Naslo" origiMla
UMrnSTOPREDGOVORA
!!b 01!1X 0DE!!IU! 3Hl!l!KJ1HAP METOnOBJlE'IEHIUl
D< CIDC C81ucr-norep6ypr 1994 ISBN 86-7646-009-4
Povodom izložbe "Zaštita zdr vlja - 93" II Ekspocentru u Moskvi na kojoj su predstavljeni elektronski medicinski aparati sa osnovnom orijen
a
tacijom na lečenje bez medikamenata, moskovski novinar A.M. Podmogiljni izneo je sledeće: "Jednom sam imao priliku da vidim statistiku najraspros
Izdavač
tranjenije smrtnosti koja je objavljena pod zaštitom svetske zdravstvene organizacije. Zapanjile su me brojke: od side je umrlo na zemljinoj kugli za
�Familet"
godinu dana
Zaiut-vau Ljubi�a Miletić
Priredila Senka Trajković
Grafilka priprema Ljiljana Đurđević
let. 011/661-756
Print
�tampa Graphic trade, Beograd Tiraž 500
Plasman knj ige Familel.leI.OlI1l61- 469 Zoran Janković, 01113187 - 758
Milenko Janković, 011/3942-240
hiljada ljudi, od lečenja medikamentima - 700 hiljada_
Shvatio sam da su, u stvari, ohe brojke znatno veće, jer u statistiku su ušli samo zvanično registrovani slučajevi. Po mojoj skromnoj proceni proizilazi� da skoro milion ljudi strada za jednu godinu od lečenja medikamentima".'
Urednik
zoran Janković
40
•
Sličnu misao izrekao je V. G. Pašinski II svojoj knjizi "Lečenje
biljkama". "Poslednjih godina ioteresovanjc za lečenje lekovitim biljkama znatno je poraslo. Tome umnogome doprinose neželjene pojave i
kacije
II
kompli
terapiji savremenim
sintetičkim sredstvima jakog delovanja. Takozvane mwikamenlne bolesti su objektivna rea1nost našeg vremena. Mi
smo svedoci paradoksalne situacije II kojoj hirurgija postaje bezopasna, a terapija zbog razvoja fannakologi je - sve opasnija".2 Navodeći ovakve stavove nimalo ne pretcndujemo na nedoumicu O
nezamenljivosti savremene medicine u mnogim slučajevima. Namera nam je bila samo da podsetimo, da ne zaboravimo da iskustvo u korišćenju biljnih sredstava u preventivne i lekovite svrhe traje hiljadama godina, da je čovek organski sastavni deo prirode u kojoj bt1jni svet sa, do sada 500 000 oblika, čini osnovni deo žive supstance na planet i
.
l SKENAR - terapija. :tbomik radova pod redakcijom V.N. MnlL�ko. Moskva 1995. 2 V.G.Pašinski, tILečenje biljkama", Novosibirsk. NAUKA, Sibirsko odelenje Akademije medicinskih nauka. 1989.
Ovome treba dodati tvrdnje naučnika da naša ishrana treba da se sastoji od dve trećine biljnih komponenti, što ima fiziološku osnovanost čovekovog organizma počev od zuba spremnih za grubu mehaničku obradu vlaknaste brane, pa preko sistema za varenje sa žlezdama koje luče moćne supstance i
fermcnte neophodne za proces apsorbcije.
Istovremeno ne treba zaboraviti da jc u mnogim zemljama sveta izražena tendencija najrazličitijih biljnih dijeta, vegetarijanstvo. uzi ma nj e samo sveže biljne hrane što takođe ima svoje nedostatke zbog jednostranosti i jedno ličnosti, a kao posledicu negativne pojave. Ipak, panaceja ni j e pronađena. Na nama je da izaberemo, da se opredelirno, da tragamo za onim što nam se učini značajnim.
•
ENCIKLOPEDIJA NARODNIH METODA LEČENJ A
. Naše opredeljcnje za izbor knjige koja je pred Vama bilo je inspirisano namerom da se pregršt iskustava i rezultata naučnih istraživanja, II svom domenu poznatih naučnika kao što su Šakirov, Butejko i drugi, prenese sa
velikih ruskih prostora i kod nas. U tom cilju neka poglavlja su znatno izme njena, posebno poglavlje o lečenju lekovitim biljem iz kojeg su izuzeti svi
oni recepti koji se odnose na vegetaciju karakterističnu samo za sibirsko područje. Takode, svako ko se bavi ubiranjem lekovitog bilja opredelićc sc po svom nahođenju kada se radi o "Kalendaru ubiranja lekovitog bilja". Raznolikost tema i sadržaja ostalih poglavlja, kao što su studija o mumiu, kojeg ima i na našem tržištu, sigurno će zadržati pažnju čitalaca.
Senka Trajković
Beograd
2002
•
,
DEO PRVI
.
-
-
-
- --
--
NAČiNI LEČENJA BEZ MEDIKAMENATA I FIZIOTERAPUA -
__o _
__
�
_____
, ,
-
9
8
Druga grupa. Povrće i voć e koje uglavnom snabdevaju čovekov organi zam karotinom. Povrće i voće ove grupe snabdevaju organizam mineralnim supstancama, vitaminom Ct šećerom. celulozolU, vit aminom B2• U ovu grupu spadaju mrkva, paradajz. dinja, kajsije, tikva, praziJuk, prokola, zelene mahune graška i pasulja, zelen peršuna. crvena paprika. Treća grupa. Povrće i voće koje sadrži male količine mineralnih supstanci i vitamina koji su rastvorivi u vodi i pozitivnu deluju na razmenu materija u organizmu (vitamin e i vitamini grupe B). U ovu grupu spadaju cvekla, krastavci, celer, glavičasti luk, rotkva, peršun, jabuke, kruške, šljive, trešnje i grožđe. Pošto je povrće i voće često zaprljano mikrobima, a ponekad i hemijskim supstancama (sredstvima za zaš titu bi lj aka). prvu obradu treba izvoditi veoma detaljno. Da bi pripremljeni napitak sačuvao hranljivu vrednost izvorne sirovine
TERAPOA (pOVRĆE, JAGODIČASTO VOĆE I VOĆE) LEČENJE SOKOVIMA OD POVRĆA I VOĆA Svima je znana važnost i korist voća i povrća za organizam čoveka a posebno za bolesnog. Opširn a i dub oka ispitivanja koja su se izvudila tokom mnogih godina II svetskim naučnim ustanovama dala su mogućnost naučnicima da sa punom sigurnošću konstatuju da su voće i povrće sami po sebi najvažnije i izuzetno dragocene namirnice II ishrani, a sokovi dobijeni od njih sadrže skoro sve komponente svežeg voća i povrća": Postojanje organskih kiselina, biostimulatora, organskih mikroelemenata. mnoštvo soli i vitamina, a rakođe i drugih supstanci izaziva reflekse lu čenja plju vačke II usnoj šupljini. Voće i sokovi od voća povećavaju aktivnost fenncnata i razmenu materija, a njima jc svojstveno i dejsvo opšteg jačanja organizma koje je vezano za varenje i usvajanje hrane. Gore navedeno ukazuje na lekovita svojstva voća i povrća. Povrće i voće imaju veliki značaj u našoj ishrani i samim tim za naše zdI"jlvlje. Oni su izvori ne samo vitamina i mineralnih soli. već sadr..le takođe celulozu. organske kiseline, pektinska jedinjenja, aromatične supstance i etarska ulja. Oni sadrže vel iki broj vitamina e, Dl, B2, B6, E i A. Scm toga oni imaju lekovito dejstvo u tečnju mnogih bolesti. Prema sadrlaj u vitamina, povrće i voće se deli na sledeće grupe: Prva grupa. Povrće i voće koje daje organizmu čoveka uglavnom vitamin 'C'. a takođe i mineralne supstance, šećer, celulozu, vitamine A i B2• U ovu grupu spadaju paradajz, limun, pomorandže, grejpfrut. kupus (posebno kiseli), ribizla, šumske jagode, paprika, malina, baštenska jagoda, zeleni peršun. "
potrebno je:
L Povrće i
, •
: •
voće predviđeno za obradu detaljno pregledati otkidajući pok vareno i uvelo. 2. Detaljno prati povrće i voće ispod mlaza. Posebnu pažnju obratiti na jagodičasto voće koje se veoma zaprlja od zemlje i mikroba koji se u njoj nalaze. Dobro je ove plodove prati četkom. 3. Povrće i voće koje se ne SOle obrađivat i sa korico� oprati, a zatim iseći sa njili koricu (tanak sloj) oštrim nerđajućim nožem. 4. Očišćeno povrće brzo oprati da ne bi izgubilo dragocene supstance (očišćeno p ovrće se ne pere). Voće j p ovrće predviđe no za pripremu p rirodnih sokov a prerađivati brzo i neposredno pre pripreme. Sokove treba pripremati samo od svcžeg voća i pOVIĆa i odmah piti,
5.
KAKO PRIPREMATI SOKOVE U KućNIM USLOVIMA' .
o
Spmsnrova. A.N., 916. •
meva V.B. Sokovi od voća i povrća, M. Prehrambena industrtija,
Njih treba praviti samo od svcžeg, neoštecenog povrća i voća i odmah piti. Sovjetski naučnici su ustanovili da Sll sokovi dobijeni centrifugom ili na centrifugalnom sokovniku bolji od sokova dobijenih drugim metodama. npr. pomoću prese. Na ccntrifugttlni način sok se priprema 3-4 puta brže, manje oksidir'd. Tako u soku od jabuka dobijenom na ovaj način količit:la , •
I
I
• •
'Ivančenko V.A. Biljke i funkcije. Aiologija, 1934.16. M. "Znanje"
!o
aV'OI može biti :ta puta, a antocijanina (supstance pi gmenta) za 10 , nego II s ok :IŠC u dobl� e n o m presovanjcm., S em loga ovako dob ijen sok procenata tl(JV3 plodova i. ustvari, J'e bi lJ ni nektar U nje do " ga . ,Zl,13 no ve ,I I b rOJ" FAS ( fiZl" Ološk i �ktiv ni h supstanci), zbog t j"k" čega je i
tr�.
10
'
Ll
"
SOKOV[OD POVRćA.
"
za oTgant am. Sok treba up otrebttl odmah po pripremanju. � . Cak I k:ra tk0 Jno ču vanje II frižideru ubrzava vr enj e i kvarenje proiz. se njegov uku s ne mora promeniti. Konzerviran i sokovi deluju aktivno od svežih. ,
ma�a
"
t:a
.
�
se mogu
onoliko koliko sc piju sa zadovoljstvom Po prav ilu z a do bijanje v idlji v ih r ezul ta ta potreb n o je piti u
pit�
,
ne
s�. . men 600 ml. dnevno. Potrebno je imati u vid u da što više pijemo sokova ti me brže p osti ž emo rezultate
i mahuna daje spoj
ele menata koji pomaže da se uspostave funkcij e pankreas a. Utvrđeno je da su o v sokovi izuzetno korisni kod dij abete sa Jpak on donose korist samo II slučajevima kada s e ko ncentrovani skrob i šećer i sklju ču ju iz ishran e a creva redovno či ste od taloga k 1 izmom.
i
U KOJOJ KOUĆlNI SE MOGU PITI SOKOVI? Sokov
Smesa soka od prokolice sa sokom od mrkve, salate
,I
i
.
Upotrebom soka od kupusa začuđujuće brzo zarasta čir na duo denumu (dvanaestopalačnom crevu). ledina neprijatnost je često stvaranje gasova. Sa istim us peho m može se upotrcbljavati sok od mrkve koji je znatno Sok od k u pu s a ima izuzetno dejstvo čišćenja i smanjiv anja telesne težin e. Stvaranje gasova li crevirna objašnjava se time što sok od kupusa razlaže sakupljene u erevima produkte trulj enja hemijskom rcakcij o m Klizme pomažu odstranjivanje kako gasova tako i produkata truljenja kojl izazivaju
ukusniji.
.
"
.
MOžEMo SAČUVATI OD UTICAJA HEMIJSKIH SUPSTANO KOJE SE KORISTE U POLJOPRIVREDI?
�tvrđen�}c da s e h��ijskc supstance koje sc primenjuj u u poljoprivredi štetocm� s�uplJaJu cclulozi i da otrovi ne utiču na e�iDle, atome i .eku
povrca I voća"
II
D�bro je �znato da s.c n�postojanje pravi lnog odnosa u prirodnim . " na mImlc�a nala zI II dIrek n oj zavisnosti od odgovarajućeg ncdos� . . atka Ih �ep?stoJanJa elemenata u tl u na kojem su ra sle DroblJcDJem p ovrć� oslobađaju se elementi iz celuloze, ccUeći sok trovn� supstance ostaju vezane II eel uloz i Ovakav sok sadrži sve tom l. mo��kule elemenata k oj i ulaze II sastav voća i povrća i oslobođ en J" .
t
.
e
.
��
;
.
�
ili
n
,
cnzime �
taj na�in n ašl s�no odgovor na pitanje kako da sc sačuvam o od " t. IcaJ a otrovn ih hemlJsklh sup stanci koje se lako mnogo up otrebljavaj u II )ta�om .svetu. Razun c sc, up otrebo m salata ne možemo sc odbr aoi ti od � . . �)kaI IJ a '! tO�l slu��Ju treba �asto�a(i da se k upuju namirnice koje nisu skane hernikallJama Ih upotrebljavati one k oje smo sami uzgajil i. d hemIkaliJa"
.
ili Ako se posle uzimanja soka od kupu sa stvaraju veće količine gasova u erevima. se osećaju smetnje, onda je to p os ledi c a velikog toksičnog stanja g soka U tom slučaju pre por učuje se pre upotrebe veće koli cine ovo očistiti crcva uzi ma jući svakodnevno sok od mrkve ili smesu sokova od mrkve i spa aća u toku dve tri nedelje uz svakodnevno čišć nje klizmom. ovaj Primećeno je d a kada je organizam u stanju da primi sok od k upusa deluje kat) idealno sredstvo za čišćenje, posebno kod gojazno sti Smega sokova od m.rk\'c j k up usa stvar2. izuzetan izvor 1Jilo.mina 'C' kao tozu. srcdo;;tvo za čišćenje, a poseb no kod infek c ij e desni k oja izaziva paraden e se kod otoka i o psti pacij je enju prim i n asa eftk. ma veo sa u je p u k . Sok od je upo (zatvora). Pošto je opst ipaci j a osnovni uzrok osipa kože on nesta
g a sove
e
.
trebom ov og soka. Dodavan je sol i k up usu ne s amo da
i štetno.
uništava njegovu dragoceno st
nego je
e bno pr i s o p a s i a trit s g nog nič hro kod se a jav l b tr p u e o Sok od kupusa s lezine koe i e jetr i est b0i , m a nu e o d u i a l d c u e ž čira sti, j elo kis eno smanj gojaznoSl]. ela Uzima sc 1-2 čaš e dva do tri. puta dnevno, jedan sat pre j ,
.
.
,
I
.
12
su od krompira
13
�
Sirovi krompir sadrZi l o usvojivi šećer koji se prilikom J.nJ vanj a u skro . Osobe kOJe pate od veneričnih bolesti i osobe sklone uzbuđenju ne treba da jedu krompir. Sok od svežcg krompira dobro č i sti čitav organizam. U sastavu sa sokom c I. sok�rn od eeJera v�oma dobro pomaže kod poremećaja varenja, , . 3sa oštecenJa - npr. kod lšlJ , kao i kod gušavosti. U ovim slučaj evima upotreba 500 gr. soka od mrkve, kra stavca cvekle i krompira čcs�o daje poz iti vne rezu ltate II kratkom TOku, pod uslovom da sc _ IZ Ishrane sve mesne namirnice .
�
rnr:t"'
Sok od svežc luccrke je veoma jak i z ato ga je bolje piti u smcsi sa sokom od mrkve. U tom slučaju korist koju daju ovi sokovi pojedinačno povećava sc. I stičemo da ovakva kombinacija dobro pomaže kod većine srčanih obo lenja, kao i kod bolesti arterija. . HIorotil dobro pomaže ko d poremećaja disajnog sistema, posebno kod p lu ća i šu plj ina u lob anji. Uzrok zaraze šupljina i bolova, a lakođe bronhi� jalna i astmatična stanja uklju čuj ući i p ol en sku kijavicu jes te slu z Sok od mrkve, lucerke i Joćikc (vrsta salate) dopunjava neophodnim supstancama ishranu k orena kose. Svakodncvno uzimanjc smesc ovog soka (O,5 1.) u znat n oj meri ce poboljšati rast kose.
,
,
.
,
Limun je :eo�a bogat mineralnim solima, a posebno vitaminom 'C' i klsell no�. zato je njegova primena veoma važna za organizam. . . . Ima Jako 31ltJml laobno i anti scptič ko dejstvo. Tako se, npr. u južnom gde �U raspros�ran ene ško rp ije, seosko stanovništvo često pod r v gav a Vo .m Ujedu 3 zattm jednostavno uzimaju limun, seku ga na pol ovine od . stavljaju na mesto ujeda a drugu si saju i sve prolazi. . Sok od lImuna s� ko st kod ate:oskleroze, bolesti želudačno-stoma čnog ka�lena u �o1crac m m kanalima, poremećaja metabolizma, hemoro graznIce. Ovaj sok se može piti dodavanjem II sok od polovine lim una u _la čaše tople vode 2-3 puta dnevno. Sok od limuna 'u se dodaje u salate od povrća bez dodavanja kuhinjske soli. Sok �d l i �un� r �bJažen ll vodi (D.S limuna na 0,5 čaše top le vode) . Je za IspITanJe kod angme, upalnih procesa sluzokože usta i ždr ela. . se .?vaJ sok koristi kao lek za spoljnu upotrebu kod glji vičnih koze. Kod ka men� žučne kese pije se 10-12 čaša i oko 1,5 I. sm esc sokova od cvek le 1 krastavca dnevno. za dan-dva počinju napadi jakog bola od romuta. Posle 6-7 dana na slupaju krize jakog bola, zatim se bol . l ubrzo prolazi. a kamen n est a e j . Kod veoma jakih bolova treba se lekaru radi uzimanja analgetskih lckava.
341.
i
!
•.
��
10-�5
.
su od IUcetke
Jedn � od n ajbogati ji h hl orofi ! om bilja k a jeSle lucerka. Upotreba lucerke . . lShraru daje čov�ku zdra�lje snagu i energiju do duboke starosti, a pri to m otpornost organtzma na Infe kci je fe no menalJIa. ,
Zavisno od stanja čoveka sok od sveže mrkve može se piti od 0,5 do dnevno. Ovaj sok pomaže da se sav organ i zam dovede u norn1alno stanje. On je najb og at ji izvor vitamina 'A' k o jeg organ izam brLO apsorbuje. U ovom soku nalaze se u velikoj koli.čini vitmin i 'B', 'C', 'D', 'E', 'K'. Sok od mrkve poboljšava apetil, varenje hrane i strukturu zuba . Majke koje doje decu radi poboljšanja kvalilcla mleka treba da piju svakodnev no puno soka od mrkve. Sveži sok od mrk-ve je pr irodni rastvarač kod bolesti čira i raka. On povećava otpornost na infekcije, povećava otpornost žlezda i šupljina l oban j e i disajnih organa. Ovaj sok �titi nervni sistem i nema sebi ravnog u povećanj II energije i snage. Suva koža. uemmtitis. (up ala kože) i druga kožna obo lenja takođe se jav ljaju kao posledica ne<.lo s tatka u organizmu onil) elemenata ishran e koji se nalaze u svežoj mrkvi Ovo sc takođe odnosi na bolesti očiju kao što su infekci je konjuktivitis itd, Kao sredstvo borbe protiv čira i tvore vi na raka so k od sveže mrkve jc čudo našega veka. Ipak, potrebno je da bude pripremljen pravilno (dobre is c eden iz celuloze) i da svaka hrana koja sadrL.i koncent ravani šećer, skrob j bilo koje brašno žitarica bude potpuno i sk ljučena . Ovaj sok naročito dobro hrani OPTIČKI sistem Nije manje efl.kasar sveži sok od mrkve u lečcnj u čira i rak a. Tkivo oslabljeno od gladov anj a ćelija a koj e se zove čir ili t\orcvina raka, može sc vTatiti II znatno zdravij( stanje uz primenu soka od mrkve.
I
.
,
.
'
'
14
"
.
15
•
Osobe koje pate od gasova u stomaku. od kolika, spazma creva dobijaju veliko olak..�je upotrebom 50ml ovog soka svakodnevno. Krastavci su sigurno najbolje diurctičko sredstvo. Pored toga krastavci i druge dragocene osobine kao što je pospešivanje rasta kose, a takođe . krvne sudove i srce. Krastavci sadrže više od 40% kalijuma, 10% natrijuma, fosfora, 4,7% hJora.
7,5%
.
Peršun je zelen, a njegov sok jedan od najjače dclujućih sokova zato ga
nikada ne treba piti posebno više od 30-60ml. Bolje je tu količinu pomešati
ka1cijurna.
Dodavanje soka od krastavca soku od mrkve veoma blagotvorno deluje reumatskih obolenja, koja sc javljaju kao posledica mokraćne kiseline II se
sok Gd peWJWl
sa sokom od mrkve, salate, spanaća ili celera.
Sveži sok od peršuna ima svojs tva neophodna za razmenu
održavanje
Uz dodatak Qvak,"oj smesi izvesne količine soka od cvekle ukupni proces delovanja.
kiselina i
nnaine funkcije nadbubrežne i štitnc žlezde. Elementi koje on
Do
sadrži nalaze se u takvom međusobnom odnosu koji doprinose jačanju
krvnih sudova, posebno kapilara i arterija.
Sadržaj kalijuma II krastavcima čini ga veoma dragoccnim kod visokog i krvnog pri tiska
Ovaj sok je odlično sredstvo kod obolenja urinarno-polnog trakta i veoma
pomaže kod postojanja kamena u bubrezima i žuč noj kesi. mokraćnoj bešici, kod nefritisa, kada se nalaze belančevine u mokraći i kod drugih bolesti
Sok od krastavaca pomaže kod lošeg stanja zuba i des ni, kao i kod
bub rega . Uspešno se koristi i kod vodene bolesti.
i kosi posebno je potreban spoj elemenata koji se nalazi u soku od krastavaca radi sprečavanja pucanja i opadanja kose.
Našim noktima
Takođe je
koristan i kod obolenja očiju i očnog nerva, kod pojave
gnojavosti rožnjače oka, katarakte, konjuktivitisa. Mlitavost zenice na svim
Sok je koristan i kao profilaksa prenapregnutih miokarda. On umiruje i
nervni sistem, sprečava aterosklerozu i pOboljšava pamćenje. Uzima se lOOrnl čistog soka. Njegovo delovanje se pojačava kombinacijom sa sokovima, npr. od ribizle, jabuke, grejpfruta (2:2:1:1) ili ođ
etapama eftkasno se leči uzimanjem svežcg soka od peršllna pomešanog sa
sokom od mrkve, celera i loćike (endivije) Sok od peršuna
II
.
kombinaciji sa sokom od cvek1e uspešno se primenjuje
kod bolnih me nstruacija. Spazam izazvan menstrualnim poremećajima veo ma čes to sasvim nestaje pri redovnom uzimanju ovog soka. Uz to se iz ishrane izuzimaju skrob, šećer
i meso.
Sok se uzima zajedno sa sokom od mrkve] : 3 kada treba brzo ojačati vid
napornim radom očiju. Ovaj sok takođe pobo ljšava disanje i rad srca. Ne treba ga piti kod upale b ubrega. Koristi se i kod visokog krvnog
oslabljeo
Ovaj sok je jedan od oajdragoccnijih toni.k.a i sredstava za jačanje. Oo je za neutralizaciju suvišne kiselosti i za normalizaciju baznog
organizma. Sveži sok od maslačka dobijen od listova i korena II sa sokom od mrkve i listova repe pomaže kod bolesti kičme i drugih
•va
pritis�.
Količina soka od peršuna za jednu upotrebu ne srne prelaziti jednu supenu kašiku.
i njihovo kvarenje.
kostiju, a takođe daje čvrstinu zubima, sprečavajući samim tim
sok Gd papd!.,
Ovaj sok sadri iz..... : rad tajn". \'
sok Gd rotkve
Ovaj sok se dObi ja od listova i korena i nikada ga ne treba piti posebno jer izaziva jaku reakciju.
�Il .;ijuma neophodnog noktima i kosi, a takođe L:učnog kanala.
U sastavu sa sokom oo mrkve (od 25-60%) daje izvanredne rezultate ko že ođ pega.
u
U spoju sa sokom od mrkve on pomaže da" se obnovi sluzokoža
,
organizma. On je veoma efi.kasan kada se uzima 1 sat nakon uzimanja soka od hrena. Ovaj sok umiruje, isceljuje i čisti organizam od sluzi koju je rastvorio sok od hrena. Sem toga on pomaže obnavljanju sluzokože.
l7
16
Obično
II
većini slučajeva nije potrebno otklanjati sluz operacijom. sc otklanja odredena količina sluzi, a postoperativni period kao
biće negativan. U lom cilju bolje je iskoristiti sok od hrena i limuna koji daje odličan Uzrok stvaranja sluzi je prckomema upotreba micka i mlečnih
,ezul
koncentrovanog skroba, hleba i prekrupe.
SokQd r4pe
srca. . Sadrl;aj kalcijuma II crvenoj cvekli obezbeđuje opštu ishmnu za sve
fiziološke funkcije organizma, a sadržaj hlora je izuzetno organsko sredstvo za čišćcnje jetre, bubrega i žučne kese, koje takođe stimuliše rad limfu og sistema čitavog organizma. Smesa soka od mrkve
Nijedno povrće ne sadrži tako visok procenat kalcijurua kao list repe. Zato je ovaj sok izuzetna
hrana za decu i lica koja pate od omekšanosti
i kostiju. Mešanjem soka od lista repe sa sokom od mrkve
i maslačka dobijamo
od najefLkasnijih sredstava za jačanje zuba i svih ostalih koštanih
II
sakuplja neorganski kalcijum u krvnim sudovima, npr. kod proširenosti vena ili njihovog otvrdnjavanja, kod zgrušavanja krvi i drugih poremećaja rada
orgamzmu. •
Sadržaj kalijuma II listu repe je tako visok da daje ovom soku svojstvo . . baznog sastava organizma, posebno ako se ovaj sok pomeša sa od mrkve i celera. Zato je on izvrsno sredstvo za smanjivanje List repe sadrži veliki procenat natTijuma i gvožđa.
1 cvckle je najbolji prirodni graditelj ćelija krvi'
posebno crvenih krvnih zrnca.
O n stimuliše stvaranje eritrocita, poboljšava pamćenje posebno kod at �ros�eroze, širi krvne sudove. Kod hipertonije on je jedno od najboljih
prirodnih sredstava. Nezarnenljiv je kod malok:rvnosti, poboljšava opšte
stanje organizma. Ovaj sok jača nervni sistem kod neuroza i nesanice. Sok je bolje ostaviti na nekoliko sati u frižideru, skinuti penu i upotre bljavati u smesi sa sokom
mrkve u odnosu l :4. Mađarski naučnici
smatraju
da poboljšanje staoja bolesnika koji boluju od malignib tumora može dati
upravo ovaj sveži sok. Oni savetuju da se sok od cvekle uzima najviše 100
ml. dnevno.
Sok od cvekle je najdragoceniji sok za stvaranje crvenih krvnih zrnaea i poboljšanje krvi uopšte. za žene je on izuzetno koristan ako se pije najmanje 0,51. dnevno pome sa sokom od mrkve. Sam sok od evckle čišćenja, a takođe
II
količini od jedne vinske čaše može izazvati reakciju
i malu nesvesticu ili mučninu. Iskustvo je pokazalo da je
bolje u početku piti smesu u kojoj preovladava sok od mrkve, a zatim poste peno povećavati količinu soka od evekle dok organizam bolje ne podnese njegovo očišćavajuće korisno delovanje. Obično je dovoljno uzimati 1-1,5 čašu ovog soka dva puta dnevno.
Suvo vrelo vreme lakše se podnosi ako 'sc ujutru popije čašica svežeg
soka od celera. a isto toliko danju između uzimanja obroka. On nOTD1alizuje temperaturu tela i mi se osećama lepo. Smcša soka od celera sa drugim sokovima izuzetno je korisna i daje
fenomenalne rezultate kod avi taminoze i
drugih bolesti.
Kod poremećaja nerava koji se pojaVljuju kao rezultat degeneracije omo tača nerava upotreba soka od rrukve i celera potpomaže njihovo obnavljanje.
u hrani koja se uzima nema dovoljno sumpora, gvožđa i ka1cijuma ili pak, postoji velika količina tih elemenata ali su oni u lišenom životne Ako
malim količinama, najviše 50-100
snage neorganskom obliku, onda se mogu izazvati poremećaji kao što s u astma, reumatizam, hcmoroidi i tsl.
U toku klimaksa ovakav postupak daje mnogo veći konstantni efekat
On se posebno preporučuje ugojenim osobama sa poremećenom razmenorn
U toku menstruainog poremećaja sok od cvekle je veoma koristan, posebno ako se u tom periodu sok pije ml. dva do tri puta dnevno.
II
nego lekovi od sintetičkih hormona. Najpozitivnije delovanje ovog soka je to što sadr1.i više od 50% nalrijurna i samo 5% kalcijuma. Oviliv odnos je dragoccn radi podrške rastvorivosti kalcijuma kada se usled upotrebe kuvane hrane
u organi�mu
Ovaj sok povećava tonus, poboljšava apetit. diuretički i laksativni efekat.
'Ct , 'B,', 'B2', PP'. za profiJaksu dovoljno je uzimati J-2 kafene kašičice tri puta
materija i osobama koje sc brzo zamaraju. Sok sadrži vitamine '
dnevno 112 sata pre jela, svega do lOmi na dan. Preporučuju se smese
sokova mrkve. cvekle. celera mrkve, celera.
rotkve 8:5:3.
II
18
odnosu 8:3:5. mrkve. kupusa, celera
1:4:5,
sok tld �Uine metle (!p!lr�e) (Asp!!l!lgUS olfidwllls)
dstvo. posebno sre o ičk ret diu o ka n sa ka efi a om ve jc Sok od viline metle iju na bubrege ako se kc rea u jak ati im že mo ne to oš e. kv p sa sokom od mr pi je posebno. a i žlezda. Kod malo eg br bu ti les bo d ko n sa ka efi a om ve Ovaj sok je sa drugim sokovima i služi no jed za tan ris ko je k so krvnosti i dijabetesa ovaj
za lečenje tih bolesti. ne II bubrc7.ima eli s ki e ln sa ok , ala ist kr nju da pa ras i os in Pošto ovaj sok dopr , neuritisa i tsL a zm ati um re d ko tan ris ko je i II čitavom abdomenu, veoma bijaju upotrebom do se ji ko ja ren va ti uk od pr o, vn ra na Uzrok reumatil,ma su, mokraćne kiseline. ine lič ko e lik ve aju ar stv ji ko da vo oiz mesa i m esn ih pr ećuje bubrege i ter op la rek po og jsk in ot živ ica im m Konstantna upotreba na ina mokraćne kiseline sc lič ko nja ma e sv t lta zu re o a ka ja, en druge organe luč ličinu apsorbuju miši ći. ko ću ve u en nj o, vn ra i, na a zm ni ga or izdvaja iz Kao posledica loga javlja se reumatizam. m slučajevima vi tak U e. tat os pr ti les bo a ok uzr od Takvo stanje je jedan tavca i mrkve dobro as kr od a vim ko so sa no jed za e so k od viline metl pomaže.
sok tld wahuoa
ana a. Dijabetes je bolest izazv m ari tič be a dij tan ris ko no b s po e je Ovaj sok rebom koncentro ot up om m ern ko e r p o rav up to i , nepravilnom ishranom
vanog skroba i šećera. enje ove b'olesti. leč za tvo ds sre u nis a lin su in e cij ek Dokazano je da inj om velike eb otr up ati zv iza že mo se a on Dijabetes nije nasledna bolest,
količine ugljenih hidrata. ezbeđuju ob ji ko te en m ele ži dr sa ice ol ok pr Utvrđeno je da sok mahuna i za varenje. normalno lučenje insulina za sadržaj organa
sok tld paradIIJ:ea
Sveži sok od paradajza je jedan od najkorisnijih sokova koji ima alkaln� reakciju, pod uslovom ako sc pri tom ne uzimaju koneentrovani skrob, u suprotnom, reakcija će biti kisela.
šcćer I
19
sadrži dovoljno visok procenat limunske i J'abučn e kiselt·n e, ' Paradajz . . , cnat oksaine kiseline, Sve ove kiseline su korisne i tako đ e l IZvestan proc ncophodne u pn.)CCSlma razmene materija, ako se nalaze u organsk °m
.obliku. Ako se paradajz kuva ili konzervira onda ove kiseline posJu ta U nekim s l učajevima stvaranje e I aa �akv� štetne za organizam. ncorgans k·k ·
bubrczlO�a I mokraćnom kanalu je direktna posledica upotrebe . kuvano� ih konzc rvlranog parada jza, posebno sa skrabom ili šećerom. �
kamena
�zlm�!em . č ,�� ;oka . obezbcdujemo polovinu dnevn e potrebe za �lta�lllll1:a A I C. Ovaj sok sc često koristi u smesi sa sokom od jabukeI . tikVice l limuna (2:4:2: l). pos ebno pri Skidanju kilograma. ?vaJ sok dobro stimuliše stvaranje želudačnog soka, poboljšava rad srca.
.
sok tld bleDll
hrena sc ne koristi pošto su u takvom obliku ctarska ulja veoma . j�a I zato se preporučuje upotreba hrena u obliku kašice uz dodavanje soka limuna dva puta dnevno po pola kafene kašičiee. Takva smeŠ3 pomaže razlaganje sluzi u mestima u kojima se saku plja bez oštećenja sIuzokože. S�k od
Sem toga kašica od hrena sa limunom je jako diuretičko sredstvo,
posebno dragoceno kod olaka i vodene bol esti .
�o pravilu naj zado vo ljavaj ući rezultati postižu se upotrebom kašice hrena .
sa hmunom II odnosu
2·3 limuna (sok) i 150 gr. hrena.
sok tld cikorije endlv'� •
�ikorija ima hranljive supstance koje su konstantno neophodne našem . optičkom SIstemu. Dodajući ovom sol...'U sok od mrkve, peršun a i celera sn.bd . · . sistem š Icm · · očiju. koji daje zlčuđujućc rezultate u isprav� . . evarno ml ljanju defekata vida.
250-300 ml. S01ese ovakVog soka svakodnevno cesto obn avlja vid' do normaln�g II toku nekoliko nedelja i u mnogim slučajevima otklanja potrebu za nošenj em naočara.
sok tld št!lvlja (kOĐjsko uJje (R.ulu\lx))
. Sok od štavlja izuzetno pomaže kod aktiviranja lenjib efeva. Ovo povrće je bogato oksalatom kalijum.a k.oji je dragoccn 7.a organizam u njegovom organskom obliku. Nikada ne treha upotrebljavali kuvan šlavalj.
21
20
Štavalj sadrži posebno veliku količinu gvožđa i magnezijuma koji su neophodni krvi, i ogromnu količinu elementa za čišćenje fosfora, silidjurna, sumpora koji su neophodni svim delovima orga ma od glave do peta. Ukupnost ovih elemenata čini sok od štavlja veoma dragocerum za svih žlezda tela.
Smes� .!OkQva OO mrk.� c�eiOO, i
Kamen i pesak II žučnoj kesi i II bubrezima javljaj u se kao prirodan nemogućnosti organizma da izbaci nakupljeni kalcijum, koji se vao kao posledica upotrebe koncentrovanog skroba i šećera. Sok od jednog limuna II smesi sa 0,5 čaše tople vode nekoliko puta i 0,5 čaše smese soka od mrkve, žurnenice i krastavca (3-4 puta pomaže II nestajanju kamena i peska II bubrezima II toku nekoliko ili nedelja (zavisno od dimenzija i količine kamenja). Navešćemo samo jedan od mnogobrojnih primera: muškarac od oko 40 . patio je 20 godina od čestih oštrih bolova. Lekari su konstatovali
to vreme neophodno je uzdržavati se, bar neko vreme. od upotrebc
koneentrovanag šećera i skroba, kao i mesa da bi se dala mogućnost organizmu da pređe u normalno stanje.
voćE I JAGODIĆASTO voćE Poznato je da su lekovita dejstva biljaka uslavljena mnogim faktorima. �nanje o lekovitim svojstvima ove ili one biljke omogućava da se ono isko risti II lečnju određene bolesti. Od ogromnog broja biljaka - isceLitelja opisaćemo lekovite osobine samo nekih. To je voće i jagodičasto voće. Jestive biljke razlikuju se od nejestivih po tome što ne sadri.e otrovne i jako delujućc supstance (od kojih mnoge nalaze primenu u medicini). Jestive biljke su osnovni izvor ugljenih hidrata, posebno dragocenih lllasti (koje sadrže nezasićene masne kiseline), DU10gih vitamina i drugih biološki aktivnih supstanci, kojih ncma u hrani životinjskog porekLa, koje imaj u lekovita i profilaktička svojstva. Dalje se opisuju lekovita svojstva voća, jagodičastog voća i povrća, kao i njihova primena.
Kajsija sadrži 20-27% šećera, organske kiseline, salicinsku, jabučnu, limunsku, provitamin 'A' (karotin), vitamine 'C' i 'Bu'. Kajsije su bogate solima kalijuma (305 mg% sadrži sc u svežim plodovima i 1717 mgolo II sušenim), gvožđa. Kajsije imaju lekovito dejstvo kod bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, kod gojaznosti. Sušene kajsije su i diuretičko sredstvo. One su bogate fosforom i magnezijumom koji su neophodni organizmu za aktivan rad mozga. Nedavno su naučnici jasno utvrdili njihov pozitivan uticaj na kTVne sudove mozga. Kajsije poboljšavaju pamćenje i povećavaju radnu sposobnost mozga, bogate su mikro kalijumom neophodnim za srce, a takođe povećavaju hemoglobin II krvi koji doprinosi otpornosti organizma i pomažu kod anemije.
Lubenke
Lubenice sadrLe vitamine C, PP, B " B2, karotin, celulozu, pektine, ugljene hidrate, soli kalijuma. One blagotvorno deluju kod bolesti bubrega (i kod kamena), kod bo1esti srca i krvnih sudova, uz to i kod povišenog krvnog pritiska, kao i kod atonije crevnog sistema. Lubenice izuz;etno utoljuju žeđ prilikom b'TOznice i doprinose izbacivanju otrovnih supstanci iz organizma. Lubenice su nez3mcnljivo diuretičko sredstvo kod otoka vezanih za obolcnja srca i muih sudova, kao i bubrega. Sok od lubenice ne samo da izbacuje iz organizma suvišnu tečnost, nego ga i opskrbljuje lako usvojivim šećerom. Celuloza lubenice pospešuje peristaltiku probavnih organa, ubr-
23
22
zava izbacivanje viška holesterola. Dijetologija smatra da se dnevno može uzimati 2-2,5 kg lubenice. Na primer kod postojanja kamena II bubrezima alkalnost mokraće pod uticajem supstanci koje se nalaze u lubcnici povećava se, soli prelaze II rastvorivo stanje i izbacuju se zahvaljujući diure tičkom efektu. U ovakvom slučaju treba nastojati da se ujednačeno uzima lubenica, čak i noću. Nema bolje hrane za bolesnike od skJeroze, kostobolje. artritisa i dijabetesa od lubenice.
r�pa
Nezasluženo zaboravljena prehrambena i lekovita biljka. Sadrži do J 0% šećera, 2% belančevina, vitamine C. B l i B2• pcktine i služi kao dobar izvor gvožđa za organizam. Sok od bele repe deluje kao sredstvo za iskašljavanje. Primenjuje se i kod anemije sa deficitom gvožđa, ateroskleroze, kod upalnih procesa pluća. Sok od bele repe upotrebljava se i spolja kod gnojnih obo\enja kože i kod opckotinajer ima izuzetno antimikrobno delovanje zbog prisustva fitoneida.
Grožđe je biJo poznato po svojim visokim lekovitim svojstvima još u Mesopotamij i i Vavilonu pre 5500 godjna. U Rusiju je grožđe uvezeno 1613. g. i od tada njegova popularnost rasle. Grožđe sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, kobalt, vitamine e, P, PP, B" B., B", karotin. Grožđe je bogato i ugljenim ltidratima (1 8-20 %), organskim kiselinama (jabukovom, salicinskom, limunskom, . ćilibar skom, mravljom i dr.). Grožđe je eftkasan diuretik, laksativno sredstvo i sredstvo za iskaš ljavanje, korisno kod bolesti bubrega, pluća, jetre, kostobolje i hipertonije, a takođe se upotrebljava i kao sredstvo za opšte jačanje. Sorte grožđa kao što su Izabela, Muskat, Kabarne, Hamburg imaju izraženo antimikrobno dejstvo. Sok od grožđa ima tonizirajuće delovanje. Koristan je kod iscrpljenosti nervnog sistema i opšte iscrpljenosti. Bogat je glukozom, ima diuretičko svojstvo, kao i svojstvo sredstva za izazivanje znojenja. Smanjuje sadrolaj holesterola II krvi. Ovaj sok se pije jedan sat pre jeJa tri puta dnevno. Počinje se od polovine čaše soka a pred kraj kursa posle 1 - 1 ,5 mesec količina soka dostiže 2 čaše za jednokratno uzimanje. Ne sme se uzimati II većim
količinama ukoliko postoji sklonost ka dijareji, dijabetesu, gojaznosti, čiru želuca i hroničnoj upali pluća. Nju su upotrebljavali još prvobitni ljudi ' Višnju su kultivisali II Kijevskoj , Rusiji, odakle sc proširila II Suzdaljskoj i Vladimirskoj kneževini. a II Moskvi je poznata od xvn veka. U SNG višnja posle jabuka zauzima drugo mesto po rasprostranjenosti. Sadrži glikozu i fruktozu, vitamine C, B\, PP, karotin, organske kiseline, bakar, kalijum, magnezijum, gvožđe, pektine. Višnja ima lekovito dejstvo kod malokrvnosti, bolesti pluća, bubrega, kod ateroskleroze, opstipacije. Sok od višnje pogubno deluje na izazivače dizenterije, gnojnih infc.kcija . stafilokoka i strcplokoka.
Sok od nara je koristan zbog svog delovanja na opšte jačanje organizma, koje je vezano za njegov uticaj na varenje i usvajanje hrane. On je biogeni stimulator koji leči bolesti pankreasa. Upotrebljava se kod tnalokrvnosti, u slučaju potrebe čišćenja krvi. Pije se po 0,5·1 čaše soka tri puta dnevno 3040 minut'3 pre jela. Porrcbno je poštovati odgovarajuću dijetu. Kurs lečenja traje 2-4 meseca, r..atim treba napraviti pauzu u trajanju od jednog meseca i ponoviti kurs, ali treba imati u vidu da on ima vezivni efekat i može u nekim slučajevima izazvati opstipaciju. Sok sc takođe uzima kod želudačno·stomačnih poremećaja posle infek cijskih bolesti i posle operacije kao sredstvo za opšte jačanje,
Gr�Jpfrul
Sazrevajući II decembru plodovi grejpfruta izuzetno čuvaju svu svoju dragocenost do jula. Pomati su njegovi visoki hranljivi i lekoviti kvaliteti: poboljšanje varenja, snižavanje krvnog pritiska, normalizacija rada jetre, obnavljanje snaga organizma. Grejpfrut jc dostojan saradnik limuna, čak ga unekoliko i premašuje pošto ima prijatan ukus: treba samo znati da se sva gorčina nalazi u pregradama između delova koje treba otkloniti. Kod at'eroskleroze, hiper10nijc i zamora uzimati po 0,25 čaše, 20-30 minuta pre jela, a kod nesanice po 0,5 čaše pred spavanje. Sok se uzima i u slučajevima slabog apetita i kod poremećaja procesa varenja. •
24
25
Kruška je poznata od praistorijskog vremena. Ova kultura sc pojavila u drevnoj Grčkoj pre tri hiljade godina. U Rusiju je kruška dospela iz Vizantije, a II Podmoskoviju su počeli daje gaje od XVI veka. Kruška sadrži vitamine e i B" šećer, celulozu, organske kiseline. Ima diurelička i antimikrobno dejstvo. korisna je kod postojanja kamena II bub rezima i kod infekcije mokraćnih puteva.
DlDj&
Dinja jc bogata šećerom (do 13%), vitaminima e, PP, karotinom, gvožđem i celulozom. Korisna je kod opstipacije, atcroskleroze, hemoroida, bolesti krvi, bubrega, srca i krvnih sudova. Postoje podaci o umirujućcm (sedativnom) delovanju dinje na centralni nervni sistem. -
Vrlllll jallQda
Vrtna jagoda poseduje izuzetne hranljive i lekovite osobine. Bila jc poznata ljudima kamenog doba. Ali kultura vrtne jagode počela se širiti u Evropi tek od početka XVIII veka, II Rusiji od vremena cara Alekseja Mihailoviča. Vrtna jagoda sadrži šećer (do 15%), vitamine: C, grupe B, karotin, celulozu, pektine, kobalt, gvožđe. kalcijum, fosfor. mangan, limunsku, jabukovu i salicinsku kiselinu. Vrtna jagoda deluje kao faktor na opšte ozdravljenje organizma. Čuveni poznavalac narodne fitoterapije M.A. Nosalj piše: !lKod skleroze, povišenog krvnog pritiska, opstipacije, stomačnih obolenja i dijareje - vrtna jagodajc efikasno sredstvo. Mnogi oblici starih zapuštenih ckcema. (gnojni ckcern.i i ekcemi sa pukotinama. krastama i čirevima neprijatnog mirisa) koji se nisu izlečili raznim skupim sredstvima, uspešno su izlečeni jagodom. Iz lične prakse i posmatranja dolazim do zaključka da sc ODa treba i mora jesti tako mnogo da bi treće nedelje toliko dosadila da čovek mora naterati sam scbe da je jede. Dajte je deci, dajte mnogo. Ne žalite novac za nabavku jagoda. Ne smatrajte je za besmislicu ili luksuz, već je smatrajte za neophodnu." Vrtna jagoda normalizuje poremećenu razmenu materija, pomaže kod bolesti srca, krvnih sudova, želudačno-stomačnog trakta. čira želuca, upale žučne kesice i kamena II njoj, kod stomačnih i[1fekciia. kod bolesti bubrega, -
maiokrvnosti, Bazedove bolesti jer blagotvorno deluje na razmenu joda u štitnoj žlczdi. Ova jagoda poseduje antimikrobnu aktivnost II odnosu na uzročnike stomačnih infekcija, streplokoke i viruse gripa. •
Ogrozd ili "scvemo grožde" poznat je u Rusiji od XU. veka. Sadrži šešer (do 14%), organske kiseline, pektine, tanin. Lekovitu dragoccnosl ogrozda povećavaju bakar, gvožđe, fosfor, vitamini grupe B, e, P, i karatin. Ogrozd ima blagotvorno dejstvo na metabolizam, a takođe jc dobro diuretičko i taksativno sredstvo, pomaže kod anemije izazvane deficitom gvožđa.
Malina sadrži šećera (9-10%), gvožđe, bakar, kalijum, pektine, celulozu, tanin, organske kiseline - jedna od njih je salicinska koja deluje na sniža vanje temperature, vitamine C, Bl, B12, PP. Kao lekovito sredstvo malina se koristila još u drevnoj Grc1coj i II Rimu. MaJina je korisna kod malolcrvnosti i bolesti želudačno-stomačnog trakta, kod ateroskJeroze, bolesti bubrega, hipertonije. Fitonicidi maline Su pogubni za stafilokoke, za kvasne i plesne gljivice. U narodnoj medicini plodovi i sok maline upotrebljavaju se kao sredstvo za izazivanje znojenja i smanjenje temperature kod prehlade i groznice.
Sok od breskve uzima se kod poremećaja srčanog ritma, malokTvnosti, bolesti želuca sa smanjenom k;sclo�ću, kod opst;pacije. Uzima se po 0,5 čaše soka 1 5-20 minuta pre jela. Indikavan je kod alcrf.rijskih st..1.llja. dijahelesa. gojaznosti. Oskoruša se od najstarijih vremena. koris; kao lekovita biljka. U njoj se nalaze vitamini C, P, K, E, karmin, glik07.a i fruktoza. organske kiseline. tanin. Oskoruša je leko vita kod hipertonije, arerosklerozc, poseduje diuretičko delovanje j doprinosi obnavlj anju krvi. Sok od oskorušc SC u narodnoj medi cini koristi kod hemoroida, gastritisa sa smanjenom kiscloŠću.
27
26
Fitonicidi oskoruše su pogubni za stafilokoku, salmonelu. plesne gljivice. Iz oskoruše je izdvojena sorbinska kiselina koja ima baktericidna svojstva i koja se primenjuje II konzervaciji sokova i povrća. Sveži plodovi i sok od oskoruše primenjuje se kod dizenterije (po 100 gr. plodova uzimati tri puta dnevno 20-30 min. pre jela) Sok od isceđenih plodova piti po 114 čaše 2-3 puta dnevno 30 min. pre jela.
OskorUŠll sa crnim pl6dovima
Poslednjih godina oskoruša sa crnim plodovima stiče sve veću popularnost. I 10 je pravedno. U njoj sc nalaze vitamini C, B], E. P, PP, karotin, šećer (do 8%) organske kiseline, mangan, bakar, bor, jod, magne zijum, gvožđe. Oskoruša crnih plodova je efikasna kod hipcrtonije i ateroskleroze. U klinikama Omskog medicinskog jznstituta 70 bolesnika sa hipertonijorn lečili su sokom od crne oskoruše. Sok je davan po 50 ml. tri puta dnevno u toku 1-1,5 meseca. Kod većine bolesnika (75%) u potpunosti su prestale glavobolje, poboljšao se san, arterijski pritisak krvi spustio se do nonnale. Fitoncidi crne oskoruše sprečavaju razvoj stafilokoka i klica dizenterije.
Šljive
Šljive zaslužuju pažnju kao lekovite. One su prirodni hibrid ranke i divlje šljive. One sadrže do 16% šećera, pe1ctine, kalijum, vitamine C, BJ, PP, karotin, organske kiseline. Šljive (posebno sušene) imaju izraženo laksa tivna i diuretičko delovanje, imaju lekoviti uticaj kod ateroskleroze, upale žučne kese, bolesti jetre, srca, bubrega i povišenog krvnog pritiska.
Bundeva
Bundeva je jedno od najboljih diuretičkih sredstava od jestivih biljaka. Ona sacbii soli kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa. a takođe šećer, vitamine C, BJ, B2, pp, karotin, belančevine, celulozu. Iz bundeve je izdvojena supstanca koja sprečava razvoj klice tuberkuloze. Seme od bundeve je popularno sredstvo protiv glista. Bundeva je posebno korisna kod bolesti srca, bubrega, gojaznosti, hepertonije, opstipaeije i upale žučne kesice.
Crna ribbla Crna ribizla je izuzetno korisna, posle šipuraka zauzima drugo mesto po sadržini vitamina e, (do 300mg%). Ona takođe sadrži vitamine BIo PP, karotin, kalijum, gvožđe, limunsku, jabukovu i druge 8'lganske kiseline, . pe1ctine, tanin, šećcr (do 1 6%). Crna ribizla lekovito deluje kod čira želuca, gastritisa sa smanjenom . ateroskleroze, bolesti bubrega, poremećaja metabolizma, rnalo kiselošću, krvnosti. Fitoncidi crne ribizle su aktivni u odnosu na stafilokoke, gljivice, uzročnike dizenterije i difterije. Vodena tinkrura crne ribizle za 10 puta uvećava antimikrobnu aktivnost tetraciklina, penicilina, biomicina i drugih antibiotika. Sok od crne ribizle uništava viruse gripa A2 i B. Crna ribizla primetno povećava imunitet. Eksperimentalno crna ribizla je za 5 puta povećala broj preživelih životinja koje su bile zaražene stafilo kokom.
BorovIlka Borovnica po sadržaju mangana prevazilazi sve drugo jagodičasto voće, voće i povrće. U njoj su sadržani vitamini C, BJ, Bz, karotin, tanin, pektini, šećer (5-6%), jabučna, kininska, ćilibarska i mlečna kiselina. Borovnica ima široku primenu kod bolesti želudačno-stomačnog trakta, gastritisa želuca sa smanjenom kiselošću, kod stomačnih infekcija, hepati tisa, a takođe i malokrvnosti, kamena u bubrezima, kostobolje, reurnatizma, kožnih bolesti. Pošto borovnica poboljšava vid preporučuje se osobama,čija profesij a zahteva dobar vid. Borovnica snižava koncentraciju šećera u krvi i zato je korisna kod dijabetesa. Dugo uzimanje svežih borovnica pomaže kod opstipacije. Fitoncidi borovnice pogubno deluju na klice dizenterije, stafilokoka, uzročnike difterije i stomačnog tifusa.·
Jabuke
Najrasprostranjenija voćka u našoj zemlji je jabuka. Nju čovečanstvo poznaje od najstarijih vremena. Jabuku su poznavali u Egiptu, Palestini, Grčkoj, Rimu. U Rusiji prvi voćnjaci jabuka pojavili su se u Kijevu na teritoriji Kijevsko-Pečorske lavre za vreme Jaroslava Mudrog.
20
Jabuke sadr1:e vitamine C, BJ. B2. P, E, karotin, mnogo kalijuma, gvožđa, mangana, kalcijuma, pektina, šećera. organskih kiselina. Izuzetno su sredstvo protiv skleroze. Efikasne su protiv stomačnih infek cija, bolesti srca, bubrega, hipertonije. gojaznosti, malokrvnosti. kostobolje, kamena II bubrezima. U ovom poslednjem slučaju preporučuje se da se pije napitak pripnnJjen od sušene kore jabuka (l supena kašika praška od kore na čašu vrele vode). Kisele sorte jabuka preporučuju se kod dijabetesa. Fitoncidi jabuka aktivni su II odnosu na izazivače dizenterije, stafilokoka, virusa gripa eA'. Antimikrohna aktivnost ploda povećava se od periferije ka centru. Lckari preporučuju upotrebu jabuka II periodu posle infarkta.
sol< od Jabuka
Ovaj sok dobro učvršćuje sistem srca i krvnih sudova, koristan je za ljude koji se bave umnim radoIn. Postoji u njemu prilično dosta elemenata koji stvaraju krv. Kod gojazoosti pravi se smesa sokova : od jabuke - 100ml., od dinje - 50ml., od paradjza - 5ml., od tinIuna 25ml. Koristi se takode kod avitaminoze i malokrvnosti. U slučajevima ateroskleroze, hipertonije, gojaz nosti, bolesti žučne kese uzimati po 0,5 čaše 1 5-30 min. pre jela. Kisele sone llZimaju se kod bolesti želuca sa snižcnom kisclošću i kod opstipacij e.
Neke dMJeJl!5tlve biljke koje lDuiju lekovltll S'lojstw Poznato je mnogo biljaka koje irnaju visoka prehrambena
i lekovita svojstva, ali u kulturu nisu uvedene. Mogućnosti da se iskoristi flora još nisu iscrpljene. Na primer, samo II Sibiru izbrojana je oko 250 vrsta jestivog bilja ne ubrajajući pečurke i vodene biljke. To je ogroman izvor prehrambenih j lekovitih resursa. Navešćemo podatke o nekim jestivim divljim biljkama koje imaju leko vita svojstva.
Idlrot
(vodeoi boiur)
Sadrži askorbinsku kiselinu, smolu, skrob, etarska ulja, (kamfor), tanin. On pojačava sekreeij u solne kiseline u želucu, snižava art.erijski pritisak (ako je povišen), deluje sedativno i služi kao dobro srdestvo za iskaš ljavanje. Iđirot je koristan kod gastritisa sa smanjenom kiselošću, kod bolesti pluća, poremećaja jajnika, kod patološkog klimaksa i kod snižene potencije.
29
Iđirot se koristi kao aromatični dodatak prilikom pečenja Weba, kao i kod pravljenja voćnih sokova.
-
U jestivim plodovima nalaze se flavonoidi, organske kiseline, među njima askorbinska, karotin. pektini, fruktoza, skrob, saponini. Iz belog gloga dobija se dragoceno sredstvo za srce koje poboljšava rad srčanog mišića. Koristan je kod ateroskleroze, hipertonije, aritmije srca i srčane slabosti. U ishrani se koriste plodovi belog gloga. od sušenih sam1evenih plodova pomešanih sa maslacem dobija se koristan i ukusan fil za kolače. Plodovi sa lišćem mogu se koristiti za čaj
KupIltIl
.
Plodovi kupine sadrže glukozu, fruktozu, vitamin e, karotin, organske kiseline, tokoferole. Plodove kupine u nekim zemljama, naprimer u Poljskoj koriste kod upale zglobova, bolesti bubrega i mokraćne bešike, kod dijabetesa i kolitisa Ona takođe poseduje dejstvo opšteg jačanja organizma. Od plodova k1.lpine sprema se slatko, sirup, voćni sok i fil za kolače. Lišće sc može kuvati umesto čaja, a takav napitak: je koristan kod bolesti želuca i jetre.
Kalina (šiblkuvIQa)
Plodovi sadrže šećer, vitamin e, pektinc, organske kiseline, a među njima baldrijanovsku i izobaldrijanovsku kiselinu koje imaju izraženo sedativna dejstvo na centralni nervni sistem. Ovi plodovi takođe imaju diuretičko dejstvo kao i izazivanje znojenja, pojačavaju kontrakcije srca, pomažu kod bolesti želuca. Plodovi kaline imaju gorkast ukus i mogu izazvati povraćanje, zato ih treba brati posle prvih mrazeva kada gorčina nestaje. Od njih sc prave sokovi, slatko, kompoti.
30
Kopriva
31
Maslačak pomaže kod Maničnih bolesti jetre, kamena
Kopriva sadrži vitamine C, K, B2• karotin, pantotensku kiselinu, hlorafil.
krvi, daje diuretički efekat, kao
Kopriva povećava zgrušavanje krvi, povećava količinu hemoglobina i II
i
efekat bržeg zarastanja rana i opšteg jačanja organizma. Korisna je kod krvarenja, anemije, ateroskleroze, bolesti bubrega i mokraćne bešike, jetre i žučne kese, kod hemoroida, tuberkuloze, poremećaja razmene materij a periodu oporavljanja..
Kopriva je dragocena prehrambena namirnica.
II
od mladih listova sprema
sc ukusna i hranlj iva čorba, kao i salata. Sem toga, lišće se posoljena koristi, kao što to rade na Kavkazu,
II obliku začina za jela od mesa.
Čičak deluje kao izazivač znojenja, a takođe i kao diuretik. Ekstral't iz korena normalizuje sastav krvi, smanjuje u nj oj koncentraciju šećera, a njegovi alkaloidi sprečavaju rast mali.gnih tumora. koristi koren biljke koji ima lekovito dejstvo kod kostobolje,
reumatizrna. upale žučne kese, bolesti želuca. Koren čička dinsta se na masnoći, peče i koristi za pripremanje predjela.
a
od mladih se priprema salata. Mtdunlkll
U njoj su otkriveni mangan, soli ka1ijuma, gvožđa, kalcijuma, vitamin
e,
karotin, rutin. Medunik.a deluje protiv upala, kao diureLik. ubrzava zarastanje rana, stimuliše stvaranje
krvi, aktivira delovanje vitamina Bio regul iše rad žlezda
sa unutrašnjim lučenjem. Medunika se koristi kod bolesti pluća, bubrega, krvi i kao sreustvo za zarastanje rana. Od nje se prave predjela i salate.
lestivo lišće maslačka sadrži karOlin, vitamine C, B2, holin, nikotinsklu kiselinu. kalcijum, kalijum. mangan, gvožđe, fosfor.
bubrezima, kod atcroskleroze, i kod upalnih procesa bubrega. Od liŠĆa maslačka sprema se salata (sakuplja se do pojave stabaoceta u prokuvanih listova priprcma se pire. Nažalost. maslačak ima neprijatnu osobinu - apsorbuje iz izduvnih
gasova olovo. što ga čini neupotrebljivim za ishranu ako se sakuplja
blizini puteva i železničkih pruga.
Ova biljka sadr.ii vitamine
II
C. K, balin, organske kiseline. Rusomača
pomaže kod krvarenja, kod bolesti jetre. bubrega, kod poremećaja razmene U ishrani se može koristiti lišće. Poznavaoci tvrde da su posebno nežnog
kiseloj sredini, belančevine, etarska ulja, tanin, vitamin e.
se
II
materija, lenje peristaltike creva i patološkog klimaksa.
Koren čička sadrži polisaharide, insulin koji se pretvara u fruktozu II
U hrani
žučnoj kesi i
maju) prethodno se prelije osoljenom vodom radi otklanjanja gorčine. od
soli gvožđa. kalijuma. kalcijuma. sumpor, šećer, bclančevinc. eritrocita, smanjuje koncentraciju šećera
II
ukusa mladi izdanci. Od njih se pravi salata, spremaju čorbe, peku se sa mesom. Lišće se može ostavljati i duže soljenjem i sušenjem.
Bor - obl6m Igličasto lišće sadrž.i vitamine e, K,
B2, P. karolin, tanin, organske
kiseline, skrob. Pupoljci bora imaju diuretičko dejstvo, a takođe pomažu kod iskašljavanja.
32
LEČENJE PROIZVODIMA PČEI.ARSTVA PROIZVODI P{;fJ.ARSTVA Ćovek se poslednjih godina sve više obraća prirodi i njenim korisnim pojavama, kao. na primer, lekovitirn biljkama, raznim korisnim prirodnim namirnicama, među nj ima i pčelarstva: med, propolis, mlcč, polcn itd.
PROPOUS loš od prastarog doba propo1is je poznat kao lekovito sredstvo. Propolis poseduje antiseptičko, regcnerativno i antibaktcrijsk.o svojstvo. Zato medicina koristi sledeća biološka i farmakološka dejstva propolisa: baktericidno. antibiotičko. antivirusno, antiglj ivično, antitoksično, Narodna medicina uveliko koristi ovaj čudotvorni produkt pčelarstva.
33
preporučuje svim ljudima kod kojih sa godinama stari srčani mišić i
modiftkuje se li većem ili manjem stepenu.
POI.F:N
�naliza ovog produkta j � pokazala da on sadrži 27 elemenata: natrijum. . . kahJum, n ikal , ULan, vanadijum, hrom, fosfor, cirkon, beri1ijum, ·�r. cink
:
olov�. �rcbro, arsen, �alaj. galijum, stroncijum. barijum, uranijum. silicijum . . alllmmlJUffi, magnezLJllm, mangan. molibden, bakar. kalcijum, gvožde. Poleo sc preporučujc kod fizičke iscrpljenosti, anemije i II periodu
.
oporavka bolesnika. Ipak, pre početka kursa lečenja treba se konsultovati sa
lekarom. Neki medicinski stručnjaci upozoravaju da uzimanje velike koli čine pelena može izazvati poremećaj ravnoteže vitamina u organizmu, Zato je posle isteka kursa lečenja potrebno napraviti pauzu. Polen daje dobre rezultate
II
slučajevima depresije i impotencije. On reguliše funkcije sto
maka kod dijareje i opstipacij e. Količina hemoglobina raste veoma brzo i uvek je izraženo znatno poboljšanje opšteg stanja. a sve to zbog njegovog antianernijskog delovanja.
MI.EČ Ovaj produl...; pčelarstva
ima
bogat sadržaj gLukocida, koji sc sa gledišta
hemije dele na glikozu, glukocidc i ozane.
36 %. glikoza 32 %. saharoza - 2 %, disaharid - 8 %, voda - 20 %, mineralne soli 2 %. Zahvaljujući bogatom sadržaj u ugljenih hidrata med predstavlja veoma važnu energetsku namirnicu II ishrani. Med treba da upotrebljavaju svi: odrasli, posebno kod velikih fizičkih naprezanj a, sportisti, deca II periodu rasta i starije osobe. Sa terapeutske tačke gledišta vrednost meda objašnjava se sa tri faktora: prirodom šećera, prisustvom pa lena i mleča II medu, uticajem antibiotika iz tela pčele. Med se kao medikament preporučuje i med sc ljudima svib d oba - od bebe do duboke starosti. Kod ovih poslednj h prepontčuje kod svih oštrih bolova (trbušni tifus, bolesti disaj nib puteva, žutiea) za zaslađivanje čaja. Velike doze meda preporučuju sc bolesnicima sa srčanim nedostacima. Poznati kardiolozi preporučuju primenu međnih rastvora sa ubrizgavanjem insulina za stim ulacij u miokarda. Med se Sastav meda: fruktoza
-
Visoko hranlj ivi produkt sa visokim sadržajem proteina i vitamina. Mleč povoljno deluje na koštanu srž, uvećava prcčnik eritrocita istovremeno sa povećanjem broja retikulocita i količine hemoglobina. a takođe nom sadr.l.ine gvožđa u krvi.
sa prome
U tcrapeutsk oj praksi optimalna doza mlcča iznosi 5-J O mg.
-
�hvaljujući
sadržini protei na, amlnokisclina, vitamina, etarskih ulja,
uglJ ��h hidrata i acetilholina mleč se preporučuje za lečenje neurastenije, anemiJe, reumatizma, bronhitis a, opadanja k.ose.
PČF;I.!NJI OTROV w
Pčelinji otrov - je izlučevina otrov nih žlezda pčela. On se luči iz končaste
zlc�� aparata sa žaokoll1 kod radne pčele. Tim otrovom ona parališe svoje nepT1Jatelje. Apitoksin je, uSlvrai. žućkasta gusta tečnost kisele Teakcije. Ima
?št� miris: gorka je i vruća. Neki ljudi loše ili sasvim ne podnose ujed pčele l prmuđem su da traže medicinsku pomoć.
34
Hemijski sastav za sada nije li potpunosti proučen. Otrov saddi masne supstance, belančcvine i mikroclemente. Od njega se proizvodi niz medicinskih preparata.
PROPOUS PROPOLIS . NOVO LEtENJE IZ PORODICE PćElA Svima su poznata čudesna ozdravljujuća svojstva pčelinjeg meda, polena, koj i pčele sakupljaju sa biljaka II cvetu, pčelinjeg otrova i mleča, A o propolisu se malo zna, Poslednjih godina od strane progresivnih naučnika-lekara iz riznice narodne medicine uzeto je novo, neobične efikasnosti lekovito sredstvo propolis ili pčelinji lepak. Na drugoj Lenjingradskoj naučnoj konferenciji o primeni produkata pčelarstva II medicini i veterinarstvu naučnici-lekari iz Kazanja, lenjin grada. Odese. Simferopolja i drugih gradova podneli su 20 referata o čudesnim, poražavajućim po svojoj lekovitoj snazi svojstvima propolisa. Tamo gde nikakva. najvcmija medicinska sredstva ne pomažu, preparati sa propolisom su lečili, davali velika olakšanja bolesnicima. Propolis poseduje najviše baktericidno i antimikrobno dej stvo (sposob nost ubijanja milcroba izazivača bolesti). Ako su u prošlosti lekari·vidari lečili propo Ilsom sa010 rane i čireve, u sadašnje vrcme lckari im ajući znanje, laboratorije, sredstva za analizu i sintezu obznanili su dijapazon njegov.m IckoviLih svojstava i delovanja. Propolisom se leče sve kožne bolesti, obične rane i fane koje dugo ne zarastaju, kožni čirevi, čir želuca i duodenuma, ginekološke bolesti upalnog karaklera, hemoroidi, kijavica. grip. neuritis. radikolitis (gijas), tuberkuloza (za 4-10 meseci). I sada pčele živeći u ramnim košnicama, automatski, instiktivno prekri· vaju svojim lepkom - propolisom zidove, dno, plafon košnice, zapt.ivaj u nj ime rupice i pričvršćuju ramave sa saćem uz zidove i plafon košnice. Slučajno dospcle insekte u košnicu okivaju i nemajući snage da ih izvuku iz košnice prekrivaju ih slojem lepka a mrtva životinja miš, zmija i sl. godinama leži balsamovana u tom čudesnom sarkofagu bez truljenja i razlaganja .
35
l, eto, propolis - jedno od čuda iz porodice pčela razumom naših progre sivnih lekara sigurno ulazi u praksu medicine, lečeći najteže bolesti. čoveka i olakšavajući njegove patnje. .Na osnovu materijala druge lenjingradske konferencije, a takođe i materij ala mnogih štampanih izvora sastavljena je bclcška o pripremanju na.ijednostavnijih preparata propolisa i l ečenja propolisom. Mast na vazelinu., svinjskoj masti, ribljem ulju i salu (za mazanje i utrljavanje). 10 'le Illast: J.
za opekotine i promrzline
2. za hernoroide 3. Kod kijavice - unošenjem
II
nos na 15-20 min. tarnponom od vate ili štapićem, ili po 2-4 kapi tečnog preparata u svaku nozdrvu 4 puta dnevno. 4. U ginekologiji: kod upalnih procesa - kolpitisa, endocervitisa, kod ranice grlića materice itd. U vagi nu se stavlja tampon sa propolisnom mašću da dobro nalegne na površinu ranice. Tampon se uklanja posle 10-1 2 sati Lečenje 10·12 đana. .
1S'Ie Illost: l . za brzo zarastanje rana, po sekoti na i ozleda koje dugo ne zarastaju, gnojnih rana i kod modrica od udara. 2. U dennatologiji: kod bubulj ica ospe, gnojavica, kožoog svraba, ranica i čireva sluzokože nosa. usta, upale kapaka. 3. Kod jakih opekOlina i promrzlina (posle 10% masti). ,
lIi'Ie Illast: I . Kod gljivičnih obolenja 2. Kod ekcema 3. Kod furunkula (potkožni čir). crnog prišta I. 2.
J(i.4O'fo mast Kod crvenog vetra (mazanje i uLTljavanjc) Kod Išijasa i oštećenja perifernog nervnog sistema (ekstremiteta) utrljavati i zagrevati.
36
37 •
PROPOUS · PRODUKT PČElARSTVA
Priprema kreme
pro + polis) - pčelinji lepak - (zaptivati. lepiti) jc Icpljiva smolasta supstanca prij alnog mirisa, zclcnkasto-hmonkaste boje koju sakupljaju i proizvode pčele. Propolis (od gr.
II
To nije prehrambeni produkt; pčele ga koriste za premazivanje otvora
na košnici, l.a po liranje pokrivaj u njime unutrašnjost, štO
košnici. za smanjivanje ulazno-i:t.laznog otvora ćelija
II
anj u toplote gnezda,
saću i njihovo učvršćivanje,
doprinosi boljem čuv
II
košnicu.
II jesen,
ostavljaju.
balsamuju štctočinc koje dospcju
prip remaj ući se za zimu, pčele ga
II
velikim količinama
Vazelin ili vazelin sa limunom, lanolin, riblju mast, topljeni maslac zagrejati do ključanja
II
i sl.
emajli.ranoj posudi, skloniti sa vatrc i dodati sitni
se neprekidno meša u lrajanju o d 30 min. na i II vrelom stanju cedi se kroz jcdan sloj gaze i razliva
narezan propolis. Smesa
temperaturi od 80 °C
po teglicama. Mast sc čuva nekoliko godina.
l . Kod čira želuca i dvanaestopalačnog creva uzimati 1-1,5 sat pre jela po 1O�1 5 gr.(kašlčiea za katu). U toku lečnja biti na strogoj dijeti, uzimali
Poreklo i bemijski sastav propolisa nisu sasvim pro učen i. Ipak, mnogi
lIsitnjenu hranu da bi se izbegla povreda čira. Lečenje trajc 3-4 nedelje. Može se takođe uzimati ekstrakt propolisa po 20 kapi u vodi.
drveća, koji izlučuju smolaste supstance i sa polenskih zrna. Sastav pčeli
2. Kod bolesti pluća, tuberkuloze pluća i upale krajnika 2-3 puta dnevno
tvrde da osnovni deo propolisa pčele sakupljaju sa lepljvih pupoljaka njeg Jepka (propolisa nije isti; u proscku o n sadrži : smola i balsama oko
55%,
ctarskili ulja oko
10%, voska oko 30%,
polena oko
a sem toga
5%,
u
njegov sastav ulaze i aromatične supstance. Propolis, kao što je gorc istak nuto, poseduje visoko untimikrobno dejstvo, sprečava razvoj procesa truljenj a,
?
uništava mikrobe. Zahvaljujući ovim osobinama on od davnina ima širokLl primenu u medicini kod Icčenja kožnih bolesti, tuberkuloze lisne masti ili alkoholnog rastvara. Koristi se i
II
II
obliku prop
veterinarstvu
II
lečenJ u
životinja, a sem toga ima i ni z tehnoloških primena, posebno u industrij i boja
i lakova za
izrad u laka kojim sc prekrivaju površine žičani.h muzičkih
instrumenata i drvenog posuđa - čaše, kašike, činije; nalazi primenu
i pri
izradi plastičnih proizvoda. Propolis se uzima struganjem dielam sa gomjih i bočnih gredica rama. Treba ga sal-upljati pregledavši
košnicu, jer
se za njega lepi velika količina
različitog otpada, što je veoma dobra sredina za parazite. Prilikom sakupljanja propolisa vosak se obavezno odvaja. Propolis treba čuvati u tamnoj prohladnoj prostoriji, a takođe treba uzeti
u
obzir da
prilikom njegovog stajanja dolazi do izvesne promene hemijskog sastava, mada značajnije smanjenje nj egovih antimikrobnih delovanja nije otkriven o.
Pri smanjivanju temperature (niže od nule) propolis postaje izuzetno
krt,
otvrdne kao kolofonij . Temperatura topljenja je 65 °C. potpuno sc topi etaru, i slabo
u
alkoholu.
lJ
po
10-15 gr.
propolisa na topljenom maslacu
tuberl"Uloze od
4-10
1-1,5
sat pre jela, Lečenje kod
meseci. U toku J ečnj a koncentraciju povećati
sa 10
do
15%.
Priprema proPQllsa Wl lopljenom _lacu I kg.
maslaca zagrejati do ključanja, skinuti sa vatre, dodati izrezan
propolis lOO-1 50b'T.
tcmperaturi 80"C.
lJ
zavisnosti od
koncentracije
i mcšati
20-30min.
na
Primena eksll1lk18 proPQl1sa Ekstrakt: 20gr. usitnjenog propolisa na lOfT'J. odstoj i
tri
dana na sobnoj temperaturi i
flašieu sa sadržajem. Posle tri Ekstrakt
maslacu.l,
s
70%
vremena na vreme prolflućkati
dana ekstral;t procediti
propoli sa uzima !'c
alkohola ostaviti da
kroz jedan sloj gaze.
na tri puta
kod tuberkuloze (umesto propolisa
hxl upale krajnika, kod
upale srednjeg uha, (ukapa
se
dnevno po tri kapi). Kod čira želuca i duodenuma uzima se po 20 kapi u ' toploj vodi ili mleku l - l ,5 s�t posle jda 2-3 puta dnevno.
Sumo proPQlls za alktru!J
Lepiajice od čistog propolisa veličine zrna grašk a stavit i na žulj Posle tri dana skinuti a žulj otscći.
i zaviti.
38
Kad '1'/pQ i 4JUIlUu
. Kako kod bolesti tako i preventivno parčenec propohsa
. . vellčme zrna
u ustima povremeno prebacujućI sa jednog kraja na drugi , noću skloniti iznad desni. Držati 24h. ,
graška
držati
Kad r.u6.6.� Držati parčcnce propolisa veličine zrna graška pored korena obolelog
zuba. Preparati od propolisa ubijaju izazivače tuberkuloze, difterije. sifilisa,
streptokoka, stafilokoka idr. . . Etarsko ulje p ropolisa po snazi anestetičkog delovanj a prevaz ilaz i delo
patogenih gljivica,
Farmakološki komitet Ministarstva zdravlja SNG ozakomo
propoli sa
II
s tomatologij i
II
.
holni rastvor prop oli sa koristi se kao analgetik prilikom
dentina (zubne kosti) utrljavanjem vatnim tamponom
II
JC
. Upola slW'Oko!e IISD� !Upljine
Upala sluzokožc usne � uplj ine veoma je rasprostranjeno obolenj e koje zahteva dugo lečenje. Dobar dao j e novi preparat pripremljen na
rezultat
osnovu propolisa.
N4.čiA pr1llnmqqja pr'{lQIiJJIl 50gr. dobro očišćenog i usitnjenog propolisa prel iti sa
!
.
piše: "Propolis ili pčelinj i lcpak ima široku primenu u mediein i uopšte nij e
štetan za organizam čoveka Pri likom unutrašnj e primene masti na p�opohsu konstatuj e se opšte pobolj šanje dobro raspoloženje, dobar san l dobar
za lečenje.
Može se koristiti bez dodatne obrade, ali ako se žele ukloniti tvrde sups
t
tance smesu treba ostav i i na još nekoliko dana. Takva t ečnost se koristi za pravlj enje sledećih preparata:
SOgr.
Filtrat propol i sa
,
apetit .
Med sa 2% mletom
"
PROPOUSA U LEćENJu NEKIH BOI·ESTI �WIje brQnblUsa, u� slW'Qk4lŽll nosa I d·KniIw sastoj i se u s ledeće m: šolju zaprem;ne
kućnim
uslovima
60gr. propo li sa i 40gr. voska staviti u aluminij umsku 300mL, a zatirll ovu u drugu �e1iku pos ��u sa v�c lo m
vodom. Propolis i
.
II
vosak sc
rastope
II
takvim llsloV1ffia, fitoncldt
propo1tsa sa
parom se podižu Preporučuje se ovakvu inhalaciju izvoditi ujutro i uveče po 10-\5 min.
Propqlls u ld:euju upale v�\u\l l grllea ma\«Iell
nisam, p atogcnim gljivicama
Prilikom I�čenj a upale v agine i grlića materice koja je izazvana
Sgr. 2gr.
Riblja masI Dobijena smesa
sc
dobro izmeša i sipa
u posudu od
tamnog stakla. pre
primene preparata sluzokožu koliko j e moguće prosušiti. Žuti tanak s loj koja se stvara otporan je II toku 24 sata, postepcno ga pljuvačka rastvara. Način primcne: obolela mesto detaljno očistiti peroksidom vodonika i
prosušiti mlazom toplog vazduha, zalim pincetom naneli ne-koliko kapi
ne SlVClri celoviti tanak sloj . Posle lOga obolelo mesto se ponovo suši slabim mlazom toplog vazduha; pri tom alkohol i etar rastvara preparata dok se
isparavaj u. Stvara se lanak sloj koji ima ulogu zaštitnog "zavoja", koji je stabilan u naredna 24 sata. Ovaj pOSLupak
3�4 dana do potpunog i zl ečenja.
AngilUl
1riho�o�
ili mešovilim bakterij skim infekcij am� konstl
se 3% rastvor propol isa II %% ctil�alkoholu.
60ml. 70010 etil
. osetlJl�og
minuta. Anestezija traje lO�15 min., komplikacija nema. Docent Karimov
Nač in inhalacij e propo lisom koj i se mo že koristiti
.
smesu procedi ti kroz gazu, a dobijeni filtrat koristi se kao osnovni preparat
trajanju od nekoliko
,
Lečenje traje 7� 10 dana, preparat se koristi jednom dn evno.
alkohola i 20 ml. etra. Ovu smesu ostaviti nekoliko dana u posudi od tamnog stakla, dobro zatvorenu i povremeno promućkati. Posle rastvaranja
�rimcnu. �lk.o .
ispitano na "stafilokokus piogenes".
. pnmenu
,
� oJ ave
obliku 2-4% rastvora za lokalnu
Baktericidno dejstvo frakcije etil·alkohola � 3mglmJ hranljive sredine:
-
.
vanje kokaina za 5,5 puta, novokaina za 52 puta.
39
Najefikasnije sredstvo protiv angine
II
se
ponavlja svakodnevno
II
bi lo kom stadijumu � jeste
toku
propolis. BrLO pomaže santo propol is visokog kvaliteta; on treba da iz.nove
II
ustima oseć aj pečenj a
i malu utmulost jezika U SVinl ostalim slučajevima
.
40
41
neočišćeni vosak koj i se daje kao propolis i ima jak cvetni miris jc bezvredan. za Icčenje angine potrebno jc polako žvakati posle jela parče
�
�gr.
Ako se propalisa veličine nokta. U toku dana potrebno je p�jest oko . uzima propolis angina prolazi :ta dva dana bez komphkaclp, kOJe su karak teristične za ovu bolest .
lspinwje �6denIm W a1k()\wlnllu rashorom propolls8
za pripremu alkoholnog rastvora propolisa (njega uvek treba imati u
kućnoj apoteci) treba usitniti I Ogr. dobrog propolisa i pomešati ga sa I OOml. alkohola, držati na tamnom mestu (obavezno na sobnoj temperaturi, jer
)�
propolis gubi svoje osobine prilikom hlađenja) u trajanju �d c ne nedelj�. Ako je potrebno hitno pripremiti rastvor, onda veoma lSltOjen propohs
(l: 10), staviti na paru i zagrejati do 40cC, ne više.
Posle toga u tok"U nekoliko sati povremeno promućkati flašicu sa smcsom.
Čuvati rastvor propolisa u tamnoj flašici. Za dobijanje vodenog rastvara za ispiranje alkoholni rastvor treba pomešati sa toplom vodom: IOml. alko·
bolne smese na l Omi vode. Za malu decu kol.ičinu alkoholnog rastvora treba smanj iti do
SmI.
dana (zavisno od težine procesa). Smatra sc daje proces uminuo ako
je suplj ina uha suva i nema lučenj a mesec dana po završetku tečenja.
za lečenje nagluvasti koristi se 30-40 % alkoholna tinktura propolisa II smesi sa biljnim uljem (najbolje maslinovo ili od kukuruza) u odnosu 1 :4. •
•
pomcšati sa alk.oholoru
10-15
Sa tinkturorn od propolisa (nekoliko kapi) korisno je u toku
bolesti piti čaj sa medom.
Mućkanjem smcse dobija se ujednačena tečnost - uljano-alkoholna emul
zija propolisa. Pre upotrcbe tečnost treba promućkati. Lečenje se izvodi unošenjem u slušni kanal cevčica od gaze, natopljenih emulzijom. Deci starijoj od 5 godina - svakodnevno uveče u trajanju od 10-12 sati (10-14 procedura). odrasli - svaki drugi dan 36-38 sati (10-12 procedura).
Hrouibll PJ'Il5Iatllls Propolis ima dobar terapeutski efekat ll lečenju hroničnog prostatitisa i otklanja njegove simptome antibaktetij skim dejstvom, a takođe i izraženim anestetičkim. protivoupalnim, resorbsujućim i regenerativnim delovanjem za lečenje se koristi 'suppositorius' - u obliku svcćiee od ekstrakta propolisa koji se dobija isparenjem (40gr.
propolisa i 200ml. 96% alkohola.
Upala gorĐjo�iII� �upljine
' Svećiee' se unose u rektum jednom dnevno u yečemji m satima.
Uzavreli vodu u loncu, dodati 0,5 kašičicc 30010 tinkture propolisa, uviti
Olesečnim intervalom između njih.
se i disati neko vreme iznad lonca.
LeleoJe OOle!lnllra sa Jakim l hrouičnlm kolUJ�11ll
70% etil-alkoholu. Uzima se po 40 kapi alkoholnog rastvara propolisa u čaši
tri puta dnevno. Potrebno je bili na
dijeli. Trnjanje k=a 20·30 dona.
Hronična upalna obolcnja sluzokože ždrela veoma su rasprostranjena Bolesnici koji pate od ove hronične bolesti često se žale na suvoću u grlu, grebanje, osećaj stranog tela
sluzi uz istovremenu suvoću.
tl
ždrelu, na suv kašalj , na sakupljanje lcpljive
Propolis utiče na tok biolo�kih procesa antimikrobna, protivupatno obnavljanja.
•
Hronična gnojna obolenja srednjeg uha opasna su zbog komplikacij a koje izazivaju, pošto mogu dovesti do gubitka sluha. Za lečenje hroničnih obolenja i jakih upala srednj eg uha koristi se 30% alkoholni rastvor propolisa u 70% alkoholu. Detaljno očistiti uši od gnoja, umetnuti u slušni kanal urnočene
tri kursa u trajanju od po 30 dana sa jedno
Hroui�ui tariogills (upabl grla)
u lečenju jakog i mani čnog kolitisa koristi se 20% rastvor propolisa u
tople vode ili mleka jedan sat pre jela
Lečenje se satoji od dva do
II
rastvor propo1isa ccvčice od gaze lako
ill
pritiskajući. Sledećeg dana ponoviti proceduru. Prosečna trajanje lečenja je
i
II
tkivima organizma, poseduje
ancstctičko dejstvo. Takođe aktivira proces
Uzimati ekstrakt propoiisa u odn(J�u jedan deo ekstrakta na dva dela glicerina ili ulja i. dobro pOO1ešoti. Kod hroničnog faringitisa sluzokožu nosa, usta ždrela, prethodno je dobro I')čisti v�i od sluzi, premazati dobi
jenom smesom II toku 10- 1 5 dana jednom dnevno. Za jednu aplikaciju potrebno je 2-2.5gr.
42
Primena prOpQlisa kGd bo1esU flra
Propolis sc koristi u Ječenju čira želuca i duodenuma. Preporučuje se primena propolisa II dva lekovita oblika - II obliku alko holnog rastvara i prpolisa na ulju. Koristi sc 10% alkoholni rastvor na 70% alkoholu. Za pripremanje propolisa na ulju: IOgr. očišćenog isilnjenog propolisa pomcšati sa 100gr. zagrcjanog na pari nesoljenog maslinovog ulja. Ekstrakt propolisa se dobija zagrcvanjem na pari II trajanju 5-10 min. posle čega se filtrira II vrelom stanju kroz jedan sloj gaze stalno mešajuć i . U to ku ovog procesa ne preporučuje se dovod it i propolis do ključanja. Alkoholni rastvor propolisa uzima se po 15-20 kap i II vodi ili mleku tri puta dnevno 1-1,5 sata pre jela II trajanju 1 8-20 dana. U slučaju potrebe tera piju ponoviti pos le 1 - 2 nedelje. Polrebno je strogo pOšlovati dozu: velike doze mogu izazvati slabljenje apetita, smanjenje opšteg tonusa, tromost, povećanje leukocita u krvi. Propolis na ulju uzima se po 1 kašičicu za kafu II podgrejanom mJeku tri puta dnevno l - J 5 sata pre jela. Trajanje kursa lečenja je isto. Kontra indikavana je upotreba propolisa na ulju kod bolesti jetre. ,
Naru. lnbo1lldJe propQllsom U kul1nlm uslovima
za inhaliranje je potrebno 60gr. propolisa i voska staviti u emajliranu činiju zapremine 200--300mJ ., a potom staviti na lonac sa vodom koja vri. Čim se pojavi para iz činije početi sa i nhal acijo m po IO-ISmin. u \rajanju od 10-1 5 dana dva puta dnevno, ujutru i uveče. Dobar rezultat daje ova metoda II lečenju bronhitisa, tuberkuloze, angine, kijavice, gripa, upale grla.
40gr.
LEćENJE MEDOM N_mOl, DCurastenljll Čaša tople vode sa 1 supenom kašikorn meda uveče. Deluje sedativno, izaziva dubok san, reguliše stomačne funkcije. Uz to treba dodatj da nema boljeg sredstva za spavanje od meda.
43
IDpertonija
supena Wika meda, 1 supena kašika soka od cvekle, 1 supena kašika soka od mrkve, l čaša soka od hrena (izrendani hren prethodno je stajao II vodi 36 sati), sok od jednog limuna. Sve pomešati, uzimati po 1 sllpenu kaŠiku dva puta dnevno J sat pre jela. Kurs lečenja traje i,5 mesec. Iz narodne medici ne do nas su došli recepti smeša sa medom. koji se primcnjuju u cilju smanijivanj a arterijskog pritiska kod hipertonije. Prvi recept: pomešati po jednu čašu soka od mrkve, hrena i meda sa sokom jednog limuna. Čuvati II staklenoj posudi sa zaptivenim poklopcem II pro hladnoj prostoriji. Uzimati po 1 -2 kaf. k�. tri puta dnevno 1 sat pre jela ili 2-3 sata posle uzimanja hrane. Drugi recept: II sadržaj po prvom receptu dodati čašu soka od cvekle. Uzimati po 1 supenu kašiku tri puta dnevno; II odnosu na uzimanje hrane kao u prethodnom receptu. Trajanje lečenj a 1,5-2 meseca, 1
Grlp 1 sup.kaš. meda, l sup .kaš šipuraka, I sup . kaš. ribizli, I sup.kaš maline preliti sa lOml. vrele vode. Ostaviti 15 minuta. Piti tri puta dnevno po 0,5 .
.
čaše pre jela. Dobro sredstvo protiv gripa sa izraženim rinitisom jeste smesa od izrendanog belog luka sa prirodnim medom II odnosu J : I (uzima se uveče l sup. kaš. i zapija toplom vodom).
h�no-stomaWe bo1�
sup.kaš. meda, I sup.kaš. runolista prelili sa 250ml vrele vode i ostaviti 30 minuta. Piti po 2 sup. kaS. tri puta dnevno. Pri smanjenoj kiselosti uzimati 2 sata pre jela. l
Kolitis
Sagr.
polena i Alen Kajas (1968) predlaže sledeći recept: 180gr. meda, 800ml vode. Rastvoriti med u hladnoj vodi i stalno mešajućI dodavati poleo. Ostaviti smesu na nekoliko dana na sobnoj temperaturi dok se ne pojave znaci fermentacije. Uzima se po 112-2/3 čaše pre jela. Trajanj e lečenja J -] 5 meseca. Može se uzimat.i polen u čistom obliku po l kaf.kaš.tri puta dnevno. Nema nuspojava ,
44
45
za kolitis se još preporučuje uzimanje meda 80-1 aOgr za 24 sata, rastvo renog u jabukovom soku ili II hladnoj vodi tri puta dnevno pre uzimanja hrane. Sem ovog efekta pomaže j
Upala �DI):a
Ispirati usnu šupljinu i grlo
II
otklanjanju opstipacije.
eni m II vodi medom; oLklanja upal u krajoika. čisti zube i čini ih belim (1 sup.kaš. meda na čašu vode). rastvor
histerija Kod neuroze srca, neurastenije, histerije uporedo sa poznatim medika mentima, široku primenu irna prirodni med. Kod neurastenije S. Mladenov
( 1976.) preporučuje uzimanje cvetnog meda po IOO-1 20gr. dnevno u toku 1 2 meseca; ujutru i uveče po 30 gr. posle ručka 40-60gr. Pola sata pre •
•
•
spavanja med treba rastvoriti II čaši vode na sobnoj temperaturi. 1-2
nedelj a
nakon početka lečenja kod bolesnika počinje da se pojavljuje dubok san, osećanje vedrine i povećana radna sposobnost. V 0,5 čaše prokuvane tople vode rastvoriti 1 kaf.ka!. meda. Piti dva puta dnevno pre jela.
Poom'eđivaoje Ika
1 kaf.kaš. meda, jedno umućeno helanee, 2 sup.kaš. brašna. Dobijena masa stavlja se na očIšćenu kožu lica i držI 10 min. Ispira se vodom.
&le5ti jetre
l kg. meda pomoAati
sa
l kg. crne ribizle. Uzimati po l kaf.W. 30 min.
pre jela dok se smesa potroši.
V cilju Ječnja, a i preventivno kod bolesti jetre preporučuje se uzimati ujutru (30-50gr), uz dodavanje mleča (112 kaf.kaš.), a posle ručka supenu
kašiku meda sa l kaf.kaš. polena. Efikasno dej stvo ima smesa od 1 kaš. meda sajabukovim sokom; uzimati ujutru i uveče.
Izrezati u korenu rotkve šupljinu i nasuti je medom. za 4 sata sok je gotov. Vtrljati u abolelo mesto.
Parče od prirodne svije crvene boje, vclic:ine dlana isitniti pocepati na s.i tne parčiće i pomcSati sa prirodnim medom, a zatim podeliti na tri dela. Ujutru. l sat pre izlaska sunca staviti masu na obolela IIlCS(O i zaviti. Slede
ćcgjutra ponoviti postupak, a zatim sve do ozdravljenja.
StJer4Pll Izrendati na sitnoj trenici luk i ocediti sok. Ćašu soka od luka pomešati sa čašom meda i dobro izmešati Ako se med ušećerio lagano zagrejati na pari. Uzimati po 1 sup. kaš. tri pUla dnevno l sat pre jela ili za 2-3 sata posle jela. .
Uzima se i kod ateroskleroze, posebno kod sk.leroze mozga.
a) Pčelinji lipov med JOOgr., svinjsku mast lOOgr., maslac nesoljeni lOOgr., sok aloje (ili agave) 150gr., kakao u prallu 50gr. Aloju pre rezanja ne zalivati dve nedelje. U emajliranoj posudi rastopiti mast, maslac, med. Kada se sve istopi (ne dozvoliti da ključa) skloniti posudu i dodati ostale komponente. Dobro promešati. Čuvati u staklenoj tegli u hladnjaku. Uzimati po 1 sup. ka;. ove smcse rastvorene u vrelom
mleku. Piti ujutru i uveče. Uzimati dllže vreme. Primenjuje se kod tuber kuloze i kod upornog bronhitisa.
b) Li pov med 1200gr. list aloje sitno iseckan l čaša, maslinOYog ulja 100gr., pupoljak breze · 25gr., lipov cvet IOgr., voda 2 čaše. . Med istopiti u emajliranoj posudi ne dozvoljavajući da ključa Dodati u med aloju. Zagrcvati 5·10 min., pmcediti. Kada sc med ohladi dodali tinkturu od pupoljaka i lipc. J)0bro prom�šati. Smesu J.latiti u t;lmne teglice i u sva1.-u dodati jednake količine ma s l i novog ulja. Pre upotrebe promućkati. Uzimati po l sup.kaš. tri puta dne.\'l1o.
NEKI KORISNI RECEPTI SA MEDOM Potrebno je istaći da sc efekat meda pojačava
t)
sastavu sa tin.kturama i
od.varorn od pod.bjeJa, plodova maline, cveta lipe, kamilice, eukaliptusa i drugih lekovitih biljaka. U nastavku slede tinkture i udvari i njhova primena.
TlDlttura enU. Upe sa mtdom
46
47
Tinktura sc može piti po 1/3 čaše posle jela kao protivupalno, antiseptičko.
Uzmite IOgr. cveta lipe (tri sup.kaš.) i prelijte sa 200ml.vrele vode u emajliranoj posudi, pok1opite i stavite 15 minuta na pari, ostavite da se ohla di, a zatim procedite. dobije 200ml. i
li
U dobijenu tinkturu dolijtc vrelu vodu da se ukupno
njoj rastopite
I
•
'rmlttura runoUsla sa medom
Pripremite tinkturu od runolista (priprema se isto kao
odnos 1 : 1 0), rastvorite
sup.koš. meda.
Uzimati toplo po 1,5-1 čaše 2-3 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje
i snižavanje temperature kod prehlada.
znojenja, a takođe
spazmoliličko sredstvo kod spazma creva i kod dijarcje.
za ispiranje,
protivupalno sredstvo kod
II
i pustite da ključa 5min., ostavite da se ohladi,
procedite
i ras
tome dve 2 sup.kaš. meda. Uzimati toplo po pola čaše 3-4 puta
dnevno kao antipiretik i kao proti vupaino sredstvo kod prehlade i gripa.
'rmltlura lisu.
Uzmite 0,51 tinkture lista eukaliptusa pripremljene rasrvorilc rana,
II
kompresa i kupki.
Uzmite Sgr. lista pdbjela ( I
sastavu maski radi sprečavanja bora i čIšćenja kože lica
II
ili
i
u spoju sa drugim supstancama
žumanceta i dr.).
Pre nanošenja maske potrebno je prethodno očistiti kožu lica vodom ili odnosu 1 : 1 0 i
njoj 2 sup.ka§. meda. Dobijeni rastvor koristi se kod kvašenja
Tillltlura pGdbjela S medom
II
ruku. Neophodna je primena čistog meda Med se korist.i
(glicerina, soka od limuna,
medom
čira želuca i duodenum.a.
P�A MrnDA U KO�cr
Uzmite. po l sup.kaš cveta lipe i plod ova maline, prelijte ih sa dve čaše
topite
l čašu tinkturc l sup.kaš.) i koristite kvašcnjc i komprese kod gn ojnih rana koje dugo ne zarastaju, njoj med (na
čireva, opekoti.na i sl. Pije sc po 113 čaše 2-3 puta dnevno poste jela kao
Tilllttura c:\'ela Upe I plOOoVIl maltae sa uwd
vrele vo de
II
i od kamilice,
nekim drugim sredstvom. Dalje �lede uputstva i neki feee·rti
2.a pipremu maski od meda i njihova
primena prema predlogu K.A. Kuzmine.
l
l . U jedno sirovo žumance dodati
sup.kaš. glicerina
ili meda i
pomešati. Dobijenu masau naneti na kožu lica i ostaviti 1O-1 5min. Oprati sup.kaš.), prelij tc čašom vrele vode u
emajliranoj posudi, poklopite i ostavite 15 minuta na pari, ostavite da sc ohladi i procedite. U dobijenu količinu dodajte vrelu vodu da se dobije
vodom. OV:Jkva maska sc može
koristiti svakodnevno pre jutarnje toalete.
Maska sc preporučuje kod suve kožc, sprečava bore. 2. 100 gr. meda
pomešati sa sokom 1 limuna. Oobijenu masu !laneti na min., oprati hladnom vodom. Preporučuje se kod
200gr., a zatim rastvorite l sup.kaš. meda. Piti po liJ čaše 2-3 puta dnevno kao sredstvo 7.a iskašljavanje, protiv upala, protiv mikroba. kod bolesti
kožu
upale pluća.
1O·1 5min. Ispira se običnom vodom. Maska sc preporučuje za sprečavanje bora kod suve i normalne kože.
disajnih organa, laringilisa, upale dušnika. akutnog
i
bron ičnog bronhitisa,
kamlUe" sa mtdom
Pripremite tinkturu od cvetova karn.ilice 1 : 1 O, za to je p otrebno 25 gr.
(6
sup.kaš.) suvih"'cvetova. prelij tc ih u emajliranoj posudi sa 50ml vrele vode,
ukupno dobije 500ml. ispiranje: kod ..ngine,
zatvori!c i ostavile 15min. da klj uča na pari. Ostavite da se ohladi, proeedi1e i dodajtc
II
preostal u kol ičinu proključalu vodu da se
Rastvorite zati m
2 sup.kaš. meda i koristite
za
stomatita i.dr., kod komprcsa, čireva i ranica, kao i
•
za
klizmu kod kolitisa.
lica i ostaviti 10-15
suve i normalne kože. 3. 2 sup.kaš. brašna pomešati sa urnućenim bclancclOOI i dodati )
meda. Dobijena masa
II
kaf.kaš. obliku testa nanosi sc na oč.išćcnu kožu lica i drži
Pomešati 2Sml. alkohola i 2Sml. vode (po 2 sup . kaš.) i dodati lOOgr. m alo zagrcjanog meda. Sve dobro izmešati dok sc dobije uj ednačena masa. Masku držati na koži l i ca 1 0 - 1 2 mi n Oval-va maska čisti kožu Lica, dezinfikuj e i omekšava. 5. 90gr. brašna od ječma, 35gr. meda i jedno penasto umućeno belance. Maska se nanosi na 1O-15min. Preporučuje se za sprečavanje bora kod. suve 4.
.
I nonnalne kože.
49
48 Veoma je korisna za kožu lica i "medena vodica" ( 1 sup.kaš. meda na 2 čaše tople vode). Preporučuje se u toku 5-7min prati njom lice pre spavanja posle čega se ispira vodom bez sapuna. "Medena vodica" omekšava kožu lica, čini je baršunastom i
II
izvesnoj meri otklanja bore. Med
II
smesi sa
drugim supstancama dobro omekšava kožu ruku, otklanja suvoću i peru tanje, čini je ncžnom i prijatnom. Evo jednog od takvih najviše korišćenih recepata: tečni nišador - Ikaf.kaš.
•
kiselinu, bio tin i dr.
pažnju zaslužuj u gvožđe, mangan, cink i kobalt koji su neophodni za normalan krvotok (doprinose regeneraciji i stvaranju crvenih krvnih zrna). Pantotenska kiselina učvršćuje i poboljšava rast kose, zarastanje opekotina,
boraks - na vrh noža -
vaJin, metil-amin, triptofan i dr.). SadILi biološki aktivne supstance (acetilholin, holinesterezu), vitamine B l , B2, B3• B6, Bu, C, H, PP, E, nikotinsku Biotin je pored ostalog neophodan za normalnu razmenu masti; vitamin E stimuliše polne funkcije. Od mikroelementa koj i se nalaze u mleču posebnu
glicerin - 3 sup.kaš.
med
Za nonnalan raSl i razvoj organizma čoveka neophodne su nezamenljive aminokiseline koje organizam nc može sam sintetizovati već ih mora dobi jati u gotovom obliku. Mleč sadri:i nezamenljive kiseline (arginin, histidin,
1 kaf. kaš.
Clreva 1 rana.
voda - 0,5 čaše
•
• •
Sve promešati. a pre upotrebe promućkati.
i a baktericidno dejshu, sadrži 40-45% belančevina, 20% Mleč takođe m
slohodnih aminokiselina, 20% ugljenih hidrata, 13-15% masti.
NAJJEONOSTAVNQI OBUCI OĆlTAVANJA U MEDU Često se primcćuju na pijacama, posebno
II
poslednje vreme, slučajevi
II
Jača organizam, deluje antimikrobno.
protiv radijacije, stimuliše imunitet i
metabolizam, normalizujc arterijski pritisak, stanje krvnih sudova i funkcije
kojima se medu dodaju različite primese i dodaci, kao npr, sirup od šećera,
otgana.
skroba ili melasa od cvekle i dr.
