Dr Vojislav [e{eq
^ELI^NI VOJVODA
Srpska radikalna stranka Beograd 2003.
Dr Vojislav [e{eq
^ELI^NI VOJVODA Recenzenti Tomislav Nikoli} Dragan Todorovi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Izdawe priredio: Ogwen Mihajlovi} Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Redakcija Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Milica [e{eq, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi} Izdava~ Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa “Etiketa”, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1.000 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
PREDGOVOR Treba imati ~eli~ne `ivce pa izdr`ati ono ~emu je bio izlo`en dr Vojislav [e{eq u svojoj politi~koj karijeri. Ne samo kada su u pitawu wegovi zatvorski dani, na slobodi je jo{ vi{e trpeo. Bara`na paqba wegovih protivnika i, za{to ne re}i, neprijateqa, traje i danas nesmawenim intenzitetom. Vre|aju}i dr [e{eqa svi oni su pokazali ne samo beskrupuloznost, apsolutni nedostatak morala, nego i svu svoju pokvarenu ma{tu. Lavina je pokrenuta prvog dana wegovog politi~kog delovawa, a do danas su se mewali samo na~ini i sredstva, motivi su ostajali isti. Te{ko je na}i sli~an primer u istoriji, politi~ara koji je toliko bio vre|an kao predsednik Srpske radikalne stranke, pogotovo kada se zna da su nemilosrdno kori{}eni svi savremeni mediji. Nije ostavqena na miru ni wegova porodica, ni ona naju`a, ni ro|aci prezimena [e{eq. Majka je morala da odgovara na pitawa o poreklu, ro|aci su dokazivali da nisu Hrvati, muslimani, ili ~ak Arnauti. Hajka na jeretika traje, on odoleva, ali kako god da se ova pri~a zavr{i, istorija }e pamtiti. Pamti}e ~oveka ~iji se greh sastoji u tome {to govori jezikom naroda, ono {to taj narod misli. Zato ga mrze, osporavaju i uvek iznova vre|aju oni kojima je stajao na putu do vlasti. Zato nije vojvoda, a jeste Hrvat, musliman, Arnaut, pa ~ak i Slovenac. I kada bi uspeli da do|u na vlast, prevarama ili otvorenim pu~em, uvrede nisu prestajale. Samo im se funkcija mewala, ovaj put u odbrani vlasti. Bezbrojni su primeri bestijalnosti, a kada bi se desilo da odgovori, do~ekala bi ga horska osuda, progla{avan je previ{e temperamentnim, agresivnim ili ratobornim. A kakav je ~ovek, u stvari, dr Vojislav [e{eq. Jo{ u najranijoj mladosti pobunio se protiv tiranije, postao je najve}i borac za qudska prava i demokratiju, to mu je i svet priznao. To je ~ovek koji je prvi do{ao iz jo{ jedinstvene Jugoslavije, da u ameri~kom gradu Libertvilu zapali sve}u Dra`i Mihailovi}u. Javno. Vratio se kao srpski ~etni~ki vojvoda. Prvi posle 1945. godine. Vrlo brzo se ispostavilo da mu narod veruje, da su Srbi `eqno ~ekali pojavu odva`nog, upornog borca koji }e rasterati sve prevarante i kriminalce koji kao le{inari ve} decenijama kru`e iznad Srbije. Tu narodnu nadu je pod hitno trebalo ugasiti, da se Srbija {to pre vrati u stare, u~male koloseke. Da se sa pqa~kom nastavi gde se stalo, da se do kraja sprovede dogovorena podela plena. I po~elo je. Od prvog dana prorokovali su mu propast samo da obeshrabre one koji su u wega polagali posledwe nade. Svi su se udru`ili, i zvani i nezvani, {arlatani svih boja imali su samo jedan ciq: eliminisati [e{eqa. Po3
~ela je hajka nevi|enih razmera, bila je to prava olimpijada u kojoj su se u~esnici takmi~ili u spletkarewu, podmetawu, optu`ivawu, a kada ni{ta nije uspevalo, ostajale su uvrede. Ogoqene, neprimerene nijednoj poznatoj civilizaciji, predstavqale su izraz nemo}i i besa {to, eto, vojvoda [e{eq traje jo{ uvek. Traje ta utakmica nesmawenom `estinom, ali mnogi igra~i su ispali, ali ciq nisu postigli. Vrte se u krug pora`eni, ne mogu da shvate kako [e{eq nije poklekao, kako je izdr`ao. A kako i da shvate, zar se istinski mo`e razumeti ne{to vasionski razli~ito od vlastitog poimawa sveta, `ivota, sudbine? Nikada tim malim, u egoizam zatvorenim umovima, ne}e biti jasno da je dr Vojislav [e{eq satkan od ideja, onih velikih, grandioznih poluga koje je nemogu}e dodirnuti. To je razlog {to im je neuhvatqiv, nedodirqiv, nerazumqiv. Ali narod je shvatio. I osetio da u tom ~oveku ima ne{to {to mu ne da mira, {to mu ne dozvoqava da stane, {to ga ~ini neosetqivim na udarce. Takvi qudi su retki i zato ih je vredno pratiti. Ova kwiga dokumentuje ~emu je sve bio izlo`en dr Vojislav [e{eq u periodu od 1991. do 1994. godine. Iako nije bilo mogu}e prikupiti ba{ sve iz tog vremena, mogu}e je izgraditi solidnu sliku o vrsti napada, inspiratorima i glavnim izvr{iocima wihovih zamisli. U tim ratnim vremenima glavni pravac udara na dr [e{eqa usmeren je na dezavuisawe wegovog ~ina srpskog ~etni~kog vojvode, {to je kombinovano sa negirawem wegovih srpskih korena. Floskulu “crveni vojvoda” lansirao je Srpski pokret obnove, da bi sve kulminiralo nimalo bezazlenim optu`bama za ratne zlo~ine, od strane Socijalisti~ke partije Srbije. Pa`qivi ~italac primeti}e da je dr Vojislav [e{eq sistematski satanizovan, {to je potpuno identi~no sa procesom koji se jo{ uvek izvodi nad srpskim narodom. Ali, isto kao {to se Srbi nikada ne}e odre}i Kosova i Metohije ili Republike Srpske Krajine, tako }e izdr`ati i dr Vojislav [e{eq. Zato je on ~eli~ni vojvoda. Beograd, 31. januar 2003.godine Ogwen Mihajilovi}
4
Prve otrovne strele na srpskoj politi~koj sceni u pravcu dr Vojislava [e{eqa odapeo je Vuk Dra{kovi}. Wegove teorije, istine i na~in na koji je govorio o svome rivalu, vrlo ~esto su se poklapali sa metodama usta{kog “tiska”. Nije bila retkost da hrvatski novinari preuzimaju pisawe ili izjave Vuka Dra{kovi}a, kao {to su vrlo ~esto dezinformacije o dr [e{equ putovale u suprotnom pravcu. Ta razmena nikada nije urodila plodom, bez obzira {to su propagandisti sa obe strane utro{ili mnogo truda i sve svoje znawe. Razlog wihovog neuspeha je prost, da bi propagandni trik uspeo, on u sebi mora da sadr`i makar zrnce istine, a to u slu~aju dr [e{eqa nije bilo mogu}e prona}i. Jednostavno, la` nije imala za {ta da se uhvati. Medij koji je najvi{e koristio Dra{kovi}u za ove potrebe, prirodno, bila je wegova “Srpska re~”. Jedan od prvih takvih tekstova objavqen je 24. juna 1991. godine pod naslovom “Glasajte za [e{eqa”. Autor Sandra Jankovi} optu`uje dr Vojislava [e{eqa za sardwu sa aktuelnim re`imom, {to je bila uobi~ajena floskula wegovih neprijateqa. Zloupotrebqen je principijelan politi~ki stav dr [e{eqa da se ne suprotstavqa Slobodanu Milo{evi}u, sve dok je na putu srpskih nacionalnih interesa. U podnaslovu je dr [e{eq ozna~en kao najve}a opasnost za dru{tvo: “Ni sa wim nema neizvesnosti: i na poro|aj i}i }ete sa pi{toqem” “Vojislav [e{eq je u ovom “slu~ajno” zna~ajnom predizbornom trenutku, verovatno jedna od naj~e{}e pomiwanih javnih li~nosti. Iako sam tvrdi da nije vo|a, on je svakako politi~ka figura (mo`da i stilska, recimo hiperbola) sa najvi{e nadimaka, funkcija i titula koje je ili sam sebi dodelio (“~etni~ki vojvoda”, “vojskovo|a”, “junak”, “borac za prava Srba”) ili ih pribavio uz “malu pomo}” uticajnih prijateqa (~elnik Srpske Radikalne Stranke, ^etni~kog pokreta, kandidat za poslanika na teritoriji op{tine Rakovica). On je svugde prisutan: u Krajini i Pokrajini, novini, kafani i televiziji. Pitawe je samo da li }e u odsudnom trenutku iznenada sa ma{inkom isko~iti iz torte koju smo naru~ili, a o konzervama i da ne govorimo. Voja, [e{ko ili vojvoda, izuzetno uspe{no dela u okviru aktuelno opunomo}enog desnog krila SPS-a. U trenutku kada je glavnica SPS-a gotovo potpuno istro{ena (uz humoristi~ku seriju “Boqi `ivot”, jo{ samo sednice skup{tine i weni SPS-komedija{i unose smeh u ogoqeni `ivot nacije koja je oduvek imala smisla za satiru), kredit vi{e puta prevarenog naroda mo`e se dodeliti samo crvenoj desnici jer je u pitawu isti proizvod ali u ne{to druga~ijoj ambala`i. Slagawe izme|u predstavnika zvani~ne vlasti i dr [e{eqa zaista je besprekorno: i u “levoj” i u “desnoj” varijanti nema neizvesnosti, poznati su i prijateqi i udru`eni neprijateqi, a Srbima se dostojanstveno nudi rat. 5
Svako ko stane na stranu samozvanih spasiteqa (dva pravna lica ne tra`e pisca) postaje prijateq i heroj. Oni koji ne pristanu da budu s wima, ne samo da su wihovi neprijateqi, ve} i izdajnici ~itavog srpskog naroda. Tako, dr vojvoda {eta po Velikoj Srbiji, preti i na svoj na~in obe}ava ostvarewe svojih snova svim Srbima sveta. On zna kako da “podi|e” i zasvira na “tanke `ice” strpqivog Srbina i bri`ne Srpkiwe. Kada je re~ o zlostavqawu dece, gubicima roditeqa, bra}e i prijateqa ne treba mnogo ve{tine da se probude biolo{ki zasnovani mehanizmi reagovawa u situaciji koje ugro`avaju opstanak (verovatno bi i p~ele zaplakale da im de`urni trut poka`e kako }e im maltretirati decu!). Kao {to su najgori rediteqi, u dubini du{e sadisti, ba{ oni koji zadaju ovako niske udarce da bi, kada publiku raspla~u, mogli da se samozadovoqno povuku u poziciju umi{qenih spasiteqa, tako su i najopasnije vo|e one koje eksploati{u duboke qudske porive i strasti. Za razliku od ozvani~enih neprijateqa pojedinih dr`ava, za kojima je bila raspisivana stvarna poternica, na{ [e{ko dela sasvim legalno van ikakvog zakona. Dilinyer je, tako gledaju}i, zaista bio naivan, jer ako ni{ta drugo, nije smeo da u zvani~noj TV-emisiji poka`e pi{toq. Naravno, kada bi dr [e{eqa upitali kako }e roditeqe i decu, upla{ene prethodno vi|enim krvoproli}ima umiriti pi{toqem, verovatno bi odgovorio da je sve to za wihovo dobro. Jo{ jednom ciq opravdava sredstvo. Da je, mo`da i sagovornika upucao, i to bi po ~uvenom dijalekti~komaterijalisti~kom tuma~ewu o jedinstvu suprotnosti, bilo za dobro `rtve. Tu zaista nema neizvesnosti. Zavist je kod g. [e{eqa prevladala o~ekivanu qudsku zahvalnost, vode}i sumanutoj mr`wi i stvarawu pakta s |avolom. Naravno, to {to je |avo ba{ crven, nije nimalo slu~ajno, jer jo{ jedino komunista mo`e da razume ovakve bezbo`ni~ke porive. Vojvoda jezdi postrance, ali pravo ka centru vlastitih bolesnih ambicija. Ciq vi{e nije spasewe naroda, ve} ube|ivawe istog srpstva da je prava stvar samo ona koju u ruci dr`i [e{eq (pi{toq, petokraka, zar|ala ka{ika, kakva je uostalom razlika?). Za o~ekivati je, zato, da bi prilikom eventualnog stupawa u Narodnu skup{tinu, Vojislav [e{eq izmenio imena nekih ulica, zgrada, pa mo`da i istorijskih li~nosti. Za{to ostaviti neprijatne asocijacije? Naravno, ovo bi mogao biti samo jedan od nekolicine budu}ih poteza velikog vojvode, a sve u zdu{nom nastojawu da ovaj narod prestane da se la`e (Jedan ka`e: “Ne sme narod da se bije!”, drugi ka`e: “Ne sme da se la`e!”, a svi znamo da sme da se krade!). To {to je nosilac aktuelne “lente” (Mister univerzum desnog SPS-a) ba{ ~ovek koji je ranije progawan od komunista, nije te{ko objasniti. Jo{ u koncentracionim logorima prime}eno je da su neki zatvorenici, zga`eni i smo`deni prethodnom nacisti~kom torturom, uskoro po~eli da i sami usvajaju pona{awe– i uverewa svojih progonilaca. Taj mehanizam nazvan je “identifikacija sa agresorom”. Dakle, ako je Rakovica jednom bila crvena, za{to se sa novonastalim agresorom – “spasiteqem” ponovo ne bi zacrvenela od stida?! Osim ako narod sem spremnosti da ne jede korewe, poka`e i odbijawe da zagrize u bunike!” 6
Kao primer sinhronizovanog napada na dr Vojislava [e{eqa odli~no mo`e poslu`iti tekst koji je istog dana objavqen u “Slobodnoj Dalmaciji”. U ~lanku Jaka Koprivca “Ludilo bez granica”, uz obiqe tendenciozno protuma~enih primera koji slu`e da se doka`e [e{eqev ekstremizam, provla~i se teza o wegovoj povezanosti sa vladaju}im krugovima u Beogradu. U podnaslovu se pojavquje kovanica “crveni vojvoda”, koja asocira wegovu povezanost sa re`imom i koja je vremenom u{la u {iroku upotrebu kod svih neprijateqa dr [e{eqa, kako u Beogradu, tako i u Zagrebu: “Crveni vojvoda dr Vojislav [e{eq onda kada ka`e “da je srpski narod nepobjediv” o~ito aludira i na sebe i na svoju poziciju u (jugo)stvarnosti. Stvoren prije nekoliko godina kao veliki demokrat i kao `rtva (nedemokratske) vlasti, [e{eq se danas nimalo ne libi da se prika`e (i da djeluje) kao najekstremniji nacionalist (~etni~koga i fa{isti~koga kova).” “U ime (i u interesu, kako stalno isti~e) svoga naroda, poziva na sveti rat, `eli prekrajati granice na Balkanu, obe}ava “rijeke krvi” i poru~uje “da srpski narod nitko ne mo`e pobijediti”. [e{eq se nada “da Jugoslavija nema nikakve {anse da pre`ivi, da opstane”. “Stje~u se uvjeti za obnovu nezavisne i slobodne srpske dr`ave na Balkanu koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe.” Zbog toga istrajno govori o sada{woj Srbiji kao o “su`enoj Srbiji” i o porobqenim srpskim zemqama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Svim (tim) velikim ciqevima treba podrediti sve, i demokracija treba sa~ekati. “Ti koji smatraju da je demokracija iznad svega, ti nemaju pojma {to je to demokracija. [to je to demokracija? Demokracija je oblik dr`ave, oblik politi~koga re`ima. Da bismo imali demokraciju, moramo prethodno imati dr`avu. Po{to mi Srbi jo{ nemamo dr`avu, besmisleno je boriti se za slobodu, jer slobode danas imamo mnogo vi{e nego {to smo je imali pre nekoliko mjeseci, a pogotovu vi{e nego {to smo je imali prije nekoliko godina. Demokraciju }emo ostvariti tek onda kada budemo imali srpsku dr`avu. Osim pod uvjetom da smo zadovoqni ovom sada{wom su`enom Srbijom, da je to maksimum na{ih zahtjeva. Demokracija i krajnosti Po{to je dr`ava sve, nema nitko (demokratsko) pravo da se suprotstavqa “nosiocima sre}e za srpski narod”. Zbog toga je za [e{eqa (nedavni) sarajevski miting protiv wegova pojavqivawa (i reklamirawa) na Sarajevskoj televiziji miting (muslimanske) “ruqe, ~ar{ijske fukare... Imamo kompletne snimke tih demonstracija, u toku je proces prepoznavawa u~esnika i mi }emo izna}i na~ina da svi ti u~esnici budu ka`weni” (dr Vojislav [e{eq, intervju sarajevskoj “Javnosti”). Isto kao {to treba kazniti “odcijepqene Hrvatske i Slovenie”: “Ako Srpska radikalna stranka bude u situaciji da participira u vlasti ili da ima vlast u svojim rukama, onda }emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da se Talijanima vrati ono {to im je oteto, da im se vrate i Istra i Kvarner i sjeverni jadranski otoci, sve do linije propisane Londonskim paktom iz 1915. godine.” Ve} samo tih nekoliko citata i “pravaca razmi{qawa” iz jednoga od mnogobrojnih intervjua dr Vojislava [e{eqa sasvim dovoqno svjedo~i o “demokratskom” profilu nekada{weg profesora politi~kih nauka i disidenta iz Sarajeva i sada{weg “vojskovo|e”, kao {to sam sebe istrajno titulira. U po7
sqedwe vrijeme medijski najvi{e eksploatirani i u srpskim sredinama (providno) favorizirani i nekriti~ki prihva}eni [e{eq, naravno, nudi i mno{tvo drugih citata: “Mi smatramo da danas srpski narod ima vrlo lo{ re`im, ali da ima jo{ goru opoziciju. Ne daj Bo`e da je ova opozicija dobila vlast u prosincu pro{le godine. Bilo bi nam mnogo gore nego pod ovim re`imom...” “Najve}a gre{ka Srba, ili nazovi ove su`ene Srbije, koji nisu `ivjeli s Hrvatima ili koji nisu upoznali Hrvate, jest {to Hrvate smatraju za narod ravan nama, kao etni~ku cjelinu sa svim obiqe`jima historijskog naroda. To Hrvati nikad nisu bili...” “Sa deset hiqada ~etnika, ja vam garantiram, za 48 sati dobijam sve do Zagreba...” “Ja nisam prijetio klawem, ja sam prijetno samo osvetom. Postoje razne vrste osvete. Sve {to ka`em, mislim ozbiqno. Samo, nekad se dogodi da me neki ne interpretiraju kako treba. Upravo smo usavr{ili tehnologiju klawa, zar|alom `licom za cipele, tako da se ne zna da li je `rtva stradala od klawa ili posqedice trovawa tetanusom. Tako|e usavr{avamo ~etni~ku avijaciju da napadnemo iz zraka nuklearku u Kr{kome, i ~etni~ku mornaricu, a posebno rije~ne podmornice kojima }emo neopa`eno sti}i Savom do Zagreba.” Poslije takvih i sli~nih izjava [e{eq (sada) samouvjereno tvrdi da bi onaj tko bi (sada) napisao za wega “daje lu|ak, kriminalac ili alkoholi~ar ispao neozbiqan”. U tome i jest stvar. [e{eq i wegov ekstremizam sigurno nisu iznimka na balkanskim i {irim prostorima. Svaka (istinska) demokracija mo`e i treba da se nosi i s razli~itim krajnostima, mora na}i na~ina da reagira na wih i da ih stavqa na pravo mjesto, a to zna~i da onemogu}uje i wihovo povampirewe i nasiqe. A [e{eq osje}a i do`ivqava ba{ ne{to suprotno. Kao da dobiva uvijek nove porive i priznawa (i automatsku za{titu) i za “najlu|e i najkriminalije” izjave i radwe. To najboqe osje}a i sam [e{eq: “Mislim da mi {tampa sada poklawa normalnu pa`wu. Mogu}e da iza toga stoji politi~ka odluka, da je to u jednom trenutku bilo korisno ovom (srpskom) re`imu. Recimo, poslije devetoo`ujskih doga|aja. Tada smo dobili ve}i publicitet nego {to bismo ina~e”. Ne treba zaboraviti da je dr [e{eq deveti o`ujka (protumilo{evi}evske demonstracije u Beogradu) proglasio provokacijom “u rukama Ante Markovi}a i stranih obavje{tajnih slu`bi”. ^udna savezni{tva Zna~i, na potezu nije samo “vojskovo|a” [e{eq, nego svi oni iz vladaju}e srpske ekipe, ali i iz cjelokupne srpske i jugoslovenske javnosti, koji o~ito dopu{taju i istinski prave razli~ite kombinacije i savezni{tva s wim ili ~ak samo (nezainteresirano i oportunisti~ki) promatraju wegov mar{ protiv Jugoslavije, wegove prijetwe i “teorije” koje prizivaju najmra~nije sablasti. Neki u [e{eqevim tezama uvijek iznova otkrivaju zaprepa{}uju}u sli~nost s tezama i potezima vladaju}e srpske politike. Tko koga (prvi) inspirira i podr`ava? Mo`da je najbli`i istini Dragan Veselinov kada ka`e da se Slobodan Milo{evi} zapravo “inspirira nacionalistima.” Sa zadovoqstvom prihva}a svaku novu teritorijalnu ekspanzionisti~ku diskriminacionu i ratnu ideju. S rado{}u do~ekuje svakog novog desnog {ovinisti~koga nacionalistu, jer mu namjewuje probijawe leda za jo{ ve}e nacional-socijalisti~ko opijawe masa. On pu{ta desni~are da mase priviknu na jo{ ve}i strah i ludilo, velikodu{no mu nudi televiziju i {tampu, a onda kada je 8
ocijenio da je nova psihoza postala kolektivna, pojavquje se kao umiriteq. Uklawa ludog desni~ara iz konkurencije za vlast, ali zato preuzima wegove luda~ke ideje.” Dokle }e to Milo{evi}u (jo{) uspijevati i pod kakvu cijenu za Srbiju? Zar nije o~ito da Milo{evi} postaje sve ve}i zarobqenik i `rtva takve svoje “strategije” i sve mawe mo`e ponuditi Srbiji alternativu iz postoje}ih traumati~kih konflikata. Zanimqivo je da jedan Milovan \ilas (koji ina~e s dosta simpatija govori o Slobodanu Milo{evi}u) smatra “da se Milo{evi}eva vlast danas ne distancira dovoqno od ekstremnih nacionalisti~kih pokreta. Ja ne tvrdim da je on ono {to su oni, daleko od toga, ali mislim da se nedovoqno distancira od tih pokreta”. Treba li [e{eq podcjewivati ili precjewivati? Ostaje ~iwenica da ima pred sobom (suvi{e) prazan prostor (ne)zainteresiranih, koji mu omogu}uje svakakve kalkulacije. Nekada{wi “borac za demokraciju” postaje sada wezina prijetwa. Kako mogu bez javnog i sna`nog (demokratskog) protivqewa tek tako prolaziti najapsurdnije i najkrvavije [e{eqeve konstrukcije, optu`nice i prijetwe? Bilo bi zanimqivo saznati za{to sada {ute svi oni u Sloveniji koji su se prije nekoliko godina bezrezervno stavili protiv tada{we vlasti i na stranu “nedemokratski progawanoga” dr [e{eqa (iako je ve} tada nastupao s ekstremnim stavovima), i koji su mu kao “borcu za demokraciju” dodeqivali razna priznawa.” Mirjana Bo`i} je, u zagreba~kom “Vijesniku” od 9. jula 1991, objavila izve{taj iz Skup{tine Srbije pod naslovom “[e{eqeva predstava”. Bo`i}ka u podnaslovu iznosi ono {to joj je najvi{e zasmetalo u skup{tini: “Verificiran poslani~ki mandat [e{eqa, koji je poslije podne priredio pravu predstavu za govornicom. Zakqu~ci u sjeni atraktivne rasprave”. “Vojislav [e{eq, predsjednik Srpske radikalne stranke, zauzeo je u ponedeqak i slu`beno, nakon verifikacije mandata s devet glasova protiv i 13 uzdr`anih, fotequ narodnog poslanika. Aleksandar Bako~evi} se u srpskom parlamentu kona~no pojavio bez ~uvene crvene kravate. To su jedine sigurne vijesti iz Skup{tine Srbije! Jo{, me|utim, nije poznato kako }e Srbija rije{iti mogu}u ustavnu krizu. Do 11. srpwa treba donijeti nekoliko vrlo va`nih republi~kih zakona, za koje je, po proceduri, potrebno prethodno razmatrawe u odborima i mogu}nost izglasavawa amandmana. Takvo ne{to nije mogu}e ni kada bi se radilo dan i no}. Nekoliko opozicijskih poslanika zalo`ilo se za dono{ewe zakona o izmjeni ustavnog zakona po hitnom postupku, kako bi se na ustavan na~in omogu}io daqwi rad parlamenta. Me|utim, poslanici SPS-a smatraju da se “malom prekora~ewu roka” od {est, sedam dana mo`e “progledati kroz prste”. Osim toga, reko{e, promjena procedure je mogu}a u ratnom i izvanrednom stawu! No, ono nije progla{eno (’no}as }e’ – vi~e netko iz dvorane), suprotstavio se odre|eni broj poslanika. Dragoqub Mi}unovi} upozorava da Skup{tina mo`e ~initi sve, ali ne smije gaziti Ustav i Poslovnik. Opet o NDH: Prepucavawe je nastavqeno oko pona{awa predsjednika Bako~evi}a na sjednici koju je Borisav Jovi} posjetio radi “provjeravawa mi9
{qewa” o Stipi Mesi}u. Batri} Jovanovi} je zatra`io da se “u Beogradu izgradi muzej genocida NDH nad srpskim narodom”. “Ono {to je bilo, bilo je” odgovara Dragoqub Mi}unovi}. “Ne mo`emo vi{e mijewati pro{lost. Neophodno je podi}i ugled srpskog parlamenta i u ovim te{kim vremenima ne dopustiti da sudbinu Jugoslavije drugi dr`e u rukama...” Poslijepodnevni i no}ni rad Skup{tine Srbije – osim zakqu~aka koji su se mogli usvojiti i bez rasprave jer ona s wima i nije imala neke ozbiqnije veze – samo je potvrdio pretpostavke da }e Vojislav [e{eq mnogima “zapr`iti ~orbu”. Za samo tri dinara – koliko stoji kava u Skup{tini – poslanici su imali vaqda najjeftiniju kino-predstavu na svijetu. – Ja sam prvo rekao za ovu Skup{tinu da je pijana kr~ma, a sad ka`em da je srpski cirkus – prava slika i prilika Srbije, koju ste vi gospodine predsjedni~e doveli u ovakvo stawe... vi~e s govornice ve} raspame}eni Mihajlo Markovi} iz SPO. Wega je u to stawe doveo novi poslanik Vojislav [e{eq. On je prvo ispri~ao {to se sve doga|alo u Loznici, zatim dobro iskritizirao SPO Srpski pokret obmane, kako ih naziva – a potom se ustremio na Mihajla Markovi}a. Ma{u}i leptir ma{nom bez koje se Markovi} ne kre}e, [e{eq pri~a: ... Jedna majka mu je skinula ovu kravatu popreko, pa joj posle bilo `ao... jer je, ka`e i on ne~ije djete..., pa “mi je dala da mu je vratim... Kome, pitam ja. Ne znam, ka`e, ali u Skup{tini ga zovu Cimermanov konobar... Iz dvorane smijeh, dobacivawe. Markovi}a netko dr`i u kutu da ne ukloni [e{eqa s govornice... A “crveni vojvoda” – ponosan na nadimak stoji mrtav hladan, smje{ka se i lagano dobacuje: “Ajde, derite se jo{ malo... Tako,’ ajde derite se opet”! Tu pri~i ne bi bio kraj – jer je [e{eq jo{ {to{ta replicirao, a i Muslimanima odr`ao predavawe na temu “kakva su oni nacija” – da nema i slu`benih zakqu~aka Narodne skup{tine Srbije. Iako su oni – uz atraktivnu raspravu – pro{li bez ve}e pa`we. Skup{tina zakqu~uje da se savezni organi i JNA moraju nalaziti na teritorijama na kojima `ive narodi koji `ele nastaviti zajedni~ki `ivot u Jugoslaviji. Daqe, obavezuje svoju delegaciju da od predsjednika Skup{tine SFRJ tra`i hitno raspisivawe izbora za saveznu Skup{tinu, jer vi{e nije prihvatqivo da Savezno vije}e i neki organi na razini federacije, a posebno SIV; protuustavno produ`avaju svoj mandat i time nelegalno djeluju u postoje}oj situaciji. Markovi}eva odgovornost: Zahtjeva se i hitno sazivawe zajedni~ke sjednice Saveznog vije}a i Vije}a republika i pokrajina, na kojoj }e se utvrditi odgovornost za naru{avawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i izdaju SFRJ, odgovornost za te{ka stawa u koje je dovedena JNA, za izdaju pojedinih starje{ina, te za smrt i rawavawa vojnika. Odgovornost treba utvrditi i za iseqavawe i genocid nad srpskim narodom u Republici Hrvatskoj. Skup{tina tra`i i utvr|ivawe odgovornosti predsjednika SIV-a, zato {to je on svojim odlukama, na koje po Ustavu SFRJ nije imao pravo, izazvao sukobe i krvoproli}e i potpuno nepotrebne i ni~im opravdane qudske `rtve u Republici Sloveniji. 10
Dio zakqu~aka zadu`uje i republi~ku vladu da poduzme neophodne mjere kako bi jedinice TO Srbije bile potpuno osposobqene da u potrebnom trenutku preuzmu na sebe zadatke obrane. Tra`i se i to da se regruti iz Srbije upu}uju na odslu`ewe vojnog roka samo u jedinice JNA na teritorijima koje nastawuju narodi koji su se opredijelili da `ive u Jugoslaviji.” Branka Mitrovi}, u “Vijesniku” od 5. avgusta 1991. godine, ive{tava iz Beograda pod naslovom “Etiketirawe gardista u sopstvenom dvori{tu”. Svoju pri~u gradi od izjava ~lanova Dra{kovi}eve stranke, pa iako se radi o “srpskim gardistima”, {to podrazumeva odbojnost hrvatskih ~italaca, oni su joj ipak mawe zlo od dr [e{eqa. Podnaslov asocira da je dr [e{eq preuzeo ulogu jedne od najpoznatijih re`imskih novinarki:”SPO `estoko reagirao ia [e{eqev nedavni istup u kojem je pripadnike srpske garde u osnivawu nazvao kriminalcima, narkomafija{ima i ubojicama” “Nekoliko desetina pripadnika slu`be sigurnosti poku{alo je, kako smo obavije{teni iz Sekretarijata za informirawe SPO, u no}i izme|u petka i subote uhapsiti komandanta srpske garde u osnivawu \or|a Bo`ovi}a. On je ozlije|en, ali se uspio, ka`u u ovoj stranci, izvu}i iz obru~a koji je postavqen oko beogradskog hotela “Slavija”. U beogradskom MUP-u ne `ele davati nikakvu slu`benu informaciju, ali ka`u da slu~aj nema politi~ku pozadinu ve} da se zapravo radi o rutinskoj akciji u borbi pripadnika ove slu`be protiv kriminala. Zanimqivo je, ina~e, da je prije neki dan za skup{tinskom govornicom [e{eq rekao da su prvi qudi tzv. Srpske garde kriminalci, ~lanovi narkomafije, lopovi, a neki ~ak i ubojice. Na to je odmah reagirao Milan Komneni}, predsjednik Izvr{nog odbora SPO, rije~ima da su to qudi spremni da prilo`e na oltar ono {to im je najdragocjenije – svoj `ivot. Kazao je da su to ozbiqni porodi~ni qudi i da }e zbog ovih uvreda [e{eq odgovarati pred sudom. Sami pripadnici srpske garde u osnivawu zakqu~ili su da socijalisti ne prestaju hu{kati svog najamnika, crvenog vojvodu, na sve {to je demokratsko, svetosavsko i antikomunisti~ko u srpskom narodu. Nova [tula SPS-a ka`u oni, nakon {to je prosta~ki ispsovao u Skup{tini SPO, Demokratsku stranku, prijestolonasqednika Aleksandra i mnoge umne qude Srbije, ustremio se na wih i wihovog komandanta. Za Bo`ovi}a ka`u da nije kriminalac ve} obrazovani ~ovjek koji je zavr{io tri fakulteta i koji govori {est jezika, te da kriminalcima rodoqube naziva ~ovjek koji qudima toqagama razbija glave, koji je opqa~kao Srbe po Australiji i Americi, razme}e se oru`jem na komunisti~koj televiziji i obja{wava u detaqe kako se koqu qudi. Po nalogu srpskih komunista taj wihov pla}enik, rekli su nam Branko Vasiqevi} i Zvonko Osmajli}, instruktori u srpskoj gardi, okupqa oko sebe intelektualni i duhovni talog Srbije {to progla{avaju ~etni~kim ~oporom koji s no`evima u zubima pozira svjetskim TV kompanijama i agencijama. Srpski gardisti uz to upozoravaju, kako su rekli, komunisti~ke vlasti Srbije da su za rije~i i postupke crvenog vojvode prije svega oni odgovorni. [e{eq im sigurno na ovo ne}e ostati du`an, a, nakon poku{aja hap{ewa Bo`ovi}a oglasio se i Vuk Dra{kovi}. Upozorava srpske vlasti da ne provociraju sukobe u Srbiji. U slu~aju da vlast po~ne hapsiti srpske gardiste (to je i obe}ao ministar obrane) Vuk im poru~uje da }e SPO pozvati sve dobro11
voqce i ~lanove ove stranke na demonstracije u Beograd. A da se srpski dobrovoqci ne obaziru na odluke Skup{tine Srbije i prijetwe zatvorom, te na ~iwenicu da su u Vojvodini razoru`ane neke wihove jedinice, govori nam i daqe Knez Mihajlova ulica u Beogradu, ovih dana izlijepqena velikim plakatima preko kojih se na obuku zovu sinovi otaybine. Iako se nagla{ava nepoliti~ki karakter ove akcije mnogi konstatiraju da organizator nije odolio, a da dosada{we srpsko rukovodstvo ne optu`i za ~uvawe kra|om i izdajom ste~enih pozicija uz staru parolu – oko za oko, zub za zub.” Vijesnik” od 4. februara 1992. godine, pod naslovom “[e{eq o Vensovom “V planu”, donosi ~lanak Dejana Or{i}a, koji u podnaslovu izla`e jednu zanimqivu ideju dr Vojislava [e{eqa: “Kad Babi} prihvati, Hrvati }e odbiti”. Tekst je pisan sa ~isto usta{kih pozicija, pa nije ~udo {to je u potpunosti posve}en najve}em borcu protiv hrvatskih fa{ista, najve}oj smetwi u ostvarivawu Tu|manovih krvavih planova. “Dok zasjeda krwe Predsjedni{tvo na kojem Milo{evi} `eli u~vrstiti svoje “mirotvorstvo”, pokazuju}i kako mu je do Srba u Hrvatskoj bilo stalo samo kao do fitiqa agresije, ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq igra svoju igru, na{av{i se na muci javnog raskrinkavawa wegove uloge {pijuna. Sve radi vlasti koju }e, kako ka`e, “osvojiti iskqu~ivo demokratskim putem i na tajnim izborima”, ~emu se moraju nasmijati ~ak i mawe upu}eni u politiku. [e{eq dosqedan u svom politi~kom konvertitstvu pripada i popu \uji}u i Slobodanu Milo{evi}u. U situaciji u kojoj se u Srbiji mjeri odnos snaga i sudaraju glave oko dolaska mirovnih snaga, [e{eq se na{ao u ’procijepu’. Ipak, igraju}i na Milo{evi}a, a ra~unaju}i da }e brzo mo}i promijeniti tabor ako {togod ’pukne’, ~etni~ki vojvoda u novosadskom “Dnevniku” izjavquje kako je “{teta {to su se Srbi zavadili oko Vensovog plana” i `ali {to “nije bilo boqe koordinacije” izme|u funkcionara Republike Srbije i tzv. Republike Krajine. Jo{ nije kasno Otkrivaju}i svoje prave namjere, [e{eq ka`e da je “{teta {to svi Srbi nisu ve} prihvatili Vensov plan, jer tada bi ga Hrvatska odbacila”. Za [e{eqa, koji pri`eqkuje samo rat, a nikako mirno rje{ewe, “jo{ nije kasno da se prihvati Vensov plan i s Babi}eve strane, {to }e Hrvate natjerati da plan stvarno odbiju, te kada nasrnu, to je {ansa da uzmemo i preostale srpske teritorije”. Daqe dodaje da “ako Hrvati prekr{e primirje onda }e i EZ biti te{ko da pristrano intervenira, da staje na hrvatsku stranu”. S druge strane, kazuje [e{eq, “Tu|man se ne smije pomiriti s gubitkom sada{we teritorije Srpske krajine, ako do|u ’plavi {qemovi’ to je za wega izgubqena teritorija. Tu|man mora ne{to da uradi ili }e izgubiti vlast ili }e do}i do pobune u Zagrebu”. Kriva je armija Projektant “linije Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica” nikako ne mo`e pre`aliti {to ta “linija ve} nije uspostavqena”, a za to okrivquje “armiju i izdaje u woj”. @ali za tim {to “cijela zapadna Slavonija nije oslobo|ena” i za to okrivquje “vrh te oblasti”, posebno Veqka \akulu, koji je i “predsjednik vlade”, jer “kad je on s porodicom oti{ao s tog podru~ja onda je krenulo i iseqavawe”. 12
[e{eq samo potvr|uje ono {to je svima vidqivo, a to je da je u osvaja~kom ratu u Hrvatskoj ruku pod ruku bila i armija i srpski re`im: “Da smo u lipwu prihvatili dolazak ’plavih {qemova’ ne bismo oslobodili teritorije koje su sada oslobo|ene, te sada, kada raspola`emo sa 80 do 90 posto srpskih teritorija mo`emo i to rje{avati”, tuma~i [e{eq i kao poznati ’realist’ dodaje da se “mora znati da u politici ne mo`e biti uvijek maksimalno ostvarenih ciqeva”. Dakako, [e{eq pod ’politikom’ podrazumijeva otima~inu tu|ega. Neodustaje od BiH U svojoj ’realnoj politici’ [e{eq, me|utim, ne odustaje od svojih ’planova’ oko BiH. Izgleda da se pomirno s ’gubitkom’ Makedonije, iako je i wu krenuo upokoriti, “jer tamo `ivi dva milijuna qudi neprijateqski raspolo`enih prema Srbima”. Wegova je sada “osnovna briga BiH i wu ne smijemo prepustiti”. Kao pravi osvaja~ pred vratima grada koji tra`i da mu se predaju kqu~evi. [e{eq ka`e da “nudimo (ne zna se samo da li govori u ime \uji}a ili Milo{evi}a, ili mu je to isto) dvije varijante bosansko-hercegova~kim muslimanima: da BiH u sada{wim granicama ostane u skra}enoj Jugoslaviji koju bi formirali ako je muslimani `ele. Tada ne bismo i{li pod svaku cijenu u politi~ke i druge sukobe. Ako ne `ele Jugoslaviju, onda }emo dijeliti BiH jer su za to izgleda Hrvati zainteresirani”. “Sitnicu” da me|u Hrvatima i Muslimanima nema nikoga tko bi se s ~etni~kim vojvodom, ili wegovim gazdama, poga|ao oko wegove bosanske kartografije [e{eq je ovom prilikom, dakako, “previdio”. “Vijesnik” od 9. februara 1992. pod naslovom “Vojislav [e{eq” poku{ava da ocrni “crvenog” vojvodu {to je mogu}e vi{e. Uz nekoliko nasumi~no izabranih detaqa iz biografije dr [e{eqa, nepotpisani novinar ube|uje ~itaoce da u komunisti~koj pro{losti le`i obja{wewe za wegov sada{wi ekstremizam. ^lanak je zanimqiv zbog toga {to manipuli{e sa nacionalno{}u dr [e{eqa na apsurdan na~in: progla{ava ga Slovencem! “Vojislav [e{eq je ro|en 1954. u Sarajevu. Tvrdi da su wegovi podrijetlom “s Ri|ana od Nik{i}a”, a odatle su prije 200 godina pobjegli u Hercegovinu, nakon {to su ubili nekog bega. Neke pak indicije govore da bi [e{eq mogao biti podrijetlom “alpski Srbin”, odnosno Slovenac, od [e{lovih ispod Pohorja. Jedan od wih, neki Jo`ef [e{e(j) je, navodno, preko Zagreba, krenuo put Srbije, na prijelomu 19. i 20. stoqe}a. Zanimawe [e{eqeva oca Nikole, koji je bio `eqezni~ar, unosi zrnce sumwe da bi ta pri~a mogla sadr`avati i ne{to istine. S nepunih 17 godina [e{eq je primqen u Partiju na, u miru, najuzvi{eniji mogu}i na~in – kao uzorni brigadir pro{ao je obred komunisti~ke inicijacije uz logorsku vatru i crveni karanfil. Bio je student prodekan na Pravnom fakultetu u Sarajevu i sekretar partijske organizacije. Doktorirao je u Beogradu na tematici ONO i DSZ. Jo{ kao student suprotstavio se izboru Fuada Muhi}a za dekana pa se tamo nije mogao zaposliti ve} je po~eo asistirati na sarajevskom FPN-u. Prema obja{wewima nekih dobro upu}enih, neprijateqstvo [e{eqa prema bosanskohercegova~koj politi~koj eliti datira od trenutka kada u aparatu CK SK BiH nije dobio mjesto za koje je bio uvjeren da mu pripada. Da se to dogodilo, tvrde upu}eni, [e{eq bi ostao posqedwi komunist na svijetu – jo{ dugo poslije Kastra. Ovako je kre13
nuo u osvetu, najprije negirawem BiH i muslimana (poznati prijedlog da se Jugoslavija preuredi u ~etiri federalne jedinice: Srbiju, Sloveniju, Makedoniju i Hrvatsku). Godine 1984. je osu|en na osam godina zatvora, {to se sve zavr{ilo s godinom i deset mjeseci – no [e{eq je time postao poznati disident i kona~no – mu~enik. Za~etni~io ga je u Americi, i to odmah za vojvodu, pravi ~etni~ki vojvoda, pop \uji}, odgovoran za koji desetak tisu}a mrtvih Hrvata, i ne{to Srba. Po povratku u Srbiju s kumom Vukom osniva SPO, kasnije se razilaze, osim ostaloga i zbog netragom nestalih dolara prikupqenih u Kanadi i Americi. Vojka – {to je wegovo zatvorsko ime koje negira i tvrdi da }e se, da bi se o~isto glasina o seksualnoj nastranosti, ponovo o`eniti zatim osniva Srpski ~etni~ki pokret – jedinu stranku na prostorima biv{e SFRJ koja nosi izvorno fa{isti~ko ime, kasnije registriran kao Srpska radikalna stranka. Na dopunskim izborima u Rakovici, na kojima je dobio oko 24 posto glasova ukupnog bira~kog tijela, Milo{evi} mu omogu}uje da u|e u srpski parlament. Otada se, zapravo, [e{eq javqa kao Milo{evi}ev glasnogovornik. Poznata je tzv. “[e{eqeva linija” amputacije Hrvatske koja se i Slobodanu veoma dopala. Po~etkom kolovoza 1991. izjavquje da bi, kao srpski predsjednik, “odmah mobilizirao sve Srbe, muwevitim ratom amputirao Hrvatsku, a zatim me|unarodnu zajednicu informirao o novim srpskim granicama”. Tada je taj poku{aj doista i bio na djelu. U svojoj kratkoj, ali veoma burnoj karijeri ~etni~kog crvenog vojvode obi{ao je sva krizna podru~ja– od granice s Makedonijom do Plitvica, podjaruju}i Srbe na genocid. U jesen pro{le godine pohitao je da svoje vojvodske ~izme uprqa krvqu hrvatskih `rtava u Vukovaru, istodobno dok su i wegovi ~etnici pjevali: “Aoj Vojo [e{equ {aqi nam salate/bi}e mesa, bi}e mesa kla}emo Hrvate”. Za klawe Hrvata [e{eq je izabrao bizarnu metodu: tupom zahr|alom `licom pa koji ne umre odmah, da krepa od sepse – “ko ker iza tarabe”, dodao bi narodni poslanik Milan Paro{ki, jo{ jedan politi~ar, otpadnik od Vuka, i rubni Srbin, s kojim [e{eq zna nastupati u duetu. Takvih narodnih poslanika te{ko da se mo`e na}i igdje u svijetu – Srbija ih ima ~ak dvojicu.” Iz pera Manuela Gonzalesa, 28. februara 1992. godine, “Vijesnik” objavquje tekst “[e{eq predao Srbiju”, sa nadnaslovom: “Operetna ceremonija na izgubqenoj planini”. Ispostavilo se da Hrvatima ne vaqa kada dr [e{eq brani Srbiju, pa eto ni kada je predaje. U ~lanku je poseta dr [e{eqa protuma~ena onako kako je to normalno za usta{e. Ciq dr [e{eqa je bio da svojoj zemqi pribavi malo pa`we stranih medija, koji su u to vreme ve} otpo~eli sa dezinformacijama, u ~emu je dosta pomogao i doma}in. Podnaslov je ispisan podsvesnim kompleksima, hrvatskim `alom za plemstvom i titulama: “Kako je ~etni~ki vojvoda ponudio cijelo jedno nepostoje}e kraqevstvo {pawolskom dr`avqaninu koji se smatra nasqednikom Romanova i Nemawi}a”. “Vojislav [e{eq, vo|a Radikalne partije Srbije i ~etni~ki vojvoda pobjegao je iz nemirnih i ratom zahva}enih jugoslovenskih krajeva u mirno daleko mjesto u araganskim Pirinejima, nekoliko kilometara udaqeno od francuske granice. Tamo je predao cijelo jedno kraqevstvo {pawolskom dr`avqaninu Aleksisu Romanovu Dolgoroukom koji se prozvao Aleksisom II i koji tvr14
di da je unuk cara Nikolaja II i univerzalni nasqednik krune Romanova i Nemawi}a i pretendent na krunu Rusije, Ukrajine, Gr~ke, a odnedavno i “Velike Srbije”. U ceremoniji koja je po svemu podsje}ala na operetu, vojvoda [e{eq ponudio je u mirnom mjestu Monte Perdido (Izgubqena planina) krunu nepostoje}e “Velike Srbije” Aleksisu koji se voli nazivati An`ujskim. Mjesto je izabrano zato {to se “svi|a [e{equ”, ali i iz “sigurnosnih razloga”, jer, tvrdi [e{eq, hrvatske vlasti ponudile su 30 milijuna peseta (oko 300.000 dolara) za [e{eqevu glavu. Na zgradi u kojoj se odigrao “povijesni susret”, vise zastave [pawolske i Srbije, a kako su turisti uglavnom ve} oti{li, kona~i{te je gotovo prepu{teno dvojici operetnih junaka. [e{eq je izabrao no} s utorka na srijedu (18. veqa~e) da ponudi prijestoqe “Velike Srbije” Aleksisu u “povijesnoj i sve~anoj” ceremoniji ali samo pred novinarima koji su spremni platiti milijun peseta za ekskluzivni prilog. [e{eq i Aleksis razmijenili su no}ne govore bez prisutnosti medija osim fantazmagori~nog Bijelog kanala iz Jace koji postoji, ali ne emitira, a zove se tako jer je Jaca va`an centar zimskih sportova. I za tu “izabranu” TV postaju postoji obja{wewe: {ef protokola princa Aleksisa i glavni producent te televizije jedna je ista osoba koju zovu Emilio. On u lobiju hotela nare|uje malobrojnim novinarima koji su do{li pratiti ovaj zabavni spektakl s elementima vodviqa i upu}uje ih {to smiju i {to ne smiju. U gorwim sobama Aleksis je preuzeo obavezu prestolonasqednika “Velike Srbije”, obe}av{i ustavnu i demokratski monarhiju evropskog tipa. ^etni~ki vojvoda sretno se osmjehivao o~ito ne znaju}i {to se to~no doga|a jer {pawolski razumije onoliko koliko sli~i na srpskohrvatski, a to otprilike znate koliko je. Izgleda zadovoqan s ordenom reda Sv. Ivana od Jeruzalema na prsima, koji mu je udelio Aleksis te “prin~evim” obe}awem da }e nau~iti jezik zemqe u koju treba da se vrati kao prestolonasqednik. Ne}e mu to biti te{ko. Princ mo`e ra~unati s prili~no vremena prije no {to postane kraq, a istini za voqu, ima i smisla za jezike: jo{ nedavno je, naime, radio kao prevodilac za jednu madridsku agenciju slu`e}i se francuskim, {pawolskim, engleskim, talijanskim, ukrajinskim i ruskim. “Vratit }u se u Srbiju ~im bude mogu}e”, rekao je princ, ali nije priznao da mu je [e{eq poklonio medve|u ko`u prije no {to je uhvatio medvjeda... Jer prije no {to “preda” Srbiju u ruke Aleksisa, [e{eq mora oduzeti dio hrvatske zemqe, a potom smijeniti s vlasti sada{weg predsjednika Srbije, komunista Milo{evi}a. A u me|uvremenu, dok se oni igraju kraqevskih igara, Hrvati i daqe pogibaju.”. “Srpska re~” od 2. marta 1992. je na isti an~in kao wihove kolege iz “tiska” protuma~ila posetu dr Vojislava [e{eqa. Pod naslovom “Splele se dr`avni~ke ruke” stalo je nekoliko redova ironije i zavisti, reklo bi se. Samo, nepotpisani autor je ba{ mogao da objasni kako to da se wegovo mi{qewe potpuno poklapa sa onim zagreba~kim, tako bi stvar bila mnogo zanimqivija. Nadnaslov je glasio: “Potvr|eno prijateqstvo srpskog i {panskog naroda”, a ironije nije nedostajalo ni u podnaslovu: “Problemi politi~kog, geostrate{kog, ekonomskog i rojalisti~kog prestrukturirawa sveta te mir me15
|u qudima, bez obzira na nacionalnu, versku, rasnu, politi~ku, teritorijalnu, socijalnu, obrazovnu, kulturnu, prehrambenu, saobra}ajnu, antropometrijsku, kriminolo{ku i psihijatrijsku pripadnost, bile su osnovne teme razgovora izme|u dvojice dr`avnika” “Izgubqeno brdo, 13. 2. 1992, od na{eg specijalnog izve{ta~a O svemu je dumao vojvoda u avionu, dok mu je cela Evropa le`ala pod nogama. Pomi{qao je o~ajni~ki i na `enske ~lanove kraqevske ku}e kao kandidate, ali ...avaj! [ta vredi kada su propagandisti wegove antiopozicione brigade ve} lansirali patrijarhalni – ma~o imiy ~etnika – plavu{ana za upravqa~em “tojote karole”, koji se dvaput dnevno brije kad nema pametnija posla. Iz dostojanstvene meditacije vojvodu je prenula {kripa guma “boinga 727” na pisti madridskog aerodroma. Prvo {to je u dodiru sa [panijom vojvoda opazio, pored neizbe`ne koride, paeqe i crnookih seworita, bilo je si}u{no, ne`no bi}e, nesumwivo plemenitog roda, koje je fiksiralo vojvodu toplim, ali odlu~nim pogledom. Sne`nobeli “smouking” (tako se i danas u mom selu govori, razne`i se vojvoda), a na grudima, u celom svetu ~uveni orden! Od uzbu|ewa vojvoda je s te{kom mukom progutao pquva~ku. Jeste, to je on: Zvonimir na zvezdi! A ono oko vrata? Vojvodi samo {to se ne ote krik iz grla kada je ugledao legendu me|u ordewem “Svetog \ona od jeruzalema”. A on ga je strpqivo ~ekao, svestan kakav su utisak sav taj sjaj i patina an`ujskih dvorova ostavili na nekada{we derle sa Miqacke. Livrejisani {ofer je disciplinovano prisko~io u pomo} i smestio vojvodin trofejni “tompson” u prtqa`nik blistavog “rols rojsa”, iznajmqenog posebno za ovu priliku. Pravac– pirinejske gudure. Vojvoda je opazio ispitiva~ki pogled wegove visosti. Uzvratio mu je istom merom, prise}aju}i se prakti~nih ve`bi iz psiholo{kog ratovawa sa Vi{e kriminalisti~ke. “Da ovo nije neka provokacija?” – proletelo mu je kroz glavu. Sre}om, ubrzo su stigli pred motel “Izgubqeno brdo”, jednu od brojnih rezidencija princa Aleksisa, tako da je vojvoda lako odagnao crne slutwe. Po{to se popodne odmorio, vojvoda se spustio na bal prire|en u wegovu ~ast. U balskoj dvorani stajao je doma}in sa svitom. Pre|a{wu nepoverqivost, kako se vojvodi putem u~inilo, smenio je {irok, vi{e nego prijateqski osmeh. Zvuk fanfara ovekove~io je po~etak ceremonije. Doma}in je lakim ali sigurnim korakom krenuo ka najdra`em gostu. Vojvoda je osetio blagu nesvesticu kada su se wihove ruke splele. Ipak, nije bio dovoqno pripremqen za dvorski protokol. Minutu, dugu kao ve~nost, trajalo je uskla|ivawe pokreta uz milozvu~ne taktove menueta. No, situacija je sada ve} bila pod kontrolom. U sali se svetlo prigu{ilo. Prin~ev ordonans je video – kamerom ovekove~avao tok `ive diskusije koja se razvijala na najvi{em dr`avnom nivou. Vojvodu je prijatno iznenadila prin~eva re{enost da otvori srce i zaigra otvorenih karata. Do detaqa princ mu je izlo`io svoj genijalni plan da na Velikom ratnom ostrvu, ako se predsednik republike “Srbija i Crna Gora” slo`i, izgradi super moderni prihvatni centar za svekoliku opoziciju. “Za to vam ja jem~im!” – oma~e se vojvodi. Aleksis mu na to re~e da bi wegovi uticajni drugovi mogli u Beogradu da osnuju i slobodnu carinsku zonu, gde bi za visoku nadoknadu odlagali sitnice iz svojih nuklearnih centrala. Tu vojvo16
di bi sumwivo, pa upitno podi`e obrve: “Kolega?”. “Hoh{tapleru belosvetski!” – {eretski mu namignu Aleksis. Po{to je vojvodinim o{troumqem igra bila raskrinkana svi poskida{e svoje pozori{ne kostime i navuko{e uniforme. Spontano se uhvati{e u kozara~ko kolo. Kasnije su, dugo u no}, vojvoda i Aleksis vodili poverqive razgovore u ~etiri oka o budu}nosti bezbednosnog sistema u Srbiji. Ispostavilo se i da privatno imaju mnogo toga zajedni~kog. ^ak su obojica, tako re}i, Bosanci, jer je Aleksis po bapskoj liniji Kotromani}, dok je vojvodin praprapra... deda bio prvi bogumilski gerilac u porobqenoj Evropi. U vojvodinom oku zaiskri suza kada je ~uo da je Aleksis ro|en 4. maja, istog dana (razli~ite godine) kada je umro voqeni predsednik, da je nedavno u Belgiji “zaka~io” 18 meseci robije (zbog la`nog predstavqawa), koliko je i sam vojvoda ne{to ranije “odle`ao”... Ujutro, za doru~ak je poslu`eno pravo ~udo poslasti~arske umetnosti, glava cara Lazara Hrebeqanovi}a od marcipana, u prirodnoj veli~ini. Ko zna kako bi se ova vojvodsko-prin~evska melodrama okon~ala da vojvoda u sebi nije osetio neodoqivi zov srpskog naroda i pravila slu`be. A princ? On je dugo, dugo mahao za ~eli~nom pticom.” “Srpska re~”, od 2. marta 1992, tekstom Katarine \or|evi} “VV kao SS” poku{avaa da doka`e povezanost dr [e{eqa sa katoli~kom crkvom i to preko reda Malte{kih vitezova. Autor, koji nije previ{e vi~an pisawu, nije izveo dokaze, jer se udubio u raspravu o nacionalnosti dr [e{eqa, pa je ili zaboravio ili mu je ponestalo argumenata. Podnaslov je glasio: “Dosad je najpoznatiji srpski vitez bio vitez Koja, a onda je vojvoda odlu~io da deci uni{ti iluzije”. “Dana 13. 2. 1992. nas, sve Srbe sveta, obradovala je vest da je na{ ceweni i jedinstveni primerak vojvoda Vojislav [e{eq, tokom posete [paniji, postao vitez ~uvenog Malte{kog reda. Taj veliki ~in desio se, verovatno, u no}i izme|u 11. i 12. februara teku}e godine. Ovog na{eg, sada ve} vitez-vojvodu (ili obrnuto) u Red malte{kih vitezova primio je ~ovek, kome je gore navedeni ponudio srpsku krunu, niko drugi do “princ” Aleksej Drugi Romanov – Dolgorukov – Nemawi} (skra}eno Aleksis An`ujski), ina~e ro|en u Zairu. Uzgred budi re~eno, ovaj “princ” sa veoma duga~kim, impresivnim, nadasve fantasti~nim imenom, ima interesantan policijski dosije, da ne ka`em da je osu|en u odsustvu na 18 meseci zatvora zbog la`nog predstavqawa! Sre}om ovo se desilo u Belgiji, mnogo godina ranije. Kobnu 1984. godinu (oh taj Orvel!) i osudu {panskog suda zbog prevare boqe i ne spomiwati. Vojvoda, sada ve} i vitez, na{ao se u nebranom gro`|u, jer se za svaku uslugu treba i revan{irati. Verovatno mu se posle du`eg razmi{qawa upalila zelena sijalica i odluka je pala: krunisa}e Aleksisa An`ujskog, te od wega na~initi srpskoga kraqa! Neka vrsta “krunisawa” dogodila se u motelu (je li mogu}e da na{ kraq nije mogao sebi da priu{ti ni hotel?) “Monte perdido” (“Izgubqeno brdo”). Da li ovo zna~i da se na{ VV (iz milo{te, kao BB ili MM) izgubio? Ceo “ceremonijal krunisawa” snimala je samo jedna privatna firma, verovatno sa namerom da zadr`i sva prava. Niko drugi nije imao dozvolu. Zli jezici ka`u da je doti~na firma platila i boravak Aleksisa An`ujskog u mo17
telu, pa se dobija utisak da se na{ “kraq” potpuno uklapa u socijalisti~ki na~in `ivqewa. Posle kasete sa ven~awem Brene i Bobe, evo na{em narodu nove ku}ne zabave i novih video junaka – krunisawe za kraqa Srbije ~oveka, koga, ako niko drugi, a ono Interpol odli~no poznaje! No, sada da to stavimo malo na stranu, a da se pozabavimo pitawima {ta je to Red malte{kih vitezova i ko su wegovi ~lanovi? Drugi naziv za Red malte{kih vitezova je Jovanovci, hospitalci (Fratres hospitales St. Joannis). Ovo je kalu|erski vite{ki red osnovan 1048. godine u Jerusalimu. Osnovali su ga francuski krsta{i sa ciqem odbrane krsta{kih tekovina u Palestini i le~ewa krsta{a, ostalih hri{}ana i hayija, u za to, posebno podignutim bolnicama. Po ugledu na wih, osnovani su, ne{to kasnije, kalu|ersko-vite{ki redovi templara i tevtonaca. Posle pada Jerusalima 1187. godine prelaze na ostrvo Kipar, a zatim na ostrvo Rodos (rodoski vitezovi). Turci zauzimaju Rodos 1522. godine, te im car Karlo V poklawa ostrvo Maltu (odatle i naziv malte{ki vitezovi). Malta ostaje wihovo sedi{te sve dotle dok je Napoleon nije zauzeo u XVIII veku. Nosili su crnu mantiju sa belim krstom na grudima. Red malte{kih vitezova organizovan je na bazi pravila kalu|erskog rada Avgustinaca, rimokatoli~kog kalu|erskog reda, ~ija je pravila dao Papa Ino}entije IV, 1244. godine! Red je obnovqen u Rimu 1879. godine, gde mu je i danas sedi{te. Na na{im prostorima ~lanovi Reda malte{kih vitezova bili su prisutni jedino u Hrvatskoj, gde su nosili naziv Ivanovci. Doveo ih je krajem XII veka hercog Andreja, kasnije kraq Andreja II. Imali su velike posede u Mar~u i Biogradu na moru. Usled turske najezde povla~e se ka zapadu, preko Istre, da bi u XVII veku nestali iz na{ih krajeva. Otkud na{ vitez – vojvoda u ovakvom dru{tvu? Odgovor mo`da i nije toliko te`ak. Po|imo od otkri}a slovena~kog lista “Novo doba”! Ove novine su objavile da na{ vojvoda– vitez i nije srpskog porekla, da su wegovi preci bili i Francuzi, i Slovenci, i Hrvati, svi samo ne Srbi. Za Zairce jo{ uvek nema podataka. [to se ti~e konstitucije, ne bi se reklo. Me|utim, {to se Zaira ti~e, {ta bi im smetalo da imaju jednog plavokosog, trbu{astog vojvodu-viteza, koji ne mora da gubi vreme briju}i se, pa se potpuno posve}uje dr`avni~kim poslovima? Iskreno, ja im ga ne bih preporu~ila, a vi? U prilog ovoj tezi dodajmo i sve wegove izjave, po~ev{i od ve} famoznih zar|alih ka{ika za cipele, napalm bombi (koje su zabrawene po me|unarodnom pravu), minirawa i ru{ewa nuklearne elektrane Kr{ko (~ime je pokazao zavidno “poznavawe termonuklearnih postrojewa i nuklearne fizike, te genetike), do sahrawivawa buldo`erima (ovo sa Zairom, pa i Slovenijom i Hrvatskom nema nikakve veze) – niko toliko podlo nije uspeo da ocrni Srbe kao na{ vojvoda-vitez! U pore|ewu sa prethodnim, najnovija vragolija nesta{nog vojvode novope~enog viteza nije ba{ toliko stra{na. On je ionako uvek (bio) prvi kada Srbiji i Srbima treba udariti, boqe re}i, opaliti, jo{ jedan {amar i izvrgnuti ih ruglu i podsmehu celog sveta! 18
Verovatno se wegovom naredbodavcu izuzetno dopala “Revija predsedni~kih kandidata – decembar 1990”, kada se sigurno slatko ismejao, pa sada `eli reprizu. Mo`da smatra, da je, {to se kandidata za predsednika ti~e, suvi{e rizi~no, pa se odlu~io za “Reviju kandidata za srpsku krunu – prole}e 1992”. Tu je i desna ruka, vitez-vojvoda Vojislav [e{eq, te se ne moramo brinuti za ishod poduhvata. Za utehu poklonicima i qubiteqima vojvode-viteza Vojislava [e{eqa ostaje da je izaslanik Reda malte{kih vitezova u Madridu izjavio da na{ vojvodavitez ipak nije wihov ~lan, jer to nije ni onaj koji ga je u viteza i promovisao! Da li je i ovo jo{ jedna zavera Vatikana, Nema~ke, masona, itd... prosudite sami!” “Vijesnik” od 13. marta 1992. godine u ~lanku “[e{eq prijeti Evropskoj zajednici” novinara Aleksandr Milo{evi}a, optu`uje Srbiju za pqa~ku hrvatske imovine. Naravno, po usta{ama je inspirator ove pqa~ke li~no dr Vojislav [e{eq. Bezo~ni fa{izam ovog teksta o~ituje se u nabrajawu hrvatske imovine na teritoriji Srbije, koja je oduzeta, dok se istovremeno ne spomiwe ne samo imovina preduze}a, nrego i ogromna privatna imovina srpskih vlasnika u Hrvatskoj. Za usta{e je normalno da se slobodno poslu`e srpskim bogatstvom, dok je isto tako nenormalno kada Srbi odgovore, barem delimi~no, na sli~an na~in. Naravno, u Srbiji nikada nije do{la u pitawe privatna imovina wenih gra|ana drugih, nesrpskih nacionalnosti. Nadnaslov Srbe ozna~avao kao lopove: “Tako to rade u Srbiji”, dok je u podnaslovu usta{a srpskog imena i prezimena istakao slede}e: “^etni~ki vojvoda i miqenik srbijanskog re`ima nudi recept za gospodarski preporod Srbije: pqa~ku biv{ih JU republika i ucjenu Evropske zajednice” “Svako malo beogradska televizija ugosti Vojislava [e{eqa, ~etni~kog vojvodu i lidera Srpske radikalne stranke. Samo u posqedwih tjedan dana ovaj opskurni politi~ar gostovao je u ~etiri razli~ite emisije, iznose}i bez zazora ekstremno nacionalisti~ke i pogroma{ke ideje po kojima je poznat i van granica Srbije. U svom posqedwem tv-nastupu, u utorak nave~er u emisiji “TVporota”, [e{eq je govorio o tome kako vidi mogu}nost da se ekonomski grogirana Srbija {to prije oporavi. “Neka plate, ka`e [e{eq” Vaqa re}i da ~etni~ki vojvoda i miqenik beogradskog re`ima nije ponudio ni{ta novo, {to Srbija pod Slobodanom Milo{evi}em ve} nije u~inila. Dakle, ~arobna formula koja bi Srbiju trebala u~initi “[vicarskom na Balkanu” glasi: opqa~kati biv{e ju-republike, a ako to nema o~ekivane rezultate, ucijeniti Evropsku zajednicu. [e{eq je to ovako obrazlo`io: “Inozemni dugovi biv{e Jugoslavije mogu se platiti na taj na~in da se teret otplate prebaci na one republike koje `ele iz Jugoslavije, u prvom redu na Sloveniju i Hrvatsku. Tako bi Srbija sa~uvala dio svojih deviza kojih ionako nema mnogo, a gospoda koja ho}e iz Jugoslavije neka to plate”. Nema {to, dosjetqivo i lukavo, ali te{ko izvedivo. Toga je bio svjestan i ministar za industriju Republike Srbije koji je tako|er sudjelovao u toj emisiji i upozorio “kolegu [e{eqa da inozemni povjerioci vjerojatno ne bi pristali da se na taj na~in poravnaju dugovi biv{e Jugoslavije”. No, blagoglagoqivi ~etni~ki vojvoda i tu je prona{ao rje{ewe: 19
“Molim, ako gospoda u Evropskoj zajednici ne budu time zadovoqna, mi ih mo`emo ucjewivati. Recimo im da nam oni razbijaju Jugoslaviju, a mi }emo razbiti wihove dugove, jednostavno }emo ih ucjewivati, pa kom’ obojci, kom’ opanci.” Om~a oko vlastitog vrata Tako eto, o odnosima sa svijetom, poglavito s Evropom, razmi{qa ~ovjek za koga se ve} dugo zna da je svojevrsni glasnogovornik srbijanskog re`ima i da wegovi javni nastupi, ma koliko bili zapawuju}i i zgra`avaju}i, na, odre|en na~in najavquju poteze koje Beograd namjerava povu}i. Iz toga bi se dalo zakqu~iti da se Evropi i ostalim inozemnim povjeriocima sprema sudbina koju je svojedobno do`ivjela Hrvatska i weno gospodarstvo kada su ispostave hrvatskih firmi u Srbiji bezo~no pqa~kane, otu|ivane i prisvajane mimo svih postoje}ih pravnih i moralnih normi. Dovoqno je prisjetiti se kako je pro{la INA sa svojom imovinom u Srbiji, zatim “Gavrilovi}”, “Varteks”, “Bagat” i mnoge druge tvornice i poduze}a. Sve je to Srbija potezom pera proglasila svojom imovinom, predstaviv{i se svijetu kao dr`ava bezakowa i nasilni{tva. Vjeruju}i, naivno, da }e takva politika davati rezultate uvijek i svugdje, ~etni~ki vojvoda koji govori uvijek na mig iz Milo{evi}eva kabineta, najavquje novu pqa~ku koja bi trebala pogoditi inozemne povjerioce, u prvom redu one iz redova Evropske zajednice. U~ini li Srbija ne{to takvo to bi bilo stavqawe om~e oko vlastitog vrata, ali bezumni politi~ki potezi svojevrsna su specijalnost beogradskog re`ima pa ni ovaj u me|unarodnim razmjerima zaprepa{}uju}i korak ne bi ipak bio do kraja neo~ekivan. Jasno je, naime, da re`im u Srbiji ima problema ne samo s oblikovawem svojih politi~kih pravaca nego i s golemim gospodarskim te{ko}ama za koje ne mo`e, ostaju}i do kraja vjeran socijalisti~koj ekonomiji, na}i prave odgovore. Pqa~ka i prijevara, kao konstanta jedne politike, o~ajnicima se i ovom prilikom ~ini kao Bogom dano spasewe.” Poznati beogradski novinar Aleksandar Tijani} priqe`no je, u sred rata, sara|ivao sa “Slobodnom Dalmacijom”. Tako je 29. marta 1992. objavio ~lanak “^etnik [e{eq srpski premijer?”. Kasniji minister i svaetnik u dve vlade (levi~arskoj i pu~isti~koj) bio je vrlo uznemiren priznawem koje je Slobodan Milo{evi} uputio dr Vojislavu [e{equ. Svojom analizom poku{ao je da uka`e na opasnost koja je pred vratima, pla{ila ga je nacionalna politika srpskih radikala, {to je tipi~no za ve}inu novinarskih kadrova poniklih u titoisti~kom Beogradu. Poku{avaju}i da ospori ste~eni ugled dr [e{eqa, Tijani} tvrdi da je wegova politika li{ena svake odgovornosti, te da za socijalne probleme nudi emocionalne, a ne ekonomske odgovore. “Ne znam za{to je Dragoqub Mi}unovi}, lider demokrata, tako veselo (Minimaksovizija, utorak) i tako povr{no (“Sada se vidi, sad se zna, ko se kome dopada”) prokomentarisao izjavu Slobodana Milo{evi}a, predsednika Srbije, da od svih opozicionih lidera “najvi{e ceni [e{eqa”. U toj izjavi nema ni~eg komi~nog, niti povr{nog, pa ni slu~ajnog. Naime, u razgovoru sa ~itaocima “Ilustrovane Politike” Milo{evi} je izneo dva stava koja predstavqaju premijeru, novost, pa ako ho}ete i senzacionalnu poruku. Prvi put je predsednik, odgovaraju}i na pitawe – “Da li Vam smeta {to pripadate socijalistima a Va{a supruga SK – Pokretu za Jugoslaviju” – od20
govorio jasnim i nedvosmislenim – “Da”!? Iz tako kratkog odgovora proizlazi zakqu~ak da je Milo{evi} ~itav tekst odgovora pisao bez ikakvog ku}nog konzilijuma; sve do sada je na sli~na pitawa upu}ena wemu ili prof Miri Markovi} vredela formula o “modernom braku u kojem supru`nici nisu balkanski sputani istom ideologijom. politikom ili pogledom na `ivot”. Jedan od bra~nih drugova sada pravi uo~qivu distancu prema partiji koju zastupa partner. Ta potreba da se podvu~e razlika izme|u socijalista i komunista nadja~ala je partnersku lojalnost i politi~ki mudru obavezu da predsednik “svih Srba” javno potvrdi da u demokratskoj, vi{epartijskoj Srbiji ~ak i bra~ni drugovi mogu slobodno izabrati partiju koju }e pripomagati a da to ne izazove konsekvence “kod stola i posteqe”. Ovako, Milo{evi} je procenio kako je vreme da u predve~erje sukoba, koji izgleda neizbe`an, socijalisti~kog ideolo{kog i socijalisti~ko-pragmati~no nacionalnog krila demonstrira sna`no udaqavawe od bilo kakvog komunisti~kog polena zaostalog na ramenima. Dakle, u pitawu je i `eqa za izvesnim spoqno-politi~kim }arom. Druga je senzacija Milo{evi}eva izjava kako od svih glavara opozicije, citat – “Najvi{e cenim [e{eqa, jer smatram da su on i wegova partija finansijski samostalni od inostranstva i zato {to je dosledan u izra`avawu svog politi~kog mi{qewa. On ne oscilira u mi{qewu kao neke wegove opozicione kolege koje danas govore jedno a sutra drugo.” I ova je stvar dokaz da je pismene odgovore u svom doma}em radu Milo{evi} pisao mirno, dostojanstveno i samostalno. Naime, te{ko je verovati da bi se prof. Markovi} slo`ila sa ovakvom pohvalom [e{equ kad vojvoda odaje nedvosmislen utisak ~oveka koji bi sve bandere, od Terazija do zgrade biv{eg Centralnog komiteta na Novom Beogradu, okitio ~lanovima SK – Pokreta za Jugoslaviju. Ukqu~iv{i profesorku i generala Mirkovi}a na jarbolima ispred same zgrade. Predsednik je, daqe, ponovio tvrdwe socijalista da opozicija, sem vojvodinih pristalica, predstavqa strane pla}enike. S druge strane, i demokrate i vukovci tvrde kako je [e{eq zapravo jedini koji je iz inostranstva doneo neke pare i sakrio ih, kako ka`u, u {ubaru. Ali, sve su to ~arke ni`eg reda naspram ~iwenice da se {ef dr`ave javno izjasnio u prilog jednom od lidera stranaka koje se u ovoj zemqi bore za vlast. Dakle, za{to [e{eq? Ako ve} pomenuta Mi}unovi}eva izjava (“Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada”) ne predstavqa samo puku improvizaciju, ve} promi{qen stav, onda demokrate smatraju da u ovoj izjavi nema ni~eg senzacionalnog jer, po wima, “odavno je poznato kako se radi o jednoj te istoj politici u razli~itim koreografijama”. Iz toga analiti~ari amateri izvla~e zakqu~ak da Milo{evi} zavidi [e{equ na totalnoj slobodi koju je vojvoda za sebe izborio: re~ je o shvatawu da politika predstavqa u`ivawe samo ako je li{ena svake odgovornosti! [e{eq svoje pristalice amnestira unapred jer nudi emocionalna re{ewa za politi~ke i socijalne probleme. Time se najnesre}niji, raspaqivawem, pretvaraju u uspaqenu masu istovremeno sa usavr{avawem vojvodine sposobnosti da sopstvenu partiju i wen program prikazuje prigu{eno, skrivaju}i ekstermizam i su{tinu grubih pretwi. [e{eq, za svoje kriti~are, ne predstavqa politi~ara ve} – pirotehni~ara. Ali, ono {to je nesumwivo to~no, jeste fakat da su mu se, na po~etku, masovno smejali; onda su, 21
posle izlaska wegove privatne vojske na rati{ta, ulice i kafane, po~eli da ga se boje; sada mu se, u parlamentu, sem “stranih pla}enika”, svi dodvoravaju. Otuda verovawe da je ovakav javni stav Milo{evi}a naznaka skore koalicije socijalista i radikala ili, jo{ daqe, da je vojvoda “predsednikov kandidat za slede}eg premijera”! Ako bi to bila ta~na ra~unica, onda je dr Vojislav jedini me|u sada{wim srpskim politi~arima kojem Milo{evi} opra{ta rastu}u harizmu i potencijalnu mo}. Naime, u gotovo svim bitkama posledwe dve godine bili su na istoj strani: nacionalni program, krajine, rat, Ujediwene nacije, ocena medija, sukob sa delom Crkve, borba protiv antislobista, davqewe parlamentarne opozicije, anatemisawe Kara|or|evi}a pomo}u Romanova Dugoprstog, pitawa dezertera, opozicionih javnih protesta, mirovwaka i ostalih sumwivih Srba. Ali, u situaciji kad Srbi `ive kao Adam i Eva (bosi su, gladni, veruju da `ive u raju i wima upravqa Gospod Bog) previ{e je jednostavno obja{wewe kako Milo{evi}, hvale}i vojvodu, `eli da ga pridru`i sebi, da oja~a wega ili wegovu partiju pred lokalne izbore – makar i na {tetu socijalista i na eventualno zgra`avawe onog dela sveta kojeg, na re~ima, uzimamo za uzor. Predsednik je bar vi{e puta dokazao da wegovi potezi nisu jednoslojni i da bi se [e{eq mogao neugodno iznenaditi ako bi ovu pohvalu primio kao licencu koja omogu}ava skupqawe neograni~enog politi~kog hara~a. ^ini mi se da je Milo{evi}, koji ne mo`e, a da ne bude svestan kuda mogu skrenuti vulkani socijalnog bunta, neutralisao [e{eqa hvale}i wegovu “konstruktivnost’’ prema re`imu – makar je i ne pomiwu}i izrekom. Jo{ va`nije ovakav izbor “omiqenog opozicionara” predstavqa opomenu, ili pretwu bremenitu porukama ili poruku bremenitu pretwama. Kako ho}ete! Bio bi to indirektan odgovor onom delu opozicije koji preti generalnim {trajkom ili uli~nim buntom da – ukoliko i postoji vreme “posle Slobe”, to ne}e biti wihovo ve} [e{eqevo doba. Pa neka gospoda iz zemqe, te inostranstva, izvole da biraju. Ta poruka je, ~ini mi se, su{tina ovakvog izbora “Mister opozicije”. Uz jedan amandman: neko }e se prijatno iznenaditi jer }e [e{eq po{tovati pravila igre samo do ~asa kad proceni da je nastupilo vreme utvr|ivawa krivica, re`ima i opozicije, a tada }e se videti da “kanibali, pre ili docnije, moraju da jedu”. Ne}e nam biti nikakva uteha da su pravi politi~ari svesno skrivali sopstvenu inteligenciju i da su neki lo{i politi~ari u tome previ{e uspevali.” Tawa Mileti}, u svome tekstu objavqenom u “Srpskoj re~i” 30. marta 1992. godine deli pregr{t uvreda dr Vojislavu [e{equ. Ponavqaju}i fraze o wegovoj povezanosti sa re`imom daje mu lekcije iz pona{awa, ali iz svega probija wena mr`wa izazvana velikom popularno{}u koju u`iva dr [e{eq u narodu. Mileti}ka tvrdi da se niko ne usu|uje da se suprotstravi lideru srpskih radikala, pa tako ispada da je ona jedina hrabra u Srbiji. Istina je sasvim suprotna, dr [e{eq je jedini koji je imao hrabrosti da se suprotstavi odijumu koji je formirao javno mwewe po some ukusu, ukusu pomenute novinarke. Podnaslov je tipi~an: “Sve bi ih, ka`e on, prislonio uza zid. Kad izgovara tu suludu pretwu, SPS parlament mu fanati~no aplaudira.” “Streqao bi i poslanike opozicije, gotovo sve odreda, streqao bi majke koje pitaju gde su im sinovi, streqao bi vojnike koji ne}e u [e{eqev rat i za krajwi ciq da se [e{eq obogati, proslavi i o`eni. 22
U Kninu se slikao sa automatom preko prsiju, ali je iste ve~eri jeo {ampite u Beogradu. Vojvoda voli {ampite. Vojvoda je voleo i Kniwane i Milana Babi}a, dok je trebalo. Preko no}i ih je, i ne trepnuv{i, izdao. On bi danas i Babi}a streqao. On je danas za klawe od Subotice do Soluna. Sutra }e re}i da se i ovoga puta {alio. Zadovoqi}e se ne{to skromnijim ekonomskim programom: kanalom od Dunava do wegove ku}e u Batajnici. Da ima gde da peca i da pliva sa suprugom kad ga TV Revija o`eni. Kad bi imao bar malo ose}awa ~asti i stida, sklonio bi se negde daleko i duboko u samo}u, da nikom u Srbiji u o~i ne pogleda. Ali ne! On se i daqe razme}e, {epuri. Izaziva na TV duele. Pri tom, sagovornicima ne dopu{ta da progovore. Galami, vergla jedno te isto, glumi nekoga i ne{to, la`e, vre|a, preti... Niko se ne usu|uje da mu ka`e ko je i {ta je, da pore|a ~iwenice. Strah qude. Znaju {ta se desilo Belom, Gi{ki. Koga crveni vojvoda pozove za smrt, taj tamo i otputuje. To je jedini program u kome do sada nije omanuo. Dokle jo{? Dotle, dok [e{eqevim gazdama [e{eq bude potreban. On je oru|e. On je tu da obavqa prqave poslove... On slu{a, samo slu{a {to mu se nare|uje. SPS i policija sviraju, a crveni vojvoda tancuje. Nesre}a je u tome {to od wegove “igre” Srbija dobija samo rane i krvave tragove. Nije slu~ajno poslanik SPO Mihailo Markovi} u Skup{tini Srbije, u prisustvu predsednika republike, zatra`io da SPS kona~no onemogu}i delovawe svog najamnika. Markovi} je to zatra`io na cini~an i duhovit na~in. Rekao je: “Kad vo ~ini {tetu, ne podnosi se tu`ba protiv vola, ve} protiv wegovog gazde”. Crveni vojvoda je porumeneo od besa, ne od stida, ali je o}utao. Nije ni riknuo.” Da nije hrvatskog novgovora, ukradenog i karikiranog srpskog jezika, postojala bi dilema da li je ~lanak “Vojvoda protjeruje Hrvate” objavqen u “Srpskoj re~i” ili u “Ve~erwem listu”. Objavqen je, ipak, u ovom drugom 3. aprila 1992. godine, a potpisao ga je M. Nedeqkov. Dr [e{eq je prikazan kao monstrum koji `eli da istrebi Hrvate koji `ive u Srbiji, pa iako je napomenuto da je izjavio da “treba proterati onoliko Hrvata, koliko je proterano Srba iz Hrvatske”, novinar se nad ovim zgra`a. Istovremeno, ne zgra`a se nad ~iwenicom, niti je negira, da su Srbi masovno proterivani iz Hrvatske. To je normalno i po`eqno. “Novi Sad – Izravni prijenos sjednica srbijanskog parlamenta izuzetno je koristan, jer narod vidi tko ga i kako predstavqa. Da nije tv-ekrana, srpska javnost ne bi ~ula ni dijalog izme|u narodnog poslanika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Antuna Skenderovi}a i poslanika iz Rakovica, ~etni~kog vojvode dr Vojislava [e{eqa. U raspravi o Zakonu o izbjeglicama [e{eq se zalo`io za nekakvu zamjenu po principu “koliko je Tu|man istjerao Srba iz Zagreba, toliko mi Hrvata iz Beograda”. Na to je reagirao Skenderovi}, rekav{i da su [e{eqevi stavovi poznati, ali da je dobro {to je javno, za skup{tinskom govornicom Hrvate u Srbiji ozna~io taocima. U replici je [e{eq napomenuo da je re`im u Srbiji preblag prema Hrvatima te da }e svi biti protjerani poslije sqede}ih izbora. Prema [e{equ, ako je biv{a Jugoslavija nakon drugog svjetskog rata protjerala Nijemce 23
zbog wihova slu`ewa fa{isti~koj Wema~koj, jo{ je vi{e razloga da se protjera Hrvate. [e{eq je posebno naglasio da, kad se promijeni vlast u Srbiji “ne}e vi{e biti pardona. Mi }emo protjerati Hrvate iz Srbije”. – Mi genocidne radwe ne}emo primjewivati jer to nama Srbima nije u krvi. Ne}emo vas ubijati, razume se, ali }emo vas spakovati u kamione i vozove pa se snalazite lepo u Zagrebu – vrlo je jasan bio vojvoda [e{eq. Dobit }ete ~ak i adrese napu{tenih srpskih domova, ku}a, stanova i uselite se. Tamo je i name{taj ostao. A vi odavde mo`ete ponijeti sve {to vas je voqa, sve {to je potrebno. O Hrvatima je nedavno u Sremskoj Mitrovici govorio i vo|a lige Socijalnih demokrata Vojvodine Nenad ^anak, ali u sasvim drugom kontekstu. On je, naime, predlo`io da Vojvodina bude republika u sastavu konfederalne Srbije, a ako to nije mogu}e, onda da se Vojvodina proglasi dr`avom. Ako Vojvodina ne bude dr`ava i ako se rat nastavi, rekao je ^anak, mo`e se uskoro o~ekivati odmazda Hrvatske. Ratni zrakoplovi Hrvatske (^anak je rekao Migovi) do}i }e iznad Vojvodine civilnim koridorima i bombardirati iznenada vojvo|anske gradove. Vojislav [e{eq ponovio je ju~er na konferenciji za novinare da “iz Srbije treba protjerati onoliko Hrvata koliko je Srba protjerano iz Hrvatske”. On je ustvrdio da je “ta mjera u skladu s me|unarodnim pravom i s na~elima demokracije”. Ivkica Ba~i}, u “Vijesniku” od 11. aprila 1992. godine, objavquje tekst koji je nosio naslov “Od{utjeli [e{eqev fa{izam”, u kojem nalazi jo{ jednog saveznika u suzbijawu opasnosti zvane [e{eq. Radi se o autonoma{u Nenadu ^anku, koji bi jedini mogao da za{titi vojvo|anske Hrvate. U podnaslovu je izra`en strah da se Srbi nisu najzad opametili, te da svi misle isto kao dr [e{eq:”Me|u reakcijama srpske politi~ke javnosti na fa{isti~ku izjavu [e{eqa u srpskoj Skup{tini o protjerivawu Hrvata gotovo nema ili je malo onih koji su se usudili stvari nazivati pravim imenom” “Oni koji bi mogli ubla`iti o~ito uznemirewe Hrvata, svih demokratski orijentiranih gra|ana i mawina u Vojvodini i Srbiji, nakon izjave Vojislava [e{eqa o protjerivawu Hrvata, ne ogla{avaju se. Slobodan Milo{evi}, koji je prije nekoliko dana izrekao sve komplimente na ra~un “crvenog vojvode” ni nakon ~etiri dana od ove fa{isti~ke izjave ne ogla{ava se. Jednako tako ni predsjednik parlamenta Bako~evi} ne nalazi za potrebno da ka`e koju rije~ o o~itom skrnavqewu parlamenta i zloupotrebi wegove govornice. Dodu{e, reakcija je mnogo, ali malo onih koji stvari nazivaju pravim imenom. Me|u onima koji su se oglasili na pravi na~in je Liga socijaldemokrata Vojvodine, koju vodi “nesta{ni de~ko” vojvo|anske i srpske politi~ke scene Nenad ^anak. Za [e{eqev istup ^ankova stranka ka`e da je “prvi javni fa{isti~ki istup” i najozbiqnije je upozorewe “da fa{isti~ka ideologija ne samo da je prisutna, ve} je i vrlo utjecajna u politi~kom `ivotu Srbije”. Kavanske izjave Ostaju}i dosqedan sebi i svojem politi~kom vokabularu ^anak ka`e da [e{eqeve izjave li~e na pijanu halabuku primjerenu kavanama “u koje po{ten svet ne zalazi”, ali nagla{ava da [e{eq nije bilo tko: on je politi~ki vo|a kojega predsjednik Srbije najvi{e po{tiva, a praksa je nau~ila da “{to vojvo24
da govori, predsjednik misli”, pa stoga postavqam pitawe: da li i ovaj put [e{eq govori ono {to vladaju}a garnitura misli? Ako je tako, ho}e li se i kada gospodin Milo{evi} ograditi od svog miqenika? [e{eqeva nakana je najava kr{ewa qudskih prava zabiqe`ena samo na tlu fa{isti~kih zemaqa. ^anak upozorava da se ono i doga|a, ali da se malo tko oko toga zabriwava, pa se na taj na~in uvodi “genocid na mala vrata”. On podsje}a na Mayare, Rusine, Ukrajince, Slovake i Hrvate iz Slavonije. Od toga svi peru ruke, nitko na sebe ne preuzima odgovornost a qudi se mimo wihove voqe pakuju u autobuse, prethodno im se oduzima novac, zlato i stvari od vrijednosti. Na ulasku u autobus stvari od vrijednosti se oduzimaju, ubacuju u vre}e i odnose prije nego {to se vrata autobusa zalupe pred zapawenim i zapla{enim qudima. U ~ije ime Zbog toga Liga socijaldemokrata pita tko to i u ime koga radi? Da li je [e{eqev istup u Skup{tini odgovor na to pitawe? Da li je wegov istup i {utwa poslanika, davawe skup{tinskog legitimiteta genocidu? Pitawa i reakcije se mno`e, ali poneki `ele, kao i uvijek pribje}i politi~kom balansirawu i “politi~kom utr{ku”. Tako vojvo|anski socijalisti ogla{avaju}i se oko istupa [e{eqa ka`u da “izjave Vojislava [e{eqa o protjerivawu Hrvata nema utemeqewa u Ustavu Srbije”. Samo ne ka`u da li bi zbog te izjave mo`da trebalo izmijeniti Ustav. Bave}i se “politi~kim utr{kom” socijalisti nastoje da ne{to i u{i}are te u svom saop}ewu ka`u da se “ne mo`e cijeli hrvatski narod koji `ivi u Srbiji poistovjetiti s ekstremnim liderima DSHV-a i nacionalisti~ki nastrojenim pripadnicima ove stranke koji slijede profa{isti~ku politiku hrvatskih secesionista, rade}i tako i protiv hrvatskog naroda i Srbije i daju}i povode za napad na hrvatski narod u cjelini, kako to radi i gospodin [e{eq”. Prozirna reagirawa Socijalisti i ovaj put pokazuju svoje lice iskqu~ivih i netolerantnih strana~kih suparnika, posebno kada je rije~ o DSHV, stranci koja se bori za ostvarivawe interesa Hrvata, koja je do sada upozorila na niz problema koji prate Hrvate i tra`ila rje{ewa. Upravo vladaju}a partija u Srbiji, kao i srpsko rukovodstvo na to se oglu{ilo. I zato su lideri DSHV “nacionalisti~ki nastrojeni” i privr`enici “profa{isti~ke politike”, a [e{eq je i daqe za wih “gospodin”. Prozirnost ovakvoga reagirawa je jasna i samo je na liniji planova “arhitekata mr`we” Nedeqka [ipovca i Petra [kundri}a, koji ~ini se ne odustaju da i ovakve prilike, koje o~ito govore o fa{isti~kim manirima na ovom prostoru, koriste za satanizaciju svojih politi~kih protivnika. Srbija tone u samoizolaciju progla{avaju}i neprijateqima sve oko sebe, pa ~ak i miran i radan hrvatski narod koji, ve}inom izvan politike i politizacije nastoji da mirno `ivi i radi. To im je sve te`e nakon ovakvih reakcija ne samo [e{eqa i vladaju}e partije, ve} i onih poput Paro{kog, ili Arkana, koji jednako kao i [e{eq poru~uje “kad do|e na vlast” da }e i on “protjerivati Hrvate”. Dejan Or{i}, u “Vijesniku” od 6. aprila 1992. godine, ne mo`e da se povrati iz {oka {to je dr [e{eq u parlamentu, pa kad ve} wegove usta{e ne mogu da se obra~unaju sa vojvodom, apeluje na socijaliste da obave taj posao. Iri25
tira ga {to nekakva partija hrvatske mawine nije vi{e uva`avana, kao ni ostale antisrpske organizacije. Ba{ kao {to su takvi “Ujdijevci” uva`avani {irom lijepe wegove. Nadnaslov je glasio “Pozivi na lin~ sa beogradske televizije”, a naslov “Fa{izam u slu`bi naroda”. U podnaslovu je hrvatskoj “demokraciji” predo~ena slika fa{isti~ke Srbije: “Ono {to je gledaocima, kroz usta [e{eqa, u ~etvrtak nave~er priredio direktor RTV Beograd, Milorad Vu~eli}, te pretu~eni profesori ispred srpskog parlamenta, stravi~an su dokaz ubrzane fa{izacije Srbije.” “Mnogo prije no {to je vo`d s Dediwa naciji iskreno priznao koga od strana~kih lidera najvi{e cijeni, fa{ist Vojislav [e{eq postao je medijsko mezim~e dr`avne televizije i izdawa “Politikine” ku}e. Nakon vo`dova miga i nakon {to je premijer Bo`ovi} palicu dr`avne televizije stavio u ruke Miloradu Vu~eli}u, [e{eq se i bukvalno ne skida s malih ekrana. Time fa{izacija te ku}e poprima, iole razumnom stvoru, neslu}ene razmjere, da bi u ~etvrtak nave~er, u udarnom televizijskom dnevniku, Vu~eli} do kraja objelodanio za{to se prihvatio komandirawa RTV-domom. Za televiziju fantasti~nih pet minuta ustupio je fa{isti [e{equ, da bi ovaj pozvao svoje i te kako brojne pristalice na lin~ i protjerivawe novinara drugog radijskog programa, koji ve} gotovo tjedan dana {trajkuju. Imenom i prezimenom, uz “osobni opis” dvadesetak novinara, [e{eq je milijunskom auditoriju “prokazao” i doma}e “izdajnike”, koje zajedno s Hrvatima i Slovencima treba spakovati u kamione i protjerati iz wegove i vo`dove Srbije. Ne{ta tako pogroma{ko i sramotno mogla je sebi dopustiti samo Vu~eli}eva televizija kroz usta fa{iste [e{eqa– “ustanovili smo da {trajk na drugom programu predvode izdajnici srpskog naroda na ~elu s Majom Vlahovi}, k}erkom poznatog srbomrsca Jo`e Vlahovi}a, novinara “Vjesnika”, Ana Kotevska, probugarski raspolo`ena, Rade Veqanovski, pripadnim VMRO, Rade Radovanovi} ~lan UJDI-ja, koji je osnovao usta{a Branko Horvat iz Zagreba, Olivija Rusovac, ~lan antisrpskih reformista, Milo{ Rajkovi} i Slobodan Stupar, ~lanovi sramnog SPO...” Nizao je fa{ist [e{eq imena, zahvaquju}i dobrohotnosti Milorada Vu~eli}a, kojem ni javni poziv na lin~ wegovih kolega ne smeta da papagajski ponavqa kako je televizija samo “u slu`bi naroda” i kako samo “nacionalni interes” odre|uje wegovu ure|iva~ku koncepciju. Ono {to je u ~etvrtak nave~er Vu~eli}, kroz usta [e{eqa, priredio narodu, to je nesumwivo (staro) nova televizijska koncepcija – neskriveni fa{izam, javni poziv na lin~ i odstrijel svih onih koji ne misle kao vo`d s Dediwa i wegov “najcjeweniji” fa{ist. Nekolicina pretu~enih profesora, jedan sav okrvavqen i razbijene glave, koje su “svojeru~no” obradili [e{eq i wegovi tjelohraniteqi ispred srpskog parlamenta– {to su policajci dokono promatrali – stravi~an su dokaz ubrzane fa{izacije Srbije, pothrawivane s najutjecajnijeg mjesta – Dediwa.” “Vijesnik”, od 12. aprila 1992. godine, donosi jo{ jedan izliv `u~i svog dopisnika iz Beograda. Pod naslovom “[e{eq {amara” i nadnaslovom “Predsjednikov qubimac ne trpi uvrede” Ivkica Ba~i} ponovo razra|uje temu “Hrvati u kamionu”, te u dokazivawu [e{eqeve fa{isti~ke politike navodi iz26
jave beogradskih intelektualaca koji jo{, o~igledno, nisu shvatili da je po~eo rat. Ne da nisu shvatili da je u NDH u toku genocid nad wihovim sunarodnicima, nego ih to u terazijskoj sigurnosti nije ni zanimalo. “Fa{isti~ki poslanik u srpskome parlamentu i osnovni qubimac predsjednika Srbije, dr Vojislav [e{eq, u dva je dana dva puta pokazao kako se namjerava obra~unavati s politi~kim neistomi{qenicima. Wih, zasad, jo{ ne trpa u kamione kao Hrvate, ve} ih, zasad, {amara i udara nogama. Prvi incident dogodio se u srijedu popodne, ispred zgrade republi~kog parlamenta. Prosvjetni radnici, koji ve} tjedan dana {trajkuju, okupirali su plato ispred Skup{tine i odr`ali protestni skup. Nai{ao je fa{ist [e{eq, netko mu je dobacio “ua, fa{isto”, a on je {akom u lice udario profesora koji mu je bio najbli`i”. Bezobrazluk Ni to [e{equ nije bilo dovoqno – drugog je profesora izudarao nogama. “Zbog bezobrazluka”, rekao je [e{eq novinarima, dodaju}i da je u tim profesorima “prepoznao ~lanove SPO, odnosno umobolne qude, kakvi su svi u SPO” te da }e i ubudu}e “svojeru~no odgovarati na svaku uvredu, jer ja nemam tjelohraniteqa”. Uostalom, rekao je jo{ fa{ist [e{eq, “{to drugo i o~ekujete od jednoga ~etni~kog vojvode!” Isti incident ponovio se i u ~etvrtak ujutro, na istom mjestu i istim povodom – profesori koji i daqe {trajkuju dobacili su fa{isti [e{equ da je fa{ist, a ovaj se uvrijedio i podijelio nekoliko pquski. Potom je intervenirala policija i provela [e{eqa, kroz masu, u Skup{tinu. Za skup{tinskom govornicom fa{ist [e{eq je svoje pakirawe u kamione s Hrvatima pro{irio i na Slovence, s obrazlo`ewem da i wih vaqa protjerati iz “demokratske Srbije”, zato jer su prije 40 godina opqa~kali i ukrali srpske tvornice, prenijev{i ih u svoju republiku. Zbog fa{ista [e{eqa, i kolumnistica “Duge” Mirjana Bobi}-Mojsilovi} morat }e napustiti tu redakciju. Naime, glavni i odgovorni urednik “Duge”, Ilija Rapaji}, rekao joj je – kako pi{e “Borba” – da odmah spremi stvari, jer “sistematski u kolumnama napada Milo{evi}a i [e{eqa iza kojih stoji cijeli srpski narod. Bobi}ka nije jedina koja }e, zbog sli~noga pisawa, morati oti}i iz redakcije”, izjavio je Rapaji}. Zbog fa{ista [e{eqa, profesor Bo`idar Jak{i} pi{e otvoreno pismo predsjedniku Skup{tine Aleksandru Bako~evi}u, u kojem ga moli da mu, kao gra|aninu koji nije Hrvat, “svojom blagonaklono{}u osigura u prvom kamionu za iseqewe Hrvata jedno mjesto za stajawe. Sa `aqewem se spremam napustiti dr`avu u kojoj jedan poslanik mo`e u Skup{tini praviti fa{isti~ke ispade, a da ih predsjednik Skup{tine zata{kava, progla{avaju}i ih osobnim stavom, kao da ne postoji Ustav kojim se izri~ito zabrawuje {irewe rasne, vjerske i nacionalne mr`we. Pretpostavqam da }e mnogi gra|ani Srbije i na ovaj na~in braniti dostojanstvo svojih sugra|ana Hrvata”, pi{e Jak{i} Bako~evi}u i nastavqa: Bez pozdrava “Trebat }e vam veliki broj kamiona, ali razloga za va{u eventualnu strepwu da }ete ostati sami u ovoj zemqi, kao ~uvar Predsjednikovog politi~kog qubimca – nema. Siguran sam da }e se i tamo gdje nas ratoborni poslanik upu27
}uje na}i wegovi istomi{qenici, koji }e otvoriti obrnuti proces. Mo`da bi s wima mogli ’udru`iti rad i sredstva’, pa da kamioni ni u jednom pravcu ne idu prazni, Napokon bi postali i ekonomski efikasni. Divno! Spremaju}i se na put bez povratka, ne}u vam se obratiti u duhu nove mode koju ste uveli u Skup{tinu: ’Sram vas bilo’. Ostavit }u vas bez pozdrava”, ka`e na kraju svog pisma, koje objavquje “Borba”, Bo`idar Jak{i}.” Pod naslovom “Isterivawe |avola”, “Srpska re~” od 13. aprila 1992. godine, iz pera Stevana Petrovi}a, ocrwuje dr [e{eqa najgorim uvredama, od kojih je ona da je fa{ista jo{ i najmawa kvalifikacija. Uvreda je istaknuta umesto nadnaslova: “Vojislav [e{eq kandidat za lobotomiju”. Ovakva re~enica mogla je da se rodi samo u glavama onih koji nisu navikli da neko mo`e da druga~ije misli, pa bi vaqda zato trebalo operisati dr [e{eqa, da se ukalupi u {umu defetista i dezertera koji su u politici tra`ili alibi za svoj kukavi~luk. Podnaslov je bio u istom stilu: “Ovaj doktor nauka prema svojim protivnicima otvoreno verbalno izra`ava svoje krvo`edne `eqe tipi~ne za pojavu, koja je u psihijatrijskoj stru~noj literaturi dobro poznata i opisana pod nazivom vampirizam ili sindrom Drakule. Zato otvoreno izjavquje da bi jednom opozicionom prvaku mogao krvi da se napije.” “Ako `elimo da u kontekstu posledwih javnih nastupa, objektivno a bez mnogo nepotrebnih re~i, samo delimi~no, ali ne i jednostrano, osvetlimo li~nost dr Vojislava [e{eqa, onda je sasvim dovoqno da mu posvetimo samo minimum neophodnog prostora, pa da nam bude mnogo jasniji i druga~iji, nego {to to nekome mo`da izgleda na prvi pogled. Na pitawe: koje zapravo dr Vojislav [e{eq, mo`e se bez ve}ih mentalnih napora odmah na vrlo jednostavan na~in odgovoriti – to je, pre svega, ~ovek opasnih namera. ^ovek koji sve vreme nosi u yepu spisak protivnika za odstrel, ~iji se broj svakodnevno uve}ava. Na po~ecima svojih politi~kih anga`ovawa, naoko nejasan i nedovoqno artikulisan i definisan uli~ni buka~, naizgled ~ak i bezopasni klovn, vredan sa`aqewa (kakve li samo zablude!), izborom za narodnog poslanika, iako nominalno ~lan opozicije, za mnoge politi~ki neupu}ene pa stoga i iznena|ene, odmah se bezrezervno vezuje za stranku na vlasti i sasvim otvoreno afirmi{e wene ideje. Politi~ki laici i naivni ga u prvih mah do`ivqavaju kao nedoslednog ~oveka i politi~kog konvertita, dok on to u su{tini svoga bi}a u stvari nije. On je u dubini svoje du{e bezose}ajna osoba sa psihopatskim oblicima pona{awa, koja fanati~nom uporno{}u sledi svoje psihopatolo{ke porive za sticawem autokratske mo}i, dok je wegovo manifestno pona{awe samo providna maska jednog gluma~kog diletanta. Dr Vojislav [e{eq u ovom politi~kom trenutku shvata da je oportuno biti uz SPS i wenog lidera, ali niko ne shvata koliko on zapravo strpqivo ~eka prvu odsudnu gre{ku Slobodana Milo{evi}a, kako bi u borbi za osvajawe vlasti prvo wega javno odstrelio, a odmah zatim kompletnu opoziciju. Sa zadobijawem poslani~kog poverewa i publiciteta, koji mu neuko i sa totalnim odsustvom politi~ke mudrosti omogu}ava stranka na vlasti, naporedo evoluiraju i wegove bolesne i nezasite ambicije i poprimaju sve izra`ajnije i dru{tveno opasnije forme ispoqavawa. Ova osoba, koja svojom kompletnom pojavom neodoqivo izaziva utisak evnuhoidnog telesnog habitusa i psihoseksualno neizdiferencirane personalnosti, svesna najverovatnije svoje mu{ke mawkavosti, gaji mr`wu i osvetoqubivost 28
posebno prema mu`evnim protivnicima – Gi{ka, Vuk, Komneni}, I. \uri}, \in|i} i sl., u koje na gotovo {kolski psihoanaliti~ki eksplanatorni na~in, nesvesnim putem, projektuje svoju zavist i zlo, pa ih zato najpre satanizuje a zatim vr{i klasi~nu inverziju krivice i izjavquje da ih ne voli, jer oni ne vole wega i wegove ideje, {to je samo puka i tanu{na racionalizacija za svoje kapitalne rezervoare zla i nekontrolisane mr`we. On je po vokaciji navodno politi~ar, deklarativno zaqubqenik parlamentarnog oblika borbe za vlast, a u su{tini hladnokrvni mentalni ubica. A od mentalnog ubice do fizi~kog ubice razdaqina je mawa od jednog koraka. Zato sa wim ~ovek mora biti veoma oprezan i stalno na mrtvoj stra`i. ^ovek opasnih akcija Dr [e{eq mr`wu prema pojedincima generalizuje na wihove stranke ili simpatizere, demonizuje ih, progla{ava izdajnicima srpskog naroda, osu|uje na stub srama i zahteva egzekuciju, u ~ijoj realizaciji, nije iskqu~eno, i sam u~estvuje u svojstvu inspiratora, planera i nalogodavca. Sa eskalacijom wegove morbidne `eqe za vla{}u postaje i otvoreno genocidan. Prema svojim protivnicima otvoreno verbalno izra`ava svoje krvo`edne `eqe tipi~ne za pojavu, koja je u psihijatrijskoj stru~noj literaturi dobro poznata i opisana pod nazivom vampirizam ili sindrom Drakule. (Na jednom mestu otvoreno izjavquje da bi Ivanu ]uri}u mogao da se krvi napije). To {to se on ne stidi da svoje krvo`edne impulse otvoreno artikuli{e, bez i trunke kontrole ili uvida da izgovara bezumne ideje, samo je prilog vi{e pretpostavci da se kod wega radi o duboko izmewenoj li~nosti, za koju bi neki radikalniji psihijatri tra`ili trajni azil ili eventualno lobotomiju (iako ja li~no nikada nisam bio niti sam sada za radikalizam ovakvog stepena u okviru tretmana dru{tveno opasnih osoba, mada se apsolutno sla`em da ih preventivno treba dr`ati u institucijama za ~uvawe i pod permanentnom stru~nom kontrolom, kako ne bi ugro`avali nedu`ne osobe). Jo{ mawe sam za slobodne akcije ovakvih qudi u parlamentu, u koji mogu u}i zahvaquju}i nedovoqno informisanim ili obmanutim glasa~ima, da bi tek naknadno, kada steknu vlast, eksponirali svoju zlo}udnost i time do{li u poziciju da srozavaju ugled parlamenta kao i ugled naroda koga taj parlament zastupa. Parlament kao ozbiqna institucija mora da poseduje kriterijume za identifikaciju ovakvih li~nosti i instrumente za wihovu neutralizaciju. Jo{ jednom podvla~im, sa brojnom i evidentnom argumentacijom, koja je za proveru veoma jednostavna, Vojislav [e{eq je li~nost ~ije javno delovawe treba zakonski neutralisati, jer on, preciznije definisano, nije samo ~ovek opasnih namera ve} i ~ovek opasnih akcija. Princip retorzije za koji se zala`e [e{eq, ili vra}awe istom merom, pre svega nije hri{}anski pojam niti kategori~ki imperativ srpskog etnosa. Najvi{i etni~ki princip srpskog naroda je – oprostiti ali ne zaboraviti. Ovde nigde nema osvete. Me|utim, ono {to tra`i [e{eq je osveta, koja je u svojoj esenciji mnogo vi{e nego retorzija i reprezentativni oblik maligne agresije koja se ne mo`e kontrolisati. Na taj na~in, on se zala`e za pogrom, za ubistvo. On je lanser fa{isoidnih ideja u srpskom narodu, {to je imanentno strano bi}u ovog naroda. Osveta je najdirektnija negacija Svetosavqa, duhovne paradigme ovog naroda kroz vekove. Na taj na~in [e{eq je sramota srpskog naroda i wegov najve}i izdajica. 29
Ratni zlo~inac [e{eq je na osnovu svoga pona{awa, po definiciji, esencija zla u qudskom obliku. U posledwe vreme, {to je posebno alarmantno sa aspekta mentalnog zdravqa i ~asti srpske nacije, zahvaquju}i pre svega mo}nim masovnim medijima, on je sve prisutniji u na{im du{ama. Podjednako je prisutan i na javi i u snovima. Ulazi sve ~e{}e u na{e snove i pretvara ih u more, zastra{uje nas i mu~i a u nama budi `equ da se {to pre probudimo. Ali, avaj! Vojvoda se po bu|ewu iz na{ih ko{mara materijalizuje i realizuje svoje pretwe na javi. On preti ali on i ubija. Wegove pretwe iz no}nih mora nisu tek pusta talapawa. One su u`asna stvarnost. Wegovi vampirski apetiti rastu a sa wima i broj mentalno i vitalno ugro`enih neistomi{qenika. Kome se sveti i za{to se sveti jo{ nam nije sasvim jasno ali da je `edan krvi tu nema dvojbe. Zbog toga bi Vojislav [e{eq u interesu qudskih `ivota i digniteta srpske nacije trebalo da bude na neki na~in neutralisan ali nikako na na~in kako on neutrali{e ili bi `eleo da neutrali{e svoje protivnike. Ja za tu svrhu predla`em neki duboko human na~in, recimo du`i psihoterapeutski tretman, uz sve po{tovawe wegove li~nosti, mada bi do{ao u obzir i neki oblik egzorcizma, uz pomo} nekog iskusnog duhovnika. Poznajem dosta kolega koji predla`u i neke radikalnije mere. No, da li ga treba tretirati na na~in za koji se ja zala`em ili ga, kako predla`u neke moje radikalnije kolege, treba poslati u penalnu ustanovu na ~uvawe ili psihijatrijski azil akademsko je pitawe i stvar stru~nog ukusa kao i mo}i nadle`nih dr`avnih slu`bi da ovu ideju sprovedu u delo. Jer, radi se o izuzetno opasnoj osobi sa pogubnim uticajem na zna~ajne segmente politi~ki neukih qudi, kod kojih pobu|uje niske strasti i pravi od wih ubice i vampire. Na taj na~in zadobija sve prerogative dr`avnog neprijateqa broj jedan i ratnog zlo~inca, bez obzira na prirodu motiva koji ga rukovode da se ovako pona{a.” Milorad Danilov objavio je u istim novinama tekst kratkog naslova “Kukurikawe”. Nadnaslov je glasio “Koga la`e [kundri}”. ^itaocu nije ponu|eno ni{ta novo, {to ve} nije spomenuto u prethodnom tekstu, tako da je jasno da se u “Srpskoj re~i” na{ao samo zbog kvantiteta, da se {to vi{e izvre|a dr Vojislav [e{eq. “Nije tu vi{e re~ o {ovinizmu. ^ist fa{izam umar{irao je u Srpski parlament. Niko mu nije pru`io otpor: ni uva`eno ~asni{tvo, ni poslanici vladaju}e partije ali ni (s izuzetkom jednog jedinog poslanika) poslanici opozicije. Ova sramotna ~iwenica, koju ni{ta ne mo`e opravdati ni oprati, vi{estruko je opomiwu}a za Srbiju i wene gra|ane. Potpuno je ovde neva`na li~nost koja je u skup{tinskom zdawu izgovorila onu gomilu pretwi pripadnicima jednog naroda koji su, ili bi trebalo da budu, ravnopravni gra|ani Srbije. Niti mu je prvi put, niti je to novina u wegovim politi~kim stavovima “koji ne osciliraju”. Zaprepa{}uju}e je to, {to je kompletan srpski parlament ostao nem naspram tog fa{isti~kog pledoajea. Za analiti~are hladnije glave i malo du`eg pam}ewa sve to kako se desilo i nije tako iznena|uju}e. Po|imo redom, Vojislav [e{eq, narodni poslanik i predsednik politi~ke stranke koja slovi kao opoziciona, a koja u stvari niti je stranka u modernom smislu, a jo{ mawe opoziciona, qubimac je aktuelnog predsednika Republike i svekolike re`imske {tampe i televizije. Wego30
ve ~este konferencije za {tampu, bez obzira {ta na wima govori, a govori uvek isto, pomno se prate i prenose. Ta {tampa bele`i ne samo wegove posete ovom ili onom kraju, sa {lemom ili bez wega, ona obelodawuje i wegove namere da ne{to poseti. Na taj na~in, jedna opskurna figura, koja bi u svakom iole demokratskom dru{tvu stabilnih vrednosti, slu`ila za podsmeh i sprda~inu postala je persona bez premca. Predsednik Republike, pa “vojvoda” [e{eq. Narodni poslanik “vojvoda” [e{eq, tako|e je nesporni favorit oficijelnog vo|stva srpskog parlamenta. Otu`no je kako mu se dodvoruju i ulaguju. Presedavaju}i skup{tinskih sednica, s posebnom rado{}u, objavquju svaki wegov izlazak za govornicu i beskrajno u`ivaju u wegovim replikama. A kako i ne bi kad je “vojvoda” najagilniji braniteq politike vladaju}e partije i glavni psova~ i pquva~ opozicije. Potpredsednik skup{tine i “vojvodin” kolega po tituli Pavi} Obradovi}, javno hvali [e{eqeve politi~ke projekcije granica velike Srbije, koje su apsolutno ekspanzionisti~ke i na {tetu drugih naroda. Gomila poslanika vladaju}e partije i ne mali broj iz opozicije, ~esto ga citira, podr`ava i podupire se wegovim politi~kim stavovima. A oni su naj~e{}e fa{isti~ki, sirovi, plitki i jednostrani, stalno prete}i, gotove presude bez su|ewa. Wegove primitivne ocene i procene nekih jugoslovenskih naroda, pune uvreda i neistina, koje je izgovarao i u srpskom parlamentu, nisu nikad nailazile na otpor. Da sramota bude potpuna, potrudilo se Udru`ewe kwi`evnika Srbije koje ga je primilo u svoje redove. Koliko je sramota {to je ~lanom takvog udru`ewa postao ~ovek koji ni{ta vredno u `ivotu nije napisao Jo{ ve}a je sramota {to se taj di~ni ~lan i posle svega jo{ nalazi tamo. Uprava udru`ewa na ~elu sa akademikom Matijom Be}kovi}em verovatno misli druga~ije. Kod wih mo`da [e{eq slavi kao jedna “politi~ka gromada” u javnom `ivotu Srbije. U svetlu ovih ~iwenica, malih su vrednosti poplave raznih (neiskrenih i iznu|enih) izjava i saop{tewa kojima se upire prstom na “vojvodu” od onih koji su zaslu`ni za wegov politi~ki uspon, odnosno za uspon jedne primitivne i agresivne politi~ke linije koja je la`ima i obmanama o srpstvu i za srpstvo zaslepila mnoge. Ne vredi ni pet para [kundri}evo ogra|ivawe od “vojvode”, jer je jednostavno la`no i u slu`bi politi~kog trenutka. Kad se sabere {ta su o pitawima Srbije i srpstva govorili isti taj [kundri} i ~elnici novope~enih socijalista, to se nimalo ne razlikuje od “vojvodine” Kajde. “Vojvoda” je samo kukurikao pre wih i za wih. I sad se, kao, iznena|uje. A opozicioni poslanici, ako zaista `ele da im demokratska javnost Srbije oprosti ovu bruku, treba odmah da ka`u zbogom skup{tinskim klupama. Neopozivo i definitivno. Potro{ili su i posledwe mrvice vremena za sedewe u parlamentu koji ni~emu ne odlu~uje niti i~im upravqa, ve} slu`i kao obi~an otira~ onome ko je istinski vlasnik na{ih `ivota.” Na zadatu temu “Srpskoj re~i” ogledao se ~esto i Kosta ^avo{ki, profesor beogradskog univerziteta. Tako je od 27. aprila 1992. godine objavqen wegov ~lanak pod naslovom “Isku{ewa zla” u kojem nije {tedeo dr Vojislava [e{eqa. Iako je odli~no znao da dr [e{eq nije samozvani vojvoda, znao je kao i svi Srbi kada je i od koga dobio zvawe vojvode, ^avo{ki svoj animozitet pokazuje odmah, u podnaslovu: “Nastupilo je vreme o~ajawa i pomra~ewa kada je sve ono {to je najgore u nama isplivalo na povr{inu. Uverqiv pokazateq ta31
kvog stawa je sve ve}a uloga koju u javnom `ivotu igra samozvani vojvoda Vojislav [e{eq.” Takav politi~ko-eemotivni naboj jedan profesor sebi nikako ne bi smeo da dozvoli, zato ni wegov ~lanak nije velikih dometa. Suvi{no je raspravqati sa tezama zasnovanim na friziranim ili nepostoje}im doga|ajima, plasiranim sa iskqu~ivo jednom namerom, da se neistomi{qenik uvredi. “Sprega vlade i vojvode Ne bi naravno pomenuti vojvoda predvojni~ke obuke tako brzo i lako dospeo u samu `i`u na{e javnosti da mu vladaju}a stranka nije obilato pomogla. Od samog nastanka prvih opozicionih stranaka, preru{eni komunisti na vlasti primewivali su dvojnu taktiku batine i {argarepe ne bi li tako iznutra oslabili i razbili opoziciju. One radikalnije stranke, koje su nastojale da promene samu prirodu zate~enog totalitarnog poretka, trebalo je povremeno udariti po prstima, pritisnuti i obeshrabriti. A one pomirqivije, koje su bez roptawa primale ono {to im vlast nudi, vaqalo je podr`ati i {to boqe predstaviti u javnosti kao da imaju neku ve}u i trajniju ulogu. Ubrzo se pokazalo da se taj ciq mo`e mnogo boqe posti}i ako se na|e neka prividno opoziciona stranka koja }e opoziciju razbijati iznutra. Za tu svrhu obi~no se koriste ve} postoje}a rivalstva i netrpeqivosti, koji prirodno nastaju me|u qudima od ve}e strasti i ambicije. Kako su za vladaju}u stranku Srpski pokret obnove i wegov predsednik Vuk Dra{kovi}, naro~ito posle 9. marta pro{le godine, bili najneugodniji protivnici, trebalo im je suprotstaviti wihovog rivala u samoj opoziciji. A koga bi drugog ako ne bi Vojislava [e{eqa, koji je u Srpskom pokretu obnove, umesto u Socijalisti~koj partiji Srbije, nalazio svog glavnog politi~kog suparnika, a u Vuku Dra{kovi}u, svom vi{egodi{wem dobro~initequ, glavni predmet svoje neuta`ive mr`we. Trebalo je, dakle, iskoristiti ovu [e{eqevu sklonost omrazi i nasiqu i ve{to ih usmeriti, kao kakav kontrolisani plamen, na glavne protivnike vladaju}e stranke. To se lako moglo posti}i, jer je [e{eq ve} ionako mrzeo Vuka Dra{kovi}a, potvr|uju}i tako jo{ jednom onu neugodnu osobinu na{e qudske naravi da mrzimo onoga koga smo uvredili i kome dugujemo ono {to te{ko mo`emo da vratimo. Proterivawe slabih i neza{ti}enih Mr`wa, me|utim, nema granica, ba{ kao i razobru~eno nasiqe i zlo u qudima, naro~ito kada uzmu maha u doba rata, razarawa i zlo~ina. U to smo se sami uverili kada je nedavno, sa skup{tinske govornice Vojislav [e{eq zapretio da }e, ako do|e na vlast “po istom onom pravu po kome je Tu|man proterao Srbe iz Hrvatske... proterati Hrvate iz Srbije. I ne}emo dozvoliti” – zapretio je daqe [e{eq – “da Hrvati, kao danas u Slankamenu, svoje stare, razru{ene ku}e, ku}e pretvorene u {tale, nude Srbima, izbeglicama u zamenu za vile na jadranskoj obali, koje su ovi morali da napuste. Hrvati u Slankamenu, Zemunu i drugim mestima ne}e imati miran san, dok se ne presele”. Nisu nevoqa i sramota samo u tome {to je [e{eq u najvi{em predstavni~kom telu zemqe najavio proterivawe svih Hrvata iz Srbije, kao da oni mogu biti odgovorni za ono {to na{im sunarodnicima u tzv. avnojevskoj Hrvatskoj ~ine Tu|manovi bojovnici. Takvih bezobzirnih, neodgovornih i zlu sklonih pojedinaca, koji su hrabri samo kada treba proterati slabije i neza{ti}ene, ima u svakom narodu pa i me|u Srbima. Ali je sramota u tome {to su po32
jedini poslanici (po svoj prilici socijalisti) samog [e{eqa u skup{tini uzvicima podr`ali, a niko mu se nije javno suprostavio. Jer, kada je Antun Skenderovi} naveo [e{eqeve re~i da Hrvati treba da se isele iz Srbije, iz skup{tinskih klupa javili su se i glasovi: “treba”. Ohrabren u ovom svom stra{nom naumu [e{eq je oti{ao i korak daqe: zatra`io je da se dvadeset i pet nacionalno nepouzdanih novinara u vode}im glasilima izbaci iz svojih redakcija. A glavno merilo po kojem je sastavqao spisak ovih nesre}nika bilo je, pored ostalog, i odsustvo sufiksa “i}” u wihovim prezimenima, zaboravqaju}i pri tom na gospo|u [tulu, ~ije prezime pati od iste mane. Dodu{e, to je [e{eq mogao re}i i zapretiti a da to jedva bude prime}eno, kao {to to obi~no biva sa neodgovornim izjavama u kafanskim razgovorima me|u pripitim sagovornicima. Ali se Televizija Beograd pobrinula da ova [e{eqeva izjava u trajawu od pet-{est minuta bude objavqena u drugom udarnom Dnevniku, dav{i tako i wemu i wegovoj izjavi izuzetan politi~ki zna~aj. Osloba|awe skrivenog zla Jedno je sigurno: pojava samozvanog vojvode [e{eqa nije nimalo slu~ajna. Takvi qudi se skoro zakonito javqaju u vremenima mete`a i krize, krvoproli}a i zlo~ina i op{teg pada javne vrline i morala. U takvom dobu u kojem na svetlost dana izbijaju mr`wa, silni{tvo i ostala skrivena zla, na javnu scenu stupaju qudi koji pod planom proverenih vrednosti rodoqubqa, hrabrosti i nacionalnog interesa – zagovaraju netrpeqivost i nasiqe prema neza{ti}enima i slabijima od sebe. To je i doba kada nema stalnih i pouzdanih obave{tewa i argumentovanih javnih rasprava o goru}im pitawima dr`ave, privrede i nacionalnog opstanka, pa obi~an svet, koji se izobli~uje u svetinu, nije u stawu da razlikuje la` od istine i dobro od zla, a sluti da je sve dozvoqeno. [e{eq, ili neko wemu sli~an, mogao se, dakle, o~ekivati, kao {to se to i ranije de{avalo u zemqama koje su do`ivele vojni i diplomatski poraz, smawewe dr`avne teritorije ili op{te rasulo u privredi i dr`avnim finansijama. I kao po pravilu, postoje}e autoritarne vlasti obi~no ohrabruju uspon takvih li~nosti. Tako je bilo i u pora`enim i revizionisti~kim zemqama posle prvog svetskog rata, naro~ito u Nema~koj, a tako je izgleda i kod nas. To je lako pokazati. Jedan od bitnih ~inilaca uspona u politici je pojavqivawe u javnosti. Kada je vladaju}a stranka re{ila da zaigra na [e{eqevu kartu, odjednom je postao persona grata na televizijskim ekranima i strnicama vode}ih listova. Samo pojavqivawe u javnosti mo`e se objasniti ~iwenicom da je postao narodni poslanik, ali se time ne mo`e objasniti izuzetni obim wegovog pojavqivawa. Jer, iako wegova stranka ima u Narodnoj skup{tini samo jednog poslanika, on se pojavquje ~ak vi{e i ~e{}e u javnosti od ~elnika drugih opozicionih stranaka ~iji je broj poslanika neuporedivo ve}i. Miqenik sudbine Neki }e mo`da pomisliti da je [e{eq u ovom ~asu postao miqenik sudbine, pa je to razlog {to mu zvani~na javna glasila posve}uju toliko pa`we. Pre }e ipak biti da je i wemu i nama Slobodan Milo{evi} sudbina i da je sud koji ovaj ima o samozvanom vojvodi najve}ma doprineo [e{eqevom u~estalom 33
pojavqivawu u javnosti. Nedavno je to Milo{evi} i li~no potvrdio. Na pitawe – “Koga od svih opozicionih lidera najvi{e cenite i uva`avate?” – Milo{evi} je odgovorio: “Najvi{e cenim [e{eqa jer smatram da su on i wegova partija samostalni od inostranstva i zato {to je dosledan u izra`avawu svog politi~kog mi{qewa”.1 Simpatije su o~igledno uzajamne ili kako bi to narod rekao: na{la krpa zakrpu. @ivimo, na`alost, u vremenu bogatom nesre}ama, punom stra{nih bitaka, razdora i zlo~ina – vremenu u kojem su ~ak i privremena zati{ja na frontovima u`as. A “u mete`u i razdoru” – kako su to stari govorili “najvi{e je snage u onoga najgorega: za mir su potrebna ~estita nastojawa”2 Napomena 1) Ilustrovana Politika od 23. februara 1992 2) Tacit, Istorije, IV, 1.” Nikola Mi{kovi} je potpisao tekst “Fa{izam ili bezuslovna odgovornost za sudbinu nacije”, objavqen u “Srpskoj re~i” od 27. aprila 1992. godine. Podnaslov je glasio “Posledwi front – u svom dvori{tu”, a autor optu`uje dr [e{eqa da sa ekonomskih problema narodu svojom retorikom skre}e pa`wu na druge stvari. Za Mi{kovi}a je rasplamsali gra|anski rat o~igledno neva`an stvar, a onaj ko misli druga~ije taj je fa{ista zna se. “Pou~nost istorije nekad mo`e da izgleda banalno. Posebno ako se stvari ponavqaju sa velikom prepoznatqivo{}u. A ono {to smo mislili da je samo jedna figura u sistemu koji se uvek slu`io metaforama, u kratkom roku se ispostavilo kao ne{to ve} vi|eno. Fa{izam je u Srbiji utemeqen u roku od dve nedeqe, od trenutka kada je Milo{evi} priznao ko mu od opozicionih lidera le`i na srcu. Isti onaj koji le`i na srcu predsedniku Republike danas je rana na srcu ono malo demokratske i svesne Srbije. Ali, stvari ipak nisu tako jednostavne. (Ne)ozbiqnost u ozbiqnim okolnostima Re}i kako je [e{eq sam po sebi znak o~igledne fa{izacije Srbije, bilo bi nedovoqno, ~ak i ako se pri tom podrazumevaju sve one formacije koje deluju, ali su po re~ima Slobodana Milo{evi}a zabrawene zakonom!? Jer, i sli~ni pokreti pred Drugi svetski rat pokazuju da partijske vojske nisu novost, odnosno da one kao pretwa terorom nisu izum ove vlasti. Ali, ono {to je zajedni~ko u oba slu~aja jeste narod kao pasivni u~esnik koji i ne pomiq{a da u~estvuje u svojoj sudbini. Naviknut na oplakivawe i na uzdahe, narod se sve vi{e povla~i iza one crte u kojoj se poni{tava svaka individualnost i svaki dignitet. Qudi su izgubili poverewe u sopstveni otpor, ~ak i oni koji veruju da bi on bio nu`an, dok je strah one druge naterao ne samo da se povuku ve} da se makar i verbalno – prikqu~e. To su oni koji kad vide prosvetne radnike pred Skup{tinom vi~u “da idu da rade na wivu”, oni koji su u stawu da po{aqu podr{ku ministru obrazovawa @. Markovi}u i da tra`e otkaze za sve nastavnike “jer ima nezaposlenih koji bi voleli da rade posao onih koji ne}e da rade”. Sve, naime, po~iwe prosto, obi~no i gotovo – sme{no. Od najavqenog ru{ewe Ku}e cve}a pijucima, a ima tome tek godinu dana, [e{eq je uglavnom slu`io za zabavu. Niko nije ozbiqno verovao da jedna takva figura mo`e u bilo kom trenutku dobiti na te`ini (osim li~noj, u kilogramima). Znalo se da je lakrdija trebalo da skloni pa`wu sa nekih drugih, ozbiqnih stvari. 34
Upravo je u tome zamka. Mladi i neuspe{ni slikar Adolf Hitler, ambiciozni novinar Musolini, kao predstavnici dve vrste fanatizovanog bitisawa u politi~kom `ivotu, tako|e su bili minorne figure, s malo pristalica i naizgled bez ikakvih {ansi. Ono {to ih izvla~i na glavnu scenu nije nikakav li~ni kvalitet, osim patolo{kih osobina, {to je ovde naj~e{}e i pretpostavka za Veliku Scenu, ve} – okolnosti, Uzmimo, na primer, Nema~ku. Inflacija, nezaposlenost, socijalna nesigurnost velikih razmera, razo~arawe i nemo}. Oktobra 1929. godine do{lo je do sloma berze na Volstritu, a u isto vreme preminuo je i Gustav [trezeman, najve}i dr`avnik u Vajmarskoj Republici. Za samo godinu dana, broj nezaposlenih je, sa milion i po porastao na tri miliona, da bi u roku od jo{ dve godine do{lo do cifre od preko {est miliona qudi. Pojavquje se ~ovek koji obe}ava ono malo {to je qudima potrebno. Istovremeno, on obe}ava i ispravqawe nema~ke nacije. Vra}awe dostojanstva. Sau~esni{tvo u zlu Sa glavnih ekonomskih problema skre}e se pa`wa. Oktobra 1933. godine Hitler je obnarodovao da Nema~ka istupa iz Dru{tva naroda. Predstavqaju}i zemqu ugro`enom, Hitler je uspeo da na op{tem glasawu 95 odsto bira~a podr`i wegovu politiku. Ali, podr{ka je do{la i s jednog visokog mesta. Martin Hajdeger je pisao: “Nije slavoqubqe nateralo Firera da napusti Dru{tvo naroda, niti je to u~inila strast za veli~inom, ni slepa tvrdoglavost, ni `eqa za nasiqem: posredi je iskqu~ivo jasna `eqa da se bude bezuslovno odgovoran za preuzimawe gospodstva nad sudbinom na{eg naroda”. Ovde mo`emo zastati. Jasna `eqa da bude “bezuslovno odgovoran za preuzimawe gospodstva nad sudbinom naroda” naterala je Slobodana Milo{evi}a da doslovno vu~e lo{e poteze. [ta je jo{ pro{le godine moglo biti od ovog prostora? Labava federacija, konfederacija, asimetri~na federacija, i mno{tvo sli~nih mogu}nosti. Ali, `eqa da bude bezuslovno odgovoran vodila je Milo{evi}a u apsolutno podre|en polo`aj, tako da je svakog dana gubio ju~era{we mogu}nosti. Zato mu je preostalo jedino da sve poraze brani na jedan na~in fa{izmom. Ucene i pretwe ve} su po~ele, likvidacije su na pragu. Odvo|ewa, zatvarawa, progoni... Srbija je na pragu velikog zla, ali koje nijednog trenutka ne bismo smeli staviti samo na teret Milo{evi}u i [e{equ. Postavqa se pitawe otpora, odnosno sau~esni{tva u zlu. Oni koji nisu `eleli da `rtvuju malo sada }e biti primorani da `rtvuju mnogo. Vra}awe nacionalnog dostojanstva ugro`enim Srbima ve} je ko{talo za vi{e hiqada mladih `ivota. Ali, frontovi se vi{e ne mogu otvarati na tu|oj teritoriji. Taktika je postala prozirna i sada je jasno da }e posledwi front Milo{evi} otvoriti u svom dvori{tu. Jer, vojska }e morati da se povu~e iz Bosne, i mno{tvo uniformi nekada{we JNA krenu}e prema Srbiji, tom Beogradu u malom. Koliko je onih koji }e, poput nekih novih, fanatizovanih Rastiwaka, po`eleti da se jednom i s wim obra~unaju. “Sada je na nas red”, ponovio je [e{eq novinarima, ~itaju}i, zasad, samo imena novinara iz Radio Beograda. 35
Ako ima ne~eg ute{nog u svemu, to je onda ~iwenica da je sve mawe prostora sve mawe vremena. Svako za sebe, vrlo brzo, mora}e da donese va`nu `ivotnu odluku. Da li }e biti sau~esnik? I na ~ijoj strani?” Nevenka Levak je potpisnik ~lanka iz “Glasa Slavonije”, od 11. juna 1992. godine, koji je naslovqen kao “[e{eq sveznalica”. Naravno radi se o usta{kom “Glasu”, {to se mo`e zakqu~iti i iz podnaslkova: “Putuju}i srpski politi~ari sa [e{eqom na ~elu uvjeravaju srpski narod kako su wihovi zlo~ini pravedni”. ^lanak je istorijski, trebalo bi na wemu obrazovati nove generacije, jer potpisnica ne krije {ta `eli Srbima: “Sami }e sebe pokopati. To im je sudbina koju im pri`eqkujemo, jer nema ni~eg goreg od bratoubila~kog rata”. Kra}e re~eno, “Srbe na Srbe”, kad ve} ne mogu svi Srbi na vrbe. “^ovjeku najvi{e mo`e osvje`iti dan kada ovakva kakva jest Srpska televizija poku{ava biti demokrati~na. Pa glede toga organizira “okrugli sto” na kojem je ve}inom glavni gost Vojislav [e{eq. Koji je toliko demokrati~no parlamentaran da i voditeqi emisije i prisutni sugovornici jedva mogu do}i do rije~i. Jer [e{eq sve zna, na sve ima odgovor, wegova mora biti prva i zadwa. Posqedwi takav poku{aj da se utje{i demokratska javnost jest emisija o izborima. Kako bi uvjerila narod da su oni pravedni i pravi~ni, televizija je pozvala samo predstavnike vladaju}e stranke i wezinih satelita. Koji su, naravno, svjesni toga da je ono {to oni nazivaju izborima glupost, nastojali svim silama uvjeriti ostatak Srbije da je sve u redu. Malo su im posao pokvarili ~lanovi SANU-a koji su se uzjogunili i zatra`ili ostavku qubqenog predsjednika Slobe. Glede toga [e{eq se posve jasno izrazio da bi on sve wih kao Hrvate, ali Brana Crn~evi} je ne{to utawio. Po~eo ~ovjek spomiwati nekakve aforizme, apstrakciju vlasti, politi~kog pona{awa. Tu ga je [e{eq samo glupo gledao, da bi ipak mudro ustvrdio kako su sve to “izdajice srpskog naroda koje bi sistemom ulice do{le do vlasti”. Umjesto sistemom “izbora”, gdje se zna tko }e dati koliko glasova ve} u trenutku kada se Slobo sjeti raspisati ih. Posebno je Srbima bilo drago {to ih je uo~i izbora cijeli svijet “anatemisao”. To im je, ka`u, dalo dodatnu snagu da se odlu~e za Slobu, jer ne}e oni dozvoliti da im kojekakvi Amerikanci diktiraju na~in pona{awa. Umjesto da ih se za izbore odlu~i pedeset posto, kako se nadala vladaju}a stranka, iza{lo ih je u gwevu ~ak 60 posto, da bi svijetu pokazali svoje prkosno “da”. Srbi su tako tanko}utan narod da ih optu`be cijelog svijeta raspiruju na qubav prema Srbinu bli`wem, ustvrdili su putuju}i politi~ari koji tr~e od stola do stola kako bi dokazali da su u pravu. To {to se dio naroda ipak ne sla`e, nikoga ne zanima. I tu [e{eq dolazi do zanimqive konstatacije, koja se i nama prili~no svidjela. Pobuwenike iz SANU-a, koji su se odlu~ili za protest protiv Slobe, upitao je kako to da se sada `ele izvu}i, kada su oni idejni vo|e svesrpskog ustanka? Kada su pozvali Srbe iz “krajina” da se pobune protiv “usta{ke vlasti”, i taj wihov poziv poslu{ao je narod, ali i srpski politi~ari. Sada se upla{i{e sankcija, pa bi rado anulirali sve svoje prija{we postupke. [e{eq im to ne dopu{ta, a mislimo i mi kako nije u redu da se sada tako glatko rije{e svojeg grijeha i svojih zlo~ina. 36
Srbima ne}e mo}i nitko ni{ta izvana u~initi jer se svijet libi vojne akcije, ali kako je sve jasnije, sami }e sebe pokopati. To im je sudbina koju im pri`eqkujemo, jer nema ni~eg goreg od bratoubila~kog rata. A to ih o~ekuje jer uskoro ne}e imati {to gristi, osim jedni druge.” “Srpska re~” 22. juna 1992. prepri~ava snimak incidenta koji se odigrao ispred savezne skup{tine. Ovo prepri~avawe trebalo je da poka`e agresivnost jednog politi~ara, ali objektivni ~italac potpuno druga~ije razmi{qa: dr [e{eq je postupio hrabro, odgovorio je ruqi koja mu je spremala lin~, wemu niko ne}e uskratiti slobodu kretawa. Uostalom zar bi druga~ije postupio ~ovek koji je jo{ u doba najsna`nije komunisti~ke presije imao smelosti da se suprotstavi. Naslov je bio uvreda sam po sebi: “[e{eq i qudi”, a ono {to se videlo o~igledno je odu{evilo pregaoce “Srpske” pa su dodali i nadnaslov “Beogradske premijere”, Zaista, bila je to premijera dostojanstva, prvi put jedan ~ovek se suprotstavio ruqi, ruqi koju je SPO koristio kao svoje glavno oru`je. I ruqa se povukla. Deo prvi “D (^etvrtak, 11. jun. Savezni poslanik Vojislav [e{eq je pred Saveznom Skup{tinom. Prilazi mu novinar Televizije Politika.) • Kuda ste krenuli? – U Skup{tinu. • Da li }ete dati podr{ku taksistima? – Ne! Pa vidite da je to razularena banda! (Okru`en telohraniteqima, prolazi kroz okupqene taksiste. Oni udaqeniji dobacuju mu i zvi`de. Okre}e se besan.) – Ne}e meni niko da urli~e, jer }u vas pobiti sve k’o pse! Ja vam hleb nisam ni uzeo! Idite pa se `alite onim izdajnicima... (Jedan taksista ne{to mu govori.) – Nemoj da vi~e{ na mene, nemoj da vi~e{ na mene, nemoj da vi~e{ na mene! * Gospodine, nemojte me provocirati! – Nemoj da vi~e{ na mene, razbi}u ti glavu! * Za{to? – Zato {to vi~e{ na mene! Umukni! Umukni! Umukni! (Kre}e prema Skup{tini. Iza wega taksisti vi~u: “UA!”) – Ja }u vas srediti (3 puta)! Bando jedna! Bitange! Bando jedna razbojni~ka! Pa jeste, ja }u vas upucati! Bando jedna! [to ne radite? Bando! (Telohraniteqi poku{avaju da ga nateraju prema Skup{tini. To te{ko ide. Po~iwe polemika sa najbli`im taksistom.) – Bando razbojni~ka! [to ne odete da se `alite onima {to podr`avaju Amerikance i Nemce? * Kakve veze imaju Amerikanci i Nemci? – Pa jel’ su vam oni oduzeli naftu? Jel’ sam vam ja oduzeo? Vuk Dra{kovi} i Matija Be}kovi} su vam oduzeli! (Okre}e se novinaru) Evo, to su fa{isti! (Okre}e se taksistima.) Fa{isti! Bando fa{isti~ka! Pozdravqajte sa “hajl Hitler”! Ja }u vam stati na put! Ho}u! Ja }u vas nau~iti redu! Ne govorite vi meni {ta da radim! Ja }u da radim ono {to ja ho}u! Bando fa{isti~ka, ja }u vam na put stati (4 puta)! Ja }u tamo gde ja ho}u! [est puta ima da pro|em tamo i onamo! 37
* Nemojte da izazivate! – Ko izaziva? (Iz mase se ~uje “svi, svi, svi”...) E, pa vidite, ti koji vi~u “svi, svi, svi”, ti }e vam upropastiti interes! Osta}u ovde koliko mi se svidi! Ako se napravi nered, neka se napravi, pa {ta?! * Molim vas, nemojte nas izazivati! – Pa {ta, pa {ta?! * Dobro, ako ho}ete neka vam bude! – Ho}ete da vas pogazim? Ho}ete da vas pogazim nogama sve?! Bando jedna izdajni~ka, fa{isti~ka! (Uspevaju zajedno sa telohraniteqima da ga nateraju ka Skup{tini SRJ. Iza wega dopiru urlici negodovawa. Na dnu stepeni{ta savezni poslanik ponovo se okre}e taksistima.) – Do}i }u ja opet tu! Opet }u do}i da vas nau~im redu (2 puta)! (Na ulazu u Skup{tinu prolazi, a da ga nisu pretresli ni legitimi sali. “One koje znamo nema potrebe”, ka`e ~ovek iz skup{tinskog obezbe|ewa). Deo drugi (Savezni poslanik Vojislav [e{eq izlazi iz Skup{tine. Taksisti ga do~ekuju sa ogromnim negodovawem. Poslanikova svita kre}e kroz Pionirski park trotoarom prema Ulici Kneza Milo{a. Pri ulasku poslanika u automobil, nastaje kome{awe i ~uje se pucaw. Taksisti oko [e{eqa se razilaze, nastaje panika. Vidi se [e{eq kako govori nekome iz svog obezbe|ewa: Pobi}u ih sve!”. Dolazi milicija. Sa “{korpionima” i “heklerima” svojih pratilaca, [e{eq odlazi prema Skup{tini Srbije. Kamere ga prate. S vremena na vreme okre}e se i ka`e: “Be`i!”. Taksisti ga prate na bezbednoj udaqenosti. Milicija pravi kordon. Iz mase se ~uju uzvici: “Pi~ko pederska! Vojo pederu! Dole, jebem vam mater!... Savezni poslanik odlazi... Istraga je u toku. Traga se za izvesnim “^er~ilom”, bodigardom koji je pucao. Slede}e ve~eri [e{eq je gotovo sat i po govorio na TV Politika.) (Doga|aj su zabele`ile kamere TV Politika i snimak je prikazan u celosti u ~etvrtak;11. juna) Vaqda je SPO procenio da je incident sa taksistima naneo dosta {tete dr [e{equ, pa je u istom broju objavqen jo{ jedan ~lanak na istu temu, zvao se kratko “Taksisti”, sa nadnaslovom “Hekler demokratija” “Na dan konstituisawa Skup{tine Jugoslavije beogradski taksisti blokirali su prilaze zgradi saveznog parlamenta u znak protesta zbog svog lo{eg polo`aja. Verbalni duel [e{eqa i taksista, zapo~et prilikom wegovog ulaska u Skup{tinu nastavqen je tu~om i okon~an pucwavom telohraniteqa. Vojislav [e{eq u izjavi za “Ve~erwe novosti” (13. jun 1992. godine) ka`e: “Pred po~etak rada Skup{tine pro{ao sam kroz kolonu vozila ~iji su vlasnici taksisti {trajkovali. Najve}i broj mi je aplaudirao, drugi su me pozdravqali i rukovali se sa mnom. Me|utim, grupa pripadnika SPO po~ela je da urli~e, preti i skandira. Wihovim ru`nim re~ima odgovorio sam izjavom da su fa{isti~ka banda”. Mezim~e predsednika republike, naviklo na pohvale sa najvi{eg mesta, te{ko podnosi re~i kritike, koje mu se upu}uju, i prema onima koji ne cene wegov lik i delo energi~no deluje. Po{to nije uspeo da ih ubedi da suDra{kovi} i Matija Be}kovi} “oni {to 38
su im hleb uzeli”, obe}ao je taksistima, da “}e im pokazati. Ja }u vas upucati”. Svoje obe}awe [e{eq je odr`ao: nakon zavr{etka prve sednice skup{tine Jugoslavije, po izlasku iz parlamenta, i po svedo~ewima o~evidaca i u~esnika, [e{eq je prvi napao taksiste, jednog od wih su wegovi telohraniteqi oborili i dok je le`ao na zemqi po~eli da tuku. Taksiste, koji su krenuli u pomo} kolegi, telohraniteqi vojvode su odvratili od te namere – pucwom iz {korpiona. Ovu verziju potvr|uje i doktor narodne odbrane “Istina je da je moj telohraniteq pucao u vazduh iz pi{toqa 7,65 ali samo u znak upozorewa, jer sam bio ugro`en. Tog se dana moglo videti da su sve konce vukli aktivisti SPO. Ovom prilikom `elim da upozorim sve druge mogu}e sindikalne aktiviste koji bi mogli da zloupotrebe sindikalnu organizaciju u strana~ke svrhe. U tom slu~aju ne}emo prezati ni od upotrebe oru`ja ako za to bude potrebe”. Vojvoda sebe vidi kao {erifa koji je pozvan da presu|uje o tome {ta je upotreba, a {ta zloupotreba sindikalnih zahteva. On suspenduje sve institucije vlasti i deli pravdu po sopstvenoj pameti. Pro{li put je napadao u~iteqe, koji su protestvovali ispred zgrade srpskog parlamenta, sada napada taksiste. Oba puta tvrdi da je napadao ~lanove SPO. Toj doslednosti je dakle Milo{evi} odao po{tovawe, blanko potvrdu i pravo da ulicom juri i poziva na lin~ ~lanove jedne legalne stranke. Naime, ~ak i da je ta~no da su pripadnici SPO ti koji su skandirali i vikali [e{equ, ~ak i da je ta~no da su ~lanovi SPO bili aktivno jezgro sindikalnog protesta taksista, sve to ne daje za pravo doktoru op{tenarodne odbrane i miqeniku Milo{evi}a da lin~uje i odobrava pucawe na te qude. Vojislav [e{eq o~igledno zloupotrebqava svoj imunitet poslanika da se bez odgovornosti fizi~ki obra~unava sa svojim politi~kim protivnicima. A s druge strane taj isti imunitet koristi za prikrivawe lica koje ugro`ava javnu bezbednost. Bez ikakvog zazora priznaje da je svog ~oveka koji je pucao “sklonio privremeno iz Beograda”, uprkos tome {to je za wim izdata poternica od strane MUP-a Srbije.” “Globus” iz jula 1992. godine najve}i deo svog izve{taja sa izbora u Srbiji posve}uje dr Vojislavu [e{equ. Koriste}i frazeologiju wegovih beogradskih protivnika, nepotpisani autor predstavqa dr [e{eqa na momente kao vrlo opasnu osobu, da bi odmah zatim poku{avao da ga ismeje. U podnaslovu je izdvojeno slede}e: “Kako je [e{eq postao miqenik Slobodana Milo{evi}a • Gdje je na{ao svoje krvolo~ne dobrovoqce za “~i{}ewe terena” – [to je poru~io Amerikancima, Rusima i Nijemcima • Za{to nije zadovoqan spomenikom Dra`i Mihailovi}u”. Ovakvim opasno-ssme{nim naizmeni~nim prikazom, autor je podsvesno priznao da dr [e{eq, ako ni{ta drugo, zbuwuje Hrvate. A zar zbuniti neprijateqa nije jedan od osnovnih preduslova uspe{nog vo|ewa rata? “Kao {to se i o~ekivalo, najve}a “zvijezda” izbora za Skup{tinu tzv. SR Jugoslavije nije bio predsjednik Srbije Slobodan Milo{evi}, koji okupqenim novinarima na wegovom izbornom mjestu nije uspio re}i ni{ta zanimqivo osim nekoliko sumorno izre~enih fraza, nego dr Vojislav [e{eq, ~etni~ki vojvoda i predsjednik Srpske radikalne stranke, ~ije su neobuzdane izjave dio Srba razveseqavale, a dio dovodile do bijesa. Iako je cijela Srbija bila poti{tena i uzrujana zbog dan ranije uvedenih sankcija, koje }e Srbiju pretvoriti u izop}enika iz kruga civiliziranih dr`ava svijeta, a Srbe baciti na 39
rub gladi, Vojislav [e{eq je samouvjereno do{ao pred televizijske kamere i izbacio jedan od svojih verbalnih “bisera”, koji bi bili smije{ni da nisu tragi~ni. Na pitawe novinara, koji su ga do~ekali na wegovom izbornom mjestu u Batajnici, {to misli o sankcijama, on je rekao: “Sankcije prema Jugoslaviji zna~e po~etak kraja Organizacije Ujediwenih naroda, kao i ameri~ke imperije. Sve {to je zasnovano na nepravdi, ne mo`e biti dugog veka.” Potom je dodao: “Ne iznena|uje me {to su tako glasale Amerika i Nema~ka. Iznena|uje me pona{awe Rusije i wenog izdajni~kog predsednika Jeqcina. No, nek’ znaju Rusi, Srbi ne}e zaboraviti tko im je u nevoqi bio prijateq, a tko neprijateq.” No, prema [e{eqevim prijetwama u posqedwe doba, ne}e strahovati samo Amerika i Rusija, nego i mnogi drugi – Hrvati koji `ive u Srbiji, vojvo|anski Ma|ari, biv{i generali JNA, koji su izdali domovinu, novinari RTBa i “Politike”, oni koji su postavili spomenik Dra`i Mihailovi}u, ~lanovi obiteqi Kara|or|evi}, Albanci i muslimani, “hrvatski bojovnici”, opozicijski poslanici, masoni iz SANU. Gen{er, Jeqcin i Bu{, vodstvo Srpske pravoslavne crkve. [e{eq se mo`da doima politi~kim cirkusantom, ali na`alost, u suvremenoj Srbiji on ima podr{ku od oko 30 posto gra|ana, i podr{ku samog predsjednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Taj zlo~inac, izravno je odgovoran za masovne zlo~ine na tlu biv{e Jugoslavije, upravo zato {to mu je ., vladaju}a stranka u Srbiji omogu}ila da dobije golemu politi~ku prominenciju i izvanrednu vlast. Zbog wega su stradali mnogi Hrvati, muslimani, ubijeni su na najsvirepiji na~in. [e{eqeve pretjerane izjave mogu stoga izazivati samo vrlo gorak smijeh. Vojislav [e{eq rodom je iz sela Orahov Dol, nedaleko od Trebiwa, u isto~noj Hercegovini. Postao je poznat osamdesetih godina kada mu je u Sarajevu su|eno zbog srpskog nacionalizma, pa je zavr{io i u zatvoru. Kad se u Srbiji krajem osamdesetih godina javilo vi{estrana~je, Vojislav [e{eq nije bio posve siguran kako da definira politi~ki anga`man na desnici. S jedne strane, `elio je obnoviti ~etni{tvo, s druge, `elio je obnoviti pa{i}ev{tinu. Poku{ao je na neobi~an na~in spojiti te dvije stvari. Slu`beno je obnovio Srpsku radikalnu stranku, najstariju politi~ku stranku u Srbiji, osnovanu u drugoj polovici 19. stoqe}a. Zanimawe za radikalnu tradiciju objasnio je `eqom da {to vi{e koristi termin iz imena stranke – radikalizam. Kako ga nisu prihvatili svi radikali, osnovana je i paralelna Narodna radikalna stranka, tvrde}i da je ona pravi nasqednik ideja najve}ega srpskog politi~ara iz redova radikala – Nikole Pa{i}a. [e{eq je obnovom ~etni~kog pokreta dobio titulu ~etni~kog vojvode. ^ak se i odijevao u ~etni~ku odoru, ali izgledom je, jadan, mawkavi ~etnik, zbog fizi~ke mane – ne raste mu kosa i brada. No, kad se [e{eq posvadio s dijelom ~etnika, koji su osnovali vlastitu organizaciju, zamalo mu je oteta titula vojvode. Uspio ju je zadr`ati jer je dokazao da u statutu ~etni~kog pokreta pi{e da je titula vojvode do`ivotna. @estoko je napadao sve svoje kriti~are i iz redova ~etni~kog pokreta, posebno poznatog ~etni~kog zlo~inca iz drugoga svjetskog rata, vojvodu Mom~ila \uji}a, koji `ivi u SAD-u, a kojem je poru~io da 40
se ne mije{a u ovda{we prilike, jer “sa deset hiqada kilometara udaqenosti ne mo`e znati {to se ovde doga|a”. Isprva su mnogi u Srbiji i izvan we smatrali [e{eqa marginalnim brbqivcem na politi~koj sceni, ali, o~ito, on nije bio nimalo bezazlen. Slu`io je srpskom nacionalisti~kom pokretu za najprqavije poslove, koji nije mogla obaviti slu`bena srpska vlast. Umjesto Slobodana Milo{evi}a i drugih prvaka Socijalisti~ke partije Srbije, [e{eq je obja{wavao narodu ono {to im Milo{evi} sam nije smio re}i: koji su stvarni ciqevi velikosrpske politike. [e{eq je prvi javno iznosio ideje o Velikoj Srbiji. Poznat je wegov nastup u selu Jagodwaku, na teritoriji Hrvatske, u Barawi, kad je pred tamo{wim Srbima, zajedno s predsjednikom Narodne stranke, Milanom Paro{kim, ocrtao glavne obrise srpske ekspanzionisti~ke politike u Hrvatskoj. Rekao je: “Nemamo mi ni{ta protiv da Hrvati stvore svoju dr`avu, ali samo zapadno od linije Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Sve isto~no od te linije je srpsko i mi }emo to obraniti.” [e{eq u Skup{tini U Jagodwaku je Paro{ki dao svoju, po zlu poznatu, izjavu o tome kako svakog Hrvata treba “ubiti ko kera pokraj tarabe”, ~emu se [e{eq pridru`io izjavom kako Hrvate “treba klati zar|alom `licom”. Kad je po~eo napad na Hrvatsku, [e{eq je organizovao svoju dobrovoqa~ku jedinicu, pa su “{e{eqevci” operirali u raznim dijelovima Hrvatske, obavqaju}i najgnusnije zlo~ine u sklopu “etni~kog ~i{}ewa terena”. U po~etku je bio odu{evqen “uspesima na{e vojske”, te je tvrdio da je “postignuto 80 posto postavqenih ciqeva”, jer, “dodu{e, nismo u Karlovcu, ali smo pred Karlovcem, nismo u Ogulinu, ali smo pred Ogulinom”. Maroje Mihovilovi}, u istom broju “Globusa”, objavquje ~lanak koji kao da je prepisan iz “Srpske re~i”. Nosio je naslov “Indijanci ne}e sedeti na srpskom prestolu” i nadnaslov “Drugi ~ovjek Srbije”. Podnaslov je, usta{kim jezikom, govorio o rezultatima izbora u Srbiji: “^etni~ki vojvoda dr Vojislav [e{eq definitivno je na velikoj izbornoj farsi u Srbiji pomra~io crvenu zvijezdu Slobodana Milo{evi}a”. Ono o indijancima odnosilo se na Kara|or|evi}e, ali to je samo deo pri~e koju je Mihovilovi} ponudio ~itaocima. “Vlast ga je potom trebala za nove zadatke, ovaj put unutra{wopoliti~ke. Prvo je promoviran u sveu~ili{nog profesori i dobio je mjesto predava~a Uvoda u pravo na pri{tinskom Sveu~ili{tu. Pri~alo se da je na neka predavawa dolazio u uniformi, ali on to nije~e. No, vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije omogu}ila mu je da naknadnim glasawem u izbornom mjestu u Rakovici, uklawawem vlastita kandidata, postane poslanik Skup{tine Srbije. Smjesta je raznim pogroma{kim prijedlozima, posebno vrije|awem opozicije, dao sasvim novi ton. Ulazak [e{eqa u Skup{tinu, velika je prekretnica za cjelokupnu srpsku politi~ku scenu. On je skup{tinsku govornicu, ali i medije, po~eo koristiti za politi~ko nasiqe prema svima koji se wemu nisu svidjeli. Vladaju}oj stranci se pribli`io veli~awem Slobodana Milo{evi}a. Wegove radikalne izjave to~no su pokazivale prave namjere Milo{evi}a i “socijalista”. Osnovni ton wegovu djelovawu davao je wegov patolo{ki antihrvatski {ovinizam. Najvi{e je uzbu|ewa pro{lih mjeseci izazvala wegova izjava izre41
~ena 1. travwa u srpskoj Skup{tini: “Sve Hrvate treba iseliti iz Srbije. Mogu ostati samo oni koji su svoju lojalnost pokazali s pu{kom u ruci, bore}i se na frontu protiv usta{a.” Ta izjava izazvala je burne reakcije politi~kih i kulturnih radnika u Srbiji, pa se od te izjave ogradno ~ak i Petar [kundi}, generalni sekretar Milo{evi}eve vladaju}e Socijalisti~ke partije Srbije, koji je rekao da “svi dobronamerni gra|ani Srbije s indignacijom odbijaju krajwe neprihvatqive stavove gospodina dr [e{eqa, a ti stavovi idu samo u prilog nacionalisti~kim i secesionisti~kim snagama na jugoslovenskom prostoru, kao i separatisti~kim i secesionisti~kim snagama u Vojvodini”. Kako su ga neki drugi jo{ `e{}e napali, sam [e{eq sro~io je saop}ewe svoje Srpske radikalne stranke, kojim brani sama sebe: “Besomu~na kampawa na dr Vojislava [e{eqa samo pokazuje stawe unijatskog duha kod dela srpskih politi~ara koji su spremni da trguju srpskim interesima i koji se stide svog naroda. Oni patriote progla{avaju fa{istima, da bi nesmetano mogli da trguju interesima svojeg naroda, oni ga razbijaju, kleve}u i dele. Na{i unijati rado koriste pojam fa{izam, ne bi li pomogli svojim prijateqima u Zagrebu. Sada se zgra`aju nad izjavama dr [e{eqa o potrebi retorzije prema Hrvatima, boli ih jedino sudbina Hrvata! Podse}amo ih da su Amerikanci za vreme drugog svetskog rata dr`ali sve Japance na ameri~kom tlu u logorima, pa nikome nije padalo na pamet da ih optu`i za fa{izam.” [e{eq razmjewuje adrese Ove kritike, naravno, nisu omele [e{eqa da nastavi svoju harangu kojom je tra`io iseqavawe svih Hrvata iz Srbije. Oti{ao je u selo Hrtkovce, u Srijemu, na teritoriju SRSrbije, gdje `ivi mnogo Hrvata i otvoreno zatra`io da ih lokalni Srbi protjeraju. Pozvao je srpske izbjeglice da do|u u Hrtkovce i nasele se u hrvatske ku}e. U selu je nastalo te{ko stawe, jer se Hrvati nisu `eqeli iseliti, a u tome su ih podr`avali i mnogi lokalni Srbi, riskiraju}i `ivot brane}i ih od do{qaka, koji su poslu{ali [e{eqev poziv da se usele u hrvatske ku}e. Od svoje namjere nije odustao, pa je prije nekoliko dana, 23. svibwa, izgovorio i sqede}e: “Svakom izbeglici iz Hrvatske da }emo adresu nekog Hrvata iz Zemuna, Beograda, Hrtkovaca i drugih mesta u republici, a za uzvrat neka im daju adrese svojih ku}a u Zagrebu, Vara`dinu, Vinkovcima i drugim gradovima odakle su proterani.” On ima vrlo dalekose`ne planove {to treba uraditi sa stanovni{tvom, pa je ovih dana izjavio i ovo: “Treba na}i na~ina da se u srpske zemqe presele Srbi koji su na teritorijama pod hrvatskom kontrolom, jer wima u NDH opstanka nema. Postoje mogu}nosti da se kompletna sela iz Gorskog kotara presele na Kosovo i Metohiju. No, mi se ne odri~emo maksimalnih tritorijalnih zahteva – do linije Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica.” No, [e{eqev {ovinizam nije uperen samo protiv Hrvata, nego i protiv svih drugih naroda koji nisu Srbi. Albancima je 4. travwa iz Apatina poru~io: “Na Kosovu `ivi samo onoliko [iptara koliko se odazvalo popisu stanovni{tva, pa, prema tome, preostalih milion [iptara nemaju vi{e {to da 42
tra`e u Srbiji. U Albaniji su na izborima pobedili demokrati, pa sada vi{e nema nikakva razloga za{to se svi Albanci lepo ne vrate u svoju zemqu Albaniju, oslobo|enu od komunista.” Prije desetak dana ponovio je tu misao: “Albanci i muslimani koji se ose}aju gra|anima ove dr`ave mogu biti spokojni, ali oni koji ne}e da u~estvuju u popisu stanovni{tva i ne izlaze na izbore ili pak direktno ili indirektno rade protiv Srba, moraju da idu u Albaniju ili Anadoliju.” Vojvo|anima je s velikog zbora u Novom Sadu, 23. svibwa, obznanio: “Nijedan lojalan gra|anin Vojvodine ne treba da se ose}a ugro`enim i bi}e mu obezbe|eno ostvarivawe svih prava po me|unarodnim standardima. No, sledbenicima Ago{tona i Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara poru~ujem da se okane }orava posla, jer nijedan pedaq srpske zemqe ne}e nikada mo}i uzeti. Ako bude trebalo, i ovde }e biti spaqenih sela i poru{enih gradova, ako bi ko poku{ao da otcepi bilo koji deo srpske teritorije.” “Srbi ne}e `iveti u yamahiriji” On ima rje{ewe i za Makedoniju. O tome je govorio 21. travwa: “Makedoniju treba podeliti pre nego {to je me|unarodno priznata. Albancima, koji imaju pretenzija prema Kosovu, treba jasno staviti do znawa da tamo ne mogu dobiti ni{ta. Ali, treba im ponuditi Iliridu, koju `ele stvoriti u zapadnoj Makedoniji. Srbija bi trebala prva priznati tu tamo{wu wihovu dr`avu. Isto~nu Makedoniju treba dati Bugarskoj, ju`nu Gr~koj, a mi Srbi da uzmemo Kumanovsku oblast i skopsku Crnu Goru, jer je nama najva`nije da sa~uvamo kopnenu granicu s Gr~kom i dolinom Vardara.” Muslimanima poru~uje da “Srbi nikad ne}e `iveti u wihovoj yamahiriji”, te dodaje; “Mi smo im lepo nudili da u|u s nama u zajedni~ku dr`avu. Nisu hteli. Sada imaju rat u kojem Srbi pobe|uju.” Zgra`a se pone{to nad onim {to se u BiH doga|a, posebno je te{ko primio pokoq qudi koji su u Sarajevu ~ekali kruh. Ka`e: “Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje masakr civila u Sarajevu. Taj varvarski postupak izvr{ili su islamski fundamentalisti u propagandne svrhe, kako bi optu`ili Srbe. Uostalom, to dokazuje ~iwenica da su ve}ina stradalih – Srbi.” No, nije mawe “ne`an” ni prema “izdajicama srpskog naroda”, koje nalazi na svakom koraku. Za najve}e izdajice smatra – generale. On ka`e: “Generala Veqka Kadijevi}a, Branka Mamulu i Milana Aksentijevi}a ~ekaju narodni sudovi, a samo je jedna kazna za wihovu izdaju – smrtna kazna.” Nije zadovoqan ni sa Srpskom pravoslavnom crkvom, naro~ito nakon {to je napala Milo{evi}a. O woj misli sqede}e: “Osu|ujem memorandum Srpske pravoslavne crkve, gde su vlast preuzeli nosioci teokratskih i qoti}evskih tendencija, kojima je na ~elu vladika Atanasije Jefti}.” Ne trpi opoziciju, pa tako za glavne opozicijske stranke, koje su 9. o`ujka poku{ale organizirati antire`imske demonstracije, ka`e: “Deveti mart bio je antisrpska manifestacija, jer se tamo klicalo Jutelu i politici pacifizma, koja dovodi u pitawe `rtve rata u obrani Srpske 43
krajine.” Za srpske intelektualce koji su stali uz opoziciju ka`e: “Neprijateq srpskog naroda su Sjediwene Dr`ave, Nema~ka i Evropska zajednica, a izdajnici opozicione stranke Srbije, pre svih Srpski pokret obnove: Matija Be}kovi}, Slobodan Seleni}, Borislav Mihajlovi} – Mihiz, pak, su beogradski masoni, koje je probudila Amerika.” . “Vlada SRJugoslavije treba smesta da prekine diplomatske odnose sa SAD i zemqama Evropske zajednice. Srbi ne dozvoqavaju da se s wima razgovara re~nikom ultimatuma. Srpski narod treba kao i uvek u svojoj istoriji odbiti ovaj ultimatum, jer }e u suprotnom biti sveden na Beogradski pa{aluk, s tri miliona izbeglica, koje niko ne}e mo}i da nahrani.” No, Srbi, kako obja{wava [e{eq, ne moraju brinuti: “Srbi nema {to da se brinu. SR Jugoslaviju ve} su priznale Kina, Rusija i Indija, a to zna~i vi{e od polovine ~ove~anstva.” Sprema se na posledwi obra~un: “Nikoga se mi ne bojimo. Jedva ~ekamo da nas Hrvati ponovo napadnu, pa da oslobodimo i preostalo. Samo ~ekam otvarawe ’ju`nog fronta’, jer je to put da se problemi na Kosovu i Sanyaku ’kona~no re{e’. Muslimani su hteli rat u Bosni, pa sada imaju {to su hteli. Srbi pobe|uju. Neka nas napadnu Amerikanci ako se usude. No, mali su izgledi da }e biti wihove vojne intervencije, jer oni dobro znaju da Srbija nije Irak.” Eto, to je ~ovjek koji danas igra kqu~nu ulogu na srpskoj politi~koj sceni. Prije dva mjeseca beogradski tjednik “Ilustrovana Politika”, u intervjuu sa srpskim predsjednikom Slobodanom Milo{evi}em, objavio je i Milo{evi}ev odgovor na pitawe kojeg politi~ara najvi{e cijeni. Odgovorio je: Vojislava [e{eqa. [e{eqa su potom pitali kako to komentira, a on je odgovorio: “Slobodan Milo{evi} je realan politi~ar. Srpska radikalna stranka je najja~a opoziciona stranka, pa je i normalno da Milo{evi} ceni stranku koja je takva snaga.” Kre{imir Fija~ko je zaista u`ivao kada je pisao svoj ~lanak “[e{eq, sex & guns”” objavqen u “Vijesniku” od 11. jula 1992. godine. Samo, nije primetio da je dr [e{eq iz cele situacije iza{ao kao pobednik, nije pobegao, suprotstavio se ruqi i oti{ao. Fija~ko je ocenio kao fijasko [e{eqevo mahawe pi{toqem, kada ve} nije imao za {ta da se uhvati. Kre{imir bi verovatno bio sretniji da je dr [e{eq pobegao, a najsretniji da je podlegao. “Nevjerojatne prizore priu{tila nam je neku ve~er televizija, prikazuju}i scene s demonstracija beogradskih studenata. Pri~a je toliko dobra da }u ~itateqa ovom prilikom po{tediti zakqu~aka, a mo`da i komentara. Elem, nekoliko tisu}a beogradskih studenata u urednoj i mirnoj koloni prolazi ulicama glavnoga grada Srbije, pra}ena aplauzima prolaznika. Repertoar parola i transparenata je uobi~ajen. Pi{e, recimo, “Zatvorite televizore, otvorite o~i!”, vi~e se “Bando crvena!” i poziva se Milo{evi}a neka krene ka izlazu (“Slobo, odlazi!”). Pred zgradom Skup{tine Srbije demonstranti se zaustavqaju, fu~kaju, skandiraju, a onda iz zgrade odjednom izlazi Vojislav [e{eq, u ko{uqi s kratkim rukavima. Koncert zvi`duka se poja~ava, a [e{eq ne mo`e odoqeti pa ne{to vi~e i ma{e rukama prema demonstrantima. 44
Zatim izvla~i pi{toq (!), usmjerava ga prema demonstrantima, ma{e wime, dok ga wegovi tjelohraniteqi bez uspjeha poku{avaju odgurati prema automobilu. S izvu~enim pi{toqem i ma{u}i sveudiq wime prema masi demonstranata koja je tu, na par metara od wega, [e{eq je, koliko se dalo razumijeti, stao dovikivati studentima onu glasovitu balkansku psovku o seksu i majci, izre~enu u futuru epaktnom. Na {to su demonstranti u zboru unisono izrazili svoje krajwe nepovoqno mi{qewe o [e{eqevoj mu{kosti, nazivaju}i ga “pederom”, da bi onda [e{eq ponovo izvukao pi{toq, `ele}i time naglasiti svoju privr`enost balkanskim ma~o idealima i ponovo vi~u}i {to bi radio studentskim majkama... Potom su ga tjelohraniteqi ipak nekako odgurali do automobila, dok je crni pi{toq jo{ prijete}i mahao iznad glava. Ni{ta ne}emo komentirati, pa ni, recimo, da bi ~ak i politi~ar i ~ovjek takvog profila kakav je [e{eqev, morao uzeti u obzir mogu}e posqedice mahawa pi{toqem pred razjarenim demonstrantima – kad ve} smatra da je ne samo normalno nego, o~ito, i nu`no da hoda naokolo, po Skup{tini, s pi{toqem. A po{tedit }u i sebe i vas jeftinog zakqu~ka kako je upravo ta scena mo`da tipi~na... No, da je ba{ netipi~na – nije.” Dejan Or{i}, u “Vijesniku” od 12. jula 1992. godine, objavquje ~lanak “[e{eq tjera svoje”, sa vrlo cini~nim nadnaslovom “Poslanici na srpski na~in”. Izme|u ostalog, Or{i} vrlo kolegijalno osu|uje napad dr [e{eqa na fotoreportera “Srpske re~i”, a re~i dr [e{eqa o tome koliko je fizi~ki ugro`en, te da }e preduzeti o{trije mere odbrane, koriste mu samo kao dokaz protiv vo|e srpskih radikala. Podnaslov je glasio: “Dok jedni zahtijevaju oduzimawe poslani~kog imuniteta [e{equ, on ni`e incident za incidentom”. Beograd (Od dopisnika Novog Vjesnika) – Rektor Beogradskog univerziteta dr Rajko Vra~ar zatra`io je od predsjednika Skup{tine Srbije Aleksandra Bako~evi}a da se dr Vojislavu [e{equ oduzme imunitet. To nije jedina reakcija na [e{eqevo arogantno pona{awe i prijetwu pi{toqem studentima. ^ak se oglasio i wemu sli~an “srpski heroj” kapetan Dragan koji se obratio parlamentu pismom tako|er tra`e}i oduzimawe [e{equ poslani~kog identiteta pri tom nude}i svoje usluge da }e ga, ako treba, razoru`ati. U petak nave~er u novoj emisiji TV Beograd “Bez pardona” pojavio se dr Vojislav [e{eq, a wegov sugovornik prof. dr Radoslav Stojanovi}, jedan od lidera Demokratske stranke na samom po~etku emisije predlo`io je [e{equ da se povu~e iz politi~kog `ivota Srbije, jer mu samo nanosi {tetu, po{to su slike [e{eqevih izgreda i obra~una sa umirovqenicima, profesorima, taksistima i sada sa studentima, obi{le svijet. U svom stilu [e{eq je rekao da }e o svemu razmisliti, te predlo`io beogradskom profesoru da organizira nove proteste i {trajkove studenata {to }e “ubrzati wegovu odluku o odlasku iz politi~kog `ivota Srbije”. Da ne namjerava oti}i, ve} da i daqe ostaje u tom politi~kom `ivotu, te da ima podr{ku re`ima, [e{eq je dokazao u petak kada je u klubu poslanika napao fotoreportera “Srpske re~i” \or|a Vukoju, nasrnuo na wega, oduzeo mu fotoaparat i razbio na komade koje je kasnije dijelio poslanicima po predvorju parlamenta. Usput je prijetio fotoreporteru da bi ga “razbio nogama samo da nije invalid” (Vukoje, ina~e, ima bolesnu nogu i nosi ortopedsko pomagalo). Bez obzira na ~iwenicu {to zaista fotoreporterima nije dopu{teno da 45
snimaju poslanike u klubu, ipak je i ovo novi incident koji potkrepquje pismo narodnih poslanika dr Aleksandra Taskovi}a i dr Vojislava Nedeqkovi}a koje su napisali. U pismu, me|u ostalim isti~u: “Uz puno uva`avawe za, mo`da, politi~ku i drugu nezrelost Vojislava [e{eqa prisiqeni smo da kao psihijatri i narodni poslanici zamolimo gospodina Vojislava [e{eqa za suzdr`anost i maksimalno kontrolirawe svog pona{awa ili ako je to izvan wegove mo}i da se za pomo} obrati nadle`nim institucijama”. Sam [e{eq se oglu{uje na sve. Nagla{ava kako nije za{ti}en dovoqno i da je “prisiqen” tako reagirati. [to vi{e, izjavquje na konferenciji za novinare da }e ubudu}e druk~ije reagirati i da }e i on i ~lanovi wegove stranke, u izostanku za{tite, pribje}i samopomo}i, te ako itko strada ne}e odgovarati za posqedice. Tako se mo`e pona{ati samo onaj za kojeg je Slobodan Milo{evi} izjavio kako je najboqi predstavnik srpske opozicije.” Ivana Sutli} se, u “Vijesniku” od 14. jula 1992. godine, nada da }e sami Srbi ukloniti najve}eg neprijateqa NDH. Wen naslov je bio pun nade: “Ho}e li MUP razoru`ati [e{eqa?” Podnaslov je uvodio u igru velike usta{ke adute u Srbiji: “U utorak Pani} izlazi pred Skup{tinu da bi predlo`io sastav i program svoje vlade; Gra|anske grupe tra`e su|ewe [e{equ i Sibin~i}u koji je Hrtkovce nazvao Srbislavci” Beograd, (Specijalno za Novi Vjesnik od stalnog dopisnika Hrvatskog radija) – “Ne glasajte za ameri~kog industrijalca Pani}a, koji jo{ nije izabran a ve} prijeti neposlu{nima koje je izabrao narod”, preporu~uje Jugoslavenski demokratski blok – koji je voditeq NTV Studija B, ~itaju}i vijest, nazvao “novom marginalnom rezervnom snagom vladaju}e partije”. A u taj Jugodemokratski blok spadaju Socijalisti~ka narodna stranka Jugoslavije, Demokratskopedago{ka stranka Jugoslavije i Udru`ewa Ma|ara za otaybinu Srbiju i Jugoslaviju. Ina~e, iz Skup{tine “tre}e Jugoslavije” oglasili su se mjerodavni slu`benici koji tvrde da ne}e biti mogu}e odobriti Pani}evu `equ da se izmijeni tekst sve~ane zakletve tzv. SR Jugoslavije, kakav je 15. lipwa morao pro~itati i wezin prvi predsjednik Dobrica ]osi}. Naime, u utorak “kandidat Pani} mora predlo`iti program i sastav svoje vlade”. No, prije toga }e prvi Jugoslaven Dobrica ]osi} obrazlo`iti za{to je izabrao ba{ Pani}a za prvog mandatara prve vlade “tre}e Jugoslavije”. [to bi se, prema pisawu “Borbe”, “od pukog protokola”, moglo pretvoriti u politi~ko uvjeravawe socijalista i fa{ista, koji su i jedini poslanici parlamenta nepriznate “tre}e Jugoslavije”. Naime, Pani} je kao nepozvan gost u Helsinkiju, na konferenciji za novinare, sebi i svom kabinetu pripisao daleko va`niju ulogu od one koju bi dao srbijanskoj vrhu{ki. Sebe je pri tom stavio iznad Milo{evi}a, kojeg je nazvao “obi~nim guvernerom”. Budu}i da su Pani}a favorizirali oni koji su u poziciji da u utorak, tajnim glasawem na odvojenim sjednicama parlamentarnih domova, sprije~e wegov izbor, te{ko je vjerovati da su oni to spremni i u~initi i time otvoriti krizu vlade, te jo{ vi{e zakomilicirati polo`aj ionako nepriznate “`abqa~ke zajednice” Srbije i Crne Gore. 46
Ho}e li Milan Pani} u utorak biti izabran? Ho}e li imena zasad jo{ nepoznatih ministara u vladi mogu}eg premijera pokazati tko mu je pomogao da pobjegne iz Titove Jugoslavije? I, napokon, “ho}e li ve} sutra biti jasno da li }e Pani} ru{iti ili oporavqati srpski poredak”, naj~e{}a su i najglasnija pitawa u Beogradu. – Beograd zanima i odgovor ministra unutra{wih poslova na zahtjeve studenata, odvjetnika, psihijatara, strana~kih grupa, pa i kninskog “kapetana Dragana”, koji tra`e da se razoru`a fa{ist [e{eq i da mu se sudi. Na istu je adresu Gra|anski savez poslao i zahtjev da se uhiti i nova uzdanica vlasti, [e{eqev sqedbenik Ostoja Sibin~i}, koji je nesmetani vi{emjese~ni teror i ubojstva Hrvata u Hrtkovcima u nedequ proslavio prekr{tavawem tog sela u Srbislavce. Javnu za{titu od policijskih uznemiravawa tra`i i 19 Milo{evi}evih susjeda iz Tolstojeve 33, koji pori~u da su zvali policiju kako bi ova sprije~ila prolaz studentima, {to su izjavqivali slu`beni organi. Organizacijski odbor studentskog prosvjeda ’92. zadovoqawe u~inkom svoga 26-dnevnog uznemiravawa vlasti. Jo{ nisu odlu~ili kako }e uzvratiti ako im u utorak, kako su poru~ili sami, {ef MUP jasno ne ka`e {to }e sa [e{eqem. U rujnu }e studenti istupiti s novim oblicima gra|anske neposlu{nosti, ako se dotad ne{to bitno ne promijeni – najavili su na konferenciji za novinare u ponedeqak.” Vest o su|ewu dr Vojislavu [e{equ u osje~kom vojnom sudu objavqena je u “Vijesniku” od 16. jula 1992. godine pod naslovom “[to je [e{eq govorio u Jagodwaku?” Podnaslov je obja{wavao za {ta ga usta{e krive: “Zloglasni ~etni~ki vo|a je u proqe}e 1991. godine u Barawi na mitingu raspaqivao nacionalnu mr`wu i nesno{qivost”. Da, naravno, za to vreme je Tu|man sadio cve}e po lijepoj wegovoj ba{tici, Hrvati su nevina{ca, a dr [e{equ sudi vojni sud za ono {to je rekao. Jedinstven je to primer u Evropi da jednom civilu sudi vojni sud, mada NDH i nije neka Evropa. Za sre}u je ipak potrebno dvoje, da bi se usta{e usre}ile, nedostajala je jedna sitnica; [e{eq nije bio u zatvoru. Iako povremeno u blizini Osjeka, sa srpske strane fronta, ipak to nije bilo ono ~emu su se Hrvati nadali, nije im pao u ruke. “Osijek – Na Vojnom sudu u Osijeku pred vije}em kojim }e predsjedati sudac Marijan Garac za 21. srpwa 1992. zakazano je su|ewe”crvenom vojvodi” Vojislavu [e{equ. Taj zloglasni poslanik Narodne skup{tine Srbije optu`en je na temequ ~lanka 45, stavka 2, ta~ke 3, Krivi~nog zakona u svezi s ~lankom 1. Krivi~noga zakona za krivi~no djelo po~iweno na pro~etni~kom mitingu u Jagodwaku. [to je tada govorio [e{eq? Optu`nica navodi da se to zbilo 21. travwa 1991. godine, oko 12 sati, a na javnom skupu pod nazivom “Miting za mirno rje{avawe jugoslavenske krize”. Tom prilikom je izazvao i raspaqivao nacionalnu mr`wu i netrpeqivost izme|u hrvatskog i srpskog naroda glede mirnog su`ivota u Republici Hrvatskoj govore}i – izme|u ostalog i sqede}e: “Srpski narod srpske Slavonije, zapadnog Srema i Barawe donio je odluku posredstvom svog srpskog nacionalnog ve}a o direktnom prikqu~ewu sada{woj Republici Srbiji. Ta odluka srpskog naroda je neprikosnovena i ona je postavqena i podizana {irom svekolikog srpstva. Na`alost, neki drugi re47
`imski i opozicioni oklevaju da je sankcioni{u, ali ona je prihva}ena od ~itavog srpskog naroda i vi{e je nitko, i nikada ne mo`e promeniti”. “Novi usta{ki poglavnik i Titov general Frawo Tu|man i nova usta{ka vlast u Hrvatskoj ponovo su srpskom narodu podneli zlo~ina~ku kamu pod grlo...” “Sada{wa vlast u Hrvatskoj se dosetila, po{to joj je jasno da protiv slo`nih i jedinstvenih Srba ni{ta ne mo`e posti}i, da unutar Srba razvija raskole, rasprave i sukobe. Uvek su oni u stawu da na|u nekolicinu, {a~icu srpskih izgrednika, poput onog \uki}a, pomo}nika usta{kog ministra policije, koji je formirao novu Srpsku narodnu stranku s iskqu~ivim ciqem da se Srbima podmetne kukavi~je jaje. Ne}e ta stranka imati uspeha u srpskom narodu. “Hrvati, {to se nas ti~e, mogu da iza|u iz Jugoslavije kad im je voqa, kad god po`ele, samo im otvoreno stavqamo da znawa da ni pedaq srpske teritorije ne}e izneti, nijedan komad zemqe na kojoj se nalaze srpska sela, poru{ene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori srpski ’Jasenovci”, jer ako bismo to dozvolili, bili bismo nedostojni svojih slavnih predaka i morali bismo se stideti pred svojim potomcima. Odluke vlasti da stvaraju svoju novu dr`avu, ali samo iskqu~ivo zapadnom, linije Karlobag Ogulin – Karlovac – Virovitica, sve {to je isto~nije od te linije, srpsko je,” kazao je uz ostalo tada ratni zlo~inac [e{eq. Za to ali i za sve ostalo {to je tada govorio sada }e u odsutnosti biti su|en u osije~kom Vojnom sudu.” Bogoqub Pej~i} u uvodniku “Srpske re~i” od 20. jula 1992. godine, imenovanom kao “Magare}a klupa”, naziva Hrtkovce “oglednim primerom pakla”, u kontekstu obra~una sa dr [e{eqem, naravno. Namerno ili ne, ovakvim la`nim pisawem Pej~i} nije stavio no` pod grlo dr Vojislavu [e{equ, {to mu je bila namera, nego ~itavom srpskom narodu. Ovakve tvrdwe neprijateqskoj propagandi su koristile kao ~vrst dokaz o genocidnosti celog srpskog naroda, ba{ zbog toga {to su dolazile iz doma}ih izvora. A Pej~i} nikada, ni u jednom svome tekstu nije rekao da je barem pro{ao, a kamoli boravio u Hrtkovcima. Mada, novinari odlaze na lice mesta, pogotovo kada su u pitawu tako krupne optu`be. “Samopora`avaju}a prostota s kojom je Dragoqub Mi}unovi} nastupio na Prvom programu Bjeleti}eve televizije, nije bezna~ajnija od [e{eqevog vitlawa pi{toqem, ali je pouzdani znak da ~ovek iz Tolstojeve ulice priprema novu rang listu svojih “opozicionih” miqenika. Pomiren da bude “nakazna tvorevina sa~iwena od straha i pristajawa”, Mi}unovi} je dobrovoqno seo u magare}u klupu srpske opozicije. Posle opake ~amotiwe i samoizolacije zbog nepristupawa DEPOSU, Mi}un se pre okruglog stola pojavio na partijskom kanalu SPS da bi gledali{te uverio od kolikog je srpskog zna~aja bio wegov put u Kanadu i Ameriku, ne iznose}i naravno, da su ga pri prvom susretu u Torontu, Srbi ga|ali paradajzom i ispratili zvi`ducima, ba{ kao {to je i pro{ao wegov radikalniji surogat pred Narodnom Skup{tinom u Beogradu. Umesto da istinito i hrabro odgovori da nije imao nikakav zvani~an poziv iz Amerike, posebno od Butrosa Galija i Sajrusa Vensa, ve} da je sastanak uprili~en tek po wegovom dolasku u Wujork i to na uporno insistirawe nekih lobista iz kruga demokrata, on pri~a pri~u da je obavio dobar posao za srp48
sku stvar, posle ~ega je uplovila ameri~ka [esta flota u Jadran a Butros Gali optu`io Beograd kao glavnog krivca za krvoproli}e u BiH. Na{av{i se u prqavom talogu praksisovaca u koji je uvukao dobar deo Demokratske stranke, Mi}unovi} je kao iskusni ekvilibrista najpre uputio blagi prekor re`imu a zatim opalio po DEPOS-u i SPO u boqoj formi od samog Borisava Jovi}a. To je bio zapravo i lajtmotiv Bjeleti}evog gostoprimstva a budu}i da je gospodin Dragoqub Mi}unovi} uspe{no overio seminar, vaqa ga o~ekivati ~e{}e na sva tri kanala TV-Bastiqe. Jedan drugi opozicioni lider bio je primqen na daleko ve}em nivou u SAD od gospodina Mi}unovi}a. Pored razgovora sa Galijem i Vensom bio je gost ameri~kog Kongresa i Senata gde je u zapa`enom govoru izneo tragi~nu zbiqu srpskog naroda o ~emu je, sa izuzetkom “Borbe”, }utao beogradski informativni prostor. O wegovom susretu sa Iglbergerom, Stejt department je izdao i zvani~no saop{tewe ali i to nije bila vest za Bjeleti}eve televizijske komesare. Nigde i ni najednom mestu nije “opawkavana” Srbija, zna to dobro i gospodin Mi}unovi} ali je wegova ta{tina bila ja~a strana od li~ne ~asti. U nastavku programa, na radost Tatjane Lenard, Mi}unovi} se hitnuo i na “Srpsku re~”, bez da prizna i za{to. Neupu}eni gledalac ostao je u uverewu da “Srpska re~” podme}e ne{to ru`no uva`enom filozofu, a re~ je, zapravo, o jednom izve{taju komisije SK koja, izme|u ostalog, potvr|uje svojim potpisima da je “drug Dragoqub Mi}unovi} ube|eni marksista” te da “nikada nije napustio revolucionarno-marksisti~ki pogled na svet”. I to je sve. U ostale zavrzlame, kako je jedan goloota~nin, makar i revidirac, ubrzo ponovo u~lawen u komuniste, kako je kao takav doktorirao i postao profesor Beogradskog univerziteta, “Srpska re~” nije ulazila. Ostaje, me|utim, mu~no saznawe da je u predve~erje vlastitog raspada, SPS poduprta jo{ jednim razbija~em antikomunisti~ke demokratske opozicije Srbije. [e{eqeva legalna vlast u sremskom selu Hrtkovci, gde se pod pretwom no`a uklawa zasad samo nesrpsko stanovni{tvo, ogledni je primer pakla koji o~ekuje Srbiju, ukoliko fa{isti ne budu blagovremeno ukloweni. Da kojim slu~ajem [e{eq i wegov pakra~ki kum Ostoja ne{to znaju iz istorije, morali bi, ako ne ve} da se poklone Hrtkov~anima, ono bar da se uklone iz Hrtkovaca. Kada je patrijarh Arsenije IV Jovanovi} – [akabenda podigao Srbe u Staroj Srbiji na ustanak 1737. godine, wemu se pridru`ilo malisorsko pleme Klimenti i pro{lo sa Srbima najte`u golgotu ratovawa, umirawa i seoba. Ove Klimente su prema zapisu barskog nadbiskupa Petra Bogdanije najkasnije primile “arbana{ki jezik, no{wu i obi~aje” od svih drugih poarbana{enih plemena severne Albanije, koja su govorila srpski i bila u pravoslavqu. Po slomu ustanka, Klimente, wih 20 hiqada, sa `enama i decom, be`alo je na za~equ srpskih kolona prema Beogradu i Savi, gde su ih sustizali i ubijali Turci i islamizirani Arbanasi. Austrijski izvori kazuju da je u progonima do Beograd;) izmasakrirano vi{e od sedam hiqada Klimenata. Klimenta{ke porodice izbegle preko Save, austrijske vlasti su, pod duhovnom jurisdikcijom frawevaca, naselile na imawu grofa Peja~evi}a, gde 49
su zasnovana sela Hrtkovci, Nikinci i Jarak. Proces asimilacije sremskih Klimenata naglo je napredovao: u Hrtkovcima, prema jednoj statistici iz 1910 godine, od ukupno 2565 stanovnika, arbana{ki je znalo da govori 37, a u Nikincima samo wih 18 od popisanih 1773 du{e, dok za selo Jarak nema podataka. Ostali su se, kako je zapisao etnolog Mita Kosti}, pretopili u Srbe i Hrvate i dugo pamtili svoje zajedni~ke etni~ke korene. I dobro je jedan Hrtkov~anin, Srbin, poru~io [e{eqevim bojovnicima: “Mi smo, qudi, sijamski blizanci, ne mo`emo jedni bez drugih”. Maroje Mihovilovi} u zagreba~kom “Ve~erwem listu”, od 30. avgusta 1992. godine, objavquje tekst “Usta{e [e{eq i Paro{ki”, sa nadnaslovom “Pozadina sva|e dvojice najve}ih srpskih ekstremista”. U svom slobodnom sastavu na zadatu temu, Mihovilovi} se koristi oprobanim etiketama kada opisuje dr Vojislava [e{eqa, a mo`e se primetiti da je naklowen Paro{kom, verovatno zato {to ga je procenio kao bezopasnog galamyiju koji ipak mo`e poslu`iti u bla}ewu dr [e{eqa. “Barawsko selo Jagodwak bilo je pro{le godine, uo~i srpske agresije na Hrvatsku, mjesto politi~kog zbora na kojem su dvojica najve}ih srpskih ekstremista – ~etni~ki vojvoda i predsjednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, te predsjednik Narodne stranke Milan Paro{ki odr`ali poznate ratnohu{ka~ke govore, pozivali Srbe u Hrvatskoj na pobunu, a Paro{ki je tu izrekao svoju slasnu pogroma{ku “misao” preporu~iv{i tamo{wim Srbima da svakog Hrvata “koji im ka`e da to nije wihova zemqa, ubiju poput kera kraj tarabe”. Taj zbor u Jagodwaku bio je simboli~ki vrhunac savezni{tva dvojice ekstremnih nacionalisti~kih srpskih politi~ara koji su poticali na rat i zlo~in, ali ~iji su se putevi kasnije na zanimqiv na~in razi{li, i to tako daleko da sada jedan drugog optu`uje za – usta{tvo. Razi{li su se zato {to je ~etnik Vojislav [e{eq postao glavni saveznik i prista{a re`ima predsjednika Slobodana Milo{evi}a i wegove Socijalisti~ke stranke, dok je “narodwak” Paro{ki pristao uz monarhisti~ku opoziciju, te smatra da re`im treba sru{iti, a postaviti Kraqa. [e{eq je veliki protivnik dinastije Kara|or|evi}a, pa je u toku rasprave o budu}im ustavnim rje{ewima odbio svaku mogu}nost restauracije Kara|or|evi}a, nazvav{i sada{weg prestolonasqednika Aleksandra “debilom”, nedavno i “usranim princom’’ zbog nekog incidenta u kojem se kraq Aleksandar zatekao pijan. Na ovu i neke druge [e{eqeve izjave protiv Kara|or|evi}a i monarhista reagirao je u dvorani za nekim okruglim stolom monarhist Paro{ki, tra`e}i da [e{equ odgovori za govornicom, a kada mu to predsjedateq skupa nije omogu}io, wega je nazvao “hoh{taplerom”, ipak iza{ao za govornicu i napao [e{eqa nazvav{i ga “suradnikom usta{a”, jer je dao intervju zagreba~kom tjedniku “Globusu”. Uz to je rekao: “[e{equ, okani se Kara|or|evi}a, fizi~ki }emo se obra~unati, a Vi, predsedavaju}i, manite se svojih komunisti~kih fazona”. [e{eq to, naravno, nije mogao otrpjeti. pa je smjesta stao iza govornice, te napao Paro{kog (koji je, ina~e, ~lan tobo`wega Kara|or|evi}evoga “krunskog saveta”, koji bi trebao upravqati Srbijom ako Kara|or|evi} postane kraq). Rekao je da je sastavqawe tog “krunskog saveta” krivi~no ka`wivo dje50
lo, jer je formirano protiv ustava, po{to “onaj debil Kara|or|evi} nije krunisan”. Uz to, dodao je [e{eq, svi koji se okupqaju oko wega su budale? “niti jedan monarhista ne mo`e pro}i psihijatrijski pregled”. Kasnije se polemika sti{ala, no ona je dokaz nepopravqiva rascjepa na srpskoj ekstremnoj nacionalisti~koj desnici, {to se moglo vidjeti i prilikom rasprava o budu}em srpskom politi~kom sistemu, gdje [e{eq uglavnom zagovara re`imske stavove, a Paro{ki opozicijske, s tim {to [e{eq, iako je protiv Kara|or|evi}a, nije sasvim protiv monarhije. On je svojedobno nudio srpsku krunu jednom la`nom {pawolskom princu, te primio od wega plemstvo. Tada je i sam bio monarhist, {to, naravno, ne opovrgava wegovu tvrdwu da “ni jedan monarhista ne mo`e pro}i psihijatrijski pregled”. “Dobar dan, tugo” glasio je naslov iz “Vijesnika” od 3. oktobra 1992. godine u kojem je Ivkica Ba~i} sabrala reakcije u Srbiji posle “@enevskog detanta”, kako je ona prozvala sastanak ]osi}a i Tu|mana. Kao najve}u prepreku ostvarewu `enevskog dogovora navela je srpske radikale predvo|ene dr Vojislavom [e{eqem. To se vidi odmah u podnaslovu: “[e{eq prijeti dobrovoqcima koji }e zamijeniti vojnike generala Pani}a i”obraniti” Prevlaku”. “Beograd (Od stalnog dopisnika Novog Vjesnika) – U ovda{woj se javnosti podigla prava bura nerazumijevawa i nezadovoqstva nakon povratka predsjednika “SRJ” Dobrice ]osi}a iz @eneve i nakon spoznaje da je prvi Jugoslaven stavio svoj potpis na sporazum o skora{wem definitivnom povla~ewu jugo-vojske s dubrova~kog podru~ja i s poluotoka Prevlake. Najbu~niji su, kao i obi~no, [e{eqevi fa{isti koji “ne priznaju dogovor” ]osi}a i hrvatskog predsjednika Frawe Tu|mana i koji, po nekim informacijama, spremaju svoje dobrovoqce da “zamijene” vojnike generala Pani}a i brane Prevlaku. [e{eq je u petak u srpsko-crnogorskom parlamentu tra`io da “slu~aj Prevlaka” odmah bude razmatran, obrazla`u}i taj zahtev ocjenom da su snage Unprofora “za nas mnogo opasnije od snaga hrvatske usta{ke dr`ave. Wih za nekoliko sati opet mo`emo potu}i i Prevlaka je na{a, a s Unproforom Prevlaka je izgubqena”. Da li zato {to su radikali na~eli za wih jo{ uvijek nedodirqivog oca nacije, da li zato {to su svjesni da ih wihov slu`beni koalicijski partner, dakle crnogorski socijalisti, ne bi podr`ali, tek Jovi}evi socijalisti su ovaj put okrenuli le|a svome “tajnome” partneru. [e{eqevci su tako ostali usamqeni, ali ne i pora`eni – parlament }e o Prevlaci i op}enito o “granicama SRJ” raspravqati idu}eg tjedna, kada }e se pred poslanicima oba doma (morati) pojaviti i predsjednik ]osi} i premijer Pani} i na~elnik general{taba @ivota Pani}. Prije no {to ]osi} objasni poslanicima {to je, zapravo, i za{to je potpisao u @enevi, wegov specijalni savjetnik dr Svetozar Stojanovi} otkrio je novinarima da su ]osi} i Tu|man razgovarali “u dobroj atmosferi” te da je “hrvatski predsjednik u prikladnom trenutku ~ak citirao i re~enicu iz jednog ]osi}evog romana”. Ina~e, rekao je Stojanovi}, beogradska je strana “pregovarala s odlu~no{}u da ne povrijedi sferu nacionalnog dostojanstva, smatraju}i da ima oblasti u kojima nema mogu}nosti za ustupke. Gube vrijeme oni u svijetu koji s nama `ele pregovarati misle}i da smo na koqenima”, izjavio je Stojanovi}. [to se ti~e povla~ewa vojske s dubrova~kog podru~ja, rekao je 51
da je takav dogovor postignut jo{ ranije, a da je u @enevi samo odre|en to~an datum povla~ewa “s podru~ja koje nesumwivo pripada Hrvatskoj”, kao i da je odlazak jugo-vojske s Prevlake prije @eneve dogovoren s general{tabom i Vrhovnim vije}em obrane Jugoslavije. Za razliku od [e{eqevih fa{ista, Ko{tuni~ina Demokratska stranka Srbije smatra da demilitarizacija Prevlake “nije nikakva katastrofa”, te da je sporazum Tu|mana i ]osi}a “realna solucija”. Sli~no razmi{qa i portparol DEPOS-a Vladeta Jankovi}, ali i izra`ava uvjerewe da je ]osi} “za u~iweni ustupak oko Prevlake dobio ne{to vrlo va`no”. Jankovi} nije htio naga|ati {to bi to “vrlo va`no” moglo biti. Oglasio se i komandant hercegova~kog korpusa pukovnik Radovan Gruba~, koji za “Borbu” ka`e: “Na jugu je prema Dubroniku i rat i mir. Oko na{eg povla~ewa sve je i daqe otvoreno i neizvjesno. Najnovija poga|awa ili mo`da trgovawa oko ovih prostora mi }emo pratiti i biti spremni reagirati. Osobno mislim da je sve to posqedica generalno lo{e vo|ene politike, ~iji se tragovi tek sada otkrivaju – ne mislim samo na JNA, ve} i na VJ i wihovu nedosqednost. U oba je slu~aja Hercegovini ispostavqen pogolem ra~un”, izjavio je Gruba~.” Dragan \uri} ube|uje ~itaoce “Vijesnika”, od 4. novembra 1992. godine, da }e Srbija uskoro napsti Makedoniju. Ko je kriv, vidi se iz naslova “[e{eq najavio pohod na Makedoniju”. Odakle takve informacije, vidi se u podnaslovu: “Vo|a srpskih fa{ista u najtira`nijem gr~kom dnevniku zagovara podjelu Makedonija dosad je svaka wegova najava ratnog pohoda i zavr{ila ratom”. “Skopqe: (Od stalnog dopisnika Novog Vjesnika) – Spektakularni dolazak premijera beogradsko-podgori~ke “Jugoslavije” Milana Pani}a pro{loga tjedna u Skopqe, u pratwi vi{e od osamdeset novinara, me|u kojima i velik broj stranih, ima sve izglede da zavr{i neuspjehom. Wegova obe}awa Makedoncima da }e im priznati dr`avu jo{ ovog tjedna, te Albancima na Kosovu da }e otvoriti makar, osnovne {kole iskori{tena su kao povod da stroj Milo{evi}eve SPS pro{iri optu`nicu protiv “saveznog premijera” zbog “izdaje nacionalnih interesa” te da mu u parlamentu uskrate povjerewe. Doga|aji su krenuli u suprotnom smjeru od onoga koji je najavio Pani}. On je u Skopqu – na novinarsku primjedbu da je sve wegove dosada{we najave o priznavawu Makedonije Milo{evi} rezolutno odbijao, uvjeravaju}i Grke kako “mogu mirno spavati” – uzvratio da Milo{evi} ovaj put to “mo`e samo poku{ati”, ali ako mu se “na|e na putu mo`e se na}i u neprilikama”. U neprilikama se, me|utim, na{ao Pani}, a, kako se ~ini, zajedno s wim i Makedonija. Politi~ki potresi u Beogradu nezadr`ivo pribli`avaju ratni vihor ka Mekedoniji. A kakvu sudbinu mo`e do`ivjeti ta najsiroma{nija biv{a jugoslavenska republika, potrudio se iskazati ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq, de`urni spiker politi~kih ambicija Milo{evi}eva re`ima, u razgovoru za najtira`niji gr~ki list Elefteros Tipos”. [e{eq je izjavio da Makedoniju treba podijeliti izme|u Srbije, Gr~ke, Albanije i Bugarske, a kontrolu nad strategijski va`nom Vardarskom dolinom preuzele bi Gr~ka i Srbija. Time bi se, po [e{equ, ~ije je prijetwe ponajmawe uputno previdjeti, zauvijek rije{ilo “makedonsko pitawe”, ali bi se i presjekao “islamski luk” koji, po wemu, Turska 52
poku{ava uspostaviti na Balkanu. Iako su u Makedoniji skloni ignorirati [e{eqa – koji je ve} s parlamentarne govornice govorio kako su “dovoqne dvije divizije da bi se skinulo bugarsko rukovodstvo” na ~elu s Gligorovim – eventualni pad Pani}a, kojeg u Skopqu u nijednom trenutku nisu do`ivqavali kao “cirkuskog klauna”, otvorit }e prostor zabrinutosti. Ne samo zbog [e{eqeve prijetwe, nego ponajprije zbog realne opasnosti od paqewa kosovskog fitiqa koji, po principu spojenih posuda, uvla~i i Makedoniju u ratni sukob za koji ona nije spremna.” Petar Po`ar, u “Glasu Slavonije” od 28. oktobra 1992, {iri po`ar od Hrtkovaca sve do Jaweva na Kosovu i Metohiji. Po wemu, i tamo [e{eqevi agenti proteruju Hrvate. ^lanak se zvao “[e{eq –no`”, a svojoj odanoj publici obja{wavao je {ta se to de{ava u Srbiji posle izbora. “Iako su istodobno u Srbiji i Crnoj Gori odr`ani i “savezni izbori”, u svijetu to nitko gotovo i ne spomiwe. Izbor za parlament SR Jugoslavije je – sporedna stvar, jer je svima odavno jasno da savezna dr`ava stvarno i ne postoji. Sve ono {to je bitno zbiva se u Srbiji, pa ~ak ni “drugo oko u glavi”, Crna Gora, kao ravnopravni ~lan “federacije”, ne mo`e utjecati na jugopolitiku. A u Ustavu je kao i u svim ustavima na svijetu sve tako lijepo (i “bratski”) rije{eno. Nema ni to~nih podataka koliko je koja strana osvojila zastupni~kih mjesta u Skup{tini SR Jugoslavije, {to najboqe dokazuje tezu o neva`nosti tih izbora. Ipak, prema svemu sude}i, i u woj su ve}inu dobili Milo{evi}evi “socijalisti” koji }e wom mo}i suvereno vladati s [e{eqem i Kilibardovim fa{istima (va`no je opaziti da kod – fa{ista nema navodnih znakova!). Time }e dani Milanu Pani}u biti odbrojani ako se ne poka`e da je wegova uloga, ipak, bila samo fasada za “demokratske izbore” kojima je on, a i cijela srbijanska oporba, dao – demokratski alibi Milo{evi}evom izboru. Sada, naime, Slobodan Milo{evi} bez obzira na sve izra`ene sumwe u regularnosti izbora mo`e svijetu “pokazati” da je demokratski izabran, a {to su mu “priznali” u svojim ~estitkama i ]osi} i Pani}. [to se izbora u Srbiji ti~e, objavqeno je da je Milo{evi} dobio milijun glasova vi{e od Pani}a te da je pobijedio u 169 op}ina, a Pani} u 19. Zanimqivo je da su wih dvojica dobila vi{e od 90 posto glasova bira~a koji su izi{li na birali{ta, a ostalih pet kandidata ni 10 posto. Budu}i da su mediji i posebice strani promatra~i ve} kazali sve {to su imali kazati o skandaloznim “demokratskim” izborima u Srbiji, o wima ne treba vi{e tro{iti rije~i. Nagli skok [e{eqeve popularnosti Kako }e, me|utim, izgledati srbijanska Narodna skup{tina? Prema neslu`benim podacima vladaju}a Socijalisti~ka stranka osvojila je 101 mandat, [e{eqevi radikali 73, DEPOS 49, Demokratski savez vojvo|anskih Ma|ara 9, Demokratska stranka 7 itd. Milo{evi} je, dakle izgubio relativno veliki broj glasova, jer je u prija{wem sazivu parlamenta imao apsolutnu ve}inu, odnosno vi{e negoli mu je trebalo za sastavqawe vlade i provo|ewe svoje politike. [to se to promijenilo kod bira~kog tijela? Najvjerojatnije razloge treba tra`iti u ocjeni kod dijela militantnih Srba da Milo{evi} nije potpuno ostvario wihova o~e53
kivawa, a jo{ mawe svoja obe}awa, nude}i im gospodstvo nad gotovo cijelom biv{om Jugoslavijom, zatim wegov odnos prema tzv. krajinama koje je odavno prestao javno podr`avati (iako im i daqe {aqe hranu i streqivo te naoru`awe) i wegove pregovore sa svijetom. Premalo im je radikalan. Stoga i ne ~udi nagli skok “popularnosti” [e{eqa i wegove Radikalne stranke koja i daqe obe}ava, a dijelom i ostvaruje plan “krv i no`”, etni~ko ~i{}ewe Srbije, posebice Vojvodine i Kosova. Hrvati u obje pokrajine na meti su wegovih agenata, pa i zlo~inaca, o ~emu svjedo~i vojvo|ansko selo Hrtkovci ili kosovsko Jawevo. U wima Hrvata vi{e i nema. Daqe, {e{eqevci su uz arkanovce i “bele orlove” odigrali vi{e negoli zlo~ina~ku, upravo monstruoznu ulogu u Bosni, gdje su ubijali (zna~i klali, `ive spaqivali, naticali na kolac i sli~no), silovali, mu~ili, protjerivali. Ukratko – “proslavili su Srbe i srpstvo”. I to im nije ostalo zaboravqeno. Kao ni Ra`watovi}u-Arkanu, ~iji su “nezavisni kandidati” dobili – pet zastupni~kih mjesta, a i on je najvjerojatnije izabran za zastupnika i to na – Kosovu od tamo{wih Srba i Crnogoraca. Tako }e se vi{e “me|unarodno priznatih” ratnih zlo~inaca na}i u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. “Srpski fa{isti” DEPOS ponovo nije uspio dobiti velik broj glasova, {to je jo{ jednom pokazalo da prave oporbe Milo{evi}evoj politici u Srbiji i nema, ve} da se radi o sukobu li~nosti, budu}i da su kqu~ne stvari u programima svih politi~kih stranaka, zapravo, jednake. Bilo da se radi o – “Velikoj Srbiji”, Kosovu, odnosu prema svijetu i Ujediwenim narodima, prema nacionalnim mawinama... Milo{evi}u je ipak potrebna oporba kako bi svijetu dokazao “demokratsko bi}e’ Srbije”. To {to ona ne posti`e nikakve uspjehe, izme|u ostaloga i zbog svojih unutra{wih sukobqavawa, i sukoba me|u wezinim lider~i}ima, Milo{evi}u odgovara i uvijek }e se zauzimati da bar netko bude u oporbi, zbog ve} spomenutog razloga da se Srbija ne proglasi “jednopartijskom dr`avom”. Za sada se, prema nacionalnoj pripadnosti, zna da su u parlament ’u{li Ma|ari (wih devet) i jedan musliman. Koliko Albanaca? Najvjerojatnije nijedan. Kako }e Socijalisti~ka stranka Srbije vladati? O~ito, u koaliciji s nekom od stranaka. A to }e biti – [e{eqeva Radikalna stranka, “srpski fa{isti” kako ih je svijet ve} odavno prozvao. Te su dvije stranke i do sada parlamentarno sura|ivale, a znalci kazuju kako je postojao tajni predizborni dogovor izme|u Milo{evi}a i [e{eqa prema kojem se ovaj potowi ne}e kandidirati za predsjednika Srbije s time da wegovi glasovi pripadnu vo`du. Zauzvrat }e Milo{evi} [e{equ povjeriti neko ministarsko mjesto – ministarstvo obrane (doktorirao je na op}enarodnoj obrani u Sarajevu!) ili ministarstvo policije. Kako je u povijesti Srbija ve} imala takvih ministara policije, a jednog su (od miqa!) nazivali “Maksimovi} -kundak”, prilika je da [e{eqa po~nu nazivati – “[e{eq-no`”. Stvorit }e se, dakle, koalicija – socijalista i fa{ista, {to }e zbuniti mnoge, posebice u svijetu. No, ne radi se o nikakvoj “lijevo-desnoj koaliciji”, jer Milo{evi} ni u kojem slu~aju nije – qevi~ar. Takvi su u Srbiji – SK Pokret za Jugoslaviju, KP Jugoslavije ili nova Komunisti~ka partija. 54
Milo{evi} i wegovi “socijalisti” su klasi~na – nacionalsocijalisti~ka stranka, dakle oblik fa{izma koji svijet poznaje jo{ iz doba Hitlerove Wema~ke. Wegova ideologija je, dakle, fa{isti~ka ideologija, zaogrnuta samo druk~ijim imenom, i dijelom pro{lo{}u, pako srpski komunisti nisu nikako i nikada odbacivali ideje “svetosavskog komunista”. Stoga je koalicija Milo{evi}a i [e{eqa sasvim prirodna veza i wihova }e vlada biti – fa{isti~ka vlada. Stoga se i ne treba ~uditi {to }e se rat u Bosni i Hercegovini nastaviti, {to prijeti obnavqawe sukoba s Hrvatskom te {to }e uskoro po~eti progawawe politi~kih neistomi{qenika kao “izdajica srpstva” i “narodnih neprijateqa” u najboqoj SS-maniri od strane policije koju }e voditi “[e{eq-no`”. Bogoqub Pej~i} je svojim tekstom na pola stranice poku{ao da u~ini {tetu kakvu nisu bili u stawu da urade Alija i Frawo zajedno. Iza naslova “Srbi i Srbijanci” pobrojao je Bogoqub nekoliko primera na osnovu kojih je usledio zakqu~ak da su zapadni Srbi stranci u Srbiji, te onako usput, da je dr [e{eq –Hrvat. “Na dan izbora i izborne ti{ine, po{to je posredstvom “dnevnog lista sa najve}im tira`om u SRJ” komandant avijacije, jezikom titoisti~ke nadmenosti i podmetawa, ponizio Saveznog premijera – svog ministra vojnog, 20. decembra su iste novine i pored javnog ukora zbog naru{enog }utawa, nastavile izbornu agitaciju bodre}i omiqenog Predsednika i wegovo oronulo ~lanstvo ~ak i preko zabavne strane u rubrici veruju}ih ~ita~a horoskopa. Ispod nacrtanog Lava, koji udobno spava omamqen suncem na zenitu, zvezdo~ita~ je video za qude ro|ene u najtoplijem mesecu gotovo vanzemaqska dostignu}a u decembru, kada }e “re|ati uspeh za uspehom”, da bi jednim panegiri~nim idiotizmom najavio 21. decembra kao dan definitivnog trijumfa Lava nad svojim protivnicima koji su “bezuspe{no poku{ali da ga ometu”, naravno u osvajawu vlasti. U Pani}evom gubitni~kom znaku “strelac” savetuje se nu`nost bavqewa “specijalno svojom strukom”. Medijski ratovi za pridobijawe lakovernih, prostih ali i ~asnih qudi koje podjednako brine sudbina svoje zemqe i vlastita nesre}a, vode se i na ovakav na~in. Re~ je o fanati~noj odbrani vlasti svim sredstvima pri ~emu su silovawe medija i kra|a glasova samo zabavni marifetluci. Ozbiqnije pretwe sti`u od organizovanog politi~kog kriminala u slu`bi jedne ideologije, gde se Srbi kao sa lanca pu{taju jedni na druge. Vlast od koje na zemqi nema bekstva, proglasila je privid istinom a istinu prividom. Do sada je bilo qudi koji su imali hrabrosti da brane svoj stav i po cenu sopstvenog `ivota; bilo je qudi koji su imali sposobnosti da prikriju sopstvene misli, kako bi o~uvali `ivot i mir; bilo je qudi koji su mewali svoje poglede i stavove zbog vlastite katarze i pokajawa ali i onih zbog dobiti i po~asti. Posle ovih izbora wihovo moralno vrednovawe postaje bespredmetno – svi se oni od sada javno prepoznaju i da ho}e ne mogu da pobegnu jedni od drugih. Koliko je Srba palo 1914. kada se Bosna zapalila? Gojko Nikoli{ svedo~i za “Nedeqnu Borbu” o zlodelima svog zemqaka Nikole Vuji~i}a po~iwenim nad Srbijancima. Taj se Nikola Vuji~i}, zvani “Suyuk”, javno hvalio kako je kao austrougarski vojnik nabadao u Ma~vi bajonetom `ivu srpsku decu, 55
on “~ist Srbaq koji se krstio sa tri prsta i slavio Sv. \ur|a”. Pa oni soldati opkoqeni na Ma~kovom Kamenu, na poziv srbijanskih vojnika: “Predaj se [vabo”, odgovaraju: “Nijesmo mi [vabe vaw Srbi iz Like, a Srbin se ne predaje nikada!” Srbi su, ka`e daqe Gojko Nikoli{, “zanimqivi majstori peva~i (boqi od onih Vagnerovih) ali su i vrlo efikasne uhode, dostavqa~i, lopovi, poltroni, ulizice, fireri i – koqa~i, ali naravno i zaboga, ne svi i ne svagda nego samo onda kad to “istorijski” zatreba ili zarad ostvarewa nekakvog nacionalnog programa”. Koliko je Srbijanaca pogubqeno 1944-1945. od Srba s one strane Drine, heroja li~kih, banijskih, korduna{kih i bog zna koliko jo{ drugih atamanskih brigada i divizija. Ima li srbijanske varo{i gde nije prosuta bratska krv, zbog koje nam i sada Bog ne pra{ta i pu{ta nas da se krvimo u vlastito ome|enom paklu. Tra`imo od Pape i Hrvata da kleknu nad svojim zlodelima a nismo smogli snage da privolimo na{u jednovernu, istokrvnu bra}u na kajawe, makar i bez suza, zbog poko{ene bar, pameti Beograda. Koliko jo{ Srbijanaca treba da krene putem “carstva nebeskog” zarad slavodobitne kombinacije jednog magacionera i jednog neuropsphpjatra? Sowa Karayi} tvrdi da joj je “muka od Beogra|ana” a wen otac jo{ nije povukao re~ da }e poslati milion svojih kraji{nika da kazni neposlu{ne Srbijance. Izvesna gospo|a Sarajka poru~uje posredstvom televizije da }e ubiti kao psa Beogra|anku, koju je fiksirala vinovnikom svoje tragedije. Srbija pod blokadom umire na rate, blokirana je zato {to poma`e svoje Srbe u Bosni. Samozvani vojvoda Vojislav [e{eq ~uva spisak od stotinak Srbijanaca – “izdajnika” koje kani da likvidira u sadejstvu sa @eqkom Ra`watovi}em – “Arkanom”. Vojislav [e{eq, naime, dr`i sebe Srbinom, a na pitawe ko je wemu Vrhovni komandant, “Arkan” bez oklevawa ka`e – “Wegova svetost Patrijarh Pavle”! Na izborima u Hrvatskoj kandidat biv{ih Ra~anovih komunista bio je @eqko [e{eq. Profesor latinskog jezika na Sveu~ili{tu u Zagrebu zove se Zlatko [e{eq. Jedan hrvatski pesnik poznat je kao Stjepan [e{eq. Niko, me|utim, od wih nije sastavqao spisak za likvidaciju Hrvata izdajnika, niti su se u tom smislu obra}ali za pomo} Dobrosavu Paragi. ^ak i Frawo Tu|man, bio on veliki ili mali fa{ista, odano ~uva sve svoje Hrvate. Vest glasi da je nedavno amnestirao i dokazane izdajnike. Sagovornik novinara Aleksandra Ili}a, Srbin iz Zadra, gde mu je ostala porodica, proveo je vi{e od pet meseci na rati{tu. Ostavio je ste~eni kapital, po svemu sude}i zauvek. “[ta sam dobio, gde sam, ~iji sam?” pita se on, odgovaraju}i istovremeno da sada, posle svega, mo`da i ne bi razmi{qao da potpi{e da je “Hrvat pravoslavne vjere”, vratio se poslu i porodici, jer od srpstva nije dobio ni{ta osim “trauma i razo~arawa”. Stvar je u tome {to Hrvati i kao komunisti nisu razarali svoje duhovno i nacionalno pam}ewe, nisu uni{tavali svoj identitet a {to su srpski komunisti sve to ~inili vlastitom narodu. I dok oni ne odu, Srbi i Srbija ne}e vratiti svoju otetu du{u.” Tekst “Ostajte ovde”, u “Srpskoj re~i” od 4. januara 1992. godine, potpisao je li~no Vuk Dra{kovi}. Morao je da objasni za{to ga nema u rodnoj Hercegovini, a to je uradio tako {to je negirao zasluge dr Vojislava [e{eqa u odbrani Republike Srpske. Zaista virtuozan potez jednog ma{tovitog pisca. 56
“Izbornim rezultatom od decembra 1990. Srbija se okrenula ka wenoj partizanskoj pro{losti, a izbornim rezultatom od decembra 1992. Srbija je temeqno vra}ena partizanskim zakonima, moralu i kadrovima iz 1942. i 1945. godine. DEPOS je decembra 1992. pokraden na sli~an na~in kao i na{a gra|anska klasa 1945. DEPOS-ove pobede prikazane su kao pobede Slobodana Milo{evi}a, na isti na~in na koji su pobede generala Mihailovi}a pripisane Josipu Brozu. Uo~i pravoslavnog Bo`i}a 1942, na savetovawu Vrhovnog partizanskog {taba, odr`anog u selu Ivan~i}i, na Romaniji, doneta je odluka o “drugoj etapi revolucije”, nakon ~ega je, za svega nekoliko meseci, sproveden ideolo{ki genocid nad prvim glavama srpskog naroda, naro~ito u Hercegovini, Bosni i Crnoj Gori. Jame su napuwene srpskim sve{tenicima, doma}inima, u~iteqima, trgovcima, nau~nicima, piscima... Ta sudbina }e zadesiti i Beograd, Kraqevo, ^a~ak, Kru{evac... celu Srbiju, ali ne{to kasnije. Za samo tri dana, u oktobru 1944, u Beogradu je likvidirano oko 12.000 nau~nika, univerzitetskih profesora, pisaca, advokata, sudija, glumaca, novinara, trgovaca, sve{tenika, oficira... Srpski narod je tada obezglavqen i obezpame}en. Trebalo nam je pola veka da se oporavimo. Na nesre}u na{u, 20. decembra 1992. ponovili su nam se Ivan~i}i iz januara 1942. i sada sledi ponavqawe zlo~ina. Ma{inka Trebiwca Vlada [egrta iz 1942, sada je u rukama Trebiwca Vojislava [e{eqa i uperena je u istu metu. Svi oni koji su za [egrta bili “peta kolona” – tako|e su “peta kolona” i za wegovog zemqaka [e{eqa. Nema nijednog Srbina od pameti i ugleda koji za [e{eqa nije izdajnik i koga on ne bi da – likvidira. Nama su u parlament i u vlast 1945. nagrnuli abayije, {verceri, bravari, ratni zlo~inci, nepismeni. Nama su sada i u parlamente i u vlast i na ~elo stranaka i na ~elo mnogih “srpskih dr`ava” do{li isti takvi qudi. Kada je, 1946. godine, u tada{wem vi{estrana~kom parlamentu, jedan gospodin zatra`io repliku, neki partizanski primitivac izvadio je pi{toq i dreknuo: “Bando izdajni~ka, ovo }e biti replika za tebe!” Ti primitivci su i sada zaposeli skup{tine. Te{ko Mihizu ako zatra`i repliku Arkanu. Vladimir Dedijer je li~no 1944. po Beogradu lovio “izdajnike”, novinare, glumce, pisce, akademike... [e{eq to radi ve} mesecima. Kada su usta{e 1942. poklale Srbe u selu Pridvorici (Jugovi}i, u mom romanu “No`”) Vlado [egrt je dr`ao vatrene govore o tome kako }e on sa dve ~ete svojih proletera umar{irati u Zagreb i obesiti Antu Paveli}a, ali te ~ete nije pokrenuo da za{titi Srbe u Pridvorici. Vojislav [e{eq danas na isti na~in blebe}e o neke svoje dve ~ete sa kojima }e osvojiti Zagreb i Skopqe, ali nigde ni wega ni tih ~eta da od usta{a oslobode selo u trebiwskoj op{tini, u kome se [e{eqev otac rodio. To selo je ve} mesecima okupirano od usta{a, a [e{eq srbuje u studijima TV – Bastiqe u Beogradu. I svakog dana taj “junak” pita Srbiju: za{to izdajnik Vuk Dra{kovi} ne ide u Hercegovinu da brani Srbe od usta{a? Za{to dakle, Vuk 57
Dra{kovi} ne ide u Hercegovinu da oslobodi [e{eqevo selo od usta{a?! Te{ko Hercegovini dok je [e{eq bude branio! U toj istoj Hercegovini, pre 70 godina, jedan druk~iji Srbin i Hercegovac, Aleksa [anti}, pesmom “Ostajte ovde” obratio se svojim kom{ijama muslimanske vere, mole}i ih da se ne iseqavaju u Tursku. Danas bi svakog Srbina koji bi se usudio da progovori kao Aleksa [anti} i da pozove i pravoslavne i muslimane da obustave rat i ostanu u Hercegovini – proglasili za izdajnika vere i nacije i ne bi mu bilo `ivota u Hercegovini. Gde smo, dakle, bili pre sedam decenija, dok je [anti} branio Srpsku Hercegovinu, i gde smo danas, kad je brane [e{eq i wemu sli~ni? Budu}nosti nema dok u Herceg Bosni i ovuda nacionalne zastave na{e ne preuzmu novi [anti}i. Nikad, otkad postojimo, nismo toliko nisko pali i toliko osramo}eni kao objavqivawem izbornog rezultata od 20. decembra ove godine. Ubice i olo{ su 1945. silom uzeli vlast, a sada ispada da je iste takve narod Srbije izglasao za predvodnike. Sre}om po na{u istoriju, narod ih nije izglasao. Rezultat je la`iran. Ve}ina je bila protiv. Ipak je previ{e onih koji su 1992. glasali za partizansku 1942. godinu. Ta }e mrqa jo{ dugo ostati na na{oj nacionalnoj savesti. [ta i kako daqe? Odupreti se, `estoko, mawini i mraku 1942. godine. Svim sredstvima! I ostati ovde! Na izborima smo pobedili. Sve {to je mlado, pametno, lepo, hrabro i sna`no, glasalo je za DEPOS, za demokratiju, za evropsku i sna`nu Srbiju, koja jedina mo`e da za{titi i sjedini sve na{e zemqe i Krajine. Ja~i smo, brojniji smo. Mi smo budu}nost. Ne smemo im dozvoliti da izbornu prevaru preokrenu u stvarnu pobedu wihovih namera. Poru~imo im, nek znaju: Crvenog terora u Srbiji i nad Srbima vi{e nikad biti ne}e. Ne}emo odustati, do pobede, ma koliko to bilo te{ko i dugotrajno.” “Slobodni tjednik” od 15. januara 1993. godine napravio je veliki iskorak u tada{woj SPO-H HDZ propagandi. Naslov sve govori : “[e{eqev otac je Hrvat a majka muslimanka!!!” Ali, to nije bilo sve. [e{eq je i Arbanas, i to sa sve rodnim listom i porodi~nim stablom. Stvarno, {ta sve usta{ki mozak mo`e da smisli, to je ~udo! ^udo od kojeg postoji samo jedno ve}e: “Srpska re~”. Potvrda me|usobne saradwe, uostalom, nalazi se i u samom zakqu~ku ovog projekta. “^etni~ki vojvoda, sramna poturica, zapravo je iz plemena Arbanasa, i zbog svojih nacionalnih frustracija prihvatio je pravoslavnu vjeru i srpsko dr`avqanstvo kako bi na najradikalniji na~in dokazao da pripada upravo wima. Ali sramota ostaje i sramotu sve ~e{}e spomiwe srpski tisak Olivera [e{eq, bliska ro|akiwa Vojislava [e{eqa i jedna od najzapa`enijih ~lanica albanskog lobija u Australiji, napisala je beogradskim redakcijama pismo puno gor~ine u kojem se ispri~ava {to je wezin ro|ak okrenuo le|a i postao ~etni~ki vojvoda. [e{eqeva ro|akiwa u pismu obrazla`e etimologiju prezimena [e{eq i iznosi dokumente o tome da su svi [e{eqi 58
koji postoje na Balkanu iskqu~ivo Arbanasi, kao {to su to na primjer, Malisori u Crnoj Gori. Olivera daqe pi{e da su [e{eqi autohtono pleme iz sela Arbanasi, ju`no od Zadra, odakle su i \er|e i obiteq Yoni. Ona navodi i etimolo{ke podatke o prezimenu [e{eq. Porijeklo prezimena je albanska imenica “[e{” {to zna~i o`iqak. Mno`ina te imenice rezultira prezimenom [e{eqi, {to na albanskom zna~i qudi s o`iqkom, ali i ro{avi qudi. Porijeklo obiteqi precizno je sa~uvano, pa tako Olivera navodi sva imena s obiteqskog stabla unatrag nekoliko stoqe}a. Za Vojislava [e{eqa zanimqivo je to {to se jedna grana plemena iz Arbanasa preselila u devetnaestom stoqe}u u @upu Dubrova~ku. Djed Vojislava [e{eqa se iz @upe Dubrova~ke zbog pqa~ke odselio u Popovo Poqe, Ro|akiwa Vojislava [e{eqa, me|utim, u svom pismu ne istra`uje eventualnu genetsku izopa~enost me|u obiteqi koja bi uzrokovala wegovo fa{istoidno pona{awe. [tovi{e, Olivera glorificira obiteq u svim wezinim elementima. Na primjer, navodi Stjepana i Tomislava [e{eq strica i ro|aka Vojislava [e{eqa, kao inicijatore za osnivawe HDZ-a u emigraciji. Nadaqe, tvrdi da danas nema niti jednog [e{eqa na svijetu koji ne pripada plemenu Arbanasa, da svi `ive veoma moralno, solidarni su i prili~no homogeni. Krvavi rod i porod Stoga se i ~udi kako je mogu}e da se Vojislav [e{eq tako grubo odrekao svoga roda i prije{ao u potpuno drugi narod, pa ~ak i primio drugu vjeru. Odgovor tra`i s prvim obiteqskim “prijestupom” koji je napravio jo{ wegov otac, pokojni Nikola koji se o`enio nekatolkiwom, izabrav{i djevojku iz muslimanske obiteqi Misita, Vojislavovu majku. Olivera potom obrazla`e pojavu takozvanih nacionalnih konvertita, me|u koje smje{ta i svojega ro|aka iz Beograda. Prema wezinu opisu, svi nacionalni konvertiti u povijesti ~ovje~anstva pokazali su patolo{ku potrebu da se prikazuju kao pripadnici drugog naroda i pritom su postajali radikalniji nacionalisti od najzadrtijih predstavnika toga naroda, i to zbog toga da bi se {to boqe mogli indentificirati s wom. Takvi su nacionalisti tu|ih naroda mnogo opasniji od “obi~nih”, a u srpskom narodu to osobito dolazi do izra`aja. Olivera [e{eq izra`ava nadu da }e se Vojislav vratiti svome rodu i biti prihva}en. No, to je prili~no apsurdno o~ekivati od svjetski priznatoga zlo~inca koji ne preza ni od toga da pred medijima pohvaquje ubojicu bosanskoga potpredsjednika Vlade Turajli}a za to zlodjelo. O wegovim osobenim zlo~inima ne treba tro{iti rije~i. U svakom slu~aju, wegovo rodno selo Orahov Dol, na granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, zauvijek je, na `alost, obiqe`eno wegovim sramnim zlodjelima, ali i nacionalnom izdajom. Jer, od 280 ku}a u Orahovu Dolu, 279 bilo je hrvatskih (gdje je [e{eq ~esto prezime), a samo jedna – ona obiteqi Vojislava [e{eqa sebi je priskrbila srpstvo radi kojeg }e vojvoda klati i ubijati sve {to vidi, a nije srpsko. I vjerojatno u sebi prokliwati neumitnu istinu – da mu je otac Hravat, a mater muslimanka. Tu sramotu ne mo`e izbrisati, a na to se sve vi{e nadovezuje i srpski tisak.” Nadnaslov “[e{eqevizacija Srbije” stajao je iznad naslova “Zlo~in kao zanat” u “Glasu Slavonije” od 9. januara 1993. godine. Potpisnik Petar Po`ar 59
plamteo je od besa {to Srbija ima sve vi{e poverewa u dr Vojislava [e{eqa. Koliko je mana prona{ao u jednom ~oveku, toliko savremena medicina nije u stawu da prona|e u pola beogradske populacije. Sve je po`ar pro~e{qao, od [e{eqevih studentskih dana, preko zatvorskih, pa sve do skup{tinskih. I prona{ao sve {to mu je srcu drago, od homoseksualizma pa nadaqe. “Kada je dr (op}enarodne odbrane) Vojislav [e{eq bio su|en u Sarajevu 1984. godine smatralo se da je to – politi~ki i pravni skandal. Tada su ga mnogi, pa i Hrvatsko filozofsko dru{tvo, ali ne samo oni, uzeli u za{titu, smatraju}i da je komunisti~ki re`im jo{ jednom napao slobodoumnog i “naprednog” ~ovjeka – humanista. Sudio mu je tada Okru`ni sud u Sarajevu, kojeg danas wegovi istomi{qenici razaraju, te je osu|en na osam godina zatvora. No, Vrhovni sud Bosne i Hercegovine (protiv kojeg danas {aqe svoje kohorte!) smawio mu je kaznu na polovinu, tako da stigne u~initi sve svoje zlo~ine, a na tre}oj sudskoj instanci osu|en je samo na godinu i pol zatvora. Tada{wi sudac Okru`nog suda u Sarajevu Milorad Potpari} (Srbin, dakle), koji ga je osudio na osam godina robije, kazao je ne{to {to }e ozna~iti sav kasniji, i dana{wi `ivot Vojislava [e{eqa. Sudac je tada kazao kako je “[e{eqeva krivwa i ve}a od kazne”! I to je to~no, bez obzira na to {to je to izrekao “onaj” sud. Neki novi pravedni sud osudit }e [e{eqa i na neke mnoge te`e kazne, jer ono {to je on od tada od Sarajeva u~inio zahtijeva, u najmawu ruku, me|unarodni sud za ratne zlo~ine, kako to mnogi i predvi|aju, predla`u i prijete. U me|uvremenu, poslije presude i “robijawa”, pri ~emu dobro obavje{teni u beogradskoj “~ar{iji” tvrde da je [e{eq imao u Zenici i homoseksualna iskustva (zovu ga – Vojka), Vojislav [e{eq postaje “najsimpati~niji opozicionar” Slobodana Milo{evi}u, s time da su se dvojica srbijanskih fa{ista definitivno “na{la” u svojoj politici protiv sveg razumnog i qudskog, protiv svih nesrba, otvaraju}i time pravu frontu nacionalizma, {ovinizma, rasizma i genocida. No, prema podacima izbornih komisija, Vojislav [e{eq, tj. wegova Srpska radikalna stranka u Skup{tini Republike Srbije ima – 73 poslanika, te je time postala druga stranka u parlamentu prema broju mandata (prva je Milo{evi}eva Socijalisti~ka partija Srbije sa 101 poslanikom). U Skup{tini tzv. SR Jugoslavije [e{eq ima – 34 poslanika (Milo{evi} – 47, DEPOS – 20, Bulatovi}evi Crnogorci – 17 itd). Sve to zna~i da je Vojislav [e{eq, koji je na pro{lim izborima jedva dobio dvadesetak mandata u narodnoj skup{tini Srbije, izrastao u pravog suparnika Milo{evi}u, s kojim se, za sada, potpuno sla`e. Dakako, pravo je pitawe – do kada? Revolucionarno amoralna poruka Ako je Milo{evi} – desnica, vrlo bliska nacionalsocijalizmu, {to i jest, tada se [e{eqa i wegove prista{e, bira~e i poslanike sasvim sigurno mo`e smjestiti na – ultradesnicu, me|u fa{iste. Tako su, prema izbornim rezultatima, ako se uspore|uju dva posqedwa izbora, najve}u pobjedu postigli – srpski fa{isti. Srbijanski demokratski analiti~ari smatraju kako [e{eqeva osnovna poruka nije toliko ideolo{ka i politi~ka, koliko – revolucionarno amoral60
na: “Slobodno budite gori nego {to jeste, gori nego {to ste mislili da se smije”. Uzdr`avawe, pristojnost, obziri prema drugima i druk~ijima, “sve su to komunisti~ke izmi{qotine”. Parola je – “osvetite se bilo kome za bilo {to!”. I – “ispuwavajte svoje `eqe, naro~ito one najzabrawenije, koje su najva`nije”. [e{eq je uvjerio svoje prista{e da se moraju “osloboditi straha od kazne” te da moraju “otimati ono {to im treba”, ako su ja~i, {to zna~i da im je “sve dozvoqeno”. I zatim dolazi ono {to je toliko “o~aravaju}e” za poropalice, nitkove, tzv. lumpenproletarijat i mnoge druge – [e{eq im je kazao. “Ako ste slabi, samo nam se pridru`ite!” Gomila. To je program za koji je glasovala ~etvrtina Srbije. To vi{e nije nacionalizam, to je politika razbojni{tva (“Vreme”), koju je svijet ve} prepoznao i koju poku{ava sankcijima i embargom dovesti – k pameti. Na izborima u Srbiji moglo se birati izme|u razli~itih oblika srpskog nacionalizma (sve tamo{we stranke to “gaje”), ali je najboqe pro{ao onaj kojemu je sve dopu{teno, koji se zlo~inima “dokazao” u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Vojvodini, a sutra, najvjerojatnije, i u – Beogradu. [e{eq – korak do vlasti Neki tvrde da bi se jo{ danas mogao zaustaviti [e{eqev pohod prema – vlasti. Ipak, ~ini se, nije to – lako. Onaj koji je zapo~eo sa srpskim nacionalizmom, velikosrpstvom, “memorandumom”, Gazimestanom i drugim zlo~inima, sada }e, na najboqi na~in, osjetiti na vlastitoj ko`i svoje grijehe. Naime, [e{eq je pravilno uo~io da se u srbijanskom obliku “demokracije” ne mo`e do}i na vlast iz opozicije, nego samo iz – vlasti. Samo ako se pribli`i “vrhu”, kao {to je Milo{evi} to u~inio sa svojim mentorom i kumom Ivanom Stamboli}em. Me|utim, u ovom je trenutku, zbog izbornih rezultata, Milo{evi}u postao prijeko potreban – [e{eq i wegovi radikali. Tako }e se dogoditi da “socijalisti” i radikali – fa{isti zajedno – formiraju novu srbijansku vladu, {to }e zna~iti da je Vojislav [e{eq jo{ samo korak do – vlasti. To zna~i da }e ~ovjek kojega je progawala “ona” policija kona~no postati i prvi srbijanski policajac, {to }e zna~iti da }e on o~istiti Beograd od “izdajnika”, Kosovo od Albanaca, Sanyak od muslimana, a Vojvodinu od Ma|ara i Hrvata. Na kraju }e do}i na red i sam – Milo{evi}. [to Srbiju mo`e spasiti? Oni koji boqe poznaju Srbe tvrde da je spas u tome {to su oni po svojim osobinama – lijeni, nemarni, svadqivi i nedisciplinovani. A sve ostalo i tako radi protiv wih, pa ~ak i cijeli svijet, protiv kojega Srbi tako `ele zaratiti. Oni koji znaju, a ipak ima i takvih u Srbiji, ka`u prekrasno: “Nikakva pamet nije mogla zaustaviti ono {to nas je sna{lo. Preostaje nam da se uzdamo u wihovu glupost. A, gluposti – na pretek.” Maroje Mihovilovi}, u “Globusu” od 29. januara, objavquje tekst senzacionalnog naslova “Vojislav [e{eq priprema pu~”. Senzacija je poja~ana podnaslovom: “U Beogradu su zapo~ele silovite demonstracije protiv predsjednika Dobrice ]osi}a, koje su povele prista{e vo|e radikalne srpske parlamentarne mawine! Urlik na Terazijama: Izdaja! [e{eq i ]osi} u `estokom okr{aju pred konferenciju u @enevi. ]osi}evu savjetniku za {tampu [e{eq zaprijetio da }e ga zadaviti golim rukama! Za{to Milo{evi} od svih politi~ara u Srbiji najvi{e cijeni [e{eqa? Kako je [e{eq uspio potpuno uni61
{titi Milo{evi}evu opoziciju” “Hrvatska akcija osloba|awa Maslenice i Zemunika mo`da }e imati jo{ jednu posqedicu: pad jugoslavenskoga predsjednika Dobrice ]osi}a. U ponedjeqak, 25. sije~wa, dr Vojislav [e{eq, predsjednik Srpske radikalne stranke, druge najja~e stranke u Srbiji i SRJugoslaviji, odr`ao je u Skup{tini Srbije konferenciju za tisak na kojoj je “izrazio ogor~ewe zbog oklijevawa dr`avnih organa Jugoslavije i wihove indolencije u povodu agresije hrvatskih snaga na Srpsku krajinu”. [e{eq je rekao: “Oklijevawe Jugoslavije daje nam za pravo da optu`imo Dobricu ]osi}a da je s Tu|manom odobrio agresiju radi zauzimawa Masleni~kog mosta, ali je sada i sam zbuwen {irinom hrvatske akcije. Jugoslavija ve} danas mora intervenirati, u protivnom, Srpska radikalna stranka tra`it }e odgovornost najvi{ih dr`avnih funkcionera i zatra`iti da se o tome izjasne savezni i republi~ki parlamenti, jer vremena za ~ekawe nema”. Ovo je dosad najkonkretnija [e{eqeva najava da }e pokrenuti akciju za ru{ewe predsjednika tzv. SRJugoslavije Dobrice ]osi}a. Nekoliko dana prije oni su imali `estok osobni okr{aj na sastanku vo|a stranaka {to ga je sazvao Dobrica ]osi} da bi razgovarao o platformi jugoslavenske delegacije na konferenciji u @enevi i o eventualnom stvarawu tzv. koncentracione vlade SR Jugoslavije. Prvo su izmijenili nekoliko grubih rije~i o politi~kim pitawima, potom su se po~eli vrije|ati tko je prije bio ve}i komunist, pa je [e{eq viknuo ]osi}u, aludiraju}i na wegove veze s Titom: “Bili ste na Galebu!” Na to je ]osi} odgovorio: “Vi ste doktorirali na Titu!” “La`ete!” Sa ]osi}em politi~ki i idejno Netko je tada viknuo: “Pozovite osigurawe!” [e{eq je tada iza{ao iz dvorane, a u bijesu posva|ao se i s ]osi}evim savjetnikom za tisak Dragoslavom Ran~i}em, kojemu je rekao da }e ga ubiti, ali ne iz pi{toqa, nego }e ga zadaviti golim rukama. Na konferenciji za tisak zaprijetio je hap{ewem svih ]osi}evih savjetnika, koji su strani agenti, a kada je ugledao me|u novinarima biv{u TV reporterku, sada novinarku “Borbe”, Gordanu Su{u, rekao joj je: “A vas }u po}i osobno uhapsiti!” [e{eqa su nekada smatrali neozbiqnim grubijanom, koji prijeti, ali nije u stawu ni{ta u~initi. Danas je [e{eq – vjerojatno – drugi najmo}niji politi~ar u Srbiji, koji bi mogao postati saveznim premijerom ako se stvori koalicija Socijalisti~ke partije Srbije Slobodana Milo{evi}a i wegove Srpske radikalne stranke. ]osi} ga nikako ne bi smio podcjewivati, to vi{e {to ga ]osi} dobro poznaje, zna kakav je. Poznaje ga dobro jer je [e{eq – na neki na~in – ]osi}ev “sin”, pa ova sva|a stoga ima i posebnu dramatiku. Vojislav [e{eq bio je pod jakim utjecajem Dobrice ]osi}a, u kojemu se potkraj sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina po~eo formirati onaj srpski nacionalisti~ki program koji }e dovesti do Memoranduma SANU i kasnijeg rata. [e{eq je sam pri~ao kako je “gutao svaku rije~ koju je izgovorio Dobrica ]osi}, zapisivao svaku wegovu misao i trudio se da ga slijedi 62
i politi~ki i idejno”. [e{eq je, zahvaquju}i svome karakteru, sve to iskazivao javno, s mawe suptilnosti od tvorca tih programa, mnogo izravnije i otvorenije. Trinaestoga svibwa 1984. godine tada{wi jugoslavenski ministar policije, u povodu tzv. Dana sigurnosti, dao je intervju TV Zagreb i rekao: “Slu`ba sigurnosti, u skladu sa svojim zakonskim ovla{tewima, kod jednoga sociologa prona{la je dokumente koje je on spremao za objavqivawe. U tom, nazovimo ga politi~kom, programu on se zala`e za ukidawe republike i autonomne pokrajine, po wemu u Jugoslaviji trebaju postojati samo ~etiri republike: Srbija, Hrvatska, Slovenija i Makedonija, dakle, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, kao ni pokrajine ne trebaju postojati. Bosna i Hercegovina dijeli se izme|u Srbije i Hrvatske, a granica izme|u wih je na Neretvi, nedaleko od Splita. U granicama Hrvatske ostalo bi onoliko Srba koliko bi u Srbiji bilo Hrvata. On se nadaqe zala`e za detitoizaciju...” Od mine do “atomske bombe” To se, naravno, odnosilo na Vojislava [e{eqa, koji je uhap{en dva dana kasnije, 15. svibwa 1984. Optu`en je po ~lanu 114 Krivi~nog zakona SFRJ (koji predvi|a kaznu od pet do 15 godina) za “krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugro`avawa dr`avnog ure|ewa SFRJ s anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija u namjeri da pridobije {to ve}i broj istomi{qenika i potakne ih na zajedni~ku djelatnost usmjerenu na obarawe vlasti radni~ke klase, razbijawe bratstva i jedinstva, te na protuustavnu promjenu federativnog ure|ewa zemqe”. Tijekom su|ewa [e{eq nije nijekao da je napisao ono {to mu se imputiralo, iskazivao je velikosrpske ideje, te rekao da u Jugoslaviji “za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu nema mjesta, jer su to izmi{qene nacije, qudi su na silu natjerani da se izja{wavaju kao wihovi pripadnici kako Srbi ne bi predstavqali u slu`benim statistikama apsolutnu ve}inu jugoslavenskoga stanovni{tva”. Sud se najvi{e trudio da doka`e kako je [e{eq svoje spise dijelio i slao na razli~ite adrese, jer je to bio dokaz da je `elio kontrarevolucionarno djelovati, a kada je to na sudu potvr|eno, te mu 9. srpwa 1984. odre|ena kazna od osam godina zatvora, [e{eq se na kaznu dvaput `alio, pa mu je ona 20. studenoga 1984. smawena na ~etiri godine, a potom 2. srpwa 1985. na godinu dana i deset mjeseci, koliko je i proveo u zatvoru. Dok je [e{eq bio u zatvoru, ]osi} je bio jedan od qudi koji mu je najvi{e pomagao, pa i materijalno, jer se brinuo o wegovoj `eni i tek ro|enom sinu. No, Ini} smatra da je ]osi} svakako jedan od glavnih krivaca za kasniji pogre{an razvoj mladoga buntovnika. On ka`e: “On je naprosto bio radikalan i trebalo ga je poslije toga zatvora smiriti, vratiti ga kwigama i struci. O~ajni~ki je lutao gradom i tra`io neki posao, ali nitko ga nije htio primiti. A uvjeren sam da mu je ]osi} mogao pomo}i. I on i svi ostali koji su prije podr`avali [e{eqa i pojili ga svojim nacionalisti~kim idejama, po~eli su se bojati wegove naglosti i radikalizma i gurali su ga {to daqe od sebe. Nisu htjeli minu u krilu, a napravili su atomsku bombu”. U zatvor je [e{eq u{ao kao mladi buntovnik, iz wega je iza{ao kao monarhist i nacionalist, qut ne samo na re`im, nego i na “salonske buntovni63
ke” koji su se skupqali oko ]osi}a. No, vlast se sve mawe bavila [e{eqem jer su ga izmarginalizirali i intelektualni nacionalisti~ki krugovi, pa su ga i re`im i ti disidenti ponajprije smatrali nasilnim ~udakom. No, kako su salonski nacionalisti odbacili [e{eqa, tako je on odbacio i wih, a na kraju je s wima intelektualno i politi~ki raskrstio 20. listopada 1989, kada je Dobrici ]osi}u napisao pismo, u kojemu ka`e: “@alosno je {to prkosno tvrdi{ da bi, da se ponovo rodi{, opet bio partizan. Ponovo bi nam darovao ovo socijalisti~ko samoupravqawe, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, diktaturu proletarijata, vode}u ulogu Saveza komunista kao radni~ke i dru{tvene avangarde, asimetri~ni federalizam, delegatski sistem i nesvrstanu vawsku politiku. Hvala Ti, Dobrice. Boqe, nemoj se ponovno ra|ati. Ako ni danas ne vidi{ nikakve povoqnije alternative, ~emu onda uop}e tvoj sada{wi politi~ki anga`man? Je li nas uop}e mogla zadesiti gora sudbina od ove koju su nam komunisti isposlovali. [to bi se dogodilo da su pobijedili ~etnici? Mo`da bi Ti ostao poqoprivredni tehni~ar u Velikoj Drenovi, ali Srbija ili Jugoslavija danas bi bila demokratska dr`ava, u najgorem slu~aju na onom stupwu ekonomskog razvoja koji je stigla Gr~ka... Zamisli situaciju u kojoj nas ne bi optere}ivalo ni{ta od ovoga lo{ega ~ime su nas darovali komunisti. Te{ko to zami{qa{, zar ne? Te{ko je ~ovjeku prihvatiti saznawe da mu je gotovo ~itav `ivot proma{en”. [e{eq protiv Milo{evi}a? Cijela naknadna politi~ka bitka u Srbiji izvan re`ima vodila se ponajprije izme|u grupe koja se okupqala oko Vojislava [e{eqa, i one koja je bila okupqena na idejama Dobrice ]osi}a. Lukavi [e{eq bio je u toj bici mnogo uspje{niji. I to stoga {to je u{ao u pakt s vla{}u, sa Slobodanom Milo{evi}em. Budu}i da je [e{eqeva stranka bila osnovana nakon izbora, on nije imao nijednoga poslanika u srpskoj politi~koj promociji Milo{evi} je omogu}io [e{equ da u|e u Skup{tinu. U Skup{tini je [e{eq postao glavni Milo{evi}ev saveznik. Ipak je bio jedini poslanik svoje stranke, on je svom iznimnom rje~ito{}u naprosto samqev{i opoziciju stalnim optu`ivawem, prijetwama, vrje|awem, sve pod za{titom Socijalisti~ke partije, koja je kontrolirala Predsjedni{tvo Skup{tine, medije i dr`avu. [e{eq je naprosto uni{tio opoziciju, a zbog svih usluga koje mu je napravio, Slobodan Milo{evi} pro{le je godine izjavio da: “Od svih politi~ara u Srbiji, najvi{e cijeni [e{eqa, i to zato {to je dosqedan u izra`avawu svoga politi~kog mi{qewa, ne oscilira u mi{qewu kao neki wegovi opozicijske kolege, koji danas govore jedno, sutra drugo. [e{eq se sada okrenuo protiv ]osi}a, dosad najve}ega protivnika, i to ne samo svoga, nego i Milo{evi}eva. ]osi} je duhovni otac i jednoga i drugoga, a sada ga obojica `ele uni{titi. A kada to obave onda }e do}i do pravog obra~una: [e{eq protiv Milo{evi}a.” U napade na dr [e{eqa Demokratska stranka, kao i sam Zoran \in|i}, ukqu~ivali su se samo povremeno. Razlog ovih retkih napada le`ao je u ~iwenici da je ta stranka bila bezna~ajna, kako po broju ~lanova, tako i po idejama koje je plasirala u javnost. U izve{taju sa konferencije za {tampu Demokratske stranke, objavqenom u “Ekspres politici” od 30. januara 1993. godine, vidi se da \in|i} nije hteo mnogo da improvizuje, prikqu~io se glavnom pro64
pagandnom toku koji su forsirali SPO i HDZ. Zato je i novinar L. Ze~evi} svome izve{taju dao naslov “[e{eq i Tu|man saveznici”. Podnaslov je glasio: “ DS }e od predsednika Republike i Ustavnog suda tra`iti da vrate i poni{te izmenu Zakona o izboru poslanika u Ve}u republika” “Demokratska stranka ima pozitivan stav o postupcima dr`avnih organa vezanim za hrvatsku agresiju na RSK. Na ju~era{woj konferenciji za {tampu; dr Zoran \in|i}, predsednik Izvr{nog odbora DS, nasuprot tome isti~e pogubni avanturizam SRS koja se bavi insinuacijama i teorijama o uzrocima rata i ulozi dr`avnih organa i predsednika ]osi}a u hrvatskoj agresiji. Prema na{em mi{qewu, predsednik ]osi} treba javno da ka`e da je Vojislav [e{eq, osim Frawe Tu|mana najve}i neprijateq srpskom narodu i da su oni saveznici, isti~e stav svoje stranke g. \in|i}. Govore}i o zasedawu Narodne skup{tine i izmeni Zakona o izboru poslanika u Ve}u republika iz Srbije, \in|i} ka`e da je na toj sednici toliko puta bio prekr{en Ustav, zakon i statut da bi na primeru te sednice studenti Pravnog fakulteta mogli da ve`baju {est meseci. \in|i}u nije jasno kako je izmena Zakona mogla biti usvojena i stupila na snagu bez potpisa predsednika Republike i objavqivawa u “Slu`benom glasniku”. Zato }e DS od predsednika Srbije zahtevati da Zakon vrati, a od Ustavnog suda da ga poni{ti. Svaki drugi postupak zna~i otvarawe vrata bezakowu, kategori~an je \in|i}. Odluku o daqem statusu DS u parlamentu done}e organi stranke, ali je izvesno da }e demokrate te`i{te svog rada prebaciti na vanparlamentarnu sferu. Inicijativu mr Nikole [ainovi}a, mandatara, koji je demokratima “qubazno ponudio ulazak u Republi~ku vladu”, \in|i} vidi kao razgovor koji nema politi~ku te`inu. Umesto modela u~e{}a strana~kih predstavnika u vladi, sa jasnim pravima i obavezama, razgovor po sistemu “vi nama dajete spisak od pet qudi, a mi }emo izabrati”, nama izgleda neozbiqno, kategori~an je Zoran \in|i}.” “Politika” od 5. februara 1993, pod naslovom “Nije lako ni hrvatskim [e{eqima”, prenosi pisawe hrvatske {tampe o izvesnom Anti [e{equ, {to }e u narednim danima pru`iti mnogo materijala svima onima koji bi da doka`u nesrpsko poreklo porodice [e{eq. Naravno, ostale su bez komentara sve tvrdwe pomenutog Ante, koji je grubo falsifikovao istorijske ~iwenice. Bilo je va`no nauditi dr [e{equ i ni{ta vi{e. Podnaslov je glasio: “Ve} pomalo komi~ne oblike dobija ono {to se de{ava s hrvatskom granom prezimena [e{eq. Najnoviji primer objavqen na stranicama “Novog vjesnika”. “Zagreb, 4. februara Nemaju samo Srbi u Hrvatskoj problema s “prepoznatqivim” imenima i prezimenima zbog ~ega ih je ve} nekoliko hiqada odlu~ilo da ih promeni i “prilagodi sredini”, tj. pohrvate. Sli~ne probleme imaju i neki Hrvati ~ija prezimena podse}aju na srpska. (Dodu{e oni imaju tu prednost da mogu da doka`u da su Hrvati, {to oni prvi ne mogu dok se potpuno ne pretope.) Problem je ve}i ako su imena identi~na onim s druge strane ~iji se nosioci u hrvatskoj propagandi prikazuju kao istrebqiva~i Hrvata, tj. zlo~inci. Ve} pomalo komi~ne oblike dobija ono {to se de{ava s hrvatskom granom prezimena [e{eq. A najnoviji primer nalazimo ovih dana na stranicama “No65
