksnost medunarodnih odnosa, razvoj svemirske tehnologije, razvoj mas-medija, problemi zivotne okoiine i njihovo globalno resavanje itd. (Robertson, 1992)
Ono sto se, medutim, ne da razabrati iz njegovog shvatanja je odgovor na pitanje zasto se, nakon toliko vekova, tek od nedavno pocelo razmisljati u kategorijama globalizacije.. Ovim pitanjem se ne implicira bilo kakva ideologizacija Robertsonovog gledista, vec se samo ukazuje na tradicionalnost njegovog pristupa, koja se ogleda u jednom istorijskom determinizmu koji, ma koliko bio kompleksan, ne oznacava jasno diskontinuitete u naznacenom procesu koji bi mogli da istaknu njegovu posebnost. Takode, mada govori u kategorijama zgusnjavanja prostora, Robertson jos uvek prostor smatra bitnom kategorijom za konceptualizaciju procesa globalizacije Na slican nacin, mada s drugacijom argumentacijom, o giobalizaciji razmislja i Gidens Za njega je globalizacija vrh ledenog brega koji u svojoj osnovi ima proces moder¬ nizacije.. Parafrazirajuci Lenjina, mogli bismo red da Gidens globalizaciju vidi kao najvisi stadij modernizacije, U najkracem, Gidensovo poimanje procesa globalizacije podva na sledecoj teorijskoj argumentaciji, Razdvajanje vremena i prostora, refleksivno preuredivanje drustvenih odnosa i iskorenjivanje drustvenih sistema predstavljaju tri kljucna temelja na kojima pociva dinamicka priroda modernosti Na osnovu tih pretpostavki razvile su se cetiri institucionalne d[menzije modernosti: kaojtalizam, odnosno sistemrobne" proizvodnje;indj^ijalizam,odnosnoupotrebane^jgat&kUx ^> izvoraenernijeza proizygdnjuusprezi sj cenlialnom ulog^rTT^^ masineriie gproizvodnom procesu: nadzonnad delovanjem j)odanika_koji se, mada ne iskljudvo, odngsi_na PpJjtej^Cju) sferu Xjiacionalnu drzavu, koja j'e predusjgxJJS^eiPQjw^ nadozra; vojna mgxjkoja je u moderno doba dobila nove \y ^ ka?agerist[ke. lako meduioJ^ooisptep,letane ove dimenzije su, po Gidensg sustinski nezavisne jedna od druge. 99
Ove cetiri institucionalne dimenzije modernosti, i na njima zasn ova ne pomenute pretpostavke dinamizma modernosti, omogucile su zapadnim drustvima da postanu vodece sile sveta u ekonomskom, pofitickom i vojnom pogledu A!i, i to je ono sto je bitno, sirenje ovih modernih instltucija na sve veci broj zemalja, i konacno na sve zemlje sveta, predstavlja proces globalizacije Na taj nacin su modemizacija i globalizacija neraskidivo povezane,. S jedne strane, dinamicki karakter modernosti cini je „imanentno globaiizirajucom", a s druge strane, giobalizadja znaci sirenje modernosti,.. Otuda ne cudi da su cetiri osnovne dimenzije glo¬ balizacije usko povezane s gore pomenutim dimenzijama modernosti., Po Gidensu, te cetiri dimenzije globalizacije su: svetska kapitalisticka ekonomija, sistem nacionalnih drzava, svetski vojni poredak i medunarodne podela rada. Nacionalne drzave su glavni akteri na globainoj politickoj sceni, a multinacionalne korporacije na ekonomskoj sceni, Ono sto multinacionajnlm korporacijarna nedostaje.-iesu kontrolanad^eTitonjorrrT^parat prisile. Globalizacija vojne moci odnosi se na naoruzanje, saveze medu drzavJar&a i na sam rat. Medunarodna podela rada utice na industfpk%azvoj i izvrsena je s obzirom na razvijenost regiona, uz napomenu da industrtjaiizam proaire u sve oblasti i u sve reglone sveta. Kao rezuitat svih ovih procesa doslo je do „intenzjikacije drustvenih odnosa na svetskpm planu, koja povezuje udaljena mesta na takav nacin da iokalna zbivanja uobiicavaju dogadaji koji su se odigrali kilometrima daieko i vice versa" sto cini samu sustinu globalizacije, Mada bi se ovoj argumentaciji moglo mnogo toga prigovoriti, kao uostalom svakoj argumentaciji koja sezeu, vremenski i prostorno, sfroko polje razumevanja i objasnje¬ nja drustvenih odnosa, to ovde nije prvenstveni cilj, Vaznije 100
je zapaziti da je Gidens ove teze iziozio 1990,. godine, u vreme epohalne euforije i neobrazlozenog, ili bar slabo potkrepljenog, optimizma u pogledu buducnosti svetskih odnosa, nakon raspada bipolarnog globalnog poretka. Pokazalo se da uklanjanje sovjetskog bloka samo po sebi nije znaciio, niti je moglo znaciti, prevaziiazenje konfiikata koji su bill prisutni u samoj prirodi globalnog sistema Naime, postojanje sovjetskog bloka samo je zamagljivaio i zakiahjalb osnovni konflikt koji se razvijao u globaiizirajucim tendencijama. To je konflikt izmedu protagonista ekonomske iprotagonista politicke globalizacije. U todoba, dnlio se da medu njima nema nikakvih napetosti. Prvima, kao i drugima, cilj je bio zajednick? - uklanjanje, odnosno ovfadavanje „Drugim svetom"41 Medutim, ubrzo nakon sto je taj cilj postignut, postavilo se pitanje kuda vodi eko¬ nomska globalizacija.. 0 ton probiemu pisali su rnnogi.. Soros (George Soros) upozorava da je globalni kapitalizam u krizi, jer razvoj globalne pivrede nije pracen adekvatnim razvojem globalnog drustva, lako gaiopirajud giobalizacijski trend posmatra uglavnom kroz prizmu sirenja inansijskih trzista I porasta uloge inansijskog kapitala, taj je okvir dovoijno sirok da se uoce neuskladenosti koje podrazumeva nekontrolisana cirkulacija; pre svega, spekulativnog kapitala rra globalnom nivou,. Slom globalnog kapitalistickog sistema, ako do njega docfe, bice posledica napetosti izmedu globalnog opsega finansijskog trzista I nacionalnog opsega 41. Ne smatraju svi autori da je raspad SSSR-a bio cilj zapadne politike. Volerstin smatra da su SAD takvim raspietom bile iznenadene i da im zapravo nije bio u interesu.. Zapravo SSSR je imao funkciju da kontroiise i odrzava stabilnost u deiu sveta. Nakon raspada SSSR, tu uiogu je morala da preuzme Amerika. Prva posledica te promene bila je Iracka invazija Kuvajta (Volerstin, 2005).
politike, smatra Soros Moguce je, naime, zamisliti da ce lokaini pokreti pokusati da nacionaiizuju multinacionalni kapital, sto bi izazvalo ozbiljne poremecaje u citavom sistemu (Soros, 1999), Naravno, Soroseva argumentacija se bazira na pretpostavci da su nacionalne drzave jos uvek kljucni akteri na politickoj sceni i da njihov suverenitet nije okrnjen. Medutim, ono sto predstavlja ozbiljan problem, ukoliko se prihvati ovakvo glediste, jeste cinjenica da izlaz iz takve situacije moze predstavljati samo globalna politicka regulacija trzista i privrednih aktivnosti, o cemu se Soros eksplicitno ne izjasnjava, Drugaciji pogled na napetosti koje postoje izmedu sfere politike i ekonomije, predstavlja Tilijevo (Charles Tilly) ukazivanje da je globalni kapitalizam doveo u pitanje suverenitet najsnaznijih nacionalnih demokratskih drzava, Drzava vise nije u mogucnosti da kontrolise tokove novca i robe, a samim tim gubi ekonomski oslonac i mogucnost da realizuje projekte iz sopstvenog domena, Na taj nacin su prvenstveno pogodeni koncept drzave blagostanja Lprava, i polbzaj zaposlenih (Tilly, 1999). IIF Na slican nacin o ovom problemu pisu Brelffj Valas (YorkBradshawandMichaelWallace) koji ukazuju haferomen industrijskih gradova-duhova, koji su nastali kao posledica odliva kapitala i zatvaranja dtavih industrijskih kompieksa oko kojih su biii stvoreni gradovi u periodu industrijalizacije Kapital je otisao u nerazvijene oblasti, s jedne strane, pod pritiskom jakih sindikalnih zahteva, as druge strane, privucen nizim cenama rada, nizim standardima u oblasti ekoloske zastite i nizim poreskim stopama. Drugim recima, neregulisana ekonomska globalizacija pogada nerazvijene zemlje eksploatacijom resursa, a u razvijenim zemljama dovodi do nezaposlenosti i, kao posledica toga, do citavog
niza socijalnih i politickih problema koji dodatno mogu oslabiti legitimitet drzava i demokratske tekovine, Imajuci u vidu sve ove probleme i neuskladenosti, koje su isplivale na povrsinu u poslednjoj deceniji proslog veka, vratimo se Gidensu, koji u svojim poslednjim radovima promovise politiku Treceg puta. U vezi sa globalizacijom, a posebno u vezi s nasom osnovnom temom, promena fokusa analize svedoci o napustanju, ili bolje receno, stavljanju u drugi plan, posmatranja globalizacije kao procesa, a u prvi plan se isticu oni aspekti globalizacije koje bismo mogli nazvati politickim projektom Ova promena fokusa analize predstavija ilustraciju prelaza s dijagnostickog na politicki pristup izucavanja globalizacije U najkracem,tri su osnovne ideje na kojima se bazira koncept Treceg puta u vezi sa problemima globalizacije: Prvo, po Gidensovom misljenju, giobalni poredak koji se stvara ne moze se odrzati kao cisto trziste, Trzista istovremeno ujedinjuju, ali i dele Zato bi cisto trzisno zasnovan globalni poredak bio nestabilan i opasan. Stabilizirajuci faktor, u ton pogledu, bio bi ponovno ucvrscenje uloge nacije No, s obzirom da i nacionalizam ima Janusovo lice, odnosno da, osim integrativne, ima i dezintegrativne posledice, Gidens se zalaze za naciju koja bi imala kosmopolitski predznak, Drugo, u tesnbj vezi s prethodnom idejom, jeste zalaganje za sirenje kosmopolitske demokratije koja se ogleda, ne samo u sve razudenijoj mrezi globalnih nevladinih i vladinih organizacija, vec i u teznji da se stvori jedno globalno vodstvo Njegova uloga bila bi, pre svega, da se bavi regulisanjem globalnog trzista Nema smisla, smatra Gidens, regulacija trzista na nacionalnom nivou, ako na globalnom nivou vlada trzisni fundamentalizam koji stvara
102
103
ogromne ekoloske opasnosti i socijalne nejednakosti (Giddens, 1999). Najzad, i najvaznije, Gidens smatra da je neophbdno da vlade levog centra preduzmu citav niz mera kako bi spredle korporacije da zavladaju svetom Po njegovom misljenju neophodno je da: vlade afirmisu politiku konkurencije na nacionalnom i globalnom nivou; u saradnji sa nevladinim organizacija ma kontrolisu rad kompanija i da na taj nacin stvore protivtezu njihovom uticaju i mod; stimulisu korporativnu odgovornost poreskim oiaksicama i rigoroznim nadzorom ponasanja kompanija; nateraju korporacije da se ponasaju ekoloski odgovorno; sacuvaju znatan deo javnog zivota od uticaja korporacija, odnosno od komercijalizacije; ohrabruju kompanije da uvecaju radnicko akcionarstvo I da otkupljuju akcije zaposlenih u slabim irmama kako-bi se kapital generisao (Giddens, 1999), ';}■* ■ Ma koiiko bile interesantne, ove ideje narnecu najmanje dva pitanja. Prvo, da li bi, s obzirom na svojstvo kapitala da maksimizira profit, ovakva promena utieala na podrivanje samih temeija kapitalizma. S tim u vezi, oostavija se pitanje u kojoj meri ce ovakav koncept izazvat|ff||kcye i protivljenje transnacionalnih korporacija, odnosn#pb|tavlja se pitanje mod politickih cinilaca da se suprbtstave modi kapitala, U ton pogledu, odgovor zagovomikaTreceg puta je da se vodece grupe industraijalaca moraju suodti s dnjenicom da je to jedini nacin da se prevazidu problem!, a Bek smatra da su neki od njih vec svesni te cinjenice I da u skladu stim modifikuju svoje ponasanje (Beck, 2001) Drugo, I cini se interesantnije, pitanje je u kojoj meri ovakav koncept „siuzi" interesima bogatih, a u kojoj meri interesima siromasnih regiona.. Drugim recima, sadasnji tok ekonomske globalizacije ukazuje da se kapital sell u nerazvijenija podrucja, odnosno da bezi iz razvijenih pod104
rucja izazivajuci u njima socijalne probleme.42 Zagovornici sadasnjeg procesa potpuno slobodnog trzista smatraju da bi zaustavljanje toga procesa znadlo prepustanje nerazvijenih podrucja njihovoj „sudbini" sto bi, bilo da se ona„zaglave"u nerazvijenosti, bilo da izaberu sopstveni put razvoja, koji bi mogao biti i radikalno drugaciji od zapadnog, znadlo prestanak sadasnjeg trenda globalizacije, ili bi ona bila ogranicena samo na razvijena podrucja kao neka vrsta„mini globalizacije". Usvakom slucaju, kapitalizam bisemorao bitno transfomisatijernetrpi ogranicenja,a njegovim nestankom, osim sto bi lice„mini sveta" postalo humanije, postavilo bi se i pitanje njegovog daljeg, pre svega ekonomskog razvoja Naravno, na ovaj projekt bi se moglo gledati kao na jednu etapu, jednu vrstu predaha i konsolidovanja razvijenih zemalja, nakon cega bi usledio novi talas ekonomske globalizacije, ali ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri bi to posustajanje „mini sveta" ostavilo prostora za ubrzanje razvoja nekih drugih podrucja kao sto je Kina, na primer, i u kojoj meri bi se kasnije mogao uhvatiti prikljucak u„borbi"za 42 O uticaju globalizacije, odnosno direktnih stranih ulaganja na deindustrijalizaciju u razvijenim zemljama, pise Artur Alderson (Arthur S, Alderson), Analizirajuci rast direktinih ulaganja u periodu od 1982 godine, kada su ukupna strana ulaganja 17 najrazvijenijih zemalja iznosila 82 milijarde dolara, do 1990 godine kada su ona dostigla 219 milijardi dolara, ili prosecan godisnji rast od 31 %, on zakljucuje da je taj porast direktno uticao na deindustrijalizaciju u razvijenim zemljama On pravi razliku izmedu „pozitivne" i „negativne" deindustrijalizacije Prva je posledica ekonomskog razvoja i promene privredne strukture koja se manifestuje u razvoju servisnog sektora, koji apsorbuje radnu snagu i ostale ekonomske resurse, Druga je patoloska, odnosno, posledica strukturalne neuravnotezenosti ekonomije i povezana je sa opadanjem industrijske proizvodnje, stagnacijom zarada i povecanjem nezaposlenosti. Aldersonov zakljucak je da: „deindustrijalizacija u savremenom dobu nije bila samo rezultat,prirodnog'procesa ,pozitivne deindustrijalizacije' vec se moze prepoznati i uloga jedne vrste ,negativne deindustrijalizacije"'(Alderson, 1997).
globalno vodstvo Bilo kako bilo, razvijeni svet je suocen sa rizicima rasta i sa porastom unutrasnjih i spoljasnjih tenzija, s tim sto su prve kratkorocno, a druge dugorocnb aktuelne. U ton smislu, s obzirom na cilj - stabilan razvoj razvijenih zemalja - ideja Treceg puta ne donosi nista radikalno novo, a kada je o sredstvima da se taj cilj ostvari rec, ona je interesantna u tolikoj meri sto pokusava da spoji krajnosti - nacionalizam i kosmopoiitizam; globalno i lokalno; neoliberalizam i socijaldemokratiju U svakom slucaju, koncept Treceg puta baziran je na strahu od posledica koje su prpizvod dosadasnjeg svetskog kapitalistickog razvoja, ali je, bar kada je o Gidensu rec, ostao teorijski neutemeljen i u znacajnoj meri u suprotnosti s teorijskim okvirom koji je postavio u svojim ranijim shvatanjima globalizacije, U ton smislu, mnogo provokativnije i teprijski zasnovanije je Bekovo (Ulrich Beck) glediste, koje se osfaYija na proslost, odnosno na period modernosti kao na osnovu, ali negativnu osnovu, na kojoj se gradi jedan nov global ni poredak. Ukratko, nenameravane i nezeljene posledice prve, ili prirodne modernosti dovele su svet u stanje gipjlalnog rizika. Tu se, pre svega, misli na ekoloski rizik ^Ifstenja planete i sveukupnog zivota na Zemlji. Noyf p%edak zasnovan je na strahu, sa osnovnim ciljem izbegavanja rizika globalnog unistenja. Razlog tome Bek vidi u dnjenici da, nasuprot industrijskom dobu, kome je odrednica bila proizvodnja dobara, epohu druge modernizacije odreduje proizvodnja rizika. Rizik nije ocigledan, vec je vezan za supstance koje izmicu opazanju i koje ugrozavaju zivot na planeti. Sve to vodi ukidanju, odnosno redefinisanju, kategorija u kojima smo do sada mislili - vreme, prostor, rad, dokolica, nacionalne drzave, granice itd. (Beck, 1992). Kljucna tacka koja odvaja globalno od predglobalnog doba je, prema Beku, promena deterministickog modela. 106
U rizicnom drustvu proslost gubi snagu da determinise sadasnjost, a na njeno mesto stupa buducnost, dakle nesto nepostojece, iskonstruisano, nesto fiktivno, sto predstavlja „uzrbk"sadasnjeg iskustva43 Proslost gubi moc da odreduje sadasnjost, a umesto nje buducnost ima ulogu da uslovljava sadasnje iskustvo i aktivnosti Koncept SDR transcendentira razliku izmedu kulture i prirode, jer je covek stvorio hibridni svet u kojem se ta razlika izgubila, Takode, novi tipovi rizika su istovremeno i globalni, i lokaini, odnosno„glokalni"(Beck, 1999:135-147) Rizik je povezan sa odgovornoscu, isto kao i sa poverenjem i sigurnoscu. Bek smatra da zivimo u dobu organizovane neodgovornosti. U tim uslovima, glavno pitanje koje se postavija pred covecanstovo jeste kako donositi odluke u uslovima proizvodnje nesigurnostijer ne samo da je znanje koje imamo nedovoljnb, vec kumulacija znanja znaci porast nesigurnosti, Primer organizovane neodgovornosti predstavlja globalno trziste, Ono je organizovano impersonalno, tako da nema odgovornosti Ono je potpuno neregulisano jer ne postoji svetska vlada Ideoiogija slobodnog trzista je dozivela fijasko i danas mnogi traze politizaciju globalne trzisne ekonomije, odnosno politicku kontrolu nad slobodnim trzistem, Posledice globalne trzisne ekonomije su dve logike raspodele koje su medusobno povezane - raspodela dobara i raspodela bede, Milioni nezaposlenih i porast siromastva 43 Drugim recima, to znaci da od nase konstrukcije buducih dogadaja zavisi nasa sadasnja aktivnost Ovaj teleoloski pristup posledica je, kao sto smo rekli, stanja u koje je covecanstvo nasio nakon nenameravanih i nezeijenih posledica prve modernosti Na pojmu rizika baziran je koncept svetskog drustva rizika (SDR) SDR koncept predstavlja modern! pristup za predvidanje i kontrolu buducih posledica ljudske aktivnosti, odnosno razlicitih nenameravanih posledica radikalizovane modernosti SDR je pokusaj da se stvori kognitivna mapa kojom bisekolonizovala buducnost Koncept SDR okrece odnose proslosti, sadasnjosti i buducnost!
prete stvaranjem uslova za socijalnu eksplozivnost koja je postala veoma realna U uslovima kada jei nacionalna drzava dozivela fijasko, potreba za odgovornom globalizacijom postaje pitanje kojim mora da se pozabavi svetsko javno j pplitickp mnjenje. Resenja koja se u ton smislu predlazu vezana su za nacionalni i regionalni protekcionizam ili za jacanje transnacionalnih institucija i globalne demokratije, Za razliku od takvih predloga, Bek predlaze novi koncept individualizacije koji, za razliku od klasicnog kon¬ cepta koji vodi atomizaciji, ne znaci privatizaciju zivota. Naprotiv, njegov koncept podrazumeva povezanost s drugimaipretpostavljakolektivnistilzivota.OnpretpostavIja punu zaposlenost, za sta je pretpostavka obrazovanje i mobilnost. Taj koncept, dalje, znaci razvijanje politickih sloboda, gradanstva i civilnog drustva. Osim politicke i socijalne demokratije (koje su dostignute u demokratseoj i drzavi blagostanja), potrebna je i kulturna demokratija koja menja osnove porodicnih, polnih, emotivnih i seksuajnih odnosa. Takav individualizam je zapravo altruisticki inidividualizam, on znad misliti o sebi i ziveti za^ruge, znaci da ziveti sam znaci ziveti drustveno. Akteri kbjimogu realizovati takav koncept su nove generacije koje;#e%aziva „Me-f7rst"generacije i„deca slobode"(Beck, 1992, Beck, 1999). Rec je o mladim i visoko obrazovanim ljudima u koje Bek polazenadeza buducnost, neobjasnjavajucipri ton nacemu se ta nada u transformaciju atomizacije u individualizaciju zasniva. Na osnovu kasnijih radova postaje jasno da Bek govori u kategorijama pozitivne utopije Medutim, upravo utopijski karakter njegove koncepcije otvara mogucnost za njenu realizaciju Nema zivot neophodan preduslov da se saniraju negativne posledice prve modernosti, onda utopija predstavlja nuznu realnost koja izvor i podstrek ima u buducnosti (Bek, 2003,2004),
Jedno od najradikalnijih i najuticajnijih antigiobalizacijskih shvatanja je Burdijeovo (Pierre Bourdieu) poimanje globalizacije kao mita koji su nametnuli neoliberalni intelektualci, Po Burdijeu globalizacija je Jedan snazan mit u punom znacenju reci, jedan mocan diskurs, jedna snazna ideja, jedna ideja koja ima drustvenu snagu koja postize verovanje, To je glavno oruzje u borbama protiv tekovina welfare state-a" (Burdije,1999:38). Vec na osnovu ovog odredenja, jasna je Burdijeova osnovna pozicija On smatra da su mit o giobalizaciji stvorifi intelektualci jos pre pojave tacerizma. Neoliberalna ideoiogija, koja taj mit inspirise, iako se predstavlja kao nesto novo predstavlja, zapravo, ideologiju konzervativne revolucije koja bastini ideje prvih industrijalaca Ta ideoiogija poziva na sprovodenje u praksu utopije neoliberalizma koja je pretocena u politicki program i koja, uz pomoc ekonomske teorije, pokusava da se predstavi kao opis stvarnosti, Ona podva na jednom uskom poimanju racionalnosti, poistovecenom s individualnom racionalnoscu, Ona je postala stvarna jer iza nje stoji ogroman politcki rad, program sistematskog potkopavanja kolektiva sa ciljem da se dovedu u pitanje sve kolektivne strukture
108
109
Bek globalizaciju shvata kao realahifehbmeh ikao manje-vise neminovan proces koji je zapoceo kao pozitivna reakcija na nezeljene posledice modernosti. Kljuchi akteri tog procesa su nove generacije koje se socijalizuju na pbstmaterijalistickim vrednostima Speciicnostovakoshvacenog procesa globalizacije je u izmenjenoj deterministickoj strukturi zbivanja, Otuda njegovo shvatanje, takode, ima elemente politickog pristupa, Globalizacija shvacena kao projekt svetski uticajnih grupa
- nacija, radna grupa, sindikat, cak i porodica Snaga neoliberalizma podva na drustvenom neodarvinizmu Iza mondijalisticke vizije internacionale bogatih i mbcnih, stoji filozofija takmidanja u kojoj su najkompetativniji oni koji upravljaju i koji imaju zaposlenje, Takmicenje na taj nacin postaje teorijsko opravdanje povlastenih (Burdije, 1998/9), iza te ideologije stoje najmocnije svetske drzave, pre svega SAD, i multinacionalne kompanije, odnosno dominantne grupe i pojedinci koji njima upravljaju, Posledice koje globalizacija, odnosno neoliberalizam (stoje za njega isto), ostavlja su mnogostruke. Pre svega, ugrozen je polozaj radnika koji su prinudeni da se takmice sa mnogostruko manje placenim radnicima u nerazvijenim zemljama, Time su socijalna prava evropskih radnika, koja su plod i tekovina visevekovne borbe dovedena u pitanje, Umesto da se ta prava prosire po citavom svetu, dolazi do njihovog ukidanja i tamo gde su postojala U vezi s tirn je i gubljenje znacaja i suvereniteta nacionalnih drzava, Samo drzave s najduzom tradicijom mogu se odupreti ovom trendu globalizacije,44 Najzad, globalizacija znaci ppyratak na jedan kapitalizam koji je divlji, ali racionalan i ci|p§m Navedene posledice proizvod su, po BuM||ovom misljenju, ne jednog neumitnog i objektivnog procesa, vec stanja stvari koje je nametnuto, koje je prividno, odnosno kojeje stvarno teku meri u kojoj je prihvaceno kaotakvo. U sustini, objektivno posmatrano, 70% razmene koju realizuju evropske zemlje predstavlja razmenu koju obavljaju izmedu sebe, Globalizacija se kao objektivan proces odvija jedino 44 „Novi moralni poredak, zasnovan na rusenju svih sistema vrednosti, potvrduje se u prizoru, koji mediji usluzno prenose, svih onih visokih predstavnika drzave koji umanjuju svojestatusno dostojanstvo klanjajuci se pred sefovima mulitnacionalnih korporacija, kao sto su Daewoo ili Toyota, ili takmiceci se u osmesima i izrazima inteligencije pred jednim Bilom Gejtsom" (Burdije, 1999:116),
na nivou i u oblasti inansijskih trzista, Medunarodni kapital je ogranicio autonomiju nacionalnih kapitala i onemogudo nacionainim vladama da vode autonomnu ekonomsku politku Dakle, struktura svetskog polja je ta koja vrsi strukturalni pritisak i koja cini da ti mehanizmi deluju kao neminovnost, a zapravo,„rec je o produzetku mod i uticaja malog broja dominantnih nacija nad celinom nacionalnih berzi" (Burdije, 1999/8:43), No, upravo na ton finansijskom polju, Burdije vidi mogucnost za suprotstavijanje neoliberalnoj utopiji Naime, njegov kljucni argument je da ekonomska teorija ne uzima u obzir socijalnu cenu odredene politike, U ton pogledu ekonomska politika je cesto neekonomicna. „Toj skucenoj i kratkovidoj ekonomiji treba suprotstaviti jednu ekonomiju srece koja bi uzela u obzir sve individualne i kolektivne, materijalne i simbolicke profite vezane za zaposienje (kao stoje sigurnost), kao i sve materijalne i simbolicke troskove vezane za nezaposlenost ili za prekaritet (kao stoje na primer potrosnja lekova )"(Burdije, 1999/8:45). Kao nacin da se jedan takav antiglobalizacijski i antineoliberalni projekt realizuje Burdije vidi jacanje drzave. Ali ne nacionalne drzave, koja bi bila podrzana od strane nacionalista, jer bi to bio jedan korak unatrag, vec jedne, kako je on naziva, „internacionalne", zapravo kosmopolitske drzave, koja bi povratila funkcije stare drzave socijalnog staranja i koja bi mogla da se suprotstavi nasilju trzista Dakle, drzave koja ne bi bila samo „relej" finansijskih trzista, vec koja bi imala snagu da se suprotstavi fatalizmu neoliberalne ideologije U ton pogledu, kljucnu ulogu morali bi preuzeti sindikati, a njihov cilj bi morao biti da se u okviru jedne takve nadnacionalne drzave izbore za: minimale dohotke koji bi se korigovali po zonama; mere protiv korupcije i utaje 1
poreza; zajednicka socijalna prava; zajednicku politku ulaganja itd, (Burdije, 1999) U svakom slucaju spisak zadataka koji stoje pred jednom takvom politikom je refativno kratak, ne samo zbog esejistickog stila pisanja, vec, pre svega, zbog toga sto jednu takvu internacionalisticku drzavu tek treba izmisiiti, Treba, dakle, osmisliti jedan novi projekt koji bi se ravnopravno suprotstavio vladajucem neoliberalnom projektu koji je sazet u pojmu globalizacija. Mada ce o tome biti vise reci u zakljucku, nije na odmet vec sada skrenuti paznju da je Burdijeov pogled na globalizaciju prilicno suzen Postavlja se, naime, pitanje moze li jedna, po njegovom misljenju, tako nerazumna logika i ideoiogija predstavljati osnovza citav niz pojava koje karakterisu savremeni svet, Moze li se ton iogikom, kao sto to istice Fridman (Thomas Friedman), objasniti dnjenica da njegova (Tomasova) baka igra bridz preko Interneta sa svojim nepoznatim ispisnicama iz Francuske, ili cinjenica da je cena jednog minuta razgovora izmedu Londona i Njujorka: 1930 godine iznosila 300 dolara, a da je danas, koristedifternet, gotovo besplatna (Friedman, 2000: XVI), Ova dva banalna primera svedoce da je tesko svesti jedan raznofbaa^ svet svakodnevnog novog zivotnog iskustva na ekonomsku ili ideolosku ravan, One nesumnjivo jesu znacajne, mozda otkrivaju samu sustinu logike funkcionisanja sistema, ali ne objasnjavaju sve relevantne cinjenice. Pa i vise od toga, zamagljuju jedan pojam koji je stekao reputaciju i van kruga onih koji zagovaraju neoliberalnu ideologiju U ton smislu, Bek (Beck) je u pravu kada upucuje na razlikovanje termina globalizam, globalnost i globalizacija, u kome je prvopomenuti rezervisan za neoliberalnu ideologiju Burdije, naravano, nije usamljen u shvatanju globa-lizacije kao savremenog mita, Posebnost njegove 112
pozicije je, medutim, u tome sto nastupa kao angazovani intelektualac,45 Drugi autori, poput Hirsta iTompsona (Paul Hirst, Grahame Thompson), pokusavaju da dokazu da su razmere ekonomske globalizacije prenaglasene i da, s tim u vezi, ne postoji opasnost da ce se sile trzista oteti politickoj kontroli vlada, jer uloga medunarodnih agencija, rezima i politickih struktura, zapravo, sve vise jaca, Svoje glediste oni zasnivaju na pet argumenata: prvo, smatraju da je sadasnja medunarodna ekonomija manje otvorena nego stoje bila u periodu od 1870 do 1914. godine; drugo, da su prave multinacionalne kompanije u stvari prilicno retka pojava, odnosno da je vecina onih koje se tako oznacavaju, zapravo, nacionalno ukorenjena. Takode, smatraju da ne postoji tendencija rasta broja pravih multinacionainih kompanija; trece, da pojacana mobilnost kapitala ne dovodi do znacajnog odliva investicija iz razvijenih u nerazvijene zemlje, odnosno da su direktna strana ulaganja uglavnom skoncentrisana u okviru razvijenih zemalja, a da Treci svet ostaje marginalizovan, kako u pogledu obima investicija, tako i u pogledu obima trgovine Izuzetak predstavlja mali broj novo industrijalizovanih zemalja; cetvrto, smatraju da su trgovina, investicije i protok finansijskog kapitala skoncentrisani u tri kljucna regiona - Evropi, Japanu i Severnoj Americi, tako da se aktuelno stanje ne moze oznaciti kao globalizacija; najzad, peto, najsnaznije drzave imaju sposobnost, posebno ukoliko deluju kordinirano, da uticu na finansijska trzista i druge ekonomske tendencije, 45 U ton pogledu pored njega, od istaknutijih autora treba pomenuti Noama Gomskog, o cijem ce shvatanju globalizacije biti vise reci u poslednjem poglavlju koje se tice posledica globalizacije Medutim, treba istaci da, osim njih, postoji mnostvo, u naucnom pogledu manje znacajnih ili jos neaflrmisanih, autora koji deluju pod pokroviteljstvom razlicitih nevladinih organizacija kao sto su Oxfam ili slicne, koji o giobalizaciji razmisljaju i pisu iskljucivo kao o ideoloskom projektu
Globalno trziste, dakle, nije van kontrole, cak bi se moglo reci da je limitirano razlidtim interesima jakih drzava i preovladujucim ekonomskim uverenjima elita tih zemalja (Hirst and Thompson, 1996) Navedena gledista su cesto komentarisana u rado¬ vima autora koji se bave fenomenom globalizacije Mada se u osnovi radi o proverljivim podacima koje je tesko osporiti, kao kontraargumenti se uglavnom navode sest cinjenica Prvo, da veliki broj multinacionalnih kompanija ima ved godisnji prihod od prodaje, nego sto iznosi bruto nacionalni dohodak mnogih drzava. Drugo, da je broj mul-tinacionalnih kompanija koje imaju sediste u zemljama Treceg sveta, prvenstveno Azije i Latinske Amerike, sve ved, Trece, da sediste kompanije nije od presudne vaznosti pri odredivanju njenog (multi)nacionalnog statusa Cetvrto, istice se da multinacionalne kompanije preko svojih lobija jgraju veoma znacajnu ulogu u politici cak i najsnaznijih drzava, odnosno da ta politika umnogome zavisi upravo od interesa najmocnijih multinacionalnih kompanija, Peto, istice se da za razumevanje globalizacije nije od presudne yaznosti njena teritorijalna rasprostranjenost, koliko dnjeppda li se radi o povecanju obima prekogranicnih aktivnbs,t£ Sesto, dovode se u pitanje podaci koje Hirst i Tompsoh iavode u pogledu obima trgovine i direktnih stranih investicija itd (Sklair, 2001, Held at al, 2000, Castells, 2000). Jos jedno od uticajnih gledista koje dovodi u pitanje proces globalizacije, jeste Hantingtonovo glediste o savremenom globalnom poretku kao poretku civilizacija. Ono je bilo jedna od prvih reakcija na optimisticko, univerzalisticko Fukujamino tumacenje posthladnoratovskog perioda kao "kraja istorije" Hantington, da podsetimo, dovodi u pitanje predstavu o nastankuuniverzalne civilizacije, bez obzira na koji nacin shvatili taj pojam, Kulturnozajednistvo i
prihvatanje odredenih zajednickih vrednosti predstavlja suvise tanko vezivno tkivo da bismo govbrili b univerzalnoj globalnoj civilizaciji. Nedovoljnojeza odredenjetog pojma i navodenje elemenata koji su svima zajednicki, kao sto su, na primer, gradovi i pismenost „Kultura Davosa", koja se ponekad navodi kao izraz globalizacije, odnosi se samo na usku svetsku elitu, tako da ni to odredenje nije dovoljno Isticanje sirenja zapadne popularne kulture, takode, ne upucuje na vesternizacijajerzapadnu civilizaciju karakterise Magna charta, a ne „magna Mc" globalni mediji i globalne komunikacije Ako se pojavljuje, univerzalnu civilizaciju bi, po Hantingtonovom misljenju, trebalo da prati univerzalni jezik i univerzalna religija kao dva elementa koja stoje u temelju civilizacija, Podaci, medutim, govore da je engleski samo tehnicki posmatrano svetski jezik, a s druge strane uocljiv je trend da sve manji broj ljudi na svetu govori engleski (1958 - 9,8%, a 1992 - 76%). U pogledu reiigije ima jos manje osnova da se pretpostavi da se priblizavamo globalnoj civilizaciji, Ne ulazeci u opravdanost nacina na koji odreduje pojam civilizacije, ovde je vazno istaci osnovnu Hantingtonovu ideju da je univerzalizam ideoiogija Zapada: Ono sto se na Zapadu vidi kao univerzalizam, nezapadnjaci vide kao Zapadni imperijalizam. Upravo insistiranje Zapada na univerzalizmu moze stvoriti niz problema, od kojih je najozbiljniji sukob civilizacija koji bi se, iako nije yerovatno, mogao zavrsiti nukleamim sukobom. U svakom slucaju, realna opasnost, na koju je Hantington upozorio pocetkom devedesetih godina XX veka, jeste globalni terorizam kao Odgovor slabih protiv vojno i ekonomski superiomih Zbog svega toga, Zapad bi morao da shvati da je njegova velicina u posebnosti, a ne u univerzalnosti. Univerzalizam je pogresan, nemoralan i stetan. Pogresan je jer smatra da je kultuma raznolikost istorijski uslovljena. Nemoralan, s
114
115
obzirom da koristi imperijalizam za ostvarenje svojih ciljeva, a opasan jer moze da dovede do globalnog rata. Glavni problem Zapada je sto hoce da preoblikuje svet po ugledu na sebe, a nema modi za to. lako krajnje sumarno izlozeno, u navedenom shvatanju ocigledne su dve stvari, Prvo, Hantington globalizaciju vidi kao projekt univerzalizacije koji je izvorno Zapadni projekt Drugo, njegovo shvatanje predstavlja jedini relativno koherentan projekt ideoloske desnice, koje se moze shvatiti kao konzervativni protekcionizam. Ostaje, medutim, pitanje u kojoj meri Hantingtonove preporuke mogu biti od koristi za ocuvanje zapadne civilizacije. S jedne strane, protekcionizam predstavlja odbrambenu meru, a Zapadna civilizacija se izgradivala u poslednjih pet vekova upravo na ekspanziji Zapadni kapitalizam, o kome Hantington ne govori, bio bi u temelju potkopan zatvaranjem u okvire zapadne civilizacije S druge strane, postavlja se pitanje da li bi druge civilizacije, posebno one u demografskom usponu, takode, bile spremne da se zatvore u sopstvene okvire, ili bi iskoristile posustajanje Zapada da na siican nadn ugrozavaju Zapad, kao stp-fprema zastupnicima ove teze, Zapad dni danas u odnosU/h!,njih.
Navedena gledista predstavljaju ilustracije dva bazicna pristupa poimanju znacenja globalizacije, Za jedne je globalizacija realan fenomen koji trazi objasnjenje Za druge, globalizacija u stvarnosti ne postoji, a cinjnica da se o njoj govori predstavlja samo izraz jednog ideoloskog projekta, Pozeljno stanje stvari Zabludu intelektualaca koji, svesno ili nesvesno, afirmisu i legitimisu napore odredenih centara mod da svoj pogled na svet udne dominantnim i u krajnjoj liniji realnim.
Ova bazicna podela na razlicite nacine utice na rasprave o giobalizaciji. Pre svega, odreduje predmet interesovanja Za one koji globalizaciju posmatraju kao proces otvara se citav niz pitanja i problema"o kojima treba diskutovati, Pre svega, postavlja se pitanje kada taj proces pocinje, sta su njegove pokretacke snage, kako se izrazava u razlicitim oblastima zivota, kakve posledice ostavlja, kuda vodi i postoje li alternative ton procesu. Za one koji smatraju da je globalizacija bezsadrzajan pojam i ideoloska mantra, kao osnovni cilj se postavlja kritika ideologije ciji je globalizacija kljucni pojam. Demaskiranjem te ideologije moguce je, smatra se, ukazati na druge kljucne procese koji se zbivaju u stvarnosti, a koji su prikriveni pojmom globalizacija U osnovi ovih razlikovanja nalazi se nekoliko pretpostavki koje su debatu usmerile u naznacenom pravcu. Pre svega, pretpostavka da giobaiizacija predstavlja harmonican proces u kome svi dobijaju, Ova pretpostavka zasnovana je na shvatanju da giobaiizacija znaci prostorno prosirivanje modernosti. Kao sto je modernizacija, smatra se, doprinela povecanju blagostanja u razvijenim zemljama, tako ce doprineti i povecanju blagostanja u zemljama koje su stupile na put modernizacije, Druga pogresna pretpostavka odnosi se na shvatanje da globalizacija predstavlja jedini relevantan proces, odnosno da ponistava sve ostale procese koje je moguce uodti u globalnim razmerama Treca pogresna pretpostavka odnosi sa na shvatanje da globalizacija podrazumeva da su svi delovi planete i svi ljudi na planeti neposredno ukljuceni u taj proces Razumljivo je sto su ovakve maksimalisticke pretpostavke uticale na znacajan broj intelektualaca da se suprotstave ovakvom shvatanju globalizacije. Medutim, da se posluzimo starom loskulom, bacajud prljavu vodu, oni su bacili i dete Odbacujuci ova nerealna shvatanja, odbacili
116
117
Zakljucak
su i mogucnost da je moguce ubciti izvesne promene u svetu koje ranije nisu bile obuhvacene ni jednim postojedm pojmom,Taj niz raznorodnih promena mogao bi se oziaciti kao proces globalizacije, sto ne implicira da je rec o jedinom nizu promena, a mozda cak ni najznacajnijim promenama koje se desavaju u svetu Izvesna doza neskromnosti, kada je u pitanju ukazivanje na proces globalizacije, uticala je da se pojam koji ga obelezava nametne kao oznaka za epohalnu promenu, koja je sve na svetu promenila iz osnova. Po nasem misljenju, pojam globalizacije se mora suziti na nivo koji ce obuhvati sadrzaj koji nije obuhvacen postojecim pojmovima, Ukoliko je, i u meri u kojoj je moguce, pozeljno je da koncept globalizacije obuhvati i postojece pojmove, ali ne na nacin da ih zameni, ili obesmisli, Pojam globalizacija, drugim recima, ne obuhvata sve procese ni sve aktere Nacionalne drzave nisu kljucni akter u prPcesu globalizacije To ne znaci, medutim, da nacionalne drlave nestaju, niti nuzno znaci da njihova uloga slabi Zapravo, proces globalizacije u izvesnoj meri utice na transformaciju drzave, bas kao sto drzavne politike mogu utjdati na usporavanje, ili ubrzavanje globalnih tokova iSfutim, razumno je pod od pretpostavke da na proces globaizacije, kao i na proces transformacije drzave uticu i drugi cmioci, Drugim recima, neposredovano povezivanje globalizacije s transformacijom nacionalnih drzava, ili cak shvatanje da su nacionalne drzave kljucni akter globalizacije, moze dovesti do ozbiljnih nesporazuma, koji se, uostalom, i javljaju u debatama o giobalizaciji, Na slican nacin se moze govoriti i o ulozi ideoiogija, Poistovecivanje globalizacije s projektom uspostavljanja globalne neoliberalne hegemonije, ostavlja van vidnog polja i bez adekvatnog pojmovnog pokrica citav niz promena koje se desavaju u savremenom svetu.
118
f\
K>h?MK*Kf
IV 2. INTERPRETACUA: NOVA ERA ILI NISTA NOVO - KADA POeiNJE PROCES GLOBALIZACIJE? Globalizacija nema pocetak u smislu odredene pocetne tacke. Pre se moze govoriti o trendu dugog perioda bremenitosti bezpreciznog momenta zaceca. Solte, Globalizacija
:xj
Pitanje kada pocinje proces globalizacije nije interesantno samo istoricarima, vec se odgovor na taj problem odrazava i na interpretaciju samog fenomena, Ukoliko se, naime, moze dokazati da je proces globalizacije zapoceo pre vise stotina godina, ili da njegov pocetak korespondira sa pocetkom razvoja civilizacije, onda se opravdano postavlja pitanje nije li znacaj koji je posvecen pitanju globalizacije u savremenim raspravama preuvelican Nije li, samim tim, rec ojednoj velikoj intelektualnojzabludi koja znaci da jeufokus paznje postavljena lazna dilema, iza koje promicu mnogo znacajniji procesi Ako se, s druge strane, pocetak procesa globalizacije smesti u relativno skorasnji period, pocetak osme ili devete decenije XX veka, na primer, ima osnova za pretpostavku da je rec o fenomenu kojim se stvara odredeni diskontinuitet u istoriji. To bi u teorijskom smislu, moglo voditi redefinisanju dosada postojecih teorija i bacilo bi novo svetlo na analizu savremenih i buducih dogadaja, kao sto je to, uostalom, bio slucaj sa procesom industrijalizacije bez koga se ni jedna moderna pojava ne moze adekvatno objasniti, U ovom delu rada pokusacemo da prikazemo osnovna stanovista koja upucuju na vremensko datiranje pocetka procesa globalizacije, Drugim recima, predstavicemo nekoliko teza i osnovne argumente koji im se navode u prilog, 119
U najkracem, mogli bismo reci da su se o pitanju pocetka globalizacije iskristalisala sledeca stanovista:46 • Globalizacija zapocinje samim razvojem Ijudske civilizacije • Globalizacija se razvija uporedo sa modernizacijom • Globalizacija se razvija uporedo sa sirenjem kapitalizma • Globalizacija je novi fenomen nastao sedamdesetih, odnosno osamdesetih godina XX veka, pojavom neoliberalizma, odnosno tacerizma i reganizma • Globalizacija je novi fenomen nastao devedesetih godina XX veka, nakon rusenja Berlinskog zida [S:„ Ako se ima u vidu nastanak razlicitih dimenzija globalizacije onda je jos teze odrediti nedvosmislen bdgovor na postavljeno pitanje Tako, na primer, Jan Solte smatra da globalizacija nema jasno odreden trenutak nastanka. On razlikuje tri faze u nastanku globalizacije, Ptyjj fazu predstavlja pojava svesti o svetu kao jednom mestfjfa svest se javlja vec pojavom prvih svetskih religija poput#d1|izma u VliVvekuprenoveere Sekulama svest o giobalizaciji nastaje kasnije, u srednjem veku, i ispoljava se na razlicite nacine Mozemo jepratiti uriiteraturi,' kroz 'poj'rn'bvFmeduharbd'hbg prava itd. Prosvetiteljstvo, jos kasnije, daje poseban pecat 46. Mauro Gilijen daje slicnu klasiikaciju navodeci da se neslaganje oko pitanja kada pocinje globalizacija ogleda u sledecim stavovima: po jednima - prvom plovidbom oko sveta, odnosno usponom evrocentricne svetske ekonomije pocetkom XVI veka; po drugima- Drugim svetskim ratom, po trecima - naftnom krizom sedamdesetih godina; po cetvrtima - dolaskom na vlast Margaret Tacer i Ronalda Regana; po petima - kolapsom SSSR-a 1989. godine (Guillen, 2001: 6). S obzirom da ne navodi na cija se gledista poziva, moramo priznati da nam nije poznato koji autori uzimaju Drugi svetski rat kao pocetak globalizacije 120
razvoju globalne imaginacije No, tehnoloska zaostaiost onemogudla je da se globalizacija pojavi van imaginamog polja,47 Drugu, inicijalnu fazu smesta u drugu polovinu XIX veka, povezujuci je s prodorima u oblasti komunikacija, kao sto su pojava telegrafa, transatlanskog kabla, prvog radio signala itd, zatim, razvoja sistematske prekogranicne trgovine, globalizacije finansijskog poslovanja, pojavom medunarodnih organizacija i razvojem globalne svesti, podsticane i sirene organizacijama medunarodnih izlozbi, Olimpijskih igara, masovnom distribucijom razlicitih oblika pisanih sadrzaja. Medutim, u punom smislu o giobalizaciji se moze govoriti tek od sezdesetihih godina XX veka, Tek tada komunikacije, trzista, proizvodnja, novae, finansije, organizacije, ekoloska i svest uopste postaju u punoj meri globalni, odnosno tek tada stotine miliona ljudi stice neposredno iskustvo globalizacije. Interesantno je da Solte govori i o cetvrtoj - buducoj fazi globalizacije koja ne mora nuzno predstavljati intenzifikaciju ovih procesa. Naime, u toj fazi moze doci do usporavanja, zaustavijanja, pa cak i okretanja smera globalizacije (Scholte, 2000: 62-88). Opravdano se postavlja pitanje da li bi tada uopste imalo smisla govoriti o giobalizaciji, kao i da li je za odredenje pocetka globalizacije od presudne vaznosti kvantitativni element nakomeSolteinsistira. Medutim, njegovostanoviste je znacajno jer relativizuje saznajni domet suprotstavljenih stanovista koja pokusavaju da manje-vise precizno datiraju pocetak globalizacije, Precizna odre-denja vise isticu teorijsku i ideolosku poziciju autora, a manje doprinose razumevanju pitanja kada nastaje globalizacije, 47, Solte, za razliku od Brodela, smatra da je trgovina na velikim udaljenostima suvise beznacajna u pogledu obima i da obuhvata neznatan deo populacije, tako da je ne uzima ozbiljno u razmatranju pitanja o nastanku globalizacije.