EfIkasan je kod ncura.<;tcn�ie, i7nemoglosti, depresijc, psihičke i fizičke prenapregnli.tosti, atcrosklcrozc, stenokardije, encefalitisa, gojaznosti i iscrpljenosti organizma. Preporučuje se njegova primena posle rumških intervencija, porođaja sa veliki m krvarenjem i kod anemije. Pn.'parati ml.cća pICJXlffiČuju se takođe, u
Takve primese
II
medu, kao što su skrob, šećer i drugo lako sc otkrivaju.
za to je potrebno rastvoriti med u vodi. Ako je med bez primesa dobija se rastvor malo mutan, bez taloga. Ako u medu ima skroba dodavanjem u ovaj rastvor nekoliko kapi tinkture joda obojiće ga u plavu boju. Neke druge primese mogu
se
otrkriti delovanjem na talog nekom kiselinom
ili sirćetom; u tom slučaju proisteći će penušanje zbog izdvajanja ugljcndio Icsida. II
za otkrivanje
II
medu melase od krompira i šećera ili cvekle potrebno j e
specijalnim laboratorijama obaviti složenija ispitivanja.
PćELINJI MLEĆ Pčelinji mleč - je tajna alotrofskih žlezda pčela radilica kojcg proizvode
za ishranu ličinki i koj i omogućuje nj h i ov brz rast i razvoj. Ličinka mlade pčele hrani se ovim mlekom samo prva tri dana, a njen prosečan životni vek je 45 dana. Matica se hrani mlekom u toku čitavog života koji traje 4-5 godina.
lečenju gripa i pneumon.ije.
UJlQtr1l1!a
Kao prcventivno sred�t\.'o umna Ile po jedna kapsula 30min. prc jela 2-3 pufa dnevno II toku JO-20 dana. Kurs sc može ponoviti posle 2-3 mescca.
Požcljno je kapsulu sa mlctom staviti ispod jezika ujutru ne ustajući iz postelje i ležeći na desnoj stran i. Potrebno je ležati da se kapsula ne proguta,
U želucu mleč gubi svoju aktivnost. Čuvati na suvom, prohladnom i zaklonjenom od svetlosti mestu na temperaturi najviše 14r:C. Rok trajanja je dyc godine. Napomena: lekarom.
II
slučaju pojačane oSr.!tli.ivosti na mleč konsultovati se sa
50
Postoji čitav niz kliničkih posmatranja koja potvrđuju terapeutski efeka( lečenja mlečam; bolesnika koji pate od bolesti srca i krvnih sudova. hiper· tonije, stcnokanHje. Pozitivan efekat mleča kod takvih bolesti
II
vezi je sa nestajanjem atera slclerotičnih promena nastalih na zidovima krvnih sudova zbog smanjenja količine holesterala puta dnevno
II
II
krvi. Mleč je propisivan po 20mg. (ispod jezika) 3
toku 10-20 dana.
Pozitivan lekoviti
· efekat" postignut je propisivanjem mleča (10-20 mg.
dva puta dnevno) bolesnicima sa arti1isom donjih ekstremiteta.
POUN (CVETNI PRAH) II
Lekovita svojstva pelena koji pčele donose
košnicu dobro su
ali, verovatno, nikada niko neće moči reči da su njegove tajne
II
Iz te knjige se može saznati o ulozi polena normalnog procesa razmene materija
II
II
proučena,
potpunosti
regulisanju i balansiranju
organizmu. Mnoge komponente
polena. npr. rutin utiču na povećanje otpornosti zidova kapilara. pobolj· šavaju rad srca. Autor piše da upotrebom pojena bilo koja bolest u kratkom roku slabi ili nestaje. On objašnjava
da je mišljenje o alergičnosti polena pogrešno.
"Alergiju može izazvati polen kojeg raznosi vetar, ali pčele sakupljajući ga dodaju mu nektar i izlučevine koji razaraju alergene" . U prodavnicama pčelarstva prodaje se polen medom i
II
II
dva obljka
u smesi sa
granulama. Pošto je polen vrlo hidroskopičan za njega je vlaga
medom veonta složeno (to je moguće samo kratko vreme). Polen u
granulama (Pribaltičke proizvodnje) čuva se bolje Kajas je isticao da polen treba
i
lakše za primenu. Alen
da uzimaju svi ljudi, ne samo bolesni. Ipak,
produkt je koncentrovan, zalO je dovoljno uzimali ga II toku meseca nekolika puta godišnje, posebno početkom sezone po l kaf.kaš., najbolje našle, pomešati ga sa medom i zaliti vouom Ne preporučuje se uzimanje polena uveče ili kasno n oću. ovaj
.
njaku na temperaturi 9°C. Polcn . je biološki stimulator koji na polne hormone, kako mnogi smatraj u. Prilikom uzimanja pelena treba smanjiti •
··Zajcev G.l, Perjadin V.T. 1961.
količinu hrane, posebno
odgovara l kg.mesa, ali to je bezbroj puta dragoceniji produkt belančevina. Poznati stručnjak
II
pčelarstvu N.P.Joriš rekao je:
'·41 gr.
polena sadrži
toliko dnevnih doza vitamina P (rutina), da može sačuvati nekoliko ljudi od izl ivanja krvi u mozak, mrežnjaču oka i srce" . Polen . muški elemenat cvela - je prirodni, visokolcvalitetni, koncen
Polcn sadrži sve osnovne supstance neophodne za izgradnju, razvoj i postojanjc živog organizma: belančevinc, masti, ugljene hidrate, vitamine, aminokiseline, glikozidrulin, antibiotike, stimulator rasta i dr. Polen je i polufabrikat pčele koj i ima ogroman značaj
u očuvanju zdravlja čoveka.
Jlldikadje za primenu
Polcn se primenjuje kao koncentrovani produkt
u ishrani
II
cilju dopu·
njavanja običnih namirnica ishrane onim supstancama kojih u njima ima malo ili ih uopšte nema, a čovekovom Sem toga polen sc koristi ·
•
•
•
·
organizmu su neophodne.
u medicini:
poboljšava apetit.
poboljšava stanje organizma kod mršavosti, kod bolesti stomačnog trakta, deluje kao
antibiotik,
poboljšava psihičko i neurastenično stanje organizma, poboljšava opšte st
·
kod bolesti dece,
•
kod bolesti
prostate.
Nano primeoe l �
Dnevnu dozu treba uzimati 10- 1 5
"Miščeoko RD., 1960.
izuzetno deluje
životinjskih belančevina. Postoje istraživanja koja dokazuju da 20gr. pelena
•
opasna, razara ga i čini, čak, štetnim za organizam. Zato je čuvanje polena
sa
Polen obavezno mora biti svcž: posIc godinu dana čuvanja on gubi 75% oo svoj e vrednosti, a posle dve godine postaje beskoristan. euva se u hlad
travani , hranIjivi i biološki aktivni produkt za ishranu.
otkrivene. ledno od najboljih istraživanja na tom polju je knjiga francuskog naučnika Alena Kajasa "Polen", izdata 1 968.g.
51
min. prc jela ujutru ili posle drugog
obroka (posebno deca i bolesna iscrpljena lica). Ne uzimati .uveče ili kasno nocu. •
52
Doza za odrasle - 20 tableta po O,5gr. dnevno, udarna doza - 40 tahieta po O,5gr. dnevno. Doza za decu od 3-5 godina - 1 2 tableta po O.6gr. dnevno; od 6-12 god. 1 6 tableta po O,6gr. dnevno. Posle 1 2 god. - kao za odrasle. Trajanje uzi manja jedan mesec. Može se ponoviti nekoliko puta II toku godine, posebno početkom svake sezone. Ponekad je potrebno i češće, npr. kod prostatitisa, praveel povremeno pauze. Preporučuje se polen kod hipertonije. N. P. Jariš ( \ 958.g) II tom cilju propisivao je bolesnicima polen II smesi sa medom II odnosu l: 1 i l : 2 po l kaf.kaš. tri puta dnevno i dobio je dobre rezultate li lcčcnju. ,
.
PČEUNJI OTROV Primena pčelinjeg otrova II cilju lečenja II narodnoj medicini mnogih zemalja od Istoka do Zapada zasnivana je na prostim ogledima i posma tranjima. Npr. dokazano je da ljudi koji sc bave pčelarstvom rctko obolevaju od kostobolje i reumatizrna. Pčelinji otrov je opasan (toksičan) kako za čoveka tako i za životinje i insektc, pošto u velikim dozama izaziva oduzeto st. Bez obzira na to što otrov možc izazvati teške poslcdice, čak i smrtne slučajeve, u umerenim dozama on je važno sredstvo za lečenje niza bolesti koje se teško leče medikamentima. Lečenje pčclinjim otrovom trcba Tzvoditi u čistom obliku ili II kompleksu sa medikamentima, aili pod kontrolom lekara. Postoji vcliki broj slučajeva koji potvrđuju visoku efikasnost Icčcnja otrovom. Unošenje pčelinjeg otrova izvodi se pomoću uboda - ujeda pčele ili podkožnom injekcijom apitoksina, ponekad lokalno - pomoću krema koje sadrže pčelinji otrov. Prema specijalnoj šemr za ujcde Sc koriste isti delovi tela kao i za unošenje supstanci putem injekcija; spoljne površine ramena i bedara. Prvog dana bolesnik se podvrgava ujedu jedne pčele, drugog dana - dve, trećeg - tri i tako do JO dana u toku kojih će bolesnik dobiti 55 ujeda. Posle toga je potreban prekid 3-4 dana, a zatim svakodnevno po tri ujeda. U toku drugog kursa lečenja (1,5 mesec) bolesnik treba da dobije oko 150 ujeda, a za dva ukupno 200 ujeda pčcla,
•
Šemu je predložio
N.P. Jariš
53
Preciznija doza pčelinjeg otrova dobija se unosenjem putem injekcija po 0,1 ; 0,2; 0,3 mUta odgovara 1,2,3 ujeda. Ova metoda daje dobre rezultate u lcčc,nju bolesti perifernog nervnog sistema. Pčelinji otrov sc obično dobro podnosi, 1-5, čak i 10 ujeda istovremeno kod zdravog odraslog čoveka najčešće izaziva samo lokalnu reakciju II obliku crvenila ili otoka, osećaja peckanja. 200-300 ujeda istovremeno iza ziva tešku intoksikaciju organizma, čiji je karakterističn simptom jak poremećaj u radu srca i krvnih sudova. Deca su najosetljivija na ovaj otrov, zatim starije osobe, žene, a takođe i lica sklona alergijskim reakcijama Za lica sklona pojačanoj reakciji na pčelinji otrov ova metoda je kontraindikovana. Kod bolesti perifernog ncrvnog sistema, rcumatizma, reumatidnog artri tisa preporučuje se lečenje II kompleksu pčelinjim otrovom i mlečom. Pri tom sc fannakološki efekat pojačava, a takođe i odbambene snage organizma.
Ruski vidari su od davnina lečili svoje pacijente ujedima pčela. Lekari zvanične medicine II nizu zemalja počeli su da primenjuju ovaj način lečenja kod težih slučajeva reumatizma.Tehnika lečenja ovom metodom je krajnje jednostavna. Treba uzeti pčelu za krila i staviti na bolno mesto. Ona skoro uvek odmah ujeda. Sledeći ujed treba izvesti posle 24 h na rastojanju 4-8cm od mesta prvog ujeda. Prvi dan jedan ujed, sledeći dva zatim tri i tako do 5 dana. Posle toga bolesnik sc odmara dva dana, a zatim se broj ujeda smanjuje svaki dan po jedan. Ako bolesnik sve češće oseća bol, onda posle nedelju dana ponoviti terapiju. Posle drugog kursa lečenja bolcsniku je potrebno d\lC nedelje odmora pre nego što se podvrgne i trećem, ako on bude potrcban što je veuma retko. ,
NEŽEI,JENI EFEKTI. PRIUKOM LEČEN,JA MEDOM [ DRUGIM PRODUKTI.MA PČELARSTVA KON'fRAlNDlKAClJE
Postoji ne m>!li broj slučajeva nepod no šcnj a meda. Takve pojave se �lanifestuju najčešće u obliku povišen..,. temperature, alcrgijskih reakcija (koprivnjača, svraba koie, kijaviee, g!avobolje, poremcćaja II že!udačno stomačnom trakt:!, gušenja). Najčešće se one očituju kod ljudi sa povišenom osetljivošću prilikom prvog uzimanja meda ili drugog pčelinjeg produkta
(pčelinjeg otrova
S5
i t. sL- takozvana idiosi nkrazija. za takve Ijuue med je
kontraindikovan. Ipak, ponekad se može manifestovati nepodnošenje samo
MUMIO
neke vrste meda. U takvim slučajevima potrebno je odabrati vrsu t meda koja se bolje
•
podnosi i bez ous pojava.
Jedan broj naučnika smatra da mumio, ili kako ga ponekad nazivaju
Nepodnošenje meda i drugih produkata pčelarstva može se utvrditi pomoću prethodnog sakupljanja podataka. To se može postići pomoću proba (slično kao sa osetijivošću na antibiotike grupe penicilina). Osnovne kontraindikacije u primeni meda
i drugih produkata pčelarstva:
a) hiperosedjivost na njih - idiosinkrazija; b) ograničenje ugljenih hidrata (odnosi se
na
med) u slučajevima kada se bolesnicima prema vrsti bolesti
ono propisuje� e) unošenje meda putem inhalacije (disajl1im putevima) bolesnicima sa povcćanim emfizemom pluća, bronbijalnom
i
"planinski vosak'" ulazi u sastav produkata divlje medonosne pčele. Ovaj produkt primenjuje se u narodnoj medicini od davnina. O lekovitim svojs tvima mumio znao je i pisao još Avicena (Ibn Sina). U narodnoj drevnoj medicini mumio je upotTebljevan kod najrazličitijih
traumatskih povreda. U poslednje vreme mumio je privukao pažnju medi einskill stručnjaka. U Uzbekistanu je bila organizovana specijalna ekspedicija
srčanom
geologa i medicinskih stručnjaka
astmom, "plućnog srca", miokardita, oštećenja srčanog zatiska, tuberI..'Uloze
azijskih planina otkriven je tada
pluća.
Vlsme. •
•
II
II
uz
učešće
traganju za mumiom. Balzam srednje pećinama na 2000-3000m nadmorske
Poslednjih godina na stranicama novina i časopisa pojavila se reč "mumio", kojeg nazuvaju čudorrvornim balzamom - c1iksirom. U istinu, takvo mišljenje je post.ojalo u prošlosti kod Istočnih naroda,
pa i sada
mumio kao lekovito sredstvo ima široku primenu u neldm azijskim zemljama. To jc i
privuklo pažnju sovjetskih naučnika i nateralo ih da se
bave proučavanjem ovog balzama.
Prvi široki ciklus naučnih istraživanja bila e doktorska disertacija doktora medicinskih nauka taškentskog hirurga A .S .Š akiro va. Doktor je izu čavao mumio, ispitivao njegovo delovanje na životinjama i u klinici kod
j
preloma kostij u. Potvrđen je visok efekat ovog preparata koji je doprinosio bržem zarastanju preloma i poboljšanju opšteg stanja bolesnika. Istraživanja �akirova utemeljila su početak proučavanja muntioa i
II
drugom oblastima
medicine. lnlere�ovanje za mumio - za smolastu supstaneu koja se nalazi u planinama, raste iz godine u godinu. Drevni lckari pripisiva1i su mu mnoge iseellteljskc sposobnosti. Sada se u nizu klinika naše zemlje mumio koristi Za ubrzavanj e zarastanja kostiju posle preloma, kao i u lečenju drugih bolesti . Ipak, do sada poreklo mUrnloa ostaje zagonetka. O tome postoji
mnogo hipoteza. Neki istraživači povezuju prirodu mumioa sa različitim
oblicima mikroorgani zama , drugi ga smatraj u za med divljih pčela, za sok duda, i čak, za ekskremente različitih životinja. -
•
Kuzmina KA "Lečenje pčelinjim otrovom j medom", Saratov 1981.
57
56 II
Izvod i� doktroske disertacije A.Š. Šakirova čuva se
Moskvi.
li
biblioteci
Lenj in a
. . . '"Prema tvrđenju drevnih medicinskih stručnjaka najkvalitetniji mumio
j c crne boje, ima sjaj i mekan je. Miriše slično nafti, ali ima osobit i speci
sredstvo za obnavljanje smanjene funkcije perifernih nervnm završetaka ili centara mozga, pozitivno učestvuje u biosintezi ćelij e DNK, što dovodi
do
pojačanog deljenja i povećanja količine ćelija. Murnio lekovilo deluje na mnoge bolesti i laj mehanizam delovanja je veoma složen, viš estrana
fičan miris. Pod mumiom oni podrazumevaju različite prirodne tv orevine n a stenama pećina koje liče na smolaste supstance. ili po njihovim saop štenjima: - pčele zatvarju svoj med i otvore na košnicama voskom i prekri vaju zalcpljeno mesto nečim crnim sa jakim mirisom trave, liči na vosak, ili
deluje na sve funkcije organizma, na njegove različite procese i ts l (npr. u bilo kom farmaceutskom leku s paja se samo 56 elemenata, hemijski izabranih veštačkim putem, a ovde je 50 kompo nenata koje je priroda odabrala).
postoji nekoliko teorija o porekl u ntimioa: jedna j e -
se pri tom brzo razmekš ava, a nekvalitetan oSlaje tvrd. U uzbekistanskom naučno-istraživačkom instututu za traumatologij u i
različitih životinja, razlaganjem smole duda, lišajeva i drugih biljaka,
ortopediju izučavana je primena mumioa u lcčenju. Posmatranja veće grupe
- mumie proi7.vode od trava . ili - to je produkt vrenj a II gnoju.
U sadašnje vreme
potiče od nafte, druga biogcnog jc porekla (razlaganjem ekstrakta gnoj iva razlaganjem voska divljih pčela). Nedavno su naše ekspedicije utvrdile da je mumio nastao sakupljanjem, ima boju od braon do crne, specifičnog je mirisa. Balzam curi i7. pukotina planinskih naslaga, sakup lj a se na svodo vima i zidovima pećina, često viseći sa svodova II obliku ledenih vislIljaka. Više od 70 izvora sa saopštenjima o mumiou pronašao je A.
literaturi iz
prošlosti. Mumio, kako
se navodi
II
Š. Šak.irov
u
rukopisima istočnih znalaca,
daje snagu čitavom organizmu, a posebno srcu. Njega Sll takođe koristili kod bolesti
jetr e.
želuca, tuberkuloze, bronhijaine astme, paralize, upalnih
procesa, pomaže takođe kod trovanja, ujeda škorpiona, čireva. elefantijaze. mucanja. resorbuje tumore, lJarrnalizije funkcije organa, pojačava polne funkcije,
pomaže kod glavobolje, migrene, dijabetesa daje opšte jačanje organizmu. Izuzetno pomaže kod zarastanja kostiju i rana. «Samo mumio spasava od smni" glasi stara istočna poslovica. -
Mumio· - je na ukus gorka tvrda masa tamnu-braon ili crne boje, sa
sjanom po vršino m. Zagrevanj em mumio smekšava. U sastav ovog produkta
ulazi mnogo organskih supstanci i najrazličitijih mikroelemenata. To j e
viskozna lep ljiva masa, koja od toplote ruku postaje mekša. ima smolast
specifičan miris, u vodi se rastvara sa malim talogom.
U svom sastavu mumio sadrži oko 28 hemijskih elemenata, 30 makro i mikro-elemenata, a takođe i
1 0 razi ičitih oksida metala, 6 aminokiselina,
niz
vitamina - B 1 2, P, Bl i dr. eteri čna ulja, pčelinji otrov, smolaste supstance od kojih svaka ima sposobnost da utiče na odgovarajuće procese razmene II
.
za određivanje kvaliteta mumio potrebno je gnječiti ga: Dobrog kvaliteta
bolesnika sa.inficiranim prelomima kostiju, sa opekotinama i
· ]z nau'lnih radova Šakirova. Ismfljlov3, Viwnjcvskog. Nm'alijeva i dr.
koje
dugo ne 7.arastaju, pokazala su da mumio poseduje visok lekoviti efekat. Mumio je doprinosio ne samo bržem zarastanju i srastanja koštanog tkiva, već je istovremeno kod bolesnika normalizovao
krv, pobolj šavao opšte sranje, pojačavao san i apet iti, nestajali su bolovi, brzo je do lazil o do obnavljanja funkcija povređenog ekstremiteta. Mumio se preporučuj e jednom dnevno - ujutru našte po Kurs tečenja traje l O dana posle čcga se preporučuje pauza
0,1.5-O,20gr. od 5-10 dana,
posle čega se nastavlja sa lečenjem. Broj terapija kreće se od 3-4. Doze mumijoa za decu:
II
uzraslu
od 3 meseca do l godine - O,Ol-D.02g. do 9 god. - 0,05, 9-14 god. 0,1 gr. dnevIl o Lekovita svojstva mumio potvrđena Su proučavanjem lekara u nizu ustanova u 7.cmlji. U sada.�nj e vreme u trajanju cod nekoliko godina nastavlja .
se proučavanj e mumioa u Lcnjingradsko111 hemijsko-fannaceutskom institu
tu, na katedri za fannakologiju i tehnOlogiju lekova, a takođe i u Moskovskom hemijsko-farmaceutsk01l1 institutu, u Taškentu. Dušanheu, Samarkandu i dr. l:,'Tadovima.
Ovo skupo sredstvo koristi sc u narodnoj medicini i na klinikama u
Tadžikistanu, u Taškentu i na Kavkazu. Kod redovnog i
pravilnog uzimanja mumioa uspeh će uvek
obezbcđen. U narodnoj medicini mumuio v(':iičinc zrna pšenice preporučuju uzimati dva puta dnevno.
biti (0,J 5-0,2gr.)
U toku lcčenja mumiom uzimanje alkohola j e kontraindikovano.
organizmu i da pojačava regenerativne procese u pojedinim tkivima. Kao
protivupalno, antitoksično i sredsvo za opšte jačanje organizma, kao
ranama
Kontrsindikaeija pri uzimanj u u umerenim dozama nema, već, naprotiv, odbrambeno-zaštitne snage su pozinivne, nestaj e osećaj
sc
opšte stanje organizma. dohija
se i obnavlja ])Qfrošcna
umora, poboljšava snaga i energija.
59
58
Neki istraživači II poslednje vreme smatraju da, pošto mumio sadrži II sebi biološki aktivne supstance, njegova primena je kontraindikovana za bolesnike starijeg doba, jer smatraju da te biološki aktivne supstance razvi jaju (umnožavaju) ćelije mogućih tumora, ako one postoje li organizmu starijih ljudi. Najdragoccnije lekovito sredstvo - mumio životno se opravdalo i potvr dilo tokom stoleća, a njegova primena je naučno osnovana eksperimentima kliničke primene na bolesnicima. Uzima se unutra uz neposrednu pripremu sa sokom, vodom, medom, čajem, mlekom, itd., jer sc dobro rastvara. Koristi se takođe spolja. mazanjem ukapanjem sa raznim sokovima, alkoholom, medom. Itd. Dalje navodimo dozoranjc i primenu mumioa II lečnju raznih bolesti pri čemu se postižu dobri rezultati.
NEKI PODACI O
(IZ DRUGm IZVORA) Specifična težina mUrnloa iznosi - 2,13. U vodi se u potpunosti rastvara pri čemu se dobija boja jako skuvanog čaja. Isparavanjem vode sa rastvaram mumioa ostaje teptjivi ekstrakt koji gori bez čađi i ostavlja 3,6% pepela. Na vazduhu se zgušnjava i postaje tvrđi, zagrevanjem se smekšava. Mumio su široko koristili medicinski radnici na Istoku u lcčenju nervnih bolesti, srca i krvnih sudova, želudačno-stomačnog trakta, a takođe kod bolesti jetre, slezine. pluća, kod preloma, za stimulisanje zaštitnih i regenc rativnih procesa u organizmu. Mumio je netoksičan. Rezultati ispitivanja su potvrdili osnovanost prime ne mumioa u lečenju gnojnoupalnih procesa. Pri ispitivanju radiaktivnosti mumioa dobijeni su rczultati koji su skoro jednaki indeksima fona, tj. njegova radiakativnost je beznačajna. zato se on može koristiti u medicini. Posebnu vredne)st radioaktivnost mumioa ima kao regenerator koštanog tkiva. Mumio ima siroku primenu II Indiji u lečenju astme, tuberkuloze, 11roni čnog bronhitisa, kamena u mokraćnim putevima, vodene bolesti, dijabetesa, parazitskih obolenja kožc i kao antiseptik. PO mišljenju lekara iz Indije mumio je veoma eftkasno sredstvo u lečcnju dijabetesa. U tom cilju koristi se mumio - nestaje žeđ, osećaj gorušice. umor i povećava se asimilacija šećera. Preporučuje se njegova primena sa mlekom ili voćnim sokom. U
Bunni mumio pd nazivom Cas-Tum (krv iz planine) smatraju za sredstvo koje jača organizam, protiv tuberkuloze, a takođe i za sredstvo koje dopri nosi dugovečnosti. Koriste ga kod bolesti žcludačno-stornačnog trakta i kao . sredstvo za isk8Šljavanje. U stara vremena lekari su ga koristili kao sredstvo protiv artritisa, tumora i raznih upalnih procesa. Postoje različite vrste mumioa (indijski. bunnanski , mongolski, japanski i drugi). Obično su slični po kvalitetu hemijskog sastava ali sc razlikuju prema odnosu pojedinih sastavnih komponenata.
PRIMENA MUMlOA PO .
Deca do 14. g. - O.05g. odrasli - 0.2-0,5 g. jeduarn dnevno našle \-2 sata pre jela. Piti sa čajem, mlekom, medom. Svega za lečenje 6 gr., kurs lečenja 7-10 dana - napraviti prekid 10 dana, a zatim ponoviti terapiju još dva puta. Lečc sc bolesti nervnog sistema, uha, kožne i bolesti želuca, prelomi. Kod reumatizma zglobova, posle iščašenja, istezanja, preloma i sl. - 0,5O,75g. sa ružinim ili nekim drugim uljem, dodati 3-4 ž umanca. Može se koristiti i spolja i unutra po O,2g. jednom dncvno našte. Posle 10 dana pauze ponoviti terapiju. A.A. Šakirov je ispitivao na životinjama da li mumio ima negativan uticaj na ove ili one unutrašnje organe i da li ima kancerogenih svojstava. Pokazalo se i u tom smislu da mumio ne izaziva degeneraciju tkiva. Mumio nije toksi[an ni radioaktivan. Biohcmijska i.spitivanja su potvrdila da poja čavanje razmene materija. pod uticajem mumioa. On povećava tonus, stimulišc životne funkcije, pozitivno deluje na rad želuca, na funkcije nekih endokrinih organa i jetre, antibaktericidan je i izu zetno efikasan kod infekcija i bolesti od radioaktivnog zračenja.
BOl.ESTI I RECEPTI Čir želuca, bolesti stQmačno-želudaČllQg trakta, organa ill varenje, mQkrawll beSike (klld ZlIdriaWPja mokraC.e) koUUs, �trilis..
1. Piti - poželjno je našte, 1-2 puta dnevno, ujutru i uveč,e pre spavanja II toku 20-25 dana II toku prvog kursa lečenja i posle pauze od 10 dana ponoviti kurs II slučaju zapuštenog stanja bolcsti .
60
Potrebna količina mumioa za jednokratnu upotrebu - 0,02-0,4-0,5g. II zavisnosti od telesee težine: do 70kg.-O ,2g.; 80kg.-O,3g., do 90kg. -O,3-0,4g.; više od 90kg. - 0,4-0,5g. Poželjno je rastopiti mumio II micku: 1 :20 (2-3 supene kašike, može i II vodi, dodati po ukusu med, može sc naizmenično rastvarati mumio II soko vima od vota, povoca ili II žumancctu). Potrebna količina mumioa za jedan kurs lečenja iznosi O,2-0,5g. tj. 10-25g. (zavisno od telesne težine). U toku tečenja čira želuca, stomačno-želudačnog trakta i organa za varenje (jetre, slezine) posebno poštovati način ishrane i umerenost II hrani. Uzimanje alkohola je kOOLraindikovano. 2. Kod povreda, ako je povTcđena jetra pije se 0,2g. mumi o sa 0.I -O,2g. jcrmenske gline. sa O,5g. šafrana, sa sokom od masline ili sa sokom od lista cikorije. 3. Kod bolesti jetre i bubrega 3g. mumio rastvoriti II 31. prokuvane vode. Piti po 20 ml. rastvara tri p uta dnevno 30 min. pre jela. Poželjno je posle toga popiti sok od šećerne repe. 10 dana piti rasrtvor, tri dana odmarati. Za terapiju potrebno 15g mumioa. 4: Atonija creva (opstipacija) - 2g. mumi o na ll. prokuvane vode - piti našte po 100ml. rastvara 10 dana. 5 . Kod bolesti mokraćne bešike i mokraćnih kanala piti tri puta dnevno po O,2g. mumio sa toplim mlekom, a uveče rastvorom od 19. mumio u 100g, tople vode uraditi ispiranje. za terapiju potrebno lSg. mumioa.
Dlsp!lpSlJa �unta. moKoillll,
Piti po O,2g. mumioa sa mlekom ili medom, ili rastvoriti u supenoj Wiki čaja ili vode 2 puta dnevno, ujutru i uveče pre spavanja u toku 24-2 6 dana. !zlečenje dolazi od lO-I dana.
S
Upalru; I alergijske hroniroe bolesti, augina, pnhladll,upalll
61
sa goveđim ili svinjskim salom, sa sokom od peršuna, kima ili sa žumancetom, sa uljem od kokosa ili neke druge lekovite biljke mumio se meša
KrvarwJa m D05a
.
r Ukapati II svaku nozdrvu smesu od O,lg, rouInioa i kamforovog ulja u odnosu I :5, 1:8 (po O,2g. za jedan lTetman). Nestaje posle dva k=a lečenja u trajanju od 25 dana po kursu sa prekidom od 10 dana. 2. Od bolesti nosa, posebno krvarenja, mumio leči. Pri tom se meša sa kamforovim ulj em ili sa sokom od majorana i ukapa II nos.
Goojol otitis, upalll sredoJeg uha, O\Wlj)jtllOS\ sluha
Ukapanje muInioa po O,4g II smcsi sa uljem, u odnosu 1:10 dva puta dnevno ujutru i uveče, zatim, takođe uzimanje po O,2-0,3g. II smesi sa mle kom ili medom pojačava oticanje gnoja i poboljšava protivupalnu funkciju. 2. O,35g, pamcšati sa čistim ružinim uljem, dodati malo soka od nezrelag grožđa i zakapati u uho. To pomaže kod gluvoće. čira i gnoja u uhu. Mumio se takođe meša sa nes oljeni m svi njskim salom i ukapa u uho. To pomaže kod urođene gluvoće. 3. Upala srednjeg uha. Rastvor mumio - 2g. na IOmL vode. Umetati lampan u uho. Ponoviti nekoliko puta. 1.
UpalII venll
Uzimati po O,25-0.3g.dva pula dnevno u toku 25 dana sa mlekom ili medom, a zatim nap rav iti prekid II trajanj� od 1 0 dana. Smanjuje se osećaj bola,s{epen otoka i obima bolesnog ekstremiteta, povećava se broj eritrocita, normalizuje se ROE, a takođe i leukociti, nestaju i drugi si mptomi bolest� povećava se sadržaj hemoglobina.
Đljubetes
goroJlh dlsoJnlh putew, kijaviCl, kailalj
ili medom ujutru našte i uveče pre spavanja (u odnosu l :20). a takođe uveče premazivati površine koje Sll pod upalom, noz.drve, grlo ti m istim rastvaram i ispirati grlo (kod angine). Potrebno je svega 1-3 kursa tečenja, zavisno od vrste bolesti. Kurs traje 25-28 dana sa prekidom od l O dana. 2. Kod bolesti gornj ih disaj ni h puteva: astme, izbacivanja krvi kašljem angine, nekih bolesti organa za varenje, jetre, bubrega, kod poJ ne nemoći, 1 . Uzimati mumio po O,2-0,3g. sa mlekom
,
- piti dva puta dnevno (uj utru jedan sat prc jela, uveče pre spavanja) po 0,2g, mumioa II rastv oru ; 10 dana piti - 5 dana odmarati. za jedan kurs lečenja potrebno je IO-1 2g. mumioa. Dijabetes
62
63
2, Kod udara sa povredama grudnog koša i unutrašnjih organa prepo
GIa�oOOJja, migrena. eroluica. !I"S�e5t1ca, epilepsija, p!l....'ba fIl.cijalnoe nerva
L Danju uzimati mumio po O.2-0,3g.u smcsi sa mlekom ili medom u
I :20 dva puta dnevno - ujutru Dašte i uveče pre spavanj a u toku 25 dana, a kod zapuštenih slučajeva po nov iti posle 1 0 dana pauze.
ručuje sc uzimanje preparata po O,2g. sa odvarom kima. 3. O,5g. mumioa pome�ati sa ružinim uljem i piti, a takođe i prelom premazivati.
Kosti srastaju veoma brlO.
•
odnosu
2. Kod gJavobolje, migrene, epilepsije, paralize tela ili facijalnog nerva uzimati po O,07g. mumioa pomešanog sa sokom ili odvarom majorana, a kod letargije sa odvarom čubrike.
analogne recepte: od O,5-0,75g mumioa pornešati sa ružinim uljem ili po želji sa drugim uljem. Smesu piti samu ili pomešanu sa žumancima 3-4
3. Glavobolja - piti po 0.2g. mumio uvcče 1 0 dana; - 5 dana odmarati.
jajeta. 1s�:"Im smesom prekriti povrcđeni deo tela. 2. Bolovi u zglobovima - 100 gr. meda pomešati sa O,5g. mumioa. Uveče
MucaoJe Potrebna
je smesa mumioa sa medom
ekstrakta. Lečenje je potrebno izvoditi jezik sa rastvoram mumioa
KrvareoJe ta plu6l Uzimati u smesl
II
medu.
II
toku
u odnosu 1:5: 1:8; po O,2g
4 meseca. Takođe premazivati
po 0.2g. mUmloa sa sirupima (od višnje. breskve itd.)
II
odnosu 1:20 za jednokratnu upotrebu 2·3 puta dnevno. Potrebna su 2-3
kursa lečenja po 25 dana uz pauze od po 1 0 dana, Kod težih oblika bolesti lečenje nastaviti. Može
sc
uzimati mumio u smesi sa mlekom i medom u
istom takvom proporcionalnom odnosu,
Bronltljalpa �m..
Uzimati mumio po 0,2-0,3g sa mlekom ili medom ujutru našte II
slavljati
kompres a ujutru piti l sat pre jela po O,2g. 1 0 dana svakodnevno.
Pauzirati 5 dana. Za kurs je potrebno 6 g., a za potpuno izlečenje 2-3 kursa.
&lesti perifernlb nennlb lll"ršetah (RijIIS, neurllls)
l . Utrljavanje (u trajanju od 5-6min.) 8-10% rastvara preparata II bolesne delove tela (najbolje alkoholni) II toku 20 dana, a posle pau7x od 1 0 dana naslaviti . Istovremeno uzimati mumio sa mlekom j medom II proporciji 1:20
(O,2g.). Istovremeno blago masiranje obale log dela tela daje brže snižavanje
tonusa upalj enog mišića, nestaje osećaj bola i drugi simptomi bolesti. 2. Išijas. 2g. mumioa pomešati sa 2g. meda, utrljati i oslaviti noću kao oblogu. Ponovili 5�6 puta.
j uveče
pre spavanja u proporciji l :20, a takođe izvoditi i ispiranje usta i grla, Potrebno je 1 -3 kursa lečenja
l . Kod reumatizma zglobova, posle nameštanja iščašenja, kod istezanja, preloma, udara i povreda istočnjački medicinski stručnjaci preporučuju
zavisnosti od težine bolesti. Jedan kurs traje
20-25 dana sa jednom pauzom od 1 0 dana.
Prmuu kostiJu, i/:lQbova, po�rede groooog kolla, udari, isWlmje mWća, kolni Nrevl, IlsWlt, 0100, opekotine rtUIWIlbam
L Uzimati preparat u dozama O,2-0,5g. istovremeno sa masiranjem povređenog mesta; terapija sa uzimanjem traje 25-28 dana. a zatim pauza od 10 dana. Po mogućnosti premazivanje izvoditi bez pauze.
Potrebno je
tl
ujutru i
5-6% rastvoru mumioa na pari
takođe istovremeno piti po 0,2 g.
zagrevati ruke ili noge. a
u\'eče pre spavanja sa sokom od
ribizle. (parenj e ekstremiteta najbolje jc takođe izvoditi uveče 30-35 min. pre spavanja
�i
u toku 25 dana. a zatim napraviti pauzu 10 dana). Ova bolest
strpljiv i redovan tretman. Kod ekeema je moguće umesto parenja Izvoditi urrljavanje i masažu obolelih delova sa rastvorom mumiaa u ulju ili alkoholu.
IDj (lOina fuukdja, Nepludoosl too mu3kllracll l iellll, SlllI_ bI(IQlepermija (nek\'llllletllll Sperllll)l
Uzimati po O,2�O,3g. mumiaa zajedno sa sokom od mrkve ili borovnice . Ujutru n3Šte i uveče pre spavanja u odnosu 1:20. Terapij a traje 25-28 dana.
65
64
Željeni Te-Lultati postižu se
i mešanjem m,umioa sa žumancetom ili sa sokom
!ekovitih biljaka. Pojačanje p oč etka terap ij e.
palne funkcije očituje sc već 6-7
dana
od
bGleStI, (lQl�i U tkivu �nskib p4lInib organa (wglltllloe ranice i raoIce grUča materk�, ostali upalol pr�
Pre i po sle menstruacije na crozivno mesto slavlja se tampon dobro nato pljen 4% rastvorom mumioa. Terap ij a traje 3-4 nedelje posle čcga se terapija ponavlja ako je to potrebno. Uporedo sa navcOenim načinom l cčenja preporučuje se da se mumie pije jednom dnevno, što skraćuje vreme tečenja. U toku tečenja preporučuj e se takođe ap stinencij a. Poželjno je lečenje izvoditi uveče pre spavanja. 2. Ranica materice - ra�tvor 2,5gr. mumioa na LOOmJ. vode. Tamponi uveče. 1.
Upala mldulb iIada Piti mumie po O,2-O,3gr. sa mlekom ili medom
(u proporciji 1 : 20). Prvih 5-6 dnevno, a onda kao što je opisano . spavanja
našte i uvečc
pre
dana uzimati mumio 3-4 puta
Goojno.upollll! i loflclraoe -. QpekoUoe. goojni �revi
l . Premazivati rane 10% rastvaram mumioa ili 2-5% emulzij om mumioa. 2. Opekotine i čireve mazati sa rast vi oro rn 3gr. mumioa u 200011. vode.
KflŠtaOO.tuberku\Q;ool pr6etsl (karU&\Q.btdreoog �globa. koleoa, ld�)
Uzimati po O.I -O.2gr. sa mlekom ili medom (u proporcij i 1 :20) dva puta dnevno u toku 25 dana i posle desetodnevne pauze ponov iti terapiju .
Hipertooija
Kod hipertonije - uzimati jednom O,2g.
II
dnevno uveče jedan sat posle j ela 0. 1 5rastvoru sa vodom u trajanju od 1 0 dana. zatim odmar.tti 5 dan.. i
ponovo nastaviti. Posle utrošenih 6g. mumioa napraviti pauzu mesec dana, a zatim pono viti još 2-3 kursa.
Kamen u luUwj kesi Na ll. vode 19. mu mi oa. Piti tri puta dnevno pi1i,
min .
5 dana pauza. Za kurs lečenja potrebno je 12 gr. mumioa. 30
pre j ela .
10 dana
HemGfQ/dl našte, uveče pre spavanja) po 0,2g. mumioa Obavezno lstoVICmeno prcmaziviti anus u dubini do 10
Piti dva puta dnevno (ujutru
za jednu upotrebu. cm. (mumio sa medom u proporciji 1 : 5 ili 1 :8).
pi ti 25 dana i posle desetodnevne pauze pon oviti terapiju a premazivanje izvoditi po 3·4 meseca i nakon toga praviti pauzu od mesec dana. Kod zapuštenih hemoroida izlečenje se postiže nakon 6-8 meseci ili Mumio
.
ParadentlPll desni, mb!, slu�oia USili! šupljloe. l� rtak� 1. toku
Piti mumi o po O,2gr. I -2 puta dnevno (obavezno uveče pre spavanja) u 25 dana sa mlekom medom ili sa vodom (proporcija 1 :20) uz ,
istovremenu aplikaciju sa 5% rastvorom mumioa, 2. Paradentoza - 2.5gr. mumioa na rastvor progutati.
100 ml. vode . Ispirati ujutru i uveče,
CisIllis (upala mllkrPeoe bešl.k\l)
U čaši vrele vode rastvoriti 2- 3gr mumioa i izvesti ispiranje. OtkJanja ,
bolove
i pečenje u ro1.."U od
1 0 minuta.
Glauk.om
Piti po 0.2bl'f. mumioa 2·3 puta dnevno 30 min. pre jela; l O dana piti. 5 dana pauzirati , a zatim ponoviti još 3·4 Qvah.'Ve terapije.
OpadaPj\l kose, {e.Ia�06t l.
1%
rastvor mumio ( l gr. na 1 00m!.
Smesu 50%
vode) u tinkturi od
čička
ili nane.
i 50010 korena čička ili nane, I supenu kašiku na čašu vrele vode
kao čaj . Jednom dnevno utrljavati II kožu glave. 2. 3gr. mumioa raslvoriti II 150ml. vode, dodati 1 50g. destilovane vode i utrljavati u kožu glave jednom dnevn o. skuvati
66
II
Mumio je jedno od jakih sredstava za lečenje alergije. Mumia se rastvara koncentraciji 19, na 11.
tople vode (dobar mumio se rastvara odmah bez
zamućenj a). Uzimati ujutru jednom dnevno: deca od 1-3g. po SOml.; 4-7g.
po 70ml. gg. i starija po IGOm!. n"tvorn. Ako je alergija veoma jaka piti rastvor i danju ali umanjiti d07.u :la polovinu. Mmmu ima diuretičko i taksativno delovanje. Delovanje mumioa je često veoma jako: čak i otoci sluzokože grla koji
•
dovode do hrkanja, kod male dece npr. prolaze prvih dana lečenja. AH ne treba se zadovoljiti tim brzim rezultatima. Potrebno je izvesti lečenje nju od najmanje 20 dana.
II
traja
Ako se uzima po lOOml rastvora (lg. na ll. vode)
onda je 19. mumiaa dovoljan za deset Jana.
Avicena je preporučivao lečenje po 20 dana dva puta godišnje II pro leće i
II jesen.
Kod bronllija1ne astme veoma dobro pomaže mumio rastvoren
sladića. (Gospino bilje).
u
ouvaru
U 500m!. sladića rastvoriti D,5g. mumioa. Piti po
200m1. odvara jednom dnevno - ujutru. (deci do 8g. umanj iti količinu). Odvar čuvati
II
hladnjaku;
posle dv a dana spremiti novu količinu.
-
-
--
-
NETRADICIONALNE METODE FIZIOTERAPIjE --
.
.
69
68
SIMPTOMI HIPERVENTlLACUE
DISANJE PO SISTEMU BUTEJKO ,
Hiperton.ija,
stenokardija,
bronhitis. cmfizcm pluća, pneumo
poremećaj
cirkulacije krvi
II mozgu,
starački dijabet, hronični nefritis, skleroza krvnih sudova mozga.
3. Ishod nabrojanib bolesti - jeste skleroza pojedinih organa koja se završava moždanim udarom, infarktom miokarda. 1.
PoviSen tOIlUS glatkih mišića i njihov spazam.
2.
Krajnji rezultat ovih bolesti je hipoksija tkiva.
Odavde sc može zaključiti da j e bolest pomeranje životno važnih konstanti izvan granica fizioloških normativa. Što je važnij a konstanta,
SB vcćom preciznoŠĆu organiVlm održava na neprol1lenjenom
Cilj sislcma spoljnog disanja j e odri:avanje na neophodnom nivou O2 i C(h u al veolama. Koja je konstanta važnija za organizam: O2 ili C(h? U vazduhu ima 2 1 % D:!, ako sc kol ičina 02 smanji do 15% ili poveća do SO%, organizam Ako sc, pak, promeni količina
CCh za O, l % u ovu ili onu stranu,
organizam to odmah primećuje i nastoji da vrati CO2 u nOImaju.
Prema tome C02 je za 60-80 puta važnij i za organizam od O2, a funkcija spoljašnjeg disanja može se odrediti prema nivou
C02 u alveolama.
Nedovoljna funkcija spoljašnjeg disanja dovodi do povećanj a CO2 u alveolama, a prekomerna funkcija do njegovog smanjenja. Kod zdravog čoveka volumen spoljašnjeg disanja je 5 litara. A kod astmatičara 1 0- J 5 litara. Tako kod astmatičara nije oslabljeno disanje već pojačano. Bronhijalna astma je zaštitna reakcija organizma od pojačanog
disanja, reakcija koja j e usmerena na to da zadrži COl na nivou 6,5%, jer
kod astmatičara CO2 iznosi
4-4,5%.
4.
ma<>Li
ili druge n17.mene malCrija.
Hipertireoza.
Sve što je kod bolesnika bilo u vezi sa hiperventilacijam, normalizacijom disanja
po metodi VND (voljna normalizacija disanja) u početku se
pogoršava, a zatim nestaje (mršavi se popravljaju, ugojeni mršave itd.). Pametni energični ljudi se izleče. Simptomi bronhijalnog spazma - osećaj
disanj e nema pauza (nema automatskog zadrL.avanja pri izdisanju), kod njih
približno 70-80% svih bolesti arterijskog pritiska.
praktično na ro ne rcaguje.
odražava kao
Hiperventilacija - je svojevrsna nezasitost za vazduhom. Kod astmatičara
Dakle. ove bolesti su posledica poremećaja tkivnog disanja. One čine
nivou.
se
pritiska iza grudne kosti: Ilronićni bronhitis, česte prehlade, obolevanja itd.
Glavno kod svih ovih bolesti je:
utoliko j e
nervnog sistema koja
2. Vegetativni poremećaj i - znojenje, malaksalost. 3. Iscrpljenost ili gojaznost koji Su povezani sa poremećajem regulacije T:Umene
skleroza, hipertonija "malog kruga" (bolest srca) 2.
Prekomerna uzrujanost
razdražnosI, plahovitost, neosnovan strah.
VEŽBA PRVA U bolesu dubokog disanja spadaj u: 1. Bronbijalna astma, astmatički
1.
se duboko udisanje smenjuje sa
brzim izdisanjem, a pri tom dolazi do odstranjivanja COl iz organizma. njegova količina pada ispod normale
- i dešava se naredni napad astme.
(6,5%) a glatki mišići bronhija osećaju snižavanje CCh čak i za 0,5%; oni pOkušavaju da zaustave otklanjanje C02
Normalno disanje zdravog čoveka jeste lagan i p litak udisaj
(2-3
sek),
izdisaj (3-4 sck,), a zatim pauza (3-4 sek.) u tol..'1J koj ih plu ća odmaraju poslc izdisaja. Sva pažnja treba da j e usmerena na smanjenje dubine udisaja i na povećanje pauze posle izdisaja. Pored toga neophodno je lagani
povremeno izvoditi maksimalna zadriavanja disanja. Sto češća zaustavljanja (posebno kod napada
<:!
zaustavljaju disanje nakon 5 min. hipertoničrima na 1 5 min. U početku j e trajanje- zaus1a\'lj anj a disanj a kratko - do 1 0 sek., a zatim se produžava. Kod zdravog čoveka ono traje t:niJ1ut i više, Trening treba početi od 5-8 sati
dnevno sa pauzama 1 - 1 , 5 sat. ZAUSTA V UA!'UE DISANJA IZVOD! SE SAMO POSLE IZDISAJA. Za vreme treniranja treba paziti da udis,1j bude plitak tj . nepun, da se
grudni koš ne bi podizao i za sve vreme ostao osećaj nedostatka vazduha.
Prilikom izvođenja zaustavljanja disanja poželjno je zatvarati nos, a posle
zaus�avlja�ja pravi �i lllali udisaj. Zene mogu da naprave steznik, a muškarci da Više pntegnu kaIš. Ako se napadii dešavaju noću, onda otpri like 1 sat pre ?apada treba ustati i izvesti trening disanja. Ujutru sc vcžba izvodi još
Jednom . Kod nastupa
SC posle
svaka
3-4 udisaja izvodi maksimalno
7\
70
zaustavljanje na izdisaju
(bc7.
velikog naprezanja). Zaustavljanje disanja
U spulumu
sc pojavljuje krv (kod
bolesnika sa vaskularnim obolenjima II
toku jednog meseca), kijavica, temperatura do 40 C , kod većine astrnatičara
brzo otklanja napad.
grozOH.:.a.
Stolica - crna, odvija se promena II mreži kapilara crevnog trakta, povcčava sc AIP, posebno kod koronarnih bolesnika koji su imali pritajenu
šEMA VND PO BUTEJKO K.T.
hipertenziju. Pogoršanje ovih simptoma ukazuje
Udisaj - Izdisaj - Pauza - ZaustavljalIje disanja Prvi deo je lak. Drugi deo je težak, kOlltrolni, voljni, lekoviti željeni udisaj. Udisaj - PUlli izdisaj - Dodatni izdisaji -Pauza
;:::1:. 110 maks. zaustavljanja.
VEŽBA DRUGA
na lO da su oni vezani sa
dubokim disanjem. Svi slari prelomi kostijo počinju jako da bole. Razbijanje mOže početi nakon 24 sata od počctka vežbi, a može posle mesee dana . Vreme razbijanja zavisi od težine i starosti bolesti, kao i od toga kako bolesnik vcžba. Simptomi se ne pojavljuju istovremeno. Ono što je trajalo godinama nestaje danima. Ako holesnik promeni okolinu ili mesto boravka razbij anje se može ponoviti. Zbog togaje poželjno ostati najednom mestu
u
toku jedne godine (ciklus razbijanja) Posle razbijanja bolesti stanje boles nika odmah sc poboljšava.
Reakcija -'ra�ljwJlI (rubljllllje bolesti) Svaka bolest počinje na mahove,
II
ali polovinu doze. Izbegavati belančevine. Ako j e bolesnik prima honnone,
obliku kriza. Naprimer, bronhijalna
astma (mada sc ona priprema godinama), hipcrtonija, stenokardija itd. Ponekad simptomi
hiperventilacije počinj u
II
detinjstvu (spazmofilija,
pneumonija, veliki kašalj , difterija itd.). Bolest počinje sa krizom i mora sc zaVTŠti sa kri7.om.
ASlm3 se razbija napadom astme, stenok.ardija napadom
stenokardije, hipertonija skokom NP itd. Zaustavljanje i učeSlanost disanja
(oku
su dva pokazatelja koja odreduju bolest i treba ih konstantno pratiti. Osećal� e bolesnika ovde nije važno. U
razbijanja bronbijaLne astme
napadi su lakši i kraći i izlučuJe se velika količina sputuma. kod stenokardije
umesto tupog: bola pojavljuje se osećaj pečenja iza grudne kosti. Pre razbi
janja bolesnik oseća otpor (neprijatno je trenirati disanje), odvratnost, strah. sk-ra.ćuje se zaustavlj anj e. ubrLava se disanje, pokazatelji postaju lošiji. Opšti simptomi razbijanja: nesanica, glavobolja, mučnina, povrabnje, gađenje prema hrani. slabost, apatija, bolovi
u lisnim mišićima nogu, u
onda u toku razbijanj a mogu
-
ne zaboravljati jesti, ne preporučuje se uzimanje mlečnc hrane kao i p ileće i riblje supe i čorbe. Ne gutati sluz, ispirati usta običnom vodom. ne ograničavati količinu tečnosti, izbegavati mineralne vode. Kod gojaznih bolesnika podržavati gladovanje, izbegavati šećer. Poželjno je uzimati namirnice malo obarene i u toku meseca proširivati lakav meni. U toku razbijanja bolesti obavezno Kod pojave odvratnosti prema hrani
nastaviti sa treniranjem disanja, inače će sc razbijanje odugovlačiti i može se
pretvoriti u pogoršan.ie. Kod teži h bolesnika ako nema ostećenja jetre, davati Worni kalijum (po O,5g. tri puta dnevno). kuhinjsku so smanjiti do 5g. Davati
namirnice sa fosforom (pšenica, heljda). Treniranje disanja prc
spavanja izvoditi na stomaku
VEŽBA TRECA
2 nedelje.
Kod astmatičara se pojačava kašalj sa obilnim gnojnim sputumima. Bolovi ra:t:ličitog braktera
II
svim delovima tela, u bubrezima
i je tri, često
mokrenje, pečenje, žeđ, sijalizam. Kožne pojave - svrab, koprivnjača, otoci. Smanjuje se otečenast, smanjuj e se telesna težina, bolovi u desnima, očnim šupijinama, u dlanovima i tabanima. Krvarenje iz desni, nosa. pojačava se menstruacija.
se davati hortizonski honnoni, srčanim boles
nicima slahiji preparati za srce.
grudnom košu, u vratu, šum u ušima, pulsacija. poremećaj stoliee - retka, čak sluzava
U toku razbijanja bolesti mogu se davati lekovi, ,
Ujutru obavezno izvoditi zaustavljanje - proveravati scbe (tako čitavog života). Ako se zaustavljanje skraćuje znači približava se bolest. Svetski rekord
u zaustavljanj u je - 5 minuta� Kašalot ] 50 min. Joge - 30
min, ali to j e već vrsta sporta a ne normalno disanje.
za pneumonije koje
sc
ponavljanj u zaštitna reakcij a je astma, ali pneu manija prestaje, a napadi astme izazivaj u duboko disanje i vode do plućno-
73
72
srčane insuficijencije. Pojavom plućno-srčane insuficijencije napadi astme prestaju (�slitni sindrom čuvanja CO2). ali već je kasno. to vodi II smrt.
pojavLJa ravnoteža, a na Zemlji se pojaviu novi proees ili kiseonično disanje.
V.u.duh koj i nas okružuje sadrži
Smn nastupa ne zbog astme, već od plućno-srčne insuficijencije.
Ako jutarnje zaustavljanje raste onda se broj sati za treniranje može smanjiti do 2 sata -
l sat ujutru i
- 30-40 seko
II
zaustavljanje
kojih krv prolazi čitav veliki krug i
vraća se u pluća. Ovo je takođe teško prekoračiti. Sledeće barijere su posle
III-ća barijera IV-ta barijera V-ta barijera VI-ta barijera
250 puta manje uglj ene kiseline nego što
i bronhije koje imaju kožast izgled. Utoliko pre
forsirano disanje vodi nas ka propasti.
i deo velikog kruga i dolazi do tkiva. Ako se ta barijera prođe onda će
-
disanja
j e.potrcbno.
nepropllstiv a za gasove
toku kojih krv iz pluća prolazi mali krug
50-60 seko biti tako. II-ga barijera 70 sek. II toku
aerobna faza
Zbog toga vazduh koj i nas okružuje, ako ga udišemo punim plućima, postaje otrovan za naše ćelije. Spasava llas zaštitna prepreka - koža koja j e
l sat uveče.
BARIJERE I TEŠKOćE I-va barijera
-
BIOLOŠKA ULOGA KISEONIKA I UGLJENDlOKSIDA
Kiseonik j e ušao II na� život kasno, on je neophodan u procesima oksidacije u cilju ladovoljavanja energctskih sklopova organi7.am. \I tkivima smanji nivo ugljovodoručne kiseline
Ako se
50 sek,
dovodi do
kiseonika ona nece stradati, a smanjenje
-
količine
-
organi7.mu reguliše sjslcfUom disanja, vask.ulamomotornim centrom, njegov
120 sele. 180 seko - 240 sck. - 600 seko itd.
sadr:laj j c povez"n sa procesima razm ene. PH krvi reguliše sc sadržajem ugljendioksida (va%an faktor). Ako se pluća - itirotic.ijalna plll�umooija.
MALO ISTORIJE
VEŽRA čETVRTA
površinu Zemlje (azot, vodanik, ugljendioksid).
traje:
i do sada.
U
E�oluclja dIsauja U patogetl� (ploda)
to vreme C02 u
vazduhu još nije bilo. Pre oko dve milijarde godina počeo je da se pojavljuje prvi život, bez kiseonika ili anaerobni život. Takav život postoj i i sada. Anaerobni procesi II
sredini
II
kojoj j e bilo mnogo CO2, ali nije bilo
kiseonika. Organske supstance koje su sc
pojavile
(vodene biljke) počele su
da izdvajaju 02 kao otpad svog postojanja i kao rezultat toga u zemljinoj atmosferi počeo je da sc sakuplja kiseonik. Nivo kiseo nika
II
atmosferi
počeo je da se povećava a nivo ugLendioksida da sc smanjuje. U sadašnje vreme nivo kiseonika iznosi 2 1 % , a nivo CO2 = 0,03%. Kada je sadržaj O2 u vazduhu i
II
vodi iznosio
planinama ima manje kiseonika. zatO se
obično leće astmatičari. Verovatno je astOlatičarima dovoljno 15% kiseonika, a ne 2 '1 % kao II alO1osferi.
sfere. Tada je počela sublimacija gasova (degazaeija) i isparivih elementa na Ovaj proces dcgazacije geosfere
U
diše čist vazduh onda se javlja bolest
lama
Zemlja j e rodena pre oko 4,5 mIijarde godina; tada još nij e bilo atmo
traju do I milijarde godina
paralize. Ugljendioksid se u
1 % , a Ceh
7% počela je
da se pojavljuje živa ćelija. Ona je počela da apsorbuje kiseonik iz vazduha i da izdvaja ugljendioksid (biljke čine obrnuto). Kao rezultat
-
II
atmosferi sc
Svih devet meseci života
II
utrobi
II
krvi odrasl og čoveka. Kažu
kTVi ploda kiseonika ima tri puta
da j e p l od modar. Takav normalan sadriaj ki seonika u krvi pl o da II potpunosti obezbeđuje razvoj tk iva. Visok sadržaj kiseol.1ika vodi tkiva ka propasti. U anerijskoj krvi odraslog čoveka ima 97% kiseon ika, II venoznoj - 700/0 , II plodu 30%. manje nego
II
}
S stem disanja spaja sc sistem krvotoka već II trećoJ ctapi evolucije. Ova dva SlSlema su sc pojavila da hi obezbed ila pravilnu razmenu u organiLffiu, da bi �
odredila n i vo uglj endioksida i kiseonika
sida reguliše se maže promeniti
II
II
organizmu. Sadržaj ugljen-diok ah·eolama sa preciznošću do 0,1%. Sadržaj kisconika sc
i pri tom sc ništa suštinski neće desiti.
74
važnosti C02 II sistemu regulacije disanja može sc suditi prema koncepciji Anjuhjna. Sav sistem disanja reguliše sc sa CO}. Najvažnija konstanta II sistemu regulacije disanja jeste CO2. Prilikom dubokog disanja iz organizma se odstranj uje CO:! i javlja sc oštećenost vitalnih organa. Radi sprečavanja ove pojave organizam aktivira zaštitni mehanizam (adaptacija) od gubitka CO,. o
Z«Ui� ad/!ubiaa Co, 1 . Polipi na sluzokoži nosa ometaju duboko disanje. 2. Alergijski vazomotomi Tinitis 3. Laringitis 4. Bronhospazam Kritični nivo CO:; II alveolama iznosi 4,75%. Ako se taj nivo smanji nastupa bronhijalni spazam. U periodu bez napada C02 II alvcolama je 4,75%; bronhijaini spazam li izvesnom stepenu ga povećava, ali ne normalizuje. Tonus bronhija je važan faktor u regulaciji alveola. Glatki mišići bronhija rcgulišu disanje. Koncepcija Anohina sastoj i se u sledećem: ako jc sadržaj C02 blizu normale onda njegovu dalju regulaciju II organizmu ostvarujc centar za disanje, ako je, pak sadržaj CO:; smanjen onda sc uključuje 'havarijski' sistem · bronhijalni spazam. Nivo CO:: delujc na muskulaturu bronhija već posle 20 sekundi. Neujednačena ventilacija alveola daje sliku pokretnih. šumova. Ako je bronhija koja hrani alveole u spazam, onda vazduh razdire alvealu i proizilazi spontani pneumatoraks. Kod bolesnika sa bronhospazmom prozračnost bronhija se smanjuje, javlja se ne samo bronhospazarn nego i oštećenost plućnog tkiva - pncumo skJeroza. U toku života menja se sastav ćelija. Samo se nervna ćelija ne menja, ferment reguliše resorpciju stvorenih ožiljaka na tkivima.
VEŽB;\ PETA Zaštita 4ld gubitka Co. (nastavak) Usled pneumoskleroze smanjujc se propustljivost ćelijske membrane što otežava izbacivanje CO:;. VI-a barijera. Krvni sudovi malog kruga pri hiperventilaciji kod bolesnika se sužavaju. Alveole i kapilari koj i su ranije zapljuskivani krvlju V·a barijera.
75
postaju grublj i, sada krv ide u mali krug prolazeći pored alvcola. Razvija sc oštećenje plućnog tkiva zaštićenog od hiperventilaeije. VII-a barijera funkcionalna, vezana je sa funkcijama sudova malog kruga. Razvija se plućna hipervcntilacija, pojavljuje sc spazam arterije, povećava se AJP malog kruga i još više krvi sc ubacuje u mali krug, a kao rezultat pojavljuju se funkcionalni poremećaji i krv koja protiče kroz njih se ne pročišćava. SimptOmi plavila astmatičara obj ašnjavaju sc: spazl110m bronhija, spazmom arterije, povećanjem AIP u malom krugu. Proizilazi povećanje količine neoksidirane krvi u velikom krugu i čovek postaje modar. VlII-a barijera - gcnodinamička, vezana za reakciju velikog kruga krvotoka. Prilikom dubokog disanja AJP kod !lipenonič.ara prvih 3-5 sek. se �nizava, a zatim :.e ponovo povećava, a zdravog čoveka duboko disanje dovodi do hipotoksije i prelazi li šok.. Zatim može nastupiti SI1111. Hipotonija je pnra etapa hipertonije. Smisao hipcrtonije je u tome da kroz sudovc prolaLi manje krvi i tada ćc sc CO2 manje ispirati i zadržavaće se u tkivima. IX-a barijera - spazam glatkih misića anerijskih krvnih sudova. U spazmu je sav artcrijski sistem, posebno arterije pušto su tamo zidovi manji i oni su kao slavine koje regulišu priliv krvi. -
VEŽBA šESTA CO2 delujc na glatke misiće dvojako: a) centralno delovanje, b) periferno ili lokalno delovanje. Ta dva delovanja su direktno suprotna. Centralno delovanje je - sužavanje sudova, lokalno - prosirenje. Što dalje od ccntra utoliko j e manji centralni utieaj a veći periferni (lokalni). Lokalni uticaj na sudove smanjuje njihov tonus, opušta ih. Lok.alno delovanje manifestuje sc dugo i čvrsto. Pri hiperventilaeiji pojavljujc sc spazam čitavog tela, a kod smanjenja hipervcntilaeije sudovi se šire. Duboko disanje čistog kiseonika gorc je nego vazduha, tj. brzo nastupa hipoksija mozga. Količina O2 II tkivima direktno je proporcionalna količini CO2 u lkivu i krvi. Što je vi.k CO2 u tkivima i krvi, utoliko jc više O2 i obrnuto. Odrcc1ujuci faktor je C02, ali Se nC' možc reći što je više O:; utoliko je više CO�. . Što c d.uhljc disanje utoliko manje o:: duspeva � organi7.am i ohrnuto, što Je manje dl sanje, utoliko više: O] dospcva u organi'Lam. Vazduh sc kvari od otrovnih produkata koji sc j/'dvajaju u proizvodnji a ne zbog toga što je negde više CO:; II negde manje. (CO] ima u " :jzduhu
�
76
svega 0,03%, a II organizmu ćoveka 4,5% i više). Neznatna otstupanja afmo sferskog Ceh nemaju nikavu ulogu. Da bi sc povećao sadržaj O2 II tkivima
C02
II
krvi. Samo kod jake pneumonije treba davati 02 pošto tada pluća skoro uopšte ne rade i 01 je neophodan, ali davati ga treba ne treba povećati
često jer on oštećuje tkiva.
Kod
spazma sudova ni
II
kom sl učaju ne davati spazmolitike (dibazoi,
aufilin idr.) jer oni momemtalno otklanjaju spazam sudova i samim
tim
COl što dovodi do infarkta, apopleksije (možđani udar) ili druge patologije. Što je više ch II krvi utoliko su uži sudovi. Spazam sudova izaziva smanj enje COi: i povećanje O:�. COl je osnovni faktor pokretanja sudova. Ako je II alveolarna II krvi O2 manje od nonnalnog
pojačavaju izdvaj anj e
C02 dospeva kako
Prat
CO2 onda krv počinje čvrsto da zadržava 02 i ne predaje ga II tkiva. Oksidirani hemoglobin postaje slaba kiselina, a obnov ljeni - slaba baza kada II krv dodaju CO:! ugljena kiselina rastvara oksidiran i hemoglobin i krv daje svoj kiseonik u tkiva. Ako se
II
krvi smanji
Što je dublje disanje utoliko manje O2 odlazi
II
II
u
�
II
CO! II materija u ćel ijama i samim tim ih oštećuje. njuje sadIiaj
Svi dole nabrojani simptomi hipoksije tkiva j avljaju se kao posledica
nedostatka C�
II
tkivi ma. Ovde spadaju: ateroskleroza nefritis, astma,
rini tis, migrena, koprivnjača, otoci h.\finkea, ekcem. normalizovanjeJtl
Ti si mptomi nestaju ,
CO2.
Alergijska tt(ll'ljll bfonl\\ilIll I e astme simptom hiperventilacije.
Faktori koji su vez ani za smanjenje C02
II
krvi:
Prvi faktor - spazam �latkih mišića Drugi faktor · oštećenj e tkiva krvnih sudova povećanje njihove propus
tijivosti. Zidove krvnih sudova oštećuje nedostatak C02. Pti hiperventilacij i
AfP - je kompen.zaci on i faktor hipoksije (nedostatak kiseoni.ka dcivu) tkiva. Većina lek ara drži se mišljenja da se pritisak povećava sa )ji nama, ali to nije tačno. Povećanje
Hipertonija i stenokardija se koriguj u. Prosečni NP ne zavisi od starosti i hiperventilacija dovodi do smanjenja CO2, a ono do naredne
.
EtIologija I faktor - pojam o koristi dubokog disanja. II fa ktor - negativne emocije i nervni sistem. Posebno su štetne neodrea
g Ivane negativne emocije, one znatno pojačavaju duboko disanje.
m Caktor - nepostojanje sredstava za naprezanje - hipodinamička bolest.
l o je bolest nepostojanja konstantnog ftzičkog rada. l
IV faktor - pojačanje disanJa u horizontalnom položaju. Bolje spavati II telj i, više sedeti , hodati, stajati U snu se disanje pojačava. V faktor - naše navike - kafa, čaj, nikotin - pojačavaju disanje. Cigarete nanjuj u C 02 u toku 1 · 1 ,5 sata za 0,25%, VI faktor - belančevine i masti pojačavaj u disanje, vegetarijanska jela .
'
Traganje za aiergcnom je - neopravdan trud. Sama alergija je sekundarni
IĐpertooija
p wlogije
tk ivima, izaziva poremećaj u razmeni materija u
sma tkivima. Hipoksija lkivajc opasna jer narušava razmenu
vCllsku krv, odakle se i pOj avljuje
IOgih bolesti.
I -,:mična
tkiva - drugi faktor
tkivima, pOŠLO se izaziva hip0k.sija tkiva bez obzira na spa7..am sudova
II
i: 1.osi 130/80 (životna konstanta). Kod žena su ove eifre niže za 5mrn.
hipoksije tkiva. Treći faktor hipoksije - poremećaj rada fermenata disanja. Ovaj raktor smanj uje COl
arterijaInu tako i
II lala vena. Treći faktor - povećanje holesterola. Sinteza holesterina odvij a se samo njegova dospeva iz hrane. Hoieslerin - lo je biogeru u, j etri i samo lI5 j, ,l ator za obavijanj e ćelija II cilju oč uvanja II nj ima C02. Pri oštećenju z lova sudova u oštećenja dospeva holesterin i tal110 se sakuplja. C02 reguliše taloženje holesterina. Smanjivanje C02 za liJO II alvea I; na i II krvi povećava sadržaj holesterina za 10% Četvrti faktor - Povećanje zgrušavanja krvi. Ovaj faktor je uzrok
onda kiseoni.k treba davati, ako je nannalan - ne treba jer to povećava potrebu za kiscunikom.
II
77
l
n anjuju.
VII faktor - gladovanje smanjuje disallje. VIil faktor - infoksikacija teškim metali ma (živa, olovo). lX faktor - hroničnc infekcije - strcptokoke i stafilokoke. X faktor - spavanje na leđima pojačava disanje (norm alno spavanje je na
stomaku ili na levom boku).
78
VEŽBA SEDMA Disanje sm anj uj u mentol, validoi, menta, bromidi, odoljen (Valeriana officinalis), sedativi. (Srdstvo za ISkašljavanje živovlak - boh-ica), Kod zdravih ljudi disanje u snu se smanjuje. Bolest hipcrventilacijcjc polielioloSka.
II
Kod hiperventilacije COl artcrijsk.ih krvnih sudova.
bude prijatna. Fizičke vcžbe su neophodne, aji bez dubokog disanja.
Sunčanje sc preporučuje u manu, aprilu. septembru i slabije.
oktobru kada jc sunce
Centar za disanje se može kontrol isati snagom volje. Hiperventilacija smanj uje COl u n ervni m ćelijama �to dovodi do njihovog razdraživanja, pojačavanj a nji hove oser ljiv Ds1 i, j ač e se primaju emoc ije . Poj ačanj e di s anj a smanj uje Caz - circulus vitiosus. Kod astmatičara hiperventilacija dovodi do oštećenj a pluća. U krvi se smanjuje sadržaj CO2, a to razdražuje centar za disanje, on pojačava disanje II
alveol ama, izaziva h.ipoksiju krvi. Hipoksija krvi neprestano razdraiujući centar za disanje pojačava disanje i kao re7.Ultat dol az i do pneu mon.ij e pneumoslkeroze, emfil.ema. Nema astme bcz ,
emfizema. Prvi nastup aSlme priprema
,
sc
godinama.
Zadržavanje posle izdisaja je osnovni pokazatelj astme, h ipertonij e,
stenokardije.
1.
Korišćenje simptoma (kotrljanje očima uvis).
2.
3.
Skretanje pažnje (samomasaž.a, milovanje). Pokreti kl iza nj a
4.
Primena procedura sa vodom.
5 . Zadržavanj a na svezern vazduhu.
6, Potp uno opu š tanj e miš ića pred zadržav anjem i njihovo naglo naprezanj e pred kraj zadržavanja.
.
jeste izvor svih bolesli. 2. Što jc disanje dublje utoliko je manjc kiseo nika dosp eva u
krvi je smanjen, odakle proizilazi spazam
U kapil ari ma O2 odlazi i tkivo uzim a više O2.
CO:!
.
1 . Duboko di sanje koje je sm&1trallO 7.8 p:'lnaceju svih bo lesti nasuprot
3.
Procedure sa vod om smanjuju disanje, a pri tom temperature vode treba da
i dovodi do smanjenja
Paradoksi U disanju
79
organI7.ma. Što je više ugljene kisel ine kiseonik.a.
4. 5,
II
-
ćelije
ćelijama organizma, utoliko je više
Što j e dublj e disanj e utoliko je čovek bo lesnij i. Učiniti di sanj e dubljim j e lako (zatvara se
vit iosus ili drugim rečima pojav lj uje se pozitivna suprotna veza) a učiniti ga circulus
,
povr!iinskim je teško, 6.
Znati normu svog disanja je veoma važno, ali nigde o tome nije
pIsano. 7. Kod zdravih ljudi u snu disanje postaje ređc, i obrnuto, kod bolesnih •
postaje dublje. 8. Kod
fizičkog opterećenja CO2 se kod zdravih povećav a kod bolesnih .
smanJuJe. •
•
81
•
•
ELEKTROTERAPIJA
za lečenje elektroterapijom izrađuje se od ebonita kolutić prečnika 1 1 0mm i debljine IOmrn. Sa gomje strane pričvrsti sc ručica od chonita ili drveta. Prilikom trenja ebonita o telo stvaraju se bioSlrujC. Biostruje emituje i telo. Obrazuje se bujica biostruja koja deluje na bolesno mesto.
METODA LEčENJA Ideja otkrića - ' �lcJ. .tromagnclna . biostimulacija kontraplazmatičnog metabol.izma pri smanjenoj reakciji organizma" - sastoji se II UVOOCl.ljU dodatne bioplazmatične clcktroencrgije kroz kožu masiranjcm kože II trajanju od 15 minuta. Negativna punjenja statičke struje kolutića od ebonita prelaze u bioplazmu organizma stvarajući II njemu biostruje 5-8-10 mA. čija energija preko molekula stimuliše ncrvne funkcije ćelija. Uzeti kolutić tako da prsti dodiruju gornji deo i staviti na abalela mesto. [zvoditi lako trenje o telo u smeru kretanja kazaljke na satu. Ako proceduru ne izvodite sami već neko drugi, onda za stvaranje zatvorenog kola on jednom rukom drži kolutić a drugom dodiruje tclo bolesnika bilo gde - pokreti su kružni. Radi boljeg klizanja posuti po telu talk ili dečji puder. ledna seansa lečnja traje najviše J 5 min.; za decu najviše 10 min,; za srčane bolesnike - 1 0 min,
PRAKSA LEčENJA PANARlClUM • goojDl ar na ekSlremire1ima
Lečenje se izvodi ovako: terapeut koji izvodi seansu treba da II svoj dlan uzme bolesnikov prst a drugom rukom iznad njegove šake da izvodi masažu kolutićem od ebonita. Vreme trajanja je 15 min, Posle 3-J 2 dana čir će nestati. Potrebe za operacijom ncma, Posle masiranja 3-Smin. osećaju se laki udari u dlan, a bolesnik oseli trzanje II obolelom prstu. Bol nestaje. Masiranje se izvodi • Iz teksta objavljenog u časopisu "Niva", Nol-2, 1978. O iĐ!mu GonČ8:lova P.T.
jednom dnevno. Posle procedure staviti kolutić na obolelo mesto, povezati zavojem i držati svu noć. .
UPALA SREDNJEG UHA
Utvrđcno je da je najtopliji prst na ruci srednji. Onaj ko izvodi lečenje treba da srednji prst (prethodno umiven) stavi u uho bolesnika a drugom rukom da izvodi kružne pokrete kolutićem po čelu bolesnika, levom obrazu. podbratku. desnom obrazu u trajanju od 15min. Ponavljati do prestanka bolova (3- 10 dana). Posle procedure staviti kolutić na uho i povezati maramom. U toku procedure bolesniku se spava. Poslc 4-7 min. podići kolutić iznad tela na 1-2 mm i nastavili kretanje u vazduhu. Osetićetc lako probadanje. nastaviti još jedan minut, zatim opet masimti telo 8-10 min.
EPIDEMIJA GRIPA Pre epidemije gripa izvoditi masažu lica (kao kod upale uha) po 15 min., a zatim staviti kolutić na usta i na nos po 3-5min. Ako to niste uradili pre epidemije onda u slučaju bolest izvoditi ovakv'e procedure.
OPSTlPAClJA, KOUTIS Terapeut izvodi kretanje kolutićem po stomaku obavezno II smeru kretanja kazaljke na satu.. Posle 2-3min. može se pojaviti krčanje u stomaku, pušIanje gasova, a posle 10- J Smin. potreba la pražnjenjem. Jednu ruku terapeut može sta....iti ispod krstiju ili dodirivati bilo koji deo tela. Procedura traje 15min. Posle 10 dana prekinuti terapiju na 5 dana, a posle toga po potrebi. Ovakve procedure se mogu iz.voditi sa de.com slabog apetita.
APENDlClTIS Veoma oprezno i samo kod početnih bolova. Kod slabih bolova II desnoj prepanj može sc izvoditi laka masaža lO-l Smin. Kolutić se može ostaviti čitavu noć. Terapeut prilikom tretmana držl jednu ruJ.,."l1 na krstima.
KAMEN tj BUBREGU I t
Masirati krsta 1O� J Smin. Pokrete i7.voditi II obliku malih krugova Drugu ruku terapeut drži ispod pupka. Kamenje se rastvara ili razmekšava i izbacuje u obliku pcska. Broj procedura - 10-15 .
ČlR ŽEI.UCA
N3
82
Sitni kružni pokreti, ruka terapeuta na krstima ili naspram želuca. Masirati obavezno II smeru kretanja kazaljke na salu lO-15m.in.
UPALA PLVćA
Potpomaže izbacivanje sluzi L iskašljavanje. Masirati lopaiice IO-15min.; druga ruka je na grudima.
ASTMA, TESKO DISANJE Kao kod upale pluća. Mogu se napraviti pločice debljine 2mm u nizu od 1 5 k?�ada i nos iti kao ogrlica oko vrata. Masažu izvoditi svaki drugi dan . , dan grudi - sledeći - lopatice 10-150110. grudt l lopattce; Jedan _
BOI,ESTI JETRE Masaža jetre sa strane stomaka, druga ruka na krstima. Poželjno je jednu noć prespavati sa kolutićem. Seansa traje 1O-15min.
ARTRITIS
Te�peut izvodi masažu stomaka iJi leđa kružnim pokretima kolutića, držeć • . ga II desnoj ruci, a levom rukom dodiruje prste levog stopala bolesmka (zatvaranje električnog kola) - Smin. nastavljajući sa masažom. Zatvarajući kolo držati desnu a onda levu ruku. U slučaju samomasaže izvoditi .kružne pokrete na obolelim zglobovima. Noću priviti kolutić. od ebonita na najboinijem zglobu.
ISuAS Masirali krsta IO·1 5min, Dobro je nositi pojas od pločica ebonita debljine 3-4nun. Nositi ispod odeće do samog tela. Masirati i nositi pojas do prestanka bolova, Noću priviti uz najbolnije mesto na kičmi.
UPALA GORNJOVlLlĆNE ŠUPLJINE Masirali lice kao kod upale srednjeg uha 1O·1.5min, ostaviti kolutić noću II predelu čela i nosa,
ćMIćAK NA OKV Kod crvenila ili kod još nepuklog čira masi rati !ice i oko oko 10-15OOn, Kad se čir otvori protrljati dl.anom kolutić i staviti na oko preko gaze 10·15
.
mm .
FURUNKVL (potkoinl 8r)
Terapcut treba da slavi ruku na furunkul prekriven gazom, a drugom rukom da masira deo tela u blizini čira. Masaža se može izvoditi i samostalno ako je dostllpno bolno mesto. U početku gnojenja ili crvenila dok još ima otvrdnuća može se masirali najbolnije mesto 1O·15min. Na dan kada ovlaži i probije pa do zarastanja seansa traje 7-10 min.
MlOZlT Mas3Ža ramena 10-15mio. - 5-7 procedura, Noću priviti kolutić uz bolno mesto.
POSl,E INFARKTA Može se koristiti ebonit, ali vrlo oprezno. Pri lakom probadanju u predelu srca prekinuti sa masažom dva dana a zatim nastaviti II trajanju od 5-JOmin. TllOMBOFl.EBI'f (upalaa leDI')
Tromb - upaljeni ili pocrven.cJi deo ili II njegovoj hlizini masirati. Može se na oboleli deo navući pojas od ebonita ili priviti noću uz bolno mesto kolutić od ebonita.
GANGRENA Posle 10-15 procedura po 15min. pojavljuje se osećaj topline na bolnom mestu, Masiranje - kao što je ranije rečeno.
HEMOROIDI
Napraviti sveću od ebonita, a zatim nju i anus premazati vazelinom i lagano je uvući unutra. Da sveca ne hi ispala privezati je za ivicu zavojem a drugim krajem oko tela. Kod pukotina ili bolnog unošenja staviti jc između debelog mesa 2-4 noći, a zatim unutra. Proceduru izvoditi do prestanka bolova ili krvarenja. Prestaje opstipacija i slolicaje meka.
85
84
UPALA KRAJNIKA. ANGlNA
Otstupanj a u m m nisu bitna Terapij a - 1 0 dana, zatim sc može ponov iti Ne izlagati ebonit suncu - stari i postaje zelen. Trenjem daje miris nagoreJe gume. Dimenzije kolutića su 1 1 0mm prečnik, lem debljina.
Masira sc grlo, lice, čelo po IO-ISmin. Mogu se napraviti ogrlice od ebonita i nositi na vratu. ]sto tako leči se laringitis, faringitis , tonziliti s. konjuktivitis. up ala go.rnjovi lične šup lj ine up ala glasnih žica. ,
.
.
•
mI'OTON}JA Masira
sc
vrh ramena, potilj ak potiljačni deo glave. prednji deo glave do lOmin. Posle 1 0 dana pauza. ,
mPERTONlJA Lako masiranje lica, najviše lOmin.
p rekin uli
U slučaju probadanja
.
II
�
predelu srca
UTRNULOS'f EKSTREMITETA, BOJ.ESTI ZGLOBOVA
zglobove. Posle 10-15 dana napraviti pauzu 5-7 dana Čuvati ebonit od direktnog izlaganja sunčevim zracima zbog čega on stari i po staj e zelen. Prilikom trljanja dlanovima ebonit irna miris gume što pot vrđuje nj cgovov ebon entn o poreklo Masirati obolele
.
,
.
GLAVOBOLJA. ZUBOBOL JA, WPERTONlJA, BOLESTI l. OG Il-OG STEPENA, RESl'lRATORNA I VIRUSNA OBOLEN.)A. UPALA GORNJO-VlUČNE ŠUPLJINE l UL Masiranje lica kolutićem kružnim pokretima
(čelo, levi obraz, podbradak, desni obraz) u smeru kretanja kazaljke na satu. Grip - dva puta dnevno po 15min. Sve ostalo jednom dnevno 15min. Kod jakog grip a noću priv iti uz grudi ili uz lopaticu (kod pneumonije) kolutić od ebonita.
J.EKOVID KOLUTIĆ GONČAROVA ZA EI.EKTROTERAP[JU
masirali kožu. kružno, nežno bez pritiskanj a. Kod pojave neprijatnih osećaj a prekinUli. Procedura traje 15min. Dršku kolutića prilepiti ili pričvrstiti navojem Radi boljeg klizanj a uzeli talk Prati toplom vodom i sapunom. Lagano
,
.
.
,
•
86
u
20. veka odlikuju se traganjem
za
početku stavlj a na dva dana ili samo noću radi provere. Pri tornje potrebna
opreznost na reakciju bolesnika na metaL Tako je npr.. jednom bolesniku stavljen metal, "hvatanja" sa kožom nije bilo i pričvrstiti su ga flasterom. Zato je potrebno rukovoditi se sledećim: ako u datom mestu postoji
TERAPIJA METALIMA' Poslednje godine
87
nespeci fičnim
načinima lečenja, jer savremena mcdikamentna terapija, posebno scdativni
u'hvatanje" sa metalom onda sc on može stavljati. ako ga nema onda i ne treba. Kod hroničnih bolesti posebno je važna manifestacija primarnog
hannoni
žarišta, iako ono ne uznemirava pošto stavljanje bakra na sek"Undarno žarište
i antibiotici doveli su do bolesti od lekovu. Pojava takvih bolesti naterala je medicinske stručnjake da se okrenu lečenj u lekovitim biljem, akupunkturom, masaŽom po tačkama i drugim načinima za povećanje otpornosti organizma. Još Aristotel je znao za terapiju metalima. Aristotel je pisao da stavljanje bakra na udareno mesto sprečava pojavu modri ce da bakar leči otoke, a takođe i či.reve. U drevnoj Grčkoj bakar je primenjivan II tečnj u gluvoće i upale krajnika. U Francuskoj II današnje vreme bakrom ,
leče poremećaje sluha.
može isprovocirati bolest ili se neće dobiti očekivani efekat. Primamo žarište u tom slučaju daje signale ugroženosti. Dakle, prilikom lečenja neophodna j e detaljna dijagnoza (naći pravo žarište). Naprimer, jedna žena posle bezuspešnog lečenja obratila se le�aru koji je lečio metaloterapiom. Utvrđeno j e da je pre
1 5 godina udarila krsta i kao
posledica ostala je ograničcnost pokreta. Stavili su joj sa obe strane od krsta
pri metaloterapiji. tj . ako se metal dugo drži na telu stvara sc toplota, bol,
7 bakarnih diskova veličine monete .tj . bakarno-alumi nijumsku leguru; posle 1 7 dana ona je plesala ali, ipak, posle tri meseca stanje se pogoršalo i
crvenilo, čirevi. Nekoliko desetina godina kod nas
radi na proučavanju
potpunog izlečenja. Uopšte, kod hroničnih bolesti potrebno je povremeno
uticaja metala na organizam život.inja i čoveka, ali je do sada metaloterapija
swvljali metalne diskove jer centralni nervni sistem "pamti" gde je bila
malo proučena i praktično se ne koristi, izuzev nekoliko lekaTa u gradovima
bolest. Aplikacje bakra snižavaju temperaturu, otklanjaju bol, obnavljaju
Rusije koji koriste bakar ll lečenju.
krv, deluju bakteriološki, aktiviraju razmenu vode i minerala. poboljšavaju
Ruski lekar Grigorjcv bavio se pitanjem kako zadrolati delovanje metala se
Prilikom kontakta bakra, zlata, cinka, olova, sa kožom čoveka struja ide od metala ka koži. Prilikom kontakta srebra i kalaja ide u suprotnom pravcu.
ponovo je izvedena terapija. Pogoršanje se ponavljalo nekoliko puta do
san, umimju centralni nervni sistem. ai..."liviraju delovanje insulina pojačavaju funkcije, leukocita.
II
krvi,
tj . od kože ka metalu. Metali imaj u sposobnost privlačenja i odbijanja. Pred
Aplikacije bakra apsorbuju dobroćudne tumore (otvrdline u mJečnim
medicinskim stručnjacima pojavio se zadatak: koliko vremena se može
žlezdama, miome materice, mastitise i dr.), leće tuberkulozu, sve upalne procese u organi:tmu (hronični otitis, hroničui bronhitis, pneumoniju. upalu
držati metal na bolnom mestu. Proučavanje lcčcnja metalima počelo je
sredinom 19.v. ali do sada nisu deftnisani nikakvi zakoni. Od
1958. god. Safunova, a od 1975. god. drugi lekari počeli su da
primenjuju bakarne diskove kod kožnih bolesti.
molrraćne bcšike, upalu bubregii. upalu gornjoviLičnc šuplj ine, infekcijski artritis, kam en
II
bubregu, upalu žučne kese, dijabetes, kožne bolesti i dr.).
Oni su primenjivali
Takođe leči išijas, folikularni konjuktivitls, povrede različitog porekla, srce i
aplikacije od bakra samo onda kada postoji "hvatanje" metala i kože
sistcm krvnih sudo-ya (vene, lrombof1ebit), poboljšava stanje posle infarkta,
(priljubljivanje metala uz kožu), pošto su primet ili da organizam na bolesnom mestu privlači melal i dr.l.i ga, a kada to nije potrebno organizam odbija metal. U
Potrebno je prekinuti terapiju metalima kada se definitivno odbija metal .
lom cilju 17.vodi
se
provera.
Prilikom propisivanja metaloterapije prvo se detaljnu udredi dijagnoza . Bolesnici se često obraćaju lekaru povodom sekundarnog obo1cnja (npr.
tromboflebit), ali lekar je dužan da nađe primarnu bolest (ozleda). Metal sc
•
Iz referata S3fanove Nine Mihai l ovoe u Jnstllrutu za balncologiju 19.02.82.
gastroeoterološkc bolesti (tj. bolesti žcluuacllo-slOmačnog trakta, čir želuca i duodenuma, gaslritis, kolitis). Aplikacije bakrom obnavijaju sluh, otklanjaju šum u ušima, otklanjaju postoperativne kile. hemoroidc, poboljšavaju postoperativno stanje, leče reumatoidni artrit.
U Moskvi u poliklinici No
) 50
otorinolaringolog OTROKO leči bolesnike bakrom. Pedijalar BELOV A za lečenje beba primenjuje beskon
taktni način lečenja bakrom - kroz podmelač od gaze. Safanova je iz Kijeva dobila zvanični dokument od lekara društva "Spartak" o efikasnosti lečenja mClaloterapijom modri,;a, povreda, išijasa.
88
89
Bolesnik sa atkionjenim bubrcgom i upalom mokraćni h kanala 1cčen je
Kod pojave "kucanja" u ušima moneta se stavlja pozadi na vrat. Pošto bakar smanjuje delovanje insulina onda se u toku lečenja dijabetesa
metalotcrapijom. U prcdelu mokraćne bcšikc stavljeno je 20 moneta. Slede
može smanjiti doza insulina.
ćeg dana temperatura se smanjila, stanje se poboljšalo. U Instututu
II
Donjccku utvrđeno je da bakar prolazi kroz kožu i pri tom
dezinftkuje. Bakar
II
organizmu veže toksine, lepi bakterije i pri tom stvara
Kod bolova po.�le preloma kostiju, aluminUum koji se nalazi u monetarna ii 1 96 1 . godine doprinosi izgradnji spojnog koštanog tkiva i ublažava bol. Bakar otklanja nesanicu pošto umirujuće deluje na centralni nervni
leško rastvorivajedinjenja. Primer: Od tuberkuloze bubrega izlečen je bolesnik, kojem je lekar
stavljao bakarne diskove II predelu bubrega.
Primer: Potrebno je trenirati "lepljenje" monete na koži. Slučaj žene koju
Primer: Kod folikularnog konjuktivitisa devojčici koja je bolovala od
njega, stavljene su monete li uglove očiju i njen vid se normalizovaa. Prilikom delovanja bakarnih diskova
II
sistem, daje hodrost urganizmu, otklanja glavobolju. je bolelo koleno. Trebalo je staviti 6 moneta; prilcpila se samo jedna, ostale su stavljene i privijene uz koleno. Postepeno i one su se prilepile i držale
organizmu sc aktiviraju leukociti.
dve nedelje a zatim
su
se, kada je došlo do izlečenja same odvojile.
Kod udara od b akamih moneta pojavljuje se pirivremeno pogoršanje a
Bakar leči brzo. Ako se kod pneumonije preko noći stave bakarne monete,
zatim sve prolazi.
do jutra će temperatura spasti. Primer: Ženu je bolela ruka, nije mogla da je savije; počeli su je lečiti (primarno žarište infekeijskog artritisa), stavili su bakar posle čega je ruka
Glavobolja prolazi za 1 5-20 min. posle stavljanja moneta na čelo, slepoočnice, potiljak, zavisno od toga ' gde se glavobolja manifestuje.
Primer: Bolesnica je 1 5 godina patila od kamena u bubregu. U toku tri
Lečenje bakrom olakšava postinfarktno stanje, a pri infarktu treba ga stavljati u deo - jamicu ispod ključne kosti.
meseca ona je nosila ispod pojasa (samo danju) dve bakarne monete; kada sc
Za lečenje bakrom koriste se monete proizvodnje iz 196 1 . Ta moneta se
otekla, pojavila sc temperatura, ali ubrzo je sve prošlo.
naziva MAG-l (bakarno-aluminijeva legura), a takoće
smanjila diureza i normalizovao ROE lečenje je prekinuto. Bakar dobro ublažava bol kada su u bubrezima oksalati. Ako boli srce
50-60 mm i debljine
II
i bakarne ploče širine
odnosu 1 prema 1 0 . Primcnjuje
se
vakuum bakar
stavlja se moneta u ključnu jamicu i proba se: dali "sedi" ili ne. Ako "sedi"
MV, ali samo od listova a ne od žice. Dimenzije monete ili pločice
treba je nositi 24h. prilepivši tlasterom 10 dana. Bolovi nestaju.
odabiraju sc tako da ne bude praznog prostora izmedju njih i kože pošto se u
Zbog udara nogu često se javlja trombotlebit, ali da se ne bi pojavljivao potrebno je
II
cipelu staviti bakarnu monetu. Bakar dobro leči varikazna
proširenje vena. Monetu treba prilepiti uz nogu i treba je nositi dok ne počne da se kotrlja pod petu. Kod udara
II
II
kasnije prestaje. Metal koji se primenjuje povremeno treba obgoreti ili umOčiti
grudi pojavljuju se otvrdnuća. Na njih
treba staviti monete. Isto tako može se izlečiti miom materice. Monete se stavljaju
tom slučaju može na takvim mestima pojaviti lokalno krvarenje, koje
Doktor
IVANĆENKO proverio je
metode metaloterapije i utvrdlo da su
Kod ishemije srca treba stavljali aplikacije od bakra na vratni deo u toku
Bakar otklanja štetan uticaj radijacije prilikom zračenja bolesnika koji boluju od raka. Bakarne monete leče hemoroidc. Pri tom monetu treba
i
pridržavati je mišićima debelog mesa, ali polako da sc monete mećusobno
4
dana. Kod opšte iscrplenosti
II
jutarnjim satima treba stavljati bakarne
pločice na aktivniju tačku "HE-GU" i na bolnu tačku "UZU-SAN-U".
Objašnjenje: Bolna tačka "HE-GU" nalazi se pored radijalnog dela
osnove prvog članka kažiprsta (u jamici izmedu kažiprsta i palca sa spoljne . strane šake), bolna tačka "UZU-SAN-U" nalazi se ispod čašice kolena,
ne dodiruj u. Bakar leči postoperativnu kilu jer umanjuje čvrstinu spojenog tkiva. Kod hroničnih bolesti potrebne su ponovne terapije bakrom u toku noći. Bakar leči gluvoću. Za to je potrebno jednu monetu prilepiti na ispupčenu kost iza uha,
slan rastvor.
one vrlo efikasne.
dno stomaka.
staviti ivicom, neposredno na anaini otvor, a drugu monetu malo više
II
drugu
uz uho sa strane lica. Prilikom lečenja monete se stav
ljaju prema torne kako se "hvataju" za kožu.
prema unutra od golenjače.
Drev�a medicina Kine, Japana i Indijskih joga tvrdi da u živom organizmu energija teče. a njeno zadržavanje u nekom kanalu i nedeostatak u drugom dovodi od poremećaja hannonije II organizmu i do pojave bolesti (poremećaji energije u ovim kanalima) .
91
90
Sve bo lesti se dele na dva tipa: bolesti pozitivnog tipa (upale) i bolesti negativnog tipa (hrontčne i one koje stvaraju zloćudne tumore). Medicinski stručnj aci su izgubili iz vi da da kretanje elekrričnc energij e u organizmu ide po kanalima. U drevna vremena tromhoflebit su leči li bosim hodanjem po rosi. Time su otpušlali clektrocncrgiju II zemlju. Delovanjem preko aktivnih tačak3 na s tanje bolesti pozitivnog tipa povećava pomak
II
stranu nonnalizacije.
Zlato i srebro mogu Icčiti bolesti negativnog tipa, bakar više leči bolesti pozitivnog tipa. Do toga dolazi zalo što jc električni potencijal bakra jednak električnom potencijalu čovekovog tela. Bolesne aktivne tačke tela imaju snižcn električni potencijal i one propuštaju smer struje i stog znaka. Na taj način bakar sam bira potrebnu bolnu tačku. To je vel ika prednost u odnosu na akupunkturu gde je potrebno precizno znati gde se nalazi aktivna tačka. Primer: Bolesnik e imao povredu dvostruki prelom golenjače. Prilepio . flasterom na nOZI 6 moneta od po tri kopejke. Stajale su dve nedelje a Je onda ih je skinuo, tj. bol i otok su nestali. Kada su se simptomi ponovili on je ponovo prilepio 9 moneta i sve tegobe su prošle. M etoda aplikacije pločicama može se koristiti II lećenju svih doba starosti, trudnica, male dece, starih. Metal sc stavlja na nekoliko dana, zatim pravi pauza do dve nedelje. a onda j oš jednom aplikacije
)
-
.
Prilikom ponavljanja terapije može se stavljati drugi metal.
vremc nošenja metala j e
Prosečna
3-5 dana. Monete ili pločice se stavljaju na aktivne
tačke na kožu, tamo gde se oseća najveća bolna osetljivost za datu bolest.
MAGNETNA TERAPIJA Brige oko jubileja nisu omele profesora VJ. Klascna da se priprema za predstoj eći turuir lt tenisu. Evo već 40 godina on spada II neizostavne učesnike u lakmičenju najboljih lenisera. Leti on trenira PCl puta nedeljno a zimi dva puta. Ponekad ga. istina, muči levo koleno. Zglobovi - to ide sa godinama. Od bolova sc on oslobodio za dva dana. Uzima običan, u obliku potkovice , magnet i pokreće ga sa obe strane kolena 15min. ujutru i 15min. uveče. Pred kraj drugog dana sv� neprij atnosti prolaze. Prirodno j c objasniti ova čuda hipnotičkom terapijom, pretpostaviti da je osobenjak-profcsor povcfl.>vao u lekovita dejstva magneta. Poznato je koliko dobro deluje na čoveka bilo koj e sn:dstvo ako on poveruj e u njega. Ali profes or Klasen nema potrebe da sebe ubcđuje da poveruje, dovoljno je to sto on tačno zna lekoviti uticaj magnetnog polja - jer namagnetisana voda je njegova naučna specijalnost. Čitav čoveka\' život - kaže profesor povezan je sa vodom. Mi sami se sastojimo od nje, kontak.tir:t mo sa njom na svakom koraku, ali o njoj znamo poražavajuće malo i ne zato što je ne proučavamo. Ipak, predmet ovih istraživanj ... j e toliko nepostojan, tako neočekivano menja svoje osobine a veliki BORNAL je jednom uzviknuo: "Voda je naj starija od tajni koja uvek stavlja u ćorsokak fizičare i lIem.ičare". Dodaću da moraju ostati začuđeni i naučnici drugih specijalnosti. U mnogim laboratorijama pot.vrđene su promene fizičko-hcmijskih i bioloških osobina vode koja je obrađena ma�ctni.m poljem, ultrazvukom, električnim poljem, degazaeij om zamrza v�Jc� i odled iv i'mjc m. Te promene se svode pre svega na aktiviranje vode kOJe Je u najvećoj meri zanimljivo. Jpak, ne treba gubiti iz vida dva .. momenta: nepotpunost reprodukcije eksperimenta i ncdovoJjnu nepnJutna teoretsku osnovanost hi potezu o uzrocima promena osobina vode. Utoliko pre pr�Jcsa - dokaz istine - ne želi da teka dok teoretičari argumentuju uzroke. Ona uporno kuca na vrata zahtevajući ·hitne mere. Ne želeti čekati je prirodno i opra\ dano . Čekanje stvara mnogo molbi za pomoć. Evo jedne takve konkretne molbe: "Ispričajte, molim vas, o nama gnetisanoj vodi. Kažu da je veoma korisna. Veoma bih želeo da znam ne pri c već mišljenje struenjaka. Kako magm:tisati vodu u kućnim uslovima, � kOJ. I Je dozvoljeni napon polja prilikom maonetisan pit i l:> :Ji a vode može li se t·akVi\ voda? Znalci sami prave postrojenja 7.a magneti sanje vode. Meni su -
,
.