vog Vjesnika”. Rukovodilac slu`be poqoprivrede i {umarstva u privrednoj komori Splita Ante [e{eq `ali se {ta sve pre`ivqava zbog prezimena koje nosi: – Ne dao bog nositi prezime [e{eq. Zbog wega no}ima ne spavam i imam silnih neugodnosti. Spa{ava me jedino {to se zovem Ante i na taj na~in sve one koji se eventualno dvoje, uspijem uvjeriti da smo ja, moja obiteq, moji bli`i i daqi preci iz opuzenskog kraja iskonski Hrvati, rimokatoli~ke vjere. ^esto je Ante [e{eq bio u dilemi da promeni svoje prezime “zbog onog ~etni~kog zlikovca Vojislava”, ali je onda ipak odlu~io: “E, ne}u. Ni ja ni moji [e{eqi nemamo se ~ega stidjeti, mi smo po{teni i ~estiti qudi, mi se ponosimo svojim hrvatskim i rimokatoli~kim korijenom. A on, prezreni ~etni~ki vojvoda koji ka`e da se stidi svoje hrvatske loze i podrijetla i svoga prezimena, neka se nazove kako `eli, dobro bi zasigurno napravio i sebi i nama”. U nastavku Ante [e{eq ovako obja{wava svoju “vezu” sa Vojislavom [e{eqem: prema zapisima pokojnog opuzenskog `upnika don Josipa Bebi}a, kako navodi, porodica [e{eq `ivela je u Popovom poqu u Hercegovini i odatle se u prvoj polovini 18. veka doselila u mesto Podgradnnu koje je danas prakti~no urbano spojeno sa Opuzenom. Tada su – nastavqa on – u tom mestu postojale tri porodice [e{eq – Grgo, Bla` i Filip, a danas ih je ukupno dvadesetak. Poneki [e{eq se odatle iselio, poput kwi`evnika Stjepana [e{eqa koji `ivi u Zagrebu, a jo{ nekoliko ih je davno oti{lo trbuhom za kruhom u Australiju i Ameriku. Ve}ina ih je ostala sve do danas u opuzenskom kraju. A “kako se iz tog iskonskog hrvatskog” i rimokatoli~kog miqea uspio pojaviti ~etni~ki vojvoda Vojislav, pravoslavne vjere” Ante [e{eq ovako obja{wava: wegov predak (Vojislavov) koji poti~e iz Orahovog dola na samom rubu Popova poqa, nedaleko Stona, prihvatio se obra|ivawa parcela zemqe koje su bile vlasni{tvo Pravoslavne crkve. A kako je – tvrdi – obra|ivawe i dobijawe vlasni{tva nad tom zemqom podrazumevalo “napu{tawe svog hrvatskog i rimokatoli~kog korijena” i prelazak na pravoslavnu veru tako je i uradio. Otac Vojislava [e{eqa, navodi on daqe, odselio se u Sarajevo, gde je bio `elezni~ar, a u Orahovom dolu ostala je stara i napu{tena ku}a. Za{to su “Vojislavovi djedovi zatrli svoju nacionalnu i vjersku pripadnost” u tom kraju – prema Anti [e{equ – obja{wava se na dva na~ina: da bi se na lak{i na~in do{lo do zemqe, ali i zato da bi se “kao pravoslavci lak{e nego katolici za{titili od turskog zuluma”. Da li je to kraj pri~e o [e{eqima ostaje da se vidi.” U odbranu dr [e{eqa stali su pojedinci, obi~an narod koji je hajku na lidera srpskih radikala do`ivqavao kao li~nu uvredu. Tako je mr Jovo Rado{ iz Ba~ke Palanke poslao pismo novosadskom “Dnevniku” koje je i objavqeno 16. novembra 1993. godine. Naslov je glasio “[e{eqi, Srbi iz Hercegovine”, a u podnaslovu dato je jedno od kqu~nih obja{wewa: “Zabluda je da pravi Srbi imaju prezimena samo na – i}”. “U nekoliko navrata u na{oj dnevnoj i revijalnoj {tampi mogle su se pro~itati izjave i tvrdwe pojedinaca (i udru`ewa) da je dr Vojislav [e{eq po prezimenu, poreklu i nacionalnosti Hrvat. Ne ulaze}i u motive i povode ovakvih istupa (verovatno imaju ostra{}enu ideolo{ku i strana~ku pozadinu), ipak treba re}i da wihovi efekti sva66
kako nisu zanemarqivi. Jer, ~esto iznena|uje koliko Srbi s ove strane Drine malo Znaju o Srbima iz drugih srpskih zemaqa. Naj~e{}a zabluda je da su pravi Srbi samo oni ~ija se prezimena zavr{avaju sufiksom – i}. Istra`uju}i prezimena hercegova~kih Srba (prikupio sam ih i obradio preko 1200) ustanovio sam da se ~ak wih oko 40 procenata ne zavr{ava na – i}, ve} se mo`e nabrojati preko stotinu raznih drugih sufiksa. [e{eq spada u grupu prezimena Srba isto~ne Hercegovine karakteristi~nih po sufiksu – eq (Anteq, Gudeq, Ke{eq, Poceq). [e{eqi su iz Mareve Quti (Zavala) i Orahovog Dola – Popovo poqe (tu su `iveli na manastirskom imawu). U Marevoj Quti (kako navodi dr Qubo Mihi}) `ive unazad pet pasova ra~unaju}i do Du{ana [e{eqa (r. 1899). Qubo Mihi} navodi i jedno interesantno kazivawe o wima: “Neki Jovo [e{eq prodavao vino o derneku (va{aru) na Petrovdan u zavali. Me|u svijetom bio je i crni Omer sa svojim slugom. Kad je Omer popio oku-dvije vina, po~e da razbija ~uture za vino, oko sebe, a Jovo uze no`, pa ubi wega i slugu. Tu su bila tri brata [e{eqa. Poslije tog ubistva, jedan brat se preseli u Do, drugi u Nevesiwe, a tre}i, Joko, pobjegne u neko mjesto kod Metkovi}a i pre|e na katoli~ku vjeru”. [e{eqi slave Lu~indan. Zanimqivu pri~u o nekom [e{equ i wegovom patriotizmu i pravdoqubivosti navodi i Vladimir Dedijer u predgovoru obnovqenog izdawa antropogeografske studije “Hercegovina”, koju je napisao wegov otac Jevto: “Kada je Jevto oti{ao u Beograd, u selo ^epelicu su do{li austrijski `andarmi, kundacima premlatili Jevtovog oca Stevana i zahtevali od wega da se odrekne svog sina. U tome je starog Stevana spre~io wegov sused [e{eq koji je ~ak udario jednog `andarma zbog ~ega je dobio dve godine tamnice koje je odle`ao u Zenici”. [e{eqi su stradali i od usta{a. [e{eq Rajko, Savov, ro|. 1898. godine u selu Mareva Qut ba~en je 1941. godine u jamu R`ani Do, izme|u Koteza i Qubiwa. U nekim ranijim neodmerenim izjavama isticano je, pored ostalog, da je majka Vojislava [e{eqa iz “muslimanske porodice Misita”. Li~no ne znam od koga je [e{eqeva majka, ali mi je poznato da su Misite, tako|e, hercegova~ki Srbi, koji su `iveli u Popovom Poqu, Bobanima, Tasov~i}ima...” Lupetawa oko nacionalnosti dr Vojislava [e{eqa poprimila su i zvani~an oblik kada je narodni poslanik Aleksandar Taskovi} (SPO) zatra`io od skup{tine da utvrdi koje je nacionalnosti predsednik Srpske radikalne stranke. Wegov zahtev je po formi primereniji nekim tra~ novinama, nego ozbiqnom skup{tinskom materijalu. Ni sam Taskovi} nije verovao da }e se raspravqati o wegovom predlogu koji je glasio: “Narodnoj Skup{tini Republike Srbije Na osnovu ~lana 81. i 93. Poslovnika Narodne skup{tine Republike Srbije predla`em Skup{tini Republike Srbije da na svojoj prvoj redovnoj sednici uvrsti u dnevni red, po hitnom postupku, dono{ewe odluke o upu}ivawu zahteva Ministarstvu unutra{wih poslova ili drugom nadle`nom organu za preispitivawe nacionalnog identiteta prof, dr Vojislava [e{eqa zbog koje je javnost posledwih dana uznemirena, a mogu}e su i posledice, te o tome in67
formi{e poslanike i javnost. Obrazlo`ewe Dosada{wim pona{awem gospodin [e{eq je doveo u sumwu raniju tvrdwu o svojoj nacionalnoj pripadnosti i dobronamernosti na kojoj je ostvario politi~ki marketing i sada{wi status. Zagovaraju}i konfrotaciju srpskog naroda unutar Srbije, srpskog naroda iz Srbije sa Srbima izvan Srbije i dr`ave Srbije sa celim svetom, gospodin [e{eq je krenuo stopama svog velikog u~iteqa Josipa Broza na okon~awu dela zapo~etog 1941. godine. O tome svedo~e izjave, govori i drugi na~ini komunicirawa gospodina [e{eqa sa javno{}u, kao i nedoli~ni postupci neprimereni srpskom nacionalnom bi}u. Josip Broz je, podr`avaju}i “oslobodila~ku” ratnu opciju 1941. godine, u~inio sve da posle ~etvorogodi{weg rata Srbija ostane bez vi{e od milion stanovnika. Ubijano je 100 Srba za jednog Nemca, izmi{qen je Sremski front, na kome je mnogo srpske krvi proliveno, a Srbe iz Hrvatske i Bosne uni{tavala je usta{ka kama uz blagoslov velikog”internacionalnog” vo|e Josipa Broza. I pored toga, ne{to je Srba na tim prostorima i ostalo. Pod parolom wihovog spasavawa, gospodin [e{eq, poput svog velikog u~iteqa, zagovara krvavi pir ratnim pokli~ima, nude}i novi milion Srba kao svoj veliki doprinos ideji o svesrpskom uni{tewu. Jer, koju bi drugu ideju imao ~ovek koji je na ideji srpstva i parolama “za kraqa i otaybinu”, “svi Srbi u jednoj dr`avi”, o ~etni{tvu kao uzoru (postao je i ~etni~ki vojvoda), pompeznim ulaskom u Skup{tinu Srbije sa ogromnom kokardom na grudima, brzo transformisao u suprotnost sem ako mu namere nisu ~asne ili .... ne bih u ovom trenutku razmi{qao kao psihijatar. Na`alost, u svim ovim pohodima gospodin [e{eq je podr`avan od jo{ uvek komunisti~ke vlasti u Srbiji, pa i istican kao politi~ar dostojan po{tovawa. Gospodin [e{eq je danas, kada je to najmawe potrebno srpskom narodu, po~eo da deli srpski narod na patriote i izdajnike ili nove “partizane” i “~etnike”, zagovaraju}i bratoubila{tvo. Uli~nim obra~unima sa taksistima, studentima, prosvetnim radnicima i drugim ~estitim qudima poku{ava da unese nemir i provocira sukobe ve}ih razmera. Wegovom je zaslugom veliki broj mladih Srba iz Srbije napustilo Srbiju nastawuju}i se po celom svetu osloba|aju}i prostor za doseqavawe Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ~ime nastavqa delo svog velikog u~iteqa o mewawu strukture stanovni{tva u Srbiji i etni~kim ~i{}ewima sa teritorija svojih predaka. Zloupotrebqavaju}i patriotska ose}awa mladih Srba {aqe ih nedovoqno spremne i obu~ene na rati{ta, ne mare}i za sve ve}i broj humki i sve vi{e obogaqenih u Srbiji. Qude mirotvorce progla{ava izdajnicima, a sada je na wegovoj listi Dobrica ]osi} posledwa nada srpskom narodu da prekine golgotu i sramotu Srbije. Mo`da }e u neko dogledno vreme i gospodin [e{eq pred Hrvatskim parlamentom izgovoriti poznatu re~enicu koju je ve} izgovorio gospodin Mesi}: “Gospodo ja sam svoj zadatak izvr{io”. Veliki broj ~estitih i dobronamernih Srba danas pripadaju Srpskoj radikalnoj stranci iskazuju}i postupcima svoj veliki patriotizam, no, ja bi ih podsetio da su nekada postojali i ~estiti partizani koje je predvodio Josip Broz, a koji ni danas ne mogu sebi da oproste gre{ke koje su po~inili vezuju}i se za pogre{nu ideologiju i pogre{nog vo|u.” 68
Usledila je konferencija za {tampu Srpskog pokreta obnove koju je odr`ao poslanik ove stranke Mihajlo Markovi}. Uz klasi~ne optu`be dodata je i izmi{qotina da se Taskovi}u i wegovoj porodici preti. “Dame i gospodo. U~estale pretwe i ucene posledwih dana upu}ivane gospodinu Aleksandru Taskovi}u, narodnom poslaniku u Skup{tini Srbije kao i ~lanovima wegove porodice, spre~ile su gospodina Taskovi}a da se iz bezbednosnih razloga danas pojavi pred vama. Gospodin Taskovi} je zatra`io pomo} i za{titu od Srpskog pokreta obnove, a pismo i materijale koji prate ovo pismo predao sam. Pismo }u vam pro~itati i dokaze dati na raspolagawe u ime gospodina Taskovi}a. Srpski pokret obnove je izuzev za{tite gospodina Taskovi}a pokrenuo postupak za otkrivawe aktera pretwi i ucena upu}enih gospodinu Taskovi}u i wegovoj porodici. O~ekujem otkrivawe i primereno ka`wavawe aktera pretwi i ucena. Pismo gospodina Taskovi}a. “Predsedniku Skup{tine Srbije Predsedniku Vlade Republike Srbije Po{tovana gospodo, Na osnovu ~lana 51. stava 3. Ustava Republike Srbije zahtevam da se oduzme status predsedniku tzv. Srpske radikalne stranke i poslaniku u Skup{tini Jugoslavije Vojislavu [e{equ, zbog toga {to je po~inio krivi~no delo izdaje Republike Srbije. I zbog indicija da priprema bekstvo, verovatno u Hrvatsku. Obrazlo`ewe Prvo, po~etkom februara 1991. godine Vlada Frawe Tu|mana je saop{tila da je od Vatikana dobila kredit u iznosu od 3 milijarde dolara. Za obezbe|ivawe ovog kredita Vlada Frawe Tu|mana anga`uje specijalnog savetnika hrvatskog Ministarstva finansija gospo|u Mirjanu Zelen Mak{u. Drugo, predsednik tzv. Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq odlazi 11. marta 1992. godine u Madrid na sastanak sa tzv. pretkom Nemawi}a Aleksejem Dolgorukim, kome je ponudio srpsku kraqevsku krunu. Organizator ove posete i finansijer ove posete bila je tako|e, Tu|manov savetnik, gospo|a Mirjana Zelen Mak{a. Ona i do~ekuje [e{eqa na aerodromu, ona je sa wim i u automobilu, i pri razgovorima sa Dolgorukim i na pres konferencijama. Tre}e, [e{eq zna da je Dolgoruki varalica da sa Nemawi}ima i Srbima nema nikakve veze. I da je ~lan katoli~kog reda Malte{kih vitezova. On me|utim, objavquje da je Dolgoruki naslednik krune Nemawi}a i nudi mu krunu Kara|or|evi}a. Za{to? Zbog toga {to je po nalogu dobijenom od Frawe Tu|mana trebalo poni{titi efekte posete prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a Srbiji, od 6 – 10. oktobra 1991. godine, i moralno degradirati jedinog pretendenta na srpsku krunu i time spre~iti vaspostavqawe monarhije u Srbiji. Odnosno stvarawe demokratske sna`ne i od sveta podr`ane Srbije koja bi veoma brzo ujedinila srpske zemqe i porazila re`im Frawe Tu|mana i na doma}oj i na me|unarodnoj poziciji. Tu|man iskreno procewuje da }e [e{eqeva akcija protiv prestolonaslednika Aleksandra dobro do}i i re`imu Slobodana Milo{evi}a, i da }e tu|69
manov agent Vojislav [e{eq, svedok radi u ovome smeru biti {ti}en od predsednika Milo{evi}a i wegove propagande, pre svega zvani~ne televizije. ^etvrto, precizno pou~en i obu~en od Tu|manovog savetnika gospo|e Mirjane Zelen Mak{e, [e{eq otkriva da je prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} rimokatolik i da je ~lan katoli~nog reda Malte{kih vitezova. Taj dokument je pripremqen u Zagrebu, a [e{equ ga uru~uje gospo|a Mirjana Zelan Mak{a. Peto, [e{eq se propagandne obmane radi, tobo`e u~lawuje u pravoslavnu Malte{ku lo`u, a varalica Dolgoruki ga progla{ava za viteza. U stvarnosti, [e{eq se u~lanio u katoli~ki red Malte{kih vitezova ~iji su ~lanovi i Dolgoruki i Frawo Tu|man. [esto, Dolgoruki koji je ro|en u Zairu, i ~ije je i prezime la`no paradirao je pred naivnim srpskim novinarima oki}en navodnim ordenom Svetog Jovana Jerusalimskog. To je me|utim bio Zvonimirov kri` koji je 1941. godine ustanovio Ante Paveli}. Vojislav [e{eq je dakle, po nalogu Frawe Tu|mana krunu Kara|or|evi}a ponudio rimokatoliku, kome je Frawo Tu|man dodelio Zvonimirov kri`, najve}e usta{ko odlikovawe. Gospodine Predsedni~e Skup{tine Srbije Gospodine predsedni~e Vlade Srbije kada sam uputio zahtev da Skup{tina Srbije povede raspravu o materijalnom i verskom poreklu gospodina [e{eqa, nisam imao nameru da ga optu`ujem zbog toga {to je on hrvatskih i katoli~kih korena, jer bi tako ne{to bilo protivno svetosavskoj i demokratskoj tradiciji srpskog naroda, a i programu Srpskog pokreta obnove. Moja namera je bila da u toj raspravi do|emo do saznawa da je gospodin [e{eq stupio u slu`be jedne strane i nama neprijateqske dr`ave. I da po nalogu hrvatske Vlade obavqa poslove koji nanose neprocewivu {tetu Srbiji i srpskom nacionalnom interesu. Raspola`emo mnogim dokazima i mi }emo ih uskoro, ako nadle`ni organi Republike Srbije budu i daqe {titili antisrpsko i {pijunsko delovawe poslanika [e{eqa, predo~iti sudu, a i javnosti. Poslanik [e{eq nastoji da doka`e da je Srbin i pravoslavac, kao da ga neko optu`uje zbog toga {to to on nije. Pri tome on tra`i da mu srpska policija izda potvrdu da je Srbin. Ima li on kakvog drugog svedoka? Koji je to Srbin od policije dobijao kr{tenicu? On tvrdi da su mu koreni u Rovcima. I opet za svedoka ne poziva Rov~ane, ve} policiju u Beogradu. Ho}e da mu poverujemo na re~ da je on najve}i Rov~anin posle Josipa Broza. Kada [e{eq ne bi bio slu`benik hrvatske Vlade, a sa tom zemqom na{ narod je u ratu, nikada ne bih tra`io da se povede rasprava o wegovoj hrvatskoj pripadnosti. On i kao Hrvat mo`e da bude poslanik u parlamentu Srbije i Jugoslavije i lider jedne srpske nacionalne stranke pod uslovom da ne radi protiv dr`avnih i nacionalnih interesa Srbije. Da je on Hrvat koji se bori za Srbiju, wemu bi siguran sam, na{ narod ve} poklonio pesmu: “Drug je [e{eq, hrvatskog roda ali je majka srpskoga naroda” Na`alost on takav Hrvat nije, on je Srbiji naneo vi{e poraza i sramote, nego hiqade Tu|manovih vojnika i sva Tu|manova propaganda. On po nalogu iz Zagreba, Srbe predstavqa kao koqa~e i monstrume. On javno tvrdi da Srbi koqu zar|alim viqu{kama. On javno tvrdi da Srbi spaquju qude u krematori70
jumima. On javno propoveda etni~ko ~i{}ewe i poziva da se likvidiraju i deca ro|ena u me{ovitim brakovima. Strana propaganda da bi satanizovala Srbe, mawe se poziva na Tu|mana, nego na tu|manovog ~oveka u Beogradu. Istovremeno, po nalogu iz Zagreba, [e{eq propoveda likvidaciju srpskih akademika, pisaca, politi~kih lidera, novinara, glumaca, nau~nika, profesora Univerziteta. Sve najumnije glave Srbije, Tu|manov ~ovek progla{ava za izdajnike i podsti~e gra|anski rat u Srbiji. Nikada niko tako opasnog antisrbina nije podmetnuo srpskom narodu. Gospodine predsedni~ke Skup{tine Srbije, Gospodine predsedni~e Vlade Republike Srbije, parlamentu Srbije i Vladi Srbije, slu`bi bezbednosti Srbije, a naro~ito predsedniku Srbije upu}ujem javno dramati~no upozorewe da preduzmu odgovaraju}e mere. Od Hrvatske radikalne stranke i poslanika koga nam je Tu|man podmetnuo za vo|u, ne zahtevam bilo {ta. Bili su zavedeni i verujem da }e kao patrioti u~initi sve da postanu Srpska radikalna stranka. Narodni poslanik Aleksandar Taskovi} Dokazi: – [aqem na uvid samo deo dokaza, kolor fotografije na kojima je Vojislav [e{eq u dru{tvu sa Tu|manovim savetnikom Mirjanom Zelen Mak{om, prila`em i intervju “Politici” od 16. 2. 91. godine gde ona ka`e da je Vatikanski kredit Tu|manu obezbedila kao savetnik Hrvatske vlade. Prila`em i stru~ne analize eksperata iz Srpskog radni~kog dru{tva, i niz drugih dokaza. Uz ovo pismo narodnog poslanika gospodina Aleksandra Taskovi}a dobi}ete i sve dokaze koje prate ovo pismo. Napomiwem da pismo sa delom dokaznog materijala je danas upu}eno na adrese, predsednika Skup{tine Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije. Mo`emo da krenemo sa pitawima. Izvolite. Markovi}: To {to ste ~uli i kada budete videli dokazne materijale, danas istupamo samo sa dokazima vezanim za [e{eqevu akciju u [paniji. Uskoro, ukoliko nadle`ni dr`avni organi ne budu reagovali, znamo da su upoznati sa tim slu~ajem, obelodani}emo zbog ~ega je poslanik Vojin Vuleti} potpredsednik tzv. Srpske radikalne stranke napustio [e{eqa, i ubrzo posle toga naprasno preminuo. Za sada mogu napomenuti i to, da je [e{eq 9. marta 1991. godine, sa svojim qudima, a u dogovoru sa naredbodavcima iz Zagreba, opqa~kao zlatarsku i draguqarsku radwu u Beogradu i to zlato i nakit isporu~io usta{ama, uz poprili~nu nagradu. Znamo i to da je [e{eq padao u ruke usta{ama za vreme rata u Slavoniji, i da je bio momentalno oslobo|en posle konsultacija sa usta{kim vo|ama. Za sada toliko, i vi{e od toga ni re~i. Dajemo {ansu dr`avnim organima Srbije da daqe radi. (Boris Gaji}) – Radio “Indeks”, ja bih vas zamolio da nam ka`ete da li vi uop{te o~ekujete nekakav uspeh, s obzirom... Markovi}: Meni je stra{no `ao i ne}ete dobiti puno od mene odgovora, danas je ovde trebao da bude gospodin Taskovi}, jer mnogo vi{e zna. A va{e pitawe nije ba{ direktno za gospodina Taskovi}a, o~ekujemo da }e i posle ove konferencije na osnovu dokaza koji su prilo`eni predsednicima Skup{tine Srbije i Vlade Srbije, a vidimo da je u toku u Srbiji kampawa re{avawa a 71
ovde ima i elemenata kriminala, o~ekujemo brzo rezultate. Nije vi{e bilo pitawa” Pod naslovom “Vreme radi za tvorce nesre}e, “Borba” od 17. februara 1993. godine donosi intervju sa Vukom Dra{kovi}em , u kojem se trudio da doka`e kako je dr [e{eq strano telo u Srbiji. “Moramo koristiti sve demokratske metode borbe, parlamentarne, pre svega. Po{to nam je to zabraweno, a u pe}inama fa{isti~kim ne}emo da sedimo, ostaje vanparlamentarni put. Prve demonstracije ne}e biti mirne...” Ova “nedore~enost” Vuka Dra{kovi}a na nedavnoj konferenciji za {tampu, zahtevala bi razja{wewa, sve da portparol DEPOS-a Vladeta Jankovi}, koji dan ranije, i nije najavio mogu}nost da onaj politi~ki pokret “preraste” u – gra|anski pokret otpora. Otkud ovakve ideje – za “Borbu” govori predsednik Srpskog pokreta obnove. – Za tu ideju saznao sam tek po povratku iz Amerike i jo{ nikakvih razgovora na tu temu, bilo u SPO-u, bilo u DEPOS-u, nije bilo. Me|utim, sama ideja gra|anskog otpora je ne{to {to nesre}a koja nas pritiska formuli{e sama od sebe. Ja se ne sla`em do kraja sa ocenom g. Ko{tunice da vreme radi protiv kopredsednika Srbije, komuniste Milo{evi}a i fa{iste [e{eqa. U nekoj daqoj budu}nosti to, mo`da, jeste tako, ali sada i narednih meseci, nesre}a radi u korist tvoraca nesre}e. Kako? Jo{ se nije potonulo do samog dna, jo{ sve dr`avno i nacionalno bogatstvo nije razgrabqeno i jo{ nisu ispucani svi {ar`eri propagandnih kala{wikova la`i i sistemati~nog obmawivawa i zaglupqivawa naroda. Obojica kopredsednika igraju na kartu socijalne uravnilovke, na jednoj i enormnog boga}ewa na pqa~ki i ratu, na drugoj strani. To je wihov program. Primera radi, na{i vode}i lekari specijalisti odskoro primaju jedva ne{to vi{e od sprema~ica i kuvarica po bolnicama. Tim potezom, socijalisti i fa{isti su zadobili naklonost ve}eg dela zaposlenih i nije ih briga {to su obezglavili klinike i bolnice... • Ima li tu dovoqno razloga da bi se moglo govoriti o – kako Vi ka`ete “fa{isti~kim pe}inama”? – Strategija je u tome da Srbijom vlada pet odsto mafija{a i demagoga, a da 95 odsto puka svedu na primawa od 30, sutra 20, prekosutra pet maraka, ali uz demago{ki naboj da je u nacionalnom interesu da svi budemo prosjaci. S druge strane, sve dok je rata u BiH, u Krajinama, socijalisti i fa{isti }e nalaziti dovoqno pra{ine za bacawe u o~i narodu. Upozorio bih, tako|e – o tome }u satanskom projektu govoriti op{irnije na svetskom saboru SPO po~etkom marta – na najve}u opasnost koja preti Srbiji, opasnost od promene stanovni{tva u Srbiji, kopredsednici ovog u`asa }e, po svoj prilici, uskoro di}i ruke i od Srpske Krajine i od Srpske Bosne i od srpske Hercegovine. Spremaju se da, na vreme, obezbede uslove za prihvat najmawe milion i po obesku}enih Srba koji }e iz tih na{ih zemaqa pre}i na desnu stranu Drine. Plan je da se “lo{i Srbi”, odnosno [umadinci, Moravci, Bana}ani, Sremci, prisile u izbegli{tvo i tako ustupe mesto “dobrim i pravim Srbima”. [e{eq ve} godinu dana razduvava anatemu na srbijanske Srbe. Wegov pi{toq se pote`e samo na omladinu i studente Beograda, taksiste Beograda, we72
gova pesnica pu{ta krv samo srbijanskim gladnim u~iteqima i profesorima. On neprijateqe srpstva tra`i u Srbiji, na Ravnoj gori, u Topoli, me|u srpskim novinarima, akademicima, oficirima, seqacima. On ne preza ni od toga da najgrubqe vre|a i psuje kraqevsku porodicu Kara|or|evi}, na{e vladike iz [umadije, na{eg patrijarha... Kada bi Tu|man bio u prilici da imenuje svog komesara za uni{tewe Srbije, boqeg i efikasnijeg od [e{eqa ne bi mogao da na|e. Skre}em pa`wu na ~iwenicu da je, ve} u ovom ~asu, vi{e od 350.000 “lo{ih Srba” iz Srbije pobeglo. Od [e{eqa i Milo{evi}a be`e najboqi, najlep{i, najumniji, eno ih puna Ju`na Afrika, Rodezija, Kanada, Australija... Za wima }e uskoro – ako budemo trpeli i ~ekali, veruju}i da vreme radi protiv socijalista i fa{ista – krenuti {umadijski opanak i {ajka~a i na{i akademici i pisci... Srbija }e biti o~i{}ena od Srbije, a upravo je to krajwi ciq politi~kog bra~nog para Milo{evi} – [e{eq. • Jesu li neke stvari u vezi sa najavqenim gra|anskim pokretom otpora ve} operacionalizovane? – Naveo sam Vam samo neke ~iwenice i te ~iwenice neka kazuju je li obaveza da se organizuje otpor ili nije. Ako me pitate za konkretne metode – re}i }u Vam da smo i mi, napokon, pone{to nau~ili. O tome se ne govori za novine.” “Voleo bih da je Hrvat” glasio je naslov u istom broju “Borbe” koji sam po sebi govori na koliko ta~nim dokazima je Aleksandar Taskovi} zasnovao svoje tvrdwe o nacionalnosti dr [e{eqa. Mudrost iz podnaslova je sigurno iziskivala velike umne napore: “ Ukoliko do|e do su|ewa [e{equ kao ratnom zlo~incu, nije svejedno da li }e mu se suditi kao Hrvatu ili Srbinu, isti~e narodni poslanik dr Aleksandar Taskovi}” “Pismo poslanika dr Aleksandra Taskovi}a (SPO), upu}eno Skup{tini Srbije, u kome predla`e da parlament donese odluku o upu}ivawu zahteva MUP-u za preispitivawe nacionalnog identiteta dr Vojislava [e{eqa, uzburkalo je i onako uzavrele strasti. Poslanik Taskovi} predla`e da se o upu}ivawu zahteva MUP-u odlu~i na prvoj redovnoj sednici parlamenta, i to po hitnom postupku. Po{to je po Poslovniku prvo redovno zasedawe Skup{tine predvi|eno za prvi radni dan marta, mo`e se o~ekivati da }e se tada poslanici izja{wavati da li }e ovaj zahtev dr Taskovi}a biti uvr{}en u dnevni red po hitnom postupku. Pre glasawa poslanika, svoje mi{qewe o hitnosti inicijative najpre daje Republi~ka vlada. Ako kojim slu~ajem Skup{tina prihvati predlog da inicijativa ide po hitnom postupku, ona odre|uje rok u kome }e nadle`ni odbori podneti izve{taje, kao i rok u kome }e vlada dati mi{qewe o woj. Ukoliko inicijativa ne dobije status hitnosti ona ide u redovnu proceduru, a kada }e biti uvr{}ena u dnevni red odlu~uje Skup{tina. Doktora Taskovi}a, koji je po struci psihijatar, najpre smo upitali da li ova inicijativa nagove{tava povratak DEPOS-a u parlament, iz koga je iza{ao zbog izglasavawa zakona o izboru narodnih poslanika za Ve}e republika Skup{tine SRJ? Odluku o eventualnom povratku u skup{tinske klupe done}e Savet DEPOS-a po{to doboje mi{qewe Ustavnog suda o ustavnosti ovog zakona, ob73
ja{wava dr Taskovi}. A {to se ti~e moje inicijative na koju ja kao narodni poslanik imam puno pravo, o~ekujem da }e se Skup{tina o woj izjasniti na svom redovnom zasedawu, sa ili bez nas. Ipak se nadam da }e Savet DEPOSa o na{em (ne)povratku u parlament odlu~iti pre redovnog zasedawa Skup{tine. • U javnosti jo{ nije sasvim jasno koji je bio va{ motiv za ovu inicijativu, odnosno {ta je wen pravi ciq? – Prevashodno je da se utvrdi {ta je Vojislav [e{eq po nacionalnosti, a to zbog toga da ne bi ponovo do{li u situaciju, kao u slu~aju Josipa Broza koji je vladao 50 godina, a jo{ nije utvr|eno ko je bio, • [ta ako va{a inicijativa pro|e i pretpostavimo da MUP utvrdi da je [e{eq katoli~kog porekla? Da li se vi zadovoqavate samo tom konstatacijom ili smatrate da ga eventualno treba iseliti iz Srbije, mada Ustav daje ista prava svim gra|anima Srbije? – Vi znate za inicijativu da se [e{equ sudi kao ratnom zlo~incu, obja{wava dr Taskovi}. Ako do|e do tog su|ewa onda nije svejedno da li }e mu suditi kao ratnom zlo~incu – Srbinu ili ratnom zlo~incu – Hrvatu. Mada bih ja vi{e voleo da je Hrvat. Jer, stra{no je zloupotrebqavati Srpstvo, kojim se srpski narod ponosi, i uvla~iti ih u rat da ginu, nagla{ava dr Taskovi}.” Uostalom, evo kako je dr Vojislav [e{eq odgovorio Taskovi}u. Dobio je samo nekoliko redova u “Ve~erwim novostima” ali vrlo dobro ih je iskoristio. Naslov je glasio “Mogu mu pomo}i”. “Prvi komentar Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, povodom pisma poslanika Aleksandra Taskovi}a bio je: Zar i budala{tine treba komentarisati? [e{eq nas je, potom, zamolio da pitamo Taskovi}a – da li mu je potrebna psihoterapija: – Mislim da mu mogu pomo}i – objasnio je lider SRS. – Iako sam laik, imam nekog iskustva, jer sam imao mnogo susreta sa raznoraznim ludacima. Verovatno bih mogao da na wega delujem smiruju}e. Gospodin Taskovi} je velika pouka za sve druge ~lanove Srpskog pokreta obnove, da im se stavi na znawe da }e malo ko ostati normalan u stranci Vuka Dra{kovi}a. Ako su im takvi kao Taskovi} najpametniji qudi u stranci, kako im tek budale izgledaju?” U istim “Ve~erwim”, verovatno da [e{eqeva ne bi bila “zadwa” objavqena je i kratka opservacija Dragoquba Mi}unovi}a pod naslovom “Bumerang”. “Ispitivati poreklo je neustavno i nezakonito. Ali, ako neko previ{e insistira na poreklu i ~istunstvu krvi to mu se kao bumerang i vra}a, kao {to je u slu~aju [e{eq.” “Ve~erwe novosti”, od 20. februara 1993. godine, objavile su tekst S. Stojanovi}a pod naslovom “[e{eq i Be}kovi} poreklom Rov~ani”, sa podnaslovom: “Na osnovu kwige “Rovci i Rov~ani”, general Jovo Popovi} dokazuje da su Matija Be}kovi} i vojvoda [e{eq, istoplemenici iz bratstva Dra{kovi}a i [}epanovi}a – Srezojevi}a, oba po poreklu Rov~ani. Ministru Gruba~u se vi{e dopada teorija o “crvenim Hrvatima” prema kojoj je Crna Gora naseqena Hrvatima, a ne Crnogorcima” 74
“Rasprava o dr [e{equ i [e{eqevima (Anti i Stjepanu), ako bi se uzdigla na nau~ni nivo, otvorila bi mnogo zna~ajniju temu iz istorije Srba, koji su sticajem okolnosti primali i islam i katoli~ku veru, a potom bili “prevo|eni” u druge nacije. U Vatikanskom arhivu, kako vele istori~ari, postoje dokumenti koji iz godine u godinu prate u tom delu Hercegovine odakle poti~e vojvoda [e{eq, gde se sve donedavno nigde ne pomiwe postojawe Hrvata), sve one koji su pre{li u katoli~anstvo. Postoje istra`ivawa etnologa, lingvista i istori~ara odakle se mo`e saznati pravo poreklo tog stanovni{tva, a jedno od wih je i ono koje spomiwe sam dr [e{eq – kwiga “Rovci i Rov~ani” od Stevana Popovi}a. O tome govori za na{ list ovog puta general Jovo Popovi}, a povod je izjava Mom~ila Gruba~a, saveznog ministra za za{titu qudskih prava i prava mawina, objavqena u “Borbi”. Na Gruba~evo nastojawe da “za{titi” [e{eqa zbog wegovog “hrvatskog porekla” i wegovo pravo da se izjasni ako `eli kao Srbin, kao i poku{aj nekih qudi iz DEPOS-a da vojvodu prebace u drugu naciju, general Popovi} ka`e: – Matija Be}kovi} i Vojislav [e{eq su istoplemenici iz bratstva Dra{kovi}a i [}epanovi}a – Srezojevi}a, oba po poreklu Rov~ani. U prvoj polovini 17. veka, zbog neuspelih pobuna protiv Turaka navodi Popovi} – neki [}epanovi}i – Srezojevi}i su se iselili preko Ri|ana, kod Nik{i}a, u Popovo Poqe, naseqavaju Orahov Do, koji je u blizini manastira Zavale. Deo ove rova~ke grupe, koja je u Popovo do{la pod vo|stvom Bo{ka To{kova [}epanovi}a, kasnije je po wemu uzela prezime Bo{kovi}i. Bo{kovi}i su se iz Orahova Dola jednim delom iselili u okolinu Stoca i nastanili se u Dubravama gde i danas `ivi oko 70 doma}instava. Oni Bo{kovi}i koji su ostali u Orahovom Dolu kasnije su primili katoli~ku veru i nazvali se Kristi}ima, dok je jedan deo te grupe koja je zadr`ala pravoslavnu veru uzeo prezimena Tomi~i}i, [e{eqi, ^olaci, Mili}i i druga. Deo [e{eqa i ^olaka su se odselili u Zavalu, a Mili}a u Veli~ane, tako da je sa Bo{kovi}ima u Orahovom Dolu ostao jedan deo [e{eqa. Ti [e{eqi su, kao i Bo{kovi}i primili katoli~ku veru i kasnije se selili na jug. Nikola Matija{ev Bo{kovi} u drugoj polovini 18. veka preselio se iz Orahova Dola u Dubrovnik, gde je nastavio da `ivi sa porodicom. Sin Nikole Bo{kovi}a, poreklom [}epanovi}a, je – verovali ili ne – nau~nik svetskog glasa Ru|er Bo{kovi}. Iseqenici iz Orahova Dola koji su se tada naselili u okolini Stoca, u selima Crni}i i Aladini}i, su danas katoli~ke veroispovesti, dok su oni u okolini ^apqine i Mostara ostali pravoslavci. Kasnije se u Poqice, kod Popova, doselila nova grupa Srezojevi}a, koja se po knezu Ivani{u Radowi}u nazvala Ivani{evi}i. Od ove grupe koja je brojala preko 70 doma}instava postali su ogranci: Lepave, Mostarice, Soten~i}i, Gligi}i, Runde, Pinde i drugi. Ove grupe [}epanovi}a – Srezojevi}a, odnosno Bo{kovi}a i Ivani{evi}a i svi nabrojani ogranci, bez obzira da li pripadaju pravoslavnoj ili katoli~koj veroispovesti, zadr`ali su i danas i jo{ uvek slave rova~ku plemensku slavu Svetoga Luku – svi su Lu~inci.” “Ekspres polititika”, od 20. februara 1993, dala je prostor Aleksandru Taskovi}u da doda jo{ poneku glupost na sijaset ve} obnarodovanih. Prva i 75
najve}a na{la se odmah u naslovu: “ [e{eq se ne krsti”. Podnaslov je glasio: “ Dr Aleksandar Taskovi}: Nisam na istim pozicijama kao [e{eq. Po meni, boqe je da bude Hrvat”. “Pismo poslanika Srpskog pokreta obnove dr Aleksandra Taskovi}a srpskom parlamentu u kome tra`i da Narodna skup{tina donese odluku da MUP Srbije utvrdi nacionalni identitet lidera srpskih radikala dr Vojislava [e{eqa izazvalo je veliku pa`wu u javnosti. Reagovawa su razli~ita, pa se tako neki sla`u da to treba uraditi, drugi smatraju da ovakvo pismo nije na mestu, a dr [e{eqa je ova inicijativa nasmejala. Zamolili smo ju~e dr Aleksandra Taskovi}a da nam malo bli`e objasni motive za pokretawe ovakve inicijative, ali i da odgovori na neka pitawa. • Poslanici Deposa ne u~estvuju u radu parlamenta, a jo{ nije doneta odluka da li }e se oni vratiti u Skup{tinu, pa je ovo pismo shva}eno i kao povratak ovih poslanika u skup{tinske klupe. Da li se to mo`e tako shvatiti? Dr Aleksandar Taskovi} ka`e da pokretawe inicijative samo po sebi ne zna~i da se poslanici Deposa vra}aju u poslani~ke klupe, a odluku o tome done}e Savet Deposa. [to se ti~e moje inicijative, ka`e dr Taskovi}, na koju kao poslanik imam pravo, o~ekujem da se o woj Skup{tina izjasni na redovnom zasedawu. Po re~ima dr Taskovi}a, wega je na pokretawe ovakve inicijative motivisala `eqa da se utvrdi {ta je [e{eq po nacionalnosti da ne bismo, kako ka`e, ponovo do{li u situaciju kao u slu~aju Josipa Broza koji je 50 godina vladao, a jo{ se ne zna ko je bio. • Osim toga, ako se [e{equ bude sudilo, kao {to se tra`i, kao ratnom zlo~incu nije svejedno da li je on Srbin ili Hrvat. Ja bih vi{e voleo da je Hrvat, ka`e dr Taskovi}. • U obrazlo`ewu Va{e inicijative navodite da nedoli~ni postupci gospodina [e{eqa nisu primereni srpskom nacionalnom bi}u. Pretpostavqamo da ste inicijativu pokrenuli posle nekih tvrdwi da je dr [e{eq Hrvat. Da li to zna~i da Vi smatrate da je nedoli~no pona{awe svojstveno Hrvatima? • Nisam mislio da je takvo pona{awe svojstveno Hrvatima, ali vidite srpski narod je uvek po{tovao dinastiju Kara|or|evi}a, a Srbin nikad nije ustao na patrijarha. [e{eq, me|utim, napada Kara|or|evi}e, a nikada ga niste videli ni da se prekrstio, ni kako se prekrstio, niti je izrazio sau~e{}e porodicama poginulih na rati{tima. Zbog svega toga se mo`e posumwati u to da je on Srbin – ka`e dr Taskovi}. Svojevremeno je izjava dr [e{eqa u srpskom parlamentu o vagonima za Hrvate izazvala veliku buru i osudu, a dr [e{eq je okarakterisan kao fa{ista, jer se bavi nacionalnim diskriminisawem pripadnika drugih naroda. Sada Vi tra`ite da se utvrdi nacionalni identitet dr [e{eqa, a ako se pro~ita celo Va{e pismo moglo bi se protuma~iti da su Va{e pozicije iste kao i one koje su svojevremeno izazvale osudu, kada ih je zastupao dr [e{eq. Da li mo`ete da nam ka`ete kako Vi komentari{ete ovakvu paralelu, zbog ~ega tra`ite utvr|ivawe wegovog nacionalnog identiteta i kako to sumwa u wegovu nacionalnost uznemirava javnost? • Pa, [e{eq sva{ta izjavquje i to {to on ka`e uznemirava javnost. Ina76
~e, ja sam za to da, gde god postoji sumwa u nacionalnost, ona bude utvr|ena, pa bilo o kome da je re~. Pa, ako se utvrdi da nije Srbin – da vi{e ne zloupotrebqava Srbe – ka`e dr Taskovi}.” “Politika”, od 2. marta 1993. godine, objavquje izve{taj sa konferencije za {tampu Srpskog pokreta obnove. Izve{taj je objavqen pod naslovom: “Dra{kovi}: Usledi}e poziv na gra|ansku neposlu{nost”. Dra{kovi} je na konferenciji izjavio: “da je Srbima jasno da su koreni dr Vojislava [e{eqa zaista hrvatski” i usput glumio velikog kosmopolitu koji je “ukorio” Taskovi}a zbog nedoli~nog pona{awa. U podnaslovu je i jedna velikodu{an ponuda Vuka Dra{kovi}a: “Nasilne demonstracije zakaza}e “nesre}a ovog naroda” i “oni koji izazivaju narod da ih silom makne sa vlasti”. – Dra{kovi} pozvao da se prestane sa histerijom oko porekla dr Vojislava [e{eqa i rekao da u tom pogledu lider radikala mo`e da ra~una na punu za{titu SPO”. “Srbiju je mogu}e samo silom odrobiti od onih koji su je silom zarobili” bio je kategori~an Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove, na ju~era{woj konferenciji za {tampu. Ove wegove re~i bile su sadr`ane u odgovoru na pitawe da li su ta~na tuma~ewa kako wegova nedavna re~enica da na “silu treba i}i silom”, nije poziv na agresiju. – Nisu meni potrebni nikakvi tuma~i – rekao je Vuk Dra{kovi}, dodaju}i da ga najboqe tuma~e upravo oni “koji govore da su silom i do{li na vlast i da samo silom mogu da odu”. Predsednik SPO-a je, daqe, rekao da su “oni koji tako govore na najboqem putu da i ostvare svoje re~i”. Da li }e, me|utim, ovog 9. marta biti nasilnih demonstracija, Dra{kovi} je rekao “da je drugo pitawe” i takvo okupqawe “za sada su zakazali samo general Bo`idar Stevanovi}, nekolicina prvih qudi u SPS i dr Vojislav [e{eq, a niko od wih nije u ~lanstvu SPO”. Ostaju}i i daqe dosledan ranije iznetom stavu da prve slede}e demonstracije ne}e biti mirne, Dra{kovi} je jo{ rekao da }e tu vrstu protesta “zakazati nesre}a ovog naroda” ali i “oni koji izazivaju narod da ih silom makne sa vlasti”. Odgovaraju}i na jedno od pitawa o metodama vanparlamentarne borbe, koje ovih dana zaokupqaju pa`wu javnosti, Dra{kovi} je bio izri~it da ne}e biti poziva na {trajkove i {trajkove gla|u (“to postaje bespredmetno, jer niko vi{e ne radi, a glad kuca na vrata”), ali da }e uslediti poziv na op{tu gra|ansku neposlu{nost. – Pozva}emo da se ne pla}a ni{ta i ni{ta da se i ne pokre}e – saop{tio je Dra{kovi}, dodaju}i da bi to bio jedini odgovaraju}i otpor presiji re`ima. Na pitawe jednog od novinara da li to zna~i da }e biti kori{}en metod protesta Albanaca na Kosovu, Dra{kovi} je rekao da se ove dve vrste otpora ne mogu porediti “jer je i situacija u Srbiji izuzetak u svetu i civilizaciji uop{te”. Novinare je interesovao i Dra{kovi}ev komentar vesti da je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, Hrvat poreklom. Lider SPOa je, tim povodom, rekao da je prekju~e na sednici Glavnog odbora svoje stranke li~no ukorio poslanika SPO-a dr Aleksandra Taskovi}a. Taskovi} je dobio ukor, zato {to je, ne konsultuju}i rukovodstvo i predsednika svoje parti77
je, zatra`io u parlamentu da se preispita nacionalna pripadnost i poreklo dr [e{eqa. – Taskovi}eva inicijativa je suprotna programu SPO-a, i ova partija ne kiwi qude zbog wihove verske, rasne ili nacionalne pripadnosti rekao je Dra{kovi}. Govore}i daqe o ovoj temi, Dra{kovi} je saop{tio da je `iveo uveren “da je Srbima jasno da su koreni dr Vojislava [e{eqa zaista hrvatski”. – U vreme kada smo se dru`ili i kada sam ja pristao da mu budem kum, on je javno govorio da poti~e od hrvatskih [e{eqa – rekao je Dra{kovi}, dodaju}i da toj ~iwenici nikada nije pridavao zna~aj. “Ja molim da se prestane sa histerijom zbog [e{eqevog nacionalnog porekla” – rekao je Dra{kovi}, dodaju}i da }e ina~e “Srbi sramotiti svoje svetosavske tradicije i svetu dati argumente kako u Srbiji zaista progawaju Hrvate, zbog ~ega mo`e do}i i do novih anatema i ~ak i poo{travawa sankcija’’. – U ovom pogledu [e{eq mo`e da ra~una na maksimalnu za{titu i SPOa i mene li~no – zakqu~io je Dra{kovi}. Na ju~era{woj konferenciji za {tampu saop{tene su i nove pojedinosti o Drugom svetskom saboru SPO, koji }e biti odr`an idu}e subote i nedeqe. “Do}i }e li~ni izaslanik prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a sa prestolonaslednikovom li~nom porukom”, re~eno je. Dra{kovi} je kao komentar nedavne otmice qudi iz voza rekao da bi sli~na kidnapovawa mogla da uslede i na konferencijama za {tampu (“ne bi me to ~udilo u zemqi u kojoj neki poslanici u parlamentu brane zakon izme|u dve pqa~ke i ubistva”), a izneo je i mi{qewe povodom poziva predsednika Demokratske stranke dr Dragoquba Mi}unovi}a da se opozicija ujedini. To {to je Demokratska stranka ostala u Skup{tini mo`e da se razume samo kao opstrukcija ve}ini u demokratskoj opoziciji koja je iza{la iz parlamenta – rekao je Dra{kovi}, dodaju}i da su u takvim okolnostima neshvatqivi pozivi na ujediwewe opozicije koji sti`u iz DS. “Da su i demokrati iza{li iz Skup{tine u~inila bi to i Seqa~ka stranka ali u znak solidarnosti sa srbijanskom opozicijom i demokratska opozicija iz Crne Gore” – rekao je Dra{kovi}. U “Ve~erwim novostima” pojavio se ~lanak pod imenom “Vojislav [e{eq”, koji je na prili~no cini~an na~in tuma~io izjavu dr [e{eqa da je vanzemaqac, {to je bio odgovor na Taskovi}eva svakodnevna bockawa. “Pri~a se da na Zemqi ima `ivota. Materijalni dokaz za tu hipotezu je “Dnevnik” vo|en od 1990. do 1993, emitovan na programu RTS u odgovaraju}em terminu. Nauka o tom problemu nije dala kona~no mi{qewe, ali tamo gde ima “Dnevnika”, ima i vatre. A kako je do{lo do pojave `ivota na Zemqi, to ni milicija ne zna. Pretpostavka da se `ivot na Zemqi razvio iz vode, pada u vodu, zbog sijaset `ivih bi}a ne pliva~a. Ostaju nam, dakle, vanzemaqci. Vanzemaqci su na Zemqu doneli `ivot, pod uslovom da `ivota ima. Od tada nas, izgleda, redovno pose}uju. Proveravaju da li smo jo{ `ivi, ili se samo pravimo. Dokazi za prisustvo vanzemaqaca diqem kugle zemaqske nalaze se u nizu monumentalnih gra|evina i nadnaravnih pojava. Dokazi za prisustvo vanzemaqaca kod nas – u Srbiji me|u {qivama – pre svega su zar|ale ka{ike, Skup{tina i ve} pome78
nuti “Dnevnik”. O~ekivali smo da }e nas posetiti veliki, ru`ni i zeleni. Posetili su nas i uop{te nisu bili zeleni. Nemaju ni boju ni ukus. O mirisu ne bih ovom prilikom. Vanzemaqci su kod nas najve}i borci za srpstvo. Vanzemaqci su na{a veza sa Zemqom.” Ivkica Ba~i} je za “Vijesnik” od 6. marta 1993. godine konsultovala veliki autoritet, Vuk Dra{kovi} je istovremeno i pohvaqen zbog svojih stavova. Naslov je glasio : “SANU istra`uje [e{eqeve korijene”. U podnaslovu se nalazila jedna izmi{qotina: “Beogradske novine “gre{kom” javqaju da vije}e sigurnosti zbog etni~kog ~i{}ewa osu|uje – muslimane” “Beograd (Od stalnog dopisnika Vjesnika) – Bomba{ki napad na ameri~ku ambasadu, ubijawa, paqewe ku}a i otmice muslimana, kriminal neslu}enih razmjera kome je jezgra u samom vrhu vlasti, bijeda i sve ve}a glad stanovni{tva – to je slika dana{we Srbije ~ijem je komunofa{isti~kom re`imu jedino stalo do tiskare novca na Top~ideru i do postavqawa “na{eg” ~ovjeka na mjesto guvernera sredi{we banke, kako bi stalnim {tancawem bezvrjednoga dinara barem odgodio socijalnu eksploziju i novo “doga|awe naroda”. Za to vrijeme dr`avni mediji, predvo|eni zloglasnom Vu~eli}evom televizijom, poku{avaju od “vaskolikog srpstva” sakriti i najnovija zvjerstva koja pomahnitale Mladi}eve i Karayi}eve bande ~ine u isto~noj Bosni, a {to, po svemu sude}i, me|unarodnu zajednicu mo`e natjerati i na ne{to vi{e od “zgra`awa i o{tre osude”, ~emu je dosad, licemjerno, jedino pribjegavala. Ovda{wa javnost jedva da se i upoznala sa sadr`ajem predsjedni~kog priop}ewa Vije}a sigurnosti UN, u kojem se govori o srpskim zlo~inima i novome etni~kom ~i{}ewu u Cerskoj, a najdaqe je u tom la`irawu, za~udo, oti{la “Borba”, koja u petak na prvoj stranici pi{e kako je “muslimanska strana” o{tro osu|ena za zlo~ine i etni~ko ~i{}ewe u isto~noj Bosni. Dodu{e, taj list na unutra{wim stranicama prenosi Tanjugovu verziju predsjedni~kog priop}ewa u kojem se jedino imenuje “srpska strana”, {to bi, vaqda, trebalo zna~iti da je posrijedi (slu~ajna?) gre{ka. Kao {to je, je li “gre{kom prevodioca” ispalo da bolesni psihijatar Karayi} prijeti “srpskim terorizmom” Americi “ukoliko nastavi mije{ati se u poslove drugih zemaqa”. Kada se oglasio ameri~ki dr`avni tajnik Christopher izjaviv{i da “me|unarodni teroristi ne}e odre|ivati politiku SAD u svijetu”, Karayi} se, br`e boqe, odrekao toga dijela svoga “otvorenog pisma ameri~kom narodu”. Sanya~ki muslimani, me|utim, ne odustaju od masovnih okupqawa i protesta zbog nedavne otmice dvadesetak svojih sunarodwaka koji su kidnapirani u vlaku na pruzi Beograd – Bar. Dr`ava, kao i obi~no, slije`e ramenima pravdaju}i se time da je otmica izvr{ena na podru~ju “druge dr`ave”, ali vo|a sanya~kih muslimana Rasim Qaji} upozorava na to da je prva faza etni~kog ~i{}ewa u Sanyaku ve} obavqena – iz Priboja i Pqevaqa iselilo se ve} 60 posto muslimana. Sada se proces ~i{}ewa, ka`e Qaji}, premje{ta u Prijepoqe, a otmica putnika iz vlaka samo je dokaz da se ~i{}ewe, po principu grad po grad, nastavqa. “Imamo razloga da sumwamo da je otmica dobro izre`irana od strane vlasti i raznih paravojnih grupa i da se sve to doga|a pod patronatom Beograda”, tvrdi Qaji}. Oni muslimani koji se ne bune protiv terora u Srbiji kojem su izlo`eni samo zato {to su muslimani, mijewaju svoja 79
imena i prezimena, misle}i da }e se tako za{titi od zlo~ina onih kojima je fa{isti~ka “rasna ~isto}a” znak raspoznavawa. ^ak i u Vaqevu Mujo iznenada postaje Milan, Nurija se u osobnim dokumentima upisuje kao Margita, Beri{a mijewa prezime u Beri{i}... Ti naprasno novi Srbi izbjegavaju javno govoriti o tome {to ih je navelo da preko no}i mijewaju identitet, ali je zato jedna slu`benica koja u vaqevskoj op}ini radi na tim poslovima izjavila znati`eqnim novinarima: “Ako [e{eq do|e na vlast, oni }e u jo{ ve}em broju mijewati prezimena, a mi }emo se moliti!” Spomenuti “drugi su predjsednik Srbije”, vo|a srpskih fa{ista [e{eq, bio je povod cjelodnevnoga natezawa u srbijanskome parlamentu oko toga da li wegovo “nacionalno porijeklo” staviti na dnevni red. Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Taskovi} tra`io je da se [e{eqev nacionalni identitet istra`i, predsjednik parlamenta Zoran Lili} odbio je tu inicijativu kao neustavnu, ali su [e{eqevi poslanici tra`ili da se o tom ipak raspravqa, samo u formi poslani~kog pitawa. Po prvi put izbio je spor izme|u bratskih stranaka, socijalista i radikala, a kada su svi potowi zaprijetili izlaskom iz parlamenta, Lili} im je morao udovoqiti. Epilog: na pitawe je li [e{eq Srbin ili Hrvat kona~nu rije~ }e dati MUP Srbije i Historijski institut SANU! Prije tog epiloga, jedan od [e{eqevih fa{ista Tomislav Nikoli} iskoristio je skup{tinsku govornicu da optu`i Vuka Dra{kovi}a i wegov SPO za “prohrvatsko djelovawe”. Po Nikoli}evim rije~ima, Dra{kovi} i SPO su “u slu`bi Hrvatske”, Vatikana i usta{a, {to se vidi i po Dra{kovi}evom pozdravu s tri ra{irena prsta. To je znak prepoznavawa usta{a”, re~e Nikoli}. Za “prohrvatstvo” optu`eni Dra{kovi} jedini je od oporbenih lidera reagirao na sve vidqiviju antiameri~ku histeriju koja vlada u Beogradu, a koja je rezultirala i prekju~era{wim bacawem bombe na ameri~ku ambasadu. Nepoznati bomba{ je u bijegu, tvrdi beogradska policija, ali Dra{kovi} otkriva da bombu nije bacio “dugokosi u bijeloj vjetrovki”, ve} “srpski komunofa{isti~ki re`im i wegovi mediji predvo|eni televizijom, koji stalno {ire antiameri~ku i antisvjetsku histeriju. To je ~in bezumnog nasiqa, ali i o~aja re`ima u Srbiji koji je pred definitivnim porazom, pa vi{e ne preza ni od otvorenog terorizma”, ka`e Dra{kovi}” Mirko Stamenkovi}, u “Novostima” od 6. marta, potpisuje tekst “]orava posla” sa nadnaslovom “(Ne) ozbiqni poslanici”. Podnaslov je glasio: “Svet verovatno ne zna za primer da je rad jednog parlamenta pet sati blokiran zbog }efa lidera stranke, koja nije ve}inska, da ba{ Skup{tina utvrdi wegovo nacionalno poreklo!”Dakle, sve je u redu kada drugi insistiraju na proveri nacionalnosti dr [e{eqa, ali kada on to oberu~ke prihvati, i jo{ insistira da se prihvati Taskovi}ev predlog, e onda je to “}ef”. O~igledno, niko nije o~ekivao da }e dr [e{eq pre}i u ofanzivu, pretpostavqali su da }e se u}utati dok bura ne pro|e. Ali, prevarili su se, kao i uvek kada su se obru{avali na lidera srpskih radikala. “Bez obzira {to je, pri tom, samo prihva}ena ba~ena rukavica iz mawinskog tabora, sli~ne politi~ke “te`ine” i brige da se, u (pre)vrelom politi~kom trenutku, “prava tema” na|e na – pravom mestu. Svetu }e zauvek ostati enigma gra|anske, a ne politi~ke odgovornosti, li80
dera stranaka, koje bi trebale da participiraju u vrhu federalne vlasti, ako ceo dan, na sam dan zasedawa, oba doma saveznog parlamenta, ne mogu da se dogovore oko jedne ministarske ili guvernerske foteqe. Svet ostaje zbuwen pred ~iwenicom, ukqu~uju}i i “svetskog policajca” i wegove izvr{ioce, da – {to vi{e vuku za u{i srpski narod – to se wegovi politi~ki lideri sve osionije pona{aju. Ali ne prema tom svetu, ve} prema – sopstvenim narodima. Mi i svet na po~etku ove godine, to su originalne gluposti u poku{ajima da se suzbije kriminal. Jer, jurimo uli~ne dilere po ulicama, kao da su se nov~ani tokovi i monetarna politika igde i ikada vodili na ulicama. Dok je dugme rotacije novca u Top~ideru u rukama politi~kih lidera, a tokovi platnog prometa u slu`bi ~ija je osnovna funkcija “finansijskog policajca”, a ne u poslovnim bankama, i daqe }emo biti svedoci ludog plesa izme|u kursa marke i bezvrednog dinara. Kao i sulude prakse u kojoj je gotovina kod uli~nih dilera i banaka sa najve}im kamatama, a ne kod onih banaka gde bi to bilo prirodno, zbog koncentracija prometnih organizacija. Pri tom ne treba biti naivan: i ovo je vrsta monetarne politike, Pitawe je samo kome ona odgovara i u ~ije yepove se sliva profit upravo od ovakvih nov~anih tokova. Da li je uop{te potrebno postaviti pitawe kome nije jasno zbog ~ega je mogu}e da se u kriminalne afere uvaquje i jedan ministar, ako je, u vreme blokade i daqe na snazi ono {to je ina~e normalno za uobi~ajene prirodne tokove za{tite doma}e proizvodwe. Da budemo jasniji: za probijawe blokade pri uvozu |ubriva, nafte, cementa i svega {to je pod embargom – i daqe se, naime dobijaju dozvole! A kada ih qudi tra`e, naj~e{}i odgovor je: izdato ih je toliko da bi, kada bi se uvezlo sve, Jugoslavija plivala na nafti, gu{ila se od |ubriva ili se pretvorila u gigantsku cementaru. I znate {ta vam savetuju: daju vam spisak onih kojima je data dozvola. Time su vas uputili na novu vrstu dilera – sa dozvolama. Samo u uslovima koji su postavqeni naglavce, mogu}a je politika u kojoj je va`nija ne~ija nacionalna pripadnost od gladi koja se nadnela nad nacijom. Iluzija je verovati da }emo izi}i iz sada{we vrtoglave inflacije, za koju je i pojam hiper bezmalo neta~an, ako ne objavimo rat monetarnim {pekulacijama sistemskom, a ne samo qudskom kriminalu. Italijanski “lov na politi~are” mo`da }e i dati neke rezultate. Jer, uz mafija{ke, postoje i ~vrsti zakoni dr`ave. U nas, sve dok postoje paralelne snage, svejedno kako ih zvali – paravojne, patriotske, fondovske – nema {anse da se zavede stroga kontrola nad redovnim snagama reda. I nema izgleda da hrabro deluju i parlamentarne anketne komisije. Posle onog {to su svi obe}avali pred izbore, narod je naivno o~ekivao da }e vlast svu svoju energiju i pamet koncentrisati na suzbijawe inflacije i zavo|ewe reda u pravnoj dr`avi, a da }e opozicija kroz parlamentarne anketne komisije uvesti ~vrstu kontrolu nad izvr{avawem zakona i obe}awa i upustiti se u sopstveni lov na kriminal. I {ta se sada doga|a? Glad vi{e nije iza ugla, ve} se sudaramo sa wom na svakom koraku, ma koliko se pravili ludi. A politi~ki lideri izgleda misle da i daqe mogu da vuku konce iza scene, umesto da na woj raspravqaju o vitalnim a ne sporednim problemima. Enigma je samo jedno: za{to opozicija be`i od anketnih komisija, makar 81
iskqu~ivo svojih, kao najefikasnijeg parlamentarnog oru`ja mawine. I pri tom stalno poku{ava da zavara pa`wu naroda tra`e}i ono {to joj ne pripada: da vlada u ime i za ra~un ve}ine!” U pri~u o nacionalnom poreklu dr [e{eqa upetqao se i “Balkan ekspres” tekstom B. Kosovalije pod naslovom “Vuk je Hrvat a [e{eq (naravno) Srbin” u kojem `ali {to se Taskovi}eva pakost okrenula protiv wega samog. Podnaslov je odavao upravo takvu sliku o autoru: “Inicijativa doktora Taskovi}a da Skup{tina Srbije otvori raspravu o nacionalnom poreklu lidera Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa, za radikale bila je dobra prilika da svi u horu sko~e protiv – Vuka Dra{kovi}a napadaju}i ga ko~ija{kim jezikom” “Da li je Vuk, preru{en u teroristu, bacio bombu ispred Ameri~ke ambasade u koju dolazi kao agent CIA-e i Vatikana? Pro{lonedeqno zasedawe Narodne skup{tine Srbije po~elo je u znaku sukoba dr Aleksadra Taskovi}a sa dr Vojislavom [e{eqom. Taskovi} je ostao dosledan. Pro{le godine (bio je tako|e poslanik) vi{e puta je postavqao pitawe o pona{awu Vojislava [e{eqa, koji je tada tako|e bio poslanik Narodne skup{tine Srbije. Taskovi} je psihijatar. Predlagao je psihijatrijski tretman doktora op{tenarodne odbrane. To mu se nije ostvarilo. Srbin ili Hrvat pitawe je sad Novi saziv Skup{tine, gde sedi sedamdesetak radikala bio je nova prilika za doktora psihijatrije Aleksandra Taskovi}a. Savija papir i od predsednika Skup{tine Srbije g. Zorana Lili}a tra`i da na prvoj sednici Skup{tine “uvrsti u dnevni red po hitnom postupku dono{ewe odluke o upu}ivawu zahteva Ministarstvu unutra{wih poslova ili drugom nadle`nom organu za preispitivawe nacionalnog identiteta prof. dr Vojislava [e{eqa, zbog koga je javnost posledwih dana uznemirena, a mogu}e su i posledice...” U obrazlo`ewu svoga pozivawa na ~lanove 81 i UZ Poslovnika Narodne skup{tine Srbije, Taskovi} navodi, da “dosada{wim pona{awem gospodin [e{eq je doveo u sumwu raniju tvrdwu o svojoj nacionalnoj pripadnosti i dobronamernosti na kojoj je ostvario politi~ki marketing i sada{wi status. Zagovaraju}i konfrontaciju srpskog naroda unutar Srbije, srpskog naroda iz Srbije sa Srbima izvan Srbije i dr`ave Srbije sa celim svetom, gospodin [e{eq je krenuo stopama svog velikog u~iteqa Josipa Broza, na okon~awu dela zapo~etog 1941. godine, kada je Broz u~inio sve da posle ~etvorogodi{weg rata Srbija ostane bez vi{e od milion stanovnika...” O poreklu gospodina [e{eqa Balkan ekspres je u vi{e navrata pisao. I sam [e{eq priznaje (intervju Dugi) da smo mi prvi pokrenuli pitawe wegovih ro|a~kih veza sa Stjepanom, Antom, Oliverom svi [e{eqi, a niko Srbin. Gospo|a Olivera [e{eq je vo|a sna`nog albanskog lobija u Australiji. Da ne budemo pogre{no shva}eni, nije bitno da li je g. Vojislav [e{eq Hrvat, Arbanas ili Srbin. To uop{te ne bi bilo va`no, da on li~no po Srbiji ne prebrojava qude i deli ih na Hrvate, Srbe, Albance... Sebe, naravno, svrstava u ~istokrvne Srbe, sakrivaju}i tako va`an detaq iz wegove biografije da je on jedini ~lan porodice [e{eq(i) koji seizja{wava kao Srbin. Ostali su Hrvati ili Arbanasi. Ne brane vo|u, napadaju Vuka 82
Inicijativa poslanika Taskovi}a podigla je radikale na noge. Zamenom teza oni su za glavnog krivca proglasili Vuka Dra{kovi}a. On je kriv {to Taskovi} tra`i ono {to tra`i. Predsednik Poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, g. Tomislav Nikoli} rekao je da mu smeta to {to je Taskovi}ev zahtev dobio veliku medijsku promociju, a zahtev je potpisao ~lan SPO, “po ~ijem bi se nazivu reklo da je srpska stranka, a po delovawu je prohrvatska i u javnim istupima ima obele`ja katoli~ke vere”. Glavni argument g. Nikoli}a da je wegov gazda Srbin je to {to je on li~no tri puta bio gost u domu [e{eqevih na krsnoj slavi Svetog Luke (poslanik Nikoli} o~igledno poznaje [e{eqa zadwe tri godine i ne zna da je svetog Luku po~eo da slavi tek po{to je formirao, sada zaboravqeni, Srpski ~etni~ki pokret). Nikoli} nije propustio da pomene Vuka Dra{kovi}a. Tra`io je da se javi neko iz sale koji je bio na slavi kod Vuka Dra{kovi}a i da ka`e koju slavu slavi, ako je uop{te slavi. Nikoli}, ne iznose}i bilo kakav argument o tome da je wegov lider Srbin (osim {to od pre tri godine slavi slavu) napao je Vuka i SPO nazvav{i ih prohrvatskom strankom, saradnicima katoli~ke crkve i antisrpskim borcima. Radikali, Vuka i Srpski pokret obnove, nisu ostavili na miru ni drugog dana rada Skup{tine Srbije. Po{to je nacionalni identitet Vojislav [e{eqa uvr{}en me|u poslani~ka pitawa, radikal – poslanik Nikola Dini} dobio je priliku da napadne Aleksandra Taskovi}a. Ovaj ni{ki poslanik DEPOSA koji godinama ne `ivi u Ni{u, ali je na, kako je rekao, tipi~an boq{evi~ki na~in izabran za poslanika, ima mnogo mrqa u svojoj biografiji. Dini} je rekao “da su gospodin Taskovi} i wegova porodica ve}inu wegovih materijalnih nepokretnosti u vidu stanarskih prava u Beogradu i porodi~ne ku}e u @arkovu stekli nezakonito, zahvaquju}i ~iwenici da je starija sestra gospodina Taskovi}a, Slobodanka, bila, kao provereni partijski kadar, na odgovornim rukovode}im funkcijama u oblasti finansija...” pa je iskoristila tu priliku” ... da svome bratu Aleksandru, jo{ dok je bio student, sukcesivno obezbedi dva stana u Beogradu...” Dini} tvrdi da je porodica Taskovi} fiktivno ustupila porodi~nu ku}u gradu Ni{u, da bi zauzvrat besplatno dobila urbanisti~ki komunalno sre|eni plac u @arkovu. Potom je, prema Dini}u, fiktivno ustupqenu ku}u prodala novim vlasnicima i od tih para je sazidana nova porodi~na ku}a u @arkovu. Nikola Dini} na kraju je optu`io Taskovi}a i za zloupotrebe lekarske etike ali, rekao je, da je ta pri~a “toliko moralno degutantna” da ne}e o woj da govori jer “mogu da budu povre|ene i nevine li~nosti”. (Ne)moral poslanika Vuji~i}a Poslanik Mirko Vuji~i} postavio je dva pitawa. Jedno, kako je rekao, “zdravstvene prirode, a drugo je privredno, finansijsko, carinsko”. Vuji~i} je prvo pitawe uputio Ministarstvu zdravqa, a drugo Vladi Srbije. “S obzirom na svakodnevno destruktivno politi~ko delovawe ~elni83
ka SPO, gospodina Vuka Dra{kovi}a, usmereno protiv srpskog naroda, a koje se ogleda u pozivu na krvoproli}e u Srbiji, tra`ewu vojne intervencije protiv Srbije i Jugoslavije, pozivima na gra|ansku neposlu{nost i haos u Srbiji, pozivu deci da ne slu{aju roditeqe i niz drugih izjava i negativnih delovawa, molim Ministarstvo zdravqa Republike Srbije da utvrdi od kojih du{evnih bolesti boluje g. Vuk Dra{kovi}, koji je stepen wegovog obolewa, kao i kliniku na kojoj se le~i, s obzirom da je evidentno da mu je le~ewe potrebno”. O neukusu Mirka Vuji~i}a ne treba govoriti. Me|utim, podseti}emo na{e redovne ~itaoce da smo pro{le godine u Balkan ekspresu objavili, do danas nedemantovani tekst, da je gospodin Mirko Vuji~i} osu|ivan, u vreme dok je bio nastavnik u Brodarskoj {koli u Beogradu, za protivprirodni blud nad maloletnim u~enicima (ne u~enicama). Gospodin Vuji~i} je stalni pacijent neuropsihijatrijske klinike u Padinskoj skeli. Kad ve} neko od Vuka pravi budalu, neka to ne bude gospodin Vuji~i}. Bar zbog one dece iz Brodarske {kole, koju je silovao. Vuk kao terorista Radikal (tim se di~i)Sa{a Miri} obavestio je Ministarstvo unutra{wih poslova da Srpska radikalna stranka “poseduje informacije o saradwi g. Vuka Dra{kovi}a i slu`benika ameri~ke administracije, odnosno rezidencije CIA u Srbiji, {to mo`e imati dalekose`ne posledice po funkcionisawe Narodne skup{tine Republike Srbije, ugro`avawe javnog reda i mira i bezbednosti granica”. Sa{a Miri} je rekao da SRS raspola`e podacima da su “Vuk Dra{kovi} i wegova stranka Srpski pokret obnove ume{ani u akcije destabilizovawa Srbije izazivawem gra|anskog rata, provocirawem vojne intervencije, u {ta se izme|u ostalog uklapa i bacawe bombe pred Ameri~ku ambasadu u Beogradu. Ispalo je, eto, da je Vuk, preru{en u teroristu, bacio bombu ispred Ameri~ke ambasade. Tako je, jedna inicijativa doktora Taskovi}a, iskori{}ena za horski napad Vojinih radikala na Vuka Dra{kovi}a. Kako je po~elo, izgleda da nam dolaze sednice pune radikalskih iznena|ewa.” “Politika”, od 18. marta 1993. godine, donosi ~lanak koji je svojim naslovom obja{wavao sadr`aj [e{eqevog odgovora na optu`be Aleksandra Taskovi}a”. Podnaslov je glasio: “Lider srpskih radikala upu}uje zainteresovane na ~asopis “On”. – O gostovawu u [paniji. – Ko je u slu`bi Tu|mana” “Rukovodstvo Srpskog pokreta obmane (obnove) je izgubilo glavu. Wima je jasno da u politici vi{e nemaju nikakvih {ansi i zato ne biraju sredstva da okleve}u svoje politi~ke protivnike. Te{ko je zakqu~iti koje ve}i la`ov – Aleksandar Taskovi}, Mihajlo Markovi} ili, pak, wihov gazda Vuk Dra{kovi}”. Ovo je rekao dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, reaguju}i na najnovije izjave Aleksandra Taskovi}a, poslanika Deposa iz redova Srpskog pokreta obnove, izre~ene na prekju~era{woj konferenciji za {tampu. Redakciju “Politike”, nastavqa dr [e{eq, upu}ujem da uzme list “On” 84
od 6. decembra 1991. godine. Naime, u tom broju je objavqena (kolor) fotografija na kojoj su princ Aleksej II, zatim Mirjana Zelen Mak{a, jedan od direktora “Borbine” ku}e, Rade Ati}, urednik lista “On” i – advokat Borivoje Borovi}, potpredsednik Srpskog pokreta obnove. Nije na odmet napomenuti da je Borovi} i zet Vuka Dra{kovi}a, o`ewen je wegovom ro|enom sestrom. O advokatu Borovi}u No, to nije sve. Borivoje Borovi} se, kazuje [e{eq, u novembru 1991. godine u @enevi sastao sa Aleksejom II. Tom je prilikom, princu Alekseju za sekretaricu i prevodioca preporu~io Mirjanu Zelen-Mak{u. Odakle se Borovi} i Mirjana Zelen poznaju to ne znam, ka`e [e{eq. Aleksej II je Borovi}a imenovao za konzula Reda svetog Jovana Jerusalimskog u Beogradu i svog opunomo}enog advokata. Ubrzo nakon toga, Mihajlo Markovi}, poslanik Srpskog pokreta obnove je na sednici Narodne skup{tine Srbije, od vlade Dragutina Zelenovn}a zatra`io da se Red svetog Jovana jerusalimskog prizna od strane srpske vlade. Zauzvrat, princ Aleksej bi, tvrdio je Markovi}, pribavio 3,5 milijardi dolara srpskom narodu. Uostalom, to se sve mo`e videti u listu “On” od 20. decembra iste godine. U toku januara 1992. godine izbio je sukob izme|u SPO i princa Alekseja, jer je Vuk Dra{kovi} tra`io ogromne pare u gotovom i to, na ruke. Zbog toga je, ka`e [e{eq, Aleksej II prekinuo kontakt sa wim i posredstvom Radeta Ati}a obratio se Srpskoj radikalnoj stranci. – U februaru 1992. godine Aleksej II me pozvao da mu budem gost u [paniji. Oti{ao sam sa suprugom i dva ~lana Izvr{nog odbora stranke Novakom Savi}em i Slobodanom Stanki}em. Razgovarali smo o dve stvari: o ideji da se zakupi Veliko ratno ostrvo za period od 30 godina, jer je grupa biznismena htela da tamo otvori kockarnice, centre za zabavu i poslovno-finansijske centre. Druga tema razgovora bio je povratak glave cara Lazara u Srbiju. Naime, po nekom predawu i izjavama srpskih intelektualaca, izme|u ostalog i Mili}a od Ma~ve, glava Lazarova je sahrawena u grobu cara Murata u Bursi – pri~a dr [e{eq. Bez katoli~kog odlikovawa U [paniji je dr [e{eq odr`ao i konferenciju za {tampu, koju je ina~e preneo i Tre}i program RTB. Na woj je [e{eq, odgovaraju}i na pitawa stranih novinara, rekao da nikome nikakvu krunu nije nudio i da je to, uop{te i nemogu}e. “Rekao sam izri~ito da ako na{a dr`ava jednog dana i bude monarhija, o tome }e odlu~ivati samo Narodna skup{tina Srbije i narod na referendumu, kao i o tome ko }e biti kraq”. – La` je i to, tvrdi [e{eq, da sam dobio bilo kakvo katoli~ko ili usta{ko odlikovawe. Svima nama – ~lanovima delegacije, nastavqa [e{eq, Aleksej je uru~io orden Reda svetog Jovana Jerusalimskog, a meni je, uz to, dao i Orden svetog \or|a. – Ako sam dobio orden, to ne zna~i da sam u{ao u pomenuti red. Uostalom, ja, do dana{weg dana, ni u kakav red nisam ulazio. Borivoje Borovi} je progla{en za konzula pomenutog reda, {to je zvawe. A to ve} ne{to govori, veli [e{eq. [to se, pak, ti~e veze u koju ga dovode sa gospo|om Zelen, [e{eq ka`e 85
da je doti~nu damu prvi put video na fotografiji pomenutog ~asopisa od 6. decembra. “U`ivo sam je video u [paniji kao prevodioca i sekretaricu Alekseja II. Tad je izjavila da joj roditeqi `ive u Aran|elovcu”. Optu`be da je Tu|manov ~ovek, [e{eq komentari{e tako {to veli da je u slu`bi pomenutog onaj ko proliva srpsku krv na beogradskim ulicama i to u nasilnim demonstracijama. Zatim, onaj ko je tvrdio da su Srbija i srpski narod posledwi bistion komunizma u Evropi, onaj ko je {irio defetizam i dezerterstvo u JNA dok je trajao rat na prostorima Hrvatske, onaj ko je optu`io Srbiju da je kriva za rat, onaj ko najavquje nasilnu smenu vlasti, onaj ko doru~kuje sa Bilom Klintonom dok wegov narod gladuje zbog sankcija... Kad bi se Vuk Dra{kovi} pojavio u Zagrebu, tvrdi [e{eq, Hrvati bi ga sa odu{evqewem do~ekali. Pitam ga, me|utim, za{to ne sme da ode u svoju postojbinu, u svoju Hercegovinu.” Istorijski institut SANU uputio je, ubrzo, Narodnoj skup{tini Republike Srbije odgovor na postavqeno pitawe. Odgovor, u vidu opse`ne studije potpisali su predsednik Nau~nog ve}a Akademik Slavko Gavrilovi} i direktor Istorijskog instituta dr Slavenko Terzi}. Objavqujemo ga u celosti: “Beograd Iznena|eni smo prirodom zahteva Narodne skup{tine Srbije povodom inicijative o “preispitivawu nacionalnog identiteta prof. dr Vojislava [e{eqa”. Istorijski institut SANU kao vode}a nau~na ustanova za istoriju Srbije i srpskog naroda nikada se nije bavio niti se bavi utvr|ivawem “nacionalnog identiteta” bilo koje savremene javne ili politi~ke li~nosti, niti je to predmet wegovih istra`ivawa. S obzirom da celo pitawe i u javnosti i u Skup{tini ima nagla{enu strana~ku i politi~ku dimenziju, Istorijski institut SANU `eli da ostane po strani od svega {to je strana~ka i politi~ka borba, i strana~ko nadgovarawa. Uva`avaju}i autoritet Narodne skup{tine, a imaju}i u vidu da se va{e obra}awe mo`e tuma~iti i sa {ireg istorijskog aspekta, u onoj meri u kojoj je genealogija pomo}na istorijska disciplina, iznosimo do sada raspolo`ive ~iwenice o rodu [e{eq iz Popova, u Dowoj Hercegovini, objavqene u relevantnim nau~nim delima iz oblasti istorije i etnografije. Najpotpunije istra`ivawe porekla stanovni{tva Popova u Hercegovini obavili su dr Milenko S. Filipovi}, najve}i srpski antropogeograf posle Jovana Cviji}a, i Qubo Mi}evi} – savestan sakupqa~ bogatog etnografskog materijala iz oblasti Dowe Hercegovine. Rezultate svojih istra`ivawa Filipovi} i Mi}evi} su saop{tili u kwizi: “Popovo u Hercegovini”, izd. Nau~no dru{tvo Bosne i Hercegovine, Djela, kw. IV, Odjeqewe istorijsko-filolo{kih nauka, kwiga 11, Sarajevo 1959. Najve}i deo etnografskog materijala sakupqen je tridesetih godina ovog veka, a sakupio gaje Qubo Mi}evi}, koga su usta{e zajedno sa ve}om grupom Srba iz Popova na zverski na~in masakrirale i bacile u jamu R`ani Do (24. juna 1941. godine). Posle Drugog svetskog rata dr Milenko S. Filipovi} je objavio wegovu rukopisnu zaostav{tinu. U kwizi Popovo u Hercegovini selo Zavala u Popovu navodi se kao ma86
ti~no selo u kome `ivi rod pravoslavnih Srba [e{eqa i u koje “su oni do{li pre {est generacija” (str. 76). U drugom delu ove kwige pod naslovom Opis pojedinih naseqa, koji je napisao Qubo Mi}evi} (sa dopunama Milenka S. Filipovi}a), sakupqeni etnografski materijal o poreklu stanovni{tva grupisan je po pojedinim selima i prema verskoj pripadnosti. Rod pravoslavnih [e{eqa pomiwe se u tri naseqa – Zavala, Orahov Do i Do, pa stoga citiramo podatke onako kako ih je zabele`io Qubo Mi}evi}: Zavala “Pravoslavni /.../ [e{eqi (2. k Lu~indan) su se doselili u Marevu Qut iz Koteza, a daqim poreklom iz Ri|ana, odakle je do{ao Lazar, peti predak Du{ana [e{eqa (r. 1899). Najpre su bili u Veli~anima ({e{eqevina), pa u Kotezima. Za wih se pri~a: Pre 100 godina neki Jovo [e{eq prodavao vino o derneku (va{aru) na Petrovdan u zavali. Me|u ostalim svetom tu je bio i musliman Crni Omer sa svojim slugom. Kad je Omer popio oku-dve vina, po~e da razbija ~uture za vino oko sebe, a Jovo pograbi no`, pa ga prekoqe kao jawca a zatim prekoqe i slugu mu. Tada su ih bila trojica bra}e [e{eqa. Posle toga ubistva, jedan brat se preselio u Do, drugi u Nevesiwe, a tre}i Joko, pobegne u neko mesto kod Metkovi}a i pokatoli~i se. Tamo ih i sada ima dosta. Ima ih i raseqenih u Stocu, Mostaru, Sarajevu, Be~u i dr” (str. 151). Orahov Do “Pravoslavni. [e{eq (1. k. Lu~indan) naselio se 1925. na manastirskom imawu. Do{ao je iz Zavale” (str. 182). Do “Pravoslavni. [e{eq (1. k. Lu~indan) su odavna u selu. Predak je do{ao na miraz iz Mareve Quti u Zavali” (str. 181). Iste podatke o pravoslavnim [e{eqima u Popovu navodi i dr Qubo J. Mihi} u kwizi Qubiwe sa okolinom, Qubiwe 1975, str. 776, 777, 779. Istori~ar Vladimir Dedijer pomiwe [e{eqe u predgovoru kwige svoga oca Jevta Dedijera Hercegovina – antropogeografske studije (Sarajevo 1991), navode}i slu~aj kada su austrijski `andarmi, zbog Jevtovog odlaska u Beograd posle aneksije Bosne i Hercegovine, “Premlatili Jevtovog oca Stevana i zahtevali od wega da se odrekne svoga sina. U tome je starog Stevana spre~io wegov sused [e{eq koji je ~ak udario jednog `andarma zbog ~ega je dobio dve godine tamnice koje je odle`ao u Zenici” (J. Dedijer, nav. delo, str. 67). Dr Qubo J. Mihi} u citiranoj kwizi Qubiwe sa okolinom pomiwe Rajka [e{eqa kao jednog u koloni povezanih Srba koje su usta{e vodile na gubili{te (24. juna 1941. godine), od kojih je ve}ina uhva}ena u selu Zavala. U toj koloni (47 qudi) nalazio se i marqivi sakupqa~ etnografskog blaga Qubo Mi}evi}. O wihovim mu~ewima pri~ao je jedan docnije uhva}en usta{a. “Qudima su odsijecali u{i – pi{e Q. Mihi} – noseve, vadili o~i, ~upali brkove, derali ko`u, prosipali mozak, pa onda tako izmu~ene i unaka`ene potjerali na jamu R`ani Do i tamo bacili” (dr Q. J. Mihi}, nav. delo, str. 350). U svojoj kwizi @ivoti i obi~aji Popovaca Qubo Mi}evi}! na vi{e mesta pored ostalih rodova pomiwe i rod pravoslavnih Srba [e{eqa, i to kao ilustraciju primera pojedinih oblika narodnog `ivota i obi~aja. Prilikom opisa kr{tewa dece, i uzajamnih odnosa pravoslavnih i katolika prema tom ~inu, Mi}evi} pomiwe kr{tewe mu{kog deteta od oca “Vojislava [e{eqa, pra87
voslavca iz Orahova Dola” u manastiru Zavali, 29. marta 1931. godine. (Q. Mi}evi}, @ivot i obi~aji Popovaca. Prema rukopisnoj zaostav{tini pisca rad sredio za {tampu dr Milenko S. Filipovi}, izd. SAN, Beograd 1952, str. 172173). Mi}evi} navodi da je i kod pravoslavnih i kod katolika u Popovu obi~aj da “prvom mu{kom detetu nadjene se djedovo ime, pa bio djed `iv ili ne” (str. 173). Kad govori o verskoj toleranciji izme|u pravoslavnih i katolika u Popovu, Mi}evi} kao karakteristi~an primer isti~e u~e{}e katolika (20. decembra 1936. godine) “iz Orahova Dola za pravoslavnim jeromonahom Timotijom Kova~em u sprovodu Stane, `ene Vojislava [e{eqa, pravoslavne iz Orahova Dola, sve do Mareve Quti, gde se [e{eqevi kopaju, udaqeno preko devet kilometara. Na grobu se kalu|er zahvalno bra}i katolicima na tolikoj pa`wi” (Q. Mi}evi}. nav. delo, str. 207). Pravoslavci Srbi [e{eqi u Popovu pomiwu se i u drugim prilikama: deqewe i ponovno sjediwavawe zadruge (Risto i \uro [e{eq, 1923. godine) i `ivot u zadruzi (str. 218); obi~aji vezani za Badwi dan i Bo`i} – veselica i drugo (str. 144); karakteristi~an redak obi~aj podvla~ewa ispod badwaka (str. 153). To su zabele`ene istorijske i etnografske ~iwenice o pravoslavnim Srbima [e{eqima u Popovu. Me|utim, nepotrebna rasprava koja se ovim povodom otvorila u javnosti otkriva nerazumevawe istorijske sudbine Srba u Hercegovini, pa i u Dowoj Hercegovini. U ju`nim i zapadnim srpskim krajevima nije retka pojava da isto prezime nose i neke katoli~ke porodice i neki srpski rodovi. Do ovakvog stawa do{lo je na prvom mestu katoli~ewem pravoslavnih Srba u tim krajevima. Uostalom, pravoslavno i katoli~ko stanovni{tvo u Hercegovini ima zajedni~ko etni~ko poreklo i razdvajawe na dve vere, a kasnije i na dve nacije, plod je propagande katoli~kih misionara, koje je po~elo u sredwem veku, a pogotovu od osnivawa Kongregacije za propagandu vere (Congregatio de propaganda fide) 1622. godine (videti: Jovan Radoni}, Rimska kurija i ju`noslovenske zemqe od XVI do XIX veka, izd. Srpska akademija nauka, Posebna izdawa, kwiga CLV, Beograd 1950, str. 743; radove Marka Ja~ova: Le missioni calloliche nei Balcani durante la guerra di Candia (1645-1669), vo1. I-II Citta del Vaticano, Biblioteca Apostolica Vaticana 1992, vol I: str.720 vol. II( Documenti, str. 786. Spisi tajnog vatikanskog arhiva XVI-XVIII veka, izd. Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1983, str. 357; Spisi Kongregacije za propagandu vere u Rimu o Srbima 1622-1644, kw. 1, izd. SANU, Beograd, str. 696). Za osvetqavawe misionarske delatnosti Rimske kurije pored mnogih drugih dokumenata zna~ajan je i elaborat “Zablude srpske {izme” (Errori dello scisima serviano), podnet Kongregaciji oko 1648. od strane nekog rimokatoli~kog prelata u Dalmaciji. On o pravoslavnim Srbima govori sa mnogo mr`we, neistina i predrasuda (J. Radoni}, nav. delo, str. 194-197). Takvo neprijateqsko raspolo`ewe rimokatoli~kog klera iskopalo je dubok jaz nepoverewa izme|u pravoslavnog i katoli~kog dela na{eg naroda. Znatnu ve}inu srpskog stanovni{tva u Popovu ~ine porodice koje su do{le iz drugih mesta, uglavnom iz Crne Gore i Hercegovine. Pada u o~i veliki broj porodica doseqenih iz Ri|ana kod Nik{i}a – zapa`a Milenko Filipovi}. I Stevan Popovi}, pisac kwige Rovca i Rov~ani, konstatuje da je jedan 88
pravac iseqavawa Rov~ana i{ao preko Nik{i}a u Popovo, kao i u okolini Stoca, ^apqine i Mostara: “Ri|ani kod Nik{i}a bili su glavna etapna stanica odakle su se iseqenici iz Rovaca, @upe, Pje{ivaca i drugih plemena kretali daqe na zapad u Hercegovinu” (Stevan Popovi}, Rovca i Rov~ani – u istoriji i tradiciji, Nik{i} 1990, str. 279). Popovi} opisuje doseqavawe [}epanovi}a-Bo{kovi}a (koji su vremenom pokatoli~eni u velikom broju) i Ivani{evi}a-Srezojevi}a u Popovo, i isti~e vi{e ogranaka velikog roda Ivani{evi}a koji svi “(sem Pende) slave. Lu~indan, kao i [e{eqi i ^olake iz Zavale i Mili}i iz Veli~ana, a tamo su se doselili iz Orahova Dola i svi su “lu~inci” (slave sv. Luku)”, (str. 279). Verska podela Srba vremenom se u Popovu razvila u nacionalnu podelu, pa su katolici postali Hrvati – iako se hrvatska nacionalna svest razvija tek u novije vreme jer je, kako zapa`a Milenko Filipovi}, sve do Drugog svetskog rata me|u popovskim katolicima kao i u susednom Primorju bilo onih koji su se smatrali i ose}ali Srbima. Austrougarske vlasti su posle okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine, pi{e Filipovi}, posredstvom katoli~ke crkve “radile na stvarawu razlike i jaza izme|u pravoslavnih i katolika uticawem da se katolici ne nose jednako kao pravoslavni, da napu{taju obi~aje zajedni~ke sa pravoslavnima, osobito ku}nu slavu, itd. Tim putem {irila se hrvatska nacionalna svest me|u katolicima” (str. 68). Tako se i de{ava da me|u dana{wim Hrvatima u Popovu postoji znatan broj rodova poreklom iz Crne Gore i isto~ne Hercegovine, isti~e Filipovi}, “kao i drugih ~isto srpskih krajeva, ~iji su preci mogli do}i samo kao pravoslavni Srbi; stvarno ih ima sada koji imaju u samom Popovu ro|aka koji su pravoslavni i Srbi” (M. S. Filipovi} i Q. Mi}evi}, nav. delo, str. .78). Navodimo samo neke od brojnih primera pokatoli~enih Srba u Popovu koji su vremenom postali Hrvati: Dubeqi u Kijevu Dolu znaju da su se ranije zvali Rai~evi}i i da su poreklom iz Crne Gore; Burn}i u Ravnom i Kotezima su starinom Matkovi}i iz Bjelopavli}a; Vu~i}evi}i u Trebimwi su ogranak pravoslavnih Vu~i}a u Dvrsnici i starinom su iz Ozrini}a; Frani}i i drugi u Trebimwi su ogranak pravoslavnih Batini}a u ^vaqini, a Mili}i u Trebimwi su od Mili}a u Veli~anima; Hrvati Ram~i i Limovi u Cicrini su poreklom iz Pive, a Toma{evi}i u Cicrini su poreklom iz Bawana: Toma{evi}i ~ak znaju da su starinom Paklarevi}i iz sela Somine u Pivi, odakle su davno do{li. Dva roda su iz okoline Nevesiwa: Vukorjepi u Hutovu starinom su pravoslavni Savi}i iz sela Postoqana, a Potrebice u Cicrini starinom su Boga{inovi}i iz Ocaka (M. S. Filipovi} i Q. Mi}evi}, nav. delo, str. 79). I novija nau~na istra`ivawa, kao {to je, na primer, rad dr Vlajka Palavestre iz Sarajeva Porijeklo stanovni{tva Rakitna – prilog historijskoj demografiji zapadne Hercegovine (Glasnik Zemaqskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu, etnologija, nova serija, sv. 39, Sarajevo 1984) uglavnom su potvrdili rezultate ranijih istra`iva~a. Tipi~na je u tom smislu slede}a bele{ka dr Palavestre: “Marta 1975. zabiqe`io sam u Rakitnu rodovsku tradiciju o porijeklu dana{wih rakitskih Romi}a. O nekada{wem pravoslavqu Vukadinovi}a-Romi}a kazivao mi je pok. Frane Romi}-Macanovi}, a isto je predawe poznato i ve}ini informatora s kojima sam kontaktirao u Rakitnu” (Dr V. Palavestra, nav. delo, str. 49). 89
Iznete istorijske i etnografske ~iwenice o rodu pravoslavnih Srba [e{eqa u Popovu, u Dowoj Hercegovini, dovoqno govore same za sebe i nije im potreban nikakav komentar. Problem pokatoli~enih Srba, pa otuda i ista prezimena kod pravoslavnih Srba i onih pokatoli~enih koji se danas ose}aju Hrvatima, ~ini sastavni deo izuzetno zna~ajne istorijske pojave, dugog trajawa, ali ovo nije prilika za dubqu nau~nu analizu toga procesa i wegovih posledica.” Milan Jaj~inovi} u listu “Danas”, od 26. marta 1993, nije imao nimalo simpatija za dr [e{eqa, tekst je nosio naslov “Je li [e{eq agent ili `ena”, vaqda kad ve} nije mogao da doka`e da je Hrvat, Slovenac, musliman ili Arnaut…U podnaslovu se setio i da je “crveni vojvoda”:”Crveni vojvoda” prijetio je da svojim sirovim radikalizmom postane ve}im Srbinom od Milo{evi}a – zato ga se mora.... maknuti” “Zna{ li ti ko sam ja? Zna{ li koliko sam qudi ubio za otaybinu?” “Ne znam. Ja nisam ubio nijednog, ali }u po~eti od tebe. Zadavit }u te golim rukama”. Tako je nedavno u Skup{tini Srbije tekao razgovor izme|u dvojice srpskih supermena: Arkana i [e{eqa. U izuzetno kratkom me|uvremenu “veliki Vojo” pro{ao je put od mezim~eta re`imi do “Tu|manova {pijuna”, tako da bi uskoro upravo wemu Arkan ili netko sli~an mogao zaprijetiti wegovom prijetwom, tj. da }e ga zadaviti, “u ime otaybine”. Jer: “nikada nitko nije podmetnuo srpskom narodu takvog anti Srbina kakav je Vojislav [e{eq!” Tako naime glasi optu`ba koju je prije desetak dana na ra~un Hercegovca iz Orahova Dola u beogradskom Me|unarodnom press-centru izrekao Mihailo Markovi}. On je okupqenim novinarima pro~itao pismo {to ga je dr Aleksandar Tashovi}, poslanik DEPOS-a s liste Srpskog pokreta obnove, poslao predsjednicima Skup{tine i vlade Srbije. Taskovi} je zatra`io da se [e{equ oduzme paso{ (!?) “jer je po~inio krivi~no delo izdaje Republike Srbije”, i zbog “indicija da priprema bekstvo, verovatno u Hrvatsku”!? Hrvatska krtica u Srpskom rovu Otkud toliki preokret u odnosu prema donedavnom re`imskom miqeniku, donedavnom egzemplar Srbendi? Spomenuti doktor Taskovi} optu`uje [e{eqa da je hrvatski agent, krtica u srpskom politi~kom rovu! Taskovi} tvrdi kako postoje dokazi la je [e{eq “radio za hrvatskog predsednika Tu|mana”, da je hrvatski pla}enik, da je upravo po nalozima iz Zagreba Srbe predstavqao kao koqa~e i monstrume, te da se stoga “strana propaganda u satanizovawu Srba mawe pozivi na Tu|mana nego na Tu|manovog ~oveka u Beogradu”, koji “tvrdi da Srbi koqu zar|alim viqu{kama, da Srbi spaquju qude u krematorijumima”, “javno propoveda etni~ka ~i{}ewa”, te “poziva da se likvidiraju i deca ro|ena u me{ovitim brakovima”. Osim toga, Taskovi} i wegov medij Markovi} srpskoj su javnosti poru~ili da “crveni vojvoda” progla{ava izdajnicima sve “najumnije glave Srbije” hu{kaju}i na wihovu likvidaciju i tako “podsti~e gra|anski rat u Srbiji”. U samo nekoliko godina Vojislav [e{eq opisao je vrlo ~udnovat `ivotni krug. Od sa sumwom do~ekanog bosanskog prebjega i “~udnovata svata”, preko milo{evi}evske udarne desnice do “izdajnika srpstva”. Malo je tko mogao slutiti da }e nekada{wi bahati asistent sarajevskog Fakulteta politi~kih 90
nauka, poznat po komunisti~koj rigidnosti, nadnacionalni Jugoslaven, s vremenom postati `estokim Srbinom, gotovo mjerilom srpstva. Bosna se tim partijskim tvrdolinija{em bosanskoga kova dugo ponosila kao “najmla|im doktorom nauka”. Mladi doktorand dugo je u`ivao u svojoj va`nosti, u ozra~ju te va`nosti koja je oko wega stvorena. Ali s vremenom mu je idila rahatluka i kom{iluka postala dosadnom, odlu~io je postati bosanskim disidentom. A odatle ga je put odveo u Beograd, me|u “beogradske liberale” – predvo|ene Dobricom ]osi}em i Qubomirom Tadi}em – koji su ga predstavili politi~kim prognanikom, prikazivali kao `rtvu bosanskih dogmata, a na kraju ga, uz wegov pristanak (jer je ocijenio da je to perspektivnije i probita~nije), sasvim politi~ki preparirali i u~inili svojim orakulom, Srbendom. Janus je mrtav [e{eq je dugo bio u autu i politi~kom ofsajdu, potom je postupno postao Milo{evi}evim portparoleom, wegovom dvorskom ludom, politi~kim harlekinom koji je govorio ono {to je Milo{evi} {utio. Od najtvr|eg komunista postao je ortodoksnim ~etnikom. On i Milo{evi} postali su oli~ewe Janusa, svaki je bio jedno wegovo lice. Sada je ta simbioza do{la kraju. Janus je mrtav. Srpska politika opet je prvo lice jednine – Slobodan Milo{evi}. O~ito mu je postalo prevru}e pod hercegova~kom maskom. Prijetila je zaboravom wegova “qupkog lika”. [e{eq je prijetio da svojim sirovim radikalizmom postane ve}im Srbinom od Milo{evi}a. A ima li i{ta pogubnije za Milo{evi}a nego dovesti u sumwu wegovu poziciju. ^uvari Milo{evi}eva “imena i dela” znali su {to im je ~initi. Neo~etnika su najprije optu`ili da je Hrvat, a potom da je i hrvatski {pijun! Ima li za zagri`ena Srbina danas ve}e klevete i te`e optu`be? Optu`ivawe [e{eqa zasniva se na na~elu – {to apsurdnije, to vjerojatnije. Toliko je sve nevjerojatno da, dr`i se, mora biti istinito. Ali kao i svaka velika klevete, i ova je zasnovana cum grano salis. [e{eq je najprije progla{en preru{enim Srbinom, kripto-Hrvatom, a tek potom sasvim logi~no i “Tu|manovim agentom”. Je li [e{eq doista korijenom Hrvat, odnosno novopostali Srbin? I jest i nije. [e{eq potje~e iz trebiwskog Kraja. A cijeli taj kraj bio je katoli~kim sve do kraja sedamnaestog stoqe}a. A tada je cijela trebiwska biskupija s katoli~anstva pre{la na pravoslavqe. Progon katolika zavr{io je prelaskom na pravoslavqe. Krunoslav Draganovi} i o. Dominik Mandi} navode (“Herceg Bosna i Hrvatska”) da, primjerice, biskup Andrmja{evi} jo{ 1627. pi{e da je od 12 katoli~kih crkava u Popovu poqu sedam dospjelo u ruke pravoslavnih. A to nisu jedina svjedo~anstva o prekr{tavawu u tome, [e{eqevu, kraju. Sasvim je mogu}e da su u pravoslavne konvertirali i [e{eqevi preci. Plavokosi i crnomawasti Upusti li se i u “rasisti~ku” analizu, onda se mogu na}i jo{ neke Indicije koje dovode u sumwu [e{eqevu srpsku ~isto}u. Naime, svojedobno su (izme|u dva svjetska rata) Weissbach, Gluck i Filipesco izvr{ili antropolo{ko istra`ivawe o pripadnicima raznih vjeroispovijedi u Bosni i Hercegovini i utvrdili da su katolici i muslimani prete`no svjetlijeg tipa, dok pravoslavci vi{e nagiwu crnomawastom tipu. Prema tada{wim istra`ivawima, tamnom je tipu pripadalo 48 posto pravoslavaca, dok je katolika i muslima91
na bilo za jednaest posto mawe. Plavokosih pravoslavnih bilo je samo {est posto! A [e{eq je plavokos. No to ga, naravno, ne prije~i da se osje}a Srbinom, i to ne bilo kakvim, nego najve}im. Draganovi} i Mandi} ~ak i doslovce navode da su – nakon konverzije – “npr. Trebiwci i Popovci danas me|u najodu{evqenijim Srbima u Herceg Bosni kao {to bi bili vatrenim Hrvatima, da su ostali u katoli~koj vjeri”. Re}i danas [e{equ da je Hrvat vjerojatno je najve}a uvreda i za w i za Hrvate. Sada mu se negira srpstvo, kao {to mu se u vrijeme beogradske politi~ke nemilosti nijekala mu{kost. Ima li ve}e uvrede za mega Srbina i dinarsku mu{kar~inu (kakvim se [e{eq dr`i) nego slu{ati da nije ni Srbin ni mu{ko, nego da je Hrvat i “`ensko”, izdajica i Vojka? I k tome jo{ i hrvatski {pijun. Taskovi} i Markovi}, kao Milo{evi}evi verbalni revolvera{i, optu`nicu za [e{eqevu politi~ku eliminaciju nalaze u wegovu lawskom madridskom izletu i sastanku s Aleksejem Dolgorukim, kojemu je tada ponudio srpsku krunu. Te posebno u navodnom susretu s tajanstvenom damom – Mirjanom Zelen-Mak{a. Sada, godinu dana poslije (?!) (za{to ne prije?), Srbima se poru~uje da [e{eqa kao politi~kog degenerika treba udariti nogom u stra`wicu i izbaciti iz srpske politike! Princ koji se “oneredio” [e{equ se izvla~i da je jo{ lani, i to ba{ u Madridu, “otkrio” da je drugi pretendent na srpsko prijestoqe – Aleksandar Kara|or|evi} (za kojega je [e{eq jo{ prije obznanio da se zbog masnih i qutih srpskih jela “oneredio” za posjeta “otaybini”), da je princ “rimokatolik” i da je ~lan katoli~kog reda Malte{kih vitezova. [e{eq je tada kazao, aludiraju}i na brazilsko podrijetlo prin~eve supruge, kako ne}e dopustiti da i Indijanci postanu pretendenti na srpsku kraqevsku krunu. No to se sada ne spomiwe. Ali mu se zamjera da je krunu nudio tajnovitom Dolgorukom, “kojemu je prezime la`no”, a koji je navodno ro|en u Zadru, a da je upravo na susretu sa [e{eqem paradirao pred “naivnim srpskim novinarima, oki}en navodnim ordenom Svetog Jovana jerusalimskog”. Tankosi} tvrdi da je to zapravo bio Zvonimirov kri`, orden kojim ga je odlikovao Ante Paveli}. Tankosi} je [e{eqa okrstio “dobrim |akom” misteriozne gospo|e ZelenMak{a. Gospo|a je ina~e poznata kao jedan od aktera hrvatske politi~ke nesmotrenosti kada je pu{tena vijest da je ona Hrvatskoj od Vatikana ishodila tri milijuna dolara pomo}i, a {to je prijetilo da preraste u politi~ki skandal. [e{eqeva slika s tom damom – koja mu je, kako se tvrdi, bila veza s “Nemawi}em” Dolgorukim – sada se koristi kao dokaz da upravo preko gospo|e Zelen-Mak{a ima vezu s hrvatskom vla{}u, da je zapravo “Tu|manov agent”. Kao potkrepa takvim tvrdwama izvla~i se i svojedobno [e{eqevo hap{ewe u Slavoniji. ^iwenica da ga je tada zbuwena hrvatska policija pustila sada se progla{ava neobi~nom, jer da je doktor ONO i DSZ “u istom danu priveden i pu{ten od hrvatskih vlasti”. ^udno je da kao “dokaz” sli~ne te`ine nije navedeno kako je doti~ni doktor nekako u isto vrijeme jo{ bio i ~lan Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, pa da se sasvim upotpuni wegovo “hrvatsko delovawe”. Slijede}a optu`ba protiv samoprogla{ena ~etnika [e{eqa mogla bi biti da je on zapravo usta{a. Usta{a koji se samo izdaje za velika Srbina. Od [e{eqa u srpskim medijima i u javnosti koju oni hrane svojim proizvodima du92
go nije bilo ve}eg Srbina. Sada ga se big bos, o~ito, ho}e rije{iti. Osjetio je da bi ga mogao ugroziti u srbovawu. Milo{evi}u je [e{eq trebao dok je neotesano{}u, grubo{}u i fa{istoidno{}u svoje politike pokazivao da je Milo{evi} spram wega “srpski Gandi”. Ali [e{eq, o~ito, u tome nije imao mjere, po~eo je svojom politi~kom trapavo{}u “velikom vo|i” ~initi medvje|e usluge. I jo{ gore – po~eo je ugro`avati wegovu karizmu, wegovo nedodirqivo liderstvo. A tada je neva`no je li netko balkanski ma~o ili “`ena”. Ali je po`eqno da je “Tu|manov agent” ili “usta{a”. U vlastitoj “Srpskoj re~i”, od 29. marta 1993, Vuk Dra{kovi} je pokazao da je dobar pisac, ali i beskrupulozan politi~ar, zloupotrebio je sve kapacitete svoje ma{te u tekstu pod naslovom “Slu`i usta{e, ali komuniste jo{ boqe”. Podnaslov je obave{tavao ko je taj nevaqalac, glavni lik Dra{kovi}eve novele: “Nakon otvarawa slu~aja [e{eq, redakciji “Srpske re~i” obratio se gospodin iz Slu`be dr`avne bezbednosti koji je, prema sopstvenom svedo~ewu, upu}en u dosije dr Vojislava [e{eqa. Ime ovog ~oveka, iz razumqivih razloga, ne mo`emo objaviti. Ali zato objavqujemo skra}enu verziju wegovog obimnog rukopisa o usta{kom agentu Vojislavu [e{equ koji je, kako stvari stoje, na specijalnom zadatku u Srbiji.” Ovih dana javnosti je prezentovan deo materijalnih dokaza o tome da je lider takozvane Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq u, najbla`e re~eno, sumwivim i opasnim odnosima sa re`imom Frawe Tu|mana. Narodni poslanik Aleksandar Taskovi} ja najavio da je to samo po~etak razotkrivawa {pijunskog delovawa [e{eqa i upozorio nadle`ne dr`avne organe Srbije da hitno preduzmu odgovaraju}e mere. Ne znam otkuda dokazi poslaniku Taskovi}u, ali mogu potvrditi da na{a Kontraobave{tajna slu`ba ima odavno sklopqen “dosije [e{eq”, ali je sve “na ledu” zbog direktne zabrane predsednika Srbije, koji ne dozvoqava da se, bar u ovom trenutku, saop{ti istina. Ja se, naravno, ne}u predstaviti svojim imenom i prezimenom, jer bi me to, u ovom trenutku, moglo ko{tati `ivota, jer je toliko opasno na{u javnost zvani~no upoznati sa kriminalnim aktivnostima ~oveka koga, iz odre|enih razloga, {titi predsednik Srbije. Mogu samo re}i da sam upoznat sa tim dosijeom i da su mnoge stvari poznate i predsedniku ]osi}u, pa me ~udi za{to on ne reaguje. Ipak, da pre|em na stvar. Pri tome, poku{a}u da budem {to sa`etiji, jer je re~ o dosijeu debelom nekoliko stotina stranica. La`ni vojvoda, la`ni pravoslavac, la`ni doktor Psiholozima je poznato da niko tako glasno ne napada lopove kao lopov. Niko tako bu~no ne napada i ne optu`uje qude da su {pijuni kao {to to ~ini {pijun. Pada u o~i svima da je [e{eq politi~ku slavu i oreol “patriote” i “pravog Srbina” stekao upravo histeri~nom derwavom protiv “{pijuna” i “izdajnika svih boja”, koje je “otkrivao” u redovima najumnijih glava u Srbiji. On, pri tome, nije iznosio nikakve dokaze, nikakvu analizu, niti se pozivao na logiku. Po jednom istom {ablonu lepio je etikete liderima opozicije, profesorima univerziteta, akademicima, pobuwenim studentima... svima koji su na meti zvani~ne vlasti u Srbiji. 93
Stru~wacima je to moralo biti sumwivo i bilo im je sumwivo. Po{li smo od pretpostavke da je [e{eq sve ono za {ta druge optu`uje. Proverom je vrlo brzo ustanovqeno slede}e: A) [e{eq, koji se predstavqa kao “branilac pravoslavqa”, nikada nije kr{ten u pravoslavnoj crkvi; B) Ne postoje nikakvi podaci o wegovim pravoslavnim korenima; (vidi okvir “[e{eqi o [e{equ”) V) La`ne su sve wegove “~etni~ke” titule i “nau~na” zvawa. To {to nikada nije kr{ten verovatno je razumqivo. Ro|en je posle rata, u Sarajevu, i bio ~lan SKJ i jedan od najekstremnijih mladih komunista na Univerzitetu. Iskqu~ewe iz SKJ do`iveo ja kao li~nu tragediju. @alba protiv iskqu~ewa iz SKJ duga~ka je 17 stranica i [e{eq priznaje vi{em partijskom organu da tu `albu “rosi suzama”. Po{to je, iznenada, preko no}i, postao “srpski nacionalista”, a jo{ se nadao pobedi “zdravih snaga u SKJ”, na kr{tewe nije mogao ni pomi{qati. Mogu}e je da su crkvene kwige u selu [e{eqevog oca Nikole izgorele u Drugom svetskom ratu, ali gde je kr{tenica barem [e{eqeve majke koja je jo{ `iva? Gde su mu ro|aci koji }e da posvedo~e da su pravoslavni? [e{eqi su Hrvati svuda, samo V. [e{eq nije Hrvat. Mogu}e, ali dokaza pouzdanih nema. Ti dokazi su neva`ni, ali je sam [e{eq, prozivawem drugih qudi da poka`u pravoslavne kr{tenice, upravo skrenuo pa`wu stru~waka na ~iwenicu da, najverovatnije, on nema pravoslavnu kr{tenicu. [e{eq se predstavqa da je “vojvoda”. Taj najvi{i ~in u Srpskoj vojsci zaslu`ila su samo ~etiri ~oveka: Putnik, Stepan Mi{i} i Bojovi}. Taj ~in mo`e dodeliti samo Vrhovni komandant, odnosno Regent ili Kraq. Mom~ilo \uji}, koji je “zavojvodio” [e{eqa, nije ni Regent ni Kraq. \uji}, tako|e, ne mo`e biti – vojvoda. Za vreme Drugog svetskog rata, \eneral Dra`a Mihailovi} je sa o~ajawem govorio da se svaki seoski haramba{a progla{ava za vojvodu, bez ikakvog prava i osnova. La`ni “vojvoda” [e{eq tvrdi da je i doktor nauka i tako se potpisuje. On je doktorirao 1980. na Pravnom fakultetu u Beogradu na temi fa{izam, ali od tada nije objavio nijednog nau~nog rada niti se nau~nim radom bavio. Titula se, u tim slu~ajevima, oduzima. On se predstavqa kao profesor univerziteta, iako nikada nije dobio profesuru. Samo je tri puta 1992. godine odr`ao tri ~asa na pri{tinskom univerzitetu, i to bez zakonskog osnova, jer je bez stru~nih kvalifikacija. Bila su to paradna i propagandna predavawa, dogovorena sa Danilom @. Markovi}em i generalnim direktorom RTV Srbije Miloradom Vu~eli}em. Wih dvojica su “dodelili” profesuru V. [e{equ. Kona~no, taj ~ovek se predstavqa i kao – kwi`evnik, iako nikada nije napisao ni pesmu, ni esej, ni putopis, ni kwi`evnu pri~u, a o romanu i da se ne govori. Naposletku, progla{en je i za “malte{kog Viteza”, tako {to ga je “zavitezio” varalica Dolgoruki, kome je [e{eq “otkrio” krvno srodstvo sa Nemawi}ima i ponudio mu krunu Kara|or|evi}a. Prve analize su, dakle, pokazale da je [e{eqevo pravoslavqe nedokazivo i da on nije ni vojvoda, ni doktor nauka, ni profesor univerziteta, ni kwi`evnik, ni vitez. Mit o sebi on je izgradio na – magli i la`i. 94
Ante – Vrhovec – Dolanc Do{li smo do saznawa da se u zeni~kom zatvoru V. [e{eq naro~ito intimizovao sa izvesnim Antom Kova~evi}em, osu|enim zbog pripadnosti usta{koj grupi koja je propagirala raspad Jugoslavije i obnovu NDH do Drine. Taj Anta je ostao u zatvoru i posle [e{eqevog pu{tawa na slobodu i [e{eq je, neoprezno, tra`io da se taj ~ovek “bez lista”, pusti na slobodu i “slobodno iskazuje svoje mi{qewe”. Pomenuti Ante Kova~evi} je iz zeni~kog zatvora, wegovim kanalima, poslao pismo J. Vrhovcu u Zagreb i, u tom pismu, biranim re~ima govorio o V. [e{equ. Pi{e, izme|u ostalog, i slede}e: “Vjerujte da je upotrebqiv i mo`e biti od ogromne koristi u vrijeme kada bude pravi trenutak... Wegov srpski {ovinizam je vi{e farsa nego zbiqa. Prwek i i bezgrani~no pohlepan. Nama ne mo`e {koditi, ve} unato~...” J. Vrhovec je, bez sumwe, razumeo poruku i zauzeo se kod S. Dolanca za prevremeno pu{tawe [e{eqa na slobodu. Sme{no je verovati da su peticije srpskih intelektualaca prinudile Pozderca i B. Mikuli}a da popuste. Mig je do{ao odozgo, od S. Dolanca. Po izlasku iz zatvora, srpski intelektualci bivaju ubrzo gorko razo~arani u [e{eqa i svi mu, osim V. Dra{kovi}a, okre}u le|a. Za wih je [e{eq bio primitivan, agresivan, neobrazovan. Dobrica ]osi} mu je rekao: “Vojo, ne pravi budalu od sebe. Skupi}emo pare i posla}emo te na neki ameri~ki univerzitet da se obrazuje{. Iza tvoje zatvorske slave nema ni znawa ni nau~nih radova”. Kwi`evnik Rajko Nogo mu je rekao: “Golem ti je turban, ali pod wim nema hoce”. [e{eq pi{e opskurne pamflete i pquje po svim qudima koji su se zalagali za wega dok je bio u zatvoru i koji su izdr`avali wegovu suprugu Vesnu. Jedino mu ostaju verni Vuk Dra{kovi} i wegova supruga Danica. Brana Crn~evi} je izvrgavao javnom ruglu [e{eqa. Isto tako i Qubomir Tadi}. Vuk Dra{kovi} raskida dugogodi{we prijateqstvo sa D. ]osi}em, zbog odnosa prema [e{equ. Ubrzo, me|utim, zahla|uju i odnosi izme|u [e{eqa i Vuka, zbog toga {to [e{eq, zajedno sa izvesnom hrvatskom novinarkom Rankom ^i~ak, sastavqa spiskove srpskih intelektualaca koje treba “javno osramotiti”. Nekima od wih, kao pokojnom D. Bogavcu, na vratima ostavqa prete}a pisma. V. Dra{kovi}, ujednom dramati~nom razgovoru vo|enom u novembru 1989, ka`e [e{equ: “Polemi{i, Vojo, ali ne vre|aj qude i ne la`i”! [e{eq odgovara: “Pquni, sla`i, optu`i pa nek protivnik demantuje. To je pravilo koga se ja pridr`avam. Narod ne pamti demantije i nikada do kraja ne veruje u demantije”. Danica Dra{kovi} dodaje: “Ti, Vojo, pquje{ samo one koji su protiv komunista. Ti si ne~iji agent. Ne dovodi mi vi{e Ranku ^i~ak u ku}u ni u moje dru{tvo! [e{eq ska~e i bez pozdrava napu{ta sto u Klubu kwi`evnika. Dru`e, vojvodo... Vuk Dra{kovi} je 6. decemora 1990. osnovao SNO, ali bez [e{eqa. [e{eq osniva SSP (Srpski slobodarski pokret) i javno prebacuje Dra{kovi}u da je Program SNO “ekstreman i neprihvatqiv”. [e{eq }e, ipak, pristupiti Dra{kovi}u tri meseca kasnije, ali samo za kratko. Po~etkom juna, puca me|u wima i od tada po~iwe politi~ki uspon V. [e{eqa. Decembra 1990, biva pozvan na “prijateqski razgovor” kod dvojice visokih oficira Obave{tajne slu`be Srbije i tu se sklapa pogodba: vlast }e to95
lerisati svaku aktivnost V. [e{eqa pod uslovom da on obavqa “odre|ene usluge”. Precizirano je slede}e: A) Sa svojim “~etnicima” mora razbijati mitinge i javne skupove opozicije; B) Obavezan je da, pre svega, javnoj blama`i izla`e SPO i Vuka Dra{kovi}a; V) Svoje “~etnike” mora predstavqati kao primitivce, poludivqake, masne, smrdqive. Jedan od oficira mu ka`e: “Dru`e vojvodo, nama je u interesu da zaustavimo Vukovo propagirawe ideja Dra`e Mihailovi}a, a tebi je u interesu da ne objavimo ono {to znamo iz tvojih veza sa Antom Kova~evi}em, a po izlasku iz zatvora i sa J. Vrhovcem”. [e{eq je odgovorio: “Nikakve veze sa Vrhovcem ne odr`avam”. Oficir je, me|utim, [e{equ pokazao fotografiju snimqenu u Zagrebu. Na fotografiji su [e{eq, Vrhovec i – jedna dama. Ta dama je Mirjana Zelen-Mak{a, a fotografija je snimqena 1988. godine. [okiran, [e{eq prihvata sve uslove. Po dogovorenom scenariju, kako bi saradwa bila maskirana i kako bi mu sko~io politi~ki rejting “antikomuniste”, on }e biti uhap{en krajem novembra 1990. godine. Iz zatvora se kandidovao za predsednika Srbije i primio i TV ekipu u zatvoru, da se obrati bira~ima. Ta TV ekipa jedini je “svedok” da je [e{eq bio u pravom zatvoru. Odmarao se u posebnom apartmanu. “Vojvoda” pqa~ka 9. marta U januaru 1991, u SDB Srbije savetuju [e{eqa da osnuje – Srpsku radikalnu stranku. Wegov “Srpski ~etni~ki pokret” ne mogu registrovati, uprkos najboqoj nameri. Osim toga, ka`u oficiri SDB [e{equ, radikalno ima tradiciju u Srbiji i brzo }e{, uz na{u pomo}, postati “prva violina opozicije”! Kada je V. Dra{kovi} zakazao demonstaracije za 9. mart 1991, V. [e{eq je svakodnevno, u tri privatna stana, odr`avao konsultacije sa oficirima SDB. Plan je dogovoren 2. marta, u nedequ. Najkra}e, [e{eq i SDB sklapaju ovakav sporazum: A) [e{eqevi “~etnici” i uba~eni qudi SDB }e, kad do|e do obra~una izme|u policije i demonstranata, porazbijati izloge draguqarnica i zlatarskih radwi u gradu i pokrasti dragocenosti, B) Deo plena bi}e predat [e{equ, a wegova je obaveza da ga, preko svojih hrvatskih veza, uru~i Hrvatima i da, nakon toga, za razbijawe i kra|u optu`i V. Dra{kovi}a i usta{e koje je V. Dra{kovi} doveo u Beograd. Plan je sproveden precizno i do detaqa. Beogradsko zlato [e{eq prebacuje u Vinkovce i predaje ga tamo{wem {efu HDZ – izvesnom “Gavranu”. [e{eq, me|utim, mimo dogovora sa SDB Srbije, od “Gavrana” prima na ruke 300.000 maraka. Primopredaji prisustvuje i tajnik HDZ, Zdenko Mijak, i o tome obave{tava Josipa Kira u Osijeku. Kir tra`i pismeno obja{wewe od “Gavrana”, a “Gavran” odgovara da je nalog o isplati dobio od “Lisice” i upozoravao Kira da }uti o celoj stvari. Za to vreme, na optu`bama V. Dra{kovi}a i SPO, tvrde}i da su oni doveli usta{e u Beograd i opqa~kali Beograd, V. [e{eq sti~e neslu}eni politi~ki uspon. TV Beograd, TV Politika i sva {tampa stavqeni su mu na neograni~enu uslugu. 96
Za{to je umro Vuleti} Poseta Prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a Srbiji, izme|u 6. i 10. oktobra 1991, bacila je u o~ajawe Predsednika Srbije. Takvu erupciju odu{evqewa nije mogao ni da zamisli. Smi{qao je kontraakciju. “Neka Kara|or|evi}a razjebe [e{eq” – rekao je Brana Crn~evi} i nova akcija }e ubrzo da usledi. Poslanik Taskovi} ne zna da je [e{eq na svoju “hrvatsku vezu”, Tu|manovog savetnika Mirjanu Zelen – Mak{u, upu}en sa znawem SDB Srbije. Zadatak diskreditovawa Prestolonaslednika on je obavio savr{eno uspe{no, ali i dosta neoprezno. Dozvolio je da pozira za novine, rame uz rame sa Tu|manovim savetnikom, a i TV kamere su sve zabele`ile. Poslanok Taskovi} ne zna daje, za vreme boravka u [paniji, [e{eq otvorio ra~un u jednoj banci u Madridu, a prethodno je otvorio i svoj bankovni konto u ^ikagu. Desna [e{eqeva ruka, potpredsednik Vojin Vuleti}, saznao je, me|utim, pone{to o “hrvatskim vezama” svog {efa. [e{equ je pokazao kopiju pisma kojim “Gavran” izve{tava Kira o isplati 300.000 maraka. [e{eq poku{ava da ubedi Vuleti}a kako su to pismo podmetnule usta{e. Vuleti}, me|utim, tra`i dodatna obja{wewa. Insistira da “vojvoda” objasni zbog ~ega su [e{eqa oslobodile usta{e, kad su ga u prole}e 1991. uhapsile blizu sela Jagodwaka u Slavoniji? [e{eqev izgovor da su ga oslobodili zbog straha od “me|unarodnih protesta” Vuleti} nije mogao da prihvati. Odnosi me|u wima su zahladneli i Vuleti}, u leto 1992, napu{ta [e{eqa i vra}a poslani~ki mandat. Zapretio je da }e javnosti pokazati dokaze o [e{eqevoj saradwi sa usta{ama i tri dana kasnije nije bio me|u `ivima. Za{to je ubijen Vuleti} “Uva`eni gospodine Kir, Povodom Va{ih optu`bi da si priu{tujem nekontrolirano rasipawe novcem, daju}i tisu}e i tisu}e maraka kriminalcima na ruke i bez ikakve potvrde ubje|en sam da niste informirani ili to ne kanite biti. To~no je da sam si priu{tio ne{to sli~no ali po {ifriranoj zapovijedi od “Lisice”. Tih trista tisu}a maraka primili su qudi na{eg ~ovjeka u Bgd za usluge po~iwene 9. o`ujka. Vi nedvojbeno znate za “vojvodu”, radi za nas i da su nam wegovi qudi isporu~ili zlata i ostalih dragocjenosti opqa~kanih na dan demonstracija u pet puta vi{oj vrijednosti od nagrade koju je dobio. Unato~ tome, neodgovornim izjavama dovodite operaciju u opasnost. Molim Vas da Va{e `bire u mom {tabu u{utkate i za sve u vezi sa ovim izvolite se obratiti “Lisici”. Za dom spreman, Vinkovci, 2. travaw 1991.” Jo{ nam je potreban Nakon {to je poslanik A. Taskovi} prezentirao javnosti samo deli} “hrvatske veze” V. [e{eqa, u SDB Srbije zavladala je panika. Panika je zavladala i u General{tabu. Zar je mogu}e, pitali su mnogi generali, da smo bili tako slepi i naivni? [e{eqev ~ovek, taksksta Qubi{a Petkovi}, ina~e na97
rodni poslanik, mesecima je odlu~ivao o tome kome }e u Bosni, Hercegovini ili Srpskoj Krajini Vojska poslati oru`je, Potpis taksiste bio je ravan potpisu ma kog generala! Sa ~ijim znawem je omogu}eno [e{equ da ima svoje qude u General{tabu? Ako on radi za Tu|mana, a radi, onda Hrvati imaju presek Vojske Jugoslavije kao na dlanu! Sumwe i strahovi su prese~eni sa najvi{eg mesta u Srbiji. Odluka glasi: ne dirati [e{eqa, jo{ nam je potreban! Generalni direktor RTB Srbije M. Vu~eli} dobio je nare|ewe da ne objavquje ni{ta {to bi moglo da kompromituje [e{eqa i nalog da poja~a [e{eqevo propagandno istupawe na Televiziji. Vu~eli} je rekao pot~iwenim novinarima: “Mo`da i radi za Tu|mana, ali jo{ uspe{nije vojvoda radi za nas!” P.S. Po{tovani gospodine uredni~e, molim Vas da ovaj tekst prekucate i da moj originalni tekst potom uni{tite. Stvar se privodi kraju i uskoro }u se potpisati ispod novog teksta bez straha.” U tekstu se nalazio i antrfile slede}e sadr`ine: “Provera o katoli~kim korenima i hrvatskom poreklu Vojislava [e{eqa izvr{ena je kod slede}ih lica: Stanislava [e{eq, Josipa Dau~i}a 9 (Zagreb), Stjepana [e{eqa, Lea Rukavine 4 (Zagreb), Vlatka [e{eqa, [ubi}eva 62 (Zagreb), Marije [e{eq, Maslari}eva 6 (Zagreb), Kre{imira [e{eqa, Ludvetov breg 16 (Rijeka), Vlade [e{eqa, Save Jugo Bujkove 12 (Rijeka), Fabijana [e{eqa, Slobodana Macure 20 D (Zadar), Frawe [e{eqa, Josipa Kolanovi}a 4 (Zadar), Marijana [e{eqa, Rivnica 4 (Zadar), Romano [e{eqa, Velebitska 16 (Zadar), Tomislava [e{eqa, Branimirova obala 2/H (Zadar), Branka [e{eqa, Trg S. Kon~arevi}a 2 (Zadar), Ivana [e{eqa, Put Murvice 39 (Zadar), Marije [e{eq, Slobodana Macure 20 D (Zadar) i Rade [e{eq Ivana Milutinovi}a 1 D (Zadar). Navedena lica su u bli`em i daqem srodstvu sa Vojislavom [e{eqom, hrvatske su nacionalnosti i katoli~ke vere.” Pod naslovom “^iji si ti, mali?” “NIN” od 2. aprila 1993. godine donosi ~lanak Srboquba Bogdanovi}a u kojem se skup{tinska rasprava o poreklu dr [e{eqa progla{ava gubqewem vremena. Verovatno bi druga~ije mislio da odgovor SANU nikada nije stigao ili da pitawe nije uvr{teno u dnevni red, {to bi ostavilo prazan prostor za nova naga|awa. “Pred Narodnom skup{tinom je krucijalna dilema: da li je Crnog Omera pogubio predak Vojislava [e{eqa ili je to u~inio neko od bra}e wegovog pretka? Iznena|eni smo prirodom zahteva Narodne skup{tine Srbije povodom inicijative o preispitivawu nacionalnog identiteta prof. dr Vojislava [e{eqa.” Ovako glasi po~etak zvani~nog odgovora Istorijskog instituta SANU Skup{tine Srbije, kojim bi trebalo da se pitawe nacionalnog porekla Vojislava [e{eqa, vode}eg (srpskog?) patriote, najzad stavi ad akta. U uvodu ovog dokumenti jo{ stoji da se Istorijski institut SANU ne bavi pojedina~nim utvr|ivawem nacionalnog identiteta savremenika, te da je cela stvar jasno ispolitizovana i da se Institut ne}e upu{tati u “strana~ka nadgovarawa”. Ipak, 98
“uva`avaju}i autoritet Narodne skup{tine”, Istorijski institut SANU na pet kucanih strana upu}uje zainteresovane poslanike na postoje}e geneolo{ke izvore o porodici [e{eq, citiraju}i delove tih izvora koji se neposredno tim predmetom bave. Sve u svemu, prema ovim nalazima, nije sporna srpska i pravoslavna starina hercegova~ke familije [e{eq. Male komplikacije nastaju u prvoj polovini pro{log veka, kada su tri brata [e{eqa, posle sva|e sa muslimanom Crnim Omerom, morala da pobegnu iz sela Zavala u Hercegovini, gde su tada `iveli. Prema kwizi “Popovo u Hercegovini” (autori M. Filipovi} i Q. Mi}evi}), na koju se pozivaju stru~waci Istorijskog instituta SANU, bilo je to ovako: “Kad je Omer popio oku dve vina, po~e da razbija ~uture za vino oko sebe, a Jovo (Jovo [e{eq– p. S.B.) pograbi no` pa ga prekla kao jawca, a zatim prekoqe i slugu mu (...) Posle toga, ubistva, jedan brat se preselio u Do, drugi u Nevesiwe, a tre}i Jovo, pobegne u neko mesto kod Metkovi}a i pokatoli~i se. Tamo ih i sada ima dosta. Ima ih i raseqenih u Stocu, Mostaru, Sarajevu, Be~u i dr.” U ovom dopisu Istorijskog instituta ni{ta se ne ka`e koji je od ova tri brata predak Vojislava [e{eqa, prepu{taju}i vaqda ma{ti i samoinicijativi samih narodnih poslanika da to doku~e. Mo`e se pretpostaviti, me|utim, da }e biti vi{e zainteresovanih za tvrdwu da je to bio ba{ onaj Jovo, ~ime bi se, istina, priznalo da je [e{eq Srbin, ali bi se naglasila i genetska sklonost ka nedemokratskim metodama u re{avawu konflikata, {to su iskusili Crni Omer i wegov sluga. Tako|e, autori teksta upu}enog Skup{tini Srbije smatrali su potrebnim da ne{to op{irnije uka`u da “u ju`nim i zapadnim srpskim krajevima isto prezime nose i neke katoli~ke porodice i neki srpski rodovi”, te da je “do ovakvog stawa do{lo u prvom redu katoli~ewem pravoslavnih Srba u tim krajevima”. U tom kontekstu naro~ito mesto imaju davne seobe iz Crne Gore u Hercegovinu, tako da je ve}i deo stanovni{tva (pravoslavnog i katoli~kog) u postojbini porodice [e{eq, ukqu~uju}i i [e{eqe same, do{ao u oblast Dowe Hercegovine iz Rovaca. Boqi poznavaoci skup{tinskih prilika predvi|aju da bi se u Skup{tini Srbije uskoro mogao na}i skeptik koji bi izna{ao da u slu~aju “vojvode Voje” nije re~ o Rovcima ve} o Kumrovcima, gde se prefiks “kum” nekom istorijskom zgodom zaturio. Kao {to me|u pravim Srbima ~esto i biva da kumovi pre ili posle moraju da otpadnu.” Gordana Jovanovi} objavila je svoj razgovor sa Mihajlom Markovi}em u “NI Svetu” od 3. aprila 1993. godine. Ve} iz nadnaslova se videlo da je prili~no naklowena svome sagovorniku, isto kao {to se videlo kome nije naklowena: “Mihajlo Markovi}, potpredsednik SPO, koji je vojvodu Voju na posledwem zasedawu savezne skup{tine naterao u purpurno crvenilo, jedan od zagovornika da se DEPOS vrati u parlament, ka`e: [e{eq je izrod hrvatskog naroda”. U podnaslovu je bilo jo{ malo mesta da se pohvali Markovi} i uvredi dr [e{eq: “Hajde ti, dok si jo{ ovde, (obra}a se Bo`ovi}u), interveni{i da ovaj Hrvat ne napada jednog Srbina, Srbijanca, tako je, uostalom, po~eo i rat kada su Hrvati u Saboru {ikanirali Srbe”. Ovako je Mihajlo Markovi} “prozvao” Vojislava [e{eqa na ovonedeqnom zasedawu saveznog par99
lamenta, izbaciv{i vojvodu iz takta, tako da je mogao samo da mu dogovori: “Ti si psihopata”. Ulaskom poslanika Deposa u Saveznu skup{tinu, ponovo je o`ivela ona sme{na strana srpskog parlamentarizma, tako da }e narod imati ~emu da se “raduje”. “Mihajlo Markovi}, gra|evinski in`ewer iz Kragujevca, bio je jedna od zvezdi Skup{tine Srbije, u wenom pro{lom sazivu. U orbitu srpske politike, vinuo se zahvaquju}i svojoj “britkoj”, ponekad i previ{e drskoj “vakeli” koju bi ~esto i rado sa skup{tinske govornice odr`ao poslanicima SPS. “Strah i trepet” za vladaju}e, preselio se iz republi~kog u savezni Parlament, gde je opet “bqesnuo”; gore navedenim opaskama na ra~un Vojislava [e{eqa. Mihajlo Markovi} je, odnedavno stanovnik Beograda, a u februaru je, po{to je stavio katanac na svoju gra|evinsku firmu u Kragujevcu, zasnovao radni odnos u jednom eksportimport preduze}u... O razlozima za{to se deo poslanika Deposa, krilo iz SPO, vratio u Skup{tinu, na~inima kako “tu}i” [e{qa, o }utawu srpske inteligencije kada nije trebala da }uti, o “slu~aju Horvan”, g. Markovi}, bez dlake na jeziku, kao i na skup{tinskoj govornici, pri~a za na{ list... * Vi ste bili jedan od glavnih zagovornika vra}awa poslanika Srpskog pokreta obnove u parlament, Zbog ~ega ste sru{ili jedan od zaveta Deposa i {ta ste mislili kada ste izjavili da vaninstitucionalna borba nema nikakvog smisla? U Srbiji danas, mada je i ranije bilo te{ko vanparlamentarno delovati, gotovo je nemogu}e vaninstitucionalno se boriti. Srbija, iako tvrde da nije u ratu, `ivi u ratnim uslovima, rat je na nekih 200 kilometara odavde, do`ivela je svoju ekonomsku i privrednu propast... Televizija Srbije je jo{ jedan od razloga za{to je nemogu}e vanparlamentarno delovati, jer mi nemamo pristup u wu. U takvoj totalitarnoj Srbiji sa visokim merama represije i sa velikim stepenom nesigurnosti gra|ana, mn ne mo`emo ostati izvan parlamenta. * Ipak, i borba u parlamenu, pomalo je, hteli Vi to priznati ili ne, farsi~na. ^ini mi se da je od sveg na{eg dvogodi{weg parlamentarnog `ivota, iako je opozicija bila, kako tvrdi najkonstruktivnija i najpametnija, najve}i }ar uzeo Vojislav [e{eq... Depos je jedini krenuo sa jednom vrstom opstrukcije parlamentarnog rada– bojkotom. [ta }emo sada sa ostalim opozicionim strankama u Srbiji i Crnoj Gori koje u~estvuju u radu oba parlamenta, bez obzira na wihov uticaj i politi~ki zna~aj. Za{to Vi odvajate [e{eqa od SPS? On je jedno radno krilo vladaju}ih socijalista, funkcioni{e jo{ sasvim dobro i trebalo bi da mu, ponekad daju, ve}e mrvice od onih {to je dobio ju~e... * A {ta je to, pa ju~e dobio? Dobio je navodno neko neizglasavawe Zakona o onoj spornoj pruzi ka Albaniji... A za{to sam se zalagao za povratak u parlament? Znate, [e{eq, socijalista, mo`e prema potrebi u na{em odsustvu glumiti i opozicionara. Ju~e se to dokazalo... * Da, pre podne su radikali govorili protiv buyeta, a popodne glasali za isti... Naravno! Pa, iza{lo je prepodne 20-tak radikala i svaki je pro~itao re100
ferat protiv tog saveznog buyeta, tvrde}i da ga ne}e izglasati. Me|utim, po podne posle konsultacija, taj isti Vojislav [e{eq je iza{ao za govornicu kao da se ni{ta pre podne nije dogodilo i rekao, po{to nije mogao ni{ta pametnije da smisli, da }e izglasati buyet, pokazav{i pri tom na mesto gde je sedeo Depos, u fazonu nama za inat (?!). * Ne mislite li da je ipak trebalo sa~ekati odluku Ustavnog suda, pa tek se onda pojaviti u Parlamentu? Znate, redovno je za ove dve godine kr{en Ustav i to mo`emo o~ekivati da }e se desiti i sa odlukom Ustavnog suda. * Mislim da }e kod naroda taj povratak (ne svih zajedno) Deposa imati kontraefekte. Mo}i }e da se potegne ono “oni se ne}kaju kao mlada, te u|u, te iza|u”... Prvo nemojte se pozivati na narod. Tako, kako ka`ete, o na{em stavu oko ulaska ili izlaska iz parlamenta misli SPS. Ta stranka je jedan na{ izlazak sa jedne sednice i sa glasawa, pretvorila istog momenta u napu{tawe parlamenta od strane Deposa. Ovaj narod ne mo`e biti samo presuditeq u pojedinim potezima politi~kih stranaka, oni o~ekuju od nas ne pojedina~ne poteze, ve} re{ewa... * Pa, taj narod je ve} po drugi put “overio” mandat ovom re`imu... Na{ mentalitet je nekad tako apsurdan da mo`e i}i na svoju {tetu, ali iz inata, iz jednog naslednog gena visokog uva`avawa i po{tovawa vlasti, jer kod nas je jeres poku{atp razmi{qati da se vlast mo`e promeniti, da neuspe{na vlada mo`e pasti. Kao drugo, smatram sebe pripadnikom jedne stranke koja mora da misli mnogo daqe od onoga koliko narod razmi{qa o politici, koja mora da ima viziju budu}e politike i budu}eg dr`avnog ure|ewa u Srbiji. * I sve je to tako kako Vi ka`ete, i sve i Vuk i va{a stranka predvide, pa opet kad do|u izbori – ni{ta! Politi~ka neminovnost je da ovaj re`im opstaje na la`i. Ovaj re`im vi{e nema ~ime da se hrani on je ve} sve pojeo, on sada izjeda svoj sopstveni narod i pitawe je vremena koliko jo{ `rtava je potrebno ovom re`imu, ali znamo da mu je kraj ve} vidqiv. * Vi ste se zajedno sa poslanicima SPO ju~e, ipak pojavili u parlamentu. Da li smatrate da }e to va{e pojavqivawe imati nekog ve}eg efekta? Mi smo do{li u Skup{tinu da spasemo ono {to se spasiti mo`e, jer je sve bilo na ivici pucawa. Drugo, ju~e smo jedno dominantno krilo re`ima prikazali u pravom svetlu. Sada je, nadam se, gra|anima jasno da se ne mo`e verovati jednom takvom krilu, mislim na ono koje predvodi Vojislav [e{eq, koji danas pre podne mo`e da izjavi jedno, popodne deseto. [e{eq je ju~e mogao da glasa sasvim otvoreno protiv, da se poka`e kao opozicionar i da to niko ne primeti da nije bilo nas. Eto, mnogo argumenata ima za to za{to sam bio za to da se vratimo, mada ni ja za ovih mesec i ne{to dana nisam mogao da vidim sebe kao poslanika. Bilo je mnogo razloga za povratak. Ne smemo zaboraviti ni te qude koji su dozvolili sebi jednu veliku `rtvu da se izlo`e javnosti, time {to su se kandidovali i pro{li u skup{tine kao poslanici Deposa. Ne smemo zaboraviti ni vanstrana~ke li~nosti koje do izbora nisu bile mnogo prisutne u javnom i politi~kom opozicionom delovawu, a sada su preko Deposa do{li do izra`aja, i to ne sme da se zanemari... 101
Be}kovi} i mnogi akademici prikqu~ili su se opoziciji tek u junu 1992. * Lepo je {to ste dotakli akademike. ^itaju}i dana{wu “Politiku”, vidim da su neki od wih kivni zbog va{eg povratka u parlament. Tako g. Matija Be}kovi} tvrdi da je to odluka iskqu~ivo SPO doneta mimo ostatka Deposa, a g. Qubomir Simovi} ka`e da vanstrana~ki deo Deposa ne namerava da se vrati u republi~ki parlament. Vidite ja nisam nikada u `ivotu o~ekivao, niti sam sebe pripremao za ovo gde sam danas. Ja pre nego {to sam do{ao u SPO, izuzev onih studentskih dana nisam bio u prilici da svoje politi~ke stavove izrazim. Me|utim, mnogo vi|eniji qudi, Akademija, inteligencija, vanstrana~ke li~nosti su bili neophodni 1989. u onim za~ecima opozicionog delovawa. Tada ih nije bilo. Malo su bili prisutni, wihov glas wihov nastup i sud, tada vrlo potreban, nije se ~uo. Neki od wih, g. Be}kovi}, na primer, prikqu~ili su se opoziciji, i formalno, tek u junu pro{le godine osnivawem Deposa. Formirawe Deposa je inicirao g. Dra{kovi}, ulo`io je SPO u wegovo formirawe, pozvao sve stranke da u|u u Depos. Tada se i zavidan broj akademika prikqu~io tom pokretu, {to su i potvrdili pojavqivawem na Vidovdanskom saboru. Zato se i sva kritika tih li~nosti na ra~un opozicije mo`e odnositi samo na onaj period od kad su se ukqu~ili u opozicioni rad. Mislim da nije dobronamerno kritikovati period pre toga, vratiti se unazad dve, dve i po godine. To ka`em zato {to sam u opoziciji, ta~nije SPO, od prvih dana, {to znam kakve su se sve `rtve i qudske i porodi~ne i materijalne morale podnositi. Mnoge porodice su ispa{tale zbog toga i to je ta `rtva na koju ne sme niko, pa ~ak ni uva`ene akademici da stavi senku. * Tako|e, Demokratska stranka Srbije, nije zadovoqna va{im ponovnim ulaskom u Skup{tinu. Vi ste izjavili, da DSS robuje “istro{enoj doslednosti”. [ta ste pri tom mislili? Ja nisam izgovorio da DSS robuje, to je bila telefonska izjava data novinaru “Politike” i on je to tako tuma~io. Samo sam kazao da DSS ne mo`e kao vaqan argument za ulazak u parlament potezati neku doslednost. Po{to je doslednost ve} potro{ena wihovim izlaskom na izbore. Wihov ~vrst stav protiv izbora, bez obzira na ve}inu u koaliciji koja je mislila da na wih treba iza}i, neu~estvovawe u sakupqawu potpisa, sastavqawu lista za izbore, ne odricawe ni materijalnom, ni bilo kakvom, ne daje im za pravo da pote`u taj argument. * Da li ste to rekli i nekom iz DSS? Rekao sam to Mirku Petrovi}u, predsedniku Izvr{nog odbora DSS, u prijateqskom razgovoru: “Za{to nisi ostao dosledan sa svojom strankom do kraja. Jer, ne mo`e{ se vi{e pozivati na to da nisi `eleo da bude{ ti ta strana koja navodno ru{i jedinstvo Deposa i opozicije”. Sam izlazak DSS na izbore u startu ~ini neiskrenom tvrdwu da nije trebalo iza}i na izbore, jer onog momenta kada ste na wih iza{li, vi morate da prihvatite i wihove rezultate. Za DSS izborna kampawa je po~ela 15. decembra * Izjavili ste i da se DSS ukqu~io u izbornu kampawu neposredno uo~i 20. decembra. Me|utim, ja bih tu morala da primetim, da su g. Ko{tunica i jo{ 102
neki vi|eniji qudi te stranke, mesecima uo~i izbora “{partali” Srbijom, propagiraju}i ideje Deposa... Ja pri~am iz svog iskustva jer nijedan od poslani~kih kandidata DSS u mojoj izbornoj jedinici u Kragujevcu, iako to isto iskustvo prati i ostale izborne jedinice, u mesec i po dana izborne kampawe, nije mi pru`io nikakvu podr{ku, ni oni ni Voja Ko{tunica. Ili su bili pre mene ili posle mene u okviru Deposa. To je malo lo{e iskustvo, jedno razo~arawe. * A da niste i vi malo krivi {to nije bilo koordinacije? Evo re}i }u vam. Pitaju oni mene: “Za{to niste do{li na na{u izbornu skup{tinu?”, ja ka`em da nisam mogao jer sam bio u predizbornoj kampawi. Oni }e tada meni: “Pa predizborna kampawa je po~ela 15. decembra”, a ja im ka`em: “To, mo`da, za vas, ja sam po~eo kampawu 26. novembra”. A {to se koordinacije ti~e, ja znam da su oni jedna stranka koja se jo{ osniva i da imaju problema s tim u vezi. Ali mi smo im sve ponudili, od na{eg ~lanstva za pomo}, do na{ih prostorija, organizovali smo im sve politi~ke manifestacije i tribine i sve to platili. * Zanimqivo je da je va{ povratak u parlament, od opozicije jedino pozdravio predsednik IO Demokratske stranke dr Zoran \in|i}. Zna~i li to ponovno pribli`avawe SPO i DS? Za{to je uop{te do{lo do toga da se vi{e prepucavate sa Mi}unovi}em nego sa onima sa kojima bi kao opoziciona stranka trebali? Meni je te{ko pao zvi`duk na Saboru koji je usledio nakon ~itawa Mi}unovi}evog telegrama. Me|utim, to je reakcija ~lanstva. S druge strane, ~lanstvo te dve stranke je izvan Beograda po odborima u Srbiji u sasvim dobrim odnosima. \in|i}evu izjavu ne gledam kao neku `equ za ponovnim pribli`avawem, po{to smo mi kao dve razli~ite stranke i u pro{lom skup{tinskom mandatu veoma dobro sara|ivali, pa tako ne vidim prepreku da tako bude i sada. * ^iwenica je da je opozicija mnogo lutala u tra`ewu efikasnog oru`ja protiv [e{eqa. Prvi pravi potez koji je, ~ini mi se, uzdrmao javnost i naterao ~ak i wegove simpatizere da se zapitaju ko je zapravo taj ~ovek, bilo je izno{ewe podatka da je Vojislav [e{eq, Hrvat, i potowe objavqivawe kompromituju}e fotografije sa Mirjanom Mak{om. Ipak, Vi ste za skup{tinskom govornicom, pre vi{e od godinu dana, prvi spomenuli izvesnog Alekseja Romanova... Problem je u tome {to [e{eq ne mo`e nikako da prihvati to da je neko sa skup{tinske govornice bacio mrvu soli i da se ovca odmah pokazala i upecala. Ovca se pokazala i polizala tu so koja je bila ba~ena za eksponenta Tu|manovog re`ima, zna~i upravo za wega. [ta ja mogu {to je on tu so polizao i sam se pokazao. U politici ne mora uvek da zna~i da ako neko ne{to pomene to i zastupa. Ja sam tada Alekseja pomenuo u formi poslani~kog pitawa Vladi, jer sam imao neka saznawa da je Vlada dobila neka pisma od tog ~oveka i da je ~ovek voqan da finansijski pomogne Srbiju. * Otkuda ste ba{ do{li na to da potegnete pitawe [e{eqeve hrvatske nacionalnosti? Ne bih `eleo da se to pogre{no shvati. Na{e na~elo, na{ program SPO i odnos prema drugim narodima, poznat je. Mi ne prebrojavamo qude po nacionalnosti nikada i to je bio krajwi metod koji je morao kona~no da se izbaci 103
u javnost. Nije problem u tome {to postoji jedna politi~ka grupacija koja na svom ~elu ima jednog Hrvata. Meni je `ao samo {to sam potencirao wegovu pripadnost hrvatskom narodu, {to sam uvredio, mada to nisam `eleo, nekog ~asnog, dobrog, po{tenog Hrvata, time {to sam mu stavio [e{eqa kao jednog hrvatskog izroda za mernu jedinicu. Nisam `eleo da uvredim ni pripadnike [e{eqevog krila SPS, kada sam wegovu stranku nazvao Hrvatskom radikalnom strankom, jer je sigurno da tu ima qudi koji nisu sve znali o Milo{evi}evom kopredsedniku. Jer, ako vi saznate da vam je lider iz druge nacije i da je strani agent, onda vi morate naprasno da umrete kao g. Vuleti}, potpredsednik SRS, koji je umro a da ni mesec dana nije pro{lo od wegovog napu{tawa SRS i napada na [e{eqa, onda }ete se sigurno zapitati {ta u toj stranci tra`ite. Meni je `ao {to su u ponedeqak pripadnici tog krila SRS toliko `u~no i sa toliko `alosti tvrdili da nisu Hrvati. Sasvim je logi~no da predsednik Hrvatske radikalne stranke bude Hrvat, ali to ne moraju biti i svi ~lanovi. Ni mi nismo etni~ki ~ista stranka. * Veoma ste o{tri za govornicom, neki ~ak misle da ste previ{e drski, ali da je to “ono pravo”... Da li po zavr{etku zasedawa razgovarate sa tim qudima koje dok sednica traje tako `estoko napadate? Ne, ne. Imam kurtoaznu konverzaciju sa nekim poslanicima SPS, sa ovima iz grupe radikala nikad, sa [e{eqem se nikad nisam upoznao, ni re~ sa wim nisam prozborio. • A sa Majom Gojkovi}, potpredsednicom Ve}a gra|ana? Ne, ne vidim o ~emu bi smo nas dvoje razgovarali. Mislim da je sa takvim qudima nepotrebna bilo kakva neslu`bena konverzacija.” Vuk Dra{kovi} nastavqa svoju bajku u “Srpskoj re~i” od 14. aprila 1993. godine. Drugi deo “Dosijea [e{eq” nosio je naslov “Obo`avam Hitlera”. U podnaslovu, u maniru vrsnog majstora trilera, Dra{kovi} privla~i ~itaoca slede}im re~ima: “Objavqujemo Drugi deo dokumentovanog svedo~ewa o tome ko je i za koga radi Vojislav [e{eq. Autor je zaposlen u Kontraobave{tajnoj slu`bi Srbije i, za sada, iz razumqivih razloga, ostaje anoniman. Ovaj nastavak je dramati~na ispovest [e{eqa pred Tu|manovim obave{tajcem “Lisicom”. “U nekoliko stotina stranica debelom “dosijeu [e{eq” koji je sakupila na{a Kontraobave{tajna slu`ba, celih 37 stranica posve}eno je razgovoru izme|u Vojislava [e{eqa i Tu|manovog obave{tajca “Lisice”, vo|enog 12. marta 1992. ujednom privatnom apartmanu u Madridu, prilikom [e{eqeve posete varalici A. Dolgorukom. Apartman obezbe|uje i susret aran`ira Tu|manov savetnik Mirjana Zelen – Mak{a, koja i organizuje [e{eqev dolazak u [paniju, pod izgovorom da je Dolgoruki “Potomak Nemawi}a” i da mu [e{eq treba da ponudi krunu Kara|or|evi}a. Obave{tajac “Lisica” je, samo da podsetim u martu 1991. godine izdao nalog izvesnom “Gavranu” u Vinkovcima da [e{equ isplati 300.000 maraka, kao nadoknadu za zlato i ostale dragocenosti koje su [e{eqevi qudi opqa~kali u Beogradu 9. marta te godine, kada su bile demonstracije SPO. Isplata je, da podsetim, izvr{ena u prisustvu tajnika vinkova~kog HDZ Zdenka Mijaka, koji nije bio upu}en u celu operaciju pa je o svemu, u znak protesta izvestio Josipa Kira. Na{a Kontraobave{tajna slu`ba je ustanovila da je pravo ime “Li104
sice” Marijan ^i`ek i da je on blizak srodnik Vjenceslava ^i`eka, hrvatskog emigranta koga je 1978. godine u Italiji kidnapovala jugoslovenska antiteroristi~ka policija i koji je robijao u Zenici, gde se upoznao i sprijateqio sa Vojislavom [e{eqem. Taj Vjenceslav ^i`ek, drugi prousta{ki ekstremista Ante Kova~evi} i [e{eq su se naro~ito intimizirali u zatvoru. Dakle, taj Marijan ^i`ek-Lisica i [e{eq susre}u se 12. marta 1992. u Madridu i vode vi{e~asovni razgovor. Od kolikog je zna~aja za hrvatsku stranu bio taj razgovor pokazuje ~iwenica da je “Lisica” o tom razgovoru pismeno informisao Frawu Tu|mana, i to na 37 stranica kucanog teksta, ~iju je kopiju dobavila na{a Slu`ba. Marijan ^i`ek-Lisica je, sude}i po tom izve{taju, imao zadatak da prou~i [e{eqevu li~nost do sitnica. On, zaista, ulazi u detaqe psiholo{ke prirode, zatim opisuje kako se [e{eq pona{a, kako se smeje, daje ocene da li se i u ~emu [e{equ mo`e verovati i sli~no. Napomiwem da je “Lisica”, uz asistenciju Mirjane Zelen-Mak{a, po obavqenom razgovoru otvorio devizni ra~un u korist [e{eqa, u jednoj madridskoj banci. Ra~un je pod {ifrom, a koliki je iznos kojim je Tu|man nagradio [e{eqa objavi}emo uskoro. Ja }u iz pismenog raporta “Lisice” podnetom Frawi Tu|manu koristiti samo neke detaqe, trude}i se da, prilikom sa`imawa, ni{ta zna~ajnije ne zaobi|em. Milo{evi} je [e{eqev taoc – Prenio sam mu obiteqsku zahvalnost zbog pa`we koju je ispoqavao prema Vjeku u Zenici – pi{e u “Lisi~nom” izve{taju Tu|manu. – [e{eq me je saslu{ao pa`qivo i smireno. Rekao je da je Vjeko krasan ~ovek, ali da se slabo dr`ao u zatvoru. Navodno, potpisivao je sve {to je zahtjevano od wega. [e{eq mi re~e da je to mo`da i razumqivo, s obzirom na ~iwenicu da je Vjeko prilikom uhi}ewa povre|en, jer su mu srpski agenti dali uganuti rame, da je tijekom svih godina u Zenici osje}ao sna`ne bolove u ramenu i da je bio gotovo izgubio vid... – U zgodnom momentu – pi{e daqe “Lisica” – po{to smo uspostavili odnos povjerewa, prenio sam mu i Va{e (Frawe Tu|mana, primjedba moja) pozdrave i ~estitke u povodu [e{eqeve {prda~ine sa srpskim pretendentom A. Kara|or|evi}em. “A na ~emu mi to gospodin Tu|man konkretno ~estita”? – upitao je [e{eq, tobo`e lukavo i s nevjericom. Na izjavi, odgovorih ja, da je taj {umadijski i srbijanski Ciganin kad je do{ao u Beograd poput ovce “pasao travu”. [e{eq se na te moje rje~i zacerekao i nema dvojbe on intimno mrzi tog Kara|or|evi}a i Ciganina. Rekoh mu, u tom momentu, da ste Vi (Frawo Tu|man, primedba moja) ~uv{i za [e{eqevu izjavu da je A. Kara|or|evi} ovca i da je u Beogradu pasao travu, reagirali grohotnim smjehom i da ste kazali: “Mo`e biti da je gospodin [e{eq drzak i ~ak i politi~ki nevaspitan, ali je izjava maestralna”! Wemu to ne bje{e naro~ito milo i vidjelo se da je povrije|en time {to ste dozvolili da je reagirao nevaspitano. Re~e mi: “U politici ciq opravdava sredstvo”. Naravno, slo`ih se ja, i zapitah: “A koji je Va{ ciq, gospodine vojvodo”? To da je “vojvoda” dodadoh namjerno, da mu polaskam i da ga odobrovoqim. “Moj ciq je da zavladam Srbijom i sru{i}u sve prepreke ispred sebe”, re~e 105
on povi{enim tonom, gotov na sva|u. Upitah ga: koje su prepreke koje mora da sru{i? “Kara|or|evi} je moj neprijateq broj I”, odgovori [e{eq. Upitah ga: A {ta je sa Milo{evi}em, Dra{kovi}em, Mi}unovi}em i generalima? Bez trunke razmi{qawa, kao da je i o~ekivao takvo pitawe, re~e: “Sa Milo{evi}em je lako. On je u velikoj krizi, uzdrmao ga je onaj ludak 9. marta i on bi davno pao bez moje podr{ke. Ja sam ga spasao i on zavisi od mene. Podr`ava}u ga i {tititi dok mi to bude odgovaralo teraju}i ga u vode {ovinizma i dovode}i ga u poziciju mog taoca. U pogodnom trenutku, kada se wegova popularnost me|u komunistima i wihovim simpatizerima istro{i i kad wegovi bira~i prihvate mene i moje ideje stvar }e se odlu~iti preko no}i, sama od sebe. A {to se onog ludaka Dra{kovi}a ti~e, ve} je gotov. Uni{tio sam ga posle 9. marta. Cela Srbija veruje da je on nacionalni izdajnik i da je 9. marta poveo Srbe na Srbe. Taj ludak ima ne{to pristalica me|u intelektualcima i omladinom, ali rat mu ne ide na ruku. Rat ide na ruku meni, a tek potom Milo{evi}u... A generali su ovce. To su neobrazovani i nesigurni qudi. Do ju~e su bili komunisti, a sada su spremni da budu i ~etnici, samo da bi sa~uvali polo`aje. Mnogi od wih su ve} u mojim {akama. Rat ih tera u ekstremizam, a tu sam ja bez konkurencije – rekao je [e{eq i zakikotao se kao pobjednik, kao da je ve} poglavnik Srbije. Tada mu – pi{e daqe “Lisica” – otkrih da ste Vi osobno gospodine Predsjedni~e, spasli [e{equ `ivot u proqe}e minule godine, kada su ga uhvatili na{i blizu sela Jagodwak. To ga je iznenadilo. [utio je i gledao me ispitiva~ki kroz nao~are. “Koliko ja znam” – rekao je nakon du`eg vremena– “ministar Boqkovac je onaj kome treba da se zahvalim”. Na to mu kazah da ste Vi osobno izdali zapovjed Boqkovcu da se [e{equ ne smje desiti ni{ta od na{e strane, da on mora biti pu{ten na slobodu u slu~aju zarobqavawa i sli~no, i da je o svemu obavje{ten Kir, Glava{ i mnogi drugi na{i qudi na terenu kojim se [e{eq kretao. “Pomislio sam” – re~e [e{eq pomalo {eretski – “da sam gotov. Upali smo u zasedu, klasi~nu zasedu. Moji qudi nisu imali vremena ni da spuste ruke na oru`je. ^estitam”. Uzvratih komplimentom da se dr`ao hrabro, dok smo ga saslu{avali u kombiju i ~ekali izvije{}e od Kira i Boqkovca {ta da radimo. On mi, na moje iznena|ewe, re~e: “Gospodine Marjane, nemojmo se folirati. Vi znate da sam ja znao da }e Zagreb intervenisati i da sam, zbog mojih qudi, bio du`an da glumim junaka. Nemojmo vi{e o tome. Mi smo protivnici koje spaja isti ciq i pri~ajmo o tome zbog ~ega smo u [paniji”. Ja sam fa{ista, a narod je stoka Tada mu – pi{e daqe “Lisica” u svom izve{taju Frawi Tu|manu uru~ih onaj falsificirani dokument koji smo pripremili u na{em Odjelu da je A. Kara|or|evi} katolik, ~emu se [e{eq kao djete obradovao. Zgrabio je taj dokument sa vidqivim uzbu|ewem i reagirao tipi~no prosta~i. Rekao je: “Jeba}u majku wegovom kraqevskom viso~anstvu!” Ja ga tada, u stawu wegove egzaltiranosti, upoznah sa cijelim na{im planom oko Dolgorukog i snabdjeh ga dokumentima. On to muwevito prou~i i re~e: “Vi ste izgleda ozbiqna dr`ava”. Ja ga tada upitah {ta mu je Stipe. Koji Stipe? – upita on. Stjepan [e{eq, Stipe [e{eq – rekoh “Pa, ro|aci smo, isto nam je poreklo” re~e on. Tada mi izrecitira lozu svoje obiteqi i sve se, na koncu konca, svede na to da nije ja106
sno da li su preci V. [e{eqa pre{li iz katoli~anstva u pravoslavqe ili su preci Stipini pre{li iz pravoslavqa u katoli~anstvo. “Ve}a polovina Hrvata su pravoslavnog porekla”, rekao je [e{eq. Na moju primjedbu da bih mogao da argumentiram i suprotno on nije naro~ito reagirao, naro~ito kad mu spo~itnuh da je i wegov Stevan Nemawa ro|en kao katolik. Za taj dijalog V. [e{eq nije bio spreman. Iskoristih to i rekoh da je, nedvojbeno, on po mnogo ~emu Hrvat i da `ivi u zabludi da je on prete`no Srbin. Ne bje{e mu to prijatno i na vje{t na~in otplivao je u susjedne vode. “Nije va`no da li sam Srbin ili Hrvat va`no je da moram zavladati Srbijom. I Tito je bio Hrvat, pa je vladao Srbijom. Poglavnika Antu Paveli}a je rodila Srpkiwa, ali je on zavladao Hrvatskom. Ja sam, gospodine ^i`ek, fa{ista, nacista!” – tresnuo je iznenada i smrtno ozbiqan. Kada bi okolnosti to dopu{tale, on bi se, re~e, jednako fanati~no borio i za Veliku Hrvatsku. On, naprosto, `eli da vlada. Na to rekoh da je to prijatno ~uti nako je malo vjerojatno, jer ideja fa{izma nije nikada bila ukorjewena me|u Srbima. On re~e da to nije ta~no i da je Qoti} wegov politi~ki uzor u Srbiji, s tim {to mu zamjera {to je bio vjerski fanatiziran i {to je {tedio stoku. Iznenadih se i zamolih za obja{wewe. “Qoti} je – re~e [e{eq – verovao u Boga i to religiozno u wemu spre~avalo ga je da postane srpski firer. Vodio je ra~una da narod ne gine, a svaki pravi firer narod dr`i za obi~nu stoku. Svaki pravi vo|a ne pita za cenu kojom sti`e do ciqa. Narod je lako lagati i obmawivati, pri~ati mu bajke. Svaki narod je lako zavesti u ludilo, u nacizam, pa i srpski narod. Samo parole, parole, bajke o Velikoj Srbiji i pola posla je zavr{eno. Narod u ratu izgubi pamet. Kad po~nu qudi da ginu, lako je, naro~ito danas, kad postoji televizija, za nesre}u okriviti drugu stranu i tada si u poziciji i tu`ioca i sudije. Raspiruje{ smrt, a oni koji ginu gledaju u tebe kao u Boga... Evo, pogledajmo Nemce. Niko ih nije toliko unesre}io kao Hitler, a svi bi ujutru opet za wim, kad bi se Hitler digo iz groba. Narod je stoka, stoka jedna grdna”! – rekao je [e{eq i tu citirao Wego{a. Iznena|en wegovom iskreno{}u koja bje{e ogoqena do u`asa, upitah ga kakav je wegov odnos prema Hitleru. On re~e da Hitlera, naprosto, obo`ava. To je za wega najgenijalniji politi~ki strateg u povijesti. Iz divqewa prema Hitleru, re~e [e{eq, on je i za svoju doktorsku tezu izabrao fa{izam. Iz divqewa prema Hitleru on weguje hitlerovsku frizuru i ~e{qa se kao i firer: razdjeqak mu je na desnoj strani, {to je kod mu{karaca velika rijetkost... Sve je to na mene djelovalo {okantno, ali sam ubje|en da [e{eq nije ni glumio niti se pretvarao. Bio je uvjerqiv i iskren kada je rekao: “Svi moji komplimenti i Anti Paveli}u. On je neprijateq mog naroda, ali je i genije. Od wega moramo u~iti i vi i mi, i Tu|man i ja” – rekao je [e{eq. “Vojvoda” – pqa~ka{ [e{eqevu lakomost na novac najboqe ilustruje ~iwenica da je 1989, prilikom posete srpskoj dijaspori u SAD, Kanadi, Australiji, Nema~koj i Velikoj Britaniji, na ime priloga za izgradwu hrama Svetog Save na Vra~aru prikupio dve stotine hiqada ameri~kih dolara, a zatim taj novac prisvojio. Umesto da je pomenutu sumu prilo`io Srpskoj pravoslavnoj crkvi, novope~eni “voj107
voda” je kupio veliku ku}u, na tri sprata, u beogradskom predgra|u Batajnici, u Ulici Posavskih odreda 36, gde i danas `ivi. Od onoga {to je preteklo kupio je japanski automobil marke “tojota”. A pre nego {to je do{ao do tog bogatstva [e{eq se smucao po beogradskim ulicama, kafanama, kwi`arama i javnim tribinama prodaju}i svoje kwige {tampane u tira`ima, ne ve}im od pet stotina primeraka. Kwige su, uglavnom, kupovali wegovi tada{wi poznanici, ne zato {to ih je interesovalo {ta u wima pi{e, ve} iz ose}awa samilosti – po{to je u to vreme bio bez drugih izvora prihoda. Po~etkom 1989, dok [e{eq jo{ nije imao paso{, u Beograd je iz Toronta u Kanadi stigla Milica Pravica, profesorica francuskog jezika, koja je jo{ kao devoj~ica sa roditeqima napustila Srbiju i od tada se vi{e nije vra}ala. Milica je odmah stupila u vezu sa g. [e{eqom, jer je, kao srpski patriota i intelektualka, ~ula za wegovo hap{ewe i su|ewe, te se tako zainteresovala za wegovu sudbinu. [e{eq joj se u tim kontaktima po`alio da je bez novca koji mu je, kako je rekao, neophodan za {tampawe slede}e kwige. Pristala je da mu pozajmi deset hiqada ameri~kih dolara, uz wegovo obe}awe da }e joj dug vratiti ~im se vrati sa turneje po inostranstvu. Treba li, uop{te, re}i da gospo|i Pravici [e{eq nikad nije vratio posu|eni novac? [tavi{e, nije propu{tao priliku da je od tada vre|a i fizi~ki joj preti, i to pri svakom pomiwawu dugovane svote. Gospo|a Pravica se razo~arana vratila u Kanadu re{ena da se zbog takvih “patriota” vi{e ne vra}a u Srbiju. Paveli} je u pravu Zamolih ga da pojasni tu opasku da i on i Vi, gospodine Predsjedni~e, vaqa da u~ite na primjeru na{eg Poglavnika – pi{e daqe “Lisica” u svom izve{taju Frawi Tu|manu. [e{q na to re~e sqede}e: “Paveli} je lansirao ideju o etni~ki ~istoj Hrvatskoj i bez milosti, ne pitaju}i za cenu, pristupio wenoj primeni. Pri tome je po~inio zlo~in prema Srbima, a stradali su i mnogi Hrvati, ali istorijski gledano on je u pravu i radio je u interesu i Srba i Hrvata. Ova dva naroda se moraju razgrani~iti. To je nemogu}e bez fa{isti~ke i nacisti~ke ideje o etni~kom ~i{}ewu, jer smo zaista izme{ani i etni~ka mapa li~i na ko`u leoparda, kako izjavquje onaj ludak Dra{kovi}. Tu|man mora da terorom i zlo~inom o~isti Hrvatsku od Srba, a ja moram da na isti na~in o~istim srpske zemqe. Pri tome, ja }u svoj zlo~in pravdati Tu|manovim zlo~inom prema Srbima, a on }e svoju akciju pravdati mojim akcijama prema Hrvatima, muslimanima i ostalim. Trenutno, i on i ja }emo biti progla{avani za sva{ta, mo`da }e nas Ujediwene nacije optu`iti i za ratne zlo~ine, ali ciq opravdava sredstva i nas obojica, i Tu|man i ja, u}i }emo u istoriju kao najve}i nacionalni junaci, ako uspemo da postignemo svoje ciqeve. On mora da stvori Veliku Hrvatsku, a ja Veliku Srbiju i to je ono {to }e ostati u istoriji kao veliko i trajno dostignu}e!” Veoma zanimqivo, rekoh ja, ali me interesira kako on, u kojim granicama, zami{qa Veliku Hrvatsku i Veliku Srbiju i koliko }e Srba i Hrvata da izgine za taj ciq. [e{eq re~e na to da je spreman da Hrvatskoj ustupi gotovo polovinu Bosne, Zapadnu Hercegovinu ali i cjelu Kninsku Krajinu, dok bi `e108
lio da Barawa pripadne Srbiji. U perspektivi, Hrvatska bi trebalo da pripoji sebi i cjelu Sloveniju. Tako bi na prostoru Jugoslavije bile uspostavqene samo dvije dr`ave: srpske i hrvatske zemqe. Nije uop}e bitno, rekao je [e{eq, koliko }e stoke da izgine za ovaj povijesni ideal. On ho}e da u|e u povijest i da zavlada Srbijom, pa koliko ko{ta da ko{ta! “Mrzim Srbijance i ho}u da igraju uz moju svirku!” – rekao je on. Ne vjerujem, rekoh mu ja, da }e Srbijanci podr`ati takav plan, a ni ve}ina Crnogoraca. [e{eq na to re~e da su Srbijanci obi~ni paprikari i }ifte i da se oni ni{ta ne pitaju. U Srbiji ima, re~e [e{eq, vi{e od dva milijuna Srba ~ije je podrijetlo iz Herceg-Bosne ili Hrvatske i svi }e oni, odnosno ogromna ve}ina wih, stati uz wega, pogotovu {to i Milo{evi} razmi{qa u sli~nom smjeru. Osim toga, za vrjeme rata }e najmawe jo{ dva milijuna izbjeglica sa lijeve strane Drine prebje}i u Srbiju i Srbijanci }e biti nemo}ni da se suprotstave wegovom planu. Veoma je va`no, re~e [e{eq, da je beogradska televizija u wegovim i Milo{evi}evim rukama i da propagira u korist ovog plana. [e{eq je rekao da se dogovorio sa Milo{evi}em da glavnu ulogu i rje~ u beogradskoj televiziji, kao i radiju i {tampi, dobivaju novinari iz srpskih krajeva u Hrvatskoj i novinari izbjegli iz Herceg-Bosne. Glas Srbije, glas Srbijanaca biti }e u{utkan i svi koji se budu protivili realizirawu plana biti }e progla{eni za strane {pijune i nacionalne izdajnike, {to ima efekta i kod velikog broja Srbijanaca i Crnogoraca, rekao je [e{eq, i upozorio da sprovedba wegovog plana ovisi od istog takvog djelawa hrvatske strane. “Mi smo neprijateqi koji smo upu}eni na saradwu”, rekao je [e{eq. Ne vjerujem, rekoh mu ja, da }e me|unarodni ~imbenici dopustiti da wegov scenarij bude sproveden. [e{eq na to re~e da }e Zapad dizati larmu, prijetiti sankcijama, mo`e biti i pribje}i sankcijama, kao protiv Musolinija kad je zauzeo Abisiniju, ali vojno intervenisati ne}e. Sa takvom ocjenom se sla`e i predsjednik Milo{evi}. Zapad }e djelovati jalovo i kukavi~ki, poput ^embrlena i Daladjea, koje je Hitler genijalno vukao za nos. Osim toga, rekao je [e{eq, u Rusiji }e najvjerojatnije do}i do op}eg rasula, pa }e se i tamo pojaviti neki wihov Staqin, {to }e odvratiti pozornost Zapada od Balkana i {to }e nacistima u Zagrebu i Beogradu dati odrje{ene ruke da dovr{e povijesnu zada}u. [e{eq nam je obe}ao... Moram priznati, gospodine Predsjedni~e, da su me [e{eqeve teze dale fascinirati, pi{e daqe “Lisica” u wegovom izve{taju Frawi Tu|manu. Veoma je sugestivan i ubje|en u ono {to ho}e. Spreman je na svaki oblik suradwe sa nama, pod uvjetom da djelujemo u istom smjeru etni~kog ~i{}ewa i rata bez obzira na `rtve. Zahvalan je osobno Vama {to ste, na wegovu molbu, intervenirali da iz na{eg zarobqeni{tva budu oslobo|eni neki wegovi qudi, zarobqeni prije dva mjeseca kod Oku~ana. Spreman je na sli~ni revan{ u svakoj prilici i vjeruje da }e ta suradwa ostati u najstro`oj tajnosti. On priznaje da ne raspola`e sa vi{e od par stotina dobrovoqaca, ali zahvaquju}i srpskoj televiziji koja ga prikazuje kao nacionalnog junaka veliki broj generala je gotovo da se stavi pod wegovu komandu, u pogodnom trenutku. Osobno mislim da on pretjeruje i da je wegov utjecaj u jugovojsci daleko mawi da je Milo{evi} neprikosnoveni gospodar kod establi{menta, a srbijanska opozicija, prije svih Dra{kovi}, imaju iza sebe mla|e oficire i vojnike. Unato~ ovo109
me, [e{eq je za nas od najve}eg zna~aja, jer slu`i i tek }e da slu`i kao paravan za mnoge na{e akcije protiv Srba. On je dao rije~ da }e, odmah po povratku u Beograd, javno saop}iti za program wegove stranke da iz Srbije protjera Hrvate. Vjerujem da }e to u~initi i dvojbe ne mo`e biti da }e to nama dati odrije{ene ruke za masovnu i odlu~nu, ali ne tako javnu, akciju protivu Srba u Hrvatskoj. Kona~no, Hrvata u Srbiji nema ni sto tisu}a, a Srba u nas je bilo prije rata mo`da i cijeli milijun. Trgovina i suradwa koju predla`e [e{eq je o~ito u na{u korist. Problem je, mo`e biti jedino u tome {to je [e{eq jako, jako neoprezan i svojeglav. Lako zapada u histeriju i lako podlije`e strastima mr`we. Kad mu spomenem Vuka Dra{kovi}a, on po~ne da se trese od mr`we. Toliko mrzi Dra{kovi}a da je predlo`io i da ga, uz na{u suradwu, likvidira. Na moju provokaciju da je to neizvodqivo i suvi{e rizi~no odgovorio je da je on u izvanrednom odnosima sa Milo{evi}evom tajnom policijom i da su glavni Dra{kovi}evi qudi, izvjesni Gi{ka i Beli, ve} likvidirani. Upozorio sam ga da se o takvim stvarima ne brbqa ni pred kime, pa ~ak ni pred nama. Na to je on, uvrije|eno, osuo paqbu protivu na{eg tajnika u Vinkovcima Zdenka Mijaka, a i protivu Gavrana, zbog toga {to su dopustili da u javnost procuri wegova suradwa sa nama u doga|ajima od 9. o`ujka pro{le godine u Beogradu. Zamjerno je hrvatskoj strani i na trapavosti prilikom [e{eqevih susreta sa M. Mak{om i J. Vrhovcem, koje je imao on u Zagrebu prije ~etiri godine. Na moju ogradu da HDZ tada nije bila na vlasti, reagirao je tipi~no na wegov na~in: “Vi ste ve}i diletanti od komunista”. O~ito je da se pla{i mogu}nosti da se wegova suradwa sa nama otkrije. Zapravo, priznao je da srpska Slu`ba bezbjednosti ve} dosta toga zna i da su sumwe i neki kompromitiraju}i dokumenti dospjeli i do vrha wegove stranke, ali da ga za sada spa{ava Milo{evi}. Drugim rje~ima, predsjednik Milo{evi} dr`i u {aci [e{eqa, a ne [e{eq predsjednika Milo{evi}a. Dovoqno je da Milo{evi} otkrije karte i [e{eqa ne}e biti. Ja sam to, po{tovani gospodine Predsjedni~e, direktno i kazao V. [e{equ. On je na to reagirao samouvjereno. Tvrdi da ga Milo{evi} ne}e nikada izdati, jer bi time potpisao svoju smrtnu presudu. Padom [e{eqa, ka`e [e{eq, najdu`e za mjesec-dva odletio bi i Milo{evi}, {to mi izgleda dosta uvjerqivo i logi~no. Wih dvojica dr`e jedan drugog u {aci i jedan drugom su taoci. Mi to moramo znati iskoristiti... P.S. Gospodine uredni~e, uskoro }u pripremiti nove detaqe iz “dosijea [e{eq”. Ukoliko se [e{equ oduzme poslani~ki imunitet i on bude izveden pred sud kao agent dana{weg hrvatskog re`ima, spreman sam da se pojavim pred Sudom u svojstvu svedoka.” Danica Dra{kovi} je u intervjuu za “NI Svet”, od 17. aprila 1993, tvrdila da brani Srbe, a wena poruka je stavqena u naslov “Uvek svugde i svakome }u izdati takve poput [e{eqa i Mladi}a”. Za razliku od svog supruga, pokazala je mnogo mawe inventivnosti, osim kada je obe}ala da }e dr [e{eqa prebiti “kao ma~ku”. Intervju je vrlo pou~an, vrlo brzo se shvati {to je narod u Hercegovini ispevao pesmu: “Od gata~kih muslimana, najgori su Vuk i Dana”. Upravo u vezi sa ovom pesmicom, treba napomenuti da je gospo|a Dra{kovi} konstatova110
la kako u Gacku nije zaklan nijedan Srbin, te da u tom gradi}u nema vi{e nijednog muslimana. Sve {to je rekla, ta~no je. Samo, nijedan musliman nije ubijen, a nema zaklanih Srba jer su nau~ili lekciju u Drugom svetskom ratu, dr`ali su na oku svoje drage kom{ije i na vreme se odbranili. “U toku razgovora zazvoni telefon. Moja sagovornica uzima slu{alicu i ~ujem: “[ta da popravim stvar, ja sam rekla {ta sam rekla i iza toga stojim”. Razgovor se nedugo za tim prekida i g|a Danica Dra{kovi} mi obja{wava da ju je zvao wen suprug Vuk predo~iv{i joj da je pozvana u “Intervju gledalaca” na NTV “Studio B” da pojasni svoj neverovatno blagi stav prema muslimanima, koji je iznela u emisiji “Utisak nedeqe” pre nedequ dana, bukvalno zapawiv{i i “levi” i “desni” Beograd. Danica ka`e da nema {ta da poja{wava, da je rekla {ta je rekla, da iza toga stoji i da nema govora ni o kakvom ubla`avawu. A zaista je nakon tog intervjua postala “zvezda dana”. U beogradskim novinarskim ku}ama qudi se naprosto utrkuju ko }e uzeti intervju od neobi~no, za na{e pojmove, “o{tre” Dane... I dok joj neki odaju priznawe za hrabrost, u stilu “alal vera”, drugi joj predla`u da stavi “zeleni fes” i da krene da {titi muslimane. [ta je zapravo Danica htela da ka`e u “Utisku” i za{to su to zvani~ni mediji do~ekali “na no`”? * U interpretacijama va{ih politi~kih protivnika vi ste u “Utisku nedeqe” rekli da bi Vuk, ako bi i oti{ao da se bori u Hercegovinu, stao na stranu muslimana u Gackom. [ta ste Vi zapravo hteli da ka`ete tom izjavom koja je uzbunila duhove u Srbiji? Pa rekla sam samo ono {to je istina. Ako Vuk treba da ide da se bori da brani svoje ogwi{te i ako je to wegovo ogwi{te kako oni ka`u u Gacku, onda on nema potrebe da ide tamo da se bori, jer nema {ta da brani. On je ro|en u Me|i, u Banatu. A {to se Gacka ti~e, rekla sam da je tamo sasvim obrnuta situacija, jer ako ne{to znam onda je to istina o Gacku, Bile}i, Nevesiwu i Trebiwu. Tamo su mnogi na{i prijateqi, tamo `ivi Vukov otac... * Kakva je ta istina? Rekla sam da u Gacku od 49 odsto muslimana koliko ih je tamo bilo pre rata sada vi{e nema nijednog. I Srbi sada treba da se ponose sa tim da su sve pobili {to su mogli da pobiju, da su spalili sva okolna sela?! Mislim da je to sramota i da takve stvari nijedan Srbin ne bi trebao da ~ini, a pogotovo ne Vuk Dra{kovi}. Kad bih ja mogla da uti~em na wega rekla bih mu da ide, ali da brani muslimane od Srba, a ne da ide na stranu Srba, da radi ono {to Srbi sada tamo rade. Po meni to u stvari ne rade Srbi, to rade ne znam kako da ih nazovem otpadnici, taj komunisti~ki deo koji je jo{ uvek ostao na vlasti u Srbiji. Za wih to radi i onaj {qam srpski pet odsto lopova otpadnika i kriminalaca, besposli~ara koji nemaju {ta da rade, koji jednostavno odu u dobrovoqce i tamo ubijaju, pqa~kaju i to im je sav posao. Nijedan Srbin u Gacku u ovom ratu nije stradao * Znate, nije ba{ popularno danas re}i bilo kakvu pozitivnu, pa ~ak i “neutralnu” re~ na ra~un muslimana... Odmah Vam prilepe etiketu za najcrwe izdajstvo… Ja sa tom izjavom nisam branila muslimane, branila sam Srbe. Branim Srbe od propasti, branim ih od onoga {to su oni time na svoju istoriju i tradiciju bacili ogromnu senku. Srbi nikada to nisu radili, zamislite samo voj111
vodu Mi{i}a i sve na{e slavne vojskovo|e i ratnike, da li bi neko to radio?! Nemo}ne, starce, `ene, decu, civile koji ni{ta nisu uradili, bezdu{no progawati i ubijati. Zar je to u tradiciji srpskog naroda? “Da Bog da gore u paklu oni koji to rade” * Zvani~ni mediji, me|utim, o Hercegovini daju sasvim druga~iju sliku... Tvrde da su jedino Srbi ti koji su izlo`eni, kako vole da ka`u, “katoli~komuyahedinskom” genocidu... U Gacku za vreme ovog rata nijedan Srbin nije poginuo. Niko nijednog Srbina ni krivo nije pogledao, a oni su se odjednom digli i uradili to {to su uradili. To po meni nikada ne mogu biti srpski borci, i ja kao Srpkiwa najra|e bi ih se odrekla, jer su oni, u stvari, izrodi srpstva. A ja sebe smatram srpskim nacionalistom koji sa ovakvim stavom brani srpske interese. * Ovo Va{e pojavqivawe na PTV, ja za Vas “vatreno kr{tewe” na televiziji. Tamo ste se “u startu” sukobili sa “mladim socijalistom” izvesnim g. Bo`inovi}em... Na televiziju, na`alost, do sada me nisu zvali, ja bih do{la. A taj mali Bo`inovi} to je jedno takvo qigavo i odvratno stvorewe, navodno ka`e da je student i mladi socijalista, a ima preko trideset godina i nije zavr{io fakultet. Pa vi vidite koliko je on student i mlad. A {to se ti~e one Vukove kwige “Ja, malogra|anin”, oni tu kwigu sada nose svi u ta{ni, imaju dovoqno komada za sve mlade socijaliste, pa kad idu na radio i televiziju oni to vade i pote`u kao najja~i argument. Ne znam kakav je to argument. Da je Vuk bio komunista, to niko ne spori, ali on ve} 20 godina nije komunist, izba~en je iz partije i maltretiran, otpatio to i te kako, bio disident... Ne `elim te wihove gluposti uop{te da komentari{em... * Kakvu je reakciju taj Va{ intervju izazvao u SPO? Kako je Vuk reagovao? (Smeh). Zaista, ja sam tada govorila samo u svoje ime. Po{to sam `ena koja je odrasla u sredini sa muslimanima imam sasvim drugi pogled na sve to. Iz Bijelog Poqa sam, gde je vi{e od 50 odsto muslimana. U stranci nisam nai{la na neku naro~itu osudu, mo`da kod onog “tvr|eg dela”, koji smatraju sebe nekakvim nacionalistima. Vuk je gledao emisiju, i rekao je da je sve O.K., ali da nisam ba{ trebala to o muslimanima. Ne zato {to to nije ta~no, zna i on da je to istina, ali on smatra da nije vreme da se sa tim izlazi u javnost. Ja se u tome ne sla`em sa wim. Mislim da je sramota da to samo ja govorim, a svi to znaju, svi ~itaju novine. Evo, sino} sam skoro zaplakala gledaju}i prizore iz Srebrenice na CNN, gde general Mladi} u moje ime, ta baraba i fukara, baca granate u sred naroda u Srebrenici gde po ulici spavaju `ene i deca ~ekaju}i konvoje sa hranom. On je wih granatirao i videli smo scenu gde lete deca u nebo, gde lete noge i ruke, komentator CNNje rekao: “Da Bog da goreli u paklu oni koji to rade”. I ja ka`em “da Bog da goreli”, i to pre svega general Mladi} i svi koji to rade. I on to sve radi u moje i u va{e ime. E, u moje ime to ne}e raditi, ja sam Srpkiwa ve}a od wega i od svih wih koji danas ka`u da zastupaju srpske nacionalne interese. Danas ~itam u “Borbi” kako su u Trebiwu sve yamije sru{ene. Pa molim Vas, Srbi to nikada nisu radili. Ni oni Srbi koji nisu bili na ovom civilizacijskom nivou za vreme prvog i drugog srpskog ustanka, kada su imali sigurno vi{e razloga da to rade, nijednu yamiju nisu sru{ili. Ti koji koqu i pale, nisu to ~etnici to je bagra i izrod srpski 112
* Ta~no je, te yamije pregrmele su sve srpske bune, balkanske ratove, prvi i drugi svetski rat, ali bogami, Vu~urevi}a nisu... [ta mislite o wemu kao vo|i Srba u Hercegovini? Naravno, mi svi Srbi trebali bi sada da se stavimo iza ludog ~oveka Vu~urevi}a, koji je ludak, luda~ki izgleda, gledam ga na televiziji, sa o~ima na vrh glave, ~ovek kome je mesto u ludnici, sru{io je sve yamije u Trebiwu i sada Danica Dra{kovi}, Vuk i svi mi prose~ni Srbi treba tome da aplaudiramo. * Vi ste iz poznete crnogorske familije Bo{kovi} koja je pre rata, onog drugog, ra|ala generale, pravnike, ugledne trgovce... Tako|e, Va{ otac je bio u ~etni~kom pokretu. Kako vidite dana{we “~etnike”? Pre nekoliko dana u Borbi sam pro~itala, preneli su neki tekst Emira Kusturice. On je tamo napisao da se potpuno promenio, kada je video Rasima, wegovog sunarodnika kojeg su “~etnici u Bosni potkovali”. Ja moram to da ka`em Emiru: “Nisu, Emire, ~etnici. ^etnici nisu to nikada radili”. U ~etnicima su bili i muslimani, i Hrvati i Slovenci, to je bila elitna vojska, a ono {to se radi u ime ovog novokomponovanog “~etni{tva”, to nema veze sa onim od pre. Rasima nisu potkovali ~etnici, ve} olo{ srpski, barabe u organizaciji SK-PZJ. U stvarawu takve slike o Srbima nesebi~no poma`e samozvani vojvoda [e{eq koji kao ~etnike vrbuje onaj srpski {qam, bitange, besposli~are... * Tako|e, Vi ste iznenadili javnost demantuju}i ceo Va{ intervju u “Borbi”. Deo tog demantija sadr`i, parafraziram, Va{u re~enicu da bi ste mu da ste 9. marta bili na Terazijama “pqunuli u lice”... [ta biste toj izjavi dodali danas? O wemu ne mislim ni{ta boqe nego {to sam rekla u “Borbi” i to {to je on u Va{em listu o meni izjavio to je sasvim normalno, on o meni nema {ta drugo ni da izjavi. Ja niti sam kriminalac sa svetskih poternica, niti sam ~ovek koji nije slu`io vojsku, a izigrava vojskovo|u i deli Obili}a medaqe, niti sam ~ovek koji je ubijao po Bjeqini muslimane... * Posmatrala sam kako se gotovo svi poslanici vladaju}e stranke u Narodnoj skup{tini snishodqivo odnose prema g, Ra`natovi}u. U tome ne zaostaje ni predsednik srpskog parlamenta, g. Zoran Lili}... Zaista se zgra`avam nad takvim pona{awem i taj Lili} je jedan obi~an bednik, on ne mo`e biti predsednik Skup{tine Srbije u kojoj ja `ivim. Arkan tu ni{ta nije kriv, krivi su oni koji to toleri{u i dozvoqavaju i koji su od wega napravili nacionalnog junaka, a na sramotu svih Srba svuda u svetu. * Pre nekoliko dana razgovarali smo sa Vojislavom [e{eqem. On nam je u intervjuu rekao da je u po~etku bio u veoma prisnim odnosima sa Vama i Vukom, da je sve bilo divno i krasno... Da, dok smo ga pomagali bilo mu je divno i krasno... * On negira da ste ga pomagali, ali isti~e da ste se dru`ili. Ali, po wemu, prijateqstvo je “puklo” kada je shvatio da je Vuk – izdajnik! Kako je izgledalo va{e dru`ewe pre [e{eqevog “otkri}a”. Kako je on izgledao u tim prvim danima va{eg poznanstva? On je tada, dok jo{ nije bilo ovog rata i dok se nije ispoqila mr`wa prema drugim narodima bio sasvim obi~an ~ovek. Ali lud, to je bio polulud ~o113
vek! Meni je to tada bilo simpati~no jer je on svoje ludilo i mr`wu ispoqavao protiv komunista, ne toliko protiv komunista, koliko protiv qudi koji su mu, iz samo wemu znanih razloga smetali. Mi smo ga upoznali tek kada je iza{ao iz zatvora. Ja sam takav ~ovek, poma`em kome god mogu, sve {to smo mogli, wemu smo u~inili i sramota je {to on sada to pori~e. * @iveo je u va{oj ku}i? Ne, nije `iveo kod nas, ali je tu bio 90 odsto svog vremena prisutan. Spavao je kod svoje tetke u Zemunu. Svako ve~e ga je Vuk vozio svojim kolima tamo, kod nas se hranio, spavao, platili smo mu {tampawe prve kwige, ja sam zaposlila wegovu `enu kod mene u preduze}u, za svaku kwigu sam mu sav papir obezbedila. Ja i Vuk smo ga odveli kod Dobrice da mu Dobrica plati tako|e {tampawe jedne kwige, to je ]osi} i u~inio. [e{eqevo “qubavno pismo” muslimanima iz 1990. godine * Zanimqivo je to [e{eqevo kratko drugovawe sa ]osi}em. [ta mu se ]osi} toliko u pro{losti zamerio, da sada po svaku cenu `eli da ga “smakne”? Dobrica mu je jednom rekao da bi morao malo da se obrazuje da ide u inostranstvo, da od sebe napravi intelektualca onakvog kakvim ga narod zami{qa i tada se on naqutio i uvredio i od tada vi{e nije hteo da ide kod Dobrice. Onda smo se i mi sa Dobricom posva|ali, ja li~no zbog Voje, sad mi je to jako `ao jer vidim da je Dobrica bio u pravu, na`alost... * Interesantno je to da kumovi od po~etka na{eg nazovi “demokratskog pluralizma” u Srbiji nisu bili u istoj stranci. Vuk je bio u SNO sa Jovi}em, a [e{eq je osnovao neki Srpski slobodarski pokret... Vuka su danima zvali, dolazili kod nas u ku}u da se pojavi u Pazovi na osniva~koj skup{tini SNO i napi{e program za wih. On je to u~inio, a [e{eq je odbio tamo da se pojavi po{to on ne trpi nikog iznad sebe. Svugde `eli da bude prvi, a uz Vuka to nije mogao nikad. Bilo bi jako zanimqivo sada objaviti program tog wegovog takozvanog Srpskog slobodarskog pokreta. On se u wemu zalagao za federaciju, za socijalizam, uputio je tada i jedno bratsko, qubavno pismo muslimanima, to bi bilo veoma interesantno sada pro~itati. On ima mi{qewe za jedan dan, te je monarhista, te nije, te je anacionalan, te je `estoki nacionalista, te je za socijalizam, te protiv wega. Jedno vreme bio je i zakleti Jugosloven... * Frontalni napad na Vuka [e{eq je zapo~eo nakon one afere sa predstavom Sveti Sava. Posle se malo primirio, dodu{e, dok je bio u zatvoru... Ma nije on uop{te bio u zatvoru. On je bio u Topoli u ku}i. Mi to odli~no znamo, jer smo jednom bili da ga posetimo u Padinskoj skeli, gde je navodno bio, i oni su nam rekli da nije tamo nego u Centralnom zatvoru. Oti{li smo u Centralni zatvor, ni tamo ga nije bilo. Voja [e{eq je bio u Topoli, sklowen od MUP-a Srbije, za koji radi. * Prava “paqba” na Vuka i SPO od strane [e{eqa po~ela je posle izbora 1990. Kako ste Vi i Va{ suprug na sve to gledali? [ta da vam ka`em, ja to ne shvatam uop{te ozbiqno, mislim da je Voja jedan ludak i {ta god on ka`e meni je sme{no. [ta biste vi radili da pred vas stane jedan ludak i ka`e vam da ste izdajnik? Ja sam izdajnik ako je on Srbin. I izda}u wega i takve gde god stignem i kome god stignem i uvek na sva114
kom mestu. * Vuk, radi, po [e{equ za barem pet stranih obave{tajnih slu`bi... [e{eq radi za strane slu`be.Te pare je u stvari [e{eq ukrao. * A koje ga to pa ho}e? Pa, naravno, HDZ! Ko bi drugi ru{io branu na \erdapu, ako ne Hrvati da potope Srbiju. * Ali wemu je neki ogranak SANU verifikovao srpsko poreklo... Ma kakvi! Tu nazovi potvrdu dao mu je ~lan wegove stranke, neki Slavenko Terzi}. A ovo {to }u vam re}i odgovorno tvrdim: Voja je meni i Vuku, kada je Vuk pomiwao pokatoli~avawe Srba u Bosni smeju}i se rekao da ima i suprotnih slu~ajeva, da ima Hrvata koji su pre{li u pravoslavqe. Kada smo tra`ili od wega da navede jedan konkretan primer, on je rekao: “Pa, evo, ja, ja sam jedina porodica [e{eqa u Hercegovini!”. On zaista nema nikog, nema brata od strica, nema sestru od tetke, on nema ni na kog drugog da poka`e sem na sebe, svog oca i majku... * Znate, [e{eq za osnovni razlog svog raskola sa Vukom, pomiwe neke pare... Kakve pare?! * Pomiwe nekih 35.000 dolara koje su prikupili Vuk, Komneni} i on u Americi, pa onda on ostao “kratkih rukava”... Tu pri~u sa parama je najpre poku{ala da nam podmetne policija sa Mirkom Jovi}em. I tada i sada mi samo tra`imo da se ka`e koje su to pare i ko nam ih je dao i kome bi to trebali da vratimo. Konkretan slu~aj koji Voja pomiwe je ovakav. Oni su skupnli nekih 50.000 dolara, neku bedu, jer se po meni, ti qudi iz Amerike nisu ba{ mnogo pretrgli da pomognu opoziciju ovde. Te pare su bile kod blagajnika \or|a Nikoli}a, koji je kada su se Vuk i Voja razi{li oti{ao sa Vojom i odneo sve pare. Tra`ili smo da nam vrati barem pola, nije hteo ni da ~uje. A onda je propaganda u~inila svoje, dav{i tom ludaku prostor da nas optu`i da smo uzeli te pare, koje nismo ni videli. Srbija se komunista mora re{iti – na ulici * ^iwenica je da je jedina realna opoziciona snaga u Srbiji Depos u velikim previrawima, ponovo se javqaju li~ni interesi, jedni su za povratak u parlament, drugi protiv, kako gledate na sve to? Meni je jako `ao {to je Depos sada u maloj krizi, ali se nadam da se ne}e raspasti i divno je Matija to rekao, ostao je opu{ak, pa sad da li da ga razgorimo ili da ga ugasimo – na nama je. Na`alost postoje qudi koji samo rade na rasturawu i razbijawu Deposa, intelektualci su dragoceni, ali mislim da istovremeno mogu da smetaju u tim prakti~nim politi~kim potezima. Jer do neke odluke ili nekog re{ewa ne mo`ete nikako do}i sa wima. To su beskona~ne rasprave, traju satima... Bila bih najsretnija kada bi se ukinule sve stranke i SPO i DSS i kad bi se svi pretopili u Depos... * Vuk Dra{kovi} najavquje novi Vidovdanski sabor. Smatrate li da je jedini kqu~ za obarawe ove vlasti ulica? Ne mislite li da se qudi pla{e, da }e biti `rtava? Pa ja osim izlaska na ulice ne vidim nikakvo drugo re{ewe. ^ak i mnogi iz opozicije ka`u da ne treba izlaziti na ulice. U redu, ako to nije re{e115
we, koje je onda? Neka ne{to drugo predlo`e. U suprotnom jedino nam preostaje da ~ekamo ~etiri godine do novih izbora, a to je po meni propast za Srbiju. Mi se iz ovog moramo izvu}i kao i ostale zemqe Isto~ne Evrope, na ulici. Kada bi iza{lo milion qudi na ulice Beograda, bio bi dovoqan samo jedan uzdah toga naroda pa da oni svi moraju da podnesu ostavke. Nije isto kada na ulice iza|e 20.000 qudi. Treba da osvojimo Televiziju, kao {to to u~ini{e Rumuni, jer sva wihova mo} le`i u toj kutiji. * Kako vidite Srbiju za mesec-ddva... Neki ka`u da bi u maju, junu moglo do}i do dramati~nih obrta... Tako ka`e i horoskop. Ja verujem u zvezde. * A {ta ste u horoskopu? [korpija, podznak lav. To je dobra kombinacija, borbena sam i ne odustajem lako. * Koga biste Vi, ako apstrahujemo Vuka voleli da vidite na ~elu Srbije? Matiju Be}kovi}a. Smatram da je on izuzetno pametan, lucidan i mudar i svojom promi{qeno{}u mogao bi mnogo toga da u~ini za ovaj narod. * Optu`uju Vas i zbog toga {to ste zaposlili brata u op{tini Savski venac... Jesam. On je sada na mestu na~elnika u toj op{tini jednoj od 200 u Srbiji. Moj brat, koji je diplomirani pravnik zaposlen je na mestu op{tinskog ~inovnika i prima platu od 100 DM – i to je tragedija?! Zna~i moj brat, otac dvoje dece, ne mo`e da dobije posao ni u na{oj opozicionoj op{tini zato {to sam mu ja sestra. Pa {ta treba ja da radim sa svojim bratom. Da ga ubijem, da ga izdr`avam do kraja `ivota?! To je sramota! Treba da se stide gospoda iz Demokratske stranke koja o tome pri~aju. Ja sam mislila da }e to {to je neko moj brat biti preporuka barem za qude iz opozicije, a ne}e biti mana. @ao mi je {to se DS i neki weni ~lanovi pona{aju isto kao i socijalisti. [e{eqeva biv{a supruga Vesna dala nam je intervju koji ne znam da li da objavim * Ja, ipak, moram da se vratim na g. [e{eqa. Kad ste ga posledwi put videli, pri~ali sa wim? Bilo je to u Klubu kwi`evnika, to ve~e kada se odr`avala predstava Sveti Sava, Vuk i ja smo iza{li na ve~eru, a on je usplahiren banuo da nam se pohvali {ta je uradio na predstavi, kako su rasterali glumce... Onda sam mu ja rekla’ “Pa, jel si ti bre normalan, kako glumce da rasteruje{?”. I onda je po~ela sva|a, rekla sam mu da je primitivac, neobrazovan i nekulturan, da se prekidawem predstava ni{ta ne posti`e, da svako ima prava da pi{e {ta god `eli. * I posle se niste vi|ali? Jesmo, ali ja ga nisam konstatovala. On je poku{avao da stupi u kontakt sa mnom, znate kod nas je to jedna veoma kompleksna situacija. Ja sam zaposlila wegovu prvu `enu, to je jedna nesre}nica, koja je zbog wega oti{la u bolnicu, u ludnicu... * Pa jel ju je maltretirao? Maltretirao ju je, zakqu~avao je u \US po celu no}, pa ne}e da je pusti. Ona je vaqda jednom htela da zapali cigaretu, on joj je tu zapaqenu cigaretu gurnuo u nos, Rekla sam mu da je to stra{no {to tako mu~i `enu, onda se on naqutio na mene i rekao kako mogu ja da podr`avam Vesnu protiv wega, jer je on kao moj stariji prijateq od Vesne. Kad je do{lo do razvoda braka bila sam na Ve116
sninoj strani a ne na wegovoj, woj sam na{la neke advokate, i onda me je on ozna~io kao svog neprijateqa. Onda smo se skroz razi{li. * Gde je ona sada? Vesna je bila kod nas u “Srpskoj re~i”, stalno kod nas dolazi, dala nam je jedan veliki intervju o svemu, {ta je u wihovom braku bilo... * Za{to ga ne objavite? Pravo da vam ka`em ne mogu da to objavim, ne mogu, iako bi trebalo o tome idiotu sve staviti u javnost, da se vidi koliko je on ludak, izludeo je svoju `enu, kako ne}e i ovaj narod. On u`iva da seje zlo. Ne znam da li }emo to objavit, a mislim da bi trebalo, mada je stvarno malo degutantno, ona tu govori o wemu onako ba{ ogoqeno, no, ipak, verovatno }u prelomiti, pa }u taj intervju da objavim. * Ne znam da li ste ~itali dnevnike Mirjane Markovi} u “Dugi”. Ona tu iznosi dijametralno suprotne stavove u odnosu na one koje zastupa wen suprug. Da li ste “prvu damu” Srbije upoznali? Na`alost nisam. Bez obzira {to ona druga~ije misli volela bih da se sa wom upoznam. Ne zameram joj uop{te {to je komunista, mislim da je dosledna, mislim da bih deo od onoga {to pi{e u “Dugi”, i ja potpisala, pogotovo ono {to ne `eli da Karayi} govori u ime we i wene dece, {to je podr`ala redakciju “Nina”, zna~i, pokazala se na neki na~in demokratski orijentisana i malo se razlikuje od ovog sirovog fa{izma u Srbiji koji propoveda, zagovara i brani wen mu`. Prebi}u Voju kao ma~ku * Mrzite li Slobodana Milo{evi}a? Da li ga mrzim? Sigurna sam da sam ga mrzela i 9. marta 1991. i u svim onim situacijama kada se pokazuje kao jedan beskrupolozan i netolerantan ~ovek, {to se ovako bez razloga pona{a prema Vuku, hu{ka narod na wega, televiziju koristi da ga prika`e kao monstruma i ludaka iako zna da on to sigurno nije. Oni prislu{kuju na{ stan i znaju kakav je Vuk ~ovek. To mi je sve odvratno, ne volim takve qude koji barem kada znaju da ne{to nije ta~no ne eksploati{u to u tolikoj meri koliko on to radi... * Ho}e li Milo{evi} u dogledno vreme, po va{oj proceni, ma}i [e{eqa? Pa da vam ka`em ja se tu uzdam u Miru. Ja se iskreno nadam da ona ne voli [e{eqa, da ga prezire i da }e u~initi sve da ga odbije od svog mu`a. * I da zavr{imo u vedrijim tonovima. Re~ je, naravno, ponovo o [e{equ. Za{to ste Vi i Va{ suprug spremali atentat na wega? Ka`e da ste hteli da ga ga|ate iz katapulta... Iz kojeg katapulta? * Vaqda ste nabavili lansirnu rampu da {aqete vatrene lopte na g. [e{eqa... Ne treba nam katapult nikakav, Voja je jedna takva gwida i kukavica i da nema tog obezbe|ewa oko sebe... Evo, neka do|e sa mnom da se pobije prebi}u ga kao ma~ku! Wega mo`e svaka `ena da istu~e, ne treba nikakav katapult!” “Slobodni tjednik” je, 23. aprila 1993, osvanuo sa naslovom “Srbijom vlada mafija”, re~enicom izvu~enom iz intervjua koji je ura|en sa Vukom Dra{kovi}em. U podnaslovu su nazna~ene tri glavne ta~ke po kojima su se bespogovorno slo`ili usta{e i Vuk, graditeq spomenika Dra`i Mihajlovi}u: “U raz117
govoru za “Slobodni tjednik” srpski opozicijski prvak govori o kriminalcima iz vrha srpske vlasti, tvornici la`i TV Beograd, [e{eqevu trabuwawu, a drobi i vlastite gluposti”. Naravno, u nastavku razgovora izra`eno je slagawe i po svim ostalim pitawima, tako da je malo nedostajalo da Vuk obe}a da svoju “Srpsku” prekrsti u tako|e svoju “Hrvatsku re~”. “Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, unato~ nesporazumu u DEPOS-u ovih dana djeluje odlu~no. Kao da je odlu~io ponovo zaigrati ulogu “kraqa ulice i trgova”. Otvoreno priznaje da sprema novi bunt protiv srpskog re`ima. Dra{kovi}u je, na`alost, ciq samo da preuzme ulogu Milo{evi}a. U svemu ostalome mo`emo se slo`iti s onom narodnom: “Vuk dlaku mewa ali }ud nikada”. – Ovih }u dana na Predsjedni{tvu DEPOS-a predlo`iti da, bez oklijevawa i mnogo mudrovawa, zaka`emo nastavak Vidovdanskog sabora. Predvi|am da }e u lipwu napetost biti najve}a, da }e u tom trenutku ve}ina naroda u Srbiji shvatiti da je propast tu i da kreatoru propasti, ovom re`imu, moramo pru`iti odlu~an otpor. Smatram da tada mora pasti odluka – mi ili oni” Vjerujem da }emo se svi u opoziciji slo`iti da kona~no povu~emo jedan pravi i mu{ki potez. Ako eventualno te suglasnosti ne bude, Srpski pokret obnove morat }e i}i sam. Me|utim, nadam se da nema nikoga u opoziciji tko, poslije svega, vjeruje u efikasnost nekakvih manifestacija kle~awa, dr`awa govora ili da smatra kako uop}e ne treba ne{to radikalno organizirati. ST: Zna~i li to gra|anski rat u Srbiji? – Ne. Za{to gra|anski rat? Ako se okupi samo tre}ina Beogra|ana, koji vi{e ne mogu trpjeti, ne mogu i ne}e biti nijemi promatra~i sahrane Srbije i na{eg naroda, za kapitulaciju vlasti bit }e dovoqan samo jedan, najvi{e dva dana, i to tako da }e sve biti rije{eno u Beogradu. Stjerani smo uza zid i vi{e nema uzmicawa. Kona~no, mislim da su se razbistrile i neke druge okolnosti. Nema vi{e ]osi}a i Pani}a, kao bombona da zavaraju djecu, da pru`e nadu. Protiv sebe imamo vlast koju je te{ko odvojiti od mafije. Vi{e nije jasno je li vlast mafija ili je mafija vlast. Pod svaku cijenu moramo i fizi~ki zauzeti tvornicu la`i u Takovskoj 10. Mora pasti ili TV Bastiqa ili budu}nost Srbije. Tvrdim da ne bi bilo rata i svekolike ove propasti, sramote i sankcija da smo 9. o`ujka 1991. oslobodili TV Bastiqu. ST: Tako se ide naruku re`imu, jer mu se nudi izgovor za uvo|ewe izvanrednog stawa? – Da, ali sve ostalo je pasivnost, {to i odgovara ovome re`imu. Ali, oni dobro znaju da je najve}i dio na{e srbijanske policije protiv wih, te da je najve}i dio na{e vojske i oficira, osobito mla|ih, protiv wih. Upravo zbog toga za redarstvenike u Beogradu, Ni{u, Kragujevcu dovode policajce iz krajeva koji su, po wima, u stranim dr`avama. ST: Jezde vi{e nema, Dafina je na koqenima, sankcije se ste`u. Mogu li Srbi izdr`ati jo{ dva mjeseca? Ho}e li im re`im za to vrijeme smisliti neku novu zanimaciju? – Pa, tro{i se djelotvornost wihovih pilula la`i. Ako isti antibiotik dajte bolesniku, on nakon izvjesnog vremena postaje imun na wega. Ako istu la` 118
stalno servirate, ona u jednom trenutku postaje kontraproduktivna i qudi je odbacuju. ST: Osim Srba? – Ne. Velik dio naroda je na putu otre`wewa. Sada{wa apatija mo`e se tuma~iti na dva na~ina. Re`im je tuma~i kao siguran znak da je narod zastra{en. Ja mislim da }e iz ove ti{ine ne{to puknuti. ST: Odlu~an otpor podrazumijeva i jedinstvo opozicije. Postoji li ono? – Ako sada punog jedinstva nema, mislim da }e ga biti, jer ga mora biti. SPO ne}e biti zapreka tom sjediwavawu. Nudili smo, {to i sada ~inimo, da se sve stranke u DEPOS-u ugase, ukqu~uju}i SPO i Demokratsku stranku Srbije, pa da stvorimo jednu jedinstvenu stranku koja }e se zvati Demokratski pokret Srbije i objavimo Srbiji da smo svi postali jedno. ST: Gospodine Dra{kovi}u, za{go ste izgubili izbore? – Mislim da DEPOS nije izgubio izbore, ali ih nije ni dobio. Izbore je izgubio SPS. DEPOS je dobio pedeset mandata vi{e nego {to su stranke imale prije ovih izbora. ST: Kako tuma~ite uspjeh [e{eqevih radikala? Mislite li da radikalstvo nije utemeqeno u srpskom narodu? – Ne, nije ovo srpsko radikalstvo. Najve}i broj, 90 posto onih koji su glasali za [e{eqa, zapravo su otpadnici SPS-a. ST: [to mislite o [e{eqevu prijedlogu da Srbija minira branu \erdap? – Takva katastrofa je davni san svih hrvatskih srbo`dera. I Broz je imao sli~ne planove 1948. godine. Opsjedala ga je ideja da potopi Vojvodinu i pola Srbije, tobo`e da bi obranio Srbe od Rusa. Nesretni [e{eq ve} tri godine predla`e projekte, a mnoge od wih i realizira, koji su potpuno po mjeri i ukusu usta{kih snaga. Mo`e wemu MUP Srbije izdati tisu}u rodnih listova da je Srbin, ali on svakodnevno svojim postupcima ispisuje usta{ki rodni list. ST: Ali [e{eq nije daleko od ideja Nikole Pa{i}a? – Dok je Nikola Pa{i} imao strategiju gra|ewa, sjediwavawa i {irewa srpskih zemaqa, ovi su postavili karaule i carine na rijeci koja te~e sredinom srpskog teritorija. Od Knina do Negotina sredina je to~no na Drini. ST: Kakav je utjecaj Dobrice ]osi}a na Milo{evi}a? – On je, prije svega, u~vrstio re`im Slobodana Milo{evi}a i bitku za nacionalne interese Srba usmjerio u krivom smjeru. Milo{evi} je wegov politi~ki pitomac, pripravnik. Minule jeseni pri~inilo mi se da je Dobrica postao svjestan svojih zabluda. Na`alost, nije. Kao {ef dr`ave trebao se postaviti na jedan od dva na~ina. Prvo, da ostane neutralan i sa svoje pozicije osigura svima po{tenu izbornu trku. Drugo, da se mu{ki opredijeli za odre|enu politi~ku stranku i stane na ~elo wene izborne liste. Ali on uo~i izbora progla{ava DEPOS nedemokratskom snagom. ST: Mislite li da bi bilo racionalno sada smijeniti ]osi}a? – On je fakti~no ve} smijewen. Milo{evi} ga je ve} sveo na svog Evet Efendiju. Sveti mu se `estoko i primitivno zbog “zlo~ina” {to je pokazao ambiciju da bude ispred wega. Ovakav Dobrica je upravo potreban ovakvom Milo{evi}u. ST: Nekoliko puta bili ste na razgovorima kod patrijarha Pavla. SPS se nije pojavio na tim razgovorima? 119
– Nisam se nimalo iznenadio {to se SPS nije pojavio kod srpskog patrijarha. Jer wihov patrijarh nije ovdje nego u Moskvi. To je Ruslan Hazbulatov,, ^e~en, po vjeroispovijesti musliman. ST: Kada bi se sve to o ~emu smo maloprije razgovarali zavr{ilo trijumfom opozicije, bi li vam svijet pomogao u demokratskim reformama? – Na osnovu susreta i razgovora koje sam dosad imao u zapadnim zemqama, siguran sam da oni to `ele. Prije svih Amerikanci, Englezi, Francuzi i Talijani. Zna~i da bi u tom slu~aju uslijedila i odgovaraju}a finansijska pomo}. ST: Nisu je dali ni Hrvatskoj! – Ne misle oni ni{ta dobro o re`imu u Hrvatskoj. Ali, {to se ti~e Srbije, raspola`u dokazima da nitko nije toliko podbadao i financirao boq{evi~ki protuudar u Moskvi kao ovi ovdje. Shvatili su da u Beogradu qudi na vlasti otvore ki{obran kad ~uju da u Moskvi, na trgu gdje se skupqaju prista{e Ruslana Hazbulatova, pada ki{a. Svaka ideja o etni~kom ~i{}ewu, osim toga, kod Amerikanaca izaziva jezu. ST: Okrenimo se sada Bosni. Kako tuma~ite odbijawe potpisivawa Vens Ovenovog plana? – Skup{tina u Bile}i donijela je odluku dostojnu nadqudskih i nebeskih kvaliteta srpskog naroda. Odlu~iv{i se za srpsko-svjetski rat. Oni se pozivaju na 12 milijuna Srba koji bi se trebali oduprijeti pet milijardi qudi! Jedini je problem u tome {to nas nema ni 12 milijuna. Jer, nekih 1,5 milijuna Srba podr`ava taj srpsko-svjetski rat, od kojih je 90 posto starijih od 60 godina” E, ti }e “skojevci” smlaviti planet! Milo{evi}u i wegovu sinu ni na pamet ne pada da idu na frontu. Karayi} je svoga sina sklonio u Beograd. Oni su za rat, ali da ginu tu|i sinovi. Barabe jedne! U prvim redovima trebaju biti Milo{evi}, Karayi}, Hayi}, Nogo, Crn~evi} i obavezno wihova djeca! ST: [to je trebalo u~initi u Bile}i? – Potpisati taj dokument i navesti sedam uvjeta, kao {to to ina~e radi Izetbegovi}. Trebalo je re}i – zar nije Skradinsko more sa zale|em naseqeno Srbima i zar nije srpska strana pristala da Hrvatima prepusti jedan kopneni koridor preko svojeg teritorija? Tra`imo da se Hrvati odu`e i da preko wihove posavske provincije osiguraju Srbima koridor. U tom bismo slu~aju dobili koridor. Svijet bi zavrnuo u{i Hrvatima i morali bi to prihvatiti. ST: Jedna je od kqu~nih postavki srpske politike da svijet mrzi Srbe. Mislite li i Vi da ipak postoje jake antisrpske tendencije u Europi? – Ne bi me iznenadilo da se u jednoj redakcijskoj komisiji za novo izdawe Starog zavijeta na|u [e{eq i Brana Crn~evi}, pa dopi{u kako je Bog rekao: “Stvaram ovaj svijet zbog toga da bi mogao mrziti Srbe!” Ali, kako da nas svijet voli s ovakvim politi~arima i ovakvim vo|ewem rata?! Zar bi nam trebalo pqeskati? Onda kad sve svjetske TV kompanije izravno prenose bombardirawe Mostara, Sarajeva, Tuzle...? To nismo mi! Ne priznajem da su iznad Sarajeva Srbi koji ga razaraju i jo{ govore pred TV kamerama – Mi nemamo zarobqenike, mi sve ubijamo! ST: Odgovara li kraj rata srpskom re`imu? – Ne. Mir ru{i ovaj re`im, isto kao i onaj u Zagrebu. I u Bosni. Nesta120
li su svi razlozi da se produ`i rat u Bosni. Mislim da se tamo vi{e nema {to opqa~kati. Nemaju se vi{e gdje isprovocirati takvi sukobi, osim u Vardarskoj Makedoniji, a poslije toga }e taj rak po~eti izjedati i Srbiju. ST: Zna~i li to da je Milo{evi} dignuo ruke od Srba izvan Srbije? – Ne. On vrlo uspje{no i gotovo bez otpora ve} dvije godine provodi plan promjene sastava stanovni{tva u Srbiji. Na kraju }e se dogoditi da }e svi Srbi od Knina do Drine `ivjeti u Srbiji, ali u granicama iz 1945. godine. Kona~no, poslu{ajte {to trabuwa [e{eq, pa }ete znati {to misli i smjera Milo{evi}.” “Srpska re~”, od 26. aprila 1993, objavquje “Bilans [e{eqevog termidora: ti si, Vojo, pravi komunista” iz pera Aleksandra ^otri}a koji je na svoj na~in zapisivao kretawe dr Vojislava [e{eqa i ono {to mu se doga|alo. Kada mu se u hronologiji doga|aja pojavqivao prazan prostor, kripio ga je raznim optu`bama, od kojih je najmorbidnija optu`ba da je dr [e{eq naredio likvidaciju Vojina Vuleti}a. “Svi dosada{wi razgovori izme|u predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a i wegovog “omiqenog opozicionara” Vojislava [e{eqa bili su tajni. O ~emu to oni divane? Maj 90: fizi~ki se obra~unao sa Zoranom Ojdani}em, posetiocem u ba{ti restorana “Klub kwi`evnika”. Jun 90: u Knez Mihailovoj ulici o{amario je Gorana ^oli}a, ~lana SPO, samo zato {to je prodavao “Srpsku re~”. Jun 90: potukao se sa ~lanovima Srpskog ~etni~kog pokreta – Draganom Yoli}em i Predragom Peci}em koji su prodavali list “Velika Srbija”, jer je smatrao da ga oni potkradaju. Tom prilikom je namerno prevrnuo nekoliko stolova za prodaju opozicione {tampe u glavnoj beogradskoj ulici. Jun 90: uz pomo} ~lanova S^P poku{ao je da se probije do mikrofona na bini i tako prekine odr`avawe mitinga demokratske opozicije na Trgu slobode u Beogradu. Nepristojnim skandirawem sve vreme je ometao odr`avawe skupa. Jul 90: u Studentskom gradu bejzbol palicom je tukao po glavi iskqu~ene ~lanove S^P, Nedeqka A{~eri}a i Vlatka Mrkaji}a. Mladi}e je tukao svedok ih nije onesvestio, a za to vreme su ih osmorica pripadnika organizacije “mladi ~etnici” dr`ali za ruke. Avgust 90: ~eki}em – macolom razbio je spomen obele`je Zasedawa ASNOM-a na zidu konaka manastira Prohor P~iwski. Od tog vandalskog ~ina ogradila se i Srpska pravoslavna crkva. Avgust 90: sa naoru`anim pripadnicima S^P drsko je prekinuo sastanak predstavnika politi~kih stranaka, udru`ewa, nacionalnih institucija i vanstrana~kih li~nosti koji su se okupili u prostorijama Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Francuska 7, da bi razgovarali o srpskom nacionalnom programu. Skup je inicirao predsednik SPO Vuk Dra{kovi}. Oktobar 90: sa petnaestak pristalica, prekinuo je promociju Saveza reformskih snaga za Srbiju u beogradskom Domu omladine. Slede}eg dana je izjavio da je kwi`evnika Mirka Kova~a li~no pogodio fotoaparatom u glavu. Mirko Kova~ se tom prilikom onesvestio, a zadobio je i potres mozga. Februar, mart, april 91: izazvao je nekoliko ozbiqnih incidenata u kojima je bilo i fizi~kog razra~unavawa, na promocijama svoje nove, pete po re121
du partije tzv. Radikalne stranke. U [apcu, Vrawu, Kragujevcu, Sremskoj Mitrovici i drugim mestima, bezobzirno je napadao SPO i wegovog predsednika, {to je pristalice SPO izazvalo da verbalno reaguju. Na te wihove reakcije odgovarao je pozivima na obra~un, do koga je u nekoliko gradova i do{lo. Mart 91: koriste}i devetomartovske demonstracije SPO “Za slobodu informisawa”, a u saradwi sa hrvatskim re`imom Frawe Tu|mana, organizovao je ubacivawe hrvatskih provokatora i agenata koji su u op{tem mete`u, izazvanom od strane policije, demolirali u`i gradski centar i pqa~kali dragocenosti koje su kasnije prodavali u isto~noj Slavoniji i zapadnom Sremu. April 91 – april 92: pojavquje se kao inspirator i organizator slawa desetina hiqada srpskih, uglavnom maloletnih mladi}a, na rati{ta u biv{im republikama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U organizaciji tzv. Radikalne stranke na frontove su poslati neobu~eni, fizi~ki i psihi~ki nepripremqeni dobrovoqci, koji su u velikom broju izgubili `ivote, ostali trajni invalidi, ili dospeli u neprijateqsko zarobqeni{tvo. Grupe okorelih kriminalaca i hladnokrvnih ubica, svrstane u paravojne foramcije tzv. Radikalne stranke, po~inile su brojne zlo~ine nad civilnim stanovni{tvom hrvatske i muslimanske nacionalnosti, zbog ~ega je od strane Amnesti interne{enela, Vlade SAD i Evropske zajednice progla{en za ratnog zlo~inca. Maj 91: U restoranu “Ruski car” u tu~i sa trojicom mladi}a zadobio je povrede glave. April 92: prolaze}i kroz masu okupqenih taksista koji su {trajkovali ispred saveznog parlamenta, psovao je i nazivao ih pogrdnim imenima, prete}i ~ak i likvidacijama. Tom prilikom, pripadnici wegovog li~nog obezbe|ewa napali su nekoliko taksista, a jedan je potegao automatski pi{toq marke “{korpion” i pucao u vazduh. Jun 92: tukao ispred Skup{tine Srbije prosvetne radnike koji su {trajkovali zbog malih plata. Jul 92: potezao pi{toq na studente, u~esnike “Studentskog protesta 92”. Septembar 92: u restoranu Skup{tine Srbije, nasrnuo je na fotoreportera “Srpske re~i” – \or|a Vukoja, pri ~emu ga je udario, polupao mu fotografski aparat i oduzeo film i blic. Novembar 92: organizovao je likvidaciju dugogodi{weg prijateqa i strana~kog kolege Vojina Vuleti}a, koji je neposredno pre toga napustio tzv. Radikalnu stranku. Da pokojni Vuleti} ne bi obelodanio wegove veze sa Tu|manovim re`imom, naredio je da ga otruju. Februar 93: dobrovoqac i ~lan tzv. Radikalne stranke Staji} iz Vrawa na @elezni~koj stanici u Beogradu je aktivirao bombu “ka{ikaru” pri ~emu je jedan policajac poginuo, a trojica raweni. Mart 93: sa Aleksandrom Qubi~i}em, urednikom TV Beograd i trojicom telohraniteqa organizovao je izbacivawe iz stana S. G., u Ulici gospodar Jevremovoj, samo zato {to je ovaj ~lan SPO. Sred trava Ru|er Na batajni~ku adresu “Vojislava [e{eqa, ovog 10. aprila izjutra, stigao je neobi~ni telegram: “Sred trava Ru|er”. Nije ga, izgleda, te{ko de{ifrovati: 122
“Sre}an deseti travaw (dan NDH). Ru{i \erdap”! Pro{la su vremena kada se govorilo: Slobodan Milo{evi} samo sprovodi ideje svoje supruge Mirjane. Od 9. marta 1991. godine, predsednik Milo{evi} je u braku, politi~kom braku, sa Vojislavom [e{eqom. Taj brak je toliko ~vrst, da je ugrozio i harmoniju porodi~nog braka na{eg predsednika. Stavovi wegovi i supruge mu Mirjane naj~e{}e su dijametralno suprotni. Supruga je izgubila svaki politi~ki uticaj na mu`a i surovo je odgurnuta u stranu. Weno mesto zauzeo je [e{eq. U vreme dok je bio pod uticajem supruge, na{ predsednik nikada, ipak, nije i{ao toliko daleko da joj, javno, izjavquje politi~ku qubav i divqewe. [e{equ, me|utim, ne mo`e da odoli. Bez sumwe, tako treba. U to ime, nije bez zna~aja zapitati se: kako i o ~emu razgovaraju wih dvojica, kad su nasamo? Susre}u se ~esto i skriveno od javnosti. Izbegavaju fotoreportere, TV kamere i novinare, Ipak, ipak... Ni{ta se sakriti ne mo`e. Redovi koji slede imaju ambiciju da do~araju jedan od wihovih tajnih razgovora. “\e si, dru`e Vojo” Mesto susreta: kabinet predsednika Srbije. Doba dana: podne. Doba godine: jesen (novembar) 1992. – \e si, dru`e Vojo! – pozdravqa ga Milo{evi} i dugo ga tap{e po ramenu. To “|e si”, izgovara po crnogorski, {to ~ini u svim prilikama kada `eli da naglasi svoje – nesrbijanstvo. – Lepo mi izgleda{, dru`e predsedni~e – ka`e [e{eq. – Ho}e{ da drmnemo po jedan viski, da prekr{imo sankcije? – smeje se {ef dr`ave. – Ili si i daqe za {ampite? – Danas sam za baklavu – kiko}e se [e{eq. – Dojade stalno i {ampite. – Ti, kao da si Tur~in. [ampite, baklave, gurabije... |e to nau~i? – Mora{ neprijateqa tu}i wegovim oru`jem, dru`e predsedni~e. – A gibanicu ne voli{? – unosi mu se u lice Milo{evi}. – ^etni~ki vojvoda, a ne voli gibanicu! Ulazi devojka sa poslu`ewem. Donosi dve kafe, dva oran` |usa i kola~e za [e{eqa. Razgovor, onaj dr`avni~ki, tek po~iwe... “U pquvawu si {ampion” M: Pratim te na televiziji. Odli~an si. Razbija{ opoziciju. [: Sve su to glupaci i umi{qene budale. M: Ti ih razbija{ kako treba. Oni u rukavicama i ~iwenicama, a ti toqagom. [: Tako treba! M: Kum ti mnogo mitinguje. Svaki dan po deset mitinga. Nije to naivno. [: Taj ludak je i mene upla{io. Skupqa mnogo naroda. M: Vi{e nego ti. [: Vi{e i nego ti. M: [ta procewuje{? [: Dosta rizi~no. Ja ga pqujem na televiziji koliko mogu, ali to nije dovoqno. Sre}a {to su Matija, Ko{tunica i ostali iz DEPOS-a pasivni... Mo123
ra{ i ti odr`ati nekoliko mitinga. M: Udri ga da je izdajnik, da ne sme u Hercegovinu, da je strani agent... Zna{ ti to boqe od ikoga. U pquvawu si {ampion. [: Pqujem Vuka iz sve snage. Vrtim istu plo~u, kao pokvareni gramofon. M: Vrti i daqe... A i ja }u da mu zavrtim. Izborna tehnika }e da odlu~i. [: Moramo da krademo. M: Kra|a je ru`an izraz. Treba im prirediti tehni~ku zamku. [: Nije mi dokraja jasno to za op{tine. M: Uvedemo, prosto, u igru i op{tinske izborne komisije. Tu treba da se broji, onako kako mi ho}emo, i odatle materijal, dobro obra|en, treba da ide izbornim komisijama izbornih jedinica. [: Nikad nisam sumwao u tebe. M: Nikad. Ba{ nikad? [: Nikada. M: Pa ni onda kad su te u Americi unapredili za ~etni~kog vojvodu? Ni onda kad si se zalagao za Kara|or|evi}e i monarhiju? Ba{ nikada? “^etnici su ovce za {i{awe” [: Uvek sam i Dra`u i wegove ~etnike smatrao izrodima i svojim klasnim neprijateqima. Znao sam uvek da su wegovi qudi obi~ne budale i da im je lako prodati rog za sve}u. M: [to to ne re~e i vojvodi \uji}u? [: Rekao sam, ali taj matori jarac nije razumeo... Ja sam.. pa ti, izgleda, ne ~ita{ moje kwige, dru`e predsedni~e? M: Kad do|e{ na red. Sad ~itam pesnika Vu~urevi}a i Veselina \ureti}a. [: Ja sam, vidi{, u Americi bio 1989. godine, s kraja prole}a i po~etkom leta. Pri~ao sam onim budalama ~etni~kim ono {to su `eleli da ~uju i uzimao im lovu. Drao sam ih kao ovce. I to otvorenih karata... M: Zatvorenih. Ipak, zatvorenih. [: Skroz otvorenih. Lagao sam ih u brk da sam ~etnik i monarhista, a prodavao im, istovremeno, moju kwigu “Pledoaje za demokratski ustav” koju sam {tampao uo~i puta u Ameriku. U toj kwizi lepo pi{e da se zala`em za federativnu i socijalisti~ku Jugoslaviju, za socijalisti~ku Srbiju i za grb sa petokrakom zvezdom. Sve im je to lepo pisalo, ali ovce nisu imale gram mozga da ukapiraju. M: ^estitam, ako je tako. [: Pro~itaj kwigu danas popodne i uveri se sam. M: Zna~i, ti si nepokolebqivi komunista? [: Sa dna kace. M: A flertovawe sa Hrvatima? Zagazio si duboko. [: Foliram i wih. Usta{e su kao i ~etnici. Ovce za {i{awe. M: Sla`em se da su ~etnici i usta{e isto. [: Ono za Kara|or|evi}eve sam izveo sjajno. [to me ne pohvali{? M: U [paniji? [: U [paniji, a i ovde. Pola Srbije veruje da se Aleksandar usrao u Topoli. M: Tu si malo preterao. [: Da nije bilo {pijuna SPO, pitao bih ja tebe. 124
M: Ne razumem. [: Bio sam udesio da Aleksandru Kara|or|evi}u serviraju pokvaren ru~ak i da se, zaista, ukaki usred kafane. Saznaju, na`alost, Vukovi agenti za taj plan i tako Aleksandar zaobi|e taj restoran. M: Ti si pravi komunista. [: Hvala, dru`e predsedni~e. M: Nego, {ta misli{ za Pani}a? Ima li on kakvih {ansi? [: Nema, ako sprovede{ one tehni~ke zamke o kojima si mi sad govorio. M: A Dobrica? [: Ne}e se kandidovati. Umislio je da je ba{ on “otac nacije”. Neodlu~an je i... on radi za nas. M: Vidim kako radi. [: On je protiv tebe, ali ne i protiv SPS. On je protiv Vuka. Dobije ospice kad mu neko spomene monarhiju. Bo`ica mrzi ~etnike i Dra`u i Kraqa vi{e nego nas dvojica. M: Da li je to mogu}e? [: Mi ih mrzimo maksimalno, a ona jo{ i vi{e. ”Malo morgen” M: Mnogo mi ne{to {uruje{ sa Borom Jovi}em. Uzmi ga, meni ne treba. [: Daj mi ne{to boqe. M: Ho}e{ Branka Kosti}a? [: I to je budala, ali mo`e da poslu`i. M: Koliko mo`e{ dobiti glasova? Mislim na tvoju stranku? [: Tvoja je koliko i moja. M: Dobro.. znam. Koliko }e procenata dobiti ta moja druga stranka? Ali po{teno. [: Na nivou Srbije, ne vi{e od 10 procenata. M: A DEPOS? [: Oni mogu da dobiju i 30 odsto, ako ih ne zajebemo. M: Dobi}e malo morgen. [: Razmi{qao sam i o kompjuterskoj tehnici. Tu mo`emo da ih o{i{amo. M: Na primer? [: Programira se, unapred, da je DEPOS zapravo SRS i obrnuto. Tako bih ja pokupio glasove onog ludaka. M: Mnogo mrzi{ kuma. Vi{e, ~ak, nego on mene: [: On tebe ne mrzi. To ti garantujem. M: Sad pri~a{ gluposti. [: On nije za politi~ara. On nema petqu za mr`wu, a mr`wa je temeq politi~kog uspeha. M: Ne voli taj ni mene ni tebe. [: Ne voli, ali i ne mrzi. Dok je wega, ti si na kowu. M: Kako to misli{? [: Da je neko drugi 9. marta pro{le godine ili ove godine na Vidovdanskom saboru imao onoliko naroda pod sobom, ti bi ve} bio biv{i predsednik. M: [ta bi ti uradio da si bio na Vukovom mestu? [: Ono {to i ti, {to i svaki normalni politi~ar koji ho}e vlast. Naredio bih onoj ruqi da krene i to bi bio kraj. 125
A: A moja policija i vojska? [: Kad jurne ruqa od nekoliko stotina hiqada qudi, nema te policije i vojske koja mo`e da ih zaustavi. M: Pa {to to on nije u~inio? [: Zato {to je pi~ka. M: Misli{ da je kukavica? [: Ne mislim. Pi~ka je zbog toga {to ga je strah da neko ne pogine i {to ne}e da bilo ~iju smrt nosi na saveti. M:I zato je ludak? [: Nego {ta. Ba{ me briga ko }e da pogine. Va`an je ciq. “Neka bog `ivi na{u televiziju” M: @ivota i Andrija te obo`avaju. [: Ti generali su pod mojom komandom... Ama jok, {alim se. Svi smo mi pod tvojom komandom. M: Vojsku mi ne diraj.. Evo ti Boru Jovi}a, Bako~evi}a, Trifunovi}a... Koga ho}e{ jo{? [: Ne volim Srbijance. Daj mi nekog kvalitetnijeg Srbina. To su ti, brate, obi~ni dupelisci i suncokreti. M: A Neboj{a ^ovi}? [: Ona budala! M: Zaista, Srbi koji su poreklom iz Hrvatske i BiH su ~vrsto uz nas. Oni nam veruju i to je dobro. Srbijanci su sumwi~avi i mnogo je ~etni~ke i monarhisti~ke reakcije me|u wima. [: Srbija bi bila prava dr`ava, samo da nije Srbijanaca... Sre}om, sve ih je M: [ta je istina o nekom zlatu iz Vukovara? [: Ne sumwaj u mene. Izneo sam to u mom stilu. M: Oprezno, jo{ opreznije. [: A mawe i mawe. Odlaze, be`e. M: Pa, na posao, dru`e Vojo. U nove radne pobede. [: Neka Bog po`ivi beogradsku televiziju. Jesu glupaci, ali nam obavqaju posao. Ti glupaci }e nam dobiti i ove izbore. M: Udri po Vuku. To je najva`nije. [: Pqujem ga i u snu, eto toliko ga mrzim. Koji sam to zadatak izvr{io neoprezno? M. Sedi jo{ minut-dva. Mnogi moji su ogor~eni zbog podr{ke koju ti dajem. Mogu} je i rascep u SPS. Za neke moje ti si, i daqe, ~etnik, pa... Udri jo{ `e{}e po monarhiji i onom u Londonu. Mora{ da razbije{ svaku sumwu kod mojih qudi. [: Ti koji ni{ta ne kapiraju su obi~ne budale. Ja sam vam zavr{io posao. ^itav svet govori o ~etni~kim zlo~inima u ovom ratu u Bosni. Niko ne govori da iza svega stoji na{a petokraka. Ukaqao sam kokardu i ~etnike vi{e nego iko. I sad neke budale ne shvataju i sumwaju. Smiri te budale. M: Evo, za moju suprugu si i daqe ~etnik. [: Ti si kriv zbog toga. Objasni joj ko sam i da ja, u dogovoru sa tobom, ru{im Ravnu Goru. M: Ona misli da sramoti{ Srbe, da tvoji qudi prave stvari koje nas kompromituju pred svetom. Jo{ mnogi smatraju da je to tako. 126
[: Pusti to. Istina je ono {to prika`e na{a televizija. M: Pri~a se da si li~no ubijao civile, da tvoji qudi pqa~kaju i ubijaju i Srbe. [: Ne brini za te pri~e, dru`e predsedni~e. Da li je na{a televizija prikazala ne{to od toga? Nije. Ho}e li prikazati? Ne}e. Prema tome, sve je u redu. M: E, pa, dru`e Vojo, napred u radne zadatke...” “Srpska re~” od 26. aprila donela je jo{ jedan ~lanak Vuka Dra{kovi}a koji se ovaj put ogledao u pisawu humoreski. Pod naslovom “Naru~eni posao” vrli pisac prvo obja{wava kako je dr [e{eq dobio 700.000 dolara, a zatim kako je vremenom postao slika i prilika svog prvog velikog protivnika, Hamdije Pozderca. Da bi se napisalo ovakvo {tivo, kratko, ali puno jezgrovitih detaqa, potrebno je dobro poznavati li~nost o kojoj se pi{e. Samo, za{to ga je toliko prou~avao, kada tvrdi da je dr [e{eq bezvredna politi~ka figura? “Prema podacima Kontraobave{tajne slu`be Srbije, u Madridu je, 13. marta 1992. godine, Tu|manov agent @i`ek; zvani “Lisica”, otvorio devizni ra~un za Vojislava [e{eqa i uplatio – 700.000 dolara. Ra~un je oro~en tako {to [e{eq taj novac mo`e da podigne tek “kada zavr{i naru~eni posao”. O kom je “poslu” re~ vi{e je nego jasno. “Vojvoda” treba da Srbe ~itavom svetu predstavi kao koqa~e i monstrume. S tim ciqem, [e{eq u Saveznoj skup{tini ovih dana zahteva i da Srbija minira branu \erdap na Dunavu. Sa istim ciqem, usta{ki agent V. [e{eq redovno, posredstvom Televizije Srbije, dr`i nastavu vojnicima i oficirima Jugoslavije, u emisiji “Dozvolite da se obratim”, podsti~u}i ih na rat protiv ~itavog sveta i na u`asne zlo~ine. [e{equ se `uri da zavr{i “naru~eni posao”. Pored brda dolara, u Zagrebu ga ~eka i specijalna vila na Tu{kancu. V. [e{eq je 30. aprila 1988. godine uputio podrugqivo pismo tada{wem predsedniku Predsedni{tva SFRJ Hamdiji Pozdercu: “Da bi se vlast odr`ala neophodno je istrajati u vo|ewu neracionalne ekonomije. Treba ukinuti i ono malo sloboda koje danas postoje i odlu~no se svrstati u red zemaqa kao {to su Rumunija i Albanija. Wihov primer nam najboqe pokazuje kako se vlast efikasno ~uva uprkos svim isku{ewima. Nu`no je prekinuti veze sa civilizovanim svijetom i okrenuti se sebi. Pekare mo`emo i zatvoriti, ali, pored {tampawa novca, najva`nije je da fabrike bodqikave `ice rade besprekorno...” Hamdije odavno nema, a [e{eq u realnost preta~e ideje iz sopstvenog pisma. Rugao se, tobo`e, Hamdiji, a postao Hamdija.” Milan Bo`i}, u “Srpskoj re~i” od 22. maja 1994, objavquje ~lanak “Levica za desnicu”, u kojem za autora sve {to ka`e dr [e{eq “nije relevantno”, tako da se postavqa pitawe, za{to ga je i spomiwao. Podnaslov je glasio: “Sporedni efekat “slu~aja priznanica” je za demokratsku opoziciju bio pravi dar s neba, jer joj je omogu}eno da sopstvenu nesposobnost i odsustvo relevantnnh politi~kih akcija – dakle slabost i defanzivu u kojoj se na{la – zameni skan127
dalom koji potresa vladaju}u stranku i tako wu baci u defanzivu” “Dafingejt” je posledwih nedeqa dobio novi, ali sasvim druga~iji zamah. Objavqivawem novih imena u “Srpskoj re~i” koji do|u kao neka vrsta spiska komplementarnog onom koji je objavqen u “Dugi”, u politi~koj i parapoliti~koj ~ar{iji Srbije, a pre svega Beograda, do{lo je do dramati~ne koncentracije paqbe na g|u Danicu Dra{kovi}. Tako je “Danagejt” doneo Dani zama{ne politi~ke poene i priliku da se slede}ih meseci ne skida sa televizijskih ekrana i ne izlazi iz sudnica, ali je opoziciji oduzeo zna~ajno oru`je koje je opozicija, ne svojom zaslugom, dobila pojavqivawem “spiska proka`enih” u “Dugi”. Levica preterala Jer, sada je afera razvodwena, me|u osumwi~enima je skoro svako ko ma {ta zna~i u politi~koj ~ar{iji. Uzgred, prime}ujem da je moja malenkost zaobi|ena pa ovom prilikom ula`em energi~an protest redakcijama “Duge” i “Srpske re~i”. Na kraju krajeva, pisao sam ili pi{em za jedne i druge pa su, ako ni{ta drugo, kao saradniku, mogli da mi u~ine tu uslugu i da me stave na spisak sa bar jedno trista ‘iqada maraka, a ne da me dovode u poni`avaju}u situaciju da me qudi po ~ar{iji sre}u i sa`aqivo pitaju: “Je li, a ti se ni{ta nisi ogrebao?” “Dafingejt” je – jer je pre svega oru`je u rukama levice koja intenzivno radi na tome da kompromituje novonastali pqa~ka{ki kapitalizam ciqao na ratni lobi i desno krilo SPS-a. No, imao je i jedan sporedni efekat. Efekat koji se odjednom pretvorio u oru`je demokratske opozicije. Naime, on je, u o~ima {ire javnosti, potkopao kredibilitet re`ima u celini. We se, kona~no, i ne ti~e ko se sa kime obra~unava unutar vladaju}e elite, i op{ti utisak koji je afera ostavqala je da je vlast ogrezla u korupciji. To {to je ne{to opozicije bilo na spisku, nije ni{ta mewalo na celovitosti utiska. Jer, glavni utisak je bio da je re`im ozbiqno pogo|en. Ba{ zato je, izgleda, centar i zakqu~io da je levica preterala, te da se obra~un sa ratnim lobijem i desnim krilom SPS-a ne mo`e odvijati tako ubrzanom dinamikom a da ne ugrozi SPS u celini. Pri~a se da je jedan ugledni politi~ar i visoki funkcioner SPS-a ~ak posetio “Politiku” u `eqi da ohladi medijsku vatru koja se oko “Dafingejta” rasplamsala. Naravno, ne mo`e se ta~no znati da li su oni koji su otvorili “Dafingejt” aferu, kalkulisali i sa tim faktorom, odnosno sa mogu}no{}u da afera o{teti SPS u celini, ali je sigurno da se to dogodilo, bar kao sporedni efekat. Taj sporedni efekat je za demokratsku opoziciju, koja je politi~ki u ozbiqnoj krizi posle proteklih izbora, bio pravi dar sa neba, jer joj je omogu}eno da sopstvenu nesposobnost i odsustvo relevantnih politi~kih akcija – dakle slabost i defanzivu u kojoj se na{la – zameni skandalom koji potresa vladaju}u stranku i tako wu baci u defanzivu. Odjednom, pojavquje se spisak u “Srpskoj re~i” koji, iako verovatno prija srcu radikalno nastrojenih pripadnika opozicije, ~itavu stvar pretvara u apsurd. Na spisku osumwi~enih su sada prakti~no svi i time je stvorena sumwa da su prakti~no svi iz politi~ke i parapoliti~ke elite, bili oni na vlasti ili u opoziciji, korumpirani; mawe ili vi{e. Povrh svega, fokus politi~kog obra~una povezanog sa “Dafingejtom” pomerio se sa vrha re`ima na trougao koji ~ine DSS, SPO i kompanija “Poli128
tika”, pa tako Brana Crn~evi} mo`e da odahne i da nenaoru`an hoda ulicama grada. No, ovo nije ni prvi – a bojim se ni posledwi – put da demokratska opozicija sama sebi potkopa namerno ili slu~ajno izgra|enu politi~ku poziciju. I, dok ovo pi{em, ve} vidim da sam preko pola ~lanka posvetio lamentirawu nad gre{kama opozicije i po~eo da ozbiqno konkuri{em Kosti ^avo{kom koji je u pretpro{lom NIN-u tvrdio da se razlozi za odr`avawe aktuelnog re`ima na vlasti, imaju pre svega pripisati opoziciji koja je imala male ambicije i volela da se preterano slika na televiziji pa je zato neoprezno, i po svaku cenu,srqala u svake izbore koji se zaka`u. Bilo bi besmisleno da g. ^avo{kom sporim tezu da je opozicija politi~ki dezorijentisana i slaba – uostalom i sam sam sklon turobnim raspolo`ewima i kritikama sli~ne vrste – ali, na wegovu `alost, jer on tu tezu poku{ava da poturi svima sa kojima je krajem osamdesetih po~eo da pravi opoziciju, ta slabost malo ili nimalo ne proizlazi iz qudskih slabosti onih koji je vode. Naime, opozicija bi lako kompenzovala efekte pogre{nih qudi koji je vode i pogre{nih poteza koje vu~e kada wena slabost ne bi bila politi~ke i strukturalne prirode. Uostalom, neaktivnost i odsustvo sve`ih ideja, koje od ovih posledwih izbora, prate opoziciju, najboqe se ilustruju ba{ doga|ajima oko “Dafingejta”. Jer, ma {ta mislili o politi~kim efektima medijske akcije koju je u pro{lom broju inicirala “Srpska re~”, sve to bledi pred zapawuju}om okolno{}u da je “Danagejt” bio zapravo jedina politi~ka akcija koju je opozicija inicirala od izbora naovamo! Ovome nikakav komentar nije potreban. I, kako to obi~no biva, sasvim slu~ajno, kompanija “Politika” koja je na sve mogu}e na~ine anga`ovana u “Dafingejtu”, omogu}ila nam je da sliku stawa u opoziciji sagledamo kroz intervjue date listu “Politika” trojice opozicionih vo|a objavqene, jedan za drugim, u prethodna tri dana. Prvo je nastupao \in|i}, pa zatim [e{eq i na kraju Ko{tunica. Vuk je iz serije izostavqen, sva je prilika zbog rodbinskih veza sa g|om Dra{kovi} koja u ovoj ku}i ne u`iva preteranu qubav, ali – ispalo je tako – na svoju sre}u, te je izostao iz ove tu`ne serije. Niko kriv Ko{tunica i [e{eq se nisu slo`ili sa tvrdwom koju sadr`i to pitawe, pri ~emu [e{eq nije rekao ni{ta relevantno, osim {to je za sva zla koja su sna{la wegovu stranku optu`io televiziju i tajnu policiju. Od aktivnosti koje preuzima wegova stranka naveo je veliku akciju sre|ivawa evidencije ~lanstva u ~emu mu `elimo uspeha. Ko{tunica je, iako se nije slo`io da je opozicija slaba i u defanzivi, u kasnijim odgovorima, pedantnom i na trenutke ~ak briqantnom analizom politike glavnih opozicionih stranaka, upravo dokazao da je novinar bio u pravu kada je izrekao tu pau{alnu ocenu. U kona~nom saldu, optu`iv{i sve stranke sem svoje da ovako ili onako kolaboriraju sa vlastima, on je kao glavnog uzro~nika za spor razvoj demokratskih odnosa strana~kog `ivota i demokratskih institucija u zemqi optu`io vladaju}u stranku koja, kako on veli, po svaku cenu `eli da ostane na vlasti i zato ne da opoziciji da se razvija. Po Ko{tuni129
ci ispada dakle, da je opozicija, u {ta smo mi i ina~e uvek verovali, samo oblik pojavqivawa vladaju}eg re`ima, jer samo od wega zavisi da li }e se ona razviti ili ne. Koliko je ova tvrdwa ta~na, drugo je pitawe, ali je sasvim van sumwe da, ako je stvarno ta~na, opozicija nema ~emu da se nada. U prvom u seriji intervjua, koji je trebalo da bude posledwi jer da je Bo{ko Jak{i} mawe {etao ~ar{ijom, a vi{e ure|ivao svoje novine, \in|i}ev intervju bi ostavio za kraj po{to on savr{eno subsumira stawe u opoziciji. \in|i} je, na moje prijatno iznena|ewe, pokazao sasvim neprimerenu iskrenost za jednog {efa opozicione stranke. O~igledno, zamoren du`inom politi~kog puta koji svi prevaqujemo, \in|i} je otvorio srce, mo`da na u`as svog {efa marketinga, ali, ponavqam, na moje veliko zadovoqstvo. Prvo je rekao ne{to poput: “Hvala Bogu te nismo dobili izbore zajedno, recimo, 140 poslanika, jer ne bi znali kako da sastavimo vladu, a i da je sastavimo brzo bismo se potukli me|usobno!” Zatim je lamentirao nad odsustvom politi~kog programa oko koga bi se bar ve}i deo opozicionih stranaka mogao okupiti i koji bi sadr`ao osnovne elemente dogovora oko pravaca za promenu politi~kog poretka u zemqi. Da li }e ovim navu}i grdwu vrha svoje stranke ne znam, ali se ja u potpunosti sagla{avam sa wime. Oti{ao bih ~ak i daqe, {to verovatno misli i \in|i}, ali je to, kao ipak – {ef jedne stranke i oprezni politi~ar, zamotao u formulaciju oko “odsustva dogovora”. Ne radi se tu, na`alost, o odsustvu dogovora nego o prisustvu bezidejnosti. Opozicija je, opet na`alost, posle ~etiri godine u takvoj krizi, da ne zna {ta da zahteva od vlasti i {ta da nudi bira~ima. U prvoj fazi borbe, dok vi{estrana~kog parlamentarnog sistema nije bilo, ~itav politi~ki program svih opozicionih stranaka se svodio na samo jedno, na zahtev, borbeni pokli~ ~ak, koji glasi: “Dajte nam institucije parlamentarne demokratije!” Kada su vlasti te institucije, istina u nakaradnom obliku, kona~no dale, ve} slede}a ravan kritike koja se zasnivala na tvrdwi da to nisu autenti~ne institucije parlamentarne demokratije, nije vi{e izazivala odu{evqewe kod bira~a opozicije. Kona~no, oni su, sa pravom, verovatno mislili: “Eto, imate parlament, jes’ da vas vlasti ometaju i podme}u vam nogu, al’ je va{ posao da se sa time nosite. Vi ste se kandidovali, a mi smo vam dali glas. Od nas je dosta, ostalo morate sami!” Na tu|em terenu [ta daqe? Boriti se protiv lopova, ratnih profitera, novih kapitalista i raznih “Dafingejta” uvek donosi politi~ke poene ali ne i odsudne, one koji bi nas stvarno doveli na vlast. Osim toga, opozicija ni sama nije u potpunosti imuna od takvih fenomena, mada u sup{tinski mawoj meri nego vlast, pa joj nije lako da na tome izgradi politiku. Za stvarni dolazak na vlast bira~e morate ubediti da ste sposobni da je vr{ite, da ste sposobni da ponudite su{tinski druk~iji koncept dr`ave nego {to ga nudi vlast i da ste, {to je najva`nije sposobni da tom dr`avom, kada je preuzmete, i upravqate. I na tom planu su ove ~etiri godine radile u korist vladaju}eg establi{menta. Uvedeni su, opet na jedan nakazni na~in, i tr`i{te, i privatizacija, i slobodna preduzetni~ka inicijativa i neprikosnovenost privatne svojine. Dakle, formalno, postoje svi elementi libe130