Globalizacija shvacena kao civilizacija Najsire, ali i najnepreciznije definicije globalizacije taj pojam odreduju kao svako povezivanje ljudi, ljudskih zajednica i kultura Time se upucuje na zakljucak da proces globalizacije nastaje prvim dodirom razlicitih ljudskih zajednica, dakle i onih najprimitivnijih Razmena elementarnih dobara, srodnicko povezivanje, pa cak i sukobi, mogli bi se u ton kontekstu shvatiti kao izraz globalizacijskih tendencija. Takvo shvatanje implicira jedno videnje globalizacije po kome ona obuhvata citav „hod ljudske istorije" usmeren ka jednom cilju koji bi se mogao sagledati kao globalna zajednica ljudskog roda, (Tehranian, Bentley).48 Takvo shvatanje je, po nasem misljenju, presiroko i neplodno. Pored toga, ono zanemaruje razlicite epohe u kojima su se ljudske zajednice udaljavale jedne od drugih i stvarale medusobne barijere Cak i u nesto modifikovanoj i istorijski odredenijoj verziji, ovakvo shvatanje tesko da se moze braniti, Rec je, naime, o gledistu po kojem se period predhriscanskih tradicionalnih civilizacija, ukljucuji|d tu i Rimsko carstvo, moze sagledati kao epoha glpbatizacije Teznja da se sav poznati svet obuhvati jednim ^virom pod nadzorom jednog ovozemaljskog gospodara 1
postoji iskljuciva zavisnost od centra, znacaj komunikacija i kategorija vremena su marginalizovani. Drugim recima, takav statican, nefleksibilan i nerefleksivan okvir tesko da bi se mogao nazvati globalnim okvirom, ma koliko po nekim svojim elementima asocira na tu ideju, S nesto vise paznje morali bismo pristupiti shvatanju da religija, hriscanstvo, na primer, koje duhovno integrise razlicite narode, predstavlja jedan globaiizirajud pokret (Beyer, 1994) Medutim, prisustvo i pojava drugih svetskih religija, kao i podele u okviru samog hriscanstva dnetu ideju problematicnom u kontekstu odgovora na pitanje iz naslova ovog poglavlja, Treba na kraju reci da pokusaj da se na ovakav nacin tretira pojam globalizacije vodi, ili moze voditi, u pravcu potpunog negiranja mogucnosti postojanja globalizacijskog trenda Naime, civilizacijski pristup koji, ma koliko bio fleksibilan, civilizacije shvata kao relativno homogene kuiturne zajednice, ne ostavlja puno prostora za jednu univerzalisticku perspektivu, koju na ovaj ili onaj nacin, ideja globalizacije podrazumeva. Globalizacija shvacena kao modernizacija Vec smo ranije istakli da pojedini autori globalizaciju dovode u neposrednu vezu sa procesom modernizacije, Modernost je imanentno globalizirajuca, kaze Gidens, jedan od kljucnih autora koji zastupaju tezuo povezanosti globalizacije i modernizacije (Gidens, 1998/90: 68) Ovaj stav Gidens obrazlaze refleksivnoscu i iskorenjenoscu modernih institucija, Iskorenjenost podrazumeva izdizanje drustvenih odnosa iz lokalnog konteksta i njihovo ponovno strukturiranje u okviru neodredenog vremenaprostora (Gidens, 1998: 30) Iskorenjivanje se vrsi pomocu 123
dva mehanizma Prvi je stvaranje simbolickih znakova od kojih je najvazniji novae, a drugi uspostavljanje ekspertskih sistema Pretpostavka Za funkcionisanje oba mehanizma je poverenje. Refleksivnost modernosti, s druge strane, znaci da se drustvena praksa neprestano ispituje i menja Praksa vise ne zavisi od tradicionalno ustanovljenih normi, vec od medusobne igre misljenja i delovanja, u kojoj jedno drugo osvetljavaju i nadograduju (Gidens, 1998: 44-5) Na osnovu toga, proizilazi da modernost predstavlja nuzan uslov globalizacije, Bez modernosti nema globalizacije, te utoliko prihvatanje ovakvog stava dodatno dovodi u pitanje gore razmatranu tezu o giobalizaciji kao najsire shvacenom civilizacijskom procesu Postavlja se, medutim, pitanje da li je modernost, osim sto je nuzan, i dovoljan uslov za pojavu i razvoj globalizacije. Drugim redma, dnjenica da bez modernosti nema globalizacije, jos uvek ne znaci da se globalizacija javlja kada i modernost, niti da njome moze biti u potpunosti objasnjena, Gidensova doslednost u stavu o poyefanosti modernizacije i globalizacije uocljiva je i ^pjilikom analize dimenzija globalizacije Naime, kao-'sfb- smo pokazali, cetiri institucionalne dimenzije globalizacije (svetska kapitalisticka ekonomija, svetski vojni poredak, medunarodna podela rada i sistem nacionalnih drzava) direktno su izvedene iz cetiri institucionalne dimenzije modernosti (kapitalizam, vojna moc, industrijalizam i nadzor). Ovde necemo ulaziti u pitanje uspesnosti obrazlozenja ovih dimenzija, ali dnjenica na koju se mora ukazati je da se navedene dimenzije globalizacije odnose na dimenzije globalnog ili svetskog poretka s kraja XX veka, a ne na dimenzije globalizacije shvacene kao proces Drugim recima, utisak je da Gidens mesa pojmove globalizacija i
svetski poredak, ili jos preciznije, presek stanja svetskog poretka u odredenom istorijskom trenutku s procesom globalizacije Ovaj utisak se dodatno pojacava analizom kasnijih Gidensovih radova iz kojih postaje ocigledno da se on zaiaze za jednu kontrolisanu globalizaciju u kojoj bi se nezeljene posledice jednog aspekta globalizacije suzbile aktivnoscu, pre svega, jednog globalnog vodstva (Gidens, 1999), Tezu o nastanku globalizacije u vreme nastanka modernizacije moguce je osporiti i na drugaciji nacin Naime, modernost je za Gidensa Zapadni projekt, sto implicira da modernizacija istovremeno znaci i pozapadnjacenje, Uostalom, za teoreticare modernizacije je karakteristicno da modernizaciju shvataju u smislu prenosenja ekonomskih, politickih i kulturnih modela zapadne civilizacije na podrucja koja se modernizuju No, tu treba imati na umu Hantingtonovo upozorenje da taj proces nije jednodimenzionalan, vec da su moguce razlicite kombinacije usvajanja obrazaca modernizacije zapadne kulture, trzista i politickog organizovanja (Hantington, 1998) Samo jedan od tih oblika - kemalizam - je blizak ovome sto Gidensov stav implicira, dok fundamentalizam znaci sasvim suprotno, odbacivanje i zapadne kulture (sistema vrednosti), i modernizacije, a reformizam podrazumeva prihvatanje modernizacije uz istovremeno odbacivanje kulturnih obrazaca Zapada (Hantington, 1998), Najzad,ukolikobismodos!ovnoshvatili,vecpomenuto Gidensovo odredenje globalizacije kao intenzifikaciju drustvenih odnosa na svetskom planu koja udaljena mesta povezuje na takav nacin da se lokalna zbivanja uoblicavaju dogadajima koji su se odigrali kilometrima daleko i viceversa, morali bi smo da primetimo da je za takvu meduslovljenost bilo neophodno da se razvije izuzetno soisticiran sistem
124
125
komunikacija,49 koji se javlja tek u poslednjoj trecini XX veka, dok je modernizacijski tokzapoceo bar dva veka ranije, Gidensovom stavu, u ton pogledu, ali sa drugacijom argumentacijom, se suprotstavlja jos jedan znacajan autor. Roland Robertson smatra da giobaiizacija prethodi procesu modernizacije Globalizacija, po njemu, ima svoj nezavisan i nezadrziv put, voden sopstvenom unutrasnjom logikom, U ton pogledu, prvu rudimentarnu fazu globalizacije predstavlja period od 1400. do 1750 godinem u kojem se razvijaju ideje humanizma i individualizama.. To je vreme pojave prvih drzavnih zajednica, ali i vreme znacajnih otkrica kao sto su helio-centricni sistem, mapa sveta, univerzalni kalendar prihvacen na Zapadu, procesi globalne ekspioatacije resursa i kolonijalizam Ovo Robertsonovo zapazanje koje se odnosi na modemizaciju, podjednako vredi iza kapitalizam, odnosno kao sto prethodi modernizaciji, globalizacija prethodi i kapitalizma Ovim se, naravno, vise zeli |staci samosvojnost procesa i koncepta globalizacije, odnosno njena neuslovljenost procesima i konceptima koji su dominirali drustvenim naukama u drugoj polpvini XX veka. Pa ipak, iako se mozemo sloziti s Robertsonom da su se odredeni dogadaji, neobicno vazni za proces glpBaJizacije, zbiii pre nastanka modernizacije i kapitalizma50, "ostaje klasican phgovor po kome sama pojava odredenih proizvoda materijalne i duhovne kulture jos uvek nista ne govori o njihovoj siroj primeni Naime, postavlja se pitanje drustvenih uslova koji su pogodovali da odredene ideje (humanizam, 49: Uostalom, i Sam Gidens u nekim skorasnjimradovima istice znacaj komunikacija za proces globalizacije:„Trenutno,komunikacijskepromene su gotovo posvuda prisutne. One prodiru u svaku poru svakodnevnog zivota, ali, takode, doprinose i rekonstrukciji drugih institucija" (Gidens, 2000:2). 50. S tim sto ostaje dilema za koji period treba vezati nastanak kapitalizma Mi smatramo da ima vise opravdanja govoriti o XVI, nego o XIII veku
individualizam) postanu opsteprihvacene, ili da odredeni predmeti (mapa, kalendar, casovnik) udu u siru upotrebu,51 Globalizacija shvacena kao sirenje kapitalizma Medu autorima leve orijentacije, izraz globalizacija nijepreteranoomiljenNekiodnjihganeradokoristeilitocine tek da bi istakli njegovu ideolosku usmerenost, Globalizacija je, po njima, koncept razvijen u krilu neoliberalne ideologije kojim se, ne samo neminovnom, vec i pozeljnom zeli predstaviti dominacija finansijskog kapitala na globalnom nivou, Globalizacija, drugim redma, ne postoji, postoji samo ideoloski koncept kojim se zele zamaskirati ozbiljni globalni procesi i problemi, medu kojima su najznacajniji -stampedo multinacionalnog kapitala; hegemonija jedne velike sile u svetskim odnosima; ppgprsanje pplpzaja zappslenjh; dalje produbljivanje jaza izmedu bogatih i siromasnih zemalja itd, Cak i u manje radikalnim, akademskim varijantama, osnovna poiazna pretpostavka ostaje ista. Za Volerstina, rekli smo, globalizacija predstavlja pogresan koncept, ideolosku masku smisljenu radi lakseg ostvarenja interesa mocnijih svetskih grupa, Umesto globalizacije, na delu je posiednja faza u razvoju svetskog sistema,, Globalizacija nije, dakle, nista nbvbsto vec nije videhburanijim istorijskim periodima smenjivanja faza, odnosno uspona i padova svetske ekonomije, Globalizacija je samo jedan isecak, poslednji uspon svetske ekonomije, nakon koga sledi sunovrat. S ton razlikom sto ce ovoga puta sunovrat biti konacan, jer se zavrsetkom ovog uzeg ciklusa istovremeno zavrsava i 51.. Primer casovnika koji je razvijen u Japanu u XII veku, ali njegovznacaj nije ni izdaleka tako vazan kao masovna upotreba casovnika u Evropi, pocev od XVII veka,kada on sluzi odredenoj svrsi u kontekstu onoga sto Gidens naziva razdvajanje vremena i prostora
siri ciklus koji je zapoceo pre mnogo vekova nastankom svetskog sistema.52 Jos neutralnije izrazeno, nasuprot dominantnom diskursu koji globalizaciju vidi kao savremenu, skorasnju promenu koja se ogleda u pojavi savremene tehnologije i porastu ekonomskog takmicenja, koje se desava u kontekstu globalnog trzista za teoriticare svetskog sistema „globalizacija je dugotrajan rastuci trend politicke i ekonomske promene na koju uticu ciklicni procesi Skorasnje tehnoloske promene i ekspanzija medunarodne trgovine i investicija samo su deo ovih dugotrajnih promena" (Chase-Dunn, 1999:189). U svetsko-sistemskoj perspektivi globalizacija pocinje znatno ranije, u zavisnosti od dimenzije koja se posmatra, Svest o globalnim procesima javlja se, prema Cejz-Danu (ChaseDunn), pre vise od 600 godina, pojavom medunarodnog 52. U ton kontekstu interesantna je debata izmedu Tilija (filly) i Volerstina, predstavnika dve razlicite makrosocioloske skole misljenja. Naime, oni se slazu da su u istoriji, pre sadasnjeg, vec postpjaii veliki taiasi globalizacije Tili smatra da se u prethodnom mileniju:r§u mogu prepoznati tri takva talasa: prvi u Xill veku, kada je podJW§rigolima stvoren afro-euro-azijski trgovacki svetski sistem; drugPu.;XVI veku kada je evropska trgovacka i vojna ekspanzija povezala Ihdijskj okean sa Karibima; i tree! u XIX veku kada je tri cetvrtine sveta bilo pod dominacijom Evropljana. Volerstin u osnovi prihvata ovakvu ocenu, ali se neslaze sa argumentacijom koju Tili navodi u pogledu uzroka sadasnjeg talasa globalizacije Po njegovom misljenju, ne radi seo opadanju znacaja drzave pred snagom multinacionalnih organizacija, vec suprotno, multinacionalne organizacije, kao MMF, su podrzane odmocnih drzava Slichb je i sa transnaciohalnim kOrporacijama Danasnje korporacije su u istom odnosu prema drzavi kao i Fugeri, Ducts East India Company ili mancesterske manufakture Drzava je tu da garantuje njihove pokusaje da monopolizuju trziste, obezbede visoke profitne stope i ogranice radnicke zahteve. U ton smislu, nema znacajne razlike izmedu 1994, 1894,1794 i 1594,godine. Mada ima promena u obimu ibrzini razmene, „, osnovni ekonomski proces ostao je isti"(Arigghi, 2000)
kapitalistickog sistema u Evropi i njegovom ekspanzijom u druge svetske regione Politicka globalizacija, takode, ima dugu istoriju i njena pojava se moze povezati s pojavom prvih medunarodnih organizacija pre 200 godina, Medunarodna ekonomska integracija seze jos dublje u proslost i treba zabeleziti da su se prve velike kompanije, koje su poslovale van granica maticne drzave, pojavile u XVII veku, a medunarodna povezanost ekonomskih, politickih i vojnih mreza dobija ogromnu vaznost vec u XIV i XV veku (Chase-Dunn, 1999:189) Neomarksisticki pravac u svojoj najrazvijenijoj - svetsko-sistemskoj varijanti - globalizaciju shvata kao veoma sirok proces koji se zapravo izjednacava sa procesom sirenja svetskog kapitalistickog sistema.53 S druge strane, neretko se termin globalizacija, u ton diskursu, koristi u znacenju koje mu se pridaje od strane modernisticki i neoliberalno orijentisanih autora ali, prvenstveno, da bi se takav koncept kritikovao, Ovo je veoma vazna napomena jer se tek s obzirom na tu distinkciju mogu razumeti radovi ovih autora posvecenih giobalizaciji, Problem je, medutim, u tome sto kada govore o svetskom sistemu, autori ovog pristupa uglavnom i jesu orijentisani na promene koje se desavaju u ekonomskoj sferi, sto su kriticari vec vise puta naglasili. Kada pak upotrebljavaju pojam globafizacija, mnogo vise paznje posvecuju ostalim dimenzijama drustvenog zivota. Tako Cejz-Dan navodi pet dimenzija globalizacije koje treba imati na umu prilikom analize: ekolosku, komunikacionu, politicku, kulturnu i ekonomsku, Sama cinjenica da je ekonomska dimenzija posebno naglasena pri objasnjenju istorijskog razvoja, 53 U ton smislu, Cejz-Dan napominje daje taj koncept razvijen sredinom sedamdesetih godina, u radovima Volerstina i Franka, dok su se oni koji danas govore o giobalizaciji bavili „bogatstvom nacija" i kulturnim razvojem u okviru pojedinih nacija
po nama, ne predstavlja poseban problem pogotovo sto Volerstin usvojim radovima ne insistira na univerzainom deterministickom znacaju ekonomije, vec taj dnilac istice samo u objasnjenju kapitalizma, sto je stav koji malo ko osporava, Sasvim je drugo pitanje da li se kapitalizmom moze objasniti sveukupnost drustvenih odnosa54 Globalizacija kao sirenje tokova finansijskog kapitala Jedno od, takode, uticajnih gledista kojeje prihvaceno, posebno medu ekonomistima i onima koji ekonomskim ciniocima, prvenstveno kretanju kapitala, pridaju posebnu vaznost, jeste povezivanje procesa globalizacije s neoliberainim zaokretom u politici Velike Britanije i Sjedinjenih Americkih Drzava pocetkom osamdesetih godina XX veka, Ti preokreti, poznati pod nazivom„tacerizam"i„reganizam", znacili su oslobadanje kapitala od stega koje mu je u prethodnom periodu nametao „kenzijanizam" i kbhcept „drzave blagostanja" Slobodan tok kapitala odra?io se na njegovu nesmetanu cirkulaciju dtavim svefam, sto je izazvalo posledice koje su oznadene kao fRefnomska globalizacija, v'^'"? Jedno od najdoslednije izrazenih shvatanja, u ton pogledu, izneo je Dzordz Soros Istina, po njegovom mislje¬ nju, „ do stvarne pojave globalnog kapitalizama doslo je sedamdesetih godina razvoj medunarodnih finansijskih trzista dobio je veiiki podsticaj oko 1980 godine kada su na vlast dosli Margaret Tacer i Ronald Regan sa programom da drzavu ukione iz privrede i da omoguce trzisnom mehanizmu da obavlja svoju funkciju" (Soros, 1999:92-3) 54. S tim u vezi, Gidens, na primer, kapitalizam posmatra kao samo jednu od cetiri dimenzije modernosti koja, iako povezana sa ostalim, predstavlja nezavisnu dimenziju
Soros smatra da je glavna odlika globalnog kapita¬ listickog sistema slobodno kretanje kapitala Sama cinjenica medunarodne trgovine robom i uslugama nije dovoljna da bi se objasnio globalni privredni sistem, Za njegovo funkcionisanje neophodni su mobilni proizvodni cinioci, a posto su prirodni resursi i ljudi tesko pokretni, za privrednu integraciju, najzasluzniji su pokretljivost kapitala, informacije i preduzetnistvo. U ton pogledu, posebnu ulogu igra finansijski kapital; Finansijski kapital izbegava zemlje u kojima podleze strogim propisima ili visokim porezima, lako je pokretan i distribuira se preko finansijskih trzista Sve su to razlozi zbog kojih finansijski kapital danas igra dominantnu ulogu u svetu, i zbog kojih odreduje tokove transformacija u globalnom kapitalistickom sistemu. Istorijski posmatrano, slobodno kretanje kapitala je relativno nova pojava Neposrednoposie Drugog svet¬ skog rata privrede su jos uvek bile nacionalne, Zato je planirano da Medunarodni monetarni fond i Svetska banka omoguce medunarodnu trgovinu u svetu u kome nije bilo medunarodnog kretanja kapitala Ideja je bila da Svetska banka nadoknadi manjak neposrednih ulaganja, a MMF manjak finansijskih kredita. Neposredno ulaganje se prvo oporavilo. Americke flrme su krenule u Evropu, a kasnije i u druge zemlje, Mnogim propulzivnim granama su ovladale multinacionalne kompanije Jos 1953. godine finansijska trzista i banke su bile strogo kontrolisane na nacionalnoj osnovi, Do stvaranja globalnog kapitalizma doslo je tek sedamdesetih godina XX veka. Godine 1973 OPEC je podigao cene nafte sa 1,90 na 9.76 US dolara po barelu55 sto je izazvalo velike suficite kod zemalja izvoznica nafte i velike deficite kod uvoznika Odgovor vlada uvoznika nafte je bio prepustanje bankama da recikliraju sredstva sto su one 55, Novi talas poskupljenja nafte usledio je 1979 godine, kada je cena barela sa 12 7 skocila na 28 76 US$
ucinile stvaranjem evrodolara koji su omogucili razvijanje offshore trzista. Pored toga, vlade su poceleda daju poreske olaksiee kapitalu kako bi ga ponovo vratile u zemlju Od 1983 godine, nakon savladavanja duznicke krize iz 1982 godine, podnje snazna ekspanzija globalnog finansijskog trzista koje traje, uz povremene regionalne krize,56 do danas (Soros, 2002), Soros nije ideoioski zagovornik ovoga zaokreta,57 on samo objasnajva mehanizam koji je doveo do stanja koje su mnogi oznacili kao globalizaciju U ton smislu, prigovor da je ovakvo shvatanje globalizacije preusko jer se fokusira na finansijsko trziste tesko da se moze uputiti direktno njemu. Pa, ipak, vazno je istaci da je ovakvo shvatanje, pre svega zbog svoje egzaktnosti, dosta cesto u tumacenju nastanka globalizacije ^ Globalizacija -populamo shvatanje opadu Berlinskogzida Popularno shvatanje globalizacije na koje seosvrcu i teoreticari svetskog sistema, mozda je ponajbolj%izrazio Tomas Fridman (Thomas L Friedman) sledecom cejbicijom: „Globalizacija je nezaustavljiva integracija trzist%nacionalnih drzava i tehnologija u do sada nezabelezenom stepenu, sto je omogucilo pojedincima, korporacija ma i nacionainim drzavama da svoje aktivnosti prosire kroz svet brze, dubljei jevtinije nego ikada do sada"(Friedman, 2000: 7), 56, Najcesce komerrtarisane inansijske krize tog tipa bile su one u Meksiku i u novoindustrijalizovanim zemljama juznog Pacifika sredinom devedesetih godina XX veka 57 Vec smo napomenuli da on, iako, kako sam kaze, svoje bogatsvo duguje globalnom finansijskom trzistu, smatra da ovakvo stanje ugrozava principe„otvorenog drustva"za koje se zalaze, i da dugorocno vodi krahu sistema.
Svet je star 10 godina, kaze u jednom podnaslovu Fridman, Nova era je podela 1989. godine, padom Berlinskog zida, Ali to nije prva era globalizacije. Prva era trajala je od sredine XIX veka do pocetka Prvog svetskog rata Ona je u mnogo cemu bila slicna sadasnjoj Velika Bitanija je bila velika svetska sila, a njena ulaganja u svetsko trziste bila su ogromna. Medutim, Prvi svetski rat, sovjetska revolucija i velika ekonomska kriza su okoncale taj period. Nakon toga nastupila je era Hladnog rata, a sada je na delu drugi krug globalizacije, Mada postoji dosta slicnosti izmedu te dve ere globalizacije, postoje i znacajne razlike: spoljno trgovinska razmena bila je poeetkom XX veka na dnevnom nivou izrazavana u milionima dolara, a 1992, godine je iznosila 820 miiijardi dolara dnevno; prva era globalizacije bila je izgradena oko transportnih sredstava, odnosno nacina transporta robe i ljudi, a drugasegradi oko telekomunikacija i prenosa informacija U njoj kljucnu ulogu igraju mikrocipovi, sateliti, opticka vlakna i Internet Posebno je vazno da su komunikacije postale masovne, pre svega, zahvaljujuci niskoj ceni;58 najzad, kao kljucni argument u prilog tezi o posebnosti novog doba Fridman istice tehnoloski napredak U ton kontekstu on pita: ako se nista nije promenilo da li su vase bake mogle igrati bridz sa svojim ispisnicama s druge strane okeana? Globalizacija je zamenila Hladni rat, Novu epohu dominantno odlikuje tehnoloski napredak, To je era tehnicara i takmicara, a ne era prijatelja i neprijatelja Postoje i druge bitne razlike izmedu ere Hladnog rata i ere druge globalizacije, One se ogledaju u: strukturi mod - koja se u vreme Hladnog rata ogledala u balansu izmedu SAD i 58, Fridman navodi da su 1930 godine tri minuta razgovora izmedu Londona i Njujorka kostala oko 300 dolara, a sada, koristeci Internet, takav razgovor je skoro besplatan.
SSSR-a, a sada je zamenjena dominacijom jedne velike sile; dominantnim idejama - vodeca ideja globalizacije je slobodno trziste, a dominantna ideja u kulturi je homogenizacija; demografskim, odnosno migracionim trendovima - u novoj epohi deblokiran je pravac istok-zapad; definisanju tehnologije - drugu industrijsku revoluciju zamenila je kompjuterizacija; definisanju mera uspeha broj i usavrsenost raketa vise ne predstavljaju meru uspeha; definisanju straha - nuklearni rat je prestao biti osnovni izvor straha Novi globalni sistem, za razliku od hladnoratovskog sistema, po Fridmanovom misljenju, ima osnov i odrzava ravnotezu na tri nivoa: postoji tradicionalni balans izmedu nacionalnih drzava; postoji balans izmedu nacionalnih drzava i globalnog (super)trzista; postoji balans izmedu (super)pojedinaca i nacionalnih drzava, Kljucni akteriTiatim nivoima su: super drzave, super trzista i super pojedind, Globalizacija se, po Fridmanovom misljenju, izrazava kroz sest dimenzija: politicku, ekolosku, tehnolosku,; eko¬ nomsku, kulturnu i„globalnu" i sve se one moraju uzJrhati u obzir pri objasnjenju savremenih globalnih pojava.-v U teorijskom pogledu, izlozeno glediste ne predstav¬ lja veliki doprinos analizi savremenih drustvenih tokova, Ono, takode, sadrzi niz nedorecenosti i unutrasnjih protivrecnosti koje nije tesko zapaziti i kritikovati. ipak, pored svega toga, ono ima, zbog svoje popularnosti, znacajan uticaj na ukupnu svest o giobalizaciji,59 a samim tim predstavlja jedan od cinilaca formiranja toka aktuelnih zbivanja Cilj autora, medutim, nije ni bio da stvori teorijsku sintezu, niti 59, Uticaj Fridmanovih stavova vidljiv je ne samo kroz snaznu marketinsku promociju njegove knjige, koja doprinosi da vec vise godina predstavlja bestseler na virtuelnim knjizarama, vec i po tome sto su neke antiglobalizacijske organizacije osetile potrebu da na Internetu otvore sajt sugestivnog naziva (wwwantifriedman.com) 134
da studiozno pristupi analizi procesa globalizacije60 Kako sam kaze, on svoju analizu bazira na„dtanju"jednostavnih svakodnevnih zivotnih prica, truded se pri ton da ih sagleda iz vise uglova i na vise nivoa. Ipak, za nasu sadasnju temu vazno je primetiti da ovakvo shvatanje, da bi bilo prihvaceno, mora odgovoriti na dtav niz pitanja koja se nalaze u njegovom podtekstu. Prvo, da li je giobaiizacija s kraja proslog veka stvarni pocetak globalizacije koja je bila prekinuta pomenutim dogadajima, a zatim nastavljena nakon sto jedejstvo tih cinilaca prestalo, ili jerecodve razlicite vrste globalizacije? Drugo, ako je rec o nastavku globalizacije, da li se onda moze reci daje globalizacija nezadrziv proces, odnosno moze li se ocekivati pojava cinilaca koji bi mogli zaustaviti i sadasnji tok globalizacije? Ako je rec o potpuno novoj epohi baziranoj na tehnoloskom napretku, zasto je prestanak Hladnog rata bio kljucan za pocetak tog procesa? Da li je suvise naivno tvrditi da prestankom „sovjetske opasnosti" svi raspolozivi resursi mogu biti stavljeni u siuzbu daljeg tehnoioskog usavrsavanja? Kako odgovoriti na problem drugih izvora opasnosti (fundametnalizam, terorizam) koji iziskuju nesmanjeno angazovanje resursa u vojne svrhe? Broj nerazjasnjenih pitanja koje ovo popularno glediste namece gotovo je neiscrpan i tesko da bismo ga u ovom radu mogli iscrpsti Za kraj cemo ga samo kratko konfrontirati sa gledistem koje je potpuno suprotno. Radi se o tezi da je upravo globalizacija doprinela, ako ne i presudno uticala, krahu sovjetskog i ostalih socijalistickih sistema u srednjoj i istocnoj Evropi Prema Frankovom (Andre Gunder Frank) misljenju SSSR, mada u prilicnoj meri izolovan, bio je integrisan u svetsku ekonomiju. Opadanje cena zlata, nafte i gasa nakon 60 Fridman, dobitnikvise Pulicerovihnagrada, novinarje/VewVbr/cT/mes, izvestavao je iz razlicitih svetskih regiona, te su njegova neposredna zapazanja veoma lucidna i dobrodosla. 135
!
1981, godine, uz istovremeno povecanje vojnih rashoda, izazvano zapocinjanjem nove trke u naoruzanju, imale su katastrofalan uticaj na sovjetsku ekonomiju sto je dovelo do ekonomskog kraha Sovjetskog Saveza, koji je dodatno bio ubrzan uvodenjem trzista i ekonomskim teskocama u ostalim istocnoevropskim zemljama (Frank, 1994), Drugim redma, giobaiizacija je prethodila okoncanju Hladnog rata, odnosno na izvestan nacin pre se moze tumadti kao njegov uzrok, a ne posledica,61 Zakljucak Globalizaciju, odnosno njen nastanak, mogli bismo metaforicno shvatiti kao recni tok koji ima mnostvo izVora. Taj tok se vremenom siri primajuci u sebe razlicite pobocne tokove, Na svom putu tok ima mnogo zaokreta i rukavaca, pravi mnostvo ostrva, nailazi na prirodne prepreke ali mu se postavljaju i vestacke prepreke. U njegovom slivu stvaraju se brane i njegova snaga se koristi za razne namene Kada se tok nepredvideno izlije, javljaju se opasnosti koje se pokfisavaju preduprediti stvaranjem nasipa. Ali tok je nezadri(y?l
globalizacije i bez njega tesko da bismo danas mogli govoriti o giobalizaciji, Medutim, izvorno, po nasem misljenju, globalizaciju treba povezati s elementima koje Robertson istice u prvi plan Oni, medutim, nisu dovoljni da bi se objasnio pocetak globalizacije, Verovatno je da bi ti donioci poprimili drugi tok, ili bi njihovo dejstvo prestalo da nije bilo modernizacije, ali to jos uvek ne spori njihovo prvobitno postojanje, U ton smislu, mogli bismo govoriti i o svim ostalim ciniocima koji su pomenuti Treba, takode, red da je za prepoznavanje toga toka bilo neophodno da se dogode promene u oblasti tehnologije, narocito komunikacione tehnologije, finansijskih trzista itd, S druge strane, ekonomsku ekspanziju s kraja proslog veka mogli bismo posmatrati kao jedan pobocni tok koji je imao sasvim drugaciju putanju, Naravno, da bismo izbegli opasnost od potpunog poistovecivanja s metaforom, moramo biti oprezni, i svakom od navedenih cinilaca mozemo pridati i nezaVisan karakter, u smislu paralelnog toka, kao sto je bio slucaj sa sirenjem nacizma, ili komunizma, koje bismo, takode, po analogiji sa sirenjem britanskog imperijalizma mogli podvesti pod globalizaciju sto oni, naravno, nisu bili62 Takode, uz malo maste mogli bismo zamisliti svet u kome kapitalizam ne bi bio osnovni ekonomski sistem Da li bismo onda mogli tvrditi, s obzirom na danasnje stanje materijalne i duhovne kulture, da bi proces globalizacije presahnuo? 62, Razliciti pokusaji da se ovlada svetom, pocev od Aleksandra Makedonskog, Rimskih cezara, preko Dzingis Kana, Otomanskih sultana, Napoleona, pa zakljucno sa Hitlerom i, u izvesnom smislu, Staljinom, neretko se tumace kao globalizacija ili mini-globalizacija. Takvi pokusaji nesumnjivo imaju odredene elemente globalizacije, ali u osnovi svaki pokusaj da se golom fizickom silom nametne vrhovni autoritet jednog vladara nad ostatkom sveta nema niceg zajednickog sa procesom u kojem ucestvuje citav niz aktera koji, bez ambicije da apsolutno zagospodare svetom, rukovodeni svojim parcijalnim interesima i ogranicenim ciljevima, stvaraju globalne mreze
IV 3. OBJASNJENJE FENOMENA GLOBALIZACIJE U tekstovima o giobalizaciji dominira navodenje primera i nepotpuni opisi pretpostavljenih nagovestenih promena: Mlinar, Globalization as a Research Agenda
zasto se desava to sto se desava, ili teorijski nivo uzrocnog objasnjenja pojave Pokusacemo, dakle, da utvrdimo u kojoj meri debate o giobalizaciji ukljucuju navedena pitanja i da kasnije, na osnovu toga utvrdimo da li se koristi odgovarajuca metodoiogija, odnosno u kojoj meri se ona uopste koristi U drugom delu odeljka osvrnucemo se na istrazivacketehnike koje se koriste u prikupljanju podataka, kao i na pitanje u kojoj meri i na koji nacin su prikupljeni podaci sredeni. U trecem delu bice reci o objasnjenju posmatranih fenomena. Najzad, u zakljucku cemo pokusati da odgovorimo na pitanje da li aktuelne debate o giobalizaciji odgovaraju standardima naucnog misljenja. S obzirom da su izbor pitanja koja autori sebi postavljaju kao i odgovori na ta pitanja cesto u velikoj meri optereceni ideoloskim sadrzajem, odnosno da po definiciji imaju odredenu ideolosku pozadinu, ukratko cemo se osvrnuti i na uticaj ideologije na objasnjenja globalizacije
Mnostvo raziidtih pogleda na globalizaciju i nepregledan broj tekstova i studija posvecenih ovoj temi otvara pitanje u kojoj meri ta hiperprodukcija doprinosi razumevanju i objasnjenju fenomena globalizacije, odnosno unosikonfuzijuizamagljujesustinskeprocesekojikarakterisu savremeni svet U ton smislu, postavlja se pitanje sta je kljucni kriterijum za razvrstavanje tih tekstova na osnovu koga bismo mogli izdvojiti one koji su saznajno releyantni? Cini nam se da se odgovor nalazi kako u sferi teorije; tako i u oblasti metodologije koja je primenjena u analizi, Upravo u ovome delu rada ce biti reci o razlicitim pristupima objasnjenju globalizacije i o metodologiji koja se prirnenjuje u izucavanju tog fenomena. Pokusacemo, drugiracredma, da odgovorimo na pitanje u kojoj meri tekstovi^bjsveceni fenomenu globalizacije odgovaraju standardiml^ucnog istrazivanja, odnosno saznanja i u kojoj meri ga prosifuju, S obzirom da svako istrazivanje polazi od problema, ili pitanja koje istrazivaci sebi postavljaju, pocecemb pregledbm pitanja koja se postavljaju u vezi sa globalizacijom Hipoteticki je moguce ocekivati bar cetiri vrste pitanja koja autori sebi postavljaju pri izucavanju neke pojave: sta se desava, odnosno deskriptivni nivo utvrdivanja cinjenicnog stanja; da li se to sto se desava desava svuda, odnosno komparativni nivo utvrdivanja rasirenosti pojave i njenih modifikacija; da li se to sto se desava desavalo i ranije, odnosno dijahronijski nivo utvrdivanja promena u okviru posmatrane pojave;
Pitanje sta se desava, odnosno sta je stvarno novo u vreme globalizacije, razotkriva dva temeljna problema u vezi s analizom ovog pojma. Prvi ukazuje na suzavanje obima pojma, koji se neretko svodi na ekonomsku dimenziju, odnosno na izjednacavanje ekonomske globalizacije s globalizacijom u celini Drugi problem odnosi se na razlike u pogledima na to osnovno pitanje. Naime, postoji razlika izmedu autora koji smatraju da giobaiizacija donosi mnostvo potpuno novih iskustava i onih koji smatraju da globalizacija predstavlja sadrzajno prazan pojam Globalizacija, po misljenju potonjih, u najboljem slucaju dovodi samo do intenzifikacije ranije postojecih procesa Suzavanje pojma globalizacija na ekonomsku dimenziju, a
138
139
Obuhvatnost uvida
neretko samo na pojedine aspekte ekonomske dimenzije kao sto je liberalizacija trzista, ili ubrzavanje finansijskih tokova, predstavlja svojevrsni izraz ideologizacije rasprave i globalizacije, jer onemogucava sagledavanje razlicitih protivrecnosti koje globalizacijski sindrom neminovno podrazumeva S druge strane, odbijanje da se prihvate odredene cinjenice koje svedoce o razlicitosti globalne epohe u odnosu na prethodne epohe, uglavnom vodi suzavanju debate o giobalizaciji na kritiku (neoliberalne) ideologije. Na taj nacin se (sociolosko) saznajno polje suzava na jedan relativno uzakaspekt Autori koji pokusavaju da na celovit nadn sagledaju fenomen globalizacije uglavnom su slozni da se o gioba¬ lizaciji mora govoriti kao o nizu medusobno povezanih procesa. Razlike, naravno, postoje u naglasavanju odredenih aspekata stvarnosti, ili u zanemarivanju nekih od njih; Ipak, u celini uzev, primetan je trud da se ne zanemari ni jedan aspekt savremene stvarnosti. To se najbolje moze ilustrovati tendencijom stalnog ukljucivanja novih dimenzija kroz koje se sagledava globalizacijska promena. Pored tri klasicne - ekonomija, politika, kultura - sve cesce se;|afanlizu ukljucuju i dimenzije kao sto su ekologija, tefiitplogija, komunikacije, vojna dimenzija, demografska kretarija itd. Razlog tome je sve ved znacaj koje ove dimenzije dobijaju u epohi globalizacije, ali i potreba da se sto bolje i detaljnije opise aktuelno stanje stvari U ton smislu, bez obzira na teorijska i ideoloska usmerenja, autori koji globalizaciju dozivljavaju kao nov fenomen se slazu da, posmatrano prema razlicitim dimenzijama, savremena stvarnost ima sledece karakterisitke: Ekonomija - raste snaga, uticaj i broj multinacionalnih kompanija; ubrzava se fluktuacija finansijskog kapitala; razvijaju se globalna trzista valuta; nastaju globalne banke i globalna osiguranja kapitala; kreditne kartice su postale 140
globalne; raste spoljnotrgovinska razmena; raste kolicina kapitala koji se plasira kroz direktna strana ulaganja; pojavljuju se globalni brendovi i globalne strategije prodaje; proizvodnja dobija stvarno globalni okvir, kao j resursi koji se koriste u proizvodnji; promena u organizaciji proizvodnje iz „fordizma" u „postfordizam"; opadaju izdavanja za socijalne potrebe; opada udeo zaposlenih u ukupnom stanovnistvu; povecavaju se profitne stope; raste broj novoosnovanih kompanija; fluktuacija radne snage ne prati fluktuiranje kapitala; raste broj ugasenih kompanija; sve je intenzivnije horizontalno i vertikalno povezivanje kompanija; povecava se jaz izmedu bogatih i siromasnih zemalja, itd, Politika - raste broj transnacionalnih vladinih i nevladinih organizacija; nacionalna drzava gubi neke od primarnih funkcija, odnosno gubi deo suvereniteta; raste broj novoformiranih nacionalnih drzava; jacaju nacionalisticki i separatisticki pokreti; sve ved broj zemalja u svetu ima demokratske rezime; raste uticaj pojedinih centara mod; intenziviraju se integracije na medudrzavnom nivou; nestanak bipolarnog sveta; nestanak socijalizma sa evropske politicke scene; participacija u politickom zivotu u razvijenim zemljama opada; jacaju politicki pokreti koji afirmisu rasizam i nacionaiizam; javljaju se zahtevi za kosmopolitizacijom drzave i politike; jacaju alterglobalisticki pokreti; javija se ideja o socijalistickoj giobalizaciji, itd, Kultura - dolazi do prozimanja globalnih i lokalnih uticaja; javljaju se pokreti za ocuvaije nacionalne regionaine kuiturne bastine; sve je izrazeniji trend ozivljavanja znacaja religije i tradicije; konumerizam postaje sve dominantnija kultura, odnosno ideoiogija, razliciti oblici fundamentalizma predstavljaju direktan odgovor na globalizaciju; razvija se svest o svetu kao jednom mestu; pojavljuju se globalni simboli, globalni dogadaji i globalna solidamost, itd 141
Ekologija - dolazi do pprasta sveukupnog zagadenja covekovog okruzenja; dolazi do globalnog zagrevanja planete, tanji se ozonski omotac i sve su vece ozbnske rupe; ugrozena su sumska bogatstva; raste svest o globalnoj ugrozenosti ekosistema; opstaje opasnost masovnog unistenja ojacana globalnim terorizmom; vlade se ukljucuju u resavanje ekoloskih problema; raste uticaj transnacio¬ nalnih ekoloskih organizacija, itd, Tehnologija - na delu je treca tehnoloska revolucija koja se ogleda u kompjuterizaciji i robotizaciji; razvijaju se novi pronalasci u oblasti optickih vlakana, bioinzenjeringu; uvode se nove tehnologije u sve oblasti proizvodnje i komunikacija itd. Komunikacije - raste znacaj globalnih informativnih mreza; razvijeni su satelitski prenos informacija, Internet dobija sve ved znacaj; dolazi do povezivanja mecijskih korporacija; medijska moc je veca nego ikada do sada ltd, Rat - sve je vise lokalnih sukoba; opada znacaj nuklearnog naoruzanja i raste znacaj konvencionalnog naoruzanja; veliki projekti raketne zastite se nastavljaju; ratna oprema postaje sve sofisticiranija; rastu vojn|iuclzeti; trgovina oruzjem se nastavlja; stvaraju se multilateral vojni sporazumi; pojavljuju se novi oblici rata, ratni sukob iimedu visokorazvijenih drzava je sve manje verovatan, itd. Navedene cinjenice, najcesce navodene u raspra¬ vama o giobalizaciji, nabrojanesubezodredenog kriterijuma i predstavljaju skup uvida u savremeno stanje stvari i trendova koji se mogu dodatno operacionalizovati Treba reci da ove cinjenice svi ozbiljni autori, na ovaj ili onaj nacin, imaju u vidu u svojim radovima dajuci im odredeni, veci ili manji, znacaj Medutim, u zavisnosti od teorijskog pristupa, odnosno pojmovnog odredenja globalizacije, pojedini autori izdvajaju samo one fakte koji su u vezi s pocetnim
odredenjem. Tako, na primer, Solte izdvaja samo one novine koje svedoce o procesu deteritorijalizacije, navodeci neke od promena kojese odnose nakomunikacijetrzista, proizvodnju, novae, finansije, organizacije, socijalnu ekologiju i svest (Scholte, 2000). Drugi autori, manje skrupulozni u nabrajanju novina i njihovoj preciznoj klasiikaciji, viseobracaju paznju na dovodene u vezu naizgled medusobno protivrecnih pojava Tako, na primer, Gidens smatra da je globalizacija po mnogo cemu ne samo nova, vec i revolucionama, ali u prilog ton gledisu navodi samo promene u vezi s pojavom satelitskih komunikacija i porasta znacaja medija Medutim, s druge strane, ukazuje na vezu izmedu ovih promena i pada socijalizma, ili jacanja fundamentalizma (Gidens, 2005) Drugo vazno pitanje, u kome se ogledaju izvesne razlike medu raznim autorima tice se komparativne analize Najveci broj autora dolazi iz razvijenjih regiona sveta i razumljivo je da njihovo neposredno iskustvo utice na njihove genera I izacije, Otuda se cesto desava da u radovima ne postoji komparativna analiza, vec se generalizacije izvode na osnovu ogranicenog prostornog delokruga, Ta evrocentristicka tradicija prisutna je u drustvenoj nauci od ranije i nije uvek plod svesne ideologizacije. Treba, medutim, istaci da ima radova koji se isticu svojim komparativnim uvidima, sto u raspravama o giobalizaciji predstavlja njihov poseban kvalitet. U torn smislu, mogla bi se navesti studija Bredsoa i Volasa o globalnim drustvenim nejednakostima u kojoj se podjednaka paznja posvecuje svim svetskim regionima (Bradshaw and Wallace, 1996) Problem je, medutim, u tome sto se takvi radovi uglavnom odnose na relativno uske oblasti drustvenog zivota, izdvojene iz spektra kompleksnih drustvenih pojava i promena. To je, na neki nadn, razumljivo jer je tesko ocekivati od strane jednog ili dva autora da pruze celovitu komparativnu analizu sireg
142
143
spektra pojava, pa su otuda u literaturi o giobalizaciji posebno zapazeni zbornici radova veceg broja autora koji dpnose priloge koji se odnose na razlicite zemlje i pojave.63 Medutim, i ovakav pristup ima odredenih problema koji nisu vezani za autore, vec za podatke koji im stoje na raspolaganju, Naime, kao sto primecuje Lesli Skier, vecina kvantitativnih podataka prikupljena je na nivou i u okviru pojedinih nacionalnih drzava sto, samo po sebi, odreduje teorijski okvir istrazivanja (Sklair, 1999) Mogli smo zapaziti da u skupu pojava koje se navode kao specificnosti doba globalizacije, neke predstavljaju opsta mesta, poznata od ranije, iz rasprava o modernizaciji, industrijalizaciji, kapitalizmu i drugim procesima koji su bili u fokusu paznje istrazivaca, posebno u toku druge polovine XX veka, ali i ranije64 Fasciniranost pojedinih istrazivaca odredenim aspektima stvarnosti ne mora se uzeti kao argument u prilog odredenja znacaja ili noyine pojave, Odredene tendencije postojale su i ranije, ali se sada ispoljavaju u novom svetlu S druge strane, kao sto je navedeno, ima potpuno novih pojava, Upravo uadekyatnom odredenju znacaja tih novih pojava lezi deo odgp|6ra na pitanje o karakteru savremene stvarnosti. U torn^pQgledu, vodi se ozbiljna debata medu istrazivacima i malo je prostora za ideoloska iskrivljavanja koja bi bila produkt nepoznavanja ili iskrivljavanja istorijskih cinjenica. Za to su nesumnjivo posebno zasluzni autori svetsko-sistemskog pristupa koji 63 Leachner and Boli, eds, Mitellman, ed, Held and McGrew, eds, Fearstone, Lash, Robertson, eds, Held, McGrew, Goldblatt and Perraton, eds,Waters, ed, itd. 64 S jedne strane, rec je o tome da pojedini autori nekriticki povezuju, ili podvode pod pojam globalizacije, sve sto se danas desava u svetu, a s druge strane, oni koji odbacuju pojam globalizacije, takode ucestvuju u raspravi o njoj, tvrdeci da aktuelna zbivanja nisu manifestacija globalizacije, vec nekih drugih procesa.
naglasavaju potrebu, a i sami imaju naglasenu istorijsku dimenziju u analizi pojava.65 Najzad, objasnjenje pokretackih snaga globalizacije, predstavlja posebno vazno pitanje, jer zadire u oblast objasnjenja drustvenih promena, a istovremeno pomaze da se istakne ono novo, sto pojam globalizacije cini opravdanim U ton smislu, razlike koje postoje medu teoreticarima drustvenih promena prenele su se i na objasnjenja nastanka i pokretackih snaga globalizacije Neki od autora navode razliku izmedu monokauzalnih i multikauzalnih objasnjenja (Beck, 2001). Monokauzalna objasnjenja globalizacije u prvi plan isticu jedan predominantni cinilac, Najcesce je rec o isticanju tehnologije, kapitalizma, transnacionalnih organizacija, mocnih drzava, neoliberalne ideologije, modernizacije itd. Multikauzalna objasnjenja polaze od pretpostavke da ni jedan od navedenih cinilaca sam po sebi nije dostatan za objasnjenje fenomena globalizacije, vec tek nekoliko cinilaca uzetih zajedno, odnosno meduzavisnost niza cinilaca omogucava shvatanje razvoja ovog kompieksnog fenomena, Drugi autori isticu razliku koja postoji izmedu strukturalista i nominalista (Scholte, 2000) Struktura I isti isticu cinioce kao sto su, na primer, kapitalizam, odnosno promene u kapitalizmu, ili odredeno stanje duha kao sto je, na primer, racionalnbst Nominalisti, s druge strane, u prvi plan isticu delovanje pojedinih aktera, bilo daje rec o pojedincima, bilo kolektivima, Tako se, na primer, ukazuje na delovanje korporacija, ili tehnoloskih inovacija koje su plod aktivnosti pojedinaca, odnosno istrazivackih timova Solte se suprotstavlja ovim podvajanjima, ukazujud da je rasprava izmedu zagovornika strukture, odnosno aktera, 65 Naravno, nije rec samo o njima Znacajni autori poput Robertsona, Mana, Soa itd., takode, naglasavaju istorijsku dimenziju u analizi savremenih pojava
rasprava o pitanju sta je starije - kokos ili jaje On se zalaze za strukturacijski pristup koji povezuje ova dva nivoa analize, na nadn da se izbori koje dne akteri desavaju u odredenim strukturalnim okvirima, Drugim recima, akteri imaju slobodu delovanja, ali su njihovi izbori proizvod strukturalnih dispozicija, Navedene razlike imaju svoj koren u socioloskoj tradiciji Podela na marksisticku i veberijansku sociologiju oseca se i kod autora koji se bave analizom globalizacije. Medutim, time ne zelimo da kazemo da su iskljucivo neomarksisti zastupnici monokauzalnih i strukturalnih objasnjenja, niti pak, da svi nemarksisti zastupaju multikauzalni pristup. Strukturalisticka struja u neomarksizmu u velikoj meri odstupa od tog klisea, a pojedini autori neoliberalne orijentacije posebno insistiraju na monokauzalnim objasnjenjima isticueX na primer, tehnoloske promene kao kljuc za objasnjenje procesa globalizacije Takode, nisu svi autori koji zastupaju monokauzalna objasnjenja ekonomisticki opredeljeni, Dobar deo njih istice u prvi plan tehnoloske (Ohmae 2000, Castells, 2000), kuiturne (Robertson, 1992, FearJifstone, 2002), ekoloske (Beck, 1992,1999), politicke (Rose$atp000, Held, 1999), ili vojne (Shaw, 1999) cinioce. v * Pored ovih razlika potebno je istaci i podelu koja se odnosi na pristup analizi savremenih dogadaja. Metodoloski nacionalizam, odnosno metodoloski teritorijalizam je oznaka za pristup koji na dogadaje gleda iz perspektive nacionalne drzave, odnosno jasno odredene teritorijalnosti Nasuprot tome, metodoloski kosmopoiitizam, odnosno metodoloski transteritorijalizam, na dogadaje i promene u savremenom svetu gleda iz sire transnacionalne perspektive, odnosno perspektive tokova i globalnih mreza razlicitih odnosa i aktivnosti. Bek u ton smislu identifikuje sest
razlicitih pristupa koji su doprineli razvijanju transncionalne perspektive Istrazivanje migracija otvorilo je perspektivu transnacoinalnih soeijalnih prostora, jer migrant! razlicitih vrsta koji zive „i ovde i onde""ukidaju lokalnu povezanost zajednice Teorija svetskog sistema jos je radikalnije istakla pretostavku da se drustveno delovanje dogada u „sveobuhvatnom okviru svetskog kapitalistickog sistema" Rozenauovo glediste o postinternacionalnoj politici, takode, prekida s nacionalno-drzavnim razmisljanjem, isticud znacaj transnacionalnih organizacija, kompanija i pokreta koji postaju sve znacajniji akteri politickog zivota. Svoju teoriju svetskog rizicnog drustva, takode, smatra doprinosom ovom novom transnacionalnom pristupu, jer sama cinjenica da rizici postaju globalni onemogucava njihovu analizu iz lokalne perspektive, a istovremeno otvara prostor za nastanak kosmopolitske svesti, globalne politike i globalnog drustva. Kao posebno znacajan, istice se doprinos razlicitih varijanti teorije kulture, koje govore o talasima globalne kulture i na taj nacin prevazilaze drzavo-centricnu perspektivu kao potpuno neadekvatan okvir za razumevanje aktuelnih dogadaja i procesa. Najzad, ideja o globalnom civilnom drustvu i stvaranju drustva bez drzave predstavlja skorasnji doprinos ovom novom nadnu razmisljanja (Beck, 2003). Na drugadji nadn, istu ideju formulise Dzon Uri (John Urry). On smatra da je kljucna podela izmedu autora i pristupa koji razmisljaju u kategorijama prostora, odnosno regiona, i onih koji razmisljaju u kategorijama mreza i tokova. Razmisljanje u kategoriji prostora dovodi nas do predstave o medupovezanosti razlicitih prostora, dakle o internacionalizaciji Medutim, cak i kada je ova povezanost potpuna, u smislu poimanja sveta kao jednog mesta, ona jos uvek podrazumeva jedan statican i linearan pristup u kome je vreme iscepkano na sekvence Ovakav
146
147
pristup je neadekvatan za razumevanje onog sto je novo upostindustrijskoj, globalnoj eri Navodeci da su predihdusirijska drustva razmisljala u metaforama koje su se odnosile na zivotinje ili poljske radove, industrijska drustva u kategorijama sata, masine i posebno fotografskog sociva, postindustrijska drustva kao kljucnu metaforu imaju hologram koji najbolje opisuje kompleksno informaticko drustvo Dok pogled kroz socivo fotoaparata implicira postojanje sekvenci, odvojenost dela i celine, hologram implicira informaciju o celini.. Objasnjenje postmodemog, globalnog sveta trazi, dakle, drugaciji pristup, Uri identifikuje dva takva pristupa Prvi naziva globalna integrisana mreza, Njega karakterise pretpostavka da se veze izmedu ljudi, stvari i tehnologija sire kroz razlicite i udaljene prostore i vremena. Mrezu karakterise deteritorijalizacija i minimalna centralizacija, Kao primer navodi umrezenost globalnih kompanija koje standardizuju odredene nacine ponasanja, Globalni tokovi su drugi savremeni pristup analizi stvarnosti, Tokove mozemo uporediti s krvotokom, U izvesnom smislu su haoticni. i tesko ih je pojmiti u kategorijama lineamosti, Podrazurhevaju stalnu razmenu i ucesce svih elemenata celin&fOni su nezaustavljivi i ireverzibilni, jer su povezani s vreaetpm koje je nepovratno, Primere tokova predstavljaju putnci66, Internet koji omogucava horizontalnu komunikaciju, informacije koje su u svakom trenutku svudainigde, zapravo stainocirkuiisu kroz mrezu, svetski novae, globalni brendovi, razliciti oblici rizika i novi drustveni pokreti. Svi ovi fenomeni su u izvesnom smislu samoobnovljivi i nemoguce ih je razumeti u starom kategorijalnom aparatu (Urry, 2003), Za nas je ovde vazno da istaknemo da se u zavisnosti od pristupa objasnjenju globalizacije razlikuju predstave 66. Uri navodi da, u svakom trenutku, samo na nebu iznad SAD, nalazi preko 300 000 ljudi. Pored toga, specificnu vrstu putnika predstavljaju izbeglice i migranti kojih u svetu ima 31, odnosno 100 miiiona (Urry ,2003) 148
o tome sta globalizacija donosi kao novost.. Posmatranje globalizacije iskljudvo u kategorijama prostora, posebno iz„zablje" perspektive, stvara mesto za argument da globa¬ lizacija ne donosi nista novo sto vec, u izvesnoj meri, nije videno. Posmatranje globalizacije u njenoj kompleksnosti, u kategoriji tokova, iz „pticje" perspektive, vec samo po sebi predstavlja novost, i ukazuje na izmenjenu arhitekturu globalnih procesa, Posebno vazno pitanje u ovoj fazi je ideologizacija rasprava o giobalizaciji Selektivan pristup, kojim sezanemaruju pojave koje protivrece pocetnim zamislima jedan su od prvih izvora ideologizacije Naime, zanemarivanje odredenih pitanja koja zadiru u oblast komparativne i dijahrone analize, takode, predstavlja nacin ideologizacije, Drugim recima, teorijski ili konceptualni okvir, kojim se raznorodan niz pojava sreduje u relativno koherentan sistem, bitno utice na ukupan drustveni svetonazor. Otuda je taj okvir veoma blizak ideoloskim pogledima koji, takode, predstavljaju odredenu sliku sveta. istina, ideoloska slika se pre moze nazvati pozeljnom slikom sveta koja odgovara interesima jedne drustvene grupe, Nauka, s druge strane, pokusava da prezentuje objektivnu sliku sveta. Veze izmedu te dve si ike cesto su veoma cvrste jer se autori tesko oslobadaju uticaja sopstvenog identiteta (Manhajm, 1968, Berger i Luckmann, 1992) Treba, medutim, red da ideologiji ne robuju samo autori koji u svojim radovima prezentuju odredenu sliku sveta, vec i oni koji takvu sliku kritikuju.To se posebno moze primeniti na slucaju analize globalizacije, Cesto se, naime, istice kako je prica o giobalizaciji produkt neoliberalne ideologije (Wallerstein, 1999, Burdije, 1999, Chomsky, 1999) U ton smislu, takvu ideologiju, tvrdi se, podupiru autori koji u svojim analizama isticu: predominantan znacaj svetskog trzista, odnosno oni koji kompleksnost globalizacije svode 149
na ekonomsku dimenziju, koja se posmatra kao linearan konstantan rast zavisnosti svih sfera zivota od svetskog trzista; zatim oni koji isticu prednosti koje sa sobom nosi slobodno trziste u pogledu rasta standarda, uz zanemarivanje nezeljenih efekata kao sto je porast nezposlenosti, ogranicenja u oblasti prava zaposlenih, iskljucenje odredenih regiona iz tokova ekonomske integracije itd, (Beck, 2000: 122-8) Treba, medutim, dodati da autori koji zanemaruju pozitivne efekte globalizacije, ili insistiraju samo na znacaju nekih pojava, koje potkopavaju svest o giobalizaciji, takode, zastupaju odredene ideologije Otuda se isticanje samo negativnih posledica koje odredeni aspekti globalizacije ostavljaju na radnicka prava, na ekologiju, ili na opadanje znacaja drzavnog suvereniteta, takode, moze okarakterisati kao ideoloska konstrukcija, Faze istrazivanja Naravno, tesko je u potpunosti eliminisati uticaj ideologije na naucno misljenje, ali on se moze.:.z|iacajno smanjiti postujuci standarde procedure u razlidtitftffazama istrazivanja Kada je o prikupljanju podataka redfrepa istaci da se istrazivanja o giobalizaciji koriste istim tehhikama kao i istrazivanja o drugim drustvenim fenomenima, s ton razlikom sto je ovde, s obzirom na delokrug istrazivanja, situacija nesto slozenija, No, krenimo redom. Posmatranje je najcesci izvor podataka za vednu autora koji se bave analizom globalizacije. Neposredni uvidi se siroko koriste i vecina studija obiluje mnostvom primera iz svakodnevnog zivota kojima se potkrepljuju odredene teze Znacaj posmatranja netreba posebno obrazlagati, ali je jasno da uzostala ogranicenja (Mi lie, 1979), zbog sirineprostornog delokruga, u istrazivanju globalizacije ono nema znacaj kao 150
pri istrazivanju nekih lokalnih pojava, Izvesni izuzetak u ton pogledu, naravno, mogu predstavljati timovi autora ili vrlo pokretni istrazivad Mediji, na prvi pogled, u mnogome prosiruju mogucnosti posmatranja, ali istovremeno dovode u pitanje saznajne mogucnosti posmatranja, Ne treba, poput Bodrijara, id toliko daleko i tvrditi da realnost ne postoji Dovoljno je imati u vidu da mediji neretko prenose iskrivljenu, ili stereotipnu sliku stvarnosti pa razumeti ogranicenja posmatranja oslonjenog na medijske izvestaje Otuda koriscenje sekundarne grade igra veoma vaznu ulogu, U ton pogledu, narodto su znacajni istorijski izvori u kojima se posebno dobro snalaze i koje u prvi plan isticu autori svetsko-sistemske teorije, Takva grada je vise nego vazna dopuna svakom ozbiljnom izucavanju globalizacije jer je rec o oblasti koja se velikim delom odnosi na problematiku drustvene promene. Naraynp i pyde postoji ogranicenje vezano za stalne reinterpretacije istorije, ali odredene cinjenice oko kojih se svi slazu nesumnjivo mogu doprineti obuhatnosti uvida. Ipak, najcesce koriscen izvor podataka u istrazivanjima globalizacije su razlicite statistike, posebno kada je rec o izucavanju ekonomske dimenzije globalizacije. Znacaj ove vrste podataka je narodto velik jer su oni najdostupniji i najobimniji. U savremenom kvantifikovanom svetu, u kome je sve podlozhb merenju, i u kome se velidnom i obimom meri uspeh, lako je dod do najrazlidtijih podataka o broju, udelu, odnosu, stopi, koefkijentu itd, razlicitih aspekata proizvodnje, razmene, raspodele i potrosnje, ali i drugih neekonomskih pojava,67 Medutim, treba istaci da ovo obilje 67 U ton pogiedu bogatstvom podataka posebno se istice studija Hirsta i Tompsona. Do podataka je relativno lako doci jer se na sajtu Svetske banke (www,worldbank com) i drugih medunarodnih organizacija nalaze baze podataka o razlicitim ekonomskim i neekonomskim aspektima globalizacije.
statistickih podataka nosi i neke veoma ozbiljne izvore teskoca. Krenimo od najbenignijih Znacaj statistika je posebno vazan u komparativnim studijama, ali s obzirom na razlike koje postoje izmedu pojedinih zemalja u pogledu statistickih merenja, ovaj znacaj progresivno opada, Dok su u razvijenim zemljama, kao sto su Velika Britanija, Francuska, Nemacka, SAD itd, statisticka tradicija i praksa veoma razvijene, pa se mogu naci podaci za najrazlidtije oblasti za duzi vremenski period, u manje razvijenim ili novostvorenim zemljama, nedostaju cak i elementarni podaci o mnogim oblastima drustvenog zivota. To obilje podataka, pored toga, cesto stvara problem izbora adekvatnog indikatora. U mnostvu indikatora tesko je izabrati pravi Tako, na primer, kriticari ukazuju da je izbor direktnih stranih ulaganja kao kljucnog indikatora, kojim Hirst i Tompson dovode u pitanje postojanje ekonomske globalizacije, sporan.68 U najmanju ruku, smatra se, ovaj indikator je nedovoljan, jer postoji citav niz drugih indikatora koji njihovu tezu opovrgavaju (Waters, 1992). Medutim, najozbiljniji problem sa ovom vrstom podataka sastoji se u tome sto su oni prikiijlfjeni na nacionalnom nivou. To, s jedne strane, unapred odreduje teorijski okvir analize, a sa druge strane, zamagljirje uvid u stvarne tokove i zbivanja, Naime, kao sto pokazuje Skier (Sklair), cinjenica da raste ekonomski jaz izmedu bogatih i siromasnih zemalja zamagljuje i skriva ne samo distribuciju dobara i sliku drustvene strukture u okviru pojedinih zemalja, ved stoje mnogo vaznije, istovremeno zamagljuje dnjenicu stvaranja jedne transnacionalne kapitalisticke klase, cija je klasna pripadnost nezavisna od njihove nacionalne 68 Oni, naime, pokazuju da je procenat direktnih stranih ulaganja 1913 godine bio veci nego 1992 godine (Hirst and Thompson, 1996), ali zanemaruju znacaj citavog niza drugih indikatora ekonomske globalizacije koji pokazuju suprotan trend
pripadnosti i drzavljanstva. Najzad, i najvaznije, time se stvara utisak o znacaju nacionalnih ekonomija i nacionalnih drzava u globalnom kapitalistickom sistemu, bez obzira na objektivno stanje stvari (Sklair, 1999) Ove mane statisticke grade kao izvora podataka mogle bi, po nasem misljenju, biti nadomestene sirom primenom empirijskih istrazivanja konzorcijumskog tipa na globalnom nivou. U ton smislu, treba ocekivati veci broj takvih istrazivanja, posebno s obzirom na dnjenicu da postoje organizacije koje se bave takvom vrstom istrazivanja kao, na primer, Organization of the World Values Survey (OWVS) Empirijska istrazivanja, posebno anketnog tipa, takode, obiluju brojnim ogranicenjirna, posebno kada je rec o troskovima, ili mogucnosti da se razgovara s pripadnicima visih drustvenih slojeva. No, i pored toga, moglo bi se ocekivati da ce one biti posebno dragocene i da ce dati vaiidne rezultate u oblasti ispitavanja stavova i vrednosti na globalnom nivou Posebno zelimo da istaknemo porast znacaja kvalitativnih istrazivackih tehnika. Nakon duge i potpune dominacije kvantitativnih tehnika koje su, neretko, sluzile za potvrdu polaznih hipoteza, sve cesce se koriste kvalitativna istrazivanja, koja u prvi plan stavljaju nefokusirano iskustvo ispitanika, otvarajuci mogucnost za postavljanje novih hipoteza, Istovremeno, ovakva istrazivanja na zivopisan nacin otvaraju pitanja i daju odgovore koji daleko nadmasuju ocekivane efekte Takva istrazivanja iz pozicije svakodnevnog zivota konkretnih ljudi, govore o posledicama i mehanizmima globalizacije neretko mnogo dublje i upecatljivije od kvantitativnih istrazivanja, Posebno su inspirativne studije slucaja koje koriste Bredso i Volas u vec pominjanoj studiji o globalnim nejednakostima 153
(Bradshaw and Wallace, 1996).69 Naravno, bib bi neozbiljno 69, Sobzirom da dobroilustrujuznacajkvalitativnih istrazivanja, posebno studija slucaja, ovde cemo ukatko prepricati dva od cetiri slucaja Prva prica je o 24-ogodisnjoj Sadisi iz Dzakarte Ona radi u kompaniji Nike. Kao stoje poznato, Nikeje jedna od vodecih multinacionalnih kompanija u proizvodnji obuce. Mada je osnovana u SAD, Nike ima fabrike u citavom svetu, najvise u Indoneziji, Kini, Maleziji, Tajlandu i Tajvanu, Kompanija je irnala fabrike i u Juznoj Koreji, ali suzahtevi za vecim platama naterali upravu kompanije da te fabrike premesti u siromasnije zemlje. Polovinom prosle decenije Nike je zaradio oko 4 milijarde dolara od prodaje, i ostvario profit od oko 320 miliona dolara, Generalni menadzer kompanije zaraduje u proseku oko milion dolara godisnje. Za to vreme Sadisa radi 10 do 11 sati dnevno, sest dana u sedmici Njena plata je oko 14 centi na sat Ona na svojoj masini napravi 14 pari Nike obuce dnevno. Cena radaza proizvodnju jednog para Nike obuce je oko 12 centi, Cena istete obuce je u Americi oko 80 dolara Jasno je da, cak i kada sedoda cena materijala, transporta i svega drugog, ostaje veliki profit. Sadisa je veoma zadovoljna svojom pozicijom, Mada zivi u malom stanu bez vode i struje, ona je u mnogo boljoj poziciji od vedne stanovnika Dzakarte, ili od svojih roditelja i sestoro brace i sestara, Ona zaraduje dovoljno rjovca da pokrije troskove hrane i smestaja, ali ne moze sebi da priusti kuppvinu para Nike obuce. Sadisa nije nikada videla sliku Majkla Dzordana/j.ako je on jedan od najcuvenijih promotera Nike korporacije Vaznije od toga, Sadisi bi trebaio da radi oko 44 500 godina da bi zaradila sumu koju Dzordan dobija za njegov visegodisnji visemilionski ugovor sa|e#e Ovo je stvarnost danasnjeg sveta -:3slP: Druga prica je o tipicnom americkom radniku koji je§l|©|zapoien u General Motorsu. Posle desetogodisnjih pregovora/J^a^kalnim sindikatom, Dzeneral Motors je zatvorio postrojenja u Ohaju i ,istovremeno, otvorio nekoliko povih postrojenja u Meksiku Radnici koji su izgubili posao nastavili su da zive u takozvanimindustrijskim gradovima-duhovima cijije ekonomski zivot potpuno bio vezan za bivse fabrike. Njihova sudbina je manje-vise slicna sudbini 46-ogodisnjeg RaselaTanera koji je pokusao da nade drugi posao i da se prekvalifikuje Njegova zena, takode, pokusava da zaradi nesto novca radeci dodatne posfove, ali to je nedovoljno da bi se ostvarili snovi pripadnika srednje klase - siguran posaO, stabilan prihod, sopstvena kuca i dobra skola za decu. Tanerovi su razmisljali da, u potrazi za tim snom, odu u drugi grad i nadu zaposlenje Medutim, niko ne zeli da kupi njihovu kucu, a oni su optereceni 30-ogodisnjim kreditom za nju, Poenta ove price je da hifjade piavih kragni, caki kada zive u najrazvijenijim zemljama kao stoje Amerika, postaju zrtve globalnog ekonomskog takmicenja nad kojim oni nemaju nikakvu kontrolu (Vuletic, 2000 b: 1) 154
tvrditi da se istrazivanja globalizacije mogu osloniti samo, ili prvenstveno na studije slucaja. Sigurno je, medutim, da su podaci prikupijeni na ovaj nacin u velikoj meri podsticajni za usmeravanje istrazivanja u novim pravcima. Studija Tomasa Fridmana Lexus and the Oliva Tree, koja obiluje ovom vrstom podataka, u ton smislu je indikativna.70 Zahvaljujuci, izmedu ostalog, ovoj vrsti istrazivanja uoceni su mnogi kontrasti i protivrecnosti u savremenom svetu, sto je predstavljalo podsticaj drugim autorima da razviju nove koncepte koji omogucavaju bolje razumevanje, naizgled, kontradiktornih pojava Te pojave, uzete u celini, nisu mogle biti objasnjenje klasicnim teorijama i klasicnim pristupima giobalizaciji Klasicni pristupi su, zarad dosled¬ nosti, bili prinudeni da apstrahuju neke od pojava koje im ne idu u prilog, odnosno da se fokusiraju samo na one koje im idu u prilog, stoje dodatnoideologizoyalo njihove zakljucke U ton smislu, u nastavku teksta prezentovacemo dva klasicna pristupa objasnjenju globalizacije, a zatim cemo se osvrnuti na neke koncepte koji su razvijeni kao odgovor na nedostatke sada vec klasicnih teorijskih pristupa giobalizaciji.