'
�
,
•
92
pokazali crtež u gruboj formi: dve magnetne ploče, između njih dimagnetna cevčica prečnilca 4mm. Ovaj sistem se montira na izlazu iz slavine. Prola zeći kroz njega obična vodovodna voda se magnctiše. Sa poštovanjem. Anatolij Karpuhin, Jalta". Da, prolazeći između magnetnih polova obična voda poprima interesantne osobine. Polje navodnjeno takvom vodom daje prinos za 1520% veći od standardnog. Beton umešan sa narnagnetisanom vodom dobija povećanu čvrstoću i otpornost na niske temperature. Namagnetisana voda skida talog sa p arnih kotlova, a naravno, konstantovan je uticaj narnagne tisane vode na čoveka. Doktor medicinskih nauka Jevgenije Vasiljevič Utehin je 1971.g. prešao iz Lenjingrada II Soči na insistiranje lekara . urologa koji je smatrao da je njemu, Utchinu, koji je patio od kamena II bubrezima, potrebno da se odrekne nevske vode. Prelazak Utehina se podudario sa nekim njegovim preorijentacijama II njegovim naučnim interesovanjima. Jevgenija Vasilj e vića zainteresovalo je delovanje magnetnih polja na čoveka i on je ubno stao na čelo odelenja za magnetnu terapiju sanatorijuma II Sočiju. U svojoj kući OD je namontirao na slavini standardni uređaj za magnetnu obradu vode "C0-2" - ljeningradsk:e proizvodnje za vrtlare-amat'cre. Magnetni napon polja II ovom sistemu iznosi HOO erstem (100 militesla), što u potpunosti odgovara prihvaćenim sanitarnim normama. "Svoju bolest sam davno, davno zaboravio - kaže doktor Utehin. Pesak je otišao, kamenje sc rastvo rilo. Kod mene II kući se upotrebljava samo namagnetisana voda, druge jednostavno nema, ninašta se ne žalimo, pritisak svi imaju nonnalan. Mojoj majci je 85 godina i ona takođe ima AIP normalan, dobro pamćenje i dobro se oseća". Pored ostalog profesor VJ. Klasen saopštava .da je takođe patio od kamena II bubrezima. Pre 1 5 godina on je odredio sebi terapiju u trajanju od 1,5 meseca - uzimanje namagneLisane vode. od kamena nije ostalo ni traga. Kod kuće profesor pije običnu vodu kakvu i mi i vi pijemo, ali recidiva bolesti nije bilo. Profesor je oprezan. On smatra da je Utehin unekoliko rizikovao praveći u svojoj kući postrojenje za konstantno magnetisanje vode za piće. "Osobine takve vode često su podvrgnute promenama - kaže on. Jedan od fiktora promenljivosti je sunčev vetar, magnetne bure. Ko zna kako će oni uticati na vodu svak i put. za sada nema podataka o negativnom delovanju na čoveka, ali ispitivanja je ipak malo da bi se preporučilo potpuno korišćenje nama gnetisane vode. Ja bih se ograničio savetom da se izvode đvomesečne
93
terapije uzimanja takve vode. Tako postoji puno gar.mcija o sigurnosti, a korist je takođe nesumnjiva". O svojstvima magnetne vode saznalo se ne danas, ne iznenada. Pre 70 godina kod nas je prevedena knjiga Francuza Lurvila o ovom fenomenu. Zatim se na njega zaboravilo i eto sada se on proučava intenzivno. Poslednjih godina održano je nekoliko naučno-praktičnih konferencija i simpozijuma o magnetnoj terapiji i osobinama namagnetisanc vode, objav ljeno je dosta radova. Najistaknutiji rad je. monografija VJ. Klasena "Magnetisanje vodcnih sistema" (Moskva, 1 982.) Naučni radovi, ako se pišu sa nadahnućem, čitaju se sa intcresovaDjcm čak i ako nisi stručnjak za tu oblast. O svojoj vodi KJasen pišc kao o živom biću - dobrom, jakom, ali i kapricioznam i ne uvek razumljivom: A sada o korozionoj aktivnosti nevske vode. Pod uticajem magnetne obrade ova agresivnost u odnosu na gvožđe smanjuje se za 50%. Ili: "Voda koja sadrži primese ima memoriju na različita fizička delovanja". MemOrija magnetne vode nije mnogo duga. Ona pamti delovanje polja otprilike 24 sata. Pre�postavlja se da jc njeno lekovito delovanje povezano sa povećanjem propustljivosri bioloških membrana i sa baktericidnim karakte. ristikama. Biljkama ona pomaže da bolje apsorbuju hranljive supstance tla; čoveku - da čisti krvne sudove od stranih jedinjenja. A ako je to tako onda magnetna voda mora da postane neproecnjiva pomoć kod fizičkih vežbi znatno povećavajući njihovu efikasnost. Nepostojanost svojstava, a takođe i memorije namagnetisane vode pove zuje se sa tim što u različitim geografskim tačkama naša obična voda ima najrazličitije primcse od kojih i zavisi stepen namagnetisanosti. Ali sama činjenica lekovitog uticaja takve vode je neosporna. U Rostovskom oblasnom dispanzcru primeniti su provereni nač in "placebo": bolesnicima su propisivane dve vrste kupki - sa namagnctisanom vodom i običnom, ali navodno aktiviranom konstantnim magnctima. Očigledan efekat dala jc samo namagnetisana voda. Evo još samo niz primera koji uključuju vcć postojeće iskustvo lekovitog delovanja narnagnetisane vode. Zahvaljujući terapiji sa namagnetisanom vodom (10 seansi po 1 0 minuta svaka) S.V. Utchin uspeva da smanji arterijski pritisak (do 30=), otklanja glavobolje, bolove u predeiu srca. poremećaje sna, umor. Magistar nauka R.1. Mihajlova II Centralnom naučno-istraživačkom institutu za s(omatoiogij u utvrdila je da ispiranje namagnctisanom vodom doprinosi otklanjanju zubnog kamenca, parademoze, gnojnih upala. •
..
94
Namagnctisana voda sprečava stvaranje naslaga na zubima, čisti gled, sprečava krvarenje desni. V. V. Lisin j E. l. Ivanov (Saratov) konstatovaH su poboljšanje slanja bolesnika od arteroskleroze posje korišćenja namagnetisane vode. Profesor E. M. Šimkus (Simferopolj) dobio je na klinici veoma ohrabrujuće rezultate II tečenju kamena li mokraćnim kanalima. S. I. Dovžinski (Sratov) postigao je značajan uspeh korišćenjcm ovakve vode II lečuju bolesti kože. Zadivljuju ne samo lekoviti kvaliteti namagnetisane vode, nego i lakoća sa kojom se dobijaju ti kvaliteti. Potrebno je da obična voda II optimalnom režimu preseče energetske linije magneta i ona postaje II toku 24 sata "živa voda". Optimalni režim - to je dovoljno jak mlaz vode iz slavine, prosečan napon polja, temperatura uobičajenog dijapazona (od najhladnije do vrele). "Voda koja je prošla obradu magnetnim poljem, čiji napon ne prelazi 2000 erstera (200 militesla) odgovara sanitarnim normama - kaže doktor Utehin. U nekim gradovima takva voda dospeva iz parnih kotlova kroz: vodovodnu mrežu u stanove stambenih zgrada. Na centralizovan način magnetise se tako samo vrela voda. Koliko ja znam tako se radi u Sočiju, Saratovu i nekim drugim gradovima". Hteo bih da kažem o još jednoj začuđujućoj varijanti H20 - o odrnrLnutoj vodi. Od davnina je poznato da su najbolje livade - planinske, natopljene takvom vodom. Upravo ovde su cvetov; jarkih boja, najgušća i najsočnija trava. �ave koje se poje odmrLnutom vodom daju rekordne količine mleka, kokoške nose vise jaja. Posle duge zime žedno piju vodu koja izbija ispod snega vrapci i vrane, jeleni i konji, psi i mačke. Agronomi su zasejali dve jednake parcele: jednu semenom pšenice slabog kvaliteta i drugu isto takvim semen om, ali koja je dobila na dan sejanja navodnjavanje u trajanju od 1,5 sata odmrznutom vodom. Sa svakog hektara kontrolne parcele dobijeno je po l l , a sa ogledne 18,3 metričke centc pšcnice. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da sc odrnrznuta voda razlikuje od obične pre svega po svojoj strukturi koja je slična sa molekularnom strikturom leda. Sličnu strukturu ima j voda koja je povezana sa ćelijskom protoplazmom našeg organizma. Voda sa uređenom strukturom aktivno učestvuje u bioenergetskim procesima ćelije. Moguće je da odmrznuta voda ne samo da povećava fizičke resurse organizma, nego i sprečava smanji vanje sadržaja vode u ćelijama, što je u neposrednoj vezi sa procesima starenja. Nije li u tome tajna đugovečnosti gorštaka koji konstantno piju vodu koja se sliva sa otopljenih lednika i planinskih snegova?
95
Nama koji živimo II srednjem pojasu daleko je do belih kapa planinskih vrhova. Ali, zato postoje frižideri u svakoj kući. Oni će pomoći da se dobije dovoljna količina leda čak i u najtoplijim danima. Treba uzeti u obzir da je bolje odmrzavati vodu II čvrsto zatvorenoj posudi, zagrevati je do sobne temperature i sem toga (u skaldu sa poda(;ima O. A. Lastkova) memorija sveže odmrznute vode vremenom slabi. Za 1 2 sati njena biološka aktivnost sc smanjuje otprilike za polovinu, približno istom brzinom sa kojom pada aktivnost namagnctisane vode. Treba se nadati da magnetno polje tek počinje svoju lekovitu karijeru. Lcnjingrađanin S.A. Fefer napravio je komplete malih magneta. To su svojevrsni aplikatori koji se primenjuju kod različitih ostoloških bolesti (bolesti kostiju), bolesti krvnih sudova idr. Oni faktički dupliraju delovanje magnetne vode i potvrđeni su od strane Ministarstva za zdravlje SSSR-a kao lekovita i preventivna sredstva. Svojstva ovih malih magneta čudna su i neočekivana. Naprimer, ako se lovi riba na mamcu sa pričvršćenirn uz njega malim dastičnim magnetom, onda se zagrizanje često povećava i do neko liko puta. Evo kako radi mali magncl. A najveći - to je naša Zemlja. Promene u magnetnom polju Zemlje povezane su pre svega sa sunčevom aktivnošću. Osnivač heliobiologije A.L. Čižcvski li svojoj poznatoj knjizi "Zemaljski eho sunčevih bura" nabrojao je 27 zemaljskih pojava i proeesa koji zavise, od peI10dične aktivnosti Sunca. Na tom spisku su: prinos krmnog bilja, kvalitet vina, migracija insekata, nivo kalcijuma u krvi, rasprostranjenost psihopatskih pojava, učestanost nesrećnih slučajeva, nervna osetljivost, pogoršanje u toku bolesti, širenje epidemija, vekovno i godišnje kretanje nataliteta i smrtnosti. Posmatranja i eksperimenti poslednjih godina pokazali su da je čovek veoma osetljiv na slabe magnetne uticaje. Til deJovanja ne fiksiraju naši organi za čula i zbog lOga su za nas veoma zagonetna. Ali, hladni instru menti registruju magnetne atake dovoljno precizno, a naučnici već umeju da neutrališu suvišnu sunčevu aktivnost. Doktor E. V. Utehin opremio je tri odclenja sa uređajima koji neutrališu Sunčeve eksplozije. Teleks postavljen u moskovskom naučno-istraživačkom institutu za primenjen u gcofi7jku otkucava prognozu magnetne bure, a dan uoči te bure u ova odelenja premeštaju najteže bolesnike. Na njih bure nisu uticalc. Ipak, ne treba misliti da su magnetna polja samo štetna. Još je Čiževski primetio da slabljenje magnetnog polja skraćuje život oglednih pacova. U
%
97
naše vreme poznata grupa rost.ovskih istraživača (L. Garkavi, E. Kvakina i M. Ukolova) otkrila je daje dvomesečno delovanje magnetnim poljem na mozak oglednih životinja znatno ih podmladila, povećalo njihovu pokret ljivost i hodrost.
MAGNET POMAžE KOD PRET.OMA Srastanje kostiju znatno se može ubrzati ako se na zonu preloma deluje toroidnim poljem konstantnog prstenastog magneta prečnika oko 50nun. II
Takav magnet može se naći zvučnika i
II
MAGNETNA NARUKVICA ,Magnetna narukvica smatra se za nemedikarnentni metod profilakse i lcčenja putem delovanja visokogradijentnog magnetnog polja na biološki akti vne tačke korena šake. Potrebno je istaći da je ova metoda dozvoljena za primenu u medicinskoj praksi od strane Ministarstva za zdravlje SSSR još 1988.g.
starim 1-3 vatnim dinamičkim glavicama
uređajima za magnetnu obradu vode tipa CO-2, CO-3.
Potrebno je izvući ncošćtećen magnet. Nađite čistu plastičnu kutiju, pričvrstite uz nju takođe plastičnu ručicu dužine 120-150nun. Prstenasti magnet stavite
II
l
l
;
• •
kutiju i zalepite lepkom tipa
"Moment -l", "Feniks"; uređaj je gotov, ostaje da se otklone sitne čestice magnetne Icgure jer su one toksične za kožu. Delovanje se ostvaruje kružnim premeštanjem instrumenta
II
smeru
Sl. 2. Magnetni instrument prelome
za
kretanja kazaljke na satu (vidi sl.) po
Dobro se uklapaju sa rcfieksotcrapijom i sportskim treniranjem. Potrebno je istaći da se magnetna terapija primenjuje kod korekcije stanja srca i krvnih sudova, početne hipertonij_e, glavobolje, bolesti disajnih
vremena magnet treba da jc okrenut prcma telu jednom površinom, zatim drugom. Magnetno polje prodire bez
organa, medikamentne toksikoze, premora, stresnih stanja, kod pojačavanja adaptacionih funkcija pri aklirnatizaciji, hcliomagnctnim otstupanjima i naglim vremenskim oscilacijama. Magnetna narukvica utiče na dobro ras-
gubitaka kroz gips i odeću što pojed nostavljuje postupak. Nakoo 15-25 u
većini
slučajeva
prestaju
položenje, pojačava tonus organizma. stabilizuje arterijski pritisak. Narukvica se stavlja na zglob korena šake leve ili desne ruke. Predviđena je 7.a dugo nošenje danju kod pogoršanja opšteg stanja.
bolovi i otok, aktiviraju se regene rativni procesi u mekim tkivima i krvnim sudovima. Ponovne terapije
Prema podacima drevne kineske medicine na zglobu korena šake nalaze se životno važne tačke meridijana, kao što je prikazano na crtežu .
sa magnetom u kućnim uslovima mogu se ponoviti II slučaju potrebe u intervalu 1 1,5 mesec. �
Kontraindikacije:
magnetna polja mogu biti
Sl. 4. Magnetna narukvica.
Ovakve narukvice su neškodljive i predviđene su za dugo korišćenje.
20 minuta 2-3 puta dnevno. Polivinu
dana
Sl. 3. Projekcija organa na korenu �akc.
kontraindikovana kod
h.ipertonije, infarkta, moždanog udra, timora, bolesti krvi i osteomijelitisa.
Nošenje narukvice je kontraindikovano u trudnoći (bilo koje vreme), kod . mfark.la miokarda, infekcijskih bolesti, sistemskih bolesti krvi i indivi dualnog nepodošenja. Veoma je važno istaći da sc ne preporučuje držanje magnetne narukvice . blIzu jakih magnetnih izvora i zajedno sa preciznim instrumentima .
.
98
MAGNETNE KUPSE (NAUšNICE),
LEKOVITI MAGNETNI POJAS'
Lekoviti magnetni pojas se može eftkasno iskorist iti za lečenje i
profilaksu bolesti motornog i nervnog sistema, kao i sistema srca sudova
i krvnih
.
Namena I oblast prlmw\l
Pojas sa clastičnim magnetima može sc koristiti za lečenje i profilaksu sledcćih bolesti:
Ar�
-
QlIl'Uis tWurtilm."imgl
Preporučuje sc nošenje Lečenje traje 14-21 dan.
8<1(11" ......' Il'uatii.
Pprcporučuje se nošenje
dana.
o..tcQ/laruflUis kiliM
II
II
ovom predelu po 30 minuta 3-4 puta dnevno.
predelu iznad stidne kosti 1 -2 sata dnevno 1-2
Magnetne klipse (naušnice) sc takođe primenjuju kao nemcdikamentna metoda lečcnja i profilakse putem aurikulame magnetne terapije i akum presure II 3mbulantskim i kućnim uslovinla.
NameRa I oblast primwe
Magnetne klipsc (naušnice) su
IŠUAS - preporučuj e sc nošenje na bolnom mestu (tačka izlaza oholehh
zglobova) do prestanka bolova, ali ne duže od 6-7 dana. Posle pauze od 4-5 dana lečenje sc može ponoviti.
stanja II
srca i sistema krvnih sudova. kod glavobolje. vrtoglavice. hipertonije
početnom stadiju1nu, kod bolesti disajnih organa i prehlade, kod medika
mcntne toksi.koze, mučnine, iscrpljenosti, stresnih stanja, premora. za poja čanje adaptacionih funkcija pri aklimatizaciji, heliomagnetnim otstupanjima i naglim vremenskim promenama. Klipse se stavlj aju na tačke projekcije unutrašnjih organa na ušnoj
SI.
6 Projekcija unutrnšnjih
organa na ušnoj
školjki.
7 2•• '
: :-i':�: ;:::; ;;� 'O
'0 9 10 1 41 <2 4J
Sve vrste elektroterapije, trudnoća (bilo koje vreme), sistemske bolesti krvi, individualno nepodnošenje.
... l.
Dozvoljeno je pranje pojasa prethodno izvadivši iz džepova magnete. Posle pranja staviti magnete tl ležišta glatkom (radnom) stranom prema telu.
Dozvoljena primena od strane MZ SSSR 1986.g.
J.' "
_'j. 06
Kont....indlluldje
•
" I
4� ,� "
Kod svih gore nabrojanih bolesti doza Ickova može se smanjiti za 1/3 od početne ili II potpunosti prekinuti.
51..5. Magnetni k1roviti pojas
i služe za višekratno
korišćenje. Dobro sc uklapaju sa ref1eksoterapijom i sportskim treniranjem. Aurik.ulama magnctna terapija i akupresura primenjuju sc za korekCiju
školjki, prikazane su na slici 6.
Preporučuje se nošenje 30 minuta dnevno 10-] 5 dana.
neškodljive
" '18 "POJ \2 !3
1010101010101 • Dozvoljena
primcna od str:lJ)C MZ SSSR 1986·8·
%/
" 32 t7
lO " 21 lO �l l3 lS 2' 27 " 41
�
3. 31
'"
.. ..
100
�azivi biotačaka koje se nalaze na ušnoj školjki l . Prsti nogu (ob.last golenice i stopala) 29. Ramenski zglob 30. Lopatica 2. Materica 3 1 . Vrat 3. Išijasni nerv 32. Tačka [han-mon 4. Debelo crevo 33. Debelo meso 5. S1cpo crevo 34. Hcmoroid 6. Tanko creve 35. Spaljui polni organi 7. Dijafragma 36. Mokraćni kanal 8. Usta 37. Donji deo reklu ma 9. DušniJc 38. Jednjak 10. Srce 39. ''Kozlić'' uha l l . Pluća 40. Grlo 12. Tri dela trupa 4 1 . Nos 13. Vid l : 42. Nadbubrežna žlezda 14. Jezik 43. Nosna šupljina 15. Oči 44. Vid 2 16. Prsti šake 45. Testis (rnošnicc) 17. Koren šake 46. Tačka za regulacij u 18. Koleno disanja 19. Bubrezi 47. Čelo 20. Stomak 48, 49 analgctske tačke 21. Pankreas 48. Tačka protiv bolova 22. Lakat prilikom vađenja gomjih zuba 23. Jetra 49. Tačka protiv bolova 24. Rame prilikom vađenja donj ih zuba 25. Oblast grudi 50. Unutrašnji deo uha 26. Želudac 5 1 . Krajnici 27. Slezina 2�L Vratni deo kičme
101
Ako se II toku 5-10 minuta ne postigne efekat potrebno je klipse okrenuti za 1 80°, tj promeniti poljU1loSI. Kod dugog nošenja magnetnih k1ipsi preporučuje se jednom II toku sata izvođenje 10-15 obrtnih pokreta za 90-120° u odnosu na osu magnela.
SI. 7. Magnetne klipse Ove klipse su dugotrajne jer nivo magnetne indukcije traje više od 10 godina. Ne preporučuj e se držanje klipsi zajedno sa preciznim instrumentima i časovnicima.
....lnd . ika dje K oo
- trudnoća (bilo koje vreme), - sistemske bolesti krvi, - infarkt miokarda. - infekcijske bolesti, - individualno nepodnošenje.
Ovakve k1ipse se proizvode u nMoj industriji i ima ih u prodaji.
MAGNETNA VODA saaga nwgnetnih kupki Doktor mcdici11Skih nauka E. Utehin napisao je u "'Sovjctskoj industrij i" lA novembra 1984.g. sledeći tekst o snazi magnetnih kupki. "Namagnetisana voda postaje biološki aktivna i zato može da deluje terapeutski. Eksperimenti su pokazali da popijena namagnctisana voda povećava propustljivost bioloških membrana ćelija tkiva, smanjuje količinu holesteri na li krvi i jetri, reguliše arterijski pritisak. poboljšav metabolizam, pomaže a izbacivanje peska iz bubrega. Kons tatovani su pozitivni rezultati u lečenju namagnetisanom vodom bolesnika koji bOluju od ekcema i drugih kožnih bOlesti. 1990.g. na Svesaveznoj konferenc iji n magnetnoj biologiji i magne-
103
102
tnJj terapiji detaljno je razmaalrana pozi tivno delovanje kupki i turbulentne podvodne masaže na bolesnike sa dugotrajnim pneu01onijama, nespeci fičnim infekcijskim poliartritom, reumatoidnim artritom i nekim drugim
------
Napomena: U cilju izbegavanja dcmagnetizacije konstantnih magneta uređaj ne srne doći u dodir sa čeličnim i od livenog gvožđa predmetima, ne smc se udarati.
bolestima zglobova.
•
Pošto namagnetisana voda nomlalizuje poremećenu razmenu holesterina kod atcrosklerozc i pozitivno utiče na tok bolesti, niz naučnika preporučuje da se ovakva voda pije ne samo u cilju lcčcnja već
j, preventivno protiv
ateroskleroze. Potrebno je istaći da se fizičko-hemijska svojstva pri magnemoj obradi
menjaju II većem stepenu
tl
vodi
II
kojoj je rastvoreno više soli, dakle i njeno
lekoviti delovanje biće veće. Na osnovu ovoga u sanatorijurnim3 u Sočiju 1973.g. prvi put je počela prim ena metode lečenj a narnagnetisanom
.
.
. . •
.
, . 0
.
-
,
,
-:-t ,
,
,
•
•
-t
•
•
• .
•
•
morskom vodom. Kupke su propisivane bolesnicima k.oji su patili od hiper
,
-,.
l
,r
0 •.
tOltije. Posle izvedenog kursa Icčenja kod većine bolesnika nestale su
arterijski
j.
-
..c;-
/.
�
,
•
t-
'-4
,
,
. : ·r �"
.
;1
.
-c:.
.
.
.
.
. .o? .
glavobolje, šum u ušima, br7.0 zamaranje i bolovi u prcdc1u srca. Skoro kod
svih pacijenata pao je
pritisak i uonnalizovao sc san. U današnje
vreme mineralne kupke sa namagnctisJ.oom vodom primenjuj u se banjama
uslovima.
II
zemlji. Ipak. potrebno je organizovati takve kupke
ti
II
SI. 9. Uredaj za fastv8f3l1jC morske soli u YOdi
mnogim kućnim
Potrebno j e kupiti uređaj za magnetnu obradu vode UMOV - 4008 (sl.7)
Zatim je potrebno nabaviti ili napr.iViti jednostavnu spravu za rastvaranje JUorske soli II vodi. Na sl. 9. prikazana je takva sprava. Kućište (kutija) ne
'Imc bili oJ metala.
Kako urganl2.ovaU kupku Potrebno je imati
I.
•
Sl.8.
Uređaj za magnctnu obradu vode. Sastoji sc od Jrućišla, dve kratke cevi i komplct.a magnela.
Ovaj uređaj je predviđen za magnetnu obradu vode za bašte, ali sc može
koristiti i 7.a navedene kupke.
Uređaj sc montira na crcvo unutrašnjeg prcčni.k.a
20 mm i voda se
prolazcći hoz uređaj magnetišc. Pritisak vode koja prolazi kroz uredaj ne srne prelaziti dve atmosfere, što u potpunosti odgovara za njenu primenu u kućnim uslovima.
slcdeć�:
Uredaj za magnetnu obradu vodc.
2 . Spravu zn rasi,varanjc soli . 3. Creyo otvora 20 mm. 4. Morsku so (prodaje sc II apotekama). Na taj način kada se otvori sl,avina voda prolazi kroz spravu
za
rastvaranje morske soli, zatim kroz urc:-đaj za magnclnu obradu vode, posje čega izlazi slana namagnetisana voda. Potrcbno je da voda iz slavine tcče sporo da bi mogla da sc rastvori so. Takođe, voda nc trcba da bude vrela. P()vremeno otvarati spravu i dodavati morsku so.
105
104
Druge bolesU
ČOVEK l MAGNETNE BURE Magnetne bure', padanje atmosferskog pritiska, promena temperatura nepovoljno deluju na zdravlje ljudi. Većina ljudi oseća predstojeću promenu vremena. Uoči promene ljudi oslabljenog zdravlja osećaju bol II zglobovima, srcu, glavobolju, slabo spavaju itd.
Srell l sistem. knolb. sudova
za vreme magnetnih bura oseća se pogoršanje stanja bolesnika koj i pate od bolesti srca i krvnih sudova, povećava sc arterijski pritisak, pogoršava se koronarni krvotok . Magnetne bure izazivaju II organizmu čoveka koji pati od kardio-vaskularnih bolesti pogoršanja (infarkt miokarda, moždani udar,
hipertoničnu krizu itd.). Sada kad mi unapred prepoznajemo dolazak magnetnih bura mož.emo i ,
sprečiti ova pogoršanja. Da bi sačuvali čovekav organizam od pogoršanja zdravlja potrebno je još pre nastupanja nepovoljnog vremena bilo kojim sredstvima jačati zdravlje. To se postiže ne samo medikamentima.
DIs$l organi
Magnetne bure Depovoljno deluju na bolesnike koji pate od bolesti disajnih organa. Pod uticajem magnetnih bum menja se bioritam. Stanje neldh bolesnika pogoršava sc pre magnetnih bUrd, a drugih posle. Adaptacija takvih bolesnika II uslovima magnetoill bura jc vrlo mala.
Ctlltralni &enili sistem.
za vreme magnetnih bura zapaža sc pogoršanje stanja ljudi koj i pate od psihičkih bolesti. Povećava se broj nesrećnih Slučajeva i traumatskill povreda u saobraćaju. Centralni i vegetativni sistem veoma su osetljivi na geofizičke pojave.
•
Mizun
J.G
. •
MizUII M.G. MagnelI1c bure i zdravlj e. Moskva. 1990
Što dalje na Sever utoliko je jača uzburkanost magnetnog polja za vreme magnetnih bura. Raste broj prevremenih porođaja, toksikoza, broj obolelih od raka, pogoršanja bolesti očiju.
KAAo $!Kuvali mravlje u vreme 1ltpo�oIjolb. u� Glavno pravilo sastoji se u tome da se povećavaju rezervne mogućnosti organizma. Da se ne bi reagovalo na meteorološke uslove potrebno je konstantno jačati zdravlje i koristiti ne samo međlkamente, već se baviti fizičkim vcžbama, pravilno organizovati režim rada, odmora i ishrane.
Weuje med1hmomtlmll
Kod bolesnika koji pate od ishemije srca narušava sc adaptacija na nove, teže uslove. Takvim bolesnicima se preporučuje uoči magnetnih bura primena medikamenata - psihovegelativnih i seda.tivnih.
U sastav lekova uključiti aspirin i prcparate nikotinske kiseline. Bolesnici sa ishemijom ne smeju koristiti fizikalnu terapiju. Bolesnicima koji pate od kardio-vaskularnih bolesti preporučuje se: l . Za vreme magnetnih bum ograničiti fIzičko opterećenje. 2. Povećati dozu lckova koje je lekar propisao. 3. Uvesti preparate kao što su tinktura od odaljena, srčanika, božura. 4.
U vezi sa pojačanjem zgrušavanja kIvi i pojačanjem funkcije trombocita preporučuje se primena aspirina, trentala, nikotinske kiseline.
Pošto se za vreme magnetnih bura ubrLavaju procesi oksidacije potrebno ih je kompenzavati antioksidantima (glitaminska i askorbinska kiselina).
za sprečavanje pogoršanja hipeI10nije i ishentijc srca uoči neprijatnih
geofizičkih i meteoroloških dana preporučuje sc: 1 . U periodu magnetnih bura i II prolećno-zimskom i jesenjem periodu uzimati odoljen, srčanik i slične preparate "Trioksizon", "Tazepan". 2. Radi pojačanja preventivne terap ije osobe sa izraženom disfunkeijom hipotalamusa treba da u7.imaju "piroksan", "aminorin". "beta-adreno blokatore",
3. Bolesn.ici sa simptomima hipoksije mozga i cerebr.ilno-cirkularne insuficijencije zbog vratnog okoštavanja ili ateroskleroze za vreme magnetnih bura treba da koriste preparate koji poboljšavaju krvotok u
106
mozgu "kav; nton", "komplamin", "eufilin", "gizenlon". "cinari7.i n" zajedno sa analginom ili aminopirinom i blagom masažo", vra1nog dela. 4. Bolesnici od ishemije srca treba da povećaju dozu nitrata ("nio-ong''. Unitrosorbid") do 5-7 puta II toku 24 sata, smanjujući je u toku mirnih daDa do 1-2 puta.
Fizičke vcžbc doprinose povećanju izdržljivosti organizma prema utica jima neprijatnih spoljnih faktora i jačanju adaptacije organizma. Fizičko opterećenje poboljšava mctabolizm i cirkulaciju, aktivira procese obnav ljanja, ishrane organa,jača nervni sistem. Predlažemo kompleks vcžbi.
V.a;(l NI; I.
Početni položaj - stojeći, ruke na bedrima. Udahnuti polako i umereno duboko, uvući stomak, naglo i jako izdahnuti.
v.a;(l No 2. Isti početni položaj . Izdahnuti naglo i jako, maksimalno uvući stomak. zadržati disanje 6-8 sekundi. Opustiti mišiće trbušnc duplje.
Vdb(l No J. Početni položaj - sedeći na podu sa sl'Upljenirn nogama. Leđa su ispravljena, ruke na kolenima. Glava je spuštena, oči zatvorene, mišići lica, vrata, ramena, ruku i nogu potpuno su opušteni. Udahnuti sporo, umereno duboko i ponovo zadržati disanje 1-2 sekunde.
V�Q No
Polako u dahnuti, 1-2 seko zadržati disanje - 2 seko Ponoviti nekoliko puta.
O«/Q�
1. Brzo hodanje u mestu ili trčanje. 2. Ruke sa espanderom izvući napred, rastegnuti espandcr i udahnuIi, opustiti i izdahnuti . Ponoviti 15 puta. 3. Postaviti noge šire od ramena, ruke sa espanderom podići iznad
glave. Istegnuti espander. sagnuti se napred, nadole. 4. Ležeći na leđima staviti ruke iza glave. Sesti i dohvatiti rukama prste na ispruženim nogama, uvući stomak, a zatim savijanje - izdisanje. Ponoviti 1 5-20 puta.
107
•
5. Lcžeći na leđima ispružiti ruke duž tela. Podići ispružene noge l nastavljajući kretanje dodirnuti prstima nogu pod iznad glave. 6. Noge u širini ramena, ruke iza glave, laktovi ustranu. Ne pokrećući telo napred ili nazad preneti težinu teta na jednu nogu. Napravili pokret sedanja i izdahnuti.
108
109
UHarmonizujuće tačke" - koje sc nal aze u početku i na kraju linije (meridijana). Delovanjem na njih medotom alcupresure zapažaju sc harmonizujući odjeci tog delovanja u svim organima koji sc odnose na taj
AKUPRESURA
�
meridijan.
Akuprcsura je dalj i razvoj akupunkture Ona k?ri st i iste . tač e (i meridijane) kao i akupunktura, ali sc umesto Igala konste palac l kaziprst. "
"Stimulativna tačka" - na svakoj liniji (meridijanu) postoji samo jedna tačka. Ak:upresura ove tačke aktivira reakciju i funkcionalnost orga na koji pripadaju ovom meridijanu . "Umirujuća tačka" . postoji takođe samo jed na na svakoj liniji (meridijanu). Potiskuje, umiruj e, otklanja staoje nervOze. Osećaji prilikom njene ak.upresure su najprijatnij i. Olakšanje donosi uspešna akuprcsura sistema takozvanih " Signalnih tačaka". Svaki osnovni organ ima svoju signalnu tačku. Pravilna, po svim pravilima izvedena akupresura ove tačke doprinosi trenutnom poboljšanju stanja čoveka (smanjenj u osećaja slabosti) i poseb no smanjenju bola (bolnog sindroma) . Posledrtiih godina otkriven jc čitav niz tačaka, takozvanih "specijalnih tačaka", koje sc odnose na strogo određene bolesti.
Efekat je isti. .h evoIJ. �. ogi mn od a bađ oslo e tačk � Pritiskanje na prave . . Akuprcsura ne samo da ublažava bol ve� l �kracuJ e vreme bole�h , l šc organske posledice mm h e � n a a or e j a ć eme or p alne otklanja funkcion neuroza (u7.nemircnost, uzrujanost, kao 1 stanJa Slresa) Svako ko ispunjava pravila akupresure kOJa se lako pamte moze pomocl .
•
.
.
,
�
, _
sebi. ' ono što I aCIJe - to Je . d'k Poznavanje najvažnijih tačaka na telu i lekovIte ln treba da z.na bolesnik. . " Akuprcsura otklanja bol i leči bolesti koje su Izazvane poremeĆaj Ima nervnog sistema, a to je II naše grozničavo vreme - svaka druga bole�t Ali, pre svega, ona je pouzdano, sigurno i eflkasno sredstvo prouv b ola 1 .
,
-
.
.
to bez ikakvih neželjenih efekata. . lsk�učuJe a renJ krva iva ne izaz ! Akupresura ne zadaj e bol od uboda igle, unošenje infekcije prilikom pritiskanja prstima na telo. Ona Je JEDNO '
.
.
I,F;KOVl'fO DELOVANJE AKUPRESURE
.
STAVNA, POUZDANA i SIGURNA. Akupresuraj e metoda SAMOLECENJ A Stručnjaci - eksperti poznaju već 1030 tačaka - mesta pu re na. čovekovom telu, ali istovremeno otkrivanje specijalnih, pUnIh tajnI tačaka ,
� �
. do sada nije završeno. . . Uporedo sa osnovnim linijama (meridijanima) i davn� Ispltam�l taeka�a . n eprestano se otkrivaju nove "specijalne" tač � kOJe, (�n delovanj u na njili. daj u pozitivan efekat kod određenih por�meca�a funkcl� nog ra�a or?3D3 . čoveka. Ovde sc može ubrojati otkrivanje novih anesteucklh tacaka kOJ e se _ lokalizuj u delovanjem na ušnu školjku. �
.
.
�
��
...
KOJE VRSTE 'rAčAKA POSTOJE
ta su Mesta na kojima se nalaze tačka akupunk'1llrc i akupr�s urc po�na. . SIJ. vec davno Isp itane: kOJe ana) ridij (me a linij 14 ze odavoo' One se nala na " Trostep ru Ti meridijani imaju određene nazive kao - "Srčani olesni zagrevač" ili UMeridijan-glavni" i pri tom uvek ukazUjU na trI vrste tačaka.
�
�
",
�
Ko hoće ili može sam sebi da pomogne ne mOTa da zna i koristi čitav sistem meridijana i tačaka akupresure. U ovom poglavlju potpuno svesno se ne navode za korišćenje sve izvedene tačke. Za postizanj e efikasnog lečenj a dovoljno je znati gde sc nalazi koja tačka i trajanje delovanja na nju. Akupresura pomaže protiv osnovnih bolesti sadašnjosti. U njih ne spadaju bolesti kao što su boginje, kuga, kolera čije Su infekcije skoro pobeđenc. U sadašnje vreme lj udi pate od prekomemc uzrujanosti, naprezanja i stresa. Kao njiho v a posledica javlja se iscrpljenosl organizma, pOlištenosl insuficijencija srca i .krvotoka, hipOlunija i ravnodušnost. Pogrešno stirnu1i sanje nesvcsnib (vegetativn i h) nerava može dovesti do potp une izmene fun.keionisao.ja organa tj. do infarh.1a, arteriosklcroze, čira želuca itd. Seln toga ovde spadaj u jednostavnija, ali mučna stanja - pore mećaj sna, glavobolja, zubobolja. Sve to treba spreči ti. A kupresura j e oru žj e pomoću kojeg se čovečanstvo štiti od svih vrsta strcsova. Ona uspostavlja ravnotcžu nervnog sistema ,
.
.
110
Itl
višekratna masa:la u toku dana. Trajanje nkupresure do trideset sekund i (zavisno od situacije). - jako pritiskanje izvodi se uglavnom palcem, mada su u nekim sluča
KOJA TAčKA SE ODNOSI NA KOJU BOJ.ES'(' Svaki sistem organa čovekovog organizma ima čvrstu vezu sa određenim tačkama akupresurc. Isto tako su čvrste veze tačaka akuprcsure sa neže ljenim funkcionalnim poremećajima organizma (npr. sa visokim krvnim pritiskom, astmom ili gripoznim stanjem), Dole su navedene slike najvažnijih tačaka akuprcsurc. koje prilikom
jevima moguće i druge varijante. Kada se tražena tačka nađe na telu vrhom kažiprsta ili palca lako
�, zatio; po�eti. ��stom kružna )..Tetanja tako da pomcraju kožu
u odnosu na tkiVO
dodirivati ko
. . koze ll! mtšlca u ntmu dva obrta u sekundi.
Pri tom treba obratiti pažnju da prst stalno ostaj e
II
istoj , potrebnoj tački
delovanja na njih i zavisno od si tuacije, dovode do izlcčcnja nekih nB:ičcšče
tela. Kod slmetričnog delovanja na tačke akupresurc trcba biti posebno
manifestov anih
pažljiv.
bolesti.
To
mogu biti i '1Jmirujuća tačka" (kod poremećaja sna) i "Stimulativna tačka" (kod niskog krvnog pritiska) i UHatmonizujuća tačka" (kod stanja uznemirenosti i opšte nervoze) vima).
i
"Signalna tačka" (kod bolova
li
zglobo
Ipak, lečenje sc ne primenjuje nezavisno od različitog porekla tačke.
KAKO PRAVILNO NAĆI TAČKU AKUPRESURE II
Navedene slike prikazuju precizno mesta na kojima se nalaze tačke samo slučaju kada anatomski podaci sadrže samo
osnovne, opšte podatke. Skoro uvek se dešava da tražena tačka akupresure reaguje na jak pritisak:
oštrim Uasnim) bolnim signalom. (impulsom) što jc izdvaja na traženom
delu tela. Imajući
u vidu individualnosti u građi tela i njegove
tačke akupresure ne nalaze se
razlike u praksi,
kod svakog pacijenta na tačno navedenom na
slici mestu. Otstupanja mesta na kojem sc nalaze tačke mogu biti I.ičitim varijantama, zato označena
veličina
karakteristike.
tog
II
raz
je na slikama isprekidanim tačkastim linijama otstupanja,
koja
odražavaju
individualne
KAKO nELOVATl NA TAČKU AKUPRESURE Kinezi dele stepen delovanja na iseelitcljske tačke na tri oblika:
- kod oštTih bolova i kod primamog lcčcnja prcporu�ujc sc primena lak e, kružne masaže tačke. Masaža se izvodi vrhom kažiprsta, a njeno trajanje je l-S minuta - kOd luonlčnih bolesti. zavisno od opšteg stanja pac ijenta najbolje je i
najsigurnije primeniti tačkastu masažu umcrene snage. Preporučuje se
112
KOIllrlliodlkadje
To može biti veoma redak slučaj. Akupresura
II
svom elementarno pojed
nostavljenom obliku ne može zameniti neophodno medicinsko lečenje (npr. operacija apenđicitisa ili gnojnog apcndicitisa) ali se moie primenjivali kao dopunsko lečenje koje ublažava bol i kao davanje prve medicin.ske pomoći. Kontraindikacije akupresure
II
�U
kod:
113
I M..ti
(
(IJfjlUcIl/e/lid olim.., JlI'/bIuD.f
- te,�kih organskih bolesti srca i krvotoka,
ljenja
- trudnoće,
brojevima.
- kod jakog premora.
zatvorene.
očiju
redosledom
obleženim
, •
2
U toku akupresure oči su oo
Akupresura je kontraindikovana kod bilo kakvih lokalnib obolcnja kože i takvim slučajevima treba sačekati do potpunog izlečenja kožne bolesti. Prilikom iznenadne promene
osećanja
II
stanja zdravlja
pacijenta i njegovog
SI. 12 Bolesti očiju
toku izvođenja akupresurc odmah treba prekinuti, mada se to
dešava izuzetno retko. Na taj način vi sve radite pravilno.
i privremeno sc
•
Sedite ili lezite na leđa, opustite se. Pazite da ne postoje nikakvi nadraži vači (razgovor sa ukućanima, telefonski poziv is!.)
odvojte
od svega. Vrh kaiiprsta lagano stavite na potrebnu tačku tela (traženu tačku ak:upresure).
Lagano pritiskujući kožu počnite istovremeno izvoditi kružne pokrete prstom, pazeći pri tom da
se
prst prilikom kretanja ne pameri sa date tačke.
Trajanje akuprcsure od polovine do pel minuta.
A«u/IItilIUQ .w ""'!�pgu"'(j(I1l lICiatIk.. pUla II t
II trajanju do jednog
minuta. Pritiskanje se može ponoviti ( bilo koje vreme.
materija.
Delovanje - pritiskanje, zavisno od
situacije primenjuje se nekoliko puta
pre jela izvodi
II
sc ritmično po
skanjem noktom palca na male prste,
Sl. 1 3 Stimulisanje apetita
naizmenično na obema rukama.
(sniženog krvnog pritiska)
Delovanje - pritiskanje se i:lvodi kaži lagano
razmenu
20 sekundi umerenom jačinom priti
ovakve terapije kod hipotonije
Osobine - specijalna tačka. prstom
Delovanje na tačku stimuliše apetit i
toku dana.
Delovanje uvek dolazi brLO i dugo se oseća.
AlIma (uwtPW; clisqll/e, 1Ilf«1J, odfllll'llI1I" ""pu!f#ia)
Osobine - Stimulativna tačka.
II
U sl učaj u odvikavanja od pu�enja akupresura se iz-vodi prilikom pojave želje za pušenjem. U datom sl učaj u
izvodi SC kratkotrajna, ali intezivna (oo
bola) akupresura. Poželjno je izvođenje
\ ••••� .: , -<'=-::.: /• . ' ''. . . ' . '. ... . .... .' . . .
.
r•
:
• •
,
. . . . ' . . . . . '.' •• • • ,
,
.
_
,
,
.::--�
,
•
-
�
Osobine - Umirujuća tačka. Delovanje - pritiskanje. Primenjuje se
•
.
' ,
otdano
l'
disanje.
,
I
l
•
-t-
• ,
, ·
-
_..../ ....
h� ( , :: .
SI. 1 1 . Astma, ka�alj .
II obliku lake masaže prilikom pojave apetita. Trajanje 30 sekundi. Ak.u
"
•
'-tr:
presure se izvode naizmenično na obema rukama. Delovanje na tačku slabi apetiti i reguliše (stabilizuje) razmenu materija.
-,.:.
-
2
+-
l... . .ć""
SI. 14 Slabljenje apetila _
Bolo., lt !/A� mt (1011&)
114
liS
Osobine - Umirujuća tačka. Delovanje - laka akupresura kažiprs
Osobine
lima oheju ruku istovremeno. Traj anje
pobo ljSanj a slanja. Primena je efikasna j kao preventivno sredstvo. akupresure
•
Umirujuća
-
(simetrična)
tačka.
do
Delovanje pritisnuvši tačku između kažiprsta i palca na ruci koja se masira. izvoditi laku, ritmičnu alL1presu.ru kaži prstom. Trajanje akupresure do 5 minuta. Sl. SI. ts Bolovi II ručnoj kesi
,
,
"
" " " • • " " • o
•
o •
Osobine - Specijalna simetrična tačka.
"
Delovanje - ritmična i sinhronizovana
laka
Delovanje
akupresura
kažiprstom. Trajanje akupresure - do
5
duže primene treba napraviti pauzu od
jaka akupresura obema rukama. Aku
prcsura se može izvoditi ili kažiprstirna
nedelju dana. o .
ili palcima obe ruke.
Glavobolja (migrena)
Osobine - Harmonizujuća tačka,
minuta. Obavezno mirovanje. U slučju
o
18.
I
. .. .
-o o -• _
.
..
:.�. . j ': ."��/I � .
. :
:
o . " • o. , " . ' , , - "
.....
...
o
.
,
"
.
/ '
.
•
_
. . -- . , . ' . -, . , . .,' -. - , " - ' - , , , , " " ,
' - _
/
, ,
.
......
�
,
• • •
Sl. 19. Hipenonija
SI. 16. Glavobolja (bolovi u poli·
ljačnom delu)
Osobine - Harmonizujuća tačka. Osobine
-
Umiruj uća
Delovanje
(simetrična)
zatvoriti.
intenzivna
ali
sc izv odi
je potrebno kombinovat.i sa ak.uprcsurom
Delovanje - laka akuprcsura obavezno palčeva. U toku a1-upresurc oči obavezno
jaka,
kratkotrajna akupresura kažiprstom, Ako
tačka. sinhronizovana sa obe strane pomoću
-
tačke (kod hipertonije), koja
j
SI. 17. Glavobolja (bolovi u čconoIU delu)
noktom palca intezivnim pritiskan��m
predela nokatnog udubljenja malog prsta suprotne ruke, Sl. 20. Nesvestica
,./ -
. •
116
Gl/p
117
�
umi.rujuća
Osobine
lačka (jediDa
II
tačka na sluzokoži
orgamzmu
Osobine:
čoveka),
2 - Stimulativna tačka 3 · Umirujuća tačka.
Delovanje - akupresura tačke na sluzokoži, koja se nalazi otprilike na lem od vrba jezika, izvodi se lakim !:,>Tickanjem (u ovoj tački) prednjim
Delovanje - ak.upresura sc izvodi
zubima (seku t ićima)
II
II
ritmu
20x l sek.
Osobenost tačke sastoji sc u tome šio do sada u organizmu čoveka nisu određene (lokalizovane) druge tačke na sluzokoži. Zato je ova tačka koja sc nalazi na centralnoj liniji (meridijanu) tela
lakom obliku vrbovima kažiprsta sinhro nizovano sa obe strane. Naizmenično
masirati svaku tačku II trajanju od jednog minuta.
jedinstvena.
Sl. 21. Grip
Ni
u oblasti nosa,
usne šupljine i grkljana,
kao
ni oa polnim organima ili
crcvima ne postoje zone akupUnkture i akupresurc. kao što ne očituju tačke akupresurc ni bogate nervima zone povišerub bolnih osećaja. Jako stimutis Osobine - Specijalna tačka. obuhvatiti
Delovanje
rukama
akupresuru palcem umerenom snagom. Akupre suru treba izvoditi ujutru ili uveče sa dugim
stopalo i
izvodili
intervalima. Blagotvorno delovanje daje izvođenje dodatne grickanje
zubima
jezika II ritmu
-
20
x
akupresure - lako (sekutićima)
l
anje
vrha
sekunda.
,
Delovanje - samo lagana. al� �uga. strpljiva ak:upresura. Poželjno đenje akuprcsure ležeći
II
jlf_ .izvo�
delovanja na nervni sistem.
Zull.bafla
1
3
-
Osobine - Specijalna lačka. .
DeI�vanjc
presura
ritm u
II
kažiprs ta.
SJ. 22. Distonija
601<1.1 (jI....cmt -wJm ZdllCt
ovog regiona ostvaruj e sc pomoću
jaka,
oJ
al..-u pomoću
intC7.ivna
1 0 sok.
�.-, .....
•
../
� ..-
Ka(Qr (Upa/Qj g....'um d;'''iulh
se kažiprstima obe ruke. U izvođenj u
ak:upresure kod dijarcje obavezno sinhro nizovati obe strane
S:.24. Zubobolja
PUlt.g
-
Osobine tačka.
postelji. Izvodi
--:"\ . ..
�
.
•
(1)
�::..... ."' <' �
Specijalna
(simetrična)
Delovanje scsti mirno, zatvoriti oči. Akuprcsura se izvodi umercnom jač inom kažiprscima abc nike (p3lci podupiru podbradak) Trajanje akupresurc - 64 lu'užna �
.
.
Sl. 23. Žcludačno--slomocni bolovi
pokreta (8 puta po 8 kružnih pokreta).
SL 25. K:Jtar gornj ih disajnih puteva
118
il.
Koristi se takođe kod hipoIDnije (sniženog Javnog pritiska).
Sve tačke su simetr čne
i
Delovanje - akuprcsura se izvodi u Jakom obliku vrhovima kažiprsta siciuo· nizovano sa obe strane,
Delovanje
Osobine - Stimulativna tačka.
- intczivna (do bola). ali kratkotrajna akuprcsura noktom palca malog prsta suprotne ruke. Kod sniženog krvnog pritiska preporučuje se izvođenje akupresure
ujutru
II
postelji. Mirovanje obavezno.
Akupresura svakog para tačak:a traje jedan minut. Redosled izvođenja -
1-2-3-
4. Akupresura pomaže takođe kao pre· ventivno sredstvo.
SI. 26. Imez.ivna drt.ulacija
SI. 29. Kijavica
P(J(flllf<'
Osobine - Stimulativna tačka. Delovanje - ubvatiti srednji prst jedne ruke kažiprstom i palcem druge ruke. Akupresllra se izvodi pritiskanjem prose čnom jači nom noktom palca u ritmu rada srca. Ak.uprcsura se izvodi istovremeno na obema rukama menjaj ući posle jednog minula srednje prste ruku.
-
SL 27. Poremet3.ji mOloka
)
Osobine - Stimulativna (simetrična)
.
· ..
·
·
.
.
• •
•
Delovanje - laka, kratkotrajna aku
.
presura palcima ohe ruke. Obavezno mlTovanJc. .
Sl 28.
\
.
• I
.
J \_ -
.
' '
.
.
.
. .
'
,
.
·
Sl. 30. Znojenje
.
·:-·; · . ·'-:�·· ,: I ._ . .
. . ,
/
.
'• •.• •
'"i;;''. ' ,
)
'..
.. . ., � ; · . o: , . .
.... _L':: .- :i,: I 'i
tačka.
.
Osobine - Specijalna tačka. laka alrupresurn Delovanje kažiprstom. Trajanje do 3 minuta. Delovanj e se očituje hrw pri aku presuri sa desne strane, dok je sa leve strane znatno duže
,
.
/
Plućna isu(icij eocijl!.
Delovanje -
Osobine - Harmonizujuća tačka, izvodi se jaka akupresura
palčevirna istovremeno sa abe strane
.
Trajanje ak.uprcsure do dva minuta.
I
I + J , J,.... . . I
" 7'-" '1
I:
•
•
.
'j'"
I
•
• ' . .
.
S!. 31. Kn.ni i�jj8S
120
lipglq rrahWl' "flY"
Osobine - Hannonizujuća tačka. Delovanje - staviti kažiprste na tačke, a palčevima pritisnuti na tclo na tom mestu. Akupresura se izvodi kažiprslima si nhronizovano sa obe strane, u početku lakim pntlskanjern, zatim pOJacav3JuCI. Po potrebi akuprcsuru ponovili. •
•
•
•
•
-
•
121
Palui [l(jIMIC&ljl (1mI'�l1cija lad Ulu!lQl
.
O "
SU!'Q4ui [l(jI.mf&ljl (pelu
.
: :
:
,
'
.. :..... :�.:.:. :' •. . '. �'..
_
.
.
.'( ,-, ;. i
-;
.
.
.
' ,
.
.
.
.
\ , .y � l ) •
(
-
,.
.'
.
Sl. 32.
,•
•
Osobine - Specijalna tačka "Delovanje - izvodi se nalzmemcnom blagom i jakom, inLezivnom akupre surom pomocu kažiprsta. Poželjno je da akupresuru izvodi partner. Mirovanje neophodno.
•
.
Upala vratnog nerva
Osobine - Hannonizujuća tačka. Delovanje - i:tvodi se laka akupresura vrhom kažiprsta, po mogućnosti izjutra uz poštovanje stanja mirovanja.
J
Osobine - Specijalna tačka, Delovanje laka akuprcsura kažiprstom. Poželjno je izvođenje aku presure od strane partnera. Mirovanje neophodno. •
Osobine - Hannonizujuća tačka. Delovanje - laka akupresura više kratno ponavljana II toku "kritičnih dana", Trajanje akupre,ure - do pobolj šanja stanja.
Osobine - Specijalna (hannonizujuća) tačka. Delovanje - laka akupresura kaži prstom. Dejstvo je eftkasnije sa desne nego sa leve strane.
metlsttuaclJe
34.
Pore!T'lf'6ljl
,
1-
I
� I I I
I
t-
-
l
l 'f
j ••
Sl. 36. Polni poremećaji
SI. 33. Starosni poremetaji
SI.
I
Sl. 35. Polni poremećaji
Pahd[l(jIMICl
periad)
rI �-
u
/
'..) ,
.... '... \-
-0 /
,
-
SI. 37. PoreffiCĆaji sna
123
122
Osobine - Umirujuća tačka. Delovanje - laka, ali duga akupresUf'J (do sedam minuta) pomoću kažiprsta. Akupresura sc izvodi neprekidno na obema rukama. Kod hroničnih bolova tačka aku presure se hira sa bolne stranc tela. Obavezno stanje mirovanja.
"
Osobine - Harrnonizujuća tačka. Delovanje - akuprcsura se izvodi kažiprstom. Kod oštrih bolova - samo laka akupresura. Kod hroničnih bolesti jaka (intezivna) akuprcsurn. Trajanje - do pojave poboljšanja stanja.
.
•
Sl. 38.
,
I
./
,
I
\
,
l,
\ � .. /
'-'
\
,
'
'.�"
'>o;;J/
SI. 4L Bolesti u zglobovima
Boksli reumatske prirode
•
f.. 'y:;;. �t
Osobine - Umirujuća tačka. Delovanje - Akuprcsura se izvodi palčcvima lagano uhvativši šaku ruke koja se masira kažiprstom i palcem. Akupresura treba da bude laka i najbolje je izvoditi u ležećcm položaju. Potpuno rrurovanJe. •
j
.
•
.\I : '
Sl. 39. Bolesti srca
Op.�t.a nervoza. Osobine - Ilarmonizujuća tačka. Delovanje - akupresura sc izvodi II sedećem položaju kažiprstima obe ruke sinhrunizovano. Akupresura je laka i trdje do pel minula.
Osobine - Stimulativna (specijalna) tačka. Delovanje - uhvatili mali prst desne ruke između kažiprsta j palca leve ruke. Vrhom palca izvodi se prema mogu (dozvoljeno jaka) aku· ćnosti jaka pres ura. Procedura trajc jedan sat. Preporučuje sc ponovni postupak.
Sl. 4�. Umor
VIllOr, >JIo/«flje (pfmlU" IWStll'J4k II�Q ili ""!log hodn"",) Osobine - Stimulativna tačka. Delovanje - akupresura se izvodi prosečnom snagom pomoću kažiprsta ne obuhvatajući pri tom golenjaču noge koja se rnasira. Prema potrebi ak.upresura se ponavlja.
l
SI. 40.
\ \
,;>
,
,
t4i:l
•
.--
Str.lh
Sl. 43. Umor,
znojenje
124
B.I " "Um..
125
MASAU PO TAČKAMA
Osobine - Harmonizujuća tačka. Delovanje - laka akuprcsura sc izvodi kažiprstima.
Rezultate
predelu obolelog pojave poboljšanja.
uha.
Principijelne osoove
samo II Trajanje - do daje
/
r�---
SI. 44. Bol u u�ima
U
i II akupu nkturi i ispalji sc prilikom masaže "životne tačke" podvr
osnovi masaže po tačkama jc isti princip kao
,'anj u,
samo sa tom razlikom što
gavaju delovanju vrhom prsta bez povrede kože. Ukupno je takvih tačaka
700, ali najčešće pimenjivanih je oko 150. Pritiskom p�tima na srogo t određene tačke može se dozirano i usmerena uticati na funkcije različitih organa i sistema, regul isati procesi razmene i
opisano oko
.
obnavljanja.
Za tclUliku mas8Žc po tačkama ne može se obučiti za nekoliko dana. To
:!:ahteva pažnju, strpljivost, treniranje. Treba izbegavati delovanje na susednc oblasti na kojima sc mogu nalaziti druge tačke koje se ne smeju dodorivati. Pre masažc prorrijajte ruke. To će aktivirati cirkulaciju krvi u vašim rukama i zagrejati ih. Pažljivo napipaj1e tačku vrhom prsta. Obratite pažnju da sc prilikom pritiska na nju pojavljuje osećaj bola ili žiganja. To je veoma vazno za pronalaženje "životne tačke", Pritiskanje ne srne biti grubo i naglo, . Ile sme ostavljati modrice. Pritiskanje treba izvoditi pažljivo, vertikalno
u
odnosu na kožu i strogo na potrebnu tačku. To može biti: dodirivanje - lagano neprekidno milovanje, Lako pritiskanje pri kojem se koristi težina prsta -
duboko pritiskanje pri kojem se na koži fonnira primetno udubljenje.
II
ili šake,
prede!u tačke ispod prsta
;
,
I
I / I l ' I
�9 ) "
YT�
SL 45 . Grip ., ... .-
-
-
.......
6
- - ...
-. -
,
120
127 /
� ....\" ....'.. 1 ,
\
I \
, ,
I
J
o '
1
\
!
e
1\
•
1
+; 1 1 1 I
I
:
•
1
..
, •
I 2
,
I
1
I
\..,
\
o
•
,
..
I
S
/\,
7
,
I I I I � I.
3 , ('
1
,
1
I
I
I I
,
...
, I
-
,
--
-
Sl. 46. Glavobolja
,I ,
,
,
) )
,
,
,
-..
\
I o
_
Sl. 47. Rinitis
-
• .�-- - � ...
\ , l. ..... . .�
/1
,
\
-
..
• • , I I
, I ,
\
•
SL 48. Bolovi u preaelu čela
,
o o
,
,
•
i
,
,
o
'
-
-
.
l I ", n
16 ,
1 I I
�, , ,
I ,
•
,
\
\
I
J
Sl. 49. Angina
/ ;J
I 18
129
128
-�
lG
.
,, [ /
---
,
-
<0
I
•,
,
,
,
/
/
/
6
,
_I
o
I I I
1
, ,
o
o
1
I
•
vl '
I \ \ I \ '. .
o
.
\
�--
"
1
.
.
Sl. 50. Bolovi u predclu uha
SJ. 52.
Zubobolja
,
: ti'-1 --.. '\ \: 0 ( ' I
, o
\
---,
)\ -
,
-
I I
(> ,
I
/
•
I
) : I: \. 1 ,, 1 , I o
,
oo
,
,
f.
,
o
r J
I
,
r
r
,
,
,
,
l
r
-
Sl .s I. Bolovi U gornjoviličnoj !lupJji.ni
SI. 53. Bolovi u predelu r.lmcnskog zgloba
130
,
,
-
'k I ,
\, '\"
I
',
"
,
) o
I
I
I
I
> ,
, \ I
,
'
I
.
.
o , "
,
.
,
�
,
\
,
,
�_l� I
',
J
-
\
' o
I "
. .
,
o
�
, ,
I
,
0 : I ' , .j
,
o
'
,
.
, o
,
,
\
.0 \ ,
•
,
)
,
,
\:
..
"
'
, ,
, o,
"
I
t P'
"
,
•
,
�I
o
� J .J' \ J .3; :\ � --
\�
,..
, o
131
'- '\ "
,
,
\:
, o
\ ,
•
or
J-
o ,
lj
, ,
lj{
!
"
SI. 54. Spazrnatični bolo...i u pn:delu stomaka
SI. 55. Bijas, lumbago
I /, /, l •
I
.\.
l
l
\"
•
•
Ii y
,
o
l
•
\
\'
\
\
,
•
•
•
\
Sl. 56. Masata po tačkama kod povi�nog o.rtcrijskog priliska
\.
132
13J Masaža po tačkama je indikovana kako za odrasle tako i z:a decu stariju od jedne goJine. Ali postoje i kontraindikacije: maligne i benigne neofor macije, jake groznice, aktivne forme tuberkuloze, čir želuca i duodenuma, nagla iscrpljenost, bolesti krvi, trudnoća, teška obolenja srca, bubrega i
, ,
, •
,
�
,
I I
J ,
I
.
-
,
I
,
I I I I
'\.. ;; I '\. (I
\
\�
,
I
12
,
\ \
I
I
I I I I
�
I· l
.y 1 \ I
l.
I
t
b-pod petog vratnog pršeljena koji je najviše isturen prilikom saginjanja glave napred.
2.
Na
tri
prsta u stranu od sredine linij e leđa na nivou između drugog i
trećeg grudnog prštjena .
I
•
, ,
\
pluća.
3J
3.
Ispod druge tačke za jedan prSljen.
4.
Prema spolja od nokatnog udubljenja prvog prsta na 3rnm.
5.
Na spoljnoj strani podlaktice iznad glavice lakatne kosti.
6. Između prvog i drugog prsta, bliže drugom. 7.
S.
Q.
Vrh temena, na liniji koja spaja vrhove ušnih Školjki. �a I ,Sem. prema spoljnoj strani čeonog ugla u kosrnatom delu glave. Prema spolja i nagore od potiljačne kosti.
l U. Na sredini izmedu obrva.
Sl. 57. Bolovi u predelu lakatnog zgloba
SI. 58. Bolovi u prcdclu zgloba kolena
Kretanje prsta može biti horizontalno-kružno
na satu ili vibrirajuće, ali uvek bez zaustavljanja.
II
smeru kretanja kazaljke
Pritiskanje se izvodi jastučićem palca i srednjeg prsta. Koriste se dve
metode: 1- umirujuća - neprekidno delovanje ujednačenim, laganim, kružnim kretanjem
uz
postepeni porast pritiska i zadržavanje prsta II dubini. Postupak
se ponavlja 3-4 puta uz vraćanje svaki put prst od tačke. Trajanje - 3-5 minuta.
II
početni položaj ne odvajajući
2 - tonizirajuća - kratkotrajno jako pritiskanje i brLo, naglo odvajaT�c prsta od tačke. Trajanje 112-1 minut. Pre poČetka izvođenja masažc po tačkama preporučuje se: zauzeti udoban položaj , opustiti se, skoncentrisati se i usredsrediti na masažu. Pozitivan
l l . Gornja tačka usne brazde.
12. Tri prsta ispod spoLjne tačke lakatnog pregiba. 13. Prema napred i nagore od ugla donje vilice. 14. U jamici iznad gornje usne. 15. 17.nad sredine obrve. 16. U centru ureza grudnc kosti. 17. Na prednjem pregihu stope u uduhljenju. 18. Između drugog i trećeg pr5ta noge.
19.
Između prvog i drugog prsta noge.
20. Prema napred i nagore od
vrha " kozlića" uha.
21. U udubljenju sa zadnje strane od ušne resice. 22. Iznad sredine lopatice. 23. Na sredini rastojanja izmedu ogranka gmdne kosti oblika mača i pupka. 24. Jeđan prst od pupka. 25. Dva prsta niže od čašice kolena na spoljnoj površini golenjače. 26. U udubljenju između prvog i drugog prsta noge, iznad dcvetnestc tačke. struka za dva prsta sa strane od srednje linije leđa.
uticaj procedure očituje se različito; kod nekog odmah, kod nckog nakon
27.
nekoliko seansi.
29. Unutr'dŠnji deo podkolenskejamice.
U nivou
28. U predelu krsta.
134
135
30. U centru
podkolenske jamjce. 31. Na lakaInom zglobu. 32. Tri prsta iznad pregiba lakatne kosti i korena šake. 33. U mestu prelaska lisnog mišica II Ahilove žile. Napomena: kod gripa, angine, glavobolje (ako zahvata čitavu glavu), rinitisa, kod spazmatičnih bolova II predelu stomaka, išijasa (ako je bol prisutan sa ahc strane) treba masirati simetrične tačke. Crteži prikazuju tačke masažc za svaku bolest.
--
.-
•
.J
,
,
• •
Tačke I i 2 masiraju se stimulativnom metodom, dubokim pritiskanjem i sa vibracijama II toku 1/2-1 minuta. To Jovodi do pobolj šanja opšteg stanja i sniženja arterijskog pri6ska. Ostale tačke ove grupe masiraj u se lmlUrujućom metodom. lakim pritis kanjem i kružno usporavajućim tempom. Masaža po račkama kod 3tcroskleroze Pritiskanje sa sporim kružnim kretanjem u toJ..."U 3-5 minuta svake tačke (vidi sl. 59.).
I
,
I
.
/1
I
,
l
II I •
,�
).
"
\• •
I
•
I
,;§;\, -.);.
\)
"i I
.
•
..,r-.
l
/./ I •
/ Pre početka masažc po tačkama potrebno je postići ravnotežu psihičkog stanja. Svakodnevno delovanje (2-3 pUla dnevno) na tačke daje pozitivan Ulicaj na polnu funkciju. Delovanje na tačke izvodi sc tonizirajućom metodom. dubokim kružnim prit.iskanjem 1/2-1 minut i umirujućom metodom, laganim milovanjem.
\
.. (II
i
SI. $9. Masa:la po tadama kod atcroskleroze
Masab po tačluuna kod opsUpaclje
U toku izvođenja masaž.e ne smeju se uzimati laksativi. Treba izvoditi 23 seanse dnevno u tuku dve nedelje: atoničlle opstipacije - kao rezultat smanjenja tonusa mišića ereva. Masaža se izvodi tonizirajućom metodom, dubokim pritiskanjem i sa vibra cijama II toku 1/2-2 minuta. spavnatičIle opstipacije - opst ipac ij e zbog spazma glatkih mišića creva. Metoda - umirujuca, lako pritiskanj e sa kružnim kretanjem usporavajućeg tempa 3·5 minUla.
'I l
-
-
l
SL 60. Masat.a po (alkama kod opstipaeija
l
) 2
136
137
/1
\( \r \I j I -
•
,\'\V/ ) .J •••
•• •
J \/ .,..---< >--...
•
•
• • • • •
Y
\ Sl. 62. Masaž4 po tačkama kod spa7.matične opstipacije
•
.., /". " f .1
I
•
�. I
•
•
·l • )
� /
I
--
\
Sl. 61. Masaža po tao!kama kod
poJnih poremečaja
DEO DRUGI
----
-
---
-
LEtENJE LEKOVITIM BILJKAMA I NARODNA MEDICINA •
-
-
�
---
-
141
140
kod ponovljenih lerapija promeni sastav mešavine i propisuju lekovite biljke koje imaju ana1ogl1c terapeutske aktivnosti.
MEŠAVINE LEKOVITIH BILJAKA' U ovom poglavlju navedeni su sastav, način pripreme i indikacije za primenu mešavina lckovilih biljaka koje se upotrebljavaju u narodnoj medicini. U ovaj spisak unetc su mešavinc koje su ovcrenc od strane Far makološkog komiteta Ministarstva za zdravlje SSSR, neke mešavine pre poručene su od strane bugarskih fitoterapcuta Jordanova D., Nikolova P., Boj činove A.t a takođe i mešavinc koje je predložio Sokolov S.A. i Zarnotajcv l.P. Gkupna masa isitnjenih biljaka iznosi lOOgr. smesc. Me�avinc treba pripremali od isitnjenc biljne sirovine II odnos u mase koja je navedena
receptima. Lekovite biljke pažljivo sc mešaju i pakuju u
jJj staklene tegle. Tinktura od lekovitih biljaka ili mešavina pripcrama se na sl edeći način: lOg. (1-2 sup cne kašike) sirovine staviti II emajl iranu posudu, preliti sa 200m!. (J čaša) vrele prokuvan e vode, zagrcvati (na pari) 1 5 minuta, hladiti 45 m inuta na sobnoj temperaturi, preostalu sirovinu Lsccdjti. Količinu dobi jene t.inkture dovesti do 200mJ, dodavanjem prokuvane vode. papirne pakctiće
,
tl
·
Odvar se sprema na sledeći način: lOg. ( 1 .2 supene kašike) sirovine
emaj liranu posudu, preliti sa 2001llL. ( I čaša) vrele vode, pokriti poklopcem i zagrevati u ključaJoj vodi (na pari) 30 minuta, hladiti na sobnoj temperaturi 1 0 minuta, procediti, preostalu sirovinu iscediti. Količinu dobi staviti u
jenog odvara dovesti do 200rnl. dodavanjem vrele vode. Smese za
inhalaciju
se
priprcmaju na osnovu golo ....i h odvara ili ti.nk'1ura
uz njihovo razblaživanje prokuvanOln vodom do potrebne lekovite koncen
tracije smcse II celini obično 1:2 ili 1 :3. .
ispiranje i kupke prave sc na analogan naCin, mada LL slučaju potrebe za dobij anj e jačeg koncentrata početne linkrure i odvar za Rastvori za kompres,
rastvaranje treba pripremati
II
odnosu 1 : 5 i 1 : 3 .
Kupka - za pripremanje lekovile
kupke tinkture i
o<.Ivari se korisle
1 -21.
na kadu. Kurs lečenja kod većine broničuih bolesti iznosi 25-J5 Ponovna terapija
dana. J1ajvišc još d ....a
propisuje se posle 10- ·15 dnevne pauze, ali osnovn.og lečenja, U posebnim slučajevima radi
kursa posle smanjenja efikasnosti
izbegavanja
ili radi sprečavanja privikavanja preporučuje se da sc
Prim.prev. za manje poznate lekovite biljke ili :tIl. biljke sa dvoj nim nazivom na kroju poglavlja o mc.�avinama, naveden je spisak njihovih naziva na latimkom jeziku •
MEŠAVINE I,EKOVlTm BILJAKA. Vidi: način pripremanja tinkturc. Vidi: način pripremanja odvar3-
Vidi: način pripremanja smesc za inhalaciju. Vidi: način pripremanja rastvara za komprese,
BOlESTI DlSAJNm ORGANA R(ujU l Bcli slez (koren) . 20g., sladić (Gospino bilje) - (koren) 20g., ani s (Plodovi) - 20g., žalfija (lišće) - 20g., bor obični (pupoljci) - 20g. Uzimati organa.
po 1/4
čaše tinkture 3-4 puta dne.... no pril ikom bolesti
d isaj nih
R.ujUl
Beli slo. (koren) - 40g. sladić (koren) - 40g. divlja mirodija - plodovi - 20g. Uzimati po 1/4 čaše
tinkture svaka
4 sata
pril ikom bolesti disajnih
organa_
R«(fjU 3 Beli slez (koren) - 40g. podbjel (belokopitnjak) - lišće- 40g. majoran obični - 20g.
Uzimati II obliku tople bolesti disajnih organa.
tinkture po 112 čaše 3-4 puta dnevno
prilikom
143
142
R«(fpt4
UPALA DUŠNIKA I BRONH[JA, HRONIČNI BRONHITIS, AKUTNI, SUVI BRONHITIS,
Zivovlak (bokvie.) lišće - 30g., sladić (koren) - 30g. podbjcl (lišće) - 40g. Uzimati po ln čaše tinkture svaka 4 sata prilikom bolesti disajnih organa. RcceptS
R'''llt l
Beli slez (koren) - 40g., sladić - koren, 30g. oman - koren -30g. Uzimati po 1/4 čaše tinkrure svaka 3 sata prilikom bolesti disajnih organa. Rmpt6 Anis obični (polodovi) - 20g. beli slcz (koren) - 40g., sladić (koren) - 40g.
Rmpt ?
Uzimati po Jl3 čaše tinkture 3-4 puta dnevno prilikom bolesti organa.
Podbjcl (lišće), - lag., živovlak (lišće) - 20g. barska metlica (konjski rep) - 30g., jagorčika Oaglika) - cvctavi - 40g., Uzimati topao napitak od tinkture ili odvara po 1/3 ili 1 14 čaše kod kašlja, upale dušnika, bronhitisa, hroničnog i suvog bronhitisa.
R«(fptl
Uzimati po 112 čaše tinkture svaka 3 sata prilikom bolesti disajnih organa. Zalfija (lište) - 20g., anis obični (plodovi) - 20g., bor obični - pupoljci - 20g., beli slez (koren) - 20g.. sladić (koren) -20g.
BRONHDALNI SPAZAM
Podbjc\ (lišće) . 20g., živovlak (list) - 30g. sladić (koren) - 30g., dan i noć - 20g.
Uzimati II obliku topie tinkture ili odvara po 1/4-1/3 čase pre jela tri puta dnevno kod kašlja, upale dušnika i bronhija, hroničnog i akutnog bronhitisa. R"fpt 3
disajnih
Rcupt8 Podbjel (lišće) - 25g., anis obični (plodovi) - 25g., beli ,Iez (koren) - 25g. Uzimati po 112 čaše tinkture 3 puta dnevno posle jela prilikom bolesti disajnih organa.
Divlji rozmarin - 10 g., podbjel (lišće) - lOg. dan i noć - l Og.,
živovlak (list) - lOg.,
kamilica (cvetovi ) - lOg., jaglika, (jagorčevina) - (nadzemni deo i koren) - lOg., anis (plodovi) - lOg. beli slcz (koren) . 20g., sladić (koren) - l Og.
Uzimati po 113 čaše u obliku tinkru.rc ili odvara tri puta dnevno posle jela kod suvog bronhitisa.
144
145
Rc«pt4
Beli slez (koren) · 40g., sladić (koren) 25g., podbjel (list) - 20g., divlja mirodija (plodovi) - 15g. Uzimati toplu tinkturu ili odvar po 1/4-1/3 čaše 3-5 puta dnevno kod akutnog i hroničnog bronhitisa, emfizema pluća, pneumonije. R.uptS
Orlov nokal . 5g., timijan (majčina dušica) - lOg., divlja mirodija (plodovi) - lOg., I jUla metvica (list) - lOg., živovlak (list) - ] 5g., sladić (koren) - 15g., podbje] (list) 20g.
Uzimati kao topao napitak od tinkturc ili odvara po 1I4-l/3 čaše dnevno kod kašlja, upale dušnika i bronhija, hraničnog, akutnog i suvog bronhitisa. •
R.uptlS Oman (koren) - lOg., anis (plodovi) - lOg., borovi pupoljci - 15g., neven (cvetovi) - lOg., ž.lfij a (list) - lOg., ljuta metvica - lOg., podbjel - lOg. dan i noć - lOg., eUkaliptus (list) - 15.
Uzimati II oblikll tinkture ili odvara po 1/4-1/3 čaše fTi puta dnevno posle jela kod vlažnog bronhitisa. Rcupt 7
žaltija - 20g., timijan - 15g., kamilica (cvetovi) -15g.. jasenovka (koren) . 15g.,
anis (plodovi) ·15g., podbje] (list) · lOg.. neven (cvelovi) - lOg. Uzimati toplu tinkturu po 114-113 čaše 3-4 puta dnevno posle jela kod bronhitisa. R.ujltll
Sladić (koren) - 15g., jasenavka (koren) - 15g., kmnilica (cvetovi) - 20g., odaljen (koren) · lOg.. srčanik - lOg., ljuta metvica - 20g., Bogorodičina trava (kantarion) - l Og. Uzimati u obliku tin.kture po 1I4-l/3 čaše tri puta dnevno posle jela kod hronhijalnog spazma.
BRONHQALNA ASTMA, KAŠAI.J. PNEUMONJJA R(uptl
Anis (plodovi) - 30g., divlja mirodija (plodovi) - 30g., seme lana - 30g.. timijan - 20g. Uzimati toplu tinkturu po 114-113 čaše tri pl.lta dnevno kod bronhijalnc astDle, velikog kašlja, infekcijskih bolesti bronhlja. R.uptJ
Divlji ruzmarin lOg., podbjel (list) · lOg., dan i noć - lOg., kamilica - lOg. neven (cvetovi) . lOg., sladić (koren) - lOg., oman (koren) lOg. anis (plodovi) lOg., •
t47
146
ljuta metvica · lOg., živovlak (list) - lOg.
Uzimati po 113·J/4 ča�e tinkture tri puta dnevno posle jela kod bronhijaInc astme i astmatičnog bronhitisa. Ree'jIll Sladić (koren) - lOg., dvozubica - lOg., preslica (konjshl rep) - lOg., aralia (koren) - lOg., šipak (Plodovi) - lOg.. žuto smilje - lOg., oman (koren) - lOg., cmajova (grozd plodova) - lOg., maslačak (koren) - lOg., čičak (koren) - lOg. Uzimati po 1/3-1/4 čaše tinkture tri puta dnevno posle jela kao desenzibil-izaciono sredstvo. RC(fjll 4 Timijan - 20g.. podbjel - 20g., dan i noć - 20g., oman (koren) - 20g., anis (plodovi) - 20g.
Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 čaše tri puta dnevno kod bronhijaine astme i lnfekcijskih bolesti bronhija.
R.«jIl 6 Beli slez (koren) - 50g.. tjmijan - 50g. Uzimati toplu tinkturu po 114-If3 čare tri puta dnevno kod bronhijaLne astme, infekcijskih bolesti bronhija i velikog kašlja. R,«jIl 1 Bor (pupoljci) - 40g., živovlak (list) - 30g., podbjel (list) - 30g., Uzimati toplu tinkturu po 1/4·113 čaše tri puta dnevno kod bronhijalne astme, infekcijskih bolesti bronhija i velikog kašlja. R'''llt8 Oman (koren) - l Og., anis (plodovi) - l Og., borovi pupoljci - lOg., neven (cvetovi) - lOg.. žalfija (list) - lOg., podbjel (list) - l Og., kanlarion - lOg., živo-vlak (list) - lOg., ljuta metvica - lOg., eukaliptus (list) - lOg. Uzimati po 1/3-114 ča�c tinkture tri puta dnevno posle jela kod lU'onične pneumonije i boJc.sti bronhija.
R...jIlS Anis (plodovi) - 20g., divlja mirodija (plodovi) - 1 5., timijan - 20g., sladić (koren) - 20g., bor obični - lOg. Uzimati toplu tinkturu po 1 /4-113 čaše tri puta dnevno kod bronhijalne asune, infekcijskih bolesti bronhija i velikog kašlja.
LARlNG1TlS, UPALA DUŠNIKA, TONZIT.ITlS R'''jIl l Eukaliptus (liSI) - 2(lg., neven (cvetovi) 15g., žalfija (listovi) - 15g., kamilica (cvetavi) -15g., oman (koren) - lOg.,
t49
148
sladić (koren) -lOg., lipa (cvetovi) . lOg., d ivlji rozmarin - lOg.
za ispiranje usta j ždrela kod gore navedenih bolesti.
Dve supene kašike smese preliti sa dve čaše vrele vode, kuvati pet čaše 3-4 puta dnevno kao mi nuta, procedit i i piti vruć odvar po 112 anlipirctik i kao sredSlvo protiv upala kod prehlada i gripa.
MEŠAVINE ZA ISKAŠUAVANJE
H,upll
,
Eukaliptus (list) - 15g., žalfija (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - lOg., ljuta metvica · lOg., borovi pupoljci - 15g., oman (koren) - 20g.. timijan - lOg.
Hu.pt I
Sap llnika (koren) - 4Og., sladić (koren) isitnjen - l Og.
za pripremanje smcse za inhalaciju kod laringitisa, upaJe dušnika. angi ne, tonzilitisa.
PREm,ADE Hrupi I Koren belog sleza - 20g., podbj.1 . 20g., majoran - lOg. Dve supene kašike smese preliti sa dve čase vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti i piti toplo po 112 čaše svaka tri sata.
Hcupll
Malina (plodovi) - 20g., majoran lOg.
Dve supene kašike smese preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti i pitl vruću tinkturu po 1/2 čaše 3-4 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje znojenja i 7'
HcuplJ
Malina (Plodovi) - 20g., lipa (cvet) lOg. •
Način upotrebe: jednu kaši čicu za kafu preliti čašom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procedili i popiti u toku dana II 34 navrata.
B«'pl l
Divlji rozmarin - 20g., timijan - 20g., podbjel (list) · l Og., kamilica (cvetovi) - l Og., sladić (koren) - 20g., beli slez (koren) 20g.
Uzimati u obl ih.'U tinkture ili odvara po 1/4-1/3 čaše 3-5 puta dnevno poslcjcla kao sredstvo protiv kašlja.
B,uplJ Sladić (korcn) - 40g., lipa (evelovi) - 6Og. Uzimati vruću tinkturu 2-3 puta dnevno po j(!dnu čašu prilikom prehlade. a takođe
i kao sredstvo protiv upala
Hcupl 4
j
s
reds rva za izazivanje znojenja.
Krslušae (bresinjača) (koren) - 1 5g., podbjcl (iist) - J 5g., jagorčika p roleć na - 15g., anis (plodovi) 15g., ljuta metvica - 15g., kamilica (evelovi) - lOg., živovlak (list) - 20g.
151
150
Uzimati Jl3·1/4 čaše tinkture ili odvara 3-4 puta dnevno posle jela kao sredstvo protiv upale i kao !:.Tcdstvo 7..3. iskašljavanje.
R«.plS
RCClplJ
Lipa (cvetnvi) · 40g., kamilica (evetovi) 60g. -
J'gorčik. prolećn. (nadzemni deo i koren) - l Og. oman (koren) lOg., žalfij. (list) - lOg., borovi pupoljci - lOg., ljuta metvica - lOg., neven (cvetovi) - LOg" živovlak (list) . lOg., sladić (koren) · l Og., kantarion · lOg., timijan . l Og.
,
-
Uzimati po J/3 čaše tinkture 3-5 puta dnevno posle jela kod akutnih respiratomih bolesti.
ZA ISPIRANJE KOD LAR1NGITlSA I ANGINE
Koristiti kao tinkturu za ispi ranje usta i grla kod upalnih procesa.
B_pl l
Hrast (kora) . 5Og., majoran - 4Og., beli slez (koren)
.
l Og.
Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta i grla kod upalnih procesa.
Rcupl4
Žalfija (list) - 25g., kantarion - 25g., zova (cvetovi) - 25g., hrast (kora) . 25g. Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta i grla kod upalnih procesa.
B_JUS
R«"pll
Divlja mirod ij a (Plodovi) . I Og., ljuta metvica (lišće) · 30g. kamilica (cvetovi) • 30g., žalfija (list) 30g.
žalfija (list) - 35g., beli slez · 30g.. zova (cvetovi - 35g.
,
Koristiti u obliku tinkture za ispiranje grla kao sredstvo bola i upala.
•
Uzimati toplu tinkturu po lI3-ll2 čaše . angtne.
za
•
ispiranje kod laringitisa i
ZA ISPIRANJE USTA I R«upl l Hrasl (kor.) 70g., lipa (cvetovi) - 30g. .
Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta i grla kod upalnih procesa.
za
ublažavanje
B_pl 6 Beli slez (koren) - 20g.. kamilica (cvetovi) - 20g.. iđirot - vodeni božur (koren) - lOg., orlov nokat - 20g., seme lana - 30g. Primen a
li
obliku tople tinkture za ispiranje usta i grla kod upale sluzo kože kao sredstvo protiv bola i upale.
152
MEŠAVINE ZA ZNOJENJA R.upll Malina (plodovi) - 15g., lipa (cvetavi) - l5g., dvozubica - kozji rogovi - 15g., majoran - l5g., jagorčika (trava i koren) - lOg., čičak (koren) - 20g., zova (cvetovi) - tOg. Uzimati po 1/3-1/2 čaše tinkture 3-4 puta dnevno posle jela, vruće kao antipirctik i kao sredstvo za izazivanje znojenja.
RcUpll a) malina (Plodovi) - 20ge., lipa - 20g. b) malina (Plodovi) - 20g., podbjel (list) - 20g., major:lfl - l Og. e) iva - vrba (kora) - 20g., podbjel (list) - 20g., majoran . Način upotrebe: 2 supene kašike mešavine preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti 10 minuta i piti odvar - tinkturu vruće kod reume i gripoznog stanja.
MEŠAVINE ZA PLUćA
pola čaše tri puta dnevno posle jela i uveče obavezno. Lečenje traje 10-12 dana.
R.c.pll Bor (pupeljei) - 20g., beli slez (koren) - 20g., anis (plodovi) - 20g., žalfija (list) . 20g., sladić (koren) - 20g.
RfUpl4 Beli slez (koren) 2Og sladić (koren) - 20g divlja mirodija (plodovi) - lOg. .•
.•
Način primene: supenu kašiku mešavinc preliti čašom vrele vode, ostaviti 2G-30 minuta, procediti i piti po jednu supenu ka.!iku 3-6 puta dnevno.
lt,upl S
Beli slez (koren) - 20g., sladić (koren) - 20g. mirodija - l Og.
Način primene: supenu kašiku mešavine preliti sa dve čaše vrele vode. ostaviti 20 minuta, procediti i piti po 114 čaše svaka tri sata kao sredstvo za isWljavanje.
BOI.ESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA
Hcnpll Beli slez (koren) - 20g., pedbjel (\ist) - 20g., majoran lOg.
R.Cfpll Sladić (koren) - 30g., živovlak - 30g., podbjei (list) - 40g. Sve biljke porne..'iaLi, isitnili uzeti dve supene kašike sme.�e, preliti sa 500mi ključale vode. Ostaviti 20 minula pokrivenu i uvijenu posudu, piti po
lt_pl l Odaljen - mačja trava (koren) - 25g., srčanik - 25g., kim - 25g., divlja mirodija - 25g.
•
Uzimati po pola čaše tinkture tri puta dnevno kod nervne napetosti i učestalog lupanja srca.
ItfUpll Aralia (koren) - l5g.,
.
154
15 5
•
beli glog (plodovi) -1 5g., šipak - divlja ruža (plodovi) - 15g., neven (cvcLovi) - lOg., dvozubica - lOg., jarebika (Plodovi) - lOg., živo vlak (lisI) - l Og.
•
Rc«pt' Konjski rep - preslica 20g., dvornik - 30g., beli glog (cvetavi) . 50g.
Uzimati po 114-113 čaše tinkture tri puta dnevno kao sredstvo za jačanje organizma i stimulaciju imuniteta.
RCCfptJ
•
Piti po 114-1/3 čaše tinkture 3-4 puta dnevno kod izraženog lupanja srca, razdražljivosti i nesanice.
R.upt'
Odoljen (koren) - 30g., srčanik (list) - 30g" hajdučka trava · sporiš · 20g., anis (plodovi) . 20g.
Ljllta metvica (list) - 30g.. srčanik - 30g., odaljen (koren) - 20g., hmelj 20g.
Piti kao tinkturu po 1/3-1/4 čaše 2-3 puta dnevno kod bolova srca.
-
Uzimati po pola čaše tinkture tri puta dnevno kod nervne napetosti, razdražljivosti i nesanice.
R.uptS Zova crna (cvetovi) 25g kamilica (cvetovi) - 25g., lipa (cvetovi) - 25g., ljuta metvica - 25g. .•
R««pt4 Rodiola (koren) - 20g., jagoda - 20g., šipak (plodovi) 20g., kopnva - 20g., beli glog (plodovi) - 15g. kantanon - lOg.
Piti vruću tinkturu po jednu čašu 2-3 puta dnevno kao diurctičko sredstvo i sredstvo 7-3. izazivanje znojenja.
Rfefpt?
Piti po 1/3-112 čaše tinkture 2-3 puta dnevno kao sredsvo za jačanje organizma i imuniteta.
Šipak (Plodovi) - 45g., crvena borovnica (plodovi) - 15g., kopriva (lišće) - 40g.
Piti po pola čaše tinkluTe tri puta dnevno kao vitaminsko sredstvo.
RCCfpt S Odoljen (korca) - 30g., Ijula metvica (list) - 30g., gorki Irolist - gorka deteliaa (list) - 40g.
Ru'ptl!)
Piti po pola čaše tinkture dva puta dnevno kod nervne napetosti i razdražJj ivosl i.
Šipak (Plodovi) - 30g., crna ribizla (plodovi) - l Og., kopriva (lišće) - 30g., mrkva (koren) . 30g.
Piti po pola čaše tinkture tri puta dnevno kao vilaminsko sredstvo
•
M_pt U
Ljuta metvica . 20g.,
156
pelen
Mc .. pll6
20g., divlja mirodija (plodovi) - 20g., lipa (cvetovi) - 20g., krušina - pasjakovina (kora) - 20g. Piti po jednu čašu tinl'tUre ujutru i uveče kod klimakteričnih nen'oza. -
Kim - 20g., zimzelen Oist) - !Og odoljen (koren) - 20g., beli glog (cvetovi) 20g.. bele imela - 30g Piti po 114-113 čaše. tinkture po nekoliko puta dnevno kod hipeI1oničnog karaktera. .•
Rc"pl ll Srčenjak - srčani koren - 25g., rusa - 25g., hajdučka trava - 25g., kamilica (cvetovi) - 25g. Pili po 1/3-1/2 čaše dnevno po tegoba.
nekoliko
distonije
ATEROSKI.EROZA
gulljaja kod klimakteričnib Mu.JIII
H_JIIIJ Đurđevak - l Og., divlja mirodija (plodovi) - 20g., ljuta metvica Oist) 30g.. odoljen (koren) - 40g. Piti u obliku tinkture tri puta u toku dana po miokar
157
-
1/4-1/3
čaše kod
Rccfjlt14 Odoljen (koren) - 20g., kamilica (cvetovi) - 30g., kim - 50g. Piti po pola čase tin.kture dva puta dnevno kod nervne napetosti, razdražljivisti, nesanice. R_plIS Kamilica (cvetovi) - 20g.. ljuta metvica (list) - 20g., divlja mirodija (plodovi) - 20g., odoljen (koren) - 20g., kim - 2Og. Piti odvar ujutru po pola čaše, uveče po jednu čašu kod nesanice.
•
Šipak (plodovi) - 15g .. runojist - smilika - lOg., breza (list) - lOg., ljuta metvica - lOg., mrkva (plodovi) - lOg.. kasija - scna (pJod i list) - lOg. čičak (koren) - lOg. Piti tinkturu po 1/3-1/2 čaše tri puta dnevno. Mw:JIIl Morska trava - l Og., beJi glog - 15g.. jarebika (plodovi) - 15g., borovnica (list) - lOg.. dvo7.ubac - l Og., srdačica - lOg., kamilica (cvetovi) - lOg., kukuruzna svila - lOg., krušina (kora) - lOg. Kod ateroskleroze piti po 114-1/3 čaše tinkrurc posle jela tri puta dnevno.
158
159
BUfPU Odoljen (koren) - lag., nana - menla (list) - 20g.. hmelj - !Og.
RU'1Il 1
lednu supenu kašiku ove smeše preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti i piti po pola čaše dva puta dnevno.
Grozničica - šišak (koren) - 20g.,
srdačica - 15g., ljuta metvica - 15g runolist - 15g., šipak (Plodovi) 15g., kamilica (cvetQvi) - 15g. .•
ČIR DUODENUMA, GASTRlTlS, KOLIKE, POVIŠENA KISEJ.OST
Piti tinkturu po 114- 1/3 čaše tri puta dnevno kod hipertonije l -og i 2-og stadijuma.
BUfllll
Jarebika (plodovi) - 15g., mrkva (plodovi) - lOg., divlja mirođija (plodovi) - lOg., odoljen (koren) 15g., konjski rep · preslica - 1 5g., različak (cvetovi) - lag., beli glog - 15g., grozničica (koren) - 15g. Piti tinkturu po 1/4-1/3 čaše tri puta dnevno kod hipertonijc l -og i 2-og stadijuma.
UMIRUJUĆE
MEŠAVINE
BUfIllI Ljuta metvica (list) - 20g., gorka detelina (list) - 20g. odoljen (koren) - lOg., hmelj - lOg.
Način primene: dve supene kašike mešavine preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti dva puta dnevno ujutru i uveče po oIa čaše pri ncrvnoj napetosti i razdražljivosti.
B'Cfptl Živovlak (liSI) - 20g.; ljuta metvica - lOg., kantarion - lOg., kamilica (cvetovi) - lOg.. neven (cvetovi) - lOg., maslačak (koren) - lOg., žalfija - lOg., iđirot (koren) - l ag., gorka detelina (list) - lOg. Piti po 1/3-112 čaše tinkture ITi puta dnevno 30 minuta pre jela kod hroničnog gastritisa
BUfpll
Kamilica (cvctovi) - 20g neven (cyctovi) - 20g.. bokvica nist) - 20g., hajdučica - 20g., dvozubica - 20g.
.•
Piti po 1/3-1/2 čaše J-5 puta dnevno kod akutnog gastritisa uporedo sa ispiranjem želuca rastvor:ima za dezinfekciju.
BUfIllJ
Beli slcz (koren) - lOg., sladić (koreo) - lOg., crna jova (plodovi) - lOg.,
160
neven (cvetavi) - lOg., hajdučica - 1 0g., runolisI · lOg., oman (koren) - l Og., kamiliCil (cvetovi) - lOg., borovnica (cvetovi) - lOg. Piti po 1/3-112 čaše tinkture 30 minuta pre jeta tri puta dnevno kod čira želuca i duotlenuma sa normalnom i hipcrsekrccijom.
16J
RCCfjlt6
Rusa · lOg., hajdučie. - 30g., kamilica (cvelovi) . 30g., kantar:ion - 30g. Piti po 2/3 čaše tinkture tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod pov ećane kiselosti želudačnog soka.
RCCfp4
Rtupt 7
Živovlak (list) - l Og., pelen - lOg., ljuta metvica - lOg., kamilica (cvetovi) - lOg., neven (cvetovi) - lOg., kantation - lOg., iđirot (koren) - lOg., žaltija . lOg., maslačak (koren) - l Og., aralija (koren) - lOg.
Iđirot (korenje) - 20g., gorka delelin. (list) 20g., gorčica - 20g., kora pomorandže - 20g., pelen - 20g.,
Piti po 1/3- ln čaše tinkture 30 minuta pre jela tri puta dnevno kod čira želuca i duodenuma sa smanjenom žeJudačnom sekIecijom RCCfptS
Beli slez (koren) - lOg., kamilica (cvetovi) - lOg., neven (cvetavi) - lOg., sladi.ć (koren) - lOg., kantation · LOg., žuto smilje - smilika (cvetovi) - lOg., hajdučica lOg., hrast (kora) . lOg., srčanik · lOg., runolisI · lOg. •
Piti po 1/3-112 čaše tinkture 30 minuta pre jela tri puta dnevno kod hroničnog gasrritisa i normalne ili hipersckrecije.
•
Piti po 1/3-112 čaše odvara tri puta dnevno kod gastritisa. Rcupt8
Odoljen (koren) - 5g., Iđiro! (korenje) · l Og., gorka detelin. (list) - lOg., gorčica - lO g. , kim · lOg., anis (plodovi) · lOg., kamilica (cvetovi) - lOg., l juta melvica (list) · l5g., hajdučica - 20g .
Piti po 1/3-112 čaše odvara, toplo poLa sata pre jela kod gastritisa i čira. R
Lipa (evelovi) lOg., seme lana - 20g., sladić · Gospino bilje (koren) - 20g., !dirO! (korenje) · 20g., ljula metvica (lisI) · lOg., divlja mirođija (Plodovi) . 20g. •
Pili po 2/3-3/4 ča�c od vara tri puta dnevno 30 minula pre jela kod povećane kiselosti Žcltldačnog soka.
162
R,upllIJ Divlja mirodija (plodovi) - 25g.,
beli slez (koren) - 25g., kamil ica (cvetovi) 25g , sladić (koren) -25g. .
.
Piti po 1/3·1n ča�e odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod hraničnog gastritisa.
R...jlt ll Rusa
-
163
R'''jlt lS
Iđiroi (plodovi) - 20g.,
divlja mirođija (plodovi) - 20g., kim - 20g., Ijula melvica (lisI) 40g. -
Piti po 1/3-) 14 čaše tinkture 3 puta dnevno pre jela kod spazma želuca. Bcc.jlt16
lOg.,
beli slez (koren)
30g., sladić (koren) - 30g., volovski jezik (koren) - 30g. Piti po 2/3-3/4 čaše odvara tri puta dnevno kod čira želuca i duodcf1uma. -
Rcc.jlt12 Gorka delelina (liSi) - 20g., divlja mirođija (Plodovi) - 20g., ljuta metvica - 20 g., hajdučica - 20g., gorčiea - 20g.
Piti po pola ča!c odvara tri puta dnevno pre jela kod poremećaja funkcije želuca.
Rt..jltlJ
Divlja trešnja (plodovi) - lOg., crna jova (Plodovi) - lOg., ljuta metvica - lOg., kim - !Og., divlja mirođja (plodovi) - lOg.,
sladić (koren) - lOg., dvornik (korenje) - lOg.. kamilica (cvelovi) - lOg., kantarion - !Og. Piti po 1/3-112 čaše tin.kturc J O minuta pre jela kod hronične upale želuca. B_jlt l7
Kamjlica (cvetovi) lOg., divlja mirodija (plodovi) lOg., kirn - l Og. -
-
,
Divlja mirođija (plodovi) - 30g., kamilica (cvelOvi) - 30g., lipa (cvelovi) - 40g.
Piti po 1 /2-2/3 čaše tinkture 2-3 puta dnevno pre jela kod čira želuca i duodenuma.
Rt•• jlt 14
90rčica - 20g., lj uta metvica 80g. -
Piti po 112-2/3 čaše tinkture 2-3 puta dnevno pre jela kod gastritisa.
crna jova (Plodovi) - lOg.. ljuta metvica - l Og.. beli slez (koren) - lOg.. kantarion - lOg., bokvica (lisI) - lOg., žuto smilje (cvetovi) - lag., sena - kasija (liSi i plodovi) - l Og
.
Piti po 1/3-1/2 čaše tinkture tri puta dnevno pre jela kod hroničnog kolitisa.
164
165
•
Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 čaše tri stornačnog spazma i osećaja težine II želucu.
Rcc.p18 Runolist - lOg.,
puta dnevno posle jela kod
R.«p lJ
neven (cvetovi) . lOg
.•
kamilica (cvetovi) . lOg.,
Anis (plodovi) - l Og.,
kantarion · lOg.,
divlja mirodija (plodovi) - l Og.,
crna jova (ogrozd) - l Og.,
ljuta melvica (list) - 20g.,
ljuta metvica - lOg.,
kamilica (cvetovi) - 30g.,
bokvica (list) - !Og.,
k:rušina (kora) - 30g.
beli slez (korcn) - lOg.,
Piti toplu tinkturu po 112-3/4 čaše tri puta dnevno posle jela kod
hajdučica - 10., kirn - lOg.
stomačnih kolika.
Piti po 1/3-1/2 čaše tinkture tri puta dnevoo pre jela kod hroničnog nespecifičnog kolitisa.
Rf«p l?
R.«p13 Pelen
-
20g.,
konjski rep - preslica - 30g., hajdučica - 30g.,
Divlja mirodija (pindovi) - 15g. ldirot (korenje) - 15g.,
srčani koren - 20g.
ndoljen (koren) - 20g.,
Piti po 112- 2/3 čaše odvara
ljuta metvica (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 30g.
Piti toplu tinkturu po 112-3/4 čaše
R_pJO Kleka (plodovi) - lOg., divlja mirodija (plodovi) - 20g.,
kirn - 20g.,
kamilica (cvetovi) - 25g., ljuta metvica (list) - 25g.
M.EŠAVINE ZA ŽEI.UDAC
tri puta dnevno posle jela kod
stomačnog spazma.
Piti toptu ti nkturu po 112-3/4 čaše dva puta dnevno, ujutru i uvcče posle jela kod stomačnog spazma.
R...ptl Krušin. (kora) . 20g., kopriva (list) - 50g .. Iđirot (korenje) - lOg., odoljen (koren) - l Og. Način upotrebe: Dve supene kašike mešavine preliti sa dve čaše vrele vode,
ostaviti 20 minuta, procediti i piti po pola čaše ujutru i uveče.
R'
R««pJl
Krušina (kora) -
Odoljen (koren) - lOg.,
hajdučica - lOg.,
divlja mirodija (plodovi) - lOg., ljuta metvica (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 60g.
tri puta dnevno kod dijareje.
20g .
.
anis (plodovi) . 20g. . gorušičino
zrno - gorušica - 20g.,
sladić (koren) - 30g.
Način upotrebe: Dve supene kašike mešsvinc preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po pola čaše ujutru i uveče.
!66
RttfjU J
Borovmca (plodo vi) - 20g_,
srčani koren - lOg., žuto smilje (cvetovi) - lOg., žalfija (lis!) - 30g., kim - lOg. Način -'t)potrebe: Dve supenc kašike mcšavine preliti sa dve čaše vreJe vode, ostaviti 20
minuta, procedi ti i piti po pola čaše tri puta dnevno 15-20
minula pre jela.
želudac koje regu liše rad creva,
R,uplJ
Krušina (kora) - 20g., anis (plodo,") - 20g., hajdučica - lOg.,
sladić (koren) - 30g.
gorušica (zrno) - 20g.,
regulsanje rada creva.
Divlja trešnja (plodovi) - 30g., bOTOvnica (plodovi) - 20g. java - 20g. , i vulj a - lOg. Način upotrebe: 1 supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode,
kuvati J O minuta, ohladiti, procediti i piti po pola čaše 3-4 puta dnevno.
�1EŠAVlNE ZA REGUUSANJE RADA CREVA RCCfjU l
LAKSATIVNE MEŠAVINE KOD OPSTIPACIJE ltf.Upl l 30g., h.jdučica - lag., kopriva (list) - 20g. b) Sena (list) - 30g., krušin. (kora) - 20g. , krušina (kora) - 20g., pasj.kovina ( plodov i) 20g., anis (Plodovi) - 30g., sladić (koren) - 30g. e) krušina (kora) - 40g., sladić (koren) - 5g., korij.nder (plodovi) - 5g.
a) Krušina (kora)
-
1 supenu kašiku mešavinc preliti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta. procediti i piti uveče po 112-3/4 čaše kod opstipacije. Način upotrebe:
Iđirot (koreoje) - lOg., krušioa - 30g.,
Iju!a metvica (list) -20g., kopriva (list) - 20g., maslačak (koren) - lag., odaljen (koren)
-
lag.
Piti po pola čaše odvars dva puta dnevno, ujutru i uveče kao sredstvo za regulsanje rada creva,
R(Cfjlt2
Krušina (kora) - 30g., ljuta metvica (list) - 20g., kopriva (Jist) - 30g., Iđirot (korenje) - l ag.,
-
Piti po pola čaše advara dva puta dnevno, uj utru i uveče kao sredstvo za
Piti po pola čaše advara dva puta dnevno, ujutru i uveče kao sredstvo za
Rf
odoljen
167
lOg.
R_plJ
Zova crna (cvetovi) - SOg., pasjakovin. (plodovi) - 50g. Piti po jednu čašu
advara dva puta dnevno posle jela, ujutru i uveče kod
opstipacije.
R_plJ
Krušin. (kora) - 50g., crna zova (cvetovi) - 20g. , divlja mirodija (plodovi) - 20g.,
.ms (pl odovi) - lOg. Piti po čašu
RCCfjll 4
advara posle jela kod opstipacijc.
Krušioa (kora) - 6Og..
169
168
Rc .. ptS
- lOg., divlja mirodija (plodovi) - l Og., sladić (koren) - 20g. anis (plodovi)
Piti po 1/4- 1/3 čaše odvara dva puta dnevno pre jela kod opstipacije.
RCCfptS
Štavalj (koren) 25" ivulja (korenje) , 25g.