ralnog kapitalisti~kog dru{tva, ali naravno, funkcioni{u u slu`bi vladaju}e elite. Ono {to opozicija mora, a ne ume da uradi, to je da se dezideologizuje, ba{ onako kako se dezideologizovala vlast kojoj ne smeta da ima prebogate poslovne qude i kapitalizam sa po~etka XIX veka, a da i daqe sebe naziva socijalistima. Iza toga je potrebno izgraditi prave politi~ke programe, a ne spiskove `eqa, koji bi bira~ima ta~no ukazali na ona mesta u funkcionisawu dr`ave koja vladaju}i establi{ment nekompetentno{}u, malevolencijom i `eqom za li~nim boga}ewem pritiska i ometa, i kona~no, ponuditi kompetentnu zamenu za regulaciju tih pitawa. Do sada se opozicija uglavnom obra}ala celini dru{tva bave}i se problemima dr`avnih i nacionalnih interesa. To je teren na kome je vlast superiornija jer ih je ona sama i otvorila. Da bi pre{la na drugi teren, teren svojinskih, klasnih i drugih interesa opozicija mora da prona|e socijalne slojeve kojima se obra}a, da zaboravi globalne ambicije i da poka`e sposobnost da artikuli{e partikularne interese. Tek tada }e svaka od opozicionih stranaka imati svoje bira~ko telo koje }e pulsirati prema wenim uspesima i neuspesima. Tek tada }e oni u strankama koji planiraju izborne rezultate baratati jednocifrenim procentima dobitka ili gubitka a ne dvocifrenim ili trocifrenim. O~igledno, to je zama{an posao, i vala }emo se na~ekati pre no {to se on obavi.” Cvijetin Milivojevi}, u “Borbi” od 23. maja 1994, najavquje svoj tekst nadnaslovom “Vra}a li se opozicija na februarsku ponudu DEPOSA”. Naslov je glasio “Bu|ewe iz samohipnoze”, a tekst je spomiwao dr [e{eqevu kritiku opozicije, ali u pozitivnom svetlu. “Nismo, na`alost, u stawu da broj 127 preto~imo u broj 127” dijagnozirao je srpsku opozicionu sliku – nakon prve velike “izdaje” u opoziciji i izbora Dragana Tomi}a za predsednika Skup{tine – lider SPO Vuk Dra{kovi}. [ta se to, u me|uvremenu, promenilo u srpskoj opoziciji {to gospodi Dra{kovi}u i [e{equ daje razloga za nadu da parlamentarna opozicija mo`e, od skupa samodovoqnih individualaca postati jedinstven antire`imski kolektiv? Jer, isti Vuk Dra{kovi} i wegov Depos predlagali su jo{ po~etkom februara ostavku opozicije, potpisivawe ugovora o minimalnoj saradwi. Dokument je polazio od pretpostavke da }e svih 127 poslanika nesocijalista u srpskom parlamentu nastupati i glasati kao parlamentarna koalicija u svim pitawima od zajedni~kog interesa. Ta je platforma predvi|ala izmenu Poslovnika o radu Skup{tine kojom bi cenzus za formirawe poslani~ke grupe bio smawen sa 10 na pet poslanika. ^lanom dva predlagano je da u svim skup{tinskim odborima koji imaju neparan broj ~lanova, opozicija ima jednog predstavnika vi{e od SPS-a, dok bi u 12 od ukupno 23 odbora predsednik bio iz redova opozicije. Ovaj ugovor je predvi|ao i da, na osnovu zakona {to su ga u prethodnom skup{tinskom sazivu izglasali socijalisti i radikali, opozicija, nadglasavaju}i SPS, uzme svih 20 mandata za Ve}e republika Savezne skup{tine. Depos je predlagao i da opozicija iza|e sa jedinstvenim predlozima svih akata koja se odnose na izborni sistem, kao i sa zajedni~kim predlozima zakona iz oblasti javnog informisawa. Sve to je podrazumevalo da se, prilikom izja{wavawa o nabrojanim telima, glasa javno, uz prozivku poslanika. Taj po131
ku{aj Vuka Dra{kovi}a da se indirektno preporu~i za sto`era opozicionog okupqawa, ostatak opozicije je, kao i mnogo puta do tada, odbio... Od tada do danas, glasovima nekolicine opozicionih poslanika, socijalisti su dobili mesto predsednika Skup{tine; izmenom Poslovnika {ansu za formirawe svoje poslani~ke grupe dobila je i Nova demokratija, stranka kojoj je, {to bi rekao Vojislav [e{eq, “iz humanitarnih razloga poslani~ke mandate poklonio Vuk Dra{kovi}”; ND je u{la u vladu takozvanog narodnog jedinstva; demokrate su izgubile dva svoja ugledna ~lana; radikalima i DSS-u su ukradena potpredsedni~ka mesta u parlamentu; SRS je izlaskom iz skup{tinskih odbora, u~inila medve|u uslugu i sebi i opoziciji i parlamentu; u Ve}e republika izabrani su opozicioni poslanici po voqi SPS-a; poslanici etni~kih Ma|ara i Albanaca su ostali sasvim po strani – i jo{ {to{ta... Opozicioni front u Republi~koj skup{tini potpuno je razbijen; re`im je i u saveznom parlamentu konfrontirao opoziciju protiv opozicije; sve skupa – opozicija koja ima neformalnu ve}inu u srpskom i u Ve}u gra|ana saveznog parlamenta, na glavne tokove u dr`avi uti~e otprilike onoliko koliko je i pre tri, ~etiri godine, kad je odnos snaga u Skup{tini Srbije bio 194 prema 56, a naravno, za socijaliste. “Boqe ikad nego nikad” – rekli bi simpatizeri opozicije, ali ne dele svi opozicioni prvaci, isti optimizam u pogledu dogovora; u DSS-u govore o “tehni~koj koaliciji”, u DS-u su, po obi~aju, preoprezni, radikale je nu`da naterala, SPO i daqe `ivi u iluziji da je, bez rezerve, najuticajnija opoziciona stranka. Napokon, ND je ~vrsto u vlasti, “visi” i jedno poslani~ko mesto DSa, pitawe je kako }e reagovati iz DZVM i iz Pre{eva. U saveznom parlamentu stvari su – s obzirom na nedefinisan status nekih poslanika SRS i Deposa – jo{ komplikovanije. Uostalom, o “prestrojavawu u hodu” sve se ~e{}e govori i me|u socijalistima. Ve} ovonedeqno zasedawe Narodne skup{tine Srbije pokaza}e jesu li se u opoziciji pomalo prekasno trgnuli iz kolektivne samohipnoze.” Milo{ Vasi} u “Vremenu”, od 23. maja 1994, secira dr Vojislava [e{eqa, tako {to u prvi plan izbacuje sve mane koje mu je subjektivno pripisao. Ipak, morao je da mu prizna i neke vrline, naravno minimalne u odnosu na mane. Naslov je glasio “Lik i delo Vojislava [e{eqa” a podnaslov “Predsednik Srpske radikalne stranke i narodni poslanik u Saveznoj skup{tini” Datum i mesto ro|ewa: 11. oktobar 1954. Sarajevo. Karijera: Deli se u dve faze, ne{to kao kod apostola Pavla – prva faza bila je komunisti~koaparatska i briqantna. Druga faza – po{to je ugledao svetlost kada je podvrgnut progonu na pravdi Boga – podjednako briqantna. Diplomirao pravo na Sarajevskom univerzitetu i doktorirao iz op{tenarodne odbrane na ve} jednu od onih tema o “Doprinosu Titove misli...”. Sme{ila mu se udobna budu}nost u komunisti~kom aparatu sve dok nije primetio, i upozorio na to, da je jedan drugi zlatni de~ak iz mstog tima – Branko Miqu{ – bezo~no plagirao doktorsku tezu. Tako po~iwe kalvarija mla|anog doktora nauka: Miqu{evi visoki za{titnici, koji su tada drmali bosanskim vilajetom (Pozderac-Mikuli}) po~iwu da ga progone; prvo politi~ki, pa kad se ispostavilo da je dr [e{eq tvrd i dr~an ~ovek, dakle idealan politi~ki zatvorenik – onda, bogami, i krivi~no. Dr [e{eq dopada gadne robije, postaje disident 132
u nedoba, {irom biv{e Jugoslavije drugi disidenti potpisuju peticije za wegovo pu{tawe na slobodu. Kasnije }e mnogi od wih biti u dilemi jesu li pravo ~inili. Izba~en iz Dru{tva filozofa Hrvatske. Najboqi prijateqi: Hronolo{kim redom, prvo beogradska liberalna inteligencija koja je kupovala wegove kwige kad nije imalo pa{~e za {ta da ga ujede i pla}ala mu lo`e da im ispri~a `ivot, zatim srpski literarni nacionalisti (Dobrica ]osi} ga je hranio) i Vuk Dra{kovi} s kojim se i kumio, pa raskumio posle mra~ne afere sa emigrantskim parama, pa Mirko Jovi} s kojim je kuma ekskomunicirao; po po~etku rata 1991. dr [e{eq sti~e vojnodr`avne prijateqe iz redova Slu`be dr`avne bezbednosti (Radmilo Bogdanovi}, ministar unutra{wih poslova, Mihaq Kertes, Jovica Stani{i}, na~elnik SDB i ini) i me|u oficirima JNA (generali Qubomir Domazetovi}, {ef personalne uprave, Bo`idar Stevanovi}, komandant 1. vazduhoplovnog korpusa koji mu daje helikoptere da leti okolo na u`as pilota, Nedeqko Bo{kovi}, {ef vojne bezbednosti, koji ga snabdeva poverqivim informacijama). Borisav Jovi}, biv{i potpredsednik Predsedni{tva SFRJ, voleo ga je. Ipak, najboqi prijateq koga je dr [e{eq ikada imao bio je Slobodan Milo{evi}, predsednik Srbije: wegovom milo{}u postao je ono {to jeste. Neispuwena obe}awa: Srbija na granicama Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica; zauzimawe Zagreba sa 10 000 ~etnika; bombardovawe nuklearne elektrane Kr{ko; ru{ewe |erdapske brane, bombardovawe Vatikana, Be~a i jo{ nekih evropskih prestonica; “Slobodan Milo{evi} bi}e slede}i zatvorenik” (prilikom izlaska iz zatvora u Padinskoj Skeli, pred izbore decembra 1990); jednake plate i penzije za sve; smewivawe Slobodana Milo{evi}a; Savez svih srpskih Dr`ava. Vrline: Brza pamet i jaki `ivci. Voja [e{eq je ~ovek koji igra ozbiqno i do kraja: “Ja sam odlu~io da se ozbiqno bavim politikom, a znam da je u politici vrlo va`no strpqewe”; to je wegov kredo. Hrabar do bezumqa ako treba, ali hladne glave; ne veruje nikome, jer je upoznao qudsku prirodu. Razume i po{tuje uticaj medija, uvek na raspolagawu novinarima, ~ak i onima koje smatra “izdajnicima”. Bezo~an do opscenosti svestan da je jedini autenti~ni ekstremista, svaku debatu svodi na nasiqe ili pretwu nasiqem, znaju}i da niko nije lu|i od wega; wegova je poruka: “Mo`ete samo da me ubijete”. Delotvorno. Mane: Odsustvo fleksibilne politi~ke vizije koja bi nad`ivela rat. Prostakluk koji uredno i smi{qeno gaji kao imiy, mada privatno ume da bude lepo vaspitan. Nasilan kad je ja~i, razuman pred ja~ima. Preterano samouveren, {to ga vodi u te{ke takti~ke gre{ke. ^ega treba da se pla{i: Biv{ih prijateqa: Milo{evi}a, Radmila Bogdanovi}a i takvih kao oni. Sada{wih prijateld. Svoje stranke koja bi mogla da ne bude dovoqno bistra da ga razume. Tome Nikoli}a (potpredsednika SRS), koji je taman dovoqno brz i pametan da ga ugrozi.” “Vreme”, od 23. maja 1994. godine, objavquje ~lanak Dragana Todorovi}a pod naslovom “Pri~a sa naslovne strane – pet godina osvajawa Ravne gore”. Podnaslov je glasio: “Vuk Dra{kovi} je pre pet godina krenuo u rehabilitaciju |enerala Mihilovi}a i ravnogorske ideje. Za wim su se na Ravnu goru popeli mnogi”. Todorovi} smatra da je dr [e{eq napustio tradiciju ~etni{tva 133
na kojoj je gradio svoj politi~ki imiy. “Poznato je, tako bar zvani~na istorija govori, da je od dva oslobodila~ka pokreta u posledwem velikom ratu, koji su predvodili Stari (Josip Broz) i ^i~a (general Dragoqub Dra`a Mihailovi}), ovaj prvi, oven~an lovorovim vencem, odneo “ceo {wur”. Mihailovi}ev porket je ne samo pora`en u ratu ve} je kao “izdajni~ki i kolaboracionisti~ki” istu sudbinu do`iveo u miru. Streqawem |enerala, posle procesa na kraju rata, streqan je i wegov pokret. Sa prvim naznakama politi~ke pluralizacije Srbije, i wenom kasnijom legalizacijom, opozicija je krenula u revalorizaciju bli`e istorije. Do tada najve}i sin na{ih naroda i narodnosti Broz postao je kriv skroz, dok je Dra`a od “izdajnika” evoluirao u patriotu i antifa{istu. Skoro da nije bilo lidera nacionalne partije koji nije mahao novim istinama i uz pomo} ^i~e poni{tavao simbole “crvene bande”. Sav taj posao, bar za sada, pokazao se ako ne uzaludnim, a ono neproduktivnim – i jedan i drugi pokret, koji su personifikovali ^i~a i Stari, ostali su, i {to se ti~e istorije i {to se ti~e uticaja na bira~ko telo, tamo gde su bili. Ni pomirewa ~etnika i partizana, koje je trebalo da “o~isti najja~e srpsko oru`je srpsku slogu”, nije bilo. Ni u petoj godini organizovanog “osvajawa” Ravne gore, mesta gde je Mihailovi} 13. maja 1941, povla~e}i se iz Bosne sa delom vojske, uspostavio bazu. Dr`ava je ovaj datum osvojila odavno i ~udnom koincidencijom, 13. maj je Dan bezbednosti. Radni praznik: U politi~ko osvajawe nepristupa~ne Ravne gore, koja je na obroncima Suvobora, ~etrdesetak kilometara od Vaqeva, prvi je krenuo lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi}, i do danas dr`i tapiju na ovo “sveto mesto”. Na Dan bezbednosti 1990. Dra{kovi} nije imao priliku da iznese svoje teze o “prvom gerilcu Evrope”. Tako nije postavqena plo~a legendarnom ^i~i, koju su mu spremili “osve{}eni Srbi”. Milicija, poja~ana specijalcima, blokirav{i Ravnu goru, svoj praznikje proslavila previ{e radno, pa Dra{kovi} sa stotinak istomi{qenika, sem {to je podu~avao miliciju o “tre}em srpskom ustanku”, poru~iv{i joj da je uz wenu pomo} “mrtav Tito uhapsio mrtvog Dra`u” za ozbiqniji rad na terenu nije imao prilike. Osta}e upam}en gest supruge Vuka Dra{kovi}a, Danice Dra{kovi}, koja je na kordon milicije krenula uzviknuv{i: “Pucajte, ja idem daqe!” Me|utim, ~as je bio zavr{en. Slede}e godine, u ve} pluralisti~koj Srbiji, putevi za Ravnu goru bili su otvoreni. Odbor za o~uvawe slobodarskih tradicija srpskog naroda, u simboli~nih pet do dvanaest, povodom “pedesetogodi{wice prvog organizovanog otpora u porobqenoj Evropi”, zakazao je svesrpsko pomirewe. Nekoliko stotina qudi u ~etni~koj “no{wi”, sa crnim zastavama, ne{to hladnog oru`ja i vi{e vru}e rakije, mirilo se uz pe~enog vola i himnu “U {umici kolibica mala, u kolibi ~i~a Dra`a spava...” Dra`in saborac, predsednik Ravnogorskog pokreta, Petar Jovanovi}, pozvao je na sna`ewe duha i tela i obe}ao ~etvrti srpski ustanak. Du{an Zelenbaba iz tada SAO Krajine zaokru`io je liniju odbrane srpskih zemaqa, a Vinko Stupar iz bosanske Krajine izjavio je da se varaju oni koji misle da }e Una biti granica srpskog naroda – jer }e “Srbi popiti Unu”. Mirko Jovi} (predsednik Srpske narodne obnove) sa ve} tada “silnim” momcima juna~ki je stajao na “krovu” Srbije. Istina o Srbiji: Pomirewe nije bilo bez efekta – odavde je, pred raspad Jugoslavije i onoga {to }e uslediti, u svet oti{la “istina” o Srbiji: foto134
grafije na kojima su ~upave srpske {ajka~e sa kamama u ustima. Dra{kovi} i Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, nisu u~estvovali u ovom diletanskom obnavqawu uspomena; slikali su se u Leli}u, gde su pohrawene mo{ti vladike Nikolaja Velimirovi}a. Obavezu su ispunili sutradan – Vuk u krugu najbli`e strana~ke porodice, dok je [e{eq sa vi{e publiciteta i pucawa “junacima iz Borova Sela” podelio ~etni~ka unapre|ewa. Uz blagoslov prvog ~etnika vojvode Mom~ila \uji}a. Ravnogorska ideja, ili pre weni zagovornici, do`ivela je vrhunac 1992. godine, kada je SPO otkrio spomenik |eneralu Mihailovi}u. Nekoliko desetina hiqada qudi, koji su se uspentrali na Ravnu goru, u kolektivnom transu je klicalo Vuku Dra{kovi}u i kraqu. Uz pokli~ “Ustala je Srbija”, “crvena banda” je “izre{etana” iz hiqada pi{toqa. Da je “Srbija vaskrsla”, bio je siguran i vladika ra{koprizrenski gospodin Artemije, koji je zajedno sa mitropolitom novogra~ani~kim Irinejom osve{tao spomenik i blagoslovio skup. No{en eufori~nom podr{kom, Vuk je govorio: “Evo te opet, |enerale, Mihailovi}u, na Ravnoj gori, i evo opet nas sa tobom, i uz tebe, ^i~a. Raport koji ti danas podnosim raport je na{eg poraza i na{e nesre}e. Srpski narod pre`ivqava isti udes kao i pre pola veka, kada si do{ao na Ravnu goru, digao iz pra{ine na{u zastavu, pokazao put spasewa i zacelio polomqena krila nacije”. Povika na gospo|icu: Kako je u me|uvremenu [e{eq zaboravio i na kraqa, i na ~etni{tvo, i na Dra`u, Dra{kovi} je ostao jedini ozbiqan zagovornik rehabilitacije Mihailovi}a. Stogodi{wica |eneralovog ro|ewa 1992. bila je nova prilika za zaboravqawe. Stogodi{wice su se setili i Milan Paro{ki, predsednik Narodne stranke, i u crno upara|en Dragoslav Bokan, vo|a Belih orlova kao i Mirko Jovi} sa go{}om Biqanom Plav{i}, potpredsednikom Republike Srpske. Svi su pred eufori~nim Vukovim – pristalicama do`iveli fijasko, a prvoj gospo|ici Republike Srpske, Biqani Plav{i}, koja je htela na izvoru da izrazi svoju monarhisti~ku opredeqenost, usta su zapu{ena kolektivnim povicima “J... te Milo{evi}”. Iako se u me|uvremenu pomerio ka centru, Dra{kovi} je ostao veran ^i~i i wegovoj borbi, jer se “istina jo{ uvek skriva”. Ovogodi{we saborovawe je pokazalo da se, za razliku od Vuka, puk koji ga sledi na ovom hodo~a{}u nije promenio. Sve vi{e to je va{ar i`ivqavawa nacionalno i socijalno isfrustriranih. Tu su, pod obavezno, crne zastave sa natpisom “Sloboda ili smrt”, ukr{teni redenici, kame, prasi}i na ra`wu i rakija, neprolazni hit. “Na planini, na Jelici, sastali se svi ~etnici”, truba~i, kolce i pi{toqi za pojasom iz kojih se puca do posledweg metka. Za sve ovo su, nepodeqeno – svi, svi, svi”. Na drugoj strani, ovaj pokli~ SPO sve mawe prati Vuka. Kao da su se ravnogorski sledbenici negde razi{li sa vo|om. Vuk se i ove godine obratio “neumrlom ^i~i”, obe}av{i da }e se sastajati na Ravnoj gori sve dok ideali wegove Srbije ne postanu stvarnost.” XX”Hronika jednog kumstva” je naslov teksta potpisanog inicijalima M.M. u “Telegrafu” od 25. maja 1994. godine. Potpisnik prelazi preko obja{wewa dr [e{eqa i ~ak ih koristi protiv wega u dokazivawu wegove krivice zbog naru{avawa kumstva sa Dra{kovi}em. 135
“Vojislav [e{eq i Vuk Dra{kovi} su se upoznali 6. januara 1982. u Beogradu. Vuk je tra`io i dobio intervju, koji je potom objavio u Omladinskim novinama. Povod su bili incidenti koje je [e{eq izazivao na svom fakultetu u Sarajevu. Nastavili su da se vi|aju i posle toga i postali prijateqi. Kada je [e{eq dopao u zatvor, Dra{kovi} mu je zbrinuo `enu i krstio sina Nikolu. U zatvoru, ga me|utim nije pose}ivao. Posle robije, Dra{kovi} je finansijski potpomogao izdavawe [e{eqevih kwiga i za wih pisao recenzije i predgovore. Godine 1989. poku{ali su da osnuju zajedni~ku stranku, ali im nije uspelo. [e{eq je navodno bio nezadovoqan Programom koji je napisao Dra{kovi} i koji “nije bio dovoqno monarhisti~an i nije se dovoqno zalagao za rehabilitaciju ~etni{tva”. Vuk je stoga u{ao u Srpsku narodnu obnovu Mirka Jovi}a, a [e{eq je osnovao Srpski slobodarski pokret. Po~etkom 1990. Dra{kovi} je svoju frakciju SNO spojio sa [e{eqevom partijom i tako je nastao Srpski pokret obnove. Rastali su se par meseci kasnije, kada je odbijen [e{eqev predlog da se strategija SPO izgradi na podr{ci Milo{evi}u i politi~kom razbijawu wegove stranke. Kao povodje iskori{}en incident prekidawa predstave “Sveti Sava”, koji je organizovao [e{eq sa grupom istomi{qenika. Dra{kovi} je zadr`ao ime stranke, a wegov kum osnovao je Srpski ~etni~ki pokret, za {ta ga je Mom~ilo \uji} nagradio titulom vojvode. U to doba imali su sli~ne politi~ke stavove: izja{wavali su se za monarhiju ([e{eq je kasnije postao republikanac), a za rehabilitaciju Dra`e Mihailovi}a, za samostalnu srpsku dr`avu u granicama koje obele`avaju srpska sela i srpska strati{ta. Razlike su postale vidqive tek kasnije. Ve} po~etkom srpskohrvatskog ratovawa, Dra{kovi} je postao mirotvorac (mada je slao dobrovoqce na rati{ta), a [e{eq je istupao krajwe radikalno obe}avaju}i granice na liniji Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, uz otvorenu podr{ku Slobodanu Milo{evi}u. Od po~etka 91. pa sve do pred kraj 93. kumovi su jedan drugom putem medija izru~ili pravu lavinu optu`bi i uvreda. Za [e{eqa je Dra{kovi} bio izdajnik i strani pla}enik. SPO je prekrstio u Srpski pokret obmane a DEPOS u Deponiju sme}a. Vuk je na po~etku bio pomirqiv: “Kad o Nikolinom ocu ne mogu da ka`em ni{ta lepo, onda ne}u re}i i ni{ta ru`no”. Kasnije je i on zao{trio jezik, pa je [e{eq postao “najve}e zlo srpskog naroda”, “~ovek koji ne zna {ta radi”, “vo|a fa{isti~kih SA odreda”, “buzdovan u Milo{evi}evim rukama”. Dra{kovi} je tako|e prona{ao i nova imena za SRS: “Socijalisti~ka rezervna stranka”, “fa{isti~ko krilo SPS-a”. Pred izbore 1993. zajedni~ka nevoqa (Milo{evi}) obojici je “skratila jezik”. Najpre su se vi|ali u tajnosti, a na kraju su potpisali i ugovor o me|usobnom nenapadawu. Primirje je potrajalo i nakon izgubqenih izbora, uz neku uzgred izre~enu cini~nu re~. Pravo pomirewe izgleda sledi tek sada. Dra{kovi} ka`e da razlike me|u wima postoje, ali da nisu velike i da se mogu prevazi}i dijalogom. Dodaje 136
da su SRS i SPO “~elne stranke srpske opozicije”. [e{eq se ne se|a da su se ikad sukobqavali: “To nikad nije bilo li~no. To je bio politi~ki sukob sa svim onim preterivawima koje donosi bavqewe politikom na Balkanu”. A samo godinu dana ranije, nakon hap{ewa Vuka i Danice pred saveznim parlamentom, [e{eq je izjavio: “Ono {to sam video na televizijskim snimcima – dakle ono {to je izvesno i objektivno – to je neartikulisano, psihopatsko pona{awe. Jednom re~ju, pona{awe koje ni jedno civilizovano dru{tvo ne mo`e da toleri{e”. U istim novinama Slavi{a Leki} objavquje tekst sa naslovom “Tom i Yeri”. Ma~ak Tom je personifikacija “aktivnog neuspeha” dr Vojislava [e{eqa. Nije uspeo, a o wemu se jo{ pi{e, neverovatno. “Pakti~no onomad, kad su neke usijane glave od Hrtkovaca nameravale da naprave Srbislavce, prostorije lokalne uprave posetio je ~ovek u potrazi za “izlaznom” pri~om: “Imam dva razloga da idem iz Hrtkovaca: prvi je [e{eqevo obe}awe da }e proterati sve Hrvate, ~im do|e na vlast”! “Ne pla{ite se gospodine! Zar Vam Bo`ovi} nije obe}ao da oni, ovde, nikad ne}e prepustiti vlast”! “E, to je drugi razlog”! I to je to! Krize na relaciji Bo`ovi} – [e{eq, redovno su bile maskirane nebitnim varijacijama koje je karakterisala odsutnost pozicije autora da defini{e tu vrstu novogradwe “crvenog mraka”. Dva ~udna svata, Bo`ovi} i [e{eq, javni sukob uma, snage, lukavosti, i ludila i politi~ke pohlepe, te brzina de{avawa gde se koegzistencija prvog stepena transformi{e u najdubqe neprijateqstvo upu}uju samo na jedan zakqu~ak: dobili smo Toma i Yerija doma}e politike. Vrtoglava de{avawa tog “crta}a”, u kome se i jedan i drugi bore za {to boqe mesto u lo`i nacionalnih veli~ina, imaju za posledicu komi~no i gotovo bajkovito opredeqewe gde je bankrot kritike, razume se, podrazumevaju}i! Slike i poruke, koje poput rafala oda{iqe [e{eq, dirqivo naivne pakosti koje sprema Bo`ovi}u i skandali koje vi{e pre`iqava nego ih prire|uje, u~inili su od [e{eqa svojevrsnog Toma ovog na{eg kolektivnog “crta}a”! Nije, svakako, iskqu~eno da mu je neko obe}ao “wegovog” mi{a ali stoji ~iwenica da se Yeri kao autenti~ni predstavnik partije na vlasti uspe{no izmi~e od represije u onim drasti~nijim oblicima. Pra{uma bezakowa, diktature i bezobzirnih situacija i dopu{teni mu ritual brutalnih metoda provo|ewa (be)zakowa Bo`ovi}a – Yerija su pretvorili u Toma. No, li{en odjeka (a)politi~ne javnosti (ili ne `eli da “oseti”) on i daqe igra ulogu Yerija, li{avaju}i se skrivenog sna o potisnutom uspehu! U pravom “crta}u”, ono mi{je spadalo Yeri uvek se krije iza le|a rabijatnog, dostojanstvenog i nosa podignutog psa... U pravom “crta}u”, tu i tamo, Tomu padne saksija na glavu! U pravom “crta}u”, Tom ~esto ostane ~ak i bez krzna...” U ovom na{em `ivotu, ba{ kao i u crta}u, Tom kao da je izgubio koordinate: ne zna koliko je qut pas; ne zna ko gaji cve}e; ne zna {ta }e sa krznom! Ili to [e{eq neuspe{no glumi! Kao Tom, autenti~ni predstavnik aktivnog neuspeha, [e{eq je uspe{no 137
kontrirao Pani}u, ]osi}u, Dra{kovi}u i u svoj `ivotopis ukalkulisao sve Milo{evi}u `eqene ostavke. Prirodna, vaqda skup{tinskorutinska zadovoq{tina, pru`ena mu je time {to je s puno u`ivawa, poput gromobrana, privukao sve muwe odaslane od strane (demokratske) javnosti. Spreman na slavan poduhvat osilio se do te mere da spere i jednog Bo`ovi}a. Imperativ wegove prirode podrazumevao je ~ak i – ~a{u vode! Roman o postojawu Bo`ovi}a, sa druge strane, je si`e onog {to normalnm qudi u svojim testamentima ne preporu~uju deci: mali, prgav, kavgacija, uz sve to osu|en da smi{qa iskqu~ivo pakosti kako bi za{titio svoj (?) integritet, on je oli~ewe onoga {to uskostru~ni krugovi, koji veruju da se mit brzopletosti (i brzine) u ovim na{im vremenima mogu dokazati jedino crtanim filmovima – tipi~an primerak Yerija. Najdragoceniji podatak u wihovoj “crtanoj” biografiji je da i jedan i drugi boluju od sindroma “nesretnog politi~kog detiwstva”! Mislim na [e{eqa i Bo`ovi}a! A Tom i Yeri, koji u ovom politi~kom slu~aju, izrawaju iz moje podsvesti, ~esto se, s istom porukom, na kraju izmire! Kojoj se, u ovom slu~aju redukovanoj metafori na{eg politi~kog `ivota, posvetiti!” Odgovor ne le`i u pomnom izu~avawu “crti}a” ve} u po~etku teksta!” XX Inicijali M.M. pojavquju se iza jo{ jednog ~lanka u istom broju “Telegrafa”. Tekst je nosio naslov “Dani [e{eqevog pi{toqa”, u kojem se predsedniku Srpske radikalne stranke pripisuju i incidenti u kojima nije u~estvovao. “^etrnaest hap{ewa, desetak uli~nih incidenata na granici fizi~kog obra~una i bezbroj krivi~nih prijava vanparlamentarni u~inak je dosada{weg bavqewa politikom Vojislava [e{eqa. Serija tih incidenata, novijeg datuma otpo~ela je pred prve vi{estrana~ke izbore, kada je na jednoj tribini u beogradskom Domu omladine, neko iz [e{eqeve ekipe fotoaparatom pogodio kwi`evnika Mirka Kova~a u glavu. Pri~alo se da je pravi ciq zapravo bila glava Vetona Suroija, a [e{eq je to demantovao rekav{i “skromno”: “Mi ~etnici, uvek poga|amo”. Slede}i incident, prekidawe pozori{ne predstave “Sveti Sava” u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, [e{eqa je udaqio od kuma Vuka Dra{kovi}a. Tada{wi Srpski pokret obnove, na ~ijem su ~elu bili Dra{kovi} i [e{eq, rascepao se na novi SPO i Srpski ~etni~ki pokret. Krajem 1990. [e{eqevi ~etnici su se pojavili na neprijavqenom mitingu Mirka Jovi}a. Nakon kra}e tu~e sa policijom (kojuje[e{eq poku{avao da spre~i nare|uju|i svojim qudima da legnu) lider S^P je dopao zatvora u Padinskoj Skeli, gde je proveo ve}i deo predizborne kampawe. Slede}e godine [e{eqeva ekipa je najpre izazvala skandal razvaqivawem tabli na manastiru Prohor P~iwski. Usledilo je blic hap{ewe u Belom Manastiru (od strane hrvatske policije) i kontroverzni “mar{ na Plitvice” koji su predvodili Milan Babi} i Vojislav [e{eq, i koji je pravim ~udom zavr{en bez pucwave i `rtava. Maja 1991. [e{eq je pompezno najavio ru{ewe Ku}e cve}a i prekopavawe Titovog groba, ali se sve zavr{ilo osredwe pose}enim mitingom oko sim138
boli~nog glogovog koca. Iste godine lider SPS je imao i nekoliko sitnijih kafanskih obra~una. Najpre sa Arkanom (“Vojo, ne}e{ biti prvi kojeg }u ubiti” – “Ti }e{ meni, Arkane, biti prvi”), a potom i sa svojim istomi{qenicima u “Ruskom caru”: [e{eqa je, naime, napala grupica biv{ih ~etnika, predvo|ena izvesnim Mrkaji}em, a po gradu se pri~alo da je uzrok tu~e bio apoliti~an, qubomora. Bogata incidentima bila je i 1992. Nedaleko od Savezne skup{tine [e{eq je nokautirao jednog taksistu {trajka~a (~ovek mu je, navodno, opsovao majku) a {ef SRS – obezbe|ewa, izvesni “^er~il”, pucao je u vazduh. Ispred Republi~ke skup{tine sli~no je nastradao i jedan {trajka~ za vreme pobune prosvetnih radnika, a na istom mestu jula 1992. [e{eqje pi{toqem pretio studentima koji su na wega “pucali” vodom i sapunom. Po~etkom 1993. godine je izbio sukob u Palati federacije na sastanku Dobrice ]osi}a sa {efovima parlamentarnih stranaka. [e{eq je ]osi}a nazvao la`ovom, Svetozar Stojanovi} je poku{ao da lidera SRS izbaci iz sale, ali je zatajilo obezbe|ewe, pa je [e{eq sastanak napustio dobrovoqno. Juna iste godine savezni poslanik SRS Branislav Vaki} nokautirao je u skup{tinskom holu Mihajla Markovi}a (SPO), a ~itav slu~aj je zavr{en neuspe{nim poku{ajem pristalica SPO da zauzmu zgradu parlamenta. Slede}i slu~aj u nizu, protekao je sa mnogo mawe medijske pa`we: radikali predvo|eni [e{eqom upali su u skladi{te “Geneksa” na Dor}olu, “izvr{ili” odluku beogradskog Privrednog suda, i odvezli autobuse svog poslanika, koje je prethodno, pod sumwivim okolnostima preuzela policija. Za sada posledwi skandal u ovoj zbirci, zabele`en je 18. maja ove godine, na sednici Ve}a gra|ana skup{tine Jugoslavije, kada je poslanik SRS Dra{ko Markovi} vodom polio predsedavaju}eg Radomana Bo`ovi}a, a poslani~ka grupa SRS potom spre~ila obezbe|ewe da Markovi}a odstrani sa sednice.” Ivkica Ba~ki} u “Vijesniku”, od 26. maja 1994, objavquje ~lanak “Kome }e se suditi”, u kojem pretpostavqa da }e neslo`an “oporba” ipak krenuti zajedno protiv Milo{evi}a. U podnaslovu se na udarno mesto stavqa dr [e{eq, kojeg o~ekuje su|ewe, {to je svakako radosna vest za “pu~anstvo”: “Dok [e{eq “jedva ~eka su|ewe”, koje }e “pretvoriti u su|ewe Milo{evi}u”, oporba iamjerava “smijeniti” s polo`aja predsjednika Vije|a gra|ana mrskog Radomana Bo`ovi}a, a socijalisti i komunisti “upozoravaju narod” i spremaju novo razbijawe svojih protivnika” Beograd (Od stalnog dopisnika Vjesnika) – Su|ewe lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ i jo{ ~etvorici radikala, zbog pro{lotjedne tu~e s policajcima u federalnome parlamentu, zakazano je za sredinu lipwa. Ako je vjerovati [e{equ, sva petorica “jedva ~ekaju” su|ewe i, zasad, nemaju namjeru pozvati se na poslani~ki imunitet, ali ga ~uvaju “u rezervi”, pa ako vide da im “socijalisti~ki sud” sprema vi{egodi{wu robiju, izvu}i }e poslani~ku legitimaciju. Dok im se robija ne poka`e na obzoru, dobro }e se “zabavqati” u sudnici i su|ewe }e, obe}ava biv{i predsjednikov najcjeweniji opozicionar, “pretvoriti u su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i Mirjani Markovi}”. U tome }e, ako je suditi po iznenada probu|enim me|usobnim simpatijama, imati svesrdnu podr{ku prvaka ve}ine parlamentarnih stranaka ko139
ji su se dogovorili da u bitku s Milo{evi}em i wegovim socijalistima krenu zajedni~ki te da ih, barem {to se parlamenta ti~e, svedu na “razumnu mjeru”. To zna~i, kako reko{e novinarima, da }e “svim dozvoqenim sredstvima” prisiliti socijaliste da se odreknu monopola vlasti, prije svega u dr`avnim medijima (RTS, Tanjug, ku}a “Politika”). [to zna~i smntagma “sva dozvoqena sredstva” objasnili su pomireni kumovi Vuk Dra{kovi} i Vojislav [e{eq: blokada rada oba parlamenta, izlazak iz wih, vanparlamentarni pritisci, odnosno “sve {to iskqu~uje nasiqe”, a ~ime oporba djelotvorno javnosti mo`e pokazati “svu pogubnost ~iwenice da je Milo{evi} neustavno prigrabio svu vlast i da parlamenti predstavqaju samo masku za totalitarni i autokratski re`im”. Premda “oporbenom saboru” nisu prisustvovali ~elnici dviju demokratskih stranaka Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica (poslali su potpredsjednike) i premda te dvije stranke nisu ba{ odu{evqene Dra{kovi}evom i [e{eqevom najavom borbe izvan parlamenta, ipak su se svi suglasili oko smjene Radomana Bo`ovi}a s polo`aja predsjednika Vije}a gra|ana. Wegov opoziv zajedni~ki }e zatra`iti zbog Bo`ovi}eva “nadmenog pona{awa koje je i dovelo do nedavnog incidenta”. Okupqeni oporbewaci vjeruju da }e srbijanski socijalisti `rtvovati Bo`ovi}a, tim prije {to tog Crnogorca iz Vojvodine (“Crnogorci su govna”, izjavio je Bo`ovi} jednom prilikom) nimalo ne qube ni crnogorski socijalisti, a bez wihove pomo}i Milo{evi}eva SPS u parlamentu ni{ta ne mo`e izglasati. Vuk Dra{kovi} je jo{ novinarima, kako re~e, otkrio va`nu stvar. “Socijalisti su u panici. Odmah poslije najave da }e se ~etiri najja~e stranke ujedinici protiv wih, nastala je u wihovim radovima prava pometwa. Zaredali su wihovi sastanci na najvi{oj razini, dr`avnoj i policijskoj, i svi su dobili zadatak – sprije~iti udru`ivawe opozicije”, izjavio je Dra{kovi}, ne obja{wavaju}i za koga je to novost, s obzirom da su socijalisti i dosad sinhronizirano i krajwe uspje{no “lomili” oporbu na svakom koraku. U tome im, kao i dosad, nesebi~no poma`u komunisti Mirjane Markovi}, koji su i prvi javno reagirali na pomirewe do ju~er “smrtno zava|enih” kumova. Stranka predsjednikove supruge upozorava javnost da se na politi~koj sceni Srbije javqa novo “destruktivno savezni{tvo desnice” sa striktno podijeqenim ulogama: Dra{kovi}ev Srpski pokret obnove poku{at }e uli~nim nasiqem osvojiti vlast, dok }e radikali u parlamentu izazivati nerede, ka`u komunisti koji su prozreli i krajwi ciq novih saveznika izazivawe op}eg kaosa u dru{tvu i gra|anskoga rata, a potom i nasilno preuzimawe vlasti koja bi se pretvorila u diktaturu vo|e SPO i radikala. Dok komunisti upozoravaju javnost, dotle socijalisti “rade na terenu”. Odmah nakon skup{tinskoga obra~una radikala i policije, beogradski “plavci” su upali u prostorije [e{eqeve stranke i zaplijenili sve prona|ene primjerke mjese~nika “Velika Srbija”. Dosad je taj ~asopis nesmetano izdavan i distribuiran, ali je poslije tu~e u parlamentu iznenada otkriveno da je u jednom wegovom broju objavqen tekst “Protokoli sionskih mudraca”. Zbog tiskawa tog antisemitskog teksta, “Velika Srbija” je zabrawena. Vrijedi podsjetiti da su “Protokoli” nedavno ponovno tiskani u Srbiji, u izdawu “Velveta”, a da je tiskawe istoga najavila i kwi`evna zajednica “Sfairos”, ~iji je glavni urednik 140
Milan Mladenovi}, ina~e vo|a Konzervativne stranke. Povodom izdawa “Velveta” reagiralo je beogradsko javno tu`ila{tvo, ali ni poslije dva mjeseca od dono{ewa pravosna`ne sudske odluke primjerci “Protokola” nisu zaplijeweni i uni{teni. Policija jednostavno nije dobila nare|ewe da bude tako brza i efikasna, kao u slu~aju [e{eqeve “Velike Srbije”. Mo`da nije naodmet spomenuti i da se u beogradskim kwi`arama i danas slobodno mo`e kupiti kwiga Mihajla Popovskog “Tajanstveni svet masona”, koja jo{ 1984. godine trajno zabrawena upravo zato {to je u woj u celosti objavqen tekst “Protokola”. Radovan Pavlovi}, u “Politici” od 26. maja 1994, objavquje tekst “Bo`ovi} ostaje?”Na centralno mesto Pavlovi} stavqa re~enicu koju je, navodno, Radoman Bo`ovi} uputio dr Vojislavu [e{equ: “Do sada si ruku dizao onako kako sam ti ja nare|ivao”, re~enicu koju je samo ovaj novinar ~uo, a ako je i izgovorena, svejedno ne odgovara istini. Podnaslov je glasio: “Inicijativa za smenu kontroverznog ~elnika jednog od domova u saveznom parlamentu propala i lane – zaslugom radikala. – [ta pokazuju ra~unice” “Ja }u se nakratko preseliti u poslani~ke klupe jer }u sasvim izvesno nastaviti da predsedavam ovim domom” – samouvereno je, ta~no pre godinu dana, u Ve}u gra|ana izjavio wen predsednik Radoman Bo`ovi} uo~i glasawa o wegovom poverewu. Nakon izja{wavawa poslanika, predsednik je trijumfalno saop{tio da je “prosto predodre|en da negde predsedava”. Na to je, naravno, imao pravo jer, od 100 poslanika koji su se izja{wavali o eventualnom “svrgavawu” predsedavaju}eg, za wegovu smenu glasalo je svega 26 izabranika, dok je ogromna ve}ina, 70 poslanika bila protiv. Tako je pre godinu dana, inicijativa nekih opozicionih partija da ukloni Bo`ovi}a, do`ivela fijasko. Na godi{wicu izglasavawa poverewa predsedniku Ve}a gra|ana, aktuelni predsednik ovog skup{tinskog doma uspeo je da o`ivi stare apetite razjediwene opozicije i da ih pribli`i u jednom zahtevu: ~etiri najuticajnije srpske opozicione partije postigle su nedavno “trojni pakt” (trojni zato {to Ko{tuni~ina stranka nema delegate u saveznom parlamentu) protiv Bo`ovi}a. Zahtev srpske opozicije nije nai{ao na neki veliki odjek, niti alarmirao redove socijalista. Ne samo zato {to, prema trenutnom odnosu snaga u ve}u gra|ana Bo`ovi} ima neophodnu brojku glasova koji mu obezbe|uju sigurno predsedavawe, ve} i zbog ~iwenice da se Bo`ovi} ve} odavno nalazi na “ni{anu” opozicije, nemo}ne da naru{i uspostavqeni parlamentarni balans. Krajem juna pro{le godine, 46 poslanika DS, Deposa i crnogorskih narodwaka potpisalo je “peticiju” za smenu predsednika Ve}a gra|ana. Razlog – Bo`ovi} je optu`en da je prekr{io Ustav, Zakon o izboru i razre{ewu predsednika Republike, neprekidno kr{io privremeni poslovnik Ve}a i svojim neprimerenim pona{awem kumovao netrpeqivoj klimi u klupama, pa ~ak i te{kom incidentu koji je kulminirao nokautom u skup{tinskom holu. Ta~nije, Bo`ovi} je okrivqen da je rukovodio akcijom ru{ewa Dobrice ]osi}a. Srpski radikali su tada{wu inicijativu prosto ismejavali, javno su stali u odbranu Bo`ovi}a, da bi im se to kasnije vratilo kao bumerang. Naime, 141
krajem pro{le godine, radikali }e postati glavni glasnogovornici i najvatreniji pobornici zahteva da se Bo`ovi} smeni. Posebno sednice u martu obele`ili su sukobi na wihovoj relaciji Bo`ovi} je [e{eqa ~esto, o{trim i povi{enim tonom “terao nazad u klupu”, ali i druge radikale (“do sada si ruku dizao onako kako sam ti ja nare|ivao”, skresao je jednom prilikom Bo`ovi} [e{equ), oni su uzvra}ali optu`bama da je Bo`ovi} kriminalac, da bi situacija prokqu~ala polivawem predsedavaju}eg ~a{om hladne vode. Biv{i “nekrunisani” saveznik socijalista, sada je u{ao u pakt sa opozicijom da “sru{i glavnu prepreku o~uvawa parlamentarizma” ([e{eqeva izjava prilikom nedavnog pomirewa sa kumom Dra{kovi}em), Radomana Bo`ovi}a. Izvesni tra~ak “nade” da bi radikali uz pomo} ostale opozicije, uspeli u svojoj vi{emese~noj nameri da “Bo`ovi}u stanu ukraj” ([e{eqev omiqeni slogan), pojavio se izjavom RadmilaBogdanovi}a, predsednika Ve}a republika. On je, navodno, novoformiranoj beogradskoj agenciji kazao kako je vi{e puta upozoravao Bo`ovi}a na na~in kako vodi sednice, ali ga on nije poslu{ao. No, ju~e je Bogdanovi} to demantovao i kategori~no saop{tio kako SPS nema razloga da smewuje Bo`ovi}a. Nezahvalne su bilo kakve prognoze, pogotovu ako se zna da bi se o eventualnoj inicijativi poslanici izja{wavali tajnim glasawem, trenutni politi~ki pogled na stawe u klupama Ve}a gra|ana govori da Bo`ovi} ponovo ima razloga za optimizam od predodre|enosti da predsedava ovim domom. Da se ujedine sve opozicione partije, i srpske i crnogorske, {to je mo`da ravno utopiji, blok protiv predsednika te{ko da bi imao dovoqno glasova, ta~nije ne mo`e da okupi 70 poslanika koji bi glasali za smenu predsednika Ve}a. Pogotovo kada se zna da Depos vi{e nije jedinstven (razli~ito glasaju grupa koju predvodi Slobodan Rakiti} i krilo verno Vuku Dra{kovi}u) raskol je vidqiv i u pona{awu sledbenika poslanika DS (postoje dve frakcije, za Mi}unovi}a i uz \in|i}a). S druge strane, socijalisti~ki blok, mada nema bezbednu ve}inu (SPS i DSPCG daju u zbiru 64 glasa, {to je za {est mawe od spokojstva), naravno, igra na kartu pridobijawa glasova iz suparni~kog tabora, i, kako to nedavno re~e Borisav Jovi}, to za sada uspevaju. Ako je neko u opoziciji igrao na kartu da dobije neki glas od crnogorskih socijalista, od toga, sude}i po najavama iz DPS, nema ni{ta. Crnogorci }e stati uz svog zemqaka srpskog roda. Ta~nije, kako nam je ju~e izjavio Milan Gajovi}, i tako razre{io sve dileme, DPS ne}e podr`ati zahtev srpske opozicije za smenu Radomana Bo`ovi}a. Predsednik kluba poslanika DPS u saveznom parlamentu, ka`e da opozicija ima pravo, niti DPS spori da oni tra`e razre{ewe du`nosti predsednika Ve}a gra|ana, ali ako to pitawe do|e na dnevni red, crnogorski socijalisti ne}e podr`ati opoziciju. Na na{u primedbu da opozicija tra`i Bo`ovi}evu ostavku zbog na~ina kako vodi sednice, Gajovi} je odgovorio da predsednik svojim postupcima nije doprineo konkretnim incidentima u parlamentu.” U istim novinama objavqen je jo{ jedan ~lanak na istu temu. Ispod naslova “Bogdanovi}: SPS nema razloga za smenu Bo`ovi}a” nije bilo potpisa. Rad142
milo Bogdanovi} je ocenio da se radi o nemo}i srpskih radikala, te da su oni osnovni uzrok svih incidenata u skup{tini. “Socijalisti~ka partija Srbije nema razloga da bi smenila predsednika ve}a gra|ana Skup{tine Jugoslavije, niti je o tome raspravqano na poslani~kom klubu, niti je ko takvu raspravu tra`io. Kako }e se odvijati rad Ve}a gra|ana o tome |e da razmisli predsednik tog ve}a, a videlo se da ve}e mo`e normalno da radi kad su sednicu napustili poslanici Srpske radikalne stranke, izjavio je ju~e potpredsednik Ve}a republika Skup{tine Jugoslavije Radmilo Bogdanovi}. On je demantovao informacije da je vi{e puta opomiwao Radomana Bo`ovi}a i ukazivao mu na na~in na koji vodi sednice, ali da ga predsednik Ve}a gra|ana nije poslu{ao. Bogdanovi} ka`e da uop{te nije ni hteo da govori o incidentu koji se dogodio u Ve}u gra|ana, jer on nije ~lan tog skup{tinskog doma, a da novinar “Bete” nije korektno preneo wegovu izjavu. Komentari{u}i zbivawa pod krovom saveznog parlamenta potpredsednik Ve}a republika je rekao da jedan broj poslanika SRS, na ~elu sa Vojislavom [e{eqom, ni{ta drugo ne radi nego tra`i smenu Radomana Bo`ovi}a. Kad im takvi zahtevi ne pro|u oni prosipaju vodu u Skup{tini i prave incidente. Wihovo pona{awe je uzrokovalo prekide nekoliko sednica ve}a gra|ana. Bogdanovi} isti~e da je poslanicima SRS, vaqda sada jasno da nemaju dovoqan broj poslanika da bi smenili Bo`ovi}a, a opozicija koja se sad udru`uje, tako|e, nema potrebnu ve}inu da bi smenila predsednika Ve}a.” ”Ve~erwe novosti” od 27. maja prenose pisawe “Duge”, ta~nije izvode iz dnevnika Mirjane Markovi}. Svoju netrpeqivost prema dr Vojislavu [e{equ, Markovi}ka je izrazila ve} u naslovu “Ekstremni [e{eq”. U podnaslovu se nalazi wena reakcija na zahtev dr [e{eqa, naravno bez obja{wewa za{to je, u stvari, tra`eno ukidawe ove partije koja je uzurpirala vlast u Srbiji: “Vojislav [e{eq tra`i da se zabrani rad jedne leve partije. To je istorijski ve} vi|ena i obrazlo`ena pojava – fa{isti, profa{isti, ekstremna i nacionalisti~ka desnica do`ivqavaju sve levi~are kao veliku opasnost za sebe.” “I naravno, u pravu su. Zato se ne treba i{~u|avati takvim zahtevima u vezi sa levicom. Problem je u tome {to je takva jedna partija, odnosno partija fa{isti~ke orijentacije, uop{te registrovana u ovoj zemqi. I ja o tome ne govorim i pi{em samo u vreme kada se vladaju}a partija sukobila sa Radikalnom strankom kao {to zli jezici tvrde. Na opasnost za miran i kulturan `ivot koji dolazi sa te strane, ja sam upozoravala od samog po~etka i moram priznati da sam u tim upozorewima bila prili~no sama. Jedino je nekako te{ko obja{wiva politi~ka i moralna dinamika kod nas. I brzina je problemati~na, ali je smer te dinamike sasvim zagonetan. Donedavno, [e{eq je u na{oj javnosti do`ivqavan kao pozitivna politi~ka figura. Wegov primitivni nacionalizam, nikada nije mogao da li~i na patriotizam. Naprotiv. Taj pritimivni i brutalni nacionalizam, ogromna je, mo`da najve}a opasnost za srpski narod. Ja sam i ranije pisala o tome da nije opasnost [e{eqevog zastupawa srpskih interesa samo u tome {to su ti interesi izra`eni na nacionalisti~ki, profa{isti~ki na~in. Opasnost je u tome {to 143
tako nacionalisti~ki, profa{isti~ki izra`eni interesi srpskog naroda nisu autenti~ni, pa zato nisu ni svojstveni srpskom narodu. Taj ekstremizam, ta brutalnost, ta surovost, to nismo mi. To nismo mi u ve}ini, pa prema tome, ni u su{tini. [e{eq ne izra`ava interese srpskog naroda zato {to mu ne pripada. Ne mislim, naravno, genetski, poreklom. U to ne ulazim. To, da li je mo`da poreklom Hrvat ili musliman... Mogao bi da bude i Tur~in ili Portorikanac. Meni je to svejedno. Ja sam mondijalista. Volim sve qude. Jedino bitnim razlikama me|u wima smatram moralne. Sve su ostale sporedne. Ali, [e{eq ne pripada srpskom narodu duhovno. On ne razume srpski narod. On ne zna ni{ta o na{im gradovima i selima o na{im praznicima, o na{im rekama, o kosidbi u julu, o Festu za vreme zimskog raspusta, ne zna kako izgleda pazarni dan u ]upriji i do~ek nove godine u Beogradu... On je stranac. Ali primitivan i agresivan. I kao i svaki primitivan i agresivan ~ovek, veomaje gramzqiv. Kad su u pitawu materijalna i duhovna dobra drugih qudi. On bi da ih prisvoji, otimaju}i i uni{tavaju}i ih. Ja nisam ni za ovo prisvajawe tu|eg, koje prisvojeno ~uva. Ali, zlom smatram pogotovo ono prisvajawe u ~ijoj se su{tini nalaze agresija i destrukcija. To je otima~ina posle koje ni onome ko otima uglavnom ne ostaje ni{ta, Osim mra~nog zadovoqstva da je o{tetio, povredio, naneo zlo drugima.” Bojan Jovanovi} u “Monitoru” od 27. maja 1994. objavquje ~lanak sa naslovom “Kumovi u akciji” u kojem tvrdi da se dr Vojislav [e{eq otimao sa Vukom Dra{kovi}em oko nekih dolara iz dijaspore. Podnaslov je postavqao tri pitawa : “Ko stoji iza podignute optu`nice pritiv radikala, kome savezni izbori (ne) odgovaraju i ko je prvi od kumova “okrenuo telefon” “Te{ki incidenti fatum su ovda{we politi~ke scene: pro{lonedeqnim polivawem vodom predsednika doweg doma federalnog parlamenta Radomana Bo`ovi}a, [e{eqevim rvawem sa skup{tinskim obezbe|ewem i so~nim psovkama na ra~un srpskog predsednika galvanizovana su barem dva pitawa – prvo, mogu}nost ponovnog i delimi~nog ujediwewa srpske opozicije i drugo, raspisivawe prevremenih saveznih izbora. Nakon ovoga, usledila je zajedni~ka konferencija za {tampu u sedi{tu Srpske radikalne stranke na kojoj su Dra{kovi} i [e{eq, uz obnavqawe kumstva, najavili i svoj politi~ki savez uprkos “ideolo{kim suprostavqawima”. \in|i} i Ko{tunica potvrdili su u ponedeqak postojawe “akcionog jedinstva” opozicije kroz taktiku “step by step.” Ujediwavawa opozicija Te{ko je nabrojati sva tajna i javna ujediwewa srpske opozicije u zadwih ~etiri godine. Prvo se zbilo uo~i prve javne promocije opozicije na Trgu Republike juna 1990., drugo u proqe}e 1991., kada je poku{ano stvarawe Ujediwene srpske demokratske opozicije, tre}e se zbilo uo~i dolaska princa Aleksandra Kara|or|evi}a u Srbiju oktobra iste godine, ~etvrto je bilo maja 1992. u okviru DEPOS-a i ovo je, sada, jo{ jedan u nizu poku{aja zajedni~kog delovawa. Primetno je da je u svakom od tih okupqawa Vuk Dra{kovi} predwa~io. Wegovi protivnici su to smatrali `eqom da celu opoziciju stavi pod svoju kapu, {to je ovde verovatno nemogu}e napraviti. Rat Milo{evi}u 144
U perspektivi – otvaraju se ozbiqna pitawa unutar srpske borbe za vlast a na visoku temperaturu – ispod naizgled ohla|ene politi~ke scene – neopozivo ukazuje do ju~e nezamislivo pomirewe i udru`ivawe Dra{kovi}a i [e{eqa. ^ini se da je zadwim skup{tinskim incidentom [e{eq definitivno objavio rat socijalistima. I oni wemu. Dra{kovi} je to uradio mnogo ranije. [e{eqevi konflikti sa socijalistima otpo~eli su pro{log proqe}a nesporazumima oko potpisivawa Vens–Ovenovog plana; kulminacija, privremena, zbila se krajem septembra pro{le godine kada Glavni odbor SPS, u jednom veoma o{trom saop{tewu [e{eqa naziva “sarajevskim politikantom”, “ratnim zlo~incem” i “profiterom”. Tada isukani patriotski ma~evi nijesu vi{e vra}ani u korice. Sve se pretvorilo u sukob koji se manifestovao kroz opstrukciju rada Republi~ke skup{tine, koju su tokom oktobra vr{ili radikalski poslanici, popularni “grobari”. Milo{evi} je to uzeo kao povod da raspusti Skup{tinu i 20. oktobra raspi{e prevremene parlamentarne izbore. Radikalm su iz tih izbora iza{li oslabqeni u pogledu broja poslani~kih mesta a potom i zbog cepawa stranke. [e{eq je, me|utim, i daqe ostao ozbiqan Milo{evi}ev takmac. Radmilo Bogdanovi}, koji se jo{ od bawalu~ke pobune “Septembar ’93” na svoj na~in petqa oko [e{eqa, podr`ava, kako se tvrdi, Radikalnu stranku Srbije. Ona je nastala iz jedne frakcije SRS, koju predvodi Qubi{a Petkovi}, biv{i [e{eqev generalni sekretar. Prore`imska {tampa u Beogradu ovih dana poja~ava kampawu sa napisima o masovnom prelasku mesnih odbora SRS u Petkovi}evu stranku. [e{eq je ukinuo Srpski ~etni~ki pokret i time se li{io podr{ke “~etnika unutar svoje stranke. To se, po svemu sude}i, sada pretvara u aferu “~etnikgejt” ili tome sli~no. U tom smislu za sadaje nejasno kako }e koalicija SPO – SRS funkcionisati, s obzirom na (uglavnom) Dra{kovi}evu nepopularnost me|u [e{eqevim pristalicama. Sve ovo skupa umnogome je yombast teren: sukobi kumova, na granici tu~e, zapo~eli su u proqe}e 1990. aferom oko “Dani~ine torbe” tj. novca koji su predsednik SPO i tada{wi potpredsednik [e{eq dobili od srpske emigracije. Govori se da je [e{eq u republi~ki parlament jula naredne godine u{ao zahvaquju}i te{kim optu`bama izre~enim na ra~un SPO; s po~etkom rata [e{eq je o Dra{kovi}u govorio najcrwe stvari na koje mu ovaj, jasno, nije ostajao du`an. Ta se sva|a okon~ala hepiendom pro{le godine – wihovim javnim izmirewem na TV “Politici”. Time se iskora~ilo iz, u zadwe vreme, jednostavno nepodno{qivih glo`ewa vezanih za finansijske afere. One su, osim {to su ukazivale na tragi~an stepen dezorijentisanosti, jednim svojim (ozbiqnim) dijelom potvrdile i korumpiranost opozicije. Uz kontinuitet aktivnosti re`ima – ponajpre Radmila Bogdanovi}a – na razbijawu opozicije, zadwi doga|aji mo`da najavquju u jo{ jedan “sudbinski” trenutak srpskih politi~kih kretawa. Debate i raskoli opozicionog bloka oko ulaska ili neulaska u Republi~ku vladu bili su uvod u ve{to plasiranu pri~u u “Dugi” o ume{anosti vode}ih qudi iz opozicije u skandale oko privatnih banki. Me|u ume{anima u te afere, kao posebno – vaqda i namerno – eksponirana li~nost, na{ao se i sa145
vezni premijer Radoje Konti}. Za wega se jo{ od februara “pouzdano zna” da treba da ode. U legendu. Faktor Bo`ovi}evog skalpa Neposredan povod telefonskog poziva Vojislava [e{eqa, lidera Srpske radikalne stranke kumu i doskora{wem qutom politi~kom protivniku Vuku Dra{kovi}u, predsedniku Srpskog pokreta obnove pre podne, u petak, 20. maja, bio je pokretawe krivi~ne prijave protiv samog [e{eqa i jo{ ~etvorice saveznih poslanika SRS za ometawe rada organa bezbednosti. Vuk je, uvek spreman na nova udru`ivawa, prihvatio poziv i do{ao u prostorije radikala. Nakon razgovora iza zatvorenih vrata saop{tili su nestrpqivim novinarimada su postigli dogovor o potezima suprotstavqawa re`imu SPS-a i wegovoj samovoqi u parlamentu i medijima. Upozoravaju}i da ovaj sastanak nije nikakava nova koalicija, Dra{kovi} je istakao da je SPO uvek spreman da reaguje kada su ugro`ena elementarna prava parlamentarcima, u ovom slu~aju prava SRS i ako re`im stvarno pokrene krivi~ni postupak, po re~ima Dra{kovi}a, to sutra mogu o~ekivati i ostale stranke. Bitan zakqu~ak je i hitna smena Radomana Bo`ovi}a sa mesta predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine. Kumovi, [e{eq i Dra{kovi}, zakazali su naredni sastanak u ponedeqak u prostorijama SPO-a, na kome su se, pored wih dvojice, pojavili i potpredsednik Demokratske stranke Miroqub Labus i Demokratske stranke Srbije Radoslav Stojanovi}. Pozvani su i Vesna Pe{i}, lider Gra|anskog saveza Srbije i Du{an Mihajlovi}, lider Nove demokratije, ali oni nisu do{li. Nakon dvo~asovnog razgovora iza zatvorenih vrata u~esnici nove ideje udru`ivawa pojavili su se sa zajedni~kim saop{tewem u kome su osudili nadmeno pona{awe Radomana Bo`ovi}a u saveznom parlamentu i slo`ili se da je upravo ono prouzrokovalo nedavni incident. Zato zahtevaju opoziv gospodina Bo`ovi}a od strane socijalista jer su oni “najodgovorniji za uspostavqawe normalnog rada u oba parlamenta”. Tako|e se osu|uje monopolsko pona{awe SPSa u sredstvima javnog informisawa i dogovoreno je da opozicione stranke predlo`e zajedni~ki zakon o RTSu. Nasuprot velikom optimisti [e{equ, kome je ovaj dogovor po mnogima posledwa {ansa da ostane u vrhu, Radoslav Stojanovi} bio je veoma uzdr`an. Vi{e puta ponovio je da je Demokratska stranka Srbije do{la na razgovor samo zbog ugro`enih osnovnih principa parlamentarizma, da mogu zajedno delovati samo po odre|enim tehni~kim pitawima i da o nekakvom zbli`avawu nema ni govora. Ocena Miroquba Labusa veoma je sli~na, ali je on naglasio da je za normalizaciju parlamenta neophodno da se poslani~ki klub radikala javno izvine Ve}u gra|ana za nedoli~no pona{awe. Novi izbori? U pri~i oko novih federalnih izbora posebno va`an momenat je i postojawe mnogobrojnih relevantnih procena da je pozicija Milo{evi}a izuzetno stabilna. Avramovi}ev relativno jak dinar to mu dodatno pospe{uje. Na medijskom planu, primetno je lagano distancirawe od rata u Bosni, ali Milo{evi}eva poseta Sajmu poqoprivrede u Novom Sadu te{ko da }e dugoro~no zakamuflirati vojne probleme srpske strane preko Drine. Te`i{te eventualnih promena, tvrde upu}eni, ostaje na republi~kom te146
renu. Budu}i da je Milo{evi} na prevremenim izborima pro{le godine dobio najvi{e mandata, zatim uzeo mesto predsednika Skup{tine i formirao “svoju” Vladu, mnogi su prebrzo zakqu~ili da je on na taj na~in re{io problem nedostatka apsolutne ve}ine, ali u osnovi, ta je Vlada mawinska i predstavqa preoblikovanu varijantu onoga {to se u politi~koj teoriji zove “nestabilna vlada”. Kumovi su rekli novinarima da }e, ukoliko ne bude prihva}en wihov predlog Zakona o RTS, opozicija blokirati rad parlamenta. Indirektno je najavqen atak i na Saveznu vladu. Dra{kovi} kao da je jedva do~ekao stvarawe izuzetno o{tre kombinovano parlamentarnovanparlamentarne koalicije {to bi se moglo razvijati u pravcu, jo{ pro{le godine najavqenog, “mu{kog poteza”. U me|uvremenu, Bogdanovi}je obezbedio pokretawe krivi~ne odgovornosti radikala zbog ometawa rada slu`be obezbe|ewa u vr{ewu du`nosti i ta situacija u izvesnoj meri podse}a na sli~nu stvar sa Dra{kovi}em iz juna pro{le godine. Izve{ta~u “Monitora” [e{eq se u ponedeqak, nakon konferencije za {tampu, doimao kao vrlo samouveren i spreman na sve. U hvatawu za gu{e pro{le sedmice u parlamentu, na re~i jednog iz obezbe|ewa “Dove{}emo poja~awe, dvadeset qudi...!”, vojvodaje odgovorio: “Dovedite kowicu, koliko vas ima, majku vam komunisti~ku”. Preko ~itavog skup{tinskog zdawa odjekivala su [e{eqeva prozivawa Bogdanovi}a. To se smatra izuzetno opasnom rabotom. Spoj Vukovog vanparlamentarnog (revolucionarnog) naboja i [e{eqevog uro|enog radikalizma, tera na zakqu~ak da zaista ni{ta ne treba iskqu~iti. U igri su zna~ajne stvari i svaka od wih pri “regularnom” razvoju situacije u krajwem slu~aju vodi novim izborima. [e{eq ka`e najesen. Milo{evi} ne ka`e ni{ta. ^eka se jedan va`an doga|aj!” X”Intervju” od 27. maja 1994. donosi razgovor Mirjane Milenkovi} sa Zoranom ^i~kom, ~lanom SKPJ, kako je najavqeno u nadnaslovu. Naslov je bio kratak “Bu|ewe komunista”. Za ^i~ka je dr [e{eq dokazani destruktivac, a u podnaslovu je citiran stav levice prema srpskim radikalima: “Komunisti su najo{triji protivnici radikala. Izbora }e biti do kraja godine. Levica ima {ansu i u Srbiji. Ne}emo tra`iti zabranu SRS-aa” “Srpska radikalna stranka ovih dana i zvani~no je zatra`ila od Savezne skup{tine da zabrani rad Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju. Pored zabrane srpski radikali zahtevaju i da se imovina biv{ih SKJ, SSRNJ i SSOJ, koja sada pripada SKPJ, pretvori u dr`avnu svojinu. [ta se krije iza ovih najnovijih napada i reklo bi se totalnog rata SRS-a i Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, poku{ali smo da saznamo od Zorana ^i~ka, ~lana SKPJ. Da li je predlog radikala da se stranka ~iji ste ~lan zabrani do{ao neo~ekivano? – Sve partije koje nemaju nove ideje, a to je slu~aj i sa Srpskom radikalnom strankom, okre}u se represiji i progonima drugih neistomi{qenika. Istorija je pokazala da su komuniste jedino zabrawivali fa{isti~ki re`imi. To je u novije vreme uradio re`im Frawe Tu|mana i Milana Babi}a u Krajini. Ni, [e{eq, a ni wegovi istomi{qenici ne bi smeli da zaborave da mi najboqe radimo kad smo u ilegali. Vojislav [e{eq tra`i i da vam se oduzme imovina? 147
– Imovina koju mi posedujemo nastajala je pedesetak godina i nije od ju~e. Koliko ona ta~no iznosi, ne znam, ali u svakom slu~aju mi smo siroma{niji od inih stranaka koje se finansiraju iz inostranstva. ^lanovi na{e stranke, ali i sama stranka stoji na raspolagawu dr`avnim kontrolama. Sve se mo`e proveriti. Uostalom, za razliku o SRS-a mi nismo profitirali na ratu, ve} smo deo svoje imovine ustupili izbeglim gra|anima iz RSK-a i RS-a. Da li su izbori koji se najavquju mo`da povod da SRS tra`i va{u zabranu? – Izbora }e svakako biti i o~ekujem ih najkasnije do nove godine. A pro{logodi{wi izbori su pokazali da je popularnost radikala u narodu opala. Narodu je dosta rata i onih koji ga zagovaraju. @ele mir. To je i razlog zbog ~ega radikali u republi~kom parlamentu imaju daleko mawi broj poslanika nego u saveznom. ^ini se da se i vi ve} pripremate za predstoje|e izbore. Tu nedavno su mladi komunisti promar{irali Beogradom klicaju}i Titu? – Obzirom da izbore o~ekujemo, logi~no je da se za wih i pripremamo. Poku{avamo da uhvatimo korak sa levicom koja u svetu ja~a. Nadamo se da nas uspeh ne}e mimoi}i. Vidite, u Ma|arskoj su nedavno pobedili komunisti, tako|e i u Poqskoj, pa ne vidim zbog ~ega bi uspeh mimoi{ao i na{u levicu. Vi ve} imate svoje predstavnike u Vladi Srbije i Vladi RSK-aa, iako niste parlamentarna stranka? – Nismo ih mi delegirali. To je bila wihova voqa i samim tim mi to i pozdravqamo. Levica ima i dobija {ansu zato {to na nov na~in mo`e da doprinese razvoju dru{tva. ^ini se da su se srpski radikali naro~ito okomili na va{eg istaknutog ~lana, profesora Miru Markovi}. [ta je razlog tome? – Vidite, gospo|a Markovi} je u svom dnevniku u ~asopisu “Duga”, jo{ pre razlaza Socijalisti~ke partije Srbije sa [e{eqevom strankom, dok je jo{ vladala wihova fakti~ka koalicija, raskrinkala delatnost srpskih radikala. To je ura|eno na kulturan i po{ten na~in, a sve {to je tamo napisano predstavqalo je na{a programska shvatawa. Dali su radikali odmah nakon objavqivawa dnevnika otpo~eli ofanzivu na vas? – Ne, to je usledilo godinu dana kasnije. Ta~nije, septembra pro{le godine, kada nas je Vojislav [e{eq u Saveznoj skup{tini optu`io za zbivawe u Bawa Luci. Optu`eni smo za kontra{pijuna`u i dizawe ustanka, {to naravno nije ta~no. [e{eq, istovremeno, govori da smo mi mala, bezna~ajna stranka bez ~lanstva, ali i da smo uzrok raznoraznih zbivawa. Ako smo mali, onda svakako ne mo`emo biti uzrok “raznoraznih zbivawa”. Dakle, ako smo uzrok, onda nismo bezna~ajni. To su kontradiktorne i nespojive izjave. Podmetawem i insinuacijama radikali se ne mogu odr`ati na politi~koj sceni. Sledi li protivudarac SKPJ, protiv SRS-aa. Ho}ete li sada vi zatra`iti zabranu rada stranke? – Ustavom je propisano kada rad jedne stranke mo`e biti zabrawen. O tome odlu~uje Ustavni sud, a javni tu`ilac mo`e davati predlog. Stranke su tu da bi pridobile {to vi{e pristalica, a nikako da bi minirale rad neke druge stranke i tra`ile wenu zabranu. To samo vodi u jednu vrstu kompromitacije. Stvar dr`ave je ho}e li ona zabraniti rad stranke koja {iri nacionalnu 148
mr`wu. Naravno, mi ne}emo tra`iti da se zabrani rad [e{eqeve stranke. Sam narod }e ih odbaciti. Bira~ko telo sve vi{e uvi|a anahronost i destruktivnost [e{eqeve politike, koja je u su{tini duboko suprotna interesima srpskog naroda. Uostalom, svi koji su pratili rad Savezne skup{tine mogli su i sami da se uvere u [e{eqevu destruktivnost. Rekli ste da je va{a stranka za mir. – Na prvom mestu su sloboda i demokratija. Naravno, zala`emo se i za osvajawe vlasti, ali putem slobodnih i demokratskih izbora, zala`emo se za slobodu svakog pojedinca i naroda, nezavisno od wegove vere, nacije i politi~kog ube|ewa. To, naravno, ne mo`.e da odgovara stranci kakva je [e{eqeva, jer u nama vidi najo{trijeg i beskompromisnog kriti~ara i politi~kog protivnika.” Dragan Biseni}, u listu “Intervju” od 27. maja 1994, objavquje tekst pod naslovom “Izborna gimnastika”. Biseni} usputno navodi da je dr [e{eq raspustio ~etni~ki pokret, bez ula`ewa u razloge, {to proizvodi kod ~itaoca negativan utisak. Podnaslov je ismevao opoziciju: “Kada socijalisti nai|u na unutra{we probleme, oni ih re{e raspisivawem izbora. Opoziciji izbori do|u kao zadatak za dete od tri godine: da svake zime istr~i maraton” “Kada ne{to ozbiqno ho}e da naude opoziciji – socijalisti raspi{u izbore. Nakon izumevawa priru~nog kupatila u saveznoj skup{tini, (istinski patent, ina~e, pripada parlamentu Gruzije) sva je prilika da }e biti ponovnog birawa za Ve}e gra|ana ovog zakonodavnog tela vlasti. Ve} tre}i put zasedawa op{teg predstavni~kog doma bivaju prekidana po identi~nom scenariju. Radikali optu`e predsednika ve}a Radomana Bo`ovi}a, on zvowavom prekida govornika skre}u}i mu pa`wu da je proma{io temu, nakon ~ega dolazi do prepirke koja se okon~ava progla{avawem pauze. Uzdaju}i se u pore|ewa i tra`ewa analogija sa raspisivawem pro{logodi{wih, decembarskih izbora u Srbiji, a naro~ito povode}i se tada{wim obja{wewem za raspu{tawe skup{tine (weno nedostojanstvo i sli~no) smatra se da su i ovi uzastopni prekidi dovoqan dokaz ruinirawa dostojanstva federalne skup{tine. Drugi pokazateq koji uverava politi~ke stranke i novinske izvi|a~e da predstoje savezni izbori jeste nedavna prognoza SKPJ da ne bi bilo lo{e kada bi do{lo do izbora za savezni parlament. U prognosti~ke sposobnosti ove stranke malo ko ozbiqan sumwa, naro~ito zbog toga {to su se mnoge od ocena koje dolaze iz ove stranke u velikoj meri pokazale kao ispravne. Bu|ewe umetnosti ve}a Istovremeno, dok tokom svakog zasedawa saveznog parlamenta `ivnu naga|awa o wegovom skorom raspu{tawu i izborima, nekako skoro neupadqivo, obnovqena su i upozorewa na mogu}nost mnogo o{trijih sukoba u Srbiji. Pre nekoliko nedeqa dr Mira Markovi} u svojim dnevni~kim bele{kama upozorila je da se Srbija mora opredeliti za mirovnu politiku, da je opravdano ratovati kada je rat oslobodila~ki, ali da se “rat, pogotovo ako je on gra|anski”, mora izbe}i. Otkuda dolazi upozorewe o mogu}nim drasti~nim i nimalo ne`nim doga|ajima u Srbiji i to od osobe za koju se nipo{to ne mo`e re}i da je neobave{tena, ili da joj se tek tako “omaknu” tako krupne stvari? Mogu}no je, naravno, da se upotrebqava te`ak argument u preventivne svrhe, da bi se tako naglasili ili jasnije obele`ili politi~ki pravci i wihovi nosioci ko149
ji zavr{avaju u dramati~nim raspletima. Ovla{nih, ali nedovoqnih obja{wewa, ima nekoliko. U maju mesecu, kada se uglavnom obele`avaju pobedni~ke godi{wice iz Drugog svetskog rata, ove godine na specifi~an na~in se iskazao i “ustanak gra|anskog rata” u Srbiji. Nastavqeno je ponovno javno preispitivawe aktera i doga|aja iz prethodnog rata, ukazuje se na nove ~iwenice kojima se nastoje prevrednovati ocene potoweg perioda. Taj pravac koji je u Srbiji najizrazitiji bio tokom 1990. i 1991. prekinut je raspadom tada{we dr`ave. Povratkom tih tema, vra}ene su i snage koje svoje upori{te tra`e “i naslawaju se na neke od aktera gra|anskog rata. U Domu omladine revolucionarna komunisti~ka omladina i wen novi poluhipi frontmen Aleksandar Vulin obnovila je repertoar ranijih hitova – od “Internacionale” do “Padaj silo i nepravdo”. Drugi hor (Dra{kovi} – Dra{kovi}) nastupao je u Domu sindikata na kojem je Vuk Dra{kovi} ~itao odlomke iz svog neobjavqenog romana o Dra`i Mihailovi}u. Na kraju, zapevalo se “Sprem’te se, sprem’te ~etnici, silna }e borba da bude”. Novodesni~ari, (Pajki}, Bjelica, S. Stankovi|, D. Bokan) okupqeni u projektu “Politart” demonstrirali su svoju egzibicionisti~ku supremaciju u pore|ewu sa ostalim estetskim iskazima politi~kih namera, te su uz vesele zvuke “~etni~kog turbofolka” na pijedestal podigli pora`ene u pro{lom ratu. O jednom tro{ku slave se Dra`a, Nedi} i Qoti}, a partizane su smestili u [umice. Mada, to nije istina. Biv{i partizani okupili su se u Muzeju 25. maj (to je onaj muzej koji je lider radikala Vojislav [e{eq nameravao da pretvori u sedi{te svoje stranke, ali dok on ne stigne, koriste ga oni koji su protiv wega) da bi osnovali Dru{tvo za za{titu i {irewe istina o narodnooslobodila~koj borbi. Skup je imao skoro konspirativni karakter, ne zbog toga {to su se autenti~ni komunisti – revolucionari vratili svojim korenima, nego, avaj, {to vi{e niko ne}e da objavi ni retka, niti da poka`e sliku antifa{isti~kih boraca iz pro{log rata. Prire|iva~ Titovih sabranih dela Pero Damjanovi}, Milka Mini}, \oko Jovani}, Vidoje @arkovi}, jo{ desetina drugih generala i nekada visokih funkcionera u biv{oj Jugoslaviji, ali ne bez uvre|enog optimizma, zapazila je da je glavni sponzor obele`avawa Dana pobede nad fa{izmom, 9. maja, bio niko drugi nego Mirko Jovi} koji jo{ ima sve`u upalu mi{i}a od srda~nih zagrqaja Vladimira @irinovskog. Treba li podse}ati da je pro{le godine Mirko Jovi} upao na proslavu 13. maja na Ravnoj gori, kod samog Vuka Dra{kovi}a, {to se umalo nije izrodilo u ~etvrti me|usrpski ustanak, budu}i da Vuk Ravnu goru smatra svojim rezervatom. Veselo skakutawe u starnm dresovima Potomci Dra`e Mihailovi}a, istina, nalaze se na strani Srpskog pokreta obnove, ali ovogodi{wi pohod na Ravnu goru SPO-a prvi put su s rezervama do~ekale i druge stranke – Demokratska stranka Srbije i Srpska liberalna stranka zajedno sa udru`ewem ratnika iz Drugog svetskog rata (iza tog imena nalaze se nekada{wi “ravnogorci”). Demokrate Srbije i liberali upozorili su pojedine stranke, a zna se na koga misle, da ne svojataju za sebe Tre}i srpski ustanak koji pripada celom narodu. Istovremeno, [e{eq je raspustio svoj Srpski ~etni~ki pokret. Naslawawe na ranije istorijske pravce bilo bi normalno za politi~150
ki pluralizam i vi{epartijnost koji su ostali bez korena i utemeqewa, te bi eklekticizam u kojem se ne{to uzima od ~etnika, ne{to od partizana, ne{to od Pa{i}a, a ne{to od kraqa Aleksandra, mogao da se smatra za zbuwenost da se sve te tradicije nekako sve vi{e zbijaju na podru~ju Drugog svetskog rata u kojem je veoma te{ko na}i, bar sa stanovi{ta sada{wih ciqeva, apsolutno pozitivnu stranu– stranu koja kao u {pageti vesternima nosi “bele {e{ire”. Veselo skakutawe i `ivahno pocupkivawe novih li~nosti u tradicionalnim dresovima Drugog svetskog rata, jedan je od fluidnijih, atmosferskih i vazdu{nih argumenata kojim se opravdavaju upozorewa o gra|anskom ratu. Drugi argumenti mogu biti samo izjave politi~kih li~nosti iz Srbije i van Srbije. Vojislav [e{eq u nekoliko navrata govori o tome da ima utisak da se u Srbiji neki spremaju za gra|anski rat, ali verovatno pri tom misli na one koji upravo wega imaju na umu kada govore o potencijalnim opasnostima po gra|anski mir. Ivan Zvonimir ^i~ak iz Hrvatske prognozira da su “u svim sredinama neminovna izvanredna stawa i gra|anski rat”, te da “to ne mo`e izbe}i Srbija, pa ni Hrvatska”. U jesen pro{le godine oficijelni britanski istori~ar za specijalne operacije britanske tajne slu`be SOE u pro{lom ratu, Mark Viler, iznose}i jedan globalniji koncept koji je smestio u narednih 20 godina, gata da bi u Srbiji mogli izbiti {iri i ozbiqniji sukobi, mo`da i gra|anski rat, da bi tada svi koji mogu da pobegnu od Srbije (Vojvodina, Kosovo, Crna Gora) to i u~inili, pa bi se tada moglo razmi{qati o pravqewu nove Jugoslavije kojoj bi se centar nalazio u Zagrebu?! I to je sve. Izbor izme|u rata i izbora, ma kako bio ve{ta~ki konstruisan, tuma~i se kao obol jednog daleko pragmati~nijeg prilaza. Jedan uvereni opozicionar siguran je da socijalisti sve svoje krize prevazilaze upravo raspisivawem izbora. Svaka unutra{wa opasnost i sve zao{trene situacije vladaju}a stranka u stawu je da ubla`i i poni{ti upravo preko izbora, jer omogu}ava nezadovoqstvu da se na legalan i potpuno dozvoqen na~in ispumpa kao iz ekspres lonca. U izbornoj kampawi svako mo`e da pri~a {ta ho}e, svaki marginalac mo`e da osnuje stranku, dobija za yabe televiziju na kojoj ne{to vi{e od mesec dana traje karnevalsko veseqe. U wemu se za predsednika republike govori sve i sva{ta, isto va`i i za rivale, a naravno, sve najboqe o sebi. Stoga, nije istina da se u “TV Bastiqi” brani re`im. Ukoliko bi se vreme tokom predizborne kampawe raspodelilo na sve dane u godini sigurno bi prose~no bilo dobijeno pola sata programa dnevno u kojem se napada vlast. Izbori kao de~iji maraton Vidovdanski sabor premo{}en je izborima. Mogu}nost pada Republi~ke vlade tako|e je otklowena izborima. Decembra 1990. izbori su raspisani u trenutku kada se ~inilo da }e narod to sam zakazati bez vlasti. Osobina socijalista da se najboqe snalaze u dramati~nim situacijama, vra}a se i kao pomalo po`eqno stvarawe dramati~nih situacija, u kojima bi se oni tada pojavili kao jedina realna snaga koja to mo`e da otkloni, {to mo`e biti i pozadina umerenih konstrukcija o “gra|anskom ratu”. Opozicija li~i na dete koje je tek prohodalo, a svake godine u decembru ima zakazan maraton. Namera socijalista da raspi{u izbore u kontinuitetu se iskazuje od tre151
nutka raspu{tawa pro{log saziva republi~ke skup{tine. Tada{we hitro reagovawe [e{eqa, ono podno{ewe zahteva za raspravu o poverewu vladi – bilo je neka vrsta pu~a sli~nog onom od 27. marta 1941. Kao {to je tada{wi pu~ onemogu}io Nemce da na vreme napadnu Rusiju, tako je socijalistima onemogu}eno da u isto vreme, o istom tro{ku, postignu dobitke na dva fronta. Reaguju}i odmah nakon incidenta, portparol socijalista Ivica Da~i} u svojoj izjavi izrazio je nadu da “teroristi~ki akt” kojim se poslu`ila [e{eqeva stranka predstavqa uvod u wen politi~ki kraj. Gra|ani ne treba da `ive u iluziji da je po sredi sukob [e{eqa i Bo`ovi}a, nego je re~ o sukobu tolerancije i demokratije, nasuprot politi~kom terorizmu. To je i dobra pouka da bira~i vode ra~una o ~emu glasaju, ali i da proporcionalni sistem nije dobar, neskriveno ka`e portparol SPS-a. Ovo, zajedno uzeto s pove}im ~lankom Gorana Per~evi}a objavqenim u “Politici” o manama proporcionalnog sistema, ukazuje da socijalisti mo`da imaju nameru da mewaju i izborni zakon. Blaga izjava Svetozara Marovi}a ne daje sliku dinarske odlu~nosti, kada je re~ o nameri za eventualno odr`avawe saveznih izbora, budu}i da na wima DPS mo`da i ne}e dobiti mesta koliko ima sada. Osim toga, ve}inskom pobedom socijalista Srbije, u neku ruku bilo bi ote`ano i igrawe na liniji polukonfederalnog statusa Crne Gore, odnosno, savezna dr`ava bi u vi{em stepenu li~ila na federaciju. Vitezovi na ukradenim kowima Sam [e{eq daje izjave kojima ostavqa utisak da on sam `eli da isprovocira izbore, odaju}i pri tom jedino priznawe Zoranu \in|i}u da je jedini shvatio o ~emu je re~. Po [e{eqevim prognozama, izbori }e umesto u julu, biti u oktobru. Ina~e, zakonom je odre|eno da izbori moraju biti raspisani tri meseca pre odr`avawa, tako da bi iz ra~una sledilo da bi u julu to moglo da se dogodi. Opet, oni koji veruju iskustvu, smatraju da je decembar omiqeni mesec za izbore. Socijalisti, po opozicionim prora~unima, ra~unaju na pozitivne efekte Avramovi}evog programa. Paradoksalno je, me|utim, da Avramovi}ev program mnogo vi{e odgovara opoziciji, nego samim socijalistima. Umesto toga, opozicija napada vi{e nego {to bi trebalo, a brani mnogo mawe nego {to bi za to imala motiva. Stabilan dinar vratio je samopouzdawe narodu. Pre toga, nesiguran narod sigurno je imao u vidu da jednu ekonomsku i politi~ku situaciju nije `eleo da ~ini jo{ neizvesnijom nego {to je bila, ukoliko bi pokazao `equ za promenom vlasti. Narod `eli sigurnost, a ne odlazak iz neizvesnosti u nepoznato. Tek sada narod mo`e da u ta~nim i realnim ciframa predo~i sebi {ta se u Srbiji zbiva, ko su novi bogata{i, kako su stekli bogatstvo i na ~iji ra~un. Sredwovekovni ~uveni trgovci nisu ni{ta prema modernim srpskim trgovcima. Srpska trgovina je slede}a: prodavac prodaje robu koja nije wegova, a kupuje onaj koji za tu robu ne pla}a. A predmet trgovineje sve: od najve}ih fabrika, do gra|evinskog zemqi{ta. Na Divqem Zapadu kradqivci kowa ka`wavani su smrtnom kaznom bez mnogo premi{qawa. Srpski kowanici, vitezovi, kopqanici i perjanici ja{u ukradene kowe. Ne zna~i to da ih nisu ukrali. Ali ih nisu platili. U vreme hiperinflacije to se nije videlo, niti je iko mogao da izmeri {ta 152
koliko vredi. Nekada{wi Robin Hud uzimao je od bogatih da bi davao siroma{nima. Savremeni srpski Robin Hud obrnuo je stvar. On uzima od siroma{nih da bi dao bogatima. Uspeh Avramovi}evog programa ve} sada je u tome (pa makar on i sutradan propao) {to je bogatstvo u~inio realnim, vidqivim i prozirnim. Siroma{tvo tako|e. Vide to i socijalisti i bar, prema onome {to dolazi kao pouzdana informacija od wih, ne}e dugo trpeti takve u svojim redovima, jer to po~iwe da ugro`ava wihovu neprikosnovenu vezu sa ve}inskim delom bira~a. Izvesno je da se sprema obimnija rekonstrukcija socijalisti~kog tabora, koju je ve} po~etkom ove godine najavio Mihailo Markovi}. Ukoliko to bude pozitivno prihva}eno od naroda, krenu}e se i u savezne izbore.” Marijana Milosavqevi} je uradila za “NIN”, 27. maja 1994. godine, intervju sa Dobrivojem Budimirovi}em Biyom, poslanikom SPS-aa iz Svilajnca. ^ovek koji se tom prilikom hvalisao kako je iz svog grada izbacio izbeglice, predstavqao se kao nad~ovek kojem je dr [e{eq bio “simpati~an”. Naslov “Bog, to sam ja”, bio je na nivou wegove prepotencije. Podnaslov je tako|e bio pun wegove samouverenosti: “Samo vi wih (opoziciju) pozdravite i recite im da srpski narod nije nikada boqe `iveo nego danas. Evo, pogledajte (pokazuje na svoj tawir pun pe~ene prasetine dok se zadovoqno sme{ka), kome je danas lo{e?” “Ozbiqni politi~ari bi mogli da mu pozavide na (ne)bri`qivo izgra|enom imiyu. Po{lo mu je za rukom da od sebe stvori medijsku zvezdu bez imalo napora. Formula je jasna: ostati takav kakav si. Biya nema potrebu da se pravi boqi i pametniji. Savr{eno je prepoznatqiv i u me|uvremenu postao op{teprihva}en bilo u pozitivnom, bilo u negativnom kontekstu. Dobrivoje Budimirovi}, svi|alo se to ili ne, prerasta u zastavnika seqa~ke filozofije i psihologije. Takav se u Srbiji po{tuje i ceni, mrzi i podr`ava. Dobio je 87 odsto glasova bira~a, a na izboru za predsednika op{tine imao je samo tri glasa protiv. To ipak nije spre~ilo wegove me{tane da pro{le godine poku{aju da mu zapale ku}u. O Slobodanu Milo{evi}u ka`e da je prva jugoslovenska opozicija koja je do{la na vlast, a nije pobila neistomi{qenike. Dokaz je {to su svi politi~ki `ivi i zdravi, a o wihovom psihi~kom stawu ne `eli da razgovara, jer je to individualna stvar. Budimirovi}evo psihi~ko stawe mo`da najboqe odslikava slede}a pri~a: “Kao studenti u Beogradu, moja budu}a supruga i ja smo obo`avali da razgledamo salone name{taja. Jednom smo se tako na{li u salonu sa name{tajem u stilu Luj H[. Sedimo, a ja ka`em svojoj budu}oj: ’Da mi je ovo da imam, pa da umrem.’ Skoro sam kupio takav name{taj, `ena me podse}a na obe}awe, ali se meni jo{ ne ide dok ne zavr{im ovaj posao sa opozicijom.” Kada je Biya u pitawu, toleranciji nema mesta. Wegova arogancija zapawuje. U me|uvremenu “biyizam” je postao na{a stvarnost. Kakva god da je ovda{wa opozicija je i `ilava. Vuk i [e{eq }e ubudu}e zajedno braniti svoje interese. – Pa znate, kod nas Srba je to karakteristi~no: da kum kumu ubije, a da se kum sa kumom pomiri. Nemojte re}i da niste bili iznena|eni. 153
– Nisam se iznenadio. Oni nisu Srbijanci. Do{li su iz hercegova~kog kr{a. Wih ovaj prostor interesuje samo zbog vlasti, pa im ne pada te{ko da se pred narodom neprestano blamiraju. Ovaj put svojim pomirewem. Nije re~ samo o wima. Celokupna parlamentarna opozicija pokazuje sli~nu tendenciju. – Ako vi Vuka, [e{eqa i tih nekoliko du{a smatrate za nas prete}om koalicijom, onda gre{ite. Nama sa ovakvom opozicijom predstoji stogodi{wa vladavina. [ta opoziciji nedostaje da biste je vi shvatili ozbiqno? – Navedite mi bar jednog wihovog vo|u koji ovom narodu misln dobro, koji mu je ne{to stvorio makar to i ne bilo kapitalno dobro. Jednog jedinog bar koji je poku{ao da pomogne. Ja li~no ne znam ni jednog jedinog. Oni su po svom narodu pquvali svuda po svetu i cinkarili nas na svakom koraku za {aku dolara. Prodavali su Srbiju na tre}erazrednim ve~erama. Ko je od wih doprineo da ovaj narod boqe `ivi? Postoji li barem jedan ~ovek iz redova opozicije, da ga cenite. – Ja sam vam sad govorio o vo|ama. Me|utim, u ~lanstvu ima dosta dobrih i korektnih qudi. ^ak kreativnih. Vi se, dakle, uop{te ne {trecate, jo{ mislite da nema razloga da se opozicija ovaj put shvati ozbiqno? – Onaj ko se pla{i vrabaca, ne treba ni da seje p{enicu. Ja kao agronom to znam. Opozicija je sitnija i od vrabaca. [ta konkretno zamerate Vuku Dra{kovi}u i Vojislavu [e{equ? – Ni{ta. @alim ih. Zbog ~ega? – Zato {to oni ne}e da budu sa svojim narodom. Svi znamo da wihov narod nije ovde. Oni treba da odu preko Drine i da pru`e ruku svom pravom narodu. Ja iz mog Svilajnca nikada ne bih oti{ao u BiH da tamo prodajem pamet, jer ra~unam da mi mesto i nije kod wih. Srpski narod dobro ose}a ko su oni i sa kim ima posla. Najtu`nije je {to su u zabludi da ih qudi vole. Ja garantujem da wih dvojica nemaju sre}e ni sa suprugama. Ni one ih ne vole. Wih dvojica do podne mrze ~itav svet, a od podne i same sebe. Kakva je po vama razlika izme|u Srba i Srbijanaca? – Do pre tri godine nikome od wih nije palo na pamet da se deklari{u kao Srbi. Ja sam iz Svilajnca proterao izbeglice. Kako vam je to po{lo za rukom, i mislite li pri tom na sve izbeglice? – Izbeglice su `ene, deca i oni koji su nesposobni za rad. Wih nisam dirao. Zakqu~io sam da je ostalima mesto uz svoj narod. Protiv sam da na{i qudi iz Srbije idu da brane Bosnu dok se oni ovde bave {vercom, prostitucijom, drogom i ostalim zanatima od kojih lepo `ive. To je ~udno za herojski, ratni~ki narod kakvim Srbi vole da se predstavqaju. I kod nas se, uglavnom, te{ko odazivaju na mobilizaciju? – Iz mog Svilajnca nijedan ~ovek nije oti{ao da ratuje, niti se kod mene vije ijedan crni barjak. Resavci bi oti{li da wima zaista treba pomo}, ali sad kad su se oni razmileli ovde da prave novac, i to uglavnom na nelegalan na~in, mislim da mi nemamo {ta da tra`imo kod wih. Samo kad se svi zajedno budemo borili za jedan zajedni~ki interes svih Srba, samo tada svi Srbijanci 154
treba da se prikqu~e. Da li je ovo i na{ rat? – Srbija nije u ratu. Odavde je, ipak, oti{lo mnogo dobrovoqaca da pomogne svojoj bra}i u nevoqi. Me|u wima ima i ~asnih qudi, ali i hoh{taplera. Da li smo na pragu novih saveznih izbora? Nekima se ~ini da je Milo{evi} ve} otpo~eo sa predizbornom kampawom. – Za to nema potrebe. Milo{evi} se zbog toga, ako na to mislite, nije okrenuo seqacima. On zna {ta je `ivot i {ta je provincija. Opozicija nema {anse da dobije na izborima. Ne}e pobediti makar im svake godine organizovali nove izbore. [ta mislite o incidentu u Saveznoj skup{tini i da li Bo`ovi} dobro obavqa svoj posao? – Ne vidim za{to se o tome diskutuje. Bo`ovi}u su poslanici tri puta izglasali poverewe. To dovoqno govori o tome kako on obavqa svoj posao. [to se incidenta ti~e, taj primitivizam su demonstrirali bolesni qudi. Uva`io bih [e{eqeve zahteve da se on za wih borio re~ima. On nije ulo`io trud i znoj da osposobi Skup{tinu za rad. Ne znam {ta su mu mikrofoni smetali. Ako jedan doktor nauka i vo|a stranke do|e u Skup{tinu da bi ~upao kablove, onda boqe da nije u~io, a ni po~eo da se bavi politikom. Najboqe bi mu bilo da je postao elektri~ar. Onda bi vaqda vi{e cenio tehniku. Meni je wega `ao jer mi je wegova partija, posle moje, naravno, nekada bila najdra`a. Ja dobro poznajem wegove qude i znam da ga se 80 odsto ~lansta u sebi odreklo zbog takvih postupaka. Srbiji je dosta ru{iteqa, onih koji u wu ni{ta nisu ulo`ili. Ovoj zemqi trebaju kreativci i ulaga~i. Radnici i stvaraoci na ~ijem }e plodovima narod da u`iva. Sve to vam, ipak, nije smetalo dok je [e{eq podr`avao Milo{evi}evu politiku i radio protiv opozicije. – Ne. Mi smo se slagali dok je bio za interese Srbije. Dok je `eleo da pomogne srpskom narodu. Sad bismo bili sre}niji da nas ovako vi{e ne brani. Jasno je da on razmi{qa samo o tome kako da prigrabi vlast. Pre toga je i meni bio simpati~an. Bo`ovi}u na ra~un se mnogo {ta pripisuje. Od zloupotrebe polo`aja do pronevera. [e{eq tvrdi da za to ima dokaze? – Sevaju muwe, udaraju gromovi, ali ki{e nema. Qudski bi bilo da obelodane te dokaze. Tri godine slu{amo reklakazala bez ikakvih argumenata i dokumentacije. Kad bih ja posedovao dokaze, obelodanio bih ih bez obzira {to je Bo`ovi} u mojoj stranci. Bez tog ~ina sve je besmisleno. Vi, dakle, tvrdite da je Bo`ovn} ~astan ~ovek? – Ne znam. Za sad mi tako izgleda. Promeni}u mi{qewe ako mi doka`u suprotno. Mnogi su tvrdili da je nekada{wa bliskost SPS-aa i SRS-aa imala te`inu koalicije? – [e{eq nam se privukao da bi izvukao korist i mi smo ga podr`avali, ali nikada nismo bili u koaliciji. To odgovorno tvrdim. Ja sam tada sedeo do wega, jer je i meni bio mio u to vreme. Kad smo ga pro~itali i utvrdili da nam nisu isti interesi, onda smo mu okrenuli le|a. On u svojim redovima, jo{ jednom podvla~im, ima dobre i po{tene qude. Da li to va`i i za Tomislava Nikoli}a? 155
– Nas dvojica smo zemqaci i odavno se poznajemo. To bih rekao i za wega, ali je {teta {to vi{e ne misli svojom glavom. Da li kao uspe{an privrednik verujete u opstanak Avramovi}evog programa? – Verujem i ne verujem. Moja op{tina je u redu i retko koja u Srbiji mo`e da joj parira sa ekonomske strane. Program ne}e da uspe ako se svi ne okrenemo radu. Svako treba da `ivi od svog rada. Od praznog aplaudirawa, dok svi s druge strane teraju po starom, nema ni{ta. Avramovi} treba da budemo svi mi. Svako mora da mu pomogne u realizaciji ekonomskog programa. Kod mene u Svilajncu niko nije na prinudnom odmoru. Svakom sam na{ao posao. Kako vam je to uspelo? – Ja ne prodajem demokratiju. Umem da upravqam i komandujem. [ta mislite o Dafiment aferi i objavqivawu spiskova {tedi{a koji su izvukli novac? – Dafina Milanovi} mi je simpati~na, jer volim krupne i masivne `ene. Ali o tome ni{ta vi{e ne znam. Samo budala `enu i pare daje drugom na ~uvawe. [ta ako se {tedi{e sad naqute? – [alim se, naravno. Meni je `ao sirotiwe koja je prevarena. Me|utim, ja tu|u brigu ne brinem, vi{e volim da `ivim solisti~ki. Va`no je da me nema na wenom spisku u {ta ste se i sami uverili. Ako je, pak, istina da su qudi iz moje stranke izneli novac, stidim se u wihovo ime. Opozicija, pored smene Bo`ovi}a, `eli i ravnopravan tretman na RTSu. – [ta }e im RTS kad oni imaju “Studio B”? Ta televizija, me|utim, ima ograni~en domet. – A {ta }e im vi{e kad boqe nisu ni zaslu`ili? Na osnovu ~ega bi to pravo dobila {aka jada od opozicije? Oni nisu ni{ta dali, a ni doprineli da Srbija bude boqa i sre}nija zemqa. Za{to onda da ih narod gleda? Ja sa takvim qudima ne bih nikad ni govorio. Nama treba kreativna, radna i sposobna opozicija. Sada{wa nije takva. Da nam poma`e kad gre{imo, a ne samo da nas kao ova pquje. Mnogi od wih pre svega upozoravaju na ~iwenicu da nam nikada nije bilo gore uz ovu i ovakvu vlast i za izlazak iz krize nude svoja re{ewa. – Samo vi wih pozdravite i recite im da srpski narod nije nikada boqe `iveo nego danas. Evo, pogledajte (pokazuje na svoj tawir pun pe~ene prasetine dok se zadovoqno sme{ka), kome je danas lo{e? Kad bi se svi koji su pobegli sa sela u velike gradove tamo vratili, odmah bi nam bilo boqe. Ovako vam oni vr{e pritisak na kontejnere i socijalne ustanove. Ostavili su svoja imawa tra`e}i obe}anu zemqu. @ene su im do ju~e ~uvale ovce i nosile pirotske opanke, a sad bi nosile tanke {tikle i bile beogradske gospo|e. To sve nas u unutra{wosti ne ko{ta koliko vas u Beogradu. ^ula sam da ste se javno, dr`e}i govor u Svilajncu, nazvali bogom. – Rekao sam “Bog, to sam ja”. Zbog toga {to sve uspe{no dr`im u svojim rukama. Znate, za mene je bog ~ovek. Ja zaslu`ujem da to ka`em, jer sve {to radim, radim u interesu svog naroda. 156
Jeste li vi voleli Tita? Pri~a se da ste glavnoj Ulici mar{ala Tita u Svilajncu li~no promenili ime u Ulicu Svetog Save. Zlobnici pri~aju da je to zbog va{eg oca koji se zvao Sava. – Pa, za mene je moj otac bio svetac, a {to se ti~e Tita svi ga ve} pomalo tra`imo nazad. Ja sam mu verovao. Nisam kao Hrvatu, ali jesam kao ~oveku koji je organizovao sve ono zajedni{tvo. Kamo sre}e da je umesto Mesi}a, Tito bio `iv. Ka`ete da mu niste verovali kao Hrvatu, ali mi nemojte re}i da niste verovali u bratstvo i jedinstvo. – Verovao sam. Nekada sam mogao kod Tivolija da spavam u parku, u Zagrebu, u Dugom Selu, Splitu, Benkovcu... zato sam verovao. Moji su pre rata bili nadni~ari i sve {to sam u `ivotu stekao, dugujem tom vremenu. Sve sam dobio u tom komunizmu i zahvalan sam {to sam uspeo i doplomirao kao sin jednog seqaka iz Lukovice. Sada oni koji su samo zahvaquju}i tom vremenu i toj politi~koj klimi najvi{e profitirali, pquju po wemu. Ali i vi ste postali socijalista. – To zbog toga jer su svi komunisti iz Svilajnca koji su 1984. godine hteli da me izbace iz SK postali opozicija. Ja nisam hteo sa wima. Ostao sam veran Srbiji, radu, redu i miru. To sve sad predstavqa SPS. Ako opozicija, zbog blokade parlamenta od strane socijalista, ipak napusti parlament kao {to Vuk preti? – Ma, ne obazirite se na wega! Kod nas se ka`e: “A Vuk lajao, a kera lajala– isto!” Dragan Bujo{evi} u “NIN” –u, 27. maja 1994, objavquje ~lanak sa naslovom “Kumovska renesansa” i podnaslovom: “[e{eq i Dra{kovi} }e neko vreme jahati zajedno u izvidnici opozicije, a \in|i} i Ko{tunica }e ih pratiti na pristojnom rastojawu, vagaju}i kada }e im se pridru`iti”. U trenutku kada je Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke, na konferenciji za novinare osuo drvqe i kamewe na kukavi~ku opoziciju koja se sakrila ispod {iwela Socijalisti~ke partije Srbije, Vuk Dra{kovi}, {ef Srpskog pokreta obnove, javnosti, ve} upu}ivao faks kojim je obja{wavao da su wegovi poslanici u Skup{tini Jugoslavije jo{ jednom proma{ili strana~ku politiku kada su dizawem ruku podr`ali predlog Radomana Bo`ovi}a da se radikal – poliva~ udaqi sa sednice ve}a gra|ana. Ru{ewe komunnsta [e{eq, poznat kao jedan od najbr`e misle}ih politi~ara, odmah je shvatio {ta Dra{kovi} smera, pozvao ga je sutradan ujutro telefonom i na opozicionoj sceni Srbije je po~elo snimawe “kuma dva”. Tako je dvojicu kumova, koje je 1990. godine razdvojio pogled na pozori{nu predstavu “Sveti Sava” (nikada odigranu), sada spojila ~a{a vode koju je u pravcu Radomana Bo`ovi}a prosuo radikalski poslanik Dra{ko Markovi}. Usledio je potom sastanak [e{eq – Dra{kovi} (\in|i} i Ko{tunica nisu do{li zbog brzine zakazivawa susreta, obja{wavao je prvi radikal), pa wihova konferencija za novinare na kojoj su objasnili da im je ciq “suprotstavqawe re`imu SPS, wegovoj samovoqi u svim oblastima dru{tvenog `ivota, posebno u medijima”. Dra{kovi} je tome dodao da radikali, izlo`eni vi{emes~noj hajci re`ima, mogu ra~una157
ti na solidarnost wegove stranke, a pozvao je i ostale opozicione stranke da mu se pridru`e, jer “sve su stranke na ni{anu jedne iste pu{ke”, dakle, sve mogu o~ekivati i progone i zabrane. [e{eqevi motivi u ovoj pri~i su poprili~no jasni. ^ovek koji politiku sporovodi u obliku serije skandala (poku{aj razbijawa skupa reformista ga|awem fotoaparatom kwi`evnika Mirka Kova~a; prekidawe predstave “Sveti Sava”; skakawe na tribine Ujediwene opozicije kada ona zavr{i nastup; lomqewe table na manastiru Prohor P~iwski; tu~a u “Ruskom caru”; obra~un sa taksistima ispred Savezne skup{tine i sa prosvetnim radnicima– pred Skup{tinom Srbije; pretwa pi{toqem studentima 1992. godine; nokautirawe poslanika SPOa Mihajla Markovi}a u Skup{tini Jugoslavije...) i hrpe olakih izjava (protiv wega je podneto barem devet prijava za klevetu), postao je `rtva bri`qivo re`iranog sukoba sa Bo`ovi}em, koji u celoj igri slu`i kao simbol onoga koji nije tu Slobodana Milo{evi}a. Iz brzine podizawa krivi~nih prijava i poku{aja Bo`ovi}a da “preko no}i” petorici radikala oduzme imunitet, vojvoda je shvatio da }e ovoga puta socijalisti poku{ati da ga satru. U tom slu~aju je sva~ija pomo}, a naro~ito najja~e opozicione stranke, i te kako dobrodo{la. @ele}i da oja~a Vukovo hri{}ansko podmetawe le|a pod tu|e breme, [e{eq je odmah ocrtao i visoki ciq novog – starog zajedni{tva: ru{ewe Slobodana Milo{evi}a i socijalista. Vuk taj ciq prihvata, ali ga uobli~ava u mawe radikalnu re~enicu pa poziva celu opoziciju da prekine me|usobne sukobe i “jedinstvenim nastupom prisile SPS na deobu vlasti i odgovorno pona{awe u interesu gra|ana, dr`ave i naroda”. Ruka pru`ena radikalima, tra`ewe ostavke Bo`ovi}a, promena Zakona o informisawu, “deoba” Televizije i “Politike” izme|u politi~kih stranaka, ponovo okupqawe opozicije – jesu stavke koje zbirno ~ine novi Dra{kovi}ev “mu{ki potez”. Wime on u ovo vreme gotovo potpunog mrtvila na politi~koj sceni omogu}ava sebi veliki povratak i po~etnu akcionu prednost. A dok budu zajedni~ki radili na ru{ewu “komunista”, kumovi }e mo}i i da se pitaju za{to su svojim glasovima (radikali) spre~ili Bo`ovi}evo ru{ewe juna pro{le godine, odnosno za{to su svojim “taktizirawem” (Dra{kovi}) onemogu}ili brzo izglasavawe nepoverewa [ainovi}evoj vladi. Me|utim, mnogo ve}a smetwa u tom zajedni~kom poslu bi}e im upravo wihove politi~ke pozicije i politi~ki prijateqi. Jedan visoki funkcioner Gra|anskog saveza, misle}i na radikale, ka`e kako nikada ne}e sara|ivati sa strankom koja predstavqa “ruglo i sramotu na politi~koj sceni Srbije”, a Vesna Pe{i}, ocewuju}i za NIN sastanak “dvojice plus dvojice opozicionara”, ka`e: “Te{ko je predvideti da li }e se u saradwi i}i i korak daqe. Sve je prili~no nepredvidivo. Ipak, izra`avam sumwu u neku dugoro~niju saradwu. Na osnovu ovog sastanka se ne mo`e naslutiti budu}a dinamika odnosa me|u strankama.” Amerikanci Drugi problem je “ameri~ka karta” koju je Dra{kovi} tako ~esto izvla~io iz rukava u posledwe vreme, stvaraju}i utisak da je jedina supersila najdirektniji za{titnik wegovih politi~kih ideja. Nije pitawe samo koliko Dra{kovi} mo`e da ostane “Amerikanac” ulaze}i u politi~ki brak sa [e{eqem, nego i koliko }e se Amerikancima uop{te dopasti Vukova saradwa sa nekim koga oni smatraju ratnim zlo~incem. 158
Kona~no pitawe je i podela profita iz nove saradwe. Dra{kovi}, oslu{kuju}i bilo opozicione javnosti, mogao je da primeti da je ona podr`ala “`alosni potez” radikala u Skup{tini Jugoslavije. Upro{}eno govore}i, ta javnost je odjednom u [e{equ videla jedinog pravog opozicionara koji ima petqu da se suprotstavi socijalistima. Ako bi pao Bo`ovi} (iako je te{ko poverovati da bi u ovom trenutku socijalisti to dopustili) [e{eq bi zabele`io va`an poen i u svoju glasa~ku kutiju ubacio listi}e opozicionara koji “lutaju” od stranke do stranke. Dra{kovi} }e, po{to je politi~ar i {ef trenutno najja~e opozicione stranke, morati da razmi{qa kako da wemu pripadne ve}i kola~ slave iz ove nove utakmice sa socijalistima. S druge strane, on mora da zna da ne}e mo}i da ubira mnogo poena na ponavqawu pri~e o jedinstvu opozicije. [efovi Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica, govore}i za NIN, jasno stavqaju do znawa da im je u ovom trenutku ideja o ujediwavawu opozicije sasvim daleka. (Ne)jedinstvo “^iwenica da nisam oti{ao na sastanak ~etiri stranke govori da povod za taj skup ne smatramo dovoqnim da bi se na wemu gradilo ne{to {to je su{tinsko. Ne vidim u ovom trenutku politi~ku vezu sa SPO-om ili SRS-om. Takvoj vezi mora da prethodi wihovo programsko profilisawe”, ka`e Zoran \in|i}. Vojislav Ko{tunica ka`e: “Ako je doga|aj iz Skup{tine povod za ujediwavawe opozicije, u vreme kada mnogi sporovi jo{ vise u vazduhu, onda mogu samo da ka`em – izem ti povod.” I Ko{tunici i \in|i}u pri~a o ujediwavawu opozicije li~i na povratak u 1990. godinu i “ponavldwe starih gre{aka”, odnosno “ponavqawe de~ijih bolesti opozicije”. “U ~etvrtoj godini dete ve} kora~a, za{to bismo sada ponovo bauqali”, pita Ko{tunica. Za \in|i}a je jasno da “kukwava nad ugro`eno{}u opozicije i izazivawe sa`aqewa” ne}e imati uspeha. “Socijalisti nas toliko maltretiraju da bi se svako sklon sa`aqewu – na opoziciju ve} sa`alio. Mi moramo da ponudimo narodu programe koje }e on prihvatiti i onda zbog toga raditi na promeni statusa opozicije”, ka`e\in|i}. Ko{tunica nabraja tri uslova za saradwu opozicije: prvo, uzdr`avawe od me|usobnih napada (“Iza nas su jo{ qaga i blama`a oko falsifikovanih priznanica u “Srpskoj re~i”); drugo, po{tovawe date re~i (“Ujutru dogovoreno ~esto nije omrklo”); tre}e, fino, postepeno, studiozno dogovarawe (“^esto se na konferencijama za novinare kao dogovoreno prikazivalo ono {to jedan `eli ili misli”). Dakle, Ko{tunica i \in|i} ne nameravaju da olako ulete u “kumovsku renesansu”, pa se sada mo`e dogoditi da se odnosi u opoziciji de{avaju po novoj {emi “dva prema dva”, gde bi jedan par ~inile dve najja~e opozicione stranke, SPO i SRS, a drugi DS i DSS. Milan Bo`i}, poslanik SPO-a, ka`e da je ve} postalo jasno da tri opozicone stranke ne dele `equ SPO-a da se opozicija ujedini oko nekih na~elnih stvari, kao {to je promena prirode politi~kog re`ima. On misli daDra{kovi} i wegovi jesu gubili ponavqawem pri~e o jedinstvu opozicije (“Dava159
ni su poslani~ki mandati bezna~ajnim strankama”), ali su i dobijali (“Opozicioni bira~ misli da je zajedni~ki nastup opozicije najboqi za promenu prirode re`ima, koju on najvi{e `eli”). Pomenutu podelu u opoziciji na “dva plus dva” Bo`i} vidi kao proizvod rada “grupe za zavaravawe SPS”. Ka`e Bo`i}: “Logisti~ari SPS su shvatili da je tako najboqe, jer se najvi{e pla{e kada opozicija nastupa zajedno. Zato je avangarda SPS-a, a to je SKPJ, ve} optu`ili SPO za primenu nasiqa, a SRS za fa{izam. Za sada nisu raspalili po DS i DSS, jer nisu u najreprezentativnijem sastavu u~estvovali u razgovorima ~etvorice.” Druga~ije misli \in|i}, uveren da bi socijalisti upravo `eleli da na jednoj gomili imaju celu opoziciju, pa da na sve poka`u prstom, kao na nasilnike koji ~upaju elektri~ne `ice, ne znaju da se ponajiaju... Dakle, treba o~ekivati da }e [e{eq i Dra{kovi} neko vreme jahati zajedno u izvidnici opozicije, da }e ih \in|i} i Ko{tunica pratiti na pristojnom rastojawu, vagaju}i kada da im se pridru`e. A koliko }e dugo zajedno jahati dva kuma, verovatno ne znaju ni oni. Jer, ma koliko sada wihova “osu|enost jednog na drugog” izgledala mnogo ve}a nego 1990. godinem, nema nikakvog razloga da se ovde veruje u dugotrajnost bilo koje politi~ke sprege, niti da se sumwa u mogu}nost da doju~era{wi politi~ki prijateqi postanu neprijateqi, a protivnici – saborci.” Milo{ Vasi} objavio je u “Vremenu”, 30. maja 1994. godine, ~lanak “Uloga kumova u srpskoj politici”. Tekst je pisan kao edukativno {tivo sa jasnim ciqem da podu~i dr [e{eqa. Za autora nema dileme, on je taj koji je prekinuo kumstvo sa Vukom Dra{kovi}em. Podnaslov je glasio: “Institucija kumstva, karakteristi~na i zna~ajna u Srba, bila je {to iskori{}avana, {to ga`ena, a iz politi~kih interesa, ve} vi{e od 150 godina. Za{to su se kumili ako se ne po{tuju? Zato, ka`u antropolozi, {to tradicionalni sistem vrednosti nestaje pred politikom, a politiku vode qudi koji se reklamiraju kao tradicionalisti”. “Srpski kum je lake ruke, ka`e novija uzre~ica, iskovana povodom tako jednog kuma kome se razvelo ve} nekoliko brakova kojima je kumovao. U novijoj srpskoj politi~koj istoriji kumstvo ima tradiciju “lake ruke” od samog po~etka, pa je pravo ~udo da se tom institutu uop{te toliko pribegavalo s obzirom na iskustvo. A pribegavalo se sve do dana dana{weg, i tradicija mesta zvanog “Radovawe”, gde je kum kuma ubio sekirom na spavawu, a zbog politike, nastavqa se. Kumstvo je, ka`u sve{tena lica, prvi i najva`niji stepen duhovnog srodstva, utemeqen na ~inu kr{tewa Isusovog, kada je sv Jovan Krstiteq prvi put izveo taj obred. U ju`noj Srbiji i Makedoniji ka`u da je Hristos tada klekao pred Jovana i to objasnio re~ima: “Ti si pogolem (ve}i) od mene”, pa se iz toga izvodi zna~aj kumstva. Crkva u~i da kumstvo vodi poreklo iz vremena kada su hri{}ani bili progawani: nisu vo|ene kwige kr{tenih, pa je trebalo imati svedoka– kako pred Bogom, tako i pred qudima (wima je bio dovoqan jedan svedok). Tradicija je ostala, ka`u etnolozi i antropolozi, kao funkcionalna institucija od velikog zna~aja za socijalnu dinamiku. “Kumstvo je kroz istoriju Srba bilo zna~ajan i trajni kanal socijalnih veza, ponekad ja~i i od rodbinskih odnosa”, ka`e dr Ivan Kova~evi}, etnolog. “Kumstvo nije moglo biti ugro`eno sva|ama oko nasledstva, zemqe i raznim transakcijama; ono je institucionalizovan oblik prijateqstva, pomo}i i si160
gurnosti”. Dr Kova~evi} to ilustruje obi~ajima koji zabrawuju da se sa kumovima trguje i stupa u bra~ne veze (dva odnosa – poslovni i seksualni – iz kojih naj~e{}e nastaju neprilike) i koji zahtevaju da se kum po{tuje. Narodne izreke – “Kum nije dugme”, “Kad kum u|e u ku}u, i slama se digne” (Makedonija), ili “zemqa se pod pragom trese” (Srbija), “Bog pa kum”, “Bog na nebu, kum na zemqi”, “Ako stane{ na kumovu zemqu, pazi da ti grumen ne u|e u opanak”, “Stari svat za dan, kum za vek” itd. – govore dovoqno. Po tradiciji, kad kum dolazi, izlazi mu se u susret sto koraka; uku}ani su gologlavi i qube ga u ruku ~ak i kada je mla|i; prvi seda za trpezu i pre wega ne ustaje niko. Kumaje seksualni tabu: le}i sa kumom ravno je incestu. Sve to svedo~i da je institucija kumstva ne{to vi{e od pukog priznavawa presti`a; kumstvo je i institucionalni oblik regulisawa nasiqa u preddr`avnoj zajednici. Zbog svega toga kumstvo se prenosilo generacijama u slo`enim, isprepletenim i nanovo utvr|ivanim vezama, kao bitan element dru{tvene ravnote`e tradicionalne seoske zadru`ne zajednice. Samo po sebi visoka nematerijalna vrednost, kumstvo se razmewivalo i slu`ilo kao ponekad nu`an instrument odr`awa zajednice: ponudom kumstva (a kumstvo se ne odbija i duguje se) mogle su se otkupiti krv i sramota (krvna osveta se donedavno mogla spre~iti okumqivawem; uhva}eni lopov mogao je da spase obraz – i ko`u – ponudom kumstva doma}inu). Poziv u pomo}: “Kumim te Bogom!” nije se odbijao bez sramote. U me{anim sredinama kumstvo izme|u etni~kih i verskih grupa (Srbi, Vlasi, Cigani; hri{}ani, muslimani) bilo je va`an faktor lokalne stabilnosti. Ovakva, kriti~no va`na uloga kumstva, mogla je da funkcioni{e samo u tradicionalnom patrijarhalnom ruralnom dru{tvu, ka`e dr Ivan Kova~evi}. “Razarawe takvog dru{tva trgovinom, kapitalom i politikom ugrozilo je tu primarnu ulogu kumstva”. Ameri~ki etnolog Juyin Hemel, autor jedne od najiscrpnijih studija o na{em kumstvu, prou~avao je stabilnost institucije kumstva u Srbiji i Crnoj Gori i do{ao do zanimqivog zakqu~ka: kumstvo je, veli on, stabilno u stagnantnim, zaba~enim i siroma{nijim sredinama; stabilnost kumstva opada u trgova~kim, privredno aktivnijim i politi~ki `ivahnim sredinama. Ova tri kqu~na elementa prisutna su u Srbiji s po~etka 19. veka i od tada kumstvo polako i neminovno postaje moralna i verska normi koja se sve mawe po{tuje: ne{to sociolo{ki i antropolo{ki pre`ivelo – lepo, ali ne vi{e imperativno prisutno. Prelomni trenutak i kamen me|a{ sudbine kumstva u kolektivnoj memoriji srpstva vaskolikog jeste nasilna smrt Vo`da Kara|or|a Petrovi}a, koga je 13. (25. po novom kalendaru) jula 1817. na mestu zvanom Radovawe ubio sekirom na spavawu wegov kum Vujica Vuli}evi}, a po nare|ewu drugog kuma – kwaza Milo{a Obrenovi}a. Politi~ka analiza ovog ubistva kratka je, jasna i porazna: Crni je \or|e definitivno ugrozio delikatnu politiku (a i li~nu vlast) kwaza Milo{a svojim potajnim poslovima u inostranstvu i povratkom u Srbiju po~etkom jula, sa namerama ako ne prevratni~kim, a ono ekstremnim. Ideja je – kako izgleda – bila Milo{eva; glava Crnog \or|a u zobnici oti{la je sultanu u Stambol kao garancija onoga {to se danas zove politi~ko re{ewe krize. Obrenovi}evci }e i dandanas ubistvo kuma tuma~iti razlozima realpolitike i zato {to Srbija nije smela da prihvati novi rat s Turskom i da strada te{ko; mir i postepeno osamostaqivawe vredeli su Vo`do161
ve glave. Trauma u kolektivnom pam}ewu izra`ena je najboqe pitawem “Kada biste opet imali Vo`da, da li biste ga opet ubili?” (Vidosav Stevanovi}: Ni{~i). Kwaz Milo{ je verovatno – kao Ri~ard Tre}i – mogao sebi da ka`e: “Savest mi nije ~ista, ali je mirna.” Kumovo sau~e{}e Slavoqub \uki} je u svojoj kwizi “Kako se dogodio vo|a – borbe za vlast u Srbiji posle Josipa Broza” zabele`io susret do koga je do{lo pet meseci nakon razre{ewa Ivana Stamboli}a sa polo`aja predsednika Republike Srbije. Po \uki}evim re~ima, Slobodan Milo{evi} se sa Stamboli}em sreo pod okolnostima koje prevazilaze politi~ke netrpeqivosti i sitne qudske strasti. To se desilo na sahrani Bojane, najstarije k}erke Ivana Stamboli}a. “Na Top~iderskom grobqu, ti{inu sau~e{}a poremetila je pojava Slobodana Milo{evi}a. Mo`e se naslutiti na kojim je i sam mukama bio. Kako posle svega do}i na sahranu, a kako, opet, zaboraviti na prisno prijateqstvo sa porodicom Stamboli}, u ~ijoj je ku}i proveo mnoge dane jo{ od vremena kada se prvi put sreo sa Ivanom na Pravnom fakultetu, 1960. godine? Bled u licu, u pratwi obezbe|ewa, Milo{evi} je pro{ao kraj povorke, koja ga je sa radoznalo{}u gledala, i uputio se u kapelu. A onda su se, u uzbu|ewu, dvojica nekada{wih prijateqa na{li u zagrqaju. , Ivanova supruga Ka}a do~ekala ga je ledenim pogledom, nepomi~no stoje}i i javno pokazuju}i da ne `eli da primi sau~e{}e. Slobodanova ruka visi u vazduhu, ~eka, ~eka, a onda se poklonio ispred kov~ega i napustio kapelu”. Kao i na wenom po~etku, tako je i pri kraju dinastije Obrenovi}a kumstvo imalo svoju ulogu. Svojom odlukom da se o`eni Dragom Ma{in, kraq Aleksandar Obrenovi} otu|io je celu Srbiju od sebe. Slobodan Jovanovi} izve{tava da je “izgledalo da u celoj zemqi nema osam qudi koji pristaju da ven~aju kraqa sa Dragom Ma{in” (misle}i na te{ko}e oko formirawa vlade). Da bi ubla`io skandal i umirio javnost, kraq tra`i od ruskog cara da mu kumuje na svadbi; bilo je u tome neke pravde, jer postoje osnove za sumwu da je tu “uvelu lepoticu i izve`banu milosnicu” (Slobodan Jovanovi}) balavom i nezrelom Aleksandru podmetnula ruska carska tajna slu`ba, ne bi li kraqa Milana zadr`ala daqe od Srbije. Car Nikolaj prihvatio je kumstvo, ali preko svog poslanika u Beogradu “kuma Pavla” Mansurova (agenta Ohrane, koji je kraqevoj vezi i kumovao), da bi kasnije uz razne izgovore izbegavao da u posetu primi bra~ni par Obrenovi}a. Posle majskog prevrata car i Moskva trepnuli nisu: kumstvo je kumstvo, a politikaje politika, rekao bi kwaz Milo{ – da se neko usudio da ga pita za wegovog kuma \or|a. Kum je kuma u kasnijoj srpskoj politici saplitao i izdavao tu i tamo (pri rascepu Radikalske stranke, na primer: Stojan Proti} i Milan Milovanovi} bili su kumovi), ali tek u dana{we vreme i iz istorijske blizine ta pojava kao da je uzela maha. O kumstvu Kumstvo kod ju`noslovenskih naroda, posebno u pravoslavnih, specifi~na je tradicionalna pojava narodnog `ivota i kulture. Za razliku od pravog, krvnog srodstva, kumstvo je duhovno srodstvo: u koje se stupa po vlastitom izboru. Etnolozi razlikuju tri oblika kumstva – kr{teno, ven~ano ili {i{ano. 162
Kr{teno kumstvo odvija se prilikom kr{tewa: kum dr`i dete na rukama i po Bogu i svetom Jovanu kao bo`ijem zastupniku (Krstiteq) svedok je prilikom ~ina kr{tavawa. Ven~ano kumstvo je najzna~ajniji oblik kumstva kod Srba. Me|utim, {i{ano kumstvo, ono kada kum prvi put {i{a kosu ne~ijem detetu, starije je od kr{tenog kumstva koje je hri{}anski obred, forma {i{anog kumstva; po obredima, to je oblik inicijalizacije (uvo|ewa u red odraslih). Zajedni~ko {i{anom i kr{tenom kumstvu je da uvode dete u porodicu, doma}i kult i u~estvuju u davawu imena. Za neke etnologe {i{awe je simboli~ni ~in prelaska deteta iz maj~ine vlasti pod o~evu vlast. Radomir D. Raki} u radu “Kumstvo u pravoslavnih Jugoslovena” tvrdi da je “nejasno kolikaje mogu}nost postojawa takvog oblika dru{tvenog vezivawa i odgovaraju}ih obreda u prethri{}anskim dru{tvima i kulturama – u prvom redu Slovena. Prvi podatak o (hri{}anskom) kumstvu poti~e iz III stole}a, a stalno sudelovawe izvesnog lica u obredu kr{tewa izgleda da se utvrdilo kao ~in i ustanova vek kasnije”. Govore}i o poreklu kumstva Raki} je pisao “kum je naslednik ili uspomena na nekada{weg plemenskog (bratstveni~kog, rodovskog) ~asnika, stare{inu ili vra~a – ~inodejstvenika, ili bar starca, odnosno uop{te uglednog, autoritativnog saplemenika, znalca kulta i ceremonijala, predawa i plemenskih vrednota”. Kum je kod Slovena bio funkcioner koji je obu~avao, savetovao, u~io, a zatim sudelovao u probama izdr`qivosti i ve{tina i ispitivawu znawa inicijanda, kao i u izvesnim intervencijama u vezi s kandidatovim izgledom, imenom, i obavqao (sam ili sa drugim) obred, ceremoniju definitivnog uvo|ewa. Otud magijska uloga kuma u raznim radwama oko kose (stri`ba) i imena. Kumov zadatak zapazio je i ^ajkanovi} koji ka`e da je kum zastupnik htonskog bo`anstva {to se hristijanizacijom kontaminovalo sa sv. Jovanom. Dru{tvena okosnica kumstva nije znatnije transformisana crkvenom intervencijom – nije pretrpela sna`nija spoqna dejstva kao {to su pretrpele obredna i religijska komponenta nego joj je prilago|avana. Kumstvo je, kao unutarplemenska (bratstveni~ka) veza imalo zna~aja i kao forma subjektivnog oslonca na li~nost izvan u`eg porodi~nog kruga... Kum je bio arbitar i savetnik, prihvatan i kao izvesna dopuna pa i kao protivte`a autoritetu roditeqa. Vremenom kumstvo je u~vr{}eno, izgra|eno u op{ti, redovan dru{tvenostrukturni oblik pravoslavnih ju`nih Slovena i pridru`enih etni~kih grupa iste vere (Cigana, Saraka~ana, vla{kosrpske grupe) i u sredi{wim dinarskim, moravskovardarskim i centralnobalkanskim predelima. A {to se ti~e zone labilnijeg ili prigodnog kumstva – u Staroj Crnoj Gori, Ku~ima, produ`uju}i se do u Metohiju, zapa`eno je kori{}ewe kumstva kao posredstva umira u krvnim osvetama, odnosno kao korisne ili neophodne dopune prijateqskih porodica. Kumovi su se me|usobno pazili, pomagali, po{tovali, svetili ako bi jedan bio ubijen. Kolika je va`nost pridavana instituciji kumstva, govori i podatak da Srpska pravoslavna crkva zabrawuje sklapawe braka izme|u kumova A koliko je jakom smatrala duhovnu vezu izme|u kumova, govori i primer da 163
su neki popovi odbijali da ven~avaju one koje je krstio isti kum. Tihomir R. \or|evi} navodi narodnu pesmu iz Srema u kojoj se peva kako je bolovao “prebolni Rade” i kako ga je pitao sveti Nikola {ta je zgre{io, a on mu odgovara: “Ja sam junak mnogo sagre{io;/ Obio sam manastirska vrata,/ I odnio tri }ivota zlata:/ Qubio sam tri kr{tene kume,/ Tri kr{tene i devet ven~ane;/ Kudio sam devet devojaka...”. U novije vreme, me|utim, ovom “klasi~nom” tipu kumstva na~eta je upravo glavna karakteristika – princip trajnosti odr`awa. Mnoga dosada{wa kumstva postaju nestabilna, a nove veze se ~esto sklapaju kao prigodne i prijateqske. Komunisti, naravno, do kumstva nisu preterano dr`ali, barem ne ideolo{ki i protokolarno. Oni su jedni drugima bili “prvi i drugi svedok pri registraciji”, a decu krstili nisu (donedavno). Ipak je pri registraciji braka Josipa Broza i Jovanke Budisavqevi} bilo zapa`eno prisustvo Aleksandra Rankovi}a u svojstvu “svedoka”. Jula 1966. na Brionima, tokom istorijskog 4. plenuma CK SKJ, kum Tito optu`io je kuma Marka za “politi~ku zaveru” i ostalo, najurio ga u penziju i marginalizovao. Treba re}i da Aleksandar Rankovi} nikada nije poku{ao da uzvrati, ~ak ni posle Brozove smrti; kumstva radi ili discipline radi – ne znamo. Od dana{wih vi|enijih politi~ara komunisti~kog porekla nekako je najzanimqiviji kumovski par Ivan Stamboli} – Slobodan Milo{evi}. Hladno gledaju}i na sat dok je kum Ivan govorio, kum Slobodan ga je bacio u raqe gladnih aparat~ika na istorijskoj Osmoj sednici CK SKS. Posle Radovawa svaki politi~ki sukob me|u kumovima neizbe`no izaziva pore|ewe i asocijacije. Milo{ je – ka`u – `rtvovao \or|a spaseniju ota~astva i mira radi; Josip je `rtvovao Aleksandra zbog vlasti (izvesno) i “daqeg razvoja demokratije” (ne tako izvesno); Slobodan je `rtvovao Ivana li~ne vlasti radi, produbio postoje}e napetosti i odveo Srbe van Jugoslavije i pravo u rat kome se kraj ne vidi. Pore|ewa ovde ne vaqa terati preko svake mere: niti su Broz i Milo{evi} kao politi~ari bili nalik na Milo{a (Broz donekle jeste, istini za voqu), niti su Rankovi} i Stamboli} nalik na Crnog \or|a. Ono {to je ostalo od svega jeste lo{ utisak i gadan ukus, verovatno kao ostatak tradicionalne svesti o zna~aju kumstva. Ono {to je me|u qudima na vlasti tragedija, u opozicionim i ~ar{ijskim politi~kim krugovima ponekad nalikuje na farsu. I tu su se u na{e doba kumovi me|usobno saplitali i prodavali do mile voqe. Tako je razvrgnuto kumstvo izme|u Aleksandra Tijani}a i Teodora An|eli}a tokom borbe za kontrolu nad “NIN-om” posle Osme sednice; kumovi su i Miroslav Lazanski, vojni komentator “Politike”, i Fran Vi{nar, wegov zagreba~ki brat u Hristu (nije prime}eno da se uzajamno napadaju, a pi{u kao u ogledalu – svako sa svoje strane isto). Kumovi su bili i gen. Bo`idar Stevanovi} i gen. Anton Tus (Bo`idar je Antona onda preglasio za izdajnika, da bi tek u drugom poku{aju, 1992, zauzeo wegovo mesto komandanta Ratnog vazduhoplovstva). Sve se to, ipak, ne mo`e meriti sa demonstrativnim i napadnim kumovawima unutar srpske opozicije: Ravna gora videla je ono {to nisu ni Radovawe, ni Brioni. Srpska nacionalisti~ka opozicija (bio je to jedan pleonazam, uostalom) 164
od osnivawa prvih stranaka i pokreta krajem osamdestih trudila se da stvori populisti~ki (narodwa~ki), staroradikalski imiy, zastareo jo{ posle Prvog svetskog rata. U tom poku{aju nastavqawa politi~ke tradicije udvarawa onome {to neuspeli pisci i lo{i pesnici misle da je “na{ rasni srpski opanak”, to jest seqacima (ni krivima ni du`nima), na{i nacionalopozicionari – sasvim nalik Nu{i}evim i Domanovi}evim politikantima: kakvi su bili ranije komunisti, takvi su sada nacionalisti po~iwu odjednom da srbuju, da slave krsnu slavu, da se bu~no i demonstrativno ven~avaju u crkvama i krste odraslu decu, kume}i se na sve strane. Kao: glasa}e gejaci za nas kad vide kakvi smo patrijarhalni doma}ini i koliko volimo |enerala Dra`u Mihailovi}a. Jedni ni{ane na seqake, drugi na gra|ansku klasu (obe ciqne grupe pritom uglavnom glasaju za Milo{evi}a). Umesto sigurnosti i blagostawa, glasa~ima se nude krv i tlo, ali i kumstva: Bo`idar Vu~urevi}, gospodar ostatka Isto~ne Hercegovine, javno je pro{le godine nudio automobil i kumstvo onome ko prvi obori avion iz sastava UN. Ubrzo raslojavawe srpske opozicije razbija takva politi~koreklamna kumstva relativno lako. Glavna `rtva i najnesre}niji kum srpstva vaskolikog bez sumwe je Vuk Dra{kovi}. On se kumio bez prestanka, a u me|uvremenu su se na drugoj strani politi~ke barikade na{la bar ~etiri Vukova kuma: dr Vojislav [e{eq, Bora Komad, Jovan Koprivica i Dragan Mili~i}. Dr [e{eq se od Vuka Dra{kovi}a politi~ki distancirao prvi, a oko sudbine nekih para pokupqenih u Americi me|u emigracijom za pomo} srpstvu; u me|uvremenu su jedan drugoga nazivali raznim ru`nim imenima i optu`ivali za “izdaju” i ostalo. Advokat Jovan Koprivica prodao je kuma Vuka i kumu Danicu dok su posle 1. juna 1993. prebijeni le`ali u bolnici, muvaju}i falsifikovana pisma za ra~un tajne policije. Dragan Mili~i}, strana~ki drug i visoki funkcioner Vukove stranke SPO, prvo je stranku napustio, da bi se nedavno vratio sa obe}awem da }e raskrinkati kuma Vuka i kumu Danu. Ni u drugim strankama nije boqe: dr Vojislav Ko{tunica (DSS) i dr Kosta ^avo{ki (Srpska liberalna stranka), na primer, tako|e su kumovi koji su se politi~ki razi{li. Ovako olako kumqewe ili olako ga`ewe kumstva etnolozi i antropolozi tuma~e nesigurno{}u u novim okolnostima, usamqeno{}u i potrebom za podr{kom, navode}i staru poslovicu: “Neka je svoga (pa makar) i u gori hajduka”. Ako se slo`imo sa etnologom Juyinom Hemelom da je prvi udarac tradicionalnoj instituciji kumstva u Srba zadao napredak sa prate}im otvarawem trgovini, kapitalu i `ivahnom politi~kom `ivotu, sve nam se ~ini da }e jedan od posledwih udaraca zadati upravo taj tako `ivahni i pogre{no shva}eni politi~ki `ivot. Dobronamerni i pristojni qudi i daqe }e se okumqivati i po{tovati kumstvo, kao {to po{tuju prijateqstvo, ugovor, obe}awe i obaveze ~asti; pomiwa}e svojoj deci da je “kumova kletva stra{nija od o~eve” i opomiwati ih da paze s kim se kume, a ne kao Vuk Dra{kovi}. Uostalom, kumstvo – kao preuzimawe odgovornosti za ne~iji duhovni `ivot i supstitucija krvnog srodstva – starije je i od hri{}anstva i od srpstva, pa }e vaqda nad`iveti i na{e ludosti.” U borbi protiv dr [e{eqa, “Telegraf” od 1. juna 1994. godine poslu`io se i astrologijom! Wegov horoskop objavqen je pod naslovom “Neptun izazi165
va marsa” “Vojislav [e{el, je ro|en u znaku Vage, sa podznakom u [korpionu. Ovakva kombinacija znaka i podznaka, naime kada podznak prethodi znaku obi~no daje introvertne tipove qudi koji svoju rawivost i introvertnost skrivaju iza neke maske. Da li je to pri~qivost, humor ili agresivnost zavisi od mnogih komponenata unutar horoskopa. Kod Vojislava [e{eqaje dominantna dvanaesta ku}a wegovih tajni i wegovog tajnog oru`ja (ali i zatvora, izolovanosti, patwi) u kojoj on ima Merkura (re~i, komunikativnost) koji vlada osmom ku}om neprijateqa a koja pada u znak blizanaca koji simboli{u upravo re~i, komunikativnost i po pravilu {arm. Ali na vrhu te ku}e se nalazi Rigel, fiksna zvezda koja ozna~ava mogu}nost atentata i koja je bila nagla{ena u horoskopu Yona Kenedija. Saturn, druga zna~ajna planeta u dvanaestoj ku}i ga ~ini inhibiranim, tvrdoglavim i upornim ili ga bar tera da se predstavqa u tom svetlu, ali po svemu sude}i on izaziva sagovornike i nesvesno `ele}i da bude povre|en. Mesec u vojni~kom Ovnu koji prima lo{ aspekt od Glave Zmaja (koji je sme{ten u Jarcu, znaku u kome je Srbija) i od Repa Zmaja (sme{ten u Raku, zodija~kom znaku koji simbolizuje domovinu i patriotizam) tera ga da sebe stavqa u prvi plan i da ne bira sredstva ni re~i ne bi li isterao pravdu. Wegovo poimawe pravi~nosti nije ni najmawe svesna `eqa da se bilo ko izaziva mada postoji doza egzibicionizma {to se vidi iz lo{eg aspekta Venere vladaoca wegovog znaka i Plutona, planete razorne mo}i, vladaoca wegovog podznaka. Kako je Mesec u wegovoj petoj ku}i u Ovnu on je bez daqweg mnogo topliji i emotivniji nego {to bi se to moglo naslutiti ali qubav daje samo u okviru porodice, kada on ho}e i kome on ho}e, kao i svi Ovnovi. Ima sre}u da u jedanaestoj ku}i qubavi koju on prima od drugih ima Sunce pa je to razlog {to je kod mase istomi{qenika omiqen. Za militaristi~ki duh i agresivan nastup odgovoran je Mars u Jarcu (gde najboqe dolazi do izra`aja) a wegova impulsivnost je posledica egzaktne konjunkcije planetoida Kirona i Marsa. Kako se Mars nalazi na osi tre}e ku}e, on `ari i pali re~ima, jer se Kiron nalazi izme|u Saturna i Urana i simbolizuje akciju u sada{wosti ne dozvoqava da se previ{e okleva i razmi{qa na {ta tera Saturn, niti da se ma{ta o sre}noj budu}nosti na {ta navodi Uran. Ali i Kiron koji Vojislava [e{eqa tera da no{en impulsima ~upa mikrofone, kome drugom nego jednom politi~kom protivniku koji je i sam u znaku Jarca. Nasuprot Marsu u horoskopu Vojislava [e{eqa su se na{li Jupiter i Uran pa otuda wegova netrpeqivost prema vlasti (Jupiter simbol pravosu|a zakona i reda ali i vladara i Uran simbol silovitih doga|aja). Incident ili za neke spektakl u Skup{tini 18. 5.1994. godine dogodio se kada Vojislav [e{eq uop{te nije uspeo da prepozna u liku Radomana Bo`ovi}a ni tu vlast ni sav Jupiterski sjaj vlastodr{ca, ali to je i normalno kada je [e{eqevo a i Bo`ovi}evo Sunce pravilo egzaktnu konjujkciju sa Algolom tj. Glavom Meduze, najgorom fiksnom zvezdom. Sre}om, osim ~upawa mikrofona nije pao i neki ve}i okr{aj, ali opetje Jupiter odigrao blagonaklonu ulogu {tite}i obojicu jer ve} du`e vremena pravi dobar aspekt sa Saturnom (vladaocem Bo`ovi}evog znaka Jarca). Sasvim opravdano javnost sa nestrpqewem o~ekuje kako }e se ceo incident zavr{iti pred sudom. Sa astrolo{ke ta~ke gledi{ta [e{equ ne}e biti nima166
lo lako ovog puta da se “odbrani”. Opet ga mu~e fiksne zvezde jer u momentu kada je re{io da svakog postavi na svoje mesto u Skup{tini, Merkur se nalazio na osi osme ku}e neprijateqa, upravo nad ve} pomenutim opakim Rigelom. Dobro je da nisu opaqeni hici sa stovari{ta kwiga poput onih 22.11.1963. jer je Merkur bio tako|e vladalac Kenedijevog znaka. Mesec koji {ire uzeto predstavqa narod u momentu doga|aja se nalazi u detiwstvom i pompeznom Lavu prave}i lo{ aspekt sa Suncem, tako da je narod sve do`iveo kao besplatnu predstavu, ali kako narod ne odlu~uje u Palati pravde, ve} Jupiter koji je trenutno u [e{eqevoj dvanaestoj ku}i (patwe, zatvora, bolesti) u najbla`em slu~aju pro}i }e sa nekakvom nov~anom kaznom. Venera tranzitira kroz [e{eqevo poqe neprijateqa, ali kako je ona brza planeta ako se za par dana ne sti{a bura dok bude tranzitirala nad natalnim Repom Zmaja, mo`e sve da pro|e mnogo bezbolnije nego {to izgleda. Tranzitiraju}i Saturn se nalazi u [e{eqevoj ~etvrtoj ku}i domovine u po`rtvovanim Ribama pa on najverovatnije smatra sebe pozvanim da preuzme odgovornost za to {ta se tom narodu de{ava. Mogu}e da }e i uspeti da neke svoje stavove i predloge u Skup{tini progura jer mu je progresivni Jupiter u konjunkciji sa Uranom u{etao u konvencionalnu i konzervativnu Devicu pa }e i wegova energija biti usmerena na preciznu razradu plana kako da se u dru{tvu izvr{e korenite promene. Nagove{tavano pomirewe sa Vukom Dra{kovi}em nije bez osnova jer Dra{kovi} kao [korpion mo`e da se razume sa osobom u podznaku [korpiona i opet ako ih iko pomiri to }e biti Jupiter koji }e jo{ oko {est meseci boraviti u ovom znaku. Neptun, koji vlada Ribama, znakom u koji pada [e{eqeva ~etvrta ku}a domovine i patriotizma pravi trenutno konjunkciju sa [e{eqevim i Marsom i Kironom, navode}i ga ~esto na agresivno shvatawe patriotizma i na potrebu da on bude delilac pravde. U okviru afere [e{eq – Bo`ovi}, li~nost Bo`ovi}aje potpuno zanemarqiva jer bi Vojislav [e{eq postupio na isti na~in makar na mestu Bo`ovi}a sedeo i, ne daj Bo`e, vaskrsnuli Napoleon, Hitler ili za [e{eqa neko mnogo gori. Ipak, kako analiza horoskopa ima svrhu da se podstaknu dobre, mogu}nosti koje on pru`a, a izbegnu uticaji lo{ih planeta ili pak lo{i aspekti dobrih planeta, [e{eq bi sa Venerom u prvoj ku}i i Mesecom u Ovnu, sa malo umerenijim dr`awem verovatno postigao mnogo vi{e jer, bez sumwe, on je izuzetno jaka li~nost, korisna kada upotrebi snagu diplomatskog dijaloga umesto sile i oru`ja. ^asopis “Astrolog”, u formi li~nog horoskopa, tako|e je ponudio dr [e{equ, u svom julskom izdawu, nekoliko prakti~nih saveta. U posledwe vreme za astrologijom vlada veliki interes. Pogre{na su shvatawa mnogih qudi koji astrologiju svrstavaju u vra}awe i proricawe sudbine; ona je, pre svega, nauka koja prou~ava ~oveka i wegov karakter. Astrologija nam poma`e da lak{e shvatimo sebe i svoj odnos prema svetu. Kada ~ovek boqe upozna sebe lak{e }e da shvati i za{to mu se neke stvari de{avaju. Vreme u kome `ivimo je nemilosrdno. U stalnoj trci za ne~im zaboravqamo na svoja istinska ose}awa i `eqe koje potiskujemo u podvest, stvaraju}i disharmoniju izme|u onog {to jesmo i onog {to smo nametnuli sebi. Ciq astrologije nije proricawe budu}nosti, ve} nam ona pokazuje na{e potencijale. Ona to ~ini na osnovu polo`aja nebeskih tela u odnosu na zemqu u trenutku ro|ewa. Koristi princip “kako na nebu tako i na zemqi”. Astrologija ima dugu tradiciju, istorija je sre}e pre nekoliko hiqada godina u Babilonu, Egiptu, Kini, In167
diji u doba kada se jedva javqaju prvi znaci astronomije. Takti~ni ste i imate stalnu `equ da `ivite u harmoniji sa sobom i drugima. U principu nemate mnogo sre}e, ali se lako prilago|avate svim okolnostima. Volite savr{enstvo i detaqe, ne volite sva|e i nesuglasice, srda~ni ste i prilagodqivi i uvek spremni da pomognete. Imate qubazan karakter i posedujete blistavu inteligenciju kao i otvoren duh za plemenita i duboka ose}awa. ^esto ste sposobni da naslutite da li }ete izazvati simpatije ili antipatije, pa se obi~no prirodno pona{ate u svakoj situaciji. Jedina te{ko}a nastaje u tra`ewu savr{enstva u svemu i kod svakog. Ne podnosite zavaravawa. Osetqivi ste na kritiku, nepravdu, nepa`wu. Volite dru{tvo. Volite lepotu i rafiniranost. Ne volite da prqate ruke u bukvalnom smislu te re~i. [armantni ste i dru`equbivi i najboqe funkcioni{ete kao partner. Borbeni ste i puni entuzijazma, drugima ponekad delujete preterano silovito, {to kod wih izaziva qutwu. Fizi~ki ste sna`ni i potreban vam je partner koji vam u svemu mo`e biti ravan. Va{ moto bi trebalo da bude “ispeci pa reci”. Vodite ra~una da ne precenite svoje mogu}nosti. Lako prihvatate nove ideje. Iskustvo do`ivqavate kao na~in samoostvarewa. Imate mnogo prirodnog i iskrenog entuzijazma ali morate svesno da radite na razvijawu sopstvene strpqivosti. Va{ hitri um je pronicqiv, ali istovremeno podlo`an izlivima besa, nervozi {to se mo`e odraziti na to da vas po~nu mu~iti glavoboqe. Va{a ose}awa su izo{trena i ~esto ih svesno koristite za postizawe vlastite koristi. Agresivnom spoqa{no{}u prikrivate ose}awe nesigurnosti; trebalo bi da u sebi razvijete sposobnost da se drugima obratite za pomo} onda kada vam je to potrebno. Zbog svoje nezavisne prirode mo`ete biti hrabri do te mere da se to ponekad grani~i sa bezumqem. Kada ste zainteresovani, mo`ete biti veoma srda~ni; delujete bezli~no onda kada ne ose}ate unutra{wi poriv. Stvari ose}ate svojim egom. Mentalno veoma brzo primate stvari i isto tako brzo reagujete. Prezirete autoritete. Preuzimate inicijativu u mnogim aktivnostima. Poku{avate da i na emocionalnom planu dominirate nad drugima i obi~no sti~ete autoritet, jer ste boqi vo|a nego sledbenik. Neumoran ste veliki radnik; u stvari rad je za vas prirodno stawe i u`ivate da upotrebite svoju energiju na poslu. Ipak, s va{om nadqudskom snagom, kada je posao u pitawu neumoqivi ste prema drugima, kao i prema sebi, a to se uvek ne prihvata. Uspe{niji ste ako zauzmete neki vode}i polo`aj jer ne volite me{awe u va{ posao. Mada delujete sna`no potrebna vam je potvrda drugih i najuspe{niji ste kada ose}ate da vas qudi cene. Imali biste uspeha kada bi se bavili nekakvim poslom vezanim za inostranstvo. Imate potrebu i `equ za liderstvom, ali da biste to postigli mora}ete pro}i trnovitim putem, jer }ete na tom putu nailaziti na mnoge prepreke. Morate se nau~iti da razumete i druge. Kriti~ni ste, tajnoviti i sumwi~avi. Imate fiksne stavove i prili~no vas je te{ko ubediti da promenite mi{qewe. Skloni ste preterano o{trom jeziku i peru. Va{ um je slojevit, ali je retko milosrdan; va{a re{enost je bezgrani~na i tako nepokolebqiva da mo`ete prevazi}i sve prepreke kako biste postigli ono {to `elite. Impulsivni ste, ubedqivi, direktni i brzi na jeziku. Veoma vam je va`an sam proces mi{qewa. Trpite od starijih i konzervativnih. Pona{awe vam mo`e biti misteriozno retko vam se doga|a da izgubite dostojanstvo. ^esto ste u situaciji da vas 168
okolina ne razume. Iako ste privla~ni za suprotni pol, imate prili~no te{ko}a da se na qubavnom planu “smirite” i na|ete svoju sre}u. Qubomorni ste i osetqivi na svoju ~ast. U`ivate u porodi~nom `ivotu, ali vam je istovremeno potrebna nezavisnost i o~ekujete je. Imate prijateqe sumwive reputacije. ^uvajte se lo{e hrane. Skloni ste melanholiji. Imate izra`en ose}aj za moralnost, ma{toviti ste i umete sa qudima. Nekonvencionalni ste i dobro sklapate neuobi~ajene poslove. Privla~ni ste zbog svoje originalnosti i fascinirate svojim neobi~nim idejama. Ulazite u ~este qubavne avanture. Dobar ste organizator. Postoji izvesna opasnost vezana za kosti. Skloni ste da preterate u svemu, {to se mo`e negativno manifestovati kao nezadovoqstvo ili gor~ina. Mada ste samovoqni, onog trenutka kada nau~ite kako da sami sebe obuzdavate posta}ete vo|a koji mnogo toga mo`e posti}i. Skloni ste rizicima, nasiqu i preteranom radu. Va`no je da nau~ite uo~avati sopstvena ograni~ewa. Imate sna`nu ma{tu i snove, {to }e vam omogu}iti da mnogo toga postignete. Me|utim, olako shvatawe stvari moglo bi vas dovesti u nezavidne situacije. ^ini se da tra`ite nevoqe i posebno ste rawivi kada je prevara u pitawu. Budite oprezni sa lekovima jer postoji mogu}nost alergije na neke od wih. Podlo`ni ste infekcijama i trovawima hranom. Za vas je bitna samodisciplina u ishrani jer su mogu}i problemi sa telesnom te`inom. Vrlo ste tvrdoglava osoba. Nemirni ste i ne volite ograni~ewa. Zainteresovani ste za sve {toje novo i progresivno. ^esto vam se pru`a prilika za neo~ekivano putovawe. Imate magnetsku privla~nost, a va{ smisao za humor podrazumeva zajedqivost. I od sebe i od drugih mnogo zahtevate pa zbog svoje perfekcionisti~ke prirode nemate mnogo strpqewa kada se sretnete sa lewim qudima koji nisu spremni da rade. Odlikuje vas ogromna snaga voqe, energija i silovitost, ali morate nau~iti da smirenije reagujete na `ivotne probleme. Stvarima pristupate rafinirano, temeqito, istrajno i odlu~no. Imate jak ego i veliku `equ za uspehom. @eqe su vam silovite i sposobni ste i za duboku qubav i za duboku mr`wu. U principu, vas nije nimalo lako poznavati, jer mnogo toga le`i prikriveno ispod povr{ine. ^esto delujete kao spokojna osoba, a u su{tini ste daleko osetqiviji nego {to to pokazujete. Drugima ulivate po{tovawe i skloni ste da stvari sagledavate u celosti, do samog dna, me|utim morate se neprestano ~uvati svog sarkasti~nog jezika, koji mo`e odvratiti druge qude od vas. Budite oprezni na putovawima jer su mogu}i problemi na wima. ^uvajte dobro dokumenta. Dobar ste roditeq, ali ste skloni da decu previ{e ve`ete za sebe. Sa wima }ete imati mnogo boqe odnose kad odrastu. Tada }ete imati i mnogo vi{e razumevawa za wih. Postoji mogu}nost da va{e prvo dete stekne neku vrstu popularnosti. Morate biti veoma mudri i oprezni u pogledu bilo kakvih morbidnih sklonosti. Imate dobru intuiciju. Dobro se pokazujete u suo~avawu sa izazovima, izvanredan ste organizator i sposobni ste da druge inspiri{ete da vam pomognu u poduhvatima kojih se latite. Mogli biste se razo~arati u prijateqe i saradnike. Zakqu~ak Ovo je prili~no nemiran period za vas; prili~no ste nervozni; ali isto 169
tako i uporni. Budite vi{e takti~ni pazite {ta govorite da ne bi nastale gre{ke zbog brzopletosti. Prisutno je primoravawe od strane drugih, mogu}e su i neke mawe povrede, budite oprezni na putovawima i ~uvajte svoja plu}a izbegavaju}i pre svega zadimqene prostorije. Vi{e vremena provodite na sve`em vazduhu. Va{a ~etrdeseta godina je dobra godina da uradite ne{to kreativno. Dramati~ni i samosvesni, dove{}ete ovu svoju sklonost do ekstravagancije. Klonite se jedino {pekulacija. Naglasak }ete staviti na izra`avawu ideja. Budite obazrivi sa ugovorima. Po`ele}ete da napravite neku pravu i trajnu promenu. Ovo je godina jedna od najpovoqnijih godina za profesionalnu ekspanziju kada }ete udariti va`an temeq za ostvarewe dugoro~nih planova. Povoqno je i za finansijsko napredovawe i postizawe uspeha u dru{tvu. Veze ili udru`ivawa do kojih se do|e bi}e dugotrajne i blagotvorne. To je prilika da raskinete okove robovawa predrasudama i onim verovawima koja vam sputavaju duh. Dobrodo{la su i nastojawa za sprovo|ewem poboq{awa i reformi. To je pravo vreme za sticawe novih prijateqa i pro{irivawe kruga li~ne uticajnosti. Uspeh kroz starije qude. Iako doga|aji oko vas ne}e biti ba{ povoqni i ima}ete sa wima prili~no problema, vi }ete ipak znati to iskoristiti. Jedino treba da budete strpqivi i da ~uvate svoje nerve, budite oprezni kod davawa izjava jer su mogu}e podvale od drugih. Karma U sada{wem `ivotu u~ite lekciju o zrelosti. U pro{lim `ivotima navikli ste da idete po{tapaju}i se, tra`e}i nekog na koga biste se mogli osloniti. Prenagla{eno emotivni i povredqivi, te{ko se odvajate od svega za {ta ste se jednom vezali, ~ak i kada je to sasvim logi~no. Slu{ate o patwama drugih, istovremeno nemaju}i dovoqno snage da re{ite sopstvene probleme. U~ite da prihvatite odgovornost prvenstveno za sebe. Veliki korak napred na~ini}ete onda kada nau~ite da stojite iza ne~ega, da se zauzmete za ne{to, prestaju}i da se vezujete za stvarne ili izmi{qene li~ne te{ko}e. Postoji mogu}nost velikog uspeha na profesionalnom planu uz po{tovawe principa ~asti, odgovornosti i tradicije. Svest o razvoju emotivnog bi}a, zapravo svest o emotivnim potrebama drugih kod vas je vrlo izra`ena. Emotivni i intimni `ivot za vas je neprikosnoven, znaju}i da je to osnova svega. Va{ izvor sre}e i zadovoqstva je u krugu porodice. Imate potrebu da razvijate odgovornost za tu|im vrednostima, odnosno po{tovawa svega {to nije va{e li~no. Bi}ete prinu|eni vi{e puta da preispitate svoj sistem vrednosti koji se mora zasnivati na bezuslovnom po{tovawu prava drugih. Odnos prema seksualnosti }e morati da se preispita. Ose}ate da u sebi raspola`ete ogromnom energijom, ali ne znate kako pravilno da je kanali{ete. Skloni ste destrukciji, te }e otuda va{a energija dugo biti pod pritiskom. Kada jednom nau~ite da je ne rasipate u beskorisne projekte, bi}ete u mogu}nosti da ne{to vrlo zna~ajno i veliko ostvarite u svom `ivotu. Bi}ete u situaciji da pokrenete korenite promene tamo gde mo} drugih prestaje. Naravno, to se de{ava uz bezuslovno po{tovawe principa ~asti i po{tewa.” “Borba”, od 1. juna 1994, objavquje tekst Vuka Dra{kovi}a sa naslovom “Ponudio sam Milo{evi}u glavu”. Podnaslov je glasio: “Bolest zvana le{inar170
stvo sahranila je sve na{e velike pobune od 9. marta 1991. do 1. juna 1993. godine. Milo{evi} je nekoliko puta saterivan uza zid i svaki put ruku spasa pru`ao mu je neko iz opozicije. Zapravo isti qudi iz opozicije.” “O ~emu razmi{qam, se}aju}i se 1. juna pro{le godine? Pitam se: [ta bi se desilo, da se 1. juni nije dogodio 1993. nego da se dogodio 1994? Sve bi bilo kao {to je bilo. Opet bih se, iz zatvora, borio ne samo protiv Milo{evi}a nego i protiv profiterstva jednog dela opozicije koji bi, u postradawu SPO i mene, tra`io neku kosku i }ar za sebe. Ve} 3. juna pro{le godine, Miteran i Micotakis zahtevaju da Danica i ja budemo pu{teni na slobodu. Istovremeno, od ~elnika demokratske opozicije u Srbiji nazvan sam “ludakom” koji je “naneo neprocewivu {tetu demokratskoj opoziciji”. Ne}u da spomiwem imena jer je zapisano {ta je ko rekao i kako se dr`ao. Re}i }u samo to da su meni ~ast Srbije koja ne pristaje na pendrek, kundak i ~izmu branili qudi velikog srca iz takozvanih malih stranaka i novinari NTV “Studija B”, “Borbe”, “Radija B92”, “Vremena”, “Srpske re~i”, povremeno NIN-a i jo{ nekih glasila. Treba podsetiti i na glasove odva`nih, kao {to su Mi}a Popovi}, Mihiz i takvi, kojih nema mnogo, na`alost. Sve bi se, i danas, ponovilo. Svako bi odigrao svoju ulogu u drami od pro{le godine. Mo`da bi se, sticajem okolnosti, jedino [e{eq sada postavio druk~ije. Bolest zvana – le{inarstvo Bolest zvana le{inarstvo sahranila je sve na{e velike pobune, od 9. marta 1991. do 1. juna 1993. godine. Milo{evi} je nekoliko puta saterivan uza zid i svaki put ruku spasa pru`ao mu je neko iz opozicije. Zapravo, isti qudi iz opozicije. Oni su u pogromu re`ima nad Srpskim pokretom obnove, koji je organizovao i nosio sve protestne mitinge, demonstracije i sabore, uvek pronalazili {ansu da se dodvore i re`imu i bira~ima. Distancirawem od SPO i hitrim osudama na{eg”nasilni~kog” i “nedemokratskog” pona{awa, ti opozicioni prvaci su dobijali “kredit” od Milo{evi}a i na TVBastiqi reklamirani kao “razumni i odgovorni”. Ta priznawa su im slu`ila kao odsko~na daska za umiqavawe bira~ima. Zaboravqali su, me|utim, da Milo{evi} laska i mazi niz dlaku samo dok si mu potreban, a ~im mine opasnost on po ruci koja mu je pomogla udara {ibom. Mi nismo za metode juri{a, mi smo za demokratski dijalog! Marta, 91. u zatvoru sam doznao za tu krilaticu kolega iz opozicije. Nisu mogli da izdr`e ni tri dana. Mi nismo za uli~nu demokratiju, nego za demokratiju kroz institucije vlasti! Be{e to {amar Vidovdanskom saboru. Mi nismo za vra}awe u pro{lost, mi smo za budu}nost! Opet kamen na SPO, zbog dolaska prestolonaslednika u Srbiju. Mi ne gledamo prema Ravnoj gori, ve} prema Evropi! Opoziciona rekontra podizawu spomenika generalu Mihailovi}u. Mi smo patriote i na mitinzima Vesne Pe{i} i Dragana Veselinova nemamo {ta da tra`imo. Profiterski pokli~ tih istih, ovog puta sa ciqem da u{i}are ne{to na “nepatriotizmu” onih koji su sazivali protestne skupove za Danin i moj izlazak iz zatvora. Branili bismo i Milo{evi}a Nema politi~ke stranke u Srbiji koja je, kao SPO, imala toliko razlo171
ga da se, ovih dana, pridru`i SPS hajci na SRS i Vojislava [e{eqa. Do{ao je ~etiri godine ~ekani, dan “osvete”. Trebalo je samo da le{inarski zagrmimo i svi ekrani TV Bastiqe bili bi nam na usluzi. Do`iveli bismo da, napokon, i SPO bude predstavqen kao stranka “razumnih i odgovornih”, kao pokret “patriotskih opredeqewa” i kao “konstruktivna opozicija”. I “ulovili” bismo, verovatno, uz pomo} SPS i wegove “Bastiqe” ne{to i glasa~a”. Mi smo, me|utim, tu {ansu odbili. Postavili smo slu~aj na ravan principa. Jedna demokratska stranka, kakav je SPO, ne sme biti vo|ena motivima osvete i mora stati u za{titu ugro`enih prava i Vojislava [e{eqa. Na isti na~in, mi bismo sutra branili i ugro`ena prava SPS i Slobodana Milo{evi}a. Kad bi, nekim slu~ajem, Milo{evi} i wegova supruga bili ulisi~eni, a potom onako `ivotiwski pretu~eni, kao Danica i ja, wima bi SPO, bez premi{qawa, pritekao u pomo}. Naprosto, ili brani{ prava svih ili nisi – demokrata. A ni ceo ~ovek. Osveta je ~emerno pi}e koje `rtvu pretvara u yelata, a uelatu pribavqa oreol `rtve. Postupak SPO iznenadio je mnoge i pokazao, dakle, da mnogi ne znaju {ta je SPO. Ali, nije poenta, ipak, u tome. Hajkom re`ima na [e{eqa opoziciji se namestila prilika da formuli{e nekoliko zahteva, da slo`no zalegne iza tih zahteva i po{aqe ih SPS-u sa napomenom: dogovorimo se ili sedite sami u Skup{tini! Koji su to zahtevi? Novi Zakon o Televiziji i Zakon o informisawu, pre svega. Ono {to poku{avamo ~etiri godine sad smo mogli posti}i – potezom olovke. Samo da pripretimo blokadom rada Skup{tine Srbije i da se, ispod zahteva, potpi{emo \in|i}, Ko{tunica, [e{eq i ja. Bez na{ih poslanika, nema parlamenta. Sve demokratski, parlamentarno i sa osmehom. Tako bi bilo, da nije one stare boqke opozicije. Lideri DS i DSS odbili su sastanak a i potpise ispod spomenutog zahteva. Wihovi “ovla{}eni predstavnici” prihvatili su te zahteve, ali oni nisu “za metode ucena”. Oni su demokrate, pa ne}e da blokiraju rad parlamenta! Pritisnuti oprugu Stara muzika, novi tekst. Jesmo za deblokadu TV Bastiqe, ali nismo za priterivawe SPS uza zid. Predlo`imo Zakon o Televiziji, pa neka poslanici glasaju. Na primedbu da je to zaludan posao, jer }emo biti nadglasani, sledi odgovor. [ta se tu mo`e, va`no je poku{ati i va`no je da opozicija ostavi na TV gledaoce skup{tinskih prenosa “vizuelni utisak”. Pa vaqda je od “vizuelnog utiska” va`nije da uspemo, da prisilimo SPS na politi~ki dogovor. U~inak, u~inak, a ne utisak. Ne gluma, jer parlament nije pozori{na akademija. Ne{to drugo je po sredi. Kolege su predvidele da }e, zbog odbrane ugro`enih prava SRS, re`im krenuti u novu ofanzivu na SPO, tako {to }e montirati da je re~ o “koaliciji kumova”, o “savezu ekstremnih snaga” i sli~no. E, to vaqa iskoristiti i ne{to u{i}ariti. Treba pomo}i SPS-u u toj ofanzivi i eto prostora i {anse za DS i DSS. Zbog toga, i samo zbog toga, lideri ove dve stranke odlu~no izjavquju da se varaju svi oni koji se nadaju akcionom ili ma kakvom drugom objediwavawu 172
opozicije. Dok ne sahranimo tu `alosnu logiku, SPS mo`e da ucewuje i da radi {ta mu je voqa. Ve} na nagove{taj na{eg zajedni~kog delovawa, SPS je po`urio sa spremno{}u da `rtvuju Bo`ovi}a i sprema se za dodatne ustupke. Posle \in|i}evog i Ko{tuni~inog nastupa, vlasti je laknulo i odmah su zategnuli. Slobodan Milo{evi} ne popu{ta nikad, osim kad mora. On se pona{a kao opruga. Sabija se onoliko koliko je sna`an protivnik ili suparnik. To neki iz na{e opozicije ne}e da shvate. Wima naprosto, nije ni ciq sabijawe opruge nego sabijawe onih u opoziciji koji najsna`nije pritiskaju Milo{evi}a. Uprimo zajedno i, sumwe nema, politi~ki dogovor bi}e postignut. On }e prihvatiti sve {to mora da prihvati. Ako ne mora ni{ta i ako opozicija nije u stawu da skupno stane iza ma ~ega, Milo{evi} ne}e ni{ta ni dati. I za{to bi? Snaga SPS je u neslozi, u sitnoj {i}aryijskoj ra~unici opozicionih stranaka. I drskost i bezakowe vlasti temeqe se na tome. Milo{evi} je od marta, 91. vrebao priliku da udari na SPO i mene. Juna pro{le godine procenio je pravi trenutak i reagovao je kao kobra. Znao je da }e tu wegovu akciju, otvoreno ili pre}utno, podr`ati glavne snage opozicije. Nije znao da }e pritisak sveta biti tako `estok i da }e se za jednog satanizovanog politi~kog lidera i wegovu suprugu zauzeti Jeqcin, Miteran, Klinton, Micotakis, Mejyor, Oven... I nije znao da }u mu ja, odlukom da {trajkujem gla|u do smrti, ponuditi glavu. Dodu{e, ni ja nisam znao da on takvu `rtvu ne}e smeti da prihvati. Zajedno, zajedno. Neki iz opozicije to jo{ nisu prihvatili. Nadam se da ho}e i da }e ovaj tekst razumeti kao jo{ jedan poziv da se dogovorimo oko nekih stavari koje su nam od zajedni~kog interesa i da se za taj interes zajedno borimo. Druk~ije ne mo`emo. Probajmo barem.” Miroslav Markovi}, u “Argumentu” od 3. juna 1994, naga|a o pribli`avawu SPO-aa i Srpske radikalne stranke, a usput dr [e{equ daje do znawa da je nepo`eqan u Srbiji i to slede}om re~enicom: “[ta doktor [e{eq tra`i kraj Morave, kad ne zna da pliva”. Naslov je glasio “Voda kao vezivno tkivo”, podnaslov je glasio : “Da li je hidronapad u Saveznoj skup{tini bio re`iran? Kako je [e{eq pohisterisao. Saop{tewe Kuma 2. Da li je i brada Mihaila Markovi}a bila izre`irana na kumovskom nivou? Kako se beogradski “slobodni intelektualci” dodvoravaju Sulejmanu Ugqaninu. Ho}e li Ugqanin postati ~lan Glavnog odbora SPO-aa?”. “^iwenica da je samo jedna ~a{a vode bila dovoqna za veliki, reklo bi se, i pompezni povratak kumova na srpsku politi~ku scenu, naravno u izmirenom stawu, nije nikoga posebno ni iznenadila, ni uzbudila (osim nekolicine prestoni~kih novinara zadu`enih za tu vrstu uzbu|ewa), ali je otvorila niz zanimqivih pitawa. [to se samog doga|aja ti~e, sve je ve} vi|eno i to vi{e puta, na vi{e televizija i iz vi{e uglova. Opisano je u svim, a naro~ito u “oslobo|enim” novinama, gde je skoro i opevano juna{tvo mladog radikala Dra{ka Markovi}a u Skup{tini Jugoslavije, koji je “stisnuo petqu” u trenutku kada ga je predsedavaju}i Radoman Bo`ovi} iskqu~io iz struje i prema ovom “dispe~eru” pro173
suo ~a{u vode, koja mu se na{la pri ruci. Re`irano “navodwavawe”? Ako za trenutak ostavimo po strani pitawe da li je neko, i ko, namerno poturio ~a{u s vodom ispred radikalskog poslanika, moramo se zapitati da li je taj hidronapad bio ranije izre`iran ili je mladi radikal tu, na licu mesta, spontano popustio sa `ivcima? Prema onome {to se potom doga|alo, a naro~ito prema pona{awu {efa radikala Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu Kum 1), prema wegovim elektroinstalaterskim radovima na demontirawu ure|aja u Skup{tini, kao i prema wegovom histeri~nom napadu (kad se, prilikom gu{awa sa skup{tinskim obezbe|ewem bio prepao da ga neko stvarno ne zvekne) “navodwavawe” Skup{tine, bar jednim delom, bilo je re`irano. S obzirom na ve} ustaqene sva|e izme|u radikala i predsednika Ve}a gra|ana Bo`ovn}a, koga, to je jasno svakom ko je, makar jednom, gledao prenos iz Skup{tine, ne krasi ni odmerenost, ni tolerancija, a o skromnosti da i ne govorimo, pitawe je bilo samo na koji na~in }e tikva da pukne. I tikva je, za razliku, sre}om, od ~a{e, pukla toga dana. Bo`ovp} je bio malo pofajtan, radikali su, umesto jednog, svi napustili Skup{tinu, a narod se danima zabavqao, prepri~avaju}i nevi|eno “juna{tvo” grupe radikala u sali Skup{tine i wihovu odbranu prava na ~a{u vode. Kad kumovi izvoqevaju Gledaju}i vaqda na televiziji prenos iz Skup{tine ({to je o~igledan dokaz da i on gleda TV “Bastiqu”), {ef Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} (u daqem tekstu Kum 2) video je da i wegovi poslanici glasaju za iskqu~ewe ve} pomenutog radikala – baca~a vode i odmah seo i sro~io saop{tewe. Kum 2 je, naime, u saop{tewu proglasio svoje poslanike za nedotupavne i saop{tio da se on stavqa na stranu radikalnih hidrolo{kih postupaka i da wih smatra va`nom stavkom u daqem razvoju demokratije u nas, pa i {ire. Iza toga usledila je, navodna, senzacija: istorijski susret do tada zava|enih kumova jedan i dva! Ja tebi serdare, ti meni vojvodo, {to bi rek’o Kum 1. Ruke {ire, u lice se qube, uz ladnu nazdravqaju vodu. Nezavisne kamere sve pomno snimaju, a raspolo`eni kumovi izvoqevaju. Prvo, da se, smesta, smeni okupani Bo`ovi}. Drugo, da se Upravni odbor Televizije oformi kao Narodna skup{tina, dakle paritetno. Isto tako i u Tanjugu. Tre}e, sve do sada re~eno da va`i i za Kompaniju “Politika”! Ina~e... Slede}i put }e na govornicu poneti bokal vode. A ako “predsednik Milo{evi} ne smeni Bo`ovi}a, onda }u ja li~no politi vodom Milo{evi}a prvi put kad ga budem video u Skup{tini”, zapretio je javno Kum 1, koji je, povodom 25. maja, Dana mladosti jo{ izjavio da }e iako ne priznaje nijedan sud, do suda svoje partije (zvu~i tako brozovski, zar ne?), ipak do}i na su|ewe zbog sileyijstva u Skup{tini, jer `eli da napravi “spektakl”. Zatvor kuma i kume kao imiy Ne znam {ta o ~itavom ovom cirkusu mo`e da ka`e poslanik Mihailo Markovi}, koji je pro{le godine bio `rtva “nesta{nog” poslanika Vaki}a, jer nije daleko od pameti ni pitawe da nije i taj pro{logodi{wi “nesta{luk” bio mo`da u tajnoj kumovskoj re`iji? Jer, {ta je jedna brada kada su u pitawu vi{i strana~ki interesi. To {to su posle i Kum 2 i kuma Dana malo omirisali zatvor, mo`e se tuma~iti i kao stvar imiya. 174
A na pitawa o tome ko je podmetnuo vodu u Skup{tini Jugoslavije, da li }e “uprskani” Radoman Bo`ovi} podneti ostavku ili }e ga, iz straha od Kuma 1 sam predsednik Milo{evi} smeniti, kao i otkud sad da Kum 2 tra`i paritet u “Politici” u kojoj je organizovao {trajk da ova “nacionalna institucija” ne bi pre{la u dr`avne ruke, odgovora nema. Kao {to mi nije jasno {ta doktor [e{eq tra`i kraj Morave, kad ne zna da pliva? Ipak, sre}om i po same kumove, a po najnovijim vestima pristiglim iz [umadije, pa i {ire, skup{tinski cirkusi, sudski “spektakli” i ostale “zabave” jo{ mogu da “uzbude” samo strana~ki ostra{}ene i mestimi~no dokone `iteqe Beograda i mo`da jo{ nekoliko ve}ih gradova. Ostali su po poqima i plodnim wivama, po pa{wacima i p~eliwacima, po vo}wacima i vinogradima... Mora neko ne{to i da radi da bi Srbija opstala i trajala. Kao {to }e opstati i trajati. Mrski Srbi i slobodni intelektualci Pod parolom “ni dan bez pquvawa po omra`enim Srbima”, izvesna grupa koja sebe naziva “slobodnim intelektualcima” gostovala je, nedavno, u Novom Pazaru, da bi se dodvorili Sulejmanu Ugqaninu i muslimanima iz Ra{ke objasnili kako ih mrski Srbi ugwetavaju, kr{e im qudska prava, na razne na~ine ih {ikaniraju i teraju na seobu iz Sanyaka. Obe}ali su “slobodni intelktualci” da }e “pomo} tra`iti od me|unarodnih foruma”, kako je to objasnila izvesna dr Nata{a Kandi}, a “slobodni” filmski re`iser jednog studentskog filma Lazar Stojanovi}, vaqda da bi ute{io muslimane, rekao je da se pored wih i “uop{te nesrbima u Srbiji lo{e pi{e”, jer “srpski re`im svesno otvara vrata fa{izmu i nacizmu na tlu Evrope”. Za beogradske “slobodare” Srbi iz biv{e BiH su “osvaja~i i ubice” koje sprovode “genocid nad muslimanima”. Strogo je pa`eno da se slu~ajno ne pomene nekakvo stradawe Srba u Bosni. [ta vi{e, izvesni Vlatko Sekulovi}, “pravnik iz Beograda”, rekao je kako su “bosanski Srbi idioti, koji ubijaju muslimane i teraju ih sa vekovnih ogwi{ta”. [ta fali Ugqaninu? Kako su novine izvestile na toj antisrpskoj tribini trebalo je da se pojavi i Bogoqub Pej~i}, predsednik Odbora za bezbednost skup{tine Srbije, koji zahteva da se u republi~kom parlamentu raspravqa o izve{taju Fonda za humanitarno pravo o navodnim prekora~ewima radnika MUP-a, prilikom razoru`avawa muslimana u Sanyaku. Pej~i} tada nije do{ao (ne zna~i i da ne}e), ali je zato Op{tinski odbor SPO u Novom Pazaru zatra`io da se Sulejman Ugqanin oslobodi svake odgovornosti i vrati u Ra{ku, da se grupa muslimana optu`enih za pripremawe oru`ane pobune pusti na slobodu i da se razoru`aju i navodno naoru`ani Srbi... Fali samo zahtev da se Ugqanin, po{to se oslobodi svake odgovornosti, po kratkom postupku kooptira u Glavni odbor SPO. Bili bi to krupni poeni...” Bogdan Tirnani}, u “NIN” – u od 3. jun a 1994, poku{ava da odgonetne kako to da dr [e{eq iz svih sukoba izlazi kao pobednik, {to mu o~igledno smeta. Tekst se zvao “Televizijski lik”, a autorova dilema nazna~ena je u podnaslovu: “Ako je izvesno da je iz jednog banalnog skup{tinskog skandala [e{eq iza{ao kao nesporni lider ujediniteq srpske opozicije, nije li vreme da se 175
zapitamo – za{to je ispalo tako?” “Podatak (za koji se ovih dana slu~ajno saznalo) da je SRS ponovo po~ela da izdaje strana~ko glasilo “Veliku Srbiju”, pokazuje dubinu {kripca u kome se nalazio Vojislav [e{eq. No – kako sam [e{eq negde izjavquje – nova serija “Velike Srbije” {tampa se u simboli~nom tira`u kao ponovqeni dokaz da lider srpskih radikala novine smatra “rezervnim medijem”: uostalom, wegovo partijsko glasilo se i ugasilo kada je on prvi put postao televizijska zvezda. Otuda je budu}nost “Velike Srbije” opet krajwe neizvesna, jer [e{eq se vratio u centar ovda{wih televizijskih i (posredno) politi~kih zbivawa. Taj }e wegov “kombek” u nekoj budu}oj istoriji srpske televizije (i politike) biti zabele`en kao slu~aj “velike kapitalizacije prolivene ~a{e vode”. Poput primera svih velikih medijskih doga|aja, i ovde je povod posve bezna~ajan: banalni skandal u Saveznoj skup{tini, kada je jedan radikalski poslanik po{kropio predsedavaju}eg Bo`ovi}a, a [e{eq izbubetao {efa skup{tinskog obezbe|ewa, pretvoren je, posredstvom medija (televizije), u krucijalni politi~ki doga|aj sa nesagledivim posledicama. Takav je zakqu~ak – bez obzira na wegovu prividnu preteranost – lako braniti prostim ukazivawem na fakti~ko stawe stvari da se, posle “skup{tinskog kupawa”, [e{eq javqa ne samo kao ujediniteq srpske opozicije, nego kao i wen nesporni lider u ovom trenutku. Obe stvari deluju podjednako neverovatno. S jedne strane, sama mogu}nost me|usobnog pribli`avawa opozicionih partija izgleda nestvarno nakon jedne raskolni~ke zime, pune buke i besa, sva|a i psovawa. Ni{ta mawe “nadrealisti~ki” nije, s druge strane, podatak da se uzajamno posva|ane opozicione partije i wihovi lideri kolektivno stavqaju u za{titu jednog postupka iz uobi~ajenog [e{eqovog skandalmajstorskog repertoara, prelaze}i u toj “operaciji” preko svih doju~era{wih uvreda, ali i preko grandioznih li~nih sujeta – Vuk Dra{kovi}, koji je godinama o svom kumu govorio kao o fa{isti i ludaku, oti{ao mu je “na poklowewe” u Francusku ulicu, wegov primer sledili su i ostali, a oni koji (poput Voje Ko{tunice) danas, deset dana nakon ovog “novog ujediwewa”, gaje sumwu u dugoro~nost novonastale situacije svoje “kondicionale” ne upu}uju na adresu radikalnog {efa. Bilo kako bilo, [e{eq je opet na nogama, {to zna~i – opet je u medijima (pre svega, na televiziji). Time se potvr|uje mi{qewe da je on prvi ovda{wi pravi “televizijski lik” u politici. Izlo`ena tvrdwa, nasuprot svim dokazima, uvek deluje ~udno. Pre svega, [e{eq “kao figura” nema naizgled nikakvih predispozicija za uspeh u “slikovnim” (audiovizuelnim) medijima: previ{e je visok, previ{e je {irok, poseduje bebifejs mentalnog bubuqi~ara i – ima te{ku govornu manu. Osim toga, postavqa se pitawe kako jedan “hladan” medij poput televizije mo`e raditi u korist tako “vru}eg” politi~ara poput [e{eqa, ~ije su ideje ~esto staromodne i rigidne, dok o metodama wihove realizacije boqe da se i ne govori. Izgleda da je tajna ba{ u tome. Kada defini{e svoj pojam “televizijskog lika” u politici, Makluan se naj~e{}e poziva na primer biv{eg kanadskog premijera Pjera Eliota Trudoa. Prilikom svoje posledwe posete Kanadi, pre nekoliko godina, i potpisnik ovih redova se uverio kako bi prividno zaboravqeni Trudo tamo lako ponovo preuzeo vlast samo kada bi se pojavio na televiziji da to saop{ti. Su{tina ovog fenomena je u tome da vi{e zapravo niko ne 176
zna kakav je to politi~ar bio Trudo. U jednom drugom slu~aju, u slu~aju ~uvenog “televizijskog dvoboja” Kenedi Nikson iz 1960. godine, Makluan svoju analizu po~iwe jednim kasnijim doga|ajem, pojavom pora`enog Niksona u {ou programu nekog Kara, famoznog voditeqa iz tih vremena, gde se budu}a `rtva Votergejta predstavila kao pijanista i kompozitor. Ali – pita se Makluan – za{to to nije u~inio kada je zbiqa trebalo, u predizbornoj kampawi? Nikson je tada, ka`e pisac “Poznavawa op{tila”, delovao kao neosetqivi agent sa `eleznice, dok je Kenedi “furao” imiyc mladog lokalnog {erifa; naravno – dodaje Makluan – Niksonove politi~ke ideje bile su zrelije od Kenedijevih, ali ko jo{ za to mari?! Wujor{ki profesor Nil Postman ka`e da na televiziji nije va`no {ta se govori, ve} ko (i kako) govori. On se rado poziva na primer biv{eg predsednika Regana, koji je bio nesporno “televizijski harizmati~na” li~nost, a ~iji su govori bili prava salata logi~kih besmislica: obi~no po~ne o jednom, onda bez razloga pre|e na drugo, a zavr{ava tvrde}i ne{to sasvim suprotno od onoga s po~etka. I [e{eq je upravo takav. Ukoliko bacimo pogled unazad, na po~etke ovda{we vi{estrana~ke scene, vide}emo da je [e{eq oduvek vodio mawe ra~una o trenutnoj politi~koj oportunosti svojih postupaka, a vi{e o tome ho}e li onim {to ~ini uspeti da “nahrani” medije: lako je stvarao i raskidao saveze, do`ivqavao je trenutke potpune politi~ke marginalizacije, bio “satanizovan” od ~itave opozicije, stavqao je po~esto glavu u torbu (jednom je, ~ak, oti{ao i u pozori{te), ali – sve je to “bilo na televiziji”. Kada neko ho}e da ga ocrni, taj obi~no navede ~itav spisak situacija u kojima je [e{eq potezao pi{toq – te jednom je to u~inio na nedu`ne pli{ane studente, onda na taksiste, pa na jadne prosvetne radnike, u skup{tinskom holu, u kafani, ispred kafane... Niko se, me|utim, ne pita otkud nam je sve to poznato. Pa otud jer je to uvek “slikala” televizija. ^uvena [e{eqeva “maksima” o upotrebi zar|alih ka{ika za cipele izre~ena je tako|e na televiziji. Lider radikala je u svojim televizijskim nastupima za ~etiri nepune godine izrekao vi{e nesuvislosti nego prose~an ~ovek za ~itav `ivot. No, ako ve} o tome govorimo, vaqa se podsetiti da je [e{eq svoju modernu medijsku prilago|enost demonstrirao ve} u prvom zna~ajnijem televizijskom nastupu. Bilo je to 1990. godine, kada se na izborima [e{eq kandidovao za predsednika republike i na svoju televizijsku promociju stigao prakti~no pravo iz zatvora (gde je, opet, le`ao zbog ~etni~kog imiya, kao opasni gibani~ar). Svi su o~ekivali da ga u studiju vide masnog i krvavog, sa no`em me|u zubima, zlog i opakog, ali je [e{eq tamo odigrao monodramu o su{toj pristojnosti, deluju}i kao prerano napupela devoj~ica. Na izborima je dobio deset puta vi{e glasova nego {to je wegova tada{wa (zabrawena) stranka – Srpski ~etni~ki pokret – imala ~lanova. Ako je uop{te i imala nekakvih ~lanova. Na kraju, posle svih ovih “hvalospeva” medijskoj ve{tini V. [e{eqa, neko se s pravom mo`e zapitati kako se uop{te – osim nasilnim simplifikacijama – dokazuje mogu}nost da neko bude “televizijski lik” u politici, dakle “medijski modernista”, nasuprot svojoj politi~koj su{tini, koja je o~ito staromodna do te mere da ~ovek, slu{aju}i [e{eqa, pomisli kako elektrika jo{ nije izmi{qena. Nedoumica deluje razumno, ali se lako re{ava kontrapitawem: nije li medijska staromodnost ve}ine na{ih opozicionih politi~ara do177
voqan razlog da posumwamo u modernost wihovih politi~kih pogleda?” Li~no je Danica Dra{kovi} napravila intervju sa advokatom Ilijom Radulovi}em, kojeg je objavila u svojim novinama od 6. juna 1994. Radulovi} se pokazao kao zahvalan sagovornik, jer je za dr [e{eqa rekao “On je bio telal i dobo{ar smrti Belog, Gi{ke, i ostalih”, a izneo je i niz drugih neistina, naravno. Naslov je glasio “Ikarov let protiv krtica”, a podnaslov je glasio: “Uobi~ajeno je u pravnim dr`avama da se tra`i materijalna naknada za le{irani ugled, jer u sistemu tr`i{ne ekonomije povre|eni ugled ima konvertibilnu vrednost. Po{to mi `ivimo u sistemu mafija{ke privrede besmislene su ovakve parnice, jer se povre|eni ugled ne odra`ava na poslovni uspeh”. “Dugo Vas nije bilo u javnosti. [ta ste radili i {ta radite? Ja ne znam da li je Vuk Dra{kovi} kao Mojsije u{ao u oblak i oti{ao da se na nekoj na{oj Gori sretne sa Gospodom i da nakon toga odlu~i da stvori jedan politi~ki san o Srbiji. Uglavnom, ovaj politi~ki san o Srbiji kao pravnoj dr`avi, parlamentarnoj monarhiji i tr`i{noekonomi~noj dr`avi sawali smo po Srbiji na mitinzima i politi~kim tribinama. U ovaj politi~ki san su brzo u{li oni koji miri{u od lovorika, maslina, pelina, leandara, koji imaju dubinu koju daje more i visinu od visina planina, toplotu od kamena i peska, zami{qenost i pogled koji se dobija jedino u brdima. U{li su odva`ni i srditi, smeli i neustra{ivi, sun~ani i `ivotni. Napojen fru{kogorskim dijapsalmama i svim onim {to se dobija ro|ewem u mestu koje se nalazi u Crnoj Gori i koje se nalazi ispod mesta na kojem je izre~ena eti~kozavetna misao da treba slu`iti ~asti i imenu rado i lako sam u{ao u ovu religiju qubavi. Grmeli smo Srbijom da je opasnost pred vratima, da nailazi sirotiwa, rat, smrt, iskqu~ewe iz sveta, la`, vladavina najgorih qudi, profitera, mafija{a, zlo~inaca, slu`ili smo liturgije duha, etike pravde, istorije nacionalnog se|awa, nacionalne pro{losti, tr`i{ne ekonomije, politi~kog pluralizma, obnavqali nacionalnu svest, govorili pred milionima qudi Re~ Gospodwu i stihove najboqih na{ih i svetskih pesnika, kwi`evnika i duhovnika. Sve se to radilo sa apostolskom energijom i sebe sam do`ivqavao kao potpredsednika jednog ovakvog sna. Dobro znate da se ovaj san prekinuo rezultatima prvih vi{estrana~kih izbora u Srbiji. Do{li su i drugi izbori. Sve se promenilo i izmenilo. Trebalo je izmeniti metod rada i na~in rada. Pojavili su se osnovano novi qudi. Trebalo im je obezbediti prostor i dati {ansu. U toj i takvoj situaciji po~esto sam boravio u svojoj ku}i na Fru{koj Gori. To je moj isihastirion, ili, ku}a ti{ine. Do`ivqavam je kao “pristani{te spasewa” kao {to hri{}anin do`ivqava Svetu goru. Po~eo sam da analiziram svoje u~e{}e u ovom politi~kom snu o Srbiji, s obzirom da sam imao sve video zapise i radio zapise o politi~kim mitinzima i tribinama. Do{ao sam do zakqu~ka da je Vuk Dra{kovi} pravilno i dobro vizionirao doga|aje u Srbiji, i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Sve {to je re~eno i predvi|eno je ostvareno, na `alost. U strate{kom smislu Srpski pokret obnove je bio na pravoj strani. To je uticalo da odjednom shvatim da treba biti pa`qiv i oprezan prema ovom politi~kom blagu koje smo stekli ovakvim radom. Imao sam ose}awe da 178
sam sve rekao {to sam imao da ka`em na tribinama, mitinzima, radio emisijama, TV emisijama i u Stranci. Ja volim da govorim, ali ne i kada nemam {ta novo da ka`em. Pona{am se kao \er| Konrad u odnosu na vreme i re~i, jer posle svake re~i i svakog dela sledi jedno sutra koje svaku re~ i svako delo podvrgava ispmtu distance. Deset Bo`ijih zapovesti i sutra{wi dan nije odbacio. Ima re~i koje ne zastarevaju, koje {tr~e iz brbqawa kao granit iz peska”. Dakle, slu`im se granit re~ima i ve~no{}u! Sutra{wi dan nije odbacio moj rad u sudstvu, jer su moje presude ostavile trag u ve~nosti. Zato `elim da mi se to desi i u politici. Jednostavno, ja~i je u meni intelektualac od politi~ara, ve~nost od dana, trag u ve~nosti od politi~ke popularnosti koja traje kao pivska pena, smisao od galame i vike ovakve dnevne popularnosti. Mislim da se ne postaje Hamletom pred izborom “imao se ra{ta i roditi” ili pro`iveti ovaj `ivot kao vodeni cvet. Znate da on ujutru procveta i uve~e uvene. ^ini mi se da mi nailaze neke nove re~i i neke nove misli, pa }u se u okviru Srpskog pokreta obnove prema strana~kim potrebama i planovima, ogla{avati. Ina~e, stalno se bavim advokatskim poslom, pratim politiku, odr`avam kontakte sa Srpskim pokretom obnove i divnm se nastupima Vuka Dra{kovi}a u Narodnoj Skup{tini Srbije. Veliki inkvizitor Kako do`ivqavate politi~ku situaciju u Srbiji i poziciju Srpskog pokreta obnove? Gospodin Slobodan Milo{evi} je stvorio na prostoru biv{ih jugoslovenskih republika ratnu situaciju i ostvario rat vlasti. U ratu se ne vodi ra~una o ideologiji nego nacionalnom ose}awu. Nacija je ideolo{kopsiholo{ka osnova homogenizacije naroda, a nacionalna dr`ava postaje nacionalni ideal, pogre{no. Ona se uzima kao najvi{a vrednost i najvi{i kvalitet. Tu se nalazi ideolo{ki izvor nacionalnog autoritarizma i totalitarizma. Poznato Vam je da rat pru`a povod masi da po~ne da ceni sebe. Masa ose}a pozivawe da vr{i veliko op{te delo i da u~estvuje u wemu. Vi ne mo`ete na}i drugi na~in da privu~ete mase da na ravnoj nozi sa inteligencijom uzmu u~e{}a u velikim pregnu}ima. Osim u ratu svuda vladaju um, nauke, dovitqivost, talenat i mase moraju da slu{aju bez pogovora. Me|utim, rat odjednom preokrene sve. Qudi sti~u pravo da umru za korist otaybine, za sve druge, pa se oni najni`i uzvise do najvi{ih i postaju im ravni kao qudi. Samo u ratu mase imaju {ansu da se izjedna~e sa najboqima imaju}i u vidu da u miru caruju talenat, um i najboqi qudi, ka`e Dostojevski. “Ista krv pripada jednoj dr`avi i mi ne}emo odustati ni od jednog jedinog Nemca”, ka`e Hitler. On se poslu`io, naravno, sudeckim Nemcima radi svojih teritorijalnih osvajawa, pa se i g. Slobodan Milo{evi} isto poslu`io bosanskim i hrvatskim Srbima radi vo|ewa ovog rata vlasti. Ovaj rat se vodio onako kako je to poodavno napisano u jednom nema~kom listu 11. decembra 1917. godine: “Sine Nema~ke! Ne sa`ali se ni prema `enama ni prema deci: Sin pobe179
|enog bio je ~esto sutra pobedilac. [ta vredi pobeda, ako sutra do|e osveta? Kakav bi otac bio ti ako bi, ubijaju}i svoga neprijateqa, ostavio u `ivotu neprijateqa Tvoga sina? Sine Nema~ke, koji si pod oru`jem: Grmi, lomi, obaraj, provaquj, pusto{i, pali, ubijaj, ubijaj, ubijaj”. Nije potrebno komentarisati da je ovaj rat vo|en na ovaj na~in i po ovom uputstvu pa ste Vi o tome govorili kada ste govorili o situaciji u Gackom. Zato sam Va{u izjavu do`iveo kao ne{to {to je spasilo obraz ovoga naroda i to predstavqa jedan od prime}enih bisera u eti~koj ogrlici na{ega postojawa. Najgori qudi su, iskoristili ovu ratnu situaciju da bi postali bogata{i, prime}eni, va`ni, aristokrati. Patriotizam je posledwe uto~i{te nitkova, rekao je mo}nik iz Jasne Poqane. Ovakav na~in vo|ewa rata doveo je do sankcija, a sankcije su jo{ vi{e u~vrstile ovaj sistem vlasti u Srbiji. U istoriji sveta se nije desilo da se u jednoj dr`avi promeni vlast dok se dr`ava nalazi u ratu. Manevarska mogu}nost delovawa Srpskog pokreta obnove je ograni~ena, sku~ena, mala, jer ~im iskora~ite iz ratom ome|enog manevarskog prostora politi~kog delovawa, do~ekuju vas etikete o izdajstvu. Na, ovom prostoru je najja~e razvijen mit o izdajstvu Vuka Brankovi}a i srpski re`im se uspe{no brani od svake opozicione akcije etiketom o wenom izdajstvu. To poprili~no uspeva u narodu, jer vlada i di{e demon neznawa, pagan{tine, tribalizma, gregarnosti, folklornog srpstva, patriotizma Velikog Inkvizotora. Svemu ovome treba pridru`iti mo}nu ulogu televizije i lako }emo stvoriti sliku o sada{woj politi~koj situaciji u Srbiji. Ovaj narod ima mitsku ma|ijsku svest, autoritarnu kulturu, patrijarhalnu kulturu, novokomponovani patriotizam, ni{tarije koje zastupaju narodnu patwu brbqaju}i patriotizam, propagandu ja~u od razuma. La` je na sceni! Ne}e dugo potrajati da je primeni svaki gra|anin Srbije, pa se nadam da }e se stvoriti pravi trenutak za uspe{nu politi~ku akciju Srpskog pokreta obnove. Kako do`ivqavate pribli`avawe Vojislava [e{eqa i Srpskog pokreta obnove? Poznato je da je dr Vojislava [e{eq stvoren kao krajwa politi~ka linija u politici g. Slobodana Milo{evi}a. On je kao politi~ki zemqotres u zemqotresu Slobodana Milo{evi}a trebao da bude onaj zemqotres od 14 stepeni. Sve je ru{io, pquvao, klevetao, ru`io pred sobom. Podse}am vas da je Varava ogovarao Hrista govore}i: “On nije Mesija. On je la`ni prorok. On je prijateq Rimqana. On je la`.” Na isti na~in je dr Vojislav [e{eq, bukvalno isto, klevetao g. Vuka Dra{kovi}a i okumio se sa ovom Strankom nazvav{i je Srpski pokret obmane. On je bio telal i dobo{ar smrti Belog, Gi{ke, i ostalih. Odigrao je svoju ulogu i sada predstavqa mrtvi politi~ki spermatozoid g. Slobodana Milo{evi}a. To je dobro kao {to je dobro {to je sa politi~ke scene Srbije nestao jedan Arkan, jedan Mirko Jovi}, jedan Bokan, i ostali ~elnici paravojnih formacija. Ipak, di`u se ove kraste sa politi~kog obraza Srbije, jer to predstavqa sopsNsIo 8te ^ia pop za izgra|ivawe jedne politi~ke pozicije u kojoj demokratska opozicija Srbije mo`e da uradi ono {to treba da uradi. Dr Vojislav [e{eq je 12. IV 1992. u Narodnoj Skup{tini Srbije predlo`io da se svi Hrvati iz Srbije proteraju i to je nanelo jednu nesagledivu politi~ku {tetu srpskoj dr`avi u svetu. Dosta provodim vremena u inostranstvu 180
i kada ho}e neko da poentira svoju inculpaciju u odnosu na Srbiju spomene dr Vojislava [e{eqa kao vrhovni argument. Uostalom, ove posledwe izbore dobila je opozicija po{to je imala vi{e poslanika od SPS. No, dr Vojislav [e{eq je odmah obznanio da ne}e sara|ivati sa 5 ma|arskih poslanika i tako je omogu}io de fakto SPS-u da do|e do aritmeti~ke poslani~ke prednosti. Na osnovu ovoga zakqu~ujem da on nije pravi opozicionar, niti se sa wim bilo {ta mo`e uraditi. Ako bi trebalo sa nekim da se tu~em u tom slu~aju bi dobra bila saradwa sa dr Vojislavom [e{eqem, ali ako demokratska opozicija treba da pobedi ovu vlast u tom slu~aju je ta saradwa pogre{na. Jedno se potu}i, a drugo je pobediti! Mo`e se pobediti g. Slobodan Milo{evi} sa g. Slobodanom Milo{evi}em tako {to }e u iznudici biti prinu|en da pre|e put od srpskog Hazbulatova do srpskog Jeqcina! Nemam ja ni{ta li~no protiv g. [e{eqa. Naprotiv! Smatrao sam i smatram da je briqantni politi~ar fa{isti~ke proviniencije i da ispoqava mnoge osobine genija. Davno sam pro~itao i nau~io da Faust prima i |avola u ortakluk da bi vi{e znao, pa mi nije strano da se uorta~imo i sa |avolom da bi pobedili. U ovom slu~aju se sigurno pobeda ne mo`e ostvariti sa ovom koalicijom, jer se jedino mo`e ostvariti gra|anski rat u Srbiji. Svaka opoziciona stranka mora da istakne kao prioritetni zadatak da ne sme jednim promilom svoga delovawa doprineti stvarawu uslova za gra|anski rat. Meni je blisko razmi{qawe u koordinatama politi~ke krajwe nu`de. Ako u krivi~nom pravu imate pravo da u~inite zlo da biste spre~ili ve}e zlo i u politici imate pravo da podr`avate zlo sada{we vlasti da se ne bi desilo ve}e zlo u vidu gra|anskog rata. Zlatnici }e igrati [ta mislite o situaciji u Bosni i kako mislite da }e se taj rat zavr{iti? Treba da primimo presudu me|unarodne zajednice kojom se utvr|uje poraz politike rata srpskog re`ima. Posle ratne faze dolaze politi~ki pregovori! Jasno je da u tim politi~kim pregovorima vodimo srpskosvetski rat. Svet ne `eli da podeli Bosnu i ne treba da je podeli, pa }e se u Bosni voditi rat dok Srbi u Bosni ne pristanu da `ive u priznatoj jedinstvenoj bosanskoj dr`avi. Da li ste saglasni sa politikom Va{e Stranke u vezi na~ina re{avawa krize u Bosni? Jesam, apsolutno, jesam! G. Vuk Dra{kovi} je stalno isticao da treba odmah obustaviti rat, obezbediti mir, izvr{iti razoru`awe svih zara|enih strana i pregovarati. [ta mislite, da li je do{lo do razlaza jedanaest saveznih poslanika Srpskog pokreta obnove sa na{om Strankom u vezi nacionalne politike SPO ili je u pitawu ne{to drugo? Svi smo mi bili izlo`eni jednom izuzetnom naporu prilikom na{eg politi~kog apostolisawa po Srbiji. Svaki umor proizvodi nervozu, nervoza proizvodi reagovawe po principu tzv. kratkog spoja. U tom smislu smatram da je ovaj faktor umora i zamora, zasi}enosti i belog politi~kog platna bio iskori{}en i zloupotrebqen od dvojice ili trojice qudi me|u ovim poslanicima radi izazivawa i stvarawa ovog politi~kog razvoda. Sigurnoje da g. Slobodan Rakiti} nema nikakvu osen~enu ulogu u 181
ovom slu~aju i meni je istinski `ao {to je do{lo do ovoga do ~ega je do{lo. On jejedan izuzetni srpski lirik, divan, ~astan i po{ten ~ovek, sjajni politi~ar, pa smatram da su nam qudi iz vlasti zadali pomo}u svojih uba~enih qudi na ovaj na~in najte`i mogu}i udarac. Nije re~ o divorciumu u vezi nacionalne politike, s obzirom da je re~ o izuzetnoj ve{tini uba~enih qudi da iskoriste prirodna nezadovoqstva koja se pojave u radu ~elnika jedne stranke nakon trogodi{weg politi~kog rada. Mora se imati u vidu i jedna izuzetna senzibilnost koja proizilazi iz psihi~ke gra|e jednoga poete. [ta biste mewali u organizaciji Stranke i u politi~kim telima Srpskog pokreta obnove? Stalno se zala`em da se afirmi{e rad saveta u okviru svih nivoa Srpskog pokreta obnove. To su organizacioni oblici opozicione pameti, znawa i uma. Oni donose programe za sve oblasti dru{tvenog `ivota. Ovi programi su opis sadr`ine srpske pustiwe. Tra`e mnogo u~esnika. Funkcionisawe ovih saveta ukida mogu}nost opatuqivawa zlatnika u srpskom duhu, kulturi, nauci. Svi }e zlatnici igrati i niko ne}e biti na klupi. Iz ovih saveta se regrutuju op{tinske i republi~ke vlade op{tinski, republi~ki i savezni poslanici, sudije, op{tinska, republi~ka i savezna uprava, op{tinska, republi~ka i savezna izvr{na vlast. Preko rada ovih saveta povezivao bi se rad SPO-a, horizontalno i vertikalno, na celom prostoru Srbije. Na ovaj na~in se homogenizira opoziciona pamet, znawe i um, pa se znaju sastavi ovih timova znawa, pameti i stru~nosti. Ta~no se zna ko igra u kojem timu, na kojoj funkciji i sa kakvim uspehom. Ovo zna~i mewawe u radu SPO-a, a ne formalna promena qudi u najvi{im organima SPO-a. Sigurno je da promena u ovoj promeni rada dovodi do promene qudi, jer se ta~no zna ko mo`e da igra u politi~kom timu znawa, pameti i uma. Neblagovremeno shvatawe potrebe da se izvr{i ova promena u radu Srpskog pokreta obnove dovela je do egzodusa qudi od pameti, znawa i uma iz Srpskog pokreta obnove. Trenutno su aktuelne razne privatne tu`be. Kako Vi kao advokat porodice Dra{kovi} gledate na a`urnost javnog tu`ila{tva i na publicitet ovih tu`bi? Naime, javna tu`ila{tva ne reaguju u vezi krivi~nih prijava za najte`a krivi~na dela koje je podneo Srpski pokret obnove? Na ovom prostoru postoji pravni relativizam i nihilizam, s obzirom da imamo partijsku dr`avu. “Ovde ja ne nameravam da se igram pravednosti nego samo da uni{tavam i iskorewujem. I ni{ta drugo”, ka`e Gebels 1933. Na isti na~in koncipira ulogu sudstva i sada{wa srpska vlast. Ne mo`e svaki ~ovek da bude sudija! Dobro se zna ko mo`e da bude sudija. “Izaberi qude po{tene, koji se boje Boga, qude pravde koji mrze na mito. Oni neka sude narodu”, govorio je Mojsiju sve{tenik medijamski, Jotor. Nemamo mi qude od Bo`ijega straha niti od pravde koji bi sudili onako kako treba da sude ili da optu`uju onako kako treba da inculpiraju. Ovo je najboqi trenutak da Vam ka`em za{to sam ja sudio onako kako sam sudio. Otac me vaspitavao jevan|eoski, razvio je u meni ose}awe ve~nosti i Bo`ijega straha. Znao sam da }u biti letwa mu{ica u carstvu prolaznosti Josipa Broza, ali sam znao da }e i on biti letwa mu{ica u carstvu 182
ve~nosti. Ovakvih ose}awa nema u na{em pravosu|uju, pa zbog toga i dolazi do onoga {to ste me pitali. Li~ni parlament [ta mislite o nematerijalnim zahtevima i sa strane vlasti i sa strane SPO i kako biste Vi presudili u ovim predmetima? Da li materijalna naknada mo`e biti adekvatno re{ewe za povre|eni ugled? Rekao sam vam da ne `ivimo u pravnoj dr`avi i trebao bih da napravim Ikarov let da bih presudio onako kako se sudi u pravnoj dr`avi. Uobi~ajeno je u pravnim dr`avama da se tra`i materijalna naknada za le{irani ugled, jer u sistemu tr`i{ne ekonomije povre|eni ugled ima konvertibilnu vrednost. Ne mogu qudi lo{eg ugleda da budu dobri biznismeni, jer u tim dru{tvima postoji jedna javnost koja zna {ta je dobro i {ta je zlo. Zato za gra|ane koji `ive u sistemu tr`i{ne ekonomije normalno je da tra`e materijalnu naknadu za povre|eni ugled. Po{to mi `ivimo u sistemu mafija{ke privrede besmislene su ovakve parnice, jer povre|eni ugled se ne odra`ava na poslovni uspeh. [ta mislite o stawu qudskih prava, s obzirom na slu~aj bra~ni par Dra{kovi}, u`i~ki voz i situaciju u Sanyaku? Kao poslanik Narodne skup{tine Srbije sam rekao 28. 1. 1993. g. da smo mijedna politi~ka razbojni~ka pe}ina. U razbojni~koj pe}ini politi~ki vu~jaci se bave politikom i tu se ne mo`e govoriti o egzistenciji bilo kakvih qudskih prava. [ta mislite o izjavi srpskog predsednika da postoje}i embargo mo`e Srbija da izdr`i i 1000 godina? Ova izjavaje proiza{la iz strukture mi{qewa koja vidi qude li{ene dostojanstva i do`ivqava ih kao gomilu, stado i stoku. Ona podsti~e iracionalnost kod naroda, suicidnost, pona{awe iza Boga i iza uma, izaziva la` o nekoj mo}i. Lov}enski pesnik druk~ije misli, jer ka`e: “Malen svijet za adova `vala”. Izvinite {to sam bio prinu|en da malo uporedim sa velikim! Mo`da je sve to uticalo da sam se u posledwe vreme kao poslanik u Narodnoj skup{tini stalno stideo, i samo stideo. Poku{avao sam da sebi ka`em da je jedan Jovan Skerli}, ~ak, pred kraj svog `ivota, postao poslanik. Ali nisam uspeo, jer sam se nalazio u stalnom ose}awu stida {to sam poslanik u jednom li~nom parlamentu, koji ima ulogu dekora formalne demokratije. Da li je mogu}e mirno re{ewe sa SPS-o om ili je neminovan gra|anski rat? Ube|en sam u politi~ko re{ewe ovoga sukoba sa SPS-om. Sve moje kritike vlasti imaju za krajwi ciq da stvore jednu prinudu da bi ova vlast do`ivela jednu tranziciju koju mi o~ekujemo i `elimo. Mnoge su moje izjave i u ovom intervjuu takti~ke prirode, jer je i Hristos neiskren kada ka`e: “]esaru ]esarevo, a Bogu Bo`ije”. Gra|anski rat bi zna~io Hiro{imu Srbije!!! [ta mislite o sudstvu i advokaturi. Da li biste se vratili u ovakvo sudstvo, s obzirom da su sve sudije ~lanovi SPS-aa? Odgovorio sam Vam da nema sudstva u partijskoj dr`avi, niti u politi~koj razbojni~koj pe}ini. Naravno da se ne bih vratio da budem sudija u politi~koj razbojni~koj pe}ini. Jednom sam bio i to sam osmislio svojim pravnim Ikarovim letom. 183
Pri~a se da }e g. Strahiwa Kastratovi| biti savezni ministar pravde. Da li biste se vratili u sudstvo u ovom slu~aju? Iskreno bih se obradovao da se desilo, kao {to se moglo desiti, da g. Strahiwa Kastratovi} postane savezni ministar pravde kao jedan od ~elnika Srpskog pokreta obnove. Moli}u se Bogu da mu se to ne desi kao otpadniku Srpskog pokreta obnove, jer bi wegovo imenovawe za saveznog ministra pravde zna~ilo politi~ku nagradu i naknadu {to je bio krtica SPS-a u okviru SPO-a. @eleo bih da ne do`ivim jedan ovakav dokaz da je moj prijateq bio Jago SPO-a. Prese~en koridor velikana [ta Vas je nateralo da se bavite politikom? Da li je u pitawu entuzijazam, borba za ideale ili profesnonalna ambicija u politici? Moje u~e{}e u politici je iskqu~ivo antropolo{keontolo{ke prirode, s tim {to je povezano iskqu~ivo jedino mojim prijateqstvom u odnosu na Vas i g. Vuka Dra{kovi}a. Smatrao sam da mogu da ka`em gra|anima Srbije da je Noje prihvatio patriotizam Isusa Hrista, a ne Satane. Patriotizam Satane je mr`wa, la`, nasiqe, prinuda, podmetawe, raskol, qudo`derstvo, iskqu~ivost, izolacija, jelovnik po korewu, a patriotizam Hrista je qubav, istina, sloboda, `ivot, put, tolerancija i duh. Zar nije Srpski pokret obnove primer ovog patriotizma qubavi, istine i slobode!!! Da li Vam je “srce u Crnoj Gori a telo u Srbiji”? Moje srce je ostalo u Qubqani, Sarajevu, Zagrebu, Skopqu, Beogradu i miloj Crnoj Gori. Ideja jugoslovenstva je civilizacijska ideja. Drevni Rim je prvi stvorio ideju op{teg ujediwewa me|u qudima. Ovu ideju je hteo da ostvari u vidu svetske monarhije, ali je ova formula pala pod naletom hri{}anstva. Ako je pala formula, ideja je ostala, jer je to evropska ideja. Iz ove ideje je nastala evropska civilizacija. Druk~ije ne mogu objasniti re~i Monteskijea, koji ka`e: “Kada bih znao neku stvar koja je korisna za moju familiju, a nekorisna za moju otaybinu, trudio bih se da je zaboravim. Kada bih znao neku stvar koja je korisna za moju otaybinu, a {tetna za Evropu i qudski rod, ja bih wu posmatrao kao zlo~in”. Iz ovoga proizilazi da je potreba za sveop{tim ujediwewem posledwa muka qudska i svedo~anstvo kao ideja postoji u qudima. Zato je antijugoslovenstvo anahronizam Jugoslaviju sam do`ivqavao i do`ivqavam kao balkansku Kanadu ili balkanske Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, ali se do toga ne dolazi mr`wom, la`ima i deobama koje proizilaze iz politike rata republi~kih oligarhija Srbije i Hrvatske. Te{ko sam podneo gubitak i nestanak moje otaybine, jer u Jugoslaviji se desilo i postoji moje detiwstvo, mladost, {kolovawe, pro~itane kwige, moja su|ewa, drugarstva, prijateqstva, qubavi, planovi i moj `ivot! Ako ne bih verovao da }e se dogoditi, ipak, jednog dana Jugoslavija u tom slu~aju bi moja budu}nost bila u pro{losti. Ne mogu nacionalno ose}awe da mewam onako kao {to u ovim vrelim danima mewam odela, ko{uqe ili ma{ne. Ne znam da je neko prona{ao majku kada mu je umrla majka. 184
Da li je opozicija mogla ne{to vi{e da uradi od onoga {to je uradila u Srbiji? Rekao sam da su rat i sankcije u~vrstili ovu vlast i stvorili stawe takvo da Srpska akademija nauka ne mo`e ~ak, da izabere svoga predsednika. Se}am se sa setom predsednika Srpske akademije nauka Josifa Pan~i}a, Jovana Risti}a, Sime Lozani}a, Jovana Mi{kovi}a, Stojana Novakovi}a, Jovana @ujovi}a, Bogdana Gavrilovi}a, Jovana Cviji}a, Slobodana Jovanovi}a... U ovaj koridor duhovnih velikana od predlo`enih kandidata najboqe bi se na{ao i sna{ao g. Mi}a Popovi}. Ali, demon ove politike je to spre~io i tako je duhovna glava Srbije ostala bez svoje kape. Duhovna glava je raspolu}ena, razdvojena i rascepqena. Ovo najboqe pokazuje koliko je ovaj demon politike u Srbiji sve razorio i blokirao, a ne svet! Zato bi im Wego{ rekao: “Vi ste qudsko pleme unizili”. Ako SANU ne mo`e da izabere svog predsednika, opozicija u Srbiji nije mogla da uradi vi{e od ovoga {to je uradila, mada je mogla mawe da gre{i.” Iako je Vesna [evarli} u “Srpskoj re~i”od 6. juna 1994. za temu svog teksta uzela Radomana Bo`ovi}a, nije mogla da zaobi|e dr Vojislava [e{eqa. Ipak su to novine SPO-aa. Naslov je glasio: “Strujni udar vodom”, {to je jasna socijacija na incident iz Skup{tine i wegove posledice, dok je podnaslov bio znatno op{irniji: “^iwenica da su se protiv predsedavaju}eg Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, Radomana Bo`ovi}a, udru`ile i dotad nepomirqive stranke ne govori ni{ta o tim strankama, ali govori sve o Bo`ovi}u. A jo{ vi{e o onome ko ga je u proteklih pet godina instalisao na najzna~ajnije politi~ke funkcije. Za sve to vreme Bo`ovi} je iz minuta u minut dokazivao da je isuvi{e glup, nesposoban, neobrazovan i bezobrazan da bi uradio i{ta pametno i za op{te dobro, ali isuvi{e pametan da zasluge za sve {to nije uradio ili je uni{tio ne bi strpao u sopstveni yep. Tako se maltretirawe saveznih poslanika strujom i omalova`avawem kona~no svelo samo na honorarni rad kojim bi se br`e otplatili dugovi glavnom sponzoru. Utoliko pre je svaka pri~a o Radomanu Bo`ovi}u pri~a o vlasti koju on na najprizemniji na~in reprezentuje.” “Uspon Radomana Bo`ovi}a jednog od najpouzdanijih politi~kih yelata u srpskoj politici po~eo je u Subotici pre ta~no pet godina. Evo i kako. U maju 1989. Bo`ovi} je predsednik Op{tinskog komiteta Saveza komunista Subotice i predava~ na tamo{wem Ekonomskom fakultetu. Sa tog fakulteta na nekoliko suboti~kih adresa sti`e tada anonimno pismo, u kome se Bo`ovi} optu`uje istovremeno i za “staqinizam” i “nacionalizam”, ali, i pre svega, za razli~ite vrste zloupotreba u profesionalnom napredovawu. Re~eno je da se nelegalno i uz pomo} falsifikata domogao doktorske titule, da je uzimao duple dnevnice za slu`bena putovawa, da je vr{io malverzacije sa kreditima. Kad je pismo neplanirano dospelo i u Op{tinsko javno tu`ila{tvo, okru`ni javni tu`ilac Radul Qubisavqevi}, bez namera da, kao {to je to red i pravilo, bilo koji navod proveri pismo odla`e u fijoku. Tamo bi i ostalo da iz partijske organizacije gradskog SUP-a, koja je tako|e dobila pismo, nije u tu`ila{tvo stigla prozivka zbog zata{kavawa slu~aja, jer je i po gradu po~elo da se {u{ka kako dr`avni organi {tite svoje mo}nike. Videv{i da zbog Bo`ovi}a dolazi na tapet, tu`ilac Qubisavqevi} mesec dana kasnije va185
di pismo i prosle|uje ga svom zameniku Vladimiru Banu, ina~e tek izabranom partijskom sekretaru u Tu`ila{tvu, uz napomenu da “predmet” ne obra|uje dok za to ne dobije “dozvolu”. Ni Banu ni ostaloj {estorici Qubisavqevi}evih zamenika ovaj se predlog ni najmawe ne dopadne pa insistiraju da se postupi po uobi~ajenoj proceduri, ba{ kao i sa svim sli~nim anonimnim prijavama. Ne `ele}i “da ide na raport kod [ipovca i Milo{evi}a” Qubisavqevi} iz tih stopa, 23. juna, odlazi u Gradsku vladu i u Bo`ovi}ev partijski komitet i obave{tava ih da podnosi neopozivu ostavku (kasnije ju je povukao) “zbog politi~kih pritisaka koji se na wega vr{e”. Revoltirani Bo`ovi} uzima telefon, “okre}e” OO SK Tu`ila{tva i Suda i izgovara od tada u Subotici mnogo puta citiranu re~enicu: “Za deset minuta, tr~e}im korakom, nacrtajte se u Komitetu”. To se odnosilo na ~lanove Sekretarijata OO SK Tu`ila{tva i Suda Vladimira Bana, Veru Milo{evi} i Borislava ]ani}a, sudije Op{tinskog suda. U skladu sa demokratskim centralizmom ovi su to i uradili i objasnili Bo`ovi}u za{to misle to {to misle. Sedam dana kasnije Bo`ovi} ih iskqu~uje iz SK sa obrazlo`ewem da su izvr{ili “otvoren pritisak na instituciju javnog tu`ioca”, da su “zloupotrebili institucije suda i tu`ila{tva” i da su “izbegavali stru~nu pomo} Kosovu” (! ?). Samo mesec dana pre pomenutog iskqu~ewa taj isti Bo`ovi} je toj istoj trojki verifikovao “sjajne karakteristike” u formi preporuke za partijske funkcije u Tu`ila{tvu, a Vladimir Ban se bio dobrovoqno prijavio da ide kao ispomo} pravosudnim organima na Kosovo. Uz to, “inkriminisana” trojka je za iskqu~ewa ~ula dok je bila na godi{wem odmoru, tako da joj nije bila pru`ena ni {ansa da se brani. Epilog ovog, prvog dela suboti~ke “afere Bo`ovi}” Vladimir Ban je tu`io i Bo`ovi}a i svog pretpostavqenog Qubisavqevi}a, ali bez rezultata. Drugi deo usledio je ve} krajem te godine kada je izabrana prva demokratska gradska Skup{tina. Ve} na wenom prvom zasedawu Bo`ovi} je napravio pravu uzbunu poku{avaju}i da po svaku cenu onemogu}i izrazito najpopularnijeg kandidata, ekonomistu Jo`efa Kasu (kasnije i poslanika u Skup{tini Srbije) da bude izabran za wenog predsednika. I pored negodovawa i zvi`duka iz sale optu`ivao je, klevetao i sumwi~io Kasu za sve i sva{ta. Ipak je “izgurao” da se o li~nosti predsednika Skup{tine izjasne “gra|ani” a ne Skup{tina. Da bi i ovaj izbor bio “demokratski” i sa “vi{e kandidata” Bo`ovi} gura na listu i svoje qude Belu Kova~a i Atipu Sama. Na zborovima bira~a apsolutnu ve}inu ipak dobija Jo`ef Kasa, da bi u ponovqenom glasawu drugi kandidat postao Bela Kova~. I pored svih opstrukcija i manipulacija usmerenih protiv wega, Jo`ef Kasa na kraju ipak postaje suboti~ki gradona~elnik. U vezi s tim hroni~ari su zabele`ili da je, zahvaquju}i Bo`ovi}u, na pomenutim izborima u~estvovalo mawe od 30 posto bira~a, {to je bio apsolutan rekord, jer Subotica do tada nije zapamtila odziv mawi od – 75 posto. Na istovetan na~in Bo`ovi} je bio i protiv izbora Miqenka Smiqani}a za lidera suboti~kih sindikata, ali je i ovaj na kraju dobio izrazitu ve}inu glasova. Sve ovo preporu~ilo je Bo`ovi}a onima odozgo i on odmah potom uska~e u fotequ {efa pokrajinske vlade. Kad ga je prilikom “ustoli~ewa” jedan delegat u Skup{tini Vojvodine zamolio da prokomentari{e pisawe {tampe o tu`bama povodom wegovih “suboti~kih dela” rekao je da }e, ako treba, i}i i 186
na sud i odgovarati po svim propisima pravne dr`ave, ali ne i da je ve} pozivan na dva ro~i{ta – na prvom se nije pojavio, a na drugo je poslao pismo kojim se poziva na poslani~ki imunitet, Tom prilikom je iz skup{tinskih redova dobio i besplatnog branioca, Mihaqa Kertesa, koji ga javno nagovara da ignori{e sud ili da na postavqena pitawa ne odgovara. Nudi mu i da umesto wega plati kaznu ako kojim neverovatnim slu~ajem bude ka`wen! Nije bilo potrebe, jer Bo`ovi} nije uspeo da sam sebe privoli da se, u skladu sa pravnom dr`avom, pojavi na sudu. Pametan za sebe Krajem 1990. stambeno stawe R. Bo`ovi}a bilo je slede}e. U vreme kad je bio prvi komunista Subotice Bo`ovi} je izdejstvovao da mu Ekonomski fakultet u roku od dve godine dodeli dva dru{tvena stana (onaj drugi, ~etvorosoban, da bi mogao na miru da se bavi naukom). Kad je postao predsednik pokrajinske vlade dobija u Novom Sadu tako|e ~etvorosoban stan uz obavezu PIVa da mu kupi jo{ jedan, tada jo{ u izgradwi. Uz sve to Bo`ovi} je ve} nekoliko godina imao stan u Baru, koji je zaista kupio i koji je uglavnom slu`io za izdavawe. Dolaskom u Beograd broj stanova se, po logici stvari, pove}ao. Titule i zvawa Dok je bio partijski sekretar u Subotici na mesto dekana tamo{weg Ekonomskog fakulteta postavio je ~oveka koji je imao sve uslove za penziju. Pod tim dekanom Fakultetsko izborno ve}e je promovisalo Bo`ovi}a u redovnog profesora bez zasnivawa radnog odnosa, {to je bilo protivno Zakonu o univerzitetima Srbije, a sve zahvaquju}i odgovaraju}em “tuma~ewu” tog Zakona od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe. Zatim “obezbe|uje” da Fakultet prvo donese odluku o mirovawu wegovih prava obaveza iz (takvog) radnog odnosa dok je na politi~koj, odnosno izvr{noj funkciji, a onda i odluku o zasnivawu radnog odnosa do 1/3 radnog vremena sa Fakultetom. Ta odluka mu je omogu}ila da i kao predsednik pokrajinske vlade od Pokrajinskog”fonda za nauku dobija na ime “naknade za nau~ni rad” dvostruki prose~ni godi{wi li~ni dohodak. Podse}awa radi, i pomenuti Pokrajinski sekretarijat za informisawe i Pokrajinski fond za nauku bili su u nadle`nosti vlade kojoj je on predsedavao. U vreme kad je Bo`ovi} bio {ef pokrajinske, {ef republi~ke vlade je bio Stanko Radmilovi}. Sasvim slu~ajno, kao veliki “nau~nik”, Radmilovi} je odmah pobudio interesovawe Ekonomskog fakulteta u Subotici, te odmah sledi odluka o anga`ovawu do 1/3 radnog vremena, i to u zvawu vanrednog profesora, iako pomenuti “nau~nik” u tom trenutku uop{te nije imao zvawa univerzitetskog nastavnika. Ali je zato Bo`ovi}u bio otvoren put prema “gore”. Te 1990. velika su{a je desetkovala letinu, {to je Bo`ovi}u “leglo” kao melem na ranu, jer je od Ante Markovi}a” mogao da tra`i da je smatra “elementarnom nepogodom”, {to, opet, zna~i da je tada{wa savezna dr`ava trebalo da pokrije ne samo sav gubitak nego i Bo`ovi}eve premijerske procene i slabosti. Ali, u predstoje}oj ki{noj jeseni Bo`ovi}u nije bila potrebna pomo} s neba. Samoinicijativno bu{ka pokrajinske poslanike protiv “kojekakvih stranaka” koje vr{qaju po medijima. To radi tako da ga ~ak i skup{tinska Zakonodavnopravna komisija upozorava da preteruje u svojoj patriotskoj misiji. ^istke u medijima ipak po~iwu: smeweni su nepogodni direktor RTB Novi Sad Mi187
odrag Koprivica, glavni i odgovorni urednik Programa na srpskom jeziku Petar Petrovi}, cela ekipa koja je ure|ivala Dnevnik, a ostavke je podnelo mnogo urednika emisija i na srpskom i na ma|arskom jeziku. Smewen je i urednik lista “Ma|ar So” I{tvan ^orba (ne{to kasnije Vrhovni sud Vojvodine poni{tio je ovu odluku i nalo`io da se ^orba vrati na mesto sa kojeg je bespravno skinut, ali Bo`ovi} nije ni trepnuo). Kad je Nezavisno dru{tvo novinara predalo zahtev Ustavnom sudu Vojvodine da se ove odluke preispitaju, tu`eni se ne odaziva pozivima suda. Nije ni mogao, jer je istovremeno bio zauzet drugim slu~ajem. Okomio se bio na Skup{tinu vojvo|anskih penzionera, kojoj je po{topoto `eleo da nametne prinudnu upravu (iako su, ili ba{ zato {to su, ovoj kase bile pune) samo zato {to wen sekretar nije pristajao na “reket” koji su Bo`ovi}eva vlada i partijskodr`avna oligarhija tra`ili. Kraj ove godine Bo`ovi} je zavr{io uspe{no: na izborima za republi~ki parlament tek u drugom krugu pobedio je SPO-ovog kandidata Tadiju Ka~ara i to metodima zbog kojih je ~ak i komunistima bilo neprijatno. Odmah potom Bo`ovi}, pored postoje}e, preuzima i funkciju “prvog me|u jednakim” poslanicima vladaju}e stranke u Skup{tini Srbije. Ali, ve} krajem februara 1991. tada{wi poslanik SPO i Narodne stranke Milan Paro{ki podse}a ga da je tu ne~ijom gre{kom. Obra}aju}i se, naime, tada{wem predsedniku republi~ke vlade Dragutinu Zelenovi}u, koji tek {to je zamenio Stanka Radmilovi}a, pita ga {ta misli da preduzme povodom “~iwenice da je cela Fru{ka gora prodata akcionarskim firmama iz Italije, i to sve do 2100. godine”, pri ~emu je “~ast za ovaj ugovor dala Vlada Vojvodine (pod Radomanom Bo`ovi}em) tako {to je poklonila pet vojvo|anskih vila po obra~unskoj vrednosti iz 1989”, ~ime se fakti~ki deo Vojvodine prodaje Hrvatskoj. Paro{ki je pretpostavio da je u vezi s ovim slu~ajem Bo`ovi} “verovatno primio mito i da ovo samo korupcija mo`e da objasni”. Ugovor je sklopqen u Milanu 10. 11. 1990. (dakle samo dva i po meseca ranije), a potpisali su ga Bo`ovi}ev ministar Gojko Lovre i direktor Nacionalnog parka “Fru{ka gora” Zdravko Ristivojevi}. Najinteresantnije je da Bo`ovi} nije, kako se o~ekivalo, demantovao postojawe takvog ugovora, jer normalan ~ovek tako {ta i u tim vremenima nikada ne bi uradio, nego je rekao da se radi samo o nacrtu ugovora (!?), dok je ~lan Bo`ovi}eve vojvo|anske vlade Zoran ]etkovi} objasnio da je re~ samo o radnoj verziji (!?), koju niko nije potpisao i o kojoj niko nije dao pozitivno mi{qewe. Iako je pokazao da ne po{tuje sudove Bo`ovi} je najavio da }e tu`iti Paro{kog zbog uvrede “lika i dela”. O za{titi Fru{ke gore nije rekao ni{ta. Funkcioman U trenutku kad je postao republi~ki premijer Radoman Bo`ovi} je zauzimao devet foteqa: narodni poslanik u Srpskoj skup{tini, predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine (bio je to jedinstven slu~aj u politi~koj istoriji, jer jo{ nije zabele`eno da je neko, makar i kratko vreme bio premijer u dve vlade istovremeno), delegat i {ef delegacije Vojvodine u Skup{tini SFRJ, {ef poslani~ke grupe SPS, profesor na suboti~kom Ekonomskom fakultetu i na Titogradskom univerzitetu, predsednik skup{tinskog Odbora za odnose sa Srbima van Srbije, ~lan Izvr{nog odbora SPS za Vojvodinu i neformalni urednik svih vojvo|anskih medija ukqu~uju}i i film. 188
Kompleks ante portas Da bi na samom kraju 1991. kona~no postao i republi~ki premijer Bo`ovi} je trebalo da se preporu~i jo{ pone~im. Polovinom godine je u Saveznoj skup{tini inicirao izglasavawe nepoverewa Anti Markovi}u, ~oveku kojega je odabrao da mu bude de`urni krivac za sve {to mu nije polazilo za rukom. Ni to nije uspelo. Zato je morao da poradi ne{to “po ku}i”. Zabrawuje jedini relativno nezavisan vojvo|anski list “Stav”, a u vojvo|ansko novinarstvo kao profesionalne etalone instali{e Milorada Vu~eli}a, Milu [tulu, Rajka \ur|evi}a i wima sli~ne. Da bi kompletirao odnos prema iole nezavisnima preduzima i akciju protiv malih privrednika, ~iji je relativan prosperitet protuma~io kao produ`enu ruku autonoma{tva i kapitaliste Ante Markovi}a. Posredstvom friziranih i falsifikovanih izve{taja SDK Vojvodine prisiqava “privatnike” na odustajawe od posla i prelazak “u ilegalu”. Akcija je delimi~no suspendovana kad je na red do{ao najpoznatiji i jedan od najbogatijih me|u wima – Nikola Kitanovi} poznatiji kao Raul Amon, koji nije {tedeo ni re~i ni para da se Bo`ovi}u suprotstavi. Kako rekosmo, krajem godine postaje srpski premijer, a da bi se pokazao na “stru~nom” planu, do kojeg je tako dr`ao i jo{ uvek dr`i, nije trebalo dugo ~ekati. Jo{ se nije ~estito ni zavalio u fotequ a ve} je rekao da ne}e mo}i mnogo {ta da u~ini u uslovima koje je zatekao, istim onim u kojima je, po wemu, Ante Markovi} mogao da uradi sve a iz izdajni~kih razloga nije ni hteo ni znao. Istim onim vojvo|anskim seqacima, koje je dotad tako zdu{no branio od saveznog premijera, poru~uje da im ne mo`e pomo}i, da treba da znaju {ta je red i zakon i da mu upravo oni postaju glavni “problem”. Ose}aju}i da bi to moglo da ga zaka~i po yepu, zbog mno{tva stanova koje je ve} slu`beno/privatno posedovao, najavquje da ne}e dozvoliti “favorizovawe privatne svojine putem otkupa dru{tvenih stanova”. U aprilu odlazi u Kinu gde, kad se sve sabere, umesto transfera nafte uspeva jedino da proslavi svoj ro|endan i da od svog ministra dobije poruku da je to dan kad je on (Bo`ovi}) “pru`io ruke ka svojoj zvezdi”. Dok je on u Kini, a da ne bi neko drugi, bez u~e{}a dr`ave, pru`ao ruke prema yepovima ve} opqa~kanih gra|ana, zabrawuje se rad Dafiment i Jugoskandik bankama. Kad se Bo`ovi} vratio uspeo je da ~uje re~i Dafine Milanovi}. “Moram da priznam da sam u svom radu u pone~emu kopirala predsednika Milo{evi}a. U pravom trenutku si{la sam u masu, obe}ala im “niko ne sme da vas krade”, stekla wihovo poverewe i sada ne `elim da ga izneverim”. Posle toga naprasno je “krenulo” i Dafini i Jezdi, ali i Bo`ovi}evim finansijama. Ipak, sankcije su bile ja~e. Polovinom godine, da bi im, u skladu sa svojim poznavawem ekonomije, nekako doakao, Bo`ovi} donosi “mere” u deset ta~aka, kojima je obuhva}eno {ta se sve na tr`i{tu ne sme raditi. Ono {to se smelo zadr`ao je za sebe. Bumerang politi~ar Me|utim, najkrupniji tada{wi korak ovog doktora za dru{tvenu svojinu bilo je brisawe jedne nule sa nov~anica u julu 1992. Ali, ne samo da Bo`ovi} nije znao da organizuje zamenu novca, dakle obi~nu tehni~ku operaciju, nego nije umeo ni da izdr`i kritike da taj ~in nema blage veze sa “antiinflacionim programom”, o ~emu je on uporno “stru~no” trubio. Zato je odmah svu krivicu za nestru~nost svalio na Narodnu banku, koja je to uradila po nalo189
gu SIV-a, kojemu je tada na ~elu (krwi sastav, samo Srbija i Crna Gora) bio srpski kadar Aleksandar Mitrovi}, koji nijedan potez nije povukao bez odobrewa srpske vlade, dakle – Radomana Bo`ovi}a, koji je na takav bumerang samo digao glavu i produ`io daqe. Krajem jula Bo`ovi} preko no}i smi{qa Zakon o nacionalizaciji Ku}e “Politika”, ali u slede}ih nekoliko dana od strane javnosti pa ~ak i vlastitih skup{tinskih istomi{qenika biva potu~en do nogu. Tim povodom u narodu se pojavila i izreka “ko se posledwi smeje, Bo`ovi} se smeje”. Da ne bi izvr{io samoubistvo u trenucima nervnog rastrojstva, a u zamenu za Zakon o “Politici” Bo`ovi|evi saborci “pu{taju” da mu pro|e tzv. Zakon o vra~arama u kome se preti: “Ko se bavi vra~awem, proricawem sudbine, tuma~ewem snova ili sli~nim obmawivawem na na~in koji ugro`ava spokojstvo gra|ana ili remeti javni red i mir, kazni}e se...” Bo`ovi} ipak ne odustaje. Po~iwe naj{iru kampawu podr`avqewa velikih firmi, da bi ih odmah potom ostavqao na cedilu, jer nije imao ~ime da ih hrani. Ba{ kao {to je obavestio narod da je nemo}an u borbi sa galopiraju}om inflacijom i to u trenutku kad je pod svojom {apom, na vlastiti zahtev, dr`ao 57 posto svih cena. Me|utim, opet mu je pala pomo} s neba, ovaj put u liku i delu Milana Pani}a, koji do daqweg, u nedostatku Ante Markovi}a, (p)ostaje Bo`ovi}eva po{tapalica. Poru~uje mu da je wegovo (Pani}evo) “da smawuje inflaciju, a ne da vr{i vlast u Srbiji”. Dok je Bo`ovi}a to i ima ko da radi, vaqda. Krajem oktobra Bo`ovi} otpu{ta svog “rizni~ara”, direktora Direkcije za robne rezerve Srbije Du{ana Mitevi}a, jer ovaj, navodno, nije hteo da dozvoli da “ono u wima” i oko wih dopadne Bo`ovi}evih {aka. Tim povodom Mitevi} je, naime objasnio da je Bo`ovi}, jo{ kao predsednik vojvo|anske vlade tra`io da se spoje direkcije robnih rezervi iz Beograda, Novog Sada i Pri{tine i da im sedi{te bude ba{ u Novom Sadu, {to bli`e wemu (!), na {ta Mitevi} nije pristao. Dvadesetak dana pre otkaza Mitevi} je od strane Bo`ovi}a optu`en za “manipulacije” uqem, bra{nom i {e}erom iz rezervi. Optu`eni je to dokumentovao osporio, ali je naveo i da je Bo`ovi} ve} imao gotove zakonske propise kojima bi rasturio Robne rezerve i pripojio ih pojedinim od svojih ministarstava (odnosno ministara), {to bi bio slu~aj tako|e nezabele`en u istoriji. Kad je video da mu plan o privatizaciji “robea” propada Bo`ovi} otpu{ta Mitevi}a, o ~emu ovaj saznaje preko radija u svom autu. I tako, posle svih redova za sve i sva{ta i sanacionih programa koji su stvar samo pogor{avali Bo`ovi} je premijerski mandat zavr{io u februaru 1993. Na po~etku wegovog mandata prose~na plata bila je 600, a na kraju mawe od 100 DEM. Po~eo je sa inflacijom od stotiwak, a zavr{io sa oko 84.000.000 posto na godi{wem nivou. Utoliko je pre za svoje nalogodavce bio “zaslu`an” i trebalo ga je udomiti na odgovaraju}em mestu. Kod je postavqen za predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine mnogi su u prvi mah pomislili da je ba~en u zape}ak. Ispostavilo, se me|utim, da je upravo to mesto kqu~no ne samo za kontrolu, ta~nije onemogu}avawe, Pani}eve vlade nego i za upotrebu “savezne opozicije”. Sve dok Pani} kona~no nije oboren Bo`ovi} je i jedno i drugo radio sa velikim zadovoqstvom i entuzijazmom. Kad je ostao “sam sa opozncijom” shvatio je da je krpa pa se nadaqe tako i pona{ao. Me|utim, da je verbalna politika ne{to drugo u odnosu na kriminal potrudili su se da doka`u neki drugi qudi i to odmah nakon {to je Bo`ovi} mak190
nut sa “mesta zlo~ina” kako bi na bezbednijem mestu odra|ivao politi~ke i materijalne dugove. Stvar je posredno otvorio Jezdimir Vasiqevi}, mesec dana pre nego {to je zbrisao iz zemqe, tvrdwom da bi, “da je predsednik vlade, odmah uhapsio dve hiqade visokih korumpiranih li~nosti i obesio ih na Terazijama”. Sve one za koje zna da su bili ume{ani u razne aferte, a pogotovo u “aferu oko {e}era”! Bilo je jasno da je ciqao na Bo`ovi}a i neke wegove ministre. Par dana kasnije uhap{ena su dva ministra iz prethodne, Bo`ovi}eve vlade – Sava Vlajkovi} i Velimir Mihajlovi}, obojica (u razli~ito) vreme ministri za trgovinu, ugostiteqstvo i turizam, a zbog zloupotrebe polo`aja {vercom razli~itim deficitarnim robama, od {e}era do nafte. Tek tada se pokazalo da je gore pomenuti Mitevi} smewen da ne bi smetao. Da je “ministarska afera” imala i te kakve veze sa Bo`ovi}em dokazuje kratka Vlajkovi}eva “radna” biografija. Vlajkovi} i Bo`ovi} su, naime, drugovi iz vojske. “Poslovni civilni” kontakt po~iwe kad Vlajkovi} kao komercijalista “Merkura” poklawa proizvod svoje firme, ko`nu torbu, Radomanu Bo`ovi}u, tada suboti~kom partijskom sekretaru. Kad Bo`ovi} postaje pokrajinski premijer, Vlajkovi}a sme{ta na mesto direktora Pokrajinskog fonda za razvoj privrede (poznatijem kao leglu para). Kad Bo`ovi} postaje republi~ki premijer, Vlajkovi} postaje wegov ministar i to posle poznate afere oko nacionalizacije prodavnica “Holdinga Borovo”, u kojoj su se nedemantovano obogatili i Bo`ovi} i Vlajkovi}. I drugi uhap{eni ministar bio je od strane Bo`ovi}a dodatno instalisan na mestima gde se vrtela najve}a para, izme|u ostalog i na mestu predsednika Upravnog odbora (ovaj put) Republi~kog fonda za razvoj i ~lana Upravnog odbora Naftne industrije Srbije. Iako su uhap{ena dva wegova “privatna” ministra Bo`ovi} se kratko oglasio tek mesec dana posle hap{ewa negiraju}i bilo kakve veze s wima. ^ak i sa svojim ro|enim bratom Radivojem Bo`ovi}em, koji je iz te afere iza{ao bogatiji zajedan “mercedes 190 D”. Ipak, iako je javnost to o~ekivala iz ~asa u ~as, Bo`ovi} nije uhap{en zajedno sa dvojicom svojih pulena, a sude}i po Bo`ovi}evom pona{awu u Saveznoj skup{tini, on je takvu ocenu znao da “ceni”. Novinar NTV Studija B Zoran Mati} nije jedini kojega je Bo`ovi} poku{ao da ubedi da mu nije “intelektualno” dorastao, ta~nije da je “pametniji” od wega, iako je to u najmawu ruku – pod znakom pitawa. Desilo se to mnogima. Jedan od wih je i novinar NIN-a Luka Mi~eta, kojega je Bo`ovi} u intervjuu NIN-u omalova`io tvrdwom da jedan svr{eni sredwo{kolac ne bi smeo ni pitawe da mu postavi, a kamoli s wim i da polemi{e. Kako je mogu}e da doktor ekonomskih nauka o~ekuje da ga intervjui{e novinar sa istom takvom titulom, ako ve} wegovo “ekonomsko” delo vi{e li~i na papazjaniju retardiranog deteta nego na “stru~an rad” javnost }e saznati kad do|e do Bo`ovi}eve dijagnoze. Ni~eg ne bi bilo Videlo se to ne samo povodom nekih politi~kih akcija vezanih, pre svega, za smewivawe Milana Pani}a i Dobrice ]osi}a i na~ina nametawa i usvajawa pojedinih zakonskih projekata, nego i povodom tolerisawa i podr`avawa torture jednih poslanika nad drugim i dva velika incidenta u Skup{tini. Prvi incident se dogodio 1. juna 1993. kad je radikalski poslanik Branislav Vaki} u skup{tinskom holu nokautirao SPO-ovog Mihajla Markovi}a. Iako je od Bo`ovi}a tra`eno da osudi ovaj ~in, ovaj se pravio “lud” tvrde}i 191
da se “ni{ta nije dogodilo u sali, nego u holu”. Da je postupio druga~ije i da je i sam protestovao protiv takvog vandalskog ~ina, op{te je mi{qewe, ne bi do{lo do nemira ispred zgrade Skup{tine, ne bi smrtno stradao jedan policajac i ne bi bile rawene jo{ 32 osobe, ne bi bili uhap{eni premla}eni i zatvoreni Danica i Vuk Dra{kovi} i ne bi ceo svet bio svedokom “srpske demokratije”. Izme|u ovog i slede}eg incidenta, Bo`ovi} je, dok je [e{eq bio u milosti, dozvoqavao ovome da po Skup{tini radi {ta i kome ho}e (slu~aj [e{eq – Mi}unovi}, na primer), a posle raspu{tawa Skup{tine Srbije nije `eleo da saziva Saveznu, iako je opozicija, ukqu~uju}i i [e{eqa, koji je u me|uvremenu postao nepodoban, prigovarala da se time odugovla~i sa dono{ewem nekih zakona od vitalnog interesa za `ivot gra|ana i zemqe u celini. ^inio je to na na~in koji bi iritirao ne samo zainteresovane za rad Skup{tine, nego i sasvim slu~ajne posmatra~e. Tako je zavr{ni incident sa prosipawem ~a{e vode od strane radikalskog poslanika Dra{ka Markovi}a u pravcu Radomana Bo`ovi}a, nakon {to mu je ovaj bezobrazno “iskqu~io struju” (patent koji je Bo`ovi} uveo u skup{tinsku proceduru), i akcija slu`be obezbe|ewa u sali Skup{tine samo posledwa, nedostaju}a kap u posudi koju je zauzeo Bo`ovi} a ne bilo ko drugi. Dakle, tek kad se sve to ima u vidu postaje jasnije i zbog ~ega ~ak i onaj deo strana~ki opredeqene javnosti, koji je bio spreman da blanko podr`i Bo`ovi}a, ipak smatra da je Bo`ovi} kqu~ni krivac i za taj i za neke prethodne incidente. Shvatio je to i SPS-ov neslu`beni portparol za “prqave situacije” Radmilo Bogdanovi} tvrde}i prvo da opozicija vr{i opstrukciju rada Skup{tine, jer onemogu}ava dono{ewe brojnih zna~ajnih zakona (koji ga nisu zanimali u vreme kad je Bo`ovi} mesecima odbijao da ih stavi na dnevni red), a onda da }e “Bo`ovi} sam da odlu~i da li da se povu~e ili ne”. U svakom slu~aju, sticajem okolnosti i reagovawa na srpskoj politi~koj sceni, mogu}eje da }e ba{ ovaj incident, iako po svemu banalan, doneti Skup{tini atmosferu, koja je izostala posle mnogo ozbiqnijih situacija. Pre svega zahvaquju}i vra}awu Bo`ovi}evih dugova svom glavnom politi~kom zajmodavcu.” Du{an Cicvara, u “Studentu” od 10 jula 1994. godine, objavquje ~lanak “Kuda plovi brod Srpske radikalne stranke”. Podnaslov govori {ta ga je provociralo da napi~e ovaj tekst: “Skup{tinski skandal u re`iji radikala”. Nijednog trenutka nije skrivao svoju netrpeqivost prema dr [e{equ, niti poku{ao da bude objektivan. “Verbalno nasiqe lidera “Srpske radikalne stranke” dr Vojislava [e{eqa u Saveznom parlamentu dostiglo je vrhunac 18. maja, kada je poslanik iz wegove stranke, koji je do skoro bio sasvim neprimetan, Dra{ko Markovi}, vodom polio sto ispred predsedavaju}eg Radomana Bo`ovi}a. Bo`ovi} je posle glasawa o udaqavawu sa sednice, pozvao Markovi}a da napusti salu, no ovaj je to odbijao da u~ini. Nakon pauze od pet minuta, koju je [e{eq iskoristio da pokida vodove na prekida~u kojim se iskqu~uje mikrofon na govornici, predsedavaju}i je nalo`io skup{tinskom obezbe|ewu da pomenutog poslanika udaqi iz sale, da bi se omogu}io rad Ve}a. U prvi mah ~inilo se da }e se sve mirno zavr{iti, i da }e Markovi} salu napustiti, no potom je na izri~iti zahtev svog {efa ostao u poslani~koj klupi. Tada vandalizam, nasiqe, i destrukcija koja ~esto prati [e{eqev poli192
ti~ki rad, dolazi do izra`aja. Doista, bilo je mu~no slu{ati dijalog izme|u {efa obezbe|ewa u Saveznoj skup{tini Nedeqka Igi}a i Vojislava [e{eqa, koji je izgubio kontrolu nad sopstvenim pona{awem. Geneza [e{eqevih incidenata Uostalom, [e{eq je sklon incidentima. U dosada{woj karijeri u~inak wegovog bavqewa politikom su: ~etrnaest hap{ewa, oko desetak uli~nih incidenata na granici fizi~kog obra~una, i bezbroj krivi~nih prijava. Na neke od wih }emo vas podsetiti: Prekidawe pozori{ne predstave “Sveti Sava”, autora Sini{e Kova~evi}a u “Jugoslovenskom dramskom pozori{tu”, nateralo je kumove da prekinu sa zajedni~kom politi~kom delatno{}u. Tada{wi “Srpski pokret obnove”, na ~ijem su ~elu bili Dra{kovi} i [e{eq, rascepao se na novi SPO i Srpski ~etni~ki pokret. 1992. godine, nedaleko od Savezne skup{tine, [e{eq je nokautirao jednog taksistu {trajka~a, a pri tom je {ef obezbe|ewa SRS-a pucao u vazduh. Iste godine, ali ovog puta ispred Republi~ke skup{tine, gotovo na identi~an na~in nastradao je i jedan {trajka~ za vreme pobune prosvetnih radnika, da bi ubrzo, na istom mestu, sa pi{toqem pretio studentima. Juna pro{le godine, savezni poslanik SRS-a, Branislav Vaki} je u skup{tinskom holu nokautirao poslanika SPO-a Mihajla Markovi}a. ^itav slu~aj je zavr{en nespretnim i naivnim poku{ajem lidera SPO-a Vuka Dra{kovi}a i wegove supruge da zauzmu zgradu parlamenta. Iz istorije osvajawa Divqeg zapada, stigla nam je poslovica, koja se mo`e primeniti i na na{e politi~ke prilike: “Ne pote`i yabe!” Umesto da strpqivo ~eka svoju {ansu, [e{eq je nepromi{qeno po~eo da pote`e svoje verbalne pi{toqe. ^ovek ~iju su inteligenciju i politi~ki instinkt cenili ~ak i oni, koji su mu najmawe bili skloni, svojim posledwim skup{tinskim nepromi{qenim potezom postao je politi~ki tragi~ar. Prevario se u ra~unici vi{e nego {to treba. Jer sutradan je obi~an svet umesto zakqu~aka tipa, Voja je u pravu, po gradskim autobusima, firmama i kafanama sa u`asavawem komentarisao vandalizam i destrukciju poslanika SRS-a. Kona~no pomirewe kumova Zanimqivo je da je ve} mnogo puta opisani skup{tinski skandal ponovo pribli`io kumove, koji su se tek sada na pravi na~in pomirili. Ali Vojislav [e{eq i ovog puta pokazuje jednu politi~ku nedoslednost. Opet }u vas podsetiti na doga|aje od pre godinu dana, kada je nakon hap{ewa Vuka i Danice pred Saveznim parlamentom, [e{eq izjavio: “Ono {to sam video na televizijskim snimcima – dakle ono {to je izvesno i objektivno – to je neartikulisano, psihopatsko pona{awe. Jednom re~ju, pona{awe koje nijedno civilizovano dru{tvo ne mo`e da toleri{e!” Ovih dana peva drugu pesmu. Novinarima izjavquje da se ne se}a da su se Vuk i on ikada li~no sukobili. Navodi da su to sve bila preterivawa koja donosi bavqewe politikom na Balkanu. Ako bismo se poslu`ili wegovom re~enicom koju je toliko puta ponavqao, da je ve} svima postala degutantna, (“Imam pouzdane informacije da je Milo{evi} li~no naredio Bo`ovi}u da me stalno provocira ne bih li ga udario. Ali gde ste videli da Tarzan bije ^itu”), zakqu~ili bismo da skup{tinski 193
