fizialna_terapija

FIZIČKE OSOBINE ELEKTRO TERAPIJE Pod električnom strujom podrazumevamo tok elektrona (negativno nabijenih čestica atomskog sistema) u jednom provodniku.

ELEKRTONSKA TEORIJA Razvojem atomske fizike došlo se do razjašnjenja fenomena električnosti. Osnovni nosilac elektriciteta jeste elektron,atomski sistem pretstavlja neutralni sistem većeg broja elemenata koji su postavljeni slično solarnom sistemu.Oko jednog jezgra (atomskog nukleusa) kruže elektroni postavljeni na određenoj udaljenosti (nivoima,putanjama koji se kreću u više ravni u odnosu na jezgro tako da čitav sistem ima loptast oblik). Elektron je negativno naelektrisana čestica vrlo male mase i u odnosu na proton (pozitivnu česticu) njegova masa je oko dvehiljade puta manja ,s’toga je naelektrisanje elektrona najmanje koje postoji i uzima se kao elementarno naelektrisanje ili elementarna količina elektriciteta. Težina ili masa elektrona je izmerena i ona iznosi me=9,1 · 10²³g.Čitav 10²³g.Čitav atom ima dijametar (prečnik) od jednog desetomilionitog dela milimetra ili 0,1nm.Broj elektrona je ravan broju protona što daje ravnotežu jednom atomskom sistemu u pogledu naelektrisanja,međutim njihov broj varira prema vrsti elementa i njhovom mestu u periodnom sistemu elemenata. Atom prelazi u jonsko stanje i naelektriše se negativno ili pozitivno u koliko mu se doda elektron (anjon) ili u koliko mu se oduzme elektron (katjon). Niz fizičkih i hemiskih pojava bazira se na ovoj pojavi dodavanja dodav anja ili oduzimanja elektrona atomima bilo u prirodnim procesima ili reakcijama izazvanim veštačkim putem.

ELEKTRIČNI NAPON Električni napon ili potencijalna razlika izražava se jedinicom napona koja se zove volt (V) i izražava se formulom 1v = 1J/1c. U stacionarnom električnom kolu dve tačke imaju stalne potencijale pa je prema tome i napon među njima stalan. Kulonov zakon glasi:sila privlačenja odnosno odbijanja između dva tela čija su naelektrisanja E1 i E2 upravo je srazmerno naelektrisanjima,a obrnuto srazmerno kvadratu njihovog međusobnog rastojanja.

1

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.













KONDENZATORI Pored toga što kapacitet jednog provodnika zavisi od njegovih dimenzija (veličine poluprečnika kružnog provodnika) provo dnika) postoji i drugi faktor koji utiče na kapacitet,a to je prisustvo jednog drugog provodnika prov odnika u neposrednoj blizini a koji treba da bude uzemljen. Ta zavisnost objašnjava se električnom infuencom,na tom principu zasnivaju se električni kondenzatori sastavljeni od dva provodnika koji mogu da kondenzuju veću količinu elektriciteta nego svaki za sebe odvojeno.Ima ih više vrsta: –Pločasti ; –Sferni ; –Cilindrični kondenzatori. Kapacitet kondenzatora zavisi od rastojanja provodnika (plča) u tom smislu da se smanjivanjem rastojanja povećava kapacitet.Kod pločastog kondenzatora na kapacitet utiče aktivna površina ploča tj.onaj deo gde se ploče preklapaju.Približavanje ploča kondenzatora zavisi od dielektrikuma ili izolatora jer će inače na određenoj udaljenosti doći do pražnjenja izmđu njih.Zato njih.Zato se u obloge kondenzatora umesto vakuma ili vazduha postavlja druga materija,na taj način dolazi do indukcije među pločama opterećenog kondenzatora sa novim količinama elektriciteta što omogućava da kondenzator primi još više elektriciteta i poveća svoj kapacitet. Svaki dielektrikum se označava brojem koliko puta može povećati kapacitet kondenzatora u poređenju sa vakumom ili vodom koji imaju dielektričnu konstantu jedan (parafin 2,kvarc 4-5,staklo 5-7).Kondenzatori mogu biti sa stalnim ili promenljivim kapacitetom.

ELEKTRIČNI KAPACITET Količnik količine elektriciteta provodnika i odgovarajućeg potencijala naziva se kapacitet jednog provodnika,jedinica kapaciteta naziva se s e farad 1F=1c/1v.Farad je velika jedinica i u praksi se koristi češće 1μF=106F,1pF=10¹²F. Kapacitet je proporcionalan poluprečniku sfernog provodnika što znači da u koliko je veći poluprečnik provodnika u toliko je potrebna veća količina elektriciteta da bi se potencijal koristio za izvesnu količinu.

PIJEZOELEKTRICITET Kvarc kao i neki drugi kristali ako se izlože pritisku naelektrišu se u jednom pravcu tako da jedna strana postane pozitivno,a druga negativno naelektrisana.U koliko se umesto pritiska izlože istezanju onda se naelektrišu u obrnutom ob rnutom smeru.















PIROELEKTRICITET Neki kristali među kojima turmalin,na običnoj temperaturi su elektro neutralni,prilikom izmene temperature bilo da se ona povećava zagrevanjem ili smanjuje hlađenjem postaju naelektrisane sa jedne strane pozitivnim,a sa druge negativnim elektricitetom.