Način primene: dve kašičice za kafu preli ti čašom vrele vode, ostav iti 30 minuta. procediti i piti u toku dana u 3-4 navrata.
Rcupt6
Krušina (kora) - 15g., sladić (koren) - 15g., divlja mirodija - plodovi) - 15g., beli s lez (koren) - 25g., seme lana - 30g. Piti po 112-213 čaše tinkture uveče posle jela kod opsripacije izazvane atonijom creva.
Borovnica (Plodovi) - 25g" srčani koren 12,5g., žuto smilje (ovetovi) - 12,5g., žalfija (list - 37,5g. kirn - 12,5g. Piti po pola čaše odvara 3-4 puta dnevno 15 minuta pre jela.
Rcupt7
DlJAREJA Rteoptl
Srčani koren - 20g., dvornik (korenje) - 80,
Šlavalj - konjsko zelje - 5Og., dvornik (korenje) - 50g,
R«fptB
Piti po 114-113 čaše odvara 3-4 puta dnevno kod dijareje, Divlja trešnja (plodovi) -30g" borovnica (plodovi) - 20g.
Piti po 1/4-1/3 čaše odvara tri puta dnevno kod dijarejc.
Rcupl2 Divlja trešnja (plodovi) - 6Og., borovnica (plodovi) - 40g. Piti po 1/4-1/2 čaŠe odvara 3-4 puta dnevno kod dij .rcj e
Način primene: Dve supene kašike mešavine prelifi sa dve čaše vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po 1I4-1/2 čaše tri puta dnevno.
R_pt'
.
Jova crna - 40g., ivulja (korenje) - 20g,
RccoptJ
Način primene: Dve kašičice za kafu p rel i ti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti 3-4 puta dnevno.
Jov. crna (plodovi) - 70g., dvornik (korenje) -30g. Piti po l/4-J/2 čaše odvara 3-4 puta dnevno kod dijareje.
R.upt4 Srčani koren - lOg., ivolj. (korenje) - 40g,
•
Način primene: dve kašičice za kafu preliti č�om vrele vode ostaviti 30 minUla, procediti i piti u toku dana u 3-4 navrata. .
170
171
UPAlE BUBREGA l MOKRAĆNm KANALA
neven (cvetovi) - 15g.
Piti po 1/3-1/2 čaše 1inkture 3-4 puta dnevno kod upalnih procesa mokraćnih kanala.
Ru.jIl l
RfUjIlS
Neven (cvelovi) - 20g., kopriva (lisI) - lOg., zečji tm (koren) - l5g., hajdučica - 20g., dlvlja mirođlja (Plodovl) - lOg., konjski rep - lOg., breza (list) - 15g.
Šipak (Plodovi) - 25g., zečji tm - mačae (koren) - 25g., gorocvet - adonis - 25g., kleka (Plodovi) - 25g..
Piti po 1/3-1/2 čaše llnkture toplo, tri puta dnevno kao diuretičko sredstvo i sredstvo protiv upala.
t Uzimati po 114·113 čaše tinkture 3-4 puta dnevno kao diuretičko sredsvo i sredstvo protiv upala kod hroničnih upalnih procesa bubrega i mokra.ćnih kanala.
Rcujll 2
Rlujll 1 Kleka (Plodovi) - 60g., divlja mirodija (plodovi) - 20g., sladlć (koren) - 20g.
Konjski rep - 30g., srčani koren - 30g., bokviea (liSI) - 20g. Pili po 2/3-3/4 čaše tinkture uveče, toplo kod upale bubrega l mokraćnih kanala. .
Rce'jIll
Piti po 114-ln čaše odvara tri puta dnevno kao diuretičko sredstvo. Kontraindil::ovan je u trudnoći i kod akutnih upala bubrega i mokraćnih kanala. R_jIll
Zečji tm (koren) -25g., peršun (koren) -25g., sladić (koren) -25g., kleka (koren) - 25g.,
Zova crna (cvelovi) - 25g., kaniarion - 25g., kamilea (cvelovi) - 25g., lipa (cvetavi) - 25g. Uzimati po čašu, dve Illokraćnih kanala.
BOI.ESTI BUBREGA I MOKRACNm KANALA
tinkture uveče, toplo kod upale bubrega i
Rlujll " Breza (list) - l 5g., crvena borovnica (list) - 15g., čaj za bubrege - lOg., sladić (koren) - 15&., kaniarion - 15g., kamilica (cvelovi) - 15g.,
Piti po 114-113 čaše odvara tri puta dnevno kao diuretičko sredstvo. Kontraindikovan je u trudnoći i kod akutnih upala bubrega i mokraćni h kanala.
R(fjll l Divlja mirodija (plodovl) - lOg., zova crna (cvetovi) - lOg., kim - lOg., adonis - lOg.. peršun (karen) - 30g.,
173
172. •
kleka (Plodovi) - 30g. Piti po J 14-1 13 čaše odvara tri puta dnevno kao diurctičko sredstvo. Kontraindi.kovan je u trudnoći i kod akutnih upala bubrega i mokraćnih kanala.
HRONlčNi HRONlOU PYELONEFRlTIS R...jII l Čaj za bubrege - 15g., bokvica (list) - 15g" preslica - lOg" hajdučica - l Og., neven (cvelovi) - 20g., dvozubica - 15g., šipak (Plodovi) - 15g. Piti po 1/4-1/3 glomcrulonefritisa.
čaše tinkture 3-4 puta dnevno kod hroničnog
bokvica (list) - 15g.
Piti po 114-113 čaše tinkture 3-4 puta dnevno kod hroničnog pielonefritisa. R_jII 4
Seme lana - 4Og., zečji tm (koren) - 30g., breza (list) -3Og.
Piti po 114-1/3 čaše tinkture nekoliko puta dnevno kod broničnog pieionefritisa. R_jII S Jagoda šumska (list) - lOg., kopriva (list) - 20g., breza (list) - 20g., seme lana - 5Og. Piti po 1-2 čaše tople tinkture u nekoliko pielonefritisa.
Piti po 114-113 čaše tinkturc 3-4 puta dnevno kod hroničnog glorncrulonefri ti sa. RO" jII l Čaj za bubrege - 20g., medveđe grožđe - planika (list) - lOg., preslica - lOg., sladić (koren) - 15g., neven (cvetovi) - 15g., kamilica (cvelovi) - 15g.,
dnevno kod
KAMEN U MOKRAĆNIM KANALIMA
R...jII l
Čaj za bubrege - 15g., bobica (list) - 15g., preslica - lOg., hajdučica - lOg., neven (cvetovi) - 20g., dvo:wbica - 15g., kopriva (list) -15g.
navrata
M_jill
Anis (Plodovi) lOg" peršun - 20g., rusomača - lOg., kleka (Plodovi) 15g., medveđe grožđe 15g., zečji tm (koren) - 15g., masLačak (koren) - 15g. -
-
Kod kamena u mokraćnim kanalima piti po 1/3- 112 čaše toplog odvara 23 puta dnevno. R_jIIl Šipak (Plodovi) - 20g. kleka (Plodovi) - 20g" breza (list) 20g., broćcvina (koren) - 4Og. -
174
Piti po 1/4�1/3 čaše ti nkture fri puta dnevno kao diuretičko sredstvo kod
postojanja kamena u mokraćnim kanalima.
I75 Piti uveče po jednu čašu toplog odvara kod kamena mokraćnim kanalima.
B_pJ
B_jil l
čaj za bubrege - 15g., preslica - lOg.,
Divlja mirodija (Plodovi) - lOg.,
kim lOg.,
kamilie. (cvelovi) - 15g.,
-
krušina (kora) - 20g..
mirodija baŠIensk. (seme ) - l5g.
dnevno.
II
mokraćnim kanalima piti po 1/3-112 čaše tinkture 34 puta
hajdučica - 20g., Piti po 114-1/3 čaše tin.kture
tri puta dnevno pola sata pre uzimanja jela kao sredstvo koje reguliše stolicu kod hepatitisa
Kopriva (list) - 20g.,
••
lđirol (korenje) - 15g., ljuta melvica - lOg.,
gorka detelina (list) - 1 5g.,
crna zova (cvetovi) - l Og.,
kleka (Plodovi) - l 5g.,
lincura (koren) - l5g.,
šipak (plodovi) -15g.
Kod kamen. u mokraćnim kanalima piti po 1/3-112 čaše loplog odvara 23 puta dnevno.
rusa
-
l5g.,
čičak (koren) - 20g.,
ljuta melvica (list) - 15g. Pili po 112-
B_pS
3/4 čaše odvara tri puta dnevno pola sata pre uzimanja jela
radi održavanja redovne stolice kod hepatitisa.
B««jIlJ
Bročevina (koren) 30g., zečji tm (koren) - 20g., -
seme l.n. - 50g.
Piti uveče po jednu čašu toplog advara kod kamena kanalima.
Rfup' Breza (list) - 20g.,
zečji tm (koren) - 20g.,
kleka (plodovi) - 20g.,
.
Krušina (kor.) - 20g.,
preslica - 15g.,
srčani koren - 20g.
ljuta metvica (list) - 20g., gorčic. - 20g.
Bcc'llt 4
rusa - 20g.,
mokraćnoj bešici i
HEPATITIS I CIROZA JETRE
BrOCevin. (koren) - 20g., zečji tm - l 5g., breza (lisi) -lOg.,
Kod kamena
II
Kantarion - lOg .. II
mokraćnim
konopljiIca - povratić (evcIovi) - l Og., hajdučica - lOg., kamilica (cvetovi) - lOg,. čičak (koren) - lOg., šipak (plodovi) - lOg., žalfija- lOg., oman (koren) . lOg.,
dvornik - lOg., dvozubica - lOg.
177
176
Piti kao tinkturu ili odvar po 1/3-112 čaše tri puta dneva, pola sata pre jela kod hroničnog hepatitisa i ciroze jetre.
HOLEClS'fOZA I HOLANGlTIS (upAlA ŽUČNE KESE, UPALA ŽUČNOG KANALA) IlCUllt l Kantarion - 25g., maslačak (koren) - 15g. kim (cvetovi) - l 5g., gorica delelina l5g., kamilica (cvetovi) - l5g., gorčica -15g. Piti po jednu čašu tinkture dva puta dnevno pola sata pre jeJa kod holecistoze i holangitisa IltCfpl2
Žutikovina (plodovi) - 20g., breza (list) - lOg., kleka (Plodovi) - 20g., pelen - 20g., hajdučica - 20g. Piti po jednu čašu tinkture dva puta dnevno pola sata pre jela kod holecistoze i holangilisa.
Rf-Uplj
Žuto smilje (cvelovi) -20g., hajdučica - 20g., pelen - 20g., divlja mirodija (Plodovi) -20g., ljuta metvica (list) - 20.
Piti po pola čaše ti nkture četiri puta dnevno 15 minuta pre jela kod bolecistoze i holangitisa. R((fpt4 Ljuta melvica (list) - 20g., pelen - 20g.,
odoljen (koren) 20g kantarion - 30g., hmelj - 10. Piti po jednu do dve čaše tinkture dva do jela kod holecistoze i holangitisa ..
tri
puta dnevno pola sata pre
R(uptS Adonis - 20g., preslica - 30g., hajdučica - 30g., rusa - 20g. Piti po pola čaše odvara dva puta dnevno pola sata pre jela kod hepatitisa sa poremećenim krvotokom i sa otocima. R«fP' 6 Gorka delelina (list) - 20g. lincura (koren) - 20g., maslačak (koren) -30g., ljuta metvica (list) 30g. Piti po 1/3-112 čaše odvara tri puta dnevno pola sata pre jela kod bolesti žučne kese. •
ClSTITIS Breza (lisI) - 25g. medveđe grožde (list) -25g. kukuruzna svila - 25g., sladić (koren) - 25g. .
Piti po 1/3-112 čaše tinkture tri puta dnevno kod cistitisa.
KAMEN U tUČNOJ KESI l tUČNIM KANALIMA Žuto smilje (cvetovi) - l Og., kukuruzna svila - lOg., kamilica (cvetovi) - lOg., maslačak (koren) - l Og. divlja nllrođija (Plodovi) - l Og.,
pelen lOg., neven (cvetovi) - lOg. konopljika (evelovi) . lOg., ljuta metvica - lOg.. rusa - !Og.
178
•
Piti po 113-112 čaše tin.kturc pola sata pre jela tri pUla dnevno kod postojanja kamena II žučnoj kesi i žučnim kanalima.
MESA.VINE ZA UBRZANO WĆENJE ŽUČ!
179
Piti 112-3/4 č�c odvara pola sata pre jela tri puta dnevno kao sredstvo za izazivanje lučenja žuči. R...p 4 Krušina (kora) . lOg., divlja mirodija (Plodovi) - lOg., žuto smilje (cvetovi) - 20g., ljuta metvica (list) . 20g., hajdučica - 20g., pelen · 20g. Piti po jednu čašu odvara 2-3 puta dnevno poLa sata pre jela kod postojanja kamena u žučnoj kesi.
1I.cClpl Žuto smilje (evelovi) 40g., detelina (list) . 30g., ljuta metvica (listovi) · 20g., koriander · !Og. •
Način upotrebe: dve supene kašike mešavine preliti sa dve čaše vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i piti po pola čaše tri puta dnevno 20 minuta pre jela kod žutice i upale žučnih kanala. 1I.((Ip2 Žuto smilje (cvetovi) 40g., gorka detetina (list) 30g., ljuta metvica (list) . 20g., koriander - 20g.
R«.pS Kim · 20g., krušina (kora) . 20g., angelika · anđeoski koren (koren) · 20g., ljuta metvica (list) 20g., 'alfija · 20g. •
Pifi po 1/3-112 čaše odvara tri puta dneva pola sata pre jela kod kamenca
II žučnoj kesi.
•
•
Način pomene: dve supene kašike mešavine preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i piti po pola čaše tri puta dnevno 20-30 minuta pre jela. 1I.«.p 3 . Ljuta metvica (tist) · lOg., pe1en . lOg., žuto smilje (cvelovi) . 20g., krušina (kora) lOg., maslačak (koren) . 10., broćevina (koren) · 40. •
Rusa · lOg., maslačak (koren) . 20g., dvornik - 15g., kukuruzna svila - 15g., kantarion . 20g., dan i noć - lOg., anis (plodovi) · lOg. Pili po 1/3·114 čaše od vara tn puta dnevno 30 minuta pre jela kod kamenca u žučnoj kesi. •
R
180
18t
Piti po 2/3-3/4 čaše ti.nkturc jednom u 24 sata. najbolje uveče kod kamenca II žučnoj kesi.
Supenu k�iku mešavinc preliti čašom vrele vode i l--uvati 2-3 minuta, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti. Piti po pola čaše 20 minuta pre jela
VINE ZA UBRZANO LUČENJE ŽUČI KOD ŽUTICE
Žu10 smilje (cvrtovi) - 40g., gorka dete1ina (listovi) - 30g
.•
ljuta metvica (listovi) - 20g., Piti 1/3�112 čaše odvara
Rfuptl List maslačka - 20g., list cikorije · 20g.,
•
koriander - lOg.
3-4 puta dnevno.
tri puta dnevno 30 minuta pre jela kao sredstvo
za ubrzano lučenje žuči kod žutice.
HRONIčNI PANKREATITIS
kopriva - 20g .. orlina lekovita - 20g., lisI od oraha - lOg. Supenu kašiku mešavine preliti sa dve čaše vrele vode (400m1). kuvati 23 minuta, ostaviti da stoji 5-10 minuta. procediti. Piti po puta dnevno 15 - 20 minuta pre jela. RfUptJ Orlina lekovita
•
25g.,
C:ičak (koren) - lOg.,
mahune - boranija - 25g. ,
pelcn
list borovnice - 25g.,
- lOg.,
oman (koren) - lOg.,
tri supene ka!:ilce tri
koren maslačka - 25g.,
kamilica (cvelovi) - \Og.
list koprive - 25g.
neven (cvetovi) - lOg.,
Supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode, ostaviti da stoji 30
kanIarion - lOg ..
minuta, piti 3-4 puta dnevno po jednu čašu tinkture pre jela.
runolist - lOg., preslica · lOg.,
R,(.pt"
'dvozubiea - lOg..
List crvene borovnice - 20g.,
žalfija - l Og.
list crne borovnice - 20g..
Piti 1/3-112 čaše odvara tri puta dnevno 30 minula pre jela kod hroničnog
orlina - 20g.,
pank:reatita
kora krušine lOg., list breze - l Og •
.
DQABETES Rcclptl List bokvice - živovlaka velikog - 20g., list borovnice - 20g.,
Koru kruši ne isitniti i kuvati 20 minUla, a ostale delove mešavine preliti sa 300ml vrele vode, kuvati tri minuta, zatim pomešati i piti po 1/3 čaše 2-3
puta dnevno pre jela. R,,
List crne borovnice - 20g.,
list koprive - 20g.,
list crvene borovnice
lišće maslačka · 20g.
list maslačka - 20g., orlina - 25g.,
�
20g.,
182
t83
Supenu k.ašilcu mešavinc prelili sa 300ml vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostavI da stoj i jedan sat, procediti i piti po 1/3 čaše tri pura dnevno posle jela.
kopriva · 20g. Supenu k�iku mešavine preliti sa 300ml vrele vođe, prokuvati pet minuta, procedili. Piti po pola čaše 2-3 puta dnevno 20 minuta pre jela. R_ptf
R.«pt IO
List jagode · 15g., list cikorije ' 20g., dvornik · lOg., list maslačka - 15g.
U Svesaveznom naučno-istraživačkom Institutu za lckovite biljke razrađena je mešavina lekovitih biljaka pod nazivom "afra:zcpin" koja je odobrena za primenu II našoj zemlji od 1986.g. Mešavina se satoji od sedam
Supenu kašiJ...ll mešavine preliti čašom vrele vode, kuvati ostaviti da stoj i jedan sat. Procediti i piti po 1/3 čaše pre jela. M_pt ?
-
•
lvulja (koren) lOg., preslica · l Og., šipak (Plodovi) . lOg., dvozubica lOg , omoo (koren) - lOg., crna borovnica (list) - 20g., kautarion - lOg., kamilica (cvetovi) . lOg., ljuta metvica - lOg. •
•
.
Piti po 1/3 čaše tinkture pre jela tri puta dnevno kod dijabetesa.
Rcupt8
- 20g., list knpine lOg., list ljute metvice 5g., list crne ribizle 15g. List maslačka -
Supenu kašiku mešavme preliti sa čašom vrele vode, kuvati pet minuta, ostaviti da stoji jedan sat. Procediti i piti po 2-3 kašike pre jela tri puta dnevno. Reeopt JI
Kukuruzna sviJa - lOg. cvet žutog smilja - 5g., list borovnice - 5g., isitojeni plodovi šipka - lOg.
lekovitih biljaka. Izdanci borovnice - 20g., mahune pasulja - 20g., koren aralije - lOg., preslica 15g., plodovi šipka - 15g., kantarion - lOg., cvetovi kamilice - lOg. Mešavina svestrano deluje na organizam, doprinosi sniženju šećera II krvi, poboljšava glikol ne funkcije organizma, daje efekat opšteg jačanja organizma kao i protivupalnog delovanja. "Afrazepin" sc priprema u obliku vodene tinkture. U skladu sa uputstvom l Og. mešavine staviti II emajliranu posuđu i preliti sa dve čaše vrele vode. (400ml), :zagrevati na pari 15 minuta, hladiti na sobnoj temperaturi 45-50 minuta, proeediti. Piti tinkturu po 113 čaše dva-t.ri puta dnevno pola sata pre jela II toku 20· 30 dana. Posje 10-15 dana kurs lečenja se može ponoviti. U toku godine mogu se provoditi po 3-4 ovakva kursa. Kontraindikacija u primeni " afrazepina" nema. Kod konstantne primene lekovitih biljaka može se razviti navika orga· nizma i onda se II izvesnom stepenu aktivnost fitopreparata smanjuje i zbog toga se preporučuje pravljenje intervala između terapija po 15�20 dan·a. Ako se bolesnik dijabetičar leči samo dijetom i fitoterapijom potrebno je detaljno kontrolisati stanje razmene ugljenih hidrata da bi se blagovremeno sprečio mogući poremećaj (dekompezacija dijabetesa).
-
DIURETIČKE MEŠAVINE I MEŠAVINE ZA IZAZIVANJE ZNOJENJA R.uptl
Crvena borovnica (list) - 20g., anis (plodovi) - 20g.. podbjcl (list) - 20g., lipa (evctovi) - 20g., malina (plodovi) . 20g.
184
Piti vruć odvar uveče po 113·112 čaše kao diurctičko sredstvo i sredstvo za izazivanje znojenja.
R.uptl
Lipa (cvetovi) - 50g.,
malina (Pl""ovi) - 50g. Piti vruć odvar uveče po jednu čašu kao diuretičko sredstvo i sredstvo za . . . IzaZivanje znOjenJa. -
.
R(upt 'I Medveđe grožđe (list) - 30g., različak (cv et) - lOg.,
sladić (koren) - lOg. Način primene: supcnu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode, ostavhi da stoji 30 minuta, ohladiti, procediti i pi ti 3-4 puta na dan po jednu supenu kašTh."ll 15-20 minuta pre jel a.
R«'lIt J
R«
Malina (plodovi ) - 40g., podbje1 (list) - 40g., majoran - 20g.
Medveđe grožđe (list) - 40g., sladić (koren) - lOg., kleka (plodovi) lOg.
Piti vruću tinkturu uveče po jednu čašu kao diuretičko sredstvo i sredstvo za izazivanje znojenja.
R(Ul't4
t8S
Način primene: supenu kašiku mešavine prelit i čašom vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i piti 3-4 p uta na dan po jednu supenu kašiku 15-20 mi nuta pre jela. RC(fpt!i
Kleka (Plodovi) - 20g.,
angelika (koren) - 20g., različ.k (cvet) - 20g.
Način primene: supenu kašiku mešavine preliti sa dve čaše vrele vode kuvati LO minuta. procediti i pili 3-4 puta dnevno po I supenu kašiku 15-2 minuta pre jela.
0
R«
Kleka (plodovi) - 20g., preslica - 20g., pirika (korenj e) - lOg.
Način primene: supenu kašiku mcšavme preliti sa dve čaše vrele vode, kuvati 10 minUla, proccdiLi i piti 3-4 puta na dan po jednu supenu kašiku 1520 minuta pre jela. .�
R«Cfpt lO
Breza (list) - 30g., preslica - 308.
Način primene: dve supenc kašlke mešavinc preliti sa dve čaše vrele vode. ohladili, procediti i piti po savetu lekara. Rc(fpt�
a) Medveđe grožđe (list) - 20g., dvozubica - l Og., hajdučica - 20g., dvornik - 20g. b) crvena borov �ica (li�t) - 20g., kukuruzna �vila - 20g., breza (list) - 20g. e) kleka (PlodovI) - 30g., preslica - 3 Ug. breza (pupoljci) - 30g. ,
Način primene: supenu kašiku meŠ3vinc preliti čašom vrele vode ostaviti da stoji 20-30 minuta, procediti i piti po pola čaše 3-4 puta na dan. •
Breza (list) - 50g., preslica - SOg. Piti po p ola čaše tinkture 3-4 puta dnevno kao diuretičko sredstvo.
R(uptll Kleka (plodovi) - 40g., angelika (koren) - 30g., različak (cvetavi) -30g. Piti tinkturu po 1 -2 supene kašike 3-4 puta dnevno kao diurctičko sredstvo.
187
186
MEšAVINE ZA VETROVE
R.upt lJ Različak (cvetovi) - lag., medvede grožde (list) - 20g. peršun (koren) - lOg., breza (pupoljci) - lOg., gorka detdina (list) 40g., oman (korcn) - lOg. -
Piti po pola čaše odvara tri puta dnevno 1 5-20 minuta pre jela kao diuretičko sredstvo.
R«.pt13
Medveđe grožđe (list) - 60g., različak (cvetovi) - 20g., sladić (koren) 20g. Piti tinkturo 1 ·3 supene kašike 3-4 puta dnevno 15-20 minuta pre jc\a kao diuretičko sredstvo.
R.upt 14 Kleka (plodovi) - 4Og , . preslica - 4Og., breza (list) - 20g.
Piti ti nkturu po 2-3 supenc kašike pre jela 3-4 puta na dan kao diuretičko sredstvo.
Rf<.pt lS Breza (list) - 50g., šipak (Plodovi) - 25g., zečji tm (koren) - 25g.
Piti po 114-1/3 ča�e tinkture tri puta dnevno kao diuretičko sredstvo.
Rf
Piti po 1/4-113 čaše odvara tri puta dnevno kao diuretička sredstvo.
Rf
Ljuta melvica (liSI) 20g.. divlja mirodija (Plodovi) - lOg., odoljen (koren) - 20g. -
Način primene: dve kafene kašičice mešavine preliti čašom vrele vode, prokuvati. Piti ujutru i uveče po pola čaše, toplo.
Rf
RfUpt J
Kamilica (cvetovi) . 4Og., majoran - 4Og.
Način primene: dve kafene kašičice mcšavine preliti čašom vrele vode, kuvati 1 0 minuta, procediti j piti ujutru i uveče čašu toplog nap itka .
R...pt4
Kamilica (cvctovi) - 50g., kirn - 25g., majoran - 25g. Piti po 1/3 čaše tinkture nekoliko puta na dan.
Rf
189
188
R.up '
Recep "
Kamilica (cvetovi) . 50g.. odoljen (koren) 40g. , kim lOg.
Sena (list) - 20g., hajdučica - 2 0g., krušina (kom) . 20g., koriandcr · 20g., sladić (koren) 20g.,
·
Piti po pola čaše linkturc ujutru i uveče kao sredstvo protiv vetrova.
Piti po pola čaše tinkture uveče kao sredstvo protiv bemoroida
HEMOROIDI
R_PS
Rccfptl
Kantarion - 15g., runolist ·lOg., zečji trn - 1 5g , dvornik · l5g.. bokvica (list) . 20g., krušina (kora) - lOg., preslica - lOg.. kamilica (evetovi) . lOg.
Neven (cvetovi) . lOg., hajdučiea - lOg., oman (koren) 15g., žaliija - !Og., kopriva - 15g., ljuta metvica - lOg., kamilica (cvetovi) ·lOg., rusomača - lOg jablan (pupoljci) : lOg.
.
Piti po 1/3 čaš:e tinkture tri puta dnevno pre jela.
.•
"-p '
Piti po 1/3 čaše tinkture tri puta dnevno pre jela.
•
(kom) - 5Og., preslicu - 30g., zečji tm (koren) - 20g. Hrast
Rcupl
Hajdučica - 20g , krušina (kora) - 20g , koriander . 20g., sladić (koren) -20g. .
Pripremati kao odvar za kupke kod hernoroida.
.
Način primene: supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode ostaviti da st oji 20 minuta, procedti i piti uveče po pola čaše.
LAKSATIVNE MEšAVINE
,
R.upJ Hrast (kora) . 30g., seme lana - 30g., kamilica (cvetovi) · 40g.
Piti po 1/3-3/4 čaše rinkture posle jela kod opstipacije iskomplikovanc hemoroidima. •
•
RCCfptl Krušina (kora)
60g., orlov nokat - 20g., kopriva · 20g. .
Piti po 1/2-3/4 čaše tink"nlrc uveče kao laksativna sredstvo.
R
.
191
190
orlov nokat�20g" Piti po 112-3/4 čaše tinkture uveče kao Iaksativno sredstvo.
ROClllr J Krušio. (kora) - 70g., sladić (koren) - lOg., koriander - tOg., kim · l Og. Piti po 1I2-3/4 čaše tinkturc uveče kao taksativno sredstvo.
R...pr4 Krušina (kora) - 50g., gorka detelina (list)-20g., hajdučiea-20g.,kim lOg.
veronika - 20g.
Uzeti 40g. smcsc na 1 lit.ar vode i kuvati na tihoj vatri 1 5 minuta. Piti po jednu čašu tri pita dnevno pola sata pre jela
KožNE BOJ.ES'l1 R_prl Preslica - 30g., kamilica (cvelovi) - 30g. , kantarion 40g.
Piti kao odvar po 1/4-1/3 čaše tri puta dnevno ili koristiti za obloge kod rana koje teško zarastaju.
Piti po 1 /2-3/4 čaše tinkture uveče kao Iaksativna sredstvo.
Ru.prl
R
Neven (cvetovi) - 15g., živovlak (list) l5g., kamilica (evetovi) - lOg., žalfija - 15g., kantafion - 20g., oman (koren) - 15g., preslica - lOg.
Krušioa (kora) - 50g. hajdučiea - 15g., kopriva (list) - 35g. Piti po 112-3/4 čaše tlnkture uveče kao laksativno sredstvo.
Ro .. pr6
Sena (list) - 30g., krušina (kora) - 30g., pasjakovina (plodovi) - 20g., anis (plodovi) - lOg., sladić (koren) - lOg. Piti po 112-3/4 čaše tinkture uveče kao laksativno sredstvo.
PODAGRA (KOSTOBOLJA) R
Piti po 1/3-112 čaše tinkture ili odvara tri puta dnevno pree jela kod gnojnih obolenja kožc.
Ru'pIJ Zivovlak (list) - 1 5g., koriandcr (plodovi) - l5g., kantarion - 20g., dvozubica - 20g., runolist - lOg., sladić (koren) - 20g. Piti po 113 čaše tinkture tri puta dnevno posle jela kod trofičkih či�eva nastalih zbog tromboi1ebita.
R
.•
192
beli slez (list) 30g. Uzimati
II
obllku kaŠ3Ste mase uvijene
193 II
tkaninu i vruć oblog stavljati na
abolela mesto kao sredstvo za ublažavanje bola.
Hu.p? Sladić (koren) - l Og.,
HcupS
čičak (koren) - 15g., maslačak (koren) - 15g.,
Čičak (koren) - 30g.,
dvozubica - 30g.,
oman (koren) - 30g.,
broćevina (koren) - 30g.
kantarion -40g.
Piti po 1-2 čaše odvara ujutru :la lečenje eksudativne dijateze.
Piti po 2-3 čaše odvara dnevno za lečenje običnih bubuljica.
Ru"plO
HcUP '
Krušin.
Krušin. (kora) - 20g.,
sladić (koren) - 30g.,
bre," (list) - lSg.,
dan i noć - 40g.
dan i noć - ISg.,
Piti po 2 čaše odvara dnevno za lečenje cksudativne dijateze.
cma zova (cvetovi) - 15g., divlja mirodija (plodovi) - ISg.,
(kora) - 30g.,
H.cfpll
sladić (koren) - 20g.
Kamilica (cvelovi) - 50g..
Piti po 114-1/3 čaše odvara tri puta dnevno posle jela kod osipa kože
orlov nokat - 50g.
izazvane hroničnom opstipacijom.
HCCfP ? Krušina (kora) - 2Sg.,
Uzi�ti
II
obliku vruće kašice uvijene
kao kompres za umirivanje bolova.
II tkaninu
i stavljati Da bolno mesto
Ru.pll
kopriva (list) - 25g.,
Hrast (kora) - 50g.,
breza (list) - 25g.,
Idirot (korenje) - 50g.
seme lana - 25g.
Piti kao tinkturu i pripremati od nje kupke i kompres.
Piti po 1/3-112 čaše odvara tri pUla dnevno posle jela kod osipa kože izazvane luoničnom opstipacijom.
HCCfpB Sladić (koren) - 20g., divlja mirodija (plodovi) - 20g., krušina (kora) - 20g., maslačak (koren) - 20g. Piti po 1/3-1/2 čaše vruće tinkture tri puta dnevno pola sata pre jela radi pojačanja funkcije probavnih organa i bubrega kod kožnih bolesti.
Hu.p lJ
Kamilica (cvetovi) - 40g., orlov nokat 4Og.
stvorila kašasta masa, uviti je u tkaninu i stavljati na bolno mesto kađ1l'Pla
Način primene: 3-5 supenih kašika preliti čašom vrele vode da. bi se
žavajuće sredstvo.
195
194
EKt:EM, VmJ.IGO,
I PSORIJAZA
R_p l Žalfija (list) - lOg., živovlak - lOg., kopriv. (list) - lOg., pelen - Sg., hajdučica - 15g., kantarion - 15g., preslica - 15g., k:uk:uruzni izdanci sa svilom - lOg., kleka (Plodovi) - lOg.
Piti po 1/4-1/3 čaše tinkture tri puta dnevno pre jele kod ekcema.
R_pl Kopriva (list) - lOg., majoran - lOg., dvozubica - 15g., dan i noć - \Qg., kamilica (cvetovi) - lOg., timijan - lOg:, preslic. - lOg., odoljen (koren) - 15g., sladić (koren) - 15g.
Piti po 1/3-112 č.še tinkture tri puta dnevno pre jela kod neurodermitisa i ekrema. R_p3 Kantarion - 20g., neven (cvetovi) - lOg., žalfija - 20g., majoran - lOg., kamilica (cvetavi) - lOg., živovlak (listovi) - I Sg., kopriv. - l5g.
.
Piti po 1/3-J/2 čaše tinkture tri puta dnevno pre jela za lečenje viti1iga.
Rcup4
Dvozuhica - 15g., crna zova (cvetovi) - lOg., kantarion - 15g., rusa - 5g., oman (koren) - lOg., Iđirot (koren) IS., kukuruzni izdanci sa svilom - lOg., crvena borovnica (list) - lOg., preslica - lOg. -
Piti po pola čaše tinkture ujutru i uveče posle jela kod psorijaze.
R«fPS Cikorija (koren) - 2Og., maslačak (koren) - 20g., gorka delelin. - 20g., divlja mirodija (Plodovi) - 20g., kruši.a (kora) - 20g. Piti o po 2-3 čaše odvara dnevno za lečenje ekcema.
p
ćEI.AVOST Rcup l Ćičak (koren) - 30g., kopriv. (list) -7g.
Koristiti kao tinkturu za pranje kose kod ćelavosti.
R_pl Čičak (koren) 15g., k.ntarion - 15g., dvozubica - 15g" žuto smilje (cvetovi) - lOg., kamilica (cvelovi) - lOg., kukuruzni izdanci sa svilom - lOg., vratika (cvetovi) lOg.. -
197
196
aralija (koren) - 15g. Piti po 1/3-112 čaše tinkture pola sata pre jela tri puta dnevno za lečenje ćelavosti.
isitniti, dobro promešati i 4 kašičice za kafu ove mešavine preliti čašom vrele: vode, ostaviti da stoji 3-4 sata, procediti i piti po jednu čašu dva-tri puta dnevno.
Način primene:
R«'llt4
R_lltJ
a) Šip ak (plodovi) - 50g kalina (plodovi) - 5Og., b) šipak (plodovi) - SOg., crvcna borovoica (plodovi) - 508., kopriva (list) - 30g., jarebika (plodovi) - 70g.
Živovlak (list) - 1 5g., čičak (koren) - 1 5g., neven (cvetovi) - lOg,. ljuta metvica - lOg,. kantarion - 15g., kukurU7.JJi izdanci sa svilom - lOg., žuto smilje (cvetovi) - lOg., kopriva: 15g. Piti po 1/3-lf2 ča še nktur pola
lL
e
.•
:
Način primene jedna supena kašika mcšavine na jednu čašu vrele vode. Kuvati 10 minuta, pokriti i umotati da odstoji 4 sata. Piti p o pola čaše dva tri puta dnevno. BcuptS
sata pre jela tri puta dnevno za lečenje
ćelavosti.
MUL'I1VITAM1NSKE MEšAVINE RUfptJ
konu supenu Icašiku smese p.reliti sa 0,51 vrele vode, kuvati 10 minuta, n-:tavili da stoji 3-4 sata u dobro pokrivenoj posudi, proccditi i piti po pola čaše tri puta dnevno.
B_pt 6
Šipak (plodovi) - 40g., crna ribizla (Plodovi) - 4Og.
Način primene: jednu sup nu kašiku vode, ostaviti da stoji jedan s t procediti
e a
Jarebika (plodovi) - 6Og., malina (plodovi) - lOg., tihizla (list) - lOg.
,
mCŠ3vine preliti sa dve čaše vrele i piti po po la čaše tJi puta dnevno.
R'"ptl Šipak (Plodovi) - 20g., jarebika (�Iodovi) - 40g.
Način primcme: jednu supenu kašiJ..-u mešavine preliti sa dve čaše vrele v�dc. kuvati 1 0 minula, ostaviti da stoji 4 sata, procediti i piti po pola čaše tri puta dnevno.
RcuptJ
Crvena borovnica (plodovi) - 20g., kopriva (list) - 30g., šipak (plodovi) - 30g.
Šipak (plodovi) - 30g., mrkva (koren) 30g.,
(list) - 30g., crna ribiz.!a (plodo vi) - lOg.
kopriva
Jednu supenu kašiku smese preliti sa 0,51 vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 4 sata u dobro po krivenoj po sudi, procediti i piti po pola čaše tri puta dnevno. BUfpt? Šipak
(plodovi) - SOg., ribizla (plodovi) - 50g.
Jednu supenu kašiku smese preliti sa 0,51 vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 3-4 sata u dobro pokrivenoj posudi, proccditi i piti po pola čaše tri puta dnevno
R'"pt 8
Šipak ( l o
p dovi) - 25g.,
198
ribizla (list) 25g" malina (list) - 25g" crvena borovnica (list) - 25g. Dve supene kašike mešavine preliti čašom vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoj i 3-4 sata, procediti i piti po Jl3 čaše tri puta dnevno.
Rcu/U 9
Šipak (Plodovi) - 50g., malina (Plodovi) - SOg. lednu supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti 3-4 sata, procediti i piti po 113 čaše tri puta dnevno.
GORKE (APOTEKARSKE) MEŠAVINE
Ru./U4
199
Pelen - 25g., Iđirot (korenje) - 25g., goru detelina (list) - 25g., kim - 25g.
Piti po jednu supenu kašiku tinkture 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita. R_/US Pelen - 50g., gorka detelina (list) - 50g.
Piti po jednu supenu ka§iku tinkture 1 5-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita R_/U 6
R_/Ul
Gorka detelina (!ist) - 35g., gorčica - 30g., pelen - 35g.
Piti po jednu supenu kašiku tinkture 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita. R_/Ul
Pelen - 20g., Iđirot (korenje) - 20g., trolist (list) - 20g., kim - 20g. lednu supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode, kuvati 20 minuta, procediti i piti po jednu supenu Wiku 3-4 puta dnevno pre jela. R_/UJ
Pelen - 25g., gorka detelina (list) 25g., gorčica - 25g., maslačak (korcn) - 25g. -
Piti po jednu supenu kašiku tinkturc 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita.
a) Pelen - 20g., hajdučica - 20g., maslaćak (koren) - lOg., b) pelen - 40g., h.jdučica - l Og. Način primcne: jednu supenu kašiku preliti čašom vrele vode, kuvati 20 minuta, procediti i piti 3·4 puta dnevno 20 minuta pre jela po jednu supenu kašikeu. Spisak latinskih naziva Adonis - gorocvet (Adonis vemaJis) Angelika - anđeoski koren (Angelica archangelica) Anis (Pimpinela anisum) Aralija (Aralia elata) Bela imela (Viscum abum) Beli glog (Cr.teagus o.icanta monogyna) Beli slez (Allhea officinalis) Bogorodičina trava - kantarion (Hypericum perforatum) Bokvica - živovlak (Plantago maior) Bor obični (pinus silvestris) Borovnica crvena (Vaccinium vitis idaea) Breza (Betula verrucosa) Cikorija (Cichorium intybus) Crna java (Alnus glutinosa) ČIčak (Lappa tomentos.) *
201
200
Dan i noć (Viola tricolor) Detclina - troli st (Tri fol ium)
Majoran (Origanum vulgare) Medveđe grožđe - plani.ka (Arctostapbylos uva
Divlja trešnja (primus padus)
Nana - menta (Mentha)
Divlja mirodija
�
Mirodija (Foeniculum vulgare)
(Foeniculum vulgare),
Divlji paprat. zmijina mahovina - (Lycopedium) Divlji rozmarin (Ledum palustre) Dvornik (Polygonum)
Neven (Calendula officinalis) Odoljen - mačja trava (Vajeriana officinalis) Oman (Inula helenium) Ortina - luda trava (Galega)
Dvozubica - kozji Togovi (Bidens)
Orlov nokat (Melilotus officinalis)
Đurđevak (ConvalIaria maius) Eukaliptus (Eucalyptus glo bulus)
Pasjakovina - krušina (Rhamnus cathartica)
Gorki trolist - gorka detetina (Menyanthes trifoliata)
Pirika - pirevina (Agropyrum repens) Podbjel - (Tussilago farfara)
Gorči �a-gorka ki ti�a-crveni kentarion (Centaurium vulgare umbellatum)
. Gorušlca - gorušlčmo zrno (Sinapis arvensis) Grozničica - šišak (Scutelaria) Hajdučka trava - sporiš (Achile. milefolium)
Hrast (Quercus) Hmelj (Humulus lupulus)
Ivulja (Dracocephalum) Jagoda (šumska, baštenska) (Fragaria
vesca,
F.moschata)
(J. bela) (Alnus gentinosa, A. incana) Jaseoovka (lisičina) (Echium) Kalioa - šibikovina (Viburnum opulus) Ka sija - sena (Cassia acutifolia) Kleka (Juniperus communis)
Revanj - rabarber «Rhcum)
Ribizla crna (Ribes nigrum) Rodiola (Rhodiola rosea)
Sapunika (Saponaria officinalis)
Jarebika - oSkoruŠ8 (Sorbus domestica S. aucuparia) lova crna
Različak (Centaurea cyanus)
Rusa-(Chelidon ium maius) Sena - kasija (Cassia acutifolia)
Iva - vrba (Salik)
Jagorčika -jaglika - (Primula veris),
Pelen (Artemisia absinthium)
Runolist - smilika (Gnaphalium)
Iđirot - vodeni boitrr (Acorus calamus)
Sladić - Gospino bilje (Glycyrrhiza glabra) Srčenjak - srčani koren (PotentiIlia erecta)
Srčanik (Leonorus cardiaea)
Šipak - divlja mža (Rosa canina) Štavalj - konjsko zelje (Rumex)
Timijan - majčina dušica (Thumus vulgaris) Trolist (Trifotium) Veronika - čestoslavica (Veronica officinalis)
Konjski rep - preslica (Equisetum) KonopUika - povratić (Tan.cetum vulgare)
Volovski jezik (Symphytum officinale)
Korijander (Coriandrum sativum)
Zečj i trn - mačac (Ononis)
Krstušac - bresinjača (Polugala vulgaris) Krušina - pasjak.ovina (Rhamnus cathartica) Kupina (Rubus friticosus, caesius) L �dolež (Convolvulus arvensis,
C.
ursi, Ribes alpinum)
sepium)
Lmcura - gorčica (Gentiana lutea)
Lipa (Talia cordata i T. platyphyllos) Ljuta metvica (Mentha piperita)
Vratić - vratika (Tanacetum vu lgare) Zimzelen (Vinea maior, Pirola umbelata) Zova (Sambucus nigra)
Žuto smilj e - smili.ka (Hclichrysum arenarium) .
Žutikovina - žutokorka Berberis vulgariS}
202
203
LEČENJE VRUĆIM KUPKAMA UZ DODATAK ODVARA LEKOVITW BILJAKA
KONJSKI REP (PRESJ.ICA) KAO DODATAK KUPKAMA
ZA LEČENJE REUMATIZMA ZGLOBOVA
Odvar od preslice izuzetno dobro deluje na rane koje sporo zarastaju. U takvim slučajevima na njih se stavlja gaza natopljena ovim odvarom.
Za punu kadu uzeti l kg. trinja, za pola kade 1I2kg., za sedeću kupku 1I4kg., za ruke ili noge - 4 pune pregršti. Vreme kupku vodi od 37°C je 5-20 minuta, zavisno od stanja bolesnika. Kod tečenja reume zglobova i nekih drugih bolesti prepomčuje se topla kupka sa trinjama trajanju od 20 do 45 minuta, pa čak i jedan sat. Ako srce nije posebno jako kupke prime njivati svaki drugi dan, u suprotnom - svakodnevno. Za lečenje reume zglobova potrebno je 30-50 kupki. Preliti trinje hladnom vodom, zagrejati i pustiti da ključa pola sata. Radi jednostavnijeg procesa trinje staviti platnenu vrećicu i njoj ih kuvati. Odvar dodaje kadu za kupku. Takve kupke blagotvorno deluju kod početnog trovanja krvi, kod promrzlina ekstremiteta i skrofuloznog stanja Prilikom 1ečenja kupkama sa trinjama preporučuje se uzimanje soka od grejpfruta. Ovaj sok uništava tečnost u zglobovima i šupljinama. Piti po pola čaše tri puta dnevno. Trinje su bogate raznim eteričnim uljima. Izuzetno su korisne u lcčenju razmene materija, kod izbacivanja peska i kamena, kod kostobolje i reume, spazma, kolika žučne kese i želuca.
KOREN IĐIROTA KAO DODATAK KUPKAMA
za
se
II
II
II
II
II
HRASTOVA KORA KAO DODATAK KUPKAMA
Za punu kadu uzeti 1I4kg. Iđirota, za polovinu 1I8kg, Kupke sa Idiro-tom služe za lečenje skrofula i rahitisa kod dece i neuroze kod odraslih, Koren i zeleni deo preliti hladnom vodom i kuvati 30 minuta, a zatim 9d var dodati kupku. II
KUPKE KOD
U BUBREZlMA
EfIkasno sredstvo kod kamena u bubrezima je odvar od ovsene slame. (Može se zameniti preslicom). Slama se kuva oko pola sata i od odvara se pravi topla kupka sa temperaturom od 30°C. Takvu kupku primenjivati najviše jedan sat da topla voda ne bi suviše iscrpla bolesnika. Po završetku kupke čitavo telo dobro umiti hladnom vodom. Svakodnevno se mogu primeniti tri ovakve kupke, a kao dopunu obavezno piti odvar od ovsa, pri čemu se ovas kuva najviše poJa sata. Potrebno je piti po dve čaše odvara svakodnevno, Jače delovanje ima odvar od ovsene slame. Veoma dobar odvar je i od preslice.
•
Za punu kadu uzeti 1 kg. kore, za pola kade 1I2kg., za sedeću kupku 1I4kg. Kupke sa hrastovom korom, zahvaljujUĆi sadržaju tanina deluju anti piretički i doprinose zarastanju rana. Kora se koristi Ječenju kože oštećene hladnoćom, a takođe i kod dečjih skrofula. Kom treba sušiti, isitniti i potopiti nekoliko sati hladnoj vodi, a zatim kuvati pola sata. Odvar procediti i dodati u vodu za kupku. II
II
MRAVLJA KUPKA Stavite u džak sadržaj jednog mravinjaka i donesite kući, Izručite iz džaka sve u kantu i dolijte vrelu vodu. Ostavite sadržaj u kanti da stoji nekoliko sati, a zatim sipajte u kadu sa vrućom vodom od 30-37°C. za poja čanje lekovitog delovanja dodati veću količinu svežeg brezinog lista ili sveže cvetove kamilice.
205
204
MEKINJE KAO DODATAK KUPKAMA
lekovita inhalacija ako im se doda 20-30 kapi prirodnog ulja od borovih iglica. Para zasićena etarskim uljem izuzetno dobro deluje na sluzokožu.
ODOLJEN KAO DODATAK KUPKAMA
za punu kadu uzima se 1 ,5kg., za polovinu 3/4kg., za sed.eću kupku II
prokuvati. One se koriste kod upalnih, bolnih 1/4kg. Preliti mekinje (bolje je stavili ih
vrećicu) vrelom vodom i malo
i
osipa koji izazivaju svrab
•
kod opekOLina i ozlcda.
srčanih udara, snižavaju arterijski pritisak.
skrofula i bolesti limfnih čvorova.
dobro zatvorenoj posudi 10
minuta. Za punu kadu uzeti 1/2kg., za polovinu 1I4kg. za sedeću 1508. II
Ove
tećenju kožnih bolesti. rana i gnojnih
čireva. Kupke sa kamilicom deluju umirujuće i koriste se kod neuroza.
EKSTRAKT OD BOROvm IGUCA KAO DODATAK KUPKAMA �zcti iglice, grančice i
šiSarke, preliti hladnom vodom
za punu kadu potrebno je 1I2kg.
odaljena.
SO KAO DODATAK KUPKAMA za punu kadu je potrebno 2kg. sati. Drugi kilogram se stavlj a u kadu za rastvaranje. Ovakve kupke jzazivaju nadražaj kože, utiču na izbacivanje
KAl\1)I.ICA KAO DODATAK KUPKAMA
kupke se sa velikim efektom koriste
i čitavog
srca i nerava, želuca, kod kolika i astme. Ovakve kupke smanjuju broj
l!2kg., za sedeću l!4kg. Ove kupke se najčešće koriste za decu za lečenje
II
odvarom odaljena služe za smirivanje srca, grčeva
nervne nesanice, nervoze, slabosti srca. i nerava, nemirnog, grčevitog stanja
Uzeti sveže Lli osušeno lišće od oraha, preliti hladnom vodom i kuvati 45 minuta II dobro zatvorenoj posudi. za punu kadu uzima se l kg" za polovinu
kamilicu hladnom vodom i kuvati
sa
nervnog sistema; one smanjuju napetost i posebno se preporučuju kod
ORAHOV I.IST KAO DODATAK KUPKAMA
Preliti
Kupke
i kuvati pola sata,
zatim dobru zatvoriti i ostaviti da stoji 12 sati. Dobar ekstrakt je braon boje.
Potrebno je za punu kadu 1,5kg., za polovinu 3/4kg., za sedeću J 14kg.
preko kože vode, mokraće i ugljenih hidrata. Izazvana slaniOl kupkama pojačana ishrana kože krvlju blagotvorno deluj e na dublje postojeće pore mećaje razmene materija, takvih kao što su reumatska stanja i skrofule.
'fIMIJAN KAO DODATAK KUPKAMA
za punu kadu potrebno je !kg. timijana. Kupke sa timijanom pobolj šavaju stanje čitavog organizma.
LAVANDIN CVET KAO DODATAK KUPKAMA Ove kupke imaj u ogroman značaj ne samo kod bolesti srca i nervnih
Kupke sa ekstratom borovih iglica daju iznenađujući efekat osobama sa
poremećaja, nego i kod reumatizma, kostobolje, ukočenosti, iščašenja. Ove
bolnom osetljivošću i isto tako dobro jačaju srce i nerve. Zato sc ove kupke
kupke oživljavaju i pobuđuju nerve kože i glavnih krvnih sudova. Za punu kadu potreban je l kg. lavandinog cvcta.
sa velikim uspehom primenjuju kod upale nerava, bolnih nerava, nervne uzruja ��sti,
nesanice, paralize i kostobolje, mišićnog i reumatizma zglob
ova, IšI]aSa, otoka i upala zglobova, kod promrzlih ekstremiteta, gnojnih čireva, gojaznosti, kod katara disajnih puteva, astme i bolesti pluća. Kupke
sa
borovim ekstraktom takođe
su
korisne za jačanje organizma i
ozdravljenje posle težih bolesti. Ovakve kupke sc mogu
koristiti i kao
KUPKE SA GORUŠICOM Dodaje se (suva) gorušica samo za delimične kupke za ruke ili noge:
5Qoe i dobro promešati a ne uzeti 2·3 pregršti. preliti vrućom vodom ostanu grudvice i dodati II kadu. Gonlšičina etarska uLj a koja se pn tom _
�
206
izdvajaju deluju rađražujuće, jače od bilo koje druge kupke. Ovakve kupke sc ograničavaju na 5-10 minuta, zatim se opere telo toplom vodom. Gorušica sc nikad ne srne kuvati jer tako sasvim gubi svoju snagu i delovanje.
ZALMANOVE KUPKE Sem poznatih terpentinskih kupki Zalmanov predlaže i mnogo drugih korisnih kupki. Kratko o njima.
KUPKE SA ODVAROM OD ORAHOVOG USTA Preporučuju se kod vlažnih kožnih bolesti, vlažnih ekcema, svraba, koprivnjače (urtikarije). Sastav: preliti vrelom vodom 400g. orahovog lista, ostaviti da stoji 1 5 minuta, procediti i sipati II kadu sa vodom temperature 38.5°C. Kupka - 15 minuta.
KUPKA TIPA ROš·POZE Preporučuje se kod suve kože, suvog dennatitisa, ihtioze, psorijaze. Sastav: smesa karbonata sode (35g.), karbonata magnezijuma (20g) i perbo rata magnezijurna (15g)., temperatura 38-39°C, kupka 15 minuta.
KUPKE SA STIPSOM I SODOM
KUPKE ZA NOGE Protiv nesvestiee, hronične migrene. Metoda je ista kao za kupke za ruke.
KUPKE ZA HIPERTONIJU (obično sa orahovim listom ili žutim terpentinskim rastvorom). Veštačka povećanje temperature izazvane hipertermičkim kupkama stvara akumulaciju "sterilne toplote", pojačava proces sagorevanja u ćeli jama i tkivima, otvara kapilare. Poboljšava se regulacija propustljivosti membrana, intenziviraju se životni procesi. Važno je i to što hiperterrničke k.upke snabdevaju organizam toplotom bez trošenja organizma. Zalmanov polazi od toga da spoljno zagrcvanje delimično zamenjuje unutrašnje (koje se pojavljuje kao rezultat ishrane, snabdevanja kiseonikom, rada mišića, krvotoka, sekrecije, umnog rada i prijatnih emocija). Ne smatra on slučajno da se u dobro zagrevanim prostorijama opremljenim kupati1ima i toplom vodom može smanjiti u obroku meso, hleb i masnoća. Takve su i nonne za dnevne kalorije predložene od strane "Instituta za ishranu". One su niže za stanovništvo II gradovima II poređenju sa seoskim.
ZA KUPKI PO
Preporučuju se kod varikoznog proširenja vena i varikoznih rana. Sastav: soda - 20g., stipsa - 70g., temperatura 38,5°C, kupka 15 minuta.
Polineuritis, potimiozitis, iridoeiklitis, salpingitis, septikemija gonokokni (gonorički) artritis.
l{au/l«illdil
KUPKE ZA RUKE Preporučuju sc kod bronhijaIne astme, hroničnog bronhitisa, sinusa, glaukoma, za prekidanje prehlade, upale dušnika, gripa. Obe podlaktice iznad lakta spustiti II vodu (f-37°C). Postepeno ćavati temperaturu za jedan stepen svaka dva minuta od 38-43°C minuta. Kupke sa temperaturom od 43°C primenjivati 10 minuta, odmarati najmanje 45 minuta.
207
upale pove za 10 zatim
Povišen krvni pritisak, otok mozga, tuberkuloza pluća, pneurnonija, mio kardi tis, infarkt miokarda, akutni flebitis, cirozajeLre.
MCI
Kupke sa orahovim listom ili žutim terpentinskim rastvorom sujednosta vne. Scsti u kadu (T-37°C); postepeno povećavati temperaturu do 41-45°C za 12-15 minuta. Sa postignutom temperaturom ostati još 4-5 minuta, zatim
208
209 Dvornik - ima jako dejstvo na zgrušavanje krvi. Bolesnici sa tromboflebi
•
izaći , uviti sc u čaršav i dva-tri vunena ćebeta i 45 minuta se znojiti pijući vruć čaj. Posle toga SC osušiti i ostati u krevetu još najmanje dva sata.
tom ne treba da ga uzimaju. pošto
Mesečnik - milica (Grafiola officinalis). Uzimanje jačih doza izaziva nezadrživo. uporno povraćanje. Biljka je veoma otrovna i ne preporučuje se . . za uZimanje.
Adonis - je otrovna biljka. Poštovati doziranje. Iđirot (koren). Kod pojačane sekrecije želuca ne uzimati koren. Aloja. Primena preparata od aloje izaziva priliv krvi U organe male karlice. Kontraindikovani su kod bolesti jetre i žučne kese. kod krvarenja iz materice, hemoroida, cistitisa i trudnoće. Aralija. Izbegavati primenu preparata od aralije kod hipertonije nesanice, ,
nervne napetosti.
Amilw
-
krasuljak (Amica montaua) - je otrovna biljka. Strogo poštovati
doziranje.
Divlji ruvnarin - j e otrovna biljka. Njegova primena zahteva veliku opreznost, jer nepravilno doziranje može izazvati upal u sluzokože želudačno-stomačnog trakta. Zimzelen - je otrovna biljka. Strogo poštovati doziranje. Bedrenik (PipmpineUa saxifraga) - sirovina može izazvati fitodermatit. BUIlika crna - je veoma otrovna biljka. Breza. Zbog razdražujućeg delovanja na bubrege primena tinkturc, odvara i tinkture od brezinih pupoljaka kao diuretičkog sredstva dozvoljena je samo pod kontrolom lekara. Dugo ne kristiti ove preparate. Žuto smilje - povećava krvni pritisak. Kod hipertonije ne uzimati dugo. Bršljan povijač. Unutrašnja primena bršljana kao otrovne biljke zahteva -
oprezn ost. Strogo poštovati doziranje.
Valerijana - odoljen (koren). Ne upotrebljavati dugo i u velikim koli činama. U takvim slučajevima ova biljka atonično deluje na probavne organe, izaziva glavobolju, mučninu i remeti rad srca.
Različak. Pošto različak sadrži jako aktivna jedinjenja sa komponentom cijanata potrebno je biti oprezan prilikom primene sirovine.
Poponac - ladolež (Convolvulusarvensis i C. sepium). Kod upotrebe većih količina ove biljke mogu se pojaviti neprijatnosti želudačno-stoma čnog trakta povraćanje, dijareja, opšta slabost.
O? pl?do.va ob�vezno p!ti. ra�blažen .sa vo�o�,
. njemu ima mnogo raznih klsehn� kOJe nadražuJll zeludac � n�gnzaJ � gled zuba. Oprezno koristiti koru nara Jer prekomerna doza moze IZazvali ncsvesLicu, slabost, pgoršanje vida, spazam .
Šipak - nar (plodovi). Sok II
Oman. Tinktura i odvar od omana kontraindikovani su u trudnoći i kod
bolesti bubrega.
. . u, izazIva nesvestlc Orlov nokal. Kod duge apo trebe i predoziranosti glavobolju, mučninu, povraćanje, pospanost, ponekad - ?oremećajc II jetri, unutrašnja krvarenja i ,čak, paralizu centralnog nervnog slste�a, . . Žutilovka - žutikovina (Genista tinctoria). Upotrebom velike kolIčme ove biljke može doći do trovanja sličnog trovanju nikotinom. To zahteva opreznlJst
II
primeni ove biljke.
. . . Smrdljivim - tatula (Datura stramonium) - je otrovna bIlJka. Unutrašnju
primenu ne praktikovali.
. . . . Mali čičak - boca (Xanthium) - Je otrovna bIlJka. Strogo poštovalI .
doziranje.
. Majoran - II trudnoći ne koristiti jer deluje abortivno (sprečava �oJ). Žen-šen (koren). Uzimati samo II hladnom periodu. Duga pnmena 1
.
II
velikim d07.ama izaziva negativne pojave: nesanicu, glavobolju, bol II srcu,
. . žavomjak (Delph.inium ajactis) - je otrovna biljka. Kod unu-
smanjenje potencije.
Kokotić
-
. Pasjakovina - pa�.ja lijeska (Rhamnus catarbca). POjava ne�no�nJa .
trašnje primene biti veoma oprezan. mučnina i povraćanje u
.
.
vezi su sa supstancom kOJa nadražuJe sluzokožu
probavnog trakta.
. u oprez� Kantarion - je otrovna biljka. Unutrašnja primena zahteva vehk nost. Duga upotreba izaziva sužavanje krvnih sudova i povećava krvfl1
. Jagoda - šumska i vrtna. Kod nekih ljudi očituje se po�e�ana osetlJ lv�st
pri tisak.
.
. koja izaziva kod njih alergijske pojave praćene kopnvfiJaeom. U takVIm slučajevima ne srne se upotrebljavati .
Šibikovina. Zbog visokog sadržaj a puri na plodovi šibikovine su kontra indikovani kod kostobo!je i bolesti bubrega.
�
KaSija sena. Velike d07,c preparata od scne i7.azivaju kolike II stom u. Zečji ki�eljak kisela detelirla (OxaliS acetosella) - je otrovna btlJka. -
-
Strogo poštovati doziranje,
�
211
210
�u�� smilje -. smilika ima ako dejstvo na zgrušavanje krvi. Oprezno ga konstltl II slučaju trombof1cblta. Nepovoljan uticaj II slučaj u duge upotrebe kod povišenog krvnog pritiska. Kopriv� Ne prepo:uč�je se primena koprive bez saveta lekMa. Preparati : od ove bllJke k�?tral �dlkov ani su za osobe sa povećani m zgrušavanjem , , sa hlpenOntJom I afcrosklerozom, a takođe ih ne treba koristiti kod krvi, krvarenja izazvanih cislom, polipima i drugim otocima materice i jajnik.a. Crvena ljuta paprika. Uzimanje tlnkture može izazvati teške želudač no stomačne poremećaje. tablja trava (Sencio vUlgare). Kod predoziranja oseća se suvoća II ustima, lupanje srca. Kontraindikovana je kod glaukoma i organskih obo. lenja jetre i bubrega. U poslednje vreme utvrđeno je da većina alkaloida žablje trave ima kancerogeno dejstvo.
�rnšilla (ko :a)
.
godm? dana bIla na suvom mestu ili podvrgnutu zagrevanju na l00°C u toku J 7dnog sa a. U suprotnom upotreba kore je opasna jer može izazvati
�
trovanje (mučnma, povraćanje).
Lokvanj beli - je otrovna biljka Kod unutrašnje primene biti oprezan. Lokvanj ŽUh' - je otrovna biljka Kod unutrašnje primene biti op rcL.an. Kukuruzna svila je jako sredstvo za zgrušavanje krvi. Kod povišenug -
zgrušavanja ne koristiti.
europaeus) - je otrovna biljka. pose
bno koren. Njena pn mena zahteva veliku opreznost.
, E?urđevak - je otrovna biljka. Primena preparata od đurđevka jc kontra mdlkovana kod izraženih organskih promena srca i krvnih sudova' mioka-
rditisa, ateroskleroze.
Luk. Tinktura od luka'jc kontraindikovana za srčane bolesnike' kao i za bolesti jetre i bubrega. . .Kono�ljaJlka. - Bogorodičin divlji lan (Linaria vulgaris) . je otrovna
bllJka. Njena pnrnena zahteva veliku opreznost i precizno doziranje.
Seme l�na. Kontraindikacije su holecistit i hepatit Duga primena sc ne .
-
njem spazma krvnih sudova mozga u prednjem delu glave. Papmr - je veoma otrovna biljka. Preparati od paprati su kontra indikovani kod insuficijencije srca, bolesti jetre, bubrega, čira želuca i duodenuma, kod akutnih žc!udačno--stomačnih bolesti, trudnoće, iscrp
je otrovna biljka. Treba koristiti koru koja je najmanje
Planinčic� - div�i božur (Trollitus
Mrkva. Ne korisLiti gornji deo korena koj i se nalazi iznad nivoa zemlje i ima zelenu boju. Negativno deluje na rad srca. Sapunika je otrovna biljkka. Njena primena zahteva opreznost. Metvica - nana p olj ska i šumska - negativno utiče na reproduktivne organe. Ovo se ne odnosi oa kulturu vrtne mente. Crveni naprsrak - je jako otrovoa biljka mada je dragocena kao sredsvo za srce. Njena primena zahteva veliku opreznost i obaveznu kontrolu le1cara. Bela imela · jc otrovna biljka. Njena primena zahteva opre-L.nost. Orah. Prilikom uzimanja jezgra oraha često je potrebo paziti na dozira nje, tj . uzimati ga u malim količinama pošto i sasvim male suvišne količine mogu izazvati glavobolj u u prednjem delu glave, To se objašnjava izaziva
...
preporučuJ e.
Divlji mak. Visoke doze su otrovne. B�Oi:evina crvena · ima razdražujući uticaj na sluzokožu želuca; poveta va klsel��t ž�l �dačJ1og soka. Kontraindikacije: akutni i hronieni glomeo rulonefntls, ču I gasnitis kod povećane kiselosti. Kleka. Plodovi kleke se ne smeju koristiti kod upale bubrega. Upotreba plodova zahteva precizno dOZiranje i k(;mtraindikovana je II trudnoći.
ljenosti, an emij e i tuberkuloze. Pasje zelje (Solanum nigrum) Slatko-gorko crno pasje zelje je otrovna
biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost. Rusomača čobanska torbica. Preparati rusomače -
osobe sa povećanim zgrušavanjem krvi.
su
kontraindikovani za
Divlja rikva - debeljača - je otrovna b iljka. Preterana doza može izazvati krvave dijareje i nefriti s Vratika
,
-
je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost
i
Božur je veoma otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost
precizno doziranje. -
i precizno doziranje.
Bdljan je otrovna biljka. Može izazvati trovanje. Kod osetljivijih osoba sam kontakt sa b iljkom može izazvati dermatitis.. Posebno su toksični -
Pe/en - je otrovna biljka. Njena primena 7.ahteva veliku opreznost i pre čak i cizno doziranje. Izbegavati dugu upotrebu. Može izazvati groznice, pa i pojave psihičkih poremećaja. Njegova primena II trudnoći je kontraind plodovi b�ljana.
kovana. Takođe se ne sme upotrebljavati kod bolesti čira. Sasa ljubičasta - je veoma otrovna biljka. Njena primena z.ahteva veliku opreznost i precizno dm·�iranje.
RodioLa roza - zlatni koren. Neophodno je precizno doziranje. Kod predoziranosti mogu se pojaviti neželjene reakcije nervnog sistema kao što su nesanica, glavobolja, lupanje srca, raždražljivos1. Koristiti koren pod
213
212
kontrolom lekara. Njegova primcna jc kontraind ikovana kod izražcnih simptoma nervnih bolesti, iscrpljenosti, hipertonije. ateroskleroze. a takođe i kod hipotonije izazvane vaskularnom dis Lonijom Re vanj. Pri uzimanju preparata koji sadrže revaoj, mokraća, mJcko i znoj poprimaju žućkastu boju. U baznoj sredini boja je crvena. Treba izbegavati propisivanje preparata od revnja bolesnim od kostobolje i kamena li bubrezima. Pošto revanj može izazvali krvarenja iz rektalnih vena ne prepo ručuje se njegova upotreba kod hemoroida. Rotkva. Primena rotkve je kontrai.ndikovana za srčane bolesnike, kao i za bolesti jetre, čira želuca i duodenuma, upala žcludačno-stomačnog trakta. je otrovna biljka. Predoziranost može Rododendron - gorska ruža lZazvatt trovanje CIJI su simptomi iZraženo lučenje pljuvačke, nadražaj za povraćanjem, jaki bolovi u probavnom traktu, stanje obamrlosti, pad arte rijskog pritiska. Njegovi preparati imaju negativan uticaj na mokraćne kanale. Kontraindikovan je kod bolesti bubrega. Ruta je otrovna biljka, posebno mlada. Zahteva opreznost u doziranju. Cvekla, Uzimanje svežeg soka od cvekle izaziva jak spazam krvnih sudova, zbog toga se sveže isceđeni sok ostavlja da odstoji 2-3 sala da bi isparile štetne supstance. Posle toga sok se može upotrebiti. Jorgovan - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost. Sladić. Kod duge upotrebe sladića zapaža se povećanje arterijskog pritiska, zadržavanje tečnosti sve do pojave otoka, poremećaja polne funk cije, nestajanja maljavosti idr. enlena glavica (Claviceps purpurea) je veoma otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost i obaveznu kontrolu lekara. !vfagareči tm - repuh, Kod povišenog krvnog pritiska ne koristiti. Medveđe grožđe. Ne uzimati dugo. Neki autori ne preporučuju korišćenje lista za odvar jer nadražuje sluzokozu želudačno-stomačnog trakta. Hajdučka lrava jc otroVIla biljka. Njena primena u svim oblicima kao i drugih otrovnih biljka zahteva opreznost. Duga upotreba j predoziranost izaziva ncsvesticu i osip kože. Neophodno je precizno doziranje. Dan i noć. Duga upotreba preparata i prekomerne doze mogu izazvati povraćanje, dijareju, osip sa svrabom, Gospina jagodica (Physalis alkekengi). Potrbno je znati da biljka sadrži supstance izraiene toksičnosti. Koristiti plodove bez mehuraste čašice jer ona sadrži toksične supstance. Preslica - je otrovna biljk.1. Njena primena je kontraindikovana kod upale bubrega, a doziranje mora biti precizno. .
-
•
•
•
••••
•
•
•
-
-
-
iranje, Hmelj - j e otrovna biljka. Njena primena zahteva precizno doz Hren. Treba biti oprezan kod uzimanja hrena u većim količinama.
Caj kineski. Prekomerna upotreba čaja može dovesti do povećane razdražlj ivosti. Jak čaj je kontraindikovan kod bolesti srca, čira i neuroza. L'emerika i svi od nje pripremnjcni preparati su veoma otrovni. Spoljna primena čemerike takođe može izazvati trovanja, čak i smrt. je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost Divlja trešnja (posebno kora, plodovi i list). Divlji (medveđi) luk. Bolesni od gastritisa i čira želuca treba da ga -
izbegavaju.
(Cynoglossum officinale) - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost, posebno u doziranju. Beli luk ne smeju koristiti bolesni od epilepsije i trudnice. Rusa. Svi delovi biljke, posebno koren su otrovni. Njena primena zahteva m lekara. opreznost i precizno doziranje. Primenjivati samo pod kontrolo Neurnerena i duga upotreba izaziva mučninu, povraćanje, dUareju, poreme ćaje u disaj nonl centru. toplom Šipak. Posle uzimanja tinkture od šipka obavezno isprati usta vodom ili toplom vodom sa sodom. Kiseline koje sc nalaze u tinkturi nagrizaju gled zuba. se njegova Šta valj. Sadrži purinske supstance i kiseline. Ne preporučuje upotreba kod poremećaja razmene soli (reumatizam, kostobolja) i bolestima u vezi_sa njima, kao i kod upalnih procesa stomaenog trakta i tubrku1oze. Jasen - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost. ost, a predo Lazarkinja je otrovna biljka. Njena primena zahteva oprezn ziranje izaziva povraćanje, glavobolju ncsvesticu, pa čak i smrt. Pruji jezik
-
OTROVNE BILJKE a Biljni svet područja bez emice je izuzetno bogat po svojim oblicima. � kOJe vne otro i se aju sret a kam bilj im ovit lek sa dno ji zaje tori prostranoj teri izazivaju trovanje ljudi i životinja. . ! I dOV plo lji div ni raz če vla pri nju paž čiju a, će dec češ naj su ja Žrtve trovan pošto bilje. Pri sakupljanju lekovitih biljka potrebo je biti veoma pažljiv i izgled u naj poz pre da a treb ka bilj tih ovi i lek jač upl . eza Sak opr e vati mer njima otrovnih biljka. da znaju gde one rastu i da ih umeju razlikovati od oći. sličnih vrsta. a po potrebi i da daju prvu pomoć pre lekarske pom .
Buolka
214
Neke otrovne biljke sintetizuju biološki aktivna jedinjenja - alakloidc - II strogo određenim dozama koriste se kao lekovita sredstva. Takva biljka je hunika koja se koristi II lečenju bolesnih od drevnih vremena. Ali, u velikim dozama ona može izazvati trovanje. Bunika je travnata biJjka visine 30-6Ocm.. Stabljika je prava, obrasla mekim vlak.nastim tkivom. Lišće je spiralno raspoređeno, duguljastoovalnog oblika sa zupčastim udubljenjima. List bliže korenu je sa pcteljkom. Cvetovi n a vrhovima stabljika su krupni i imaju prljavo-žut sa ljubičastim žilicama venčić. Plod je mahunast sa sitnim sivkasto-smeđim semenom. Bunika raste na mestima sa korovom. II baštama. pored puteva. OtlOVlUl kukuta (Ckuta \'irfl5ll)
Ovo je najotravDija bijika koja se sreta na području bez emice. Kukuta je višegodišnja travnata biljka iz porodice štitarki sa glatkom granatom stabljikom visine do J,Sm. Lišće je na dva ili tri dela pcrasto podeljeno uskim, šiljastim, reckastim listićima. Cvetovi su beli. sitni. sakup ljeni II obliku štita, korenje je krupno, kratko i po izgledu podseća na repu. ali za razliku od nje na preseku korena otrovne kukute postoje prcgraJil.:c koje obrazuju šupljine. Koren je sočan, debljine 4-5mm. Korenje i koren imaju slatkast ukus. Otrovna kukuta raste na vlažnim livadama, po obalama močvarnih reka, potoka, jaraka, II prikrajcima močvara, pa čak i II vodi. Svi delovi biljke su otrovni. Otrovne osobine ostaju i u osušenoj biljci. Veliku opasnost za ljude i životinje predstavlja korenje koje je najviše toksično u proleće. Ono sadrži orrovnu supstancu cikutotoksio. Najčešće se trovanja dešavaju u proleće za vreme proletnjih bujica kada se krupno i sočno korenje lako pronalazi i ispira vodom iz priobalnih obitavališta biljaka. Posle dospevanja delova biljke II organizam čoveka, posebno korenja, ubrzo dolazi do trovanja sa sledećim simptomima: slatkast, zatim gorkast ukus II ustima, bol u stomaku, lučenje pljuvačke. poremećaj u disanju i krvotoku. bunilo, groznica. Može nastupiti i smrt zbog prestanka disanja i paralize disajnog centra.
215
Likovac je veoma razgranati žbun. Njegove grane su prekrivene sivom korom sa sitnim mrkim pegama, lisće je spiralno raspoređeno, duguljasto je i šiljata, sakupljeno na krajevima grančicom. Sa gornje strane listovi su modro-zeleni, sa donje strane sivkasto-modri. Cvetovi imaju četiri latice, roze ili bele i mirišljave, a nalaze se strane grančica. Plod je jagodičast i sočan,jarko crven, retko žut, raste du-ektno na stablu. Svi delovi biljke su otrovni. Oni sadrLe otrovnu supstancu dafnin. Posebo su otrovni kora i sok biljke, a takođe i plodovi koji privlače svojom jarkom bojom. Biljku je opasno čak i dotaknuti jer u kontaktu sa njom na koži se pojavljuju povrede: upale, plihovi i čirevi koji dugo i teško zarastaju. Trovanje može nastupiti i upotrebom plodova, naročito kod dece koja ne odolevaju njihovom izgledu. Kod trovanja nastupa jako lučenje pljuvačke, bol u želucu, povraćanje, ncsvestiea, groznica.
"raniM) oko · Ijulie (A(.ooItulU IIIItIIora) Ljutić jc višegodišnja travnata biljka iz porodice ljiljana. Stabljika je usp ravna, visine 20-30sm i ima četiri jajolika lista unakrsno raspoređena. Kore nje je puzavičasto, dugačko i tanko. Zelenkasto-žuti cvetić izrasta II gornjem delu stabljike. Cveta u maju-ju nu. Jz eveta se II julu-avgustu obrazuje jagodića'1 crno-mrk plod. Raste na vlažnom tlu u mešovitim i četinarskim šumama. među žbunjem i na senovitim mestima. Čitava biljka je otrovn� posebno plod. Kod trovanja se javlja mučnina, povraćanje i bol u stomaku.
Planinska beta Wnulka (VW1trulU a1bwn.) Planinska bela čemeri ka je travnata biljka iz porodice ljiljana visine d� 2m. Stabljika je debela i prava. Lišće je spiralno raspoređeno, oblika elipse l golo. Cvelovi su zelenkasti i obrazuju na vrhu biljke cvast - metlicu. Cveta II junu do avgusta. U svim delovima čemerike nalaze sc otrovni alkaloidi. Najjača toksičnost Ove biljke je u rano proleće u vreme izrastanja stabljike i listova.
217
216
Čemerika koja raste na pašnjacima opasna je i za stol(U kod koje se često dešava trovanje nailaskom na mlade, sočne. zelene stabljike čemerike. Černcrika nađražuje sluzokožu nosa, usne šuplj ine, grla i izaziva jako kijanje. Kod trovanja se pojavljuje pečenje II ustima, Lučenje pljuvačke, pov�
Tačanje, bol II želucu, dijareja, otežano disanje.
PRVA POMOĆ KOD TROVANJA Ako se trovanje otrovnom biljkom ipak desilo, onda, pre svega treba otkloniti otrov iz organizma i usporiti njegovu apsorpciju.
Najpre treba izazvati povraćanje nadraživanjem korena jezika i dati postradalom veću količinu (4-5 čaša) topLe osoljene vode. Takođe se rl"('
poručuje II cilju oksidacije otrovnih produkata rastvor kalijevog pcnnan ganata za ispiranje želuca. Smanjenju apsorpcije otrova doprinosi i uzimanje aktivnog uglja karbolena. Nekoliko tableta isilniti, pomešati sa vodom i dati nastradalom da popije. Poželjno je uraditi klizmu. U slučaju kontakta sa otrovnom biljkom ruke ili taj deo teja treba nekoliko puta oprali vodom i sapunom ili rastvororn kalijevog permanganata. Postradalog što pre odvesti u medicinsku ustanovu radi pružanja kvalifikovane lekarske pomoći.
OTROVNIH BILJAKA SE ĆUVAJTEl!!
KALENDAR UBIRANJA l.EKOVlTOG BU.JA Mwt Breza - pupoljci Crvena borovnica - lišće Bor - pupoljci
ApU
Breza - pupoljci Crvena borovnica - lišće Dvornik (sr
Hrast - kora Sibikovina - kora Krušina obična (pasjakovina) - kora Krušina (pasjakovina) - kord •
Srčenjak (srčani koren) - korenje Paprat (muška) - korenje Bor - pupoljci Medveđe grožđe - list
Adonis protećni, gorocvet 8agulja, divlji ruzmarin - alis tale granc Breza - lišće, pupoljci Beli glog - cvel, plodovi Crvena borovnica - lišće Angelika, anđeosko drvo - koren Hrast - kora Šibikovina - kora Kopriva - list Krušina obična (pasjakovina) - kora Đurđevak - list, cvet ČIčak - koren Podbjel, belokopitnjak - cvet, lišće Maslačak: - stabaoce, koren Volovski jezik - koren Paprat (muška) - korenje Rusomača, čobanska torbica Jagorčevina - list, cvet Božur - koren Bela jela - pupoljci, iglice Divlji paprat, zmijina mahovina Živovlak, bokvica Pirevina - korenje Crna ribizla Bor - pupoljci, iglicc Medveđe grožđe Jablan pupo1jci
Dan i noć Konjski rep. preslica
218
Hren - koren
219
Konjski rep. preslica Hren - koren
Divlja trešnja
Jim
Dvozubica. kozji rogovi
Divlja trešnja
Adonis prolećni, gorocvet
Borovnica
Bagulja. divlji ruzmarin - olistale grane
Rusa
Bunika - lisI
Kaćunak
Breza - liŠĆe, pupoijei
Beli glog - evel, plodovi Različak - cvetovi Gorka detelina - Ust
Jill Adonis prolećni, gorocvet Vodeni božur, Iđirot
Dvornik, lisac
Bagulja. divlji rozmarin - olista1c grane
Angelika, anđeosko drvo - koren
Breza - liŠĆe, pupoljc i
2draljika, orlov nokat
Jagoda - plodovi, listovi Gorčica
Bunika - lisI, pupoljci
Smilika. žuto smilje - cv ast
Beli glog - cvet, plodo vi Raziičak
Mahovina
-
cvetovi
Kopriva - list
Gorka delehna - list
Đurđevak list, cvet Lipa - cvetovi
Dvornik, lisac
-
CJčak - koren Podbjel, belokopitnjak - cvet, lišće Maslačak - stabaoce, koren Volovski jezik - koren Paškanat - list Rusomača, čobanska torbica
Borovnica crna - plodovi Uraljik., orlov nokat
Majoran
Angelika, anđeosko drvo - koren Žavomjak, kokotić Kantarion
Jagoda - plodovi, listovi
Božur - koren
Gorčica
Bela jela - pupoljci, iglice
Mahovina
Divlji paprat, zmijina mahovina
Neven - ev tovi
Šibikovina
2ivovlak, bokvica Pelen Paprat muška - korenje Pirevina - korenje Srdačica, srčnik travnati deo Kamilica - cvetovi Bor - pupoljci iglice ,
Runolist Majči na dušica Dan i noć
e
-
kora,
plodovi
Vučji rep, lopuh Kopriva - list
Lipa - cvetov i Clčak - koren
Mrkva - seme, koren
Malina - plodovi, list Podbjel, belokopitnjak
Kleka Menta, nana
-
cvet, lišće
220
Maslačak - stabaoce, koren Volovski j�ik - koren Paprat - korenje P�kanat - list Rusomača, čobanska torbica Peršun - zeleni deo, koren Vratić, vratika - cvast Božur - koren Zmijina mahovina Bela jela - pupoljci, iglice Divlja paprat, 1mijina mahovina Živovlak. bokvica Pelen Pirevina - korenje Srdačica, srčnik travnati deo Kamilica - cvetovi Ribizla crna - plodovi Bor - pupoljci. iglice Runolist Majčina dušica Kim - plodovi Medveđe grožđe - list Hajđučica - travnati deo Dan i noć Konjski rep. preslica Hren - koren Dvozubica., kozji rogovi Divlja trešnja Rusa Šipak - cvetovi. plodovi K.ćunak A.,wt Adonis pratećnj, gorocvet Vodeni božur. Iđirot Bagulja, divlji rozmarin Smilika. žuto smilje - cvast Beli glog - cvet, plodovi Odoljen - korenje
221
Borovnica crna - plodovi Dvornik. lisac Zdraljika. orlov nokat Majoran Angelika, anđeosko drvo - koren Gorčica Mahovina Neven - cvetovi Šibikovina - kora. plodovi Vučji rep. lopuh Kopriva - list ČIčak - koren Malina - plodovi Mrkva - seme, koren Podbjel. belokopitnjak - cvet. lišće Maslačak - stabaoce, koren Volovski jezik - koren Paprat - korenje Rusomača, čobanska torbica Peclun - zeleni deo, koren Vratić, vratika - cvast Božur - koren Divlja paprat, zmijina mahovina Živovlak. bokviea Pelen Kamilica - cvetovi Jarebika plodovi Jasenovka, lisičina - korenje Bor - pupoljci. iglice Runolist Kim - plodovi Medveđe grožđe - list Hajdučica - travnati deo Dan i noć Konjski rep, preslica Hmelj Hren - koren Dvozubiea. kozji rogovi
222 Di vlja tr�nja
luk: lukovice Rusa Šipak " cvetovi. plodovi
Beli
.
223
Štavalj, konjsko ulje " korenje
OiltJ6Qr
S.p_bQl'
Odoljen - korenje
Odoljen . korenje
Šibikovina - kora. plodovi
Dvornik, lisac - korenje Angelika, anđeosko drvo - koren Neven - cvetovi
Šibikovina - kora. plodovi Kopriva · list Krušina. pasjakDvina Srčani koren - korenje
CIčak koren Kleka · plodovi •
Mrkva · seme, koren
Maslačak - koren
Java, crna, bela - plodovi Paprat - korenje
Dvornik, lisac - korenje Angelika, anđeosko drvo - koren Srčani koren - korenje
Kleka - plodo vi
Mrkva - seme, koren
koren Jova crna, bela - plodovi Paprat - korenje Maslačak
-
Jaglika, jagorčika. - korene sa korenom Divlja paprat, zmijina mahovina - korenje Zečji
trn - koren
Medveđe grožđe - list Cikorija - koren
Šipak - cvetovi plodovi Štavalj, konjsko zelje - korenje ,
Rusomača, čobanska torbi ca
Jagli.ka, jagorčika - korene sa korenom
N""lIlbar
Peršun - zeleni deo. koren
Java
Božur - koren Divlja paprat, zmijina mahovina ŽivQvlak, bokvlea PeIen
evelovi Jarebika · plodovi Jasenovka, lisičina - korenje Kirn - plodovi Kamilica -
Medvede grožđe - list Hajdučica - travnati deo Dan i noć Konjski rep, preslica
Hmelj Hren - koren Cikorija - koren
Šipak - plodovi
plodo vi
Zečj i trn - koren �
P�A DRAGl ćITA� NE ZABORAVl!!! zem lj
i U poslednje vreme veoma mnogo je izdato pop ularnih knjiga o lekovitirn biljkama. Ogroman broj ljudi izašao je II šume i polja da sakuplja za sebe, za apoteke, za prodaj u. To je dovelo do nest.ajanja veoma dragocenih lekovitih biljaka. Zbog toga je prilikom ubiranja bilja neophodno pamtiti sledeće: - Beri samo one biljke koje sigurno poznaješ, - Uzimaj samo onc delove biljke koj i su neophodni za lečcnje,treba da znaš vreme II koje sc sakupLjaju određeni delovi biljka,obavezno ostavljaj Svake godine ostaje sve manje i manje lekovitih biljaka na
.
zdrave biljke radi budućeg razmnožavanja da ne bi došlo do njihovog nesta janja. Ne zaborav i estetki značaj prirode za čoveka. Ne zaboravi buduće
generacije koje će doći
II
224
prirodu posle tebe. N e zaboravi daje priroda - živa
sredina - Ne zaboravi pravilan način sušenja pojedinih delova biljke
ili
- Nikada ne sakupljaj biljke, cvetove, koren pored puta.
II
gradu, industrijskom kraju
Pravila o određivanju biljaka, nj ihovom sakupljanju , transportu, sušenju i skladištenju mogu se pročitati II bito kojoj knjizi O lekovitim biljkama.
U
ovoj knjizi dati su samo recepti za pomoć bolesnom čoveku. Obavezno za lečenje treba saznati od lekara dijagnozu svoje bolesti i tek posle toga i prema savetu lekara početi Lečenje lekovitim biljkama.
se
vodom
posudu staviti u drugu sa ključalom vodom i zagrcvati uz često mešanje,
30 minuta, tinktura 15
minula, zatim ohladiti, procediti i lek j e spre
man za upotrebu. Pripremanje na pari može se zameniti rernom, ali treba paziti da lekovita smesa ne proključa.
Odvari i tinkture se pripremaju za upotrebu za
J-2
dana, Čuvaju se na
prohladnom tamnom mestu, zaštićenom od direktnih sunčevih zraka.
Ako
odvar ili tinkturu sledećeg dana treba piti toplo ne zgrevati nego dodati vruću vodu.
Tinktura se
II
kućnim uslovima obično priprema na 40-70% alkoholu.
Isitnjenu sirovinu preliti alkoholom u odnosu tamnoj posudi, zatvoriti i držati na tamnom
1 :10, 2:19. 3:10 mestu 3-21 dan,
u staklenoj povremeno
promešati. Tinkturu procediti kroz gazu i sipati u tamnu flašicu. Rok trajanja tinktura je od
1-3 godine.
Tinkture (tonizirajuĆ8 sredstva) uzimati
II
hladnom periodu (jesen, zima,
praleće), jer one izazivaju priliv krvi u glavu i srce, posebno
li
za inhalaciju pripremaju se na osnovu odvara ili tinktura
U7.
naknadno
razblaiivanje vrućom vodom do potrebne lekovite koncentracije smese za inhalaciju
II
celini (obično
I: 2 i 1 : 3).
Rastvori za kornprese, ispirdnjc. lokalne kupke pripremaju se na analogan način, mada u slučajevima kada je potrebno dobiti jaču koncentraciju vode
posle osnovnog kwsa lečenja.
sobne temperature u porculanskoj, staklenoj ili emajliranoj posudi. Ovu odvar:
cije. (one su date na krnju poglavlja o lečenju lekov itim biljkama). Smese
1:5 i 1:3. 1-2 1itra na
Vreme lečenja kod većine hroničnih bolesti iznosi 25-35 dana. Ponovne terapije propisuju sc nakon lO-lS-dnevnog prekida, ali ne više od dva kursa
Kod hladnog načina sirovina se preliva potrebnom količinom hladne
prelije
ima ne samo široke i dobre indikacije u Icčcnju bolesti, već i kontraindika
kadu.
OdlQ.r l i i IiAl1lI,e pip.�1l M 1«1 dil.. 1«1&.., MOORi i .,..a. Kod vrućeg načina potrebna količina lekovite sirovine
Ali nekad se uzimaju II bilo koje godišnje doba, npr. posle izdržanih operacija, kod dugih iscrpljujućih bolesti, pri radu VC1,anom za velika fizička opterećenja. Ne treba zaborav iti da bilo koja, pa čak i najneškodljivija biljka
nog ekstrakta početne tinkture i odvare treba pripremati u odnosu za pripremanje lekovitih kupki tinkture i odvari se pripremaj u
NAČINI PRIPREMANJA PREPARATA OD I.EKOVlTIH BILJAKA U KUĆNIM
prokuvane vode, ostavlja se 4-12 sati, procedi i koristi.
225
toplo vreme.
Ovakav postupak izvoditi kada se tonizirajuća sredstva uzimaju preven tivno.
U nekim slučajevima radi izbcgavanja sm�jenja
. eflkasnosti ili radi sprečavanja privikavanj a preporučuje
sc
kod ponovljenog
kursa lečenja promena sastava mešavinc i zamena analognim lekoviti.� hi ljkama koje imaju analogna terapijska svojstva. Jednokratne doze, broj l kolićina uzimanja preparata u toku mm,
24
sata ne treba smatrati strogo obavez
jer lekar ih može promeniti zavisno od toka bolesti, individualnih
osohina bolesnika, životnog doba i pola.
Svi recepti i doze proračunate su za odraslog čoveka, zato za decu od ]-3 godine dozu trcba smanjti za 3-5 puta, za decu od 3-7 godina za 2-3 puta, a za decu od
7-14 godina
-
za
J ,5-2 puta. Navedene su takođe kontraindika�ije
lekovitih biljka, spisak za ubiranje Ickovitog bilja po godišnjim doblll1a (kalendar), najvažnije
tinkture, metode za njihovo pripremanje i primenu, a
takođe i nekoliko vrsta ulja neophodnih za kućnu apoteku. Načini pripremanja odvara, tinktura i ekstrakta navedeni su
II
receptima
.
.
U toku prve nedelje tečenja narodnim sredstvima i lekovitim biljkama pn unutrašnjoj primeni dozu smanjiti na polovinu od navedene. od druge nede lje, ako organizam dobro podnosi datu metodu, prelazi
sc
na punu dozu.
Prvih dana kod unutmšnje primene mešavina. ekstrakta i tinkture od leko vitih biljka kod nekih bolesnika dolazi do lakog pogoršanja bolesti. Kako pišu naši pozanati stručnjaci fitoterapeuti toga sc ne treba plašiti jer se dešava takozvani 'prelom' u organizmu II vez.i sa delovanjem lekovitih pre parata.
226
227
Ali ako lek očigl edno ne pomaže treba prekin uti terapiju i pri menjiv ati druge metode i recepte za lečenje. Poštovani či taoče ! Zapamti da jc najv ainije za vreme bolesti blagovre� meno se obratiti lekaru i nači potreban recept uz njegovu pomoć za eftkasno
izlečenje.
lkdlmik k_
4Og.
i piti po
korena na l00ml 70% alkohola.
tamnom mestu, proccditi Wikom vode.
Ostaviti
da odstoji
8 dana na
30 kapi 4-5 puta dnevno sa supenorn
koristi sc kod astme, radikalno je i prove reno. Bolje je upotrebljavati tinkturu u alkoholu jer se koren teško rastvara II Ovo drevno narodno sredstvo
TINKTURE U KUĆNOJ APOTECI
vodi.
TUI""'" 04l4i1l1l1l
Tinktura o d korenja iđirota pri prema se na sledeći način: 20g. 1dirota na l OOml. 40% alkoho la ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti i čuvati na prohladnom mestu II tamnoj staklenoj bočici. Piti po 15·30 kapi 2·3 puta dnevno pre jela. Kori sti se za le�e�j e hroničnog gastritisa, čira želuca i duodenuma, dija� reJc. Ređe se konsu kod koiecistitisa, hepatitisa i kamena II mokraćnim o
kanalima.
'liabu, .. 04 arG/qe
20g. a lije na l D Dml. 70% alkohola. držati II tamnoj stak lenoj , , , POSUdi dve nedelje, procedltl I čuvati na tamnom probladnom mestu.
�
Uz�ti
puta dnevno. Lečenje traje 20-25 dana. Ponoviti, ako Je to potrebno, posle d vonedelj ne pauze. K �ri �ti se k� depresija, kao sredstvo za jačanje organizma. kod asteručnth l asteručno depresivn ih stanja, neurastenije hepatitisa kod umnog j
�
P ti po 30-40 kapi 2-4 .
fizičkog premora
-
.
,
.
.. 04 rull;r.. !lcl/i.oriM 1ia1l",
Uzeti 20 g. listova žutikovine na 100m1 40% alkohola. Ostaviti da ods taj i dve nedelje, iscediti i filtrirati. Piti po 25-30 kapi tri puta dnevno u toku 2-3 nedelje. Čuvati na tamnom prohl adnom mestu II tamnoj stakl enoj bočici. Pr:��ručuje se za pri menu kod bol esti jetre i žučnih kanala, hepatitisa, kolecItItisa, kamena II žučnoj kesi . Tink!ura od žutikovine koristi se i u ginekološkoj praksi kod atoničnog �aren�a u po�tporođajnom periodu, kod involucije materice, krvarenja tzaz.vaDlh upalmm procesi ma i t.sl. ,
TiUlu,.. 04l1.odIIIA /l1I�
Uzeti 20g. brezinih pupoljaka na ! OOrnl. 70% alkohola. Ostaviti da odstoj i tri nedelje. Procediti i čuvati u tamnoj posudi na prohladnom mestu za štićen om o d svetlosti Pili tri puta dnevno po 15- 20 kapi sa supenom kašikom vode. Koristi se kod čira želuca, kao sredstvo za stimulaciju lučenja žuči i kao diurctičko sredstvo, kod poremećaja i bolova u želucu, kod vodene bolesti (nastale zbng upale bubrega), kod drugih oblika bolesti bubrega, protiv glista, protiv kožnih bolesti, ekcema, neuralgičnih bolova, bolesti mokraćne .
bešike i reumatizma.
Primenjuje sa takođe kod otoka nastalih zbog srčanih smetnji, kod bolesti jetre disajnih organa (1aringitis, bronhitis, upala dušnika). U spoljnoj upotrebi koristi sc u lcčenju rana, (kompresi i isp iranje) za utrljavanj e kod reumatizrna, dekubitusa, ogrebotina, hroničnih gnojnih ran� trofičnih čireva, stav ljaju se komprcsi kod artritisa i reumatizma Kod kolere se može koristiti tinktura pripremljena sa 0.51. alkohola u koj i se dodaj e pola Daše brezinih pupo lj aka Smesa treha da odstaj i mesec dana. Pije se po jedna čašica svaki sat do prestanka povraćanj a. ,
.
.
Ikli I!lo/r, liui"',..
lOg. cvetova sa li sto vi ma ostaviti da odsloji 10 dana u 100ml 70% alkohola, procedtiti i čuvati II staklenoj tamnoj posudi. Piti po 20-30 kapi sa vodom tri puta dnevno prc jela. Vreme lečenja traj e 20-30 dana.
Koristi sc kod funkcionalnih poremećaja rada srca, slabosti srca, nesanice kod srčanih bolesnika, kod hipenireoze sa tahikardijom, po četnih oblika hipertonije. ateroskleroze. Tinktura smanjuje oscUjivost centralnog nervnog sistema, jača srčani mišić, jača koronarni krvotok, otklanja tahikardiju i aritmij u, snižava krvni pritisak i ublažava otcžano disanje.
LIItla� nui/UI"
228
229
Vreme uzimanjaje 30-40 dana.
20g. biljke preliti sa I DOmI 70% alkohola i ostaviti da odstoji dve nedelje. Procediti i piti po 15-30 kapi 2-3 puta dnevno kao diuretička i laksativno sredstvo. ZUm.clM
Uzeti 50g. listova i stabljika na 0,51. 70% alkohola. 'staviti da odstoji dve nedelje na tamnom mestu, procedti i čuvati II tamnoj staklenoj bočici. Piti po 30-40 kapi tri puta dnevno. Koristi se kod upale jajnika, upale prostate, steriliteta, neprohodnosti kanala, kod upalnih bolesti materice, kod hronične upale mokraćne bcšike i mokraćnih kanala sa postojanjem gnoja II mokraći.
MIlcllM, tlabura
Uzeti 30g. isitnjenog korena i preliti sa 500ml. belog vina. Ostaviti da odstoji 24 sata, često promućkati, procediti i piti po pola čašice dva puta dnevno. Koristi se kao sedativno sredstvo II lečenju histerije, groznice, a takođe i kao sredstvo II Ječenju hipertonije II početnom stadijumu, reumat.izma i bolesti žuči. lla.".,..
•
l . Uzeti lOg. žen-šena na JOOrnl. 70% alkohola, ostavi da odstoji 2.3 nedelje, procediti j čuvali u staklenoj bočici. Pili po 15-25 kapi 2-3 puta dnevno pola sala pre jela. Ne uzimati pre spavanja i kasno uveče ��r�sti se k�o tonizirajuće i sredstvo za jačanje organizma, za lečenje . h bolesti centralnog nervnog razhcltl sistcma, povcćanje radne sposobnosti i otpornosti organizma na stresne Situacije. Žcn-šen jc takođe koristan kod asteničnih i ast�nično-dcpresivnih stanja, neuroza, nesanice i impotencije, . pOjačava ukUp"1 tonus. Sem toga pojačava se funkcionalnost čitavog kardio . vaskulamog slstema. U istočnim zemljama žen-šen se koristi kao sredstvo za produžetak života i mladosti. NajefIkasnije gaje uzimati ujesen i zimi. 2. Uzeti 50g. korena žen-šena, preliti prokuvanom zaslađcnom vodom o ;taviti tri sata, zatim isitniti i dodati 500ml. AO% alkohola' ostaviti d o !stoji 20 dana na tamnom mestu. Piti po IOm1. pola sata pre jela jednom dnevno.
�
lCau'a,iau. "allura
Uzeti 20g. biljke Da l DOm] 70% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti i čuvati u tamnoj staklenoj bočici na prohladnom mestu. Pili po 40-50 kapi 3-4 puta dnevno. za ispiranje usta 30-40 kapi u pola čaše vode. Koristi se kod bolesti usne šupljine, želudačno-stomačnog trakta, jetre, bubrega, zastoja žuči II ručnim kanalima, kolecl!ititisa, početnih simptoma kamcnca u žučnoj kesi i žučnim kanalima, kod gastritisa. Propisuje se i kod poremećaja periferne cirkulacije. U stomatologiji se koristi kao protivupaloo sredstvo, a preporučuje se za ispiranje usta u cilju otklanjanja neprijatnog mirisa i za premazivanje desni u cilju njihoyogjačanja. Po 20 kapi II čaši vode koristi se za ispiranje usta kod stomatitisa i faringitisa. l % rastvor na 70% alkoholu kod inficiranih rana, panarieijuma, apcesa, furunkula, trofičnih rana i opekotina povećava regenerativne sposobnosti tkiva. T uti".,.. tJd1IQ16u
Isitniti 20g. gorčice, preliti sa IOOml. 40% alkohola, ostaviti da odstoji 714 dana, svakodnevno promućkati po nekoliko puta, procedtiti i piti po 15· 20 kapi 20-30 minuta pre jela. Koristi se kao sredstvo za slimulisanjc apetita, za pojačanje sekrecije probavnog trakta, kao i protiv glista. llabu,.. tJd aW«1IIl
Uzeti 20g. nevena na 100m1. 70% alkohola, ostaviti da odstoji �Ye nedelje, procediti i piti po 20-30 kapi tri puta dnevno. Uzimanjem tinkture od nevena nestaju glavobolje, poboljšava se san i radna sposobnost. Koristi se kod hipertonije (vreme 1ečenja tri nedelj� i više), žcludačno-stomačnih bolesti, čira, rahitisa, raka, nesanice, aritmij e srca, otežanog disanja, kao sredstvo za stimulisanje sekrecije žuči i za opšte jačanje organizma. Tinktura od nevena bno otklanja upalne procese i gnojne upale, lučenje kod rana i čireva i znatno ubrzava regeneraciju tkjva i zarastanje rana, a takođe sc koristi i kod sarkoma (malignih tumora).
za spoljnu upolTCbu koristi
sc
230
kao sredstvo za komprese i premazivanje
rana, čireva, opekotina, ogrebotina, posekotina.Tinktura daje dobre rezul tate
II
tečenju bolesti usta
i grla (ispiranje), razblažiti vodom. Kod bolesti
očiju (čmičak, konjuktivilis) koristiti komprese i umivanje razblaženom tinkturom
1: 10.
Dobre TCzultate daje primena tinkture nevena i
II
gineko]oškoj praksi
(ranice grlića materice, belo pranje). Razblažiti vodom 1: 10, praviti komp rese i izvoditi ispiranja.
23t
rutltur" "" 6
i korena božura na
I OOm!. 40% alkohola.
Piti po 30-40 kapi tri puta dnevno, Vreme tečenja je 25-35 dana. Propisuje sc kod neurosteničnih stanja, nesanice.
Tinktura poboljšava radnu sposobnost i
deluje sedativno.
/...ilIl, đul/r.u"
Pupoljke jasike ostaviti u 70% alkoholu da odstaji nedelju dana u odnosu
K.."" • cr(lQri lUplll4!Jrl. liuillU"
1:10.
Uzeti SOg. cvetova ili plodova kestena na 0,61. 50% alkohola. Ostaviti da
odstoji dve nedelje na toplom tamnom mestu, Srnesu svakodnevno promu� ćk:ati, procediti i čuvati na tamnom mestu. Piti po 30-40 kapi dnevno u toku 2-3 nedelje. Preparat od divljeg kestena smanjuje zgrušavanje krvi, jača zidove kapilara i vena, sprečava stvaranje tromba u krvnim sudovima i doprinosi resorpciji postojećih tromba koji se postepeno razmekšavaju.