Yoni Vajsmiler u posledwe vreme neprestano pravi gre{ke u koracima. Yungla, makar i politi~ka, pogotovo prema sopstvenim gospodarima i te kako ume da bude nemilosrdna. Na [e{eqev slede}i pogre{an potez nije se dugo ~ekalo: [esnaesti broj “Velike Srbije” integralno je preneo antisemitski pamflet “Protokoli Sionskih mudraca”, kwige ~ijeje srpsko izdawe (“Velvet” 1994. godine) nakon velikog medijskog skandala koje je izazvalo, zabraweno i zapleweno. I pored toga {to se u tekstu pod nazivom “Ko spaquje kwige, spaqiva}e i qude” (tekst je potpisan inicijalima) navodi “da }e Srbi kao ~este `rtve progona i kleveta, znati i umeti da procene vrednosti ove kwige”, za politi~ki imiy, na ovda{wim prostorima, nije ba{ prijatno biti progla{en antisemitom. Pravo lice radnkala Naredni dani pokaza}e kuda plovi brod “Srpske radikalne stranke”. Posada se osipa, kapetan gubi glavu. Nakon podno{ewa krivi~ne prijave, koju je protiv pet poslanika SRS-a, podnelo Prvo op{tinsko tu`ila{tvo u Beogradu, [e{eq navodi, “da jedva ~eka da su|ewe po~ne, zato {to krivi~na prijava svedo~i o tome kako je re`im izgubio glavu”, ponoviv{i pri tom ve} ranije iznete optu`be na ra~un predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a i wegove supruge. Na`alost, [e{eqevo antimilo{evi}evstvo, postaje mnogo ja~e od wegovih doskora{wih pri~a o patriotizmu. No, to je wegov problem, a ne SPS-a. Sa ovim incidentom radikali su kona~no pokazali svoje pravo lice. ^ini nam se da im je namera da u parlamentu prilikom svake sednice stvaraju razne skandale, onemogu}avaju}i pri tom Skup{tinu u ostvarivawu sopstvene funkcije. Onima koji nasilnim putem po~iwu da izra`avaju nezadovoqstvo vo|ewem sednica, sila se vra}a poput bumeranga. [e{eq bi napokon to morao da shvati!” Dragan Bujo{evi}, u “NIN”- u od 10. juna 1994. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom “Politi~ka slagalica” i naslovom “O~i federacije”. Podnaslov je nudio vi{e detaqa: “Navodni sukob Milo{evi}a i Karayi}a samo je uvod u budu}i ulazak Republike Srpske u Jugoslaviju” “Nije ba{ frka, ali ne{to se de{ava. Ekskurzije Milorada Vu~eli}a, Radovana Pankova i Gorana Per~evi}a po unutra{wosti Srbije “opevane” su kao doga|aji od posebnog zna~aja u centralnom dnevniku dr`avne televizije. Onda se na istoj, u specijalnoj jednosatnoj emisiji, pojavio Radoman Bo`ovi} koji je od postavqawa birawa na mesto predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine izbegavao bilo kakav razgovor sa novinarima. Poricawa Ovakav politi~ki presing socijalista koji su mirno zaspali po{to su dobili vladu nacionalnog jedinstva i vi{estrukog yokera u obliku vreme{nog guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovi}a, samo je dao snagu svim onim pri~ama koje su se “vaqale” po paralelnim kanalima politi~ke komunikacije i u kojima su najaktuelnije teme razgovora: promene u sastavima savezne i vlade Srbije, mogu}nost odr`avawa saveznih izbora, odnos Srbije i Crne Gore, “preme{tawe” Slobodana Milo{evi}a na ~elo savezne dr`ave, sukob Beograda sa Palama... Po|imo redom kojim su doga|aji sustizali doga|aje. Ringi{pil je zavrtela Nova demokratija obelodawuju}i da socijalisti i 194
opozicionari opet razgovaraju. Na listi “sumwivih” odmah su se na{li SPO, DS i 11 saveznih poslanika koje predvodi Slobodan Rakiti}. Ovaj potowi, upitan koliko ima istine u tim pri~ama i da li je ta~no da }e Strahiwa Kastratovi} biti jedan od ministara u novoj saveznoj vladi, ka`e za NIN: “Verujte, nikakvih razgovora te vrste nisam imao, niti nam je i{ta nu|eno”. “Ako neko iz DS u|e u Saveznu vladu, bi}e iskqu~en iz stranke. Nikakve razgovore o ulasku u Saveznu ili Republi~ku vladu nismo imali”, ka`e zaNIN Zoran \in|i}, predsednikDS. I tre}i sagovornik NIN-a Milan Komneni}, predsednik Izvr{nog odbora SPO-a, ka`e da “ako Nova demokratija ose}a nelagodu {to je u vladi, mora da zna da te{ko mo`e da namami SPO da joj se pridru`i”. On veli da se sve spekulacije zasnivaju na pregovorima iz januara, o ulasku u Republi~ku vladu. Tada je SPO-u nu|eno uz {est ministarskih mesta u Republi~koj vladi i nekoliko u Saveznoj, pa povratak 11 poslani~kih mandata, pa dvadesetak ambasadorskih uhqebqa, a po nekim tvrdwama i Bo`ovi}eva glava. “Znam da su se za vreme posledweg zasedawa Skup{tine Srbije wen predsednik Dragan Tomi} i Vuk Dra{kovi} sastali i razgovarali”, tvrdi na{ sagovornik Du{an Mihajlovi}, predsednik Nove demokratije, koji misli i da je “\in|i} dao jasne nagove{taje da `eli da razgovara”. Naga|awa Pri~a o izmenama u sastavu Savezne vlade, koja je poprili~no izvesna, va`na je jer se vezuje za mogu}nost odr`avawa saveznih izbora, odnosno promenu odnosa snaga u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine u kome trenutno broj~anu nadmo} ima opozicija. O saveznim izborima s vremena na vreme pojave se “pouzdane informacije”, kao u aprilu, da }e se oni odr`ati 12. juna. Jasni i odse~ni Borisav Jovi} rekao je tada za “Politiku” da SPS “ne razmi{qa o skorim saveznim izborima” i da “nastoji da pridobije glasove iz nekih delova opozicije koji omogu}avaju usvajawe zakona” u Ve}u gra|ana. “To za sada uspevamo”, pohvalio se Jovi}, dodav{i da takav uspeh ubudu}e ne mo`e garantovati. Sara|ujte ili idemo na izbore – poruka je koju SPS upu}uje svim strankama osim [e{eqevim radikalima. Pri tome, socijalisti treba da razre{e dilemu: da li sara|ivati sa “nekim delovima opozicije” ili se nagoditi sa najja~om opozicionom strankom, naravno ako i ona `eli nagodbu. Socijalistima je sasvim jasno {ta bi za promenu wihovog i “unutra{weg” i “spoqnopoliti~kog” lika i dela zna~ila eventualna saradwa sa Dra{kovi}em, ali ovde devojci sre}u kvari Vukova }ud. [ta, ako do takve saradwe i do|e, a Vuk kasnije povu~e svoje ministre i izazove krizu vlade no}na je mora socijalista. ^ini se da je mnogo izvesnija varijanta da }e socijalisti te`iti saradwi sa “nekim delovima opozicije”. Du{an Mihajlovi} misli da }e za sve “kqu~ne zakone u Ve}u gra|ana uvek biti vi{e od 70 glasova” i da to uop{te nije glasawe za SPS nego u~e{}e u re{avawu bitnih pitawa, a to su mir u Bosni, skidawe sankcija, sprovo|ewe Avramovi}evog programa. Zanimqivo je i Mihajlovi}evo mi{qewe da “pitawe poverewa Saveznoj vladi, a jo{ mawe Bo`ovi}u, mogu da budu razlog raspu{tawa parlamenta”. Svestan da wegovom Deposu ne bi odgovarali izbori i da ga zato i sumwi195
~e da }e “dati glasove socijalistima”, Slobodan Rakiti} ka`e: Glasali smo i ranije za predloge socijalista kada smo bili uvereni da time ~uvamo saveznu dr`avu koja je na nesigurnim temeqima”. Komneni}, ipak, nalazi mogu}nost da se savezni izbori uprili~e istovremeno sa lokalnim. Razloge za ovo on nalazi u glasovima iz Amerike, po kojima Albanci odustaju od separatizma, {to zna~i i da bi se pojavili na izborima. Ovu mogu}nost dozvoqava i Vojislav [e{eq ali misli da bi onda do kraja godine bili odr`ani i republi~ki izbori. [atra Ve} ~uvena izjava Zorana \in|i}a Radio Jagodini o odnosima izme|u Crne Gore i Srbije, do`ivela je takvu buru reakcija da lideru demokrata nije preostalo ni{ta drugo nego da krene u eksploataciju teme “odnosi u federaciji”, a time za|e i u zonu stvarawa “~etvrte Jugoslavije”. \in|i} je mo`da shvatio da je pri~a o odnosu “dva oka u glavi” mnogo zapaqivija od govora o deviznoj {tedwi, privatizaciji, penzionim fondovima... a mo`da je samo hteo svim tim temama koje je “ve} prisvojio” da doda jo{ jednu koju bi, kako veruje, socijalisti otvorili i po~eli da eksploati{u za godinu dana. Lider demokrata tvrdi, najjednostavnije re~eno, kako je stvari hteo da izvede na ~istinu: da poka`e da su saveznu dr`avu neozbiqnom u~inili oni koji suje pravili (“[e{eq je od Skup{tine napravio cirkus, ali su {atru podigli SPS i DPS”); da `eli samo onakvu federaciju – efikasnu i modernu – o kojoj su govorili Bulatovi} i Milo{evi}; da takva federacija mora da po~iva na mo}nim institucijama, a ne na jakim pojedincima i politi~kim dogovorima; da neefikasna federacija najvi{e odgovara separatistima koji svakodnevno mogu da pokazuju wene neuspehe... Upitan da li wegova parola “jedan ~ovek jedan glas” mo`e da izazove onaj efekat koji je proizvela kada je iz Srbije oda{iqana u pravcu Slovenije, \in|i} mirno ka`e: Ako je ve}ina Crnogoraca za otcepqewe, onda to treba {to pre uraditi, pre nego {to do|e do neke krize”. Du{an Mihajlovi} misli da je \in|i} rekao i pone{to {to bi kazali socijalisti, ali tvrdi i ovo: “Ako je neko hteo da otera Crnogorce iz Jugoslavije, onda je pokazao kako se to najbr`e radi. \in|i} ne bi smeo sebi da dozvoli da bira predsednika dr`ave, mewa Ustav, ukida Crnu Goru... Izgleda da je hteo da se udvori Slobodanu Milo{evi}u, poku{ao je da prvi objavi wegovu “viziju” nove Jugoslavije. Koliko ja znam, Milo{evi} ne vidi Jugoslaviju na na~in na kojije saop{tio \in|i}”. Kolike talase }e izazvati \in|i} svojim zahtevom za vanrednu sednicu Savezne skup{tine i raspravom o odnosima dve federalne jedinice? Odgovor bi mo`da vaqalo potra`iti u svojevremenom poku{aju Dobrice ]osi}a da se iz Saveznog ustava izbace konfederalni elementi. Protiv dirawa u Ustav bili su i DPS i SPS i [e{eqevi radikali, a “Borba” je tada zabele`ila i tvrdwu Borisava Jovi}a da je “Ustav ~isto politi~ko, a ne pravno pitawe”. Recept Kqu~ je, dakle, u politi~kom dogovoru koji, naravno, proizlazi iz odnosa snaga politi~kih partnera. To zna~i da \in|i}eva pri~a o odnosima u federaciji brzo mo`e da se zavr{i tamo gde je i zapo~ela – u medijima, jer nema 196
ozbiqnijih razloga zbog ~ega bi DPS i SPS dozvolile da neko, tek tako, uska~e u wihovu politi~ku kuhiwu. Komneni} ka`e da Milo{evi} uop{te nije “zagrizao \in|i}evu udicu da bude predsednik ove Jugoslavije”. Slobodanu Milo{evi}u savr{eno odgovara da bude predsednik Srbije, jer je i tako “najja~i ~ovek na prostoru biv{e Jugoslavije, izlo`en osudi Zapada, ali sa kojim Zapad razgovara”, kako ka`e Komneni}. Naravno, wegova mo} nije apsolutna, {to se o~igledno pokazuje na primeru Republike Srpske i odnosa Milo{evi}a sa Karayi}em, Mladi}em, Kraji{nikom, Plav{i}kom... “Te{ka takti~ka borba” (Komneni}) koja se sada vodi izme|u Milo{evi}a i Karayi}eve ekipe samo je uvod u budu}i ulazak Republike Srpske u Jugoslaviju, koji niko od sagovornika NINa ne dovodi u pitawe. ^ak je neposredno i posle sukoba oko Vens–Ovenovog plana Goran Per~evi} na Jahorini govorio da SPS ne}e osnivati svoje ogranke u RS. A sada je Milo{evi} u Beogradu primio Dragoquba Ili}a, prvog socijalistu RS, podr`avaju}i tako najdirektniju konkurenciju Karayi}evoj SDS. Milorad Jovanovi}, portparol DSS-a, misli da je taj sukob Karayi}a i Milo{evi}a neminovan, jer je ovome drugome lako da govori o ustupcima, dok prvi ~ovek RS to ne mo`e da ~ini tek tako po{to ispred sebe ima i narod i vojsku. “Ako uskoro do|e do izbora u RS, ne verujem da }e socijalisti tamo lako pro}i. Pre }e borci na ~ijim tenkovima pi{e Biqa, glasati za Plav{i}ku ili Karayi}a”, ka`e Jovanovi}. [e{eq sebi u zaslugu uzima i to {to je Karayi} pre`iveo pro{logodi{wi pu~ u septembru (“Raskrinkali smo da SKPJ stoji iza wega”), veruje da je na redu skori obra~un Pala i Beograda i ka`e da “socijalisti u Bosni nemaju nikakve {anse, rade parama, nemaju popularnosti”. Ali, vaqa podsetiti da socijalisti nisu pro{li ni u Krajini, pa su ipak qudi bliski Milo{evi}u zauzeli mesta predsednika i premijera. Ako ne primeni taj recept, Milo{evi}u ostaje metod kojim on, po [e{equ, dr`i crnogorsko rukovodstvo. “Milo{evi} ima podatke o wihovoj upletenosti u kriminalne radwe i zato moraju da ga slu{aju”, tvrdi [e{eq. Iako Milo{evi}u ostaje jo{ tri godine mandata na mestu predsednika Srbije, zanimqivo je da ga i \in|i} i rukovodstvo RS “guraju” na mesto predsednika savezne dr`ave. Prvi to ~ini zbog “ve}e kontrole”, drugi zbog “patriotskih zasluga”. Pri tome, svima je jasno da Milo{evi}u ne pada na pamet da bude ceremonijalni predsednik poput ]osi}a ili Lili}a. “On bi, razume se, `eleo da bude i turban i ispod turbana glava. Da bude i predsednik, i premijer, i ministar inostranih poslova i vrhovni komandant”, ka`e Komneni}. Da li Milo{evi} mo`e svojim autoritetom da i na mestu predsednika Jugoslavije zadr`i mo} koju sada ima? Wegova politi~ka ve{tina svakako bi mu sugerisala da bi na tom mestu morao da se “obezbedi” kao i na sada{wem, {to bi onda podrazumevalo i promenu Ustava Jugoslavije. Za tu operaciju bi mu trebala dvotre}inska ve}ina u oba ve}a Skup{tine Jugoslavije, {to pri~u opet vra}a na savezne izbore koji su, po mi{qewu ve}ine ovda{wih analiti~ara, socijalistima potrebni kako bi pove}ali svoj broj mandata, a skresali radikale. 197
Druga varijanta je “titoizacija Milo{evi}a”. Po toj spekulaciji, u nedavnoj najavi zakona o referendumu i narodnoj inicijativi u Srbiji, vidi se mogu}nost da na op{tenarodno izja{wavawe bude stavqeno pitawe neograni~enog ostanka Milo{evi}a na ~elu Srbije. Slabost ove pretpostavke je u tome {to bi, i ako bi na referendumu tako ne{to bilo izglasano, potom morao da se mewa Ustav Srbije, za {ta su potrebne dve tre}ine glasova poslanika. Milo{evi}u, dakle, za odre|ivawe novog mesta u politi~kom `ivotu Srbije i Jugoslavije ostaje jo{ dosta vremena. Sa promenom wegovog statusa mewa}e se i odnosi u Srbiji i Jugoslaviji. A wegovim protivnicima ostaje ona nada koju [e{eq pronalazi u dijalektici. Vo|a radikala ka`e da je Milo{evi} sada na vrhuncu mo}i a da dijalektika pokazuje da sve {to dostigne vrhunac, po~iwe da slabi, malaksava, propada.” Branko Vu~kovi}, u “Pogledima” od 20. juna 1994, pod naslovom “TV la`i o |eneralu Dra`i” progovara o kampawi koja se tih dana zahuktala protiv Srpske radikalne stranke i wenog predsednika dr Vojislava [e{eqa. Podnaslov je glasio: “Kako je Televizija Beograd iskoristila jedan bomba{ki napad da podigne jo{ jednu optu`nicu protiv |enerala Dra`e Mihailovi}a, a jedan incident u Skup{tini Jugoslavije za novu hajku na srpsku opoziciju. Ho}e li Milorad Vu~eli} biti smewen?” “Gledawe RTSPS (Radio televizije Socijalisti~ke partije Srbije) uistinu je uzaludan posao. Ve} odavno ona se odrekla dve osnovne osobine koje treba da krase svaku ozbiqnu televiziju: aktuelnosti i zabavnosti. Ono {to je ostalo, te{ko se mo`e nazvati televizijom. To bi se pre moglo krstiti zlo~inom nad objektivno{}u i aktuelno{}u, ali od televizije koja je stvorena da slu`i jednoj partiji i jednom ~oveku, ni{ta boqe ne treba ni o~ekivati. Doma}i gledaoci svakodnevno imaju priliku da se iznova uveravaju u televizijsku zlonamernost. Primera za ovakvo pona{awe poslanika RTSPS je bezbroj, ali }emo za ovu priliku izdvojiti dva najdrasti~nija koji su se zbili proteklih dana. U moru bomba{kih napada i revolvera{kih obra~una koji su se proteklih meseci zbili {irom Srbije odnose}i desetine `ivota i koje je televizija skoro u potpunosti ignorisala, urednik drugog “Dnevnika”, udarne informativnopoliti~ke emisije, odlu~io se da gledaocima prezentira slu~aj kada je u autobusu punom putnika u Vrwa~koj Bawi eksplodirala bomba. Vredni televizijski reporteri potrudili su se da “saznaju sve” o po~iniocu ovog nedela. Tako su gledaoci obave{teni da je “bomba{ ~ovek sumwive pro{losti, koji je dugo godina radio u Nema~koj, gde je bio ~lan ekstremne ~etni~ke organizacije i da je kao takav jo{ ranije poznat organima gowewa.” Ta “ekstremna organizacija” imenovana je imenom Dra`e Mihailovi}a. Da bi slika o Dra`inim ekstremistima bila {to potpunija, reporter je na{ao i o~evica bomba{kog napada, koji je pred TV kamerama izjavio da je “~ovek imao dugu sedu bradu i da je nosio nao~are istog oblika kakve je imao Dra`a Mihailovi}.” Ba{ kao u najboqa komunisti~ka vremena. Sve je bilo na svom mestu: i “stra{ni ekstremisti koji nose nao~are kao Dra`a” i dobri komunisti, koji se bore protiv wih. Nedostajao je jo{ samo Tito da ih odlikuje sa par ordena “zasluga za narod” zbog razotkrivawa i gowewa mrskih neprijateqa. Televizijskom reporteru nije naravno bilo ni na kraj pameti da zapita dvojicu milicionera, koji su se dodu{e u civilu vozili istim autobusom, za{to, kada su ve} bili upozoreni od kon198
duktera da se jedan pijani putnik igra bombom, nisu intervenisali i oduzeli je, pre nego {to se tragedija dogodila. Ovako je bilo lak{e i isplativije. Podizawe novih i jo{ novijih optu`nica protiv |enerala Dra`e Mihailovi}a komunisti su uvek dobro pla}ali. Drugi, jo{ drasti~niji primer televizijske neobjektivnosti i zlonamernosti zbio se samo nekoliko dana posle “skup{tinskog kupawa” Radomana Bo`ovi}a,, predsednika Ve}a gra|ana u Skup{tini Jugoslavije. Kao {to je poznato, Bo`ovi}a je, dok je predsedavao sednicom jedan poslanik Srpske radikalne stranke polio vodom. Televizija je iskoristila taj skup{tinski incident za jo{ jednu promociju “miroqubive politike Socijalisti~ke partije Srbije” i za jo{ jedan, frontalni napad na srpsku opoziciju i prvenstveno Srpsku radikalnu stranku, koja je posle razlaza [e{eqa i Milo{evi}a stalna meta napada ovda{we televizije. Kao vrhunac neukusa i totalne pristrasnosti, do{la je emisija u kojoj je samo Radoman Bo`ovi} dobio priliku da preko malog ekrana objasni kako je i za{to do{lo do incidenta u Skup{tini Jugoslavije, i naravno, da uka`e na krivce. U toj emisiji drug Radoman je prikazan kao nevino jagwence na koje se ovoga puta okomio, ne stra{ni Vuk, ve} stra{ni [e{eq. Emisije tog tipa mogu eventualno kod gledalaca na Novom Zelandu ili Foklandima izazvati sa`aqewe na zlehudu sudbinu Radomana Bo`ovi}a, ali kod doma}ih gledalaca, koji iole boqe poznaju ovda{we politi~ke prilike, obi~no izazivaju mu~ninu, povra}awe i dijareje. Ina~e RTSPS i daqe u svojim “informativnopoliti~kim” emisijama najavquje novi investicioni ciklus, ve}e plate i ni`e cene, bogatu `etvu i jo{ bogatiju turisti~ku sezonu. Gledaoci sa malo du`im pam}ewem se}aju se da su i ranije najavqivane “brze pruge” i gasifikacija Srbije ostale mrtvo slovo na papiru i bleda televizijska slika. Se}aju se da ih je ta televizija neprekidno bombardovala reklamama “Jugoskandika” i “Dafiment banke”, pozivaju}i ih slikom i re~ju da svoje devize daju na ~uvawe ovim “bankarima”. Sada, kada je gazda Jezda iz “Jugoskandika” odjezdio neznano kud sa parama svojih klijenata, a gazdarici Dafini ne pada na pamet da vrati {tedi{ama uloge, mnogima je jasno da su vlast, televizija i “bankari” bili u dosluhu. Jasno, ali kasno. Zbog svega toga, sve vi{e je gledalaca koji na televiziji gledaju samo fudbalske utakmice i tre}erazredne filmove, ali to televiziji ni najmawe ne smeta da redovno ubira pretplatu, koju je silom nametnula svojim gledaocima. U tom pogledu ovda{wa javnost mnogo o~ekuje od predloga zakona o televiziji, koji }e opozicija podneti republi~koj skup{tini. O~ekuje se da }e on doprineti poboq{awu TV programa i ograni~avawu uticaja Socijalisti~ke partije Srbije na ure|ivawe i sre|ivawe informativnopoliti~kih emisija. U dobro obave{tenim krugovima bliskim televiziji {pekuli{e se i sa smewivawem sada{weg generalnog direktora RTS Milorada Vu~eli}a, ali za one koji su se prerano obradovali ovoj promeni da ka`emo da }e se i to obaviti po sistemu negativne selekcije, jer ako do zamene i do|e umesto Vu~eli}a na kormilo TV broda do}i }e Ivica Da~i}, tako|e socijalista”. Aleksandr Tijani} tekstom “Dva jedina srpska politi~ara” prorokuje dr [e{equ skoru propast u sukobu sa Milo{evi}em, na veliko zadovoqstvo “objektivnog” novinara. Takva konstatacija nalazi se i u podnaslovu: “Milo{evi} me|utim, nije Pera Detli}: on je omnijeb. Svi koji su s wim do{li u 199
dodir, ostali su u drugom stawu veruju}i da su za{ti}eni od trudno}e. I [e{eq mo`e da kupuje pampers pelene.” “Od dve omiqene srpske manije: manije veli~ine i manije gowewa, Vojislav [e{eq, lider radikala, ima obe. Me|utim, dodatno su sme{ni oni socijalisti koji veruju kako Vojvoda ima mozak od samo jedne kowske snage; on je jedan od dvojice najtalentovanijih srpskih politi~ara. Onaj drugi – ili, ako vi{e volite, onaj prvi – upravo re{ava {ta da uradi sa parwakom kako bi ubudu}e sam vladao kao tandem? Istovremeno i Voja pravi svoj plan. Na nedavnom koktelu, napadno glasno, izjavio je kako }e “ovo dru{tvo sigurno biti smeweno do kraja godine”. Ono {to brine ili {to te{i, zavisi od va{ih sklonosti, [e{eq nije rekao – do kraja koje godine socijalisti silaze sa vlasti. Za razliku od nekih analiti~ara ja ne mislim da je [e{eqeva `estina u sukobu sa Slobodanom Milo{evi}em fatalna, samoubila~ka, nepametna i neproduktivna – ona je jedino mogu}a! Sa stanovi{ta vojvode samo kamikaza napad pru`a nekakvu {ansu da se pre`ive pet anti{e{eqevskih tendencija sada{we srpske politike. Dakle, protiv wega su: prednacrt mira u Bosni, odlagawe mnogo reklamiranog ujediwewa svih srpskih zemaqa za slede}i vek, kraj Vojske Jugoslavije kao politi~kog faktora, smena “ratnika” unutar beogradske nomenklature i izlazak socijalista u druge srpske zemqe. U takvoj situaciji koja ne predstavqa onako gostoqubivu prirodnu sredinu za radikale kao {to je bila atmosfera priprema za rat, [e{eq dokazuje da dobar ~ovek mo`e biti i glup, ali da lo{ ~ovek obavezno mora imati mozak. Da je ostavio da stvari teku u ~istoj politi~koj ravni, do jeseni bi u potpunosti bio politi~ki marginalizovan, izolovan od medija, izbegavan od nekada{wih istomi{qenika iz vojske, policije, banaka i ~itavog sloja srpske sive vlasti koja povla~i konce izokola. No, [e{eq, tada povla~i potez za Oskara, mada ne verujem da }e po`iveti da ga i dobije. Budu}i da je, po sopstvenim re~ima, ~esto i dugo razgovarao sa Milo{evi}em i da je o tim razgovorima pravio bele{ke koje, ako je pametan, dr`i ili u ga}ama ili u inostranstvu. [e{eq je znao da igru mora izvu}i sa politi~kog terena gde je sve protiv wega i vrati je na teren gde misli da ima ve}e {anse. To je teren li~nog sukoba wih dvojice. Ra~unaju}i ispravno da se Milo{evi} svemu mo`e odupreti, sem isku{ewu da vrati ono {to smatra li~nim udarcem, [e{eq je sam ispleo konopac, stavio ga oko vrata i igra opasnu igru za~ikavaju}i Milo{evi}a da izvu~e hoklicu ispod nogu. Ako ode u zatvor po paragrafu za{tite “socijalisti~ke republike Srbije” bila bi to za wega prvoklasna investicija. Umesto da se raspravqa na temu: preti li [e{equ izru~ewe me|unarodnom Sudu za ratne zlo~ine – on ide na robiju koja ga prakti~no pretvara u `rtvu i kao ~arobnim {tapi}em vra}a u status sa po~etka karijere. Tada ga je Bo`ica ]osi} krepila ~orbom, Klara Mandi} toplinom a sam srpski patrijarh Dobrica istorijom koja je bila tako nepravedna prema nama da }emo je ubudu}e sami praviti. Tako bi kao `rtva i ovog re`ima [e{eq sa~ekao da se otvori pitawe Kosova, odnosa sa Srbima u Kninu i Palama, ali, nada se on, i pitawe korupcije Milo{evi}eve administracije. Zna~i, ~itavu politi~ku strategiju [e{eq lukavo svodi na pravqewe distance prema Milo{evi}u, ~ekaju}i vreme bez wega. Paradoksalno je da istovremeno socijalisti stvaraju distancu prema voj200
vodi kao prema krunskom svedoku jednog razdobqa o kojem samo mislimo da sve znamo. Uzajamno udaqavawe nekada{wih saveznika mo`e skratiti istorijsku distancu i rasvetliti mnoge tajne skora{we istorije jer se Srbi uzajamno olajavaju sa istom `estinom sa kojom se bratime. [e{eqeva strategija je, me|utim, dvostruko opasna. Najpre, on do kraja ne sme da je otkrije ni unutar sopstvene stranke, budu}i da neki qudi u rukovodstvu radikala misle da je wegov sukob sa Milo{evi}em wegova privatna a ne strana~ka stvar i da taj sukob mo`e da nanese {tetu partiji (interesantno je da me|u prostim pukom radikala i socijalista jo{ traje neverica da je raskid [e{eqa i Milo{evi}a tako dubok, stvaran i – opasan). Mo`e se desiti da na eventualnu robiju vojvoda ode kao lider stranke a da sa we iza|e samo kao Radoman Bo`ovi}. S druge strane, mislim da on potcewuje Milo{evi}a, ili mu ni{ta drugo ne preostaje. Naime, Sloba zna da je van doma{aja zakona sem istorijskih. A oni se primewuju posthumno. [e{eq je ne samo u doma{aju zakona ve} je, pretpostavqam, Jovica Stani{i}, {ef srpskog DB i jedan od najplodnijih pisaca dana{wice, napravio uzbudqiv trotomni roman o vojvodi sa ilustracijama i prilozima. Pitawe je samo da li da to delo odmah prevedu na engleski i {aqu u Nirnberg ili kako se ve} zove ta @eneva ili da se to ~ita na srpskom. Zna~i, Milo{evi} bira vreme, ta~ku i ja~inu odgovora. Ali, tu je slabiji deo vojvodine ra~unice. Mislim da }e se Milo{evi} uzdr`ati, da se proces protiv [e{eqa ne}e nastaviti, da ga – za sada – ne}e slati u zatvor i da }e izabrati taktiku totalnog prigu{ivawa javnog odjeka bilo kakvnh akcija lidera radikala. Ka`em “za sada” jer Milo{evi} veruje kako vreme radi protiv [e{eqa a ako se vreme promeni, promeni}e se i Milo{evi}eva taktika prema wemu. Na{i su politi~ari kao na{i zubi: ima o~waka koji ujedaju, sekuti}a koji grizu, ima umwaka koji ni~emu ne slu`e ali su veliki, ima plombiranih, pokvarenih a bogami i izva|enih. Ima onih sa zadahom a neki se i peru. U skladu sa tom teorijom mawevi{e bih rekao da sve znamo o [e{equ. On ni{ta nije krio jer, citiram wegovu izjavu od pre pet dana: “Sve dok je u Srbiji budala ja ne moram da brinem za svoju karijeru”. On je to rekao misle}i na socijaliste, ali je taj opis dosta ta~an. Svi znamo za uzlaznu liniju [e{eqeve karijere. Za zar|ale ka{ike pogodne za klawe Hrvata, za re~ne podmornice koje Savom mogu da do|u do Zagreba, za “hiqade ~etnika u Qubqani”, za rakete koje dobacuju do Rima, za liniju Zadar – Karlobag Nirnberg. On je prvi srpski politi~ar ~iji je govor imao ritam sno{aja ili masturbacije, kako ho}ete. Prvi je shvatio da se u modernoj srpskoj politici mo`ete prevrnuti preko glave koliko god puta ho}ete, najvernija publika ne}e vas napustiti. Prvi je shvatio vrednost saveza sa socijalistima. Prvi je pokupio dividende skidawa skalpova nekada{wem hranitequ ]osi}u, premijeru Pani}u i generalu Pani}u. Prvi je postao najkrupniji lovac na krupnu divqa~ i red je da se, na kraju balade, na|e u ulozi slona. Nije, dakle, sporno ko je [e{eq i u kakvu civilizacijsku korpu spada wegovo u~ewe. On je drugo, dopuweno i pro{ireno izdawe medveda sa telefaksom. Sporno je ne{to drugo. Milo{evi} u Srbiji nije ni levo, ni desno, ni u centru. On je iznad. U tome je problem lidera srpske opozicije koji bi, ve}inom, da li~e na Slobu ili budu uz wega pa se wihovo opozicionarstvo defini{e kao puko nabijawe ce201
ne. Tako da je inteligencija [e{qeve ra~unice u tome da prepusti paktirawe opozicije sa slabostima drugima, ra~unaju}i da bi se, uz malo sre}e, na dva pola uspostavile jedine dve opcije. Jedne opcije Milo{evi} i druge opcije [e{eq, izme|u kojih bi bilo ono {to zovemo Srbijom. Na taj se na~in i ovaj li~ni sukob nanovo pretvara u politi~ki. Milo{evi}, me|utim, nije Pera Detli}: on je omnijeb. Svi koji su s wim do{li u dodir, ostali su u drugom stawu veruju}i da su za{ti}eni od trudno}e. I [e{eq mo`e da kupuje pampers pelene.” Milan Nikoli} je svome tekstu objavqenom u ~asopisu “Intervju”, 24. juna 1994. dao podu`i naslov: “Svi na{i lideri: Vojislav [e{eq proizvo|a~ politike”. Rastavqaju}i na proste faktore politiku dr [e{eqa, nimalo se nije potrudio da bude objektivan. Jedino je ta~no napisao da je dr [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke. “Politi~ka filozofija lidera srpskih radikala sublimirana je u jednoj re~enici; “Mi kreiramo politi~ke doga|aje dok drugi dozvoqavaju da ih doga|aji zasko~e”. Svi koji su potcenili [e{eqev dizajn platili su skupu cenu. To je shvatio i Slobodan Milo{evi} kad je vojvodina proizvodwa “incidentpolitike” dobila vidqive konture metodisti~kog istrebqewa wegovih poverqivih qudi. [e{eqev nastup u beogradskom Prvom op{tinskom sudu i samo jedna izgovorena re~enica u svoju odbranu da je Milo{evi} najve}i kriminalac u Srbiji, bio je savr{eni ram za sliku wegove politi~ke filozofije. To je filozofija proizvodwe politike po ameri~kom politi~kom {ou sistemu u kojem je sve, od zabave plebsa do naj`e{}eg obra~una s protivnicima, visoko profesionalno osmi{qeno i re`irano. Kad [e{eq ka`e da kod wega ni{ta nije nepromi{qeno ura|eno, to nije jo{ jedan politi~ki blef. Najve}a gre{ka wegovih protivnika je {to ga oni ne shvataju ozbiqno i misle da }e se lako obra~unatn sa tim “sirovim nacionalistom”. Ali, proizvodwa politike zahteva mnogo vi{e od sirovog nacionalizma, ne samo estradno ume}e i politi~ki duh, ve} i mnogostruko akumuliranog multidisciplinarnog znawa. U sukobu sa svima Tu gre{ku svojih protivnika koji misle da pred sobom imaju nacionalisti~kog klovna a ne politi~kogdizajnera, [e{eq najvidqivije i najsurovije ka`wava u televizijskim duelima pred o~ima miliona budu}ih bira~a. Tipi~an primerje bio okrugli sto politi~kih lidera uo~i decembarskmh izbora na Televiziji “Politika”, koji je protekao u razmeni optu`bi izme|u Arkana i [e{eqa za ratno profiterstvo i ratno zlo~instvo. Kad je voditeq zakqu~ivao emisiju zavr{nim re~ima svakog od prisutnnh lidera, [e{eq je u maniru najboqih holivudskih re`isera, izvadio pismenu izjavu svedoka da su “arkanovci” likvidirali poznatog beogradskog kriminalca IsuLeru. Vremena za odgovor vi{e nije bilo. Kao u filmovnma o bokseru Rokiju, protivnik je bio nokautiran u posledwoj sekundi. Kad je nedavno [e{eq imao televizijski duel sa profesorom Bogdanom Deni}em, koji `ivi u Zagrebu, zbog ~ega ga je [e{eq nazvao “Beogra|aninom s domovnicom”, rekao je u jednom trenutku, onako uzgred, da Milo{evi} nema nikakvu mo} i vlast u Srbiji. Zapaweni profesor je na sve [e{eqeve tobo`we “poku{aje” da mu to doka`e, odgovarao kako ceo svet zna da je Milo{evi} gospodar Srbije i da vojvoda pri~a gluposti. Kad je re`ija dostigla vrhu202
nac s profesorovom zapenu{eno{}u, [e{eq je mrtav hladan rekao ko ima mo} u Srbiji: Mira Markovi}, gospodine profesore, a ne Slobodan Milo{evi}! Ovakva interpretacija politike kreirala je najkontroverznijeg srpskog lidera: politi~ara u sukobu sa svima. Podjednako strasno i `estoko ratuje s krajwom levicom (Mirom Markovi} i Dragomirom Dra{kovi}em), socijalnstima (Slobodanom Milo{evi}em), demokratskim centrom (Mi}unovi}em, \in|i}em i Ko{tunicom), gra|anskim strankama (Vesnom Pe{i} i Vukom Dra{kovi}em) ali i krajwom desnicom (Mirkom Jovi}em, Milanom Paro{kim i Arkanom). Oni su wega nazivali nacistom, vojvotkiwom (\in|i}), pravoslavnim Hrvatom (Vuk), vojvodom od Karlobaga, steonom `abom (Vojislav Nedeqkovi}), a on wih min|u{i}em (\in|i}), jaha~em popova (Mi}unovi}), liderom Srpskog pokreta obmane (Vuk), a Nedeqkovi}u je odvratio da je “~ovek pacov”. [e{eqa su optu`ivali za najcrwi nacionalizam, fa{izam, rasizam pa i seksizam, kad je jednoj “poslanici” iz Crne Gore u Skup{tini preporu~io beogradske `igolo klubove za le~ewe wenih politi~kih frustracija. Kad je dao izjavu o retorziji prema Hrvatima u Srbiji, organizovani su bezbrojni skupovi i ankete o mogu}oj fa{izaciji Srbije. Vuk ga je nazvao “politi~kim monstrumom”, a uo~i decembarskih izbora, kad je bilo nagove{taja o mogu}em ujediwewu opozicije, rekao da “on nikada ne}e pristati na bilo kakvu trgovinu s fa{istima”, dok mu je [e{eq odgovorio da bi se radikali “lako dogovorili sa SPO da u wemu nema Vuka Dra{kovi}a i wegovog Suslova u sukwi Danice Dra{kovi}”. Kad je [e{eq pravio spiskove novinara i redakcija koji su na platnom spisku stranih obave{tajnih slu`bi, Studio B je doneo odluku da se on i wegove konferencije za {tampu bojkotuju, pa ~ak i da mu se ime vi{e ne pomiwe u wihovim emisijama. Tako smo dobili komi~no “nezavisno” novinarstvo da televizijski spiker ~ita kako je pomenutu izjavu dao lider “~ije ime ne pomiwemo”. Moj jedini protivnik! Danas, leta gospodweg 1994. godine, kad su se kumovi pomirili i zajedni~ki predla`u zakone u Skup{tini, niko vi{e iz opozicije ne optu`uje [e{eqa za fa{izam i ekstremizam i on je prihva}en kao ravnopravni pozicioni partner. Studio B objavquje svaku wegovu izjavu, op{irnije i udarnije plasira izve{taje sa [e{eqevih konferencija za {tampu od “tevebastiqe” i redovno ga poziva na sve okrugle stolove i vi{esatne intervjue s gledaocima. Istovremeno, [e{eqev doju~era{wi “bra~ni partner”, socijalisti, koji su do pre godinu dana hvalili vojvodin patriotizam i parlamentarni konstruktivizam, danas ga optu`uju istim onim epitetima kojim ga je optu`ivala opozicija – za fa{izam, etni~ko ~i{}ewe i ratno profiterstvo. Oficijelna televizija, koja je [e{eqa svake ve~eri lansirala kao opozicionu zvezdu dok mu Studio B nije pomiwao ime, danas [e{eqa progla{ava “najve}im zlom Srbije” i pu{ta samo u nemim insertima. U jednom intervjuu [e{eq je izjavio: – Milo{evi} je moj jedini ozbiqni politi~ki protivnik. Ube|en sam da i on mene smatra jednim ozbiqnim protivnikom. [e{eq je politi~ar u sukobu sa svima. Podjednako je ratovao sa krajwom 203
levicom, socijalistima, demokratskim centrom, gra|anskim strankama ali i sa krajwom desnicom. Ma koliko izgledalo prepotentno, ova izjava nije bez pokri}a i Milo{evi} bi svoje re~i da mu je [e{eq najomiqeniji opozicioni politi~ar mogao da izmeni da mu je najozbiqniji opozicioni protivnik. Uostalom, svojim posledwim potezima on je to }utke i priznao. U skladu s filozofijom o proizvodwi politike ide kao prst i nokat, proizvodwa politi~kih slu~ajeva ili kako [e{eq ka`e: “Mi kreiramo politi~ke doga|aje, dok drugi dozvoqavaju da ih doga|aji zasko~e”. [e{eq je danas najpoznatiji proizvo|a~ politi~kih incidenata i bez obzira {to neki od wih imali ~aplinovskozabavqa~ke elemente, u krajwem zbiru dobija se za~u|uju}i rezultat: oni su imali vi{e politi~kih efekata nego svi napori opozicije zajedno. Vidovdanski sabor, studentski {trajk i deveti mart, ostvarili su uz tolike `rtve i napore mr{avu pobedu – samo smewivawe ministra policije. [e{eqev napad na [ainovi}evu vladu, ne samo {to je doveo do wenog pada, nego i do raspu{tawa Skup{tine i raspisivawa novih izbora iz kojih je opozicija izi{la oja~ana. Incident politika Medijski i politi~ki profit koji su Vuk i Dana Dra{kovi} izvukli iz pro{logodi{we junske “asfaltne revolucije”, milicijskog premla}ivawa i zatvora, vojvoda je postigao ~a{om vode na Bo`ovi}a i sa nekoliko i{~upanih mikrofona. Naravou~enije je jasno. Uostalom, pro{logodi{we demonstracije pred Skup{tinom izazvao je jedan tipi~an {e{eqevski incndent kada je radikal Branislav Vaki} nokautirao “spoleptirka” Mihajla Markovi}a. Iz zatvora su Vuk i Dana izi{li kao “heroj i heroina”, a taj kapital su naplatili na izborima i apsolutizacijom vlasti u stranci pa bi se moglo re}i da su na neki na~in vojvodini du`nici. Gre{ku svojih protivnika, koji misle da pred sobom imaju nacionalnog klovna a ne politi~kog dizajnera, [e{eq najsurovije ka`wava u televizpjskim duelima. Ako se pored smene [ainovi}a, dodaju i politi~ki efekti [e{eqevog uklawawa jednog tako uglednog imena kao {to je ]osi}evo, smewivawe generala @ivote Pani}a, a uskoro i Bo`ovi}a, onda vojvodina proizvodwa “incident politike” dobija vidqive konture metodisti~kog istrebqewa Milo{evi}evih proverenih qudi. Pragmati~ni politi~ar, izuzetno ve{t u o~uvawu vlasti, kao {to je Milo{evi} ne mo`e da ne izvu~e konsekvence i ne zakqu~i da se taj krug oko wega postepeno su`ava. Pred prepunom salom Prvog op{tinskog suda, [e{eq je otvoreno rekao ko je slede}i na redu. On dobro zna da je Milo{evi} jo{ uvek nepobediv, ali za lidera koji je politiku shvatio kao neprestanu promociju, ovo je sjajna {ansa da uve}a svoj politi~ki i medijski kapital. Ma kako ko ocewivao validnost [e{eqevih politi~kih ube|ewa, wemu se ne mo`e pore}i jedna osobina koja ba{ ne krasi ostale srpske politi~ke lidere, a to je doslednost u osnovnim politi~kim opredeqewima. Dok je Vuk pre{ao put od nacionaliste (“Srpske granice su tamo gde su srpske jame”) do gra|anske opcije o nedeqivosti Bosne, a \in|i} i Ko{tunica obratni put, dotle je [e{eq, istrajavao na imiyu, kako ka`e, umerenog naciona204
liste kome je glavni ciq ujediwewe srpskih zemaqa makar se one zvale i Velika Srbija. Mnogi su [e{eqa ocenili kao prolaznu pojavu. Politi~ar koji politiku shvata kao neprekidnu izbornu kampawu te{ko mo`e biti prolazna pojava. Ta svoja ube|ewa o ujediwewu, razgrani~ewu s Hrvatima i muslimanima, za koje je uvek tvrdio da su ve{ta~ka komunisti~ka nacija kao Crnogorci i Makedonci, [e{eq nije uzeo iz svoje stranke ve} ih je ugradio u svoju stranku jer je zbog tih ube|ewa osu|en po~etkom osamdesetih u Hamdijinoj Bosni i odle`ao dve godine u zeni~kom zatvoru. I dok su Milo{evi}, Vuk, Mi}unovi} i ostali ube|ivali bosanske Srbe da prihvate Vens–Ovenov plan, vojvoda je bio protiv svih planova koji ne vode ka stvarawu srpskih dr`ava i svih pregovora dok se Srbima preti bombardovawima i ne ukinu sankcije. Kao {to je ime wegove stranke, on je uvek bio za radikalna re{ewa, pa je tako pretio Italijanima da }e ih raketirati i kao drugi Neron “spaliti Rim”, Hrvatima da ima svoje ~etnike u Zagrebu koji ~ekaju wegovo nare|ewe da dignu u vazduh nuklearku Kr{ko, NATO-u potapawem stranih brodova, muslimanima da }e li~no predvoditi posledwi juri{ na Sarajevo, a [iptarima da }e pro}i gore nego muslimani ako pomisle na oru`anu pobunu. [e{eq se nikada nije odrekao svoje izjave o retorziji, o proterivawu svih [iptara koji su se doselili iz Albanije, o Makedoniji kao Ju`noj Srbiji, a najdosledniji je bio u borbi protiv komunista. On je wihov zakleti neprijateq. [e{eqa kriti~ari ocewuju kao ekstremnu, opasnu, dijaboli~nu i kontroverznu li~nost. Pristalice kao ve{tog politi~ara i nacionalnog vo|u. Jedino gre{e oni koji su ga potcenili ili ocenili kao prolaznu pojavu. Politi~ar koji politiku shvata kao neprekidnu izbornu kampawu te{ko mo`e biti prolazna pojava.” Sroqub Bogdanovi} je, 24. juna 1994. godine, objavio u “NIN”-u u ~lanak sa naslovom “Proces, sud kao usud”. U podnaslovu se vidi {ta je tema wegovog ~lanka i kakav je autorv stav: “[e{eq je ro~i{te do`iveo kao “bombu”, ali je pitawe da li }e se sve zavr{iti po onoj “{to je vi{e kleveta...” Pravda je spora, no dosti`na. U slu~aju Vojislava [e{eqa toliko spora da mnogima koji su se nekada obratili sudu da ih za{titi od pona{awa re~enog [e{eqa, do pravde vi{e nije ni stalo. Na teku}e su|ewe {efu radikala (i ~etvorici radikalskih poslanika) kao i na pro{irewe optu`be (zbog uvrede predsednika Republike) uglavnom se gleda kao na iskqu~ivo politi~ki doga|aj. Poku{aji da se sve interpretira kao mehanizam rutinskog delovawa pravne dr`ave sasvim su neubedqivi, ako ni zbog ~ega, onda zato {to je pomenuta pravna dra`va upravo u slu~aju [e{eqa propustila isuvi{e prilika da poka`e svoju efikasnost. Sam [e{eq je, naravno, savr{eno svestan politi~ke dimenzije koju su|ewe ima. “Su|ewe je – videli ste – bilo bomba. Mislim da }e oni sada gledati da se cele stvari nekako otarase, po{to }e biti suvi{e {tete za wih.” Kosu”oni” i o kakvoj je {teti re~ jasno je kada se zna da je posledwa [e{eqeva inkriminacija vezana za izjavu o “najve}em kriminalcu u Srbiji”. Prekr{aji Posebno mesto u [e{eqevoj sudskoj biografiji imaju prekr{ajne pri205
jave. Kako sam ka`e, u 1990. godini bilo ih je desetak. “Prva je bila zbog razbijawa spomen-plo~e u manastiru “Prohor P~iwski”, zbog uznemiravawa javnosti. To je i jedini put da sam oslobo|en. Kalu|eri su rekli da nisu bili uznemireni i sudija me je oslobodio. Posle je umro taj sudija”. [e{eq je kasnije dopao zatvora zbog prikupqawa dobrovoqaca za Knin i preseqewa Ku}e cve}a u Kumrovec. “Izdr`ao sam 23 dana zatvora, a onda su me usred kazne bez ikakvog osnova pustili na slobodu. Rekli su da me pu{taju uslovno, iako prekr{ajni postupak ne poznaje instituciju uslovnog pu{tawa. Sudili su mi i zbog u~e{}a na mitingu kod Skup{tine, ali i to je budala{tina po{to je taj miting organizovao Mirko Jovi}, a ja sam stigao sa sat vremena zaka{wewa, i jo{ sam spre~io da bude uni{ten jedan milicijski kombi”. U Sudu za prekr{aje su ispri~ali kako je te, 1990. godine, strana~kim {efovima milicija pravila prekr{ajne prijave za svaku sitnicu. Prijave su kasnije povla~ene, a sudije se, ka`u, nisu otimale o ove slu~ajeve. “Za{to da im sudimo zbog toga {to galame, kada im je to posao.” Pa`qivi hroni~ar [e{eqevih pravosudnih afera izbroja}e da u ovom trenutku po beogradskim sudovima mora postojati najmawe osam privatnih tu`bi protiv [e{eqa, starih izme|u godinu i dve godine. Po{to je uglavnom re~ o tu`bama za klevetu, neke od wih (Kastratovi}, Stojanovi}, Ran~i}, Vukoje, Su{a) objediwene su u zajedni~ki postupak. Nije nemogu}e da im se pridru`e jo{ neke. Me|utim, kako potvr|uju privatni tu`ioci Gordana Su{a i Dragoslav Ran~i}, osim informacije o “ukrupwavawu” postupka nije bilo drugih vesti iz suda, a o zakazivawu ro~i{ta nije bilo ni govora. “Privatne tu`be protiv [e{eqa bi}e razmatrane u septembru”, ka`e Dragoqub Jankovi}, predsednik Prvog op{tinskog suda, ovih dana “prebukiranog” tu`bama za najrazli~itije vrste kleveta. Na pitawe zbog ~ega su svi ovi predmeti do sada mirovali, sudija Jankovi} sle`e ramenima, navode}i da su svi ovi predmeti stigli u ovaj sud pre wegovog postavqawa za predsednpka. Nije izvesno da }e svi privatni tu`ioci u “novonastalim okolnostima” istrajati u svojim napornma da od [e{eqa postignu sudsko zadovoqewe. Primera radi, mo`da }e Demokratska stranka proceniti da nema interesa da se pridru`i gowewu {efa SRS, kojeg je svojevremeno tu`ila zbog izjave o sprezi DS sa snagama nz inostranstva (ne zbog jahawa popa). Prvo odustajawe (“amnestiju”) od tu`be za klevetu objavili su jo{ pro{le jeseni Milomir Mari} i Vawa Buli}, novinari “Duge”, navode}i da ne `ele da u~estvuju u “bezobzirnoj hajci koju SPS vodi protiv svoje doju~era{we igra~ke...” Za Mari}a je [e{eq rekao da je “vrbovan od KOS-a”, a za Buli}a da “lansira neistine”. [e{eq je, ina~e, poznat po tome {to svoje politi~ke `rtve prestaje da mrcvari nakon {to dovr{i akciju wihovog skidawa sa scene. Takvi su slu~ajevi Milana Pani}a, @ivote Pani}a, Gorana Hayi}a, Dobrice ]osi}a i @eqka Ra`natovi}a Arkana. Stoga }e biti zanimqivo da se vidi ~ime }e dokumentovati svojevremene te{ke optu`be na ra~un ovog posledweg, na ro~i{tu koje, prema informacijama iz Prvog op{tinskog suda, treba da se odr`i ovih dana. U ovom slu~aju (kao i u svim ostalima, naravno) [e{eq se mo`e pozvati na poslani~ki imunitet. Eventualno ukidawe ovog imuniteta od strane Skup206
{tine pri~a je za drugu priliku. Me|utim, upravo zbog mogu}e potrebe pozivawa na imunitet, sve ove nagomilane privatne tu`be za [e{eqa mogu da predstavqaju mnogo ve}u (politi~ku) opasnost, nego javna tu`ba zbog “ometawa slu`benih lica” i uvredu predsednika. U slu~aju “dr`ava protiv radikala” radikali ne `ele da se pozovu na imunitet (“u~ini}emo to samo ako vidimo da nam pakuju 15 godina robije”) zato {to vide da im samo su|ewe, pa ~ak i mogu}a osuda, mogu obezbediti odre|ene simpatije. Me|utim, te simpatije lako mogu utrnuti bude li se [e{eq zaklawao iza poslani~kog imuniteta. A za [e{eqa nije sigurno da zaista ne}e morati, jer svojevremeno nije vodio mnogo ra~una o izre~enim otpu`bama i diskvalifikacijama – uglavnom je re~ bila o “izdajnicima” i “stranim pla}enicima”. Iz perioda studentskog protesta poti~e tu`ba zbog “ugro`avawa li~ne bezbednosti”, uzrokovana potezawem pi{toqa na ulici, pred masom studenata. [e{eq smatra da je ovde re~ bila o samoodbrani i da je iz gomile ga|an sapunima i drugim predmetima koji su mogli da ga povrede. Jedno je izvesno: svakom novom susretu sa sudijom Vojislav [e{eq se, neskriveno, unapred raduje. Procedura utvr|ivawa krivice za uvredu predsednika Republike kreta}e se, bez sumwe, u pravcu [e{eqevog dokazivawa istinitosti tvrdwe da je “predsednik Republike najve}i kriminalac”. “U Srbiji, u Crnoj Gori bi se mogla na}i konkurencija”, dopunio se [e{eq, na tu`io~ev zahtev. Politi~ki spektakl u sudnici mogao bi zabaviti ~ak i vazda smrknutog biv{eg predsednika Dobricu ]osi}a, zbog kojeg tu`ilac svojevremeno nije ni prstom mrdnuo kada ga je [e{eq nazvao la`ovom...” Nenad Stefanovi}, u “Dugi” od 25. juna 1994. godine, objavquje intervju sa Dragoqubom Mi}unovi}em pod naslovom “Pre DS svi su me voleli”. Mi}unovi} je pravilno uo~io da je do smene Dobrice ]osi}a do{lo najvi{e zahvaquju}i dr Vojislavu [e{equ, ali ga to ispuwava besom, pa ne bira izraze kada govori o lideru srpskih radikala. Podnaslov je bio slede}i: “ Ovde je na delu logika; daj nam danas! Ciq mi je zbog toga bio da imam {to mawe ovih na{ih “doma}ih finansijera” kojima se ne zna poreklo novca. Tu se nalazn otvoreno poqe za manipulisawe siroma{nim opozicionim strankama, jer nema prave brane kojom bi se moglo {titi. A vladaju}a stranka mo`e, po{to ima monopol na policijska dosijea, uvek da se obrati policiji i pribavi obave{tewa o bilo kome ko im se prikqu~uje.” “Mermerni kostur Skup{tine Jugoslavije potpuno je prazan. Spoqna vrata je obezbe|ewe zakqu~alo za nama. Unutra smo samo profesor Mi}unovn} i ja. Razgovaramo punih {est sati. Bez kafe, bez vode. Povremeno samo zazvoni telefon, {to sablasno odjekne pod visokim plafonom oskudno name{tene kancelarije. U jednom trenutku, dok nisam snimao, profesor iskreno ka`e: – Pre ovoga sa Demokratskom strankom, svi su me voleli. Bio sam `rtva. disident. Na mom fakultetu bio sam po{tovan i voqen, proverite, od ~ista~ice do profesora. I, eto, {ta mi je trebalo da budem predsednik partije? Va{ prijateq Kosta ^avo{ki je protiv mene napisao lavinu pamfleta. Zoran pri~a protiv mene. Qudi koje sam ja vodio po svetu i u~io ih manirima diplomata, spojili su se sa policijom i {ire o meni najprqavije la`i. Moja je gre{ka 207
{to ne odgovaram na prqav{tine. Morao sam da znam da }e mi onog trenutka kad postanem predsednik partije zavist i Udba raditi o glavi. Udba pusti la`, a onda je zavist quqa. Raspravqamo i jednu li~nu stvar. – Vi ste mi du`nik – prebacuje profesor. – Za{to ste, pobogu, pisali sve ono protiv mene?! – Mislio sam da suvi{e taktizinrate – ka`em. On se osmehuje u stilu onoga koji opra{ta: – Za godinu i po dana ja sam se sreo mawe puta sa Milo{evi}em nego oni za nedequ. Mislio sam da je ru`no da im brojim susrete javno, a wima to nije smetalo da izbroje moje. Ostavio je na mene utisak {armantnog politi~kog hedoniste, koji bi bio diplomata od karijere, da smo `iveli u nekoj normalnoj zemqi. A ne u ovoj hajdu~iji. On je bio razuman, u vreme kada razum nije mogao da pomogne. – Va{i protivnici nisu verovali da }ete stoi~ki podnositi tako naglo prebacivawe u drugi e{elon politike? – Nema potreba za nekim posebnim stoicizmom jer ja imam mnogo drugih upori{ta u `ivotu. Nisam se ja rodio sa strankom pa da mislim, ako nisam wen {ef, da `ivot nema smisla, kako je negde govorio Tempo: “Ako ~ovek nije funkcija nije ni{ta”. Ja sam profesor na fakultetu, redovno obavqam svoje poslove na Univerzitetu. Sada radim na izgradwi jedne fondacije koja bi se bavila razvojem politi~kog mi{qewa. Nadam se da }u na}i neke sponzore koji su voqni da pomognu. Za sada, to je samo grupa prijateqa koji iz sopstvenih sredstava finansiraju projekat. Nadam se, kada krenemo, da }e priliv sredstava biti mnogo ve}i. @elim da okupim oko demokratskog centra sve qude koji nisu samo pragmatisti, nego imaju i neke politi~ke ideje, politi~ko mi{qewe, imaju politi~ku kulturu, da se zainteresuju za razvoj politi~kih sloboda, da uzburkaju javnost kad god su u pitawu ogre{ewa o politi~ke slobode. To je ne{to {to mi se ~ini da mo`e da bude zna~ajno. Radujem se {to mi se k}erka, sada, posle osam godina, vra}a iz Amerike. @ivim na Novom Beogradu sa majkom kojoj su devedeset dve godine, i koja je sjajan politi~ki analiti~ar. ^ita sve novine. Tu je i moja biblioteka od pet hiqada kwiga, i puno prijateqa. Mene je nestalo ~ak i iz moje kolumne • Da li ste kona~no progovorili sa \in|i}em? – Nema prilike. Od moje ostavke nismo razmenili nijednu re~enicu. Bilo je nagove{taja da }emo razgovarati, ja sam uvek bio otvoren za svaki razgovor, tim pre {to je on neophodan u stranci. Ali, ako taj razgovor ne treba wemu meni je jo{ mawe neophodan. • Za{to u na{oj politici moraju da se pokvare li~ni odnosi ako se qudi politi~ki razi|u? – Ja ni~im nisam pokvario taj odnos. Nisam mu u `ivotu ni{ta lo{e u~inio. Za ovih pet meseci o wegovoj li~nosti ni re~i nisam progovorio. Smatram da je to {to ja sada o wemu mislim privatna stvar i nije za novine. Ono {to je bilo ~udno dogodilo se na samoj Skup{tini. Kad sam na Skup{tini podneo ostavku, odr`ao sam govor, koji je od strane delegata bio burno pozdravqen, ustajawem, ovacijama i tako daqe, kojom prilikom ni predsedavaju}i Ba{i}, ni bilo ko drugi se nije javio za re~. Kada se \in|i} javno o~ekivao sam sa iz208
vesnom nelagodom, re~i zahvalnosti. Ali, on se javio za repliku. To je bilo {okantno odsustvo dobrih manira. Ja sam iza{ao posle toga. Nakon toga, meni je re~eno bilo, {to je i normalno, da }e moj govor, posledwi govor predsednika stranke na Skup{tini stranke, radi istorije, biti objavqen u listu “Demokratija”. Do{ao je potpredsednik stranke Labus i rekao: “Mi smo odlu~ili da to {tampamo, nemojte nikom drugom davati.” Umesto toga, pojavio se “dnevnik” Luke \in|i}a. Mene je nestalo ~ak i iz moje kolumne. Nema ~ak ni izve{taja, podatka, da ja vi{e nisam predsednik stranke, da sam podneo ostavku. Setio sam se Orvela – koji je primetio da totalitarna vlast ho}e vladavinu ne samo sada{wo{}u i budu}no{}u, ve} i nad pro{lo{}u. Ne verujem da je takva vlast ikada mogu}a u Demokratskoj stranci, pa bi ta ambicija bila veoma sme{na da nije tako tu`na – kako re~e jedan pesnik. [ta misle kad ka`u: kolaboracionist • Profesore, kako to!? Vi, stari disident i borac za qudska prava, a opozicija Vas optu`uje da ste glavni krivac {to Milo{evi} nije pao kad je bio zreo! – Ja ne bih rekao opozicija, ve} nekoliko lidera iz opozicije koji su, izme|u ostalog, pravdaju}i svoje neuspehe, poku{ali da odbace opciju po kojoj kod nas nije mogu} Prag, Berlin, jer socijalisti~ka vlast u Srbiji nije mogla imati pridev okupacijske, kao {to je bila u zemqama Isto~ne Evrope. • Oni su Vas optu`ili za kolaboraciju? – Prvo, nikakve kolaboracije nije bilo. Ne postojn ni jedna jedina zajedni~ka akcija koju je Demokratska stranka izvela sa Socijalisti~kom partijom. •Izlazak na nzbore? – Izvinite, to se nigde ne mo`e nazivati “kolaboracijom”. • Kosta ^avo{ki je optu`io opozicpju da je zbog izlaska na pzbore Milo{evi} i daqe na vlasti, a Vuk Dra{kovi} se pravdao da ste ga Vp naterali da iza|e na takve izbore! – Tu postoje dve stvari. Kod Koste ^avo{kog je jedna li~na mentalna te{ko}a gde on onda gubi kontakt sa ~iwenicama. On me napadao u desetak pamfleta. Nikad mu nisam odgovarao, niti }u. To mi je samo `alosno. ^iwenica je da je Demokratska stranka o tome da li i}i na izbore glasala. I ~iwenica da je odnos tih glasova bio, mogu da pogre{im u nekom malom detaqu, ali mislim 100 i ne{to prema 12. Tako ne{to. Onda je sedmoro od wih, ukqu~uju}i i Kostu, napisalo jedan pamflet, po kojem je Milo{evi} nama obe}ao sedamdeset mandata, da nam je dao zgradu, da sam ja dao intervju francuskom radiju, gde sam ve} najavio da }u sara|ivati sa Milo{evi}em, i da sam ja nagovorio Guberinu da i oni iza|u na izbore. To su sve bile naj~istije la`i koje je ustanovio Glavni odbor. Kada je ova grupa iza{la iz stranke da bi osnovala Liberalnu stranku Srbije – i o tome nas obavestila preko novina, Voja Ko{tunica im je odgovorio: “Vi ste u stranci imali sva prava, ~ak i da kleve}ete.” Guberina je poslao pismo stranci u kojem tvrdi da ga nikada nisam zvao telefonom, Stojan Cerovi} s francuskog radija tako|e {aqe pismo i opovrgava da je bilo re~i o saradwi sa Milo{evi}em, jedino nisam tra`io pismo od Milo{evi}a da mi nije obe}ao 70 poslanika! To je sve ustanovqeno, i ta grupa je osu|ena na Glavnom odboru, bilo je i predloga da budu iskqu~eni iz stranke. Ja sam bio protiv toga da oni budu iskqu~eni. Oni su klevetali stranku pre209
ko novina, sa potpuno izmi{qenim navodima. Onda, ve}ina od onih koji su bili tako stra{no protiv izbora, ve} na samoj sednici su se predomislili i pristali da budu kandidati. Vladeta Jankovi} je na Novom Beogradu bio protivkandidat Batri}u Jovanovi}u, Sa{a Petrovi} je bio protivkandidat glumcu @ivojinovi}u, izgubili su u prvom krugu. Samo se ^avo{ki nije kandidovao. Nikolu Milo{evi}a su kandidovali u jednom op{tinskom odboru, ali nije pro{ao u glavnom odboru u stranci. Bili su oni i advokat Popovi} sa Vra~ara, a za protivnike na Vra~aru dobili su Ze~evi}a i ]in|i}a. Dakle, mislim da je samo ^avo{ki rekao da se on ne}e kandidovati iz cele te grupe koja je tako `estoko bila protiv izbora. Drugo, mi smo bili protiv izlaska na izbore ako se ne ispune neki uslovi koje smo naveli. Te uslove je u vidu 11 amandmana postavila grupa poslanika u Skup{tini Srbije. Skup od 26 opozicionih partija u Domu omladine doneo je odluku da ne}e iza}i na izbore ako se ti uslovi ne ispune. Sutradan je zakazana Skup{tina Srbije koja je usvojila te amandmane. Dra{kovi} je bio u Zaje~aru i tamo je najavio da ima izbora, da su te prepreke otklowene. Kad je do{ao u Beograd, bio je kod Du{ka Mihajlovi}a, onda potpredsednika Vlade, i oni su me uve~e pozvali u Vladu na sastanak. Zatekao sam Vuka i Du{ka ve} u razgovoru. Du{ko je rekao: “Mi smo ispunili {to ste tra`ili”. Vuk je odgovorio: “Da, u redu je, izlazimo”. Ja sam rekao: “Da, u redu je, izlazimo”. Ja sam rekao: “Vu~e, treba da obavestimo ostale 24 stranke. Da vidimo {ta one misle”. “Dobro, dobro, dogovori}emo se ujutru”. Ujutru je on zakazao konferenciju za {tampu u hotelu “Jugoslavija”, gde je objavio da izlazi na izbore. Ja sam mislio da je to nekorektno, jer je trebalo prvo da razgovaramo sa ostalim partnerima iz opozicije. Zato sam uve~e pozvao sve ove druge partije na konferenciju za {tampu u Pedago{koj akademiji i tamo smo deset sati posle Dra{kovi}a objavili odluku. Molim vas, postoji ne{to {to se zove faktografija. On je ve} ujutru najavio da ide na izbore, a mi uve~e. Danas smatramo da je to neva`no, da je normalno {to smo i{li na izbore. Sa Vukom je bilo problema u tome ko }e prvi da donese odluku, ko }e biti glavni u opoziciji, i mislim da on nikada nije bio protiv izbora. Ho}u da ka`em, svi su hteli da idu na izbore, izuzev ^avo{kog, koji je mislio da opozicija treba da pi{e pamflete, da okupi narod i da na mitingu ultimativno tra`i Milo{evi}evu ostavku, a onda orosi ki{a i narod se razi|e ku}i. Smatrao sam da se politika tako ne vodi, da je to neozbiqno i nerealno. Smatrao sam da je opozicija du`na da ide na izbore, jer je zbog toga stvorila politi~ke stranke. • Zbog toga su Vam prebacivali kolaboraciju. ^ak i ]in|i}. – To je ne{to drugo. Mislim da se \in|i} vrlo brzo ujeo za jezik, jer on je mogao da mi prebaci da sam se samo susreo sa Milo{evi}em. Posle godinu i po da ja jedanput, a on se mo`da sastao sa Milo{evi}em za nedequ dana vi{e puta nego ja za ~etiri godine. Vuk i ja na ulici • Ali, profesore, komunizam je svugde pao na ulici! – To nije ta~no! Nije pao u Rusiji na ulici, i nije pao u Jugoslaviji. Problem je u slede}em: kada u ^e{koj obaraju vlast, onda je obaraju kao komunisti~ku, ali i “rusku agenturu”. Husak je za wih ruski ~ovek. Kada je obaraju u Ma|arskoj, to je isto, kada je obaraju u Nema~koj onda je Honeker “ruski ~ovek”, a ne nema~ki. Posle kraha jednog dru{tavenopoliti~kog modela kakav je bio so210
cijalizam, ideolo{ka svest qudi nalazila se u krizi, ona nije bila uz socijalizam, ali sada, kada se on ru{i, trebalo ga je ne~im zameniti. Samo je nacionalizam, bilo da je bio latentan, prikriven ili ve} agresivan, bio u stawu da homogenizuje mase. Kada Ma|ari, ^esi ili Nemci, ru{e socijalisti~ki poredak, oni ga ne ru{e samo kao socijalisti~ki poredak, nego ga ru{e kao ruski poredak. To je jedan alibi, koji su svi tra`ili. “Mi ne bismo nikada bili socijalisti~ka zemqa da nam Rusi to nisu nametnuli”, govorili su: Evo, sad }emo mi to da zbacimo, speremo i odmah idemo u Evropsku zajednicu. @ive}emo sjajno, kao Francuzi, Holan|ani. Onda do|e dvesta, petsto hiqada qudi, i ovi koji su izgubili podr{ku Gorba~ova podnose ostavke. Dolaze novi re`imi. Posle se pokazalo da su se vrlo brzo ti veliki narodni frontovi razbili u stranke. U nekima socijalisti, modifikovani, kao u Poqskoj i Ma|arskoj, ponovo se javqaju. Prvobitne homogenizacije vi{e nema, niti iko mo`e sada da skupi protiv neke vlade pola miliona Pra`ana, ili ne znam u Budimpe{ti, ili bilo gde. Kod nas se dogodila kao i u Rusiji, jedna druga stvar. Nisu mogli Rusi da ka`u da su im Kinezi doneli komunizam, ina~e bi i oni skupili dvadeset miliona qudi na nekom mitingu protiv vlasti Kineza. Kao {to mi nismo mogli re}i da su nam Rusi krivci za postoje}u vlast. Mi smo imali svoj “samoupravni socijalizam”. Mi smo tu svoju homogeniziraju}u nacionalnu energiju istro{ili na otporu [iptarima, Slovencima. Tu je bila na delu homogenizacija, na Gazimestanu i U{}u. Ali ona nije i{la protiv re`ima, nego ju je re`im organizovao. On je homogenizator mase. Opozicija onda nije mogla da reprizira u Beogradu Prag, niti }e mo}i. Mi smo se normalno razi{li u partije. Izbori su bili prirodan put, politi~ke pluralizacije i diferencijacije. • Mnogo toga {to je trebalo da bude prirodno – nije to bilo. Kao da smo “nastrana” nacija. Bila je prirodna Va{a saradwa sa Vukom. Za{to su umesto toga do{li sukobi? [ta ste to radili 9. marta dok je Beograd goreo? – Mi smo na Glavnom odboru doneli odluku da }emo u~estvovati na mitingu, ali da ne}emo govoriti, jer nismo bili konsultovani oko sastava liste govornika. Onda je do{lo do tehni~kih dogovora i trebalo je da se na|emo u pola dvanaest u “Ma`estiku”. Tamo smo se svi sakupili izuzev Vuka, koji je javio da je blokiran u sedi{tu stranke, u Yorya Va{ingtona ulici i da mi krenemo da ga oslobodimo. Suzavac je ve} po~eo da se baca na Trg. U pet do dvanaest je sam rekao da idemo na zakazano mesto, na Trg. Mene je dr`ao pod rukuSlobodan Gavrilovi}, bili su tu jo{ Vu~kovi}, Ko{tunica, ]in|i}, uhvatili smo se u lanac, i krenuli prema kordonu. Uspeli smo da ga probijemo i da u|emo na Trg. Za nama je u{la masa i popunila Trg. U jednom trenutku sam bio u dilemi, stajao sam na postoqu spomenika; masa je o~ekivala da ne{to ka`em, a ja sam imao odluku Glavnog odbora da ne govorimo. Kad sam, ipak, izustio prvu re~enicu, `ele}i da ka`em da svi sednemo i da po~nemo da pevamo, u tom trenutku je meni pred noge pala granata suzavca. Tog trenutka je izvr{en juri{, prvo mlazevima vode, pa suzavcem. Masa bi me pregazila da me nisu podigli i poluonesve{}enog izneli sa Trga. Prenet sam u kafanu “Prole}e”. Pozlilo mi je posle ~a{e vode koju sam popio, i odatle me lekarska ekipa vodi u Skup{tinu, gdeje bilo lekara. Pritisak mi je bio 250, a sr~ani ritam je prelazio dvesta u minutu. Le`im na kau~u u prostorijama na{eg poslani~kog kluba. Za 211
to vreme, Vuk je uspeo da se probije do Trga, Vida Ogwenovi} mu je dala kqu~eve pozori{ta i on se popeo na balkon pozori{ta. Negde oko pola dva, dva, do{ao je \in|i} i rekao mi da gori grad. U pola tri dolazi Vuk u Skup{tinu i pewe se do mene na ~etvrti sprat. Tu smo se pozdravili, bio je jako uznemiren, {ta da se radi. Rekao sam mu da treba da se povla~e demonstranti, jer }e do}i do velikih `rtava. Predlo`io sam mu da smiri masu. On se slo`io sa mnom. I {ta se onda desilo. Izlazi na prozor i masa ga ponese: “Vu~e, Vu~e”, i on raspali neku “vru}u parolu”. Pa se ponovo vrati i ka`e mi da idemo da pregovaramo sa Zelenovi}em. Ja sam rekao da ne mogu, i on odlazi sa Ko{tunicom i grupom poslanika u Vladu. U me|uvremenu, sti`e vest da je poginuo mladi}, pa milicioner, video sam da se pribli`avamo opasnom raspletu sa u~e{}em vojske. Rekao sam da je najboqe da se povla~imo do sedi{ta na{e stranke, da tamo uzmemo arhivu i da je sklonimo na sigurno. Krenemo na sporedan izlaz, u Narodnog fronta, i tamo se na uglu sretnem sa Vukom. On vi~e: “Klopka, klopka”. Nije ga primio Zelenovi}, rekao mu je da nije poslanik. Vidim ga onako u potpunoj panici i pozovem da ide kod mene, u stranku, jer Skup{tina je bila puna policije. Postoji neki tajni prolaz do podruma Skup{tine. Tu je sve vreme demonstracija bilo zbori{te policije. Me|utim, Vuk ho}e u Skup{tinu, i nije ta~no da ga je policija u tome spre~avala, oni su ga pustili da u|e kako bi ga lak{e uhapsili. Qudi su bili u stra{noj panici. Kad su tenkovi iza{li na ulicu, jedan mladi} iz SPO je dograbio kompjuter i tresnuo ga o zemqu, pla{e}i se da policwa ne do|e do baze podataka. A trebalo je samo da izvu~e disketu. Socijalisti su pogre{ili kad su ]osi}a izbacili iz partije • Da li bi druga~ije stawe bilo u na{oj opoziciji da ste uspeli od po~etka da nagovorite Va{eg prijateqa Dobricu ]osi}a da se postavi protiv Milo{evi}a? – Dobrica ima ose}aj za ideolo{ki problem. Za wega je Milo{evi} mawe zlo od obnove klerikalizma, ~etni{tva i monarhije, za {ta se kako je izgledalo u jednom trenutku zalagao glavni deo opozicije. ^ekao je da vidi {ta }e se dogoditi. On je i sada opet pred tim problemom. On se puno brinuo za srpsko pitawe u Bosni, i ne znam kako }e reagovati posle ove Kraji{nikove izjave o ravnogorskom pokretu. U principu, ne bi trebalo da ih odbaci zato {to su oni za “~etni{tvo”, ali ni oni u jednu svenarodnu borbu ne treba da idu sa amblemom koji podr`ava samo jednu ideologiju, da ideolo{ki cepaju narod. Mislim da bi to mogla biti wegova dilema. • Kakav je bio wegov plan kada je prihvatio da bude predsednik Jugoslavije? – Radilo se tu o proceni da treba oko saveznog vrha napraviti jezgro koje }e biti balans Milo{evi}evoj autoritarnosti. ]osi} je oko toga imao nedoumice. On je s jedne strane hteo da bude objediniteq srpskog naroda, i da u tom pogledu bude nadstrana~ka figura, zatim je `eleo da kao dr`avnik uti~e na tok doga|aja, ali u isto vreme je `eleo da ostane i neka politi~ka figura koja }e biti svrstavana prema demokratskom bloku. U jednom trenutku smo mislili da bi pravo re{ewe bilo da se on kandiduje. Me|utim, kod wega su prevladale ove druge ambicije, da bude iznad stranaka, da deluje samostalno. • Da li ste ga upozoravali {ta }e mu se desiti? 212
– Naravno, ja sam mu govorio o opasnostima. [e{eq se spremao punom parom. Ali, ]osi} nije o~ekivao da }e socijalisti tako u bloku glasati. Ne zaboravite da je ]osi} pao sa jednim ili dva glasa razlike. Mi smo uspeli da napravimo jedan otpor, da ga podr`e iz DPS-a, Narodna stranka, DEPOS. On je verovao da ima i dosta socijalista koji }e ga na tajnom glasawu podr`atm. A ispalo je da je za wega od socijalista glasao samo jedan ~ovek, Sekuli} sa Kosova. Ja sam ve} u toku sednice, u podne, shvatio da }e oni wega ru{iti i, kad je krenulo, videlo se da }e oni to smandrqati u toku jedne sednice. Naravno, to je bilo ustavno ogre{ewe. Ne mo`e se na istoj sednici utvr|ivati da li je neko prekr{io Ustav, zatim predlo`iti wegovo smewivawe i izglasati smena. • [ta radi ]osi} za to vreme? – On u SIV-u gleda televiziju, smeje se [e{eqevim {epurewima. Ja sam mu onda poslao Peri{i}a da ga nagovori da do|e u Skup{tinu, jer situacija postaje ozbiqna. Bilo je veoma va`no da do pono}i ]osi} ne bude smewen, jer bi se do tada zavr{ilo redovno zasedawe. Onda bi moralo da se zaka`e vanredno zasedawe za {ta bi trebalo skupiti potpise. Mi bismo dobili na vremenu, verovatno bi i javnost reagovala. Ja sam jo{ uvek, do deset sati uve~e, verovao da }emo ih naterati na dve sednice. Peri{i} je oti{ao kod ]osi}a i vrato se posle sat i po i rekao mi: “On gleda televiziju sa Stanojevi}em i smatra da nema nekih opasnosti. “Ja sam jo{ jednom poku{ao da ga zovem i u~inim alarmantnom celu situaciju. Nisam mogao da li~no idem, jer sam sve vreme vodio replike a da bih dobio na vremenu. Uglavnom sa Ratkom Markovi}em, koji je dokazivao da po Ustavu mo`e i ono {to ne mo`e. Bo`ovi} je tako|e odigrao ulogu kao predsedavaju}i, da se smewivawe smandrqa u toku jedne ve~eri. Naravno, sve pomognuto gromkim napadima u koje je krenuo [e{eq. To je bio i povod zbog kojeg sam tra`io Bo`ovi}evu ostavku. • Kad zapravo ]osi} shvata da }e biti smewen? – [ta ja znam, pitajte wega, ali moj utisak je da je on to shvatio tek kad je izglasano. Ja sam do{ao ku}i u jedan sat po pono}i, javio mu se telefonom i rekao: “Video si sam!” On mi je onako, jako vedro zahvalio na govorima i odbrani rekao: “Borio si se kao lav, koliko si mogao. [ta da radimo. Takva je situacija.” Ali, mislim da je to bila {teta. [teta, zato {to on do kraja nije ostvario svoju zamisao. On se u toku mandata mewao, kako je imao te me|unarodne kontakte, u @enevi, Londonu... on je {irio saznawa o celoj situaciji. Postajao je realniji u proceni. Se}ate se kad je bio Vensov plan da je ]osi} procewivao da se izla`emo vrlo velikoj opasnosti, ako ne na|emo kormilo ka miru. Ho}u da ka`em, mogao je i daqe da bude korisna figura, kao i na unutra{wem planu. S druge strane, mislim da su socijalisti pogre{ili, jer su nekoga ko im je bio dosta solidaran izgubili kao saveznika. Pre svega, na me|unarodnom planu. Nova tradicija: Fenomen ~etiri krtice • Posle svega {to je u~inio, narod veruje da je Milo{evi} neuni{tiv. Taman kad se pomisli da je pritisnut uz zid, on izvu~e yokera iz rukava. Za mene je i daqe ostao tajanstven onaj yoker od ~etiri poslanika ko ji su kri{om glasali za Tomi}a? Kako obja{wavate fenomen te ~etiri krtice? – Da je bilo potrebno, ispostavilo bi se da ih ima i vi{e. Radi se tu o globalnoj situaciji opozicije. Politi~ke stranke su potpuno neza{ti}ene. Prva nevoqa je da one nemaju svoja legalna sredstva. Da bi uop{te imale admi213
nistraciju, telefone, zgrade, kampawe, one moraju da se oslawaju na donatore. Na{e stranke nisu kao KP Italije koja ima svoje fabrike. Ne morate biti Berluskoni, tamo su i male stranke vrlo bogate. Da ne govorimo {ta imaju konzervativci u Engleskoj. To je bogatstvo. Ovde su stranke bez ikakvih sredstava. Zakon o finansirawu stranaka je sme{an. Tim sredstvima ne mo`e da se plati ni telefon. Drugu stvar koju mogu da urade to je da uvale u stranku nekog bogatog privrednika. Danas biti bogat nije tako prosto, mada izgleda da je lako. Mnogi su se obogatili, samo zato {to su bili vrlo bliski vlastima. [to su koristili privilegije. Onda oni mogu biti trojanski kowi u strankama i kad je potrebno oni se aktiviraju. Ta pri~a o donatorima koji investiraju u budu}nost je pri~a za malu decu. Ovde je na delu logika: “Daj nam danas”. Danas se tra`e izvozne dozvole, primarna emisija, robne rezerve, nafta, cigarete, bilo {ta, ali odmah, danas. Onda je to sjajno, ali za to morate biti bliski vlastima. To je problem. Ja sam poku{ao da izbegnem taj uticaj finansijera, pa sam se radije oslawao na ~lanove stranke i prijateqe, na one koji su zaradili novac napoqu i nemaju ovde politi~ke ambicije. Ciq mi je bio da imam {to mawe ovih na{ih, “doma}ih finansijera”, kojima se ne zna poreklo novca. Tu se nalazi otvoreno poqe za manipulaciju. Druga stvar je da u principu ~lan stranke mo`e da postane onaj ko izrazi `equ da to bude. Neke znate, neke i ne znate. To zna~i da mogu da vam se na|u u stranci, da u~ine neke usluge, finansijske ili organizacione, i oni napreduju. U glavni odbor mo`e da u|e svako ko u op{tinskom odboru sakupi pedesetak qudi i ovi ga izglasaju za predsednika. On automatski postaje ~lan Glavnog odbora. Zna~i, nema te prave brane kojom bi se stranke {titile. A vladaju}a stranka mo`e da se {titi. Ona ima monopol na policijska dosjea, uvek mo`e da se obrati policiji i pribavi obave{tewa o bilo kome ko im se prikqu~uje. • Da li mislite da }e se jednom saznati ko su bila ta ~etvorica? – Ho}e, na kraju se sve zna. Otvori}e se policijske arhive, progovori}e neko. O smewivawu Milo{evi}a i krunisawu Aleksandra • Va{i oponenti su Vas uglavnom optu`ivali da ste anacionalni, pre svega, iz Demokratske stranke Srbije? – Pa, prvo, to nije ta~no. Mnogi od tih qudi su nekada imali stavove koji su bili i mek{i od mojih stavova. I po nacionalnom pitawu. Mnogi qudi kasnije dogra|uju neke sukobe kojih nije bilo. Sa Ko{tunicom gotovo da nikada nisam imao sukob. Vi{e sam imao sukobe sa \in|i}em i ^avo{kim oko nekih konkretnih odluka. Sa Ko{tunicom sam imao jedan vrlo korektno razvijen odnos, ja sam `eleo da to bude i prijateqski. @eleo sam da uvek imam neku saglasnost, ne{to {to se zove konsenzus oko va`nih pitawa. On se uvek slagao. Sve do jednog trenutka oko majskih izbora 1992. kada se pokazalo da on sa Radetom Stojanovi}em ima druga~iji stav. Zatim se pojavilo pitawe monarhije. On je pozivan od strane qudi iz Krunskog saveta, a ja nisam imao ni{ta protiv da se ti kontakti odr`avaju preko wega. Kada se pojavio DEPOS bilo je jasno da postoji druk~iji kontekst. Mi smo bili u tolerantnom odnosu, iako se videlo da se sve vi{e razlikujemo. DEPOS nas je potpuno razdvojio. Iz tri razloga. Za mene je bilo sporno da se jedan pokret koji pretenduju da bude svenarodni, vezuje samo zajednu ideju, za ideju monarhije. Pogotovo {to su 214
ankete pokazivale da ta ideja nema ve}insko upori{te u narodu. Dva miliona qudi je u Srbiji pro{lo kroz Komunisti~ku partiju. Neka je pola u{lo i iza{lo iz interesa ili je iskqu~eno, ali je svest zna~ajnog dela naroda druk~ija i nespremna da napre~ac prihvati monarhiju. Druga stvar je na~in institucionalizovawa pokreta. Svi ti dogovori su se de{avali u Srbinovi}evom ateqeu i kako sam ~uo kod vladike Atanasija u Opovu. Mene niko nije pozivao na te sastanke. Tre}a stvar je ta najednom probu|ena ambicija “umnih glava”, koji su sada hteli da preko no}i urede politiku u Srbiji. Da rekonstrui{u opoziciju tako {to }e skloniti u stranu Vuka i mene. To je smi{qeno tako da samo potpredsednici stranaka budu u rukovodnom telu DEPOS-a. Ja sam video svu kombinatoriku takvog poteza, i smatrao sam da neko ko ho}e bez pre|enog kilometra, bez ijednog mitinga po selima i varo{icama Srbije, bez iskustva parlamentarnih borbi, bez tog mu~nog rada u stranci da prihvati kormilo vo|ewa opozicije samo zato {to veruje u svoju misiju nije mogu}e. Vuku je to odgovaralo, mislio je da }e on wih iskoristiti, da ih on potrpa u svoju vre}u, kako bi izgledalo da ga ne podr`avaju samo deo omladine, kafeyije i ogor~eni qudi po provinciji, nego da iza sebe ima akademike, Crkvu, prestolonaslednika. Slede}i plan DEPOS-a za mene je tako|e bio naivan, da se napravi veliki miting na kojem }e biti smewen Milo{evi}, krunisan Aleksandar, i zatim na ramenima unet u dvor, u sobu Petra II. Ve} sam vam rekao da mislim kako se kod nas istro{ila energija Praga i Berlina, i da je nemogu}e za smenu Milo{evi}a sakupiti pola miliona qudi, {to je kriti~na masa za pad re`ima. Po{to sam duboko bio uveren da je organizacija DEPOS-a bila pogre{na i da }e se raspasti, ja sam rekao na Glavnom odboru da sam protiv ulaska u ovakav DEPOS i da }u ostati protiv makar ostao potpuno usamqen, predla`u}i razgovore o normalnom ure|ewu opozicionog Saveza. Mene su uveravali neki moji prijateqi iz DEPOS-a da je va`no da ja u|em unutra kako bi se onda lak{e eliminisao Vuk, “u|i ti, pa }emo mi wega da u}utkamo”. Verovatno su Vuku govorili: “Pristani ti na ovu formulu da marginalizujemo Mi}una, a ti }e{ svakako biti narodni tribun i vo|a.” Ho}e li \in|i} letovati na crnogorskom primorju? • Javnost je bila dosta iznena|ena time {to je posledwa sednica Glavnog odbora bila zatvorena za javnost, iako ste se Vi, kao {to se videlo na televiziji, tome protivili! – Bio sam i sam iznena|en takvim nastojawem predsedni{tva, jer je interesovawe javnosti sa stanovi{ta Demokratske stranke bilo poja~ano posledwim mnogobrojnim \in|i}evim izjavama o Saveznoj dr`avi, Crnogorcima, budu}im funkcijama Slobodana Milo{evi}a, zajedni~kim saop{tewem o smeni Bo`ovi}a, u kojoj se [e{eq za{ti}uje, pa je bilo normalno da se o tome u stranci razgovara. Najve}i broj govornika iznosio je kriti~ke argumente zbog bilo kakve saradwe sa radikalima, sa kojima smo ~ak u sudskim sporovima i programski veoma udaqeni. Isto tako, vreme i na~in kako je postavqeno pitawe odnosa u federaciji ocewivano je veoma kriti~ki. Na kraju smo mogli samo da ~ujemo izjavu predsednika da je stawe u stranci sjajno, a da jedna grupa kritizera iz dokonosti sputava akcije. Smatrao sam pogubnim za Demokratsku stranku da se odrekne politi~kog mi{qewa, argumentovane rasprave, upotrebe “kolektivnog uma”, jer tako se dolazi do najboqih predloga i zakqu~a215
ka. Obe ove stvari ticale su se direktno Saveznog parlamenta i potpuno je nenormalno da o tome saznajem iz novina. Na primedbe qudi koji su uvek imali {ta da ka`u u stranci, od akademika Tadi}a, profesora i poslanika Velimira Simovi}a, Svetlane Kwazev, ~ak i onih koji su se ranije veoma slagali sa politikom Predsedni{tva Zorana Lukovi}a, Mom~ila \ur|i}a, do{ao je odgovor Zorana \in|i}a: “Ovi koji stalno kritikuju, koji su nezadovoqni, mogu da odu iz stranke.” Ovaj bahat odgovor bio je ne{to {to sam verovao da se nikada ne}e ~uti u Demokratskoj stranci. Ovi qudi su govorili kao ~lanovi Glavnog odbora na svakoj sednici o politici stranke koju, po statutu vodi Glavni odbor, i niko nema prava da ako mu se ne dopada ono {to oni govore da ih {aqe u druge stranke. • [ta Vi konkretno zamerate ]in|i}u u vezi s wegovom inicijativom za regulisawe odnosa sa Crnom Gorom, izuzev {to nije vreme za takvu raspravu? – Prvo, na~in postavqawa tog pitawa, jer se prolazilo od neravnopravnosti republika kao jednog fakti~kog stawa koji je izveden iz broja poslanika u Ve}u gra|ana. Srbija ili Crna Gora ne mogu biti ravnopravnije ili neravnopravnije ukoliko odnos poslanika nije pet puta nego petnaest puta ve}i u korist Srbije. Za stvarni odnos snaga to je svejedno. Da li crnogorskih poslanika ima trideset ili deset u Ve}u gra|ana koje ima 138 poslanika. Ako se iz toga izvede sintagma da jedan Crnogorac vredi kao ~etiri i po Srbina, onda to podsti~e neraspolo`ewe i negativne strasti koje smo ve} imali prilike da vidimo u raspadu prethodne Jugoslavije. Drugo, lo{e funkcionisawe Savezne dr`ave ne mo`e se svesti na pitawe jedan ~ovek jedan glas u Ve}u gra|ana kada se time ne stvara glasa~ka premo}. Na kraju, Saveznu vladu stvorili su Socijalisti~ka partija Srbije i DPS, pa u to ne treba ukqu~ivati dr`ave i narode. Mo`da je to podiglo marketin{ku pra{inu, ali je nanelo politi~ku {tetu stranci. Gotovo sve politi~ke partije, izuzev radikala, ili su o{tro napale ove izjave ili su stavile zna~ajne rezerve. Smatrao sam da je bilo boqe da se o ovome prethodno vodila rasprava na Glavnom odboru, ili da je bar savezna poslani~ka grupa ovo razmatrala. • Govori se o statutarnim izmenama u Demokratskoj stranci. U kojem pravcu }e one i}i? – Iako su najavqivane velike promene, one su se mawevi{e svele na ja~awe predsedni~ke funkcije, jer }e predsednik stranke voditi i Glavni i Izvr{ni odbor i time dobiti apsolutnu kontrolu u stranci. Ova centralizacija mo}i u stranci i ona koja se najavquje u dr`avnom modelu govori da treba otvoriti raspravu o funkcionisawu demokratije, kako u politi~kim strankama, tako i u dr`avi. Jer ono {to danas strana~ka rukovodstva preduzimaju u radu stranaka, ~ini}e sutra i u dr`avi. Zato, nije svejedno na koji se na~in odvija politi~ki `ivot u strankama.” Predrag Popovi} intervjuisao je Mihajla Ulemeka Legiju za “Svet” od 27. jula 1994. godine. Najavqen kao “Kontroverzni pukovnik Arkanove Srpske dobrovoqa~ke garde, koji je u `i`u interesovawa javnosti dospeo zato {to je pazova~ka milicija prebila wegovog maloletnog sina @ivana”, uputio je niz uvreda dr Vojislavu [e{equ zato {to ga je lider radikala javno povezao sa nestankom Ise Lere. Najve}a uvreda izdvojena je u naslovu: “Sa tom majmunskom facom, [e{eq nikada ne}e postati gospodin”. Ali zato je Ulemek postao Luko216
vi}, zatim pu~ista, kidnaper i ko zna {ta sve jo{. Klupko se odvija na svakoj konferenciji za {tampu Srpske radikalne stranke. “Tri godine ratovawa Mihajlu Ulemeku, pazova~kom – kako sam, po sremski, ka`e – obi~nom birtija{u, donele su ~in pukovnika Srpske dobrovoqa~ke garde, mesto predsednika Op{tinskog odbora Stranke srpskog jedinstva u Staroj Pazovi, mno{tvo ratnih iskustava, zlatnu Obili}evu medaqu za hrabrost, kao i velike probleme u ovo vreme posle raspu{tawa SDG. Problemi su kulminirali sredinom maja, kada je patrola milicije nemilosrdno pretukla Ulemekovog sina @ivana. O tom nemilom slu~aju, kao i o mnogim drugim zna~ajnim doga|ajima kojima je Mihajlo Ulemek u~esnik i svedok, razgovarali smo u wegovoj ku}i u Staroj Pazovi. Dok nam je pokazivao svoje ogromno imawe, fabriku obu}e i ergelu sa nekoliko {ampionskih grla, Mihajlo nije propustio da napomene kako je sve to posedovao jo{ pre rata. Da bi rasterao nedoumice oko svog porekla (zbog neobi~nog prezimena) objasnioje da je porodica Ulemek potekla sa li~kog kr{a, ali da i danas svaki Ulemek mora biti Srbin, mora biti pravoslavac. Pored slavske ikone, zidove Mihajlove kafane “Trojstvo” kite i slike @eqka Ra`natovi}a Arkana. Razgovor po~iwemo pitawem o motivima koji su ga naveli da se upusti u politi~ke i ratne igre. “Ovo {to ja ~inim i nije neko aktivno bavqewe politikom ve} samo nastavak borbe za srpski narod. Ta borba traje od 1991. godine i sigurno }e se nastaviti. Onog momenta kada je stranka SSJ osnovana, ja sam postavqen za predsednika O{tinskog odbora, po nare|ewu komandanta @eqka Ra`natovi}a. Na{a stranka ima jasan politi~ki program: jedinstvo srpstva. Za sprovo|ewe tog programa dobar sam i ja, koji nisam nikakav politi~ar. Ja poku{avam da ispravim neke ’krive Drine’. Do sada nisam zadovoqan ostvarenim rezultatima.” Pri~e o Arkanovim poternicama poti~u od gorih od wega • Kada ste upoznali g. Ra`natovi}a? – Gospodina Ra`natovi}a sam upoznao 1990. godine. • Za{to ste se prikqu~iln ba{ wemu? Bilo je jo{ nekoliko nacponaliih stranaka. – Srpska dobrovoqa~ka garda je bila vanstrana~ka organizacija i upravo zato sam joj se prikqu~io. SDG nije zanimala nikakva strana~ka politika ve} iskqu~ivo borba za srpski narod. Drugi, tako|e veliki, razlog jeste to {to je @eqka od ranije pratio glas hrabrog i po{tenog ~oveka, ~oveka koji ne napu{ta prijateqe i, da upotrebim wegovu re~, @eqko je ve} ranije dokazao da ima velika muda za sve. Znao sam da u rat moram i}i, da mi je to du`nost iako sam tada ve} imao 44 godine i dvoje odrasle dece. • Me|utim, mnogi Va{eg komandanta smatraju kriminalcem. Pomiwu se Interpolove poternice... – Da, takve pri~e o @eqku mogu se ~uti po kafanama, na ulicama i kojekakvim politi~kim va{ari{tima. Osim toga, nikada vas ne}e ogovarati boqi od vas. Arkana ogovaraju samo mnogo lo{iji qudi od wega, qudi koji nisu u stawu da mu pariraju u bilo ~emu. Primer tome je Vojislav [e{eq. Ja cenim 217
wegovo zalagawe za za{titu Srba, ali ne cenim wegovo pquvawe ne samo po Arkanu, ve} i po drugim politi~kim protivnicima. Po wegovoj pri~i, svi su lo{i, samo je on, [e{eq, dobar. Meni se ~ini da je upravo obrnuto. Ako je Arkan nekada i u~inio ne{to {to se kosi sa zakonom, to su bili bezna~ajni prekr{aji koji bi se zavr{ili na prekr{ajnim prijavama. Iako odli~no poznajem @eqka, ne znam za wegove kriminalne radwe, ne znam za poternice. Dakle, sve te pri~e nisu ni{ta drugo do – obi~ne la`i. @eqko je ~estiti doma}in, ~ovek koji mnogo ceni porodicu (ima ~etvoro zlatne dece), ali se ne pla{i da krene u borbu za svoj, srpski narod. Me|u radikalima koji su bili dobrovoqci ima mnogo dobrih momaka, ali oni nemaju vo|u, nemaju ~oveka sposobnog i hrabrog da mh sam povede tamo gde ih {aqe. [e{eq je dolazio na rati{te, ali samo da bi se slikao u uniformi. Nijedan metak ispalio nije. Vuk Dra{kovi} nije imao ~ak ni toliko hrabrosti da ode na rati{te da se slika. On je ceo rat presedeo u Beogradu, laju}i na hrabrije i ~estitije od sebe. Mene je danas sramota ali moram da priznam da sam nekada bio ~lan Srpskog pokreta obnove. To je moja velika gre{ka. Takvi su i qudi kojima se Vuk okru`io. Najednom sastanku u [idu, po~etkom rata, mene je Milan Komneni} napao zbog organizovawa pomo}i srpskom narodu u Slavoniji. Rekao mi je: “Ne mo`e{ ti voditi narod u rat. Ja }u ti to li~no zabraniti!” Taj Komneni} je mnogo lo{ ~ovek. On je svog ro|enog oca i{amarao. Tada, u [idu, rekao sam mu: “Znam da ja moram i}i da pomognem svom narodu, a znam da im ti nikada ne}e{ pomo}i. Tebi je stalo samo do toga da zauzme{ neku visoku fotequ ({to je i uradio). Ti u rat nikada ne}e{ i}i jer nema{ ni srce, ni qubav prema srpskom narodu.” Arkanovi “tigrovi” nisu ~inili zlo~nne • Srpsku dobrovoqa~ku gardu, kao i pripadnike drugih srpskih vojnih formacija, mnogi optu`uju za ratne zlo~ine, pqa~ku, silovawa. Da li ste dok ste ratovali primetili dokaze za takve tvrdwe? – Smem odgovorno da tvrdim da na{i borci nisu silovali nijednu Hrvaticu ili muslimanku i da nisu pqa~kali. I kod nas se de{avalo da nam u redove do|u lo{i qudi, ali mi smo wih odmah odstrawivali. SDG je imala tu sre}u da se u wu na samom po~etku ukqu~e pravi qudi. Wih nije bilo mnogo, ali ipak ih je bilo dovoqno. A to {to mnogi i danas laju, nas ne ~udi. Oni }e lajati i kasnije, posle rata. Qudima poput Milana Komneni}a i drugih politi~kih lidera, nije mesto na srpskoj politi~koj sceni. Ja srpski narod i `ene do`ivqavam na isti na~in: `ena ima samo dobrih i boqih, a tako i Srbi mogu biti samo dobri i jo{ boqi. Srba nema lo{ih. Ima lo{ih srpskih rukovodilaca, ali na{ narod nije lo{. Srbi su trpeqiv, miran i ~estit narod, ali spremni smo i da ratujemo ako je potrebno. Zato na{ narod nikada ne}e biti pobe|en. • [ta je istina o smrti Isa Lera? Jedan biv{i pripadnik SDG je optu`io g. Ra`natovi}a za ubistvo Lera u Erdutu. – Te pri~e kru`e dosta dugo a [e{eq, koji je plasirao tu la`, nije iza{ao ni sa kakvim dokazima. Kao svedoka naveo je ~oveka kojega ja ne pamtim u Gardi, ali ako je ikada i bio sa nama verovatno je brzo najuren. Taj ~ovek je poturio najobi~niju la` gospodinu [e{equ, ako ga mogu nazvati gospodinom. On nije nikakav gospodin i nikada to ne}e biti, jer sa takvom majmunskom facom i ne mo`e biti gospodin. Isa Lera nikada upoznao nisam; za wega sam samo ~uo. 218
Poznavaju}i @eqka, mogu da tvrdim da on Lera nije sklonio, niti ga ceo taj slu~aj interesuje. • Gospodin Ra`natovi} je jednom prilikom izjavio da SDG nema zarobqenika. Ovde je to prihva}eno kao dokaz da su va{i saborci ~inili ratne zlo~ine. – To nije istina. Generali Andrija Bior~evi} i mnogi drugi pravi borci mogu da potvrde da smo mi u svaku borbu i{li zajedno sa tada{wom JNA i da nikada ni{ta nismo radili na svoju ruku. Zatvore nismo imali ni u Erdutu, ni u Bijeqini, Zvorniku, Benkovcu, niti bilo gde daqe. Sve te la`i o ubijawu zarobqenika i masakrirawu pri~aju qudi koji u ratu nisu u~estvovali. Takve la`i se ne mogu ~initi od pravih, ~asnih i ~estitih boraca. • Vi ste pukovnik SDG. Kada ste dobili taj ~in? – Kada smo kretali u rat, mi uop{te nismo razmi{qali ni o kakvim ~inovima. Bez obzira {to nije slu`io vojsku, @eqko se pokazao kao odli~an strateg i vojskovo|a. Sa devetnaest momaka krenuo je u rat a, s vremenom, SDG je postajala sve brojnija. Jednog momenta je postalo neophodno da se u na{im formacijama postave stare{ine. @eqko je odabrao momke koji su se ve} dokazali. Nekoliko wih je zavr{ilo vojne {kole a imali smo i jednog aktivnog potpukovnika. Oni su sprovodili teorijsku nastavu koju smo iz dana u dan u praksi proveravali. Kod nas se brzo napredovalo, jer smo i mi brzo i{li napred. Svaka akcija je znala i skinuti ~in (ako ispadne{ pi~ka), ali se moglo i brzo napredovati (ako se poka`e{ ispravnim). Kao komandant Obrovca dobio sam ~in pukovnik SDG. • SDG je trenutno demobilisana. Da li je bilo pritisaka ili ste se sami odlu~ili na taj ~in? – SDG je odradila sve postavqene zadatke. I{li smo s rati{ta na rati{te. Vojska Republike Srpske je procenila da su za odbranu od muslimana dovoqni samo qudi iz srpske Bosne. Zna~i, tamo vi{e nismo imali {ta da tra`imo. U Slavoniji, kao i u celoj Republici Srpskoj Krajini, vi{e nismo potrebni. Tamo je rat, za sada, zavr{en. (Siguran sam da }e rata jo{ biti). Predsednici Republike Srbije, Republike Srpske i RSK su odlu~ili da se li{e na{ih usluga. Mi smo to ispo{tovali. Na{ nastavni centar u Erdutu korektno smo predali vojsci RSK. Vrati}emo se svojim poslovima, a kada budemo opet potrebni, obu}i }emo uniforme i nastaviti borbu za odbranu srpstva”. • Kako Vi, koji ste proveli tri godine ratuju}i, do`ivqavate sve izra`enije tendencije za ponovnom integracijom Jugoslavije? – Ovaj mir je samo mali predah. Rata }e biti jo{, iako ga ja ne `elim. Kada bih ja poginuo, sa svojih 47 godina, ne bi mi bilo `ao, ali te{ko je gledati svu tu smrt i nesre}u koja u ratu susti`e `ene, decu i mnoge druge nevine i bespomo}ne `rtve. I ovaj rat je dokazao da Srbi i Hrvati ne mogu zajedno. Mi nikada ne mo`emo i ne}emo biti bra}a, kumovi, prijateqi. To je istorija dokazala. Jo{ se nisu ni ohladile pu{ke a ponovo neko zagovara neku novu Jugoslaviju. Svi Hrvati su usta{e. Dobar Hrvat ne postoji. Sve ono {to sam mislio o Hrvatima pre rata, samo sam potvrdio u ratu: nijedan Hrvat Srbima ne `eli dobro, bio on u Zagrebu, Staroj Pazovi, Slankamenu ili u sred Beograda. Hrvati nikada nisu odstupali od usta{ke `eqe da NDH bude do Zemuna. Posle Drugog svetskog rata tu ideju su sprovodili na podmukao ali efikasan na219
~in. Da su bili malo strpqiviji, oni bi po{tene i naivne Srbe privoleli svojim namerama. I ja sam ponekad postupao naivno i suvi{e tolerantno, ali nikada nisam verovao Hrvatima. Tu su blizu Golubinci, Novi Banovci, Slankamen, pa sam imao prilike ~esto da sedim sa Hrvatima. Oni su uvek isticali i cenili svoje, dok su sve {to je srpsko nipoda{tavali. Jugoslavija je bila ve{ta~ka tvorevina– i ova, na{a, Jugoslavija je takva – ona Srbima ne treba. Za{to da se mi Srbi pla{imo Srbije? Odvojile su se Slovenija, Hrvatska, Makedonija, pa za{to da i Srbi ne naprave svoju dr`avu. Naravno, sve nacionalne mawine u Srbiji ne samo da su ravnopravne i da u`ivaju sva prava, nego su ~esto i u povla{}enom polo`aju. “Nema lojalnih Hrvata, tako ne{to ne postoji!” • Govori se da ste i Vi u~estvovali u pretwama i proterivawu Hrvata iz Slankamena. – I to je jedna od la`i. Ja sam 1991. godine oti{ao u Slankamen i tamo{wim vode}im Hrvatima, kao {to je Ivo Rajkovi} – Kuda i jo{ par wih, naredio da skinu {ahovnicu. Ja ne mogu zabraniti da Hrvati u Zagrebu stavqaju {ahovnicu, ali, isto tako, ne mogu dozvoliti da ti isti Hrvati mirno ovde, na 30 kilometara od Beograda, stavqaju {ahovnicu. ^im je po~eo rat, Hrvati su se zakitili {ahovnicama. Kada sam im naredio da zastavu skinu, postupili su pametno – poslu{ali su me. Nikada je vi{e nisu stavili. Nijednom Hrvatu nisam pretio, ali sam ukazivao na neke od wih. Ako je nekome u pro{lom ratu otac bio usta{a, i u ovom ratu wegov sin }e, naravno, biti usta{a. Na takve qude sam ukazivao i nisam gre{io. Recimo, Nikica Pavli} je bio vi{i inspektor SUP-a. Ja sam nadle`nima u SUP-u rekao da paze kakve mu zadatke daju. Pokazalo se da sam u pravu. Nikica Pavli} je oti{ao u Osijek, gde je promenio ku}u. Bio je o`ewen Srpkiwom, sa kojom ima dve }erke. Kakav je Nikica Pavli} – takvi su svi Hrvati, bilo gde da se nalaze. Svi koji su oti{li iz Stare Pazove i iz drugih mesta, nisu oti{li zbog pretwi i ugro`enosti, ve} zbog qubavi prema Hrvatskoj i usta{ama i, {to je jo{ va`nije, iskoristili su muku Srba proteranih sa prostora sada{we Hrvatske. Ucenili su ih, daju}i im svoje uyerice za skupocene vile. Svaka Hrvatska porodica koja je oti{la dobila je mnogo vi{e nego {to je dala Srbima. Srbi poseduju dokumenta kojima dokazuju da su tamo posedovali velika imawa, zemqu, privatne radwe. Pri tim poslovima, Hrvatima su mnogo pomogli wihovi popovi iz Slankamena, Golubinaca i drugih mesta. Isto tako, pomoglo im je to {to su oni iz Srbije mogli bez problema da odu u Hrvatsku, da pogledaju i izaberu ono {to im se svi|a, pa da se opet mirno i nesmetano vrate u Srbiju. Niko ih ne pita {ta su tamo radili. Ne pita ih se da li su nosili preko zlato, devize ili mo`da vojne tajne. Verujte, ba{ to im je bio osnovni zadatak. Srbi su, kao i u svim dosada{wim ratovima sa Hrvatima, na podmukao na~in o{te}eni. • Kakvi su danas odnosi izme|u Hrvata i Srba kod vas? Kako se Hrvati pona{aju prema Vama? – Hrvati pri~aju kako Mile Ulemek preti ovome, preti onome. To nije ta~no. Vlast u Srbiji prihvata preostale Hrvate kao svoje lojalne gra|ane iako lojalan Hrvat ne postoji. Frawa Tomi} i danas `ivi u Pazovi a ve} je pet puta i{ao u Rijeku, gde mu je za oko zapala neka srpska ku}a. On svaki ~as ide tamo u Hrvatsku, a ovde normalno `ivi, bez ikakvih problema. Proble220
me mu ne}e praviti ni Mile Ulemek. Ja Hrvate ne volim i ne}u ih nikad voleti – kao {to ih niko od mog potomstva ne sme da voli, a kome su dragi, neka `ivi sa wima. Za{to mi prebi{e {esnaestogodi{weg sina • Nezaobilazna tema ovog razgovora jeste i nesre}a koja je zadesila Va{eg sina @ivana. Naime, 22. maja dvojica milicionera su se ume{ali u sva|u grupe de~aka i nemilosrdno pretukli Va{eg sina. Ve} po posledicama tog batinawa mo`e se naslutiti da razlog za tako `estoku reakciju milicionera nije samo namera da se de~aci razdvoje i urazume. Kako ste reagovali kada ste videli {ta se dogodilo? – Da je moj sin druga~iji, da nije takav kakav jeste, ja bih mo`da kazao milicajcima: “Hvala vam {to ste mi urazumili sina”. @ivan ima 16 godina, dobar je u~enik i ~estito je vaspitan. Pao je u nemilost milicionera samo zbog mene, zbog mog u~e{}a u ratu i obnovi srpskog jedinstva. Moja stranka je od dana osnivawa u Staroj Pazovi u~inila mnogo. Pomogli smo Dom zdravqa i {kolu, organizovali smo nekoliko humanitarnih akcija i sli~no. Kao predsednik Op{tinskog odbora SSJ, ukazao sam na lo{ rad pojedinih op{tinskih ~elnika. Na osnovu mojih dokaza, pro{le godine je smewen predsednik op{tine i jo{ nije niko postavqen na wegovo mesto. Poku{ao sam svojim sugra|anima da uka`em da se na vlasti nalaze lo{i qudi, kao {to je taj Sre}ko Baji}, kao {to je Nikola Kla{wi} i mnogi drugi. Poku{ao sam da uka`em na mnoge lo{e qude u ovda{wem SUP-u. Dokazivao sam da zloupotrebqavaju muku ovog naroda, da koriste ovo bezvla{}e. Izme|u ostalih, to je ~inio i gospodin Ota{evi}, koji je iz Vukovara uvezao automobil, prodao ga i prekr{io zakon. Ovde se obi~ni qudi `estoko ka`wavaju za svaku gre{ku, a milicioneri i op{tinari mogu da rade {ta ho}e. Verovatno sve wih ta istina vre|a i smeta. Po{to sam ja u svim tim slu~ajevima u pravu, meni ne mogu ni{ta. Umesto toga, svete mi se preko mog deteta. Posle tog incidenta i{ao sam kod momaka koji su bili s mojim sinom. Objasnio sam im da ne tra`im da svedo~e u @ivanovu korist nego da samo `elim da ~ujem {ta je istina, da saznam da li se moj sin potukao, da li je vre|ao ili napadao nekoga. Sva ta deca su mi rekla da @ika nije kriv. Milicioneri su ga tukli divqa~ki. Lupali su mu glavom o kola, tukli pendrecima po glavi. Krivci za to moraju biti ka`weni. To su u~inili Vuka{in Ka{ar i neki Cugleta. Da su ~asni qudi i po{teni milicioneri, bilo {ta da je moj sin uradio, ne bi mogli i smeli da ga tako tuku. Tako se ne tuku deca od 16 godina. Tu opravdawa nema. Ja sam ogor~en. ^udim se da sam se savladao i mirno odreagovao na sve to. Verujem da su oni o~ekivali moju `e{}u reakciju, da planem i potegnem oru`je. Tada bi me se re{ili, a ovako }u sudskim putem dokazati wihovu krivicu. • Da li ste tra`ili obja{wewe od milicionera? – Naravno! Oni ka`u: “Milo, nama je `ao {to se to tebi desilo, ali mi druga~ije nismo mogli. Bila je velika gu`va i mnogo u~esnika u tu~i. Miliconeri su to iskoristili kao povod da mene izazovu. Uostalom, oni vr{e i druga~ije pritiske na mene i moju porodicu. Moja `ena ne mo`e da kolima pro|e kroz grad a da je ista patrola ne zaustavi nekoliko puta na dan. Me|utim, preko svega {to su u~inili mom sinu ne mogu i ne}u da pre|em. Tu`io sam ih redovnom sudu. Oni bi bili zadovoqnn da sam ja iz rata do{ao kao krimina221
lac, kao ratni profiter. Ja sam i pre rata imao sve {to imam i sada. Zato me poku{avaju isprovocirati na ovaj na~in. Imam ugovor od Boga na 102 godine `ivota • Me|utim, na va{u tu`bu, SUP je odgovorio tu`bom protiv Va{eg sina. – Pokrenuli su tu`bu zbog napada na slu`beno lice. Privodili su u~esnike iz te nepostoje}e tu~e i ucewivali ih da daju izjave kako je @ika milicajce vre|ao i maltertirao. Zar je @ika tako stra{an da sa 16 godina i jedva 50 kila, napadne dvojicu milicionera u naponu snage. Oni su ga prebili pendrecima ne zato da bi se odbranili od @ike, ve} da bi meni, Mihajlu Ulemeku, dokazali kako su jaki. Me|utim, to {to su pokazali nije snaga ve}, naprotiv, bedna slabost. • [ta }ete da uradite ako se ne{to sli~no ponovi? – Ovo sam istrpeo, ali sve ima granice. Ne daj Bo`e da se to ponovi a da moj sin opet nije kriv. Kada bi se to dogodilo, morao bih ja da napravim neku glupost. Ja sam se na`iveo, a ako budem morao da rizikujem svoj `ivot, povu}i }u nekoga za sobom, u to sam siguran. Ne}u dozvoliti da mi sina maltretiraju. Sve sam o~ekivao. O~ekivao sam i da mene hapse i progone. Navikao sam ve} na wihove pretwe, pretresawe ku}e i privo|ewe. Tokom rata dva puta su me privodili. Prvo sam odle`ao jedanaest dana zbog doga|aja u Slankamenu, a drugi put sam u zatvoru proveo dvadeset i dva dana zato {to sam na autoputu, pred patrolom novosadske milicije, nekom muslimanu oduzeo pi{toq bez dozvole. Pokazalo se da nisam kriv. Za oba dela sam oslobo|en. Nijedan od Ulemeka – a na ovom terenu `ivimo od 1684. godine – nije bio, niti }e biti kriminalac. Na{a gre{ka je samo u tome {to smo ~asni i ~estiti Srbi. Ovi vlastodr{ci to ne mogu da shvate. Wih ne interesuje ni{ta drugo nego samo li~ni profit. • Kada smo se dogovarali za ovaj razgovor pomenuli ste da imate ugovor sa Bogom. O ~emu je re~? – U {ali ka`em da imam s Bogom ugovor na 102 godine `ivota. Deda mi je `iveo relativno kratko, kao i otac. To {to je wima preteklo, uneo sam u svoj ugovor i tako sam dobio ovu ra~unicu na 102 godine. Pretpostavqam da }e mi to vreme biti dovoqno da u~inim ne{to korisno i za sebe i za ceo srpski narod.” Bogoqub Pej~i} objavquje u “Srpskoj re~i”, od 4. jula 1994. godine, ~lanak pod naslovom “Car Trajan” u kojem iznosi pregr{t neta~nih podataka i aluzija na neprincipijelnost dr Vojislava [e{eqa. – “Doskora{wi dobo{ari “svi Srbi u jednoj dr`avi”, me|u wima i prva ceremonijalna li~nost na{e nepriznate dr`ave – gospodin Zoran Lili}, stidqivo kao gospo|ice, jedan po jedan odla`u svoje ratne bubweve, poku{avaju}i da ih utrape Vojislavu [e{equ, a sa wima i svu nesre}u koja je zadesila Srbe od posledica javne ekshibicije mitskog pokli~a, ~iji je bilans 14 hiqada mrtvih Srbijanaca i tri puta vi{e sa {takama, uz trajawe ekonomskih sankcija, koje su vratile Srbiju na sami po~etak partizanskog vladawa. Ispada da je car Trajan bio samo gospodin Vojislav [e{eq, a da su ostalim gospodarima rata i{~ilele kozje u{i i da za u{i sada treba hvatati samo onog koji dosledno tvrdi da ih ima. Cinkaro{i iz one druge partije odali su koalicionog kopredsednika manirom uli~nih {vercera, ne bi li ga u 222
nagodbi sa svetom izru~ili u Hag kao jedinog pouzdanog neprijateqa mira i iskqu~ivog krivca za krvave doga|aje naroda na srpskoj strani balkanskog prostora. Ali, Vojislav [e{eq nije Dobrica ]osi}, koji }e u~tivo prihvatiti krivicu i povu}i se u samo}u da bi posle vremena smrti razjasnio svoje vreme vlasti. [e{eq mesecima nije izbijao iz malog dvorca u Pionirskom parku i kada on ka`e da je vlasnik dvorca “najve}i kriminalac u Jugoslaviji”, dakle, sve do Karlobaga, Karlovca i Virovitice, sigurno ne ka`e bez pokri}a jer je bio, kao retko ko, upu}en u {ifrovane tajne ovog ratnog korifeja svih srpskih ludosti. Uostalom, gospodin Vojislav [e{eq nikada nije u{ao u kabinet Slobodana Milo{evi}a bez skrivenog mikrofona, pa samo naivni mogu poverovati u mogu}nost wegovog izvo|ewa na sud zbog “uvrede ~asti i dostojanstva predsednika Republike”. [e{eqa, svakako, ponajmawe opseda sentimentalnost prema starim vremenima i svom mentoru, jer on sada kroz pakao drugog vidi svoj mogu}i izlaz i to je zapravo su{tina drame i jednog i drugog. Vojislav [e{eq, dakle, jasno razume inicijativu tu`ioca ali je i sasvim sigurno da javni tu`ilac ne zna u kakvu se nevoqu upustio i kakvoj je nevoqi izlo`io svog Cezara. Treba}e mu sada mnogo mudrosti da kao {naucer sve {to je popi{kio uredno zatrpa. Dosada se samo u revolucionarnim vremenima de{avalo da, recimo, voza~ tramvaja dogura do predsednika dr`ave. Taj kuriozitet u miru desio se ni krivom ni du`nom Zoranu Lili}u, koji posle Dobrice ]osi}a deluje iznena|eno i upla{eno a ponekad i manekenski stidqivo, kao da se izvnwava celom svetu za dar koji nije zaslu`io. Otuda, vaqda, sa velikim entuzijazmom otvara sajmove, muzeje lepih umetnosti a govorni~ku ve{tinu isprobava u mesnim zajednicama, naj~e{}e, pred borcima onovremenog rata. Ovih dana gospodinu Lili}u se osre}ilo da razgovara i sa egzaltiranim patriotama svoje stranke, direktorima i glavnim urednicima i skrene im pa`wu da je sada srpski nacionalni interes – mir. “Svi Srbi u jednoj dr`avi” odga|a se za neko drugo vreme, a ono {to se desilo nije se desilo, moramo dakako da poni{timo u~iweno i posledice da ne priznamo. Bio je to, zapravo, nastavak one pri~e o taocima, Srbiji, Bosni i Krajini i tajnovitim glave{inama koji se ne mogu poigravati Srbijom i sudbinom Srba. Po opu{tenim brcima glavnog urednika informativnog programa RTS Dragoquba Milanovi}a videlo se da medijskim hu{ka~ima rata nije bilo jasno kako izdr`ati novu probu vremena. Wihov lazurni namaz lica ili je skrivao bes ili strah, shvataju}i mo`da da su hodaju}i u stopu sa vremenom, sa wim i oti{li. Vreme je, po svoj prilici, po~elo druga~ije da sudi o sebi i svojoj promenqivosti. Gospodin Lili}, naravno, ne svojom inicijativom i voqom, surovo je o{urio smu{ene medijatore jedne krvave politike koju su oni godinama raspoznavali kao patriotizam, a protivnike te politike razgla{avali izdajnicima i stranim pla}enicima, nude}i gledaocima i ~itaocima anesteziju pod ~ijim dejstvom mogu lak{e da sa~ekaju sutra{wi dan. Sada su oni, odjednom, od borbenih ~lanova partije postali te{ko breme i zlo seme za novu dr`avnu politiku. Ina~e, otkako je gospodin Zoran Lili} u formi, sve je mawe posla za port223
parola SPO prof. dr Ivana Kova~evi}a. Gospodin Lili} te~no i ta~no obrazla`e politi~ke stavove ove stranke, i sva je prilika da mu u slede}em zahtevu ne}e biti uskra}ena {vajcarska viza. Pri~u, dakako, treba odmotati do kraja.” Pod naslovom “Za Jugoslavijom ne treba plakati” , “Duga” je 9. jula 1994. objavila intervju sa Dobricom ]osi}em. Za wega je dr [e{eq “ jedna obi~na neznalica i budaletnna”, a ideja “Velike Srbije” potpuno bezna~ajna himera srpske istorije. Zato je on mudrac i sveznalica bio vrlo kvalifikovan za predaju Prevlake, na primer. U podnaslovu je obja{weno odakle ovaj intervju uop{te u novinama:U razgovoru sa Milomirom Mari}em za wegovu kwngu “Jugoslovenska tragedija – zlo~in i kazna dece komunizma”, akademik i biv{i predsednik SRJ Dobrpca ]osi} iznosi svedo~anstvo o svojoj epohi i vremenu, tvrde}i da je od mnogih pogre{no pro~itan i da su wegove ideje naj~e{}e bile zloupotrebqene upravo za ono protiv ~ega se celog `ivota borio. “Duga” objavquje najzanimqivije delove iz rukopisa kwige koja uskoro treba da se pojavi u Beogradu i Wujorku.” “Jo{ pre nego {to se ovo desilo, Dobrica ]osi} je u opro{tajnim pismima slovena~kim prijateqima, s kojima je decenijama poku{ao da stvori nekakav op{tejugoslovenski, opozicioni i demokratski pokret, rezignirano poru~io: – Vi{e se ne usu|ujem da projektujem budu}nost savremenicima, deci i narodu. Meni se }uti, jer ne znam ubedqive odgovore na mnoga bitna pitawa ovog doba. Strah me je da ponovo obmawujem i razo~aravam qude. Zgadilo mi se borila~ko samopouzdawe i otupela sposobnost za javnu re~. Slutim velike nesre}e koje }e doneti antikomunisti~ka, nacionalisti~ka i nihilisti~ka stihija na jugoslovenskom tlu. Slutim me|unacionalni i gra|anski rat. Slutim dug haos, bedu, op{ti kriminal. Tek kroz takvo ~istili{te, mo`e da nastane nova Srbija. Na optu`be da je ideolog sna o Velikoj Srbiji, nebrojeno puta stranim novinarima nudio po sto hiqada dolara za opkladu, ukoliko u wegovim delima na|u ijednu re~enicu mr`we protiv bilo kog naroda, a da, ako izgube, oni wemu naru~e limunadu. O wemu predsednik Milo{evi} nikad nije izjavio ni{ta lepo. S druge strane, mada mu je uvek zamerao nedostatak demokratije, ]osi} je izrekao verovatno najpoeti~nije i najpohvalnije re~enice o Milo{evi}u: – Smatram da posle Nikole Pa{i}a nijedan srpski politi~ar nije imao te`e uslove i ve}e breme od Slobodana Milo{evi}a. On je sigurno najpopularniji Srbin dvadesetog veka. Od svih je do~ekan kao izbaviteq! A toliko se mrzi taj Slobodan Milo{evi} i wegov re`im, da je opozicija spremna sa svakim na svetu da sara|uje, samo da obori Milo{evi}a. Milo{evi} ne zaslu`uje da bude izveden pred sud, jer on nije ratni zlo~inac i niko na svetu nema pravo da mu sudi. Iako se celog `ivota upravo borio protiv nacionalizma, naj~e{}e su ga na stub srama stavqali kao najve}eg srpskog nacionalistu. Sebi ~ak zamera da je prekasno postao Srbin. Tek onda kad je shvatio da je wegov narod istorijski izigran, opqa~kan i stavqen u neravnopravan polo`aj. – S tugom moram da izjavim da smo mn, biv{i partizani, malo toga dobrog 224
doneli svome narodu, ali nikada ne bih mogao da budem ni qoti}evac, ni ~etnik. O ~etni{tvu danas mislim ~ak i gore nego {to sam mislio za vreme rata, kao komunista, kao ~lan OKKP i kao mladi komesar Rasinskog partizanskog odreda. Nesre}an je {to o budu}nosti i sudbini Srbije i srpskog naroda, o wegovoj dr`avi za koju je on samo u dvadesetom veku vodio ~etiri rata i jednu revoluciju, presu|uju ba{ oni protiv kojih se srpski narod borio za svoju slobodu i svoju dr`avu i koje je, zajedno sa velikim saveznicima, ve} nekoliko puta pobedio u tim ratovima: – Kad razmi{qam o nama Srbima u ovom istorijskom slomu i lomu, ja nas vidim u prizoru: iz ku}e smo istr~ali (i to ne svi) tek kad je ona zapaqena. A u pustoj avliji, po~eli smo da se sva|amo i tu~emo: ko je od nas naqutio kom{ije da nam zapale ku}u. Pre nego {to je smewen sa mesta predsednika SRJ, zalagao se za politiku kompromisa. • Odnos snaga u svetu je takav da se moraju davati izvesni ustupci, da ponekad treba dati ruku, da se ne bi izgubila glava! [ta misli Dobrica? – Mislim da je potpuno apsurdna kritika jednog dela opozicije, koja se ~esto puta ~uje, kako je Milo{evi} kriv za propast Jugoslavije i da su Srbi za sve krivi. Tobo`e: da su oni pristali na konfederaciju – Jugoslavija je moglada se spase. To je krajwe naivno i istorijski nezasnovano, jer je kobna zabluda srpske nacionalne politi~ke svesti uporno potcewivawe hrvatske nacionalne svesti i te`we hrvatskog naroda za svojom samostalnom dr`avom. Ona je od samog po~etka bila dominantna, samo treba dobro prou~iti srpskohrvatske dogovore iz 1917/18. godine, iznova pro~itati Supila i Trumbi}a, a o Me{trovi}u da ne govorimo. Zato su samo izraz neznawa i gluposti srpske opozicije stalni prigovori {to nismo pristali na konfederaciju. Hrvatski narod je hteo svoju dr`avu, to je wegova vekovna te`wa i mi smo to morali da uva`imo. Velika je nesre}a upravo {to to nikad nismo dovoqno uva`avali. Nisam u~estvovao u neposrednim pregovorima o mirnom re{ewu jugoslovenske drame. Hrvatskog predsednika Tu|mana prvi put sam video tek kao predsednik Jugoslavije u @enevi i, u po~etku, me|u nama je bila dosta napeta atmosfera... • Pa, on je vas cenio. ^itao je va{e kwige i interesovao se uvek {ta “misli Dobrica”? – On je bio tako – kako bih rekao – prili~no strog i neprijatan prilikom na{eg prvog susreta. Vrlo je tvrd i distanciran, dok smo se fotografisali i pozdravqali. Kad smo posle razgovarali sami, u ~etiri oka, bio je daleko opu{teniji. Postao je mnogo mek{i, kao ~ovek s kim se o svemu moglo razgovarati i dogovoriti. Imao je veliku ambiciju, bar preda mnom je iskazao veliku ambiciju, da se re{i srpskohrvatsko pitawe: “Nas dvojica smo u istorijskoj {ansi (odnosno u povjesnoj {ansi) da re{imo srpskohrvatsko pitawe.” Ja sam smatrao da je ta na{a deklaracija od oktobra meseca 1992. stvarno po~etak tog dugog, dugog, ali neminovnog procesa. • Tu|manov ideal je, bar kako sam ja iz brojnih razgovora s wim shvatpo, 225
bio sporazum Cvetkovi}–Ma~ek, odnosno da se teritorija biv{e Banovine Hrvatske zasnuje kao nezavpsna dr`ava? – Razlika, nesporazum ili nepremostiv jaz me|u nama bio je u tome {to sam ja insistirao da on morada razgovara sa Srbima iz Krajine, a ne sa nama. Ne mo`emo mi, ne mogu ja, ne mo`e Beograd, da preuzmemo odgovornost za wihovu sudbinu. Ja sam mu neprestano ponavqao: “Gospodine predsedni~e, nemam ja wihov mandat, ne mo`emo mi to sami da re{imo. Morate neposredno povesti razgovor s wima”. To ga je dovodilo do besa: “Ne}u da razgovaram s wima! Oni su ~etnici, oni su pet odsto, deset odsto srpske populacije. To su teroristi, vi ih naoru`avate, vi ih dr`ite, bez vas oni ni{ta ne zna~e. Srbi u Hrvatskoj su lojalni.” – Svejedno je da li su ~etnici ili nisu: vi morate s wima razgovarati isto onako kao {to mi moramo razgovarati s Albancima. Nema nikakvog delotvornog re{ewa bez direktnog razgovora s wima! U tome je ostala bitna razlika izme|u Tu|mana i mene. Razgovori sa Tu|manom On je bio ~ovek koji je insistirao da problem Srba i Hrvata re{i sa Beogradom – sa mnom. A ja na to nisam bio spreman. Kod wega se sve svodilo na to da je to hrvatska teritorija na kojoj }e Srbi dobiti neka prava. Naravno, bio je vrlo nepopustqiv i skroman u davawu tih prava. Mislim da on nije bio spreman ~ak ni da Srbima da kulturnu autonomiju. Zato sam mu prigovorio: “Vi ste napravili stra{nu gre{ku s Ra{kovi}em. Svog najboqeg, najzna~ajnijeg i najtolerantnijeg sabesednika sa srpske strane uni{titi stenogramom jednog opu{tenog i neobaveznog kafanskog razgovora. To nikako niste smeli da uradite!” A on je to, bez re~i, ot}utao. • Iako je smatrao da iza Ra{kovi}a stoji Dobrica ]osi}? – Pa dobro, Dobrica ]osi} jeste stajao iza Ra{kovi}a, to je sngurno. U tom smislu {to je Ra{kovi} bio moj prijateq, a ja wegov prijateq. Mi smo se dogovarali o politici i stvarawu te wegove partije. Oni su od mene tra`ili savete. Taj inicijativni odbor Srpske demokratske stranke bio je zaista kod mene u Beogradu. Ali, nije nam padalo na pamet da osnivaju}i Srpsku demokratsku stranku, u to vreme, da govorimo o bilo kakvoj separaciji Srba u Hrvatskoj. • [ta je bio maksimum srpskih zahteva? – Po{tovawe integralnih nacionalnih i gra|anskih prava Srba u Hrvatskoj. Prosto da im se vrati istorijsko pravo politi~kog naroda koje im je novi Ustav Hrvatske ukinuo. To je bio na{ maksimalni program. • Zna~i, nikakva Velika Srbija? – To su najobi~nije gluposti, sramotne gluposti koje mogu da izgovore samo neodgovorni {ovinisti. Nikakve ideje o Velikoj Srbiji nisam imao. Koje{ta, Velika Srbija nikad nije bila moj politi~ki ciq i ideal. Nema o tome razgovora. Dragi moj, Mari}u, Velika Srbija nikad nije bila moj politi~ki ciq. Niti je bila, niti }e biti. Ja vrlo dobro znam da je Velika Srbija apsolutno jedna utopija, jedna himera nacionalnog romantizma, koja je apsolutno bezna~ajna kao ideja u srpskoj nacionalnoj ideologiji. • U va{im kwigama rekli ste jedanput da je to austrougarska floskula, pod226
metnuta Srbima? – Apsolutno. To je posle prihvatila Kominterna, austromarksisti i kominternovni komunisti su prakti~no lansirali tu ideju. I tukli, i dan danas tuku, dovode}i do frustracije kod srpskog naroda i u srpskoj op{tenacionalnoj svesti zbog la`ne hipoteke Velike Srbije.To je glupost. Ja koji sam inspirativno, moralno, ideolo{ki ili kako god ho}ete, u~estvovao u osnivawu te Srpske demokratske stranke, bio sam no{en iskqu~ivo borbom za srpska demokratska i nacionalna prava po kodeksu o univerzalnim qudskim pravima. Ni~im drugim! Nikad nisam oti{ao daqe od toga. I pokojni Ra{kovi} je samo tu koncepciju zastupao. Sve ostalo je {ovinisti~ka kleveta i propaganda... • ^ija je ideja krwe Jugoslavije? – Moja nije, a nemam pojma ~ija je. Ma kakva krwa Jugoslavija?! Ja sam mo`da 1989. godine napisao i zalagao se... U su{tini, bio sam uveren samo u skori i neminovni raspad Jugoslavije. Nikakvih iluzija nisam imao. • Uostalom, vi ste prvi predsednika Milo{evi}a u poverewu obavestili da }e Slovenci stvarno da se otcepe. On nije verovao!? – Nije verovao ni za Slovence, ni za Hrvate! Ja sam zastupao skandivizaciju, takozvani skandinavski model preure|ewa jugoslovenskog prostora. Ja sam to prvi predlo`io i izgovorio. A sad to govori i Tu|man, ali je dockan. [ta zna~i skandinavizacija Jugoslavije, kad je sve poru{eno!? Moja politi~ka koncepcija, kad je nacionalna kriza do{la dokle je do{la, kada su se te nacionalne energije i nacionalisti~ke koncepcije, vo|ene od nacionalnih oligarhija, dobile dr`avne oblike i dr`avne ciqeve – bila je da treba izvr{iti plebiscit u Jugoslaviji i mirno se razi}i. To je bilo juna meseca 1991. godine. • Ali, u kojim granicama? – Trebalo je sprovesti plebiscit, sa pravom na samoopredeqewe naroda, a ne voditi rat i sawati vojni~ku pobedu. Ja avnojevske granice nikad nisam priznavao, jer su komunisti~ke, provizorne, jer su nezasnovane (sem Slovenije), ni etni~ki, ni geopoliti~ki, ni ekonomski, ni komunikaciono. Zato ih nisam priznavao, niti ih danas priznajem. Zalagao sam se za demokratski princip samoopredeqewa i mirnog razlaza. Ista prava koja sam tra`io za Srbe u Hrvatskoj, bio sam spreman da dam i [iptarima na Kosovu. Taj princip je za mene univerzalan. Velikim potresima i tektonskim poreme}ajima, raspadom Sovjetskog Saveza i ogromnom prekompozicijom sveta koja je nastala, do{lo je vreme i za prekompoziciju Balkana, koja je mogla da se izvr{i samo po skandinavskom modelu: mirno, demokratski, po princnpu samoopredeqewa naroda. Kada je 1991. godine do{lo do plebiscita u Hrvatskoj i Sloveniji, onda sam ja Slobodanu Milo{evi}u (mi smo, s vremena na vreme, na mesec, dva, tri – kako kad – razgovarali na~elno) rekao: “Slobodane, s Jugoslavijom je svr{eno. Jugoslavija je mrtva!” Bio je zbuwen: “Kako mrtva, za{to mrtva?” – Jugoslavija je tro~lana zajednica Srba, Hrvata i Slovenaca. Dva su ~lana istupila i Jugoslavije vi{e nema. Shvatite to i izvucite nu`ne konsekvence iz tog ~ina. Dajte, formuli{ite novu nacionalnu politiku! On to, me|utim, nije bio spreman da prihvati. Bio je tako zanet Jugoslo227
ven, toliko ube|en, uporan Jugosloven, da je cela wegova nacionalna politika koju je vodio bila, u su{tini, borba za pokojnu Jugoslaviju. • Kako je predsednik Milo{evp} mogao da da mig JNA da zaposedne [e{eqeve granice Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitpca. – [e{eq je jedna obi~na neznalica i budaletnna. • Ali, General{tab JNA je u praksi i u krvi ostvarivao ideju jednog sumanutog ~oveka? – Oni su ludaci. To je luda~ka zamisao. Kakav Karlobag, Karlovac, Virovitica, idioti jedni. Jedna je stvar odbrana ugro`enog srpskog naroda, a druga uspostavqawa granice Karlobag–Virovitica. Molim vas lepo, Londonski pakt iz 1915. na koga se oni pozivaju, prema onome {to ja znam o Londonskom paktu, apsolutno nije imao precizne granice na Zapadu. Govori se o Bosni i Hercegovini, o delu Slavonije, ali vrlo, vrlo nejasno. Jedino {to je donekle precizno, to je da }e Srbima pripasti Rt Plaka kod [ibenika. Tu doista daju morsku granicu, sve ostalo je trebalo da se re{i kad se rat zavr{i. Ali, ta gospoda }ute o tome da se Londonskim paktom Isto~ni Banat daje Rumuniji. • Ti ma{toviti grani~ari su naj~e{}e propovedali da je Srbija dotle dokle je stigla ~izma srpskog vojnika ili dokle su srpski grobovi, pozivaju}i se na vas, kao va{i sledbenici? – Iskreno sam se ~udio toj kolektivnoj i euforn~noj gluposti koju su zastupali ti mladi politi~ari, vo|e tih nacionalisti~kih i nacionalnih stranaka. Zaista sam bio zapawen tolikim neznawem. Razume se, nikad kod mene niste mogli da prona|ete, ja se nadam, takve sulude ideje o granicama, po{to sam uvek zastupao na~ela koja su, po mom mi{qewu, univerzalna, aln ne teritorijalna... Plavi {lemovi na srpskoj granici • Da li je i vama predsednik Milo{evi} rekao ono {to je Bora Jovi}, u nekoj sva|i neoprezno izlanuo: “Da zauzmemo na{e optimalne granice vojskom, prepustimo ih trupama Ujediwenih nacija i sa~ekamo odre|eni period, od deset godina, kada }emo sprovesti plebiscit da to sve pripadne Srbiji, ukqu~uju}i i celu Bosnu i Makedoniju.”? Izgleda da su to bili ratni ciqevi Srbije u ovom ratu, a ~ak su sawali da im je to – u ime Amerike – savetovao li~no Sajrus Vens? – Ja o tome nisam obave{ten. Znam jedino da je Vens jedan vrlo oprezan politi~ar. Sa wim sam imao duge i ~este razgovore. Smem da ka`em i razgovore koji su ukqu~ivali i izvesno li~no razumevawe i poverewe, ukoliko je to uop{te mogu}e u diplomatskim odnosima i me|udr`avnim razgovorima. Vens je vrlo realisti~an, nikad neku takvu ideju nije izgovorio, niti je meni bilo {ta sli~no obe}ao. On je izri~ito govorio: “Moja ideja je samo da se spre~i me|uetni~ki sukob i da se tek onda tra`e politi~ka re{ewa.” Nikad se nije decidirano izjasnio kakvo }e biti to politi~ko re{ewe. Mo`da se Slobodan samo bezrazlo`no nadao u svom optimizmu, zanosu, u svojoj proceni – a Slobodan je ~ovek koji ima vrlo lepu inteligenciju, ~ak i visoku inteligenciju, ali veoma slabu, konkretnu procenu... Slab smisao za realnost. On je ideolo{ki, wegova pamet i inteligencija su ideolo{ke. Uvek je u {emi, uvek u fikciji, on `eqe vrlo ~esto izjedna~ava sa realno{}u. U tome je wegova velika slabost kao politi~ara. Slobodan se nadao, da }e dug boravak trupa Ujediwenih nacija doista ovde dovesti 228
do kiparske situacije. Otvoreno moram da ka`em da sam u nekim trenucima i sam verovao da je to mogu}e. Me|utim, kad sam dubqe u{ao u te me|udr`avne odnose i kad sam se dubqe suo~io sa svetskom politikom ili sa shvatawima Evropske zajednice i Amerike, raznih tih qudi s kojima sam ja razgovarao, ja sam zakqu~io da je to te{ko ostvariv ili potpuno neostvariv ciq. Tra`io sam zato od Slobodana i Bulatovi}a, od tog u`eg jugoslovenskog dr`avnog rukovodstva, da se smesta defini{e na{a nacionalna politika, da se na vreme spremimo za alternativna re{ewa. To jeste bila na{a `eqa da princip samoopredeqewa bude osnovni princip koji je, po mom mi{qewu univerzalan, ali koji nije u me|unarodnom pravu tako ~vrst princip i koji se uvek razli~ito tretira. Apsolutno sam za princip nacionalnog samoopredeqewa, ali sumwaju}i da taj princip mo`e da se realizuje u tim srpskohrvatskim odnosima, zalagao sam se da formuli{emo i rezervnu politiku. Slobodan Milo{evi}, Bulatovi}, Konti} i ti qudi koji su bili na ~elu Jugoslavije, nisu bili nikad spremni da sa mnom u|u u takav razgovor i da precizno defini{emo optimalni i minimalni program, a ne da se la`emo i samoobmawujemo. Milo{evi}, na `alost, na tako ne{to nikad nije bio spreman. • Gde ste vi bili u vreme opsade Dubrovnika i Vukovara? Kako ste gledali na to kad srpska vojska sve pred sobom pali i ru{i? – Ja sam smatrao da su napad na Konavqe i Dubrovnik, i cela ta ofanziva velika politi~ka i istorijska gre{ka. Da je to pogre{na nacionalna i vojna strategija i ~im je Savet bezbednosti zahtevao da se mi povu~emo, kao {to znate, ja sam prihvatio taj zahtev, da sa na{a vojska povu~e sa te teritorije. Razume se, borio sam se za Prevlaku i tu smo – i Milo{evi}, i Bulatovi}, i General{tab – na{li re{ewe da se Prevlaka stavi pod kontrolu Ujediwenih nacija do kona~nog re{ewa. A Tu|man je meni ln~no, u tim pregovorima, obe}avao da }e on nama dati Prevlaku, da Prevlaka nije nikakav problem, da se mora obezbediti Boka Kotorska, da Jugoslavija ima pravo na strate{ko obezbe|ewe Boke Kotorske i Herceg Novog, ali da on, isto ima pravo da obezbedi Dubrovnik, da sa srpske granice iz Hercegovine ne mogu da bacaju kamewe. Da mi wima damo tu teritoriju, da bi strate{ki obezbedili Dubrovnik, a da on nama da dâ obezbedimo Boku Kotorsku. To su bili na~elni razgovori, koje i dan-danas smatram racionalnim re{ewem. [ef Radovana Karayi}a • Jo{ nije izbio rat u Bosni? Da li ste mislili da Vensovim planom mo`e da se zaustavi kataklizma? Ve} ste odavno imali kontakte sa Karayi}em... – Pomagao sam i, koliko sam mogao, zalagao se da se srpski narod politi~ki organizuje u Bosni. Da se ukine podela na ~etnike i partizane i da se taj istorijski raskol prevazi|e osnivawem politi~kog, demokratskog pokreta Srba, koji bi trebalo da narod vodi u doga|aje koji dolaze. Razume se, da sam bio duboko uveren da – raspadom Jugoslavije – mora da se raspadne Bosna. Nikako nisam verovao u opstanak Bosne i to dokazuje i moj tekst od marta meseca 1992. na Kongresu intelektualaca u Sarajevu. Zalagao sam se za mirno i pravedno razgrani~ewe, ~ime bi se mo`da izbegao rat. To nije bilo lako ostvariti, ali je bilo neuporedivo lak{e nego {to }e biti posle ovog krvavog rata. • Jeste li vi Radovana Karayi}a postavili za vo|u bosanskih Srba? 229
– Nisam ga postavio, niti sam mogao da ga postavim. Prve opozicione grupe iz Bosne i Hercegovine su se meni javqale iz raznih gradova, kad se nazirao raspad Jugoslavije i kad je po~elo nekakvo osnivawe nacionalnih partija. Onda su kod mene, kao ~oveka poznatog, kompromitovanog ili ozlogla{enog opozicionara, dolazili qudi iz Bosne i tra`ili od mene savet kako da se organizuju. I ja sam te grupe – sve slao ka Sarajevu, ka Radovanu Karayi}u. Jovi Ra{kovi}u se tada javio onaj Srebrov da osnuje Srpsku demokratsku stranku u Sarajevu. On je ~ak i pripremao nekakav osniva~ki kongres, na koji je Jova Ra{kovi} ~ak i obe}ao da }e do}i. Ali, ja sam ve} uveliko radio sa Karayi}em i savetovao sve protagoniste politi~kog organizovawa Srba u Bosni da idu kod Karayi}a i da se povezuju s wim. Ra{kovi}u sam sugerisao da ni u kom slu~aju ne podr`i Srebrova, jer je neozbiqna figura, neuravnote`ena li~nost, koja na svojim ple}ima ne mo`e da nosi politi~ku partiju. Radovan Karayi} je ve} zapo~eo stvarawe Srpske demokratske stranke i, doista, mi smo bili u neobi~no tesnim vezama. Tako re}i svake no}i smo telefonom razgovarali. Znao sam ga ja dobro jo{ od 1968. godine kao pesnika, kao mladog pobuwenog ~oveka. Odlazio sam kod wega ku}i, kad sam bio u Nik{i}u. On je posle toga bio i hap{en. ... Pribli`ava se skup{tina SDS-a u Sarajevu, treba da se izabere predsednik i Radovan Karayi} ho}e za predsednika Partije Nenada Kecmanovi}a. Sam ne}e da bude prvi ~ovek, smatra da je Kecmanovi} ~ovek iz ugledne porodice, Kolenovi} iz Bosne i Hercegovine, poznati intelektualac, inteligentan i sposoban. I Radovan je odlu~no bio za wega! Raspitivao sam se o Kecmanovi}u, ali nisam dobijao nikakve visoke ocene o nekim wegovim qudskim svojstvima. Uo~i samog kongresa, ja sam prosto naredio Radovanu, strogo, onako kao paternalisti~ki: “Prihvati se, mora{ ti biti predsednik, a kasnije }e{ izabrati Kecmanovi}a, ko zna koji }e biti. Ali, u ovom ~asu, prihvati se privremeno te du`nosti i budi predsednik.” Nisam mogao ni pretpostaviti da }e on postati ovakva figura. To je najdarovitiji srpski politi~ar danas, ~ovek sa svetskom vokacijom, koji sme da stane pred svetske kamere i koji u svakoj situaciji mo`e da se sna|e. Ima neku imaginaciju. • Jeste li znali {ta se predsedn~k Milo{evi} tada oko podele Bosne dogovorio sa Tu|manom u Kara|or|evu? – To su velike mistifikacije, prema onome {to je meni Slobodan ispri~ao, iako ne znam da li mi je ba{ sve otkrio. To su bili razgovori o re{avawu srpskohrvatskog pitawa, pri ~emu je Slobodan insistirao na pravu naroda na samoopredeqewe, a Tu|man nije hteo ni da ~uje o tome. Slobodan mi je jednom rekao da je me|u wima bilo dogovora da se vodi jedan na~elan razgovor, da se formira jedna komisija koja bi uz srpskohrvatsko pitawe postavila i kao teritorijalno pitawe. Na wenom ~elu bili su Kosta Mihajlovi} i Du{an Bilanyi}. To je bio poku{aj da se tra`i re{ewe, bez obzira {to su obojica pa`qivo krili namere, nisu bili spremni za otvoren razgovor, pipali su jedan drugog preko te komisije, tako {to su hteli da samo nazna~e probleme srpskohrvatskih teritorijalnih odnosa. Ali tada nije ni{ta bitno dogovoreno, a pogotovu podela Bosne, kako se {pekuli{e. Ako ho}ete pravu istinu – najradikalnije predloge o karakteru budu}e Bosne izneli smo 230
Tu|man i ja u @enevi, u dva-tri razgovora sa Ovenom i Vensom, kada smo bili apsolutno istomi{qenici da je Bosna vi{e neodr`iva kao dr`avna tvorevina. Tu|man je izvanredno ubedqivo, sa istorijskim ~iwenicama, zastupao neodr`ivost Bosne i Hercegovine kao dr`ave, nailaze}i na moju punu podr{ku. Za{to Izetbegovi} nije postao predsednik Jugoslavije • Kakav je izgledao va{ prvi susret sa Alijom Izetbegovi}em? Wemu je predsednik Milo{evi} pre rata nudio da bude predsednik krwe Jugoslavije, ukoliko Bosna u woj ostane? – To ja ne znam! Kao predsedavaju}i Odbora za odbranu slobode misli i izra`avawa u~estvovao sam u odbrani Alijine grupe dok im je kao fundamentalistima su|eno u Sarajevu. Primio sam i wegovu }erku i `enu kad su dolazile u Beograd. Priredio sam im ru~ak. I Izetbegovi} je smatrao svojom du`no{}u da mi se zahvali na punoj podr{ci i na takvom qudskom pona{awu. Javio mi se par puta telefonom, kad je ve} postao predsednik Bosne, a jednom prilikom je do{ao kod mene ku}i. Razgovarali smo najop{tije o politici i o `eqi da se nekako sporazumemo. Tada me je zamolio da do|e do jednog dijaloga izme|u srpskih i muslimanskih intelektualaca u Sarajevu. Potom smo Izetbegovi} i ja vrlo dugo razgovarali sami, wegov sin nam je donosio kafu u jednom salonu tog hotela, o Jugoslaviji, odnosno o nekakvoj budu}oj politi~koj zajednici muslimana i Srba. • Hrvati su se ve} bili otcepili? – Ja sam se zalagao za federaciju Bosne i Srbije. Tvrdio sam da muslimani imaju sve istorijske razloge da budu sa Srbima. Prvo, mi smo jedan areligiozan, bezbo`an narod, i izme|u pravoslavaca i katolika wima su bli`i pravoslavci. @iveli smo zajedno pod Turcima, vi{e smo izme{ani, mi smo narod sa dubokom istorijskom tradicijom i mi mo`emo da se lak{e sna|emo i sporazumemo. Na{e su civilizacije, kulture, obi~aji, odnosi, vrlo bliski, i to treba da sa~uvamo. Onda se on meni suprotstavio rekav{i da bi vrlo rado u{ao u tu federaciju, ali da nimalo ne veruje Milo{evi}u. Poku{ao je da ospori stepen demokratije u Srbiji, tvrdwom da su Ma|ari i [iptari ostali bez ikakvih nacionalnih prava. Ja sam, razume se, odgovorio da to nije ta~no, a – {to se ti~e Milo{evi}a – da je on jedna prolazna pojava. Nemamo nikakvih razloga da ne osnujemo tu zajednpcu, koja bi bila veoma komplementarna, u svakom pogledu: privrednom, kulturnom, saobra}ajnom. Ube|ivao sam ga satima, da bi mi on na kraju rekao: “Pa, Milo{evi} je nepremostiva smetwa. Ja wemu uop{te ne verujem. On nije demokrata. Kad bi vi bili predsednik ja bih vrlo rado pristao da sa Srbima ostanem u federaciji.” • A meni je tada rekao, u martu 1992: “Ako bih se ja slikao na televiziji da pru`am ruku Milo{evi}u, tog ~asa bi me ovde u Sarajevu zaklali.” – Bojao se on od wega. To je bio jedan prijateqski razgovor u kome sam ja video da od sporazuma i od zajedni~kog `ivota sa muslimanima ne}e biti ni{ta. Izgubio sam svaku nadu. • Kad ste upoznali predsednika Milo{evi}a? – Neko je pravio ve~eru, vaqda Du{an Mihajlovi}, sa Srpskojevrejskim dru{tvom prilikom posete neke delegacije Jevreja, koja je do{la u Beograd. Ja sam se tu na{ao po nekakvoj du`nosti, kao ~lan Upravnog odbora, i tu se iz231
nenada pojavio Milo{evi}. Nismo ni o ~emu razgovarali: sedeli smo daleko jedan od drugog. Ali, kad smo se rastajali, kad smo se pozdravqali, rekli smo jedan drugome da smo kom{ije. Ni{ta naro~ito, bezna~ajan razgovor, onako na vratima, uz dovi|ewa. Kako sam u{ao u politiku Onda je, vaqda na insistirawe nekih qudi, to je bilo prole}e 1991. godine, on mene pozvao na razgovor. Ja sam ina~e, kao {to je poznato, imao vrlo velike rezerve prema wegovoj politi~koj orijentaciji, ali sam u wemu video jednog mladog, energi~nog ~oveka, prvog komunistu srpskog, koji je shvatao zna~aj nacionalnog pitawa. Cenio sam tu wegovu borbu za ravnopravnost Srbije u jugoslovenskoj federaciji, na talasu jednog op{teg raspolo`ewa u sumraku titoizma i najednom ve} pripremqenom politi~kom raspolo`ewu, osobito na Kosovu i Metohiji, koje nije pripremio on, nego ja. Odnosno pripremila ga je narodna patija i taj politi~ki gnev na teror Albanaca, koji sam ja tek u izvesnom smislu artikulisao i usmeravao. On je to od mene preuzeo i nasledio. Ja sam pokretao tu peticiju Srba u Kosovu, to je bila moja inicijativa. Oni su stalno kod mene dolazili da se `ale, po{to o wima bukvalno niko od srpskih velika{a nije brinuo. Prakti~no su tajno sa mnom sara|ivali, policija ih je u stopu pratila i progonila, osobito su nekorektni bili ^krebi} i Dra`a – ali ni Slobodan se nije ba{ proslavio u odbrani Srba na Kosovu. Tek kad je uzeo vlast, shvatio je da je to jedna jako ozbiqna stvar. Po mom mi{qewu to je bilo i politi~ka pragma, ali i jednog ose}awa za pravdu. Sve ostalo kod wega nisam uva`avao. Video sam da su osnovna na~ela demokratije wemu jako strana i da on nije spreman ni na kakvu ozbiqnu reformu dru{tva, za {ta sam se ja zalagao. Me|utim, pozvao me je na razgovor predsednik republike i ja sam se, kao gra|anin, osetio du`nim da do|em u wegov kabinet. Pored ostalog, i zato {to je to bio jedan mlad ~ovek koji dolazi, a ja sam smatrao da je moja generacija ostavila toj generaciji, odnosno vama, velike hipoteke nesvr{enih poslova i naopako ura|enih poslova. Pa, ako neko od vas od mene ne{to zahteva ili pita me za savet, ja smatram svojom moralnom du`no{}u da vam taj savet dam, ako on ima nekakvog zna~aja i ako vam je potreban. Tako sam se poneo i prema wemu. Imali smo jedan vrlo ozbiqan razgovor od skoro ~etiri sata, u kome je od mene tra`io da mu izlo`im svoje poglede na na{u situaciju. On me je samo pa`qivo slu{ao. Govorio sam mu o karakteru Jugoslavije i o mogu}nosti wenog opstanka, o wegovoj velikoj {ansi. Najbitnije {to sam mu rekao, to je da je wegova istorijska du`nost da pomogne stvarawu i nastajawu demokratske opozicije: da je do{ao istorijski trenutak neminovne smene poretka, da Socijalistn~ka, odnosno Komunisti~ka partija, mora da mirno si|e sa istorijske scene i da treba da se izbegne tradicionalni ideolo{ki antagonizam gra|anskog rata: komunizam antikomunizam, po{to je to najte`a perspektiva koja ~eka srpski narod. Onda je on uzeo re~. Veoma je ubedqivo i inteligentno govorio o privrednom razvoju Srbije i meni su se jako dopale wegove ekonomske koncepcije. U wemu sam prepoznao modernog privrednika, jednog ~oveka koji vidi unapred, za razliku od moje generacije, koja je imala anahroni~nu, tradicionalisti~ku i konzervativnu koncepciju industrijalizacije Srbije. Potpuno me osvojio zalagawem za pri232
kqu~ak sa tom tehnolo{kom revolucijom i sa modernim vremenom. Ali, o politi~kim pitawima gotovo da nije ni govorio. Mi smo se razi{li, ne znam {ta je on o tome mislio, zapisao ili mo`da nije. A ja sam zapisao – {to sam zapisao. Posle, mesecdva, on je opet mene pozvao na razgovor i, tako, s vremena na vreme, vodili smo neke na~elne razgovore o dr`avnoj i toj politici. Nekad smo se slagali, nekad nismo... • Za{to vas je predsednik Milo{evi} pozvao da budete predsednik Jugoslavije? – Stvorena je naro~ita atmosfera oko toga, bila je duboka kriza i ve} se govorilo okolo... Bila je potpuna izolacija Jugoslavije, pa se po~elo da govori o tome kako ja treba da budem neki v.d, mada ja ne volim ni da izgovorim taj pojam. O tome se ironi~no naga|alo u opozicionim krugovima. To su neke male – kako bih rekao – zavere. I tako, u bukvalnoj agoniji i beznade`nom stawu – dobro, bilo je me|u nama raznih sporazuma i nesporazuma (ja sam o{tro protestvovao protiv onih demonstracija i protiv upotrebe vojske na beogradskim ulicama, iako tada nisam bio tu). Onda je on mene jednog dana pozvao i rekao: “Vi treba da budete predsednik Jugoslavije.” Ja sam, razume se, tome davao odlu~an otpor. Po~eo je da me ube|uje, a onda su to nastavili Kosta Mihajlovi}, Quba Tadi}, Sveta Stojanovi}, Brana Crn~evi}, Lule Isakovi}, Mihajlo Markovi}. U`as jedan, jedno nedequ dana je tu bila `estoka borba. @ena i }erka su bile u`asno protiv. Bo`ica i Dijana su bile toliko nesre}ne, toliko su bile protiv, da su to bile prave drame i razlazi. Svake no}i kad sam bio predsednik – ja sam kod ku}e zaticao moju `enu da pla~e, nesre}na. To je bila porodi~na tragedija, vaqda kao da imam rak. Ali, pod pritiskom prijateqa, pristao sam da se prihvatim du`nosti predsednika. Razume se, napomiwu}i Slobodanu da sam ja ~ovek promena i da ja ne mogu da budem na tom mestu tek tako... • Vi ste mo`da naivno mislili da se, ipak, ne{to iznutra mo`e da u~ini, vi{e nego demonstracijama... – Niukom slu~aju nisam verovao da se uli~nim demonstracijama mo`e da obori poredak. Zato nisam bio pristalica nikakvog nasiqa. Bio sam odlu~no za promene, ali evolucijom, demokratskim i politi~kim sredstvima. • Predsednik Milo{vi} je verovatno mislio da }e mu va{e ime ne{to doneti u tim me|unarodnim kontaktima, po{to su pisci i biv{i disndenti preuzeli mnoge zemqe? – On je smatrao da je moj ugled u javnosti u zemqi toliki, da treba da to zalo`im i stavim u slu`bu narodu, po{to je zemqa u kriti~nom stawu. Eksperiment sa Pani}em i sa mnom, bio je izuzetno inteligentan personalni potez. Inteligentnijeg poteza nikad nije bilo u Titovoj epohi, da neko za predsednika dovede najuticajnijeg ~oveka iz opozicije i verovatno najpopularnijeg pisca, a ameri~kog biznismena za premijera. I nas dvojica smo stvarno bili neka {ansa. Me|utim, opozicija, glupa, pa i kupqena i prodana, nije prihvatila ni jednog, ni drugog. Ne u smislu da je neka strana slu`ba kupila na{u opoziciju, nego da ju je kupila i korumpirala vlastita sujeta, kratka pamet, odsustvo vizije i jedna politi~ka nedarovitost. Tako je nepovratno upropa233
{}ena jedna velika {ansa. Razume se, kad je Milo{evi} video da smo Pani} i ja isuvi{e radikalni, onda je ve} od oktobra 1992. ~im sam ja raspisao izbore, po~eo da nam se odlu~no i bezobzirno suprotstavqa. Razlaz je bio neminovan. Ja sam hteo da dam ostavku ve} u januaru 1993. ali sam bio prisiqen da odustanem zbog `estokog spoqnog pritiska. Onda je do{ao kod mene Dima u ime Miterana, pa onda je do{ao Kozirev, u ime Jeqcina, pa onda je do{ao Gali, pa Hard, Kolombo, Micotakis, itd. Savetovali su mi da niukom slu~aju ne dajem ostavku, jer bi to bila velika {teta za Srbiju, ve} da preuzmem spoqnu politiku i da se vi{e ne bavim unutra{wom, po{to su videli da za to nemam ustavnih mogu}nosti. Pod wihovim velikim pritiskom i pod pritiskom doma}ih aktera, a pre svega prihvataju}i savet patrijarha Pavla,, i ja sam poverovao da jo{ mogu da poslu`im. Ali, glavni preduslov za stvarnu promenu odnosa sveta prema nama bio je samo demokratski preobra`aj zemqe i stvarawe jedne slobodne demokratske tvorevine. Naivno sam verovao da }e Milo{evi}eva stranka, a i on li~no, iz patriotskih motiva nadvladati svoju autokratsku prirodu i svoje vlastoqubqe, i da }e on, po{to wegova stranka i ne postoji (postoji jedan klan kojim on gospodari), da }e oni sami shvatiti da treba da se povuku i da vo|ewe zemqe prepuste drugim snagama, koje bi bile u stawu da izvr{e taj veliki posao u prelaznom periodu preobra`aja zemqe. To je bio moj prvi zadatak: Ne mo`e i ne treba Slobodan sve da uradi. Ja sam mu ~esto govorio: “Vi ste mlad ~ovek i imate sasvim dovoqno vremena da se jo{ bavite politikom. Imate svoju stranku, va{e vreme tek dolazi, imate pedeset godina, pustite da mi, stari, svr{imo neke poslove i spre~imo narodnu tragediju, {to vi izgleda trenutno niste u stawu!” • Prema nepouzdanim izjavama, Milo{evi} je Milanu Pani}u ponekad obe}avao da }e podneti ostavku, a vama ba{ – nikad? – Ne, on je bio jako kolebqiv u tome, iako mi se ~inilo da }e on ozbiqno da razmisli. Ali, nije. Preda mnom zaista nije nikad rekao da je spreman da odstupi. Mada mi je jednom prilikom, u jednom razgovoru, rekao: “Ako se vi kandidujete za predsednika Srbije, ja onda ne bih!” Mislim da je time hteo samo da me proba da li odista ho}u da se kandidujem. Ma kakve bile izborne procene, mislim da su {anse tada bile na mojoj strani. Ako je jedan Pani} dobio milnon i po glasova – vaqda bih ja dobio bar tri miliona. Tako je neostvarena ostala moja politika: demokratizacije zemqe, stvarawe modernih demokratskih institucija i uop{te jedne moderne i civilizovane dr`ave. Moj program zasnivao se na intenzivnoj saradwi sa svetom i politici unutra{weg demokratskog kompromisa. • Vi ste srpska nacionalna pitawa temeqno prou~ili kroz literaturu i istoriju, me|utim, bili ste prili~no zate~eni kad ste se najzad li~io na{li na politi~koj sceni? – Moram da vam ka`em da je u tom mom skromnom iskustvu bavqewa dr`avnim poslovima – ono {to me je najvi{e zapawilo u susretima sa stranim dr`avnicima (pored nekoliko ministara spoqnih poslova, ja sam imao u planu da s sretnem i sa Miteranom, a postojala je i Vensova kombinacija da idem i kod Klintona) – to je neznawe i zapawuju}a ignorancija tih politi~ara pre234
ma srpskim, jugoslovenskim i balkanskim problemima. Oni su za sve moje argumente imali jednu {arlatansku i dosta cini~nu odbranu: “Istorija je gotova i vi{e nas se ne ti~e!” Apsolutno nisu shvatili da se nijedno ozbiqno pitawe na Balkanu ne mo`e da re{i bez dubokog razumevawa komplikovanih istorijskih faktora. • Kad vi po~nete neku tragi~nu istorijsku pri~u, oni su najradije prelazili na drugu temu? – Neku su i slu{ali. Recimo, Lord Oven, koji i dan-danas priznaje da sam mu upravo ja pomogao da shvati {ta se ovde, zapravo, doga|a. • I posle svega vam je napisao pismo u kome vam je iskreno poverio da je on imao dva zadatka: da ne dozvoli da se stvori Velika Srbija i da ne dozvoli da se stvori neka muslimanska dr`ava u Bosni? – Ne, nije on meni napisao takvo pismo. Mi smo imali neku drugu prepisku. Ali, nikad nije krio: “Ja imam dva zadatka: Nema Velike Srbije i nema nikakve islamske dr`ave.” • Postoje neverovatne hipoteze da Srbi u ovom ratu na svoju {tetu, ostvaruju nekaku tajnu ameri~ku politiku ru{ewa sna o ujediwenoj Evropi i da Milo{evi} nije ba{ takav antiameri~ki ~ovek, kao {to na prvi pogled izgleda? – Mislim da su to obi~ne mistifikacije. Slobodan jeste imao vrlo bliske odnose sa Vensom i on je ponekad umeo da iskoristi to {to je Vens gajio velike simpatije prema wemu li~no. ^ak je i mene Vens molio da i ja vi{e toleri{em Milo{evi}a i da poku{am da ga razumem, jer je on mlad ~ovek u zabludi, potpuno usamqen, da on pati. Uvek se zalagao za wega i molio me da se i ja potrudim i gotovo paternalisti~ki postavim prema Milo{evi}u. Ali, ne mislim da je to bila ameri~ka dr`avna politika, nego samo puka Vensova sentimentalnost. Kod wega je bilo uvek dosta li~noga. Jedan star, uspe{an ~ovek, zavr{io je svoju politi~ku karijeru, pre{ao je nekakav zenit i imao je pravo na privatnost i svoje emocije. Me|utim, iskreno govore}i, niko nije razumeo da se srpski oslobodila~ki pokret u Bosni toliko osamostalio da vi{e niko na wega nije mogao odlu~uju}e da uti~e: ni Slobodan, ni ja. Mi jesmo ulo`ili ogromne napore da ih ubedimo da bez pogovora prihvate ono {to svet od wih tra`i. Slobodan je vrlo iskreno i ube|eno hteo da Srbi usvoje Vens–Ovenov plan. On je ~ak u tome bio spremniji od mene. Smatrao je da ne postoji ni{ta va`nije od skidawa sankcija sa Srbije... On je ekonomsku situaciju znao daleko boqe od mene. Ja ustupawe teritorija, recimo, nikad nisam prihvatio, nego samo principe. Ali, bio sam duboko uveren da su Srbi pogre{ili {to nisu podr`ali Vens–Ovenov plan, jer su Hrvati i muslimani morali da se potuku oko teritorija. Ali, osvetila nam se ta srpska bosanska bandoglavost. Da smo prihvatili plan, oni bi se i onako potukli. • Je li bilo predvi|eno automatsko skidawe sankcija, ako se prihvati plan? – Nije nam ba{ to tako izri~ito bilo obe}avano, iako se i o tome uveliko govorilo. Duboko sam ube|en da je skidawe sankcija direktno vezano i za Kosovo i za druge probleme. Ja mislim da to ide u paketu. Voleo bih da gre{im! • Da li je mogu}a ponovna obnova Jugoslavije, o ~emu se sa rado{}u govo235
ri u Beogradu, a sa `alo{}u u Zagrebu ili Qubqani? – Ni o kakvoj integraciji, za na{e doba, ali i za va{e doba, nema razgovora. Ti narodi su hteli da imaju svoje dr`ave i mi to treba da uva`imo. Prema Hrvatskoj se moramo pona{ati na isti na~in kao i prema Ma|arskoj ili Rumuniji. I to je najvi{e {to mo`emo da u~inimo. Ni{ta drugo. • [ta }e biti u Bosni? – Neminovan je rascep Bosne, neminovna je etni~ka podela Bosne i dugotrajan nemir, nestabilne granice, jedno palestinsko tle, koje }e da bukti. Neprestano }e se muslimani tu}i za Isto~nu Bosnu, za Drinu, za Sanyak, za te veze. Tu mira nema. Ne verujem da }e to skoro mo}i da se re{i. Najva`nije je da postepeno jewava rat i da se smawuje ovo krvoproli}e. Podela Bosne mora da bude kompromisna. Razume se, niko ne mo`e da bude zadovoqan, ali svi mora da se izbore za dr`avnost. Jugoslavija kao tranzitna stanica • Kako smo svi mi postali “Palestinci”? – Nekada, davno kada se 1957. radilo na novom dokumentu “Programa Saveza komunista Jugoslavije”, ve} polako popu{ta zanos jugoslovenstva. Sa Kardeqem se razilazi u tom smpslu, {to dajem formulaciju jugoslovenstva, kao osnovnu integrativnu ideologiju Jugoslavije a Kardeq je preformuli{e i labavije. Dolazi do dijaloga izme|u nas, kada mi Kardeq ka`e da je Jugoslavija istorijski privremena tvorevina, rezultat jednog imperijalisti~kog okru`ewa i da }e, raspadom tog imperijalisti~kog pritiska na Jugoslaviju, u novoj me|unarodnoj konstelaciji, sa procesom svetske i evropske integracije, neminovno do}i i do druk~ije preraspodele nacionalnog prostora na Balkanu. Narodi }e po}i u nove asocijacije prema civilizacijskim i duhovnim afinitetima, tako {to }e, razume se, Srbi da idu sa Bugarima, i drugim pravoslavcima, Slovenci sa Italijanima i Austrijancima, a Hrvati, verovatno, opet sa Italijanima i Austrijancima. To je za wega bio neki neminovan istorijski razvoj, ~emu sam se ja suprotstavio kao ortodoksni Jugosloven: “[ta je uop{te za vas, Slovence, Jugoslavija? Za vas je Jugoslavija jedan istorijski tranzit? On je meni odgovorio: “Pa da, dobro si rekao! Tako ne{to!” Dakle, Kardeq na nekoj partijskoj konferenciji u Vaqevu, izgovori glasno tu ideju da Jugoslavija treba da bude ure|ena federacija komuna. Ne znam {ta je na sednici Politbiroa konkretno odlu~eno, osim da je na ~elu Komisije koja je trebalo da formuli{e tu glavu Ustava: Odnos republika i savezne dr`ave, bio Slobodan Penezi} Krcun. Mi tada jo{ odu{evqeni Jugosloveni, iskreno smo se radovali {to nastupa takva jedna orijentacija koja }e razbiti pojavno ve} jako nagla{ene republi~ke nacionalizme u Hrvatskoj i Sloveniji, ~ak i u Makedoniji. Ve} su se u sferi kulture javqale razne nacionalisti~ke pojave, tzv. nacionalisti~ki ekscesi ali i u privredi je dolazilo do tu~e oko investicija. • Ko koga iskori{}ava? – Radilo se jednostavno o otimawu para. Naro~ito su Slovenci bili pravi majstori za pqa~kawe centralnih fondova, jer su ih wihovi qudi uvek na vreme obave{tavali koliko para ima i kad treba ko da podnese kakav projekat. I oni su uvek u tom nadmetawu odnosili novac. Kardeq uzvra}a udarac 236
Me|utim, jednoga dana pozove me Slobodan Penezi} da hitno do|em tu pred Skup{tinu (ja sam stanovao u Kosovskoj, to je meni bilo blizu) i `estoko me napadne: “[ta si to uradio, kakvu si ti to izjavu dao protiv republika?” Nemam pojma da sam o tome negde ne{to govorio. Bio je jako qut, iako smo bili bliski drugovi: “Da li ti zna{ da je danas na sednicu moje komisije koja treba da reguli{e odnos republika i savezne dr`ave do{ao Kardeq i rekao: “Slu{ajte drugovi, mi moramo da promenimo ovu koncepciju, jo{ je prerano da govorimo o federaciji komuna. Moramo da ostanemo na koncepciji jedne federacije nacija, federacije republika, jer imamo pojavu sna`ne pobune slovena~ke kulturne javnosti zbog izjave Dobrice ]osi}a, koji je o{tro napao republike i zalagao se za jugoslovenski centralizam. U slovena~kom ~asopisu “Sodobnost”, koga ure|uje elita slovena~ke inteligencije ve} je iza{ao napad na ]osi}a.” Toliko sam se iznenadio zbog tog napada koji je bio, po mom mi{qewu, izrazito {ovinisti~ki i nacionalisti~ki, da nisam smatrao potrebnim da na wega odgovorim. Ali, kopkala me je Kardeqeva instrukcija da se zbog mene promeni ustavna koncepcija. U avgustu 1961. godine bio sam na odmoru u Roviwu. Do|u kod mene Ko~a Popovi}, Jovan Veselinov i Mijalko Todorovi}, drugarski, da popiju kafu i pozovu me na ru~ak; “Hajde da idemo u neku kafanu, da jedemo ribu.” Taj prijatan ru~ak zavr{i se sa galantnim pri~ama. A tek na kraju Veselinov mi ka`e: “Slu{aj, Dobrice, za{to si ti o}utao onaj slovena~ki napad? “Smatram ga apsurdnim. U principu ne vodim polemike, ne raspravqam i ne dokazujem ni{ta. [ta sam rekao – rekao sam. Qudi neka tuma~e kako ho}e. Uostalom tako ne mislim, niti sam rekao, niti iz re~enog mogu da se izvuku zakqu~ci koje je izvukao Pirjevec. – Ne, ne, ti na to nema{ pravo. To je postalo jako ozbiqno, iza toga stoji prava slovena~ka nacionalisti~ka zavera, tu je napadnuta Srbija. Ti mora{ da wemu odgovori{! Ube|uju me, po neku re~ ka`e i Ko~a, najuporniji su Veslinov i Mijalko. I po{to uporno odbijam da prihvatim wihov predlog da u~estvujem u polemici, oni me nagovore da sa wima po|em na Brione kod Tita: “Ho}e Stari s tobom da razgovara!” Razume se, Titov zahtev ne mogu da ne ispunim. Pred hotelom “Neptun” sedeo je ve} Rankovi} i pri{li smo za wegov sto. Nije pro{lo nekoliko minuta, dok nije i Tito do{ao. Vozio je sam neki od svojih automobila. Po~ela je neka pri~a, kad Veselinov usko~i: Zamisli, Stari, on ne}e da pi{e, ne}e da Kardequ odgovori na ono nacionalisti~ko... (rekao je neku grubu re~). Nastalo je jedno ube|ivawe, navale na mene. I Tito se sna`no zalo`i za to da ja treba da odgovorim, se}am se wegove re~enice, veoma emotivne i pateti~ne: “Pa, pomozite nam ne{to, Boga mu!” Ka`em: “U redu, napisa}u! Ali, ja ne znam ni{ta o nacionalnom pitawu. Ja to nisam izu~avao, ne poznajem dovoqno literaturu...” Urednik “Sodobnosti” tada je bio Beno Zupan~i~, a u redakciji Matija Bor, Pirjevec, Vidmar. Napi{em im i jedno propratno pismo: “Evo, drugovi, predla`em vam da vodimo jednu polemiku, u kojoj jugoslovenstvo treba da dobije, da poslu`imo ideji jugoslovenstva i da uklonimo na{e nesporazume. Jedna neverovatno naivna i `alosna pomirqivost, uverewe da je re~ o nekim slu237
~ajnim nesporazumima, a ne odubokim koncepcijskim razlikama koje ja nisam nazirao da su toliko ozbiqne ili da– imaju tako {iroku zasnovanost. Na to pismo odmah dobijem odgovor da do|em u Sloveniju. Da, ja sam ih ~ak i ovlastio: “Izbacite {ta god ho}ete iz tog teksta, uzmite {ta ho}ete. Ono {to vam se ne dopada, drugovi, vi slobodno izbacite!” Kako sam zaplakao u Qubqani I jednog dana ja zaista odem u Qubqanu. Na stanici me ujutru do~ekaju Bor i Beno Zupan~i~ i odvedu u slovena~ku dr`avnu vilu. Ja se pobunim: “Nisam siroma{an, dolazim privatno, ja }u da idem u hotel, {ta }u u dr`avnoj vili!” “Ne, ne, ti si gost Slovenije, mi tebe cenimo, ti si pisac, mora{ da bude{ gost slovena~ke vlade.” Ru~ali smo kod “Lava” i popodne u pet sati oti{li u Pirjev~ev stan, na dijalog. I tu oni mene satru, bukvalno me ideolo{ki satru... • Vama je to kao da vam je neko sru{io crkvu? – To je bio neverovatan {ok. I ja dajem teorijske, ideolo{ke argumente, one koje ja znam. To sve pada. Oni to lako odbacuju, ne}e da ~uju: “Slovenija je ugro`ena, na{ jezik je ugro`en, na `eleznicama u Sloveniji na prozorima na srpskom pi{e: ’Ne nagiwi se van’... Na klozetima u vagonima pi{e tako i tako, a treba da bude na slovena~kom: Mi ho}emo svoju himnu, svoju zastavu, svoju vojsku, komandu u vojsci. ^itav nacionalisti~ki program. Ne znam vi{e {ta da ka`em: “Pa, dobro, vi ho}ete sa va{om dr`avom, zbog tih va{ih zastava, zbog tih va{ih himni – vi ho}ete da u Beograd dovedete trupe mar{ala Nedeqina! Vi ho}ete da nas Rusi rasture i da nas pogaze zbog te va{e nazovi dr`ave!” “Ma, kakav Nedeqin, kakvi bakra~i! ka`u. Ja se ne predajem. “Oni }e prvo do}i u Qubqanu, jer idu pravo na razvaqena vrata. Pre }e do}i kod vas, nego u Beograd!” • Nije ih to mnogo upla{ilo i impresioniralo? – Nimalo! Onda ja, {ta }u, pote`em za drugim argumentima: “Ako vi drugovi, mislite, da svaka nacija treba da ima dr`avu, {ta }emo da radimo mi s Albancima? Albanaca ima vi{e nego vas. I oni }e, potpuno legitimno i istorijski, da postave zahtev, za svojom dr`avom. Znate vi {ta su Albanci? Albanci su no` u slabini Jugoslavije.” “Ma, nas se Albanci ne ti~u, to je va{ srpski problem!” Traje ta `estoka diskusija nekoliko sati u Pirjev~evom stanu, tako da jedva prime}ujem divan stilski name{taj. Kao u nekom bunilu oti{ao sam potpuno sam u park Tivoli i od o~aja zaplakao: sveje gotovo, sru{eno je sve. Ako sam ja, srpski pisac, a smatrao sam i tada sebe jednim od bistrijih Srba, ovako obmanut i u ovolikoj zabludi, onda je ceo srpski narod jedno veliko, nesre}no krdo goveda. Mi smo svi obi~na goveda. Ne znamo s kim `ivimo i za{to `ivimo. Do ~ega je, na kraju, dovela cela ta borba koju smo mi vodili. U istoriji smo dva puta ratovali za tu Jugoslaviju: za Klagenfurt i za Pulu. Na{i o~evi su ginuli za Klagenfurt, a mi, wihova deca za Trst. Sve je to izgleda bila jedna istorijska stra{na obmana, u`asna obmana. Posle smo Pirjevec i ja vodili tu polemiku. ... I, sad dolazi taj april 1962. – taj ~uveni, krwi plenum Centralnog komiteta, koji Tito otvara re~ima: “Drugovi, situacija je veoma ozbiqna u na{oj zemqi. Imamo pojave nediscipline i odsustva jedinstva. O nacionalnom pi238
tawu danas raspravqaju nekakvi pisci i nekakvi profesori: ]osi} i Pirjevac. Zar je partija dotle do{la, na to spala. Da nama nekakvi intelektualci govore o tako kapitalnoj stvari, kao {to je nacionalno pitawe u Jugoslaviji!” Tako, on mene opali, ali i Pirjevca. Kardeq tu do`ivi strahovitu kritiku, pobedom takozvane Rankovi}eve struje. Tito i Rankovi} ne govore Najzna~ajnije je bilo to {to je Go{wak rekao: “Drugovi, revolucija se brani i vojskom. Ne Vin je vojskom odbranio revoluciju u Burmi.” Po{to je on nedvosmisleno zapretio upotrebom vojske – Kardeq se rasplakao, samokritikuju}i se. • Va{a odbrana Jugoslavije u Pirjev~evom stanu u Qubqani, je prislu{kivana od strane policije? – Kad sam se vratio iz Pariza pozvao me je Rankovi}. On je bio vrlo pa`qiv, velemajstor u odnosima prema qudima, nikad nije podigao ton, bio je neobi~no u~tiv, uqudan, pa`qiv sabesednik koji te slu{a, ka`e samo {to mora da ka`e, daje ti mogu}nost da govori{, kao da je zavr{io englesku diplomatsku {kolu, samo najnu`nije ka`e, uvek ostane neka tajna, nikad ne zna{ {ta sve misli, nikad nije povredio ~oveka. * Dobro, Dobrice, vidim da si bio u Qubqani. [ta ti je trebalo da Slovencima preti{ sa trupama mar{ala Nedeqina!? ** Morao sam, kad vi{e nisam imao nijedan argument, ni teorijski, ni ideolo{ki, ni nacionalni, ni socijalni. Morao sam da im pretim! * Ali, ti si rekao da je Kosovo no` u slabini Jugoslavije! Da su [iptari... ** To jeste tako! * Dobro, ali nemoj vi{e tako, mzbegavaj te drasti~ne iskaze. Nisu produktivni! Kad sam ~uo da je pora`ena ova Kardeqeva separatisti~ko-partikularisti~ka koncepcija, ja odustanem od odgovora Pirjevecu: napi{em u “Delu” da su doga|aji i vreme obesmislili moju polemiku i u~inili je suvi{nom i nepotrebnom. • A kad ste se prvi put suo~ili sa hrvatskim nacionalizmom? – Odmah. Ti recidivi usta{tva u raznim incidentima bili su vrlo ~esti tada u to doba. • Je li hrvatske komuniste bilo sramota zbog Jasenovca? – Kad smo pravili taj spomenik, zvao me je Marko Belini}, potpredsednik Saveza boraca, da ube|ujem Krle`u i hrvatske pisce da se protiv toga ne bune. Sva|a sa Krle`om – Krle`a mi je rekao da je to glupost. On voli sina svoga prijateqa Milana Bogdanovi}a, Bogdan je wemu vrlo drag mlad ~ovek, ali to je jedna besmislica, po{to ne razume ~emu danas sve to. A mene je Marko Belini} pozvao, kad je bio u Beogradu na nekom zasedawu. On je odlu~no bio za podizawe spomenika u Jasenovcu i tra`io je da se anga`ujem i smek{am hrvatske intelektualce da se taj spomenik podigne. Tito je celu 1964. godinu proveo na Brionima ili na Brdu kod Krawa. Rankovi} mi je rekao da on nije ukupno tada bio u Beogradu ni nepuna dva meseca. Dolazio je samo kad su bile dr`avne posete i kada je morao. Ta 1964. bila je prelomna Titova godina. Pod uticajem slovena~kih i hrvatskih funkcionera nacionalisti~ke orijentacije, poverovao je 239
da su Srbi glavni razbija~i Jugoslavije i da postoji opasnost da }e mu Rankovi} preuzeti vlast. Ubedili su ga da je celo srpsko rukovodstvo – Rankovi}evo – i protiv wega. Sam Tito mi se tada `alio – {to su Srbi protiv wega! Ja sam ga, razume se, uveravao da to nije ta~no! Dakle, Tito pod uticajem hrvatskih i slovena~kih nacionalista vrati Kardeqa u vo|stvo zemqe i promovi{e ga u ideologa VIII kongresa. Za {efa komisije koja treba da napi{e Rezoluciju o nacionalnom pitawu u Jugoslaviji Kardeq postavi Kiru Hayivasileva, koji odmah po{aqe jedan projekat ~lanovima Politbiroa, u kome decidirano stoji da je glavna opasnost za opstanak Jugoslavije jugoslovenski velikodr`avni centralizam. Rankovi} primi taj dokumenat i suprotstavi se. Ka`e: “To nije ta~no! Osnovna opasnost za budu}nost Jugoslavije su republi~ki partikularizmi i separatizmi”. Me|u wima nastane velika rasprava, koja postaje vrlo `estoka, toliko `estoka da se prakti~no prekida svaka komunikacija izme|u Tita i Rankovi}a. Oni dva-tri meseca ni telefonom nisu razgovarali. Na VIIIkongresu se donosi takozvana programska deklaracija i ja sam u komisiji koja treba da je usvoji. Prvi ~ovek koji je do{ao sa formulacijom nacionalne prirode, bio je Stane Kav~i~: “Ako `elimo nacionalnu ravnopravnost – we nema bez ekonomske ravnopravnosti. Prema tome, preduslov bilo kakve republi~ke ravnopravnosti je politi~ka ravnopravnost, zasnovana na ekonomskoj ravnopravnosti. Zato moramo da formuli{emo i pravo na republi~ke nacionalne privrede.” Podr`ao ga je Krste Crvenkovski. Ja im se odlu~no suprotstavim, sa argumentima koji su ubedqivi i vrlo blizu pameti, iako su sasvim amaterski po karakteru. Sa mnom se saglasi Hasan Brki}, iz Bosne, dok Milo{ Mini} vrda, sramno mrda. Miri jedno i drugo – takav je bio, ~ovek kompromisa, bez jasnog stava, ordinarni karijerista, a inteligentan i racionalan. Veqko Vlahovi}, koji predsedava tom komisijom – poku{ava da pomiri krajnosti, tako da nema nikakvog dogovora. Sednica se prekida i nastavqa popodne. E, tada dolazi do mog ~uvenog incidenta sa Krle`om. Krle`a, Oskar Davi~o i ja, kao delegati, odlazimo kod Oskara na ru~ak. Ka`em ja Krle`i: “Za{to vi izjedna~ujete Dra`in pokret sa usta{ama? Nije isto to!” I po~iwe `ustra rasprava o tome. Razgovaramo o domobranima, koje nazivam kvislin{kom vojskom, {to izaziva bes kod Krle`e: “Nije ta~no da su oni bili kvislin{ka vojska. Da su domobrani ispalili samo po jedan metak na vas, vas ne bi ni bilo.” Poludim: “Domobrani su ispalili po sto metaka na nas, a nas je bilo i ostalo nas jedovoqno.” U sva|i sti`emo i do Jasenovca: “Vi smi{qeno umawujete broj jasenova~kih `rtava prave}i jedan istorijski falsifikat!” Krle`a me pita: “Koliko je `rtava bilo u Jasenovcu?” “Sedam stotina hiqada.” * To su gluposti, budala{tine, govorite koje{ta. ** Dobro, {esto hiqada! * [esto hiqada, to su va{e srpske fantazmagorije! ** Petsto hiqada! * Koje{ta! ** Trista hiqada, Krle`a! * Ni trista hiqada! 240
** A koliko je, Krle`a? – udarim pesnicom po stolu, supa se zaquqala da se prospe, a Oskarov tast Hinko Lederer nas smiruje: “Gospodo, supa je prima klasa.” Za}utimo, pojedemo taj ru~ak, i to je bio kraj svakog razgovora izme|u Krle`e i mene. Nisam ni oti{ao na sednicu kongresne Programske komisije. Na tom VIII kongresu je, u stvari, re{ena sudbina Jugoslavije, pobedili su konfederalisti. Sve ostalo je bila procedura. Dolazi do likvidacije Rankovi}a, usvajawa ustavnih amandmana: jednih, drugih, a potom i Ustava iz 1974.” “Svet” od 11. jula 1994. godine donosi intervju sa jednim od najogor~enijih protivnika dr Vojislava [e{eqa, osobom poznatom po nadimku kapetan Dragan. Umesto naslova, upotrebqena je {uma epiteta i dve-ttri jadikovke pomenutog: “Kapetan Dragan, legendarni srpski oficir iz posledweg rata sa Hravtaima, jedan od retkih ~ije se ime nije na{lo na poternicama i listama me|unarodnih organizacija zadu`enih za gawawe ratnih zlo~inaca, u ekskluzivnoj izjavi za “Svet” poru~uje: “Generala Peri{i}a i ministra Sokolovi}a pitajte za{to nisam dobio nikakvo odlikovawe i za{to sam jo{ uvek podstanar”. Podnaslov je bio jo{ du`i: “Novinarka “Sveta” posetila je u prostorijama wegovog Fonda kapetana Dragana, ~oveka koji je po izbijawu rata sa Hrvatima 1991. godnne, postao prvi srpski vojskovo|a koji je u{ao u legendu (i stripove), a da pri tome nije dospeo na listu “Helsinki vo~a”. Ekskluzivno za “Svet”, u predve~erje nove hrvatske ofanzive na RSK ili, pak, najavqeiog, “istorijskog dogovora Milo{evi}a i Tu|mana”, Kapetan govori o generalu Peri{i}u, ministru Sokolovi}u, biv{em dr`avniku Goranu Hayi}u, poslaniku i “neuticajnom penzioneru” Radmilu Bogdanovi}u, vojvodi Vojislavu [e{equ, gospo|i Klari Mandi}, opozicionarima Dra{kovi}u i \in|i}u, bankarki Dafini Milanovi} i o svojoj `eqi da ako ve} nijedna ulica u Beogradu nije dobila wegovo ime, wegovo ime dobije “barem jedna garsowera” po{to je, ka`e, jo{ uvek podstanar.” [ta je sve ovaj ~ovek po`eleo, prosto je neverovatno, da ~ak dobije i svoju ulicu. A to {to je kritikovao 1994. godine Peri{i}a, nije mu smetalo da se sa wim udru`i u oktobru 2000. godine, da zajedno u~estvuju u dr`avnom udaru. Za dr [e{eqa tvrdi da ga istorija ne}e pamtiti, te da je naneo mnogo zla srpskom narodu. Sva{ta od ~oveka…kako li se ono zove, kuvar Zoran ili tako nekako, ko bi ga se setio ? “Kapetana Dragana legendarnog komandanta i tvorca “kninyi” koji je u Republici Srpskoj Krajini odigrao uspe{no, kako ka`e, dva poluvremena sre}em naH[ spratu “Beogra|anke” gde se nalazi sedi{te wegovogfonda. “Fond kapetana Dragana” je za kratko vreme izrastao u gigantsku humanitarnu organizaciju u kojoj radi oko stotinak volontera, mahom `enskog pola. Fond se u potpunosti stara o oko pedesetak hiqada qudi unesre}enih posledwim ratom na prostorima biv{e Jugoslavije. “Rawenik prve kategorije ima od na{eg Fonda mese~nu invalidninu od 460 dinara, a general Peri{i} ima 430 dinara platu. Znam da bi taj rawenik dao sve pare za izgubqenu nogu, ali u ovim uslovima u kojima se dr`ava sada nalazi i to je mnogo. Fond se stara o oko 50.000 porodica ratnika, invalida i dece bez roditeqa”, ka`e popularni “Kep” na po~etku razgovora. O ovom misterioznom ~oveku, koji je do{ao “niotkud”, plele su se razne pri~e poput onih da je bio pripadnik pla}eni~ke Legije stranaca, dok autori toliko na ovim prostorima popularnih “teorija zavere” decidno tvrde da 241
je kap. Dragan “garantovano pripadnik MOSAD-a ili CIA-e”. Me|utim, u razgovoru sa wim sve vreme sam imala utisak da, bez obzira koje i odakle je, kapetanu Draganu kao izuzetno energi~nom ~oveku treba dozvoliti nesputano da radi ono {to najboqe ume i u ~emu je pravi profesionalac – da ratuje. Kona~no, uniforma mu boqe pristaje od “Armanijevog” odela. • Situacija na rati{tima {irom BiH je, sude}i prema alarmantnim vestima, prili~no nepovoqna po srpsku stranu. [ta Vi mislite o tome? – Ja sam pogre{ni ~ovek za razgovor o Republici Srpskoj, nisam u tamo{wu situaciju upu}en iz prostog razloga {to nigde na tim teritorijama nisam ratovao. Iskqu~ivo sam bio vezan za Republiku Srpsku Krajinu i u prvom i u drugom poluvremenu. Ne odr`avam nikakve kontakte u RS vezane za vojni~ki deo posla i tvrdim vam da ste vi mnogo upu}eniji u situaciju tamo od mene, tako da nisam ba{ idealni sagovornik na ovu temu. • Dobro, po{to ste ve} neko vreme u Beogradu kako Va{ centar za obuku kninyi “Alfa” funkcioni{e bez Vas? – Vi prvo morate da shvatite {ta je nastavni centar “Alfa”, to je jedini centar takve vrste na Balkanu, sagradili smo ga na temeqima jednog spaqenog sela nedaleko do Benkovca. Napravili smo kanalizaciju, prilazne puteve, sme{tajne objekte, pa ~ak i saunu i bazen, poligone... U “Alfi” se zaista obu~avaju najelitniji borci RSK koji su pod direktnom komandom Glavnog {taba VRSK. Tako|e, tu su bili i dobrovoqci iz celogsveta: Rusije, Italije... Rezultati onih koji su se obu~avali u “Alfi” su zaista zapawuju}i. Za posledwih {est meseci ratovawa polaznici nastavnog centra izveli su ukupno 158 operacija iza neprijateqskih linija i do 35 kilometara. Jo{ po ~emu se razlikujemo od drugih jeste to {to iz “Alfe” nijedan borac nije poginuo od usta{kog metka. Nastradao je samo jedan jedini momak u srpskom minskom poqu zbog nesre}no postavqene bombe. Odlika “Alfe” je dobra obuka, organizacija, temeqno planirawe svake akcije i profesionalizam. Znate, mi upravo danas u Fondu imamo jednog ruskog dobrovoqca koji je rawen u stomak da je bukvalno sam sebi nosio creva ~etiri kilometara u dubini neprijateqske teritorije, ali je bio tako dobro fizi~ki pripremqen da se sam izvukao do na{ih polo`aja nose}i svu opremu. • U ~emu se jo{ polaznici “Alfe” obu~avaju? – Usavr{avaju se u najsavremenijim metodama ratovawa kao {to su GPS sistem, to su navigacioni ure|aji koji omogu}avaju rad pod te{kim meteorolo{kim uslovima, koriste sisteme za no}no osmatrawe, daqe u kompjuterskoj razmeni podataka sa terena, svaki polaznik “Alfe” imao je minikompjuter povezan sa radiostanicom, svi su oni obu~eni da voze tenk, izuzetni su planinari, ronioci. Nisam hteo da se borim za vlast u Krajini • Odakle regrutujete borce za “Alfu”? – Iz svih rodova vojske, moraju da pro|u selektivni test fizi~kih i psihi~kih sposobnosti. Osnovni kurs traje tri meseca, a potom ide dodatni od {est meseci. • Mnogi koji su se borili na prostorima RSK, poput @eqka Ra`natovi}a Arkana, recimo, tvrde da se Kraji{nici ba{ nisu pokazali kao dobri borci. Kakvo je Va{e iskustvo sa wima? – Imao sam jako dobro iskustvo sa Kraji{nicima, i ono {to smo mi uzeli 242
to je i ostalo: [kabrwa, Masteqe, Dra`eqeva glava... U stvari, jedine teritorije koje su Srbi povratili nakon druge hrvatske agresije jesu one koje su osvojili pripadnici nastavnog centra “Alfa”. Neke delove koje smo uzeli Hrvatima smo razmenili sa wima za Ka{i}, Smokovi}... • Ipak, bez obzira na ratni u~inak, Vi ste prvi put oti{li nz Krajnpe pod vrlo sumwivim okolnostima. – Pa, u tom prvom poluvremenu je va`no ista}i jedan faktor, a to je sujeta ovda{wih balkanskih lidera i vojnika. Krajinom su tada vladali qudi spremni da stave sujetu ispred nacionalnog interesa. Meni je oduzeta komanda nad jedinicama specijalne namene nakon {to smo zauzeli Glinu, {to smatram svojom najve}om vojni~kom i `ivotnom pobedom. Mi smo Glinu uzeli bez `rtava i civilnih `rtava sa hrvatske strane, bez ru{ewa i paqewa. Intenzivno smo se borili 11 sati i uspeli da osvojimo ili oslobodimo, kako ho}ete, taj grad. Nakon te akcije pozvan sam u Beograd sa obrazlo`ewem da sam zavr{io svoj posao i da }e sada Armija to da ~uva. To je bilo vreme kada se vojska ukqu~ila u rat, do tada su izigravali Unprofor i to mnogo revnosnije nego {to su to ~inili pripadnici mirovnih snaga UN-a. Mislim da jednostavno nije tada bilo razumevawa za mene ni kod kraji{ke ni kod srbijanske vlasti. U stvari, wih je zabriwavao rast moje popularnosti. Verujte, nisam bio spreman niti sam imao ambicije da se borim za neku vlast u Krajini, nisam odande i ne poti~em sa tih podru~ja... Ipak, mislim da je iza svega bio sukob izme|u Marti}a i Babi}a, pa su se vaqda pla{ili na ~iju stranu }u ja da se stavim. • Vi ste se koliko se se}am tada otvoreno stavili na stranu Milana Marti}a, govorilo se da ste zakleti “marti}evac”. – U to vreme ja jesam bio Marti}ev ~ovek iz prostog razloga {to je on bio ministar policije, a ja sam komandovao jedinicama specijalne namene milicije RSK. Znate, profesija mi je nalagala da budem apsolutno wegov ~ovek. Ipak, mislim da je u to vreme bilo bojazni, po{to sam imao kompletnu kontrolu nad policijom u Krajini, da }u ih pokrenuti u svrhu preuzimawa civilne vlasti. Mo`da me dovoqno nisu poznavali, ali neki qudi jednostavno nisu mogli da dozvoleda se vi{e pi{e o meni nego o dr`avnicima. Ipak, kada sam prvi put povu~en nije bilo mnogo `aqewa za mnom me|u politi~arima i “vojskovo|ama”. Narod u tom slu~aju, kao ni sada nije bio mnogo pitan. Kada mi budu potrebni telohraniteqi – oti}i }u iz Srbije • Ali, Va{e “kninye” su ostale tamo; – Da se razumemo, ja nisam imao svoje kninye, to su bili pripadnici specijalne jedinice milicije RSK. Nikada nisam imao svoje garde za razliku od drugih. Nije ni “Alfa” moj centar, ja sam samo jedan od oficira. Nisam haramba{a, nisam buntovnik, {kolovani sam oficir i znam da radim samo u sistemu. Meni nikada ciq nije bio da ru{im dr`avu ili armiju. • Imate samo ~in kapetana, dok su drugi u vojnoj hijerarhiji mnogo vi{e i preko no}i napredovali. – Verovatno su se ti mnogo vi{e istakli nego ja i zaslu`ili su unapre|ewa vi{e od mene. • Nemate ni odlikovawa, za{to? – To pitajte generala Peri{i}a ili Zorana Sokolovi}a ili predsednika Marti}a, to oni treba da procene da li sam odlikovawa zaslu`io. Jednom mi je neki novinar rekao: “Kapetane krajwe je vreme da neka ulica po243
nese Va{e ime”. A, evo odgovori}u vam. Ja bih bio najsre}niji da jedna garsowera nosi moje ime jer sam podstanar, ali to nije bitno. Mo`da mi nemamo dovoqno kvalitetnih qudi koji su u stawu da mi daju priznawe jer neko ko Vam odaje priznawe mora biti ve}i ~ovek od vas. Uostalom, ja sam dobio sva priznawa koja `iv ~ovek mo`e da dobije od naroda. Dovoqno je to {to mogu da se slobodno {etam ulicama bez pratwe. Za{to bi meni trebali pratioci? • A {to da ne? – Moja profesija nala`e da {titim druge, a ne mene neko da {titi. Uostalom, kada bi mene neko presreo da me napadne verujte da bih znao sam da se odbranim. • Na ulicama je mnogo qudi koji vam sigurno nisu blagonakloni. – Pa, vidite, ja sam se ~itavog `ivota borio protiv terorizma i odbijam da `ivim u strahu od wega. Meni se dosad nije ovde ni{ta ru`no desilo, niko mi ~ak ni telefonom nije pretio niti me popreko pogledao na ulici. Kada to po~ne da se de{ava, ja }u odavde da odem kao i u momentu kada mi bude bila potrebna pratwa. Mislim i da neki na{i politi~ari i va`ni qudi koji ne mogu bez telesne garde bi trebalo ili da se odreknu telohraniteqa ili da odu iz zemqe. Ako ih neko {titi od ovog naroda, onda oni i nisu za narod. Arkan, kao i svi, mora da nosi svoj krst • Da li ste imali nekada zajedni~kih akcija sa Srpskom ili Srpskom dobrovoqa~kom gardom? – Sa SG sam se borio jednom u akciji koja je trajala svega dvadesetak minuta. To su bili dobri borci, ali morali su da napuste Krajinu, dok sam ja tamo ostao godinu i po dana. • @eqka Ra`natovi}a Arkana “Helsinki vo~” tereti za ratne zlo~ine i prete mu ha{kim procesom. – Ja ne `elim da sudim @eqku Ra`natovi}u ni za {ta, slabo ga poznajem, povr{no smo popri~ali par puta na nekim skupovima. Znate, mislim da svako mora da nosi svoj krst. • Zbog ~ega Vas Vojislav [e{eq i dan danas proziva kao kriminalca? – Ne daj bo`e da me ~ovek poput [e{eqa hvali! Mislim da je wegova najve}a ambicija da postane kapetan Dragan {to mu nikada ne}e po}i za rukom. • [e{eq tvrdi da poseduje papire kojima navodno mo`e da doka`e Va{e kriminalne radwe. – Do sada nijedan normalan ~ovek nije optu`ivao i blatio Fond. Realno gledano [e{eq je jedna tako marginalna li~nost {to se na{e istorije ti~e, pamti}e ga jedino po zlu koje je naneo srpskom narodu. Sve negativno u Srbima simbolizuje [e{eq. On je prvi lansirao Srbe sa kamama u zubima, govorio o fabrikama za klawe, pretio zar|alim ka{ikama. Ukratko, sve ono za {ta su Zapadu trebale godine obave{tajnog rada i velike propagande, to je [e{eq wima stavqao na tacnu. Mogu da argumentujem da je [e{eq vi{e zla naneo Srbima nego Frawo Tu|man. Ja bih se zaista mnogo zabrinuo da [e{eq ka`e ijednu lepu re~ o meni. • Svojevremeno ste pretili da }ete ga uhapsiti. – Mislio sam da to u~inim, ali ja nisam policajac. Ako bih to u~inio igrao bih wegovu igru. Ipak mislim da je pitawe dana kada }e [e{eq biti uhap{en 244
i da }e mu se uskoro stvarno suditi, a ~eka ga i najstra{niji sud sud naroda, kada qudi sti{aju emocije i shvate {ta im je [e{eq uradio. Nisam pristao da pare Fonda dr`imo u Dafimentu, jer nisam verovao da takvo ~udo mo`e da opstane • Koliko je novca Vama li~no i Fondu dala Dafina Milanovi}? – Dafina nikad nama nije davala jako puno novca, nego je to govorila samo u svoje propagandne svrhe. Stvarna suma koju je ona dala je zbiqa simboli~na i mawa je od iznosa koje Fondu daju obi~ne penzionerke. Nisam nikada prnstao da dr`imo pare iz Fonda u “Dafimentu” jer nisam verovao da takvo ~udo mo`e da opstane. Znate, ja dolazim iz sistema gde je i 5 odsto godi{we kamate preveliki procenat. Fond ima deponovane pare u PKB banci jer poqoprivredni kombinat ima zemqu, ima zgrade, uostalom mnogo vi{e poseda nego {to mi para tamo dr`imo. • Dafina vam je kupila uniforme. – Dafina Milanovi} nije dala meni uniforme, ve} pripadnicima milicije RSK. Ali, qudi moji, toliko drugih anonimnih je kupovalo uniforme, davalo hranu, lekove... Ona je opremila 500 boraca, ali ima qudi koji su uradili mnogo vi{e za na{u stvar. Znate, u to vreme je jedina snaga u RSK bila policija, i dok je to tako bilo bilo je i reda. Dafina je nama dala i neku simboli~nu svotu novca koju je stavila u svoju banku na {tedwu vaqda misle}i da }e na taj na~in ponukati i druge da u “Dafimentu” ula`u na ra~un Fonda. Te pare su, mislim da se radilo o 9.000 maraka sada propale. Drugih velikih senzacija izme|u Dafine i Fonda nije bilo. Verujte mi, `eleo sam Dafini da opstane 1000 godina, ali Fond treba da opstane barem jo{ 100 godina. • Kako tuma~ite Dafinin intervju “Dugi” kojim se obru{ila na va{u dobru prijateqicu Klaru Mandi}? – Pa, pri~alo se da je Dafina renovirala Klarinu ku}u, ali verujte mi ja sam u ku}i gospo|e Mandi} `iveo osam meseci i jedina razlika izme|u toga kako je ta ku}a izgledala danas i kako je onda izgledala jeste u tome {to sada tamo nema mojih vojni~kih, razbacanih stvari svuda okolo. Pro{le su od tada dve godine i zapa`am samo da je dnevna soba okre~ena.Ona pri~a oko stipendirawa Klarine dece, tako|e je notorna glupost. Wen sin radi kod nas u Fondu u na{em kompjuterskom centru i nikada verujte nije primao nikakvu stipendiju. Klarina deca su, uostalom, veoma skromna. • Kako ste Vi upoznali gospo|u Klaru Mandi}? – Ja Klaru poznajem jako dugo jo{ pre nego {to je sve ovo po~elo. ^esto sam putovao za Izrael, Klara tako|e i tu smo se upoznali, postao sam wen porodi~ni prijateq, wen sin je jedan od mojih najboqih prijateqa, a mene je Klara prihvatila kao jo{ jednog sina. Stvarno se prema meni odnosila materinski i kada mi je bilo najte`e uvek se tu Klara na{la da me ute{i, da mi pomogne i posavetuje me. Kad sam ja do{ao ovde nisam znao ko je ko. ^uo sam da mi je neko organizovao susret sa Dragutinom Zelenovi}em, ja nisam znao ko je Zelenovi}, a bio je premijer. Isto se desilo sa onom peva~icom sa crvenom kosom, Zoricom Brunclik, sa wom sam se tri puta upoznavao! E, Klara je meni pomogla da se izrazim duhovito da razlikujem Zoricu Brunclik od Dragutina Zelenovi}a. • Kako ste Vi uop{te do{li u Jugoslaviju? 245
– Nisam to planirao, ja sam bio u prolazu kroz Jugoslaviju, bio sam u Americi pre toga. Tamo sam kupio avion i preleteo sam wimeAtlantik. Sreo sam u Jugoslaviji neke momke koji su organizovali pokret otpora u Krajini. Zamolili su me da napravim jedan tronedeqni kurs za borce. Nakon te tri nedeqe trebalo je da idem u Afriku. No, te tri nedeqe pre{le su u tri meseca, pa evo sada ve} i u tri godine. Ipak, bio sam veoma razo~aran {to sam nakon svoje najve}e vojnn~ke pobede morao da u prvom poluvremenu napustim Krajinu. Radmilo Bogdanovi} je moj ~ovek, a wegova slaba ta~ka su deca • Nekako u vreme kad ste Vi morali da napustite Krajinu za predsednika RSK imenovan je Goran Hayi}. U kakvnm ste odnosima sa wim? – Upoznao sam ga povr{no jo{ dok nije biodr`avnik ve} predsednik SAO Barawe, Slavonije i Zapadnog Srema. Bio sam kod wega u ku}i u prolazu u Novom Sadu, popili smo kafu i lepo se ispri~ali, ali to je bilo ve} posle mog povratka. E, po{to mi nisu dozvolili da budem Milo{ Obili}, re{io sam da postanem Kosovka devojka. Mislim da sam i to lepo odradio. Uop{te, postojalo je veliko medijsko interesovawe za mene. Tako se u nekim gr~kim novinama pojavio ~lanak naslovqen sa “Srpski Rambo”, mada Rambo nije sigurno moj idol. Daqe je u tom tekstu stajalo da sam gotovo sam potukao hrvatsku vojsku. Po~ele su o meni da se pletu legende. Qudi su pri~ali kako ska~em sa tre}eg sprata, jeste da ska~em, ali koristim pri tom konop. Rekli su da sam se {etao po `icama visokog napona, {to jeste bilo ta~no, ali je struja bila iskqu~ena. Ne znam, kod nas su jako izra`eni ekstremi. Jedni vas toliko hvale da to prosto postane gadqivo, dok drugi potpuno negiraju sve {to radite. • Kakvo je va{e pravo politi~ko opredeqewe? – Znate {ta?! Ja stvarno nemam veze sa nekom internom politikom. Mene je opozicija optu`ivala da sam... • [ti}enik Radmila Bogdanovi}a? – Radmilo Bogdanovi} je moj ~ovek. On je predsednik Upravnog odbora Fonda kapetana Dragana. Ja sam se opredelio za Radmila Bogdanovi}a zato {to smatram da je on izuzetno po{ten ~ovek i ne mo`e mene niko da ubedi u wegovo nepo{tewe. Wegova slaba ta~ka su deca. Ma, nave{}u vam samo jedan primer koliko je Radmilo human. Jednom smo razgovarali da od ovog na{eg medvedi}a Kninye napravimo lutku i da to bude jedan od izvora prihoda Fonda. Radmilo je rekao: “Ako to ve} radite, potrudite se da to bude {to jeftinije jer kakvi su na{i roditeqi oni bi sve kupili deci, pa i po cenu da sutra nemaju {ta da jedu”. Daqe, poznajem Radmila i iz sasvim drugog ugla kao jednog od najboqih operativaca i profesionalaca kod nas koji je donosio dobre, presudne odluke. • Vratimo se na politiku. – Dakle, bio sam optu`en od opozicije da sam pripadnik SPS-a, a espeesovci su mi zamerali da pripadam opoziciji i da sam Vukov ~ovek. Vuk Dra{kovi} je sedeo na stolici na kojoj vi sedite, mi smo se dru`ili... Milan Paro{ki je tako|e moj prijateq, kao i Zoran \in|i} i Zdravko Ze~evi}. Da vam ka`em ne{to, imati ijednog od wih protiv sebe je te{ko, a imati sve protiv sebe je u`asno. Znate, Fond nije ni~ija organizacija, ali najve}i broj pripadnika SPSa je podr`ao Fond, kao i SPO, DS i sli~ne stranke. Mislim da su oni mnogo vi{e “fondovci” nego mi wihovi. Daqe, moji dugogodi{wi prijateqi su i mi246
nistar \uki}, pa Nikola [ainovi}... • Kao ~ovek koji je na neki na~in vezan za policiju, {ta mislite o “momcima u plavom” s obzirom na to da ima prili~no pritu`bi na wihov rad? Ja sam se stra{no trudio da podignem imiy na{e policije. Neki `ele da budu za{ti}eni od te policije, da oni budu pravi profesionalci, a u isto vreme konstantno negiramo tu policiju i ne pada nam na pamet da svoju decu {aqemo u wihove redove. Nije danas lako biti policajac sa platom koju ima i u uslovima u kojima radi. Da se razumemo, ja sam za svaku konstruktivnu kritiku. Zamerio sam policiji kad su stavili one beretke da li~e na kuvare, a sada kada pogledate policajce oni stvarno izgledaju kao oni sa Zapada. Sva priznawa koja sam dobio od armije, dr`ave i policije mogu u oko da stavim • Ovih dana Hrvatska ponovo pretn velikom ofanzpvom na RSK. Ima li Krajina potencijala da se odbrani? – Potencijal za odbranu svakako postoji, a da li }e se on pravilno iskoristiti ide na du{u komandnog kadra VRSK. Ja nisam zadovoqan kompletnim sistemom odbrane Republike Srpske Krajine. Trenutno za mene u RSK nema nikakvog posla na bilo kojoj va`nijoj funkciji, verovatno oni imaju mnogo {kolovanije i sposobnije qude nego {to je kapetan Dragan. Vi ste verovatno videli da tamo ima jako puno oficira koji su zavr{ili najvi{e vojne {kole, {ta }e sad wima neki belosvetski kapetan sumwivog imena i prezimena?! Nastavni centar “Alfa” je jedini ozbiqni centar na teritoriji RSK. • Koliko, po Vama, pri~e da je Krajina prodata imaju utemeqewe u realnosti? – Ne znam da li postoji ijedan politi~ar koji bi to u~inio i po koju cenu. Nema ni govora o prodaji, ali veliki problem tamo je sujeta pojedinih oficira i politi~ara. Mislim da predsednik Milo{evi} uop{te nije upoznat {ta se u RSK radi, ~ak mislim da ni qudi u Kninu ne znaju {ta se de{ava na liniji fronta, a oni obave{tavaju Milo{evi}a i General{tab VJ o stawu. Do mene su do{li neki takvi izve{taji i verujte da oni veze nemaju sa realno{}u. Znate, ja umem da napravim prave vojnike, a kada to uradim onda se pojavi neko i ka`e: E, kapetan Dragan ne mo`e da vodi bataqon ve} neki na{ major ili potpukovnik”. • Zbog ~ega i daqe ratujete, da li je u pitawu Va{ avanturisti~ki duh ili ne{to drugo? – Ako vi mislite da je ono {to sam ja radio u RSK odraz mog avanturisti~kog duha, verujte da postoje mnogo lep{e avanture od vaqawa po prvim linijama fronta. Za mene je avantura let preko okeana ili krstarewe oko sveta na mojoj jahti i ne mislite vaqda da bi moj slede}i ciq bio pr`ewe po kamewaru i osvajawe nekog Ka{i}a?! Rekao sam ve} da sam podstanar, nemam svoj automobil prvi put od svoje 16. godine, nemam ~ak ni zdravstveno osigurawe. Sva priznawa koja sam dobio od armije, dr`ave, policije, mogu u oko da stavim i da me ono uop{te ne zaboli. Nisam izabrao Srbiju kao kona~no mesto svog boravka • Da li ste Vi izabrali Srbiju da u woj ostanete do kraja `ivota i pod kojim uslovima }ete se ponovo vratiti u Knin? – Ne, nisam izabrao Srbiju za kona~no mesto boravka. [to se Krajine ti247
~e, vrati}u se tamo kada dobijem specifi~ni zadatak i zvani~no mesto. Znate, ni u prvom ni u drugom poluvremenu borbi u RSK nijedan vojnik zvani~no nije bio pod mojom komandom, komandovao sam iskqu~ivo svojim li~nim autoritetom, meni tamo niko ni{ta nije dao. Mislim da ne postoji spremnost za to presecawe kod nas i kad budu na ~elu na{e dr`ave pravi qudi koji }e znati da cene rezultate, onda }u se vratiti. @elim da tamo dobijem mesto na kojem }e do izra`aja do}i svi moji potencijali. Ali, da sad ja ponovo sedim u nekom kampu i da ponovo di`em {atore – to ne}u. Meni je skoro 40 godina i prestar sam za prvi razred, tako da mi na pamet ne pada da to ponovo radim. Kada predsednik Marti} odlu~i da u RSK ima posla za ~oveka kao {to sam ja, vrati}u se. Uostalom, jedini razlog zbog kojeg ja sada sedim u Beogradu jeste taj {to su Marti} i neki generali odlu~ili da za mene nema posla u RSK. Obukao sam uniformu jer smatram da je ovo {to se de{ava na prostorima biv{e Jugoslavije samo produ`etak Drugog svetskog rata. Na`alost, danas sile osovine imaju svu ekonomsku mo}, a Amerikanci nisu mnogo poznati po inteligenciji i uvek ~ekaju posledwi voz. Wima treba da se dogodi ponovo jedan Perl Harbur, ili da kao i u I svetskom ratu ~ekaju posledwu godinu rata kako bi se prikqu~ili na pravu stranu. Drugo, Srbi u Krajini su ujednoj no}i legli u krevet kao nacija, a probudili se kao mawina u dr`avi koja ih vi{e nije `elela. Tako da sam ja, ako obi~ni smrtnik imao dovoqno motiva da se ukqu~im u rat i mislim da sam spasao mnogo `ivota, kako srpskih, tako i hrvatskih. • Na kraju, moram da primetim da ste sasvim druga~iji nego {to sam Vas zami{qala. Priznajem da nisam puno po{tovala ni Vas ni rat koji vodite. – Zakqu~ci o qudima se ovde ne donose na osnovu rezultata nego se qudi stalno klasificiraju. To je najve}i problem i kod vas, i kod ovog naroda, i kod ovih dr`avnika, vi imate neke predrasude, vi konstantno donosite zakqu~ke na osnovu nekih predrasuda u stilu: ko je, odakle je, kome pripada, ~iji je on ~ovek. Da li vi stvarno smatrate da sam ja osoba takvog tipa da mene treba kroz `ivot da vode jedan Vuk, Paro{ki ili Milo{evi}? Ne tra`im ni{ta {to nisam zaradio samo zahtevam da ono {to radim i moje rezultate niko ne krwi i omalova`ava. Priznawa }e do}i jednog dana kad do|u pravi qudi. Mi to sigurno ne}emo do`iveti jer qudi koji danas mogu da dele priznawa, prvo i prvo ne zaslu`uju da budu na tim mestima niti mogu da shvate ono {to ja radim.” Ivkica Ba~i} u “Vijesniku” od 16. jula 1994. objavquje tekst “Generali i [e{eq za Karayi}a” u kojem se je`i na ideju dr [e{eqa o ujediwewu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Podnaslov je opet u prvi plan stavqao dr Vojislava [e{eqa: “Na zasjedawu tzv. skup{tine bosansknh Srba u ponedjeqak [e{eq obe}ava Karayi}u progla{ewe nove srpske dr`ave” “Beograd (Od stalnog dopnsnika Vjesnika) – Svojevrsno “narodno” izja{wavawe u Srbiji o tome trebaju li “oni preko Drine” prihvatiti ili odbaciti `enevski mirovni plan o dvojnoj podjeli Bosne nastavqa se “nesmawenom `estinom”. Po onoj Lewinovoj da “i doma}ica mo`e biti”, recimo, {ef diplomacije (uzgred, ~ovjek koji je u “SRJ” ba{ to, dakle Vladislav Jovanovi}, ve} mjesec dana krstari pra{umama nekolicine “prijateqskih nesvrstanih zemaqa” poput Etiopije i Kenije), svi su pozvani da “prou~e” predlo`ene karte i da potom “sugeriraju” rukovodstvu na Palama {to mu je ~initi. Po onoj Milo{evi}evoj da “nije va`no, ustavno ili neustavno”, o isto248
me se, naravno, ne izja{wavaju ni vlade ni parlamenti koji su, po ovda{wim ustavima, zadu`eni za vo|ewe vawske politike. Sve je u te tri dr`ave (“SRJ”, Srbija i Crna Gora) u rukama jednog ~ovjeka kojem se, me|utim, “vojni~ki o{tro” ipak usudio proturije~iti na~elnik General{taba VJ general Mom~ilo Peri{i}. Prema onome {to u petak “ekskluzivno” objavquje Borba, srbijanski je predsjednik pro{le nedjeqe u svoj kabinet pozvao srpskog generala Ratka Mladi}a. Naslu}uju}i “razgovor neugodni”, Mladi} je na sastanak do{ao u pratwi generala Peri{i}a (~ijim je “radom”, ako je vjerovati onome {to ve} nekoliko mjeseci pri~a Vojislav [e{eq, Milo{evi} vrlo nezadovoqan, pa se navodno sprema i wega umiroviti, i to zbog “prevelike” podr{ke bosanskim Srbima), koji je zapqeskao wegovu odbijawu Milo{evi}eva zahtjeva. Borba tvrdi da je predsjednik Srbije tra`io od Mladi}a “predaju Ozrena i okolnih gradova, ukqu~uju}i i Doboj”, kako je i predvi|eno planom tzv. kontaktne skupine. Uslijedio je “nepokolebqiv Mladi}ev odgovor da to ne}e u~initi ni po koju cijenu, u ~emu ga je podr`ao i general Peri{i}”, pi{e beogradski dnevnik, dodaju}i odmah kakoje to i bio glavni razlog iznenadnog sazivawa Vrhovnog savjeta odbrane “SRJ”. Na toj je sjednici od Peri{i}a “tra`eno da promijeni svoj stav, ali se u tome nije uspjelo”, ka`e se na kraju Borbine vijesti. Uz tu, nesumwivo zna~ajnu (i znakovitu), podr{ku “generalskog” Beograda, Karayi} i pala~ka vrhu{ka mogu se u cijelosti osloniti i na “duhovnog oca” patrijarha Pavla i srpske episkope koji su nedavno, s episkopske konferencije, svim Srbima uputili pravi ratni pokli~, tra`e}i od wih da “prije pristanu na smrt nego na izdaju svoga naroda”, a izdaja bi, po mi{qewu vrha SPC, bila prihva}awe `enevskoga mirovnog plana. Srpski patrijarh Pavle, vaqda da bi potvrdio kako je “na{a crkva uvijek u odsudnim trenucima uz svoj narod”, putuje u nedjequ u “srpsku Bosnu”, u Petrovac (biv{i Bosanski Petrovac), gdje }e se sastati s Karayi}em i Kraji{nikom (izgleda i s Milanom Marti}em), a usput }e svi biti i na sve~anosti u Sabornoj crkvi “Svetih apostola Petra i Pavla”. Patrijarh Pavle }e nekoliko slijede}ih dana obilaziti “srpske teritorije” u Bosni, posjetit }e Kqu~, Sanski Most i druge gradove, ali se jo{ ne zna planira li u ponedeqak skoknuti i na Pale na zasjedawe tamo{wega parlamenta. Neizvjestan je, kako u petak pi{u beogradski dnevnici, i dolazak na Pale Dobrice ]osi}a, ali se zato pouzdao zna da }e toga dana Karayi}u “le|a ~uvati” Vojislav [e{eq i wegovi radikali. Po [e{eqevim rije~ima, to parlamentarno okupqawe, “na kojem }emo odbaciti navodni mirovni plan”, treba iskoristiti za “progla{ewe ujediwewa RS i Krajine u jednu dr`avu”, kojoj je lider radikala smislio i ime. Zvat }e se “Republika Zapadna Srbija”. Ako se vratimo malo unazad, vide}e se da je “Srpska re~” gajila kontinuitet uvreda na ra~un dr Vojislava [e{eqa. Takvo pisawe te{ko da je imalo iskqu~ivi politi~ku namenu, barem ne uvek. Dobar deo ~lanaka imao je za ciq samo da isprovocira dr [e{eqa, samo tako je mogu}e protuma~iti pisawe li{eno bilo kakvih argumenata. Tako je intoniran tekst Sa{e Antonijevi} objavqen, u formi pisma, 2. septembra 1991. godine. Naslov je glasio: “Dragi na{ 249
doktore! Crveni na{ vojvodo!” “Poznato mi je da Va{a doktorska titula nije medicinskog, ve} marksisti~kog porekla. Uprkos tome, re{io sam da Vam iznesem moj slu~aj. Iako, kako rekoh, niste doktor medicine, u Vas imam najvi{e poverewa, jer ste u vi{e navrata, svojim nastupima, istupima i prestupima, pokazali i dokazali, da je Va{a cewena u ucewena persona, u tesnoj vezi sa neuropsihijatrijom i psihopatologijom. Nadam se da }e Va{a pozitivna i negativna iskustva, u kontaktu sa poznavaocima ovih grana medicine, biti od koristi kako meni, tako i svim `ivim bi}ima {irom Vaseqene (pogotovu ako su Jugosloveni, srpskog etni~kog porekla). No, krenimo redom... Sve je po~elo kada mi se preko malog ekrana, po prvi put, ukazao provereni koqa~ i dokazani predstavnik nepo{tene inteligencije. Taj izdajnik i pla}enik (kako ste Vi i Oni to kasnije nepogre{ivo utvrdili) tom prilikom, drsko i kontrarevolucionarno, poru~ili okupqenom bradatom auditorijumu, da do|e li do konfederalizacije pitawe zapadnih srpskih granica postaje otvoreno! Te wegove re~i, solidno zarasle osobe, sa nekim ~udnim oznakama na jo{ ~udnijim kapama, do~ekale su sa neskrivenim odu{evqewem! Sutradan, te narednih dana i meseci, na{le su se i nalazile, {iroke narodne mase, mudra rukovodstva i nepogre{ive vo|e, koji su svojim “spontanim” protestnim okupqawima i zasedawima jasno, i po ko zna koji put, pokazali svoju spremnost i odlu~nost da brane AVNOJ-evske tekovine, kao i tekovine ostalih osmih sednica. Sre}a, razmi{qao sam tada, {to imamo takav narod i takvo rukovodstvo. A i {ire. A onda, iznenada, kako to obi~no biva, poklekao sam pred izdajni~kim pitawima, koja su se najednom pred mene postavila, i koja su me uz sadejstvo sa spoqa{wim neprijateqem potpuno dotukla. Naime, to se zbilo onoga dana kada je na{ “di~ni sin” za skup{tinskom govornicom, izrekao ono, {ta su on i wegova svita, datog dana za jeres – ako do|e do konfederacije pokrenu}e se pitawe granica. Kao i nekoliko meseci ranije, i ovom prilikom se, na te re~i, prolomio aplauz. I u meni se tada ne{to prolomilo ili, boqe re~eno, prelomilo. Otvoriv{i, narednog dana, novine i ugledav{i silne naslove i ~lanke koje stavqa{e ovaj vo`dov plagijat rame uz rame sa onom ~uvenom, i nadasve izvornom, zabranom o tabawu naroda, shvatio sam da ima ne{to trulo u Republici Srbiji. Sada jedinstvenoj. Od Horgo{a do Draga{a. Nekako u to vreme dopali su mi {aka i antisrpski i izdajni~ki “Pogledi”, pa potom redom, i zvani~ni organ CIA-e “Srpska Re~”, pa MOSSAD-ova “Demokratija” itd. Zaveden, tako, neprijateqskom propagandom ~ak sam se i u~lanio u stranku, koja se po Va{oj podani~koj i poniznoj nomenklaturi zove Srpski pokret obmane, a koju li~no iz svoga yepa finansiraju Yory Bu{ i @ika Obretkovi}. I tako nasev{i na antikomunisti~ku propagandu, na najdemokratskijim izborima u istoriji ~ove~anstva, obmanut, zaokru`ih broj 9, glasah za najve}eg izdajnika srpskog naroda otkad je srpskoga imena. Podlegav{i psiholo{ko-propagandnom delovawu antisrpske koalicije, 250
9. marta sa bulumentom izdajnika Srbije, potpomognut sa 34.373 autobusa HDZaca i 14 miliona [iptara (Va{ sabrat Mihaq nije stigao sve da ih prebroji pa mu prenesite ovu ispravku), tra`io, zaveden, nekakvu slobodu informisawa. Nisam mogao ni pretpostaviti, da u stvari ru{im rukovodstvo Republike Srbije na ~elu sa najve}im sinom na{eg naroda i lojalnih narodnosti. Sre}om, kako ste kasnije genijalno zakqu~ili, onim “Slobo-Sadame” izvabili smo tenkove na ulice i tako omogu}ili Radovanu III Radovi}u da se malo obraduje, vidi svoga sinovca i proveri svoje znawe o federi na tenkovi. Sada me, zaslu`eno, pe~e savest zbog one petorice ~asnih i po{tenih la`ova koji su pali za slobodu, brane}i Republiku Srbiju od “sila mraka i haosa” predvo|enih “ludacima i la`nim prorocima” tek ispiqenih “iz mi{jih rupa”. Dali su ~asno svoje funkcije, ali wihove `rtve nisu uzaludne. Osta}e da `ivi u narednim pokoqewima se}awe na junake, koji su pquvali, {tulili i ~uki}ali strane i doma}e agente do posledweg suzavca. Nakon toga, stawe mi se naglo pogor{ava. Po~iwem ~esto da pratim ANTIN srpski JUTEL, kome su antisrpske snage na TVB dodelile udarni termin, ba{ kada se skupqa mno{tvo qudi da posmatra izlazak sunca. Po~eo sam ~ak da ma{tam o tome kako bi bilo lepo da mogu da pratim kvislin{ki Studio B. Sre}om, “Borbu” retko kupujem, jer je u posledwe vreme nema u kioscima. Ka`u, veoma je tra`ena po SAOK a tako|e i me|u Tu|manovim usta{ama. Dragi doktore! Qudi tamo ginu sa Va{im imenom na usnama. Umiru u miru, znaju}i da ste Vi na sigurnom, i da se Vama ni{ta ne}e desiti. Umiru sretni, jer su nekad, dok su bili `ivi, ~uli poneki Va{ vatreni govor u ovoj na{oj dosadnoj balkanskoj baru{tini. Umiru sa nadom, da }e Vam wihova pogibija doneti makar i bod na penale, u trci za titulom {ampiona balkanskog ludila i bezumqa. I {to me najvi{e zabriwava, nikako ne uspevam da zamrzim Hrvate, [iptare, muslimane... Uspevam jedino da ih `alim, jer ne znaju {ta ~ine. To isto stawe sa`aqewa se prenelo i na Vas, dragi doktore. Na Vas, i na one koje ste svojim govorima, batinama i pretwama “izle~ili”. Kada ste mogli “izle~iti” jednog poslanika SPO-a, druga Srbislava ili Sloboslava (nisam vi{e siguran) Milovanova, nadam se da }ete i mene uspeti izvesti na pravi put, Slobin put (izgra|en sredstvima zajma, a u sklopu veeeeeelikog investicionog cirkusa), sa kojeg su me odvukle retrogradne snage. Dragi doktore! Verujem u va{u marksisti~ko-lewinisti~ku humanost i staqinisti~ku etiku koju ste u vi{e navrata morali i silom da dokazujete. Verujem da Va{a iznenadna slava i popularnost nije jo{ jedna obmana neprijateqa Srbije. @elim da verujem da gde god se Vi i va{i ra{~upani pratioci sa kamom me|’ zubima ({to, pretpostavqam, treba da simbolizuje naoru`anog do zuba) pojavite, masa tamo potr~i kao muve na g... Srda~no Va{, Sa{a Antonijevi} P.S. Upravo me obuzima `eqa da ru~am sa Cimermanom. Korewe... Doktore, odgovorite hitno: [ta mi je?” “Politika” od 3. aprila 1992. godine donosi intervju sa Emirom Kustu251
ricom, re`iserom koji se u svim re`imima, prilikom svake promene vlasti, pokazivao kao izuzetno lojalan i nadasve koristan vladaju}em aparatu. Normalno, u tom tonu je i ovo “otvoreno pismo” u tako|e re`imskim novinama. Naslov je glasio: “Kusturica: [okantan [e{eqev istup”. Podnaslov je sro~en tako da izgleda da se Kusturica i [e{eq poznaju, te da su svojevremeno bili u dobrim odnosima: “Tvoja izjava je ubistvo politi~ke svesti i prkosa – ka`e se u tekstu koji je Emir Kusturica poslao “Politici” povodom prekju~era{weg istupawa dr Vojislava [e{eqa u Skup{tini”. “Pariz, 2. aprila Priroda televizije je da nam u ku}u {aqe nezvane goste. Ja zbog toga nisam televiziju niti gledao, ali ova olovna vremena i ~iwenica da sam daleko od zavi~aja, naterali su me da na mome pariskom balkonu postavim satelitsku antenu. Od tada, svake ve~eri u 7.30 sjedim prikovan za televizor i ~ekam vijesti. Gledaju}i to do`ivqavam {okove, ne samo zbog mrtvih. Jer, ~ovjek se, na`alost, i na to navikne, a televizija je ta koja nas uvla~i u to prokletstvo. Patim se gledaju}i televiziju, i u meni paralelno raste nezadovoqstvo i samoprijekor. Pomislim, sutra }u se pokupiti i vratiti ku}i; onda shvatim da sam se u mirnodopska vremena zamjerio na sve strane, pa me svijest o tome i pogled moje petogodi{we k}erke ostavqaju prikovanog za TV dnevnik. ^ovjek, gledaju}i televizijski program, ne biva {okiran samo, kako ve} rekoh, zbog mrtvih i iskasapqenih qudi. Put do informacije na na{oj televiziji je te`ak i mukotrpan: umjesto da gledamo slike sa rati{ta, mi vidimo mape i sastanke ugojenih politi~ara smje{tenih u dekor ure|en fla{ama kisele vode. Za promjenu, ponekad vidimo spoqnu fasadu briselskog hotela “Hilton” i, uvjek isti par qudi koji dolaze ulicom, dok pregovara~i iz Bosne borave u hotelu. “Ovo nije mogu}no” Tako se {okovi nad mrtvima miksaju sa najgorom tradicijom saop{tavawa informacija i smjewuju jedni druge ve} sedmicama. Sve dok sino} u moju ku}u preko TV ekrana nije u{ao dr Vojislav [e{eq i svojim skup{tinskim nastupom polomio ono malo preostale nade i vjerovawa. Doktorov nastup i {ok koji on izaziva vjerovatno mo`e da se mjeri jo{ samo sa Tu|manovom pojavom u dvorani Lisinski od prije godinu i po dana, kada je promovisao prvi put javno svoju politi~ku partiju. Sje}am se, tada qudi su tumarali ulicama, kafanama, radnim mjestima i tiho govorili: “Ovo nije mogu}no”. Ja vjerujem da po srpskim i bosanskim ~ar{ijama jo{ uvjek ima qudi koji isto tako tumaraju, ali ovoga puta govore: ovo nije mogu}no, misle}i na ono {to je [e{eq sino} rekao u skup{tinskoj sali. Doktorov fa{istoidni istup u srpskom parlamentu je, izme|u ostalog, kraj mome strpqewu. Doktorove “duhovitosti” prihvatao sam kao dio parlamentarne igre, ali i zbog ga|ewa prema novim demokratijama na Balkanskom poluostrvu. Te demokratije se redovno, od slova~ko-slovena~ko-hrvatskog modela pa do bugarsko-albanskog, pojavquju uz mahawe tu|ih zastava. Po{to sam gadqiv, meni je muka kada vidim kako bugarska politi~ka oligarhija natjera sto hiqada Bugara da ma{u ameri~kom zastavom. Ne zbog toga {to ne volim Amerikance, nego zbog prezira prema malim narodima koji se nude u ropstvo. Me|utim, sve je to daleko od mene, ~ak i onaj prete~a hrvatskog nacizma 252
koji je letos digao desnu ruku iznad glave i u hrvatskom parlamentu izjavio: “Rgo ra{a!” Jer to kad se desi, meni je lako da tu pojavu klasificiram. Hrvatski kleronacizam uvijek je svoj uzrok pronalazio u srbo`derstvu, u tobo`woj odbrani od Srba. I tako se uvijek pretvarao u neautenti~nu hrvatsku politiku. A takvi postupci meni postaju smije{ni. Put ka ukidawu tradicije Ali kada ti, doktore, na pozornici srpskog parlamenta uvodi{ politiku reciprociteta i tra`i{ protjerivawe Hrvata iz Beograda zauzvrat fa{istoidnoj politici hrvatske politi~ke oligarhije prema tamo{wim Srbima u Hrvatskoj, ti crpi{ ono malo vi{ka koji postoji u tradiciji srpske politike iz koje je generisana ve} dve stotine godina energija neposlu{nosti, autenti~nosti i garancija gra|anske demokratije bez tu|ih zastava u na{im dvori{tima. Lako bih ja sa tvojim li~nim frustracijama, tvojim nacizmom i sa formalnim opravdavawem parlamentarnog `ivota koji bi trebalo da apsorbuje tvoje gadarije oko klawa Hrvata zar|alim viqu{kama, ali kada ti pusti{ u etar ovakvu sviwariju, istog momenta padaju u vodu izvodi iz kwige “Ma§pit sptep” koju ja uporno ve} godinama citiram strancima poku{avaju}i da odbranim napadnuto dostojanstvo. Tvoja izjava je ubistvo politi~ke samosvjesti i prkosa. To je put ka ukidawu tradicije iz koje smo u Jugoslaviji gledali lijevo i desno, to je ono na ~emu sam ja li~no gradio svoj kredibilitet i stigao na usta{ke liste za odstrel, a poslije ovoga nadam se da }u biti i na tvojim listama. A ti, doktore, postaje{ srpska varijanta Parage. Tvoja slika zadriglog debelog profesora koji sa mukom skop~ava dugme na okovratniku ko{uqe, sve zbog nekontrolisanog uzimawa hrane, a to, po psihijatrijskim kwigama je samo slika potiskivawa agresije, uo~qiva na fotografijama Parage i Bokana. Kada vas ~ovek vidi u istim novinama, izgubi smisao za distinkciju. Jedini znak prepoznavawa, doktore, je poseban na~in na koji ti izbegava{ slovo “r”, zbog ~ega si u {kolskim klupama od nas lijepih i sna`nih mladi}a dobijao ~vrge godinama. I, kao {to se zna, put do `ena ti je uvijek bio jako komplikovan. Ponuda dvoboja Po{to ti, doktore, za mene li~no ne zna~i{ ama ba{ ni{ta, a kako je strah na pomen tvog imena u sarajevskoj kotlini nezasnovan, vje{ta~ki izveden, ja mislim da je to zbog osje}awa krivice i prtqaga iz pro{losti, gde je svako dovo|ewe ~etni{tva u vezu sa Sarajevom i wegovim stradawem od ~etni{tva neta~no, jer se zna da je Sarajevo u Drugom svjetskom ratu bio usta{ki grad, `elim da ti ponovim ne{to {to ti od prevelike qubavi prema Srbima ne vidi{. Ako u budu}nosti tvoja sila prevagne nad Milo{evi}evom, to }e, onda, biti malo previ{e originalno, doktore. Bi}e to fa{izam koji }e za razliku od Le Penovog koji miri{e na “{anel”, {iriti smrad ustajalog kiselog kupusa koji se vrlo ~esto pojavquje u prole}e iz beogradskih podruma. Kako pretpostavqam da }e{ na ovo reagovati, doktore, jer to je ono {to ti neprestano ~ini{, upozoravam te da ti ne}u odgovoriti. Ali, po{to vidim da ~esto nosi{ ratni~ku uniformu i ma`e{ se ratnim bojama, nudim ti {ansu da se brani{. Nudim ti dvoboj na bilo kojem terenu, nudim ti vite{ko nadmetawe. ^ak ti ostavqam da bira{ oru`je, od pesnica do vatrenog oru`ja. Jer ono {to si sino} uradio u srpskoj skup{tini je pokopavawe tanke na253
de i poraz moje vjere. Zato iza|i na dvoboj jer }u te u protivnom smatrati obi~nim ~ar{ijskim mi{em. O~ajan sam, doktore. Profesor Emir Kusturica P.S. Ovo isto va`i za Bokana, s tim {to za wega imam popust: u slu~aju pesni~ewa nastupam zavezanom lijevom rukom.” Miroslav Markovi}, novinar “Ekspres politike” poku{ao je da bude duhovit u broju od 5. aprila 1992. godine. Naravno, na [e{eqev ra~un, jer na wemu se moglo isprobavati i ispucavati sve vrste municije. Samo {to je ~itav ~lanak pod imenom “[e{eq kao {ansa” bio ~isti }orak. Ako ni{ta drugo, vreme i sled doga|aja pokazali su da je [e{eq zaista jedina {ansa, bez ironije koju je usadio Markovi}. U pri~u je uvodio nadnaslov: “Zemaqski dani teku”, sa slede}im podnaslovom: “Varqive nade o srpskoj slozi. Za neke Srbe veliko je pitawe i da li uop{te ima Srba u Bosni. Ko je sve i za{to jedva do~ekao istupawe [e{eqa u Skup{tini Srbije i {ta se doga|a potom. Na koga pucaju lovci na vojvodu”. [to br`e prolaze ovi prole}ni dani, to postaje izvesnije da za Srbe i me|u Srbima mira i daqe nema. “Varqiva nada da }e primirje prerasti u mir i “plave {lemove” na rati{tima u nekada{woj Hrvatskoj kao da se, pred sve ~e{}im i `e{}im naletima usta{oidnih paravojski, raspr{uje i preti Srbima ponovnim ratom, progonima, seobama, dramom. Seobe, ponovo? Varqiva nada da }e Srbi u Bosni uspeti da sa~uvaju glavu i ku}e i pravo da mirno i kao qudi `ive sa kom{ijama muslimanima i Hrvatima kao da se, posle masakrirawa i klawa u pograni~nim podru~jima sa Hrvatskom, a od ruke istih onih usta{oidnih i mra~nih hordi, gubi na horizontu bilo kakve budu}nosti i preti da preraste (ako ve} nije i prerasla) u mu~nu borbu da se sa~uva glava, da se spase goli `ivot, u be`aniju sa golorukom neja~i, u dramu koja kao da je srpska sudbina. U ve~ne seobe srpske. Varqiva nada da }e se Srbi u Srbiji, bar u takvim trenucima, kada su wihova bra}a udarena i izlo`ena pogromu i opasnosti od satirawa i zatirawa, ako ne me|usobno slo`iti (a ja vi{e nisam sklon da verujem u tu vrstu srpske sloge) a ono bar da }e zajedni~ki podi}i glas protiv, da }e bar zajedni~ki videti i da }e ih na isti na~in zaboleti surova ~iwenica i istina vidqiva golim okom. Stra{ne slike srpske smrti, nisu, na`alost, dovoqan dokaz da nam bar ova nada ostane. Ima li Srba? Za neke Srbe veliko je pitawe i da li uop{te ima Srba u Bosni. I ako ih ima, {ta }e oni uop{te u Bosni? Dobro, krhko je znawe i neuhvatqivi su putevi Gospodwi, ali kako je mogu}e da sve ovo vreme obnovqene srpske drame i pogibije oni koji su, samo pre nekoliko dana na ulicama i trgovima Beograda, do iznemoglosti psovali i pquvali tu, kakva je da je, srpsku (dakle svoju) dr`avu, i “one na vlasti” progla{avali za lopove i mafiju, sada i odjednom zaneme{e? Kako je mogu}e da se takvima odjednom pokvari{e telefaksi i nijedno saop{tewe protiv pogroma i ubijawa srpske neja~i po Bosni ne posla{e, makar da savest umire i formalno se “pokriju”, ako ve} du{u svoju ne mogu da spasu? Ali dani, ovi zemaqski i na{i, koji neumitno prolaze imaju odgovor na 254
sve. I sve je ve} postalo jasnije. ^ekaju}i [e{eqa ^ekao se vojvoda [e{eq. Jedva se ~ekao vojvoda [e{eq. A [e{eq je, na`alost, stigao. I rekao u Skup{tini Srbije to {to je, na`alost, rekao. o nelojalnom pona{awu nekih Hrvata iz Srbije prema dr`avi u kojoj `ive, o recipro~nom proterivawu Hrvata iz Srbije, odnosno o retorziji, itd. Kako osvetoqubivost, pa makar i ovakva kako ju je formulisao narodni poslanik [e{eq i koja ne podrazumeva ubijawe i klawe, nikad nije bila niti }e biti osobina Srba, po glavi zlosre}nog vojvode sru~ila se lavina drvqa i kamewa. ^ak i oni, do ju~e pokvareni, telefaksi su proradili i “usijali” se od jarosnih saop{tewa, a “}utolozi” i “promukli” lideri i tribuni su naglo “progovorili” i to tako da su najglasniji. Ni na pamet mi ne pada da glumim vojvodinog advokata, niti da branim ono {to se braniti ne mo`e. Ali neka pitawa se name}u i, bez obzira koliko ume da bude nesigurno i varqivo, prizivam se}awe. Ko je rekao – ruka? Pre godinu, godinu i po dana neki lideri i tribuni na javnim i masovnim skupovima pretili su muslimanima se~ewem ruku ukoliko u tim rukama bude tu|a zastava. I ne bi ni izbliza tolike vike i galame. Bi posle toga ~ak i grqewa i qubqewa. Pre dve, tri, pre godinu dana, pre neki dan ~ula se i izjava kako pod hitno treba proterati [iptare iz Srbije i sa svete srpske zemqe. I opet se niko preterano ne uzbudi. Be{e i drugih i jo{ `e{}ih i jo{ vi{e prete}ih izjava, pa ne bi ni drvqa ni kamewa. Za{to je onda ba{ vojvodina neprihvatqiva izjava izazvala ovoliku buru? Za{to je ba{ kroz [e{eqevu izjavu trebalo “objasniti” Srbima da su narod – krivac. I da je veoma va`no da u to veruju, ba{ kao {to im je to bilo “obja{weno” i posledwih nekoliko “broznih” decenija? O vojvodi i serdaru Da li je [e{eq bio i “zgodan” zbog nedavne razmene komplimenata sa predsednikom Milo{evi}em po sistemu “ja tebi vojvodo, ti meni serdare”? Ili zato {to se udarawem iz sve snage po [e{equ, pru`ila zgodna prilika za jo{ jedan `estok, pa ako Bog da i odlu~uju}i, udarac po parlamentu? Ili zato da se, za razliku od dosada{weg “boq{evizma”, koji je ve} postao kontraproduktivan, iskoristi prilika za promociju novog opisa srpskog re`ima kao “fa{isti~kog”, {to je zna~ajan korak u mrak i prilog istoriji be{~a{}a i pquvawa po sopstvenom narodu, koji je takav “re`im”, eto, izabrao. Ili sve ovo zajedno, pa i {ire. Zvezda nije pala Oni koji su pretili se~ewem ruku, prvi su se bacili kamenom. I to, naravno, najkrupnije kamewe niti je palo, niti je i bilo nameweno Vojislavu [e{equ. On je samo bio potreban, ciq, naravno i o~igledno, nije. A {to se srpskog naroda ti~e, siguran sam da ga niko i nikad ne}e nagovoriti da u~ini bilo {ta na`ao svome kom{iji, kao {to mu nikad i niko vi{e ne}e mo}i da stvori ose}aj krivice i samozaborava. Uostalom, srpska “Zvezda” je u Sofiji samo zastala na svom zvezdanom pu255
tu. Ali i daqe sija. Zvezda nije pala.” “Politika” od 12. juna 1992. godine, izve{tava o doga|aju koji }e se godinama prepri~avati, incidentu koji se odigrao ispred Savezne skup{tine. Iz samog naslova je jasno o ~emu se radi: “Sukob [e{eqa i taksista”. Vi{e detaqa nalazi se u podnaslovu: “Prilikom drugog incidenta telohraniteq lidera SRS izvadio oru`je i pucao u vazduh. – Ispuwena ve}ina zahteva taksista, posle ~ega su deblokirali deo centra grada. – Najuporniji taksisti protestvovali na Trgu Nikole Pa{i}a i posle 22 sata. – Incident i na Terazijama”. Izve{taj nije prava re~ za tekst koji govori o incidentu, nepotpisani autor nijednog trenutka nije objektivan, ~itaocu se sugeri{e da je dr [e{eq napao okupqene taksiste (kojih je bilo nekoliko stotina) te da je sve {to se posle toga de{avalo, proisteklo iz wegovih postupaka. Kao da jedan ~ovek, taman da je podr`an od nekoliko svojih pratilaca, mo`e fizi~ki da ugrozi daleko brojniju grupu. Istina je potpuno druga~ija, {trajka~i su svojim agresivnim pona{awem ugrozili slobodu kretawa dr [e{eqa, ~ak su ga i pratili, a on u duhu na~ela za koje se bori ~itav `ivot, nije dozvolio da mu neko kr{i osnovna qudska prava. “[trajk taksista koji je ju~e ujutru organizovao Nezavisni sindikat beogradskih taksista zahtevaju}i obezbe|ewe osnovnih uslova rada, u toku popodneva, zbog napada Vojislava [e{eqa, vo|e Srpske radikalne stranke, na jednog wihovog kolegu i pucweva koje je iz vatrenog oru`ja u vazduh ispalio [e{eqev telohraniteq, u kojem, sre}om, niko nije povre|en prerastao je u masovni protest. U ve~erwim ~asovima, kako je sino} na konferenciji za {tampu u agenciji “Tiker” izjavio Mi{a Mitrovi}, predsednik “Zelenog” taksija, i ovo udru`ewe se prikqu~ilo kolegama okupqenim u centru grada. Po re~ima Sa{e Srdi}a, ~lana Upravnog odbora Nezavisnog sindikata beogradskih taksista, wihovi ~lanovi ne}e se razi}i sve dok se ne uhapsi [e{eqev telohraniteq koji je pucao na taksiste. Okupqeni taksisti zahtevaju, kako su rekli, i ostavku Vojislava [e{eqa. Zahtevi taksista Protest “nezavisnih” taksista po~eo je ju~e u {est ~asova ujutru na Trgu Nikole Pa{i}a a nezavisni sindikat beogradskih taksista zatra`io je ispuwewe odavno postavqenih zahteva: da se prekine sa izdavawem dozvola za rad novim taksistima, ~iji se pravi broj ne zna, a pomiwu se cifre izme|u osam i 11.000 taksista; da taksisti slobodno uvoze automobile, bez obzira na wihovu starost; da se oslobode pla}awa poreza i doprinosa sve dok broj taksista ne bude realan; da se omogu}i kupovina goriva, maziva i repromaterijala bez poreza, {to je osnovni uslov da se cene taksi usluga, kako ka`u “nezavisni”, smawe ili se zadr`e sada{we ukoliko gorivo poskupi. Dok su taksisti u jutarwim ~asovima mirno demonstrirali, pa ~ak i omogu}avali prolaz vozilima hitnih slu`bi, iz Pionirskog parka nai{ao je Vojislav [e{eq sa svojim telohraniteqima. Po~ele su prve ~arke izme|u vojvode i taksista. – Sve }u vas pobiti ko pse, meni niko ne mo`e da urli~e: Ja }u vas srediti, bando, bitange. Ja }u vas upucati, bando, {to ne radite, dovikivao je [e{eq taksistima prelaze}i preko Trga Nikole Pa{i}a ka Skup{tini Jugoslavije. 256
