Zvoncica&Foxy
~1~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Glenda Braun
Priča o nama
~2~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Lara Grej je netremice posmatrala Nikolasa, njenog šefa koji se poput ptice zlosutnice nadvio nad njen sto i nestrpljivo iščekivao njen odgovor. Primetila Primetila je da mu vilica poigrava, da mu iz očiju kulja bes i da se jedva obuzdava da joj još nešto ne kaže. Nikolasu je bilo više dosta njenih komentara i neslaganja sa svim što je predlagao. Varnice između njih dvoje sevaju već neko vreme, ali tog dana su doživele kulminaciju. Oboje su izgubili strpljenje i bukvalno su pobesneli jedno na drugo. Razum više nije vladao njima. Lara je bila toliko ljuta u tom momentu na svog šefa da uopšte nije marila za posledice reči koje se spremala da mu kaže. - Slažem se sa tobom Nikolase, da mi ovako više ne možemo da radimo - glas joj je bio leden i odlučan. Nikolas se trgao. Pogled mu se zamaglio. Lara je istog momenta shvatila da on nije očekivao da će mu ona to reći. Malo se ispravio i učinio joj se još višim nego što je bio. Grubo je prekrstio ruke na grudima i rekao pomuklim glasom. - Onda ne vidim ni jedan jedini razlog da ostaneš dalje da radiš za mene - poslednje dve reči je posebno naglasio što je Laru dodatno iznerviralo. - Do kraja nedelje ću završiti započete projekte, ostalo ću preneti Džesiki Džesiki - trudila se da zvuči hladno dok je u njoj sve igralo. U glavi joj je zujalo kao u košnici. Nije mogla da veruje šta je upravo rekla i uradila. Dala je Nikolasu otkaz! Ostala je bez posla! - Poslaću Džesiku da dođe kod tebe u kancelariju i da odmah krenete sa primopredajom posla - besno je dodao, a onda ju je ošinuo pogledom od kog je sva zadrhtala. Potom se okrenuo i uz tresak vratima izašao je iz njene kancelarije. Lara je osetila kako joj se čitavo telo trese od uzbuđenja i neverice koju je upravo doživljavala. - Oh, šta sam to uradila - rukama je prošla kroz svoju dugu, plavu kosu. - Ne mogu da verujem! - zabacila je glavu i neko vreme je nemo gledala u plafon. A onda se ispravila u stolici i brzim pogledom obuhvatila čitavu kancelariju u kojoj je sedela. Bila je to jedna od najlepših kancelarija u birou. Moderno opremljena, ukusno dizajnirana sa nekoliko detalja koji su tom prostoru davali poseban šarm. ~3~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Srce joj se steglo pri pomisli kako će joj taj prostor nedostajati. U deliću sekunde osetila je kako su joj se usne jako osušile. Pogledala je na sto i videla šolju sa kafom. Stajala je između velikog monitora i raširenog projekta u koji je gledala i zbog koga se posvađala sa Nikolasom. Drhtavim rukama je uzela šolju i kako ju je nespretno podigla tako se tečnost u šolji zanjihala i prolila preko raširenog projekta do njene svetloroze košulje. - Do vraga - procedila je kroz zube i ustala da potraži papirne ubruse kako bi skinula fleke kafe sa crteža i svoje košulje. U tom momentu je ušla Džesika, njena koleginica i dobra prijateljica. - Oh, Lara, pa šta ti se to desilo? -uzviknula je i pošto je bila bliža vratima od kupatila brzo je ušla. Posle nekoliko trenutaka se pojavila sa vlažnim papirnim ubrusima. Jedan je dala njoj, a drugim je pažljivo prelazila preko raširenog projekta. Džesika je najpažljivije što je mogla, uklonila tragove kafe sa projekta i njenog stola, a potom pogledala u svoju prijateljicu. Lara je bila rumena kao bulka, njena platinastoplava kosa bila joj je pomalo razbarušena i nemarno zakačena iza ušiju. Nervoznim pokretima je trljala mrlje od kafe po košulji i nešto je mrmljala sebi u bradu. Par kapljica kafe su joj se videli i na uzanoj suknji sive boje. Lara kada je videla da više ne vredi da trlja košulju pokušala je da ukloni te fleke na suknji. - Šta se desilo? - upitala ju je Džesika ne skrivajući svoje uzbuđenje. - Nikolas je besan kao ris uleteo u moju kancelariju i rekao mi da dođem do tebe. - Rekla sam Nikolasu ono što mislim vezano za najnoviji projekat onog tržnog centra - rekla je i pošla ka svojoj stolici. Osetila je laku slabost u nogama i pomislila da bi bilo najbolje da sedne. - Šta si uradila? - Džesika nije mogla da dođe sebi od iznenađenja. - On je potom rekao da tako više ne možemo da radimo i da ima utisak da ga ja sabotiram na šta sam poludela - prepričavala je sa puno žara koji ju je i dalje nosio. - I? - nestrpljivo je promucala Džesika. - I ja sam se složila sa tim da više ne možemo tako da radimo osetila je kako se bes i dalje kovitla u njoj. ~4~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- I? - Džesika je imala širom otvorene oči. Njeno lice je bilo napregnuto i odavalo je jako veliku napetost pomešanu sa nevericom i nestrpljivošću. - I on se složio sa tim i dogovorili smo se da završim ono šta mogu do petka, a da ostatak posla predam tebi. - Lara?! - Džesika je bukvalno ciknula njeno ime. - Ne mogu da verujem da si Nikolasu rekla sve to i da si dozvolila da ostaneš bez posla - prstima je prošla kroz svoju crvenu kosu zabacivši je nazad. - Ti si skroz poblesavila - zaškiljila je svojim zelenim očima i uputila joj jedan prekoran pogled. - Iskreno, u tom mometu sam bila tako besna da nisam razmišljala ni o čemu, a sada... - odmahnula je glavom - sada je gotovo. Šta je urađeno, urađeno je. - Lara, ti si volela ovaj posao i bila si najbolji arhitekta u ovom birou - Džesika još uvek nije mogla da veruje u sve to što je upravo čula. - Ah, a mogu da zamislim samo gordog Nikolasa kako je izgledao kada si mu to rekla - upitno ju je pogledala. - Pozeleneo je kao žaba - rekla je Lara i počela da se smeje. Sekund kasnije i Džesika se osmehnula, a potom jače nasmejala. - Oh, Džesi, da si samo mogla da ga vidiš kako je prekrstio ruke na grudima i prostrelio me onim svojim opakim pogledom - Lara je osetila kako njen smeh nije u potpunosti oslobađajući, ali joj je ipak prijao. - Tačno mogu da ga zamislim - dodala je Džesika dok je pred očima pretvarala sliku svog šefa. Oboje ste tako tvrdoglavi i ponosni dodala je više za sebe. - Ja sam mu prošli put popustila, ali ovoga puta nisam mogla sasvim iskreno je odgovorila Lara. - Lara, ti stalno zaboravljaš da je ovo njegov biro i da mi radimo za njega - podsetila ju je Džesika, jer joj je bilo smešno sa kojim tonom joj je Lara priznala da je popustila Nikolasu. Rekla je to kao da mu je sa tim učinila bezgraničnu uslugu. - I šta ćeš sada? - zapitala ju je kako bi promenila temu i izbegla mogućnost da se i njih dve posvađaju. - Ne znam - osmeh je ostao zaleđen na Larinom lepom licu. Nisam ovo planirala - ironično je dodala. - Ali ko zna zašto je sve to dobro - ni sama nije verovala u to što je rekla, ali je prosto morala da kaže i nekako pokuš da se uteši. ~5~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Hajde da vidim šta ti je sve ostalo od posla - rekla je Džesika i pogledala u veliki monitor. Lara se uozbiljila i vrlo trezveno počela da govori o poslu.
Lara je šetala po svom malom stanu sa telefonskom slušalicom u ruci i razmišljala o danu koji je bio za njom. Ostala je bez posla, isflekala je omiljenu košulju, dobila je kaznu za parkiranje ispred trafike pored koje se zaust avila samo da na brzinu uzme novine, a onda je došla u stan i poželela je da priča sa nekim i nikog nije mogla da dobije. A samo četiri dana pre, raskinula je vezu sa Davidom, jer više nije mogla da laže sebe da je njemu ipak stalo do nje. Posle tog raskida odlučila je da se posveti svojoj karijeri. Sada se gorko osmehnula kada se toga setila. Razmišljala je šta da uradi. Osećanja su joj varirala i stalno se smenjivala. Čas je bila zadovoljna što je tako hrabro branila svoje stavove i rekla svom šefu šta misli, a već u sledećem momentu je bila očajna što je to uradila i što je dozvolila da ostane bez posla. Trgla se kada joj je telefonska slušalica zazvonila u ruci. Javila se i uz tresak uvalila u udobnu fotelju koja se nalazila ispred ogromnog televizora u dnevnoj sobi. Bila je to Džesika. - Šta radiš? - dosta obazrivo ju je pitala. - Razmišljam o svemu što mi se desilo - priznala joj je. - Prvo David, a sada i ovo sa poslom - osetila je kako je ogromna grudva pitiska u grudima pa je brzo zaćutala. - A da li si razmišljala i o tome da razgovaraš sa Nikolasom? nesigurno je predložila. - Da ga molim da se vratim na posao - energično je odmahnula glavom. - Ne, Džesi, zaista ne mogu to da uradim. Ne, posle svega što smo jedno drugom rekli. - Znala sam da ćeš mi to odgovoriti, ali sam ipak morala da te pitam. ~6~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Skroz sam sluđena, osećam se jako čudno i zaista ne znam šta bi trebalo da uradim, ali sigurna sam da više na tu temu neću da pričam sa Nikolasom - bila je odlučna. - Možda bi trebalo nekud da otputuješ otputuješ - predložila je Džesika posle kraćeg razmišljanja. - Možda si u pravu - Larine tamne oči su vedro sevnule. - Pre nego što krenem da tražim nov posao trebalo bi jedno tri nedelje da otputujem negde. Nisam bila godinama nigde, samo sam radila - više za sebe je dodala je dodala Lara. - Samo ne znam gde bih mogla da idem - njen glas je ponovo dobio mračnu boju. - Hm... - Džesika je počela da razmišlja i naglas iznosi svoje predloge. - Možda negde na more? - Ne. Znam! - Lara je uzbuđeno vrisnula vrisnula i nesvesno ustala iz fotelje. - Sećaš se da sam ti pričala kako me je prošlog meseca moja stara prijateljica Dora Vajt pozvala da dođem kod nje u Firencu. - O, da sećam se da si to spominjala - prošaputala je Džesika. Lara je svoje uzbuđenje prenela na Džesiku. - Firenca, grad umetnosti uzbuđeno je šaputala. - Tamo su svi ostavili nešto od svojih najvećih dela i Mikelanđelo, Leonardo, Botičeli. Da, mislim da bi bilo odlično da odeš u Firencu - zaključila je. - Idem odmah da pozovem Doru - rekla je Lara poneta Džesikinim nabrajanjima svih tih umetnika. Slike njihovih umetničkih dela o kojima je učila na fakultetu samo su joj sevale pred očima. - Kad završiš razgovor javi mi se da idemo negde na piće - brzo je predložila Džesika. - Neću te ponovo zvati, vidimo se za sat vremena u našem kafiću dodala je i prekinula vezu, a potom je otrčala do komode gde je ostavila notes sa brojevima telefona. Mahnito ga je tražila i nekako je uspela da ga nađe. Pronašla je Dorin broj u Firenci i pozvala je. Posle trećeg zvona začula je ljupki Dorin glas. Javila se na italijanskom. - Draga Dora, kako si? - odgovorila joj je takođe na italijanskom koji je davno učila i znala je tek po neku reč. ~7~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Dora joj je prepoznala glas i oduševljeno je uzviknula njeno ime. Razmenile su nekoliko rečenica, a onda je Lara Lara rekla zašto je zapravo zove. Nastala je kratka tišina koja je malo zbunila Laru. - A kada si mislila da dođeš? - zapitala ju je Dora. - Mogla bi mogla da krenem već ovog vikenda, u zavisnosti kada budem uspela da nađem avio kartu. - Da li dolaziš sama? - vragolasto ju je zapitala Dora. - Da, sama - odgovorila odgovorila je. Šta je sa Davidom? Nismo više zajedno. Ispričaću ti kada se budemo videle - dodala je i tako je sprečila da joj postavi još koje pitanje vezano za Davida. To je bila dosta sveža rana na Larinom srcu i dobro se osećala samo kada nije mislila na to. - Lara, jedva čekam da te vidim! -oduševljeno i bez rezerve je rekla Dora koja je oduvek bila jako bolećiva prema Lari, možda zato što je znala da je Lara kao vrlo mlada izgubila roditelje i da bukvalno nema nikog svog. - Koliko ćeš moći da ostaneš? Odmah da ti kažem da te neću pustiti tako lako da odeš - dodala je kroz smeh. - Mogla bih da ostanem dve do tri, nedelje. - To je fantastično - odušeljeno je uzviknula Dora. - I ja sam planirala godišnji odmor u narednom periodu tako da ćemo moći zajedno da obilazimo Toskanu. Jao, kako se radujem. Uživaćeš ovde! - Nadam se - priznala joj je, srećna što je njena prijateljica bila jednako uzbuđena kao i ona. - Javi mi čim budeš našla karte da mogu da ti organizujem organizuj em prevoz do naše kuće i sve ostalo. Nego, šta se to još desilo kada si tako naglo odlučila da dođeš? - zainteresovano ju je zapitala pretpostavljajući da njen raskid sa Davidom nije jedino što ju je nagnalo da se odluči za put. - Pričaću ti sve kada budem došla. budem došla. - Jedva čekam da te vidim i da te upoznam sa Ramonom - zvučno je uzdahnula. - Verujem da će ti se svideti. On je tako divan! - priznala joj je kroz osmeh. - S obzirom na to da te je toliko očarao već mi se sviđa - šaljivo je dodala Lara. - Čujemo se ovih dana i vidimo uskoro - dodala je Dora i prekinula vezu. ~8~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Lara je ostavila slušalicu na komodu. Osmeh joj je titrao na usnama. Osećala se mnogo bolje nego pre samo deset minuta. Bila je ubeđena da je odluka koju je donela potpuno ispravna. Ne želeći da gubi vreme pronašla je broj telefona aerodroma i pozvala da se raspita za karte.
Kristijan Vajt je zastao na vratima i oslonio se na dovratniku. Prekrstio je ruke na grudima i sa pažnjom slušao kako njegova sestra sa nekim oduševljeno razgovara. Kada je Dora prekinula vezu Kristijan je ušao na terasu i sa osmehom je zapitao. - Da li sam dobro shvatio da ćemo imati goste? - prošao je pored nje, poljubio je u obraz i seo u naslonjaču preko puta nje. n je. - Da, imaćemo goste - uzbuđeno je rekla i odložila telefonsku telefonsku slušalicu na sto. Iz dvorišta je dopro zvuk automobila. Dora ga je odmah prepoznala i otrčala do ivice ograde terase. Oslonila se preko ivice ograde i pogledala u stranu ka ulaznim vratima. Videla je Ramona koji je upravo izašao iz automobila. Mahnula mu je i široko se osmehnula. Mahnuo je i on njoj. Dala mu je znak da će odmah izaći i da je tu sačeka. Kristijan se osmehnuo i simpatično zakolutao očima. Dora nije mogla da ga vidi jer mu je bila okrenuta leđima. - Stigao je Ramon - rekao je više za sebe. - Da - zadovoljno je potvrdila. - Da li i ti već prepoznaješ zvuk njegovog automobila? - naivno ga je zapitala i lako zatreptala odvojivši se od ograde terase. - Ne - lagano je odmahnuo glavom. Gledao je u svoju sestru i mislio kake je prelepa i kako joj oči sijaju kao dva velika kandila. - Nego? - upitno je izvila svoje tanke obrve. - Prepoznajem tvoj izraz lica i po njemu tačno znam ko nam je došao - rekao je i osmehnuo se. Dora je napućila pune usne i zabacivši težak pramen svoje crne, duge kose, prošla pored brata ka izlasku sa terase. ~9~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Na sebi je imala laganu belu haljinu u kombinaciji sa ravnim sandalama. Oko vrata je prebacila bogat satenski šal koji joj je odlično pristajao uz lice. Kosa joj je slobodno padala niz leđa. Bila je duga, crna i blago talasasta i pravila je odličan kontrast toj beloj haljini. - Ramon i ja idemo do Sijene - obavestila ga je. - Nisi mi rekla ko nam dolazi u goste? - podsetio ju je Kristijan. Dora je zastala, stavila je prst preko svojih punih usana i par trenutaka razmišljala. - Dolazi Lara. - Lara Grej! - uzviknuo je njeno puno ime sa jasnim negodovanjem u glasu. - Da, ona. Pričaćemo o tome sutra, sada moram da idem. - Ona je tvoj gost, ne vidim zašto imaš sa mnom o tome još da pričaš - dosta grubo je dobacio za njom. - E, pa imam - rekla je i pre nego što je Kristijan uspeo bilo šta da kaže izašla je sa terase i nestala iz njegovog vidokruga. Kristijan se izvio i dohvatio novine koje su stajale na stolu. Raširio ih je i krenuo pogledom da prelazi preko naslova. Voleo je da prelista novine, to ga je opuštalo posle napornog dana na poslu. U tom momentu na vratima se pojavila njihova kućna pomoćnica Đovana. U poslužavniku je nosila kafu i sveže ceđeni sok od narandže. To je Kristijan uvek pio kada bi došao sa posla i uzeo novine. Bila je prva polovina maja. Dani su bih sve topliji i prijatniji za sedenje na terasi. Kristijan je obožavao da sedi baš na toj terasi koja je gledala na prekrasno uređenu baštu okovanu malim i velikim stablima četinara i čitavim žbunovima belog jasmina koji je opojno mirisao. - Izvolite gospodine - Đovana je stavila tacnu na sto i tiho krenula da se udalji. - Hvala, Đovana - prošaputao je i prineo čašu sa sokom usnama. Žedno je otpio jedan gutalj i sa uživanjem konstatovao kako mu prija. - Kada želite da vam postavim večeru? - zapitala ga je pre nego što je izašla sa terase. - Večeras ću da večeram u gradu - odgovorio joj je i ponovo spustio pogled na novine.