Preprat od plodova, cvelova ili kore koristi se za unutrašnju
Piti po 25-30 kapi
tri puta dnevno.
Primenjuje se kod akutnog hron ičnog cistitisa
1lu1<1I,," "" (jllle <"fil. fUljll/.U Uzeti
i slabosti mokraćne bcćikc.
30g. Ijule crvene paprike u 200ml. 70% alkohola
nedelje, procediti,
i
ostaviti dve
Upotrebljavati spolja za utrljavanje kcxl Išijasa, neuralgije, prornrzlina, kašlja, reumatizma, lumbaga.
upotrebu kod hemoroida, spazma, poremećaja selcrecijc žuči, hroničnih
1luilw,,, ""/ldfrul
poremećaja probavnog trakta, katara bronhija, kostobolje, reumatizrna.
Priprema se od osušene sitno izrezane biljke na 70% alkoholu
i
spoljnu
išijasa, trombof1cbitisa i proširenih vena. Ekstrakt se preporučuje za kupke
D«
l : 5. Ostaviti da odstaj i 21 dan na tamnom prohJadnom mestu. procediti.
Koristi se kod gastritisa sa sniženom kiselošću, a takođe za pojačanje jućih bolesti. apetita posle preležanih isrplju
Uzeti 40g. cvetova, staviti u 500mL 40% alkohola, ostaviti da odstoji dve
tri
meseca sa prekidom od 10 dana. Posle šest meseci terapija se može ponoviti. Koristi se kod atcrosklcroze, sa nonnalnim krvnim pritiskom, praćenom
PUfUl1id bm.., . liullw,,,
Uzeti lOg. suvih pupoljaka na !OOrnl. 70% alkohola. Ostaviti da stoji dve
nedelje. procediti. Piti po 15-20 kapi sa Pije
glavoboljom i šumom u ušima.
se
112
supcne kašike vode pre jela.
kod probavnih smetnj i želuca, čira želuca, kod vodene bolesti
nastale zbog upale bubrega. kao i kod drugih bolesti bubrega. protiv sitnih
KOjllira_ 1iu'lIUa
glista, bolesti kožc, reumatizma, upale jetre, kod preh lada, gripa, hemo�
Uzeti 200g. majske koprive. preliti sa 0,51. 70% alkohola, prekriti gazom ili tkaninom. Prva 24 sata držati na prozoru a sledećih osam dana na tamnom mestu, proecditi i čuvati
odnosu
Piti po 20 kapi jednom dnevno.
kod mialgije i neuralgije.
nedelje, procediti i piti po 20g. pre jela ili pre spavanja. Vreme lečnja je
II
u tamnoj
bočici.
Piti po jednu kašiči.cu za kafu naste, pola sata pre jela i pre spavanja. Tinktura čini organizam bodrim, zdravim, poboljšava rad srca, sastav krvi, kretanje postaje lakše, prolazi skleroza.
roida, kostobolje, štucanja itd. Kod gripa i prehlade uzimati vruće. SpoUa se tink1ura upotrebljava za lečenje rana, čireva, gnoj avica, posekotina, dekubitusa, kod reumatizma � kosLObolje, bolova u zglobovima, lumbaga kao sredstvo za utrljavanje 1
oblogc. Ova tinktura razblažena sa vodom l : l O koristi se i za utrljavanje u kožu glave za učvršćivanje korena kose.
232
lJull/hslJl ,(OI"
i od nj � se prave obloge. Smatra se da je potrebno popiti dve polulitarske flaše tlnkture da bi se došlo do rez.ultata. Koristi se kod reumatizma i artritisa.
zglo�ve
20g. sveže biljke u 100011. 70% alkohola ostaviti da odstoji, procediti i čuvati na tamnom mestu. Koristi se za smirivanje bolesnih od histerije, kao i kod povišene nervne napetosti. Tinktura deluje sedativno i ana1getski.
Sl�pij;, lipilU',.
Uzeti 20g. isitnjenih listova na l OOmJ. 70% alkohola i ostaviti da odstoji 7-14 dana, a zatim procediti. Piti po 30-40 kapi 3-4 puta dnevno. Koristi se kod lupanja srca, nervoze, početnog stadijuma hipertonije. miokarditisa. RQdlolG ''NI, /iUIw,Q (t/qWi torm)
Uzeti lOg. isitnj.nog korena na lOOmJ. 40% alkohola. Ostaviti da odstoji 20 dana, procediti i čuvati II tamnoj staklenoj bočici. Piti po 5-10 kapi 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme lečenja 1 0-20 dana. U psihijatriji se počinje sa 1 0 kapi 2-3 puta dnevno, a zatim se doza postepeno povećava do 30-40 kapi. Vreme lečenja 1-2 meseca. Ne uzima se pre spavanja i kasno nOću. Takođe se koristi kao stimulativno sredstvo kod asteničnih stanja, premora, neurastenije. Tinkturu mogu uzimati i praktično zdravi ljudi sa s�lanjenom radnom sposobnošću i impotencijom. Preparat ima kontraindikacije i zato se uzima samo po savetu tekMa VadtllQ k(g, uAillA,Q (bIllIlG)
kašičicu za kafu sveže dobro oprane biljke na sOm1. 40% alkohola. Ostavili sedam dana, iscediti i filtrirati. Piti po 1 5-20 kap i u 1/4 čaše vode tri puta dnevno. Koristi sc kod vitiliga, a1ergijskih bolesti, kopnvnjče i kod otoka nervnog porekla. Uzeti
PUIlD/lQ, IlniIIAtQ
233
'
Suve stabljkike preunike sitno izrezati na 1-2crn. Nasuti do 1/3 -1/2 flaše i preliti 70% alkoholom. Ostaviti 2 1 dan na tamnom mestu. Piti po jednu kašičicu za kafu do jedne supcnc kašike sa vodom tri puta dnevno pre jela. U posebno teškim slučjaevima uzimali po jednu ča�ieu tri puta dnevno. Uzimati u hladnom periodu. Ova tinktura lItrijava sc II obalele
J�Q'QOI. li�u,,,
Uzeti 100g. svežib mladih listova jorgovana, sipati II flašu i prelili sa II. 40010 alkohola. Držati na tamnom mestu 14 dana. Pili po jednu k.ašičicu za kafu pre napada, sledećeg dana I kašičicu za vreme napada, trećeg dana jednu kašičicu posle napada. Malarij a i b'TOZn.ica prolaze nepovratno. Kod reumatizma i taloženja so l i II zglobovima piti po 50 kapi tri puta , tn, meseca. Ovu tinkturu utrljavati i praviti od nje dnevno. Le nJ, e traje . obloge. Konst1 se takođe kod kostobolje.
�
ZdJl lrp
Koren zečjeg trna 20g. na l OOrn!. 70% alkohola ostaviti da odstoji 7-10 dana, procediti i čuvati II tamnoj staklenoj bočici na prohladnom mestu zaStićenom od sunca. Piti po jednu kašičicu za kafu 2-3 puta dnevno pre jela. Propisuje se kao taksativno sredstvo. deluje stimulativno na kardiovaskularni sistem, smanjuje prop ustlJlvost l krhkost kapilara, povećava tonus.creva, uzima se kod hemoroida, hr��ične opstipacije, pukotina sfinktera (mišića), smanjuje arterijski pnhsak, otoke. čvorove hemoroida, zaustavlja krvarenje. Koristi se i kao diuretičko sredstvo kod postojanja kamena, kod kostobolje, upale bubrega i mokraćne bešike i kamena u mokraćnoj bešici.
��nktu�
TmillA,,. od Ibw alf4t
Izrezati i napuniti do polovine flašu od pola litra, posuti šećerom j pokriti gazom . Ostaviti tri dana a onda doliti 40% alkohol i ponovo ostaviti tri dana. Procediti i iscediti. Dobija se slatko-gorak liker. Piti po jednu supenu kašiku tri puta dnevno pre jela. Deci davati po jednu kašičicu z.a kafu tri puta dnevno pre jela. Uzimati do potpunog ozdravljenja. Koristi sc kod angine, upale grla i bolesti pluća.
MiladJjQ • •wt�, liul/lArQ
Uzeti sOg. semcna mirođije, k1lVati 1 5-20 minuta na tihoj vatri u 0,51. , vma. Dobro umotati i oslaviti jedaJl sat. zatim procediti.
234
235
po 5O-60g. pre spavanja. Ovo je ndkod1jivo narodno sredstvo. Uzima sc kod nesanice i daje dobar san.
ULJA U KUćNOJ APOTECI
Piti
Hm,q, /lulllAJIl
Uzeti jedan deo isitnjenog hmelja na 4 dela 50% alkohola, ostaviti dve ' nedelje na tamnom mestu, procediti. Piti po 5 kapi tinkturc na jednu supenu kašiku vode dva puta dnevno pre jela. Drubt1. put piti pre spavanja. Koristi se kod nesanice.
8di III#(, /lul/lAJIl 113 flaše napuniti sitno izrezanim belim lukom, preliti 70% alkoholom i ostaviti 14 dana na tomnom mestu. Svakodnevno promućkati. Piti po 5 kapi tri puta dnevno pre jela sa kašikom vode. Čisti krvne sudove od svih taloga., snižava povišeni krvni pritisak, čisti želudac, blagotvorno deluje na spazam krvnih sudova mozga. GrJdll«t
Uzeti 20g. biljke na lOOml. 70% alkohola, ostaviti 10-15 dana, procediti i čuvati u tamnoj staklenoj bočici na mestu zaštićenom od svetlosti. Piti po 20-30 kapi 2-3 puta dnevnn pre jela. Koristi se kod hipcrtonije, funkcionalnih poremećaja nervnog sistema, neuroza, za poboljšanje sna, a takođe nestaju bolovi u predclu srca.
6,,"lipllu, IiulIlAJIl
Tinktura od eukaliptusa ima protivupalna dejstvo, olakšava isWljavanje, deluje antiseptlčki i analgetski. Pije se kod kašlja, bolesti disajnog sistema, akutnih žcludačnih i stomačnih bolesti, gripa, prehlada. Piti tinkturu po 20-30 kapi na 114 čaše prokuvane ohlađcne vode tri puta dnevno. Za spoljnu upotrebu ova tinktura se koristi za ispiranje i inhalaciju kod bolesti grla i disajnih puteva (angina, laringitis, prehJada, upala dušnika. bronhitis, procesi u plućima). Tinktura se upotrebljava za komprese i ispiranje gnojnih čireva, crvenog vetra, gnojnih upala, gnojnog mastitisa i nekih gnojnih bolesti kože. Za ispiranje kod ranice grlića materice jednu kašičicu za kafu razblažiti II čaši prokuvane, malo ohlađene vode. Tinktura sc upotrebljava za utrljavanje kod Eijasa, ncuralgije. reumatskih bolova.
Ulje
Na lOOg. maslinovog ili ulja od suncokreta uzeti jednu punu supenu kašiku isitnjenog divljeg !Uzmarina. Ostaviti na tamnom mestu i svako dnevno promućkati. Procediti i iscediti. Ukapati u nozdrve po 2-3 kapi prvi dan, kasnije po jednu kap 3 4 puta dnevno u toku nedelju dana. Prehlada prolazi 7..a nekolik.a dana. &'aulllrUl4
1 . 20 svežih cvctova prelili sa 200ml maslinovog ulja i ostaviti 40 dana. Piti po 1-2 kašičice za kafu pola sata pre jela 2-3 puta dnevno. Uzima se kod bolesti čira, stomatitisa, paradentoze. faringitisa. a takođe kod bolesti žučnih kanala i kamena u bubrezima kao analgetsko sredstvo i sredstvo protiv glista. 2. Kantarionovo ulje. Pola čaše svežih isitnjenih cvetova i listova kantar iona ostaviti da stoji II čaši bademovog, suncokretovog, maslinovog ili lane nog ulja tri nedelje. Procediti i čuvati na pIohladnom mestu. Koristi se kod opekotina kao radikalno sredstvo, čak ako je povređeno 213 površine tela. Na povređemm mestima stavljaju se kompresi od ulja kod rana koje dugo ne zarastaju, čireva, gnojnih čireva, upala, oštećene sluro kože usta, premazuju sc ujedi od zdrd.vih pasa i mačaka, ispucale usne posle prehlade.
N••m (uf/e)
19. cvetova na l00ml maslinovog ulja ostaviti da stoji 20-25 dana. Koristi se kod rana i ozlcda radi izbegavanja stvaranja ožiljaka. Ulje
Uzeti sveže latice cveta krina, staviti II tamnu flašu, preliti prokuvanim ohlađenim uljem i ostaviti da stoji na tamnom mestu dve nedelje. Koristi se kod opekotina. MORlIIlo." uf/e
Mentolo\'o ulje je apotekarski preparat 2% i 4%. Koristi se kod prehlade po 2-3 kapi u svaku n07.drvu. Uljem se premazuju uglovi nosnih šupljina. Ne koristi SC kod dece do tri godine.
236
Uf/e ad seruue (b«k)Jm
Kod glavobolje nastale zbog prehlade. migrene i probadanja premazati mentolovim uljem čelo, s!epoočnice, teme, iza ušiju i pozadi ispod lobanje (gde je jamica). Kod počet.ne prehlade postupiti isto ovako. Uveče je veoma korisno premazivati disajnc puteve mentolovim uljem. Ova izuutna dezin fekcija veoma osvežava i čuva od prehlade.
letnje žege mogu premaziv8ti II tankom sloju otvorene delove tela (posebno lice) mentolovim uljem pomcšanim sa vaze1i Osobe koje ne podnose
nom.
PlMJ' lla (HIIl4OPh4e) Dobijanje ulja od pasjeg trna
rnje od bele jele dobija sc iz iglica i izdanaka. Ovaj dragoceni ekstrakt od davnina se koristi kao dezinfekciono, kozmetičko i lekovito sredstvo veoma visoke biološke aktivnosti. To je ekološki čisti proizvod jer ova jela može da raste samo u uslovima Icristalno čistog vazduha oslobođenog od prisustva zagađenosti i dima industrijskih zona. Takva mesta očuvana su
reonu
vodi ulje od bele sibirske jele. II
DaJje se navode neki recepti za primenu ovog ulja, koji potvrđuju svoju efikasnost u lečcnju mnogih bolesti posle dugih lekarskih i narodnih metoda.
kućnim uslovima:
.... Aagi
Prilikom stajanja ulje ispliva na površinu, a zatim se skida. Ulje dobijena na ovaj način smatra se za najkvalitetnije. b) Pulpu preostalu posle ceđenja soka dodatno isitniti i prelili biljnim uljem, ostaviti da odstoji, a zatim sa površine skinuti ulje. Ovakvo ulje je svetlije boje i po kvalitet.u je znatno ispod gore navedenog.
c) Iz jagodičastog ploda iscediti sok, preostalu pulpu osušiti i samicti mlinu :ta kafu, preliti maslinovim uljem i ostaviti dve-tri nedelje. čuvati na tamnom mestu u tamnoj staklenoj bočici.
u
Proccditi i
Ulje od pasjeg trna koristi se kod oštcćcnja kože od radioaktivnog
zračenja i kod raka jednjaka.
po 1-1,5 kašičice za kafu 2-3 puta dnevno u to1..'11 lečenja, a
zatim još dve-tri nedelje dodatno. Kod tečenja čira želuca propisuje sc
po l kašičica za kafu 2-3 puta
dnevno pola sata pre jela. Vreme Icčenja je jedan mesec. U Icčcnju ranice grlića materice koriste se vatni tamponi dobro natopljeni uljem (S-lOmI na tampon) . Tampone menjati svakodnevno i sklanjati nakon
16-24 sata. Kod kolitisa vreme Icčcnja traje 10-15 procedura, kod ranice grlića materice 8-12 procedura. Akoje to potrebno lečenje se može nastaviti nakon
II
Krasoojarska, I-lakasina, Tuve i drugih regiona Istočnog Sibira gde se proiz
a) Iz jagodičastog ploda iscediti sok i ostaviti ga na hladnom mestu.
Propisuje se
237
1-1,5 meseca.
Ulje od pasjeg trna takođe se koristi kod opekotina, trofičnih čireva i bolesti kože. Uspešno se koristi kod čira želuca
i duodenuma, kod pukotina
anusa, unutrMojih hemoToida. Koristi se takođe kod upala gomjovilične šupljine, hroničnog tonzilitisa, aterosk1eroz.e.
Naneti čisto ulje na krajnike pomoću pipete, vatnog tampona ili pokvasiti špriccm.
Ponoviti 2-5 pula dnevno
ih
sa intervalom od
4-6 sati. Kod hronične angine sem prcmazivanja krajnika ukapati u nos 1-2 kapi ulja pri tom nastaje pečenje, kijanje, suze, lučenje sluzi iz nosa. Posle J5-20 minuta ovi neprijatni osećaj i prolaze, ali lekoviti efekat je evidentan.
U/UIlII pluta (plullmQ$), 61QAlUtio
Spajati utrljavanje sa inhalacijom. U kućnim uslovima dodati po
3-4 kapi
ulja u emajliranu posudu sa vrelom vodom, udisati paru umotavši glavu. Posle inhatacije utrljati ulje u grudi
i pokriti se toplim ćebetom.
QIl/, ptW� (jIosWlUliad dted
5
Utrljati ulje u vratni deo kičme, grudi. izvoditi masažu refleksnih zona 4puta dnevno svakih 5-6 sali. Posle s\'ake procedure dobro utopliti boles
nika, dati čaj za izazivanje znojenja od biljne tinkture i ukapati po jednu kap ulja u nozdrve.
Pomešati jedan deo ulja od belc jele i tri dela dečje kreme ili maslinovog ulja uz dodatak vitamina uC". Može se pripremiti krema od tri dela ulja od
jele, tri dela sumporne kreme i 4 dela dečje kreme. Premazivali povređene delove kožc.
•
238
Ulje od bele sibirske jcle potvrdilo se kao izuzetno sredstvo za 7..ar3stanjc rana i kao sredtvo protiv opekotina. U mnogim slučajevima dovoljno je natopili gazu i staviti je na ranu ili opekotinu. Ipak, kod nekih poremećaja ili bolesti kože preporučuju se drugi načini za lečenje.
�ldUlll
Pripremiti kremu na bilo kojoj masnoj osnovi II odnosu 3-4 dela ulja II 67 delova masnoće. Premazivati oštećene delove kože dva puta dnevno. Lečenje traje od 8-J 2, ponekad do 24 dana.
Ob,...ra ,"n" Posekotinc i ogrebotine premazuju se čistim uljem radi sprečavanja gnojenja. Rane velikih površina ne obrađivati uljem. ,
OjIfkolill� tnUg .lUJIfIUI '\il.' i "8"
Pripremili emulziju od tri dela ulja i 7 delova voska za mazanje. U kućnim uslovima može se pripremiti mast II istoj ovakvoj proporcijina na bito kojoj masnoj osnovi. Premazivati dva-tri puta dnevno.
PQI(II(fllW.a, tu.bnbo{la i druge &lfali (lSn. !upfjlAe
Tampon natopljen u ulju staviti na zub koji boli ili na upaljene desni 1020 minuta. U slučaju zubobolje ponoviti nakon 1,5-2 sata. kod paradentoze potrebno je 15-20 aplikacija uz ponavljanje kursa nakon šest meseci. Kod težih oblika paradentoze dozvoljeno je izvođenje trećeg kursa terapije takođe posle šest meseci. Paziti da ne dođe do opekotina sluzokože.
p,«lQmJ. w(@
Utrljavanje ulja od bele jele u predelu preloma ili ozlede ubrzava proces srastanja kosti i zarastanja. Piti mUDlic po O,5g. ujutru i uveče. UtrJjavati u1je dva puta dnevno. Jlqas, IllIatili: i druge bnfaIipui{UWig ItUfIWg sistfU(Q
Utrljavati u predelu jakih bolova malu količinu ulja. Efikasnost utrljavanja povećava se posle kupkj ili grejanja bolnih mesta. Kurs Icčenjaje J 0- J 5 procedura. Ovo se takođe prepOnIčuje kod bolova u nogama, golcnici,
zglobu kolena.
RfIlIllQ/Oi4rtl,..uit uutl , Qllti/is
239
Utrljavati čisto ulje u zglobove prethodno zagrejane kompresom ili toplom morskom solju. Posle utrljavanja ponoviti komprcs.
ld toMi
Čisto ulje od bele jele ukapat i iz pipere na koren jezika po 3-5 kapi ujutru i uveče.
GlI4inl lilf.i, JlAIlWk.ul� (tiliJll'iiI, paI/Q'/cili/IIt
Priprem1ti smesu od sedam delova ulj a od bele jele i tri dela masti Višnjcvskog. Staviti dobijenu kremu na gazu, a zatim na povredeno mesto, zaviti. Previjanje izvoditi dva·lri puta dnevno. Na mcs(ima sa grubom kožom mogu sc stavljati kompresi od čistog ulja ali su moguće slabe opekotine. Žene ćc naći u ulju od bele jele idealno kozmetičko sredstvo, koje će im II kratkom roku pomoći da se oslobode od bora i uvenulosti kože zahvaljujući njegovom podmladujućem delovanju na ćelije organizma. Ova osobina ulja od bele jele naročito se oscća posle vruće kupke (38 C) uz dodatak od 2-3 kapi ulja; nakon 1 5-20 minuta nastaje osećanje lakoće. mladosti, nestaje umor, skida se stres. Duži boravak u kupki sa uljem od bele jele doprinosi opuštanju mišića i bržem zaspivanju. San postaje miran i
dubok. Ovakve procedure blagotvorno deluju na centralni nelVni sistem, pomažu oslobađanju od nesanice i neuroza. Pri tom se očituje obnavljanje hetero genc aktivnosti kore velikog mozga. Široke mogućnosti nalaze sc u ulju od bele jele kao lekovitom preparatu. U narodnoj medicini, naprimer, ono se uspešno primcnjuje u tečenju ginekoloških i uroloških bolesti. Lekari koji u svojoj praksi koriste ovo ulje preporučuju ga i u mnogim drugim slučajevima. Do danas jedinstvena kon traind ikacija je cmbriotoksičnosl zbog čega se ne preporučuj e trudnicama. Prskanje ulja od bele jele u prostorijama uništava mikrobc izazivače bolesti, otklanja ncprijatne mirise u toaletima, kuhinjama, ostavljajući nežnn aromu četinarske šume. To je nezamcnljivi prirodni dezodorans koji srna. . . . nJuJe znoJcnje. Kontraindikacije: ne preporučuje sc osobama sa srčanim manama i ženama u trudnoći.
240
Glavicu belog luka prosečne veličine očistiti i napraviti od nje kašicu, staviti II staklenu teglu i preliti čašom neraflniranog suncokretovog ulja. a zatim staviti II hladnjak. Sledećeg dana iscediti kašičicu za kafu limunovog soka i dodali isto toliko ulja od belog luka i promešati. Piti tri puta dnevno pola sata pre jela. Kurs traje 1-3 meseca, a posle jednomesečne pauze može SC ponoviti Otklanja spazam krvnih sudova mozga. spazam srca.,. otežano disanje, propisuje se kod skleroze. Odlično je sredstvo za širenje krvnih sudova.
2A1
KORISNI SAYETI ZA VAĐENJE RIBI.JE KOSTI IZ GRLA Riblju kost iz grla moguće je izvaditi pomoću sveće od voska. Jedan kraj sveće zagreje se na vatri i brzo, da SC ne stegne, stavlja se na kost koja Strči. Za pola minuta vosak se ohladi, kost ostaje II njemu pričvršćena i lako se izvlači zajedno sa svećom.
KAKO IZVADlTl INSEKAT lLI
IZ
1. Sipati u uho ulje. zatim relativno slabim mlazom tople vode ispirati
uho dok se kamen pojavi. za vađenje insekta potrebno je napuniti uho sipanjem ulja kap po kap i insekat će se živ ili mrtav pojaviti na površini. Naravno, pacijent u tom slučaju treba da leži na boku tako da nastradalo uho bude sa gornje strane, jer će sc pri okretanju glave ulje iz uha izliti. 2. Umočiti list duvana u vodu, iseediti iz njega tečnost u čašu i pipetom kap po kap puniti uho. Na površini tečnosti pojavljuje se buva i svrab prestaje.
MALA POMOĆ EPlLEPTlčARIMA Kada počne napad epilepsije treba levu ruku epileptičara staviti na pod i nagaziti na njegov mali prst. Napad se obično brlo završi.
PROTIV
OSEćAJA POSLE PIJANOG STANJA
Posle pijanstva obično se sledećeg dana oseća čudna "težina" u glavi, gađenje II želucu i 1.51. Sipati 20 kapi alkoholne linkture od mente II čašu hladne vode i odmah popiti. Za J -2 minuta oslobodićete se svih posledica jučerašnje pijanke.
242
243
C#1Ulkq{a
OTREžNJENJE "MRTVO" PIJANOG
Sipati 5-6 kapi amonij aka II čašu h ladne vode i P9piti. Ako pij ani sam ne može da popije, otvoriti mu usta i sip ati sadr.linu b) Položiti pijanog da leži na leđima, uzeti njegovu glavu tako da dlanovi naležu na uši brzo i jako masirati oba uha. Prili v krvi II glavu dovodi pijanog II potpuno svesno stanje za jedan minut i on je II stanju da kaže čak i svoju adresu. a)
.
Pre očekivane prilike "a "čašicu više" popiti šolj ieu jake crne kafe (turske) sa sokom o.d limuna ili kriškom li muna. Po završetku veselja ponoviti ovo isto. Mamurluk brzo prolazi.
KAKO OSTAVITI
,
ALKOHOLIZAM
Safet 1 . Gorčica - I deo, pelen - l deo , čubrika - l deo. Preliti 15g. ove mcšavi ne sa 200ml. vrele vode, umotati i ostaviti dva sata, procediti. Piti po t supenu kašiku 4 puta dnevn o kod alkoholizma.
stmlu ("Ill'''" t c fM... (ima ih " mal/qlaku)). Stenicc imaju jak, neprijatan miris. Uhvatiti nekoliko sternea i ostaviti neko vreme II alkoho lu a zatim davati alkoholičaru da p ij e ne govoreći mu o lome. Izaziva odvratnost prema alkoholu. ,
s.r.u (wcu). U 200g .
i dva lista lovora. Ostaviti dve da pije po čašicu ove tinkture. Ooa
alkohola staviti koren selena
nedelje da odstoji. Alkoholičaru davati izaziva odvratnost prema alkoholu.
PQANSTVO MfRW · IiIdhI'11I Sipati 20 kapi tinkturc mente II čašu hladne vode prolazi mamurluk, glav obolj a i osećaj težin e II glavi
i popiti
odmah. Brzo
lista eukali ptusa preliti sa 0,51. vrele vode. ostaviti jedan sal, dodati j ednu supcnu kašiku meda. jednu supcnu kašiku glicerina. Piti po 1 /4 čaše 7 puta dnevno. Vreme lečenj a je 30 dana. Jednu supcnu kašiku
NEPRIJATAN MIRIS IZ USTA &laJg.a
Pripremiti odvar od 20 listova silnO izrezanih u 0.51. jedan sat. a zatim i sp irati usta. M.RW Supenu Wiku usta.
mente na
0,51. vrele
vrele
vode ostaviti l sat.
vode, ostaviti
a zatim ispirati
KQltUVUl�
Jednom do tri puta držati u ustima suvi karnnfiJić.
KQmllka Piti sveže pripremljen č aj - 2 supene kašike kamilice, kuvati 5 minuta u 0,51. vode.
NARODNO SREDS'rVO ZA ČIŠćENJE ORGANIZMA. čišćenje organizma vidari ruske narodne medicine najč ešće sav etuju �voj irn p acijen tima da koriste preslicu - konjski rep. Osušenu isitnjenu preslicu preliti vrelom vodom i piti kao čaj. Za
.
Sipati 5-6 kapi amon ij aka II čašu hla.dne vode i popiti odmah
6J
Najnovij i recept profesora doktora medicinskih nauka A.T. Fliatova.
.
Pre odlaska II goste Hi u situacijama kada se popije "čašica više" da ne bi JošJo do mamurluka popiti 1-2 čaše jakog čaj a od mente. To isto ponov it i nri rnvratku kući.
DRAGOCENA DIJETA ZA MRŠA U toku prve nedelje tri puta dnevno umesto doručka. ručka
po dve pomorandže
i tri
tvrdo kuvana jaja (kuvati
i
večere jesti
12 mi nuta). U toku druge.
244
treće i četvrte nedelje jesti ovu istu
hranu II istoj količini, a pored toga jesti II neograničen im količinama sirovo voće i povrćc. Autor ovog načina za mršavljenje primenio ga jc više puta sa velikim uspehom. On pravilno tvrdi
da će pomorandže dati sve potrebne vital!line ajaja proteine i ostalo.
SREDSTVO PROTIV URASTANJA NOKTQU Dešava se da nokat, naročito na palcu noge urasta
II
tkivo i
maslacem
Napuniti
oštrim kraje ga kravljim
uzastopno. Nokat će omekšati a bolovi prestati. POŠlO bolovi prođu, pomoću peroreza pažljivo podići ugao urastajućg nokta
i ubaciti i spod njega
par
čcnce gaze. Pošto je nokat podignut previti prst. Divlje meso će sc spustiti, bolno mesto će zarasti i bol prestati. Radi sprečavanja urastanja nokta treba nositi komotniju i veću obuću.
na žulj ljuske debljine naj manj e l,5mm. povezati i ostaviti preko noći. žulj evi i kurje oči će nestati. Ipak. treba istaći
da
lekovito delovanje ovog sredstva zavisi u znatnoj meri od kvaliteta sirćeta. Ovo je starinsko narodno i zato pravo sredstvo. Pre spavanj a napariti noge
li
vrućoj vodi, zatim dobro osušiti i priviti na
žulj koru od limuna sa malom količinom mekšine ili, pak, parče limuna.
Posle 4-5 dana žulj će sasvim nestati.
SREDS'I'VO ZA OMEKŠA.VANJE KOžE LICA U narodnom govoru ovo sredstvo nazivaju "voda od krastavca". Izrezati krastavac na kriške složiti ih II teglu i preliti razblaženim apotekarskim alko holom. Odati dve nedelje na suncu, a onda je voda od krastavca gotova.
Upotrebljava se nerazblažena tako što se njome natopi tampon i briše lice. Ova voda se smatra za najbolje narodno sredstv'o za omekšavanje kože.
M".M w li«
Jedno sveže žumance, kašičica za kafu meda i kašičica glicerina. Sve
7..atim isprati toplom vod nestaju borice. Preostala masa može se čuvati
dobro izmešati, namazati lice i ostaviti dva sata,
om.
Lice
sc veoma osveži i
nekoliko dana u
hladnj aku.
Ova maska se može ponoviti dva do tri puta nedeljno. Radi
svežine
i
ishrane kože Jica veoma je korisno premazivati lice na nekoliko minuta raznim voćnim sokovima, sokovima od povrća, mlekom i uopšte, potrebno j e hraniti kožu. Pasje nekoliko minuta sprati sve sa lica.
nrie u različitim količinama. Is itojene biljke preliti vrelom vodom n odnosu 1:2, prokuvali 1 .5-2 min uta prohladiti odvar i dok je još toplo natopiti gazu lli Uzeti lipov cvet. list mente, cvetove kamilicc, latice šipka ili
l . Potopiti Ij usl'u od luka II sirćctu i ostaviti najmanje dve nedelje. Staviti
i
J5
M«lM W &Imt i
PR01tV ŽULJEVA (KURJE OĆI)
Ponoviti nekoliko puta
Ostav iti da odstoj i jednu supenu kašiku lipo\'og cveta u čaši vrele vode,
minuta. ProcedunI ponoviti sledećeg dana.
i svakodnevno pre spavanja stavljati ga na prsl noge 2-3 nedelje ,
ZA PODMLAĐIVANJE LICA zatim dodati jednu kašičicu za kafu meda, Premazati lice i vrat i držati
vima pričinjava veoma jak bol i najčeSće kada j e čovek II pokretu. Uzeti kožni naprstak i staviti na povredeni prst ruke.
245
.
tampone i stavljati na čisto lice. Držati 15-20 minuta i nakon toga isprati lice toplom vodom.
M"'M W ,.QS/UI i
Uzeti kantarion, list štavija, list podbjela. cvet nevena u jednakim količinan1a. l sitnj ene biljke preliti vrelom vo dom li odnosu 1 :2, prokuvati
1,5-2 minuta, prohladiti odvar i dok je j oš toplo nato piti gazu ili tampone i
stav ljat i na ČiSlO lice. Držati vodom.
15-20
mi nuta i nakon
toga isprati lice toplom
PEGE M«!laM Pripremiti odvar - dve supene kašike maslačka kuvati u 200ml. vode 1 5 minuta. procediti, ohladiti i umivati lice ovim oOvarom.
Lul
ProtrJjavati lice svežom glavicom luka do nestanka pcga.
247
246
"'-"."
Uzeti malo svežeg žumanceta i obilno namazati lice. Kada žumance
Iscediti sok mladog krastavca, premazivati njime pigrnentnc fleke 2-3
puta dnevno II toku nekoliko nedelja.
IlIflt
OPADANJE KOSE Kida (g,ualiu)
Pripremiti kašicu od korena hrena i stavljati na pege 1-3 puta dnevno.
pušr.m, vw;tIi."", liaum, luk za nestanak bojc pega mogu se
pripremiti odavno pozanta sredstva kao
što je sveži peršun, sok od svežih krastavaca, sok od limuna, sok od luka, l % rastvor sirćeta pomešan sa belancetom.
<;"
dobije konzistencija paste. Premazivati pastom bore i ostaviti 1 - 1 ,5 sat, a zatim isprati i obrisati.
M.&I.iIIAI J. Uzeti dublju posudu, staviti
II
II
31. vode S minuta, a zatim dobro umotati i ostaviti jedan sat. Ovim
odvarom ispirati kosu. Učvršćuje koren vlasi.
kašicu uviti
Pripremiti pastu od SOg. izrendanog badema, I2,5g žumanceta, 12, �g. alkohola, 19. timala, 1 ,5g. kamfora, dodati vodu da
kuvati
Uzeti glavicu luka srednje veličine, očistiti je i izrendati, a zatim dobijenu
Mtfm>illAl l.
lOmI.
Grančice kleke pomešati sa istom količinom lista breze. Pregršt mešavine
lIli:
BORE NA UCU
glicerina,
počne da se suši oprati lice vodom i sapunom. Rezultat je uvek izvanredan.
nju 30g. kamilice, 20g. mente, 20g.
salicinske kiseline, lOg. ruzmarina i preliti jednim litrom dobrog vina. Ostaviti smesu 1 5 dana, procediti i dobijenu tečnost pažljivo utrljavati u kožu lica svako veče u toku 15 dana. Procedure se mogu ponavljati više puta posle kraće pauze.
AllollaiIIAI SIli....
Uzeti 0,51. salicinske kiseline, sok od krastavca SOg. i 200ml. 40%
alkohola. Ovom smesom brisati lice svako veče u toku 20-30 dana. Kod suve kože alkohol zameniti vinom jer je alkohol može nadražiti. Posle ove procedure potrebno je primeniti masku od lekovitig bilja, a pre svega od kantariona, kamilice i podbjela. Neven je takođe pogodan za maske, kao i lan - jednom nedeljno.
PROTIV NEGATIVNOG UTICAJA SUNCA I VETRA
u
nekoliko sati oprati. Poželjno je II to vreme imati kraću kosu. Posle nekoliko procedura nestaje perut, svrab, kosa postaje čvršća, boja se obnavlja a vlas
postaj e elastična i meka.
s..t
Utrljavati sok od luka pomcšan sa konjakom i jakim gustim odvarom
narodno sredtvo koje apsolutno nije štetno za kožu.
od
korena čička. Na jedan deo konjaka uzeti 4 dela soka od 'luka i 6 delova odvara od korena čička. Ovo je dobro narodno sredstvo.
Pl»ji lm
Tinktura od plodova i listova pije se i upotrebljava spolja kao sredstvo
koje učvršću je kosu kod ćelavosti. Dve supene kašike plodova i listova preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti 2-4 sata
II
dobro zatvorenoj posudi, procediti. Piti po IS0ml. dva
puta dnevno pre jela. Uveče utrljavati
Riciuu,,,.,, UQe
II
kožu glave.
Ricinusovo ulje u jednakim količinama pomešati sa 96% alkoholom. Utrljavati vatnim tamponom u kožu glave. Posle 3-4 sata oprati kosu dečjim ili lanolinskim sapunom, isprati malo zakiseljenom vodom. Zakiseljena voda priprema se ovako:
II
vodu za ispiranje iscediti sok od limuna ili dodati
1-2 supene kašike sirćcta.
Kor.u lUka 20g. čička
Sunce i vetar mogu veoma negativno delovati na kožu lica. Evo najbolje
gazu sa nekoliko slojeva. Utr1javati u kožu glave i posle
II
200m1. vode kuvati na tihoj vatri do polovine početne
količine, tako da odvar bude gust. Odvar pomcšati sa svinjskom masti zagrevajući, sipati
II
posudu (po mogućnosti zemljani
lonac), zatvoriti i
staviti u remu na nekoliko sati. Sa ohlađene zgusnute mase prosuti vodu,
248
ukoliko je ima. Mast je korisno sredstvo za rast kosc. Još bolje je prernazivali kožu glave svežim sokom od čička. Iskopati koren čička, bno ga oprati, iaendati i iscediti sok. Ovo treba brzo raditi jer izrcndani koren brLo oksidiše na vazduhu i tamni. Sole sc može konzervirati alkoholom. Pre utrljavanja razblažiti sok dodavanjem iste količine vode. Utrljavati 2-3 puta nedeljno.
Bcla6#CfJI Kod opadanja kose prati odvarom od lista breze.
2A9
Md«.iu" J. Korenje Iđirota 20g., korenje čička - 20g., cvetovi nevena - 20g., hmelj 20g. Mešavinu preliti jednim litrom vode, ostaviti dva sata, procedili. Kod opadanja kose nakvasiti kožu glave uveče, pre spavanja. �
_
Md«.iAA 4.
List koprive - 30g., list podbjela - 30g., kOTCnje lđirota - 30g Šest supenih kašika mclavl oc kuvati 10 minuta u IL vode. Dobro umotati i osta� viti jedan sat, proccditi. Ovim odvarom prati kosu tri puta nedeljno kod peruti i opadanja kose. .
KoJU""
Kod pojačane zamaUcnosti. peruti, opadanja kose preporučuje sc posle pranja malo prosušiti kosu, a zatim utrljavati II kožu glave tinkturu od listova koprive. lednu supenu kaš iku listova koprive prcJ.iti čašom vrele vode, ostaviti 1 , 5 sat, procediti. Duže vreme koristiti j ednom nedeljno
.
. .ill" Liu"", « Ispirati kosu toplom vodom u koju jc dodato na 21. dve kašičiee soka od limuna ili dve supene kašike sirćcta.
.
Kopti." IOOg. isitnj c nog lista koprive preliti sa 0,51 vode i 0,51. siTĆeta. Kuvati :lO minuta. Kada se ohladi procedi li i prati kosu ovim odvarorn bez. upolrebe šampona.
Pwlm;" UUU,""
Č itava biljka sa korenom. Odvarom od ove biljke prati kosu kod peruti i za rast kose.
� Tri supene kašike kuvali 10 minUla U IL vode U zatvorenoj posudi. Umotati i ostaviti 4 sata, procediLi. Koristili za pranje kose kod peruti i upalnih procesa.
Pclcn. di.ljl/ld... Pranje kose i lica odvarom doprinosi rastu kose i brade.
Md\niAA l. Cubrika - 20g., kora vrbe - 20g., kora hrasta - 20g. 4 supene kašike ove mešavine kuvat i II II. vode 1 5 m inuta, ohladiti, proeediti. Utrljavati II kožu gl ave kod opadanja kose. peruti. svraba.
Md«.iAA l.
Kora vrbe 20g., koren čička 20g. 4 supene kašike ove mešavine kuvati u ll. vode, ohladiti, praecditi. Utrljavati u kožu glave kod peruti i svraba kože. �
SREDSTVO ZA LEčENJE SVIH OBUKA REUMATlZMA, POSEBNO REUMATlZMA ZGLOBOVA Stručnjaci dokazuju da jc osnovni uzrok svakog oblika reumatizma, prema najnovijim istraživanjima naučnika - višak mokraćne kiseline II orga nizmu. Ovu kiselinu daje organizmu uzimana hrana - meso, riba. U tečenju reumatizma treba se na duže vreme odreći mesnih proizvoda i preći na vegetarijansl..-u ishranu, u naj većoj meri na sveže povrće i voće. Kod lečenja reumatizma zglobova treba zaboraviti na hranu sa mesom za sav zivot. Nekoliko reči o reumatizmu zglobova - artritisu. Proporcionalni odnos soka od povrća za bolesnike od reumatizma zglobova: na Ikg. treba uzimati 285g. soka od celera u 715g. soka od mrkve. Svi pozn ati naučni izvori O Icčenju Tcumatizma obavezno preporučuju da se lečenje započne od temeljnog čišćenja organizma, pri tom obavezno postiti, tačnije glada-vati da bi se organizam, posebno creva, oslobodio od otrovnih i prlj avih supstanci k oj e se najčešće godinama tamo nalaze. Posle čišćenja i posta sama priroda će se pobrinuti o ozdravljenju. Čišćenje organizma i gladovanje su obavezni jer to izuzetno ubrzava proces ozdravljenj a. čišćenje organizma i post (gladovanje) uvek donese izuzetne rezultate: temperatura pada, upala i groznica postepeno prolaze. Mnoge bolesti skoro odmah prolaze posle čišćenja organizma od otrovnih supstanci i prljavih naslaga.
NQllaaW'"
250
Osobama koje pate od apendicitisa, upale probavnog trakta ili čira II toj oblasti ovakvo čišćenje se ne preporučuje. TaJ...-ve osobe treba direktno da pređu na gladovanje. Mnogi savremeni naučici savetuju gladovanje ne duže od 6 dana. Bolje je gladovati po malo ali često. Ali, mnogi preporučuju dugotrajna gladovanja. Preporučuje se početi čišćenje organizma i glado vanje na sledeći način. Ujutru, odmah posle buđenja, rastopiti kašičicu gorke soli II pola čaše prokuvane vode, (po mogućnosti prokuvane), dodati sok od dva limuna i popiti. Posle 30 minuta popiti poja čaše soka od mrkve i celera ili isto loloko soka od pOOlorandže i limuna razblaženog dcstilova nom vodom. U toku dana na svakih poja sata piti ovaj sok sa destilovanom vodom. U toku čišćenja organizma ne treba uzimati nikakvu hranu iako se glad oseća veoma jako. Ako jc osećaj gladi toliko jak može se pojesti jedna pomorandža uveče. Ponekad sc II toku čišćenja i gladovanja javlja glavo bolja, mučnina, malaksalost. Ne treba obraćati na to pažnju, naprotiv, ne zaboraviti daje to privremena pojava i da će ubr.lo proći. Gladovanje. Posle jednog dana čišćenja organizma treba preći na glado vanje ili svojevrstan post. U toku 1-5 dana treba ptiti sokove od povrća što je moguće više. Svako veče primeniti klistir da bi se organizam oslobodio od "otpada" koji se spustio odozgo nadale kao rezultat čišćenja i uzimanja sokova II toku posta. Jedan dan u nedelji potpuno gladovanje preporučuje se svima, i zdravi ma i bolesnima, da bi sc omogućilo prirodi da oč,isti organizam od otrovnih supstanci koje kasnije mogu bili uzrok ove ili one bolcsti. Oni koji ne mogu podvrgnuti sebe procesu čišćenja zbog gore navedenih razloga treba uoči posta da uzmu uveče neki laksativ. U međuvremenu izmedu postava i gladovanja treba se hraniti prvenstveno salatama. sirovim povrćem i voćem sa izuzetno malom količinom namirnica kao sto su mleko, sir, jaja, riba i meso. Prehrambene namirnice koje sadrže veli.kie količine kiselina moraju se potpuno isključiti iz ishrane, zatim sve namirnice koje sadr.i.e beli šećer i belo brašno, slatko, bombone, krastavci pripremnjeni sa većom količinom sirćeta, sirće, jak čaj, kafa. kakao, konzervirana, pečena i masna hrana.
tJ!Wv� argallWu"po f(up/ll dalW." Vab....
Uoči početka gladovanja pre spavanja popiti čašu vode sa istopijenom gorkom solju. Posle toga II toku 24 sata na svakih pola sata piti čaSu soka 0,1 t"lf)morandže II koji je dodat sok od jednog limuna, a pre uzimanja
251 laksativa uraditi klistir. Ovde treba pojasniti karaktristike klistira po dr. Vokeru. Gumena cev za klistir treba daje debljine olovke. njen donji deo da je dobro premazan uljem u dužini od 50cm. Pri tom dr. Vokcr ne savetuje da se koristi va7.clin ili drugi preparat koji je na osnovi mineralne prirode. Napuniti posudu sa 21, topIc vode, dodati sok od 2-3 limuna, mada nije obavel.no. zatim kraj gumene ecvi, bez dodatka, staviti u anus i gurati do 5Ocm. Ako cev naiđe na prepreku ne treba je gurati dalje. Kli.zmu po dr. Vokeru treba izvoditi na kolenima i laktovima da bi voda prodrla dalje i bolje oprala. Posle toga sledi dijeta i gladovanje kako je gore opisano. Dodajmo da pri lečcnju teškog oblika reumatizma svih vrsta posebno zglobova dijeta igra najvažniju ulogu. Ogromnu ulogu imaju i sunčane kup ke, kao i ruske banje, obavezno sa paraom i brezovim grančicama. Pariti bolna mesta treba što jače i duže.
DUABETES 1\'''lnje dve vrste dijabetesa:
Dij"b.� b� !fin...
Ovaj oblik ispoljava se samo u obilnom i čestom mokrenju, ali količina šcćera u mokraći je nOlTIlalna. Pošto sa mokraćom odlazi mnogo azota i fosfora takav bolesnik se vrlo brzo zamara, oseća suvoću u ustima, suve je kože i oseća nedostatak pljuvačke. Uzroci su, uglavnom, na llervDOj bazi. Bolest se pojačava kod nesanice, uzbuđenja, neprijatnosti. Potrebna su sredstva za jačanje, gvožđe, brom, valerijana. Dobro je, kod jače izražene bolesti koja se periodično manifestuje, piti po 1 supenu kašiku glicerina dnevno, a za nadoknadu fosfora jesti mozak, vi§C ribe. mesa, mleka, žumanea.
DiftWflu "" ••inaa!.
Mokraća ima veliki sadržaj glikoze i oksalne kiseline što dovodi do stvaranja kamena u bubrezima. Simptomi bolesti: često mokrenj e, neutoljiva žeđ i osećaj gladi, malak salost, pogoršanje vida, srcana astma, osećaj ukusa gvožđa u ustima, slabo zarastanje rana, svrab kože, šećer u krvi i mokraći. Pre svega treba prestati troSiti šećer i sve što sadrži u sebi šećer i skrob: hleb, pirinač, prekrupe, mahunarke, suvo grožđe. Treba jesti više mesa u svim oblicima, više masti i svežeg voća. sem banana, kestena. šljiva i
253
252 grožđa. Veoma dobro je obrano mleko, mlad sir, kiselo micko. Začini Su potrebni rad
i lilleg varenja
. ka lja
.
Pomaže sledeća dijeta kOju treba držati bar jednom nedeljno. čitav dan uzimati samo jednu vrstu svežeg povrća, a zatim 3-4 jaja sa malo svežeg
maslaca. Umesto šećera II ishrani koristiti saharin.
• •
Muodaa $IWIYa.'
smejati, pošto smeli poboljšava stanje bolesnika
snižavajuči procenat šećera II krvi.
Dijabetes je nasieđan, naročito ako su od njega bolovala oba roditelja. Napomena: Pre uzimanja iosulina treba dobro pojesti. Ako bolesnik zabo II
nesvesno stanje.
A.
spolja za lečenje rana (ispiranje, kompresi), za utrljavanje, (takođe i unut rašnja upotreba) kod reumali7.ma.
Umesto alkoholne tin.kture upotrebljava se takođ
pupoljaka: od 5 - I Og. na jednu čašu vode. piti po slučajevima kao i kapi. Ako pupoljaka
a
Tinktura se pije od 112-1 kašičice sa vodom tri puta dnevno ] 5-20 minUla pre jela. dana u 5OOg. 40% alkohola.
Ovo sredstvo izaziva kod bolesnika dobar apetit, doprinosi zarastanju čira želuca i duodenuma. Kod zubobolje staviti natopljen tampon na oboleli zub. Kod svih gorc navedenih bolesti, sem
k.
spolja unutra.
i
Tinktura od pupoljaka breze ili odvar od njih, a takođe i odvar od listova koristi se kao sredstvo protiv g i st . dekubitusa.
l a
Kompresi od odvara brczinih
U
narodu sc ova tinktura koristi
i kod
pupoljaka i listova ili tinktura od pupoljaka
dobro zamiruju rane, čak duboke.
materije i supstance kod zaraznih
tri puta dnevno. Tinktura od
pupoljaka na !(lOg, alkohola ostaviti puta dnevno.
� se
bolesti.
Odvar
od pupoljaka i listova
U
ist�j ovo dozi aj e ženama za vreme menstruaeije za olakšavanje izdvaj � anja krv1, kao l II postporođajnom periodu počev od 12-og dana posle
porođaja radi ubravanja poslporođajnog "čišćenja". ,
LEČENJE VALElUJANOM Davno je prill1cćeno da mačke neobično privlači valerijana. Njen miris
i pacove. Organizam životinja oseća lekovitu snagu vale rija ne. Ona je jedno od najrasprostranjenijih sredstava za
privlači ne samo mačke nego i miševe l čenje mnogih bolest i.
e
ZabeLežimo jedan slučaj : bolesnica
ćaja cirkuJacij
je palila od kanlioskJeroze. poreme
e krvi u mozgu, imalaje infarkt miokarda, sklerozu. Narednih
godina smnje se pogoršalo - pojavila se nesanica, bol u srcu, malaksalost. Počela je pre spavanja da miriše valerijanu.
To je dovelo do neočekivanih rezultata. Bolesnica je počela bolje da spava, ojačala je, spazam je nestao, zamućenje sočiva ne samo da sc zausta vilo nego se pojavila i tendencija k.a ozdravljenju. Način primcne: Kapi od val crijanc uzimati čiste - tinktura na alkoholu bez primesa drugih kapi za srcc. Mir isati se može pre spavanja. Svako mora .
Odvar od pupoljaka: I kašičicu pupoljaka na 112 čašc vrele vode. Piti po dve supene kašike
sa iSLim uspehom koristi sc odvar od mladih lislova:
o
sledeće: ''Preparati od breze koriste se kod kožnih bolesti, akutnog reuma. u ovakvim slučajevima uzima 50g. brezinih pupoljaka i ostavlj a da stoj i 1 0
tri čaše dnevno u svim
Smatra
P. Popova piše o pupoljcima breze
tizma, upale jetre, porodiljske groznice, čira želuca i duodenuma. Obično se
odvar od brezinih
se da svi ovi delovi (pupoljci, listovi, sok) lOg. na jednu č š � vode. blagotv rno delUJU na razmenu materija, otklanjaju iz organizma štetne
�
PUPOLJCI BREZE . VEI,IKO I,EKOVlTO SREDSTVO PROTIV MNOGm BOI.ES'fI Kućni lekar - lekovito bilje
I
•
nema
3. Uzimati tri puta dnevno po kašičicu gom�ičinog zrna.
ravi da odmah uzme hranu može pasti
I
,
�
� kašikom vode od čira žclu�a, nevarcnj a i drugih poremećaja i bolova zcluca. kod bolesti bubrega, glista, bolesti kože, mokraćne bešike
supeno
e
t .Piti onoliko koliko je prijatno tinkturu od lista borovnice. 2. Što jc moguće više sc
,
70%
na 11.
se
alkoholna tinktura. Uzeti 30g. pupo� alkohola. Tinkturu piti tri puta dnevno po 1 5-20 kapi sa
od bre.-;inih pupoljaka priprema
pupoljaka na alkoholu: 25g. da odstoji 8 d a Piti po 20 kapi tri an
,
da pronade za sebe potrebnu dozu "mirisanja". lednom-dva p ta ud:.thnuti naizmenično obema nozdrvama. Kod nekog nared nog dana javlja gl a\'obolja. To :lnači da valerijana deluje, ati je dala bila s v i še jaka i da prvih dan a lečenja treba plitko udisati, zatim postepeno sc
u
u
povccavati J ac mu. ,
.
.
- '
255
254
Na osobe sa
visokim krvnim pritiskom valerijana dugo ne
pokazuje
primetno delovanje. a zatim počinje blagotvorno
da deluje na organizam i da snižava pritisak. Ako II početku san postaje čvršći samo nekoliko sati onda se, budeći se, može udahnuti još nekoliko puta miris valerijane . Prema posmatranj ima već pIVi mesec udisanja mirisa valerijane jača organizam. U toku 2-3-4 meseca čovek se bukvalno preporodi. Opšte slanje sc znalno popravlja
SUNCOKRETOVIM ULJEM Na ovaj način mogu se lečiti bolesti: glavobolja, tromboflebitis, hroručnc bolesti želuca, creva, srca, pluća. ženskih bolesti, encefalitis, zubobolja i dr. Ov aj način sprečava početni stađijum kancerogenog tu mora.
Je " $Wl.um, Nolia lf""", · Biljno ulje od suncokreta ili kikirikija II kol ičini ne više od sup ene kašike koncentriše se II pred njem delu usta, zatim se ulje sisa, kao bombona, ulje se ni u kom slučaju ne srne gutati. Lečenje se izvodi lako, slobodno, bez napora 1 0-20 m inuta. U početku ulje p ostaje gusto, zatim tečno kao voda i tek posle toga ga treba isp lju nuti II sanitarni čvor jer je ta tečnost infektivna, i isprati usta. Ovu proceduru izvoditi ujutru našle i uveče pre sp av anja. Ali, radi ubrzanja izlečenja mo že se raditi i nekoli ko puta na dan. U ispljunutoj tečnosti nalazi se masa uzročnika bolesti, uz to i kancero
genih tumora.
Treba imati u vidu da su pri lečenju na ovaj način moguća pogoršanja, posebno kod ljudi sa puno bolesti. Kada počnu da se opuštaju žarišta čoveku se može učiniti da mu se stanje pogoršalo. Dešava se da u organizmu postoj i bolest, ali se još ne oseća i čovek smatra scbe za zdravog. Posle ovakve procedure stanje se odjednom pogoršava, to znači da je p očelo da se resorbuje žarište koje bi kasnije izazvalo bolest. Pitanje O tome koliko puta treba izvoditi ovakvu proceduru pacijent mora da reši polazeći od stanja svog zdravlja. Naprimcr, kod pogoršanja lšijasa može se čitav dan primenjivati ovakva procedura, a zati m posle tri dana ustati zdrav. Lečenje se odvija u momentu sisanja uIja.
Na ovaj način može sc lečiti od ogromnog broja bolesti ne pribcgavajući Icčcnju lekovima. Ovaj način je istovremeno i preventivni. Alcutna bolest
leči se vrlo brzo, II toku dva dana lečenje zastarelih hroničnih bolesti - dugo vremena, ponekad do godinu dana. Ovaj način leči ćelije, tkiva, sve organe čovekovog organizma koji iz sebe izbacuje sav živi i mrtvi nepotrebni materijal. Pod živim se podra zumeva milcroflora koja oštećuj e i napada čovekov organizam, skraćuje život. Mrtvi materijal - 10 su soli i druge supstance nepotrebne organizmu. Čovek bi mogao da živi 140- 150 godina, a živi samo polovinu od određenog mu veka. Ovaj način Icčenj a treba pri menjivat i dotle dok se u organizmu ne pojavi bodrost, snaga, miran san . Posle buđenja čoveka ne treba ništa da boli, treba da se oseća odmamim. Posle sp avanj a, takođe ne treba da ima ispod očiju otoka, treba daje prisutan dobar apetiti, svežina i pamćenje. ,
I.EI(OVlTA TEtNOST Rcupt: mentol - 2,5g. anestezin - 1,5g.
novokain - l,5g. alkohol IOOg. Kao što se vid i II ovom receptu nema ničeg štetnog. Predloženo sredstvo otklanja hemaraide. a za to je dovolj no vlažnim tamponom izvesti toalet dva puta dnevno. Bolesnica koja je patila od hemoroida 1 5 godina izlečila se za -
tri dana.
Ne treba se p lašiti kratkotrajnog pečenja. Ovaj lek ublaŽava bolove bilo kog karaktera. Naprimer kod lšijasa, taloženja soli, angine. Bolna mesta premazati tečnošću dva puta dnevno. Kod nesanice preporučuje se da se protrlja vrat pre samog spavanja, isto to uraditi kod glavobolje . Ovo sredstvo jc nezamenljiva II trećem životnom dobu kada noge počinju da ne slušaj u. U tom cilj u stop ala i jamice ispod kostiju premazivati ovim sredstvom jednom dnevno. Ovaj lek daje neočekivane rezultate snižavanja krvnog pritiska, ako se njime protrlja vrat uveče pre spavanja.
256
257
Zapiti razblažen im limunovi m sokom (ili sokom od grejpfruta zatim popiti kafu i pojesti napravljeni dvopek od crnog hleba. Leći na le'..i 'bok
LEČENJA lNDUSKA HIPERTONQE JODOM (Premazivali jodom prema šemi dva puta godi�njc u martu i Prva [.na: od l-og do l O-og mana, zatim
og do 30-og marta.
seplembru) .
napraviti pauzu 1 0 dana od 2l
Druga faza: od l -og do l O-og septembra. zatim pauza od 10 dana od 2 1 -
og do 30-og septembra. Tamponom vate namočenim
II
jod napraviti krug oko šake leve ruke
uveče pre spavanja i tako raditi 1 0 dana u skladu sa numeracijom. Posle toga
uzimanja ulja miši i žučne kese se naglo skuplj aju i izbacuju sav sadržaj' U
�
duodenum. Posle Jednog sata može se ponoviti procedura, tj . popiti joo 1 50g. ulja. U 22-23 sata uraditi klistir, takođe i narednog dana. Postepeno će početi kamenje, �esak. višak uč i sluzi U toku procedure javljaju se boJoV1 - kod nekog slabi. kod nekog Jači; ne treba ih se plašiti, potrebno je
� izlazi
� �
Nedelju dana pre procedure i nedelju posle treba uzimati samo posnu
hranu.
CRNI I BELI LUK
dana linija: povući liniju jadom na leđima od ramena do bedara (sa prednje
desnog kojena .
METOD ČiŠĆENJA JETRE (pO METODI A. ZARAJEVA) Izbacivanje kamena iz žučne kese i žučnih kanala. Uveče pojesti samo salatu, cveklu,
izrendati ga), sok
mrkvu, kupus, (ako je sveže povrće
od limuna. U 9 sati skuvat i kašu od ovsenih pahuljica u vodi i pojesti pola čaše (kaša
treba da jc retka, so 1šećer dodati po ukusu).
da b i kamenje lakše izaMa. U 12 satj popiti čaj : kantarion 115 kašaičice, menta - 0,5 kašičice, Kaša stvara povećani saddaj sluzi
limunov sok, med, sve to preliti sa 200 grama vrele vode. 1 5 minuta pre čaja
Ovo su univerzalni začini koj i su narodu veoma popularni. 1zrendanirn
�
sv� i m crnim lukom rastrIjavaju se promrzline. Kašica od crnog luka uVIJena u gazu stavlja se na 10-\5 minuta u nozdrve nosa kod prehlade. Pečeni luk doprinosi bržem sazrevanj u gnojnih čirova.
Kod kašlja, bronhitisa i velikog kašlja upotrebljava se sledeći recept: 0.5
kg isitnjenog luka, 50g meda. 400 grama šećera kuvati
limuna i dodati isto toliko vode, skuvati prirodnu kafu (2 kašičice na čašu vode). Popiti jednu ampulu platifilina ili jedan analgetik. i jednu tabletu papa verina. Posle pola sata popiti 150g. maslinovog ulja (kukuruznog ili suncokretovog) zagrejanog do 50 C.
II j ednom
litru vode
tri sata. Uzimati po 4-6 supenih kašika u toku dana. Svežim sokom od luka otklanjaju se bradav ice leče rane, jača �oren kose, 1-2 puta II toku nedelje utrljavati 2-3 supcne kašike soka u koren kose.. umotati i ostaviti 1-2 sata. Crni i beli luk imaju velika lekovita svojstva. Dovoljno je žvakati na tihoj vatri
,
nekoliko minuta jedan
češanj belog luka da se
šupljina od bakterija.
progutati 2- 3 tablete ekstrakta krušine, revnja ili od l ista sene.
U 1 4 sati u predelujetre staviti grejač na 6 sati. U 1 5 sati popiti 2- 3 tablete laksativa i piti topao čaj (od istog, gore navedenog sastava), Na taj način zagrevati jetru što je moguće više. U 1 8 sati ispeći u remi tanko izrezan crni hleb. Iscediti sok od jednog
.
pretrpeti ih_
napraviti prekid od 1 0 dana i ponoviti premazivanje na taj isti način. Ispreki strane ne raditi). Jedan dan izvoditi samo jedno premazivanje, naprimer oko
;
opustiti se. Ne srne postojati nikakvo nervna napetost i razdražljivost. Posl
II
potpunosti očisti usna
KUPUS UMES'ro PIRAMIDONA Malo koja domaćica zna da se bukvalno pod rukom u nj enoj kuhinji nalazi dobro kompletirana apoteka.
Pre nego što ispričamo o lekovitim osobinama nekih vrsta povrća i nami
u medjcini stot ine čak i hiljade godina, dajemo nekoliko napomena. Ova sredstva nisu za lečenje bolesti koje zahtevaju brzo �bTaćanj e lekam. Qila često pomažu i omogućavaju da sc izbegnu lekovi Jakog delovanja, koje je bolje sačuvati za ozbiljnije Slučajeve. Za pripremarnica. poznatih
259
258
Seme od šipuraka koristi se II medicini
nje ovde opisanih lekova nije potrebno ni iskustvo ni vreme. Oni ne mogu naškoditi. Dakle . . .
preliti sa 200ml. vrele vode, kuvati 10 minuta i ostaviti da stoji 24 sata. Dobijenu tečnost procediti i p iti po 1/4-1/2 čaše dva puta
t.ika. Trenutak! Probajte drugo sredstvo. Uzmite lisI svežeg kupusa i stavite
emajliranu posudu,
Isto tako
treba postupiti kada je potrebno otkloniti boj od opekotine, udara, spoljnih upaJa. Lekovit je i kiseli kupus ako se
dnevno. Deci se daje po 1/�- 1I4 čaše.
sistematski žvaće učvršćuju se oslabljene desni.
�i trll
Poznata su anLiskorbutna svojstva krompira. Ni.šta manje nije poznato da
skroh koji sc sadrži II njemu, supstance i soli imaju dobro zaštitno delovanje na želudac. Sirov, svež. izrendani krompir stavlja se na opekotine. Kod
zvaničnoj medicini poslednjih godina pasji tm dobija najširu primenu.
Ulje od pasjeg trna koris; se u lečenju opekotina, dckubitusa, kod radio
od nje bogat vitaminima,
aktivnih povreds kože, ranice grlića materice, cira želuca. kod hroničnih upalnih procesa gornjih disajnih puteva (7.a inhalaciju). Ovo ulje jc sastavni
Legenda kaže
lekari preporučuju prvih dana posle obolenja od
da je Apolon koji je bio Eskulapov rođak i zato imao
drugačiji odnos prema medicini, vrednovao rotkvu prema zlatu, belu repu prema srebru, a repu - prema olovu.
otklanja promuklost, on
takođe
dobro pomaže kod bolesti žučne kese i
protiv stvaranja kamena u runoj kesi i bubrezima. Sok od rotkve se utrljava kod rcumatizma i prehlada. Repa deluje na organizam slabije od rotkve.
Nj en sok pomešan
dco prepamta "olazor', koji sc koristi u medicinskoj
sa medom
praksi kao sredstvo
koje doprinosi zarastanj u ranu kod opekotina, lećenju inficiranih rana, a
M
U narodnoj medicini ovo povrće do sada nije izgubilo na ceni. Sok od rotkve ako se uzima tri puta dnevno po jedna supena kašika ublažava kašalj i
:
U
opekotina krompir se može zameniti izrendanorn isccdenom mrkvom, a sok infarkta miokarda.
.
dobijanje lckovitog ulja koje se
koristi za spoljnu upotrebu kod ogrebotina, tro fičnih rana, dekubitusa, za zarastanje ispucalih bradavica za majke koje doje decu. Od plodova šipuraka može se napraviti i tinktura . 20g. pl odova staviti II
Zabalela vas je glava, tražite tabletu piramidana ili nekog drugog analge ga na čelo i s!cpoočruce.
za
takođe kod ekcema, trofičnih rana, demlatitisa.
, ·
• •
, •
'f •
� , \
,
•
Za lečenje čira žcluea propisuje se po jedna kaši čica ulja od pasjeg
trna 2-
3 puta dnevno 30-40 minuta pre jelu. Ulje sc može dobitl u domaćim uslovima. Posle izdvajanja soka preostalu masu osušiti, samjeli
II
t l : 1 ,5). Ostaviti da stoji
mlinu za kafu a zatim preliti suncokretovim uljem
tri nedelje na sobnoj temperaturu, ponekad preme
pomaže kod kašlja, a kuvana izrendana repa stavlja se na bolna mesta kod
šali. Posle loga gornji, svetli deo pažljivo adl iti. Suncokretovo ulje upija biološki aktivne supstance plodova pasjeg trna. Ostatke plodova (drop)
kostobolje.
posle izdvajanja soka i dobijanja ulja koristiti
za pIipremanjc multi·vitamin
skog čaja.
PROTIV BOI.ESTI BUBREGA, ŽEI.UCA I MALOKRVNOSTI SVAKODNEVNI NAPITAK ZA
U
tizma i kostobolje: advar od plodova kao komprcs koristi se u lećenju koznih bolesti . Odvar od semena ima laksativno delovanje.
ZDRAVLJE l sibirskih vidara preporučivali su svoj im zemljacima napitak od šipuraka za zdravlje i dugovcčnost, a takođe i kao
tradicionalnoj medicini listovi pasjeg trna koriste se u lečenju reuma
..
U kozmetici
široku primenu imaju maske na bazi ovoga ulja.
Stotine i hiljade ruskih
preventivu proti v bolesti. Ovaj napitak veoma je bogat vitaminom
"C".
. Dve pune kašičice osušenog šipuraka preliti čašom vrele vode. Ši puTak se priprema i pije kao č",j tri puta dnevno posle jela. Mnogi fitoterapcuti govore: "Ako hoćete da budete zdravi pijte tinkturu od šipuraka i preporučuju ga kao sredstvo protiv malokrvnosti, skorbuta, a takođe i za bolju razmenu materija. ,
RUSINA · RUSA Ova biljka je korisn:. kod spoljnih i unu lf3šnjih bolesti. Upotrebljava se sok kojl se nalazi
II
korenu. stabaocctu i listovima.
261
260
Priprema' (r�4:ept Čitavu biljku samleti kroz dvostru1..'l.l
II
Sta,RQm. boksU,
G.F. lIJiu g Kijew) mlinu za meso, isccditi iz mase sok, procediti
gazu i sipati
II
flašicu
sa herntetičkim zatvaračem.
Povremeno ispustiti vazduh iz flašice. Posle 5-7 dana kada sok prevri može se korisliti. Sok leči nosno-grkljansku šupljinu, adenoide (treći krajnik), polipe, upale gomjoviličnc šupljine, kraj nike, desni, bradavice, žuljeve, gnojne čireve, gnojavice. fislule, furunkute, svrab, ekcem, gljivice, groznicu (na ustima). opekotine od vatre, parc, vrelog mleka, sunca, hcmijskih supstanci. Leči hipcnoniju, astmu, leukemiju, aterosklerozu. trovanje želuca
hran
om, grip, fibrome (benigni tumor), polipe debelog creva, hemoroidc. gastrit is, gušavost, kostobolju, reumatizam, čir želudačno-stomačnog trakta, jetru, žučnu kesu, bubrege, srčani mišić.
Klistirati se zadržavajući rastvor do 40 minuta. ( l čaša odvara za jednu upotrebu).
1l.lIlo,aldi. Piti tinkturu i premazivati čvoriće spolja. UnucraIlIje bolesti: želudac,jerra itd.
Piti tinkturu u toku 1-2 meseca bez pauze.
štima Y«da.
1 . Piti tinkturu po pola čaše dnevno 10-15 minuta pre jela u toku dva meseca. 2.Ispirati nosnu šupljinu 3. Posle ispiranja sipa.ti po dve,
tri kapi u svaku nozdrvu.
Obilno premazivati gušu spola.
Blum.
Premazivati mesta po pet puta sa pauzom od 3-5 minuta do upijanja i piti tinkturu po
lM,jI� lUIltSIL
Premazivati sokom od zdravog tkiva ka bolesnom sužavajući krug.
MQS/itit. mesta.
lIalCSIi nq,sa'
8QlM dcsuL Mazati sokom 2-3 puta dnevno ili uzeti sok u ustima i urlati po 20-25 minuta, zatim ispljunuti.
l{1J>S1Il6o(jq. 'CWIIlOlit
Mazati bolna mesta i piti odvar od rusi ne. Ispirati usta i nosnu šupljinu, piti po pola
Z.Ult� 00I11Au, Sa
Premazivati mesta po pet puta sa pauzom od 3-5 minuta do upijanja i piti
lOOmJ. 5- 1 0 minuta pre jela.
NIIpomena:
Prilikom tečenja rusinom druge Lekovite biljke
Grip, upale gomjoviLičnc šupljine, polipi i dr. Ukapati u nozdrvu 2-3 kapi soka, posle pet minuta kada prođe "peckanje" ukapati u drugu nozdrvu ležeći na leđima. Sok koj i dospc u ždrela može se progutati.
Grlj>.
7'�iJ.
tinkturu po
Prcmazivati pUKotine bf2davica 2-3 minula da sok prodre unutar bolnog
lOOmJ. 10-15 minuta prejela.
i
lekovi se ne upotre�
bljavaju.
ScdeoJe rIIsine
Iščupati žbun msinc u maju-junu prilikom cvetanja, očistiti od suvog
lišća, koren oprati, izrezati ga na komadiće do 1I2em, list i stablo - Jcm, Sušiti na promaji na tamnom mestu.
PriprWlW!je tlnktllfe . Svcžu biljku staviti
ča�e tinkture.
SOOm!. tinkture ispirati dva puta dnevno, ujutru i uveče.
II
teglu od SOOg, napunivši polovinu njene zaprcmine,
preliti vrelom vodom, zatvoriti poklopcem (kod pripremanja tinklure od Osušene biljke napuniti 114 tegle), Posle hlađenja piti tri puta dnevno po lOOml, 10-15 minuta pre jela. Bojaje tamna, ukus gorak.
263
262
DdoVllJ\le tinklun Javlja se normalan apetit, san, nervni sistem se umiruje. Posle upotrebe trajanju od sedam dana napraviti pauzu dva dana.
II
. . Prilikom upotrebe Linkture uzimati rcndanu mrkvu - Jednu supenu ka.�iku.
II
obliku tinkture, odvara, koncentrata koriste se kao
ll lečenju gingivitisa. Antibaktcri�ski prepa Tat 'novoimanin' indikavan je u lečenju apcesa, flegmana, (gnOjna upala), int ciranih rana, opekotina drugog i trećeg stepena, čireva, mastitisa. rinitisa, ispiranje usta, kao proftlaksa i
1
: fari ngitisa, upala gomjo-viličnc šupljine. Hiperforin koj i �C nalazi II �Tep� ratu sprečava rast stafilokoka. Na osnovu katchina .kantar�o� a napravl.:� n J ": preparat 'neflavit' koji ima R�vitarninsk.u aktivnost 1 smanJ uJc propustIJlv(\<;! .
.
spazam krv�il\ su o\'a, �čvrš�uJu kapilarc. poboljšavaju vensku cirkulaciju i snabdevanje krvljU nekih unutra·
od
kanatariana
Gorka supstanca koj a se nalazi poboljšava apetit.
�
otklanjaju
šnjih organa.
II
. kantarionu stirnu 1 tšc sekreclJu zeluca, ..
.
.
.
?ct
. Ova biljka je veoma popiularna u [(,J.dicionalnoJ mCdlC�l. davm�a ona se koristi za unu1moŠnju primenu kao sredslvo za zaustavljanje krvarenja
i
.
.
II
lečenjll mast1t1sa, anemijc, hC?lOfOida. žutice, migrene, hipertonije, kašlja, žellldačnih i plućnih bolesH, a takođe kod . bolesti jetre, bubrega, disajnih puteva. Kao sredstvo 7.a spolJnu upotrebu protivupalno sredstvo
lečenje bolesnika starijeg doba od 65·80 godina. ( 1 8 osoba). Deo bolesnika bio je ambulantsk.i, a neki su se nalazili na slacionarnom
broničnill kardio·vask:ularnih bolesti (koronarna aterosk1eroz.a,
preležani infarkt miokarda). Bolesnici su do tada lcčeni opšteprihvaćenim
vezivno i antiseptično sredstvo kod koiitisa, dijarejc, za premazivanje desni i
kapilara. Preparati
Proučavano je delovanje ćilibarske kiseline II spoju sa glikozom na
lećenju od
KANTARION Lckovite fanne
LEčENJE STAROm OSOBA ĆU.mARSKOM KlSEUNOM
kantarian se koristi II lečenju rana, čireva, dekubitusa, alergije, osipa.
za pripremu odvara: 1Og. (1,5 supena kašika) u emajliranoj posudi prelIti sa 200mJ. ( l čaša) vreJc vode i zagrevati n a pari 30 minuta. Posle toga . .
ohladiti. procediti i dodati prokuvanu vodu do 200rnl. Pije se kod gore
nabrojanih bolesti po 113 čaše tri puta dnevno pola sata pre jela.
Odvar se
može čuvati na prohladnom mestu najviše dva dana. taj od kantariona je koristan, stalna upotreba stimuli�e ž1czde sa
šDjim lučenjem, reguliše rad želudačno�stomačnog trakta, bene funkcije organizma.
unutra
pojačava odbram·
lekovima. Ćilibarska kiselina propisivanaje po 0,3·0,5g.
unutra u toku 20 dana. Uz
to je ponekad davan i neki analgetik. Posle dvadesetodnevnog lečenja svi bolesnici su postali aktivni, da se kreću, čak
i
da prošetaj u
.
mogli su
Svi su isticali da se dobro osećaju,da
su
bodri, da su nestale malaksalost i nesanica, kao i neprijatan osećaj u predeiu srca i lupanje srca. Objektivno je konstatovano sniženje pulsa
(od 102-68).
Arterijski pritisak u granicama 140/90-125175nun živinog stuba. U toku posmatranja tonovi srca su postali glasniji
i jasniji. Akcenat tona na aoru je
ostao i sačuvao se sistolni šum. ŠlO se tiče pluća i organa trbušne šupljine nisu primećene nikakave promene. Nebitne promene · otoci, koji su postojali i
ranije, nestali su bez primene
diuretičkih sredstava ili preparata za srce. Dalja posmatranja su pokazala da
sc konstatovano poboljšanje sačuvalo II narednih 6-9 mescei.
stadijurnu ozdrav ljenj a posle teških srčanih obolenja. Zbog loga je sada teško dati konačni zaključak o njcnoj eftkasnosti. Ipak, može se konstatovati Treba istaći da se tečenje ćil ibarskorn kiselinom izvodilo kod bolesnika u
da delovanje ćilibarske kiseline bolesnici lako podnose, nema nus pojava može se koristiti u polikliničkim uslovima sa blagotvornim i
i okrepljujućim
delovanjem. Cilibarska kiselina ulazi u sastav nekih
namimica u ishrani. U znatnoj količini ćilibarska kiselina sc nalazi u nezrelim plodovima ogrozda i grožđa, u soku šećerne repe, revnju i mleb.ll. U ječmu i suncokretu sadržaj ćilibarske kiseline iznosi oko 5mg. na l 00g. semena, u soku šećerne trske - do 50mg. II 1 00g. suve materije, a najviše je
ima
II luccrk.i.
(Iz knjige "Terapijsko delovanje ćilibarske kiseline" pod redakcijom dr.
bioloških nauka prof. M.N. Kondrašove, Moskovska oblast). U novinama "Trud" objavljen
je članak «Na putu do dugovečnosti".
Napisao gaje dr. J .J.Špirt koji je lečio srčane bolesnike.
265
264 U tom članku se ističe da ako sc ćilibarska kiselina uzima zajedno sa mumiom "možeš živet.i koliko hoćeš" - i da ćilibarska kiselina ima veoma važnu osobinu: ona sama nalazi u organizmu one delove kojima je ona neophodna obilazeći zdrave.
,
-
.�
(iz knjige "Terapijsko delovanje ćilibarske kiseline" pod redakcijom dr. bioloških nauka prof .M.N. Kondrašove) no, ujutru Primenu treba početi od O,5g soli ćilibarske kiseline svakodnev uz poboljšanje ju, dan ja stan rog dob ja ćan ose og tivn jek sub d Ko . jela le pos žine, znak je noćnog sna i njegovog skraćivanja II zoru i pored osećanja sve e, pri čemu sc predoziranosti i dozu treba smanjiti do 0,5-0,25 od početn vanja (mada može uvesti drugo uzimanje danju i treće uveče, 2-3 sata pre spa Često pacijenti treba nastojati da uzimanje preparata bude minimalno). imum preparata mogu, prateći svoje emotivno stanje, izabrati neophodni min
koji obezbeđuje održavanje aktivnog stanja. rilike 2-3 Veoma važno je uvođenje dana bez uzimanja preparata (otp dugo sačuva dana uzimanja, 1-2 dana prekid). Takav način omogućava da se kodnevno, aktivno stanje, dok kod standardnog uzimanja velike doze sva vreme lečenja ne treba produžavati duže od 7-9 dana. U slučaju izostanka osećaja aktivizacije dozu treba povećati prelazeći na slučajevima uzimanje dva puta dQevno, ujutru i danju po 0,7-] ,5g. U takvim a. nekad je potrebno spajati ćilibarsku kiselinu sa drugim supstancam anje 3g. Posle velikog fizičkog opterećenj a efikasno je jednokratno uzim Išijasa ćilibarske kiseline. Povećane doze ćilibarske kiseline eftkasne su kod dnevno koj i sc pojavio zbog prchlade, Kao i kod miozita (po Jg. tri puta nckoliko dana uzastopno). Kod akutne unsuficijeneije srca efIkasno je unošenje ćilibarske kiseline. Doza: 30-40mg. Na ) kg. težine unosi se infuzijom u trajanju 40-60 minuta uz strogu kontrolu ordinirajučeg lekara.
SREDSTVO PROTIV A. Sokolova iz Novosibirska predlaže sopstveno iskustvo: "U ranoj mladosti (sada mi jc 60g.) takođe sam veoma patila zbog hrkanja, ali sam se izlečila od njega jednostavno i zauvek pomoću obične ftzičkc vežbc. Ona sc
�astoj i II s)edečem: zatvoriti usta, disali kroz nos. Zategnuti zadnji zidjezik:a , prema grlu. (Ako pri tom � OVUĆl l s azno ga stavite prste na podbradak � .� mozete Osetiti kako se naprežu mišići). Ovu vežbu ponavljati Dekolika puta ._ da jezikom, Postepeno ćc slabo mcko nepce '" 10· 1 ) POlU d�levn�: pravecl � oJ3catI l čovek prestaje da hrče". Lc�ov :! u sna� vežbe potvrđuje K. pjnkus iz Kujbiševske oblasti. U . " �r. FJod redlažc da se radi ova vežba: "izgovarati. časop:s � �r�v � z�uk I. nap:ezucl pn t�n; rruŠlćc ždreta, mekog ncpca i vrata. Vežbu raditi . . uJu� I UYccc ponav)JaJucI 20·25 puta. Posle mesec dana hrkanje će skoro . sasvim prestau. Kao �to vidite liči na uputstva Sokolove. Probajte !. U svakom sluča'u �
•
Zm:vl��
neće naškoditi. Novos�birska pi�c: "Hrkanje - lO je duboko nekontro T. K�šel�eva . . u. n� su čuh za metodu dr. K.P. Butejko. Ona se satoji Jjsan dlsanJ e �ogl � � . u vOIJnom likvIdlranjU dubokog disanja. Ovom metodom može se lečiti i . U Novosibirsku ima učenika dr. Butejko koji su usvojili hrkanje. ovu metodu i mnogima pomažu, . ��ači, sredstvo postoji, suština je u tome da postoji želja da se ono usvoji . I šm Iskustvo. V, Dmitrijev, profesor MATI razradio je svoju metodu borbe sa . hrk�nJem: on koristi magnetofon sa maksimalnim pojačanjem zvuka, stavlja na Jas�uk po�d hr�ča mikrofon j čim usnuli čovek počne da hrče njegovo l1fkaOJc se tohko pOjača da se on sam istog momenta budi. �aravn�, ova met�da liči na izvesnu �alu o tome kako je lekar protiv . pr plS o lak atly: bolesnik sc posle toga užasno bojao da se nakašlje i kas1Ja � � � brzo sc lzlečlO. !,,-�l, ako ćemo ozbiljno, smatra dr. Dmitrijev, industrija bi . mogla prOlZvcsl:J. Jednostavan i jeftin aparat koji bi bio zasnovan na ovoj . metodi. J. Barukov, asitent katedre za dečje bolesti na medicinskom institutu u�e�en je da sc hrkanje II toku sna javlja kod ljudi koji pate makar j od m�ru�talne srčane insuficijencije i da je to povod za ozbiljno ispitivanje i leceoJe.
�z
Sve moje. tvrdnje II objavljenim publikacijama u vezi sa štenim delovanjem streeta na organizam otlnosio se samo na belo destilovana sirće i vinsko sorće kod kojih se kao razarač uglavnom pojavljuje si.rćetna kiselina •
•
•
267
266 Ipak. strće dobijena od celih jabuka sadri:i jabučnu kiselinu neophodn u za probavni proces. Obično sc upotrebljavaju dve vrste sirceta.
·
Bdll dWilQfall6 &itu
•
.
Sadrži jabukovu kiselinu, koja j e ustvari konstruktivna kiselina koja sc spaja sa baznim elementima i mineralnim supstancama u organizmu. Ona stvara energiju koja se odlaže II organizmu II obliku glikogcna (polisahall da), za dalje korišćenje. Uzimanje jabukovog sirćeta u umerenim količinama izuzetno je korisno za starije osobe. Jabukovo sirće pojačava zgrušavanje krvi, uspostavlja nonnalan menstru aini ciklus, nonnalizuje krvne sudove, a takođe doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrna. Najvredniji kvalitet ovog sirćcta je visok sadržaj kalijuma, neophodnog la stvaranje energije, a takođe i za spokojan nervni sistem Jabukovo sirće treba pro izvod iti od čitavih jabuka, uključujući i koru. Nanošenje jabukovog sirćeta na kožu pomaže kod mnogih bolesti, kao i kod uklanjanja pega sa kože. U Škotskoj se ovo sirće koristi kod prosirenih vena premazivanjem oštcćenih mesta po čitavoj dužini, ujutru i uveče i istovremeno pijući svakodnevno 2-3 čaše vode u koju su doda po 2 kafene kašike jabukov?g sirćeta. Kod obnavljanj a krvi (svakih 28 dana) veoma je efikasno jabukovo sirće dobrog kvaliteta.
materinskog najkorisnije je kozje mleko za sva životna doba. Ne treba ga ni II kom slučaju zagrevati više od 47Co jer već na 54C" unj�tavaju se enzimi. Iz tog raloga ne treba koristiti pasterizovano mleko. Sirovo kozje mleko je najčistija namirnica, dok j e kravlje retko čisto. Dokazano je da kravlje mleko stvara mnogo sluzi, dok ga kozje uopšte ne stvara. Koza je, verovatno. najčistija domaća životinja. Njeni organi lučenja su bliski idealnim, što je i uzrok njene druželjubive prirode. Ona ne boluje od IUberlruloze, bruceloze i drugih bolesti od kojih boluju krave. Kozje mleko sadrži više albumina, niaeina, tiamina nego bilo koja druga hrana. Kozje mleko je izuzetno efikasno kod dečje dijareje, što se objašnjava visokim sadržajem niacina. Sem
razara crvena krvna zrnca izazivajući anemiju. Ono takođe izaziva poremećaje probavnih procesa usporavajući ih i ometajući pravilnu apsor pciju hrane. Ovo sirće je produkt vrenja kiseline II alkoholnim tečnostima, kao što je vino, i II sladnim rastvorima. Ona su poznata kao vinsko sirće i kao sladno sirće. Belo destilovano sirce ima široku primenu kod nas. Sirče dobijena od jabuka sadrži jabučnu kislinu, koja je prirodni, organ ski deo jabuka koji poboljšava procese rnetabo1izma. Sirćc dobijena kao rezultat vrenja vina sadrži prosečna od 3·golo sirćetne kiseline i obično, malo vinske kiseline. Poznato je da je sirćetna kiselina jedan od u:aoka koji izaziva cirozujetre, čir, kolitis i tsl. Brzo
Jaloub>u &itu
O MI.EKU
.
•
• ·
·'
•
,
ANGINA PEKTORIS I NEKE SRČANE BOI.ESl1
•
r
••
«"'«MY PM. Pismo pametnog čoveka čiji sadržaj treba da zapamte milioni ljudi. Predgovor pismu. Među stotine hiljada ruskih emigranata koji pate od angine pektoriS i drugih srčanih oboljenja, koji koriste nitroglicerin, našao se jedan čovek koji je pokazao pogrešnost korišćenja nitroglicerina i koji preporučuje stari, ali večno novi način Lečenja preparatima od lekovitih biljaka. "Ćitavog života bio sam gimnastičar, sportista i kao takav ovladao stoprocentnim zdravljem. pre tri godine. iznenada me je napala angina pektoris. sa tako neljudskim bolom, da sam bio kao paralisan, plašio sam se da se pokrenem! Lekari su me uveravali da je to neizlečivo i savetovali da napustim posao, napustim sve aktivnosti i . da živim sa nitroglicerinom! Nisam poverovao u to, obratio sam sc biljkama, našao sam beli glog i počeo da pijem tinkturu od njega tri čaše dnevno. Posle polugodišnjeg postepenog poboljšanja potpuno sam zaboravio na nitroglicerin i sada sam zdrav. skoro kao i pre i sa svoje 73 godine radim u fabrici punih 8 sati dnevno, a uveče sam zauzet društvenim radom. ..
268
Vozim automobil. po 100 milj a dnevno bez zaustavl� anj a i sl�bodno S� penjem stepenicama Sada znate zaš�o mi je potr�b� bell gl�� ' a šl�� rak ml . za pice. , j e potreban kao vitamin 'c'. kao začm glo� da}l bto p�,JatnLJt Tinkturu od gloga pripremam na sledec! naem: stavljam u l onac 7 pun.ih sa "vrškom" supenih kašika plodova, pre!ivam sa sedam čaša vrele vode, stavim lonac na azbcstni ili drugi podmetač koj i ne provodi toplotu, dobro ga umotam i ostavim 20-24 sata. Zati� proccdi� sadržaj, ls�edim nabubrele . po Jed�u �ašu tn puta, dn:v�o u plodove i ostavljam sok II h ladnj. ak PtJ.e� toku jela. Kad sam počeo da sc lečim biljkama konstlo sam glog L src31l1k II jednakoj količini prema tcžiP.i, a od pre šest meseci koristim samo glog ,I ne vi dim veliku razliku. Pored ostalog hocu da vam kažem da se II Nemačkoj tinktura od gloga na alkoholu smatra za jedini prirodni lek protiv angine pektoris. za mene ga nabavljaju poznan ici i ja koristim trinkturu na putu, kada je nem ogu će pripremiti odvar ili nositi sa sobom flašu sa ovom te�nošću . U mojim godinama vitamin 'c' je ncophodan , 1 naravno, mogu Jcdno stavno da kupim tcblctc, aJi ja sam poklonik prirodnih sredstava i zalU prednost dajem glogu sa šipurkom a i p iti je prijatnije. . . Nitroglicerin samo umiruje a biljke leče. Kod prvih simptoma �upanJ a srca (pre napada) treba preći na lečenje glogom ili glogom sa srčanikom u jednakoj proporciji. "Čuvati se - jeste najbolje lečenje" kaže mudrost Istoka. Sa nitrogbeerinom posle prvog napada ubrzo se dešava drugi, a često i treći. Kod lelenja biljkama (ako je ODa započeto pre napada) tog pNOg napada nema dugo godina. Ako je lečenje započeto posle prvog napada, onda se drugi odlaže za mnogo godina.
269
DETOKSIKACJJA
.
• •
,
.
, -
<
.); •
.
,
,
Prvi korak ka ozdravljenju organizma jeste njegova apsolutna čistoća. Bilo kakavo sa)..'U pljanje ili zadržavanje nczdravih supstanci ili otpada uspo rava proces ozdravljenja. Organi lučenja su pluća, pore kože, bubrezi i creV3. Znojenje - to je fJcJovanjc znojnih žle-Lda koje izbacuju štetne za organi7..am supstance i toksine. Bubrezi izbacuju iz jetre krajnje produkte hrane i razmene materija II orgamzmu . Creva izb acuju ne samu otpatke hrane nego i otpatke organizma u ob liku iskorišćenih ćel ij a i tkiva koje sc javljaju kao rezulat naših fizičkih i umnih aktivnosti. •
,
.
.
-
.
ZDjlQlIlIi� i U� :gOO'Q.IJqj� . ke . zlč fi Uz nitroglicerin lekari preporučuju odricanj e od blio kak��e . . aktivnosti, a kod lečenja biljkama čovek od 70-75g. može se baVIti fizlčktm radom 8 i više sati dnevno bez ikakvog l upanj a srca.
NQjI4UMIIQ
Kapi gloga na alkoholu nositi uvek sa sobom, kao i flašicu �a vodom: Kod bilo kakvog izn enadnog pogoršanja stanja srca sipajte II čaS, lcu vodu 1 dodaj te 20 kapi tinkture.
•
primenj ivati ovu metodu detoksikacije kod apendicitisa ili, pak, sklonosti ka njemu. U tom slučaju izvedite klistir tri puta II toku nedelje. Ujutru, naš te, popiti čašu rastvara gorke soli (l supena kašika na čašu vode). Cilj je - ne oslobađanje creva, nego izvlačenje iz svih delova orga nizma postojećih toksina i otpada preko creva. Ovaj rastvor deluje na limfu i na otpad isto kao što magnet privlači ekser i gvozdene opi ljke. Količina nečistoće koja se izbacuje može iznositi 3-4 litra i više. To dovodi do debidriranja organizma, što je potrebno nadoknaditi. Popiti dva litra soka od agruma rnzblaženog sa dva litra vode radi brže apsorpcije u organizmu. Ovakva smesa daje baznu reakcij u u organi zmu. Sok treba početi piti pola sata posle uzimanja rastvara gorke soli i nastavljati svakih 20-30 minuta d ok se popiju sva 4 litra. Čitav dan ništa ne jesti, ali ako uveče glad postane nepodnošljiva može se pojesti malo pomorandži ili grejpfruta ili popiti malo soka od celera. Pre spavanja uraditi klistir sa dva litra malo tople vode kojoj dodat sok od 1-2 l i muna. Cilj klistim je d a sc otklone iz prevoja debelog i tankog creva otpaci koji tamo mogu ostali. : Ovakav proces detoksikacije treba izvesti tri dana uzastopce. a kao rezultat iz organizma sc izbaci 12 litara tečnosti toksi čne limfe koja se nadoknadi istom količinom alakal ne tečnosti. Pažnja:
,
.�
�. -,
.
-'
,
.
,
.o,,
• • •
,
.
ne
270
Z71
Ćetvrtog i sledećih dana treba piti sokove od povrća i esti voće ,S�10 II . . sirovom obliku. U slučaju malaksalosti ne treba se plašIti. Pnroda ce Isko
)
S«lmi4;m U jelovnik iz prethodnog dana u 9h. dodaje se kaša od heljde ili ovsa na mleku u količini od 200g., poluretka, bez soli. U 9h i 2 1 h dodaje se obran
ristiti energiju organizma :za nj egovo čišćenje i ubrzo posle toga dobićcte veliku energiju i čilos!.
sir 150g. i količina hleba za obrok - 100g.
Osllli 4;m Obroci su isti kao i preLhodni dan.
•
Gladovati 1 2 dana, često piti vodu, a posle toga sledeća ishrana:
n..
Prwi 4;m
Navedenoj ishrani dodaju se supe od povrća i pire od krompira. oba jela bez soli. od 12-og dana uz ishranu prethodnih dana dodaje se 30g. maslaea i
Piti sokove (od grožđa i pomorandže) - 500g. dnevno. Prvog dana sok im razblažiti popala sa prokuvanarn, rashlađenom vodom. Piti II mal tku količinama po 1-2 kašičice II kratkim vremenskim intervalima (� poče svakih 5-10 mmuta) , postepeno količinu soka i intervale povećavati.
so.
SAVETI DR HAKSJ.I)A
D,ugi4;m
Piti nerazblaženc sokove II količini od l litra svaka dva sata.
Tr.6 4;m
Trepćitc češće kada gledate film
.
gledati film ili televizijski program ako se oči pri tom ne pokreću. Na taj način i odlazak u bioskop i gledanje za oči ako gledate pravilno.
12, 15, 18, 21).
TV programa mogu biti veoma korisni
i više od toga, u oba slučaja moguće je, čak,
popraviti svoj vid.
tmrtl 4;m
Dr. Haksli navodi veoma korisne S3vete.
Uz navedenu hranu dodati rendanu mrkvu 250g. Mrkva se uzima zajedno sa rendanim jabukama i kcrITom; lOOg. jabuka, 50g. mrkve. 200g. kefITa -
Analizirajte kako sedite i na kolikom rastojanju od televizora. Treba sedeti pravo ne naginjući glavu levo ili desno. Što se tiče raslojanja sve
pet puta.
zavisi od rasporeda nameštaja u prostoriji. Ako je mesto za sedenje daleko od televizora onda čovek sedi tamo, mada rastojanje od ekrana otuda ne
PUi4;m
Jabuke, kefir, mrkva - za jednokratnu primenu daju se u količini l OOg.
odgovara onom optimalnom koje je za njega karakteristično. Uostalom, to
100g. 30Dg. U ovo se može dodati med - jedna kašicica i 1 -2 oraha. Ovai.-va se
bioskopu ili Tv program
Prvi zakon vida glasi: "Kada sc oko pokreće ono vidi". Niko ne može
sa 1 litar kefira i 500g. jabuka (jabuke očišćene i izrendane) u smCSl kefirom II obliku kašice. Bolesni uzimaju pet puta dnevno svaka tri sata (9,
smesa
II
uzima pet puta dnevno. Sem ovoga
II
12b dodaje
se
150g. salate
II
čiji sastav ulazi: krompir - 250g., kuvana cvekla - 80g., sirova mrkva 100g., sveži kupus - 50g.
rastojanje može odrediti lekar. •
Deci je dozvoljeno da sede na bilo kom rastojanju testa se oni nalaze na podu gledajući
II
TV ekran i boraveći u najneudobnijim pozama po nekoliko
sati. Uz lo nekoj deci se dozvoljava da gledaju TV program i da se bave učenjem - istovremeno. U tom slučaju treba uzeti u obzir da se čovekov
Ishrana od 4 obroka (9, 13, 17, 21). Svaki obrok počinje sa smesom: 1 50g.
mrteve, l �Ogo jabuka, 300g. kefITa, 1-2 kašičice meda, 1-2 orah •. U 9h
dodaje se gore navedena salala - 200g. i hleb 100g.
mozak može
u određenom momentu skoncentrisati na rad samo jednog
zadatka. POkušaj da se skoncentriše na rad domaćeg zadatka i istovremeno
praćenje TV emisije - jedno je od najlošijih umnih opterećenja i može izazvati premar očiju. za dobar vid neophodan je vazduh; oči moraju da dobijaju kiseonik, zato se pobrinite za provetravanje, posebno zimi kada je uključeno grejanja i prostorije postaju hnnetički zatvorene.
273
272 Evo nekoliko prav ila kojih se crcba pridržavati prilikom gledanja filma ili TV emisija. Sedite obavezno na rastojanj u koje odgovara vašem tipu vida. Ne naginjit.e i ne zabacujte glavu. Gledajte II ekran prav o, često trepćite. Ne treba gledati II jednu tačku, ncka oči "putuju" po čitavom ekranu. Istovremeno, dok se radnja na ekranu oteže ili II pauzama, blago zatvorite oči, odmorite nerve mrežnjače. za one kojima je potrebno jačanje vida film i televizor mogu postati dobri pomoćnici. Za kratkovide: skinite naočare j zatvorite dlanovima oči. Za oči je veoma štetno kada skinetc naočare i odmah, ne dajući im da se priviknu na promenu intezivno ih naprežete. Sedite blizu ekrana tako da možete da vidite šta sc dešava, ne sasvim jasno, ali dovoljno da možete da pratite radnju. Ne trudite se da vidite jasnu sliku, jednostavno gledajte, dišite duboko, gledajte čitav ekran i ubrzo ćete oseliti poboljšanje. Sedite na istom rastojanju od ekrana i menjajte ga tek kada nastupi realno poboljšanje. U tom slučaju malo povećajte rastojanje. Jedan od mojih kratkovidih pacijenata, piše Haksli, počeo je da sedi u prvom redu, a posle nekoliko meseci sedeo je u poslednjem redu bioskopa. Za dalekovide: skinite naočare i odredite gde vam je udobnije da gledate ekran. Često oni koj i pate od dalekovidosti otkrivaju da im naočari "skraćuju" vid čak i na rastojanju. Ovi ljudi moraju popravljati svoj vid kako na malom rastojanju tako i na dalekom. U tom slučaju sedite u početku blizu ekrana, a zatim se odmaknite i nađite za vas udobno mesto na rastojanju od ekrana. Ako gledanje u dalj inu nije otežano. sedite što je moguće dalje i postepeno se primičite ekranu prema potrebi poboljšanja vida. Obratite pažnju na sva pravila o uspostavljanju dobrog vida: treptanje, preno�cnjc pogleda, disanje, kratkotraj no pokrivanje očiju radi opuštanja napregnutih očnih mišića i kapaka i periodično u tamu radi odmaranje nerava mrežnjače. �
PRIRODNI POROĐAJ. DETAI.JAN OPIS ONOGA ŠTA JE RADILA DIJANA VAI.ESTR U TOKU TRUDNoCE "To je bilo II junu. bila sam u drugom stanju i trebalo je da rodim moje prvo dete u dobu od 30 godina.
Jednog divnog dana salate od povrća koje sam tako volela, učinile su mi se neukusne, kao od drveta i ja sam prešla na sasvim drugačiju ishranu i ta: II toku l -og, 2-og i 3-eg meseca trudnoće ništa nisam mogla da jedem sem grejpfruta i lešnika tri puta dnevno; II toku 4-og, 5-og, 6-og meSeca sem grejpfruta jela sam i drugo voće, šljive, kruške, jabuke, jagode odgajene bez vcštačkog đubriva. Čaj �d malin � je v�oma oristan II trudnoći i zato smo nasušili puno . . nJemh listova. Cltavu zimu pIia sam tinkturu od listova maline sa medom i 50g. soka od mrkve, svakodnevno. Ako je dolazilo do zadržavanja mokraće jela sam ananas. Osećala sam se dobro. Lekaru sam sc obratila tek u 6-om mesecu. Doktor mc pregledao i začudili su ga jaki otkucaji srca mog dteteta, kao i to što nisam imala suvišnu težinu. On je verovao u prirodni porođaj i bio je zado voljan mojom prirodnom ishranom. Šetala sam svakodnevno, radita vežbe za prirodan porođaj, obavljala kućne poslove. T na kraju, moje dete je uskočila u ovaj svet sa prodornim krikom, glava mu je bila prekrivena gustom kosom. Divna boja njegove kože bila je predmet razgovora medicinskog osoblja. �a opš e zaprepašćenje rekara bila sam spremoa da dojim dete. U početku je mIcko Išlo polako. ali ubr.lo se pojavilo obilno. masno mIcko. U bolnici sam molila da mi daju samo sirovu hranu. Muž i sestra donosili su mi svako dnevno I litar soka od mrkve i kesicu oraha kao dodatak mojoj jednostavnoj ishrani. Suvo vOĆe koje mi je doneto proglašeno je kao opasno za moje dete jer će dobiti dijareju. Ali, ja sam ga koristila u toku 9 meseci. 60010 hrane koju sam upotrebljavala bilo je voće i povrće. Stomak mog deteta nije radio. Petog dana posle rodenja pojavila se prva, mala, normalna stolica bez ikakve opstipaeijc ili dijarejc! Zašlo su stolice bile tako retke? Tajna je otkrivena kasnije. Pokazalo sc da je branu koju je uzimao potpuno asimllovao i da u tome nema ništa neobično. Retke stolice nastavile su se dotle dok sam ga dojila i dobro je usvajao majčino mJeko. U 6-om mesecu dala sam mu sok od mrkve, bananu i avokado. Posle toga stolica je postala redovna. Do navršetka prve godine dete je, sem majčinog mleka, jelo voĆe i ubno je po svom ukusu počeo da bira i jede sveže voće prema sezoni. Većina mojih prijatelja kljukali su decu kašicama, davali su im pasteri zavano mleko. Usled toga deca nisu bila u stanju da svare skrob, neprestano su prehlađivala i bila bolesna.
�
�
•
·.
•
274
�
Moje dete ima tri godine; njegova hrana sastoji se od sv�žeg sušeno� voća sirovog povrća i njegovih sokova, oraba, meda, semenkI. On Je dobro t
umn� i ftzički razvijen, pun je eneTgije i veoma radoznao.