ELEKTRIČNA STRUJA Pojam električnog toka ili struje uveo je Aleksandro Volt,jer je svojim eksperimentima dokazao prenošenje električnog fluida sa metala koje je nazvao provodnici prve klase ili suvi provodnici na provodnike druge klase ili vlažne provodnike koji se ne gubi.Ustvari stalno proticanje elektrona u zatvorenom kolu pod uticajem polja i potencijalne razlike naziva se električni tok ili električna struja. U jednom zatvorenom kolu el.struje razlikujemo izvor elektriciteta i provodnik kojim su vezani polovi tog izvora.El.izvor može biti u vidu voltinog elementa baterije ili akomulatora,leklaše tipa(suvi element) ili mehaničkog generatora.Ti izvori deluju u vidu pumpe za vodu ili tečnosti,mada se ne može kretanje el.struje kroz provodnik indentifikovati sa kretanjem vode kroz cev.Na krajevima el.izvora stvara se potencijalna razlika (naponska razlika) te s´toga el.polje u provodniku izaziva kretanje elektrona.U čvrstim i tečnim provodnicima nije isti tip kretanja el.struje.U voltinom elementu razlikujemo unutrašnje kolo struje (u tečnosti elektrolita) i spoljnje kolo koje čini metalni provodnik.U tečnosti se kreću ne samo s amo elektroni kao nosioci negativnog naboja već i protoni kao nosioci pozitivnog naboja,odnosno naboja,odnosn o čitavi joni (anjoni kao i katjoni). U metalima nema kretanja protona već samo elektrona.Joni metalnog provodnika raspoređeni su u kristalnoj rešetci,što znači dosta pravilan raspored na osnovu kretanja el.struje.Pre nego što počne da na provodnik utiče dejstvo el.izvora i polja ti elektroni i joni su praktično elektro neutralni gledajući provodnk u celini.Čim se provodnik nađe u kolu koje vrši uticaj na elektrone oni se kreću u suprotnom smeru od pravca polja.Elektroni nisu u stanju mirovanje u metalnom provodniku,jer usled us led postojeće temperature metala u njemu postoji i toplotno kretanje čestica i elektrona koje je nepravilno i haotično. Elektron 9,1· 10³¹ Pod uticajem polja koje je postavljeno od višeg potencijala ka nižem tj. u smeru pozitivnog elektriciteta to se elektroni kreću u njemu u suprotnom supr otnom smeru tj. ka pozitivnom polu.U pogledu kretanja elektrona u el.polju ne može biti b iti analogije sa tečnošću jer elektroni prelaze vrlo male putanje prenoseći energiju mnogo brže nego što se oni kreću,slično kao što se prenosi pritisak u hidrauličnom sistemu a da molekuli tečnosti ne prevaljuju put od početka do kraja sistema.Brzina el.struje je ravna brzini svetlosti što je u stvari brzina el polja.Elektroni zavisno od jačine polja svoje kratke putanje prelaze sporije predajući energiju u sudarima s udarima sa drugim elektronima koji im se nađu na putu.Brzina kretanja elektrona može se izračunati i ona se kreće od nekoliko















PROSTO STRUJNO KOLO Upoređujući tok elektriciteta kroz provodnik sa tečnošću koja se nalazi u jednoj cevi možemo napraviti analogiju prostog strujnog kola sa zatvorenim sistamom u kome se tečnost kreće potiskivana snagom pumpe.Slično razlici u pritisku kod tečnosti javlja se i potencijalna razlika u kolu struje koja prouzrokuje prouzrok uje tok elektriciteta. Kolo struje pretstavlja povezivanje polova sa različitim naponom.Mesto većeg napona je izvor elektrona,a mesto nižeg napona bi bila druga tela ili zemlja sa nultim naponom.U užem smislu pod kom struje podrazumevamo kretanje elektrona od izvora preko provodnika vezanog za negativni pol p ol pa do pozotivnog pola izvora gde se ti elektroni vraćaju.Postoji takozvano unutrašnje i spoljašnje kolo struje s´tim što se unutrašnje nalazi u samom izvoru,a spoljašnje je iznad izvora i u njega je uključen pacijent.

ELEKTRODE Pojam elekrode uveo je Faradej 1833god. (elektrohodos-put elektriciteta).Elektrodu sa visokim potencijalom on je nazvao ANODA + (ana-gore),a elektrodu sa niskim potencijalom KATODA─ (kata-dole).Pacijent se uključuje u kolo struje preko elektroda.

PROVODNICI I IZOLATORI Sva tela mogu se grubo svrstati u dve ekstremne grupe prema tome da li provode elektricitet (provodnici) ili onemogućavaju njegovo provođenje (izolatori).Svila,staklo i njima slična tela mogu se držati u ruci i izazvane količine elektriciteta ostaju na njima jer ona ne provode elektricitet pa se nazivaju izolatori ili dielektrici.Za razliku od metala i elektrolitskih rastvora koji vrlo dobro provode elektricitet i nazivaju se provodnicima. Zemlja pretstavlja najveći provodnik gde se upijaju i najveće količine elektrona sa negativno naelektrisanog tela i obratno dajući elektrone pozitivno naelektrisanom telu koje se uzemlji.Uzemljenje služi kao mera sigurnosti da se iz provodnika sa naponom opasnim po život najkraćim putem odvedu elektroni u zemlju u slučaju probijanja i dodira sa telom čoveka,tako da isprazne provodnik pod naponom i učine ga bezopasnim. Izvesna hemiska jedinjenja kao i kristali pokazuju osobine provođenja el.struje samo u jednom pravcu pa se nazivaju poluprovodnicima. poluprov odnicima. Izolatori se koriste za osiguranje provodnika tako da se struja od izvora prenosi na zeljeno mesto bez opasnosti da se usput izgubi život odnosno dovede u opasnost osoba koja rukuje aparatom.