~ 10 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Samo je gledao naslove i slike. Nije ih čitao. Razmišljao je o Barbari sa kojom je trebalo večeras da ide na večeru. Ona mu je bila odlična saradnica a u poslednje vreme je primetio kako mu njeno društvo prija i van firme. Najednom pred očima mu je zatitrao Larin lik. Ta svojeglava devojka mu je uvek išla na živce. Nisu se često sretali, ali i tada nikada sa njom nije mogao da bude duže od pola sata, a da se ne posvađa. Njegova sestra je uvek bila naklonjena Lari zato što je, takoreći, bila sama na svetu. Dora se uvek trudila da se Lara sa njom oseća kao da je sa porodicom koju je prerano izgubila. Namrštio se setivši se kako je Dora dodala ipak ima sa njim nešto da priča vezano za Larin dolazak u Firencu. Pretpostavio je da Dora želi da neki put zajedno odu do grada ih na večeru. Jače se namrštio. Jednom će otići sa njom na večeru i to će bit i sve od njega, pomislio je i nastavio da gleda slike i da prelazi pogledom preko naslova u novinama.
Lara i Džesika su sedele u njihovom omiljenom kafiću i veselo čavrljale. Lara je bila srećna što je uspela da nađe avionske karte i što će već za sedam dana biti u Italiji. Prvo je letela za Rim, a potom za Firencu. Uzele su svaka po koktel koji ih je još više razgaljivao i terao na priču. - Nikada mi nisi rekla gde si upoznala tu devojku koja živi u Firenci i kako to da je ona otišla čak tamo da živi? - zainteresovano ju je zapitala Džesika. - Dora i ja smo se upoznale na studijama. Ona je dizajner. A otišla je u Firencu pre nešto više od godinu dana kada se otvorila fabrika za proizvodnju nameštaja. Njen brat Kristijan je bio poslat da razradi proizvodnju i posao, a ona da dizajnira nameštaj. - I koliko dugo će ostati tamo? - Mishm da Kristijan i ona imaju potpisane ugovore na dve godine. - Kakav je taj njen brat? - Džesikinoj radoznalosti nije bilo kraja. ~ 11 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Kristijan? - Lara je blago pocrvenela i otpila jedan dobar gutljaj koktela. - Zgodan, nadmen, nepristupačan. - O, rekla si zgodan - Džesika je čula samo ono što je želela da čuje. - Da, rekla sam to i rekla sam da je nadmen i vrlo nepristupačan ponovila je Lara i nešto jače pocrvenela kada su slike iz prošlosti krenule da joj sevaju pred očima. - Zašto si tako pocrvenela? - Džesiki ništa nije moglo da promakne. - Ah, znaš mene - prevrnula je očima i nasmešila se. - Moraš da mi kažeš - molećivo ju je gledala. - Dora je pred odlazak u Italiju napravila jednu veliku žurku na kojoj je bio i Kristijan. Ja sam malo više popila koktela - pogledala je u praznu čašu i pozvala konobara da im donese još po jedan koktel. Uradila je to tako teatralno da se Džesika slatko nasmejala. - Sada mogu da popijem još jedan, jer nema nijednog muškarca u mojoj blizini - našalila se Lara na svoj račun. - Šta se desilo to veće? - Džesikine zelene oči veselo su sijale. - Ne sećam se kako je do toga došlo - nemoćno je slegla ramenima. - On je hteo da me otprati kući. Ja nisam htela. Znam da smo se svađali i znam da sam se negde na pola puta prosto našla u njegovom zagrljaju. - O, i kako je bilo? - kikotala se Džesika dok je zamišljala pripitu Laru u zagrljaju nadmenog Kristijana. - Hm, Kristijan se lepo ljubi, ali to je sve - uzviknula je i preteći izvila prst prema svojoj prijateljici, kako joj ne bi dalje postavljala pitanja, ali to nije zaustavilo Džesiku. - Možda obnoviš sećanje na taj strašan poljubac u prelepoj Firenci - zadirkivala ju je Džesika. - O, Džesi da znaš Kristijana ne bi to nikada rekla. On je tako zgodan, i sav svoj - namrštila se. - Mislim da sam ja to veče poljubila njega a ne on mene - pocrvenela je do samog korena kose. - Da li ste se videli posle toga? - Ne, nismo. Oni su sutradan odleteli za Italiju. Džesika je posmatrala Laru i skupljala snagu da je pita još nešto. Lara je to primetila i osmehnula joj se. - Šta još želiš da me pitaš? ~ 12 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Zašto si raskinula sa Davidom? -tiho ju je zapitala. - Mislila sam da imate lepu vezu. Izgledah ste mi skladno kao par - priznala joj je. Nisam te to do sada pitala jer sam videla po tebi da ne želiš da pričaš o njemu. - Mislim da me vara - rekla je i spustila pogled, jer su joj se oči napunile suzama. Jedva se obuzdala da ne zaplače. - Nije to priznao, ali ja sam videla po mnogim stvarima da se menja. Ispočetka sam lagala sebe i govorila kako će ga proći ta faza, ali onda kada mi je njegova asistentkinja pustila video zapis njega i nje poludela sam i prekinula sve kontakte sa njim - po prvi put je na glas ispričala sve što joj se desilo i osetila je malo olakšanje. - Oh, kako je užasna ta devojka -Džesika nije mogla da dođe sebi od šoka. - Kako je samo mogla to da ti uradi? - zbunjeno je treperila svojim dugim trepavicama dok joj se lice izobličilo od iznenađenja sa svim tim što je upravo čula. - Džesi, i ja sam ispočetka bila ljuta na nju, a onda sam shvatila da mi je ta devojka zapravo otvorila oči i pomogla da napokon vidim Davida onakvog kakav je zaista. Ko zna koliko dugo bi ja zavaravala sebe i samo produžavala ono što nije imalo nikakvu budućnost?! - Užasno je sve to što ti se desilo u poslednje vreme - više za sebe je prokomentarisala Džesika. - I iskreno se nadam da ćeš se lepo odmoriti u Firenci da ćeš uživati u svim čarima Italije. - I ja se nadam - Lara je podigla čašu i rekla. - Za Firencu i novi početak. - Za Firencu i tvoj novi početak! - ponovila je Džesika i lagano prislonila svoju čašu uz njenu.
Kristijanu je trebalo nekoliko trenutaka da shvati šta mu je to Dora govorila. Došla je u njegovu kancelariju i vrlo mudro je na brzinu ispričala šta je imala i promrmljala kako ne bi više da ga zadržava, a onda pošla ka vratila. Njegov strog glas ju je zadržao na sredini kancelarije. - Dora, vrati se i sedi - naredio joj je. ~ 13 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Ako hoćeš, nastavićemo razgovor kada se vratiš kući - nesigurno je prošaputala. U njenim tamnim očima su sijale njemu nedokučive iskre. - Ne, Dora, sada ćemo da razgovaramo - ustao je obišao oko masivnog radnog stola i seo u fotelju naspram njene. - Da h sam ja dobro razumeo da ti večeras ideš na jezero Komo, a da sutra u podne stiže tvoja prijateljica Lara iz Njujorka? - zapitao ju je hladnim glasom. - Ramon i ja smo pokušali i za nju da nađemo sobu u hotelu, ali sve je bilo puno. Pa, i sam znaš koliko ranije moraš da napraviš rezervaciju ako želiš da se odmaraš na jezeru Komo - pričala je i sve rukama mahala i objašnjavala. Gledala je svuda po njegovoj prostranoj kancelariji, samo nije gledala u njega. - Dora, kako si mogla da joj kažeš... - Kristijan je osetio kako ga bes preplavljuje. - Htela sam da je vidim i prosto nisam mogla da joj kažem da odloži dolazak, jer sam se bojala da će ponovo odustati od dolaska ovamo - iskreno je rekla i dosta brižno dodala. - A i rekla mi je da više nije sa Davidom i prosto mislim da joj je malo potrebno da ode iz Njujorka. - Oh, Dora, na šta si ti mislila... – besno je rekao i hteo da doda kako ne zna ni jednog muškarca koji bi duže od dvadeset i četiri sata trpeo Laru ali je to ipak nekako uspeo da prećuti. - Da sam joj odmah rekla da idem u jezero ona ne bi došla, u to sam sigur na. A ja ću biti na jezeru samo sedam dana, a onda treba da ostane ovde oko tri nedelje, tako da ćemo dve nedelje provesti zajedno uzbuđeno je rekla ne mogavši da sakrije sreću što će dve nedelje da provede sa svojom dragom prijateljicom. Njen srećan izaz hca malo je omekšao Kristijana. - Ja ne mogu da glumim njenog vodiča kroz Firencu sedam dana njegov glas je i dalje bio poprilično oštar i odlučan. - I ne moraš. Dovoljno je samo ponekad da je odvedeš na piće ih neku večeru. Đovana će se brinuti o njoj, a i zamolila sam Ramonovog prijatelja Emilijana da joj malo pravi društvo. - A zašto ne otkažeš odlazak na Komo? - Kristijan je na sve moguće načine pokušavao da izbegne tu obavezu da brine o Lari. - Pokušali smo, ali sledeći termin koji bi mogli da dobijemo u tom hotelu je tek za dva meseca. To je predaleko. Ramon je tako umoran od ~ 14 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
posla i svega i nas dvoje smo se tako radovah tom putu - pokajnički blag izraz na njenom lepom licu topio je Kristijanov bes. - Potrudiću se jednom da je odvedem na večeru. - I jednom na piće - brzo je dodala Dora. - I jednom na piće - nevoljno je dodao. - I da je pokupiš na aerodromu - rekla je u dahu. Prestala je da diše kada ju je Kirstijan prostrelio svojim tamnim očima. - Dora, to ne dolazi u obzir - iznervirano je odmahnuo rukom. - Emilijano ne može nikako da stigne. - Ne zanima me - bio je odlučan. Ustao je iz fotelje i krenuo da sedne u svoju radnu stolicu. - Već ti činim i previše - dodao je. Dora je lagano ustala iz fotelje i pošla ka vratima. Bila je zadovoljna učinjenim. - Kada planiraš da se vratiš sa posla? - Kada vi polazite? - usledilo je njegovo pitanje. - Planirali smo oko šest sati da krenemo - odgovorila je. - Trudiću se da dođem do pet sati kako bismo mogli da popijemo kafu pre vašeg odlaska. - Odlično. Vidimo se kod kuće - mahnula mu je i izašla iz njegove kancelarije. U hodniku je bukvalno naletela na njegovu pomoćnicu Barbaru. Krenula je kod Kristijana. U rukama je držala gomilu papira. Učtivo ju je pozdravila i prošla napred. Dora ju je pogledala ispod oka. Bila je niska rastom, ali veoma zgodna. Nosila je vrtoglavo visoke potpetice i tako je nadoknađivala potrebnu visinu. Imala je crnu ravnu kosu koju je uglavnom nosila vezanu u nizak rep. U tom kompletu sive boje izgledala je veoma poslovno i nekako strogo. - Hm.. - promrmljala je Dora i nastavila dalje.
~ 15 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Lara je bila uzbuđena kada je sletela na aerodrom u Firenci. Na trenutke joj je bilo žao što nije mogla duže da se zadrži u Rimu, „Večnom gradu”, ali ta žal je nestala čim je stupila na tlo Firence. Osmeh joj je neprestano titrao na usnama. Preuzela je prtljag i počela pogledom da traži lepo lice njene drage prijateljice koja je, po dogovoru trebala da je čeka. Osvrtala se oko se ne bi li ugledala Doru. Osmeh joj ni je silazio sa lica. Bila je tako srećna da je imala potrebu da se kreće, poskakuje, samo da bar malo umiri taj svoj „srećni nemir” Trgla se kada je ugledala jedno poznato lice. Zbunjeno je sklonila pogled i mahinalno je iz tašne krenula da vadi sunčane naočare. Nije mogla da veruje da je upravo videla Kristijana. Izgledao je isto, kao i pre nešto više od godinu dana kada ga je poslednji put videla. Samo sada je bio i malo preplanuo, a ta boja mu je odlično stajala i samo je još više isticala njegovu muževnost. Lara je stavila naočare ne bi li bar malo prekrila svoje iznenađenje, ali rumene obraze nije mogla i zato je odlučila da se pravi da ga ne vidi. Srce joj je jače zalupalo kada je osetila kako je čvrsta, muška ruka hvata za nadlakticu. - I meni je drago što te vidim, Lara - rekao je Kristijan iznerviran njenim smešnim pokušajem da se pravi da ga ne vidi. - Oh, Kristijane! - promrmljala je nevešto glumeći da je iznenađena. - A gde je Dora? - Na jezeru Komo - procedio je i poveo je ka izlasku iz zgrade. - Na jezeru? - njoj ta informacija ništa posebno nije značila, jer ona nije znala gde se nalazi jezero Komo i koliko daleko je od Firence. - A kada će se vratiti? - zapitala ga je i pokušala da istrgne svoju ruku iz njegove. - Za sedam dana. - O, ooo - usne su joj ostale otvorene, lice ukočeno. - Ako ti pustim ruku postoji velika verovatnoća da ćeš se izgubiti procedio je u njenu kosu i jače je stegao za nadlakticu. - Ne planiram da te tražim po Firenci. - Nisam dete, Kristijane! - uvređeno je rekla. - Da, to si mi već pokazala, da umeš da se staraš sama o sebi dodao je glasom koji je učinio da se sva naježi i jače pocrveni. Bila je ~ 16 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
srećna što su joj naočare bile na licu i što su bile dovoljno velike da su prekrivale bar deo njenih prebledelih obraza. U tom joj je zazvonio telefon. Bila je to Dora. - Lara, draga, da li si stigla? - uzbuđeno ju je pitala. - Da, stigla sam. - Da li te je Kristijan pronašao? -usledilo je njeno drugo pitanje. - Jeste - trudila se da ne zvuči ozlojeđeno, kako se osećala. - O, nemoj mi zameriti što sam sakrila od tebe da sam već rezervisala odlazak na jezero. Mislila sam ako ti to kažem da ćeš odustati od dolaska u Firencu, a tako želim da te vidim. - Mogla si mi reći - uvređeno je odgovorila Lara i tog trenutka se setila kako je Dora neobično zaćutala kada joj je ona rekla kada će doći u Firencu. Shvatila je da je njena prijateljica već tada znala da neće biti u Firenci u to vreme, ali nije želela da joj to kaže. I bila je u pravu. Da joj je to rekla, Lara bi sigurno odustala od puta. - Nisam mogla. Veruj mi, želela sam, ali nisam našla dovoljno hrabrosti da ti to kažem, jer sam se sebično bojala da onda nećeš hteti da dođeš - priznala joj je otvoreno Dora i tako omekšala srce svoje prijateljice. - Oh Dora, mogla sam ja sama da se snađem... - Kristijanu je, takođe, drago što si došla i nije mu bio nikakav problem da te dočeka - brzo je rekla Dora. - Da verujem - promucala je Lara pogledavši u namrštenog Kristijana koji je izgledao kao da je silom priveden. - A zamolila sam i Emilijana, Ramonovog prijatelja da ti malo pravi društvo dok ne ode u Rim. On je tako šarmantan, videćeš. - Nisi morala... - Nadam se da se ne ljutiš na mene. Ja sam samo htela da budem sigurna da ćeš doći i to je sve. - Ne ljutim se. - Jedva čekam da te vidim - iskreno je rekla. - I ja tebe - dodala je Lara.
~ 17 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Uživaj u upoznavanju grada, a mi se vidimo za šest dana. Ljubim te puno i zovem te kasnije da vidim kako si se smestila. - U redu, čujemo se - rekla je Lara. U tom su stigli pred ogroman, crni automobil. Kristijan joj je otvorio vrata svog novog „mercedesa” i ona je ušla unutra, a potom se pobrinuo za njen prtljag i stavio ga u gepek. - Nećemo prolaziti kroz grad tako da ovoga puta nećeš moći ništa posebno da vidiš - pokomentrisao je kada je primetio kako je ona bukvalno zalepila lice za stakla automobila. Čim je to rekao sa njenog lica je nestao taj dečiji srećan izraz što ga je nateralo da doda. - Ići ćemo u šetnju posle ručka tako da ćeš već danas moći da uživaš u čarima Firence. - Oh, divno! - uzviknula je i nastavila da gleda predele kroz koje su prolazili. Bila je bolno svesna Kristijanovog prisustva pored sebe, jer joj je čitavo telo reagovalo na njega. Ali nije želela o tome da razmišlja. Želela je da od puta na koji je krenula uzme samo najbolje. Pokušala je da shvati Doru i nije bila ljuta na nju. Takođe, odlučila je da ne mari za Kristijanovo nadmeno ponašanje i da uživa u svemu što joj se bude pružilo.