275
RECEPTI ZA
RAZNIH BOJ.ESTI
LEKOVITIM BILJKAMA I NARODNIM NAČINIMA APCESI
•
Alqja (saka4�.) Spolja se sok koristi za lečenje opekotina, trofičnih rana, gnojnih rana, osteomijelitisa sa otvorenim gnojni01 žarištem, apcesa, flegmona i drugih gnojnih obolenja (kao kompres i natapanje rana i oštećenih delova kože) Čirevi
j gnojne rane sc brzo očiste, površina Tane sc epitelizuje.
Odrezati donje listove biljke. detaljno oprati prokuvanom vodom, izrezati na sitne komadiće veličine O,2-0,3mm, uviti
2;"..w. . bak.im
II
gazu i iscediti.
Sveži isitnjeni listovi koriste se spolja za zaustavljanje krvarenja
iz rana,
kod apccsa, furunkula, opekotina, rana koje dugo ne zarastaju ili čireva,
Giari(P.ti ld za ubrzavanje sazrevanja apcesa koristi se kašica oo luka sa mlekom ili
kašica od pečenog luka koja se stavlja na apces.
AVl'fAMINOZA I SKORBUf SlJllUd, Jllatlo.,
I supena kašika na jednu čašu vrele vode. Kuvati 10 minuta II zatvorenoj
posudi. Ostaviti da stoji najmanje 12 sati, proeediti. Piti po pola čaše 2-3 puta dnevno prejela. Za poboljšanje ukusa dodati med ili šećer.
LimUlt.
Sok od liimuna pili sa vodom i ispirati usta kod skorbuta. U toku bolesti
jesti limun izrezan na kriške sa malo šećera. Takođe, uzimati agrume (pomorandže, mandarine, grejpfrut).
276
(ill.l IlosU "",
277
0._ borQ.u..... Vitaminski čaj: plodovi borovnice - dva dela, list koprive
.
'C').
Koapus IlIa.I1asU i dllI!_ .I
.,
, t�o I kako u svez� � o�lilcu . . ku emu veli koh a dr sa Jer kiseo. Posebno je korisna salata od svežeg kupusa vitamina ·C' . .
,
.
•
Jesti beli luk u svim oblicima sa hranom i posebno sa hlcbom.
Odvari od iglica piju se i ispraju se usta kod skorbuta. Od .cetme �� šećerom kuva sc slatko i sa njim pij e čaj protiv skorbuta. 4 č�š.e čctll1C p �eht1 nc sa tri čaše ohlađen e prokuvane vode, zakisc1iti sa dve ka�l�lce �azblaz� , kao Vita . PIll dlU, proCC u, soIne kiseline Ostaviti tri dana na tamnom mest •
minsku tinkturu po pola čaše dva puta dnevno .
Ona ,ilIi:lII
.
.
Oskoru!<> ufCUli ·jlUwiiit, jlvloo" i . Jesti plodove crvene oskorušc. Kad sa7IU jed�� supc�� kašlku plodo�� na jednu čašu vrele voue, kuvati 1 0 minuta, ostavIti da SLOJ I 4 sata, proceditI i piti po pola čaše 2-3 puta dnevno.
. /ogOM . . Svcži lis\ovi i evetovi koriste se u obliku salate . kO.d avltam � noze (nedostatka vilamina 'A' i ·C'). Jedna supena kašika suv1h hstov� "a J.e�nu . . čašu vrele vode . Ostaviti da stoji 30 minuta dobro uvijeno, procedltt l pih po 113 čaše tri puta dnevno. .
sa
. .
"vrškom" pupoljaka ili kore od ��slke na 5?Dg: vrele vode. Kuvati 10- 1 5 minuta. 7.atim dobro pokriti i astavnI da odstoJL tn . uru od Tmkt . medo sata. Piti kao čaj po jednu čašu tri puta dnevno zaslađeno . pupoljaka na alkoholu piti po 20-40 kapi tri puta dnevno Jedna supena kašika
. .;I
•
po jednu čašu 2-3 puta dnevno. I
t. 1
Ši1JlbrlAlll
Vitaminski čaj od plodova jača organizam i deluje umirujuće. Jednu supenu kašiku plodova preliti čašom vrele vode, ostaviti 1 -2 sata da odst oj i proeediti. Piti po pola čaše dnevno. ,
List - kao vitantinsko sredstvo u obliku čaja pripremati na sledeći način: jednu supenu kašiku isitnjenih listova preliti čašom vrele vod e u porcc1anskoj ili staklenoj posudi, ostaviti 10-1 5 minuta, procediti i piti kao čaj.
OWl rilii:t..
medicinskoj praksi plodovi od crne ribizle se upotrebljavaju kao vitaminsko sredstvo. Osušeni plodovi ribizle ulaze u sastav vitaminskih . mesavma:
U ,
Kod skorbuta koristiti plodove crne ribizlc. U proleće narcza�L �llade grančice erne ribizle, sitno ih izrezali i napraviti od njih odvar J...-uvaJućL 7-10 minuta u vodi, a zatim ga piti kao čaj.
/lISiu (k."'� I'upa(je;)
-. "
-
/Qllo4illurn.ia
BclilAll<
ll f1Il, I
tri dela,
plodovi šipuraka tri dela. Isitnjcnu sirovinu dobro izmešati, 4 kašičice od te smesc preliti čašom vrele vode, ostaviti da odstoji 3-4 sata, procediti i piti
U toku skorbuta veoma je korisno jesti luk i �el.cna pera I�a. Tak:ođ� Je . . luk II hranI· J' cr sadr-Li veliku kohčmu askorbmske kisehne . konsna Jesu (vitamin
, .
ribizle i plodovi šipuraka II jednakom odnosu 2 Wičicc ove mešavine preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti jedan sat da odstoj i proeediti, dodati .šećer po ukusu i piti po pola čaše 3-4 puta dnevno.
a) plodovi
crne
b) plodovi crne ribizle
_
I
deo, list koprive · dva dela,
plodovi šipuraka
tri dela. Jednu supenu ka.šiku mešavine preliti sa dve čaše vrele vode, .
ostaviti jedan sat da odstoji procediti, dodati šećer po ukusu i piti po
enJa ribizla sa
pola čaše 3-4 puta dnevno. e) veoma je popularna
šećerom. Tako se dugo vremena
sačuvaju vitamini - na jedan kilogram plodova 1,5kg. šećera.
Šil'lIfd
Plodovi šipuraka ulaze u sastav raznih vitaruinskih mešavina: a) plodovi šipuraka, plodovi crne ribizle u jednakom odnosu. Jedou supcnu kašiku isitnjenih plodova prelirti sa dve čaše vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti, dodati šećer. Piti po pola čaše ovakvog
vitaminskog čaja 3-4 puta dnevno. b) plodovi šipuraka i plodovi jarebike u jednakom odnosu dve kašičiee ove smese preliti sa dve ča�c vrele vode, ostaviti jedan sat da odstoji procediti, dodati šećer po ukusu i piti po pola čaše 3-4 puta dnevno. _
278
279
A1.EQ.GfJA M...... IwtN<> l
Plodovi lipuraka
Plodovi ribizle
-
I deo
•
Plodovi šipuraka
1 - deo.
Plodovi šipuraka
-
Plodovi šibikovine
l -
I deo
3 dela
-
-
supene kašike, preslica
�
2 supene kašike, kukuruzna svila - I supena
kašika, šipurak - plodovi isitnjeni
�
4 supene kašike. Šipurak i koren masla�
čka samieti na mašini za meso. Mešavinu dobro izmcšati. Jednu supenu kaši ku ove mešavine sipati u emajliranu posudu i preliti sa 1,5 čašom hladne vode uveče i ostaviti preko noći.
-
l deo
Mešavine pripremati na sledeći način: jednu supenu kašiku � cš�� inc na jednu čašu vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti pokriveno I uVijeno da odstoji 4 sata. Piti po pola čaše 2-3 puta dnevno.
Uj utru staviti da se kuva, ali ne dopustiti da provri, skloniti, dobro umotati i ostaviti 4 sata da odstaj i, zatim proeediti.Popiti sadfŽinujedne čaše u toku dana, tj . piti po
1/3
čaše tri puta pre jela. Čuvati
II
frižideru. Alergija
će početi da prolazi. U početku će biti tvrde otrkline u nosu, zatim na pod� bratku, na rukama, na gornjem delu nogu sa jaklm svrabom. Premazivati te uc!ove tela anestezirajućom fcčnošću. Posle mesec dana počinje ozdrav� ljenje. Treba se lečiti 6 meseci i za
ADENOM PROStATE
decu kada
ne
uzimati alkohol. Ova mešavina je dobra i
kod njih alergija kao da odlazi unutra i ona postaju
prcosetljiva. Ovakva alergija sc dešava zbog poremećaja u razrneni materija
V-dil", «ucta (fjl4lQ/l«J . . . om Pnlik Po 2-3 kašičice sirovine na 200ml vrele vode, kuvatl pet mmula. .
pripremanja ekstrakta od korenja kuvati 10 minuta jednu supcnu k.ašiku sata po isitnjenog korenja. Ekstrakt priprcrnnjcn na ovaj način piti svaka
4
jednu čašicu za vino.
Slmliil
I supenu kašiku isitnjenog korena preliti sa 500rni vode i kuvati 10
minuta. Posle hlađenja procediti i piti po čašicu pre svakog jela.
LJW!.o.ll1Il - klllik (C�lu. ("C/(QRuj lednu supenu kašiku isitnjenih osušenih listova ili kore preliti čašom
vrele vode. Piti po 1 �2 kašike nekoliko puta dnevno.
tuat
&J,lica 5 supenih ravnih kašika, kantarion 4 supene kašike, maslačak (koren) .
,
3
Plodovi šipuraka - 1 deo Plodovi jarebike
,
,
M....Iwt .. N'"
Plodovi šipuraka - l deo
:>j, . ,
.
- 3 dela Plodovi jarebike - 7 delova
M...... Iwt No 3 1 deo
-
List koprive
deo
Plodovi crvene borovnice
-
M...... IwtNo S
deo
I
deo
1
Plodovi crvene borovnice List /wprive
M...... 1wt N<> 2
-
I supenu kašiku isitnjenog korenja kuvati 10 minuta u 500m1. vode, procediti i piti po jednu čašicu 4 puta pre jela.
zbog neprdviLne ishrane.
Kapti... (m,",,) e.«o.i -
Jednu supenu kašiku cvetova suvih ili svcžih na jednu čašu vrele vode.
Ostaviti da odsloji dobro pokrivena posuda pola sala, procediLi. Piti po pola čaše 4-5 puta dnevno ili po jednu čašu tri puta dnevno, toplo. Koristi se kod aJcrgijskog osipa, koprivnjače, furunkuioze, ekcema. skrofula kao dobro sredstvo za čišćenje krvi.
V..t.aa k.... (�oiM"'J -Allahalua �r"
l kašičicll sveže dobro oprane trave na 50m!
40% alkohola.
Ostaviti da
7 dana, procediti . Piti po 1 5-20 kapi II 1/4 čaše vode tri puta dnevno. Suvu vodenu Iccu i5i1ni1i tl prah i pomešari ga sa medom II jednakom dnosu, uzimati po 1 �2g. dva, tri pUla dllcvno. Koristi sc kod vitiliga, kao dcsenzihilno sredstvo kod alergijskih bolesti, odstoji
kod koprivnjače, anginoneurotskih otoka (otoci nervnog porekla).
280
celu
Iscediti sok iz svežeg korena. Piti po J -2 kašičice tri puta dnevno pola ike i sitnjenog sata pre jela . Može se uzimati u t inktura: dve supene kaš 113 i. korena ostaviti da odstaji dva sata II čaši hladne vode, procedit Piti po ti čaše ni puta dnevno pre jela. Celer (sok i t inktura) koriste se kod boles
bubrega, kostobolje, alergijske kopriVIljače. dennatitisa, kao diureti.k i blagi laksaLiv.
281
� ?
Plodovi anisa · j c all co, list podbjela - jedan deo, cvetovi divljeg čička . . . Jedan deo, cvetovI hmlJana - dva dela, koren belog sleu - dva dela , koren
· ' · pet de lova. Jednu supenu kašilru ove mešavi.nc preliti sa caš s ladIca hla De vode, oSlavil.i dva sata da odstoji a zatim kuvati 5-6 minuta na t
�
;;
�
Kada se ohladi procediri i piti po 114 čaše topLog odvarn 4 puta dnevno� kod kašlja, upaJe dušnik.a i bronhitis.1. valTl.
Zo."
� varom od cvetova �ove ispirali grlo kod angine, kašlja i upale usne . . pet SU'pfJI�e. 3� s �pcn� kašike ��etova p��liti čašom vrele vode, I..-uvati . .
ANGINA K
mInuta na
••w.d
1 "fl,.
i dobro izmešati. Jednu supenu kašiku mešavine preliti sa 1,5 -
-
,
čašom vrele vode, kuvati dva minuta, ostaviti dobro uvijeno da odstaj i pola sata, procediti. Ispirati dva puta dnevno, ujutru i uveče. Ispiranje početi sa
26QC postepeno smanjujući po jedan stepen. Zatim jedan mesec ispirati pri temperaturi 15-1 6°C. Na taj način otklanja se upala i istovremeno kali grlo.
Ov_ ..d'"
Izrenadati na sitnoj treniei eveklu
i isrediti čašu soka. U sok dodati jednu
supenu kašiku sirćcta (ali ne sirćetnu kisclnu). Ovim rastvaram ispirati grlo 5-6 puta dnevno a može
AtqjIl i ulu
sc
i progutati
po jedan gutljaj .
U staklenu flašu od 0,51. narezati list od aloje do polovioe i nasuti
šećerom. povezati grlić gazom. Ostaviti da odstojji tri dana. zatim doliti 40% alkohol i ostaviti opet tri dana. Posle toga procediti i iscediti lišće. i er. Piti po jednu supenu kašil.."ll tri puta dnevno pre Dobija se slatko·gorak l k jela. Deca uzimaju po jednu kašičieu tri puta denevno pre jela. Piti do poptpunog ozdravljenja, Koristi se kod angine, upale grla i bolesti pluća.
[wilt, .area
Svakodnevno žvakati koren iđirota 5·6 puta dnevno po jedno malo parče, Svaki put držati II ustima žvaćući po 15-20 minuta, Posle pola godine do godinu dana ovakvog uzimanja korena od idirota, čovek će sc u potpunosti
osloboditi od angine,
Aais
minuta. procediti. Piti po 114 čaše 3-4 puta dnevno pola sata pre j ela. Plodovi od anisa ulaze u sastav različitih mešavina.
Jednu kašičieu plodova preliti ćašom vrele vode, ostavili da odstaj i 2 0
. odvarom ispirati usta kod hho] valn, ohladili I proced1t1. OVlnl
gore navedenih bolesti.
luk Sveži sok od luka upotrebljava sc kod angine po jedna kašičiea 3-4 puta
dnevno,
0"" baru."i«l
�
G �st odvar ?d pl ova koristi se za i spiranje usta kod angine, za prema. . Zi vanje o��ko1Ina, o�lpa na koži i I1ckroznib čireva. Sto grama suvih plo �ova prel!tt sa pola lItra vode. kuvati dok sc količina vode ne smanj i na J/3 lItra.
ŽI!.IJfia-
a) Kod upale krajnika sluzokože usne šupljine i desni tinl"tura od listova koristi se za ispiranje, Ćctiri kašičice
b) List od žalfijc ulazi
isitnjenih listova preliti sa dve
čaše vrele vode. ostaviti 30 minuta. procediti. II
sastav raznih mešavina: list od žalfije · tri dela.
cvet kamilice - tri dela, Kašičicu mešavine preliti čašom vrele vode. , ostavHI pola sata, procedili. Ispirati grlo kod laringitisa 5·6 puta ,
dnevno.
Da" i IIae
. �V? je odlično sredstvo kod angine, gripa, upale sluzokože usta i gornjih
dl�ajnih puteva. Kori sti se u obliku alkoholne tinkuture. Tinktura na alkoholu se sprema na sledeći način: 25g, cvetova na 1 00011
�lkohola. Piti po 20-30 kapi tinkture 3 puta dnevno pre jela. Ispiranje · tmkture na ča�n top le vode. Ispirati posle jela i uveče pre spavanja.
lOmI
282
2R3
limun Kod angine dobro pomaže žvakanje svežcg limuna. Posle toga jedan sat ne jesti ništa, da bi se omogućilo etarskim uljima i limunskoj kiselini da deluje na upalu sluzokože grla. Ovu proceduru ponavljati svaka tri sata.
ARTRITIS
.i: •
• ,
RK.pt I. ��elovi zove, list koprive, orc peduna, kora vrbe - sve u jednak �. im koLicmama. Jednu supenu kaštku tSlUljene mešavine preliti čašom we)e . vode, kuvali' per minula na tihoj valri, ohladiti i proeediti. Piti po dve čaše dnevno ovog odvara kod artritisa različitog porekla.
�
,
, ,
Alkolwl
.
.
.
.
l00ml. mentol 2,5g. novokain - l,5g., anestezin - 4.5g. Prednji deo vrata premazivati ovom smcsam dva puta dnevno. Poželjno je uviti vrat maramom ili šalom. 4
,
,"
.sm- ul isplt�� IlrtA!.·
a) Eukaliptus (list) - dva dela, lan (seme) - jedan deo, kamilica (cvetovi) dva dela, lipa (cvet) - dva dela. b) Majoran - jeda.n deo, kamilica (cvet) - dva dela, žalfija - jedan deo. metvica (koren, list. cvet) - dva dela. c) Zova crna (cvet) . jedan deo, žalfija - jedan deo, beli slez (koren, li",. cvet) - jedan deo, orlov nokat (cvet) - 0,5 dela. d) Kantarion (stabaoce, cvet) - dva dela, lan (seme) - jedan deo. nCWll . dva dela, kamj}ica - dva dela. Komponente bilo koje od ovih mešavina isitniti, jednu sllpenu kašiku mešavine preliti sa 200ml vrele vode u porcelanskoj posudi, pokriti i ostavili pola sata da odstoji. Proccditi i ispirali grlo toplom tinkLurom 4-5 pula d nevno Pri kraju ispiranja polako gutati nekoliko gulljaja. .
R
•
l •
, •
I
R.uptJ.
I
Jednu supenu kaši ku ptičje trave preliti čašom vrele vode. Umot ( . �staviti da odstoj i 4 sata, proeedili. Piti po 114 ča�e četiri puta . Jela kod kostoholJc i aruitisa.
dnevnoa�r;
R...pt4. Kilavica (lat. Hern.iaria). Tri k.ašičice sveže trave na 500ml vrele vode. Umotati i ostaviti jedan sat, procediti . Piti po 1/3 čaše 3-4 puta dnevno kod artritisa, reumalizma i kostobolje. Ree.pt$., Tu.rak (Ponulaca oleracaea). I supenu kašik u sveže biljke na jednu čašu hladne vode. Kuvati 10 minuta, umotati i ostaviti dva sata. Procediti i pili po . 1-2 supcne kaši ke 3-4 puta dnevno kud artritisa.
R«.pt4.
DIFTERIJA [šARLAH
Divlji kesten. 20 g. evetova ostaviti dve nedelje II 0,5l. 40% alkohola. . Tmkturu koristiti za utrtj avanj e kod bolova od artritisa.
Ispirati grlo 30% rastvorom limunske kiseline. U toku ispiranja potrebno je zabaciti glavu unazad i izdisati vazduh tako da rastvor krklja u ustima. Ispiranje izvoditi svaki sat u toku dana. Ovaj rastvor izuzcmo pomaže kod raznih obolenja grla ako su ona II početnoj fazi. U slučaju kada nema ovog rastvara mOb'U se uzeti dve, tri kriške limuna prethodno očišćene od kore. Uzimati h i jednu po jednu i držati u ustima nastojc,ći da se nalaze što bliže grlu, isisivati sok iz njih. a zatim ih gutati. 'O:vu �proeeduru ponavlajti sve dotle dok bolesnik oseti olakšanje. Limun je etikasan na samom početl..'U bolesti, ali ako je bolest već uzela maha on je be'tlW5jstan i treba preći na limunsku kiselinu.
R.«pt 7. I-:u(ji rep (divlji ČilCIk) cvetovi. 50g. cve(ova ostaviti dve nedelje u 0.51 70% alkohola. Ovu alkoholnu tinkturu koristili za utrljavanje kao analgetsko sredstvo kod artritisa, a posebno kod bojova nennog porekla. -
H.cept 8-
�incllra (korenje i koren). Tri kašičice korenja i korena kuvati
na
tihoj v�t.n 20 minuta II tri čaše vode, umotati i ostaviti da odstaji dva sta, proce dHI. Piti po pola čaše 3-4 puta dnevno pre jela kod artritisa različitog porekla.
284 Uzeti flašu oJ 0,51., staviti parče kamfora, dodati
285 I S Oml terpentina,
J SOmI maslinovog ulja i I SOml 70% alkohola. Pre upotrebe promućkati.
Utrljavati dok koža ostane s uva pre spavanja i uvijati tkaninom od č iste
vune na čitavu noć.
R«.pl 6.
Kod bronhijalne astme korislC se cvetovi zove II mešavinama:
a) cvet zove, rosulja, živovlak i
R...pll. Di v lji rozmarin - 25g. kopriva -15g.
dan i noć
II
jednakom odnosu. 4 kašičice
isiLnjene mešavine kuvati nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar
Biljke sitno iscckati i pomešati. Preliti ovu mešavin u litrom vrele vode,
umotati i ostaviti tri sata. Proced iti i piti po pola čaše 5-6 puta dnevno.
U narodu
se
smatra da posle dve nedelje uzimanja ovakvog sastava astma u pooctnom stadijumu prolazi. Kod velikog kašlja deca uzimaju po jednu kašičicu 3-5 puta dnevno.
R
piti
II
toku dana
II
tri navrJta kod bronhljalnc aslmc i bronhitisa.
b) cvet zove, travnati
deo srčanika, češ/jasta metvica (crna kopriva),
rusina, borovi pupoljci - sve II jednakim količinama. Način pripremanja i primene je kao
II
prethodnom receptu.
e) cvet zove - jedan deo, kora mlade ive - jedan deo, list podbjcla - jedan
deo, plodovi anisa - dva dela, plodovi šipuraka - dva deta. Način pripremanja i primene je kao u prethodnom :receptu.
Rl
Metlina (Ephcdm) - 40g., kamilica 200g., brezini pupoljci - 60g. . divlji ruzmarin - 20g. Sve lsitniti, dobro pomcšati i dve supene kašike mešavine preli ti sa
SOOml vrele volie, umotati i ostavili 5-6 sati, procediti . Pili loplo po pola
čaše tri puta dnevno pre jela. Koristi sc kod astmatičnog bronhitisa.
R(aptJ. Borovi pupolj ci - 1 deo, živovlak - List - l deo, podbjel - list - I deo. Sipati 4 k.ašičice mešavinc II čašu hladne vode i ostaviti dva sata; posle toga
kuvati pet minuta, ohladiti i procediLi. Ovu dozu popili u toku dana p{x1c1jenu na ui
Dva dela korena - prema težini, a prema zapremini to je skoro polovina posude sa alkoholom.
Zova.
BRONU1JALNA ASTMA
Koristi sc kod bronhijalne astme, prehlade, reumalizrna, knšlja.
NQ_
dela.
30
R...plll. Vnna repa.Vrtna repa spada u povrće. U lekovite svrne koristi se plod korena koji sadrL.i askorbinsku kiselinu, karolin , vitamin B l , bclančev ine, mineralne soli
i druge supstance. a) Odvar od korena pije se kod bronhijaine astme, kašlja, upale sluzokože
ždrela, nesanice, lupanja srca, promuklosti. Priprema: dve supene kašike isitnjenog korena preliti čašom vrele vode, kuvati 1 5 minuta, procediti. Piti
po 114 čaše 4 puta dnevno ili jednu čašu uveče.
Kori!>ti se kod bronh.ijalne astme i velikog kašlja.
b ) Sok od repc sa medom koristi se kod kalija po 1-2 supcne kašilce 3-4 puta dnevno.
R«"lIt
plodovi - l Og. Način pripreme i primene kao za mešavinu u receptu br.
R««pls.. Bedrenik (komorač) - koren. Ovo je staro narodno sredstvo protiv
Pošto je koren teško rastvoriv
PodbjcI - 4 kašičice isitnjenih listova preliti čašom vrele vode, o t s aviti minuta, procediti. Piti po 1/4 čaše 4 puta dnevno.
II
3.
ast
me
.
vodi, uzeti dva dela korena Ila 5 delova
alkohola. Ostaviti da odstoji 8 dana na tamnom mstu. Proccdili i piti po 30 kapi sa ka.ši.kom vode 4-5 puta dnevno.
Roe
Oman (isitnjeni koren) - 20g., dan i noć - 20g., timijan - 20g., anis (isitnjeni plodovi) - 20g., podhjeJ (list i cvetovi) - 20g. Mcšavinu od dve �upel1e kašike preliti sa 500rnl vrele vode i ostaviti u
pokrivenoj posudi jedan sal da odstoji. Piti toplo po pola čaše. Dodati šećer po ukusu jer oman posle dugog stajanja dobija oporo-gorak ukus.
287
286
Reul/l 7.
Reul/lIO.
(p lodovi )
.
Beli luk - Sveži češnj evi belog IlJka upotrebljavaju se kod aterosklcrozc
. ..
20g., 20g., divlja mirođija (plodovI) - 20g., tUlUJan . sa 500ml vrele vode. liu pre i iti isitn ro dob sladić (koren) - 20g. Sve sastojke Piti toplo 4 puta dnevno, po mogucnostL I nocu. Anis
po dva. tri dnev[]o.
•
•
•
•
•
Rcul/l lt..
•
Živo vlak - Tinktura od živovlaka i sveži sok preporučuju se kod ateroskleroze. I supenu kašik-u isitnjcnih listova preliti čašom vrele vode, ostaviti 10 minuta.. Piti polako II gutljaj ima II toku jednog sata. Jedna čaša je
A'rEROSKLEROZA
izrezati i iscediti sok. Dodati isto toliko meda i kuvati 20 minuta. Uzimati po 2-3 kašičice dnevno. Čuvati II zatvorenoj posudi na prohladnom mestu. dnevna doza List živovlaka dobro oprati.
Beul/l I.
.
.
tl čašu Beli glog - tinktura od plodova na alkoholu. U 200m! alkohola $lpa OstavitI tn svežih plodova belog gloga prethodno malo izgnj�če�lh.. nedelje, procediti i piti po jednu kašičicu sa vodom pre J ela 1 uveče.
Reupl J.
Ćubrika - (5g. na 500m.J vrele vode) ostaviti da oostoji 40 minuta II dobro
Reul/l?
zatvorenoj posudi. Čubrika je jako sredstvo i može sc upotrebljavati najviše 2-3 puta nedeljne. Ima scdativn o i bak.teriološko dejstvo, otklanja spazam krvnih sudova mozga.
.
.
"pall 4 Beli glog - tinktura cvelova na alkoholu. U 200m! alkohola un. supene kašike cvetava, ostaviti na tamno mesto na sobnOj tempcr� u. Pltt po Povremeno promućkati . Posle 1 0 dana preparat je gotov za upotreb jednu kašičicu pre jela sa vodom.
�
R"'l/llQ..
Reul/l.}.
_
Beli glog · odvar od plodova . 20g. svežih ili sušenih plodova .oa 200ml vrele vode. Ostaviti da odstoji pola sata ili kuvati pet lll1nuta na uhoJ vatn. Piti po 200ml odvara pre jela i uveče.
R"�l/l 4.
•.
lb Beli glog - ekstrakt od plodova. Prelili sa 500m1 vrele vode čašu svez ili sušenih plodova belog gloga, dodati dve supene kašike šećera l kuvat� na veoma tihoj vatri 40 minuta. Količma odvara treba da se ukuva do polovme. Odvar ne cediti već zajedno sa plodovima čuvati II fižideru. Piti po l supcnu kašiku pre jela i po 2 supene kašike uveče.
Rtc'l/l S.
.
Matičnjak - 10g" runolist - l ag., beli glog (cvetovi i plodovi) 40g., vcromlca - l Og., list jagode · 30g. Jednu supellU kašik:u ove mebvine preliti sa 250ml vrele vode i piti kao čaj sa medom ili šećerom.
.
ReCfl/lll.
Za lečenje i profilaksu ateroskieroze uzima se smesa od jednakih delova svežcg soka od luka i meda. Piti po jednu kašičicu 3-4 puta dnevno.
Zaljija - recept N. G. Kovalj ovc: 90g. Sveže žalfije, 800m! 40% alkohola
R«'l/l12.
i 400mi
vode ostaviti da stoji na svetlom mestu 40 dana u zatvorenoj staklenoj posudi. Piti po jednu supenu kašiku sa vodom ujutru pre jela. Ova tinktura s e preporučuje starijim osobama za stimulisanje nervnog sistema.
Beli glog - O,5kg. zrelih plodova oprati i isilniti, dodaIl lOOm! vode l
�
zagrejati do 40°C, a zatim isccditi sok II sokovniku. Dobijeni so piti po l supcnu kašiku tri puta dnevno pre jela. Sok blagotvorno delUje na srce posebno u starij em dobu , otklanja napetost srčanog mišića.
,
Rcul/l6.
Heljda - Tinktura od cvetova heljde pije se kod kašlja j skl�� ze krvnih
sudova. Jednu kašičicu cvetova preliti sa 0,51 vrele vode, oslaVIti dva sata zatvorenoj posudi, proccđili. Piti po pola č�e 3-4 puta dnevno.
.
II
ATONQA CREVA R...ptl.
Revan}.
Koren revnja se koristi
II
medicinske svrhe a priprema se u jesen. Koren se dobro opere, izreže na komadiće i suši na temperaturi ne više od
600C.
Koren sadrži tanin i druge biološki aktivne supstance.
288
Prašak od korena revnj a koristi sc kod raznih bolesti. U malim dozama (O,05..(),2g) ima vezivno dejstvo i pomaže kod gasuitisa sa smanjenom kiselinom, kod dijarcj c. Prosečne doze (O,2g) deluju kao sredstvo za stimilaciju lučenja žuči, velike (O,2-2g) kao blagi laksativ kod atanije creva, spazmatične opstipacije, za omekšavanje stolice kod hemaralda. Mc«pll. Majoran. lOg. prelili sa 200mi vode i piti po jednu supcnu kašiku tri puta dnevno. Koristi se za pojačanje peristal tike creva.
NESANICA R...pl l. Mirođija (seme) 50g. semena mirodije k."Uvati 15-20 minuta na tihoj vatri u O,5t vina, dobro umotati i ostaviti jedan sat da odstoji. Procediti i pili po 50-60g. pre spavanja. Ovo je ncškodUivo narodno sredstvo koje obezbeđuje dobar san, Reeept 2.
l1oW1pf/" (�)
supene kašike semena konoplje isitniti i prosejati. Preliti čašom vrele vode, umotati i ostaviti da odstoji 30-40 minuta. Piti toplo pre spavanja; prvo popiti pola čaše dva sata pre spavanj a a zatim ostatak sa talogom. Obavezno piti toplo u toku dve nedelje. Koristi se kod povremene nesanice. 2
R'(lplJ. Hmelj Dve kašičice hmelja na jednu čašu vrele vode. Ostaviti dobro uvijenu posudu da odsLOji 4 sata procediti. Popiti pre spavanja. Jedan deo isitnjcnog hmelja na 4 dela 50% alkohola. Tinkturu ostaviti dve nedelje na tamnom mestu, procediti. Uzimati po pet. kapi tinkture na jednu supenu kašiku vodc. Piti dva puta dnevno pre jela, drugi put uzimati pre spavanja kod nesanice. ,
R.upl
lAvandino ulje Pre spavanja namazati ovim uljem s!cpoočnice. 3-5 kapi sipati na kocku šećera i sisati pre spavanja. Obezbeđuje dobar san. M."pl s.. Prati uveče noge v11Ićom vodom
289 Ovaj postupak: otklanja umor, daje energiju. umiruje nervni sistem, poboljšava san.
R...pI' ZIIva
P.r�p:ema
�
�
sc na sledeći na in: je nu supenu kašiku iSitnjenog korena prelili eašom vrele vode, kuvall 1 5 nunuta na tihoj vatri, ostavili 30 minula procediti. Piti ovaj odvar po jednu supenu kaši.ku dnevno kod nesanice
i
otežanog disanja.
«'''p1 7. Valerijana a) Tinktura od valerijane: jednu supenu kašiku istnjenog korena preliti čašom vrele vode, oSlavi l i 6-8 sati, procediti. Piti po jednu supenu kašiku tri puta dnevno. b) Odvar od valerijane: Jednu supenu kašiku isitnjenog korena preliti čašom vrcle vode kuvati 1 5 minuta na tihoj vatri, ostaviti 10 minuta, rroccditi. Pili po jednu supcnu kašiku tri puta dnevno. ej Alkoholna rinktura valcnjanc možc se kupiti u apoteci. Piti po 15-20 ".lpi 2-3 puta dr!,."\ n(l.
R.upllt. Hmelj 25 g. hmelja na 100m1. alkohola ostaviti nedelju dana da stoji na tamnom mestu, povremeno proffiućkati. Piri po jednu kašičicu 2-3 puta dnevno i pre . spavanja.
RfUpi ? Hmelj od samlevenog umclja može se uzimati uveče kao sedativ i sredstvo za spavanje.
Prašak
pI III. .. Mf
Hmelj
Staviti sveži hmelj u platnenu vrećicu i kod nesanice držati ispod jastuka. Uspeh je garantovan, čak kod težih oblika nesanice.
BOL U KRSTU/fA
Jednu supenu kašiku svežeg korena od štavlja preliti sa 1,5 čašom vrele vode. Kuvati I S minuta, ostaviti da odstoji u dobro
Štavalj (koren).
291
290
BRONfUTlS, PLEURlTlS, PNEUMONQA
pokrivenoj posudi dva sata, proccc.liti. Piti po dve supene kašike dva puta dnevno prc jela kod bolova u krstima i rcumatizma.
RCUjltl,
BRADAVICE
PodbjeI (list) - 5g., crna 1.ova (cvelovi) - 5g., vilina metla - šparoga
sveže Mazati svakodnevno dva puta na dan bradavice sokom od
ubrane rusine.
Rcupt J.
Pra§ak od magnezijuma.
Ujutru i uveče pre jela uzimati na vrh noža prah
Maslačak. Male mlade bradavice moguće je otkloniti sokom od Jll:lsl<.il.:ka.
R...pt4,
a
i nrk , , ; :;"':, Dečje bradavice lako se otklanjaju vdtačkim ledom. Stavlj t uće podnetI . puta !r.d na bradavice i dr1.ati ga neko vreme, koliko je mog Dovoljno je nekoliko ovakvih procedura i bradavice će nestati.
Bu.pt$.
RU'ptf.
Sir{etna kiselina. Svakodnevno uveče pred spavanje kapati pipc{om avice bradav ce jcdnu kap sirćetne kiseline - ne više od jedne kapi. Brad uskoro počcti da iščezavaju. Premazivati
bradavice
sokom
od
rosine.
Najbolji je
na
će
sok
naran(žaste boje koji se nalazi pored korena. Posle nekoliko premazi vanja površit. a bradavice pocrni
i
tada je pažljivo odrezati i nastaviti sa prema·
zivanj( m dok bradavica sasvim ne nestane.
B« !pt /i Jar ·bika.
Bet !pt 9, Mhćika.
Borovi pupoljci - J deo, živovlak
- list - I
deo, podbjel - list
II
II
_
l
deo.
čaši hladne vode, zatim
toku dana podeljenu na tri
dela. Koristi sc kod bronhijalne astme, velikog kašlja, bronhitisa.
od magnezijuma II toku od mesec dana.
RUJ ;na.
R...ptl. kuvati pet minuta, proccditi. Piti jednu čašu
Svakodnevno utrljavati bradavice belim lukom.
R((,:pl 1..
tri puta dnevno. Koristi se kod pneumonije, jakog bronhitisa i pleuritisa.
Četiri kašiCice ove mešavine ostaviti da odstaji
B.upt:l. Beli luk.
5g.
Ovu mešavinu preliti čašom vrele vode uviti i ostaviti jedan sat. Piti kao čaj
B(uptl, Rusina.
_
Svežim plodovima od jarebike prernazivati bradavice. Premazi vati sokom od ove biljke bradavice. Posle nekoliko
prem., ivanja površina bradav ica pocrni i tadaje pažljivo treba otseći. Pasje toga 'r.staviti sa premazivanjem do konačnog nestajanja bradavice.
Bcupt J.. Podbj cl - list - dva dela, majoran - l deo, kamilica - dva dela.
Dve
supene kašike isitnjcne mešavine na 500ml vrele vode. Uviti i ostaviti da odstoji 5-6 sati, procediti. Piti roplo po pola čaše tri puta dnevno. Koristi se kod suvog i hrani čnog bronhitisa.
R(upt4, Divlji
ruzm
kopriva - list
arin -
mešavine kuvati
-
4 dela, hrezini pupoljci - l deo, majoran - 2 dela,
I deo. S ve isitniti. Dobro izmešati i dve supene kašike II
tri pUla dnevno pasje jela. Koristi se kod
500ml vode 10 minuta. Uviti i ostaviti da odstoj i 30
minuta. procediti. Piti po 1/3 čaše hroničnog bronhitisa.
R_pt$. PodbjeJ - list - 2 dela, brel-ini pupoljci -
rozmarin
· 2 deja, majoran
- J
1
deo,
kamilica
- 2 dela. divlji
deo. Način pripremanja i upotreba kao u
receptu br. 4. Koristi se kod hroničnc pneumonije.
BUfptf. Metlina (Epbedrn) - 40g., kamilica - 200g., brezini pupoljci - 6Og., divlji ruzmarin - 200g-. Sve isilniti i dobro izmešati. Dve supene kašike ove mešavine preliti sa 500ml. vrele vode, umotati i ostaviti da odstaji 3 sata, procediti. Piti toplo po pola čaše
tri
puta dnevno pre jela. Koristi sc kod
astmatičnog bronhitisa.
B(upt 7,
Balsam. Aloja - 250g., kvaliteLno crno vino 0,51., med - 350g. Aloju ne
zalivati dve nedelje pre odrezivanja listova. Listove aloje obrisati od prašine
292
ne prati - sitno izrezati, staviti II staklenu posudu i doliti vino i med. Dobro izmešati i ostavit 9 dana na prohladno mesto. Procedili i iscediti gustu masu. Piti prva dva dana po l supenu kaŠ:iJ...'U tri puta dnevno, a zatim po J kaši čicu za kafu tri puta dnevno. Koristi sc kod svih bolesti pluća za njihovo jačanje.
_
RC"jIl 8.
mešavini sa drugim Kod upornog bronhitisa sok od aloje koristi supstancama: sok od aloje J 5g., svinjska ili guščija mast - l OOg., maslac (nesoljeni) - JOOg,. čisti med - IODg., kakao (nije obavezno - ralii ukusa) 50g. Uzimati po jednu supenu kašiku sa čašom vrućeg micka dva puta dnevno. Sok od aloje je kontraindikovan trudnoći, kod hemoroida. koji krvare, kod upale bubrega i mokraćne bešike. sc II
-
-
II
R...jIl?
Dvornik -
kod bolesti disajnih organa. a) supenu kašiku isitnjene biljke preliti čašom vrele vode i kuvati 5- 1 0 minuta na pari, zatim ostavit dva sata, procediti. Piti po l supenu kašiku 3·4 puta dnevno kod tuberkuloze pluća i velikog kašlja. b) travnati deo dvornika, plodovi anisa, seme mirodije, borovi pupoljci, čubrika, sitno izrezan koren sladića - svi sastojci jednakim količinama, 4 kašičice mešavinc preliti sa 1,5 čaŠOm hladne prokuvane vode, ostaviti da odstaj i dva sata, staviti na šparet i zagrevati; kad proključa kuvati 2-3 minuta, ohladiti, proeedici. Piti po pola čaše tri puta dnevno pre jela. Koristi sa sa dobrim efektom kod bronhitisa, velikog kašlja, bronhijainc astme, . pneumoDlJe. e) dvornik, list podbjela. evetovi crne zove - po jedna kašićie
.
Rf(fjlllli. Oman
Tinktura od korena koristi se kod bronhitisa, kašlja, velikog kašlja, nesvcstiee, glavobolje, bolesti želudačno-stomačnog trakta, jetre, hemoroida. Kašičicu sitno izrezanog korena preliti čašom hladne proku vane vode, ostaviti 1 0 minuta, procediti. Piti po 114 čaše 4 puta dneVl\O pola sata pre jela. Kod bolesti disajnih organa u tinkturu dodati med po ukusu. -
R("jIlll. Majoran
se
a) Tinktura od majorana koristi kod prehlada, bronhitisa, velikog kašlja, tuberkuloze pluća. Jednu kašičieu isitnjenog majorana preliti čašom vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata. Piti po 114 čaše 3 puta dnevno.
293
Majoran ulazi u sastav mnogih mešavina. b) majoran - ] deo, koren belog sleza - 2 dela, list podbjela - 2 dela Jc?nu supenu �a�ik� ove mešavine preliti sa dve .čaše vrele vode, ostaviti mmuta, proced m. Piti. po pola čaše tri puta dnevno posle jela kao sredstvo 20 za iska.šljavanje. Rf(fjlll2. Kopriva
Ko bol d ��ti disajnih organa kopriva se koristi na sledeći način: . pregršt koprIve prehIl sa 4. čaše vrele vode. Piti čaj kao sredstvo za iskašljavanje. -
RCCfjlllJ.
Kod kašlja, bronhitisa, velikog kašlja koristi sa medom (500g. . . nJenog luka, 400 lSlt g. šećera, 50g. meda, l litar vode - sve izmešati i kuvati na tihoj vatri 3 sata, ohladiti i procediti. Piti po supenu kašiku 4-6 puta dnevno. tuvati zatvoreno na tamnom prohladnom mestu. Luk
se
-
R
- Sveži sok od rotkve pije se kod bronhitisa, kašlja, bolesti jetre, ateroskleroze, kamena u mokraćnoj bešisi. Piti po jednu supenu kašiku tri puta dnevno. R...jIllS.
U dva litra ključale vode spustiti 400g. bilo kojih mekinja, . nom kuvati 10 minuta na tihoj vatri. pustItI da prom JOŠ Jed Zasladiti po ukusu i piti čitav dan umesto kafe. čaja j svake druge tečnosti. Kod bronhitisa piti vruće. Mekinje
-
I
HrQ�oi bronhitis R((.jIlIIJ.
Podbjel (list i cvelovi) . l deo, (l supena kašika), kamilica (cvetavi) - l deo, plućnjak - medunika - 2 dela, majoran 1/2 dela. Sve izmešati, isitniti 2 supene kašike preliti sa 300ml vrele vode, pokriti i umotati posudu, ostaviti pola sata ratli dobijanja tinkture. Procediti i piti topao napitak po l50mL U toku 24 sata treba popiti najmanje pet ovakvih doza pre jela i uveče sa medom.
_
Rc
Koriander - 30g., bela imela - grančice 4g., ivančica (cvetovi) - 200g., astra - lepa kata (koren) - 6g. Suvu mešavinu paž.1jivo isitniti, izmešati,
294
đombira. Ostaviti uvijenu prel iti sa 800ml vrele vode, dodati na vrh noža svaki sat. a posledl1ju dozu pre posudu da odstaj i j pi ti topl o po lOOml rom. spavanja. Odvar uzimati sa medom ili šeće e, ostaviti 1 5·20 Majoran - 75g. maj orana preliti sa čašom vrele vod 5-20 minuta pre minuta, procedit i piti toplo po poLa čaše 3-4 pUla dne no 1 i h oničnog bronh i tisa a g tno aku kod j l a� k e iruj um o dstv sre o Ov . la je
v
i
i kod velikog kašlja.
,
r
RCCljIl l?
pomešati sa lzrendati crnu rotkvu i i scediti sok. Jedan litar ovog soka spavanja. 400g. meda i p iti po 2 supene kašike pre jela i uveče prc
NEUROVEGETATIVNA DISTONUA
kapilarne hcmoralgije (krvarenja). čireva Odvar od listova p ti kod hipertrofije (uvećane) prostate.
golenice i
i
cvetova ili plodo va kestena na 0,51. 50% alkohola. Ostavt i dve nedelje na toplom tamnom mestu, svakodnevno promućkati. Piti ovu " LIl turu po 0-40 kapi 3-4 puta dnevno II toku 3-4 nedelje. za lečenje pro š rre m h vena l hemoroida u narodnoj medicini se sem tinkture upotreb Tinktura: 50g.
�
�
ljava sveži sok od cvefova kcstena po 25 kapi 2-3 puta dnevno. Preparati od divljeg kestena smanjuju zgrušavanje
krvi, jačaju zidove kapilara i v cna sp r čavaj u stvaranj e tromba krvnim sudovima i potpo mažu apsol'?ciju s tvorenih !romba. Oni se postepeno r ekš avaju i nestaju. Preparall od kestena (od p lodova, cvetova ili kore) primenj uju se unutra i s polja kod hemoroida, spazma k rvnih sudova, poremećaja sekreeije žuči hroničnih poremećaja probave, katara bronhija kod kostobolje reumatizma: Išijasa, kod tro mboflebita, kod čircva go leni e i proširenih vena. Ekstrakt se preporučuje za pri menu kod mia lgij a i neuralgija. ,
c
II
c
R«
vrele vode, a) jednu supenu kašiku osušenih p lodo a prelit čašom tu) . ostaviti da odstoji dva sata na toplom mestu (u remi ili na špa piti po 1 -2 upc e kašike tinkturc 3-4 puta dnevno pre jel a kod hipertonijc, neurovegetativne d ton ije, nesvestice, gu en a i klimaksa. izmešati i ITi supe e b) uzeti jednake količine cvetova i
re
s
Procediti
n
is
š j plodova, dobro
n sata na kašike mešav i ne preliti sa 3 ča�e vrele vode, ostaviti da odslOj i dva ili toplom, p eediti i piti po čašu tinkture tri p uta dnevno pola sata pre jela jedan sat posle j el3 kod srčanih bolesti, gu�enja nesvestice, na početku klimaksa - do prestanka simptoma bolesti i uspostavljanja dohrog opšteg ro
stanja.
e) l Og. osušenih plodova ostavili 10 dana u lOOg. 40% alkohola, procediti. Tinkturu piti po 30 kapi sa vodom tri puta dnevno pre jela. d) lOg cvetova ostaviti 10 dana u l OOg. 40% alkohol a, pTocediti. Tinkturu piti po 20-25 kapi tri puta doevno pre jela.
PROŠIRENJE VENA, TROMBOFl,EJUT R'''jIl l. Šumski lešnik (list i kora). Tinkturu od l sta i kore šumskog
i
e
lešnika: l
sup ena k�ika isitnjene sirovine na čašu vrele vod . Piti po l/3-1I4 čaše )·4
azrn
,
,
i vodnje i strane proz
Gorka tinktura i ekstrakt od divljeg kestena su jedni od najboJjih
i
v
i
puta dnevno pre jela kod varikoznog proširenja vena, flcbitisa, trofičnih
HU'JlIJ.
R'''jIl lit.
efikasno je
295
sredstava za vene. Oni ulaze za
sastav preparata domaće
i i upaljcnih vena
lečenje proširen h
R'''jIl J.
II
.
flebitisa i bemoroida.
Pre spavanja izvoditi tople kupke za noge 58 runo listom. Kupke pomažu kod tromboflebifa. a takođ e su korisne i kompletne kupke sa ovom biljkom.
R(ujIl
Hajdučka trava - SOg., neven ( veta i) . 200g., crvena borovnica (list)
c
v
i (kOTa) - l OOg" breza (list) - IOOg. l punu supenu kašiku isit njene mešavine preliti sa 300g. vrele vode, kuvati 5 min uta. Ostaviti da odstoji na toplom mestu 4 sata. Piti toplo po pola čaše tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela. Pije se kod flebitisa i tromboflebita. HUfJlIS. Vežba koju pred l aže Mikulin. Popeti se na vrhove prstiju tako da se noge odvoje od poda samo lem i naglo sc spusti ti n:lZad. Posle 20 ovakvih podizanja napraviti pauzu od l Osek. Prilikom vežbanja uraditi naj vi še 60 ovakvih pod izanj a. U toku dana lOOg kruš n.
_
.•
ponavljali vežbu polako, ne
žureći.
3-5 puta
II
traj anju od po j ednog minuta. Vežbu raditi
296
297
R".pl4. recepti za proširene vene. Svde, tek ubrane listove i cvetove pelena dobro isitni t.i II avanu. Jednu 5upenu kašiku dobijene mase porncšati sa isto tolikom količinom kiselog mleka, pomcšati i stavi ti II ravnom sloju na gazu, a onda na mesta sa proširenim venama. Ovaj postupak ponavljali 3· 4 dana, zatim napraviti pauzu i nastaviti lečenje. Bugarski
Ree.pl 7.
[sitniti svežc ubran nadzemni deo paprati (muške) pomcšati jednu supcnu kašiku dobijene mase sa isto toliko kiselog mleka, a dalje poslupati isto kao sa pelenam.
Ree.pll. Maslačak
�d
kor�na ma� lačka koristi se kao sredstvo za poboljbnje . probave I stImulaCijU apetita. Pnprcma se na sLede ći način.' 2 ka;, ' " "1č'lee ISl tnJmog karena preliti čašom hlad[]e vode, ostaviti da o dsto,i i 8 sa,'I. P', \ I' po 1/4 cas • •e 4 puta dnevno prc Jel ' a.
ktu:a
Ti n
.
Rcupllt. bi lja za lečenje proširenih vena može se koristiti dobro zreo paradajz. Treba ga iseći na kriške i staviti na proširene vene. Posle 3-4sata kriške zamenili svežim. Ova tri recepta mogu sc koristiti ovim redos ledom jedan za drugim, posebno kod težih slučajeva. Osim lekovitog
UČVRšĆIVANJE KOSE S
kosu vrućom vodom, samo umereno toplom.
S
prokuvati
S
R'''plJl. Kod bolova u nogama kod ljudi koji pate od proširenih vena koriste se tople kupke (do kolena) sa odvarom od kore vrbe i kore hrasta u trajanju od pola sata. Posle kupke na noge se stavlja zavoj-band3Ž ili sc ob uvaj u elastične čarape.
R.upl lli. Za trombof1cbit potrebno je sakupiti zelekasto-žuto klasje hmelja i osušiti ga. Preliti 1-2 supene kašike hmelja (zavisno od težine bolesn ika) čašom vrele vode KUViUi na tiboj vatri 10-15 minuta, procediri. Preostalu količinu popiti u 2-3 navrata II toku đana, a najbolje uveče jer se scdativno delovanje .
hmelja vrlo brl.o manifc.stujc,
Ču vat i glavu
od hladnoće da ne bi takođe od žege i sunca.
"prehlađivao"
koren kose, čuvati
S
�
S
kleke pomeš�ti u jednakom odnosu sa listovima breze. Pregršt . II 3 cs � v t n e vab vode 5 mi[l�ta. Dobro umotati posudu II kojoj ? . Je oovar l ostaVItI da odstoj ! Jedan sat. OV UTI odvarom prati i ispirati kosu jer Grančic � ,.. ve m
�
h.��
učvršćuje koren vlasi.
S'UMULAClJA APETITA R
Od var od korenja ldirota upotrebljava se za stimul acij u
apetita kod žc!udaćno-stomačnih bolesti. Jednu kašičicu isitnjenog korenj a prelili sa 2-3 č�e vrele vode, kuvati na tihoj vatri J 5 m inuta u zatvorenoj posudi. Piti po čašu odvara tri puta dnevno pre jela (malo zasladiti).
S
Uzeti glavicu luka srednje veliČine, izrendati i dobijenu kašicu staVih na g�u savUenu ti nekoliko slojeva, a zatim utr ljavati II kožu glave. . Posle nekoliko sab oprati kosu. Pož eljno je II to vreme skratiti kosu. Posle . nekoh o procedura nestaje perut, prestaje svrab, učv ršćuje se koren kose, obnavlja se boja kose i kosa postaje elastična i meka .
�u�. �
298
299
Sa•., 1l.
Sant ?
luka pomešan sa konjakom i gustim j aki m odvarom od korena čička. Na j edan deo konjaka uzeti 4 dela soka od luka i 6 del ova odvara od korena čička. Ovo je veoma dobro narodno sredstvo. Sok od luka. Utrljavati sok od
vodu (40-S00C) d odati med: na l l . vode dve Supene kašike. Ovom vodom kvasiti kosu i li utrlj avati II kožu glave dva puta nede ljno - učvršćuje koren kose i potpomaže rast. U prokuvanu toplu
Sara 14.
Sa_.,&
Koren čička. 20g. korena od čička kuvali II 200ml vode na tihoj vatri do polovine počcrne količine. tako da se dobije gust odvar. Pomešati odvar sa isto tolikom količinom sv inj skog sala zagre vaj ući ga a zatim dobijenu masu sip ati u keramičku po sudu dobro zatvoriti i ostaviti ti top lu rernu nekoliko sati. Sa ohlađene mase sliti vodu, ako j e ima. Mast je dobro sredstvo za fast kose. Takođe je dobro premazivati kosu svežim sokom od čička. I skopati koren, hrto ga oprati hladnom vodom, izrcnadti i iscediti sok. Sve treba hrlO raditi zato što koren brzo oksidiše i tanmi na vazduhu. Sok sc može konzervirati alkoholom u odnosu l : 1. Pri utrljavanju ovakvog soka treba ga razblažiti pop ola sa vo dom Utrlj av ati II koren kose 2-3 puta nedeljn o
Osknrušica. Tri supene kašike kuvati II l l . vode u 7.atvorcnoj p osudi l.atim je dobro uviti i os taviti ua odsloj i 4 sa ta procediti. Upo treblj avati pranje i isp iranj e kose kod upalnih proeesa na koži glave. Ovaj odvar j e
96% alk.uholnm l urrlajavati tamponom u kožu gl av e Posle 3-4 sata oprati kosu dctjim ili lanolinskim sapunom. Kosu isprati zakiscJjcnom vodom kojoj se dodaje sok od limuna ili J-2 supene k3�ikc sirćcta.
Sar., 1'1. Kopriva l DOg. is itnj enog list a koprive preliti sa 0 ,51 vode i 0 5 1. sirceta. Kuvati 30 minuta. Kada se ohladi prucedi ti j prnti kosu ovim odvarom bez upotrebe šamp on a
Pelen, divlji pelcn. Prati odvarom
potpomaže rast brade
Sav.,9. Ricinusovo ulje
Sara lS.
takođe efikasno sredstvo kod penai.
Sa.a 14Planinska malina, čitava biljka sa korenom. Odvarom od ove biljke prati kosu kod peru ti i za rast kose.
pomešati u jednakom odnosu sa
,
.
Čubrika - 20g., kora vrbe - 20g., kora hrasta - 20g.4
mešavi nc
kuva.ti II
glave kod opadanja kose, peruti, s.....raba koze.
,
.
Saut III.
supene kašike ove
I I. vode 15 minuta, ohl aditi proced iti. Un-ljavati
II
Odvar od lista breze upotrebljava se
opadanja.
kožu
za
pranje kose kod pojačanog
Sa.d I9. Kod
pojačane zamašćcnosti, perutiJ opadanja kose preporučuje se posle pranja malo prosušiti kosu, a zatim utrljavati u kožu glave tinkturu od listova koprive. Jednu supenu kašiku listova koprive preliti čašom vrele vode, ostaviti 1 ,5 sat procediti. Duže vreme koristiti jednom nedeljno.
Sar., ll. Kora vrbe - 20g., koren čička 20gA supene kašike ove mešavine kuvati 15 minuta II l l. vode, oh lad i ti proeed it i Utrlj avati II kožu glave kod opadanja kose, peruti i svraba kože. -
,
z�
,
.
Sa_., 1/1.
_
.
,
.
od pelena lice dva puta nedeljno
.
Sa•., :JQ.
Sav., lJ. List k oprive 3 0g., list podbj ela - 30g., korenje Iđirot. - 30g. S est supenih kašika mešavine kuvati 1 0 minuta II IL vode. Dobro umotati i os taviti jedan sat. procediti. Ovim odvarom prati kosu tri puta nedeljno kod peruti i opadanj a k ose
,
Oskorušica. Tinktura od plodova i listova upotrebljava se spolja i unutra �ao sredstvo za učvršćivanj e kod ćelavosti. Dve supene kašike plodova i hstova preliti sa dve čaše vrele vode, ostav iti 2-4 sat.a II dobro zatvorenoj posudi. proeediti. Piti po ISOml dva puta dnevno pre jela ujutru i uveče. Utrlj avati u kožu glave uveče
-
.
.
•
300
tl!I. s..••
301
Ru.ptl. Badan (Bergenia crassijolia)
Koristi se takođe sledeća meSavina:korenje Iđirota - 20g., koren čička -
20g. cvetavi nevena - 20g. , hmelj - 15g. Ovu mclavinu preliti sa ll. vrele vode, ostaviti dva sata, procediti. Kod opadanja kose kvasiti j e uveče.
Primena: dve supene kašike isilnjcnog korenja preliti č�om vrele vode kuvati 30 minuta na pari, procediti vruće, ohladiti i koristiti za ispiranje usta
:
R.",pt J. Oman
UPALA JAJNIKA
isitnjenog korena preliti čašom vrele vode, kuvati lO-J 5 minuta na tihoj vatri, ostaviti da odstaji 4 sata. proccditi i koristiti za l kašičicu
R_pU.
IspiranJe. •
Kamilica Preliti 1,5 supenu kašiku suve kamilice čašom vrele vode, pokriti, dobro
uviti o ostaviti 20 minuta. za 10 vreme uraditi klistir toplom vodom. Odvar od proceđcnc kamilice tempcrarure 37°C sipati u čašu za ispiranje i pomoću odgovarajuće pipete uneti u anus. Posle toga leći na bok i sačekati da se upije. Ako ne uspe posle prvog pokušaja ponoviti po�tupak. Odvar od
kami
lice treba potpuno da se apsorbuje. Bolovi odmah uminu. Ovu proceduru treba raditi nekoliko večeri uzastopce a po mogućnosti i nekoliko p\lLI
•
•
R...pt
supenu kašiku isitnjene kore preliti čašom vreJc vode, kuvati 1 5 minuta na tihoj vatri, Odvar od kore hrasta koristi se
UPALA GORNJOVR.lČNE ŠUPLJINE
dan. Na ovaj način istovremeno sc izleće i hemoroidi.
Mešavina koja se korisli kod upale jajnika. Pelen (divlji) ili pc!cn-tr..a\ a -
5 delova. veronika - 5 delova, kamilica - cve.tovi - 5 delova, orlov nokat - l
deo.
Pet supenih ka�i.ka ove mešaville preliti sa ll. vrele
vode, ostaviti da odstoji 25 minuta. za to vreme uraditi klisUr. Pola litra vrućeg odvara popiti uveče, 300mi iskoristiti za vaginalno ispiranje, 1 50ml za ispiranje preko
ih
anusa, a zatim leči na bok. Svega nekoliko dana izvođenja procedura po ovom receptu donosi olakšanje, ali za potpuno izlečcl�e potrebno izvoditi 2-3 puta nedeljna u toku dva meseca.
je
UPALA SLUZOKOŽE USTA I DESNI
ispiranje usta. 1
ohladiti i procediti.
oi"
R.ujltl.
za
R_ptl.
Suvi mentol
lt zrnu
rastvoriti u loncu sa vrelom vodom. Umotati glavu
disati na nos iznad tog lonca. Procedura traje dalle dok ima parc
R...ptl. Krompir
u
kori. Skuvati krompir u kori. vodu prosuti
oJ krompira.
R".ptJ. Propolis, alkoholna tinktura.
i
u loncu.
i disati iznad pare
U
lonac vrele vode sipati 0,5 kašičice propolisa. Uviti se i disati iznad lonca dok sc iz njega izdvaja para.
R'''pt
Disk od ebonica prečn ik a l J Omm, deb lj ine IOmm izbrušiti sa j edne
strane. IzbruSenom stranom diska prelaziti preko tica (čelo, lice, podbradak)
R_ptl. Iđirot (koren) Topla
tinktura koristi se za ispiranje usta kod upale sluzokože usne
i desru. Priprema: l kašičicu izrezanog korenja na 1 , 5 čašu vrele vode ostavili da odstaji dva sata, procediti i koristiti. šupljine
u pravcu kretanja kazaljke na salu. Seansa traje 10-15 minuta. Postupak izvoditi dva puta dnevno, Koristi se kod upale gornjovilične šupljine, glavobolje i whobolje. Kud zubobolje prelaziti diskom bolno mesto i neko vreme, 3-5 minta, zadržati ga na samom bolnom mestu
302
303 živovlaka - 8 delova Dve supene kašike ove mešavine preliti sa ll. vrele vode u termosu, ostaviti čitavu noć, ujutru procediti. Popiti našte jednu čašu .
GASTRlTIS R,«pt "
�
. . . e renJ a, , pink d � Divlja mirođija - l deo, beli slez - l deo, kamili� - I �� . . . , lZl l Je n 1 dal m,tl ISlt ro dob jke � 1 deo, sladić, korenje - 1 deo. Sve sasto � uta na tl �J supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode. KuvatI l D ml� . Plje vatri , uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti uveče po jednu čašu tmktu.rc ,
_
se kod akutnog
� �
i hra ničnog gastritisa.
R'«pta.
. Cvet kamHice - l Og., hajdučka trava - l Og., pelen trava - lOg., ljuta
metvica - list - lOg., žalfij a - list - lOg. Dve kašičice ove mešavine prelit
�
čašom vrele vode, uviti
i ostaviti
30 minuta, a zatim procediti. Tinkturu pitl
vruću po pola čaše dva puta dnevno pre jela. . . . . . ili Ljuta metvica - list - 20g. , gorčica - 5g. Dve kašlčIce ove �eš �v me prel . . po Jednu Pitl ltJ. oced pr zatim a , ta minu 30 viti čašom vrde vode, uviti i osta čašu tinkture tri puta dnevno posle jela.
R
«tupt4,
.
.
. Valerijana (koren) - lOg., gorka detelina - list - lOg., ljuta metvica - lIst
l Og., pomorandže (kora) - l Og. Dve kaši čice ove rn�� avin� pr lili čašom � . vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim proecdItl. PilI po Jednu čašu tinkture tri. puta dnevno posle jela.
Ru.pl s..
procediti
_
i piti po pola čaše 4 puta dnevno pola sata pre jela.
R(upt đ.
\,
b) dvornik -
4 dela, kantarion - 4 dela. list crne borovnice - 3 dela.., cvasti
hajdučice - 2 dela c\'ctovi ncvena - 2 dela, gorčica .
-
1
2 dela, list ljute metvice
deo, cvetovi kamilice - l deo. L:etiri supenc kašike ove mešavine preliti
sa 11. hladne vode uvcčc, ujutru pusti ti da proključa i kuvati na tihoj vatri 5-
7 minuta, ostaviti 20 minuta na toplom, proecditi. Piti po jednu čašu 4-5 puta dnevno pola sata pre jela kod gaslritisa sa smanjenom kise1inom.
R«
i cvetovi kanti lice u jednakom odnosu. Dve kašičice meša-vine
Majoran -
preliti čašom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 1 0 minuta, proeeditL Piti po
j ednu čašu odvara ujutru i uvcče kod spazma želuca i creva. Majoran je k ontraindikovan II trudnoći. R(e
Šumska jagođa.·koristi se
mešavina
od listova i korena za pripremanje
tinkture: jednu supenu kašilcu mešavine preliti sa dve čaše hladne vode, ostaviti 6-8 sati praecditi. Piti po pola čaše svakodnevno
RC.fpt /ll
.
.
Kantarion - Kantarion ulazi u sastav mnogih mešavina: kantarion - 4 dela, gorčica - 2 del a, list metvice - I deo, dvornik 1 deo, kim -
2 dela, korenje lđirota -
1,5 deo, hajdučica 0,6 delova. Dve supene kašike ove mešavine
preliti sa ll. vrele vode, ostaviti
12 sati,
procediti. Piti po pola čaše 4
puta
dnevno jedan sat posle jela kod gastritisa sa povećanom kiselinom.
Preporučuje se uzlmanjc tinkture od [dirota kod gastritisa sa sniženom kiselinom, kod želudačnih i stomačnih kolika. 1 kašičicu isit njenog korenja preliti čašom vrde vode, ostavili da odstaj i 20 minuta. Iđirot
a ostatak podeliti na četiri dela. Piti kod upale želudačno-stomačnog trakta, poseb no kod gastritisa S3 smanjenom kiselinom.
Sok od aloje
reme lečenja je
Rce
_
piti po 1-2 kašičice 2-3 puta dnevno pola sata
pre jela
1-2 meseca.
Dvornik - se koristi u sledećim mešavinama: a) dvornik 4 dela, gorčica 4 dela, cvasti hajdučice - 3 dela, .
Kupus - Sok od svežeg kupusa upotrebljava se kod hroničnog gastritisa posebno kod smanjene kiselosti, čira želuca i duodenuma. bolesti
jetre i pankreasa, gojaznosti. U kućnim uslovima sok sc dobija ceđenjem iz isilnjcnm listova zrelog J...'1lpusa. Piti po pola čaše tri puta dnevno jedan sat
pre jela. Dobijeni sok može sc čuvati II frižideru najviše dva dana. Kod dužeg čuvanja soka vitamin ·U' protiv čira potpuno nestaje.
R<<
mei:vicc - 2 dela, koren Mirota - 2 dela kim - l deo, runolist - K delova, list _
R
Čičak - Koristi
se
tinktura i od var od korena čička.
a) tinktura: kašičicu isitnjenog korena preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po pola čaše tople ti.n.kture 4 puta dnevno.
304
305
b) od var: kašičicu isitnjen og korena preli ti čašom vrele vode, kuvati 5*10 minuta na tihoj valli, ohladiti. procc
Ree'jIt lJ.
Živovlak - Tinktura i sveži sok od listova preporučuju se kod želu dač no stomačnih bolesti (gastritisa, čira želuca i duodenuma, enteritisa, kolilisa,
kolika, dijareje). Jednu supenu ka�iku suvih isitnjcnih listova preliti čašom
vrcle vode, ostaviti 1 0 minuta. Pili II gutljajima jedan sat pre jela. Ovo je dnevna doza. Dobro oprane listove izrezati, iscedti sok. pomclati ga sa isto tolikom količinom međa, kuvati 20 minuta. Uzimati po 2-3 sup ene kašike
dnevno. tu vati II dobro zatvorenoj posudi na prohladnom tamnom mestu.
Rcujlt 14. Revanj - Kod gastrit isa sa smanjenom kisclošću revanj II malim dozama (O,05-0,2g.) ima vezivno dejstvo. Koristi se prašak od osušenog korena reynja pripremljenog u j esen Koren oprati, izrezati na komadiće, sušiti na suncu ili na temperaturi ne ....i,�oj od 60°C. .
R«ujlt IS. Zelena salata - jednogodišnja biljka. Tinktura od listova upotrebljava sc kod hroničnog gastritisa ( J supenu kašiku isitnjenih listova preliti ča�om vrele vode, ostaviti d� odstoj i dva sata. procediti. Piti po pola čaše dva pula dnevno ili po čašu uveče). Ree.jlt l�
Crna ribizla - Sveži sok od ribizle pije se kod gastritisa sa smanj enom
kiselošću. Piti po 1/4 čaše soka
Rfujlt l7.
tri puta dnevno.
Hajdučka (rava a) odvar od ove b iljke upotrebljava sc kod hranično g gastritisa i čira želuca. Kašičieu i sitnjene trave preliti sa 250g. vrele vode, kuvati 5 - 1 0 mi nuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola čaše tri puta dnevno u toku 2530 dana.
Hajdučica se koristi u mešavinama kod gastritisa sa povećanom kiselošću:
b) hajdučica 2 dela, kantarian - 2 dela, cvct kamilice 2 dela rusa l deo. Jednu supenu kašiku o ve mešavine preliti čašom vrele vode. Piti po 113 čašc 4 puta dnev no -
-
.
,
-
1 8 . Najednostavniji lek za gastritis, dispepsiju. slabo varenje, goru�icu i
gasove u želucu - j este sok od krompira. Ovaj sok lreba piti na�te po jednu č�u i vratiti se II postelj u još pola sata. Nakon jednog sata može se doruč ko....ati. Tako raditi 10 dana uzastopce, zatim 10 dana napraviti pauzu i ponoviti lečenje II trnjanju od 1 0 dana.
HEMOROIDI
•
U i
D.I.lI'uil< (bifika praU. hcml.ll'alcto)
Dve kašičiee Suve biljke na 0,51 vode. Kuvati 15 minuta na tihoj vatri,
ostaviti dobro uvijenu posu du da odst oji dva sata, proeediti. Piti po pola čaše 3-4 puta dnevno pola sata pre jela. Koristi se kao diuretik, kao blag laksativ i analgetik, a takođe i kao sredstvo za zaustavlj anje krvarenja.
llCf/duilc«
15g. hajdučice sa evetavi ma na čašu vrele vodc. Uviti i ostaviti da odstaj i
jedan sat. proccditi. Piti po jednu supenu kašiku 3-4 puta dnevno pre jela. Smesu od svežeg soka od hajdučice pomcšanog sa istom količinom meda uzimati tri puta dnevno po jednu kašičicu. Kod dužeg lečenja ovo je rad ikalno sredstvo. Hajdučiea se koristi i za izazivanje znojenja, kao diuretik i sredstvo 7.a zaustavljanje krvare nj a, kao veoma efikasno sredstvo protiv hcm oroida II početnom stadijumu i nj ihovog krvarenja. Tinkturu od hajdu čice na vodi ili alkoholu piti po 3 0 kapi tri puta dnevno.
!i tr_pir S.. Izrezati od svežeg krompira pa rčenee u obliku svećiee i umetnuti u anus. Ako suviše isušuje premazati ga medom. U!,wfl1i "Itd Napraviti od ušećerenog meda svcćieu i umetnuti je u anus.
Ill«dl." .adA Jedan [ itar hladne vode sipati u lavor i izvesti "sedeću" kupku u trajanju od 1 -5 minuta. Proceduru izvoditi dva puta dnevno - uj utru i uveče. Dobro je dodati u vodu nekoliko zrna hipermangana da voda do bij e blagu roze boju. Kvasiti tampone u hladnoj vodi i stavljati na čvoriće; kada se zagrej u
307
306 zameniti ih. Upotreba hladne vode kod hcmoroida znatno olak.�ava stanje bolesnika.
en...a ...t.,,,� (ja,cliiia)
IscediLi iz zrelih plodova sok i piti p o 70-1 OOg.
može dodati mccJ i li šećer. On
l{alllQrum
Koti hemoroida kanIarion isitnjene bi lj ke
istovremeno deluje
tri puta dnevno . U
sok sc
kao blagi laksaliv.
vrele vode, kuvati I S minuta Da tihoj vatri,
procediti. Piti po 1/4 čaše tri puta dnevno.
SwrukaPlloda
.
koristiti.
Sibiia.il«l
Kod krvarenj a hemaraida koristi se odvar od kore. 4 kašičiee isit�jenc . . kore preliti čašom vrele vodc, kuvati 30 minuta na tihoj vatn, proeedl ! ' Jo . je vruće, doliti vodu do početne količine i piti po jednu supenu ka�lkll ln
�
Kupus
Piti topao rasol od
P4utia.sl" maliw.t
ki selog kupusa po pola do dve čaše dnevno.
prelili čašom vrele vode kuvati na tihoj vatri 1 0 mi nuta, ohladili, proeeditI. .
.
Pili po jednu supenu kašiku
II
dobro
zatvorenoj
posudi. procediti.
se kod hemoroida. Seme ječma staviti u vl ažnu sredinu i kada počne da kLija uzeti h i i osušiti. Dve supene Tinktura od ječmcnog slada upotrebljava
kašike osušenih isitnjenih zrna ječma preliti sa II. vrel c vode, ostavi ti 4 sata. Piti po pola čaše 4-6 puta dnevno
.
Tinktura od ove lek.ovite biljke koristi se kod krvarenja hemoroida. Ona
način: 2 kašičice isitnjcnc biljke preliti sat, procedi ti. Piti u gutljajima u toku dana.
se priprema na sledeći vode, ostaviti jedan
M...tat
2,5g., novokain - 1,5g., anestczin - 1 ,5g.,
96%
3-4 puta dnevno.
llQjlfim a) jednu supenu kaš-iku suvih listova koprive ?�e\il i čašol�l vrele vode, . . kuvati 10 minuta nu tihoj vam, ohladiti proceditI, PItI po Jednu supenu ,
kašiku 4-5 puta dnevno.
. . . b) dve s up ene kašike suvih listova preliti čašom vrele vodc, ostavItI Jedan
sat, procediti. Piti po pola čaše dva puta dnevno.
al koho l - 100ml. Način
primene : tamponom natopljenim gore navedenom smesorn namazati bolna
mesta dva puta dnevno. Ako bolesnik oseti kratkotrajno pečenj e llemoroida 1 5 godina a izleč ila se na ovaj način za tri dana.
V..ql "1' (di.fjl alQk)
dana, a za nekoliko dana bolest sasvim nestaje.
.
ll,ampir
Jz izrendanog krompira iseediti sok i odgovarajućim priborom
za isp iranje uneti u anus uvcč e Vreme Icčcnjaje 1 0 dana. .
Napomwa:
Kod hemoroidu: - paziti da se ne pojavljuje opstipacija; - ne nadraživafi
želudac alkoholnim pićem;
Ctui luk
Piti sveži sok po jednu supenu kašiku 3-4 puta dnevno.
- nikada ne sedeti na hladnom, posebno na metalu;
2 kašičice isitnjcnog korena preliti čašom hladne prok'Uv3l1e voue,
ostaviti 8 sati. Piti po 1/3 čaše 4 p uta dnevno pre jela.
ne treba da
se plaši jer to prolazi brzo. Zabeležen je slučaj bolesnice koja je patila od
- ne upotrebljavati u is hrani slana, ljuta i začilljenajela;
MaslllM
čašom vrele
Cvctovc divljeg čička pripremiti kao čaj i p it i Krvarenje prestaje za 2-3
Pripremiti odvar od listova na sledeći način: jed� u supenu k� iku l isto v�
�
tin ktura od
2-3 supene kašike cvetova kamilice preliti čašom vrele vode,
ostaviti jedan sat
J.laut
sc
P,.",/i«l
Odvar od listova koristi se za klistir i ispiranje. Jednu �upcnu kašlku isitnjcnih listova preliti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procedili i
pu l
za spoljnu upotrebu za ispiranj e hemoroida kOt;sti
kamilice.
. se koristi tl obliku odvara: jednu supcnu kašiku
prelit i čašom
llllUlilWl
- paziti se od prehlade, posebno donji deo tela;
j
- izbegavati dugotrajno hodan e i rad u stojećem položaju;
- posle svakog toaleta koristiti samo hladnu vodu; - k1islirati
se
svakodnevno odvarom od kami1icc ili runolista.
-
špricem
308
309
HEPATITIS li/iIat Kod hepatitisa koristi se tinkhJra od korenja lđirota koja se priprema na sledeći način: kašičicu isitnjenog korenja preliti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta, proeedili, Piti 4 puta dnevno po pola čase 30 minuta pre jela,
HIPERTONIJA Ree.pt l. Srčanik - 3 dela, runolist - 2 dela, divlji rozmarin - 2 dela, čaj za bubrege - 1 deo, lednu punu supenu ka�i.ku ove mešavine preliti sa 300ml vrele vode. Kuvati na tihoj vatri 5 minuta, uviti posudu i ostaviti da odstoji 4 sata, procediti. Piti toplo tri puta dnevno po pola čaše 20 minuta pre jela. Koristi se kod hipertonije prvog i drugog stadijuma i kod simptomatske hipcrLOnije bez srčane insuficijencije. RUfptJ. GorOCYct (adonis) l deo. beli glog - cvet - 1 deo, list breze - l deo, s rčanik - 2 dela, runolist 2 dela. - preslica - I deo. Dve supene Wike isitnjene mcšavine preliti sa 500ml vrele vode, umotati i ostaviti S-6 sari, procediti, Piti po pola čaše toplo tri puta dnevno pre jela. Koristi se kod hipenanije prvog i drugog stadijuma i kod simptomaiske hipertonije sa srčanom insuficijencijom. -
-
RcuptJ.
Srčanik - 3 deja, runolist 3 dela, divlji ruzmarin - 2 dela, preslica - I deo, krušina - kora · 1 deo. Dve pune supenc kašike isitnjene me�avi ne preli ti sa 500ml vrele vode, Kuvati na tihoj vatri 10 minula umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po J 13 čaše tri puta dnevno pasje jela. Koristi se kod hipertonije i gOjaznost.i. -
,
,
RUfpt ". Gorocvet - 1 deo. beli glog - plodovi - l deo, ljuta metvica - 2 deja. srčanik - 3 dela, runolist · 2 dela, čaj za bubrege - l deo, Dve pune supene kašike isitnjcnc mešavine preliti sa 500rnl vrele votlc, Kuvati na tihoj vatri 10 minuta, umotati i ostaviti 30 minuta, proccoiti. Piti
po
J /3 čaše tri puta dnevno posle jela. Koristi se kod hipertonije prvog i drugog stadijuma i kod simptomatske rupertanije sa stenokardijom.
Ru.pt $.
Srčanik - 1 deo, runolist - l deo, beli glog - cvetovi - l deo, list irnete I deo. Četiri supene kašike ove mešavine ostaviti da odstoji 8 sati II JI vrele vode. Pili po pola čaše tri puta dnevno jedan sat posle jela. Koristi se kod hipertonije. �
RUfpta.. Beli glog - Plodovi i cvelovi koriste se II mešavanama: a) cvetovi belog gloga, srčanik, runolist, list imele - sve II jednakim količinama. 4 supene kašike isitnjene mešavine preliti sa ll. vrele vode, ostaviti da odstaji 8 sati, procediti. Tinkturu piti po pola čaše tri puta dnevno jedan sat posle jela kod hipenonije b) plodovi i cvetavi belog gloga, srčanik, runolist, različak, plOdovi šipuraka - svi sastojci II jednakim količinama. 4 supene kašike mešavine preliti sa 1 L vrele vode, ostaviti da odstoji 8 sati, procediti . Tinkturu piti po pola čaše 3-4 puta dnevno kod hipertonije. ej plod ovi belog gloga - 3 dela, cvetovi belog gloga - 3 dela, preslica - 3 dela, imela - 3 dela, isitnjene lukovice belog luka 3 dela cvetovi amike (krasuljak) - l deo. lednu supenu kašiku isitnjcne mešavine preliti čašom vrele vode, umotati i ostaviti da odstoji 6-8 sati, procediti. Tinktum piti po 114 čaše 4 puta dnevno pola sata pre jela kod hipertonije. .
,
R
Crvena borovnica - U narodnoj medicin i koristi se sok od borovnice kod lakš eg oblika hipcrtonije. R««pt ll. Valerijana (odoljen) - Kod hlpenonijc prvog stadijuma upotrebljavaju se tinktura, advar i prašak. a) tinktura od valerijanc: lOg. korena i korenja preliti sa 200ml vrele vode, kuvati 30 minuta na tihoj vatri. zatim ostaviti da odstoji dva sata l pili po jedn u supenu kašiku 3-4 puta dnevno. b) odvar od valerijanc: J Og, korena i korenja isitniti (dužina komadića najviše 3mm), preliti sa 300ml hladne voJe, kuvati 15 minuta. ohladiti.Piti po pola Čaše tri puta dnevno, •
•
•
310
311
e) prašak. od valerijane: isilnili koren u avanu, osušiti i uzimati po l-2g. 2-4 puta dnevno. EfLkasnost valerijane je veća ako sc sistematski koristi duže vreme.
2 �ela: koren sladića - l deo, plodovi belatrna - l deo, travnati deo i seme . . mirodije - 3 dela. ants - 3 dela, matičnjak - 3 dela, srčanik - 3 dela plodo . belog gloga - 4 deIa. plodovi šipuraka (isilnili) 5 delova, neven deJovVI a, . . runolist - 6 delova. Način pripreme i primene: J'ednu supenu kašiku lsltnJene , ' . · Š . me avme prelItl sa 2,5 caše vrele vode, \.:uvati na ti hoi J vatri 30 nunuta p" " proecd�U. III po �.50ml. t�n�!ure 3 PUla dnevno 10 - 15 minuta pre jela: . Ukus tinkture Je priJ atan, mms aromaličan. _
B,..ptll.
S
,
asno Orlovi nokti (pasje grožđe - lat. Lonicera) - Ovo je veoma efik sredstvo protiv hipertonije. U tom cilju koriste se sveži plodovi.
B...pt ll).
Neven - Za postizanje efekta potrebno je duže vreme upotrebljavati pUla tinkturu od nevena. (20 : 100 II 40% alkoholu). Piti po 20-30 kapi tri radne dnevno. Pri lom se očituje prestanak glavobolje, poboljšanje sna i sposobnosti.
Bu,ptU.
Krompir - Kod hipcrtonije se preporučuje krompir pečen
zajedno sa korom.
BUfpt ll.
Crvena (livadska detelina) - Kod
hipertonije
se
koristi
li
kori - jesti
tioktura
od
cvetova ove deteline. Jednu supenu kašiku cvetova preliti čašom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola čaše tri puta dnevno.
BC(fpt Il. emi luk - Kod hipertonij e jesti sveže glavice luka.
Bfefptllt. Bela imela
.
Do�a.l.3. jednokratnu upotrebu - 4g. Gedna supena ka!ik.a sa vrškom), Imelu prelitI vrelom vodom i kuvati na pari 12 - 20 minuta. Odvar
s.koro
.
da. nema ukusa i mirisa. Imela dobro reguliše poremećeni metabo
h��m, s.mž�va arterijski prit�ak, pojačava diurezu i sprečava razvoj tumora. BIIJ�a Je Istovremeno odhčno sredstvo za povećanje tonusa kod ljud i stanJeg doba.
Bfefpt Ill. Alkohol - lOOml., mentol 2,5g., novokain - 1 ,5g anestezin 1 ,5g. Ovom
sme��m pr:>triJatt uveče vrat. Daje neočekivane rezultate snižavajući . . artenjski pntIsak. .,
B... ptl/A Uze� klIpi Od valerijane. tj, tinkturu jake koncentracije i mirisati pre .
RC(fpt 14. Kod sklerotičnog tipa hipertonije koristi se sveži beli luk Beli luk
s��vanJa l-J ,5 mmut obcm� nozdrvama naizmenično. Ovaj postupak izva dih u tOku 2-4 me��. Na ljude sa visoklm arterijskirn pritiskom valerijana . ne pokazuJc brolo l pmnctno �cl�vanje ali postepeno ona počinj e da deluje . , . blagotvorno I da smžava anenjski pritisak.
R.efpt l5Crvena cvek1a - Kod hipenonije sc preporučuje uzimanje svežeg soka
HIPOTONlJA
-
svakodnevno po 2-3 češnja.
pome.šanog sa medom puta dnevno.
tl jednakom
odnosu. Piti p o jednu supenu kašiku 4-5
B.Clpt If!. Crna ribizla - Odvar od sušenih plodova koristi se kod hipertonije. Pri
prema se na sledeći način: 2 supenc kašike osušenih plodova preliti čašom vrele vode, kuvati na tihoj valri 10 minUla, ostaviti jedan sat, proccciiti. Piti po 1/4 čaše 4 puta dnevno.
R...pt17. Kod hipertonije se kOl'isti i sledeća mdallil1a: - Plodovi maline - 2 dela,
majoran - 2 dela, cvetovi lipe - 2 dcla, list podbj ela - 2 dela, list živovlaka -
PQlIIIIlUlu, (čUli (CitsiuUl.
20g. osušenih cvetova i listova preliti čašom vrele vode kuvati 1 0 minuta . na �ihoj vatri, umotati i ostavi ti 30 minuta. procediti. Piti po jednu supenu kaš,ku 3-4 puta dnevno za podizanje tonusa i krvnog pritiska.
Nf.M
l Og. nevena prelili čašom vrele vode uviti i ostaviti 30-40 minuta. procediti . Piti po 1/3 čaše 2-3 puta dnevno pola sata pre jela.
312
llalnll.lfa, rodiola tinMwA Piti po 20-40 kapi dva puta dnevno uj utru i pre ručka, pola sata pre j ela II •
lOku 10-20 dana.
z.,.
1... liuitwA Piti od 5-20 kapi dva puta dnevno, ujutru i II vreme ručka, pre jela II toku ·
·
2-3 nedelje.
Kompresi od tinktnre od cvetova različka koriste dezinfekciono sredstvo kod upale sluzokože očiju.
se kao protivupaino
i
1-2 kašičice cvctova
preliti čašom vrele vode, ostaviti 1 sat, procediti.
PfIwiuda maliA" Kod upate
i konjuktivitisa stavljati na oči
prel iti
listove ove biljke.
ćašom vrele
zatvorenoj posudi, procediti.
Jednu supenu kašU-u mcšavine
ostaviti 30
preliti
vode, ostaviti 1 sat II dobro
-
sa 500rnl. vrele vode, umotati i
preliti čašom
vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po l · 2 supene kašike 5·6 puta dnevno. Koristi se kod bolova srca, lupanja srca, nesanice, kolitisa, naduvenosti neva, kolika II bubrezi· rna, nesv estice, glavobolje kod pojave buke II uši ma, anemije, kao sredstvo za umirivanje nervIlog sistema, kod bolnih menstruacija. MCIJ"''''' 15g. matičnjaka
,
Jednu supenu kašiku suve biljke prelili sa 0,51 vrele vode. Umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Pifi po pola bolje. Trudnice ne smeju pW ovu tinkluru.
čaše 2·3
- jednu supenu kašiku suvih cvetova prel iti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po 1/4 čaše sa Koristi se tinktum od cveLOva zove
medom 3-4 puta dnevno pre jela.
tinktura i odv ar.
a) Tinktura: jednu
EfIkasnost se manifestuje posje duže
supenu kašiku isi1njcnog korena preliti čašom
vrele
na pari , ostavili 1 0 min ula, proccditi. Piti p o jednu supenu kašiku 3 puta dnevno. b) Odvar: jednu supenu kaši.ku isitnjenog korena preliti čašom vrele vode, kuvati 1 5 minuta na pari, ostaviti 1 0 min uta, procediti. Piti po jednu supenu vode, kuvati 15 minuta
ka.šiku 3 puta dnevno.
minuta, procediti. Piti po pola do jedne čaše kod glavobolje.
Matilll/ak
Za,,,
redovne upotrebe.
GLAVOBOLJA [jUUl ulmit4 ' l 44., au.u...aa . l
Z
Upotrebljava se
Tinktura od listova kamilice koristi se za isp iranj e očiju kod upalnih
ka!lke
i kijaviee sa glavoboljo m namazati ovim uljem čelo, slepoočl1ice, iza ušiju, p otilj ak. Veoma dobro otklanja gl avobolju II njenom početnom stadijumu. Ovo je apotekarski preparat. Kod prehlade
V�
K
procesa. 2-3 supene
M.all/lIJ." ufje
Ovwa batoruitll U narodnoj medicini protiv glavobo lj e koriste sc sveži pLodovi.
BOUSTI OČIJU Radllnk
313
puta dnevno kod glavo
Tinkturu
od korena piti 4 puta dnevno po lI4 čaše pola sata pre jela. Način pripreme: jednu kašičicu isitnjenog korena preliti čašom vrele vode, o stavi ti da od stoj i 10 sati procediti. l{gAtarima
gl avobolje koristi se odvar od kantariona: jednu supenu kašiku is itnjene bi ljke preliti čašom vrele vode, h.lJvati 15 minuta na tihoj vatri, Kod
procediti. Piti po 114 čaše tri pUla dnevno.
Kupus Stavljati sveže listove od kupusa na glavu. Krompir Piti po Jl4 svežeg soka od krompira kod uporne glavobolje.
315
314
Pla
Liv«dsl
UpotrcbaJjava se tinktura od cYctova: jednu supenu kašiku od cvetova po pola ČMC 3 preliti ćašom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti puta dnevno.
II
(.Juta "",tvIta list l
Sveže listove jorgovana stavljati na bolna mesta kod glavobolje.
Clua Oato."",, Piti po 1/4 čašc svcžeg soka kod jakih glavobolja
i
•
primene kao
u
receptu br. 4 (uzimati jednu supenu
kašiku mešavinc na dve čaše vreJc vode).
lipa (•..,)
tri puta dnevno.
•
I
Dve supene kašike preHti čašom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 5-10 minuta, procediti. Popiti vruće kod gripa i prehlade.
Bl.llu...Ua
GRlP, PREHLADA
U narodnoj medicini kod gripa se koristi sveži sok od plodova borovnice.
R.
Kod prehlada se pije tinktura od grančica. Jednu supenu kašiku isitnjene
Bukvica - l deo, kamilica - '1 deo, žalfija - l deo. Sve isitniti i dobro
pomešati. Jednu supenu kašiku mešavine sa vrškom preliti sa 0,51. vrele vode. Uviti i ostaviti 30-40 minuta, procediti. Uveče popiti po 2-3
�oJjC'
biljke preliti čašom vrele vode, ostaviti 30 minuta, proeediti. Piti po dve supene kašike 4-5 puta dnevno.
B.li luk
vruće tinkture sa medom. Danju piti kao čaj. Ako je prehlada sa glavo boljom dodati l deo mente navedenoj rnešavini.
Kod gripa se koristi sveži beli luk po 2-3 češnja dnevno, a takođe i preventivno za vreme epidemije.
5 supenih kašika prelili sa ll. hladne vode. staviti LO minula, dobro uviti posudu i ostavili 8-10 sali, proccdili.
Maliu"
a) linklur.:t od suvih plodova koristi se kod prehlade i gripa.
Suve plodove isitniti. na vatru i kuvati
receptu br.4.
•
JlU'gUVQll
SilllUaJt
40g., list podbjcla - 40g., majoran - 20g. Način pripremanja i prirnene kao
Jednu
supenu
kasiku plodova preliti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta. Piti po čašu
Piti. počev od jutra po jednu čašu svaka 2-3 sata sa medom, ćećerom iLi sa slatkim. Požcljno je u toku dana dok se pije ovaj odvar ništa ne jesti. Posle svakog uzimanja isprati usla toplom vodom jer kiselina nagriza zube.
drugih mešavina.
smanjujući dozu.
mešavine preliti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po čašu
vruće tinkture dva puta dnevno. Plodovi maline ula7.c u sast..... mdavina za izazivanje znojenja, kao i b) plodovi maline i cvet lipe II jedn akim količinama. Jednu supenu kaši.ku
Kod gripa sc preporučuj e piti šipurak u toku nedelju dana postepenuo
Peku, gll
U flašu od četvrt litra sipati pelcn i ostaviti da odstoj i
2(
vruće tinkture uveče pre spavanja kao sredstvo za izazivanje znojenja. dan na tamnom
mestu, procediti. Piti kod prehlada i prornrzlina po 20g. jednom dnevno Piti najduže 2-3 dana.
C�«ovi Ulle . l
6bll
Dve supene kašike mešavine preliti sa dve čaše vrele vode. Kuvati 5-10
minuta, procediti. Piti vruće uveče po 1-2 šolje. Koristi se kod reumatizma, gripa, prehlade.
II
e) plodovi
maline. cvetovi lipe, list podbjela, plodovi anisa, kora ive - sve
jednakim količinama. Jednu supcnu kašiku isitnjene mešavine preliti
vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po čašu vruće tinkture uveče pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja. d) plodovi maline - 2 deja, list podbjcJa - 2 dela, majoran - 1 deo. Supenu
čašom vrele
kašiku mešavinc preliti čašom vrele vode. ostaviti 20 minuta, procediti. Piti
po pola čaše vruće tinkture 3-4 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje . . znoJenJa. e) plodovi maline - 1 deo. list maline - 2 dela, majoran - 2 dela, podbjela
-2
list
dela. Supenu kašiku isitnjene mcšavine preliti sa dve čaše vrele
316
vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola čaše vrućeg odvara 3-4 pULa dnevno pre jela kod prehlada kao sredstvo za izazivanje znojenja i kao sredstvo 7.a iskašljavanje.
DERMATITIS
317
da bude od stakla iti emajlirana. Zatim sadržinu ohladiti, procediti i piti po jednu kaši čicu tri puta dnevno pre jela.
se kuva treba
R...ptS.
Ortina (lal. Galega) Nač�n pripreme: jednu supenu kašiku osušene biljke prokuvati 10-15 �ekundJ II 250n�L vr��c vode, procediti. Pili po 112 čaše 3-4 puta dnevno pre J ela Ovu IckoVHU bJ!Jku potrebno jc koristiti pođ kontrolom lekarajer može izazvati povišen anerijski pritisak. .
Hmc(J
biljke. Dobro porncšati hmelj sa dvozubicom - po jednu kašičicu od obe cedili i piti Preliti mešavinu sa 150 ml. vrele vode. Ostaviti da odstoji, pro ii gazom toplo pre jela i uveče pre spavanja. Mesta sa ekcemom prekrit natopljenom ovim rastvaram.
DUABETES Roupt l. Kopriva za pripremanje tinkhlre �Og. Listova koprive preliti sa 500011. vreJe vode u emajliranoj posudi. Posle dva sata procediti tinkturu i piti po jednu kašičicu tri puta dnevno pre jela. Tinl..1uru je bolje pripremati od svežih listova. od mlade koprive pripremati jela i salate.
R'''IlIl.
Boranija e <.lok se za pripremanje odvara: 1 5 - 20g boranije kuvati 3-4 sata u II vod ne dobije polovina od početne količine. Dobijeni odvar ohladiti, proeediti i piti po pola čaše pola sata pre jela 3-4 puta dnevno u toku 3-4 meseca.
Koren maslaćk.a
Reupt3.
Jednu kašičicu sitno izrezanog korena preliti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta, ohladili, procediti. Piti po 114 čaše 3-4 puta dncvno. R(Ullt4. List oraha Za pripremu tinkture jednu supenu kašiku isitnjcnih listova preliti č�om vrele vode, kuvati 20·30 sekundi, ostaviti da odstoji, proccditi i piti II toku dana. Takođc sc mogu koristiti pregradice iz ploda oraha. Pregradice ati 40 komada oraha preliti čašom vrele vode i kuvati na pari l sat. Posuda u kojoj
R(
J?
R«fpt 7. Crna borovnica, Jist Jednu supenu kašiku suvih listova crne borovnice preliti čašom vrele vode, ostaviti da odstoji 30-40 minuta, procediti. Piti po čašu ohlađenc ti nkture 3 puta dnevno u malim gutljajima. Koristi sc II početnom stadijumu dijabetesa.
Rf
Crvena cvekla Sveži sok od evekle piti 4 puta dnevno po 114 čaše.
R.upl?
Čičak (korcn) - jedan deo, boranija, Osušena kora - jedan deo, list borovnice - jedan deo. 60g. mešavine ost,lviti da odstoji u 11 hladne vode 12 sati. Zatim kuvati 5 minuta. ostaviti da odstoji još 1 sat, procediti. Piti po 3/4 čaše 5 puta dnevno, jedan sat posle jela.
R("pl]l}. Cn'ena borovnica Kod dijabetesa blagotvorno deluju sveži plodovi crvene borovnice.
R.uptll. Crna borovnica (list) - jedan deo. boranija (osušena kora) - jedan deo, seme lana - jedan deo, ovsena slama jedan deo. 3 supcnc kašike mešavine -
31"
preliti sa tri čaše vrele vode, kuvati minuta, pTOce diti. Piti po
JO
ostaviti da
minuta
odstaj i 30-40
1/4 čaše 6-8 puta na dan.
20g., dvorni k · 20g., list šumske jagode - 20g. Supenu k.ašiku
minula, procediti. Piti po jednu supcnu kašiku
puta dnevno
20--30
minula pre jela
lO 3-4
Dve supene kašike mešavinc preliti sa 0,51 vrele vode i ostaviti 30 minuta, proeed iti. Piti po 113 čaše 3 puta dnevno pre jela.
DlZENTERlJA
R.upl lJ. .
lisI od crne borovnice 25g., list maslačka - 25g., orlina - 20g. Supenu kašiku ove mešavinc prelili sa 300m1. vrele vode, prokuvati 5 minuta, osta viti da se ohladi, p rocediti. Piti po pola čaše 2-3 puta dnevno 20 minuta pre
jela.
R.upl l4,
List crne borovnice 25g., orUna
- 25g., list koprive - 25 g. Jednu supenu
kašiku mešavinc preli ti sa 300ml. vrele vode, prokuvati 5 minuta ohladiti i
i
p rocedi t . Piti po 2- 3
supene kašike 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela. .
R«CfpllS.
Preslica
Za pripremanje odvara uzeti JOg.
pres lice,
za
J-4 puta dnevno pre jela.
i 2-3 puta dnevno. Ovo je izuzetno sredstvo protiv bilo koje vrste
vodom. Pit
dijareje, čak i krvave i dizenterij e.
crnog čaja i žvakati sa malo vode. Od preliti čašom vrel e vode,
salatc, nadcve, a takođe i za priplrcmanje tinkture. Priprema salate od preslice: 2 čaše sitno izrezanih
lisrava preslice
pomcšati sa SOg. zelenog luka, 20g. štavlja i 40-50 g. maslačka. Začiniti uljem ili pavlak.om, poso liti po ukusu.
1 -2 upotrebe prestaje dijareja.
R_pll. Skrob od krompira. Jednu kašičicu shoba rastvoriti u pola čaše Wadnc, prethodno prokuvane
vode i popoi ti. Dobro i brzo pomaže.
R.uplJ, Pirinač.
Odvar od pirinča ili kaša od pirinča gusto skuvana u vodi, bez soli odlično pomaže i odraslima i deci kod dijarejc.
Rcuptl4.
Šipurak Za pripremanjc odvara uzeti 10 isitnjenih plodova šipuraka, prcliti čašom vrele vode, kuvati 3·5 minuta, ostaviti da odstoji 4-5 sati, procediti . Piti po pola čaše 3-4 puta dnevno.
R...pll7.
R<<
List srčanika - lOg., list šumske jagode - 15g., list duda - 20g.
Jednu supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele voue 1..'11vati 3-5
dnevno posle j ela.
p
Oprati kokošiji želudac i sa unutrašnje strane politi vrelom vodom, pažljivo odvoj iti od mesa, pononvo o rati i ostaviti na čistu hartiju da se suši. Sledećeg dana on je osušen. Kod dij arcje opnu isitniti u prah i popiti sa
Uzeti pola kašičice osušene mase od upotrebljenog za lruvanje zelenog ili
Preslica se može koristiti i u svežem obliku
minuta, ostaviti jedan sat, procediti. Piti
Kokošiji želudac, opna.
R(<
kuvaLi 5-7 minuta, ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti. Piti po 2·3 supenc kašike
_
SOg.
mešavinc preliti čašom vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti da odstoj i
IS
R...pll8.
List crne borovnice - 50g., boranija - 50g., orlina - SOg., list mente
R'Clpl ll-
Preslica
319
po
dve supcne kašike
tri
puta
3-5 minuta, dobro pokriti i ostaviti
30�40 minuta, procediti.
Piti po pola do jedne čaše 2-3 puta dnevno.
R
5g. isi tnjenog korena pre!jti sa
tihoj vatri. dobro pokrili
i
200ml
vrele vode. Kuvati 20 minuta na
ostaviti da odstoji
30
minuta. procediti.
Piti
po
321
320
pola čaše 2-3 puta dnevno ili uzimati prall od isitnjenog korena kod krvavih dij areja. Prašak se meša sa medom i oblikuje II pilule težine od O,5-1g. koje se zatim uzimaju tri puta dnevno.
R...pt 7.
sali, zatim kuvati na tihoj vaUi toku dana kod dijareje.
10-15 minuta, procediti. Piti
II
gutljajima
u
R.«pt U. Ovsene pabuljice se koriste kod upale želudačno-stomačnog trakta, dijareje, bolesti jetre i srca. l00g. ovsenih pahuljica preliti sa
Aloja Pili sok od aloje po J·2 kašičiee 2-3 puta dnevno pola sata pre jela.
11. hladne
vode, ostavili 4 sata, a zatim kuvati dok se dobije gusta masa.
R_ptlS-
R...pt8.
Sveži plodovi crne borovnice
Crna borovnica.
U narodnoj medicini se veoma ceni odvar od suvih plodova kao sredstvo protiv dizenterije.
RCCfjlt? Dvornik. Upotrebljava se odvar od dvornika i sama biljka u mešavinama: Jednu supcnu kašiku isitnjenog travnatog dela preliti čašom vrele vode,
J O minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola čaše 3·4 puta
kuvati na tihoj vatri dnevno kod upale žcludačno�stolllačnog trakta i dizentcrije.
a) kod zeludačno-stoDl3čnih poremećaj a uzimati po 50-1 00g. svežih
plodova i l i tinktu ru od suvih plodova. 4 kašičice suvih plodova ostaviti 8
sati II čaši hladne vode, procediti i piti II gutljajima II toku dana. Plodovi borovnice ulaze II sastav vezivnih mešavina:
b) plodovi borovnice · 2 dela, srčani koren · I deo, cvetovi nevena - l
deo, kim - 1 deo, žalfija -
3 dela.
Jednu supenu kašiku mešavine preliti
čašom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti i procediti. Piti po 113 čaše tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela.
e) plodovi borovnice · 2 dela, plodovi divlje trešnje 3 dela. Jednu supenu
Rc..pt IQ. Travnati deo dvornika · I deo, srčani koren · l deo, žiyovlak - 2 dela. Dve supene kašike mcšavinc preliti čašom vrele vode, ostaviti 40 minuta, procediti. Piti po pola čaše 4 puta dnevno pola sata pre jela kod dijarej e.