70. Vredi se osvrnuti na jedan pasaz iz te knjige Naime, nakon dana provedenog u jednoj Tojotinoj fabrici, u kojoj su mu domacini demonstrirali potpuno robotizovanu proizvodnju Tojote Lexus sedan, koja omoguduje da sa jedne trake dnevno side 360 novih automobila, autor je, vracajuci se otuda vozom koji je jurio 180 km/h, citao novine u kojima ga je, istovremeno dok je sredivao fascinantne utiske iz fabrike, uzbudila vest o zestokoj borbi koja se u Palestini vodi izmedu ljudi oko vlasnistva nad jednim drvetom masline Taj kontrast koji postoji izmedu istovremene robotizacije i tribalizacije inicirao je Fridmana da se ozbiljnije pozabavi pitanjima vezanim za globalizaciju (Friedman,T, 2000:34-5) 155
Pristupi objasnjenju globalizacije Vec smo pomenuli da su raspravu o giobalizaciji inicirali takozvani hiperglobaiisti, Rec je o, teorijski i ideoioski, nehomogenoj grupi autora koji se, u pojedinim aspektima medusobno razlikuju ali, koji generalno posmatrano, imaju relativno blizak stav u pogledu znacaja globalizacije u savremenoj epohi, Zajednicke crte ovog pogleda mogle bi se sazeti na sleded nacin: globalizacija predstavlja potpuno novo doba ljudske istorije koje se karakterise globalnom ekonomijom (kapitalizmom), globalnom politikom i globalnim dvilnim drustvom Pored toga, moc i znacaj nacionalnih drzava u stalnom je opadanju71 Na izvestan nacin ovo se doba moze oznadti kao epoha kraja nacionalnih drzava. Kljucni faktori koji odreduju i usmeravaju globalizaciju su kapitalizam i tehnoloski napredak, Posledice globalizacije su ocigledne u svim sferama drustvenog zivota. Na kulturnom planu dolazi do homogenizacije i mekdonaldizacije kulture. Takode, uocava se promena i preoblikovanje sveu.kupnih drustvenih odnosa, a u vezi s tim je preoblikovanjejosnova drustvenih hijerarhija i drustvene strukture u cefjhi Sve te promene vode, u krajnjoj liniji, stvaranju jedne nove globalne civilizacije (Held, 1999), Kao sto smo rekli, u nekim tackama, kao sto je insistiranje na stavu da globalizacija predstavlja potpuno novo doba, zatim, u pogledu posledica koje globalizacija ostavlja u kulturnoj sferi, nema mnogo razlika izmedu neoliberala i autora koji pripadaju pojedinim neomarksistickim strujama. Razlike, i to vrlo bitne, mogu 71, Suzan Strejndz to opadanje opisuje na sledeci nacin: „Kada kazem da su,. priroda i funkcije drzave promenjeni mislim na to da industrijska trgovinska politika postaju mnogo vaznije nego odbrana i inostrani poslovi" (Strange, 1995) U drugim radovima ona dokazuje daje, usled razvoja nuklearnog oruzja, rat postao gotovo neverovatan, te otuda nestajei kljucna odbrambena funkcija drzave,
se, medutim, zapaziti u naglasavanju onoga sto je dovelo do promena, zatim u znacaju koji se pridaje nacionalnoj drzavi, kao i u pogledu posledica koje globalizacija ostavlja u drustvenoj strukturi, Dok neoliberali govore o trijumfu slobodnog trzista i autonomnog pojedinca, neomarksisti govore o trijumfu bezobzirnog kapitalizma koji atomizuje pojedince Dok neoliberali isticu daje stara podela na centar i periferiju zamenjena novom, mnogo kompleksnijom strukturom ekonomske mod u kojoj dobitnici i gubitnici nisu iskljucivo vezani za sever i jug, a u krajnjoj liniji svi imaju koristi od globalizacije (win-win concept), neomarksisti tvrde daje globalni kapitalizam osnazio stare i stvorio nove podele u okviru pojedinih drustava, kao i izmedu njih, i doveo do socijalne polarizacije nezabelezene u istoriji, S druge strane, kao odgovor na pomenute teze, javile su se teze takozvanih skeptika koji, s razlicitih ideoloskih i teorijskih pozicija, tvrde u osnovi sledece: globalizacija je mit i nista se radikalno u stepenu globalne integracije nije promenilo u odnosu na ranije periode, cak je ekonomska integracija manje izrazena nego krajem proslog veka (Hirst and Thompson, 1996) Ekonomska integracija je jos uvek regionalna i odvija se izmedu tri glavna finansijsko-trzisna bloka, sto predstavlja trend suprotan giobalizaciji, Otuda i dodatna marginalizacija, tradicionalno marginalizovanog, Treceg sveta. Nacionalne drzave i njihove vlade ne gube na znacaju, Na protiv, od njihove sposobnosti da modeliraju transformativne strategije zavisi uspeh nacionalnih ekonomija72 (Weiss, 1998) Pored toga, vlade nacionalnih drzava ne samo da nisu zrtve globalizacije, vec direktno uticu i usmeravaju medunarodne ekonomske odnose S tim, sto 72 Ona svojetvrdnjezasnivana analizi ekonomske politike koju suvodile vlade Svedske, Nemacke, Japana i novoindustrijalizovanih zemalja jugoisticne Azije, koje su dovele do znatnih komparativnih prednosti u odnosu na druge zemlje cije vlade nisu u toj meri bile sposobne
pojedini autori, kao Gilpin73 (Gilpin) na primer, isticu znacaj jedne od njih - americke, dok drugi, posebno neomarksisti, tvrde da je rec o novoj fazi zapadnog imperijalizma u kojoj nacionalne vlade igraju ulogu agenta monopolnog kapitala (Callinicos, 1994). Dalje, ne moze se govoriti o homogenizaciji kulture jer je uticaj religije u stalnom porastu, a samim tim raste i znacaj civilizacija i njihovih kulutra (Hantington, 1998). Najzad, s obzirom da postoji trend sve izrazenijeg jacanja fundamentalizma i agresivnog nacionalizma, tesko da se moze govoriti o pojavi neke univerzalne civilizacije Naprotiv, buduca medunarodna saradnja zavisice od volje, sposobnosti i podrske nacionalnih vlada ekonomskoj i politickoj integraciji (Weiss, 1998) Mogli smo primetiti da razlike izmedu ovih suprotstavljenih pristupa ne proisticu samo iz ideoloskih pozicija, jer i (neo)liberali i (neo)marksisti cesto na siican nadn vide pokretackesnageglobalizacije,cimesejosjednompotvrduje zapazanje Skota da razlika izmedu marksista i liberala nije kljucna za razumevanje rasprava o giobalizaciji. (Scott, 1997), Gilpin se zalaze za slobodno trziste, ali smatra da ono moze biti ostvareno iskljucivo u kontekstujpdstojanja nadnacionalnog ekonomskog sistema, koji,^ tiedutim, zavisi od politicke podrske mocnih drzava Za rreomarksistu Volerstina svetski kapitalisticki sistem se, takode, rasprostire nezavisno od nacionalnih granica, ali je uloga drzava nezaobilazna u analizi njegovog funkcionisanja. 73. Gilpin tvrdi da je prestankom Hladnog rata oslabila potreba za cvrscom pblitickom povezanoscu SAD, EU i Japana, S obzirom daje od te veze do sada zavisila povezanost medunarodnog ekonomskog (kapitalisitickog) sistema, on nece mod opstati bez jakog i mudrog vodstva, a to vodstvo mogu predstavljati SAD i druge ekonomske sile koje moraju obezbediti stabilnost potrebnu za funkcionisanje sistema. On, takode, smatra da ta stabilnost podrazumeva i obezbedivanje minimalne sigurnosti gubitnicima u trzisnoj utakmici (Gilpin, 2000)
Gledista ovih autora predstavljaju ilustraciju mogucnosti da se prevazidu suprotstavljenosti izmedu teza hiperglobalista i skeptika Oba gledista su bliza transformacionalistickoj struji, kako je naziva Held Upravo tu struju vidimo ne samo kao posebno glediste vec, pre svega kao naziv za pokusaje autora razlicitih usmerenja da na suptilniji nacin opisu i objasne savremene globalne trendove, Ovu struju odlikuje sposobnost da poveze suprotnosti, koje hiperglobaiisti i skeptici isticu u prvi plan Gilpin, uprkos tome sto je skeptik, s obzirom na znacaj koji pridaje nacionalnoj driavi, ne spori postojanje i porast ekonomske i tehnoloske meduzavisnosti, ali smatra da se ona moze odrzati samo u kontekstu postojanja jakih nacionalnih drzava, na ceiu sa jednom hegemonom silom (Gilpin, 2000), Drugim redma, iako globalizaciju shvata kao sirenje transnacionalnih aktivnosti, smatra da ona zavisi od nacionalno drzavnog suvereniteta, ili kako kaze Bek, smatra da globalizacija trazi dozvolu od nacionalnih drzava Ovakav stav implicira da je globalizacija stalno ugrozena Sam Gilpin u ton smislu kaze:„Moja pozicija glasi - potreban je hegemon, da bi se odrzao medunarodni liberalno trzisni poredak" (Gilpin, 2000), Barber, takode, ukazuje na suprotnost koja postoji izmedu, s jedne strane, ekonomske i, s druge strane, poli¬ ticke globalizacije On smatra da, i pored toga sto ne postoji principijelni razlog za to, iskustvo poslednjih dvadesetak godina svedoci o stalnom rastu te suprotnosti (Barber, 2000) Svest o postojanju tenzija izmedu razlicitih oblasti stvarnosti jeste ono sto bitno odvaja transformisticka gledista od gledista hiperglobalista i skeptika Pored toga, zajednicka crta svih transformacionista je to sto isticu da savremene promene preoblikuju svet kako na nivou 159
pojedinih drustava, tako i na nivou svetskog poretka, Uz sve to, svi oni, manje ili vise, prihvataju da je globalizacija proces koji stoji u pozadini tih tenzija i promena, Razlike koje postoje izmedu njih ticu se prvenstveno nadna i mogucnosti da se te tenzije prevazidu Takav metodoloski pristup, koji u prvi plan istice protivrecnosti je u saznajnom pogledu, po nasem misljenju, vazniji od toga da li inkliniraju hiperglobalistickom ili skeptickom pogledu na proces globalizacije Martin So (Martin Shaw) globalizaciju vidi kao proizvod tenzije izmedu lokalnog karaktera savremenih ratova i nadna na koji se oni globalno prevazilaze kroz dominaciju zapadne vojnesile, stvaranje medunarodnih sudovaiposredovanje UN u humanitarnim aktivnostima od kojih ugrozena populacija postaje zavisna Njegovim recima izrazeno,„lokalni ratovi se reprodukuju globalnim krizama, koje traze globalni politicki odgovor" (Shaw, 1999), -4j.. Rozenau (Rosenau) globalizaciju vidi kao koncept koji najboljeopisujedubinu savremene drustvene transformacije koja se ogleda u svim aspektima zivota i na svim nivoima To ne znaci daje globalizacija svrseno stanje. Naprotiy^pha pre ukazuje na nesto novo u svetskim odnosima, a tq-jertenzija izmedu globalizacije i lokalizacije „Centar svetskjh Zbivanja se danas sastoji u tenziji izmedu dinamika globalizacije i lokalizacije"(Rosenau, 2000). Tu tenziju on izrazava terminom fragmentacija.Fragmentacija postaje, ponjegovommisljenju, kljucna za razumevanje savremenih svetskih odnosa koje on naziva postinternacionalni odnosi. Medunarodni sistem drzava, iako jos uvek postoji, nije vise kijucza razumevanje globalnih odnosa, U novoj fazi, drzave su prinudeneda svoju moc dele sa razlicitim medunarodnim organizacija ma jer globalni problemi, koji su istovremno i lokaini, kao sto su ljudska prava, problemi izbeglica, ekoloske katastrofe itd, podrazumevaju novu redistribuciju mod. Pored toga, pritisak ka decentralizaciji dolazi i od mogucnosti koje pruzaju
nove komunikacione tehnologije, koje, bez posredstva vladinih kanala i diplomatije, obezbeduju transnacionalnu komunikaciju i saradnju pojedinaca i delatnih grupa, Sve to, dakle, utice na pojavu nove policentricne distribucije mod koju poseduju razlidti transnacionalhi i nacionalni akteri koji se nalaze u odnosima medusobne saradnje i takmicenja (Rosenau, 2002), Na slican nacin, kao sto je pomenuto, o giobalizaciji razmislja i Robertson. On uvodi pojam glokalizacija da bi opisao i objasnio protivrecnosti koje postoje u savremenom svetu. Po njemu, giobaiizacija nije samo pitanje rasta objektivne medupovezanosti Druga strana tog procesa je svest o toj medupovezanosti, ili kako on voli da kaze, svest da zivimo na svetu kao jednom mestu, Lokalno i globalno se, po njemu, ne iskljucuju, Lokalno je pre aspekt globalnog, nego sto mu je suprotstavljeno, Upravo kroz taj pojam Robertson "istice znacaj kuifufe zargZL(rrievanje svih ostaiih aspekata globalizacije, jer se kroz kulturu, koja mora biti shvacena kao dijalekticki proces, prozimaju i susrecu naizgled suprotstavljene tendencije kao sto su univerzalizam i partikularizam, povezanost ifragmentacija, centralizacija i decentralizacija, sukobi i ravnoteze Taj stav ilustruje primerom nekih vrednosti kao sto su ljudska prava, koja su prihvacena univerzalno, ali istovremeno njihova interpretacija i raziicito shvatanje zavise od lokalnog konteksta. Istovremeno, kulturna glokalizacija sprecava poistovecivanje drzave i drustva, jer u globalizovanom svetu nastaje sve vise veza na daljinu, koje su zasnovane sa primarnim identitetima, kao sto su posao, ili rodbihske veze, zahvaljujud kojima kultura prevazilazi teritorijalne granice (Robertson, 1992), Na znacaj i povezanost globalnog i lokalnog u vremenu globalizacije ukazuje i Bauman (Bauman), ali za razliku od Robertsona, on ne smatra da su to dva aspekta
160
161
iste stvari Po njemu: „Biti lokalan u globalizovanom svetu je znak drustvene deprivacije i degradacije" (Baumman, 1998: 2). Globalizacija je, naime, dovela do promena u drustvenoj strukturi koje ne mogu biti shvacene van globalnog konteksta, Rec je o tome daje nova polarizacija i stratifikacija svetskog stanovnistva zasnovana na razlici izmedu bogatih, koji su ukljuceni u globalizaciju, i siromasnih koji nisu, vec su vezani za lokalno Po Istoj osnovi su rasporedene privilegije i deprivilegovanost, moc i nemoc, sloboda i ogranicenja, Veze izmedu ova dva sveta - dobitnika i gubitnika - sve su slabije i taj trend ce se nastaviti Nekadasnja organska povezanost izmedu siromastva i bogatstva u novoj epohi je nepovratno izgubljena,74 tako da je eufemizam govoriti o glokalizaciji (Baumman, 1998). Na slican nacin o rekonstruisanom svetskom poretku u epohi globalizacije govori i Skier Da bi ilustrovao globalni, a ne nacionalni karakter podela u globalnom sistemu Skier koristi primer siromastva, odnosno bogatstva i pririeeuje da Treci svet nije pasivna zrtva hegemonije bogatih zemalja, sto bi proisticalo izdrzavo-centristickog pogieda na_pdnose u svetu Siromasnih pojedinaca i grupa ima i u„Pfybm", bas kao sto bogatih ima u Trecem svetu To, dakfe, np gepgrafski uslovijena siucajnost, vec je uslovljeno kiasnim polbzajem. Isto bi se moglo reci i za dnjenicu da postoji disproporcija u broju siromasnih i bogatih u tim zemljama Kao i kod Baumana i kod Sklera igurira svest o novoj globalnoj eliti, s tim sto on govori o transnacionalnoj kapitalistickoj klasi, koja ima svoj poseban zivotni stil koji je cini posebnim svetom za sebe 74 „Globalizacija deli svetsku populaciju na giobalizovano bogate koji nadvladavaju prostor i nikada nemaju dovoljno vremena i lokalizovano siromasne koji su prikovani za mesto i samo mogu da ,ubijaju' vreme" (Baumman, 1998)
Bauman i Skier, objasnjavajuci globalizaciju, dolaze do posledica koje ona ostavlja u savremenom svetu. Bek, s druge strane globalizaciju objasnjava posledicama koje savremeni razvoj ostavlja na razlicite oblasti drustvenog zivota Kroz citavu istoriju ljudske vrste, zajednice su se stvarale i jacale odgovarajuci na pretnje i izazove koji su dolazili spolja. Globalne pretnje stvaraju globalno drustvo (Beck, 2000). To novo drustvo je svetsko drustvo rizika, ili drustvo druge modernosti Za razliku od veeine autora koji smatraju da nova „post" epoha nastaje kao posledica nameravanih aktivnosti razlicitih aktera, Bek smatra da upavo nenameravane i nezeljene posiedice ljudskih aktiv¬ nosti, koje se desavaju „iza ieda'Mjudi, stvaraju novi globalni poredak. U ton smislu on razlikuje tri vrste globalnih ekoloskih pretnji: ekoloske pretnje koje su posledica bogatstva (ozonske rupe, efekat staklene baste, genetski inzenjering); ekoloske pretnje koje su posledica siromastva (seca suma, lose skladistenje otrova, niski standardi ekoloske zastite); i oruzjeza masovno unistenje koje mogu upotrebiti pripadnici razlicitih radikalnih pokreta i teroristickih grupa Sve navedene pretnje su u medusobnoj vezi i jedna drugu pospesuju Tako na primer, ekolosko pustosenje moze izazvati masovne migracije lokalnog stanovnistva sto, daije, moze isprovocirati ratnesukobe sa onima na dju se teritoriju doseljavaju. Ovakva „spirala destrukcije" samo dodatno dokazuje da ove pretnje nikada nisu lokalnog vec uvek globalnog karaktera (Beck ) Zakljucak Na prethodnim stranicama pokusali smo da pokazemo da razlike koje postoje u objasnjenju fenomena globalizacije nisu proizvod samo jednog cinioca, a u svakom slucaju nisu 163
plod samo ideoloskih razlika koje postoje izmedu autora, kako se to cesto pojednostavljeno pokusava prikazati Bez obzira sto se vecina autora slaze da globalizacija doprinosi drustvenoj polarizaciji, odnosno sto se mogu identifikovati dobitnici i gubitnici atom procesu, to jos uvek ne znaci da je globalizacija koncept izmisljen da bi se zastitili ili promovisali interesi dobitnika u ton procesu, Uticaj ideologije, naravno, ne treba iskljudti Postoji jedno, relativno pojednostavljeno, shvatanje globalizacije koje vecina autora naziva globalizam, koje je blisko neoliberalnoj ideologiji. Medutim, to shvatanje, bar kada je rec o naucnim krugovima, vise nije dominantno Ono se zadrzalo u krugovima novinara, poslovnih ljudi, politicara i vrsi znacajan uticaj na celokupno javno mnjenje, ali kada je o nauci rec, pretrpelo je sustinsku kritikui tesko se moze smatrati relevantnim To shvatanje u odredenoj meri nalikuje shvatanju hiperglobalista koji isticu znacaj globalizacije ali, videli smo, da se u ton krugu autora nalaze predstavnici razlicitih teorijskih pravaca koji su tradicionafno povezani sa razlidtim ideoiogijama, sto dodatno svedod da se ideoloskim razlikama moze objasniti samo deo varijacija koje postoje izmedu razlicitih autora, Veci znacaj, po nasem misljenju, imaju razlozi metodoloske prirode koji se ogledaju, kako u postavljanju relevantnih pitanja na koja se pokusava odgovowtt; tako i u izvorima podataka koji su dostupni i kojima se autori koriste Takode, obim delokruga istrazivanja, mada ne nuzno, fokusira autore na pojedine aspekte globalizacijskog procesa, sto uslovljava zanemarivanje nekih bitnih aspekata globalizacije Ovaj nedostatakse poslednjih godina prevazilazikolektivnim naporima grupa autora, sto rezultira pojavom sveveceg broja zbornika o giobalizaciji Medutim, i daljeje sustinsko pitanje sta pojedini autori podrazumevaju pod objasnjenjem globalizacije Drugim recima, da li se objasnjavaju svi procesi i dogadaji u savremenoj epohi globalizacije, ili je rec
o objasnjenju samo odredenog broja procesa koji se mogu podvesti pod globalizacijski sindrom, ili je rec o objasnjenju samo jednog, najcesce procesa ekonomske globalizacije Po nasem misljenju, najznacajniji doprinos objasnjenju globalizacije dali su oni autori koji globalizaciju shvataju kao niz procesa koji se desavaju u savremenom svetu To, medutim, ne znad da se u tim globalizacijskim procesima iscrpljuju svi drustveni procesi Objasniti globalizaciju, u ton smislu znad objasniti one fenomene i procese koji su deteritorijalizovani Globalizacija je nesumnjivo totalizirajud fenomen, u smislu da utice na preoblikovanje sveta, ali osim globalizacijskih procesa moguce je identifikovati i mnostvo drugih procesa koji mogu, ali ne moraju nuzno biti povezani s globalizacijskim sindromom, Kao sto se moglo i ocekivati ,dobar deo razlika proistice iz teorijskog okvira koji pojedini autori koriste u analizi globalizacije, Naglasak koji se pridaje pojedinim dniocima u objasnjenju utice na razlike izmedu, s jedne strane, tvrdog rnaterijalistickog, najcesce ekonomistickog i, s druge strane, kulturalistickog pristupa koji insistira na svesti kao bitnom dniocu globalizacije Treba, medutim, primetiti da i u ton pogledu sve vise dolazi do konvergendje koja je ponekad mehanicka, sto se ogleda u retorickom priznavanju znacaja drugim dniocima, bez njihovog „organskog" ukljucivanja u teorijski okvir To je u velikoj meri posledica nasledenih pristupa i oslanjanja na sociolosku tradiciju XIX veka koju, naravno, nije lako prevazici, Najznacajnji uzrok razlika je vezan, medutim, za sire shvacen metodoloski pristup koji se ogfeda u prevazilazenju statickog i prihvatanju dijalektickog nadna misljenja o savremenom svetu koji, iz tog ugla predstavljen, izgleda neureden, protivrecan, satkan iz jedinstva suprotnosti i podlozan stalnom preoblikovanju koje nije nuzno svesno usmereno
164
165
IV 4. GLOBALIZACIJA POLITIKE : KRAJ ILI OZIVLJAVANJE NACIONALNE DRZAVE Globalizacijajepovezanaskrizom teitorijalne nacionalnedtlave, zato stoje nacionalnaddavasuvise maiaza velike i suvie velika za maiezivotneprobleme: Daniel Bell Pojava desnogpopuiizma u Evropi (i drugim delovima sveta) objainjava se kao reakcija na nedostatak bilo kakve perspektive u odnosu nasvet Cije se granice i osnove stalno menjaju Beck, Mocprotiv mod u doba globalizacije
Pri pomenu termina globalizacija nemali broj ljudi najpre pomisli na nestanak nacionalne drzave Jedan od razloga zbog kojih su debate o giobalizaciji neretko prozete stepenom emocija koji prevazilazi akademski pozeljan nivo lezi upravo u toj dnjenici. Takvo stanje stvari ne cudi, Tri poslednja veka ljudske istorije gotovo u potpunpsti su protkana sukobima izmedu nacionalnih drzava i bgrbama za ostvarenje, ili ocuvanje nacionalnog identitetSAfcbji se gotovo uvek vezivao za ocuvanje, prosirenje Nifstyaranje granica nacionalne drzave. Stotine miliona ljudi dalo je svoje zivote, a jos nekoliko puta vise njih je dobar deo svog zivota na razlicite nacine zrtvovalo za razlidte ideafe koji su najtesnje bili povezani sa pitanjem dobrobiti nacionalne drzave Kolektivna svest i kolektivno pamcenje ogromnog broja danasnjih stanovnika planete u velioj meri su protkani kategorijom nacionalne drzave, a cak i oni koji ni na koji nacin nisu okusili„slast"zrtvovanja za nacionainu stvar od samog rodenja su suoceni sa definisanjem sopstvenog identiteta kroz kategoriju drzavljanstva. Pored toga, sudbina apatrida, ili naroda koji vekovima nisu imali svoju drzavu, kao Jevreji, 166
na primer, ili kao Romi, koji je jos uvek nemaju,75 kao da i danas upozoravaju na znacaj i vaznost nacionalne drzave za nacionalne kolektivitete Sve je to, izmedu osta log, uticalo da se u raspravama o sudbini nacionalne drzave u epohi globalizacije kao dominantna iskristalisu dva polarizovana gledista, S jedne strane, hiperglobaiisti tvrde da je epoha globalizacije, odnosno posledice koje ona ostavlja na dtav drustveni zivot, ucinila nacionainu drzavu suvisnom i da je odgledan gubitak dtiavnog suvereniteta, u gotovo svim aspektima koji se podrazumevaju pod tim pojmom posledica objektivnih cinilaca, S druge strane, skeptici, cak i kada priznaju uticaj globalizacije na razlicite segmente drustvenog zivota, isticu da suverenitet nacionalnih drzava nije ugrozen i da nacionalne drzave i dalje igraju kljucnu ulogu u svetskom sistema Razlozi koji se navode u prilog jedne, ili druge teze, cinice sadrzaj prvog dela ovog poglavlja, Treba, medutim, istaci da su ova suprotstavijena gledista dala ton i pravac debati, ali sadrzaj debate cine priiozi autora koji zauzimaju srednju poziciju i govore o transformaciji drzave u epohi globalizacije Pre svega, kao podvarijanta teze o znacaju nacionalne drzave, javlja se jaca teza da globalizacija ne samo da ne slabi pozicije nacionalne drzave vec ih, nasuprot tome, jaca Drugim redma, globalizacija vodi prosirenju uloge i znacaja nacionalne drzave. Drugi autori, pak, isticu potrebu za redefinisanjem uloge i sadrzaja drzave u uslovima ubrzane globalizacije, sto za sobom povlad i redeinisanje pojma suverenitet na kome podva svaka prica o nacionainoj drzavi Ovi autori su bliski stavu da i pored toga sto gubi znacajan deo suvereniteta i autonomije, nacionalna drzava dobija 75. Naravno, nekoliko hiljada nacionalnih zajednica nema svoju nacio¬ nainu drzavu nego zive u razlicitim autonomnim oblastima, tako da se podrazumeva da se ovde pravi razlika izmedu nacionalnosti i drzavljanstva
ulogu medijatora izmedu lokalnog i globalnog nivoa, te, u ton smislu, njena uloga u buducnosti moze biti jos izrazenija. Na kraju odeljka pokusacemo da obrazlozimo tezu, koju i sami zastupamo, da prica o giobalizaciji ne ukljucuje nuzno pitanje nacionalne drzave, odnosno da sirenje globalizacije i opstanak nacionalne drzave nisu nuzno suprotstavljeni fenomeni Drugim recima, pokusacemo da pokazemo da akteri globalizacije dne jedan zaseban svet u odnosu na „svet" nacionalnih drzava,75 To razlikovanje „dva sveta" treba vec sada upozoriti, vazno je pre svega na teorijskoj, odnosno anafitickoj, ali je sve vise ocigledno i na empirijskoj, odnosno pojavnoj ravni U ovom delu rada ostace prostora za jos jednu temu koju necemo iscrpno obrazlagati, ali je neophodno da bude pomenuta u kontekstu politickih posledica globalizacije i rasprave o buducnosti nacionalne drzave Rec je o pitanju buducnosti demokratije kao danas najpozeljnijeg modela politickog organizovanja u vecem delu razvijenog sveta Veza koja u ton smislu postoji izmedu buducnosti demokratije i odnosa izmedu globalizacije i sudbine nacio¬ nalne drzave jejednostavna. Globalizacija u svojo|i|0asnjoj fazi vodipolarizaciji globalnog drustva Globalopriyiegovani deo populacije je jos uvek relativno malobrojan. S&Jruge strane, veci deo populacije koji je vezan za lokaini, odnosno nacionalni okvirjedeprivilegovan u odnosu nasvetsku elita S obzirom da deprivilegovani cine vecinu u nacionainim okvirima, oni mogu u vazedm uslovima politickog organi¬ zovanja demokratskim putem dovesti na vlast desnicarske, nadonalisticki usmerene rezime77 Perspektiva demokratije 76. Ova teza bliska je pogledu Rozenaua (Rosenau) koji govori o post-internacionalnom dobu politike u kome drzava deli moc sa transnacionalnim organizacijama 77 Ovim bi se delom mogao objasniti uspon desnicarskih, nacionalistickih partija i pokreta u nekim zemljama zapadne Evrope (Italija, Austrija, Francuska. )
u ton slucaju nije izvesna Pored toga, takvi rezimi bi bili u latentnom sukobu sa interesima sve mocnije svetske elite Da bi izbegla takve konfrontacije, posebno u slucaju ako bi direktno bili ugrozeni njeni interesi, svetska elita bi mogla da iskoristi svoju mod u cilju demontiranja demokratskog obrasca odlucivanja na jos uvek postojecem nacionalnom nivou, dme bi buducnost demokratije takode bila ugrozena. Globalizacija i nacionalna drzava Prethodna pitanja Kljucno pitanje koje prethodi raspravi o uticaju globalizacije na sudbinu nacionalne drzave jeste da li globa¬ lizacija vodi siabljenju nacionalne drzave, odnosno da li je ona uzrok promena do kojih dolazi upoziciji nacionalne drzave, ili je giobaiizacija manifestacija, odnosno jedan od indikatora promena do kojih dolazi u poziciji nacionalne drzave. Drugim redma, postavlja se pitanje uzorcnog sleda u objasnjenju odnosa izmedu ova dva procesa Globalizacija je, naravno, siri i obuhvatniji proces od procesa promena sadrzaja i forme nacionalne drzave, no to ne znaci a priori da se globalizacijom mogu i moraju objasnjavati promene do kojih dolazi u procesu transformacije nacionalne drzave Dovoljan razlog za ovu tvrdnju je i cinjenica da jedo promena u konceptu nacionalne drzave dolazilo i pre nego sto je proces globalizacije poprimio razmere koje su ga udnile znacajnim. Drugo, podjednako vazno pitanje koje se prethodno mora raspraviti jeste da li se moze govoriti o nacionalnoj drzavi uopste, ili se mora govoriti o nacionainim drzavama Tacnije, bez obzira kako odredili odnos izmedu globalizacije i nacionalne drzave, postavlja se pitanje da li se na isti nacin 169
mole analizirati odnos globalizacije i mocnih, bogatih, odnosno drzava sa dugom tradicijom, i odnos globalizacije i slabih, siromasnih, „skorojevickih" nacionalnih drzava. Odgovor na ovo pitanje implicira, s jedne strane, primenu razlidtih pristupa u analizi problema odnosa globalizacije i nacionalne drzave, a sa druge strane podrazumeva primenu jednog naglasenijeg istoristickog pristupa, u kome bi istorijska analiza nastanka, razvoja i „odumiranja" pojedinih nacionalnih drzava bila pretpostavljena nomotetskom traganju za odgovorom o univerzalnom kauzalnom odnosu izmedu posmatranih procesa Kao jedan od ishoda, odnosno mogudh odgovora, mogla bi se pojaviti tvrdnja da takvog univerzalnog kauzalnog odnosa nema, vec da je proces globalizacije uzrok siabljenja vec slabih nacionalnih drzava, odnosno posledica jacanja jakih drzava, Naravno,ova pitanja nisu postavljena kao izraz "riaseg stava o ton problemu, nego kao pokusaj da se problematizuju pitanja koja dominiraju u raspravama o sudbini nacionalne drzave u kontekstu procesa globalizacije. U prethpdnim delovima teksta vec smo istaklt shvatanje globalizag|je kao procesa koji je bitno razlicit od procesa intemacicffilizacije sa kojim se cesto poistovecuje, ali smo, takode,Ti!iistirali i na kompleksnom shvatanju procesa globalizacije koji se ne moze svesti na iskljucivo ekonomsku ravan, iako je sa njom veoma usko povezan Najzad, pre nego sto predemo na glavni deo rasprave, neophodno je istaci koje shvatanje drzave pyde imamo u vidu Ovo trece prethodno pitanje tice se nadna na koji se pojam nacionalne drzave shvata, U krajnjoj liniji, od toga moze zavisiti i ocena o njenom slabljenju, odnosno jacanju Na ovom mestu za nas je vazna podela izmedu autora koji, s jedne strane, drzavu shvataju kao polje susretanja razlicitih aktera koji deterministu drustvene procese i, s 170
druge strane, autora koji drzavu dozivljavaju prvenstveno kao aktera drustvenih promena, U okviru prvog shvatanja postoje razlike izmedu autora koji drzavu vide, pre svega, kao polje sukoba klasa i onih koji je vide kao polje susretanja interesnih grupa Prvo shvatanje izvorno polazi od marksisticke teze da je „drzava orude u rukama burzoazije", odnosno da drzava sluzi interesima jedne klase. Ova jaka teza o klasnoj sustini nacionalne drzave unekoiiko jerelativizovana od strane strukturalisticki usmerenih neomarksista (Pulanzas, 1980; Jessop, 1999), tezom da nije rec o direktnom sluzenju drzave interesima jedne klase, vec da se radi o tome, da je njena uloga da obezbedi strukturalnu reprodukciju kapitalistickih odnosa proizvodnje Time je unekoiiko data autonomija drzavi kao instituciji, ali je kljucni akter i dalje ostala kapitalisticka klasa78 78, Ovakvo shvatanje neomarksistickog pogleda na drzavu u odredenoj meri je pojednostavljeno B!anke,JirgensiKastendik(8lanke,Jurgensund Kastendiek) navode tri razlicita pristupa koja su prisutna u marksistickim analizama drzave: Prvo polazi od shvatanja da mogucnost da drzava sluzi opstim interesima postoji samo na povrsinskom nivou kapitala, tj na nivou proste cirkulacije roba. Na ton nivou ne postoji suprotnost izmedu posebnihiopstih interesaijedinonatom nivou postoji stvarnajednakost izmedu svih subjekata razmene; drugo shvatanje polazi od pojma krize, ukazujuci na suprotnost izmedu potreba i proizvodnje vrednosti (profita) Dinamika ovoga konlikta iziskuje razlicite oblike drustvene organizacije. Ovakvo shvatanje drzavu vidi kao organizaciju dominacije, ali i kao administratora potreba koje nisu adekvatno zadovoijene drustvenom proizvodnjom rukovodenom zakonom vrednosti, Najzad, zastupnici treceg pristupa, na tragu Engelsa, uzimaju klasnu borbu kao polaznu tacku u analizi gradanske drzave, posmatrajuci je samo kao posebnu vrstu klasne drzave uopste (Blanke, Jurgens und Kastendiek, 1978:120121). U svakom slucaju, navedeni autori insistiraju da adekvatna analiza drzave mora biti povezana sa kapitalom. Drugim recima, drzava ne moze biti analizirana zasebno, vec samo u okviru reprodukcije drustva, odnosno kapitala (isto, 113,118).
Ako marksisti, u obe varijante, modernu nacionainu drzavu dozivljavaju kao kapitalisticku, odnosno burzoasku tvorevinu, onda bi se moglo reci da je u okviru demokratskoliberalne tradicije ona shvacena, pre svega kao demokratska, odnosno pluralisticka tvorevina Drugim redma, drzava je zajednica svih gradana, koji kroz demokratske institucije imaju prava da uticu na drzavne poslove, a drzava ima obavezu da stiti interese i prava svih gradana Jedan od najznacajnijih predstavnika ovakvog shvatanja uloge drzave Robert Dal (Robert Dahl), smatra da se kroz reprezentativnu demokratiju ostvaruju interesi svih interesnih grupa U okviru drustva, Najvaznije interesne grupe su politicke partije, koje se u fer borbi takmice za vlast i za upravljanje drzavom u odredenom periodu. (Klase su, dakle u okviru ovoga shvatanja, videnesamo kao jedna u mnostvu takvih grupa) (Mann, 1993), No, i pored toga, za nas je vazno da zapaZimo da je i u ovom slucaju drzava videna, pre svega, kao polje susretanja i takmicenja politickih partija, a ne kao nezavisan akter Bez obzira, na uticajnost pristupa koji saizfiedrili navedene poglede na drzavu, u savremenim rasjfavama o ulozi drzave u procesu globalzacije dominanthc%nesto zauzima shvatanje drzave kao nezavisnog aktera na medunarodnoj politickoj sceni. Prvopomenuti pristup koji drzavu posmatra kao polje susretanja, bilo klasa, bilo partija, prevashodno je okretnut analizi unutrasnjih drustvenih i politickih problema. XX vek, u kome su se vodila dva velika rata i jedan „Hladni rat" u prvi plan je istakao ulogu drzave kao nezavisnog suverenog aktera u medunarodnim odnosima Kljucna uloga drzave bila je da zastiti sve svoje pripadnike od opasnosti spolja i da im pruzi sigurnost Svet je postao drzavo-centrican, a suverenitet drzava se nije dovodio u pitanje Organizacija vojske i policije, odnosno 172
siie, i ocuvanje nepovredivosti teritorije postali su sinonim za modernu nacionainu drzavu. Sve to je drzavi kao instituciji dalo ogroman autoritet, a onima koji su njome upravljali, pre svega drzavnoj i vojnoj administraciji, ogromnu moc Nezavisno, dakle, od klasnih, partijskih ili nekih drugih interesa, interes drzave je stavljen u prvi plan, Autori koji su svoju paznju usmerili na analizu sirih istorijskih procesa promena, pre svega onih u XX veku, kao Po! Kenedi (Paul Kennedy), Teda Skocpol (Theda Skoepol)>Majkl Man (Michael Mann), Carls Tili (Charles Tilly), kao i vedna autora iz takozvane skole medunarodnih odnosa u prvi plan su, u vecoj ili manjoj meri, upravo istakli ovakvu ulogu i poziciju drzave Bezpreterivanja bi se moglo reci daje upravo ovakvo shvatanje79 postalo dominantno u raspravama o buducnosti isudbini nacionalne drzave u periodu globalizacije. Cilj ovog dela rada je, izmedu ostaiog, da seodgovori na pitanje da li ovako shvacena drzava gubi pretpostavljeni znacaj u vreme globalizacije Polarizovana gledista Savremena rasprava o uticaju globalizacije na slabljenje nacionalne drzave u velikoj meri je provocirana radovima Kenici Omaea (Kenichi Ohmae) i Susan Strejndz (Susan Strange), cija bi se pozicija najsazetije mogla izraziti u stavu da globalizacija, odnosno cinioci koji je cine nezadrzivim procesom vode nestanku, ili bar znacajnom 79 Majkl Man ovo shvatanje naziva eiitistickim jer implicira presudnu ulogu drzavnog vodstva, odnosno politicke elite ili administracije u svetskim poslovima.To je, po nasem misljenju, tacno samo u meri u kojoj smo skloni da zanemarimo raznorodne uticaje koji oblikuju donosenje politickih odluka, odnosno ako posmatramo samo pojavnu ravan medunarodnih odnosa.
slabljenju sistema nacionalnih drzava u medunarodnoj politic!. Osnovni razlog za to nalazi se u tvrdnji da je suverenitet nacionalnih drzava potkopan pojavom i jacanjem supra-nacionalnih entiteta koji su novijeg datuma, kao i neizbeznoscu nestanka ekonomskih granica pod uticajem cetiri cinioca, takozvana „cetiri I": investicija, industrije (u stvari multinacionalnih kompanija), inormacionih tehnologija i individuainih potreba.80 Nasuprot takvom stavu, iskristalisalo se glediste da globalizacija nije nov fenomen i da, uprkos njenom postojanju, nacionalne drzave i dalje predstavljaju kljucnog aktera u medunarodnim odnosima. Jaca varijanta ove teze tvrdi da upravo drzave upravljaju procesom globalizacije Gilpin smatra da globalizacija, misled prevashodno na ekonomsku globalizaciju, nije moguca bez pokrovitefjstva mocnih drzava. Mada ekonomska globalizacija vodi transnacionalizaciji poslovanja, ona jos uvek zavisi od dopustenja vlada mocnih drzava, pre svega SAD (Gilpin, 2000). 80. Omae,inace japanski biznismen, jedan jeod najcesce citira,rtif! autora kojizastupajujakutezuglobalizacije On,tvrdidajeeranacionainfidrzava na svom kraju. Ekonomska meduzavisnost i takmicenje sa.$as§u vezani za globalni nivo Nacionalna drzava ne samo da je izgubita svojjznacaj, vec se moze ocekivati da ce u narednih tridesetak godina biti potpuno zamenjena sa par stotina gradova drzava. Gradovi drzave i regionalne drzave postace znacajnije jer su potpuno i direktno ukijucene u giobainu ekonomiju Pa i vise od toga, globalna ekonomija takvim entitetima daje identitet To se moze videti na primeru Londona koji je vise povezan sa svetom nego sa unutrasnjoscu Britanije, Otuda i njegovo predvidahje d porastu nejednakosti izmedu onih koji su ukljuceni uglobalnu ekonomiju i ostalih, s tim u vezi je stvaranje dve ekonomije - lokalne i globalne Globalnom ekonomijom ce dominirati multinacionalne korporacije i globalno trziste kapitala, roba i rada, Demokratska kontrola koja je vrsena kroz drzavne institucije bice zamenjena time sto ce ljudi svoju volju izrazavati kroz Slobodan izbor na trzistu kao potrosaci (Giddens, 1999, Castels, 2000, Held, 1999)
Argumenti autora koji tvrde da nacionalna drzava slabi uglavnom su vezani za koncept suvereniteta koji je po njihovom misljenju neraskidivo povezan sa postojanjem nacionalne drzave,81 Na gubitak suvereniteta utice citav niz cinilaca koji bi se, kako ih sumira Held, mogli grupisati u pet kategorija: medunarodno pravo; internacionalizacija politickog odlueivanja; hegemonske sile i medunarodna struktura bezbednosti; globalizacija kulture i globalna ekonomija (Held, 1997) Medunarodno pravo, koje je do drugog svetskog rata bilo definisano kao pravo koje regulise odnose izmedu suverenih drzava koje su, dakle, njegovi subjekti, pretrpelo je znacajnu korekciju nakon Nimberskih procesa 1945 godine, Medunarodna prayila koja stite osnovne ljudske vrednosti pretpostavljena su zakonima pojedinih nacionalnih drzava, Svaki ppjedinac, drugirn recima, mora da pretpostaviti medunarodna pravila nacionainim zakonima (izuzevu slucaju kada nema prostora za moralni izbor), Ovim presedanom, prema Heldu, nacionalni suverenitet potkopan je na najosetljivijem mestu po nacionainu drzavu - u vojsci Nakon toga, stvoren je jos citav niz konvencija i dogovora kojima se dalje potkopavao suverenitet nacionalnih drzava u domenu prava i odnosa prema gradanima, Internacionalizacija politickog odlueivanja odgledna je kroz mnostvo primera, ali dovoljno je istaci da je u periodu od pocetka do kraja XX veka broj medunarodnih vladinih i neviadinih organizacija mnogostruko povecan Pored 81 Sistem suverenih nacionalnih drzava konstituisan je Vestfalskim mirovnim ugovorom, 1648 godine Podrazumeva dva aspekta - unutrasnji i spoljni suverenitet. Prvi aspekt, prema Heldu,,, izrazava uverenje da politicko telo, koje je uspostavljeno kao suvereno, ima pravo da vrsi ,vrhovnu komandu' nad drustvom" a drugi aspekt se odnosi na uverenje da suverene drzave „same odlucuju o svojoj sudbini unutar svog teritorijalnog okvira" (Held, 1997/95:124)
toga, neke od tih organizacija kao sto su Svetska banka, Medunarodni monetarni fond, UNESCO ili Ujedinjene nacije, imaju ogromnu moc uticaja na mnoge nacionalne drzave kako u ekonomskim, tako i u politickim pitanjima Dominacija dva vojna saveza i dve supersile do 1990. godine, odnosno jedne od njih nakon toga perioda, ogranicavala je suverenitet mnogih drzava koje su im pripadale kroz neposredno strano vojno prisustvo, kroz zajednicki sistem naoruzanja, kao i kroz obavezu sudelovanja u ratu koji bi savez eventual no poveo. Stvaranje novog globalnog kulturtog identiteta omoguceno je razvojem komunikacijskih sredstava koja su obezbedila da se stari identitet odvoji od vremena, prostora i tradicije Direktnim prenosima dogadaja sirom planete omoguceno je da se stvori osecanje globalne pripadnbsti, Najzad, globalna ekonomija znaci da je u oblasti proizvodnje i finansija doslo do stvaranja gigantskih multinacionalnih kompanija i banaka koje uticu na trziste, na takav nadn da ekonomska politika pojedinih vladamora da bude usaglasena sa globalnim kretanjem kapitalafkoje ne zavisi od njih. Stoje privreda pojedine zemlje sla||||| to je i manja mogucnost da ta zemlja utice na svoju buduc%)st Pored navedenih razloga, neki autori, poput Suzan Strejndz i Jana Soltea, isticu u prvi plan znacaj razvoja savremene tehnologije za suzavanje drzavnog suvereniteta i autoriteta, Strendz to obrazlaze opadanjem verovatnoce ratnih sukoba usled razvoja nuklearnog naoruzanja^ a upavo je odbijanje napada ili vodenje rata, po njenom misljenju, osnovna uloga tradicionalne nacionalne drzave, S druge strane, razvoj tehnologije doprineo je znacajnom porastu komfornosti zivota, sto za mnoge ljude znad da sada imaju sta da izgube u slucaju rata, te otuda nisu vise raspolozeni da ucestvuju ili podrzavaju takvu aktivnost (Strange, 1996), 176
Najzad, kao jos jedan od argumenata u prilog tezi o nuznom opadanju znacaja i postojanja nacionalne drzave navodi se, intuitivno ali ne manje znacajno, zapazanje da je nacionalna drzava istorijska kategorija, nastala sredinom XVII veka, i da nema opravdanja da se ona posmatra kao univerzalan oblik ljudskog organizovanja.. Drugim redma, kako se pojavila na istorijskoj sceni tako ce sa nje i otici. Nasuprot ovim argumentima, nalaze se argument! autora koji zastupaju tezu da, uprkos ociglednom ubrzanju procesa globalizacije, nacionalna drzava jos uvek igra kljucnu ulogu i predstavlja glavnog aktera na globalnoj sceni, odnosno da vreme nacionalnih drzava jos uvek nije proslo, niti je znacaj nacionalne drzave umanjen U ton smislu Held sazima neke od osnovnih argumenata razlicitih autora koji zauzimaju ovaj stav (Held, 1997:117-18) Pre svega, istice se da opadanje pojedinih velikih nacija-drzava, kao sto jebio "siu'caj sei Britanskom imperijom pocetkom XX veka, ne znaci da slabi znacaj sistema nacional¬ nih drzava, Umesto njih pojavile su se druge vodece nacije, odnosno drzave, kao SAD na primer, a proces stvaranja novih nacionalnih drzava nakon raspada nekih velikih drzava, kao stoje SSSR, najbolje svedoci o tome daje ideja suvereniteta jos uvek vrlo ziva, Dalje, vecina regionalnih kriza, kao sto je ona u bivsoj Jugoslaviji, imaju koren u teznji pojedinih naroda za suverenitetom U ton kontekstu posebno se apostrofira rat u Bosni, kao cinjenica o koju su se, kako navodi Held, razbile mnoge „internacionalisticke iluzije"82 S tim u vezi je 82 Suzan Strejndz, takode, ukazuje na ovaj argument koji se kosl sa njenom tezom o povlacenju nacionalne drzave, ali istice da je to svojevrstan paradoks, jer koliko god bila izrazena teznja malih naroda ka etnickoj ikulturnoj samostalnosti, nakon sticanja samostalnostitedrzave jos lakse bivaju podvrgnute zakonima trzista i gubitku autonomije Tako se pobeda u borbi za nacionainu samostalnost moze, po njenom misljenju, smatrati Pirovom pobedom (Strange, 1996)
••■ •"
i argument da globalizacija zapravo podstice ozivljavanje pojedinih lokalnih oblasti koje u zelji da ocuvaju sopstveni hacionalni identitetteze kastVaranju nacionalne drzave Nasuprot gore pomenutoj tezi, koju je iznela Suzan Strejndz, skeptici isticu da je „neupotrebljivost nuklearne sile ", zbog visokog rizika totalnog unistenja, otvorila prostor mnogim nacionainim drzavama da se potvrde i ucvrste, ili prosire svoj suverenitet kroz rat koji se vodi konvencionalnim naoruzanjem Takode, suprotno pretpostavkama hiperglobalista, istice se da je prosirenje informisanosti kroz razvoj medija doprinelo stvaranju slike o razlidtosti u odnosu na druge narode i kulture, i time pojacalo osecaj sopstvenog identiteta i posebnosti vlastite kulture (Hantington, 1997) Dalje, sve cesce i sve intenzivnije protivljenje poje¬ dinih drzava da se podvrgnu arbitrazi„vise instance" takode, svedoci o zilavosti nacionalizma i nepristajanju nacionalnih drzava da se povinuju trendu globalizacije Slicno tome, ekonomski uspeh nekih novoindustrijalizovanih azijskih drzava, tumaci se kao prilpg^tezi o sposobnosti nacionalnih drzava da samostalno;Hfzvijaju nacionalna drustva83 ;|5% Najzad, tvrdi se da promene koje sa sobom donosi globalizacija vise predstavljaju izazov eri „hegemonskih drzava", nego eri nacionalnih drzava Po nasem misljenju, za vecinu navedenih argume¬ nata moglo bi se reci da nisu posebno utemeljeni i da vise predstavljaju zapazanja koja se odhosne na izuzetke 83. Suzan Strejndz smatra da se razvoj novoindustrijaiizovanih azijskih zemalja moze pre tumaciti speciicnim geostrategijskim polozajem i pomoci koja im je zbog toga dolazila iz SAD, Speciicne niske potrosacke navike i stedljivost uticali su pored toga da ove zemlje dozive nadprosecan prosperitet u periodu nakon 1950 godine, ali sve to ne govori u prilog njihovoj samostalnosti, naprotiv (Strange, 1996)
nego sto predstavljaju pravilo u aktuelnim medunarodnim odnosima No, i pored toga, nesumnjivo da ih treba imati u vidu pri proceni znacaja koji nacionalne drzave i sistem nacionalnih drzava danas imaju u svetu Kao utemeljeniji prilog tezi o neokrnjenom znacaju koji nacionalne drzave danas imaju, cine nam se, vec ranije pomenuti, argumenti koje navode Hirst i Tompson Da podsetimo, rec je o siedecim tackama: sveukupan obim privrednih veza danas je jos uvek manji nego u periodu 1870 - 1914; vecina multinacionalnih kompanija su nacionalno utemeljene; direktna strana ulaganja su skoncentrisana u najrazvijenijim zemljama i nisu siroko rasprostranjena; slicno je i sa finansijskim tokovima koji su skoncentrisani u trouglu Evropa - Japan - SAD; najzad, najsnaznije ekonomske sile i njihove vlade imaju moc da kontrolisu finansijska trzista i ponasanje multinacionalnih kompanija, Naravno, vecinu ovih argumenata, kao sto smo videli na drugom mestu, moguce je relativizovati i podvrd pojmovnoj kritici, Sada samo treba reci da se njihova argumentacija ne odnosi u tolikoj meri na ulogu nacionalne drzave, koliko na ulogu naicionalnih ekonomija Drugim redma, njihovi argumenti protiv teze da globalizacija potkopava ulogu nacionalne drzave su zasnovani na tvrdnjama koje se odnose na veliki znacaj koji imaju nacionalne ekonomije, a ne drzave, te u ton smislu ne pogadaju cilj, U sustini, njihova argumentacija je ekonomske prirode i upravo zbog toga, dni nam se, ne moze da odbrani tezu koju oni pokusavaju da brane u vezi sa ulogom nacionalne drzave. Zato nam se interesantnijom cini teza Majkla Mana (Michael Mann), koji, analizirajud istorijski razvoj nacionalne drzave, pokazuje da je ona od pocetka XVIII veka do danas konstantno sirila obim svojih funkcija, Dok je pocetkom tog perioda njena uloga bila uglavnom vezana za rat i 179
diplomatiju, tokom XIX i pocetkom XX veka njene funkcije su prosirene zastitom gradanskih prava i regulisanjem ekonomske i socijalne infra strukture, da bi u drugpj polovini XX veka, sa razvojem drzave blagostanja, uloga nacionalne drzave bila prosirena na oblast socijalne zastite i makro ekonomskog planiranja (Mann, 1993), Naravno, osnovni prigovori ovoj tezi su da je prosirenje, odnosno suzenje funkcija nacionalne drzave u vezi sa promenama u politickom, a ne drzavnom uredenju, i da se ove funkcije uglavnom odnose na unutrasnji, a ne na spoljni suverenitet84 i autonomiju nacionalnih drzava. Najzad, za neke od ovih promena, kao na primer za pro¬ mene u odnosu prema zastiti ljudskih i gradanskih prava, zasluzna je upravo globalizacija, a vec smo ranije videli da su se te promene negativno odrazile na suverenitet nacionalnih drzava i dodatno ga potkopale J^ No, svi, ili bar vecina, navedenih argumenata u prilog ili kontra tezi o potkopanom suverenitetu nacionalne drzave su empirijske prirode Ne umanjujuci znacaj empirijskih argumenata, moramo biti svesni i odredenih rizikajlhedostataka koje oni imaju u dokazivanju, Pre svega,irjg"c je o tome da se nizanje argumenata u prilog jednojAHKdrugoj tezi moze protegnuti u nedogled, a da pritom ne prdvagnu ni jedni ni drugi. Dalje, sami po sebi, iskljuceni iz sireg teprijskog konteksta, ovi primeri„vise u vazduhu" a sa druge strane, videli smo da se odredeni empirijski uvidi mogu tumadti na razlicite, cak suprotstavljene, nacine kao, na primer, nesumnjivo prosirenje dosega i uticaja mas-medija, ili ogranicavajuci faktor razvoja nuklearnog naoruzanja Najzad, samo na osnovu izdvojenih empirijskih primera tesko da se moze suditi o trendu koji postoji u pogledu sudbine 84. Held pravi teorijski znacajnu razliku izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg suvereniteta sto, je posebno vazno pri konkretnoj analizi pitanja kojim se bavimo
nacionalne drzave Zbog toga nam se cini uputnim da ispitamo teorijske osnove koje, iako mogu biti spekulativne prirode, otvaraju mogucnost za bolje razumevanje procesa koji je u sredistu nase paznje Teorijski argumenti Tvrdnja da je proces globalizacije u velikoj meri uslovio proces urusavanja znacaja nacionalne drzave i potkopao njen suverenitet u osnovi, za jedan deo autora, ima eksplicitno ili implicitno prihvacenu pretpostavku o kijucnoj ulozi kapitalizma za oba procesa, Naime, promene i razlicite faze u razvoju kapitalistickih odnosa uslovile su, pojednostavljeno receno, nastanak nacionalne drzave, ali u novije vreme one uslovljavaju i njeno prevazilazenje kao preuskog okvira za njegovdaIj i razyoj i sirenje To bi se, d rug im redma, moglo tumaciti kao stav daje globalizacija zapravo jedna etapa u razvoju kapitalizma Imperijalizam, dakle, ne bi bio poslednja faza u razvoj u kapitalizma, vec se kao novi oblik javlja globalizacija, koja se od imperijalizma razlikuje u meri u kojoj nacionalne drzave, pa, dakle, ni najmodje nacionalne drzave, nisu najvazniji akteri promena, vecje kljucni akter kapitalizam kao sistem, odnosno sirenje kapitalistickih odnosa. Najmocnije nacionalne drzave su samo sredstvo u ostvarenju toga cilja, a razvijeni aparat unutarnje prisile i vojna moc koje one poseduju su garant globalizacije U ton smislu, i utoj meri, ovedrzave mogu ocuvatisvoj suverenitet i one mogu biti privremeno dobitniei u procesu globalizacije Sve ostale nacionalne drzave nuzno postaju gubitnici u ton procesu. Drugim recima, nacionalne drzave se transformisu u ono sto Bek naziva neoliberalne drzave, koje predstavljaju samo relej za prenosenje naloga krupnog kapitala na lokaini nivo, dok se istinska moc drzave gubi (Beck, 2005), 181
:mv-
Druga pretpostavka, koja lezi u osnovi razlicitih tumacenja siabljenja nacionalnih drzava, koju takode zastupa znacajan broj autora, povezana je sa insistiranjem na tehnoloskom determinizmu85 Smatra se, naime, da je razvoj tehnologije, prvenstveno u oblasti informacija i komunikacija, doveo do promena u mnostvu sfera javnog zivota pocev od kulture, preko privrede, odnosno proizvodnje, potrosnje, finansija, do sistema medunarodnih odnosa (Ohmae, 1996; Strange, 1996; Friedman, 1999, a sve vise i Giddens, 1999) Odmah treba zapaziti da ovakav uticaj koji se pridaje tehnologiji, ma koliko bio odgiedan u oblasti privrede i kulture, na politiku, kao sto smo videli, ne ostavlja jednoznacne posledice Posebno je vazno istaci, da za razliku od pomenutih oblasti, taj uticaj nije odgiedan, niti neposredno povezan sa promenama koje se desavaju u domenu diiavnog suvereniteta, Naime, ma koliko se pojedini autori trudili da pokazu direktnu vezu izmedu razvoja tehnologije i siabljenja nacionalne drzave, ti napori izgledaju polovicni i nedovoljno utemeljeni, S druge strane, autori koji smatraju da:_proces globalizacije nema uticaja na slabljenje uloge £fhacaja nacionalne drzave, polaze od pretpostavke di'^e njen 85. Naravno, sama ta cinjenica ukazuje na bliskost ovih autora sa teoreticarima modernizacije. No, s tim u vezi valja istaci da mi ovde, iako uocavamo i pravimo razliku izmedu razlicitih (neo)marksistickih struja i (neo)modernizacijskih teorija, ne smatramo da je ona od presudne vaznosti Ideja progresa i tehnoloskog napretka je ono sto ih cini bliskima Razlike, koje su posebno nagiasavane i dovedene do suprotstavljenosti u eri Hladnog rata, odnose se uglavnom na dnjenicu da (neo)marksisti ukazuju na nejednakosti koje postoje u smislu koristi koje pojedini segmenti drustva "imaju od progresa i na konfliktnost koja, s tim u vezi, postoji u drustvu, dok kod teoreticara neomodernizacije to nije slucaj vec ukazuju na progres drustva kao celine Ova razlika je bila ,u teorijskom smislu, dominantna sve do pojave postmodernizma koji je doveo u pitanje citavu ideju progresa, odnosno temelj na kome su pocivala oba navedena suprotstavijena stanovista
nastanak i razvoj nezavisan proces koji je imao (ili nije imao86) svoju unutrasnju logiku, te otuda i promene do kojih dolazi u drugim oblastima, kao sto je ekonomija ili tehnologija, ne mogu bitno u'tica'ti" na promene znacaja koji nacionalna drzava ima u organizaciji drustvenog zivota, To se najbolje vidi u radovima Linde Vejs (Linda Weiss) koja zastupa jaku antiglobalizacijsku tezu, po kojoj su nacionalne drzave, zapravo, moderatori globalizacijskog procesa Drugim recima, za razliku od Hirsta iTompsona koji insistiraju na tome da ekonomska globalizacija nijeodmakla u tolikoj meri da bismo mogli govoriti o njenom uticaju na ulogu nacionalne drzave, Vejsova smatra da je globalizacijski tok upravo odreden ponasanjem nacionalnih drzava U ton smislu ona kritikuje hiperglobaliste tvrdnjama da se obim trgovine danas nije bitno uvecao u odnosu na period pre Prvog svetskog rata i da je u deceniji koja je oznadena kao decenija ubrzane globalizacije "doslodousporavaija rasta svetske trgovine, Ona istice jos tri trenda koji ne korespond!raju sa hiperglobalizacijskim argumen-tima, Prvo, postoji izrazena tendencija ka nacionalno zasnovanoj proizvodnji, zatim, podela na sever i jug, u kojoj postoji visoka nesrazmera u nivou ekonomskih aktivnosti u korist bogatog severa, i najzad, tendencija ka regionalizaciji koja ukazuje na tendenciju stvaranja medudrzavnih asocijacija (NAFTA, EU, OPEC). No, u njenoj argumentaciji je vaznije zapaziti dnjenicu da ona insistira na ulozi drzave kao kljucnom ciniocu koji modelira ekonomske tokove i u prvi plan istice ideju da drzave mogu resiti mnostvo vaznih problema bolje nego trfiste87 U drugom kontekstu, ali na isti nacin razmislja 86, Ukoliko se smatra da je bio plod niza slucajnosti, kao sto to smatra Gidens (Gidens, 1998) 87. Svoje teze o sposobnosti drzave da upravlja ekonomskom transformacijom ona pokusava da dokaze u svojoj knjizi The Myth of Powerless State? kroz uporednu analiz.u ekonomske politike Svedske, Japana, Nemacke i jugoistocne Azije (Waiss, 1998).