Lara nije mogla da veruje koliko je velika i lepa kuća u kojoj su živeli Kristijan i Dora. Podsećala jena zamak. Bila je okružena prekrasnim baštama iz kojih je dopirao očaravajući miris četinara i jasmina. Ljubazna i simpatična gospođa Đovana ju je odvela do njene sobe koja je bila velika skoro kao njen stan. U okviru sobe je imala prelepo kupatilo. A soba je izlazila na prostranu terasu sa koje se videla bašta i vrh kupole katedrale „Duomo”. Lepši pogled nije mogla ni da zamisli. Đovana joj je predložila da se osveži i obuče, a onda će joj ona raspremiti kofere. Obavestila ju je da će za sat vremena biti poslužen ručak na glavnoj terasi. - A gde je ta glavna terasa? - zbunjeno ju je zapitala. ~ 18 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Doći ću po vas za sat vremena. Da li vam je to dovoljno da se malo osvežite? - Da, biću spremna za sat vremena - Lara je veselo odgovorila, a kada je Đovana izašla iz sobe bacila se na ogroman krevet koji je bio tako udoban da je imala utisak da leži na samim oblacima. - Oh, što je ovo divno! - mrmljala je uzbuđeno sebi u bradu. Neko vreme je leškarila na krevetu, a potom je ustala, izvukla odeću iz kofera i ušla u ogromno kupatilo. Dugo se tuširala i uživala i prijatnim mirisima kupki i toploj vodi. Osetila je kako joj se telo opušta i imala je utisak da se posle pune dve nedelje po prvi put malo opustila. Odlučila je da obuče laganu belu košulju bez rukava koja je pratila liniju njenog struka u kombinaciji sa krem pantalonama. Na noge je navukla bele baletanke koje su joj bile udobne nadajući se da će posle ručka odmah ići u obilazak grada. Kosu je pokupila u konjski rep. Oko vrata je vezala maramu koja je bila u istoj boji kao i pantalone. Na lice je nanela malo šminke koja je učinila da izgleda sveže i par godina mlađe. I taman je završila sa spremanjem kada je začula kucanje na vratima sobe. Bila je to Đovana. Vedro joj se osmehnula i pogledom joj stavila do znanja da izgleda jako lepo. Lara joj se zadovoljno osmehnula i krenula za njom. Kristijan ju je čekao na terasi. Stajao je naslonjen na ogradu i zamišljeno gledao u pravcu grada. Na sebi je imao svetle lanene pantalone i lanenu košulju poludugih rukava. Izgledao je opušteno i veoma privlačno. Nikada pre nije ga videla u takvom izdanju. Imala je utisak da joj se dah zaustavio kada se okrenuo prema njoj i pogledao je onim svojim tamnim očima. Zastala je kako bi prekrila svoju nervozu, počela je da blebeće o sobi u koju se smestila i pogledu sa njene terase. On ju je samo posmatrao i ništa nije rekao. Nije čak ni promenio izraz lica. Ostao je jednako miran i jednako privlačan. Pošt o je Lara zaćutala i blago pocrvenela Kristijan se pokrenuo u pravcu velikog žbuna jasmina. - Sto je postavljen, jelo se hladi - rekao je ne osvrnuvši se da pogleda da li ga prati. Lara je mislila da je tu kraj terase, ali se prevarila. Taj žbun je bio samo prirodan zaklon za drugi deo terase koji je bio par stepenika izdignut. Njene oči su oduševljeno zastale kada je ugledala prelepo
~ 19 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
aranžiran sto za dvoje postavljen na toj maloj terasi sa koje se pružao najbolji pogled koji je ikada videla. - Oh, kako je ovo divno - nije mogla a da ne prokomentariše na glas. - Izvoli, sedi - njegov smiren glas ju je trgao. Izvukao je jednu stolicu i sačekao da sedne. Ponašao se kao hladan džentlmen. Lara je sve to primetila, ali je bila odlučna da ne reaguje na njega i da uživa u svemu, jer to gde se nalazila nije mogla ni da zamisli da postoji. Bila je u Italiji, ručala je ukusne italijanske paste i gledala je u prelepe toskanske padine načičkane sa vinogradima. Preko puta nje je sedeo jedan od najzgodnijih muškaraca kojeg je ikad videla. Doduše, nije bio baš raspoložen za priču niti njeno društvo, ali je ona odlučila da te detalje zanemari i da uživa. Iz pozadine je doprla tiha muzika. Bili su to it alijanski stari šlageri koje je Đovana volela da sluša. Po prvi put je bio zahvalan toj ženi što ih je pustila, jer je za stolom već počela da vlada neprijatna tišina. A on, niti je znao niti je hteo da je prekine. Đovana se pojavila sa flašom rashlađenog belog vina koje je savršeno išlo uz paste koje su jeli. Sipala je Lari i njemu vino i ostavila flašu na sto. Lara je žedno otpila dobar gutljaj vina, a Kristijan nije mogao da se ne seti šta se desilo poslednji put kada su se videli. Zagonetan osmeh mu je prešao preko lica. Lara ga je primetila i pomislila kako bi dala dosta para samo da zna na šta je mislio kada se tako smeškao. Neko vreme ga je samo posmatrala, i to krišom, ispod njenih dugih trepavica, a onda je odlučila da započne razgovor sa njim. - Hoćemo li ići do grada posle ručka? - Da - kratko je odgovorio. - Gde ćeš me voditi? - prestala je da jede, podvila je ruku ispod brade i upitno se zagledala u njega. - Mislio sam da odemo do trga „Sinjorija” - njen pogled ga je malo bunio tako da nije uspeo u potpunosti da zvuči nehajno kao je želeo. - Kakav je to trg? - i dalje ga je fiksirala svojim pogledom. Ni sama nije znala zašto je to radila. Zabavljalo ju je i to je bilo sve. - Trg „Sinjorija” se smatra za najlepšu umetničku galeriju na otvorenom - rekao i sam počeo da je posmatra. Izgledala je nestašno poput devojčice koja je svesna da se upravo otrgla nečijoj kontroli. I ~ 20 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
njega, baš kao i nju počelo je sve to da zabavlja. - Ne znam koliko te umetnost zanima. Ili bi radije htela da odemo do pijace - njegov provokativan glas koji je aludirao na njenu inteligenciju samo ju je još više ohrabrio da napravi još neku ludost. - Pijacu bih obišla u nekom prijatnijem društvu - bezobrazno je rekla i zadovoljno primetila kako je Kristijan podigao jednu obrvu i kako mu se pogled skamenio. Nije očekivao da će mu uzvratiti istom merom. - Onda smo se dogovorili. Idemo na trg „Sinjorija” - hladno je promrmljao i otvorenim pogledom ispratio kako je otpila još jedan veliki gutljaj vina. Lara se iznervirala i blago pocrvenela kada je shvatila da on to njoj broji gutljaje. Iz besa je otpila još jedan gutljaj, bezobrazno mu se osmehnula i nastavila da jede. Vino je bilo dosta jako i već je mogla da oseti njegovo blago dejstvo koje joj je zapravo i davalo hrabrosti da mu se suprostavi. - Ukoliko si žedna Đovana će ti doneti vodu - nije izdržao da ne kaže. - Vino je lepo i sasvim dobro mi gasi žeđ - nije dizala pogled sa tanjira, jer je znala da će pocrveneti ako njene tamne oči ponovo sretnu njegove, još tamnije. Kristijan nije mogao da veruje u to kako se ona ponašala. Nervirala ga je i najradije bi je dobro nagrdio, ali prosto nije mogao. Bila je njihov gost.
Kristijan nije mogao, a da ne zakoluta očima kada je primetio kako Lara uzvraća osmehom na sva dobacivanja sa strane. Morao je da prizna da je izgledala veoma lepo i samim time je skretala pažnju šarmantnim, i za zavođenje uvek spremnim, Italijanima. Pokazao joj je i trg „Vitorija Emanuela” i objasnio da se na njemu nekada nalazila glavna firentinska pijaca. Zainteresovala ju je priča o prvom ringišpilu koji je bio postavljen na tom trgu. Neko vreme je sa uživanjem posmatrala šarene drvene konjiće kako se vrte u krug. Za to vreme on je posmatrao nju. Izgledala je tako mlado i nevino. Nikada joj ne bi dao trideset i dve godine koliko je imala. ~ 21 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Oko pola sata, a možda i duže zadržali su se na Trgu „Sinjori”. Ona je neprestano slikala skulpture i stalno izgovarala „ali, kako je divno” da je njemu već to postalo simpatično smešno. Nije to planirao, ali kada je video da je slikala sve što se slikati moglo pozvao ju je da odu da popiju kafu u jednom obližnjem kafeu. Lara nije uspela da sakrije iznenađenje negovim pozivom. To bi bilo divno, da popijem jedan pravi italijanski espreso - rekla je i pošla za njim. - Ovde je sve tako lepo da ja više ne znam gde da gledam - prokomentarisala je više za sebe. - To je normalno ako se uzme da si došla u jedan od najlepših gradova Evrope, koji je ujedno u prestonica renesanse, umetnosti i lepote - zaključio je Kristijan osetivši kako i on sam i posle toliko dugog borakva u Firenci još uvek nije postao imun na njenu lepotu. Seli su u kafe bar i naručili kafu. - Šta je ono narandžasto što piju ovi ljudi do nas? - zapitala ga je tihim glasom. - To je aperol špric. - Deluje osvežavajuće. - Jeste, ali ima alkohola. - Htela bih da probam - njegov komentar je samo učvrstio njenu želju da proba to piće. Kristijan nije mogao ništa drugo da uradi do da naruči dva aperol šprica za njih dvoje. - Hm, baš osvežava - zadovoljno je rekla kada je otipla jedan dobar gutljaj. - Da i to često može da prevari. - Kristijane, ukoliko se ponovo prevarim i popijem nešto više nego što mogu da podnesem molim te da me ostaviš samu - drsko je rekla. - To ću i da uradim - obećao joj je čvrstim glasom. - Onda je i to rešeno. Molim te da sada prestaneš da brojiš moje gutljaje - iza njenog ljubaznog tona krila se ogromna ironija. - Lara, narednih šest dana ja sam odgovoran za tebe - od njegovog mrkog pogleda kolena su joj klecnula. - Nisam dete - uvređeno je rekla i spustila pogled. - Ah se ponašaš kao da jesi - nastavio je da je grdi. ~ 22 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Ja sam sama odgovorna za sebe tako da... - Lara! - njegov preteći glas ju je zaustavio. Osetila je kako joj obrazi crvene. Ovo nije u redu, on se prema njoj ponaša stvarno kao da je neko dete! Sta mu daje prava za takvo ponašanje? To što ju je jednom video pijanu? Oh, zašto je uopšte Dora i insistirala da je onda prati kući i zašto je sada insistirala da joj bude domaćin dok se ona ne vrati. Bila je ljuta na sebe, na Doru, na Kristijana. Protestno je prekrstila ruke na grudima i pravila se da gleda u neku, samo njoj znanu daljinu. Kristijan se smejao u sebi. Tako, glumeći uvređenost, zaista je izgledala kao neka tinejdžerka. I bila je prokleto lepa. To, nije mogao nikako da ne primeti, a još manje da porekne. Zaboravio je kako Lara može da izgleda privlačno i kako je nekada teško skinuti pogled sa njenog lepog lica. Sada se jedva naterao da to uradi.
Lara se probudila i prvo što joj je palo na pamet bilo je da ode i skuva sebi kafu, a onda da je donese i malo uživa na jutarnjem suncu na terasi. Na sebi je imala minijaturnu, svilenu spavaćicu. Misleći kako je Kristijan sigurno već uveliko otišao na posao, istrčala je iz sobe i krenula u kuhinju. Na samim vratima kuhinje bukvalno se sudarila sa Kristijanom. Ciknula je od iznenađenja. Kristijan je jednim kratkim pogledom obuhvatio čitavo njeno telo. Dah mu je zastao. Izgledala je i više nego privlačno u toj minijaturnoj spavaćici sa raščupanom kosom i usnama oteklim od spavanja. - Mislila sam da si otišao na posao - zbunjeno je promucala i osetila nelagodu zbog njegovog ispitivačkog pogleda. - I onda si pomislila kako možeš tako polunaga da trčiš kroz kuću njegov glas nije imao težinu reči koje je izgovorio. Lara je blago pocrvenela. Smušeno je gledala svuda, samo ne u njega. Nije znala šta da mu kaže. Kristijan je izvio ruku i podigao joj bretelu koja joj je spala sa ramena. Taj dodir ju je zapekao. Trgla se i zbunjeno ga pogledala. ~ 23 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Ukoliko planiraš takva da se šetaš po kući treba da znaš da radim od devet sati do pet popodne - prošaputao je u njenu kosu, a potom se okrenuo i otišao. Lara je osetila kako joj srce snažno dobuje. Htela je da propadne u zemlju. Više joj se nije pila kafa. Poludela je sama na sebe. Provirila je u hodnik i videla da ga nema, a onda je brzo otrčala do svoje sobe. Na brzinu se presvukla i ponovo izašla. Više ga nije srela. Kada je sa šoljom kafe sela na terasu čula je zvuk automobila kako se udaljava. Pretpostavila je da je to Kristijan odlazio na posao. Odahnula je, stavila noge na omanji sto i prepustila se prijatnom dejstvu toplog jutarnjeg sunca. I taman je počela da se opušta kad ju je trgao telefon. Bila je to Dora. Raspitivala se o svemu i na kraju razgovora joj je rekla da će oko podneva doći Emilijano, Ramonov prijatelj da je vodi na ručak. Nakon što je prekinula razgovor sa Dorom, Lara je pozvala svoju priteljicu Džesiku. - Lara, draga, kako si? - viknula je Džesika kada je otvorila vezu. - O, Džesi ti i ne možeš da zamisliš kako je Firenca lepa i kako je divan ovaj pogled koji mi se pruža sa ove terase - boja njenog glasa je govorila više nego bilo koje reči. - Ovde sam se, posle dve nedelje po prvi put opustila - priznala joj je. - Kakav je Dorin brat? Da li si ga videla? Kako izgleda?- nestrpljivo ju je zapitala. - Da, videla sam ga - dosta nevoljno je rekla. - I, na žalost, izgleda bolje nego ikada - dodala je. - Zašto kažeš „na žalost ”? - Zato što me on iritira i nervira - odgovorila je i odlučila je da joj ne spominje to da Dora nije u Firenci i da joj sve detalje ispriča kada se budu videle. - Oh, baš mi je žao što to čujem - interesovanje je nestalo iz njenog glasa. - Ja sam došla ovde da bih uživala u lepotama Firence, a ne u društvu nadmenog Kristijana - rekla je i tako joj stavila do znanja da je tu priča o Kristijanu završena. Potom je nastavila da joj prepričava utiske iz kratkog obilaska grada koji joj je juče Kristijan pokazao.
~ 24 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Nakon razgovora sa Džesikom Lara je još neko vreme uživala u suncu, a onda je osetila glad i krenula da potraži nešto za jelo. Đovana joj je postavila doručak na terasi na kojoj je juče ručala sa Kristijanom tako da je ponovo imala priliku da uživa u još jednom prekrasnom pogledu. Zamolila je Đovanu da joj pusti neku laganu italijansku muziku što je ova sa zadovoljstavom uradila. Nakon prijatnog i obilnog doručka Lara je otišla u svoju sobu i krenula da se sprema za susret sa Emilijanom. Nešto pre dvanaest sati Emilijano je pozvonio na njihova vrata. Đovana mu je otvorila i pozvala Laru koja ga je spremno očekivala. - Dobar dan, Lara - pozdravio ju je dok su se srdačno rukovali. - Dobar dan - odgovorila je posmatrajući njegov prekrasan osmeh koji je neprestano titrao na njegovom simpatičnom licu. - Izgledaš mnogo lepše nego što te je Dora opisala - otvoreno joj je priznao i jače se osmehnuo dok je sitnim, crnim očima još jednom prelazio preko njene vitke figure. Pričao je engleski sa jakim italijanskim akcentom koji se Lari svideo. A Lara je na sebi imala lepršavu haljinu bez rukava, svetloplave boje. Haljina joj je ist icala grudi, struk i pošto je dosezala samo do kolena, jasno je naglašavala njene lepo oblikovane noge. - Hvala na komplimentu - veselo ga je prihvatila, jer joj je baš prijao. - Da li si spremna? Možemo odmah da krenemo? - zapitao ju je. - Da, spremna sam - rekla je. - Dozvoli - ispružio je ruku i pokazao joj da ga uhvati ispod ruke što je ona i učinila. Lari je dah zastao kada je videla da Emilijano vozi „ferari” kabriolet. On se ponašao kao pravi džentlmen. Otvorio joj je vrata i propustio da sedne na mesto suvozača, a potom je gipkim korakom obišao oko automobila i seo za volan. - Idemo u jedan restoran koji se nalazi na brdu iznad grada, a sa koga se prostire f enomenalan pogled. Uživaćeš, veruj mi - dodao je i lako joj namignuo. - Verujem ti - dogovorila je i zadovoljno se uvalila u sedište. ~ 25 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Dok je vozio Emilijano joj je pričao o sebi i svom poznanstvu sa Ramonom. Bio je tako opušten i zabavan tako da se Lara pored njega osećala veoma prijatno. Biće ovo lep dan pomislila je uživajući u vetru, suncu i zanimljivom akcentu dobro raspoloženog Emilijana.