OTPORNICI Svi provodnici nisu istog kvaliteta kad se radi o provodljivosti el.struje.Metali kao što su srebro,bakar i drugo se smatraju najboljim provodnicima ili provodnicima prvog reda kako ih je kategorisao Volta.Raspored njihovih atomskih sistema u kristalnim rešetkama je skoro idealan tako da ne pružaju otpor prolasku elektriciteta.Haotično kretanje elektrona usled relativne zagrejanosti provodnika ipak pruža izvestan otpor i kod provodnika prvog reda. Ukoliko bi se temperatura snizila do blizu apsolutne nule (-273Cº) kretanje čestica unutar metala bi prestalo tako da bi se dobili idealni ili super provodnici,tu osobinu naročito pokazuju živa,kalaj,aluminijum,cink i neki drugi metali.Relativan otpor provodnika načinjenog od jednog od nabrojanih metala je praktično minimalan ali najčešće koristimo provodnike od bakra čija je provodljivost provo dljivost preko 90%.Provodnici napravljeni od smeše dva ili više metala koje nazivamo metalnim legurama pretstavljaju teško prolazan put za elektrone,u nekim takvim provodnicima od legure trenje elektrona je vrlo veliko tako da se samo deo struje propušta do kraja takvog provodnika.Namerno postavljeni takvi delovi provodnika u kolo struje nazivaju se otpornicima,oni otpor nicima,oni mogu biti ugrađeni u vidu reostata sa stalnim ili promenljivim otporom.Svaki metal pokazuje specifičan otpor koji se izražava u faradu po centimetru (F/cm),specifični otpor za srebro iznosi 1,66 ,bakar 1,78 ,čelik 20. Otpor je srazmeran dužini provodnika,a obrnuto srzmeran preseku.Jedinica za merenje otpora je om (Ω). Definicija:jedan om je otpor provodnika koji pri naponu od jednog volta propušta struju od jednog ampera,formula 1Ω=1v/1A. U cilju dobijanja svetlosti ili toplote transformacijom el.energije služimo se specijalnim legurama raznih metala koji pružaju željeni otpor pri prolasku elektrona i od primljene energije se zagrevaju prelazeći u stanje usijanja kad emituju razne oblike radijacije. Ovu vrstu loših provodnika koristimo u fototerapiji ,takođe ih koristimo za doziranje inteziteta struje koji želimo preneti na pacijenta,u tom slučaju takva žica je namotana oko jednog izolatora od porculana na kojem pomoću klizača uključujemo veći ili manji broj navoja žice u kolo struje smanjujući odnosno povećavajući intenzitet struje u kolu pacijenta,potenciometar.

INTENZITET STRUJE Kroz metalni provodnik u vidu el.kebla zavisno od njegovog promera prolaziće u jedinici vremena određena količina elektrona koja može biti različita.Intenzitetom el.struje naziva se ona količina elektriciteta koja protekne kroz presek provodnika u jedinici vremena J=Q/t.To je ustvari brzina proticanja količine elektriciteta u jednoj sekundi,a količina elektriciteta je ravna proizvodu jačine struje i vremena za koje ona protiče kroz provodnik Q=J·t.Jačinu struje merimo u jedinicama amper ili njegovim hiljaditim















INSTRUMENTI ZA MERENJE STRUJE U elektroterapiji u cilju pravilnog doziranja jačine struje koristimo se instrumentima na principu ampermetra odnosno miliampermetra,na instrumentu instru mentu postoji ispod skale oznaka A ili mA,miliampermetar se postavlja u strujno kolo tako da zavrtnji koji su označeni + i ─,odnosno polovi miliampermetra treba da budu u položaju da d a struja utiče kroz pozitivan,a ističe kroz negativan pol.Galvanometar je još osetljiviji instrument za merenje jačine struje i koristi se za intenzitete koji se kreću oko milionitih delova ampera i označeni su sa G.Za merenje napona služimo se voltmetrom (v),u kolu struje on se vezuje paralelno sa kolom da bi izrazio napon između dve tačke tog pola za razliku od ampermetra koji se vezuje redno ili naizmenično tako da bi kroz njega prolazila ukupna količina struje koja se prenosi na pacijenta.Voltmetar nije neophodan na elektro medicinskim aparatima kao što je slučaj sa miliampermetrom.

ELEKTRIČNO POLJE Svaka količina elektriciteta izaziva el.polje koje se prostire oko provodnika.Jačina ili intenzitet el.polja naziva se i jačinom elektrostatičkog polja ili samo polja.To je količnik sile i količine elektriciteta.Faradej je uveo linije sila koje se poklapaju sa pravcem vektora jačine el.polja.U slučaju jednog tačkastog naelektrisanja linije sila su zrakasto zrakas to raspoređene i kreću se od pozitivno tačkastog naelektrisanja ka negativno tačkastom naelektrisanju.Tako se pozitivni elektricitet može smatrati kao izvor linija sile,a negativan kao ponor.Linije sile ili silnice počinju na pozitivnom elektricitetu,a završavaju se na negativnom.Tamo gde su linije gušće polje je jače i obrnuto.