Na ove povike taksisti su odgovorili zvi`dawem i povicima “ho}emo pare, ho}emo da hranimo decu”. – Ja vam nisam hleb uzeo, nego oni koje pla}a Amerika, nisam vam ja benzin oduzeo. Matija Be}kovi} i Vuk Dra{kovi} su vam ga oduzeli, bando fa{isti~ka, pozdravqate sa “Hajl Hitler”, do}i }u ja opet da vas nau~im redu, odgovorno je Vojislav [e{eq, ulaze}i u Saveznu skup{tinu. Svoje pretwe da }e se vratiti, vo|a Srpske radikalne stranke je i ispunio negde oko 13,30 ~asova. Dok su svi koji su ju~e imali bilo kakvog posla u Skup{tini Jugoslavije ulazili na vrata iz Kosovske ulice, [e{eq se po drugi put uputio preko Trga Nikole Pa{i}a, u pratwi telohraniteqa. “^er~il” je pucao Po re~ima Du{ka Peji}a, voza~a “Beotaksija” i ~lana Nezavisnog sindikata, [e{eq je ponovo po~eo da vre|a okupqene taksiste, koji su mu zvi`dali, ali ga nisu dirali. – Vojvoda je mirno pro{ao, niko ga od nas nije ni pipnuo. Ali kad je pre{ao ulicu i udaqio se od gu`ve, napao je na{eg kolegu koji je stajao pored vozila. Udario ga je rukom, a zatim i nogom. Wegovi za{titnici su sko~ili na na{eg kolegu i po~eli da ga gaze, pri~a Peji}. Po re~ima, Peji}a taksisti su krenuli da za{tite povre|enog voza~a, a [e{eq i wegovi telohraniteqi su na to izvadili oru`je. – Jedan je pucao meni pored glave vi~u}i da stanem, {to sam i u~inio. Na to je [e{eq doviknuo: “^er~ilu, nemoj da puca{”. Stajao sam neposredno pored wega i rekao sam mu da nisam verovao da }e da puca na svoj narod, koji je glasao za wega, izjavio je Peji}. Dok su [e{eq i wegova pratwa sa oru`jem u rukama, posle ovog incidenta, po{li ka svojim automobilima, milicionari, kako tvrde mnogobrojni o~evici, nisu uop{te reagovali. Po re~ima ogor~enih taksista, samo trojica wih poku{ali su verbalno da spre~e sukob, dok su ostali mirno stajali sa strane i gledali {ta se doga|a. Tek kasnije ve}a grupa milicionera je stvorila kordon oko automobila u koji je u{ao [e{eq sa svojim za{titnicima. Iako je posle ovog sukoba stigla delegacija Nezavisnog sindikata beogradskih taksista sa pregovora u Ministarstvu saobra}aja nose}i vesti da }e se ve}i deo zahteva taksista ispuniti, okupqeni {trajka~i, revoltirani [e{eqevim napadom, odbili su da se razi|u. Stigao je novi zahtev da se odmah uhapsi ~ovek sa nadimkom “^er~il”, koji je pucao, a okupqenim demonstrantima prikqu~ile su se kolege iz vi{e taksi udru`ewa. Taksisti su zatim, osim ve} blokiranog Trga Nikole Pa{i}a, Takovske ulice, dela Bulevara revolucije i dela Ulice kneza Milo{a zatim je trebalo, kako je rekao Uskokovi}, da svi taksisti naprave kolonu i da se defileom beogradskim ulicama izvine svojim mu{terijama i Beogra|anima zbog ometawa saobra}aja. [ta se dogodilo na Terazijama Me|utim, oko 20 ~asova na Terazijama je izbio novi incident. Taksiste koji su svojim vozilima blokirali ovu saobra}ajnicu, tada je napao nepoznati voza~ “renoa 19”. Po re~ima {trajka~a, voza~ “renoa” je iza{ao iz automobila i po~eo da ih vre|a i psuje, a zatim je izvadio oru`je i po~eo da puca u vazduh. Taksisti su mu oslobodili prolaz ka Balkanskoj ulici, ali se on vra257
tio na Terazije i naleteo na novu blokadu. Po drugi put nepoznati voza~ je po~eo da puca, a tek tada, kako tvrde o~evici, reagovali su milicionari koji su ga uhapsili. Taksisti su nastavili protest, zahtevaju}i hap{ewe [e{eqevog telohraniteqa i ostavku vo|e Srpske radikalne stranke. Ipak, oko 22 ~asa oslobodili su prolaz kroz Terazijski tunel i uklonili vozila sa Terazija, pa je deblokiran saobra}aj Ulicom srpskih vladara. Protest taksista je nastavqen do kasno u no} na Trgu Nikole Pa{i}a i u Takovskoj ulici.” Ovaj doga|aj zlonamerno je tuma~en godinama, eksploatisali su ga svi redom, a “Srpska re~” ponajvi{e. I to na razne na~ine. Tako je 6. jula 1992. objavqeno pismo \or|a Milo{evi}a iz Sombora, pod naslovom “Bitange”. Incident ispred Skup{tine pomenut je u kontekstu pripisivawa nacisti~kih ideja dr [e{equ, a autor se zgra`a nad izjavom predsednika srpskih radikala u kojoj tvrdi da se “u Srbiji mo`e do}i na vlast samo izborima”. “Bitange su me|u nama. Bez wih bi nacionalsocijalisti~ki re`im mnogo te`e uspevao da ja{e srpski narod. Pred o~ima naivnog naroda izigravaju opozicionare i vanstrana~ke li~nosti a iza zavese primaju pare i instrukcije od vlastodr`aca. Jedan od najpoznatijih je svakako ~elnik saveza rezervnih socijalista, samoprogla{eni ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq. Ovaj prostak, poznat po tu~ama sa taksistima i profesorima, izjavio je ovih dana kako se na vlast u Srbiji mo`e do}i samo pobedom na izborima. To bi bila sasvim normalna izjava kad to ne bi izjavio ~ovek koji sve svoje protivnike naziva izdajnicima, kvislinzima, pla}enicima i {pijunima, koji sastavqa liste nepo`eqnih novinara, preti ~itavim redakcijama, ~iji qudi rasturaju tribine opozicionih stranaka i prete nesrpskom stanovni{tvu. Duhovni otac tog ~oveka Adolf Hitler je pobedio na demokratskim izborima 1933. Kad se ve} govori o sli~nostima izme|u Firera i Vojvode mora se primetiti da je demagogija wihovo osnovno oru`je. Pri~ati konstantno o potrebi uspostavqawa socijalnog mira uz istovremeno nu|ewe de`urnog krivca za sve probleme (nacionalne mawine) mo`e postati i te kako privla~no za masu. Utoliko je Vojvoda ~ovek koji je mo`da i opasniji od Slobodana Milo{evi}a. Sada{wa saradwa sa vladaju}om strankom zapo~eta rakovi~kom nagodbom koja je obezbedila da se glas fa{ista ~uje u skup{tini bi}e vrlo brzo prekinuta po{to je ciq postignut – stranka se u~vrstila na politi~koj sceni. Prekid }e naravno biti postepen ta~no u onoj meri koliko bude slabila sada{wa vlast. Slede}i satelit je Srpska demokratska stranka za Srbiju, osnovana prema uputstvu Jovana Ra{kovi}a da “treba spre~iti tu|manizaciju Srbije”. Pod tu|manizacijom svakako nije mislio na slobizaciju Srbije. Stranka je osnovana da bi se zloupotrebila patriotska ose}awa pre svega srpskog stanovni{tva kolonisti~kog porekla u Vojvodini i Beogradu, te da bi se oslabio SPO kao najja~a opoziciona stranka. Ko ne veruje mo`e po~eti da ~ita feqtone Radomira Smiqani}a u najre`imskijem listu ove zemqe – “Ekspres politici”, mo`e prou~avati izjave predsednika stranke Velimira Brankovi}a ili pogledati kandidatsku listu SDSa za prethodne “izbore” pa }e primetiti gospo|u Vitas ili poznatog tv pquva~a gospodina Bijeli}a. Ima u Srbiji jo{ naivnih qudi kojima se svi|aju tv nastupi Milana Paro{kog. Takve bih da podsetim na nekoliko sitnica. [ta mislite ko je napisao ovu re~enicu: “I niko, pa ni studenti kojima se Petro258
vi} neposredno obra}ao, nisu mogli uva`iti insinuacije iz arsenala kontrarevolucionarnih snaga, vispreno smi{qene da bi poquqale ugled NOB-a, revolucionara i revolucije, kona~no i Saveza komunista”. Citat je iz teksta “nikad takvo pomirewe” koji je objavqen 1985. u listu Dnevnik povodom slu~aja profesora Dragoquba Petrovi}a. [ta mislite ko je bio {ef centra za informisawe pri PK SK Vojvodine ({to }e re}i cenzor) 1987. Mnogi }e re}i da su i drugi bili komunisti. To je ta~no ali prave kameleone je uvek mogu}e prepoznati jer oni kao pacovi prvi napu{taju brod ako im se u~ini da je situacija gusta. Milan Paro{ki je u Novom Sadu izabran glasovima pristalica SPO, da bi posle nekoliko meseci proceniv{i da stranka slabi jednostavno udario no` u le|a Vuku i po~eo da nastupa po Barawi zajedno sa osvedo~enim re`imcima poput [e{eqa i Cvijana. Iz tog perioda zapam}ene su wegove fa{istoidne izjave kao ona da “hrvatsku decu, starce i uop{te sav `ivaq tog podrijetla treba pobiti kao kere uz bandere”. Posle svega da li ikoga ~udi {to je narodna stranka iza{la na izbore. Naknadne optu`be Paro{kog da su izbori la`irani bile su samo {ala. Re~ je o tome da se gospodin zemqoposednik nije uspeo dogovoriti sa svojim gazdama oko raspodele broja poslani~kih mesta, pa je po starom kameleonskom obi~aju videv{i da se mno`e zahtevi za ostavkom Slobodana Milo{evi}a po`urio da se prebaci na pobedni~ku stranu.” Ekipa izve{ta~a “Politike” objavila je 11. jula 1992. godine izve{taj sa nadnaslovom “Bura reagovawa na pona{awe lidera Srpske radikalne stranke”. Naslov je glasio “Incidenti oko [e{eqa”, {to je sugerisalo da je predsednik srpskih radikala konfliktna li~nost i zbog toga nepodesan da bude politi~ar, kamoli dr`avnik. Bila je to najava krajwe subjektivnog ~lanka koji je materijalizovao pozicije neprijateqa dr [e{eqa i Srpske radikalne stranke. Za ekipu izve{ta~a su bile merodavne osobe tipa kapetana Dragana, a saop{tewe srpskih radikala izdato povodom u~estalih incidenata se samo spomiwe, ~isto radi zadovoqavawa forme, da “ekipa” ima i onu drugu stranu, ali se odmah i polemi{e sa navodima iz saop{tewa. Podnaslov je bio pravi poziv na lin~: “Dr Vojislav [e{eq napao fotoreportera “Srpske re~i”. – Rektor Beogradskog univerziteta tra`i oduzimawe poslani~kog imuniteta, a kapetan Dragan hap{ewe. – Srpska radikalna stranka proziva policiju. – [e{eq na konferenciji za {tampu: “Slede}i put }u preduzeti mere odmazde”. – Delegacija studenata u Skup{tini Srbije” “Dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i poslanik u Narodnoj skup{tini Srbije, ju~e je u skup{tinskom restoranu napao fotoreportera “Srpske re~i” \or|a Vukoja, a potom na konferenciji za {tampu, oceniv{i da vlast nije u stawu da za{titi narod, pripretio da }e, ako ga neko napadne, preduzeti mere odmazde. Bio je to posledwi ~in u politi~kom doga|aju dana, u kome su se iz sata u sat smewivale vesti i reagovawa u vezi sa i povodom ovog kontroverznog strana~kog lidera. [e{eq je, da podsetimo, samo dan ranije pred srpskim parlamentom studentima pretio pi{toqem. Sve je po~elo pomalo naivno. [e{eq je, za stolom, u jednom od uglova restorana Skup{tine Srbije sedeo sa Dragoqubom Milanovi}em, urednikom Informativnog programa Televizije Beograd. Stolu je pri{ao \or|e Vukoje, 259
fotoreporter “Srpske re~i” i slikao ih. To je o~igledno zasmetalo [e{equ, pa je zatra`io da fotoreporter izvadi film i preda ga. Kada je Vukoje to odbio, [e{eq je nasrnuo, obuhvatio fotoreportera sa le|a, `ele}i da mu otme aparat. U tom gu{awu, [e{equ su spale nao~ari, a uspeo je jedino da otme (otkine) blic sa fotoaparata. U restoranu se nalazio i Mihajlo Markovi} (SPO) koji je pozvao obezbe|ewe i poku{ao da razdvoji [e{eqa od Vukoja, {to mu je i uspelo. Posle toga [e{eq je ponovo pri{ao Vukoju dobacuju}i: – Da nisi invalid, razbio bih te nogama! Tra`i}u da ti oduzmu akreditaciju. Ne}u vi{e da te vidim u Skup{tini! Ubrzo zatim i [e{eq je iza{ao iz restorana, hvale}i se “trofejom” koji je oteo. U me|uvremenu, [e{eq je “dokraj~io” blic, rasturio ga u parampar~ad, a delove “trofeja” je delio ostalim poslanicima. Jedan komad blica uzeo je i dr Danilo Markovi}, ministar obrazovawa. U Skup{tini je ina~e, zabraweno, bez pitawa, fotografisati poslanike u restoranu. Me|utim, treba isto tako re}i da postoji i na~in da se “oduzme” film sa nedozvoqenim snimkom. Dovoqno je bilo da se [e{eq obratio skup{tinskom obezbe|ewu i svoj zahtev preneo wima. Umesto da sam preuzima “pravdu” u svoje ruke. [to je i ranije ~inio u sukobu sa nastavnicima, taksistima i studentima. Posle incidenta, Mihajlo Markovi} (SPO) iza{ao je za govornicu i zamolio predsednika Skup{tine i parlament da reaguju zbog fizi~kog nasrtaja na slu`beno lice i wega. Predsednik Skup{tine, Aleksandar Bako~evi} rekao je da se u skladu s Poslovnikom mora nastaviti rad, a ukoliko je do{lo do nekog ekscesa to }e se ispitati i u skladu s Poslovnikom uvrstiti u razmatrawe. Rektor tra`i oduzimawe imuniteta Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Rajko Vra~ar uputio je ju~e pismo predsedniku Skup{tine Srbije Aleksandru Bako~evi}u u kojem od wega o~ekuje da bez odlagawa preduzme mere kako bi se Vojislavu [e{equ oduzeo poslani~ki imunitet. Time bi se, po mi{qewu Vra~ara, stvorili uslovi za utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti tog poslanika povodom incidenta koji se zbio ju~e prilikom mirnog mar{a studenata ispred zdawa republi~kog parlamenta. Organizacioni odbor Studentskog protesta ’92, ju~e je ministru unutra{wih poslova Zoranu Sokolovi}u i ministru pravde Srbije Zoranu ]etkovi}u uputno pismeni zahtev za pokretawe krivi~nog postupka protiv Vojislava [e{eqa i li{avawe slobode. Predsedniku Narodne skup{tine Aleksandru Bako~evi}u upu}eno je pismo sa zahtevom da se hitno sazove komisija u ~ijoj nadle`nosti je oduzimawe poslani~kog i krivi~no-procesnog imuniteta Vojislava [e{eqa. Ovo su ju~e na konferenciji za {tampu u zgradi Rektorata saop{tili ~lanovi Organizacionog odbora Studentskog protesta ’92. – Odgovor na na{e zahteve i konkretne poteze Ministarstva pravde i Ministarstva unutra{wih poslova o~ekujemo do utorka u 12 ~asova, rekao je Boris Stajkovac iz Organizacionog odbora Studentskog protesta ’92. 260
Pretwa Srpske radikalne stranke Posle konferencije za {tampu, delegacija ovog odbora Sne`ana Raj{i}, Dragan Karajovi} i Boris Stajkovac, uputila se ka Skup{tini Srbije da bi razgovarala sa predsednikom Skup{tine Aleksandrom Bako~evi}em i predsednicima svih poslani~kih grupa Oko 13 ~asova i 30 minuta tro~lanu delegaciju studenata u Skup{tini Srbije primio je wen potpredsednik Radovan Pankov. Posle jednosatnog razgovora Boris Stajkovac je obavestio novinare da je gospodin Pankov rekao da ne}e, ni u svoje li~no ime, ni u ime Skup{tine Srbije ni{ta preduzeti u vezi sa zahtevom studenata povodom incidenta, kao i da se to ne ti~e Skup{tine kao institucije. Prema Borisovim re~ima, Pankov je rekao da je pravo svakog poslanika da radi na ulici {ta ho}e, ali da }e se on li~no zalo`iti da studenti, povodom ovoga, budu uskoro primqeni kod ministra Zorana Sokolovi}a. Glavni odbor Srpske radikalne stranke oglasio se tako|e ju~e saop{tewem u kome je izra`en najo{triji protest zbog “ne~uvene indolencije policijskih i drugih dr`avnih organa, koji ni{ta ne preduzimaju da spre~e agresivne nasrtaje na li~nu bezbednost gra|ana”. Prema oceni Glavnog odbora SRS, “u posledwe vreme su u~estali nasrtaji raznih uli~nih bandi na gra|ane Srbije”, kao i na ~lanove ove stranke koji su napadani “od strane razularenih uli~nih hordi”. Ukoliko “u najskorije vreme” ovakva “i`ivqavawa” ne budu od strane re`ima spre~ena, navodi se u saop{tewu SRS, ova stranka }e biti prinu|ena da “pribegne tradicionalnim sredstvima samopomo}i” u kom slu~aju su mogu}e “qudske `rtve, krvoproli}e, za {ta mi ne}emo snositi odgovornost, jer smo organe vlasti blagovremeno obavestili”. Oglasio se i sam Vojislav [e{eq. Ju~e je u Skup{tini Srbije odr`ao konferenciju za {tampu da bi, kako je rekao, “upozorio javnost na posledice u slu~aju da ga neko napadne”. [e{eq je prvo ispri~ao kako su ga prekju~e, kada je posle sednice iza{ao iz Skup{tine “napali studenti” i neki koje je i ranije vi|ao na sli~nim skupovima. – Ga|ali su me fla{ama s vodom, sapunom i nekom bo~icom s kiselinom. Ovoga puta, reagovao sam samo pretwama. Slede}i put }u uzvratiti punom merom i ne}u snositi posledice za eventualne `rtve i krvoproli}e. Slede}i put }u preduzeti mere odmazde – rekao je Vojislav [e{eq. On je zatim ispri~ao ju~era{wi doga|aj u skup{tinskom restoranu, smatraju}i da je pravilno reagovao, jer je prethodno upozorio fotoreportera da ne slika, {to ina~e i nije dozvoqeno u restoranu, kako je objasnio. Po{to sam ga upozorio a on nije poslu{ao, polomio sam mu aparat – objasnio je [e{eq. Upozorewe kapetana Dragana Odgovaraju}i na novinarska pitawa, predsednik Srpske radikalne stranke je objasnio da smatra da je potrebno da kandidati za funkciju predsednika Republike, predsednici stranaka i narodni poslanici treba da prilo`e i nalaz psihijatra, {to je i sam predlagao, ali da treba da se otvore i policijski dosijei i da se vidi da li su bili provokatori ili dou{nici. 261
Na pitawe za{to se ba{ wemu de{avaju incidenti, kao {to je bilo sa profesorima i taksistima, [e{eq je odgovorio da je to zbog toga {to on nikada ne izlazi na sporedna vrata, ali i zbog politi~kog animoziteta. On je zatim optu`io vlast {to su studenti “posle okupirawa fakulteta po~eli da okupiraju i grad i da ugro`avaju stanovni{tvo”. – Vlast nije u stawu da za{titi narod. Kakav je to ozbiqan re`im kada demonstranti mogu da rade {ta ho}e – zapitao je on. Ocewuju}i na kraju da ga “organi reda ne mogu za{tititi”, Vojislav [e{eq je kazao da je prinu|en da se sam brani i da ne}e dozvoliti da ga neko ometa u obavqawu profesionalne du`nosti, “makar se do Skup{tine probijao i sa kala{wikovima”. Fond Kapetana Dragana uputio je ju~e pismo predsedniku srpske Skup{tine u kome zahteva hitno oduzimawe poslani~kog imuniteta Vojislavu [e{equ zbog wegovih pretwi pi{toqem nenaoru`anim studentima Najnovije pretwe poslanika Vojislava [e{eqa bile su povod iznenadnoj konferenciji Fonda kapetana Dragana na kojoj je wen osniva~, izme|u ostalog, rekao: “[e{eq mora biti uhap{en”. Na interesovawe novinara, kada }e se to dogoditi i ko }e to uraditi, kapetan Dragan je rekao da je to zadwa solucija u slu~aju da milicija ne obavi svoj posao. – Mi formiramo jedan {tab u fondaciji u koji mogu u}i svi gra|ani, ~iji je zadatak da izvr{e pritisak na miliciju da uhapsi [e{eqa. Ako milicija nije sposobna ili mo`da ne sme iz straha od politi~ara da ga uhapsi, bi}emo primorani da uradimo sve {to je u na{oj mo}i. Ipak, nadamo se da }e ministar unutra{wih poslova i pravde pre nas uhapsiti [e{eqa i wegovu bandu koja nosi automatsko oru`je, objasnio je kapetan Dragan. Ne ulazimo u politi~ka opredeqewa i stavove studenata, niti [e{eqa, ali on je svojim teroristi~kim gestovima naneo toliko {tete Srbiji da, sve {to je Tu|man poku{ao da doka`e protiv Srbije, [e{eq mu je sve to servirao na tawiru, ka`e kapetan Dragan.” “Srpska re~” je ~esto koristila Pilatovu metodu prawa ruku u obra~unu sa dr [e{eqem. Kao, eto, ~itaoci pi{u provocirani nastupima dr [e{eqa. Tako je 3. avgusta 1993. objavqeno i pismo Milojka Dragutinovi}a iz austrijskog grada Salzburga, pod naslovom “Da li smo narod kratkog pam}ewa”. Pismo je prepuno uvreda koje uop{te ne treba komentarisati (kao ona da je dr [e{eq samozvani vojvoda) jer su ve} toliko puta izre~ene na stranicama ovog lista. Ipak, treba spomenuti da je autor, verovatno nesvesno, zavr{io svoje pismo nelogi~no. Preporu~uje Srpskom pokretu obnove jo{ `e{}u borbu protiv [e{eqa, kao potencijalnog izaziva~a gra|anskog rata, iako je op{te poznato ko je u vi{e navrata na ulicama Beograda poku{ava da zapo~ne krvoproli}e. “@alimo se u ova te{ka vremena na svet oko nas, tra`imo i izmi{qamo krivce po poznatom komunisti~kom receptu od Vatikana preko Nema~ke pa do Amerikanaca i famozne Cije. Po obi~aju svoje zaslepqenosti nismo u stawu da vidimo da nam glavno zlo dolazi iz ro|ene ku}e i da nam je na{a dnevna propaganda Politike i TV Beograd najve}i krivac da se jo{ uvek nalazimo u sopstvenom mraku. Smatramo da smo `rtve propagandnog rata koji se vodi protiv Srbije i Pravoslavqa a zaboravqamo da smo se koliko ju~e odu{evqavali javnim na262
stupima u doma}oj i stranoj {tampi na{ih novih politi~kih zvezda (komunisti~kih doktora nauka) tipa Vojislava [e{eqa. A {ta su ti qudi poru~ivali doma}oj i stranoj {tampi treba da se samo setimo i vratimo film koju godinu unazad da bi se danas svega toga stideli a ne pitali za{to nam se sve to desilo. Nismo tada verovatno ni razmi{qali koliko nam {tete mogu naneti ti politi~ki primitivci samozvane “vojvode” koliko ni svi svetski “zaverenici” zajedno. Setimo se samo vremena kada je iz na{e ku}e “prevaspitani” doktor nauka Vojislav [e{eq poru~io novom “ocu” hrvatske demokratije da }e ga u tom wegovom “demokratskom” saboru zaklati sa svojim ~etnicima samo ako jedna srpska glava fali u Hrvatskoj. Demokratski zapad (gde se ni koko{ke ne koqu) se br`e boqe potrudio da svojim ~itaocima najoriginalnije predstavi novu zvezdu balkanskog nacionalfa{izma, pitaju}i se pred svojim ~itaocima kakvi su Srbi seqaci i Srbi radnici kad su im doktori koqa~i. Da bi [e{eq potvrdio da se ne {ali on odvodi svoje ~etnike i po scenariju Titovih filmova (masne, prqave, bradate) sa kamom u ustima pravo sa Ravne gore {aqe u svet slike svojih novih ratnika i poru~uje svim Hrvatima i muslimanima da im wegovi borci jo{ jednom i istoriji ne}e oprostiti. Kakva slika [e{eqevih srbo~etnika kako ih ovde popularno zovu sa kamom u ustima za sve novine Evrope i sveta i alibi svim “zaverenicima” Srbije pred javnosti Zapada. Ve} tada Evropa po~iwe da se uverava da [e{eq “demokratski” sa kamom u ustima kroji nove granice Velikoj Srbiji do Karlobaga i tako obezbe|uje novi skra}eni prostor komunisti~koj vladavini. Tako verovatno `eli da postane veliki Vojvoda od Karlobaga. U Slovena~kom ratu [e{eq preti ru{ewem Atomske centrale Kr{ko i zapadna {tampa na montiranoj fotografiji [e{eqa pored Kr{kog pita u strahu svog ~itaoca da li srpski doktor mo`e stvarno da izazove jo{ jedan ^ernobil u Evropi. Javnost Zapada brzo upoznaje srpskog doktora nauka sa lako}om i strahom izgovara wegovo ime i pita se da li to nije ~ovek iz fatalne “crne ruke” koje su se Austro-Ugari uvek pla{ili. Izjavom da Srbi ne vode rat sa Hrvatima nego sa Germanima dala je povoda Nemcima i Austrijancima da na granici “sortiraju” Srbe pa su brzo ukapirali da je na Jugopaso{u oznaka CR ili CA paso{ izdat srpskom gra|aninu. Poruke De Mikelisu iz Srpskog parlamenta da je wegova mafija ja~a od Italijanske kona~no postaju argument da je doktor [e{eq ~lan mafije za koju i radi ali na `alost protiv svog naroda. Nemcima poru~uje da su sve ratove izgubili sa Srbima pa }e i ovaj, s tim potvr|uje onu predsednikovu (da Srbi znaju da se tuku) iako nekoliko stotina hiqada Srba koji rade u Nema~koj potvr|uje sasvim suprotno. Kaubojsko Alkaponeovsko pona{awe [e{eqa u javnosti govori o stepenu kulture koji poseduje a na~in na koji nastupa u “demokratskom dijalogu” sa prosvetnim radnicima i taksistima daje mu pre mesto na {aba~kom va{aru a ne u parlamentu Srbije. 263
Da ne govorim o wegovom obra}awu novinarima, crkvenim velikodostojnicima, politi~kim protivnicima, narodima druge vere i nacije, to daje pravu sliku o onome koga jedan deo na{eg naroda podr`ava misle}i u svom neznawu da “crveni vojvoda” poma`e svom narodu. Posle svih {teta nanesenih Srpskom narodu i nepravdi koje svi nezaslu`eno podnose postavqa se pitawe koliko smo sami za sve to krivi daju}i svoj glas za [e{eqa i tako kroz na~in kako nas on predstavqa pred svetom sami dali saglasnost za blokadu zemqe, jer kada mi ne mo`emo da blokiramo rad takvih ekstremista i nacionalfa{ista onda to mora neko drugi u ime nas. Produkt komunisti~ke laboratorije doktor [e{eq verovatno po utvr|enom scenariju KOS-a ili DB-a bi}e upotrebqen do kraja u o~uvawu komunisti~ke vlasti u Srbiji pa i po cenu gra|anskog rata i verovatno zavr{iti kao i svi izdajnici i izrodi srpskog naroda a istorija }e zabele`iti jo{ jednu istorijsku zabludu i naivnost srpskog naroda. P. S. Uredniku Va{eg cewenog lista Po prvi put u mom `ivotu obra}am se Va{em cewenom listu sa ovim mojim tekstom o [e{equ smatraju}i da se i sami malo borite da razotkrivawem takvih i sli~nih li~nosti u srpskom narodu spre~ite jo{ jedan gra|anski rat koji nam komunisti spremaju.” Anonimna pisma su bila normalna pojava u “Srpskoj re~i”. Tako je u istom broju objavqeno pismo potpisano sa “suboti~ki gimnazijalac”, pod naslovom “Ja sam pla}enik CIA”. Uostalom uvrede je najlak{e plasirati iznad anonimnih potisa. “SPC, SANU, kwi`evnici, lekari, advokati, studenti, DEPOS. Svi oni su izdajnici, svi su strani pla}enici, petokolona{i. Studenti su zavedena banda. Ja se pitam kako svi ti najumniji qudi koje Srbija ima mogu biti banditi? Kako mo`e, student, ~ovek od 25 godina, koji ve} ima svoje formirano mi{qewe i ume da misli svojom glavom, biti zaveden? Ali, ~im vidim ko bquje sve te la`i i neistinu situacija mi postaje mnogo jasnija. To je, drug Vojislav [e{eq, glavom i }osavom bradom. Wegovo pona{awe nema veze sa politikom. Tu~e prosvetare, dolazi u obra~un sa taksistima, na srpsku pamet i inteligenciju, studente, vadi pi{toq i kona~no u skup{tinskom restoranu oduzima fotoaparat novinaru “Srpske re~i”. Na kraju on, nedodirqivi “vojvoda”, preti nekom odmazdom. Zaista, wegovo pona{awe se grani~i sa vandalizmom. Druga [e{eqa treba poslati na vi{egodi{wi tretman u neki sanatorijum i tamo ga dobro preispitati. Od glave do pete. [e{eq ima pravo da izigrava razli~ite vojvode i vojvotkiwe, vitezove i branioce srpstva, ali odakle mu smelost da svoje ime vezuje za pokret |enerala Mihailovi}a. Pokret |enerala Mihailovi}a je jedan ~astan pokret, a po{to drug [e{eq nije ~astan ~ovek, on nema pravo da za sebe ka`e da je ~etnik. Drug [e{eq samo izvr{ava naloge i zadatke vladaju}e partije. @eleo bih samo da navedem jedan primer. Pre ne{to vi{e od godinu dana bio sam na jednodnevnoj ekskurziji u Novom Sadu sa mojim razredom. U podzemnom prolazu, kod Robne ku}e “Bazar” sam kupio kokardu. “^etnika” koji je prodavao srpska znamewa i obele`ja sam upitao da li }e i}i na miting opozicije u Beograd 9.6.1991. (protiv petokrake)? On mi je doslovce ovako odgovorio: “Nema teorije. Ja sam crveni ~etnik. Istovremeno sam u [e{eqevoj stranci i u SPS-u”. Odmah sam pomislio da mu vratim kokardu, 264
ali ko zna {ta bi mi taj ne~asan ~ovek u~inio. On, veoma visok i nezgrapan, protiv mene, naspram wega, sitnog petnaestogodi{waka. Pun besa i srybe, jednostavno, sam se okrenuo i oti{ao. Bio sam na Vidovdanskom saboru. Na Saboru sam proveo punih pet dana. Bio sam sa majkom. Drug [e{eq je rekao da je g. Vuk Dra{kovi} primio 5 miliona maraka. Svakome ko je do{ao na Sabor Vuk je dao po sto maraka. Po{to smo moja majka i ja proveli pet dana na Saboru primili smo ukupno 1000 maraka (za svaki dan svako po 100 nema~kih maraka). Za kratko vreme smo se nakupili para pa sve ~etnike i novinare “Srpske re~i” pozivamo da do|u kod nas ku}i. Napravi}emo `urku za sve “pla}enike”.. U broju od 3. avgusta “Srpska re~” ustupila je prostor danas nepoznatoj Qubici Yakovi}, predstavqenoj pod nadimkom Beba. Optu`uju}i dr [e{eqa za vulgarnosti ona je u ovom intervjuu uputila mnogostruko vi{e uvreda i vulgarnosti, {to je u stvari pokazalo pravu sliku ove osobe koja se predstavqala kao dama iz visokog dru{tva. Naravno, nije to bilo ni prvi ni posledwi put da je dr Vojislav [e{eq jednom snobu skresao, u dve re~i, istinu koju zaslu`uju. Naslov je glasio “Kakav ~ovek takva i beseda”, {to se isto tako mo`e odnositi i na pomenutu Yakovi}ku. U podnaslovu je istaknuto ono {to bi, po uredniku, najvi{e {tetilo dr [e{equ: “O~ekivala sam uvrede od [e{eqa – ali ne i vulgarnosti, me|utim, ne qutim se na bolesnike, jer se trudim da im uvek pomognem – ka`e doktor Qubica Yakovi}” “O~ekivala sam uvrede od ~etni~kog vojvode dr Vojislava [e{eqa, na sednici Savezne skup{tine, ali ne i toliko vulgarnosti. Dodu{e, ja to ne shvatam kao uvredu, jer kao lekar shvatam da je na~in [e{eqevog istupawa u javnosti plod zdravstvenih problema, koje ovaj ~ovek ima. Ja sam humanista po opredeqewu i mene bolesnici nikada ne mogu uvrediti. Tu sam da im pomognem koliko je to u mojoj mo}i, ali, na`alost, po~esto su i lekari nemo}ni pred bole{}u. S obzirom da je dr [e{eq beznade`an slu~aj, mogu da ga samo sa`aqevam, kazala nam je ju~e dr Qubica Beba Yakovi}, koja je u Skup{tini SR Jugoslavije, ~iji rad je pratio milionski TV auditorij – do`ivela ne~uvene uvrede od dr Vojislava [e{eqa. Da podsetimo, na konstataciju dr Yakovi} da je ugro`ena [e{eqevim pretwama i da zbog toga tra`i za{titu od predsedavaju}eg dr Milo{a Radulovi}a, ~etni~ki vojvoda je reagovao tako {to je kazao da je Skup{tina nemo}na da pomogne ovom poslaniku, te da se za pomo} obrati nekom od beogradskih `igolo klubova!? Ovakva [e{eqeva diskusija izazvala je zvi`duke u sali Skup{tine i zgra`avawe onih pred malim ekranima, ali u saveznom parlamentu nije bilo poslanika koji bi posle svega iza{ao na “megdan” nakostre{enom [e{equ. – Mnogi su iznena|eni pona{awem predsedavaju}eg i poslanika, posebno iz Kluba poslanika Demokratske partije socijalista Crne Gore, stranke ~iji sam i ja poslanik. No, ja sam suprotnog mi{qewa i smatram da su poslanici ispravno postupili ne ulaze}i u rasprave sa [e{eqem, ka`e dr Yakovi} – Prvo, ja sam bila sposobna da se i sama “razra~unam” sa wime, ali to nije bilo potrebno, jer wegova diskusija je vi{e govorila o wemu nego o meni. Osim toga, svedoci ste kako se taj ~ovek poneo prema Milanu Pani}u, predsedniku Vlade, prema dr Radulovi}u, koji je predsedavao sednicom, a na koga je [e{eq od 265
po~etka nemilosrdno kidisao. Mene niko ne treba da {titi u skup{tinskoj sali, ja tu nisam dama ve} – poslanik. Me|utim, treba ulo`iti sve napore da se za{titi i o~uva ugled Skup{tine, treba omogu}iti qudima da na miru iznesu svoje stavove ne strahuju}i da }e ih [e{eq i fizi~ki napasti, ka`e dr Qubica Yakovi}, ilustruju}i mu~nu atmosferu koju je u subotu stvarao dr [e{eq. – Pretio nam je rukom, pokazivao nam da iza|emo napoqe ako nam se ne{to ne svi|a. Zbiqa se pona{ao nasilni~ki. Htela sam da na po~etku skrenem pa`wu tom ~oveku da se tako ne mo`e pona{ati u jednom parlamentu u koga su tog dana bile prakti~no uprte o~i celog sveta. Zbiqa smatram da [e{eq `eli atmosferu iz Skup{tine Srbije preneti i na zasedawe Savezne skup{tine, jer wemu je prakti~no nemogu}e oduzeti re~. Videli ste da izlazi za govornicu kad ho}e, govori {ta ho}e i koliko ho}e. Jednom re~ju trudi se da degradira savezni parlament, ~emu se mora stati na kraj, da nam se svet ne bi smejao. – Ja i daqe mislim da je [e{eq ~ovek briqantnog uma, ali naopako usmerenog, ograni~enog zdravstvenim problemima. U pitawu su kompleksi i navike iz bosanske sredine. [teta je zaista velika {to se taj um ne koristi na pravi na~in. [e{eqa “pratim” jo{ od ranije, iz vremena kada su ga progonili Pozderci. ^inilo mi se da svojim pona{awem pravi imiy stranke; jer to su, ipak, radikali. No, izgleda da su u pravu studenti koji tvrde da je vojvoda – prolupao, ka`e dr Yakovi}, koja je ovih dana prosto opsednuta pozivima brojnih prijateqa, znanih i neznanih qudi, koji su zgranuti pona{awem dr [e{eqa. – [e{eq mi se nije izvinio, niti ja to od wega o~ekujem, jer to jednostavno od wega nije niko ni do`iveo, ka`e dr Yakovi}, odgovaraju}i na jedno od na{ih pitawa. – Izviwewe mi nije ni potrebno, jer, ponavqam, na wemu se mo`e primeniti ona stara – kakav ~ovek, takva i – beseda. Oduvek sam tvrdila da su sve narodne izreke pune mudrosti i sada sam jo{ vi{e u to ube|ena.” U “Dugi”, od 12. septembra 1992. godine, pod naslovom “@igloo i klijentela u nacionalnom pubertetu” objavqen je je jedan od najve}ih napada novinara Nenada Stefanovi}a na dr Vojislava [e{eqa. Izvla~e}i iz konteksta pojedine biografske podatke o dr [e{equ, Stefanovi} gradi sliku koja mu odgovara, u propagandnom smislu, bez ikakve realne osnove. Srozavaju}i ugled lidera srpskih radikala koristio se i banalnim podacima koji nisu utemeqeni u stvarnosti, tako je tvrdio da dr [e{eq nosi reklamu nekakvog restorana na svojoj majici. Iz ~itavog teksta provejava ogor~ewe {to je dr [e{eq uop{te prisutan na politi~koj sceni, {to je tipi~an vid razmi{qawa za kentaur-d demokrate, pobornike pluralizma koji sve vagaju postulatima svoje komunisti~ke svesti i podsvesti. Nadnaslov je odisao mr`wom: “[e{eq u ulozi grofa Drakule na Milo{evi}evoj televiziji”. U podnaslovu je istaknuta stara teza po kojoj dr [e{eq kompromituje nacionalnu ideju: “Vi{e nije ni va`no da li je [e{eq ratni profiter ili iskreni borac za srpstvo. Ovom narodu je posle maratonskog zasedawa Skup{tine definitivno postalo jasno da vojvoda nije onaj tip Srbina koji mo`e biti vesnik demokratske budu}nosti otaybine i da wegova odbrana srpstva, u stvari, samo kompromituje nacionalnu ideju. Nema tih ciqeva, pa ni demokratije, za koje se vredi boriti odobravaju}i [e{eqeve metode, stil, moral, ~ovekoqubqe i shvatawe nivoa srpskog naroda.” “Se}am ga se iz vremena kada je nosio tesnu majicu, dva broja mawu, u kojoj mu se trbuh epski zatezao kao kod Vuka Isakovi~a. [e{eqeva tesna majica, iz 266
ranog perioda opozicionarstva, zna~ajna je pre svega po tome {to je na woj bio od{tampan monarhisti~ki grb, a ispod wega potpis. Serbian Crovn. Za narod, koji je vi|ao [e{eqa po Knez Mihailovoj i raznim disidentskim tribinama, ta bela, od prawa skupqena majica, bila je znak wegovog monarhizma i, generalno, zbog isticawa doma}inskog volumena, tvrda valuta nacionalne pravovernosti. Me|utim, prilikom pretresawa ~ar{ijskih tema u jednom opozicionom salonu, ~ije je beogradsko izdawe Danilo Ki{ nazivao saluni, doma}ica je s uzdr`anim cinizmom obavestila prisutne: “Znate da [e{eq reklamira restoran moga brata od strica? Kada je bio u Londonu, brat mu je poklonio majicu, i vidim da je sada [e{eq revnosno {eta po Beogradu.” Naravou~enije je jednostavno i time ni{ta mawe ta~no: [e{eqev tip monarhizma i srbovawa nije se primio kod urbanog sloja srpske sredwe i sredwe vi{e klase. Kao neki bogumilski vo|a, [e{eq je za sebe uspeo da pridobije ni`e slojeve i uzani krug onih koji su sasvim visoko. [e{eq je za wih onaj koji govori izvornim jezikom srpskog bi}a (kao {to su bogumilske vo|e propovedale izvorno hri{}anstvo), a za one druge on je neka vrsta sendvi~mena, dobro pla}ena pokretna reklama. A, zapravo, ko je uistinu Vojislav [e{eq? Minimaks srpske politike ili reinkarnacija vojvode Luneta, poslanika koji je narodskim sentencama `ario i palio po Skup{tini Kraqevine SHS? Na nesre}u, u~io je danono}no Pre nego {to poku{amo da pru`imo odgovor na ovo ideolo{ko pitawe, predlo`io bih da fenomen [e{eq osmotrimo po principu si`ea jedna karijera. Kako je dete pru`nog radnika, koje je ro|eno u podstanarskoj sobici punoj vlage, “ako se stave cipele ispod kreveta, one za nekoliko dana pozelene od vlage”, dakle, kako se sirotiwsko dete uspiwalo dru{tvenim lestvicama, primilo od emigracije trista hiqada dolara za svoje mu~eni{tvo u komunisti~kim kazamatima, od toga sagradilo ku}u, otvorilo {tampariju i na kraju postalo poslanik i predsednik uticajne stranke? U kwizi razgovora sa Nadom Boji}, [e{eq veoma detaqno opisuje svoj `ivot sve do trenutka kada je iza{ao iz zatvora i otpo~eo sa opozicionim radom u Beogradu. Iskreno re~eno wegova biografija me je podsetila na biografiju Gorba~ova; dete koje uzima partiju za oca i majku i bez ikakve druge za{tite, ula`u}i ogroman rad, plovi partijsko-dr`avnom maticom. Kvintesenca wegove urowenosti u partiju je pri~a o prvom seksualnom iskustvu. “To je bilo na Tjenti{tu. Tamo su nas okupili na nekom seminaru mladih komunista i kandidata za ~lanove partije. A ta devoj~ica je bila starija od mene godinu dana. I{la je u {kolu u~enika u privredi. Frizerski zanat.” “Sjajna pri~a – mladi komunista i mlada radnica”, zakqu~uje Nada Boji}. U koju god sredinu bi do{ao isticao se o{trinom diskusija i naravno, pravoverno{}u, tako da su ga birali za partijske sekretare, komandanta radnih brigada, studenta prorektora, bio je provereni kandidat na partijskim listama za dobijawe predava~kog mesta na Univerzitetu, studijske boravke u Americi a, povrh svega, na wegovu nesre}u, u~io je danono}no i za dve i po godine zavr{io Pravni fakultet. Ve} u dvadeset petoj je doktorirao. Ka`em, na ne267
sre}u, jer takve prerevnosne biografije po pravilu zavr{avaju u zatvorima. U vezi sa [e{eqevom jurodivo{}u postoji teza koju nije uputno odmah odbaciti: prvi put je bio u zatvoru jer je bio prerevnosni komunista, a sada ga ~eka zatvor jer je prerevnosni Srbin. Da li }e u [e{eqevoj biografiji Milan Pani} usko~iti u rolu Hamdije Pozderca? Ne treba misliti da se [e{eq pla{i zatvora: “Ako jednog dana narodni sudovi po~nu da sude komunistima za wihova nedela, pa se ispostavi da ja nisam dovoqno prethodno ispa{tao, onda }u jo{ da dorobijam ono {to bude trebalo.” Kada sam pitao Mom~ila Seli}a i Milana Mladenovi}a, kako je wihovo tamnovawe pro{lo nezapa`eno, a [e{eq je dobio toliki publicitet, su{tina odgovora je bila u tome da je u pitawu sukob u porodici. “[e{eqev slu~aj je iskoristila srpska komunisti~ka partija da namiri ra~une sa bosanskom, dok ga je opozicija podr`ala iz prostog razloga {to je sva bila levi~arska i {to je [e{eq bio wihov. Wegov glavni za{titnik, Dobrica ]osi}, ne bi se ni osvrnuo na wega da je u zatvor dospeo zbog ~etni{tva.” Da u ovim re~ima ima i te kako istine svedo~i i [e{eqev sukob sa ]osi}em, ubrzo po{to je iz svoje komunisti~ke pre{ao u ~etni~ku fazu. Sam [e{eq sumwa da }e mu sada, po{to je u sukobu sa ]osi}em mediji biti nakloweni. “Te{ko da }e se na}i neke novine da objave ovo moje pismo, ali isposlova}u ve} neki metod da ono ipak dopre do javnosti. Li~no }u ga jedino ponuditi redakciji Kwi`evnih novina, imaju}i u vidu da tamo glavnu rije~ upravo tvoji qudi vode: Miodrag Peri{i} i Milorad Vu~eli}. Odavno se u Beogradu zna da oni pi{u i govore iskqu~ivo onako kako Ti misli{, kako im Ti ka`e{. Zato, nude}i im ovo otvoreno pismo, ~inim izvjestan eksperiment. Interesuje me i Tvoja li~na reakcija. Tvoj stav po pitawu eventualnog objavqivawa. Peri{i} i Vu~eli} }e postupiti samo onako kako im Ti nalo`i{.” (Pismo nije objavqeno u “Kwi`evnim novinama” ali }e se Vu~eli} vi{estruko odu`iti kada postane direktor televizije, no, to je ve} slede}a post~etni~ka [e{eqeva faza u kojoj je pru`io ruku pomirewa ]osi}u). Najpoznatija re~enica iz ovog otvorenog pisma, koja se dugo prepri~avala po Beogradu, nalazi se u slede}em pasusu: “Prkosno tvrdi{ da bi, da se ponovo rodi{, opet bio partizan. Ponovo bi nam darovao ovo socijalisti~ko samoupravqawe, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, diktaturu proletarijata, vode}u ulogu Saveza komunista kao radni~ke i dru{tvene avangarde, asimetri~ni federalizam, delegatski sistem i nesvrstanu spoqnu politiku. Hvala Ti, Dobrice. Boqe, nemoj se ponovo ra|ati.” “Veoma mi je neprijatno {to u ovom pismu moram jo{ jedne pitawe pokrenuti” – izokola najavquje [e{eq sumwu u ]osi}evu pripadnost masoneriji. Povod je poznati tekst Lazara Koli{evskog o putovawu u Liberiju, kada je Tito sa ]osi}em oti{ao na neku sve~anost za koju Koli{evski sumwa da je masonskog karaktera. “Ne treba da Ti pomiwem da je ovaj tekst izazvao pravu buru u beogradskim intelektualnim krugovima, da su buknule pri~e, me|u wima i neke starije, podgrijane verzije, da si i Ti mason, i to visoki masonski funkcioner. Smatram da je neophodno da se u tom smislu odmah javno izjasni{: jesi li ili nisi mason.” 268
(Prozvani nije na{ao za shodno da se o ovom tra~u izja{wava.) Gledano iz dana{we perspektive, otvoreno pismo ]osi}u otvara pitawe pragmatizma kao osnovne crte [e{eqevog karaktera. On nam se predstavqa kao politi~ar sa hiqadu lica, kao glumac iz No teatra koji po potrebi stavqa desetak maski na lice u toku jedne predstave. Nekada{wi quti antikomunista i protivnik ]osi}a nije ponovio ni jednu od optu`bi na ]osi}ev ra~un kada je ovaj biran za predsednika SRJugoslavije. Naprotiv, poslanici SRS su glasali za ]osi}a, a ve} slede}e ve~eri videli smo [e{eqa udobno zavaqenog u sivoj pli{anoj polufoteqi u audijenciji kod novoizabranog predsednika. Wegov zadovoqni izraz kao da govori: “Hvala Dobrice, ako treba rodi se jo{ tri puta.” Istro{eno pakovawe toalet papira Na [e{eqeve uporne tvrdwe da je on i pored privida re`imlije, ipak opozicionar i antikomunista, setio sam se jednog pore|ewa pokojnog Borislava Peki}a: “Biti antikomunista a ne boriti se protiv komunizma, isto je {to i biti gurman a ne voleti jesti.” Jo{ izrazitiji pragmatizam ispoqen je kada je re~ o premijeru Pani}u. [e{eq se prvo zdu{no zalagao da bude izabran. Citiram “Borbu”: “[e{eq je naglasio da su on i wegova stranka na strani ~oveka koji je svojim radom dokazao da je uspe{an poslovan ~ovek, te da upravo takav premijer mo`e da bude od presudne va`nosti za izlazak zemqe iz situacije, koja kako sam re~e gora ne mo`e biti.” A nepuna dva meseca kasnije dokazao je da situacija mo`e biti gora– Na pitawe za{to tra`i Pani}evu smenu kada je pre nepuna dva meseca zdu{no bio za wegov izbor [e{eq je odgovorio da je Pani} ispunio ulogu zbog koje je doveden – smawewe pritiska na Srbiju i probijawe medijske blokade – i da sada mo`e da ide. Wegov odnos prema Pani}u podsetio me je na gest kelnera koji ~im naplati pi}e, ne sa~ekav{i da gost popije, odbrusi: “Po{to ste platili, molim, napustite lokal”. Na [e{eqevu nesre}u, Pani} se pokazao kao gost koji dr`i pi{toq ispod stola, i odgovara: “Posle vas.” U kwizi razgovora sa Nadom Boji}, [e{eq ne skriva pragmatizam: “Politika je metod osvajawa i ~uvawa vlasti, ona je su{tina te vlasti.” Izdizawe pragmatskog na eti~ki nivo nije [e{eqev izum, za Milo{evi}a se pri~a da vodi kadrovsku politiku po principu upotrebqenog toalet papira, ali je on lapidarno{}u nastupa uklonio svaku sofisticiranost kojom se zaklawa pragmatska namera. Bespo{tedni borac za zadwu repliku Na politi~koj sceni Srbije [e{eq ima izrazitog antipoda u shvatawu politike. To je wegov biv{i prijateq Kosta ^avo{ki. [e{eq o ^avo{kom ka`e slede}e: “Mi danas imamo mnogo politi~ara na srpskoj politi~koj sceni koji su izvanredni intelektualci, koji su u teoriji savladali maltene sve {to se moglo savladati, poput Koste ^avo{kog. On nema politi~ke ve{tine, on ne zna da se bavi politikom, on zna sa teorijskog aspekta da mnoge stvari objasni, ali u politici je prava neznalica, nema talenta i nije izgradio politi~ku ve{tinu”. 269
^avo{ki i [e{eq su izbegavali javne konfrontacije. Ili je barem bio takav sticaj okolnosti. Koliko me pam}ewe i dokumentacija slu`i, jedini direktni sudar pragmatskog i teorijskog antipoda srpske politi~ke scene odigrao se na prvoj sesiji Okruglog stola Savezne vlade. Raspravqalo se o Poslovniku, i ^avo{ki je iza{ao za govornicu da upozori skup kako DEPOS, koga on predstavqa, ne}e iza}i na izbore ukoliko ne budu raspisani za izbor Ustavotvorne skup{tine, jer oni ne priznaju @abqa~ki ustav. Na ove re~i je reagovao [e{eq, rekav{i da je @abqak stara srpska prestonica i da sve {to je u @abqaku doneto dobro je. ^avo{ki se ponovo vratio za govornicu i decentno objasnio da @abqak, mesto na Durmitoru u kojem je donet Ustav, nije nikada ni bio prestonica, ve} je to @abqak na Skadarskom jezeru koji se pomiwe u pesmi @enidba Maksima Crnojevi}a. No, [e{eq se nije dao zbuniti i kao pragmatski politi~ar, koji se ne zamla}uje narodnim pesmama, jer se bavi iskqu~ivo su{tinom problema, duha i politike, podsetio je ^avo{kog da su dosada{wi ustavi pravqeni na Dediwu pa to ovome nije smetalo da ide kod Tita i da se s wim rukuje. (sic!) Osniva~, ~lan i predsednik pet stranaka [e{eq je bio osniva~ ili predsednik pet stranaka. SK BiH (iskqu~en), SSP – Srpski slobodarski pokret (stranka osnovana u januaru 1990. u martu uga{ena fuzionisawem sa otcepqenim krilom SNO-a) 9. mart 1990. fuzijom SSP i SNO nastaje SPO, Srpski pokret obnove (~iji je [e{eq osniva~ i potpredsednik, iz stranke iskqu~en posle dva meseca), tokom istog leta osniva~ S^P – Srpski ~etni~ki pokret (stranka nije registrovana), februara 1991. u Kragujevcu fuzijom S^P-a i otcepqenog krila Narodne radikalne stranke stvara se SRS – Srpska radikalna stranka. Kqu~no pitawe za razumevawe [e{eqeve li~nosti je to da li je kroz sve ove stranke prolazio vo|en ostra{}enom voqom za vla{}u ili su strana~ke mane bile uslovqene su{tinskim idejnim promenama. Te{ko je na tu dilemu odgovoriti. Sa svoje strane, kao nepristrasni svedok stvarawa srpske opozicije, mogu jedino da opi{em dva kontrastna doga|aja u kojima je [e{eq po obi~aju igrao glavnu rolu. Prvi je bio stvarawe SPO-a, 9. marta 1990. u sali Doma in`ewera i tehni~ara u Beogradu. Tada mi se ~inilo da je taj skup praznik demokratije. Po prvi put je javno skinuta slika Josipa Broza, u ~emu je [e{eq pomogao, zatim su zajedno ruke podigli [e{eq i Vuk Dra{kovi} obznawuju}i da se u Srbiji stvara jak nacionalni i demokratski blok. Izgledalo je da }e Srbiji krenuti naboqe. Na slede}em skupu godinu dana kasnije [e{eq je izgledao prili~no mra~no i atmosfera nije ulivala optimizam. Skup je odr`an u polumra~noj sali bioskopa Sutjeska u Kragujevcu, a ujediwavali su se Narodni radikali i S^P. Oko mikrofona je stajalo desetak Bulaji}evih ~etnika koji su na gotovo neprimetni pokret [e{eqevog prsta uklawali, brutalno odvla~ili od mikrofona, nepodobne govornike. Ka`u mi da se sada stawe u stranci izmenilo i da je sve civilizovanije, ali i daqe je to tipi~an primer liderske stranke u kojoj je predsednik neprikosnoveni vo|a s pravom da raspusti neposlu{ne mesne odbore. Ni{ta nije druga~iji slu~aj ni sa Statutom SPO-a, i tamo Predsednik komanduje demokratijom. A da li je druga~ije i sa Ustavom Srbije? Zar i tu predsednik nema pravo da raspusti Skup{tinu? Ako je ve} stawe u ovoj trijadi takvo kakvo jeste onda me samo interesuje ko je od koga ukrao pelcer. 270
Da li je [e{eq drugo ja Slobodana Milo{evi}a Radno klasifikuju}i [e{eqevu biografiju odredili smo tri osnovna perioda: komunisti~ki, antikomunisti~ki odnosno ~etni~ki, i post~etni~ki koji je vezan za koaliciju sa Milo{evi}em, mada bi se ba{ ovaj posledwi mogao nazvati dra`inovskim periodom u znak se}awa na ratnu koaliciju ~etnika sa komunistima. Zar i u Srbiji 1991-92. nije bio rat i da li je mera [e{eqevog odnosa prema Dra`i uslovqena merom Milo{evi}eve pravovernosti Titu? (Srbija je tumbe zemqa, u Srbima luta neki virus ludila. Kada je London imao trideset hiqada stanovnika, Novo Brdo je imalo sto dvadeset hiqada. Mora postojati neko obja{wewe za ovoliku propast nacije. I dobar deo krivice mora biti u logi~koj strukturi srpskog uma.) Srpske petqe jo{ niko nije raspleo, pa ne}emo ni mi. [e{eq je samo jedna petqa u srpskom zamr{enom klup~etu, za nas zanimqiva petqa, jer se sumwa da joj krajevi vire na vi{e strana. Za tuma~ewe mnogih teku}ih doga|aja mo`e biti od izuzetne va`nosti odgovor na pitawe kada je [e{eq pre{ao iz antikomunisti~ke faze u period saradwe sa Milo{evi}em. Ako je dogovor napravqen po~etkom rata u Hrvatskoj, onda se cela stvar razume kao ratna koalicija, {to je gotovo pravilo u zemqama zahva}enim ratom. Me|utim, pri~a postaje zanimqiva ako je ta~no ono {to mi je ispri~ao Vuk Dra{kovi} da je [e{eq jo{ u maju 1990. dogovorio saradwu sa Milo{evi}em. “Posle jedne tribine u Klivlendu do{ao je u moju sobu i predlo`io mi da postanemo neka vrsta {tule vlasti, da idemo uz vlast dok ne oja~amo i da se tek onda dignemo i sru{imo Milo{evi}a”. Kada sam ovo rekao [e{equ on je decidno odbacio da je takav razgovor izme|u wega i Dra{kovi}a ikada vo|en. Ako bi se ipak teorijski poigrali projektovawem i po{li od pretpostavke koju je Vuk izneo dolazimo do ~udnog zakqu~ka. Treba, prvo, podsetiti ~itaoce da je [e{eq posle raskida sa SPO-om bio progawan politi~ar u Srbiji. Wegovu novu stranku nisu hteli da registruju (a u Srbiji samo tri stranke nisu registrovane, pod istim obja{wewem, da vre|aju javni moral – S^P, Ravnogorski pokret, i POP, Partija obi~nih pijanaca) dakle, po svemu {to se moglo videti [e{eq je bio u nemilosti. Dra{kovi} nije dozvoqavao da [e{eq govori na zajedni~kim mitinzima opozicije. Se}am se da je celu jednu no} pokojni Borislav Peki} u Udru`wu kwi`evnika ube|ivao [e{eqa da ne rastura Vukov miting, iako se Vuk ogre{io o wega– Zatim, no} pred [e{eqevo hap{ewe Vuk je govorio ispred Skup{tine i kada je [e{eq krenuo kroz masu ka mikrofonu, masa je skandirala: ’Pomirite se, kumovi!’ Vuk je naredio da se iskqu~i mikrofon (struju je dalo obezbe|ewe Savezne skup{tine!) i oti{ao je sa svitom, a [e{eq je pozvao Srbe u borbu. Sutradan je bio uhap{en, i jedino je Demokratska stranka ulo`ila protest zbog wegovog hap{ewa i koliko mi se ~ini vladika Amfilohije Radovi}. Ostali su }utali, zbog solidarnosti sa Vukom. Po izlasku iz zatvora [e{eq medijski briqira i postaje zvezda izbora. Od tada po~iwe wegov nagli uspon, i `estoki maltretman, opsesivni napadi na opoziciju, i naravno, pre}utna, koaliciona podr{ka Milo{evi}u. 271
Ovo podse}awe na predizbornu situaciju 1990. bilo je nu`no da bi pokazali koliko je teza o [e{eqevoj planskoj medijskoj promociji od strane vladaju}e stranke zapravo nemogu}a. Jer, poslovi~no nesposobni socijalisti nisu sigurno bili u stawu da izvedu jednu ovako slo`enu medijsku manipulaciju. Ali, ipak, ako se zaista [e{eq u Klivlendu prelomio na saradwu sa Milo{evi}em onda to samo zna~i da je {ef predizborne kampawe u Srbiji bio Lorens Iglberger. “Kolega, za{ijte”, [to bi rekao Zoran Radmilovi} u “Radovanu III”. Tajna ve~era u Tolstojevoj Po veoma ozbiqnim pri~ama u beogradskim opozicionim krugovima [e{eq i Milo{evi} su se prvi put sreli one iste no}i kada je [e{eq pu{ten iz zatvora u Padinskoj skeli. Prvo je oti{ao u Udru`ewe kwi`evnika, a zatim se taksijem prebacio do Tolstojeve. Bio je gost na jednoj od onih ~uvenih ve~era koje je spremala Mirjana Markovi} za svoje mladoturke, ali kako bilo, sve i da do tog susreta nije do{lo saradwa Milo{evi} [e{eq je krenula na obostrano zadovoqstvo. [e{eq je o woj }utao, i ~ak je se odricao, da bi Milo{evi} u intervjuu “Ilustrovanoj politici” ipak priznao da mu je predsednik SRS-a najmiliji opozicioni politi~ar. Nema sumwe da je [e{eq prvenstveno zadu`io vladaju}u struju u Srbiji izlaskom na neregularne izbore u maju ove godine. A za mene kao hroni~ara opozicije taj [e{eqev izlazak na fal{ izbore je posebno zanimqiv zbog toga {to je upravo on u otvorenom pismu Dobirnci ]osi}u zamerao Dobrici izlazak i dobijawe poslani~kog mandata na }oravim izborima 1945. “Komentari{u}i re`irane izbore 1945. godine na kojima si izabran za “narodnog poslanika” kao kandidat Narodnog fronta, na \uki}evo pitawe “Koliko je tada bila stvarno demokratska atmosfera?” odgovara{: “Apsolutno, bar u mom kraju. Sa navijawem, agitacijom, zastavama, transparentima. Tradicionalni politi~ki folklor. Na zborovima se aplaudiralo i vikalo: ’Dole!’ Uveren sam da je u mom srezu prebrojavawe glasova bilo po{teno.” (str. 43-44). Da li si se tom prilikom zapitao koliko su Tvoji “bira~i” bili prethodno zastra{eni, koje su partije i dru{tvene grupacije bile potpuno sprije~ene da u~estvuju u izborima. Je li bilo uop{te objektivnih {ansi da neko drugi dobije te izbore, osim komunista? Ka`e{ da su se Tvoji protivkandidati iz Demokratske i Zemqoradni~ke stranke ujedinili, da bi Ti izgubio na izborima. A jesu li uop{te mogli da se ujedine, ili su takvi, kakvi su bili, unaprijed dobili ulogu politi~kog folklora, da bi prethodno smi{qena i re`irana “izborna” pobjeda komunista bila. ubjedqivija? Uostalom, Ti sam to na drugom mjestu obja{wava{: ’Mi komunisti smo shvatili parlament samo kao nu`no zlo, bur`oasku predrasudu, simulaciju demokratije.’ (str. 47). U vlasti demona retori~kog erosa Ovaj citat nas ponovo vra}a na [e{eqevo shvatawe politike kao pragmatske kategorije. Ciq je ostvariti ciq, ali problem nastane i kada se ostvari suvi{e od ciqa. Mislim na enorman medijski prostor koji je [e{equ pripao kao koalicionom partneru. Ne samo da se pojavqivao na Televiziji i u novinama vi{e od sve opozicije zajedno (izuzimaju}i Mi}unovi}a), ve} po minuta`i i cicera`i vi{e i od celog glavnog odbora vladaju}eg SPS-a. Problem je u tome {to je medij moloh koji jede svoju odanu decu. Topla gwecavost medij272
skog prostora guta kao `ivo blato sve [eherezade politike. Vuk Dra{kovi} mo`e da zahvali Milo{evi}u {to mu nije dozvoqavao da neprestano propoveda po Televiziji. Radi se o nedostatku urbaniteta kao korektiva erosu govorni{tva. Najefektniji [e{eqev govor bio je onda kada je po{tovao urbanitet medija – govor u predizbornoj kampawi. Svi kasniji nastupi bez ograni~ewa oslobodili su demon retori~kog erosa i on je izbacivao u dnevne sobe zgranutog gra|anstva zar|ale viqu{ke kojima se koqu Hrvati, strahovitu udarnu mo} Tompsona koji isteruje o~i iz dupqi, proterivawe ne Srba iz Srbije, va|ewe revolvera iz pojasa tesnih pantalona, va|ewe revolvera pred masom studenata, tu~a sa taksistima. Nije sporno, [e{eq snosi veliku krivicu za stvarawe slika koje su Srbiju bacile na kolena. Sve te horor pri~e su bile bespotrebne i kontraproduktivne, ~ak i za wega samog. Za{to insistiram na medijskim slikama? Zato {to je bitno naglasiti da se u osnovnim postavkama nacionalnog programa, recimo Dra{kovi} ne razlikuje od svog qutog protivnika. U raspravi sa Borisavom Jovi}em, na Studiju B, Dra{kovi} je pokazao jednu mapu biv{e Jugoslavije na kojoj je otprilike obele`ena “[e{eqeva linija” K.K.V.O. kao zapadna granica srpskog etni~kog prostora. Veoma je jasno stavio do znawa Borisavu Jovi}u da je vojska morala da se povu~e na te granice istog trenutka kada su pristali na otcepqewe Slovenije. Uostalom, ko god srpski misli on veruje da su Knin i Vukovar srpski gradovi. Razlika je samo u tome {to neko “rat za srpske Foklande” shvata kao brz i profesionalan patriotski posao, a drugi, pak, kao povod za samopromociju i partijski {i}ar. Zapravo, nije ni va`no da li je [e{eq ratni profiter ili iskreni borac za srpstvo. Ovom narodu je posle maratonskog zasedawa Skup{tine postalo definitivno jasno da [e{eq nije onaj tip Srbina koji je vesnik demokratske budu}nosti Srbije, i da wegova odbrana srpstva, u stvari, samo kompromituje nacionalnu ideju. Mo`ete li zamisliti majora Gavrilovi}a koji pred odsudni juri{ prvo i{amara neku Srpkiwu koja slu~ajno prolazi Dunavskim kejom? Ne verujem u srpstvo bez demokratije Ako ne uspemo da se svetu i Bogu predstavimo kao civilizovan narod koji u svom bi}u nosi sve kulturne slojeve ovog tla onda smo zreli da postanemo eksponat u nekom etni~kom muzeju raritetnih nacija. I za Srbiju i za [e{eqa je daleko boqe da se od wegovog imena i dela vi{e ne pravi fama burevesnika i naletnika koji oli~ava probu|eni srpski duh. On je predsednik jedne opozicione stranke ({to se saveznog nivoa ti~e, na republi~kom ima oblike koalicione) koji je uspeo da iskoristi naklonost Milo{evi}evih medija i smutnu situaciju u re{avawu nacionalnog pitawa i da svoj rad objasni kao rad na spasewu srpstva. Tome je do{ao kraj. Posle vojnog zaposedawa etni~kog ruba, srpstvo se od sada brani Pani}evskim sredstvima. Ne ka`em Pani}evim. Narod je ovu promenu shvatio, i nekih stotinak no}obdija koji su sa~ekali poslanike po zavr{etku sednice, u pola dva ujutru, [e{equ su skandirali. “@igolo!” Da je to ono staro vreme [e{eqevog najve}eg uspona, to skandirawe bi bilo dopuweno pridevom: “Crveni `igolo!” me|utim, narodu je postalo jasno da je posle ove sednice parlamenta [e{equ mnogo lak{e, jer vi{e ne mora da glumi narodnog vo|u na Milo{evi}evoj televiziji.” 273
Kad pro~itate naslov “Fa{izam je na{a realnost”, pa jo{ kada se zna da je objavqen u “Srpskoj re~i” od 14. septembra 1992. godine, onda nema dileme da je glavna li~nost dr Vojislav [e{eq. Pi{u}i svoj tekst, autor Jovan Debeqa~ki koristi se oprobanom metodom iz vremena komunizma – etiketirawem. Protivniku se prilepi etiketa fa{iste, jer je to ne{to najcrwe u sveukupnoj nacionalnoj svesti, mada ni sam autor nije siguran {ta to, u stvari, zna~i. Nikada se veliki filozofi tipa Debeqa~kog nisu zanimali za razliku izme|u nacionalsocijalizma i fa{izma, {to se i mo`e shvatiti, ali kada nekog etiketiraju, isto tako se mo`e shvatiti da su i sami odgojeni u diktatorskom duhu. “[to se jugoslovenska kriza bli`i raspletu Srbija se suo~ava sa fenomenom, znanim i poznatim iz vremena izme|u dva svetska rata, fa{izmom. Istina, ta se re~ jo{ uvek stidqivo i izme|u redova pomiwe uz tvrdwu da “su Srbi nebeski narod” i da im je fa{izam (ti izvori ~ak tvrde da je i Isus Hristos po majci bio Srbin a u centru Zemuna nametqivo izaziva grafit: I Bog je Srbin...) stran.. (To {to se mewaju imena sela u Sremu, ili obele`avaju ku}e u pojedinim vojvo|anskim naseqima, naravno one u kojima ne `ive pravoverni Srbi kao da jo{ uvek nikog ne zabriwava...) Za sada se sve razjediwenija opozicija na{la, pri pomiwawu srpskog nacionalnog programa, u }orsokaku. Ona je i za SR Jugoslaviju, ali i nije za wu. Zavisno od dnevnih interesa i reagovawa me|unarodne javnosti Stranke sa fa{isti~kim predznakom, najpre mislim na Srpsku radikalnu stranku, okupqaju lumpenproletarijat, naoru`avaju ga, i obla~e (naravno u uniforme) sa jedinim ciqem da u dogovru sa srpskim komunistima u datom trenutku preuzmu vlast. (A onda jao srpskim intelektualcima koji jo{ uvek u jalovim besedama, i istorijskim prepucavawima gube i vreme i uticaj...) Fa{izam je, posle brojnih poraza Milo{evi}eve politike, onih ratnih, ali i mirnodopskih, na{a realnost. I u predstoje}em zimskom periodu je mogu} poku{aj raspleta vi{egodi{we drame. Londonska konferencija, sasvim izvesno, ne}e zadovoqiti ambicije srpskih jastrebova i to }e, sasvim izvesno, uticati da se uvo|ewem, ili zavo|ewem fa{isti~kog re`ima, potra`i spas za autoritarni re`im Vo|e. (Uostalom Vojislav [e{eq je nedavno, na konferenciji za {tampu izjavio da je sada{wa popularnost Slobodana Milo{evi}a najve}a od wegove pojave na politi~koj sceni Srbije...). Poraz, ili porazi, na svim frontovima i uz to me|unarodna osuda, kroz formu formirawa Me|unarodnog suda za ka`wavawe ratnih zlo~ina, ubrza}e rasplet u fa{izaciji Srbije i anatemisawu svega {to je iole demokratsko u woj... (Ve} narednog dana posle objavqivawa nacrta Deklaracije o autonomiji Vojvodine stranka koja je imala hrabrost da je objavi anatemisana je, a uz wu obaveno i DEPOS asocijacija koja je, od nastanka, na meti sada{wih srpskih fa{ista...). Za razliku od slu`bene vlasti koja se, zarad me|unarodne javnosti, trudi da doka`e nepostojawe sabirnih logora na prostoru Srbije srpski fa{isti se zala`u za wihovo postojawe. (Oni bi u te logore, pored pripadnika nepo}udnih naroda, slali, obavezno, i anti Srbe, naravno po wihovim merilima i procenama a prvenstveno one koji Srbijom “seju mrak i beznawe”) I, demokratska javnost se, tako na{la na raskr{}u: da ubrzano promovi{e demokratiju u 274
Srbiji, pa makar i na {tetu trenutnih nacionalnih interesa, odnosno da se uskoro na|e u sabirnim logorima bez ikakvih {ansi da se u budu}em `ivotu izbori za demokratsku Srbiju, koja joj, danas je to sasvim izvesno, slu`i kao po{tapalica. Zar razne rojalisti~ke, i wima sli~ne stranke, ne izri~u smrtne i druge sli~ne presude na pla}enim pres konferencijama za {tampu i tako, na ovaj na~in, razveseqavaju srpski plebs u uverewu da je sada{wa politi~ka scena Srbije veliki cirkus, sa gospodinom Milanom Pani}em kao jaha~em rodea i minornim strankama kao klovnovima koje direktno poma`u zavo|ewu fa{izma u Srbiji. (Zar ~esto i ultimativno pomiwawe Vojislava [e{eqa da se popuni resor ministra odbrane u saveznoj vladi nije pri`eqkivawe da on li~no, ka`u da mu je to i obe}ano, zasedne u tu fotequ...). Blagonaklon stav sada{we srpske vlasti prema fa{isti~kim ambicijama samozvanih Vo|a i wihovih podanika, u ime spa{avawa vaskolikog srpstva rasejanog {irom zemaqske kugle, omogu}ava pobedu fa{isti~ke opcije i kona~no, ako ne i trajno, zaustavqawe demokratskih procesa, jedva naslu}ivanih, u vremenu od Osme sednice srpskih komunista. Fa{izam je stoga i na{a realnost. Deo realnih opasnosti koje, u ovim smutnim vremenima, posle brojnih poraza i me|unarodne izolacije, se nadnose nad Srbijom i wenim gra|anima u vremenu svakojakih oskudica i neda}a koje ih spopadaju, sa parolom da je to spasewe i – budu}nost srpskog plebsa, naravno onog na podru~ju dr`ave Srbije, da ratom, i jedino ratom, krvqu i `rtvama ostvari snove karijerista, komunista i fa{ista, o svekolikom ujednwewu od Ju`ne Afrike, Australije do Budima i – Dubrovnika. Borba sa rastu}om fa{isti~kom opasno{}u je danas najsvetiji zadatak demokratskih orijentisanih Srba i smatram da, ispred tog zadatka, nema drugih i va`niji. Da u Srbiji ni{ta ne vaqa, znali su svi obo`avaoci “Vremena”, svih 500 ~italaca umotvorina Milo{a Vasi}a i Filipa [varma. Tako je ovaj tandem objavio, 14. septembra 1992. godine, ~lanak pod naslovom “Klanica, sudnica, ludnica”. Ne treba puno naga|ati ko je za sve kriv, dr [e{eq naravno, ali iz pera ovakvih srbomrzaca (i u takvoj novini koja je rasadnik {pijuna i la`nih svedoka) sve izre~eno na ra~un dr [e{eqa samo je pohvala u u{ima svih normalnih qudi, patriota i nacionalista. Podnaslov je vi{e govorio o ko{maru glavama tekstopisaca, nego {to je to zaista bila stvarnost onda{we Srbije: “Ko{mar u kome `ivimo deluje ponekad nestvarno, ali takav tra~ak zdravog razuma biva odmah pora`en vestima iz politi~kog `ivota. Nema te gluposti od koje strepimo a da je neko ne}e javno u parlamentu izgovoriti – vrlo uskoro. Nije ~udno {to su se javili glasovi koji u o~ajawu tra`e za poslanike i funkcionere potvrdu o mentalnom zdravqu; ali, ho}e li nam takva potvrda pomo}i? Je li ovde re~ o ura~unqivosti, o nesposobnosti ili o pokvarenosti” “Vladavina po{tenih i sposobnih je idealna i te{ko ostvariva; vladavina pokvarenih, ali sposobnih boqa je od vlade po{tenih i nesposobnih, jer od takve vlade na kraju svi imaju koristi; vladavina pokvarenih i nesposobnih je nepodno{qiva i kratkotrajna, po{to sve vodi u propast.” Anonimni i trezveni renesansni mislilac tako je na melanholi~an na~in formulisao opcije najmawe lo{eg od svih politi~kih sistema – demokratije. Dokazni mate275
rijal, tzv. na{a stvarnost, kako se to nekada govorilo, jasan je: Srbija je usamqena, izop{tena i siroma{na; jedina dr`ava u kojoj su svi Srbi ikad `iveli zajedno razbijena je i ne}e se zalepiti decenijama; Srbi su u ratu izgubili sve {to su u miru stekli. San na{eg predsednika Dobrice ]osi}a ostvario se: “pravda” je pobedila istinu (u`i~ki intervju: “Pravda mi je milija od istine”); ostvareni san postao je ko{mar, u najboqoj tradiciji marksizma-lewinizma. Kakvi su nas to qudi doveli tamo gde nismo hteli? Jesu li oni to hteli ili nisu umeli? Jesu li razumeli posledice? Jesu li iz boce pustili zlog duha slu~ajno ili namerno? Je li rat po~eo zato {to je nekim gangsterima ponestalo gotovine; je li Barawa izgubqena da bi g. \odan i Domqan zaradili na prodaji barawskog {e}era, kako pitaju cinici u Beogradu i Zagrebu? Krizni {tab Psihologija se u ovakvoj situaciji name}e kao nadle`na grana nauke: kakva-takva, jer boqe nema. Na na~elnom planu i u oblasti politi~kog odlu~ivawa, psiholozi su davno uo~ili ugra|ene inherentne – slabosti u procesu dono{ewa odluka kolektivnih tela. Norman F. Dikson u svojoj “Psihologiji vojni~ke nesposobnosti” (kapitalno delo, ina~e) isti~e {est crta koje obele`avaju “grupno mi{qewe”: iluzija nerawivosti koju dele ~lanovi grupe; kolektivni napor da se potisnu i ignori{u kqu~ne informacije koje bi ugrozile klimave – ali omiqene pretpostavke ili doktrine; bezrezevno verovawe u inherentni moral grupe, {to ~lanovima omogu}ava da olako pre|u preko moralnih posledica svojih odluka; stereotipno shvatawe protivnika kao suvi{e zlog da bi se s wim pregovaralo ili suvi{e glupog i slabog da bi bio shva}en kao ozbiqna pretwa; iluzija jednodu{nosti i monolitizma zasnovana na pogre{nom shvatawu }utawa kao odobravawa; pojava samozvanih “~uvara misli” koji grupu ~uvaju od nepodobnih informacija i sumwi u efikasnost i moralnu ispravnost grupe. Analiti~aru na{ih politi~kih zbivawa i TV-gledaocu zavisnom o skup{tinskim sednicama sve ovo zvu~i poznato. Norman F. Dikson }e dodati jo{ i da “su grupnom mi{qewu najpodlo`niji qudi koji se ina~e pla{e odbacivawa i neodobravawa onoga {to ~ine”. U kriznim situacijama, naravno, sve su ove mane vi{estruko uve}ane: Dr Alek Vu~o, psihijatar i sagovornik “Vremena”, citira jednog od tvoraca grupne analize Velfreda Bijena: “Grupa u krizi bira za vo|u najlu|eg ~lana.” To }e se mnogima u~initi kao najtemeqnija istina srpske politike. Ako se setimo Osme sednice, “antibirokratske revolucije”, posledweg partijskog kongresa, bojkota slovena~ke robe, “spontanog doga|awa naroda”, upada u monetarni sistem, Zajma za Srbiju, odbrane i posledwih dana bla`enopo~iv{e trule Jugoslavije, besmislenog i slepa~ki vo|enog rata sa hiqadama `rtava, “nebeskog i biblijskog naroda”, “komunisti~kih muyahedina iz Vatikana”, “dr`ave od Trebevi}a do Moskve”, Srba koji “mogu bez hleba, ali ne mogu bez dr`ave” i tako daqe, jasno je da je grupa od odlu~uju}e va`nosti u ovoj pri~i u debeloj krizi. \avo je do{ao po svoje. Gra|anstvo Srbije i Crne Gore, pritisnuto sankcijama i besparicom, ostavqeno bez nade i budu}nosti – osim {anse da ostavi kosti na nekom boji{tu, me|u minama i bodqikavom `icom, a radi apstrakcija “mitolo{ke plemenske svesti” (kako se izrazio na{ predsednik ]osi}) – jednostavno sve mawe je u stawu da podnosi besplatna maglovita i uop{tena 276
obe}awa (sankcije do septembra, a onda }e se sve naglo popraviti), pri~e o antisrpskim zaverama i tvrdwe kako ceo svet gre{i, a jedino smo mi u pravu ({to }e se ubrzo videti ~im “istina o Srbiji” iza|e na videlo). Harizma Slobodana Milo{evi}a polako i sigurno se uru{ava sama u sebe. Kako ka`e dr Alek Vu~o, te ~iwenice su svesne obe parlamentarne grupe SPS, u srpskom i saveznom parlamentu. Poslanici vladaju}e stranke, ka`e on, funkcioni{u u specifi~nom sadomazohisti~kom odnosu prema lideru koji je uzdrman, a oni bi da ga vrate u pre|a{we dimenzije. Oni se trude da pogode kako bi se on pona{ao, a on povremeno odbija da im nagovesti svoj stav, mu~e}i ih na perverzan na~in: on od wih o~ekuje da pogode {ta misli. Kad im to ne po|e za rukom (slu~aj crkvene imovine, slu~aj “Politika”, glasawe o poverewu Pani}evoj vladi itd.), g. Milo{evi} vrati zakon natrag u Skup{tinu sa zga|enim i razo~aranim izrazom lica: eto, opet niste u stawu da razumete interes Srbije. Gospodin Milo{evi} od po~etka ima taj specifi~an talenat za poni`avawe sopstvenih slugu (on nema saveznike, re~eno je odavno; on ima samo sluge i neprijateqe): setimo se samo jadnog g. Vladislava Jovanovi}a u Moskvi pro{le godine, kada se g. Milo{evi} pozvao na wega kao svedoka za okolnost da se SPS nije obradovala abortiranom vojnom pu~u u SSSR 19. avgusta 1991. Pojava je tipi~na za sadomazohisti~ki odnos: ja o~ekujem da vi pogodite kakve su moje `eqe; ako vam ne po|e za rukom, to je dokaz da ste tupi i nedostojni moje naklonosti, pa }ete biti ka`weni uskra}ivawem qubavi; kazna se onda prima sa poniznom zahvalno{}u, zakon ili odluka se odla`u do naredne prilike i gube na zna~aju. To {to su op{ti i partijski interesi stradali odlagawem bilo kakve odluke; to {to smo opet klali vola za kilo mesa i spaqivali jorgan da ubijemo buvu – nije od zna~aja: re~ je, zaboga, o “jedinstvu Srbije”... Paradigma Kertes Slu~aj g. Mihaqa Kertesa (Kertesz Mihaly), biv{eg animatora dru{tvenog `ivota Op{tinskog komiteta SK Vojvodine Ba~ka Palanka i ~oveka za koga se pouzdano zna da je u stawu da skuva izvanrednu ribqu ~orbu, paradigmati~an je za ovu pri~u. Gospodin Kertes, zvani “Bracika”, poznat je po pogre{nim politi~kim procenama i prognozama, ali i po sposobnosti da ih kasnije “stvarala~ki prevazi|e”. Zemqaci iz Palanke ka`u da se g. Kertes posle Osme sednice CK SKS veoma istakao grde}i ru`nim re~ima politiku g. Milo{evi}a i liniju “istorijskog plenuma” i brane}i autonomiju Vojvodine (o tome postoje zapisnici i trake). ^im je |avo odneo {alu i ~im je postalo jasno koliko je sati i odakle vetar duva, g. Kertes se na brzinu prekvalifikovao u “najve}eg Srbina me|u Ma|arima” i u{ao u istoriju izjavom: “Za{to se Srbi pla{e Srbije, kad se ja kao Ma|ar ne pla{im?” Dr Vu~o ka`e za g. Kertesa da spada u onaj tip qudi koje je re`im na vlasti potpuno zaludeo: wemu wegov Vo|a projektuje wegove vlastite snove i g. Kertesu vi{e nego prija da bude slepo oru`je. Niko nije revnosnije od “ministra za narod” (kako su g. Kertesu tepali re`imski ratnohu{ka~ki listovi) ube|ivao stanovni{tvo u veliku svrhu “antibirokratske revolucije”; niko narodu nije revnosnije delio oru`je: za grdnim putovawima g. Kertesa po vaskolikim srpskim zemqama ostao je trag od oru`ja, od “tomsona” i ruskih “[pagina”, do ne{to ve}ih sistema naoru`awa. G. Kertes tada je ve} uznapredovao – kao “Ma|ar koji razmi{qa poput Sr277
bina” – do polo`aja {efa Milo{evi}eve slu`be za specijalne operacije, infiltraciju i subverziju. Nagra|en je, na kraju, polo`ajem saveznog podsekretara (ili pomo}nika, svejedno) za Slu`bu dr`avne bezbednosti SSUP (Slu`ba je u me|uvremenu uni{tena u operativnom smislu). Mihaq Kertes (“Dole foteqa{i!”) mogao je da mimoi|e tu vrstu karijere koja ga je na kraju upropastila; ali, wemu nije bilo dovoqno da bude narodni poslanik (SPS, Grocka) i da slu{a `albe, molbe i pritu`be sve nezadovoqnijeg naroda ~iji je “ministar” bio: g. Kertes je hteo da slu`i jo{ i jo{ vi{e... Tako je g. Kertes do~ekao sumwivu ~ast da ga u saveznoj skup{tini brani jedino dr Vojislav [e{eq, poznati qubiteq ma|arske narodnosti u Srbiji, i to uspostavqaju}i kontrapunkt izme|u wega i dr Tibora Varadija, saveznog ministra pravosu|a, na crti razlikovawa “po{tenog” od “prodatog” Ma|ara. To g. Kertesu nije pomoglo nimalo: wegovo je ime (i slika) ostalo kona~no vezano za etni~ko ~i{}ewe Vojvodine i ostale avanture {irom srpskih zemaqa. ^ovek sa automatom “Heckler und koch” pu{ten je niz vodu... Jedni, drugi, tre}i Tu`na i pou~na sudbina g. Mihaqa Kertesa, najve}eg Srbina me|u Ma|arima i najva`nijeg Ma|ara me|u Srbima (ne{to kao g. Enriko Josif za Jevreje), iznervirala je i zabrinula wegove saveznike. Nije nikakvo ~udo {to su pitawu suspenzije i smewivawa g. Ketesa upravo g. [e{eq i Crn~evi} pokrenuli pitawe poverewa vladi g. Milana Pani}a: kad ~ovek zagrebe g. Kertesa, ispod }e na}i g. Crn~evi}a i dr [e{eqa; tim redom. Tako na primeru g. Kertesa, davno prozvanog “Paja Patak srpske politike”, dolazi do konvergencije dve vladaju}e stranke u saveznom parlamentu: SPS i SRS. Tu sli~nost dr Vu~o tuma~i ovako: “Radikali su grupa srodna SPS: rade na istom principu – nastoje da zadovoqe lidera – s tim da su radikali mla|i po nastanku, primitivniji i vi{e se identifikuju s vo|om. Kod wih je karakteristi~an nedostatak politi~ke ma{te i svesti o sopstvenom politi~kom ciqu, razli~itom od Milo{evi}evog. Oni li~e na grupu unajmqenih radnika koji re`im anga`uje od zadatka do zadatka”. Politi~ka i logi~ka konzistentnost tih zadataka od drugorazrednog je zna~aja: setimo se parole “Nikom ne damo svpsko move”, granica “Kavlobag–Kavlovac–Vivovitica” i ostalih obe}awa. SPS i SRS su dve grupe toliko srodne da se mo`e govoriti o samo jednoj, sastavqenoj od qudi koji su do{li u situaciju da ideje koje su do tada saop{tavali jedino u privatnom krugu, sada mogu bez opasnosti i odgovornosti i da ostvaruju. Ti qudi su potpuno i namerno, sistematski, poverovali u svoju misiju i nemaju vi{e nikakve rezerve ili kriti~nosti: oni su uvereni da je “narod” gomila koja jednoglasno misli i `eli ono {to i oni misle i `ele. Iz wihovog na~ina govora i re~nika vidi se da svet shvataju kao kafanski sto za kojim sedi wihovo dru{tvo: ko je s nama – on je s nama; ko nije – neka se udaqi. Na toj ta~ki oni dele `argon i pogled na svet biv{ih komunista: sve se deli na “na{e” i “nama tu|e” tj. “anacionalno”, kako glasi najmodernija pogrda g. Ratka Dmitrovi}a (saveznom premijeru Pani}u). Zna se ko je merilo “na{eg” i “tu|eg”, tj. “anacionalnog”; ko je”dobar” (“kvalitetan”; akademik Ostoja Sibin~i}) Srbin, a ko “lo{“ Srbin; merilo je na{ sto i na{e dru{tvo koje ima bo`ansku (Vo|inu) licencu da odlu~uje o dr`avqanstvu, pravu, `ivotu i smrti. Svi ti “socijalisti” i “radikali”, ka`e dr 278
Vu~o, imaju ose}awe ogromne va`nosti. Za wih biti u pravu zna~i ostati pri svom, unapred stvorenom, mi{qewu. Grupa iz SPS, ka`e on, nastavak je starog Op{tinskog komiteta SK: svi su isti, svi gledaju papir i budu}e zakqu~ke, a ne skup i wegovu dinamiku; “nadovezuju se” jedan na drugog i ne slu{aju ni{ta. Po garderobi, stasu i higijeni trude se da izgledaju kao “politi~ari” iz 1956. Kad govore, wima je va`an ritam, a ne re~i i melodija; u tome su sli~ni svom vo|i koji nikada ne govori ni{ta, nego ostavqa op{ti – ne verbalni – utisak uop{tene mo}i i arogancije. Nije ~udno {to mnogi od wih – premijer Bo`ovi} i g. @ivorad Igi}, na primer – spadaju (kad ho}e) u najboqe imitatore g. Milo{evi}a. Utisak koji ostavqaju nalik je na utisak dobro uve`banog voda milicije na prolaznike. Poseban primer za izu~avawe je dr [e{eq: dr Vu~o ka`e da ~itav wegov stav govori o ~oveku koji ima o~ajni~ku potrebu da u ne{to veruje ~vrsto i bez ostatka; tako je pre{ao put od fanati~nog komuniste do fanati~nog nacionaliste. Agresivnost koju tako ~esto ispoqava govori o tome da dr [e{eq te{ko podnosi sumwu; on je zadovoqan jedino ako svi bez ostatka zavijaju s vukovima; ko druga~ije misli, uznemirava ne~istu savest i izaziva neprimerenu agresiju i vulgarnost dr [e{eqa. Nivo tolerancije dr [e{eqa izuzetno je nizak i zato je on direktno bezobrazan (jer zna da mo`e i da ga niko ne}e zvani~no ukoriti). Za skup{tinskom govornicom on izgleda kao lav nad plenom, wegova je poruka: pqunete mi pod prozor, ja mogu sve. Tre}a grupa – opozicioni poslanici – ka`e dr Vu~o, nastoji uz velike napore da poka`e koliko im je svejedno kakva }e reakcija arogantne ve}ine biti. Neki od wih se herojski trude da do socijalisti~ke ve}ine dopru paradoksima, racionalno{}u, vicevima, opu{teno{}u – ali ne uspevaju, osim povremeno. Prelazna podgrupa “zabrinutih” poslanika ~ini sve {to mo`e: oni govore “iz laktova”, o~ajni su, poku{avaju obja{wewima da spoje vatru i barut; prepoznaju se po grqewu, tap{awu po ramenu, hvatawu za ruku i, uop{te, kuloarskim intimizirawima bez rezultata. Dijagnoza i prognoza Ova nervozna i nesigurna atmosfera potpunog odsustva zdrave pameti i mo}i logi~kog mi{qewa, s jedne, i glasova vapiju}ih u pustiwi, s druge strane ostavqa kona~ni utisak da nijedna od parlamentarnih grupa i ekipa u izvr{noj i pukoj politi~koj (neformalnoj) vlasti nisu u stawu da odgovore zahtevima koje `ivot pred wih postavqa. Nikakve zakonske mere tu ne}e pomo}i (ve} postoje, ali se predsedavaju}i ne usu|uju da ih primene u strahu Bo`jem pred “omiqenim” Vo|inim politi~arima). Mi `ivimo u pretpoliti~ko doba – doba bez pravila igre, bez zakona koji va`i za sve bez razlike (ako ih uhvate). Umesto politi~ke spretnosti, ve{tine i sre}e, prednost ima gola arogantna sila (“Smith & Wesson ja~i su od ~etiri keca”; Marfijev zakon). To nas vra}a na teoriju Nikole Milo{evi}a iz “Antropolo{kih eseja” (1964), koja ka`e da “sistematsko kr{ewe moralnih normi vodi u psihopatolo{ko stawe”. Zaista treba biti li{en moralnih ose}awa – koja su kqu~ni dokaz du{evnog zdravqa – da bi se izgovorile o~igledne la`i, licemerne i koristoqubive, koje navodimo u okvirima. Ideologija je umna bolest, odavno su objasnili najve}i autoriteti; {to je ideologija ispraznija i uzaludnija, umna je bolest ve}a. U tom smislu, inicijative koje tra`e intervenciju medicinske i psiholo279
{ke nauke u politi~kim procedurama donekle se ~ine neumesne. Dr Lidija Basta Posavec, iz Goatijeve komisije za izborni sistem, ka`e za “Vreme” da je Komisija pod pojmom “lekarskog uverewa” podrazumevala uobi~ajeni lekarski pregled (kao za zapo{qavawe), a ne i psihijatrijski nalaz, jer bi to otvorilo “brojne mogu}nosti za manipulacije”. Dr Alek Vu~o ka`e da je re~ o razlici izme|u pozitivnog i negativnog prilaza: jedna je stvar ako znamo {ta ne}emo; druga je ako poku{avamo da na|emo one qude koji su potrebni. Drugi je slu~aj te`i. Ono {to remeti nau~ni prilaz jeste i razlika u dru{tvenom shvatawu psihopatolo{kih stawa: ima politi~kih okolnosti u kojima su odre|ene psihopatologije – kao, na primer, paranoja – i te kako po`eqne. Ako je dominantna ideologija psihopatolo{ki paranoidna i iskqu~iva, paranoici imaju svoju epohalnu {ansu. Kao {to vidimo, oni se wome veselo koriste iz sve snage. Du{evno je zdravqe dru{tveno uslovqen pojam; zato pre svega vaqa napraviti kqu~nu razliku izme|u autenti~nih psihopata– koji su ludi na svoju {tetu – i pokvarewaka koji se prave ludi na sopstvenu korist. Politika je retko bila u rukama ludaka; mnogo ~e{}e u rukama gramzivih i slavohlepnih; u tom smislu je psihijatrizacija politike neefikasan pristup – boqe bi bilo primeniti na celu stvar kriminalisti~ka merila, pa neka okrivqeni tek onda tra`e psihijatrijsko ve{ta~ewe.” “Vreme”, od 14. septembra 1992. godine, donelo je zanimqiv ~lanak pod naslovom “[ta [e{eq tra`i od novinara”. Ali interesantan samo po potpisnicima. Po{to su ga potpisali V. Oro{i i S. Cezairi, jasno je kako je u wihovom tekstu pro{ao dr [e{eq. Nadnaslov “Radoznali stranci” daje do znawa da autori ne kriju svoj velikoalbanski {ovinizam, za wih je strano sve {to dolazi iz Srbije. “Ako je izgovor za neotvarawe sredwih {kola za nastavu na albanskom jeziku nepo{tovawe planova i programa Republike Srbije, ~emu protivqewe otvarawu Univerziteta, kada se tamo radi po jedinstvenom programu?” – bilo je pitawe upu}eno osporenom vojvodi, predsedniku SRS Vojislavu [e{equ, u nedavnom razgovoru sa novinarima u kosovskoj prestonici. U nedostatku logi~nog odgovora, [e{eq je u svom stilu napao “radoznalog” novinara, uz pomo} wegovog u~enika i poslanika u saveznom parlamentu Milorada Jovri}a, zakqu~uju}i pri tom da je ovakvo pitawe poru~eno, ni mawe ni vi{e nego iz Tirane i ponavqaju}i da svi novinari, pre prijema na posao, treba da ispune tekst inteligencije. No, g. [e{eq je ipak “evoluirao” u svojim stavovima. Od ideje da Albancima {kole uop{te nisu potrebne do izjave, date ovoga puta, da bi im dao samo osnrvno obrazovawe. Sredwe i visoko – ne dolazi u obzir! A kako je {ef radikala ba{ pre neki dan dobio i re{ewe, odnosno zvawe redovnog profesora Univerziteta u Pri{tini, i najavio trajno naseqewe na Kosovu, oni duhovitiji to tuma~e kao wegovu odlu~nost da spre~i premijera Milana Pani}a da ostvari svoje obe}awe i “otvori Univerzitet i sve {kole za Albance”. A kako }e i kojim sredstvima to da uradi, ostaje da se vidi. Bajata ekskluzivnost U svakom slu~aju, sredwo{kolci Albanci }e u ponedeqak, 14. ovog meseca, poku{ati da zajedno sa svojim vr{wacima Srbima i Crnogorcima kona~no u|u u u~ionice. S druge strane, najavquje se da }e se to energi~no spre~i280
ti. Sve u svemu, odlu~nost i jednih i drugih je ono {to ih spaja, ali i ono {to ih zauvek mo`e i razdvojiti. Savezni premijer Milan Pani} odlo`io je posetu Pri{tini i tako tuma~i se ovde – dokazao da nema dovoqno snage da bilo {ta promeni na ovom kriznom podru~ju. Ne iskqu~uje se, me|utim, mogu}nost da se sa Rugovom ponovo sastane na neutralnom terenu. Mo`da u @enevi, gde je pozvana i delegacija kosovskih Albanaca. U me|uvremenu, pri{tinsko “Jedinstvo” plasiralo je kao ekskluzivno otkri}e faksimil sporazuma o saradwi “Ministarstva za obrazovawe Republike Albanije i Republike Kosova”, sporazum o kojem su Albanci bili znatno ranije obave{teni zahvaquju}i listu “Bujku”. U stvari, re~ je o “preuzimawu dela programa za razli~ite nivoe obrazovnog sistema Albanije” za potrebe obrazovawa ovda{wih u~enika, a kojim se i na ovaj na~in `eli kona~an raskid sa “srpskim programima”. Suprotstavqawe srpskih obrazovnih vlasti ovakvim vidovima saradwe bilo bi mo`da i razumqivo da se, ne tako davno, predstavnici kosovskih Turaka nisu javno pohvalili jednoj brojnoj inostranoj delegaciji {to im je upravo srpska vlada omogu}ila uvoz uybenika iz Turske! Abra{i o radnicima Izme|u dva broja “Vremena”, u Pri{tini je boravio znatan broj inostranih diplomata. Norve{ki ministar spoqnih poslova razgovarao je sa albanskom stranom oko instalirawa misije Kebsa na Kosovu, jer }e na wenom ~elu biti predstavnik wegove zemqe, a otpravnik poslova nema~ke ambasade u Beogradu, u susretu sa pokrajinskim zvani~nicima, najve}e interesovawe je pokazao za razloge nedostatka lekova i, s tim u vezi, pitao kuda idu srpske devize. Oti{ao je bez odgovora! Predmet interesovawa su i razlozi otpu{tawa Albanaca s posla. Potpredsedniku Unije nezavisnih sindikata Kosova Azizu Abra{iju prenosimo odgovor zvani~nika da je u pitawu samovoqno napu{tawe radnih mesta: “Ta tvrdwa bi mogla da stoji kada bi bila re~ o 100, 500, ili recimo, 1000 wih, ali, zar stvarno mislite da bi 128 635 radnika i stru~waka raznih profila, u ovoj velikoj besparici i ekonomskoj krizi, svojom voqom izabrala glad?” pitao je Abra{i. “Trideset je razloga zbog kojih se” – nastavqa on – “radnici Albanci izbacuju s posla, a kao naj~e{}i se navode: {trajk rudara Trep~a’ 89.god. i slawe telegrama podr{ke; u~estvovawe u generalnom {trajku 3. septembra 90. godine; neprihvatawe saradwe sa prinudnim organima, kao i nepristajawe da se pismeno izjasne da priznaju privremene mere i zakone Srbije; napu{tawe komunisti~kog sindikata i pristupawe Uniji; bojkotovawe izbora za parlament Srbije”... Na na{u primedbu da je poprili~an broj radnika progla{en i tehnolo{kim vi{kom, Abra{i to obja{wava primerom “Feronikla” iz Glogovca: dok se, sa jedne strane; Albanci pod tim “argumentom” {aqu ku}ama, s druge strane, otvaraju se konkursi i primaju na wihova mesta Srbi i Crnogorci, i to ne samo sa Kosova. Istovremeno se ovaj do ju~e najrentabilniji gigant ne samo kosovske privrede “integri{e” sa najve}im srpskim gubita{em smederevskom `elezarom. Zar to nije svesno uni{tavawe na{e privrede i ujedno poku{aj promene etni~ke strukture, prvo u preduze}ima, a onda i ukupnog stanovni{tva Kosova?” Zoran Erak, u “Ilustrovanoj politici” od 17. oktobra, atakuje na ugled dr [e{eqa na specifi~an na~in. Predmet wegovog teksta “[e{eq u dvadeset nastavka” su kwige koje je izdao dr Vojislav [e{eq. Erak ismeva ova iz281
dawa, nalaze}i argumentaciju u wihovom velikom broju. Nije mogao da shvati da postoje qudi koji imaju toliku stvarala~ku energiju ili to nije hteo da shvati, a ~itaocu nudi i moralne dileme tamo gde ih nema. Na primer, kada mu nije jasno za{to i kako dr [e{eq objavquje zabrawene kwige. I wemu je bilo jasno da se radi o specifi~noj borbi protiv re`ima, ali wegova obja{wewa ne idu u tom pravcu. Nadnaslov je bio tako|e tendenciozan: “Rekordi za Ginisa”, a u podnaslovu Erak se prvo zadivquje velikom brojkom pripremqenih kwiga, da bi kasnije (nesvesno) ponudio obja{wewe; prethodna izdawa su rasprodata: “Za samo godinu dana lider srpskih radikala i poslanik dve skup{tine pripremio je za {tampu deset novih kwiga. Ove godine je {tampano i rasprodato deset ranijih” “U mno{tvu rekorda kojima smo oboga}ivali svetsku ba{tinu (da ovoga puta ne pomiwemo inflaciju) na pragu smo jo{ jednog: ako se ni{ta nepredvi|eno ne dogodi, firma “ABC Glas” uskoro }e okon~ati izdavawe dvadesetotomnog spisateqskog opusa dr Vojislava [e{eqa, lidera Srpske radikalne stranke, dvostrukog (republi~kog i saveznog) poslanika, profesora Pri{tinskog univerziteta... ^lana Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Kada je pre godinu dana objavqeno prvih deset kwiga iz tog ciklusa, kazivano je kako je re~ o autoru koji je svetski rekorder po broju zabrawenih kwiga (sedam) i, mada zbog te ~iwenice nije u{ao u Ginisovu kwigu rekorda, komplet od hiqadu komada je vrlo brzo rasprodat. Po{to je u najve}em broju svojih kwiga pisao o sopstvenoj sudbini, politi~kim i sudskim procesima koji su protiv wega vo|eni po~etkom osamdesetih u Sarajevu, te i o svom tamnovawu, ovo dokumentarno {tivo je izazvalo pa`wu. Raznoliku. Jedni su, naime, tvrdili kako je re~ o delima ~ija je jedina vrednost u tome {to opisuju sudbinu politi~kog stradalnika, drugi, da je re~ o moralno sumwivom kori{}ewu jedne politi~ke sudbine, tre}i, da je za ponovno objavqivawe ranije zabrawenih kwiga iskoristio svoju aktuelnu politi~ku poziciju, ~etvrti, da je sve to zapravo izvanredno... Sada je [e{eq priredio za {tampu deset novih kwiga. [e{equ upu}ujemo pitawe kako je mogu}e da ~ovek koji je minule godine toliko politi~ki anga`ovan stigne da za {tampu pripremi deset novih kwiga i tako upotpuni pomenuti opus. – Za razliku od nekih kwiga iz prvog kompleta od deset kwiga u ~ijem su mi pisawu “pomogli” tu`ioci, sudije, advokati, svakojaki politi~ari i javni radnici, vi novinari – to sam integralno prenosio – u drugom kompletu su stvari koje su mawe-vi{e ve} postojale: magistarska i doktorska disertacija, prilozi na nau~nim skupovima, javni dueli, ali i jedna kwiga raznih bquvotina na moj ra~un. Meni je, prakti~no, ostalo samo da to sredim i sistematizujem. A po{to moja upornost, verujem, nije nepoznata, eto kako su nastale kwige – ka`e dr [e{eq. Otkri}e nam i jednu tajnu: – Imao sam nameru da ceo ciklus nazovem “Jugoslovenska komedija” te da svakoj kwizi namenim po jedno slovo iz tog naziva. Ali, prera~unao sam se. Naziv ima 21 slovo, a ja samo dvadeset kwiga, tako da je ta ideja otpala ka`e [e{eq. 282
Wegovi politi~ki protivnici }e u komentarima povodom novih dela podsetiti kako se me|u wima nalazi i doktorska teza, odbrawena 1979. godine na beogradskom Pravnom fakultetu, pod naslovom “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, te i magistarski rad “Marksisti~ka koncepcija naoru`anog naroda”, pa utvrditi kako se wihovom autoru ne mo`e pore}i teorijska utemeqenost, ali ni prakti~na doslednost. U praksi, ve{to se snalaze}i u hodu kroz pravne lavirinte, dr Vojislav [e{eq }e napraviti i jednu “fintu”, ali nam je ne}e skriti. Jer, na logi~no pitawe kako je mogao ponovo {tampati sedam kwiga koje su pravosna`nim sudskim presudama zabrawene a, formalno gledano, zabrana i daqe va`i, kako bi razuverio one koji veruju da je `murewe nadle`nih posledica wegove pozicije u aktuelnoj vlasti, odgovori}e: – Nisam naru{io nijedan princip pravne dr`ave, ako na to ciqate. Jednostavno, dosetio sam se da pod firmom “izmewenog i dopuwenog izdawa” prvobitna sudska zabrana ne va`i. Da bi nekad zabraweno delo do{lo pod eventualni novi sudski udar, potrebno je da tu`ioci ponovo pro~itaju {ta u kwigama pi{e i povedu nov postupak. Doda}e potom dr [e{eq: – E, ali ja, u stvari, ni{ta nisam ni izmenio ni dopunio osim korica i sloga! Ukoliko se pod dopunom ne podrazumeva predgovor novom izdawu. Ovakvu “fintu” objasni}e moralnim razlozima: – Gde bih ja izbacio ne{to iz svojih kwiga!? A i kako bih mogao da budem nepravedan prema biv{im ~itaocima ako bih u “wihovim” kwigama dodavao jo{ ne{to? Upitan da li misli da ovakva produkcija kwiga jednog kontroverznog strana~kog prvaka mo`e izazvati i negativne komentare, pogotovo sa stanovi{ta uverewa o “miqeniku vlasti”, dr [e{eq }e cini~no odgovoriti: – Takvi komentari me ne zanimaju. Uostalom, ja sam najmawe kriv {to sam napisao vi{e kwiga nego {to su neki strana~ki prvaci, donedavno meni bliski, u `ivotu pro~itali! Bilo kako bilo, na ovogodi{wem Sajmu kwiga, kako najavquje direktor “ABC Glasa” \or|e Tani}, uz veliku pompu bi}e izla`ene dosad od{tampane kwige iz drugog [e{eqevog ciklusa, a u koliko sve ne budu zavr{ene, bi}e prikazane makete. Direktor Tani} veruje kako }e to biti pun poslovni pogodak te da }e bar pola tira`a (deset puta po hiqadu primeraka) “oti}i” ve} do kraja godine. Dotad, mora}emo da sa~ekamo da bismo saznali kako dokumentima i komentarima dr Vojislav [e{eq obja{wava, recimo, politi~ki raskid sa svojim kumom i negda{wim saborcem, a sada qutim politi~kim protivnikom Vukom Dra{kovi}em. I, naravno da sa~ekamo nove kwige iz zahuktale [e{eqeve produkcije...” Z. \uri} u “Ve~erwim novostima” od 6. novembra 1992. godine, objavquje ~lanak pod naslovom “[e{eq (ni)je Srbin”, iz kojeg se vidi, pre svega, da je i naju`a porodica dr [e{eqa izlo`ena pritiscima nesavesnih protivnika, u ovom slu~aju i nesavesnih novinara. Podnaslov je glasio: na vest da “[e{eq 283
nije Srbin” objavqenoj u dana{woj “Borbi” poku{ali smo jutros da proverimo li~no kod [e{eqa. Me|utim, wega nismo uspeli prona}i, ali smo telefonom razgovarali sa wegovom majkom.” Liderovoj majci smo pro~itali vest gde je Novica Ran|elovi}, odnedavno predsednik Izvr{nog odbora Narodne radikalne stranke, a poznatiji kao vojvoda lu`ni~ki i ~elnik srpskog komitskog pokreta, ju~e na konferenciji za {tampu u Kragujevcu izjavio da poseduje kr{tenicu na ime dr Vojislav [e{eq ~ime, navodno, tvrdi da je poreklom po ocu Hrvat, a po majci musliman iz roda Misita. Dok smo ~itali ovu vest majka [e{eqa se samo smejala, ne komentari{u}i podatke koji do danas nisu bili poznati. – Tu izjavu ne}u potvrditi, a ni demantovati. Taj ~ovek je bez karaktera, pa mo`e da pri~a {ta ho}e. Odakle su [e{eqi? – Od Trebiwa, ta~nije iz Popovog poqa. Moj mu` se zvao Nikola i Srbin je sa “dna kace”. Majka lidera Srpske radikalne stranke ispri~ala nam je i nedavno (ne)zgodu u jednoj samousluzi. Naime, woj je neko prebacio na prezime bez – I]. – To me je naqutilo, jer tim zavr{etkom se ne dokazuje srpstvo. I prezimena Paveli}, i Artukovi} zavr{avaju se na I], a zna se ko su i {ta su bili. Ho}ete li mi re}i kako je va{e ime? – Slu{ajte, dosta mi je svega i pustite me na miru – na kraju je rekla majka [e{eqa i prekinula telefonsku vezu.” Razgovor novinara Dragana Barjaktarevi}a sa Novakom Kilibardom objavqen je u ~asopisu “Sjutra” od 11. novembra 1992. godine. Naslov je glasio “Ne iznena|uje nas [e{eqev napad”. Kilibardi, koji je ve} uveliko spremao politi~ki manevar u kojem se pribli`io separatisti~koj, antisrpskoj opciji u Crnoj Gori, smetao je dr [e{eq zato {to ga je prvi pro~itao i javno osudio. Najboqi sudija je vreme, pokazalo se to i po pitawu Kilibarde, kao {to se u bezbroj situacija pokazalo da je dr [e{eq pravi vizionar. “Vladaju}a partija napravila je razdor u klubu poslanika Narodne stranke. Na{ karavan sigurno se kre}e i ne osvr}e se na glasove koji ga prate i s desne i s lijeve strane. Nesposobnost crnogorskog re`ima da rije{i pitawe Prevlake i zapostavqawe ~iwenica da je hrvatska desnica Boku Kotorsku ucrtala u svoju “povijesnu mapu”, jeste nemogu}nost toga re`ima da se o~isti od komunisti~ko-avnojevske ideologije. • Gospodine Kilibarda, povod za ovaj intervju je izjava g. Vojislava [e{eqa da je narodna stranka u raspadu i da ste taj raspad uslovili Vi svojom saradwom sa Zimermanom, princom Aleksandrom i Deposom. Kao {to znate, Vojvoda je izrekao tvrdwe i optu`be u listu koji Vas evo intervjui{e. – Ja cijenim i nedjeqnik “Sjutra” i glavnog urednika g. Konatara i Vas, ali ako je glavni motiv ovog intervjua napad g. [e{eqa na Narodnu stranku Crne Gore i na mene, ne bih mogao da prihvatim ovaj razgovor s Vama. Kao ~ovjek koji nije izgradio moralnu obavezu prema svojim rije~ima, Vojvoda ne otvara prostor za polemiku s akademskom vertikalom. [e{eqa hvata panika • Molim Vas, ja sam rekao da je g. [e{eq samo povod za ovaj razgovor, a sad Vam ka`em da je namjera nedeqnika “Sjutra” da se s predsjednikom narodne stran284
ke Crne Gore razgovara o aktuelnim doga|ajima u Narodnoj stranci i u politici dana{wice. Zato Vas molim da, ipak, prvo ne{to ka`ete o re~enom napadu na Vas i na stranku? – Kao {to znate, g. [e{eq uletio je u Crnu Goru kad je ~uo da Narodna stranka ne}e iza}i na nedemokratske izbore za Saveznu skup{tinu. Neizlaskom Narodne stranke na izbore, crnogorski re`im ostao je bez glavnog demokratskog svjedoka. Zato je Skup{tina CG hitno donijela zakon da se poslanici opozicije mogu pona{ati mimo interesa stranke koju predstavqaju. Koriste}i qude uslu`nog karaktera, vladaju}a partija napravila je razdor u Klubu poslanika Narodne stranke, te je tako pribrala ne{to “svjedoka” za “demokratske izbore”. Ali to joj je bilo malo, re`im je znao da grupa uslu`nih poslanika ne predstavqa Narodnu stranku. Nekoliko vi|enih poslanika ostalo je vjerno Statutu narodne stranke. U takvim prilikama javio se krupni svjedok demokratije! Dotutwio je u Crnu Goru rob iz komunisti~kih zatvora, prvi javni monarhista u brozovskoj Jugoslaviji, prvi predsjednik ^etni~ke stranke i ~etni~ki vojvoda, vo|a vojnih grupacija na otvorenim rati{tima u Jugoslaviji, junak koji je obe}ao da }e na Terazije donijeti, nabodenu na gvozdene vile, glavu Tu|mana, inovator oru`ja koji i tupe ka{ike pretvara u o{tre sabqe kad se brane interesi Srpstva! To je bio glavom, ali bez brade, g. Vojislav [e{eq! Pa ko je mogao re}i komunistima Crne Gore da, uz nekolika biv{a poslanika Narodne stranke, nemaju u liku i licu g. [e{eqa krunskog svojedoka da }e se izbori za Saveznu skup{tinu, u Crnoj Gori, obaviti u vite{ko-demokratskom naprezawu krajwe razli~itih politi~kih stranaka. Ko je mogao posumwati u vite{ku trku izme|u Momira Bulatovi}a i Vojislava [e{eqa! Onda, kao {to znate, bi veliki [e{eqev predizborni miting ispred Skup{tine Crne Gore, pu~e i bomba – “~u se do nebesa”, predsjednik Bulatovi} obrati se preko televizije Crnogorcima da se g. [e{eq ne quti na nemile doga|aje, da vojvoda i demokrata sve razumije, i da je sve u redu. I kao rezultat tih rije~i smirewa g. [e{eq po`we tri poslanika u Crnoj Gori. No, to je bilo i pro{lo! Sada g. [e{eqa hvata panika od pomisli da crnogorski narod ima vi{e pameti no {to je on pretpostavqao. Zna Vojvoda da }e oni gra|ani koji su mu dali glasove sada razmisliti o posqedicama koje ih mogu strefiti ako daqe budu kora~ali za Vojvodom bez vojvodstva? Hvata druga Voja panika i od nekih drugih stvari, pa nasr}e na narodnu stranku i wezinog predsjednika. No ni u tom napadu nije originalan: jezi~ke formulacije za napad preuzeo je od poslanika koji su pogazili Statut Stranke i priklonili se interesima vladaju}e partije. Ali narodnu stranku ne iznena|uje [e{eqev napad, navikli smo na taj `anr. Na{ karavan sigurno se kre}e i ne osvr}e se na glasove koji ga prate i s desne i s lijeve strane. Sredi ti, dru`e Vojvodo, svoju stranku na prostorima koje si ozna~io svojim mirisom, ostavi se podmetawa i besposlica. Gospodi koja nas je napustila i pre{la u [e{eqeve radikale ~estitamo prelazak i zahvaqujemo im {to su izabrali stranku koja im odgovara. Ako se predomisle pa nam se vrate, mi }emo im vi{e zamjeriti {to su se vratili no {to su nas napu{tali! Porodici – posebna pa`wa • Ipak, Vi se raspri~aste o g. [e{equ... A sad recite kako procjewujete {anse Narodne stranke na sqede}im izborima? – Odlazak iz Stranke gra|ana koji nemaju smisla za vjersku toleranciju i osoba sa {ovinisti~kim primislom, u~inio nam je veliku korist. Stranka 285
se provjetrila, omladina nam masovno pristupa, glasa~i uvi|aju da su bile prosute mnoge la`i o Narodnoj stranci. Sad qudi vide da smo mi gra|anska i demokratska stranka, da smo u nacionalnom zna~ewu srpski prepoznatqivi, da na Jugoslaviju gledamo kao na saveznu dr`avu od dva ravnopravna federalna ~inioca, da narod treba referendumom da se izjasni je li za monarhiju ili republiku. Smatramo da Srbija i Crna Gora pojedina~no, kao i SR Jugoslavija, ne smiju ni za trenutak ispustiti iz vida `ivot i interese Srba koji nijesu imali sre}u da `ive u zajedni~koj srpskoj dr`avi. Od snage i harmoni~nosti SRJugoslavije zavisi}e nada sveukupnog srpskog naroda da u budu}nosti postigne ono {to je propu{teno. Mi smo vjerski tolerantna stranka, mi priznajemo svaku vjeru i svaku naciju koje priznaju same sebe. Prava nacionalnih mawina i etni~kih grupa Narodna stranka }e odmjeravati prema visokim standardima dokumenata Ujediwenih nacija. Narodna stranka nastoja}e da rehabilituje sve politi~ke `rtve, da gra|anima, ustanovama i crkvi vrati sve {to im je bilo oduzeto. I ne samo da im vrati nego i da im, u granicama mogu}nosti, nadoknadi ono {to im je kroz decenije pqa~kano. @eni, natalitetu i porodici posveti}emo posebnu pa`wu. Prema tome, program Narodne stranke, masovnost na{eg ~lanstva, na{a politi~ka konzistentost i sposobnost da u me|unarodni kontekst prilika uklapamo svoje politi~ke poteze, garant je na{eg ugleda i uspjeha na sqede}im izborima. Za{to teret Prevlake na le|a Crne Gore? • Kako bi Narodna stranka rije{ila pitawe zlosre}ne Prevlake? – Vladaju}a partija Crne Gore nije ni znala da postoji Prevlaka sve dok joj opozicija nije skrenula pa`wu. Vladaju}a partija zakliwala se u sve avnojevsko, a po{to je Prevlaka ~edo avnojevskih ideolo{kih kretawa, ona za komuniste i wihovu nasqednicu, Demokratsku partiju socijalista, nije ni mogla da otvori svu o{trinu svoga problema. Nesposobnost g. Bulatovi}a da rije{i pitawe Prevlake u dane kad je g. Tu|man bio pritjeran uza zid, stvar je upravo Bulatovi}evog uklapawa u miqe Avnoja kome on i wegova partija su{tinski pripadaju. Dakle, nesposobnost crnogorskog re`ima da rije{i pitawe Prevlake i zapostavqawa ~iwenice da je Hrvatska desnica Boku Kotorsku ucrtala u svoju “povijesnu mapu”, jeste nemogu}nost toga re`ima da se o~isti od komunisti~ko-avnojevske ideologije. Prema tome, Prevlaka je upu{tena u Hagu, a ne u Londonu i u @enevi. Londonski i `enevski Tu|man jeste dr`avnik iza koga stoji me|unarodno priznawe i svjetska javnost, a ha{ki Tu|man nije bio u poziciji da diktira uslove? No, to je sve bilo i pro{lo, avnojevske granice su me|unarodno priznate, Unproforova snaga da nas za{titi traja}e koliko i vrbov klin! A treba `ivjeti, treba imati svoje slobodno more, treba da imamo slobodan ulaz i izlaz u Boku, treba da na{i Hercegnovqani imaju pitke vode! Kako to posti}i u ovakvoj konstelaciji me|unarodnih prilika? Narodna stranka ima tri varijante rje{ewa Prevlake. Prvo. Pitawe Prevlake treba otvoriti kao jugoslovensko pitawe s predlogom da se s Hrvatskom u~ini teritorijalna nagodba. Hrvatskoj Prevlaka nije potrebna ni iz strate{kih ni iz ekonomskih razloga, ona ima mora i na pretek, Hrvatska je danas pomorska sila na Balkanu. A ne bih rekao da ima plodne oranice na odmet! Mo`e se na}i na prostorima izme|u [ida i Sremske Ra~e zemqi{te kojim bi se Hrvatima nadomjestila Prevlaka. Ako smo savezna dr`ava, ako ta dr`ava mora ra~unati na svo286
je more, onda se ne mo`e sav teret Prevlake prebaciti na le|a Crne Gore. Ako smo bra}a, daj da se bratski pona{amo! Drugo. Mogu se zapo~eti trojni razgovori – izme|u Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Bosna i Hercegovina kao me|unarodno priznata dr`ava treba da zna da je Bla`o Jovanovi} poklonio \uru Pucaru neke crnogorske prostore s lijeve strane rijeke Pive. Kad bude Jugoslavija priznavala Bosnu i Hercegovinu, mogla bi zatra`iti od te republike da na adekvatnom mjestu ustupi Hrvatskoj prostor jedne Prevlake koji bi nadoknadio Crnoj Gori ono {to je Bla`o poklonio \uru u telefonskom razgovoru. Kao {to je poznato i Vensov plan predvi|a da se republike biv{e Jugoslavije mogu razgrani~avati dogovorima. Tre}a mogu}nost je u teritorijalnim trampama izme|u Crne Gore i Hrvatske. Mislim da na{a razlo`na popustqivost koju predla`em mo`e biti i na{a ubjedqiva elaboracija na Me|unarodnom sudu u Hagu. Iz ove elboracije sud treba da zakqu~i da je Prevlaka `ivotno pitawe Crne gore i Jugoslavije, i da eventualna hrvatska upornost da zadr`i Prevlaku jasno govori o osvaja~kim namjerama te dr`ave. Ako sve propadne {to sam predlo`io, Crnoj Gori, odnosno SR Jugoslaviji, ostaje mogu}nost da oru`jem povrati ono {to je wezino. Tu na{u odlu~nost treba otvoreno i jasno predo~iti svim zna~ajnim faktorima, a posebno onim silama koje su u dva svjetska rata arbitrirale interese Crne Gore i Srbije. Kosovo ne mo`e posti}i samostalnost • Neki politi~ki krugovi u Italiji zahtijevaju da se revidiraju Osimski sporazumi i da Italija ne ispu{ta jugoslovensku jadransku obalu iz svojih planova. [ta mislite o tome? – Osimski sporazumi su mrtvo slovo na papiru zato {to je nestala jedna od dr`ava potpisnica tog ugovora. Nova Jugoslavija treba da Italiji jasno da do znawa da srpska vojska ne}e vi{e nikada braniti hrvatsko primorje, niti bratsku hrvatsku zemqu osloba|ati od bilo koga. A {to se mene ti~e li~no, ja bih radije vidio italijansku vlast u Splitu i Dubrovniku nego Hrvatsku. Neka Italijani ne pru`aju ruke u pravcu Boke i crnogorskog primorja, a sve ostalo alal im bilo! U tom smislu treba javno da se izvinimo Austriji {to smo stalno galamili i mije{ali se u wihove poslove. Galamili kada se radilo o pravima koru{kih Slovenaca i gradi{}anskih Hrvata. Treba se Austriji izviniti i obavezati da se ne petqamo u wihove poslove. • Ima li Sanyak {anse da postane autonomija? [ta mislite o {iptarskim zahtjevima da Kosovo postane samostalna dr`ava? – Svi koji su htjeli da razdvoje Crnu Goru od Srbije i{li su naruku sanya~koj autonomiji. U tom pravcu kretala se i partizanska vojska i vlast sa sanya~kim obiqe`jima. Gospodin Ugqanin pribrao je sve ~iwenice koje su nagla{avale posebnost Sanyaka i podastro ih me|unarodnoj javnosti kao dokaze da je Sanyak istorijski uslovqen da bude autonoman. Me|utim, gospodin Ugqanin zaboravqa da bi se samo u Evropi moglo prona}i najmawe stotinu teritorija koje bi imale argumentaciju za svoju autonomnost, i da bi ta argumentacija bila ubjedqivija nego sanya~ka. Isto tako, ni Kosovo ne mo`e posti}i dr`avnu samostalnost zato {to Evropa nema namjeru da se, bar zasad, pocijepa po svim {avovima. [iptari }e svojom uporno{}u posti}i maksimalna autonomna prava, ali o wihovoj dr`avnoj samostalnosti u ovom kvartalu evropske istorije ne mo`e biti ni govora. 287
Pucaju vje{ta~ki {avovi • [ta onda treba re}i o budu}nosti srpskih krajina? – Silna je krv prosuta, ali se dosta i postiglo. Nekad je g. Tu|man dobijao qute ospice kad bi mu se pomenula bilo kakva autonomna mogu}nost srpskog naroda u Hrvatskoj! – Danas taj isti gospodin gleda na jaku srpsku autonomiju u Hrvatskoj kao na najboqu mogu}nost. Uostalom, pravedna borba i prosuta krv za oslobo|ewe nikada u istoriji i nijesu pro{li bez smisla. Srbi u Hrvatskoj ve} su pribrali toliko istorijske i nacionalne sigurnosti da ih vi{e nikada niko ne mo`e svesti na nivo obi~nog srpskog pu~anstva. Srbi u Hrvatskoj postigli su realnu osnovu za ispuwewe svoga istorijskog sna. Ja ne vjerujem da }e se sada pa zanavijek rije{iti sva balkanska pitawa. Ve~eras ili jesenas Balkan }e popucati po {avovima koji su vje{ta~ki sa{iveni. Treba se nadati, istorija je dug proces, samo oni narodi koji umiju da se nadaju posti`u ono ~emu se nadaju. Srbi u Hrvatskoj sada prvi put imaju sve realne uslove za zdravo nadawe. • [ta je s ma|arskim zahtjevima u Vojvodini? – Ma|ari su jaki istorijski narod, wihovu snagu nikada ne treba potcjewivati. Ali ni wihovu mudrost! Znaju Ma|ari da ne mogu dobiti podsticaj sa strane da umar{iraju u Vojvodinu. Uz dobru politi~ku mudrost, mo`e Jugoslavija biti u solidnim kom{ijskim i trgova~kim odnosima s Ma|arskom. A na{i Ma|ari u Vojvodini su radni qudi, od wih su odseqeni Crnogorci u~ili kako se vodi strasna qubav s obradivom zemqom. Nadajmo se da su ne{to od toga nau~ili. • Treba li priznati Makedoniju? – Makedonija je izgleda najtragi~niji ~lan Balkana– Makedonci su zagrizli vi{e no {to mogu pro`drijeti. Htjeli su samostalnost po svaku cijenu, a nijesu vidjeli da ni sopstveno ime ne mogu zadr`ati. I te{ko bi bilo re}i ko je tu sve u pravu. Slavna i stara Gr~ka ima pravo da {titi ime Makedonija i ona }e nesumwivo istrajati u svojoj upornosti. A neosporna je ~iwenica da su Makedonci poslije Drugog svjetskog rata po~eli da razvijaju svoju makedonsku kulturu koja ih ve} ~ini prepoznatqivim bar me|u slovenskim narodima. I oni ne mogu odstupati od te svoje kulture. Makedonska kwi`evnost, slikarstvo, muzika, pozori{te i film imaju standardno savremeni nivo. Ja mislim da bi oni morali izmisliti za dr`avu neko ime koje ne}e nervirati Gr~ku, a u takvoj dr`avi mogu zadr`ati svoje nacionalno ime. Prema tome, s priznawem Makedonije treba pri~ekati, niko nam ne stoji na `uq da kvarimo odnose s Gr~kom, s dr`avom za nas svestrano zna~ajnom. Ako Makedonija bude nerazumno uporna, opet }e postati teren oko koga }e se pograbiti balkanske dr`ave. Gra|ansko demokratska stranka • I sad da se vratimo na najkonkretniji teren. Kakvom se uspjehu nadate na izborima? – Kao kandidate za Republi~ku i Saveznu skup{tinu ponudi}emo samo qude koji imaju zapa`enu gra|ansku ostvarenost. Konkretno, na{i kandidati moraju biti ugledni qudi na svom radnom mjestu. Jedan kafeyija mo`e po}i na listu samo ako je stvarno dobar kafeyija. To isto va`i i za seqaka, za profesora, doktora i svako drugo zanimawe. Kad gra|ani uzmu u obzir takvu na{u listu kad je sravne s na{im programom, mislim da imaju dosta razloga da za nas 288
glasaju. Narodna stranka je gra|anska i demokratska stranka, nijesmo nacionalno iskqu~ivi, a vjerski smo tolerantni. Kad to sve uzmemo u obzir, mo`emo zakqu~iti da }e nas narod glasati. Ho}e ako u svoju odluku ukqu~e racionalne ~iwenice. Ne uobra`avamo mi da nas svak voli, ali smo uvjereni da nas mnogi cijene. Mi smo to zaslu`ili! • Iako je pitawe mo`da nezgodno, ali recite {ta mislite o sebi kao vo|i Narodne stranke? – Moju karakteristiku, kao profesora i ~ovjeka, mogu dati studenti kojima predajem tridesetak godina. Moje kwige iz oblasti kwi`evnih nauka ocijenila je nau~na kwi`evna kritika, a moje kwige iz oblasti kwi`evnosti kao umjetnosti ocijenila je kwi`evna kritika s estetskog stanovi{ta. Ne tra`im od cijewenih gra|ana ni{ta drugo no da o meni sude na osnovu rezultata koje sam postigao u nastavi, u nauci i kwi`evnosti. Nikada nijesam bio na sudu kao tu`eni ni kao svjedok. Bio sam samo jednom kao tu`ilac: tu`io sam za klevetu g. Bulatovi}a, predsjednika Predsjedni{tva Crne Gore. I, razumije se, izgubio sam parnicu!” Za Stojana Cerovi}a stradawa srpskog naroda pod usta{kom vla{}u samo su marketing vladaju}eg re`ima, koji debelo potpoma`e ko drugi nego dr Vojislav [e{eq. Sa takvim qudima i ne mo`e biti ozbiqne polemike, pa wegov ~lanak “Korov i trava”, iz “Vremena” od 23. novembra 1992. godine, treba da slu`i samo kao ilustracija kakvim je sve vivisekcijama izlagan dr [e{eq. i dok je srpski narod slavio posle pobede nad usta{kim okupatorima Vukovara, Stojan lije suze i baca svu krivicu na dr [e{eqa. Stvarno nije potrebno daqe analizirati motive jednog novinara za kojeg ni{ta nije sveto, ni `rtve sopstvenog naroda, kojem, eto, pripada. Najverovatnije pripada. “ Vukovarskim grobovima, ili invalidima koji demonstriraju u Beogradu, izbeglicama, besku}nicima, gladnima, niko ne mo`e re}i prosto: “Izvinite. Zeznuli smo se. Malo smo se opustili pa smo izgubili iz vida neke detaqe. Ispalo je da i Hrvati znaju da pucaju. A ono za Karlobag bilo je vi{e u {ali.” Ali, {to je nesre}a ve}a, `rtve su lakovernije, prihvataju svako obja{wewe, po{to je najte`e podneti besmisao velikog stradawa. Pre godinu dana nekima od nas Vukovar je izgledao kao neponovqiva, nenadma{na nesre}a, pred kojom bi svi morali da zastanu i pobacaju oru`je. Takvih je zaista i bilo, ali pokazalo se da je Vukovar ipak bio tek po~etak. Danas, ovaj grad izvesno ne mo`e pretendovati na to da bude jedini spomenik moderne artiqerije, ali jeste prebrinuo ve}inu ovozemaqskih briga. Sarajevo jo{ nije, ni Mostar, ni ko zna koliko jo{ mesta u kojima se mirno spava. Ni Vukovar nije imao pojma da vi{ecevni baca~i imaju tako r|avo mi{qewe o wegovoj arhitekturi i stanovni{tvu. “Prva godi{wica slobode” obele`ena je najpre na grobqu, gde su popovi obavili {to su du`ni, a zatim su ~lanovi porodica poginulih dobili nekih 600 medaqa i ru~ak u hotelu “Dunav”. Na gradskom trgu, unesre}enima odnosno oslobo|enima govorili su neki od vinovnika wihove nesre}e, odnosno slobode. Pukovnik (ili ve} general?) Veselin [qivan~anin i Vojislav [e{eq dali su sve od sebe da nesre}u preobraze u slobodu, ali Vukovar je, po svoj prilici, posledwe mesto u kojem je mogu}a takva alhemija. 289
U avetiwskom gradu danas `ivi nekoliko hiqada starosedelaca i izbeglica iz Bosne, kojima su i vukovarske ruine boqe od onog {to su ostavili. Po~iwe druga zima, a zlosre}nicima koji u~e da `ive na grobqu [qivan~anin bodro poru~uje da je to Jugoslavija i Srbija. Celo to zgari{te sada je wihovo, to jest na{e, i vi{e nikad ne}e biti hrvatsko. Preostaje jo{ samo da se s tim slo`e Hrvatska i ostatak sveta. Kako sada stoje stvari, Srbija, odnosno SRJugoslavija, odri~u se teritorijalnih pretenzija, ne konsultuju}i [e{eqa i [qivan~anina Hrvatska je me|unarodno priznata u istim granicama, {to zna~i da bi ova dvojica mogla jedino da se nadaju nekoj budu}oj trampi s Tu|manom. Nije iskqu~eno kada je re~ o ovakvim partnerima, ali svi su izgledi da }e Vukovar zapravo jo{ dugo biti ni~iji i samo beskrupulozni opsenari koji su obe}avali Karlobag i Viroviticu mogu uvek davati besplatne garancije. Dana{wi Vukovar~ani svakako vole to da ~uju, ali malo koji }e se usuditi da tamo zapo~ne neku ozbiqnu gradwu. U tom pogledu, oprezan doma}in }e malo sa~ekati i u mestima mnogo bezbednijim. Na tu prvu godi{wicu mrtvoro|en~eta stigli su, kao na bal vampira, mnogi ~ija bi se lica uskoro mogla pojaviti na me|unarodnim poternicama. [e{eq, koji se za sada nalazi samo na izbornim plakatima, obe}ao je da se vi{e nikad ne}e `iveti s Hrvatima, da predstoji razgrani~ewe i da }e krajine postati jugoslovenske federalne jedinice. Ne sumwam u to da u Beogradu i neki odgovorniji od wega kuju ba{ takav plan i da bi pred izbore moglo biti progla{eno ne{to kao Savez srpskih dr`ava. Za takvu stvar lako bismo mogli izvu}i prave batine, tako da bi bilo najboqe ako bi neko predlo`io Vukovar kao prestonicu, po{to tamo vi{e nema {ta da se sru{i. Ali, stvar je ozbiqna i nije samo izborni balon. @rtve, naime, i{tu razloge. Vukovarskim grobovima, ili invalidima koji demonstriraju u Beogradu, izbeglicama, besku}nicima, gladnima, niko ne mo`e re}i prosto: “Izvinite. Zeznuli smo se. Malo smo se opustili pa smo izgubili iz vida neke detaqe. Ispalo je da i Hrvati znaju da pucaju. A ono za Karlobag bilo je vi{e u {ali”. Ali, {to je nesre}a ve}a, `rtve su lakovernije, prihvataju svako obja{wewe, po{to je najte`e podneti besmisao velikog stradawa. Oni koji su najgore pro{li najpre }e dati svoj glas Milo{evi}u i [e{equ. Wihov izborni rizik i trajni izvor slabosti predstavqaju oni koji se u Srbiji tek pla{e sankcija, kojima nije sasvim lo{e i koji se jo{ nadaju boqem. Zbog wih se ovaj rat mora naknadno osmisliti i proglasiti pobedom, oslobo|ewem i ujediwewem. Ako zbog toga bude trebalo jo{ ratovati, makar protiv me|unarodnih snaga, utoliko boqe. Najlak{e je vladati ru{evinama. Ovo nije nikakav svesni, demonski plan, nego samo unutra{wa logika odnosa izme|u rata, nesre}e i ovakve vlasti. Vukovar je, zapravo, simboli~ni izvor legitimiteta re`ima. Ovde gde nema nikakvih nezavisnih institucija dru{tva, gde postoje samo vlast i narod, onaj ko je u stawu da tako preuredi ceo jedan grad, ne mora pobediti u ratu. Dovoqno je samo da ne bude sasvim pora`en i u~vrsti}e vlast. Jer, ovde je ipak re~ o novom re`imu, koji je zadr`ao kontinuitet sa starim, ali tra`i novi legitimitet, a to se najbr`e obezbe|uje upe~atqivim nasiqem. Za sada, sve se po Milo{evi}a i [e{eqa dobro odvija. Rat jo{ traje, a poraz preti samo na `enevskim papirima, u raznim diplomatskim izjavama i re290
zolucijama, {to su oni odavno prestali da uzimaju ozbiqno. Wihov argument su vukovarske i ostale razvaline. Nijedan od wih dvojice ne ka`e, niti }e re}i, da “Srbin ne sme pucati na Srbina”. O tome govore oni koji nemaju ~ime da pucaju. Problem besmisla rata pojavi}e se tek kada se okon~a i kada se sve ohladi, jer dok rat traje, on je smisao sam sebi. Ali, ovakav rat, koji se vodi zato {to se ne mo`e `iveti zajedno s Hrvatima i muslimanima, {to niko ne mo`e ni s kim, dakle u ime samo}e, mo`da sadr`i ogromnu silu inercije i te{ko se zaustavqa, jer do samo}e se nikad ne sti`e. Na~elo netrpeqivosti nema razloga da se ograni~i samo na druge nacije ili vere i zapravo se, tokom mnogih me|unarodnih ratova, paralelno odvijao i mali gra|anski rat s unutra{wim protivnicima. U Hrvatskoj toga ve} ima, u Srbiji tek u nagove{tajima. Sudbina Srbije, odnosno SRJugoslavije i wen nesporazum s celim svetom ogledaju se u velikoj meri u prizoru Vukovara i svih sli~nih mesta. Zamislite bilo kakvog stranca, na bilo kojem kontinentu, koji je od [e{eqa dobio razglednicu Vukovara uz tekst pozdrava iz oslobo|enog grada. Primer mo`da nije dobar, po{to [e{eq ne poznaje nikakve strance, izuzev nekoliko jurodivih Rusa, ali re~ je o vru}em i hladnom gledawu na stvar. Na tome se spoti~u svi doma}i napori da se dotera imiy Srbije. Svet se u`asava besmisla razarawa, a srpski propagandisti misle da nas oni mrze ili nam zavide {to smo se tako lepo oslobodili. Zatim, da bi popravili stvar, pokazuju prizore srpskog stradawa. Efekat je ponovo isti i oni vi{e ne znaju {ta da misle o svetu. Tako su do{li do ogromne zavere, kao jedinog logi~nog obja{wewa. Za godinu dana Vukovar se ve} prili~no ohladio i, za razliku od Sarajeva i Jajca, na wega se ni sa srpske strane vi{e ne mo`e gledati s divqewem i bez ga|ewa. Godinu dana posle rata u tom gradu najboqe se razume kakav je to rat koji na drugim mestima jo{ traje i u tom smislu Vukovar je dobra slika posleratne budu}nosti. Po svoj prilici, i u Bosni }e prestati da pucaju mnogo pre no {to se svi slo`e oko toga {ta je ~ije i ko se u ~ijoj budu}oj dr`avi zatekao. Oni koji su izbegli ne}e biti sigurni gde bi se vratili, ako i budu mogli da se vrate. Ru{evine }e stajati tek provizorno zakrpqene, jer ne}e biti ni{ta od one “obnove i izgradwe” dok se ne zaboravi nere{ivo pitawe {ta je ovde ~ije. Mo`da }e u tome pomo}i svetska arbitra`a, ali na{a najve}a nada zove se korov i trava. Qudi }e se ponovo pokrenuti kada se zgari{ta zazelene, kada br{qan pokrije zidine nekada{wih crkava i hotela, a vojni~ka grobqa zarastu u koprivu.” ^lanak “Vojvodi ukqe{ten `ivac” potpisao je, u “Ve~erwim novostima” od 22. decembra 1992. godine, novinar N. Vu~ini}. Nadnaslov je glasio: “Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq prekju~e hitno operisan”, o ~emu je dato vi{e detaqa u podnaslovu:”[e{eq je podvrgnut ranije dogovorenoj operaciji lumbalne diskus hernije – ukqe{tewa `ivca izme|u ki~menih pr{qenova . Informacije o operaciji pod strogim embargom, pa su se rodila naga|awa o atentatu na [e{eqa, odnosno, mo`danom udaru . Lider SRS sada se ose}a boqe, ali detaqnijih informacija i daqe nema”. Autor prili~no op{irno raspravqa o tome je li dr [e{eqw podvrgnut operaciji ili ne, i ujedno mistifikuje ~itavu pri~u. Za wega su sve informacije {ture, vaq291
da zato da bi insinuirao neku te`u bolest ili [e{eqevo napu{tawe politike. Dakle, dr [e{eq nema pravo da se razboli, pogotovo da le`i u bolnici. “Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, operisan je prekju~e, neposredno posle glasawa, na Neurohirur{koj klinici Univerzitetskog klini~kog centra u Beogradu od lumbalne diskus hernije. Pravu uzbunu izazvalo je {turo strana~ko saop{tewe, objavqeno u nedequ popodne, u kome se navodi da je operacija bila hitna, da pacijent prolazi kroz uobi~ajeni postoperativni oporavak i – ni{ta vi{e. Naravno, tako malo podataka, i zatvorena vrata za informacije i u porodici Vojislava [e{eqa, i u stranci, me|u prijateqima i “dobro obave{tenim krugovima”, odmah su, na drugoj strani, otvorili vrata naga|awima. Tako, rodile su se jo{ dve pretpostavke: prva je, izgleda, “stigla” preko “kraji{ke veze”, i po woj je na [e{eqa izvr{en atentat, dok je posle glasawa i{ao ka sedi{tu stranke (navodno, rawen je sa dva metka u ki~meni stub). Drugoj pretpostavci, da je re~ o mo`danom udaru, “u prilog” su govorili podaci da je operacija izvedena hitno, u nedequ, kada se obi~no i rade samo neophodni i bukvalno hitni hirur{ki zahvati. Revnosno obezbe|ewe U Klini~kom centru detaqnije podatke nije bilo mogu}e dobiti. Medicinske sestre su, ~ak, tvrdile da pacijent pod tim imenom uop{te nije ni primqen na kliniku, odnosno, da su sve informacije pod strogim embargom. Zlu ne trebalo, de`uralo je i [e{eqevo obezbe|ewe koje je revnosno, na svako daqe insistirawe novinara, zavla~ilo desnu ruku pod levi deo sakoa, stavqaju}i time jasno do znawa da je svaki daqi razgovor i raspitivawe o tome {ta se zaista desilo wihovom predsedniku – zavr{eno. Uostalom, najboqe je to objasnio upravo jedan od mladi}a zadu`en za obezbe|ewe “mirnog postoperativnog oporavka” Vojislava [e{eqa, rekav{i da se tu nalazi da bi “oslobodio de`urno bolni~ko osobqe pritiska novinara, prijateqa i znati`eqnih gra|ana”. A koliko smo mi uspeli da saznamo, “spu{tawe zavese” i embargo na sve informacije o svojoj bolesti i operaciji stavio je upravo lider SRS, i svojoj porodici, i qudima u stranci. O razlozima takve wegove odluke – iako je svakako re~ o privatnom pravu – mo`e se samo naga|ati: verovatno je to u~inio da vest o operaciji (i mogu}e {pekulacije) ne uti~u na bira~e. Uglavnom, ju~e su se {turo oglasili i lekari Klini~kog centra, “priznav{i” da je [e{eq operisan od lumbalne diskus hernije. Re~ je o prili~no bolnom i neprijatnom ukqe{tewu nerva izme|u ki~menih pr{qenova, a operacija je, kako iz drugih izvora saznajemo, bila nu`na i ve} ranije dogovorena za nedequ. [e{eq je trebao da “izdr`i” predizbornu kampawu i odmah potom da bude operisan zbog velikih bolova. Neki medicinski stru~waci, me|utim, sada ve} sumwaju u ovakvu teoriju, tvrde}i da se diskus hernija ne operi{e odmah, ve} po{to se stawe stabilizuje.. Problemi trajali du`e Kako “Novosti” daqe saznaju, Vojislav [e{eq se du`e vreme ose}ao lo{e, sedeo je te{ko, i delovao izmu~eno, mada saradnicima nije hteo da govori o tome, pona{aju}i se kao da je potpuno zdrav.. Sada se predsednik Srpske radikalne stranke ose}a boqe. To nam je rekla 292
gospo|a Jadranka [e{eq, supruga vo|e srpskih radikala, prilikom polaska u posetu svom suprugu. Hirur{ka intervencija, po wenim re~ima, bila je nu`na, ali se [e{eq sada ve} ose}a mnogo boqe, i nema bolova kakvih je imao. Gospo|a Jadranka potom nam je rekla da ona o~ekuje da }e Vojislav uskoro do}i ku}i (“iako bi lekari pre mogli, i ta~nije, da ka`u”), a na na{e pitawe – kada – odgovorila je, “Najdaqe za sedam dana”. Sli~no saznajemo i u stranci, ali opet, veoma {turo: vojvoda se oporavqa, ne zna se ta~no kada }e napustiti bolnicu ali se zna da su ga obradovali prvi, nezvani~ni, izborni rezultati Srpske radikalne stranke. Kona~no, bez obzira {to su neke zvani~ne informacije saop{tene, dok su druge, nezvani~ne, “napipane”, sve je to premalo za “pravu pri~u” dok je ne ispri~a – Vojislav [e{eq.” U istim “Novostima” objavqeno je i saop{tewe lekarskog konzilijuma koji je le~io dr [e{eqa, pa iako je naslov saop{tewa glasio “Normalna operacija”, ipak nisu izostale {pekulacije u javnosti. “Neurohirur{ka klinika Univerzitetskog klini~kog centra u Beogradu potvrdila je ju~e da je dr Vojislav [e{eq prekju~e operisan od lumbalne diskus hernije. Prema saop{tewu konzilijuma lekara, kojeg su potpisali direktor klinike dr Vaso Antunovi} i lekari dr Milo{ Jani}ijevi} i dr Branislav Nestorovi}, operacija je protekla normalno a postoperativni tok je uredan. Milan Milo{evi}, u “Vremenu” od 28. decembra 1992. godine, mnogo mawe brine zbog zdravqa dr [e{eqa, on je zabrinut zbog 73 poslani~ka mandata u skup{tini Srbije koji su pripali Srpskoj radikalnoj stranci. On uspeh dr [e{eqa i srpskih radikala do`ivqava kao poraz ({to je u su{tini i ta~no) i ujedno pla~e nad nesvesnim narodom, koji je pogre{io jo{ jednom. Za takve novinare bilo bi najboqe da promene narod, kao {to je to poku{ao kraq Ibi, razma`eni vladar kojeg nam je objasnio pokojni Zoran Radmilovi}. Podnaslov kao da je uzet upravo iz ove predstave “Ateqea 212”: “Kad }e biti izbori, da se ovo promeni...” “Rezultat je su{tinski gori nego decembra 1990. Posle svih demonstracija, sabora, pohoda, nemih protesta, peticija, saop{tewa, memoranduma, miliona datih za reklamu, cela demokratska opozicija ima samo dvadesetak poslanika vi{e sa kojima ne zna {ta }e. Ima i velikog protivnika na krajwoj desnici. Razarawe Jugoslavije, rat, kataklizma, izolacija, smawili su Milo{evi}ev saldo samo za pola miliona glasova, a 56 odsto iza{lih na izbore ponovilo je slogan pobednika ovih izbora da nema nameru da tu bilo {ta mewa. Svojevrsni junak i formalni gubitnik na ovim izborima Milan Pani} tvrdi, a to tvrdi i pora`ena opozicija, da je bilo ozbiqnih ogre{ewa o izbornu proceduru; strani posmatra~i saop{tili su da bi u svakoj normalnoj zemqi ovakvi izbori bili poni{teni. Na dosta izbornih mesta glasa~ke kutije nisu bile propisno zape~a}ene, po re~ima Zorana [amija broj glasa~a izbrisanih iz bira~kog spiska u Beogradu se kretao izme|u trideset i ~etrdeset glasa~a po glasa~kom mestu, {to za 10.000 glasa~kih mesta mo`e iznositi 400.000 bira~a. Brisawe iz spiskova, po nekim drugim tvrdwama, moglo bi dose}i 1 odsto bira~kog tela. Neregularnosti 293
Glasa~ki materijal zadr`avan je mimo zakona u op{tinskim izbornim komisijama (koje kontroli{u socijalisti i radikali) gde je moglo do}i do zloupotrebe, a kako saop{tava Vojislav Ko{tunica, “zavr{avali su tamo gde aktuelna vlast misli da im je mesto, preno{eni su u kesama za sme}e”. Milan Pani} je na osnovu tih fakata i na osnovu ~iwenice da je bio `rtva kampawe i neravnopravnog tretmana na dr`avnoj televiziji zatra`io da se izbori za predsednika Republike poni{te i odr`e pod me|unarodnom kontrolom kroz tri meseca, a Republi~ka izborna komisija je taj zahtev odbacila. Poni{tavawe izbora tra`io je i Depos, ~ak i socijalisti, koji su zahtevali da se poni{te lokalni izbori na kojima oni trenutno gube. ^iwenica je da su izbori poni{teni na od 2 do 11 odsto bira~kih mesta, zavisno od izbornih mesta, najvi{e u Beogradu, gde je opozicija imala najboqe mogu}nosti da kontroli{e izbore. Parlamentarna rasprava o ovim izborima bi}e veoma interesantna. Vojislav Ko{tunica ka`e da se za ovakve izbore mora utvrditi odgovornost dr`ave i da }e to sigurno biti predmet parlamentarne rasprave, mada je sada jasno da }e socijalisti~ko-radikalska ve}ina to hladno preglasati. Opozicija tvrdi da je do izborne kra|e do{lo pre izbora. Savezna izborna komisija je saop{tila da je u bira~ke spiskove ukqu~eno 231.707 izbeglica. S druge strane oko 120.000 begunaca iz Srbije zbog ovog rata iskqu~eni su iz izbornog procesa samom ~iwenicom da je spre~eno dono{ewe zakona o amnestiji; vojnicima je, kako tvrdi opozicija, zabrawivano da glasaju, {to bi opet mogla biti “transakcija” reda veli~ine 100.000 glasova. Ve}ina opozicionih politi~ara svoje komentare svodi na: “Nemogu}e, krali su!” Mo`da stvari treba gledati s druge strane – da je to {to se desilo pro{le nedeqe i stvarno i mogu}e. Decembarski neuspeh Pani}a, Deposa i Demokratske stranke trebalo bi, dakle, posmatrati s druge ta~ke gledi{ta od uobi~ajenih za srpsku opoziciju, koja voli da priznaje da je nasamarena (Saop{tewe Deposa: “Kolosalna manipulacija!”). Verovatno je bilo kra|e, u koli~ini uobi~ajenoj u ovom sistemu, pod ovim re`imom i u ovim prilikama, ali za{to se ne spustiti na zemqu i te rezultate gledati kao tragove u snegu koji su belodano pokazali stawe srpskog dru{tva, koli~inu wegove ksenofobi~nosti i wegove konfuzije, posledice ~iwenice da ga ne razumeju ni oni koji `ele da mu pomognu, ni oni koji su protiv wega zaratili. Filozofija palanke Va{em analiti~aru zapele su za oko neke pravilnosti u ovim izborima. Rezultat predsedni~kih izbora bio je najbli`i prose~nom rezultatu u Ariqu, Bato~ini, Mladenovcu, Obrenovcu, Boqevcu, Kni}u, Po`egi; u malim palankama sa po nekoliko ulica, dve kafane, jednom ili dve fabri~ice na prinudnom odmoru, nekoliko kafi}a i, eventualno, bioskopom koji radi subotom. Beograd, pozadinsko izbegli~ko skloni{te, megapolis u kome se koncentri{e sirotiwa pogo|ena krizom, a iz koga be`e glavom bez obzira svi kojima je otac sticajem okolnosti ostavio prezime koje zvu~i ~udno tvorcima bira~kih spiskova, podelio se na socijalisti~ku, deposovsku i radikalsku tre}inu, dao je podr{ku Pani}u u svojim centralnim op{tinama, a ve} u Obrenovcu, Sopotu ili Mladenovcu rezultati su bili isti kao u Kni}u ili u Bato~ini. Kragujevac, sa “Zastavinim” radnicima na prinudnom odmoru, glasao je za Milo{evi}a u istom procentu kao Lapovo. Sve te hiqade iz radni~kih pred294
gra|a i malih palanki, a i veliki gradovi pretvoreni su u zbir palanki, glasale su za ratnu opciju zvanu “izdr`ati pod sankcijama”. Ovde vredi citirati samo nekoliko naslova iz kwige “Filozofije palanke” (1969) Radeta Konstantinovi}a: “Ideal ~istog siroma{tva”; “Duh palanke kao duh plemena u agoniji”; “Pamfletizam protiv tragedije”; “Infantilnoromanti~ka mitologija sjajne propasti!”; “Umesto zakqu~ka: nema kraja kraju”... “Vera u kraj, me|utim, koja se ovde javqa, kao vera u kona~no obra~unavawe sa svetom, u rastanak sa wime, posle koga je nemogu}e bilo kakvo naga|awe, jeste potpuno u duhu palanke: ona ga izra`ava svojim su{tinskim infantilizmom...”, glasi jedna re~enica iz te neverovatno aktuelne kwige. Za nadu ostaje da je Milan Grol bio u pravu kada je tvrdio da se “nikoji poredak ne mo`e trajno obezbediti o`ivqavawem neoplemewenih instinkata u ~oveku”. Ode voz Nema sumwe da je Srbija 20. decembra 1992. propustila veliku {ansu i da to nije prvi put. Spirala nadole vodila je i do sada kroz niz upropa{}enih liberalnih reformi. Pobedio je ratni lobi, borci za zavi~ajne interese sa beogradskog asfalta, ultranacionalisti~ki blok je na{ao uto~i{te u frustriranim siroma{nim slojevima koji su za dve godine izgubili devet desetina svojih prihoda. ^iwenica da je jedna ultranacionalisti~ka grupacija u Srbiji osvojila relativno najve}i broj glasova u Evropi u posledwih pedeset godina zna~i}e jo{ jednu ru`nu etiketu na licu Srbije. Menice Ve}ina glasa~a decembra 1992. (preko dva miliona i {esto hiqada) priznala je Milo{evi}eve menice, wegove gre{ke nisu vi{e samo wegove. (Li~ni komentar va{eg hroni~ara: “Kad se boqe razmisli, svi smo mi Milo{evi}i!”) Osta}e da se misli i prou~ava za{to je osiroma{eni, zastra{eni srpski glasa~, onaj isti ~ija su deca bezglavo be`ala iz ovoga rata, odlu~io da ih izlo`i istom riziku. Milo{evi}u je ovim izborima ostavqeno da nesmetano vlada teku}om katastrofom, pomo}u ratnog nacionalnog komunizma. Za to je potrebna jaka vlast, koja se ovakvim rasporedom snaga ne mo`e uspostaviti. S jedne strane, rezultat ovih izbora zadovoqava opoziciju – vladaju}a partija je ipak za dve godine izgubila tre}inu svojih glasa~a i sada nije vi{e dominantna partija; sada ima 101 poslanika u srpskoj skup{tini u kojoj je pre dve godine imala 194 i opasnog saveznika SRS sa 74 poslanika. Opozicija je ra~unala na to, ali se nadala da }e se Socijalisti~ka partija raspasti po drugoj liniji, nadala se da }e liberalnije krilo pri}i opoziciji, a ispostavilo se da je tvr|e iskqu~ivije nacionalisti~ko krilo oti{lo radikalnijem [e{equ. U Deposovim redovima to se upisuje u listu ]osi}evih neuspeha i wemu bliskih Mi}unovi}evih demokrata i Mirkovi}evih socijaldemokrata. Poraz kompromisne formule Ti izbori su pre svega pokazali da takozvane nacionalne institucije i nacionalne veli~ine nemaju stvarni uticaj na narod u ~ije ime govore. Zahtev za demokratskim promenama podr`ali su akademici, kwi`evnici, umetnici, Crkva, Kruna, ]osi}, profesori univerziteta, studenti i sredwo{kolci – i ni{ta se u glasa~kim kutijama od toga nije videlo. U tom kontekstu paradigmati~an je primer predsednika ]osi}a, koji je, 295
pored naroda, najve}i gubitnik ovih izbora – socijalisti ]osi}u poru~uju da je u wegovoj rodnoj Drenovi Milo{evi} dobio 67 odsto glasova, wegov {ifrovani savet ili niko nije ~uo, wegove politi~ke poruke, koje se nalaze u wegovim kwigama, malo ko je pro~itao, ili ih je slu|ena ve}ina nezahvalno odbacila. Oni koje je on podr`avao uglavnom su lo{e pro{li. Rezultat nije za likovawe – ]osi}ev poraz je poraz kompromisne formule; na unutra{wem planu, to je znak o{tre polarizacije dru{tva. Predsednik ]osi} je u jednom intervjuu rekao da Srbiju ~ekaju neizvesne nedeqe, ali se stalno pravio neve{t. Na sam dan izbora za tu katastrofalnu dr`avnu propagandu, za tu otvorenu zloupotrebu dr`avnih institucija za ra~un jedne partije i jedne li~nosti, to preparirawe naroda u korist re`ima koji ga je upropastio, i ratno hu{kawe, taj disident je rekao da i nije tako neobjektivna. Izjavio je, dodu{e, da su razlike izme|u wega i Milo{evi}a zna~ajne, ali prakti~no nikome nije pomogao u neravnopravnoj borbi. Stalno je te{ko brinuo, a ni{ta nije smislio. Drugim re~ima, predsednik ]osi} se pona{ao kao da predsedniku Milo{evi}u ne{to duguje, neki misle da je to rezultat ideolo{ke bliskosti s Milo{evi}em, a neki od wegovih dugogodi{wih prijateqa uvereni su u to da je on ostao po strani, kao rezerva, procewuju}i ta~no da }e opozicija izbore izgubiti. Vuk Dra{kovi} ga je podsetio na obe}awe da }e podneti ostavku ako na izborima pobede nedemokratske snage. Nedemokratske snage su zaista pobedile, ali nije jasno da li je ]osi}eva pozicija u takvoj konstelaciji zaista neodr`iva, kao ni to ko bi mu bio zamena. Neke {pekulacije govore da bi on mogao ponovo da poku{a da spoji slamu i vatru i da ponudi koncentracionu vladu u kojoj bi spojio i jedne i druge socijaliste, radikale, demokrate i deposovce. Kombinacije Mada do sada nije umela ni sa kim da se sporazume, Socijalisti~ka partija Srbije }e sada biti u isku{ewu da svoje praznine popuwava saradwom sa veoma neugodnim saveznikom, sa ultradesnim srpskim radikalima. Ako se to desi, najverovatnije }e se nastaviti vladavina, kako je pisao Milan Grol, uz dva osnovna ogre{ewa o demokratiju – uz neispuwewe du`nosti i uz prekora~ewe prava. Taj savez mnogi vide kao gotovu stvar, mada }e to biti kao kad usedelici na|u mu`a pijanicu. Predsednik Milo{evi} voli pokorne saputnike, ali te{ko da voli ravnopravne partnere. Saradwom sa [e{eqem on bi mogao da poka`e Rusima kako bi bilo da kod wih pobedi sada{wa opozicija, ali to ne mo`e biti sre}an brak mada je socijalisti~ka partija i do sada u svojim redovima imala mnogo nacionalista, no oni su ipak bili pod partijskom kontrolom. [e{eq, koji je prvi ~estitao pobedu Slobodanu Milo{evi}u, toplo se preporu~uje (rekao je da su pobedili patrioti partizani i patrioti ~etnici, da je postignuta neka vrsta nacionalnog pomirewa, podse}aju}i najve}u stranku na to da je na woj da pokrene inicijativu za stvarawe koalicije). [e{eq ve} gura socijaliste u nove obra~une s demokratskim centrom i pri`eqkuje da se politi~ke vode s centra povuku, da se wihovi poslanici ne pojave u parlamentu, a partije sa centra raspuste. On je svoj uspon i obezbedio progla{avaju}i nacionalne akademike za strane pla}enike. ^ovi}, jedan od so296
cijalista koji imaju rezerve prema otvorenoj koaliciji sa [e{eqem, koji smatra da su socijalisti partija levice, a radikali partija desnice, da ih spaja isti nacionalni program, ali da se wihovi na~ini razlikuju jer socijalisti nisu za upotrebu sile, smatra da su otvorene sve opcije, mo`da se napravi koalicija SPS-radikali, mo`da socijalisti-demokrate, mo`da ~ak i vlada Depos-radikali! Sad se blefira. Vlada Socijalisti su se u pro{lom sastavu skup{tine sa [e{eqem grlili i tap{ali po ramenu, smejali se wegovim tiradama protiv opozicije, ali on tada nije bio toliko jak, niti u poziciji da mu se mora mnogo dati. Neki socijalisti u razgovoru s reporterom “Vremena” ne kriju zabrinutost {to je [e{eq dobio toliko glasova da bi sada mogao tra`iti polovinu mandata, jer }e imati 73 poslanika. Iz vesti koje su pred izbore procurile iz wihovog Glavnog odbora proizlazilo je da su oni imali ~vrst dogovor o pitawima vezanim za izbore, ali da su pri`eqkivali, {to se nije ostvarilo, da ostane jaka Mi}unovi}eva grupacija na centru, s obzirom na to da su procewivali da Depos ide na revolucionarno obarawe vlasti. Oni su i posle izbora slali jake signale demokratama, pre nego {to je bilo jasno da s wima ne mogu napraviti ve}insku koaliciju. [anse da opozicija u saradwi s Crnogorcima napravi jugoslovensku vladu ne postoji, po{to srpski socijalisti i radikali imaju vi{e od polovine poslanika u Ve}u gra|ana Skup{tine Jugoslavije. Eventualni novi sklad dva oka u glavi (SPS-DPS) tako|e nije dovoqan da se izabere vlada, a to odudara i od Milo{evi}evog manira, jer on do sada nije sklapao savez sa nekim s kim je zapo~eo sukob kakav je zapo~eo s Bulatovi}em. Crnogorci bi sada mogli tra`iti da oni, u skladu sa Ustavom, daju kandidata za premijera, {to mo`e otvoriti prostor ]osi}u da odustane od najavqene ostavke, da se jo{ jednom polo`i na oltar Otaybine i da predlo`i jo{ jednu ekspertsku vladu nacionalnog jedinstva, o ~emu se u politi~kim krugovima u Beogradu {pekuli{e, dok }e on o tome, po obi~aju, malo }utati. Nije nemogu}e da se napravi neka kombinacija jednih i drugih socijalista i demokrata. Kao kandidati pomiwu se Marovi}, s crnogorske, i Kova~, sa srpske strane. Vojislav Ko{tunica procewuje da i ako do|e do koalicije “dve frakcije”, tj. SPS i SRS, ona ne}e funkcionisati tako jednostavno kako na prvi pogled izgleda – ostaje da se vidi koliko je [e{eqeva glasa~ka masa kompaktna i mnogo toga drugog. U svakom slu~aju, takva podela bira~kog tela, kako on procewuje, vodi}e daqim nestabilnostima. On, ina~e, zlurado prime}uje da izborni rezultat omogu}uje re`imu da zapo~eti posao zavr{i i da se suo~i sa posledicama i sa odgovorno{}u. Po~etak vladavine radikalsko-socijalisti~ke koalicije u Srbiji verovatno bi obele`ilo zavo|ewe ratnog komunizma i represije, {to bi zbilo opozicione redove i poja~alo otpor re`imu. Blokada Na pitawe da li bi Depos prihvatio neku vrstu vlade nacionalnog jedinstva, Vojislav Ko{tunica uzdr`ano ka`e da treba sa~ekati da se vidi {ta ko nudi, mada nagla{ava kako on li~no ne veruje da je iko preko no}i od lopova postao po{tewa~ina, pa, dakle, ne treba o~ekivati ni da se promene socijalisti. On upozorava na to da se na saveznom nivou mo`e desiti da se Ustav Ju297
goslavije okrene protiv svojih tvoraca. Socijalisti i radikali imaju ve}inu u Ve}u gra|ana, ali se mo`e dogoditi da wihov predlog bude osuje}en u drugom ve}u, Ve}u republika. Taj ustav, dakle, mo`e biti uzrok ustavnih, parlamentarnih i dr`avnih kriza, a to mo`e voditi novim prevremenim izborima. To bi, de fakto, moglo zna~iti da Milan Pani} ostane savezni premijer zbog nemogu}nosti da se izabere novi. Pani}eva najava da }e ostati u Srbiji i nastaviti da se bori vredna je po{tovawa, kao i ~iwenica da je on za nedequ dana izborne kampawe osvojio milion i po glasova. Wegov izborni {tab nije bio najiskusniji, ali, ne zaboravimo, to su predstavnici one druge Srbije, koja je pro{log juna pokazala druga~ije lice. Ako za bilo ~im treba `aliti, to je {to ta Srbija nije dobila satisfakciju i {to je ovakvim name{tawem karata wena egzistencija najozbiqnije ugro`ena, i {to }e ona, kao u onoj julskoj {etwi Beogradom, uskoro poru~iti: “Mi odosmo!” Izgleda da se Depos nije povezo za predlozima da napusti parlament i da socijaliste i radikale pusti da vladaju dok mogu, dok sve ne upropaste. Takva vladavina sa polupredsedni{tvima, sa polusastavom Savezne skup{tine i sa polusastavima nekada{wih centralnih komiteta je, uostalom, rezultirala krvavim raspadom SFRJ. Vladavina socijalisti~kih nacionalista i radikalskih ekstremista mogla bi da zna~i crveno-crni teror: ona bi sada mogla biti obele`ena progonima, represijom i svim pojavama koje prate izolovani re`im u nestabilnoj zemqi i mogla bi da ostavi katastrofalne posledice. Ako Milo{evi} odoli isku{ewu, pobegne od sebe, {to je te{ko zamisliti jer se do sada nije desilo, po{to je on birao uglavnom kompromitovane qude u elitu vlasti, moglo bi se nekim ~udom desiti da se bar na jednom nivou formira neka koncentraciona, kompromisna vlada koja bi prolazila kroz velike te{ko}e, ali bi predstavqala jedini izlaz iz situacije koja }e iz sata u sat postajati sve te`a. Milo{evi} bi tim gestom “poslao jaku poruku” i mo`da pove}ao {anse da bude prihva}en kao pregovara~ sa svetom. On mora [e{equ vratiti dug, ali nije sigurno da }e nastaviti i propagandu u wegovu korist. Opozicija nije dobila dovoqno poslanika da u parlamentu u~ini bilo {ta zna~ajnije. Ona bi sada u parlamentu mogla imati boqi sastav nego pro{li put, sastav, koji }e morati da poku{a ono {to u pro{lom mandatu nije uspeo, da preko parlamenta uti~e na javno mwewe, a pre svega da poku{a da u politi~ko tkivo unese ideje za koje se bori, da, koliko mo`e, sa~uva u `ivotu liberalnu, gra|ansku opciju, te da kako-tako odr`i kontakte sa svetom koji }e tek sad okrenuti le|a Srbiji. Wen najpre~i zadatak bio bi sada da poku{a da brani dostojanstvo parlamenta, mada }e u socijalisti~ko-radikalskom okru`ewu i sam poku{aj biti veoma te`ak. Opozicija je izgubila prednost, koju je imala u velikim centrima, ali je, sude}i po predizbornoj kampawi, zatalasala mwewe i na{la makar i slaba upori{ta u celoj Srbiji. Ako weni simpatizeri ne klonu, mogla bi idu}e nedeqe zabele`iti lep uspeh na lokalnim izborima i odatle stvoriti bazu za {iroko delovawe na celoj teritoriji Srbije. Ho}e li bar to umeti ti gubitnici? Srbija je decembra 1992. izgubila mnogo, jogunasto se, kao i wen vo|a, izlo`ila novim isku{ewima, ali mo`da jo{ nije izgubila sve. Izlaza ima vi{e, jedan je da ]osi} podnese ostavku, drugi je da ]osi} ne podnese ostavku.” Naravno, po pitawu rezultata izbora u istom broju “Vremena” oglasio se 298
i Stojan Cerovi} svojim tekstom “Uzdawe u glupost”. Tekst je opremqen nadnaslovom: “Izbori, pobednici i pora`eni” i podnaslovom: “Kad mo`e da bira, ~ovek samo izuzetno i u pojedina~nim slu~ajevima, odlu~i da sebi radi o glavi”. Wegov anacionalni, kvazi-k kosmopolitski intelekt nije mogao da prihvati ~iwenicu da je narod u ogromnom broju ukazao poverewe upravo dr [e{equ. Cerovi}u je lak{e da to objasni televizijom i gre{kama socijalista. Ali u svom demago{kom obja{wewu takvih rezultata izbora, otkriva se da Cerovi} i nije ubedqiv profesionalac. Naime, priznao je (zapetqavaju}i se u sopstvene argumente) da dr [e{eq jedini ima politi~ki kvalitet kojim je mogu}e na legalan na~in smeniti postoje}u vlast. Bila je to jo{ jedna pohvala dr [e{equ objavqena u listu “Vreme”. A planirali su ne{to sasvim drugo. “Niko na ovim izborima nije tako pora`en kao Dobrica ]osi}. Dobro su pro{li svi kojima je on uskratio podr{ku, a slabo ili nikako oni koje je favorizovao. Pokazalo se, ~ak, da crnogorska Demokratska partija, poja~ana ]osi}evim prijateqem Qubomirom Tadi}em, uop{te ne postoji. Ovoga puta vaqalo je napraviti jednostavan izbor izme|u vlasti i opozicije u celini, i ne insistirati na vlastitoj platformi, umereno srpskoj, umereno demokratskoj i umereno socijalisti~koj, po{to ta kombinacija poodavno nikog ne zanima. ]osi} to nije razumeo, poku{avao je da podeli opoziciju i, {to je najsme{nije, do posledweg trenutka verovao da narod samo vreba svaki wegov mig. Dugo je bio iza scene, nije uspeo da se oslobodi starih navika i prosto ka`e: glasajte protiv iz slede}ih sedamdeset razloga, od kojih su dovoqna i prva dva. Pored toga, on ne zna {ta je televizija i veruje u mit o mudrosti naroda. Sve ovo pod dobronamernom pretpostavkom da je ]osi} zaista `eleo poraz Milo{evi}a. Ali, daleko sam od toga da mislim kako je ]osi} bitno uticao na ishod izbora. Nisam siguran ni da su u pravu oni koji dokazuju kako su spoqne pretwe samo pomogle Milo{evi}u, jer su, navodno, Srbi neustra{ivi i jedva ~ekaju da se zainate i nastradaju. Da je tako, ispalo bi da se upla{io onaj mla|i, obrazovaniji deo gradskog stanovni{tva, koji je prete`no na strani opozicije. U svakom slu~aju, ne vidim kako bi to svet trebalo da razgovara s ovim re`imom, kojem su, pre pretwi, upu}ivane sve mogu}e molbe, apeli i obe}awa. [to se ti~e neregularnosti, bilo bi dobro da opozicija to mo`e ubedqivo da doka`e, i to u ogromnim razmerama od preko 20 odsto. Ako nisu imali na~ina da kontroli{u brojawe, nije trebalo da prihvate izbore. Ako raspola`u sopstvenom evidencijom, ni sada ne bi bilo kasno da naprave komisiju i uporede svoje podatke sa zvani~nim. Bez toga, izjave da su zapravo pobedili, deluju kao zavitlavawe i odbijawe realnosti a to je ne{to {to ve} imamo na vlasti. Istom logikom, granica Srbije je kod Karlobaga i Virovitice. Ne sumwam, razume se, u to da nadle`ni ho}e, mogu i umeju da ukradu, ali pitawe je mogu li ba{ toliko. To zbuwuje i me|unarodne posmatra~e, koji ipak uglavnom ne priznaju ove izbore. Ne toliko {to im se rezultat ne dopada, nego {to se kosi s osnovnim pretpostavkama i pozitivnim znawima o qudskoj prirodi. Kad mo`e da bira, ~ovek, naime, samo izuzetno i u pojedina~nim slu~ajevima, odlu~i da sebi radi o glavi. Ovde ispada da dve tre}ine naroda ho}e bedu, poni`ewe, rat i smrt. Sami se zakqu~avaju, biraju upravnika zatvora i predaju mu kqu~ u ruke. Niko osim wega nema pravo da ih oslobodi. Nema sumwe, u pravu su svi koji ukazuju na televiziju koja je zastra{ila 299
i obmanula narod. Ta~no je da opozicija nije smela prihvatiti takmi~ewe pod takvim uslovima, ali tra`iti od Milo{evi}a da oslobodi televiziju jednako je zahtevu da podnese ostavku. Jer ovde je, vaqda prvi put u svetu, uspostavqena televizijska diktatura kao novi model vlasti. Policija je tu jo{ potrebna i va`na, ali samo da bi odr`avala nered koji proizvodi televizija da bi tu televiziju {titila, a zakoni i sudovi savr{eno su izli{ni. Nikome jo{ nije poznato kolika je stvarna mo} ovakvog re`ima i kako mu se suprotstaviti, pa nije ~udo {to je opozicija ponovo ispala naivna. U svakom slu~aju, takva kakva je, televizija je glavni tvorac ogromnog uspeha Vojislava [e{eqa, ali i on sam savr{eno se uklopio u wenu programsku {emu. Jedini je on otkrio tajnu Milo{evi}evog sistema, preuzeo je i po~eo da eksploati{e bezobzirnije od samog autora kojem jo{ smetaju neke komunisti~ke ko~nice. [e{eqeva osnovna poruka nije toliko ideolo{ka i politi~ka, koliko revolucionarno amoralna: slobodno budite gori nego {to jeste, gori nego {to ste mislili da se sme. Uzdr`avawe, pristojnost, obziri prema drugima i druga~ijima, sve su to komunisti~ke izmi{qotine. Osvetite se bilo kome za bilo {ta. Ispuwavajte svoje `eqe, naro~ito one najzabrawenije koje su najva`nije. Oslobodite se straha od kazne i otmite {to vam treba, jer ako ste ja~i, sve vam je dozvoqeno. Ako ste slabi, samo nam se pridru`ite. Ovo je program za koji je glasala ~etvrtina Srbije. Ovo vi{e nije nacionalizam nego politika razbojni{tva koju je svet u Srbiji ve} prepoznao i koju poku{ava da izoluje i kazni. Na ovim izborima moglo se birati izme|u svakojakih vrsta nacionalizma, ali najboqe je pro{ao ovaj kojemu je sve dozvoqeno, i u taj izborni rezultat ne treba sumwati. Pojavu vaqa ta~no prepoznati i uo~iti wene stvarne razmere, makar koliko zastra{uju}e izgledale. U ovom trenutku jo{ ne bi bilo kasno da se zaustavi [e{eqev pohod na vlast, mada to vi{e nije lako. Kao {to je umeo da parazitski raste na Milo{evi}evom pokretu, [e{eq }e umeti da se povu~e i pritaji, ako oseti opasnost. On }e nastaviti da ~eka i oprezno poja~ava pritisak, dr`e}i se lojalno, ali }e za svaki Milo{evi}ev problem nuditi lak{e, br`e i svakako ratobornije re{ewe. Kada Milo{evi} shvati da se mora zaustaviti, on }e biti tu. Ovu strategiju lak{e je pro~itati nego joj parirati. [e{eq je uo~io da u ovom obliku demokratije na vlast ne mo`e{ do}i iz opozicije nego samo iz vlasti. Ako se pribli`i{ vrhu toliko da prethodniku prevrne{ stolicu, kao {to je i Milo{evi} uradio. Obojica to znaju, ali [e{eq je ve} postao neophodan Milo{evi}u i te{ko }e izbe}i da ga pusti u vladu, odakle ga vi{e niko ne bi `ivog uklonio. Socijalisti padaju a radikali rastu, oduzimaju}i im sve {to je aktivnije i ambicioznije. Oni su ve} prakti~no ja~i, a [e{eq se prvi put dr`i skromno, prepu{taju}i socijalistima da slave pobedu. Opozicija je na ovim izborima mo`da propustila posledwu priliku i slede}a bi im mogla do}i sama, posle sloma re`ima. Ona sada mo`e samo da posmatra borbu zla i zla, u kojoj bismo toliko u`ivali, kad se ne bi vodila po na{im glavama i kad neko u woj ne bi morao da pobedi. Oni }e jedan drugog poku{avati da nadma{e u spremnosti da `rtvuju {to vi{e qudi za {to lu|e ciqeve. [e{eq u tome izgleda kao favorit, ali Milo{evi} jo{ ima inicijativu. Kada bi ~uda bila mogu}a, SPS bi sada odjednom otkrio da sa [e{eqem 300
postoje ideolo{ke razlike, da levica i desnica ne mogu zajedno, i nudili bi opoziciji koaliciju protiv wega. Ali za wega radi i logika mehanizma koji je Milo{evi} pokrenuo i spoqna intervencija koja postaje gotovo izvesna– Milo{evi}u bi se moglo u~initi da je [e{eq u ovom trenutku idealan ministar policije, po{to jedva ~eka da ne{to zabrani, nekoga uhapsi i protera. [e{eq bi se zaista i posvetio danono}nom radu na tome da Beograd o~isti od izdajnika, Kosovo od Albanaca, Sanyak od muslimana, a Vojvodinu od Ma|ara. Nada za Milo{evi}a bila bi da }e on na tom poslu sagoreti, a za [e{eqa da }e na kraju do}i i po Milo{evi}a. Ono {to se od Srbije bude moglo spasti, mora}e da zahvali lo{im srpskim osobinama, lewosti, aqkavosti, svadqivosti i nedisciplini. Sve ostalo sada radi protiv we, ili ne mo`e da uradi ni{ta. Nikakva pamet nije mogla da zaustavi ono {to nas je sna{lo. Preostaje nam da se uzdamo u wihovu glupost.” Jo{ jedan veliki stru~wak za temu “[e{eq” oglasio se u istom broju “Vremena”. Nenad Stefanovi} objavio je ~lanak sa naslovom “Pretendent na vo`da” i nadnaslovom “Tajna [e{eqevog uspona”. Podnaslov je glasio: “Ako je verovati prvim izbornim rezultatima, nastupa momenat kada se [e{eq definitivno opasno pribli`io svom uzoru”. Iz podnaslova je jasno da se autor nije odmakao od uobi~ajenog {ablona, da je dr [e{eq proizvod vladaju}eg re`ima, pa mu je i ~itav tekst {ablonski, nema u wemu ni{ta novo, osim neskrivene mr`we. [to je vrsta bolesti, zar ne? “Analiziraju}i rezultate predsedni~kih izbora u Srbiji, odr`anih decembra 1990. jedan kolega je za “moralnog pobednika” ovih izbora proglasio tada ~etvoroplasiranog Vojislava [e{eqa. Na tim izborima [e{eq je dobio 100 000 glasova, iako u to vreme nije skrivao da wegov Srpski ~etni~ki pokret nema vi{e od 10 000 ~lanova, ako ih je i toliko bilo. “Onaj ko osvoji deset puta vi{e glasova nego {to mu stranka ima ~lanova mora u Srbiji imati poprili~nu politi~ku budu}nost”, zakqu~io je tada isti kolega. Uo~i tih izbora Beograd se uglavnom podsmevao grupici ~etnikolikih fanatika koji su odr`avali mitinge i po najve}oj vejavici ispred restorana “Zagreb” (danas “Ruski car”) i zabavqao se pri~ama o wihovim me|usobnim makqawima bezbol palicama. [e{eq li~no, bio je u to vreme uglavnom opisivan i do`ivqavan kao “groteskna figura” i razo~arani ~ovek koji je kao najmla|i doktor nauka u komunisti~koj Jugoslaviji, umesto blistave univerzitetske karijere, postao jedan od najpoznatijih jugoslovenskih zatvorenika. Neposredno uo~i izbora 1990. [e{eq je ponovo boravio u zatvoru zbog upisivawa dobrovoqaca za Knin, a ostalo je upam}eno da je saglasnost za sopstvenu predsedni~ku kandidaturu potpisao u pratwi zatvorskih stra`ara, pred ~lanovima Republi~ke izborne komisije. Posle potpisivawa saglasnosti, vratili su ga u zatvor. Deset na jednoga U intervjuu datom samo nekoliko dana uo~i ovogodi{wih izbora, Vojislav [e{eq je tvrdio da wegova Radikalna stranka ima vi{e od 100 000 ~lanova, u {ta je malo ko mogao da poveruje. Izborni rezultati pokazuju, me|utim, da kada je dr [e{eq u pitawu, izgleda i daqe va`i ono “deset na jednoga”. Prema svim procenama, wegova partija je ovoga puta daleko pregurala brojku od milion glasova, obesmi{qavaju}i u potpunosti sve predizborne prognoze – 301
po~ev od onih kafanskih, konkurentskih, pa do onih koje su pravili istra`iva~ki timovi i stru~waci raznih agencija za ispitivawe javnog mwewa. Ovoga puta [e{eqeva pobeda nije bila “moralna”, ve} je vi{e li~ila na onu stvarnu. Komentari{u}i na konferenciji za {tampu prve izborne rezultate i uspeh radikala, koji su umesto 15 odsto poslani~kih mesta (koliko im se davalo) dogurali do skoro 30 odsto, jedan od lidera Demokratske stranke Zoran \in|i} kratko je odgovorio – “to je ne{to {to se grani~i s neverovatnim”. I za \in|i}a i mnoge druge sve je jo{ neverovatnije kada se zna da radikali uo~i izbora zaista nisu imali pravu (ili bar vidqivu) predizbornu kampawu, nisu odr`ali nijedan miting, najmawe su potro{ili na marketing, a sve slobodno TVvreme koje im je pripadalo potro{io je li~no [e{eq hvale}i Milo{evi}a i satanizuju}i Pani}a. Istra`iva~i priznaju da su radikali stranka iznena|ewa i obja{wavaju – ili smo mi pogre{ili, ili je re~ o falsifikatu, tre}eg nema. Tek naknadne analize minulih izbora pokaza}e kako se dogodilo da je [e{eq i ovoga puta proleteo “neprime}en” ispod radara, iznena|uju}i ~ak i one koji su ga smatrali svojim “rezervnim e{alonom”. Radikale su, izgleda, svi tra`ili tamo gde ih nisu mogli na}i – u sna`noj masovnoj partiji, a wih tamo, izuzme li se dobro organizovano i ne ba{ u javnosti previ{e prisutno i eksponirano jezgro ove partije (uprkos tvrdwama o 100.000 ~lanova), nije bilo. Bilo ih je izuzetno mnogo tamo gde ih je malo ko o~ekivao – u organima vlasti, policijskom aparatu, me|u oficirima... Oni sa boqim pam}ewem sigurno }e se prisetiti i vremena kada ja na dopunskim parlamentarnim izborima u Rakovici pre godinu i po dana dr [e{eq trijumfalno pobedio kandidata SPS i demokratu Borislava Peki}a, jednog od najve}ih srpskih pisaca, kao i izbornih scena kada penzionisani pukovnik JNA i ~lan SKPJ javno, pred ~lanovima komisije, daje svoj glas ~etni~kom vojvodi. Za Vojislava [e{eqa i radikale na ovim izborima glasali su pre svega oni koji su ih identifikovali s vla{}u, pri`eqkuju}i ujedno wenu radikalniju varijantu. Istra`ivawa nisu omanula kad je re~ o saznawu da se izborno telo SPS i SRS poklapa u bar 70 odsto slu~ajeva, odnosno da je prakti~no u pitawu identi~no bira~ko telo. Da su radikali odustali od izbora, SPS bi umesto sada{wih ~etrdeset dobio 75 odsto glasova. I obrnuto. U prili~no brojnu, ali po svemu sude}i ra{trkanu armiju radikalskih sledbnika, trebalo bi ubrojati i veliki broj onih koji su pro{li kroz SPS i, razo~arani “sporo{}u” ove partije da na brzinu i jednom zauvek “re{i srpsko nacionalno pitawe, okrenuli se onome ko uvek ima jednostavna, brza i “pobedni~ka” re{ewa i ko tezu o “svim Srbima u jednoj dr`avi” koristi uvek, a ne samo kada se za to uka`e prilika. Radikalima su poverewe poklonili i oni koji ispra`weni i pora`eni ovakvim stawem ne mogu da shvate {ta im se zapravo doga|a i prihvataju obja{wewa koja vra}aju iluziju veli~ine. Tu je i sve brojniji lumpenproleterijat koji se opredequje iz o~aja i mnogi od onih koji su okusili rat i u wemu kroz razne paravojske i dobijene uniforme i ~inove prvi put u `ivotu otkrili sopstvenu va`nost. Tu su, naravno, i hiqade onih za koje je jedini delotvoran politi~ki marketing bila poruka “radikali su tamo gde su srpske zemqe”, i slike uniformisanog vojvode koji je po rati{tima ga302
zio u blatu i krvi do kolena. Za [e{eqevu opciju glasala je i ve}ina od 230.000 izbeglica upisanih u bira~ke spiskove i sasvim sigurno ne ba{ zanemarqiv broj onih koji su s prkosom do~ekali trapavo i uporno insistirawe Zapada na iskqu~ivo srpskoj krivici u svemu {to se proteklih godina zbivalo na biv{im jugoslovenskim prostorima. Me|u pristalicama radikala najmawe je ina~e, qudi koji zaista pripadaju pravoj pa{i}evskoj radikalskoj orijentaciji na koju se SRS poziva. Takve stranke kompromisa i srbijanskog umerenog konzervatizma na politi~koj sceni Srbije jednostavno nema, a [e{eqevi radikali su daleko od toga. Najdra`a ~estitka I posle onih prvih izbora 1990, pre kojih ga je Milo{evi} poslao u zatvor, i posle ovih koji su ga na obe noge ~vrsto postavili kao neospornu politi~ku silu u oba parlamenta, dr [e{eq je bio prvi politi~ar koji je poslao ~estitku pobedniku Slobodanu Milo{evi}u. Onda kao neuspeli predsedni~ki kandidat, sada kao mogu}i koalicioni partner i potencijalni ministar vojske, policije, ili ~ak i premijer kako se ponegde pomiwe. Iako se bar zvani~no nalaze na sasvim suprotnim polovima srpske politi~ke scene (jedan je, navodno, levi~ar, a drugi desni~ar) Milo{evi} i [e{eq su sasvim prirodni politi~ki partneri koji se me|usobno izuzetno uva`avaju. Posledwi put dr [e{eq se o vladaju}oj partiji nepovoqno izrazio po~etkom jula 1990. u intervujuu zagreba~kom “Vjesniku”, izra`avaju}i tada bojazan da je “sada{wi komunisti~ki re`im u stawu da s nekoliko demago{kih govora svojih ~elnika privu~e zna~ajnu masu stanovnika na svoju stranu”. ^etni~ki vojvoda se u to vreme zalagao za koaliciju opozicionih partija. Posle izbora 1990 dr [e{eq gotovo da nikada nije izgovorio nijednu o{triju re~ na ra~un vlasti. Juna pro{le godine u NIN-u je tvrdio, dodu{e, da “su se posle izbora 90. osilili” i da kasne u ukidawu re`imskog monopola nad sredstvima informisawa, dok je o Milo{evi}u uvek govorio u biranim superlativima. Kqu~nu re~enicu koja obja{wava prirodu odnosa SPS i SRS, kao i odgonetku svih dilema da li je i kako koalicija ove dve partije uop{te mogu}a, dr [e{eq je izgovorio u maju ove godine: “Sara|ujemo sa SPS, pozdravqaju}i wena nastojawa da se mewa. [to se ti~e zamerki da smo se previ{e priklonili SPS-u, ka`em da mi u svom programu nismo promenili ni{ta, ali su se mo`da drugi priklonili nama”. I u svom prvom postizbornom intervjuu datom ovih dana novinama “Ve~erwe novosti” iz bolesni~ke posteqe (odbio je da se slika jer “le`awe u krevetu ~etni~kom vojvodi ne dolikuje”), dr [e{eq je na neki na~in obelodanio za {ta }e se wegova partija ubudu}e, kao i do sada, zalagati iz petnih `ila, i {ta }e ujedno tra`iti od svojih politi~kih partnera”... Najpre }e SR Jugoslavija morati da prizna te dve srpske dr`ave (Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu – op.a.). One }e potom doneti suverenom voqom odluke o prikqu~ewu Jugoslaviji, kao dve federalne jedinice. Milo{evi} o [e{equ nikada nije izrekao nijedno nepovoqno mi{qewe. Jedini wihov sudar, i to na indirektan na~in, bila je odluka srpskih vlasti da dr [e{eqa privremeno strpa u zatvor u oktobru 1990. godine. Od tada do danas, vo|a Radikalne stranke je, na primer, kao prvi u istoriji Filozofskog dru{tva Srbije iskqu~en iz wegovog ~lanstva uz obrazlo`ewe da “nijedan filozof u Srbiji nije pozivao na ubijawe, a ~lan dru{tva ne mo`e biti 303
zagovornik fa{isti~kih ideja”; u maju pro{le godine u Vaqevu je otvoreno priznao da su ~lanovi wegove stranke naoru`ani i da su oru`je kupovali u inostranstvu, {to je ~ak i danas zabraweno; pretio je Makedoncima masovnom odmazdom, sarajevskim demonstrantima obe}ao da }e “biti ka`weni odlukom odgovaraju}ih organa wegove stranke”; bio prvi politi~ar koji je otvoreno pokazivao oru`je na TV i obja{wavao delovawe automatske pu{ke “tompson” od ~ijeg pogotka u glavu “`rtvi ispadaju o~i”; u Skup{tini Srbije insistirao je na iseqavawu Hrvata (po principu retorzije), obe}avaju}i da }e taj program i sprovesti kada do|e na vlast; nekoliko puta na beogradskim ulicama potezao oru`je, ili gledao kako to rade wegovi telohraniteqi. Na sve ove istupe dr [e{eqa, nespojive sa bilo kakvom varijantom socijalisti~ke ideje za koju se ina~e zala`e, Slobodan Milo{evi} je odreagovao samo jednom – u martu pro{le godine u jednom novinskom intervjuu objasnio je da vo|u SRS, naslednice Srpskog ~etni~kog pokreta, najvi{e ceni od svih opozicionih lidera zato jer je ovaj “dosledan u izra`avawu svog politi~kog mi{qewa” i zato “{to su on i wegova partija finansijski samostalni od inostranstva”. U to vreme pojedini analiti~ari primetili su da je Srbija jedina zemqa u kojoj takve javno izgovorene simpatije nemaju nikakvih posledica po {efa dr`ave. [e{eq je tada pore|en sa Le Penom i mnogi su se pitali kako bi, na primer, pred doma}om javno{}u pro{ao socijalista Miteran kada bi pohvalio “doslednost” ekstremnog francuskog desni~ara. Srbija, naravno, nije Francuska, Slobodan Milo{evi} je jo{ mawe Fransoa Miteran, a dr Vojislav [e{eq, izgleda, ponajmawe Le Pen. Uostalom, u svojim najboqim danima Le Pen je uspevao da osvoji “samo” 10-15 odsto ukupnog bira~kog tela. Bez obzira na nekada{wa potcewivawa i neka aktuelne dileme oko prave prirode politi~ke orijentacije srpskih radikala, sve vi{e ostaje jasno da je dr [e{eq svojevremeno prvi ispunio nekada prazan, a danas prili~no popuwen prostor na krajwoj srpskoj desnici, zadr`av{i pri tom i prili~nu dozu ekstremizma. Danas kada wegovoj partiji pripada tridesetak odsto mesta u srpskom i saveznom parlamentu (procentualno vi{e nego {to ekstremna desnica ima bilo gde u Evropi) dr [e{eq definitivno prestaje da biva politi~ki marginalac kako su ga do ju~e potcewiva~ki do`ivqavali mnogi wegovi politi~ki protivnici kojima bi se zaista moglo zameriti na nedoslednosti, prevrtqivosti i nesposobnosti da formuli{u pravu alternativu sada{woj pogubnoj srpskoj vlasti. Sa [e{eqem na vlasti mo`da nema demokratske budu}nosti za Srbiju, ali bez wega i wegovih sledbenika u Srbiji vi{e nije mogu} i nikakav rasplet. Mr Srbobran Brankovi} iz Instituta za politi~ke studije otkriva jo{ jednu komponentu bitnu za razumevawe izbornog uspeha SRS i veoma rasprostrawenog poistove}ivawa ciqeva ove partije sa ciqevima SPS, {to se na ovim izborima o~igledno doga|alo. Ovaj institut bavi se ve} mesecima merewem rejtinga politi~kih li~nosti na tzv. Likeretovoj skali, {to podrazumeva prose~no mi{qewe ~itave politi~ke javnosti o jednoj li~nosti. Ve} podu`e sa ovog grafikona se i{~itava gotovo identi~na, paralelna putawa rejtinga Milo{evi}a i [e{eqa, pogotovo od momenta po~etka rata u Hrvatskoj. “Dr [e{eq je na toj skali napravio vidan skok i uskladio korak sa Milo{evi}em, {to bi se moglo dovesti u 304
vezu jedino s naglom promenom odnosa dr`avnih medija prema wemu”, ka`e mr Brankovi}. “Ako je verovati prvim izbornim rezultatima, nastupa momenat kada se [e{eq definitivno opasno pribli`io svom uzoru. Ostaje da se vidi da li }e to pove}ati wegove politi~ke apetite i kako }e Milo{evi} podneti ovu neugodnu konkurenciju i opasno pribli`avawe onoga koji mu je doskora bio samo najvi{e simpati~an”. “Vreme” od 28. decembra o~igledno je bilo posve}eno izbornim rezultatima. Tako je i Dragan Veselinov objavio svoj ~lanak “Opasna pobeda” koji vrvi od najgorih kvalifikacija na ra~un srpskih radikala i dr Vojislava [e{eqa. [to je najgore, to su uvrede na ra~un ~itavog jednog naroda, naroda kojem Veselinov nudi nove izbore iako jo{ nisu ni rezultati proteklih verifikovani. Po wemu, vaqda bi trebalo da se glasa svakog dana, dok iscrpqeni gra|ani najzad ne popuste pred wegovom voqom da on li~no do|e na vlast. Zaista zanimqiva politi~ka poruka, nema {ta. “]osi}ev plan da preko demokrata i socijaldemokrata spasava antimonarhisti~ku i levu politi~ku orijentaciju propao je. Nije potu~ena na izborima, ve} od Milo{evi}evih policijskih broja~a glasova. Kada bi izborni rezultati bili verodostojni, demokrate bi morale da se raspla~u jer sa desetak poslanika ne bi mogle da govore o uspehu svoje strategije za privla~ewe socijalisti~kog izbornog tela. Socijalisti su odbili sporazum sa opozicijom. Ne `ele mir i ne `ele da se spasu od sudskog progawawa za svoj kriminal. Falsifikovawem izbornih rezultata u korist [e{eqa radikalizovali su sukobe u Srbiji i u Bosni, a poja~ali odvratnost Evrope i Amerike prema svojoj vlasti. Fanati~an uspeh [e{eqevih ekstremista je ve{ta~ki. Ova partija na terenu nema tako mo}nu organizaciju koja bi odgovarala wenim navodnim izbornim uspesima. Kadrovi su joj primitivni, ~esto su deo lokalnog otpada i neugledni su. To je civilna vojnopoliti~ka organizacija. Partija koja zaista privla~i gotovo trideset odsto glasa~a vi{e je mo}na trgova~ka korporacija nego odrpani streqa~ki vod i ne mo`e po~ivati na televizijskim privilegijama brbqivog vo|e. Ne dobija se tre}ina dr`avne vlasti tako {to vo|a partije prespava u krevetu celu izbornu kampawu. Strah socijalista od otkrivawa ratnih zlo~ina, privrednog kriminala i vojno-policijskog bezakowa, kao i neverica da se sa ]osi}evom i samostalnom opozicijom mo`e sklopiti politi~ki sporazum o konstruktivnoj amnestiji, naterao ih da falsifikatom poja~aju [e{eqevu partiju u saveznoj i republi~koj skup{tini. Tako su se odlu~ili da se za{tite daqim nasiqem u Srbiji, otvaraju}i {irom vrata politi~kom teroru i mogu}em pro{irewu rata na Balkanu. Opozicija je dovoqno u~inila: dokazala je da `eli parlamentarnu dr`avu i da je ~ak i hrabra, jer je pod ki{om neravnopravnih uslova za kampawu u{la u wu iz sve snage. Woj bira~i nemaju mnogo da zamere. Dr`ala se fer, nije se me|usobno optu`ivala, potro{ila je ogromnu svotu nedr`avnog novca, mnogo je putovala i govorila. Socijalisti su se, svesni politi~ke nemo}i, oslonili pre svega na televiziju. Nezakonito su prikazivali svoje dosadne op{tinske sastanke, montirali su Milo{evi}ev trijumfalni pohod kroz Srem i na Kosovu i znali da }e dobiti izbore sa [e{eqem, bez obzira na to {to je ovaj prikazivao samo jedan spot za ekran. Izgleda da su sve sredili sa op{tinskim 305
izbornim komisijama gde su brojali glasove van kontrole opozicije, kada su dodavali preminule i izbeglice u bira~ke spiskove, a oduzimali iz wih `ive, zamewivali op{tinske kurire policajcima i postavqali nove {efove slu`bi op{tih poslova u op{tinskim skup{tinama dve nedeqe pre 20. decembra. Opozicija je u prvom krugu jedino dobila na op{tinskom i pokrajinskom nivou. To zna~i da su joj socijalisti prepustili dowe nivoe vlasti, tamo gde se zakoni ne donose, a izbacili je iz federacije i republike, ba{ tu gde se zakoni donose. Ali nije sve zavr{eno! Mo`da }e i u drugom krugu opozicija izgubiti i tako }e pozicija uspostaviti balans izme|u zakonodavne nadmo}i na saveznom i republi~kom nivou sa municipalnim nivoom. Do ovog trenutka za opoziciju je u op{tinama ostala samo briga za samodoprinose, a socijalisti su se pobrinuli da preuzmu zakonodavnu vlast. Posmatra~i se pitaju kako su isti glasa~i navodno glasali za dva razli~ita rasporeda partijskih snaga? Kako je mogu}e da isti glasa~ glasa za opoziciju na op{tinskom i pokrajinskom nivou a preda vlast [e{equ i Milo{evi}evim socijalistima na saveznom i republi~kom nivou. Upravo je to ona manipulacija koja i najtvr|eg nevernika navodi na pomisao da su izbori bili neregularni. [ta daqe? Ako opozicija odbije da u|e u skup{tinu, onda je najboqe da odmah zatra`i nove izbore. Boqe je da tra`i izbore nego da dozvoli Milo{evi}u i [e{equ da u miru zapo~nu rat na Kosovu i Balkanu. Ako socijalisti odbiju da organizuju nove izbore, ]osi} mora da ode, jer u skup{tini ne}e imati saradnika za diplomatsko formalizovawe vojnih uspeha spoqnih srpskih snaga. Socijalisti ostaju na brisanom prostoru. Protiv wih je svet i opozicija. Ne sva. Tada samo od wih zavisi kojom brzinom `ele da izvr{e politi~ko samoubistvo i rasture Srbiju na najmawe tri dela. Krenu li sami napred, Srbija }e nestati.” Istaknuti antikomunista komunisti~kih rezona Petar Igwa objavio je, 1. januara 1992. godine, ~lanak u “NIN” –u pod naslovom “Bra}a po ocu”, a o kojoj bra}i se radi vidi se ve} iz nadnaslova “Socijalisti i radikali”. Jedino novo u wegovom teoretisawu o uspehu dr [e{eqa na izborima je tvrdwa da su radikali uspeli zato {to su nudili “leba bez motike”. Ako postoji ijedna stranka u Srbiji koja je svojim potencijalnim glasa~ima nudila samo znoj i rad, nikad kredite, to je onda Srpska radikalna stranka i wen predsednik dr Vojislav [e{eq, {to se videlo i na lokalnom i na republi~kom nivou, tamo gde su srpski radikali u~estvovali u vlasti ili je sami obavqali. Naravno, Igwa je izrekao svoju kvalifikaciju kao vrhunski argument o kome nema rasprave, {to je postupak na koji je takav tip novinara godinama navikavao svoje ~itaoce. “Posle uraganskog navijawa za onoga od Boga poslatog i nevi|ene hajke na ~oveka koga su neki “zli qudi” po`eleli da vide na ~elu Srbije, sve eventualne dileme oko toga re{ila je jedna `ena sredwih godina, na dr`avnoj televiziji, sve~anim glasom (izme|u basa i baritona): na{ }e narod i ovoga puta znati da izabere pravog vo|u. Zna~i, Srbi nisu ni glasali ni birali (sve rasprave oko toga izli{ne su i odi{u sofisti~kom uzaludno{}u), nego su ustoli~avali svoga vo|u. Kad su ga, po tre}i put, doveli na srpski tron, ovaj mrki ~ovek o{tra oka obratio im se, s nimalo re~itosti ali jakom voqom, kratkim govorom. Kad je zavr{io, narodu se ~inilo kao da je “krvca iz zemqe provrela”. 306
Veliki deo srpskog naroda `ivi, izgleda jo{ u 19. veku; zato svoju sudbinu pokorno i rado predaje u ruke onima koji se pona{aju kao vo|e. Uspeh jednog drugog politi~ara, koji vodi srpske radikale, ~itam ovih dana, veliko je iznena|ewe. Niko nije o~ekivao da }e se stranka ekstremno ispoqenog nacionalizma tako visoko vinuti. Naro~ito je javnost {okirana velikom `etvom glasova koje su radikali pokosili u pitomoj Vojvodini. Ajde! Zbuwenost je jo{ jedna srpska odlika, a re~ je o izgovoru kad nema {ta da se ka`e. Ali, kad se sve obrne i okrene, pa jo{ jednom okrene i obrne, vide}e se da nikakvog iznena|ewa nije bilo. Jer, on Tur~inu ne da u kne`inu, kad Tur~ina u kne`ini na|e, topuzom mu rebra isprebija... Iskustvo nam je epsko, ali i radikalno Nagli uspon radikala nije u su{tini pojava nekog novog politi~kog kvaliteta nego je obi~no formalno presvla~ewe starog u izmeweno. Komunisti~ki re`im – jo{ boqe jugokomunizam – bio je jedan vid radikalizma, koji se odli~no, posle Drugog svetskog rata, nakalemio na istorijski srpski radikalizam. Zato se pelcer lako primio i zato su mnogi Srbi bili odli~ni komunisti. Sistem jeste narodu nametnut, ali i narod se sistemu nudio. I danas, kada je Broz, kona~no, svojim likom i delom pao na niske grane, veliki deo srpskih kriti~ara ovog pustolova i diktatora prvenstveno napada kao Hrvata, katolika i jezuitu, kao vekovnog neprijateqa Srpstva, a mawe kao utamaniteqa demokratije, staqinistu i tvorca jugoslovenske {arene la`e. Krah socijalista na izborima izgleda za wih nije smak sveta. Oni su izgubili gotovo polovinu poslani~kih mesta u Narodnoj skup{tini Srbije, ali sa wihovih lica (izuzimaju}i vo|u) osmeh nije si{ao. Ose}aju se kao pobednici. Wihova je ideologija bila i ostala totalitarna, wihov je sistem vladavine bio radikalan, a po{to je demokratija danas i socijalistima i radikalima samo izgovor, samo sredstvo da se do vlasti do|e, oni }e se (mislim) lako dogovoriti da vlast podele i u Srbiji ni{ta su{tinski ne promene. I jedni i drugi slu`e se nacionalizmom. Nacionalizam plus radikalizam vodi u diktaturu mawine nad ve}inom, ali diktaturu zbog koje narod, i sam zadojen nacionalnom iskqu~ivo{}u, ne da ne}e gun|ati, dizati pobune, ustanke, nego }e je podr`avati i pri`eqkivati. Posledwi su izbori to potvrdili. Podela Srba na patriote i izdajnike veliki je zlo~in koji su vo|e i simpatizeri ovih stranaka smislili, ali taj nepo{teni na~in borbe doneo im je pobedu. Tako se u Srbiji ratuje za mandate Nesre}u na{eg naroda umno`avale su i danas umno`avaju wegove vo|e. Udaraju}i glavom o zid, zidove koji su delili srpski narod nisu uspeli da sru{e, srpski narod nisu uspeli da ujedine, a kad su ga nekako i ujedinili, onda im se dr`ava u~inila malom pa su je uve}ali Slovencima i Hrvatima. Srbija do Graca, ili do Be~a, vikale su usijane radikalske vojvo|anske glave, kad su se, prepolovqene, vratile iz Galicije. Nisu vojvo|anski Srbi ma~ji ka{aq, kao {to bi o wima mo`da mogli da pomisle quti Kraji{nici. U selima razme{tenim redom po neizmernom zelenom moru iza Pan~eva, na seoskim slavama, svadbama, ili radnim danom po birtijama, pitomi Bana}ani miluju se lev~ama, kao da su prutovi i bockaju se 307
u trbuh britvom, koju od milo{te zovu brisa– zapisa}e Crwanski. Wihovi su tremovi i ajnforti izmolovani da ne mo`e biti lep{e, slikama i prizorima iz slavne srpske pro{losti. Radikali su, posle ujediwewa, vrlo procvetali u Banatu. Ovih dana i u Banatu ali i u celoj srpskoj Vojvodini. Svuda gde se nudi lebac bez motike radikali imaju pro|u. Ima{ ~etiri razreda osnovne, ide{, brate, u radikale, pa si {ef op{tinske uprave. Mo`e{ politi~kom i nacionalnom protivniku i ku}u da sru{i{, mo`e{ poslaniku u Skup{tini da opsuje{ majku, mo`e{ predsednika vlade jednom nedeqno da trpa{ u zatvor... Ide{ ulicom, pa se re{i{: ove {to stanuju sa leve strane premesti}u u Sombor, ove sa desne u Mitrovicu. Ka`u da je bogati @omboq, varo{ velike kulture, evropskih zgrada i fabri~kih dimwaka, pet godina posle ujediwewa predat Rumunima, jer su radikali, u @omboqu, na izborima, dobili samo sedamdeset glasova. Istorija se, ipak, ponavqa. U ovom biv{em banatskom gradu bilo je vi{e Nemaca nego Srba i oni su iz rodoqubivih razloga preseqeni u Rumuniju (etni~ki o~i{}eni, kako se to danas ka`e). Rumuni su, bez pardona, pristali da za @omboq ustupe gospodinu Nin~i}u, radikalu, tri srpska sela, sve pevaju}i. Pevali su i na{i, ali su prema priznawu gospodina ministra, u prevelikoj brzini i brizi za Srbe, jedno selo, Pardwa, u Rumuniji zaboravili. Radikali su i pre rata bili i danas jesu jedna velika halabuka i pretvarawe.” Aleksandar Tijani} oglasio se u “Srpskoj re~i” od 4. januara 1993. godine svojim tekstom “Za{to je 100 ve}e od 1000”. Bilo je to metafori~no pitawe, za{to je ve}ina gra|ana odlu~ila da glasa za 100 nema~kih maraka, koje bi zara|ivala ako do|e dr [e{eq na vlast, a ne za 1000, koliko im je nudio Vuk Dra{kovi}? Ponu|eni odgovor je prili~no umotan u proizvoqna tuma~ewa, mada je o~igledna wegova jednostavnost: zato {to je onih [e{eqevih 100 maraka realno, zato {to nisu poklowene, zato {to su proizvod ove zemqe i naroda. Ali, bio bi to previ{e okrutan i previ{e jednostavan odgovor za jednog visokog intelektualca koji nikad nije mogao da se pomiri sa popularno{}u lidera svih patriota i nacionalista. “Jako se bojim da ono {to se naziva srpskom demokratskom opozicijom, u rasponu od DEPOS-a preko Demokratske i Socijaldemokratske stranke i Gra|anskog saveza itd, ne napravi ponovo strahovitu gre{ku i ne po~ne pametno, trezveno i ozbiqno da studira izborne rezultate. Nije u pitawu samo mogu}nost da se ovi izbori generalno proglase neva`e}im, odnosno prevarom. To je stvar dr`avnih komisija koje }e ustanoviti da li je manipulisano i ako jeste, da li je to 5, 10 ili 20% glasova. Ali, ono {to bih srda~no preporu~io demokratskoj opoziciji je da se bavi analizom trenda koji se iskazao na ovim izborima – pored svih mogu}ih ve{tina, da ih tako nazovem, dr`avne televizije i socijalisti~kog aparata – a to je pre svega ~iwenica koju su prevideli i vladaju}a partija i demokratska opozicija. Nije ta~no da je demokratska opozicija najve}i protivnik socijalista i obrnuto. Wihov najve}i zajedni~ki protivnik je nedemokratska opozicija. I sada su se i jedni i drugi na{li pred upitnikom monstruoznih razmera. Socijalisti, koji su dr`ali da }e radikali biti ve~ito izme|u 10 i 13% i ve~ito 308
u slu`bi rezervne stranke, na}i }e se pred u`asnim problemom ve} na slede}im izborima, kada }e radikali sigurno predstavqati najkrupniju individualnu politi~ku stranku. Slobodan Milo{evi} je sa [e{eqom u{ao u trku koju ne mo`e da dobije, a to je nadmetawe ko je ve}i Srbin. Po sada{wim merilima (drugo je to da li su ta merila prava ili nisu) Milo{evi} u sukobu sa [e{eqom nema {ta da tra`i. Po merilima koje je sam nametnuo, [e{eq je najboqi Srbin, jer je najmilitantniji. Sloba }e sigurno izgubiti tu trku. Celokupna demokratska opozicija tako|e. I ako `ele da pre`ive, ne samo kao politi~ka stranka, nego uop{te, onda }e naspram 30 ili 35% radikala na slede}im izborima morati da se na|e 60 ili 65% svih ostalih stranaka. Smisao politike je upravo u tome da, ako postoji zajedni~ki ciq, moraju se prona}i zajedni~ka sredstva i zajedni~ki jezik. Ako se srpska demokratska opozicija bude vi{e bavila saplitawem sebi srodnih partija (po ciqu), praznim antikomunizmom, nerazumevawem obrasca po kome se pravi uspe{na politi~ka partija, nerazumevawem stereotipa srpskog bira~a danas... onda }e joj se i daqe doga|ati ono {to joj se dogodilo. A ovo, po meni, i nisu tako tragi~ni rezultati. Pani} je, ra~unaju}i glasove protiv Milo{evi}a i wegove glasove, pre{ao 40 odsto, do{ao je na oko 45%. Zar je to mali rezultat? Zar je neko o~ekivao vi{e? Demokratska opozicija }e do}i na oko 37-40%, da uzmemo zasigurno 35 odsto. Pa, zar je to malo? Zar neko misli da je mogu}e okupiti Srbe oko nekog pametnog programa u ve}em broju. Mogu}e je, ako je taj program pametan i ve{t. Ali on u ovom slu~aju nije bio ni ve{t ni pametan. Odnosno, ako je bio pametan, nije bio ve{t i obrnuto. A te dve stvari treba pomiriti u politici. Pa se onda ne bi dogodilo da posledwi miting opozicije u Beogradu bude tragi~an. Na tom mitingu, koji je trebalo da bude otkazan zbog sviwarija unutar srpske demokratske opozicije, jedan lider napada drugog koji stoji dva metra iza wega! Ako se sve to de{ava, ako sve to znamo, ~emu onda sada `albe, uzbu|ewa, ~u|ewa itd. Kako je srpska demokratska opozicija radila tako joj je danas. Previdela je [e{eqa i radikale, jer se bavila sobom, saplitawem sebi sli~nih i Slobodanom Milo{evi}em. Ali ovi izbori su po mom sudu postavili trajni temeq za pravqewe ne~eg {to bih nazvao srpskom politi~kom scenom u slede}oj deceniji. Ta scena }e izgledati ovako: socijalisti~ka stranka ukoliko u|e u koaliciju sa radikalima da bi dobila vlast na saveznom i republi~kom nivou uskoro mora pu}i na dve struje, struju socijalista i struju koja }e pri}i [e{equ. [e{eq }e na taj na~in imati oko 35% bira~kog tela u Srbiji, a preostali socijalisti moraju u}i u nekakvu koaliciju sa DEPOSom, DS-om, SDP-om i ostalima, ukoliko, ponavqam uop{te `ele da pre`ive. Da bi se dobio odgovor za{to se sve to dogodilo mora da se istra`i {ta je to u podsvesti prose~nog srpskog glasa~a, {ta oni nisu shvatili i za{to je prose~an srpski glasa~ radije i{ao za obe}anih sto maraka od [e{eqa nego za hiqadu od Vuka? Za{to je i{ao vi{e za {tampawem novca nego za ja~im dinarom? Za{to je glasao pre za dr`avnu privredu nego za privatizaciju? I koji su to socijalni slojevi ostali netaknuti propagandom demokratske opozicije? Za{to demokratska opozicija nije dospela na selo i do radnika? Za{to je do{lo do razlike izme|u rezultata na op{tinskom, republi~kom i saveznom nivou? Ali, pre svega, veliko je pitawe da li neki od sada{wih lidera demokratske opozicije mogu ostati na mestima lidera. Po mom sudu, dobar deo wih 309
je pao na ispitu i ja mislim da za izborni neuspeh posledice neko od wih mora da snosi. Nisam siguran da svi oni treba da ostanu na svojim mestima, jer se bojim da na taj na~in ne}e omogu}iti izvla~ewe pravih zakqu~aka, ve} }e poku{ati da radi o~uvawa sopstvenih polo`aja nametnu i daqe onu vrstu politi~ke borbe koja je do ovoga dovela. Ali, ponavqam, ja vidim ove izbore tek kao postavqawe temeqa za ne{to {to }e postojati u slede}ih deset godina u Srbiji, u obliku neke politi~ke borbe.” “Vreme”, od 11. januara 1992. godine, donosi tekst Stojana Cerovi}a koji ima nadnaslov “Srpsko pitawe” i naslov “Mrtvi ~vor”. Dr Vojislav [e{eq je prikazan u najgorem svetlu, autor se potrudio da ga svrsta rame uz rame sa Arkanom, iako je op{tepoznato da je dr [e{eq bio jedini politi~ar koji se usudio da ga javno ozna~i kao kriminalca. Podnaslov je bio u stilu “Vremena”: “Srbija je za dve godine kao izdajni~ke odbacila i sru{ila dve liberalne vlade – Markovi}evu i Pani}evu, po ~emu li~i na bolesnika koji odbija lek. Ali kad god se ponovo nad sobom zamisli, ponovo }e dobiti isti recept, samo u sve ve}im dozama” “^udo od govora odr`ao je Dobrica ]osi} na Badwe ve~e. Najradije bih odmah priznao da ni{ta nisam razumeo, ali posao je posao i tekst se mora nekako sklopiti. Da nije ~itao, moglo bi se pomisliti da je bio umoran i trenutno indisponiran, ali {to je situacija ozbiqnija, on, izgleda, sistematski postaje sve nedore~eniji i neadekvatniji. Na ovaj govor, barem na neke wegove delove, mogu se pozivati svi kojima je jo{ potrebna ]osi}eva podr{ka, ali }e ratni hu{ka~i za to na}i vi{e razloga nego mirotvorci, iako je namera govornika, vaqda, bila druga~ija. Kada se ka`e da nam preti politi~ka i vojna kapitulacija ili napad najmo}nijih sila sveta, onda posle toga, barem u Srbiji, vi{e nema {ta da se pri~a. Onda je to: boqe rat nego pakt, boqe grob nego rob. Ali ne, ]osi} odjednom izvrdava vlastito pitawe i po~iwe da govori i strpqewu, pomirqivosti, ispravqawu unutra{wih slabosti, zbijawu redova i o re{avawu u vidu koncentracione vlade. Ovo je kao kad imate posla s kakvim orijentalnim trgovcem: najkrupnije re~i, zakliwawa, ~upawe kose, kle~ewe, najdubqi patos i prenemagawa, a sve zbog sitnog cenkawa. Ovde su, me|utim, nesre}a i opasnost sasvim stvarni, a ]osi} mo`da i ne mo`e da uradi ni{ta osim da apeluje na unutra{wu konsolidaciju. Ali, u politici, onaj ko tra`i neko re{ewe ne sme ovako formulisati dilemu, zavezati mrtvi ~vor i sve izlaze predstaviti jednako fatalnim. Bi}e da je Dobricu ]osi}a ponela vlastita literatura u kojoj nema mesta za male i sredwe re~i, pojmove i situacije. Mo`da mu se dopalo da se na|e na mestu s kojeg mo`e da govori o sudbini, istoriji, narodu, `ivotu i smrti, ili je pomislio da je du`an da javno ka`e stravi~nu istinu. Recimo da je rekao ono {to je mislio i u {ta veruje, ali, prevedena na prizemni jezik, sva strava i kapitulacija svode se na to da se Srbija ne mo`e pro{iriti preko Drine i da Srbi u Bosni i Hercegovini ne mogu dobiti ni{ta vi{e nego drugi. Oni, zapravo, prema posledwim mapama, dobijaju ne{to vi{e, ali ne toliko da mogu re}i da nisu zaludu ratovali. O ratu u Bosni ]osi} nije kazao nijednu re~ koja bi se kosila sa zvani~nom verzijom, a to je jedino {to je zaista bio du`an da u~ini. [tavi{e, pohva310
lio je vo|e bosanskih Srba, {to je, po wegovom shvatawu politike, mo`da znak da }e ih se uskoro odre}i. Ali, Srbiji nije ponudio nikakvu mogu}nost izmirewa s ostatkom sveta i sa zdravom pame}u. Slo`io se s najlu|om ovda{wom slikom sveta, kojim upravqaju zle i neumne sile (kao {to su govorili iranski ajatolasi), da bi zatim imenovao i neke od onih za koje smatra da su okrenuti dobru, a to su samo me|unarodni diplomati koji su prosto profesionalno du`ni da do posledweg trenutka tra`e mirno re{ewe. Izmislio je, dakle, i neprijateqe i prijateqe. Sve u svemu, ]osi} je amnestirao Milo{evi}a od svih najte`ih optu`bi vezanih za rat, {to bi trebalo da zna~i da je wegova podr{ka Pani}evom mirotvorstvu bila neiskrena. Ali, re~ je, po svoj prilici, o tome da je ]osi} suvi{e impresioniran izbornim rezultatima, Milo{evi}evim i [e{eqevim uspehom, {to ga je navelo da preceni stepen zalu|enosti i raspame}enosti naroda. Svejedno, uveravati iznova taj narod da je u pravu, da ga vode mudri i hrabri i da strada na pravdi Boga, ne vodi nikuda. Na toj osnovi, s tim udvarawem najcrwim zabludama i predrasudama, ne mo`e se tr`iti nikakav spas ni kroz koncentracionu vladu. Stvar, ina~e, postaje hroni~na. Srbi se pretvaraju u narod koji stalno ~eka spas i dok to ne do~eka, ne mo`e da po~ne da se bavi ni~im malim, obi~nim i svakodnevnim, kao {to ~ini ostali svet. Ideja koncentracione vlade u verziji Dobrice ]osi}a samo je tehni~ki izraz ve~nog srpskog sna o sabirawu i slozi. Kao san, to je ne{to {to imaju i drugi narodi, ali kako se to nikad i nigde ne ostvaruje, oni pametniji i iskusniji odavno su odustali i stvorili sistem institucionalne nesloge. To se zove vi{estrana~ki parlamentarizam. Da bi se u kriznim situacijama postigao ve}i stepen jedinstva, ve}a sloboda akcije i osnovni konsenzus, potreban je minimum me|usobnog poverewa, {to najboqe obezbe|uju demokratska pravila igre. Ne mislim da je samo po sebi r|avo poku{ati sada s koncentracionom vladom u Srbiji ili SR Jugoslaviji, ali ne vidim kako je to mogu}e u zemqi u kojoj nema nikakvih pravila, gde je nepoverewe dobilo oblik totalnog sukoba, ~emu je i sam ]osi} doprineo. Osim toga, vaqalo bi prethodno jasno utvrditi politi~ki ciq ovakve vlade. Da li su to pripreme za rat ili za slo`no prihvatawe jednog neprijatnog mira, uz podelu odgovornosti za odricawe od maksimalisti~kih nacionalnih zahteva? Da li ]osi} tra`i podr{ku za odustajawe od Velike Srbije, ili bi samo da ~vr{}e ve`e Crnu Goru koja vi{e ne zna {ta da radi s ovakvom Srbijom? ]osi} je pozvao predstavnike svih parlamentarnih grupa na dogovor o svojoj vre}i s rogovima. Tu }e se na}i [e{eq, mo`da i Arkan, i bi}e to divan qudski razgovor, kad po~nu da pote`u argumente ispod pazuha. [ta ako se [e{equ ba{ ho}e da bude {ef diplomatije, a Arkan ni{ani ministarstvo pravde? [ta ako tra`e nekoliko ambasadorskih mesta za svoje revolvera{e? A ]osi}u }e biti jo{ neprijatnije ako se u delegaciji Deposa na|e neki od wegovih dugogodi{wih, nerazdvojnih prijateqa kojima je zbog dr`avnih interesa okrenuo le|a. Ukratko, problem je u tome {to ~ovek koji ne zna ta~no {ta ho}e, od qudi koji ne veruju ni wemu ni jedni drugima sastavqa vladu koja nema vlasti jer ni te dr`ave jo{ nema, a situacija je kriti~na. Ma koliko se ta vlada trudi311
la da se koncentri{e, iz we bi najpre odmah morali da ispadnu [e{eq i wegovo dru{tvo, jer s wima nema nikakve politike. Morali bi da ispadnu i socijalisti, ali onda ne bi bilo vlade, pa zato ]osi} me|u wima treba da tra`i kolebqive, beskarakterne karijeriste, koje }e proglasiti ekspertima. Najva`nije mandate morala bi dobiti opozicija. Ovo je, naravno, prili~no nerealno i Dobrica ]osi} uzalud se nada da mo`e pateti~nim apelima poni{titi rezultate izbora, posle kojih je postalo nerealno sve {to pokazuje znake razuma. Ne razume, uostalom, za{to se on uop{te sekira kada ionako od vlasti ima samo funkciju. Mo`e da formira vladu kakvu god `eli, ona }e dobiti onoliko vlasti koliko joj Milo{evi} bude udelio. Isto je i s ]osi}evom “stravi~nom dilemom”. Neka odlu~i i potpi{e {ta god ho}e, kapitulaciju ili rat, on vi{e nije ozbiqna smetwa ni za jedno ni za drugo. Srbija je za dve godine kao izdajni~ke odbacila i sru{ila dve liberalne vlade – Markovi}evu i Pani}evu, po ~emu li~i na bolesnika koji odbija lek. Ali kad god se ponovo nad sobom zamisli, ponovo }e dobiti isti recept, samo u sve ve}im dozama, {to }e uvek izgledati nepodno{qivo. Tako }e i}i sve dok neko ne smogne hrabrosti da preformuli{e takozvano srpsko nacionalno pitawe, koje je, suprotno onom {to misli ]osi}, duboko nedemokratsko, kada god se postavi kao problem povezivawa “svih srpskih zemaqa”. Niko, naravno, ne odustaje od velikih istorijskih projekata bez ubedqivog poraza. Na sli~an na~in Nema~ka je pokretala svoje nacionalno pitawe, a Srbiji }e, pola veka docnije, vaqda biti dovoqna mawe te{ka lekcija, pa da odustane. Ali, po{to izgleda da je kraj blizu, evo {ta mislim da Srbiju ~eka u tom trenutku istine. Srbija, srpska elita, ma ko to bio, mora}e da odredi nacionalni minimum. Suprotno dosada{wem, postepenom, razornom i samopora`avaju}em napu{tawu jednog po jednog dela sna o Velikoj Srbiji, mora se pokrenuti suprotan proces, dobrovoqan i demokratski ekspanzivan. A za to je neophodno po}i od nespornog nacionalnog minimuma u koji ne spadaju ni krajine, ni Bosna, ni Crna Gora, ~ak ni Kosovo. Otvoriti, dakle, u na~elu sve mogu}nosti, ukinuti pojam “svete srpske zemqe”, spremiti se za duge i pa`qive pregovore, slobodno i bez straha da }e se svi odmah nekud razbe`ati. Srbija mora uveriti sve oko sebe da je ponovo ro|ena i da po~iwe iz po~etka, pa dokle stigne. Mo`da ovaj trenutak nije daleko, ba{ zato {to daqi ne mo`e biti.” Du{ka Jovani} u “Dugi”, od 16. januara 1992. godine, objavquje prili~no ksenofobi~an i malogra|anski inspirisan ~lanak pod naslovom “Koga }e [e{eq uhapsiti”, sa nadnaslovom “Ho}e li sloboda umeti da peva kao {to su su`wi pevali o woj”. Autorka tako|e poistove}uje dr [e{eqa i Arkana, ali wena malogra|an{tina otkriva se u nadmenoj poziciji sa koje gleda na dr [e{eqa kao prido{licu. Takvi kao ona bi za~aurili Beograd i jedino klonirawem uzoroka iz “kruga dvojke” dozvoqavali razmno`avawe prestoni~ke populacije. Naravno, nije to specifi~nost samo Beograda, takvih kao {to je Jovani}ka ima u svakoj varo{i Srbije, pa i sveta. To su qudi koji za nedostatak sopstvenih sposobnosti okrivquju sve druge, osim samih sebe, a svoje kvalitete izra`avaju iskqu~ivo kroz kr{tenicu ili rodni list, {to je (ovo drugo) u srpskoj prestonici ~e{}i slu~aj. Ina~e, u svojoj analizi autorka je potpuno proma{ila, 312
ona nije shvatila politi~ku mudrost dr [e{eqa, a naro~ito su joj van doma{aja ostali principi patriotizma koji su oduvek upravqali wegovom politikom. Podnaslov je prepun Jovani}kinih uzburkanih emocija: “Kad je nedavno specijalni savetnik predsednika ]osi}a na po~etku neke postizborne zakulisne nagodbe qutito sko~io i miliciji naredio da ga vodi, lice dr Vojislava [e{eqa se najzad ozarilo. Osim muke, progona i zatvora, on u `ivotu prakti~no ni{ta drugo nije ni imao. Nije se na vreme osposobio da radi bilo {ta konkretno i korisno, osim da sveti prokislu komunisti~ku vodicu, ~ak ni pristojnu kwigu nije nau~io da napi{e, iako je imao vi{e uzaludnih poku{aja nego Andri} klasi~nih dela, pa mu je jedino preostalo da posle robije “za srpstvo” br`e-b boqe do|e u {irokogrudi Beograd da naplati basnoslovan honorar.” “U novoj narodnoj skup{tini u Beogradu, [e{eqevi i Arkanovi poslanici verovatno za sobom imaju ukupno vi{e godina robije nego {to su ih imali partizanski delegati 1945. godine, starosedeoci iz Mitrovice i Lepoglave, ali Milo{evi}evci, {e{eqevci i arkanovci obe}avaju i nude srpskom narodu otprilike isto onoliko svetlih perpsektiva, `ivotnih istina i pravde, koliko oni za ~itavih pola veka. Onda, kao i sada, izvesno je jedino bezuslovno i bespo{tedno oslobo|ewe od `ivota ogromnog broja nedu`nih gra|ana koji su, po svemu sude}i, uzaludno ma{tali o kona~nom ru{ewu komunizma, kada }e biti prirodno i normalno da na prava mesta do|u sposobni, po{teni i vredni qudi, koji za sebe i svoju zemqu umeju da rade svoj posao, a ne politi~ki podobni nasrtqivci, raspolo`eni da, svoju pokvarenost, nesposobnost, i `equ za pqa~kom onoga {to na drugi na~in nisu u stawu da steknu nadoknade najavquju}i da }e odmah ne{to da zabrane i otmu, nekoga zatvore, onesposobe ili proteraju. Ispostavilo se, me|utim, da je bila velika iluzija da }e narod, kad mu bude dopu{teno, na odgovorna mesta slobodno izabrati mnogo po{tenije, kvalitetnije i sposobnije qude, nego {to su to komunisti decenijama ~inili sami me|u sobom. Umesto toga, gotovo svako je zbog ne~ega ostao pogo|en, o{te}en i qut, nemaju}i pogodan trenutak da se drugima bar istom merom revan{ira i osveti, pa nije ni ~udo {to mudri i trezveni Srbi gledaju i daqe zabrinuto svoja posla, dok razni maloumnici, probisveti i hoh{tapleri kolo vode, o~igledno zadovoqni jedino time {to se jo{ nismo otreznili i opametili, budu}i da smo iz jednog kolektivnog sna uleteli u drugi, ve} na prvi pogled mnogo zavodqiviji i opasniji. Daleko od toga da mislim da uop{te nemamo {anse; ali je izgleda jedino dokazanim jugoslovenskim (i evropskim!) pqa~ka{ima banaka, gangsterima, ubicama i zatvorenicima, sve jasno. Ili se bar tako pona{aju kao da }e na kraju cela Srbija biti uhap{ena, zabrawena, izolovana i iskqu~ena iz sveta, po{to su pametni i sposobni postali sumwivi i suvi{ni u nacionalnom, isto onako kao {to su nekada bili u komunisti~kom projektu, koji po pravilu okupqaju i neguju iskqu~ivo one koji sami nisu bili u stawu da bilo {ta po{tenim i mukotrpnim radom ostvare. Nije bitno kako }e se neki od sada dr`avnih kradqivaca slobode uskoro provesti i {to }e mo`da ispasti da su famozni Memorandum SANU, od koga je izgleda sve i po~elo, pisali Mirko Jovi}, dr Vojislav [e{eq i Arkan (odvo313
jeno ili zajedno) u legendarnoj Arkanovoj poslasti~arnici na Top~iderskom brdu, ali je sigurno da }e do tada @eqko Ra`watovi} mo}i da opkoli, zauzme (da li samo “srpstvom”, pi{toqima i bankama), pa da i otme ceo Beograd uz pre}utnu podr{ku vlasti, jer je to tobo`e dobro za re`im i ceo na{ narod. Privezak za kqu~eve Slobodana Milo{evi}a Ostalima }e ostati samo da prepri~avaju proverenu pri~u iz prve ruke, kako je na dan izbora na ve~eri kod Dobrice ]osi}a jedan radoznali francuski novinar od doma}ina tra`io unapred rezultate glasawa, na {ta je predsednik Jugoslavije sa zebwom pozvao svog ro|enog brata u Velikoj Drenovi i konspirativno ga upitao koga je zaokru`io: “Normalno, Slobu i [e{eqa.” “Za wih je izgleda glasala i cela Srbija” – dodao je na to skru{eno ]osi}, mo`da prvi put zaboraviv{i {ta se tada vrzmalo po glavama srpskih seqaka, koji su prostodu{nom i egzaltiranom Vuku Dra{kovi}u obe}avali da }e i wega vrlo rado izabrati, al’ tek kada bude na vlasti. Zvu~i paradoksalno da je to {to }e Slobodan Milo{evi} najverovatnije pasti na dan svoje kona~ne pobede, makar posle bio rehabilitovan, namirisao jedino dr Vojislav [e{eq. On je, dodu{e, Milo{evi}a otvoreno i sramotno ulizi~ki hvalio i podr`avao pravdaju}i to izborom izme|u izdajnika i patriota, ali je ~iwenica da su najgore pro{le one stranke ~iji lideri za svoju korist nisu savetovali svojim bira~ima da glasaju za aktuelnog predsednika Srbije. Na`alost, [e{eq je u ve}ini stvari koje govori u pravu, barem koliko i komunisti~ki ideolozi ~ija nas je pravovremenost toliko puta skupo ko{tala. Jo{ ne{to se vo|i srpskih radikala mora priznati. Gotovo sve opozicione lidere pobedio je prethodno vrlo superiorno u direktnom TV duelu. Neki su skloni ~ak i da mu se javno odu`e {to nam je otvorio o~i. Kada se sve sabere i oduzme, izgleda kao da nas je ve}ina opozicionih prvaka samo tokom ovih godina namerno zavla~ila i zamajavala, mo`da po ne~ijem nalogu zauzimaju}i mesto onima koji su najverovatnije nekako i mogli pobediti Slobodana Milo{evi}a. Pre svega zahvaquju}i wima, umesto ozbiqne bitke s opasnim protivnikom do sada smo samo bili bespomo}ni i unezvereni svedoci wihovih tragedija i poraza u uli~nim ili izbornim sukobima s predsednikom Srbije. Za razliku od wih, vojvoda [e{eq je osetio da Milo{evi}a mo`e da sru{i iskqu~ivo onaj ko je jako blizu uz wega. Apsurdnost srpske politike postaje jo{ ve}a ako se pretpostavi da je ~ak i sada ozlogla{eni Milan Pani} mogao lepo i komotno da ostane na vlasti, pa ~ak i pobedi na izborima i postane demokratski predsednik Srbije, da nije i nesmotreno napao Slobodana Milo{evi}a, a pogotovo {to se sumwa da bi ~ak i jedan Vuk Dra{kovi} mogao do}i na ~elo Srbije, kad bi to hteo Milo{evi}. Kad sam ga prvi put videla, dr Vojislav [e{eq je bio tek de`urna luda s disidentskih tribina, ali dok se on u me|uvremenu opametio, ostali opozicionari su polako, ali sigurno, sami sebe marginalizovali, pateti~no se predstavqaju}i kao zemaqski izaslanici Sv. Save, samozvana oli~ewa svekolikih vrlina ili osvedo~ene demokrate, iako je i obi~an svet s prose~nim pam}ewem vrlo lako, uprkos wihovoj novoj liberalnoj i demokratskoj slatkore~ivosti, u wima prepoznavao izvr{ne sekretare CK, ideologe marksisti~kih centara, hajka~e na slobodne mislioce i revnosne policijske dou{nike iz sektora kulture. 314
Budimo realni: dobar deo opozicije narodu prosto ide na `ivce, jer su mu jako sumwivi ti koji pani~no glume fino}u i ~isto}u, sad kad smo svi zava|eni, zara`eni, oboleli i prqavi. Gromoglasni vo|a srpskih radikala zato se ukazao kao opravdani izraz op{tenarodnog besa zbog svega {to nam se desilo, iako je i on nekada izgledao nemu{to, jadno, bedno i raspame}eno, kad je samostalno i bez slu`bene dr`avne podr{ke vadio Tita iz groba i u komadima ga nudio rasturenim republikama i pokrajinama, kad se ponosio s titulom ~etni~kog vojvode popa Mom~ila \uji}a i mestom istaknutog dvorjanika u iznajmqenom motelu na madridskom drumu nekakvog Alekseja An`ujskog, komi~nog pretendenta na srpski presto. [e{eq ni najmawe ne razume one koji ka`u da bi wegova razorna kritika opozicije bila daleko delotvornija da je na isti beskompromisni na~in kritikovao i Milo{evi}a. Ali, kad bi to radio, on bi istog ~asa bio gurnut u zape}ak i tek jedna od tolikih bezubih opozicionih toroku{a sa praznim pri~ama, dok otvorena televizijska za{tita Slobodana Milo{evi}a daje svakom wegovom suludom postupku celishodni dignitet odbrane nacionalnog interesa, ve} svedenog na o~uvawe Milo{evi}eve neograni~ene li~ne vlasti. Bojim se samo {ta }e biti sa [e{eqom kad se zaista doka`e da je on ne samo ve}i Srbin od Milo{evi}a, nego i – ve}i komunista. Ve}ina komunisti~kih penzionera u [e{eqevom pokvarewa~kom zanosu prepoznaje svoju izgubqenu revolucionarnu mladost. Iako su nominalno sasvim razli~ite, wegove ideje izgledaju veoma bliske svemu onome za {ta su se i oni nekad davno borili. Takav kakav je, dr Vojislav [e{eq im daje posledwu nadu da `ivot nisu uzalud potro{ili, {to su nepromi{qeno i neoprezno poku{ali da doka`u lideri nekih opozicionih stranaka, tako|e i sami sumwive komunisti~ke pro{losti, olako rehabilituju}i sve ono sa ~im su komunisti jo{ 1945. raskrstili i one {to su ih sve redom potamanili u oslobodila~koj no}i dugih no`eva. Uzoran komunisti~ki pedigre Kako je vojvoda ponovo postao komunista? Jednostavno, on to nikad nije prestajao da bude, bez obzira {to se prema potrebi napadno maskirao i deklarisao. Po{to mu se brada nikad nije primila, uvek je ostao }osav, netolerantan, prek i iskqu~iv prema svemu {to mu je ostalo nepoznato i nedostupno, oprezan i sumwi~av prema svakom ugla|enom pona{awu, finim manirima, vi{ku obrazovawa i kulture, znawu stranih jezika, snala`ewu u otmenim restoranima i dru{tvu svetskih prijateqa. Takve je odmah nepogre{ivo prepoznavao i progla{avao za dr`avne i nacionalne izdajnike, jer su mu delovali zagonetno, {pijunski i pokvareno, ba{ kao i wegovim nedosti`nim uzorima iz komunisti~kog kamenog doba, kojima je svaki pojedinac, koji je znao i imao ono {to oni nisu, izazivao sumwu i predstavqao opasnost sve dok ga ne bi li{ili `ivota, osakatili ili bar osramotili i ukaqali. Kada bi sam vi{e znao, [e{eq bi imao vi{e ume}a, sposobnosti, takta i vaspitawa, ali verovatno zbog toga ne bi delovao ovako sigurno i samopouzdano. Wegov mentalitet tipi~nog revolucionara, ranije komunisti~kog, sada nacionalnog, podrazumeva naro~iti borbeni stil u privatnom antiimperijalisti~kom ratu, budu}i da je jo{ rob prevazi|enih Lewinovih ideja o dr`avi i revoluciji i imperijalizmu kao posledwem stadijumu kapitalizma. 315
Novije, komplikovanije i mudrije kwige, nikad nije pro~itao, po{to je, vrlo brzo pomislio da sve zna Vojvoda Voja, pored neskirvenog prezira izaziva i iskreno sa`aqewe, jer o `ivotu prakti~no zna samo ono {to je nau~io iz raznih marksisti~kih uybenika i bro{ura. Kao poznata bubalica (diplomirao je, magistrirao i doktorirao udarni~ki pre svih rokova, o na nekom kursu, propustiv{i da prethodno bilo {ta nau~i). Li~i na veliko dete socijalizma i ogromnog bumbara iz komunisti~kog inkubatora, koji je uspeo da postane najmla|i doktor Titovog i Kardeqevog naoru`anog naroda, po{to osim komunisti~ke vere i nevere i stra{nog kazamata u bosanskom tamnom vilajetu, u `ivotnoj biografiji ni{ta drugo i plemenito nije mogao imati. Nisam mnogo sentimentalna, ali mi je `ao {to }e ga, kada za to do|e prigodno vreme, wegovi bezo~ni patroni bezdu{no zgaziti i zgwe~iti na ulici kao bubu {teto~inu, zbog svega onoga {to je upravo za wih odu{evqeno obavio u politi~koj kanalizaciji, prqavim rukama, bez za{titnih higijenskih rukavica. U krajwoj liniji, stvarno je tu`no da je Vojislav [e{eq ipak samo portparol – megafon Republi~kog MUP-a koga na poverqivoj vezi dr`i nekakav anonimni inspektor koji ga je do ju~e gonio, od koga ~ak i Milo{evi} javno zazire da se slu~ajno ne uprqa, umesto da sa svojim prijateqima i kumovima sru{i ono {to je jednom zavereni~ki zapo~eo. Ali, potpuno je razumqiv wegov pani~an strah od neizbe`nog i nadolaze}eg novog doba, kao doktor op{tenarodne odbrane, zakre~enog i ispranog mozga, eventualno bi mogao da na|e posao kao no}ni ~uvar kod Pani}a u ICN-Galenici u Zemunu. Ponosni i prkosni lider srpskih radikala se, me|utim, ne da ni~im zbuniti. Najavquje da }e ~im do|e na vlast uhapsiti bez ikakvog razloga Pani}a, Ran~i}a, profesora Stojanovi}a, a mo`da ~ak i samog ]osi}a, po{to je i sam u{ao u veliku politiku, samo zbog toga {to je nevin, na pravdi boga, robijao. Za wega i nema drugog smisla `iveti ukoliko nisi uhap{en ili ukoliko nisi drugoga uhapsio. Nije mu bilo lako. Tolike godine je tamnovao u Bosni zbog srpstva i bilo je sasvim normalno da poveruje da je u~inio dovoqno i da u `ivotu ne mora vi{e ni{ta da radi, osim da do|e u Beograd i {irokogrudim i bezbri`nim Srbima ispostavi i naplati svoj ra~un. U tome je tako revnosan da ne krije da je spreman da, po{to je wegov `ivot ionako nepovratno upropa{ten i unesre}en, naknadno unesre}i i zape~ati sudbine i ostalih Srba. ^esto ide toliko daleko da se opravdano postavqa pitawe kako je mogu}e da obe}ava da }e da brani celu Srbiju, ali ne i svoje rodno selo, koje su usta{e i muslimani ba{ ovih dana zauzeli i spalili. Zaista je dirqivo {to je [e{eq zabrinut za sve Srbe sveta, da mu je potpuno svejedno {ta mu je sa sestrom, koja je ostala neza{ti}ena negde u Hercegovini. Oduvek je bio tako divan, bri`an i pa`qiv Srbin, da mi se svojevremeno iskreno po`alio kako wegova prva `ena umalo od wega nije pobegla u muslimansku veru, po{to joj je vaspitno polomio kosti. Bez obzira na sve, [e{eq je imao daleko boqi pedigre da u revoluciju povede bosanske Srbe od Radovana Karayi}a, koji ga je eventualno rutinski pregledao, kao psihijatar i sudski ve{tak, kad su ga slali u sarajevski zatvor. 316
Mo`da nije u redu re}i da ve}ina [e{eqevih sledbenika predstavqa ozbiqan ekolo{ki talog, ali je ~iwenica da on za sobom vodi sve `ivotno hendikepirane, ophrvane raznim nepravdama i nezadovoqne svojim sopstvenim udesom, kao reprezent {irokih i poni`enih narodnih masa, ba{ kao {to je nekad Sloba rehabilitovao i posvetio zavi~ajni akcenat i ga|awe pade`ima, kao vrhunsku vrlinu, pridobijaju}i obi~no sobom jako zadovoqan narod, ~vrstim obe}awem da ga uop{te ne}e mewati. Niko nikad ovde nije uspeo u politici, ako je svom narodu govorio pravu istinu o wemu. Takvi su uvek bili omra`eni, pa je i normalno {to je srpska opozicija izgubila u naivnom uverewu da }e ih narod podr`ati, iako mu je neodmereno sasula previ{e istine u lice, ne shvataju}i da daleko ve}e {anse imaju oni koji mu se ulizuju. Blagoslovene zablude deluju neuporedivo privla~nije i zanosnije od surove, onespokojavaju}e i bolne istine. Jedan ~ovek, a kamoli ceo narod, retko je sre}an i miran kad se do kraja suo~i sa istinom. To je toliko neprijatno, ~ak i nepristojno, da to treba samo ~initi onda kad je ve} sve gotovo i propalo. Zbuwuju}a je samo jedna stvar. Iako [e{eqa mnogi tajno podr`avaju (kako su i izbori pokazali), malo je pametnih, uglednih i ozbiqnih osoba koje bi pristale da se zajedno s wim pojave u parlamentu, na bini, u kafani, pa ~ak i da ga planirano sretnu na ulici. Znam mnoge koji su u strahu da im [e{eq sada ne ponudi neku funkciju. Celog `ivota se ne bi oprali! ^ak i oni koji su za wega glasali, i to ni po koju cenu javno ne priznaju i pona{aju se rezervisano, dok on i wemu sli~ni {to pre ne zavr{e krvav i prqav posao pravqewa izgubqene dr`ave. ^udno je {to i udaja za dr Vojislava [e{eqa predstavqa u ovoj Srbiji ne{to neprili~no i sramotno. Postavqa se pitawe kako je ona predivna i prelepa devojka mogla pasti tako nisko i postati wegova `ena, dok je istovremeno cela svetska {tampa odu{evqeno pozdravila ven~awe legendarne Bri`it Bardo sa Le Penovim najbli`im saradnikom. U [e{eqevom slu~aju ~ak ne va`i ni ono pravilo da lepotice vole ba{ fa{iste, prostake i razbojnike. Kako bi Srbija stvarno izgledala pod [e{eqem? Nema sumwe da bi on, po{to ni za {ta objektivno nije stru~an, mogao voditi bukvalno sve ministarske resore: i privredu, a pogotovu pravosu|e. Ve} je napravio klasifikaciju dobrih i lo{ih Srba, izdajnika i patriota, po kojoj bi patriote bili u mawini (glupqi od wega), a izdajnici u ve}ini (pametniji od wega). Vojvoda [e{eq bi svakako bio i odli~an ministar spoqnih poslova, jer se ve} dokazao kao uspe{an diplomata. To {to je svojevremeno pretio da }e trovati vodu plavim {lemovima, treba uzimati mawe u obzir u odnosu na to {to se on li~no pre nekoliko godina trijumfalno vratio iz Amerike sa titulom ~etni~kog vojvode i dvesta hiqada dolara u yepu, da kupi ku}u i {tampariju, spremaju}i se da postane komforan re`imlija. Tamo je sekao Tita i komuniste na komade, dok su wegovi doma}ini prisutnima obi~no poturali {e{ir da ubace dobrovoqni prilog za ovog uli~nog svira~a antikomunizma, koji je od borbe protiv komunizma odustao, ~im se malo sku}io. Wegov sada{wi gnev sasvim je razumqiv: po{to se i sam stranim i tu|im parama sredio, opravdano je posumwao da }e to uraditi jo{ neko i da u tom pogledu ne}e ostati nikakav izuzetak. 317