i Jan Klark (Ian Klark), koji tvrdi da je globalizacija oblikovana i vodena interesima mocnih drzava (Klark, 1997: 197). On smatra da globalizacija i ne moze biti drugadje shvacena nego kao posledica politike vodecih sila, a uloga drzave je, po njemu, upravo u moderiranju izmedu medunarodnih i unutrasnjih pritisaka, od cega zavise periodi globalizacije, odnosno fragmentacije, koje on vidi kao dve medusobno suprotstavljene i simultano smenjive faze u istoriji medu¬ narodnih odnosa XX veka (Klark, 1997).88 Naravno, izrazene u ovako pojednostavljenom obliku, navedene tvrdnje asociraju na razliku koja u sociologiji postoji izmedu tradicija dji su rodonacelnici Marks i Veber. No, kao sto se i u njihovim izvornim pristupima, osim razlika, mogu uociti i odredene slicnosti, one su jos izrazenije u analizama autora koji se bave savremenim problemima Otuda, cesto nije lako razluciti kome pravcu pojedini autori pripadaju89 Posebno je fascinantno sto se u konkretnim analizama, polazed sa razlicitih osnovnih teorijskih pozicija stize do zakljucaka koji su medusobno bliski, kao stoje pomenuti zakljucakorastu uticaja pojedinih, najmocnijih nacionalnih drzava V: Ono sto cemo, medutim, na kraju ovoga deiappkusati da pokazemo jeste da je odstupanje od izvornih" rhodela, autore obe ove grupe dovelo u svojevrsnu zabluocelo, po nasem misljenju, pogresnih zakljucaka Naime, navedeni 88. Klark je mozda najtipicniji znacajni autor koji ne shvata razliku izmedu globalizacije i internacionalizacije 89 Razlog tome mogli bismo traziti i u cinjenici da, kao i u ostalim oblastima ljudske aktivnosti, tradicija ima sve manju ulogu u deinisanju identiteta, a umesto nje identitet se sve vise ormira kroz interakciju sa savremenicima Na taj nacin mogli bismo razmisljati i o „identitetu" pojedinih savremenih teorijskih stajalista Naime, nekada zestoko osporavani eklekticizam kao izraz nedoslednosti u razvijanju sopstvenih zaokruzenih teorijskih shvatanja, danas je postao takoreci mera uspeha teoreticara Razlog za to sigurno ne bismo mogli naci u licnoj jednacini pojedinih autora, vec pre svega u duhu vremena koji podrazumeva pomenuti nacin izgradnje identiteta.
zakljucci su plod, naizgied, ociglednog trenutnog stanja stvari koje ukazuje da najmocnije drzave, pre svih Sjedinjene Americke Drzave, jacaju svoju medunarodnu ulogu (sto samo po sebi ne mora biti netacno90). Medutim, takav zakljucak znaci samo da one jacaju svoju poziciju u odnosu na druge nacionalne drzave, ali to jos uvek ne znad da njihova uloga i njihov suverenitet ostaju netaknuti. Upravo ovo nerazumevanje i mesanje dva nivoa analize predstavlja izvor mnogih nedoumica izabluda koje se pojavljuju oko pitanja sudbine nacionalne drzave. Pretpostavka o postojanju„dva sveta" - sveta nacionalnih drzava i sveta transnacionalnih organizacija - mogla bi da unese odredeni red u ovu zbrku91 Moze, naime, biti sasvim tacno da u svetu nacionalnih drzava pojedine od njih dobijaju na znacaju i da jaz izmedu njih i onih slabijih raste, mereno kriterijumima koji vaze u ton svetu. No, s druge strane, znacaj svih, pa i najmocnijih drzava opada u odnosu na druge aktere, odnosno muitinacionalne organizacije koje su u osnovi novog sveta, koji se razvija i postoji paralelno sa svetom nacionalnih drzava., U osnovi, razlika izmedu ova dva stava mozda se najboije moze uociti u poerdenju stavova dva istaknuta teoreticara globalizacije i medunarodnih odnosa - Gilpina (Gilpin) i Rozenaua (Rosenau) Gilpin zastupa tezu da su vlade hegemonih sila, posebno SAD, odgovorne za stanje medunarodnih odnosa i da prvenstveno od njih zavisi sudbina kapitalistickog sistema 90 Naravno, ovde se necemo upustati u ispitivanje zasnovanosti tvrdnji da se, i pored trenutno neosporno vodece uloge, Sjedinjene Drzave nalaze u fazi opadanja u odnosu na druge potencijalne centre svetske modi (Kenedi, 1999; Hantington, 1999; Wallerstein, 1999; Soros, 1999) 91 Podela na dva sveta nije striktna, oni se medusobno u velikoj meri prozimaju, mnostvo pojedinaca i institucija igra odredenu ulogu u oba sveta, ali jeza analizu konkretnih zbivanja, pre svega onih koja ukazuju na protivrecnosti, neophodno da se ima u vidu razlicita logika na kojoj pociva funkcionisanje ta dva sveta i razliciti ciljevi, interesi i vrednosti ka kojima su usmereni i od kojih su usmeravani.
ciji su akteri, posebno multinacionalne kompanije, svojim nekontrolisanim ponasanjem taj sistem ugrozill To je posebno vazno danasrjer je nakon prestanka Hladnog rata doslo do prirodnog siabljenja veza izmedu SAD, zapadne Evrope i Japana, koje su nekada odrzavane zbog straha od SSSR-a, Drugim recima, Gilpin smatra da su hegemone nacionalne drzave kljucni akteri globalizacije ili bi to bar morale postati S druge strane, Rozenau istice da je globalizacija dovela do takozvane „postinternacionalne politike", koja je zamenija drzavo-centristicki sistem, To ne znaci da su nacionalne drzave potpuno nestale sa politicke scene, ali znaci da sada dele moc sa nizom transnacionalnih aktera, odnoso multinacionalnih i nacionalnih organizacija koje postaju sve znacajniji akteri na globalnom nivou i koji se, pre svega zahvaljujud komunikacijskoj revoluciji, sada mnogo lakse organizuju i cine poseban svet za sebe, (Rosenau, 1999; Beck, 2000) Rozenau, pored toga, istice da drzavne institucije jos uvek imaju vlast, ali njihova sposobnost da tu vlast koriste neprestano opada „Drzave su sve manje sposobne^da, na primer, sprece protok ideja preko njihovih granica-ipne ne mogu da kontrolisu tokove novca, radne snage-t robe koji ulaze i izlaze iz zemlje. One imaju samo minimalnu kontrolu nad kretanjem ljudi i gotovo nikakvu kontrolu nad putevima droge, Njihova sposobnost da promovisu medugrupnu solidarnost i da stvore drustvenu koheziju vremenom postaje sve manja, a kriminal, korupcija i nacionalni resentimani ozbiljno potkopavaju nacionainu zajednica Odbojnost prema politicarima i najvaznijim institucijama raste i ljudi u sve manjoj meri prepoznaju vezu izmedu sopstvenog blagostanja i blagostanja njihove zajednice Mnoge drzave ne mogu da sprovedu zakone, sprece sirenje korupcije ili da mobilisu svoju vojsku za borbu"(Rosenau, 2000:11)
Saskija Sasen smatra da se globalizacija odrazava na nacionainu drzavu u kontekstu stvaranja nove geografije mod Kao osnovni razlog koji vodi potkopavanju drzavne mod ona vidi stvaranje nove vrste teritorijalnosti do koje dolazi usled disperzije privrednih aktivnosti, Kompanije svoje aktivnosti istovremeno realizuju u vise zemalja. S jedne strane, to stvara problem prikupljanja poreza, a s druge strane, disperzivna organizacija jaca centralnu ulogu kompanija cime one sticu sve vise mod. Drugi razlog je stvaranje novog pravnog rezima. Uz deregulaciju na drzavnom nivou, istovremeno se stvara medunarodna trgovinska arbitraza kao, u osnovi privatni sistem prava. Najzad, sve vise ekonomskih aktivnosti se premesta u elektronski prostor nad kojim drzave nemaju kontrolu Po njenom misljenju, najznacajnije od svega je sto upravo d rzave daj u I eg i ti m itet ovi m promena ma, stokaorezu fta t ima transformaciju drzavnog suvereniteta u pravcu njegove deobe s medunarodnim privatnim pravom, nadnacionalnim organizacijama i nadnacionainim kodeksom ljudskih prava (Sasen, 2004). Glediste o gubitku nacionalnog suvereniteta deli i Kastels, s tim sto on smatra da se taj proces odvija uprkos zelji nacionalnih drzava. Zapravo, u zelji da osnaze svoju poziciju, nacionalne drzave se okupljaju oko nadnacionalnih projekata, poput Evrbpske Unija. Medutim, rezultat takvih projekata nije jacanje vec erozija drzavne mod u zamenu za njeno trajanje. Drugi znacajan proces koji vodi urusavanju suvereniteta predstavlja regionalizacija, odnosno decentra¬ lizacija mod drzave, kao pokusaj da se prevlada kriza legitimacije, izazvana neuspesima da se rese kljucni problemi gradana Medutim, i taj proces samo dodatno potkopava snagu nacionalne drzave Najzad, a zapravo najvaznije, suverenitet nacionalnih drzava je potkopan zbog nuznosti
186
1 87
sve vece vojne meduzavisnosti. Cak ni vojno najmocnije drzave poput SAD, na razlicite nacine postaju meduzavisne u ovoj oblasti (Castels, 2002), Sumirajud, na izvestan nacin, argumente koji ukazuju na uticaj globalizacije na drzavu, Solte navodi pet kljucnih promena. Globalizacija vodi kraju suvereniteta nacionalnih drzava, drzave se preorijentisu sa sluzenja nacionainim na sluzenje supranacionalnim interesima, prestaju da budu garant javnog blagostanja, redeinise se upotreba vojne sile i, kao posebno vazno, same drzave se sve vise oslanjaju na medunarodne regulatorne sporazume (Scholte, 2000), Specifican pogled na slabljenje drzavnog suvereni¬ teta iznose Antonio Negri i Majkl Hart Po njihovom misljenju, slabljenje suverenih nacionalnih drzava, deregulacija medu¬ narodnih trzista i stisavanje medudriavnih sukoba ukazuju na pojavu imperije kao nove paradigme, u kojoj se moraju promisljati globalni odnosi, Kao sto pokazuju prethodna istorijska iskustva, svaka imperija podrazumeva hijerarhiju, centra I izovanu izgradnju normi i proizvodnju legitimacijskog obrasca prihvacenog na njenoj teritoriji, koji oznacaya svojevrsnu vladavinu bez vlade. Priroda svetskog ppfetka koji nastaje je takva da se on ne stvara prevashodno na tirtelju sile, vec na sposobnosti da se upotreba sile predstavi kao da je u sluzbi mira i prava Drugim redma, nastanak nove imperije se prikazuje ne kao proizvod sopstvene namere i vblje, vec kao odgovor na poziv najsposobnijima da resavaju sukobe Zato je prvi cilj imperije da prosiri podrucje konsenzusa koji podriava njegovu vlastitu moc (Negri i Hardt, 2003); Na osnovu do sada recenog, odgovor na pitanja koja smo postavili na pocetku ovoga podpoglavlja mogao bi se sazeti na sleded nadn. Giobaiizacija je i posledica i uzrok siabljenja nacionalnih drzava Posledica u meri u kojoj su problemi koje je proizveo sistem nacionalnih drzava
zahtevali resenja koja se nalaze van toga sistema, i koje takav sistem nije mogao da resi, a uzrok u meri u kojoj proces globalizacije suzava prostor i delokrug aktivnosti na koje pojedine nacionalne drzave, ili citav sistem nacionalnih drzava, mogu da ponudeadekvatan odgovor Drugim redma, problemi koji se stvaraju u novom globalnom sistemu su takvi da sve vise zaokupljaju paznju sve veceg broja ljudi, a istovremeno prevazilaze sposobnost nacionalnih drzava da ih rese Posledica toga je gubljenje elemenata suvereniteta, ali i gubljenje legitimi-teta, koje je povezano sa novim identitetom, koji se rada iz svesti da zivimo u novoj epohi i da pripadamo jednom svetu, Oni koji ne shvataju novu realnost i koji zive iskijudvo u svetu nacionalnih drzava mogu dokazivati znacaj nacionalne drzave, ali u odredenim trenucima bivaju suprotstavljeni kako onima koji zive u svetu transnacionalnih organizacija, tako i onima koji, mada privrzeni ideji nacionalne drzave, shvataju novu realnost i zbog toga joj odricu deo suvereniteta, u zelji da joj produze rok trajanja U ton smislu, danas se kljucna polemika ne vodi izmedu autora koji afirmisu, odnosno osporavaju suverenitet nacionalnih drzava, vec izmedu potonjih i onih koji se zalazu za ogranicavanje suvereniteta kao nuznog uslova opstanka nacionalne drzave u ma kom obliku, Medu onima koji se zalazu za ogranicenje suve¬ reniteta kao uslova opstanka nacionalne drzave, postoji razlika u argumentaciji koja ipak vodi slicnom zakljucku U nastavku teksta osvrnucemo se na dva takva relativno razvijena stanovista koja polaze od razlicitih pretpostavki, ali vode identicnom zakljucku Rec je, s jedne strane, o gledistu Bob Dzezopa (Bob Jessop), jednog od najaktivnijih neomarksistickih teoreticara drzave, a s druge strane, o gledistu Entoni Gidensa,
188
189
Jedan neomarksistickipogled - Bob Jessop U marksistickoj tradiciji kapital i nacionalna drzava predstavljaju dva reda pojmova razlicitog ranga92, uz napomenu da je problematika nacionalne drzave bitno manje problematizovana9394 No, i pored toga, moguce je sumarno rekonstruisati marksisticki pogled na pitanje nacionalne drzave i njenog razvoja koji je, dakako, najuze bio povezan i determinisan analizom kapitalizma i kapital odnosa, Kapitalu je jaka i centralizovana drzava, bila potrebna najpre da bi se prevazisle parohijalne barijere koje su bile naslede feudalnog sistema odnosa, a kasnije da bi se na bajonetima takvih mocnih i organizovanih drzava prosirio po podrucjima u kojima njegova logika nije bila razumljiva, vecjedino logika fizicke sile. Onoga trenutka kada je, sjedne strane jezik kapitala - novae - preovladao, a sa druge strane 92 Svest o toj cinjenici u marksizmu se javila tek u okviru debate koja je vodena sedamdesetih godina XX veka. „Cilj ove debate je bio da se sistematski izdvoji drzava kao politicki obiik iz konteksta kapitalistickih odnosa proizvodnje kao prvi korak ka stvaranju materialistic^ teorije gradanskedrzavei njenog razvoja"(Hollowayand Picciotto,;;lM 7J8":2) 93 0 tome svedoce i reci Holveja i Pikota (Holloway and ||^>tto):„U proslosti, marksisticka teorija, ukoliko se bavila drzavomy najcesce se ogranicavala na ukazivanje da su drzavne aktivnosti u interesu kapitala i na analizu meduzavisnosti drzavnih aktivnosti i interesa vladajuce klase" (Holloway and Picciotto, 1978:1). 94 Blanke, Jirgens i Kastendik smatraju da su se marksisti bavili drzavom jedino u kontekstu analize fasizma i radnickih prava (Blanke, Jurgens, Kastendiek, 1978) U ton smislu, po nasem misljenju, izuzetak predstavljaju politicki spisi pojedinih ideologa socijalizma, koji su se nakon socijalistickih revolucija suocili s problemom organizovanja drzave U cisto teorijskom pogledu, pitanje nacionalne drzave bilo je, medutim, u marksizmu zapostavljeno, Situacija se u ton pogledu radikalno menja krajem sedamdesetih godina kada je zapocela velika marksisticka debata o pitanjima drzave, u kojoj su dominirali Pulancas i Miliband (Holloway and Picciotto, 1978)
kada se kao posledica sirenja kapitala deo nacionalnog kapitala transformisao u transnacionalni kapital, izicka sila, odnosno drzava kao njen legitimni i legalni nostlac pocinju da predstavljaju smetnju i ogranicenjeza dalji razvoj kapita¬ lizma Posmatrano samo iz ovog ugla, kapital bi mogao da se reprodukuje bez posredstva bilo kog oblika drzave, Ali sa druge strane, cak i transnacionalnom kapitalu je potrebna zastita Socijalni nemiri koji proisticu iz logike kapital odnosa predstavljaju pretnju za nesmetano funkcionisanje kapital odnosa,To znaci da takvu zastitu moze pruziti samo drzava kao institucija koja ima legitimitet da upotrebi nasilje i silu Nacionalna drzava kakva se pojavila u Evropi postala je uzor i model po kome su nastajale i drzave u ostalim delovima sveta Takva nacionalna drzava imala je mnogobrojne karakteristike, a jedna od njih je bila vezana upravo za nacionalni resantiman, koji je rasion d' etre nacionalne drzave nalazio upravo u nacionainim posebnostima i njihovom isticanju kao osnovnom razlogu postojanja pojedinih drzava ovakva situacija je nepodnosIjiva za kapital Kapital ima univerzalan jezik, a nacije govore posebnim jezicima Pored toga, osnov njihovog postojanja je u razlicitosti, a ne u istosti. Osim razlike u jezicima, nacionalne drzave setrude da istaknu svoju posebnost i u svim ostalim domenima organizovanja drustvenog zivota, pa i u propisima koji su lokalno obojeni Ovakva situacija kapitalu i odgovara i ne odgovara Postojanje razlika znaci da postoje razlicita, bolja i losija mesta za poslovanje, ali, s druge strane, postojanje razlika preti da se univerzalni jezik kapitala zameni lokalnim jezikom koji mu se moze suprotstaviti, bilo daje rec o nacionalnom, religijskom ili ma kom drugom jeziku koji bi mogao dovesti u pitanje logiku kapitala U ton smislu inspirativno je predvidanje Dzordza 191
Sorosa (George Soros) - da globalnom kapitalistickom sistemu preti slom koji ce biti posledica „ napetosti izmedu globalnog opsega inansijskih trzista i nacionalnog opsega politike" (Soros, 1999:108) Ovako pojednostavljeno izrazena slika marksistickog videnja sudbine nacionalne drzave, koja se odnosi samo na aspekt njegovog globalnog sirenja, svedod o nedijalektickom pristupu koji su marksisti imali prema pitanju drzave. Naime, dualizam koji postoji u osnovi marksistickog shvatanja nikada nije bio prevladan u radovima klasicnih marksista prve i druge internacionale Taj dualizam se preneo i na savremene neomarksiste95 pa otuda ne crude kritike da se u radovima Volerstina cesto ne vidi kakva je uloga nacionalnih drzava u okviru svetskog sistema, iako ih on cesto pominje96 95 To je jedan od osnovnih razloga sto su pojedini neomarksisti jnsistirali na tome da drzava ne moze biti analizirana odvojeno od drustva, vec samo kao oblik reprodukcije drustva, odnosno kapitala (Bianke, Jurgens, Kastendiek, 1978) 96. Pozicija Volerstina i ostalih teoreticara svetskog sistema, u pogledu uloge i znacaja d rzave, ostavlja zaista puno nedoumica Ipak, utisak je, na osnovu ceiine njihovih radova, da su drzave, posebno one najzgacajnije, agenti krupnog kapitala Drzave, s jedne strane, imaju|§ufogu da obezbede kvazimonopolni polozaj krupnom kapitalu, a s dr'uge strane, da obezbede socijalni mir (Volerstin, 2005) Dovani Arigi smatra da sadasnja epoha globalizacije predstavlja samo inancijalizaciju koja je mogla biti identifikovana i u ranijim fazama kapitalisticke akumulacije, Iskustvo ranijih perioda ukazuje da su drzave koje su imale kljucnu ulogu u oblikovanju svetskog sistema, kao Velika Britanija krajem XIX i pocetkom XX veka, ubrzo nakon takvih perioda financijaiizacije, koje su se odvijale pod njihovim uticajem, dozivljavale slabljenje U ton smislu, on ocekuje da ce sadasnja hegemonija SAD u svetskom sistemu ubrzo biti zamenjena hegemonijom azijskih zemalja Razloge financijaiizacije Arigi vidi u kombinaciji neravnomernog razvoja, koji je posledica dve komplementarne tendencije: prekomeme akumulacije kapitala od strane kapitalista kroz reinvestiranje kapitala i praznjenja drzavnih budzeta sto je posledica smanjenja trgovinske i proizvodne ekspanzije (Arrighi, 1997).
Jedan od znacajnijih savremenih neomarksista koji se bavi pitanjem globalizacije, Bob Dzezop (Bob Jessop), svoju poziciju gradi na pokusaju da prevazide dualizam izmedu analize kapitalizma i nacionalne drzave. U svojim radovima, on se u velikoj meri oslanja na Pulancasa (Poulantzas), koji je tvrdio da, uprkos internacionalizaciji kapitala, koju je on definisao kao imperijalizam, znacaj nacionalne drzave ne opada jer je njena egzistencija povezana sa pitanjem klasne borbe. Naime, veza izmedu kapitala i nacionalne drzave odrzava se upravo zbog nacionalnog karaktera klasne borbe Ekonomska uloga nacionalne drzave, dakle, nije neutralna, ona je izrazena u njenoj politickoj ulozi eksploatacije i klasne dominacije, i nemoguce je odvojiti tu njenu ulogu od ekonomske uloge. Upravo na toj ideji Dzezop razvija svoj pristup u kome povezuje dva nivoa analize Jedan je apstraktni nivo strukturalne determlnacije, a drugi je konkretni nivo klasne borbe u specificnim uslovima. Na osnovu takvog razmatranja, on smatra da je u uslovima globalizacije doslo do promena u ulozi drzave u odnosu na raniji period Te se promene ogledaju u tri kljucna aspekta Prvo, neke tehnicko-organizacione, politicke i ideoloske funkcije nacionalne drzave su premestene na druge nivoe drzavne organizacije i tu, pre svega, misli na denacionalizaciju drzavljanstva. Drugo, postoji trend porasta broja funkcija koje se dele sa drugim para-drzavnim ili privatnim politickim akterima i institucijama Najzad, medunarodni kontekst postaje sve znacajniji za akcije koje vodi nacionalna drzava, No, i pored svega toga, nacionalna drzava i dalje igra vaznu ulogu u organizaciji drustvenog zivota, Procena znacaja te uloge mora se utvrditi konkretnom empirijskom analizom, smatra Dzezop, jer varira od drzave do drzave. Drugim recima, uprkos ekonomskim trendovima i redefinisanju znacajnog dela funkcija koje je nekada imala, drzava i dalje 193
ima vaznu ulogu u regulaciji klasnih sukoba, odnosno odrzavanju drustvene kohezije, Na taj nadn, dilema da li je drzava subjekt, ili objekt ekonomskih procesa, postaje izlisna Zato on smatra da je shvatanje globalizacije kao koherentnog uzrocnog mehanizma potpuno pogresno, bilo da je rec o naglasavanju uloge trzista ili uloge drzave Pre bi se moglo tvrditi daje globalizacija kompleksna rezultanta mnostva razlicitih procesa, ili kako on kaze „kompleks haoticnih i naddeterminirajucih posledica serija procesa koji deluju u specificnom strukturalnom kontekstu" (Jessop, 1999). Gidensovo shvatanje drzave kao moderatora izmedu globalnog i lokalnog nivoa Do slicnog zakljucka o redeinisanoj ulozi nacionalne drzave, polazeci od sasvim razlicitih teorijskih pretpostavki dolazi Entoni Gidens On ne spori znacaj globalizacije na savremena svetska zbivanja, Smatra cak izlisnom. tezu radikalnih skeptika da se pojavom „globalizacije£ nista sustinski nije promenilo. Pa ipak, kada je o nadpnalnoj drzavi rec, on smatra da „na medunarodnoj scenht§dWonalne drzave ostaju najznacajniji akteri Takav stav potkrepljuje argumentom da, za razliku od multinacionalnih organizacija koje hiperglobalisti ug lavnom smatraju hovim kljucnim akterima, drzave kontrolisu teritoriju, poseduju vojnu silu i odiiavaju pravni poredak97 (Gidens,1998), No, i pored takvog, 97 Treba primetiti da se navedena tri argumenta mogu svesti na sredisnji - posedovanje vojne sile -jer se kontrola teritorije i odrzavanje pravnog poretka u krajnjoj liniji obezbeduju vojnom silom Ovaj argument je sam po sebi problematican ne samo s obzirom na prigovore koje su u ton pravcu uputili Suzan Strejndz i drugi autori, vec i s obzirom na dnjenicu da poredak koji se odrzava iskljucivo na sili ne moze dugo odolevati aiternativnim porecima
naizgled, tvrdog stava u pogledu znacaja nacionalnih drzava Gidens je eksplicitan u stavu da „svetski sistem ne moze da bude opisan ili analizovan samo na nivou nacija", vec da se, osim vlada, moraju ukljudti i privreda i civilno drustvo. Upravo zbog pritiska privredne globalizacije „odozgo" i „civilne" globalizacije „odozdo" Gidens savetuje da se nacionalne politike moraju potpuno integrisati u svetske perspektive U ton smislu on koristi pojam „kosmopolitske nacije" jer je svestan znacaja nacije kao integrativnog faktora u okviru pojedinih nacionalnih drustava ali, s druge stane, svestan je i ogranicenja koje takav koncept nosi u pogledu privrednog razvoja. Kosmopolitska nacija bi, dakle, morale zadrzati integrativnu funkciju na lokalnom nivou, a izgubiti dezintegrativne osobine koje se odnose na sukobijavanje sa drugim nacijama na globlanom nivou Da li je ovakav koncept nacije i drzave, koja biostvarilaravnotezu izmedu tri razlicita nivoa - lokalnog, nacionalnog i globalnog - ostvariv, za Gidensa se ne postavlja kao pitanje. Naprotiv, upravo u ostvarenju toga cilja on vidi osnovnu ulogu vlada nacionalnih drzava i razlog njihovog postojanja. Drugim recima, nacionalne drzave i njihove vlade morale bi u godinama koje slede postati moderatori u areni u kojoj sve vise dominiraju muitinacionalne korporacije i nevladine organizacije. Razlog za to je sto se prve ponasaju nekontrolisano, a druge, cesto deluju neodgovorno, U ton smislu, posebnu odgovornost imaju vlade najrazvijenijih nacionalnih drzava, o kojima on govori kao o GX, odnosno grupi sedam najrazvijenijih zemalja plus niz vaznih drzava poput Rusije, Kine, indije, Brazila, Meksika i tako dalje Teorijski koncept koji Gidens predlaze, kao sto smo videli, u prilicnoj meri je fluidan On se ne zasniva na nekim cvrstim strukturalnim elementima Sam nastanak nacionalne drzave on tumad spletom slucajnih istorijskih 195
okolnosti, a njenu transformaciju u epohi globalizacije vidi kao svesnu aktivnost vlada najvaznijih zemalja u.'cilju Izbegavanja rizika koje moderno doba donosi sa sobom.98 Kao najvaznije on istice ekoloske rizike i strukturalni rasizam. Drugim redma, transformisana nacionalna drzava, koja podva na kosmopolitskoj naciji, izgubila bi obelezja tradicionalno shvacenog suvereniteta,Tu se, pre svega, misli na propusnost granica i vojnu moc koju bi upotrebila protiv suseda ili za gusenje ljudskih prava, a zadrzala bi odredene prerogative unutrasnjeg suvereniteta. Takode, s obzirom na pretpostavijeno globalno vodstvo, vecina nacionalnih drzava izgubila bi autonomiju u pogledu odredivanja pravca drustvenog razvoja koji bi bio globalno deinisan. Zakljucna razmatranja Osnovni problem u debatio odnosu globalizacije i transformacije nacionalne drzave sastoji se, po nasem misljenju, u tome sto se kao imperativ nametnulo shvatanje da je u analizi globalizacije osnovna analiticka jedinica nacionalna drzava Shvatanje i tumacenje globalizacije kao procesa koji znaci sve intenzivnije povezivanJf;$aciona[nih drzava je kljucno za nerazumevanje globalizadje Nesum¬ njivo da je porast medudrzavnih veza i politickih aranzmana u porastu, ali taj proces internacionalizacije zaklanja neke od sustinskih problema s kojima se suocava nacionalna drzava. Odgovore na tri kljucna pitanja oko kojih se vode savremene rasprave o odnosu globalizacije i nacionalne drzave - da li se moze govoriti o tome da su nacionalne 98 Poverenje koje Gidens ima u vodece drzavnike zaista je fascinantno Nama sa prostora bivse Jugoslavije poverenje u odgovornost„drzavnika" tesko da ce ikada biti vraceno. Ali nije rec samo o„balkanskom sindromu". Oba svetska rata u XX veku vodena su u periodu potpune dominacije nacionalnih drzava
drzave jos uvek glavni akteri u svetskim posiovima; da li postoji vodeca nacija koja diktira globlane odnose; i kakva je uloga nacionalne drzave u buducnosti - mogli bismo sazeti na sledeci nacin: Nacionalne drzave vise ne predstavljaju jedinog, ni najznacajnijeg aktera u svetskim posiovima Nacionalne drzave i nacionalne birokratije sve vise se uplicu u svakodnevni zivot pojedinaca i time pokusavaju da ojacaju unutrasnji suverenitet.99 Takav trend je u pro¬ tivrecnosti s procesom individualizacije i sve vise smeta gradanima, posebno u razvijenim zemljama, koji imaju sve manje poverenja u nacionalna vodstva.100 Trend jacanja unutrasnjeg suvereniteta u obrnutoj je srazmeri sa trendom siabljenja spoljnjeg suvereniteta i autonomije Tradicionalno shvaceni, nacionalni interesi ne igraju vise bitnu ulogu u medunarodnim odnosima,101 te u ton smislu ni tradicionalno shvacena nacionalna drzava ne igra vise kijucnu ulogu u medunarodnim posiovima, 99 To je, s jedne strane, kada je o razvijenim drustvima red, reakcija na dezintegrativne procese i opadanje nivoa drustvene kohezije kao nezeljene posledice modernog drustvenog razvoja, a sa druge strane, kada je o nerazvijenim drustvima rec posledica bilo potrebe da se ona modemizuju, stoje bilo karakteristicnoza socijalisticka drustva, bilo da se odrze u stanju zavisnosti, stoje slucaj sa neokolonizovanim zemljama U oba slucaja, osim zadovoljavanja proklamovanih ciljeva, treba imati u vidu i realizaciju partikularnog interesa osamostaljenih grupa koje su dosle u posed drzavne modi, da tu mod sacuvaju i po mogucstvu uvecaju kao bazicni resurs na kome temelje svoj privilegovan polozaj. 100, Suzan Strejndz u uvodu svoje knjige upozorava da je slom sovjet¬ skog Saveza i propast rezima u ostalim istocnoevropskim zemljama bio u velikoj meri posledica oslobadanja od iluzija koje su gradani imali u pogledu nacionalnih lidera Takav trend nije, medutim, karakteristican samo za bivse socijalisticke zemlje Rast nepoverenja u vlade prisutan je i u vecini najrazvijenijih kapitalistickih zemalja (Strange, 1996:4) 101 O tome opsirije videti u tekstu autora o NATO bombardovanju Jugoslavije (Vuletic, 1999)
Za vecinu tradicionalno levicarski orijentisanih autora ovo je posledica preuzimanja globalnog vodstva od strane jedne nacionalne drzave - SAD, ili nekoliko najrazvijenijih zemalja koje cine takozvani „Zapad" To je istovremeno i jedan od ponudenih odgovora na sledece pitanje koje nas interesuje - da li se moze govoriti o postojanju vodece nacije koja modelira svet u skladu sa sopstvenim interesima Mada se administracija u Vasingtonu cesto smatra jednim od kljucnih aktera u mnogim svetskim posiovima, razlozi koji uticu na sve nacionalne drzave uticu i na one koje su trenutno najmocnije Trebalo bi ispitati u kojoj meri americka administracija samostalno donosi odluke i pod cijim uticajem se takve odluke donose, odnosno kojim motivima se rukovode predsednik i kongres SAD pri opredeljivanju za odredenu opciju koju propagiraju ili realizuju 102 Ako bi se moglo dokazati da su tradicionalno shvaceni nacionalni interesi kljucni motiv pri donosenju odluka, mogli bismo tvrditi da postoji vodeca globalna nacija 103 102 Odluka americke administrate iz marta 2002 godine, da poveca carinsku stopu na uvoz celika i tako zastiti domace proizvocface predstavlja vazan argument za one koji isticu da epoha naejbnalnih drzava nije zavrsena Takva odluka je, medutim, izazvala buf^ reakcije u svetu, a u citav slucaj se umesala i svetska trgovinska organizacija koja treba da preispita validnost takve odluke 103. Ovde se postavlja pitanje sta uopste pojam nacionalni interes podrazumeva. U literaturi o naciji i nacionainim odnosima nemogude je naci odredenje ovog pojma On je fluidan, zavisi od vremena i prostora i konsenzusa uskih grupa koje definisu nacionalni interes, U okviru toga deinisanja osim razlike u pogledu kratkorocnei dugorocne perspektive, implementirani su i razliciti interesi razlicitih drustvenih grupa u okviru jedne nacije Tradicionalno tumacenje koje nacionalni interes dovodi u vezu sa nacionalizmom i, s tim u vezi, kao nacionalni interes shvata poklapanje etnickih i drzavnih granica, ne resava problem u situaciji kada svega nekoliko drzava na svetu mozemo tretirati kao jednonacionalne (Gelner). Sireshvacen nacionalni interes, koji pre svega ima u vidu interes moderne gradanske drzave koja se zalaze za blagostanje i sigurnost svojih gradana, takode postaje problematican u situaciji kada se formira 198
Odgovor na trece pitanje zavisi od ideoloske pozicije pojedinih autora, koju nije uvek lako odrediti Za neoliberalno orijentisane autore takvo pitanje je suvisno. Za tradicionalno orijentisane liberale nacionalno driavni okvir jejedina sansa da bi se predupredile pogubne posledice neoliberalne globalizacije (Sulce, 2003) Nadnacionalno orijentisani desnicari smatraju da vlade najrazvijenijih zemalja moraju u buducnosti preuzeti odgovornostza svetske poslove ukoliko zele da bude ocuvan savremeni kapitalisticki sistem (Gilpin, 1999). Potpun odgovor na ovo pitanje zahteva razdvajanje pojmova nacionalna drzava i drzava kao koncept drustvenog organizovanja Bek pravi razliku izmedu cetiri tipa drzava - nacionalna ili etnicka drzava, neoliberalna drzava, nadnacionalna zastitnicka drzava i kosmopolitska drzava, Po njegovom misljenju, nacionalna drzava ne moze da se suprotstavi mod velikih kompanija koje su nadnacionaIno organizovane. U ton smislu, buducnost nacionalne drzave nije svetla, Neoliberalna drzava nije nista drugo nego promo¬ ter interesa mod transnacionalnih kompanija na svojoj teritoriji.. Nadncionalna zastitnicka drzava pojavljuje se kao mehanizam koji bi trebalo, pre svega, da osigura bezbednost gradana i postojeceg neoliberalnog poretka Kosmopolitska drzava, koja jos uvek predstavla pozitivnu utopiju, jedina je u mogucnosti da interese gradana pretpostavi pogubnim posledicama delovanja transnacionalno organizovanog kapitala nova svetska elita koja svoj identitet gradi pre svega u odnosu na svoj socijalni status koji je proistekao iz uloge u globalnoj strukturi modi Moc te grupe je takva da bitno utice na definisanje nacionalnog interesa zemalja iz kojih poticu, a tako shvacen interes nesumnjivo moze biti u koliziji sa sigurnoscu i blagostanjem vecine lokalnog stanovnistva To, drugim recima, znaci da se vlade pojedinih zemalja mogu u donosenju odluka rukovoditi pre interesima globalne elite, nego nacionainim interesom shvacenim na bilo kojiod dva predlozena nacina.
U ton smislu, Bek identifikuje i aktere na politickoj sceni: Protekcionisticka levica brani nacionalnodrzavni politicki model u cilju zastite demokratije i socijalne drzave Nju cine stari socijaldemokrati, komunisti i protekcionisti. Zajednicko im je sto se zalazu za istovremenu zastitu nacije, demokratije i socijalne sigurnosti, sto vide kao najdelotvorniji„protivotrovtotalitarizmu" Neoliberalna levica, odnosno Treci put, pirhvata izazov globalizacije Zalaze se za sintezu nacionalne drzave i svetskog trzista. Internacionalizaciju nacionalne drzave, ukljudvanjem u nadnacionalne organizacije, vidi kao mo¬ gucnost resavanja gorucih svetskih problema, Nadnacionalno utvrdena levica zalaze se za socijalnu pravdu, ali samo za stanovnike Evropske Unije Evrppska tvrdava morala bi postati zastitnik od migranata Kosmopolitska levica je protiv neoliberalne hegemonije, ali i protiv antiglobalizacijskih i ksenofobicnih pokreta i stranaka, Zalaze se za nadnacionalno umrezavanje razlicitih identiteta, :"#?^: ■'■ Etnicka desnica u prvi plan istice privredrtifjkulturni protekcionizam i neprijateljski je orijentisana premi strSpcima. Neoliberalna desnica spaja privrednu otvorenost s kulturnom ksenofobijom. Nadnacionalno utvrdena desnica, takode, spaja zaiaganje za slobodno trziste s kulturnom ksenofobijom koja je evropski (civilizcijski) motivisana, Kosmopolitsku desnicu predstavljaju kosmpolitski konzervativci bliski katolickoj crkvi. Ovaj vise idealnotipski model u konkretnoj analizi stvara problem jasnog razgranicenja Takode, aktivnosti pojedinih, kao neocekivane efekte imaju jacanje pozicije suprotstavljenih ideoiogija, Tako, na primer, neoliberalna 200
levica trazi vise vlasti za drzavu, ali u cilju lakse realizacije interesa krupnog kapitala Na taj nacin doprinosi sveopstoj nesigurnosti i otvara prostor jaca nju neoliberalne desnice, koja trazi vise reda i zakona, da bi na taj nacin omogucila ostvarenje interesa kapitala (Beck, 2004), U ton pogledu meta-igra izmedu kljucnih aktera - transnacionalnih korporacija, drzave i civilnog drustva je otvorena. Globalizacija i demokratija Kada se 1992, godine pojavila Fukujamina (Frencis Fukuyama) knjiga Kraj istorije i poslednji covek104, mnogi su je okaraktehsali kao manifest univerzalizma i liberalnodemokratske ideologije Slom Sovjetskog Saveza i socijalistickih rezima u istocnoj Evropi, ili Treci talas demokratizacije, da upotrebimo Hantingtonov termin, bili su, smatralo se, najupecatljiviji empirijski dokaz koji se mogao navesti u prilog Fukujaminoj tezi Univerzaina covekova potreba za priznanjem, ili Tymos, kako ju je Fukujama nazvao, podela je da se realizuje na globalnom nivou, Svetla buducnost demokratije, cinilo se, bila je osigurana.'05 Medutim, jos se euforija oko nezadrzivog pohoda demokratije nije smiriia, a etnicki sukobiu Ruandi, Somaliji i posebno bivsoj Jugoslaviji bacili su senku na ovu optimisticku viziju, i sve 104 Mada su se kljucne ideje pojavile tri godine ranije u istoimenom clanku. 105. U ton smislu, kao kljucni argument koji se navodi u prilog tezi da globalizacija, ma sta ona znacila, predstavlja proces koji airmise demokratiju i demokratske vrednosti, navodi se porast broja demokratskih zemalja u svetu, koji je narocito eskalirao u epohi globalizacije ponajvise zahvaljujuci tranziciji bivsih drzava socijalistickog bloka u istocnoj Evropi Treba, medutim, napomenuti da je taj broj porastao i zahvaljujuci pojavi nekih novih drzava cepanjem starih socijalistickih zemalja
ved broj autora jepoceo da saskepsom gleda na Fukujamine prognoze, U oblasti politickih nauka razvila se dtava skola, takozvana „teorija haosa" a jedan od njenih rodonadelnika, Samjuel Hantington, razvio je jos specifrcniji „civilizacijski pristup"izucavanju globalnih odnosa Time se otvorio prostor za sve izrazenije pitanje buducnosti demokratije u godinama koje dolaze, a posebno s obzirom na promene koje su izazvane setom procesa i promena pod zajednickim nazivom globalizacija. Nova pitanja koja su se otvorila, i kojima cemo se baviti u nastavku teksta preplaviia su optimizam Fukujamine knjige koja je, kako je iznenadno zadobila, isto tako iznenadno i izgubila paznju svetske javnosti Nove pesimisticke vizije buducnosti pocele su da zaokupljaju paznju socijalnih misliiaca. „lza horizonta savremenih dogadaja nalaze se dve moguce politicke perspektive - obe sumorne, nijedna demokratska" (Barber, 1992: 1) Recenica kojom je Bendzamin Barber (Benjamin Barber) poceo svoj tekst Jihad Vs, McWorld"mozda najbolje opisuje stanje duha intelektualne javnosti, zabrir&ite za buducnost demokratije u savremenom svetu B^berova osnovna teza je da su u epohi globalizacije rrfecfusobno suprotstavijena dva principa, odnosno dve tendencije - tribalizam i globalizam. Njihova jedina zajednicka crta je indiferentnost ili cak neprijateljstvo prema demokratiji, Cetiri imperativa - trzisni, informativno-tehnoloski, ekoloski i imperativ resursa - cine osnovu na kojoj podva savremeni McWorld. Demokratski imperativ se ne nalazi u ton paketu, jer participacija u odlueivanja socijalna pravda i jednakost, po Barberovom misljenju, nisu neophodni za uspesnu proizvodnju i potrosnju. Multinacionalne korpo¬ racije cesto preferiraju poslovanje sa lokalnim oligarhijama, i ukoliko despotske vlade mogu da obezbede stabilnost 202
poslovanja u svojoj zemlji, nema nikakvih prepreka da se u tim zemljama posluje. Drugim redma, McWorld je u najmanju ruku indiferentan prema pitanju postojanja demokratije „Demokratske vrednosti su brzo detronizovane pred stampedom koji je usmeren u pravcu slobodnog trzista i njegove sveprisutnosti, kao i pred televizijskom promocijom propagandnih pom ka" (Barber, 1992:5) Obiik vladavine koji cak vise odgovara McWorldu je oligarhijski birokratizam ili meriokratski elitizam S druge strane, Jihad, „svet\ rat" protiv svake vrste meduzavisnosti, insistira na lokalnim identitetima, znacaju zajednice i solidamosti medu srodnicima, On promovise parohijalizam, tehtorijalnu iskljucivost, fanatizam u verovanju, solidarnost koja podva na poslusnosti autoritetu, brisanje individualnosti u ime kolektivizma, Kao rezultat takvih zahteva javljaju se anarhija,represija,terori novi, nekomunisticki, anahroni oblici despotizma koji su karakteristicni za dobar deo Treceg sveta. Takav tribalizam je antidemokratski i za njega su kao oblik vladavine karakteristicni jednopartijske diktature, vojne hunte ili teokratskifundamentalizam (Barber, 1992) Ima li, dakle, prostora za sirenje demokratije u svetu u kome preovladuju naznacene tendencije? Izmedu „cekica i nakovnja" Jihada i McWorlda, prostor koji ostaje za demokratski ideal Barber vidi u konfederalnoj uniji poluautonomnih zajednica, koje bi bile manje od nacionalnih drzava, ali koje bi medusobno bile povezane u ekonomske asocijacije i trzista, koja bi bila veca od sadasnjih nacionalnih drzava Participacija i samouprava bi se praktikovaie na lokalnom nivou, a reprezentativnost na globalnom nivou OnonastaBerbereksplicitnoneukazujeusvomtekstu, ali sto su primetili mnogi autori u kasnijim radovima, tice se 203
zapazanja daje proces globalizacije u vezi sa obe navedene tendencije. S tim, sto je veza sa McWorldom direktna, a sa J/jhadom indirektna, u smislu da se retribalizacija pojavljuje kao reakcija na univerzalisticke tendencije koje u nekim svojim aspektima, pre svega, ekonomska globalizacija nosi, Takode, vredno pomena je njegovo ukazivanje na razlidte izvore iz kojih dolazi pretnja demokratiji. Konzervatizam, ali i neoliberalizam, figuriraju kao podjednako opasni neprijatelji demokratije, S tim u vezi, treba primetiti da su neoliberali isticali socijalizam i konzervatizam kao dva glavna antidemokratska uporista, Konzervativci neprijatelje demokratije vide u mondijalistima i kosmopolitima Socijaldemokrati osnovnu opasnost za demokratiju vide u revivalizacji nacionalizma i sovinizma, a levicari u neoliberalnim tendencijama 105 ■. ':■';■ -'?-■ .■ U teorijskom pogledu, utisak je, da su levicarske opservacije najrazvijenije, sto je posledica kako sirine istorijske perspektive, tako, jos vise, povezivanja pitanja buducnosti demokratije sa drugim pitanjima i prpjjpmima, pre svih sa pitanjem radnickih prava i socijalne drzave.107 106 U ton pogledu izuzetakmozda predstavlja DzordzSoros,zakoga bi se tesko moglo tvrditi da je levicar, ali koji ipak ne spori da, i pored toga sto je stekao veliko bogatstvo na trzistu, kao glavnu opasnost za ideal otvorenog drustva vidi upravo neobuzdano neoiiberaino zalaganje za potpuno slobodno trziste: „Mada sam imao srece na finansijskim trzistima, sada se plasim da neobuzdana (untrammelled) intenziikacija laissez-faire kapitalizma i sirenje trzisnih vrednosti u sve oblasti zivota ugrozava nase otvoreno i demokratsko drustvo Glavni neprijatelj otvorenog drustva nije vise komunisticka vec kapitalisticka pretnja " (Soros, 1997) 107. No, pored toga, nas je utisak da su teorijska promisljenost i leprsavost levicarskih autora posledica oslobodenosti od ideoloskog pritiska Pozeljna vizija drustva kao osnov ideoloskog pogleda na svet, u radovima levicara nestala je onoga trena kada je nestao realno postojeci 204
U ton smislu indikativan je Tilijev (Charles Tilly) doprinos razmatranju pitanja buducnosti demokratije u savremenom svetu, posebno u zemljama u kojima je ona dominantan oblik vladavine Svoju poziciju Tili razvija u sedamnaest tacaka, pofazeci od tvrdnje da je za postojanje prava neophodan upravni poredak (authorities), Takav poredak ne mora nuzno da obezbedi nacionalna drzava, ali istorijski posmatrano, od sredine XIX veka, upravo ova institucija je obezbedivala zastitu prava Od toga doba do danas, kroz intenzivnu borbu, radnici su dosegli citav niz prava, Za nas je, medutim, u Tilijevoj tezi vazniji stav da se, uporedo sa borbom za radnicka prava, razvijala i demokratija, odnosno da su kroz parlamentarnu borbu, koju su vodile radnicke partije, izbegnuti gradanski ratovi, Drugim recima, demokratija u Evropi svoju konsolidaciju duguje upravo razvoju radnickih prava, Globalizacija ekonomskih aktivnosti, medutim, potkopava sposobnost drzave da nadzire i kontrolise tokove ekonomske aktivnosti, a to dalje znaci da opada i njena sposobnost da utice na socijalnu politiku, ukljucujuci i zastitu radnickih prava, Aktuelne promene ugrozavaju sva stecena, dakle, i radnicka prava Kapitalisti su ovu promenu prepoznali i stekli prednost u odnosu na radnike medu kojima, sa druge strane, raste svest o ovoj promeni, koja se ogleda kroz razlicite reakcije, ukljucujuci i sovinizam. Medutim, ni sovinizam ni protekcionizam ne mogu zastititi radnicka prava, pa dakle, ni demokratiju. Naprotiv, zastitu svojih prava, pa time i zastitu demokratije, radnici moraju obezbediti pronalazenjem novih strategija borbe na nivou medunarodnog kapitala. Dugorocno posmatrano, ukoliko ne dode do osmisljavanja nove strategije, ovakva situacija socijalizam, kao poiigon za eksperimentisanje U radovima zapadnih levicara do takvog reza je doslo jos ranije, pedesetih godina, kada su se odrekii Staljinovog rezima.
ugrozava ne samo radnicka prava, nego i demokratiju i njene tekovine u celini.'06 Slicnu tezu o ugrozenosti demokratije usled promena koje u oblasti radnih odnosa donosi ekonomska globalizacija, iznosi i Habermas (Habermas, 1999) On, naime, smatra da usled siabljenja drzave socijalnog staranja pocev od osamdesetih godina XX veka raste socijalni pritisak na nezaposlene, odnosno raste jaz izmedu zaposlenih, poluzaposlenih i nezaposlenih Poslednje dve grupe cine bazu heterogenog drustvenog sloja, odnosno novonastajuce potklase Ona se razlikuje od klasicne nize klase jer nastaje po osnovu iskljucenja iz svih vitalnih drustvenih sistema: obrazovnog sistema, platnog prometa, sistema zaposljavanja, etc, i upravo zbog toga ne moze sopstvenim naporima da izmeni svoj socijalni polozaj Dugorocno posmatrano, ovakva desolidarizacija razorice liberalnu politicku kulturu, a demokratska drustva zavise prevashodno od zajednickih uverenja, stavova i prakse koji su dovedni na nivo univerzalnih principa (Habermas, 1999),
; V;
Osim navedenih, teorijski produbljenihatializa koje ukazuju na opasnosti koje prete demokratiji usled procesa globalizacije, moguceje u literaturi nacijos nizides^riptivnih opisa i argumenata koje razlidti autori navode u prilog tezi 108. Treba primetiti da Till ne vodi dovoljno racuna o promenama u struktui zapbslehih Radnici koji su se izbdrnizapfbmeieradhbg prava i njihova sindikalna borba znacajno su oslabili usled opadanja znacaja rada u savremenim razvijenim privredama, „0d 1990 industrijski radnici i njihovi sindikati su u defanzivi Oni su postali marginalni i brojcano" (Drucker, 1994). Pri ton, njihova marginalizacija nije posledica samo konkurencije jeftine radne snage iz Treceg sveta, kako se obicno tvrdi. Primera radi, Americko trziste ne ugrozava konkurencija automobilske industrije iz zemalja Treceg sveta, nego prvenstveno one iz Evrope i Japana, gde su cene rada iste ili vece nego u Americi (Drucker, isto) Treba, medutim, reci da ni Druker ne vodi dovoljno racuna o cinjenici da je i automobilska, kao i druge industrije u velikoj meri vezana za delove koji se proizvode u zemljama u razvoju, gde cene rada jesu nize.
da globalizacija predstavlja atak na demokratiju U ton smislu, karakteristican je stav Edvarda Hermana (Edward Herman), koji tvrdi da su sve kljucne odluke, posebno procesi udruzivanja (NAFTA, Europian Monetary Union) bili iskljucivo rukovodeni interesima „velikog biznisa, da su sluzili interesima elite, a da stvarna debata i rasprava o tome nije ni vodena. Vlade nacionalnih drzava su taj proces pomagale politickim akcijama koje su cesto bile skrivane od javnosti, a raspoiozenje javnog mnjenja je kreirano putem masivnih propagandnih kampanja koje su vodile velike poslovno-medijske korporacije (Habermas, 1999) Ocigledno je da se vecina navedenih upozorenja odnosi na nezeljene posledice globalizacije, koje se mogu odraziti na kvalitet demokratskih institucija u razvijenim zemljama, koje se smatraju visoko demokratskim drzavama. Siru viziju, u ten pogledu, predstavlja stanoviste Dejvida Helda (David Held), koji se zalaze za promisljanje pitanja demokratije na globalnom nivou i koji zastupa tezu i ideju da je demokratiju moguce ocuvati samo kao kosmopolitsku demokratiju 109Takavzaokreton opravdava 109. Slicno glediste ima Volerstin, ali ga zasniva na potpuno drugacijoj argumentaciji i s razlicitim implikacijama Naime, Volerstin smatra da je demokratija pojam koji u razlicitim interpretacijama dobija razlicit sadrzaj Demokratija se, medutim, u svakom slucaju mora povezati s rastom jednakosti. Borbe za demokratiju dovele su do ostvarenja delimicne demokratizacije u drzavama centra, zahvaljujuci tome sto se princip gradanstva, odnosno negradanstva, premestio s nacionalnog na globalni nivo. „Dve trecine ljudi na svetu nema liberalnu drzavu zbog strukture kapitalisticke svetske ekonomije koja ih lisava mogucnosti da imaju takav politicki sistem" (Volerstin, 2004: 153) Drugim recima, „demokratija nije neka ranije postojeca, pa sada izgubljena privilegija, vec je sistematski onemogucavana kao nacin da se ocuvaju privilegije uskog sloja privilegovanih Borba za demokratiju, i tu je slicnost s Heldom, moze se ostvariti samo na nivou svetskog sistema Sadasnja tranzicija svetskog sistema, koja ce rezultirati pojavom nekog novog sistema, svedoci o sukobu izmedu onih koj zele da taj (novi) drustveni sistem bude u osnovi demokratski sistem i onih koji to ne zele" (Volerstin, 2004:155).
s obzirom na tri cinjenice. Prvo, postojecem teritorijalnom sistemu odgovornosti, koji je pod kontrolom nacionalnih drzava, izmicu problemi koji su nastali globalnim finansijskim tokovima, kao i ekoloski, bezbednosni, komunikacijski i problemi dugova zemalja u razvoju, Drugo, regional ne i globalne institucije i agencije, koje su osmisljene da bi resavale navedena pitanja od javnog interesa nedovoljno su snazne i ne predstavljaju dovoljno jako uporiste iz koga bi se navedeni procesi mogli regulisati, Najzad, postoji sve izrazeniji problem komunikacije i usaglasavanja izme¬ du razlicitih grupa i ustanova koje se bave navedenim problemima na nacionalnom i globalnom nivou. Svi navedeni problemi mogli bi, po Heldovom misljenju, biti reseni ili bar minimizirani, ukoliko bi se realizovao kosmopolitski modeMj^mokratye, a on obuhvata osam tacaka: a. Globalni poredak, koji se sastoji iz vise medu¬ sobno isprepletanih sistema mod, iziskuje potrebu da oni budu ograniceni i regulisani b, Sve grupe i udruzenja imaju pravo na.samoodredenje koje bi bilo regulisanpM okviru kosmopolitskog demokratskog--fjravnog poretka. c Globalno moraju biti usvojeni standard! koji vaze za sve gradane i koje hi jedan politicki rezim ili udruzenje ne moze krsiti, d Mora se prosiriti uticaj medunarodnih i regionalnih sudova da bi se ti standardi dosledno ostvarivali na razlicitim mestima e, Najopstiji kolektivni ciljevi su odbrana prava na samoopredeljenje, stvaranje zajednicke strukture politickog delovanja i ocuvanje demokratskog dobra 208
f
Moraju se zastititi principi socijalne pravde u svim faza ma privredne aktivnosti, g Mora se obezbediti princip neprinudnog, nenasilnog resavanja sporova, a upotreba sile mora postati samo krajnje sredstvo h, Gradanima se mora obezbediti pravo da imaju pristup razlicitim oblicima politicke participacije Da bi ovakav model postaofunkcionalan neophodno je da se obezbede garanti odrzavanja i odbrane ovakvog kosmopolitskog prava. Held te garante vidi u: a, Ugradenosti ovih principa u ustave nacio¬ nalnih drzava, b Prosirenju uticaja medunarodnih sudova, c Stvaranju regionalnih parlamenata, d Uvodenju i jacanju institucije regionalnog referenduma, Izlaganju medunarodnih vladinih organizacija javnoj kontroli, f Formiranju autoritativne i delotvorne skupstine svih demokratskih drzava koje bi u pocetku bile deo sistema UN„ Held analizira i moguce prigovore ovakvom konceptu medu kojima je najznacajniji onaj o njegovoj nerealisticnosti. Realizacija ovakvoga modela moguca je, smatra on, ukoliko bi se vodilo racuna da je rec o procesu koji bi se realizovao u nekoliko faza u duzem vremenskom periodu, Uprvoj fazi realizovala bisesamoona prava i obaveze koja utvrduju samo goruce potrebe i koja podrazumevaju samo neposrednu odgovornost postojecih nacionalnih drzava. U drugoj fazi bi se realizovale obaveze koje se smatraju dostiznima i iz njih bi, za odredeni period, bila izuzeta odredena podrucja ili „zone razvoja" koje nemaju mogucnosti da ih adekvatno 209
realizuju Treca faza se odnosi na realizaciju idealnih ciljeva koji se ne mogu ostvariti u kratkom vremenskom roku, Na ovaj nacin, dakle, jedino na globalnom nivou, bi se, po Heldovom misljenju, mogao ostvariti koncept kosmopolitske demokratije i spasti demokratski model koji je danas u izvesnoj meri doveden u pitanje (Held, 1997), Nas stav u ton pogledu, respektujuci navedena stanovista, jeste da proces globalizacije nesumnjivo vodi redefinisanju postojecih standarda u svim oblastima, pa i u oblasti postojece demokratske prakse Kao sto smo vec u uvodu ovoga poglavlja napomenuli, globalizacija dovodi u pitanje funkcionisanje demokratskih institucija na nacionalnom nivou Tu, pre svega, mislimo na izbor organa zakonodavnei izvrsnevlasti kojizaviseodvoljevecinebiraca Globalizacija, koja u sadasnjoj situaciji doprinosi socijalnoj poiarizaciji na nacionalnom nivou, izaziva, pre svega u razvijenim zemljama, mnostvo problema Gubitak zaposlenja za sve veci broj ljudi, ugrozenost socijalnih institucija iz vremena drzave blagostanja, omasovljenje potklase,samo su neki od njih Oni, medutim, proizvode ksenofobicna klimu u kojoj se, uz pomoc politicke demagogije, kaO|ii?rocnici takvog stanja prepoznaju strani radnici, imigrahtilvostale tradicionalno stigmatizovane grupacije stanovnistva, Sve to pogoduje jacanju nacionalistickih pokreta i partija koje same po sebi predstavljaju pretnju demokratiji i njenim tekovinama, S druge strane, cak i izbor vlada koje bi se zalagale za postovanje demokratskih nacela, ali koje bi uz to vodile racuna o „nacionalnom interesu", shvacenom na nacin da stite sigurnost i blagostanje vecine svojih gradana moze predstavljati problem ako se ti interesi sukobe sa interesima transnacionalnog kapitala i transnacionalneelite Izolacionizam i igranje na kartu jacanja nacionalnog kapitala, u odnosu na pozicije transnacionalnog kapitala, suprotan 210
je logici na kojoj podva kapitalizam. U slucaju manjih drzava, kao sto smo to mogli videti na primeru Jugoslavije devedesetih godina XX veka, dovodi do unutrasnjih problema, medu koje spada i ogranicavanje demokratskih prava i sloboda, kao i do agresivnog militarizma koji ugrozava regionalnu stabilnost U slucaju vecih drzava, kao sto su Sjedinjene Americke Drzave, takvi procesi bi vodili agresivnom militarizmu koji bi mogao da ugrozi svetsku stabilnost110 To, medutim, ne znaci da se demokratska praksa ne moze ocuvati na regionalnom nivou, Naprotiv, nase je misljenje da se na ton nivou ona moze unaprediti, Broj pitanja o kojima ce se demokratski odlucivati bice, formaIno posmatrano, suzen Medutim, postavlja se pitanje u kojoj meri se, bez obzira na razvijenost demokratskih institucija, do sada demokratski pdludyalp p sustinskim pitanjirna Demokratsko odludvanje na nacionalnom nivou manje-vise je svedeno na odludvanje o tome koja ce oligarhija vladati u svom mandatu Sve to, naravno, ne znaci da giobaiizacija sa sobom ne donosi druge ozbiljne pretnje, ali o njima, kao i o mogucnostima da se one prevazictu, bice vise reci u delu koji se odnosi na posledice globalizacije
110, Ako bi se za SAD moglo reci da predstavljaju kolevku moderne demokratije (zacete u Evropi), moglo bi se, takode, reci da one mogu biti i njen kovdeg, ukoliko se administracija u Vasingtonu odluci da vodi samostalnu, izolovanu poiitiku, za sta ved ima izvesnih nagovestaja, kao sto je uvodenje dodatnih carina na uvoz celika i celicnih proizvoda, opiranje da se u cilju zastite nacionalne ekonomije primenjuju globalno usaglaseni ekoloski standardi, najave izolovanih vojnih aktivnosti u pojedinim regionima sveta, opiranje da priznaju medunarodni sud za ratnezlocine, stvaranje zidova prema susedima itd.