R.upt II.
Hrast. Upotrebljava se tink1ura od kore hrasta kod upale želudačno-stomačnog trakta, dijareje i dizenterije. Jednu kašičicu isitnjcne kore preliti sa dve čaše Wadne, prethodno proku vane vode, ostaviti da odstoji 8 sati, procedili. Piti gutljajima II toku dana, Deci sc ne propisuje.
II
Rc..ptlJ.
kašiku mešavine preliti čašom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, procediti. Piti po 1/4 čaše tri puta dnevno.
R... ptl4.
3 dela, koren Iđirota - 2 dela. Supenu kašiku mcšavinc preliti sa 0,51. vrele vode, ostaviti 4()..60 minuta, procediti. Plodovi oskoruše 4 dela, kantarion
Kod dijareje piti po pola čaše 4 puta dnevno.
R(<
Oskoruša Sveži plodovi i sok koriste se kod dizenterije. Uzimati po I OOg. plodova
b) plodovi od divlje trešnje ulaze u sastav mešavine za želudac: plodovi
tri puta dnevno 20·30 minuta pre jela. Sok od svežih plodova piti po 1/4
trešnje · 3 dela, plodovi borovnice 2 dela, korenje srčanika - I deo. Dve
čaše 2·3 puta dnevno pola sata prc jela.
supene kašike isitnjene mešavine preliti sa dve čaše vrele vode, kuvati 10
Oskoruša sc koristi u meš3vini:
minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po 114 čaše 3-4 puta dnevno pre jela.
R(Ujlt lJ. Korenje Mirota, kora hrasta, timijan, list oraha
•
sve
II
jednakim
količinama. Jednu kašičicu mešavine ostaviti da odslOjj u čaši hladne vode 6
323
322
Bcupt//. eyen - cvetovi. - 40g .. gorka detelina - list -30g menta - list - 20g., konander - plodovI - 20g. Dve supene kašike mešavine na dve čaše VTel vode . Kuvali 1 0 minuta, oswvili pokrivenu po sudu l sat, procediti . Piti p . poLa caše 2-3 puta dnevno 1 5 -20 minuta pre jela. Koristi se kod žutice i upale žučnih kanala.
�
DIFTERIJA Atoja
Koristi sc sok od aloje po 1-2 kašičice 2-3 puta dnevno.
�
MEŠAVINE ZA IZAZIVANE LUČENJA ŽUČI
�
ZUllCA B.uptJ. Kora od vrbe (ivc).60g. osušene isitnjene kore ive kuvati II ll. vode 1 5-20 p o cditi . Piti po minuta, dobro uvi ti posudu i ostaviti da odstoj i 24 sata, r c: pola čaše tri puta dnevno pre jala. Bcupt 2.
čine , lj . do Neven 25g. nevena uvati II ll. vode do polovine početne koli 0,51. Kada sc ohladi procedit.i Piti do konačnog ozdravljenja.
k
.
Bcupt J. sata Sok od kiselog kupusa. Svakodnevno, počev od jutra na svaka 2-3 piti pO'čašu soka do potpunog ozdravlj enja. Za to je ptrebno 1 -2 nedelje. Bcupt4.
va Lešnik - lisr. Osušiti lišće u remi. Iednu kašičicu u prah isitnjenih listo puta ostaviti od uveče do jutra u čaši belog vina. Prti ovu tinkturu našte i tri dnevno. Po isteku 1 2 - 1 5 dana žutica prolazi.
Pregršt i sitnj cne ovsene pleve kuvati u 1 1 . vode do polovine početne količine, procediti. Piti po jednu čašu tri puta dnevno pre B...ptS. Ovscna pIeva.
jela. Medveđe grožđe - list · J deo, dvornik - 1 deo, kukuruzna svila - l deo, boranija - l deo, kilavica - (lat. Hemiaria) - 1 deo. 15g. mešavine pre liti
B«.ptd.
čašom vrele vode, uviti, ostaviti tri sata, proeediti. Piti toplo po pola čaše tri
puta dnevno.
MCŠ
Maslačak - koren - lOg., zečj i trn - koren - lOg., ljula metvica - list - lOg.
krušina - kora · lOg"
mešav inc preliti čašom vrele vode, ostaviti I sat, procediti. Pi ti po pola čaše dnevno pre jela. lednu supenu kašiku
MCŠ
Gorka detelina - list - lOg., pelen - lOg., lj uta metvica - list - lOg.
Dve �up��e kaš ike meša vine preliti čašom vrele vode, ostaviti pola sata, . procedm. PItI po 3 supene kašike ti nkture pola sata pre jela tri puta dnevno.
MCŠ
• lOg. s upene kašike rnešavine ostavili 1 2 !iali u 0,51. vode. zatim prokuvati
Kantarion - LOg., neven- eveto vi
. D�T
tri mmuta, procediti. Piri po pola čaše 4 pura dnevno pre jela,
MCŠ
Neven - cvetovi - 1 5g., di vlj i ( Bogorodičin) lan - l Og. Me..�avinu preliti sa 0.51. vrele vode, ostaviti dva sata, procediti i piti po pola čaše 4 puta dnevno jedan sat posle jela.
MCŠ
!isl crvene borovnice - lOOg., dvornik - 200g.,
kašike mešavinc preliti sa lOOg. vrele vode, dobro pokrili j ostaviti najmanje 5�6 sat i. Piti topl o po pola čaše tri puta dnevno pre jela. Dve supene
Mcl"a.ina br. 1$
List breze - 150g., kantarion - 150g., lj uta metvica - 200g. isitnjeni plodo vi šipuraka - 200g. .
B.upt ? žalfija - 25g" pelcn vode, uviti i ostaviti dnevno.
.•
l
•
25g.
Jednu
kaši čicu mešavine preliti čašom vrele
sat, procedtiti. Piti po 3 -4 supene kašike
ui puta
324
Jednu supcnu kašiku mešavinc preliti sa 300ml. vrele vode, kuvati 5 minuta, ostaviti na toplo mesto 4 sata. Piti toplo po pola čaše tri puta dnevno 15-20 minula pre jela.
Md<>.iI". 1
. list - 30g., Neven cvetovi - 40g., gorka dctclina - list 30g., menta koriander - plodovi - 20g. kuvati 1 0 Dve supenc kašike mešavinc preliti sa dve čaše \oTele vodc, minuta pre jela kod minuta, procediti i piti po pola čaše 2-3 puta dnevno 1 5 žutice i upale žučnih kanala. _
II
mešavini: - I drp . Korenj e Idirota - l deo, kora cimeta - I deo, list. gorke deteline a. Kašlčicll kora od pomorandže 2 dela, gorčica - 2 dela. pelen - 2 del 1/4 rašI.; uve mešavine preliti čašom vrele vode, ohladiti, procediti. Piti po soka. tinkture 4 puta dnevno pre jela kod nedostatka lučenja želudačnog Koristi se
-
Au/$
deo, !ist a) plodovi anisa - I deo, plodovi divlje mirodije - 1 deo, kim - 1 ljute metvice - l deo. pola sata, Dve kašitice mcšavinc preliti čašom vrele vode. ostaviti procediti. Pit; u toku dana II gutljajima kod spazma želuca. slad.ića l b) plodovi anisa - 1 deo, plodovi divlje mirodije - l deo, koren -
deo. kora krušine - 6 delova. 30 Jednu supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode, ostaviti kod atonije minuta, proeed iti. Piti ujutru i uveče po jednu čašu ove tinkture crcva.
Klunfllllcr
na Odvar od korenja i korena kamenike koristi se kod kolika želudač ekla. stomačnog tra.kta i kod drugih poremećaja koji nisu infekcijskog por na Jeduu supenu kašil.-u isitnjenog korenja prcl iri čašom vrele vode, kuvati pari 30 minuta, proccditi. Piti po dve supene ka..�ike 3-4 puta dnevno. V� Upotrebljava se u obliku tinkture i odvara.
a) tinktura od valerijane: jednu supcnu ka�iku isitnjenog korena preti ti čašom hladne, prethodno proklIvane vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po I supenu kašiku tri puta dnevno. b) odvar: supenu kašiku korena preliti čašom vrele vode, kuvati 1 5 minuta na tihoj vatri, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po I supenu Wiku tri puta dnevno.
Dlo>'uik Supenu kašiko biljke prelili sa 0,51. vrele vode, kuvati 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola čaše 3-4 puta dnevno kod upale želudačno stomačnog trakta.
(lawn
BOI.ES'f1 ŽEl.UDAčNO-STOMAčNOG TRAKTA Iđirot
325
Tinktura od korena se koristi kod bolesti želuuačno-stomačnog trakta: kašičicu isitnjcnog korena prelili čašom hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 10 sati, procediti. Piti po 1/4 čaše 4 puta dnevno pola sata pre jela
HrllU
zi
o dejstvo. Tinktura od kore koristi se kod upala želudačno-stomacnog trakta i kod sklonosti ka dijareji. Kašičicu isitnjene kore preliti sa dve čaše hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 8 sati, procediti. Piti II gutljajima II toku dana. Deci se ne Kora od hrasta ima prolivupalna i ve
vn
propisuje.
KOlItarilla
Odv3r od kantariona koristi se kod bolesti želudačno-stomačnog trakta. Jednu supenu kašiku isistnjenc biljke preliti čašom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Pili po 1/4 čaše tri puta dnevno.
�"UaajQgo4t.t
Tinl-rura od listova i korenja koristi se kod želudačno-stomačnih bolesti (gastritis, upala debelog i tankog creva, <.lijareja). Supenu kašiku isitnjenih listova preliti sa dve čaše hladne prokuvane vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po pola čaše tri puta dnevno.
N..... · c.uaY/
Tinktura se koristi kod bolesti želudačno-stomačnog trakta, jetre, žučne kese. Dve kašičice cvetova prditi sa dve čaSe vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola čaše tinkture 4 puta dnevno. Ti nktura od ka1endule koja se prodaje tri puta dnevno.
II
apotekama uzima se počev od 30 kapi do jedne kašičice
,
326
J(Uwika · «Jido.. .. . Odvar se pije kod bolesti želuca i kod dijarej e. Dve supene kaši.ke , JO i vode, kuvat vrele čaše dve sa i prelit mešavmc od listova i plodova minuta na tihoj vani, ohladitil procediti. Piti po pola čaše 4 puta dnevno. .
Pkulimi.. malin..
Odvar od listova pije sc po jedna supena kašika 3-4 pUla dnevno. Priprema se na sledcši način: supenu kašiku listova preliti čašom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta. ohladiti, procediti. Kop,i... Kopriva se upotrebljava pojedinačno i II mešavinama. Kod želudačno-stomačnih bolesti koristi sc II mešavinama: a) list koprive - 2 dela, kantarion - 2 dela, zečje uho - l deo. Tri supene kašike isitnjcnc mešavine preliti sa 0,751. vrele v c II termosu' ostaviti dva sata, procediti. Piti po čašu tri puta dnevno 20 mxnuta prc jela kod hroničnog gastritisa sa smanjenom kiselinom. Lečenje traje dugo; posle 8 nedelja Ječenja 1 0 dana napraviti pauzu. . b) list koprive - 2 dela, list živovlaka - 2 dela, kantanon - 3 �ela, nc:�n cvetovi - (ili kukuruzna svila) - 1 deu. Tri supene kašike mešavme preliti sa 0,751. u termosu, ostaviti tri sata, procediti. Piti po jed?u čašu tri. puta . dnevno 25 minuta pre jela kod hroničnog gastritisa sa smanjenom kiselinom. Lečenje traje dugo; posle 8 nedelja lečenja 10 dana napra� � ti pauzu. . . ruJlice - sve . � Istim e) List koprive, list živovlaka, kantarion, cvet ka količinama. 4 supenc kašike mešavine preliti sa IL vrele vode, ostaviti 2 sata na toplom mesru. Pili po jednu čašu 3 puta dnevno II toku 7-10 dana kod akutnog gastrtisa. . . . kim u Jedna sve d) list koprive, kantarion, dvornik. ljuta metv1ca količinama. 4 supene kašike mešavine preliti sa ll. vrele vode, ostaviti 2 sata na toplom mestu. Piti po jednu čašu 3 puta dnevno u toku 7-10 dana kod akutnog gastrtisa. e) list kopirive - l deo, evetovi hajdučice - l deo, kora kmšine - 3 dela. Supenu kašiku mešavine preliti čašom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 1 0 minuta, ostaviti pota sata, procediti. Piti po pola do jedne čaše i uveče kod opstipacije. Vreme lečenja - 2 nedelje; po potrebi ponoviti terapiju. f) list koprive 1 deo, majoran - 2 dela, kora krušinc - 2 dela. Supcnu kašiku me..�avine preliti sa 300ml. vrele vode, kuvati 5 minuta, ostaviti 4 sata na toplom mestu. Piti toplo po pola čaše 3 puta dnevno 15 minuta pre jela kod hemoroida.
�
v
0g,wP.
327
narodnoj medicini upotrebljava sc odvar od plodova ogrozda kod bolesti želudačna - stomačnog trakta kao sredstvo za ublažavanje bolova i kao blagi laksativ. Supenu kašiku plodova preliti čašom vrele vode, kuvati 1 0 minuta na fihoj vatri, ohladiti, procedili i dodati šećer po ukusu. Piti po 1/4 čaše 4 puta dnevno. U
OI/iluk Uzimati po jednu kašičicu svežcg soka od crnog luka 3-4 puta dnevno.
8d/luk Beli luk se upotrebljava kod infekcijskih bolesti želudačno-stomačnog trakta i kolika želuca i crcva po 2-3 češnja dnevno.
PadlI}« a) tinktura od listova podbjela koristi se kod želudačno-stomačnih poremećeja (dijareja, mučnina, povrećanje). Dve kašičiee isitnjenih listova preliti čašom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti u gutljaj ima u tuku dana. b) Kod povećane kiseline želudačnog soka, praćene opstipacijom i �nmšicom, koristi se tinktura od sledeće mešavinc: list ljute metvice 15g., list gorke deteline - 20g., cvetovi hajdučice - 15g., seme mirodije 15g., kantarion - 30 g. Dve supene kašike mešavine preliti sa dve čaše vrele vode, ostavili dva sata, procediti. Dobijena količina je dnevna doza, koju treba uzimati nekoliko puta po 1·2 supene kašike. . c) kod smanjene kiselinc upolrCbljava se tinktura druge mešavine: IiSl ljute metvice - 20g., list runolista - 1 5g., dvornik - J 5g., cvetovi hajdučice J 5 g., cvetovi kamilice - (Og., seme mirodije - lOg., kim - lOg., koren valerijane - lOg., hmelj - 5 g. 4 supene kašike mešavine preliti sa ll. vrele vode, ostaviti 10-12 sati, procediti, Ujutru, našte, popiti jednu čašu i dalje u toku dana po jednu čašu svaka dva sata. _
_
_
PfMjillu a) odvar od plodova sc koristi kod bolesti želuca. 3 supene kašike plodova preliti sa 0,51. vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, procediti. Dodati med po ukusu i pili kao čaj po 2-3 čaše dnevno i našte. b) odvar od listova i grančica pije se kod poremećaja želudačna stomačnog trakta. Jednu supenu kašiku sitno izrcznih listova i grančica preliti hladnom vodom, pustiti da provri i na tihoj vatri kuvati 5 minuta,
329
328 ostaviti da odstoji polu sata, procediti i popiti
sve odjednom. PO potrebi
postupak ponoviti.
� bo!esti jctre i žučnih kanala koristi se mešavina: list koprive 2 deIa dvor m � - 1 ��O. koren jascnovke (lisičine) - 1 deo. Tri supene kaš i.k� KO
�
10iJ1Jt
kašičicu isitnjcnog Piti tinkturu po pola čaše 4 puta dnevno. Jednu , procediti. korenja preliti čašom vrele vode, ostaviti 20 minuta
DfOA'uik
dne vode, kuvati lednu supenu kašiku isitnjenog korenj a preliti čašom hla iti. Piti po 1 supenu na pan 30 minuta, ostaviti da odstoji 15 minuta, proced kašiku 3-4 puta dnevno kod koleeititisa.
MqjOA'QII
ča�om vrele Koristi se II obliJ..'1l tinkture: kašičicu isitnjene biljke preliti vode, ostaviti dva sata i piti po 1/4 čaše tri puta dnevno.
KaR/a,lAlu
lučenje ŽUC 1a) kantarion ima prolivupalno dejstvo, a takođe poj ačava čašom vrele Piti odvar tri puta dnevno po \/4 čaše. Supe-nu kašik.u preliti vode, kuvati na tihoj vatri IS minuta. procedili.
Kantarion sc koristi u mcšavinama: b) kantarion 2 dc.la, neven - 3 dela. 4 supene kašike meša vinc preliti sa
-
hladne vode, osta\'iti dJ odstaj i 1 2 sati. zatim kuvati 5- 10 minuta,
procediti. Piti po pola čaše 4 puta dnevno kod bolesti jetre.
gorči ea - 3 dela.
odstaj i 20 minuta, procediti. kolceistitisa.
Pili po jednu čašu ujutru i uveče kod
N.....
Tinktura od kukuruzne svile upotrebljava
sc
�učcnja žuči: supenu kašilm isitnjene svile preliti čašom vrele vode
•
Jedan sat, proccditi. Piti po jednu supenu kašiku svaka tri sata.
M
P�tf. .
ti
ostaVI�t�l
kao sredstvo za stimulisan .
�u od k�r�na .P? l (4 čaše 4 puta dne.v?o pre jela. Priprema se na
skd"'ll nac �� . 2 k �ŠIČICC tSI1nJcnog korena prehtl čašom hladne prokuvane \Ode. ostavllI 8 satI.
2i.OfW,
��d holccistitisa pije se tinktura od živovlaka: supenu kašiku listova � preitt! caš�n .� vrele vode, ostaviti 10 minuta, proccditi. Popiti II toku jednog sata II gutljaJIma. Ovo j e dnevna doza.
OdQ,ld
Kao sredstvo �a izazivanje lučenja žuči koristi se sok i sveži plodovi: po lOOg. plodova tn puta dnevno 20-30 minUla pre jela ili sok po 114 čaše 2-3
puta dnevno pola sata pre jela.
Hqjdu&, u".Q
Upotrebljava se tinktura od ove biljke: dve kašičiec preliti čašom vrele
vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/4 čaše 4 puta dnevno pre jela.
2mJ1P.
Tinktura �d list.ova koristi se kod upale želudačno-stomaćnog trakta, zućne kese, Jetre. Dve kašičice isitnjenih listova preliti sa dve čaše vrele �
Koristi se tinktura od cvctova. a) dve ka�ičiee cvetova preliti čašom
\Tclc vode, ostaviti jedan sat,
proced iti. Piti po pola čaše 4 puta dnevno. b) alkoholna linklura
3�
Kuku'lIl!
3
3 kašičice mcšavine preliti čašom vrele vouc, ostaviti da
�
dva meseca.
e) kantarion - 8 delova, koren maslačka - 8 delova, cvetovi nevena - 3 dela, dvornik - 3 dela, list gorke detelinc 3 dela, cvetovi kamilice - dela.
-
_
mcšaV1�� prehh II lermos u sa 0,751. vrele vode, oslaviti 2-3 sata, procediti. navrata 20 minuta pre jela kod hroničnog kolc �Pltl II ok� dana u . CIS1ttlS3. Leeenje dugo traje ( 1 .5-2 godine) sa pauzama od po 1 0 dana svak . ih
BOLES'l1 ŽUčNE KESE I žučNIH KANALA
ll.
KQpi."
se
prodaje
tl
apotekama. Pij e
početku do jedne kašičice 2-3 puta dnevno.
sc po 30 kapi u
vode, ostaviti pola sata, procediti . Pili po jednu supenu kašiku na svaka dva sata.
MolQ.i1", ad iijlWM Plodovi od šipuraka ulaze u sastav mdavine:
3
isitnjeni plodovi šipuraka -
3 -
3 dela, koren maslačka - dela, kukumzna svita - dela, mladice preslice · 3 dela. cvetov! nevena - 4 dela, latice bele ruže 2 dela, plodovi šumske
330
2 dela< cvetovi kamiii(;e . 2, del"a plodovi k.leke - I "deo, runolist 1 1 deo, list bele breze - 1 deo, seme nllf�đlJe - � eo. nadzemni deo ne\en . V1U a lc ,ost � vode, vr sa 0,51. prehll c mešavm e deo. Supenu kašiku isitnjcn pola sata, proccditi. Piti po 150�1. n; pUta dnevno 10-15 minuta pre Jela kod , bolesti jetre i žučne kese. Ukus tinkture Je gorkast.
. Jagode
-
,
"
Koristi
sc
koa
pu la dnevno.
I� e . ISlUljene . . . bTk organa. J erinu SUpCIlU ka.šlku vode, kuvati 1 5 minuta. Procedit i . Piti po 1/4 čase tri
8w.yiua (!ilIiloviuJ.l) kao
d r
sredstvo
protivupalno
i
kao
mišića matericr::. O va : SUpCIlU kašiJ...--u cvet()va preli kuvati 10 mim.:ta i piri po jednu
1l(rJ'd"aa l1a<..
supeliu
ti
. povećanje tonusa
čašom vrele vo de.
sredsvo za
kašiku tri puta dn(;vll().
.
. " ru�man na - .20�. ' kor 20g., iaJtIJi " . � - 20g" . , Km, proccdl.l Dunula, 30 kuvall oae, , 31. sa prdili hrasta - 40g. Mešavinu holova i7.vodil.i svakodnev n o po dva \'agil1�lna ispirai1ja, b) haj dučica - 5 delova, rus0mača (pastirska torbie�) . 5 delova kor� t: . srčanlka - 5 delova, kora luast3 - 2 dela. S1.!PCllU kašlku n�ešavH1c l� rcllcl , o 1 5 mm�ta, VItI � S!� va:ri, oj h i t tlJ 111l11U(.n 1Jvati 5 ." čašom vre le v o de, 1.. , . pracedi!i. P i t i po jednu čašu o(h arn Ujl::fU i u\'cčc kO o dnlh J:l�IJ.S,\fUaclJa:. e-) hnjdl!ćica , srčanik, koren \-alenJafl\' - sve H, �sllm kohčmama, D,\i � , kašič ice mešavinc preliti čašom \Tele vode, OSlavItI 20 minuta, proceditI. Piti po pola čaše 4 puta dnevl�o kod ob:lnih menst� acija. U ginekologij i i akuserskoj praks i takođe sc kOriste:
�
S[ Y
a) mešavina: l13jdučica -
.
,
� �
n.urldt
.
obolenja i u akušcrskoj praksi k01i �ti sc u, mc�avl�a�a: a) dvorn ik - l deo, p resl ica I deo, go rči ca - 3 d ela, tf[\v natl deo src anika " 5 delova. Kud ginekoloških
�
procediti. Piri u gutljaji ma u toku dana kod bolnih mcn� trua l� a. " b) dvornik, pastirska torbica, bela imela - sve u J edna K I01 kol�č.�aDla. Supenu kašiku mešavine prel ili čašom \Tc-lc vode, ost�\-iti jcdan sal,
�
Dve supene kaš:ikc mešavinc preliti
sa
sat, proecditi. Piti ujutru i
u
veče
po jednu čašu 3-5 dana pre
l
II
toku
e) dvornik - 5 delova. kopriva - 3 deJa, kora hrasta - I deo, cvetovi kamilice - l deo . Dve supenc kašike meša vine preliti sa 11. vrele Vode, pustiti da proključa, kuv ati na t ihoj vatri 5 minuta, ohladiti i procediti. Kori stiti za vaginalno i spiranje i tarnponiranjc kod belog pranja. menstruacije. Koristi se kod obilnih menstruacija.
«(;ugcuQll)
upale pulnih
preliti Čašom vrcl!.!
Koristi se
-,
POLNIH ORGANA
BOT.ESTl l(QlU
�
�
-
331
dv e čaše vre le vode, ostavlh Jedan
Za lečenje ranice grlića materice koristi se odvar za vaginalno ispiranje. Dve supene kašike isi rnj cnog korenja prel i ti ča ŠOm vrele vode, kuvati na pari 30 minuta procediti vruće, ohladiti.
0/%10"
,
Odvar od omana koristi se kod bolnih i nere dovnih menstruacija, a takođe i preventivno protiv prevrerneno g porođaja. Kašičicu isitDjenog Korena preliti čašom vrele vode, kuvati 10 -15 m inuta na tiboj vatri, ostavi ti da odslOji 4 sata. Piti po jednu supenu k.ašiku 3-4 puta dnevno.
�/Il1l1Jda
Jednu supenu kašilru listova preliti sa dv e čaše hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti 6-8 sat� procediti. Piti po pola čaše svakodnevno kod menstruacija koje dugo traju. Tinktura se može pripremiti i po drugom receptu: supenu kašil..-u isitnjenib listova preliti čaš om vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kašiku 3-4 puta dnevno.
N••m
Dvoprocentni rastvor tinkture (alkoholne) od nevena - jedna kašičica na 114 čaše vode upotrebljava sc putem ispiranja za
rice i
trihornonasnog kolpiti sa
.
Odvar od listova
se
lečenje ranice grlića mate
koristi kod prestanka menstruacije, belog pranja i
drugih ginekoloških bolesti, kod bemoroida i bolesti želudačno�stomačnog
trakla.
Kopi...
š vode 20
a) piti po kašičicu s oka
ča e
krvarenja.
minuta pre
od svcžih listova kop rive tri puta dnevno u 114 jela.kod prckomcrnih menstruacij a i raz ličitih
b) tečni ekstrakt od ko prive (prodaje se u apoteka ma) pili po 30-40 kapi pola sata pre j ela u 1/4 čaše vode preventivno protiv krv arenja materice.
332
e) kod ranice grlićo materice stavlja se tampon natopljen sokom od svežih listova koprive ili kašicom od listova koprive. PU$Jl11.. Kod ginekoloških obolenja - ranice grlića materice, cervicitisa i kolpitisa ulje od pasjeg trna koristi se za tamponiranjc. Lečenje je dugo. epitelizacija počinje 8-12 dana, ponekad ranije. Rezultati su konstantni. Ulje od pasjeg trna nema toksična i nadr3Žujuće dejstvo na sluzokožu i zato se može koristiti za lečenje ranice kod trudnica. _
OPSTIPACQE Odo,u!a (U\lWQ) pt6llgri
Sazrele plodove pre O1razeva sakupiti i oprati. Nasuti II većoj staklenoj posudi sloj plodova, zatim sloj šećera, naizmenično do vrha. Povezati platnom, ostaviti na sunce i li na toplo mesto. Za neko vreme šećcr se istopi i stvara se sirup. Ostaviti da stoji 3-4 nedelje. Pre nego što sirup počne sa vrenjem procediti ga i iscediti plodove. U dobijeni sirup dodati alkohol da ne bi došlo do vrenja (2Sg. na SOOml sirupa). Piti sirup po pola do jedne čašice ujutru, našte. Deluje laksativno brzo i blago. Ćim se uspostavi norma lna stolica napraviti pauzu. a zatim se tcrapija možc nastaviti. Ovo je jedno -
od najboljih lak.sativnih sredstava. HtlIilM mUilti
Dve supene kašike mekinja preliti čašom vrelog mleka, pokriti i ostaviti 40 minuta. Jcsti ujutm. našte po pola čase mekinja. Mekinje II mlcku se mogu i kuvati 1 5 minuta. Tako pripremljene mekinje uzimati dva puta dnevno II toku mesec dana. Pri tom je poželjno jednom nedeljno jzvoditi klistir.
Scmc taua
Kod hronične opstipacije svakodnevno piti tinktum pripremljenu od jedne kašičice semena lana na čašu vrele vode. Posudu uviti i ostaviti da odstaj i 4-5 sati. Uveče popiti čitav sadržaj zajedno sa semenom.
Med JO(Jg� sok Qd Q/I)je - 1::JOg, Pre odrezivanja l istova aloju ne zalivati dve nedelje. Isccditi sok iz listova alojc i pomešati sa medom. Čuvati II frižideru i uzimati po jednu -
supenu kašiku dva puta, ujutru našte i uvcCc.
333
Atqja Sok od aloje korist'i se kod hromčne opstipacijc: piti po J -2 kaši čice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme lečenja je 1-2 meseca.
Ba'.' ad kisdog iuPII!a
Ima laksativno dejstvo. Pije se po pola čaše toplog rasala.
S
Koristi sc kod spazmalične opstipacije po 1/4-112 čaše.
"'Qs(Ql4k
Tinktura ?d korena se koristi kod opstipaeije: dve kašičice iSitn jenog . korena preliH čašom hladne, prethodno proi .... uvane vode, ostaviti 8 sati. Piti po 1/4 čaše 4 puta dnevno pre jela.
"....... ,..qp.
�oza.?d O,2-2g. praška deluje laksativno kod atonije ereva i spazmatične
opst1pacIJe.
"'dQrill� ;,1
t'vetovi zove i plodovi pasjakavine (kruši ne) II jednakom odnosu. Supenu kašiku isitnjene mešavine preliti čašom vrele vode kuvati 10 minuta . a tiho j vatri, ohladiti, procediti. Kod opstipacije ujutru i uveče piti po jednu � . odvara. easu b) cvetovi zove - 2 dela, plodovi divlje mirodije - 2 deja, kora krušinc - 2 dela, plodovi anisa - I deo. Supenu kašiku isitnjene mešavine preliti čašom �relc vode, ostaviti 1-2 sata. Posle ručka i vcčere popiti p o jednu čašu tmklure. e) cvetovi zove, plodovi divlje mirodije koren sladića, dan i noć, list bele breze, kora krušine - sve II jednakim količinama. Supenu kašiku isitnjene mešavine preliti čašom vrele vode, kuvati 1 0 minuta na tihoi vatri ohladiti " procediti. Tinkturu piti U gutljajima II toku dana k:od osipa izazvanog hroničnom opstipacijom. '
,
KAMEN U ŽUčNIM KANAIJMA Sirup ad c.dl'� Nekoliko glavica cvckle očistiti, oprati, izrczati i dugo kuvati dok odvar postane gust kaD sirup . Piti po Il5 čaše tri puta dnevno pre jela.S matra se da
sc od ovakvog
s irup a kamenje
bezbolno.
334 u žučnoj kesi rastvara postepeno i relativno
Od.orula (uuua)
Protiv kamena u žučnim kanalima treba jesti u toku 1 , 5 meseca plodove
šwnske. ali ne vnne oskoru�e. Mogu se jesti sa bilo čim. šećerom, medom.
sa hlebom, čajem,
U toku dana pojesti po dve čaše svežih plodova.
Lhl6,ce Protećni list breze veličine metalnog novčića osušiti. Dve supene kašike Listova preliti čašom vrclc vode, kuvati na tihoj vatri dok preostane polovina od početne količ ine. Kada se ohladi procediti. Piti po kašičic� tri ?ut� . J konstl C J Dobro . meseca tri traje tečenja Vreme jela. dnevno jedan sat pre kod sitnih kamenj a. Poj avljuju se bolovi, mučnina, kolike. Treba prctrpctt,
�
svo kamenje sc izbaci
W blc« (druga varIJanta) Supenu kaši ku (sa vrš�om) sovi]) brezinih listova preliti čašom
\ r� 11.:
. 1 odstOJl da posudu u pokriven vode, h.lJvati na tihoj vatri 20 minuta, ostaviti sat, procediti. Piti ujutru j uveče po čašu tinkture pola sata pre jela. Terapij\l primenj ivati duže vremc kod kamena u žučnoj kesi.
Sak ad $V�!.1t stlauika i�(lul� '
------ --
�"",'lQj
-- --
-
--
-
.
Ne�phodn? je svakodnevo jesti 3-5 čaša jagoda u toku čitave sezone tj, u toku tn nedelJc. One za dugo vreme pomažu kod ovc mučne bolest i.
Rc,"", l.
Samleti na mašini za meso jedn u čašu semena od konopl je. pomešati sa tri čašc svežeg nepaSferizovanog mleka, ukuvati do jed ne čaše. Vruće proee diti i piti našte po jednu čašu u toku pet dana. Posle 10 dan a ponoviti terapiju. Ne jesti ništa ljuto. Mogući su napadi bolova II jetri, ali treba pretrpeli. Posle godinu dana ponoviti terapiju. Koristi se kod postoj anja kamena u jetri i bubrezima.
RCef'" J. Matičnjak - 5g., kruši na - kora - l Og., menta - l Og., šipurak plodovi - 30g., rusa - 25g. , neven - cvetovi - lOg.
_
isitnjeni
Preliti sa 300m.1 vrele vode k.ašičieu ove mešav ine, ostaviti 1 5 min uta. Popiti čitavu količinu sa medom. Ovu mešavinu koristiti kod jakih bolo va II predelu jetre i žučne kese.
R.u", J.
Maslačak - koren sitno izrezan - l Og., kopriva - koren - l Og. , neven cvetovi - 40g., orlov nokat - 3g , različak - cvetovi 20g. Preliti jednu supenu kašiku ove mešavine sa ll. vrele vode, dodati 4-5 _
Piti po ui supene kašike dnevno pre jela kao sredstvo proliv k.1rr:ena u žučnoj kesu i kanalima.
sak ad kisfiog iup"1" Svakodenevno piti sok od kiselog kupusa po 0,5-1 čaše
tri pUla dnevno
pre jela. Vreme tečenja je 1 .5-2 meseca.
.
_
kockica šećera, umotati i ostaviti jedan sat Piti po 200ml 4-5 puta dnevno prc jela
M ...liII",,, uG'e
Piti masl inovo ulje pola sata pre jela. Početi od polovine kašičice i postepeno doći do polovine šoljice sve vreme postepeno povećavajući dozu.
Mtla.iu" l. Kukuruzna svila - 30g., cvetovi suncokreta - 20g., dan i šumska jagoda - list - 20g.
Preliti dve supene
llOĆ - lOg., ka�ike mešavine sa 600ml
vrele vode. ostavi U 20 minuta, piti pola sata pre jela.
Lečenje obično traje 2-3 nedelje. Prema narodnoj medicini u ovom slučaj u dolazi do smanjenja lučenja žetudačnog soka, što sprečava
čireve i rane na
želucu. Ovo sredstvo izbacuje kamenje iz žučne kese bez operacije.
Ratk." i lIKd
Mtlaviu" J. Loboda (lat. Hicracium) - 20g., kantarion 20g., mačje oči (čičko\'iea) 20g., kim (isit!1ien)
3J5
l Og., krušina (isitnjc.na kom) - lOg.
Preliti jedn� SUpCIlU kašiku mešavinc sa 500ml vrele vode, dUU;lti dvc kašike meda i ostaviti da odstoji polu sata. Ova mešavina sc koristi i kod -
opstipacije praćene poremećajima u žučnim kanalima.
Kamenje u žučnim kanalima i bubrezima. Izrendati rorkvu, i.seedi ti sok i pomešati po pola sa medom. Piti po 1/3
_
112 čaše, pa i do jedne čaše dnevno. Do količine od jedne čaše doći posle pena. Sprečava stvaranje kamena u žučnim kanalima i bubrczima, a takođe aterosklerozu i bolesti jeU'e.
i
J36
cn ...a batami",
II žučnoj ke i i List crvene borovnice deluje a rastvaranje kamena vrele vode. ostavili 30 kanalima. Iednu supenu kašiku listova preliti čašom vno. minula. proced ili. Pili po dve supenc kašike 4-5 puta dne
DVOluik
žučnoj
Kao biljka koja stimuliše lučenje žuči kesi i kanalima. na II žutice ka
i me
s
n
na je korisna kod bolesli jerre,
o
"..,W! ...
T�a
.
pola sata pre jela. Početi od polovine kaši čice i dozu. postepeno doći do polovine šoljice sve vreme postepeno povećavajući Lečenje obično traje 2-3 nedelje.
i dugo kuvati dok odvar tri puta dnevno pre jela i
očistiti, oprati . izrezati
postane gust skoro kao sinlp. Piti po 3/4 čaše kamen u žučnoj kesi će se ubrzo rastvoriti.
a) dvornik - 3 dela. cvct kamilice - l deo. kora krušine - 2
4 dc1a, neven - 4 dela. 4 supene kašike prelili sa
ll.
:cč�i ekstrakt od kuku!'uzne svile (prodaje sc
kapI 2--> puta dnevno
pre Jela.
dela,
kanIarion
hladne vode i
se tin�ra o�
Pirika, pir..iIta
. .T!nl.WI'a od korenja koristi
se kod kamena
o laviti S
i masna jela.
b) dvornik, rusa, koren maslačka, kukuruzna svila, kamarion, dan i noć,
mešavinc preliti sa
Tri
supene kašike
tTi čaše vrele vode, ostavitit 30 minuta, proeediti. Piti po
jednu čašu tri puta dnevno.
c)
supenu ka�iku dvomika preliti čašom \Tele vode, ostaviti jedan S:1t,
procediti. Piti
po j ed
Šum.kJlJoIlIJlill
ou
supenu kašik.u 2-3 puta dnevno pola sate
pre jela.
Supenu kašiku mešavine listova i plodova preliti ča�om vrele vode,
ostaviti 20 minuta, proeediti. Pitj p o 112-1 čaše tinkture sklonosti ka stvaranju kamena.
ITi puta unevno kod
II
žučnoj kesi. 4 kašičice lstmJcnog kor�n a preliti čašom vrele vode, ostaviti 1 2 sati na rohladnom . mestu, p eli čašom vrele vode, ostaviti 10 minuta ' pracediti. Obe tinkture p mcšati i piti poja čaše 4 puta dnevno.
procedtl1. Korenje r ti o
/la!uu,ia mirQiliia.
p
po
II
od plodov� koristi se kod kamena žučnoj kesi. Dve supene kaŠike plodova preli. lI sa dve čaše vrele vode, "'Uvati na tihoj vatri 1 5 minuta ohladiti. procediti. Pili po 112 čaše 4 puta dnevno. Vreme Jcčenja traje od 2: 3 Dedeije.
VINE PROTIV
popiti jeuan sal posle jela. izbac iti iz jelovnika I.iuta, slana, dimnjena, pečena
jednakim količinama.
apotckama) piti po 30-40
listova: 2 kašičice istnjenih listova preliti čašom vrele vode, Qstavl\.l 30 mmuta. proc.;cditi. Piti II gutljajima II toku dana .
Jednu čašu popiti našte. preostalu količinu podeliti na 4 dela i svaki od nj ih
II
II
U D�odnoj medicini se kukuruzna svila smalIa kao sredstvo koje "drobi"
preko noći, ujutru proku\tati 5 - 1 0 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procedi!i.
plodovi anisa, koriander - sve
Supenu procedif
prehtl
?dvar
MeIaviM, _
kod
l,jwlilawvita
R.up/ l. Piti maslinovo ulje
cvekle
:ks�ak:l
od k.'Uk� nc svile koristi se kao sredstvo za � stm1Ulac,!u luče�J a :LUČl kolcClstltJsa, hepatitisa. kašiku kuku. . ruzne svile čašom vrele vode, ostaviti jedan sat, 1. PY l I po jednu supcnu kašiku svaka 3 sata.
Koristi
Nekoliko glavk:a
i teč�
kamenje u pesak.
KAMEN u žutNOJ KESI
R...pl2.
JJ7
u žutNoJ KliS(
MeIavilta lJIo.1 Rusa - l deo, cvetovi kamilice - l deo, dan i noć - 1 deo. Sve dobro
l supcnu kaši ku mešavinc preliti čašom vrele vode uviti i ostaviti 1 sat, proeediti. Piti po 1/2 čaše 2 puta dnevno- ujutru i uveČe l sat isitniti i izmcšati.
posle jela.
MeIaviua lJIo. J Preslica - l Og., čaj za bubrege - l Og., dvornik, travnati lOg. Dve supcne kašike mcšavine preliti sa 500mL
deo - 20g., kopriva vrele vode. Ostaviti
pokrivene najmanje 5 -
6 sati. Piti po pola ča�c 3 puta dnevno pre jela.
339
338
M�.iua br. J
Rusa - lOg., ljuta metvica - list - lOg., zcčije uho - ] Og. 1 supenu kašiku
mešavine preliti čašom vrele vode. Uviti i ostaviti l sat, procediti. Piti po J čašu t inkrure ujutru i uveče pola sata prc jela.
pola čaše. Piti 7-10 dana. Ovaj odvar rastvara svako kamenjc
bubrezima II sitan pesak:.
R
Dvornik ·
l deo, kukul7.na svila - 1 deo, bomnija - 1 deo, kilavica - l deo,
vučiji rep - Ideo. 1 5g. mešavine preliti čašom vrele vode. Ostaviti I procediti. Pili
II
sal,
toku dana toplo.
a) !sitniti seme mrkve
l limuna sa po a čaše vruće vode nekoliko puta dne vno i pola
l
naein nestaju pesak dimenzija kamena.
sd (JI/. br""e.
I
kamenje za nekoliko dana ili nedelja, zavisno od
U proleće obavezno piti našte i tri puta dnevno pre jela po l čašu soka od. breze. Ovaj sok deluje na izbacivanje kamena i peska iz bubrega i mokraćn e bcšike.
KAMEN U BUBREZIMA I MOKRAćNOJ BEŠiCI Mrbll, .cme.
žučnoj kesi i
ca�� mcšav�e soka o� mrkve" cveklc i krastavca 3-4 puta dnevno. Na ovaj _
M�.iua br. 4
II
u prah. Pill po 19. 3 puta dnevno pola sata pre jela
.
Pretvara kamen u pesak. b) Supenu kašiku semena mrkve prel iti čašom vrele vodc. Uviti i ostaviti 12 sati, procediti . Piti toplo po pola čaše 5-6 puta dnevno pre jela koti kamena u bubrezima.
Puluu · Mr""" lUt. Kašičicu sitno izrezanog korena peršuna i kašičicu sitno izrezanih lish) \ a
preliti čašom vrele vode. Ostaviti uvijeno 2-3 sata. l čašu popiti u 3 navrata pijući po gutljaj pre jela. Zimi se može koristiti osušcni peršun. Priprema se na isti način.
R.upt l.
Orlov nokat - 6g., kleka - plodovi - 20g., pastirska torbica . 20g.,
medveđe grožđe - 20g., �ipurak. - istinjeni plodovi - 120g., šipurak - cveta,, ; - 20g., kopriva - 40g. l kašičicu mcšavine preliti sa 300ml. vrele vode. Piti vruće sa medom 2 puta dnevno.
R("1l12 .Lutikovin8 - istinj eni koren - JOg., šumska jagoda - list - 40g., beli slcz
isitnjeni koren - SOg., kukuruzna svila - 30g., list breze - 20g. Pola ča�e meša vine preliti sa l !itar vrele vode, uviti i ostaviti 1 0 - 1 2 sati. Podgrejati j piti sa medom 200mi .
ŠlplUak. MrCA
Dve supene kašike isitnjenog korena prel iti čašom vrele vode, kuvati 1 520 minuta, ostaviti da sc ohladi, procediti. Pili ovaj odvar 4 puta dnevno po
D,.../Iik
1 kašičice sveže biljke ostaviti 4 sata u 300mi. vrele vode, dobro uviti, nrocedil l. Piti po pola čaše 4 puta dnevno pre jela.
8«,pI 4. Različak - cvetovi - 20g., crvenQ. borovnica - listovi - 20g., veronika 20g. Kašičicu ove mešavinc preliti sa 300ml. vrele vode i ostaviti da sa odstoji 20 - 3 0 minuta. Popiti sve odjednom vruće pre jela. _
R,upt$.
Kamilica · 30g., hmelj - 20g., magareći tm - 50g., ribizla - list · 20g.• kukuruzna svila - 20g. Preliti jednu supenu kašiku mcšavine sa 300m1. vruće vode. Ostaviti 20-30 minuta, piti uveče u dva navrata sa medom.
8«
Preslica · 30g., mirod ija (seme u prahu) - 30g., kamilica - 20g., pernun (seme II prahu) - 30g., beli bagrem - pupoljci - 50g. Jednu čašu mešavine preliti sa I l . vrele vode. Ostaviti da odstoj i l sat, piti toplo po jednu čašu.
R«
lOg., kilavica - lOg., boranija - 1Og., dvornik - l Og., medveđe grožđe - lag. Preliti tri supene kašike tnešavine sa 0,51. vrele vode. Ostaviti 30 minuta, piti toplo po 150m\. Ovom mešavinom izbacuje se -
kamen iz bubrega u obliku peska.
&ll luk.
Pre svakog mladog meseca uzeti pregršt očišćcnog izrezanog belog luka,
preliti sa l L 40010 alkohola, ostaviti 9 dana na suncu. Čim počne mlad mesec piti po čašicu tinkture od belog luka ujutru našte. Pre upotrebe promućkati.
340
Obično pre mladog meseca počinje pogorš.�nj e stanja !.od kamc�a II bubrezima i mokraćnoj bešici. Tloktura se plje u toku. �ltavo� peneda mladog meseca. Prilikom mokrenja ne ispuštati svu kollčmll urma, malo ostaviti da kamen nc bi direktno dodirivao mokraćnu bcšiku. Mdavu", br. 1
Pelen trava lOg., medveđe grožđe - list - lOg., preslica lOg., nukva (seme) - lOg mirodija (plodovi) - lOg. . . .. 12g. mešavinc II dve čaše vode ostaviti II toploj ferm da odstoji 12. sati, zatim prokuvati pet mi nuta, procediti. Piti po pola čaše 4 puta dnevno Jedan sat posle jela. _
�
.•
Mdavi,", br. l
Neven cvetavi - 15g., rcvanj - koren - lOg., h�j�� čica -. ��g. Jednu sopenu kašiku mešavinc preliti čašom vrele vo�e, lIvlh I osta\'lti Jedan sat, procediti. Piti po pola čaše dva puta dnevno pre Jela. _
Mda.illa br. J
Vratić (vmtika) cvetovi - lOg., preslica - lOg., ervena bo�voica : h�t 20g., Iđirot korenje .. 20g., pir�a - ko�cnje - �Og. Supenu ��šlk� m�savlOe . . prelili ča�om vrele vod!!, uviti I ostaviti 1-1,5 sat, procC(lilL Pih Ujutru II vreme doručka i uveče po čašu.
341
sc ne
srne piti. U slučaju jakc žeđi popiti gutljaj slane vode, ali je bolje savladati žeđ i uopšte ne piti. 15 minuta posle uz.imanja ulja i soka popili laksativ - gorku so. Posle petnaestak min.uta ili kada se zaželi može se piti voda, neophodno , nastal-iti gl�dovanje, a posle 24 sata ponovo popiti maslinovo ulje i sok �� . greJP:�ta, � . .ponovi�i pro�eduru .od prethodnog dana. Posle čišćenja želuca obratItI paznJu da lt �� IzbaCUj e kamenje. Oni plivaju U urinu, imaju zelenkastu, braankastu 111 krem boju. Kada se urio ohladi kamenje se taloži i na dno. Potrebno je nastaviti gladovanje uzimanje ulja j soka sve dok se . svo k�menjc rastv�� Ni�u rclki slučajev i kada je za rastavaranje svih kamenja potrebno pili ovaj Ick 5,6, a ponekad i 7 daDiI uzastopce. Ne treba zabor.aviti da se �ešavaju ��oma jaki b?lovi II toku terapije. Pre početka k:čenJ � potre�no. Jc. n�pravltJ rendgenski snimak da bi se znale dimenzije kamenJa, koliko Ih JC l gde se nalaze. Po završetku lečenja ponoviti snimak da bi se uverili daje kamenje nestalo.
.
KAŠALJ
_
_
-
ZBOG PREDI,ADE I HRONIČNI
Oma.. - t .......
20g. isitnjenog korena kuvati na tihoj vatri 10 minuta ostavili 4 sata, procediti. Pili po jednu supcnu kašik II čaši vode. Uviti i u minuta pre jela. Koristi sc kao sredstvo za iskašljavan 3-4 puta dnevno 20 je.
Mda.iua br. S
a) supenu kašiku suvih listova živovlaka preliti čašom ostaviti dva sata, proccditi. Piti po jednu supenu kašik vrele vode, uviti i u 4 puta dnevno 20 minUla pre jela i kod napada kašlja. b) druga varijanta: 3 supene kašike svežih listova živ supene kašike šećera ili meda. U zatvorenoj posudi os ovlaka pomešati sa 3 ta vi ti na toplo mesto 4 sata. Piti dobijeni sirup po I kašičicu 4 puta dnevno po la sata pre jela.
- 2Sg., zečj i trn - koren - 2Sg., klc�� � plodo.v�. - 25g. Supenu kašiku mCŠtlvinc preliti čašom vrele vode, UVitI I ostaVIh l sat. praecditi. Piti dve čaše u toku dana. _
.
žutilovka (žukovina) - 1.5g kleka - plodovi - 1 5g., list en,ene b_o��vruce 1 5g., dvornik. lSg., preslica - 30g. Supenu kašiku mešavine prehtl c�šon� vrele vode, uviti i ostaviti I sat, proeediti. Piti ujutn.t li vreme dorucka 1 uveec. .•
_
_
•
SREDSTVO ZA RASTVARANJE KAMENA U BUBREZIMA l ŽUčNOJ ",'"ESI
gladovafi. U toku ovog vre·mena može se � i:i samo ,'o�a. Po _ masi1novog isteku 24 sala uraditi klistir. Jedan sat posle k1isti.ra pOpitI ea�u ulja i cašu soka od grejpfruta. jcdno za drugim. Ob�čn? . sc po�!� loga javlja , hmun, Voda iaka mučnina. Da bi se izbeglo povraćanje treba lC.zaH l SisatI 24 sata
2i.orld
S.W
Dve supene kašike šećera istopiti u tiganju. l:im se istop :-atre i dodati pola čaše vrele vodc. Sipati polako i op i šećer skloniti sa Jaka para. Deci davati po kašičicu ko d napada kašlj i rezno jer se obrazuje a pre spavanja. Dnevna dozaje 4-5 kašičica. Dobro pomaže i odraslima.
343
342
..
Balo
.
! ostaviti Jednu supenu ka šiku pupolj· aka preliti čašom vrele vode, UVitI 0-40 minuta, procediti. Piti po 1-2 gutljaja kod kašlja, pomaze odmah. .
.
CrDa t(ffil - cVllOvi
.
.
�
.
vrele vode, UViti � Jednu supenu kašiku suvih cvetova prelili sa . om Ih staviti 30-40 minuta, procediti. Piti uveče po 1-2 so�e. Ioplo, sa med
?.5.1.
. .
šećerom. Dobro pomaže.
Rc«jIt l.
. · 'nog b šna Dve supene kašike maslaca, dva žumanceta, l ašlcl�U p šemc . uztmatt. kod ka l a po l šau izme o dobr jke sasto Sve a. med � i dve kašičice . dnu jednu kaši čicu više puta na dan. Veoma je dobro � ovu smcsu dodati I Je
�
. .
�
�a
kašičicu praška od korena sladićajer je efekat bolJ I.
ikdtfnlk (Wlfrum) kalfa Vidi recept : "Astma" br. 5. •
. Skuva.ti II kori 4-5 krompira ali tako da sc ne ra
K,ampir
.
�
Anis
mešavinama sa drugim biljkama. Plodovi anisa - 1 deo, list podbjcla - l deo, cvetovi vučj�g .�epa - I deo, cvetovi crnog s\eza - 2 dela. cvetovi samorasta - 2 dela, timI an - 2 d�la, 'U �ešavtnc koren belog steza - 2 dela, koren stadiĆ3 - 5 delova. upenu �ašil Koristi
se II
J
�
zatun kuvati 5-6 mtnuta na ostaviti da odstoji II čaši hladne vode dva tihoj vatri, ohladiti i procediti. Piti po 1/4 čaše toplog odvara 4 puta dnevno kod kašlja, upale dušnika i bronhitisa.
sata,
zg." •
Upotrebljava se u mešavinama sa drugim bilj�ma. l deo, seme divlje deteline a) cvetovi zove -
. . 1 deo, plodovl dl�l�e . la. Supenu kaš1�u IS:t .
mirodije - l deo, lipov cvet - 2 dela, dan i noć � njene mešavine ostaviti u čaši hladne vode da odstoj ! d\j� �ata, kuvatI zatim nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar pItl II toku dana II
-2�
nekoliko navrata, topao, kod bronhitisa, kašlj a, upale du'šnika.
b) evetovi zove, rosulja (rosika), živovlak, dan i noć - svi sastojci II jednakim količinama. 4 kašičiee isitnjenc mešav ine ostaviti II čaši hladne vode da oostoji dva sata. kuvati zatim nekoliko mi nuta i kada sc ohladi procediti. Odvar piti 3 puta dnevno kod bronh itisa, kašlja i bronhija1ne astme. e) evetovi zove, travnati deo srčanika, rusa, borovi pupoljci sve u jednakim količinama. Način pripremanja i pri mene ka o u prethodnom receptu. _
d) cvelovl zove - l deo, kora mJade ive - l deo, list podbjela l deo, plodovi anisa - 2 dela, plodovi šipuraka - 2 del a. Način pripremanja i primel]c kao u prethodnom receptu. _
Dvalnlk
a) supenu kaŠiJ...'1l isitnjcnog travnatog dela biljke pre liti čašom vrele vode, kuvati 5-1 0 minUla na pari, ostaviti da odstiji 1-2 sata, procediti. Piti po jednu supenu kašiku 3�4 puta dnevno kod tuberkuloze i velikog kašlja. h) dvornik, plodovi anisa, plodovi mirodije, bor ovi pupoljci, čubrika, . sitn o izrezan koren sladića - sve u jednakim količinam a. 4 �ašičice mešav ioe' prc hu sa 1 ,5 čaše hladne, prethodno prokuvane vod e, o�taviti da odstoji dva sata, �tm i prokuvati 2-3 minuta, Ohladiti, proeed iti/Piti po pol a čaše tri puta dnevno 1 0 minuta pre jela. Koristi se sa velikim efektom kod bron hitisa, bronhijalne astme, h.ro nične pneumonijc, dug otrajnog kašlja.
QmQR
Tinktu ra od korena je efikasna kod kašlja: kašičic u isitnjcnog korena preliti čašom hladne, prethodno prokuvanc vode, osta viti da odstaj i 1 0 sati, procediti i piti po 1/4 čaše 4 pura dnevno pola sata pre jela.
M
a-
2 dela. Supenu
kašiku mešavinc preliti sa dve čaše vrele vode, ostaviti 20 min uta, procediti. Piti po pola čaše tri puta dnevno posle jela kao sred stvo za iskašljavanje.
Sibila.",,,
Koristi sc odvar od evetova kao sredstvo za iskašljavanje, a takođe i odvar od plodova sa medom. CaSu plodova preliti sa II vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti, dodati tri kašike meda. Piti p o pola čaše puta dnevno.
3-4
344
«.tb..
345
.
.
.
,
.
, izrezati uduhlJ cnJc , napuniti ga iti ist oč vLl tk Ro . om ed m sa k so Koristi se , u šlk nu ka pe su po ti Pi . ta sa 4 iti tav os i ve tk ro m eto rč pa i medom, prekrit . izdvojenog soka 3 puta dnevno
.'
·i
a) 3 supene kašike evetova na tri čaše hladne vode. Smesu uveče do ujutru da odstoji. Ujutru prokuvati 5-7 mi nuta. skl niti
•
o
•
uvili i ostaviti pola sata. dana posle jela.
, •
bl Beli glog
•
oblike
kl imakteričnih tegoba. e) uzeti jednake količine cvetova i plodova, dobro izmešati. Tri supene
gutljajima.
««"jIl 1. . - l5g ., anis . lca av kiJ g., lO vi eto cv z sle i crn ., Og l Neven - cvetovi , vl eto cv va zo a crn g., 15 ren ko trn čji ze ., 15g c no i dan plodovi - lSg., . .. krušina - kora - 15g ., sladić - koren - 15g .
tri čaše vrele vode, ostaviti dva sata na toplom mestu, procedjti. T inkturu pi ti tri puta po čašu poja sata pre jela ili jedan sat
kašike mešavine preliti sa
.'.
I
�i .
a na čašu vrele Sve dobro iZDle�ali. jedna supena kašik po dve čaše dnevno u mah i Pit ta a la s po ji sto od da u sud po nu ve pokri
. lt1 ta� Os . vode
.
�
g , Icka J Og., zečj i trn - koren - 20g., pirika - korenje - 20 . eptu hr. 2. Piti uj utru l uveče rec om dn tho pre u kao i l a m e r p i r P g. 20 vi plodo _
po čašu.
«(Cfjll 4. Lazarkinja mirišljavu · 20g., kupina
-
. list - 25g., beli glog - evetovI - lOg.,
srdačica - travnati deo - lOg., runolist - l Sg. Jedna supena kašika mešavine na čašu vrele vode. Preliti mcšavinu
�
vrelom vodom ' uviti i ostav iti jedan sat da odstoji, procediti. Piti kao čaj 3 puta dnevno po čašu. Ova m savina sc koristi kod "ženskog venjcnja" -
prestanka meustruacijc.
. . " . . Posle desetodnevnog uzimanja ovakvog čaja znatno se s01 anJ uJc pnl lv . . krvi u glavu", prestaje običan svrab tela, vrata, prestaju glavobolje.
. posebno
gušenja, nesvestice, u početku klimaksa do
P",titska ftIlbica
pola
puta dnevno u periodu pre klimaksa i kod iscrpljujućih krvarenja ,
VuaAiJg Supenu
.
m
gulljajima.
bolesti, prestanka simptoma bolesti. posle jela kod srčanih
Odvar od pastirske torbice: 40g. na ll. vrele vode. Piti po
.
List oraha -
da odstoji
pre jela kod hipertonije, nesvestice, gu�enja
kašike 3-4 puta dnevno
•
am koren - lOg ., rusa - 5g. srč ., lOg a čic du haj g., 'lO vi eto cv Kamilica de. Mešavinu preliti vrcl�m vo le vre šu ča na ine šav me a šik ka Supena čaše dnevno II ma lim 2 po i Pit i. dit ce pro ta, nu mi -40 30 iti vodom, ostav
«(UjIl J.
plodovi.
II
dva sata na toplom mestu, (u remi, na ringU), procediti. Tinkturu piti po 1-2
.
15g
-
od
Procediti i piti, u.jutru našte a ostalo po čašu to�
Supenu kašiku suvih plodova preliti čašom vrele vode, ostaviti
KLIMAKS «_jil l.
sa vatre
ostaviti
•
. i POSUli svaku kr šku ). da ma ko -8 (6 e šk kri ke lan na vu Izrezali sirovu rolk. na svaki sat. Ovo u šik ka n u e up s nu jed po i pit i j vo izd se ji ko šećerom. Sok kašlja za kratko vreme. sredstvo leč i najteže
beZnadežno
Bdi g14ll - " fIOri
.'
•
.
«.Il...
vraća se apetit i čvrst, zdrav san, i žena koja je do tada izgledala bolesna, kao da se "ponovo rađa".
popiti ) •
,.
· .
.' •
čaše
tri
materice.
kašilrn suve biljke preliti sa 300ml vrele vode. Polovinu sadržine 10 minuta pre jela, a ostalo pauzama između obroka. Dobro pomaže
kod ncsveslice, glavobolje,
Di.Ul ieslou
u
u kJjmaksu.
Kod krvarenja materice ko a se poj avljuju u toku klimaksa ili zbog
drugih razloga koji nisu
II
j
vezi sa kancerogenim tvorevinama, koristi se
odvar od kore zrelih plodova keslena za ispiranje. lSg. kore na 250-300g. vode. Kuvati 1 0
minuta na
tihoj vatri, ostaviti
uvijenu posudu jedan sat, procediti. Ispiranje izvoditi dva puta dnevno, . ujutru i uveče.
Mela.m.. Cvet zove - 3 dela, kilavica - 3 dela, plodovi anisa - 3 dela, dan i noć - 3 dela, koren zečjeg trna - 3 dela, kora
krušinc - 3 dela,
cvetov! nevena - 2 dela, cvetovi crnog sleza - 2 dela.
koren sladića - 3 dela,.
346
mešavinc preliti čašom vrele vode, ostaviti 30 • ct . oo Tinkturu piti po dve čaše II toku dana II gutlJ 3J lffi3 II peno II
347
Supenu kašiku isitn) ene '
J' �,
KOŽNE BOI.ESTI en.ua 6....ui
\ l, •
•
,
PllSji"" Bolesti kože kao što su ekcem, lišajevi, tuberkuloza kože dosta uspešno se leče primenom ulja, uzimanjem unutra po 2m1. dnevno i spolja II obliku masti od ul a ove biljke . U je od pasjeg trna dopr inosi brzoj apsorpciji mfiItrata, smanjuj,e otok, bol I peckanje. zaustav lja perutanje, doprinosi cpilelizaciji i nestanku svraba.
�
�
HI!/dItč1«l
Kompresi sa tinkturom od hajdučice preporučuju se ko d gnojnih procesa na koži. Dve supene kašike biljke preliti sa 0,51. vrele vode, ostaviti jedan sat, procedi ti .
. rana, Odvar od kore koristi se za ispiranje i komprese kod kozm'h bo leSti, opekotina, promr.liina.
BlJ#ovRl
•
J{(l/UQlilJll , za lečenj e opekotina, raznih kožnih bolesti, za ubrzavanje :t;ara�tanJ a ra�� koristi se ulje 0<1 k.antari ona Jednu supcnu kaši1..-u cvet?va antanona prebu čašom biljnog ulja, ostaviti 1 4 dana, povremeno prnmuckatl. .
:
' •
••
�
od plodova premazuje sc lice kod bubuljica i Lišajeva. . Tinktura od plodova leći ekcem. lsitniti plodove u avanu p�� hh vrelo)� � vodom. L-2 supene kašike na čašu vrele vode. Ostaviti da odstoJI 4 sala, piti po pola čaše 4 puta dnevno. Sokom
.
,
/Qlwii.a «fjukva . , , Kompresi od soka plodovaj arebike koriste se kod 11šaJeva, suvIh ckcema i drugih sličnih procesa na koži. •
ti nktura i odvar od korena koriste se kod poremećaj a metaboli z�1a, ekeema. Kašičicu isitnjenog korena preli ti sa dve čaše 'Tele vode, oSlav".. tl . 1 2 sati, procediti . Piti po pola čaše top le tinkturc 4 puta dne'.'no. K�SIČICU . isitnjenog korena preliti čašom vrele vode. kuvati na tIllOJ vat ri 5� l O minuta. ohladiti. pmcediti. Piti po jednu supenu kašiku 3-4 pUla dnevno. b) odvar za kompresc koristi sc kod ekcema, dennatitisa, osipa praćenog svrabom. Supenu kašiku isitnjenog korena preliti sa dve čaše vrele vode, kuvali 30 minuta na tihoj vatri. ohladili, procediti.
,
Tinktura od listova borovnice koristi se kao veziv no, antiseptičko i protivupalno sredstvo. Koristi sc za spoljnu obradu ran a i čireva, a takođe i za vaginalno ispiranje. Kašičicu isitnjen ih listova preliti čašom vrele vode, posle pola sata procediti.
�PII,ak
ŠibiMviua
a)
.
�%
H,cut
OM:
MJ.... Narendana mrkva stavlja se na delove kože sa upalnim procesom, opekotinama, gnojnil1l ranama
!
•
,
a) karotolin - uljni ekstrakt iz plodova šipuraka prepo ručuje se za lečenje raznih kožnih bolesti «(rofični čirevi, ekcemi. derma titis, psorijaza). Na oštcćene delove kože J -2 puta dnevno stavljati tampon nat e opljene ovim preparntom. b) ulje od šipuraka dobijeno iz semenki a koje sadrži nezasi ćene masne kiseline, karotenoide i lokoferole, koristi sc spolja i unutra. N m ji e se prema zuju pukotine na bradavicama, trofične rane i dekubitus ope kotine, i, radiokativno oštećena koža. Kod kolitisa blagotvorni su klistir i sa uljem, koji se izvode svaki ili svaki drugi dan sa 50ml utoku 2-3 nedelje.
KOUTIS Od kolitisa pate mnogi. Kao što je poznato prilikom kolitisa masna obloga crcva nestaje, zato kiseline II želucu de l uj u neposredno na zidove ercva. Sledeće narodno sredstvo najčešće leči Ovu surovu bolest. Preliti cašom vrele vode po jednu kašičieu gorčice, žalfije i kami lice. Piti po jednu supenu kašiku svaka dva sata. otprilike 7-8 puta dnevno. Po isteku
348
349
izvesnog vremena (obično 1-3 meseca ) doza se smanjuje a intervali između uzimanja leka se uvećavaju. Ove sredstvo je neškodljivo i zato se njime može Ječiti dugo vremena. Uz to, ova bolest je veoma ozbiljna i zahteva dugo lečenje. U toku lečenja treba se pridržavati dijelainog načina ishrane.
SlbIh.iJlfl
Tinktura se priprema na sledeći način: 4 supene kašike kore prerItl' sa , 200m1 70% alkohola i ostavili na tamno mesto 10 dana. p'rl po Jednu supenu kašlku dva puta dnevno. Takođe može koristiti odvar. dve supene kašike isitnjene kore ku ll. �O?ml vode JO mmula. Piti po jednu supenu kašiku pre j la mo;: � secerpm. se
KO�AtA · URTIKARQA V.d.rWl �lIl- $Gli."" (l4t. lAuuIfl)
..
Uzimati osušenu biljku u obliku praška po jednu supcnu kašiku 4 puta dnevno pre jela, može sa slatkim ili medom. Može se pripremati odvar: jednu supcnu kašiku isitnjenc biljke IOOrnl vrele vode. Ostaviti 10 minuta. a zatim odmah popiti. na
SREDSTVA ZA ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA SlbiM.iJIfl
U naučnoj medicini kora od šibikovine (kaline) koristi se u obliku odvara i lečnog ekstrakta kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja, uglavnom iz materice postporođajnom periodu, kod krvarenja zbog ginekoloških obolenja, kod bolnih i obilnih menstruacija. TaJ.o..-v delovanje kore kaline uslovljeno je postojanjem glikozida vibur nina, koji pojačava tonus mišića materice i deluje sužavanje krvnih sudova. Od var od kore preporučuje sc kod krvarenja iz materice, nosa, zuba i . ati 30 hemoroida. 4 kašičice isitnjene kore preliti čašom vrele vode, J..'Uv . minuta procediti vruće, doHti do početne količine i p iti po jednu supenu kašiku tri puta dnevno pre jela.
,I
I :
•
("
. '!. . ,
r, ' .
ha
19. pastiIske torbice na 200ml vre.le vode. Odvar piti po jednu supenu kašiku 4-5 puta dnevno.
_
Drf.U'uik
�vc.supene kašike bilo koje vrste dvornika preliti sa 200ml vrele vode.
. po Jednu supenu kaši.ku odvara 4 puta dnevno PItl . l
HojdJ.tč1
:inktura od. ove biljk� koristi sc kod krvarenja želuca, crcva, materice p uca, hemorOIda,. .nosa J e prel'iti' X_k l.>a.!Som . I rana. Dve kašičice osušene bI'j'k �rCIe vode, ostavItI Jedan sat, procediti. Piti po 114 čaše 4 puta dnevno pre JCI a, '
�veži isitn�eni IiSto.vi koriste se za zaustavljanje Irrvarenja rana.
..
••
•
>
••
a�ome�a. pre pnmene sredstava za zaustavJjanje krvarenja obavez.no . analIzu �l. n� protrombin i obratiti svom uradm lekaru. Ova smdstva . trc�a oprezn� .konstl Jer povećane jedinice prototrombina mogu prouzroko vait apopleks.]u (moždani udar). se
·.
KRVARENJA IZ NOSA
Kapi."
p...u,.M totb/m
e
2i.".Wt
na
Kod krvarenja kopriva sc kOJ'isti na sledeći način: supenu kašiku suvih listova preliti čašom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola čaše dva puta dnevno,
,
Dve supen� k��ike isitnjen� kore preliti čašom vrele vode i kuvati t muta n� p�. PItI po 50mI tn puta dnevno. zasladiti. Ovo svilna dOS1U:O sredstvo una Jako baktericidno delovanje.
•
II
•
m'
l
S...« 1.
Na č.a�u hla.dnc vode �ašičica soka od limuna ili sirćeta (ne esencije), ili . tečnost u nos i zadržati je 3-5 minuta zatvorivši 113 kaštčtce stJpse. SIpatI nozdrve prstima. Mimo sedeti ili stajati, ne ležati. Na čelo i nos staviti mokrar hladan peškiI ili led.
350
s..v
351
Dvlll'lIik . . J 5g suve b.il�ke. 'la Č�ŠU vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 mmuta, procedIh. PIti, po Jednu supenu
nosa. Ako krv teče iz Provercno sredstvo za zaustavljanje krvarenja desne nozdrve p odići desnu ruku iznad glave, levom zatvoriti nozdrvu i
iz
k�iku 3-4 puta dnevno.
obrnuto.
S
LARlNGITlS (UPALA GRKLJANA)
iz nozdrva bolesnik treba da podigne obe ruke na glav u a neko drugi da mu prstima zatvori abe nozdrve ili j ednu 3-5 minuta. Krv će se ubno zaus tavi ti Kod krvarenja
l,pil�� &<11:0'" ad .vdk
,
Izrendati na s t�oj treni�i cvek"..! i iscediti čašu soka. U sok dodati jednu . supenu k aš l succta. � Im rastvaram isp irati grlo 5-6 puta dnevno. Pri tom progutatI Jedan gutlJaJ . Proceduru ponavlj ati do ozd ravljenja.
.
llaJdulWl
Utrljati sveže listove biljke dok postanu vlažni i umetnuti ih iscediti sok i ukapati. Sok deluj e brže.
II
�
nos ili
ll.
Jonae čašu vode, dodati pola čaše semena anisa, kuvati J 5 ml�uta, zat� seme izb . �ci ti a odvar kuvati sa J/4 čaše meda i J supenom . kaš�kom kO�Jaka. PoZ elJI lO Je da med bude lipov. Uzimati po jednu supenu kašlku svakih pola sata. . S ipati
Ru,pl l.
.
list - 25g. Listove sitno izrezati j dobro izmešati. ledna supena kašika na čašu vode. Uviti i ostaviti 1,5-2 sata. Piti po l OOg. tri p uta dnevno jedan sat pre jela. Koristi se kod krv arenja mater ice pl uća i bubrega. -
MALOKRVNOST (ANEMIJA)
,
R...ptl.
P,..Ii"b I41bka sat, l supeDa kaška suve biljke na čašu vrele vode, uvili i ostavi ti jedan . i
,
.
pije se po jednu supenu kašiku ili 4050 kapi tri p uta dnevno. Koristi se kod krvarenj a materi ce plu ća i bubrega. Sakupiti posle berbe kras tavaca osušiti. SOg. osušene isitnjene \lreže na 0,51. vode. Kuv ati na tihoj vatri 5 minuta pokriti i ostaviti jedan sal, procediti. Piti po pola čaše tri puta dnevno. Već prvih dana k.rvarenje se
mrkvu, cveklu, rotk.vu, iscediti sok u jednakim tamnu flašu. Flašu premazati testom ali tako da ne bu�e sas zatvorena da bi sok mogao isparavali Piti p jedn u supcnu kašiku tn puta dnevna pre jela. Vreme Icčenj a je tri meseca. Ovo je radi . kalno sredstvo prohv maiokrvnosri.
�
Sveži sok p opala razblažen vodom
,
, .
zaustavlja, stanje sc poboljšava. Poželjno je ležati
2�3 dana.
MrlfQ kap,ivQ
U vi ti i ostaviti pola sata, procediti. Pili po pol a čaše 4-5 pula dn evno kod krvarenj a materice, plu ća, ledna supena kašika cvetova na čašu nele vode.
bubrega i nosa.
�
R(uptJ.
,
,
p? �
�z�endati se no . količIllama I SIpati u
procediti. Piti po jednu supenu kašil..'11 3-4 puta dnevno.Može se pnprem ttl gust odvar i p iti po jedna kašičica tri puta dnevno. .
Vrr!a ad bllSlQVaC4
?
ProUv OOl\!5U grill pr4lft5/owdllih pevača i spikera.
KRVARENJA MATERICE Hajdučica - list - 25g., kopriva
�
.
Uzeti 400g. svinjskog utrobnog ncs olj enog sala, velikih zclcncnih Jabuka. Jabuke sitno iscti i stavit i u sal o, dobro izm e-šati i staviti u rernu na tihoj vatri. Dok se salo topi uradit i sledeće: umutiti 1 2 žumana ca sa čašom šećera dok se do bij e bela masa, do a ti u 10 400g. najkv alitetnije čokolade. Kada sc ga�O i abuke dobro iSlope i zvaditi iz rem proc e, ) edti kroz sito iIi
6
d
gazu, dodatI p np rcm ljen u �mesu, !;Ve dobro izmeša i osta ti viti da sc ohladi. �obijCDi.�roizvod maz.ati Ila hleb. Uzimati 3�4 puta dne vno za svaki obrok I uz to pitl toplo, skoro vruće mle ko. Efek at j e dobar. Time sc oslobađa od
352
malokrvnosti, dobija na težini, pobiljšava se opšte stanje, jačaju pluća prolazi iznemoglost.
3________________________ 35� �� ::I'I� � . ________________�� R'''
i
" Napuniti teglu od 41. pelenam. Potreban J"e pelen Y" k!'Ju č"�o � " m� fug " ' s'akupIJanJa. PrelItt pelen 40% alkoholom i ostaviti 2 1 d� na .vom " tu na temperatun, kOJ a mora biti veća od sobne' tamnom mes Doza: 1 kap tinktur� na j �dnu supenu kašik:u sa vodom , Piti ujutru, 'ed� . "
.
,
Kantarion . 3 supenc kašike, mrtva kopriva - cvetovi 2 supcnc kašike, kupi na - list - 2 supene kašike. Sve isitniti, dobro izmcšati, preliti sa 3 čaše vrle vode, uviti i ostaviti tri sala, procediti . Piti po jednu čašu, vruće tri puta dnevno.
nO'� dnevno - našle. Piti ovaj lek tri nedelje. Ako J'e malokrvnost i' J zrazenog "" obltk� napraviti pauzu od dve nedelje, a zatim nastaviti lečenje još tri lje nede �
.
ŠiIlIUIIip1fJ@d
supenll kašika isilnjenih plodova na ll. vode. Kuvati 10 minuta, uviLi i ostaviti čitavu noć. Piti čaj li bilo koje doba dana sa bili čim. Izuzetno čisti . krvne sudove. poboljšava razmenu materija. Tinktura je bogata vitaminima i koristi se sem kod malokrvnosti kod skorbuta, bolesti bubrega i mokraćne bešike i jetre kao sredstvo za poboljšanje opšteg stanja. 5
R
Očistiti glav�c.u luka, prcseći je na polovinu, staviti li čašu i preliti .lf�eto ' Ost�VItI na toplo mesto 24 sata, zatim izvaditi luk i stavljati na n: � zulJ po Jedan Itst dva puta dnevno - ujutru i uveče umotavajući zavojem.
mrkve sa pavlakom ili maslacem.
LUk dru�� varij a�ta �oru od luka natopiti sirćetom i ostaviti dve . StavItl na zulJ sl a l kore 1·2mm uviti nedelje. .. . . J PostuPak IZVO ' d"Ih uveč e , nck olik . o vecen I zulJevl će nestati. R
MriQ.iu"
a) list koprive, cvetovi hajdučice. koren maslačka - sve u jednakim količinama. Supenu kašiku mešavine preliti sa 1,5 čašom vrele vode, oslavili tri sala, procediti. Pop iti II toku dana u 3-4 navrala 20 minuta pre jela. Vreme lečenja j e 8 nedelja.
b) lisI koprive, list breze · u jednakom odnosu. Dve supcne kašike me.�a· vinc preliti sa 1,5 čašom vrele vode, ostavit i jedan sat, procedit;. Popiti II toku dana u 3·4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme lečcnjaje 8 nedelj a 8. Očistiti i oprati 300g. belog luka, staviti ga II dvolitarsku teglu, preliti sa ll. 70% alk ohol a i o stavi ti da odstoji tri nedelje. Doza: 20 kapi tinkture II pola čaše mleka tri puta dnevno. Ipak, tinktura od belog luka se smatra za slabije sredstvo od samog Jnka. Mogu sc takođe uzimali kapsule sa belim lukom i uzimati po 2·3 komada našte i pre spavanja. Uzimanje kapsula napunjenih sokom od belog luka uopšte ne oslavlja miris kod osobe koja ga koristi. Kod lečenja malokrvnosti treba uzimati po 4-5 kapsula dva puta
.
.
Tinktura od plodova koristi se kao multivitaminska sredstvo kod iscrp lj enosti i malolavnosti. Dve kašičice isitnjcnih plodova prditi sa dve čaše vrele vode , ostaviti jedan sat, dodati šcćer po ukusu i popiti u 3-4 navrata II toku dana.
�
�
.
Smo.."
noge, dobro izbrisati da budu suve i na žulj staviti unutrašnju stranu prescčene smokve. Postupak izvoditi svakodnevno uveče.
Napariti
,
R«
Skuvati suve šlji�e u mleku, izbaciti koštice i vruće stav lj ati na žuljeve. Kada se masa ohladi zamenit; je novom.Luljevi od ovoga brzo nestaju.
BOl.ESTI MOKRAĆNE BUBREGA I MOKRAĆNllI KANALA
.
dnevno.
ŽULJEVI
,
Mrb" ŠilIikDviu" MI1u" (&ibinla).
__
__
R«
Svakodnevno naštc jesti lOOg.
.
i
tI
i ,,
Iđirot
. .Piti tin�turu od Mirala po poja čaše 4 puta dnevno. Kašičicu isitnjenc bliJ�e prellt čašom \'fele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti pola sata pre Jela.
354
AlIiS
II
355
�
�
diuretičkoj mešavini: plodovi anisa - 5 delova. koren deo. Supen peršuna - S delova, pastirska torbica 1,5 deo, m lačak . ta na tihOj S mmu tL 10-1 lqIva , vode vrele kašilru mešavine preliti čašom Anis se koristi
-
l .�
vau-i, procedi(i. Piti ujutru i uveče po čašu odvara kod postojanja kamena
nekom od ovih organa.
II
Bda 6mp
a) tinktura od listova ili pupoljaka koristi se kao diuretičko sredstvo kod bolesti bubrega i otoka. Dve supene kašike isitnjenih listova ili jednu supenu kašiku pupoljaka preliti sa 0,51. vrele vode, dodali malo sode da bi se rastvo
. rilc smolaste supstance. ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola čaše dnveno pre jela
�
List i pupoljci breze ulaze II sastav raznih mešavina: b) list breze i preslica (konjski rep)
II
?
jednak m od osu. Jednu
4 puta
��pe��
kašiku mešavine preliti čašom vrele vode, ostavitI 15 mmuta, proceditI. po jednu supcnu kašiku 3-4 puta dnevno. Ovo Kontraindikovana je kod akutne upale bubrega trudnoći. c) list breze
10
-
l deo. plodovi kleke -
l
��
)c
l
Pitl
diure i ka mešavina. . mok:racruh kanala 1 u
deo, plodovi šipuraka
-
1 deo,
koren broćevinc - 2 dela. Kašičicu mcšavine preliti čašom hladne vode, ostaviti dnevno
1/3
sati, kuvati pet minuta, proeediti. Piti po
kod
kamena
u bubrezima.
Mešavina je
slučajevima kao u prethodnom receptu.
čaše 3-4 puta u
konLraindikovana
�
.
d) list breze, liSI medvedeg grožđa, kukuruzna s lIa, kore
�
.
sladlĆ� � korenje pirike - svc u.jednakim količinama. Supenu kašlklJ m avlnc preliti . . cašom hladne vode, ostaviti 6 sati, kuvati 1 5 minuta, procedIlI. riti po 113 caše
3-4 puta
dnevno. Mešavina je kontraindikovana
prethodnom receptu.
Chcna 6
List crvenc borovnice koristi sc
antiseptičko i vezivno
II
II
�
slučajcvima kao u
odvaru i tinkturama kao diuretičko,
sredstvo kod kamena
mokraćne bešike.
II
bubrezima. upale bubrega i
Kod bolesti bubrega i mokraćne be�ike priprema se sledeća meš:avina: list crvene borovnice - 2 dela, lavanda
-]
deo, list crne ribizle
�
1 deo, list bele
breze - l deo, bršljan (povijuč) - l deo, plodovi kleke - l deo. hmelj - l d o, latice ruže -
koprive
1
deo,
list medvedcg grožđa -
-
2 dela, list živovlaka
- 2 dela, list
- 3 dcla, isilojeni plodovi šipumka - 4 dela, plodovi šumske jagode 6
6 delova. Dve kašičice mešavine preliti sa 2 5 30 minuta, procediti. Piti toplo po ISOml tri pu a
- delova, mladice preslice čaše vrele vode, ostaviti
�
dnevno pola sata pre jela.
C.� . ..i ,ađ/điI ��:etovi različka, lis medveđeg grožđa, koren sladić a � u jcdanki.m kohcmama. Supenu kaŠlku Dlešavine prcliti čašom vrele vode. ostaviti 1 5 mi ll ul�, p�occcliti. Piti po jednu supenu kašiku 3-4 pUla dnev _
no. Mclavina je kontratndikovana kod akutne upale bubrega, mokraćne bešike i u trudnoći.
lh
- l
deo, plodovi kleke - l deo, list crvene borov nice - 1 deo ' preslica - 2 dela. Dve supene kašike mešav ine preliti sa dve čaše vrele vode ostaviti jedan sat, proced iti. i uveče pre jela popiti po jednu čašu Vre?l lečenja je dugo, svakih osam nedelj a napraviti dvonedeljnu pauzu. Konstl se kod kamena II bubrezima.
�
b) dvornik
mladice tuj e
-
Ujutru
:
- 3
dela, pupoljci breze - 3 dela, cvetovi nev ena 3 dela, lis t medvcđcg grožđa - 4 dela, kilavica
10
_
- 3
dela.
4 dela list
�
živovlak:a - 4 dela, Dve supene kašike mešav ine preliti sa l l. hladne v de i ostaviti preko noći, ujutru kuvati minuta, ohlad iti i procediti. Piti po čašu toplog odvara pet puta dnevno kod kamena u mokraćnoj bešici i kanalima. c) vomi kukuruzna svila, boranij a, kilavica, list me dvcđeg grožđa sve u Je dnakIm količinama. Tri supene kašike mešavine preliti II tennosu sa dve čaše vrele vode, ostaviti 1-1 ,5 sal, proced iti. Popiti u tol"U dana. Koristi se kod kamena II mokraćnoj bešici, mokra ćnim kanalima i žučnoj kesi. d) dvornik - l deo. list crvene borovnace - 1 deo, list koprive 2 dela, kanatarion - 3 dela. 4 s upene kašike mc šavine preliti sa 0,751. vrele vode, ostaviti 1 ,5-2 sata na toplom mestu, proecd iti. Piti po jednu čašu tri puta dnevno pre jela kod kamena u bubreL:im a. Vreme lečenja je dugo. Posle svakih osam nedel;ja napraviti dvodnevn u pauzu.
�
�
_
_
KanIlufu.. Ova biljka ima diuretička. protivupalna i antibakterijska svojstva. Odvar se priprema na sledeći način: supenu kašiku isilnje ne biljke preliti čašom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 1 5 minu ta, procediti . Piti po 1/4 čaše tri puta dnevno.
�
356
:
.'
"
, ,
: :'i ,
"!
]llIwikll · «{jullJ"
nja kamena u bubrezima i za Sveži sok se koristi za sprečavanje stvara lečenje infekcije mokraćnih kanala.
Lut kopl'i.�
1) plodovi kleke 3
dela, koren peršuna -
ctco, cvct vi crne zove ? -
, pnpremc
1
. pnmene kao
II
3 dela, gorocvet -
l
cteo, ld m
- l
l deo, plodovi divlje mirođijc - 1 deo. Način
prethodnom receptu.
..., Kad upak awlu"lM 6..1 a) plodovi kleke -
5 delova, list breze
2
delova, koren peršuna dela, koren selena - 2 dela. Supenu kašiku isitnjcne mešavinc ostaviti da odStOJI. U . , . - š' ea . L ll la dne vo de 6 satI, zattm kuva!1 1 5 mmuta, procediti. Piti po 114 čaše 4 puta dnevno.
list koprive sc koristi u Kod bolesti bubrega i mokraćnih kanala
mešavinama: a) list koprive
357
2 l deo, preslica - l deo, čaj za bubrege - 1 deo, dvornik vrele vode, kuvati pet miml dela. Supenu kašiku mešavine preliti sa 300m1 . Pit i po pola čaše tri puta ta, ostaviti da odstoji 4 sata na toplom mestu -
b) plod?vi kleke
-
'
-2
5
_
,
dela, list breze
-
2 dela, list mcdvcđeg grožđa
_
2
dela, preslica - 1 deo, koren bedrebnika - l deo. Način pripreme i primene
dnevno 15 minuta pre jela. Ovo je diuretički čaj . , list živovlaka, plodovi b) list koprive, kanatarion, list medveđeg grožđa ike mešavinc preliti sa šipuraka - sve u jednakim količinama. Tri supene kaš aviti 1 5-20 0,751. hladne vode, pustiti da proključa, kuvati pet minuta, ost 20 minuta pre jela. minuta, procediti. Popiti u toku dana II 3-4 navrata enje je dugotrajno - 6 Koristi se kod bolesti bubrega i mokraćnih kanala. Leč pauzu. meseci. Svakih osam nedelja napraviti desetodnevnu deo, list medveđeg e) list koprive - l deo, list crvene bodovnice - 1 ene kašike mešavinc grožđa - l deo, plodovi pajskovine 1,5 deo. Dve sup toplo po pola čaše preliti sa 0,51. vrele vode, ostaviti 5-6 sati, procediti. Piti tri puta dnevno pre jela. Ovo je diuretički čaj.
kao
II prethodnom
e)
receptu.
�lodovi klck� - 3 dela, korenj e lđirota - 3 dela, cvetovi tmine 3 dela, . boralll a 3 d�l , hst medvcđeg grožđa - 5 delova. 4 supene kašike isitnjene
�
�
-
_
mešavme prelItI sa 1 1 . vrele vode, ohladiti, procediti i sve popiti. Nastojati
da se što duže zadrži mokraća.
Kad kam
!
�
�
a) p odov kle e kim, koren sladića, preslica, list medveđeg grožđa, list : r�zmanna, I �st brsIJ a a - sve u jednakim količinama. Supenu kašiku isit . čašom vrele vode, ostaviti jedan sat procediti. Piti 1 njene mešavme prelttl '
�
2 čaše dnevno.
b) plodovi klekc - 3 dela, list medveđeg grožđa
- 3 dela, pastirska torbica - 3 dela, koren zečjcg trna - 3 dela, koren selena - 3 dela, plodovi anisa 10
I1lWt
_
Diuretičkc mešavine
delova. Supenu kašiku isitnjene mešavine ostavit u čaši hladne vode 6 sati '
viti 30 minuta, a) supenu kašiku plodova preliti čašom vrc(c vode, osta puta dnevno kao procediti. Piti po jednu �mpcn li kašiku tinkturc 3-4
zatim .kllvati 15 minuta, procediti. Piti ujutru i uveče po čašu odvara.
c) plodovi kleke, list ruzmarina, preslica - sve u jednakim količinama.
diuretičko sredstvo.
Način priprcmanja i primene kao u prethodnom receptu.
en selena, (lat. b) plodovi kleke, koren sladića, koren zečjeg trna, kor i i isi1njcne cnu kašk Levisticum officinale) - sve u jednakirIl količinama. Sup 1 5 minuta, proce- mešavinc ostaviti u čaši hladne vode 6 sati, zatim kuvati trudnoći i kod diti. Piti po 114 čaše 4 puta dnevno. Kontraindikovan je u
d) plodovi kleke - l deo, koren zečjeg trna - I deo koren selena
l deo
kilavica - 5 delova. Način pripremanja kao u prethod om receptu. Piti po
3 čaše dnevno.
e) plodovi kleke - I deo, žutilovka - l deo, list crvene borovnice
akutnih upalnih procesa bubrega i mokraćnih kanala. e) plodovi kleke - 6 delova, plodovi divlje mirodije - 2 dela, koren sladiĆ3. - 2 dela. Način pripreme l primcnc kao u prethodnom receptu. trna - svc u d) plodovi kleke, koren sladića, korcn peršun a, koren zečjeg receptu . jednakim količinama. Način pripreme i primcne kao u prethodnom
4 trna, e) plodovi kleke - 4 dela, koren selena - 4 dela, koren :r.ečj cg deo. Način dela. dan i noć 2 dela, koren persuna - l deo, plodovi anisa - l pripreme i primene kao u preLhodnom receptu.
d
_
dvornik - I deo, preslica
O
..
2
I deo,
prethodnom
- 1
deo,
dela. Kašičicu isitnjcne mešavinc preliti čašom hladne
vode, ostaviti 10 sati, a zatim kuvati Loku dana.
-
u
plodovi kleke - l deo, plodovi šipuraka - l deo, list breze
koren broćevine -
-
dela. Način priprcmanja kao
recephl. Piti ujutru i uveče po jednu čašu odvara.
,
-
- 2
_
2�
5
minuta, procediti. Piti u gutljajima
u
358
g) plodovi kleke, kim, koren sladića, preslica, kamilica, list crvene borovnice, list šumske jagode - sve II jednakim količinama. Supenu kašiku isitnjcne mešavinc preliti čašom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po 1/4 čaše 4 puta dnevno. h) plodovi kleke, korenje pirike, koren zečjeg trna, gorocvet - sve u jednakim količinama. Način pripremanja i primene kao II prethodnom receplu. i) plodovi kleke, koren pirike, koren zečjeg trna, list breze. rusa, travnati deo srčanog korena. 4 supene kašike isitnjene mešavine preliti sa II. vrele vode, kada se ohladi procediti i sve popiti. Nastojati da se što duže uzdrži od mokrenja.
�
i •
,
, '! . ,
,
•
\
,
,
•
• •
,
I
U narodnoj medicini koriste se svi delovi biljke. Sveži plodovi imaju
diuretičko dejstvo. Ti nktura od listova koristi se kao diuretičko sredsvo kod bolesti mokraćne bešikc. Supenu kašiku isitnjenih listova preliti čašom vrele vode, ostaviti da odstaj i 30 minta, procediti. Piti po 114 čaše 4 puta svakodnevno do izlečenja.
•
,
•
,
"
,
•
P't.Sll",
.
•
�JlIUIlk
Šipurak ulazi u sastav diuretičkih mešavina: a) plodovi šipuraka - 2 dela, koren divljeg anisa - 2 de la, koren selena 2 del�, koren per na - l dco, cvetovi crnog slcza l deo, list medveđeg grozda - 3 dela, lIst breze dela, koren zecjeg trna 3 dela, korenje pirike . u mešavine 3 dela. Supenu kašlk preliti čašom hladne vode, ostaviti da odstoji 6 sati, zatim kuvati 15 minuta. proccditi. Piti po 1 -2 čaše odvara u toku dana kod akutnog nefritisa. b) plodovi šipuraka, plodovi kleke, seme dunje - sve u jed nakim količina ma. Način pripremanja i primenc kao II prethodnom rec eptu. Koristi se kod hroničnog nefritisa. e) plooovi šipuraka - 1 deo, plodovi kleke - l deo, list bele breze 1 deo, koren braćevinc - 2 dela. Kašičicu mešavine preliti čašom hladne vode ostaV1h 1 0 sali, zatim kuvati 1 0 minuta, procediti. Po pili u toku dana u gutljajima. Uzi ma se kod kamna II hubrezima. d) odvar od semcoa šipuraka karisti sc kad kamena u bubrezima i mo.kraćnaj bešici. KMičicu isitnjenog semena preliti čašom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti dva sata, proecd iti. Piti po 114 čaše 3-4 puta dnevno pre jela. e) odvar od korena se upotrebljava kod upale mokraćne bešike, takođe a i kao sredstvo za stimulaciju apetita i kao vezivno sredst vo kod želudačno stomačnih poremećaja. Dve supene kašike isitnjenog korena pre liti čašom vrele vode, kuvati 1 5 minuta na tihoj vatri, ostaviti dva sat proced a, iti. Piti po pola čaše 4 puta dnevno prc jel a. Kod česte potrebe za mokrenje m popiti našle šolju čaja od kukuruzne svi le ili od mladica trešnje ili višl�e. Može se dodati med po ukusu. Po potrebi piti čaj i u toku dana. Kukuruzna svila i mladiee se mogu sačuvati i osušene.
�
_
-3
-
_
HCljdJl.uu Koristi se tinktura od ove biljke kod upale mokraćne bešike. Dve kašičicc isitnjene biljke preliti čašom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti pa 114 čaše 4 puta dnevnmo pre jela. a) Tinktura od ove biljke koristi se kod bolesti bubrega i mokraćne bešike i kod postojanja kamena. Dve kaši čice isitnjene biljke preliti čašom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti II gutljaima u toku dana. Preslica ulazi II sastav različitih mešavina: b) preslica - 2 deja, list medveđeg grožđa - l deo, list žalfije - l deo, ver· onika - l deo, koren Iđirata - l deo. Supenu kašiku mcšavine preliti čašom hladne vode, ostaviti 6 sati 7.atim kuvati 1 5 minuta na tihoj vatri, proeedit.i. Piti po 1/4 čašc 4 puta dnevno kod bolesti mokraćne bešikc. Mcšavina je kontraindikovana u trudnaći i kod akutnih upala bubrega i mokraćne bešike.
List žalfij c, list matičnjak:a, Jist veronike, list br šljana, list podbjela sV( II jednakim količinama. Supenu kašiku mešavLnc preliti čašom vrele vode! ostaviti 30 minuta, proeediti. Pili po pola čaše 4 pu ta dnevno kod kamena II mokraćnoj bešici. Kod akutne upale bubrega i kašlja žalfija j e kontrain dikovana.
•
Pi1ika
Tinktura od korenja karisti se kod reumalizma, kosLObolje , kamena u žučnoj kesi, bolesti makraćne bešike, upale mokraćnih kanala, zadržavanja i nezadrL.avanja mokraće, bolesti disajnih organa, poremećaja razmene materija. 4 ka�ičiee isillljenog korenja preliti čašom hladne vode, oSlaviti J 2 sati na prohladnorn mestu, procediti. Pit.i po pola čaše dva puta dnevno.
359
, I
,
•
•
•
T' 360
361 grožđe - list - 20g., crvena borovnica - list - 20g., živovlak 20g., kopriva lis t - 30g., šumska jagoda - plodovi 60g., mladice preslice 6Og., dvornik 30g., beli bagrm - cvelovi - 60g. orlov nokat - SOg., pastirska torbica 15g., različak - 30g., lan - seme - 40g. Ako nema svih komponenata mogu se pomešati one kojih ima aJi ne menjaLi pmporcije i napariti po lOg. m cšavine sa 750011 vrele vode. Piti po 150ml lopio. Posle izbaci vanja kamen a smanjili dozu do 5-6g. mešav ine na 500ml vrele vode. Dobro je II loku izbacivanja kamena snabdeLi se sa ovsenom slamom i za vreme bubrcžnih kolika zbog pokreta nja kamena stavljati vruće ko mprese II predelu bubrega od jakog odvara sla me. Za vreme bubrežnih kolika dobro pam aiu kupke sa lekovitim biljkama. a) kamilica (cvetovi) - 20g., lipa (cve lovi) - 20g., ovsena slama 200g., metvica (list) - SOg. b) breza (mladice) - IOOg., malina (list) - 20g., runolist lOg. Napariti mešavinc za kupku II količiru gore navedenoj. 5 litara vrele vode II emajliranoj posudi, pokr iti i uviti, ostaviti jedan sat, procediti i sipati u kadu II kojoj nivo vode treba da hude malo više od pojasa. Kamenje II mokraćnoj bešici imaju raz ličit sastav i poreklo, što uglavnom zavisi od navika bolesnika, načina ish rane i postojanja infekcije u mokra ćnim kanalima.
DIURETICI
_
_
_
.
. 7 a) supenu kašik.u mešavinc preliti č��� vn:1c vode, kuvati" 3. -. m�nuta.
_
Zoy..
a tihoj vatri, ohladiLi, procedili. Odvar pih po Jednu supcnu Wlku tn puta
. ' C - sve u jednakim b) cvetovi zove, cvetovi lInine. list breze, list kO��V . , vode, a Supenu kašiku isilnjene mešavme prelitI čašom vrele r�' linuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Ujutru za vreme doručka
evno.
�:�:�: �
popiti čašu odvara radi pojačanja lučenja mokraće.
Kida (yidi ."""u m)
_
Diu'�1ilb atdllviu.t
. Način pripreme: supenu kašiku mešavine prelttl čašom vrele vode, osta .
_
viti 20·30 minuta, proced iti. Piti po pola čaše 34 puta dnev�o.
. 1. List medveđeg grožđa · 2 dela, dvozubica . 1 deo, haJdučlca
dvornik - 2 dela. dc
•
_
2 dela,
2. List crvene borovnice · l deo, kukuruzna svila · 1 deo, rIst b reze - I
�
2 dela, preslica · 2 dela, pupoljci breze · 2 dela. . Koren omana - J deo, dan i noć - 1 deo, koren peršuna : l deo, b7Z1 01 u orci - l deo, list različka - 1 deo, list medveđcg groz�� - 5 d� ova. u eL kašiku mešavine preliti čašom vrcle vode, oslav.h 20 mtn��a, procediti. Piti po jednu supenu kašiku 34 puta dnevno kao dlUrettc O
4:
��
Plodovi kleke
_
.
-
OPSTA PRAVILA ZA SVE NAVEDENE RECEPtE NARODNE MEDICINE . obilno piti tečnost, 2-3 peska,
sredsvo kod bolesti bubrega.
KAMEN U MOKRAćNOJ BEŠICI ILI KANALIMA
- posle svakog mokrenja popiti po 15 0-200ml loplog odvarn, - primena odvara II vreme dok se bolesnik dobro oseća obično izazva bolove, mogu se pojaviti j jaki napa di u toku kojih se pokrcću kamen i pesak,
R«(�pl1.
. . . 1. a Je 1" proveril ' U Rusiji poznata fitotcrapeut N.G. Kovaljova razrad"1 mnogo puta II kliničkim uslovima dole navedenu mešaV!llU btlJaka. OvO . zanimljivo sredstvo kod duge pn mene II toku godinu dana ne samo drt. . . ' a, nego t kamen u anJ izbaclv i doprinosi otklanjanj u iscrpljujućih bolova .
sprcčava mogućnost komplikacije infekcijom:
.
I
�Og.
. " ač bršlja . n povl� · list lavanda - lOg., crna ribizla - l ist - lOg., breza l Og., kle)ca - plodovi - l Og., hmelj - tOg., ruža - lat.ce - lOg., med ede
I. dnevno radi olakšavanja izbacivanja kamena i
..J
• -
- primenu odvara najbolje je započet i za VfCme pogoršanja bolesti, jer se već posle prvih dana uzimanja odvara popravlja opšte stanje, - ne smeju se koristiti biljke ko je imaju jako diuretičko dejstvo a izazivaju slabiju funkciju bubrega, - neophodan je potpuni mir bez na glih pokreta podizanja tereta.
i
362
363
ENUREZA (NEMOGUćNOST ZADRŽAVANJA MOKRAĆE)
entRG krQvai," .. liu" plodovi Odvarom od listova crvene borovnice leči se noćna enureza, koja se dosta često u teškom obliku javlja kod dece i starijih osoba. Bez obzira što lišćc ima diuretičko dejstvo II ovim slučajevima se zapaža izvestan efekat. U takvim slučajevima koristi se me�avina od lista i plodova (dve supene kašike). kojoj sc dodaje kašičica kantariona. Mešavina sc k.'uva 1 0 minuta na tihoj vatri u tri čaše vode. Piti po tri čaše dnevno.
KaPUl,io.. « w"rl luQYPQ/l (((o)
•
40g. osušene biljke oa 11. vrele vode. Napariti i pokrili, ostaviti 2-3 sata. Piti bez ograničenja, umesto vode i čaja kod nezadržavanja mokraće. Caša čaja od kantariona pre spavanja čuva i decu i odrasle od nevoljnog ispuštanja mokraće u postelji II snu.
Šillll,d
•
idJUa
4 supcne kašike isilnjenih plodova, jednu supcnu kašiku planinskih malina kuvati u ll. vode 30 minuta na tihoj vatri. Pre skidanja sa vatre dodati dve pune supcnc kašike evetov a šipuraka i pusti ti da jednom provri. Skinuti sa valre i proccditi. Piti hladno dva puta dnevno .
,
40g. na ll. vrele vode. Ostaviti da odstoji 1-2 sata. Piti po too·2ooml dnevno .
H(ljdu.lkQ
.
KupimJ
. l Og. biljke sa cvetavima na čašu vode. Kuvati 10 mmuta na tihoJ vam, . ostaviti pokrivenu posudu jedan sat, procediti. Piti po pola čaše tn puta dnevno. .
.
.
VIIP" milo
Jednu supenu kašiku svežih plodova k-upine (ili osušenih) i jednu supenu kašiku plodova divlje trešnje kuvati na tihoj vatri 15-20 minuta II pola Litra vode. Piti po jednu čašu 4 puta dnevno kod enureze.
R,ujIll.
za najpouzdanije sredstvo protiv enUTCze ruski narodni vidari od davnina su smatrali. mešavinu dve biljke: kantarion i gorčicll, Treba ih U7..eti II jednakim količinama, preliti vrelom vodom i piti kao čaj.
.
en..... botowaiu a) dve supene kašike mešavine listova i plodova preliti sa dv� čaše vrele , .. vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri. ohladiti, procedlt1. POplU. polovmu dobijenog odvara u toku dana, a drugu polovinu pre spavanja. b) dve supene kašike listova i plodova i dve supene ka ike kantarion� , ohladiti, mmuta, O l preliti sa tri čaše vrcle vode, kuvati na tihoj vatri procediti. Odvar piti polako u gutljajima. počev od poslcpodncvnih sati do odlaska na spavanje.