No, [e{eq bi bio najboqi kao ministar odbrane. Kad pre neki dan generali nisu mogli da, kao koliko-toliko stru~na lica, objasne narodu kako }emo u ratu pobediti ceo svet, odre|eno je da dr Vojislav [e{eq u vojni~koj TV emisiji mrtav hladan izlo`i kako po Bosni jednostavno treba ra{trkati srpske tenkove i na taj na~in ih sakriti od vidokruga ameri~kih bombardera, kao da te iste tenkove nisu u Sloveniji, u koloni zaustavqale i najobi~nije barikade na putu, koje su ko~operno postavqali seqaci iz okolnih sela. A najboqi dokaz u koliko smo nezavidnom polo`aju je ba{ to {to nam u ovom trenutku samo [e{eq mo`e obe}ati i garantovati da nam se ni{ta stra{no ne}e desiti.” Pored [varma, Filipovi}a ili Stefanovi}a ostali antisrpski novinari te{ko su dolazili do prostora u “Vremenu”. Tako se 18. januara 1993. godine jedva probio ~lanak Ivana Radovanovi}a pod naslovom “[e{eq protiv ]osi}a”, najavqen kao “Kratka istorija disidentstva”. U podnaslovu Radovanovi} poku{ava da bude duhovit: “Nekada{wi u~iteq i |ak, verni prijateqi, svoj odnos su doveli do ~istog savr{enstva”. Autor, pi{u}i o sukobu na relaciji [e{eq - ]osi}, kao ilustraciju nezahvalnosti dr [e{eqa, uvodi i pri~u o po~ecima sukoba izme|u dr [e{eqa i Dra{kovi}a. Sve tuma~i proizvoqno, kao {to je zlonamerno i wegovo tuma~ewe prvih disidentskih koraka dana{weg lidera srpskih patriota. “Mnogo godina ranije, kada je, prema sopstvenim re~ima, “gutao” svaku re~ koju je izgovorio Dobrica ]osi}, “upisivao svaki wegov rezon” i “trudio se da ga sledi i politi~ki i idejno”, dr Vojislav [e{eq verovatno nije ni sawao da }e se cela ta pri~a zavr{iti na slede}i na~in: [e{eq: “Vi ste bili na Galebu!” ]osi}: “Vi ste doktorirali na Titu!” [e{eq: “La`ete!” Neidentifikovani glas: “Pozovite obezbe|ewe!” I – to je bio kraj. Ubrzo posle ove farsi~ne scene [e{eq je jo{ glasnije ponovio svoj sada ve} stari zahtev o skup{tinskom uskra}ivawu poverewa ]osi}u, a po beogradskoj ~ar{iji su krenule pri~e o ]osi}evom planu da se [e{eq uhapsi. Nekada{wi u~iteq i |ak, verni prijateqi, svoj odnos su doveli do ~istog savr{enstva. Ni{ta nije slu~ajno, rekao bi na ovo Slobodan Ini}, u~esnik i svedok nekada{wih zbivawa na poznatoj disidentskoj sceni i jedini sagovornik “Vremena” koji je o tada{wim odnosima [e{eq-]osi} pristao da govori pod imenom i prezimenom. Dani tamnovawa Sam [e{eq je, ina~e, u tu pri~u uleteo najmawe kao nacionalista. I prema sopstvenom svedo~ewu (u nekoliko kwiga koje je o tom periodu objavio), na put ka ~inu vojvode krenuo je, iznutra, kao mladi buntovnik protiv tada{we partijske birokratije i jednog falsifikovanog magisterijuma. Problem je bio u tome {to je mentor ~oveka koji je falsifikovao taj magistarski rad (Brana Miqu{) bio niko drugi do visoki partijski funkcioner Hamdija Pozderac i {to je, prema Ini}evim re~ima, tada{we bosanskohercegova~ko rukovodstvo sukob sa mladim buntovnikom do`ivelo kao sukob sa nekim opasnim “srpskim” idejama. 318
S druge strane – opet problem – ve}ina [e{eqevih branilaca iz Beograda, tvrdi Ini}, tako|e je svoj posao do`ivela kao obra~un sa muslimanskim idejama i [e{eq se na{ao u prili~no nezgodnoj situaciji. “Stisli su ga sa obe strane i prosto je morao da se opredeli.” Dodatni motiv za to svakako je bilo i grubijansko terawe [e{eqa u zatvor. “Jednog dana javila mi se telefonom wegova majka”, govori Ini}, “i rekla da Voju tamo (u zatvoru), stra{no biju, da su mu skroz prsti plavi od udaraca i da je u o~ajnoj situaciji. Odmah sam pozvao Kostu (^avo{kog) i ubrzo zatim reagovao je Odbor za za{titu slobode i prava gra|ana (na ~ijem ~elu je bio Dobrica ]osi}) pismima bosanskom i jugoslovenskom predsedni{tvu. Posle toga Voju su prebacili vaqda u zatvorsku biblioteku i polo`aj mu je znatno popravqen.” U danima tamnovawa i borbe protiv bosanske birokratije ]osi} je svakako bio jedan od qudi koji su najvi{e pomagali [e{equ. Prema mnogim svedo~ewima, i materijalno (brinu}i se, izme|u ostalog, i o [e{eqevoj `eni i tek ro|enom detetu), a o duhovnom uticaju ve} je sve rekao sam [e{eq. Prema Ini}u, me|utim, ]osi} je svakako i jedan od glavnih krivaca za kasniji pogre{an razvoj mladog buntovnika. “On je, prosto, bio radikalan i trebalo ga je posle tog zatvora nekako smiriti, vratiti ga kwigama i struci. Sreo sam ga ~im je iza{ao iz zatvora, u Institutu dru{tvenih nauka. Mi}unovi} i ja smo ga tada ube|ivali da spusti loptu, da se vi{e ne zale}e, da jo{ ne{to pro~ita, a on nam je odgovorio, vade}i iz torbe neku kwi`icu o Aleksandru (Kara|or|evi}u) i pri~aju}i kako }e da ide kod wega. I ba{ tada, kada je o~ajni~ki lutao po gradu i tra`io neki posao, bukvalno niko nije hteo da ga primi. A ube|en sam da je ]osi} tu mogao da mu pomogne. Prosto, i on i svi ostali koji su prethodno podr`avali [e{eqa i pojili ga svojim u su{tini nacionalisti~kim idejama po~eli su da se pla{e wegove naglosti i radikalizma i gurali su ga {to daqe od sebe. Nisu hteli minu u krilu, a napravili su atomsku bombu.” Su{tinski, ceo problem je bio u tome {to je [e{eq, izmu~en u zatvoru, beogradske, uglavnom salonske ideje o srpskom nacionalnom pitawu shvatio onako kako je jedino mogao – krajwe radikalno. U zatvor u{ao mladi buntovnik, iz zatvora iza{ao ube|eni monarhista i nacionalista, u shvatawima previ{e tvrd za “praksisovce”, sa kojima je, kao i sa ]osi}em, raskrstio ~im je iza{ao iz zatvora, jo{ 1986. godine. Ne na{av{i, zahvaquju}i i tom sukobu, nikakav posao, [e{eq po~iwe da prodaje svoje kwige po ulicama i stalno ga je mogu}e bilo videti u krugu oko “Moskve”. Ini} ka`e da je pri svakom wihovom susretu [e{eq bio sve gnevniji i gnevniji i da mu je – a to je ve} bilo 1989. godine – daju}i mu “Otvoreno pismo gospodinu Dobrici ]osi}u, srpskom akademiku” (delove u ovom broju prenosi “Vreme”), rekao: “Pokaza}u ja wima!” U “Otvorenom pismu” [e{eq ka`e da je razlaz sa ]osi}em do`iveo kao “otvorenu ranu”; {to Ini}u ni najmawe nije ~udno. “On je bio mlad i odnosio se prema ]osi}u i, na primer, Qubi Tadi}u (koji je bio na ~elu Instituta u vreme kada je [e{eq bezuspe{no poku{avao da se tu zaposli) kao prema roditeqima. Verovatno je posle mislio da su ga ti roditeqi na neki na~in izdali.” 319
Pomenuto “Otvoreno pismo” je zanimqivo i po tome {to predstavqa posledwi pisani trag [e{eqevih emocija, bar kada je re~ o onima tipa “otvorene rane” zbog prekida prijateqstva. Sve posle toga, dobro nau~en i ope~en, vojvoda je rado bez ikakvih dubqih ose}awa. Pri tom je i sam priznao da, kada se, na primer, dere, ili ma{e pi{toqem, to radi sasvim sra~unato. Uzgredni savezi Dobar primer za to je i razlaz [e{eqa sa svojim kumom Vukom Dra{kovi}em. Obojica u~esnici i prvobitne disidentske i potowe opozicione scene, Dra{kovi} i [e{eq su 14. marta 1990. godine formirali Srpski pokret obnove, fuzijom Srpskog slobodarskog pokreta u kojem su, uz [e{eqa bili sada{wi ~lanovi SPO Bogoqub Pej~i} i Aleksandar ^otri}, i onog dela Srpske narodne obnove koji je zajedno sa Dra{kovi}em napustio Mirka Jovi}a. Samo nekoliko meseci kasnije [e{eq se sukobio sa Dra{kovi}em, po svemu sude}i oko primata u stranci, mada je povod bila akcija omladine SPO (“minirawe” pozori{ne predstave “Sveti Sava”), za koju je Dra{kovi}, pisac, mislio da je previ{e radikalna. Ono {to je tom prilikom, a kasnije pogotovo, [e{eq rekao o Dra{kovi}u ponajmawe je li~ilo na odnos dva kuma (Dra{kovi} je krstio [e{eqevog sina Nikolu). Dra{kovi} se u po~etku snebivao, da bi kasnije i on kumu po~eo da vra}a na isti na~in. “Dobrosusedski” odnosi nisu, naravno, karakteristika samo za prijateqstva u kojima je jedan od prijateqa bio Vojislav [e{eq. Ako se ~ovek samo malo priseti, vide}e kako su mnoga sada `estoko suprotstavqena imena koliko pre dve godine sedela u istim klupama. Demokratsku stranku tako su, na primer, osnovali, izme|u ostalih, i Vladimir Gligorov (sada ni u jednoj stranci), Vojislav Ko{tunica (sada u Demokratskoj stranci Srbije), Kosta ^avo{ki (Srpska liberalna), Slobodan Ini} (ni u jednoj stranci), Nikola Milo{evi} (Srpska liberalna). Milenko Radi} je politi~ku karijeru zapo~eo u Narodnoj radikalnoj stranci (kasnije je bio u SPO i Deposu, sada je uglavnom napustio politi~ki anga`man), Mihajlo Mladenovi} je tako|e osnivao Narodnu radikalnu (sada je u Srpskom rojalisti~kom bloku), Ivan \uri} je iz Liberalnog saveza pre{ao u Reformiste, a odatle u Pariz, Leon Kojen i Nikola Barovi} su zajedno bili u Demokratskom forumu. O raznim uzgrednim savezima koji su tokom te dve godine istom brzinom nastajali i nestajali – ne treba ni pri~ati. Ipak, danas jo{ ~udnije mo`e da deluje spisak, na primer nekada{wih ~lanova Odbora za za{titu sloboda i prava gra|ana. Uz Dobricu ]osi}a, tu su bili i Vojislav Ko{tunica, Nikola Milo{evi}, Neca Jovanov, Neboj{a Popov, Kosta ^avo{ki... qudi koji su kasnije zastupali apsolutno suprotne ideje. Slobodan Ini} smatra da se niko od wih pri tom ni najmawe nije promenio. “I tada su ti qudi nastupali sa razli~itih pozicija i vezivao ih je samo isti posao – borba protiv tada{weg re`ima. Na primer, Ko{tunica je bio jedini u tom dru{tvu koji nikada nije bio u partiji i koji je i u porodici ve} imao neku vrstu odnegovane gra|anske ideje; ]osi} je, po mom mi{qewu, bio predstavnik ideje socijalnog konzervativizma i nacionalizma, ^avo{ki je bio nacionalista, Neca Jovanov liberalan duh... Ja sam i danas ube|en da je deo nas, recimo, svojevremeno branio Paragu i Izetbegovi}a zato {to je to bilo u skla320
du sa na{im gra|anskim idejama o pravu na slobodu re~i, na primer, a deo zato {to su wima tra`ili budu}e partnere. Verujem i da je to bio ]osi}ev razlog, ovaj drugi.” ]osi} kao uto~i{te Ako krenemo unatrag jo{ daqe od osamdesetih, opet }emo nai}i na qude koji danas imaju malo zajedni~kog. Tu je ponovo ]osi}, pa Mihajlo Markovi} (danas glavni ideolog SPS), Kosta Mihajlovi}, Mihiz, @ika Stojkovi}... Interesantno je, opet, da je najmawi broj opozicionara iznikao iz kruga qudi koji su u posledwih pedesetak godina zapam}eni kao predstavnici najnaprednijih ideja – srpski liberali. Ponovo Ini}evo obja{wewe (uz napomenu da je i sam pripadao liberalima): “Liberali, jednostavno, nisu bili nacionalisti i ja verujem da su tada{wi disidenti, pa i ]osi}, koji im je bio na ~elu, ~ak i pomalo likovali zbog wihovog pada. Ceo problem je u tome {to se to kasnije opoziciono jezgro, u stvari, formira, mada ni sa kakvom namerom, pod Rankovi}evim skutom. ]osi}, na kraju krajeva, i pi{e svoje ~uveno pismo posle Rankovi}evog pada. On je (Rankovi}), naime, bio predstavnik upravo one socijalno konzervativne ideje koju ja vezujem za ]osi}a i onog centralizma na kojem je po~ivala Jugoslavija i koji jeste odgovarao Srbiji. Pri tom, Rankovi} nije bio nacionalista, ve} komunista, kao i ]osi}, ali problem sa komunizmom i jeste u tome {to se on javqa kao negacija nacionalizma a kasnije mu upravo nacionalizam postaje posledwa faza. Dakle, liberali su imali previ{e napredne ideje za ]osi}evo dru{tvo, a kada su oti{li, na scenu su stupili Dra`a Markovi} i Petar Stamboli}, koji pu{taju nacionaliste da rade svoj posao, samo da pri tom budu tihi. Na taj na~in ta prvobitna ideja, u su{tini nacionalisti~ka, ostaje da `ivi.” Bez obzira na motive, ]osi}eva uloga u opstajawu tog disidentskog opozicionog duha, svakako je odlu~uju}a. Mnogo pre nego {to se na ovim prostorima i razmi{qalo o strankama, on sam je bio “~ovek stranka”, svakako li~nost sa najvi{e idejnih sledbenika u Srbiji. Mnogo kasnije, pomenuti Petar Stamboli} je, odgovaraju}i Slavoqubu \uki}u na pitawe za{to vlasti nikako nisu pu{tale ]osi}a u javnost, rekao: “On bi povukao narod.” Sve to, ipak, ne zna~i da je ]osi} bio i prvi i jedini. Mnogo pre wegove disidentske pojave sa na{e politi~ke scene je nestao onaj posle rata preostali predratni deo opozicije. “To je {teta, jer bismo, u suprotnom, imali finu vezu sa demokratskim tradicijama”; ka`e Ini}. Svakako, ne treba zaboraviti i Milovana \ilasa, po nekima “najve}u disidentsku pojavu u Isto~noj Evropi posle Trockog”. Me|utim, \ilas, jednostavno, nije imao dovoqno sledbenika, uz neugodan podatak da su wegovi qudi po pravilu gore prolazili od ]osi}evih. “To je tipi~no”, ka`e Ini}, “Komunisti kada odu sa vlasti (a \ilas je bio komunista) nikada vi{e nemaju sledbenike, a nacionalisti (]osi}ev slu~aj) po padu samo poja~avaju svoj uticaj na qude i imaju sve vi{e i vi{e sledbenika”. Tako|e, bez obzira na motiv, ]osi} je dugo predstavqao i glavno uto~i{te svim slobodoumnijim qudima i iz ostalih delova Jugoslavije. ^esti gosti su mu bili naro~ito predstavnici slovena~ke inteligencije (Taras Kermnauer, Rupel), a ovaj potowi ga je nedavno ponovo pose}ivao, ovoga puta zbog “me|udr`avnih poslova”. 321
I kada je ve} postao neprikosnoveni vo|a ovda{wih disidenata, ]osi} je naleteo na [e{eqa, nesretnim slu~ajem upletenog u politiku. Sve ostalo je istorija.” Smewivawem ]osi}a bavio se i Milan Nikoli} u ~asopisu “Intervju” od 22. januara 1993. godine. U tekstu pod naslovom “Od patriote do izdajnika” autor bezrezervno staje na stranu Dobrice ]osi}a, pri ~emu ne {tedi u napadima na dr Vojislava [e{eqa, pre svega optu`uju}i ga za nedoslednost. Propustio je da ka`e da je do promene stava srpskih radikala do{lo pre svega zbog popustqivosti Dobrice ]osi}a prema srpskim neprijateqima, te da je vodio pregovore i potpisivao i ono za {ta ga Skup{tina nije ovlastila, a {to se duboko kosilo sa srpskim nacionalnim interesima. “Taj isti ~ovek od “izuzetnog ugleda u zemqi i svetu”, koji u`iva puno poverewe gra|ana Jugoslavije, za vladaju}u stranku, koja ga je predlo`ila za predsednika zbog ~ega je bio sumwiv opoziciji, samo posle pola godine postao je “eksponent stranih sila” ~iji je “nalogodavac u Va{ingtonu” nasuprot verovawu nacije da su ]osi}evi nalogodavci u wegovim kwigama. Teza o ]osi}evom izdajstvu dokazivana je wegovim pregovorima sa Tu|manom i predajom Prevlake me|unarodnim mirotvornim snagama. To kamenito poluostrvce postalo je simbol ]osi}evog neverstva, a niko i ne pomiwe da su autori te teze prihvatawem Vensovog plana me|urepubli~ke granice priznali kao dr`avne i ostavili tri miliona Srba da `ive u novostvorenim dr`avama Hrvatske i Bosne. Da vladaju}a stranka do`ivqava ]osi}a kao svog glavnog protivnika, vidi se i po tome {to je odmah posle izbora otvorila sezonu lova na predsednika. Kako se gazi re~ Niko nije tako `estoko sebe demantovao i pogazio svoje re~i kao vojvoda [e{eq. Izbor ]osi}a za predsednika on je do~ekao re~ima: “To je odli~no re{ewe za srpski narod jer je Dobrica ]osi} li~nost koja u`iva najdubqe po{tovawe. Dokazani je borac protiv titoizma, decenijama je bio primer za ugled i u~iteq svima nama mladim disidentima. Demokratski smo stasavali pod wegovim okriqem. Pre svega iskren je patriota i ~astan ~ovek. Kao ~ovek koji nije ~lan nijedne stranke, predstavqa idealni kohezioni faktor unutar uzavrelih srpskih strasti.” Samo {est meseci kasnije, svog u~iteqa i ~asnog ~oveka, [e{eq je nazvao la`ovom, “dokazanog borca protiv titoizma” komunisti~kim komandantom koji se pona{awu u~io na Titovom “Galebu”; patriotu koji je uspostavio “prinudnu upravu nad Srbijom, a “idealni kohezioni faktor” kad je predlo`io vladu nacionalnog spasa, poku{ajem da se revidiraju rezultati izbora i po svaku cenu proguraju “propali politi~ari Dragoqub Mi}unovi} i ^edomir Mirkovi}”. [e{eq je postao prvoborac ru{ewa ]osi}a jer je prvi najavio da }e wegova stranka u Skup{tini Jugoslavije tra`iti ili ostavku ili razre{ewe predsednika ]osi}a. Posle sukoba sa ]osi}em, [e{eq je na konferenciji za {tampu rekao da predsednik ne treba da putuje u @enevu jer nema tamo {ta da tra`i i da bosanski Srbi ne}e dozvoliti da im ]osi} ne{to nametne. Sada kada je u @enevu putovao i Milo{evi} i podelio slavu “mirotvorca” koji je spasao @enevsku konferenciju, vojvoda se nije izjasnio da li je Milo{evi} imao pravo da se me{a i name}e Srbima iz Bosne {ta da prihvate. 322
Naravou~enije torte sa {lagom Za opoziciju, ]osi} je u demokratu preru{eni komunista koji se, kako je rekao Vuk Dra{kovi}, prihvatio predsedni~ke kandidature da bi tim manevrom “spasao najomra`eniji re`im na svetu” i svog “sada{weg komandanta Milo{evi}a”. I za svoj poraz na izborima opozicija glavnu krivicu svaquje na ]osi}a. Tome je podlegao i odmereni Du{an Mihajlovi} koji u jednom intervjuu ka`e da je ]osi} “pravi gubitnik i uzrok poraza na izborima” jer nije shvatio da u ovoj zemqi nema realnih uslova za demokratiju. Lideri opozicije trebalo bi da se ipak prisete svoje rascepkanosti koja se meri trocifrenim brojem partija, dvogodi{wom neaktivno{}u u stvarawu strana~ke mre`e, me|usobnim ratobornim optu`bama, `e{}im i brutalnijim nego protiv vladaju}e stranke, svoje nesloge i neujediwenosti, a pre svega poznatog Gligsmanovog naravou~enija torte sa {lagom: “Tortu ne ~ini sme{nim onaj koji je lansirao, nego onaj koji je dobije on nije video {ta se sprema i ne razume {ta ga je sna{lo.” Koliko je ]osi} usamqen u svom rukovo|ewu dr`avom, do brutalnosti je potvrdilo wegovo bo`i}no dramati~no, upozoravaju}e obra}awe naciji da nam se sprema takvo stra{no zlo rata i nacionalnog uni{tewa, da se druge obale spasa mo`emo dohvatiti samo pametnom, koncentracionom vladom nacionalnog spasa. Ta vapiju}a molba jednog dubokomisle}eg ~oveka do~ekana je frontalnim odbijawem i pozicije i opozicije. Socijalisti i radikali su taj predlog odbili s obrazlo`ewem da time ]osi} poni{tava “voqu naroda” na izborima gde su oni dobili najvi{e glasova i da time ho}e na mala vrata da uvedu politi~are koji su na izborima bili gubitnici. Opozicija je ]osi}ev predlog odbacila jer smatra da je zakasnio, a kako re~e Radoslav Stojanovi}, za opoziciju je “neprihvatqivo da sada jede ka{u koju je prethodna vlada skuvala”. Sli~no misli i dugogodi{wi ]osi}ev prijateq Matija Be}kovi}, a odmereni Vojislav Ko{tunica ka`e da je vreme propu{teno zato {to se”koncentraciona vlada i vlada nacionalnog jedinstva obrazuje u vremenima kada se mo`e doprineti spasu nacije uticawem svih relevantnih politi~kih stranaka”. U dramati~nim, sudbinskim okolnostima opstanka naroda, kakve je iscrtao Dobrica ]osi} u svom govoru, nikada nema zaka{wewa u stvarawu vlade nacionalnog spasa sve dok katastrofa nije nastupila, a jo{ mawe je deplasirano na ivici ambisa govoriti o strana~kim interesima u stilu “neka kusaju {to su spremili”. Sve uvrede, etikete i klevete ]osi} je do sada podnosio stoi~ki i dostojanstveno, s gandijevskim trpqewem da samo slabi}i ne opra{taju. Ali ]osi}ev integritet i samosvojnost te{ko je ugroziti. I dok mu kao Prometeju orlu{ine kidi{u na ~ast i dostojanstvo za sada mu priznawe za politi~ku mudrost odaje samo svet, pa ~ak i oni, koji ga kao [iptari, smatraju svojim neprijateqem. U svojoj zemqi on ostaje usamqenik koga {ibaju bez milosti sa svih strana. Predsednik koji iza sebe nema stranku, koga ne podr`ava ni opozicija ni vladaju}a stranka, koga optu`uju za sva zla, te{ko mo`e opstati bez obzira kakvo imao ime. A i za{to? Za{to da se Platonova du{a kr~ka pod Cerazevom kacigom. ]osi}evim odlaskom najmawe }e izgubiti on sam 323
jer wegovu veli~inu ne ~ini politi~ka ornamentika ve} kwi`evno delo. Najvi{e }e izgubiti oni koji uvek i najvi{e gube. Istorija, pa i ona najgora, uvek se doga|a “me|u nama”. “NIN” od 22. januara 1992. godine objavquje ~lanak Dragana Bujo{evi}a pod rimuju}im naslovom: “Nema vedrine sa Drine”. U prili~no crno obojenom ~lanku, najcrwi je dr [e{eq. [ta god on da uradi, ne vaqa, tako je po Bujo{evi}u dr [e{eq i{ao preko Drine samo da bi skupqao politi~ke poene. Ako ne ide u obilazak rati{ta, ne vaqa, a ako ode, jo{ gore. Takvi novinari bi ga proglasili za kukavicu koja komanduje iz Beograda da nije nijednom oti{ao na rati{te. Mada je bilo i takvih kvalifikacija, pa ostaje ~iwenica da je samo narod merodavan da oceni poteze politi~ara. A narod je pozdravqao svakog politi~ara koji bi srpske borce bodrio na licu mesta, na linijama odbrane srpstva. [e{eqa najvi{e, jer je i{ao skoro svakodnevno, {to u Republiku Srpsku, {to u Republiku Srpsku Krajinu. Podnaslov je glasio: “Me|u poga|a~ima politi~ke sudbine Srbije ve}ina misli da su posle Bosne i Hercegovine na redu nevoqe sa Kosovom”. Takvim pesimisti~kim predvi|awima pla{ili su novinari tipa Bujo{evi}a srpski narod kad god bi im se ~inilo da je previ{e trezven, da podr`ava patriote kakav je dr Vojislav [e{eq. Dakle, pred sobom imamo jedan {kolski primer teksta iz ameri~ke {kole utamawivawa svega nacionalnog. “Dok su Srbi iz Bosne i Hercegovine jo{ razmi{qali, pripremaju}i se za svoju Skup{tinu, wihovi sunarodnici muhamedanske vere pripucali su preko Drine i... eto Vojislava [e{eqa, vo|e srpskih radikala, tamo gde treba na poslu za koji je pla}en i koji najvi{e voli: sakupqawe politi~kih poena. [e{eq na Drini, opozicija tamo-amo protestuje, Milo{evi} verovatno zami{qen i ozbiqan. Dakle, stara slika politi~kog `ivota Srbije. Ali, da li je sada to Slobodan Milo{evi}, ~ovek koga su, naro~ito van granica Srbije, nazivali i ratnim hu{ka~em i ratnim zlo~incem, postao odjednom mirotvorac, kako to veruje Vitalij ^urkin, zamenik ministra spoqnih poslova Ruske federacije. Gojko \ogo, predsednik Udru`ewa bosanskih Srba, misli da nema velike vajde od promene svetskog imiya Milo{evi}a. “Kada ga hvale kao ~oveka mira, pona{aju se kao prema kowu u cirkusu kada treba da sko~i kroz vatreni obru~. Daju mu {e}era, a onda ga nateraju kamyijom. Suvi{e je velika ta ma{inerija da bi brzo mewala mi{qewe”, razmi{qa \ogo. Ipak, stari Milo{evi} Ni Leon Kojen ne misli da je re~ o nekom novom Milo{evi}u. Za Koje na to je isti onaj Milo{evi} koji je pristao svojevremeno na Vensov plan: dobar takti~ar, ali lo{ strateg. Propu{ta povoqnije prilike, a onda prihvata i mawe nego {to je ranije mogao da dobije. Vens je shvatio da od Milo{evi}a treba tra`iti jednu po jednu stvar, prvo Hrvatska, posle Bosna, jer je on nepopravqivi optimista. On misli da }e velikim ustupcima od svetske partije postati ~lan Ujediwenih nacija. Ne vidi da je proigrao {ansu da se pojavi na svetskoj sceni, da je jedino izbegao mogu}nost da bude bombardovan. Za Vojislava [e{eqa `enevska rola Slobodana Milo{evi}a nije iznena|ewe. On ka`e da se @eneva mo`e ubrojati u veliki uspeh Milo{evi}a i srpske diplomatije. Na{ je principijelni stav bio da ne treba razgovarati dok sankcije traju. Stav Milo{evi}a bio je druga~iji, obja{wava [e{eq. 324
Svakom razumnom jedini ciq jeste mir. Ako se napravi pa`qiva analiza `enevskih papira, onda }e se videti da je Zapad priznao gre{ku koju je napravio preurawenim priznavawem Bosne i Hercegovine, ali po{to je kompleksan politi~ki trenutak, zapadnim politi~arima je te{ko da ka`u da je ono {to su pre godinu dana uradili bila samo {ala i da sada sve to treba uraditi na drugi na~in, ka`e Neboj{a ^ovi}, mladi predsednik beogradskih socijalista. Da li iza nagovora bosanskohercegova~kih Srba da pristanu na `enevski papir stoji novi ili stari Milo{evi} i od kakvog je to zna~aja za budu}nost gra|ana Srbije? Dragan Veselinov smatra da politi~ka budu}nost Srbije uop{te ne zavisi od Bosne, nego od namera Milo{evi}a. “Ako mu se ne {iri rat, a mo`e da ga pro{iri na Makedoniju, onda }e se pozabaviti odr`avawem lojalnosti stanovni{tva. Tehnika je poznata: otkrivawe zavera, montirani procesi, pronala`ewe izdajnika. Mora}e da odr`ava visoku nacionalnu temperaturu, kako bi bezbedno stigao do leta i `etve.” To ve} li~i na tezu da }e simpatije ste~ene u @enevi Milo{evi} iskoristiti da obavi posao nalik onome na Televiziji Srbije. Zapadni svet }e to mirno gledati kao {to je mawe-vi{e bez ve}ih primedbi gledao i na sli~ne Tu|manove poduhvate. “Ako mi prvi ne ka`emo ko je ukrao opremu televizije Studija B, narod }e misliti da smo mi u to ume{ani. Moramo da ka`emo da partija nije nijednog slova rekla o Televiziji Srbije. Mo`da je to stvar pojedinca, ni Glavni ni Izvr{ni odbor o tome nisu razgovarali”, ka`e Neboj{a ^ovi}. Sankcije ostaju Veselinov smatra da svet ne}e pustiti Milo{evi}a da se bavi ovom vrstom poslova, naravno, pod uslovom da predsednik Srbije to bude `eleo da radi. “Za{to svet ne bi bio zainteresovan za unutra{wa zbivawa u Srbiji? Za{to bi stao na pola puta? Pa, on je celu ma{ineriju i pokrenuo pre svega zbog re`ima u Srbiji! Oni Sadama ili Gadafija mogu da dr`e u nekoj vrsti karantina. Drugo je Jugoslavija, to je wihova ku}a, to je Evropa. Za{to bi oni strahovali od mogu}nosti da se nacionalni virus prenese na Ma|arsku, Rusiju? Pogotovo {to ni Rusiji, kao svojevremeno Jugoslaviji, nisu dali kapital da brzim razvojem spre~e ja~awe nacionalizma”, zakqu~uje Veselinov. Kojen ka`e: I da ho}e, Milo{evi} ne}e imati {ta da sre|uje, jer, jednostavno, ne}e za to imati dovoqno vremena. I on veruje da }e Zapad nastaviti sa pritiskom na Srbiju i Jugoslaviju. “Bilo bi sjajno kada bi se aspiracije Zapada zaustavile na granicama Jugoslavije, ali oni tra`e i vra}awe autonomije Kosova i u tome i jeste pravi problem”, prime}uje Kojen. I \oko se pla{i da }e i bosanski Srbi kao i Milo{evi} biti izlo`eni daqim ultimatumima, jer se u dobru voqu sveta jednostavno ne mo`e verovati. Kao {to sada govore da su za celovitu Srbiju, govorili su za Jugoslaviju. Sankcije – ostaju. To tvrdi i Vojislav [e{eq. “Sankcije nisu uvedene zbog Bosne i Hercegovine, nego zbog Kosova”, obja{wava [e{eq strategiju onih koji vladaju svetom. Neboj{a ^ovi} misli da su dva uslova za ukidawe sankcija: mir u Bosni i jedinstvo partija Srbije oko dowe granice nacionalnih interesa Srbije i Jugoslavije. Ali, ^ovi} ka`e i da }e u Bosni i daqe ratovati bande sve tri strane. [e{eq smatra da mira ne}e lako biti u 325
Bosni, jer jednostavno to ne garantuje `enevski papir. “Dr`ava koja bi trebalo da nastane po tom planu, ne postoji nigde u svetu i nikada nije ni postojala”, ka`e [e{eq. \ogo misli da sankcije ostaju i u tome vidi i naivnog Milo{evi}a, koji ustupke nije uslovio wihovim ukidawem. Wega mnogo vi{e brine {to je stara te`wa Srba da budu pod jednim dr`avnim krovom ili u savezu srpskih dr`ava jo{ jednom odlo`ena. “Sada se moramo opredeliti za postupnost koja na{ ciq pomera u budu}nost, ali ga ni~im ne pomra~uje niti pori~e. Jednostavno, u ovom trenutku bez golemih `rtava vi{e nismo mogli isposlovati u svetskim kancelarijama.” Posao za generacije Od kada su uvedene sankcije, ~ak i kod onih koji su tezu o savezu srpskih dr`ava ozbiqno zastupali, o tome se nije govorilo osim u propagandne svrhe. To mo`e biti ciq tek za nekoliko generacija, uz promewene me|unarodne prilike, ka`e Kojen. Najboqe ~emu Srbi u Bosni i Krajinama mogu da se sada nadaju, jeste odr`avawe statusa kvo u krajinama i uspostavqawe pune unutra{we vlasti na svojim teritorijama u Bosni. Po ^ovi}u, savez srpskih dr`ava je lo{e plasirana ideja a, {to je najgore, Zapad ju je razumeo u negativnom kontekstu, kao nacionalisti~ke te`we Srba, {to nije ta~no. Ustavni principi daju {ansu za mir, posle toga sledi dogovor o teritorijama i granicama, a zatim da vidimo mogu}nosti ekonomskog povezivawa i da tako eventualno do|e do nekog saveza. Svako drugo re{ewe predstavqa mogu}nost obnavqawa rata. Evidentno je da }emo na prostoru biv{e Jugoslavije morati ekonomski da se povezujemo. Ni{ta nije gotovo, ovo je faza pred an{lus, razmi{qa na temu saveza srpskih dr`ava Veselinov. Vojni~kim putem Srbi su postigli sve {to se moglo, ~ak su uzeli i vi{e teritorije. Ali, oni ne mogu da formalizuju tu teritoriju. Kada bi je pretvorili u dr`avu ili povezali sa Srbijom, izazvali bi vojnu intervenciju. Zato sada ~ekaju. Posle Vensovog plana za Hrvatsku, popularnost socijalista je pala, i Milo{evi} je dobio mawe glasova na izborima nego 1990. godine. “Ali je i mawe qudi iza{lo na izbore. Nema dokaza da mu pada popularnost. Mislim da je u @enevi Milo{evi} do`iveo svojevrsni trijumf. Mnogo te`e je sada Srbiju optu`iti za rat u Bosni. Srbi su stekli izvesnu inicijativu. Milo{evi} je dobio u @enevi. I mi smo podr`ali Vensov plan za Hrvatsku, pa vidite kako smo pro{li na izborima. Ali Vensov plan bi bio opasan samo ako bi propao srpski koridor u Bosni. Hrvati su pristali na Vensov plan jer im je obe}ano da vojni~ki Srba ne}e biti u Bosni”, ka`e Vojislav [e{eq. Kojen kratko konstatuje: “Izgleda da sve vi{e qudi, koji su pre dve godine mislili da je Milo{evi} taj koji }e re{iti srpsko nacionalno pitawe, vi{e u to ne veruje.” ^ovi} smatra da je bilo premnogo pri~a oko Vensovog plana, ali da oni koji su govorili nisu i rekli {ta je u wemu lo{e, niti su pokazali ko je i {ta potpisivao. Oko 700.000 glasa~a u Srbiji su s one strane Drine, ka`e \ogo podse}aju}i da su Srbi iz Hrvatske kori{}eni u srbijanskim izborima 1990. godine, a oni iz Bosne i Hercegovine u nedavnim. Ako oni shvate da Milo{evi} mewa 326
svoju politiku prema wima, posta}e [e{eqevi glasa~i. Ali to bi dovelo i do pove}awa pritiska na izbeglice iz Bosne u Srbiji. “Reko{e mi neki da im je neprijatno da u autobusu govore ijekavicom”, prepri~ava \ogo. A da li je Milo{evi} pritisnuo Radovana Karayi}a jer se upla{io ja~awa [e{eqevih radikala. Teza je da rat odgovara radikalima, wima tada raste broj glasa~a, da bi im mir stawio bira~ko telo. Uz osmeh Vojislav [e{eq ka`e da je teza lo{a. Obrazla`e: “Ovim se u @enevi ne posti`e mir. Drugo, mi nismo izazvali rat i ne mo`emo biti eliminisani mirom sa politi~ke scene. Rat je nametnut srpskom narodu. Poznato je da su radikali za mir, ali nisu za trgovawe srpskim teritorijama.” Nije se Milo{evi} upla{io [e{eqa, ka`e Veselinov, nego rezultata svoje politike u Bosni. On nije kukavica i dobar je tehni~ar. Na Vensov plan je pristao kada je [e{eq bio slab. On zna {ta treba da uradi sa wim. Pesnik \ogo ka`e da je Milo{evi} odnegovao guju u nedrima. Mora}e da je neguje, ina~e }e biti wena `rtva. \ogo ovo uverewe zasniva na [e{eqevoj popularnosti u Bosni i Hercegovini. Milo{evi} je suvi{e inteligentan da bi mislio da tako mo`e da se re{i [e{eqa, Za lidera radikala dva puta, u maju i decembru, glasalo je vi{e od milion qudi. On mo`e biti marginalizovan tek ako nestanu uslovi wegovog sna`ewa: tragi~an polo`aj Srba i katastrofalne ekonomsko-socijalne prilike u Srbiji, tvrdi Kojen. Pomo} preko Drine Nemamo razloga da se pla{imo [e{eqa, on mora da se povinuje pravnoj dr`avi. Militantni qudi koji su poku{avali da ulove u gu`vi i ratu moraju da stave prst na ~elo i da vide nisu li isuvi{e sebi~ni, ne ugro`avaju li celu naciju. Nismo mnogobrojan narod i ne bi trebalo da budemo jo{ malobrojniji, veli ^ovi}. Preko Drine }e iz Srbije i daqe u Bosnu i Hercegovinu i}i pomo}. “Bez pomo}i matice ne bi dana izdr`ali”, tvrdi \ogo. [e{eq veruje da }e Srbija du`e morati da poma`e Bosnu, ali to ne}e biti problem jer ona svega “ima, jedino joj je problem nafta, i to zimi. ^ovi} ka`e da je Srbija neke ekonomske probleme “uvezla” poma`u}i Srbe u Bosni, ali da }e ih i daqe pomagati, dok mir ne omogu}i normalniji odnos a to su pre svega ulagawa kapitala iz Srbije u bosanske sirovine. Gojko \ogo smatra da je prosto besmisleno {to Jugoslavija nije imala punu kontrolu nad bosanskim dinarom i da }e do toga uskoro do}i. Iz Srbije na onu stranu Drine sigurno je, dok se mir ne u~vrsti, ne}e odlaziti ni one izbeglice koje ni ovde nemaju ni{ta i nikoga. Oni imu}niji, koji su stekli posao ili i posao i ku}u, ostaju ovde. Ali s one strane Drine, umesto vedrine, mogu da do|u oni naoru`ani tipovi koji vi{e pqa~kaju nego {to ratuju. “^ak i da nije tako, ~ak i da su tamo heroji koji su zaslu`ili orden, ako u Srbiji budu pqa~kali ili terorisali, sledi im zatvor”, poru~uje ^ovi}. Ni muslimani ne mogu preneti rat u Srbiju, jer nemaju oslonca. Sanyak mo`e biti o~i{}en i pod kontrolom vojske Srbije za 72 sata, tvrdi Veselinov. Da li je to vedrina?” Re`imska “Politika” ustupila je prostor Vuku Dra{kovi}u u svom broju od 24. januara 1992. godine. Predsedniku SPO – a nije nedostajalo inspira327
cije, ako i uvek kada je govorio o dr [e{equ. U teksu pod naslovom “Vuk Dra{kovi}: srpski radikali su SS” nema ni{ta novo, sve su to ve} pro~itane floskule jednog pora`enog politi~ara. Novost je samo to da se Dra{kovi} ogla{ava u “Politici”, {to de fakto govori o wegovom udru`ivawu sa aktuelnim levi~arskim re`imom. Ili o snazi srpskih radikala, svejedno. U podnaslovu su izneseni i neki sme{ni podaci: “Situacija u Srbiji podse}a na Nema~ku pred dolazak nacista na vlast, rekao lider SPO. – Slu`ba bezbednosti SPO broji 10.938 qudi”. Jo{ ne{to. U to vreme Dra{kovi} je tvrdio da ~lanovi wegove stranke uzimaju u~e{}a u odbrani srpskih zemaqa, koliko god da danas to zvu~i paradoksalno. “Situacija u Srbiji podse}a na Nema~ku pred dolazak nacista na vlast. Srpski radikali su “SS” odred Socijalisti~ke partije Srbije. Ali svaki wihov napad na ~lanove SPO ne sme ostati neka`wen, jer kukavice napadaju samo onog ko se ne brani”, upozorio je Vuk Dra{kovi}, predsednik SPO na ju~era{wem savetovawu Slu`be bezbednosti Srpskog pokreta obnove na kome se razgovaralo na temu “Odbrana Srbije od fa{izma”. U uvodnom delu Zvonko Osmajli}, {ef obezbe|ewa SPO, podsetio je na kratak istorijat nastanka i ciqeve Srpske garde. Tom prilikom Osmajli} je dodao da su u dosada{wim borbama poma`u}i Srbe u Krajini i Bosni poginula 124 gardista, a 268 wih je raweno od ~ega su 75 postali te{ki invalidi. [ef obezbe|ewa SPO je rekao da su mnogi ~lanovi Srpske garde i{li na front pod firmom Srpske radikalne stranke, jer nisu smeli da ka`u da pripadaju partiji Vuka Dra{kovi}a. “Mnogi radikali, koji su poginuli na frontu, zapravo su ~lanovi SPO i Srpske garde i mi za to imamo dokaze”, naglasio je Osmajli}. Ina~e, Slu`ba bezbednosti SPO sada broji 10.938 qudi uglavnom mladih, vi~nih borila~kim ve{tinama, dobrih strelaca. Oni su regrutovani iz 190 op{tinskih odbora SPO {irom Srbije. Na{ narod pre`ivqava najte`e dane od Kara|or|evog doba. U nadiru}em fa{izmu posebno su na udaru ~lanovi SPO jer je ta stranka bila vizionarska i na vreme upozoravala {ta mo`e da se dogodi srpskom narodu, rekao je izme|u ostalog lider SPO. Dra{kovi} je podsetio da je Srpski pokret obnove bio prvi koji je predlagao kantonizaciju Bosne. “Posle izgibenije na{i novi mirotvorci sada kantone slave kao svoje otkri}e” dodaje on. Od svega {to je sada Srbima u Krajini ostalo je vremenska prognoza u Dnevniku Televizije Srbije. “Na{i nacionalni izbaviteqi, ali i milioneri sada se odri~u svega. U vetar je govorio vladika Atanasije Jefti}. Gde je sada srpska granica Karlobag – Karlovac – Ogulin – Virovitica? Gde je “srpsko more”? Ne}e pro}i dugo vremena pa }e Hrvati na Trgu bana Jela~i}a u Zagrebu cini~no podi}i spomenike Milo{evi}u i [e{equ, jer su najvi{e u~inili za stvarawe etni~ki ~iste Hrvatske”, istakao je Dra{kovi}. Posle “pomo}i” Srbima u Krajini i Bosni, po mi{qewu Vuka Dra{kovi}a, sada je na delu plan usre}ivawa Srbije. Na delu je velika ideolo{ka metla koja ~isti dr`avne ustanove, proteruje novinare, smewuje direktore pozori{ta i bolnica. “Pona{aju se kao pobednici, zaboravqaju}i da nijedna stranka u parlamentu posle izbora nema ve}inu, sve su mawinske”, podsetio je ~elnik SPO. 328
Velika opasnost preti iz “braka” vrha SPS i jedne fa{isti~ke stranke, upozorio je on. Te opasnosti se stide i mnogi u redovima socijalista. “Vo|a fa{isti~ke organizacije je obi~an buzdovan u rukama srpskog predsednika. [e{eq ima zadatak da pla{i srpsku omladinu, odlu~uje ko je dobar ili lo{ Srbin, a wih 350 hiqada je ve} napustilo zemqu, na imawe “lo{ih” Srba dove{}e, poslu{ne Srbe iz Bosne. Time oni na delu ostvaruju stravi~nu tezu o Srbijancima kao izdajni~kim Srbima”, rekao je Dra{kovi}. Srbija je poni`ena i zga`ena od 1945. do danas, jer nema ta~ke oslonca. Ali, tra~ak nade se upalio posle ovih izbora napomenuo je predsednik SPO, jer je Depos osvojio vlast u lokalnim skup{tinama ba{ na potezu od Topole pa do Ravne gore.” Milutin Vujovi}, u “NIN” –u od 29. januara 1992. godine, koristi li~ne stavove unuka Nikole Pa{i}a za obra~un sa dr Vojislavom [e{eqem. U tekstu “[e{eqeva zloupotreba Pa{i}a” vidi se da je unuk voleo dedu, ali nije jasno koliko bi ko{tala autorska prava na srpski radikalizam, {to bi sigurno popravilo standard pomenutog unuka. Naravno, Nikola Pa{i} je maksimalno idealizovan, a dr [e{eq ocrwen, po{to nije podneo molbu za registraciju stranke kod nadle`ne (nasledni~ke) institucije. “Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq u kampawi za afirmaciju stranke, beskrupulozno je koristio ime i sliku Nikole Pa{i}a, kao i grb na{e biv{e kraqevine. Na taj na~in, po ko zna koji put uz o~igledan blagoslov aktuelne srpske vlasti, on obmawuje javnost da nastavqa delo radikala N. Pa{i}a. Pomo}u tog trika i na posledwim izborima uspeo je da pridobije glasa~e za svoju stranku. Kao unuk Nikole Pa{i}a, molim vas da mi omogu}ite da i sa stranica najuglednijeg srpskog nedeqnika uputim energi~an protest protiv postupaka g. [e{eqa. Moj deda Nikola Pa{i} bio je predsednik i vo|a Narodne radikalne stranke, a ne Srpske radikalne stranke. On je bio izuzetna istorijska li~nost koja je svojom delatno{}u ispunila ~itavu jednu epohu. Nikola Pa{i} je srcem i iskustvom prihvatio monarhisti~ko ure|ewe i zalagao se za uspostavqawe ustavnog i demokratskog sistema u Srbiji. Sve to, za {ta se zalagao N. Pa{i} i wegova narodna radikalna stranka, nema blage veze sa programom Srpske radikalne stranke, kao i delom i pona{awem g. [e{eqa u Skup{tini i izvan we. I jo{ ne{to treba dodati. N. Pa{i} nije nikada mewao stranke kao g. [e{eq, a za razliku od pomenutog gospodina ideje komunizma bile su mu neprihvatqive. Poznato je da je g. [e{eq bio odani ~lan Saveza komunista Jugoslavije i marksista, zatim je postao jedan od “lasta” Srpske narodne obnove, pa kad je napustio kumovu “liniju” probrcnuo se u vo|u Srpskog ~etni~kog pokreta, da bi danas stao na ~elo Srpske radikalne stranke. Ne}e me iznenaditi ako pri|e i Socijalisti~koj partiji Srbije, ~iji, samo formalno, jo{ nije ~lan. Da kojim slu~ajem Nikola Pa{i} mo`e da vidi ko se iza wegove slike krije, prevrnuo bi se u grobu.” Nenad Stefanovi}, u “Dugi” od 30. januara 1992. godine, objavquje intervju sa Vladimirom Dimitrijevi}em pod naslovom “Svi su oni moji pisci”. Nadnaslov je ciqao malo jasnije: “[e{eqev patriotizam je {tetan”. Ko je uop{te Dimitrijevi}, te po kojoj osnovi mu je pru`ena prilika da ocewuje dr [e{e329
qa, obja{weno je u slede}em podnaslovu: “Predsednik izdava~a [vajcarske i dobitnik Vukove nagrade za `ivotno delo govori o tome kada }e izdati kwigu Vuku Dra{kovi}u, za{to je nesre}an zbog sukoba ]osi}a i Milo{evi}a, za{to je boqi embargo od kredita, i kako se vratio u mladost kada ga ja napao Anri Bernar Levi.” Stefanovi} nije slu~ajno odabrao sagovornika koji odavno `ivi u inostranstvu, to je prvi uslov da se ne razume ono {to se doga|a u otaybini. I dobio je Stefanovi} o~ekivan odgovor, za Dimitrijevi}a je [e{eqeva politika {tetna jer nije utemeqena u realnosti. A samo je ona bila realna i jedino dr [e{eq nije bio defetista. • Na politi~koj sceni Srbije deluju uglavnom Va{i pisci. Za{to ste im objavili kwige s obzirom da su Vam one samo napravile gubitak, i pretpostavqam da Vas zbog wih gledaju popreko mnogi na Zapadu? – Hteo sam da ih oslobodim straha od Zapada, s jedne strane, a sa druge da ih oslobodim i wihovog egoizma, te `eqe da budu prvi u svojoj sobi. Izveo sam ih, simboli~no re~eno, na ulicu, da se odmere prema svetu. • Pre nekoliko godina, odnosno sve do pro{le, svi Va{i pisci su delovali kao jedna porodica koja radi na srpskoj stvari. Kako vi gledate na wihove sada{we me|usobice? – Poku{avam da shvatim wihove argumente i da ih razumem kao qude. Poku{avam i da im pomognem da shvate mehanizam Zapada. U na{u zemqu do|e danski konzul ili finski ambasador i oni mu se svi klawaju, primaju ga kao presuditeqa na{e vekovne stvari, a ja im samo ka`em da je to ni{ta i da je mehanizam Zapada druga~iji. • Deo Va{ih prijateqa u DEPOS-u zamera Vam da ste se vi{e pribli`ili Milo{evi}u? – Moram svoj odnos prema Milo{evi}u bli`e da objasnim. Ja sam sa 19 godina oti{ao iz Beograda, bio sam proteran. Moj kraq i moj general su bili pora`eni. Iz [vajcarske sam pratio sva politi~ka zbivawa, bio sam zabrinut, kao i velika grupa srpskih patriota, oko toga {ta se de{ava na Kosovu. Ali naravno, neposrednog uvida u to kakvo je mi{qewe obi~nog sveta nisam imao. Ta prilika mi se pru`ila tek po{to je Tito umro. I ja sam bio iznena|en. ^inilo mi se kao da je nestalo Srbije. Nama su tamo u [vajcarskoj bila puna usta Srbije, mi smo mislili o Srbiji, a ovde sam zatekao neko merkantilno dru{tvo; qudi su mislili iskqu~ivo u kategorijama ekonomije. Vratio sam se iz Beograda o~ajan, kao da sam bio u nekoj drugoj zemqi. Stvari su po~ele da se mewaju 1985. godine. 1987. sam pro~itao kwigu “Godine raspleta” u kojoj sam nai{ao na neke interesantne dr`avni~ke ideje. Znao sam da }e neminovno do}i do bu|ewa nacionalizma u svim delovima Jugoslavije jer je tu nacionalnu energiju Tito ve{to potiskivao. Pla{ilo me je da su drugi spremniji od Srba, i kad sam kod Milo{evi}a nai{ao na spremnost za dr`avotvorno artikulisawe nacionalne energije i odbranu srpskog nacionalnog interesa po`eleo sam da se sa tim ~ovekom upoznam. Oti{ao sam do wega i on me je bez ve}ih procedura primio. Na mene je ostavio izuzetno pozitivan utisak. Imao je jasnu misao i logi~nu re~enicu. Delovao je sve`e, dr`avni~ki. Na tom prvom susretu smo se dogovorili da objavim wegovu kwigu u mojoj izdava~koj ku}i. • Za{to po vama Milo{evi} nije vi{e uradio? Imao je blanko poverewe naroda. 330
– Znam da je imao velike planove, da je dosta razmi{qao o ekonomiji, da je planirao velike projekte. • Da li mislite da je rat u Hrvatskoj i Bosni spre~io ostvarewe tih projekata? – Ja ipak ne `ivim ovde da bih mogao da dajem ozbiqnije primedbe predsedniku dr`ave, pogotovo {to je u dve godine narod dva puta rekao svoje. Ali sa Milo{evi}em pri~am otvoreno, wemu sve mo`ete da ka`ete. Milo{evi} }e du`e vladati od Gorba~ova • Da li ste ga kritikovali zbog nekih politi~kih poteza? – Ponekad, neke opaske oko okoline, ali ponavqam da ja nisam ovde i da ne mogu s kompetencijom da govorim o politi~kim pitawima. Ja samo vidim da se Milo{evi} hrabro dr`i, i da brani srpsku naciju, a to je za mene najva`nije. • Po{to je i Dobrica ]osi} Va{ blizak prijateq, interesuje me kako gledate na wihov sukob? – Nesre}an sam zbog wega. Mislim da je nepotreban iako razumem li~ne vizije protagonista sukoba. Mi mo`emo sada da preporodimo narod. Treba tu vere i poverewa, svi su potrebni, svako sa osobinama koje mu je Bog dao. • Da li ste verovali da }e ]osi}, koji je poznat kao srpski nacionalista, podr`ati Pani}a? – On ga je morao podr`ati po logici stvari. Tamo gde su ~etiri vlade, i Pokrajina jo{ uvek ima vladu koliko znam, tamo gde su tri predsednika, dr`ava mora do}i do sukoba. Re{ewe je da sve to postane jedno, da imamo jednu vladu, jednog predsednika, i da tako postanemo sna`na dr`ava. Isku{ewa su tek pred nama. – ^ime obja{wavate uzastopni katastrofalni poraz opozicije? – Oni su upla{ili malog ~oveka. Ne govorim o tome da li su wihova katastrofi~na predvi|awa ta~na, ve} o tome da mali ~ovek brine za svoj posao, porodicu, za sitni svet koji ga okru`uje. Opozicija je pogre{ila {to nije nastupala sa vi{e optimizma i vi{e pozitivnih poruka. Ali, na~inili su gre{ku i sa druge strane {to se nisu vezali na pravi na~in i sa pravim Zapadom. Pogledajte Gorba~ova, on je prevaren ~ovek, wega je Zapad iskoristio jer mu se nekriti~ki, sa isuvi{e poverewa predao. Da se razumemo, ja volim Zapad, ja volim wegove demokratske institucije, ali sam osetio i wegove mane, pa zato znam da mu se ne mo`e pristupati sa neograni~enim poverewem, apriornom predstavom o wegovim pozitivnim namerama. To zna i narod. Videli su kako je iskori{}en Gorba~ov, a u istorijskom pam}ewu srpskog naroda je i izdaja koju su u~inili generalu Mihajlovi}u. Ali narod zna i kako je Tito uspeo da dobije podr{ku Zapada, s kojom ve{tinom je to ~inio. A opozicija jo{ uvek nije savladala Titovu ve{tinu. • Mislite da Milo{evi} jeste? – Mo`da }e svet iza}i pre wemu u susret nego nekom ko bi u svemu popustio odmah. Gorba~ov je bez protivqewa popu{tao svemu {to je Nema~ka od wega tra`ila, i {ta je dobio za uzvrat. ^ak mu nisu pru`ili ni ruku spasewa kada je bio svrgnut. [ta ima danas poqski narod od ranijih “simpatija za wegovu borbu” ili rumunski. Dobili su mrvice i okrenuli su im le|a. Danas je u Evropi izraz Pol (Poqak) isto {to i u Rumuniji Ciganin. Zapad je izmi331
slio 70.000 rumunskih `rtava u Temi{varu, udarao je na sva zvona, da bi sada digao ruke od Rumuna. Ne govorim da mi treba da okrenemo le|a razvijenom svetu, nego samo da nam oprez ne}e {koditi, i da }emo mo`da boqe pro}i ako poka`emo ~vrstu voqu. • Zar embargo nije kazna za na{e ispoqavawe “~vrste voqe”? – Embargo ne mo`e biti izgovor za depresiju. Zato {to je uveden embargo kelner ne mo`e da mi donese ~a{u vode. Embargo sam po sebi ne mora da zna~i propast zemqe i wene ekonomije. Ju`na Afrika je decenijama bila pod embargom pa je ipak uspela da razvije mo}nu industriju. I [panija pod Frankom je bila u nekoj vrsti izolacije pa je ipak uspela da stane na svoje noge i pripremi “movidu” pod Huanom Karlosom. Bi}u namerno paradoksalan, mislim da bi bila ve}a {teta da smo dobili kredit nego {to su nam uveli embargo. Mi bi onda samo kupovali stvari a ovako }emo u~iti da ih popravqamo. • U Ma|arskoj, recimo, boqe se `ivi nego u Srbiji, iako je pre pet, deset ili dvadeset godina standard bio neuporediv? – Radi se o tome da je komunizam kod nas bio daleko opasniji. On je potkupqivao qude, ~inio ih parazitima. Sedamdesetih godina ovde su plate bile skoro kao na Zapadu, a nije se mnogo radilo, niko nije bio isterivan sa posla, qudi su mogli da parazitiraju nesmetano, i tako dobiju zapadni standard bez wihovog iscrpquju}eg rada. Taj sistem je izmenio na{e qude, usadio u wih parazitizam, a paraziti `ive dok `ivi telo. Dvadeset procenata jugoslovenskog dru{tva ~inili su vajtkolars, dr`avni aparat. Moralo je do}i vreme pla}awa ra~una. • Da li je za Vas iznena|ewe izborni prodor Vojislava [e{eqa? – Ne, za one koji gledaju u istoriju on je sasvim o~ekivan. [e{eqeva politika je takozvani udar na depresiju, jaka re~ za koju se depresirani narod vezuje. Me|utim, gledano iz ugla nacionalnog interesa to je negativni patriotizam. Ako je svuda u svetu dokazano da je sredwa temperatura ~oveka 36,6 stepeni Celzija, onda se ne mo`e tvrditi da Srbi imaju neku posebnu temperaturu. Jer temperatura ~oveka je odre|ena kosmi~kim zakonima a ne politi~kom voqom neke partije, bila ona na vlasti ili u opoziciji. Prave}i od nas izuzetni narod, {to qude opija, [e{eq negira princip istine i realnosti koji je jedini orijentir u politici. • Po{to `ivite u susedstvu @eneve verovatno ste imali priliku da razgovarate sa u~esnicima konferencije. Da li ste stekli utisak da su `enevske pretwe stvarna opasnost ili pla{ewe me~ke re{etom? – Najvi{e pla{i prazna pu{ka. Amerika ho}e da izle~i svoj vijetnamski sindrom, i stra{no joj je stalo do toga da se poka`e kao izuzetno vojni~ki efikasna ali i da ne pogine nijedan wen borac. Oni bi poslali svoju vojsku u Bosnu samo pod uslovom da se odande svi vrate i mla|i i lep{i. • Kakav je utisak Karayi} ostavio na Vas? – Izuzetan je, ima pravu meru komunikacije. • ^itali ste wegovu poeziju? – To su dobre pesme, objavi}u ih. • Da li }ete objaviti i Vuka Dra{kovi}a? – Ho}u, ali prethodno moram da razgovaram sa wim. @elim da mu postavim samo jedno pitawe: “Za{to?” 332
• Pretpostavqam da }e i on Vama uzvratiti istim pitawem? – Moji argumenti poti~u iz mog hri{}anskog uverewa. Mislim da ~inim dobro. • Primetio sam da u Va{im prigodnim besedama citirate apostola Luku? – Po{to je bio raspet Hristos je postao vidqiv za svoje u~enike samo u trenutku dok je prelamao hleb: “I dok on sje|a{e s wima za trpezom, uzev{i hqeb blagoslovi i prelrmiv{i ga dava{e im. A wima se otvori{e o~i i pozna{e ga. I on posta nevidqiv za wih.” Kada je Hristos bio osu|en, na tom su|ewu su svi govorili pametnije od wega. Prvosve{tenici, fariseji, Kajafa, pri~ali su pametno, zanimqivo, mudro, a jedino je Isus bio nerazumqiv, a on je u~inio najve}e delo. Re~i nisu dovoqne, potreban je neko ko }e prelomiti i dati hleb. Kako postati Milo{evi} • Kakvi su Vam planovi u Srbiji? – @elim da izdam jednu kolekciju kwiga o tome kako uraditi svakodnevne stvari: Kako postati majstor, kako voditi kwigovodstvo, kako popraviti kola, jer moramo prestati samo da pri~amo, da i daqe `ivimo u komunizmu. Rad je ono {to }e izle~iti Srbiju. Zatim, `elim da obi|em Srbiju i upoznam srpski narod, jer mi vi{e ne znamo ko je na{ narod, mi ne znamo koliko je wega komunizam uistinu izmenio. Potreban je jedan antropolo{ki presek Srbije kako bi mogle da se prave partije prema ovom narodu, kako bi mogli da se prave {kolski programi. • Kako na Va{e zalagawe za srpsku stvar gledaju u [vajcarskoj i Francuskoj? Da li imate problema? – To su demokratske zemqe u kojima imate pravo na sopstveno mi{qewe. Neki izdava~i iz [vajcarske su tra`ili moju ostavku na mesto Predsednika {vajcarskih izdava~a, ja sam rekao: “Glasajte”. Oni su glasali, i ve}ina je bila za to da ostanem. Na Francuskoj televiziji je bio prikazan dokumentarni film Anri Bernar Levija “Sarajevo, Sarajevo” koji po~iwe re~ima o meni: “Veliki {vajcarski izdava~, ~ovek kulture Vladimir Dimitirijevi} iznenada je poludeo”. I ja }u to da stavim na glasawe. Ko god danas brani srpsku stvar na Zapadu za wih je u najmawu ruku lud. Po Srbima se mo`e neka`weno pquvati, a Srbi ne mogu da povedu parnicu protiv onih koji ih kleve}u. Za mene to ose}awe izop{tenosti nije neobi~no i novo, ja sam isto tako bio izop{ten i obele`en i u Beogradu pod komunisti~kom vla{}u. I tada su moja uverewa bila u mawini i opoziciji zvani~nom mi{qewu, pa evo, vidite, ipak su pobedila.” Qiqana Habjanovi} – \urovi} objavila je, u “Dugi” od 27. februara, tekst pod naslovom “Kako sam postao Srbin”, iznad kojeg se nalazi provokativan nadnaslov “Nau~no istra`ivawe: [e{eq ipak Hrvat?!”. U ~lanku je bilo svega osim najavqene nauke, pri~a o naconalnosti dr [e{eqa iskori{}ena je samo za popularizaciju kosmopolitizma, za kojim su doma}i snobovi i jugonostalgi~ari posegnuli u nedostatku zakonski regulisanog bratstva i jedinstva. Podnaslov je bio pun one prepotentne snobov{tine od koje pate svi velegradovi: “Najve}i lovac na ne Srbe, i nekvalitetne Srbe dr Vojislav [e{eq postao je predmet sopstvenih politi~kih metoda i vizija, pa u etni~kom ~i{}ewu Srbije koje je sam vatreno zagovarao, Vojvoda mo`e da padne kao prva slavna `rtva, tim pre {to je po novouspostavqenim teorijama on ne samo Hrvat, nego 333
i [iptar i to ro|ak Mehmeta [ehua, koga je Enver Hoya i likvidirao kad je otkrio wegovo srodstvo sa [e{eqem. Mada ~etni~ki vojvoda u dobro poznatom stilu tvrdi da se ne pla{i skup{tinske rasprave, i da je direktan potomak Vo`da Kara|or|a, iako }e se mo`da iz wegovog kabineta uskoro dokazati da smo svi mi hrvatskog, a svi Hrvati {iptarskog porekla, nije na odmet pitati se koliki }e kamion biti dovoqan za iseqewe dr [e{eqa iz Srbije?” “@ivimo u vreme svih zala i osveta. U zemqi u kojoj za uvek proverenih nema. U kojoj su svi pomalo i nekome sumwivi. @ivimo gotovo ve} oguglali na otkrivawa i javne prozivke neprijateqa svih boja. Na{li su se ve} me|u wima anonimni pojedinci, ali i zna~ajni kulturni i javni radnici, strana~ki lideri, srpski vladika i predsednik savezne dr`ave. I taman kad nam se tako potpuno slu|enima u~inilo da smo shvatili da je sve mogu}e re}i, da nas vi{e ni{ta ne mo`e iznenaditi, vest da On nije On malo je koga ostavila ravnodu{nim. Zar taj najkvalitetniji Srbin po metodologiji Ostoje Sibin~i}a, zar taj najsrpskiji od svih Srba da bude katolik i Hrvat? O Bo`e, zar tako ne{to mo`e? Moglo bi, u~i nas iskustvo. I ne bi to bilo prvi put u {izofrenoj istoriji ova dva povremeno bratska naroda da Srbi i Hrvati razmene kadrove. Zajedni~ki su im, na primer bili Maks Luburi}, krvolo~ni zapovednik Jasenovca i Qubo Milo{, usta{ki vo|a u emigraciji. Ali i Ivo Andri} i Ru|er Be{kovi}. A tek deca iz me{anih brakova, koja su se i pre, i sada, integrisala u narod sa kojim `ive, imaju}i tek puku informaciju da pripadaju i onima drugima, ali bez prave, `ive svesti o tome. Bilo je tako sa Antom Star~evi}em, liderom prava{a i duhovnim ocem Dobrosava Parage. Ali je paradigma bezbroj sli~nih pri~a anonimnih, obi~nih qudi sudbina dvojice na{ih savremenika, poznatih umetnika: Ro|ena bra}a, krenuli su ranih pedesetih iz dalmatinskog siroma{tva na {kolovawe, jedan kod strica u Zagreb, i on je danas HDZ Hrvat, a drugi kod ujaka u Beograd, gde je poznat i priznat kao veliki Srbin. To je tragedija ovog prostora na kome su se narodi etni~ki me{ali, ~esto se selili i gotovo neprekidno me|usobno ratovali. I tragedija naroda koji se, kako re~e moj omiqeni pesnik, mno`i deqewem. I tuga zemqe u kojoj je danas opasno imati porodicu i pretke, zbog porekla. Jer nikad se ne zna kakvu je glupost mogao da u~ini neki neoprezni deda ili vragolasta baba pre sto ili dvesta godina, ne misle}i na muke koje zbog istoga mogu sna}i nedu`ne potomke. Pri~e o nesrpskom poreklu vojvode Vojislava [e{eqa krenule su jo{ pre vi{e od godinu dana. Pri~alo se da mu je otac Slovenac, pisale su o tome i slovena~ke novine. Ubrzo se, me|utim, saznalo da se neki bliski Tu|manov saradnik zove – Stjepan [e{eq. On je, naravno, ne oklevaju}i, optu`io svog prezimewaka za “izdaju hrvatske domovine i katoli~ke vjere” i pozvao ga da se vrati “svojemu narodu”. [e{eq – Albanac?! [ta ste Vi, gospodine [e{eq? – odmah sam se raspitala kod Vojvode i tada, po~etkom januara 1992. godine prvi put sam ~ula pri~u o porodi~noj lozi porodice [e{eq. Tvrdwa jo{ jednog srpskog vojvode, lu`ni~kog, ~elnika Srpskog komitskog pokreta i funkcionera Narodne radikalne stranke, da poseduje kr{tenicu kojom dokazuje [e{eqevo hrvatsko-muslimansko poreklo, mada izneti neposred334
no pred izbore, pro{la je prili~no nezapa`eno. A onda se pojavio jo{ jedan hrvatski [e{eq, Ante iz Splita, koji je za novine detaqno opisao istoriju vojvodine porodice, hrvatske i katoli~ke, naravno, koja je pre{la naknadno u pravoslavqe, i to iz koristoqubqa – da bi dobila manastirsku zemqu. U me|uvremenu, “Balkan ekspres” nije odustajao od svog otkri}a – da je dr Vojislav [e{eq Albanac. I to iz nekog albanskog sela u okolini Zadra. “To je prvo lansirao jedan deo KOS-a preko Zorana Petrovi}a Piro}anca. A “Balkan ekspres” je list SKPJ” – izneo mi je sada Vojvoda svoje tuma~ewe. Znaju}i sve ove pri~e nisam bila naro~ito zainteresovana kada mi se pre nekoliko dana javio ~elnik jedne srpske nepoliti~ke institucije (koji mi je uz gomilu informacija izneo i izri~iti zahtev da mu nikako ne spomiwem ime) i ispri~ao mi jo{ jednu “pravu istinu” o hrvatskom i katoli~kom poreklu ~etni~kog vojvode. A onda je pomenuo oca Atanasija Jefti}a. Ugled koji ovaj vladika u`iva u Hercegovini i kod opoziciono opredeqenog naroda Srbije u~inio mi se kao garancija da tu ima ne~ega: A po toj pri~i, [e{eqevi su se doselili iz okoline Venecije (i Slovenci su svojevremeno tvrdili da su poreklom Veneti) i to na ostrvo Pag (u blizini Zadra), odakle su kasnije pre{li u Hercegovinu. Vojvodin predak Nikola [e{eq dobio je manastirsku zemqu (postoji ugovor sa ocem Leontijem) i tada su pre{li u pravoslavqe. U du{i su, me|utim, ostali verni veri svojih predaka, pa je mali Vojislav tajno kr{ten – u katoli~koj crkvi. O svemu ovome, kako me je uveravao moj sagovornik, postoje i dokazi. Naime, iz sru{enih katoli~kih crkava i manastira u Hercegovini, srpski borci su pokupili sve kwige i zapise i predali ih ocu Atanasiju i oni se sada nalaze u Tvrdo{u. A tamo je, nastavio je moj sagovornik, on li~no imao priliku da ih vidi i upozna se sa wihovim sadr`ajem kada je pro{log leta posetio vladiku, dok mu je porodica letovala u Herceg Novom. – Za{to vladika Atanasije to nije odmah objavio? – ~udila sam se. – Zato {to je to na{a srpska bruka. A zamisli kako bi nam tek usta{e pamet pomerale – da ni vojvodu ne bismo imali, da wih nije! Kada je, dva dana nakon {to sam sve ovo ~ula, objavqena inicijativa poslanika SPO gospodina Taskovi}a, da se u Skup{tini Srbije otvori rasprava o etni~kom poreklu gospodina [e{eqa, re{ila sam da sa Vojvodom li~no popri~am o celom slu~aju. “Sve su to izmi{qotine!” – bio je kategori~an Vojvoda. – “A ako slu~ajno i postoje neki papiri, onda je to sigurno falsifikat koji je proizveo vladika Atanasije. A s obzirom da znam o kakvom je pokvarewaku re~, ni{ta me ne bi iznenadilo.” I Kara|or|e je [e{eq! Za razliku od pro{le godine, kada se na sve pri~e samozadovoqno smejao i obja{wavao mi: “Dobro je dok me svojataju – zna~i, svi me pri`eqkuju, a kad me se po~nu odricati, onda bih se trebao zabrinuti”, ~ini mi se da je sada sve ozbiqno shvatio. I da se ozbiqno priprema za skup{tinsku raspravu. Glavni konsultant mu je dr Slavenko Terzi}, direktor Istorijskog instituta SANU, koji je dobro prou~io ~itavu problematiku, o svemu }e napisati iscrpnu studiju, a Vojvodu je snabdeo neophodnim kratkim bele{kama za svakodnevnu 335
upotrebu i kwigama starostavnim, delima ozbiqnih istori~ara, a izdatim od po~etka do sredine ovoga veka. U wima je sve lepo opisano, i va`na mesta pedantno obele`ena rukom poznatog istori~ara, pa Vojvodi nije bilo te{ko da mi naglas ~ita. Tako sam saznala da su se [e{eqi doselili u Hercegovinu iz Crne Gore, sa Rovaca. Iz istog plemena su hajduk Veqko, Lazar Mutap, Kara|or|e i druge istaknute li~nosti srpske istorije. A istoga roda kao [e{eqevi su i Bulatovi}i, i Bo{kovi}i. Od tih Bo{kovi}a je i slavni Ru|er, ali i Dana Dra{kovi}. “Wena porodica je vrlo ugledna i ~asna” – poverio mije Vojvoda. “U toku II svetskog rata svi su bili ~etnici. A po kazivawu wenog zeta Ilije Davidovi}a mojoj sekretarici Katarini Du~i}, koja je bila ~lan savezne izborne komisije, Dani~in otac je glasao za SRS.” ^itao mi je Vojvoda i zapise o juna~kim podvizima svojih predaka, o vite{kom spasavawu ~asti lepote devojke, o Jovu koji je sredinom pro{loga veka na petrovdanskom va{aru u Zavali nekog muslimana Crnog Omera i slugu mu “zaklao ko jawce”, posle ~ega su bra}a morala da se razdvoje i jedan od wih ode u okolinu Opuzena, primi katoli~anstvo, i wegovi potomci su pomiwani Ante, Stjepan i mnogi drugi. Saznala sam da [e{eqa ima i u Be~u, a da su sedmorica i do Moskve stigli i postali – generali. Ono {to je, me|utim, za celu pri~u najbitnije je da se u svim kwigama i zapisima od Rovaca do dana{wih dana, [e{eqi pi{u kao izvorni Srbi i pravoslavci koji slave svetog Luku. “Ja sam kr{ten u manastiru Zavala 1955. godine, krstio me je Bo`o Kora}. Kora}i su stotinama godina kumovali nama [e{eqima. Bo`o je jo{ `iv, `ivi u Trebiwu” – ispri~ao mi je Vojvoda i dodao: “Ina~e, jedina kwiga dr`avqana u koju sam ja ikada bio upisan je Kwiga dr`avqana Republike Srbije 1986. godine.” Da li SPS stoji iza svega? Sa posebnom pa`wom dr [e{eq mije pokazao tekst pisma koje je u julu 1984. godine pokojni Vladimir Dedijer poslao Ginteru Andersu mole}i pa`wu me|unarodne javnosti za “slu~aj [e{eq”. “Pismo poseduje i Milo Gligorijevi}”, glavni urednik NIN-a” – ka`e mi Vojvoda– i ~ita deo va`an za pri~u o poreklu: “Pre svega treba poznavati karakter doktora [e{eqa. On poti~e iz istog kraja u Hercegovini iz kojeg su i moji preci. Taj mentalitet vrlo dobro poznajem. Dr [e{eq je vrlo inteligentan i vredan ~ovek.... Krajwe nagao kao i svi violentni dinarski tipovi. Ima o{tar jezik i ne mo`e da sakrije svoje mi{qewe. Vrlo je svestan svojih sposobnosti. U pore|ewu sa wim \ilas je pravo dete, a Dedijer sentimentalna budala. Na kraju moram ti priznati za{to se za dr [e{eqa posebno anga`ujem. Wegovi i moji preci poti~u iz istog kraja Hercegovine, pripadamo rodu Male{evaca, jo{ uvek postoji sveto pravilo uzajamne pomo}i iz vremena kada se na{ narod borio za pravdu i slobodu. Kada je 1908. godine moj otac Jefto iz politi~kih razloga su|en, porodica [e{eq je bila na wegovoj strani. Da danas nisam branio jednog [e{eqa smatrao bih sebe podlim ~ovekom. Vladimir Dedijer je, poznato je, mnogo voleo Istru. Pri~a se da je isti slu~aj sa dr [e{eqom, ~ak da ima ku}u u Roviwu, negde blizu Gen{erove, koja je 336
u svim ovim lomovima ostala netaknuta. “Nemam ku}u u Roviwu!” – kategori~an je dr [e{eq. “Imali smo porodi~nu ku}u u Orahovu Dolu, ali su je usta{e zapalile. ^ak su to i slikali, a sliku objavili u “Slobodnom tjedniku”, a ovde je preneo novosadski “Dnevnik”. I jo{ ne{to – svi [e{eqevi koji su `iveli u Sarajevu i Popovu Poqu danas su na frontu. Nisu pobegli pred usta{ama, ve} se bore. Vaqda je i to dovoqan argument ko su.” Po{to gospodin [e{eq sve sumwe u ~istotu svog porekla odbija sa indignacijom, morala sam da ga pitam kako tuma~i pokretawe ~itavog slu~aja. “U ovoj politi~koj borbi koja se vodi izme|u SRS i DEPOS-a, DEPOS nema nikakvih argumenata, nikakvih {ansi. On propada. I sada, po{to nemaju politi~kih argumenata kojima bi se meni li~no i na{oj stranci suprotstavili, oni nastupaju sa intrigama, sa klevetama, sa ~istim la`ima, misle}i da }e nam na taj na~in sru{iti autoritet u javnosti, da }e nas moralno diskreditovati” – ka`e Vojvoda i veruje da u sve to nije ume{ana SPS, mada je svestan da “sve {to {teti SRS wima mo`e koristiti”. Ne pla{im se rasprave Zahtev za ispitivawe Vojvodine nacionalne podobnosti mnogi su do~ekali kao po~etak izvr{ewa pravde Bo`ije. “Tako mu i treba! [to je tra`io to je dobio! Neka vidi malo kako to izgleda! Dosta je on kopao po kostima tu|ih predaka i ispitivao qudima ~istotu krvnih zrnaca!” – ~ulo se. “Ja ne mislim da mi se bilo {ta vra}a” – odgovara dr [e{eq. “Jer ja nisam nikada istra`ivao ni~ije poreklo. Ja sam se samo zalagao za razmenu stanovni{tva sa Hrvatskom, po{tuju}i pri tom me|unarodna pravila o me{ovitim porodicama– Dobrica ]osi} i Tu|man su se zvani~no dogovorili i potpisali da se izvr{i “humano preseqewe”. U ~emu se to onda mi razlikujemo?” Moje pitawe o prozivkama qudi drugih nacionalnosti vra}a nas na poznatu pri~u o izdaji i izdajnicima. Priznajem, bilo mi je pomalo neprijatno da ispitujem Vojvodino poreklo. Bilo ~ije poreklo. Jer to smatram u najmawu ruku neukusnim. I besmislenim. ^ovek je ono {to je sam po sebi. Mnogo vi{e ili mnogo mawe od svojih predaka. U svakom smislu. I tu nikakvo ve{awe o porodi~nu lozu ne poma`e. Svet i istorija puni su qudi najplemenitijeg, naj~istijeg roda koji su, zbog ube|ewa ili para, bili dokazani izdajnici. Vojvoda mi je, me|utim, li~no skinuo teret sa du{e. “Meni uop{te nije neprijatno” – rekao mi je. “Milo mi je {to je ovo pitawe zvani~no pokrenuto pa mo`emo javnosti da poka`emo kakvim se sve metodama qudi iz DEPOSa slu`e. Ja sam ih ponovo uhvatio u la`i. I dokaza}u da je wihova izborna parola trebalo da glasi: DEPOS – qudi od la`i! Poslanici SRS }e prihvatiti inicijativu poslanika Taskovi}a da se otvori debata u Skup{tini. A ishod se zna jer sva je argumentacija na mojoj strani.” I tako, skup{tinska rasprava se bli`i, a demokratski Beograd }uti. Sve po onoj komunisti~koj: “Nema slobode za neprijateqe slobode!” Svete}i se sladostrasno jednome, dozvoqava da se institucionalizuje princip utvr|ivawa etni~ke ~istote. U zemqi koja je uvek bila {iroka i {irokogruda. Tolerantna i bo`anska kao pravoslavqe. U kojoj svaki region, svaki zavi~aj nas do|o{a u Beograd, ima svoje specifi~nosti nastale upravo zbog me{awa sa drugim naro337
dima koji su se asimilovali u srpski – sa Bugara{ima, Vlasima, Cincarima. U kojoj se i jedan deo {kolovanih Cigana potpuno posrbio, a jedan od wih se na{ao ~ak i me|u onima koji poku{avaju da arbitiraju {ta je pravo srpstvo i patriotizam. U toj zemqi Srbiji, jedan od juna~kih ratnih komandanata u I svetskom ratu bio je Nemac, osniva~ i urednik najuglednije novinske ku}e Slovenac sa Golnika, omiqeni izdava~ i du{a kwi`arstva Jevrejin, ponos slikarstva polutalijanka, jedini nobelovac projugoslovenski opredeqeni Hrvat i katolik, “najboqa sportistkiwa svih vremena” Ma|arica, omiqeni re`iser, poznat jo{ i kao “~ovek koji voli Srbe”, Musliman iz sru{enog Sarajeva. Najve}i komediograf Cincarin. A mo`da bi Nu{i}u danas zabranili rad. Pa bi mo`da neko zakqu~io da iz mra~nih antisrpskih pobuda, kritikuje i ismeva obrenovi}evsku, srpsku vlast! Svi oni su, zajedno sa brojnim vrednim i talentovanim Srbima stavarali ono {to je danas ponos na{eg naroda. Naroda ~iji su se najzna~ajniji pojedinci `enili strankiwama, ~ak i iz neprijateqskih zemaqa. (Bo`e, po logici koja danas i ovde nekima vlada, deci Vojvode Mi{i}a i potomcima Vuka Karayi}a bilo bi oduzeto pravo na srpstvo!) A mo`da demokratski Beograd }uti jer se nada da }e izvo|ewem o~igledne nastave da svi mogu biti prozvani i sumwivi stvar biti dovedena do apsurda. Da }e narod shvatiti da smo dotakli muqevito dno jo{ jedne diferencijacije (koju sprovode oni uglavnom ve} navikli da to rade po drugim kriterijumima podobnosti) i da }e `urno, `edno zagrabiti ka bistroj povr{ini. Ne verujem u takav ishod. Otvarawem “slu~aja [e{eq”, u srpskoj Skup{tini, ma kako se on okon~ao, legitimi{e se pravo na op{te sumwi~ewe i obaveza neprestanog dokazivawa pravovernosti. Na kolektivnu paranoju. Na Gulag gori od Gulaga. Ne zaboravimo: to je [e{eq prvi po~eo. Pa ipak, ostaje pitawe: ~emu borba ako }e pobednici vladati po zakonima pobe|enih?” I mikro – novina “Balkan ekspres” ukqu~ila se u kampawu dokazivawa nesrpskog porekla dr Vojislava [e{eqa. U martu 1993. godine objavqen je nepotpisan ~lanak sa naslovom “[e{eq je Arbanas”, u kojem se pojavquje lik nekakve Olivere [e{eq, [iptarkiwe iz Australije, kako stoji u tekstu. Ova glupost nije lansirana u “Balkan ekspresu”, vi|ena je i ranije, a ono {to je karakteristi~no je tvrdwa da je pomenuta lobistkiwa (naravno {iptarska) direktno u rodu sa dr [e{eqem. Racionalan um mogao bi da shvati da postoje qudi istog prezimena, ali razli~itih nacionalnosti, koji nisu u nikakvom srodstvu, pa je zato ovo dodavawe direktog srodstva posebna novinarska pakost. Na na{im prostorima je ova vi{enacionalnost, pa i religijska raznolikost, gotovo normalna stvar, a nepobitne istorijske ~iwenice govore da je do ovog procesa do{lo pokatoli~avawem ili, u slu~aju da uop{te postoji [iptarkiwa Olivera [e{eq, albanizacijom srpskog naroda. “Olivera [e{eq, ro|aka Vojislava [e{eqa i jedna od najvi|enijih ~lanica {iptarskog lobija u Australiji, napisala je beogradskim i zagreba~kim redakcijama pismo puno gor~ina u kome se izviwava {to je wen ro|ak okrenuo le|a familiji i postao istaknuti nacionalista sasvim tu|e nacije. Olivera u ovom tekstu obrazla`e etimologiju prezimena [e{eq i iznosi dokumente o tome da su svi [e{eqi koji postoje na Balkanu iskqu~ivo Arbanasi, katolici, kao {to su to recimo, Malisori u Crnoj Gori. Olivera ka`e da su [e338
{eqi autohtono pleme iz sela Arbanasi, ju`no od Zadra, odakle su i \er|e i porodica Yoni. Ona navodi i etimolo{ke podatke o prezimenu [e{eq. Poreklo prezimena je albanska imenica [e{, {to zna~i o`iqak ilo ro{a. Plural ove imenice dovodi do prezimena [e{eqi, {to na albanskom zna~i ro{avi qudi. Poreklo porodice je precizno sa~uvano, pa se navode sva imena sa porodi~nog stabla unazad nekoliko vekova. Za Vojislava [e{eqa je zanimqivo to {to se jedna grana plemena iz Arbanasa preselila u devetnaestom veku u @upu Dubrova~ku. Deda Vojislava [e{eqa se iz @upe Dubrova~ke zbog pqa~ke odselio u Popovo Poqe, naseqeno iskqu~ivo pravoslavnim `ivqem. Olivera [e{eq ne daje mnogo podataka koji bi prikazali kriminalno poreklo vo|e srpskih radikala, naprotiv, ona celu porodicu glorifikuje u svim aspektima `ivota. Recimo, navodi Stjepana i Tomislava [e{eqa, dva istaknuta aktuelna intelektualca (jedan je brat, a drugi ro|ak oca Vojislava [e{eqa), kao inicijatore za osnivawe HDZ-a u emigraciji. Olivera tvrdi da ne postoji danas u svetu nijedan [e{eq koji ne pripada pomenutoj arbana{koj porodici, da svi `ive vrlo moralno, solidarni su i porodi~no homogeni. Zato se ~udi kako je do{lo do toga da se mladi Vojislav [e{eq tako grubo odrekne svog roda i pre|e u potpuno drugi narod, pa ~ak i primi drugu veru. Ona to povezuje sa prvim porodi~nim “prestupom” koji je napravio jo{ otac Vojislava, pokojni Nikola, koji se o`enio nekatolkiwom, izabrav{i devojku iz muslimanske porodice Misita, majku Vojislava. Olivera zatim obrazla`e pojavu takozvanih nacionalnih konvertita, me|u koje sme{ta i svog ro|aka iz Beograda. Prema wenom opisu svi nacionalni konvertiti u istoriji ~ove~anstva pokazali su patolo{ku potrebu da se prikazuju pripadnicima druge nacije i pri tom su postajali radikalniji nacionalisti od autenti~nih predstavnika novoizabrane nacije, kako bi se {to boqe identifikovali sa wom. Takvi su nacionalisti tu|ih nacija mnogo opasniji od obi~nih nacionalista sopstvenih nacija. Olivera [e{eq izra`ava nadu da }e se Vojislav [e{eq vratiti svome rodu i biti prihiva}en.” Jovan Debeqa~ki, u “Srpskoj re~i” od 15. marta 1993. godine, objavquje svoju pismenu ve`bu na temu nacionalnosti dr Vojislava [e{eqa. Wegov umetni~ki rad objavqen je pod naslovom “Srbija “dobila” vanzemaqca”, a kao osnovni motiv kori{}ena je izjava dr [e{eqa da je vanzemaqac, kao odgovor na tvrdwe o wegovom nesrpskom poreklu. I onda se na{ao Debeqa~ki da to daqe i daqe razra|uje, da tuma~i na samo wemu duhovit na~in. Reakcija dr [e{eqa je bila normalna, pa zar svaki Srbin ne bi sli~no reagovao? Ali protivnici dr [e{eqa morali su i moraju da sve tuma~e zlonamerno. Zato je ovaj tekst samo zlonameran, nikako duhovit ili inteligentan. “Nebeski narod je izjavom gospodina Vojislava [e{eqa dobio, prvi me|u zemqanima, i – vanzemaqca. Izjava ovog, uva`enog gospodina, ne tako davno pravovernog komuniste, sasvim izvesno kazuje da je srpski narod opet stao u red svetskih izuzetaka. Prvi je, me|u zemqanima, dobio marsovca, a mogu}e je i stanovnika nekog od jupiterovog meseca... (Sada je sasvim izvesno da su izjave ovog uva`enog gospodina autenti~ne jer mu poreklo garantuje ekskluzivnost i mogu}nost da se, prema dnevnim potrebama, predstavqa kao nacionalista, najrazli~itijih naroda na ovoj, za nas zemqane, jedinoj planeti). Gospodin Vojislav [e{eq, kao autenti~ni vanzemaqac, ve} du`e vreme 339
“usre}uje” srpski narod, svejedno gde `ivi i za kakva se opredeqewa izja{wava. (Beda i inflacija koja je iz dana u dan priziva notorna su ~iwenica a na{a svakodnevnica je sumorna, da sumornija i ne mo`e da bude...). Brojne obele`ene ku}e pripadnika drugih naroda, odnosno porodica iz me{ovitih brakova na primer u Vojvodini koje pripadnici ovog vanzemaqca obele`avaju, kao u neko ne tako davno, ali poznato i znano vreme to, tako|e potvr|uju... Te i druge ~iwenice kazuju o pravom licu gospodina koji, po blagoslovu lidera naroda usre|uje srpski narod. U nedostatku argumenata, javno i otvoreno iznetih, za dokazivawe sopstvenog nacionalnog identiteta dr Vojislav [e{eq pote`e apsurdne teze, kao ovu o svom vanzemaqskom poreklu. A slu`bena propaganda – }uti. Ignori{e ~iwenice da se u ovoj na{oj Srbiji ve} du`e vreme doga|aju ~udne stvari. Toliko ~udne da se svaki dobronamerni gra|anin sa pravom pita koliko }e dugo sva ta “usre}ewa” mo}i da – izdr`i. (Nesigurno jo{ veoma kratko vreme jer u bukvalnom smislu te re~i glad pred pragovima ku}a i stanova najve}eg broja gra|ana otkucava posledwe minute). Zamla}ivawe plebsa, {pekulacijama i proizvoqnostima, je, bar od strane ovog gospodina, deo politi~kog marketinga i opredeqewe na kome gradi politi~ki i marketin{ki imiy.) Ukoliko Vo`d odlu~i da zadr`i predsednika Jugoslavije ovom “vrsnom” vanzemaqcu ne preostaje ni{ta drugo do da – o}uti). Posledwa izjava, naravno ne i posledwa takve vrste, ovog gospodina u nekim drugim vremenima izazvala bi smeh, odnosno podsmeh. Me|utim, danas nisu takva vremena i deo plebsa istinski veruje da je lider Srpske radikalne stranke – vanzemaqac. Wegove neodgovorne izjave, postupci, i dela potvr|uju ovu tezu i kazuju da je na{e dru{tvo duboko zagazilo u nemoral, politi~ki voluntarizam i qudsko be{~a{}e. (Dok u prodavnicama nema hleba, a ve}ina gra|ana zna zarad ~ega ga nema, dr`avni mediji, i oni pod wihovom kontrolom se utrkuju da narodu pojasne ono {to je i vrapcima jasno. Nestalo je zaliha, sve je istro{eno i sada nam jedino preostaju vra~are, proro~ice i– vanzemaqci). Privreda nam je u kolapsu, najve}i broj za rad sposobnog stanovni{tva ne privre|uje, poqoprivreda i{~ekuje za istoriju savremene srpske dr`ave nepoznati kolaps, jer proletwu setvu do~ekuje, prvi put, bez {ansi da wive budu zasejane a lideri, ovakvog kalibra, uporno dokazuju “tezu o otpornosti” srpskog plebsa da prevazi|e, sa wima naravno, i najve}e te{ko}e i isku{ewa). Suo~avamo se sa nacionalnom tragedijom, sa elementarnom gla|u, i sa – be{~a{}em nepoznatim u istoriji savremene srpske dr`ave a na{i “nacionalni lideri”, komunisti~ke provenijencije, uporno tvrde da nam je dobro, toliko dobro da boqe i ne treba da tra`imo. Stoga i ovaj vanzemaqac ima {anse, da se sutra proglasi i gospodinom sa neke druge galaksije a da, ova javnost, kontrolisana i cenzurisana od “pravih” Srba to prihvati kao normalnu, ~ak sasvim normalnu pojavu...” “Srpska re~” od 15. marta 1993. godine objavila je ~lanak potpisan inicijalima N. M. pod naslovom “Za demokratske promene”, a koji se karakteri{e sna`nim strana~kim nabojem. Bio je to pravi proizvod socrealizma u kojem su svi protivnici Vuka Dra{kovi}a “grubi i `eqni vlasti”, dok je on sam `rtva i ujedno jedina nada za napa}enu Srbiju. “Srbiju pritiska komunofa{izam, odnosno primena gotovo istovetnih 340
boq{evi~ko-fa{isti~kih metoda kojima se presijom obezvre|uje svaka qudskost, radi neprikosnovenosti i nedodirqivosti “vo|a”, koje {tite birokratizovani organi prinude. Borba protivu fa{izma istovremeno je borba protivu boq{evizma i obrnuto. ^elnici Socijalisti~ke Partije Srbije (SPS) i Srpske radikalne stranke (SRS) Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq isti~u svoje stranke, tobo`e oslowene na srpske demokratske tradicije, kao jedino spasavaju}e pri gomili egzistencijalnih, ekonomskih, politi~kih i socijalnih problema za koje su sami “zaslu`ni”. Odnosi dva ~elnika se svode na Milo{evi}evo perfidno manipulisawe [e{eqem i wegovim pulenima i na [e{eqevo lukavo podre|ivawe sebi Milo{evi}a i wegovih istomi{qenika, kojima je sada neophodan. Crte li~nosti oba lidera su sli~ne: izrazita te`wa za vla{}u i nadmo}i (autoritativni sindrom), ambicioznost, agresivnost, iskqu~ivost, nepopustqivost, nedostatak saose}awa sa drugima, grubost, ta{tina. Mada ove li~ne osobine ne konveniraju mogu}nosti iskrenih odnosa Milo{evi}a i [e{eqa, wihovi pravi, prikriveni interesi i ciqevi stapaju se u kontraprodukt neophodan za provo|ewe represija, odnosno za primenu po zlu poznatih, oprobanih fa{isti~ko-boq{evi~kih metoda. Sada smo suo~eni sa ~istkama koje vr{i milo{evi}evsko-{e{eqevski re`im u prosveti, u kulturi, u zdravstvu, u podr`avqenim privrednim organizacijama. Svakodnevno se ~uju direktne i indirektne pretwe preko dr`avne Televizije Srbije i drugih re`imskih ili re`imu bliskih sredstava informisawa. Pretwe se upu}uju demokratski opredeqenim gra|anima svih slojeva dru{tva, pa nosiocima istinskih intelektualnih, slobodarsko vrednosnih i estetskih stremqewa. Izraz pretwe je i makijavelisti~ki prepad u Skup{tini Srbije, odnosno nedavno izglasavawe Zakona kojim se opozicionim poslanicima stvarno onemogu}ava predstavqawe svojih bira~a u Ve}u republika Saveznog parlamenta. Dejstvom glasa~ke ma{ine “socijalista” i “radikala”, parlamentarna demokratija je svedena na farsu. A u Bosni i srpskim krajinama rat ne jewava – pored zaogrtawa wegovih inspiratora u mirotvora~ke pla{tove prete}i dodiruju}i i teritoriju SR Jugoslavije, dok svakodnevne, nesta{ice svega {to je za `ivot neophodno i vrtoglava poskupqewa egzistencijalno te{ko poga|aju osiroteli narod. Na sve pomenuto dosledno reaguje Srpski pokret obnove (SPO), energi~no demaskira komunofa{izaciju u nas. “Nema povla~ewa pred fa{isti~kom torturom”, poru~uje Vuk Dra{kovi}, na nedavnom Savetovawu u SPO sa temom “Odbrana Srbije od fa{izma” (Srpska re~, 64/50), kao {to je to ~inio i ~ini u svim drugim prilikama. Najbrojnija i najuticajnija politi~ka partija na ~elu sa svojim {iroko omiqenim i prihva}enim liderom Dra{kovi}em, SPO pru`a sna`nu podr{ku opozicionim strankama, pokretima i manifestacijama u wihovom suprotstavqawu pogubnoj diktaturi komunofa{izma. O~ekujemo da }e neke te{ko}e u radu DEPOS-a (o kojima saznajemo iz nekih sredstava informisawa) biti otklowene, pri ~emu smo uvereni u celishodnost daqe aktivnosti SPO i Vuka Dra{kovi}a, veoma zaslu`nih za porast ugleda ove progresivne opozicione koalicije – posebno tokom predizborne kampawe (mada se ona odvijala u vrlo nepovoqnim uslovima za opoziciju). Po{to nastupawe komunofa{izma nosi sva zla diktature n totalitarizma, neophodno je da se odbaci svako pretpostavqawe uskih strana~kih inte341
resa zlu koje nas pritiska (na primer, odbijawe u~e{}a u stvarawu sna`ne opozicione koalicije uz navodnu potrebu o~uvawa strana~ke samostalnosti i identiteta, ili odbijawe pomenutog u~e{}a zbog nekih razli~itosti u programskim opredeqewima). Neophodna je dogovorna izgradwa zajedni~ke strategije, to jest utvr|ivawe zajedni~kih ciqeva i metoda demokratske borbe svih koji su za promene i demokratski vaskrs, kao i utvr|ivawe najoptimalnijih takti~kih nastupa. Dosada{wa dobra i lo{a iskustva nala`u udru`eno i dosledno nastupawe opozicionih snaga, {to je osnovni uslov i pretpostavka uspeha. O~ekuje se da }e pomenutim orijentacijama veoma doprineti predstoje}i Sabor Srpskog pokreta obnove. O~ekuju se dijalozi i pre~i{}eni stavovi povodom inicijativa za daqe {irewe i u~vr{}ivawe opozicione koalicije, kao i u pogledu na~ina demokratskog nastupawa SPO i {ire koalicije: vra}awa ili zadr`avawa poslani~kih mandata u uslovima presije glasa~kih ma{ina u parlamentima, organizovawa vanparlamentarne demokratske borbe, pru`awa op{tegra|anskog otpora komunofa{izmu... Uvereni smo da }e Sabor doprineti okupqawu svih demokratskih opozicionih snaga za daqu borbu kojom }e se vratiti dostojanstvo ~oveku i otvoriti {iroki putevi za svestranu wegovu i op{tedru{tvenu emancipaciju u Srbiji, SR Jugoslaviji i svim prostorima gde Srbi `ive.” “Borba” od 20. marta 1993. godine prenela je izvode sa konferencije za {tampu Demokratske stranke na kojoj je izre~eno niz dezinformacija o dr Vojislavu [e{equ. Najve}a izmi{qotina odnosila se na boravak dr [e{eqa u inostranstvu, kada je od Srba iz Amerike, po navodima demokrata, prikupqao pare za izgradwu nekakvog spomenika, te da je tako prikupqen novac zadr`ao za sebe. To, jednostavno, nije istina. I posledwi Srbin u dijaspori zna da se takvom ne~asnom rabotom dr [e{eq nikada nije bavio, pogotovo u Americi. Ali, la` je izre~ena po sistemu “ja rekoh, pa ti demantuj”, {to je tipi~an produkt doma}eg poimawa politi~kog marketinga, marketinga dobrim delom patentiranog upravo u Demokratskoj stranci. Izve{taj je potpisao D. Biseni}, a naslov je glasio: “Peri{i}: [e{eq je ~lan Udru`ewa kwi`evnika, a pisac nije”. “Nesre}a za svaku dr`avu je kad mora da se kampawski bori protiv kriminala i da to najavquje predsednik Republike u svom govoru, rekao je na ju~era{woj konferenciji za {tampu poslanik DS u Skup{tini Srbije Slobodan Vuksanovi}, osvr}u}i se na posledwu skup{tinsku raspravu. Na istoj konferenciji govorio je i biv{i savezni ministar za informisawe Miodrag Peri{i} povodom najave Aleksandra Stefanovi}a potpredsednika SRS da }e utu`iti Peri{i}a zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Za{to biv{i i sada{wi ministar unutra{wih poslova tek sada zapo~iwe borbu s kriminalom, zapitao se Vuksanovi} i rekao da se iz izve{taja ministra nije mogla saznati su{tina stvari. A su{tina stvari, po Vuksanovi}evim re~ima, jeste kriminal koji se obavqa u najvi{im dr`avnim krugovima. Reaguju}i na najavu krivi~ne prijave Aleksandra Stefanovi}a Miodrag Peri{i} je rekao da je proizvodwa video kaseta povodom diplomatskih aktivnosti Milana Pani}a i sto dana rada prve vlade SRJ proisteklaizodluke Vlade da naglasi propagirawe politike mira i promeni predstavu o SRJ kao i odluke “Filmskih novosti” da autonomno prati aktivnosti saveznog premijera. Potez Aleksandra Stefanovi}a Peri{i} je ocenio kao nezapam}enu zloupotrebu saveznog parlamenta i wegovo stavqawe u funkciju privatne i strana~342
ke ma{ine. Savezna vlada je odlu~ila da za propagandu odvoji dva miliona dolara i mogu samo da `alim {to nismo vi{e para potro{ili da bismo skinuli blato sa lica srpskog naroda, rekao je Peri{i}, napomiwu}i da je Republika Srbija za te svrhe izdvojila 2,5 miliona dolara i da su te pare negde u inostranstvu. Stranka koja je kriminal podigla na nivo vrline progoni vrlinu, a parlament se pretvara u bejzbol palicu jedne politi~ke voqe, ocenio je Peri{i}, `ale}i {to nema mogu}nost kao gospodin Crn~evi} da mu samo zbog toga {to je pomenut u jednom listu, na raspolagawe bude stavqena dr`avna televizija. Na spotu koji je trebalo da pozove narod na izbore, nalazili su se Studenica, mile{evski “Beli an|eo”, vojnik s detetom, kao i premijer Pani} i predsednik ]osi}. Posle odluke premijera Pani}a da se kandiduje zabranio sam emitovawe tog spota, rekao je Peri{i}. Govore}i o stalnim pretwama predsednika SRS da }e pojedince poslati u zatvor, Peri{i} je ocenio da wemu nije stalo do toga da qudi robijaju zato {to su krivi, nego da pro|u wegovu sudbinu i okaju wegov greh, a odnos izme|u potpredsednika te stranke nazvao je odnosom izme|u tamni~ara i zatvorenika. Za napade koji dolaze iz SRS na wega Miodrag Peri{i} je rekao da ima i privatnih razloga po{to se on kao glavni urednik “Kwi`evnih novina” usprotivio da [e{eq postane ~lan Udru`ewa kwi`evnika. “On ~lan Udru`ewa kwi`evnika jeste, a pisac nije. U godini Andri}a sabrana dela Ive Andri}a nisu iza{la a jesu iza{la sabrana dela gospodina koji ih nema.” Na kraju Peri{i} je rekao da je [e{eq slagao srpski narod u Americi i Australiji prikupqaju}i novac za navodni spomenik Dra`i Mihailovi}u i rekao da ima bankovni ra~un u SAD. Odlazak Slobodana Milo{evi}a u me{ovitu sredinu Demokratska stranka pozdravqa i podr`a}e tu inicijativu da se gra|ani i na taj na~in izjedna~e pred zakonom bez obzira ko se u kom hramu moli, rekao je Peri{i}.” Milorad Panti} u “Nezavisnim” od 9. aprila 1993. godine, pi{u}i na istu temu nacionalnosti, puno prizemnije napada dr [e{eqa. Nadnaslov je glasio “Za koga radi dr [e{eq”, a naslov je bio jo{ bezo~niji: “Hrvatski yoker u srpskom {pilu”. Svoju propagandu razradio je Panti} u podnaslovu: “Kad [e{eq najzad sru{i Dobricu ]osi}a u Banskim dvorima }e pucati – {ampawac”. Posebna perfidnost ovog ~lanka le`i u ~iwenici da je objavqen na dan uo~i usta{kog praznika osnivawa NDH, {to je verovatno osmi{qeno da provocira neku ishitrenu reakciju dr [e{eqa. Jer, ne postoji ve}a uvreda nego nekoga nazvati Hrvatom, pa jo{ uo~i 10. travwa… “U pro{lom broju na{ih novina, postavili smo pitawe: za koga u stvari radi ~ovek koga je, kao svog “Omiqenog opozicionara”, promovisao predsednik Republike Srbije Slobodan Milo{evi}? Ponovi}emo jo{ jednom: Samo naizgled paradoksalna sumwa u najsrpskijeg srpskog nacionalistu, ~ini nam se kudikamo starija od dileme da li je dr Vojislav [e{eq Hrvat?! Jer, ako u wegovim srpskim `ilama zaista kola ~ista hrvatska krv, to je tek problem wegovih uspaqenih sledbenika i wihova zbuwenost pred takvim eventualno dokazanim faktom, bila bi samo novi prilog radikalskoj konfuziji 343
o svemu i sva~emu, {to je `ivotno va`no za podanike Slobodana Milo{evi}a. Za sve one koji bi da u ovoj nesretnoj dr`avi budu gra|ani, dakle qudi koji u`ivaju demokratske slobode i prava, me|u kojima je i ono da budu ono {to ho}e i kako se ose}aju – takav problem ne postoji. [to se wih ti~e, dr [e{eq mo`e, da se ose}a i pi{e kao – Srbin. Uglancana opasnost Problem za gra|ane Srbije je u politi~kom i uslovno re~eno ratni~kom delovawu dr [e{eqa (ka`emo uslovno zato {to je wegov doprinos na rati{tima tek ne{to ve}i od doprinosa prose~nog jugoslovenskog dezertera i defetiste, jer se potowi tamo nisu {etali obuveni u visoke sjajno izglancane ~izme, okru`eni telohraniteqima, a dr [e{eq – jeste!). Zahvaquju}i pre svega takvom wegovom delovawu, me|u odnedavnim srpskim saveznicima i prijateqima u svetu, preovladava mi{qewe da su Srbi agresori, fa{isti, da samo oni imaju paravojne formacije, da Srbi ubijaju zarobqene Hrvate i muslimane, a da ovi sa Srbima postupaju u svilenim rukavicama. Da su Srbi teroristi~ka opasnost za Zapad i, sve u svemu, da Srbi nisu imali i nemaju legitimno pravo da se opiru `ivotu u istorijski kompromitovanim nezavisnim dr`avama koje su nastale raspadom Jugoslavije. Od lika i dela dr Vojislava [e{eqa koga podr`ava tako|e uveliko kompromitovani Milo{evi}, nekada{wi saveznici Srba ne}e ni da ~uju za Jasenovac i jame, za jednak ar{in u secesiji i raspadu doju~era{awe zajedni~ke dr`ave, na koji bi Srbi, da im nije ovakvih vo|a sigurno imali jednako pravo kao i Slovenci, Makedonci, Hrvati, muslimani. Kada se ispod dosada{weg delovawa “omiqenog opozicionara” i wegovog sponzora Slobodana Milo{evi}a, podvu~e crta, vidi se da je epilog wihovih nastojawa konfrontacija celog sveta protiv Srbije i spremnost da taj svet protiv Srba poma`e Hrvate i muslimane, a samo {to nije ispalo da je taj svet na ~elu sa Amerikom, spreman i da protiv nas, a ne protiv drugih – ratuje! To najboqe pokazuje sve {to se de{ava sa prisustvom ameri~ke avijacije nad Bosnom i niko ne bi trebao da odbaci pretpostavku da u svemu tome Amerikanci mo`da tra`e povod da se sa bosanskim Srbima i Jugoslovenima vojno pokarabase. Za to }e biti dovoqan svaki te`i oru`ani incident sa wihovim aparatima, ili sa jedinicama UNPROFOR-a. I dok na{ patriota okolo paradira sa svojim ekstremizmom, a wegov sponzor }uti (da Milo{evi} ne potpisuje sve {to [e{eq ka`e, odavno bi ga najurio sa dr`avne televizije), Tu|man i Izetbegovi} zadovoqno trqaju ruke: u ono u {ta oni ne uspevaju da ubede beli svet, ubedi}e ih [e{eq! A taj nikako ne sedi skr{tenih ruku i zatvorenih usta. U Somboru je izjavio da }e svet ukinuti sankcije ne kada Srbi ~uju i uva`e poruke i razloge koji nam se otuda upu}uju, nego kada mi svet uverimo da nam sankcijama ne mo`e nauditi!!! Tu|man i Izetbegovi} mora da su bili bla`eni od takve izjave i ovda{we spremnosti da se doktoru veruje. Jer, ako se sankcije poja~aju, a ho}e, ovde se mogu desiti samo dve stvari. Ili }e qudi pocrkati od gladi, ili hladno}e koja sti`e idu}e zime; ili }e narod unezveren od dr`avne dijete, kao svojevremeno u Rumuniji (kubik drva za ~etvoro~lanu porodicu, pa se grejte!) – napraviti krvavi rusvaj uzajamno se istrebquju}i! A uz sve to, Srbi izvan Srbije bi}e prepu{teni sami sebi, pa }e mo}i da “biraju” da li da ostanu pod hr344
vatskim i bosanskim suverenitetom (na{a kaubojska “diplomatija” je odavno ubele`ila i taj “poen”), ili da se pridru`e ovda{wem epilogu sa vri{tawem i pucawem. Dakle, re~i i namere dr [e{eqa kao da je opet naru~io Tu|man. Li~no. Besna alergija Kod doti~nog, tamo u Banskim dvorima, bi}e da dr`e spremqene boce sa {ampawcem za slavqe koje }e uprili~iti kada dr [e{eq najzad sa jugoslovenskog predsedni~kog mesta zbaci Dobricu ]osi}a! A doktor ba{ navalio. Wemu odavno smeta ba{ to {to je ]osi} jedan od retkih koje belosvetski politi~ari jo{ uvek strpqivo slu{aju, o ~emu smo dobili potvrdu iz Evropskog parlamenta. Isto kao {to to smeta i Tu|manu, ili Aliji, svejedno. Sve {to li~i na iole vaqani poku{aj diplomatske akcije kojom se jedino mo`e posti}i ~astan mir, pod ~ime ]osi} ne podrazumeva drugo nego prestanak oru`anih sukoba, efikasnu i me|unarodno garantovanu za{titu srpskog `ivqa na ratnim podru~jima i pregovore kod dr [e{eqa izaziva besnu alergiju. Ta~nije: kod [e{eqa, Tu|mana i Alije! Dakle, da li je dr Vojislav [e{eq – agent Frawe Tu|mana? Za to onakvih dokaza sa kakvima barataju policija, tu`ioci i sudovi – nema. Dokazati da se ekstremizmi interesno poklapaju i dopuwuju, kao {to je pokazano, nije te{ko. Utoliko se mo`e tvrditi da je dr [e{eq hrvatski i muslimanski yoker u srpskim redovima. Ali, osim sumwe da je u pitawu {pijun i provokator, postoji i mogu}nost da je doktor samo vrhunski izdanak manipulacije i hipnoze pod kojom re`im dr`i narod, koja slu`i tome da se vlastodr{cima ne ispostavi ra~un za nacionalnu katastrofu. U tom slu~aju, ve}ina bira~a u Srbiji jeste u slu`bi svojih neprijateqa. I nema nam spasa.” Mirjana Markovi} je u “Dugi”, u formi dnevnika, redovno objavqivala svoje ~lanke. Tako je 9. oktobra 1993. pod naslovom “Gde raste ivawsko cve}e” objavila nekoliko svojih zapisa od kojih je prvi datiran 22. septembra.Zna~ajan deo ~lanka posve}en je dr [e{equ, naravno iz ugla wegovog politi~kog protivnika. U Markovi}kinom pisawu na temu [e{eq ne ose}a se velika razlika u odnosu na pisawe prozapadno orijentisanih novinara ili politi~ara, osim {to u pojedinim delovima wene opservacije zaista prelaze bilo koju doizu ukusa. Bez ikakvih argumenata, ~isto emotivno, ona dr [e{equ deli epitete iz uybenika psihijatrije, a za zlo mu je uzela I to {to ne zna gde raste ivawsko cve}e. U podnaslovu je iznela stavove svoje stranke: “Ja sam za zajedni~ki `ivot svih qudi koji `ive na Balkanskom poluostrvu. Ali sam i za to da interese svakog od tih naroda zastupa autenti~ni predstavnik tog naroda. Pogotovu sada, kada smo do nacionalnih homogenizacija i deoba do{li” 22. septembar “Danas je posledwi dan leta. Moja lepa }erka Marija danas slavi ro|endan. Zbog jeseni kojoj se radujem i zbog ro|endana moje }erke, 22. septembar je u na{oj ku}i oduvek praznik. A ove godine prazni~no se ose}am i zato {to odlazi leto kome se nisam radovala. Krajem zime mislila sam – kad ove godine ne bi bilo prole}a i leta. Govorila sam u sebi – molim te prole}e nemoj da do|e{ sada, do|i drugi put. Krajem zime mogla je, {to se mene ti~e, odmah da po~ne jesen. Bez prole}nih i letwih dana lak{e bih podnela teret koji sam odlu~i345
la sama da nosim i na koji se zato ne `alim. Ali, lak{e bi mi naro~ito pao onaj teret koji nije bio moj izbor, ~iju te`inu nosim, sticajem okolnosti na koje nisam mogla da uti~em. A htela sam, sve sam u~inila da do tih “okolnosti” ne do|e. 26. septembar Gospodin Nikola Pa{i}... Tako sam ve~eras ~ula da se izrazio jedan ideji gra|anskog dru{tva privr`en intelektualac. Ali, po{to nije uobi~ajeno da se za istorijske li~nosti kakve god da su orijentacije (politi~ke, ideolo{ke) pre imena pi{e ili ka`e gospodin, odnosno gospo|a, formulacija “gospodin Nikola Pa{i}” je u najmawu ruku predozirana. Ta privr`enost, ta lojalnost gra|anskom mi{qewu i gra|anskoj praksi koja se ovde sada primewuje, previ{e je nagla{ena, prejaka je, pre{la je granicu li~nog uverewa, na{la se u prostoru one lojalnosti koja lako mo`e kompromitovati ideju prema kojoj se lojalnosti izra`ava. Ili bar u prostoru one lojalnosti koja je jednostavno otu`na. I zaista, nisam ~ula da se u gra|anskim dru{tvima koja vekovima traju i koja su i danas i daqe stabilna, uz ime istorijskih li~nosti koje su tim dru{tvima pripadale i koje su ih kreirale, dodaje gospodin ili gospo|a. Stvarno, niko ne ka`e gospodin Ruzvelt, gospodin ^er~il, gospodin De Gol, iako se radi o li~nostima koje su dale veliki doprinos formirawu kapitalisti~kog, gra|anskog dru{tva u svojim zemqama. Ta predozirana lojalnost ideji kapitalisti~kog, gra|anskog, kod nas u posledwe dve godine pre{la je granicu zalagawa za novu gra|ansku kulturu. Za{la je u sferu subkulture – i peva~ice i sportisti i glumci se pomiwu kao gospo|e i gospoda. Nisam mogla da verujem kada sam prvi put ~ula – gospo|a Nada Top~agi}. Ali kasnije, na isti na~in su spomiwani i glumci i sportisti. Poneseni potrebom da se doka`u kao vatreni borci za gra|ansko dru{tvo i vatreni borci protiv socijalizma, autori ovih nezgrapnih formulacija ne sti`u da naprave prostu, na dohvat svake ruke dostupnu komparaciju. Ima jo{ mnogo sredina opredeqenih iskqu~ivo za gra|ansko dru{tvo i protiv svakog socijalizma, a ipak se u wima ne govori gospo|a Katrin Danev, ili gospodin Frenk Sinatra, ni gospo|ica Klaudija [ifer, ni gospodin Majkl Yekson... Ta nametqivost nas ~ini jednostavno izuzetnim i naravno sme{nim. We nema ni u nekada{wem, ni u sada{wem gra|anskom dru{tvu, ali je nije bilo ni u socijalisti~kom dru{tvu. U na{em dosada{wem dru{tvu nije se govorilo drugarica Lola Novakovi}, ni drug Arsen Dedi}, ni drugarica Olivera Markovi}. Pa ~ak i za Edvarda Kardeqa, na nau~nim i stru~nim skupovima, kada se razgovaralo o wegovim politi~kim teoretskim tekstovima, nikada se nije govorilo drug Kardeq, iako se radilo o istaknutom jugoslovenskom komunisti. To odsustvo mere, uglavnom se ne mo`e uo~iti, ili je zaista retko u autenti~nim dru{tvima, kakvo je gra|ansko dru{tvo na Zapadu i kakvo je na{e dosada{we socijalisti~ko dru{tvo. Na{e sada{we dru{tvo koje po drugi put ponovo uspostavqa kapitalizam, poku{avaju}i da ponovi istoriju, ne mo`e da izbegne poznatu banalnu sudbinu tog ponavqawa – farsu. I zaista, {ta je nego farsa gospodin Nikola Pa{i} u Srbiji, kad Nemci nemaju gospodina Bizmarka, ni Amerikanci gospodina Yorya Va{ingtona, 346
ni Englezi, tradicionalnom najvi{e skloni, nemaju gospodina Kromvela. Ali sada{wi Nemci, Amerikanci, Englezi nisu biv{i komunisti koji su se preko no}i ideolo{ki i politi~ki pokrstili, pa da moraju u svakoj prilici, i umesnoj i neumesnoj, isticati svoju privr`enost novoj “veri” i svoj razlaz sa starom. Traja}e ta farsa jo{ neko vreme. Dok u potrebi za promenama u dru{tvu ne na|emo odgovor u novom dru{tvu, luta}emo po lavirintima minulih vekova neuspe{ni i sme{ni. Jedina, ali realna nada za na{e dru{tvo je {to }e se restauratori pro{losti umoriti, jer uzaludan trud umara, pa }e wihov umor biti {ansa da se iza|e iz farse i ki~a u kojima se sada nalazimo. I po~nemo da tra`imo tehnolo{ke i kulturne kop~e sa milenijumom koji sti`e. Dok dru{tvom ne ovlada svest da je 21. vek pred nama a 19. za nama, dok organizaciju dru{tva ne uzmu u svoje ruke oni koji tu budu}nost razumeju, odnosno koji imaju wenu viziju i sposobnost da tu viziju realizuju, a prestanu da se organizacijom dru{tva bave pra{wavi i dosadni “po{tovaoci tradicije”, ne}e biti napretka. Osta}emo na rubu epohe usamqeni, sme{ni zaboravqeni. A do skoro, takore}i, u~estvovali smo u kreirawu te epohe, nalazili smo se u samom centru svetskih zbivawa. Znam, naravno, da ne}emo skoro opet imati tu ulogu. I mo`da nikad vi{e, ali zato skoro bar mo`emo savladati farsu i ki~ koji nas dr`e na rubu vremena. 27. septembar Sa `aqewem sam primetila da se nedovoqno reaguje na odluku vlasti u dve novoformirane srpske dr`ave o uvo|ewu ekavskog umesto dosada{weg ijekavskog govora u zvani~nom komunicirawu. Vi{e je nego o~igledno da je ta odluka motivisana iskqu~ivo politi~kim razlozima. Iza we se nalaze motivi za koje se veruje da }e u sferi jezika doprineti razgrani~ewu sa Hrvatima i muslimanima (koji govore ijekavski) i pribli`avawu Srbima u zemqi matici (koji govore ekavski). Tako bi teritorijalni i jezi~ki poduhvati bili komplementarni, u ciqu jednog odvajawa i u ciqu jednog pribli`avawa. Ne ulaze}i ovom prilikom u politiku vezanu za pitawe teritorija, uverena sam da politika koja se ti~e jezika nije ispravna. Naprotiv. Mo`e doneti mnogo {tete narodu u ~ijem se tobo`wem interesu sprovodi. Pre svega, zato {to je to oblik nasiqa, dodu{e u sferi kulture, ali sasvim sigurno, nasiqa nad qudima. Qudi koji su vekovima govorili jednim jezikom sada treba da ga promene preko no}i. Bez obzira koji su motivi za tu promenu, ~ak i da su recimo sasvim plemeniti, brutalnost tog ~ina sama po sebi poni{tava eventualnu plemenitost sadr`anu u ciqu. A zatim, odvajawe zvani~nog od nezvani~nog govora mo`e u svakom pojedincu izazvati nepotreban rascep, otvoriti trajnu dilemu – {ta je pravi jezik. Ako bi se recimo smatralo da je pravi onaj jezik kojim qudi oduvek govore, izazvana bi bila odbojnost prema promeni. Ako bi se imao pozitivan odnos prema promeni, to ne zna~i i da bi je qudi lako i automatski mogli sami da izvedu, pa bi se mogli ose}ati inferiorno i provincijalno prema novoj kulturi kojoj nisu dorasli. Me|utim, od svega, na mene najja~i utisak ostavqa besmisao koji je sadr`an u toj odluci. Ne}e Srbi izvan Srbije biti vi{e Srbi ako prestanu da go347
vore jezikom, odnosno dijalektom kojim su govorili oduvek. Pa ni u Srbiji svi Srbi ne govore istim dijalektom. U Vrawu i U`icu je u upotrebi prili~no razli~it govor. ^ak je ve}a razlika izme|u govora Vrawanaca i U`i~ana nego {to je izme|u U`i~ana i Bawalu~ana. I pri tom, u Srbiji nikom ne pada na pamet da uvede identi~an govor za sve gra|ane. Da zabrani tako tipi~an i narodu tako svojstven govor u Ju`noj Srbiji zato {to on podse}a na makedonski. U Prijepoqu govore gotovo identi~no kao u Bijelom Poqu u Crnoj Gori. Na Kosovu Srbi i Crnogorci nose u svom govoru intonaciju koja ~esto podse}a na srpski kojim govore Albanci sa Kosova. U Vojvodini je u upotrebi jedan govor koji u sebi nosi blagu smirenost i spokojstvo ravnice. Ovo je balkansko poluostrvo. Me{aju se narodi i wihovi me|usobni uticaji u svim sferama, pa i u kulturi. Svako nastojawe da se oni nasilno odvoje teritorijalno, kulturno, ne}e doneti dugotrajne rezultate, mo`e odneti mnogo `ivota i ostaviti traume nad `ivim qudima koje se dugo nose, koje te{ko prolaze. Uostalom ta raznovrsnost u govoru srpskog naroda od Leskovca do Knina, wegovo je bogatstvo i ja ga tog bogatstva ne bih li{avala. Naprotiv, negovala bih ga. I volela, kao {to volim Veliku Moravu na kojoj sam se rodila – podjednako wen mirni tok i hirovite pli}ake. Lepa je, retka i superiorna ta dragocenost. Pripada narodu koji na toj dragocenosti izme|u ostalog, mo`e graditi svoj doprinos humanijem svetu, svetskoj civilizaciji za koju verujem da je pred nama. Zato u Bosni odrediti Srbima da prestanu da upotrebqavaju jezik kojim su govorili vekovima, na kojem je zabele`ena sva wihova istorija, kojim je ispisana sva wihova literatura, koji je jednostavno sastavni deo wihovog nacionalnog bi}a, samo zato {to istim takvim jezikom govore Hrvati i muslimani u Bosni (sa kojima su oni zajedno `iveli) izgleda apsurdno, sasvim je nekulturno i potpuno je nehumano. 30. septembar Sino} sam prvi put gledala i slu{ala Vojislava [e{eqa na televiziji. Iskqu~ivo zbog toga {to mu je sagovornik bio moj kolega i moj drug profesor Dragomir Dra{kovi}. Svi u Beogradu pri~aju da je to bio jedan nula za Dra{kovi}a. Zgranuta nad agresivno{}u Vojislava [e{eqa pitala sam se kako je bilo do sada kad je bilo jedan : nula za [e{eqa. ^itav dan posle te emisije okupira me nekoliko pitawa. Prvo, kako qudi, ~ak i u wegovoj stranci, ne vide da je takva i tolika agresivnost duboko patolo{ka, da je izraz neke naro~ite fiziolo{ke ili psiholo{ke slabosti, izopa~enosti. Sve u wegovom izgledu, pona{awu i mi{qewu govori o takvoj izopa~enosti. Od potpune nesposobnosti za razgovor, dijalog, preko cini~ne mr`we sa kojom se obra}a neistomi{qeniku, do neprekidnih pretwi da }e klati, ve{ati i hapsiti. Drugo, evo jo{ jednog koji govori u ime Srba iz Srbije, a da ih nije konsultovao, da nema mandat da se obra}a u wihovo ime. U~estale su te izjave u ime Srbije za posledwe dve-tri godine i naj~e{}e, da ne ka`em redovno ih daju qudi izvan Srbije koji ~esto nisu ni Srbi. Ali recimo da su i Srbi, `ive}i van Srbije u drugom socio-psiholo{kom, pa i prirodnom ambijentu, razlikuju se od nas ovde i da budem precizna, ne razumeju nas ovde. [e{eq ne zna 348
da moji prijateqi iz Po`arevca, Du{ica i Mi}a, ne mrze muslimane i Slovence, da nikog ne bi klali, da su gostoqubivi i strpqivi. [e{eq ne zna da moj drug Zoran iz Ni{a ne mo`e da bude cini~an i arogantan ni u jednoj varijanti, ~ak ni kad se ne sla`e, ~ak i kad je ogor~en, ~ak i kad je povre|en. [e{eq ne zna kada u Srbiji cvetaju {qive, a kada kajsije, ne zna za tajne virove u Moravi, ni gde raste ivawsko cve}e. Ne zna za duboku solidarnost srpskog naroda sa slobodom i pravdom koja neobrazlo`ena, blaga i ozbiqna, postoji u gotovo svakoj srpskoj ku}i. Ne zna da se Srbi dobro ose}aju, ve} decenijama, u Be~u, Frankfurtu i Parizu, da su mnogo dali svetskoj i evropskoj literaturi, matematici i medicini, ba{ zato {to su voleli qude, ba{ zato {to ih nisu ispuwavali mr`wa i osveta. I da se svojim doprinosom svetskoj i evropskoj civilizaciji nikada nisu hvalili. U wihovo ime hvalili su se drugi, svojatali su taj doprinos oni, koji u wemu nisu u~estvovali. Kao [e{eq, na primer. Zato on ne mo`e da predstavqa Srbiju, da govori u weno ime. Niti on razume wu, niti ona razume wega. Ima smisla i morala da [e{eq tuma~i i brani srpske interese u Beogradu, koliko bi imalo smisla i morala da ja branim slovena~ke interese u Velewu. Mada, ja u Velewu sigurno ne bih poku{avala da prevaspitam i delim Slovence, a mo`da bih uspela da pribli`im srpski i slovena~ki narod, Beograd i Qubqanu, nepotrebno udaqene i zava|ene i nadam se – privremeno. Iz toga naravno ne treba zakqu~iti da sam ja za deobe me|u Srbima, naprotiv. Ja sam protiv deoba me|u Ju`nim Slovenima, ja sam za zajedni~ki `ivot svih Ju`nih Slovena, ja sam za zajedni~ki `ivot svih qudi koji `ive na balkanskom poluostrvu. Ali sam za to da interese svakog od tih naroda zastupa autenti~ni predstavnik tog naroda. Pogotovo sada, kada smo do nacionalnih homogenizacija i deoba do{li. Zato Srbe u Srbiji ne mo`e da zastupa ni neko iz Sarajeva, ni neko iz Benkovca, ni iz Mostara, ve} neko iz ]uprije. Neko kome se pradeda rodio u ]upriji i kome se }erka rodila u ]upriji... I tre}e, i verovatno najva`nije. Ta emisija je pokazala sasvim jednostavno, ~isto i lako [e{eqev politi~ki program. On je sadr`an u onoj gotovo neverovatno brutalnoj, morbidnoj re~enici – da ne}e klati, jer je to nehigijenski, ve} }e samo ve{ati... Sa toliko nequdskog u najavi i obrazlo`ewu svog delovawa nastupale su samo inkvizicija u sredwem veku i fa{izam u ovom. Srpski narod u celoj svojoj istoriji neprekidno se borio protiv osvaja~a i nasilnika od onih koji su stizali sa Juga, iz Osmanlijskog carstva, do onih koji su stizali sa Severa, iz Tre}eg rajha. Po toj borbi svet za nas zna, zbog te borbe nas je cenio, veliki su nas narodi uva`avali, porobqene smo inspirisali. Apsurdno bi, u najmawu ruku, bilo da dovedemo u pitawe ~itavu svoju pro{lost, dopu{taju}i sebi da na{e interese krajem dvadesetog veka zastupa neko ko obe}ava da ne}e klati iz higijenskih razloga, ali }e ve{ati jer je to ~istije... Ta stra{na poruka javno i odlu~no saop{tava javnosti, treba da upla{i i zabrine ne samo sve Srbe, ve} naro~ito one Srbe, ~lanove [e{eqeve partije, jer je plasirana kao wihov politi~ki program, za koji ne verujem da ga svi 349
potpisuju i prihvataju. 1. oktobar Moj sin je pre neko ve~e na “Minimaksoviziji”, izme|u ostalog, izjavio da je wegova sestra, kad je re~ o politi~kim stvarima, polivalentna. Nisam sigurna da je ba{ ta~no znao {ta je rekao, ali wegova sestra je zbog te re~enice povre|ena, ve} nekoliko dana tra`i na~in da to demantuje, sa de~jim {armom ~etvrti dan lupa glavu kako da obavesti sve gledaoce “Minimaksovizije” da nije polivalentna. I smislila je da to u~inim ja u okviru Dnevnika za”Dugu”. Opet mi je kao jednom proletos, kad mi je dodu{e davala sugestije koje nisu bile li~ne, nego politi~ke prirode, rekla: Napi{i, mama. I evo pi{em – Marija nije ni politi~ki, ni na bilo koji drugi na~in polivalentna. Naprotiv. 4. oktobar Mislila sam da “Septembar 93.” u Bawaluci nije vi{e aktuelan. Ali, i daqe, danima se o tome takore}i neprekidno govori. Jo{ se ne zna da li iza “Septembra 93.” stoje radikali, komunisti, socijalisti ili – neko drugi. Mogu}e je lako da stoji neko drugi. U celoj toj stvari veoma je va`no, tj. najva`nije je da se ustanovi ko stoji iza protesta u Bawaluci, jer od toga, ko stoji iza tog protesta, zavisi stvarni karakter tog protesta. Treba ustanoviti da, na primer, iza tog protesta protiv ratnih profitera i ratnih bogata{a ne stoji neko kome se ta borba mo`da u stvari uop{te ne uklapa u wegove stvarne ciqeve, ko tu borbu upotrebqava kao paravan za ciqeve koji su sa tom borbom u raskoraku. Mogu}e je da plemenitost, u ~ije ime je podignuta zastava tog protesta, bude zloupotrebqena kao efikasno sredstvo za neku drugu mobilizaciju. 5. oktobar Jo{ traje radost me|u levi~arima u Jugoslaviji zbog pobede levice u Poqskoj od pre nekoliko dana. Ja bih, recimo, sa tom rado{}u malo pri~ekala. ^iwenica da su sve te partije proiza{le iz nekada{weg PURPA ne zna~i da su ba{ zaista leve. Ako bi bilo tako onda u Jugoslaviji takore}i ne bi uop{te bilo desnih partija, jer su sve sada{we partije kod nas i, leve i desne, proiza{le iz nekada{weg SKJ. A zatim, nekako nemam poverewa u leve partije u biv{im socijalisti~kim zemqama. Nisu ba{ sve stvarno leve, mnoge su prili~no konzervativne. A opet, neke desne, deluju socijaldemokratski, nisu ni mnogo konzervativne. Mnoge leve se pona{aju kao desne, neke desne se pona{aju kao leve. Bi}e potrebno vreme da se levo i desno profili{e, odvoji. A mogu}e je da se u me|uvremenu desi ne{to novo. Mogu}e je da partije kao oblik politi~kog organizovawa dru{tva postanu prevazi|ene, mogu}e je da savremeno dru{tvo na|e neki drugi, neki novi put u tra`ewu i nala`ewu progresa, podjednake sre}e za sve qude.” Mirjana Bobi} Mojsilovi} u istom broju “Duge” optu`uje dr Vojislava [e{eqa za saradwu sa vladaju}om levicom. Nadnaslov je glasio “[e{eq ili sindrom palog an|ela”, a naslov “Doktor Yekil ili mister Hajd”. U tekstu je izvedena geneza [e{eqevog puta od miqenika vlasti do istinskog opozicionara, naravno onako kako to vidi autor. Podnaslov je glasio: “U stvari, ne treba se qutiti na Socijaliste. Oni, jednostavno sve mogu. [e{eqa su zvali u pomo} da ru{i demokratske snage u Srbiji. Sada Da~i}, ne trepnuv{i, zove de350
mokratske snage da ru{e [e{eqa. I {to je neverovatno, demokratske snage pristanu. To ne zna~i da [e{eqa ne treba ru{iti, ali da li ga treba ru{iti zajedno sa onima koji su ga tako dugo i tako bri`qivo gradili?” “Sa komi~ne strane, sve je kristalno jasno: Milorad Vu~eli} je najzna~ajnija figura Srbije i zbog TV pretplate prisustvujemo najspektakularnijem obrtu u politi~kom `ivotu Srbije, kakav se nije desio skoro ~etrdeset pet godina. Da dr Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke nije onoliko upro da ubedi izgladneli narod da prestane da pla}a TV pretplatu, mo`da bi i danas bio najuva`eniji i najvoqeniji mezimac politi~kog establi{menta Srbije. Ovako, naveo je Ivicu Da~i}a, ina~e jednu od nekada{wih najve}ih nada studija novinarstva, da napi{e jedan od svojih najgromoglasnijih tekstova u karijeri. ^uveno saop{tewe SPS-a o li~nosti i delu svog doju~era{weg glavnog saveznika u borbi protiv konkurencije svake vrste, pretvorilo se preko no}i u klasi~an scenario “obra~una sa mangupima iz sopstvenih redova”, kakve smo do sada gledali nebrojeno puta, po~ev od Osme sednice pa preko antibirokratske revolucije sve do danas. Spektakularnost ovog posledweg obra~una le`i mo`da ba{ u ~iwenici da se verbalni nivo poruke koju SPS oda{iqa u javnost opasno, pa ~ak i komi~no kosi sa metodom “Utvr|ivawa istinitosti pomenutog saop{tewa.” Radi se, naime, o tome da metod koji se ponovo ogleda u pismima podr{ke koja se emituje na Vu~eli}evom Dnevniku, u govorancijama po mesnim zajednicama i op{tinama diqem Srbije, koristi taj svoj komunisti~ki partijski stereotip kao najproverenije oru`je politi~ke borbe. Deklamuju}i kako nikada nikakve veze sa [e{eqem nisu imali, Socijalisti potpuno nehotice, samo potvr|uju da je [e{eq wihov, da je bio wihov i da ga sada nikako ne}e. Samo naivnima mo`e da pro|e, ina~e samo po sebi principijelno saop{tewe o nu`nosti borbe protiv fa{izma i nacionalizma. Ono {to, me|utim, potpuno nekontrolisano viri iz metoda kojim ube|uju narod o {tetnosti [e{eqevog javnog delovawa u Srbiji, jeste jedan krajwe nesmotreni i potpuno ne`eqeni dokaz da se, u stvari, radi o naprasnom ~i{}ewu sopstvenih redova. U tom smislu, dr Vojislav [e{eq mo`e biti potpuno nedu`an u odnosu na svoje odjednom tako grlate i tako tobo`e principijelne tu`iteqe s kojima je do ju~e rujno vino pio, jeo jagwetinu, sa wima zajedno propisivao meru na{eg patriotizma i wima u ra~un, kao wihova najve}a medijska zvezda sa skup{tinske govornice ili preko televizijskih ekrana nabrajao izdajnike i kazne koje ih ~ekaju, kada za to do|e vreme. Obra~un mafije Obi~an ~ovek mogao bi na celu ovu pri~u da stavi ta~ku jednim krajwe rezigniranim stavom da se, u su{tini, radi o obra~unu unutar iste mafije. I to bi bila potpuno prihvatqiva opcija da, me|utim, jedan deo mafije ne poku{ava naprasno da nam se predstavi kao odred po{tene narodne milicije koji ho}e da nas za{titi od nasiqa i kriminala. Problem je, me|utim u tome, {to SPS, verovatno s pravom, poznaju}i dobro narod koji dva puta uzastopce uprkos svemu glasa za wih, veruje da ovim i ovakvim apsolutno neo~ekivanim saop{tewem o dr [e{equ, mo`e da zaba{uri svoju ulogu u krupnom procesu {e{eqizacije Srbije, i da se pred naivnim gra|anstvom i slu|enim svetom predstavi kao demokratska snaga koja se vazda 351
borila za ideje Gra|anskog saveza i demokratske opozicije Srbije. Razloga za optimizam u pogledu sklonosti srpskog naroda ka zaboravu, SPS dodatno ima zbog zaprepa{}uju}e ~iwenice da joj je u prekono}noj promeni }uraka gotovo nedvosmislenu podr{ku pru`ila skoro ~itava srpska opozicija. U tome le`i {izofreni~nost aktuelnog rasporeda snaga u Srbiji i iz toga, neverovatno – ali istinito, Vojislav [e{eq, ~ovek koga prati nesre}ni sindrom palog an|ela, danas postaje jedini pravi opozicionar u Srbiji, sam protiv naprasno udru`enih SPS-a i demokratske opozicije. A da je TV Beograd jedna od najmo}nijih (ako ne i najmo}nija institucija u zemqi) govori i tragikomi~an podatak da su, do ju~e omra`eni, lideri opozicije svi do jednoga dobili udarne termine na Dnevniku za podr{ku SPS-u i napad na [e{eqa. Vojislav [e{eq, me|utim, vi{e nikako ne mo`e na televiziju, a to bi, prema poznatim scenarijima, ve} zna~ilo da je politi~ki mrtav. Pitawe koje normalnom ~oveku pada na pamet jeste pitawe – ne da li treba ru{iti [e{eqa (vaqda nikom normalnom ne pada na pamet da pri`eqkuje pet minuta wegove vlasti?) nego mo`e li da padne [e{eq, a da ne padnu Socijalisti? I da na [e{eqevoj propasti oni jo{ pride nakarikaju sebi politi~ke (a mo`e biti da ra~unaju i na istorijske) poene? I daqe, za{to srpska demokratska opozicija ipak odaje priznawe Socijalistima za vi{e od dve godine zakasnelu reakciju, i podr`ava ih u perfidnom poku{aju da izvrdaju istorijskoj i politi~koj odgovornosti za sve {to su, zajedno sa svojim najvernijim saradnikom, uradili ovoj napa}enoj zemqi i wenim napa}enim gra|anima, a o bruci za srpski narod te o jadu i bedi u koju su nas zdru`enim snagama doveli, da i ne govorimo? Mogu li me od fa{izma braniti oni koji su ga tri godine, ne }utke, nego aplauzima i nevi|enom pompom podr`avali. Vojislava [e{eqa, koji je danas me|u socijalistima ozna~en kao “sarajevski politikant” nije narod zavoleo odjednom. Wega je prvo zavoleo predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}. Taj jedini javni kompliment koji je predsednik Milo{evi} ikome uputio, katapultirao je Vojislava [e{eqa u prve redove srpske politi~ke scene. Zvezda na televiziji, u novinama, u Skup{tini, kao politi~ar koga zbog politi~ke doslednosti predsednik Milo{evi} najvi{e ceni, [e{eq je mogao da govori {ta god ho}e i da radi {ta god ho}e, jer je bio omiqen u tihim odajama iznad pionirskog parka. Nagla pojava kompjutersko-eevropskog senzibiliteta SPS omladine Pre ne{to mawe od dve godine, pisala sam tekst o fa{izaciji Srbije sa blagoslovom Milo{evi}a, za {ta je najkrupniji i najstra{niji dokaz bio [e{eqev takore}i inauguralni govor u Skup{tini Srbije, u kome je pretio da }e iseliti sve Hrvate iz Srbije, a da je za one iz Vojvodine ve} spremio kamione i vagone, za wihov put bez povratka. Vojislav [e{eq je tada bio jedini radikal u skup{tini Srbije. Tamo su mu pqeskali i smejali se wegovoj genijalnoj ideji sve sami Socijalisti, dok su poslanici Demokratske stranke i SPOa jednostavno }utali. Danas ti isti socijalisti prepoznaju [e{eqevo fa{isti~ko lice. [e{eq, kao dosledan politi~ar kako je to potpuno ta~no primetio Milo{evi}, do sada nije promenio lice. Ili ga, mo`da, jedini nije promenio! Danas Ivica Da~i} pi{e, a tercira mu ne doba~ena u~enica oratorstva kod mr @eqka 352
Simi}a, mla|ahna gospo|ica \ogo Du{anka, da [e{eq sa svojom grupom privatnih poslanika ucewuje Skup{tinu. Ali, kada je po~eo karijeru u Skup{tini, bio je sam. Osim, ako on nije bio privatni poslanik svakog, a naro~ito pojedinih, poslanika SPS-a. Danas mla|ahna SPS padobranka, po imenu Du{anka \ogo govori o [e{eqevim “pseudodelima” i da oni, mladi socijalisti sa svojim “kompjuterskim i evropskim senzibilitetom, ne mogu da dozvole da u 21 vek u|emo sa fa{istima”. Gde im je bio kompjuterski i evropski senzibilitet kad je [e{eq tukao wihove gimnazijske i univrzitetske profesore u sred bela dana nao~igled hiqada svedoka, gde je bila wihova evropska studentska solidarnost kada je [e{eq uz blagoslov Radmila Bogdanovi}a i bratije, vitlao pi{toqem i pretio studentima, i kako preko no}i, uz pomo} nekih ba~enih @eqkovih re~enica, mlada Du{anka zajedno sa svojim drugaricama, u lepome Voji, koji im je do ju~e davao najve}u podr{ku u ideji da studenti treba da u~e i pola`u ispite – a ne da se bave politikom, odjednom prepoznaje naduvanu `abu? Ili je to ona bajka o princu koji se pretvorio u `abu, ili o `abi koja se poqupcem crvene ru`e, napre~ac pretvara u lepotu – |evojku? Gde im je bio mladala~ki senzibilitet i tako re}i imprijalna otmenost mladih evropejaca socijalisti~ke provencijencije, kada su dr [e{eqa, ba{ oni, Socijalisti, postavqali za redovnog profesora na Pravnom fakultetu u Pri{tini? Oh, kako su rumene, kao wegovi po{teni socijalisti~ki obrazi, kao ru`a sa wihovog plakata, Da~i}eve re~i da “u svom politi~kom pona{awu Vojislav [e{eq izra`ava jedan krajwe primitivan {ovinizam: doprinosi izolaciji Srbije od sveta kome Srbija i treba da pripada i pripada; ote`ava wene napore na uspostavqawu mira na prostorima biv{e Jugoslavije, neprekidno truju}i odnose srpskog naroda sa drugim narodima koji nas okru`uju, podsti~e ratnohu{ka~ku atmosferu u Srbiji i SRJ i stvara zlu krv izme|u gra|ana same Srbije i SRJ, a posebno izaziva i stvara mr`wu i sukob prema gra|anima nesrpske nacionalnosti i obratno”. [ta je Da~i} radio dok su se isterivali Hrvati iz Hrtkovaca i Slankamena, dok su se iseqavali Ma|ari, {ta je sa 17 otetih muslimana, {ta je radio Ivica dok je Marica pravila spiskove novinara i javnih li~nosti sa nesrpskim prezimenima? Uostalom, pre samo nedequ dana, zvani~na dr`avna televizija ~iju ure|iva~ku koncepciju odre|uje SPS, u udarnom ve~erwem terminu emitovala je sramotnu antisemitsku emisiju u kojoj je vi{ebojka srpske nacionalne stvari na dr`avnoj TV, autorka aforizama i Vu~eli}eva mezimica, Milijana Baleti}, propovedala narodu, sa istom agresivno{}u sa kojom danas espeesovci napadaju svoga vojvodu, savr{enu istinu da su, u stvari, Jevreji krivi za sve. Mora da je Du{anka tada bila u svojoj bajci, a da je Ivica bacao kamen~i}e kako bi iz guste {ume znao da se vrati ku}i. Tamna je no}. Neka te bajke pri~aju nekom drugom. Umiruju}a udba{ka mirno}a, opet Qubazno, SPS nas je dala izvestiti o tome kako je u stvari protiv nasiqa i primitivizma. “Zato je protiv [e{eqeve politike jer je on oli~ewe nasiqa i primitivizma, kome se mora stati na put”. Sestro slatka, iz ve~eri, za celu istinu, mora da je to tako. Kad je [e{eq vre|ao opozicione poslanike i kada je wegov manir postao op{tepriznato dobro u na{im cirkuskim skup353
{tinama, primitivci su se grohotom smejali. Sve je bilo sme{no. Ministarka Branka Je{i} se kidala od smeha na [e{eqeve prostakluke, a danas ona, sa partizanskom ozbiqno{}u, poku{ava da de{e{eqizuje Srbiju obja{wavaju}i u nekoj mesnoj zajednici kako ona sa [ekijem nikakve veze nema. Pravo na psovawe, podrigivawe i pretwe, imali su do sada samo radikali i socijalisti. Kada je wihov profesor, wihovog univerziteta, poslao poslanicu \akovi} u `igolo klub, nikome nije padalo na pamet da mu oduzme re~. Kada je [ekijev poslanik nokautirao poslanika opozicije, maliRadoman je sa olimpijskom mirno}om govorio o “gu`vi u kuloarima”. Pa, kako sada Du{ankica mo`e da nas uverava u svoje ga|ewe spram prosta{tva i primitivizma, u svoje ga|ewe nad nasiqem verbalnim i uli~nim kada je trep}u}i svojim lepim plavim okicama gledala na Dnevniku kako zdru`enim snagama Radmila Bogdanovi}a i Vojislava [e{eqa, junske demonstracije dobijaju obrise nereda. Ne krije li se u famoznom Da~i}evom pismenom zadatku, izme|u ostalog, jedna vrlo zna~ajna re~enica. [e{eq je sarajevski politikant. Otkuda, posle tri godine harawa ovim prostorima qudi koji su Beograd videli samo na razglednici, takvo naprasno okretawe Beogra|anima i Srbijancima? Ne poru~uje li nam, potpuno neo~ekivano, Bratstvo crvene ru`e da su nam bra}a iz svih srpskih zemaqa sada nepotrebna i ~ak {tetna? Otkud se SPS zasitio bratske podr{ke sa strane? I kako protuma~iti obe}awe da }e se SPS zalagati da se otkriju ratni zlo~ini [e{eqeve paravojske u Hrvatskoj i Bosni, kada su nam tri godine svi – od vrha srpske dr`ave, do vojnog i politi~kog vrha tvrdili da nema paravojnih formacija i da su svi dobrovoqci, ukqu~uju}i i [e{eqeve, stavqeni pod komandu Vojske Jugoslavije? Da li su onda lagali generali koji su ru{ili gradove po Hrvatskoj i Bosni, ili danas la`e SPS, pitawe je na koje }emo zvani~ni i istiniti odgovor jo{ ~ekati. U tom smislu, treba se setiti cinizma jednog od portparola vojne partije SK Pokret za Jugoslaviju, g-dina Dragomira Dra{kovi}a, koji je u nedavnom TV duelu pitao [e{eqa da li }e mo}i da ode u Dubrovnik, kao da su generali JNA, koji su svoje projektile slali na dubrova~ka zdawa, pripadali [e{eqevoj a ne wegovoj partiji? I kao da tu ima neke bitne razlike? A sam vojvoda [e{eq je pre godinu dana, na moje pitawe o listi ratnih zlo~inaca, odgovorio da mu je ~ast da bude u dru{tvu ratnih zlo~inaca kakvi su Milo{evi}, Karayi}, General Mladi} i drugi srpski patrioti. U stvari, ne treba se qutiti na socijaliste. Oni, jednostavno sve mogu. [e{eqa su zvali u pomo} da ru{i demokratske snage u Srbiji. Sada Da~i}, ne trepnuv{i, zove demokratske snage da ru{e [e{eqa. I {to je neverovatno, demokratske snage pristanu. To ne zna~i da [e{eqa ne treba ru{iti, ali da li ga treba ru{iti zajedno sa onima koji su ga tako dugo i tako bri`qivo gradili? [e{eq, koji i daqe daje nadobudne izjave o tome kako }e pobediti, u stvari je uzdrman. Lukavi starac iz SK PJ nekoliko puta mu je sa udba{kom mirno}om pripretio da }e ga komunisti i socijalisti iznenaditi. Na pitawe {ta je to {to bi Radmilo Bogdanovi} mogao da izvu~e iz rukava, [e{eq samouvereno odgovora – “ni{ta, ja ga pozivam da poka`e {ta ima, a on se ne pojavquje”. Simptomati~no je tako|e da na pitawe da li je posledwih dana poku{ao da stupi u kontakt sa predsednikom Milo{evi}em, [e{eq odgovara: “Ne i za{to bih? Mislim da on mene i daqe ceni kao najdoslednijeg po354
liti~ara. I ja wega i daqe najvi{e cenim od svih li~nosti u Srbiji”. Gde }e se dogoditi slede}a ofanziva Mada se ~uva da svoj gnev ne prenese i na predsednika Milo{evi}a (u ~emu mnogi vide jo{ jednu mogu}nost nekog novog obrta, dok drugi to isti~u kao kqu~ni znak [e{eqeve slabosti) [e{eq tvrdi da se na famoznom brodu odigrala velika trgovina, da se “Milo{evi} sastao sa nekim, ali jo{ ne znamo pouzdano sa kim”, i da je pored teritorija, ponu|ena i wegova glava– “Oni se pla{e Ha{kog procesa, i ho}e da ja budem `rtvovan kao ratni zlo~inac. Ja. imam adute za wih, jer znam skoro sve o wihovom kriminalu. Sve je ovo zbog toga {to smo otkrili wihovu ume{nost u pu~ u Bawa Luci”. U stvari, Radmilo Bogdanovi}, po{to je optu`en da je organizovao pu~ kojim bi destabilizovao, pa eventualno i sru{io Karayi}a, {to bi otvorilo put Milo{evi}evom optimizmu da “srpska strana ne}e praviti pitawe za nekoliko procenata teritorija”, najvi{e je, svojom navodno iznena|enom reakcijom dokazao bliskost i gotovo do ju~e simbiotsku vezu socijalista i [e{eqa, izjavquju}i za “Ve~erwe novosti” da je “takvo podmetawe najmawe o~ekivao od Srpske radikalne stranke”. Cela kampawa protiv [e{eqevog fa{izma, primitivizma i agresivnosti, slu`i, me|utim, da skrene pa`wu sa, kako mnogi tvrde, su{tinskog spora izme|u Karayi}a i Milo{evi}a. Karayi} je nedvosmisleno rekao da je to sve delo velikog me{tra iz Beograda, a general Stevan Mirkovi}, optu`io je Karayi}a da ne sme me|u svoje qude, dok je za generala Mladi}a rekao da nije nikakav komandant. Nazire li se novi i mnogo otvoreniji sukob na relaciji Beograd – Pale, ostaje da se vidi. U me|uvremenu, destabilizovani [e{eq tvrdi da je on `rtvovan zato jer su socijalisti u smrtnom strahu, jer su se upla{ili svega, zime, gladi, demonstracija i nastavka rata u Bosni, kao i da im sankcije ne}e biti skinute. “Oni ne shvataju da sankcije ne}e biti skinute dok ne padne Milo{evi}, pla{e se Ha{kog suda i misle da je za pad sankcija dovoqno da padnem ja. Pretpostavqam da su oni spremni da uvedu vanredno stawe, pa da mi zabrane stranku i eventualno da me uhapse. U svakom slu~aju, ra~unamo da su spremni da izazovu neki incident u unutra{wosti i da za to optu`e radikale. Zato smo izdali nalog na{im op{tinskim odborima da se sklone i da misle na to.” Trude}i se da ostavi utisak ~oveka koji se nije upla{io hajke, dr [e{eq u svom poznatom stilu poru~uje: “Dru`e Slobo pi{i novo pismo, ovim bogme, zadovoqni nismo”. Deveta sednica pred veliko spremawe Srbije Iako portparol mla|anih socijalista, gospo|ica \ogo ne mo`e da se odlu~i da li je wihov doju~era{awi koalicioni partner `aba ili klovn na srpskoj politi~koj sceni, silina kampawe koja je preduzeta protiv Vojvode, samo govori o tome da o klovnu nema govora. SPS je zdu{no pomagala proces {e{eqizacije Srbije pa sada weni partijski aktivisti muku mu~e da poka`u narodu kako je gazda preko no}i promenio mi{qewe. [e{eq se do pre nekoliko dana vozio kolima srpske vlade, ali je mo`da i nerazja{wena saobra}ajka u ulici Milo{a Velikog u Beogradu, mogla da bude najava da }e se istorija u [e{eqevoj biografiji ponoviti. Po{to je li~no iskusio su{tinu, varijante i metode komunisti~ke represije i po{to zna kako oni to rade Vojvoda ima razloga da strepi. Neverovatno je samo kako nije predvideo da jednoga dana i 355
sam, u partiji koja je savr{eno smislila i odigrala Osmu sednicu, mo`e da se na|e na tapetu. Izjava Radmila Bogdanovi}a da se napad odnosi samo na [e{eqa, ali nikako na celu stranku u kojoj ima mnogo dobrih i finih qudi, me|utim, samo je dokaz vi{e da aktuelna vlast ipak, mora da ra~una da jedan veliki deo Srbije pripada ba{ [e{equ. Ta Srbija je uvek nosila bradu, ali ne onakvu kakvom su je predstavqali u ratnim filmovima, i ta Srbija je, izgleda, pred novim velikim spremawem. Sam [e{eq uop{te nije bitan. Jer, radi se o naglom iskakawu SK pokreta za Jugoslaviju u `i`u javnosti, kao mere na{e normalnosti, civilizovanosti i zgra`awa nad ratom, nacionalizmom i fa{izmom. Obra~un sa [e{eqem paradigmati~an za vi{e planova, ali je mo`da najzna~ajniji onaj u kome se naziru obrisi definitivnog obra~una komunista sa svojim glavnim protivnicima iz pro{log rata. Sa ~etnicima, jer, izgleda da se posle svega {to su nam uradili zajedno socijalisti i SK pokret za Jugoslaviju, oni spremaju da se pojave kao partizani i ubede nas, da su nas oslobodili. U tom smislu Vojislav [e{eq mo`e da bude ozna~en u na{oj lokalnoj istoriji, kao ~ovek koji je komuniste vratio na vlast. Tako treba! Jer, svi smo mi po malo socijalisti, u Srbiji zemqi da prevrne. Tamna je no}.” Mnogo ozbiqniji napad na dr Vojislava [e{eqa Mirjana Markovi} je objavila u “Dugi” od 6. novembra 1993, kada je objavila ~lanak duga~kog naslova “Izme|u rata sa muyahedinima i sa mnom [e{eq je izabrao rat sa mnom”. Jasno se vidi da je bila u stawu povi{enih emocija kada je zapisivala svoje misli, {to ukazuje na mogu}nost da se prevarila u ocewivawu politi~ke snage dr Vojislava [e{eqa. Podnaslov je bio u istom stilu:”Umesto {to se [e{eq juna~i po konferencijama za {tampu vi{e bi mu pristajalo da se juna~i tamo gde padaju granate i gore ku}e. A naro~ito bi mu vi{e prili~ilo da umesto {to u Beogradu ratuje protiv jedne `ene, ode u rat u Bosnu da ratuje sa mu{karcima.” 20. oktobar, jutro. Skoro }e pola veka kako na dana{wi dan svake godine Beograd slavi svoje oslobo|ewe od okupatora, od fa{izma. Svaki put uvereni da je to oslobo|ewe definitivno, bar oslobo|ewe od fa{izma. Jer od okupatora, u na~elu, nikada niko, nije definitivno za{ti}en. Jedino smo za fa{izam verovali da ga je ~ove~anstvo ipak i zauvek porazilo. Kao kugu i koleru, kao velike bogiwe. Wegove recidive niko nije previ{e ozbiqno uzimao u obzir. Ili ih niko nije u Jugoslaviji previ{e uzimao za ozbiqno, pa se nama ~inilo da sli~an odnos prema opasnosti od fa{izma ima Evropa, ~itav svet. Ali pokazalo se, nama ovde, ba{ nama ovde, da je opasnost od wega potcewena. A najve}a opasnost preti od one opasnosti koja je potcewena. Tanka je i banalna, samo na prvi pogled ubedqiva, argumentacija da nam se ne}e desiti neko zlo jednog dana, jer nam se nije doga|alo pre, jer smo to zlo izbegli svih prethodnih dana svog `ivota. I zaista, i pojedinac je sklon da ka`e kad se ozbiqno razboli – nemogu}e, nikada do sada nisam ... Nikada do sada nisam, ne zna~i da mo`da od sada ne}u. Sklonost ka takvoj vrsti zablude visokom su cenom platili i pojedinci i zajednica, ~itava dru{tva. To {to fa{izam ovde nije nikada, ne zna~i da fa{izam ne}e od sada ... Istina, sposobnost dru{tva kroz isto356
riju da se odupre nekom zlu, nije bezna~ajna. Naprotiv, ona pokazuje da je dru{tvo raspolagalo resursima i mehanizmima da se od wega za{titi. Ali, to ne zna~i da su ti resursi neiscrpni, i da se ti mehanizmi mogu uvek aktivirati. Fa{izam najavquje svoje mogu}e prisustvo u svim sferama na{eg dru{tva – od ekonomije do obrazovawa. Treba ga savladati dok je jo{ u malim dozama. Za velike doze, treba velika snaga. I mi bismo je na{li u neko drugo, mirnije i lep{e vreme. U ovo vreme ta (velika) snaga rasuta je po frontovima u Bosni, po redovima ispred samoposluga, po autobuskim stanicama glavnoga grada... Ali jo{ ima vremena da ta snaga bude sakupqena na jednom mestu protiv frontova, protiv redova, protiv zrna fa{izma koje u wima mo`e po~eti da klija. To se mora u~initi odmah, da sloboda ste~ena 20. oktobra pre skoro pola veka, ne bi morala da se osvaja ponovo. Podne. Antonije Isakovi}, kwi`evnik i akademik, vratio je Oktobarsku nagradu za `ivotno delo, obrazla`u}i svoju odluku nezvani~nim stavom `irija da je dodeqivawe nagrade wemu, iskqu~ilo mogu}nost da nagradu dobije i wegova supruga, ~ija se kwiga tako|e nalazila u u`em izboru za Oktobarsku nagradu. Biraju}i izme|u wega i we, `iri se odlu~io za wega. Ako bi primio tu nagradu, podr`ao bi i sam one koji su izme|u wega i we izabrali wega. Odbijaju}i nagradu, on se izme|u sebe i we opredelio za wu. Odavno se u na{im {irim podru~jima ta osobina zove ~ojstvo. O toj se osobini mnogo pri~a, pi{e i wom se mnogo di~i. Ali, slabo se primewuje. A kad se primeni, onda se to ~ojstvo proglasi za slabost, bunilo, neumerenost, preteranost, ekstravaganciju, nevaspitawe, nezahvalnost... ^ojstvo se pokazalo zahvalno kao opredeqewe, nezahvalno kao praksa. Ve}ina mojih drugova i mojih kolega ve} danas, spontano reaguju}i, osu|uje gest Antonija Isakovi}a. I niko pri tom ne ume da mi objasni za{to ga osu|uje. Ti argumenti se svode na: nema smisla, nije u pravu, na {ta to li~i, sva{ta, uvredio je Skup{tinu grada... Za gra|ane Balkanskog poluostrva, a naro~ito za mu{karce Balkanskog poluostrva, svako obrazlo`ewe za gest koji ~ini neki mu{karac ima ve}u te`inu od obrazlo`ewa vezanog za `enu. Pogotovo za svoju `enu. Svaki razlog koji ga motivi{e na odre|eno pona{awe, na neki ~in, mo`e se sa mawe ili vi{e razumevawa objasniti i opravdati. Svaki, osim onog razloga, koji je motivisan `enom. Za takve se razloge takore}i ne nalazi ni obja{wewe, a pogotovo se ne nalazi opravdawe. Da je Antonije Isakovi} svoju odluku obrazlo`io su{om u Sudanu, ili pomorom riba na Hokaidu, mo`da bi vrteli glavom tri dana, a ~etvrtog bi ve} na{li obja{wewe, pa i opravdawe za takve motive. Ali, ovaj motiv koji je on naveo – obzir i po{tovawe prema supruzi i wenom radu, e, to pod balkanskim nebom ne prolazi. Uzalud kompjuteri i holdinzi. Na{a svest, naro~ito kada se radi o odnosu izme|u polova, korespondira sa {trudlom od maka. Ve~e. Gledala sam prenos sednice Skup{tine SRJ. Verovatno je sli~no i u drugim biv{im socijalisti~kim zemqama. Da su ove zemqe znale za sve ove ~ari vi{epartijskog sistema na vreme, odavno bi ga uvele. Jo{ pre dvadeset, pedeset godina. Ovako su mnogo propustile. I kad pomislim samo koliko smo mi u Jugoslaviji propustili za ovih 357
48 godina od “demokratskih” lepota u kojima sada u`ivamo – ne daj bo`e da se vrati vreme kada su za vreme sednice Skup{tine `ene i{le kod frizera ne brinu}i da li }e Skup{tina sutra nastaviti rad ili }e ga okon~ati u toku ve~eri, kada su sr~ani bolesnici mogli da gledaju svoje poslanike u Skup{tini bez opasnosti od infrakta, kada su |aci pisce, glumce i sportiste znali po lepim kwigama, dobrim filmovima i zanimqivim utakmicama, a ne po politi~kim ucenama, pretwama i obe}awima koja upu}uju jedni drugima sa skup{tinske govornice... Punih 48 godina bili smo li{eni tih i drugih ~ari balkanskog parlamentarizma. Sre}a {to smo ih ponovo stekli. Sada }emo sre}ni, nadoknaditi sve {to je u pogledu tih ~ari propu{teno za ovih 48 godina. P.S. Zli bi jezici mogli re}i da sam protiv parlamentarne demokratije. To je danas takva jeres kakva je recimo bila 1974. re}i da niste za zakon o udru`enom radu, u 1981. da niste za delegatski sistem. Uvek ima neki kurs koga se morate dr`ati ukoliko `elite da budete u igri. [to se mene ti~e, ja sam za kurs prema kome su svi qudi i svi narodi ravnopravni. A naro~ito, ravnopravni u pogledu odlu~ivawa o tome u kakvom }e dru{tvu `iveti. Takva ravnopravnost se zove demokratija. Prema enciklopedijama, uybenicima i literaturi koja vi{e nije u modi. Stvarno, zaista, ko sada ~ita [openhauera, Hegela, Marksa i Sartra. Ovo je sezona u kojoj se ~itaju predskazawa deda Radoja, recepti za ~ajeve, memoari vanbra~ne `ene nekog od mu{kih ~lanova porodice Kara|or|evi}, eventualno Zakonik cara Du{ana. 21. oktobar Ve} danima [e{eq napada komuniste i mene. I sino}, u Skup{tini Jugoslavije ponovio je to prili~no grubo. [to napada komuniste, to mi je jasno. Ekstremna desnica, profa{isti~ka, koju on personifikuje uvek je u sukobu sa pravom levicom. Pa fa{izam je i zapo~eo svoj pohod na planetu i civilizaciju progonom komunista. Nisu li i Hitler i Musolini proglasili komuniste za svoje najve}e neprijateqe. Nisu li wihove agenture u Beogradu i po ostalim gradovima u Srbiji hapsile i streqale pre svega, komuniste. Nisu li u NDH komunisti bili izlo`eni pogromu, bez obzira, da li su bili Srbi ili Hrvati. Ho}u da ka`em, to sa napadom na komuniste mi je jasno. Ti udarci wima pripadaju od [e{eqa, a i [e{equ pripada da udarce na tu stranu uputi. Jedino ne znam, tj. ne znam ta~no, za{to te napade upu}uje ba{ meni. Ja ne personifikujem stranu koja je wemu suprotstavqena. Pa i da je personifikujem, prili~no je nekako nevite{ki izabrati za napad ba{ mene. Mogao je da na|e nekog mu{karca. A i nekoga iz vladaju}e stranke. Nekoga koga }e u Skup{tini Jugoslavije i u Skup{tini Srbije imati ko da brani. Ko nije `ensko i ko nije sam. A onda, setila sam se. Mo`da je on ba{ zato izabrao mene. Zato {to partnerom ne smatra nekog mu{karca od dva metra koji ulicom {eta sa pi{toqima, nego mene koja sam visoka 162 santimetra i ne umem ni otvara~ za konzerve da upotrebim. Izabrao je mene, a ne nekog od poslanika vladaju}e partije, jer bi takvog {titili i predsedavaju}i i wegove partijske kolege, a povodom mene nema nikog ko bi se oglasio, osim da eventualno predsedavaju}i u Skup{tini “vite{ki” opomene govornika da nema smisla govoriti o li~nostima koje nisu prisutne. Ali, nisam ja jedini argumenat koji pokazuje i dokazuje juna{tvo Vojislava [e{eqa. Ne znam, zaista, ne znam kako nikome u Srbiji ne pada na pamet 358
da postavi sebi jedno sasvim prosto pitawe – za{to Vojislav [e{eq, Srbin iz Bosne i Hercegovine, zdrav i relativno mlad mu{karac, fizi~ki i politi~ki veoma aktivan, izdr`qiv i oran, u jeku stra{ne borbe srpskog naroda u Bosni i Hercegovini protiv usta{a i muslimanskih ekstremista, nije sa svojim narodom. Ako ne na wegovom ~elu, onda bar uz wegovim redovima. Umesto {to se po beogradskim ulicama {eta sa pi{toqima o pasu, vi{e bi mu pristajalo da sa oru`jem ode na neko od rati{ta u Bosni, umesto {to se juna~i po konferencijama za {tampu u Pres centru, vi{e bi mu pristajalo da se juna~i tamo gde padaju granate i gore ku}e. A naro~ito bi bio red da umesto {to u Beogradu ratuje protiv jedne `ene, ode u rat u Bosni da ratuje sa mu{karcima protiv mu{karaca. Lako je protiv mene, te{ko je protiv muyahedina. Lako je na konferenciji za {tampu, te{ko je na frontu. Lako je u stranci, te{ko je u vojsci. Lako je, ipak, u Beogradu, te{ko je, zaista, u Sarajevu. Zato Vojislav [e{eq u Beogradu ratuje sa mnom, umesto da u Bosni ratuje sa mu{karcima. 30. oktobar Ne znam {ta je svrha feqtona u “Ekspres politici” koji se zove “Ispovest Radana Gruji~i}a, biv{eg antikomunisti~kog agenta beogradske policije”. U dana{wem broju ovaj feqton pod dodatnim naslovom “Na |avola se ne ide sa sve}om”, taj monstrum, koji je rade}i za Nemce u Nedi}evoj policiji, bio poznat po svirepom mu~ewu uhap{enih komunista i skojevaca, obja{wava za{to je to radio. I to obja{wewe svodi na slede}e re~enice: “Kada sa |avolom ~ovek vodi borbu ne mo`e sa kandilom i sve}om. Moraju se uzeti u`arene ma{ice iz kojih `ar viri. Ja sam jo{ tada kazao komunistima da borba za vlast i revoluciju skupo ko{ta, ona se mo`e dobiti samo krvqu zalivaju}i”. Po{to ovo morbidno, patolo{ko tuma~ewe razloga za nasiqe nad qudima nije vidno plasirano kao osuda, kao zlo~in, ostaje ~oveku da se zapita {ta je onda svrha ovog citata, i ~itavog feqtona. Bojim se da tako ogoqeno dat intervju sa ovim fa{isti~kim zlikovcem u vreme poja~anog, ne samo antikomunizma, ve} antilevi~arstva uop{te, mo`e podsta}i mra~ne nagone duboko zapretene, mo`e podsta}i zlog duha me|u nama, mo`e pokrenuti mehanizam za razumevawe, opravdavawe zla, koje od 1945. do danas nije opravdano ~ak ni tamo gde se rodilo, u zemqama kao {to su Italija, Nema~ka, Japan. Ove jeseni, sa zvani~nog i najvi{eg mesta u ovim zemqama je saop{teno da sa fa{izmom nema kompromisa, da tom nasiqu nad qudima nikada ne}e biti opro{teno, da su wegove `rtve svete. Kada ih svetim smatraju u zemqama u kojima je fa{izam ro|en, kakvo bi tek blago trebalo da predstavqaju u zemqama u kojima je fa{izam pora`en. U ovoj, na primer... A tako mi se ne ~ini da stvari ovde stoje danas, i nekoliko proteklih godina. @alosno }e biti, ako kroz godinu dana, ili samo mo`da kroz nekoliko meseci, ovde, gde je fa{izam pobe|en, za odnos prema wegovim mnogobrojnim `rtvama, tra`imo inspiraciju, podr{ku i argumente, ne samo u pona{awu socijaldemokratije Vilija Branta, ve} i u pona{awu sada{we desni~arske Nema~ke. 1. novembar Prvi novembarski dan osvanuo je maglovit, obla~an i prohladan. Rano jutros, imam utisak, gledaju}i kroz prozor da su vrhovi tamnih jela obavijeni 359
oblakom. Ili pramenom magle koja se spustila nad Beogradom, nisko, do trave koja je jo{ zelena i ne`na kao po~etkom leta. Ne smem ni da pomislim da ra~unam koji je ovo novembar po redu koji je te`ak, ~ije jutarwe i ve~erwe magle jedva vidim, po ~ijim ki{ama ne mogu da {etam, ~ijih se vetrova pla{im, a da niko nema vremena da mu ka`em za{to... I ovog novembra, koji jutros po~iwe, niko ne}e primetiti ve~erwe magle, ni opale kestene u parku, svi kre}u u izbornu kampawu. Sada }e po~eti velika agitacija za partije, stranke i pokrete. Pao mi je ovih dana na pamet jedan ru~ak od pre dvanaest godina – u kafani “Komunalac”, preko puta mog fakulteta, u hladno zimsko podne ru~alo je nas petoro-{estoro. U sastavu u kome smo u toj kafani bili ~esto, pri~ali smo o univerzitetu, filozofiji, politici, porodici, uspomenama, planovima... Tog dana sa nama je na ru~ku bio jedan mladi filozof iz Titograda. Pri~ao je neprekidno neorganizovano i prili~no nametqivo. Za pravce u savremenoj socijalnoj teoriji nije imao mnogo sagovornika u to mirno zimsko podne. I nije mu ni bilo potrebno da ih ima – sam je postavqao pitawa i davao odgovore. Ne{to zbog toga, a vi{e zato {to nije upotrebqavao salvete pri jelu, a imao je veliku bradu, nisam dizala glavu sa stola. Izgleda da je posle monologa od pola sata i vi{e primetio najzad da svi, osim wega, }ute, a ja ~ak i ne gledam u wega, pa se obratio meni – “A Vi, Miro, Vi se ne izja{wavate, za koji ste Vi pravac”. “Za higijenski”, rekla sam. Da ne misli da nije dobro ~uo, ponovila sam mu i objasnila– “Za higijenski”. Za redovan odlazak kod zubara, za upotrebu salveta pri jelu, za svakodnevno tu{irawe”... Bio je nametqiv i dosadan, ali nije bio glup. Do kraja ru~ka razgovor je pre{ao na konvencionalne teme, bio je nategnut i jedva smo svi ~ekali da se rastanemo. On meje kasnije izbegavao. [to se mene ti~e, ja sam wega izbegavala i ranije. Nisam se sada slu~ajno setila tog davnog ru~ka. Politi~kom scenom Srbije ovih mesec i po dana izborne kampawe ~u}e se mnoge politi~ke orijentacije. Ve} mi sada do|e, istina ne prvi put, da ka`em da prednost dajem onoj koja se zala`e: da sve ku}e u selima i gradovima budu okre~ene; da svi gra|ani idu bar jednom godi{we na temeqni lekarski pregled; da svako ima kupatilo, a naro~ito da se u kupatilu dr`i pribor za higijenu, a ne zimnica; da na privatnoj ve~eri u ku}i, na ~elu stola ne sedi predsednik op{tine, ako je kao prijateq u ku}i, ve} doma}ica; da visoki funkcioner u dr`avnoj administraciji ne mo`e da bude pravnik koji ka`e infrakt umesto infarkta, da se ~iste i suve {oqice za kafu mogu dobiti u svakom, a ne samo u najboqem restoranu; da se sagovorniku ne upada u re~, a da se neistomi{qeniku ne preti; da se data re~ dr`i. To naro~ito. Ja sam za jednu takvu orijentaciju. To jest, ja sam za takvo dru{tvo. Onaj koncept ekonomije, politi~ke organizacije dru{tva, onaj koncept kulture koji to dru{tvo omogu}ava je moj izbor. I tako na prvi pogled izvan terena politike, na{la sam se u samom wegovom srcu.” Koliko su Hrvati prosto opsednuti dr [e{eqem videlo se u “Svetu” od 1. novembra 1993. godine, koji je preneo izve{taj iz hrvatske {tampe sa snimawa wihovog prvog ratnog filma. Novinar Vladimir Stojisavqevi}, koji je pripremio ovaj izve{taj, najavio ga je na slede}i na~in: “ Nedaleko od Velike Gorice otvoren je “Srpski koncentracioni logor”, radi snimawa prvog hr360
vatskog ratnog filma “Begunac”, po scenariju poznatog glumca Fabijana [ovagovi}a, koji reporteru zagreba~kog “TV Besta” otkriva {ta ga je “motivisalo” da krene u ovaj “projekat”. Naravno, [ovagovi}eva pravoverna inspiracija bio je dr [e{eq, {to se vidi iz samog naslova teksta “ [e{eq je naredio da se kastrira moj najboqi drug”. Ni mawe, ni vi{e! Suvi{no je dokazivati suludost ove tvrdwe, ali ni u kom slu~aju nije iznena|uju}e, pa ~ak ni to {to se wihova kinematografija uhvatila za ovako kastriranu glupost. Podnaslov dokazuje da pomenuta kinematografija ipak nije ostala bez ma{te: “Poznati zagreba~ki glumac napisao je provokativnu pri~u o seqaku iz okoline Vukovara, koji iz “srpskog logora” u Slavoniji be`i u Vojvodinu i do`ivqava jo{ ve}e nevoqe • Glavnu ulogu namenio je svom sinu Filipu [ovagovi}u, ali je Filip, zbog prezauzetosti tek ro|enim detetom taj “izazovni gluma~ki zadatak” morao da prepusti Slavku Juragi • Pet stotina statista peva biv{u jugoslovensku himnu “Hej, Sloveni”, demonstriraju}i “psihi~ku torturu” kojoj su bili izlo`eni zarobqeni Hrvati” “Skriven kukuruzima, na putu prema Sisku, nedaleko od Zagreba, podignut je “srpski logor”. Dvostruka bodqikava `ica, stra`arske kule, zvu~nici, miris sena. [tala je preure|ena u “prostoriju za mu~ewe”. Ispred ulaza, uz blatwav put prepun lokvi, u visokoj travi, stotiwak qudi u ti{ini jede hleb i meso iz konzervi. “Javqali su putem radija: ’Hajde, improvizuj sme{taj!’ Sve je ba{ tako izgledalo” – pri~a netko u travi. Iznad poqske kuhiwe }irili~ni natpis “Logor – ulaz strogo zabrawen”. Pauza je. Snima se film “Begunac”. “Gde su ~etnici! Kasne!” – punih usta mrmqa mladi}, a oficir u uniformi Hrvatske vojske odgovara mu kako pravi ~etnici i nisu ba{ daleko. Oficiri uzimaju pivo, a me|u wihovim {arenim uniformama prepoznajemo ~oveka u yinsu Rajka Dujmi}a, autora muzike u ovom filmu. Nude ga i keksom iz paketi}a na kojima pi{e: “celodnevni obrok”. Rajko odlazi u {talu, logorsku baraku, gde je razglas s kojeg pu{ta muziku. Po prvim taktovima prepoznajemo himnu biv{e Jugoslavije “Hej, Sloveni”. U plavom “mercedesovom” kombiju sti`e ekipa. Prvi izlazi rediteq Bogdan @i`i}, obu~en kao gospodin koji je iza{ao na popodnevni golf. Kombi se zaustavqa pored vrata {tale, kako bi ~lanovi ekipe izbegli veliku baru i blato. Trenutak pre “oficiri” su postrojili “vojsku” i statiste, a rekviziter ih je {pricao blatom iz te iste bare. One koji su hteli izbe}i “torturu”, visoka plavu{a kapovskim je glasom vra}ala. Na isti na~in do~ekana je i nova grupa “logora{a” koju je dovezao autobus. Jedan stariji ~i~ica hteo se odupreti zapoma`u}i da su pantalone wegove, a ve{ti i nemilosrdni rekviziter u plavom radnom odelu, i sam poprskan blatom, odbrusi mu da se vrati po kravatu i odustane od snimawa. Gospodin @i`i} razgleda {talu, tiho se obra}a momcima koji postavqaju reflektore. • Pola filma ve} je snimqeno, jeste li zadovoqni? – Jesam. Mislim da smo postigli ravnote`u izme|u stvarnosti i umetni~kih zahteva. Napravili smo izvrsnu podelu uloga i zaista sam zadovoqan glavnim glumcima Slavkom Juragom, Icom Tomqenovi}em, Barbarom Vickovi}, 361
Goranom Grgi}em, Edom Pero~evi}em i ostalima. Dosad je sve i{lo dobro, producent se prema nama sjajno odnosio, {to se kod nas vrlo retko doga|a. • Dana{we pripreme pokazuju da insistirate na dokumentarnosti. [ta danas snimate? – Radwa filma doga|a se 1991. godine. Ti doga|aji jo{ traju, ne samo wihove posledice. I danas postoje logori u Srbiji i Bosni i Hercegovini, stvarnost je okrutna. Danas snimamo prizor u kojem logora{e mu~e psihi~kim pritiskom, prisiqavaju ih da pevaju himnu biv{e Jugoslavije. Svi koji su bili u srpskim logorima pri~aju da je to bio autenti~an na~in presije. Na ovom objektu ostajemo pet dana, a u sceni koju danas snimamo igraju Juroga i jo{ dvoje glumaca. • Filmsku ekipu ve} tre}i put obilazi slavni glumac Fabijan [ovagovi}, glavni scenarist filma. – To je pri~a o seqaku iz okoline Vukovara koji iz tamo{weg logora be`i u Vojvodinu, o~ekuju}i spas – dodaje motre}i objekt svojim pronicqivim pogledom. – Taj seqak dospeva na jedno gazdinstvo i tamo stvar postaje tragi~na, ne uspeva se ispetqati do kraja scenarija – smeje se grohotom glumac [ovagovi} piscu [ovagovi}u. Stojimo pod barjacima, jugoslovenskim i srpskim, a nedaleko od nas kostimografkiwa Ruta Kne`evi} zove da joj pomognu da iz automobila iznese kape. Tr~kara naokolo po blatu, pregledaju}i detaqe na kostimima i usput dobacuje: – Za{to niste do{li pre, bilo je pucawa, mu~ewa, nabijawa na kolac, a danas je miran i tih dan. Eno, pevaju! Prisutnost rediteqa @i`i}a o~ito ubrzava pokretawe velikog organizma filmske ekipe na terenu. Sklawam se s gospodinom [ovagovi}em u “logorski {tab” kako bismo na miru popri~ali. Sobi~ak je studen i neugodno prazan, na zidu tek dve geografske karte, nove i stare Jugoslavije, ali svako ko je odslu`io JNA, na`alost, morao bi priznati da je prostor zastra{uju}e autenti~an. • Temeqi li se va{a pri~a na stvarnim ~iwenicama? – Snimaju}i dokumentarce, @i`i} mi je predlo`io da napravim dijalo{ku obradu jedne male pri~e. “@eleo sam da poka`em apsurdnost parole svi Srbi u jednoj dr`avi” • Je li re~ o iskustvu iz va{eg rodnog kraja? – Ma nije to moja Slavonija, iako i moj kraj ima `alosno iskustvo. Moj rodni kraj pedeset je kilometara uzvodno od ovog filmskog sela. Pri~a `eli osporiti pravo samo jednog naroda na teritoriju, jer svugde `ive razni narodi. @eleo sam pokazati apsurdnost parole “Svi Srbi u jednoj dr`avi”; apsurdno je da na{i doju~era{wi susedi takav svet jo{ grade i ne gube iluzije. Pi{u}i o tome, hteo sam tu apsurdnu situaciju protuma~iti sebi i drugima. • I ovde se ponavqa teza iz va{eg dramskog dela, koje je kasnije do`ivelo filmsku prezentaciju “Sokol ga nije volio”, da seqaci `ele slobodno pro`iveti svoj te`ak `ivot, bez vojski, ideologija... – Ima ~ak i jedna ista re~enica kao u “Sokolu”. Ne znam vi{e {ta je normalno, ni `ivot u mojoj ku}i nije normalan. Grozno! Ovaj rat pogodio je sve odnose, bra}a se koqu, sin juri{a na oca, rat se doga|a u najintimnijem `ivotu. O~ajno. • Uprkos tome, vi ipak stvarate. 362
– Stvaram uprkos u`asnoj stvarnosti. Mi, zapravo, mucamo. Svi samo mucamo, jer ne znamo govoriti jezikom ratnika. Usu|ujem se kao otac re}i da je i moj sin u konfuznoj situaciji. Wegovo veliko telo buja, u kratkom roku mnogo toga mu se dogodilo, rodilo mu se dete, a ja sam sve to imao kad sam bio stariji. A Fila – tako zovem svog Filipa – u nekoliko meseci osniva dom, snima film, igra Andronika. To je u`asna konfuzija, sve je suvi{e zgusnuto. • Filip je trebalo da igra glavnu ulogu u “Beguncu”. @ao mi je {to ne igra moj sin,ali nije mogao. Optere}en je doga|ajima. Jutros sam ga pozvao da beremo duwe u Novom Ci~u, ali nije bio u stawu jer nije spavao. K}erkica mu pla~e, mala ima tri kile i ~etrdeset. On je imao vi{e od ~etiri kile, dobro se se}am wegovog ro|ewa. Filip i ja preporu~ili smo wegovog prijateqa Slavka Juraga, a Filip }e vaqda snimati jo{ neki film. Sad montira svoj spot, za koji svi ka`u da je odli~an. Wegova generacija br`e donosi odluke i, mo`da, ima pravo. Na{e je vreme bilo burno, ali ne toliko da nismo imali vremena. Snimateq filma Goran Trbuqak prolazi kroz sobi~ak i dogovara {ta }e prvo snimati. Kroz prozor se vidi kamp ku}ica s natpisom “Slavko Juraga, glavni glumac, privat”, a Slavko organizatoru upravo tuma~i kako je studeno i neka se svi glumci sklone u prikolicu. Prvog {aqe svog filmskog sin~i}a, tuma~e}i kako je wegov pravi sin malo mawi i mla|i. Prolazi glumac Ivan Brki} u uniformi oficira JNA, a za wim u ritama cupka glumac Venco Kapural, pozdravqa [ovu i grli ga. – On ima malu ulogu koju sam htio sam odigrati, ali kad mi je @i`i} rekao da tog seqaka na kraju vuku za noge po blatu, morao sam odustati. Ne znam bih li za to imao snage. Mu~i me bolest. Na dana{wi dan, u Na{icama, to~no pre dve godine, udarila me mo`dana kap prvi put. Grozna je ta moja bolest, nepredvidqiva kao vreme, a znam da napreduje i svakog ~asa mo`e mi opet oduzeti snagu. • Ipak nastupate. U Vinkovcima ste pre nepunih nedequ dana izvodili poemu... – To je nova “Jama”, isti krik kao i Goranov. U`asno je {to se to ponavqa, iako na druk~iji na~in. Poemu “Slavonijo, majko”, s posvetom “Zadar, Slavoniji na dar”, napisao je mladi Slavonac Slavko Mikol~evi}, na Bo`i} 1991. Recitovao sam je u Mirkovcima, mogao me je neki osvetnik pogoditi iz snajpera. • Koja se re~enica iz “Sokola” ponavqa u scenariju? – U “Sokolu” [ima ka`e: “Zemqu ne dam!”, a ovde se ka`e “Imovinu ne dam!”. Eto, isti broj re~i. Jer, jasno, spor je oko imovine koja je ostala na drugoj strani kad je do{la ta vojska, ~ije ime vi{e nije va`no. Hrvatska imovina ostaje s one strane i tamo se pqa~ka, deli. Ka`u, isti se rat ponavqa, a to nije ta~no: druk~ije se pqa~ka, druk~ije se koqe. Od groze ne mogu sro~iti re~enicu o slu~ajevima koje znam. Mislim da dosad ni{ta nisam uspeo re}i o ovom ratu. Ako ovaj film pogodi samo malo istine, ako uspemo pokazati haos, mnogo smo postigli. Isto me u~io svaki, i najgori, profesor na Akademiji. Svugde je zbrka, ne mo`e se ni{ta vi{e skupiti. Ispred prozora skaku}e Juraga, zagreva se u {iwelu, poderanoj majici i 363
pantalonama. Neka plavu{a popravqa mu bradu. “Imao sam u po~etku pravu bradu, ali sam je morao obrijati. Uostalom, jutros su to uradili i svi statisti jer su i{li na nedeqnu misu” – pri~a dok ~eka ho}e li ga zvati na poziciju. “^udna je moja uloga. To lice, Ivan, malo govori, ali mnogo toga pro`ivqava. Gazda ga pretvara u roba” – opisuje svoju ulogu tihim i mirnim glasom. “Ne partizanski film nego film o [e{eqevom divqa{tvu” – Hteo sam – nastavqa [ovo zabacuju}i kapu – napraviti pri~u o robovawu, kao Gogoq. Okupatori stvaraju “mrtve du{e”. Oni zarobqene seqake prodaju gazdama po Vojvodini kao robove za dvadeset nema~kih maraka. U ovakvim logorima prodavale su se mrtve du{e. Razume{? Prodavali su qude u bescewe. No, zakqu~ili smo da je to premalo za intrigu, pa smo pro{irili pri~u. Ali, rat se ne razvija po dobrom scenariju. Nisam hteo da to bude partizanski film. Znam pri~e iz pro{log rata, kada je srpski seqak hrvatskom seqaku ~uvao ku}u, ili obrnuto, ali i danas ima sli~nih situacija. Ispri~a}u vam jednu autenti~nu pri~u iz Belog Manastira. Moj najboqi prijateq bio je `rtva [e{eqevog divqa{tva. [e{eq je dr`ao govor i rekao kako ne treba duboko kopati zemqu da bi se do{lo do srpskih le{eva, a onda je moj prijateq rekao da isto vredi i za hrvatske le{eve. Taj moj {kolski kolega, Pavao zemqak, rekao mu je to u lice, a onda je kastriran u selu Jagodwaku. Nije me stid to pri~ati, iako je glavni svedok, na`alost, mrtav, ali drugi je svedok, [e{eq, `iv. Deo te pri~e zadr`ali smo u filmu. Vidite kako je sve to konfuzno. Gospodin @i`i} uzima [ovu pod ruku i opisuje mu kako }e snimiti prizor u logoru. Svi domahuju [ovi, rukuju se, a ispred vi{e od pet stotina qudi plamte wegove strastvene o~i, sija wegov sme{ak. Iako je zbog bolesti onemo}ao, iz ovog velikana hrvatskog filma i danas zra~i ogromna energija i neverovatna unutra{wa snaga. Kamera i reflektori ubrzano se preme{taju, po~iwe snimawe. Svi koncentrisano obavqaju svoje zadatke, a [ova `eli krenuti ku}i. Uz puteqak kojim se vozimo, drvene ku}e ukra{ene vencima kukuruza, u dvori{tima krave i guske. – Tamo sam jednom sleteo s puta, a ovde, kad se skrene, imam ku}u. Veliku. Mislio sam: treba sagraditi veliku ku}u, a sad se pitam {to }e mi. Nema budu}nosti, a mislio sam: u blizini je aerodrom, bi}e boqe, razvi}e se kraj. Vidite, tamo do te crkve dolazio je nekada tramvaj s kowima, a sad nema ni~ega. Pokazuje nam i veliki radar, samostoje}i objekt nedaleko od puta, pored {qunkare. Ka`u nam kako su i tu pale dve rakete onoga dana kad su raketirani Banski dvori. Odmahuje rukom na sve to. – Tu, u {qunkari, radio je moj prijateq. Vozio je mamu na operaciju, pa na putu umro. Grozna pri~a. Eto, tu je radio, dru`ili smo se, ali nema ga vi{e. Zagleda se Fabijan kroz prozor kao da }e mu iz plave vode jezera, iz kojega izvla~e {qunak, domahnuti nestali prijateq. Obla~no nebo nad Zagrebom sve je tmurnije i postaje sve ti{e i hladnije. Spu{ta se no}.” Zagreba~ki “Vijesnik” je vrlo rado prenosio iz Beograda sve {to se odnosilo na dr [e{eqa. Tako je 2. novembra 1993. godine objavqen ~lanak “Izbori u zemqi “oporih” mu{kar~ina” u kojem je [e{eq ekstremist, Hrvat i sigurni gubitnik predstoje}ih izbora. U tom smislu komponovan je i podnaslov: “Srbijanski su izbori va`an ispit popularnosti – ne za Milo{evi}a ve} 364
za sve wegove protivnike. Prognozeri u Beogradu ocjewuju da su [e{eqeve {anse za pobjedu mawe od deset posto, a gubitnik }e vjerojatno biti i Vuk Dra{kovi} s osvojenih najvi{e pet do {est posto glasova” “Oduvijek je imao dobre predispozicije za komi~ara. Tko iskqu~i ton televizijskog aparata tijekom prijenosa nastupa Vojislava [e{eqa u srpskom parlamentu, vidjet }e samo krupnog ~etrdesetogodi{waka koji neprekidno nate`e yepove svojih hla~a, prikrivaju}i trajnu zbuwenost namje{tenim smije{kom ~ovjeka sigurnog u pobjedu. Slika otkriva nervoznog dje~aka koji glumi neobuzdanog mu{karca– te{ko je zamisliti neugodniju pojavu u srpskoj kulturi obiqe`enoj oporim bradatim mu{kar~inama. Srbijom uporno kru`e glasine da je [e{eq zapravo porijeklom Hrvat, poti~u}i podmukle opaske. U prosincu pro{le godine vo|a “Srpske radikalne stranke” morao se podvr}i neurokirur{koj operaciji koju je javnost u Beogradu, tradicionalno neugodan [e{eqev protivnik, ocijenila dokazom da u wegovoj glavi nije sve na svome mjestu. U me|uvremenu, ekstremist [e{eq postao je predmetom op}e poruge jer je brojnim klipovima ba~enim pod wegove noge dodao i vlastiti. Uo~iv{i, prili~no kasno, da popularnost parola obiqe`enih mr`wom i nacionalnom euforijom opada, da su svi teritorijalni ciqevi u Bosni ostvareni te da ~ak i wegove prista{e te{ko mogu zamisliti svog vo|u u ulozi dr`avnika i gospodarski orijentiranog politi~ara, [e{eq je uzvratio neo~ekivanim protunapadom, pokrenuv{i u parlamentu Srbije i “Savezne republike Jugoslavije” glasovawe o nepovjerewu vladi. Izgledi za uspjeh bili su, barem formalno gledaju}i, dobri: ve} protekle godine Milo{evi}eva “Socijalisti~ka stranka” izgubila je apsolutnu ve}inu u oba parlamenta, a mawinske vlade ovisile su o dobroj voqi radikala. [e{eq je ocijenio da }e Milo{evi} bez wegove potpore biti prisiqen pridobivati glasove oporbenih stranaka koje }e biti mawe pogodan politi~ki partner. No, Milo{evi} nije prihvatio tu igru, mirno prihvativ{i pad svoga premijera Nikole [ainovi}a i raspustiv{i parlament bez mukotrpne potrage za novom ve}inom. Slobodan Milo{evi} vi{e ne ovisi o svojoj stranci. Polo`aj srpskog predsjednika osvojio je neposrednim glasovawem naroda, a veliki ugled u`iva ~ak i kod Srba koji o{tro kritiziraju biv{i re`im. Parlament ionako ne igra posebno va`nu ulogu, donose}i odluke samo ako procijeni da }e ih vlada mo}i provesti u dijelo usprkos otporu crnoburzijanaca i vo|a dobrovoqa~kih odreda – dakle, prili~no rijetko. Usprkos toj ~iwenici, izbori su va`an ispit popularnosti – ne za Milo{evi}a ve} za sve wegove protivnike. Prognozeri u Beogradu ocjewuju da su [e{eqeve {anse za pobjedu vo|a Srpske radikalne stranke zate~en je u najnepovoqnijem trenutku mawe od deset posto. Gubitnik }e vjerojatno biti i Vuk Dra{kovi}, vo|a Srpskog pokreta obnove, koji je s po~etkom lipwa, tijekom prosvjeda pred zgradom parlamenta, brutalno pretu~en. Prognozeri dr`e da }e osvojiti najvi{e pet do {est posto glasova. Dra{kovi} je previ{e ~esto najavqivao kona~ni obra~un s re`imom i potom mijewao strane, izgubiv{i tim potezima veliki dio kredibiliteta. Po navedenim prognozama, male {anse za uspjeh ima i antinacionalisti~ki orijentirana oporba u okviru “Gra|anskog saveza”, koji se nesalomqivim otporom ratu udaqio od nacionalne histerije u Srbiji. Milo{evi365
}evi socijalisti, stranka koja je odavno izgubila prvotni sjaj, tako|er mogu ra~unati na gubitak popularnosti. U igri ni{tica, u kojoj svi gube glasove, netko ipak mora biti pobjednik. To aritmeti~ko pravilo (a ne uvjerqiva prognoza) upu}uje na zakqu~ak da }e dvije Demokratske stranke pobijediti na slijede}im izborima. Obje stranke `ele biti snage politi~kog centra i moderne orijentacije, a ne populisti~ki pokreti usmjereni na stvarawe apsolutne vlasti. Ta ~iwenica, poduprta osobnim animozitetima wihovih ~elnika, izvor je wihova duboko ukorijewenog neprijateqstva. Pri tom ipak vaqa naglasiti da ni one ne predstavqaju realnu {ansu za suzbijawe kaosa i bezakowa u Srbiji”. Novinar Gradi{a Kati}, u “Borbi” od 11. novembra 1993, objavquje razgovor sa Vlajkom Popovi}em, predsednikom udru`ewa starosedelaca Srbije. Popovi} je dr [e{equ na{ao jo{ jedan nedostatak, to {to je poreklom iz Hercegovine, a koliko je wegova politika unutarsrpskih podela imala uticaja, vidi se iz podatka da ta stranka nikada nije iza{la na izbore, sve dok nije bukvalno uzeta u koaliciju DOS. Tekst je objavqen pod pravom rasisti~kom parolom “Srbija Srbijancima”’ a u podnaslovu nalazi se spisak pojedinih politi~ara postrojenih po geografskoj pripadnosti, onako kako to smeta Popovi}u: “Milo{evi}, Mi}unovi} i Ra`watovi} su Crnogorci, Dra{kovi} i [e{eq Hercegovci, a Jovi} Bosanac, ka`e Popovi} i predla`e da se Srbija oslobodi od crnogorsko-hhercegova~kog lobija” “Jedna relativno nepoznata organizacija, Udru`ewe starosedelaca Srbije, u predizborno vreme obe}ava vrlo agresivan nastup. Proitv izbora! Razlog: gotovo svi predstavnici u borbi za vlast progla{eni su ratnim zlo~incima od me|unarodne zajednice. “Ukoliko ti qudi i daqe budu okosnica srpske vlasti, Srbiji nikada ne}e biti skinute sankcije, a alternativa je da narod ne iza|e na izbore. To bi zna~ilo da je Srbija spremna da organizuje nove”, ka`e za “Borbu”, Vlajko Popovi}, predsednik USS. Pod pritiskom me|unarodne javnosti prva opozicija u nas stvorena je 6. januara 1990. U Pazovi (pod pokroviteqstvom vlasti!) od tri bosanskohercegova~ka komunista Dra{kovi}a, [e{eqa i Jovi}a. Sve te stranke u svojim programima predvi|aju Srbiju do Karlobaga. Wihovi se lideri takmi~e u animirawu lakovernih Srbijanaca u dobrovoqce za rat i “spas vaskolikog srpstva”, a u doborovoqce su anga`ovali i maloletnike uz falsifikovawe dokumenata. I dok oni nedovoqno obu~eni za borbu ginu u prvim borbenim redovima, istim prevoznim sredstvima iz Krajine i Bosne dovo`eni su dezerteri radi u~vr{}ivawa nesrbijanske vlasti, slu`e}i Milo{evi}u kao jani~ari. Za dve i po godine iz Srbije odlazi 380 hiqada starosedelaca, a u bira~ke spiskove upisano je vi{e od 310 hiqada izbeglica, ka`e Popovi}. Popovi} najvi{e zamerki iznosi na ra~un vladaju}e stranke i predsednika Milo{evi}a, ne {tede}i ni lidere opozicije: “Milo{evi}, Mi}unovi} i Ra`watovi} – Crnogorci, Dra{kovi} i [e{eq – Hercegovci, Jovi} – Bosanac”. – Mirko Jovi} je monarhista koji nikada nije do~ekao prestolonaslednika. Vojislava [e{eqa je za vojvodu imenovao pop \uji} koji nikada i nije bio vojvoda. [e{eq {amara taksiste, tu~e u~iteqe, pote`e oru`je na studente, satanizuje sve {to je srbijansko, ali `ivi – u Srbiji! Wegov kum koji zna sve o wemu Vuk Dra{kovi} ne usu|uje se da ga raskrinka u javnost. Demokratska stranka, ka`e daqe Popovi}, prva odlu~uje da iza|e na pro366
{le izbore ~ime razbija jedinstveni nastup opozicije. Za tu odluku, prema neslu`benim podacima, dobija milion i trista hiqada dolara, Tako je ova, kasnije se pokazalo, marginalna stranka posle SPS-a imala najskupqi marketing u predizbornoj kampawi, a dobila je pet poslani~kih mesta (~etiri Crnogoraca), {to bi zna~ilo da se DS vi{e ne mo`e oslawati na bira~ko telo (starosedelaca) Srbije. Slobodan Milo{evi} je najzaslu`niji za raspad biv{e Jugoslavije. Stvorio je SRJ ne zbog me|unarodnog kontinuiteta ve} zbog kontinuiteta Srbije prema penzionerima iz Crne Gore, Krajine i Like koji optere}uju buyet Srbije u istoj meri kao i VJ. @abqa~kim ustavom omogu}eno je Crnoj Gori da opqa~ka Srbiju u toku dve i po godine za ~etiri i po milijardi dolara. Poja{wavaju}i kako je Srbija opqa~kana Popovi} ka`e da je Milo{evi} dozvolio formirawe privatnih banaka, te da je gazda Jezda ostavio Crnoj Gori najmawe 450 miliona dolara, a “Dafiment” vi{e od 350 miliona dolara u{te|evine gra|ana Srbije. “Devizne rezerve nasle|ene biv{e Jugoslavije i zajam za preporod Srbije zavr{ili su kod bra}e Kari} u Moskvi. Milo{evi} je omogu}io Crnoj Gori da godi{we kupuje u Srbiji izme|u 250 i 300 hiqada tona `ita po ceni od osam pfeniga ~ime su o{te}eni iskqu~ivo srpski seqaci. Daqe, Crna Gora u~estvuje sa ~etiri odsto u finansirawu buyeta SRJ, ali zato koristi primarnu emisiju od 40 odsto. Devetnaestog jula ove godine (marka na crnom tr`i{tu vredela osam i po hiqada dinara) je omogu}ena `iralna uplata korisnicima iz Crne Gore po 26 hiqada ~ime je Srbija samo u jednom danu o{te}ena za 120 miliona dolara”. “Zahvaquju}i Milo{evi}u imamo velike probleme i u vojsci i miliciji. Dezerteri – oficiri iz Krajine i Bosne dr`e lekcije iz patriotizma na{im regrutima. A posle ubrzanih petnaestodnevnih kurseva milicioneri iz drugih republika postaju specijalci sa posebnom namenom – ~uvawa vlasti. Krajem sedmog meseca bilo ih je oko 12 hiqada, sada je taj broj uve}an. Taj specijalac – jani~ar sada ima ~etiri puta ve}u platu od vojnog pilota, ~ime je vojska gotovo potpuno marginalizovana iz politi~kog `ivota... Udru`ewe postoji tek {est meseci. Wegov osnovni ciq je da Srbijom ponovo upravqaju starosedeoci i da se Srbija oslobodi od crnogorsko-hercegova~kog lobija na vlasti.” U sukobu levice i srpskih radikala vladaju}a struktura je posegnula za najprqavijim od svih oru`ja, uprli su da doka`u kako je dr [e{eq ume{an u ratne zlo~ine. Za takvu rabotu nije im nedostajalo svedoka, tipova poput onih koji sada svedo~e protiv Slobodana Milo{evi}a. Jedan takav zvao se Mirko Jovi}evi}, izjadao se novinaru Gradi{i Kati}u, a kredibilitet svedo~ewa u “Borbi” od 11. novembra 1993. godine nagla{en je wegovim predstavqawem u svojstvu ratnog izve{ta~a lista “Vojska”. Pod naslovom “Kad se setim hvata me jeza” ni`u se izmi{qotine ravnim onima u prvom hrvatskom ratnom filmu. Sve je jasno ve} iz podnaslova: “[e{eqeva paravojska nije bila u sastavu biv{e JNA, niti u VJ, ali ni u sastavu vojske RS i RSK” “Ovih dana uhap{eno je ~etrdesetak pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta koji su optu`eni za ratne zlo~ine i ilegalno posedovawe oru`ja. Narednih meseci treba o~ekivati i pojavqivawe brojnih svedoka koji bi mogli i dokazati ne{to od onoga {to se okrivqenima stavqa na teret. Mirko Jovi}evi} je ratni izve{ta~ “Vojske” koji je par godina proveo na 367
prvim borbenim linijama hrvatskih i bosanskih frontova. Veoma ~esto u neposrednoj blizini generala Ratka Mladi}a. On je `ivi svedok mnogih zlo~ina koje su u posledwem ratu po~inile sve tri strane. Ekskluzivno za na{ list Jovi}evi} govori o konkretnim ratnim profiterima sa srpske strane, uz napomenu da je bio u prilici da vidi i mnoge groznije stvari ubistva, silovawa, klawa, igrawe fudbala sa odse~enim glavama. Jovi}evi} sada o tome ne `eli da govori, ali smatra da za zlo~ine nema opravdawa, makar ih po~inili i najro|eniji, me|utim, kada budu formirane komisije i sudovi za ratne zlo~ine Jovi}evi} ka`e da }e prvi svedo~iti o wima ne {tede}i pri tom nijednu stranu. – [e{eq tvrdi da su wegovi ratnici stalno bili u sastavu regularne vojske, biv{e JNA, {to nije ta~no. Oni nisu bili ni u sastavu Vojske Republike Srpske, niti vojske RSK. Kao neposredni o~evidac na svim ovim rati{tima, o pona{awu ~etnika – ~oveka hvata jeza. Toliko su zla po~inili narodu koga su navodno do{li da brane, da im ovaj to nikada ne}e oprostiti. Krali su sve – od tenka do metka, ne vode}i ra~una da li su ku}e srpske, hrvatske ili muslimanske. Posle pqa~ki sve su minirali. Tako su se pona{ale i sve, wima sli~ne, paravojne formacije, “osloba|aju}i”: zlato, nakit, devize i druge dragocenosti. • Mo`ete li nam navesti neke konkretne primere? – Kod Crnog, u blizini Zadra, vojna policija iz brigade pukovnika Tripka ^e~ovi}a uhvatila je grupu [e{eqevih radikala i kod wih je, pored ostalog, na{la i nekoliko kle{ta kojima su poginulima, rawenima, pa ~ak i `ivima vadili zlatne zube, vilice i proteze. Sve ovo video sam kod majora bezbednosti Sime Rosi}a, koji je tada rekao “Ovo je grozno!” Vojni policajci su tada zaplenili i nekoliko kamiona, automobila, ogromnih dizalica sa kranom, traktora, tv-aparata, glisera... U kesama koje nam je pokazao major Rosi} nalazili su se zlatni medaqoni, prstewe, burme, min|u{e, zlatna naliv pera... U pomenutoj torbi bili su zlatni i srebrni escajzi. – [e{eqevi ratnici, govori daqe Jovi}evi}, bili su podeqeni u nekoliko grupa, Jedni su pqa~kali belu tehniku, drugi automobile, tre}i oru`je i vojnu opremu, ~etvrti stoku. • Da li je to sve od konkretnih dokaza? – Na`alost imamo mnogo takvih primera. Kod Drni{a uhva}ena su za volanom dva ~etni~ka poru~nika. Dva kamiona pokrivena ciradama bila su puna oru`ja, od bombi do mitraqeza. Oni su predati Vojnom sudu u Kninu. Daqe, za vreme Nadinske bitke od usta{kog no`a na srpsku stranu je pobeglo oko sto osamdeset `ena i dece hrvatske nacionalnosti. Kod {kole u Gorwim Biqanima, dok smo razgovarali sa jednom mla|om `enom sa dvoje dece i bolesnim ocem (Hrvati), odjednom se stvori{e tri ~etnika, zgrabi{e decu i wihovu majku za kosu i stavi{e im kame ispod grla. Uperenim cevima vojska je naterala ~etnike da ih puste, a potom ih je vojna patrola odvezla za Benkovac. • [ta mo`ete re}i o samom [e{equ? – [e{eq je obilazio svoje jedinice u Semberiji, i kada je Alijina artiqerija po~ela da granatira koridor, bacio se na zemqu i po~eo da drhti. Imao je groznicu koja je posledica straha. Kasnije je postao ne{to hrabriji, “proslavio” se u Benkovcu {amarawem sa kapetanom Draganom. Imam puno podataka o wemu, ali o tom potom.” Ipak, svedo~ewe la`waka iz “Vojske” je dobilo zna~ajan publicitet, na368
ro~ito kod neprijateqa. “Nogomet qudskim glavama” je bio naslov iz zagreba~kog “Ve~erweg lista” od 13. novembra 1993. godine u kojem je iskori{}eno ovo la`no svedo~ewe da bi se jo{ jednom nanizale la`i o dr [e{equ i srpskim dobrovoqcima. Odakle “Ve~erwem listu” informacije, videlo se iz nadnaslova “Novinar “Vojske” optu`uje [e{eqa za ratne zlo~ine u Hrvatskoj i BiH”. ^lanak je potpisao @eqko Hodow. “Ratni dopisnik tjednika biv{e jugoslovenske vojske “Vojska” Marko Jovi~evi} tvrdi da je bio svjedok ratnih zlo~ina u Hrvatskoj i BiH koje su po~inile paravojne skupine Vojislava [e{eqa. Jovi~evi} je u beogradskoj “Borbi” izjavio da je prisustvovao pokoqima i silovawima, pqa~kama, postavqawu eksploziva u ku}e. Rekao je da je vidio pripadnike “milicije” kako igraju nogomet odrezanim glavama, no pojedinosti ~uva za sud koji }e biti zadu`en za su|ewe onima koji su po~inili ratne zlo~ine. Govore}i posebno o pripadnicima [e{eqevih paravojnih milicija, novinar se sje}a da je vojna policija kod nekih od wih, koji su uhi}eni u okolici Zadra, prona{la klije{ta kojima su mrtvacima, a i `ivim qudima vadili zlatne zube. Komentiraju}i trenutna zbivawa u Srbiji i napadaje na radikale [e{eq je ponovio optu`be da je Milo{evi} mafija{ki {ef, kojeg on `eli razotkriti i izjavio da su pripadnici wegovih skupina uvijek bili pod zapovjedni{tvom jugoslavenske vojske.” “Ve~erwe novosti” od 13. novembra 1993. godine, pod naslovom “Ogledalo li~nosti”, donose izjavu beogradskog advokata Tome File. O ~emu se radi, vidi se iz podnaslova: “Predvodnik advokatske komore Srbije Toma Fila, kog smo zamolili da pravno okarakteri{e te`inu izjave dr Vojislava [e{eqa i wegove optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a, rukovodilaca MUP i dr`avne bezbednosti Srbije”. U tekstu potpisanom inicijalima I. Z. Fila spekuli{e tezom da se dr [e{eq krije iza imuniteta, a da pri tom prenebregava ~iwenicu da oni koje je prozivao imaju mo} da mu taj imunitet oduzmu. Sve i da se dr [e{eq pozove na tu svoju poslani~ku povlasticu. Iako to nije uradio nijednom u svojoj karijeri. “– Izjave dr Vojislava [e{eqa su presek, odnosno ogledalo wegove li~nosti, ali on ima poslani~ki imunitet, pa na mnogobrojne tu`be ne reaguje ili se jednostavno ne odaziva na sudske pozive. To je ~ovek koji je sebi priu{tio da pquje i psuje po svakom ~oveku, od onih koji su se borili kao dobrovoqci, do onih koji nisu bili na rati{tu. Svima pri{iva {ta ho}e, bez ikakve bojazni da }e odgovarati. Poslani~ki imunitet, ka`e advokat Fila, u principu bi trebalo da se odnosi na ono {to se govori u Skup{tini, me|utim, omogu}ava mnogima da se pona{aju kako im voqa i van parlamenta, bez bojazni da }e krivi~no odgovarati.. Na optu`be izre~ene protiv predsednika Srbije i ostalih republi~kih funkcionera, dr [e{eq ne mo`e krivi~no da se goni, sve dok poseduje poslani~ki imunitet. Toma Fila smatra da bi Vojislav [e{eq, ipak mogao da stigne pred sud: – Ne bih, privatno, dozvolio da se onemogu}i, svima koje je vre|ao tu`ba za naknadu {tete zbog uvredqivih izjava. To je parni~ni postupak i tu nema poslani~kog imuniteta. U takvom postupku mo`e da se doka`e da to {to je go369
vorio nije ta~no. Naknada {tete, iznos nije va`an, bila bi satisfakcija da se doka`e da je izgovorio la`.” “Borba” od 13. novembra, u ~lanku potpisanom inicijalima M.A. donosi predizborne uvrede kosmetskih (skra}enica kori{}ena u nadnaslovu) socijalista na ra~un srpskih radikala, pre svih dr [e{eqa. Doti~ni punioci glasa~kih kutija {iptarskim glasovima optu`ili su dr [e{eqa za najgore, naslov je goreo kao neonska reklama: “Radikali pripremaju gra|anski rat” “Pri{tina – Na predstoje}im decembarskim izborima o~ekujemo sigurnu i ubedqivu pobedu u na{oj izbornoj jedinici. Jer, na na{oj listi se nalaze ugledni qudi i privrednici, oni u koje narod ima poverewe, a kako se na ~elu liste nalazi Slobodan Milo{evi}, ~iji je autoritet u narodu nesporan, onda takva na{a pobeda ne dolazi u pitawe. Ovo su na ju~era{woj konferenciji za {tampu istakli ~elnici kosmetskih socijalista, predsednik i sekretar Vojislav @ivkovi} i Milorad Samaryi}. Svoju veliku {ansu da odnesu ubedqivu pobedu, @ivkovi} vidi i u tome {to “najve}i broj drugih stranaka vodi kalkulantsku i prevrtqivu politiku prema Kosmetu i obi~no se ovde pojave samo kada su izbori”. Za SPO je rekao da “nema nikakvo upori{te”, jer su gra|ani shvatili da vodi razbija~ku politiku i cepawe Srbije”, a kad je SRS u pitawu tu su u @ivkovi} i Samaryi} imali ne{to vi{e da ka`u. @ivkovi} je najpre naglasio da SRS “ne samo da nema platformu” za re{avawe kosovskog problema, ve} se priklonio platformi SPO koja glasi “~ije su ovce tome su i livade”. Daqe je primetio da rukovodstvo SRS, zloupotrebqavaju}i dobrovoqce, `eli da ubedi javnost u Srbiji kako ta stranka ima svoju vojsku. A zatim je pitao {ta zna~i kad jedna stranka ima svoju vojsku i odgovorio: “Jedini ciq mo`e biti priprema za gra|anski rat u Srbiji, koji oni u svom politi~kom marketingu mesecima najavquju”. Ina~e, dodao je @ivkovi}, krajwi ciq SRS i wenog vo|e [e{eqa, jeste obra~un sa nacionalnom i ukupnom politikom koju vodi Milo{evi} i da zaustavi sve pozitivne tokove na me|unarodnom planu.” Milo{ Vasi} i Filip [varm, u “Vremenu” od 15. novembra 1993. godine, zajedni~ki objavquju ~lanak pod imenom “^etni~ki Votergejt” u kojem se ostrvquju na sve {to ima veze sa Srpskom radikalnom strankom. Srpski radikali su krivi za sve, od podmetawa bombi u kafi}ima, do etni~kog ~i{}ewa i to {irom Srbije, od [ida do Ni{a. Tako je “Vreme”, nikad otvorenije, stalo na stranu omra`enog levi~arskog re`ima protiv kojeg se toliko borilo. Usput, niko od privo|enih koji se spomiwu u tekstu, nikada nije zvani~no optu`en, bila je to samo cirkuska predstava koju su priredili socijalisti uo~i izbora. Tako da je proslava hap{ewa radikala, koju su [varm i Vasi} po~eli u podnaslovu, na kraju izostala. Podnaslov je glasio: “Dok policija {irom Srbije skupqa radikale, svi biv{i prijateqi prave se ludi: Voju [e{eqa ne poznaje vi{e niko. Sada su radikali krivi za sve i svi su stra{no iznena|eni, kao da se od po~etka nije znalo o kome i o ~emu je re~, kao da se nije od po~etka radilo zajedno”. “U [idu ~etnike love kao ze~eve: pun [id milicije, kao da pokojni Tito dolazi. Jedne odvode na informativne razgovore, druge dovode; sitne ribe pu{taju, glave{ine dr`e,” pri~a jedan [i|anin za “Vreme”, ali ne bi da ga po370
menemo po imenu – jo{. Pripadnici mawina su odu{evqeni, ali i Srbima iz tog dela Srema laknulo je, po{to “se fukara toliko obezobrazila da je i{la redom, bez nacionalnih predrasuda”, ka`e ~ovek. Imali su toliko oru`ja da su ih se pla{ili svi, ~ak i {idski SUP. Bili su tako mo}ni i samouvereni da je Milenko Petri} (sada uhap{en u prvom talasu pogroma radikala) ~ak bio predvi|en za novog {efa policije u [idu. Radikali su {irom Srema gledali da spoje prijatno sa korisnim: `rtve su bile i pripadnici nacionalnih mawina, ali i srpske opozicije; zajedni~ko im je svima bilo da su bili imu}ni. Tako je u Sotu 9. aprila ubijen Stevan Kro{lak, miran Slovak, koji je gledao svoja posla. Za ubistvo iz niskih pobuda osumwi~eni su Pavle Dra{kovi} i Goran Vukovi} “[ojka”, a kao inspirator sumwi~i se Milenko Nikoli}, zvani “\eneral”. Sumwa za odre|ivawe prve `rtve pada na Petra @ivkovi}a, nastavnika iz [ida, za koga tamo ka`u da je ranije imao problema sa maloletnicima. Kro{lak je ubijen u svom dvori{tu, ubice su se prepale i pobegle u Nijemce, selo u sastavu Republike Srpske Krajine. Tri meseca kasnije, 30. jula, Goran Vukovi} i Pavle Dra{kovi} upali su u ku}u Nikole Oskomi}a, Hrvata iz Kukujevaca, a Milan Nikoli} ih je ~ekao napoqu u kolima kojima je trebalo da ih preveze u Nijemce. Tu su ubili Nikolu i Agicu Oskomi} i wihovu ro|aku Mariju Tomi}, sve na zverski na~in. Tra`ili su novac, nisu ga na{li. Nikoli} je za to vreme pobegao, ali su oni ipak stigli do Nijemaca. Oskomi} i Kro{lak bili su zaista bogati qudi. Jo{ ranije, za novu 1993. godinu, grupa nepoznatih uniformisanih qudi koji su se predstavili kao “srpski borci sa Ozrena” na ~elu sa Milenkom Petri}em, potpredsednikom SRS za [id, maltretirala je potpredsednika SPO u tom gradu Qubomira Bo`i}a (privatnog ugostiteqa) i tra`ili od wega novac i naftu. Bo`i}u su u pomo} pritekli wegovi prijateqi i ro|aci, ali je SUP [id samo slegao ramenima. Tada je qubav sa radikalima bila u punom cvatu. Ni na jugu Srbije nije bilo mnogo boqe: u Ni{u je biv{i narodni poslanik SRS Branislav Vaki} bio pro{le godine privo|en zbog serije eksplozija u kafi}ima i policija sada poziva o{te}ene iz tih slu~ajeva da se `ale; u ono vreme nije “postupala”. Ni{ka policija tako|e juri radikale i bilo je tu~a i zlostava u slu`bi (jedan mladi radikal izgubio je `ivot pod sumwivim okolnostima). Zbog napada na izbegli~ki logor u Velikoj Kole{nici, na koji je ispaqena raketa iz “zoqe” i ba~ene dve eksplozivne naprave (sre}om samo dve povre|ene `ene, od kojih je jedna Srpkiwa), uhap{eni su Dragan Mihajlovi}, Mili} Ili} i Dragan Deni}, a poternica je raspisana za Bla`om Kr{ikapom iz Mojkovca. U me|uvremenu je {irom Srbije pritvoreno jo{ desetak radikala, a neodre|eni broj je u kriminalisti~koj obradi (informativni razgovori itd.). Ni u Beogradu radikali nisu sigurni: po Televiziji Srbije qudi koji su do ju~e pretili klawem i di~ili se da su “srpski ~etnici” sada hodaju na prstima; Rajko \ur|evi}, novinar “NIN-a”, portparol “Srpskog ~etni~kog pokreta” i po~asni koza~ki ataman, priveden je i pu{ten posle informativnog razgovora (radikalsko tuma~ewe: imao je pi{toq sa dozvolom od Bo`idara Vu~urevi}a). Neke beogradske radikale gone i zbog zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom oko Zvornika; jedan radikal koji je tamo bio ka`e da su “{enlu~ili, ~istili i malo se provodili”. Zna se, me|utim, ko je uzimao 371
Zvornik: Srpska dobrovoqa~ka garda, lokalni “teritorijalci”, “panteri” iz Bijeqine pod komandom majora Qubi{e Savi}a “Mauzera” i razni “dobrovoqci” iz Srbije. Izvla~ewe Zvornika u ovom kontekstu mo`e se, dakle, tuma~iti i kao upozorewe stranci koja ima ambiciju i namenu da zameni radikale u srpskom politi~kom `ivotu. Guja u wedrima: Koliko je udar SPS na radikale potresao dr [e{eqa, najboqe svedo~i wegova odluka da izazove skandal i li{i se svog glavnog operativca na terenu i organizatora “dobrovoqaca” Qubi{e Petkovi}a. Odluka je bila – o~igledno – jednostrana i sra~unata na medijski efekat; doneta je i sa predumi{qajem, jer je [e{eq ranije najavio da mu SDB sprema name{taqku. [estog novembra dr [e{eq organizuje svoj veliki medijski udar: poziva ekipu TV “Politika” (od svih TV stanica) i pred ukqu~enom kamerom strogo ispituje iznena|enog Petkovi}a o tome odakle mu auto i stan. Petkovi}, zbuwen, odgovara da je auto dobio jula 1992. i ne spori da saobra}ajna dozvola glasi na MUP Srbije; [e{eq ga daqe pita koga sve poznaje u Slu`bi dr`avne bezbednosti MUP Srbije i Petkovi} odgovara da ih zna razne; [e{eq zatim pomiwe nadimke “Frenki” i “Baya”, Petkovi} dodaje i “Ra{u” (“ogroman doprinos za isto~nu Hercegovinu”). E, sad nastupa glavno: [e{eq od Petkovi}a izvla~i bez mnogo problema odgovore koji ukratko zna~e da su neki sada{wi visoki funkcioneri SDB MUP Srbije zajedno ratovali sa ~etnicima i ostalima izvan teritorije sada{we SR Jugoslavije (“Frenki” – “na~elnik uprave”, {to je preterivawe; “Baya” – Radovan Stoji~i} – zamenik ministra); ~ak i vi{e: “Frenki je kao i verovatno ve}ina pripadnika MUP u~estvovao u borbama sa na{im borcima i vojnicima JNA”, veli Petkovi}. Tek na pitawe da li je “Baya” bio u Erdutu i u~estvovao u ratnim dejstvima u RSK i Republici Srpskoj, Petkovi} se setio na {ta }e cela stvar iza}i i u}utao. [e{eqeva linija ispitivawa Petkovi}a pred TV kamerom jasna je: ono nije nameweno Petkovi}u, ve} Milo{evi}u. Milo{evi} je hap{ewem radikala pokazao [e{equ uzorak onoga {to bi moglo da usledi; [e{eq u svom TV dramoletu s Petkovi}em pokazuje Milo{evi}u uzorak svoje robe. Poruka glasi: “Nemoj sada da se pravi{ lud: zajedno smo sve radili i ja sam spreman da sve ka`em javno ako me ugrozi{ ozbiqno”. Pretwa je ubedqiva, jer dr [e{eq ima reputaciju ~oveka koji je u stawu da– kako ka`e na{ narod – odse~e sebi onu stvar ako se naquti na selo; to je, uostalom, dokazao i ranije. Uostalom: da li bi sve {to su [e{eq i wegovi qudi od 1991. radili uop{te bilo mogu}e bez znawa, trpqewa i pomo}i Slu`be dr`avne bezbednosti MUP Srbije, ~iji su operativci – i tu su dr [e{eq i g. Petkovi} u pravu – zdu{no u~estvovali u svim ratnim operacijama, po~ev od naoru`avawa Srba van Srbije jo{ od 1990. pa preko Borova Sela i svega ostalog do dana dana{weg. Imena “Frenki” i “Baya” u opticaju su od 1991. i nisu jedina; na slikama su neki qudi prepoznavani, mada su operisali na terenu pod drugim imenima; instruktori, jedinice, oprema, oru`je, municija imaju svoje poreklo; serijski brojevi automata “tomson” iz aprila i maja 1991. u Slavoniji ukazuju u tom pravcu; toliki svedoci su ve} ispri~ali svoju pri~u i niko je nije osporavao. Kasnija javna polemika [e{eqa i Petkovi}a ocrtava suo~ene platforme: Petkovi} tvrdi da su “srpski dobrovoqci” bili naoru`avani po vojnoj, a 372
ne policijskoj liniji; [e{eq tvrdi da je SDB MUP Srbije znala, naoru`avala, sara|ivala i komandovala “dobrovoqcima” na terenu. Zna se da je bilo i jednog i drugog, biv{i prijateqi su u pravu – obojica. Milo{evi}u, me|utim – kao i obi~no – odgovara da JNA (i Vojsku Jugoslavije, ako mora i kad bude trebalo) optu`i za sve i dr [e{eq to zna, ali mu je kasno. Naime, uzaman dr [e{eq poku{ava da objasni kako je “Srpski ~etni~ki pokret” jedno, a Srpska radikalna stranka, pak, drugo; jo{ 1991. i kasnije dr [e{eq je izjavqivao i na{iroko obja{wavao da je to isto, nego je “iz formalnih razloga” “S^P” “kolektivni ~lan SRS”. Dr [e{eq se po raznim rati{tima pravio va`an onoliko; mahao je oru`jem; tukao u~iteqe i pretio pi{toqem |acima; pravio krivi~na dela podsticawa nacionalne, rasne i verske mr`we, uvrede i klevete i uop{te se kur~io okolo toliko da je to bilo ve} opsceno. Za to vreme su policajci tiho i vredno radili. Ako dr [e{eq misli da on vi{e zna o SDB MUP Srbije nego ona o wemu – quto se prevario. Zar je mogu}e bilo raditi to {to je on radio bez policijske operativne podr{ke? Petkovi} se mesecima vi|ao sa Jovicom Stani{i}em, na~elnikom SDB MUP Srbije, u zgradi MUP, a ne u tajnim stanovima, kako bi to bilo normalno za uba~enog agenta; [e{eq je to znao i nije imao primedbi; {tavi{e, hvalio se kako je dobro obave{ten. Poznavawe, psihologije pokazano prilikom “operacije [e{eq” ponovo svedo~i o profesionalizmu Slu`be dr`avne bezbednosti: ~uveni sanduk srebra “iz Hercegovine” ili “iz Semberije” (svejedno: opqa~kano je svakako) prirodno pada na ceo kontekst u kome su “~etnici” ve} uredno naslikani kao ukoqice i jajare – i to sa dobrim razlozima i dokazima. Jedna karijera: Sve to ima svoju istoriju, koje se sada vaqa prisetiti, da ne bude opet pri~e o “kratkom pam}ewu”. Dr Vojislavu [e{equ gledalo se kroz prste od samog po~etka; pomagalo mu se u svemu i podr`avalo ga se politi~ki i medijski, ukqu~uju}i tu i wegovo sme{no hap{ewe u jesen 1990. Osim toga, wegovi javni nastupi s po~etka 1991. pokazuju se kasnije kao proro~anski: sve {to je doktor Voja rekao – desilo se kasnije. Tra`io je isterivawe Slovenije iz Jugoslavije i to se desilo; tra`io je etni~ko ~i{}ewe JNA (ali da Makedonci ostanu) i to su mu ispunili generali Domazetovi}, Pani} i Peri{i} (krajem oktobra) u nekoliko koraka; tra`io je srpsku vojsku i na kraju je dobio; tra`io u~e{}e “srpskih ~etnika” u JNA i uspeo da se infiltrira u Ratno vazduhoplovstvo po liniji Stevanovi}– Bo{kovi}, a kroz 252. (“Prvu srpsku”) eskadrilu; “srpsku Bosnu i Hercegovinu” jo{ 1991; baza mo}i dr [e{eqa u oru`anim snagama opstaje do ovog leta (Stevanovi}, Domazetovi}, Bo{kovi} i drugi); sa policijom nije nikada imao nikakvih problema, kao ni sa javnim tu`ila{tvima u Srbiji; poternica za wim iz Osijeka nikada nije ozbiqno shva}ena u Srbiji. Lako je bilo dr [e{equ tada: on je govorio glasno ono {to je srpska vlast mislila tiho, a to je i sprovodio na terenu. Srpska vlast SPS za uzvrat mu je dala sve: medijsku promociju, previ{wu naklonost Oca Srbije li~no (“omiqeni opozicionar”), status nekoga ko je iznad zakona i mo`e sve. Ve} tada su qudi upozoravali da to ne}e dobro svr{iti i da }e se Milo{evi} pre ili kasnije [e{eqa ratosiqati – i to na spektakularan na~in. Dr [e{eq se i daqe dr~io okolo, tra`io – i dobijao! – povelike glave u zobnici ~im bi se tako dogovorio (]osi}, oba Pani}a). Tako sada ispada da je 373
dr [e{eq bio instrument MUP Srbije. Nisu se, dodu{e, ispunila sva obe}awa dr [e{eqa: nije “sa 10.000 ~etnika zauzeo Zagreb”, nije bombardovao Kr{ko, nije sru{io \erdap, nije uhapsio Antu Markovi}a i “izdajni~ke generale”. Neke podudarnosti, me|utim, ne izmi~u pa`wi: ~uvena “linija razgrani~ewa sa Italijom” Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, ili “granice Velike Srbije”, ispalo je da se poklapa sa onime {to je SKPJ sredinom 1991. hteo da uspostavi kao liniju za{tite stanovni{tva od me|uetni~kih sukoba (pa je koncept propao), a koju general Kadijevi} opisuje kao “granice budu}e dr`ave” (koja je tako|e propala). Taje budu}a granica prvi put pomenuta pred ~uvenu predizbornu kampawu dr [e{eqa, a u prole}e 1991. Kasnije je naglo zaboravqena, ali je Voja [e{eq postao poslanik uz svesrdnu pomo} SPS. Qubav je bila `estoka: prof. dr Mihailo Markovi} (SPS) hvali [e{eqev “razumni stav o interesima Srbije”; dr Borisav Jovi} primedbe Dobrice ]osi}a na [e{eqa – zato {to svojim izjavama spoti~e napore za skidawe sankcija – odbacuje kao “politi~ki nepismene”. U procepu: Izgleda da je Vens-Ovenov plan bio kqu~ni element u [e{eqevoj (i ne samo wegovoj, ve} i Ko{tuni~inoj) odluci da se kladi na Srbe van Srbije, a protiv Milo{evi}a. Maja ove godine dr [e{eq odjednom po~iwe da optu`uje SPS za kukavi~luk. Na prvi pogled ispada da je on u to vreme imao boqu strate{ku procenu od Milo{evi}a: treba odbaciti Vens-Ovenov plan, mada je pretwa silom ne{to ve}a nego ina~e (od ~ega se “SPS mnogo upla{ila”, veli Voja), ali je i daqe prazna – {to i jeste. E, sad: da lije doktor Voja to sam smislio, ili je i{lo po uhodanom kanalu Milo{evi} ka`e Bogdanovi}u da SDB ka`e Petkovi}u da on ka`e Voji: mi ne mo`emo da odbijemo Vens-Ovenov plan, ali neka Voja i Radovan dignu fertutmu. “Socijalisti su tu napravili stra{nu gre{ku”, ka`e Vojislav [e{eq o jahorinskoj epizodi Milo{evi}a, Bulatovi}a, ]osi}a i Micotakisa– i tom procenom je mo`da zape~atio svoju karijeru. Dva doga|aja su se pokazala kobnima za ~uvenu obave{tenost dr [e{eqa; pad generala Bo{kovi}a i raskid sa SPS. Sada dr [e{eq razmahuje samo starim papirima, pokazuje o~iglednu konfuziju i tragove dobro kontrolisane panike. Nema poverqivih obave{tewa iz vojske; sada vi{e ni iz policije – a o onim starim obave{tewima (preko Petkovi}a) sada vaqa razmisliti: jesu li prava, ili su dezinformacije kojima ga navla~e na tanak led? Je li to jedino na {ta je dr [e{eq naseo? Prema nekim informacijama iz vojnih krugova, [e{eq je svoje ~lanstvo u Vojvodini organizovao na vojnoteritorijalnom principu: “vojvodstva” sa “vojvodama”, preko odreda, vodova, do odeqewa. Za specijalne zadatke navodno su formirane “trojke” na principu da qudi ne rade zadatke na svom terenu, nego drugde. To vlastima nije smetalo u po~etku (zbog zastra{ivawa nacionalnih mawina); kasnije su shvatile da je to oti{lo predaleko, jer je re~ o organizovawu latentne prave vlasti na terenu. [e{eq se hvalio da u Srbiji ima 30.000 naoru`anih qudi; vojska procewuje taj broj na oko 8000. U po~etku rata [e{eq je svoje “dobrovoqce” slao na rati{te uz veliku pompu; sada to ~ini veoma diskretno; jasno je da su mu qudi sa borbenim iskustvom potrebni. “A za{to su mu potrebni?” upitao se SDB u jednom trenutku. To je bio i kraj politi~ke karijere dr Vojislava [e{eqa. Finale: Na javnom planu dr [e{eq pru`a dva povoda za kona~ni obra~un u demokratskom dijalogu: prvo, ne slu{a direktivu da Nikolu [ainovi}a osta374
vi na miru; drugo, optu`uje Radmila Bogdanovi}a (to jest Slobodana Milo{evi}a, kako }e se videti) za bawalu~ki septembar. Pri tom ra~una na Srbe van Srbije i wihovu podr{ku, a tamo se ve} {apu}e sve glasnije o “Milo{evi}evoj izdaji”, tajnim pregovorima sa Tu|manom posledwih nedeqa i sli~nom. Ali, i u srpskim zemqama van Srbije SDB je zatvorio krug: za poraze kod Divosela, ^itluka i Po~iteqa ve} su optu`eni i kompromitovani tamo{wi radikali. Radovan Karayi} i Aleksa Buha napad SPS na [e{eqa pakosno nazivaju “porodi~nom sva|om u istoj partiji” i odbijaju da je komentari{u; sve je jasno. Srbi iz RSK su zgranuti i o~ajni zbog hap{ewa “osvedo~enih patriota”, ali {ta da rade – zna se ko ih hrani i ostalo. Dr [e{equ ne preostaje ni{ta drugo nego da se javno razga}i do kraja: u ~etvrtak, 11. novembra, na konferenciji za {tampu u Beogradu, Voja [e{eq puca iz najve}e artiqerije, samoubila~ki i gd }ap^ie: prvo ma{e zahvalnicom MUP Srbije Branislavu Vaki}u; onda optu`uje taj isti MUP da je “instrumentalizovao” vlasti RSK; zatim pita ko je “glavni mafija{ u Srbiji?” – i odgovara “Slobodan Milo{evi}!” Za{to? Zato, ka`e dr [e{eq, {to “bez wegove podr{ke Jezda i Dafina ne bi nikada mogli da opqa~kaju narod”. Kako to? Dafina Milanovi}, veli doktor Voja, “dr`i u {aci visoke funkcionere MUP”, o ~emu on, Voja, ima papire. I ne samo to: @ika Pani} dr`i u {aci Slobodana Milo{evi}a, jer su se talili sa ratnim plenom (onih legendarnih “sedam miliona maraka” iz Vukovara). Iza pu~a u Bawoj Luci stajao je – naravno – Slobodan Milo{evi}, {tite}i “korumpiranu vladu Nikole [ainovi}a”. On – doktor Voja – drage }e voqe oti}i u @enevu i Hag da odgovara za ratne zlo~ine, ali ne bez Slobodana Milo{evi}a”. A “glavni kriminalac pod za{titom Radmila Bogdanovi}a” nije Milo{evi}, nego @eqko Ra`watovi}, ka`e dr [e{eq, ~ija je Srpska dobrovoqa~ka garda “{leperima vozila ratni plen pod pokroviteqstvom Radmila Bogdanovi}a i Mihaqa Kertesa”. Obave{teni dr [e{eq mora biti da je za sve to znao i ranije – kao {to je i socijalisti~ka vlast od samog po~etka znala za wegove “~etnike” i wihove poslove i podvige. “Porodi~na sva|a” (dr Karayi}) sada stvarno tako i izgleda: pretvorila se u javno prawe tu|ih prqavih ga}a. Motiv socijalista su izbori i me|unarodna javnost kojoj sada vaqa baciti u raqe malo ratnih zlo~inaca; [e{eqev motiv je opstanak – politi~ki i fizi~ki. On je u srpsku politiku u{ao kao Milo{evi}ev instrument (stra{ilo sa daqinskim upravqawem), usput se uzoholio i pomislio da bi Milo{evi}a mogao da porazi uz pomo} Srpstva Vaskolikog, ne primetiv{i da ga je Otac naroda navukao na tanak led. Mo`e biti i da mu je u najnovijem srpskom prestrojavawu stavqeno do znawa da je `rtvovan, pa ako ve} ne mo`e da spase guzicu, da spase barem obraz, mada je i za to donekle kasno – predaleko se oti{lo. U svakom slu~aju, sve nervozniji Milo{evi} razvezao je poveliku vre}u raznih gadosti. [ta }e se za koga zalepiti i ostati, pitawe je taktike. Bilo kako bilo, sada su odjednom svi pametni i informisani, kao da se sve desilo ju~e, a ne tokom protekle tri krvave godine.” Tu|manova propaganda je od samog po~etka gra|anskog rata mahala sa tvrdwom da dr [e{eq organizuje paravojne formacije, te da je on li~no glavnokomanduju}i ovih “srbo}etni}kih postrojbi”. Zbog dokazivawa ove tvrdwe u “tisku” su konstantno bili prisutni ~lanci sa ovom tematikom. Iako je op375
{tepoznato da su dobrovoqci iz ~lanstva Srpske radikalne stranke uvek pripadali redovnom i regularnom sastavu ili vojske ili Teritorijalne odbrane. Ova ~iwenica se hrvatskoj propagandi u~inila povoqnom u trenutku kulminacije sukoba dr [e{eqa i aktuelnog re`ima, pa je zato i iskori{}ena. Tako je “Ve~erwi list” od 16. novembra 1993. godine osvanuo sa ~lankom “[e{eq optu`uje”, kojeg je potpisao Milovan Nedeqkov. Nadnaslov je bio zlokoban: “Srbijanski mediji najavquju hrvatskosrpski rat”. “U sukobu s Milo{evi}em, Vojislav [e{eq po~iwe otkrivati tko je zapovijedao ~etni~kim trupama tijekom rata u Hrvatskoj i BiH. U razgovoru koji je objavila beogradska “Borba”, vo|a srbijanskih radikala izjavio je da su wegove ~etni~ke postrojbe tijekom rata u Hrvatskoj i BiH djelovale prema nalogu MUP-a Srbije i biv{e JNA. Izjavio je da je najvi{e oru`ja ~etnicima isporu~ila srpska policija, te da su se wegovi “dobrovoqci” borili u specijalnim postrojbama policije pod Kertesovim zapovjedni{tvom u isto~noj Slavoniji. [e{eqevim ~etnicima u Bosni je zapovijedao Radovan Stoj~i} Baya, jedan od ~elnika MUPa Srbije a potom Franko Simatovi} Frenki, na~elnik obavje{tajne uprave SDB Srbije. U istom tekstu [e{eq je ponovio optu`bu da vladaju}i re`im u Beogradu organizira “eskadrone smrti” koji likvidiraju nepo}udne, te da su najmo}niji qudi iz sjene – Milo{evi}eva supruga i policist Radmilo Bogdanovi}. Ponovio je tako|er “poziv” Slobodanu Milo{evi}u da zajedno po|u u Hag pred me|unarodni sud za ratne zlo~ine. Uz [e{eqeve izjave, kojem je sada zabrawen pristup dr`avnoj televiziji, beogradske novine posebnu pa`wu poklawaju izvje{tajima iz SAD o predvi|awima Washihgtona i UN u vezi s hrvatskosrpskim odnosima. Izvje{}ima je zajedni~ko uvjerewe da se Hrvati spremaju za novi rat protiv Srba. Dopisnik “Politike” iz New Yorka navodi da su u slijepu ulicu dospjeli razgovori izme|u Zagreba i Knina, te da je te{ko o~ekivati miroqubivo rje{ewe. “Borbin” dopisnik navodi pak pisawe “Washington posta” po kojem ameri~ki eksperti procjewuju da bi hrvatska vojska mogla potkraj prosinca ili pol~etkom sije~wa idu}e godine napasti Knin i Novu Gradi{ku. To }e se dogoditi, pi{e washingtonski list prema “Borbinu” dopisniku, ako izbori predvi|eni za 12. prosinca ne “omek{aju” stavove tamo{wih Srba. Prema drugoj varijanti, Hrvatska }e napasti po~etkom travwa idu}e godine, kada istje~e mandat snagama UNPROFOR-a. U oba se slu~aja procjewuje da }e do}i do op}eg hrvatskosrpskog rata, uz anga`irawe bosanskih Srba.” Eksponenti re`imske politike sa podru~ja zahva}enih ratom i te kako su kori{}eni u obra~unu sa dr [e{eqem. “Ekspres politika” od 16. novembra 1993. daje zna~ajno mesto saop{tewu za javnost ~elnih funkcionera Republike Srpske Krajine, koje su potpisali tada{wi predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hayi}, minister unutra{wih poslova Milan Marti}, predsednik Vlade \or|e Bjelovi} i komandant {taba Vojske Republike Srpske Krajine Mile Novakovi}. Podnaslov je istakao su{tinu wihovog zajedni~kog saop{tewa: “Smatramo svojom moralnom obavezom da najo{trije osudimo pona376
{awe Vojislava [e{eqa” “Od momenta kada je krenuo u bezglavu borbu za vlast bacio je pod noge sve interese srpskog naroda. Wegovo pona{awe je razbojni~ko i ne~asno. Okrenuo se i protiv sopstvenih ~lanova stranke koji su kao dobrovoqci u~estvovali u odbrani srpskog naroda, ^asno ime dobrovoqca upotrebio je kao {tit za odbranu kriminalaca koji su do{li pod udar zakona. On je o~igledno stao na stranu zlo~inaca, a sve pozivaju}i se na interese odbrane srpstva. Takva odbrana srpstva je velika bruka i takvi qudi kao {to je [e{eq, koji oko sebe okupqaju svakakav olo{ ne brane srpstvo, ve} brane svoje pozicije i predstavqaju veliku sramotu i za sve one u ~ije ime istupaju. U Republici Srpskoj Krajini se neposredno anga`ovao na stvarawu razdora u rukovodstvu RSK, pozivaju}i jedne protiv drugih, od ~ega samo usta{e mogu da imaju koristi. Napadi i na predsednika Milo{evi}a, koji u`iva na{e veliko i jednodu{no po{tovawe, [e{eqa su potpuno diskreditovali u o~ima svakog ~asnog ~oveka u Republici Srpskoj Krajini. Wegovo daqe prisustvo na politi~koj sceni je veliko zlo i sramota za na{ narod, ka`e se na kraju izjave.” “THE NEW YORK TIMES” perom izvesnog ^aka Sudeti}a izve{tava o politi~kom sukobu koji se razbuktao tih dana u Srbiji. ^lanak iza{ao 13. novembra 1993. godine pod naslovom “Prvo priznavawe strahota” ne obja{wava ~itaocu ko je, u stvari, pisao o navodnim zlo~inima, te u kojoj funkciji su ti navodi uop{te ugledali svetlo dana. Na taj na~in ostavqen je ogroman prostor za {pekulaciju i pripisivawe krivice nevinima. “U jeku `estoke izborne kampawe, srpski nacionalisti~ki rivali su prvi put javno priznali da su borci pod kontrolom srpske vlade vr{ili zverstva i pqa~kali ~itave gradove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom posledwe dve godine. Opisi zlo~ina koje su po~inile srpske snage pojavili su se u ~lancima koji su objavqeni u beogradskoj {tampi danas i u ~etvrtak. Tu spadaju optu`be i prebacivawa novinara koji je tesno povezan sa Jugoslovenskom armijom, a preko we i sa srpskom vladom predsednika Slobodana Milo{evi}a, kao i lidera militantne nacionalisti~ke Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa. [e{eq i wegov nekada{wi politi~ki saveznik Milo{evi} do{li su u sukob letos, kada su [e{eqevi radikali po~eli da optu`uju Milo{evi}eve socijaliste za korupciju i uni{tewe privrede. Inicijativa radikala pro{log meseca da se u parlamentu izglasa nepoverewe vladi navela je Milo{evi}a da raspusti parlament i sazove izbore za 19. decembar. Vlasti su tokom posledwe dve nedeqe uhapsile najmawe 40 ~lanova Srpske radikalne stranke, optu`iv{i ih za ubistva, silovawa, kidnapovawa i nelegalno posedovawe oru`ja. Ovda{wi zapadni diplomati naga|aju da Milo{evi} mo`da poku{ava da “izru~i” [e{eqa i neke wegove sledbenike Sudu Ujediwenih nacija na kome }e se suditi okrivqenima za ratne zlo~ine po~iwene u sukobima u Hrvatskoj i Bosni. Taj Sud treba da odr`i svoju prvu sednicu idu}e nedeqe u Hagu. U danas objavqenom intervjuu u jednom ~asopisu, [e{eq je rekao da Milo{evi} vodi “mafiju” koja je proneverila milijarde dolara i izvukla korist 377
od ratnog plena donetog sa frontova u Bosni i Hrvatskoj. “Policijske snage iz Srbije aktivno su u~estvovale u tamo{wim vojnim aktivnostima – i oni su najgori pqa~ka{i”, izjavio je [e{eq. “Oni su koristili kamione da bi odvezli ratni plen iz Semberije i Zvornika.” Semberija i Zvornik su oblasti na severu i istoku Bosne koje su Srbi pregazili na samom po~etku rata u Bosni. [e{eqeva izjava je prvo javno priznawe jednog visokog politi~ara da su jedinice koje su direktno pot~iwene vladi Srbije u~estvovale u napadima u Bosni i Hercegovini. “Taj plen”, rekao je on, “zavr{io je u yepovima najuglednijih dr`avnih rukovodilaca i mafije koja ovde vlada, ukqu~uju}i ~ak i Slobodana Milo{evi}a. Oni su odneli ogromne koli~ine novca na Kipar i u druge strane banke. Iz zemqe je odneto nekoliko milijardi dolara.” “Novac se uglavnom nalazi u inostranstvu na privatnim ra~unima qudi koji su im veoma bliski i koji su im odani”, dodao je on. [e{eq je naveo imena trojice srpskih funkcionera koji su odgovorni za koordinisawe srpskih vojnih operacija u Hrvatskoj 1991. godine i priznao je da su pripadnici ~etni~ke paravojne grupe koju on predvodi dobili oru`je od Jugoslovenske armije i srpske policije. [e{eq je rekao da nikada ne bi izneo detaqe o u~e{}u srpske vlade u ratovima u Bosni i Hrvatskoj da srpska policija nije po~ela da hapsi pripadnike ~etni~kih jedinica. Na konferenciji za {tampu koja je odr`ana u ~etvrtak, [e{eq je rekao da ~etnici nikada nisu delovali nezavisno od Jugoslovenske armije i srpske policije. On je rekao da su ostale dve paravojne organizacije – “Beli orlovi” Mirka Jovi}a i “Tigrovi” @eqka Ra`watovi}a – delovale po instrukcijama jugoslovenske kontraobave{tajne slu`be. “Moji qudi su ratovali i u sastavu vojske i u sastavu jedinica srpske policije na skoro svim rati{tima”, rekao je [e{eq, dodav{i da }e rado otputovati u Hag i odgovarati za optu`be za ratne zlo~ine, ali da “ne vidi kako bi tamo mogao da ode bez Slobodana Milo{evi}a”. “Korupcija je ovde vi{e ote`ala `ivot nego sankcije”, rekao je [e{eq. U protivnapadu objavqenom u {tampi, zvani~ni novinar Jugoslovenske armije Mirko Jovi}evi} naveo je u intervjuima objavqenim u beogradskom dnevnom listu “Borba” danas i u ~etvrtak da su [e{eqevi ~etnici “ubijali, silovali i klali qude, pa ~ak i igrali fudbal sa odse~enim glavama”. Jovi~evi} je rekao da su ~etnici opqa~kali ~itava sela, ne obaziru}i se na to da li su ku}e pripadale Srbima, Hrvatima ili muslimanima. “Po{to bi ih opqa~kali, podigli bi ih u vazduh eksplozivom”, izjavio je Jovi~evi}.” U sli~nom duhu iza{ao je ~etiri dana kasnije i ~lanak u londonskom “FINANCALTIMES” –uu. Nosio je naslov “^etnik optu`uje Milo{evi}a” a potpisala ga je Laura Silber. Naravno, nije imala lepih re~i za dr Vojislava [e{eqa, a weno vi|ewe potpuno se poklapalo sa izmi{qotinama usta{ke {tampe. “Ultranacionalisti~ki lider Vojislav [e{eq i najzna~ajniji protivnik srpskog predsednika Slobodana Milo{evi}a, ju~e je optu`io Milo{evi}a da se obogatio zahvaquju}i ratovima u Hrvatskoj i Bosni. [e{eq je izjavio da srpski predsednik stoji iza deviznih malverzacija i da je, zajedno sa drugim beogradskim funkcionerima, prikupqao ratni plen 378
iz Bosne. [e{eq je poslanik i komandant ~etnika, paravojnih jedinica koje optu`uju za velika zverstva. Do wegovih primedbi je do{lo u trenutku kada su u Srbiji, prvi put od izbijawa rata pre dve i po godine, objavqena svedo~ewa o~evidaca o zverstvima koje su po~inili ~etnici u Bosni i Hrvatskoj. Zbog svega ovoga se pretpostavqa da je Milo{evi}, koji o~ajni~ki `eli ukidawe sankcija Ujediwenih nacija, mo`da spreman da promeni odluku i izru~i ratne zlo~ince – verovatno ukqu~uju}i ~etnike – me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine. Sud Ujediwenih nacija za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji treba da po~ne sa radom 17. novembra u Hagu. [e{eq je optu`io Milo{evi}a da `eli da izazove gra|anski rat u Srbiji kako bi zaveo vanredno stawe i otkazao izbore. ^asopis jugoslovenske armije “Vojska” optu`uje ~etnike za ubistva i silovawa. Me|utim, diplomati ka`u da ove optu`be mo`da imaju za ciq da uklone [e{eqeve radikale na izborima. Kako se tvrdi, oko 40 ~lanova wegove stranke je uhap{eno u toku protekle dve nedeqe.” Filip [varm, u “Vremenu” od 22. novembra 1993, svojim tekstom “Qubav do groba” proslavqa rezultate najnovijih napada vlasti na dr [e{eqa. Ipak, najve}i greh wegovog pisawa le`i u tuma~ewu doga|aja u Republici Srpskoj Krajini. Po [varmu, dr [e{eq je planirao da preuzme vlast u ovoj srpskoj dr`avi, te da je iskoristi kao bazu u daqem obraunu sa vlastima u Srbiji. Ovo zlonamerno i krajwe proizvoqno tuma~ewe nosilo je nadnaslov “Srpska prepiska”, a u podnaslovu je istaknuto slede}e: “Trenutno, {pekulacije o prepu{tawu Krajine Hrvatskoj prisutnije su vi{e nego ikad. Hayi} je osnovao sopstvenu stranku za isto~nu Slavoniju i mnogi Kraji{nici smatraju da joj je iskqu~ivi ciq progla{avawe nezavisnosti tog podru~ja i wegovo prisajediwewe Srbiji “Slobo, iako si komunista, volimo te ko Isusa Hrista.” (mitinga{ka posko~ica popularna u Krajini)” “Tko je, zapravo, dr Vojislav [e{eq, narodu su objasnili u svom katarzi~nom pismu predjsednik RSK Goran Hayi}, predsjednik vlade iste tvorevine \or|e Bjegovi}, zatim komandant {taba Vojske Krajine Mile Novakovi} i, bez obzira na sukobe sa ovom trojicom, ministar unutra{wih poslova Krajine Mile Marti}. To je ~ovjek “koji je bacio pod noge sve interese srpskog naroda”. Pona{a se “razbojni~ki i ne~asno”. Okaqao je “~asno ime dobrovoqaca upotrijebiv{i ga kao {tit za obranu kriminalaca”. Stoji “na strani zlo~inaca” i skupqa oko sebe “svakakav olo{”. Prosto re~eno, [e{eq i svi oni zajedno “ne brane srpstvo, ve} brane svoje pozicije i predstavqaju sramotu i za sve one u ~ije ime istupaju”. Kraji{koj dru`ini kona~no je puklo pred o~ima kad su po~eli “napadi i na predsjednika Milo{evi}a, koji u`iva na{e veliko i jednodu{no po{tovawe”. [e{eq je zato “diskreditiran u o~ima svakog ~asnog ~ovjeka u RSK”. Pisma sli~ne sadr`ine Slobodanu Milo{evi}u, popularnom Slobi, stizala su i ranije iz Knina kad god je za to bilo potrebe. Poslije 9. marta 1991, 379