INDUKCIJA (EL.INFLUENCIJA) Ako se jednom izolovanom provodniku približi drugi isto takav provodnik kroz koji se propusti el.struja onda će se u prvom p rvom pojaviti el.struja suprotnog pravca. Ukoliko se u blizini solenoida stavi drugi solenoid (primarni i sekundarni kalem) i kroz prvi propusti el.struja u drugom kalemu će se s e moći registrovati isto tako tok nastale struje suprotnog smera.Menjanjem broja namotaja kao i promera provodnika u primarnom i sekundarnom kalemu može se menjati odnosno modifikovati naponska razlika u izvoru. Ova se pojava koristi kod izrade transformatora koji čine sastavni deo većine aparata za elektro terapiju.Statički elektricitet koji se dobija trenjem ili iz mašina sa četkicama karakterističan je po visokom naponu i niskom intenzitetu.Nemogućnost regulisanja brzine pražnjenja danas je praktično pr aktično eliminisala ovu vrstu izvora elektriciteta.

















MAGNETIZAM I ELEKTRO MAGNETIZAM Magnetizam je prirodna pojava koja se može javiti uz elektricitet ili je nezavisna.Pojava izvesnih tela da imaju osobinu privlačenja drugih tela-metala otkrivena je zahvaljujući prirodnim magnetima kao što je oksid gvozdene rude r ude (Fe2O3). Za razliku od prirodne magnetičnosti može se proizvesti i veštački magnet.Prevlačenjem prirodnih magneta preko komada čelika dobija d obija se veštački magnet sa trajnom osobinom magnetizma.Magneti uglavnom veštački koriste se u različite svrhe s´toga se prave u raznim oblicima od kojih su najpoznatiji podkovičasti,magnetna šipka i magnetna igla. Magnet ima dva pola koji su obeleženi sa N (sever) i S (jug),sve čestice u magnetu imaju takav položaj tj. one su paralelne među sobom sa polovima koji su u smeru polova celog magneta.Presecanjem ili komadanjem magneta ne može se odvojiti svaki pol zasebno već se uvek dobijaju manji komadi magneta sa oba pola.Ako se sirovo gvožđe izloži dejstvu magneta za razliku od čelika koji se trajno namagnetiše,ono gubi svoj magnetizam čim se magnet udalji,ta pojava je poznata kao magnetostatička indukcija.Videli smo da prilikom prolaska struje kroz pravoliniski pravo liniski provodnik dolazi do pojave magnetizma u okolini provodnika.U kružnom provodniku provodn iku linije sila magnetnog polja imaju oblik ekcentričnih krugova.Magnetno polje pravoliniske struje ima kružan oblik i to u pravcu smera kazaljke na časovniku (makselovo pravilo svrdla).Zavoj provodnika u obliku žice (solenoida) je ravan magnetnom polju većeg broja kružno savijenih provodnika koji su poređani jedan do drugog,što drugog,š to daje ovom magnetnom polju izgled sličan kao onog kod magnetne šipke.U unutrašnjosti solenoida linije sila su paralelne među sobom tj. polje je polomljeno.Ukoliko je broj zavoja veći utoliko je magnetno polje jače ali zavisi takođe i od jačine struje koja prolazi kroz solenoid.Stavljanje šipke od čelika u solenoid dovodi do trajnog magnetisanja čelika,ako se pak u središte solenoida postavi snop šipki od sirovog gvožđa dobiće se elektromagnet koji dejstvuje samo dok kroz solenoid protiče struja. Magnetno polje u tom slučaju je jače nego kod solenoida jer ga pojačava,i magnet i elektromagnet se može praviti u vidu šipke ili potkovice s´tim što kod podkovičastog elektromagneta na koji žice mora da budu različite i to na jednom kraku u pravcu kretanja kazaljke na satu,a na drugom kraku u suprotnom smeru.Elektromagnet ovog tipa u vidu šipke koristi se u konstrukciji projektora za stvaranje ultra zvučnog talasa.

















IZVORI ELEKTRIČNE STRUJE Hemijski izvori elektriciteta daju konstantnu jednosmernu struju određenog napona i intenziteta,za svaki takav izvor odnosno element bez obzira na njegovu veličinu.Za dobijanje odgovarajuce naponske razlike i intenziteta koji se mogu koristiti u terapiji nekada se pristupalo izradi galvanskih ili akomulatorskih baterija,danas se više ne koriste u medicinske svrhe.Dinamo mašina je prvi izvor koji može da koristi gratsku el.energiju koja pokreće elektromotor.Naizmenična struja iz gratske mreže će u tom slučaju pokretati elektromotor koji je vezan za dinamo mašinu koja u izvodu daje jednosmernu struju,ni ovaj način se više ne primenjuje u medicini.El.struja iz gratske mreže se koristi za pogon svih modernih elektromedicinskih aparata i uređaja,ali obično se transformiše i uobličava prema potrebi.Za dobijanje jednosmerne struje preko aparata koji se vezuju za gratsku gratsk u mrežu koriste se takozvani ispravljači.