IV 5. GLOBALIZACIJA KULTURE - MEKBUREKIZACIJA KULTURE Postoji li globalna kultura? Ako pod globalnom kulturom podrazumevamo nesto istotodnoskulturom nacionalne diiave kao Sto se tvrdi, ondaje odgovoi oigledno negativan. Majk Feterston, Global Culture
Citalac ce mozda biti iznenaden sto ce u ton delu naid na veoma raznovrsne teme, pocev od ocekivanih, koje se ticu uloge medija i pitanja identiteta, pa do onih za koje se obicno smatra da pripadaju drugim oblastima kao sto su nacionalni sukobi, ideoiogija i ekonomija. Medutim, debata o kulturnim aspektima globalizacije prelama se kroz svaku od navedenih tema, ne samo zbog sirokog shvatanja pojma kultura, vec i zbog toga sto je kulturni determinizam dospeo ponovo u zizu interesovanja upravo u eri globalizacije
Kljucna debata vezana za odnos globalizacije i kulture, odnosi se na diiemu da li globalizacija vodi kulturnoj homogenizaciji sveta, ili njegovoj sve izrazenijoj diferencijaciji i fragmentaciji. Prva teza je ostavila dubok trag u svesti ljudi i mnogi globalizaciju poistovecuju s homogenizacijom kulture U strucnim krugovima, medutim, oko ovog pitanja nema konsenzusa, a kako debata o globaiizacijii odmice sve je rasirenije glediste da umesto izraza homogenizacija i heterogenizacija, vise smisla ima upotreba termina hibridizacija kulture U ovom poglavlju bice predstavljeni argumetni suprotstavljenih gledista S obzirom da se svakodlEevno pojavljuju prilozi koji pretenduju da na nov nacin dppfjnesu konceptualizaciji nekih od kljucnih pitanja i pfolsfema koji povezuju kulturu i globalizaciju, u nastavku teksta osvrnucemo se na glediste Arjuna Apaduraia (Arjun Appadurai), za koga bi se moglo reci da relativno uspesno kombinuje elemente modernisticke i postmodernisticke tradicije u razvijanju sopstvenog koncepta, pokusavajud da objasni nekeod najvaznijih problema danasnjice, povezanih sa kulturnom globalizacijom Ogranicenja takvog pristupa bice ociglednija u poerdenju sa alternativnim pristupom Dzonatana Fridmana (Johnatan Friedman), kojisvojeglediste bazira na postavkama svetsko-sistemskog pristupa, Ostatak poglavlja posvecen je osvrtu na debate koje se vode oko razlicitih tema u vezi s kulturnom globalizacijom
Koncept kulture u sociologiji i drugim drustvenim naukama,uvedenjekaoantitezabiofogistickimstanovistima, po kojima su covek i njegovo ponasanje prevashodno determinisani razlicitim bioloskim dniocima. JD_.ile.rna.p stepenu uslovljenosti coveka prirodom, odnosno kulturom, prisutna je u sociologiji tokom citave njene istorije, ali vec od kraja XIX veka preovladava humanisticko shvatanje u komeje za biologiju bilo sve manje mesta, Poseban doprinos ovom trendu dao je razvoj feministicke struje u sociologiji, od sezdesetih godina XX veka U poslednje vreme, medutim, ponovo se reaktuelizuje znacaj prirode i biologije za drustvo, kako u pojedinim prilozima postmodernisticki usmerenih autora, tako i kroz faziicita istrazivanja u sve popufarnijoj sociobiologiji, sto se moze povezati sa promenom u sirim kulturno ideoioskim strujanjima koja u prvi piah isticu razlicite aspekte socijaldarvinizma. Medutim, nezavisno od novih strujanja pojam, kulture i dalje igra vaznu ulogu u svim socioloskim teorijama, te je otuda neophodno osvrnuti se na glavne ideje i doprinose pojedinih pristupa U zavisnosti od teorijske orijentacije, pojam kulture u sociologiji je shvatan na razlicite nacine, Funkcionalisti su pojmu kulture pridali sredisnju ulogu u procesu drustvene
212
213
Kultura
integracije i drustvene kontrole, Norme i vrednosti kao element! kulture, kljucni su u dva, od cetiri Parsonsova drustvena podsistema (Parsons, 1998) Cak i kada su pojedini funkcionalisti, kao Merton (Merton), dovodili u pitanje koncept zajednicke kulture, ostajali su vezani za opsti pojam kultureobjasnjavajuci nacinena koje pojedinici prihvataju razlicite kuiturne sadrzaje S druge strane, marksisti nisu dozivljavaii kulturu kao centralni analiticki pojam, ali bas zbog toga, u okviru raznih struja neomarksizma, razvijen je citav niz pojmova koji se odnose na kulturu i koji danas imaju sredisnju vaznost u ispitivanju ove drustvene dimenzije Tu, pre svega, mislimo na pojmove alijenacije, kuiturne hegemonije, ideologije, kao i na pojam elitne kulture Elitnu kulturu marksisti shvataju kao kulturu vladajucih klasa, dme je otyoren prostor za kasniju analizu razlicitih subkultura, kao f za analizu popularne ili masovne kulture koja je dovedena u vezu sa„novim"industrijskim nacinom proizvodnje. ?5/' Na tragu, s jedne strane, marksisticke ideje o klasnoj podeljenosti drustva, a sa druge strane, ideje o podeli na tradicionalna i moderna drustva, razvijenoj u sklopuJteorija modernizacije, citav niz sociologa i antropolo§a^;druge polovineXX veka uvodioje nove pojmove korisneza analizu kulture i njen odnos prema drustvu i pojedincima Tako suse razvili pojmovi klasni identitet, kultufna deprivacija, masovna kultura, kulturna autonomija, kulturni kapital itd, u cijem je stvaranju ucestvovalo mnostvo autora o kojima ovde ne moze biti reci. Neki drugi pravci, kojima osnovni cilj nije bio da objasne drustvo kao totalitet, kao sto su razlicite skole u okviru interpretativnog pristupa u sociologiji, kulturu su videli prvenstveno kao proces, a ne kao strukturu U interakciji pojedinaca, znacenja i simboli dobijaju sredisnju
ulogu, a kultura se shvata nafleksibilniji nadn, kao posledica tih interakcija Znacaj ovih pristupa, osim u „fleksibilizaciji" pojma kulturernalazi se i u uvodenju novih pojmova, kao sto su koncept sOpstva/releksiVnost, identitet ltd U ton pravcu, pojam kulture se dalje razvijao u okviru postmodernizma Postmodernisti sugerisu da ljudi konstruisu kulturu kroz procese kao sto su pisanje, citanje i interpretacija teksta, Drugim recima, ljudi stalno iznova stvaraju i raspravljaju znacenja razlicitih aspekata kulture kao sto su reci, rituali i koncepti. Uporedo s postmodernistickim, razvijao se i koncept zenskih studija kulture, u kojima je naglasena drustvena konstrukcija identiteta i pojmovi kao sto su patrijarhalna kultura, seksualnost, teio i telesno (Abbott, 1998). Svi navedeni pojmovi, kao i promene do kojih je doslo u nekoliko poslednjih decenija XX veka, bitno su odredili savremena shvatanja kulture i bitno su uticali na ukljucivanje koncepta kulture u razmatranjeglobalizacijskih promena. Pod uticajem tih novih trendova razvili su se pojmovi konzumerizam, kultura rizika, glokalizacija, Mcdonaldizacija, menadzment kultura itd. Neki od ovih pojmova predstavljaju sasvim nove koncepte, a neki su modifikacija ili speciikacija pojmova koji su od ranije u upotrebi U svakom slucaju, ono sto je, bez obzira ha rrinostvo definicija, elemenata i autora, ostalo zajednicko i sto cemo u ovome radu koristiti kao odrednicu pojma kulture, osim ako se drugacije ne naglasi, jeste shvatanje da kultura upucuje na obrasce misljenja i delanja koji pomazu pojedincima i grupa ma da se orijentisu u drustvenom prostoru, i koji presudno uticu na formiranje njhovog identiteta,
214
215
Globalizacija kulture - homogenizacija ili diferencijacija Homogenizacija kulture predstavlja jednu od prvih velikih teza u vezi s globalizacijom. Ova ideja postala je koliko dominantna, toliko i zastrasujuca. U najkracem, ona bi se mogla sazeti u sledecem opisu, Svet ide ka potpunoj dominaciji zapadne kulture Sve ostalo ce biti replika zapadnih obrazaca zivotnog stila, odnosno potrosnje, vrednosti, normi, ideja i verovanja Isti proizvodi u radnjama, iste predstave u pozoristima, isti automobili na ulicama, ista hrana u restoranima, istifilmovi u bioskopima, iste knjige u knjizarama, iste novine i TV serije, ista muzika, Sve lokalne specificnosti nestace pod pritiskom homogenizirajucih civilizacijskih uticaja. Kao posebna, pomalo umeksana varijanta ove vizije pojavio se takozvani scenario zasicenja, koji naglasava vremensku dimenziju tog procesa.. Do homogenizacije ne dolazi odmah, vec periferija polako prihvata kuiturne obrasce, i u narednih nekoliko generacija postace prezasicena njima, a lokaini kulturni obrasci ce, kao sto predvida osnovna teza, nestati (Sztompka, 1996). Na stvaranje ovakve vizije uticalo je visejBnilaca, Razlikujuci materijalne i duhovne aspekte razvoja dvllizacije, mnogi, nesamo marksisticki orijentisani autori, su se iahvatili u klopku tradicionaine marksisticke sheme o odnosu baze i nadgradnje. Razvoj komunikacionihtehnoiogijanekritickije propradenidejomopojaviglobalnekulture Poredtoga,sirenje globalnog trzista i sve izrazenije prisustvo transnacionalnih korporacija i njihovih proizvoda, dodatno su ucvrstili uverenje o neumitnoj homogenizaciji kulture Kulturni imperijalizam Amerike, koji prati njen politicki imperijalizam takode se cesto isticao kao razlog homogenizacije Sirenje americkih vrednosti i normi ponasanja, ali i simboli popularne kulture, videni su kao nesumnjiv dokaz homogenizacije koja je 216
dobila sinonime - vesternizacija ako se mislilo na vrednosti, odnosno amerikanizacija ako su u prvi plan isticani simboli Jeans, odnosno Z.ev/5, Coca-Cola i McDonalds postali su kljucni simboli na koje su se pozivali zagovmici teze o kulturnoj homogenizaciji, odnosno kulturnom imperijalizmu Sirenje ovih„ikona"zapadne kulture po svim delovima sveta omoguceno je, smatraju zagovornici ove teze, razvojem globalnih medija, odnosno medijskih korporacija koji se intenzivira od sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka Medutim, kao sto istice Fukujama, govoreci o uticaju americke kulture naAzijske drzave, uticaj Americkekulture bio je mnogo izrazeniji pedesetihih i sezdesetih godina XX veka, kada je za neke od tih drzava americki model modernizacije predstavljao primer koji treba slediti. Danas, pod utiskom mnostva problema, odnosno dekadencije americkih gradova i porodice, taj model vise nije atraktivan (Fukuyama, 2000). Na slicnu tendenciju upucuju i zakljucci autora svetsko-sistemske teorije koji isticu da od sedamdesetih godina, dolazi do pomeranja centra u svetskom sistemu sto upucuje na opadanje sveukupnog, dakle, i kulturnog uticaja Amerike (Wallerstein, 1991), Navedeni stavovi relativizuju tendenciju amerikanizacije, ali nedovodeu pitanjesustinsku logiku univerzalizacije kulture U ton smislu, kao kljucni kontraargument tezi o kulturnom imperijalizmu istice se da, i pored nesumnjivog sirenja razlidtih vidova masovne kulture, postoje dublji slojevi kulture na koje ovi kulturni produkti nemaju uticaja i koji im se opiru O tome svedoci Hantingtonova teza o sukobu civilizacija, koja se pojavila upravo u vreme najsnaznije dominacije ideja o homogenizaciji i univerzalizaciji. Osnovna ideja da je svet civilizacijski podeljen, odnosno da ta podela imakoren u religijskim razlikama kojevodehomogenizovanju pojedinih civilizacija, a samim tim i heteregionizaciji sveta 217
kao celine, bila je kljucna za pocetak ozbiljnijeg preispitivanja odnosa kulture i globalizacije. Sirenje zapadnog sistema vrednosti na ostataksveta neznad* nuzno, pa cakni verovatno, homogenizacija vec moze izazvati jednu od tri moguce reakcije na periferiji: istovremeno odbacivanje zapadnog sistema vrednosti i modernizacije - fundamentalizam; pri¬ hvatanje sistema vrednosti i modernizacije - kemalizam; prihvatanje modernizacije uz odbacivanje zapadnog sistema vrednosti - reformizam (Hantington, 1998),
Nasuprot ovim suprotstavljenim gledistima, koja su dominirala u prvim fazama debate o kulturnoj giobalizaciji, razvila su se gledista koja su bazirana na kombinaciji Uvida koji su izlozeni u suprotstavljenim tezama, ili koja donose neke nove uvide koji su nezavisni od tih gledista. Joana Bridnbah i ina Zikrigl (Joana Breidnbach i Ina Zukrigl) sadnile su pregled gledista koja predstavljaju nove hipoteze u raspravama o giobalizaciji kulutre Njihov pregled dopunicemo jos nekim gledistima koja prevazilaze ovaj, paznje vredan okvir. Nasuprot gledistu da razlicita drustva pasivno preuzimaju strane i globalne uticaje, sve cescese istice da je to pogresna pretpostavka Naprotiv, u razlicitim drustvima razvijene su razlicite strategije odbrane od globalnih uticaja, a najcesce je rec o suprotstavljanju tim uticajima i prilagodavanju tih uticaja lokalnim uslovima. Suprotstavljanje je najcesce ogoljeno Ono se ogleda u zabranama drzavnih organa da na svojoj teritoriji tolerisu kuiturne inovacije koje dolaze spolja Takvi siucajevi su poznati iz prakse nekih muslimanskih teokratija koje
zabranjuju filmove, knjige i druge kuiturne artefakte koji dolaze sa Zapada Drugi vid suprotstavljanja vezan je za uskracivanje prava, odnosno nametanje obaveza pojedincima i drustvenim grupama da praktikuju odredene strane obrasce ponasanja, u cilju ocuvanja tradicije Treba, medutim, reci da je suprotstavljanje u nekim slucajevima potpuno spontano, odnosno inicirano od strane raznih drustvenih pokreta ili institucija, a nasuprot preporukama koje dolaze od strane drzavnih organa. Primer suprot¬ stavljanja katolicke crkve pravu na abortus je mozda najupecatljiviji, ali treba pomenuti i antiglobalizacijske proteste protiv pojedinih korporacija i bojkot njihovih proizvoda. Mnogo cesci oblik aktivnog odnosa prema stranim i globalnim trendovima je njihovo prisvojenje, odnosno prilagodavanje lokajnim potrebama koje se ogleda u inkorporiranju i modifikaciji stranih uticaja u nacin zivota i obicaje lokalnog stanovnistva, Tako su, na primer, kao replika McDonald's restoranima u Indiji, Kini i Rusiji stvoreni land restorana koji prodaju tradicionalnu hranu, sto sada predstavlja najozbiljniju konkurenciju McDonald'su na tim trzistima. Ti novi restorani privlace bogatiju klijentelu, a McDonald's postaje utociste za siromasnije slojeve, ili za srednje slojeve koji ga posecuju samo zato sto je nivo higljene visi negoTii" domacim restoranima (Joana Breidnbach und Ina Zukrigl, 1998) Cesto se kao primer homogenizacije navodi da porast kulturnih kontakata vodi nestanku pojedinih tradicionalnih aktivnosti i institucija. S tim u vezi ocekuje se da ce svega deset posto od sadasnjih sest i po hiljada govornih jezika i dijalekata opstati u uslovima izrazene kuiturne globalizacije Medutim, ono sto teoreticari homogenizacije zapostavljaju je pojava novih kulturnih formi. Drugim redma, porast
218
219
Alternativne hipoteze: aproprijacija, hibridizacija, glokalizacija, kreolizacija i mekburekizacija kulture
kulturnih kontakata ne vodi jednostavnom nestanku starih obrazaca, vec pre mesanju razlicitih tradicija i stvaranju novih praksi Za ovaj trend Ulf Hanerc (Ulf Hannerz) koristi pojam kreolizacija11'1, Kreolizacija se odnosi na kuiturne izraze koji nemaju istorijske korene, vec su rezultat globalnih medupovezanosti Preciznije, kreolizacija znaci mesanje dve ili vise ranije nepovezanih tradicija ili kultura (Eriksen, 1999) Proces kreolizacije manifestuje se u porastu broja osoba koje isticu svoje multikulturalno poreklo, a sa druge strane, sve je izrazeniji porast broja transnacionalnih lokalnih zajednica kao sto su Latinoamerikanci, ili Afro-Nemci Oba ova procesa ukazuju na neadekvatnost koncepta kulture kao zatvorene staticne jedinice (Joana Breidnbach i Ina Zukrigl, 1998: 4) Drugim recima, ovi procesi ukazuju da slika sveta nesamo da ne postaje sve vise homogenizovana, vec, naprotiv, postaje mozaik sastavljen od razlicitih odvojenih jedinica sa jasno izrazenim identitetom,112 Suocen sa kontradiktornim cinjenicama vezanim, s jedne strane, za sve izrazeniju diferencijaciju koja postoji u svetu, a sa druge strane, za sve vecu slicnost koja/postoji izmedu pojedinih drustava i zajednica, Ricard Vilk^Richard Wilk) je izneo tezu o globalnoj strukturi razljk^ izmedu da nova.. Po ton shvatanju, nova globalna hegemonija podrazumeva giobainu kulturu koja sadrzi univerzalne kategorije i standarde pomocu kojih se kuiturne razlike medusobno dopunjuju i razumevaju (Joana Breidnbach j ina Zukrigl, 1999) Drugim redma, savremena globalna struktura organizovana je na razlika ma, tako da postoji samo hegemonija takve strukture, a ne pojedinih elemenata koji je sacinjavaju. Sam kulturni sadrzaj, dakle, malo je bitan
sve dok se nalazi u strukturi koja je definisana globalnim standardima koji su, medutim, proizvod Zapada Najzad, ovom nizu novih ideja i hipoteza vezanih za proces kulturnih susretanja u globalnoj epohi treba dodati hipotezu po kojoj, prominentnost koncepta kulture, koji insistira na razlikama i pozeljnosti razlika, cesto biva zloupotrebljen na razlicite nadne Ponekad je rec o politickoj zloupotrebi od strane lokalnih politickih elita koje etnicke razlike koriste u cilju sopstvene politicke legitimacije. Otuda se za vecinu etnickih konflikata ne bi moglo reci da su Vezani za primordijalne animozitete, vec su motivisani politickim ciljevima lokalnih elita (Joana Breidnbach i Ina Zukrigl, 1999). S druge strane, postoje i benignije zloupotrebe tog koncepta, koje se ogledaju u praksi nekih etnickih grupa da isticu svoje posebnosti zbog stvaranja bolje trzisne pozicije Njihova egzotienost, u kontekstu novog odnosa prema kulturnim razlikama, postaje glavna trlisna prec|nost; a ponekad i artikal lako je izrazena u nesto simpliikovanijoj formi, ovde treba zabeleziti i tezu Frensisa Fukujame, po kojoj jekulturna homogenizacija prisutna samo na povrsinskom nivou, dok su dublji nivoi kulture ostali netaknuti i predstavljaju osnov otpora kulturnoj homogenizaciji, Kao sto smo videli, teorija kuiturne homogenizacije u prvi plan istice standardizaciju, odnosno takozvanu mekdonaldizaciju kulture. Ricer (Ritzer) o mekdonaldizaciji govori na vrlo kritican nadn, isticuci da je rec o iracionalnoj racionalnosti (Ritzer, 1999/96), No, ono sto je za nasu analizu vaznije jeste dnjenica da je taj pojam prisutan i da se mekdonaldizacija odnosi na globalno sirenje jednog specificnog tipa racionalizacije i birokratizacije na sve drustvene sektore Kljucni principi na kojima mekdonaldi¬ zacija podva su: produktivnost, merljivost, predvidljivost, kontrola i stalno tehnicko usavrsavanje (Ritzer, 1999/96).
111 Izvorno crlollo je oznaka za Evropljanina rodenog u Novom svetu, nasuprot peninsulares, odnosno domorodac (Eriksen, 1999:1). 112. O ovoj tezi opsirnije ce biti raspravljano nize, kroz suocavanje gledista Arjuna Apaduraia i Dzonatana Fridmana 220
■■':
221
Svi ovi principi odgovaraju standardima koji zadovoljavaju ambicije kupaca, odnosno potrosaca113 Najzad i najvaznije, ono sto ovaj pojam dni posebno interesantnimza teoreticare globalizacije jeste dnjenica da mekdonaldizacija znad takvu vrstu standardizacije, koja obezbeduje da, bez obzira u kom delu sveta stupi u McDonald's restoran, posetiiac moze ocekivati identicnu vrstu usluge i identican kvalitet proizvoda. Medutim, upravo ovo isticanje jedinstva forme i sadrzaja predstavlja, po nasem misljenju, osnovni razlog zbog koga se o kulturnoj giobalizaciji ne moze govoriti kao o mekdonaldizaciji. Naime, nesumnjivo je da su globalni uticaji prisutni u gotovo svim podrucjima sveta. Ono o cemu se, ipak, ne vodi dovoljno racuna jeste cinjenica da su oni mnogostruko posredovani, odnosno najcesce vidljivi i prisutni uobliku forme,dokje sadrzaj u velikoj meri podlozan lokalnim modifikacijama koje zavise od ukorehjenih kulturnih obrazaca i od lokalnih drustvenih i ekonomskih uslova. Primera za ovu tvrdnju ima mnogo.114 Medutim,
vaznije od navodenja primera, je dnjenica da kultura i kulturni obrasci, s jedne strane, predstavljaju delom nezavisnu dimenziju koja se ogleda u obicajima i tradicijama koje, mada cesto nefunkcionalne, a ponekad iracionalne, ipak odolevaju i istrajavaju u odredenom vremenskom periodu S druge strane, odolevanje je tim istrajnije ukoliko se ne menjaju uslovi i odnosi koji su doveli do stvaranja takvih kulturnih obrazaca Iz tog razloga skloni smo da prihvatanje odredenih globalnih kulturnih obrazaca i vrednosti, pre nazovemo mekburekizacijom nego mekdonaldizacijom kulture Drugim recima, na globalne uticaje u pocetku su prijemcivi samo pojedini, uglavnom visi, slojevi stanovnistva. Nizi slojevi cvrsce su vezani za tradicionalne obrasce, nametnute lokalnom kulturom, a na srednje slojeve deluju podjednako obe vrste uticaja, Upravo srednji slojevi najlakse poprimaju formu novih, zadiiavajuci pri torn sadrzinu tradicionainih kulturnih obrazaca, sto je pre svega u vezi sanjihovimporeklom, ali i sa nestabilnim drustvenim polozajem,115 Sirenje globalnih uticaja mora se, dakle, pre svega, analizirati u kategorijama
113 Sasvim je druga stvar sto ova tiiisno orijentisana organizacija zadovoljava, pre svega, interese prodavca, a potrosace stavijaitpoziciju da besplatno posluzuju sami sebe i pospremaju stolove, tfStmu se i ogleda iracionalnost racionalnosti sa stanovista potrosaca :; - | 114 U domadoj literaturi, posebno kod Ive Andrica,mogu sena&ljterarno obradeni primeri opstajanja odredenih tradicionainih pravila i obrazaca ponasanja, cak i kada su formalno, pod direktnim uticajem stranih, bilo turskih, ili austrougarskih, ili socijalistickih, pravnih, vrednosnih I kulturnih obrazaca, oni bili odbaceni i prihvacena nova pravila Kada je, nakon aneksije Bosne i Hercegovine 1876, godine,austrougarska uprava odlucila da iskoreni korupciju i mito, donela je uredbu kojom se takve aktivnosti najstrozije zabranjuju No, kako je i pored toga nastavtjeno sa istom praksom, doneta je nova uredba kojom se precizno propisuju davanja pojedinim drzavnim cinovnicima za odredene usluge Forma je zadrzana a sadrzaj je ostao nepromenjen. Vise od sto godina kasnije, 2002 godine, Srbija je krenula putem globalne integracije, koja je izmedu ostalog podrazumevala i prihvatanje normi pravne drzave i vladavine prava. Kada su se pojedini visoki funkcioneri oglusili o takve norme, kao stoje saobracajna norma da se ulica prelazi na za to odredenom pesackom prelazu, nakon intervencije javnosti, nacrtan je,
pod sugestijom (cak ne ni naredbom) visokog funkcionera, u najkracem mogudem roku, novi pesacki prelaz. Forma vezana za pravnu drzavu je zadrzana a sadrzaj, odnosno praksa da se na mig visokih funkcionera odgovara skokom, takode je ostala nepromenjena Ovim naravno ne zelimo da prenaglasimo otpornost kulture na promene, vec samo da ilustrujemo ono o cemu je govorio Raif Darendorf u kontekstu tranzicije istocno evropskih zemalja, i sto je vec postala klasicna anegdota. Za promene u poljtici potrebno jesest meseci,za ekonomske promene sest godina, a za promenu kulture sezdeset godina 115 Ovde se, takode, mozemo pozvati na neke domace knjizevne uzore, poput Nusica, koji je na duhovit nacin opisao upravo ovu osobenost srednjih slojeva, Savremeni oblik ovakve vrste ponasanja prisutan je u mnostvu novostvorenih NGO, koje se formalno bave promocijom civilnog drustva, a cijije prvenstveni cilj obezbedivanje licne inansijske koristi. Cak i u drustvima koja imaju duzu tradiciju ekonomske i politicke stabilnosti, srednji slojevi su skloni da, s jedne strane, sporije menjaju navike, a s druge strane, u zelji da bar na simbolickom nivou (s obzirom da im za stvarno unapredenje nedostaju materijalni resursi) unaprede svoj drustveni status, skloni su da ih menjaju imitirajuci zivotni stil visih drustvenih slojeva
222
223
globalnih drustvenih mreza, a ne iz ugla drzavocentricnog pristupa koji u prvi plan istice razliku lokaino-globalno, Ukljucenost, odnosno iskljucenost pojedinaca i drustvenih grupa u razlidte globalne mreze, kroz koje struje kulturni sadrzaji, objasnjava prisutnost raznorodnih kulturnih obrazaca u okviru pojedinih drzava O nacinima na koji se kulturni uticaji sire, empirijski zasnovano svedodanstvo ostavio je Norbert Elijas tvrdeci u osnovi da pojedine kuiturne inovacije nastaju u visim drustvenim slojevima kako bi istakle njihovu posebnost u odnosu na ostale slojeve Vremenom ove inovacije bivaju prihvatane i sirene u nizim slojevima „Cinjenica da neki poseban drustveni sloj u odredenoj fazi drustvenog razvoja predstavlja srediste porcesa, te tako stvara obrasce za ostale slojeve, da se ti obrasci sire kroz ostale slojeve i tamo bivaju prihvaceni kap takvi, podrazumeva posebno stanje drustva i njegovu strukturu, pri cemu jednom krugu pirpada zadatak stvaranja obrazaca, a drugom sirenje i razvoj potonjih"(Elijas, 2001:175), Appadurai - teorija prekida Pokusaj da nacini korak dalje u analizi kulturiidimenzije procesa globalizacije, odgiedan je u pristupu Arjuna Apaduraia Taj pokusaj se ogleda kako u resenjima koja se odnose na dilemu homogenizacija - heterogenizacija, tako i u otvaranju novih pitanja koja se ticu odnosa etniciteta i globalizacije, koja postaju sve vazhija Apadurai...smatra da je nacionalna drzava u krizi i da ce globalne migracije i komunikacije voditi daljoj deteritorijalizaciji nacionalnih identiteta. Savremeni svet se odlikuje porastom kuiturne hibridizacije koja je posledica rasta „manjinske javne sfere" odnosno globalnog protoka ljudi, slika, novca, tehnologija i ideoiogija,Drugim recima,oninsistiranaidejidaseo globalnoj 224
kuituri mora razmisljati kao o kulturi u deteritorijalizovanim kategorijama Za razliku od vedne teoreticara oslonjenih na.modernisticku tradiciju, Apadrurai tvrdi daje modernost nejednako rasprostranjena samosvest proistekla iz nejednako prozivIjenog iskustva Dakle, modernost ne shvata kao jedan, za svezajednicki trenutakprekida izmedu proslosti i sadasnjosti S obzirom da priroda ovoga diskontinuiteta jos uvek nije dovoljno ispitana, on predlaze teoriju prekida (repture), koja masovne medije i migracije uzima kao dva glavna cinioca u obajsnjenju kulturnih promena. Po njegovom misljenju, ovi dnioci odlucujuce uticu na takozvani rad imaginacije koja je sustinska crta modernog subjektiviteta Migracije uzrokuju novu nestabilnost u sferi stvaranja subjektiviteta. U saradnji sa globalnim, medijima posredovanim protokom slika, oni proizvode manjinsku javnu sferu koja zbunjuje teoreticare socijainih promena koji "u fokus analize stavljaju nacionainu drzavu Da bi jasnije odredio osnovni pojam imaginacije u postelektronskom svetu, Apadurai istice razlike koje postoje izemedu: Izuzetnih i svakodnevnih postupaka Ta razlika upucuje na to daje imaginacija prekinula sa praksom koja je umetnost, mit i rituale dnila iskjudvo delom harizmatskih pojedinaca i specijalista, odnosno da su te aktivnosti spustene na nivo svakodnevnog zivota obicnih ljudi koji su ranije iz njih bili iskljuceni. Imaginacijei fantazije, Za razliku od mnogih kriticara mas rnedija, koji su isticali gubitak aktiviteta i spontanosti, Apadurai smatra da konzumacija nedija ne vodi nuzno pasivnosti vec moze izazvati i otpor, selektivnost i aktivnost S tim u vezi on pravi razliku izmedu fantazije, koja jeste opijum za narod, i imaginacije, koja predstavlja podsticaj za 225
izrazavanje i koja moze biti osnov za akciju, a ne samo za beg iz stvarnosti, Individualnog i kolektivnog osecaja za imaginaciju Transformacija svakodnevnih subjektiviteta kroz medije i imaginaciju nije samo kultuma dnjenica, vec je duboko povezana sa politikom Na potpuno nove nacine individualni interesi presecaju interese nacionalnih drzava. Danasnja bitka za prava imigranata nije samo bitka za pluralizam, vec pokazuje sposobnost drzave da obuhvati i politike, odnosno interese njenih manjina (Appadurai, 1996) Apadurai smatra da njegov pristup nije samo modifikacija teorije modernizacije, vec da donosi bitne novine koje se ogledaju u tome sto: 1 on ne postavlja teleoloske propozicije u pogledu ishoda procesa globalizacije; 2, njegova teorija nije teorija velikog obima vec je fokusirana na svakodnevne kuiturne aktivnosti i transformaciju imaginacije; 3 je sumnjicav prema svakoj vrsti predvidanja. Otuda sumnja da sadasnje stanje stvari vodi bilo nacionatizmu i nasilju, bilo socijalnoj pravdi; ipf 4. je njegova teorija transnacionalna, pa dak i postnacionalna, odnosno sto ne vidi drzavu kao uzfocnrcinilac promena. Istina, kako sam kaze, on ne predlaze nekieksplicitno novi alternativni model drustvene organizacije, vec samo sugerise da postojece socijalne forme nose potencijal za buducu raznolikosttransnacionalnog zajednistva On srhatra da vec sada postoje akteri za postnacionalnu imaginarnost koje cine, pre svega, pripadnici manjinske javne sfere Aktivisticki pokreti, feministi, enviromentalisti i zastitnici ljudskih prava stovrili su vec oblast transnacionalnog diskursa. Istina, iz njegove teorije ne moze se zakljuciti na 226
koji nadn je moguce da se ove transnacionalne aktivnosti realizuju, ali se nagovestava mogucnost stvaranja nekog oblika transnacionalne vlade Za nas je posebno interesantan njegov pokusaj da pojam kulturezameni pojmom kulturalno (cultural) Koncept kulture, naime, kao koherentan entitetzapostavlja dnjenicu nejednakosti i razlika u zivotnim stilovima razlicitih grupa Za razliku od toga, pojam kulturalno upravo istice razlicitost kao bitnu odliku savremenog sveta Pojam kulture, s druge strane, danas vise predstavlja sredstvo za isticanje razlika, nego sto predstavlja svojinu pojedinih kolektiviteta. Otuda je pojam kulture u njegovom pristupu veoma blizak pojmu etniciteta, Drugim recima, etnicitet je naturalizovani grupni identitet Tako i kultura postaje stvar grupnog identiteta Etnicitet otuda nije samo ostatak primordijalnih stanja, vec se nalazi u centru svesti i imaginativne konstrukcije, istovremeno mobilisuci razlike. Iz pojma etnicitet on izvodi i pojam kulturalizam, koji najcesce znad multikulturalizam ili interkulturalizam Kulturalizam je podignut na nivo politike i mnoge grupe se integrisu na identicne nadne protiv napora savremene nacionalne drzave da ih, ponekad i nasilno, obuhvati. Svoje videnje globalizacije, Apadurai povezuje s idejom interaktivnosti. Smatra da se u vreme globalizacije ne moze govoriti o dominaciji ni jedne posebne zemlje, pa ni Amerike. On smatra da Amerika nece jos dugo biti vodeca sila u svetskom sistemu predstava, vec samo jedan od aktera u kompleksnoj transnacionalnoj konstrukciji imaginarnih predstava Nova globalna kulturna ekonomija mora biti sagledana kao kompleksan poredak koji se ne moze razumeti u kategorijama centar i periferija Umesto toga on predlaze okvir koji sadrzi pet dimenzija globalnih kulturnih tokova koji su razdvojeni, ali i medusobno 227
povezani. Bitno je naglasiti da ovi tokovi u njegovoj interpretaciji nisu objektivno dati vec zavise od tacke posmatranja. Oni su, dakle, konstrukcije posredovane istorijskim, lingvistickim i politickim pozicijama aktera Ovi pejzazi su imaginarni svetovi u kojima ljudi zive Turisti, imigranti, izbeglice, egzilanti, gastarbajteri i svi ostali koji su u stalnom pokretu predstavljaju snazan impuls za promene koje se odvijaju u politici nacija i medunarodnoj politici Tehnopejzaz se izrazava u stalnom protoku tehnologija Finansijski pejzaz cini novae koji u ogromnim kolicinama i velikom brzinom na berzama menja lokaciju. Medijski pejzaz upucuje na prosirenje eiektronskih mogucnosti da se proizvedu i distribuiraju razlicite informacije koje postaju dostupne velikom broju ljudi, a istovremeno na dnjenicu da su te informacije kreirane od strane nedija Ideoloskjpejzaz takode sadrzi pred stave koje su cesto politicki kontaminfrane od strane drzave ili razlicitih opozicionih pokreta, Ovaj pejzaz se sastoji od elemenata, odnosno ideja i pojmova razvijenih u prosvetiteijstvu kao sto su sloboda, blagostanje,-;prava, suverenitet i nadasve demokratija (Appadurai, 200|§E Svi ovi tokovi razaraju politicku kartu sveta.-Kultura vise nije vezana za neko odredeno mesto i vreme, a najyaznija promena ogleda se u tome sto ljudi sebe i svet koji ih okruzuje dozivljavaju na mnostvo razlicitih nacina, zahvaljujuci tome sto svoju predstavu projektuju kroz medijske slike koje im se prezentuju putem nedija Kao sto kaze Bek, „Naocare kroz koje ljudi gledaju, dizu i spustaju vrednost svbg zivota, svojih nada, poraza i svoje situacije, napravljene su od prizmi mogucih zivota, koje televizija neprekidno prezentuje i slavi" (Beck, 2000),
228
Friedman - teorija globalnog sistema vs. teorija globalizacije Dzonatan Fridman, kao sto smo ranije istakli, pravi razliku izmedu teorija globalizacije i teorija o globalnom sistema Po njegovom misljenju teorije globalizacije insis¬ tiraju na specificnosti sadasnjeg istorijskog trenutka „Pre smo bili lokaini a sada smo globalni" (Friedman, J, 2000: 637) U ton smislu on teorije globalizacije vidi vise kao ideolosko iskrivljivanje, nego kao naucno otkrice. One su se pojavile kao direktan produkt rastuce svesti intelektualaca i pripadnika drugih elita da se nesto desava, a ne kao rezultatozbiljnih naucnih istrazivanja, Globalizacijske teorije zasnovane su na direktnom iskustvu onoga sto se desilo i desava, a neretko su plod iskustva samog istrazivaca, One ne govore o prirodi drustvenih odnosa, teptudane mogu stvoriti ni nove, pristupe vec samo ponavijaju da se svetpromenio Drugim recima, takva perspektiva nijefokusirana na analizu dubinskih struktura, vec je usmerena na direktno opazljivu ili prozivljenu realnost. Otuda u globalizacijskom diskursu, umesto ozbiljnih naucnih zakljucaka, nalazimo samo jednostavne iskaze o globalnoj realnosti i s tim pove¬ zane moraine implikacije S druge strane, teorije o globalnom sistemu predstavljaju sasvim razlicit nivo analize Veze koje takve teorije uocavaju izmedu pojava nisu ociglednesamepo sebi Te teorije ne predstavljaju samo opis ocigledne realnosti, vec su, pre svega, hipoteticke konstrukcije. U ton smislu, on istice da teorije o globalnom sistemu svoj uzor imaju u Levi Strosovoj analizi srodstva, koja predstavlja hipoteticki model stvoren u glavi naucnika, ili u teoriji gravitacije koja ukazuje na povezanost tela i univerzuma, a nije samo opis posmatrane realnosti 229
Iz te perspektive Fridman se osvrce i na Apaduraiev pristup giobalizaciji. Po njegovom misljenju, Apaduraiev pojam identiteta nije teorijska konstrukcija, vec je zasnovan na iskustvu, i to vrlo specificnom iskustvu pripadnika kosmopolitskog pokreta i clan transnacionalne intelektualne elite U ton pristupu nije sugerisana ni jedna hipoteza, vec je realnost jednostavno definisana na nadn koji proizilazi iz autorovog svakodnevnog iskustva, Iz tog ugla on procenjuje i Apaduraieva predvidanja da predstoji evolucija iz nacionalnog u postnacionalni svet u kome ce svi biti slobodni i u kome ce staromodne institucije, uz podrsku manjina, biti zamenjene kulturnom slobodom. Po njegovom misljenju, cilj stvarne naucne analize mora biti razumevanje sveta i kulturnih identiteta koji su strukturalno generisani Zato on sugerise da postoje dva procesa koja su ukljucena u sadasnji proces giobalizaciji, S jedne strane, postoji opadanje hegemonije u svetskom sistemu Ono je izrazeno u slabljenju nacionalnih drzava bivseg centra tog sistema, odnosno zapadnih nacionalnih drzava. Ovaj proces doveo je do mjjsovne decentralizacije i pojave novih ili obnovljenih politickih identiteta. On je, takode, doveo do masovne 3ii%kacije stanovnistva, sto je rezultiralo masovnim migracijama.. Taj proces se manifestuje kroz talas etnifikacije koji je rezul"ira'b u kuiturnoj i politickoj fragmentadji bTvsih Velikih drzava, Etnifikacija podrazumeva snaznu reidentifikaciju, ali i povecanje konfliktnog potencijala u svetu „Uspon domorodackih pokreta, regionalnih pokreta, politike ma¬ njina i jacanje nacionalizma su izraz istog transformacijskofragmentacijskog procesa identifikacije na svetskoj areni" (Friedman, J, 2000: 649), Ali sve se to desava u zonama opadanjasvetskog sistema Sdrugestrane,u zonamasvetskog sistema koje su u usponu, kao sto su istocna i jugoistocna Azija, postoji sasvim suprotan trend jacanja nacionalnih i 230
regionalnih identiteta uz slabljenje, cesto nasilno gusenje, manjinske politike i zahteva manjina. To ne znaci da tamo manjine nestaju, vec samo da se one, uspesnim vodenjem integrativne politike, prilagodavaja postojecem poretku ili da se njihovi zahtevi ignorisu, a neretko i nasilno guse Na osnovu ovih uvida, Fridman postavlja hipotezu da podrucja svetskog sistema koja su u usponu postaju centralizovanija u okviru ogranicene zone uz istovremeno slabljenje subdrzayne identifikacije. Regionalizacija kao deo procesa ekonomske globalizacije kljucna jeza razumevanje tendencije ka stvaranju podele sveta na tri velika regionalna entiteta - EU, NAFTA i ASEAN kao potencijalno tri medusobno takmicarske hegemone zone. Ova promena ukljucuje slabljenje veza i fragmentaciju u bivsem centru sistema, uz istovremenu konsolidaciju u novim zonama koje su u usponu Svoju tezu Fridman pojashjava uvddenjerh pojma indigenizacije koji upucuje na proces ukorenjivanja i na, sire posmatrano, proces identifikacije. Proces indigenizacije zahvatio je nekada homogenizovani Zapad, bivsu sovjetsku imperiju i uvek slabo povezanu Afriku Taj pokret je deo sireg sistemskog procesa i ima dva razlicita, ali medusobno povezanaaspekta. Prvije vezan za dezintegraciju nacionalne drzave, a drugi se odnosi na povecanje zahteva za posebnim pravima ili pravima za„posebne"ljude Toje konflikt izmedu individualnih i kolektivnih prava i izmedu nacionalnog i etnickog nivoa S obzirom da je kulturna politika prvenstve¬ no politika razlika, samo je korak od transformacije isticanja razlika u zahteve za priznanjem, vodenjem sopstvenog budzeta i nezavisnu teritoriju, Medutim, treba primetiti da, sa druge strane, nacionalne drzave mogu biti generator! stvaranja regionalnih identiteta kao stoje to slucaj u Evropi (Friedman, J, 2000) 231
S druge strane, osim oyog procesa opadanja hegemonij e,usadasnj em svetskom-sistemu postoji i proces klasne polarizacije Nova globalna elita ima svoju ideologiju globalizacijsku teoriju, bas kao sto i nove nize klase imaju svoju ideologiju -„limun nacionalizam", odnosno vracanje korenima Ove ideologije imaju izvor u procesima koji se odvijaju u globalnom sistemu, Kao stoje pokazao Bauman, oni koji imaju kontrolu nad teritorijom nezeleda zive u blizini siromasnih (Bauman, 1998)Teizolovaneeliteblizesu drugim elitama, a, kao stoje pokazala analiza Saskije Sasen, postoji nekoliko gradova u kojima se ove elite koncentrisu (Sassen, 1996) Globalne elite proizvode sliku novog miienijuma u kome zive srecni, multikulturalni, translokalni svetski gradani. Sa druge strane, postoji svet iskijucenih koji se bore za golu egzistenciju. Globalizacija klasne strukture izrazena je samo na nivou elita, kod kojih postoji sve izrazenija samosvest o svetskoj pozidji.Toj eliti se prikljucuju, kao sto je pokazao Skier, i druge elite, posebno kulturna elita, koja je sve vise ukljucena u taj proces (Sklair, 1999), Sve to ukazuje na povezanost globalizacije, kreolizacije i neoliberalizma, ciji suostaci prisutni i u radu Apaduraia i njemuslicnie€"utora Za razliku od njih, Fridman istice da njegovii. anal iza predstavlja kombinaciju indigenizacije i kosmopolitske hibridizacije kao dva mocna procesa polarizovane kulturalne identifikacije u savremenom globalizovanom svetu, Ta analiza je, dakle, zasnovana na razlicitim socijalnim iskustvima. Ona globalizaciju posmatra kao posebnu fazu sireg procesa, koja je povezana sa opadanjem hegemonije u starim centrima, sa decentralizacijom akumulacije kapitala, odnosno sa njegovom globalizacijom i sa dvostrukom tendencijom - globalizacije elita i lokalizacije srednjih i nizih klasa, Upravo ta polarizacija vodi kuiturnoj fragmentaciji koja se vidi u kompieksnoj komibinaciji etnifikacije i klasne 232
polarizacije Postmodernisti, postkolonijalisti i ostali koji promovisu ideje elite ne predstavljaju stvarnu intelektualnu poziciju, vec pre segment koji mora biti ukljucen u ovu analizu (Friedman, 2000). Fridmanova pozicija, u kojoj se oseca snazan uticaj teorije svetskog sistema i strukturalizma, ne ostavlja puno dilema u pogledu odnosa prema giobalizaciji Pa, ipak, cini namse, da kao i kod ostalih teoreticara svetskog sistema, njena osnovna slabost proistice iz neodredenog odnosa prema pojmu globalizacije S jedne strane, taj pojam se kritikuje kao prazan, a sa druge strane se prihvata i koristi u analizi bez eksplicitno naznacene promene u njegovom sadrzaju Drugim recima, osnovni problem ovakvog stanovista je u tome sto je ono istovremeno plod dve suprotstavljene teorijske pozicije Taj problem nije toliko vazan kada ostaje samo na ravni medusobne teorijske kritike, Medutim, on se odrazava i na analizu savremenih globainih drustvenih problema Osnovni problemi proizasli iz rasprave o kuiturnoj giobalizaciji Na prethodnim stranicama istaknute su razlike u konceptualizaciji globalizacije u oblasti kulture Ukazalismo, s jedne strane, na razlike koje postoje izmedu shvatanja o homogenizaciji kulture, odnosno heterogenizaciji i hibridizaciji kulture, a s druge strane na razlike koje proizilaze iz razlicitih teorijskih okvira - svetsko sistemskog i kulturoloskog U nastavku teksta paznju cemo posvetiti pre svega nekim od centralnih pitanja i problema kroz koje se navedene razlike konkretizuju, Rec je o temama koje su medusobno povezane, tako da je njihovo razdvajanje 233
ucinjeno, pre svega, u cilju lakseg pracenja kljucnih debata koje se vode izmedu razlicitih autora,
Ranije je istaknuto da zastupnici teze o kuiturnoj homogenizaciji, kao pokretacku snagu tog procesa vide masovne medije Ova jaka teza o ulozi masovnih nedija potkrepljena je mnostvom cinjenica koje se odnose na promene do kojih je doslo u tehnoloskim mogucnostima i vlasnickoj strukturi nedija. Kada je o tehnoloskim promenama rec, u prvi plan se istice satelitski prenos signala, koji je omogucio da sadrzaji koji se prezentuju putem elektronskih nedija budu dostupni na svim tackama planete Na taj nadn je onemogucena drzavna kontrola nad protokom informacija i kulturnih sadrzaja koju su ranije imale vlade nacionalnih drzava, Istovremeno, kontrola nad stvaranjem i distribucijom sadrzaja masovne kulture koncentrise se u sve uzem krugu velikih transnacionalnih kompanija, Osnovne karakteristike ove koncentracije mogle bi se saze||u cetiri tacke. Medijske korporacije koncentrisu vlasnistvbtiad svim vidovimajavnih nedija, odnovina,prekoradijaite1#yjzije, do filma i interneta. Vednsko vlasnistvo nad ovim kdrpofacijama preslo je iz ruku drzave u ruke privatnih finansijera.. Na taj nacin omogucena je transnacionalizacija OVog VlasnistvaT Nastavlja se proces fuzionisanja medijskih kuca, Medu dvadeset najvecih igraca, na ovoj sceni dominiraju medijski konglomerati koji sediste imaju u razvijenim zemljama, pre svega u SAD i EU (Held, at al: 2000). Nesumnjivo da ove promene, koje su nastupile sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, syedode o tehnoloskim i organizacionim mogucnostima da oni koji proizvode i plasiraju odredeni kulturni sadrzaj nametnu
svoju sliku sveta potencijalnim primaocima kojih je sve vise, Medutim, protivnici teze o kulturnom imperijalizmu smatraju da to samo po sebi nije dovoljno da bi se ta teza odrzala U ton smislu,Tomlinson, na primer, navodi rezultate istrazivanja koji svedoce o razlicitim nadnima prijema istog sadrzaja u zavisnosti od kulturnog nasleda primaoca (Tomlinson, 2000), Dzon Sinklar smatra da, suprotno pretpostavci od koje polaze zagovornici teze o kulturnom imperijalizmu, jednosmerna medijska usmerenost kultur¬ nog uticaja iz centra ka periferiji nije konstantno stanje, vec pre svega jedna, pocetna faza. Analizirajuci uticaj americkog programa na tlu Latinske Amerike, odnosno u Brazilu i Meksiku, on zakljucuje da vremenom dolazi do vece ponude televizijskog programa u djem stvaranju pretezno ucestvuju lokalne televizije (Sinclair at al, 2000), Ono sto se moze zakljudti iz ovog kratkog osvrta na debatu o ulozi nedija u kuiturnoj giobalizaciji, jeste da se u njoj ponavljaju tipicne greske proizasle iz dizavo centricnog pogleda na problem, Rec je, naime, o tome da misija, ako se o misiji moze govoriti, globalnih nedija nije sirenje specificnih nacionalnih, pa ni americkih kulturnih vrednosti sirom sveta, vec bi analiza morala biti usmerana u pravcu ispitivanja uticaja globalnih nedija na sirenje speciicne kulture, odnosno ideologije konzumerizma Kako istice Skier, moze se zapaziti da u marketinskim kampanjama velikih korporacija, u kojima mediji imaju nezaobilaznu ulogu, na¬ glasak vise nije na promociji proizvoda, vec na promociji odredenog stila zivota koji je u saglasnosti s vrednostima potrosackog drustva (Sklair, 2002) Poseban doprinos nedija giobalizaciji ne moze se u celini sagledati ukoliko se zapostavi skorasnja praksa prenosenja znacajnih svetskih dogadaja uzivo Autenticnost ovih prenosa koja nas stavlja u poziciju neposrednog
234
235
Uloga nedija u kuiturnoj giobalizaciji
Teza o gubitku identiteta postala je opste mesto i predstavlja logicnu posledicu teze o kuiturnoj homogeni¬ zaciji kao sinonimu za globalizaciju kulture S obzirom da kulturni identitet predstavlja izvor smisla, odnosno simboiicku identifikaciju svrhe delovanja pojedinaca (Castells, 2002), razumljiva je uznemirenost ljudi suocenih s perspektivom njegovog nestanka Osnovna teza zagovornika kuiturne homogenizacije, odnosno kulturnog imeperijalizma, jeste da kulturni sadrzaji koji se prenose putem globalnih nedija slabe tradicionalne kulture, istovremeno nadomescujuci tu prazninu nametanjem zapadnog kulturnog okvira. U cilju sirenja;,strasti za posedovanjem globalnih materijalnih dobara, ljudi gube sopstveni identitet, Barnet i Kavana navpdelprimer transformacije tradicionalne muzike, kao jedndg ocF izvora kulturnog identiteta lokalnih zajednica pod uticajem globalne muzicke industrije, izrazavajuci zabrinutost za kulturno naslede, odnosno kulturno osiromasnje i gubitak kulturnog identiteta (Barnet, Kavana, 2003), Nasuprot ovoj pesimistickoj viziji, Tomlinson iznosi kontra tezu da je kulturni identitet vise proizvod globalizacije, nego sto predstavlja njenu zrtvu Svoju tezu obrazlaze dovodenjem u pitanje naizgled samorazumljive pretpostavke da su pre globalizacije postojali autonomni, teritorijalno locirani kulturni identiteti koje globalizacija
sada razara, Drugim redma, on smatra da kulturni identiteti nisu univerzalna obelezja covecanstva, vec da svoj koren imaju u modernosti. Utradicionalnim drustvima, po njego¬ vom misljenju, identitet kao refleksivna kategorija nije od central nog znacaja, vec taj znacaj dobija u modernoj epohi S obzirom da, pozivajuci se na Gidensa, globalizaciju shvata kao sirenje modernosti, logicka konsekvenca je da globalizacija doprinosi stvaranja a ne urusavanju kulturnih identiteta (Tomlinson, 2003). Ono o cemu, po nasem misljenju, Tomlinson ne vodi dovoljno racuna, a na cemu insistira Kastels,jeste da kulturni identiteti mogu biti izgradeni na razlicitim osnovama, s tim sto je za vednu aktera identitet izgraden oko jednog pirmarnog izvora, U ton smislu, preciznije bi bilo reci da se u moderno doba transformise primarni izvor identiteta, sto ne znaci da pre modernosti nisu postojali drugi izvori kulturnog identiteta, Upravo na bazi razlikovanja razlicitih izvora grupnog identiteta, Kastels obrazlaze svoju pretpostavku o uticaju globalizacije, odnosno jacanja umrezenog drustva na slabljenje procesa izgradnje identiteta Njegova pocetna pretpostavka je da se izgradnja umrezenog drustva u iskustvu vecine pojedinaca i grupa,, temelji na sistematskom razdvajanju lokalnog i globalnog" Ovde se, prvenstveno, misli na legitimised identitet koji je, kao proizvod drustvenih institucija, osnova civilnog drustva, S druge strane, odbrambeni ili identitet otpora stvara kvazizajednice sastavljene od ljudi koji se nalaze u marginalizovanom polozaju, Globa¬ lizacija po Kastelsovom misljenju, upravo afirmise ovaj tip izgradnje identiteta jer „on izgraduje oblike kolektivnog otpora, inadenepodnosljivomugnjetavanju,obicnonatemeIju identiteta koji su, po svemu suded, bili jasno definisani istorijom, geografijom, biologijom, olaksavajuci sustinsko
236
237
svedoka dogadaja nesumnjivo pomazejacanju svesti o svetu kao jednom mestu S druge strane, medutim, mnpgi autori govore o mod nedija da ovakvu poziciju zloupotrebe na razlicite nacine, podev od selektivnog prikazivanja dogadaja do reziranja samog dogadaja Giobaiizacija i identitet