Tog jutra Kristijan je na poslu dobijao samo lepe vesti. U jednom momentu se setio kako mu je jutro počelo i sa zagonetnim osmehom je poželeo da češće naleće na Laru pre nego što ode na posao. Poslednji sastanak je završio nešto oko podneva. Bio je veoma zadovoljan postignutim ishodom tog sastanka. Barbara je bila sa njim i on je poželeo da oboje odu negde na ručak. To joj je i predložio. - To je odlična ideja - bacila je brz pogled na rokovnik. - Danas više nemamo više ni jedan sastanak - potvrdila je više za sebe. - Jedan restoran u koji sam pre voleo da odlazim se renovirao i ovih dana je ponovo počeo da radi. - Koji restoran? - zamišljeno ga je pogledala. - Neka to bude iznenađenje - zagonetno se osmehnuo verujući da će joj se taj restoran dopasti. Rastali su se samo na nekoliko minuta, jer su otišli svako do svoje kancelarije. Kristijan je prošao pored njene kancelarije i pokucao. Primetio je da je Barbara osvežila šminku i ponovo stavila parfem. Dopadao mu se taj miris, koji je sada jasnije osećao. Osmehnuo se u sebi i džentlmenski je propustio da prođe ispred njega. Dok su se vozili do tog restorana komentarisali su uspešno završene sastanke i oboje su izgledali izuzetno zadovoljno postignutim. Barbara se oduševila sa restoranom, jer se nalazio na jednom brežuljku sa čije terase se prostirao prelep pogled. - Kako to da ja nisam znala za ovo mesto? - zapitala ga je dok je sedala za ljupko aranžiran sto. Kristijan se zadovoljno osmehnuo i ništa joj nije odgovorio. Seo je preko puta nje i odmah poručio belo vino i hranu. Barbara je dozvolila da on izabere i za nju. Nije ni slušala šta im je poručivao. Bila je zaneta pogledom koji se pružao sa mesta na kom je sedela. ~ 26 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
A i t o je bio momenat kada je slobodno mogla da posmtra Kristijana, a da on to ne primeti. Izgledao je i više nego privlačno i kada bi morala da se odluči u šta će da gleda, imala je utisak da bi Kristijanov lik pobedio panoramu Firence. I sve je izgledalo savršeno. Dan je bio divan, Kristijan je bio zabavan, iz daljine su čula prelepa muzika, vino i hrana su bili izvrsni. I jedino što je kvarilo čitavu tu atmosferu bili su povremeni kikoti neke plavuše kojoj nije mogla da vidi lice. Ti kikoti su zasmetali i Kristijan u i taman je pomislio ko bi mogao da bude tako nekulturan kada se izvio i ugledao Laru. Nije mogao da veruje. Emilijano i ona su sedeli na drugom kraju terase i nešto živo pričali. A onda se s vremena na vreme tako kikotala da je privlačila pažnju svih ostalih gostiju. Lara je sedela tako da nije mogla da ga vidi, a Emilijano je tako opčinjeno gledao u nju da nije bilo teoretske šanse da primeti bilo kog drugog. - Bože, kako je ta devojka nepristojna promrmljala je Barbara osetivši kako je ona skrenula svu Kristijanovu pažnju, koja je do tog momenta bila usmerena samo na nju. Nije mogla da joj vidi lice, ali je bila jako ljubomorna i ljuta na nju što joj je svojim smehom raspršila divnu atmosferu koja je vladala za njihovim stolom. Kristijan ništa nije odgovorio na tu Barbarinu primedbu. Sagnuo je glavu i nastavio da jede, dok je krajičkom oka pratio šta se dešavalo za Larinim stolom. Primetio je kako ona u momentu ustaje i odlazi u pravcu toaleta. Pomislio je da je to odlična prilika da joj skrene pažnju na njeno ponašanje. Izvinio se Barbari i uputio u pravcu toaleta. Uspeo je da presretne Laru u hodniku koji je vodio do toaleta, a koji se sa terase nije video. Uhvatio ju je za nadlakticu i tako zaustavio. - Kristijane, i ti si tu? - rekla je i pogledala ga pravo u oči. Njene tamne oči su se caklile od blagog dejstva vina koje je pila. Bila je uzbuđena, dobro raspoložena, pa je to dejstvo dobilo na jačini. - Sada mi je jasno zašto si se tako smejala - procedio je kroz stisnute zube. Lara se nasmejala i lagano zabacila glavu u nazad. Odmah je shvatila na šta je Kristijan aludirao. Poludela je zbog toga, ali nije htela to da mu pokaže, pa se na silu smejala. Njena duga, plava kosa rasula joj se po ramenima i leđima. Izgledala je zanosno lepo i on je to primetio.
~ 27 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Nisam se smejala zato što sam popila dve čaše vina nego zato što je Emilijano izuzetno duhovit i šarmantan - malo se uozbiljila, pa se drsko ispravila i skoro mu se unela u lice prošaputavši. - Za razliku od nekih. Kristijan je bio zatečen. Nije mogao da veruje da mu je to rekla. Bila je tako drska, bezobzirna i tako slatka u tim momentima da prosto nije znao šta da uradi i kako da joj uzvrati. Osetio je kako otima ruku iz njegove i jače ju je stegao. Sada joj se on uneo u lice. Zadovoljno se osmehnuo u sebi kada je primetio kako njeno telo reaguje na njega i kako su joj oči izgubile taj vragolasti sjaj. - Da ti i ja dozvolim da popiješ dve čaše vina verujem da bi ti i moja priča bila vrlo smešna - udarao je tako nisko da se Lara sva stresla. Htela je da ga udari, da ga odurne od sebe, ali ništa od toga nije uradila. Bila je prikovana njegovim tamnim očima i nije mogla da se pomeri. Osetila je kako joj žmarci tutnje niz kičmu. Usne su joj postale suve, a ruke su joj najednom bile hladne i vlažne. U uglovima njenih očiju pojavilo se nešto što je zaličilo na suze. Kristijan je sav pretrnuo i najednom je shvatio da je preterao i da nije imao pravo to da joj kaže. - Pusti me! - prosiktala je i jače nego što se nadao istrgla svoju ruku. I pre nego što je mogao bilo šta da kaže otišla je u toalet i zatvorila vrata za sobom. Poprilično smušen, Kristijan se vratio za sto. Bio je ljut na sebe. Nije mogao sebi da objasni zašto ima potrebu da je vređa i da je neprestano proziva za to veče kada su se poslednji put videli. Sve mu je bilo tako čudno i opasno je izmicalo njegovoj kontroli, a to ga je dodatno nerviralo. Više mu nije bilo do jela. Barbara mu je nešto govorila, ali je on više nije čuo. Ubrzo je zatražio račun. Video je kada se Lara vratila za sto. Gledala je kroz njega, ali je pažljivo odmerila Barbaru. Nešto kasnije Kristijan i Barbara su ustali i izašli sa terase. Lara se trudila da im se pogledi više ne sretnu, mada je sve vreme osećala njegove tamne oči na sebi.
~ 28 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Tog poslepodneva, Kristijan se kasnije nego obično vratio kući. Po običaju pozdravio je Đovanu i krenuo na terasu. U rukama je držao novine koje je želeo da prelista dok mu ona postavlja večeru. Iznenadio se kada je na terasi zatekao Laru. Stajala je oslonjena na ogredu. Na sebi je imala lepršavu belu haljinu sa bretelama. Kosa joj joj je bila puštena i prekrivala joj je deo lica. Zamišljeno je gledala u daljinu. Izgledala je setno. Kroz glavu mu je prošlo kako bi dao sto hiljada eura samo da sazna o čemu je mislila u tim momentima. Kada je on zakoračio na terasu, ona se trgla. Setan izraz je nestao sa njenog lica. Tamna senka joj se uselila u pogled. Izgledala je drugačije. Nestalo je one senzualnosti i magije koju je osetio dok ju je posmatrao tih nekoliko trenutaka. - Dobro veče, Kristijane - pozdravila ga je hladno i krenula da izađe sa terase. On ju je ponovo uhvatio za ruku. Ona se nije otimala. Pogledala je u njega pa u njegovu šaku kojom je držao njen tanak zglob. - Da li si večerala? - zapitao ju je glasom u kome nije bilo podsmeha, niti grdnje. - Nisam gladna - odgovorila je iznenađena čudnom bojom njegovog glasa. Nije mogla da je shvati. - Hoćeš da mi praviš društvo? - pustio joj je ruku i dozvolio da mu palac nežno sklizne sa njenog zgloba u dlan. Taj dodir ju je zapekao i blago trgao. - Krenula sam u šetnju - odgovorila je uvređeno. Njegove reči su joj ceo dan odzvanjale u glavi. Stisak njegove ruke i taj pogled njegovih crnih očiju skroz su je poremetili. - Možemo zajedno, posle večere nastavio je da predlaže, svestan da bi voleo sa njom da večera i da pokuša da se iskupi za sve grube reči koje joj je rekao od kako je stigla u Firencu. - Hvala ti, ali ne bih da te zamaram - rekla je i otišla. Kristijan je osetio neku čudnu prazninu kada je ona otišla. Bio je ubeđen da će pristati i, šta više, verovao je da će biti zadovoljna zbog tog njegovog predloga. Očito je pogrešio! Večerao je sam, a potom je otišao u radnu sobu kako bi iščitao predloge za neke nove ugovore. Posle nekog vremena začuo je dolazak ~ 29 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
automobila. Provirio je kroz prozor i ugledao Emilijana u njegovom novom „ferariju”. Video je kako prilazi Lari, ljubi je u ruku, a potom joj otvara vrata. Ona je izgledala veoma opušteno. I kao da je bila privučena njegovim pogledom okrenula se i pogledala u pravcu kuće. Kristijan je imao utisak da su im se pogledi za kratko sreli. Brzo je okrenula glavu, a nedugo zatim Emilijano je pokrenuo automobil. Kristijan je nastavio da radi. Prestao je da radi tek kada je osetio kako ga ramena bole. Pogledao je na sat i začuđeno konstatovao da će skoro ponoć. Radio je zaista dugo. Ustao je i protegao se. Spakovao je papire u akt tašnu i izašao iz radne sobe. Pomislio je na Laru i to kako nije čuo da je došla. Izašao je u hodnik i bukvalno ponovo naleteo na nju, slično kao tog jutra. Milo mu je smešno kada je shvatio da se ona šunja kroz kuću. Izula je sandale i nosila ih u rukama, a drugom rukom je pridržavala krajeve svoje lepršave, bele haljine. Podigla ih je tako visoko da je jasno mogao da vidi njene lupo izvajane listove. Ona je brzo spustila krajeve haljine i nevešto izdigla ruku sa sandalama. - Mislila sam da spavate pa nisam htela da budim ni tebe niti Đovanu - odgovorila je. - Kuća ima jako dobru izolaciju i da si imala mamuze na sandalama ne bi se čulo - odgovorio je prikrivši osmeh. - A Đovana spava u drugom delu kuće tako da nju nikako nisi mogla da probudiš. - O, nisam znala - zbunjeno i postiđeno je prošaputala. Ljupko je pocrvenela i nevino se osmehnula. Kristijan je izvio ruku i sklonio joj jedan pramen kose sa lica. Lara je osetila kako sve pliće diše. Nesvesno je jezikom prešla preko suvih usana. Kao hipnostisana njegovim tamnim očima netremice je gledala u njega. Sva se ukočila kada je lagano spustio prste duž ivic e njenog lica do brade. - Izgledaš vrlo provokativno kada to radiš - prošaputao je promuklim glasom i lagano joj izdigao bradu prema njemu. Lara je osetila kako joj srce jače udara. I ponovo je poželela da jezikom pređe preko svojih usana, ali se nije usuđivala da to uradi. Imala je utisak da će je svakog trenutka poljubiti i ta misao ju je opijala. Lagano je spustila svoje otežale kapke i tek primeno rastvorila usne. ~ 30 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Kristijan ju je posmatrao i borio se sa željom koja se, poput uragana, kovitlala u njemu. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se sabere. - Lepo spavaj, Lara - prošaputao je i pre nego što je ona otvorila oči on je otišao. - Laku noć, Kristijane - promucala je. Prstima je prešla preko usana koje su joj bridele i željno čekale da osete njegove usne. Osećala se čudno. Bila je ljuta na sebe što je uopšte i mogla da pomisli da on želi da je poljubi. Tako besna odjurila je u svoju sobu, dva puta je zaključala vrata, a onda je bacila torbicu na stolicu i odjurila u kupatilo. Jedva je čekala da stane pod tuš i malo rashladi glavu i svoje izdajničko telo.
Dora je pogledala na sat i kada je videla koliko je rano odlučila je da prvo pozove svog brata. Sedela je na terasi i uživela u prijatnom jutarnjem suncu i svežoj jutarnjoj kafi. Ramon je bio u sobi i odgovarao je na mejlove, a onda je odlučila da za to vreme pokuša da sazna kako su se snašli Kristijan i Lara. Kristijan je već bio u kancelariji. Obradovao se kada ju je čuo. Osmeh mu je titrao na usnama kada mu je slikovito opisivala predele koje je videla, zaboravši da je on već par puta bio na jezeru Komo. Razmenili su još nekoliko rečenica vezanih za posao, a onda je Dora razgovor prebacila na Laru. - Znaš, juče u jutro, kada sam se čula sa Larom, rekla mi je da si divan domaćin i ona ti je na tome zahvalna - pribegla je malim lažima kako bi omekšala Kristijana. - A ja sam bila tako ponosna na tebe dodala je znajući da će njene reći doći pravo do srca njenog brata. Kristijan je ostao zbunjen. Nije mogao da proceni da li je Dora to izmislila ili je to Lara stvarno rekla. - Danas kada se budete čule verujem da će ti mnogo više pohvaliti Emilijana. Jer, koliko sam primetio, on baš daje sve od sebe da ostavi utisak jako dobrog domaćina - dodao je nesvestan da je zvučao kao da je bio ljubomoran. ~ 31 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Dora je to primetila, ali nije prokomentarisala. - Znam da si u gužvi ovih dana, ali eto, molim te da se nađeš Lari zamolila ga je Dora. - Koliko mi vreme bude dozvolilo - odgovorio je. - Vidimo se uskoro - pozdravila ga je, poslala mu zvučni poljubac i prekinula vezu. Odmah potom Dora je pozvala Laru. Zatekla ju je u krevetu. Lara joj je ispričala kako joj dani brzo prolaze i kako je provela prelep dan sa Emilijanom. Do detalja joj je pričala gde ju je sve Emflijano vodio. Nakon što joj je to ispričala tražila je od Dore da joj ispriča kako se ona provodi. Dora je primetila da Lara, kao i njen brat namerno pokušavaju da ne spomenu jedno drugo. - Malo pre sam se čula sa Kristijanom - odlučila je da se ponovo posluži sitnom laži. - I rekao mi je da mu je žao što ima toliko posla ovih dana i što ne može više da ti izađe u susret i malo bolje pokaže Firencu. Lara je zaćutala. Ostala je zbunjena tim što je čula. Nije znala da li da veruje Dori. A sa druge strane pitala se zašto bi Dora izmislila tako nešto, ako to Krist ijan zaista nije rekao? Dora je osetila Larinu zbunjenost te je lako prešla na drugu temu. Razgovarale su još neko vreme, a onda su jedna drugoj poželele lep dan i prekinule vezu. Lara je pogledala na sat. Bilo je dosta kasno i znala je da više ne postoji nikakva mogućnost da sretne Kristijana. Ogrnula je bade mantil i izašla iz sobe da vidi šta joj je Đovana spremila za doručak. Dok je doručkovala Lara je razmišljala kako da ispuni dan. U tome joj je pomogao Emilijano. Pozvao ju je u jednu, kako je on rekao, pravu „turističku” šetnju Firencom, što je ona prihvatila sa velikom radošću.
Kristijan je sedeo u kafeu sa Barbarom i nije mogao da veruje da ponovo vidi Emilijana i Laru. Bio je dosta daleko od njih, tako da nije mogao da čuje o čemu pričaju, ali je jasno video kako se Lara smeje, a on ~ 32 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
zadovoljno osmehuje i sve češće oslanja svoju ruku na njeno rame i struk. Kristijan je osetio potrebu da se iskupi Barbari pa ju je, po završetku radnog vremena pozvao da zajedno popiju kafu. Seli su u jedan omanji kafe koje se nalazio blizu bronzane statue Vepra. U jednom momentu je pogledao u grupu turista koji su se tiskali oko statue ne bi li vepru počešali njušku i tako „osigurali” sebi bogatu budućnost i prepoznao prvo Laru a onda i Emilijana. Ironično se osmehnuo misleći na to kako joj Emilijano upravo „prodaje” sve te komercijalne priče o Firenci koje turisti obožavaju da slušaju. Potom su pošh zajedno niz ulicu i on je tačno mogao da pretpostavi da je vodi na „Ponte Vekio”, najveći i najstariji most u Firenci koji je vrveo od turista. Kristijan je osetio upitan Barbarin pogled na sebi i tada je shvatio da je nije slušao već da je neko vreme gledao u Laru i razmišljao o njoj. Malo se promeškoljio u stolici. - Zadržali smo se - rekao je pogledavši na sat. - Mora da si već gladna - dodao je i rukom pozvao konobara. - Da, jesam - odgovorila je Barbara iščekujući da je pozove negde na večeru. Raspoloženje joj je vidno splaslnuo kada on to nije uradio, već je rekao kako će je odvesti do stana. Kada je došao kući Kristijan je odmah zamolio Đovanu da mu servira večeru na terasi. Za to vreme je svratio do svoje sobe da se osveži i presvuče. Obukao je običnu belu, polo majicu i farmerke koje su mu padale na kukove i veoma dobro stajala dajući mu seksi izgled. Završavao je sa večerom kada se na terasi pojavila Lara. - Dobro veče, Kristijane - veselo ga je pozdravila. Bila je raspoložena i odlučila je da nikom, pa ni Kristijanu ne dozvoli da joj pomuti zadovoljstvo koje je osećala. - Dobro veče, Lara. Da li si gladna? - Hm... - promrmljala je i zadržala pogled na stolu punom hrane. - Đovana, molim vas, postavite još jedan tanjir za gospođicu Grej rekao je i pre nego što je ona išta rekla ustao je i izvukao jednu stolicu. ~ 33 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Lara se osmehnula i sela. Natočio joj je vino i pružio čašu. U tom je stigla Đovana i postavila joj tanjir. - Da h dozvoljavaš? - zapitao ju je želeći da joj sipa hranu. - Da, slobodno - odlučila je da se prepusti njegovom izboru jela. I kada je probala to što joj je stavio u tanjir znala je da nije pogrešila. - Kako si provela dan? - zapitao ju je praveći se da je nije video. - Emilijano me je vodio u šetnju po gradu - rekla i počela da nabraja mesta na kojim su bih. Imala je loš akcenat, a i sećanje je nije baš poslužilo, jer su očito obišli mnogo turističkih tački u gradu, pa je zvučala smešno. Kristijan je uživao da je sluša. Sve vreme se smejao, kao i ona svesna da užasno greši. - Rekao bih da si obišla baš sva mesta koja protrče svi ovi turisti koji u najezdama dolaze ovde - prokomentarisao je kada je ona zaćutala. Sedeli su jedno naspram drugog. Gledali su se preko rubova kristalnih čaša i pravih se mnogo manje zainteresovanim nego što su zaista bili. - Rekao si to kao da je to nešto loše - brecnula se na njega. - Nije loše Lara, nego to što si videla nije prava Firenca - odgovorio joj je sa mnogo blažim glasom. - A šta je onda Firenca? - upitno je izdigla obrvu i pogledala ga pravo u oči. - To bih mogao odmah da ti pokažem - spremno je rekao i sada je on nju upitno gledao. - Sada - upitno ga je pogledala. - Ako nisi planirala ništa drugo? - Nisam - odgovorila je i pre nego što je razmislila o tome. - Budi spremna za pola sata - rekao i ustao. Lara je tek tada videla da je na sebi imao farmerice koje su mu tako dobro stajale da joj se grlo u sekundi osušilo. - Biću spremna - prošaputala je, jer je pod pretnjom njegovog upornog pogleda prosto morala nešto da kaže. Kristijan u kog je gledala bio je sasvim drugačiji od onog kog je poznavala. Izgledao je mlade, opuštenije i još privlačnije. Te farmerice od mekanog teksasa i majica ispod koje se ocrtavao svaki njegov mišić su mu odlično stajali. ~ 34 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Ispružio je ruku i sklonio joj jedan pramen kose, a onda je ponovo lagano spustio prste niz samu ivicu njene brade. Izgledalo je kao da to radi slučajno. Koža joj je zabridela, obrazi počeli da crvene. Tek primetno se osmehnuo, klimnuo joj glavom i otišao. Lara ga je gledala kako odlazi sa terase i pitala se šta se to sa njim desilo kada je odlučio da je vodi u obilazak grada? Izgledao joj je veoma zagonetno i nekako nedokučivo. Ali u isto vreme i nadmeno, što ju je nerviralo. A to, što joj je bio tako zgodan i što joj je iz dana u dan bio sve privlačniji tek to joj je išlo na nerve! Besna na sebe i svoje srce koje joj je lupalo kao doboš kada ga je videla tako obučenog, zakolutala je očima i otpila jedan dobar gutljaj vina pitajući se da li je dobro to što je pristala da ide sa njim.