ELEKTRONSKE CEVI Poznata je pojava emisije elektrona prilikom zagrevanja metala slično isparavanju tečnosti koja se greje.Tu pojavu otkrio je Edison,zahvaljujući tom fenomenu došlo se do elektronskih cevi.Najjednostavnija elektronska cev zove se dioda.Sastoji se od dve elektrode anode i katode koje su zatopljene u staklenoj cevi iz koje je izvučen vazduh. Katoda se greje iz posebnog izvora tako da usijana emituje elektrone koji uspostavljaju sa anodom kolo struje.Dioda propušta struju samo u jednom smeru i služi za ispravljanje naizmenične gratske struje u cilju dobijanja galvanske jednosmerne struje ili raznih modulacija.Za razliku od diode trioda ima treću katodu u vidu mrežice koja se nalazi između njih.Njena uloga je u tome da propušta ili zaustavlja tok elektrona zavisno od toga da li je u dotičnom trenutku punjena pozitivnim ili negativnim elektricitetom.Ako je pozitivno naelektrisana mrežica ona propušta propuš ta elektrone koji uspostavljaju kolo struje sa anodom.Na taj način se mogu dobiti različite jačine anodne struje,a osim toga diode služe i za dobijanje elektromagnetnih oscilacija.Za bolje korišćenje gratske struje postoje i duo diode ili dve diode u istoj cevi.Naizmenična gratska struja od 50Hz nikad se ne može koristiti sa istom frekfencijom u terapiske svrhe.Obično se za dobijanje kako

















Triode i pentode se koriste kod diatermiskih aparata savremenog tipa,ali kod novih aparata za ultra kratke talase i mikro talase koristi se magnetron gde se struja elektrona u kružnom kretanju prekida mnogo češće nego što je to slučaj u ventilnim cevima sa mrežicom,i na taj način postiže i učestalost od nekoliko stotina miliona oscilacija.Kod aparata za visokofrekfentnu struju ugrađeni su ampermetri sa podeocima od 0,1 do 1 amper,a označeni su sa A.Od promera provodnika (omov zakon) zavisi i njegov kapacitet provođenja,otuda se za jednosmerne jednos merne i niskofrekfentne struje koriste obični promeri pr omeri izolovanih provodnika od bakarne žice sa košuljicom od polivinil-hlorida,ili gume dok se za visokofrekfentne struje primenjuje specijalan dvostruko izolovan provodnik daleko većeg promera.

DELOVANJE ELEKTRIČNE STRUJE Pored dejstva koja ćemo izučavati kasnije,da el.struja ima i druga dejstva kao što su: 1. Svetlosno Svetlosno dejstvo dejstvo-prolaskom -prolaskom struje kroz provodnik provodnik načinjen načinjen od specijalne specijalne legure legure koja se zagreva ali ne topi jer sadrži metale sa veoma visokom tačkom topljenja (tungsten).Nastaju usled sudara elektrona sa atomskim sistemima u provodniku i oslobađanje energije u vidu kvanta što znači svetlosnog talasa čija talasna dužina može biti različita.Pored vidljivog svetla el.struje,može dati i druge oblike elektromagnetnih talasa:IC,UV. 2. Hemijsko Hemijsko dejstvo-povezivanjem -povezivanjem elektroli elektrolitičkog tičkog rastvora rastvora u kolo struje dolazi do kretanja jona u pravcu elektroda i do stvaranja baza i kiselina,neutralisanjem jona u kolu struje dolazi do hemijskih reakcija kojima je povod bio uključenje u kolo struje. 3. Toplotna Toplotna dejstva-prolaskom -prolaskom elektrona elektrona kroz tela koja koja nemaju pravilan pravilan raspored atoma kao što je slučaj sa kristalnim rešetkama,sudari elektrona koji su nosioci elektriciteta sa elektronima u atomskim sistemima koji im se ispreče na putu dolazi do ubrzanog kretanja čestica materije,a sa tim tim i do zagrevanja odnosno do manifestacije povišenja temperature tog tela ili provodbika.Ukoliko zagrevanje ide dalje do crvenog i belog usijanja onda dolazi i do emeisije svetlosnih talasa. 4. Magnetna Magnetna dejstva-svako naelektrisa naelektrisano no telo ili provodnik provodnik kroz koji prolazi struja struja

















JEDNOSMERNA STRUJA To je struja koj ne menja smer svog kretanja u provodniku.Pozitivan i negativan pol izvora jednosmerne struje uvek imaju isti polaritet.Jednosmerna struja ima samo jednu fazu i to pozitivnu.Jednosmerna stuja može biti: Stalnog intenziteta u jedinici vremena kad se naziva konstantna ili jednosmerna struja kontinuiranog toka. Promenljivog intenziteta u jedinici vremena kada se naziva jednosmerna struja impulsnog ili isprekidanog toka.Intenzitet jednosmerne sruje impulsnog toka raste i opada u jedinici vremena. Električni impulsi koji pritom nastaju imaju sledeće karakteristike: 1. Ob Obli likk koji koji može može bit bitii četvorougli,trougli,trapezoidni,sinusoidni,eksponencijslni,češljasti itd; 2. Trajanje; 3. Intenzitet; et; 4. Pauzu Pauzu izme između đu dva dva imp impul ulsa; sa; 5. Frekfenciju Frekfenciju (impulsi (impulsi se ponavljaju ponavljaju određeni određeni broj broj puta u jedini jedinici ci vremena). vremena). •