odredivanje graniea otpora". U ton smislu, etnicki motivisan nacionalizam i religijski fundamentalizam predstavljaju izrazeovog tipa izgradnje identiteta koji sustinski dovodi u pitanje komunikaciju izmedu razlidtih zajednica. Tek ukoliko ovaj odbrambeni mehanizam izgradnje identiteta preraste u projektni identitet, koji ima potencijai da na osnovu razlidtih kulturnih resursa redeinise polozaj marginalizovanih grupa, otvara se mogucnost za izgradnju stvarnog identiteta u globalnoj epohi (Castells, 2002). Na slican nacin o odbrambenim mehanizmima, koji se izrazavaju u jacanju razlicitih oblika verskog fundamentalizma i nacionalizma, razmislja i Volerstin, „Vrsta etnickog razdora koju smo imali prilike da gledamo tokom poslednje dve decenije uopste nije uporediva sa talasom nacionalizma u svetskom sistemu koji je bio poznat na pocetku XIX veka, pa sve do sredine XX veka Ti nacionaiizmi bili su u najyecoj meri drzavno orijentisani, teritorijalni i etnicki samp po tonu jersu imali potrebu da se razlikuju od imperijalistickih vrhovnih gospodara, Ali, iznad svega, bili su sekularni, optimisticki i samosvesno modernisticki po orijentaciji., Takvi nacionaiizmi pozivali su se na tradicije Frinluske i Ruske revolucije, Moderni zagovomici etnickog pro^iscenja deluju upravo suprotno tim tradicijama Nisu optimrsti, vec ocajnici, Ne gledaju napred, u slavnu sutrasnjicu, vec gledaju natrag u slavnu proslost koja mozda nikada nece moci da se vrati Zbog toga ti konflikti ne samo sto su krvavi nego ih je i nemoguce prekinuti,..,.. Sasvim je jasno da smo svedoci pojave ove vrste ocajnickih razdora u bogatim nacijama, koje tvrde da su civilizovane Dokaz za to je odgledini slom posrednickih struktura i zakonodavstva, pojava otvorenog rasizma koncentirsanog oko tvrdnje da je doslo do invazije varvara koji se zovu doseljenici, koji sa sobom donose kriminal i degeneraciju"(Wallerstein, 1999)
Pocetkom devedesetih godina XX veka globalizacija je predstavljala svojevrstan sinonim za svetski mir i stabilnost Smatralo se daje kraj Hladnog rata oznacio nestanak jedinog znacajnog izvora pbtehcijalnih sukoba u svetu. Medutim, sukobi na tlu SFRJ, Somaiiji, Ceceniji, Ruandi itd,, privukli su paznju globalnog javnog mnjenja i otvoriii novu debatu u vezi buducnosti novog globalnog poretka, Nasuprot optimistickoj viziji o pacifikaciji medu¬ narodnih odnosa, sve vise zagovornika dobijala je teza o giobalizaciji kao epohi u kojoj do izrazaja dolaze sukobi na etnickoj i verskoj osnovi Zakljucci proistekli iz takvih razmisljanja bili su prilicno sumorni Sadovska ih sumira na
238
239
Na osnovu ove debate moglo bi se zakljuciti da globalizacija istovremeno dovodi do rastakanja i stvaranja razlicitih vrsta kulturnih identiteta, Implicitna pretpostavka zagovornika kulturnog imperijalizma, da se umesto bogatstva i sarenolikosti razlicitih kulturnih identiteta stvara jedan novi globalni identitet, mogla bi se prihvatiti samo uslovno i u smislu koji oni ne prihvataju Naime, globalni kulturni identitet ogranicen je samo na relativno usku giobainu elita Globalizacija,dakle, doprinosi stvaranju specificnih kulturnih identiteta, ali ne na nadn koji pretpostavlja Tomlinson, vec na nadn da identiteti otpora ugrozavaju globalizaciju kao legitimisuci izvor identiteta Drugim redma, svet prolazi kroz fazu u kojoj gubitnici u procesu globalizacije, odnosno pojedinci i grupe koji su iskljuceni iz mreza globalnog informatickog drustva, u potrazi za smislom sopstyenog postojanja, grade rovove prema ostalim zajednicama otvarajuci na taj nacin prostor za sukobljavanja na nacionainim i verskim osnovama, Globalizacija i nacionalni konflikti
sleded nacin: prvo, aktueini trend sirenja zapadnih politic¬ kih, ekonomskih i kulturnih institucija uslovio je da se sve vise ljudi sirom sveta suod sa drugadjim vrednostima Drugo, kao rezultat kulturnog prozimanja dolazi do urusavanja tradicionainih vrednosti sto, s jedne strane, rezultira porastom kriminala inasilja, a sa druge strane, jaca pokrete koji se bore za retradicionalizaciju na isto tako grub i svirep nacin Trece, kao rezultat globalizacije pojavljuje se ekspanzija iracionalnognasilja koje se ogleda uplemenskim masakrima, fundamentalizmu i etnickom ciscenju, Zlocini, ratovi i genocid se umnozavaju i izmicu kontroli tako da proces globalizacije, koji je, po Fukujami, unistio komunizam, sada preti da potkopa i temelje zapadne civilizacije i svet odvede u stanje sveopsteg haosa Ideje prezentovane u radovima ovih autora pojavile su se pod razlicitim nazivima, „dolazak anarhije", „Dzihad vs. McWorld", ,,sukob civilizacija", ali se sve mogu svrstati u grupu takozvanih teorija globalnog haosa (Sadowski, 1998: 2) Jedan od najuticajnijih i najpoznatijih radova ove struje je Sukob civilizacija Samjuela Hantingtona.,.^jegova centralna teza je da civilizacijski identitet, projjstekao iz kulture i kulturnih identiteta, oblikuje modele -e.hezije, dezintegracije i sukoba u posthladnoratovskom periodu. Iz te pretpostavke proisticu kljucne teze koje Hantington obrazlaze: prvi put u istoriji svetska politika je multipblarha u smislu da je multicivilizacijska; modernizacija je odvojena od pozapadnjadenja i ne proizvodi univerzalnu civilizaciju; ravnoteza sila se menja: znacaj Zapada opada, Azija se ekonomski, vojno i politicki uzdize, islam demografski eksplodira, sto ima destabilizirajuce posledice po citav svet, a ukupno posmatrano, nezapadne civilizacije reairmisu vrednosti sopstvenih kultura; novi svetski poredak je zasnovan na civilizacija ma koje cine drustva koja su kulturno
bliska, a napori da se drustva iz jedne civilizacije prikljuce drugoj su neuspesni; zapadne univerzalisticke pretenzije dolaze u sukob sa drugim civilizacijama, pre svih sa kineskom i islamskom; opstanak Zapada zavisi od SAD, koje moraju reafirmisati svoj zapadni identitet, i zapadnjaka, koji moraju shvatiti svoju civilizaciju kao jedinstvenu, a ne kao univerzalnu; verovatnoca globalnog rata civilizacija zavisi od izbora voda da odrze, ili ne odrze multicivilizacijski karakter globalne politike (Hantington, 1998). Ono sto karakterise odnose u savremenom svetu su lokaini sukobi oko granica izmedu muslimana i pravoslavnih, hindu i afrikanaca. Na globalnom planu to je sukob zapadne i ostalih civilizacija, pre svega islamskih i azijskih drustava Opasni buduci sukobi, smatra Hantington, mogli bi proisteci iz interakcije zapadne arogancije, islamske netolerancije i sinickog potvrdivanja Opstijegoyoreci,razlozisukobljavanja izmedu pripadnika razlicitih civilizacija su osecanje superiornosti (inferiornosti) u odnosu na druge koji se dozivljavju kao razliciti; strah i nedostatak poverenja u njih; teskoce u komunikaciji; nedostatak prisnosti sa vrednostima i praksom drugih; povezanost kuiturne i ekonomske saradnje; vojni i ekonomski savezi koji zahtevaju poverenje, a ono izvire iz zajednicke kulture i vrednosti, Multikulturalizam u ton kontekstu treba shvatiti kao pokusaj da se padikuje globalni, ali i prostor multietnickih zajednica, koji je, pod uticajem nacionalizma, pretvoren u polje sukoba Multikulturalizam, pored toga, ogranicava i zadrzava razlike u kulturnom okviru, ne dozvoljavajuci da se prenesu na oblast ekonomije i politke, Hantington takvu poziciju, medutim, ne odobrava, smatrajuci da ce ona voditi slabljenju Zapada, odnosno zapadne civilizacije u odnosu na druge, a pre svega na islamsku civilizaciju koja je u usponu S druge strane, Dzonatan Fridman multikulturalizam shvata
240
241
kao posledicu vec ociglednog siabljenja Zapada, odnosno premestanja centra svetskog sistema sa Zapada na Istok, potkrepljujuci taj stav zapazanjem da se multikulturalizam javlja samo u zapadnim zemljama, dokje na Istoku proces obrnut116 Ove teze, ma koliko, naizgled, suprotstavljene, govore zapravo o istoj stvari. Multikulturalizam se shvata kao posledica siabljenja Zapada, Dok je bio u usponu, Zapad jevodio ekskluzivisticku kulturnu politiku. Podela na civilizovana i primitivna drustva bila je prizma kroz koju se posmatrao svet, Dzon Buven samtra da ta vrsta razmisljanja i danas vodi pogresnom razumevanju globalnih etnickih konflikata koji se vezuju za primitivna drustva, Po njegovom misljenju, rasirena pretpostavka da se svet suocava s primordijalnim etnickim konfliktima ignorise mogucnost da razliqti ljudi zive u miru On identiikuje tri pogresne pretpostavke; koje leze u osnovi takvog shvatanja: etnicki identiteti postoje oduvek i u osnovi su nepromenljivi; etnicki identiteti motivisu ijude da se sukobljavaju; etnicke razlike po sebi neminovno vode nasilju, Nasuprot takvim pretpos:|aykama, on smatra daje etnicitet proizvod modernog doba,,da Ijude na nasilje motivise borba oko dobara i deprivilegovanpolozaj u odnosu na grupe s kojima se nalaze u sukobii, i da nasilje nije posledica etnickih i verskih razlika, vec je motivisano od strane politickih elita Njegov zakljucakje da su sukobi koji potresaju svet u globalnoj epohi stvar politickog izbora, a ne etnicitetom uslovljena neminovnost (Bowen, 2000), Buvenova argumentacija kojom osporava etnicki koren sukoba u globalnoj epohi, analizirajuci posebno slucajeve sukoba u Bosni i Ruandi, deluje razumno, ali
alternativni odgovor po kome su sukobi stvar politickog izbora je nedostatan, jer se ne objasnjava cime je taj izbor uslovljen, Mada ne sporimo da svaki od konkretnih sukoba ima sopstenu dinamiku i speciichosti, te u ton smislu mora biti zasebno analiziran kako bi se doslo do odgovora o nuznim uslovima sukoba, smatramo da je neophodno identifikovati odredene globalne dnioce kojima se mogu objasniti ne samo uzroci sukoba, nego i dnjenica da se odvijaju u globalnoj epohi. Po nasem misljenja promene do kojih je doslo u globalnoj ekonomiji, uticalesu na gubitak samopouzdanja i povecanje anksioznosti sve atomizovanijih pojedinaca Izolovani pojedinci, u hemogucnosti da sagledaju kompleksne izvore promenjene situacije lako postaju plen ambicioznih, populisticki nastrojenih lidera, Pitanja povezana sa samoidentitetom, ukoliko ne nalaze zadovoljavajuci odgovor u perspektivi vremena koje dolazi, nalaze da u proslosti, u afirmisanju nacionalizma i ozivljavanju reiigijskog fundamentalizma. Istorijski posmatrano, nacionalizam nije nuzno posledica inferiornosti, Ali cak i kada je posledica osecaja superiornosti nad drugima, predstavija odgovor na promenjenu drustvenu situaciju, odnosno gubitak prethodne ravnoteze Otuda su upravo srednji slojevi najpodlozniji nacionalizma Njihova srednja pozicija u vremenima promena je najnestabilnija Moguc¬ nost uspona, ali jos izrazenija mogucnost gubitka polozaja i sigurnosti, predstavljaju osnov nacionalizma Nizi slojevi su skloni nacionalizmu ukoliko u ton pokretu vide mogucnost uspinjanja na drustvenoj lestvici, dokse visi slojevi priklanjaju nacionalistickim pokretima kada im preti opasnost od gubitka privilegija
116, Problem sa teorijama je ponekad u tome sto ostaju slepe za najocig led nije cinjenice Naime, broj istocnjaka na zapadu je mnogo veci nego zapadnjaka na istoku Istocnjaci su na zapadu drustvena pojava, a zapadnjaci na istoku individualna pojava, 242
243
Kultura i ekonomija :'.\:;:\::-:X^.':-.'.:Na've"denr^argument1 svedode o povezanosti kulture i nacionalnih sukoba, ali, takode, govore o odnosu kulture i ekonomije. Zapravo, sve izrazenije mesto koje kultura dobija u raspravama o ekonomskim pitanjima u doba globalizacije, u izvesnoj meri predstavlja reakciju na shvatanje po kome je ekonomska globalizacija jedan od osnovnih cinilaca koji doprinosi povecanju globalnih drustvenih nejednakosti. Osnovni argument neoliberalnih teoreticara glasi da je nerazvijenost posledica nesposobnosti i korupcije politickih elita u zemljama Treceg sveta, a ne sistemskih mehanizama na kojima insistiraju kriticari ekonomske globalizacije U ton svetlu, sve se vise govori i o drugim dniocima nerazvijenosti, a na prvom mestu o kuiturnoj uslovljenosti ekonomskog razvoja Dejvid Lendis, u ambiciozno zamisljenoj studiji o razlozima bogatstva i siromastva nacija, u prvi plan istice kuiturne cinioce (Lendis, 2004) Slicne ideje su predominantno zastupljene i u zborniku radova koji su priredili Hantington i Haris (Hantington, Haris, 2003), ;; ,. Nakon Hantingtonovih kritikada potpunoz|pPstavlja kulturni dnilac u svom univerzalistickom pristupaFakujama je napisao knjigu Sudar kultura, a zatim i studiju Poverenje. Ideje koje je izneo u tim knjigama najtesnje su povezane sa odnosom ekonomije i kulture. Posebna paznja posvecena je ulozi poverenja, koje on shvata kao vrstu sociokultumog kapitala117 (Fukujama, 1998) Tu ideju ponavlja i kasnije 117 Ideja sociokultumog kapitala najtesnje je povezana sa odnosnom kulture i ekonomije. Naime, na kritici klasicnih ekonomistickih shvatanja privredne aktivnosti, izdvojila se citava grupa autora koja je, s jedne strane, istakla znacaj istorijskedimenzijerazlicitihformalnihineformainih institucija (teorija predenog puta), a s druge strane, sociokultumog uticaja na privredni sistem U ton kontekstu, kao kljucni autori navode se Samuels, odnosno Putnam, Fukujama i North (Stulhofer, 2000:53-105) 244
u sklopu sireg poimanja odnosa kulture i ekonomije, Po njegovom misljenju, preovladujuce uverenje da razvoj tehnologije, posebno komunikacione tehnologije doprinosi kuiturnoj homogenizaciji, odnosno kuiturnoj giobalizaciji, je pogresno, Drugim recima, odnosi se samo na jedan povrsinski aspekt kulture, koji on naziva konzumeristickom kulturom koju sire velike svetske kompanije, Za ekonomsku aktivnost presudni su oni aspekti kulture koji se odnose na moraine norme, On navodi primere azijskih drzava, poput Kine, koje su porodicno-centricne, sto utice na ogranicavanje rasta porodicnih preduzeca, jer vlasnici ne zele da se u njima pojave menadzeri van porodicnog kruga To, po Fukujami, govori o znacaju poverenja i mreza poverenja u ekonomskim procesima Slican obrazac moguceje uociti i u vecini latinoamerickih korporacija koje su pretezno u vlasnistvu vise porodica Otuda razvoj tehnologije, sam po sebi, ne moze uticati na sirenje ekonomske globalizacije. Naprotiv, s obzirom da je poverenje bazicno socijalni fenomen koji se stice kroz medusobne kontakte, kao i s obzirom na dnjenicu da je ono od sustinskog znacaja za poslovne odnose, nerealno je ocekivati da ce savremene digitalne mreze obezbediti dovoljan stepen informacija o poslovnom partneru i uspostaviti potreban stepen poverenja na kome bi se mogle graditi poslovne veze118 (Fukuyama, 2000) S druge strane, Fukujama istice da postoje neke univerzalne ljudske karakteristike, koje prevazilaze kuiturne i nacionalne barijere, kao sto su zelja za materijalnim progresom, zelja za razmenom na trzistu, preduzetnistvo 118. Fukujama ovde ocigledno misli samo na van institucionalne kontak¬ te Berze i drugi oblici institucionalnog povezivanja upravo obezbeduju preliminarni stpen poverenja koji se bazira na informacijama koje te institucije imaju o pojedinim akterima. Pored toga, postoji i poverenje u institucije bez koga nije moguce, kao sto istice Gidens, zamisliti moderni svet. 245
itd., sto su, po njegovom misljenju, elementi univerzalizacije koju on izjednacava s globalizacijom. Time, medutim, osim sto potvrduje svoju (neo)liberalnu pozioiju, istovremeno, po nasem misljenju, dovodi u pitanje sopstvenu tezu o uticaju kulture na ekonomiju. Problem je, cini se, u specificnom, implicitno izrazenom, shvatanju kulture, kojim se ona ogranicava na tradicija obicaje i neke moraine kategorije kao sto je poverenje Otuda je razumljivo da, pored isticanja razlika koje postoje na dubljim kulturnim nivoima, istovremeno zastupa misljenje da danas „postoji sve veca homogenizacija institucija i ideoiogija" (Fukujama, 2000: 1). Na ovaj nacin, po Fukujami ideoiogija je izmestena iz kulturnog podsistema, sto ne smatramo opravdanim Kultura - ideoiogija neoliberalizma Povezivanje ideologije sa politikom nije, medutim, specificnost samo Fukujaminog pristupa vec predstavlja dominantan trend u sociologiji. Takvo shvatanjeje, po nasem misljenju, sa jedne strane, razumljivo, ali sa drugerstrane, nije korektno. Razumljivo je zato stoje kultura, shyaee'na kao obrazac ponasanja, u velikoj meri bila vezana zaJradiciju, u smislu da je ponasanje bilo vezano za uobidajehe, odnosno tradicionalno praktikovane obrasce ponasanja, Tako je veza izmedu kulture i tradicije bila direktno uspostavljena. Moderna epoha, medutim, donosi bitnu promenu u smislu da uticaj tradicije na delatnost aktera postaje sve manji. Vrednosti koje uticu na norme ponasanja, dakle, elementi kulture, inkorporirani su u ideologije. Tacnije, predstavljaju temelje razlidtih ideoiogija Sta je liberalizam, ako se iz njega uklone kljucne vrednosti na kojima podva - individualizam i kompetitivnost Sta je socijalizam, a ko se uklone kolektivizam i jednakost kao temeljne vrednosti, Ako vizije pozeljnog 246
drustva shvatamo kao bitan element ideologije, upravo vrednosti cine ono sto je pozeljno u toj viziji Shvatanje neprijatelja i pitanje aktera, iako vazni, samo su neki od elemenata koji definisu ideologiju, delimicno je povezujud s politickim podsistemom usmerenim na postizanje ciljeva Drugim recima, ideologiju smatramo bitnim aspektom kulture U ton kontekstu, postavlja se pitanje da li je moguca ideoloska homogenizacija, uzistovremenu kulturnu heterogenizaciju, kao sto tvrdi Fukujama: Po nasem misljenju, naglasavanje kulturnih razlika, uz istovremeno isticanje ideoloske homogenizacije, predstavlja analiticku gresku Zbog toga o ideoiogiji govorimo upravo u odeljku koji se tice kuiturne globalizacije. Ideoiogija koja se, direktno ili indirektno, povezuje sa globalizacijom je neoliberalizam, Burdije poistovecuje globalizaciju i neoliberalizam, Noam Comski (Noam Chomsky) onepjiberalizamu i giobalizaciji govori kao o doktrini i stvarnosti koje su najtesnje povezane. Vec smo ranije istakli nase neslaganje sa takvim gledistima, s obzirom da se u njima ne pravi razlika izmedu globalizacije i globalizma, odnosno izmedu procesa globalizacije i neo¬ liberalnog projekta, Kljucno pitanje, na koje se sada ponovo vradamo, postavljajuci ga u zaostrenoj formi, glasi: da ii je proces globalizacije proizvod neoliberalnog projekta, ili je neoliberalna ideoiogija proizvod sire shvacenog procesa globalizacije Od odgovora na to pitanjezavisi,cini nam se, i odgovor na pitanje da li je danas moguc opstanak kapitalizma, u bilo kojoj drugoj formi osim u neoliberalnoj? Odnosno da li postoje alternative neoliberalnom kapitalizmu ili, kao sto je tvrdila Margaret Tacer neoliberalna varijanta kapitalizma nema alternativu Drugim redma, ako je sadasnja neolibe¬ ralna faza kapitalizma strukturalno uslovljena, odnosno ako je proizvod dosadasnjeg procesa razvoja kapitalizma, 247
Onda nema puno izbora Jihad, odnosno tribalizam, ostaje jedino realna alternativa Ako je, pak, rec o projektu, onda izvesna traganja za „Tredm putem" ili za socijalistickom globalizacijom imaju smisla, Ovde se necemo upustati u analizu ovako krupnog i slozenog problema Namera nam je, pre svega, da ukazemo na odredene kontravreze koje prate pojam neoliberalne ideologije i njen uticaj na globalizaciju, Oni koji smatraju da je neoliberalizam ideoloski projekt koji usmerava globalizaciju, uglavnom su aktivisticki raspolozeni. Suzan Dzordz (Susan George) istice: „ kada se shvati da neoliberalizam nije sila poput gravitacije vec potpuno vestacka konstrukcija, moze se takode razumeti da ono sto ljudi stvore drugi ljudi mogu promeniti" (George, 1999), Po njenom misljenju, nukleus neoliberalizma predstavljali su Fridrih fon Hajek (Friedrich von Hayek), Milton Fridman (Milton Friedman) i njihovi donatori koji su stvorili dtavu mrezu fondacija, instituta, istrazivackih centara, publikacija, novinara i naucnika koji su sirili neoliberalnu doktrinu i ucinili je neumoljivom Oni su, dakle, izgfidili efikasan ideoloski kadar, jer su shvatili znadenje Graifsijevog koncepta kuiturne hegemonije (George, 1999: 2|t^dstva za realizaciju tog projekta su ogromna, ali korist je veca„„Oni su potrosili stotine miliona dolara, ali svaki peni se isplatio jer su ucinili da neoliberalizam izgleda kao nesto prirodno i normalnoza covedanstvo" (George, 1999:2) Savremenu realnost kao ostvarenje neoliberalnog projekta, vidi i Noam Comski (Noam Chomsky). Njegova argumentacija je, medutim, unekoiiko drugacija, Neo¬ liberalizam je mesavina novih i klasicnih liberalnih ideja. Rec je o doktrinarnom sistemu poznatom kao Vasingtonski konsenzus Rec je, zapravo, o projektu koji su sadnile vlada SAD i medunarodne finansijske institucije, sa osnovnim
ciljem da kreiraju novi svetski poredak u cilju zastite kapitalizma Te institucije fakticki dne svetsku vladu ciji je zadatakda kontrolise medunarodnu ekonomiju, da dominira medunarodnom politikom i da formira javno mnjenje. Ovaj projekt ima dugu predistoriju. Osnovni razlog formiranja ove, de facto, svetske vlade, bio je strah od radikalnih i nacionalistickih rezima, najpre u Latinskoj Americi, a kasnije svuda u svetu Amerika je ovu ulogu dobila jos u vreme Drugog svetskog rata, a prvi uspesan zadatak obavljen je potkopavanjem demokratije u Italiji 1948 godine, kada su fer izbori mogli odvesti„u pogresnom pravcu" Od toga doba, nacionalisticki rezimi smatrani su virusom od koga se mora zastititi svim sredstvima, cak i silom, da bi se sprecilo njihovo dalje sirenje (Chomsky, 1998) Comski smatra da razlog nastanka ove doktrine nije njena nuznost, odnosno da onanije posledica nekog prirodnog zakona, vec je rec o vestini sticanja mod i profita, koji vode, kako on kaze, stvaranju„socijalizma za bogate" Po njegovom misljenju, neophodno je vratiti se izvornom liberalizmu kakav su propovedali Smit (Smith), Humbolt (Humboldt) i Tokvil (Tocqueville), koji su, iako liberali, protestvovali protiv nehumanih posledica liberalizma i pretvaranja ljudi u objekte i kreature (Smit), ili upozoravali na opasnost trajne nejednakosti uslova po demokratiju (Tokvil). Na slican nacin, kao sto smo Videli, o savremenim zbivanjima razmisija Burdije, koji smatra da je ono sto se sada desava „neoliberalna kontrarevolucija" Prvo pitanje, koje se na osnovu navedenih gledista postavlja, jeste u cemu je razlika, odnosno ima li uopste razlike izmedu liberalizma i neoliberalizma, s obzirom da se i u radovima onih koji potonju koncepciju kritikuju, najcesce govori o slobodnom trzistu, takmicenju, privatizaciji i
248
249
slicnim elementima koji su u osnovi klasicnog liberalizma, Odgovor na to pitanje mogao bi uputiti na zakljucak o tomeda Ji je neoliberalizam nuzna posledica kapitalistickog razvoja ili voluntaristicki projekt. Za one koji smatraju da je neoliberalizam u velikoj meri voluntaristicki projekt, on je sustinski povezan s konzervativizmom, a ne s liberalizmom (Volerstin, 2005, Soros, 1999). U ton cilju posluzicemo se uporednim pregledom elemenata ove dve doktrine, U najkracem, mada je izveden iz liberalizma neoliberalizam je znacaj na modifikacija kla¬ sicnog liberalalnog stanovista Verovanje u trziste i trzisne snage je zajednicko, ali za neoliberale trziste postaje cilj po sebi, a ne samo sredstvo za proizvodnju dobara i usluga. General no, neoliberalizam je voden zeljom za intenzifikacijom i sirenjem trzista kroz povecanje i ubfzanje broja transakcija. Neoliberalizam je postao globalni kulturni obrazac Autori koji su radili na studiji Svetskog socijalnog foruma o giobalizaciji isticu da on nije u neposrednoj vezi ni sa jednom nacionalnom kulturom, mada je povezan sa engleskim jezikom i u izvesnom smislu pjejboznat kao americki kulturni produkt, U najkracem,-cefincija neoliberalizma koju oni predlazu glasi: neoliberalizam je filozofija u kojoj postojanje trzista predstavlja vrednost po sebi, odvojenu od odnosa proizvodnje robe i usluga, On je jednostavno vodic za ljudsku akciju i zarhehaizafprethodno postojeca moralna pravila (Grupa autora, 2000).. Na osnovu navedenih karakteristika mogli bismo zakljudti da je neoliberalizam postao neka vrsta turboliberalizma i da, kao sto tvrdi i Ricer (Ritzer), govoreci o mekdonaldizaciji, predstavlja iracionalnu racionalnost jer covek postaje sredstvo sistema Ovde bi bilo uputno podsetiti na kritike koje su kapitalizmu upudvali predstavnici frankfurtske skole, pre vise od tri decenije, u vreme procvata 250
drzave socijalnog staranja Oni su, naime, govoreci o tadasnjem kapitalizmu, dosli do slicnih zakljucaka u pogledu njegove nehumanosti i iracionalnosti Marksova analiza kapitalizma i Engelsova analiza uslova zivota radnicke klase, pre vise od sto pedeset godina, imale su slicne zakljucke. Neoliberalni kapitalizam, drugim recima, viden ocima danasnjih kriticara, izgleda podjednako „strasno" kao sto je tadasnjim kritidarima izgledao kapitalizam onoga doba na koji se sada gleda kao na dobra stara vremena, Time ne tvrdimo da kapitalisticki sistem za veliki deo ljudi nije surov Naprotiv, tvrdimo samo da neoliberalni oblik kapitalizma sledi osnovnu logiku kapitalizma u izmenjenim civilizacijskim i politickim okolnostima,119 Na taj nacin razmislja i Bek, koji smatra da je Neo¬ liberalni program pokusaj insitucionalnog ucvrscenja trenutnih istorijskih dobitaka svetskopolitickog mobilnog kapitala" Zavodljivost te ideologije, Bek vidi u tome sto se ona ne legitimise pozivajuci na oslobadanje egoizma ili povecanje konkurencije, vec pre svega u obecanju globalne pravde. Obecanje glasi da ono sto je dobro za kapital, dobro je za sve, pa ce u krajnjoj liniji svi postati bogatiji Na taj nacin neoliberalna ideoiogija obecava bolji put u socijalizam, pa zato drzava socijalnog staranja nije ni potrebna (Beck, 2005: 25). S druge strane, predstavnici neoliberalne ideologije, koji ne vole da se tako nazivaju, isticu da su mere koje su nazvane Vasingtonski konsenzus, pre svega usmerene u pracvu resavanja privrednih problema s kojima su se suocile nerazvijene zemlje Izvorno, Vasingtonski konsenzus 119 Pri proceni ekonomskog polozaja mora se voditi racuna o standardima koji se koriste pri proceni blagostanja, odnosno siromastva, odnosno o razlici izmedu apsolutnog i relativnog siromastva, sto se neretko zanemaruje u raspravama o efektima globalizacije i savremenog kapitalizma
je fraza koju je 1990 godine skovao Dzon Vilijamson (John Williamson) da bi opisao skup preporuka koje su godinu dana ranije americke i svetske ekonomske i finansijske institucije predlozile zemljama Latinske Amerike. Ove preporuke uskoro su postale globalni ekonomski credo koji ce kriticari oznadti frazom „neoliberalizam" Lista tih preporuka, po Vilijamsonovom misljenju, svodi se na: uspostavljanje fiskalne discipline; preusmeravanje javne potrosnje ka visokoprofitabilnim oblastima, sto ce obezbediti podizanje ukupnog dohotka; poresku reformu usmerenu na snizavanje i prosirivanje poreske osnove; liberalizaciju kamatnih stopa; klizajuci kurs valuta; trgovinsku liberalizaciju; liberalizaciju u sferi stranih direktnih investicija; privatizaciju; deregulaciju; zastitu prava privatne svojine U vezi s ekonomskom globalizacijom, „neolibera!i" isticu tri najvaznije pozitivne posledice Prvo, i bog ate i siromasne zemlje imaju korist od finansijskih tokova kojima kapital iz bogatih zemalja sa niskim kamatnim stopama ide ka siromasnim zemljama s visokim kamatnim stopama. Drugo, na dobitku su i proizvodaci i potrosaci, jer prvi imaju mogucnost prodaje robe na sirem trzistu, a potrpsajd usled nizih carina dobijaju robu po nizim cenama. Istovremeno lokaini proizvodaci su primorani da usled inostrate konkurencije podizu kvalitet svojih proizvoda bez podizanja cena, Najzad, ekonomska globalizacija vodi brzem transferu tehnologija i znanja od dega prvenstvenu korist mogu imati nerazvijene zemlje U osnovi spora izmedu neoliberala i njihovih kriticara nalazi se pitanje da li je moguce ostvariti neophodan ekonomski rast, uz istovremeno pravedniju raspodelu bo¬ gatstva i zastitu dostignutih standarda u razlidtim oblastima drustvenogzivota Kapitalizamiusvojojneoliberalnojvarijanti uspeva da opstane i za sada, mereno njegovim sopstvenim
kriterijumima, dozivljava uspeh Istovremeno, sve veci broj ljudi je nezadovoljan usled porasta egzistencijalne nesigurnosti i smanjenja kvaliteta zivota. Rast produktivnosti doveo je do situacijeu kojoj proizvodnja ne predstavlja problem, te otuda briga za lako zamenljivu radnu snagu nije vise osnov drustvenog ugovora izmedu radnika i kapitalista Kapitalizam, kako istice Bek postaje sve vise kapitalizam bez rada Kljucni problem koji sesa sistemske tacke gledista postavlja je potrosnja. U ton smislu, sada cemo se osvrnuti na taj vazan kulturni fenomen danasnjice,takozvanu kulturu ili ideologiju konzumerizma, koja prati razvoj neoliberalnog modela kapitalizma
Konzumerizam upucuje na neracionalnu, dakle prekomernu potrosnju dobara i usluga koja prevazilazi ljudske potrebe. Medutim, kozumerizam se ne odnosi samo na potrosnju, S obzirom da su ljudske potrebe bioloski i kulturno limitirane, konzumerizam se odnosi, pre svega, na proizvodnju novih potreba To vec spada u domen politicke ekonomije kulture, odnosno u domen proizvodnje kulturnih potreba Savremene kuiturne potrebe su raznoiike. Masovna proizvodnja, medutim, ne moze da podmiruje raznoiike potrebe. Masovna proizvodnja podrazumeva relativno uzak set potreba koje se masovno zadovoljavaju, S obzirom da masovna proizvodnja snizava cenu jedinice proizvoda, da bi se obezbedio neophodan profit potrebno je kupovati sve vise i vise jedinica istog proizvoda Da bi se razvila potreba za vecom kolidnom proizvoda, i time obezbedio rast profita, razvila se citava marketinska industrija koja proizvodi potrebu za vecom kolicinom proizvoda. Masovnost potros¬ nje jednoobraznih proizvoda povezana je, s druge strane, sa
252
253
Kultura - ideoiogija konzumerizma
liberalna vremena, a „stare pravice", osim klasicnih liberala traze i socijalisti, socijaldemokrati, nacionalisti, zeleni itd., Masovna proizvodnja i prosirenje masovnih potreba za potrosnjom moraju zato otid naperiferiju, gde je cena rada niska i gde postoji potreba i ekonomski interes za masovnom proizvodnjom Uplaseni su srednji slojevi bogatih zemalja i njihova inteligencija, Takav razvoj, dakle, nije posledica projekta, niti iskljucivo zudnje za ogromnim profitima, vec nuznost koja je proistekla iz razvoja kapitalizma koji traje visestotina godina, Jaz izmedu bogatih i siromasnih zemalja postaje manje bitan, a sve veci znacaj za razumevanje savremenog sveta dobija rast jaza izmedu bogatih i siromasnih pojedinaca koji dolaze, kako iz bogatih, tako i iz siromasnih zemalja Taj jaz je, medutim, jos uvek nedovoljno uocljiv, zbog usredsredenosti na nacionalni nivo analize, koji sprecava da se u punoj meri sagleda umrezenost pripadnika elite iz nerazvijenih zemalja u globalne tokove, odnosno da se uod da njihov privilegovan polozaj zavisi od globalnih proizvodnih procesa,
razvojem popularne kulture, cija je svrha da niveiise ukuse kako bi se zadovoljio zahtev za masovnoscu potrosnje, odnosno, u krajnjoj liniji, proizvodnje. Otuda se predvidanja o homogenizaciji kulture cine, na prvi pogled, realnima, Medutim, to je samo jedno lice konzumerizma, Drugo lice je vezano za potrosnju luksuznih dobara, Ta vrsta konzumerizma, proizvod je razvoja specihonih potreba koje mogu biti razvijene samo u specificnom kulturnom ambijentu. U ton pogledu, razvija se globalna ekskluzivna kultura za pripadnike najvisih slojeva drustva, odnosno globalne elite U ton smislu, moze se govoriti o homogenizaciji kulture. S obzirom na trend koji smo opisaii, tesko se moze odekivati da ce masovna kultura kao osnov za razvijanje potreba, odnosno za masovnu potrosnju biti u dogiedno vreme homogenizovana, Naime, masovna proizvodnja u razvijenim zemljama, mogla bi uskoro postati stvar proslosti, a da bi se odrzalo zadovoljenje potreba za proizvodima koji se masovno proizvode, oni ce se uvoziti iz delova sveta u kojima njihova cena, zbog relativno niske cene rada, obezbeduje profit koji stimulise takvu proizypflhju. 0 tome govori i Harvi (Harvey) kada istice fjofezanost neoliberalizma, globalizacije i prelaska sa fordistlckog na fleksibilnu organizaciju proizvodnje, Otuda nam se cini da se samo u ton sistemskom smislu moze govoriti o povezanost! neoliberalizma i globalizacije Oni, a njih je vecina, koji o neoiiberalizmu govore kao o proizvodu puke zelje za bogacenjem i za rastom profita „divljih"kapitalista, a istovremeno razmisljaju u kategorijama masovne proizvodnje, ne shvataju promene do kojih je doslo u razvoju kapitalizma, Njihova kritika neoliberalizma predstavlja lamentiranje nad posledicama koje savremeni ekonomski rast i razvoj kapitalizma ostavljaju Zato njihovi zakljucci i predlozi ne idu dalje od pozivanja na„stara dobra"
Debata o giobalizaciji kulture zapocela je sa pozicija dva medusobno suprotstavijena stereotipna stanovista koja su podjednako, ali ha razlicite nacine, imali pogresne premise, Stereotip o homogenizaciji kulture zasnivao se na povrsnom uvidu i impresiji o prisutnosti nekih elemenata popularne zapadne kulture u razlidtim delovima sveta. Mogucnost prenosenja ovih sadrzaja savremenim komunikacionim sredstvima dalo je povoda zakljucku da dolazi vreme, ili cak daje doslo vreme, homogenizacije kulture, S druge strane, stereotip o fragmentaciji kulture zasnivao se na suzavanju tog pojma, odnosno njegovom
254
255
Zakljucak
svodenju na najdublje elemente kao sto su tradicija i religija koji, naravno, ne mogu biti homogenizovani Fokusiranje paznje na ove elemente doprinelo je, istina, zapazanju da dolazi do njihovog ozivljavanja u savremenim uslovima Kao odgovor na ove jednostranosti, proizasle iz drzavocentricnog pogleda na zbivanja u savremenom sve¬ tu, javile su se teze o glokalizaciji kultura koje su u prvi plan istakie proces prozimanja globalnih i lokalnih uticaja U ton smislu, pokusali smo da pokazemo da do homogenizacije kulture dolazi samo na nivou ekskluzivne kulture koja se odnosi na giobainu elitu, dok masovna kultura moze biti homogenizovana tek kada se u nerazvijenim zemljama stvore preduslovi masovne potrosnje i proizvodnje, sto bi trebalo da bude jedna od posledica globalizacije Do tog trenutka, mesanje kulturnih uticaja i prenosenje kulturnih sadrzaja (bilo da je rec o popularnoj kulturi ili vrednostima) moze u najboljem slucaju biti opisano kao mekburekizacija kulture ^Bt '*" ^i-
256
IV 6. POSLEDICE GLOBALIZACIJE Globalizacija, dakle, guta svoje neprjatelje Onaj koje protiv nje, ujedhojeizanju -za neku drugu globalizaciju, Ui'rich Beck, Mocprotivmocludobaglobalizacije Zastoje globalizacija - sila kojaje donela toiiko dobra postala tako kontiavetzna Stiglic, Protlvreinostl globalizacije
Govoriti o posledicama globalizacije znad, ili bar u izvesnoj meri podrazumeva, vrednovanje ostvarenih i ocekivanih efekata jednog kompleksnog i protivrecnog procesa,To, drugim redma, podrazumeva zauzimanje odre¬ denog moralnog i vrednosnog stava prema pojavama Prvi problem u analizi posledica globalizacije nastaje kada se suocimo sa razlidtim ocenama jedne iste posledice Da li je dobro ili lose sto nacionalna drzava ima sve manje spoljasnjeg suvereniteta i autonomije? Naucna objektivnost podrazumeva, bar za one koji prihvataju takvu mogucnost, vredhosnu heutralnost Naravno, izbor izmedu vrednosne neutralnosti i zauzimanja odredenog, manje ili vise, jasnog vrednosnog stava, takode, podrazumeva odredeni vrednosni izbor. Da li je, s tim u vezi, dovoljno ukazati na neku pojavu i red„ko ima usi neka cuje" ili„rekoh i spasih dusu svoju" ili, po cenu gubitka mere i isticanja jednostranih gledista, insistirati na negativnim, odnosno pozitivnim posledicama odredenih aktivnosti? To je tek prva teskoca pred kojom se nalazi svako ko s naucnim pretenzijama govori o posledicama globalizacije Druga teskoca se sastoji u tome sto afirmacija jednih vrednosti, istovremeno moze znaciti dovodenje u pitanje drugih vrednosti, Moze li se, na primer, sloboda pojedinca pretpostaviti drustvenoj jednakosti i vice versa?Treda teskoca 257
se sastoji u tome sto proces globalizacije nije zavrsen, i tesko je red da li su dosadasnji efekti kopacnL ili ce se vremenom preobrazitiu nesto drugo, pa cak i u svoju suprotnost Da li globalno sirenje demokratskih rezima, vodi istovremeno degradaciji demokratije u starim demokratskim drzavama? Da li je drustvena nejednakost samo prolazna posledica tranzicije ka drustvu blagostanja za sve? Cetvrti problem sastoji se u tome sto globalizacija ostavlja raznorodne, cesto medusobno suprotstavljene posledice, posmatrano sa jednog vrednosnog stanovista. Da li prosirenje slobode u privrednoj aktivnosti zajedneznadnemogucnostostvarenja te iste slobode za druge? Peto, cak i kada se, dakle, polazi od istog vrednosnog stanovista, i kada se posmatra samo jedna dimenzija globalizacije, ostaje problem razlidtog shvatanja kratkorocnih i dugorocnih efekata. Da li kapitalizam ulazi u fazu ekspanzije ili„sece granu na kojoj sedi"? Najzad, treba imati u vidu da epohalne promene ostavljaju traga i na same vrednosne sisteme, bilo da modifikuju stare, ili da stvaraju nove vrednosti Da li se iz perspektive konzumerizma, kao ideologije-kulture potrosackog drustva, uopste mogu postavljati ovakva pitanja? Kako, na kraju krajeva,c|ejasniti dnjenicu da, i pored toga sto postoje nedyb||Nsleno potvrdeni podaci da se globalizacijom povecava jaz ikmedu bogatih i siromasnih, upravo drzavnici siromasnih zemalja na sve nadne pokusavaju da privuku kapital koji ce ih, u odnosu na bogate zemlje, uciniti jos siromasnijima? Da li zagovornici globalizacije provpciraju antiglobaiizacjjske tendencije i da li antiglobalizacijski pokreti vode giobalizaciji samim tim sto se globalno organizuju? Da li se iz tople sobe moze kritikovati seca suma, ili sto je isto, kakva je tezina kritike globalizacije od strane autora koji svoje tekstove distribuiraju koristeci Internet? Da li se mogu izbedjose" a zadrzati „dobre" posledice totalnih pojava kao sto je globalizacija? Moze li se, drugim recima, sa jednog novcica 258
odbaciti pismo, a zadrzati glava, a ukoliko moze, da li je to onda novcicilifalsifikat? Da li nam teorijskoznanje,s obzirom da nije u mogucnosti da na validan nacin resi sve navedene nedoumice, daje za pravo da se pozivamo na njega ? Znaci li to da u ime teorijske doslednosti treba napustiti teoriju? Ili, pak, treba istrajati na teorijskom pristupu, ne razmisljajuci, kao sto je sugerisao Veber, o mogucnosti da ono da konacne i zadovoljavajuce odgovore? Razlidta videnja posledica globalizacije Debata o posledicama globalizacije zapocela je kao odgovor na jedan univerzalisticki stav, odnosno kao kritika skupa predvidanja i ocekivanja koja su podrazumevala prosirenje sveukupne ljudske slobode, povecanje kreativnih mogucnosti, postovanje ljudskih prava, prestanak rnedusobnih sukobljavanja, ukidanja trzisnih, ali i kulturnih barijera, kroz sveopstu povezanost ljudi u cilju porasta opsteg blagostanja i ostvarenja najdubljih potreba ljudske prirode.120 Kao paradigma tog stava, krajem osamdesetih godina proslog veka, pojavio se Fukujamin clanak, a kasnije i knjiga Kraj istorije i poslednji covek. Pad Berlinskog zida kao da je dao potvrdu takvim ocekivanjima, Kada je te iste godine Timoti Bemers-Li (Timothy Berners-Lee) predstavio World Wide Web koji je revolucionisao Internet, cinilo se da je san podeo da se ostvaruje Razvoj tehnologije omogucio je povezanostljudisirom planete Razvoj saobracajnthsredstava omogucio je relativno jeftin transport ljudi i robe sirom sveta Prenos informacija postao je, zahvaljujuci Internetu, 120, Pre deset do petnaest godina, kada se o giobalizaciji pocelo intenzivno govoriti, taj termin je imao izuzetno pozitivnu konotaciju Do promene je doslo sredinom devedesetih godina, kada su se pojavila ne samo oprecna teorijska misljenja, vec i antiglobalizacijski pokret (Lechner, 1998).
gotovo besplatan Satelitska komunikaciona mreza i svetske televizijske stanice omogud'le su istovremenu informisanost ljudi sirdrri planete o dogadajima koji se desavaju daleko od njih, tako daje sada, kako primecuje Gidens, svaki seljak bolje informisan o svetskim zbivanjima, nego predsednik vlade neke drzave pre sto godina Pristupacnost najrazlicitije robe iz svih krajeva zemaljske kugle, upotpunjavala je ruzicastu sliku sveta Povecanje produktivnosti i ekonomski rast koji lezi u osnovi mnogih od navedenih probitaka, takode je bio odgiedan Ukljucivanje sve vise zemalja iz takpzvanog Treceg sveta u globalne ekonomske tokove, kao ifantastican uspeh nekih od njih, ukazivalisu da bii problem jaza izmedu Prvog i Treceg sveta mogao biti resen, Stabilnost takvog globalnog sistema nije bila sporna, Cak i velike finansijske krize, kao meksicka iz 1994-95 godine, pokazale su da globalni ekonomski sistem moze iz njih izad bez vecih problema, stavise u izvesnoj meri ojacan. Politicke slobode i zastita individualnih i kolektivnih ljudskih prava stavljeni su u centar interesovanja politicki zainteresovane jayhosti i moglo bi se reci da je time prokrcen put univerzalnoj ljudskoj potrebiza priznanjem od strane drugih, Drugim redma, nova epoha je bila na pomolu Ona je dobila svoje irie - Wobal age, a konotacija u kojoj se o njoj razmisljalo bila je vise nego pozitivna J21 -■---
Da li su ovo bile stvarne posledice globalizacije ili eho zivotnog iskustva i zivotnih prospekata modernista i neoliberaia, kako sugerise Bauman (Baumman, 1999)? Nedugo nakon prvobitnog odusevljenja i optimizma, koji je, takode, karakterisao novu epohu, na predstavljenu sliku posledica globalizacije svalila se citava lavina kritika sa svih strana. O giobalizaciji je pocelo da se govori kao o: kontrarevoiuciji kapitala (Gill), neoliberalnom mitu (Wallernstein), stampedu neoliberalne ideologije i opravdavajucem mitu (Burdije), raspojasanoj predatorskoj giobalizaciji (Fa!k) itd, a posledice globalizacije videne su kao: ljudska alijenacija, socijalna polarizacija, prostorna segregacija, globalni aparthejd, mekdonaldizacija kulture, transformacija drzava u kvazidrzave, ekolosko zagadenje bez presedana, unistavanje demokratskih tekovina, odnosno ljudskih i radnickih prava, ukidanje drzave socijalnog staranja, kapitalizam bez rada, samounistavajud mehanizam itd Parafrazirajud Marksa, mogao sesteci utisak da su se sve sile udruzile u borbi protiv globalizacije, neoliberalne ideologije i multinacionalnih kompanija Socijalisti i konzervativci, radikali i socijaldemokrati, postmodernisti i verski fundamentalisti, nacionalisti i feministi. Spisak negativnih posledica koje svi oni zajedno navode, vise je nego dugacak Treba reci da se taj spisak
121 To sto je u tekstu upotrebljeno proslo vreme ne znaci da danas ne postoje autori koji isticu gotovo iskljucivo pozitivne posledice globalizacije U ton smislu se navodi prosirenje slobode pojedinaca da slobodno trguju i da svoje resurse upotrebijavaju na najefikasniji nacin, Zatim, tvrdi se daje evidentan rast zarada i ukupnog ekonomskog rasta Osim ekonomskih, navode sei drustvene posledice kao sto suraznolikost izanimljivostzivota (prema Sally, 2000:2) Studijesvetskebanke pokazuju da 24zemlje u razvoju, sa populacijom od oko 3 milijarde ljudi, od 1980. godine dozivljavaju stalni uspon, S druge strane, 75 zemalja (uglavnom iz subsaharske Afrike, Bliskog istoka i bivseg SSSR-a), sa oko dve milijarde 260
ljudi, u ton istom periodu, suoceni su sa ekonomskom stagnacijom ili opadanjem ekonomskog rasta, No, recje, prema analiticarima Svetske banke, o zemljama koje su manje liberalizovane ili onima koje imaju prirodne probleme kao sto su klima, geografija,zarazne bolesti, odnosno koje su bile pogodene gradanskim ratovima ili hronicnom korupcijom vladajudh slojeva (WB Report, 2000: 3), Neki autori smatraju, poput Gidensa, da je u epohi globalizacije doslo i do smanjenja drustvenih nejednakosti. Medutim, interesantno da je nekoliko stranica kasnije Gidens navodi podatke koji svedoce upravo o suprotnom trendu (Gidens, 2005:21,41) 261
svakim danom dopunjava,122 i da mu se, cesto nekriticki, pridodaju sva zlaovoga sveta, Ineresantno je, takode, da se gube razlike izmedu tradicionainih ideoioskih neprijatelja u pogledu kritike posledica globalizacije Levicari su postali zainteresovani za odbranu demokratije i nacionalne drzave, a konzervativce tisti briga za ljudska prava. Moglo bi se reci daje, kao neodekivana posledica globalizacije, doslo do priblizavanja razlicitih ideoioskih pozicija, No, to je, ipak, samo privid, jer se ideoloske razlike ispoljavaju u: nagiasavanju pojedinih negativnih posledica; odmerenosti u isticanju pozitivnih i negativnih posledica globalizacije; stavovima o tome da li se negativne posledice mogu ispraviti, ili je rec o nepovratnim gubicima; da li postoji alternativa, ili je rec o nuznim posledicama; da li se te posledice vide kao stvarno realizovani efekti, ili se o njima govori kao o tendencijama i pretnja ma; najzad, u objasnjenju uzroka koji su do tih posledica doveli,123 122, Za sada poslednja na spisku negativnih posledica globalizacije je globalni terorizam Mada se o tome i ranije govorilo, nakon terpristickih napadanaAmeriku, 11. septembra 2001 godine, toj secinjenielpoklonila posebna paznja Te napade Bek je nazvao „Cernobiljom ,||S)alizacije" Bek, naime, istice da su napadi u velikoj meri omoguceni ka's posledica privatizacije aerodromskog obezbedenja u Americi, oidnosio radom slabo placenih part-time radnika na takvim mestima Neoliberalizam, koji zagovara ovakva resenja u pogledu rada, ne shvata, po Bekoyom misljenju, da bez poreza nema drzave, a da bez drzave nema ni bezbednosti (Beck, 2001) Dogadaji od 11, septembra uticali su na neke autore da vise paznje posvete i drugim posledicama globalizacije. Tako Entoni Barnet (Anthony Barnett) tvrdi da„ .sadasnji stepen nejednakosti u svetu bio je nepodnosljiv: dogadaji od 11 septembra bili su jedna manifestacija toga" (Barnett, 2001), 123. Nas ovde, pre svega, zanimaju razlicita shvatanja posledica globalizacije. Treba istaci da je vecina tih shvatanja zasnovana na nagiasavanju partikularnih uvida u posledice globalizacije u razlicitim delovima sveta Oni koji se bave komparativnom analizom uglavnom isticu razlicite posledice u zavisnosti od regiona Najcesce isticani regioni
262
Navedene razlike mogle bi posluziti kao kriterijumi za razvrstavanje autora koji navode razlicite, pre svega, negativne posledice globalizacije, ali jednu opstiju klasifikaciju gotovo da je nemoguce izvesti,724 Govoriti, na primer, o ideoioskoj podeli izmedu konzervativaca, nacionalista, radikala, levicara, socijaldemokrata i neoliberaia,125 znadlo bi samo zadovoljiti klasifikatorske ambicije Neoliberali isticu pozitivne posledice, a svi ostali negativne, s tim sto evropski socijaldemokrati pokusavaju da naprave odredenu ravnotezu. Podela prema teorijskom usmerenju, na primer, na neomarksiste, postmoderniste i moderniste samo bi uslovno mogla da ukaze na najznacajnije razlike U ton pogledu bi se, u najboljem slucaju, moglo red da neomarksisti isticu socijalne posledice globalizacije kao su: visoko razvijene zemlje, SAD, zapadna Evropa i Japan, (s tim sto se paznja ponekad usmerava i na odnose u okviru ta tripoiregiona); novoindustrijalizovane zemlje jugoistocne Azije (s tim sto im se ponekad pridodaju i novoindustrijalizovane zemlje Latinske Amerike kao sto su Brazil i Meksiko, ili zemlje OPEC); ostatak Azije, pre svega, Kina i Indija ciji se ekonomski razvoj jos uvek ne odrazava na zivotni standard vecine njihovog stanovnistva; Latinska Amerika koju karakterisu cesteoscilacije ekonomskog rasta, i cesti politicki konflikti; zemlje istocne Evrope koje se nalaze u periodu tranzicije; Afrika, posebno subsaharska Afrika koja je manje-vise iskljucena iz globalne ekonomije 124. U ton smislu kiasifikacije koje smo naveli u poglavlju o razlicitim teorijskim pristupima giobalizaciji nezadovoljavajuupotpunosti. Naime, tesko da bi se mogla praviti razlika izmedu, na primer, hiperglobalista i skeptika u pogledu posledica globalizacije koje navode. Nisu svi hiperglobaiisti slepi za negativne posledice globalizacije, niti svi skeptici smatraju da novo doba ostavlja samo negativne posledice 125 Ova kiasiikacija nam se u jednom trenutku ucinila kao dovoljno diskriminativna i potpuna, ali smo je napustili kada smo dodatno speciikovali svaku od navedenih grupa i zakljucili da su, na primer, stari novi levicari, socijaldemokrati treceg talasa i poneki postmodern isti medusobno mnogo blizi, nego, na primer, novi stari levicari i stari novi levicari i tome slicno.