Milan Babi} je bezrezervno podr`ao “vo`da” i mitinga{e na U{}u, nazivaju}i Vuka Dra{kovi}a produ`enom Tu|manovom rukom. Zarad srpskog jedinstva i “boqeg sutra” blagoslovqena su sva sredstva protiv “dra{kovi}evaca i studenata”. Kraji{nici su pisali i kada je Milo{evi} krenuo u lov na ratnog druga Babi}a po{to ovaj nije htio potpisati Vensov plan krajem 1991, ta~nije dearan`man biv{e JNA u Hrvatskoj. Hayi} i Paspaq i ostali, ne trepnuv{i, slo`ili su se da je zubar iz Knina autokrat, avanturist i boq{evik, te da vodi srpski narod u propast, a dobro se zna tko na to ima iskqu~ivo pravo. Ni za pro{logodi{we izbore, Srbi zapadno od Drine nisu bili mutavi: presavili su papir, te po{teno pqunuli po predsjedni~kom kandidatu Milanu Pani}u i cjelokupnoj opoziciji. Hayi} se potrudio da bude i konkretniji – sve koji ne vole wegovog qubqenog “vo`da” nazvao je izdajnicima i “srbousta{ama”, zaprijetiv{i da }e sa svojom ekipom pre}i u Srbiju i napraviti red. Pisanija nalik na ova bilo je toliko da prosto svaki re`im sli~an ovda{wem po`eli takve pristalice, a svaki predsjednik sli~an Milo{evi}u – takve podanike. Qubavnici: “Balvan-revolucija” iskreno je inspirirana iz Beograda na najboqim tekovinama “antibirokratske revolucije”. DB i MUP Srbije naoru`avali su i organizirali budu}e Kraji{nike, no niti jedna srbijanska stranka nije uspjela za`ivjeti u Krajini. Socijalistima iz nekih razloga nije bilo zgodno, a ostalim (premda je bilo poku{aja) to nije dopu{teno. Du{an Zelembaba i Jovan Opa~i}, izgubiv{i vaqda `ivce, osnovali su SPO u Kninu, no Dra{kovi}eva prekodrinska avantura trajala je samo nekoliko mjeseci – do 9. marta. Izuzetak je bio jedino vojvoda [e{eq za koga sada znamo da se pona{a “razbojni~ki i ne~asno”, te “stoji na strani zlo~inaca”. On se u velikom stilu {epurio po Korenici, “~asni qudi u RSK”, umotani u zastave s ocilima, qubili su ga u ruku, govorio je gdje je htio i {to je htio, poput Jagodwaka, na primjer, gdje je otvoreno pozivao na rat i krvoproli}e... [e{eq je letio vojnim helikopterima, fotografirao se u ~etni~koj odori sa pu{komitraqezom u Mirkovcima, hvalio da su wegovi qudi “prvi prihvatili borbu u Borovom Selu” i, uop}e, bio jedan uva`en patriot. Istina, niti on nije pretjerano radio na organizirawu svojih radikala u Krajini, kako je sam rekao radi “jedinstva naroda u te{kim ratnim vremenima”, no svakim danom je bivao sve ugledniji i mo}niji. Predskazawe: ^etni~ki vojvoda je osobno, ve} po prirodi posla, kontaktirao i usmjeravao razne kraji{ke lidere; za vrijeme turneja po Kninskoj krajini sagovornici su mu bili i Babi} i Marti}, {epure}i se po vukovarskim ru{evinama u maskirnoj uniformi, morao je navratiti do Hayi}a, a vi|an je, naoru`an i uniformiran, i sa Kapetanom Draganom. Naprosto, bio je svagdje gdje je trebalo, dizao je ratni~ku yevu i obja{wavao da on zapravo govori ono {to “vo`d” misli. Kako su stvari stajale, nije bilo razloga da mu se ne vjeruje. Po potpisivawu Vensovog plana i uklawawa Babi}a, jasno je postalo da granica Virovitica – Karlovac – Karlobag mo`e opstati samo kao pusta retori~ka floskula. Anemi~na Hayi}eva garnitura bez ikakvog stvarnog autoriteta, kao i sve ve}a bijeda i bezvla{}e, stvorili su zebwu da je Krajina prepu{tena sama sebi, dakle Hrvatskoj. Nezadovoqnici razli~itog tipa ni~u po380
put gqiva poslije ki{e i [e{eq ponovo dobija priliku da se po drugi put na|e me|u Kraji{nicima. On sada pokre}e `ivu strana~ku aktivnost tuma~e}i je potrebom novog vremena i prikupqa ekstremno nastrojene Hayi}eve oponente koji Babi}a smatraju za politi~kog mrtvaca. Bosanskohercegova~ki rat je prioritet srbijanske politike i, kako mnogi smatraju, osnovni [e{eqev zadatak je o~uvawe kontrole Beograda u Krajini; radikalne nezadovoqnike dr`i pod paskom, a ovi opet neutraliziraju sve koji kakvu-takvu {ansu za mir vide u realizaciji Vensovog plana. Akcija Hrvatske vojske 22. januara 1993. a u pogotovo kriza oko pontonskog mosta u Masleni~kom `drilu, pokazale su, na sveop}e iznena|ewe, koliko su [e{eqevi radikali postali uticajni u Krajini. Izgledalo je da su potpuno zbrisali SDS kao relevantni politi~ki faktor, a popularnost wihovog lidera dosti`e Milo{evi}u. U nekim krajevima je, poput Pla{kog, bio ~ak i cjeweniji. To je obja{weno {pekulacijom da je srbijanski predsjednik, transformiraju}i se u mirotvorca, prepustio vojvodi sve Srbe zapadno od Drine radi vawskopoliti~kih manevara. Kao, izmakao mu je kontroli. Kontraudar: Me|utim, rat i sankcije uzimaju danak i [e{eq ispravno propjewuje da se u neminovnom re`imskom zaokretu vi{e ne}e mo}i uklopiti. Zato odlu~uje da u Krajini, gdje se osje}a najja~im, ra{~isti stvari do kraja i stvori polazni polo`aj za obra~un u Srbiji. Kre}e u ru{ewe Hayi}a optu`uju}i ga za kriminal i korupciju i forsira tamo{we izbore smatraju}i da }e tako najlak{e preuzeti vlast. Istovremeno, nesigurnim kraji{kim liderima se predstavqa kao jedini politi~ar koji se ne}e libiti ni totalnog rata; za wih je to jedina {ansa da i daqe gospodare qudskim du{ama, odnosno, da ucjewuju srbijansku vlast. Na sve ovo, onaj tko treba nije mogao da ne reagira. Naime, on hrani, odijeva, {aqe yebanu i jo{, za razliku od [e{eqa, ne prijeti praznom pu{kom. Najprije je Hayi} dobio nalog da se obra~una sa “paravojnim grupama i ~etnicima”. Nako saop}ewa da wima vi{e mjesta u wegovoj dr`avi nema (velikoj ve}ini dobrovoqaca iz Srbije zahvaqeno je na uslugama krajem avgusta), uputstvo je obilno iskoristio uhapsiv{i polovicom septembra Radu ^ubrila, Davida Rastovi}a i jo{ neke za koje se vjeruje da su bliski [e{eqevoj politi~koj orijentaciji. Iako su ubrzo pu{teni, wihov slu~aj je pokazao jasan smjer vjetrova iz Beograda. ^isto prakti~ni dio ovog posla (hap{ewa) obavio je general Mile Novakovi} sli~no Ratku Mladi}u koji je svojevremeno skidao ~etnicima kokarde i prijetio strijeqawem dok se “u Krajini branila Jugoslavija”. Slijedi potom radikalski kontraudar sa Babi}em u sjeni i, kona~no, raspisivawe izbora za 21. novembar. No, stvar se nakon raspu{tawa srbijanskog parlamenta prolongirala za decembar; [e{eq se ni u kom slu~aju ne smije pojaviti na Nikoqdan s parlamentarnom pobjedom u Krajini. Fikret kao avet: Nema nedoumice za{to su Bjegovi} i general Novakovi} potpisali pismo podr{ke Milo{evi}u protiv lidera SRS. Prvi je daleko od ikakvog kredibiliteta kraji{kog prvoborca (na izborima u 1990. u Hrvatskoj bio je kandidat za zastupnika Ra~anove SKH-SDP i Ma`arovih socijalista), a na polo`aj premijera postavqen je dekretom nakon smjene Du{ana Ze~evi}a. General Novakovi} je, opet, do`ivio niz vojni~kih poraza (najstra381
{niji, izgleda, u meda~kom yepu) i stoga je, zajedno sa Hayi}em, meta op}e kritike. Me|utim, Marti}ev potpis zajedno sa ovom trojicom, u prvi mah, djelovao je krajwe bizarno. Naime, vje~iti kraji{ki ministar unutra{wih poslova, na skup{tini u Belom Manastiru, sa punim autoritetom, krenuo je, kako se ~inilo, na kona~ni obra~un sa Hayi}em ponavqaju}i optu`be koje je ranije izrekao [e{eq i wegova desna ruka u RSK Rade Leskovac. No, Marti}eva podr{ka Milo{evi}u, prema poznavaocima kraji{kih prilika, samo je otkrila karte. Poznato je od ranije da se nikad nije slagao ni sa kakvim dobrovoqcima iz Srbije, pa ni sa [e{eqevim ~etnicima; kao tvorac jedne od prvih paramilitarnih organizacija – “marti}evaca” – veoma dobro zna {to se de{ava kad one oja~aju a wihove vo|e naprasno za`ele da postanu kalifi na mjestu kalifa. Tako|er, isti izvori navode da iza cijele gu`ve sa Hayi}em stoji zapravo Babi} koji nije `elio da se izla`e nabacivawu politi~kim blatom. Smisao je, dakle, Marti}eva istupa potpuna satanizacija i uni{tewe radikala ne bi li na taj na~in dodatno olak{ao i omogu}io aktualnom predsjedniku kninske op}ine da ponovno preuzme vlast. Trenutno, {pekulacije o prepu{tawu Krajine Hrvatskoj prisutnije su vi{e nego ikad. Hayi} je osnovao sopstvenu stranku za isto~nu Slavoniju i mnogi Kraji{nici smatraju da joj je iskqu~ivi ciq progla{avawe nezavisnosti tog podru~ja i wegovo prisajediwewe Srbiji. Separatno primirje potpisao je tamo{wi srpski komandant pukovnik Sladojevi}, sa generalom HV \urom De~akom (ina~e, kraji{ki slu`beni stav je da nema primirja bez hrvatskog povla~ewa iz “ru`i~astih zona”), {to ih samo utvr|uje u tom uvjerewu. Potom, pojavqivawe Bore Mikeli}a u Petriwi i wegovo osobno upore|ivawe na Radio Petriwi sa Fikretom Abdi}em unijeli su dodatnu nervozu. Biv{i direktor “Gavrilovi}a” optu`uje kraji{ku vlast da za vrijeme wegovog trogodi{weg odsustva “nije ni bunar iskopala”, obe}ao je brz privredni razvoj i nudi se za ministra. Srbovawe je tek u drugom planu, tako da ~itava stvar neodoqivo podsje}a na Abdi}evu krajinu; otvarawe prometnica i po~etak trgovine ispada samo kao pitawe trenutka, {to tvrda kninska struja tuma~i kao po~etak reintegracije Krajine u Hrvatsku. Naime, Mikeli} se u Kninu do`ivqava kao eksponent SKPJ, stranke ~iji je uticaj na Baniji i Kordunu, kao direktne spone sa slu`benim Beogradom, ve} poslovi~an. Ra~una se da bi se upravo pomo}u “Komunista” sa tih prostora Krajina mogla uvesti u nekakav oblik zajedni{tva sa Hrvatskom, naravno, u onom trenutku i u onom obliku koji srbijanskom predsjedniku bude najvi{e odgovarao. Zato su sve kninske optu`be na ra~un SKPJ zapravo paravan za optu`be protiv SPS – treba se prisjetiti kako je Babi} svojevremeno postao novope~eni komunist zabraniv{i sve tamo{we komunisti~ke organizacije. Mile Paspaq, predsjednik Skup{tne RSK i kandidat za kraji{kog predsjednika, rodom iz Gline, ve} se hvali{e kako ima podr{ku ovda{weg re`ima. Premda je na pozicijama svesrpskog ujediwewa, wegovi poznavaoci ka`u da je rije~ samo o izbornoj floskuli, te da je spreman u datom momentu okrenuti }urak – ve} prema nare|ewu. U svakom slu~aju, Slobodan Milo{evi} je stvorio Krajinu i wene lidere. Ima to i “crno na bijelom” – vidi “Pismo” u “Me|uvremenu”. Ma {ta se desilo u Srbiji, oni }e mu ostati vjerni – drugog izbora nemaju i prihvati}e sve wegove politi~ke vratolomije bez obzira koliko pri tom sami stradali. Iz382
java Alije Izetbegovi}a da je spreman priznati RSK zbog hrvatske podr{ke Fikretu Abdi}u i izjava dr Tu|mana, kojom izra`ava povjerewe u srbijansko rukovodstvo a ozna~ava muslimane kao svoje glavne protivnike, daju Kraji{nicima nadu da wihov tvorac, unato~ svemu, nije digao ruke od wih. I dok god postoji i najmawi tra~ak te nade, pisa}e mu pisma podr{ke. Wegovo mjesto, u srcima i mozgovima kraji{kih glave{ina, nakon svega {to se desilo, nema tko preuzeti.” “Politika” od 26. novembra 1993. objavquje sopstveno i istra`ivawe javnog mjewa “Medijum” centra u kojem, gle ~uda, dr [e{eq ostaje bez polovine glasa~kog tela. Tekst koji je pripremio M. Pe{i} nosio je upravo takav naslov: “[e{eq ostao bez polovine bira~a”. Podnaslov je glorifikovao vadaju}u partiju: “SPS ima najodanije bira~ko telo. – Ne{to vi{e od tri petine gra|ana zadr`alo svoja strana~ka opredeqewa sa pro{lih izbora. – Predstoje}i izbori bez spektakularnih prelazaka bira~a iz jedne u drugu partiju”. “Socijalisti }e i na predstoje}im izborima imati najodanije bira~e. [e{eqevi radikali ne}e mo}i da ra~unaju na gotovo polovinu gra|ana koji su im pro{log decembra poklonili poverewe. Demokratska stranka od svih partija ima najlabilnije bira~ko telo. Ovo su samo neki od rezultata istra`ivawa Centra “Medijum” o kretawu bira~a izme|u najve}ih politi~kih stranaka. Ostvarila se pretpostavka da predstoje}i prevremeni izborni okr{aj ne}e dovesti do spektakularnih prelazaka bira~a iz jedne u drugu partiju. Zapravo najve}i procenat gra|ana koji napu{taju svoja ranija strana~ka opredeqewa odliva se u kategoriju apstinenata ili neopredeqenih. Ne{to vi{e od tri petine gra|ana (62,6% odsto) zadr`alo je svoja strana~ka opredeqewa sa pro{lih izbora. Preostalih 37,4 procenata ili se okrenulo nekoj drugoj stranci ili je u statusu neopredeqenih odnosno apstinenata. Ovo upu}uje na ~iwenicu da i daqe zna~ajan deo bira~kog tela ~ine takozvani “lutaju}i” glasa~i, oni koji ~esto mewaju strana~ke boje i koje predizborne ankete obi~no registruju kao neopredeqene. Kuda se odlilo 49,1 odsto [e{eqevih glasa~a? Najvi{e ~itava petina, oti{la je u kategoriju apstinenata ili neopredeqenih, 12,3 odsto se okrenulo doju~era{wem “savezniku” iz takozvanog patriotskog bloka SPS. Zanimqivo je da \in|i}eve demokrate mogu da ra~unaju na 7 odsto doskora{wih simpatizera SRS, a Ko{tuni~ina DSS na 2,6 procenata [e{eqevih pristalica. Kao i godinu dana posle prvih vi{estrana~kih izbora tako i uo~i ovih vladaju}u stranku napustio je najmawi broj bira~a. Kao i u prethodnim slu~ajevima najvi{e razo~aranih pristalica u politiku SPS preselilo se u kategoriju apstinenata i neopredeqenih, gotovo ~etvrtina onih koji su na pro{lim izborima podr`ali izbornu listu Slobodana Milo{evi}a. Radikali su dobili poja~awe u vidu od 4,6 procenata biv{ih socijalisti~kih glasa~a, a demokrate 2,7 odsto i DSS 2,1. Za Demokratsku stranku je karakteristi~no da za sebe ne vezuje “strastvene” bira~e. Tako se 15,6 odsto nekada{wih bira~a DS opredelilo za Ko{tuni~inu DSS, a 13,5 procenata je u kategoriji apstinenata i neopredeqenih. [e{eq mo`e da ra~una sa 8,3 odsto glasova biv{ih simpatizera demokrata, a Vuk 383
Dra{kovi}, 5,2 procenata. Godinu dana posle prvih izbora Demokratsku stranku je napustilo 40,3 odsto onih koji su za wu glasali, ali je u tom vremenu DS pridobila toliko novih pristalica koji su ~inili 117,9 odsto od broja wenih glasa~a. Re~ je o godini u kojoj je DS zabele`ila i najve}i uspon. Demokratska stranka Srbije je za sobom povukla 18,5 odsto onih koji su glasali za Depos, 9,7 procenata pristalica ovog pokreta je pri{lo DS, 19 procenata je neopredeqeno ili ne}e iza}i na izbore, a 40,5 odsto se izja{wava za SPO. Verovatno da }e se ovaj procenat neopredeqenih smawivati po{to Depos, iako u promewenom sastavu, ipak izlazi na izbore. Kao {to istra`ivawe i pokazuje ve}a fluktacija bira~a se prime}uje me|u partijama koje su i pored me|usobnih varnica i povremenih sukoba relativno bliske. Najmawe seoba glasa~a je na tradicionalno vru}im relacijama: izme|u SPS i SPO i izme|u ~lanica Deposa i SRS. Pokazalo se da i daqe najve}a distanca postoji izme|u socijalista i Srpskog pokreta obnove. Tako 50,7 odsto pristalica vladaju}e stranke izjavquje da nikada ne bi podr`ali Vukovu stranku. Pristalice SPO na to uzvra}aju istom merom – 50,5 odsto wih isti~e socijaliste kao stranku kojoj nikako ne bi dali svoj glas. Na drugom mestu je distanca koju pristalice DSS neguju prema SPS (32,4 odsto). ^etvrtina radikala gaji odbojnost prema SPO, a 18,7 odsto [e{eqevih pristalica ose}a animozitet prema SPS. Istra`ivawe iz 1991. godine pokazuje da je najmawa odbojnost bila izme|u socijalista i radikala, mada se o wihovom savezni{tvu tada samo naga|alo. Ipak, mo`e biti indikativno da se simpatizeri SPS u znatno mawoj meri izja{wavaju protiv radikala – svega 4,6 odsto. Najmawa distanca postoji izme|u partija iz takozvane demokratske opozicije. Tako pristalice SPO ni u jednom slu~aju ne isti~u DSS kao stranku za koju ne bi glasali. Od svih simpatizera DS samo 1,8 odsto wih ne bi glasalo za DSS. Sli~ne relacije se dobijaju i kad je u pitawu izbor druge partije. Najve}a bliskost po ovom kriterijumu postoji izme|u dve demokratske partije i izme|u wih i SPO. Me|utim, ne treba potcewivati ni bliskost koja jo{ uvek postoji izme|u socijalista i radikala.” Sandra Petru{i}, u “Srpskoj re~i” od 27. novembra 1993, objavquje intervju sa dr Milanom Bo`i}em, ~lanom glavnog odbora Srpske liberalne stranke u ostavci. Naslov je glasio “Izbori za razvla~ewe [e{eqeve mrcine”, a objekt interesovawa novinarke “Srpske re~i” je izabran verovatno zbog stavova koje je izneo o dr [e{equ, nikako zbog toga {to je funkcioner (i to biv{i) stranke koja nikad nije imala nijednog poslanika u bilo kom parlamentu. Intervju je objavqen bez uvoda, po~eo je novinarskim pitawem: • Doga|aje u Srpskoj liberalnoj stranci ste nazvali “burom u ~a{i vode”. Zna~i li to da se ne radi o su{tinskom rascepu? – To je “bura u ~a{i vode” iz jednog krajwe prakti~nog razloga – dimenzije stranke su suvi{e male da bi se moglo smatrati kako je to neki va`an politi~ki doga|aj sa stanovi{ta uticaja na politi~ka zbivawa u Srbiji. Ali, s obzirom na li~no veliki ugled ~elnika stranke, takvi doga|aji su mnogo atrak384
tivniji nego {to bi mo`da bili u nekoj stranci daleko ve}oj i uticajnijoj u formalno politi~kom smislu od SLS. Pretpostavqam da je SLS interesantna i zbog svojih radikalnih stavova koji se ti~u srpske politi~ke scene, pa je takva vrsta atraktivnosti izazvala buru, a “u ~a{i vode” shodno dimenzijama stranke. • Ipak, do neke vrste rascepa je do{lo i to po pitawu izla`ewa na izbore – najva`nijem pitawu u smislu programskih na~ela SLS-a koje je uvek isticala da pod ovakvim uslovima ne}e izlaziti na izbore? – Mislim da je rascep vi{e nego su{tinski, da to i nije rascep ve} ozbiqna politi~ka debata o budu}nosti srpske politi~ke scene. Kad ovo ka`em, zvu~i pretenciozno, ali nije. Poku{a}u da objasnim za{to nije. Kad ka`em rascep, ja podrazumevam neki sasvim konkretan konflikt koji se pojavi u nekoj stranci oko interesnih sukoba. Ovde se ne radi o interesnom ve} na~elnom sukobu, radi se o sporu oko budu}nosti srpske politi~ke scene. Posledwa odluka glavnog odbora SLS glasi da SLS ne}e iza}i ni na jedne izbore sem na izbore za Ustavotvornu skup{tinu, pa i na wih pod uslovom da su po{teni i ravnopravni, tj. da ih organizuje neutralna prelazna vlada. Po meni, iz te odluke sledi da SLS nikada ne}e iza}i na izbore. Verovatno}a da se zaka`e Ustavotvorna skup{tina je jednaka verovatno}i da slete Marsovci i smene Slobodana Milo{evi}a. Dakle, SLS je odlu~ila da vi{e nikada ne iza|e na izbore i po meni je taj stav sasvim dosledan i u skladu je sa evolucijom stavova u stranci. Podse}am da stranka nikada ranije nije imala tako radikalan stav, po~ela je od toga {to je osporavala legitimitet uslova za prve izbore 1990. onda je 1992. malo zao{trila poziciju i ostala pri osnovnim uslovima DEPOSA, kritikuju i one stranke koje su izneverile i iza{le na izbore, da bi u trenutku kada se do{lo do ovih izbora ostala dosledna i donela odluku koja je po meni samoubistvo stranke. To ka`em zato {to ne vidim da ona, sem kao politi~ki klub, mo`e daqe da funkcioni{e. Ispada, a to sam i rekao u tekstu ostavke koju sam podneo Glavnom odboru, da je ova odluka zapravo poku{aj redefinisawa SLS i da se ona iz politi~ke organizacije koja se bori za u~e{}e u vlasti sada defini{e kao politi~ki klub za {irewe demokratskih na~ela. Sa zadovoqstvom }u biti ~lan takvog kluba, ~ak bi se i otimao za mesto potpredsednika u jednom klubu kome je predsednik Nikola Milo{evi}, a ono {to bi bilo zanimqivo, u takav klub bi mogli da se u~lawuju i ostali opozicioni lideri, jer to ne bi bila stranka. U tom slu~aju bih mogao da se sa Vukom na ulicama mlatim sa policijom ukoliko mi se svi|a da se borim za vlast, da ulazim u parlament sa Vukom i Ko{tunicom ukoliko mi se ulazi u parlament, a da u isto vreme budem i ~lan dobrog kluba. Ukidawe stranke • Po{to SLS jo{ uvek nije definisana kao klub, koji je Va{ trenutni status u woj? – Po{to je SLS redefinisala svoju osnovnu poziciju i prestala da bude stranka, odlu~io sam da podnesem ostavku na mesto potpredsednika stranke i ~lana Glavnog odbora dakle, ostavku na funkcije jer ne}u da kao izvr{ni organ stranke u~estvujem u sprovo|ewu jedne, po meni, pogre{ne politike. ^lanstvo je jo{ uvek ube|eno da se radi o stranci mada, po meni SLS trenutno naj385
vi{e podse}a na Srpski kulturni klub Dragi{e Vasi}a koji je radio uo~i rata. To je veoma ~asna i veoma ugledna uloga, ali vi{e nije politi~ka stranka. Mislim da se sa ovom mojom pozicijom Kosta ^avo{ki u potpunosti miri, s tim {to on smatra da na na{oj politi~koj sceni mora da postoji neko ko je tako ~astan i ko brani izvesna na~ela ~ak i po cenu `rtvovawa. Me|utim, iz toga se name}e i prvo pitawe koje glasi: da li bi se sa ovakvim stavom slo`ili i ostali ~lanovi na{e stranke i da li bi prihvatili istinu izre~enu na ovako grub na~in kao {to sam ja, recimo, u~inio. • A drugo pitawe? – Ono je osetqivije i moralnog je karaktera. Zamislite da vi branite ta na~ela da ne}ete na izbore koje je organizovao ovaj sistem, jer ne priznajete institucije ovog sistema. U tome postoji doza cinizma, jer vi priznajete institucije ovog sistema kada koristite vodovod, struju, ven~anice, kr{tenice, nov~anice... Ali dobro, zamislimo da je to dosledan stav i da zbog toga ne u~estvujete na izborima. Vi ne u~estvujete, a mimo vas u~estvuju 99 posto opozicione politi~ke scene. Dakle, sve stranke – jer vi niste ni u kakvom bloku u kome se pored vas nalazi jo{ neka ugledna opoziciona stranka koja ne izlazi na izbore. Zna~i li to da ja slede}ih 40 dana do izbora treba da provedem mole}i Boga da Slobodan Milo{evi} katastrofalno porazi opoziciju, jer }e SLS biti u pravu samo u slu~aju da opozicija pro|e gore nego pro{li put, ili isto? Iz toga ispada da je stranka koja je po~ela kao klub mrziteqa Slobodana Milo{evi}a, drugim re~ima kao stranka koja se najvi{e eksponirala protiv aktuelnog re`ima, sada dovela sebe u poziciju da je wen uspeh jednak uspehu Slobodana Milo{evi}a na ovim izborima – {to on boqe pro|e to je SLS vi{e bila u pravu {to nije htela na ove izbore. Ja li~no ne bih mogao da provedem Nikoqdansko ve~e mole}i Boga da Slobodan Milo{evi} ujutru ima {to vi{e glasova. Postoji jo{ jedan problem koji uop{te nije bezna~ajan. Pitao sam izvesne qude koji se razumeju u srpsku politi~ku scenu, da li bi neizlazak SLS na izbore mogao da povu~e 200-300.000 bira~a da ne iza|u na izbore. Rekli su mi da mo`e i vi{e, jer stranka ima ugled. To zna~i da }e SLS od mogu}ih osamdesetak poslanika otkinuti tri, i to je jedini efekat neizla`ewa na izbore. Postoji i tre}e pitawe, a ono se ti~e saradwe sa ostalim opozicionim strankama. Koja je korist drugim opozicionim strankama od kojih su neke u katastrofalnom kadrovskom stawu, kada qudi kalibra Koste ^avo{kog sede kod ku}e i pi{u ~lanke za “Srpsku re~”? Izviwavam se, nisam mislio da je to ne{to lo{e, naprotiv, i on pi{e odli~ne ~lanke, ali je ipak zalud gubqewe vremena da se Kosta ^avo{ki bavi publicistikom. Da smo na vlasti, bilo bi normalno da on vodi Ustavni sud ove zemqe, a dok nismo na vlasti da vodi ne{to tipa Ustavne komisije srpske opozicije. Postoji veliki broj qudi od kalibra koji su u stawu niz stvari korisnih po opoziciju da u~ine, a koji su na ovaj na~in paralisani. Kad se sve to sabere bojim se da je odluka definitivna i da ona stranku definitivno ukida. Sada je ve} sasvim jasno da nema nikakvog na~ina da se stranke ujedine oko bojkota. Nisu uspeli da se ujedine ni oko trivijalnijih stvari kao {to su bili uslovi za medije, gde su se svi slagali, a opet nisu uspeli da zajedno potpi{u jedan papir, a kamoli da potpi{u papir oko bojkota izbora. 386
Katastrofi~na pozicija • Ukoliko bi neka druga opoziciona stranka uspela da izdejstvuje uslove za koje se zala`e SLS, da li bi se ona u tom slu~aju pojavila na izborima? – U tom slu~aju bi sigurno iza{la na izbore, ali to je fikcija. Mi ~ak i da dobijemo na izborima siguran sam da nam oni ne bi predali vlast. Neretko se de{avalo u Latinskoj Americi da opozicija dobije na izborima, a oni ih pohapse pre nego {to u|u u Skup{tinu. Ovo je tipi~na Latinska Amerika i ja uop{te ne vidim razlog da oni nama prepuste tu vlast, ~ak i ako dobijemo na birali{tima. Ako uo~e da smo malo prekarda{ili sa glasovima, pokrali bi nam dok sabiraju, a ako bi bilo suvi{e mnogo glasova, pa ne bi useli da pokradu, oni bi nas ili pohapsili ili zaveli neko vanredno stawe. Jedino {to je mogu}e je da oni polako gube vlast iz godine u godinu. Ove godine treba malo da se okrwe, a one slede}e da prime ne{to malo opozicije u vladu da bi zaba{urili svoju krivicu i nekog drugog uvukli me|u sau~esnike, pa tako mic po mic da im opozicija drpa fragment po fragment, da bi na kraju u{la u podelu vlasti sa wima ili eventualno pobedila. Na`alost, s kim si onakav si. Vremenom }e opozicija postati vrlo sli~na onima sa kojima u tom kupleraju u~estvuje i to je tragedija svake politi~ke scene. Kroz sve ove izbore re`im je stekao ono najva`nije – legitimitet, jer on se sti~e naviknutom pokorno{}u gra|ana. Ako smo tri puta iza{li na birali{ta, onda je taj legitimitet neosporan. Mi mo`emo da govorimo da je sistem lo{, da je na vlasti jedan satrapin i diktator, da je taj sistem samoubila~ki i da vodi narod u propast, ali vi{e ne mo`emo da mu osporavamo legitimitet. To nije isto kao sistem u kome vi ne}ete da u~estvujete na izborima i kao opozicija u Isto~noj Evropi koja odbija da sa vla{}u uop{te ima kontakt. Posle godinu-dve, takav sistem pukne ako opozicija izdr`i. Na{a nije izdr`ala. Pretrpela je poraz i u tom smislu SLS je glasnik tog poraza, jer ima jedno moralno pravo da opoziciji gura prst u oko, ali da li je to moralno pravo jednako problemima gra|ana na ulici, ne znam. Mo`da te gra|ane na ulici vi{e zanima da u Skup{tinu do|e tri opoziciona poslanika vi{e, nego da Nikola Milo{evi} bude u pravu. • Pokazalo se da je Nikola Milo{evi} bio u pravu {to se ti~e svih predvi|awa u vezi prethodnih izbora. Za{to SLS iz toga nije izvukla neki politi~ki poen – uve}ala ugled, finansije ili ~lanstvo? – Ne bih se slo`io sa tim da nije pove}an ugled. Jeste, svi stranku gledaju sa po{tovawem, ali to prestaje da bude va`no pred onim drugim {to ste pomenuli – za{to se nije uve}alo ~lanstvo i za{to se nisu pojavili donatori. Odgovor je prost i jednom ga je rekao \in|i} – onaj ko ho}e da se bavi moralom neka ide u crkvu, a ne da se bavi politikom. Mislim da se bira~ intuitivno u potpunosti sla`e sa tim, {tavi{e, on smatra da to {to je neko u pravu ne zna~i apsolutno ni{ta ako mu nije poboq{alo `ivot. ^ak mo`emo govoriti i obratno – ta katastrofisti~ka pozicija SLS koja bira~u govori da }e stalno biti lo{e, mo`da deprimira bira~e i smawuje nam za pet poslanika u parlamentu. Drugi problem je u tome {to je 90 odsto bira~a iza{lo na izbore na koje su iza{le i sve druge opozicione stranke. Pa zar mislite da }e ti qudi rado da priznaju da su ispali budale, a da je Nikola Milo{evi} bio u pravu. Zbog 387
toga oni `ele da ga marginalizuju, {to je sasvim qudski. Wih je SLS uhvatio u nedelu, u direktnoj kolaboraciji sa re`imom. Iako takva politika nije imala uspeha, mi{qewe, pre svega Nikole i Koste, a onda i ostalih ~lanova je da treba ostati ~astan i dosledan i da je to va`nije od nekog politi~kog uspeha. To je stav sa kojim nema sukoba, jer je stav iz druge vrednosne ravni i oni se bore za tu vrednost. Moja hipoteti~ka vrednost je promena ovog poretka i ja se bojim da se poredak promeni ne bi li ovima video le|a. Ta dva stava uop{te nisu uporediva i zbog toga sve vi{e mislim da SLS uop{te i nije stranka. • Vladan Vasilijevi}, Vi, a mo`da i jo{ neko, }e se i pored stava stranke ipak na}i na Deposovoj listi. Da li je u pitawu frakcija ili ne{to drugo? – Li~no sam protiv stvarawa frakcije, jer mislim da neka organizaciona forma nije neophodna. Prvo, pravqewe frakcije vu~e ka rascepu i pravqewu neke druge stranke. Drugo, treba dopustiti strana~kom rukovodstvu, koje je veoma tvrdokorno, da kad pro|u ovi izbori i u parlamentu se na|e dva ili tri poslanika od nas, za`muri na jedno oko i da se, kad pro|e pola godine, oseti da smo i mi parlamentarna stranka. Kada se kroz izvesno vreme strasti smire, mo`da }e im to ne{to zna~iti. • G. Nikola Milo{evi} je nedavno izjavio da Vi ni u kom slu~aju ne mo`ete da nastupate kao SLS na izborima, ve} individualno. – Mi i ne nastupamo kao SLS. Ni Vuk Dra{kovi} ne nastupa kao SPO, svi smo na listi ~iji je naziv DEPOS. • Sada je ve} izvesno da }e se iza}i na izbore, kao {to je izvesno i da se opozicija ne}e ujediniti. Depos je oslabqen za DSS, kao obi~no ~uju se optu`be na ra~un Vuka Dra{kovi}a. U ~emu je problem? – Sada vi{e nije u pitawu Vuk i saradwa sa wim. Vi{e niko ni sa kim ne sara|uje. Stranke su se formirale kao organizacije i svaka {iri svoj potpuno partikularni interes. Sociolo{ki je to razumqivo ali je {tetno po demokratsku javnost. U prvoj fazi stvarawa zajedni~kog opozicionog bloka, svi lideri su podjednako krivi, jer su zami{qali da }e sa balkona kru{ka vrlo brzo pasti i da }e wen najve}i deo pripasti ba{ wima. Sada, kada se stvar otegla, shvatili su da su pogre{ili, ali je kasno – proces je ve} oti{ao svojim tokom. Da su oni devedesete znali da }e sve to trajati tri ili ~etiri godine, oni bi se i te kako uzeli u pamet i sara|ivali, ali oni su verovali da }e ve} na prvim izborima narod po`uriti na izbore da bi ugurao glasove u kutiju protiv komunista. Iskreno, moram da priznam da je Vuk uvek bio najve}i borac za ujediwavawe iako je bio najja~a stranka i uvek je bio najizlo`eniji da pot~ini interese svoje stranke u ime nekog op{teg ciqa. S wim je vi{e problem u temperamentu i u nemogu}nosti da se s wim li~no sara|uje jer je on suvi{e temperamentan i suvi{e spreman na radikalne poteze. Kod wega je mnogo mawi problem ideologija i on je u stawu da `rtvuje neke ideolo{ke stavove SPO zarad jedinstva. Kod drugih je obrnuto, oni su u smislu temperamenta pogodniji za saradwu, ali su mnogo tvr|i kada je ideologija u pitawu. Kad slu{ate \in|i}a ili Ko{tunicu, vi imate pred sobom sliku nekog partijskog sekretara od pre 20 godina. Sa [e{eqem takti~ki • DSS je zamerio Vuku Dra{kovi}u {to je izveo narod na ulice i {to je organizovao demonstracije. [ta }e SLS raditi u slu~aju da se to ponovo do388
godi? – Mi izlazimo na ulice, mi to obo`avamo. Nema demonstracija i tu~a u kojima mi nismo u~estvovali. Mi to ba{ volimo, mi se sli~no ose}amo u toj vanparlamentarnoj borbi na ulici. Te Vukove “tu~e” su nam se uvek dopadale i bili smo prvi na wima. Nema batina i suzavca koji nismo dobili. Druga stvar je {to to mo`e da bude kontraproduktivnije nego da ni{ta nismo uradili. • Da se vratimo na izbore. [ta o~ekujete? – Ne o~ekujem veliko pomerawe. Ove izbore bih definisao kao izbore za razvla~ewe [e{eqeve mrcine. Na ovim izborima se tu~e oko SRS. Radikali }e sigurno biti u padu. Kolikom, to je pitawe. Verujem da je zami{qeno da jedna tre}ina ostane [e{equ, da jednu tre}inu uzmu socijalisti – {to se vidi iz poruke Slobodana Milo{evi}a – i da se vodi borba oko one tre}ine koja ne}e u socijaliste, jer su qudi antikomunisti. Zato je izmi{qena Arkanova stranka i wen zadatak je da prikupi one glasove koji se ne}e vratiti socijalistima. Opozicija }e biti na istom i jedina misterija je Voja Ko{tunica. Ne verujem da }e on uzeti zna~ajan broj glasova, ali je interesantno da se vidi da li }e pro}i katastrofalno zato {to se dosta hrabro odlu~io da ne ide pod firmom Depos, ili }e uzeti jedan broj glasova zahvaquju}i svojoj nacionalnoj, mada bih je ja nazvao nacisti~koj politici. • Vi, dakle, verujete da }e SPS i pored katastrofalne situacije u zemqi dobiti isto glasova koliko i na prethodnim izborima? – Taj svet }e nastaviti da glasa za wih, jer vlast vidi kao patriotsku, a zemqa je u ratu. Kad je zemqa u ratu, vi ne prou~avate za{to je standard nizak. • Me|utim, Milo{evi} je i pored rata i pored sankcija obe}ao jo{ boqi standard nego {to smo ga imali, a sada je evidentno da je slagao. – To je ne{to drugo i to ja zovem koko{ijim pam}ewem srpskog naroda. Koko{ka kad preno}i zaboravi {ta je ju~e bilo. Drugo, postoji ~iwenica da izvesni lideri zbog svog nastupa, arogantnog i bahatog, imaju karakteristiku da im se zaboravqa. Pogledajte Vuka i Milo{evi}a. Vuku pamte ama ba{ sve i sve registruju, za razliku od Milo{evi}a koji ode na Pale mrtav hladan i preti onima da potpi{u Vensov plan. Oni mu ka`u da ne}e i ne potpi{u, poka`e se da Milo{evi} nije bio u pravu, jer se ni{ta nije dogodilo zato {to nisu potpisali, a onda mu narod sve to zaboravi i daqe ga smatra najdoslednijim u toj politici. Uz to ide i sklonost na{eg naroda da gazdi opra{ta. • Gde je onda izlaz? – Srpska opozicija bi morala malo da se nagodi i da svaku od svojih politi~kih pozicija malo deradikalizuje i pribli`i. Izme|u [e{eqa, Ko{tunice i Vuka ja vidim priliku za saradwu mimo wihovih temepramenata i li~nih neslagawa. Razlika u temperamentu je re{ena time {to se radi o tri razli~ite stranke. One bi mogle da sara|uju ukoliko bi svako pristao na neki razuman popust unutar svog politi~kog programa. I Ko{tunica i [e{eq bi morali da popuste u odnosu na, kako je oni zovu, odbranu srpskog nacionalnog interesa, jer je taj stav sada postao krajwe kontraproduktivan, jer ga je dezavuisao i `ivot i svet, i sam Milo{evi} i Karayi}. Vuk bi morao da se vrati onim svojim izvornim nacionalnim na~elima, jer kada je rat, qudi ne vole da se neko vlada “nepatriotski”. Ukoliko bi takva saradwa bila mogu}a, to ne bi bio mali deo u parlamentu. Moglo bi se govoriti ~ak i o ve}ini kada se sve to sa389
bere. • Da li je to Va{e li~no mi{qewe, ili opozicija ima nameru da uspostavi saradwu sa [e{eqom? – U saradwi sa [e{eqem postoje dva problema, jer on ima dva zlodela na svom vratu. Jedno je dokazano, a jedno je hipoteti~no. Hipoteti~no je da li je on zaista ratni zlo~inac i dok to pravosudni organi ne doka`u, time ne}u da se bavim. Drugo zlodelo mu je saradwa sa vla{}u. Wegovo obrazlo`ewe je da je to radio, jer je zemqa u krizi. Dopu{tam mu da je tako. Wegovi protivnici su ga nazvali agentom vlasti. U politici je to nebitno, bitno je samo kakvi su efekti ne~ije politike. [e{eq se do sada programski pona{ao opoziciono, takti~ki i politi~ki u jednoj fazi je bio u kolaboraciji sa vla{}u, a sada je prestao da bude. Dakle, on je kandidat za opozicionu stranku. Da li se to mo`e i iskoristiti, to je drugo pitawe. • Zna~i, Vi biste sara|ivali sa [e{eqem ukoliko wegova stranka pre`ivi ovaj trenutak. – Apsolutno, ukoliko bi se ta saradwa postavila na recipro~ne i jasne osnove. Naravno, ne na lepe o~i, ve} na prethodne razgovore i potpis. U istom broju “Srpske re~i” protiv dr Vojislava [e{eqa upotrebqeno je jedno veoma neobi~no oru`je. Ustupqene su stranice astrologu ({ta god da to zna~i) Jawi Todorovi} koja je protuma~ila horoskopske znake nekoliko poznatih li~nosti iz Srbije. Naravno, u odeqku horoskopskog znaka pod kojim je ro|en dr [e{eq, wegova li~nost i budu}nost protuma~eni su onako kako je od pomenute gatare o~ekivano, ironi~no i nadasve zlonamerno. U zemqi u kojoj je broj sujevernih prili~no zanimqiv, u kojoj jo{ uvek haraju raznorazni magovi i proroci, bio je ovo vrlo ma{tovit poku{aj da se ubedi gra|anstvo da ne sledi put dr [e{eqa. Sricawe i naricawe pomenutog astrologa koji je diplomu stekao verovatno na nekom svetskom fakultetu, objavqeno je pod naslovom “Primewena astrologija, odabrani po zvezdama” a u podnaslovu je vrlo nau~no zakqu~eno da “Vreme u kome `ivimo, na prelazu iz jednog milenijuma u drugi, kao i svako dosada{we, pra}eno je nizom promena koje nisu uslovqene samo zemaqskim zbivawima, nego u ve}oj meri kosmi~kim ciklusima koji imaju svoj smisao i poredak, ~esto neshvatqiv ~oveku” “U drevnoj astrolo{koj mudrosti koja dobro poznaje tajne neba i ~oveka postoji takozvani kosmi~ki ciklus velike godine, ili Procesije u trajawu od 26.000 godina, po kome Zemqa svake dve hiqade godina prelazi iz jednog zodija~kog znaka u drugi koji se na Zemqi odslikavaju kroz ru{ewe politi~kih sistema, dr`ava, naroda, ekonomija, moralnih i duhovnih vrednosti, nestaje staro da bi ustupilo mesto novome koje dolazi. Da bi boqe razumeli {ta se de{ava nama i svetu, moramo podi}i pogled ka zvezdama jer i one u~estvuju u sudbini koja nam se kroji. Cela planeta je u senci okon~awa ere Riba i ulaska u doba Vodolije koja svakog ~oveka tera da se mewa i prilagodi zahtevima novog vremena. Prema biblijskim proro~anstvima `ivimo u vremenu u kome su trgovina, politika i religija, tri najva`nije i najprisutnije delatnosti u svakodnevnom `ivotu. Svedoci smo da je zaista tako i da ove oblasti upravqaju svim drugim sferama `ivota. Trijumfuje (ne)sveto trojstvo u kome su biznis, mo} – vlast zemaqska i verska, sjediwene radi istog zemaqskog ciqa a protiv pravih du390
hovnih i moralnih vrednosti. Nije fatalizam ako ka`emo da tu pomo}i nema, da nijedna stranka ili politi~ka organizacija, mo`e bilo {ta da promeni, sve dok ne kucne predodre|eni ~as za smenu onih koji sede na tronu. To ne zna~i da treba biti pasivan, naprotiv! Akcija pozicije i opozicije odr`ava neophodnu kosmi~ku borbu suprotnosti i prirodnu ravnote`u. Nu`na je i dobra za kretawe napred. Nas ovde interesuje kakvi su odnosi na{ih pojedinih istaknutih politi~ara prema sudbini Jugoslavije i {ta mogu za wu u~initi u budu}nosti. Jugoslavija je ro|ena 27. aprila 1992. godine u 14 ~asova u znaku Bika sa pod znakom u Devici. Ako ostane ovakva i ubudu}e, ~ini se da je kona~no, na ovom nemirnom balkanskom prostoru stvorena racionalna, prakti~na, stabilna i ~vrsta dr`ava koja ima {ansu za opstanak i prosperitet, tim pre {to joj se na ascedentu, dakle u samom ~asu wenog ro|ewa, nalazi Jupiter, najsre}nija planeta u horoskopu. On donosi ekspanziju, razvoj, pro{irewe teritorija i blagostawe na materijalnom poqu, a na duhovnom, to je planeta vere i religije, {to bi moglo zna~iti da }e Jugoslavija biti pobo`na zemqa koja duhovni zakon slu`ewa Bogu stavqa ispred zemaqskog. U tom pogledu mogla bi se ugledati na Du{anov zakonik koji je napredan i pravedan jo{ u ~etrnaestom veku vodio ra~una da zakon na nebu bude merilo zakonu u dr`avi. Osobine horoskopskih znakova na{ih vode}ih politi~ara kao {to su Milo{evi}, [e{eq, Dra{kovi}, a u novije vreme tom timu pridru`uju se Arkan, \in|i} i Ko{tunica, pa }emo ovoga puta u}i u jednu dubqu analizu wihovih uzajamnih sudbina koje se nedvosmisleno prepli}u. Jugoslaviju je dvanaesta sudbinska ku}a u znaku Lava. Mo`da nije nimalo slu~ajno {to na{ predsednik, neuni{tivi ponosni Lav vlada neprikosnoveno dugo ovom zemqom, na ~ije tle se wegova du{a spustila sa zadatkom da u presudnim trenucima odigra va`nu ulogu. Po{to je svestan tog istorijskog trenutka i zna da stvaramo tre}u, od proroka u {esnaestom veku predvi|enu Jugoslaviju, koja se prvi put rodila posle velikog rata, drugi put posle jo{ ve}eg, a tre}i (i posledwi put) rodi}e se, ka`u, posle najve}eg rata u istoriji ~ove~anstva?!? Razre{ewe te misterije donosi bliska budu}nost. Jugoslavija je ro|ena sa Plutonom u [korpionu koja je jedina retrogradna planeta u wenom horoskopu, {to zna~i da joj je sudbina dala da po~iva na kostima mrtvih mnogobrojnih `rtava ovoga boga smrti i pakla koji se hrani krvqu nevinih i koji je nezasist, ali kroz propast, razarawe i (samo)uni{tavawe vaskrasava kao ptica feniks u nov, blistav `ivot. Planete su simboli, sudbina je tok doga|aja koje nam je bo`ja milost omogu}ila da saznamo putem zvezdanih staza, pa tako sve znawe o prirodi planeta uvek nalazi odgovaraju}i ekvivalent u stvarnosti. To naro~ito pokazuje priroda Plutona koja stvara uni{tewem i smrt koristi za polaznu ta~ku, {to apsolutno predstavqa istoriju na{e nesretne Srbije i sad Jugoslavije. Ako postoji prokletstvo predaka, i misti~nim jezikom re~eno, karmi~ki duh kolektivnog bi}a naroda, onda je rat i propast za nas zakon opstanka. Jedan neobi~an podatak opet potvr|uje da pod kapom nebeskom ni{ta nije slu~ajno, pa tako ni polo`aj Plutona na{eg predsednika na ascedentu Jugoslavije, {to bi zna~ilo da se za wegove vladavine poklopio kosmi~ki ci391
klus wegovog to~ka sudbine i sada{we Jugoslavije. Drugi, za astrologe i poznavaoce nebeskih uticaja, jo{ neobi~niji podatak jeste konjunkcija Saturna i Urana na po~etku Bika koja Milo{evi}u daje neobi~nu crtu karaktera, mudrosti i originalnosti, saturnovske konvencionalnosti, strogosti i nepopustqivosti na ~udan na~in kombinovane sa uranijskom slobodom i nesputano{}u u dono{ewu odluka. Ovo je aspekt ro|enog da bude vo|a, reformator, diktator; most izme|u starog i novog oli~ewa u ~oveku ~vrstih principa, velike snage i fanati~ne voqe koja se retko sre}e. Na tom istom stepenu nalazi se Sunce na{e sada{we Jugoslavije {to potvr|uje da ju je on stvorio, rodio, osmislio, zacrtao joj sudbinu. Sa ovakvom astrolo{kom predispozicijom, budu}im politi~arima ne}e biti lako da raskinu konce sudbine koji se pletu izme|u Bika (Jugoslavija) i Lava (Milo{evi}), a koji su opet u savezni{tvu ali ratnom, sva|ala~kom, nikad mirnom i nikad sre}nom. Na{ predsednik ratobornog Marsa ima u svom horoskopu u sedi{tu, zna~i u Ovnu, i to daje borbenost, nepopustqivost, a po potrebi i agresivnost. Oni koji se nadaju da }e mu omek{ati srce lepim pri~ama o demokratiji, uzalud veruju u de~ju bajku sa sre}nim zavr{etkom. Takvog ovde ne}e biti: suo~eni su sa dve opcije – ili pobeda ili propast – ko {ta voli, neka bira – obe idu u prilog Lavu jer na wih ra~una. Mars je kod Rimqana bio bog rata a danas je kod Srba. U horoskopu Jugoslavije to poqe smrti pokriva upravo Milo{evi}ev Mars. Prevedeno na obi~an jezik on jeste pravi ~ovek za ovo nemirno doba i na pravom mestu da se na svetskoj pozornici napisani komad odigra onako kako je prore~eno. Ratni po`ar sa ovog tla po~e}e da se {iri daqe iako nam to nije uteha i `eqa, ali ne}emo makar biti jedini koji pate. Na{oj Jugoslaviji Mars se nalazi u ku}i partnera tako da je sigurno da nikad ne}e imati mnogo prijateqa u svetu i istomi{qenika. Ako se ikad bude progla{avala nova, treba pozvati astrologe da joj odrede za to sre}niji ~as. Ne ko{ta ni{ta, a ako pomogne bi}e boqe za sve nas. Kad su mogli Amerikanci da planiraju astrolo{ko ro|ewe dolara i Nemci marke, sa ciqem da budu najja~e svetske valute, za{to ne bi i mi planirali ro|ewe na{e zemqe i monete! Ovaj sada{wi dinar je o~igledno ro|en u najnesre}nijem trenutku, a to nije samo voqa sudbine ve} i neznawa. Dakle, vladavini na{eg predsednika nekako pogoduje ratna situacija jer je wegov horoskop u wu savr{eno uklopqen. Na li~nom intimnom planu planete se mnogo boqe ispoqavaju. Mesec u Raku daje jak du{evni kvalitet, pokazuje di je osetqiv i rawiv, gaji duboke emocije ali ih ne pokazuje, te{ko mu je da govori o onome {to ose}a. To je sve dobro za jednog Lava koji zna da bude bezdu{an. Venera, planeta qubavi u konjunkciji sa Mese~evim ~vorom i Neptunom ukazuje na politi~ki brak iz interesa, preko koga sledi napredak, `ivotni skok, a u intimnom pogledu sve je to obmana i iluzija koja skupo ko{ta (priroda Neptuna). Jupiter u Blizancima ima dobre aspekte i obe}ava bogatstvo, ali i ru{ewe `ivota, kriza, promenqivu sre}u koja mora uvek iznova da se osvaja. Wegov Jupiter, a kod Jugoslavije zenit, nagove{tava najvi{i domet, vrh `ivota, nedvosmisleno pokazuje da gospodin Milo{evi} svoj zenit realizuje sada i u ovakvoj Jugoslaviji. 392
Usamqen i neshva}en Vojvoda [e{eq, usamqeni je zvezdani jaha~ koji bije svoj li~ni rat sa dr`avom i politikom i kome skup{tinska govornica slu`i za osmi{qavawe kreativnih ideja koje jo{ nije izrazio u svojim kwigama, trening za pro{irivawe granica svesti i mo}i izra`avawa i koji zapravo nema stvarnih istomi{qenika niti protivnika jer ne znaju ~emu bi se to protivili ili priklonili, ka`e horoskop. Ako znamo da mu je Merkur, planeta govorni~ke ve{tine, inteligencije i spretnosti na ascedentu, onda nije nikakvo ~udo {to u`iva u lepoj, duhovitoj re~i, koja daje so~nost dosadnim politi~kim govorima. Demosten bi mu pozavideo na oratorskim sposobnostima i sve bi bilo dobro da nisu po~eli da ga uzimaju suvi{e ozbiqno. Za to je opet kriv Saturn jer ~ini da i sam [e{eq poveruje da on to ho}e stvarno da sru{i vladu. Ona je ve} bila sklona padu, a on joj je samo do{ao kao alibi. Saturn u dvanaestoj ku}i ima jednu nezgodnu poziciju, to jest mo`e osobu dovesti u zatvor. Mi znamo da je vojvoda [e{eq to iskustvo jednom imao ali – preti mu opet. Ako ne zatvor, onda stvarala~ka samoizolacija, kritika sistema i stvarawa novog – u glavi. On je Vaga-[korpija, ro|en 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Horoskop mu obe}ava veliki uspeh u inostranstvu. Ako se pri~uva vatrenog oru`ja, opasnosti u brzoj vo`wi i drugih akcedentalnih slu~ajeva, mo`e ostvariti sudbinom planirano inostranstvo. Jupiter u konjunkciji sa Uranom daje {ansu za predava~a na visoko{kolskim ustanovama, gospodinu [e{equ sjajno obrazovawe, jak intelekt, titule i zvawa (vrlo mlad je postao doktor nauka). ^ak bi bio sjajan salonski intelektualac bez obzira na o{tar ton i “~etni~ku spoqa{nost” koji su samo gruba maska za rafiniranu du{u. Uostalom, ro|en je kao Vaga, a ovom znaku umetnost i qubav vi{e le`e od ratne sekire. Borbenu karakternu crtu daje [korpion i wegov vladar Pluton jo{ jednom je ume{ao prste u sudbinu ovog politi~ara i ove zemqe. Taj misti~ni Pluton provla~i se kao zajedni~ka crta svih na{ih politi~ara i svi ga imaju u Lavu u poqu sudbinskih zbivawa za Jugoslaviju, ali i u natalnom zodija~kom znaku na{eg predsednika Milo{evi}a. [to zna~i da su svi povezani nevidqivim nitima koje Erinije pletu izme|u wih i guraju da obave svoj posao i vrate se odakle su do{li. Ose}aj da smo ne{to jedinstveno, posebno razli~ito od svih bi}a i stvari ~ini da ne vidimo celinu, tajne veze i tajne znake, koji izmi~u obi~nom oku. Kad zagrebemo ispod povr{ine, pa makar i astrolo{ki, uvi|amo kako se Milo{evi}, [e{eq, Dra{kovi}, \in|i}, Ko{tunica i Arkan, i svi drugi , dr`e za ruke i igraju u istom kolu. Bog ho}e da oni to ne znaju jer bi ina~e ~ar igre, iluzija, nestala i wihovi koraci postali nesigurni. A tada istorija ne bi mogla da se odigra. Dakle, stra{ni ~etni~ki vojvoda [e{eq, samo se {ali, pomalo sarkasti~no. ^etni~ka pro{lost je do{la da naplati svoj dug. Dodu{e, on ima tog nesre}nog Plutona na Milo{evi}evom Suncu {to bi zna~ilo da ga je sam gospodin predsednik preveo preko brvna na drugu obalu pru`aju}i mu ruku da se ne oklizne. Problem (teleta koji ritne majku kad posisa mleko) obradio je jo{ Pluton, i on se kroz istoriju ~esto ponavqa, pa {to ne bi i sada. Zvezde su tako htele, jer tako treba, i istorija mora imati nove zaplete. 393
Pluton u poqu karijere omogu}io je napredak preko sujetnog Lava i zagonetna uloga koju mora da odigra ima fantasti~an kraj. Doktora [e{eqa istra`iva~ki rad i nauka ~ekaju kad pobedi sebe i odredi svoje ciqeve, jer sude}i po horoskopu, on jo{ ne zna {ta ho}e. Neptun u jedanaestoj ku}i daje pogre{ne ra~unice samozavaravawa, la`ne nade i la`ne prijateqe. Svi su oni aktuelni dok ih ne osvetli Sunce koje jedino ima smisla za onoga ko se posveti op{tem dobru jer je ovo poqe rada za dobrobit i napredak ~ove~anstva. Kad gospodinu [e{equ postane jasno da sam ima sve {to mu treba, da sudbina ~eka da po~ne da daje drugima, jer mogu davati samo oni koji su bogati, onda }e di}i ruke od politike i na}i se u nekoj humanitarnoj organizaciji svetskog tipa. Sin }e mu biti popularan i uspe{an, a `ena (druga) lepa i mlada, novca }e uvek imati dovoqno i to iz inostranstva od tajnih organizacija, tajnih poslova ili nezakonitih radwi. Zrele li~nosti samoubila~ko {korpionsku crtu jednom zauvek ostave kod prve qubavi i prvog proma{aja i po~nu da vole sebe, rade mudro, odmereno i korisno pa to isto horoskop preporu~uje i [e{equ. Godina 94. i 95. su wegove sudbinski najva`nije godine, najbitnije poteze u `ivotu povu}i }e tada. Ali i najneo~ekivanije. [to se horoskopa Jugoslavije ti~e wegov ascedent se nalazi u ~etvrtoj ku}i koja simboli{e domovinu, i upu}uje na odre|enu pokreta~ku ulogu koju [e{eq mora sad ili nikad da odigra. Prorok nove Jugoslavije Pesnik Vuk Dra{kovi} pi{e svoju epopeju! Prozno kwi`evno delo (prvi tom) je okon~ao, imaginarni likovi su krenuli u `ivot da provere svoju vaqanost, a na{ pisac sabira iskustvo za drugi tom. Horoskop nedvosmisleno pokazuje umetni~ku vokaciju, sna`niju i inspirativniju ako se datum ro|ewa sa nesigurnog 29. novembra 1946. godine, kad su Vukovi roditeqi upisali sina na istorijski datum, kao da su predvideli da }e u wenom istorijskom raspletu igrati va`nu ulogu, pomeri za sedam dana ranije kad je otprilike ro|en gospodin Dra{kovi}. Dakle, taj 22. novembar je fatalan datum. Za Vuka naro~ito ali i za one oko wega. S obzirom na wegovu sudbinu verovatniji je, jer daje buran `ivot. Pet planeta u znaku [korpiona nosi mo}nu energiju koja mora negde da se ispoqi. Dobro je poznato da postaje destruktivna ukoli nije usmerena u svrsishodnom pravcu. Sunce, Jupiter, Merkur, Venera, Mesec: sve sami benefici, dobra svojstva i dobra sudbina umetnika. Jak kreativni potencijal, stalan izvor inspiracije, dobrobit od pisawa, popularnost, javnost u poslu, samoostvarewe iskqu~ivo kroz poqe umetnosti. Jupiter daje vizionarski duh. Da nije pisac mogao bi da bude prorok. Uloga proroka mnogo mu boqe stoji nego uloga politi~ara. Sve planete u [korpiji daju stradalni~ku sudbinu. Vuk ima u sebi ne{to od biblijskog Sv. Jovana: Glasa onog koji vi~e u pustiwi. Vi~e o istini i pravdi, poziva na pravu veru, budi qude da vide Boga istinitoga, kle~i i moli da mu veruju radi wihovog dobra – ali, oni su oma|ijani! Ne mogu da ~uju i vide istinu jer jo{ nije kucnuo pravi ~as. Jo{ im nije sekira za vratom i sve im se ~ini da }e wihovu glavu zaobi}i. 394
Kad budu shvatili {ta je hteo da im ka`e – bi}e kasno. Uostalom, svaki jasnovidac zna da je ka`wen od Boga tako {to je dobio proro~ki dar a s wim ide opasnost da mu mnogi ne veruju. I mora prestati da tra`i podr{ku, razumevawe, aplauze, mo} – jer radi toga nije ni do{ao na ovaj svet. Mora se jednom zauvek okrenuti onome u {ta zaista veruje i da radi predano bez obzira na dnevnu politiku. Postavqa se opravdano pitawe otkuda kod Vuka interes za politiku? Naravno, za to su krivi Saturn i Pluton u Lavu, oba retrogradna. Karma iz pro{log `ivota. Odre|eni dug koji mora da odu`i ali koji je za wega poguban. Pluton u Lavu ru{i mu `ivot, a Saturn planeta politi~ara, pokazuje sa koje strane dolazi opasnost. Krajnost i protivre~nost; prokletstvo sudbine; mora da radi ba{ ono {to je za wega pogubno a predstavqa najve}i izazov! Unapred osu|en na propast. Saturn, kosmi~ki zakonodavac, simboli{e red, poredak, uzima svima koji su mu du`ni i nikome ne da da napreduje daqe dok ne plati posledwu krajcaru karmi~kih dugova... S jedne strane on Vuku napada `ivot ba{ u ovim godinama, najopasnijim za wegovo zdravqe, a sa druge strane na taj stepen neba pada Milo{evi}evo sunce, li~nost, karakter. Planete pokazuju da mu je du`an mnogo iz pro{log `ivota i da je u ovom pove}ao svoj dug – a zna se ispod – ka`e episkop Nikolaj: “Vasiona ne poznaje nepla}ene dugove”. [to se Jugoslavije ti~e gospodin Vuk Dra{kovi} ni svoje prema Zemqi jo{ nije ispunio i sli~no svom zodija~kom prijatequ [e{equ, sa kim deli isti {korpionski znak – u ovoj godini mora uraditi ono najva`nije. Pored podru~ja kwi`evnosti i politike Vuka, ~ini se, ni{ta vi{e ne interesuje. Planete su zauzele samo ova dva poqa i uti~u da se wegov `ivot odvija izme|u surove realnosti jedne i ma{tovite stvarnosti druge. Gospo|a Dra{kovi} predstavqena Venerom i Mesecom u wegovoj natalnoj karti, ne pokazuje kako bi mnogi robusni balkanski mu`evi `eleli, ne`niji pol koji tirani{e slabo{}u, jezikom i varja~om, ve} inspiraciju, podr{ku, podsticaj na rad i borbu, sna`an li~ni uticaj preko sli~nih ideja. Politi~ka suprotstavqenost [e{equ nigde nije ispoqena i ~ini se kao nebitna gre{ka koju }e vreme i istorija ispraviti i ponovo pribli`iti, ako ne kroz javno anga`ovawe onda sigurno kroz obnovqeno prijateqstvo. Po horoskopu se vidi da je ono najgore iza wega a svetla budu}nost obe}ava vi{e mudrosti i pravog znawa koje se udaqava od politike, ali i mawe vatre s kojom `ari i pali. Ratnik, ali ne i politi~ar Tuma~e}i horoskop @eqka Ra`watovi}a pre nekoliko godina u TV Novostima, nagovestila sam heroja novog doba koji je jedini pravi ratnik, neustra{iv i hrabar, i jedan od retkih koji pripada znaku Ovna, koga uop{te nema me|u politi~arima. U politici vode}u ulogu zauzimaju [korpije (kojih je oko 70 odsto), zatim slede Lavovi (20 odsto), a od ostalih znakova na|e se neka Devica i Jarac. Svi oni pripadaju redu vlastoqubivih. Za osobe ro|ene u znaku Ovna koje vole da se isti~u, bore, tra`e avanturu i izazov, ne pla{e se rizika, izgovorene re~i, pa ni `ivot svoj ne {tede – ~ini se da politika nije pravo poqe okr{aja jer zahteva diplomatiju, la`, podvalu, pritvornost – sve 395
osobine koje Ovan nema. Arkanov horoskop pokazuje jednog tipi~nog Ovna/Bika ro|enog 17. aprila 1952. godine u Bre`icama u Sloveniji, sa puno dobrih predispozicija ali i zamki na sudbinskom putu. Preoporu~uje mu se da u~i od anegdota i `ivotnih pri~a slavnih vojskovo|a ba{ zato {to su mnogi bili ro|eni u ovom znaku. I tako nau~i kako }e svoju voqu podrediti voqi sudbine i zvezda da ne bi prenaglio i oti{ao u ne`eqenom pravcu. Za pravilne poteze onih kojima je bog podario mnogo energije i jaku voqu, potrebni su mudri u~iteqi i savetodavci. Arkanov horoskop je nepredvidiv! Kao i sama wegova li~nost. Astrolo{ke predispozicije za blistav uspeh ravne su predispozicijama za blistav pad. Ovan je fanatik: ono {to naumi to i ostvari. Samo {to ~esto ide “glavom kroz zid” i ne zna kad se treba zaustaviti. Ima snage da sru{i svaku prepreku – {to ne mo`e ovnovskim uverewem to }e bikovska tvrdoglavost i upornost dokraj~iti. Saturn 94. godine ulazi u ku}u ciqa i visokih dr`avnih pozicija i tu ostaje do 95. i tako daje Arkanu {ansu da ba{ u ovom periodu ostvari svoj vrhunac. Pluton u Lavu u ku}i domovine ukazuje na sudbinsku vezu sa ovom zemqom ali preko mra~nih doga|awa: kriminal, smrt, rat, podzemqe. Autoritet Lava ukazuje na podr{ku osoba koje igraju zna~ajnu ulogu u zemqi i materijalnu pomo} u ostvarivawu sli~nih ciqeva, obavqawe nezakonitih i prqavih poslova za druge. Saturn jeste politi~ar, ali kod Arkana je u {estoj ku}i slu`ewa i rada za druge, dakle za politi~are. Tu je i Neptun – pogre{ni potezi, zablude koje se gaje u vezi sa poslom, la`i i obmane koje do`ivqava od politike. Sa ovom astrolo{kom pozicijom treba se ~uvati samoobmana u ovoj oblasti. Mars u sedmoj ku}i u [korpionu nije dobar znak za profesionalnog politi~ara jer izaziva sukobe sa qudima, javno{}u, istomi{qenicima, nedostatak diplomatskog dara, ali Mars ovde uvek pobe|uje svoje protivnike. Te{ko wima kad se sukobe sa Arkanom! Za wega ne postoji strah, poraz i nema milosti! Wegovi neprijateqi to dobro znaju. Da sudbina bude u skladu do kraja pobrinu se sve planete tako {to se rasporede ba{ onako kako je to najsvrsishodnije. Pored violentnog, opasnog Marsa u [korpiji u svom domicilu, eto i Meseca u Jarcu u svom izgnanstvu. Hladnokrvnost u emocionalnom pogledu, koja je u ratu neophodna u miru nije naro~ito dobra. Nema potrebne ose}ajnosti, sa`aqewa, pa`we i brige za one koje voli, ali su zato tu pravednost i istinoqubivost koje to nadokna|uju. Mesec na MC-u donosi popularnost kod mase, ali Mesec brzo mewa pozicije na nebu, a Arkan u dru{tvu. Mesec brzo raste i opada, pojavquje se i nestaje. Sli~no se de{ava i sa Arkanovom karijerom. Promenqiva sre}a sa polo`ajem koji je uvek ugro`en i uvek u opasnosti. Za nekoga ko je stalno u kontaktu sa ratom, smr}u i oru`jem, izli{no je pomiwati da mu od istog preti opasnost po `ivot. Ali po{to nema smrti do su|enog dana o tome ne treba unapred brinuti. I za kraj, ostaje tuma~ewe najneobi~nije, dvanaeste ku}e koja je za horoskop gospodina @eqka Ra`watovi}a pravo iznena|ewe. Merkur i Venera u konjukciji, Sunce i Jupiter tako|e. Benefici, dobre planete u ku}i sudbine ukazu396
ju da je gospodin Ra`watovi} zaslu`io pomo} s neba u kriti~nim trenucima i da ga ona uvek spasava u posledwem trenutku. Milost sudbine je mo}na stvar jer mo`e ~oveku izmeniti celokupan `ivotni tok, neo~ekivano. Sunce u konjukciji sa Jupiterom pokazuje da }e Arkan biti vo|a i u~iteq mnogima. On fascinira svoje pristalice, harizmati~an je, vole ga. Ima odane prijateqe a me|u neprijateqima po{tovaoce. Merkur i Venera uti~u na kreativan pristup svakom poslu, snala`qivost, velike sposobnosti i unutra{we potencijale koje transformi{u osobu. Pokazuju da }e podi}i sa `ivotnog dna i do}i do wegovog vrha. To je deo wegovog sudbinskog kola~a. Dvanaesta ku}a je potreba za samo}om. Stalna okru`enost qudima zamara i osoba u izolaciji donosi pravilne odluke, ali, dvanaesta ku}a je zatvor. U ovakvom horoskopu on je bio neophodan kako bi naterao osobu da se suo~i sa sobom, da se mewa i tako iskoristi sve ono {to mu je ponu|eno na raspolagawe od zvezda. Za svakog astrologa koji traga za duhom u ~oveku i raduje mu se kad je ispoqen, naro~ito kod osoba koje su se ogre{ile o bo`je zakone, ovakva dvanaesta ku}a omogu}ava velike duhovne transformacije li~nosti koje uistinu mogu biti za~u|uju}e. Odnosi sa drugim politi~arima ne}e biti naro~ito dobri. Ne trpi ni jednog, naro~ito [korpije, za koje }e biti veoma opasan. Ima tajno oru`je kako da ih pobedi i ukloni sa puta. Lava uva`ava i mo`e mu biti prijateq – iako je mnogo boqe da se dr`e na distanci: dve jake vatre kad su suvi{e blizu mogu napraviti po`ar. Po{teni filozof Godi{te 52, kome pripada i gospodin \in|i}, zbog egzaltiranog Saturna u Vagi i Marsa u [korpiji ima sna`nu generacijsku pripadnost ro|enu sredinom veka sa zadatkom da dostojanstveno isprati stari dvadeseti vek i utemeqi po~etak novog doba u modernijem duhu – tako da mladi politi~ari ro|eni u ovo vreme imaju jedan druga~iji senzibilitet, {arm, nastup oslobo|en krutosti i {ablona, kojima oni pre wih jo{ uvek robuju. Lako}a sa kojom pristupaju politici poma`e im da prirodnije pobe|uju i gube, da budu br`i i efikasniji igra~i na mre`i, a mirno dozvole da lopta ponekad i ostane i na wihovom terenu. Eto, u ~emu je razlika izme|u ovog Lava, ro|enog 1. avgusta 52. godine u Bosanskom [amcu i onog koji je na{ sada{wi predsednik zemqe, ro|enog desetak godina ranije. Astrolo{ka podudarnost izme|u znakova nije i jedina, jer i gospodin \in|i} ima Merkura i Plutona u Lavu i horoskop dosta sli~an svom qutom politi~kom protivniku ali astrolo{kom srodniku. Lav je sjajan znak kad je uspe{an i kad dobija, tada je dobro wemu i svima oko wega, jer zna da bude velikodu{an. Ali je zato nezgodan kad gubi jer ne mo`e da podnese poraz. Sujeta i ponos Lava predstavqaju wegove najve}e neprijateqe, ali su kod \in|i}a umaweni Mesecom u Vagi u jakom aspektu sa Saturnom i Neptunom, koji prirodno uravnote`uju sve krajnosti. Prepolovquju mane ali zato ne daju vrlinama da se maksimalno ispoqe. Dobri aspekti planeta omogu}ili su doktoru \in|i}u izuzetan napredak na intelektualnom planu {to nije nimalo neobi~no, zbog sjajnog polo`aja devete ku}e koja se odnosi na nauku, religiju i filozofiju. Poznato je da je dok397
torirao na Filozofskom fakultetu iz oblasti klasi~ne nema~ke filozofije i neko vreme radio u inostranstvu kao predava~ {to je sve horoskopom bilo predodre|eno. Jupiter je kriv za \in|i}evo ose}awe superiornosti i nadmo}i kad se kre}e poqem duha, jer tu je na svom terenu i zna pravila igre. Wegovo znawe je usmereno u korisnom pravcu jer ne `eli da manipuli{e samo iz uro|ene gordosti Lava voli da wime zablista. To mu skoro uvek polazi za rukom, ali pitawe je kakav ciq posti`e? Katedra i skup{tinska govornica zahtevaju razli~ite pristupe: zato ~esto wegovi sjajni filozofski obrti ostanu bez odjeka u javnosti jer su obi~nom ~oveku nerazumqivi. Horoskop ukazuje na skladnu, skromnu, po{tenu li~nost koja ima uro|en ose}aj za pravdu i meru. I prili~nu dozu vere da }e dr`avu i dru{tvo urediti savr{enije i boqe, opet iz filozofskog uverewa koje vu~e korene od anti~kih filozofa koji su imali tu sre}u da se wima pokloni poverewe i ure|ewe dr`ave, koja jeste bila po meri bogova ali ne i qudi. Politika mu jeste sudbina isto kao {to je filozofija qubav. Pokloni}e previ{e a zauzvrat dobiti premalo. Pro{lo`ivotna karma ga tera da se `rtvuje za svoje ideje, da bude pravedan i u wenoj realizaciji }e sigurno uspeti. Samo {to nema mnogo istomi{qenika, jer Lavu, koji se vi{e isti~e znawem a mawe vladawem, mnogi ne veruju. ^ini im se da sve radi zbog li~ne afirmacije a on ne zna da im se prika`e druga~ije. Gospodin \in|i}, sude}i po horoskopu, jo{ nije zablistao na pravi na~in. Dobra karijera i li~ni uspesi tek ga o~ekuju, a wegov ciq je najvi{i i wemu }e kad-tad sti}i. Ovo vreme i dru{tvo ne idu mu na ruku, ali promeni}e se vremena – i qudi. Svaki korak odmeren Najradikalniji od svih politi~ara, gospodin Vojislav Ko{tunica, ro|en je 24.3. 1944. godine u Beogradu. Pripadnost zodija~kom znaku Ovna u wegovom slu~aju je ne{to sasvim drugo od uobi~ajene tipologizacije osobina ovog vatrenog predvodnika zvezdanog jata. Horoskop pokazuje ~vrst temeq za gradwu ozbiqne, duboke li~nosti koja je radom i stalnim duhovnim naporima izgradila sna`nu individualnost kojoj se u moralnom pogledu te{ko nalazi slaba ta~ka. U odnosu na horoskop Jugoslavije eto idealnog politi~ara kakvog bi jedna moderna zemqa (?) koja te`i napretku i ugledu mogla imati! Osoba kojoj se mo`e ukazati poverewe, prepustiti vladawe budu}no{}u i decom, imovinom i sudbinom. Gospodin Ko{tunica ima horoskop ~udne, pomalo tragi~ne li~nosti, ali sa sna`nim aspektima koji uvek pobe|uju u kriti~nim trenucima. Planete se nalaze uglavnom u vatrenim i vazdu{nim znacima {to daje blistav um, i vi{i sudbinski zadatak! Ovo nije samo horoskop intelektualca ve}, pre svega, kompletne, svestrane osobe koja sve radi vaqano, studiozno. Kako u privatnom `ivotu, tako u poslu i politici. Merkur u dobrom aspektu sa Suncem daje trezvenost i promi{qenost, realne i logi~ne planove koje uglavnom ostvaruje. Pomra~ewe Meseca u ~asu ro|ewa, daje, istorijski i astrolo{ki gledano, qude sa zna~ajnom misijom! Dr Ko{tunica te`i savr{enstvu i to zahteva od drugih. Te{ko je zadovo398
qiti wegove kriterijume jer on ho}e najboqe i najvi{e. To li~i na wegovog zodija~kog predstavnika Ovna koji u svemu ho}e da bude prvi! I, obi~no u tome uspeva. Mars i Saturn u istom stepenu, dva zlotvora, malefika, lo{e planete koje ~ine da ~ovek bude osu|en bez krivice, da bude napadan i optu`ivan ponekad i za samo svoje nepokorno postojawe, donose probleme, ali i trening u pro{irivawu sopstvenih psihofizi~kih granica i mogu}nosti. Dobro je {to se nalaze u intelektualnom, radoznalom znaku Blizanca koji ga tera da istra`uje, u~i, otkriva stvari ne~uvene o qudima i svetu – i tako definitivno stane na put pravde. Preko stradawa. Uostalom, to je sudbina svih velikih qudi. Postavi im se izazov, kamen spoticawa, i da inat da ga savladaju. Ne}e biti suvi{no da se napomene wegov polo`aj Plutona u ku}i sudbine Jugoslavije, ali i severni ~vor meseca koji nagove{tava dobit, uspeh, prosperitet i li~nu afirmaciju u ovoj tre}oj Jugoslaviji. Ovan je borac za istinu i pravdu. Kad je iskren on je najodaniji bo`ji sluga. Od wega nema po`rtvovanijeg i ja~eg, i fanati~no ube|enog da se jedino tako mo`e `iveti i opstati. Zahvaquju}i ovakvom horoskopu gospodina Ko{tunice sudbina mu je podarila veliku li~nu snagu, mo`da ni sam ne zna u dovoqnoj meri kakve zvezdane mogu}nosti poseduje? Izabranik sudbine, ali sa najte`im zadacima. Svetlim, jasnim, ~istim, u suprotnosti sa ovim svetom kojim vladaju suprotne energije. Veliki vatreni trigon koji ~ine Sunce i Pluton, i vazdu{ni sa Uranom i Jupiterom, samo potvr|uju da ga na kraju te{ke borbe sa nepravednom vla{}u, jo{ od 1974. godine kad je ozna~en po~etak sukoba i realizacija pro{lo`ivotne karme – ~eka pobeda, razre{ewe. Dve decenije blokirane energije i stagnacije su istekle. I na kraju, zavodqiva Venera egzaltirana u Ribama ple{e svoj petokraki kosmi~ki valcer i dolazi osobi kao lepota, rafiniranost i kreativnost u svemu {to radi, daje stvarala~ku energiju koja ~oveka pribli`ava bogu, i oplemeni `ivot velikom qubavqu prema `ivotu i wegovim vrednostima: profesiji, `eni, porodici, i na kraju svim qudima, dru{tvu, za koje se `rtvuje, `ivi i radi. I to mu `ivot ~ini plodotvornim. Postavqa se pitawe gde je Ko{tunica do sada bio? Za{to ga nema intenzivnije u politi~kim i dru{tvenim zbivawima? Deo odgovora le`i u zvezdama: svaki korak mora odmeriti, svaki potez duboko promisliti, radi samo opravdane stvari – jer mu dela moraju biti besprekorna! Jer jedino tako ispuwava voqu sudbine, i on to duboko ose}a, zato ne mo`e preko sebe, pre vremena i datog ~asa. A {to se povoqnih trenutaka za akciju ti~e – nema ih. Ili, boqe re~eno, ima – onda kada sam bude zreo, spreman da izvr{i veliki, va`an poduhvat za ovo dru{tvo radi koga se i rodio. Svima nama, u~esnicima ovog burnog vremena, nije uteha {to znamo da `ivimo u istorijskom trenutku jer je on poguban za li~nu sre}u. I zato nam ne preostaje ni{ta drugo nego da sticawem svesti o pravom stawu stvari olak{amo svakodnevne patwe razumevaju}i zakone neba koji su vi{e nego o~igledni i na Zemqi. Vera, nada i qubav – poru~uje astrologos (zvezdani um) – svima su dostupni a sada se pokazuje i neophodni. 399
Horoskop ka`e da boqa vremena dolaze i da treba imati strpqewa da ih do~ekamo.” Milomir Mari} u “Dugi” od 22. maja 1993. godine, pod naslovom “[e{eq kao najve}i srpski industrijalac la`i”, komentari{e intervju dr Vojislava [e{eqa objavqen u ~asopisu “Intervju”. Ciq komentara nije bio samo obra~un sa liderom srpskih radikala, nego i revan{ konkurentskoj {tampi. Uostalom, takav naboj uo~ava se ve} u podnaslovu: “[ta je samozvani vojvoda rekao u intervjuu listu “Intervju” o “Dugi” i za{to je to objavqeno, iako u tom istom listu na tre}oj stranici pi{e ne{to sasvim suprotno i {to potpuno dezavui{e [e{eqeve ni~im argumentovane optu`be: da je na~elnik General{taba @ivota Pani} upravo naredio KOS-uu da povede istragu protiv “Duge” zbog sumwi da je odala vojne tajne. Ali u vremenu sveop{tih la`i, obmana i samoobmana sve je dozvoqeno proma{enim politi~arima i propalim listovima.” “U Vojsci Jugoslavije se de{avaju opet neke ~udne stvari i opet je u ofanzivi Savez komunista – pokret za Jugoslaviju koji poku{ava preuzeti potpunu kontrolu nad kontraobave{tajnom slu`bom. Taj SK – pokret za Jugoslaviju se infiltrisao u mnoge politi~ke krugove, ~ak imaju svoje eksponente u Srpskom pokretu obnove koji vrlo ve{to tamo provode svoje aktivnosti, a po~iwe da ostvaruje kontrolu i preko izvesnih medija... Odavno je wegova kontrola nad “Balkan-ekspresom” i mnoge la`i i klevete su tamo lansirali na krajwe podmukao na~in, ali su ostvarili punu kontrolu i nad beogradskim ~asopisom “Duga”. To su ostvarili tako {to su wihovi qudi na ~elu Redakcije. Milomir Mari}, glavni urednik, prema mojim informacijama, a to se mo`e i proveriti u arhivi Vojne bezbednosti u Pan~evu, vrbovan je jo{ kao vojnik u Sarajevu, dok je radio u Domu armije 1981. godine, da radi za kontraobave{tajnu slu`bu. Pre 10-15 godina i wegov pomo}nik Vawa Buli} je tako|e vrbovan, zbog nekih kompromituju}ih detaqa iz wegove biografije, da radi za kontraobave{tajnu slu`bu. Zato “Duga” slu`i kao poligon za lansirawe raznih dezinformacija, raznih kleveta, raznih izmi{qotina koje serviraju SK – pokret za Jugoslaviju i to krilo kontraobave{tajne slu`be. Umesto odgovora Od svega {to [e{eq tvrdi ta~no je samo da sam 1981. godine slu`io vojsku u Sarajevu i da sam se tada dru`io sa docentom dr Vojislavom [e{eqem, kome sam pomagao da objavi jedno pismo ~italaca u “Dugi”, iz kojeg je proizilazilo da je ve}i i po{teniji komunista od Hamdije Pozderca i Branka Mikuli}a, a pogotovo od wihovog {ti}enika Brane Miqu{a koji je (iako partijski funkcioner) prepisao svoj magistarski rad. Prema onome kako se [e{eq nezahvalno i prosta~ki pona{ao prema qudima koji su prema wemu bili daleko ve}i dobrotvori od mene, ni{ta me ne iznena|uje. Sve {to o meni prona|e u arhivama KOS-a, DB-a i svih mogu}ih obave{tajnih slu`bi vrlo rado bih odmah objavio na stranicama “Duge”. Naravno, prethodno }e to pokazati na sudu, po{to se iskreno nadam da }e i za wega uskoro u Srbiji po~eti da va`e neki zakoni da ne mo`e vi{e da lupeta {ta mu padne na pamet.” “Nezavisne” od 23. maja 1993. godine, u tekstu Branka Krsti}a, objavquju najobi~niju glupost, raspravqaju kao o dokazanoj stvari o nekakvom povezivawu dr [e{eqa i Ratka Mladi}a, iako nikad nije bilo nikakvog kontakta na ovoj relaciji. Stvar koja je bila op{tepoznata u Republici Srpskoj, ovde, u Be400
ogradu, i te kako je mogla da zvu~i realno, {to zbog distance, {to zbog nedostatka informacija. Tako su i iskori{}ena ova dva imena, u ~isto dnevno-p politi~ke svrhe. Naslov “[e{eq na Mladi}evom tenku” nalazio se ispod nadnaslova “Kalif umesto kalifa”. Uvode}i u radwu Radovana Karayi}a, podnaslov je predstavqao vrhunsku {pekulaciju: “O~igledno je da je Karayi} veoma nezadovoqan najnovijim povezivawem [e{eqa i Mladi}a, koji na veoma sli~an na~in razmi{qaju o mogu}em re{ewu bosanske krize (rakete na Rim, bombe u Londonu i Wujorku i tsl.)” “Nakon ~uvenog zasedawa pet parlamenata, koje je post festum progla{eno za zasedawe “jedne ~etvrtine od tri i dvanaestine od dva parlamenta”, ~ini se da je sve mogu}e. Zavesa je (ponovo) podignuta, akteri izlaze na scenu. Tre}i ~in, izgleda, mo`e da po~ne. Kako }e izgledati finale balkanskog haosa, niko normalan ne mo`e da prognozira. ^ak je i Amerima jasno da se i najprecizniji planovi na Balkanu mogu za ~as izjaloviti (bilo je dovoqno da Srbi i Hrvati krenu zajedni~ki na muslimane, pa da se cela vojna administracija uhvati za glavu). Ima, me|utim, stvari od kojih se kosa di`e na glavi. Prva od tih stvari je “bi}e zvano [e{eq” (ako je on gospodin, ja sam pingvin). Sutradan nakon beogradske sesije krwih parlamenata, [e{eq je okupio svoje ~au{e i predlo`io mogu}e opcije. Jedna od wih je precizirana kroz obe}awe vojvode da }e, ako treba, on li~no ujahati preko Drine u Srbiju na prvom Mladi}evom tenku. Odavno se naslu}uje i druga mogu}a [e{eqeva opcija: da postane “kalif umesto kalifa”, odnosno da elegantno (mo`da i samo jednim pokretom, recimo ruke) zameni Karayi}a. Time bi tim Mladi}-[e{eq dobio kompletnu vlast me|u Srbima u Bosni, ali bi time [e{eq postao sagovornik Evrope i sveta. Ma koliko to zvu~alo suludo, ne sme se gubiti iz vida da bi takvim re{ewem bio zadovoqan ne samo [e{eq, ve} i Milo{evi}, jer bi se tako ratosiqao neugodnog biv{eg saveznika Karayi}a. Nije za zanemarivawe ni to {to bi se na taj na~in sve arogantniji i agresivniji [e{eq sklonio iz Srbije (bar na neko vreme). [e{eqev san da bude predsednik srpske dr`ave time bi kona~no bio ostvaren (wemu, kao i Mladi}u priznawe sveta ne zna~i mnogo). Da li je tako ne{to uop{te mogu}e? [e{eqeva “bosanska varijanta” Dogovori Mladi}-[e{eq su ve} dva meseca u toku, me|utim, koliko su odmakli, verovatno znaju samo wih dvojica. S druge strane jasno je da su radikali ti koji ~uvaju le|a Mladi}u (Jovi}evci su, za sada, samo telesna garda gospo|ice Plav{i}, kojoj svaki novoprido{li “gardista” umesto zakletve na vernost pri|e, klekne i poqubi ruku). O~igledno je da je (“Lesi se vratio ku}i”) Karayi} veoma nezadovoqan najnovijim povezivawem [e{eqa i Mladi}a, koji na veoma sli~an na~in razmi{qa o mogu}em re{ewu bosanske krize (rakete na Rim, bombe u London i Wujork i tsl). Mada je Karayi} na vreme shvatio ko vu~e konce na bosanskoj skup{tini i priklonio se trenutnoj ve}ini Mladi}-[e{eq liniju, to mu produ`ava vek trajawa samo na ograni~en rok. Trenutni rejting radikala u vojsci i te kako zabriwava i samog Milo{evi}a 401
Na pomenutom sastanku sa svojim ~elnicima [e{eq je najavio imenovawe 16 (kasnije je dogovoreno da ipak bude 18) novih vojvoda. Te{ko je ne setiti se, pri tom, da je pop \uji}, koji je svojevremeno [e{equ dodelio titulu vojvode, pro{le godine izjavio da, na `alost, ne mo`e da poni{ti [e{eqevu vojvodsku titulu, mada bi to najvi{e voleo, jer se “vojvodska titula mo`e uzeti samo zajedno sa glavom”. Kandidate za vojvode [e{eq je nakon imenovawa zadu`io da “provere stawe qudstva i naoru`awa”. Unutra{we rezerve [e{eqeve pristalice tvrde da wima nema ko da se suprotstavi, ne samo u RS, ve} ni u Srbiji. Treba se, pri tome podsetiti, da je [e{eq me|u prvima formirao “paravojne formacije”, da su to qudi koji su u proseku po 8 meseci proveli na frontu, ali ne treba gubiti iz vida ni to da su najradikalniji SPO-ovci pro{le jeseni pre{li kod [e{eqa, kao ni to da su nakon pro{lih izbora to isto uradili i mnogi Jovi}evci, kao i “slobodni strelci”, odnosno dobrovoqci koji su ratovali pod okriqem JNA. Osim toga radikali dr`e deo policije (pre svega pro{le godine dovedene “kninye”), a trenutni rejting radikala u vojsci i te kako zabriwava i samog Milo{evi}a. Sve u svemu, ceo scenario zvu~i istovremeno suludo i mogu}e. A upravo takvi scenariji se, evo ve} pet godina, i ostvaruju na ovim na{im prostorima.” Izvesni dr Miklo{ Biro, u “Nezavisnim” od 23. maja, poku{ava da osve`i ve} posustale teorije o dr [e{equ kao agentu komunisti~kog re`ima. Sve uz pomo} “objektivne” analize i tuma~ewem op{tepoznatih ~iwenica, naravno na svoj na~in. “[e{eq, jedna karijera” bio je samo uvod u temu pod naslovom “Opijum za mamurni narod”. Sledio je kratak podnaslov:”Da li je [e{eq prerano otpisan?” “Ve} sam ulazak Vojislava [e{eqa u politiku bio je obele`en – agresijom. Kao mladi asistent Fakulteta politi~kih nauka – odsek Op{tenarodna odbrana, krenuo je u razra~unavawe sa svojim kolegom i konkurentom, tako {to je tvrdio da je disertacija doti~nog – plagijat. Ne libe}i se, zatim, da potka~i sve one koji su stali u odbranu napadnutog, sva|ao se sa sve vi{e qudi i, pri tom, navla~io gnev mo}nika sa sve vi{ih pozicija u spirali vlasti. Rezultat je bio – izbacivawe sa fakulteta. Vrlo brzo potom, zbog antititoisti~kog pamfleta i karte Velike Srbije (se}ate se: “Karlobag–Virovitica”) Vojislav [e{eq dopao je zatvora. Najava vi{estrana~kih izbora u Srbiji, 1990. godine, zatekla ga je kako, sa svojim kumom Vukom Dra{kovi}em, izdvaja jedno krilo iz SNO-a Mirka Jovi}a i osniva SPO. Za kratko. [e{eq se i sa kumom posva|ao na “krv i no`” i osnovao Srpski ~etni~ki pokret. Knez Mihajlova ulica i opozicioni mitinzi ubrzo su postali popri{ta `estokih obra~una Vukovih i Vojinih `estokih momaka i ve} tada se pojavila teza da je [e{eq, ~ovek DB-a ~iji je osnovni zadatak razbijawe opozicije. No, kako su popularnost i zna~aj Vuka Dra{kovi}a neuporedivo br`e rasli, a Srpski ~etni~ki pokret bio zakonom zabrawen, taj sukob, kao i li~nost Vojislava [e{eqa – postali su marginalni. Ali, [e{eq je bio prerano otpisan. Ante portas Politi~ku uvertiru [e{eq je do`iveo na predsedni~kim izborima 1990. Svi koji su gledali wegovu TV promociju, bili su fascinirani – on je demon402
strirao sve vrline vrhunskog demagoga: lako}u u zacrtavawu po`eqnog ciqa i olako obe}avawe brzine u wegovom dostizawu. I iznena|ewe je odigralo svoju ulogu: gledaoci su o~ekivali “~etnika” sa bradom i {ubarom, a videli su ugla|enog i doteranog doktora politi~kih nauka. ^ak je i Tirke, uzimaju}i kao kriterijum sposobnost za kori{}ewe medija u svrhe politi~ke promocije, [e{eqa proglasio moralnim pobednikom predsedni~kih izbora. I, zaista, sa samo jednim jedinim nastupom dosti}i 4% glasa~a, nije bila {ala. No, jo{ i vi{e od same TV promocije, reklamu za [e{eqa obavqalo je prepri~avawe wegovog nastupa, pogotovo u kontekstu op{teg razo~arewa Vukovom pri~om o dedi i ovcama. A, kada se ispostavilo da Vuk nije ~ovek koji mo`e pobediti Slobu, narod je po~eo tra`iti novu politi~ku zvezdu i pogledi su sve ~e{}e bili usmereni u pravcu Vojislava [e{eqa. Li~nost Vojislava [e{eqa Politi~ki protivnici Vojvode Voje iznosili su podatak da je on bio psihijatrijski le~en. Ako je to i ta~no, to se iz eti~kih razloga ne mo`e proveriti. Ono {to se, me|utim, mo`e uo~iti u wegovim tekstovima, to su megalomanske ideje i sklonost vi|ewa neprijateqa na sve strane. Ali, evidentna sklonost “{altawa” u hodu i promeni politi~kih stavova prema trenutnim potrebama (od monarhiste, postao je izrugiva~ monarhije, na primer) govore o wegovoj fleksibilnosti koja nije svojstvena ne samo paranoiku, ve} ni fanatiku. Nesumwivo je patolo{ka, ipak, koli~ina agresije koju on emituje (“kla}emo Hrvate zar|alim ka{ikama”, {utirawe prosvetara, pretwe revolverom studentima i taksistima, itd.). Kao i odsustvo i minimuma savesti i skrupuloznosti. Uspon Me|utim, pravi politi~ki bum [e{eq je do`iveo tek na vanrednim izborima za poslanika u Rakovici. Verovatno nikada ne}u zaboraviti {ok koji smo rediteq Aleksandar Mandi} i ja (u svojstvu rukovodilaca izborne kampawe Borislava Peki}a) do`iveli odgledav{i prvi duel kandidata na TV Politici. Obojici nam je odmah bilo jasno – Peki} nema {anse protiv [e{eqa. Ne zato {to je govorio prepametno (~itaj: prekomplikovano), za razliku od [e{eqa ~ije su re~enice bile kristalno jasne, jednostavne i razumqive obi~nom narodu. Ne zato {to je bio skru{en i umeren, za razliku od nametqivog i agresivnog [e{eqa koji je emitovao arhetipsku sliku Vo|e o kojoj ma{ta autoritarna masa: ~oveka koji je “kad zatreba” spreman i sposoban da lupi |onom o sto. Ve} zato {to je, za razliku od skepti~kog i razumnog Peki}a, [e{eq sipao gotova re{ewa i imao odgovore na sva pitawa, {to nije ostavqao prostora nikakvoj sumwi, a protivnicima bukvalno nije dozvolio da do|u do re~i da bi upotrebom argumenata, logike i zdravog razuma, opovrgli realnost wegovog hiperoptimizma u pogledu ostvarivosti smislenosti izlo`enih vizija. Vojislav [e{eq, to nam je odmah bilo jasno, bio je politi~ki opijum. Isuvi{e privla~an za uzimawe, da bi se razmi{qalo o posledicama koje to uzimawe proizvodi. Izbori u Rakovici bili su zanimqivi i po tome {to su nagove{tavali jo{ neka politi~ke doga|aje. Prvo, oni su demonstrirali apati~nost opozicionog bira~kog tela. Naime (to se veoma ~esto zaboravqa), Vojislav [e{eq dobio je ove izbore po izbornom principu zvanom “Sejdo Bajramovi}”, {to zna403
~i da je na izbore iza{lo mawe od 50% upisanih bira~a ([e{eq je dobio svega 23% glasova), a takvi izbori ni u jednoj demokratskoj zemqi ne bi bili priznati kao regularni. No, [e{eqev trijumfalisti~ki nastup (obilato podr`an medijima) potpuno je izbrisao tu ~iwenicu. Drugo, ovi izbori otvorili su pitawe podr{ke koju je [e{eq imao u kampawi. Nesumwivo da je imao pristrasan tretman na televiziji: ujednom od TV duela, u kome [e{eq nije mogao da u~estvuje jer ga je, u isto vreme, Milorad Crwanin intervjuisao na NS plusu, emitovan je intervju sa wim! Pored toga, “Balkan ekspres” je doneo i faksimil “direktive” SPS-a za potajnu podr{ku [e{equ. Kasnija otkri}a i o samom “Balkan ekspresu”, ostavqaju sumwu da je ovo “otkri}e” imalo, u stvari, funkciju indirektnog obave{tavawa onih SPS glasa~a koji nisu spontano shvatili o ~emu je re~. U svakom slu~aju, po~ev od izbora u Rakovici, Vojislav [e{eq postaje neprikosnoveni politi~ki miqenik Televizije Srbije. Za koga radi Vojislav [e{eq? Tek otvarawe policijskih dosijea mo}i }e da nam da precizan odgovor na ovo pitawe. Da li je [e{eq “odnegovani opozicionar” DB-a ili, pak, neke nacionalisti~ke struje u nekim od nevidqivih centara politi~ke mo}i u trouglu DB – KOS – Dediwe ili, {to je mo`da jo{ naj verovatnije, samo vetar koji je povoqno iskori{}en od tih centara, te{ko je re}i. Ono {to se, me|utim, pouzdano zna, to je da je dobio zna~ajna finansijska sredstva od popa \uji}a. A, ono {to se, tako|e pouzdano zna – je da je ~etni~ka organizacija popa \uji}a finansirana od CIA-e! Vrhunac Izbori 1992. definitivno utvr|uju [e{eqeve pozicije. Od “ope tap” politi~ara, on postaje lider organizovane, druge po snazi, stranke u Srbiji. Na “krwim” majskim izborima SRS osvaja 19% bira~kog tela, a na decembarskim, ne{to mawe – 15,4% (oko 22% iza{lih na glasawe). Za jednu, u su{tini ekstremisti~ku opciju, to je neverovatno mnogo. U razvijenim demokratskim zemqama, stranke sli~nih programskih opredeqewa osvajaju ~ak dvostruko mawe glasova. Vi{estruki su uzroci ovog fenomena. Sasvim je jasno da najve}u zaslugu za ovakav status [e{eqevih radikala ima televizija. [e{eq je uvek bio u udarnim terminima, na svim okruglim stolovima, wegovi komentari pratili su sve medijski fokusirane politi~ke doga|aje. Ali, jo{ i vi{e od toga, televizija je pomagala [e{equ atmosferom koju je stvarala. Pravila politi~kog marketinga ka`u da je ekstremizam opasan po politi~ara – jer qudi zaziru od ekstremista, jer ih odbija destrukcija koju oni nagove{tavaju, jer ih pla{i koli~ina mr`we koju oni emituju. TV Srbija (a, u tome se posebno isticao TV Novi Sad) bila je glasnogovornik i zagovornik mr`we i destrukcije, davala je alibi za mr`wu bombarduju}i nas idejom o tome kako nas svi mrze, kako se spremaju da nas genocidom istrebe, da nam iskopaju o~i, da nas zakoqu i oderu. Stvarala je atmosferu u kojoj gotovo da i nije bilo druga~ijih re{ewa ve} da to isto moralno i mi wima da uradimo. U atmosferi “boqe mi wih, nego oni nas”, ekstremizam postaje moralno opravdan i psiholo{ki prihvatqiv. Drugo obja{wewe za uspeh radikala je u politi~koj ponudi koja je bila pri404
merena trenutnoj potra`wi bira~kog tela i u ~emu su zasluge samog [e{eqa i wegove fantasti~ne demago{ke ve{tine, svakako najve}e. Nestankom ideologije komunizma stvoren je vakuum u koji je najlak{e uletela istorijski starija, a po iskqu~ivosti sli~na– ideologija nacionalizma. ^etrdeset godina potiskivana prirodna qudska sklonost da se po{tuje svoja istorija i tradicija, svoji koreni i svoja krsna slava, svoje ose}awe pripadnosti i kontinuiteta – dovelo je do eksplozije ovih ose}awa u wihovom najekstremnijem obliku. Na takvom tlu, naravno da najboqe uspevaju biqke koje donose ratne plodove. Tu je [e{eq bio najja~i. A, staro marketin{ko pravilo ka`e: ako vi{e firmi nudi isti proizvod, kupova}e se onaj koji deluje najubedqivije. Ali, strahote rata same su po sebi dovoqne za otre`ewewe (uz te{ki mamurluk) od nacionalisti~kog opijuma. Pad? Sve vidqiviji kraj rata (da kucnem u drvo), promena atmosfere (i, Bo`e zdravqa – qudi) na televiziji, ~istke u vojsci i distancirawe od gospodara rata i ratnih zlo~ina – sve su to nagove{taji brzog pada Vojislava [e{eqa Ali, bojim se da }emo ga mo`da (opet) prerano otpisati. Ono {to se moglo uo~iti jo{ u kampawi za izbore u Rakovici, bila je vojvodina sposobnost da proceni potrebe bira~kog tela. Po wegovim sopstvenim re~ima, on “najboqe poznaje svoj narod”. Jo{ od antike, politi~ari su uvek bili ogledalo naroda. Vojislav [e{eq je ogledalo svoje ciqne grupe. Svojih bira~a: primitivnih i neobrazovanih. A, takvih, na`alost (i ne wihovom krivicom), ima u Srbiji gotovo 50%! Sem toga, politi~ki program SRS-a ne mo`e se ni slu~ajno svesti na ekstremni (silejyijski) nacionalizam i rat. On je, mo`da ~ak i vi{e “socijalni” program. Nude}i “jednake plate i penzije” Vojislav [e{eq se name}e kao srpska varijanta Robina Huda. U op{toj propasti koja ne}e lako mo}i biti zaustavqena, oni najugro`eniji te{ko da }e odoleti wegovim olakim re{ewima. Ispitivawa javnog mwewa pokazuju opadaju}u popularnost nacionalizma (posebno, ratnog), ali se za egalitarizam jo{ uvek izja{wava gotovo 60% populacije! Uspomene na korumpiraju}i nerad i samoupravni voluntarizam isuvi{e su jake i jo{ uvek nisu do kraja istro{ene u nema{tini.Bliska budu}nost ubrzo }e pokazati da li politi~ki opijat Vojislava [e{eqa opet ima najja~u privla~nost.” Dragan Biseni}, u “Borbi” od 24. maja 1993, razgovara sa Zoranom \in|i}em o mogu}em savezu wegove stranke sa socijalistima Slobodana Milo{evi}a. Iako to nije tema, \in|i} se obru{ava na Srpsku radikalnu stranku i wenog lidera, {to u stvari govori o tome ko je glavni protivnik i problem \in|i}evih demokrata. “Postoji li savez DS i SPS” stajalo je iznad naslova “\in|i}: pare nam nisu u Milo{evi}evoj banci”. Tek u podnaslovu pomenut je dr [e{eq: “Me|u strankama na|en je novi povod za stare raskole posle sednice parlamenata u Centru “Sava”. Na taj skup SPO i DSS nisu ni do{li. Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} i [e{eqev kum izjavno je da nije ni ven~avao SPS i SRS te da taj brak ne bi hteo ni da razven~ava, a DSS nije naro~ito rada “espeesovom” metodu pritiska na prekodrinske Srbe. [e{eq je skup napustio, te je na osnovu ostatka stranaka zakqu~eno da je to nova budu}a koalicija u kojoj }e Demokratska stranka biti jedno krilo “socijalista”. 405
“Predsednik IO Demokratske stranke dr Zoran \in|i} ka`e da u ovoj stranci principijelno smatraju da treba ostati na politi~koj poziciji koja se zatupa, bez obzira ko }e wu jo{ prihvatiti. – Bili bismo ~udna stranka ako bismo gledali {ta radi Milo{evi} i onda radili sve suprotno. Pozicija koju on zastupa u vezi sa Vens-Ovenovim planom i u vezi sa tra`ewem re{ewa za Bosnu i Hercegovinu, po na{em mi{qewu, je ispravna, ne zbog toga {to je on zastupa, nego {to je to kao pozicija ispravno. Mi nismo dali sud o tome da li to Milo{evi} ~ini iskreno ili neiskreno” – ka`e \in|i}. Komplikovano stawe Po wegovoj proceni za gra|ane Srbije i svetsku javnost bilo bi lo{e ako bi Milo{evi} ostao jedini zastupnik mirnog re{ewa, a svi drugi izostali. Svet sada uop{te ne pravi suptilne razlike izme|u Milo{evi}a – komuniste, Milo{evi}a – mirotvorca, uzro~nika za ovo ili ono, nego ga posmatra kao jednog od agenasa mirovnog procesa. Bilo bi veoma lo{e ako bi se pojavio kao jedini razuman ~ovek u Srbiji, a mi svi drugi da budemo zajedno sa [e{eqom na drugoj strani – ocewuje \in|i}. “Svrstavawe uz [e{eqa i u o~ima gra|ana Srbije i u o~ima svetske javnosti za nas mnogo je rizi~nije, nego biti na skupu na kom je i Milo{evi}, ali biti da bi se sprovodila jedna stvar koju mi smatramo ispravnom. Na{a procena je da bi opozicija mnogo vi{e izgubila da je to bio jedan ku}ni sastanak radikala i socijalista gde bi radikali otpali, a socijalisti ostali kao stranka koja vodi igru koja nailazi na razumevawe razumnih qudi u Srbiji i svetu. Daqi razvoj doga|aja treba da poka`e da li je podela na umerene qude i ekstremiste stvarna i da li proizvodi posledice. Ako TV Srbije i daqe bude nudila ekstremistima onoliki prostor kao i do sada, onda zna~i da je to bio trik. Ali nas ni{ta ne ko{ta da to proverimo” – obja{wava \in|i}. Po mnogim ranijim istupima i izjavama ~elnika DS mogao se ste}i utisak da je glavni protivnik ove stranke SRS. Demokratska stranka se vi{e od drugih sukobqavala sa radikalima jer je, za razliku od drugih stranaka, pa i od samog SPS-a, ~e{}e stajala uz ]osi}a. “Mi nismo ulo`ili pare u Milo{evi}evu banku, pa da se smatramo prevarenim, ukoliko se Milo{evi} povu~e”, smatra \in|i}, dodaju}i da vlast mora da marginalizuje ekstremiste. Otvarawem “krize poverewa” izme|u SPS i SRS kako je to dr Vojislav [e{eq najavio posle napu{tawa skupa u Centru “Sava”, prema sada{wim skup{tinskim odnosima pona{awe poslanika DS moglo bi da bude veoma zna~ajno. Ako bi [e{eq postavio pitawe poverewa vladi SPS-a, Demokratska stranka bi se izjasnila za nepoverewe vladi, ka`e \in|i}. “Nepoverewe vladi mogu da izglasaju [e{eq i opozicija. Mi smo za to da se woj izglasa nepoverewe, ali nismo za to da se sa [e{eqem formira nova vlada. Mi mislimo da vlada nije na visini svojih zadataka. To pitawe mi bismo i sami postavili da imamo dovoqan broj poslanika” – ka`e \in|i}. Komentari{u}i slagawe predsednik Srbije i DS u oceni TV programa, iznenadno izra`enog na nedavnom sastanku sa {efovima poslani~kih klubova, \in|i} ka`e da se posledice iz toga jo{ ne vide. Po wegovom mi{qewu, nije dovoqno [e{eqa iz privilegovane opozicije prebaciti u “objektivno 406
izve{tavawe”, nego ga treba marginalizovati da bi mu se “oduzeo i profit ste~en na osnovu tih privilegija i pokazati da vi{e nije u milosti”. Tek posle mesec dana, [e{eq mo`e biti vra}en u ravan objektivnog tretirawa, smatra \in|i}, kada izgubi deo onoga {to je dobio na “neregularan na~in”. Sledi nestrana~ka vlada Politi~ki odnosi su mnogo {iri od odnosa Milo{evi}a i opozicije i wihovo svo|ewe na to dvojstvo jeste velika uobraziqa i narcizam procewuje predsednik IO DS. “U Srbiji trenutno opozicija, kao ni SPS nisu politi~ki faktori. U Srbiji se vodi podzemni sukob izme|u ekstremista i umerenih qudi, nezavisno od toga ko je u kojoj stranci i na kom polo`aju. Svi mi znamo {ta je ciq, i ceo svet zna {ta je ciq, ali se postavqa pitawe ho}emo li po{tovati pravila igre da stignemo do wega ili }emo ga ostvariti kao {to obija~i uzimaju automobile sa ulice koji im se dopadaju. Te dve strategije se razdvajaju. Mi smo zainteresovani da pobedi politika razuma i realizma, pa makar i Milo{evi} bio wen propagator” – ka`e \in|i}. \in|i} veruje da }e do}i do koalicije “dva Vojislava” – Ko{tunice i [e{eqa jer ih spajaju isti, revolucionarni afiniteti, ali odbija mogu}nost da }e opozicija voditi igru izme|u [e{eqa i Milo{evi}a, da mo`e da instrumentalizuje jednog protiv drugog. Do sada su stranke postojale kao “neprincipijelne legure”. U republikanske stranke ulazili su monarhisti, u monarhisti~ke republikanci, a sada je vreme razdvajawa tih legura, procewuje \in|i}. Po wegovoj prognozi, me|utim, slede}i trenutak u Srbiji i Jugoslaviji je formirawe vlade koja }e proticati mimo stranaka. Ako se rastavi koalicija Milo{evi} – [e{eq slede}i korak ne}e biti stvarawe stvarnih koalicija nego: ili nestrana~ka vlada ili diktatura. Tek slede}a faza mo`e biti stvarawe koalicija po strana~kim identitetima. Ona }e do}i zajedno sedam-osam meseci. U narednoj fazi \in|i} predvi|a ubrizgavawe autoriteta i personalnih potencijala iz vanstrana~kih sfera. “Iskqu~ena je mogu}nost da se pojavimo kao koalicija sa socijalistima, Ma|arima i Arkanom. Ukoliko se bude stvarala nestrana~ka vlada, Demokratska stranka }e predlo`iti svoje kandidate”, ka`e \in|i}.” Stojan Cerovi}, novinar “Vremena”, u broju od 24. maja 1993. godine, pod naslovom “Srbi i Hrvati, klub prijateqa Bosne” lamentira nad sudbinom muslimana predvo|ewnih Izetbegovi}em. Usput, Cerovi} analizira odnose na relaciji Pale – Beograd i donosi niz zakqu~aka koji, blago re~eno, nemaju nikakve veze sa realnom situacijom. ^itav tekst je intoniran u skladu sa strogo propisanim kanonima tzv. “gra|anskog”, anacionalnog pogleda na svet. Naravno, pi{u}i o biv{oj BiH, autor nikako nije mogao da zaobi|e dr Vojislava [e{eqa. “Bosna je posao za ma|ioni~ara, nekog od onih {to testeri{u `ene. Da je podeli na tri dela, da svako dobije ve}i komad i da ona na kraju ustane `iva i zdrava. Plan Vensa i Ovena te`io je ka tome, ali wih dvojica ipak ne znaju tu ve{tinu. Ne mo`e se re}i da nisu poku{avali, ni da je svet ravnodu{no gledao prizore apokalipse, ali u ovakvim prilikama qudi uvek ~uju glas nekog malog |avola koji ka`e da se to de{ava drugima. I jo{ dodaje da je to ba{ zgodno, jer da nema tu|e nesre}e, kako bismo cenili to {to imamo struju i vodu i ne moramo tr~e}i da prelazimo ulicu? I kako bismo ispali velikodu{ni 407
i zaslu`ili rajsko naseqe da nemamo kome da pomognemo u nevoqi? Ali, po tome {to je do sada za Bosnu uradio, ve}i deo ovog sveta gore}e u paklu. Jedini rezultat je plan koji nije ni{ta vi{e od korisnog saveta, a da je nekome ovde bilo do planova, i sami bi ih pravili. Tako su se Vens i Oven na{li u ulozi sve{tenika koji su upali usred masovne orgije i probaju da je prekinu molitvama, dok otud pozivaju ceo svet da im se pridru`i. Pretwe intervencijom ispale su ~ist blef, tako da se ne bi trebalo ~uditi ni generalu Mladi}u kad preti da }e sru{iti London. [ta vi{e, kad je on u pitawu, barem }e Sarajlije poverovati da je sve mogu}e. Bosanski Srbi reko{e, dakle, da im se plan ne dopada i ne bi ni{ta, pa i bosanski Hrvati odmah pokaza{e da ni wima ne odgovara. I opet ni{ta. Lokalni dreseri toliko su pripitomili svetske sile da ih ove sad gotovo mole da prihvate makar neki deli} Vens-Ovenovog plana, a ostalo kako ho}e. Ispada da se mirovni plan najvi{e svideo Milo{evi}u i ]osi}u, koji spadaju u glavne autore rata. Oni se nisu pokolebali ni po{to su otklowene neposredne vojne pretwe, {to zna~i da imaju i ja~ih razloga za odustajawe od svesrpske dr`ave. Izdr`ali su do pred sam kraj, izlo`ili Srbiju sankcijama i odjednom izgubili svaki apetit za teritorijama koje su toliko `eleli. Tajna je u tome {to ih je stvar prerasla, {to su shvatili da Velika Srbija preti da proguta malu, zajedno s wima samima. Kao ~ovek koji se razume u vlast, Milo{evi} je svakako uo~io da gubi kontrolu nad Karayi}em i Mladi}em, i da rat sve vi{e vodi wega, umesto obrnuto. U Beogradu se naglo osetio uticaj bosanske struje, pogotovu me|u oficirima, a pravi vo|a bosanskih Srba Vojislav [e{eq ve} je zinuo na samog Milo{evi}a. Sa svoje strane, Dobrica ]osi} mogao je biti ideolo{ki {okiran vide}i da na drugoj obali Drine sve li~i na ono {to je on zapamtio kao ~etni{tvo. Mo`da je primetio i to kako se na Palama vi{e gotovo niko i ne pretvara da uva`ava wegov autoritet, dok u Beogradu [e{eq i{te wegovu glavu. I kad bi se Vens i Oven sad odrekli svog plana, Milo{evi} i ]osi} sigurno ne}e. Ne treba im vi{e ni Velika Srbija, pa ni neka druga srpska dr`ava u Bosni, pogotovu ako otud pozivaju Tomislava Kara|or|evi}a za kneza. Jer, kako }e se onda Milo{evi} odupirati povratku monarhije u Srbiju? On se od partizansko-komunisti~ke tradicije udaqio koliko je mogao, ali povratak kraqa i on ne bi bio u stawu da pre`ivi. Srpsko-srpski odnosi postali su neverovatno zamr{eni. Nije ovde re~ samo o vlasti, ni o Milo{evi}u, [e{equ i kraqu. ^im se ukazala teorijska {ansa za ujediwewem, ispoqilo se sna`no rivalstvo me|u Srbima s dve strane Drine i nema sumwe da bi `eqe za dominacijom tek buknule u zajedni~koj dr`avi. Oni koji su iz Beograda sawali Veliku Srbiju o~igledno su veoma precenili homogenost srpskog naroda, veruju}i da se neke teritorije mogu lako pripojiti prosto zato {to na wima `ive Srbi. A nastao bi problem ni{ta mawi no da je u pitawu bilo koji drugi narod. Monarhisti se svakako uzdaju da bi kruna to mogla da prevazi|e, izmiri i okupi, kao {to se [e{eq nada da bi on mogao biti taj, po{to ima upori{te s obe strane. Ali, prepreka nije samo Milo{evi} nego i sami bosanski Srbi. Ratuju}i protiv onih koji su im najbli`i zaboravili su i na Boga, pa ih ni kraq 408
ne bi naro~ito impresionirao, osim ako bi ga oni postavqali i diktirali uslove Beogradu. A kada se poka`e da se [e{eq Srbiji ipak ne mo`e nametnuti, posta}e nepotreban i onima u Bosni, tako da bi na kraju mogao zavr{iti negde usred Drine. Sam Milo{evi} na{ao se u ~udnom polo`aju. Me|unarodne pretwe su naglo utihnule, ba{ sad kad su mu najpotrebnije i ako bi sutra Amerika objavila da je plan Vensa i Ovena mrtav, ne znam {ta bi Milo{evi} radio. Ali, kako nije u pitawu samo wegova ko`a, trebalo bi se nadati da svet ne}e di}i ruke od Bosne i da }e nastaviti pritisak na Karayi}a i Mladi}a, jer ako ih puste, oni }e po`eleti da malo prodrmaju izdajni~ki i kukavi~ki Beograd. Opozicija i svi koji u Srbiji brinu o javnim poslovima morali bi odmah zaboraviti na svesrpsku romansu koja se pretvara u horor i stati na stranu odbrane Srbije. To bi, razume se, pomoglo Milo{evi}u koji je du`an da unapred pru`i dokaze svoje zahvalnosti. Ovo je trenutak za politi~ku trgovinu, za nagodbe i ustupke, za sve {to vodi stabilizaciji prilika u Srbiji. Vaqalo bi misliti na deobu vlasti, {to je ovde svakome uvek najte`e padalo, ~ak i kad se vidi da je dogorelo do nokata. Reklo bi se da sli~an sukob predstoji i Hrvatima. Kao i Beograd, Zagreb odavno stewe pod pritiskom tvrdih hercegova~kih do{qaka. Mada jo{ to javno ne priznaje, ni Tu|man nema punu kontrolu nad hrvatskim borcima koji ~iste Mostar i ratuju po centralnoj Bosni i verovatno je ve} po~eo da se pribojava vlastite ideje o podeli Bosne. Sli~no Srbiji, u Hrvatskoj su iznenada otkrivene razlike izme|u biv{ih partizana i pravih usta{a odnosno wihovih naslednika. Ni Zagreb, po svoj prilici, ne mo`e vi{e da nastavi rodoqubivu utakmicu u kojoj su najve}i favoriti uvek najlu|i. Sada su tvrdi se, po~eli da se sastaju na nekim tajnim mestima predstavnici dva re`ima, zbli`eni zajedni~kom nevoqom. Ne}u dokazivati da su ve} spremni da osnuju “Klub prijateqa Bosne”, ali sigurno se svako `ali na svoje ekstremiste, na ~etnike i usta{e koji su se odmetnuli i nikako da prestanu da se tuku. Po{to su ih gurnuli u rat, u Beogradu i Zagrebu sad se ~ude kako su ti Bosanci postali tako militantni. Nema sumwe da bi se Beograd i Zagreb sada mogli dogovoriti oko podele Bosne, podrazumevaju}i da muslimana tu prete`no nema. Nije zgodno {to svet to gleda i {to }e se mo`da ipak na kraju ume{ati i pokvariti wihovu trgovinu zemqom i glavama. Ali, jo{ je gore {to se otkrilo da u Bosni ne `ive ni Beogra|ani ni Zagrep~ani, a iz rata bi se uputili pravo u Beograd i Zagreb da naplate svoje zasluge. Ne}e, dakle, biti veliko ~udo ako se Milo{evi} i Tu|man upla{e takve perspektive i slo`no zatvore granice prema Bosni. Obojica su te`ili homogenim dr`avama i u`asavali se `ivota s drugima, a iz Bosne im sti`u upravo drugi i druga~iji, pod imenima Srba i Hrvata. I obrnuto: ne}e biti ~udo ni ako se Boban, ili neko drugi, poput Karayi}a, zahvali Tu|manu i odlu~i da je boqe biti prvi u selu nego drugi u gradu. Jer to je osnovna logika svih velikih i malih politi~kih lidera i pretendenata. Ne treba zaboraviti da je u celoj biv{oj Jugoslaviji na delu proces destrukcije i usitwavawa, a ne stvarawa ve}ih celina. Velika Srbija i Velika Hrvatska samo su parole pod ko409
jima se taj proces odvija. U stvarnosti, i Beograd i Zagreb ima}e da se pomu~e da sa~uvaju i ono zemqe {to im formalno pripada.” Urednik “Srpske re~i” Bogoqub Pej~i} naslovio je svoj uvodnik, od 24. maja 1993, sa “Danke [e{eq”, iako je u tih nekoliko redova najmawe spomiwao dr [e{eqa. Aluzija tipa “danke” nije ni{ta novo u arsenalu ovih novina, kao {to ni sam tekst nije imao ve}i propagandni uspeh. Bio je to samo jo{ jedan spisak uvreda i praznih naklapawa, {to je bilo potpuno normalno za ove novine, naro~ito u tom vremenu ratnom. “Vesti {to sti`u s one strane }uprije Pavlovi}a nisu ohrabruju}e za beogradski patriotski establi{ment. Sa referendumskih mesta izba~eni su an|eoski portreti Slobodana Milo{evi}a a u jednom bjeqinskom bircusu, gde se uglavnom okupqaju povratnici sa prvih linija fronta, neko mu je nacrtao Staqinove brkove. Na jednom delu koridorskog puta podignut je nagoreli plot po du`ini taman toliko koliko su mogle da se smeste dve re~i “Slobo Sadame”, ispisane kre~om ~ija belina naro~ito privla~i pa`wu putnika no}nih autobusa. Time je zaokru`ena nakazna stvarnost ovog rata u kojoj je an|eo o~as postao demon. Pismo Slobodana Milo{evi}a i komp. i sazivawe svesrpskog parlamenta, komentator “Borbe” duhovito poredi sa pismom Staqina, Yuga{vilija i komp. upu}eno Josipu Brozu, te pozivu na organizovani skup svoje internacionale u Bukure{tu 1948. Uloga Broza pripala je Radovanu Karayi}u a Slobodan Milo{evi} de{ifrovan je kao drug Koba. Broz tada nije smeo da doputuje u Bukure{t. Karayi} je mogao ali nije hteo u Beograd. Milo{evi}a je po nekim {emama trebalo dodatno poniziti na isti na~in kao ~uveno okretawe glave Biqane Plav{i} i neprihvatawe pru`ene ruke. Javno blamirawe nedoli~nog sultana od strane wegovih bosanskih vezira dokaz je srpske himeri~ne tragi~ne kolektivne svesti i savesti i pru`a vaqan odgovor za{to nam se pri kraju rata pojavila Srbija `rtva, crnih barjaka i patwe i za{to su nam svi oni zajedno ukrali sve radosti. Radovan Karayi} je diktat iz Beograda primio tobo` kao atak na obraz” i “~ast” “svoga naroda”, zata{kavaju}i pravu su{tinu stvari da je re~ o bolnom rastanku palske kamarile, ne toliko za ukinutom dr`avom, koliko za privilegijama kojim ih je ona darivala. Pokazalo se da je grandomanija palskih ~elnika va`nija od hiqade qudskih `ivota, i od toga da li }e Srbija opstati ili ostati u evropskom getu sa sumornom perspektivom da na kraju svih ludosti bude spaqena zemqa. Nau~en na kruti voluntarizam, populizam, “gvozdenu voqu” nepristajawe na kompromis, sva je prilika da }e Karayi} u svemu tome nadma{iti svog velikog mentora i mala je uteha {to }e morati da prihvati presudu istorije koja mu je ve} izre~ena. Jer ~ovek koji je dozvolio bezdu{na ru{ewa i razarawa starih gradova, obesku}io i pokrenuo na egzodus stotine hiqada nedu`nih qudi i zavio u crno desetine hiqada majki, vi{e se ne mo`e zaustaviti, budu}i da mu na umu ve~ito lebdi ironi~na i besmisleno-smisaona apokalipti~na misao – “nema izlaza ali }emo se izvu}i”. Zna on da “na izborima u ludnici uvek pobe|uje Napoleon”. Biqana Plav{i}, iako ne tako mlada i lepa, miropomazana od jednog na{eg vladike “kosovskom devojkom”, s pravom je osporila trojici predsednika (]osi}u, Milo{evi}u, Bulatovi}u) mogu}nost da ba{ oni defini{u srpske na410
cionalne ciqeve, po{to su se ve} ranije pojavili kao autori “definisawa komunisti~kih ciqeva”. S pravom joj tako|e nelogi~no do|e da qudi koji su “kreatori jednog komunisti~kog sistema” budu kreatori “i ovog novog koji se ra|a”. Kopernikanski obrt u glavi folklorne Srpkiwe gospo|ice Biqane Plav{i} dogodio se po svoj prilici, sa tragi~nim zaka{wewem koje ne mo`e biti amnestirano iz vi{e razloga. Prvo zato {to je zajedno sa srpskim ~elnicima iz biv{e BiH inicirala i podr`ala ideju dolaska “komunisti~kog veterana” Dobrice ]osi}a za predsednika tre}e Jugoslavije, drugo, zato {to je gospo|ica Plav{i}, koliko ju~e, na svim kanalima beogradske televizije i satelitskog programa, uveravala ~ak i prekomorske Srbe da Slobodan Milo{evi} nije komunista, ve} Srbin i patriota “kome nema ravna” gnu{aju}i se “ogovarawa” opozicije da je re`im u Beogradu komunisti~ki. Kona~no Plav{i}ka je zaboravila dato obe}awe sa Radovanom Karayi}em o slawu 700 hiqada Kraji{nika u odbranu Milo{evi}evog re`ima od izdajni~ke srbijanske opozicije. U me|uvremenu samozvani vojvoda Vojislav [e{eq opet se dodvorava i pru`a ruku spasa Frawi Tu|manu. Dok je svet primao slike stravi~nih zlo~ina usta{a nad muslimanima u Mostaru, Kowicu i Jablanici i dok su mnogi evropski dr`avnici upozoravali Savet bezbednosti UN na agresiju Hrvatske i predlagali uvo|ewe sankcija i za ovu zemqu, Vojislav [e{eq je upravo tim zemqama zapretio da }e biti napadnute famoznim projektilima FF-22, navodno uskladi{tenim pedesetak kilometara od Zagreba. Danima su to udarne vesti inostranih listova i televizijskih komentara a krvavi hrvatsko-muslimanski sukobi gotovo se i ne pomiwu. U posledwem intervjuu rimskom radiju [e{eq tvrdi da }e biti tu~eni iskqu~ivo civilni ciqevi po{to su vojni dobro za{ti}eni u Austriji, Italiji i svim drugim zemqama koje pru`aju logisti~ku pomo} snagama NATO-pakta. [to bi rekli wegova bra}a Hrvati – danke [e{eq.” Milo{ Spasi} i Filip [varm, u “Vremenu”od 24. maja 1993, zajedni~ki potpisuju tekst sa naslovom “Dvorski pu~ u toku”, {to ju bio samo deo serijala ovih novina koji je nosio zajedni~ki naslov “Vojska Jugoslavije”. Podnaslov ne ostavqa dilemu kome je dodeqena glavna uloga u navodnom “dvorskom” pu~u: “Dr [e{eq smewuje gen. Pani}a; biv{i KOS uzvra}a udarce;Branko Kosti} i Nedeqko Bo{kovi} snuju o prevratu; gen. Bo`idar Stevanovi} sawa svog zemqaka Du{ana Simovi}a; Dobrici ]osi}u jo{ samo to fali, a Slobodan Milo{evi} }uti. Borba za kontrolu nad Vojskom Jugoslavije ulazi u jo{ jedan fini{” “Vremenski sled doga|aja bio je sam po sebi ilustrativan: 1. Bijeqinska skup{tina i pismo beogradske trojke bili su signal da se pravilo igre mewa. Ekstremizam vi{e nije u modi i time se otvara mogu}nost (ili potreba) za naredni doga|aj: 2. Generali Bo{kovi} (obave{tajno-bezbednosni sektor) i Domazetovi} (personalna uprava) odlaze na pre~ac u penziju. Slu`ba za informisawe General{taba uvre|eno odbija novinske “spekulacije” i tvrdi da se to desilo”ne mo`’ biti normalnije, tj. “po potrebi slu`be” (vide}e se da je zaista bilo po potrebi slu`be); Slobodan Milo{evi} ve} je u Batajnici izjavio da je dosta bilo tih afera poput “Opere”, remek dela Nedeqka Bo{kovi}a; 3. General @ivota Pani} po~iwe da govori kako Vojska Jugoslavije ne}e 411
reagovati na mogu}u intervenciju u Bosni dok granice SR Jugoslavije ne budu ugro`ene; 4. Dr Vojislav [e{eq po~iwe javno da tvrdi kako je gen. Nedeqko Bo{kovi} najuren zato {to je wemu davao poverqive podatke. Nije bilo boqeg na~ina da se zakuca posledwi ekser u politi~ki mrtva~ki kov~eg svoje saradni~ke veze (kako se to ka`e u policijskom `argonu) u vrhu Vojske Jugoslavije; gen. Bo{kovi} to ne demantuje sve do ~etvrtka, {to bi se moglo tuma~iti i preteranom samouvereno{}u; u ~etvrtak gen. Bo{kovi} tvrdi kako nikakve “li~ne veze” sa Srpskom radikalnom strankom nema, niti je imao (postoje svedoci koji tvrde suprotno). Bilo kako bilo, po~iwe trka za povratak iz penzije – neko prvi, a neko drugi put; 5. Ansambl “Opere” uzvra}a udarac: generali Vojislav Radovi} i @ivan Mir~eti}, puk. Slobodan Rako~evi}, puk. Ivan Slabolovi} i dobrovoqac Radenko Radoj~i} podnose krivi~nu prijavu protiv 13 vojnih lica i dr Branka Kosti}a, civila, zbog zloupotrebe polo`aja radi sticawa protivpravne koristi sebi i drugima, odavawa vojnih tajni, nano{ewe {tete vojnoj slu`bi bezbednosti, protivpravnog prisvajawa tu|e pokretne stvari, prekora~ewa ovla{}ewa, zlostave u slu`bi, falsifikata, klevete itd. Na ~elu vojnog dela liste su generali Bo`idar Stevanovi}, komandant Ratnog vazduhoplovstva i Nedeqko Bo{kovi}; ostali su oficiri vojne bezbednosti i pravosu|a ume{ani u postupak oko afere “Opera”, gen. Aleksandar Vasiqevi}, u me|uvremenu oslobo|en od te{kih optu`bi pred vojnim sudom, upadqivo je odsutan sa liste podnosilaca prijave... 6. Dr Vojislav [e{eq po~iwe kampawu protiv gen. @ivote Pani}a, na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije preko “Ve~erwih novosti” koje prvo `estoko plasiraju wegove optu`be, da bi se kasnije uredno ogradile kako je to “li~no mi{qewe” g. doktora. Slu`ba za informisawe General{taba i gen. Pani} li~no reaguju, ali sa izvesnim zaka{wewem; reakcija je za nijansu emotivnija nego {to bi bilo optimalno; 7. Vrhovni savet odbrane (sva tri predsednika, ministar odbrane, na~elnik G[ i jo{ neko po pozivu) imenuje dr`avnu komisiju sa zadatkom da ispita “verodostojnost javnih kritika” na ra~un gen. Pani}a. Rezultat se o~ekuje sa napeto{}u. Generalski `ivoti: Ma~ka ima devet `ivota. Koliko aktivnih `ivota ima general JNA/VJ uskoro }emo videti. General Bo{kovi} ima ve} dva i – po svemu sude}i – nada se i tre}em. General Vasiqevi}, pak, mogao bi – u slu~aju ozbiqnog politi~kog preokreta – da ra~una na jo{ jedan, drugi aktivni `ivot... Na oba slu~aja se radi. General Nedeqko Bo{kovi} prvo je odbijao da primi re{ewe o iznenadnom penzionisawu po potrebi slu`be; onda se povukao u Crnu Goru Branku Kosti}u i odande pretio da ima podatke o svakome, da }e sazvati konferenciju za {tampu itd. Vremenske podudarnosti tu postaju zna~ajne: upravo tokom takvih aktivnosti gen. Bo{kovi}a, dr [e{eq daje izjave kako je od wega uredno dobijao poverqive informacije o zbivawima u Vojsci Jugoslavije; ko koga ovde ~uva, a ko prodaje – i kada? Da li se u me|uvremenu ne{to promenilo, pa je generala Bo{kovi}a trebalo o`iveti ponovo? Dr [e{eq prvo objektivno ukopava gen. Bo{kovi}a, da bi ubrzo po~eo da ga citira naveliko u optu`bama protiv gen. Pani}a: jezik tih optu`bi jezik je ovla{}enih li412
ca slu`bi bezbednosti i vojne birokratije. “Poverqive informacije” dr [e{eqa mogle su sti}i samo odatle, pogotovo tako formulisane. Pri tom mu se omaklo da opali i gen. Andriju Bior~evi}a, komandanta Novosadskog korpusa, kome se mo`e zameriti sva{ta, ali svakako ne da nije [e{equ po voqi ([e{eq se od tih optu`bi odmah i ogradio). Krivi~na prijava koju qudi iz biv{eg KOS (bez gen. Vasiqevi}a) podnose protiv 14 va`nih qudi iz vojske i Branka Kosti}a veoma je temeqita (16 kucanih strana) i potencijalno veoma neprijatna. Po~iwe suvim pragmati~nim optu`bama za prekidawe normalnog rada Organa bezbednosti JNA (spre~avawe primopredaje du`nosti i kr{ewe svih procedura), ~ime su oru`ane snage, kako ka`u, li{ene bezbednosne za{tite, a Uprava bezbednosti obezglavqena. To je – po prijavi – dovelo do srozavawa ugleda Slu`be, raspada saradni~kih mre`a i situacije u kojoj vi{e niko za Slu`bu ne}e da radi. Da bi se to opravdalo, ka`u podnosioci prijave, pokrenuta je klevetni~ka kampawa po javnim glasilima. Krivi~na prijava daqe navodi optu`be protiv dr Branka Kosti}a: on je prilikom otvarawa Sajma tehnike u Beogradu, pre vi{e od godinu dana, aferu “Opera” opisao kao najve}i slu~aj {pijuna`e posle rata (Drugog svetskog) i u potpunosti osporio rad Uprave bezbednosti JNA, da bi tako, navodno, opravdao izvla~ewe iz penzije i vanredno unapre|ewe u generalski ~in Nedeqka Bo{kovi}a. Sve ukaze o kadrovskim promenama u vojnoj bezbednosti i pravosu|u potpisivao je dr Branko Kosti}, sve do isteka svog mandata u Predsedni{tvu SFRJ, 10. juna 1992. Dr Kosti} je prvo 15. maja 1992. ukinuo, pa posle ~etiri dana ponovo uveo Vojno tu`ila{tvo RV i PVO; podnosioci prijave ka`u da je to u~inio ne bi li obezbedio progon nevinih biv{ih rukovodilaca KOS. Postoje informacije da se dr Branko Kosti} u me|uvremenu redovno sastajao u severnoj Crnoj Gori sa gen. Bo{kovi}em i Bo`idarom Vu~urevi}em, zbog ~ega je, navodno, bio pozvan na informativni razgovor u MUP Crne Gore i upozoren da to vi{e ne ~ini. To je u vezi sa ina~e poznatim aktivnostima dr Kosti}a oko destabilizacije crnogorskog re`ima; u tim aktivnostima izvesna vojna lica igraju zna~ajnu ulogu. Na ~uvenom “ekolo{kom” mitingu u Zeti (“Zeta, kolijevka srpstva”), zajedno sa dr [e{eqem pojavquju se dr Kosti}, g. Vu~urevi}, generali Domazetovi}, Bo{kovi} i Strugar (komandant Podgori~kog korpusa). O~igledno je do{lo do generalske gu`ve na krajwoj desnici: gen. @ivota Pani} ostaje skoro sam u centru. To je donekle razumqivo: u haosu koji je nastao svako ima prava da procewuje odakle vetar duva i koliko ima sati, da svoje ambicije usmerava gde misli da treba. Ve}ina generala ipak ima samo jedan `ivot. Generalska ambicija. Po{to je stvar takva kakva je, vaqa u tom jednom `ivotu posti}i koliko se mo`e. Odatle u~ewe lekcija unapred i kla|ewe na razli~ite politi~ke opcije. O~igledno je da niko od velikih transformatora JNA u “nepoliti~ku” Vojsku Jugoslavije nije sve~ana obe}awa o “nepoliti~koj i profesionalnoj” vojsci uzeo ozbiqno. Tako je gen. Stevanovi} ve} u leto 1991. po~eo da vozi dr [e{eqa helikopterima Ratnog vazduhoplovstva, {to je izazvalo `estoke proteste pilota i posada (za koje je [e{eq – po vojnoj dogmi – bio isto {to i Paraga). U isto vreme se 252. lova~ka eskadrila predstavqa kao “prva srpska”, na u`as tada{weg KOS (odatle i pri~ao prislu{ki413
vawu gen. Stevanovi}a). Podnosioci krivi~ne prijave podvla~e ulogu SDB MUP Srbije u preuzimawu vlasti prvo u RV i PVO, a zatim i u KOS: novounapre|eni gen. Bo{kovi} sve~ano izbacuje gen. Vasiqevi}a iz kancelarije uz podr{ku i prisustvo dva policajca MUP Srbije koji su s wim ostali jo{ dugo vremena. Prilikom pomena (komemorativnog skupa vojno-dr`avnim re~nikom) generalu Vladimiru Vukovi}u u Bawaluci pre oko godinu dana, gen. Bo{kovi} – ka`u prisutni izgovara slede}u re~enicu: “Meni to nije va`no, ali izjasnite se ko je {ta po nacionalnosti”. Od “transformacije” vojske, dakle, nije bilo ni{ta: jedna ideologija zamewena je drugom, a ko je poverovao u “nepoliti~ku” vojsku koja nije pod uticajem stranaka ispao je – budala. Strana~ki vrabac u ruci bio je boqi od nestrana~kog goluba na grani: karijera je karijera. Podnosioci krivi~ne prijave idu daqe: novu ekipu Uprave bezbednosti optu`uju i za kra|u tri motorna vozila, 34.000 maraka gotovine, 15 000 – 20 000 maraka razne robe (uglavnom vlasni{tvo holandske firme “Graphiline”), ve}e koli~ine oru`ja i opreme, a sve to tokom navrat-nanos smuqane istrage protiv “Opere”. Bez obzira na te detaqe, me|utim, politi~ka poruka krivi~ne prijave biv{eg KOS jasna je: u ovom trenutku (prevod: posle Milo{evi}eve transsupstancijacije u mirotvorca), vaqa ispraviti nepravde – pretpostavqa se pogre{ne – politike. Neizre~ena poruka glasi: vi{e vam se isplati vojska bez intriga, pacovske trke i uzajamnog glo`ewa; o~istite krivce i bi}e svima boqe. Ma ko tu bio u pravu, su{tina stvari opet je proma{ena. Pitawe na koje odgovora nema postavqeno je pro{le nedeqe opet, u veoma dramati~nim okolnostima: da li je nekome uop{te stalo do “transformisane” i “nepoliti~ke” vojske? Od tog – odsutnog – odgovora zavisi sve. Mo`da }e nalaz Dr`avne komisije o “javnim kritikama” na ra~un gen. @ivote Pani}a dati privremeni odgovor; stalnog odgovora ionako nema. [e{eq i Pani}: Sa te ta~ke gledi{ta – politi~ke – savr{eno je svejedno da lije ili nije g. Goran Pani}, sin gen. @ivote Pani}a, prodavao krompir Vojsci Jugoslavije po skupqoj, privilegovanoj ceni. Va`no je na povr{inskom nivou, dakle na nivou izgovora – da je sin gen. Pani}a uop{te s vojskom trgovao (to se ne radi iz principa, ako je g. otac slu~ajno na~elnik General{taba). Na dubqem, politi~kom nivou to je irelevantno. U zavisnosti od politi~ke opcije, gen. Pani} opstaje ili pada; {tavi{e, potpuno je svejedno ko opstaje ili pada – dokle god je nosilac odre|ene politi~ke opcije. [ta se i kada doga|a u ovoj pri~i? Dr [e{eq odabira ono propalo zasedawe pet srpskih parlamenata da na wemu najavi uop{tene optu`be protiv gen. @ivote Pani}a. Detaqi se pojavquju u “Ve~erwim novostima”, u dva navrata, dan za danom. Prvog dana se plasira pri~a o tome kako je Srpska radikalna stranka “zatrpana” pritu`bama na gen. Pani}a i druge”izdajnike”. Narednog dana, me|utim (sreda, 19. maj 1993), “Ve~erwe novosti” se prvo ogra|uju od ju~era{we optu`be na ra~un gen. Bior~evi}a (ne ka`u odakle im podatak da se general vozi u “mercedesu”, ako ne od SRS, koja im je sve i dala); zatim se ogra|uju od dr [e{eqa (“Ovo su, naravno, samo tvrdwe lidera SRS... ’Novosti’ ni na koji na~in ne stoje iza wih”.) Ono {to nedostaje pisalo je samo u provincijskom izdawu “Novosti”: ta~ka 12. iz liste optu`bi dr [e{eqa protiv gen. Pani}a; u ostalim izdawima je nema ume414
sto we je ogra|ivawe od dr [e{eqa. Ta~ka 12. glasila je: “Me|u oficirima Vojske Jugoslavije se sa gnu{awem komentari{e podatak da su qubavnici }erke g. Pani}a – Dragane Pani} od podoficira dobijali ~in oficira ili oficiri za koju stotinu ili hiqadu maraka visok ~in i polo`aj u Vojsci Jugoslavije (cena zavisi od visine ~ina i polo`aja)”. Ima – o~igledno – stvari koje su ~ak i za “Ve~erwe novosti” preterano neukusne (ili opasne). Ostalih jedanaest ta~aka optu`nice dr [e{eqa su: tvrdwa da je gen. Pani} Vukovar “razorio” umesto da ga “oslobodi” (revizija zvani~ne dogme: kad su qudi zamerali razarawe Vukovara, “patrioti” su ih nazivali “izdajnicima”); zamerka da gen. Pani} nije “transformisao” Vojsku Jugoslavije; optu`ba za nedostatak “ratne doktrine” VJ (opet revizija dogme); ta~ka 4. zbog ne~ega nedostaje; ta~ka 5. je optu`ba da gen. Pani} nije etni~ki o~istio Vojsku Jugoslavije, “iako je bilo vi{e predloga u samoj vojsci da se isti (nesrbi) odstrane” (verovatno lo{a koordinacija ili suvi{e brz protok vremena: gen. Bo`idar Stevanovi} je – prema nekim izvorima {irio pri~u o tome kako je gen. @ivota Pani} etni~ki o~istio Vojsku Jugoslavije); ta~ka 6: “dezerteri” i “sumwivi” (porodice van srpskih zemaqa) ostavqeni na polo`ajima; ta~ka 7: prisustvo biv{ih generala u prostorijama; ta~ka 8: nije donet zakon o mobilizaciji (to je bila nadle`nost penzionisanog gen. Domazetovi}a); ta~ka 9: prisustvo gen. Radinovi}a, koji je sumwiv zato {to mu je {urak neko iz HDZ, ta~ka 10: za{to nisu goweni biv{i {efovi JNA; ta~ka 11: gde su pare (7,5 miliona maraka) i automobili (450 komada) iz Vukovara, odakle gen. Pani}u “mercedes” i wegovom sinu pare za firmu. Dr [e{eq je u ~etvrtak izjavio da o~ekuje ne samo smewivawe nego i krivi~ni postupak protiv gen. Pani}a. Smotani general{tab: Slu`ba za informisawe General{taba VJ uspela je da za mawe od nedequ dana objavi dva nezgrapna saop{tewa u vezi sa ovom aferom. Prvo je re~eno da su generali Domazetovi} i Bo{kovi} penzionisani “po potrebi slu`be” i da je sve ostalo zlonamerno tuma~ewe; onda je dr [e{equ zamereno da je gubitkom mogu}nosti “obave{tajne dojave o doga|ajima unutar General{taba VJ, ali i Vojske Jugoslavije u celini, prouzrokovanim najnovijim kadrovskim promenama u vrhu Vojske Jugoslavije” izgubio zdrav razum (“mogu}nost racionalnog rasu|ivawa”). Dr [e{eq optu`en je za “nekontrolisane javne istupe”, “poku{aj upotrebe vojske u svoje strana~ke i politi~ke ciqeve”, “frustriranost”, “destabilizaciju dr`ave i wene oru`ane sile” i poku{aj “da sa odgovornih funkcija u dr`avi i vojsci ukloni one qude ~ije se mesto ro|ewa nalazi duboko unutar granica Republike Srbije”. Prevod sa vojno-dr`avnog na srpski jezik: mahniti Hercegovac sumwivog porekla poku{ava da otera Moravce iz okoline Kru{evca (Trstenik i Velika Drenova) sa vlasti, usred Srbije i na pravdi Boga, a pomahnitao je kada je izgubio dou{nika Crnogorca u vojnoj bezbednosti. Izjava generala @ivote Pani}a za nijansu je pateti~nija i uvre|enija nego {to bi trebalo za punu uverqivost. Umesto da cela porodica Pani} (a naro~ito Dragana Pani}) dr [e{eqa odmah i bez re~i tu`i za klevetu i uvredu, gen. @ivota Pani} po~iwe da obja{wava Vukovarsku operaciju, od svih stvari... Na~elnik General{taba napade naziva “bestijalnim” i “falsifikatima”: dovoqno za tu`bu – ako je u to ozbiqno uveren. Vremenska dinamika – takozvani tajming – izgubqena je; izgleda da je kri415
vi~na prijava biv{ih {efova KOS okinula preventivni udar, pa je dr [e{eq pomalo nervozno (nestanak ta~ke 12. u “Novostima”) krenuo da pretekne gen. Pani}a i optu`i wega pre nego {to vojno pravosu|e pokrene postupak po prijavi. To su, me|utim, takti~ke finese; Vrhovni savet odbrane (Milo{evi}, dva Bulatovi}a i ]osi}) imenovao je Dr`avnu komisiju koju ~ine nadle`na lica (ministar odbrane Pavle Bulatovi}, glavni nabaqa~ VJ gen. Aleksandar Radovi} i glavni srpski poreznik \ura| Novakovi}) i ta }e se komisija poroditi pre ili kasnije. U pogledu pola deteta ne treba gajiti iluzije: bi}e onakav kako se Vrhovni savet dogovori. Vrhovni savet odbrane – me|utim – ono {to General{tab naziva “Neistinama i najgrubqim klevetama”, {pijuna`om i izdajom – ne`no formuli{e kao “javne kritike”, bez pomiwawa autora; jezik bi mogao biti poruka u ovom slu~aju. Politi~ka pozadina cele afere je neuporedivo zanimqivija: poznate su ambicije gen. Bo`idara Stevanovi}a, komandanta RV i PVO, da postane na~elnik General{taba, kao i wegove veze sa dr [e{eqem i wemu bliskim ovla{}enim slu`benim licima srbijanskog politi~kog – mada ne nu`no i etni~kog – porekla. Prelom bosanske politike Slobodana Milo{evi}a uneo je paniku i u Vojsku Jugoslavije, ali nijedna od struja – kako se ~ini – nema dovoqno elemenata za pouzdano kla|ewe (upravo je u tome i veli~ina Milo{evi}a – takti~ara: nikada nije nagovestio pobedni~ku kombinaciju...). Za sada je jasno da imamo niz kandidata za srpskog kancelara; ono {to fali jeste kandidat za srpskog fon Hindenburga, koji }e spakovanu vojsku predati u ruke svom nasledniku.” Cvijetin Milivojevi}, u “Borbi” od 27. maja 1993. godine, objavquje tekst pod naslovom “Radikali u fazi ispitivawa” kojim poku{ava da predvidi u razvoj doga|aja na srpskoj politi~koj sceni. Po svemu, bio je to jedan od retkih tekstova koji se nije direktno obru{avao na srpske radikale i wihovog predsednika. Ipak, jasno je da autor ni najmawe nije naklowen Srpskoj radikalnoj stranci. “Dragoslav Zelenovi} i Radoman Bo`ovi} prekju~e su likovali. ^ak i prema strogim kriterijumima wihovih naj`e{}ih oponenata iz Srpskog pokreta obnove – od dvojice biv{ih premijera “gori” je wihov naslednik na mestu prvog ~oveka srpske Vlade i Nikola [ainovi}, barem na prvi pogled tako izgleda, na putu je da “izmiri” i tako suprotne polove kakvim su se, primera radi, predstavqali SPO i Srpska radikalna stranka. Nakon Demokratske stranke Srbije i SPO se izjasnio da eventualnu inicijativu za izglasavawe nepoverewa Vladi, ne bi cenio na osnovu imena predlaga~a, ve} bi je podr`ao ~ak da iza we stoje i – srpski radikali. O motivima za ovakvu jednoglasnost ne vredi prosu|ivati; oni su apsolutno razli~iti, ali je evidentno da su sve tri najja~e opozicione stranke nezadovoqne rezultatima [ainovi}evog kabineta. Milan Komneni} je prekju~e dozvolio mogu}nost da poslani~ka grupa SPO pitawe poverewa Vladi postavi, prvom pogodnom prilikom, recimo, kad prvi put na dnevni red parlamenta bude stavqen izve{taj o radu Vlade. Kako bi se, u tom slu~aju, pona{ali poslanici SRS, zavisi}e prevashodno od toga kako }e se vladaju}a SPS nadaqe pona{ati prema Srbima u Bosni i Krajini. Prati li se ovaj metodolo{ki sled, izvesno je da radikali front sa Vladom jo{ 416
ne}e otvoriti. U prvoj fazi (to se ve} de{ava) radikali }e zatra`iti ono {to im, s obzirom na wihovu parlamentarnu snagu i sleduje. Dakle, ulazak, u upravne odbore velikih dr`avnih preduze}a, odnosno vode}ih elektronskih medija. Tako, uostalom, javno rezonuje i sam Vojislav [e{eq, a na prakti~nom nivou to pokazuje inicijativa za izmenu Zakona o Radio-televiziji Srbije i podr{ka {trajka~ima u “Dnevniku”, {to je i prvi konkretan klip u to~kovima SPS-ovog informativnog monopola. SRS, naravno, ne}e po`uriti da ru{ewem Vlade indirektno i samoj sebi “kopa raku”, jer vremena jo{ uvek nisu tako radikalna da bi ova stranka mogla biti sigurna u svoj uspeh na mogu}im prevremenim izborima. Svoje nezadovoqstvo odnosom [ainovi}evog kabineta prema nacionalnom pitawu, SRS }e zato, verovatno jo{ `e{}e, manifestovati stalnim pritiskom prema Vladi, poku{avaju}i da oreol “Milo{evi}evih satelita” prebaci na ostatak (nesnala`qive) opozicije. Jednokratnim zakopavawem ratnih sekira sa [e{eqem i “odnosom umerenog razumevawa” prema bosanskim Srbima, izme|u SRS i dela opozicije koga personifikuje SPO, u prazan prostor se ubacila (na mesto koje je, do ju~e, bilo rezervisano za Mi}unovi}eve demokrate) Ko{tunicina DSS. No, izme|u “koketirawa” i qubavi jo{ je dug put. Zbog toga se svaka realisti~nost prognoza o opozicionom jedinstvu kontra Vladi mora, pre svega, zasnivati na razvoju doga|aja u Bosni. Drugi, unutra{wopoliti~ki uslov jeste pitawe ho}e li radikali za jednu takvu avanturu, kakva jeste ulazak u otvoren sukob sa Milo{evi}em, na}i dovoqno “patriotskog” partnera u opoziciji. Tu se, prakti~no, i iscrpquje svaki preterani optimizam o skorom padu [ainovi}eve Vlade...” Stana Risti}, u “Politici” od 28. maja 1993, poku{ava da povredi ugled dr [e{eqa na stari, oprobani na~in, uz nekoliko novih detaqa proisteklih iz najnovijih doga|aja tog vremena. I ovaj put sve je zavijeno u oblandu nauke, {to bi trebalo da ubedqivo deluje na ~itaoca i ujedno autora postavi na pijadestal objektivnosti. O ~emu se radi, vidi se odmah iz naslova: “Ko ima pravo da imenuje vojvode”, iznad ~ega se nalazi poja{wewe: “Povodom najnovijih ratnih priznawa”. Podnaslov je glasio: “Na ovim na{im prostorima vojvode su postojale jo{ u sredwem veku, ali su u pam}ewu srpskog naroda ostale one iz Kara|or|evog ustanka. – Vojvoda je mogao da postane samo onaj ko je ostvario izuzetne podvige u ratu. – Jedno su armijske, a drugo ~etni~ke vojvode” “Nedavno promovisawe 18 u~esnika ratova na podru~jima biv{ih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine u zvawe ~etni~kog vojvode i to od strane dr Vojislava [e{eqa, izazvalo je pa`wu javnosti, postavilo se niz pitawa, javile su se dileme oko ovakvog postupka predsednika Srpskog ~etni~kog pokreta u otaybini, kako kod pristalica tog pokreta, tako i kod wegovih protivnika, pa i obi~nih qudi. Kao prvo, postavilo se pitawe – kakva je razlika izme|u pravog (armijskog) i ~etni~kog vojvode? No, da bi se dobio odgovor na ovo, pa i na druga pitawa, vaqalo bi prethodno “zaroniti” u istoriju, da bi se odgonetnulo kad se pojavio termin “vojvoda” i kako se tokom vremena mewalo wegovo zna~ewe. Vojvoda – sinonim za junaka, heroja... – Re~ vojvoda je slovenskog porekla. Zabele`eno je da su u Rusiji, jo{ u devetom veku, ovo zvawe imali komandanti (vo|e) vojni~kih odreda – ka`e \or417
|e Mitrovi},, kustos istori~ar Istorijskog muzeja Srbije. Izvorno, etimolo{ki, re~ vojvoda zna~i, vojskovo|a... U sredwem veku, u Srbiji i Bosni, zvawe vojvode, kako ka`e istori~ar Mitrovi}, imali su zapovednici vojnih jedinica, ali oni koji su bili i upravqa~i na odre|enim, mawim teritorijama. Kod uskoka su postojale vojvode, zapovednici ~eta i nadvojvode, komandanti usko~kih odreda. Od {esnaestog, pa do kraja 18. veka u Crnoj Gori i Hercegovini zvawe vojvode su imali qudi koji su “vodili” (i u rat) plemena... U pam}ewu srpskog naroda ostale su vojvode iz vremena Kara|or|evog ustanka. U to vreme, u srpskoj vojsci, najvi{i ~in je bio vojvoda, odnosno nadvojvoda. Pojam “vojvoda”, u to vreme, zbog izuzetne hrabrosti Kara|or|evih vojvoda, posebno Stevana Sin|eli}a, postao je sinonim za junaka, heroja... Krajem devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka u neoslobo|enom delu srpskih zemaqa, protiv Turaka su se borili gerilski odredi komita. Posebno su bili aktivni u ju`nim delovima Srbije. Da bi se razlikovali od bugarskih komita, po~etkom ovog veka za wih je i od strane Kraqevine Srbije uveden naziv – ~etnici. Va`no je da se zna, ka`e \or|e Mitrovi}, da su onda{wi ~etnici bili dobrovoqci, da im je na~in ratovawa bio gerilski i da im je borba za nacionalno oslobo|ewe bila najvi{i ciq za koji su se samo`rtvovali. Srpski narod pamti ~etvoricu vojvoda U tradiciji srpskog naroda, ipak, izuzetno mesto imaju, da tako ka`emo, ~etvorica velikih vojvoda – Radomir Putnik, Stepa Stepanovi}, @ivojin Mi{i} i Petar Bojovi}. Za razliku od ~etni~kih, ovo su srpske armijske vojvode. Vojvoda je bilo najvi{e vojni~ko zvawe u vojsci Kraqevine Srbije. Odgovaralo je rangu mar{ala u evropskim zemqama. Vojvoda je mogao da postane onaj general koji je ostvario izuzetne podvige u ratu. A to su pomenuta ~etvorica i uradila. U gotovo svim vojnim akademijama u svetu prou~avaju se Kumanovska bitka (Radomir Putnik), Cerska (Stepa Stepanovi}), Kolubarska (@ivojin Mi{i}) i operacije za oslobo|ewe Srbije 1918. (Petar Bojovi}). Mawe je, me|utim, poznato da zvawe po~asnog srpskog vojvode ima i francuski vojskovo|a Fran{ D’Epere... U na{oj javnosti se i sad smatra da zvawe vojvode mo`e da zaslu`i samo neko ko, bar pribli`no, po podvizima, mo`e da se meri sa pomenutim velikanima. No, da ponovimo jo{ jednom, treba razlikovati srpske armijske vojvode od ~etni~kih. – U vreme Drugog svetskog rata bilo je ~etrdesetak ~etni~kih vojvoda. U tradiciji ~etni~kog pokreta je da zvawe vojvode mo`e da dodeli onaj vojvoda koji je najvi{e vremena prveo u zvawu. To su u Drugom svetskom ratu bili vojvoda Ilija Bir~anin (imenovao i vojvodu Mom~ila \uji}a) za zapadni deo srpskih zemaqa, i Kosta Pe}anac, za isto~ni. \eneral Dra`a Mihailovi} je 1943. godine uklonio Kostu Pe}anca, jer je sara|ivao sa Nemcima i po~eo da kompromituje ~etni~ki pokret. Zvawe ~etni~kog vojvode dodeqivao je i onima koji to nisu zaslu`ili. Primera radi, i seoskim kabadahijama – ka`e dr Vojislav [e{eq i sam ~etni~ki vojvoda. [e{eqa je za ~etni~kog vojvodu proizveo najstariji `ivi ~etni~ki vojvoda Mom~ilo \uji}, na Vidovdan 1989. godine. – To [e{eqevo imenovawe nije bilo legitimno. Naime, te godine nije bi418
lo rata na ovim na{im prostorima, niti se [e{eq u nekakvom boju dokazao hrabro{}u, {to je ina~e uslov da bi neko postao vojvoda. Mo`da se vojvoda \uji}, ina~e star i bolestan, upla{io da }e umreti i Srbe ostaviti bez `ivog vojvode. No, i da se [e{eqevo proizvo|ewe u vojvodu prihvati, ovo najnovije imenovawe 18 vojvoda, neprihvatqivo je. Kao prvo, ~etni{tvo ne prili~i ovom vremenu, a drugo – vojvodska titula se ne dobija zarad prenosa lekova s ove, na onu stranu Drine – ka`e Veqko ]uri}, autor “Ilustrovane istorije ~etni~kog pokreta”. [ta na to ka`e [e{eq? “Zvawe su dobili najhrabriji i najsposobniji ~etni~ki komandanti. Ne mislim da je 18 vojvoda veliki broj. To je mera za zna~aj borbe koju vodimo i za podvige koji su u woj u~iweni... Ja imam pravo da promovi{em nove vojvode, jer sam jedini vojvoda koji deluje u zemqi, na rati{tu. Vojvoda \uji} je bolestan, `ivi u Kaliforniji, ne mo`e da u~estvuje u sada{wim oslobodila~kim borbama srpskog naroda”. No, i pored ovako “~vrstog “stava dr [e{eqa, ima i onih koji i daqe osporavaju wegovo pravo da bude vojvoda promotor, jer je vojvoda \uji} jo{ `iv. Opklada za novoimenovane vojvode Novoimenovane ~etni~ke vojvode ne priznaje Veqko ]uri}, autor “Ilustrovane istorije ~etni~kog pokreta”. I ne samo to. ]uri} sumwa i u to da te vojvode ne znaju ~ak ni ~etni~ku tradiciju. Zbog toga, veli, on nudi opkladu. “Nek’ mi otpevaju izvornu verziju pesme ’Sprem’te se, sprem’te ~etnici’ i od mene }e dobiti hiqadu primeraka moje kwige”, ka`e ]uri} i dodaje da je uveren u to ko je dobitnik. Dokle }e regularni oficiri da ~ekaju na odlikovawa? Rasprava oko tuma~ewa ~etni~ke tradicije }e jo{ biti. Neki ve} vele da je dr [e{eq promocijom ~ak 18 vojvoda u neku ruku devalvirao zna~aj te titule. Sa druge strane, u regularnoj vojsci Jugoslavije, mnogi podvizi wenih pripadnika ostali su anonimni i nepriznati. Vojska Jugoslavije ve} godinu dana nije dodelila nijedno vojni~ko priznawe, medaqu, niti orden. Od nadle`nih u Vojsci Jugoslavije poku{ali smo da dobijemo informaciju i mi{qewe o ovome, kao i o eventualnom “povratku” Kara|or|eve zvezde i Medaqe Obili}a kao najvi{ih odlikovawa (ali ne tako da ih dodequje @eqko Ra`natovi} Arkan, ve} dr`ava), zatim o sistemu ~inova, pa i o tome da li treba da se vrati i zvawe armijskog vojvode... Re~eno nam je, me|utim – jo{ nije vreme da se o ovome govori. – ^iwenica je da od 27. aprila 1992. godine nije u Saveznoj Republici Jugoslaviji dodeqeno nijedno, ~ak ni vojno odlikovawe. Naime, tada je prestao da va`i stari zakon o dodeqivawu priznawa, odlikovawa i ordena, a novi jo{ nije donet. Zbog toga predsednik SRJ, iako mu po Ustavu to pravo pripada, ne mo`e da dodeli nijedno priznawe... Pokrenuta je inicijativa da se pomenuti zakon donese, ali se u tome, negde, zastalo. O~igledno je da ovaj posao treba {to pre zavr{iti i to uz pomo} stru~waka, poznavalaca tradicije i ikonografije, ali i onih koji }e predlo`enim re{ewima dati estetsku vrednost – ka`e \uro [ijan,, {ef kancelarije za ordene predsednika SRJ.” Dragan Veselinov oglasio se u separatisti~kom “Monitoru” od 28. maja1993. sa tekstom “Pobjeda topovwa~a” koji je najavqen nadnaslovom “Znaci prepoznavawa”. Ne treba biti posebno inteligentan pa zakqu~iti da je ~i419
tav tekst prokuvan u izuzetno otrovnoj antisrpskoj kuhiwi, ~iji majstori idu tako daleko da svoje zapadne mentore pquju i vre|aju zato {to nisu dovoqno o{tri prema srpskom narodu i wegovim vo|ama. Vojislavu [e{equ, pre svih. Podnaslov je pun ogor~ewa: “Jedino {to su Va{ington, Moskva i Brisel uspjeli odustajawem od Vens-O Ovenovog plana da u~ine jeste ja~awe Karayi}a i [e{eqa” “Lako se mo`e desiti da se cela gu`va u Herceg Bosni zavr{i pobedom srpskih i hrvatskih topova, Zapad se potpuno izgubio. Va{ingtonskim sporazumom o politi~kom priznavawu vojne terenske situacije u Bosni i nagove{tavawem wenog konfederalnog ure|ewa, Zapad je tako trulo kapitulirao da je sada jasno da je on poglavito bio jedan veliki kolektivni blefer. Zapad je od samog starta jugoslovenske katastrofe pravio velike gre{ke od kojih su tri svakako najzna~ajnije: prva, nikada nije podr`ao gra|ansku opoziciju u Srbiji makar ga to stajalo i nekoliko godina strpqewa i ulagawa. Prihvatao je samo Milo{evi}a za svog sagovornika i tako postao zavisan od wegove voqe; druga, Zapad se nikada nije odva`io da silom za{titi princip nepovredivosti granica i nije za{titio Hrvatsku od beogradske agresije niti je hrvatske Srbe za{titio osiguravawem autonomije u woj; tre}a, Zapad nije silom za{titio nezavisnost Bosne i Hercegovine niti je poku{ao da elimini{e nacionalisti~ke stranke iz politi~ke igre. Sve svoje karte je odbacio i upotrebio samo jednu – antisrpsku, ali bez smelosti da Milo{evi}a spoqa napadne tenkovima a iznutra demokratskom opozicijom. Zato se Milo{evi} sa Zapadom igra, a kada i wega prevari Karayi}, onda Voren Kristofer ne zna {ta da radi, a Evropa se smeje. I zavo|ewe sankcija protiv Srbije i Crne Gore je lo{ potez – ali ne samo zbog toga {to one fa{izuju re`ime u Beogradu i Podgorici, ve} i zbog toga {to pola`u nadu u novi populizam: tobo`e }e nezadovoqni narod samogonom da sko~i na Milo{evi}a a Ujediwene nacije }e biti {tab novih mitinga. Jedino {to su Va{ington, Moskva i Brisel uspeli da odustajawem od VensOvenovog plana u~ine jeste ja~awe Karayi}a i [e{eqa. Milo{evi} je ka`wen na najgori na~in, gorima od sebe. Posle pobede “crnog Radovana” na svom tvrdoglavom bosanskom referendumu i Kristoferovog priznavawa politi~kog zna~aja tog plebiscita, Zapad je napravio salto mortale zbog kojeg mu mnogi vi{e ne}e verovati. Nije se osu{io samo Vens-Ovenov plan, odlandarao je i Zapad sa celom svojom kukavi~kom politikom pretwi bez udarca. Sada se Pale ose}aju samostalnim. Osetile su da imaju sopstvenu snagu koju Beograd ne mo`e bez ogromnih `rtava savladati. Nije Karayi} stvorio samo dr`avu nasuprot Izetbegovi}u i Bobanu, on je stvorio dr`avu i prema Beogradu! Beograd bi naravno mogao da je sru{i, ali bi svi ratni politi~ari u Beogradu morali kao izdajnici da se sakriju u pacovske rupe. Presecawe pomo}i Karayi}evim Srbima ratnim provijantom iz Beograda bi ko{talo Srbiju priliva naoru`anih br|ana, besnih, gladnih, nezaposlenih i `eqnih osvete. Brzo bi se na{li zajedno sa svojim precima u Srbiji, kolonistima, [e{eqem i doma}im nacionalistima i mogao bi izbiti ~ist klanovski gra|anski rat me|u Srbima, bez ikakve ideolo{ke pozadine. Bosanci bi razvili zastavu Kara|or|evi}a a Milo{evi} – Nemawi}a, jer sa komunisti~kom ne bi ni 420
iz ku}e iza{ao. Srbi sa Pala zaista mogu proglasiti svoju “Republiku Srpsku” za kne`evinu, pozvati Tomislava Kara|or|evi}a i do posledwih `ivaca iznervirati Milo{evi}a. To je radila i beogradska opozicija sa Aleksandrom. Samostalnost Karayi}eve vlasti se odr`ava na nesposobnosti Beograda da se odrekne ratne politike. Zato bi Karayi} uneo svoju “Republiku Srpsku” u fond Velike Srbije kada mo`e i sam da izigrava velmo`u? Sa konfederalnom Herceg – Bosnom muslimanskom narodu se crno pi{e. Zagreb i Beograd }e, ohrabreni moskovsko-va{ingtonskim uva`avawem politike topovwa~a u Evropi, gwe~iti muslimane sve dok ih ne izbace iz Bosne ili ih ne zakopaju u zemqu. Ne vredi Va{ingtonu ni da poku{a da se moralno izvu~e iz igre naoru`avawem Izetbegovi}a, jer }e Evropa, puna dobrih hri{}ana, podr`ati Zagreb i Beograd da slome muslimansku dr`avu. Ne}e je ovde niko. Nema~koj je interes da preko Hrvatske {to dubqe u|e u balkansko kopno, a Engleskoj i Francuskoj da je zadr`e preko Srbije. A interes je svih wih zajedno da turske {ape zadr`e na Bosforu i ne dozvole im da do|u nadomak Be~a jo{ jedanput. I Tu|man i Milo{evi} su u svetu prihva}eni za sagovornike uprkos svojim mra~nim vladavinama, prihva}eni su jo{ pre va{ingtonske konfederalizacije Herceg-Bosne i Evropa }e im poveriti pravo na novi krsta{ki rat, uprkos voqi Amerikanaca. Izetbegovi} sada iskusuje da se nacionalisti~kom organizacijom i muslimanskim ostrvom u Evropi ne mo`e voditi Bosna i Hercegovina. Ne mo`e se voditi ni sa srpskim niti sa hrvatskim nacionalizmom, ali se pomo}u wih bar mo`e dobiti rat. ^im se rat povede u ime nacionalnih interesa, u Evropi se tada bore stotine godina politi~ke istorije, kulture, mitovi i ispostavqaju se stari nepla}eni ra~uni. Tu muslimani nisu imali {ansu za pobedu. Sa va{ingtonskim sporazumom je pitawe rata u Bosni transformisano u pitawe budu}nosti bosanskih muslimana. Budu li se ovi i daqe tukli, Milo{evi} ne mora da otvara kosovski problem. Budu li Muslimani }utali, opet }e nadrqati, ali }e Milo{evi} morati da br`e otkrije karte na Kosovu – no, to muslimane ne mora da zanima. Beograd je sada zadovoqan, Milo{evi} je ispao golubom prevrta~em, svet ne}e na Bosnu, dobijena je teritorija na ~iju formalizaciju status mo`e da se ~eka, Hrvati su se pobili sa muslimanima i sara|iva}e sa Srbima. Jo{ ako Ujediwene nacije udare sankcije i protiv Hrvatske, Beogradu }e biti jo{ lak{e – mo}i }e da krijum~ari zajedno sa Zagrebom. Beograd plete mre`u na Kosovu, [e{eqevi su ve} tamo. Bi}e incidenata. Ipak je jo{ rano za sukob, Gr~ka se jo{ nije izjasnila. Jedino je ratna beogradska “opozicija” spremna da odmah krene za zovom trube. ^eka se julska `etva p{enice. Bude li hleba, bi}e jasno i {ta }emo sa preostalom naftom i municijom.” Vladimir Jovanovi}, u istom broju “Monitora”, pod naslovom “Paklene la`i” i nadnaslovom “Mo} propagandnih projektila” zloupotrebqava poznatu izjavu dr [e{eqa kako bi se jo{ jednom obra~unao sa Srbima Republike Srpske koji su se usudili da se bore za sopstveni opstanak. Sve je analizirao veliki stru~wak Jovanovi}, kakve su rakete u pitawu, {ta je izjava dr [e{eqa izazvala u Rimu, sve osim jedne bitne ~iwenice: da je dr [e{eq ovim manevrom uspeo da unese pometwu u redove NATO pakta i tako odlo`i ve} planiorano bombardovawe Republike Srpske. Podnaslov je glasio: “ [e{eqeve 421
i Mladi}eve prijetwe famoznim raketama “SS-220”, zagovornici teorije o nemije{awu u bosanski sukob iskoristili su da ratnu psihozu sa jugoslovenskih terena prenesu u Rim i Be~, {to dobija fantasti~ne razmjere” “Mo`da su ratni Srbi kona~no prona{li formulu kojom bi me|unarodnu zajednicu odvratili od vojne intervencije u Bosni? Skoro dvogodi{we kukawe o “izgubqenom medijskom ratu”, jednom (mo`da) nasumice izre~enom prijetwom Vojislava [e{eqa u italijanskoj {tampi, dobija nagli preokret. Pri~a o famoznim raketama “SS-20”, ruske proizvodwe, koje navodno posjeduju Srbi, dobila je gotovo neslu}ene efekte u javnosti, prije svega Italije i Austrije. Vidje}i da je stvar upalila, gen. Mladi} je istu pri~u saop{tio britanskim novinarima, prijete}i da }e bombardovati London! Ve}ina vojnih stru~waka sve to je u prvi mah propratila salvama smijeha, ali su ubrzo u}utali. Wihovi doma}i zagovornici teorije o nemije{awu u bosanski sukob, [e{eqeve i Mladi}eve prijetwe iskoristili su da ratnu psihozu sa jugoslovenskih terena prenesu u Rim i Be~, {to dobija fantasti~ne razmjere. Strah u Rimu Na signal da bi dalekometne srpske rakete mogle da bombarduju Be~, austrijska {tampa od svega je napravila “bombu” usijavaju}i atmosferu ugro`enosti od “podivqalih Srba”. ^ak je i wihov ministar odbrane, Vorner Faflebend, bio prinu|en da se putem televizije obrati javnosti i demantuje opravdanost straha od srpskih projektila. Ne `ele}i, dakako, da izgubi inicijativu, be~ka {tampa donijela je, pored ostalih, izjavu gen. Johana Adolfa Kilmansega, biv{eg oficira NATO-a, koji je rekao da “Srbi imaju rakete ali ne bosanski, ve} srpska armija koja bi mogla da im isporu~i to naoru`awe”. Italija, pak, od sli~nih glasina strijepi jo{ od sredine pro{le godine, nakon {to su wihovi mediji donijeli prikaze o vojnim planovima Srba koji su, u slu~aju sukoba, predvi|ali masovne raketne udare po susjednim dr`avama. Ve} krajem pro{le godine pogotovo gen. Pani} govorio je ne{to o raketama dometa oko 1.000 km, a i sa Romanije su stizale tihe prijetwe Be~u, Rimu i Budimpe{ti. Kako su iste u me|uvremenu postale neprijatno i prijete}e glasne, {ef ma|arske diplomatije, Geza Jesenski, dao je neke izjave relativno pomirqive spram Beograda – pa se u cijeloj pri~i Ma|arska ostavqa na miru. Trenutno je veoma te{ko dati precizan odgovor na pitawe posjeduju li bosanski Srbi i VJ rakete dalekog dometa. Sasvim pouzdano se mo`e re}i da takvih raketa biv{a JNA nije imala. General Pani} je qetos govorio, ne o novim raketama, ve} o dosad nepoznata dva programa za vo|ewe raketa za koje, tvrdio je general, NATO nema odbrambeno rje{ewe. Ali, u me|uvremenu, do{lo je do kontakta VJ i zainteresovanih prodavaca naoru`awa iz inostranstva, pa u tom kontekstu treba posmatrati i sastanak gen. Pani}a sa ruskim oficirima za vrijeme wegove nedavne posjete (tajne) Rusiji i (javne) Iraku. Tako se sada operi{e sa prognozom da bi {esnaest lansiranih raketa “SS-20” nanijele goleme gubitke npr. Italijanima, po{to je [e{eq najavio iskqu~ivo bombardovawe civilnih ciqeva. Bi}e ve} sada sasvim izvjesno da }e, nakon odbijawa Gr~ke, Bugarske, Rumunije i Ma|arske da svoje kapacitete i teritoriju daju na kori{}ewe snagama vojne intervencije na teritoriji biv{e Jugoslavije, Italija biti odsko~422
na daska za jednu takvu eventualnu operaciju. U Italiji se nalazi Ju`na komanda snaga zapadnog vojnog saveza koja je, kao takva, najbrojnija u Evropi i pokriva 4 miliona kvadratnih kilometara. U woj su smije{tene sve operativne komande i logisti~ke ustanove NATO za ju`noevropsko voji{te a u Napuqu je komanda ameri~ke [este flote. U Italiji se daqe stalno nalaze dvije operativne formacije kopnene vojske i jedna ratnog vazduhoplovstva. Od ameri~kih pje{adijskih trupa u Italiji se nalazi operativno-takti~ka grupa (Southern European Task Forca) ~ija je komanda u Vi}enci. Sjeverno od Vi}ence nalazi se, u vazduhoplovnoj bazi Avijano, operativna jedinica ratne avijacije SAD, poznatija kao 40. grupa takti~ke avijacije. Ona je dio 401. vinga takti~ke avijacije, ~iji skvadroni obavqaju locirawe na principu rotacije sa drugim skvadronima 401. vinga, a u sada{woj situaciji ameri~ke snage oja~ane su sa dva dodatna i dva pomo}na skvadrona. Snaga “patriota” Vrlo lako bi moglo da se desi da eventualni srpski dalekometni projektili ga|aju vitalno zna~ajan logisti~ki kompleks u zoni Livorno-Piza, kojom rukovodi 8. logisti~ka komanda. Izuzetan zna~aj, pogotovo pri eskalaciji sukoba, ima tzv. sabirna inferzativna stanica (obavje{tajna djelatnost) smje{tena u vazduhoplovnoj bazi San Vito del Korani, u blizini Brindizija. Tu se nalazi oko 1.800 vrsnih stru~waka koji obavqaju elektronsko i drugo izvi|awe i sre|ivawe podataka. Na tom podru~ju nalazi se i baza Trapani, direktno zadu`ena za avione, koji kontroli{u nebo nad Bosnom i {ire. Italija, osim toga, posjeduje ukupno 51 ratni aerodrom. U operacijama nad bosanskim nebom ve} su ukqu~eni i wihovi borbeni avioni. Anga`ovani su prema vojnim izvorima u Beogradu, 5. ving i 21. trupa sa aerodroma Rimini Miramare sa letjelicima F-104 F. Tu su jo{ 154, 155. i 165. grupa 6, 51. i 36. vinga avijacije sa aerodroma Bre{ia i Sjola del Sole. Ne{to zbog propagande a vi{e, ~ini se, zbog sasvim prakti~nih razloga, Amerikanci su jo{ prije skoro godinu dana po~eli sa razmje{tajima protivraketnih sistema “patriot” u Italiji. Ovaj proizvod ameri~ke firme “Racketon” do`ivio je svjetsku promociju 1991. godine za vrijeme “Pustiwske oluje”. U tim operacijama upotrebqeno je (sa teritorije Izraela i Saudi Arabije) oko 600 projektila takvog tipa. Prema analizi koja je bila dostupna ameri~koj javnosti, 158 “patriota” bilo je upotrebqeno protiv 47 ira~kih raketa tipa zemqa-zemqa. Odmah po okon~awu ratnih operacija, predstavnik Pentagona rekao je da je 45 od 47 misija “patriota” bilo uspje{no, {to predstavqa fantasti~an rezultat od 96 odsto uspje{nosti. Irak je prije po~etka sukoba imao preko 500 takti~kih balisti~kih projektila, sa 30 fiksnih i 36 mobilnih lansirnih rampi. Rakete su bile modernizovane verzije ruskih balisti~kih projektila koje su, bez sumwe, tehni~ki superiorne nad navodnim [e{eqevim “SS-20”. Arsenal su ~inile rakete “Al Abas” (domet 900 km, vjerovatno kretawe 1.500 m, masa bojeve glave 250 kg) i “Al Husein” (domet 600 km, kretawe 1.000 m, a masa bojeve glave 400 kg). Odlagawe akcije Vjerovatno da }e NATO u eventualnoj za{titi Italije koristiti na~in ve} provjeren u “pustiwskoj oluji”, po kojoj }e se eventualno upozorewe o lan423
sirawu srpskih raketa dobijati iz kosmi~ke komande ratne avijacije SAD koja }e te informacije dobijati od satelitskog sistema za upozoravawe tipa “Imejus”. Oni otkrivaju rakete na visini 1.518 km, nakon wihovog starta. Podaci o lansirawu i davawe prvih koordinata startnog polo`aja projektila u realnom vremenskom okviru prenose se preko kopnenih centara za obradu informacija. Tu su tako|e i radarski sistemi koji raketu otkrivaju na daqini od 100 km. Potom na scenu stupaju “patrioti”. Borbeni komplet ovog PVO-sistema obuhvata 4 do 8 lansiranih rampi sa po 16 do 32 rakete, a organizacijsko-formacijska struktura sadr`i obi~no {est bataqona. Wegova daqina ga|awa je 3.000-80.000 m, a visina 60-25.000 m. Kako stvari sada stoje, postoji mogu}nost da fama o srpskim ambicijama da bombarduju Evropu, iako prozai~na i nadasve metafori~na, okon~a nekom vrstom dodatnog razloga za odlagawe vojne akcije u Bosni i produ`avawe tamo{we ratne agonije.” Novinar zagreba~kog “Globusa” Sa{a Lekovi}, 28. maja 1993, jo{ jednom secira pretwu NATO bazama na italijanskoj teritoriji, a kao upu}eni sagovornik iskori{}ena je minorna li~nost sa rubova srpske politi~ke scene, penzionisani general Stevan Mirkovi}. Nadnaslov je bio obiman: “ General Stevan Mirkovi}, predsednik SK-p pokreta za Jugoslaviju, nekada{wi na~elnik general{taba OS SFRJ, u razgovoru za “Globus” prvi put otkriva strogo ~uvane tajne sukoba izme|u [e{eqa i Pani}a, potvr|uje da je general Kadijevi}, uz bombardirawe hrvatskih gradova, htio izbiti na granice Velike Srbije, te najavquje: “Zapo~iwe srpski ratni pohod na Kosovo!” Sledio je jo{ detaqniji podnaslov: “Na Kosovu padaju prve `rtve nacionalisti~ke borbe albanskih i srpskih ekstremista • Izjava generala Mladi}a da }e bombardirati London spada u lo{ oblik specijalnog rata. Ne mo`e on dobaciti niti do beogradske kavane “London” • Kad je rije~ o bombardirawu Zagreba, ne bih bio indiferentan. Nekoliko desetina kilometara nije puno ni za najjednostavnije raketne sustave, niti za avijaciju • Ni s Vojskom Jugoslavije, ni s wenim rukovodstvom nemam ni{ta. To nije vojska kojoj sam ja pripadao • Vojvoda [e{eq je potpuna vojna neznalica, i politi~ki blefer prvoga reda” “Na su|ewu generalu Vladimiru Trifunovi}u, nekada{wem zapovjedniku vojarne JNA u Vara`dinu, zbog predaje, kao svjedok pojavio se i biv{i na~elnik General{taba OS SFRJ, general Veqko Kadijevi}, i tom prilikom uspio zaprepastiti javnost svojim izjavama. On je, naime, kao glavni ciq rata protiv Hrvatske naveo izvla~ewe JNA na granice budu}e Jugoslavije (tj. Velike Srbije), napomenuv{i da bi se i ponovo, kad bi bio u prilici, pona{ao kao 1991. Takvo wegovo svjedo~ewe, kao i sje}awa koja ovih dana objavquje “Politika”, zna~e samo poku{aj da i sam Kadijevi} izbjegne vojni sud i potpunu diskvalifikaciju kakvu su ve} do`ivjeli mnogi wegovi kolege iz nekada{wega vojnog vrha, a zapravo predstavqa uvod u kona~ni obra~un u srpskom vojnom vrhu. Istodobno, predsjednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, uz pomo} medija, a ka`u i dijelova vojnog vrha, zapo~eo je {iroku kampawu protiv aktuelnog na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije, generala @ivote 424
Pani}a, optu`uju}i ga da je kriminalac kao {to je to i wegov sin Goran, nabavqa~ sredstava za VJ (pa i onih na teritoriju BiH), da se vozi u “mercedesu”, da je za trajawa rata sagradio vilu, da je `enu i k}er zaposlio u ustanovama VJ... [e{eqeva optu`nica protiv generala Pani}a sadr`i 12 to~aka, u kojima ga se optu`uje: da je razorio Vukovar umjesto da ga oslobodi, da nije transformirao JNA; da ne poznaje ratnu doktrinu, da etni~ki nije o~istio VJ, da je na funkcijama ostavio dezertere i sumwive kadrove, da nije donio zakon o mobilizaciji, da u slu`bene prostorije pu{ta biv{e generale i dru`i se s wima, da se dru`i s generalom Radinovi}em, ~iji su ro|aci u HDZ-u, da nije optu`io biv{e generale JNA, da je “sakrio” 7,5 milijuna DEM i 450 automobila zaplijewenih u Vukovaru, da je za novac dijelio unapre|ewa, kao {to je unapre|ivao i qubavnike svoje k}eri Dragane. Vrhovni savjet obrane (Slobodan Milo{evi}, Momir Bulatovi}, Dobrica ]osi} i Pavle Bulatovi}, ministar obrane) imenovao je Dr`avnu komisiju koja navode sada ispituje. Srpska javnost tvrdi da je izvorom [e{eqevih podataka bio general Nedeqko Bo{kovi}, glavni obavje{tajac VJ koji je nedavno smijewen. Taj je Bo{kovi} prije toga doveden iz mirovine, dodijeqen mu je generalski ~in, i na to mjesto – {efa KOS-a – bio je postavqen tako {to je, uz pomo} MUP-a Srbije, iz kancelarije doslovno izbacio biv{ega kosovca, generala Acu Vasiqevi}a. Osim Bo{kovi}a, koji se smatra ultranacionalistom i ~ovjekom od iznimnog Milo{evi}eva povjerewa, a za kojega neke dr`e da svoj ured nije niti napustio, u [e{eqevu se grupu ra~unaju jo{ i general Bo`idar Stevanovi}, (zapovjednik Ratnog zrakoplovstva), umirovqeni general Domazetovi} (zadu`en za mobilizaciju), general Vlado Strugar, (zapovjednik Podgori~kog korpusa), general Andrija Bior~evi}, zapovjednik Novosadskog korpusa kojega je [e{eq najprije bio optu`io zbog nekog “mercedesa”, a potom se ispri~ao), trebiwski kamionyija i tamo{wi {ef SDS-a, te potpredsjednik ne~ega {to se zvalo SAO Isto~na Hercegovina Bo`idar Vu~urevi} te biv{i predsjednik krwega Predsjedni{tva Jugoslavije Branko Kosti}, koji je nedavno na izborima istupio kao kandidat crnogorskih ratnih veterana. U Srbiji, me|utim, u tijeku je jo{ jedna afera. Naime, nekada{wi optu`enici u aferi “Opera” (generali Vojislav Radovi} i @ivan Mir~eti}, pukovnik Slobodan Rako~evi}, nekada{wi {ef KOS-a u zagreba~kom Ratnom zrakoplovstvu, te Radenko Radoj~i}, {pijun koji je nekada bio zaposlen na mjestu {efa arhive CK SKH – koji su svi svojedobno bili optu`eni za minirawe @idovske op}ine u Zagrebu i druge teroristi~ke akte, kao i za {verc, kriminal i izdaju Jugoslavije) podigli su optu`nicu protiv dr Branka Kosti}a i 13 oficira. Me|u wima su Stevanovi}, Bo{kovi}, Vasiqevi}, te kosovci umije{ani u wihovu aferu. U toj se optu`nici tako|er govori o kriminalu, klevetama, falsifikatima, zlostavqawima, odavawu tajni, {vercu oru`jem... Krajwi ciq posqedwe runde obra~una u srpskom vojnom vrhu jest kona~no Milo{evi}evo preuzimawe kontrole nad svim va`nim dijelovima srpske vojske (Vojske Jugoslavije), ali i poku{aj poboq{avawa wenog ugleda odbacivawem onih oficira koji se ne uklapaju u sada{wu Milo{evi}evu miroqubivu retoriku, kakvom se nastoji slu`iti pred me|unarodnim javno{}u, nasu425
prot zagovornicima velikosrpstva koji otvoreno zagovaraju nastavak rata. Me|u ove druge spadaju jednako [e{eq, kao i zapovednici srpske vojske u Bosni (Ratko Mladi}) i u “Krajini” (Mile Novakovi}), te niz politi~ara maweg ili ve}eg formata, pa i onih od kojih se to najmawe o~ekivalo, poput dr Vojislava Ko{tunice (predsjednika Demokratske stranke Srbije), koji se nedavno izri~ito zalo`io za intervenciju na Kosovu. Smjene u srpskom vojnom vrhu do sada su se uvijek doga|ale u vezi s pripremama za novu fazu rata, pa ne bi trebalo biti iznena|ewe ako se to uskoro poka`e jo{ jednom, mo`da na Kosovu. Stevan Mirkovi}, general biv{e JNA u mirovini, novinara “Globusa” do~ekao je u prostranoj kancelariji predsjednika Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju (SKPJ), na 13. katu goleme zgrade biv{ega CK SKJ na beogradskom U{}u. Iako je ve}ina katova danas popuwena predstavni{tvima “divqih” tvrtki, ve} se na ulazu osje}a “partijski duh”, koji ni danas nije i{~ezao. Na vrata Mirkovi}eva ureda zalijepqena je – zastava pokojne SFRJ. Iznad generalova stola velika je fotografija u boji Josipa Broza Tita. Me|u novinama na stolu – jedan od brojeva “Globusa”! Stevan Mirkovi} jedan je od inspiratora rata u Hrvatskoj, ako ni~im drugim, ono utemeqivawem SKPJ i onim {to je ta stranka ~inila. S velikim nepovjerewem gleda na najnoviji razvoj situacije, vjerojatno dr`e}i da mu sve to smeta u ostvarewu wegovih strana~kih fantazija o ponovnoj uspostavi Jugoslavije. • Nedavno je javnost bila pomalo zate~ena va{im istupom u beogradskom listu “Vreme”. Govorili ste, naime, protiv Slobodana Milo{evi}a... – Savez komunista Pokret za Jugoslaviju podr`avao je vlast (pa i Slobodana Milo{evi}a kao wena predstavnika) u Srbiji i, kasnije, u SRJugoslaviji, dok je ona zastupala jugoslavensku i socijalisti~ku opciju. Na{i su ~lanovi na izborima u prosincu 1990. tako i glasali. Me|utim, partije na vlasti u Srbiji i u Crnoj Gori podlegle su nacionalizmu i (poput vlasti u drugim jugoslavenskim dr`avama) po~ele su u praksi restaurirati kapitalizam. Mi smo ih stoga javno osudili. U vi{e sam navrata u novinama upozoravao aktuelnu vlast na opasnost od porasta nacionalisti~kih i {ovinisti~kih snaga. Ali, govorio sam gluhima! No, i ovakva je vlast boqa od one koja bi se mogla uspostaviti ako nam se na grba~u popnu Vojislav [e{eq, Vuk Dra{kovi}, Mirko Jovi} i wihovi ~etnici. Tada bi za pripadnike drugih naroda i narodnosti do{lo zlo vrijeme. • U vrhu SKPJ je supruga Slobodana Milo{evi}a, prof. dr Mirjana Markovi}. Je li ona doista u politi~koj opoziciji spram svoga supruga, ili je to samo wihova lukava igra? – Mira Markovi} je ideolog SKPJ. Wezin javni anga`man u zemqi i svijetu, a osobito wena kritika desnih skretawa u Milo{evi}evoj Socijalisti~koj partiji Srbije, pokazuju da nije rije~ ni o kakvoj igri, nego o borbi razli~itih shva}awa. Na to ne utje~e wezin obiteqski status. Upravo to je jo{ jedan razlog za po{tovawe i ugled koje ona u`iva u ~lanstvu SKPJ, a i u jugoslavenskoj i svjetskoj javnosti. • SKPJ bila je stranka koja se aktivno ukqu~ila u podsticawe rata protiv Hrvatske. [to o hrvatskoj vlasti mislite danas, kad je Hrvatska me|unarodno priznata zemqa? 426
– Isto ono {to i svi koji u Hrvatskoj misle svojom glavom: da je reakcionarna, {ovinisti~ka, nacionalisti~ka, da ne upotrijebim jo{ te`e izraze. Tada, vjerujem, ovaj intervju ne bi bio objavqen. • Nekada{we hrvatsko rukovodstvo SKPJ, ~iji je najpoznatiji eksponent Boro Mikeli}, danas djeluje u Beogradu. Recite, djeluje li SKPJ i u Hrvatskoj, ili u svijetu, kao klasi~na politi~ka emigracija? – SKPJ u Hrvatskoj legalno je registriran, po zakonima RH, i slu`beno ima pravo djelovati poput ostalih stranaka, {to i ~ini gdje god je to mogu}e. Naime, poslije bomba{kog napada na sjedi{te SKPJ u Hrvatskoj 1991. godine, dio rukovodstva, zbog opasnosti od progona i ugro`avawa `ivota, pobjegao je u Beograd, kao {to su u~inili i mnogi drugi gra|ani Hrvatske. Oni danas rade ovdje. Nema sumwe da u poboq{awu op}e politi~ke klime na jugoslavenskim prostorima vidimo i priliku za aktivniji rad i komunista u Hrvatskoj. Napomiwem da svojim Statutom i Programom komunisti u Hrvatskoj zastupaju humanisti~ke, demokratske, jugoslavenske ideje... Ina~e, {anse za politi~ki uspjeh na{e stranke najve}e su upravo tamo gdje se danas ratuje ili tamo gdje rat samo {to nije zapo~eo. • SK-PJ svojedobno je u svoje ~lanstvo primio najvi{e qudi koji su pripadali organizaciji SK u JNA, uspostaviv{i se, me|u ostalim, kao vojni~ka partija. Stoga je SKPJ zagovarao opstanak SFRJ, ali mnogi su oficiri JNA na politi~kim skupovima nastupali s pozicija koje su ru{ile bilo kakav vid zajedni{tva. Potom su u ve}ini sudjelovali u napadima na hrvatske gradove, ubijaju}i civile i uni{tavaju}i civilne objekte. To je posve suprotno od tvrdwi da se Armija i SKPJ “bore na strani naroda”. – Tvrdim da je JNA, pa i wen vojni vrh, od svih dru{tvenih institucija najdu`e ostala jugoslavenskom, i da je u praksi tako djelovala. Me|utim, to~no je i to da se u presudnim trenucima i JNA podijelila na nacionalnoj osnovi. Od tada, postupci jedinica JNA i postupci zapovjednika nose karakteristike te podjele. SKPJ osu|ivao je ekstremiste i me|u Hrvatima i me|u Srbima. Osu|ivali smo one {to su se naoru`avali i ubijali. Tra`ili smo od JNA u to doba da podjednako {titi i hrvatski i srpski narod. Na pona{awe JNA utjecalo je i to da je Hrvatska istupila iz Jugoslavije, da je izvr{ila secesiju, i da je razoru`avawem milicije u srpskim krajevima svima jasno stavila na znawe kakve su joj namjere prema srpskom stanovni{tvu koje je, pak, htjelo ostati u Jugoslaviji. Kad je rije~ o ratnom djelovawu, te{ko je spomiwati samo ono {to je ~inila jedna strana. Ina~e, ovo i nije rat u kojemu se sudaraju dvije vojske. Pravoga sudara nikada i nije bilo. Ovdje sve zara}ene strane napadaju uglavnom uni{tavaju}i civilne objekte i ubijaju}i stanovni{tvo. Zatim etni~kim ~i{}ewem zauzetih teritorija ostvaruju ratne ciqeve... Ono {to nam nedostaje, to su objektivna obja{wewa doga|aja koja bi pomogla zaustavqawu negativnih historijskih procesa i uspostavqawu trajnog mira. A za to su, pak, sposobni samo qudi jugoslavenske orijentacije. • Na su|ewu biv{emu zapovjedniku Vara`dinskog korpusa, generalu Vladimiru Trifunovi}u, general Kadijevi} naveo je da su postojali planovi za povla~ewe JNA iz Hrvatske, i planovi za weno raspore|ivawe na granice no427
ve Jugoslavije. Koje su to granice? Zar granice zami{qene Velike Srbije? – Onaj Kadijevi} kojega sam poznavao dok smo zajedno radili smatrao je granice SRFJ jugoslavenskim granicama. U trenutku kad se Hrvatska odlu~ila odcijepiti, {to su Srbi u “Krajini” odbili, logi~no je bilo radi izbjegavawa oru`anog sukoba – da JNA uspostavi tampon zonu na podru~ju kojim su ve} vr{qali i ~etnici i usta{e `edni krvi. To, naravno, nije trebala biti nikakva granica dok se dogovorom naroda, uz pomo} me|unarodne zajednice problem ne rije{i. To je javno predlagala i na{a stranka, a ja sam osobno nekoliko puta o tome govorio u novinama. Ja, i svi mi u SKPJ, i danas mislimo da se pitawe Srba u Hrvatskoj mo`e rije{iti samo u okviru Hrvatske, ali Hrvatske koja }e biti u Jugoslaviji. Granice koje je zacrtao [e{eq – i ne samo [e{eq, ve} sve nacionalisti~ke partije u Srbiji – nikada nisu postojale kao stvarna ideja u srpskom narodu u Hrvatskoj, niti u srpskom narodu uop}e, pa ni danas. Moramo priznati da su Srbi najdu`e istrajali kao Jugoslaveni, a ta ideja `ivi u ve}ini Srba i danas. • Tada{we su Kadijevi}eve izjave danas “unaprije|ene” do apsurda, on sam postao je puno radikalniji. Istodobno, [e{eq govori kako Vojska Jugoslavije raspola`e “SCUD-ovima FF 22”, prijeti bombardirawem Kr{koga i Italije, general Ratko Mladi} najavquje bombardirawe Londona, a general Novakovi} najavquje bombardirawe Zagreba. Mislite li da su oni i srpska vojska zaista u stawu u~initi takvo {to? – Ovoga trenutka ne mogu ni{ta re}i o Vojsci Jugoslavije, ne zato {to ne bih htio, nego stoga {to s tim vojnim rukovodstvom nemam, niti `elim imati, bilo kakve veze. To nije vojska kojoj sam ja pripadao. Sve izjave Vojislava [e{eqa morate uzeti s rezervom. On je potpuna vojna neznalica, a politi~ki – blefer prvoga reda. Izjava generala Mladi}a spada, u osnovi, u lo{ oblik specijalnog rata. Ne mo`e on dobaciti ni do beogradske kavane “London”! Kad je rije~ o napadu na Zagreb, ne bih bio tako indiferentan. Jer, udaqenost od nekoliko desetaka kilometara od linije fronte nije velika ni za najjednostavnije raketne sustave, ni za avijaciju. Naravno, nitko ne bi `elio da se to dogodi i da se rat pro{iri. Svi bismo `eqeli da Srbi iz “Krajine” u Zagreb {aqu robu a ne rakete i bombe, i obratno. Ako bude druk~ije, ne bih volio mirno piti kavu u zagreba~koj “Esplanadi”. Kad sami sebe ocjewujemo, `eqeli bismo biti boqi i qep{i. No, u osnovi mislim da je Veqko Kadijevi} imao snage da barem poku{a spasiti zemqu od kaosa. Za{to nije bio dosqedniji, i koliko je uop}e mogao, je li to mogla izvesti Armija ve} na~eta nacionalizmom – te{ko je re}i. • Srpske i jugoslavenske vojne i politi~ke strukture neprestano potresaju skandali. ^esta su i ubojstva i samoubojstva, organiziraju se razli~iti sudski procesi, a mediji su prepuni me|usobnih optu`bi zbog “izdaje” i kriminala. U najnovijoj aferi “vojvoda” [e{eq zbog kriminala optu`uje zapovjednika Vojske Jugoslavije @ivotu Pani}a i wegova sina. – Ne mislim da je sve to poprimilo zabriwavaju}e razmjere. U op}em rasulu dru{tva i pada morala, ni vojska ne mo`e ostati po{te|ena. Nije to slu~aj samo s Vojskom Jugoslavije, ve} sa svim vojskama koje su nastale na dana{wem jugoslavenskom prostoru, pa – kao {to vidite – i sa snagama Ujediwenih naroda u Jugoslaviji. 428
• I s vama u vezi govori se o aferi oko prodaje nekretnina i preprodaje oru`ja? – To~no je, o tome su pisali neki beogradski listovi. Znate, ako vas danas netko `eli ubiti, to ne mora u~initi pi{toqem. Sada se to ~ini uz pomo} tiska. Trudim se, me|utim, to stoi~ki podnijeti. U demantiju sam rekao da osnivawe nekih mojih trgova~kih poduze}a ne bi bilo lo{e u nekom drugom, mirnijem vremenu. Naravno, kad bih imao novca. A sa 500 dolara ulo`enih u banku Dafine Milanovi} – {to mo`ete zapo~eti? Taj je novac sada sporan. • Kakav politi~ki i vojni razvoj situacije o~ekujete na prostoru biv{e Jugoslavije? – Mi Jugoslaviju ne priznajemo kao biv{u! Ona je za nas i daqe – Jugoslavija. Naravno, to mnogima izgleda kao utopija, ali wena obnova jedini je spas za sve. Ina~e }emo se me|usobno poubijati toqagama. Jo{ }e nas neko vrijeme nacionalisti~ka opcija sve dubqe gurati u bratoubila~ki rat. To }e trajati sve dok u me|unarodnome javnom mwewu ne prevlada humanisti~ka i demokratska opcija gledawa na jugoslavensku krizu. Tada }e, uz pomo} svijeta, istinske narodne i jugoslavenski orijentirane snage me|u nama dobiti priliku za uspostavqawe trajnog mira i za po~etak obnove zajedni~koga `ivota. • U posledwe se doba sve vi{e o tome govori kako me|unarodna zajednica te`i restaurirawu Jugoslavije, barem onoliko koliko je to mogu}e. Jesu li to ideje za koje se zala`e i SKPJ? Ne dr`ite li da je svaka ideja o jugoslavenskoj dr`avi nerealna, nepotrebna i pogre{na? – Eto, vidite da i qudi u svijetu misle kao mi. Jugoslavija ne samo da je mogu}a, nego je i nu`na. Bez we nas o~ekuju desetqe}a bratoubila~kih i drugih sukoba. Naravno, Jugoslaviju ne mogu ponovo stvoriti oni koji su je rascijepili. U popisu stanovni{tva iz 1981. godine vi{e od milijun stanovnika izjasnilo se Jugoslavenima. Mislim da ih je i danas mnogo. Mi }emo stvoriti novu Jugoslaviju. Me|u tim su qudima i komunisti. Na{ utjecaj danas nije velik, ali u novije doba on posvuda raste.” Tih dana je {tampa bila prepuna {pekulacija kojima su dovo|eni u vezu dr Vojislav [e{eq i Ratko Mladi}. Tako je “Borba” od 20. maja 1993. objavila ~lanak Nenada ^anka pod naslovom “Odani srpstvu” protiv “lojalnih Srbiji”. Logi~no, najistaknutiji separatista zapadno od Beograda u svom pisawu pri`eqkuje gra|anski rat u Srbiji , a ~itaocu takvu mogu}nost dokazuje izmi{qotinama. Podnaslov deluje prili~no sugestivno: “Srbi na Srbe – stvarno ili nemogu}e”. U “godinama ludila” koje pre`ivqavamo, ovo {to se ovih dana doga|a jedino se mo`e definisati kao finale apsurda. Rukovodstvo Srbije je kumovalo nizu ratova, raspadu Jugoslavije, smrti stotina hiqada qudi i mnogim drugim zlima i neda}ama. Me|utim, tek je posledwi “napad mirotvorstva” Slobodana Milo{evi}a realno doveo Srbiju na ivicu gra|anskog rata. O gra|anskom ratu u Srbiji se pri~a odavno, i to uglavnom motivisano filozofijom da “se sve mora zavr{iti tamo gde je i po~elo, u Srbiji”. Problem je sve vreme u tome {to se nisu mogle definisati potencijalne strane u jednom takvom ratu i {to se stalno u predvi|awima polazilo od pretpostavke da bi sukob obavezno morao biti izme|u “pozicije i opozicije”. Niko nije pomi{qao na “mangupe u wihovim redovima”. 429
Srbija nikada nije definisala odnose sa “Republikom Srpskom Krajinom” i “Republikom Srpskom”. Ti prostori formalno nisu u sastavu SRJ, {to po definiciji zna~i da su izvan SRJ, to jest da su to prostori drugih dr`ava. Uprkos tome, uobi~ajena je praksa da se vojnici sa tih prostora slobodno kre}u po SRJ u uniformama svojih vojski, a ~esto i naoru`ani. Iz toga sledi da odnos prema tom inostranstvu nije isti kao i prema nekom drugom, jer nikada (Bogu hvala!) nisam u svojoj zemqi video nijednog naoru`anog vojnika druge dr`ave osim wih. (UNPROFOR se ionako ne ra~una). A, onda je do{lo do politi~kog sukoba. “Predsedniku RS” je onemogu}en ulaz u SRJ, (a wegovim vojnicima nije), SRJ vi{e ne}e vojno pomagati RS. Vojska RS kao i ostali `ivaq }e po~eti da sve vi{e trpi. Jedini ko ih je podr`ao u wihovoj “pravednoj borbi”, je predsednik Srpske radikalne stranke, koji je u to ime ve} organizovao i gigantske mitinge podr{ke. [ta }e uraditi “vojvoda Mladi}” kada po~ne da zbog odsustva podr{ke iz SRJ trpi poraze na rati{tu? Gde on mo`e da se povu~e osim preko Drine? Jasno je da }e ga tamo do~ekati “vojvoda [e{eq” sa istomi{qenicima kao i svi oni koji su se u Srbiji izja{wavali na referendumu o Vens-Ovenovom planu 1516. maja 1993. I {ta kad onda dve “vojvode” (pra}eni tenkovima i pe{adijom) krenu na Beograd “da {ire istinu o Republici Srpskoj”. Kada krenu da ra{~iste ra~une sa “mawe kvalitetnim Srbima koji su izdali srpski narod, u biv{oj BiH”? Uostalom, kada se mo`e pretiti Londonu i Va{ingtonu (do kojih se ne mo`e ni sti}i ni dobaciti), {ta se tek mo`e raditi Beoradu kada se godinu dana ve} ve`balo na Sarajevu. Deo jedinica Vojske Jugoslavije (sna`no u posledwe vreme indoktriniranih srpsko-nacionalisti~kom mitomanijom) izvesno bi se prikqu~io “kvalitetnim Srbima”. Policija bi se tako|e podelila po istom sumanutom principu na “snage lojalne Srbiji” (umetni~ko ime Slobodana Milo{evi}a) i “snage odane srpstvu” (radni pseudonim osovine Karayi} – Mladi} – [e{eq). Te “snage” bi se izme|u sebe poubijale sa nevi|enom surovo{}u kao morbidni dokaz da od samog po~etka u ovim ratovima nisu ni bili u pitawu ni “Srbija” ni “srpstvo” ve} da je sve ovo do sada bila samo beskrupulozna borba za vlast. Jasno je da bi “snage odane srpstvu” prevladale. Uprkos nevi|enoj ve{tini Televizije Srbije da o~igledne poraze pretvara u pobede, te{ko bi bilo objasniti gledaocima da wihova do ju~e “ugro`ena bra}a sa leve obale Drine” sada predstavqaju opasnost za Srbiju kojoj se mora suprotstaviti oru`jem. Mobilizacije rezervista bi listom bile bojkotovane, a oni koji bi ipak bili uhva}eni be`ali bi iz straha ili im se predavali. Ogroman talas izbeglica bi krenuo prema zemqama zapadne Evrope i Americi. Da li bi se susret u Beogradu zavr{io Milo{evi}evim bekstvom iz zemqe ili te{kim pogodbama, u ovom trenutku ~ak nije ni va`no. Na putu prema Beogradu {irio bi se strah i teror a neistomi{qenici u usputnim mestima bili bi i fizi~ki likvidirani. Evo {ta inostrani vojni posmatra~i ka`u o snazi mogu}ih strana u sukobu: Vojska Jugoslavije raspola`e sa dvadeset divizija ili oko 100.000 qudi, 1.000 tenkova i isto toliko oklopnih transportera, kao i sa velikim brojem artiqerijskih oru|a i minobaca~a. Me|utim, VJ ima ozbiqne probleme sa kvalifikovanim kadrom a osobito je slaba u pogledu pe{adije kao i u sadejstvu pojedinih rodova vojske. Vazduhoplostvo pati od hroni~ne nemogu}nosti servisirawa vazduhoplova. 430
Oru`ane snage RS raspola`u sa 70.000 dobro uve`banih qudi, 300 tenkova (uglavnom T55), 200 oklopnih transportera i preko 500 artiqerijskih oru|a. Poznata je saradwa sa [e{eqevim paravojnim formacijama naro~ito prilikom etni~kih ~i{}ewa u isto~noj i severnoj Bosni. Sankcije me|unarodne zajednice koje se sve striktnije sprovode, a verovatno }e biti uvedene i dopunske, samo idu na ruku ovakvom razvoju stvari. Unutar Srbije raste nezadovoqstvo “trpqewem izolacije zbog tvrdoglavosti bosanskih Srba”. U RS (zbog smawewa pomo}i) raste nezadovoqstvo “zbog izdaje”, a glad kuca na sva vrata. Milo{evi} posle propasti ambicioznog sna da preuzme SFRJ preko preuzimawa SKJ i neuspeha preuzimawa “skra}ene Jugoslavije” sada ne mo`e vi{e da ka`e ni da zastupa “interese svih Srba”. Sada vlada jo{ samo izmu~enom Srbijom. Da li to zna~i da je wegov slede}i korak u smawivawu ambicija “povratak u bazu”, to jest u beogradski komitet (ovaj put bi se to zvalo Beogradski pa{aluk)? Da je sada “ono vreme”, [e{eq bi se ovih dana “obesio u zatvoru” ili “stradao pri poku{aju bekstva”. Ili bi, “tragi~no nastradao prilikom neobja{wive saobra}ajne nesre}e”. Nema [e{eqa, nema “do~eka” Mladi}u. Pitawe nije da li bi se Milo{evi} na to u slu~aju potrebe odva`io ve} da li to vi{e uop{te mo`e da uradi. Nauk je jasan. Nijedno upotrebqeno politi~ko sredstvo se ne iscrpquje u prvom postignutom ciqu ve} nastavqa da `ivi dok se prirodno ne istro{i. Nije u pitawu samo jedan ~ovek ve} cela zemqa i milioni qudi. Gra|anski rat u Srbiji se mo`e spre~iti samo hitnim stvarawem vlade nacionalnog spasa, zabranom rada fa{isti~kim strankama, hitnim pregovorima sa me|unarodnom zajednicom i depolitizacijom Televizije. U protivnom }e “nebeski narod” to zaista i postati.” Milo{ Vasi}, u “Vremenu” od 31. maja 1993. godine, popuwava redovnu rubriku ovih novina “Vojska Jugoslavije” tekstom “Dozvolite da se operemo” {to je parodija na poznatu emisiju posve}enu vojsci “Dozvolite da se obratimo”. Li~nost dr [e{eqa pomiwe se u ~lanku i to samo da bi se pod znak pitawa dovela wegova principijelnost. Vasi} ~itaocu nudi kao dokaz wegove neprincipijelnosti pretpostavku da se za mahinacije generala @ivote Pani}a znalo “gde treba”, pa ga ~udi kako to da tek sada reaguje dr [e{eq. Na taj na~in direktno insinuira povezanost lidera srpskih radikala sa krugovima vlasti, {to je podvala koja je sistematski ugra|ivana u podsvest gra|ana Srbije tog vremena. U podnaslovu je istaknuto slede}e: “Generali Kadijevi} i Ayi} pali su `rtvom slovena~ko-hhrvatskog debakla JNA, okon~anog Vensovim planom; general @ivota Pani} pada `rtvom bosanske kataklizme i potmule borbe za kontrolu nad Vojskom Jugoslavije, a u prisustvu Vensovog i Ovenovog plana. Izbor izvr{ioca presude pokazuje istan~ani smisao za poni`avawe potro{enih qudi; rukopis je prepoznatqiv...” “Kada je – pre ne{to vi{e od godinu dana, iako nam se ~ini da su vekovi pro{li – gen. @ivota Pani} postao v.d. ministra odbrane gen. Blagoja Ayi}a, dakle vr{ilac du`nosti vr{ioca du`nosti, bilo je to pod lo{im zvezdama (ne misli se na crvene petokrake). Naime, po~etkom aprila 1992. gen. Pani} iz svog jo{ jednostrukog v.d. stawa na~elnika General{taba daje ~uvenu izja431
vu o tome kako }e JNA u Bosni i Hercegovini ostati “jo{ pet do sedam godina najmawe”. To mu je bilo re~eno da ka`e, jer je polupredsedni{tvo krepane dr`ave moralo da umiri Srbe u Hrvatskoj, kojima je bilo obe}ano da }e JNA bdeti nad wima odmah iza bosanske granice, na Strmici povrh Knina. Ne treba iskqu~iti i mogu}nost da je gen. Pani} u to iskreno verovao; svi su verovali, osim gen. Ratka Mladi}a, koji je – po obi~aju – bio boqe obave{ten od svih drugih. JNA je mogla da ostane u BiH, ali nije htela; da je ostala, rata ne bi bilo, a dogovor Milo{evi}-Tu|man (Karayi}-Boban, ko voli) o bratskoj podeli Bosne propao bi. Politi~ki kontekst u kome se gen. @ivota Pani} javqa na ~elu JNA tako|e je klizav: traje ~istka generala, `rtveni jarac je najtra`enija specijalnost u vojsci, lista kandidata je poduga~ka, a jedan mladi major je tada izjavio za “Vreme” da }e se “ovoga puta riba ~istiti od glave”. Raspolo`ewe je mladotursko, pristup crnoruka~ki, mada sa slabo savladanim gradivom: Apisove ~izme ispale su prevelike... Gen. dr Vuk Obradovi}, sva~iji kandidat za novog ministra odbrane i predvodnik istoimene dinastije, biva oduvan jer je igrao “tropa” (ambicije i reklama) i nestaje bez traga. Onaj kog je Dobrica ]osi} uzvisio iznad Nikole Pa{i}a iza{ao je na kraj i sa tim. General @ivota Pani} bio je idealni izbor za premo{}ewe krize: simpati~ni bonvivan koga pot~iweni vole, vojni~ka majka, vispreni Moravac (legenda ka`e da je jednom prilikom “na{timovao” broj ka`wenih vojnika u svojoj jedinici u Pan~evu, ne bi li dobio neku nagradu) i oficir sa borbenim iskustvom (kakvim-takvim – iz Vukovarske operacije, na`alost, kako }e se videti...). Jednom re~i – idealna li~nost za prelazni period. Politi~ka isku{ewa: Iskustva prethodnika gen. Pani}a bila su pou~na. General Kadijevi}, automatski sumwiv ekstremnim nacionalistima (Imo}anin iz me{anog braka, Jugosloven po uverewu), do`iveo je da mu Milo{evi}evi demonstranti pred zgradom SSNO vi~u “usta{a”! Gen. Blagoje Ayi}, favorit srpskih nacionalista (“Ime Ayi} Blagoje/Meni vrlo drago je”; narodna pesma) do~ekao je da bude oteran, a da se niko od obo`avalaca i ne osvrne za wim. Poruka je bila jasna: radite kako Pa{i} ka`e, ina~e Solunski proces. Glavna prednost novog polo`aja gen. @ivote Pani}a bila je {ok od izvla~ewa JNA iz Bosne i Hercegovine i tzv. transformacija JNA u VJ, koja je ispala na kraju kao i transsupstancija. SK Srbije u SPS. General Pani} je tenkista, dakle oficir koji razume slo`enost i me|uzavisnost vi{e nego {to se to ina~e o~ekuje od aktivnog vojnog lica. Sankcije od 31. maja 1992. uskoro dolaze i gen. Pani}u moralo je biti jasno da je Vojska Jugoslavije u takvim okolnostima na du`i rok mrtva. Re~ je ipak – o modernoj i savremeno opremqenoj armiji, sa relativno modernim sistemima naoru`awa, zavisnoj od uvoznih komponenti (na primer, mlazni motor “Rolls Royse Viper” na koji lete svi avioni doma}e proizvodwe ne kupuje se u budimpe{tanskim samoposlugama). O me|uzavisnosti sa delovima vojne industrije koji su ostali u biv{im jugoslovenskim republikama i da ne govorimo. Pojava prezimewaka Milana Pani}a i zao{travawe odnosa izme|u Milo{evi}a i ]osi}a, crnogorska premi{qawa i mr~ewa, predstoje}i vanredni izbori i sve ve}a muka s Bosnom dovode gen. Pani}a u razumqiva isku{ewa. On je razumeo Milo{evi}evu strategiju sa JNA: vu}i za nos na tanak led, `edne preko vode, 432
sve dok oru`ane snage ne budu srozane na nivo politi~ke bespomo}nosti i eliminisane kao potencijalna konkurencija u “Budu}oj dr`avi”, kako to voli da zove gen. Kadijevi}. U Milo{evi}evim neprilikama gen. Pani} uo~ava svoju priliku. Po~iwe da se zbli`ava sa prezimewakom Milanom i sa predsednikom i vrhovnim komandantom Dobricom. [ta vi{e, privatno razgovara sa Vukom Dra{kovi}em, na u`as vaskolikog nebeskog srpstva. Izbori su prilika za kurtalisawe od nezgodnog saveznika i gen. Pani} zauzima neutralno lojalan stav, koriste}i se svakom prilikom da se zakliwe na vernost Dobrici ]osi}u koji je – ipak, makar i samo formalno – vrhovni komandant. To rade i neki drugi generali: gen. Vladimir Stojanovi}, komandant Beogradske armije, na primer (napad dr [e{eqa na wega pro{log ~etvrtka vaqa posmatrati u toj svetlosti). Predsednik ~ija je strepwa bila dubqa od nade, me|utim, nije odoleo zovu prve qubavi: uskrativ{i podr{ku Milanu Pani}u, razbiv{i jedinstvo opozicije, on je izvukao tepih ispod nogu svog na~elnika General{taba. Sudbina @ivote Pani}a bila je zape~a}ena jo{ pred izbore u decembru 1992. iz razloga “kolebqivosti i nepouzdanosti”. On je bio svestan opasnosti: na jednom koktelu za novinare, krajem decembra, posle izbora, upadqivo napadno je prisutne dopisnike upozoravao da ne “pi{u o tome kako mi poma`emo na{u srpsku bra}u u Bosni i Hercegovini”, iako ga niko ni{ta nije pitao. Bila je to jasna poruka: nisam “izdajnik srpstva”, kako me neki ve} zovu. Ishod izbora obele`io je i novu fazu u politi~kim izjavama gen. Pani}a – fazu preporo|enst u tvrdo srpstvo. Sve ~e{}e govori jezikom “nebeskim”, mada pazi da ne obe}ava pomo} Vojske Jugoslavije u slu~aju vojne intervencije velikih sila u BiH. Posledwi intervju gen. Pani}a (dat 12. maja listu bratske biv{e Crvene armije “Krasnaja zvjezda”) pokazuje znake nekonzistentnog razmi{qawa: “Bosanski Srbi”, veli gen. Pani}, “nisu odustali od Vens-Ovenovog plana, od mirovnog procesa; naprotiv, oni se i daqe zala`u za wegovo sprovo|ewe”. Zatim general po~iwe da podu~ava Rusiju wenim interesima: “Mi smatramo dado sada uloga Rusije u uspostavqawu mira na Balkanu nije odgovarala wenim objektivnim geopoliti~kim i geostrate{kim interesima... Uzroci tome su razumqivi, ali neprihvatqivi.” Zatim se bavi “istorijskom blisko{}u i vekovnim savezni{tvom sa majkom Rusijom – kako kod nas sa qubavqu zovu va{u zemqu”... “Mi smatramo da je Jugoslavija predwi kraj odbrane Rusije...” Sve je to bilo uzaman: presuda je bila gotova, a egzekutor odre|en. Egzekucija: Divqewa dostojan smisao za poni`avawe svojih `rtava (pogledajte samo lice Radomana Bo`ovi}a na TV, kad se pojavi) novi Pa{i} je pokazao i ovoga puta. Nepogre{ivim ose}awem odabran je upravo dr Vojislav [e{eq. Moralna ~istota koju on brani mo`e se uporediti samo sa parlamentarnom demokratijom u kojoj g. Ra`watovi} mo`e da bude narodni poslanik; obe su samo izrugivawe i karikatura. Naravno da je gen. Pani} u~inio neoprostivu gre{ku pustiv{i prvo svog sina da trguje s vojskom, a kasnije da mu diktira izjave za javnost (kako ka`u neki izvori). Principijelnost dr [e{eqa, me|utim, ostavqa mesta za razna pitawa: za{to ne primewuje isti ar{in na sve, na primer; za poslove mla|eg Pani}a znalo se gde treba jo{ davno, za poslove nekih drugih generala bliskih dr [e{equ znalo se tako|e. Krivi~na prijava protiv gen. Bo{kovi}a, na primer, navodi ono {to se znalo od po~etka: 433
niz brqotina po liniji afere “Opera” i nestanak povelike sume novca i odre|ene koli~ine oru`ja; tri stana, plata i penzija istovremeno tokom nekoliko meseci; odavawe vojnih i slu`benih tajni, a radi li~nog interesa itd. Tako dobro obave{tena li~nost kao {to je dr [e{eq morala bi znati i o poslovima gen. Domazetovi}a, na primer, prema kojima su poslovi porodice Pani} skoro naivni. Ali, gen. Domazetovi} radio je ono {to dr [e{eq zamera gen. Pani}u da nije radio: etni~ki je ~istio Vojsku Jugoslavije tako priqe`no da je gen. Pani} morao da interveni{e i ukine wegova nare|ewa. I{~ekivawe: Da je gen. Pani} politi~ki mrtav, videlo se iz ispravke Slu`be za informisawe General{taba VJ upu}ene onima koji su – kao i na{ list – propustili da uo~e zna~ajnu razliku: General{tab, a ne wegova Slu`ba za informisawe izdao je saop{tewe u kome se dr [e{eq optu`uje da je izgubio pamet izgubiv{i gen. Bo{kovi}a. I ta je poruka jasna: ne me{ajte nas s wima. Tako se prvi put u istoriji JNA/VJ jedna podru~na slu`ba javno ogradila od svoje nadre|ene komande; ali, kako ka`u Amerikanci, jednom mora da bude i prvi put... Na~elnik General{taba je, dakle, oti{ao i ostaje mu da zadovoqewe tra`i preko redovnog suda, tu`bom za klevetu protiv dr [e{eqa. Takvih tu`bi ve} ima toliko da se nadle`ni sud odlu~io da ih sve spoji u jedinstven postupak, kome se pro{le nedeqe pridru`io i gen. @ivota Pani}. Dr [e{eq nije se od toga potresao (ima imunitet), mada ~ovek nikad ne zna kada }e mu tepih biti izvu~en ispod noga, kako ka`u Hercegovci. Ostaje i{~ekivawe oko naslednika. Dr [e{eq napadima na gen. Vladu Stojanovi}a nastoji da suzi izbor kandidata. Gen. Stevanovi} kandiduje se otvoreno; spremio je ka`u celu novu garnituru i ekipu, mada ne ka`u je li i gen. Bo{kovi} u woj. Sam protok vremena od imenovawa Dr`avne komisije pa do rezultata dovoqno je ilustrativan: odnosi snaga izjedna~eni su. Na~elnik Slu`be za informisawe General{taba VJ puk. Qubodrag Stojadinovi} otvoreno je pro{le nedeqe optu`io Srpsku radikalnu stranku za ambiciju da preuzme kontrolu nad oru`anim snagama. Za tako ne{to – istini za voqu – postoje uslovi: birokratsko-karijeristi~ki deo oficirskog kora primi}e dr [e{eqa kao glas gospodara, po{to gospodar – po obi~aju – uzvi{eno }uti, a svaki karijerista zna da je uvek boqe preterati u lojalnosti i tvrdo}i, nego u sumwi i liberalnosti. Kada novi na~elnik General{taba bude imenovan, sve }e biti mnogo jasnije: i unapred i unazad.” Filip [varm u istom broju “Vremena”, u ~lanku sa nadnaslovom “Optu`be” i naslovom “Vukovarski rekvijem”, poku{ava da prikrije svoju netrpeqivost prema dr [e{equ izvesnom dozom humora, naravno na ra~un omra`enog mu srpskog nacionaliste. To je sve {to bi se moglo re}i o ovom tekstu, osim jo{ jednog, pomalo iznena|uju}eg zapa`awa. Kako to da je “Vreme” posvetilo toliko prostora dr Vojislavu [e{equ ako je on toliko nebitna li~nost, kako se to trude da isfabrikuju ideolozi i manuelci “Vremena”? Kvalifikacije u podnaslovu su tipi~ne za tu vrstu manuelaca: “Nesretne u~esnike opsade Vukovara (1991) prosvijetlio je vojvoda Vojislav [e{eq saop}ewem da, gle ~uda, general Pani} nije “oslobodio” Vukovar, ve} ga je primjenom pogre{ne ratne taktike “razorio” i pri tom proar~io silnu municiju. Nije grad trebalo “osloba|ati” tako kako je “osloba|an”, s tolikim raza434
rawima i `rtvama, pogotovo me|u civilima, ve} se sve moglo, vi{e ili mawe, obaviti i uz pomo} specijalnih jedinica. O~ito da je lider srpskih radikala dobio napad naknadne pameti ili naknadnog zamje}ivawa. Naime, takvo {to nije mu na um padalo dok se u maskirnoj uniformi {epurio po vukovarskom rati{tu, niti dok je na prvoj godi{wici “oslobo|ewa” }askao s legendarnim “oslobodiocem” bolnice majorom [qivan~aninom.” “Optu`ba da je Vukovar “razoren do temeqa” koju je izgovorio jedan od najtvr|ih Srba s ovu stranu Drine, iako je usmjerena prema generalu @ivoti Pani}u, zapravo poga|a cjelokupni vojnu i paravojnu srpsku vrhu{ku. “Najve}a pobjeda nad usta{ama” nakon koje je, prema generalu Kadijevi}u, “hrvatskoj vojsci slomqena ki~ma”, time je zapravo obezvrije|ena. Grad je zauzet tek kad je potpuno uni{ten, {to prakti~no zna~i da zauzeto nije zapravo ni{ta – tek gola, hladna, kamena ledina. Ako oru`je mo`e imati ~ast, vojvoda [e{eq ju je svojim napadom na generala Pani}a uskratio srpskom oru`ju. Naime, ispucati tone i tone granata svih mogu}ih kalibara na grad, a sve da bi se spasili Srbi koji se u wemu nalaze, do`ivjeti debakl s oklopnim vozilima na ravni~arskom terenu (samo na Trpiwskoj cesti bilo je oko tridesetak uni{tenih tenkova i transportera) i, kona~no, pored neuporedivo nadomo}nije tehnike i potpune zra~ne nadmo}i, imati vi{e `rtava od suprotne strane, poraz je bilans tromjese~ne opsade Vukovara. Potom neiskori{}avawe – sre}om – inicijative koja se otvorila nakon kona~nog zauzimawa iskasapqenog grada, {to }e re}i prodor prema Osijeku i Vinkovcima, te wihovo opkoqavawe, dovelo je i sa vojne, a ne samo sa qudske ta~ke, u pitawe cjelokupni smisao vukovarske operacije. Jer to je bila pretpostavka na koju su ra~unali svi – od novinskih vojnih komentatora, Glavnog sto`era ZNG, do Osje~ana i Vinkov~ana. Mnogi od wih su u tim trenucima napu{tali svoje domove i kretali prema Zagrebu, bje`e}i kako su smatrali – od izvjesne sudbine Vukovaraca. Prema nekim procjenama, u najkriti~nijim danima u Osijeku je ostalo samo oko 10.000 qudi; rovovi za odbranu ostatka isto~ne Slavonije kopali su se oko \akova i Na{ica (tridesetak kilometara zapadnije), a Branimir Glava{, komandant grada, kada je u jednom kriznom momentu shvatio s koliko malo qudi raspola`e, skinuo je bombu s opasa~a i po~eo se wom udarati po {qemu tako da je odjekivala ~itava kancelarija. Ipak, tada{wa JNA je stala. Da li se na Vukovaru iznurila, pa naprosto nije mogla daqe – kako se to u Hrvatskoj tvrdilo – ili je bilo posrijedi balkanska trgovina “qudskim du{ama” (slijedi srpsko povla~ewe iz djelova zapadne Slavonije i zauzimawe tih krajeva od ZNG prakti~no uz pleh muziku), ili je razum po~eo preovla|ivati? Sarajevsko primirje potpisano mjesec dana kasnije, potom i rat u BiH, prepustili su razoreni grad zaboravu. Vukovar je i danas, godinu i pol nakon svog sravwivawa sa zemqom, avetiwski grad ruina. Wegovi jedini stanovnici su oni “oslobo|eni” Srbi koji nemaju gdje da odu. Iako se sada{wi na~elnik General{taba ne mo`e amnestirati od razarawa Vukovara – sam se pohvalio da je “pobio zastavu” – upadqivo je odsustvo na vojvodinoj listi bilo koga drugog tko je, tako|er, ni{ta mawe, zaslu`an za stradawa toga grada. Ovdje se misli, prije svega, na generala Bo`idara Stevanovi}a, komandanta RV i PVO, ~iji su avioni, za vrijeme vukovarske bitke, od pet dnevnih borbenih dejstava dva imali nad Vukovarom. 435
Izbacili su bezbrojne kasetne bombe i “krma~e”, poslije kojih bi malo {to ostalo ~itavo. Vojvoda ne pomiwe ni generala Andriju Bior~evi}a, ni mnoge druge, npr. terence poput majora [qivan~anina koji ni najmawe nisu propustili dati svoj doprinos razarawima. ^u|ewu nema mjesta po{to svi oni spadaju u vojvodino “ozra~je” promi{qawa nacionalne politike, a Vukovar i wegova tragedija tek u domen dnevne politi~ke kombinatorike. Uostalom, kao i bezbrojni le{evi razbacani po blatwavim jugoslovenskim rati{tima.” Samo dan posle “Vremena”, dnevna novina “Borba” donosi tekst koji svojim sarkazmom i ironijom nadma{uje [varma. Dr [e{eq se nije obazirao na uvrede iz ~lanka pod naslovom “Juna~ko srce i poslani~ki imunitet”, koji je potpisao Miroslav Mikuqanac. Nadnaslov je poprili~no tendenciozno obja{wavao o ~emu se radi:“[e{eqeve nove ~etni~ke vojvode”. Podnaslov je pravi izlog autorovog nerazumevawa situacije u kojoj je `iveo srpski narod zapadno od Drine: “Broj `ivih ~etni~kih vojvoda pove}ao se tokom ovog maja sa dva na dvadeset. Oni koji su bili zabrinuti za zdravqe i uticaj starije dvojice, Mom~ila \uji}a i Vojislava [e{eqa – sada su mirni. Oni ironi~i ka`u da je to jedina proizvodwa koja u sankcionisanoj zemqi do`ivqava porast.” “Kada je, leta 1989. \uji} promovisao [e{eqa u ~etni~kog vojvodu, rat u Jugoslaviji jo{ nije bio na vidiku i mnogi su taj gest shvatili kao anahron poku{aj da se do|e do publiciteta. Vojvodi [e{equ, me|utim, rata nije nedostajalo. Wegovi su se dobrovoqci, pod crnom zastavom sa natpisom “sloboda ili smrt” tukli sa biv{om bra}om sve od Kupe pa do Drine. I mada tradicija ka`e da je jedino Mom~ilo \uji} jo{ uvek mo`e imenovati vojvode, [e{eq je zakqu~io da je on jedini prisutan na rati{tima, {to je 13. maja rezultiralo skupom na Romaniji, gde je vo|a srpskih radikala promovisao osamnaest novih ~etni~kih vojvoda. Prose~an novokomponovani ~etni~ki vojvoda star je 38 i po godina, ima sredwu stru~nu spremu, seoskog je porekla, ukqu~en u srpsko-hrvatsko-muslimanske sukobe od samog po~etka, ~lan je Srpske radikalne stranke, ima bradu ili bar brkove. Skoro svaki drugi novi vojvoda poslanik je u nekom od jugoslovenskih parlamenata. Jedan od wih (Qubi{a Petkovi}) ~ak je i potpredsednik srpske Skup{tine, Tomislav Nikoli} je {ef poslani~ke grupe radikala, a Milika ^eko Da~evi} je ~lan odbora Savezne skup{tine za bezbednost. Preostali su, tvrde upu}eni, biv{i oficiri JNA, koji su vrlo brzo po izbijawu rata – pustili brade (“shvatili da to nije vojska koja }e se dosledno boriti za srpske interese na srpskim zemqama”). Vojislav [e{eq ne `eli da pri~a o detaqima iz biografija najistaknutijih ~etni~kih boraca, jer – kako ka`e – “skoro sve {to su imali da ispri~aju o sebi, oni su rekli tamo gde se brani srpstvo”. Progla{avawe novih vojvoda, ukqu~uju}i i sve~anu zakletvu i miropomazawe, obavqeni su na Romaniji 13. maja, neposredno pred referendum u Republici Srpskoj. Desetine kamera stranih televizija zabele`ilo je taj ~in. Jedan francuski novinar rekao je da je “ekstremnom desni~aru [e{equ to jedini na~in da privu~e pa`wu javnosti i da podstakne stanovni{tvo na odbacivawe Vens-Ovenovog plana”. [e{eq ne misli tako: “Mi smo svakog 13. maja tamo gde je najte`e, pro{le godine u Vukovaru, ove na Romaniji. Pa nije vaqda trebalo da se sa onim psihopatama jurimo po Ravnoj Gori”? 436
Za razliku od vojvoda nekada{we vojske Kraqevine Srbije (u kojoj je to bilo najvi{e zvawe – ravno mar{alskom), ~etni~ke vojvode su bili dobrovoqci koji su se izuzetno istakli juna{tvom. Vojvode u vojsci Kraqevine Srbije mogli su postati samo najistaknutiji generali, dok je ~etni~ki vojvoda mogu}e postati i sa ni`im ~inom, majorskim ili pukovni~kim na primer. Za one koji smatraju da su ~etnici paravojska, evo kako polo`aj ovih jedinica u vojsci Republike Srpske obja{wava Slavko Aleksi} jedan od novih vojvoda, u listu “Javnost”. – Mi nosimo kokardu jer smo potomci Nemawi}a. Mi smo sada regularna jedinica, koja nosi naziv Novosarajevski ~etni~ki odred, u sastavu IV bataqona. Priznajemo komandu, izvr{avamo nare|ewa, sve {tima, nije bilo nijednog nesporazuma sa komandom srpske vojske. To je tako od posete gospodina [e{eqa. Do tada je bilo povuci-potegni. ^ak je bilo i hap{ewa mojih qudi. Potom je do{ao Vojo, izgladili su se odnosi, dobili smo platu za dva mjeseca i sada je sve u najboqem redu”. Progla{avawe novih vojvoda do`ivelo je i nekoliko osporavawa. Veqko \uri}, autor “Ilustrovane istorije ~etni~kog pokreta” smatra da ni [e{eq ni wegovih 18 mla|ih “kolega” ne zaslu`uju “vojvodstvo”. On je ~ak spreman da se kladi da niko od novovojvoda ne zna izvorni tekst ~etni~kog evergrina “Sprem’te se sprem’te ~etnici”. Vojislav [e{eq odgovara: “Ja to mo`da nisam zaslu`io, ali eto, tako je mislio ~ovek koji ima pravo da progla{ava ~etni~ke vojvode. Gde bi nas dovelo kada bi za sve qude razmi{qali da li su zaslu`ili da budu ono {to jesu”? Ako je ovako pisala srpska {tampa (srpska samo u geografskom smislu), {ta o~ekivati od arhineprijateqa. Hrvati su svoje oglede redovno objavqivali, a glavna `rtva im je isto tako konstantno bio dr [e{eq. Uvek se wegov lik provla~io u wihivim pisawima, ~ak i kad mu nije data glavna uloga. Tako je “Vijesnik” od 2. juna 1993. godine objavio ~lanak pod naslovom “Kako je “padao” ]osi}” i nadnaslovom “Skup{tina “SRJ” smijenila predsjednika dr`ave”. Naravo, znaci navo|ewa nisu slu~ajno stavqeni iznad pada i jo{ mawe slu~ajno iznad skra}enice SRJ. I podnaslov je bio pun navodnika: “Optu`nica po [e{equ koju su “progutali” poslanici: ]osi} tajno pregovarao s usta{kim re`imom, dopustio Milanu Pani}u da pusti iz zatvora “ratne zlo~ince” i predao poluotok Prevlaku Hrvatskoj; [ipovac to “potkrijepio” ]osi}evom navodnom izjavom “kako ga mnogi prijateqi pitaju {to ~eka, kada iza sebe ima vojsku” Pro{lotjedni sastanak Dobrice ]osi}a s predstavnicima vojnog vrha stajat }e ga funkcije {efa dr`ave i politi~ke karijere, jer je taj korak shva}en kao wegov poku{aj da izvr{i vojni udar, ocijewuju promatra~i u Beogradu nakon skup{tinskog izja{wavawa u ponedjeqak nave~er. Vojislav [e{eq, poslanik Srpske radikalne stranke, tijekom rasprave u Skup{tini iznio staru optu`nicu na ra~un ]osi}a, ponavqaju}i da je tajno pregovarao s usta{kim re`imom, dopustio Milanu Pani}u da pusti iz zatvora “ratne zlo~ince” i predao poluotok Prevlaku Hrvatskoj. [e{eq je dodao kako je predsednik “SRJ” vodio dr`avnu politiku, iako je to u nadle`nosti vlade, omalova`avao Skup{tinu, a svojim savjetnicima dao neustavne ovla437
sti. [e{eq je podsjetio Dobricu ]osi}a na wegovo obe}awe da }e podnijeti ostavku ako na izborima ne pobijede “wegovi politi~ki puleni” te ga pozvao da dato obe}awe i ispuni. Kakve veze s vojskom? Prave razloge za smjewivawe ]osi}a iznio je slijede}i govornik u jugoslovenskoj skup{tini Nedeqko [ipovac. Prema wegovim rije~ima, ]osi} je na zatvorenom sastanku s predstavnicima vojnog vrha iznio neke neto~ne kvalifikacije. Ustav je ]osi} nazvao “brionskim” i osporio wegovu koncepciju, izrazio je sumwu u mogu}nost funkcionisawa dr`ave, ukazao je na “slovenski sindrom” tj. na opasnost od crnogorskog separatizma i kritizirao ja~awe republi~kih milicija. No, vrhunac svega, po kazivawu [ipovca je ]osi}eva navodna izjava “kako ga mnogi prijateqi pitaju {to ~eka, kada iza sebe ima vojsku”. To pokazuje, zakqu~io je [ipovac, da ]osi} `eli nekim “brzim putem” rije{iti krizu u zemqi, ne po{tuju}i ustavne odredbe o odnosu predsjednika i vojske, {to je navodno izazvalo “zabunu u vojnom vrhu”. Predsjednik Ustavne komisije Ratko Markovi} potkrijepio je optu`nicu navode}i formalno pravne propuste koje je navodno napravio predsjednik Dobrica ]osi}, osnivawem savjeta za dr`avnu politiku i nekim drugim pogre{kama. Umjesto da se pona{a kao simbol dr`ave, on se pona{ao kao vr{iteq dr`avne vlasti, kazao je Markovi} i zatra`io ]osi}evo razrje{ewe s du`nosti predsjednika “SRJ”. Crnogorski “odmak” Predstavnik Socijalisti~ke partije Crne Gore Sr|an Darmanovi} rekao je da nije impresioniran iznijetim razlozima i izrazio ~u|ewe {to su radikali protiv ]osi}a jer su wihovi ciqevi isti. Darmanovi} je nastavio da je razlika u tome {to radikali o tome govore otvoreno, a ]osi}u u ovom trenutku vi{e odgovaraju diplomatske i politi~ke metode. On je podsjetio na ]osi}evu ulogu rodona~elnika “tragi~nog i preskupog programa Velike Srbije”, pa nalazi da ima pravde u tome {to ba{ [e{eq tra`i wegovu ostavku. Za Darmanovi}a je tako|er sporan odnos ]osi}a prema Crnogorcima i Crnoj Gori. ]osi}, prema Darmanovi}evim rije~ima, ne priznaje crnogorsku naciju, govori o woj kao o “izmi{qotini, Titovom proizvodu” i prijeti gra|anskim ratom onima koji bi poku{ali Crnu Goru u~initi samostalnom. O takvim pitawima, rekao je predstavnik crnogorskih socijalista u jugoslovenskoj skup{tini, mo`e odlu~iti samo voqa naroda, iznad koje ne mogu biti ni ]osi} ni armija. “Ostao ili ne ostao na funkciji, za nas nema kolebawa. Crna Gora `eli takvog predsjednika federacije koji }e po{tivati wene nacionalne i dr`avne posebnosti”, kazao je na koncu Darmanovi}. ]osi}a su kao rodoquba vatreno branili poslanici iz crnogorske Narodne stranke, a poslanici iz vladaju}e stranke u Crnoj Gori rekli su, da }e se uzdr`ati od sudjelovawa u dono{ewu odluke o {efu dr`ave. Izrazili su iznena|ewe {to nitko nije znao da }e to biti na dnevnom redu, zatim `aqewe {to se o ]osi}u govori u wegovoj odsutnosti te se izjasnili protiv dono{ewa naglih odluka. Radikali – mo}nik s bi~em Kako se doznaje, u trenutku kada je rasprava o ]osi}u stavqena na dnevni 438
red skup{tinskog zasjedawa, predsjednik je pismeno izvije{ten te je dobio jedan sat da se odazove pismenom pozivu na sjednicu, no ]osi} se nije pojavio. Predstavnici oporbenih stranaka Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke, optu`ili su vladaju}e socijaliste da popu{taju [e{equ, zatim da podr`avaju “anarhiju, dr`avu kriminala i izolaciju od svijeta”. Oni su poru~ili socijalistima da ih to ne}e spasiti od [e{eqa, kada na wih same do|e red. Predstavnik Srpskog pokreta obnove nazvao je [e{eqa “usta{kim agentom” te kazao kako mu je nalogodavac Frawo Tu|man. Dragoqub Mi}unovi} predsjednik Demokratske stranke pozvao je socijaliste da javno glasaju protiv ]osi}a, jer }e na taj na~in “staviti ta~ku na svoju politiku, za koju znamo da je nije vodio ]osi}, nego onaj ~ije ime se ne smije spomenuti u skup{tini”. Mi}unovi} je ukazao na implikacije “ovog udara” na unutarwem i vawskom planu, a uz ostalo rekao da se radikali pona{aju kao “mo}nik koji bi}em tjera sve predsjednike dr`ave”. Odgovaraju}i na primjedbu radikala da je ]osi} kriv za pismo koje je pisao sudionicima skupa bosanskih Srba u Bijeqini, Mi}unovi} je rekao da su pismo, uz ]osi}a pisali Milo{evi} i Bulatovi} te upitao {to je sa wihovom odgovorno{}u, ako je to pismo ocijeweno pogre{nim. (Hina)” Ivan Stani{i} je, u “Balkan ekspresu” od 4. juna 1993, objavio ~lanak pod naslovom “[e{eq ubio srpske policajce”, {to je zaista ogroman bezobrazluk za tako mali i neugledni list koji je odavno uga{en. Konstrukcija na kojoj su mu pozavideli mnogo ozbiqniji neprijateqi dr [e{eqa po~iwe nadnaslovom “Ko stoji iza ubistva policajaca u Glogovcu”, a produbqava se podnaslovom: “Specijalne paravojne jedinice Srpske radikalne stranke organizovale napad na patrolu milicije u Glogovcu. Da li je Milika ^eko Da~evi} komandovao paqbom na vozilo MUP-aa?” “Kako “Balkan ekspers” nezvani~no saznaje, iz izvora bliskih Kontraobave{tajnoj slu`bi Vojske Jugoslavije, teroristi~ki napad na patrolu MUPa Srbije u Glogovcu organizovao je specijalni odred Srpske radikalne stranke! Ideja o napadu na miliciju potekla je li~no od lidera SRS Vojislava [e{eqa, da bi se na taj na~in potpalio fitiq gra|anskog rata na Kosovu i aktuelna srpska vlast optu`ila za nesposobnost. U planirawu ove teroristi~ke akcije, [e{eq je ostvario i li~ne kontakte sa biv{im ministrom inostranih poslova Hrvatske, Zdenkom [krabalom, koji je odobrio da se radikali snabdeju oru`jem i municijom iz rezervi ZNG. Operacijom dotura vojne pomo}i radikalima rukovodio je Miroslav Tu|man, sin predsednika Hrvatske i direktor Ureda za za{titu ustavnog poretka odnosno tajne policije Hrvatske. Plan koji je odobren za vreme [e{eqevog boravka na Romaniji bio je jasan: ako do|e do sukoba izme|u Srba i Albanaca na Kosovu o~ekuje se intervencija ameri~kih trupa, a u tom slu~aju bi Hrvatska, svim vojnim efektima, napala Republiku Srpsku Krajinu i osvojila svoje “povijesne teritorije”. ^eko vo|a terorista? Izbor punkta na kojem }e se obaviti napad prepu{ten je {efu radikala za Kosovo i Metohiju, Miloradu Jevri}u, ina~e saveznom poslaniku. Izme|u Uro{evca, Vitine i Gwilana, koji su u{li u u`i izbor, ipak je odlu~eno da se napad izvede u Glogovcu, zato {to se o~ekivalo da }e tu najlak{e do}i do 439
sukoba naoru`anih Srba, ~lanova SRS i Albanaca, {to je trebalo da poka`e kako se Milo{evi}eva vlast na Kosovu raspada. Jedinicu za napad na milicijsko vozilo okupio je li~no Milika ^eko Da~evi}, uglavnom iz sastava qudi koji su se “prekalili” u Bosni. Me|u wima su bila i trojica u~esnika u otmici muslimana iz voza na pruzi Beograd-Bar, februara ove godine u stanici [trpci. ^eko Da~evi} je objasnio svojim qudima da su svi milicioneri u kombiju Albanci i da na wih treba pucati tako da niko ne ostane `iv. Da bi sve bilo precizno izvedeno, Da~evi}evi qudi su se uo~i napada preobukli u albanska odela i stavili bele ke~i}e na glave. Rugovini dokazi Me|utim, kako saznajemo, neposredno posle napada na milicijsko vozilo, u Pri{tinskom korpusu je primqen, na sopstven zahtev, lider albanskih partija, Ibrahim Rugova, koji je nepobitno dokazao vojnim vlastima da wegovi qudi ne raspola`u municijom kalibra koji je upotrebqen u Glogovcu, jer se radi o municiji malog kalibra 5,56, koji je u upotrebi jedino u delovima ZNG, koji koriste ilegalno uvezeno oru`je singapurske proizvodwe (“SAR”). Bila je to te{ka optu`ba na ra~un radikala, koji su ve} du`e vreme u ilegalnim kontaktima sa predstavnicima hrvatske vlasti, jo{ otkako je po~ela wihova me|usobna saradwa protiv muslimana u Bosni. Prema informacijama kojima Balkan ekspres raspola`e iz Pri{tine, narodni poslanik @eqko Ra`natovi} Arkan priprema se da postavi poslani~ko pitawe u Skup{tini Srbije i tra`i formirawe posebnog anketnog odbora kome }e predo~iti nepobitne dokaze o ume{anosti Srpske radikalne stranke u masakr u Glogovcu.” U istom broju “Balkan ekspresa” objavqen je jo{ jedan ~lanak koji na sli~an na~in baca qagu na dr [e{eqa. Ispod teksta sa naslovom “[e{eq naru~io batine” nije bilo potpisa, {to je neobi~no, jer je prethodno pisawe bilo daleko otrovnije od ovog, {to se jasno vidi i iz podnaslova: “Balkanski {pijun iz Savezne skup{tine bio je svedok kada je lider radikala, Vojislav [e{eq naru~io od svog poslanika – boksera da nokautira poslanika SPO Mihajla Markovi}a.” “Naime, revoltiran diskusijom Markovi}a, [e{eq se ispo~etka smejao, a zatim besno iza{ao u hodnik, gde se ve} nalazio poslanik Branislav Vaki}. Na o~igled ostalih poslanika, prvi “vojvoda” pri{ao je drugom “vojvodi” i ne{to mu {apnuo. Sve se zatim dogodilo brzo. [e{eq se vratio na svoje mesto u sali, a Mihajlo Markovi}, koji je zavr{io diskusiju, iza{ao je na hodnik i naleteo na pesnicu poslanika Branislava Vaki}a. Ne{to kasnije, izlaze}i na sporedna vrata Skup{tine, [e{eq je novinarima izjavio da nema pojma ko je udario Markovi}a – neki wegov poslanik, ili neki poslanik SPS-a. Iz dobro obave{tenih izvora saznajemo da je predsednik Milo{evi} s ogor~ewem primio informaciju o nezgrapnom pona{awu socijalista i radikala prilikom smewivawa Dobrice ]osi}a. [e{eqevo boksovawe u Skup{tini samo je dolilo uqe na vatru, pa je slika o jugoslovenskom parlamentu jo{ crnija. Zbog toga “vojvoda” [e{eq ve} ima scenario “va|ewa”. Kako doznajemo, on }e strogo ukoriti Branislava Vaki}a, smeniti ga sa mesta poslanika i postaviti na neko visoko mesto u samoj stranci. Za uzvrat 440
Vaki} ne}e re}i {ta mu je Voja {apnuo u skup{tinskom holu.” Tre}i ~lanak iz istog broja “Balkan ekspresa”, od dva prethodnika razlikuje se samo po naslovu, naboj ostaje isti. U tekstu “Hrvatski ludak i hercegova~ki uskok haraju Srbijom” nepotpisani autor se poziva na nekakav “Komitsko - ~etni~ki pokret” iz Kragujevca kao vrlo zna~ajan faktor koji daje svoj sud o dr [e{equ. Glupo, ali ipak objavqeno. “Komitsko ~etni~ki pokret “Vojvoda Vuk” iz Kragujevca negodovao je posle divqa~kih ispada socijalista i radikala u Saveznoj skup{tini. “Narod je tim poslanicima ukazao poverewe na izborima, veruju}i da }e uspe{no u parlamentu re{avati narodne `ivotne probleme. Me|utim, oni su to poverewe opravdali time {to su u Skup{tini urlali, lajali i organizovali bokserske me~eve” – ka`e se u saop{tewu Komitsko ~etni~kog pokreta i apeluje da se ne dozvoli da se Skup{tina Jugoslavije pretvori u “Ma~ekovu Skup{tinu”. “Osu|ujemo sileyijski i mu~ki napad jedne rastrojene osobe, poslanika Branislava Vaki}a, biv{eg boksera koji svoje neuspehe na bokserskom ringu sada poku{ava da nadoknadi u skup{tinskom holu na poslaniku Mihajlu Markovi}u, kome je naneo i telesne povrede opasne po `ivot. Komitsko ~etni~ki pokret “Vojvoda Vuk”, koji ima borce {irom rati{ta srpskih republika, apeluje na poslanike da se urazume i okrenu re{avawu problema na{e zemqe a posebno gra|ana koji su dovedeni na ivicu bede i gladi, dok uva`eni poslanici primaju milionske li~ne dohotke za nerad i hoh{tapleraj. Komitsko ~etni~ki pokret osu|uje i druge aktere koji pozivaju narod na bunt, pqa~ke, ucene i ubistva u Jugoslaviji. Vinovnici tih pretwi su poznati. To su: samozvani vojvoda od zar|ale ka{ike, Vojislav [e{eq, koji nije Srbin ve} Hrvat i hercegova~ki “uskok” Vuk Dra{kovi}. Vlast blagonaklono gleda na vr{qawe sumanutog Vojislava [e{eqa, frustrirane osobe za koju smo u vi{e navrata tra`ili da joj nadle`ni organi odrede meru le~ewa zatvorenog tipa na du`i period.” Zagreba~ki “Vijesnik”, od 4. juna 1993, nastavqa da pre`iva smenu Dobrice ]osi}a. Nadnaslov “]osi} o svom smjewivawu” nagove{tava da je ustupqeno dosta prostora biv{em predsedniku, koji je odjednom drag Hrvatima, ako te emocije nisu samo bile prikrivane. Naslov “Dr`avni udar staqinista” precizno odre|uje na ~ijoj su strani usta{e, ovde u Srbiji. U podnaslovu se izdvaja stradanije Vuka Dra{kovi}a: “Vuk Dra{kovi} osu|en na dva mjeseca zatvora. U sukobima s policijom stradalo petnaestak novinara. Bulatovi} nije negirao da u Srbiji, pa i u Crnoj Gori, postoje (neimenovane) politi~ke snage koje misle da }e do politi~kih ciqeva lak{e do}i vojnim putem”. “Vuk Dra{kovi}, vo|a najja~e srbijanske oporbene stranke Srpskog pokreta obnove, osu|en je u srijedu na dva mjeseca zatvora zbog sudjelovawa i poticawa demonstracija protiv srbijanskog re`ima, pi{e beogradska “Borba”, a wenu informaciju prenosi wema~ka novinska agencija DPA. Prema istom izvoru, osu|eni su i Dra{kovi}eva supruga Danica i nekoliko wegovih najbli`ih suradnika Beogradske demonstracije, koje su s utorka na srijedu prerasle u velike uli~ne nerede, bile su i prilika da srbijanska policija sredi “stare ra~une” 441