•

NAIZMENIČNA STRUJA To je struja koja menja smer kretanja u provodniku.Izvor naizmenične struje menja polaritet tako da pozitivan pol postaje negativan,a negativan pozitivan pa se prema tome menja i smer kretanja elektrona u provodniku.Naizmenična struja ima pozitivnu i negativnu fazu.Pozitivna i negativna faza čine jednu periodu.Frekfencija jeste broj perioda u sekundi,jedinica za frekfenciju frek fenciju struje naziva se herc (Hz).Jedan (Hz).Je dan herc pretstavlja jednu periodu u sekundi,frekfencija se može izraziti u kilohercima i megahercima.

KARAKTERISTIKE STRUJA KOJE SE PRIMENJUJU U FIZIKALNOJ MEDICINI

















EFEKTI EL.STRUJE NA TKIVA Sa gledišta elektro terapije ljudsko telo se može posmatrati kao vreća od kože (izolator) unutar kojeg se nalazi rastvor elektrolita (provodnik).Suva koža je dobar izolator i ona praktično ne propušta el.struju,vlažna koža k oža propušta deo struje koja se propusti prop usti preko njene površine,na mestima gde je koža oštećena ulazi velika količina el.struje i tu može doći do oštećenja tkiva o čemu se mora voditi računa.Prilikom primene elektroterapiskih procedura el.struja ispoljava sledeće efekte na tkiva: 1. Trermički Trermički efekat,odnosno ,odnosno zagrevanje zagrevanje tkiva koje nastaje nastaje zato što se elektroni elektroni pri kretanju kroz tkiva sudaraju sa atomima u njima.Najizraženiji terapiski efekat na tkiva ima naizmenična struja visoke frekfencije. 2. Hemijski Hemijski efekat,tako što pozitivni pozitivni pol izvora struje struje privlači privlači negativno,a negativno,a negativni negativni pol pozitivno naelektrisane čestice tkiva.Kad te čestice stignu u blizinu pozitivne ili negativne elektrode nastaju različite hemijske reakcije.Najizraženiji hemijski efekat na tkiva ima galvanska struja. 3. Elektromagnet Elektromagnetni ni efekat,tako što se oko provodnika provodnika kroz koji koji teče struja stvara stvara elektromagnetno polje ono ima najgušće linije sila ukoliko je provodnik u obliku navoja (solenoida).Elektromagnetni efekat je najizraženiji kad kroz provodnik protiče naizmenična struja visoke frekfencije i koristi ko risti se pri primeni kratkotalasne dijatermije i terapije elektromagnetnim poljem.

PODELA ELEKTROTERAPIJE Podela elektroterapije,deli se na terapiju primenom: 1. Jednosmernih struja,koje mogu biti biti konstantnog toka (galvanska stuja) i impulsnog ili isprekidanog toka,ona može biti neofaradska,dijadinamična struja i eksponencijalna struja. 2. Naizmenična Naizmenična struja struja,koje mogu mogu biti niske frekfencij frekfencijee do 200Hz,to je faradska faradska sruja.Zatim srednje frekfencije do 10 000Hz to je interferentna sruja i visoke frekfencije i to preko 10 000Hz.



















PRIMARNO DELOVANJE GALVANSKE STRUJE Kad galvanska struja prolazi kroz tkiva u njima dolazi do kretanja jona molekula vode i koloidnih čestica.

KRETANJE JONA Tkiva pretstavljaju dobre provodnike elektriciteta,zahvaljujući prisustvu naelektrisanih čestica (jona) rastvorenih u vodi.Kad galvanska struja prolazi kroz tkiva naelektrisane čestice se u njemu kreću prema suprotno naelektrisanim polovima.Pozitivna elektroda privlaći negativno naelektrisane čestice (anjone) a,negativna elektroda privlači pozitivno naelektrisane čestice (katjone).Joni koji su u ćelijama i ne mogu da se kreću preraspoređuju se bliže membranama.Joni membrana ma.Joni se nagomilavaju i na granicama tkiva različitog otpora (koža,podkožno tkivo i tetive fascije).

KRETANJE MOLEKULA VODE Molekuli vode mogu da prime jedan jon i zahvaljujući njemu da putuju prema pozitivnoj ili negativnoj elektrodi zavisno od naelektrisanja jona koje su primili.