263
sto su drustvene nejednakosti, postmodernist' u prvi plan isticu posledice koje se ticu kvaliteta zivota, a modernisti vide uglavnom pozitivne posledice koje se ticu ekonomskog rasta i porasta blagostanja Po nasem misljenju, posebno je znacajna podela na autore koji, s jedne strane, globalizaciju shvataju prvenstveno kao projekt mocnih i uticajnih svetskih grupa, podrzanih neoliberalnom ideologijom, cijaje funkcija da umanji otpor neoliberalnom projektu, i, sa druge strane, onih koji globalizaciju predstavljaju kao, duzi ili kraci, istorijski proces, ili bar, kao nastavak niza drugih procesa Ovu klasifikaciju smatramo znacajnom jer, s jedne strane, upucuje na razliku izmedu globalizama i globalizacije o kojoj smo vec govoriti, a sa druge strane, ima praktican znacaj jer u velikoj meri osmisljava, ili obesmisljava antiglobalizacijski pokret a posebno pojedine frakcije u okviru njega Posledice globalizma Pre svega, treba jos jednom istad sta se podrazumeva pod globalizmom. U najkracem, rec je o predstavi o globalnoj ekspanziji transnacionalnog kapitala^ odnosno transnacionalnih korporacija nastalih horizonfalhim i vertikalnim povezivanjem, koje posluju u vise zemalja Fkoje su u vlasnistvu akcionara iz razlicitih zemalja. Poslovanje ovakvih kompanija biiojezapazeno i ranije, ali jezamahdobilo nakon 1973. godine, odnosno nakon velike naftne krize koja je, izmedu ostalog, imala za posledicu stvaranje off-sore trzista i slobodno cirkulisanje kapitala (Soros, 1999), Osamdesetih godina proslog veka ovakvo poslovanje je podrzano od strane vlada Velike Britanije i Sjedinjenih Americkih Drzava Privatizacija, maksimizacija profita, slobodno trziste, konkurencija i minimalno mesanje drzave, odnosno politike, u poslovanje privrednih subjekata, osnovne su ideje na 264
kojima podva ovaj sistem, koji svoje opravdanje ima u vecoj produktivnosti i brzem privrednom rastu U osnovi, ovo su iste one ideje koje je zagovarao klasicni liberalizam, a koje su u novijoj ekonomskoj teoriji osvezili Fon Hajek (Friedrich von Hayek) i Milton Fridman (Milton Friedman), Danas se ovaj skup ideja oznacava uglavnom izrazom neoliberalizam Kriticari globalizma126 smatraju daje od sedamdese¬ tih godina XX veka globalna dominacija neoliberalnih ideja i prakse dovela do niza katastrofalnih posledica u raznim oblastima drustvenog zivota Pre svega, ekonomija je zauzela kljucno mesto u drustvenim procesima, sto je dovelo do dehumanizacije, razlicitih vidova otudenja i eksploatacije ljudskih i prirodnih resursa bez presedana u istoriji. Tokovi kapitala su ostali van drustvene i drzavne kontrole Kapital je u potrazi za jeftinijim resursima i nizim troskovima napustao, ili pretio da ce napustiti, zemlje sa visokim porezima koji su bili ekonomski osnov drzave blagostanja 127 To je, u tim zemljama, dovelo do porasta nezaposlenosti, ali i do smanjenja poreskih stopa, da bi se zadrzao kapital, sto je dodatno ugrozilo drzavne budzete, odnosno socijalna davanja Privatizacija i marketizacija zahvatile su sve oblasti drustvenog zivota, Najpre tradicionalno drzavne, odnosno javne privredne sektore, kao sto su posta, telekomunikacije, gasovodi, naftovodi i ostale infrastrukturne grane i institucije, kasnije su navedeni procesi zahvatili i druge tradicionalne ustanove kao sto su univerzitet, skola, bolnice itd,, a marketizacija je zahvatiia i ustanove kao sto su crkva i porodica. Na taj nacin doslo je do atomizacije i dezintegracije osnovnih integrativnih 126. Treba reci da vedna autora jos uvek ne pravi ovu razliku, tako da se najcesce govori o giobalizaciji cak i kada se ima na umu globalizam. 127, Pol Hirst (Paul Hirst) govoreci o tome kaze:„Nema sumnje da je drzava blagostanja u razvijenim zemljama sada pod razlicitim izvorima pritisaka da odbaci troskove i zahteve za pomoc" (Hirst, 1999:1)
265
drustvenih institucija. Atomizacija drustvenih odnosa je dovela do unutrasnjeg siabljenja sindikata i njihove mod sto se odrazilo na relativno snizenje plata zaposlenih, odnosno veceg profita vlasnika kapitala SvejetO uticalo na povecanu polarizaciju u okviru drustva, povecanje siromastva i pojave takozvane potklase, odnosno ljudi iskljudenih iz vitalnih drustvenih odnosa i sistema Na globalnom nivou odvijao se slican proces Doslo je do povecanja jaza izmedu bogatih i siromasnih regiona 128Transnacionalni kapital je uspeo da ovlada globalnim institucijama, kao sto su Svetska Banka, Medunarodni monetarni fond, Svetska trgovinska asocijacija i da na taj nacin dodatno potkopa suverenitet i onako slabih drzava u Trecem svetu Naime, postavljajuci rigorozne uslove za dobijanje kredita i povlastica, ti uslovi su poceli da se odnose na nacin vodenja unutrasnje ekonomske politike koja je morala biti u skladu sa interesima krupnog kapitala, a ne nuzno nacionalnih drzava duznika Pored toga, s obzirom daje zahvaljujuci savremenim komunikacionim sredstvima inansijski kapital izuzetno mobilan, on munjevitio reaguje na sve poremecaje na odredenim regionalnim i lokalnim trzistima, i u mogucnosti je da za kratko vremejirilipusti odre-deno podrucje Takav iznenadni i munj-ev&i beg kapitala ostavlja ekonomsku pustos sa svim drustvenim posledicama koje je prate No, pre nego sto ode, kapital cesto stvori ekolosku pustos jer ne postuje ekoloske standarde, koji, ili nisu zakonski regulisani, ili ih je moguce zaobilaziti korumpiranjem onih koji bi morali da stite postovanje propisa S obzirom da je civilno drustvo u takvim zemljama obicno u povoju, ne postoji sila koja bi se takvom toku stvari 128. Saldivar Ameriko (Saldivar AmericO) navodi da jedna sestina svetske populacije (16.6%) prisvaja oko 80% ukupnog svetskog prihoda. U isto vreme 57% od preko 6 milijardi ljudi na planeti, koji zive u 63 najsiromasnije zemlje prisvaja samo oko 6% ukupnog svetskog prihoda (Americo, 2001:8) 266
mogla suprotstaviti, Na taj nacin ugrozavaju se osnovna ljudska prava vezana za oblast ekologije, ali i za oblasti materijalnog blagostanja, zivotnog standarda, obrazovanja, medicinske pomoci, mogucnosti zaposlenja i provodenja slobodnog vremena (Herman, 1999), Osim u nerazvijenim podrucjima, beg kapitala ostavlja slicne posledice i u pojedinim regionima razvijenih zemalja, Poznati su primeri takozvanihjndustrijskih gradova duhova"koji su nastali kao posledica premestanja pojedinih industrijskih postrojenja u zemlje sa slabije razvijenim sindikalnim pokretom i povoljnijim poslovnim okruzenjem. Ti gradovi nisu ostali prazni jer su bivsi zaposleni ostali vezani za svoje kuce dugorocnim kreditima koje moraju da vracaju, a kuce nemaju kome da prodaju, S obzirom da je glavna ekonomska aktivnost zamrla, takvi gradovi su postal! bremeniti socijalnim problemima syake vrste (Bradshaw and Wallace, 1996). Pomenuta ugrozenost ljudskih prava odnosi se na vecinu stanovnistva, dok manjina uziva sva prava, pa i viseod toga. Privilegovani deo populacije se prostorno segregira, a centri sveukupne ekonomske mod koncetrisu se u nekoliko svetskih gradova (Sassen, 1996). Najzad, najvaznija posledica ovakvog tempa i smera ekonomskog razvoja koji ne tezi ravnotezi, nego stalnom pohlepnom sirenju dok ne pripoji sve raspolozive resurse, jeste sto to istovremeno predstavlja i pretpostavke njegovog samounistenja (Gill, 2000; Herman, 1999; Falk, 2000; George, 1999; Chunakara, 1997; Sassen, 1997; Burdije, 1999; Soros, 1999; Beck, 2000, Mander i Goldsmit, 2003), Predstavljena slika je sazetak jednog politickoekonomskog pogleda na posledice globalizma, odnosno globalizacije, kako je navedeni autori oznacavaju. Za ovu sliku je karakteristicno da se zasniva na pretpostavci da 267
je globalizacija podela sedamdesetih godina proslog veka kao plod aktivnosti transnacionalnih kompanija, udruzenih s deiom politickih struktura u najmocnijim zem¬ ljama i institucijama sveta. Za razliku od kapitalista, koji su rukovodeni sebicnim profitnim interesom, politicke strukture su prevashodno rukovodene duhom epohe, odnosno hegemonijom neoliberalne ideologije koja je ovladala glavama najuticajnijih politickih aktera.129 Otuda se kao nacin suprotstavljanja ovakvom toku stvari, odnosno giobalizaciji odozgo, pretpostavlja kritika neoliberalne ideologije, s obzirom da je taj tok posledica neoliberalnog idejnog projekta (George, 1999), ili, s druge strane, cekanje da se aktiviraju mehanizmi samounistenja tog procesa, nakon dega ce se primeniti odredene strategije koje se koncipiraju medu alterglobalistickim akterima Te strategije podrazumevaju demokratski kosmopbtitizam i „izvornu utopiju" ciji ce nosioci biti progresivni ljudi sirom planete (Falk, 2000; Beck, 2004; Wallerstein, 2005), Za razliku od navedenih, postoje gledista po kojima poredak koji se pomalja, iako pun suprotnosti .predstavlja neumitnu sliku sadasnjosti i buducnosti. Jedno ^od takvih gledista je i Baumanovo (Bauman) vider^e^posledica globalizacije Ono je posebno znacajno s obzirom eta obiluje lucidnim zapazanjima koje se odnose na sam karakter drustva i drustvenih odnosa, shvacenihuhajuzem smislu, odnosno na karakter zajednice koja to vise nije. Iz tog 129 Treba odmah red da se kao odgovor na ovakve kritike isticu pozitivni efekti globalizacije Nue, na primer, pokazuje da su 1960, godine Gana i Juzna Koreja imale isti GDP, a da danas, kao posledica ukljucenosti u svetsku privredu, Juzna Koreja ima 30 puta veci GDP od Gane (Nye, 2000) Za negativne posledice o kojima govore kriticari globalizacije, oponenti smatraju da nije odgovorna globalizacija, vec se kao krivci navode: losa vladavina u nerazvijenim zemljama, korupcija, neadekvatna ekonomska politika itd, (Nye, 2000; Wolf; 2001; Giddens, 1999)
razloga ovde cemo Baumanovo glediste predstaviti u nesto ekstenzivnijem obliku Svoj pogled na posledice globalizacije Bauman (Bauman, 1998), slicno Harviju, zasniva na konceptu zgusnjavanja vremena i prostora Kroz ove dve dimenzije, a posebno kroz prostornu dimenziju, odslikava globalizaciju i njene posledice Pocetna Baumanova ideja je daje mobilnost postala najmocniji stratiikacioni faktor danasnjice Mobilnost je osnova na kojoj se grade nove globalne socijalne, politicke, ekonomske i kuiturne hijerarhije savremenog sveta. Za one navrhu,te nove hijerarhijeislobodakretanja donosi svekolike prednosti Za druge, lokalno ogranicene, konsekvenca je odsecenostodglavnih ekonomskih iostaiih tokova, odnosno svojevrsna izolacija. Mobilni su oni koji investiraju, odnosno oni koji imaju kapital neophodan za investicije. Investitori, pre svega korporacije, su slobodni da se krecu, ali konsekvence njihovog kretanja ostaju zabelezene u prostora Osnovna konsekvenca je novo, bezuslovno i do sada nezabeiezeno razdvajanje mod od obaveza Tu se misli na obaveze prema zaposlenima, mladima, slabima, cak i prema nerodenima, sto znad prema samoreprodukciji zivotnih uslova. Korporacije, drugim redma, bivaju oslobodene od konsekvenci svog delovanja, sto predstavlja njihov najvazniji „ratni plen" ili profit pobednika u ratu za prostor To je istovremeno i jedna od najvaznijih posledica globalizacije. Ukratko, rec je o slobodi od moraine obaveze da se obezbedi zajednica. To je nova asimetrija koja se javlja izmedu eksteritorijalne prirode mod i nastavljanja teritorijalnog zivota, Sanse da se nesto promeni svakodnevno se smanjuju. Stvarna sposobnost odbrane, po Baumanovom misljenju, trazi efektivan napad, ali kapital je mobilan i to 269
mu obezbeduje da u slucaju opasnosti pobegne na sigurnija mesta Umesto o kraju istorije, sada se moze govoriti o kraju geografije, smatra Bauman, Prostorna distanca vise nije od znacaja, Udaljenost je drustveno uslovljena i zavisi od brzine koja se dostize Svi drugi socijalni cinioci koji konstituisu socijalne identitete - drzavne granice, kuiturne barijere itd. - sekundarni su u odnosu na efekat brzine. To je, po njegovom misljenju, razlog zasto su elite uvek bile vise kosmopolitski orijentisane, nego ostatak populacije koji je bio vezan za zemlju, Elite su uvek imale vise zajednickog sa drugim elitama, nego sa narodom koji je bio vezan za lokalno podrucje Zato u modernom dobu elite proklamuju stav da nema razlike izmedu unutrasnje i spoljne politike Globalizacija, po Baumanu, nije isto sto i uhiverzalizacija, jer ideje o razvoju, ili jednakosti zivotnih sansi, nemaju puno veze sa globalizacijom Globalna politika je daleko od spoljne politike suverenih drzava, koja ima globalni horizont, Politicka superstruktura „Velike Sizme" postaje sve vise ogoljena.J/gjska, ekonomija i kultura dozivljavaju velike promene* Drzave postaju sveslabije, ali i pored toga ostaju drzave Syvetenitet je postao nominalan, moc anonimna, a locus prazan etina, to vreme, odnosno navedene posledice, jos nisu potpuno ocigledne, ali proces koji vodi ka njima je nezaustavljiv. Najsnaznija politicka posledica nove globalne slobode kretanja ogleda se u nemogucnosti da se vazna drustvena pitanja ponovo postave na nivo kolektivne akcije U socijalnom pogledu, najvaznija razlika u odnosu na prethodni period je ta sto bogatima vise nisu potrebni siromasni. Ta dva sveta postaju potpuno razdvojena. O tome svedoci i medijsko pred sta vljanje slike sveta Poruke koje salju mediji mogle bi se, po Baumanovom zapazanju,
svesti na tri tacke: siromasni su odgovorni za svoju sudbinu; problem siromastva i deprivacije je sveden na pitanje gladi i golog opstanka; bogati delovi sveta su okruzeni sanitarnim pojasom „nesvrstanih" nalik Berlinskom zidu, a sve infor¬ macije koje stizu spolja samo su slike ratova, ubistava, pro¬ blema sa drogama i svega ostalog sto se njih ne dotice Jos jedna znacaj na posledica globalizacije, po Bau¬ manovom misljenju, je promena tipa drustva, Drustvo je postalo potrosacko drustvo, a njegovi clanovi su putnici nomadi. Prethodno, moderno drustvo, ocvekivalojeod svojih da nova da bud u proizvodaci i vojnici Sadasnje postmoderno drustvo odekuje od svojih danova da budu kupci, Biti kupac u novom dobu nije isto sto i ranije. Novo doba i novo drustvo nije drustvo ucenja, nego drustvo zaboravljanja Odnos izmedu potreba i njihovog zadovoljavanja izokrenut je u odnosu na prethodni period Obecanje i nada da...ce neka potreba biti zadovoijena sada prethode potrebi koja treba da bude zadovoijena Drugim recima, dolazi dofabrikovanja potreba Slicno je i sa putovanjima Putovanje postaje cilj po sebi, Za potrosaca ono je vece zadovoljstvo nego stizanje na cilj, jer kada sedostignecilj,zavladadosada. Sve navedene posledice mogu se jos jasnije videti kroz prizmu specificne ekonomije vremena i prostora, koja je, takode, posledica globalizacije Svet se sve vise deli na krajnosti izmedu kojih nema komunikacije. Osnovna dimenzija nove hijerarhije je mobilnost Za one s vrha, pro¬ stor gubi ogranicavajuci karakter i lako putuju kako kroz realni tako i kroz virtuelni prostor U drugom svetu, odnosno svetu lokalnih veza, stvarni prostor se zatvara sto postajevrsta bolne deprivacije Stanovnici prvog sveta stalno su zauzeti i vecito„kratki"s vremenom, U drugom svetu vreme je prazno i nista se ne desava. Pripadnici drugog sveta ne kontrolisu vreme niti su kontrolisani od njega, oni samo „ubijaju"
270
271
vreme, isto kao sto ono lagano ubija njih Pripadnici prvog sveta zive u vremenu, prostor za njih nema znacaja jer se oni lako krecu kroz njega Njihova realnost je hiperrealnost u kojoj su virtuelnost i stvarnost spojeni i podednako objektivni Drugi svet, nasuprot tome, zivi u prostoru Vreme stanovnika toga sveta je praznina, U njihovom vremenu se ne desava nista. Postoji samo virtuelno TV vreme. Samo je to vreme struktuirano, odnosno raspoerdeno u skladu sa TV programom Ostatak vremena se provodi u monotoniji Kulturno psiholoske posledice takve polarizacije su ogromne, Svet se deli na turiste i vagabunde Turisti su lutalice i ostvaruju svoje slatke snove van udobnosti doma zato sto to zele, ili zato sto procenjuju daje to najracionalnija zivotna strategija Oni idu gde ih srce vodi Lutaju jer je svet unutar njihovog globalnog polja izazovan. S druge strane, vagabundi lutaju jer moraju, nemaju drugog podnosljivog izbora Znaju da nece ostati dugo na jednom mestu, cak i ako to pozele, Lutaju jer je svet untar njihovog lokalnog polja negostoljubiv. Ali nema turista bez vagbundi.Tgsu dva lica jednog novcica Vagabundi su alter ego turista, f druge strane, vagabundi nemaju drugu sliku dobrog ztvoia osim one koju vide kod turista Obe grupe su potrosact Obegrupe vide svet kao hranu za svoja cuia, Stavovi prema svetu su im veoma slicni, Siromasni nemaju drugu kultufu koja jerazlicita od one koju imaju bogati, Zbog toga su jos siromasniji i njihovo siromastvo se uvecava ekonomskim rastom, bas kao sto se intenzificira u periodima ekonomske recesije. Recesija stvara manje ukupnih resursa, a time i vise siromasnih, Medutim, s druge strane, ekonomski rast siromasne jos pomamnije izlaze izazovima konzumerstva i stvara dublji jaz izmedu njihovih zelja i mogucnosti, a time izmedu njih i bogatih Vagabundi su potrosad sa manom. Oni realno nisu 272
u stanju da kupe sofisitcirane proizvode, njihov konzumerski potencijal je limitiran resursima. Oni su zato u potrosackom drustva nekorisni, a time nezeljeni i stigmatizovani Njihov najveci greh je to sto zele da budu turisti, Oni na taj nacin postaju hororza turiste, njihov alter ego, karikatura, moguca sudbina u slucaju da se„okliznu" Vagabundi su nocna mora za turiste i njihov unutrasnji demon zato sto su u stalnom strahu da bi i oni mogli postati isto Svet bez vagabundi je utopija bogatih, smatra Bauman. Izmedu turista i vagabundi postoji ogromna masa stanovnistva koji su u pogledu svog drustvenog znacaja sporni, pa cak i nebitnLTu masu dne oni koji ne znaju sta ih sutra ceka. Na kraju, zakljucuje Bauman svoj pogled na posledice globalizacije, postmoderni, globalizovani svet je deregulisan, privatizovan, totalitarizovan, lokalizovan, hibridizovan, konzumeristicki svet Bauman je svestan da njegova postmodernisticka vizija predstavlja samo jednu od mogucih perspektiva i objasnjenja postmodernog sveta. Alternativa ovom videnju je modernisticka slika sveta. Za nju, medutim, Bauman kaze da ne moze postojati bez univerzalistickog projekta. Modernisti nemaju sta da kazu o savremenom svetu osim onoga sto je projekcija njihovog sopstvenog zivotnog iskustva i zelja. Treba li istaci da to, drugim recima, znaci da su modernisti slepiza sagledavanje realnosti, cfrie im se u krajnjoj liniji osporava naucni legitimitet. Ovoj Baumanovoj slid savremenog sveta moglo bi se mnogo toga zameriti,130 ali svakako ne daje dosadna Po 130 Po nasem misljenju, osnovni problem je sto, kako sam kaze, najmasovniju grupu u okviru jednog drustva kao i grupu zemalja koje predstavljaju sanitarni pojas izmedu bogatih i siromasnih, on uopste ne analizira, samo ih pominje Istina, time se delom moze i objasniti originalnost njegovog pristupa, jer za razliku od vecine drugih autora koji se fokusiraju upravo na tu „srednju" grupaciju on paznju usmerava 273
njoj bise mogao snimiti ilm ill napraviti strip. Jedini problem je u tome sto su takvi filmovi vec snimljeni, Negativne socijalne utopije smestene u buducnost, predstavljale su scenografiju mnogih ilmova iz osamdesetih U njima, glavni junaci spasavaju svet bored se protiv elite smestene na vrhu staklenih nebodera, koje vidimo kako provode vreme u ogromnim, sivim, ovalnim prostorijama u kojima dominira ogromni sto oko koga sede blazirani likovi i donose vazne odluke Na mracnim ulicama neposredno pored takvih zgrada, oko zapaljenih kontejnera krecu se vagabundi ubijajud vreme, U stripu Alan Ford, radnja mnogih epizoda desava se upravo u okruzenju kakvo predstavlja Bauman No, bez obzira na razlicite kritike, Baumanu se mora priznati da je sliku negativne utopije, kao i upozorenje koje ona nosi sa sobom, afirmisao u naucnim krugovima. V, s Posledice globalizacije Vec smo istakli da se u debatama o giobalizaciji sve vise ukazuje na protivrecnosti izmedu razlicitih^aspekata na drustvene krajnosti Time se, nesumnjivo, bolje i lakss,ocrtavaju tendencije, ali s obzirom da su te tendencije zamfznuteti nikuda ne vode, nejasno je zasto i srednja „poluperiferijska" grupacija nije jasnije predstavljena. Da li zato sto je neprpzirrta, ili zato sto postoji prezir prema osrednjosti koja je potpuno siva? Prezir prema srednjim slojevima mozemo potpuno razumeti, ali nam se cini da upravo u ton drustvenom segmentu lezi potencijal socijalne erupcije, koja verovatno ne bi bila konstruktivna u smislu planirane i osmisljene aktivnosti, ali bi bila eruptivna. Cini nam se da krici i vapaji koji se sada cuju protiv globalizacije dolaze upravo od panike srednjih slojeva izbezumljenih svojim nesigurnim polozajem, sto predstavlja osnovni ideal tih slojeva 0 tome svedoci i struktura ucesnika antiglobalistickih protesta kojima, osim aktivista razlicitih drustvenih pokreta, prisustvuju i srednji slojevi koji su objektivno najvise ugrozeni drustvenom polarizacijom, O tome sire videti Lazic, ed Protest in Belgrade, CEU Press
ovoga slozenog procesa.131 To se najbolje moze ilustrovati debatom o posledicama globalizacije. Autori koji globalizaciju shvataju kao siri i dublji istorijski proces, o njenim posledicama govore s viseopreza, odnosno sa svescu o protivrecnostima i dijalektici samog procesa. Oni globalizaciju vide kao period tranzicije iz moderne u nesto drugo To drugo se zbog svoje neodredenosti oznacava terminom postmoderna,'32 Ovaj period, po ton misljenju, karakterise: povecanje kompleksnosti, fragmentacija, indeterminacija, neodredenost On je ispunjen rizicima i strahovima, ali i nadom (Kellner, 1999) Zakljucd vezani za buducnost su, takode, neodredeni i vise negativni. Odgovor na globalizacijski izazov je visedimenzionalan i nista ne garantuje da ce se u ovim nesigurnim vremenima izgraditi globalna solidarnost (Tomlinson, 1999) U ton kontekstu, jedan od kijucnih termina kojim se opisuju posledice giobaiizacije je hibridizacija. Ovaj sve rasprostranjeniji termin, takode, nijejednoznacnoprihvacen. Piterson (Piterson) ga shvata kao prozimanje suprotnosti, Gidens kao srazmerno prisustvo, odnosno odsustvo glo¬ balnog i lokalnog, a Robertson kao prozimanje lokalnog globalnim sadrzajem, odnosno kao modifikaciju lokalnog sadrzaja globalnim uticajima (Piterson, 1999) Za rasprave o giobalizaciji, odnosno za prosirenje znanja o ton pojmu, ovo je mozda najznacajnija posle¬ dica procesa globalizacije Pre samo desetak godina o 131. Interesantnojedajenaprotivrecnosttrendovaupogledu,naprimer, siabljenja nacionalnedrzave, ukazao AlvinTofier jos osamdesetih godina, kada se o giobalizaciji nije govorilo:„Jedne snage teze da politicku vlast sa nacionalne drzave prenesu na podnacionalne regione ili skupine Drugi teze da vlast sa nacije prenesu na nadnacionalne ustanove i organizacije" (Tofler, 1983:88) 132 Termin postmoderna ovde se odnosi na opis stanja koje sledi nakon modernog doba i cesto se oznacava razlicitim nazivima, ali nije nuzno vezan za postmodernisticki stav prema saznanju.
giobalizaciji se govorilo u terminima univerzalizacije, homogenizacije, integracije itd Danas ti pojmovi, ukoliko nisu potpuno odbaceni, predstavljaju oznaku za tendencije koje su nerazdvojne od partikularizacije, diferencijacije, fragmentacije itd,133 U ton svetlu, dakle, posmatracemo razlicite, cesto medusobno protivrecne posledice globalizacije, Ekonomska globalizacija je doprinela promeni polozaja miliona ljudi sirom sveta, posebno u oblastima i reigionima koji se nazivaju novoindustrijalizovane zemlje.Ta promena je podrazumevala ne samo nova radna mesta, nego i poboljsanje materijalnog polozaja. S druge stane, podaci svedoce da je u ton istom periodu doslo do povecanja jaza izmedu bogatih i siromasnih regiona sveta, i do povecanja relativne stope siromastva Izvestaji UN svedoce o tonhe na sledici nacin: „Sirom sveta broj i proporcija ljudi koji zive u krajnjem siromastvu lagano opada sredinom devedesetih godina Ovaj trend posebno je izrazen u istocnoj Aziji, narodto u Kini Ali ovaj progres je usporen u nekim Azijskim zemljama krajem devedesetih godina, a postoji ofSasnost 133. U ton smilsu, kao posledice globalizacije, najcesce so se isticala sledeca obelezja: ekonomska transformacija je ogromria i svetska ekonomija je stekia ogromnu nezavisnost; elektronske komunikacije menjaju nase pojmoveo socijalnom grupisanju, radu izivotu; svet postaje hbmogehizovan i razlike izmedu ljudi su sve manje; kJasicnepredstaveo vremenu i prostoru su potkopanesavremenim komunikacijama;globalna politika satransnacionalnimpokretimaiakterima;kosmopolitska kultura; kultura rizika, koja istice da su najvazniji rizici postali globalni; nastaje globalna kultura koja je u velikoj meri holivudizovana (Baylis, John and Steve Smith, ed: 1997) Interesantno je da, u ton smislu, Gidens, cija su zapazanja ponekad vise nego lucidna, pravi svojevrstan korak unazad, pa u knjizi Treci tolas - odgovor kriticarima navodi gotovo iskljucivo pozitivne posledice globalizacije, a nakon toga, uzgredno pominjuci hirovitost kapitala, predlaze mere kojima bi se proces globalizacije usavrsio (Giddens, 2000:122-124). 276
da bude zaustavljen i u drugima, U ostatku sveta, iako se udeo siromasnih smanjuje, populacioni rast znaci da se nominalni broj siromasnih povecava U zemljama bivseg SSSR-a koje se nalaze u procesu ekonomske i drustvene tranzicije udeo siromasnih u ukupnom stanovnistvu je vise nego utrostrucen "(UN) Ove kontrodiktorne tendencije najcesce se prikazuju izolovano, u zavisnosti od struje kojoj autori pripadaju, Ipak, za celovito prikazivanje posledica globalizacije, neophodno ih je istovremeno imati u vidu Na slican nacin, globalizacija ostavlja suprotne efekte u pogledu povezanosti politike i ekonomije Dok, s jedne strane, globalizacija znaci gotovo potpuno osamostaljivanje ekonomije od politike, na sta uglavnom kriticki ukazuju socijaldemokrati, s druge strane, postoji izrazit trend uticaja ekonomije na politika 0 cemu se zapravo radi? Vecina zapadnih anaiiticara ■■■■ukazuje na trend liberalizacije i osamostaljivanja ekonomije, posebno u razvijenim zapadnim zemljama Mobilnost kapitala, ali i promene u zakonskim propisima doveli su do toga da je kapital izmakao, ili da sve vise izmice kontroli administracije razvijenih zemalja Oni to objasnjavaju uglavnom time sto kapital tde u podrucja sa jeftinijom radnom snagom, u kojima se ostvaruju visi profiti Ima, medutim, autora koji ukazuju na dnjenicu da je to pojednostavljeno glediste, jer cena rada ne varira u toj meri, bar kada je rec o nekim posiovima koji nisu vezani za niskoprofitne delatnosti Pored toga, postoji trend odlaska nekih administrativnih delatnosti iz visoko razvijenih zemalja. Tako je, na primer, americka aviokompanija Delta celokupnu svoju administraciju preselila u Indiju Po nasem misljenju, osnovni razlog Sto kapital napusta viskorazvijene zemlje nije u tome sto traga za jeftinijom radnom snagom, mada se to javlja kao dodatni pozitivni efekat, Kapital, 277
sticajem ekonomskih okolnosti, bdlazi u podrucja gde ga nema dovoljno i gde je samim tim na visoj ceni..134 To mu bmbgucava da utice na ekonomsku politiku tih zemalja koja postaje sve povoljnija za krupni kapital Ukoliko takvi uslovi ne postoje, kapital ih tera na izmenu propisa, uslovljavajuci ih dobijanjem kredita i mogucnoscu direktnih ulaganja S jedne strane, to se obrazlaze sigurnoscu, odnosno potrebom zastite kapitala ali, sa druge strane, ocigledno je da kapital na taj nacin obezbeduje uslove poslovanja koji, iz razlidtih razloga, ponajvise zbog duge tradicije welfare state i snage sindikata, nisu prisutni u visokorazvijenim zemljama, Slican se zakljucak moze izvesti i u pogledu posle¬ dica mobilnosti kapitala, posebno finansijskog kapitala Mogucnost da se iznenada pojavi na odredenom podrucju i da dovede do ekonomskog prosperiteta znaci istovremeno i mogucnost da vrlo brzo napusti to podrucje, i da ga time ekonomski i na svaki drugi nacin opustosi, Globalni kapital, pri ton, nikada ne igra na jednu kartu Nivo razvijenosti komunikacijske tehnologije obezbeduje nesmetano pbavIjanje proizvodnog procesa cak i ukoliko su pojedine|edinice toga procesa medusobno udaijene Time se obezbeduje, da i u situaciji kada je iz razlicitih razloga kapital prinig*en da napusti odredenu teritoriju, negativne posledicebseca samo ta teritorija, dok se proces proizvodnje nesmetano odvija zahvaljujuci disperziji proizvodnih jedinica sirom sveta.Time je osigurano odrzavanje povoljnih pozicija u gotovo svim zemljama gde je globalni kapital prisutan Posledica toga je da kapital gospodari ekonomskom politikom cak i veoma mocnih drzava (Beck, 2004). 134, Na drugom mestu, u delu u kome raspravljamo o odnosu kulture i ekonomije, izneli smo shvatanje uzroka direktnih investicija globalnog kapitala u manje razvijenim podrucjima. Ovo sto sada navodimo, pre su posledice tog uzrocnog mehanizma, vezanog za mogucnost oplodnje kapitala kroz masovnu proizvodnju iskljucivo u zemljama u razvoju.
Kada se posmatraju politicke posledice globalizacije mozemo uodti, naizgled, veoma kontradiktorne trendove S jedne strane, spoljni suverenitet vecine, ako ne i svih, drzava opada Njihove granice postaju sve poroznije, a potreba za stabilnoscu regiona sputava ih u vodenju jednostranih akcija koje bi ocuvale ili prosirile njihov spoljni suverenitet Takode, opada i njihova autonomija u pogledu donosenja politickih odluka To se, iz razloga koje smo pomenuli, posebno odnosi na ekonomsku politiku No, sa druge strane, jaca unutrasnji suverenitet drzava, Jacaju pohcija i sudstvo kao i druge administrativne sluzbe koje sluze pojacanom nadgledanju i kontroli gradana, Osnovni razlog ovog kontradiktornog procesa vezanog za drzavni suverenitet tide se obezbedivanja povoljnog ambijenta za transnacionalni kapital Nacionalna drzava se transformise u neoliberalnu drzavu, S tim u vezi je i nivelacija institucionalne regulative koja ujednacava propise vezane za ekonomsko poslovanje, ali i za druge oblasti drustvenog zivota kao sto su skolstvo, standard! u oblasti kvaliteta roba i usiuga, ekoioski standardi itd To utice na standardizaciju kulturnih obrazaca i zivotnog stila pojedinih drustvenih slojeva, S druge strane, medutim, standardizacija izaziva reakcije zastitnika tradicionalne kulture, pre svega, nacionalnih kulturnih institucija i suocava se s ustaljenim obrascima ponasanja stanovnistva, sto dovodi do razlicitih oblika napetosti Kao jednu od znacajnih posledica globalizacije, u kojoj se povezuju njeni pozitivni i negativni aspekti, mogli bismo navesti ono sto Kastels naziva izopalenom vezom, odnosno globalnom zlocinackom ekonomijom. Zahvaljujuci novim tehnoloskim dostignudma u oblasti komunikacija i transporta, istovremeno iskoristavajuci globalizaciju ekonomije, u poslednjih par decenija pojavile su se transnacionalne kriminalne organizacije. Njihova 279
aktivnost je globalna ne samo po prostoru na kojem deluju, veci po nadnu mreznog organizovanja i tendenciji da sve vise stupaju u strateske saveze, a ne u medusobnu borbu za teritorije. Osnovne aktivnosti ovih transnacionalnih kriminalnih organizacija vezane su za trgovinu drogom,135 oruzjem136 i pranje novca preko globalnih inansijskih trzista Pored toga, kao unosne kriminalne aktivnosti koje su postaie globalne, mogle bi se navesi i trgovna zenama i decom, krijumcarenje imigranata i trgovina ljudskim organima Bez obzira sto cesto imaju etnicku osnovu, ove kriminalne aktivnosti se razvijaju na transnacionalnom planu, umrezavajud politicare, pos¬ lovne Ijude i gangstere iz svih delova sveta (Castells, 2003), Globalizacija je ostavila posledice i na drustvenu strukturu Promene svojinskih odnosa pod taiasom privatizacije, koja je zahvatila i infrastrukturne gran;e koje su setradicionalnonalazileudrzavnojsvojini, zatim modifikacije u primanjima izmedu razlicitih zanimanja, uz istovremenu pojavu novih profesija, kao i promenjena struktura mod, koja se prvenstveno ogleda u zauzimanju polozaja u hijerarhiji velikih sistema i organizacija, odnosno iskljuceiosti iz njih, uticalisudaseizmenidrustvenastrukturaumnogirnzemljama, ali i da se pojavi nova globalna drustvena strutturg, Vec smo pominjali pojavu takozvane potklase u razvijenim zemljama, kao i pojavu transnacionalne kapitalistlcke klase, kao dve najznacajnije promene u drustvenoj strukturi, Interesantno je zapaziti da su se analize drustvene strukture uglavnom 135, „Konferencija UN o globalnom organizovanom kriminalu, odrzana 1994,, dosla je do procene da je globalna trgovina drogom dosegla 500 milijardi US$ godisnje, sto znaci da je bila veca od globalne trgovine naftom" (Castells, 2003:172) 136, Nakon Hladnog rata, usled raspada SSSR i slabosti novih drzava nastalih na ton tlu, kriminalne grupe su preuzele deo kontrole nad arsenalima oruzja, pa cak i nuklearne opreme, koji se nude na crnim trzistima sirom sveta.
280
fokusirale na analizu vrha i dna stratiikacijske lestvice. Po nasem misljenju, medutim, nedovoljno je paznje posveceno promeni polozaja srednjih slojeva Cini se da se upravo kroz analizu promene polozaja ove grupacije, najbolje reflektuje protivrecan karakter globalizacije S jedne strane, tehnoloske promene uslovile su potrebu za obrazovanom radnom snagom stoje srednje slojeve, uzvlasnike kapitala, postavilo u polozaj dobitnika u procesu globalizacije Verovatno je odglednost te dnjenice doprineia zapostavljanju drugih aspekata vezanih za polozaj srednjih slojeva Podrobnijom analizom moglo bi se dod do drugacije procene polozaja srednjih slojeva Nasa teza polazi od pretpostavke da je osnovna vrednost srednjih slojeva sigurnost drustvenog polozaja, a ne materijalno biagostanje i potrosacki stil zivota, koji samo simbolizuju sigurnost Drugim recima, globalizacija doprinosi poboljsanju materijalnog polozaja srednjih slo¬ jeva, ali im istovremeno polozaj dni nesigurnim. S jedne strane, stalne tehnoloske promene i pojava novih zanimanja, a s druge strane, uvek prisutna opasnost od odlaska kapitala, odnosno gubitka posla, cine polozaj srednjih slojeva izuzetno nesigurnim Vlasnici kapitala odlaze zajedno sa kapitalom, najnizi slojevi ostaju vezani za svoj nepodnosljivi polozaj, a jedino se polozaj srednjih slojeva menja iz osnova „Tipican san srednje klase o sigurnosti posla i stabilnom prihodu, kuci u sopstvenom vlasnistvu i dobrom obrazovanju za decu, postaje odlozen san"(Bradshaw and Wallace, 1996:7). Otuda, nasje utisak, kricikojisecuju protivglobalizacije nisu nista drugo do vapaji ocaja srednjih slojeva, odnosno njihove intelektualne elite Otuda u antiglobalizacijskim protestima, posmatrano prema drustvenom polozaju, bazu cine upravo„osvesceni"pripadnici srednjih slojeva Naravno, ti protesti nemaju, ili bar cesto nemaju, prevashodno, socijalnu dimenziju ali su njihovi zahtevi uglavnom, bez 281
obzira na retoriku, usmereni u pravcu ostvarenja ili povratka „starih pravica"i stanja stvari u komejesan srednjih slojeva bio drustvena stvarnost. An tiglobalizacijski pokreti Dzon Lojd (John Lloyd) tvrdi da levica u razvijenim zemljama ima dva politicka odgovora na izazove globalnog kapitalizma Prvi su politicke partije levog centra, a drugi su antiglobalizacijski pokreti Odgovor partija levog centra, koje imaju vlast u najznacajnijim zemljama Evrope, je prigusen, defanzivan, pa cak i apologetski.137 S druge strane, antiglobalizacijski pokreti su uspeli da se za veoma kratko vreme formiraju kao beskompromisna kritika kapitalisticke globalizacije Lojd navodi da se taj pokret razvijao u tri talasa, Prvi, kome pripadaju nevladine organizacije kao sto su Oxfam islicne, inspirisane su reiigioznom, humanistickom i socijaldemokratskom brigom za siromasne i za razlicite zrtve ratova. Drugi, kome pripadaju, pre svega, radikalne ekoloske organizacije, ka)6Vsto su Greenpeace i Friends of the Earth, inspirisane su zastitom planete od zagadenja. Najzad, treci talas cine grupe i pojedinci koje ne zele da budu alternacija politicarima, niti da uticu na vlade, vec hoce da ih uniste (Lloyd, 2001). Antiglobalizacijski protesti poceli su da skrecu paznju javnosti 1995 godine, ali tek od 1999 godine postali su ozbiljni masovni skupovi kojisu ponekad zavrsavali neredima Najznacajniji protesti te vrste dogodili su se: u Sijetlu u vreme 137, U Latinskoj Americi, medutim, govori se o potrebi, zapravo imperativu, da levica definise „socijalisticki model globalizacije" koji podrazumeva dva koraka, dekonstrukciju i alternativnu konstrukciju koja bi omogucila prevazilazenje sadasnjih problema i raskorak izmedu teorije i prakse globalizacije (Hansen, 2000).
zasedanja Svetske trgovinske organizacije 29,11.-3.12 1999 godine, takozvana bitka za Sijetl; zatim u Kelnu, u Nemackoj, poznat kao J18, koji je naziv dobio po datumu odrzavanja - 18 junu 1999 godine, u vreme odrzavanja samita G8; iste godine je i u Londonu doslo do nereda u kojima je ucestvovalo oko 2000 ljudi, a 42 je povredeno Veliki skup takve vrste dogodio se u Denovi avgusta 2001 godine, kada je jedno lice poginulo u neredima koji su izbili u toku odrzavanja protesta. Demonstracije protiv rata u Iraku 2004 godineodrzanesu u svim vecim gradovima sveta, Osim demonstracija, za antiglobalizacijski pokret veoma je vazna i takozvana cyberattacks aktivnost koja je konstantna, ali koja u nekim trenucima dobija takve razmere da se u roku od samo nekoliko sati izvrsi desetina hiljada napada na sajtove transnacionalnih kompanija i drugih globalnih inansijskih organizacija, Protesti se uglavnom odriavaju za vreme medu¬ narodnih monetarnih, trgovinskih i zasedanja vezanih za ocuvanje zivotne okoiine Broj ucesnika varira, ali je uvek rec o vise hiljada okupljenih Rec je uglavnom o aktivistima razlidtih organizacija koje reprezentuju sirok spektar grupa, lobista i mreza, ali pored njih kao ucesnici se pojavljuju i obicnigradani, kao i razni ekstremisti koji izrazavaju antipatiju prema multinacionalnoj korporativnoj mod,138 Ostrica kritike upucena je prema velikim korporacijama, jer se one smatraju odgovornima za socijalne nejedna138 Na slican nacin Nye opisuje demonstrante: „ dolaze uglavnom iz bogatih zemalja i njihova koalicija nije uvek konzistentna Oni okupljaju sindikaliste koji se brinu zbog gubitka posla, studente koji zele da pomognu nerazvijenima, ekologe koji isticu ekolosku degradaciju i anarkiste kojisu usmereni protivsvih oblika medunarodne regulacije Neki demonstranti tvrde da predstavljaju siromasne zemlje ali istovremeno brane agrarni protekcionizam bogatih zemalja"(Nye, 2001:1)
kosti, lose radne uslove, smanjenje plata, i, uopsteno, pogorsanje zivotnih uslova. Pored toga, korporacije se optuzuju za nebrigu i unistavanje prirodnog okruzenja i resursa. Najcesce su na meti one korporacije koje su najpoznatije, kao Nike, McDonalds, Shell itd Pored korporacija na meti napada su i multinacionalne ekonomske institucije, pre svih pomenuta Svetska trgovinska organizacija, zatim Medunarodni monetarni fond i Svetska banka, koje se optuzuju da sluze profitno orijentisanim interesima velikih korporacija. Remington (Remington) navodi da se kao najcesce mete kritike javljaju tri razlicita entiteta: SAD, kao glavni zaverenik u projektu globalizacije;zatim MMF i SB, kao izvor pritiska na nerazvijene zemlje; najzad, impersonalne globalne snage, odnosno kapitalizam i konkurencija koja snizava cenu rada (Lechner, 1998). Na protestima se izrazava nezadovoljstvo eksploatacijom, zloupotrebom ljudskih prava, mukotrpnim radom, upotrebom decijeg rada u siromasnim zemljama, niskim piatama i penzijama, minimalnom zdravstvenom zastitom, slanim kisama, upotrebom otrovnih pesticida, korjfcenjem bioenergetike u poljoprivredi, ugrozavanjem prava zivotinja, represivnim rezimima itd Dakle, u pita$a|je vrlo sirok spektar problema. Otuda je i sastav udesnika raViolik Ucesnici protesta su danovi grupa koje se bave zastitom okruzenja i zivotinja, clanovi sindikata, aktivisti za zastitu ljudskih prava, anarhisti itd Martin Volf (Martin Wolf) smatra da je raznorodnost ucesnika protesta, odnosno pripadnika antiglobalizacijskog pokreta tako velika da„im jezajednicki samo neprijatelj - liberalni kapitalizam, odnosno korporativna globalizacija"(Wolf, 2001:1) Sa izuzetkom Greenpeace, rec je o manje-vise nepoznatim grupama. Mnoge grupe imaju samo nekoliko clanova, a neki od njih su clanovi vise grupa
Filozofija kapitalizma je, takode, pod udarom kritike antiglobalizacijskih aktivista jer ignorise pitanje drustvenog blagostanja individua i propagira razaranje kulture i pri¬ rodnog okruzenja zarad rasta profita, U ton smislu, kao ideolozi toga pokreta posebno prednjace intelektualci nove levice Medutim, mnogi ucesnici demonstracija uocavaju i pozitivne strane globalizacije, posebno znacaj medunarod¬ nih institucija i koncepta slobodne trgovine, zbog doprinosa globalnom ekonomskom rastu, porastu zaposlenosti, nizim cenama proizvoda i usluga, vecoj konkurenciji itd. Do 1996 godine, investiranje u zemlje Treceg sveta je bilo na listi pozitivno ocenjenih posledica, ali se od tada ta praksa dovodi u pitanje Antiglobalizacijski pokret nije potrosacki bojkot, vec prvenstveno politicka kampanja. On je postao znacajna politicka snaga naseg vremena, a prisutan je i rastuci trend antiglobalizacijskog aktivizma, Aktivisti su, medutim, podeljeni u svojim antiglobalizacijskim pozicijima Vecina je za restrukturiranje korporacija, u smislu njihove veCe odgovornosti i transparentnosti, a manji deo, koji cine anarhisti i neke od frakcija Zelenih, zalazu se za totalno unistenje globalnih kapitalistickih struktura Vecina grupa se trudi da njihova aktivnost bude mirnai legalna, ali postoje izuzeci kaoCrni blok, militantna, anarhisticki usmerena organizacija koja opravdava upotrebu nasilja, Oni su tehnologiju identifikovali kao glavni izvor svetskih bolesti iako se njome sluze u promociji svojih ideja, Pored njih, u Evropi je najmilitantnija International Third Position, grupa koja zagovara mesavinu levicarski i desnicarskih ideoiogija s jakim neonacistickim nabojem. Raznolikost je glavna karakteristika antiglobali¬ zacijskih demonstracija koje se cesto opisuju kao multi-
284
285
generacijske, multiklasne i multidimenzionalne Na protestima se prezentuju razlidti problemi, a ne samo posledice globalizacije U zavisnosti od predmeta globalnog skupa koji je povod okupljanja, zavisi i karakter protesta Nekada su to uglavnom pitanja vezana za rad i radne odnose, a nekada dominiraju drugi problemi. Osim demonstracija, antiglobalizacijski pokret u svom organizovanju koristi mnostvo razlicitih taktika i tehnologija, s naglaskom na Internet, koji predstavlja posebno nadahnude za anarhistejerne zahteva nikakvu organizaciju niti potrebu za vodstvom. Grupe koje cine pokret finansiraju se uglavnom samostalno, a delom im pomazu zainteresovane partije, ali kljucna je imaginacija i inicijativa koja dolazi od samih clanova, To je samo jedan od razloga zbog kojih svi koji govore o antiglobalizacijskim protestima predvidaju njihovo nastavljanje i sirenje, s tim sto ce najvazniju ulogu u ton pravcu igrati Internet (CSIS, 2000), Poseban zamah alterglobalizacijskom pokretu dalo je osnivanje Svetskog socijalnog foruma 2000. godine u Porto Alegru Zamisljen kao odgovor na Svetski ekonomski forum u Davosu, ovo okupljanje protivnika neoliberalne globalizacije „odozgo", ima za cilj da na globalnom Tiivou afirmise ideju demokratije i mogucnost suprotstavljanja korporacijskom kapitalizmu na osnovi jedne nove globalne vizije koja podrazumeva vrednosti socijalne pravde, jednakosti i mira, Suprotstavljajud se nacionalizmu i verskom fundamentalizmu, kao i neoliberalnim i neokonzervativnim nastojanjima da ocuvaju sadasnji globalni poredak139, 139,,Kada Dzordz Bus kaze da ste ili sa nama ili sa teroristima, mi mozemo red: ne hvala, Mozemo mu staviti do znanja da svet nezeli da bira izmedu Miki Mausa i ludih muslimanskih mula. Nasa strategija ne bi trebalo da bude samo suprotstavljanje imperiji; treba da joj postavimo zasedu Daje lisimo kiseonika Daje ismejemo Umetnoscu, muzikom, pamecu,
286
istovremeno odbacujud ideologiju i strategije stare levice, ucesnici ovih skupova tragaju za delotvornim strategija ma koje ce ostvariti njihovu parolu„drugaciji svetje moguc'f S obzirom na takav pristup, Svetski socijalni forum je do sada uspeo da okupi veliki broj malih organizacija sirom sveta i da kroz svoje aktivnosti artikulise kriticki diskurs prema neoliberatnoj giobalizaciji, Ono sto, po nasem misljenju, treba posebno istaci jeste cinjenica da se protesti i organizovano delovanje antiglobalizacijskih grupa desavaju u najrazvijenijim zem¬ ljama sveta, a ne kako bi se to moglo odekivati, s obzirom na prezentaciju posledica, u manje razvijenim zemljama Naravno, razlog za to je, pre svega, u razvijenoj gradanskoj svesti i demokratskim slobodama vezanim za javno organizovanje, ali ne treba smetnuti s uma da veliki uticaj imaju i problemi koje giobaiizacija stvara upravo u tim zemljama. Otuda ne cude zapazanja nekih analiticara da se moze ocekivati jos znacajniji otpor giobalizaciji onoga trenutka kada ekonomija razvijenih zapadnih zemalja zapadne u krizu (Bergseten, 2000), Po tim autorima, osnovni razlog sto, u doba prosperiteta ekonomije, postoji anti¬ globalizacijski pokret jeste sto je postojeci medunarodni monetarni sistem sklon krizama U poslednjih desetak godina taj sistem je prouzrokovao tri velike inansijske krize sa ogromnim posledicama, a pored toga postoji i problem staticnog, nekooperativnog i nedovoljno liberalizovanog literaturom, tvrdoglavoscu, radoscu, nasim otporom, nasim talentom da pricamo price koje su drugacije od onih nametnutih. Korporacijska revolucija ce se srusiti kada budemo odbili da kupujemo njihove ideje, njihove verzije istorije, njihove ratove, njihovo oruzje, njihovo tumacenje neizbeznog Zapamtimo: nas je mnogo, a njih tek nekoliko Mi smo potrebniji njima vise nego oni nama. Drugaciji svet nije samo moguc, on se vec nazire"(Roy, 2003)
medunarodnog trgovinskog sistema,140 Sve je to dovelo do niza problema od kojih su najvazniji nesigurnostzaposlenja, slaba zdravstvena i penziOna zastita itd, koji su prouzrokovaii strah i uznemirenost velikog broja gradana. To, medutim, svakako nisu jedini razlozi antiglobalizacijskih protesta Jedan od kljucnih razloga je svest o nepravdj koju prouzrokuje globalni kapitalizam koji je izmakao ljudskoj kontroli.. Utisak vedne antiglobalizacijskih aktivista, za koje se ne moze red da su licno ugrozeni posledicama globalizacije, jeste da je sistem izmakao kontroli i da funkcionise nezavisno od ljudi koji stoje na celu korporacija Taj sistem slobodnog toka novca i roba doveo je svet u poziciju da njime dominira nekoliko stotina gigantskih korporacija, Njihov osnovni cilj je profit, a pri ton se zaboravlja da ekonomski rast ne cini Ijude srecnijim vec suprotno, S druge strane, institucije poput Svetske banke stvaraju okolnosti koje bogate cine bogatijim, a siromasne siromasnijim Ideja slobodnog trzista je proitabilna za menadzere i akcionare ali za zaposiene i prirodu ona predstavlja put u pakao (Henwood, 1996) Na osnovu do sada recenog, odgledno jeyfa bi se za antiglobalizacijski pokret pre moglo reci da je|ar|tiglobalisticki, u smislu u kome smo taj pojam odredili na^pocetku teksta Stavise, ovaj pokret s obzirom da je transnacionalno organizovan, predstavlja, takode, jednu od posledica globalizacije, shvacenih u sirem smislu. Antiglobalisticki pokret, sada ga vec mozemo tako zvati, usmeren je, pre 140 0 potrebi da trgovinski sistem, posebno rezim barijera, u razvijenim zemljama bude vise naklonjen najsiromasnijim, uglavnom agrarnim zemljama, govori i Dzek Strou (Jack Straw), On smatra da i pored toga sto, teorijski, ideja takmicenja, odnosno koriscenja sopstvenih prednosti na globalnom trzistu nije losa, u praksi ona gubi smisao s obzirom da su trgovinskebarijerezapoljoprivredneproizvodevisoke Siromasnezemlje, naime, mogu da ponude razvijenim zemljama samo poljoprivredne proizvode (Straw, 2001)
svega, protiv posledica globalnog kapitalizma, a ne protiv globalnog sirenja socijalnih kontakata, Sasvim je, medutim, drugo pitanje da li je takva globalizacija moguca bez globalnog kapitalizma i sta bi bila pokretacka snaga tehnoloskih promena i inovacija kojesu omogudle globalno povezivanje ljudi Drugim redma, postavlja se pitanje da li prednosti koje donosi savremeni razvoj mogu kompenzirati njegove negativne posledice, odnosno da li je cena koja se placa za blagodeti ekonomskog razvoja postala previsoka Nas je utisak da to pitanje jos nije doslo na dnevni red antiglobalizacijskih aktivista i pripadnika nove nove levice Postavljanje takvog pitanja i korektan odgovor na njega mozda bi ih moglo spasiti sudbine antisistemskog pokreta iz sezdesetosme, na koje antiglobalisti neodoljivo podsecaju Mnogi sezdesetosmasi su, naime, od antisistemskih aktivista postafi najistaknutiji protagonisti kapitalistickog sistema, Zakljucak Zajednicka nit koja povezuje autore modern isti eke i marksisticke orijentacije sastoji se u tome sto globalizaciju vide, pre svega, kao posledicu ranijih istorijskih procesa - modernizacije, odnosno imperijalizma. Kapitalizam i tehnoloski razvoj su pokretad promena, a osnovna razlika ogleda se u sagledavanju posledica tih promena. Pa i u ton smislu postoji jedna zajednicka crta. Naime, jednostrano se isticu pozitivne, odnosno negativne posledice promena Pojmovi kao sto su hibridizacija, glokalizacija itd, odbaceni su u drugi plan, jer ne mogu biti osnov, niti mogu predstavljati koncept na osnovu koga bi se gradila bilo kakva, sistemska ili antisistemska, socijalna akcija S druge strane, autori postmodernisticke orijentacije, kao da uzivaju u takvim pojmovima. Ponekad cak cinicno deluju njihovi nihilisticki zakljucci o nemogucnosti bilo 289
•-fCg '
kakve akcije koja bi vodila iz nepodnosljive situacije, kako je sami predstavljaju No, u jednom su upravu, svet je danas neprozirniji nego sto je bio ikada do sada To nije posledica cifljenice da se svet nalazi u stanju transformacije ka stabilizaciji nekog novog stanja, Nasje utisak da je svet usao u period stabilne nestabilnosti, jednog stanja permanentne promene koje je izazvano, izmedu ostalog, kapitalistickom logikom drustvene reprodukcije koja se stalno ubrzava Ta reprodukcija sa sobom donosi pozitivne i negativne posle¬ dice, i dok covecanstvo ne bude spremno da se odrekne pozitivnih posledica, mala je verovatnoca da ce biti eliminisani negativni efekti kojima se na razne nadne suprotstavlja Reformisticka nastojanja, poput Treceg puta, koja idu za tim da odrze stabilan ekonomski razvoj uz eliminisanje najtezih posledica globalizacije, odnosno da povezu neoliberalizam i socijaidemokratiju, prema kriticarima predstavljaju samo nacin da se legitimise sadasnji tok globalizacije. Ostri kriticari posledica globalizacije, uopsteno posmatrano, uspeli su da istaknu neke od kijucnih problema danasnjice Medutim, ostaju dva bitna problernajna koje nisu ponudili odgovor Prvo, postavlja se pitaije da li, odnosno u kojoj meri, negativne posledice o kojfmS
izlaz iz postojece situacije u ponovnoj lokalizaciji Mander i Goldsmit smatraju da „Posto smer kojim idemo sigurno vodi neuspehu, moramo se zaustaviti, a onda ga promeniti Mada je vecini ljudi iz industrijskih zemalja jos uvek tesko da to prihvate, bolje resenje od privredne globalizacije jesu ozivljenje lokalne, raznovrsne i bardelimicno samodovoljne male privrede" (Mander, Godldsmit, 2003:23-4). S druge strane, autori poput Beka, smatraju da se globalni problemi mogu resiti samo na globalnom planu Jedan od osnovnih uzroka koji je doveo do tih problema, Bek vidi u dnjenici da je privreda postala globalna, odnosno da kapitalisti razvijaju globalne strategije, dok je politika lokalna Kosmopolitizacija politike, odnosno jacanje procesa globalizacije predstavlja u ton smislu osnovnu strategiju za prevazilazenje nagomilanih problema (Beck, 2004) Strategije odrzivog razvoja, koje idu za tim da se povezu aktueini"procesi"ekonomske giobaiizacije i novi nacini koji ce je uciniti racionalnijom, predstavljaju trecu kljucnu strategiju za prevazilazenje nekih od problema koje globalizacija stvara (Gidens, 2001), Postoje i one struje koje, na ovaj ili onaj nacin, smatraju da se globalizacija zapravo ne moze popraviti, niti se na nju moze uticati. Ona ima svoj tok koji je vodi ka ponoru Pitanje je samo da li ce ljudi uspeti da iskoriste taj neminovni krah kapitalisticke globalizacije, odnosno da li ce uspeti da stvore bolji i pravedniji svet Naznaceni pravci alternativa giobalizaciji podrazumevaju i razlike u videnu pozitivnih i negativnih strana globalizacije Prvi pravac razmisljanja, ne vidi nista pozitivno u procesu globalizacije, ostali se razlikuju u stepenu u kome isticu pozitivne i negativne posledice globalizacije Globalizacija sa sobom donosi nadu i strah Nada je vezana za ukidanje jednog vaznog izvora drustvene 291