•
GNOJNI ČIREVI, FURUNKULE •
.
K,omllir.
�
H
Koristi se tinktuTA ' d . 1,': Kll.�I"'II.:t! 0 1 1 11((' :,r':'i:!i č:>.š()m vr-:!', jedan sat, procediti. Piti pu 1/4 čaSe 4 puta dnevno.
. ,.� ""
"
Lllk Ispeći luk, raseći na po lovine i unutrašnjom stranom staviti na čir previti. Menj ati svakih 4-5 sati. Doprinosi brzom sazrevanju čireva. Stavljati nekoliko puta dncvno na čircve sveži izrendani krompir, previti. Menjati svaka tri sata.
AlqjQ Ubrati list, odrezati kraj,
razre
zati ga uzduž ili isitniti i staviti na bolno mesto, previti. Dobro izvlači gnoj i ubrLava sazrevanje.
.
,
Dirf/IJ uall/.
Al",,,
Druga varijanta. Uzeti laneno ili masli novo ulje i pomešati popola sa sokom od aloje. Natopiti gazu dobijenom tečnošću i staviti na bolno mesto,
Jesti sveže plodove. ,
, ,
364
ZNOJENJE NOGU
baklericidno sredstvo koje o br do je o Ov o. ev dn m no jed i previti. Menjat doprinosi bržem zarastanju.
Mll3l<1lGt.
. . vode. Ostaviti da od�toJ"I 3
R«.pl1. lsi tniti
. . vrele vode. Ostavih poknvenu
Rwpl2.
Jedna supena kašika suvih cvetova na čašu 3-4 puta dnevno kod � čaš � l po PO, i Pit iti. ced pro ta, nu mi -40 posudu 30 ćenje krvI. gnojnih čireva i ekcerna kao sredstvo za čiš
Uzeti malo hrastove kore i isitniti je
Prati noge svakodnevno samo h1adnom vodom.
Ovwulsl
Sa jakim odvarom od slame ovsa izvoditi kupke nogu
s... «2.
100g. kore
II
l l. vode kuvati na
minuta. U narodu
sredstvo smatra za najbolje protiv znojenja nogu.
Sa.« J.
se
50ovo
Pranje nogu slanom vodom. ledna kašičica soli na čašu vruće vode. Prati
noge ujutru i uveče prohladnom slanom vodom.
Sa.a4.
� od tt nu U O,Sl. topic, malo posoljcnc vode dodati jed cedura sc lZvodi n� Pro s. no ti ira isp om vod tom i a tus alip ili euk nevena ti u rastvor, udahnuti oči um s no °, 45 od om ugl d po se iti sav in: sledeći nač rastvor ne podižući glavu nosom i ispljunuti. Tako činiti dok se potroši sav ee ovu proceduru avi kij ne nič hro d Ko . čno eni zm nai e drv noz i e ispirajuć ob .
tihoj vatri 20-30
Kod jakog znojenja nogu izvoditi kupke sa odvarom od kore hrasta.
. . . enu kašlku sa sup nu Jed t! uze a ulj g vo no sli ma ili og tov Na lOOg. suncokre . u tamnom rn� 21 dan, na iti tav Os a. rin ma ruz g lje div g no nje isit vrškom II svaku n��rvu �rvl �ut � 2-3 ti apa uk iti, ced Pro ti. ćka mu pro o evn dn ko sva ija traj e naJduze dve rap Te . no ev dn ta pu 3-4 p ka nu jed po im kapi, a zat
. . kašIČiCU
15-20 minuta,
može se dodati kora hrasta.
.
crv."" ••cil4,
u čarape sa unu
Sa.« 1.
nos. Mentolovo ulje može se ju, uši iza e, nic oč po sle o, čel ati ziv ma pre Dobro pomaže kod a. ist je ura ced pro vim mforo ka sa la pa pomešati po kijavicc koja tek počinje.
izvoditi dva puta nedeljno - ujutru
prah. nasipati
nij e poželjno jer može izazvati glavobolju.
MtRWbi... � - 1111akh!I$pt Al '{l4I/U . . lovog ulja, I.stovrcmeno nto me pi ka 3-5 po rvu zd no ku sva u ati Ukap
H,oldliul kqa.i=
II
trašnje strane svakodnevno dok se znojenje smanji. Po prestanku znojenja
KIJAVICA
nedelje.
II
obuvati čiste čarape. Neprijatan miris nogu nestaje za dve nedelje.
.
Rcupl l.
kristale borne kiseline
prah 1Ji uzeti prah borne kiseline. Svake jutro dobro nasuti taj prašak između prstiju i po tabanima. Uveče obavezne ispirali noge toplom vodom 3S-400C. U toku prve nedelje lečenja svaki put
čašu . . lOg. travnatog dela i korena maslačka na kao sredstvo za člsćenJe no ev dn m no jed ši.ku ka nu pe su nu jed sata. Piti po krvi i poboljšanje razmene materija.
l{opti....
365
•
�tu
Protiv otoka na nogama. Piti odvar od semena lana - 4 kašičice
seme-na
10-15 minuta na tihoj vatri, posudu pokriti i ostaviti na toplo mesto l sat. Može da se ne cedi. Po ukusu dodati limunov sok ili neki drugi voćni sok. Piti po pola čaše svaka dva sata, 6-8 puta dnevno. Rezultat na ll. vode. Kuvati
se postiže za dve, tri nedelje.
i uveče.
RAZMENA MA'fERIJA
(sveže, nd. ..'Uvane). Ukapati u nozdrve po S-6 kapi svežeg soka od cvekle U sok sc može dodati med.
Za poboljšanje razmene materija preporučuje se sledeća mešavina: dvozubiea - lOg., crna zova - cvetavi - lag., orah - list - lOg., čičak - list,
•
••
367
366
• ... jll1hovima Ojl.l.liae � '"U"
goda t - lOg., sporiš - 5g., šumska ja lis oren - lOg ko cveće - lO g. js an , iv g. lO ić ad sl t, lis a list lO g. , mrtva kopriv ele vode, ostaviti da vr m šo ča iti el pr c in av eš m Jednu supenu kašiku ove o treba utrošiti da n da je a z e. eč i uv ka ro ob između odstoj i j piti II toku dana čašu suve mešavine. .
•
hmelj - !Og., breza
-
Jednu kašiku ulja, dve kašike pavJak:c' J'ed no zumance - sve d b o rc ' ' .lZmešati l. dObTO namaza ti opekotinu i previti . PrcvI'JoaDJe 1Zvohh Jednon �
�
.
A'qpJ(lriaqo,o "ge
.
.
R...ptl
�
'
"
:
novom. Ova mast leči čak velike opekotin
Alqfa
Koristi se sveži sok od aloje kojim sc natapaju tamponi i kvase rane.
ID�
Rcujll 3.
Odvar od kore hrasta
Mim od MUli"
;:�:;��:
•
deJ
koristi
se
za ispiranje i kvašenje rana.
opekotina koristi se mast od nevena · 1 deo
"
tinkture
na dva
,
Sveži listovi od kupusa koriste se za prevIJanJe.
lud:
Na opekotine se stavlja kašica od svcžih listova.
Mlba
Izrendana mrkva stavlja se na opekotine.
li,o.fak. Sveži isitnjeni listovi stavljaj u sc na opekotine.
BOI,ESTI JETRE
A" OllIjlir
da na povređeno on a , zu ga na iti av st Očistiti sveži krompir, izrendati, eniti ga. mesto. tim sc kompres zagreje prom
J .
lOOg. ncsoljenog kravljeg maslaca dobro pomešati sa dva sv za J aj eta l � tom srnesom premazati povređena mest ' Kada sc mast OSUŠ I zameniti
bez odmora.
ekotina. Kvasiti op iv ot pr vo st ed sr no Sveži čovekov unn je odtič voliti da se l. dO ne i om in ur e en aš kv ne na opekotinu urinom. praviti tampo u nekoliko dana. ur ed oc pr u ov ti di vo iz a in opekotina osuši. Kod jakih opekot
�:�;!��:�:�� 2/3
�
površine tela. Na oštećena povređena mesta sta ljaju sc
ka izgnječiti u lu g lo be a ic av gl 0 1 a, un lim Kilogram meda, sok od 10 u zatvorenoj tcgli. Piti i oj st od da na da lju de ne ti kašicu, sve pomešati i ostavi ne žureći uzi· , ko la po ć ve ah m od i t a t gu no ali ne po 4 kašičice jednom dnev količina treba da jc va O n. da n da je ni ti ta uš op mati jednu za drugom. Ne pr dovoljna za dva meseca, proći ni 50 kora�a u og m ne je ko e ob os e ar st Ovim receptom izleče se i
Sa,u l.
dan u dva dela ulja
(suncokretovog, lanenog, mas linovog), zatOlm ISCed�lU" 1 procedl'ti Dobl"jenO . . ur �e se sa uspehom koristi II lečenj u opekotina čak l k d ' l deo svcžih cvetQva kantariona ostaviti da odsto'j 2 1
RCCfjll l.
OPEKOTINE
.
c
dnevno.
PRonv oTEžANoo DISANJA
sve pomešati i a, un lim 24 od k so ti di isce 250g. belog luka izgnj ečiti, Pre primene promuć . ta sa 24 ti vi ta os i m o az g sipati II staklenu teglu, pokriti sipati II pola cu či ši ka u dn je , ja an av sp - pre kati. Uzimati jednom dnevno eti da nema umora, os k ve čo na da 4 -1 10 e sl čaše vode. promešati i popili. Po i sredstvo za je a nj sa di og an eŽ ot iv ot pr sredsfVo da se vratio dubok san. Ovo ljudi ono je eliksir lih be la os h ni je pl cr is d ko podm1ađivanje krvi, posebno mladosti.
•
lUra g,,,,,a
Tinktura listova ili se kod bolesti jetm za pobolJ'šan;e "' . . . lucenJ3 žuel' Dve supene k"'ik cl:) e I'IstOva I h Jednu supenu kašiku pupoljaka ,
�
,
.
•
,
. pupoIJ·ak·a konsll .
.
368
s sup ste ola rile sm tvo ras se bi da e sod lo ma ti da . do de vo le vre 1. 0,5 sa reliti . a. jel no pre ev ta dn pu 4 e čaš la po po i Pit iti ed oc pr , sat an jed iti ance, ostav Kod bolesti jetre i žučnib kanala koriste se takođe sledeće mešavine: D'(jIalk. 4 on tari kan a, del 2 c šin kru a kor , deo l a ilic kam a, del 3 k a) dvorni i de vo dne hla ll. sa liti pre ine šav me ike e kaš pen l sl 4 a. del 4 en nev ela, i čaš u Prv iti. ced pro iti, lad oh a, nut mi 0 5-1 i vat ku tru uju ći, no staviti preko a ostalo podeliti na 4 dela i piti jedan sat posle jela. opiti ujutru našte na, dimnjena, pečena i masna jellitia. čašom hladne zuzeti iz jelovnika ljuta, slaisit iku njenog korena dvoutarni, kapropre b) jednu supenu kaš nu jed po i Pit iti. ced min 15 ti avi ost i, par na uta min 30 ati ode, kuv ,supenu kašiku 3-4 puta dnevtranovna. tog dela dvornika preliti čašom vrele vode, c) jednu supenu kašiku Piti po jednu supenu kašiku 2-3 puta dnevno staviti jedana sat, procediti. ala sata pre jela. do adi ohl se da Ka . uta min 10 ati kuv e vod tara i l na fije žal g. 100 e ili noge u tom odvaru. Paritićimse, temperature koja može da sc trpe i pariti ruk vru ga i žat odr i r lita an jed iti adl Pr a. sat nog jed do ta min 30 od odi parenj e. Ovu proceduru dolivajući povremeno II količinu kojodlojasksca izv dva od u anj traj je van spa na če pre uve , vno dne nom jed ti odi izv . Posle procedure obuti vunene bol ja lan otk i CI oto sc u buj meseca. Apsor čarape ili navući vunene rukavice i leći. R.upll. c a sl ma a Kad re. vat ad izn udi pos slac ma eni j ol nes , vlji kra ži svc piti Isto isto toliko medicinskog .alkPreohoostala lai počne da ključa skinuti penu, dodatii pus titi alkohol da izgori promcšati. Zatim zapaliti tu smesu kostob olju. Utrljavati bolna mesta smesa je najbolje lekovito sredstvo za obavezno blizu dobre vatre. peć, kamin, vatra. Uj«Jplda te. Ali treba biti oprezan nee. Ujedi pčela kod kostobolje daju dobre rezulta zaboravljajući da je pčelinji otrov toksičan i da ga neki ljudi slabo podnos 6
početka II
Naš.i .lc�ari uspešno leče ovom metodom neuralgije, reumatizam kost bol " artntls druge bolesti. lI'Q'IIili«I, CY«l
'
o
II
II
II
JU
Uli. to
tn
ll.
sc
r
se
II
KOSTOBOLJA, TALOžENJE SOU
�'a
369
l
II
Dl'ar.ullim
. �op�ti dvozubicu �lom vodom i ostaviti 15 minuta. Procediti i piti vruce. �mktura treb� da !ma zlatastu boju. Lečenje na ovaj način može biti dugotr�J�o. bez dozrranJa. Dv�zubica ne treba da bude prezrela, treba je , sakupljalI vreme kada cvetovl pupe i sušiti hladu. s.dawJU'SIltik .PUUIlIi
II
I
tn
tri
t
Iii "
"
lab..... -plodo,i. $ok
370
37t
O.... ,I/jitla
sata, praeed·llI.· p.Itl. . tIZma.
.
Jednu supenu k�iki
ćne kiseline, zbog čega SC I kra mo nje ara stv ju va eča spr e uk jab vi Plodo . za taloženje soli mokraćne II lečenj u svih bolesti vezanih J e kod kostobolje � hroničnoog rc:�ma II organizmu. abuke se korist ezau 3-5 i korisno piti rinkturc i odvare od J a uka. lzr
b Dobro je 4 sata d� :e!lJih jabuka, kuvati II zatvorenoj posudi J O minuta, ostaviti o narezau vn sta no jed iJi o n ev dn ta pu ko oli nek čaj kao lo top i . Pit i čaj . II čaj, ostaviti da malo odstoje i pit
Zuti,io iaJJ
•
•
70% alkohola Ostavit� da odstaj i .'. I� . Tinktura dopnnosl o vn dne ta pu tri i kap 30 po dana na tamnom mestu. Piti penom smanjivanju čvorića, ste po , z n mu i rga o II i sol ih žen alo nat u anj lag raz kao i prestanku bolova mišića. Ia./ia (katll uuwa1l1iiA mkldlh g,1IIIČl«l, IW) ca sa listovima (J nči gra dih mla e kor e šnj tra unu od u r nktu t i u Alkoholn kapi tri puta dnevno kod -30 20 po i ) pit ola oh alk % 70 a ov del 10 na o de kostobolje i reumatizma. 25g. kore
žutikovine na IOOmi
.
: razli čak - cvetovi ine šav me od ar odv aže pom olje tob kos ene Kod zapušt tovi - 5 delov a. kleka cve ur , bož ova del 5 i tov cve en nev , ova 5 del zova - evelOvi - 10 delov� plodovi - 5 del ova, krušina - kora - 5 delova, crna
MdQ,iaJJ
ova, mlada kopriva - list - 10 delova, iva - kora - 20 delova. preslica - 20 del breza - list - 20 delova, le vode II porcutansko Punu supenu kaši.ku mc!avine preliti sa 300ml vre Popiti odmah sav vruĆI posudi, dobro uviti i ostaviti pola sata, proecditi. rofesora S J Sokolova. p ept rcc je o Ov a. sat dva ka sva jati avl Pon a!. odV
�
'
minuta II J OO ml . vode, ostaviti 1 0 minuta, . Piti po jednu supenu u gaz z ho iti ced pro , uta min pet i a zatim mućkati II flaš kašiku 4-5 puta dnevno kod kostuboIje i rcumatizma. Dve kašičice
seenena kuvati 15
Kup"" Kod ove bolesti koristi se kupus u oblikU bolna mesta umiruju bol i žiganje.
salata. Sveži listovi
stavlj cni na
•
·
:,
t
"
'.
ii; \\ • ,
,•. ,
'
.
_
.Listovi imaju jako delovanje na izazivanje znojanja, kao l diuretičko d�JsI�o oslobađaju organizam od purinskih supstanci i vi�ka mokraćne klselmc l zato služe kao sredstvo protiv kosIDbaIje i reuDle. •
.,
po
listova ostaviti II 500ml vrele vode da od.sto·j j dva poJa čaše 4�5 puta dnevno kod kostobolje i reuma
.
B
Alkoholna tinktura. Pili po 1 5�20 kapi tri puta dnevno sa vodom Odvar: 5g. b�c.�nih pupoljaka na čašu vođe. Kuvati 15 minuta na tihoj vatri , uviti i ?staVltl Jcdan sat, proeediti. Piti po 1/4 čaše 4 puta dnevno sat posle jela. Ili: Jcdna stipena kašika suvih listova na čašu vrele vode. Uviti i ostaviti da odstoji 6 sati , proeediti. Piti po pola čaše 2-3 puta dnevno. Preparati od breze koriste se kod kostobolje, reume i drugih oštećenja zglobova Kod �utne upale b �b.rega ne koristiti. Spolja: alkoholnom tinkturom od pupo� ljaka breze pravlU kornprese i utrljavati II bolna mesta.
Sok od6,��
U praleće se uzima sok od breze po 1/2-1 čaše tri puta dnevno kao dobra
sredstvo za čišćenje krvi, a takođe kod kostobolje, reume, artritisa.
Old 1I4kg. lista od oraha kuvati u ll. vode. Koristiti za kupke kod reume i kOslobolje.
.
PROTIV STVARANJA KAMENA
•
Piti po jednu supcnu kaši ku soka od rotkve tri puta dnevno u toku dve nedelj e. Terapija se može ponovi ti nckollk:o puta u toku godine preventivno. _
RAOlKVUTIS, IŠlJAS R
373
372
Div/ji i..w.
;
I
,
rom samleti, lse ći crni hleb na ko om ast ank bra sa o edn :taj en t s e k lji Div esolj en im maslacem, a zatim n ili em u j l m ovi for kam ti aza nam , e k š tanke kri bolno mesto, povezati . Pomaže na vili Sta a. ten kes ljeg div od hom pra uti pos
,
•
kod Išijasa.
(na mašini za meso )
dnevno po jednu kašičicu. a narednih dana po jed nu dnevno pre jela. Vreme lečenja j e od tri nedelje do
CiM
puta puta
Očistiti glavicu belog luka srednje veličine, izgnječiti u kašicu, sipati
II
staklenu teglu i preJi ti čašom ne rafiniranog suncokretovog ulj a. Staviti teglu
na dn o frižidera. Sledećeg dana isccditi kašicieu soka iz limuna, dodati kašičicu ulja sa belim lukom, promešati. Piti tri puta dnevno pola sata pre
j el a. Vreme lečenja
•
prehlade.
i dok h
J ,5 meseca.
lJ1J� 3IJ bdim l..."",
nepromočivom
ati Slavlajti komprese od valerijane na bolna mesta i drž
tri supenu kašiki tri �
SKf.EROZA
ili lan cnu krpu tanak u učn pam na iti , stav kvu rot u crn ati end izr i li Očisti vi t i Ila bolno rneslO, prekrili sloj rotkve i prekriti drugom krpom, Sla t le dok hartijom, a zatim toplo povezati. Držati kompres do
Valui/4nIJ
dobro pomešati sa medom i vinom. Ostavili posudu sa
smesom na tamno, prohladno mesto pet dana. Piti prvih pet dana
CtWl,
dubokog zagrcv311ja. Ponekad ali , rog spo ćaj ose ima se tom Pri o. atn prij e j est prolazi. Izrendana rotkva bol i puta o olik nek ovo diti ura o oljn dov je matizma, kostobolje koristi sc i za spoljno utrljavanje kod Išijasa, reu
j
je
od jednog do tri meseca, zatim mesec dana pauze i
pOllo\"na terapija. Preparat otklanja spazam mozga, spazam srca
di sanje.
su prijatni.
h.. (CaIlIUIIJ yulgaris, lilitII) ledna supena kašika i si tnjenog vresa na
previti. li sI Je sto, me no bol na iti stav jem ič i nal ati opr a čičk list ži Sve ovi čička, osušiti i zimi dobro analgetsko sredstvo. Leti sc mogu sal:upiti list je opisano za sveže je dovoljno nakvasiti ih u toploj vodi i koristiti kao što
0,51. vrele vode .
i
otežano
Kuvati 10
minuta, uviti i ostaviti 3 sara, procediti. Piti kao čaj u bilo koje doba dana, sa
Koris ti se kod aterosklerozc, nervnog rastroj stva, nesanice, bolesti srca i krvnih sudova, poremećaja cirku l ac ije II mozgu, kod bolesti jetre, kod kameDa II bubrezima i mokraćnoj bešici. Prve nedelje p iti p o pola čaše a bilo čim.
listove.
zatim po čašu.
Beolu«
113 flaše napuniti izrezanim belim lukom, preliti
Ostaviti na tamno mesto da odstaj i 14 dana i svakodncvno promućkati. Piti
P",jIIM.iWl
esto se prodaj e Ova biljka nije otrovna nasuprot postojećem mišljenju. Č protiv raka. On je prikladan II apotekama. Pasjakovina sc smatra za sredstvo lalno funkci za upotrebu i time što je jedna čaša dovoljna da stomak nom
po
sve odmah, poželjno je uveče.
40 minuta, pmcediti
MfI/, luk
naslaga, otklanja povišen krvni
pritisak, čisti želudac,
n
Izrendati na si t oj trenici crni luk, iscediti sok. Čašu soka pamešati sa
t
čašom meda i dobro iZOlcšat i. Piti po j edn u supenu kašiku tri puta dnevno j edan sat pre jela ili 2�3 sata posle jela. Koristi sc kod ateroskleroze.
i popi i
posebno kod skJerozc mozga.
Rak lWI\erkll
Aktivan način !ivalIJ
. Borba sa suvišnom težinom, dijeta. Ograni ccnje u ishrani šećera, slat�
(al oj a mora da hude stara pet ne zalivati je 9 dana pre odrczivanja), vino crno jako. Aloju samleti
Uzeti majski med - 625g., aloju 375g., godina,
mogućih
tri puta dnevno pre jela. Čisti krvne sudove od
blagotvamo deluje kod spazma krvnih sudova mozga.
Pomaže ovakva smesa: pasj akovina - dve supcne kašike, kami lica - I supena kašika. Jednu supenu kašik:u mešavine preliti sa 200ml v ele vode i
kuvati na p ari pet minUla. Ost avit i da odstoji
5 kapi sa kašlkom vode
svih
oniše nekoliko dana.
r
40-60% alkoholom.
kiša, životinjske masti. Izbegavati namirnice bogate holesterinom: mozak,
.
• •
..
374
375
masne vrste mesa i ribe. so. Preporučuje sc mlad sir, maslinovo, kukurozno. laneno ulje, više povrća, voća. Kod "viška kilogcm.":. preporučuju sa dani "rasterećenja" tj . jest; samo jabuke.' piti etir. . fittnranu Ih .'1l bunars}. u, izvorsk piti u, vazduh svežem na više Šetati .
Vreme lečenja od 3-6 meseci. Smatra se za veoma dobro sredstvo kod tuberkuloze, bronhitisa, pleuritisa.
�
UJVJ. III«1
lkg., list sitno izrezane aloje - l čaša, ma slinovo ulje 100g., brezin i pupoljci - 25g., lipov cvet - ) Og., voda - dv e čaše. Način propremc: istopiti med u emajlira noj posudi ali ne dozvoliti d provri, dod�ti aloju i kuvati 5- 10 minuta na tihoj vatri. Posebno u dve čaš . vode kuvatI pupoljke breze i lipov cvcl 3 minuta, Uvili i ostaviti 15-20 minuta, proccdili. Kada se med ohladi do dati pripremnjeni odvar, dobro pomešati. Smesu sipati II tamne teglice i II svaku dodati jednake količine maslinovog ulja. Pre primene promućkaci. Piti po jednu supenu kašiki tri puta dnevno. Koristi se kod tuberkuloze i boles ti pluća.
Talog od hlora, soli, kreča taloži se po zidovim� krvnih sudova. �rvlle )Ve dobro čisti, otklanja nataložene supstance Jabuka, hren, beh luk, šipurak, cvelavi heljde, vrcs, pcrunik.l. peršun.
en.Aa dctolilur (Qiiswll .,I« ..i CI pal<./iAt ••• WOJ'a) 40g. cvetova ostaviti du OdSloj i
II
�ohola tok� d�c �ede� pre spa� anJ a. yrcme l:cenJ 3 Je .�l
500ml. 40%
Ij e, procediti. Piti po 20g. pre jela ili meseca sa prekidom od 10 dana. Posle
:
6
II
. se moze ponovitI. meseCi teraplJa
Koristi se kod ateroskieroze sa normalnim krvnim pritiskom, praćenom
R...ptl.
glavoboljom i šumom u ušima.
Vrttla .ada
1 0 limuna, 6 jaj., 280g. meda, konjak 3/4 čaš e. Način pripreme: 6 celih, svcžih jaja (obav czno sa belom a ne sa žutom korom) Slaviti u staklenu posuđu, preliti sok om dobijenim iz 10 limuna. ostaviti na prohladno tamno mesto. Posudu po vezati gazom. Držati 5-6 dana dok sc rastvori kora na jajima. Po isteku tog vremena zagrejati med dok postane tečan, malo ohladiti j dodati u dob ijenu smesu, a zatim dodati konjak.
Svakodnevno, ujutru našte piti po 200-300ml vruće, koliko se može trpe
ti, vode. Čisti krvne sudove i izbacuj e iz organizma sve moguće taloge.
TUBERKULOZA Plfliqji 0110_ aud
tek u tamnu teglu, čuvati na prohladnom, tamnom mestu . Piti tri puta dnevno po jednu supenu kašik:u odmah posle jela.
lOOg. svinjskog unutrašnjeg sala, maslac, nesoljen - lOOg. sok od aloje -
l50g., kakao u prahu · 50g.
Preliti
Napomena: nakon 2-3 nedelje smesa novu.
. . Aloju ne zalivati pre odrezivanja dve nc<.lelje. RastopIti u emaJhranoJ posudi, salo, maslac. med. Kaua se sve istopi (nc dozvolili da provri). .
.
.
skloniti sa vatre posudu i dodati ostale sastojke, dobro iz.mešati. Ćuvati u staklcnoj tegli u frižidcru. Uzimati po jednu supenu kašiku smese i rastv�ati II čaši vrućeg mleka. Piti ujutru i uveče. Koristiti duže vreme.Upotreblj ava
V,ii/IG .fQ�a
se kod tuberkuloze i upornog bronhitisa.
SIlIata (uuQga,il/«l) ' bIllU.i, k(dq,r,J.t� �Jfh Očistiti smolu od primcsa. Ako je gusta ostaviti
II
.,
96% alkohol u. Smola
se stavlja u staklenu teglu i preliva alkoholom tako da on prelazi nivo smole za l em. Za nekoliko dana smola se rastvara. Jedan deo smole na dva dela svinjskog sala. Sve to pretopiti i kada
sc
ohladi do 60DC dodati med,
najbolje lipov. Na jedan deo smole i sala potreban je prema težini jedan deo meda. Sve dobro pomešati i uzimati po jednu kašičicu tri puta dnevno.
se
kvari, treba j c baciti
i napraviti
ĆMlČAK NA OĆIMA
Osobama koje pate od črnička preporučuje se da uzimaju po 5-6 suvih, sitnih, žutih cvetića vratike i zapiju vod om. U toku dana na ovaj način uzimati cvetove 3-4 puta. Uzimati dok črn ičak nestane. Ovo jednostavno sredstvo zauvek oslobađa čoveka od čmičk a na očima.
Nf."" · ,.«Q.i
l O-1 5g. suvih cvetov3 na čašu vrele vode. Uviti i ostaviti 30-40 minuta.
Stavljati kompres na bolesno oko sa čmičk om. Tinkturu nevena razblažiti
•
377
376
prokuvanom v�dom tl odnosu J : I O i takođe stavljati kompres. Neven je , dobro sredstvo i kod gnojnih upala OČ1J, U.
��aloje srednje
(5g.) isitniti i ostaviti 6 �ati u čaši prol.."Uva�e hladne vode, procediti. Stavljati kompres na obolele OČI. Takođe se stavljaju komprcsi od soka aloje razblažcDog prokuvanom ohlađenom vodom � odnosu l : 1 0. vel i čine
.
•
KORIštENA LITERATURA ,
•
Agafonov D., Andrej B.V. Način pripremanja divljih plodova,. pečurki lekovilOg bilja - Moskva, 1 975. AltilLšcv A.A., Korčubckov B.K.
šta zna mo o mumio Prunze, 1980. -
Andrejev S.> Baranov V. Apoteka u našem domu - Moskva, 1983. Armstrong D. Živa voda, prevod sa engleskog - Kalkuta, 1944. Astapenko A.. Kapkov A. PrOliv sto bolesti - Moskva. 1990. Atlas resursa l ekovitog bilja SSSR - Moskva, 1 983.
Balieki K.B. , Voroncova A.L. Lekovile biljke i rak - Kijev, Borgoljc M.H. Nova l ekovita sredstva - Moskva, 1952.
1982.
Blagov VJ. Kućni lekar Sof!ja, 1 9 8 1 . Btinova K.F., Jakovljev G.P. Botaničko-farmakološki rečnik - Moskva, 1990. Borovoj B .M. Apoteka u lejama - Lenjingrad, 1982. Brehman U. Čovek i biološki aktivne supstanc e - Moskva, 1980. Vas ilj ev Z.L.. , Puhova O.A. Netipično lečenj e hroničnih bolesti Lenjin. grad, 1972. Vorobjov VJ, Ishrana i zdravlje - Moskva, 1990. Voronjina G.A. , Voronjina A.V. BijLke ruske narodne medicine Moskva, �
_
_
1990.
Gamecman A.F., Grom LI. Divlje lekov:ite biljke II SSSR - Moskva, 1976. Gamerman A.F., JCf"kević LD. Lekovite biljke - divlje. Minsk, 1986. Golicin S.V. Samomasaža. lečenje biljkama, horoskop. - Moskva, 1989. _
Gubanov LA. i drugi. Divlje korisne biljke SSSR-a - Moskva,
Gubergric A.J., Solomčenko N.I. Lekovite biijke Donbasa Jarvis D.S. Med i druge prirodne namirnice. Buku[cš(
_
_
]976.
Donjeck. 1971.
1985.
Ivančenko V.A. Biljke i terapija. - Atina, 1985. (na grčkomjez.ilru)
IV&lČenko V.A. B iljke i radna sposobnost, "'Biologija" Moskva, 1984 . _
Joriš N.P. Pčele u životu ljudi - Kijev, 1 969. Jordanov D., Nikolov P., Bančinov A. Fi(oterapija.
Sofija, 1973. Kapranov V.t Hašim R. Mudrost vekova, lli izdanje Dušanbet 1984. _
_
Knejp Sevastjan. Moje lečenje vodom - Kijev, 1904. Kovaljova N.G. Lečenje bilj kama - Moskva, 1971.
Korpačev V.V. Lekovit.a fauna
· Moskva,
1989.
Koščejev V.K. Divlje jestive biljke u našoj ishrani
Moskva, 1980. Krilov G.V,. Kozakova N.F., Lager A.A. B iljke zdravlja. Novosibirsk, 1989. Kuzmina K.A. Lečenje medom j otrovom. - Saratov, 1981. Kuznjecova M.A. Lckovite bi ljke i preparati - Moskva, 1987. Kurjenkov P.M. Vidarski recepti. - Moskva, 1990. Makarov A.A. Biljna lekovita sredstav jaJ...'lJtske narodne medicine. -Jakutsk, _
_
1974.
379
378
Malahov G.P. IsceliteJjske snage Stari Oskol. 1990. Mahaljuk V.P. lekovile biljke II narodnoj medicini. - SarafOv, 1967 Mizuo 1.G., Mizun P.G. Magnetne bure i zdravlje - Moskva. 1990. Minajeva V.G. Lekovile biljke Sibira, 4-10 izdanje. - Novosibirsk, 1970. Dr. Mithal. Terapija mokraćom, prevod sa engleskog. - 1973. •
.
Mladenov S. Med i lečenje medom, prevod sa bugarskog.- IGšinjov, 1974. Muravjova D.A., Gamennan A.F. Suptropske lekovire biljke. - Mosl..-va, 1975. Nauka o disanju Jog Ramaćarka", m-e izdanje. S. petrograd, 1916. Nosalj. M.A. • Nosalj LM. Lekov ite biljke i način njihove primene II narodu. "
Kijev, 1959. NuraJev lP.
•
Deoičnko P.P. Mumio i nj egova lekovita dejstva. - Dušanbe.
1977. Obuhov A.N. Lckovire biljke. - Krasnodar, izdanje AN SSSR, 1960. Oganjan M.V. Biohemija, biorir.am i ishrana. Predavanje II klubu Gorbunova
1982. Orlov B.N , Gela:Avili D.B., Ibragimov A.K. Otrovne :!ivotinje i biljke SSSR-a .
Moskva, 1990. Pe.vozčenko I.l. Lekovite biljke u savremenoj medicini N05, serija 12, Priroda - čovek - zdravlje. - Kijev, 1990. Petkova V. (pod redakcijom
grupe
autora). Savremena fitotcrapija. - Sofija.
1988.
Popov L.P. Lekovite biljke u narodnoj medicini. - Kijev, 1969. Rabinovič A.M. Lekovi u lejama.
Rabinovič A.M. Lekovi 1990.
II
Moskva, 1990. lejama. "T\irot, ljuta metvica, žen-šen".
-
Moskva,
R.abinovič A.M. Lekovi u lejama. "Aloja, aralija, beli glog" - Moskva, 1990. Reva M.P. , Lipovecki V.M. B iljke II svakodnevnom životu. - Donjeck,
Donbas, 1972.
Samsonova A. N., Ukva B.V. Sokovi od voća j povrća. Moskva, 1976. -
svakodnevnom
životu.
Moskva, ) 968. Slastenski I.V. Pčele: med i drugi proizvodi. - LeDjingrad, 1987. Sokolov SJ. , Zamotajev lP. [nfonnator o lekovitim biljkama. · Moskva, 1990. SkoIova N.S., Panfilova T.G., Panfilov G.A. Divlje i kultivisane biljke II narodnoj medicini. - Moskva, 1990. Satnik V.f. Skltldištc zdravlj a. - Moskva, 1990.
Sirov N.M. Otkrivajući tajnu mumio. - Taškent, 1969.
Timareva G. Opis Ickm.-ilog bilja. - Mosl..-va. 1989. Tokio B.P. lckoviti olmvi biljaka, lII·e izd. Lenjingrad, LGU, 1 989. Tol-urio Namikoši. Japanska terapija pritiskanjem prstiju. - Kijev, 1989. Tupčij V G. Karaban V.G. Lečenje medom. - Moskva, 1990. .
,
.
"
.
.
_
'
•
{�rov A. {. Tajna drevnog balsama. Taškent, 1973. { I rov A. { i drugi. O opštem delovanju i toksičnosti preparata I'stoč . ne medlcme - mUlOla. DAN Uz. SSR, No 8, 1964. {ap()šniko �.L. 1 dividuali...acija i prognoza u sportu. Fiskultura i s � port, 1984 . I ase EJ . FUlceraplJa. - Mosl-va, 1952. {en�nberg V. Biljno sokovi - izvor zdravlja. - Mo skva, 1979. {o�m��r U. Sokovi od voća ijagodičastog voća. Mosha 1982. {pllemJa S.E., Ivanov SJ. Azbuka prirode (lekovi te biljke). - Moskva 1983. { reter A L Lekovi [a flora Sovjetskog Dalekog ISlo ka. Moskva, 1975 : Evenš�Jn Z.M. Popularna dijelologija. - Moskva, 1990. Jurke ,ć Mišenj ina I.D. Lkeovite biljke i nj ihova primena. - Minsk, 1974 . Jag o c:: h nskl V.N. Ri tam, ritam, ritam. - Moskva. 1985. . ĆSsoPIS "Nauka i život" , O mumio - Moskva 1972. No I I .. Ćasopis "Priroda", O mumio - Moskva, 1973 No 3. Ćasop�s Fak�het zdravlja" za 1988-1990g. ĆasoPIS Tvo)e :afravJje" za 1989, 1990g.
�
.
.
��
_
_
� 1:0
.•
::
-
Sinjakov A.F. Stimulatori života. - Moskva, 1990. Skljarevsk.i LJ., Gubanov lA. Lckovile biljke u
Turova A.D., Sapožnj ikova E.N. Lekovite b . iljke SSSR-a i nii ".3 hova pnmena Moskva, 1974, 1984. Uoker N. V.Lečenje sirovim sokovima od povrća i voća, .1"" � 'evod sa eng)eskog . H a'd .� an e AItanpmlCg B., Vadarnova T.S. Lck ovi t e bilJ"ke u mongolskoj medicini. - Ulan Bator. 1985. Hamaž V. Propolis, IVo{) izd. - Bukurešt, 1981 . . Hamač V. ProduktI pčelarstva - hrana, 7..dravlie .� ' , lepota, II-<> I� .- B ukureš� 1982.
.'
:
380 •
SADRžAJ
�O:�rc:;k li o
.
381 ...C .......
....
.............. ...... .............. .... .
.
.
....
.
.
. . . . . . . . . . . ..................... ...................................
.
.
.
.................. ..................... .
..
.
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
..
..
.
.
.
.
U KOJOJ KOUtlNl SE MOGU PITI SOKOVI? ... ... ................... .. ............ .......... 10 KAKO SE MOžEMo SAĆUVATI OD UTICAlA HEMUSKIH SUPSTANCI KOJE .
.
.
SE KORISTE li POUOPRIVREDI? ..... ,.,................................................................ 10 SOKOVI OD POVRĆA .... ......... .. . ........ . . .... .. ....... .......... . ....... ... ............. . II
Sok od p.rokolice............ .. ..........."........................................................................ I I __
.
..
.
.
.
.
.
..
.
.
.
.
..
.
Sok od kupusa ........... ............. ........ .. ..... .... . .. ......... . ...... .. . ... ............... . ".......... 1 1 .
.
..
.
.
.
.
Sok od krompira ................................................................................. .. .............. 12 ,
,
.
Sok od limuna............................................... ................ .................. ..... .............. 12 Sok od lucerke ................................... . .. ......................................... .... ................ 12 .
,
.
.
.
.
.
.
SOK od s ...eže mrkve ................... . . .. ... .. ............. . .............................. .. ....... 13 ...
.
.
.
.
..
.
.
..
.
Sok od kraslavaca .......................... ......... .. ...................... ......... ................. ....... .
.
.
.
.
14
.
Sok od [llasla�a ........ ... .. ............ ...... .... ... .... . . .......... ................. .. .............. 14 Sok od paprike (zelene) ...... .. . ....... ... ...... . . ............... . .... .... ....... .......... . ..... 14 .
.
.
.
.
.
..
.
..
.
.
..
.. .
.
.
.
.
..
.
.
.
.
Sok od pedllna ...................................................................................................... 15
Suk od rotkve......................................................................................................... 15 Sok od rcpe .......................................... .. .. ................. ........... ........... ........ .. ...... . 16 ..
.
.
"
Sok od cvekle .... ...................... ... ...... ... ..... ............ .............. . ................... .... ... . 16 Sok od celera .............................................................................. ... ..... . ..... ......... 17 Sok od viline metle (šparoge) (Asparagus of(icinalis) .. .... .... ..... ....... .... .. .. .. ....... ... . 18 Sok od mahuna ............................... . ........ ......... ........... ... . .... .... .......... ........ ...... . 18 ..
.
.
.
..
.
.
.
.
.
.
h
.
Sok od paradajza ............. ..... .. .. .. .... .... ... . . ..... ..... ....... ..... .. .. ....... . . . .. . ...... ....... Sok od hrena........................... .... .... .. .... . ... . ....... . . ... . . . . . .... .. . . . . .. . ... .. .. . .. ...... " ' d " · cn IVIJe ............. ............. ............. ............ .................................. . Sok od CI' konJe
18 19 19 Sok od štavlja (konjsko 7.elje (RuOlex»........................................... ...................... 19 .
.
.
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.. .
.
.
.
..
Smesa sokova od mrkve, evelcJe. i krast.,\v3ca ....................................................... 20 VOĆE I JAGODItASTO VOĆE ........... .. ..... ............ ........... ... .. ...... . . ... ... ........... . 21 Kaj&ije ........ ...... ............ ............ .... . . ............ .... ........ ... ...... .... ....... ..... . .. . ...... ..... 2 1 .
.
.
.
.
.
.
.
.
..
.
.
Lubenice ................................................................................. . .. ..... ....... . ......... .... 21 .Bela repa... ... ............. ... ..... ........................................... . .... ... ..... . ...... .. . . .. ........... .. . 22 Grožđe ... ...... ........... ..........." ...... .. . . ............ ...... .... ... . ... ... ............. . ............ ... . 22 .
.
.
.
.
.
.
.
,
.
.
.
..
Vi�njo ............ .. .. . .......... ............ .... .. ... ... ............ .... .. ... .... ....... ....... ... ....... .... .... . 23 Sok od nara ........................................................................................................... . 23 .
.
.
.
.
..
Grejpfnl\ ........... .......... ........... ......... ............ ...................... .... ........... ....................
..
23
' . DInja ............................................................................... .. ...... ........ . ..... . ..... ... . 24 .. Knl�ka .................................................. ............................................................. .
.
..
. 24 .
..
.
Vnnaj3goda ............. . .... . .............................. . . .. .. .. ........ ......... ....... . .. ..... 24 Ogrozd .. ... ..... ..... .. ...... ...... .. .. .......... ..... ..... ..... . .... . . . . .. .. .... .. .......... ......... 25 ..
.
MaJine
.
.
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
..
.
..
.
.
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
25
25
..
.
····
.
.. ·
.
.
.
...
9s�oruSa sa crnim piodovilOO......... .......... .. . . ..... ........ .. .. ........... .... ... SIJlve.............. ............. . ................... ........... ..."........... . .............. .. .. .... · .. . . .Bundeva...................................................... . .................... . ......... ·.... ............. ...... · ··· . ·· ·· 26 Cma ribizla ... .... ............................ .............. .............. ....... ... ... .. .... ... ........... . ... 2 .. 7 Borovnica .. . . ............... ....... . .... .. ...... ........................... ... ... .... .. .... .... ... .. .. .... . 2 7 � lke . ............ ........................ ............. ............ ............ ............ ............................. 27 : od Jabuka .. ..... ................................. ... ............ ..... .... . .. ..... ..... ..... ... ......... .. 28 Neke di ...lje jestive biljke koje imaju lekovila svojstva........................ ............. . .. 28 . lTot . (voderu božur) ......... .................. ..... . ........................................... . .... .. ... 28 � ..
ERAPUA SOKOVIMA (POVRĆE. JAGODIČASTO VOĆE I VOCE). .. 8 LEČENJE SOKOVIMA OD POVRČA l VOČA .......... .......... ... ... .. ..... ......... 8 KAKO PRlPREMA11 SOKOVE U KUĆN1M USLOVfMA.......... .......... . .. . ........... 9'
25
·· 26 .. .·. ·26
. .. .................... . ....... .......
.
.
���
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
·
..
.
.
..
.
.
..
.
.
.
.
.
..
.
.
Beil glog ................. .... ... ...... ......... ..... ........... . . ... ........ .... .... ... ..... .... ... ... 29 . Kupma . ........ ............ .... ......... .... .................. ............... ....... . . ............ ...... 29 Kalina (�ibikovina) ...................................... ....................................................... 29 .
.
.
..
::: Kopriva.............................................. ................................................... ..·· .. .... . ·· 30 30 .
.
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
....
Čil!ak................................................................................................ .... ....·...... ...... MeduJlika.................................................................. .. ..... .. ........... ..... .... ....... ..... ... 30 ·
·
.
..
.
Maslačak....................................................................................... .......... ......... ..... 30 Rusomača (čobanska torbica) ......................................................... ..................... 3 1 Bor - običan ...................................................... .. ...... ........ ..... . .................... .. ....... 3 1 .
..
.
.
LEČENJE PROIZVODIMA PČELARSTVA ... . PROIZVODI PĆELARSTVA............. ..... . .. ......
.
.
..
.
... .. .. .. . ..... .. ....... ...... 32
. . ... ...... . .. .... ... ... .... ....... .. 32 .
.
.
..
.
..
.. ........ . ....... ··
..
..
.
.
.
.
.
.
PROPOUS ............................................................................................ ... ... .... ...... 32 MED .. ........ .......... ......... 32 ..
.
..
POLEN ..... ....... .......................... .. ...... ........ .. .. ... .. .......... .. ........ .. .. ........ .. ........ . . . . 33 MLEČ ........................................................ ........... .. .. ......... ... ... ...... .. .... ....... . .......... . 33 .... ........ .. .. .... .. . . .. ... . .............. ........ ... ... .... .. .. .. ... .
..
..
..
,
.
.
.
.
..
.
,
,
PĆELlNJI OTROV ...................... ................. ... . . .. .... .. ..... .... . .. ............. .. ....... . ..... . 33 PROPOLIS ..... ... . ....... . .............. .... ..... .............. .... .... . ................................. 34 .
.
.
.
.
.
.
PROPOLIS - NOVO LEČENJE IZ PORODICE PČELA .... ..................... ...... ... . . 34 PROPOLIS - PRODUKT PČELARSTVA . ...... ........ ........... ... .. ... .......... .. ... .. ..... 36 .
.
.
.
,
.
,
.
.
..
.
..
...
.
.
.
.
.
Pripren13 kreme ................................................... .. .. .. .. .. ...... . .. .... ..... ... .... ..... 37 Propolis na lopljenom maslaclI 10% koncentracije . .. . . ....... . ... .. ..... ......... . .. 37 Priprema propolisa na IOpljenom maslaclI ..... .. ........... .... .................... . ... ... 37 ..
.
.
.
..
.
.
.
.
.
.
.
..
.
.
.
....
.
...
.
.
.
.
.
.
.
Primena ekslr:lkta propotisa....... ... ........ ..... .... ..................... ... ... .................... 37 Samo propolis ................................... .................... ................................................. 37 PRIMENA PROPOLlSA U LEČENJU NEKIH BOLESTI .......... .............. ....... . . 38 Le
.
..
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
...
.
Propolis u lećenju upale vagine i grlića materice .................. ...... ............... ... ..... 38 Upala sluzokože usne šupljine.................... " .................................................... .... . 39 .
.
.
Angina . ......... " .......... ............... ............... ............... ....... ......... ... ......... ......... ........... 39
Ispiranje vodenim ili alkoholnim rastvorom propoi.'ia ....... .. ........ .. .... ".."....... 40 l UpaJII gornJovl I ne šup�Lne J" ....... .. ................ . . • Te .. .. . .......... ........ ... ... ...... 40 .
.
.
.
.
.
Lečenje bolesnika sajakim i hroničnm kolitisom ... ...... ... ............................. . . 40 Lečenje jakih upala srednjeg uha propolisom............ ...... ... .... .... .. .. ....... ... ".... 40 lečenjo naglu...osti propofisom .... ................ .......... ........ ......... ........ .. ..... .... .... . 41 .
..
..
..
..
..
.
.
.
.
.
.
. .
.
.
.....
.
.
.
..
..
.
.
Hroni'I!oo' prostalltJs ............. .................. .... .. ... ........... .. . .. .. ................... .... . .. 4 1 .
.
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
..
382
.
Hronični faringitis (upala grla) ................... .......................................................... , 4 1 Primena propolisa kod bolesti čira ......................................................... ,.............. 42 42 Način inhalacije propolisom u kućnim uslovima LEčENJE MEDOM.............................................. ........................................ ............. 42 Nesanica. llcura�tenija ................................................................................ " ...... ... 42 43 . . .. . . . . .. . . . Hipel1onija Grip 43 . . . . .. . . .. . Želudačno-stomačoe bolesti . .. . . 43 .. . . . . .. . . . . . . . .. .. ... . . . 43 . Kolilis . . . . . . . ... . . ... .... .. . . .. . . 44 Upala krajnika .. .. · . . . .. . .. .« Neuroza srca. neurastcmJa. hIstenja . . . . .. . .. .. . .. . .. .. . . . 44 podmlađivanje lica ... ... . . . . .. .. . . .. . .. .. .. ... .. .. ... 44 Bolesti jetre . .. .. . .. . . . . ... . . . . . . ........ 44 Bijas. reumaliz.aJTl .... ... .. . .. .. . . . .. .. . . .. . 4S Crveni velar . . . .. ... . . .. . .. .. . . . .. . .. 45 Skleroza . . . . . . .. . . . .. . . . . .0
.........
..
.............
...............
. . . . . ....
...
0••0 • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 0 •••••••0 ••• '.0·
.o••••_.
...
...
. .....
........
.....
...
.........
.............................................. ............................................ .............................
....
.......
.
...........
.
...........
........
.
...
...
..
.
...
...
.
.
..
...
... .
.
.
.
.
....
.
.....
....
...
....
..
.
..
.....
..
..
..
.......
.
..
.. . . . . . . . . . . . .
..
.
.
..
... .
..
.
..
..
.
.
....
...
..
.
........
...
..
...
....
.....
......
.
. . . . . . ..
.
. .
...
....
............
..
... ...
.....
.
..
..
..
....
.
..
.....
....
......
..
....
... ...
..
.... .. . . .... ..
. . . . . . . ........
.................
...
..
. . . . . . . . . ..
.
...............
.....
. .. . . . . . . . . . . . .
.
.
.
..
.
..
.
...
..
......
.
.
...
. . .. .
....
...........
.......
....
...
........
............
........
.
.
............
.. ... ..
...
..
..
..........
........
..
........
.....
...
..
......
..
.
......... ..... .
.
· ..
.
...
.....
..
. .. .
......
.
...
.............
........
...
.
..
..
..
.....
.
.
.
.
..
.
.
............................
.
.
.
..
.
Tuberkuloza .................................................... ....................................................... 45
NEKI KORISNI RECEPTI SA MEDOM . .. . ... . .. .. 45 Tinktura ('vcta lipe SI\ !I'lCdom ............. .................................... ............................... 46 Tinktura eve!U lipe i plodova maline sa medom .................................................... 46 46 . . . . .. . . . .. Tinktma li sta eukali['ltusa sa medom . . . Tinktura podbjela s mcdom ................................................................................... 46 Tinktura kamilice sa mcctom.................. ..... .... ................................. ·.. .. . . .. 46 . . .. 47 . .. . . . . . .. .. Tinktura nmolista .�a medom . . ... . .. .. 47 PRL!I,-f.ENA MEDA U KOztvlETIO . . . . .. . . . ... . .48 NAlJEDNOSTAVNIJI OBLICI OČTTAVANJA PRlMESA U MEDU PCELINJI MLEC . . . . . . .. . . . . . .. 48 . . 49 . . .. . ... . .. . Biološka uloga i delovanje rn1eča . . 49 Upotreha . . . ... ... .. . . .. . . . . PQLEN (CVETNJ PRAHl . . . . . .. . . . . ....... . . 50 Indikacije za primenu .. . . . . . . . ... .. . . .. S l . . .. . . . .. · · ...... . . . S l Način primene i doziranje .... . .. . .. .. ..... 52 PĆELINJI OTROV . . . .. . . .. ..... . . . . .. · ' Ia . Stara metoda IečcnJa . . . ... . ..... '3 .. . . · reuma!lzma uJ·ed Ima pce NEžELJEN1 EFEKTI PPJL!KOM LEČENJA MEDOM I DRUGIM PRODUKTIMA PČELARSTVA · KONTRAINDIKACIJ E ........................... ..................................... 53 ..... . 55 111JMIO . . . .. ... . .. . . . . .... .. . . . . . . .. . . .. NEK! PODACI O MUM IOU (IZ DRUGiH IZVORA) . . . .. . . . . . . .... 5S PRlMENA MUMIOA PO ŠAKlROVU . ... . . . 59 .. . . .... . . . .. BOLESTI 1 RECEP11 . ... . . . . . . .. ...... .. 59 .. . .... .. . . .... . . Čir želuca, bolesti slomačllo'želudačnog trakta, organa za varenje, mokraćne bešike (kod zadržavallja mok:raćt) kolitis, gastritis . . . . . ... . .. .. . S9 Dispepsija (gorušica, mocnina, podrigivanje, povraćanje) . ..... .. . .. ..... . 60 Upalne i alergijske hronične bojesti. angina, prehlada,upaia gomj ih disajrtih puteva. ld·1I3VtCa, , a. \Q. · . 611 "-1 Krvarenja iz nosa ..................... ........................... ................................................... 61 .....
...
...
.
..
.....................
...
..
.............
....
.............
........
..
..
..
. ....
. .
..........
.
...
..
.
.
..
.. . . . . . . . . ...... ..
.............
...............
.
.
.
....
..............
.
....
...
..
.
.
.
.. .... .... .... .... ...... ...
.
....
..
....
..................
. . . . . . ..
..
..
....
...
..
.
...
.
.
......
...........
... ...
....
...
....
..
........
...........
.
.
.
...
..
.....
....
...
.
.
..·..· . . ...... ..
..
. ...... ... .....
...
...... .
...
.....
...............
..
..
.. . . ........
................
........
....
...
. ........
..
....
......
.....
.. . . .
..
..
....
...
.. .
..
...
..
............
.
.
...
..
...
.....
..
.
..
....
...
....
.
..
....
..
.
.
......
.
..
.. ..
..
........ ·.
...........
...
....... ...
...
. . . .....
...
.
...... ... . ...
.
..
....
.. .
....
....
.
.. ..
..
....
..
...
.. ..
......
....
..............
..
..
·
.
··· .. ·
. .
........
....
.
..
...... ....
....
..
.
.
.
.
.
.
.....
.
.
.........
...
.
.
.
.
.
.
. ....
....
..
.
.
.
.....
.
.
...
.....
..
...
.·
...
..
..
...
...............
... .
..
.
..
.
..
........
..
.
...
.
.
.
..
.. . .
. . .
.
.
..
.
...
. ..
.
.
...
... .
..
......
.
-
.
.
...
.
.. .
.
.
.. .
.
�
.....
.
.
. ...
..
.
..
......
......
..
. . .. . . . . .
.
..
..
......
.
..
.
..
.
.
.
.
.
...........
.....
......
.
J
..
.
..
....
.....
..
..
..
.
.
..
.
..
.
. . . . . ............ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...............................................
'
383
Gnojni otitis. upala srednjeg uha. nsnbljenost sluha .............................................. 61 Upala vena ............................................................................................................. 61 Dijabetes ............................................. ................................................................... 61 Glavobolja. migrena. groznica. nesvestica. epilepsija. paraliza facijalnog nerva .. 62 Mucaojc ................................................................................................................. 62 Krvarenje iz pluća ................................................................................................. 62 8ronhijaJna asllna .................................................................................................. 62 Prelomi kostiju, zglobova. povrede grudnog koSa, udari, iste7mlje IDll:iĆl, kožni .. . čirevi, fistule, otoci, opekotine posekotine, rewnatizam .. . . . .. . 62 Reul1l3tizam zglobova ........................................................................................... 63 Bole...ti perifcrnJh ncrvnih l.avd;C(aka (lšijas. neurilis) .......................................... 63 Ek:cen1i eksU'CrrUle\a.... ................ ........................................................................... 63 Neplodnost kod muškaraca i žena, smanjena polna funkcija, hipolepe.imija (Ilckvalitctna sperrna) ........... ............ ........... ........... ............................................... 63 Ženske bolest� poremećaji u tkivu .unskih polnih organa (vaginalne ranice i ranice . · matenc grI·tea e, 05tali upauu ._, procesI.) .. . .. ... . 64 Upala mlečnih ž1ezd3 . .. ... ..... .. ... . .. . . 64 . . . .. .. 64 Gnojno-upalne i inficirane rane, opekotine, gnojni čirevi Koštano-tuberkulomi procesi (karlično-bedrenog zgloba, kolena, kiČĐle) .. . 64 .. . Hipertonija.. .. . . . . . . . . .. . . ... .. .. . .. 64 Kamen u ŽUČDOj kesi .............................................................................................. 65 HclllOroidi .............................................................................................................. 65 Paradentoza desni, zubi, sluzokota usne šuplj ine. lokalne upalne reakcije . . . . 65 . . . . . 65 Cistitis (upala mokraćne �i.ke) . . . Glaukom ............... ................................................................................................. 65 Opadanje kose, ćelavost . . . . .. . .. .. . .. 65 . 66 . .. ... ... . AJergija . . .. . .. . .. .. . ... ... .... . . . ... . ... . 68 DISANJE PO SISTEMU BUTEJKO VEŽBA PRVA . . . . .. . . . .. ....... . .. . . . .. 68 SIMPTOM] HlPERVENTlLACUE . . . .. .. . . .... .... .... . . . 69 ŠEMA VND PO BUTEJKO K.T . . .. .. .. . . . .. . 70 . . . . .. . .... . 70 VEžBA DRUGA . .. . . .. .. . . .. . 70 Reakcija ozdravljenja (razbijanje bolesti) .. . . .. . . .
..
. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
...
..
.
.
..
.
...
..
...
............
... . . . . . . . .
.......................
..........
....
.
.........
......
........
. ..
......
...
................ ...
.
....
... ...
..
..
....
. ..
......
..
....
.
.
.. . . .
..
..
.
. .. . .
...
....
...
..
........
..
.........
..
.......
.................
.
......
................
...
..
..
..
.................
.
.
....
.
.....
..
................ ..................
.......................
...
......
....
...
.
.........
....
.... . .
.....................
................. ..................
.....
.
........
.................
.
.....
...
....
...
...
..
.
.
..
..
.
............
........
.
.
..
.
. ... .... . .
...
.
......
.
.
.
..
.
.
.
.....
..
..
...
...
.
..........
.......................
......
. . ...
..
....................
..................
.............
..
.
...
.
......
..
.....
..
....
.
.
.
....
..
...
.
..
..
...
.
.
.
.....
.
..
..
.......
.
.............
.............
.....
.....
.
.....
.
....
..
VEŽBA TREĆA ........................................................................................................ 7 1 . . . . . .. . . . . . .
.....
..
..
....
.............
......
..
..
BARIJERE I TESKOĆE ............................................................................................ 72 MALO ISTORIJE ................................. ..................................................................... 72 BIOLOŠKA uLOGA KlSEONIKA I VGUENDlOKSIDA ..................................... 73 VEžBA ČETVRTA . .. .. .. . . . . . .. . .. ... .. . . .. . . . . . 73 .. · EvoIuC1Ja dlsanJ3 · u patogcnczJ . . .. · .. 73 . . .. . . . . . . . ( ploda) .
..
..
..
..
..
.
..
...
....
.....
.....
.
..................
.
..
..
.
..
. . . . . . . . . ...........
..
..
.. . . . .
...
.... .·
.
.
..
·. . . . . . ..
·
.
....
...
VEŽBA PETA ........................................................................................................ ... 74
Zaštita od guhitka COl (t'\.;'lsUwak) .. . . . 74 . . . . . . .. .. . ... 75 VEžBA ŠESTA .. . . .. ... .... . . . . . . . .. . .. ". 76 Prateć i faktor Veriga Verl .. . . .. . . ... . Alcrgijska leorija bronhijaJnc a�lmc . . . .. ... :................. .......................... · 76 .. . 77 Hipertonija. . . ... ..... .... . .. . .. .. .. . . . . .. .. Etiologija ............................................................................................................... 77 ..
.
..
.
..
..
.
·
......
........
.....
.
..
........
.......
..
.
....
.
..
.
....
.
.
..
....
.........
...........
................
..
..
......
......
..
..
.....
.........
....
....
.
..
....
.
......
.
...
....
.
. . . . . . . .. . .
.
..
.....
..
.
..
...........
....
..
.......
..
.....................
...
...
......
.
..
..
.............
..
..............
....
.
385
384 .. .. . . . .. . .
.. ... . . .. 78 . . . . ... . . . " ........ .... .... ............ .. ...... . 78 Načini povećanja zadržavanja .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ........ 78 . . d' , . .. .. .. .. .. 79 Paroclok51 II Isanju . .. ... . ... .. ..... .. .. ..... . . . . .. 80 . . . . . . . . . .. . ... . .. ROTERAPUA.
.. . . .... . vEžBA SEDMA Patogencza hiperlOnije . .....
..
.
....
.
....
.......
.
..
. ...... ..
.
.
..
.
. .
...
....
..
....
...
...
.. . . ..
....
..
.
..
...
...
.
.
. . ..
.
.....
...... ....
.
..
..
.
..
.
..
.
..
ELEKT
• •• • o'
...
.
oo .
..
..
...
.
..
.
.
.
.
......
oo .
. · · · .. ···· · ·. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
..
..
.
.
..
.
.
.
...
..
.
.
.
.
..
...
..
. . . . .
..
........ ... ....
. .... ....
.....
. . ...
.
.
.
.
.
.
.
....
.
..
. ..
..
.
...
80
.
.
. .. . . ..... 80 80
...........
..
...
.
.
..
..
.
. . .
.. ... .. .. . .. ... .. .. . . ... . . METODA LEČENJA PRAKSA LEČENJA ...................................................... . .. .. .. .. . ... .. .
.
.
.....
.
..
81 81 81 KAMEN U BUBREGU I MOKRAĆNIM KANALIMA ČIR ŽELUCA........................... .. .. .. .. .. . . . . .. .. .. UPALA PLUĆA . .. . ... .. . .. . . . . . .. ... ..
81
. ...._
....
....
..
..
ASTMA. T�KO DISANJE
.
..
..
..
..
.
..
...
...
..
. ..
ARTRITIS .. . ..
IŠUAS . .
..
.
. . . ..
..
....
... .
.....
..
.. .
..
..
.
... . ..
.
...
..
....
..
.
.
.
. .. ...
..
...
.
.
..
..
....
...... .
..
..
..
. . .. .
.
...
.
..
...
.
. . .. . .. ..
FUR.1..mKUL (potkožni čir).. . .. . .
..
.....
.
.
WOZlT
..
.
.
...
..
.. .. ..
..
...
..
.
..
..
..
.
.
..
..
..
.. . . ..
..
. .. .. ..
..
...
...
.
.....
pOSLE INFARKTA . .. . . .. . .. .. .. ........ TROMBOFLEBIT (upala vena) . . ... ..... . .. .. . .. . . GANGRENA ..
..
..
.
..
.
...
... .
.
...
..
.. . .
.....
...
.
.... ...
.
.
..
..
..
...
.. . 8 1 .
.. . .. . 82 .
.
.
..
..
. .... ......
..
..
.....
82
.. .. .. ... . .. . 82 ..
..
..
..
.
..
.. ..
..
.
..
..
.. .. 82 ..
....
. . . .. .. ..
.. . . .
..
.
.
...
. .. .... ... . . 82
.
..
... ...
.. ..
..........
..
.
" ........................ 82
. .. .
. ...
.. ..
.. .
...
.. .. . . .
.
...
....
.. . .
... ..
. .... .. . . . . . . .. .
....
.
.
.
. ...
.. .. .. .. . .. .
.. .. .
. ...
.
...........
.· · ·..
...
. ...
.. .......
.. ......
.
...
..
. . .
. ...
. . ... . .
...
....
.. . .. ..
.......
..
.
..
.....
..
UPALA GORNJOVTUOO ŠUPUINE .. ČMIČAK NA OKU . ..... .
.......
....
. .. .. . .... .. .. .. .. ..
.
. .. .
..
..
.......
....
... . . .
................
BOLESTI JETRE . .. .. .. .. . . . . .. ... ..
. ..
.. ..
..
..
. . .. ..
....
.
.
.
.
. . .. .
.
.
.. .
....
.. 82
. ....... . 83 .
. . ... .
...
.
...
83
83 . 83
.................. .................. .. ................ ...................................... ........ .............
..
..
..
.
.
...
.
.. .... ....
..
...
...
..
..
..
. ....
....
. .
...
... .
...
.
.
·.. ... . .. .... .... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. ..
... ...
. .
..
.
.. ....
..
.
·· .... ·
. .. . .. . 83 83 . . ..
..
.
..
.. . .. . . .. . .... . .. .. .. . .. . .. , ..... .. . . . . .. . . . .. . 83 HEMOROIDl ..... ......... . UPALA KRAJNIK..<\. ANGINA ................................................ .......................... . 84 HIPOTONIJA........... ...................... ...................... ...................... ...................... .... 84 I{[PERTONUA ........................................................................................ ... .. .. . . 84 .
.....
,
.
.......
.........
... ..
.
. .
...
.....
..
.
.
..
.
·.......··..···..·····.
..
.... .
.
.
....
.............
.......
.
...
.
..
..
....
..
..
...
....
..
..
.
.
.
.
..
�GN E1NA VODA ..................... ,. ....................................................................... 101
Snaga Ill8gnetnih kupki ....................................................................................... 101 l ku ........................................................................... Kako organiwvaLi I.."lp 103 . .. . . . . ... .. .. . . . .. .. . .. COVEK l MAGNETNE BURE .. .. ... .. .. lO. Srce i sistem krvnih sudova .. . . . .. . . .. . . .. .. . . . . . . lO. . · . . DIS8JDI organi ..................................................... .... ...... .......... ........ .. . . 1 04 Cenlralni nervni sisteJn ...... , . . . . .. .. . .. . ... . ... . . .. .. . .. ... . .. .. . ... 104 .
, .... •.
,
...
.
.
....
.
.. ....
..
...
...
... ....
.
.
..
.
..
.................
..
..
..
.
.....
..
...
..
..
...
..
..
.
.
..
...
.
..
........
..
.
..
... .
.
..
...
.... .
•
bolesti ............................................................................................ .. .
Druge
..
.
..
.. ...
.
.
..
.
.
.
.
..
...
..
..
.
.
.
..
..
......
105 Kako wuvati zdravlje II vreme nepovoljDih uticaja ........................................... l05 Lečenje medikamentiroa .. .. . .. .. .. . .. . .. .. . . .. . . .. . . . ... .. .. . ... .... .. 105 .
...
..
.
.
....
.
..
.
......
.
.
...
. . . ...
......
.
...
....
.
Fizičke vcžbe .............................. ................ . ....................................................... 106 .
AKUPRF.SURA.. .
.
.
.
. .
.
.. .
.
108
KOJE VRSTE TAČAKA POSTOJE ....................................................................... 108 .. ... . .. 109 LEKOVITO DELaVANJE AKUPRESURE .. ... .. . .. .... .. .. ... . ..
. .. .
.... .
. . ..
...
.
...
..
.
.
...
..
• • • • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • • • • • • •• • •• • • •
.
...
.
.
.
..
..
. . ...
..
......
..
.
.
KOJA TAČKA SE ODNOS! NA KOJU BOLEST .... ............................................. 110 KAKO PRAVILNO NAĆ! TAČKU AKUPRESURE . .. . . ..
.
KAKO DELOVATI NA TAČKU AKUPRESURE .. . .... ..
.
.
. .. ..
....
.......
. . ... . .. .
..
...
.
..
.
..
.
.
..
.
. . . . .. .. ... .
..
..
..
..
..
.
...
.
Kontraindikacije ........................... .. .. .. .. .... .... . .. . ... .. .. .. .. ... .. .. ..
.
..
.... ...
.. . IlO
... . .. ! 10 ...
..
..
.
.
... . . . l l 2 .
..
.
MASAŽA PO TAĆK.AMA ...................................................................................... 125 Principijelne osnove masaže po tačkama., ................ ................ .......................... 125 Određivanje tačaka ............................................................................................. l3 3 .
Masah po tačkama kod povišenog krvnog pritiska .. . . . . . . . 134 . . ža po .AXl. A __ kod opstlpaclJe . . ... . Ma ....... A
.....
Masaža po t.ačkama kod polnib poremećaja ..
..
....
.
.....
...
.
.......
.......
.
. ..
.
..
..........
MEŠAVINE LEKOVITIH BIUAKA . . . . . .
MEŠAVINE LEKOVlTIH BILJAKA
.
.
..
..........
.
.
.
..
....
.
... .
.
..
.. .. .... .. .. ..
.
.
.. . .. .
. ..
.
...
.........
..
.
.. .
..
.. . . .
.. . .
....
..
.
..
...
..
..
. ..
.. . .. . .
.
.. .
..
.. ... . . . . . . .
.
. 134 .
140
..
.." ....................................... 141
BOLESTI DISAJNIH OROANA . .. . , .................................................................... 141 .
. .
.
UPALA DUSNlKA J BRONHIJA, HRONJĆNI BRONHITIS, BRONlflTIS
.
. .. .
..
BRONHJJALNI SPAZAM ...... , .. .. .
....
............. .
..
..
.........
..
............
..
.. ..
...
.. ... . ..
..
..
...
..
.
.. .
. . . .. . , .. . . ...... ..
..............
.
.
..
...
..
.
.......
.
SUVI
AKUTNI .
..
..
. . ..
.....
...
...
...
. . .. ..
.
.
.
.
....
......
143
. . 143 .
UTRNULOST EKSTREMlTETA. BOLESTI ZGLOBOVA ............................... 84
BRONHUALNA ASTMA. VELlK1 KAŠALJ. HRONIĆNA PNEUMONUA
GLAVOBOWA.
147 . .. .. . 148 PREHLADE,................., . . .. .. . . . . . . .. . . .. .. . . ME.�AVINE ZA JSKAŠUAVANJE ............................................... . ...... .. . .. ..... . 149 ZA ISPIRANJE KOD LARINGITlSA I ANGINE . .. .... .... . .. .. .. .. ....... ... .. . . 150
ZUBOBOUA,
HIPERTONliA.
BOLESTI
I·OG
U-OG
STEPENA. RESPlRATORNA 1 VIRUSNA OBOLENJA, UPALA GORNJO· VILI ČNE ŠUPLJTNE I T.SL. . ... . ..
.
...
.. ... .. . ..
.
..
...
.. .. .. ..
..
..
..
..
.. .. . .. . ..
..
.
.
LEKOVITl KOLUTIĆ GONČAROVA ZA ELEK'lROTERAPIJU
'fERAPUA METAl.IN'IA
.
.
....
MAGNETNA TERAPUA ..
• •
. .. .. ... . ..
.
..
.
.. ... • • •
..
..
.
•• • • o o
. .. .
...
.. ...
.
. . . . ..
.
. .
.... . . . .
.
oo.
.
...
.
..
...
. ..
.
....
. . . . . . .
.
.
....
...
.. ..
...
..
...
. .. .. . . 84 .
..
.
. .. .. . .. .. . 84 ..
.. .. . ..
.
..
..
..
. ...
.
..
.
....
' • •oo• •oo.
.
.... .
..
86 . 91
....
. . .
MAGNET POMAŽE KOD PRELOMA ......... ......... ......... ......... ......... ......... ......... ..... 96 MAGNETNA NARUKVICA .................... ............................................................... 97 LEKOVITI MAGNETNI POJAS .. . . . .. .. . .. . .. . . .. . .. . . . .. . . .. .. .. . .. . .. .. . . 98 .
Narnena i oblast prirncnc ........ . , ... . .. ... .. . ...... .. .. ... . . .. ... . .. . .. .. ... .... .. . . 98 Kontraindikacije ......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... . 98 Održavanje pojasa ............................................................................................... 98 ... .. .. .. . ... . .... ..... . . .... .. .. .. ... . . . .. .
,
.
.
,.
.
..
...
.
..
.
.
..
..
...
..
.
..
..
..
.
..
.
,.
..
..
.
..
..
.
,
.
.
.
.
.
..
.
..
.
.. ..
Kontraindikacije .. .. .
...
.....
.
..
.
.. .
..
......
... .
..
.
....
.....
.
..
..
.
..
..
..
.. .. ..
.
. . .. . . . .. .
..
.
..
..
..
..
..
.
.
..
........
..
.
.
.
..
..
..
.. . ... .. ...
...
.
.
.
..
.
.
..
,
..
..
.
.
.
.
.
.. .....
101
LARlNGITlS. UPALA DUŠN1KA ANGINA. TONZ U.ITIS ,
.
.
...
.
..........
..
..
..
........
.
...
.
....
..
.
....
145
.. .. ..
...
.......
.
.......
..................
.
.
.....
..
.
.
..
.
..
..
.
ZA TSPIRANJE USTA t GRLA.............................................................................. 150 ..
.
..
.
.
..
.
..
...
.
ANTlPIREnC{ J MEŠAVINE ZA 1ZA21VANJE ZNOJENJA .............................. ]52 .
MEŠAVINE ZA PLUĆA .................................... ................ ..................................... 152 BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA ................................................................. . 153 ATEROSKLEROZA
. . , .. .. .. ..... ....... ...... .... .... .... .................................. .... . 157 .. 158 HIPERTONIJA ............................................................ , . . .. .. . . .. . .
.. .
. . ..
..... ...
..
.
UMIRUJUĆE (SEDATIVNE) MEŠAVINE . .. . .
. ...
. .. . .
.
.
.
. .
. ..
... .... ....
..
.
......
... .
. 158
ČIR DUODENUMA, GASTRlTIS, KOLJKE, POVIŠENA KISELOST. . ... . ... 159 hlEŠAVINE ZA ŽELUDAC..................................................... ............................... 165 .
.
......
..
..
.......
.
..............
.
MBŠAVlNE ZA REGULJSANJE RADA CREVA .
.. . LAKSATIVNE MEŠAVJNE KOD OPSTIPACUE. . .. .. .. . . .
..
....
.
..............
.
...
.
.
.
....
......
.
.............
.
.
....
..
.
.
..
.... .. . . I66 .. .... 167
........
.
.
....
...
386
387
............................................ 168 .. . DIJAREJA . . .. . 170 UPALE BUBREGA I MOKRAĆNIH KANALA . . . 171 BOLESTI BUBREGA l MOKRAĆNIH KANALA . HRONJČNI GLOMERULONEFRITIS HRONJČNJ PYELONEFRITIS . . .. 172 KAillN U MOKRAĆNIM KANALThtA . . 173 . 174 HEPATITIS 1 CIROZA JEIRE HOLECISTOZA I HOLANGITIS (UPALA ŽUČNE KESE, UPALA ŽUČNOG KANALA) ............. .... .... .... .... .... .. .... .... .... ... ... .. .... ...... .... .... ........ .............................. 175 CISTITIS..... .... .. ...... .. .... .... .... .... ...... ...... .... .... .... .. .... ...... .......................................... 177 .. . 177 KAMEN U ŽUČNOJ KESI l ŽUČNIM KANALIMA . . . .. 177 MEŠAVINE ZA UBRZANO LUČENJE ŽUČI . 179 MESA VINE ZA UBRZANO LUČENJE ŽUČI KOD ŽUTICE .. . l-IRONIČNl PANKREATITIS . . . . . 179 . . . 180 DUABETES . . DIURETIČKE MESAVINE I MEŠAVINE ZA IZAZIVANJE ZNOJENJA . 183 MEŠAVINE ZA VETROVE .. 186 HEMOROIDI .................... .. .. ...... .... .... ... ... .... ...... .... .. .... .. .. .... .... .... .......................... 188 LAKSATIVNE ME.ŠAVINE .................................................................................. 189 PODAGRA (KOSTOBOUA) ...................................................................... .......... 190 KOžNE BOLESTI ...... ........ .... .... .............. .... .... ...... .... .................. .. ...... .... .............. 191 EKCEM. VlTILIGO. NEURODERMITIS I PSORIJAZA . 194 ĆELAVOST . .. . 195 MULTIVITAMINS KE MEŠAVINE ........... ......... .... .. ............ .... .. .... .... ........ .......... 196 . . .. 198 GORKE (APOTE KARSKE) MEŠAVINE LEĆENJE VRUĆIM KUPKAMA UZ DODATAK ODVARA LEKOVITIH ...
. . . . . . ..
.... .. .
.
. . .. . . .. . . .. . . . . .. . ... ... . .... .... .. .. .. . . ..
...
....
.
.........
.......
..
...............
.............
. . _. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
...
.....
. . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. .. .................. . .... . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
...
..
...
..........
. . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . .
.
.
......................
..... .
.................
........
.....
...
.....
.
..
. . ........................
................................... .......... ....
.........................
.............
..
........
..........
. . . . . . . . . . . .. . . . . . .
..................
. .....
........
.
........
. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .
.........
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..........
............. . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.....
.....
..........
.
. . . . . . . . . . . . . . . . ......... .......
. . . . . . . . . . ..................... ................. . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . . . .
..
.
................. . . . . . . . . . . . . . . . .
.....
. . . . . . . . . . . .. . .
.....
. .. . .. 201 BlL1A.KA.. ; . . .. ZA LEČENJE REUMATIZMA ZGLOBOVA . 201 202 HRASTOVA KORA KAO DODATAK KUPKAMA KONJSKI REP (PRESLICA) KAO DODATAK KUP KAMA . . . 203 203 . . . KOREN fĐIROTA KAO DODATAK KUPKAMA KUPKE KOD KM1.ENA U BUBREmf.A . . 203 MRAVUA KUPKA . . 203 !\1EKINJE KAO DODATAK KUPKAM.A . 204 ORAHOV LIST .KAO DODATAK KUPKAMA . 204 KAMILICA KAO DODATAK KUPKAMA . , ................ ............................... 204 204 EKSTRAKT OD BOROVIH IGUCA KAO DODATAK KUP.KAMA ODOLJEN KAO DODATAK KUPKAMA ............................................................. 205 SO KAO DODATAK KUPKAMA . . . . .. . . 205 TIMU AN KAO DODATAK KUPKAMA...................... ......................................... 205 LAVANOIN CVET KAO DODATAK KUPKAMA . .. 205 KUPKE SA GORUŠiCOM 205 . ZALMANOVE KUPKE .......................................................................................... 206 KUPKE SA GDVAROM OD ORAHOVOG LISTA . . 206 KUPKA TIPA ROŠ-POZE . . 206 . . . KUPKE SA STIPSOM l SODOM . . 206 . . . 206 KUPKE ZA RUKE . . . . . . .....
....
.. .. . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
................
........
. .
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .........
................
. . .......
..........
...........................................
......
...... .........
.........
...........
......
..
....
..................
........ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
................. . ........................
................................
............................
.................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
....
...
. .....
... . . . . . . . . . . . . . . .
..
......
...
..
.........
....
..
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........
.
......
. ... . . . . . . . . . . . . . . . .
.. .
.....
......................................
..............................
......................................
...................
............................... .
...........
. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
........
.
.. .
. . . . . . . ... .. .... ....
.. . .
.....
......
. . . . . .. . . . . . . . . .. .......
....................
..
.....
............
KUPKE ZA NOGE
. . . . 207 KUPKE ZA HIPERTONUU . . . . 207 INDIKACIJE ZA PRIMENU H1PERTERMICKIH KUPKI PO ZALMANOVU 207 KONTRAINDIKACUE .. . ... .. . .. . 208 OTROVNE BllJKE . . . ... .. . . . 213 Bunika .............................. .......... .......... .......... ..................................................... 214 Otrovna k.'Urota (Cicuta virosa) . . . . .. . 214 . . Likovac - močac (Daphne mezereum) . 215 Vranino oko - ljutić (Aconirum anthora) . . . . . . 215 Planinska bela čemerika (Veratrum album) . . . 215 PRVA POMOC KOD TROVANJA . . . .. 216 OTROVNIH BILJAKA SE ČUVAJTE! !! . . . . 216 KALENDAR UBIRANJA LEKOVITOG BILJA . . .. . . 2I6 . . .. .. PAŽNJA DRAGI ČITAOCE, NE ZABORAVI!!! . 223 NAĆINl PRJPREMANJA PREPARATA OD LEKOVITIH BILJAKA U KlJĆNTh1: USLOVllvfA . . . . . . ...... .. . 224 .......
...
. . . . . . . ... . .
...
. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
........ ........ .... . . . . . . . . . .
. . . . . .. .
.
...
......... ......... ........ ..........
. . . . . . . . . . ........ ........ .
.
.........
..
. . . . . . . .. . . .
....... .. . . . .
. . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . .. . ..... ...
. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
......
.......................
...................................
...
......
.
.................
...
... .
..
..........
.........
.................
TINKTURE U KUĆNOJ APOTECI DUA U KUĆNOJ APOTECI. .
.................................
.........
KORISNI SAVE11
.. . .
......
..
. . . . . . .. ..
. ..
.........
....
.......... ........
....
......... ........
...............
.
. . . . . . . .. .
............
.
..
..
......... .........
. . . . . ..
.....................
.....
..
.....
. . ....
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...
.
...
.
. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
..............................
.
.
...................
...
....
.. .
.
......... .....
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...............
........
..
.....
.... .
.....
..... .. .
....
.....
..................
..
..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . ...............
.
.
......
....
.
....
...
...
.......
.
..
.
...........
...........
226
235
. . .. . .. .. . . ... .. . 241 . . .. .. ... . . 241 SREDSTVO ZA VAĐENJE RIBUE KOSTI IZ GRLA KAKO IZVADITI INSEKAT ILI K.AMENCIC IZ UHA . . .. . . 241 241 MALA POMOC EPILEPTIČARIMA 241 PROTIV NEPRIJATNIH OSEĆAJA POSLE PIJANOG STANJA .. . . 242 OTREŽNJENJE "MRTVO" PUANOG . . .. . ALKOHOLIZAM . . . ... .. . . 242 PIJANSTVO . 242 . . KAKO OSTAVITI PUŠENJE . . 243 . NEPRITATAN MIRlS IZ USTA . . . .. .. 243 243 NARODNO SREDSTVO ZA ČrSĆENJE ORGANIZMA . . DRAGOCENA DUETA ZA �AVUENJE . 243 . .. SREDSTVO PROTIV URASTANJA NOKTIJU .................................................... 244 PROTIV ŽlJLJEVA (KURJE OĆI) ......................................................................... 244 SREDSTVO ZA OMEKŠAVANJE KOŽE LICA ................................................... 244 245 ZA POD�AĐIVANJE LICA . 245 PEGE BORE NA LICU 246 PROTIV NEGATIVNOG UTICAJA SUNCA I V ETR A......................................... 246 OPADANJE KOSE . 247 . . . SREDSTVO ZA LEČENJE SVIH OBLIKA REUMATlZMA, POSEBNO . 249 REUMATIZMA ZGLOBOVA . .. . . DUABETES . . . :... 251 . . PUPOUCI BREZE - VELIKO LEKOVITO SREDSTVO PROTIV MNOGIH BOLESTI 252 . . . .. . .. . . . LEČENJE V ALERlJANOM 253 . . 254 LEČENJE SUNCOKRETOVIM UUEM . . . . . . . . . . .. . .
. ...
.
. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .
.
......
.
.
.
..
..
. ..
.
..
... ... .............. ...........
•
.
.....
...
..
...
•
........................
..
..
. . . . . . . . . .................. .....................................•....
...
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .................. ..........
........... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.................................
. . . . . . . . . . . . . . . . . ......
... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.......................
.. . . . . . . . . . . .
....
....
...........
..
......... . .
...
.
..
. . . . . . . . . . ............ .................
..............
.........
....
.....
..
...
.......
..
.....
.........
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..........................
.......... .. . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
....
..
...
....
...
...
..... .........
. ... .........
...................
........................
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .........................
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..............................................................
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............................
.........
..............
..
..
.. .... . ... . ... .... . .
... . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
..
...
.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
..........
...
.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .........
....
...........
..............
. . . . . . . . . . . . . . ... .
.
.........
. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........... .
. . . . ....
..........
..... ......................
...
. . . .. . . . .
.. ..........
............
..
...
....
.
......
..............
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...............................
. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .
....
. . .. . . . . . . . . . . . . . . .
.
389
388
.
"
.
"
"
"
.
...
,..
.. "
'
.
..
.
...
. .. . . . . . . .. . . .
.. . ... .
..... ,. . . .
..
.
. .. ...
.
....
...
.
..
. ...
...
......
. , ,.
......... .
.. .. .. .. . . . . . . . . .
..
...
.
."
..
.
"
.. ..
.
.
.
.
.
..
..
.
. . .. ..
.
,'
.
.
.
"
..
.
.
... .. . ... . .. .. . . .. .. . .. .... 293 NEUROVEGETATlVNA DJSTON1JA ............... . .. . . . .. ... . . .. .... .... . 294 PROSIRENJE VENA. TROMBOFLEBIT .. . . . .. . ... .... .... ... .. .. . . . . 294 .. . . . " ....., ., ........ .......... .. , ........... , .. , ............. 296 SlJMULACUA APETITA . . . . , . . ... UCVRŠĆlVANJE KOSE.......................... .. , . .. . 297 . .. . . .. . . . . . . 300 UPALA JAJNl KA, .... . .. .. . .. .. .
.
.
.
"
...
..
.......
...
.......
......
..
......
..
.
.. . . . .
..
.
.........
. .... .. .
...
...
.....
.. .
.
. .. .
..
.
.
...
...
..
. .. . .... ... .
..
.
..... .
.
......
.. .. .. .... . .
. . ..
..
.
.........
.
.
.
. ...... . . . . . . . ..
265 .. . 267 o MLEKU... .... .... .... ........ .......... .. .... .... .... .. ......... .................... ......... ... . .. ANGINA PEKTORIS I NEKE SRtANE BOLESTI . ... .. . ... . . . .. . ... 267 DETOKS1KACUA ................................................................................................. .2fB Jedna od prvih i brzih metoda či�nja................................................................ 2fB Gladovanje ... .... . . . . , ...... " .. , .............................................................. 270 SAVETI DR HAKSLlJA . . . .. . , ..................................................................... 271 . ..
SIRtE
.. .. . . .. .. . . . .
..
....
..................
. . .... .... ....
. ....
..
...
..
....
...... .
.
....
...
...
.
...
..
.
.
.. . . .
..
.
..
.... . .
.
..
.
..
.........
...
.
.
.......
.
. . . . .. .
.... .... ..
.
.
..
•
Vitarninske nleSavioe ......................................................................................... . 278 ADENOM PROSTATE . . . . .. . .. . 278 . . . . . .. . . ... . . . 279 .. .... . . ... .. ... .. . . . , .. . .. ... .. . . . . .. ALERGUA .
..
..
..
...
..
...
. . ... . .
..
..
.
.
. ...
.. . .
. ..
..........
. . .. . . .
.
.. . .
.
...
.
.
.
..
...
..
.....
.
.......
...
..
.
. . . ... .
..
. . . . . ...
....
. . . . .. .
DiFfERIJA I ŠARLAH .......................... ................................................................ 282 .ARTRITIS .................... : .. .. . . . 283 . . .. . . .. ,
BRONIIDALNA ASTMA . . . .. . ATEROSKLEROZA . . .. .... .. .. . . .. .. . . .. . . .. . . ..
. ...
.. .. .. .... . ... .... .. . . . . .
.... .. .
... .
.
..
. .. .
.. . ...
. .
.. ...
..
..
...
. . .. . .
....
..
. .. .........
.
.
..
...
..
.. ... ..... .. .
.......
..
.
.. . .
....
.
.....
...
.
.
... .
...
...
....
. ... ..
. ..
...
.
..
...
...
...
...
.
.. .. . . .. . . .
...
...........
.
.. .
...
.
.
.. .
..
. .. . . . . .. . . . .
..
..
.
.
...
..
. ...
....
......................
.
. . . . . . . . . . ..
...
..
....
........
. .. . .....
.
..
...
... . .
.
..
..
....
.....
...
.
.....
. . . . . . . . . . . . . ...
...
.
....... .. .
....
..
.....
.....
.....
.
.
..
..
..
....
...
..
.
.
...
.
.
.... ..
. .. . . .. ...... . ... ....
...
...
. . .. .
...
..
.
.
... .
..
.. . .
..
..
..
....
.
.
.
..
.
......
.
... .
... . ... .... ....
.., ..
..
.
.
..
.
.
.
.
...
.. . . .. .... .. .. .... ....
........
. ..
. ...
..
..
.. .. .
. .. .. . . .. .. .. . . .. . ... .. .. . . . . .
. . .....
. . . . . . . . .. .. . . . .
.
.. . .
.....
..
. .. .. .. .
...
.
.
.
....
.
.
.
.
.........................
.
..
...
.
...
. . .... .
.. .. ....
........
. . . ...
. .. .
.
.... .
..
.. .
.
..
..
.. . . . . . . . .
...
. .. ..
..
.
.
.... .. .
.........
..
..
..
.
..
..
.
.
.....
...
.
....
.
.
. ..
.
.
..
.
...
..
..
. . .....
..
.... .. .. .
..... .. . . . . . . . .
..
....
.. .. ..
. ....... .. .. ..
...
... .
.... ...
...
.......
..
..
."
....... .
. . . .. .. . . . . , . . . .
............
.
..
...
.
... .
..
....
..
.
..................
......
.
. . ......
..
..
....
...
..... . . . .. . . . . . . . .
.......
.
.
..
.
.
-
....
.
...
.
...
.
.
.
..
.
.......
....
..
. . ....... .. .. ..
..
. . . . . . ..... . ..
. ..
..
..
..
. ..
.
.. . . . . . .
....
..
...
..
..
. . . . .. . . . .
.. .
...
..
...
...
..
..
.
..
...
..
.
. .
.
. ..
. ... ..
.
. . . . . . . . . .. .. ..
..
...............
LARJNGITIS (UPALA GRKWANA)
.. .
.
........
.
.....
.....
..
. . . . . .. . . . . . .
. . . . . . . . . . . . ... . . . . . .. . . .
..
..
284 286 . . . . . . . . . . ATONUA CREYA ................................................................................................ . 287 NESANICA......................................... .................................................................. .. 288 .. . 289 BOLU KRSTIMA . . . ... ...... . . . ... . . . . . . . . ... .. 290 BRADAV1CE . .. . . . . . . . ... . . ... .. . .. . BRONH111S, PLEURITlS. PNEUMON1JA . . . . .. . . . 291 . ..
. "
.. .
.
....
.. "
. . . . . . . .....
. ....... . . . . . . . .
.
.
...
..
.
.....
..
..
.
.
...
.
..
.
........
..
...
.
..
.
...
...
. ...
.....
. . ... ..
.
. . ....
......... .
. .. . . . . .
.
.
..
......
..
...
.
..
..
.
.....
.
..
.
.
....
..
..
...
..
..
...
.
. . . ........ . ..
...........
.
.
.... .
..
.
.
.
.
... . . .
..
ANGINA ................................................................................................................. 280 .....
"
. . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . ... . . . , ..
..
.
...
..
..
.
.
..
... ...... .. .. .... .... .... .............. .......... .... .... .... .... ...... .................. . . .. .......... ... .....
Alergija na pra.�inu I na pra.�inu od papira......................................................... 279 . . .. . . . . . . . . .
...
..
.
.
...
.
..
...
......................
....... .
.. . .
..
.
..
.
....
. . ...
...... .
NARODNTh1 NAČINIMA . " ........................ .............. ...... " ............... 275 APCESI ................................................................................................................... 275 AV)iAl\{[NOZA I SKORBUT................................................................................ 275
..
..
.
..
PRIRODNI POROĐAJ. DETALJAN OPIS ONOGA ŠTA JE RADILA DUANA VALESTR U TOKU TRUDNOĆE . .. . . .. . . .. . . .. . .. 272 RECEPTI ZA LEICENJE RAZNIH BOLESTI LEKOVITIM BilJKAMA I ..
..
...
..
.....
..
.
.. . . . . . . . . . . . . . ... ..
. .. .... .
.
.
.
.. . . . .
... .
.....
"
...
. . . . . . . . . . ..
...
..................................... . . . . . . . . . . . . . . .............................. . . . . . . . . ................ ............ .
, ...
..
..
HEPATJTJS ............................................................................................................ 308 . . .. ..... .. . ... . ... . .. .. .. ... .. .... .. . .. 308 HIPERTONIJA . .. .... . fIIPOTONlJA ................................................................................................ , .. . 31L .. . . BOLESTI atIJU . .... .. . . .. . . .. ... .. . . . .. . . 312 .. .. . . . .. .. . . . . . 312 GLAVOBOWA . . . . ... ... ... . GRlP, PREHLADA ................ ............ ..................................................................... 314 . . . . . . . . 316 DERMATITIS . . . . . . . .. . . . ................................................................................................. 3 16 DIJAB ETES . . , .................................................................. 319 DIZENTERlJ A . . . .. . ... . .. . . . . . .. . 322 DIF1"ERIJA ... .. ŽlJTlCA . . .. .. .... ... .. . .. ..... .. .. . . . . . .. . . .. .. ......... . 322 ME§AVINE ZA IZAZIVAN!l LUtENJA ŽUtl . . .. ... . .... . ......... . . .. .. 323 BOLESTI ŽELUDAČNO·STOMAtNOG TRAKTA............................................ . 324 BOLESTI ŽUČNE KESE I ŽUČNIH KANALA .................................................. 328 330 .. .. . . . . .. .. . . BOLESTI ŽENSKIH POLNIH ORGANA . 332 . . .. . OPSTIPACUE ............................ .................. .. ., .. . . KAMEN U ŽUČNIM KANALIMA ........................................................................ 333 KAMEN U žutNOJ KESI , .............................................................. 336 ME§AVINE PROTIV KAMEN A U ŽUČNOJ KES!... ........................................... 337 KAMEN U BUBREZIMA I MOKRAĆNOJ BEŠICI . . .. . . .. . . . .... 338 SREDSTVO ZA RASTVARANJE KAMENA U BUBREZIMA I ŽUČNOJ KESI340 KAŠAlJ ZBOG PREHLADE I HRONltN!... .. . .. .. . ... .. . .. ... ..... . . . 341 344 KUMAKS KOŽNE BOLESTI . . ... . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . , . , 346 KOLffiS ............................................... .............. .... .... .. .. .... ......................... ,... ..... . 347 . . 348 . ... . .. . .. . ... .. . KOPRJVNJAtA · URTIKARIJA 348 .. . . . SREDSTVA ZA ZAUSTAVUANJE KRVARENJA . . . 349 . .. . . .. . . .. . KRVARENJA IZ NOSA ......... . .. 350 . . . KRVARENJA MATE RiCE.. . .. . . . .. . . .. .. . . ..
.
...
.
.
.
..
.
...
..
.. ...
. . 262 .. . .. . . .. . .. ..... . . . . . . ... .. . . .. .... . .. .. . . , ............................ 262 KANTARION . ... . .. 263 LEČENJE STARIJIH OSOBA ĆILIBARSKOM KISELINOM . .. .. 264 . ... . ... ĆILlBARSKA KISELINA. .. . . .. .. . . . .. . .. . . . SREDSTVO PROTIV HRKANJA ... . .. 264 ..
"
.............
...
rusine......................................................................................................
...
.....
.
261 Sušenje pripremanje linklure ............................. ......................................... ,............ ......... 261 ..
.
.. . . . . .
.
.... ..
...... .. ..
.
Napoolena:.......................................................................................................... 261
...
.
.
....
.
..
. .
.
UPALA SLUZOKOŽE USTA I DESNI ................................................................. . 300 .. . . .. . . . ... . 301 UPALA GORNJOVILIČNE ŠUPUINE . . . . . . . . . . 302 GASTRlTIS ............................................ . . HEMOROIDI . . . .. .. . 305 . . . . ... . Napomena: .... .... ...... . . 307
..........
.
. . . . . . . . .. . . .
.
"
.. ...
.
..
.
...
RuSINA · RUSA ............ .... .................................................................................... 259 Priprema: (recept sa�tavio G.F. Jljin iz Kijeva)... ..... ............ .... .... .. .... .. .. .......... .. 260 Lečeoje .............................................................................................................. 260
Delovanje tinkture ..
..
.................
..
..
.. . . ..... . .. .
Hroničnj bronhilis
LEKOVITA TEĆNOST........................................................................................... 255 .. . .. . . . . . . . 256 INDIJSKA METODA LEtENJA HLPERTONlJE JODOM . . . METOD tl�tENJA JETRE (pO METOD! A. ZARAJEVA) ................................ 256 CRNl l B ELI WK.......................... . .. .. , . . . . . .. .. . . , . ... 257 . .. .. ... .. . . , 257 KUPUS U1v1ESTO PIRA1\1IDONA ., .. .. , .. . .. . . .. .. , . PROTIV BOLESTI BUBREGA. ŽELUCA I MALOKRVNOSTI SVAKODNEVNI 258 . .. . .. . . . . . . . .. NAPITAK ZA ZDRAVUE . . .. . ..................................................................... 259 PasJI tnl........................... .
. .. .
.
.....
.......
... .
...
.....
..
...
. ... . . . . . . . . . . . . .
...
..
.... . ... .... .. .. ..
....
..
....
.. .. .. ..
.. . . . . . . .
..
.
.
.
.
" .... .
.
..
. ....
. ... .
35J . . 351 Protiv bolesti grla profesionalnm pevaea i spikera .. . . .. . . .. MALOKRVNOST (ANEMIJA) ............................................................................. 35 I . 353 ŽUlJE ...
.
.
...............
. .. . .
..
. . .....
I
.
.. .. ..
............................
...
...
..
..
..
.
.
.....
............
...
...
Vi.................................................... .............................................................
BOLESTI MOKRAĆNE BEŠIKE, BUBREGA I MOKRAĆNIH KANALA ... . 353 . . .. .... 360 DJURETJCI ... . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .
....
.............
....
..
.....
...
..
...
.
.
...
..
...
...
....
.......
..
.....
..
......
. ..
.
...
.
390 KAMEN U MOKRAĆNOJ BEŠICI [Ll KANALIMA . . . . 360 . .. . . OPŠTA PRAVll..A ZA SVE NAVEDENE RECEPTE NARODNE MEDrCrNE .. 36l ENUREZA (NEMOGUĆNOST ZADRŽAVANJA MOKRAĆE) .. )(i2 .. ,...................... 363 . .. . . . ONOSNI ČIR.EVI, FURtmKtJLE ...
.......
...
...
. ...
.......
...
..
...
.
................
.. .... .......
KIJAVICA
... ...
.
...
....
...
....... . ...
.. .. ... . .
...
364
. )(iS 365 . RAZl'dEN"A MATER.UA 1 . PROTIV OTEŽANOG DISANJA .... ....................................................................... 366 .... . . . . . .. .. ... .... ... . .. ... . . .. .. . 366 OPEKOTINE . BOI.ESTI JE1'RE.............................. .................. ....................................... ....... ...... )(i7 368 KOSTOBOUA, TALOžENJE SOLI ........... ...... .............. ........ ... ... . .. ... . PROTIV STVMANJA KAMENA .... ...... .......... .......... .................. ........... ....... .. .... 37 1 371 . . . . .. . . .. RADIKUUTlS. lŠUAS . . . . . . . 372 . . . . . .. . . . . .. RAK ........................ . .. .. . . . . . . 372 Rak rnalerice ....... .. . . . . .. . . 373 S.KLEROZA ....... 374 . .. . .. TUBERKULOZA ....... .. . .. . . . 375 ČMIČAK NA OČlMA ............................................ : . ...
.
.
.
............... ............................. ................................................................ H.
ZNOJENJE NOOU "
. ............................ .
...
.
.
....
.. .......... ..... ....
··········································
..
............. .
... .
..
...
... ........
..
.
...
.. ....
.
.....
........
··..········.............".
......
..
_
.
..
.
.
........ ......
...
.
.
..
..."...
...
....
..
.
, .. _
.. .
..
.
.
. .. . . .
.
.
,
,
.
.. .
.. . "
.
, .... .. ..
.
...
.
........
...
.....
. . . . . . . . . . . . . . . . .... ..
...
....
..... .... ....
.
..
...
..
.
.. .. ....
...
....
.......
...
.
................. . .
........
... ...... .... ...... ....... ...
... .. .... . ... .. .... .. .. .... .. .... . ..... .
.. .....
.............. .....
. .... ...
............ .....
" .. " .... ... . . . " .... .. .......... .......... .......... .... .... ..
...........
..........
.
.
.
..... .
.. .... .
.. ...... . ... .... ..
..... ...
.....
..
.
...
....
......................
.
... .
....... • • •
...
.
.....
.... .
.
..
392
f ,
•
•
• • •
CIP - Kara.nOrH38.LUija y ny6JlHKaJ.J;HjH
Hapo,D,H8 6H6nHOTCK8 Cp6Hje, DeOrp3.A 613/615
•
Enciklopedija narodnib metoda lečenjal [priredila Senka Trajković]. Beograd : Familel, 2002 (Beograd : Print graphic
,
-
trade). - 4 1 6 str. : 24cm
•
Prevod dela: 3HWfKlIone,ttKK Hapo.r:t;HbIX melQJlOB neqeHtU[ CIlHKC. -tiraž 500. -
Str, 3-4 : umesto predgovora I Senka Trajković. - Bibliografija: str. 377-379. ISBN 86-7646-009-4 a) Hapon,Ha Me.llHIlHHa b) XHrHjeH8 COBISS-lD 100588044
I
'... I
'.....
ASE opredeljel\}e Zia. z I bor knllte kojI. je pra! VatI'IA bl·
lo jt inspirisaAD I\&JI\tI"Oftl da. seprtgt!tiskll5tl.n.ll'U\lla
istrdtva.tl,j.., II ,...Oa\ dolMNl tI. ... po:t1Wih 1'I&učnik.&, bo Ito sl! !Him, Butqko j dnIli. Idh"St sa vrtillih rakiJ!. proston I !lod AU.
Iz bj:ip 'u inuti oru itCqIti koi l st OdtI05e f\a. v�iiu brUterilliČllll sa tnO za sib1nAo područje. Takođe, Inko Ilo se bavi ubln.njem IdIoYitoll bilja. opre deJla.se po ivom nahođenhi bdi. st. r/l
di o "Kalendaru ubiranjA IdIovItog bilJa', RUl\Ollkost tema. i sadrta.JI. ostaJih poglAvlja, bo �to je ..tudlJa o mwnloli, h .. trliJt!!, si&umo če kojq ima. I na. ea u.drJ:a1i PAblju čibOC· SeMa TraJko'Fit