KRETANJE ORGANSKIH MOLEKULA I KOLOIDNIH



















3. Elektroosmoza Elektroosmoza tj.kret tj.kretanje anje molekula molekula vode vode od mesta mesta sniženog sniženog (anoda) (anoda) ka mestu mestu povišenog osmotskog pritiska (katoda) sa s a tendencijom da se osmotski pritisci izjednače.Povlačenje vode ispod pozitivne elektrode povoljno deluje na smanjenje otoka (anodna galvanizacija se primenjuje za smanjivanje svih vrsta otoka).Gomilanje vode ispod negativne elektrode dovodi do bolje hidratacije tkiva,što se u kozmetici koristi da bi se ublažile bore. 4. Elektroliza Elektroliza tj.pojava tj.pojava izdvajan izdvajanja ja neutralizova neutralizovanih nih jona na elektrod elektrodama ama koji deluju deluju haustično i razarajuće,na anodi se izdvaja jaka kiselina,a na katodi jaka baza.Tkiva petstavljaju vodeni rastvor natrijum hlorida.Natrijum hlorid u vodenom rastvoru disosuje na pozitivno naelektrisan jon natrijuma i negativno naelektrisan jon hlora.Katoda privlači jon natrijuma koji se jedini sa jonom OH¯ iz vode,stvarajući jaku bazu natrijum hidroksida.Ukoliko se negativnom metalnom elektrodom direktno dodirne tkivo nastaje opekotina koja ima karakteristike opekotine izazvane jakom bazom.Anoda privlači jone hlora koji se jedini sa jonom vodonika H+ iz vode i stvara jaku hlorovodoničnu kiselinu HCl.Zato se na pozitivno naelektrisanoj elektrodi stvara kisela reakcija.Ukoliko se pozitivnom metalnom elektrodom direktno dodirne tkivo nastaje opekotina koja ima karakteristike opekotine izazvane jakom kiselinom.Elektroliza se koristi za uklanjanje manjih izraslina na koži kao i za trajno uklanjanje dlaka.

SEKUNDARNO ILI FIZIOLOŠKO DELOVANJE GALVANSKE STRUJE



















APARATI I ELEKTRDE ZA PRIMENU GALVANSKE STRUJE Savremeni aparati za primenu galvanske struje proizvode ili samo galvansku struju ili galvansku i faradsku struju ili galvansku u kombinaciji sa drugim jednosmernim ili srednjefrekfentnim strujama.

ELEKTRODE ZA GALVANIZACIJU Na krajevima kablova povezanih sa pozitivnim po zitivnim i negativnim polom izvora galvanske struje nalaze se elektrode.Zavisno od materijala od kojeg su izradjene elektrode mogu biti: Metalne od aluminijuma ili specijalne legure koja ne podleže koroziji,teže se savijaju prema regiji koja se tretira i na njima se lako stvaraju neravnine pri ponovljenim savijanjima,vrlo su trajne. Gumeno-grafitne od specijalne smese grafita i gume prave se u više veličina,lako su savitljive ali su manje trajne od metalnih. •

•

Prema obliku elektrode mogu biti: Pločaste koje su različitih veličina zavisno od dela tela koji se tretira. Tačkaste koje se koriste za tretiranje malih površina (bolnih tačaka). • •



















U zavisnosti od aktivnosti elektroda razlikuju se sledeće tehnike primene: 1. Monopolarna Monopolarna pri kojoj kojoj se koristi koristi aktivna aktivna elektroda elektroda male male površine površine koja ispoljav ispoljavaa jače biološke efekte zato što se zbog male površine povr šine na njoj zgušnjavaju linije električne sile.Za tretman bolnih tačaka kao aktivna elektroda koristi se anoda (analgetsko delovanje pozitivnog pola).Inaktivana elektroda je veće površine,postavlja se udaljeno od aktivne elektrode.Termini elektrode.Ter mini aktivna i inaktivna elektroda su uslovi,oni se odnose na jačinu ispoljenog biološkog delovanja koje je jače na elektrodi manje dodirne površine. 2. Bipolarna Bipolarna kad se koriste koriste elektrode elektrode istih istih površina površina koje su podjedn podjednako ako aktivne aktivne u smislu biološkog delovanja.

DOZIRANJE GALVANSKE STRUJE Efekti galvanske struje zavise od njenog intenziteta,gustine koja zavisi od veličine elektroda i trajanja procedure.Doza galvanske struje određuje se na osnovu: 1. Intenziteta Intenziteta struje struje koji koji mora da bude podešen podešen tako tako da pacijent pacijent oseća oseća prijatno prijatno mravinjanje,trnjenje,žarenje ili peckanje. 2. Gustine Gustine struje struje koja pretstavl pretstavlja ja jačinu jačinu struje struje po jedinici jedinici površine površine i izražava izražava se u miliampermetrima po cm².U terapiji se primenjuju doze od 0,1 do 0,5 A/cm². Gustina struje zavisi od veličine elektroda.Pri istom intenzitetu struje gustina će biti u toliko veća u koliko je površina elektrode manja. 3. Trajanja Trajanja procedure procedure i serije serije pa tako tako jedna aplikac aplikacija ija traje traje 15 do 20 minuta, minuta, procedura traje duže kad se primenjuje struja jačeg intenziteta.Aplikacija ne treba



















Indikacije za galvanizaciju su: -Degenerativni zglobni i vanzglobni zapaljinski reumatizam; -Neurološka oboljenja; -Stanja posle traume; -Elektroliza negativnim polom; -Elektroforeza lekova. Kontraindikacije: -Opšte; -Oštećenja epiderma na mestu aplikacije; -Mladež (nevus) na mestu postavljanja elektrode; -Metalni predmet na mestu primene ili u strujnom kolu; -Infekcija kože i podkožnog tkiva.