- Idemo automobilom? - iznenadila se Lara jer je mislila da će ići peške. - Da, sada je dvadeset minuta do sedam i moramo najkasnije u sedam sati da stignemo na jedno mesto - odgovorio joj je. Otvorio joj je vrata i ona je sela na mesto suvozača. Automobil koji je on vozio, bio je za razliku od Emilijanovog kabrioleta, taman i veoma prostran. - Drevni stihovi kažu kada dođeš u Firencu moraš da učiniš nešto po prvi put, nešto ludo, nešto firentinski i nešto što će trajati zauvek. I kažu da ne treba da napustiš Firencu dok te četiri stvari ne uradiš. - Hm... - promrmljala je sa osmehom pitajući se šta da učini, a da bude po prvi put ili pak nešto skroz šašavo ili nešto što će pamtiti zauvek. - A šta ti večeras činiš od svega toga? - zapitala ga je i zagledala se u njegov pravilan profil. - Ja večeras činim nešto firentinski - rekao je i zvučao tako dobro raspoložen da je sva ta energija prešla i na nju. - A to je? - Firentinci su, između ostalog, jako dobro domaćini. Ja ću večeras da budem tvoj domaćin u ovom gradu - rekao je to, a ona je osetila kako je svako slovo tih reči miluje. - Uživaćeš Lara - dodao je i ona je po prvi ~ 35 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
put mogla da mu veruje. Neka sreća ju je preplavila i sve što je mogla da uradi bilo je da se smeje. Kristijan je zaustavio automobil u jednom prostranom dvorištu. Brzo je izašao iz automobila pogledao je na sat i požurio do nje. Uhvatio ju je za ruku i povukao ka jednom od sporednih ulaza u neku veliku zgradu. Ona je potrčavala za njim osetivši jako uzbuđenje. Na pamet joj nije palo da istrgne ruku iz njegove. Dugo su išli nekim uzanim hodnikom, a potom su se sreli sa jednim muškarcem koji je srdačno pozdravio Kristijana. Razmenili su nekoliko reči na italijanskom, a potom se taj mladi čovek okrenuo prema Lari i pozdravio je obrativši joj se na engleskom. - Gde smo? - znatiželjno je zapitala. - U galeriji umetnosti - odgovorio je dok su hodali. Uzani hodnici su se nizali jedan za drugim. A potom su se našli ispred jedne velike dvorane. Bila je slabo osvetljena, ali je Lara videla da je to zaista galerija i da se na zidovima nalaze slike. Osetila je ono poznato uzbuđenje svaki put kada bi se našla u blizini nekih umetničkih dela. Razočarano je primetila da Kristijan ne namerava da se tu zadrže. Iz te velike prostorije izašli su u jedan širok hodnik koji je bio nešto jače osvetljen. Gledala je u slike pored kojih su prolazili pokušavajući da prepozna slikare koji su ih naslikah. Kristijan je zastao i svojim telom je sprečio da vidi šta se nalazi u hodniku u koji su trebah da uđu. Shvatila je da čeka da njegov prija telj nešto uradi i par trenutaka kasnije videla je jače svetio iza Kristijanovih snažnih ramena. U tom on se pomerio i ona je ugledala, u dnu hodnika fenomenalno osvetljenu statuu Mikelanđelovog Davida. Prigušeno je vrisnula i prekrila ruke usana. Kao hipnotisana je poletela da ga vidi iz bliza. Nije mogla da veruje kako divno iznenađenje joj je priredio Kristijan. Bili su sami, njih troje u celom tom prostoru i ona je mogla nesmetano da uživa i da posmatra najprepoznatljiviju statuu svih vremena. Kristijan je stao sa strane i sa osmehom posmatrao Laru koja je prosto obigravala oko Davida. Uzbuđenje se jasno videlo na svakom deliću njenog lica. - Hvala ti - prošaputala je kada se okrenula prema njemu. ~ 36 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
On joj je samo klimnuo glavom. Osećao se dobro i nije želeo da ga taj osećaj prođe. Lara je zaboravila na vreme i tek kada ju je Kristijan pozvao shvatila je da su ostali dosta dugo. Prišla mu je i uzbuđeno počela da čavrlja o utiscima. Prošli su onim istim hodnicima. Kristijanov prijatelj ih je pratio do kraja. Rastali su se na vartima koja je on dobro zaključao kada su njih dvoje izašli. - Taman stižemo na još jedno mesto - odgovorio je dok je sedao u automobil. Kratko su se vozili. Kada su izašli Lara je u daljini prepoznala trg „Sinjorija”. Ah oni su produžili dalje. Videla je da reka ljudi izlazi odnekle. Njih dvoje su ponovo ušh na jedna sporedna vrata. I tu ih je dočekao jedan od Kristijanovih poznanika. Pozdravili su se i razmenili par reči na italijanskom. A ona da se stariji gospodin obratio Lari na engleskom. Pozdravio ju je i poželeo dobrodošlicu u čuveni muzej „Ufici”. Lara se trgla. I zbunjeno pogledala u Kristijana. On joj je zadovoljno klimnuo glavom i poveo je u obilazak. - Pošto nemamo previše vremena, jer muzej je prestao da radi pre desetak minuta, odvešću te da vidiš ono što mislim da želiš. - Botičeli - prošaputala je. - Da, Botičeli - ponovio je zadovoljan što je dobro pretpostavio šta ona želi da vidi. Popeli su se na drugi sprat. Lara je, širom otvorenih očiju gledala oko sebe dok je pratila Kristijana. Iz širokog i bogato ukrašenog hodnika ušli su u jednu manju prostoriju pa onda u još jednu. Kristijan je išao ispred nje. Izmakao se i ona je ugledala Botičelijevu sliku „Rađanje Venere”. Zastala je i ostala nema kao da je stala pred neku svetinju. Kristijan se ponovo izmakao i samo je posmatrao. Njeno oduševljenje je bilo zarazno. - Tako je divna, divna... - šaputala je. Kristijan je pomislio kako je i ona sama bila divna i kako mu je u tim momentima, sa raspušetnom kosom i tom lepršavom haljinom zagasito roze boje ličila na neku od Venera, ali to na glas nije rekao. Pokazao joj je još nekoliko Botičelijevih slika, potom sliku „Blagovesti” Leonarda da Vinčija i na kraju ju je odveo pred Ticijanovu „Floru”. Ni sam nije znao zašto je to uradio. Možda zato što je to delo ~ 37 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
bilo najpoznatije delo na temu ženske lepote sa uzvišenom senzualnošću. Ironično se osmehnuo setivši se kako je želeo da očara nju, a tu noć ona je njega očarala.
Lara je bila tako uzbuđena da nije želela da se vrate kući. Zamolila ga je da odu nekud na piće i on je na kraju pristao. Seli su u jednu letnju baštu koja se nalazila blizu muzeja i gledala je na trg „Sinjorija”. Bašta je bila puna i delovala je veoma živo, uostalom kao i sve u Firenci. Naručili su po jedan apreol špric. Kristijan se potpuno opustio i zaboravio na vreme kao i na to da on sutra radi. - Večeras sam, zahvaljujući tebi uspela da uradim nešto po prvi put u životu. Nikada pre noću nisam obilazila muzeje i nikada pre nisam bila jedini posetilac u muzeju, ako izuzmem tvoje prisustvo - rekla je setivši se drevnih stihova koje joj je Kristijan prepričao. - Znači ostalo mi je još da uradim nešto firentinski, nešto ludo i nešto zauvek. - Još samo to - rekao je i osmehnuo se. - Zaista izgleda kao da Venera gleda u tebe, ma gde god se našla na glas je prokomentarisala Lara još uvek uzbuđena sa svim što je videla. - Mislim da je to više subjektivni osećaj posmatrača - odgovorio je Kristijan. - Šta hoćete da kažete, gospodine Vajt? - prkosno je isturila bradu prema njemu dok su joj usne jedva skrivale osmeh. - Da oči ponekad umeju da prevare, gospođice Grej - dodao je šaljivo i skroz se nagnuo preko stola prema njoj. - Moje oči nikada ne lažu - još jače je izvila svoj vrat i shvatila da se nalazi samo nekoliko centimetara od njega. - A usne? - promuklo je prošaputao dok je njene osmehnute fiksirao pogledom.
~ 38 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Samo u samoodbrani - odgovorila je i lagano prešla zubima preko donje usne. Osetila je trnce. Vreme je stalo. Buka se utišala. I sve je nestalo sem njih dvoje i te energija koja je strujala između njih. - Lara! Lara! - Emilijano je dva puta uzbuđeno viknuo njeno ime. Ona je reagovala tek kada je drugi put viknuo. Trgla se. Isto je uradio i Kristijan. Oboje su se ispravili i pogledali u pravcu Emilijana. Stajao je nekoliko koraka od njih u društvu još jednog momka i jedne devojke. Klimanjem glave je pozdravio Kristijana i potom se okrenuo ka Lari. - O, Emilijano! - uzviknula je Lara više iznenađeno nego oduševljeno. - Zdravo. Kristijanu nije promakalo to oduševljenje koje je osetio u njenom glasu. Zvučala je kao da doziva spasioca. - Ne mogu da verujem da sam uspeo da ugledam u ovog gužvi. Zvao sam te pre nekog vremena, ali izgleda da od ove buke nisi čula mobilni telefon. Hteo sam da te vodim na jedno mesto - uzbuđeno je pričao ne marivši na to što je Kristijan tu. - Planirala sam uskoro da idem kući. - To neću da ti dozvolim - rekao je ne trpeći pogovor. - Kristijane, da li bi i ti pošao sa nama na otvaranje jednog novog kafića? - tek tada se okrenuo prema namrgođenom Kristijanu. Kristijan je primetio da ga Emilijano zove samo reda radi te je namerno pogledao na sat. - Dosta je kasno, a ja sutra ujutro imam neke sastanke. - Nadam se da ti neće smetati da Lara ide sa nama - rekao je i pružio ruku prema Lari. - Naravno da neće - hladno je rekao što je Lari prilično zasmetalo, stvarno je zvučao tako kao da jedva čeka da ona ode od njega. Ta misao ju je pogodila. Pokušala je da mu uhvati pogled, ali on se pravio da je ne vidi. Ponovo je izgledao hladno i njoj nepristupačno. Dvoumila se nekoliko trenutaka, a onda je pružila Emilijanu ruku. - Ludo ćemo se zabaviti - oduševljeno je rekao Emilijano zadovoljan što je ona prihvatila da pođe sa njim. - Laku noć. Kristijane ~ 39 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
pozdravio ga je i odmah krenuo da joj priča o svojim prijateljima koji su ih čekah. Lara se par puta osvrnula. Htela je da uhvati Kristijanov pogled, ali on namerno nije želeo da je pogleda. Osećala se čudno. Nije želela da ide, ali, opet, nije želela ni da bude pored takvog Kristijana. - Vidimo se sutra - rekla mu je pre nego što se udaljila. - Vidimo se - odgovorio joj je hladno dok je ustajao od stola.
Kristijan je imao užasan dan na poslu. Bio je petak i njemu se činilo da sve što je moglo da krene naopako, krenulo je. I sam je bio dosta nervozan i jako teško se nosio sa svim što se dešavalo oko njega. Čak je uspeo i da se sporečka sa Barbarom. Bila je to njihova prva svađa koja se završila tako što je Barbara poprilično demonstrativno izašla iz njegove kancelarije. Bio je iznenađen njenom reakcijom i netrpeljivošću koju je u momentu ispoljila. Nije mogao, a da se ne zapita šta se sve krije iza ispod njenog lepog lika. Osetivši umor od svega, jedva je čekao da završi sve što je imao i da ode kući. Na njegovu sreću uspeo je nešto ranije da izađe iz kancelarije. Kada je otvorio vrata čuo je kako iz kuhinje dopire neki žamor pomešan sa američkom muzikom. Ostavio je akt tašnu u svoju radnu sobu i produžio prema kuhinji. Zastao je na vratima iznenađen scenom koju je video. Lara je poslovala oko šporeta i nešto pekla, a Đovana je sedela za stolom i pokušavala da pevuši pesmu koju je pevala Tina Tarner, a koja je dosta glasno odzvanjala prostorijom. Lara je na sebi imala kratku suknju u kombinaciji sa običnom majicom i preko njih crveno-belu kecelju. Na glavi je imala veli kuvarski šešir. Nije imao pojma gde je to mogla da nađe. Veselo je čavrljala o koncertu Tine: Tarner na kom je bila pre više godina u Njujorku. Đovana je prva ugledala Kristijana. Trgla se i odmah ustala. - Dobar dan - pozdravila ga je. ~ 40 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Dobar dan - odgovorio je dovoljno glasno da je i Lara mogla da ga čuje. - Poranio si - rekla je Lara i pokušala da sakrije to što je pekla. - Šta to pravite vas dve? - zapitao ih je. - To je iznenađenje - brzo je rekla Lara i okrenula se prema Đovani. - Molim te da poslužiš gospodinu Vajtu kafu na terasi dok ovo ne bude gotovo. - A šta je to? - ponovo je pokušao da sazna Kristijan. Bila mu je jako smešna Lara sa kapom na glavi i keceljom. Takođe mu je bilo jako simpatično kada je rekla „gospodin Vajt ”. - Poslužiću vam kafu i doneti novine - dodala je Đovana i Kristijanu pokazala rukom u pravcu terase. Kristijan se osmehnuo i u neverici odmahnuo glavom. Odjednom mu je prošlo kroz glavu da se tog dana sada po prvi put smeškao. Otišao je na terasu i otvorio novine. Đovana mu je poslužila kafu i vratila se kod Lare. Nakon petnaestak minuta njih dve su se pojavile na terasi. Lara je u rukama držala veliki tanjir na kom su bile naslagane prave američke krofnice prelivene topljenom čokoladom. Božanstveno su mirisale. Osmeh mu je sam zatitrao na usnama kada je ugledao krofnice. Tako dugo ih nije jeo. Lara je izgledala srećno poput deteta. Lagano mu je primakla tanjir nedaleko od nosa, a onda ga je izmakla i uputila mu jedan vragolast osmeh preko ramena. Tek tada je video da Đovana nosi dva tanjira i shvatio da će postaviti da jedu za sto u drugom delu terase. Ustao je i krenuo za njima dvema. Đovana je postavila sto i udaljila se. Sve vreme na usnama je imala osmeh i Kristijan je pretpostavio da je sa Larom provela odlično vreme i da je zbog toga bila tako zadovoljna. - Mirisale su fantastično, a ukus im je još bolji - rekao je posle prvog zalogaja. - Zaista su divne. - Drago mi je da to čujem - zadovoljno je mrmljala Lara između zalogaja. - Čija je to bila ideja? - pogledao je u Laru, pa u Đovanu koja se ponovo pojavila na terasi sa bokalom dobro rashlađene limunade. - Moja - rekla je i nevino slegnula ramenima. ~ 41 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Lara je htela da mi pokaže kako izgledaju američke krofnice i htela je vas da iznenadi - rekla je Đovana dok im je sipsala limunadu u čaše. Lara se trgla kada je čula šta ona govori i blago je pocrvenela. Htela je da vas iznenadi i obraduje, ali ste vi stigli ranije - nastavila je da objašnjava, dok je Lara krila pogled i pravila se da ne sluša šta Đovana priča. Za razliku od nje Kristijan je pažljivo slušao sve što je Đovana rekla. Bilo mu je drago što je čuo da je Lara želela njega da obraduje. Đovana je ostavila bokal i ponovo se vratila u kuhinju. - Kako je bilo na poslu? - odjednom ga je zapitala i prekinula tišinu. - Naporno - pogledao ju je pravo u oči. - A kako je bilo sinoć u gradu? - Emilijano putuje u Rim zbog posla i tamo će ostati par nedelja tako da se više nećemo videti. I baš se sinoć po trudio da se svi lepo provedemo. Bilo je jako zabavno - nemarno je to rekla. - Da, čuo sam da je Emilijano veoma duhovit i zabavan momak rekao je tako teatralno da je Lara počela da se smeje. - Ne znam od koga si to čuo - šalila se, jer je dobro znala da je baš to ona rekla za Emilijana. - Ah, eto, ja to mogu da ti potvrdim. - Nije potrebno - stavio je ruku sa ispruženom šakom pred sebe kao da se brani što je Lari bilo jako smešno. - Da te ne poznajem pomislila bih da si ljubomoran na Emilijana. - Na njega, ne! - uzviknuo je jedva uspevši da sakrije osmeh. Odhčno ti stoji ta kapa - rekao je zagledavši se u kapu koja je lagano počela da klizi sa njene svilenkaste kose. - Trebalo bi češće da je nosiš zadirkivao ju je. - Kako bi češće pravila ove krofnice - dodala je pročitavši njegove misli. Lara je osetila da će joj kapa pasti pa je izvila ruku i skinula je, a potom je rastresla kosu prstima. - Baš, tako - prušaputao je i nagnuo se preko stola bliže njoj. I pre nego što je mogla da odreaguje Kristijan je umočio prst u topljenu čokoladu i brzo je dodirnuo po nosu i obrazu ostavivši lepljiv, crni trag. Lara je ciknula i odmah krenula da mu uzvrati. Kristijan je uhvatio njenu ruku u vazduhu. Sekund kasnije ju je privukao k sebi. Zbunjeno ga ~ 42 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
je pogledala i pocrvenela kada je u njegovim tamnim očima prepoznala goruću želju. Vazduh između njih se napunio elektricitetom. Oboje su promenili rit am disanja. Ona mu je bila tako blizu da je mogla da oseti miris njegove kose, kože, njegov topao dah. Osetila se kako se sva ježi kada je on na samo nekoliko centimetara od njenih usana promuklo promrmljao njeno ime. Tople struje su počele da joj krstare telom. Uplašena pomisli da se ponovo nalazi na dobrom putu da bude povređena u poslednjem sekundu se suzdržala od želje da sklopi oči i prepusti mu se. Naglo je ustala i bukvalno potrčala prema svojoj sobi. Kristijan je ostao nepomičan, jednako zbunjen reakcijom svog tela na nju, kao i njenom reakcijom na njega.