diferencijacije koji se odnosi na poreklo, odnosno mesto rodenja Verovatnoca da neko koje roden u Aziji ili Latinskoj Americi postane pripadnik klase globalno bogatih, ili svetske elite, kako radije nazivamo tu grupaciju, bice znatno veca nego sto je to bila u bilo koje ranije doba, Takode, verovatnoca da ce neko, samo zato stoje roden u zapadnoj Evropi ili Americi, biti privilegovan dtavog zivota radikalno se smanjuje ukoliko taj ne ispuni i druge uslove, Naravno, naslede prethodnih vremena i dalje ce onima koji su rodeni u razvijenim zemljama davati vece izglede da ispune te uslove, ali bitan je trend nivelacije koji globalizacija sa sobom donosi u ton pogledu, Medutim, upravo razlicite vrste ne samo ekonomskog protekcionizma pokusavaju da pre svega onemoguce ovu vrstu nivelacije. Nije otuda neobicno da se insistiranje na potpunoj liberalizaciji ne kosi nuzno sa zalaganjem za vecu socijalnu pravdu r; S druge strane, strah od takve vrste sveopste konkurencije prisutan je kod stanovnistva, kako nerazvijenih, tako i razvijenih zemalja, Kada poprimi masovne razmere strah se manifestuje kroz razlicite vrste izolacionjstickih pokreta, ili kroz antiglobalizacijski pokret. Drustvo j^postalo atomizovano vise nego ikada pre, ali upravo|p^sledice globalizacije, kao sto su: atomizacija drustva, alijenacija, nedefinisanost zivotnih situacija, nove sofisitcirane tehno¬ logije, i ubrzanje procesa drustvene reprodukeije, mogle bi dovesti do potrebe za vise kooperativnosti, inventivnosti i solidarnosti. Tu sansu covecanstvo ne bi trebalo da propusti Ako se ima u vidu samo individuals plan, morali bismo se sloziti s Gidensom da su ocene posledica globa¬ lizacije stvar licnih ainiteta Naime, ako prihvatimo da je redo posledicama proisteklim iz procesa koji je rukovoden odredenom logikom, koja nije posledica necijih htenja, vec
obmuto, da su htenja posledica logike sistema, onda nam ne ostaje drugo, nego da zakljudmo da je stvar licnog izbora da li neko takvu logiku i takav sistem prihvata, ili neprihvata Medutim, ukoliko se o giobalizaciji razmislja poput Sklera, koji kaze: „Globalizacija ne moze biti definisana samo kao serija nekontrolisanih promena, ona je pazljivo usmeravan sistem i kao u drugim sistemima, neke od njenih posledica ce biti neodekivane, ali u osnovi su organizovane i kontrolisane" (Sklair, 2001), onda licni odnos prema giobalizaciji zavisi od pozicije onoga ko prosuduje u tako stvorenom sistemu Prakticne implikacije su ocigledne, iz jedne perspektive, odbijanje da se prihvati globalizacija podra¬ zumeva samoizolaciju, odnosno samoiskljucenje iz sistema, a samim tim prihvatanje marginalizovanog polozaja. Prihvatanje globalizacije ne znaci, medutim, nuzno sticanje privilegovanog, ili ugodnog polozaja Sadasnja globalizacija, odnosno kapitaiisticki sistem sa kojim je tesno povezana, dubinski je nepravedan, u smislu da podrazumeva ucesce velikog broja„igraca",a da istovremeno obezbeduje ma I i broj privilegovanih pozicija. Ex/f varijanta, dakle, znaci iskljucenje iz sistema sa svim posledicama koje ono nosi, Voice varijanta podrazumeva prihvatanje pravila igre koja namece logika sistema, odnosno takmicenje kao prvo pravilo igre Iz druge perspektive, Voice varijanta podrazumeva bilo prihvatanje pravila igre, bilo suprotstavljanje tim pravilima, odnosno zahtev za radikalnim izmenama sistema, Problem ove varijante je, pre svega, u tome sto su antisistemski pokreti, kao mogud akteri promene sistema, mnogo vise sistemski orijentisani, nego sto se to na prvi pogled moze zakljuciti. Na taj nacin rezonuje Voren Vagar (Warren W Wagar), koji smatra da antisistemski pokreti, koje navode teoreticari svetskog sistema - feministicki pokret, pokreti za nacionalno oslobodenje, islamski verski
292
293
pokret pa cak i radnicki pokret - nisu antistemski, jer njihovi zahtevi nisu prvenstveno usmereni protiv sistema, vec ka ukijudvanju u sistem, odnosno zauzimanju boljeg polozaja u okviru sistema (Wagar, 1996: 6-7)
V ZAKLJUCAK: GLOBALIZACIJA PROCES l/ILf PROJEKT Promenilaseparadigmausvetskom ekonomskom ipolitickom poretku, Antonio Negri i Majkl Hart
Pri proceni toka i domasaja rasprava o giobalizaciji, treba imati na umu da u njima ucestvuju kako autori koji smatraju daje globalizacija realnost, tako i bhi koji smatraju da je globalizacija mit Oni koji smatraju da je globalizacija realnost^razlicito naglasavaju pojedine dimenzije Takode, oni se medusobno razlikuju kako prema videnju uzroka, odnosno objasnjenju globalizacije, tako i u videnju njenog toka i njenih posledica. S druge strane, oni koji smatraju da je globalizacija mit, takode, nisu jedinstveni Jedni tvrde da nema niceg novog pod Suncem, dok drugi uvidaju odredene promene u savremenoj epohi, ali smatraju da one nisu u vezi s globalizacijom Svima im je, medutim, zajednicko da se bave pitanjima savremenog sveta, odnosno pitanjima odnosa i promena u njemu Otuda ne-cudi da su rasprave o giobalizaciji prozete mnostvom nerazumevanja i razlicitih interpretacija. Da globalizacija kao drustvena pojava zaista postoji, nije tesko utvrditi. Dovoljno je, na kom god mestu da se nafazirno, osvrnuti se Oko sebe i bicemo iznenadeni merom u kojoj je ova pojava materijalizovana. Odlazak na zelenu pijacu, odakle bi svako sociolosko istrazivanje trebalo da pocne, ocito govori o prisustvu globalizacije Tezge na ko¬ jima se, pored lokalnog sira, nalaze artikli s visejezicnim natpisima i prodavci iz Kine ili drugih delova sveta, svedoci o prisustvu globalizacije u istoj meri kao iTVdnevnik, ilimuzika koju slusamo dok prebiramo po radio frekvencijama Odglednost sama po sebi ne mora, medutim, uvek biti najbolji pokazatelj drustvenih zbivanja i tokova. 29A
295
Zaista, ona ponekada zna da zavara i da istrazivaca uputi na pogresan trag. Govoreci o drustvenim dnjenicama, Dirkem (Durkheim) je isticao upravo njihovu osobinu da nisu odgledne i da se ne daju utvrditi neposrednim posmatranjem Pored toga, one imaju sopstvenu realnost i prinudni karakter, koga pojedinci postaju svesni tek kada pokusaju da im se odupru Ako bismo, dakle, kao kriterijum za priznavanje postojanja globalizacije kao drustvene pojave uzeli njen prinudni karakter onda bi, na primer, Srbija bila dobar primer Opiranje giobalizaciji koje je tokom devedesetih godina XX veka bilo gotovo zvanicna politika Srbije najbolje svedoci o realnosti te pojave,141 Oni koji smatraju daje globalizacija mit, tvrde zapravo da se ne desava nista spektakularno, niti posebno novo (Hirst i Thompson), ili na drugadji nacin konceptuajizuju i pojmovno odreduju procese za koje se uobicaio riaziv globalizacija (Wallernstein), ili ukazuju da su u toku procesi potpuno razliciti od onoga na sta upucuje pojam globa¬ lizacija (Hantington). Hirst i Tompson kao pet kljucnih argumenataJojima osporavaju trend globalizacije navode: periode u prosiosti u 141 Kao sto je napad na Njujork 11. septembra 2001 godee predstavljao jedan snaian izazov, ne samo Americi, vec pre svega, procesu globalizacije, tako je i sudenje bivsem predsedniku Jugoslavije predstavljalo manifestaciju novih globalnih tokova. To sto jedna opskurnapolitickaiguraigralavaznu istorijsku ulogu nijeodpresudnevaznosti, niti predstavlja presedan (treba se setiti Luja XVI, cije je pogubljenje na slican nacin predstavljalo simbol razmeda izmedu starog i novog doba). Tuzilastvo i odbrana predstavljali su advokate tih svetova Svet nacionalnih drzava i globalni svet nalaze se suceljeni pred jednim pravnickim pitanjem To pitanje ima, medutim, vise dimenzija. Ovo suceljavanje simbolizuje i ukazuje, pored ostalog, na razlike koje postoje u svetonazoru i vrednostima koje vaze u pomenutim svetovima Pored toga, na ton primeru, se pokazuje sva kompleksnost t neprozimost sadasnjeg svetskog trenutka koja se sastoji u isprepletenosti veza koje postoje medu tim svetovima
296
kojima je trgovinska razmena bila intenzivnija nego danas; dominaciju multinacionalnih, u odnosu na transnacionalne kompanije; koncentraciju direktnih stranih investicija u razvijenim podrucjima, odnosno marginalizaciju Treceg sveta u ton pogledu; regionalizaciju finansijskih tokova; politicku snagu vlada najrazvijenijih zemalja da kontrolisu globalneekonomsketokove Generalno, navedeni argumenti odnose se samo na ekonomsku dimenziju globalizacije. S tim u vezi, oni sadasnje stanje globalne ekonomije opisuju kao„liberalni multiliteralizam" Dva su razloga zbog kojih ovi argumenti, nezavisno od njihove validnosti, ne dovode u pitanje koncept globalizacije Prvo, s obzirom da ekonomija predstavlja samojednu dimenziju globalizacijskogsindroma, moralo bi se pokazati da i u drugim oblastima nije doslo do globalizacijske promene. Drugo, navedenim argumentima osporava se ne toliko proces globalizacije, koliko tvrdnja da jetaj proces zavrsen, odnosno da jedostignuto stanje pune globalnost! Svaki od navedenih pet argumenata raziicitog je nivoa, i nije do kraja izveden Navedeni podaci govore o tome da je svetska trgovinska razmena tek 1992, godine premasila onu iz 1913 godine, ali se pri ton mora imati u vidu da osim trgovinske razmene, kao indikatori ekonomske razmene, postoje i trziste kapitala koje je danas 30 puta razvijenije nego 1913. godine, idirektne investicije koje su, takode, mnogostruko vece nego 1913 godine ili bilo koje prethodne godine Pored toga, treba imati u vidu da je ta razmena vecim delom ostvarena u okviru Britanske imperije Dalje, dnjenica davelike kompanije imaju sedistau pojedinim zemljama, pre govori o posledicama globalizacije, o kojima je vec bilo reci u smislu prostorne segregacije (Sassen, 1996), nego o nepostojanju globalizacije Koncentracija direktnih ulaganja u razvijenim podrucjima i regionalizacija ekonomskih tokova predstavljaju slicne argumente i oni 297
su razumljiva posledica nasledenog stanja stvari, odnosno stepena ekonomske razvijenosti pojedinih regiona koja se ne moze preko nod izmeniti, Ono sto jeste vazno i sto se vidi iz podataka koje navode Hirst i Tompson, je cinjenica da se sve vise novih svetskih regiona ukljucuje u globalne ekonomske tokove Dalje, nesporno je da jos uvek postoji komunikacija izmedu ekonomije i politike, posebno politike najsnaznijih drzava Pitanje je, medutim, okakvomje odnosu rec Da li, naime, korporacije vise uticu na ponasanje vlada, ili odluke vlada vise uticu na ponasanje korporacija. O tome bi se moglo pre suditi na osnovu studija slucaja, kao sto je nedavni spor izmedu Microsoft-a i kongresa SAD u kome je kao formalni pobednik izasao kongres, ali se u pogledu pozicije Microsoft-a na globalnom trzistu nista sustinski nije izmenilo Vazno je istaci da na globalnom nivou ne postoji globalni budzet, ali su upravo zbog toga mnoge specijalizovane transnacionalne organizacije preuzele na globalnom nivou ulogu koju na nacionalnom nivou imaju pojedina ministarstva, U finansijskom pogledu MMF i SB, u trgovinskom pogledu STO, u vojnom pogledu NATO, i jos mnostvo mnostva transnacionalnih nevladinih orejafiizacija koje se bave pitanjima ekologije, socyalneF^omod, infrastrukturnim investicijama itd V *. Sto se Volerstinovih argumenata protiv postojanja globalizacije tice, ona je vise usmerena na kritiku jednog ideoloskog pristupa u analizi globalizacije, nego na postojanje procesa Razlike izmedu ovih pristupa su tako velike da se dodirne tacke mogu naci samo na nivou analize izolovanih elemenata aktuelnih zbivanja U sustini, pogled na citav proces globalizacije svedoci da, nasuprot neoliberalnom pogledu na globalizaciju koji slavi njen podetak, Volerstin nagovestava kraj globalizacije, tacnije kraj sirenja svetskog sistema, ali i kraj dominacije liberalnog drustveno-ekonomskog i politickog credo Treba, medutim, 298
istad da se na taj nacin ne osporava mogucnost neke druge vrste globalizacije. U ton smislu, indikativne su godine i dogadaji koje ovi razliciti pristupi isticu u prvi plan,,God ina 1989 analizirana je kao kraj perioda 1945-1989, to jest kao godina poraza SSSR-a u hladnom ratu Ovde cemozastupati tezu daje korisnije smatrati je krajem perioda 1789-1989, to jest perioda trijumfa i kolapsa, uspona i pada liberalizma kao globalne ideologije, sto zovem geokultura, modernog svetskog sistema" (Volerstin, 2005:9) S druge strane, Hantingtonov pogled, po nasem misljenju, jedini ozbiljno dovodi u pitanje globalizaciju, shvacenu ne samo kao proces porasta broja razlidtih veza, vec kao svest da zivimo na svetu kao jednom mestu Fragmentacija sveta na civilizacije i njihov potencijalni sukob direktno su suprotstavljeni giobalizaciji, nezavisno od nacina na koji se shvata taj pojam. Otvaranjem civilizacijskog, nasuprot globalizacijskom pristupu, Hantington, medutim, samo naglasava jedan niz pojava ili tendencija koje su nesumnjivo znadajne za razumevanje savremenog sveta Ipak, time se u osnovi ne dovode u pitanje drugi procesi i pojave koje svedoce u prilog tezi o giobalizaciji. Samo u slucaju da trendovi koje Hantington istice u prvi plan u potpunosti prevladaju, a njima suprotstavljeni trendovi sami od sebe nestanu, moglo bi se govoriti o kraju globalizacije Medutim, Hantington nedajeubedljiveargumenteza ovakav scenario Drugim redma, u radovima zastupnika teorije haosa jednostrano su naglaseni samo argumenti u prilog njihove teze142 Odglednost primera na koje se pozivaju, kao i nacin na koji ih predstavljaju, deluju ubedljivo kao negativna socijalna utopija Tesko je, medutim, nedvosmisleno reci da 142. Kaoiiustracija ovih shvatanja moze posluziti Kaplanov (Kaplan) tekst koji navodi mnostvo primera oskudice, kriminala, zagadenja okoiine, zaraznih bolesti i tribalizama kao uzroka razaranja drustvenog tkiva planete (Kaplan, 1994)
299
li oni globalizaciju vide kao uzrok ovih pojava, ili smatraju da te pojave sprecavaju nastanak i razvijanjeglobalizacijskih trehodva Blizi smo drugom tumacenju, prvenstveno zbog toga sto se navedene pojave tumace endogenim dniocima Oni koji globalizaciju vide kao realan proces smatraju da su navedene pojave posledica globalizacije, ili da se one mogu prevazid ubrzanjem globalizacije i ukljudvanjem svih podrucja u svetske tokove. Hantington, s druge strane, smatra da Zapad nema snagu za takav poduhvat, implicitno pretpostavljajuci da globalizacija znaci vesternizaciju Pa i vise od toga, svaki pokusaj da se nesto ucini moze izazvati sasvim suprotan efekat, Treba otuda, po njegovom misljenju, spasavati ono sto se moze spasiti, a to je zapadna civifizacija koja se mora u izvesnoj meri vratiti svojim korenima Izolacionizam koji sugerise Hantington ima, medutim,: citav niz problema. Glavni problem sazet je u odgovu, koji Dzejms Rozenau daje na pitanje da li Amerika ima interesa da porezima svojih gradana pomaze razvoj globalnog civilnog drustva: Jasno je da to nije nas interes, ali SAD nemogu sebe izdvojiti iz dinamike svetskih zbivanja. Nasa ekonomija je zavisna od drugih ekonomija nasa produktiv$|5ft zavisi od onoga sto se desava u svetu" (Rosenau, 199i)r%s sire posmatrano, ogranicavanje kapitalizma u okvire jedne civilizacije suprotno je njegovoj iogicifunkcionisanja. Medutim, veliki doprinos autora koji na razlidte nadne dovode u pitanje globalizacijiske procese, sastoji se u tome sto su provocirali zastupnike shvatanja o procesu globalizacije na pronalazenje novih i jacih argumenata i stvaranje novih koncepata globalizacije koji su, manje ili vise uspesno, prevazilazili probleme na koje je ukazivala kritika Nedemo ponavljati zakljucke razmatranih debata, ali cemo, samo ukratko, podsetiti na nase videnje osnovnih neslaganja koja su se pojavila u okviru njih, 300
Uzroci nastanka globalizacije vide se, prevashodno, u najsire shvacenim ekonomskim dniocima Nema, zapravo, ni jednog autora koji, na ovaj ili onaj nadn, ne uzima u obzir ove faktore Razlike, medutim, postoje u tome da li se naglasava tehnoloski nivo ekonomskih promena, ili promene do kojih je, iz raznih razloga, doslo u kapitalistickom nacinu proizvodnje i reprodukcije dru¬ stvenog zivota, Neki globalizaciju objasnjavaju porastom obima trgovinskih veza,143 neki insistiraju na promenama u oblasti trzista kapitala, odnosno na porastu obima cirkulacije finansijskog (Soros, 1999) i spekulativnog kapitala,144drugim redma pojavom „Casino" kapitalizma (Strange, 1986), a neki promenama do kojih je doslo u nadnu organizovanja proizvodnje u postfordistickom periodu (Harvey, 1989). No, i pored toga sto svi autori isticu znacaj ekonomi¬ je, neki je vide samo kao nuzan, ali ne idovoljan uslov za razvoj globalizacijskih procesaT Otuda se razlike medu autorima javljaju i u pogledu sagledavanja pokretackih snaga procesa globalizacije: drzava (Gilpin); rat (Shaw); porast globalizacijske svesti (Robertson); nenameravane ekoloske posledice (Beck); migracije (Appadurai); transnacionalne organizacije (Rosenau) ili neki drugi speciicniji dnioci Mada se za sve navedene autore ne bi moglo reci da su iskljucivi u insistiranju na pomenutim dniocima, ipak postoji razlika u odnosu na one autore koji globalizaciju objasnjavaju spletbm razlicitih" uzroka','. S tim u vezi je i videne toka globalizacije, Autori koji insistiraju na multikauzalnom objasnjenju, globalizaciju 143 Objasnjavajud zasto se giobalizaciji u politickom zivotu Amerike nije pokionila ozbiljnija paznja, Men Tolenson (AlenTolenson) na prvom mestu navodi dnjenicu da:„Za vecinu Amerikanaca, u vladi i van nje, globalizacija znaci ,trgovi na'" (Tonelson, 1997:2). 144.Tako se navodi da:„Priblizno 1,5 biliona dolara se investira dnevno u obliku stranih transakcija Procenjuje se da je 98% ovih transakcija spekulativnog karaktera"(Khor, 1998:2)
uglavnom vide kao kompleksan proces sastavljen iz niza paralelnih procesa, takozvanog „globalizacijskog sindroma" (Mitellman) koji je u svom toku protivrecan, neravnomeran i u izvesnoj meri nepredvidljiv. Ovakav stav, za koji bi se moglo red da je poslednjih godina preovladao, bio je reakcija ne samo na upozorenja i sugestije skeptika i pripadnika takozvane globaloney145 struje, vec i reakcija na hiperglobalisticki optimizam koji se u izvesnoj meri pokazao preuranjen (Fukuyama,Omahe,Wolf, Strange) Jedno od najosetljivijih pitanja u debata ma o giobalizaciji je svakako pitanje posledica globalizacije. No, osim osetljivoscu, ono je prozeto i nizom dodatnih problema. Pre svega, ovde dominira podela na dobre i lose posledice, u kojoj je gotovo nemoguce izbeci vrednosnu komponentu Pored toga, cesto se ne pravi dovoljno jasna razlika izmedu ocekivanih i realizovanih posledica.. Prisutna je, takode nedoumica da li se uopste moze geheralno govoriti o posledicama ili se uvek moraju imati u vidurazliciti region! sveta i razlicite drustvene grupe. Najzad, i mozda najvaznije, cesto se pod posledicama globalizacije podrazurnevaju efekti svih mogudh drustvenih procesa i odnosa kojiTieretko nemaju ili tek vrlo posredno imaju veze sa globalizfejom. Navedene nijanse u pogledu razlika koje "postoje u tumacenju posledica globalizacije postalesu posebno vazne u poslednjih sest do sedam godina, kada je njihov znacaj prestao da bude cisto akademski, odnosno kada se preselio
u sferu politicke borbe Antiglobalizacijski pokreti dobijaju svakim danom sve vise na znacaju i predstavljaju sve izrazitiju politicku snagu. „Najzad, nakon godina dezintegracije i uzmicanja levice, na politickoj sceni pojavio se novi pokret On nije organizovan oko jednog pitanja, zasnovan na identitetu, niti na bilo koji nacin ekstreman Suprotno tome, ovaj pokret direktno napada giobainu politicku i ekonomsku infra strukturu, radikalnom demokratskom politikom i strategijom konfrontiranja On je jasan, antiautoritaran i istinski globalan" (Morse, 2001: 1), Alterglobalisticki pokret, koji bismo mogli smestiti na poziciju koju Bek naziva kosmopolitska levica, predstavlja, medutim, samo jednu od mnostva pozicija koje se u pogledu odnosa prema vaznim drustvenim pitanjima u vreme globalizacije kristalisu Procena buducnosti anti i alter globalizacijskih pokreta u velikoj meri zavisi od ispravne procene znacenja globalizacije. Naime, po nasem misljenju, tu se kao najznacajnija dilema otvara pitanje da li je globalizacija prevashodno proces ili projekt Ova dilema provlaci se kroz sve debate, ali naovome pitanju dobija svoj prakticni znacaj.. Alterglobalizacijski pokret146 zalaze za takozvanu globalizaciju„odozdo" protiveci se globalizaciji„odozgo" Ovi termini predstavljaju plod, takode, ideoloske konstrukcije, te se otuda pre mogu smatrati objektom nego orudem teorijske analize Mi cemo se zbog toga vratiti pitanju razlike izmedu globalizacije shvacene kao proces i globalizacije shvacene kao projekt.
145 Izraz Globaloney pravac oznacava one antiglobalizacijski raspolozene autore, posebno medu teoreticarima medunarodnih odnosa (IR), koji poricu svako postojanje globalizacije, Pored njih, u toj grupi su i pripadnici resistance pravca koji prihvataju postojanje globalizacije, ali se zalazu za njeno usporavanje ili zaustavljanje, kao opasnog i nemoralnog procesa, Ovu klasiikaciju je uvela Suzan Strejndz (Susan Strange) Globaloney pravac se u izvesnoj meri poklapa sa kategorijom skeptika, ali je razlika u naglasaku koji je stavljen, ne na intelektualni, vec na moralni odnos prema giobalizaciji.
146. Ovde mislimo na antiglobalizacijski pokret koji je inspirisan levim radikalnim idejama Desni antiglobalizacijski pokret jos nije organizovan i tesko da se to moze dogoditi, s obzirom da je, pre svega, nacionalho orijentisan. Ovakav pokret moguc je samo kao lokaini, a to rhu,za razliku od levicarskog pokreta, u velikoj meri umanjuje snagu, On, pored toga, nema ni potrebu za nekom posebnom organizacijom vec je dovoljno da svoje ideje plasira na nacin koji moze animirati lokalne, odnosno nacionalne politicke elite. Njegova organizacija je nacionalna drzava
302
303
O procesu globalizacije bilo je red bezmalo u toku dtavog prethodnog razmatranjajervedna autora, eksplicitno ili implicitno, globalizaciju s'hvata kao proces Pored svih navedenih razlika, na koje smo ukazali u toku razmatranja pojedinih debata, bilo je moguce zabeleziti i odredene zajednicke elemente Vedna autora se, naime, slaze da je globalizacija kompleksan, kontradiktoran i nezaustavljiv proces koji ima svoju unutrasnju logiku, svoje pokretacke snage i istorijsku uslovljenost. Oni koji tvrde da je globalizacija projekt morali bi pokazati: ko je konstruktor projekta; sta je cilj projekta; ko su realizatori projekta; kojim se sredstvima projekt realizuje; najzad, sta je alternativa projektu, odnosno kakav se alternativni projekt predlaze U osnovi ovi elementi se mogu prepoznati kod autora koji zagovaraju tu tezu, mada i medu njima postoje odredene razlike Kao konstruktori projekta vide se: najmocnije drzave sveta, pre svih Sjedinjene Americke Drzave; zatim muitinacionalne korporacije; i medunarodne finansijske organizacije (Wallernstein, Burdije, Chomsky), Cilj ovoga projekta je odrzavanje postojece strukture mod, odnosno sprecavanje opadanja uticaja krupnog kabitala, ili sticanje svetske dominacijejedne supersile, ili sticarfeveceg bogatsva, odnosno profita kapitalisticke klase. Realizatori projekta su politicke elite nacionalnih drzava (Chomsky) i razlicite svetske agencije, odnosno organlzadje Oshbvhb sredstvo realizacije projekta za sve navedene autore su politicke mere koje svoje ishodiste i opravdanje nalaze u neoliberalnoj ideologiji, odnosno Institucije i pojedinci koji promovisu takvu politiku i ideologiju Alternativa oybm projektu za jedne je vracanje"na stai liberalni model (Chomsky), za druge ozivljavanje drzave blagostanja (Burdije), a za trece stvaranje jednog socijalistickog globalnog poretka (Wallernstein), ili anarhisticki ustrojen globalni ne-poredak
(razlidti antiglobalizacijski gurui), ili ponovna lokalizacija (Mander iGoldsmit), Kod zagovornika teze da je globalizacija projekt mogu se nazreti, u najmanju ruku, dve logicki protivrecne tendencije, Prvo, u objasnjenju savremenih zbivanja, vecina ovih autora istice znacaj kapitalizma za razumevanje savremenih svetskih zbivanja Kapitalizam je i po njihovom misljenju istorij ski proces Nejasno je otuda kako i zasto, nesto stoje, u krajnjoj liniji, produkt procesa kapitalizma predstavlja prvenstveno ideoloski projekt, Takav stav imao bi visesmisla ako bi se moglo dokazati da je kapitalizam uopste ideoloski projekt, Stavise, teza da je globalizacija samo ideoloska konstrukcija kojom se kapitalizam pokusava spasiti od krize, takode je problematicna, jer se o giobalizaciji pocelo govoriti upravo u vreme kapitalisticke ekspanzije Ovu primedbu reiativizuje Volerstinov stay o razlicitim ciklusima i fazama u okviru tih ci klusa, U ton smislu period ekonomske ekspanzije prethodi periodu opadanja, a konacna kriza proizilazi ne prvenstveno iz ekonomskih teskoca, koje su vise inicijalna kapisla, vec iz vecinskog stanja svesti da poredak dugorocno ne doprinosi zivotnim perspektivama. Druga proivrecnost je u vezi sa isticanjem znacaja neoliberalne ideologije u kontekstu globalizacijskog projekta U ton smislu, zbunjuje cinjenica da je jedan od postulata, kako liberalne, tako i neoliberalne, ideologije upravo insistiranje na spontanom toku stvari. Upravo iz tog razloga i iz tog ugla neoliberale kritikuju zagovornici socijaidemokratskog Treceg puta (Gidens) Postavlja se pitanje da li je u drustvenim odnosima i procesima moguce bilo sta dugorocno projektovati, a da to istovremeno ne bude plod totalitarne ideologije Cak i najliberalnije zamisli, ukoliko su projektovane i nametnute kao obrazac drustvenih odnosa, prete da se izvrgnu u totalitarizam
304
305
Sasvim je druga stvar tvrditi da odredene drustvene procese prati misaona refleksija koja utice na aktivnost pojedinaca i grupa, Takva refleksija podrazumeva da pojedinci i grupe koriguju svoje akcije u cilju izbegavanja negativnih, odnosno ostvarenja pozitivnih ishoda za svoje ciljeve Drugim redma, niceg nema neobicnog u pokusajima pojedinaca i razlidtih drustvenih grupa da osmisljavaju svoje aktivnosti kako bi u odredenim odnosima postigli za sebe zeljeni efekat, Upravo kroz tu stalnu interakciju pojedinaca i grupa nastaju i razvijaju se drustveni procesi, a jedan od njih je svakako i globalizacija. Tvrditi da je globalizacija projekt, u smislu da nastaje kao posledica interakcija u kojima se realizuju ciljevi drustveno mocnrjih aktera, imalo bi vise smisla. Medutim, cak i ova teza o globalizacijskom projektu ima znatnih slabosti. Postavlja se, naime, pitanje sta je to sto je izazvalo dnjenicu da se upravo sada desava „kontrarevolucija" kapitala i kako je ona uopste mogUca Aktuelna snaga kapitala, nesumnjivo, proistice iz njegovog globalnog karaktera, odnosno iz dnjenice da je do te mere skoncentrisan i ukrupnjen daje finansijska mod, o.d,hosno ostvarena dobit mnogih multinacionalnih korporad||a veda od bruto nacionalnog dohotka vecina drzava svetajpgstavlja se, medutim, pitanje da li je do takve koncentracije kapitala doslo usled smisljene, projektovane namere pojedinih viasnika kapitala, ili je rec o jednom procesu u kome su kapital, odnosno njegovi vlasnici, pratili odredenu logiku koja je, sa odredenim modifikacijama, jos uvek prisutna,147 Modifikacije o kojima smo govorili u pododeljkuo odnosu kulture i ekonomije, nuzno su vodile danasnjem stepenu globalizacije kapitala bez obzira na projekcije ma kog od aktera u drustvenim odnosima Time, medutim, ne zelimo reci da je globalizacija iskljucivo posledica sirenja kapitalizma, 147 O logici kapitala i promenama u razvoju kapitalizma opsirnije u: Lazic, 1988 306
Taj proces je kljucan, ali globalizaciju kapitala moraju istovremeno pratiti promene u drugim oblastima drustve¬ nog zivota (politici, kulturi), kao i procesi koji se odvijaju na drugim nivoima (individualnom, institucionalnomj, i u drugim dimenzijama (ekoloskoj, demografskoj, socijalnoj), da bi se moglo govoriti o giobalizaciji Najzad, mogli bismo se sloziti sa Robertsonom, da tek onoga trenutka kada svi ovi procesi dovedu vecinu stanovnika planete do stanja svesti da zive na svetu kao jednom mestu, moze biti reci o giobalizaciji kao manje-vise dovrsenom procesu. U ovom trenutku proces globalizacije je daleko od toga da bude dovrsen. S obzirom na razlicite procese koji dovode u pitanje globalizaciju, ostaje otvoreno pitanje da li ce, i kada proces biti dovrsen Po nasem misljenju rasprava o giobalizaciji kretala se u sirokim amplitudama, od minimiziranja njenog zna¬ caja i odbijanja da se prizna realnost tog procesa, do preuveiicavanja znacaja koje sve sto se u savremenom svetu desava podvodi pod pojam globalizacije. Rezultat toga su bil teorijski nedovoljno utemeljeni pogledi, koji su, bezmalo do kraja proslog veka, rasrpavu o giobalizaciji cinili skupom fragmentarnih deskipcija o pretpostavljenim promenama (Mlinar, 1997). Njihov doprinos je bio, pre svega, u potvrdivanju cinjenice da se u savremenom svetu desavaju promene koje po obimu i kvalitetu predstavljaju razliku u odnosu na ranije periode. U njima su, takode, nadnjeni pokusaji da se identifrkuju odredeni dnioci koji su uslovljavali proces globalizacije, U ton smislu izdvojena je oblast tehnologije i komunikacija koja je rasirena zahvaljujuci kapitalistickoj logici poslovanja. Tek u poslednjoj deceniji razvijeni su znacajniji pokusaji da se globalizacija socioloski konceptualizuje Osnovni pravac razmisljanja upucivao je na deteritorijalizaciju i stvaranje mreza tokova u razlicitim 307
oblastima zivota. U ton smislu globalizacija transformise razlicite ljudske aktivnosti, Medutim, ovim promenama nisu bbuhvaceni svi ljudi na planeti, Zapravo, postoji trend polarizacije koji se odvija po logici ukljucenosti i iskljucenosti iz globalnih tokova (Baumman, Sklair, Castells, Urry, Beck);
308
LITERATURA: Abbott, David, (1998): Culture and Identity, Hodder & Stoughton, Oxon Albrow, Martin (2000): "Traveling beyond local culture", in Lechner and Boli, eds, The Globalization Reader, Blackwell Alderson, Arthur S, (1997): "Globalization and Deindustrialization: Direct investment and the Decline of Manufacturing Employment in 17 OECD Nations", Journal of World-System Research, Vol. 3 No. 1 Americo, Saldivar V (2001): "Offences of Globalisation and Modernity", Central European Political Science Review, Vol 2, No. 5 Amin, Samir (1978/1970): Akumulacija kapitala usvjetskim razmjerama, ICK, Beograd Amoruso, Bruno (1998): On Globalization, Introduction, McMillan, London Anderson, Edward (1999): "Globalization and Wage Inequalities", 1870-1970, www.theglobalsite.ac.uk Appadurai, Arjun (1996): Modernity at Large - Cultural Dimensions of Globalization, University of Minnesota Press Appadurai, Arjun (2002): "Disjuncture and Diference in the Global Cultural Economy", in Held and McGrew eds The Global Transformations Reader, Polity Archer, Clive (1992/95): International organizations, Rutledge, London Arrighi, Giovanni (1997): "Capitalism and the Modern World-System: Rethinking the Non-Debates of the 1970's", wwwfbc. binghamton edu Arrighi, Giovanni (1997): "Globalization, State Sovereignty and the Endless Accumulation of Capital", www.fbc binghamton.edu 309
Arrighi, Giovanni (2000): "Globalization and Historical Macrosociology", in Abu-Lughod, Janet, ed, Sociology for the Twenty-First Century- Continuities and Cutting Edges, Chicago University Press Barber, Benjamin, (1995): "Jihad vs. McWorld" Atlantic Monthly, Vol. 269, No, 3 Barber, Benjamin (1999):"Globalism Nightmare or Global Civil Society?", www.freedomhouse.org/research Barnett, Anthony (2001): "Globalization: The True Story" Financial Times, November 7th Bauman, Zygmunt (1998): Globalization: The Human Consequences, Polity Press, Cambridge Bauman, Zygmunt (1998a): Work, Consumerism and the New Poor, Open University Press, Buckingham Baylis, John and Smith, Steve, eds, (1997): The Globali¬ zation of World Politics, Oxford University Press ■■■*■ Beck, Ulrich (1992): RiskSociety- Towards a New Modenity, Sage, London •.;''} Beck, Ulrich (1999): World Risk Society, Polity Press, Cambridge Beck, Ulrich (2000): What is Globalization, PolitypPress, Cambridge .Jp|§: Beck, Ulrich..(2001): Pronalazenie politickoaa. Naklada Tese?rsJ
Bergsten, Fred C (2000): "The Backlash against Global ization", www.forumsocialmundialorgbr Beyer, Peter (1994/1997): Religion and Globalization, Sage, London Beyer, Peter (1997): "Globalization", www.theglobalsite. couk Blanke, Bernhard & Jurgens, Ulrich & Kastendiek, Hans (1978): "On the Current Marxist Discussion on the Analysis of Form and Function of the Bourgeois State", in Holloway, John & Picciotto, eds, State and Capital - A Marxist Debate, University of Texas Press, Austin Bowen, John (2000): "The Myth of Global Ethnic Conflict", in O'Meara at al Globalization and the Challenges of a New Century, Indiana University Press Bradford, J DeLong (1999): „Giobalization" and „Neoliberaiism", www.j-bradford-delong.net Bradshaw, York W and Wallace, Michael (1996): Global Inequalities, Pine Forge Press, Thousand Oaks Breidenbach, Joana and Zukrigl, Ina (1998): "The Dynamics of Cultural GlobalizationThe myths of cultural globalization",www.inst.at/studies/collab Burdije, Pjer (1999): Signalna svetla - prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Canadian SIS (2000): "Anti-Globalization - A Spreading Phenomena", Report, 2000/08 Castels, Stephen (2000): "Development, social trans¬ formation and globalisation", www.theglobalsiteac.uk Castells, Manuel (2000): Uspon umrezenog druStva, Golden Marketing, Zagreb Castells, Manuel (2002): Mod identiteta, Golden Marke"ting, Zagreb CastellsJVl.anuel (2003): Kraj tisutljeCa, Golden Marketing, Zaqreb 311
•
•
• •
Chase-Dunn, C (1999): "Globalization - A World-System Perspective'" Journal of World-System Research, Vol V, No. 2 ■ ■' Chomsky, Noam (1999):"Neoliberaiism and Global Order: Doctrine and reality" www.aidcorg.za/archives/chomsky Chunakara, George M (1997): "Globalization and its impact on Human Rights", www.daga.org Clark Ian (1997): Globalization and Fragmentation International Relations in the Twentieth Century, Oxford University Press, Oxford Cohen, Robin & Kennedy, Paul (2000): Global Sociology, New York University Press Cohn, Theodore H & McBride, Stephen & Wiseman, John (2000): Introduction, in Power in the Global Era: Grounding Globalization, McMillan press
•
Cox, Robert (1996): "A Perspective on Globalization? in Mittelman, J, ed, Globalization - critical reflections, Lynne Reinner Publisher, London
•
Cronk, R (1996): "Consumerism and the New Capitalism", www.westlandnet/venice ' .^ Daly Herman E, (1999): "Globalization Vers|sf Inter¬ nationalization: Some Implications", www.thegi&b]plisite com *
•
cTrustvo, XV, IFDTBeograd • Dobel, Reinald (1999): "Power and Powerlessness in the Global Village" Electronic Journal of Sociology • Drucker, P, F,(1994): "The Age of Social Transformation" The Atlantic Monthly,Vol 274, No. 5 W9 Elijas, Norjggrt (2001): Proces civilizacije, Knjizevna zadruga Zorana Stojanovica, Novi Sad " Eriksen, H.Thomas (1999): "The Mauritain Creole and the concept of creolization", www. transcomox.acuk 312
Etzioni, Amitai and Eva (1964): Social Change, Basic Books, New York Fabijati, U, Maligeti, R, Matera, V (2002): Uvod u antropologiju - od lokalnog do globalnog, Clio, Beograd Falk, Richard (1999): "Introduction", in Falk, R, Predatory Globalization: A Critic, Polity press, Cambridge Falk, Richard (2000): "The Politics of Globalization, Extended Interview with Prof. Falk", www.globalization. com ■ •■ ■;--■- — — ■ -----Falk, Richard and Strauss, Andrew (1999): "Globalization Needs a Dose of Democracy", International Herald Tribune, October 5 Featherstone, Mike, ed, (2002): "Global Culture: An Introduction", in Featherstone, M, ed,. Global Culture Nationalism, Globalization and Modernity, Sage Featherstone Mike, Scott Lash, Robertson Ronald, eds (1995): "Introduction", in Global Modernities, Sage, London Frank, Andre Gunder (1994): "World System History" www.hartford-hwp com/archives Frantisek, Graus (1999): "World-nationalism: normative globafism as pan-nationalism", www.web.inter.nl.ne/users Friedman, Johnatan (2000): "Globalization, Class and Culture in Global Systems", Journal of World-System Research, VobVl, No 3 Friedman, Jonathan (1994): Cultural Identity and Global Process, Sage, London Friedman, Thomas L, (1999): The Lexus and the Olive Tree, Ferrar, Straus Giroux, New York .Fukujama, Frensis (1992/1999): Kraj istorije i poslednji tovek, CID, Podgorica Fukujama, Frensis (1998): Sudar kultura, ZUNS, Beograd ruT^yamX Francis (2000): "Economic Globalization and Cu I tu re", www.mc com/woml/fo rum/glo bal 313
Galbrajt, James K, (1999): "The Crisis of Globalization", www.igc.org/dissent George, Susan (1999): "A Short History of Neoliberalism", www.zmag.org Gereffi, Gary (1996): "The Elusive Last Lap in the Quest for Developed-Country Status", in Mittelman, J, ed, Globalization-criticalreflections, Lynne Reinner Publisher, London Giddens, Anthony (1999): "Runway World - The Reith Lectures revisited", www.globaldimesnsion.net/subjects Giddens, Anthony (1999): The Third Way' The Renewal of Social Democracy, Polity Press, Cambridge Giddens, Anthony (1999) "Globalization: An Irresistible Force" Daily Jomori, June 7 Giddens, Anthony (2000): The Third Way and its Critics, Polity Press, Cambridge H Giddens, Anthony (2000): "The Great Globalization Debate", www.ceip.org/files Gidens, Entoni (1998): Posledice modernosti, FilipVisnjic, Beograd }■■, iGjdens, Entoni (2005): Odbeqlisvet, Stubovkfulture, ""Beograd^" ~~ ~~ ~lcfr'~~—* "Gill, Stephen (2000): "The constitution ?of "global capitalism" www.theglobalsite.ac.uk Gilpin, Robert (2000): The Challenge of Global'Capitalism: The World Economy in the 2V( Century, Introduction, Princeton University Press Gilpin, Robert (2002): Global Political Economy - Understanding the International Economic Order, Princeton University Press Griswold, Wendy (1994): Cultures and Societies in a Changing World, Pine Forge Press Grupa autora (2000): Neoliberalism, www..web.inter. nl.net/users/Paul.Treanor/neoliberalism
Guillen F Mauro (2001): "The Limits of Convergence", Ch i, in The Limits of Convergence, Princeton University Press Habermas, Jirgen (2002): „Brisanje granica", Knjizevni glasnik, br 6-7 Habermas, Jurgen (1998): "Beyond the Nation State" Peace Review, Vol 10, No, 2 Habermas, Jurgen (2001): "Why Europe Needs a Consti¬ tutions", New Left Review, No 11 Hajek, fon F, (2002): Studije izfilozofije, ekonomije! politike, Paidea, Beograd Hannerz, Ulf (1996): Transnational Connections, Routieadge Hansen, Rodrigo S, (1997): "Antiglobalisation" www, oxfamintemational. org Hantington, Samjuel (1993/1999): Sukob civilizacija, CID, Podgorica Harvey, David (1990/1996): The Condition of Postmodernity, Blackwell, Cambridge Haton, Vil i Gidens E, (2003): Na ivici - ziveti sa globalnim / kapitalizmom, Plato,Beograd
G
314
•
Held, D (1999): What is globalization, www.polity.co.uk/ global/executiv • Held, David (1991): Political Theory Today, Polity Press, Cambridge •■ Held, Dejvid (1997): Demokratija i globalni!poredak, Filp Visnjic, Beograd • Held, D, McGrew, T, eds, (1999): Global Transformations Reader, Polity Press • Held, D, McGrew, T, (2002): Globalization/Anti-gtotali¬ zation, Polity Press Held, D, McGrew, A, Goldblatt D, Perraton, J, (2000): Global Transformation, Polity Press • Henwood, Doug (1996): "Antiglobalization", Left Business Observer, No, 71 315
Herman, Edward S, (1999): "The Threat of Globalization", New Politics,Vol. 7 No 2 Hilferding, Rudolf (1958): Finansijski kapital, Kultura, Beograd Hirst, Paul Q99Jj>)^CjnJ^ State Survive Globalization" www.globaldimension.net/articles jHjrst, PauI and Thompson, Grahame (1996): Globalization in Question, Polity press, Cambridge | Hejvud, Endrju (2005): PdlJifc'l^JdegJggije, Zavod za_ " izdavanje udzbenika, Beograd ""Hbtoway, John and Picciotto, Sol, eds, (1978): State and Capital - A Marxist Debate, University of Texas Press, Austin Holton, J, R, (1998): Globalization and the Nation-State, Macmillan press, New York Hoogvelt, M, M, Ankie (1997): Globalization; and the Postcolonial World: The New Political Economy of Development, Johns Hopkins University Press, Baltimore Husted, Bryan (2001): "Cultural Balkanization and Hybridization, in an Era of Globalization: Implicatibn for International Business Research", www.egad(0>$tema, itesm mx/investigation J^ Igrickiy, Juriy (1999): Nacionalnoe gosudafstvb^ pod natiskom globalizacii. Pro et Contra, ton IV, No, 4 inglehart, Ronald (2000): "Globalization and Postmodern Values", The Washington Quarterly, winter (pp. 215-228) Jessop, Bob (1999): "Globalization and the National State", www. complancaster acuk Jessop, Bob (2000): "Reflections on Globalization and Its (I I) log i c(s)", www. comp. iancaster. acuk Kaplan, Robert D, (1994): "The Coming Anarchy'; The Atlantic Monthly, Vol 273, No, 2, p. 44-76 Kellner, Douglas (1998): "Globalization and the Post¬ modern Turn", www.gseis.ucla edu 316
Kenedi, Pol (1999): Uspon i pad velikih sila, CID, Podgorica Klajn, Naomi (2003): Nelogo, Samizdat B92, Beograd Kozlarek, Oliver (2001 ):"CriticalTheory and the Challenge of Globalization", Interantional Sociology, Vol..16, No. 4 Kuljic, Todor (2001): Prevladavanje proSlosti - uzroci ipravci promene slike istorije krajem 20. veka, (rukopis) Lam, Andrew (2000):"One World: It's A State of Mind", San Diego Mercury News, April 19th Lazic, Mladen (1988): Kapitalizam u evoluciji, IIC SSO, Beograd Lechner, Frank (2000): "Is a Globalization Backlash Occurring?" www.theglobalsiteacuk Lechner, Frank, Boli, John, eds, (1999): The Globalization Reader, Blackwell, London Lloyd, John (2001): The centre-left needs a global vision, Financial Times, November 4tH Madison, G, B, (1998): "Globalization: Challenges and Opportunities", www. humanities mcmaster.ca/philos/mod Mangat, Rajwant (2001): "The Death of Distance? Globaiism in International Relations", ,4 Student Journal of International Affairs, Vol 2. Mander, Dz, i Goldsmit, E. (2003): Globalizacija - argu¬ menti protiv, Clio, Beograd Mann, Michael (1993): The Sources of Social Power, Vol II The rise ofclasses and nation states 1760-1914, Cambridge University Press, p. 1- 92 Mann, Michael (2002): "Has Globalization Ended the Rise and Rise of the Nation State?" in Held and McGrew eds The Global Transformations Reader, Polity Marcuse, Peter (2000): "The Language of Globalization", Monf/i/y/?ev/ew,Vo! 52, No. 3 Markoff, John (1999): "Globalization and Future of Demo¬ cracy", Journal of World-Systems Research, Vol V, No. 2 317
Martin, Peter (2000): "The Moral Case for Globalization", in Lech ner, F, a nd Bol i, J, ed s, Globalization Reader, Blackwell, London McGettigan, Timothy (2001): "Caveat Emptor: A Market For Conquest", wwwglobalization.icaap.org McGrew, Antony (1992/1996): "A Global Society?" in Held, D Hall, S, McGrew, T, Modernity and its Futures, Polity Press, Cambridge McMichael, Philip, (1996): Development and Social Change, Sage, London McMichael, Philip, (2000): "World-Systems Analysis, Globalization, and Incorporated Comparison" Journal of World-System Research, Vol VI, No 3 Miliband, Ralph (1980): „Pou!antzas i kapitalisticka drzava", MUS, Vol VII, br 8 Mittelman, James H, ed, (1996): Globalization: Critical Reflections, Lynne Rienner Publishers, Boulder Mittelman, James H, (2000): The Globalization Syndrome - Transformation andResistence, Princenton Paperbaks Mlinar, Zdravko (1997): "Globalization and So.cie>logy" European Sociological Association, Third Conference, University of Essex ■? ^ Modelski, George (2002): "Globalization", in Held and McGrew eds, The Global Transformations Reader, Polity Morse, Chuck (2001): "Theory of the Anti:Globaiization Movement" New Formulation, Vol 1,No, 1 Negri, A, and Hardt, M, (2003):Jmperij,Arkzin, Zagreb Nye, Joseph S (2000): "Globalization Isn't Bad for the Poor", International Herat Tribune, April 13 Nye, Joseph S (2001): "Globalization's Democratic Deficit", Foreign Affairs, Vol 80, No, 4 Nye, Joseph S (2002): "Globalism versus Globalization", www. theglobalsite com 318
Ohmae, Kenichi (2000): 'The Rise of the Region State',' in O'Meara at at Globalization - Reader, Indiana University Press Ohmae, Kenichi (2000a): "The End of the Nation State" in Lechner and Boli, eds, The Globalization Reader, Blackwell Pantelic, Momcilo (2002): „Nove nuklearne pretnje", Politika, 14. mart Pantich, Leo (1996): "Rethinking the Role of the State" in Mittelman, J, ed, Globalization -criticalreflections, Lynne Reinner Publisher, London Pierson, Christopher (1996): The Modern State, Routledge, London Pecujhc, Miroslav (2002): Globalizacija - dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd Pesmazoglu, Stefanos (2005): Kosovo - dvostruka hibris, Zavod za izdavanje uzbenika, Beograd Polanji, Karl (2003): Velika transformacija, Filip Visnjic, Beograd Poulantzas, Nicos (1978/1972): Politicka vlast i drustvene klase, ICK, Beograd Poulantzas, Nicos (1980):„Probfem kapitalisticke drzave", MUS,Vo\ VII, br8 Preyer, Gerhard and Boes, Mathias (1998):"Borderlines in Time of Globalization", ProtoSociology, Vol 15 Putnam, Robert D (2003): „Kako demokraciju udniti djelotvomom", FPZ, Zagreb Pusic, Ljubinko (2001): Odriivi grad, I deo, Nezavisna izdanja S Masica, Beograd, Radice, Hugo (1999): "Taking Globalization Seriously", www.theglobalsite.ac.uk Ragin, Charles and Chirot, Daniel (1995/84): "The World System of Immanuel Wallerstein: Sociology and Politics as History" in Scocpol Theda, ed, Vision and Method in Historical Sociology, Cambridge University Press 319
Rankovic, Miodrag (1983): „Tehnologija i drustveni razvitak", u Rankovic, M, ur, Istrazivanje i planiranje drustvenih promena i razvoja, IS IFF, Beograd Riggs, Fred W (1997): "Globalization - Key Concepts", www. 2hawaii edu R\tzer,G,C\995):TheMcDonaldizationofSociety,Thousand Oaks: Pine Forge, second edition, Robertson, Roland (1992): Globalization - Social Theory and Global Culture, Sage, London Robertson, Roland (1995): "Time-Space and Homoge¬ neity-Heterogeneity" i n Featherstone & Lash & Robertson eds, Global Modernities, Sage, London Robertson, Roland (1998): "The New Global History: History in a Global Age", Cultural Values, Vol 2, No 2-3 Rosemberg, Justin (2000): The Follies of Globalization Theory, www. theglobalsite.ac.uk r •, Rosenau, James N (2002): "Governance in a Globalizing World" in Held and McGrew eds The Global Transfor¬ mations Reader, Polity Rosenau, James N (1997): Interview with J N. Rosenau, www.csiscom ,:gfp Rosenau, James N (2000):"The ChallengesancfT|nsions of Globalized World" American Studies International, Vol. 38, No 2 Rupert, Mark (1997): "Globalization and the Recon¬ struction of Common Sense in the US", in Gill, 5, and Mittelman, J, eds, Innovation and Transformation in International Studies, Cambridge University Press Rutten, Paul (1999): "Global sounds and local brews - Musical developments and music industry in Europe", www.icce.rug nl Ruzic,Mira (2004): Zabolji svet-kolalo giobalizaciji, Beograd Sadowski, Yahya (1998): The Myth of Global Chaos, The Brookings Institutions, Washington 320
Sally, Razeen (2002): "Rival visions of globalization - anything new after September 11th?" Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung, January 27th Sassen, Saskia (1996): "The Spatial Organization of Information Industries: Implication for the Role of the State" in Mittelman, J, ed, Globalization - critical reflections, Lynne Reinner Publisher, London Sassen, Saskia (1998): "The Global Age: State and Society Beyond Modernity by Martin Albrow", American Journal of Sociology, Vol 103, No. 5 Sassen, Saskia (2002): "Globalization after September 11" Chronicle of Higher Education,Vol 48, No, 19 3Sasen, Saskia (2004)^Gjjtgj
/hi
p)
Shaw, Martin (2000a): Theory of the Global State: Globality as Unfinished Revolution, Cambridge University Press, Cambridge Simensen, Jarle (1999): "Democracy and Globalization: ^ Nineteen Eighty-nine and the'Third Wave'" Journal of WorldHistory,Voi 10, No 2 Sklair, Leslie (2000): "The transnational capitalist class and the discourse of globalization", www.globaldimensions ac.uk/artides/sklair Sklair, Leslie (1991): Sociology of the Global System, Harvester/Wheatsheaf, New York Sklair, Leslie (1999): "Competing Conceptions of Globali¬ zation", Journal of World-System Research, Vol V, No 2 Sklair, Leslie (2001): The Transnational Capitalist Class, Blackwell :'. -■'; Skjair, Leslie (2002): Globalization.Capitaiisman'd its alternatives, Oxford University Press So, Alvin (1995): 5oc/o/ Change and Development Modernization, Dependency and World-System Theories,
k
Sa9e
i
Soros, Dzordz (1999): Kriza globalnog kapitqjizrna Ugroteno otvoreno drustvo, Samizdat Free B92, Beograd Soros, Dzordz (2003): O giobalizaciji, Samizdat,^ B92, Beograd Sporer, Zeljka (2000): "Controversies of Globalisation", Revijaza sociologiju, Vol. 31, No. 3-4 Stiglic, E, Dzozef (2002): Protivrecnosti globalizacije, SBMx, Beograd Strange, Susan (2002):"The Declining Authority of States", in Held and McGrew eds, The Global Transformations Reader, Polity Strange, Susan (1995): "The Defective State" The Journalof the American Academy ofArts and Sc/enc/s, Vol 124, No 2 322
Strange, Susan (1996): The Retreat of the State, Introduction, Cambridge University Press Strange, Susan (1997): "The Erosion of the State", www. curren thistory. com Straw, Jack (2001): "Globalisation is good for us, The Guardian, September 10th Street, John (1997): "Across the Universe: The Limits of Global Poular Culture" in Scott Alan ed, The Limits of Globalization, Routledge, London Stulhofer, Aleksandar (2000): Nevidjiva ruka tranzicije, HSD, Zagreb (53-105) Sulce, Hagen (2002): Driava i nacija u evropskoj istoriji, Fiiip Visnjic, Beograd Sweezy, Paul M (1997): "More (or Less) on Globalization", Mon thly Review, Vol. 49, N o. 4 Sztompka, Piotr (1993): The Sociology of Social Change, Blackwell, Oxford Tapp, Robert B (1998): "Globalization and Humanism", Humanism Today, Vol 12 Therborn, Goran (2000): "Time, Space, and Their Knowledge: The Times and Places of the World and Other Systems", Journal of World-System Research, Vol. VI, No 2 Tofier, Alvin (1983): Treci tolas, Jugoslavija, Beograd Tomlinson, John (2003): Globalization and Cultural identity, Polity Tomlinson, John (1999): Globalization and Culture, Introduction, Polity Press, Cambridge Tonelson, Alen(1997):"Globalization:The Great American Non-Debate", www currenthistory com Urry, John (1999) "Time, Complexity and the Global", www. comp. lanes, ac. uk/sociology Urry, John (1999): "Globalisation and Citizenship", www www. comp. lanes ac uk/sociology 323
Urry, John (2001): "Tourist Gaze", www.comp.lancs.acuk/ sociology Urry, John (2003): Global Complexity, Polity Venter, Dawid (1999): "Globalization and the Cultural Effects of the World-Economy in a Semiperiphery", Journal of World-System Research, Vol..VI, No 5 Volerstin, Imanuel ( 2005): Posle liberalizma, Sluzbeni giasnik, Beograd Volerstin, Imanuel, (2004): Opadanje ameriCke mod, C1D, Podgorica Vratusa, Vera Z (1995): Razvoj, religija, rat, IS! FF, Beograd Vuletic, Vladimir (2001): "Economic consequences of globalization", wwwespace-europe.upmf-grenoble. fr Vuletic, Vladimir (2001): "Globalization and internationa¬ lization", wwwespace-europe.upmf-grenoble. fr Vuletic, Vladimir (2000):„Why bre" Sociologija, Br,. 4 Vu!etidVladimir(2001):„Savremeneteorijeogloba!izaciji", u zborniku Globalizacija i tranzicija, IDN, Beograd VuletidVladimir, pr, (2003): Globalizacija-mit Hi stvarnost, Zavod za izdavanje udzbenika, Beograd |^ Wagar, Warren W (1996): "Toward a Praxis of Worldjfj&egration", Journal of World-System Research, Vol 2, No. 2% Wallernstein, Immanuel (1986): Suvremenisvjetskisistem, Cekade, Zagreb Wallernstein, Immanuel (1999): "Globalization or The Age of the Trajectory of the World-System" www.fbc binghamton.edu Wallerstein, Immanuel (1991): Geopo//f/c andGeoculture, Cambridge University Press Walljasper, Jay (1996): "Cultural Effects of Economic Globalization", www. thenationcom Waters, Malcolm (1995): G/oba//zc?f/on, Routledge Weiss, Linda (1996): The Myth of the Powerless State, Introduction, Cornell University Press
Wiiliamson,G, Jeffrey, (1995):"Globalization Convergence and History", www.papers.nber.org Wolf, Barbara (2000): Relationship of neolibera! thought: curent crises of new global economy Wolf, Martin (2000): "Why this Harted of the Market?" in Lechner, F,and Bo\\,), eds, Globalization Reader, Blackwell, London Wolf, Martin (2001 ):"Responding to the anti-globalisation protesters", Financial Times, September 4th Wolf, Martin (2001a): "Will the Nation-State Survive Globalization", Foregin Affairs, Vol 80, No, 1 Wood, Ellen M (1999): Unhappy Families: Global Capitalism in a World of Nation-States World Bank (WB) Report (2001): "Globalization, Growth and Poverty Building an Inclusive World Economy", www. globaldimension.net/articles
324
325
H3lABAM Tpa,qcKa HapolHa 6n6nwoTeKa „>KapKO 3pet>aHMH" 3A H3lABAHA lparaHa Ca6oBJbeB r/IABHM v\ OlrOBOPHH ypElHHK tyujaH JaKOB/beB KOPEKTypA Tat>a"nwpnh m lparana Ca6oB/beB PELLIEhbE KOPMUA, CJ10I" H nPEJIOM B/ialHwwpTcvr UJTAMnA H n0BE3 rpalCKa HapolHa 6w6nK0TeKa „>KapKo 3peK>aw/iH" THPA>K 300
2006. CIP - KaTa^orM3ai4Hja y ny6jiMKau,nji4 Bn6nnoreKa Ma-rwue cpnc«e, Hobw Cal
316 32 By/IETUTi, Bnalwvinp Globalizacija : aktuelne debate /VladimirVuletic Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka„Zarko Zrenjanin" 2006 (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka„Zarko Zrenjanin") - 327 str; 21 cm - (Biblioteka Polis; knj. br 9) Tiraz 300 - Bibliografija ISBN 86-7284-091-7 a) rno6ann3ai4Mja ICOBISS.SR-ID 216429831
. 'V\.