SPECIJALNI OBLICI PRIMENE GALVANSKE STRUJE U specijalne oblike primene galvanske struje ubrajaju se: -Elektroliza; -Elektroforeza; -Hidrogalvanske procedure. Elektroliza je postupak trajnog uklanjanja dlake (epilacija) i manjih kožnih promena (bradavice ili veruhe),keloidi (ožiljak sa jako umnoženim fibroznim tkivom),tetovaže. Korišćenjem negativnog pola galvanske struje.U oba slučaja se za elektrolizu koristi





















Da bi se lek uneo primenom elektroforeze mora se naneti na istoimeno naelektrisanu elektrodu.Od nje će se odbijati i putovaće prema suprotnom polu galvanske struje.Da bi se elektroforeza pravavilno primenila potrebno je znati koji se lek unosi sa kog pola.

LEKOVI

+

Antihistaminici (fenergan,sinopen) Antibiotici (streptomicin,tetraciklin,hlorafenikol,sulfolamin ) Vazodilatatori (komplamin,redergin,trental) Vitamin B1

EFEKAT Antialergiski Baktericidni Poboljšanje cirkulacije Poboljšanje metabolizma nervnog tkiva



















APARATI ZA ELEKTROFOREZU I TEHNIKA PRIMENE Za primenu elektroforeze koriste se aparati za galvanizaciju sa tim što se posebna pažnja posvećuje određivanju pola sa kojeg se lek unosi.Tehnika primene elektroforeze može biti samo stabilna.

DOZIRANJE LEKOVA KOJI SE PRIMENJUJU ELEKTROFOREZOM Kad se lekovi unose primenom elektroforeze jedinica za doziranje je proizvod intenziteta struje i vremena njenog delovanja i izražava se u mA/min.(mili amper minutima).



















PRAKTIČNA PRIMENA Intenzivna vazodilatacija koja nastaje tokom ove procedure,posebno kada galvanska struja deluje na celo telo može izazvati pad krvnog pritiska i s´toga je pre svake terapije potrebno kontrolisati arteriski pritisak pacijenta.Ova procedura proced ura nije preporučljiva kod osoba koje imaju nizak krvni pritisak zbog kolapsa.Dok se pacijent priprema za terapiju hidrogalvanska kada se puni vodom indiferentne temperature do gornje ivice elektroda. Pacijent se za hidrogalvansku kadu priprema kao za svaku opštu hidroterapisku proceduru.Kad se pacijent presvuče pres vuče terapeut izvrši inspekciju kože na kojoj ne sme s me biti nikakvih oguljotina i drugih defekata epiderma.Pacijent zatim ulazi u kadu zauzima poluležeći položaj a iznad glave mu se postavlja peškir peš kir nakvašen hladnom vodom.U kadi provodi nekoliko minuta pre procedure da bi se adaptirao,potom se hidrogalvanska kada kad a



















PRAKTIČNA PRIMENA ČETVOROĆELISKIH KUPKI Kadice za četvoroćeliske kupke su tako konstruisane da su obe elektrode + i – ugrađene u njihov zid,ili tako da je samo jedna elektroda fiksirana za zid kadice dok se druga postavlja na vratnu regiju pacijenta za tretman gornjih ekstremiteta eks tremiteta odnosno na lumbosakralnu regiju za tretman donjih ekstremiteta.Terapija se može primeniti samo za jedan ili dva ekstremiteta po izboru,obe ruke,obe noge,ruka i noga ili za sva četiri ekstremiteta.Stolica na kojoj sedi pacijent treba da bude plastična da ima palastično sedište i naslon.Ne sme biti drvena da bi se lako obrisala jer se često nakvasi posle završetka procedure.Pacijent uroni nogu u kadicu ili kadice,kad u zidu kadice postoji samo jedna elektroda terapeut fiksira drugu na vratnu ili lumbalnu regiju pacijenta. Kolo galvanske struje se uključuje na komandnoj tabli aparata,a intenzitet se dozira do



















PRIMENA NEOFARADSKE STRUJE Dijagnostička primena neofaradske struje zasniva se na draženju motornih nerava,a trapijska nadraženju senzitivnih nerava.

DIJAGNOSTIČKA PRIMENA Elektrodijagnostika je postupak ispitivanja izdržljivosti nerava i mišića radi utvrđivanja stepena oštećenja neuromišićnog aparata.Osim neofaradske za tu svrhu se upotrebljava i galvanska struja.Da bi se neofaradskom strujom izazvale kontrakcije potrebno je da njen intenzitet bude od 3-6 mA.Prilikom draženja nerava kontrakuju se svi mišići koje oni





















Indikacije : -Elektrodijagnostika i psihogeni poremećaji. Kontraindikacije: -Opšte;



















DOZIRANJE DD STRUJA Doza DD struje određuje se na osnovu:



















promeniti,promena polova vrši se pomoću komutatora na aparatu tako da nije potrebno menjati polove u toku aplikacije. Po isteku predviđenog vremena postepeno se smanjuje intenzitet struje i isključuje strujno kolo (najpre doza pa baza). Aplikacija DD struja se time završava ukoliko je lekar odredio primenu samo jedne



















OBLIK

INDIKACIJA TRAJANJE IMPULSA

TRAJANJE PAUZE

KONTRAKCIJE U JEDNOJ TERAPIJI

PAUZE POSLE 10 KONTRAKCIJA



















Kontraindikacije; -Lokalne ozlede kože na mestu primene; -Zapaljenja kože i podkožnog tkiva;

































































































































































































































fizialna_terapija

Recommend Documents