Lara je imala utisak da joj u glavi vlada pravi haos. Pred očima su joj stalno sevale slike njegovih sjajnih očiju. Da, jasno je videla želju u njima. A u glavu su joj odzvanjale sve reči koje su rekli jedno drugom tog dana. Glas mu je bio blag, u njemu nije bilo one netrpeljivosti koju je osećala proteklih dana. Obrazi su joj goreli. Krenula je u svoju sobu, pa je shvatila da će izludeti ako ostane u sobi te se okrenula u nameri da malo izađe iz kuće navazduh. I samo što je zakoračila, zastala je i sva se ukipila. Kristijan je zastao na samo pola koraka od nje. - Gde si krenula? - zapitao ju je jedva čujno. - Napolje - počela je da se vrpolji u želji da mu se što pre skloni iz vidika. Pogled njegovih očiju ponovo je počeo neizdrživo da je peče. - Zašto si se predomislila? - najednom ju je zapitao i ona tačno nije znala na šta on misli niti šta da mu odgovori. Imala je utisak da je noge drže koliko-toliko sve dok nije ispružio ruku i sklonio joj pramen kose sa lica. Osetivši njegove tople jagodice na svojim obrazima, sva je ustreptala i imala utisak da su joj noge bukvalno klecnule. ~ 43 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Predomislila? - prošaputala je. Lara je htela da se pokrene i ode, ali je noge nisu slušale. - Htela si da me poljubiš - rekao je i prišao joj bliže. Lara je zaustila da nešto kaže i tako ostala. Crvenilo joj je prekrilo obraze. To što je rekao bilo je veoma drsko i nimalo džentlmenski, a sa druge strane bilo je tako uzbuđujuće. - Nisam - pokušala je da slaže, ali tako neubedljivo da je kod njega izavala samo blagi osmeh. - Jesi, Lara, jesi - potvrdio je pitajući se kako je moguće da su joj usne tako slatke i poželjne čak i kada lažu. Stajali su tik jedno uz drugo. Par trenutaka je čekao da joj uhvati pogled, a onda je uhvatio za bradu i podigao je ka sebi. - Kristijane... - htela je da mu se opire, a zvučala je kao da mu se mazi. Svesna toga samo je sklopila oči i došlo joj je da propadne u zemlju. - Lara? - upitno je izdigao obrvu. Lara je osetila kako se svako slovo njenog imena lagano kotrlja pod njegovim jezikom i poželela je da ga poljubi, da oseti njegov vreo dah na svojim usnamaa, da ga natera da joj još jednom, prošaputa njeno ime. Razum je bukvalno pobegao od nje. Bila je sva, Od korena kose do stopala u njegovoj vlasti. Knstijan je osetio njenu želju i to je bukvalno bio okidač u njemu. Sagnuo sei tako strasno je poljubio da je ona tiho zaječala. Nošena naletom emocija koje je on izazvao u njoj privila se uz njegove grudi. On ju je čvrsto zagrlio i jače privio uz sebe. Ljubili su se tako strasno i požudno da su oboje jedva dolazili do daha. Njene ruke su se našle u njegovoj kosi, njegove na njenim leđima, ispod majice. Koža joj je bila glatka i prosto ga je mamila da je dodiruje, mazi. Kristijan se malo sagnuo da je podigne u naručje i odnese u svoju sobu kada je čuo kako ga Đovana doziva. U daljini je prepoznao zvuk svog mobilnog telefona. Ona je takođe čula Đovanu i to ju je trglo. Lagano se zateturala kada ju je pustio. - Gospođica Barbara vas zove - uzbuđeno je rekla Đovana kada ih je ugledala. Hodala je sa ispruženim dlanom na kom je telefon neumoljivo zvonio.
~ 44 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Lara se trgla na to ime, okrenula se i pošla u svoju sobu. Ni sama nije znala odakle joj snaga da se pokrene, ali je uspela u tome i otišla. - Tako uporno zvoni da sam se uplašila da možda nešto nije u redu - pravdala se Đovana pošto je videla kako Kristijan hladno gleda u telefon. Kristijan je otvorio vezu dok je pogledom pratio Laru kako odlazi i zatvara vrata za sobom. Barbara je zvučala uplašeno. Trebalo mu je par trenutaka da shvati šta ju je toliko uznemirilo. Dok ju je slušao išao je prema svojoj radnoj sobi. - Ne, Barbara, telefon nije bio pored mene, zato se nisam javio. Znam i meni je žao zbog toga što se danas desilo - odgovorio je. Kada mu je predložila da se vide i odu nekuda na večeru razmišljao je malo, a onda rekao. - I ti i ja smo imali naporan dan i smatram da bi bilo bolje da o svemu razgovaramo sutra. Potrudi se da se odmoriš pre podne, a ja ću te pozvati posle podne - obećao joj je i ubrzo zatim prekinuo vezu. Kristijan je ostavio telefon na radni sto. Obišao ga je i došao do ivice koja je bila bliža prozoru. Oslonio se na sto i zagledao se u sumrak koji je bojio grad u sivu boju. Glava mu je bila prazna, bez misli, a opet tako t eška, da ju je jedva držao na ramenima. Larin lik mu je zatitrao pred očima i zasenio panoramu koju je mogao da vidi sa tog prozora. Kada je osetio njene usne na svojima, imao je utisak da mu se svaki nerv u telu napeo. Ah, kako ju je želeo u tom momentu! Da nije naišla Đovana verovatno bi je podigao u naručje i sada bi već vodili ljubav. Sav se stesao pri toj pomisli. Da li bi se ona pobunila? To pitanje je neočekivano odjeknulo u njegovoj glavi. Izgledala je kao da bi mu se cela dala, ali ko zna! To je bio samo trenutak. Hladna jeza mu je prostrujala nedaleko od srca. Nije mogao da veruje da ga je ona tako ponela da je zaboravio na sve, pa i na tu činjenicu gde su se nalazili. Bilo je tako divno ljubiti je i dodirivati. Glasno je udahnuo. Setio se njihovog prvog poljupca. Tada je mislio da je alkohol bio kriv što se toliko uzbudio i izgubio kontrolu dok ju je ljubio, ali sada... Koga sada da okrivi što jedva diše dok misli na nju?
~ 45 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Đovana je postavila večeru na terasi. Kristijan je seo za sto i lagano pijuckao vino. Čekao je da mu se Lara pridruži. Kada je video Đovanu kako se sama vraća i sklanja jedan tanjir sa stola upitno je podigao obrvu. - Lara nije gladna, rekla je da će ostati u sobi - odgovorila je i izašla sa terase. - Hm... - promrmljao je i otpio dobar gutljaj vina, a onda jače nego što je planirao rekao - Đovana, vratite taj tanjir na sto - i krenuo po Laru. Pokucao je i sačekao da se ona oglasi. Ušao je unutra i zatekao je kako kleči pored svog otvorenog kofera i pakuje stvari. Trgla se i pocrvenela kada ga je ugledala. Mislila je da je to Đovana i on je to odmah shvatio. - Šta to radiš? - zapitao ju je i stao na korak od nje. - Pakujem se - rekla je i ne pogledavši ga. - Zašto se pakuješ? - zapitao ju je. I pošto ona nije imala nameru da ustane ili da ga pogleda on je čučnuo pored nje. - Kuda si to krenula? - U hotel - odgovorila je i dosta nervozno savila jednu od majica i ubacila u kofer. - Ponašaš se kao dete - osmehnuo se jer zaista nije znao šta bi drugo. - Pakuješ se zbog jednog poljupca - nije mogao da veruje da je to radila. Lara je prebledela i htela da vikne da to nije samo jedan poljubac, već da je to mnogo više! Od kako ga je poljubila nije mogla da sastavi dve misli! Ta njegova izjava da je to bio samo jedan poljubac ju je trgla i bes je počeo da se kupi u njoj. - Trebalo bi da si srećan, jer te upravo oslobađam dužnosti domaćina - iz besa koji je počeo da je osvaja crpela je snagu da mu odgovori i čak ga pogleda u oči. - Lara, šta to govoriš?! - sada je i on počeo da se nervira.
~ 46 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- To što sam rekla - drsko ga je pogledala i veoma nespretno pokušala da zatvori kofer. Prst joj je skliznuo i ona ga je uštinula. Naglo je podigla ruku i tiho zaječala. - Hej, vidiš šta radiš - glas mu je bio blag i bez prekora. Uzeo je njenu ruku i pogledao prst koji je uštinula. Malo se zacrveneo i dalje ju je brideo. Htela je da ga izvuče iz njegove ruke, ali on joj to nije dao. Posmatrala ga je kako podiže njenu ruku prema usnama i kako joj ljubi prvi ranjeni prst, a onda i ostale. Po stomaku su joj se zakovitlale vrele struje. Ostala je bez daha i samo je nemo gledala u to što je radio. - Kristijane... - ponovo je pokušala da izvuče ruku. On ju je pogledao i lagano je privukao k sebi. I sam je seo na pod. - Da li manje boli? - zapitao ju je nežnim glasom od kog je ponovo sva zadrhtala. Pomislila je kako će izgubiti razum i očajno je zavapila u sebi tražeći od svoje svesti da je ne napušta. - To što se desilo... - pokušala je da razgovara sa njim, ali ju je on prekinuo. - Odrasli smo ljudi, zar ne? - i dalje je držao njenu šaku u svojoj i sada ju je nežno mazio palcem. - I nije nam prvi put - dodao je i zagonetno ju je pogledao. - Da, ali, nije trebalo s obzirom da ti... - promrmljala je misleći na njegovu vezu sa Barbarom. A onda je bio dovoljan samo jedan pogled na njegovo muževno lice i lik lepe Barbare je nestao iz njene glave. Osetila je kako gubi želju da mu priča i kako sve više dobija želju da mu se baci u naručje i ponovo se priljubi uz njega. - Šta tačno misliš da nije trebalo? - pravio se da je ozbiljno pita. Lagano joj se primakao i tek ovlaš je dotakao njenu bradu, a onda je, i pre nego što je postala svesna, usnama je samo okrznuo njene. Misliš da to nije trebalo? - glas mu je sada bio promukao. Inspirisala ga je da se malo poigra sa njom, a onda je ispalo da se poigrao sam sa sobom i svojim emocijama. Svestan toga poslednjim atomima snage je prizvao razum.
~ 47 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Kristijane, ja sam ozbiljna - pokušala je da ga prekori, ali ju je osmeh izdao. Bio joj je tako sladak i privlačan da prosto nije mogla da zadrži ozbiljnost. Par trenutaka ju je bukvalno gutao pogledom, a potom je duboko udahnuo i rekao. - Đovana nam je postavila večeru na terasi. Hajde - počeo je da ustaje i da je povlači da i ona ustane, svestan da mora što pre da ode iz njene sobe ako želi da sačuva razum. - Idemo da jedemo. Lara ništa nije rekla, samo je ustala. Kristijan je ponovo izgledao veoma mimo i dosta hladno. Bio je to onaj Kristijan kog je poznavala i sa kojim je umela samo da se svađa, s tom razlikom da je sada ipak bilo nešto u njemu što joj nije dalo da nastavi da se ljuti. - Zamalo da večeras ostvariš još jednu od preporuka iz onih drevnih stihova - odjednom je rekao. Čudan odmah mu je preleteo preko usana. - Koju? - zbunjeno ga je pogleda. - Da napraviš ludost - rekao je dosta prekorao. Ona je blago pocrvenela i odmah promenila temu. - Šta nam je Đovana spremila za večeru? - zapitala ga je osetivši blagu zahvalnost što je bio dovoljno razuman da je spreči da ode i zaista napravi ludost. Na pamet joj nije palo šta bi rekla Dori zašto je otišla! - Neko vrlo ukusno jelo sa jako čudnim imenom - osmehnuo se dok su izlazili iz njene sobe. - To je kombinacija testa, krušaka, sira i malo mesa. - Hm, zvuči baš zanimljivo. - Mislim da će ti se svideti. - Do sada mi se sve svidelo što je Đovana pravila - odgovorila je. Kristijan ju je pogledao ispod oka. Izgledala je mnogo opuštenije. Bio je tako zadovoljan što su vodili jedan tako neobavezan i sasvim normalan razgovor da je poželeo da je poljubi. U poslednji tren je obuzdao tu svoju želju. Bilo je nešto u njoj, za njega neopisivo i nedokučivo što ga je, kao list na vetru, ljuljalo na sve strane. Đovana ih je dočekala sa osmehom. Poslužila im je večeru i nestala. ~ 48 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- S obzirom na to da sutra ne radim možda smo mogli da odemo nekud na ručak - na glas je razmišljao. - A gde? - znatiželjno ga je upitala. - Dora i Ramon vole da idu u Sijenu. - Oh, čula sam da je Sijena prelepa. - Sutra ćeš videti koliko - dodao je i uputio joj jedan čaroban osmeh od kog se Lara sva istopila. Opet je blago porumenela. I dok je jela pitala se šta se to sa njima desilo? Pričaju tako opušteno, ponašaju se normalno, a ona je mislila da će poludeti ako ostane sa njim pod istim krovom i zato je htela da ode. Kristijan ima više lica, zaključila je i pomislila kako joj se to lice koje joj je večeras pokazao najviše dopada. Lagano je odmahnula glavom i pomislila kako bi volela da to potraje.
Lara je pokušala da čita knjigu i da tako skrene misli koje su joj stalno lete ka Kristijanu. Stavila je otvoreače završi. A završio se kada je Kristijan po treći put prokomentarisao kako je kasno i kako bi trebah da odu na spavanje. Ona se istuširala nadajući se da će tako bar malo odagnati svoje lude misli, a potom je uzela da čita knjigu, ali joj to ništa nije pomagalo. Kristijan joj nije izlazio iz glave. I samo se smeš kala i uzdisala i sama sebi je izgledala veoma smešno. Najednom je postala svesna da spava pod istim krovom sa Kristijanom i da joj je on udaljen od nje možda svega dvadeset metara. To nije baš mogla da proceni! I ta misao joj je bila veoma uzbuđujuća i ponovo je pokrenula poznate žmarce u samom dnu njenog stomaka. Telefon joj je zazvonio i ona se trgla. Bila je to Dora. Zvučala je raspoloženo i zaljubljeno. Detaljno ju je ispitala o svemu. Lara je sa osmehom odgovarala sa na sva njena pitanja. Pričale su nekih desetak minuta a onda joj je Dora poželela laku noć.
~ 49 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Dora je neko vreme gledala u telefon i smeškala se. Sedela je pored toaletnog stola. Spremala se za spavanje. Kosa joj je bila raščešljana i slobodno joj je padala preko ramena. Na sebi je imala svilenu spavaćicu i isti takav ogrtač koji je više otkrivao nego što je pokrivao. Ramon je izašao iz kupatila. Stajao je oslonjen na okvir vrata i sa uživanjem je posmatrao. - Zašto se tako smeškaš? - zapitao ju je ne skidajući pogled sa njenih dugih, graciozno prekrštenih nogu. - Upravo sam pričala sa Kristijanom, a odmah potom i sa Larom. - I? - upitno je izvio jednu obrvu. - Oboje zvuče veoma čudno - priznala je i u neverici još jednom odmahnula glavom. - Po tvom osmehu rekao bih da to „čudno” znači dobro - rekao je i lenjo se pokrenuo. Seo je na ivicu kreveta i nastavio da je posmatra. - Nisam sigurna - slegnula je ramenima. - Oboje su zračili nekom dobrom energijom i kada sam pričala sa njima samo sam se smeškala. - Da li ti je Lara spominjala Emilijana? - Da, ali nemoj da se nadaš - brzo je dodala. - Emilijano joj se dopada samo kao prijatelj. A i sam znaš da ide za Rim tako da je nemoguće da se više viđaju. Ali zato - zaćutala je jer joj ta misao koja je prostrujala kroz glavu bila pomalo neverovatna - Kristijan i ona sada mnogo bolje funkcionišu - dodala je i značajno pogledala u Ramona. - Zašto si tako iznenađena? Čuo sam neke tvoje razgovore i shvatio da si ti intenzivno radila na tome da njih dvoje malo poboljšaju svoj odnos. - Da, jesam, ali sam ipak malo iznenađena, jer izgleda da još uvek ne mogu da poverujem da je Kristijan pozvao Laru da idu u Sijenu na ručak. - Dobio je naređenje od tebe da glumi dobrog domaćina i on to sada radi - rekao je i pogledom je pozvao da mu se pridruži. - Verovatno si u pravu - složila se sa njim. - Sigurno preterujem kada kažem da su mi zvučali čudno - dodala je. Dora je ustala i napravila par zavodljivih koraka do njega. Njihala je kukovima i blago zatersala svojom prelepom kosom uživajući da posmatra kako uzbuđenje u njemu raste. ~ 50 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Dora je izvila ramena i svileni ogrtač je skliznuo niz njene ruke i telo, na pod. Ramon ju je pogledao zažarenim pogledom. Prsti su mu skliznuli do same ivice njene kratke spavaćice. Dora je uzdahnula kada je osetila lako njegovi prsti lagano klize po butini, ispod spavaćice. Zaboravila je i na Kristijana, Laru i sve što je bilo pre toga. Zarila mu je ruke u kosu, a onda se sagnula i strasno ga poljubila.
Odmah posle doručka, Kristijan i Lara su krenuli za Sijenu. Bili su dobro raspoloženi. Ona je sve vreme nešto čavrljala, a on ju je zadirkivao i zasmejavao. Lara se iznenadila kada je Kristijan zaustavio automobil. Nalazili su se ispred nekog objekta koji je ličio na restoran i nalazio se na brdu daleko od grada i ostataka sveta. - Zašto smo stali ovde? - zapitala ga je dok je izlazila iz automobila. - Imam jedno iznenađenje za tebe - rekao je i požurio je. - Kakvo iznenađenje? - uzbuđeno ga je pitala dok je trčkala za njim. Hodali su stazom koja se nalazila okružena lepom baštom. Obišli su oko objekta i našli se na čistini. Lara je skoro vrisnula kada je ugledala balon. Kristijan je mahnuo jednom muškarcu, uhvatio je za ruku i povukao da potrči za njim. - Mislim da će ovo biti dovoljno velika ludost koju bi trebala u Firenci da uradiš - rekao je dok joj je pomagao da uđe u korpu balona. - Ne mogu da verujem - odmahnula je glavom. Uzbuđenje se jasno videlo na njenom licu. Ušli su u korpu u kojoj se nalazio mlad momak koji je veselo pozdravio Kristijana. Lara nije razumela šta su pričali, ali je shvatila da se njih dvojica poznaju. Lara je prigušeno kriknula kada se korpa odvojila od zemlje. Ne razmišljajući mnogo priljubila se uz Kristijana i gurnula svoje lice u njegove grudi. ~ 51 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Hej, tu nećeš moći ništa da vidiš - rekao je i nežno je naterao da se malo odvoji od njega i da pogleda oko sebe. - Ovo je Toskana, Lara. Zar nije predivna? Uživaj - dodao je nakon što je ona bojažljivo klimnula glavom. Lara se nije odvajala od njega. Gledala je u brežuljkastu Toskanu, vinograde i maslinjake sa Kristijanovih grudi i bio je to najbolji pogled koji je ikada imala. Vremenom je uspela sasvim da se opusti i da uživa, ali se i dalje nije odvajala od njega. Kristijanu to nije smetalo. Objašnjavao joj je ono što su gledah i uživao u oduševljenju koje je video na njenom lepom licu. Nakon sat vremena ponovo su se našli na zemlji, na istom mestu sa kog su i krenuli. Lara je uz pomoć Kristijana izašla iz korpe. Bila je tako uzbuđena da je jedva stajala na nogama. - Da U si gladna? - zapitao ju je Kristijan dok su išli prema automobilu. - Sad već bih mogla da jedem - promrmljala je. - Za dvadesetak minuta ćemo biti u Sijeni. - Znači, ipak ću videti Sijenu. - Rekao sam ti da hoćeš - potvrdio je. Boja njegovog glasa doprla joj je pra vo do srca. Zvučao je i samouvereno i nežno u istom trenutku. - Kristijane - rekla je kada je sela u automobil i okrenula se prema njemu. - Ovo je bilo čarobno. Hvala ti. On se samo osmehnuo i pokrenuo motor. Vozili su se u prijatnoj tišini. Svako u svojim mislima. Ručali su u restora nu „Al Mangia ” koji se nalazio na trgu trgu „Salimbeni”. Restoran je bio prijatan, a hrana koju su poručili bila je više nego ukusna. Lara je imala utisak da sva njena čula u potpunosti uživaju u tom momentu. Kristijan je bio fenomenalan domaćin. Pokušavao je da joj objasni sve pored čega su prošli. Zatim joj je pomogao da naruči hranu i adekvatno vino. Ona ga je slušala i nije pogrešila. I taman je mislila kako je sve savršeno i kako baš dugo, jako dugo, nije bila tako spokojna i zadovoljna kada je zazvonio njegov mobilni telefon. Bila je to Barbara. Kristijan je primetio da je ona uspela na displeju da pročita Barbarino ~ 52 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
ime. Skroz je zaboravio da joj je rekao da će joj se javiti popodne. Otvorio je vezu i ustao od stola. Lara je osetila kako joj je raspoloženje skroz splasnulo. Ironično se osmehnula sebi i svojim poslednjim mislima. Njena opuštenost i sreća su kratko trajali. Sada nije mogla da prestane da se vrpolji u stolici i da misli na Barbaru. Pitala se u kakvoj vezi su njih dvoje i koliko dugo to traje? Ljubomora, bes i nemoć su je plavih i ona je poželala da što pre završi sa hranom i vrati se u Firencu. Magija tog divnog dana je nestala. Knstijan se posle par minuta vratio za sto. Izgledao je isto kao i kada je ustao i otišao. Nastavio je da joj priča o specijalitetima koje bi trebalo da proba, ali ga ona više nije slušala. Razmišljala je o njemu i Barbari i samo je to mogla da radi.
Kristijan ih je dovezao u Firencu nešto posle pet sati. Lara se nadala da će zajedno popiti kafu na terasi, ali joj je on rekao da mora da ide do grada. Bilo joj je jasno šta je to morao da uradi. Pošto je bio vikend, Đovana nije bila u kući. Otišla je kod svojih u selo. Lara je bila sama u kući i nije znala šta da radi. I čim se osamila misli su počele da joj lutaju, a nedovoljno zarasle rane ponovo da se otvaraju. Ona bolna, velika grudva ponovo je počela da je steže u grudima kada se setila Davida i posla koji je izgubila. Kada su se svemu tome dodala ta uskomešana osećanja prema Kristijanu koje ni sama nije mogla jasno da definiše, mislila je da će poludeti. Kako bi pobegla od svojih misli, brzo se istuširala, preobukla i izašla napolje. Ot išla je do centra grada. Neko vreme se šetala, a onda je krenula da traži kafić gde bi sela da popije kafu i u tom momentu su je zaustavili momak i devojka. Obratili su joj se na engleskom. Ubrzo je saznala da se već neko vreme vrte u krug i da nikako ne mogu da nađu hotel „Savoj” u kom su odseh, a koji se nalazio na trgu „Republike”. Lara se dobro sećala tog trga, jer joj ga je Emilijano pokazao. Osvrnula se oko sebe i shvatila da može dobro da se orijentiše i da ih ~ 53 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
odvede. Uskoro je saznala da su se njih dvoje venčali pre mesec dana i da su odabrali put u Firencu za medeni mesec. Inače su bili iz Čikaga i po prvi put u Evropi, baš kao i ona što je bila. Lara se setila kako joj je Kristijan rekao da su Firentinci dobri domaćini pa je odlučila da to neko vreme bude „dobar domaćin” tom mladom, simpatičnom paru i da im kaže baš sve što je znala o Firenci. Bih su oduševljeni njenom pričom. A kada su ugledah svoj hotel bili su toliko srećni da je i sama Lara počela da se osmehuje. Nisu mogli da joj se dovoljno zahvale pa su je pozvali da zajedno popiju kafu u bašti ispred hotela što je ona rado prihvatila. Lara nije primetila da je vreme prošlo i da je skoro sat vremena bila sa njima. Razmenili su brojeve telefona. Lara se srdačno pozdravila sa njima i lagano pošla ka kući. Prošlo je osam sati kada je ušla u kuću. Po upaljenom svetlu videla je da je Kristijan u svojoj radnoj sobi. Bez razmišljanja se uputila tamo jer je bila nestrpljiva da mu kaže kako je tog dana uradila još jednu stvar, bila je pravi „Firentinac”. Njegov namršten pogled ju je malo pokolebao, ali samo na kratko. - Danas sam uradila nešto firentinski - objavila je sa vrata njegove sobe. On se osmehnuo. Uradila je to tako ponosno kao da je osvojila vrh Himalaja. - Šta to? - zapitao ju je i istog trena zaboravio kako je imao neprijatnu raspravu sa Barbarom i kako ga je nerviralo to što nije znao gde je ona. - Pomogla sam jednom mladom, bračnom paru iz Čikaga, koji su ovde na medenom mesecu, da nađu svoj hotel. - Znači, sada ti je ostalo samo da uradiš nešto što će trajati zauvek - izletelo je iz njega i tek kada je to rekao osetio je kako se vazduh u sobi menja. Između njega i nje je prostrujao elektricitet. Ona ga je netremice posmatrala. Srce joj se našlo u grlu. Udaralo je kao u preplašene ptice. Gledala je kako ustaje i sa strepnjom se pitala šta hoće da uradi. Noge su joj se oduzele, a u glavi joj se skroz zavrtelo kada joj je prišao, stavio njeno lice u šake i strasno je poljubio. Već sledećeg trenutka osetila je kako je podiže i nosi. Nije znala gde, a to joj nije bilo ni važno. Jedino što joj je bilo važno jeste da Kristijan ne prestane da je ljubi. Zaronila je svoje, tanke, duge prste u njegovu kosu uživajući u dodiru. ~ 54 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Kada su ušli u njegovu spavaću sobu dozvolio joj je da sklizne niz njegovo telo. Malo se odmakao od nje i pogledao je od strasti, zamagljenim pogledom. - Tako si lepa, Lara - prošaputao je dok su mu prsti klizili niz samu ivicu njene brade preko vrata do ramena. Ona je pocrvenela i spustila pogled. - Kristijane... - promrmljala je njegovo ime, ali ni sama nije znala šta bi mu rekla. - Želim te - priznao joj je dok ju je gutao svojim pogledom. - Žehm te celu, Lara - dodao je promuklim glasom od kog se sva naježila. - I ja tebe želim - stidljivo je priznala. Izvila je ruku i dotakla njegove senzualne prste. Poljubio joj je vrh jagodica i zagnjurio lice u njen topao dlan. Otkopčao je nekoliko dugmića na njenoj haljini, a potom je svukao bretele sa njenih ramena i dozvolio da joj haljina sklizne niz telo. Dah mu je zastao. Na sebi je imala crni, čipkasti grudnjak i iste takve gaćice. Jednom rukom je skliznuo sa njenih ramena do grudi. Veštim prstima joj je otkopčao grudnjak i oslobodio grudi. Bile su male i prelepe. Sagnuo se da ih poljubi. Lara je zvučno uzdahnula osetivši kako joj jezikom klizi po grudima. Zamrsila je prste u njegovu kosu i tiho zaječala kada je osetila kako joj nežno gricka grudi budeći u njenom telu nove nalete uzbuđenja. Njegove ruke su smelo krstarile po njenom telu. Koža joj je bila mekša od baršuna. Jedva je čekao da je oseti na svojoj. Lara je bila tako zgodna i poželjna da je mislio da će eksplodirati ako je ponovo ne poljubi i privije uz svoje telo, što je odmah i uradio. Pomogao joj je da mu svuče majicu preko glave i da skine pantalone, a onda ju je podigao i polegao na krevet. Legao je pored nje i započeo ljubavnu igru koja ih je oboje dovela do same ivice razuma.
Laru je probudila buka koja je dolazila iz dnevne sobe. Trgla se i uspravila. Trebalo joj je nekoliko sekundi da se pribere i shvati gde se ~ 55 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
nalazi. A onda su joj scene protekle noći prošle kroz glavu. Bila je u Kristijanovoj spavaćoj sobi, u njegovom krevetu. Srce joj je jače zalupalo kada joj se učinilo da je prepoznala Barbarin glas. Navukla je Kristijanovu majicu koju je našla na komodi i izletela da vidi šta se to dešava. Zastala je na vratima. Kristijan je stajao nasred sobe, na sebi je imao samo donji deo trenerke koji mu je padao na kukove. Bio je bos, kosa mu je bila razbarušena, a Barbara je stajala na pola koraka od njega. Na sebi je imala kratku, žutu haljinu i izgledala je sveže i lepo. U jednoj ruci je držala ključeve od automobila, a u drugoj svoju torbicu. - Ja sam mislila da ću tebe prijatno iznenaditi, ali ti si ponovo iznenadio mene - rekla je glasom obojenim gorčinom. - Barbara, juče smo pričah o tome. - Došla sam da se pomirimo - ponovila je iznervirano i zamahnula rukom. Kristijan je prvi ugledao Laru. Stajala je oslonjena na dovratak. Na sebi je imala samo njegovu majicu koja joj je dopirala do pola butina. Kosa joj je bila neuredna, obrazi rumeni od sna i onog što je upravo gledala. Barbara je pratila njegov pogled i njihove oči su se srele. Lara se trgla jer ono što je videla nimalo joj se nije dopalo. Bio joj je potreban samo jedan pogled na Laru da shvati gde je i kako provela noć. Osetila se poniženom. Pokrenula se i za trenutak zastala pored Lare. - Tu majicu sam mu ja kupila za Novu godinu, a sada je vidim na tebi. Moj savet ti je da dobro razmisliš još jednom o njemu - ironično je dodala i odmarširala napolje. - Barbara! - Kristijan je besno uzviknuo njeno ime, ali se ona nije osvra tala. Bes koji je se osećao u njegovom glasu trgao je i Laru. Ona je nekako smogla snage da se odvoji od dovratka i vrati u sobu. - Lara! - čuo je kako je doziva, a trenutak kasnije čula je njegove korake iza sebe. - I ne pokušavaj da me zaustaviš - rekla je i zastala. Bila je ljuta i povređena i tako užasno se osećala da je mislila da će poludeti. - Ne mogu više - odmahnula je glavom. - Prvo David, pa posao, pa sada ti... suze su joj napunile oči. ~ 56 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- O čemu to pričaš? - izvio je ruke da je dodirne, ali je ona izbegla taj dodir i očima ga prostrelila. - Ne mogu više da dozvolim sebi da ponovo budem povređena bilo je sve što je mogla da kaže. Suze su je pobedile. Tihi jecaj joj je potresao grudi. Više ga nije videla jer su joj suze skroz zamaglile pogled. - Lara... - Kristijan joj je prišao i čvrsto je zagrlio. - Lara, poslednje što želim jeste da te povredim - prošaputao je i sagnuo se da je poljubi u kosu. Ona je skupila poslednje atome snage i odgurnula ga je od sebe. - Ne dodiruj me - grubo je rekla. - Barbara je došla na svoju ruku, između nas se ništa nije dogodilo - imao je potrebu da joj to kaže. - Da, i David je isto to rekao - sve ogorčenje koje je potisnula u sebi odjednom je isplivalo iz nje. - Ja nisam David - nemoćno je raširio ruke. Setio se da mu je Dora rekla da je Lara raskinula vezu i pretpostavljao je da Lara priča o tom momku koji ju je, bilo je očito, povredio. Ali on nije imao ništa sa tim! - Svi ste vi isti! - skoro da je vrisnula, a potom se okrenula i otrčala u svoju sobu. Kristijan je ostao da stoji. Nervozno je prošao rukom kroz kosu. Bio je besan toliko da je želeo nešto da razbije, udari, da pomeri tlo pod sobom. Vilica mu se grčila. Nije znao šta da radi? Da li da ide za njom ili da je pusti da se malo smiri. Odlučio je da je pusti da se malo smiri i krenuo je prema svojoj sobi kada je na vratima začuo zvono. Nije mogao da pretpostavi ko bi to mogao da bude. Sekund kasnije vrata su se otvorila i Dora je ušla unutra. Iza nje je išao Ramon sa koferima. - O, Kristijane, zdravo - požurila je da ga zagrli. - Gde je Lara? - Zar vi niste trebali da dođete sutra? - zbunjeno ju je zapitao. - Jesmo, ali ja sam postala tako nestrpljiva da vidim svoju prijateljicu više nisam mogla da ostanem tamo. - Kako ste se proveli? - zapitao ih je. Mozak mu je ubrzano radio. Mislio je šta da kaže i kako da da Lari još malo vremena da se sabere. - Bilo je lepo. Gde je Lara? - ponovo je zapitala Dora.
~ 57 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Koliko znam Lara još uvek spava. Ja bi trebalo da se obučem. Molim te, pripremi nam kafu, pa ćemo onda da probudimo Laru predložio je. - Ja sam za kafu - dodao je Ramon. Kristijan ga je zahvalno pogledao i otišao u pravcu svoje spavaće sobe, a Dora i Ramon su otišli u kuhinju.
Lara je čula da je Dora stigla i brzo je požurila u kupatilo da se dobro umije i šminkom prekrije tragove suza. Dosta dugo se tuširala, jer joj je topla voda prijala. Trudila se da sabere misli kako ne bi počela da plače čim ugleda Doru. Obukla je uzane pantalone u kombinaciji sa lepršavom majicom. Kosu je dobro raščešljala. I tek kada se po drugi put uverila da izgleda veoma lepo izašla je iz svoje sobe. Pratila je zvukove i došla do terase. Dora je vrisnula njeno ime kada ju je ugledala i poletela je da je zagrli. Lara je uspela nekako da priguši svoj jecaj i da se obuzda od naleta plača. Međutim, oči su joj ipak bile pune suza što je Dora shvatila kao uzbuđenje što se nisu videle tako dugo. - Divno izgledaš - rekla joj je Dora kada se malo odmakla od nje i odmerila je od glave do pete. Uhvatila ju je pod ruku i povela da sedne pored nje na pleteni dvosed. Naspram nje je sedeo Kristijan. A pored njih dve Ramon koji ju je srdačno pozdravio. Ramon je bio zgodan i vrlo privlačan momak, tako da je Lara odmah shvatila šta je to privuklo njenu drugaricu njemu. A pored svega toga imao je i pitom pogled, kao i vrlo blag osmeh koji je dopro pravo do Larine duše. Lara je sela pored svoje prijateljice i bila je srećna što se ponovo vide, ali sa druge strane se osećala veoma čudno i neprijatno zbog Kristijanovog prisustva. Nije smela da ga pogleda, a osećala je da on nju sve vreme ispitivački posmatra. Njegov pogled ju je pekao i činio da se oseća još nervoznije. - Kakvi su ti prvi utisci o Firenci? -zapitala ju je Dora.
~ 58 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Firenca je prelepa! - rekla je uporno se trudeći da gleda samo u Doru. - Nadam se da je Kristijan bio dobar domaćin - namerno je to rekla, jer joj se odmah učinilo da se atmosfera promenila na terasi kada je Lara ušla. - Da kao i Emilijano - imala je potrebu da spomene i Emilijana kako Kristijanu ne bi dala na važnosti. - Kako ste se vi proveli? - zapitala ju je sa nadom da će uspeti da pormeni temu. Dora je čavrljala o lepotama jezera Komo, ali je sve vreme odmeravala čas svog brata čas Laru. U jednom momentu joj je i Ramon dao znak da misli da se tu nešto čudno desilo, jer su se oboje ponašali preterano uzdržano i naglašeno ljubazno. Pošto je postajala sve nestrpljivija da sazna šta se desilo Dora je uhvatila svoju prijat eljicu za ruku i rekla. - Volela bih da vidim kako si se smestila. Lara je ustala i pošla za Dorom. Znala je da će joj Dora postaviti gomilu pitanja pre nego što zatvore vrata sobe u koju se smestila. I tako je bilo. - Lara, šta se to dešava? - otvoreno ju je pitala Dora. Malo je ustuknula kada je ponovo videla suze u prijateljičinim očima. Uhvatila ju je za ruke i naterala da sednu na ivicu kreveta. - Srećna sam što te vidim, zato pla čem - Lara je pokušala da se opravda, ali to nije prošlo kod Dore. - Molim te da mi kažeš šta se ovde dešava. Napetost može nožem da se seče. - Ja sam za sve kriva - rekla i počela da plače. Sagnula je glavu, a Dora se primakla i oslonila je na svoje grudi. Strpljivo je čekala da se Lara pribere kako bi mogla da počne da priča. - Ššš... - umirivala ju je i mazila po glavi. - Prvo sam raskinula vezu sa Davidom, jer sam saznala da me vara - rekla je Lara malo se ispravila i obrisala suze. - Bila sam toliko uvređena da nisam mogla da dozvolim sebi da plačem zbog njega otvoreno je priznala. - Pa sam sva ta osećanja potisnula duboko u sebi. - Oh, Lara, baš mi je žao - Dora se namrštila i saosećajno je pogledala. ~ 59 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Potom sam vrlo neočekivano dala otkaz u birou u kom sam radila. Moj šef me je izbacio iz takta, ja sam poludela i dala otkaz. A onda, želeći da pobegnem do svega toga, pozvala sam tebe i došla ovamo. Nisam dala sebi da razmislim o svemu već sam potisnula i ta osećanja praveći se da sam dobrodošla ovde i bukvalno uletela u nov problem. - Kakav problem? - zabrinuto ju je zapitala Dora. - Ah, tako mi je teško da pričam -Lara se osećala vrlo krhko, bila je preosetljiva i u dubini duše se plašila reakcije svoje prijateljice. - O čemu se radi? - Kristijan... - Da li te je povredio? - strah se jasno osetio u njenom glasu. - Ne - brzo je odmahnula glavom. - Ja sam sama sebe povredila. - Kako to misliš? - Pa... - htela je da kaže pa je izgubila hrabrost. - Šta se desilo? - bodrila ju je Dora da joj kaže istinu. - Dozvolila sam da se zaljubim u njega - priznala je jedva čujnim glasom. - Zapravo, emocije su mi toliko izmešane da više nisam sigurna u to šta osećam i šta je pravo. - Oh, Lara... - Dora iako je slutila da je tako nešto moglo da se desi ipak je bila iznenađenja Larinim priznanjem. - Jutros je bila Barbara - prekinula ju je. - Barbara! - Dora se namrštila, skroz je zaboravila na tu devojku. Šta je tražila? - Došla je da iznenadi Kristijana, a iznenadila je mene - gorko je dodala. Dora je imala potrebu da kaže nešto utešno svojoj prijateljici, ali nije smela dok ne proveri sa Kristijanom šta on oseća prema Barbari. Znala je dobro da se Barbari sviđa Kristijan i to već neko duže vreme, ali sa druge strane, nije bila sigurna šta njen brat oseća prema toj devojci. Osećala se odgovornom za Laru i bilo joj je jako žao što ju je ostavila samu sa Kristijanom. Bol njene prijateljice bio je tako očit da je i sama mogla da ga oseti. ~ 60 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Lara je sakrila lice rukama i tiho zaplakala. Osećala je neku vrstu olakšanja kada su joj se suze ponovo prolile. Bila je zbunjena, tužna i imala je utisak da je tuga nikada neće proći, i da će joj ta grudva zauvek pritiskati grudi. Dora je pustila prijateljicu da se isplače. Ništ a nije govorila. Samo ju je nežno mazila po kosi i ramenima. Ostale su u sobi sve dok se Lara nije smirila, a potom su izašle i otišle do kuhinje da spreme doručak za sve njih.
Do kraja tog dana Kristijan, pored svih svojih pokušaja, ipak nije uspeo da dođe do Lare i razgovara sa njom. Dora i Ramon su bih sve vreme sa njima. A njegova sestra se uopšte nije odvajala od Lare. I kako je dan prolazio tako je u Kristijanu nervoza sve više rasla. Dva puta se bez razloga brecnuo o Doru, a kada je postao svestan da ga svi nemo posmatraju, promrmljao je da ima nešto da završi i otišao u svoju radnu sobu. Sutradan, Kristijan je rano otišao na posao. Prvo što je uradio pozvao je Barbaru. Već se spremio na žestoku raspravu sa njom, ali ga je ona ponovo iznenadila. Izvinila mu se što je došla nenajvaljena kod njega i dodala kako joj je žao što je rekla Lari onu glupost. Kristijan nije verovao u iskrenost Barbarinih reči, ali mu je odgovaralo to što se nisu raspravljali. Znao je dobro da se Barbara uplašila da ne dobije otkaz i da je to bio jedini razlog što je naterala sebe da prošapuće izvinjenje i da se povuče iz čitave priče. Barbara je bila vrlo proračunata i u tom smislu razumna devojka, dok se za Laru to nije moglo da kaže. Dora mu je sinoć rekla da je Lara naprasno dala otkaz i da je to zapravo bio razlog zbog koga je tako naglo odlučila da dođe u Firencu. Kristijan je primetio da je Dora želela da nastavi razgovor sa njim o Lari, ali ju je on dosta grubo presekao i otišao u svoju spavaću sobu. Kristijan se osećao veoma zbunjeno i nije bio spreman da priča o Lari sve dok mu se, bar malo, ne srede misli u glavi.
~ 61 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Nije mogao da prestane da se seća noći koju su proveli zajedno. Nikada pre nije sa toliko strasti, a kasnije i nežnosti vodio ljubav sa jednom ženom i nikada pre nije osećao da nekoj ženi tako pripada kao što je tu noć pripadao njoj. Njih dvoje su se uklopili kao napola razdvojen kalup i on se, dok ju je držao u naručju, po prvi put u životu osećao kompletno, celo. Njene usne, dodiri, mazni šapat su ga dovodili do ivice ludila. Imao je utisak da Lara ima tajnu mapu njegovih erogenih zona. Jer mu je izgledalo kao da zna kada i gde treba da ga poljubi, a kada i gde treba samo da ga dotakne. Uzeo ju je dva puta te noći sa jednakim intenzitetom želje i strasti kao da je uzima prvi put. Kada se po drugi put spustio pored nje zadovoljen i iscrpljen na licu mu je lebdeo neki blesavi osmeh. Bio je tako srećan da je mogao samo da se smeje. Ona se bila sklupčala oko njega. Glava joj je bila na njegovim grudima. Osetio je i da se ona osmehuje i mogao je samo da zamisli kako su šašavo izgledali. Sećao se da mu je poslednja misao, pre nego što je utonuo u sladak san, bila kako će joj ujutro reći koliko je uživao u svakom momentu. Ali... Desilo se ono što nije mogao ni da pretpostavi. Probudio ga je telefon. Bila je to Barbara. Kada joj se javio oduševljeno je uzviknula da se nalazi ispred vrata i zamolila ga je da joj otvori. Kristijan je bio iznenađen i bukvalno je uradio to što mu je rekla bez razmišljanja. Pretpostavio je da je njihova rasprava probudila Laru. A odmah potom je došla i Dora i on više nije mogao da se otrgne utisku da je sve pošlo naopako. U glavi mu je vladao pravi haos. Emocije su mu bile izmešane. Nije uspevao da ih pohvata niti da razluči šta je stvarno osećao jer se u njemu sve mešalo, bes, neverica, nemoć, ljubav. Sebe je doživljavao kao čamac koji se našao u nepoznatom moru, a koga su talasi bacali čas na jednu, čas na drugu stranu. I sada mu je bilo jako teško da se koncentriše na posao. Uskoro ga je čekao jedan dosta važan sastanak. On je uporno gledao u papire pred sobom, ali ništa nije uspevao da pročita do kraja. ~ 62 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Pogled mu je pao na sat. Pobesneo je sam na sebe kada je video koliko je sati. Odagnao je svoje misli i koncentrisao se na tekst koji je trebalo da pogleda pred sastanak.
Kristijan je, od kako je došao sa posla imao samo jednu misao u glavi, da nađe momenat i razgovara sa Larom. To mu je bilo jako teško da uradi, jer se Dora nije odvajala od nje. Za vreme večere, par puta je uspeo da uhvati Larin pogled. Promenio se. Više nije bio tako hladan kao juče. Iz njenih lepih očiju polako je nestajala iskra optužbe koja je juče jasno sijala. Ali sa druge strane njeno držanje je i dalje bilo veoma uzdržano. Obraćala mu se samo kada je morala i to na kratko, pokušavajući da ne gleda u njega. Narednog dana priča se ponovila. Video ju je tek za vreme večere. I opet je uspeo, u par navrata da uhvati njen pogled. Izgledao je drugačije, mekše. Njene oči su mu jasno govorile da se sa njom nešto dešava i on je želeo da sazna šta. Nestrpljenje ga je ubijalo, kao i njegova rođena sestra koja je bila Lori uvek za petama. Tu noć je bio načisto sam sa sobom. Znao je da je neće pustiti da ode iz Firence sve dok ne budu razgovarah i bio je spreman da uradi i najveće gluposti samo da je natera da ga sasluša. I Lara je osećala da se nešto dešava sa Kristijanom, ali nije znala šta. Osećala je da je doziva pogledom, da je mazi svojim tamnim očima i poziva neizgovorenim rečima. I kako su večeri odmicale ona je sve manje imala snage da se protivi svojoj želji i potrebi da mu odgovori na pogled, na reči koje su ostala zatočene na njihovim usnama. Borila se sama sa sobom, sa svojim kontradiktornim mislima. Ustajala bi svako jutro odlučna da ga više ni jednom neće pogledati, a dan bi završavala misleći na njegove tamne oči i brojeći u sebi koliko puta su im se pogledi sreli. Bila je kao u bunilu jer je prema njemu počela da oseća ono što pre nikada nije osećala ni prema jednom muškarcu. Kristijan je za Laru postao groznica kojaje počela opasno da je trese, a ona nije znala koji „lek” da uzme. ~ 63 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Sa druge strane Lara je bila zahvalna Dori što ju je vodila svuda i u njenu lepu glavu pokušavala da natrpa nove, prelepe predele Toskane, drugačije ukuse, mirise. Lara ih je upijala sa mislima o Kristijanu i pitanjem kako bi bilo da joj je on baš to pokazao, da je tu, pored nje. A noću, samo kada bi se setila kako su vodili ljubav bukvalno bi padala u vatru iz koje je mogao samo on da je spase. Bilo joj je sve teže da se drži podalje od njega. Jedno jutro je pored uzglavlja pronašla poruku od Kristijana. Napisao joj je na parčetu papira: „U mislima si mi. Juče, danas, sutra, zauvek. Hajde da razgovaramo” Lara je stavila papir na grudi i suze su joj same krenule. Pomisao da je on bio u njenoj sobi dok je ona spavala učinila je da se sva razneži.
U petak, posle podne, kada se Kristijan vratio sa posla Dora je krenula da planira kako da provedu vikend. Ramon je podržavao sve što je ona predlagala, Lara je odusutno klimala glavom, dok je Kristijan za svaki njen predlog našao bar po jednu manu. Dora je primetila nervozu u ponašanju svog brata i nekako je uspela da to ignoriše. Videla je ona dobro da se on ponaša kao da se peče na nekoj žeravici, ali pošto ništa nije hteo da joj kaže nije bila nasigurno šta mu se to motalo po glavi. Posle duže rasprave i ubeđivanja dogovorili su se da sutra idu u Pizu. Kristijan je rekao da ima da radi i otišao je do svoje radne sobe. A Ramon, Dora i Lara su ostali da uživaju u prijatnoj večeri i uskusnom vinu. Lara je osetila kako je vino hvata i zaključila je da bi bilo najbolje da ode da spava. Ostavila je Doru i Ramona same. Izašla je u hodnik i kada je videla svetio u Kristijanovoj radnoj sobi, ohrabrena dejstvom alkohola, pošla je da vidi da li još uvek radi. U sobi nije bilo nikoga. Svetlost je dopirala sa radnog stola. Lara je ušla unutra i počela da razgleda njegovu radnu sobu kojom je dominirao veliki radni sto. U vazduhu se osetio miris njegovog parfema. ~ 64 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
Kristijan je otišao do kuhinje da donese vodu i kada se vratio zatekao je Laru kako stoji pored njegovog radnog stola i setno gleda po sobi. - Lara - prošaputao je ne uspevši da sakrije uzbuđenje. Odložio je čašu sa vodom na prvu policu i prošao joj. - Šta radiš ovde? - tiho ju je zapitao. Vazduh između njih je počeo da menja svoj sastav. Punio se elektricitetom koji je bio tako jak da samo što nije bio vidljiv. - Pila sam dosta vina - priznala mu je - dovoljno da nađem hrabrosti da te potražim - gledala je svuda samo ne u njega. - Napisao si mi da želiš da razgovaramo - oslonila se na ivicu stola, jer su noge već počele da joj otkazuju. - Po prvi put mi je drago što si popila dosta vina - rekao je i blago se osmehnuo. Izvio je ruku i dotakao je po samoj ivici lica, onako kako je to već radio. Od tog dodira krv joj je proključala i jače prostrujala venama. - Između Barbare i mene nema ništa - najednom je rekao. Možda je moglo da bude, ali ti si ponovo ušla u moj život i skroz me poremetila. - Ono jutro nije izgledalo tako. - Da, znam - ponovo je izvio ruku i ovog puta joj je sklonio jedan pramen kose sa lica. Imao je neodoljivu potrebu da je dodiruje. Grlo mu se osušilo. Hteo je da kaže to o čemu je danima razmišljao, ali reči su mu ostajale u grlu. - Ne mogu da prestanem da mislim na tebe - odjednom je prevalio preko usana i istog trenutka osetio olakšanje. - Ne mogu da prestanem da mislim na noć koju smo proveli zajedno. Bila je to najlepša i najsrećnija noć u mom životu - otvorio joj je svoje srce i dušu jer mu se činilo da je samo to ispravno da uradi. - Sve se desilo tako brzo, bila sam zbunjena i... - Znam da si skoro izašla iz veze, da si dala otkaz i da te je sve to poremetilo i iz tog razloga nisam vršio pritisak na tebe da odmah razgovaramo - priznao joj je. - A želeo sam, jako sam želeo da ti kažem šta osećam i kako si ti sve ono što sam sanjao da bi jedna žena mogla da mi bude. - Kristijane... - Lara je osetila kako joj se srce penje u grlo. - Istina je Lara da si me potpuno opčinila - šakama je obgrlio njeno lice. ~ 65 ~
Bosnaunited
Zvoncica&Foxy
- Ti si mene opčinio i potpuno začarao - prošaputala je i zaljubljeno mu se osmehnula. Kristijan se sagnuo i poljubio je. Lara mu je uzvratila poljubac osetivši kako tople struje klize niz njenu kičmu i gomilaju se u dnu stomaka. - Oh, Lara kako sam te željan - mrmljao je u njenu kosu, lice. - Više nijedan dan ne mogu da zamislim bez tebe. Lara se trgla na ove reči i upitno ga pogledala. Zvučao je tako ozbiljno! - Da, Lara istina je - prošaputao je zadovoljno između poljubaca. Zaljubljen sam i spreman da se borim za tebe sve dok ne pristaneš da zauvek ostaneš sa mnom. - Oh, Kristijane - tople suze su joj skliznule niz lice. Nije mogla da veruje svojim ušima. - I ja se osećam isto, baš isto - ponovila je pre nego što joj je on ponovo zarobio usne svojima.
Mesec dana kasnije... Džesika je stajala pripijena uz ogradu velike terase i oduševljeno posmatrala panoramu grada. Upravo je stigla iz Njujorka kako bi prisustvovala venčanju Kristijana i Lare. - Ovaj grad je božanstven - prošaputala je kada joj se Lara približila. - Da i kada si već tu trebalo bi da ispuniš savete iz drevni stihova rekla joj je kroz osmeh setivši se momenta kada joj je to Kristijan rekao. - Kada si već u Firenci, učini nešto po prvi put, nešto ludo, nešto firentinski i nešto zauvek. - Da li si ti sve to već uradila? - znatiželjno ju je zapitala Džesika. - Da, jesam, sve - rekla je i pogledala u Kristijana koji joj je prilazio. Stao je pored nje i nežno je zagrlio. Oslonila je glavu na njegove grudi i pomislila kako će ga voleti zauvek. A samim tim je uradila i to „nešto zauvek”. - Volim te - prošaputala mu je u uho, tiho, da niko ne čuje. - I ja tebe, najdraža - dodao je i utisnuo poljubac na njene usne. ~ 66 ~
Bosnaunited