s novinarima, komentira list “Borba” podatak da je od izuzetno jakog policijskog nasiqa i upotrebe palica nastradalo petnaestak novinara i fotoreportera. Prvi su na udaru bili predstavnici Nezavisnog sindikata RTV Beograd, koji su prije dvije godine kao nepodobni dobili otkaze. Lazaru Lili}u, nezavisnom novinaru, slomqena su dva rebra, a na wega se obru{ilo ~ak pet policajaca. On je no} proveo u policijskoj stanici, a dru{tvo mu je pravila kolegica Milica Pe{i}, koja je tako|er ozlije|ena. Nastradala su i dvojica fotoreportera beogradskih “Ve~erwih novosti”, ina~e lista bliskog i Slobodanu Milo{evi}u i Vojislavu [e{equ, koje su policajci tukli i nogama i palicama, bez obzira {to su se predstavili kao novinari “Ve~erwih novosti”. Dvojica novinara lista “Politike”, dvojica s Radija 202, dvojica iz Dra{kovi}eva lista “Srpska re~” i jedan novinar “Borbe” tako|er su uhi}eni i no} su proveli u zatvoru. Ina~e, u krvavim demonstracijama poginuo je jedan policajac, a tridesetak je osoba raweno, me|u wima osam iz vatrenog oru`ja. Politi~ko smaknu}e Dobrice ]osi}a, prema pisawu wema~kog tiska, pokazuje da su ultranacionalisti~ke snage u usponu. Pri toj ocjeni nitko u svijetu ne zaboravqa ~iwenicu da je ]osi} zapravo rodona~elnik velikosrbijanske politike. Me|utim, ]osi} je u proteklih godinu dana pokazao suzdr`anost prema duhovima koje je sam prizvao i proizveo, htio je ograni~iti posqedice izolacije Srbije i posqedice sankcija, a zalagao se, ~ini se iskrenije od Milo{evi}a, za prihva}awe Vens-Ovenovog mirovnog plana za BiH. Zasad se jo{ ne zna {to Slobodan Milo{evi} i wegov glasnogovornik Vojislav [e{eq pripremaju kao dodatni paket optu`bi “ocu nacije” Dobrici ]osi}u. Sam ]osi} je, navodno, javnosti uputio pismo, s obja{wewem da mu je to jedini na~in jo{ preostao da ka`e svoju verziju istine. U tom pismu javnosti, koji prenosi Glas Amerike, ]osi}, me|u inim, ka`e: Za{to sam smijewen s du`nosti predsjednika republike dr`avnim udarom koji je preko parlamenta izvr{io Milo{evi}, uz pripremqenu potporu [e{eqa? Zato {to Slobodan Milo{evi} vi{e nije mogao podnositi moje suprotstavqawe wegovoj despotskoj samovoqi. U svom vlastoqubqu, Milo{evi} se upla{io mog normalnog radnog sastanka sa zapovjedni{tvom jugo-vojske na kojem se raspravqalo o kadrovskim problemima u vojsci”, ]osi} svoje svrgavawe ocjewuje kao “klasi~an staqinisti~ki ~in. Klevetom i ve}inom dvije totalitarne stranke ja sam smijewen. Taj ~in nanosi veliku moralnu i politi~ku {tetu Srbiji i Crnoj Gori i jo{ vi{e unakazuje ve} nagr|eno lice na{eg naroda”. ]osi} predla`e saveznoj skup{tini da osnuje dr`avnu komisiju koja bi prou~ila stenogram sa sastanka General{taba, koji je navodno bio povodom da Milo{evi} i [e{eq ostave tzv. SRJ bez predsjednika i bez komandanta oru`anih snaga. ]osi} jo{ smatra da, ako Savezna skup{tina to ne ~ini, i ona }e potvrditi da se u Beogradu legitimno obnavqa totalitarizam ~iji su nositeqi socijalisti i [e{eqevi radikali. U Beogradu je odr`ana sjednica Vrhovnog savjeta obrane kojoj je, nakon svrgavawa ]osi}a, prvi put predsjedao Milo{ Radulovi}, prije dva dana imenovan za v.d. predsjednika Jugoslavije. Tom su sastanku, uz Milo{evi}a i crnogorskog predsjednika Bulatovi}a, prisustvovali i savezni premijer Radoje Konti}, ministar obrane Pavle Bulatovi} i @ivota Pani} ispred vojske Jugosla442
vije. Prema dostupnim informacijama, na dnevnom redu su bili samo finansijski i materijalni problemi vojske, ali ne i pitawa vezana uz kadrove. Navodno je upravo kadrovsko pitawe ]osi} poku{ao “rije{iti” jo{ pro{loga tjedna, ne konzultiraju}i se s najja~im ~ovjekom Beograda Slobodanom Milo{evi}em. Ta ga je samovoqa ko{tala funkcije predsjednika “Jugoslavije”. Svoj dolazak u Beograd na sjednicu Vrhovnog savjeta obrane crnogorski predsjednik Bulatovi} iskoristio je i za susret s novinarima. Ocjewuju}i posqedwe doga|aje u Beogradu i u skup{tini tzv. SRJ, Bulatovi} je rekao da ~ak ni on jo{ nema potpune informacije o svemu onome {to se u protekla tri dana dogodilo. Me|utim, on rje{ewe sukoba Milo{evi}a i ]osi}a, kao i Milo{evi}a s ve}im dijelom srbijanske oporbe, ne vidi u progla{avawu izvanrednog stawa. Ipak, ni Momir Bulatovi} nije mogao negirati ~iwenicu da u Srbiji, pa i u Crnoj Gori, postoje politi~ke snage koje misle da }e do politi~kih ciqeva lak{e do}i vojnim putem. To je, naglasio je Bulatovi}, ravno katastrofi. Zanimqivo je da se, za razliku od onoga {to crnogorska oporba glasno govori o vladaju}im socijalistima u Beogradu, Momir Bulatovi} nije usudio politi~kim ekstremistima nazvati Milo{evi}eve socijaliste. Kao snagu koja bi i izazivawem rata u samoj Srbiji Crnoj Gori htjela osvojiti vlast on je izdvojio samo [e{eqevu ultrafa{isti~ku stranku. (Hina)” U akciji vre|awa dr [e{eqa i srpskih dobrovoqaca istakao se i “Nin”, od 4. juna 1993, naslovom “Do{lo je posledwe vreme”. Nadnaslov teksta novinara Petra Igwe bio je ubedqiv, ali samo za dezertere koji su se po prirodi stvari zalagali za iskrivqeno poimawe stvarnosti. Glasio je “^iwenice na{eg `ivota”, a ispod wega se na{lo sve osim ~iwenica. Re|ale su se samo uvrede i izmi{qotine, uz obilni dodatak defetisti~ke i uop{te antisrpske propagande. “Zemqa kojom vlada Slobodan Milo{evi}, na na~in li{en divqewa, postaje zemqa suzavca, pretu~enih gra|ana, povre|enih i mrtvih policajaca, besnih radikalnih pasa (u kojima narod prepoznaje kerove fa{izma), progresivnog razmno`avawa pacova (trenutno ih je ~etiri puta vi{e nego qudi, a normalno je jedan prema jedan), ~iji se prirodni prira{taj jedino mo`e uporediti sa neprirodnim prira{tajem ~uvara re`ima. Pacovi i kuga idu zajedno. Beda }e naterati qude da se okrenu pacovima, ali }e i ove gladne zver~ice uzvratiti qudima. Dovoqan je jedan ujed besnog pacova pa da se zaraza ra{iri, kao u Oranu. Bra}o moja, sna{la vas je nesre}a, bra}o moja, vi ste je zaslu`ili – govorio je pre~asni Panlu (Kuga, Kami). U redovima koji slede, kugu treba shvatiti kao op{tu metaforu zla, koje nas je sna{lo. Na~in na koji je svrgnut predsednik ]osi}, kukavi~ki napad na poslanika Markovi}a, prosta~ki govor kojim radikali poni`avaju Skup{tinu... sve to govori da oni od Srbije po~iwu da prave sviwac Evrope. Tu spada i onaj radikal {to vitlaju}i ispru`enim prstom, kao harpunom, poga|a skup{tinske muve i pri tom izmi{qa novu ideolo{ku kategoriju – patriotsku podobnost, za rektore, dekane i profesore univerziteta, prete}i {ut kartom deposovcima. Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} }e za sve ovo optu`iti Milo{evi}a, kao gazdu divqih pasa, uz antologijsku opomenu: Neka umiri svoje 443
pse, neka im da {e}era, otrova, neka im da {to god ho}e... Nekoliko sati posle toga, policija }e ga uhapsiti i pretu}i. Za one koji veruju da je [e{eq veliko uvezeno zlo, evo zanimqive usporedbe. Narod sve vi{e o wegovim juri{nicima govori kao o besnima i odavno niko vi{e ni wega ni onih wegovih osamnaest nadrivojvoda ne povezuje sa srpskim ~etni{tvom. Srpske ~etnike niko nikada nije zvao besnim psima, ~ak ni komunisti. Ali, istorija poznaje stranku besnih pasa: bili su to Star~evi}evi prava{ki agresivci, stekli{i (na kajkavskom stekli psi – besni psi), od kojih }e kasnije nastati frankovci, odnosno usta{e. Iz vanbra~ne veze socijalista i radikala rodio se nezakoniti idejni sin, koji je, sve do ju~e – po{to ga se otac stideo – u ku}u mogao da u|e samo na kuhiwska vrata, namewena posluzi. Kad je gre{no za~eti oja~ao po~eo je da ucewuje roditeqa (prete}i da }e oboriti socijalisti~ku vladu), iznudio, mo`da, i svrgavawe Dobrice ]osi}a. To je imalo da zna~i – Srbiju ~eka drugi krug. Naime, ovo je prvo ozbiqnije popu{tawe koje je [e{eq iznudio od Milo{evi}a. [e{eq }e sada tra`iti jo{, i sve vi{e, i ma koliko to izgledalo daleko, ~ovek koji je sru{io ]osi}a i koji dr`i u {aci jedne ruke sudbinu srpske vlade i nove izbore – dakle ~ovek koji veruje da je jak mogao bi oko da baci na prvog ~oveka, Jugoslavije. Dobri poznavaoci ovakvog posla znaju kakav }e biti kraj: jedan }e od wih morati da `awe trwe iznad qutih guja. U Srbiji je vrlo opasno kazati da nam preti opasnost zvana balkanski fa{izam. Ta je re~ Srbima odvratna, oni na wu s pravom ne pristaju, a ~oveka koji na tako ne{to i pomisli, svrstavaju u sumwive. Na`alost, toliko je toga u Srbiji {to podse}a na tridesete godine u Nema~koj, da boli glava. Posle Prvog svetskog rata, bili su Nemci i pora`eni i poni`eni. Kao gubitnici, izlaz su nalazili u nacionalizmu i revan{izmu. I mnogi se Srbi, posle raspada Jugoslavije, ose}aju sada kao gubitnici. Nacionalizam je mnogima – posebno onima koji sebe identifikuju sa pruskim junkerima – postao vode}a ideologija. Neke desne stranke ne kriju vi{e od javnosti da im je ciq jednonacionalna i jednoverska dr`ava (vaqda je iz tog interesa i onaj nesre}ni sve{tenik pristao da blagoslovi misti~ni ~in progla{avawa osamnaest ~etni~kih vojvoda). One otvoreno idu u surovu likvidaciju qudskih sloboda, zavode politi~ki monopol (samo za patriote), propovedaju agresivnu spoqnu politiku prema susedima koja uvek vodi u rat i borbu za pro{irewe teritorija, uzdi`u nacionalne i verske predrasude u nebo i shodno svojim niskim instinktima sve to di`u na rang novih istina. Jeste, gospodo. Tako je nekad bilo u Nema~koj, a dosta se toga doga|a, ovih dana, nama u Srbiji. Nema~ki je fa{izam masovnu bazu na{ao u deklasiranim o~ajnicima i pustolovima, u vreme velike socijalne krize, u vreme inflacije kakvu svet nije video. Za vo|om, koji je gladnima obe}ao par~e hleba, krenula je ve}ina, jer je beda bila velika. Takvom ~oveku, bez obzira na wegove vrednosti, nije bilo te{ko da nema~ko nacionalno pitawe pretvori u pitawe nema~ke dr`avne ideje (jedan narod, jedan vo|a, jedno carstvo) i da, pod izgovorom prava na `ivot, prava na `ivotni prostor (Lebensraum), uradi ono {to je uradio. Nas je dr`avna granica Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, ko{tala `ivota. 444
Do{lo je posledwe vreme: samo zato {to je krompir sa vojnog imawa Kara|or|evo bio truo i crvqiv, pa je u pomo} jugoslovenskoj vojsci pritekao niko drugi nego ba{ general-na~elnikov sin (ina~e spontani trgovac zdravim krompirom), i samo zato {to je ova stra{na vojna tajna (o krompiru) do{la u ruke [e{equ, neko se dosetio da u na{oj slavnoj vojsci ima vi{e struja i da su neki glavnokomanduju}i povezani sa vo|om radikala. Niko ranije, od nadle`nih (jer nisu bili ugro`eni), nije prime}ivao da se demon nacionalizma odavno i duboko zagledao u [e{eqeve o~i i da je on zbog toga do`iveo neizle~ivo slepilo. Kako Slobodanu Milo{evi}u nije bilo jasno da je ciganin Huso postao pa{a? Je li Milo{evi}u poznato da je mar{al Hindenburg za austrijskog kaplara sme{nih brkova rekao da mu ne bi dao ni da lepi marke sa wegovim likom, a da je samo nekoliko meseci kasnije morao u ko~iju, pored sebe, da ga posadi kao novog nema~kog kancelara, koji }e se za tu priliku uquditi, stavqaju}i na glavu Zylinder (neka ~italac zamisli sli~an prizor). Politi~ke izborne pobede `ivotnih autsajdera, osoba sme{nih brkova ili onih koji brkove ne mogu ni da imaju, tuma~e se voqom naroda. Veliki nema~ki kwi`evnik i antifa{ista Hajnrih Bel, primetio je, davno, kako je istorija pokazala da narod ne mora uvek da bude u pravu. Mislio je na svoj narod. Na{ veliki kwi`evnik nije svom narodu rekao da mu [e{eqa ne {aqe Svevi{wi, nego onaj drugi. ]utao je, kad je morao da progovori, i predavao se, bez pobune, gledaju}i kako ovaj bosanski prebeg wegovom narodu navla~i svoju luda~ku ko{uqu. Mo`e li Milo{evi} – posle svega {to se ovih dana dogodilo – da objavi kako je pona{awe nekih desnih stranaka u Srbiji – nezakonito. I ka`wivo. Uradi}e to (mislim) – kad kamila pro|e kroz iglene u{i. I, onda mu se mo`e desiti ono {to se Napoleonu desilo u Moskvi koja je gorela. Pred wim je bila beskrajna ruska zima, oko wega bedni ostaci mo}ne armije. On }e nastaviti da komanduje, da izdaje monumentalne prete}e proklamacije, koje }e Cvajg nazvati veli~anstvenim, sve do sme{nosti.” Potpis M. Sekulovi} stajao je, u “Novostima” od 6. juna 1993, ispod teksta naslovqenog “Prohujalo sa [e{eqem”. Nadnaslov “Novosadski grafiti” zvu~ao je nevino u odnosu na mudrovawe koje je usledilo. “Na zidu sredwe {kole(!) u kom{iluku stav: Magarac pojeo vuka. Kako sam ga, naravno, i{~itao strogo namenski, pomislih da je re~ ili o “reprintu” sa jednog beogradskog zida ili o identi~noj asocijaciji nepoznatih autora. U svakom slu~aju, nedvosmislena podr{ka Vuku (Dra{kovi}u) iz onih vremena (pre dva marta, recimo) kada je ovaj politi~ar dobijao i kada je gubio. Danas, Vuk poput Sigelovog junaka Prqavog Harija, vodi rat sam protiv svih, protivnika a, posebno, protiv, kao, istomi{qenika. I, na`alost, ne dobija i kada ne gubi. Svaki rat se mo`da mo`e dobiti, sem jednog protiv sopstvene sudbine. A Vuk, kako mi je davno rekao u jednom intervjuu, sam sebe prepoznaje kao petla iz one Andri}eve pripovetke – zavr{ava u loncu jer je prerano zapevao. Ali, dao bih ruku, bez Vuka sve ovo oko nas ne bi imalo smisla. Bilo bi druga~ije, siroma{nije, mawe qudski, vi{e politi~ki... Kada jednog dana analiti~ari ovog vremena budu slagali kockice mozaika velike nesre}e jednog naroda mora}e uo~iti bar dve bitne odrednice za lik 445
i delo Vuka Dra{kovi}a: 1. Katastrofalan tajming koji je omogu}io da postane, bez konkurencije, politi~ar koji je najvi{e i naj~e{}e pokradan i zloupotrebqavan; i 2. kobni talenat (Vukov) da se neverovatnom lako}om li{ava, sebi naklowenih qudi, istinskih saveznika i ~ak mogu}ih prijateqa. Za{to? Ko zna, sudbina vaqda. Mnoge wegove, i to sjajne ideje i koncepti, prerano ili u pogre{nom kontekstu plasirane bile su, ubrzo, kapital politi~kih protivnika. I poput onog crvenog balona iz Kusturi~inog “Sna”, zavr{i}e u rukama onih kojima nije namewen. [teta. Kaza}u jo{ ne{to, vrlo li~no: Dra{kovi} nije na vreme shvatio da je zbog raznih okolnosti, sticajem ~udnih slagawa doga|aja na ovim prostorima, Novi Sad, (pa {ire, zna~i i Vojvodina), pre dve godine mogao je postati prestonica politi~kog rezona ^ 1a Vuk. I {ta bi? Prohujalo sa [e{eqom.” Novinar “Borbe” Du{ko Bogdanovi} objavio je, 5. juna 1993, tekst pod naslovom “Sve zamutio [e{eq” u kome je dao prostor Radomiru Bo{kovi}u, ocu Danice Dra{kovi}. Nije potrebno posebno komentarisati istup ove veoma kompetentne li~nosti sa doma}e politi~ke scene. “Kao pravog krivca za sve {to se protekle nedeqe dogodilo u Beogradu otac Danice Dra{kovi} optu`uje Vojislava [e{eqa. Policajcima iz Bijelog Poqa, koji su od wega tra`ili da preda oru`je, nije dozvolio da mu bez naloga pretresu ku}u. Sve {to se dogodilo u Beogradu inscenirao je Vojislav [e{eq. Da sam malo mla|i oti{ao bih u Beograd i pretukao ga kao kowa, ili ga jednostavno odstrelio. U svakom slu~aju potra`i}u ga sigurno – kazao nam je ju~e Radomir Bo{kovi} (80) iz Bijelog Poqa, poznatiji kao otac Danice Dra{kovi}.” “Porodica Bo{kovi}, koja u Bijelom Poqu `ivi decenijama, ovih dana je u centru pa`we zbog Danice i Vuka. Me|utim, zbivawa u Beogradu, imala su odjeka i u Bijelom Poqu, gde je Radomir imao prili~no neprijatan duel sa lokalnom policijom. – Dan posle onog {to se desilo u Beogradu pred mojom ku}om obrelo se nekoliko policajaca, pri~a Bo{kovi}. – Pitali su me da li imam telefon, a posle mog potvrdnog odgovora zamolili su me da odatle telefoniraju, {to sam im i dozvolio. Oni su sa nekim porazgovarali, a potom mi ispred ku}e saop{tili da predam naoru`awe koje imam, odnosno stavili su mi do znawa da }e mi pretresti ku}u. – Bogami ne}ete, odgovorio sam im ka`e Radomir. – Ho}emo sigurno, odgovaraju oni. – Ne}ete sigurno, osim, ako imate nalog. – Nemamo, ka`u oni, ali, izda}emo ti potvrdu. – E, kad nemate u ku}u ne}ete ulaziti, ka`em im i pozovem suprugu Jelisavku da iza|e. ^im je iza{la, zakqu~am vrata i kqu~ strpam u yep. Oni priprete da }e me prebiti, a ja wima odgovorim: primenite li silu – izre{eta}u vas. Potom zavu~em ruku u yep. Oni tu jo{ malo postoje ube|uju}i me a potom odo{e. Vi{e se nisu ni vra}ali... U|emo u ku}u, kad tamo nas ~eka iznena|ewe. Telefon zvoni bez prekida. Odem kod upravnika po{te, on ka`e da je kvar u pitawu, i da }e biti brzo otklowen! Morao sam da jo{ jednom 446
odem do wega da bi telefon normalno proradio. Razgovor sa Radomirom, ~iji telefon sada normalno radi i koga vi{e policija nije pose}ivala, prelazi na }erku Danicu i zeta Vuka, lidera SPO. – Jo{ su u Centralnom zatvoru u Beogradu. Ni danas vlasti nisu dozvolile posetu najbli`e rodbine. K}i Natka, koja je tako|e bila uhap{ena sa wima, pri~ala mi je da su Vuka prilikom hap{ewa u prostorijama SPO `ivotiwski pretukli. Bacili su ga na pod i skakali na wega kao u me{inu... Natka mi je kazala da je te{ko povre|en... Danici su le|a sva modra od pendreka. O~ekujem da }e nam dozvoliti da ih vidimo, ka`e Radomir, koji ponovo prelazi na – [e{eqa. – Wemu treba polomiti svaku kost. On je kriv za sve {to se desilo u Beogradu. Da li }e vlasti imati snage da se i wega “sete”. Mnogo je gre{an, ka`e Radomir Bo{kovi}, napomiwu}i da nikakvih problema nema u svom Bijelom Poqu, ali i da strepi nad sudbinom k}erke Danice i zeta Vuka Dra{kovi}a.” Urednik “Srpske re~i” Bogoqub Pej~i} vratio se svojoj omiqenoj temi u broju od 7. juna 1993. godine. Pod naslovom “Ma~ka u yaku” secirao je sve aktuelne izjave predsednika Srpske radikalne stranke dr [e{eqa, daju}i im, naravno, sopstveno tuma~ewe. I nije mu nedostajalo `u~i. “U prvoj godini samo}e, osu|eni nezvani~no zbog vlastitog primitivnog nacionalnog narcizma i zvani~no zbog {irewa krvavog proleterskog internacionalizma na prostorima biv{e Jugoslavije, na{ gusarski brod, budno vreban od svih la|a sveta, te{ko da }e ikada prona}i koridor spasewa kroz balkanski bermudski trougao. Posle tolikog klawa i klanica vera bezbo`nika u Boga da }e nam tajno pokazati put svakim danom sve je tawa. Bilans jednogodi{weg sopstvenog satirawa toliko je o~igledan da nam vi{e nisu potrebna stru~na obja{wewa ekonomista. Ko bude pre`iveo ovo leto do~eka}e prvi decembar sa tri dolara mese~ne plate {to je ekvivalent devedesetminutnom radu {ofera autobusa na trulom zapadu. Vaqa, govori se, da se jo{ sada izopra{taju zdravi i bolesni jer lekova ne}e biti ni za lek. Re~ je da jednostavno nemamo ~ime da ih platimo po{to su nam devizne rezerve spale na nepodno{qivih sto miliona dolara. Srbija je sebi polomila ki~mu na na~in kako je to sebi nesre}no presudio ko{arka{ Slobodan Jankovi}, a Zapad po prvi put veruje da su wegovi udarci prona{li pravo mesto da parali{tu `ilavost re`ima Slobodana Milo{evi}a Posle “doga|awa naroda” nama su se dogodili Milo{evi}, rat, [e{eq, unproforci i blokada. Taj je [e{eq, naplativ{i pet hiqada dolara japanskom listu “Jomiuri {inbun”, prekju~e izjavio da }e najuriti Milo{evi}a i pobiti unproforce {to sve u svemu ne bi bilo tako lo{e da nam od pet zala ne ostavqa onaj najstra{niji – sebe, rat i blokadu. Prerano pu{ten mungos da udavi SPO, po`eleo se i svog doma}ina. “Prvi robija{ posle mene bi}e Slobodan Milo{evi}”, obe}ao je novembra 1990. po izlasku iz Padinske skele onovremeni vojvoda sa ~etni~kom krunom na reveru. Ako bude zaista tako, Slobodan Milo{evi} je prvi put dobro procenio stvar, jer je godinu dana kasnije javno rekao da mu se od “opozicionih politi~ara” najvi{e dopada Vojislav [e{eq zato {to ne mewa svoje stavove. Crnogorci su zajapurenog vojvodu blagovremeno marginalizovali po{to im nije bila potrebna wegova pomo} da suzbije opoziciju. Otuda i hrabrost wi447
hovog ministra inostranih poslova Miodraga Leki}a da prizna Vens-Ovenov plan u paketu sa me|unarodnim posmatra~ima na crnogorsko-hercegova~koj granici, bez cikcak diplomatije koju sprovodi Slobodan Milo{evi} preko svog kopredsednika za prqave poslove Dobrice ]osi}a. “Vi ste Dobrice jedna ma~ka u yaku, od Vas sva{ta mo`e biti” – rekla je davnih pedesetih godina Isidora Sekuli} tada{wem ~edu Brozove, potowem disidentske a sada i Milo{evi}eve epohe. I ko bi zaista mogao poverovati da }e Dobrica, posle dramati~nog decembarskog sukoba sa “ekstremistom Milo{evi}em”, preuzeti du`nost Vojislava [e{eqa i najuriti ga iz politi~ke posteqe “srpskog Nikole Pa{i}a”. Ali verolomni Milo{evi}, koji je qude uvek koristio za jednokratnu upotrebu, dao je iznenada definitivni otkaz i Dobrici ]osi}u, shvataju}i da pas, ma~ka i papagaj ne mogu da jedu iz istog tawira. To ~udo je po{lo za rukom samo izvesnom Martinu de Pisesisu i prosto ga je nemogu}e bilo ponoviti u Pionirskom parku predsednikovog zoolo{kog vrta. Da li je time prese~ena pup~ana vrpca seja~a opasnih iluzija prosutih na ovim prostorima da svi Srbi `ive u istoj dr`avi, ~ije su temeqe sami razorili, ostaje da se vidi. Milo{evi} i [e{eq proizi{li iz alhemi~arske laboratorije Dobrice ]osi}a, kao dva kiklopa odmeravaju snage za me|usobni obra~un. Dobrica ]osi} je osuje}en, navodno, u nameri da sa Vojskom Jugoslavije izvr{i dr`avni udar i promeni Ustav. U pozadini skriva se istina da ovaj rat ima samo gubitnike a gubitnici }e uvek imati razloga da nastave s borbom kako bi pobedili. Milo{evi} i [e{eq su gubitnici, imaju razloga da se i daqe bore, jer }e samo pobednik mo`da izbe}i me|unarodni sud za ratne zlo~ine. Boga smo molili da ne budemo bombardovani ali svet ima i drugu varijantu, ostavqaju}i Srbiju u tamnici, od koje treba odvratiti o~i i wenim balkanskim strastima me|usobnog ubijawa. Smena Dobrice ]osi}a ubrza}e na{e patwe istim tempom kojim ih je usporavao dolaskom za predsednika Jugoslavije i dovo|ewem Milana Pani}a. Slobodanu Milo{evi}u su pru`ili {tit, bezuspe{no poku{avaju}i da mu otmu ma~.” Milan Milo{evi}, u “Vremenu” od 7. juna 1993. godine, u svom tekstu komentari{e ostavku Dobrice ]osi}a, ali samo na prvi pogled. Doga|aje oko smene biv{eg predsednika Jugoslavije koristi samo kao koreografiju u predstavi ~ija je poenta potpuno nevezana sa promenom na ~elu dr`ave. Sve je to u drugom planu, Milo{evi} u stvari dokazuje da su socijalisti i srpski radikali u tajnom savezu, tu insinuaciju izdvaja kao zakqu~ak da ~italac bude siguran o ~emu se radi. Tekst je nosio nadnaslov “Vreme smrti i kompromisa” i naslov “Putnik s “Galeba” u po`areva~kom ~amcu”. U podnaslovu je stajalo: “Pozvav{i ]osi}a da svojim predsednikovawem omogu}i priznawe wegove nove dr`avne tvorevine, Milo{evi} je godinu dana pazio da mu pri tom ne da u ruke ni trun vlasti. Onda ga je jednostavno oterao”. “Pro{le godine, posle izbora Dobrice ]osi}a za predsednika Republike, na pijaci u Podgorici jedan Crnogorac, koji je po{ao da kupi lubenicu, sreo je neke qude za koje je sudbina htela da budu iz Velike Drenove, ~ak i da su ro|aci Dobrice ]osi}a. ^estitao im je na izboru predsednika Republike, a seqaci su mu odgovorili: “Pogre{i ~i~a, prvi put pogre{i!” Ovu anegdotu is448
pri~ao je poslanik Radowa Zekovi} u jednoj mu~noj raspravi, u kojoj je, bez najave, na dnevni red stavqeno “pitawe Dobrice ]osi}a” i re{eno, po pravilima klasi~ne partijske egzekucije, ~ak bez prisustva optu`enog. Prvo svedo~anstvo o ]osi}evim reakcijama na rutinsko i kratkopotezno smewivawe s funkcije doneo je Dragoqub Mi}unovi}: “]osi} je dobro raspolo`en, ose}a veliko olak{awe zbog toga {to je skinuo veliki teret s le|a!” Bio je to, {to bi rekli Poqaci, “smeh obe{enog”. Prvi predsednik tre}e Jugoslavije odlazi gorko konstatuju}i tri dana kasnije da je “`abqa~ka Jugoslavija” (prvi put upotrebqava taj opozicioni jed), gora od “brionske” i da je “pod protektoratom Slobodana Milo{evi}a”. Kao {to se zna, a u ovom ~asu mo`da to i nije delikatno pomenuti, Dobrica ]osi} je pre dve godine Milo{evi}a nazvao “najpopularnijim Srbinom HH veka”, kasnije je, ne ispravqaju}i se, dodao da on “radi u te`im uslovima nego Pa{i}”, sada je konstatovao da je taj isti politi~ar “Ideolo{ki u~enik Tita i Staqina” koji je “u borbenom jedinstvu” sa srpskim radikalima, “u svom ostra{}enom vlastoqubqu”, “izvr{io dr`avni udar pomo}u parlamenta”, zato {to je “pani~no shvatio” neka ]osi}eva verbalna zastrawivawa. Opis je psiholo{ki ta~an. Verovatno je neko ko se u posva|anom General{tabu bori za mar{alsku palicu, ili prikriva svoje zlo~ine, zaista denuncirao ]osi}a, ili su ga prislu{kivali, na {ta se ranije `alio. U su{tini, Milo{evi}, koji je promenio ime partije, dr`avu, granice, a zadr`ao vlast, pokazao je da ovo posledwe stavqa iznad svih prioriteta. Re~ito }utawe: Sukob Milo{evi}a i ]osi}a dobio je pro{log decembra veliki publicitet uz procenu da uz ]osi}a stoje oficiri i opozicija, a uz Milo{evi}a ~lanovi rukovodstva wegove partije i pripadnici policije i krajinskih milicija. Tada je Sokolovi} jednostavno zauzeo zgradu savezne policije. Milo{evi} se posle toga hladno, zajedno sa svojim ministrom policije Sokolovi}em, slikao pored generala Pani}a, kako bi raspr{io {pekulacije o tome da je vojska protiv srpskog re`ima (general Pani} se posle smene ]osi}a, opet, slikao pored Milo{evi}a, {to jo{ ne zna~i da }e se raspr{iti uverewe da je Milo{evi} protiv wega.) I ]osi} je tog pro{log decembra sedeo s vojskom (“na vojni~kom pasuqu”) i najavio je sastanak na vrhu da bi se deblokirala savezna policija. Rekao je tih dana da je to zauzimawe policijske centrale protivustavni akt, ali to nikoga nije potreslo. Sada ogor~eno zakqu~uje da je Skup{tina SRJugoslavije odbila da o toj uzurpaciji raspravqa kao o protivustavnom aktu. Akademik Mihailo Markovi} je u jednoj prilici objasnio da je ta zgrada bila zauzeta kako bi se Milan Pani} onemogu}io da komunicira sa inostranstvom preko tamo{weg centra veze. Bi}e da je bilo jo{ nepo`qnih. Nije jasno do kog je trenutka ]osi} mislio da je mogu}e sporazumeti se s Milo{evi}em. Posle re~itog }utawa, pro{log prole}a, u trenutku kada su krenule peticije kojima je zahtevana ostavka Slobodana Milo{evi}a, tra`io je da vladaju}a partija “napusti politiku diktata i svr{enog ~ina” i da “prestane destrukcija i opstrukcija opozicije”. To je li~ilo na ideje o srpskoj sabornosti iz maja 1991, ili na leto 1990. kada su Rado{ Smiqkovi}, pa i akademik Mihailo Markovi} obrazlagali nepartijski pluralizam, a ]osi} podr`ao da se prvo donese srpski ustav, ovaj za koji sada ka`e da je suprotan sa449
veznom ustavu, to jest da je”brionski”, pa tek onda da se ide na izbore. Vuk Dra{kovi} je najre~itije odbacivao tu koncepciju: putnik sa “Galeba” nema {ta da tra`i u po`areva~kom ~amcu. ]osi} je onog dana kada su ga izabrali morao da pro|e negde pored pobuwenih studenata, ~istih i lepih gubitnika, toga dana pre podne bio je u Akademiji, gde je vladala napetost zbog razo~arawa akademika koji su pristupili Deposu zato {to ih ]osi} ne podr`ava. On je tada podr`avao Vasilija Kresti}a, koga je bilo strah da ne izaberemo nekoga pod kojim }emo pevati “Danke, Doj~land”. ]osi} sada ka`e da nije imao ve}u podr{ku zato {to nije prihvatio glavni zahtev opozicije – uklawawe Slobodana Milo{evi}a po svaku cenu. Za to je i li~no pla}ao ~ak dotle da ga po Skup{tini vuku kao posledweg. Uz nepo{tovawe autoriteta, i ~iwenica, svojstveno borbama, oni su izglasali da je ]osi} prekr{io Ustav, koga se oni ne pridr`avaju. Da se jo{ ponizio da jo{ jednom do|e u to dru{tvo, izgledalo bi to kao kad bi neki oronuli profesor gimnazije u{ao u kafanu gde seoski |ilko{i uz mlako pivo igraju tombolu. ]osi} je na po~etku mandata primio grupu starih prijateqa okupqenih u Deposu koji su bili razo~arani {to ih je napustio. Oni su mu prvo rekli da ga ne priznaju kao predsednika i, mada ga znaju godinama, obra}ali mu se iskqu~ivo sa “gospodine ]osi}u”, {to je bilo duboko prijateqsko peckawe. Da razbije neprijatnost, kwi`evnik Danko Popovi} ga je jednog trenutka upitao: “Ima{ li neku rakiju?” Konstatovali su da su kelneri zasad u redu, a da u dr`avi ni{ta ne vaqa. Ni vojska? Ni vojska. Zagledan u ta~ku: Posle dva sata razgovora, prijateqi iz Deposa qubazno su iza{li ne kriju}i da su razo~arani svojim prijateqem koji im je jasno stavio do znawa da se boji da bi Milo{evi}eva ostavka rezultirala haosom i antagonizmima. Na sugestiju Vojislava Ko{tunice da se od wega ne o~ekuje da u toj stvari deluje ustavno ve} vanustavno, politi~ki, a ne pravno, da upotrebi svoj, pretpostavqa se, zna~ajan autoritet, a ne svoja mala ovla{}ewa, ]osi} je ostao bez odgovora, zagledan u neku ta~ku. Nekako izgleda da u tu ta~ku gleda i danas. ]osi} je, dodu{e, odmah po dolasku na vlast, obe}ao izbore na svim nivoima, {to je i bilo, ali pod uslovima koje je izdiktirao Milo{evi}. Sada ]osi} donekle popravqa svoju kolebqivu ocenu iz decembra i konstatuje da opozicija i kriti~ka javnost te izbore ne smatraju korektnim. Toliko se mu~io i kolebao da na pola usta izgovori podr{ku delu opozicije (glasila je: “Oni podr`avaju mene”). Slobodanki Gruden je bilo neprijatno, {to se isplatilo – ostala je gradona~elnik Beograda. Kompromisna opcija je na izborima propala, a cela opozicija bila je u nokdaunu. ]osi} je ta~no ocenio da se Srbija odlu~ila za ekstremizam umesto za demokratiju, {to mu nije opro{teno. Da formulom “vlada nacionalnog spasa” popravi pogubne rezultate tih izbora nije uspeo, mada je mo`da ~ak i na kraju mandata to poku{avao. (Saop{tewe Sinoda SPC mo`da je pokretalo takvu ideju.) Kao {ef dr`ave, pogre{no procewuju}i da za Milo{evi}a suptilnosti ne{to zna~e, dugo nije smeo sebi da dopusti da se otvoreno izjasni protiv aktuelnog {efa Srbije i najuticajnijeg ~lana Vojnog saveta. Eks premijer Milan Pani} otkrio je, ~im je do{ao, da se s Milo{evi}em mora boriti, a ne nadmudrivati, jer on federalnoj vlasti ne da ni{ta. Na kra450
ju ]osi}evog mandata {efu dr`ave nije dao ~ak ni protokolarnu sliku na televiziji. Kao predsednik SRJ, Dobrica ]osi} je 20. maja 1993. saop{tio da beogradska televizija u svojim izve{tajima ne po{tuje li~nost predsednika i zapretio je da ovoj televiziji vi{e “ne}e izlaziti u susret”; ne preciziraju}i {ta to zna~i. Odgovor glavnog urednika Informativnog programa TV Beograd bio je, naravno, grub. Godinu dana ranije, ta Vu~eli}eva televizija, po ]osi}u, nije mawe pristrasna od “one druge” u vreme kada je satanizovala i klevetala studente. ^ak i posle wegove opro{tajne adrese naciji, poslali su mu odgovor preko Milijane Baleti}, od svih drugih. Kao jednu od ta~aka sporewa sa srpskim predsednikom, ]osi} navodi i neslagawe sa [e{eqevim, ~ak i Milo{evi}evim predlogom da se Pani} smeni, pa i uhapsi. Kada su na biv{eg premijera Milana Pani}a pro{le jeseni krenuli iz svih oru|a, ]osi} je pohvalio Pani}a, rekav{i da on, “i pored neprilago|enosti na{im prilikama, koje su qudima iz drugih sredina te{ko shvatqive”, “na{oj proka`enoj i izolovanoj zemqi obznawuje miroqubivo i demokratsko lice”. Uspeo je da ga pro{le jeseni jednom odbrani, dao mu je kakvutakvu podr{ku na decembarskim izborima, mada se videlo da mu je Pani}ev liberalizam intimno dalek. Prema Milanu Pani}u, ]osi} je, ipak, bio qudski korektan. Pani} ka`e da mu je ~ak savetovao da ne dolazi u zemqu, sada znamo, iz straha da ga ne mo`e za{titi od hap{ewa. Posle ]osi}eve smene Pani} hrabro najavquje da dolazi u Beograd da bi razgovarao sa ]osi}em i sa opozicijom. Ugaoni kamen: Posle izbora ni jedan ni drugi nisu mogli da izdr`e napad socijalista i radikala. U ]osi}evom slu~aju kampawa je trajala pet meseci, mo`da zbog toga {to su se smeni suprotstavqali Crnogorci, a mo`da i zbog me|unarodnih okolnosti. Mada je izme|u ]osi}a i Crnogoraca {kripalo jo{ iz doba kada je on u Budvi tra`io od wih da se izjasne da li je nad wima izvr{en “etnocid”, mada je prvi wegov potez (izbor premijera) bio vezan za wihovo politi~ko poni`avawe, oni su prema ]osi}u u zavr{nici bili korektni. Svetozar Marovi} je izjavio da je toga dana pobedila ve}ina a izgubio moral. Ipak, wihova poslani~ka grupa nije bila fanati~no protiv toga da se na dnevni red stavi smewivawe ]osi}a, samo je nastojala da time ne prqa vlastite ruke. Bulatovi} je, dva dana potom, izjavio da je “na`alost ta~no” da je ]osi} rekao da kod Crnogoraca postoji “slovena~ki sindrom” i da bi on s wim o tome rado razgovarao. Predsednik narodne stranke Novak Kilibarda, poku{avaju}i da u Ve}u republika opstrukcijom zaustavi mlin, podsetio je na to da ovde sede “biv{i predsednici one nesre}ne dr`ave, onaj Kosti} i Jovi}, na{eg Kosti}a, na sre}u, nema i oni bez trunke srama glasaju za smenu predsednika ]osi}a: “Nemamo mnogo razloga da `alimo za gospodinom ]osi}em, ali vi ve~eras, gospodine moj, ru{ite ugaoni kamen ove dr`ave!”, uzviknuo je Kilibarda. ]osi} se s Milo{evi}em mo`da su{tinski sukobio preko paravojnih jedinica. Reaguju}i na primedbu izgovorenu pro{log leta tokom rasprave o mawinama da je cini~no razgovarati o pravima dok u Pqevqama i u Bijelom Poqu eksplodiraju bombe, predsednikov savetnik Svetislav Stojanovi} obavestio je predstavnike mawina da je toga dana ]osi}u javqeno da “tamo ponovo ima problema”, da je on odmah li~no zvao General{tab i “ponovo naredio da 451
se preduzmu najo{trije mere za razoru`awe paravojnih formacija i da se qudi koji pripadaju tim formacijama odmah uhapse”. U me|uvremenu, pqevaqska pri~a se nastavila kao “dobrovoqna predaja” izvesne koli~ine oru`ja, potom su|ewem ^eku Da~evi}u i, na kraju, time da je ^eko Da~evi} postao narodni poslanik, ~lan Odbora za bezbednost Skup{tine Jugoslavije. Nije jasno da li je “odavawe dr`avne tajne” generala Bo{kovi}a vezano za taj doga|aj. Milo{evi} verovatno ima negde u fioci pismo Evropske zajednice, u kome se od predsednika Srbije tra`i da ispuni obe}awa o suzbijawu paravojnih formacija i da zaustavi Arkana i [e{eqa, ali on to ignori{e, ve} [e{eqa koristi kao “izvr{ioca pripremnih radova”. Milo{evi} je, najverovatnije, emocionalno reagovao, na brzinu presudio ]osi}u (“razgovarao s generalima, aha”), idu}i uz dlaku ekstremistima iz vojske, policije i skup{tine, koji su li~no upleteni u rat. Po{to nije bilo ra~una koji on nije platio sa na{eg konta, plati}e i ovaj. Wegovo novoproklamovano mirotvorstvo bi}e samo stavqeno u jo{ dve zagrade, a mi pod nove sankcije. Po principu sva vlast u jednoj ruci, {to srpski socijalisti ne kriju, Milo{evi} je, kako saop{tava ]osi}, nametnuo Vladislava Jovanovi}a za ministra spoqnih poslova i predsedniku Republike uzeo iz ruku i spoqnu politiku. Crnogorci zbog toga ja~aju svoju spoqnu politiku, {to zna~i da je smewivawe ]osi}a mo`da uvod u nove obra~une. Po nekim nagove{tajima na redu je Konti}. Nije sigurno da posle toga ne izbije i neka afera u Podgorici. [ta daqe: Da li je ]osi} bio tvr|i od Milo{evi}a, kad je u pitawu Bosna? Malo verovatno. ]osi} je na svoj na~in verovatno bio ume{an u bosanska zbivawa. Savetuju}i jednim pismom srpskim intelektualcima, a pred samo izbijawe rata, da se u Bosni izvr{i nacionalna podela, ]osi} se razlikovao od, recimo, \oga, koji je savetovao da se Gordijev ~vor prese~e, ali je bio du`an i da predvidi i tragi~ne konsekvence sa kojima ~itava operacija mo`e da iza|e i da na wih upozori. Wegov nastup na Palama bio je mek{i od Milo{evi}evog, koji je bio besan kao ris. Pre toga, zajedno sa Bo`idarom Vu~urevi}em, otkrio je, na Kalemegdanu, spomenik Jovanu Du~i}u. Bosanske Srbe je o{tro branio u vreme kada je protiv wih bila podignuta optu`nica za ratne zlo~ine. U jednoj verziji, bez ]osi}a, Milo{evi}u }e te`e biti da odr`ava veze s Karayi}em, koji se sad ose}a pobednikom nad starijim bratom. Ipak, wegovo smewivawe pra}eno je u zapadnoj {tampi kao odlazak umerewaka. Vojislav Ko{tunica, koji od politi~ara s centra trenutno najvi{e govori o nacionalnom programu, konstatovao je da ]osi} zapravo nije bio u prilici da pregovara, kao ni Milo{evi}, davao je {to se od wega tra`i, nemaju}i drugi izlaz. Pred odlazak u London, a polazio je kao na Kanosu, ]osi} je govorio o Berlinskom kongresu, “poni{tewu Versajskog mirovnog ugovora na balkanskim prostorima”. Po wemu, otvara se ponovo “isto~no pitawe”. ]osi} je uzroke raspada Jugoslavije video van jugoslovenskog prostora, u neuhvatqivoj igri interesa velikih, a srpsku krivicu svodio na krivicu izazvanog, opomiwu}i da }e se pod uperenim raketama razgovarati o kraju rata u Bosni, Srbima u Hrvatskoj, granicama i o specijalnom statusu za Sanyak i Kosovo. ]osi}a je o~ito nerviralo kada je Milan Pani}, uvi|aju}i realnost, uprkos ]osi}evoj opomeni, ponovio da wegova vlada priznaje “Titove granice”. 452
Pregovore s Tu|manom inicirao je, me|utim, ]osi} pred polazak u London, navode}i kao razlog za pregovore ~iwenicu da su mnogi qudi dovedeni u egzistencijalno nezavidnu situaciju zbog neregulisanog statusa, osuje}enih imovinskih prava, nemogu}nosti da primaju penziju ili da se koriste zdravstvenim osigurawem. Pred kraj mandata rekao je da Hrvatska nije ispunila nijedan uslov za nastavak pregovora. ]osi}ev pristup ostavio je utisak kod stranih posmatra~a da je on daqi od Zapada, koji se nekako po~eo zagrevati za Milo{evi}a. Pred polazak na vlast ]osi} je najavqivao preispitivawe nacionalnog programa. Za vreme posete partijarhu Pavlu, pro{log prole}a, on i najavquje novu raspravu u Akademiji, iznose}i platformu u kojoj hvali bogatstvo razlika, govori o opstanku Srba u drugim dr`avama, o dinamici promena, eliminisawu ostataka starog sistema itd. Na pitawe da li }e to biti novi Memorandum, odgovara da ne}e. Ovoga prole}a novo telo sa starim akterima u SANU najavqivalo je pravqewe takvog dokumenta. ]osi} se vra}a ku}i. Vreme kompromisa je pro{lo. Milo{evi} i [e{eq su u ~vrstom zagrqaju.” Kosta ^avo{ki se u to vreme ~esto ogla{avao preko stranica “Srpske re~i”. U broju od 7. juna 1993. godine, Pej~i} obra~unavao sa dr [e{eqem po ko zna koji put, objavqen je wegov ~lanak pod naslovom “@ivotiwska farma” i nadnaslovom “Politi~ari i razbojnici”. Profesor ^avo{ki je izneo niz teza kojima je poku{ao da ospori autoritet vo|e srpskih radikala. Neke od tih teza su na veoma klimavim nogama, kao ona da se “[e{eq ne bori protiv korupcije“zarad op{teg dobra, ve} radi li~ne politi~ke koristi”. A {ta drugo rade politi~ari, sve {to rade, od privatnog `ivota do upravqawa dr`avom, sve im se pi{e u li~ni karton koji se proverava na izborima. Osim toga, dr [e{eq je bio jedini politi~ar u Srbiji, i tada i danas, koji je povukao konkretne poteze u borbi sa ovim polipom koji je skoro paralisao na{e dru{tvo. I {ta tu ima lo{e, sve i da je iskqu~ivo (a nije) politi~ki profit u pitawu, od takve borbe u krajwoj liniji profitiraju svi gra|ani. “U poretku izopa~enih i pobrkanih vrednosti sviwe poprimaju neke qudske osobine, a qudi sviwske. Vrhunac nepravi~nosti je u tome da izgleda{ pravi~an a da to nisi (Platon) U na{em narodu politika kao ume}e nikada nije bila na visokoj ceni. ^ak je prili~no ra{ireno uverewe da se wome, pored ~asnih izuzetaka, poglavito bave qudi sumwivog morala i niskih strasti – smutqivci, {i}aryije i silnici. U tome, na`alost, ima dosta istine. Ucewivawe suparnika Jedno od uobi~ajenih sredstava kojima se slu`e opaki i pogani qudi jeste ucena. Ka`u da je Edgar Huver, prvi {ef Federalnog istra`nog biroa (FBI) Sjediwenih Dr`ava, pomno pratio seksualne sklonosti, a naro~ito nastranosti, svojih politi~kih suparnika da bi ih ucenom dr`ao u zaptu. ^ak se govorilo da je ucewivao i Kenedijeve, mada to nikada nije bilo na vaqan na~in ni dokazano ni opovrgnuto. Mawe ga je zanimala koristoqubivost javnih li~nosti, po{to se u puritanskoj Americi politi~ar pre mogao da sru{i ako vara `enu i razuzdano `ivi nego ako, zarad svoje `ene i dece, zloupotrebi svoj polo`aj da bi stekao neku materijalnu korist. Tim putem ucene i difamirawa javnih li~nosti u nas je po{ao Vojislav [e{eq, koji se uporno dr`i na~ela da je u politici sve dozvoqeno. ^im je ste453
kao kakav-takav uticaj i poverqive pristalice u vojsci i aparatu vlasti, po~eo je od wih da tra`i da mu dostavqaju poverqive podatke i spise, naro~ito one kojima bi se mogli kompromitovati wegovi sada{wi i budu}i suparnici. I ne bi nas iznenadilo ako ve} poseduje ukradene ili nezakonito fotokopirane dokumente kojima se ve}i broj postoje}ih javnih li~nosti, naro~ito onih na vlasti, mo`e ucewivati, a u slu~aju potrebe, izvrgnuti ruglu i sru{iti sa polo`aja. Vojislav [e{eq je to ve} demonstrirao sa skup{tinske govornice kada je, mahaju}i nekakvim papirima, optu`io biv{eg Pani}evog ministra Miodraga Peri{i}a, a potom i samog Milana Pani}a, da su za svoja putovawa u inostranstvo uzeli vi{e deviza nego {to im pripada. Iako naravno nije iskqu~eno da je Miodrag Peri{i} uzeo koju dnevnicu vi{e, mada se to pre izno{ewa u javnost mora pokazati i dokazati, ~udno je da je, pored tolikih dr`avnih funkcionera koji su godinama o dr`avnom tro{ku putovali po svetu, [e{eq na{ao ba{ Peri{i}a koji jedva da se dva-tri puta kao ministar zaputio u inostranstvo. I zar me|u tolikim dr`avnim zvani~nicima iz vladaju}e Socijalisti~ke stranke nije na{ao nijednog koji je i{ta utajio ili ukrao ve} je svoju borbu protiv korupcije morao da zapo~ne otvarawem slu~aja novope~enog ministra iz doju~era{we opozicione stranke, sa kojom je u otvorenom sukobu? Obja{wewe ove nedoslednosti je jednostavno: [e{eq ne vodi borbu protiv korupcije zarad op{teg dobra, ve} radi li~ne politi~ke koristi. Najuverqiviji dokaz je wegovo skora{we izno{ewe na r|av glas generala @ivote Pani}a. Trebalo je da budu smeweni i penzionisani generali koji su [e{equ dojavqivali {ta se u Vojsci Jugoslavije zbiva, pa da ovaj na pasja usta napadne na~elnika General{taba @ivotu Pani}a. [ta mu sve tom prilikom nije rekao: da je “otvoreni kriminalac” 1) “da se jo{ ne zna {ta se dogodilo sa sedam i po miliona maraka i oko 450 automobila koje je JNA zaplenila ratuju}i u Vukovaru”, 2) da {titi “izdajni~ke” generale Kadijevi}a, Broveta, Ayi}a, Ra{etu, Avramovi}a, Kukawca – protiv kojih jo{ nisu pokrenute istrage 3) itd. Neugodne sumwe i pitawa Ono {to najve}ma iznena|uje, to je [e{eqevo neshvatawe da se skoro sve ove optu`be mogu okrenuti protiv wega samog. Ako su Kadijevi}, Ayi} i ostali zaista izdajnici, onda su [e{eq i wegovi di~ni dobrovoqci kod Vukovara i u Zapadnoj Slavoniji ratovali pod komandom izdajnika. A vaqda se to izdajstvo moglo odmah uo~iti u trenutku kada je u~iweno, a ne tek posle prvog ve}eg [e{eqevog javnog sukoba sa vode}im generalima? I zar tako veliki rodoqubac, kao {to je Vojislav [e{eq, nije bio du`an da odmah javno razobli~i tu izdaju, umesto {to je ~itavih godinu i po dana prikrivao tako va`nu ~iwenicu sve dok to wemu li~no nije odgovaralo da je na velika zvona oglasi i razglasi? Recimo da je izdaja kao kvalifikacija preterana i da je posredi notorna nesposobnost onda{wih vode}ih generala, koji nisu imali ni smelosti ni voqe da brane i odbrane dr`avu kojoj su se zakleli na vernost. Pa i to je za domoqupca Vojislava [e{eqa morao biti dovoqan povod za uzbunu. Primera radi, kada je JNA sa Arkanovim i [e{eqevim dobrovoqcima, dr`e}i se neobi~ne strategije “ho}u-ne}u”, kona~no krenula da osvoji, a u stvari sravni sa ze454
mqom Vukovar, zar se [e{eq nije mogao zapitati za{to se uop{te ide na Vukovar, a ne, recimo, na Karlovac radi izbijawa na slovena~ku granicu, ~ime bi se Hrvatska presekla na dvoje i bacila na kolena. A kada je Kadijevi} po~eo da ~erupa Hrvatsku od repa ~uvenom vojnom na Dubrovnik, koja je jugoslovensku vojsku kompromitovala u o~ima cele svetske javnosti, zar ga veliki strateg [e{eq nije mogao da upozori da se rat dobija pohodom na Zagreb a ne na Dubrovnik, ukoliko se naravno uop{te `elela pobeda u tom nesre}nom i prqavom ratu? Jo{ je neugodnije pitawe vukovarskog ratnog plena, odnosno onih sedam i po miliona maraka i oko 450 automobila, za koje [e{eq tvrdi da im se izgubio svaki trag. Jer, ako je regularna vojska, koju predvode mawe-vi{e disciplinovani profesionalni oficiri, zaplenila tolike devize i automobile, {ta su tek oteli i zgrnuli Arkanovi i [e{eqevi dobrovoqci, me|u kojima je, pored mnogih ~asnih qudi, bilo i dosta {i}aryija i pustolova – qudi jakih apetita, a slabih skrupula. Koliko su tek oni opqa~kali ako je regularna vojska samo u jednom gradu zgrnula toliki plen? I kao {to jedna prqava grudva snega mo`e da pokrene ~itavu lavinu, tako i ovo [e{eqevo prebacivawe generalu Pani}u da je prigrabio bar deo ratnog plena podgreva mnoge sumwe i podozrewa. Rat u Bosni, u kojem su u~estvovali i [e{eqevi i Arkanovi dobrovoqci, doveo je i do masovnog iseqavawa i preseqavawa stanovni{tva, tako da su mnogi domovi opusteli. Gde su se dele devizne u{te|evine i tolike vredne stvari, po~ev od ku}nih tehni~kih aparata do skupocenih stranih automobila? Ne}e biti da su sve one ostale na ~uvawu kod prvih kom{ija. Mora da je ne{to zapleweno i preba~eno u Srbiju i Crnu Goru, da bi se ispod ruke ili sa la`nim ispravama prodalo i unov~ilo. Ko je to ~inio i velike pare zgrnuo? Ako je Vojislav [e{eq tako dobro obave{ten o vukovarskom ratnom plenu u rukama JNA, kako tek dobro mora biti upu}en u ratni plen neregularnih vojnih jedinica u kojima je bilo i dosta pripadnika wegove stranke. I sigurno mora znati da li je ne{to od tog unov~enog plena kori{}eno za teku}u delatnost, a naro~ito predizbornu kampawu pojedinih stranaka i grupa gra|ana, koje sada u Saveznoj i Republi~koj skup{tini imaju mnoge ugledne poslanike. Treba se nadati da Vojislav [e{eq ne}e ~ekati, kao u slu~aju @ivote Pani}a, da prvo do|e u sukob sa nekim od strana~kih ili grupnih vo|a da bi zadovoqio ovu na{u znati`equ. La`ni u~iteq pravi~nosti Da zakqu~imo. Nije nam bila namera da [e{eqa spre~avamo u wegovom obra~unu sa @ivotom Pani}em i razotkrivawu u na~elu nedozvoqivog poslovawa Pani}evog sina sa Vojskom Jugoslavije. [e{eq to ionako dobro radi, pa s nestrpqewem o~ekujemo wegova daqa otkri}a korupcije u koju su zapali bar neki od vode}ih qudi vladaju}eg srpskog re`ima. Samo, nek’ ne izigrava moralnog sudiju, jer kao ~ovek koji u politici ne bira sretstva nema na to moralno pravo. Niti takav ~ovek mo`e da nas u~i pravu. Jer, kako to veli Platon, vrhunac nepravi~nosti je u tome kada se neko pravi~an, a to uistinu nije. 4). Dodu{e, u ovom vremenu, koje je, kako bi to [ekspir rekao, i{~a{eno iz zgloba, ni najve}e gadosti ne bi vi{e trebalo da nas iznenade. Jer, javne vrli455
ne odavno nema, a javni moral na{ih gra|ana sve prima i podnosi. U tom pogledu prilike u kojima `ivimo veoma podse}aju na zavr{ni prizor u Orvelovoj @ivotiwskoj farmi u kojem se u polusvetlu gostinske sobe vi{e ne razlikuju sviwe i qudi. Orvel time kao da je hteo da ka`e da u poretku pobrkanih i izopa~enih vrednosti sviwe poprimaju neke qudske osobine, a qudi sviwske. Na{a politi~ka scena je po mnogo ~emu orvelovska. Na woj se ponekad vi{e ne razlikuju politi~ari i razbojnici.” Napomene 1) Politika od 15. maja 1993. 2) Politika od 21. maja 1993. 3) Ibidem. 4) Dr`ava, II, 361. Branko Voji~i}, novinar hrvatskog “Vijesnika”, slavodobitno izve{tava u broju od 9. juna o skupu crnogorskih separatista odr`anom na Cetiwu. Detaqno su navedene sve uvrede izre~ene, skandirane ili napisane na Cetiwu, a na pijadestal su uzdignuti Svilanovi}, Veselinov i sli~ni istomi{qenici Slavka Perovi}a. Interesantno da je najvi{e vre|an dr [e{eq, ako je verovati hrvatskom izve{ta~u. Jo{ je interesantnije {to su se oni koji su vre|ali dr [e{eqa razbe`ali kada je ne{to kasnije pro{etao ulicama wihovog Cetiwa. Tako su propustili priliku da mu ponove, ovaj put direktno, uvrede koje su toliko odu{evile usta{kog dojavnika. Nadnaslov je glasio: “Skup na Cetiwu “Demokratska Crna Gora za demokratsku Srbiju”, a naslov je bio dugo o~ekivana hrvatska `eqa: “Razlaz je jedini izlaz”. Podnaslov se sastoji od tri kvalifikacije koje su identi~ne za obe vrste usta{a, crnogorske i hrvatske: “Demonstracije protiv fa{izma, Milo{evi}eve diktature i velikosrpske okupacije Crne Gore”. Na Cetiwu je u ponedjeqak kasno popodne zavr{en veliki miting pod geslom “Demokratska Crna Gora za demokratsku Srbiju”. Miting, koji je organizirao Liberalni savez i stranke “crnogorskog bloka”, na kojem je bilo vi{e tisu}a qudi, prakti~ki se pretvorio u velike demonstracije “protiv fa{izma”; kako je re~eno, koalicije srpskih socijalista i radikala, uvo|ewa osobne diktature Slobodana Milo{evi}a, te velikosrpske okupacije Crne Gore. “Razlaz je jedini izlaz”, poru~io je kwi`evnik Milika Pavlovi} u ime Gra|anskog pokreta otpora (upravo formiranog) “Javnost protiv fa{izma”, upozoriv{i da se Crnoj Gori prijeti bratoubila~kim ratom. “Govori se o borbenoj gotovosti paravojnih formacija srpske pete kolone u Crnoj Gori, koje su ~ak dobile i nazive po imenima poznatih kvislinga i kolaboracionista iz pro{log rata”, kazao je Pavlovi}, poru~iv{i da to ne}e pro}i, da “Srbija Ravne Gore ([e{eqa i Milo{evi}a) nije Srbija Crne Gore”. S demokratskom Srbijom lako }emo se dogovoriti, ali s fa{isti~kom te{ko, kazao je @arko Rak~evi}, jedan od lidera Socijaldemokratske partije reformista istaknuv{i da }e se u tom slu~aju znati gdje su granice. Rade Bojovi} iz vo|stva Socijalisti~ke partije Crne Gore rekao je da fa{isti~ka srbijanska opozicija ne}e pro}i u Crnoj Gori, te da se pred zgradom UN u New Yorku mora zavijorit zastava suverene Crne Gore, kao i suverene Srbije. On je formulirao dilemu: ili }e pobijediti apsolutizam srbijanskog re`ima ili 456
demokracija. “Kad su mu~ki ubili svog duhovnog oca, mo`e se pretpostaviti s koliko }e se we`nosti obra~unavati s neistomi{qenicima”, rekao je Miodrag Vukmanovi}, potpredsednik liberala. A ~elnik Liberalnog saveza Slavko Perovi} podsjetio je: “Na{li smo se da se suprostavimo uvo|ewu osobne diktature Slobodana Milo{evi}a – stvarnog vlasnika, na`alost, na{ih sudbina, na{eg `ivota i smrti, na{e sre}e i nesre}e, na{e propasti ili budu}nosti. A tu mu poziciju velikodu{no pru`aju tvorci ’`abqa~kog ustava’ uvode}i nas na prijevaru u sramnu tvorevinu ’SRJ’”. Perovi} je pozvao da se odmah obustavi represija u Srbiji, a Vuk Dra{kovi} i wegova supruga puste na slobodu. Nenad ^anak, vo|a Lige socijaldemokrata Vojvodine, pozdravqaju}i ovaj skup na Cetiwu rekao je da je za incident u Beogradu kriv Slobodan Milo{evi}. Na op}e odobravawe prisutnih nai{le su wegove rije~i: “Narode Petra Cetiwskog, narode vladike Rada, ne zaboravite {to ste bili kada oni koji bi sada da budu ne{to, nijesu bili ni{ta”. ^anak je rekao da je bio te no}i pred Skup{tinom “u kojoj sjede kriminalci i ubojice”. Pozdravne brzojave skupu na Cetiwu uputili su Gra|anski savez Srbije, Demokratski savez Hrvata iz Vojvodine, SPO, a najvi{e pqeska upu}eno je brzojavu dr Dragana Veselinova, predsjednika narodne seqa~ke stranke. “Sada je jasno da se protiv Milo{evi}a mora podi}i optu`nica zbog kr{ewa Ustava i zbog dr`avnog organizirawa bratoubila~kog rata i ratnih zlo~ina. Sada je jasno da se mora zahtevati od Ustavnog suda da zabrani rad i raspusti Socijalisti~ku partiju Srbije parapartiju lopova, ministara pqa~ka{a, i strelaca iz zasede”, poru~uje Veselinov. “Na nama je da osudimo dr`avni teror i bezakowe – jer politi~ari mogu kako ho}e ali dr`ava mora biti po{tena i jednaka za sve. I ako Dra{kovi} treba da dobije 25 godina robije zbog nekoliko re~enica i razbijenih prozora, onda Milo{evi} treba zbog miliona u ratu razbijenih prozora, zbog stotina hiqada razru{enih domova i ubijenih qudskih sudbina da dobije 5025 godina robije. A da mu u zatvoru samom ne bi bilo dosadno, treba mu radi glancawa cipela dodijeliti [e{eqa”, isti~e Veselinov. Na kraju, Veselinov poziva sudionike skupa da zahtijevaju da Milo{evi} ne dolazi u Crnu Goru sve dok je Dra{kovi} u zatvoru. “Neka predsjednik Srbije ide na more u Po`arevac. Ne nagr|ujte Jadran ne~astima!”, poruka je dr Veselinova. Skup na Cetiwu protekao je bez incidenta, u skandirawu: “Suverena Crna Gora, suverena Srbija”. Ikonografija skupa bila je dominantno obiqe`ena starim crnogorskim zastavama, te kartom Crne Gore uokvirenom s dvanaest zvjezdica (Ujediwena Evropa), uz samo dva transparenta. Na prvom je pisalo: “Ovce, pustite Vuka”. Na drugom: “[e{ko je pe{ko”. Ivkica Ba~i} 10. juna popuwava “Vijesnik” najlep{im {tivom za o~i proverenih srbomrzaca. Samo tako se mo`e kvalifikovati gomila la`nih informacija koje su plasirane pod naslovom “Fantazmagori~na Srbija, jedan lije~nik na deset policajaca”. Podnaslov je nagove{tavao skoru pobedu usta{a: “Dok se, u o~ekivawu recepata s travom, objavquju recepti za varivo od kopriva, u Srbiji ostaje neuzdrmana samo vlast Slobodana Milo{evi}a”. I opet je za sve kriv dr [e{eq. U stvari, wegova jedina krivica bila je u tome {to je jedini jasno sagledao sve opasnosti koje su pretile Srbiji i svim Srbima, pa ga je za457
to trebalo {to vi{e imobilisati, kad se pokazalo da ga je nemogu}e uni{titi. I wega i wegove ideje. Srbija je zemqa utvara. U woj `ivot poprima fantazmagori~ne oblike jer, primje}uju neki analiti~ari, nijedna pojava ne odgovara svome pojmu: u bankama nema novca, na benzinskim crpkama nema benzina, na kioscima nema cigareta, u tvornicama se ne radi, u parlamentu se ne odlu~uje... A novine narodu najozbiqnije savjetuju recept za paprika{ od kopriva koje se mogu na}i na svakoj livadi: Re`im Slobodana Milo{evi}a je toliko prizemio nebeski narod da “mali ponosni Srbi vi{e ne znaju ni {to je avion ni tko je Paja Patak. Ovdje je civilizacija rekla laku no}”, komentira “Borba”, ~ija je istoimena novinska ku}a ve} ugasila sva revijalna izdawa, ne samo zbog financijskih te{ko}a. U Srbiji se sve ru{i i uru{ava, samo je foteqa predsjednika stabilna. U tome i jest Milo{evi}eva prepoznatqiva strategija – sve stalno quqati, sve i svakoga dovoditi na rub ponora i time u potpunu ovisnost o wegovoj samovoqi; u svaki segment dr`ave, pa i u vojsku, ubacivati jabuku razdora u obliku {pijunsko-korupciona{kih afera. A, istovremeno, ja~ati republi~ku policiju, nakon ~ije se jedne “vje`be” pro{loga tjedna u Srbiji restaurira jednopartijski sistem, uz istovremeno objavqivawe vijesti o skorom formirawu policijske akademije. Tek, toliko da se zna na koju oru`anu silu diktator vi{e ra~una, ako mu ustreba za “obranu” suvereniteta dr`avnoga provizorija zvanog tre}a Jugoslavija ~ija je “provincija” Crna Gora sve rezerviranija prema “prvom oku u glavi”. Policijska diktatura kriptokomunista Milo{evi}a i fa{ista [e{eqa puca od zadovoqstva – svrgnut je otac suvremenog srpskog velikodr`avnog nacionalizma Dobrica ]osi}, a da za wim nitko ni suzu nije pustio; u zatvorskoj samici je isprebijani lider najja~e oporbene stranke Vuk Dra{kovi}, a skoro vascela opozicija se “gwusno” (izraz Stojana Cerovi}a u Vremenu) upire da doka`e kako su demonstracije pred zgradom parlamenta bile gre{ka! Uz ~asne izuzetke (Dragan Veselinov, Vesna Pe{i}), sva ta kukavna i kukavi~ka opozicija nastavqa koketirati s re`imom i ni na kraj pameti joj nije da se organizirano suprotstavi dr`avnom teroru. Umjesto toga, ta samozvana demokratska opozicija {aqe pa`qivo sro~eno pismo svome “vo|i i u~itequ” i moli ga da oslobodi Dra{kovi}a! Po nalogu Milo{evi}a policija je (uz pomo} kraji{kih “plavaca”) prva na ulici isprebijala Dra{kovi}a (i suprugu mu Danicu, koja je zbog “trenirawa strogo}e” policije jo{ u zatvorskoj bolnici), zatim mu natakla lisice i nastavila s batinawem u liftu, u policijskom kombiju, u zatvorskom dvori{tu: potom su po nalogu Milo{evi}a mediji stvorili atmosferu politi~koga lin~a oko Dra{kovi}a, u ~emu je, po obi~aju, najrevnosnija bila nacionalna televizija sa stalnim anketama me|u bijesnim gra|anima koji su i doslovno tra`ili da se Dra{kovi} skrati za glavu, a wegova stranka zabrani; onda je po Milo{evi}evom nalogu Republi~ko javno tu`ila{tvo zatra`ilo zabranu rada SPO, a policija nastavila s terorom nad ~lanovima te stranke, koji se i daqe privode i ~iji se stanovi bez naloga pretresaju. Vrata najcrwem totalitarizmu su time {irom otvorena, a nalogodavcu svega toga srbijanska oporba pi{e pismo i moli ga da bude milostiv prema Dra{kovi}u! Pro}i }e, o~ito, jo{ mnogo vremena dok ta konformisti~ka opozicija bude voqna i sposobna za neki drugi na~in “komunicirawa” s ~ovjekom koji ima 458
neograni~ena ovla{tewa i despotsku psihologiju. Uostalom, i Dobrici ]osi}u je dugo trebalo da shvati s kim ima posla. A kada je to shvatio, bilo je kasno. U~enici su oborili svoga u~iteqa, koji je prije dvije godine Milo{evi}a nazvao “najpopularnijim Srbinom 20. stoqe}a”, a prije samo godinu dana ]osi} je predvodio, zajedno s Vasilijem Kresti}em, one akademike koji su smatrali da SANU ne smije stati iza zahtjeva za ostavkom Milo{evi}a. I zbog toga, vaqda, ali i zbog kukavi~luka (jo{ izra`enijeg na primjeru politi~koga i fizi~koga lin~a nad Dra{kovi}em), nitko previ{e ne `ali {to se putnik s “Galeba” utopio u po`areva~kom ~amcu. Kako re~e jedan crnogorski oporbewak, “za ]osi}em `ale samo malokrvni fa{isti i inferiorni demokrati. To~no je da su ga sru{ili grubi i neobuzdani fa{isti. To nije dobro, ali ne mora biti gore. Uostalom, wihova su vremena”. Takva su vremena da Srbija ima jednoga lije~nika na tisu}u stanovnika, a jednoga policajca na sto stanovnika. Zna to i srbijanska oporba, koja }e u ponedejeqak pokorno sjesti u klupe parlamenta “SRJ”. Za ponedeqak su [e{eqevi fa{isti zatra`ili izvanredno zasjedawe Skup{tine na kojem }e analizirati rezultate interventnih mjera Konti}eve vlade. Prevedeno, to zna~i da }e, nakon ]osi}a, na red do}i i premijer Radoje Konti} i wegov kabinet. Upori{te za mogu}nost da socijalisti i radikali otvore i pitawe povjerewa Saveznoj vladi nalazi se u epizodi s pro{log tjednoga zasjedawa kada je oboren ]osi}. Tada je, naime, Nedeqko [ipovac u ime srbijanskih socijalista predlo`io to {to sada tra`e [e{eqevci. Sam premijer Konti} je tim prijedlogom toliko bio zate~en da je naprosto sko~io iz klupe, ra{irio ruke i, uz komentar “sramota, to je prava sramota”, demonstrativno napustio dvoranu. Tada mu je premijersku glavu spasila samo ~iwenica {to je komunofa{istima bilo va`nije prvo odrubiti predsjedni~ku glavu Dobrice ]osi}a.” U rubrici “NIN”-aa, od 11. juna 1993, pod imenom “Srpski pluralizam”, novinar Branislav Bo`i} na prili~no tendenciozan na~in razmatra odnose na politi~koj sceni Republike Srpske. Pod naslovom “Bitka za Bawaluku” Bo`i} ~itaocima potura nekoliko neistina o Srpskoj radikalnoj stranci kao nepobitne, op{tepoznate fakte. Tako tvrdi da stranka, paralelno sa SPSom, otvara “ekspoziture” u Bawaluci, kao da srpski radikali jo{ od pre gra|anskog rata nisu postojali na ovim prostorima. Jednostavno, zaobilazi ~iwenicu da je Srpska radikalna stranka po svojoj brojnosti i organizovanosti barem jednaka vladaju}em SDS-uu, a po ugledu daleko ispred ove stranke. Isto tako, autor tvrdi da je dr [e{eq izjavio kako }e Bawaluka uskoro postati glavni grad Republike Srpske, iako je poznato da je usagla{eni stav stranke bio da se ovo pitawe ne prejudicira, nego re{ava po okon~awu ratnih operacij. Istovetno je, krajwe zlonamerno, tempiran i podnaslov: “[e{eq i Milo{evi} ve} su otvorili svoje partijske ispostave u gradu na Vrbasu, {to se uzima kao pouzdan znak da }e tu a ne na Palama biti prestonica Zapadne Srbije. Karayi} bi, dakle, mogao uskoro pro}i kao ^er~il”. “Prvo su, jo{ prije dvije godine, pri~ali i kleli se lokalni proroci i kafanski stratezi kako su pri~u ~uli od jednog “va`nog ~ovjeka”, a onda su o tome po~eli “u povjerewu” politi~ari i oni koji imaju ambicije da to budu, a sada o tome ve} bruji cijeli grad. Pri~a je slijede}a: Bawaluka se pod dana{wim imenom, istori~ari su utvrdili, prvi put spomiwe 1494. godine. Dakle, 459
slijede}u godinu obiqe`ava pet vijekova i tada bi, prema toj pri~i, trebala da postane prestonica zapadne srpske dr`ave. Sve po~iva na matrici da od Bosne i Hercegovine, kao dr`ave, vi{e nema ni{ta. U najgorem (ili, ako vi{e volete, u najboqem) slu~aju, ona mo`e biti, vjeruje se ovdje, eventualno konfederacija tri nacionalne zajednica, a to opet zna~i srpsku dr`avu. Samo dvije stvari mogu kvariti i ote`avati Bawaluci da, obiqe`avaju}i pet vijekova, postane i prestoni~ki grad. Jedna je da se to dogodi ve} ove godine, a druga je dr Radovan Karayi}, preciznije “hercegova~ko-sarajevski lobi”, koji dr`i sve kqu~ne pozicije i poluge funkcionisawa Republike Srpske. Bila bi to samo lokalna zavrzlama bosanskih Srba da se u cijelu pri~u nije vje{to ubacio Beograd, odnosno partije Srbije. One su, u stvari, dobro procijenile da se u sporewu zapadnih Srba oko prestonice vlast vaqa drumovima i samo je treba uzeti. Mada mu ovdje niko ne spori “sjajno snala`ewe u spoqnopoliti~kim poslovima”, na unutra{wem planu Karayi}a vide kao cara u onoj bajci o novom odijelu. Naime, upornim ostajawem na izleti{tu, u vazdu{noj bawi Pale, vo|a bosanskih Srba kao da ne primje}uje da su po~ele pripreme za naredne izbore i da se oni dobijaju samo gdje `ivi ve}ina punoqetnih. Dugo se naju`i vrh bosanskih Srba i Bawalu~ani spore gdje staviti prestonicu bosanskih Srba. Zbog rata, vaqda, niko nije do kraja zatezao u`e. Karayi} je uvijek koristio istu argumentaciju: “Srbi se ne mogu dijeliti na kne`evine.” Onda je obja{wavao kako to nije devetsto metara nadmorske visine (Pale) zbog popravqawa krvne slike, ali nikada nije do kraja objasni za{to se ne preseli u Bawaluku. U Bawaluci se prvo {aputalo, a u posqedwe vrijeme se glasno pri~a kako to ne dozvoqava hercegova~ko-sarajevski lobi na ~ijem ~elu je Momo Kraji{nik koji je i smislio putuju}i srpski parlament (Trebiwe, Bijeqina, Pale, Prijedor..). U Bosanskoj krajini, odnosno bawalu~kom regionu, me|utim, nalazi se bezmalo dvije tre}ine stanovni{tva Republike Srpske, oko 70 odsto privrednog potencijala. Vi{e od 80 odsto buyeta, ove srpske dr`ave, obezbje|uje ovaj region. To je prvi uo~io dr Vojsilav [e{eq i zimus osnovao filijalu svoje stranke u Republici Srpskoj u Bawaluci. Izgovara tada dvije re~enice zbog kojih nastaje “pretr~avawe” ~lanova SDS u radikale. I SDS i radikali to ~uvaju kao “partijsku tajnu”. Dakle, on je tada “otkrio”: – Mi smo partija koja deluje u svim srpskim zemqama. Do{li smo ovde, jer }e Bawaluka biti prestonica Zapadne srpske dr`ave. Nije trebalo dugo ~ekati a stigla je u Bawaluku i Socijalisti~ka partija. I oni, kao i radikali, ima}e, ka`u, odbore u svim op{tinama Republike Srpske, ali sjedi{te partije je u gradu na Vrbasu. – Mi smo, odre|uju}i sedi{te svoje partije, vaqda, jasno stavili do znawa gdje bi trebala da bude prestonica Zapadne srpske dr`ave – veli ugledni bawalu~ki qekar dr Dragutin Ili}, {ef Socijalisti~ke partije Republike Srpske. I on isti~e da su socijalisti vezivno tkivo svih prostora gdje `ive Srbi, nagla{ava da }e ovdje slijediti tradiciju Pelagi}a, Ko~i}a... zatim da 460
}e to biti partija dobrih doma}ina. I opet je nastalo pretr~avawe ~lanova SDS u “Slobinu partiju”. To je prili~an broj uglednih privrednika i univerzitetskih profesora ~ija se imena, kako je re~eno na osniva~kom skupu, “jo{ ne}e saop{tavati”. Sve do prvih izbora. Bawalu~ki region sve ~e{}e pohodi i princ Tomislav, zvan ovdje “Knez Tomo od Bosne”, koji se na to samo osmehuje, ali ka`e: – Ja sam bio u inostranstvu pedeset godina, ali nisam uzeo dr`avqanstvo nijedne druge dr`ave, jer sam uvek bio uveren da }u se vratiti ku}i. Danas, ja sam jedini mu{ki Kara|or|evi} koji se rodio u otaybini i nikada nisam zaboravio wen miris. Sre}an sam, jer, evo ve} godinu dana, `ivim ponovo sa svojim narodom... Crkva, kruna i narod su na{a budu}nost. [ta princ `eli i ~emu se nada? Vaqda je jasno. Za sada on, u maskirnoj uniformi, na prvim linijama fronta uglavnom dobro obavqa du`nost komesara, “jer moral vojske poraste kad se on pojavi”. Ali sad ve} i ozbiqni qudi koji su do ju~e na svako spomiwawe monarhije dobijali koprivwa~u, misle da bi za zapadne Srbe kne`evina bila izlaz radi br`eg me|unarodnog priznavawa. Dr Karayi} polako gubi tamo gdje je bio najja~i – u bawalu~kom regionu. [e{eq i Milo{evi} su, izgleda, shvatili da ko dobije bawalu~ki region, ima}e vlast, pa polako kupe simpatizere. Lokalni SDS je nemo}an da se odupre, pogotovo po{to je izgubio na ugledu zbog vrlo trapave kadrovske politike koju vodi. Ukoliko Karayi} izgubi “bitku za Bawaluku”, a SDS se polako pretvara u ne{to nalik biv{em Socijalisti~kom savezu, on sam bi mogao pro}i kao ^er~il. Dobi}e rat i izgubiti izbore.” Kao prava razbibriga deluje “Vijesnik” od 13. juna 1993. u kojem Hrvati objavquju najnovije pakosti protiv dr [e{eqa. Pod naslovom “Srbi naseqavaju pla}enike” objavqeno je zvani~no “Priop}ewe ministarstva obrane Republike Hrvatske” u kojem apsolutno nijedan podatak ne odgovara istini. Izmi{qena je organizacija sa imenom “[tit” koja pod nadzorom dr [e{eqa naseqava Ruse i, {to je primetno bolelo usta{e, donske Kozake. Na sve je mogu} samo jedan komentar: daj Bo`e da je dr [e{eq tada dr`ao poluge vlasti u svojim rukama, mo`da bi i naselio Kozake. Podnaslov nije ostavqao dilemu ko je najve}i problem usta{ke vlasti:Agenti (pripadnici [e{eqeve stranke), putem organizacije “[tit” vrbuju qude u zemqama biv{eg isto~nog bloka, uglavnom besku}nike, i dovode ih na privremeno okupirana podru~ja Hrvatske”. Da je tobo`wa mirotvorna politika Beograda u biti samo obi~na farsa potvr|uje i ~iwenica koja ide u prilog daqwoj potpori velikosrpskim osvajawima na podru~ju Republike Hrvatske, isti~e se u posebnom priop}ewu Ministarstva obrane Republike Hrvatske objavqenom u subotu, koje je potpisao pomo}nik ministra za politi~ku djelatnost general-bojnik Slobodan Praqak. Naime, kako se precizira, agenti (pripadnici [e{eqeve stranke) organizirano vrbuju qude u zemqama biv{eg isto~nog bloka i dovode ih na privremeno okupirana podru~ja Hrvatske. Vrbuju ih na na~in da im obe}avaju mogu}nost dovo|ewa obiteqi, te davawa ku}a i imawa u mjestima na rubnim dijelo461
vima crte boji{nice, ~ime bi popunili prazne prostore. Plan je od wih “proizvesti klasi~ne kraji{nike”, te na taj na~in stvoriti “[TIT” prema prostorima koja kontrolira hrvatska vlast. Iz navedene zamisli proizlazi i sam naziv organizacije “[TIT” koja to provodi, a ~iji je ured smje{ten u beogradskom hotelu “Kazino”, gdje se nalazi i ured s natpisom “Zastupni{tvo vlade SRK – Knin”. Svi pla}enici, prije no {to dobiju iskaznicu s natpisom “[TIT” te budu upu}eni u Hrvatsku, moraju pro}i kroz sigurnosne mehanizme stranke Vojislava [e{eqa. Prednost imaju pripadnici biv{ih specijalnih postrojbi isto~noga bloka, zatim osobe koje su bile u slu`bi KGB-a, veterani rata u Avganistanu, biv{i redovni ~asnici SSSR-a, osobe koje su radile u tvornicama vojne tehnologije, pa ~ak tra`e i daju prednost osobama koje su po struci agronomi. Svima wima zajedni~ki je nazivnik da su nakon raspada “isto~nog bloka” postali besku}nici skupa s wihovim obiteqima, te se nalaze na rubu egzistencije, {to se i koristi kao kqu~ni element za vrbovawe i dovo|ewe na navedene prostore. Izme|u zainteresiranih ima i podosta donskih Kozaka. Tako je, prema pouzdanom izvoru, polovicom travwa ove godine do{lo oko pet stotina Kozaka u Vi{egrad, od ~ega ih je oko stotinu i pedeset ostalo u tom mjestu, dok su ostali izmje{teni po prostorima BiH pod velikosrpskom kontrolom. Veliki interes postoji i me|u Slovacima, Rumuwima, kao i gra|anima biv{eg SSSR-a, a koji su sada na podru~ju Ma|arske, gdje postoje i sredi{ta agenture KOS-a koji rade u sklopu navedenog projekta. S iskaznicom pripadnika teroristi~ke organizacije “[TIT”, dio terorista prebacuje se u selo Bru{ka, op}ina Benkovac, u kamp “Alf” kojega vodi zapovjednik ’kapetan Dragan’, podre|eni Vojislava [e{eqa. U kampu je anga`irano i dvadesetak uvezenih ’animir dama’, a zabiqe`ene su i pojave AIDSa. Dio pripadnika kampa, nakon zavr{ene obuke razmje{ta se u pobuweni~ke postrojbe, a dio planira za mogu}e ubacivawe u mawim grupama na podru~je pod kontrolom vlasti Republike Hrvatske s ciqem izvo|ewa diverzantsko-teroristi~kih djelatnosti. Dolazak i boravak u kampu “Alf” mogu} je samo s papirima iz Beograda. Dragovoqci iz Srbije, koji ~ine ve}inu pripadnika te organizacije, naj~e{}e bivaju raspore|eni na prvu crtu boji{ta. Na privremeno okupiranim prostorima Republike Hrvatske vlada op}a nesta{ica, neorganiziranost civilnog pu~anstva, dakle, kaoti~no stawe i anarhija. U vojarnama vlada apatija, a moral i stega su na vrlo niskoj razini. Svakodnevno se stvara ratna psihoza o skorom napadu hrvatske vojske. Znakovito je da dio pripadnika pobuweni~kih postrojbi ima naoru`awe i odore istovjetne pripadnicima HV-a, te se mo`e o~ekivati wihova uporaba u ciqu ubacivawa u pozadinu HV, ali i za mogu}i scenarij napada na vlastite postrojbe i zlo~ine nad srpskim pu~anstvom, kako bi se za sve to optu`ila HV, i time omogu}ilo daqwe odr`avawe i pove}avawe ratne psihoze na privremeno okupiranim podru~jima kao i kompromitirawe Republike Hrvatske u svetskoj javnosti, ka`e se u priop}ewu Ministarstva obrane. (Hina)” Hrvati su se barem potrudili da wihove la`i izgledaju ubedqivo, ali Ivan Radovanovi} iz “Vremena” nije ulo`io nikakav trud da bi sakrio svoje name462
re. On je u broju od 14. juna 1993. jednostavno, kroz nekakav kvazi-ddeseterac, lupio da je [e{eq izdajnik i ta~ka. Tekst je nosio nadnaslov “Ko }e biti predsednik Jugoslavije” i naslov “Star i bez ambicija”, {to je obja{weno odmah u podnaslovu: “Re~ima iz naslova ovog teksta V. [e{eq je u razgovoru sa novinarom “Vremena” skicirao novog “Dobricu” “Istog dana kada je zaprepa{}eni Milo{ Radulovi}, predsednik Ve}a gra|ana saveznog parlamenta, shvatio da je postao vr{ilac du`nosti predsednika Jugoslavije, po~eo je, po Ustavu, i tridesetodnevni konkurs za novog “Dobricu” federalne dr`ave. Sa konkursom su, naravno, krenula i naga|awa o imenu novog predsednika, a Studio B je otvorio i kladionicu sa prili~no neverovatnim nagradama za ovo vreme (sedmodnevno letovawe). Pri tom izgleda da se oko cele pri~e najmawe uzbudio onaj ko se najvi{e pita: Slobodan Milo{evi}, naime, jo{ u svojoj glavi nema ime onoga ko bi trebalo da postane novi “ceremonijal majstor” tre}e Jugoslavije, sude}i bar po tvrdwama izvora veoma bliskih samom vladaru. To, naravno, ne zna~i da ovih dana srpski predsednik ne kombinuje i ne smi{qa ko bi mu sve mogao poslu`iti na mestu koje je ]osi} tako ozbiqno shvatio. Kako saznajemo, Milo{evi} je u posledwih nekoliko dana nekoliko puta telefonom razgovarao sa akademikom Mihailom Markovi}em i pri tom mu nudio upra`weno mesto {efa savezne dr`ave, ali je bio odbijen. Profesor Dragoqub Mi}unovi}, predsednik Demokratske stranke, smatra da Markovi} ne mo`e da se prihvati ]osi}evog mesta izme|u ostalog i zbog ~iwenice da su svojevremeno ova dva akademika bili veliki prijateqi. “To je kao kada bi predsednik postao Lule Isakovi}”, ka`e Mi}unovi}, dok Slobodan Ini}, sociolog, misli da je ostareli akademik Milo{evi}u vi{e upotrebqiv za “simboli~no funkcionisawe sistema” i da je, kao takav, ~ak i nezgodan za ulogu poslu{nog operativca, kakav bi, po Ini}u, trebalo da bude slede}i izabranik predsednika Srbije na mestu predsednika Jugoslavije. Po nekim verzijama, ponuda za saveznu predsedni~ku fotequ poslata je i u Podgoricu. Najpre uz ideju da u wu treba posaditi ionako ve} zaprepa{}enog Radulovi}a, da bi zatim, kada je predlog ocewen kao “neozbiqan”, Milo{evi}ev kabinet praznu ]osi}evu kancelariju ponudio i Momiru Bulatovi}u i Svetozaru Marovi}u. Demokrata Mi}unovi} u ovoj pri~i vidi i onu o “ubijawu dve muve jednim udarcem”. “S jedne strane, kao {to je to nekada radio Broz, Milo{evi} bi suvi{e oja~alo crnogorsko rukovodstvo razbio unapre|uju}i jednog od ~lanova trija (Bulatovi}, Marovi}, \ukanovi}) na fakti~ki slabiju federalnu funkciju a, s druge strane, pridobio bi za Srbiju jedino mesto u saveznoj dr`avi koje ima neku vlast, a to je mesto saveznog premijera”, misli Mi}unovi}. U ovu pri~u savr{eno se uklapala jo{ jedna, po kojoj su se, dan posle ru{ewa ]osi}a, socijalisti i radikali dogovorili i o ru{ewu saveznog premijera Radoja Konti}a, i to ne zato {to je ovaj, prili~no neoprezno i sebi nesvojstveno, po skup{tinskim kuloarima pri~ao kako je cela stvar sa ]osi}em “nedostojna”. Ovla{}ewa Prema va`e}em Ustavu, novi predsednik Savezne Republike Jugoslavije 463
mo`e da “predstavqa Saveznu Republiku Jugoslaviju u zemqi i inostranstvu ukazom progla{ava Savezne zakone; izdaje isprave o potvr|enim me|unarodnim ugovorima; predla`e saveznoj skup{tini kandidata za predsednika vlade, po{to saslu{a mi{qewe predstavnika poslani~kih grupa u Saveznoj skup{tini, predla`e Saveznoj skup{tini kandidate za sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, Saveznog dr`avnog sudioca i guvernera Narodne banke Jugoslavije, po pribavqawu mi{qewa predsednika republika ~lanica, raspisuje izbore za Saveznu skup{tinu; postavqa i opoziva ukazom ambasadore Savezne Republike Jugoslavije na osnovu predloga Savezne vlade; prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; dodequje odlikovawa i priznawa Savezne Republike Jugoslavije predvi|ena saveznim zakonom; daje pomilovawa za krivi~na dela propisana saveznim zakonom; obavqa i druge poslove odre|ene ovim ustavom.” Mi{qewe nekih analiti~ara bilo je, naime, da skidawem Konti}a Milo{evi} stavqa crnogorski vrh pred svr{en ~in, da zatim lak{e mo`e da ih nagovori (natera) da sami daju ~oveka za predsedni~ko mesto i da, na kraju, po{tuju}i ustavnu odrednicu po kojoj su, “po pravilu”, predsednik dr`ave i predsednik vlade iz razli~itih republika, novi premijer bude iz Srbije. Da li zato {to se crnogorsko rukovodstvo upla{ilo ovih {pekulacija, ili prosto zato da bi sve na vreme bilo predupre|eno, tek, iz Podgorice je ubrzo stigao odgovor. @eqko [turanovi}, ~lan sekretarijata Glavnog odbora Demokratske partije socijalista (vladaju}e u Crnoj Gori), rekao je: “Nismo zainteresovani da damo kandidata za upra`weno mesto predsednika SRJ.” Mnogo pre [turanovi}a, celu pri~u o novoj podvali Crnogorcima obezvredio je, i to u Beogradu, ~ovek koji izgleda dosta toga zna o namerama srpskog predsednika – Vojislav [e{eq. “Ube|en sam da }e kandidat za novog predsednika Jugoslavije biti iz Srbije. Srpska radikalna stranka nema nameru da naru{ava tu ravnote`u – predsednik Jugoslavije iz Srbije, premijer iz Crne Gore”, rekao je pro{le srede za “Vreme” [e{eq, i to samo nekoliko ~asova po{to je vi|en kako izlazi iz zgrade srpskog predsedni{tva u Pionnrskom parku. Prvi ~ovek radikala izjavio je i da inicijativa wegove stranke za skup{tinsku raspravu o ekonomskom i socijalnom stawu u saveznoj dr`avi ne zna~i automatski i ru{ewe Konti}a. Ipak, ~ekaju}i verovatno daqi rasplet doga|aja, [e{eq je ostavio mesta i za tu mogu}nost i rekao: “Mi }emo svakako imati kriti~an stav prema Konti}evoj vladi: takav stav }emo imati i prema [ainovi}evoj vladi u Skup{tini Srbije, a kona~nu odluku o svemu done}e Izvr{ni odbor stranke, neposredno pred skup{tinsko(ska) zasedawe(a).” I pored ovih re~i, za o~ekivati je da, tokom predstoje}e skup{tinske sesije, vi{e nego sam Konti}, na udaru radikalskih i socijalisti~kih poslanika budu pojedini resorni ministri. I to zato {to je [e{eq, na {pekulacije o eventualnoj Milo{evi}evoj nameri da na jako mesto saveznog premijera dovede nekog iz Srbije, sasvim suvislo primetio: “A za{to bi on u tome `urio?” Ako je [e{eqevo mi{qewe zasnovano na pravim informacijama i samim tim ta~no, preostaje nam da novog predsednika ponovo potra`imo me|u srpskim kandidatima. Pri tom je sigurno da radikali nisu zainteresovani za neku sli~nu funkciju (iako [e{eq na kladionici Studija B ima dva glasa), a sam wihov vo|a ovako, ukratko, opisuje slede}eg {efa savezne dr`ave: “Star i bez mno464
go ambicija.” “Osnovno {to treba da znamo o novom predsedniku jeste to da ga ON bira”, ka`e advokat Milenko Radi} i dodaje: “Samim tim, izgled novog predsednika mora da bude – lojalan. Tipujem na Nedeqka [ipovca, Milomira Mini}a, Branka i Jugoslava Kosti}a...” Radi} pomiwawe Brane Crn~evi}a kao kandidata ne shvata ozbiqno (“suvi{e je kompromitovan”). I Mi}unovi} odbacuje Crn~evi}a, dodu{e, sa drugim obrazlo`ewem: “Milo{evi} ne}e pisca na mesto pisca. I kako bi to izgledalo kada umesto ve}eg pisca dovede{ maweg?” “To mora biti ~ovek koji }e shvatiti da mu funkcija ne daje za pravo da se oseti vo|om – ~ovek koji zna ko je gazda”, obja{wava Ini} svoje vi|ewe novog “Dobrice”. Pri tom tipuje na Vladislava Jovanovi}a, saveznog ministra inostranih poslova: “To je ~inovnik, radi po instrukcijama, miran je, ne izaziva premnogo, ~ak ni opoziciju i Crnogorce, Zapad ga do`ivqava kao Milo{evi}evog kurira, zna {ta sme {ta ne sme...” Drugi Ini}ev “tip” je neko poput Bore Jovi}a, Bogdana Trifunovi}a, ili Aleksandra Bako~evi}a, ukratko, “neko potro{en a jo{ `eqan”, samim tim i poslu{an. Beogradski sociolog ne odbacuje ni mogu}nost da sam Milo{evi} postane predsednik Jugoslavije (ima dva glasa kod Studija B), “ali ne sada ve} u neko budu}e vreme, kada bude mogao da napravi unitarnu federaciju ~iji }e predsednik imati ista ustavna ovla{}ewa koja on sada ima u Srbiji”, a na kraju ka`e i da nije nemogu}e, kada je o novom predsedniku re~, da na kraju svi budemo maksimalno iznena|eni re{ewem koje }e se pojaviti iz Milo{evi}evog {iwela. Kladioipca Vladislav Jovanovi}, Borisav Jovi} i Slobodan Jovanovi} (sada{wi direktor Tanjuga), svaki sa po deset “tipova”, najboqe su plasirani na kladionici Studija B. Na Radoja Konti}a, Mihaila Markovi}a, Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a tipovalo je po dvoje qudi, a Budimir Ko{uti}, Radovan Samaryi}, Du{an Kanazir, dr Dragan Nedeqkovi} (sa Univerziteta u Nantu, poznat po gostovawima u “Razgovoru s povodom”) i Slobodan Unkovi} imaju po jedan “glas”. Na kladionicu je stigla i pesmica anonimnog autora, koju prenosimo: Ako }u ga birat po lepoti, izabra}u Mirka Jovi}a, ako }u ga birat po dobroti, izabra}u ^edu Mirkovi}a. Po juna{tvu, Vuka Dra{kovi}a, po gospodstvu, Aleksandra Kara|or|evi}a, po po{tewu, Voju Ko{tunicu, po savesti, Pe{i} Vesnicu, po izdajstvu, [e{eq Vojislava, po poltronstvu, Bo`ovi} Radomana, Al’ ko pita mene, bo`jeg stvora, kad }e biti {to biti mora a predsednik neko od zlotvora. Kao jedno od iznena|ewa u javnosti pomiwan je i profesor Ratko Markovi}, ~ovek koji je napravio ]osi}u tako nesimpati~an “`abqa~ki 465
ustav”, naro~ito po{to se pro~ulo da je wegov prezimewak akademik Mihailo Markovi} odbio da se kandiduje. “Niko mi to nikada pomenuo nije. Ni ozbiqan ni neozbiqan”, izjavio je za “Vreme”, povodom ovih tvrdwi, profesor Ratko Markovi}, napomenuv{i da je trenutno preokupiran pisawem kwige. Drugi ozbiqan kandidat za “Dobricu” savezni ministar Jovanovi} ne pri~a mnogo o eventualnom predsednikovawu, ali je jedan wegov dijalog o toj temi ipak zabele`en. Pitawe: “Da li razgovaramo sa budu}im ministrom ili sa budu}im predsednikom?” Odgovor: “Sa budu}im penzionerom.” U celom tom naklapawu oko novog predsednika pojavquju se i pri~e koje verovatno {ire neki zlonamernici. Na primer ona po kojoj se za predsednika Vladislava Jovanovi}a zala`u zaposleni u wegovom ministarstvu inostranih poslova, a za predsednika Mihaila Markovi}a qudi sa wegovog Beogradskog univerziteta, i jedni i drugi sa ciqem da im {to pre vide le|a. Ono {to je u svemu ozbiqno jeste podatak da je u Saveznoj skup{tini ve} formirana komisija koja }e primati i prikupqati kandidature i s vremena na vreme izdavati saop{tewa. Vesti o tome da li kandidata ve} ima kontradiktorne su – jedni ka`u da ih ima, drugi da ih nema, a jedino {to je sigurno jeste da nijedan od ozbiqnih kandidata jo{ nije predlo`en.” U “NIN”-uu od 18. juna 1993. godine, u tekstu “Pile wihove kukavice”, koji je pripremio Slobodan Reqi}, ustupqen je prostor Novaku Kilibardi. Da izvre|a i dr [e{eqa i sve srpske radikale, naro~ito one u Crnoj Gori, na wegovom terenu gde je on imao eksuzivno pravo da tuma~i {ta je to Srbin i srpstvo. U podnaslovu se vidi na koga je u Srbiji ra~unala ova marginalna politi~ka li~nost:”Trebalo bi da Srbija ima mudrosti, kao istorijska zemqa, da se Vuk Dra{kovi} {to prije pusti iz zatvora. Ako on bude dugo tamo ~amio, svijet }e ga mo`da zaboraviti, ali ne}e biti dobro ni ovima koji su ga zatvorili. Pjesni~ki re~eno: “I kad nam mu{ke uzmete `ivote, grobovi na{i bori}e se s vama’...” “Dr Novak Kilibarda Crnogorcima pri~a da je Srbin, a Srbima nagla{ava da nije Srbijanac, Narodnu stranku usmerava izme|u radikala Srba i liberala – Crnogoraca, voli kraqa a uva`ava lukavstvo Momira Bulatovi}a... To je, otprilike, strategija poznatog profesora kwi`evnosti, vo|e Narodne stranke i poslanika u saveznom parlamentu. – U ovoj Skup{tini morao bi ~ovjek imati profetsku pamet da na po~etku predvidi {ta }e biti do kraja. Pro{li put je smijewen predsednik dr`ave. Evo, danas ja ne znam {ta mo`e da bude. Ima ~ak pri~a da }e pasti, vlada?! Dobro, u svakoj sre}noj zemqi je padawe vlade jedan divan gra|anski doga|aj. Tamo se to ti~e samo tkiva, organizma jedne dr`ave, ali ovde se ti~e wenog nervnog sistema. • Za{to je DPS pro{li put lako pristala na to da se na dnevni red ubaci smewivawe ]osi}a? – Mi to ne znamo, jer nijesmo dr`ali sjednicu kao poslanici Crne Gore. Crnogorski parlament nije definisao status republi~kih poslanika u Vije}u republika – da li imaju imperativni mandat ili nemaju. Zato se sada de{ava da od dva poslanika Srpske radikalne stranke iz Crne Gore zavisi svako krup466
no pitawe u skup{tini. A znate otkud to? Vladaju}a partija Crne Gore uvijek vodi cikcak politiku: “Zecu bje`i – hrtu dr`i.” • [e{eq je tvrdio da }e wegovi radikali glasati onako kako odlu~i Skup{tina Crne Gore. Oni nisu glasali tako. – Pa dobro, on je vje{t ~ovjek. On ka`e tako, a glasawe je tajno. Pitao sam qude iz vladaju}e partije o tome. Oni ka`u: Ako bismo sad imperativno, usmjerili taj mandat, onda bismo do{li na onu trasu kojom sad ide Srbija. Kao, oni se zabrinuli za demokratiju. • Kakvi su odnosi Narodne stranke sa radikalima u Crnoj Gori? Oni se predstavqaju kao srpska stranka, a vi kao stranka Srba iz Crne Gore. – Narodna stranka smatra da srpsku svijest u Crnoj Gori mogu o~uvati i uzgajati Srbi koji `ive u woj. Sve importovano sa strane ima, vjerujte, malo zna~ewe. Narodna stranka Crne Gore je zna~ajna zato {to je demokratska stranka, {to je tolerantna i {to priznaje svaku naciju. Svemu onom {to je usko nacionalisti~ko, {ovinisti~ko, {to je usmjereno nekim vjerskim uskostima, ka`em: sretan put iz Narodne stranke. Prema tome, gospoda radikali imaju pravo da obavqaju svoj politi~ki posao i u Crnoj Gori. Mi smo s wima u ~inovni~ki korektnim odnosima, ali ni{ta vi{e od toga. • Da li je DPS sad krenula protiv wih? Obnavqa se proces ^eku Da~evi}u, hapse neke qude u Nik{i}u, otpu`uju radikale da su izazivali nerede... – Vladaju}a partija Crne Gore nekad je mnogo mazila radikale. Prema tome, ako se oni danas obru{avaju na gospodina [e{eqa, treba da znaju da je on pile wihove kukavice. • Kako tuma~ite razli~ita saop{tewa vojske i policije u Crnoj Gori povodom sukoba na granici sa Hrvatskom? Vojska stalno govori o hrvatskim napadima, crnogorska policija tvrdi da nije bilo ni{ta. – Trebalo bi bli`e odrediti vojsku. Ko to zna u ovoj zemqi kakva nam je vojska, da li se svi regruti odazivaju na pozive, da li je ni`i oficirski kadar zadovoqan vi{im oficirskim kadrom, da li je ura|en elaborat o novoj strategiji, da li je ta vojska stvarno oru`ana sila na koju se mo`e ra~unati... • Da budemo krajwe jasni: ove dr`ave imaju toliko policije da im vojska skoro nije ni potrebna. U Srbiji izme|u 60 i 80 hiqada qudi, ne znam ba{ koliko u Crnoj Gori... – Ako u jednom dru{tvu narasta policija, a sve drugo sahne, onda mi to li~i na narastawe nekoga tkiva koje }e da pro`dere taj organizam. Policija kao policija, ne bi trebalo da bude izlo`ena stalnoj kritici. Treba progovoriti o tome koja izvori{ta produkuju toliku policiju. I koja je danas najja~a oru`ana sila na Balkanu. Koliko ima Crna Gora policije, ja to ne znam. • Mislite li da je normalno da {ef jedne parlamentarne stranke ne zna koliko dr`ava ima policije? – Nije. O mnogim stvarima parlamenti ne znaju. Mi natjeramo neki puta qude vladaju}e partije da, ipak, ka`u ne{to. Ali, znate, sve je to jo{ hermetizovano. • Za{to se stvaraju tako velike policije? Za o~uvawe reda i mira, ili o~uvawe re`ima? – I pored svega, mi dosad treba da zahvalimo nekom bogu {to je u Crnoj Gori o~uvan kakav-takav mir. Ta policija koja ~uva interese vladaju}e parti467
je, bar do sada, na neki na~in, ~uva mir. • Rukometa{ice Budu}nosti su nedavno na svojim dresovima imale parolu protiv fa{izma. Na {ta je u Crnoj Gori usmerena ta kampawa: protiv ja~awa policije, na nemire, napade na qude, protiv importovawa srpstva preko [e{eqa? – Sva~ega ima tu pomalo. Ima dosta i stihije. Obi~no se ubaci u dnevnu upotrebu jedna floskula, jedan izraz, jedna sintagma. Kao {to je, recimo i danas u modi Vatikan. Ima ~ak qudi koji stra{no optu`uju Vatikan, a ne znaju je li to ~ovjek ili ustanova. Padne {ef mjesne kancelarije u Andrijevici, ka`u: sru{io ga Vatikan. Isto je tako i sa fa{izmom danas. Svaka stranka, razumije se, tra`i fa{izam tamo gdje joj odgovara. Narodna stranka fa{izmom naziva sve oblike nacionalne, vjerske i politi~ke torture. • U Crnoj Gori nema vi{e me|upartijskih surovih obra~una a u po~etku se ~inilo da }e toga biti mnogo vi{e? – Ja bih rekao da su dvije glavne opozicione partije – Narodna i Liberalna stranka, do{le pameti. Vladaju}a partija je vrlo vje{to uzgajala netolerantnost tih dviju partija da bi isticala sebe kao mirotvornog ~inioca. I dolazilo je do te{kih scena, ~ak do rawavawa, fizi~kog obra~una. Rukovodstva na{ih dviju partija odr`avaju sada civilizovane odnose. • Da li ste u tom pribli`avawu vi vi{e pri{li Perovi}u ili on vama? – To je ono: da li Muhamed brijegu, da li brijeg Muhamedu... • Ko je Muhamed? – To ostavqam vama da ocijenite ko je brijeg, a ko je Muhamed. Ali mogu da vam ka`em ovo: od osnovnih politi~kih stavova, posebno od onih stavova koji se odnose na nacionalno, dr`avno i pitawe odnosa Crne Gore sa Srbijom, Liberalni savez i Narodna stranka nisu odstupili ni za jednu jotu. Mi smo samo odustali od grubosti. • A da li ste vi sad spremni da se zala`ete za, ne znam da li tre}u ili ~etvrtu, suverenu srpsku dr`avu? – Ja }u vam odgovoriti slu`e}i se opet narodnom mudro{}u: niko pametan ne}e za`diti ku}u da bi izgorjeli mi{evi. • Na Balkanu to nije pravilo... – Molim vas, bi}u jo{ konkretniji. Nema jo{ nijednog ozbiqnog ~inioca ni sa unutra{we ni sa spoqa{we strane koji bi govorio da bi dobro bilo za Srbiju i za Crnu Goru da se razdru`e, kako bi kazala bra}a Slovenci. Nego tu ima jedan drugi problem. Oni koji `ele da se razdru`e, stalnom aktivno{}u, propagandom, stalnim ponavqawem svoje `eqe, nekako navikavaju javnost na to. U po~etku su to qudi smatrali drsko{}u ili nekim ekskluzivitetima nacionalista. Me|utim, sad se to pitawe smatra normalnim. • U po~etku be{e samo Perovi}. Da li sada iza toga stoji i vladaju}a partija? – Vladaju}a partija to vrlo vje{to radi. I stalno se pitaju qudi da li bi oni intimno `eqeli da se odvoje od Srbije. A ja ka`em, wihova intima, u stvari, jeste wihova procjena {to im je politi~ki korisno. Eno, ~itam ju~e u novinama, ~ak gospodin \ilas koji veoma ~esto daje intervjue, smatra da se sad u Crnoj Gori vodi vrlo mudra politika. Kad bi oni ocijenili da je povoqnija situacija za wih razlaz sa Srbijom, oni bi pospje{ivali taj razlaz. 468
• A [e{eqeva najava da }e on di}i severnu Crnu Goru, Vasojevi}e... – Ne mo`e on di}i tamo skoro nikoga. Mo`e tek izvjestan broj qudi. Zna on da nema te snage koja bi to tako brzo napravila. Bio je jedan referendum, a ja mislim da Crnu Goru od Srbije ne mo`e ni novi referendum razdvojiti. • Jeste li ja~i vi “narodwaci” od [e{eqa u tim severnim delovima Crne Gore? – Mi smo bezmalo bili suvereni kod pravoslavnog svijeta tamo, ali jedan dio na{ih ~lanova oti{ao je u [e{eqevu stranku za vrijeme pro{lih izbora za Saveznu skup{tinu. To stalno pitawe o razdvajawu Srbije i Crne Gore sad je, ipak, u blagom padu. Te{ko na{ gra|anin mo`e zamisliti da pokazuje paso{ u Prijepoqu, da bude ocariwen na beogradskom aerodromu! Ja ne znam koliko }e sutra biti sre}an Crnogorac, intelektualac u jednoj trgova~ko-kelnerskoj dr`avi koja }e da `ivi od mora. • Dobro ali ni u rasturawu Jugoslavije niko i nije po{ao od ne~eg {to je racionalno. – Hrvati i Slovenci sawaju hiqadu godina da imaju svoje dr`ave, pa je taj wihov san kao racionalni ~inilac na kraju ostvaren. Na{ narod, me|utim, hiqadu godina racionalno sawa da bude zajedno. To je ogromna razlika. Prema tome, ta neracionalna kretawa na Balkanu koja vi pomiwete, mogu se racionalno definisati. • Vi izuzimate samo Crnogorce iz toga? – Nemojte, molim vas, tek od 1918. godine u Crnoj Gori ima tih separatnih struja. • Mo`da Vama kao opozicionom lideru ne}e biti drago, ali kad pri~ate o racionalnim potezima u politici to prili~no li~i na gospodina Bultovi}a. On je sad oti{ao na proslavu bitaka na Neretvi i Sutjesci, {to je verovatno u Crnoj Gori imalo vrlo pozitivan odjek. – Ja mislim da gospodin Bulatovi}, koji je okretan momak, vje{t politi~ar, zna i da se oklizne. On neki puta `eli da se prometne, pa se premetne. Konkretno, gospodin Bulatovi} oti{ao je da dr`i govor u Grahovu. Borci Neretve i Sutjeske imaju pravo da slave svoje godi{wice i mi se s po{tovawem moramo odnositi prema tim qudima ali, gospodin Bulatovi} treba da ra~una da je on, bar u formalnom zna~ewu, predsjednik svih Crnogoraca. S kojim }e on pravom sutra odbiti druge neke partije koje ga budu zvale? Recimo da govori o godi{wici Pavla \uri{i}a i Baja Stani{i}a. • Da li sad ponovo o`ivqava sukob ~etnika i partizana i da li to gospodin Bulatovi} dobro procewuje da su partizani u Crnoj Gori jo{ uvek ja~i? – Ne znam da li ste dobro srezali tu misao: ponovo o`ivqen sukob izme|u ~etnika i partizana? Ko su danas ~etnici, a ko su partizani? Je li danas vama gospodin [e{eq ~etnik? On je ~ovek antirojalista. Ne}emo vaqda upotrebqavati hrvatski `argon da su svi oni koji se bore protiv muslimanske i hrvatske vojske ~etnici! Narodna stranka je htjela da se sve zaboravi {to se mo`e zaboraviti. Zakopajmo ratne sjekire. I mi to opet govorimo. Narodna stranka je ~esto napadana da je protiv narodnooslobodila~ke borbe. Mi tra`imo da se prvo istoriografski defini{e koliko je to bila narodno-oslobodila~ka borba, a koliko je bio krvavi gra|anski bratoubila~ki rat tokom Drugog svjetskog rata. 469
• Vi ste svojevremeno bili vrlo zagrejani za dolazak princa Aleksandra Kara|or|evi}a u zemqu. Kako sad gledate na wegove {anse? – Isto kao i tada. [to nije bio dobar onaj dolazak, on nije tu kriv. Nije bilo pametno pustiti kraqa da govori na onom Vidovdanskom saboru, pustiti ~ovjeka koji ne zna dobro jezik da govori posle tako briqantnih govornika kakav je, recimo, Vuk Dra{kovi}. Razgolititi kraqa ili cara, pa da je i car Du{an, na jednom mitingu, znate, nije bilo pametno. Nijesam ja tada mislio da }e kraq odmah do}i da sjedne na prijesto, no sam vjerovao da }e se rje{avati neke stvari, da }e se tim qudima vratiti imovina, da }e taj princ imati mogu}nosti da {koluje djecu u Beogradu, da }e imati uslove da `ivi sa svojim narodom. Gospodinu ]osi}u istorija nikada ne}e oprostiti {to tokom svoje nepune jednogodi{we uprave nije htio da vrati imovinu porodici Kara|or|evi}. • Imao je ]osi} vaqda i ve}ih gre{aka? – Da. Po{to je Ustavom bilo planirano da se iz jedne republike bira predsjednik dr`ave, a iz jedne predsjednik Savezne vlade i kada je biran gospodin Pani}, ja sam savejtovao svog uva`enog prijateqa, gospodina ]osi}a, ~ovjeka koji mi je neke dobre stvari u `ivotu napravio... ja sam ga u~io da napravi jedan veliki gest. Na`alost, on ne umije u politici da pravi velike gestove kakve pravi u literaturi. Ja sam govorno da tada on napi{e jedno javno pismo Crnogorcima, da ka`e: Bra}o, vjerujemo da bi dobro bilo da postane predsjednik vlade biznismen iz Amerike jer ocjewujemo da bi ne{to mogao da uradi u ovoj situaciji, a ako ste vi uvrije|eni, ja istog momenta nudim svoju ostavku. • Vi stalno isti~ete potrebu re{avawa crnogorsko-srbijanskog pitawa. Na kakvo re{ewe mislite? – Rje{ewe tog pitawa je da se napravi solidna federacija, da se usaglase ustavi sa Saveznim ustavom. Neka se pravi ili solidna federacija, ili konfederacija. Ali i ona neka bude solidna. Znate iz narodne pjesme ono kad car Murat pi{e Lazaru: “Nit je bilo, niti mo`e biti, jedna zemqa a dva gospodara, carovati oba ne mo`emo”. A u nas tri predsjednika, tri vlade, tri inostrane politike... • Za{to ste vi izabrali Vojislava Ko{tunicu kao ~oveka iz Srbije s kojim mo`ete razgovarati o tome, a ne recimo Vuka Dra{kovi}a ili Mi}unovi}a? – Stalno se pri~a da u srbijanskoj politici ima ponajmawe Srbijanaca. Pa i to mo`e da nervira na neki na~in. Ne mo`ete vi na}i u Crnoj Gori na nekom va`nom politi~kom polo`aju Srbijanca. Boga mi, ja ga ne znam. ^ak ga ne znam ni do nivoa direktora gimnazije. Narodna stranka je uzela u obzir te ~iwenice. Gospodin Ko{tunica je potpun Srbijanac, pametan ~ovek, ima demokratsku stranku, dobar program i mi smo sada u najboqim odnosima. Sara|ujemo, i mi }emo da iza|emo sa jednom deklaracijom pred svijet. To je na{e vi|ewe dosada{wih i budu}ih odnosa Crne Gore i Srbije. • [ta mislite o hap{ewu Vuka i Danice Dra{kovi}? – Trebalo bi da ova Srbija ima mudrosti, kao istorijska zemqa, da se Vuk Dra{kovi} {to prije pusti iz zatvora. Ako Vuk Dra{kovi} bude dugo ~amio u zatvoru, svijet }e ba mo`da zaboraviti, ali ne}e biti dobro ni ovima koji su ga zatvorili. Opet }u morati malo profesorski, pjesni~ki: “I kad nam mu{ke uzmete `ivote, grobovi na{i bori}e se s vama”. Vuka 470
Dra{kovi}a treba pustiti da ide ku}i. A ako se boje da se Vuk kre}e, neka ga izoluju kakvim stra`ama u wegovoj ku}i, ali ne da ~ami u zatvoru. Narodna stranka se buni cijelim svojim bi}em protiv toga {to je Vuk u zatvoru. • A kako procewujete to {to vlasti u Crnoj Gori najavquju da bi prihvatile strane posmatra~e na granici prema Bosni? – Gospodin ministar inostranih poslova Crne Gore nije po Ustavu imao pravo da to pri~a... • ... ali, on je deo tima. – Da. To misli i Bulatovi} i gospodin Milo {to misli on. Ipak, nemojmo narod zamla}ivati pojmom suvereniteta, To je vrlo rastegqiva kategorija. Zar je izgubila suverenitet Gr~ka {to su ameri~ke trupe i baze na wenoj teritoriji? Zar nema Ruska suverenitet? Koga li la`emo?! Italija – sila i vojna i ekonomska, ima tih baza koliko ho}ete! Da se Narodna stranka pita, ona bi dozvolila, recimo, udvojene stra`e. Jedan na{, jedan wihov. Prema tome, Narodna stranka se zauzima za jedan vrlo savitqiv odnos. Opet onaj ~inilac koristi. Mi nemamo komplekse kao narod. Sami na{i politi~ari neki put provociraju kompleks, mawu vrijednost srpskog naroda. Zar ne mo`e srpski narod jednom da ka`e: Ma, ostavi me vi{e, ja nemam kompleksa. • Za{to ne mo`e? – Nije narod u cjelini svoj postigao evropski pogled na samoga sebe. Italija je imala usmenu kwi`evnost, wu je zamijenio Dante. Wema~ku kwi`evnu usmenost zavr{io je Gete! Mi danas osje}awem `ivimo u predwego{evskom dobu. Kod nas je Wego{ napravio veliku zavr{nicu epike. Kosovski ciklus bio je uzrio u narodnoj du{i, a sazrio je u “Gorskom vijencu”. Ali na{i politi~ari nas i danas vra}aju, vrlo vje{to, u predwego{evsko doba. I Hitler je poku{avao da nibelun{ke legende unese u du{u Nemca, zato je volio i Vagnerovu muziku! I do ~ega je doveo Hitler Nemce? Zna se! Vra}ati narod u duboku pro{lost zna~i omamqivati ga. A posebno moj narod nema potrebe za tim! Za{to tom jednom velikom istorijskom narodu to treba? Uti{ati treba narod da bi bio savremen. Mene je pitao jedan ~ovjek: Za{to ti ne nosi{ narodnu crnogorsku no{wu kada tuma~i{ narodnu ekipu? Znate, to je to. Velike prodore ~inio je na tom planu Vuk Stefanovi} Karayi}. Wega s po{tovawem prima i Gete. Druga je stvar {to mi molujemo Vuka s fesom. Vuk je nosio i cilindar, Vuk je nosio smoking kad je primao po~asne doktorate. Mi smo poseqa~ili Vuka totalno. Na{ pogled na naciju i vjeru trebalo bi da bude wego{evski, a na{a okrenutost ka Evropi vukovska. • U Crnoj Gori danas su jedni za Italiju, a drugi za Rusiju. Na koju stranu Crna Gora treba da ide? – I tu se ocrtava neka izukr{tanost. Oni koji ho}e samostalnu Crnu Goru po svaku cijenu, htjeli – ne htjeli moraju se okrenuti onoj Rusiji koja nije evropska. Sada se okre}u Italiji. Kako to pomiriti? Narodna stranka ho}e Rusiju koja se okre}e Evropi. Znam da neki ve} vele: {ta }e biti sa pravoslavqem koje udavi Vatikan? A ja postavqam pitawe: {to se to Gr~ka ne boji Vatikana? Vatikan je mudar da se ne petqa tamo gdje mu nema mjesta. Ko se boji Vatikana? Onaj koji otvara prostore da Vatikan radi svoje poslove. Prema tome, u~vrstimo mi srpski narod u vjeri i demokratiji i ne bojimo se ni Vatikana ni nikoga! Nama je Rusija pomagala kroz istoriju onoliko koliko je woj 471
trebalo. Ali i kad nije pomagala – uvijek su Crnogorci vjerovali da iza wih stoji velika sila. To je jedan izuzetan psiholo{ki ~inilac. • A Italija nudi sjaj, “malboro”, viski, ode}u... – Veli Wego{: “Na moru je od sva{ta majstora”. Mi Italiju vrlo dobro znamo. Ona se bila primirila sa onim {to je dobila posle Drugog svjetskog rata, odnosno {to je izgubila. Boga mi sad izgleda nove makazice idu Balkanom. Da je Narodna stranka pobijedila, ona bi povela razgovore s Italijom da napravimo neke ugovore! Da Boku i Crnu Goru ispuste za dovijek iz svoga vida, a da se mi potpi{emo da ne}emo vi{e nikada braniti Dubrovnik i Dalmaciju od wih. • Da li je razlaz bra}e Srba i Hrvata posle ovog rata takav da bi se vi dogovorili sa “tu|inom”? – Znate koji je moj najmiliji pjesnik? Ma`urani}. Ne samo {to ga volim, nego smatram da je to zaista jedan od najve}ih pjesnika u Evropi. Srbi i Hrvati moraju, kako bi se to izan|alom rije~ju kazalo, sara|ivati. Te su se kulture toliko ispro`imale! Ja se ne mogu odre}i hrvatskih pisaca. Moj je i Ma`urani} i Kraw~evi}. • Neki smatraju da }e do nekakve veze do}i uskoro? – Ekonomska saradwa, da. Zar nije jeftinije trgovati, recimo, sa Hrvatskom nego sa Brazilijom, ili sa Somalijom?! Ali ne kao {to ka`e gospodin Bulatovi} da }emo o`ivjeti Jugoslaviju, ili kako on ka`e – reintegracija Jugoslavije. • Crnoj Gori se ~ak namewuje uloga pomiriteqa biv{ih jugoslovenskih republika? – Ne bih rekao. Zna se ko je tu centralni ~inilac – Srbija. Crnu Goru ne treba potcjewivati, ali ne treba zaboraviti ~iwenicu da je Srbija najja~a balkanska sila.” “Vreme” od 21. juna 1993. objavquje tekst pod naslovom “Radikalizam ja{e” u kojem stavqa znak jednakosti izme|u srpskog radikalizma i fa{izma. Na samom po~etku se izdvaja da dr [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku kao mogu}e inicijatore gra|anskog rata ozna~ava jedna desetina ispitanika u anketi na kojoj se bazira ovaj tekst. Naravno, ni re~i o tome {ta misli onih devet, preostalih, desetina. “Na ulicama i u parlamentu raste nasiqe. Sukob vladaju}e stranke i opozicije najavquje jedna {estina ispitanika. Srpsku radikalnu stranku i Vojislava [e{eqa kao mogu}e izaziva~e gra|anskog rata ozna~ava deseti deo pula. Zanimqivo je da ispitanici u Crnoj Gori ovu mogu}nost tri puta ~e{}e pomiwu nego ispitanici iz Srbije (21:8 odsto odgovora). Dragomir Panti} je napravio indeks od 15 komponenti, neku vrstu bilansa sadr`aja i identifikacija sa tvrdwama, li~nostima, kojim je poku{ao da osvetli strukturu u rasprostrawenost radikalizma. Radikalizmu prethodi instrumentalizovani hiperpatriotizam, a karakteri{e ga netolerancija i autoritarnost, odbacivawe sveta, opravdawe etni~kih ~i{}ewa, privr`enost tvrdwi da se osvojeno ne vra}a... Radikalisti~ku orijentaciju iskazuju oni koji nacionalnu identifikaciju stavqaju iznad ostalih (Srbi, izraziti pravoslavci), oni koji smatraju da je Jugoslavija samo za Srbe i Crnogorce, koji podr`avaju teritorijalne pretenzije prema drugim zemqama, kojima je blizak ostrakizam. Najja~a radikalna orijentacija je kod onih koji cene lidera Srpske radikal472
ne partije, kod onih koji nikad ne bi glasali za Depos, ali i kod onih za koje je Srpska radikalna stranka “u senci”, druga stranka za koju bi glasali. Qudi takve orijentacije smatraju da Jugoslavija mo`e dugo da izdr`i pod sankcijama i da ne sme da podlegne pritiscima, pristalice su etni~kih ~i{}ewa, oni su u najja~oj formi, protiv svakog stranog me{awa, ~ak i kad su u pitawu Ujediwene nacije. Daju jaku podr{ku odlasku dobrovoqaca u Bosnu. Smatraju da je Jugoslavija najboqa zemqa na svetu, ali da je to dr`ava samo za Srbe i Crnogorce. Tre}ina populacije je antiradikalno raspolo`ena, ne{to mawe, oko 31 odsto su ambivalentni radikalisti, a ~ak 38 odsto populacije je latentno radikalno. Kad se zbroji procenat manifestnih (11) i procenat fanati~no manifestnih radikalista (6), dobije se izborni rezultat jedne stranke. Profil latentno radikalnih: materijalno slabije stoje}i slojevi, oni ~iji je polo`aj socijalno ugro`en, iz predgra|a ili na prelazu iz sela u grad, ali u velikoj meri i KV radnici. Na selu nije zabele`en natprose~ni radikalizam. Regionalno, istra`iva~i su na{li wihove koncentracije radikalizma u Beogradu, {to je za istra`iva~e iznena|ewe, u Smederevu, {to je potvrdio izborni rezultat i u Zrewaninu. U Vojvodini je o~igledna veoma o{tra podela: natprose~no ima i fanati~no radikalnih i antiradikalno raspolo`enih, a mawe nego na drugim mestima ambivalentnih. Ovaj indeks se sla`e sa nalazima dr S. Brankovi}a iz Instituta za politi~ke studije, koji je pre dva meseca, u jednom istra`ivawu, tvrdwe iz Hitlerovih govora samo prilagodio ovda{wim uslovima da bi merio rasprostrawenost fa{izma.” U istom broju “Vremena”, Stojan Cerovi} potpisuje tekst “Se~a knezova”, sa nadnaslovom “Parlamentarna arena”. I on tako|e svrstava srpske radikale u redove fa{ista, a za dr [e{eqa tvrdi kako je poku{ao da opravda Adolfa Hitlera. Ni mawe, ni vi{e. U podnaslovu iznosi indirektne optu`be na ra~un poslanika Srpske radikalne stranke: “Ko god je verovao da se postepeno, upornom parlamentarnom borbom, mora ne{to posti}i, sada je svakako razo~aran naglim pogor{awem stvari. To se vi{e ne mo`e objasniti nerazumevawem i nedostatkom demokratskog iskustva, jer bi ispalo da Crnogorci raspola`u vekovnom parlamentarnom tradicijom. I zar je uzdr`avawe od psovawa i vre|awa sagovornika neko novo iskustvo koje se sti~e posebnim ve`bama” “Izgleda da je u Srbiji, najzad, sve na svom mestu. Vuk Dra{kovi} u tamnici, ]osi} u literaturi, Milo{evi} na svom krvavom prestolu, a Bo`ovi} i [e{eq dresiraju savezni parlament. Ko god da se nekud pomeri, naru{i}e se harmonija vlasti u ovoj zemqi u kojoj sve postoji zbog vlasti i lako}e vladawa. Sve drugo je nemogu}e ili nepotrebno, ukqu~uju}i i narod, barem onaj deo koji ne shvata svu lepotu, jednostavnost i prakti~nost takvog reda stvari. Srbija postaje robovsko dru{tvo, poput zemqe koju je, silom i lukavstvom, osvojila neka naoru`ana horda koja nema ni~ega zajedni~kog sa lokalnim stanovni{tvom. Jedino su takvi osvaja~i u stawu da sve opqa~kaju, ne obaziru se ako robovi skapavaju na ulicama, a svaku pobunu gu{e u krvi. Razlika je u tome {to se ovde jo{ dokazuje da se sve to ~ini za dobro robova i zbog spoqnih neprijateqa, koji se mno`e srazmerno stepenu porobqavawa. Donedavno, ~inilo se da }e se neki postoje}i prostor slobode polako ipak 473
{iriti, da i Srbija, zaostala zbog rata i svega {to uz to ide, mora krenuti kuda i ostali svet. Sada izgleda da niti mora niti ho}e. Vo|a opozicije je uhap{en, premla}en i ~eka su|ewe. Najve}oj opozicionoj stranci preti zabrana, a dosada{wi javni protesti ovom re`imu ne padaju te`e od obi~nog svraba. Prestravqeni narod gotov je da se pomiri sa statusom i sudbinom robqa, do te mere da se ne bi trebalo ~uditi ako bi Milo{evi}, na nekim novim izborima, pobedio ubedqivije nego ikad. On poru~uje: videli ste kako je pro{ao Vuk Dra{kovi}, pa sada znate ~emu da se nadate. Istom brutalno{}u, samo ne silom nego lagawem, likvidiran je i Dobrica ]osi}. Ako treba tra`iti neku paralelu u srpskoj istoriji, ovo po~iwe da li~i na ~uvenu se~u knezova, pogotovu {to se egzekucije nastaqaju u parlamentu. Milo{evi} ho}e da ka`e da opozicija nema {ta da tra`i ni ispred Skup{tine ni u woj. Napoqu su pendreci i suzavac, a unutra Radoman Bo`ovi} i Vojislav [e{eq, pa neka bira ko vidi razliku. Trebalo je pro{log utorka gledati celodnevnu seansu u Saveznoj skup{tini da bi se razumeo sav besmisao sporova u srpskoj opoziciji u vezi sa metodima borbe. Osim toga, vredelo je uo~iti da je Bo`ovi} kao predsedavaju}i napredovao i u poni`avawu opozicije bio jo{ efikasniji nego prilikom smewivawa ]osi}a. Ne se}am se nijednog vesterna sa tako uspelim negativcem. On u}utkuje, opomiwe i deli lekcije, a pri tom jedva viri preko stola i nema nikoga u sali ko ga ne bi mogao zgaziti. I jo{ svi znaju da je wegov fizi~ki autoritet kolosalan u odnosu na moralni. Govorilo se o spoqnoj politici SRJugoslavije i o tu~i u Skup{tini, {to zna~i da je opozicija imala sve argumente na svojoj strani. Ali Bo`ovi} je pustio [e{eqa da se za govornicu popne tridesetak puta, svaki put vri{te}i “izdaja”. Ko god je pomislio da se izolovana zemqa ne mo`e hvaliti dometima u spoqnoj politici, bio je ispsovan i nahrawen iz [e{eqeve septi~ke jame. U svojoj mr`wi prema Zapadu bio se toliko zaneo da je Adolfa Hitlera proglasio nevinom `rtvom zapadnih mahinacija. U celini, ispalo je da je izolacija jedina prirodna politika ove zemqe, a sankcije ~ista nu`nost i ~udo je kako su Srbi dosad pro{li bez wih usred ovako pokvarenog i podmuklog sveta. U toj neopisivoj sceni izlu|ivawa opozicije i televizijske javnosti, mo`da je najneopodno{qivija bila ta providna a uporna gluma Bo`ovi}a i [e{eqa da se ne poznaju, da se ni{ta nisu dogovorili i da su wihove stranke razli~ite. Terati qude da bespomo}no prihvate o~iglednu la` najgora je vrsta terora. To izaziva u`as od pomisli na {ta su sve spremni qudi koji su u stawu da vas tako javno ube|uju da niste videli, ~uli i razumeli ono {to jeste. Bo`ovi} i [e{eq o~igledno su se dokazali kao nepobediv tandem, naro~ito nemilosrdan prema onima koji nastoje da budu ozbiqni i dostojanstveni. Takve povla~e u blato sve dok ne odustanu od dostojanstva ili dok ne za}ute. A oni koji uzvra}aju ravnom merom, kao poslanik Mihajlo Markovi}, zavr{e u bolnici. Re~ je o mr`wi prema instituciji parlamenta i jasnoj nameri da se ona uni{ti. Ko god je verovao da se postepeno, upornom parlamentarnom borbom, mora ne{to posti}i, sada je svakako razo~aran naglim pogor{awem stvari. To se vi{e ne mo`e objasniti nerazumevawem i nedostatkom demokratskog iskustva, 474
jer bi ispalo da Crnogorci raspola`u vekovnom parlamentarnom tradicijom. I zar je uzdr`avawe od psovawa i vre|awa sagovornika neko novo iskustvo koje se sti~e posebnim ve`bama? Po svoj prilici, ovde je u pitawu krupan zaokret koji jeste rezultat izvesnog iskustva, ali druga~ije vrste. Tokom rata u Bosni, naro~ito posledwih nekoliko nedeqa, Milo{evi} se najzad uverio u to da mu od Zapada ne preti ni{ta ozbiqno, bar ne ne{to vi{e od sankcija, koje je ve} upoznao i pomalo zavoleo. Razumeo je da Zapad nije spreman da na Balkanu brani vlastite principe, a ve}ih interesa nema. Ako se za Bosnu, posle onolikog pritiska i galame, prihvata plan koji je skrojilo oru`je, za{to onda da vodim ra~una o Zapadu, zakqu~uje Milo{evi}. On nikad nije bio posebno o~aran zapadnim vrednostima i institucijama, niti je `eleo da pripada tom delu sveta. Ispalo je nezgodno {to je sada izbor tako su`en da zapravo nema alternative, {to zna~i da Srbija sama kre}e u suprotnom smeru u nadi da }e joj se vremenom jo{ poneko pridru`iti. S jedne strane, Milo{evi} odvaja tri ~etvrtine buyeta za vojsku, {to zna~i da, posle Bosne, ima da obavi jo{ neke poslove, vaqda na Kosovu. A u Beogradu javnosti i opoziciji ima da saop{ti `alosnu vest da je do{ao kraj takozvanoj demokratizaciji, tolerisawu opozicije, qudskim pravima i svemu {to li~i na imitirawe zapadnog modela. Jer, za{to bi se on ugledao na one koji su se, u direktnom sukobu, pokazali inferiornim i ~ije je najve}e sile on ve} porazio? To iskustvo ohrabrilo ga je da se, po skra}enom postupku, otarasi ]osi}a, da uhapsi i premlati Dra{kovi}a, da sutra zabrani Srpski pokret obnove, da Bo`ovi}u i [e{equ ostavi punu slobodu razbijawa parlamenta. Sve je to za wega ~isti balast koji je trpeo iz obzira prema svetu. Sada on zna da mu sankcije svakako ostaju, a {ta god u Srbiji bude radio, Zapad se zbog toga ne mo`e uzbuditi vi{e nego zbog Sarajeva. Pisa}e mu demar{e, apele, zahteve i molbe s najvi{ih mesta, ali on je ve} izbliza upoznao svu nemo} i su{tinsku ravnodu{nost tih najvi{ih mesta. Zbog svega ovoga Srbima }e mnogi olako pripisati punu odgovornost za odbijawe civilizacije i dobrovoqno prihvatawe tiranije. Istina je da se ovaj narod nije ba{ svim silama odupirao toj sudbini, ali sli~na posrtawa ve} su se doga|ala i ve}im, iskusnijim i civilizovanijim narodima. Mnogi su imali svoje Bo`ovi}e i [e{eqe i lako bi ih prepoznali, jer su to prototipovi svake totalitarne vlasti, dobro poznati i po sto puta opisani u literaturi o mra~nim vremenima. A u Srbiji, razume se, ni{ta nije na svom mestu, pogotovu ne ovakve dahije. Ali, pitawe je kuda }e odvesti ova dana{wa se~a knezova. Jer, ovoga puta dahije su doma}e, slu`e se istim jezikom i li~e na ostali narod. U takvom slu~aju qudima je te{ko da prepoznaju isti princip. Ko zna koliko je prilika do sada propu{teno i ho}e li se Srbi uskoro di}i barem na glasawe ako ponovo budu pitani.” Srboqub Bogdanovi}, u “NIN” od 25. juna 1993. godine, pod naslovom “Desni podelili leve” ozna~ava dr [e{eqa kao glavnog krivca za podelu unutar levog krila srpske politi~ke scene. Tako je predsednik Srpske radikalne stranke preko no}i preimenovan od glavnog saveznika u glavnog razbija~a levice. A da to nigde u tekstu nije obja{weno, naravno. Podnaslov je glasio: “Di475
lema prose~nog komuniste: i daqe sa Milo{evi}em, makar i uz [e{eqa, ili bez partijske kwi`ice?” “Sve je po~elo sa doga|ajima u Skup{tini i oko Skup{tine 1. juna” ispoveda u svojoj izjavi za NIN dan uo~i smewivawa Stevan Mirkovi}, {ef SKPJ. “Ja sam povodom toga, kao {ef partije, dao nekoliko komentara i osudio sam SPO zbog nasiqa, ali smo osudili i SRS koja je pokretawem postupka protiv ]osi}a i incidentom u Skup{tini doprinela lo{oj atmosferi. Osudili smo i SPS i zato {to za vreme wene vlade imamo situaciju da je skup{tina arena, da se qudi lin~uju, a tako je i u celom dru{tvu. E, to se nije svidelo drugarici Miri Markovi} i tako je sve po~elo.” Imaju}i u vidu da je general Mirkovi} ve} u penziji, mo`da je trebalo o~ekivati da se unutar ovda{we “levice” pojavi neki disident mla|i od nekada{weg na~elnika General{taba. No, {ta je, tu je. Dok je sledila Milo{evi}a, SKPJ je bila mala ali monolitna partija (“na{i programi su bili u po~etku jednaki, SPS je promenila samo ime” – ka`e Mirkovi}). No, dalekovidiji su odavno slutili trenutak kada }e se Milo{evi} mo}i slediti samo ako se usput sledi i [e{eq. Za Stevana Mirkovi}a ovaj momenat je, pokazalo se, bio odsudan. “Pre davawa izjava konsultovao sam se sa Mirom Markovi} i nekim drugim istaknutijim ~lanovima i oni su mi rekli: ’Ne treba napadati [e{eqa U ovom trenutku treba napadati samo Vuka.’ To je razmi{qawe SPS-a, jer ona sada treba da ima [e{eqa uza se da bi prvo sa Vukom ra{~istila. To je sasvim ispravna logika te partije, ali mi nismo ta partija” – ka`e general Mirkovi}. Talog Da je odnos prema desnici u korenu unutarpartijskog sukoba, potvr|uje i Goran Latinovi}, predsednik Republi~kog odbora SKPJ, ali on o tome ima ne{to druga~ije vi|ewe: “Samo radikalna levica mo`e da suzbije radikalnu desnicu. A CKPJ do sada nije bio radikalna levica” govori Latinovi}, uz nekoliko opaski na ra~un “salonskih komunista”, {to se odnosi i na generala Mirkovi}a. “Danas imamo militantnu desnicu koja je talog biv{eg sistema, prave boq{evike berijevskog tipa, koji se pojavquju i na ulici i u parlamentu.” Latinovi} ka`e kako se ovo ne odnosi samo na SPO, ve} i na SRS: “[e{eq je svojim pona{awem doveo pod ozbiqan znak pitawa demokratske odnose u parlamentu. A {to se ti~e smewivawa ]osi}a, ne znam za{to bismo mi branili antikomunistu ]osi}a.” Druga ta~ka razlaza (u stvari, prva kada se ima u vidu zna~aj jugoslovenskog koncepta u programima postoje}ih komunisti~kih stranaka) jeste na~in na koji se do`ivqava sada{wa (i budu}a) dr`ava. Stevan Mirkovi} ima vrlo te{ke primedbe na ra~un vladaju}e stranke: “Inicijativa da se Srbi odvoje iz Hrvatske do{la je odavde. Osim oko Knina, svi ostali su govorili da dobro `ive i ~ak nas upozoravali da ih ne sva|amo. Ali, mi smo odavde slali emisare koji su podbuwivali Srbe. Na{a partija i daqe smatra da Srbi u Krajini moraju da se sporazumeju sa Hrvatima, a u Bosni sa onima koji tamo `ive. Tek onda mo`e da se pristupi uspostavqawu saradwe naroda koji su nekada `iveli zajedno.” Pored javne kritike SPS-a, Mirkovi} smatra da u pozadini napada na wega stoji i raskrinkavawe nekih finansijskih afera i korupcije u wegovoj stranci: “Ako Jugoslovenski odbor sutra skupi kvorum i smeni me, onda }u to morati da prihvatim. Treba ipak re}i da u tom odboru ne sede predstavnici sa 476
celog jugoslovenskog prostora, nego samo onih delova koji su pod srpskom kontrolom.” Kasnije general Mirkovi} ipak nije prihvatio odluku glavnog organa svoje partije koji ga je iskqu~io iz ~lanstva. Jo{ treba dodati da je Mirkovi} iskqu~en samo petnaestak dana uo~i Kongresa SKPJ i o~ita je pretkongresna borba za uticaj. “Mi nismo zadovoqni vla{}u” – ka`e Goran Latinovi}, govore}i o politici vladaju}e koalicije SPS-DPS, ukazuju}i na jasne neoliberalisti~ke tendencije. “Zala`emo se, ipak, za konstruktivnu kritiku, jer smo zemqa koja je ve} dve godine de facto u ratu. Od jugoslovenske orijentacije ne odustajemo, ali uva`avamo realnost da je zemqa u kojoj `ivimo trenutno ovakva kakva jeste. Na{i ciqevi su ostvarivi samo ako budemo dovoqno politi~ki agresivni, i upravo zato je potrebna odre|ena obnova u partiji.” Rotkvice Dileme koje mu~e SKPJ ne poga|aju Novi komunisti~ki pokret Jugoslavije, partiju koju SKPJ smatra isuvi{e desnom (revizionisti~kom). “Mislim da je pravilno {to je ]osi} smewen. Tako|e se zala`emo za to da se u Skup{tini ne biju. Ne ulaze}i u to ko je kriv, na osnovu onog {to sam ~uo, mogu da razumem toga Vaki}a, jer bih i ja mo`da tako reagovao ako bi mi neko rekao da sam usta{a ili ~etnik” ka`e Branko Kitanovi}, predsednik NKPJ. “Poslanik Markovi} izaziva, vre|a, naro~ito nas komuniste. Ono {to se posle pred Skup{tinom desilo, predstavqa poziv na pobunu i objavu rata.” Na molbu da ne{to ka`e i o SRS, Kitanovi} nam je rekao: “Mi sa [e{eqevom strankom nemamo ni{ta zajedni~ko, ali uzimamo u obzir da su protiv novog svetskog poretka, pete kolone i da stoje na pozicijama patriotizma, dok ovi drugi ne. Mo`da Radikalna stranka nekog i iritira, ali to je ne{to su{tinski drugo i pravo iritirawe dolazi od ovog drugog dela opozicije, parlamentarne i vanparlamentarne.” U ovome ~asu, nesumwivo, ono {to se prepoznaje kao patriotski (nacionalni) interes u svakom pogledu dominira nad ideolo{kim i drugim faktorima. To olak{ava i ~iwenica da se spoqna opasnost (novi svetski poredak, i sl.) tuma~i podjednako i kao nacionalna i kao ideolo{ka opasnost, ko se kome tu vi{e pribli`io, te{ko je odrediti. Vojvoda je odavno zavredio epitet “crveni”, a sva je prilika da je i Valensa bio u pravu kada je rekao da su “komunisti kao rotkvice – crveni su samo spoqa”. Pod naslovom “Oru`je u verbalnom ratu” nedeqnik “NIN” objavquje ~lanak Mila Gligorijevi}a u kojem poku{ava da u istorijskim izvorima prona|e obja{wewe za na~in na koji se raspravq u dana{wim skup{tinama. Iako nalazi potvrdu da je u pitawu srpski mentalitet, za wega i daqe ostaje glavni krivac dr Vojislav [e{eq, tako da uop{te ne uzima u obzir koga, zbog ~ega i na kakav na~in (apsolutno bez psovki) napada za govornicom parlamenta. Naravno, ~itaocu se nude sva mogu}a obja{wewa, osim onog [e{eqevog: “Boqe da se mi sva|amo za govornicom, nego narod na ulici”, {to va`i za sve parlamente razvijene demokratije. “Qudi koji misle da je parlament mesto za otmenu raspravu i pokazivawe uzdr`anosti sada su zgranuti. Ka`u da je skup{tina obrukana, a misle na saveznu ili na republi~ku, srpsku skup{tinu. Tvrde da je Vojislav [e{eq, vo|a radikala, izmi{qaju}i kako je wegov politi~ki protivnik svojevremeno 477
poni`avao Crkvu i sve{tenike, “prekora~io sve granice” u proizvodwi vulgarnosti i netolerancije. Zgranuti qudi gotovo zavidqivo slu{aju lekcije iz otmenosti, koje srpskim poslanicima daju crnogorski poslanici, i utu~eno ka`u da se sve okrenulo: srpska Sparta je sada ovde u Beogradu, a srpska Atina tamo, u Podgorici. Ima istine u toj pri~i, donekle (jer Podgorica se zaista pokazuje kao srpska Atina), a odnekle po~iwu izmi{qawa i mistifikacije. Otvorite novine Kraqevine Jugoslavije, potra`ite skup{tinske izve{taje, i na}i }ete ovakav ili ovakve dijaloge: “Kome ste vi, gospodine, rekli da je sviwa?” “Vama, gospodine, i ne samo da ste sviwa nego ste gori od prostitutke.” Onaj ko bi hteo da sakupi i na svet izda uvrede izgovorene u srpskoj i jugoslovenskoj skup{tini potro{io bi vek. I {ta bi dokazao? Da su Srbi prek narod i da su u verbalnim ratovima skloni upotrebi ne~asnih sredstava? Ili da – neodmereni, naprasiti, inayije i prznice – po navici i karakteru uzimaju svadqiv ton? Bio bi to, naravno, pogre{an zakqu~ak, kao {to su pogre{ni svi zakqu~ci o narodima zasnovani na dr`awu pojedinaca. Ima, dabome, i me|u Srbima svadqivih i neodmerenih, kao {to ih ima me|u Francuzima i Englezima. Ima ih takvih i me|u najdarovitijim i najznamenitijim Srbima. U vaqda naj~uvenijoj polemici srpske kwi`evnosti Milo{ Sveti} ili ti Jovan Hayi} poru~uje Vuku Karayi}u da “ne zna suditi ni misliti”, da “lupa kao puto o lotru”, da “bunca kao baba u bolesti”, da “razvali usta pa govori koje{ta”, a Vuk otpisuje na taj utuk i ka`e: Milo{ Sveti} je fu{er i folirant. U polemikama izme|u dva svetska rata srpska kwi`evnost je oboga}ena nizom prekih istupa. Velibor Gligori}, potowi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, presu|uje Dnevniku o ^arnojevi}u Milo{a Crwanskog: to su, ka`e on “ponajvi{e `iv~ane halucinacije kontuzovanog”. Stanislav Vinaver naziva trojicu publicista filokserama, ali ima pri tom ozbiqne razloge: jedan od wih uputio je “soka~ke psovke” gospo|i Isidori Sekuli}, drugi “bez mrve ose}awa, bez kapi prozrewa, bez o~iju i u{iju probija se sav musav od banalnosti kao krtica kroz muq i blato potpuno trivijalnih i otrcanih op{tih mesta i fraza”, tre}i “detektivski uhodi pojedine kwi`evnike...” Velibor Gligori}, godine 1923. tvrdi da je Milovan Bogdanovi} Skerli}ev i Popovi}ev degenerik. Iste godine Bogdana Popovi}a naziva prestarelim crvom koga }e zgaziti “to~kovi istorije”. Rade Drainac je primerno kaznio Gligori}evu presuditeqsku nadmenost. Za wegovu Mistiku i mistifikatore ka`e: “Kao da je ovu kwigu pisao ~ovek koga je ujeo {korpion ili pobesnelo pseto. Jedno more jada, zavisti. Jedna tirada ironije, neobazrivosti, izmi{qotina. Bezidejnost provejava kroz sve wegove bro{urice. Pakost osvaja wegovu frazu...” Godine 1934. Vinaver u jednoj polemici naziva Marka Risti}a Torkvemadom, pridaje mu, dakle, osobine najokrutnije li~nosti inkvizicije. Vojislav Vu~kovi}, u NIN-u, napada Milo{a Crwanskog. Crwanski je, za Vu~kovi}a, samo “mali crni ~ovek sa Musolinijevim vilicama”. I tako daqe, unedogled. Mo`e biti da sada ima i vi{e pakosti i vi{e zavisti i vi{e zajedqivosti, 478
jer `ivimo be`ivotno, u svakojakim poni`ewima i sveop{tem sirotovawu. Mo`e biti da godine 1993. ima i vi{e zavirivawa u tu|i `ivot nego {to ga je bilo 1953. ili 1963. ili 1973. u vreme monizma i svevlasti komunista izmaknutih od naroda. Sada, u doba kakvog-takvog pluralizma, narod ho}e da zna sve i po~iwe verovati da mu pripada pravo na obave{tenost o politi~arima i pravo na javno raspravqawe o ~iwenicama wihovog `ivota i `ivota wihovih porodica. Tako jama~no misli i slavni muzi~ar i pesnik Bora \or|evi}, jer u NINu, u svojoj satiri~noj rubrici, u ironijskom kontekstu, pomiwe jednu po`areva~ku vo`wu sina predsednika Republike, pa se igra wegovim prezimenom, o~igledno nameran da poka`e neobuzdanost i raspusnost. Ima li tu neke nepravde? Ima. Nije lepo da jedan mlad ~ovek u|e u javni `ivot kao akter slu~aja o kome nema zvani~nih podataka nego samo prepri~anih prepri~avawa i strana~kih (opozicionih) izja{wavawa i, recimo, “preterivawa”. Ali i sin predsednika Republike mora da misli o razlozima koji wega i wegove uku}ane ~ine tako upadqivim. Ti razlozi se znaju u demokratijama, i ne dovode se u pitawe, a ovde, u Srbiji, ~ini se, postoji jo{ jedan, neobi~an: Srbi `ure da nadoknade propu{teno. U monizmu Srbi nisu znali koliko se puta `enio Josip Broz, koliko ima dece i kakva su ta deca. Nisu znali kad je primqen i da li je ikada primqen u partiju koju je vodio. Nisu znali ni kako se zove. Sada, u pluralizmu (kakvomtakvom), zaviruju u biografije politi~ara pokazuju}i onu rastu}u radoznalost na koju je, primerice, navikla Amerika. Sama po sebi ta radoznalost nije ni ru`na ni {kodqiva, ali }e postati i ru`na i {kodqiva ako se namiruje r|avima sredstvima. Neistina je uvek spadala u r|ava sredstva i u krajwem zbiru nikad nije trijumfovala. Vaqa znati da svi mi, kad pri~amo o drugima, pri~amo pomalo i o sebi. Vojislav [e{eq, koji je nesumwivo lucidan i brzomisle}i ~ovek, sposoban ali sklon improvizacijama i neodmerenosti, morao je znati da svaki istup u skup{tini ima svoju cenu. A moraju to znati i wegovi neistomi{qenici i politi~ki protivnici. [e{eq pu{ta u opticaj {okantnu fabulu o Dragoqubu Mi}unovi}u. Tvrdi da je Mi}unovi} poni`avao Srpsku crkvu i srpske sve{tenike, a onda slu{a, mora da slu{a osporavawa i demantije iz same Srpske crkve. Ko }e mu ubudu}e poklawati veru ako dozvoli sebi jo{ nekoliko takvih “improvizacija”? Wegovi neki neistomi{qenici i politi~ki protivnici pu{taju u opticaj nedokazanu tvrdwu: “[e{eq je hrvatski {pijun!” Ko }e wima ubudu}e verovati na re~ ako nastave da saop{tavaju nedokazane tvrdwe? Ima, odista, u nekim strankama i van stranaka, u javnom `ivotu, u kwi`evnosti i publicistici, izvesne komocije i lako}e u obele`avawu qudi. Nije lako obele`enima, ali ne}e biti lako ni onima koji obele`avaju. [ta bi pokojni Velibor Gligori} u~inio da je mogao da opozove svoju kritiku Dnevnika o ^arnojevi}u? Verovatno bi pristao da pojede svaku stranicu i sve tira`e svojih kwiga u kojima je {tampana tvrdwa da se u tom romanu nahode “ponajvi{e `iv~ane halucinacije kontuzovanog”. Upotreba re~i je najdelikatniji posao, a upotrebqena, izgovorena re~ se ne mo`e vratiti. Blaga re~, tako glasi jedna poslovica, zove prijateqe i miri neprijateqe. Neodmerena re~ se vra}a neodmerenima i ubija ih posle sto godina.” Ivkica Ba~i} u podlozi za svoja i`ivqavawa zvanoj “Vijesnik”, u broju 479
od 26. juna 1993. godine, trudi se da ismeje dr [e{eqa, {to je novi pristup usta{ke “promiybe” wenoj staroj temi. Tekst se zove “Opti~ka varka za naivne”, a u podnaslovu se navodi {ta je novi povod za Ivkicino pquvawe: “Sude}i i po izboru partijskog ~inovnika Zorana Lili}a, nekome odgovara da ostavi dojam kako nema Jugoslavije, ve} postoje samo wezine ~lanice, tvrdi Mi}unovi}” “Dr`avni provizorij zvan tre}a Jugoslavija dobio je novoga predsjednika. Neprepoznatqivi partijski ~inovnik Zoran Lili} naslijedio je “patrijarha srpskoga nacionalizma” Dobricu ]osi}a, koji se nakon jednogodi{we vladavine povukao u osamu vile na Dediwu, gdje bi uskoro “Vreme zla” moglo dobiti i svoj nastavak. Dok se to ne dogodi, poslanici srpsko-crnogorskoga parlamenta su po`urili i ve} u petak ustoli~ili Zorana Lili}a namjesto prvoga ~ovjeka dvojne federacije, za koju mnogi vjeruju da je samo prijelazna faza za ne{to ~etvrto – za savez srpskih zemaqa. Ba{ kao {to se vjeruje da Lili} zapravo samo ~uva predsjedni~ko mjesto nekome drugome. Kao {to se i pretpostavqalo, Lili}evu izboru se u parlamentu nitko nije ozbiqno suprotstavio, premda je lider demokrata Dragoqub Mi}unovi} upozorio na to da je “nekome” o~ito stalo da ubudu}e “SRJ” predstavqa blijeda figura, a ne kao dosad “nezavisna i integrativna” li~nost poput ekspredsjednika. Tako nas i u @enevi predstavqaju predsjednici republika. ^ini se da nekome odgovara da i u svijetu ostavi dojam kako nema Jugoslavije, ve} da postoje samo wezine ~lanice, napomenuo je Mi}unovi}. Tako ne{to bez sumwe odgovara i Crnoj Gori, ~iji re`im ne pokazuje ni najmawu `equ da iole zna~ajniji dio svoga suvereniteta ugradi u temeqe od samoga po~etka klimave dr`avne gra|evine. Potvrdilo se to i u petak kada je, prije formalnoga glasawa, Milan Gajevi} u ime crnogorskih socijalista na{ao za shodno da samo ustavno na~elo – po kojem predsjednik dr`ave i predsjednik vlade ne mogu biti iz iste republike – navede kao razlog zbog kojeg oni podr`avaju Lili}a. A kada je lider srpskih radikala Vojislav [e{eq izjavio da }e oni “jednoglasno” podr`ati Lili}a, i zadwem skeptiku je, vaqda, postalo jasno da je “SRJ” samo opti~ka varka za naivne, kako u petak pi{e komentator “Borbe”. [e{eq je, ina~e, izazvao gromoglasan smijeh u skup{tinskoj dvorani izjaviv{i da wegovi radikali u Lili}u vide “~ovjeka modernih shva}awa, premda dolazi iz redova Socijalisti~ke partije Srbije ~iji smo mi politi~ki protivnici”. Nisu se smijali samo malobrojni oporbeni poslanici, ve} prije svih i glasnije od svih oni iz Milo{evi}eve SPS, koji samo mogu po`eqeti da im [e{eqevci i ubudu}e budu “politi~ki protivnici”. Uz takve “protivnike”, koji, da podsjetimo, imaju kontrolni paket oporbenih glasova i u republi~kome i u saveznome parlamentu, Milo{evi} i socijalisti su mogli pregurati svaku svoju zamisao – od one da “zbog pripremawa vojnoga pu~a” detroniziraju ]osi}a, do ove najnovije, da oca nacije zamijeni partijski ~inovnik Lili}, koji }e kao i do sad, uostalom, pokorno izvr{avati sva vo`dova nare|ewa. Utoliko ne pretjeruje Vojislav Ko{tunica, lider “odmetnute” Demokratske stranke Srbije, kada prili~no uvredqivo za Lili}a ka`e da je “od one vrste po`eqnoga fotorobota za kojeg je jedino va`no da ostane u sjenci Slobodana Milo{evi}a”. Tekst iz “Slobodnog tjednika”, od 26. juna 1993. godine, naslovqen kao “Srpska slikovna slovarica” trebalo bi da pro~itaju svi Srbi i Srpkiwe, naro480
~ito oni kojima se jo{ uvek pojavi blagi bol u grudima pri pomenu Tita i wegovog bratstva i jedinstva. Ovaj antologijski tekst pokazuje {ta o nama misle Hrvati, tako da je u ovom slu~aju sporedno {ta misle o dr [e{equ, on je u tekstu tertian samo kao primer na kojem se obrazuju mali Hrvati}i. Isto tako, treba ga obavezno gurnuti pod nos svim predstavnicama tzv. “nevladinih” organizacija koje su zapele da denacifikuju Srbiju. Ovim tekstom “Slobodni” je dokazapo da je zaista slobodan. Od mozga. “Nisu svi Srbi isti. Mi ih dijelimo uglavnom na srbo~etnike, pobuwene Srbe i lojalne Srbe. Prvi su medijske zvijezde, drugi termin je eufemizam za prve, a tre}ima se zbog kojekakvih razloga izbjegava izre}i ime – bitno je da su bili zna~ajni sudionici antifa{isti~ke borbe. Srbi tako|er razlikuju Srbe, ali prema drugoj podjeli. Tako u hit kwizi “Slovarica mjesne gerile” u prvoj lekciji u~imo kako razlikovati {e{eqevca od arkanovca. Kako su im uniforme uglavnom jednake, najprije }emo uo~iti razliku u visini. [e{eqevac je tupayija, kao od brda odvaqen zato {to je cijeli `ivot nosio vre}e cementa na ramenima, po{to su mu slo`enije strukturirani intelektualni zahtjevi nemogu}i za realizaciju. U o~i ponajprije u|e wegova ~etvrtasta glava, a kosa mu izvire iz obrva. Kako jede masnu mesinu, trbuh mu izlazi iz hla~a i slijeva se gotovo do koqena. Uglavnom non-stop psuje, a da nema psovki, {e{eqevac bi bio nijem. Arkanovac je, pak, ni`i, neupadqiviji, nije mi{i}av, uniforma mu stoji kao salivena, a ono {to ga karakterizira u mno{tvu je neopisiva ru`no}a. Kratko je o{i{an, redovito se brije, a poslije stavqa”pitralon”, nosi beretku i plasti~nu kopiju nao~ala “gau}ap” koje je kupio na buvqoj pijaci. Za razliku od {e{eqevca koji smrde po znoju i }evap~i}ima s lukom, arkanovci zaudaraju po jeftinim parfemima kao {to je “vo`d” ili “ata{e internacional”. Ve} to je dovoqno da ih izbjegavate u {irokom luku.” Koliko je slobodouman “Slobodni tjednik” videlo se jo{ jednom u istom broju. Ne postoji novina koja bi objavila tako vulgaran i bqutav naslov, kakav je objavqen u ovim spojenim stranicama koje su izgubile svako pravo da se zovu novine. Isto tako, potpisnik Senad Pa{i} gubi svako pravo da se bilo gde predstavi kao novinar. Naslov je glasio: “Impotentni Bora Mikeli} zavukao se u [e{eqevu stra`wicu”. Posle ovakve banalnosti kakva se ne sre}e ni u drumskim kr~mama, bespredmetno je raspravqati o propagandi ili politi~kim podmetawima, bezrazlo`no je obja{wavati da je Mikeli} od prvog dana kada se pojavio u politici, bio protivnik srpskih radikala. I obrnuto, naravno, ali nikada dr [e{eq nije upotrebqavao u politi~kom obra~unu ovakav vokabular, pa ni u komunikaciji sa Mikeli}em. Podnaslov je bio potpuno luda~ki, u stilu sa naslovom: “Ne~ovjek iz Petriwe, osu|en na 20 godina zatvora, nepo`eqan je ~ak i u Srbiji, ali mu nije ostalo ni{ta drugo nego da uto~i{te od vlastite gluposti potra`i u [e{eqevoj stranci. A wegov `ivotni pad po~eo je tekstovima u ST-u u”. “Bora Mikeli}, petriwski krvolok, u sisa~kom Okru`nom sudu osu|en je na dvadeset godina zatvora. Biv{i direktor nekada uglednog “Gavrilovi}a” nedavno je promijenio i svoju politi~ku stranku. Drug Mikeli} je u Beogradu od kraja 1990. godine, a u prvo je vrijeme bio jedan od vode}ih qudi stranke 481
SK – Pokret za Jugoslaviju. Vrlo se dobro snalazio u dru{tvu Mirjane Markovi}, supruge Slobodana Milo{evi}a, generala Stevana Mirkovi}a i Du{ana Peki}a. Helikopteri biv{e JNA povremeno su dovozili druga Mikeli}a na [amaricu i druga okupirana mjesta na Baniji. Iako je poku{avao iznova uspostaviti proizvodwu u “Gavrilovi}u”, sve se izjalovilo. ^ak nije bila primarna stvar nedostatak struje i vode, nego je bilo nemogu}e petriwske ~etnike natjerati da rade. Naime, puno je jednostavnije pustiti bradurinu i staviti pu{ku na rame, nego svako jutro odlaziti na posao. Nekada davno, ortodoksni Jugosloven, Mikeli} prilikom svojih posjeta Petriwi i Baniji nije u`ivao podr{ku lokalnih samozvanih vo|a tzv. Krajine. Dolazilo je i do sukoba, a Mikeli} se uzaludno poku{avao opravdati krajinskim vo|ama kako ih Beograd nije zaboravio. Od “Gavrilovi}a”, bar dok je u ~etni~kim kanyama, nema ni{ta i Mikeli} se neobavqena posla vra}ao u Beograd Lepi i ru`ni Bora Kad je shvatio da ~etni{tvo pod patronatom jugoslovenstva nema nikakvu perspektivu i da }e se SKPJ uskoro ugasiti na politi~kom nebu Srbije, priklonio se Milo{evi}evim socijalistima. Koketirawe s vladaju}om strankom donijelo mu je ujedno i radno mjesto zamjenika generalnog direktora jedne beogradske uvozno-izvozne tvrtke. Wegov je {ef, koje li slu~ajnosti, ro|eni brat srbijanskog Vo`da, Bora Milo{evi}, zvani Lepi Bora. Kako je uveden embargo, tako je po~eo i krah srbijanskog gospodarstva, ukqu~uju}i i poduze}e u kojem je Mikeli} radio. Besposleni Mikeli} i daqe je nastavqao svoje izlete u Petriwu i okolicu, me|utim operacija “Dely flight” poremetila mu je planove i bio je prisiqen ostati u Beogradu. Potpuni politi~ki slom Bore Mikeli}a uslijedio je naglim smewivawem generalmajora tzv. JNA Qubomira Domazetovi}a. Domazetovi} je bio jedan od kqu~nih qudi General{taba srbijanske vojske, zadu`en za moralno-politi~ki odgoj. Za pri~u o Bori Mikeli}u bitno je da je Domazetovi} wegov punac, odnosno otac Mikeli}eve supruge Milene. Jo{ prije rata Petriwom su, a i cijelom Banijom, kolale pri~e o Mikeli}evoj seksualnoj jalovosti. Poznato je da je Du{an Jovi}, biv{i gradona~elnik Gline, za svoje usluge prema Mileni od Mikeli}a dobio tri gradili{ta u okolini Petriwe i ku}u na Kor~uli. Na nedavnom su|ewu u Sisku, i Mikeli}ev qubavni sudrug, Jovi} dobio je zaslu`enih 20 godina zatvora. Domazetovi}evim padom po~eo je politi~ki padati i Bora Mikeli}. Za Milo{evi}a je on ipak sitna riba od koje ne mo`e imati nikakve koristi. Tako se Mikeli} priklonio onima kojima je oduvijek i pripadao ~etnicima. Slu`beno je postao ~lanom [e{eqevih radikala {to nije iznenadilo nikoga tko zna tko je i {to je Borislav Mikeli}. Upravo iz tog razloga nije neobi~no {to se Mikeli} nedvano oglasio u “Ve~erwim novostima”, novinama ~ija je politi~ka opcija ~etni{tvo i neskrivene simpatije prema [e{eqevoj Srpskoj radikalnoj stranci. Razgovor s osvjedo~enim ~etnikom Mikeli}em novinari “Ve~erwih novosti” napravilu su nakon dono{ewa odluke sisa~kog Okru`nog suda da ga se osudi na dvadeset godina zatvora. Vidqivo uzdrman takvom presudom, po tko zna koji put, Mikeli} se potpuno otvara i naziva Hrvate i Hrvatsku usta{ama, odnosno usta{kom dr`avom. Mikeli} je poku{ao objasniti razloge odlaska iz Petriwe i Hrvatske iskqu~ivo ~iwenicom da je Srbin, {to 482
sa stvarno{}u nema veze. I samo je su|ewe pokazalo da je Mikeli} odigrao veoma va`nu ulogu u ~etni~koj agresiji na Baniju. Konkretno, osobno je doveo Slobodana Tarbuka, petriwskog krvnika, i smijenio \or|a Stojanovi}a, zapovjednika petriwske vojarne “Vasiq Ga}e{a”, kojega su ubrajali u “mirne i nepodobne Srbe”. Daleko bi nas odvelo nabrajawe svih zlodjela Bore Mikeli}a, uostalom, to je posao sudstva, a on i u svome posqedwem izja{wavawu ponovo dokazuje koliko mrzi sve koji nisu Srbi. Svjestan da uskoro mora odgovarati pred licem pravde, Mikeli} se okomio i na “Slobodni tjednik”, kvalificiraju}i ga, kako bi druga~ije, usta{kim listom. Na{ je tjednik, po Mikeli}u, glavni uzrok svih wegovih nevoqa. Kad to izjavquje ~etnik Mikeli}, ve}ega komplimenta za “Slobodni tjednik” ne mo`e biti. Poslije tekstova objavqenih u na{em listu, ka`e Mikeli}, vi{e nije imao uvjeta da ostane u “Gavrilovi}u” pa ni u Petriwi, koja je uz Sisak, postala jako usta{ko upori{te. Na{ stalni dopisnik iz Beograda Pero Zlatar iz Mikeli}evih je usta ~uo rije~i koje nisu za novine. Zapjenu{ani kroatomrzac priprijetio je wemu i wegovoj obiteqi fizi~kom likvidacijom samo zato {to radi za “Slobodni tjednik”. Kompliment za ST Mikeli}eva zlodjela pamtit }e pokoqewa, a posebice svi protjerani Petriwci koji su u posqedwih petnaestak godina, u vrijeme wegove diktature, morali tra`iti radna mjesta u drugim gradovima. Dvadeset godina robije najmawe je {to je taj ne~ovjek zaslu`io. Visoki standard `ivota koji mu je sve prethodne godine, na`alost, priu{tila Hrvatska, zamijenio je socijalnom nesigurno{}u u Beogradu. I daqe upu}uje otrovne strelice koje nikoga vi{e ne poga|aju, jer od Mikeli}a ~uti najve}e bedasto}e i gadosti nije ni najmawe neobi~no. Vratio bi se on i u S(R)AO Krajinu, ali ga ni viqu{karist Mile Paspaq i skladi{tar Goran Hayi} jednostavno ne `ele primiti. Wegov politi~ki i moralni krah je potpun, a prije negoli dospije u zatvor izabrao je jedino rje{ewe – zavukao se u stra`wicu [e{eqevim ~etnicima. Na taj je na~in Mikeli} potpuno razotkrio svoje pravo lice koje je bilo pokriveno maskom jugoslovenstva. A za Mikeli}a, osim {to mu se i brak raspao, najve}a je tragedija {to su ga izbacili iz uprave nogometnog kluba Partizan u ~ije se fondove godinama slijevao hrvatski novac iz Petriwe.” Gordana Jovanovi} u “NI Svet”- u, od 28. juna 1993, jo{ jednom se vra}a podelama na levici, ali ovaj put da bi se obra~unala sa markiranom desnicom. Sa dr [e{eqem, a ko bi drugi smetao na srpskoj politi~koj sceni. Tekst je po~iwao pove}im nadnaslovom u kojem se davala velika va`nost jednoj apsolutno nebitnoj politi~koj figuri: “General Stevan Mirkovi}, na~elnik general{taba JNA i glavni zagovornik teze da je do sukoba u SKP do{lo zbog toga {to je prva dama Srbije, dr Mirjana Markovi}, `elela da stranka generala bude satelit partiji wenog supruga i {to je rekla: “Nemojte dirati [e{eqa, on je na{” (istaknuto kao naslov). Podnaslov je bio uvredqiv ne samo za dr [e{eqa, nego i mnogobrojno ~lanstvo i jo{ brojnije glasa~e: “Posledwi ~lan partije jugoslovenskih komunista, koji je pao kao `rtva zdravih snaga u sopstvenim redovima, ekskluzivno za na{ list obja{wava uzroke raskola u stranci, pri~a o upoznavawu sa funkcionerom CK omladine Dobricom ]osi}em davne 1945. godine, otkriva za{to se zarekao da vi{e ne}e oti}i u Re483
publiku Srpsku Krajinu, isti~e da je Tu|man bio potpuno anoniman u JNA, te da je ~in generala dobio tek po{to je penzionisan, komentari{e prirodu braka izme|u [e{eqa i Milo{evi}a i tvrdi da su pristalice SRS mahom kriminalci i neurastenici koji po svojoj meri tra`e sebi stranku i lidera” “Stevan Mirkovi} provodi penzionerske dane u prekrasnoj dediwskoj vili boje prqavog snega... Do~ekuje me na terasici ukra{enoj vinovom lozom u prekrasnom ru`i~waku napomiwu}i: “Svaku travku u ovom vrtu zasadio sam svojom rukom”. Ubrzo nam se pridru`uje i generalova supruga, energi~na, vedra `ena “koja ne prisustvuje Mirkovi}evim intervjuima, jer im se politi~ka uverewa dijametralno razlikuju”. Magistar geologije, Mirjana Mirkovi}, je naime, ~lan Srpskog pokreta obnove, a ova stranke je delegirala u Izvr{ni odbor beogradske op{tine Savski Venac. “U mojoj ku}i se ne slu{a muzika od kako je Dra{kovi} uhap{en i pretu~en”, ka`e Mirjana. Kako su im deca krenula svojim putem, Mirkovi}ima sada dru{tvo prave tri prekrasne, umiqate ma~ke: Janez, Aca i Zvezdana. General samo u jednom trenutku napu{ta na{ razgovor, jer mora da svrati do Kubanske ambasade, a za to vreme sam u dru{tvu wegove supruge, ina~e ro|ene Vojvo|anke iz malog sela Be{ke. Ona pri~a o tome kako se sa supru`nicima Milo{evi} upoznala na jednom letovawu u Kuparima: “Slobodan je tada bio obi~an bankar, nije na mene ostavio poseban utisak, ja sam ga zapitkivala koji je, zapravo, fakultet zavr{io. O Miri sam stekla mi{qewe kao o jednoj izuzetno arogantnoj osobi”. Pri~ale smo, potom, o Vuku, o Dani, o no}i izme|u 1. i 2. juna koju je g|a Mirkovi} provela sa demonstrantima ispred Skup{tine... U to se vratio i general, i razgovor je mogao da se nastavi. Za sve vreme provedeno u ku}i Mirkovi}a ose}ala sam neku nostalgiju za pro{lim vremenima, kada je sve bilo nekako druga~ije i boqe i kada su se nagove{tale prave demokratske promene, vrte}i kroz glavu re~enicu jednog poslanika DEPOSA na posledwoj skup{tinskoj sednici, kojom se obratio radikalima: “Gospodo, pre nas su u ovoj sali sedeli komunisti, i mogu vam re}i da su oni za nas bili gospoda”. General Mirkovi} za razliku od svojih kolega iz biv{eg vrha JNA danas ne pi{e memoare: “[ta da pi{em o jednom vremenu sa distance od dve-tri godine”... Pri~a onako odse~no, vojni~ki o svemu {to se doga|alo i {to nam se doga|a, rekav{i na kraju: “Nema govora da je Milo{evi} drugi Broz. Tita su, bez obzira {ta sad pri~ali, voleli svi `iteqi biv{e Jugoslavije i po{tovao ceo svet. A Milo{evi} je izop{ten iz sveta, voleli su ga samo Srbi, a danas je takvih u na{oj republici sve mawe...” • Ju~e ste izba~eni iz rukovodstva stranke u kojoj ste se nalazili gotovo pola veka, postav{i tako posledwi izdiferencirani jugoslovenski komunista. [ta se zapravo zadwih nedeqa zbivalo u SK Pokretu za Jugoslaviju i {ta je pravi uzrok sukoba u rukovodstvu stranke? – Sukob je po~eo kao personalni sukob, naime, ta Mirina grupa nije bila zadovoqna sa tim kako ja vodim pripreme za Kongres i ocewujem trenutnu situaciju, i – hteli su me skloniti, da bi mogli da pripreme Kongres na svoj na~in. Ta~nije, wihov ciq je da na{a stranka prati, ili, kako ja ka`em, statira Socijalisti~koj partiji Srbije. Naravno, kao {to biva u tim prepiskama i sukobima, po~ne sve na neki dostojanstven na~in, ali na kraju do|e do ru`nih stvari, do toga da jedan drugoga opawkavamo. Moram da priznam da ni ja nisam tome mogao da odolim i potegao sam neke li~ne momente i sada se pomalo stidim 484
toga, trebao sam ostati pri onom svom pravom saop{tewu, kada sam rekao da nisam idealan, ali sam ja ipak samo predsednik na dva meseca, 65 godina je neki qudski maksimum i ja se toga dr`im. Sada u ovom momentu javnost zasipati sa tim banalnostima stvarno je neodgovorno, jer qude interesuju mnogo krupnije i va`nije stvari, a najvi{e rat, po{to smo mi jo{ daleko od mira. I to bar da smo neka velika stranka, mi smo mala stranka koja prakti~no nema nikakvog uticaja na javnost. • Nasuprot krilu koje predovidi dr Mirjana Markovi}, Vi ste od po~etka bili `estok protivnik toga da Vas identifikuju kao satelitsku stranku SPS. – To je ta~no, me|utim, verujem da }e ovaj sukob razre{iti situaciju, ~lanstvo je obave{teno i mi }emo se najverovatnije razi}i. Ja ~vrsto verujem da }e ova na{a strana ostati na toj nekoj jugoslovenskoj opciji. Dugo su qudi bili pritisnuti na neki na~in, nisu smeli da se izra`avaju, po{to svi u ovoj zemqi zavise od te SPS, koja vas mo`e izbaciti s posla, iz prostorija, ili u~initi bilo {ta da vas omete. Opcija koju zastupaju Mira i ta grupa oko we je jedna ~ista srpsko-crnogorska nacionalna opcija, crnogorska nacionalna opcija, propagira jedan nequdski i nehuman odnos prema na{im drugovima Slovencima, Hrvatima, Makedoncima i muslimanima. Kod Mire je sve to poza i blef • Kako se na konkretnim primerima ogledalo to wihovo zalagawe za etni~ki ~ist SKP-a? – Oni ho}e da stvore partiju samo za srpsko-crnogorski prostor i u to ukqu~uju samo jo{ krajine. Ovaj tzv. “Jugoslovenski odbor” koji je zasedao, wih je bilo 20 do 51 ~lana, to su bili samo ~lanovi Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. To je, u stvari, politika Slobodana Milo{evi}a i SPS, on toga tigra ja{e, `ele}i da stvori taj neki “savez srpskih zemaqa”. Ta politika je katastrofalna za Srbiju. Srbi treba da re{avaju svoja pitawa dogovorom sa hrvatskim narodom, a Srbi u Bosni moraju re{avati svoje probleme u dogovoru sa muslimanskim i hrvatskim narodom. Nema ovakvog re{ewa kakvim ga oni zami{qaju. Mo`e da bude referendum koji oni sada prave i to je legitimna stvar po{to su isto u~inili i Slovenci i Hrvati, ali to ne zna~i da je to dobro re{ewe. • Mnogi duboko veruju ~itaju}i wene dnevnike u “Dugi” da je Mirjana Markovi} potpuno autonomna li~nost u odnosu na svog supruga. Da li je to po Vama wen iskren stav ili samo poza i blef? – Ja i sada mislim da je ona samostalna, kao osoba i kao karakter, ona je vrlo autonomna i te{ko da na wu mo`e neko da uti~e. Ja mislim ~ak suprotno, da ona mo`e da uti~e na wega, da ona ima tu harizmu da uti~e na druge. To se videlo i u ovom slu~aju, ona je prakti~no sve ovo organizovala, ja sam to nazvao “mala Osma sednica”. Ona nekom obe}a ovo ili ono, korumpira qude... Ona mo`e u svom pisawu zastupati neke jugoslovenske ideje, ali mislim da to radi vi{e iz neke mode dok u srcu ose}a suprotno. Ne mo`emo govoriti da smo za Jugoslaviju, ako tvrdimo da smo za ovu Jugoslaviju. Ova Jugoslavija nije Jugoslavija, da se razumemo. Ova Jugoslavija koja u svojoj saveznoj, niti u vladi Srbije nema nijednog Albanca dakle predstavnika najve}e nacionalne mawine, ne mo`e biti prava Jugoslavija, i to je fakat. Ja mislim da }e Mira i weni sledbenici vr485
lo brzo prestati da govore i o ovoj Jugoslaviji i uop{te o jugoslovenskoj ideji. Pa, molim vas, kada sam ja tra`io da se ogradimo od nacionalisti~kih istupa Vojislava [e{eqa, Mira mi je rekla: “Nemojmo wega, on je na{“. • Mislite li da je wena struja dovoqno jaka da Vas porazi na ovom jo{ jednom prelomnom Kongresu jugoslovenskih komunista? – Ju~e sam bio na jednom sastanku u Vr{cu, javqali su mi se i drugovi iz Kru{evca i jo{ nekih mesta. Mislim da je, kada je re~ o ~lanstvu, velika ve}ina qudi za ovu na{u jugoslovensku struju. To je bilo jasno ve} na samom po~etku. Dolazili su qudi da nas upozoravaju: “Nemojte opet da nam uvodite te republi~ke odbore”. Me|utim, znate da je pritisak tih nacionalista bio ogroman, prvo kao koordinaciona tela, a sada se pojavio predlog da oni budu uneseni u Statut kao organi, zna~i opet dolazimo tamo gde smo bili. Mislim da ta wihova opcija, barem, kada je o na{oj stranci re~ ne mo`e pobediti. Postoji puno nacionalnih partija, pa neka idu tamo ako `ele da izra`avaju ta nacionalisti~ka ose}awa. Goran Babi} – umesto Ratka Dmitrovi}a i sli~nih budala • Pomiwete republi~ke odbore, zanimqivo je ~uti da li tako ne{to postoji jo{ uvek u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Bosni? – Kada smo osnivali SKP-a, bilo je to 1990. godine i sve su te republike jo{ uvek formalno bile u istoj dr`avi. Pored Jugoslovenskog odbora, imali smo regionalne odbore i op{tinske odbore. Dakle, republi~kih nije bilo. Onda je do{ao rat, i to su postale razli~ite dr`ave, pa smo morali prihvatiti realnost. U Makedoniji je tako registrovan SK Makedonije – Pokret za Jugoslaviju, u Sloveniji tako|e postoji SK Slovenije PKJ, on nema nikakvih problema, registrovan je i tretiraju ga kao i sve ostale stranke, u Hrvatskoj je isto registrovan, s tim {to su tamo na{e prostorije minirali, tako da taj republi~ki odbor sada radi ilegalno. Recimo, u Puli SK radi legalno, pa i u Rijeci, delimi~no, dok je u Zagrebu rad ilegalan. Najte`e je u Bosni, ali i tamo postoji grupa qudi koji rade. Mi se svi jednostavno borimo da zadr`imo me|usobne veze i kontakte zato {to smatramo i tvrdimo da }e ~im ovaj rat prestane na{e zemqe po~eti da sara|uju. Mi `elimo da budemo tu i da te procese podr`imo, jer je o~ito da se na ovom prostoru ne mo`e `iveti druga~ije, nego u miru i saradwi. • Simo Dubaji} mi je u intervjuu rekao da je formalni gospodar Republike Srpske Krajine upravo SKP-a, koja dr`i “u {aci” najva`nije li~nosti u RSK, poput Milana Marti}a, na primer. [ta Vi mislite o ovoj tvrdwi g. Dubaji}a? – ^im je rat po~eo mi smo preporu~ili na{im ~lanovima u tim krajevima da se odazivaju samo na pozive JNA, a ne nekih drugih jedinica i vojski. Smatali smo da }e JNA stati izme|u hrvatskih i srpskih nacionalista. Jer, morate znati da nisu samo Tu|man i wegovi krenuli u taj obra~un sa Srbima. Ba{ taj Babi} i Sima Dubaji} i jo{ niz wih oko Knina sa srpske strane, radili su to isto. Oni su tra`ili sukob. Treba da znate da su prve eksplozije uradili Srbi kod Knina, Babi}evi qudi, odnosno onog popa \uji}a. Armija je sad tu trebala da stane izme|u dve strane, ali je pala na ispitu, jer nije imala odlu~an stav. Po{to nismo to uradili, logi~no je bilo da uradimo ne{to drugo, da mi kao komunisti i Jugosloveni koji vidimo da }e po~eti obra~uni, da mi 486
kao {to je to Tito 1941. uradio, stvorimo svoju vojsku-partizane. To sad fali u Bosni, fale partizani, struja koja bi bila i protiv jednih i protiv drugih nacionalista, koja bi mogla da pomiri narod, jer ga ovi pomiriti ne mogu. Nikakvi dogovori koje potpisuju Karayi}, Boban i Izetbegovi} ne vrede ni pi{qiva boba. Prema tome, Simo Dubaji} kad vam je to rekao nije bio u pravu, u strahu su velike o~i, mi tamo nemamo nikakav uticaj. Tamo, iskqu~ivi uticaj ima ta ~etni~ka, Karayi}eva, odnosno Babi}eva, a sad Hayi}eva struja. Ona dominira i ona je sve ove nevoqe srpskom narodu donela. Ovde je sino} bio onaj Goran Babi}, kwi`evnik iz Zagreba, on je Hrvat, on je taj koji protiv Tu|mana treba da ratuje da ga on sredi, a ne neki Ratko Dmitrovi} i kojekakve budale. I umesto da su tom ~oveku dali da to radi, oni daju ovim kretenima. Se}am se ]osi}evih pisama i zakletvi Titu i uvek zadrhtim • Koliko se se}am i Vi ste bili na rati{tima... – Da, posledwi put bio sam na Baniji 1992. godine i rekao sam im da vi{e nikada ne}u do}i, jer sam u januaru mesecu pro{le godine tvrdio da su u onom selu pored Gline ubili 19 hrvatskih `ena, dece i staraca. Vratio sam se u Beograd i u “Politici” objavio tekst “Deca popa \uji}a”... To se onda prenelo i u Bosnu, tako da je borba srpskog naroda kompromitovana; on je sada u jednoj te{koj situaciji i dok se ne ogradi od tog ~etni{tva i tih zlo~ina, dok ne izvede na sud te zlikovce, wegova borba nema nikakvu perspektivu. • Ka`ete, da je nu`no uspostaviti dijalog sa Hrvatima. Da li je general Frawo Tu|man, ~ovek sa kojim se mo`e pregovarati, da li ga poznate je dok je bio “Partizanov” predsednik u Beogradu? – Ne poznajem ja wega li~no. On nikad u krugovima Armije nije bio {ire poznat. On je iz Armije iza{ao kao pukovnik i to mnogi ne znaju. Generalski ~in sa kojim se toliko trsi je dobio kada je oti{ao u penziju. On nije mogao postati general u aktivnoj slu`bi, nije bio sposoban za te funkcije, ali zbog zasluga koje je imao u ratu, dobio je taj ~in kada je ve} penzionisan. Prema tome pogre{no ga je u politi~kom `argonu pomiwati kao generala Tu|mana, jer je on pre svega pukovnik Tu|man. A {to se onog “doktor” ti~e, vidi se koliki je doktor kad je Hrvatsku doveo u ovu situaciju. • Vratimo se ovde, u Srbiju, pre mesec dana kao bomba je odjeknula vest o iznenadnom smewivawu Dobrice ]osi}a, zbog navodno nekog stenograma koji jo{ uvek nije ugledao svetlost dana. [ta znate o tome, i kakav je utisak na vas ostavio Dobrica ]osi}? – Ja sam pozdravio dolazak ]osi}a na mesto predsednika, mi smo i bili kod wega, on je pozvao na{u stranku na prijem. Mi smo mu dali podr{ku i ja sam o~ekivao stvarno puno od wega, bez obzira na to {to je on bio disident. ]osi}a se se}am kao omladinskog rukovodioca, zato {to sam i sam bio omladinski rukovodilac brigade, 1945. godine, a on je radio u CK omladine i ja ga poznajem kao jednog briqantnog komunistu, skojevca, kad danas ~itate wegova pisma Titu i wegove zakletve, vi jo{ uvek treperite. Ono {to mi je jasnije zasmetalo je to {to je po~eo stalno da nastupa antikomunisti~ki i antititoisti~ki i kad treba i kad ne treba. Shvatio sam to kao tra`ewe legitimacije za Zapad. Kod [e{eqa dolaze kriminalci i neurastenici Drugo, on se pokazao kao potpuno nedorastao ovom vremenu i ovoj situa487
ciji. Da je ostao ono {to je u Italiji nekad bio Pertini, a to nije mogao, jer je javnost od wega tra`ila da se izjasni, i daqe bi bio figura i ne bi ga smenili. Meni je to wegovo smewivawe izgledalo jako skandalozno, blama`a i podsetilo me je na jedan obi~aj u Isto~noj Srbiji i kod nekih drugih naroda kada sinovi ubijaju svoje stare roditeqe, na lapot. Izgleda da je Milo{evi} osetio da bi ]osi} mogao za sobom povu}i i deo opozicije i zato je po`urio da ga makne. Milo{evi} se u toj borbi za vlast ujediwuje sa najcrwim fa{istima da bi sklonio ]osi}a. Taj sporazum [e{eq-Milo{evi} je jedna tolika bruka, da je Milo{evi}u vi{e nikada ne mogu da pru`im ruku. Zato smo se mi, zapravo sa Mirjanom sukobili, jer je ona mislila da to smewivawe ]osi}a ne treba osuditi, drugo da [e{eqa ne treba dirati, pazite vi ovo! U tom trenutku sam shvatio da Mira nije ono za {ta se izdaje, da su ti neki weni napisi u “Dugi” samo neko pra`wewe, farsa. **** U slede}em broju general Mirkovi} govori o generalima Mladi}u, Kadijevi}u, Mamuli, Jurjevi}u, Pani}u, Negovanovi}u, admiralu Brovetu, ~etnicima i partizanima; obja{wava kako se raspala Jugoslavija i wena vojska; analizira za{to je za wega i pored velikih ideolo{kih razlika Vuk Dra{kovi} prihvatqiviji za saradwu od [e{eqa; nagla{ava kako Arkana treba {to pre uhapsiti...” “NIN” se tih godina veoma trudio da stvori imiy opozicione novine koja je o{tro suprotstavqena vladaju}oj levici, ali je u ve}ini wegovih tekstova provejavala mnogo ve}a netrpeqivost prema srpskim radikalima, dr [e{equ pre svih, kao nosiocu patriotske i nacionalne politike. Razlog je verovatno u ova dva prideva koja od prvog dana karakteri{u wegovu li~nost, pa je i razumqivo {to je za “NIN” daleko ve}a opasnost od ve}ine levi~ara koji su odavno ogrizli u korupciju i izgubili sve ideale. Tako se u sukobu srpskih radikala i levice, u tekstu objavqenom 2. jula 1993. pod naslovom “Lakrdija od parlamenta”, novinar Pero Kolunyija stavqa na stranu vladaju}eg re`ima. “U {ta je Vojislav [e{eq pretvorno savezni parlament, ne poznaje nijedan parlament zemaqa sa demokratskim ure|ewem. Ako poslanik u toku jednog zasjedawa parlamenta uzme rije~ vi{e desetina puta i dr`i govore vi{e nego svi poslanici zajedno, a sli~no se pona{a iz sjednice u sjednicu, Skup{tina se pretvara u puko hrvawe [e{eqa sa poslanicima koji druga~ije misle. A da ne govorimo i poslanicima koji ceo dan ~ekaju i ne mogu da do|u do rije~i. [to je najgore, on se vrlo ~esto baca blatom na svoje protivnike, i oni su po pravilu ili “izdajnici” ili “pqa~ka{i”, “korumpirani tipovi” ili “hoh{tapleri”, a ako ni{ta od ovoga nisu, onda su “zlonemarni qudi”. On bezobzirno etiketira svoje protivnike, {to samo odra`ava silovitost s kojom nastupa. Nerazumqivo je za{to drugi {ute, pa i predsedavaju}i, kada on do kraja uni`ava druge qude. Uz sve to, on u mnogobrojnim diskusijama mnogo pri~a i o raznim trivijalnim stvarima. Stvara sebi slavu na prizeman na~in u ovim nesretnim prilikama kad sve prolazi, pa i ovako pona{awe, bez nekog otpora. Ipak, mislim da on `ivi sve vi{e u iluziji da je u vrhu, odnosno centru parlamentarnog `ivota, a u stvarnosti to je sramotno pona{awe. Retki su politi~ari koji na tako lakrdija{ki na~in misle da sebi pribavqaju “slavu”. Ali, ovako pretvara488
we parlamenta u lakrdiju unosi nespokoj u narod da je sam parlament u stawu da re{ava te{ke dru{tvene probleme. Boqe re~eno, takvo wegovo nametawa odnosa parlamentu ([e{eq – parlament) potkopava ugled samog parlamenta i uveliko odvaja parlament od kooperativgijeg re{avawa su{tinskih pitawa dru{tva. I {to je najgore, nema ni ozbiqnog otpora takvom wegovom pona{awu. Ako se tako nastavi, to jo{ vi{e mora da zabriwava i gra|ane i javnost. Kakve su to snage koje se tako mogu nametati parlamentu? I gdje smo mi to stigli? I dokle li smo to dogurali? Neodr`ivo je to za jedan parlament da se uveliko pretvara u dijalog [e{eq – poslanici. Posebno je pitawe da je [e{eq ~esto u tim svojim nastupima neodr`ivo protivre~an. Na primjer, on kuka nad sramotnim polo`ajem radnika i penzionera, a istovremeno je jedini lider politi~kih stranaka koji je protiv svakog pregovarawa sa Ujediwenim nacijama dok traju sankcije. On sije iluzije da se javnim radovima, izgradwom autoputeva i sl. mo`e rje{avati pitawe nezaposlenosti radnika zbog blokade zatvorenih preduze}a, iako je u wemu jasno da je za to potreban kapital koji niko nema. On jednom izjavquje da treba tr~e}im korakom i}i u reprivatizaciju, makar poklawali fabrike Korejcima i Japancima, a na{ima, ako ne mo`emo boqe, prodavali bar za neki dolar. Ve} ne{to kasnije ustaje protiv prodaje preduze}a u bescewe. Sli~nog karaktera mogli bi se navoditi vrlo relevantni brojni primeri. Dobro bi bilo da se od nekih zemaqa parlamentarne demokratije prevedu poslovnici o radu skup{tine, kako bi se pokazalo da to nigde nije mogu}e na osnovu poslovnika pretvarati parlament u ovako ne{to. Uvjeren sam da bi to izdawe skup{tinskih poslovnika bilo vrlo tra`eno.” Dragan Bujo{evi} je priredio tekst “^ekaju}i narod”, objavqen u istom broju “NIN”-aa, u kojem je zna~ajan prostor ustupqen Zoranu \in|i}u. Pomalo iznena|uju}e, ali \in|i} je dosta umereno govorio o dr [e{equ, iako je to bilo jo{ uvek daleko od realnog sagledavawa politike srpskih radikala. Podnaslov je glasio: “Re`im je stavio sjajnu belu navlaku na truo zub. Ako to funkcioni{e, za{to popravqati zub, ako bol mo`e da se izdr`i, ako je to jeftinije od popravke zuba? Ako Milo{evi} sjajnom navlakom mo`e da prikrije trule` koja vlada u dr`avnoj upravi, privredi, sistemu, bezbednosti, svemu {to ~ini `ivot qudi – onda ~estitam...” “Kada bi bio pragmati~an koliko govore da jeste, Zoran \in|i}, predsednik Izvr{nog odbora Demokratske stranke, svakako bi se na{ao u vladaju}oj partiji. Uverewe o pragmati~nosti poti~e iz pri~a o wegovom uspe{nom bavqewu biznisom, a vezanost za opoziciju – mladala~kim buntovni{tvom. Uostalom, \in|i} svakako voli da ga do`ivqavaju kao uspe{nog ~oveka, kao {to mu je nakana da pokazuje kako je wegova stranka steci{te upravo takvih qudi. Optimista je i sad kada mnogi vide “kona~an” poraz opozicije, on smatra da su u krizi i opozicione i vladaju}a partija, da je “rezervoar opozicionog raspolo`ewa sve ve}i”, jer “ne mo`e vlast da pobe|uje tamo gde 80 odsto qudi gladuje – to bi bila zemqa ludaka”. • Bilo je takvih dr`ava. Nema~ka? – Mislite na Nema~ku tridesetih godina? Ali, to je bio razvojni program! 489
Fa{izam je industrijalizacija, ekspanzija, snaga. Toga kod nas nema. Kod nas je depresija, rezignacija. Po{to {est miliona nezadovoqnih qudi nikako da budu povezani nekom organizacijom logi~no je da sto hiqada bogatih i zadovoqnih vladaju. Za organizovawe tih {est miliona opozicione stranke nisu dovoqne. Izme|u stranaka i naroda moraju da postoje sindikati, interesne grupe, gra|anske inicijative. • Da li sada mogu nastajati sindikati kad je na nacionalnom poqu vladaju}a partija, izgleda, pred pobedom? – Nacionalni interes je za ovu vlast tepih pod koji mete svoje probleme. Wima nacionalni interes slu`i da qudi ne vide da je car go. Da ne misle na svakodnevnu bedu. • Zar se nije podrazumevalo da je nacionalni interes ujediwewe krajeva gde su Srbi ve}ina? – Mislim da za zvani~nu politiku to nije bio ciq. Ako za dva, tri meseca do|e do mogu}nosti ujediwewa, SPS }e verovatno biti protiv toga. Ona to nikada nije htela. To je i Mihajlo Markovi} rekao svojevremeno, to Slobodan Milo{evi} izme|u redova govori ve} godinu, dve. • Sa ovda{wom prose~nom platom od 30 maraka, demokratija je utopija. Da li bi prosve}eni apsolutizam bio delotvorniji od haoti~ne demokratije? – Miteranov tip vlasti, ili Margaret Ta~er, jeste demokratski prosve}eni apsolutizam. Gra|ani su pristali da zbog ve}e efikasnosti odustanu od nekih arhai~nih formi u~e{}a u vlasti. Mislim da je u na{em dru{tvu va`nija efikasnost, nego da svako, po svaku cenu, ka`e svoje mi{qewe. Ali, efikasnost se ne mo`e obezbediti diktaturom ve} jedino tr`i{tem. Onaj ko je na vlasti mora svoje poteze da izla`e tr`i{tu, javnosti, i moraju da postoje centri kontrole. Mislim da je jedino re{ewe za ovu dr`avu napu{tawe arhai~nog modela demokratije koji zna~i izbegavawe odgovornosti i pri~awe sve dok ne bude prekasno za dono{ewe odluke. Jedna vrsta tehnokratizovawa demokratije je re{ewe za Srbiju. • Da li je Slobodan Milo{evi} prosve}eni apsolutista? – Polazim od odluka, ne od li~nosti koja donosi odluke. Ako odluke dovode do popravqawa stawa, nije va`no ko ih donosi. Mo`e i Milo{evi}. Ne polazim od toga da je najve}i problem u li~nosti Milo{evi}a. • Da li bi on pristao da mu odluke budu nedodirqive? – On se pona{a monopolisti~ki zbog toga {to nema konkurenciju. Svaka firma, i “Mercedes” bi se pona{ao tako, i kad bi mogao sveo bi “Reno” i “Fiat” na proizvo|a~e kreme za lakirawe kola. Ne treba o~ekivati ni od koga, pa ni od Milo{evi}a, ni od “Mercedesa”, ni od “Sonija”, da dobrovoqno prepusti delove tr`i{ta drugome. Da se vratimo na po~etak razgovora, opozicione stranke nisu te koje mogu da ograni~e taj monopol. Pokazalo se da nemaju dovoqno snage. Pitawe je da li u ovoj dr`avi postoji energija... • Da li je to, mo`da, [e{eq? – Ne, nije [e{eq. To je narod nad kojim mi sada sedimo i pitamo se koliko mo`e da izdr`i. Ako bude tra`io promenu sistema, prisili}e na ustupke one koji upravqaju wime. Ako ne, onda ni{ta. Ako devet miliona qudi mo`e da `ivi kao sad, onda je opozicija pretenciozna ako se pojavi i ka`e: “U ime gladnih i obespravqenih idem na ulicu da demonstriram”. A gladni i obespravqeni, oni o kojima se radi, ne idu na ulicu! U tom slu~aju, kad bih umesto wih 490
demonstrirao, bio bih licemer, budala, avangarda kao one pre rata. Zna~i, trenutak je da oni koji su najve}e `rtve ka`u svoje mi{qewe o tome koliko mogu da podnesu. Pitawe je sasvim konkretno: da li }e narod koji zaista pati, kome je zaista te{ko, da dovede Milo{evi}a pred iznudicu, da ga natera na “tr`i{no” pona{awe, ili }e ga ostaviti kao jedinog monopolisti~kog politi~ara u Jugoslaviji. • Ako u tako dramati~nim okolnostima samo ~ekate da se ne{to dogodi jednostavno }ete da nestanete? – Ne ~ekamo, aktivni smo, oslu{kujemo raspolo`ewe qudi ali ne vidimo da je ono jasno artikulisano kao politi~ko nezadovoqstvo. Gre{ili smo {to smo se prilago|avali javnosti Studija “B”, “Borbe”, NIN-a, koji su, statisti~ki gledano, bezna~ajni kao “motori” raspolo`ewa. U Srbiji je javnost dosta polarizovana. S jedne strane je opoziciona javnost, vrlo prosve}ena, vrlo radikalizovana, u kojoj su kriterijumi vrlo visoki, ali koja je getoizirana. Postoji i oficijelna javnost, koju Radio-televizija Srbije ne samo pravi nego i izra`ava. Ne verujem u manipulaciju. Verujem da svaki ~oveku Srbiji zna ili mo`e da zna {ta mu je interes. To zna~i da ne postoji reklama koja bi nekog ubedila da je “zastava 101” boqa od “mercedesa”. • Da previ{e ne insistirate na racionalnom elementu? Ovde je prevlast iracionalnog. – Kad ka`em “mo`e da”, onda mislim na taj voqni element. Zna~i, qudi to ho}e. To je iracionalno, nije u wihovom interesu. Naprosto se ne mo`e obrazlagati nikakvim argumentima da vodi{ rat protiv celog sveta. Ali, qudi biraju to i nisu manipulisani. Qudi uop{te ne moraju da misle onako kako `ive. Mogu da misle da su carevi, a da `ive kao bednici. Ali to ne zna~i da oni nemaju do`ivqaj kako `ive. To {to se pona{aju kao carevi, nije zato {to su ludi, nego je to wihova odluka. I to {to su popularni Biya i [e{eq, nije ~ista prevara. To je psiholo{ki bonus koji qudima poma`e da pokriju neke svoje frustracije. Ne mo`e opozicija da se pona{a kao arbitar, da ka`e: materijalno stawe je lo{e, za wega je velikim delom kriva nesposobna i lopovska vlast, dakle svi po{teni qudi moraju biti u opoziciji. Zakqu~ak je ta~an, ali wega treba da donesu gra|ani, a ne sama opozicija. • Ka`ete da je ovo vreme opozicije, a utisak je da je nemo}nija nego ikad. – Re`im je stavio sjajnu belu navlaku na truo zub. Ako to funkcioni{e, za{to popravqati zub, ako bol mo`e da se izdr`i, ako se navlaka mo`e trpeti, ako je to jeftinije od popravke zuba? Onda }e to postati svetski model. Iz iskustva drugih naroda zna se da to mo`e kratko da traje. Mo`da je Milo{evi} smislio recept da to traje ve~ito. Ako on sjajnom navlakom mo`e da prikrije trule` koja vlada u dr`avnoj upravi, privredi, sistemu bezbednosti, svemu {to ~ini `ivot qudi – onda ~estitam. Ipak, ne verujem u to i zbog toga sam u opoziciji. • Milo{evi}u sada popularnost raste? U Srbiji je na jednom koloseku politika, na drugom `ivot. Politika je stvar za zabavu, iracionalna, za i`ivqavawe. A `ivot je da se skupi novac, da ~ovek mo`e koliko-toliko da pre`ivi. Ne bih garantovao da se ta dva koloseka ne}e uskoro sresti. Ne verujem da }e biti sre}an neko u Leskovcu {to Oven 491
mewa plan, a on nema para da detetu kupi hleb. Opet ka`em, ako ta glazura izdr`i, Milo{evi} je majstor. On bi prvi na svetu prona{ao {ifru da bude uspe{an politi~ar, a narod da gladuje. To je uspeo Kastro na ostrvu i Kim Il Sung Bogu iza le|a, ali to ne mo`e da uspe u zemqi koja bi onda bila tromb u krvotoku Evrope. • Ako qudima opozicija izgleda nemo}na, obrati}e se za re{ewa problema Milo{evi}u i [e{equ? – Milo{evi}eva politika je uvek bila dr`avna. Do{ao je sa tezom o problemati~nom dr`avnom statusu Srbije, posle toga je do{ao problem Jugoslavije, pa srpskih krajina. Sve su to dr`avna pitawa. U trenucima raspada dr`ava, prirodno je da qudi tome pridaju ve}i zna~aj nego pitawima svakodnevnog `ivota. [e{eq je tu samo krpeq uz Milo{evi}a. Spoqna politika je metafizi~ko poqe. Milo{evi} mo`e da ka`e da je uspeo i ako Krajina ostane u Hrvatskoj, a Bosna bude unitarna, jer je “probudio samosvest u srpskom narodu”. Dok je on u Londonu i @enevi imao oreol ~oveka koji se bori za interese Srbije. Kada u|e u svoje selo, bi}e demistifikovan kao {to su i Vuk i Mi}unovi}, svi mi. On pet godina nije u{ao u to selo, a mi smo stalno tu. Bi}e zanimqivo videti kako }e se pona{ati kad prvi put u|e u unutra{wu politiku, kad bude morao da obja{wava zbog ~ega su porezi takvi, za{to nema grejawa. Ako bude imao re{ewa, ako odnekud stvori 20 milijardi dolara, onda je sjajan igra~. Ako ne dobije – izgubio je. • U toj pri~i potcewujete [e{eqa, wegove zahteve za ograni~avawem plata, prodajom domova armije... – Ako bi Milo{evi} i SPS to mirno gledali, [e{eq bi ih ugrozio. U unutra{woj politici nema saradwe kao u spoqnoj, postoji samo konkurencija. Mislim da je [e{eq slede}i na spisku za “odstrel”, eliminaciju. • Ima li to veze sa wegovim izbacivawem ^eke Da~evi}a iz SRS? – Apsolutno. To je, mogu da ka`em, odluka SPS-a. Nije se boqa prilika pru`ila [e{equ da napravi spektakl kako Crnogorci biju Srbe, da je neko premla}en zato {to je Srbin. Ali, izbacivawe ^eka iz SRS je neo~ekivano miroqubiv potez iz kojeg vidim da je [e{eq svestan svoje ugro`enosti. U trenutku kad ima ~etiri keca, on pu{ta SPS da sa tri sedmice uzme pare. • Televizijski gledalac svakako misli da u Skup{tini nema ko da odgovori [e{equ. Prosto biva besmisleno da se tamo opozicija pojavquje. – Na`alost, opozicija spontano reaguje, {to za paranoi~an slu~aj, kao {to je [e{eq, nije primereno. Ima stra{no mnogo mogu}nosti da mu se kao bumerang vrati ono {to on radi. • Izgleda da opoziciju samo Milo{evi} mo`e da spasi od [e{eqa? – Ne. [e{eq je medijski proizvod. On je u medijima kao u vodi. Tri dana ga ne pu{taj u medije, tri dana antipropagande i – gotov je. Toliko je i ta~no da ga mo`e sru{iti onaj koji ga je proizveo. Wegova stranka je RT Srbije. Nije va`no {ta on tvrdi, ve} na~in na koji to radi. Da su ga pre pet godina pustili na televiziju, napravio bi isto {to i sada. Dok je bio titoista, da su ga pustili na kongres wegova pri~a o Titu bila bi najboqa. On je sjajan {oumen. • [ta ste o~ekivali od tu`be protiv wega, za klevetu? – Pa, stranka je znala da se ne}e pojaviti na su|ewu, a da su mu usta kao dvo492
krilni orman kada treba da la`e. Ta tu`ba je samo trebalo da poslu`i u verbalnim duelima, da se ka`e da se ne pojavquje kad treba da doka`e svoje optu`be. Me|utim, u Demokratskoj stranci postoje strah od gubqewa nivoa, strah da ne padnemo suvi{e nisko. • Demokratsku stranku ocewuju kao nedovoqno opozicionu, nedovoqno agresivnu, blisku vlasti. – Razna su istra`ivawa i do`ivqaji. Pro{logodi{we istra`ivawe pokazuje da gra|ani Srbije, dakle ne tradicionalno opozicioni Beograd, misle da smo suvi{e verbalno agresivni, da mnogo kritikujemo. Na{a stranka se obra}a onima koji nisu u opoziciji, poku{ava da ih pridobije. • Niste ni vi uzeli neopredeqene ni 1990, ni 1992. godine? – Te{ko je umerenom politikom u vremenu sklonom ekstremizmu imati {iru podr{ku. Ali, to ne zna~i da taj prostor kao budu}e tr`i{te ne treba osvojiti. Sada se u centru socijalisti bore sa nama. Mi rizikujemo da u ratno vreme izgubimo glasa~e, da nestanemo kao stranka. Ako opstajemo, a mi kao stranka opstajemo, onda je to dobra investicija, vreme umerene politike mora da do|e. • Uverewe je da opozicija nije dovoqno iskoristila batine koje su dobili Danica i Vuk Dra{kovi}. – To je kompleksan doga|aj koji ja surovo tuma~im kao fazu sazrevawa opozicije. A ono se sastoji u tome da ~ovek mora ozbiqno da shvati sebe, da bi ga i drugi tako do`iveli. Onaj ko krene da ru{i vlast, a to ne misli ozbiqno, ne treba ni da kre}e. Ili je mislio ozbiqno, a onda ne treba da sedi i ~eka da ga hvataju, ili nije mislio ozbiqno, {to je tragi~no i za wega i za opoziciju. Te{ko je pomerati pa`wu iskqu~ivo na posledice junskih doga|aja. U svesti qudi je to jedinstven doga|aj. Bilo bi neiskreno i bila bi zloupotreba Vuka i wegove nesre}e da smo od toga pravili kapital. Bio sam protiv toga. Kazao sam da je to zavr{na faza iluzije da narod ho}e na takav na~in da ru{i vlast. To je opoziciju stra{no ko{talo, ta igra sa dve mogu}nosti. Ako se sakupi milion qudi – ru{imo Milo{evi}a, ako je 200.000 qudi sastali smo se da pobedimo strah. • Ako je ta~no da je to kraj jedne iluzije, nije li po~etak nove politike to batiwawe Vuka i slu~ajnih prolaznika? – Ne, to je dvostruki kriterijum novinara. Ovde dnevno prebiju po 50 dilera, 50 yeparo{a, 50 kradqivaca automobila, i kriju ih pet dana da ih roditeqi ne vide bijene. Klinci pucaju na policiju prilikom privo|ewa, bacaju bombe. Skandal je {to je Vuk pretu~en. Ali, dnevno prebiju sto qudi. To je atmosfera u kojoj `ivimo. Ako neko udari policajca, pa se ~udi {to i policajac udari wega, prethodno ipak treba da se ~udi kakva je to atmosfera u kojoj sam on udara policajca. I mislim da dajemo politi~ku ocenu ne~emu {to ima socijalnu i sociolo{ku sadr`inu. Ako dvadeset policajaca uzmu pravdu u svoje ruke i ubiju nekoga, mi ka`emo da je to Milo{evi} naredio. Ne, to je autogol. Prebijawe Vuka je autogol. • Ako je prebijawe iskakawe iz pravila, {ta je onda lekarska akcija prikrivawa tih batina? 493
To je sanirawe posledica, prikrivawe kra|e. Pogre{ili su. Da nisu prebili Vuka i Danu, imali bi sve adute u rukama. Pokazali bi {ta je ura|eno, priveli bi ih i niko ne bi mogao da prigovori: Ali, sada oni ne mogu da poka`u {ta su uradili. Tako je i kraq Milan prebijene poslanike slao u bawu, navodno, zbog upale plu}a. Ja sam za realizam. Treba da se pona{amo kao opozicija u nedovoqno demokratskoj zemqi, da dajemo malo izgovora ovim drugima da prema nama koriste represiju, da nas dezavui{u u javnosti. Ne treba da im se udvaramo, ali moramo da ote`amo Vu~eli}u da nas blati svaki dan, da ote`amo pandurima da nas prebiju. • Matija Be}kovi} ka`e da je boqe da nema opozicije, pa da se na ~istini vidi kakva je vlast. Opozicija je 1989. bila bokser koji }e dosti}i top formu za nekoliko godina, ali je ve} u prvoj kvalifikacionoj borbi rekao da je to wegov plej of, da mora da pobedi sad ili nikada. I popio je nokaut u prvoj rundi. Trebalo je da se hvali {to je izdr`ao prvu rundu, a u drugom me~u celih pet... Zna~i, opozicija je morala da se pojavi, ina~e niko nema ni{ta od toga da se vlast istera na ~istac, da se sve slomi i pojavi vojna diktatura. Kada se slomi re`im, opozicija mora da je tu sa re{ewima koja donose poboq{awe. Ne{to }e se promeniti za tri meseca, godinu, kada to qudi budu hteli. Na{e je da budemo tu kad to qudi budu hteli. Ako ne `ele, na{e je da mi one koji to ho}e ~uvamo, da ih povezujemo, da vodimo neku politiku. Ako je budu}nost Srbije da opozicija uvek ima 30 odsto boqe i tih 30 odsto nego ni{ta. Ako je za nas dva miliona qudi malo, ako ka`emo: ili pet miliona ili ni{ta – onda smo lo{a opozicija. • Pomiwete re~ diktatura ~esto. Ne bi se reklo da ona odgovara Milo{evi}u? – Ne, ne mislim da odgovara. Ako bude diktature, bi}e bez Milo{evi}a. On nema potrebe za diktaturom. A ako je bude, bi}e vojno-policijska, bi}e distributivna, ne}e biti politi~ka. Pojavi}e se neko i re}i da su ovi krivi {to je pokradeno, {to nema bra{na, uqa... i da}e nam ta~kice. I to }e biti diktatura. Ali, mora da traje kratko. Ne mo`e druga~ije. • Otkud optimizam? – Moja glavna nada da }e ovde do}i do promena nema veze sa politikom i vezana je za instinkt za samoodr`avawem dru{tva. Ne postoji dru{tvo koje umire bez otpora. Ovo dru{tvo jo{ ne umire. Ono jo{ funkcioni{e. Gradsko zelenilo sadi i zaliva cve}e, peru se ulice... Kad po~ne da se raspada kao svojevremeno u Rumuniji, Poqskoj, Albaniji... po~e}e da se brani, i tu nema mesta za trajnu politi~ku diktaturu. Opozicija nema razloga da bude depresivna. Dolazi vreme konkurencije i opozicije. Da li }emo tada biti u sedlu, da li }e nas neko ozbiqno shvatiti – na{ je problem. Za opoziciju }e biti mesta, a da li i za nas zavisi od nas samih. • Lili} nagove{tava zajednicu srpskih zemaqa. Da li je to priprema da Milo{evi} stane na ~elo saveza srpskih dr`ava? – To je suvi{e dalekose`no. Ne razmi{qa Milo{evi} na tako duge staze. • Ali }e biti dugove~an? – Milo{evi} je trenutno dr`ava. On nije politi~ar. Zato je pogre{no tra494
`iti mu direktnog konkurenta. Wegov ravnopravni konkurent tako|e bi iza sebe morao da ima dr`avu. To su poku{ali Pani}, i mo`da ]osi}. Ali pokazali su se slabijima. Zato ne treba napadati Milo{evi}a, nego princip wegove vlasti, na~in vladawa. • Da li [e{eq, koji tvrdi da iza sebe ima delove vojske i policije, dakle, tako|e dr`avu, mo`e da ga ugrozi? – Ne, [e{eq ne mo`e. Qudi vole demonstraciju mo}i, {to vezuju za [e{eqa, ali izme|u wega i Milo{evi}a uvek }e birati Milo{evi}a, jer za wega su sigurni da ima mo}. Srbi vole mo}, ali i znaju gde je ona.” Generalu Mirkovi}u “Duga”, od 2. jula 1993. godine, ustupa svoje stranice da istrese sve {to misli o [e{equ. Vesna Mali{i} je pripremila tekst pod naslovom “[e{eq je najve}i komunist”, sa nadnaslovom “Petokraka od tri prsta”. Ipak, sve je to blago re~eno ~udno, Mirkovi} koji je u sukobu sa Mirjanom Markovi} u stvari napada [e{eqa. Za ovu oma{ku nije kriv samo Mirkovi}, nego i novinar i urednik, tako da je ~italac ipak mogao da shvati da se radi samo o propagandi i to propagandi najni`eg kvaliteta. Podnaslov je glasio: “Najnoviji sukob na levici posledwih neprikrivenih komunista zgrada nekada{weg CK na Novom Beogradu nije mogla da izdr`i, pa se nakrivila punih dvanaest centimetara, naravno, ka Istoku. Mo`da je u sukobu prevagnula vest sa Dalekog Istoka da je Kim Il Sung rekao kako mu je [e{eq dra`i od ro|enog sina. Tako je Stevan Mirkovi} bio prinu|en da kao prvi komunista krene u ilegalu obe}avaju}i da “}e ih sve razjuriti” verovatno ako stigne, pre no {to se sve te partije opet lepo ne udru`e u SKJ. “Partiju SK Pokret za Jugoslaviju, od po~etka wenog formirawa, vezivali smo za drugaricu Miru Markovi} i druga Stevana Mirkovi}a. U zgradi CK, gde je, ina~e, sedi{te ove stranke, ponovo je bilo gu`ve. I to prvi put, posle onog vremena, kada su, u toj istoj zgradi, neki drugi komunisti, rasturali i sasvim rasturili, jugoslovensku dr`avu. Elem, da je gu`va u CK-u bila poprili~na svedo~i i jako obezbe|ewe, koje vas do~ekuje ve} na dvadeset metara ispred zgrade. Momci u crnim jaknama od impregniranog platna, sa bezbroj yepova, naduvanim u grudnom delu toliko da uop{te nije te{ko naslutiti {ta nose, presre}u me na parkingu ispred zgrade i opomiwu da je tuda, qudima i automobilima, zabraweno kretawe iz bezbednosnih razloga. Da stvar uop{te nije bezazlena shvatam u samoj zgradi, gde je pored stalno ukqu~enih kamera, prolazim kroz pojas za detekciju, pa tek onda sledi li~na karta i telefonsko proveravawe zakazanog sastanka. Kada sam, ipak, u{la u lift, ose}ala sam se kao u trezoru Narodne banke. Takvo je vreme, obja{wava mi drug Goran Latinovi}, predsednik republi~kog odbora SK PJ Srbije. Stru~waci ka`u da najnovije avanture ova zgrada prosto nije mogla da izdr`i, pa se nakrivila ~itavih dvanaest santimetara. Stati~ari upozoravaju da je CK zgrada sklona padu. Ipak, sa drugom Latinovi}em razgovaram na trinaestom spratu naj~uvanije zgrade u Beogradu. A Stevana Mirkovi}a posetila sam na Bawici, u wegovoj ku}i jer odnedavno, wegovo ime se nalazi na spisku onih kojima je zabraweno da pri|u zgradi CK. [u{ka se me|utim da general ima nameru da se preru{i u sirotu baku, koja Sne`ani donosi otrovanu crvenu jabuku, pa, vaqda, i zbog toga, momci 495
iz obezbe|ewa, sa posebnom pa`wom, zagledaju sve posetioce. Za{to je SK PJ glasao za SPS Dok razgovaram sa generalom Mirkovi}em, u wegovu dnevnu sobu utr~ava de~a~i} od tri godine. Generala pozdravqa komunisti~ki: ~vrsto stiska pesnicu i priqubquje je uz slepoo~nicu, a onda se okre}e prema stolu, gde sedi generalova supruga. Wu pozdravqa onako kako se to ~ini u SPO-u: podi`u}i tri prsta. – Su{tina sukoba u SK PJ, ka`e general Mirkovi}, je u tome {to je jedan deo na{ih drugova, me|u kojima je i Mira Markovi}, odustao od na{ih po~etnih ideja formulisanih devedesete. A to su – borba za Jugoslaviju i ostajawe na pozicijama Marksa, Engelsa i Lewina. Odbacili su Jugoslaviju i tako od internacionalista do{li na pozicije nacionalista. Po generalovom mi{qewu to i nije sasvim neobja{wivo. – Qudi napu{taju svoje ideje. Napustio ih je i ]osi}, veliki pisac, veliki ~ovek, briqantni komunista. Danas je i on antikomunista. Mnogo je qudi pod pritiskom ratnih doga|aja, posledwih godina, popustilo. Tako se i Mira “vratila” svom narodu. Nemam ni{ta protiv toga. Neka je! Podse}am ga da ni jedan tekst dr Mire Markovi} ne ukazuje da je napustila jugoslovensku ideju. – Jedno je pisati, veli Mirkovi}, a drugo je raditi. Mene to ne mo`e zavarati. To je lako ~itati. Ali u praksi, ona od jugoslovenske partije ho}e da napravi srpsku. Jasno je rekla da wen ciq nije vi{e Jugoslavija, koju smo, zajedno, planirali da obnovimo, nego SRJ. A SRJ je dr`ava, koju tre}ina stanovni{tva ne smatra svojom dr`avom. I to sam joj rekao. Ma|ari, Albanci i muslimani, jednostavno, ovu dr`avu ne smatraju svojom, jer se prema wima gaji u`asno nepoverewe. Pa ti su qudi isterani iz vojske. Isterani su i iz policije, to se zna. Izvr{eno je, dakle, etni~ko ~i{}ewe u mirnim uslovima, bez ratnih frontova. Za mene je to lo{a politika. Mirkovi} tvrdi da je spor u partiji nastao upravo oko diskusije koja je odr`ana u okviru priprema za Kongres. Tada je Goran Latinovi} predlo`io da se napusti ve} nerealna ideja Jugoslavije i da se partija SK PJ, primeri sada{woj dr`avi. Ali Mirkovi} ne priznaje Jugoslaviju, sem one od Triglava do \ev|elije. Dane i sate su potro{ili planiraju}i kako da je obnove, a sad od toga nema ni{ta. Smatra da ga doju~era{wi partijski drugovi, da bi spre~ili da on i daqe {iri te nerealne ideje, `ele sasvim eliminisati. Ipak, sukob izme|u dve struje u SKPJ zao{trio se i oko nekih drugih pitawa. – Kada sam postao predsednik stranke, pri~a general Mirkovi}, poku{ao sam na{u partiju da izvu~em iz anonimnosti. To sam uglavnom i mogao kao ~ovek koga novinari vole da zovu. Ja sam to iskoristio. U svojim izjavama za televiziju, radio i novine jasno sam rekao da mi nismo i ne}emo biti satelit SPSa. Smetalo mi je oduvek, {to smo u javnim predstavqawima na{e stranke i u izjavama bili identi~ni sa SPS, a vaqda bi trebalo da budemo razli~iti. Pa, mi smo i glasali za SPS! Takva je bila partijska sugestija. Ho}e li SK PJ glasati za SRS Otkada je, pre mesec i po dana, general Mirkovi} preuzeo partiju, po`u496
rio je da utisak o partiji popravi. Javnost je prosto bila zapqusnuta saop{tewima SK PJ. Odr`ano je i vi{e konferencija za {tampu, na kojima je o{tro reagovano na aktuelnu situaciju. I mada Goran Latinovi} ka`e da je Mirkovi} to uvek ~inio u svoje ime, i da, po pravilu, iza tih saop{tewa nije stajala partija, general je uveren da je govorio sasvim kako treba: I onda kada je izjavio da su [e{eq i Arkan ratni zlo~inci, koje {to pre treba privesti sudu. I kada je tvrdio da im se predsednik Milo{evi} opasno pribli`ava. I kada je obja{wavao da je kriminal ono kako se u skup{tini ru{io Dobrica ]osi}. I da je sramota za SPS {to su to uradili zajedno sa jednom fa{isti~kom strankom. Kona~no, ako ]osi} mora da ide zato {to je kr{io Ustav, vode}i spoqnu politiku, onda mora da ide i Milo{evi}. – To je izazvalo buru, veli Mirkovi}. Osudio sam dodu{e i Vuka Dra{kovi}a i poziv na nasiqe. I sad mislim da je pogre{io jer je iza{ao nepripremqen i onda je do{lo do incidenta. Ali je za mene po~etak svih tih problema ono {to je uradila Radikalna stranka u Skup{tini. Oko tih mojih stavova do{lo je do velikog spora izme|u mene i Mire! Razgovarali smo telefonom. Re~ po re~ i ovaj razgovor dva partijska druga zavr{io se tako {to se general iznervirao i tresnuo slu{alicu. – Jesam! Nisam hteo vi{e da razgovaram jer je to za mene bila linija SPSa, a ja wih ne `elim da zastupam. Napadala je Vuka, uh, i te kako a nije ii Vaki}a, ni [e{eqa, ni ru{ewe ]osi}a. Sad sa wom vi{e nemam nikakvog kontakta. Niti `elim, da imam. Republi~ki odbor SK PJ Srbije ocenio je Mirkovi}eve izjave kao priklawawe retrogradnim strankama i pokrenuo inicijativu wegovog smewivawa i iskqu~ivawa iz partije. – Moj stav oko ]osi}a poklopio se sa stavom DEPOSA, pa {ta? Zar to zna~i da sam ja deposovac? Latinovi} i Simovi}, su organizovali kampawu protiv mene. Ali ja znam da su oni samo paravan; ona je iza svega. Ka`u da ja svojim izjavama branim Vuka, da bi, na kraju, ispalo da sam ugra|eni agent SPOa u SK PJ. Kao argument koriste to {to je moja supruga u SPO-u. Po~eli su ~ak da organizuju i regione, protiv mene, ba{ kao {to to ~ini i SPS. Posledwi telefonski razgovor Stevan Mirkovi} je smewen sa mesta predsednika partije, zabrawen mu je ulazak u zgradu, gde je sedi{te stranke, a pre par dana, iskqu~en je iz stranke. – Ako smete, nastavqa Mirkovi}, objavite i ovo. Ona je organizovala moje smewivawe. Bio je to tipi~an scenarij Osme sednice kad je Milo{evi} smenio Stamboli}a. Ali, ne}e zavr{iti kako su planirali. Smenili su me bez kvoruma. Umesto pedeset i jedan, bilo je prisutno devetnaest delegata. Ali tu su bili drugovi iz Srpske Krajine i Republike srpske. Kompletirali su grupu. Preuzeli su i novac stranke. A Simovi} i Latinovi} vole da tro{kare. Latinovi} je, ~ak, svadbu pla}ao novcem stranke. Ja sam to poterao, a oni su hteli da zata{kaju i ona mi je zamerala {to insistiram na tim stvarima. Poterao sam i stawe u Kometu, firmi na koju smo preneli imovinu SK PJ, da bi je sakrili od Hrvata i Slovenaca, da nam ne tra`e da je podelimo. Kao da se to mo`e sakriti. A firma Komet {est meseci ni{ta ne pla}a stranci. I tu su neki dogovori za{to bismo ih ina~e trpili u svojim prostorijama. Zbog svega toga ja moram da anga`ujem advokata. I `ao mi je {to }e se svi, pa i ona, na497
}i na tu`bi. Mirkovi} za sebe ka`e daje veoma tolerantan ~ovek, ali priznaje da je prema partijskim drugovima, koji su pokazali nelojalnost, bio veoma strog. – Kad su po~eli da prave zaveru protiv mene i partije, ja sam preduzeo mere. Zabranio sam Latinovi}u i Simovi}u ulazak u zgradu. I ne samo to. Doneo je re{ewa po kojima sekretaru stranke i nekim qudima iz stru~ne slu`be prestaje radni odnos i ukida se plata. Na moje pitawe, kako to on mo`e da uradi, odgovara kratko: – Pa ja sam neka vrsta poslodavca. To je moje pravo, po{to su se pokazali nelojalno prema meni kao predsedniku, pa i prema stranci. Kad su primili re{ewa, Latinovi} i Simovi}, oti{li su kod Mirkovi}a u kabinet. – U tom `aru upali su kod mene, u kancelariju. Video sam da su malo popili. Dva momka, bog te, jaki. Nasrnuli su na mene. E, al’ vidite sad ja kao stari planinar i vojnik uvek sa sobom nosim pi{toq po{to nemam obezbe|ewe, a stalno napadam [e{eqa i Arkana. Ali, za ovakve situacije, da ne bih potegao pi{toq, ja imam drugo oru`je – korba~. Jedno vreme sam imao pendrek, ali, ajd’ ba{ da ne budem kao policajac, nosim korba~. To mi je poklon od jednog indijskog generala. Fin korba~. Vi{e je to estetska stvar nego za primenu. Me|utim, ovde to nije bio slu~aj. Kad sam video da mo`e do}i do tu~e, ja izvadim korba~ i zamanem. Oni stanu. Simovi} mi ka`e: “[ta, korba~?”, a ja rekoh: “Za tebe je samo korba~”. I tako ih najurim. Protivdesantna jedinica na zgradi CK Od tada Stevana Mirkovi}a zovu Korba~ov, a po stranci se pri~a da je napravio svoj General{tab u zgradi, svoju gardu od 24 ~lana koje je podelio u tri smene da ~uvaju trinaesti sprat. Da se zatvorio u zgradu dva dana i tu logorovao. – Ja sam pripremao materijale za Kongres i sa nekim drugovima radio sam za vikend. Taj na{ rad su direktor Kometa Miwa Toma{evi} i grupa oko Mire protuma~ili kao da mi spremamo zauzimawe zgrade. Pro~ulo se naime da }e Mirkovi} helikopterom nadleteti zgradu CK na Novom Beogradu i izvr{iti padobranski desant. U toj brzoj akciji trebalo bi da zauzme zgradu i zaposedne prostorije. – Tri dana su oni, na devetnaestom spratu, gde je krov, dr`ali svoje qude pod oru`jem u spremnosti da odbiju taj napad, koji bi ja trebalo da izvr{im, pri~a Mirkovi} zacewuju}i se od smeha. Vidite koliko se pla{e. Po{to sam bio u vojsci komandant padobranske brigade, oni su mislili da }u dobiti jedinicu da to izvr{im. Ozbiqno su to mislili. Te ve~eri su mi na{i qudi dojavqivali da je zgrada pod opsadom. Dr`e je qudi iz obezbe|ewa sa automatima. ^im iza|e{ iz lifta do~eka te automat. A ja sa ovom vojskom nemam veze. Kad idem ulicom Kneza Milo{a i do|em do SSNO-a, ja pre|em na drugu stranu. Ne `elim da ih vidim. Ne trebaju meni padobranci, znam ja kako }u ih najuriti. Sada u stranku mo`e samo silom da u|e. To je, zna, veliki rizik. Ne boji se za sebe, jer ko god je “lud za nekom idejom spreman je za wu i da pogine”. Utoliko razume Vuka Dra{kovi}a. Ali, general ne `eli da zbog wega strada neko drugi. – Da bi me spre~ili da u|em u zgradu, nastavqa Mirkovi}, radnici obezbe|ewa Kometa, bez obave{tewa, suspendovali su radnike obezbe|ewa U{}a, 498
koji su do tada obezbe|ivali prostorije SPS-a, koje se, tako|e, nalaze u na{oj zgradi. Samo su pri{li i rekli im: “Sad mi to radimo”. Da ovi iz U{}a nisu bili babe, sva{ta se moglo desiti. I preuzeli su celu zgradu. Qut je Mirkovi} na svoje partijske drugove i {to se nisu distancirali od zlo~ina koji su napravqeni u Hrvatskoj i Bosni. [to nisu reagovali kad su “Karayi} i Mladi}, i cela ta srpska bulumenta iz Bosne, izvr{ili prve zlo~ine nad muslimanima”. Qut je i na svoje drugove generale Ayi}a, Kadijevi}a, Broveta {to su pristali da {tite samo jedan narod, a zna da su u du{i Jugosloveni. Boqe bi bilo, ka`e, da su na vreme oka~ili {apku o klin i oti{li u penziju. Od svih najvi{e je qut na drugaricu Miru Markovi}, koju je doskora hvalio kao izuzetnog komunistu i ~oveka. Se}am se kad smo, pre dve godine, razgovarali, pri~ao mi je kako mu je `ao {to ona ne `eli da preuzme stranku, a najsposobnija je u partiji. – To sam govorio. I woj sam predlagao da vodi stranku, ali ona se opirala. Govorio sam joj: “[ta ima veze {ta je tvoj mo` i moja `ena”. Sad vidim da to nije `elela samo zato da bi mogla da deluje iz senke. Ona je, iz potaje, siva eminencija stranke. Za{to SK PJ nije pre{ao u SPO Goran Latinovi}, predsednik republi~kog odbora SK PJ Srbije, uveren je da Mirkovi} ne mo`e da pobegne od sebe. On je vojnik i ne mo`e da se oslobodi vojni~kih manira. Tvri da se Mirkovi} naredbodavno pona{ao i da nije shvatio da se u partiji ne mo`e, kao u vojsci, dirigovati. Osim toga, za Latinovi}a, nije bez zna~aja ~iwenica da srpski odbor nije hteo Mirkovi}a za predsednika stranke. Ali je proturen preko “hrvatske grupe” iz Subotice. Tu je, po wegovom mi{qewu, po~etak sukoba. A odbor SK PJ za Hrvatsku, to su veli, salonski komunisti, koji ni{ta ne rade. – Mirkovi} nas naziva velikosrpskim nacionalistima, ka`e Latinovi} zato {to mi iz srpskog odbora mislimo da odbori u Hrvatskoj i Sloveniji ne postoje, jer to je partija u izbegli{tvu. Na{a je koncepcija da se na prostoru SRJ borimo za Jugoslaviju. To {to Mirkovi} tvrdi da je u SRJ izvr{eno etni~ko ~i{}ewe, naro~ito u vojsci i policiji, Latinovi} komentari{e: – Nisam ~uo da se to radi o miliciji. Ali vi morte znati da ako se u vojsci u tim strukturama ne ra{~isti sa onima koji su izdali, onda ne}e biti dobro. Znate sigurno da su iz Armije poku{ali da skinu Milo{evi}a. Ne ovo sad, nego i ranije. Zato Milo{evi} vi{e u vojsku nema poverewa, nego samo u miliciju. I to je normalno. Latinovi} `estoko napada vojni vrh tvrde}i da im po srpskom obi~aju, umesto kazne sti`e poklon u vidu kqu~eva za luksuzno naseqe Cve}ara. Ipak, na primedbu da su sve to generali koji su bili u prvim redovima na osniva~koj skup{tini SK PJ, odgovara: – Kad je formirana stranka, ona je za~eta bila generalska. Kao i najve}i deo gra|anstva i mi smo verovali da je vojska posledwi oslonac mira. Ali kad je Kadijevi} obnarodovao da se vojska povla~i iz svih partija, mi smo raskinuli sa tom linijom. Vojska je tim povla~ewem do{la u situaciju potpune dezorijentacije. A i na{i op{tinski odbori su bili prepolovqeni i uni{te499
ni. Partija nam je bila brojno slaba, ali smo je brzo konsolidovali. Uostalom, na{i generali su imali mawe dana na frontu nego ~lanovi Izvr{nog odbora SK PJ. Mi smo i{li da branimo srpski narod i jugoslovensku ideju. Pitam Gorana Latinovi}a da li su, kao zagovornici ravnopravnosti i jugoslovenstva, branili i hrvatski nard, a on odgovara: – Pa, hrvatski narod nije bio ugro`en. On je bio ugro`en samo od svog re`ima i fa{iste Tu|mana. Vra}amo se, ipak, na sukob sa generalom Mirkovi}em. – On misli da smo mi nacionalisti. ^ak je i za Miru to rekao, a za mene tvrdi da sam separatista i kriminalac. Znate, ja ne mislim da je on nacionalista, ali ne mislim ni da je Jugosloven. On je samo izgubio politi~ki kompas i nije shvatio vreme u kome `ivi. Ve} podu`e vremena Stevanu Mirkovi}u u SK PJ udaraju minuse. Jedan veliki dobio je zbog intervjua koji je dao zagreba~kom Globusu. Latinovi} me uzgred obave{tava, diskretno mi sugeri{u}i zakqu~ak, da je u broju Globusa pre Mirkovi}a, na istim stranicama objavqen intervju sa Danicom Dra{kovi}. Onda Latinovi} prvi pokret rukom koji zna~i: Sve je jasno! I u tom i takvom Globusu Mirkovi} izjavquje da “SK PJ mo`e biti uspe{na stranka samo tamo gde je ve} rat, ili gde rat treba da po~ne.” Hteo je, dakle, da ka`e, poja{wava mi Latinovi} da je SK PJ ratnohu{ka~ka stranka. Jo{ je izjavio da je “srpskom rukovodstvu slede}i potez juri{ na Kosovo i obra~un sa Albancima.” – Iz ovakvih wegovih stavova, a i mnogih drugih, obja{wava Latinovi}, vidi se da je do{ao u sli~nu programsku orijentaciju sa SPO. On u Ninu govori isto kao i Vuk: da Srbi iz Knina moraju i}i u Zagreb i sa Hrvatima se dogovoriti o svom statusu. Ne skretati sa puta Kim Il Sunga i [e{eqa Na pitawe za{to su Mirkovi}u zamerali {to je kritikovao na~in smewivawa ]osi}a, odgovara: – ]osi}a cenim kao kwi`evnika, ali mislim da komunisti nemaju nikakvog razloga da ga brane, niti podr`avaju. On je antikomunista i antijugosloven. Tvdri da su kritikovali i vladaju}u stranku u Srbiji, ali da javnost o tome nije obave{tena. O koaliciji izme|u SPS i SRS ne mo`e ni{ta da ka`e jer oni formalno nisu u koaliciji. Ipak, priznaje mi poverqivo da ove dve stranke sara|uju lukavo i pametno. – Pa, vi znate da je SPS pomogao da se organizuje SRS. Oni to sami ne bi mogli. Pojedine op{tinske odbore SRS u unutra{wosti oformili su qudi iz SPS. To je dogovor. ^lanstvo iz jedne prelazi u drugu stranku. To je strategija. Tako je bilo i u izborima. Na taj na~in su oja~ane obe stranke. Ono {to iz razumqivih razloga ne mo`e da uradi vladaju}a stranka to urade radikali. Uostalom, posledwi izborni zakon je i{ao ka tome da se suzi politi~ki prostor i da se svede na nekoliko stranaka: SPS, SRS i DEPOS. Obja{wava mi da je me|unarodno okru`ewe prosto privuklo SPS i SRS u jedan patriotski blok. Zato me|u ~lanovima te dve stranke nema razlike u stavovima i stremqewima. Patriotizam je okosnica wihovog vezivawa. Druge stranke nisu osetile da je vreme takvo, da je najbitnija patriotska linija i zato su izgubili izbore. S obzirom da smo mi u Jugoslaviji ve} dve godine u ratu, ka`e Latinovi}, a Srbija, iako nije u ratu, opravdano poma`e Srbe u Krajinama, ova patriot500
ska veza izme|u SPS-a i SRS-a sasvim je opravdana i vrlo mudra. Uostalom, poja{wava, srpski radikali u pro{losti, bili su mnogo vi{e na levici, nego na desnici. – Da li Vi slu{ate ovo {to [e{eq govori u Skup{tini, o pravdi, jednakosti, sve ovo povodom buyeta, pita me Latinovi}. Pa to bi svaki komunista izgovorio. [e{eqeve ideje imaju mnogo sli~nosti sa komunisti~kim idejama. To nam je blisko. Zato mi u SK PJ mislimo da su u Jugoslaviji stvoreni svi preduslovi da se formira radikalna levica. Zavr{etak rata done}e i kraj idejama da se na ovaj prostor uvede neoliberalni kapitalizam koji `eli jugoslovenski narod da pretvori u belo robqe EZ i SAD-a. Koje je sve Jugoslovene naoru`avao SK PJ Ko bi se sve na{ao u radikalnoj levici? – Ciq nam je da tu bude {to vi{e mladih. A od partija tu bi se na{lo ~lanstvo SPS, SRS, SK PJ i simpatizeri malih partija radni~ke i komunisti~ke orijentacije. Iza izjava Stevana Mirkovi}a o SPS-u, [e{equ, Arkanu i Slobodanu Milo{evi}u ne stoji SK PJ. Saop{tewa je, uvek, pisao sam, nikoga ne konsultuju}i. – Boqe bi mu bilo da se zamisli malo nad svojom ulogom u jugoslovenskoj krizi jer je i on, do ju~e, bio na~elnik General{taba JNA i oko sebe imao qude koji su izdali Jugoslaviju. Okupio je oko sebe generale i ho}e da radi {ta mu padne na pamet. U SK PJ se pri~a da se Stevan Mirkovn} udru`io sa biv{im predsednikom Atanasovskim i Mirjanom Jakeli}. Kru`e tako pri~e da je vrh jugoslovenskog odbora, u po~etku rata, u~estvovao u naoru`avawu i Hrvata i muslimana. Preko JNA je, po toj pri~i, oru`je stizalo Hrvatima u Krajini i muslimanima u Semberiji. To se, naravno, vezuje za period dok je predsednik ove stranke bio Atanasovski. Na Mirjanu Jakeli} su specijalno kivni jer, kao Hrvatica sedi u Beogradu, dobila je stan, a ni{ta nije uradila. Pri~aju da je u vreme referenduma u Bosni, kada se odlu~ivalo ho}e li Bosna postati suverena dr`ava Mirjana Jakeli} od Branka Kosti}a dobila na desetine hiqada maraka da preko Narodnog fronta Jugoslavije agituje protiv referenduma i da se tako osujeti ideja o otcepqewu Bosne. Potro{ila je, ka`u, za tu akciju ogromna sredstva, stvar je propala i rezultati ove politi~ke aktivnosti su nikakvi. – Mirkovi} je sa Jakeli}kom i Atanasovskim, poja{wava Latinovi}, napravio strategiju da se diskredituje republi~ki odbor SK PJ Srbije. Doga|a se ono {to se poga|alo od kad komunisti~ki pokret postoji na ovim prostorima. Misli se da organizacija iz Srbije mora stalno da bude pod prismotrom i da Srbija, koja ima najja~u organizaciju, treba da bude izjedna~ena sa Hrvatskom ili Slovenijom. Zato Mirkovi} izjavquje da jedan komunista iz Slovenije vredi kao sto iz Srbije. I kad je ve} u SK PJ pukla tikva na sto se izbacuju sve karte. Tako je, po pri~i Stevana Mirkovi}a, on putovao u Koreju na skup radni~kih partija sveta, a Latinovi} tvrdi da je i{ao na ro|endan Kim Il Sungu. Kompletnu zabunu unela je i informacija da je ambasador Koreje na razgovor pozvao i Vojislava [e{eqa, kao i vesti da je Kim Il Sung izjavio da je [e{eq na Zapadu 501
ono {to je on na Istoku. – U Koreju se ne ide po ugled i pamet, ka`e Latinovi}. [ta }e na{ predstavnik na ro|endanu Kim Il Sunga? Jo{ nam tra`e da vratimo 500 dolara koje je potro{io. Nosio je i generalsku uniformu za tu priliku. – Ma kakav ro|endan, cr~e od smeha Mirkovi}, to je bio skup radni~kih i komunisti~kih partija sveta. A pitao sam ambasadora Koreje za [e{eqa. Wega su zvali samo na razgovor i to ne zbog wegovih ideja i onoga {to radi u zemqi nego zbog izrazitog antiameri~kog stava wegove partije. I ko zna {ta }e ovaj sukob jo{ izneti na svetlo dana. Za sada je sigurno da momci u crnim jaknama od impregniranog platna, sa bezbroj yepova i naduvanim pojasom, budno motre da se odnekud ne pojavi Korba~ov u vidu sirote starice koja Sne`ani nosi otrovanu crvenu jabuku. A Stevan Mirkovi} u svojoj ba{ti smi{qa kako da partijski rad primeri postoje}im uslovima poluilegale. Znaju}i da su u tim uslovima komunisti uvek bili najja~i, sme{ka se i ka`e: “Ovo je tek po~etak. Sve }u ja wih razjuriti.” Milovan Brki} u “Nezavisnim” od 2. jula 1993, pod naslovom “Etni~ki ~iste afere” tvrdi da je dr [e{eq u sprezi sa re`imom, te da se sprema za velike akcije etni~kog ~i{}ewa po Srbiji. Na vrlo primitivan na~in potkrepquje svoje teze, tako ~itaocu potura da je dr [e{eq u Subotici, na mitingu, izjavio da je u dogovoru sa vlastima, te da }e zavesti red u ovom gradu. Ovo je zaista grandiozna glupost Milovana Brki}a, jer sve i da je u dogovoru sa re`imom, da li bi ijedan opozicioni politi~ar to javno potvrdio? Takav apsurd nije smetao siroma{no obrazovanom Brki}u da nastavi sa niskom svojih gluposti koje su nosile nadnaslov “Srbija pod blokadom”. U podnaslovu je lupio jo{ nekoliko gluposti koje se nisu odnosile na dr [e{eqa, ali to nije razloga da te la`i druga~ije kvalifikujemo:”Da bi objedinio represivni aparat, u nastojawu da re`im odr`i golom silom, Milo{evi} je re{io da i Armiji dodeli plave uniforme, da avione, tenkove i helikoptere oboji u plavo, i da jednostavno, izme|u vojske i policije ne bude ~ak ni folkornih razlika”. “Voren Kristofer, ministar spoqnih poslova SAD-a izri~it je u tvrdwi da }e sankcije prema Srbiji ostati dugo na snazi. I mada, kao nedavno u Vrawu, na svom turisti~kom putovawu u ju`ne krajeve, Milo{evi}, uz uobi~ajenu tvrdwu da je blokada nepravedna i da }e se svet jednog dana zbog toga stideti, isti~e da “Srbija ima snage da se sankcijama suprotstavi”, i wemu i wegovoj supruzi Mirjani, stratezima propasti Srbije (i Jugoslavije) potpuno je jasno da nas bo`ija, i kazna me|unarodne zajednice, jo{ dugo ~eka. Privreda Srbije je u punom rasulu. Milioni gra|ana gladuju, nesta{ica je lekova, sta}e bezmalo sva preduze}a. Kako vladati u takvoj situaciji, osnovno je pitawe koje zaokupqa Slobodana Milo{evi}a i wegovu suprugu Mirjanu? Ve} godinama Milo{evi}ev re`im Srbiju pretvara u policijsku zemqu, ja~awem policijskih snaga. Sa 18.000 zaposlenih u 1989. godini, MUP Srbije danas zapo{qava oko 70 hiqada qudi. Pro{irewe “kadrovske baze” vr{eno je uglavnom prijemom i popuwavawem odreda specijalne, jedinica za “posebne namene” i interventnih vodova. MUP Srbije nisu interesovali stru~waci pravnici, ekonomisti, lekari, za rad u kriminalisti~koj slu`bi – tra`eni su samo sna`ni momci, da nose pendrek, da na ulici “treniraju strogo}u” i ~uvaju re`im. I nije ni poku{avao da stvara stru~nu policiju, sposobnu da se bori 502
protiv kriminala, jer bi i sam bio ugro`en. Smatraju}i da im opasnost mo`e do}i iz armijskih redova, bra~ni par Milo{evi}-Markovi} ve} godinama sve ~ini da Armiju, po uzoru na latinoameri~ke diktatore, potpuno razbije i podredi uticaju policije. Pozivaju}i se na ugro`enost nacionalnih interesa, Milo{evi} je zapo~eo stvarawe etni~ki ~istih armijskih redova, toleri{u}i neodazivawe na odslu`ewe vojnog roka Albancima i pripadnicima drugih narodnosti u Srbiji. Sve sa ciqem da Armiju i broj~ano, minimizira. Smi{qawem afera, u kojima je armijski vrh optu`ivan i su|en za izdaje, za korupciju najgore vrste, Milo{evi} je Armiju i wene pripadnike, u o~ima gladnih podanika, predstavqao kao glavne krivce za sve nevoqe koje su danas Srbiji na vratu. S druge strane, na svim va`nim mestima, sa skup{tinske govornice, preko TV Bastiqe, Milo{evi} i wegova `ena, na sva usta hvale policiju, koja je, 1. juna, od Vuka i Danice, “spasla” Srbiju i wen re`im. Suvi{ni generali Afera sa @ivotom Pani}em i wegovim sinom trebala je da u armijskom vrhu dovede do jo{ ve}e nestabilnosti i da se generali, umesto brigom za sudbinu zemqe okru`enom i opasno ugro`enom, iscrpquju u borbi za mesto na~elnika general{taba Vojske Jugoslavije. Milo{evi} je majstorski sklonio sve oficire i generale. Ovih dana }e, kao psi odani generali, odleteti sa svojih funkcija. Osim generala Pani}a, u penziju }e oti}i i general avijacije Bo`idar Stevanovi} i skoro svi vi{i oficiri jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, jer u ovom rodu Milo{evi} vidi, po sebi, veliku opasnost. Da bi objedinio represivni aparat, u nastojawu da re`im odr`i golom silom, Milo{evi} je re{io da i Armiji dodeli plave uniforme da avione, tenkove i helikoptere oboji u plavo, i da jednostavno, izme|u vojske i policije ne bude ~ak ni folkornih razlika! General Stevanovi} se iz profesionalnih razloga, tome usprotivio, mada u svemu podr`ava Milo{evi}a koji je naumio da ga se otarasi, pa je vojni tu`ilac, pukovnik Miomir Koprivica ve} dobio zadatak da pi{e optu`nicu. Mnogobrojna su|ewa visokim oficirima, koja su zavr{ena osloba|aju}im osudama, srozala su ugled vojnog poziva na najni`e grane. To je, u stvari, Milo{evi} i hteo, jer se godinama pla{io ja~awa Armije i naro~ito wenih slu`bi bezbednosti. Kao i svaki prestupnik, Milo{evi} i wegova `ena imali su prirodan strah od policije, naro~ito kada je dobro organizovana, i “zna” koji su joj zadaci. Ogladnelim gra|anima Srbije Milo{evi} vi{e ne mo`e da pru`a nadu u “nacionalni preporod” ni da ih zalu|uje novim parolama. I wemu je to postalo jasno. Na Kosovu ne sme da zapo~ne rat, i makar delimi~no skrene pa`wu svojih gra|ana – su`weva. Monstruozni plan o preno{ewu rata na podru~je Vojvodine postaje sve aktuelniji. Ruski ambasador Genadij [ikin, nakon serije ubistava koja su po~inili vojnici ma|arske narodnosti, koja su bila izre`irana, posetio je Suboticu, i o{tro upozorio srpski re`im da se ne {ali, i da ratni po`ar ne prenosi na tlo pokrajine. Ali... Obe}awe diplomati radovawe U dogovoru koji je Milo{evi} postigao sa Kozirjevim i ruskim diplo503
matama, obe}ano je uklawawe [e{eqa sa politi~ke scene. Me|utim, [e{eqeva uloga tek treba da do|e do izra`aja. Ovih dana [e{eq je gostovao u Vojvodini, i na mitingu svoje stranke jasno najavio da }e wegovi radikali, uz pomo} re`ima, u Subotici “i {ire” zavesti red. A to zavo|ewe reda zna~i da }e ne Srbi morati da se sele, da be`e glavom bez obzira, i tako ostave svoja imawa i ku}e, koje }e [e{eqevi juri{nici opqa~kati. Da se i Rusija prevarila u proceni da }e Milo{evi} ispo{tovati dogovor, svedo~i i brzopotezna odluka Ma|arske da za milijardu dolara kupi od Rusije najsavremeniji avion “Mig 29”. I to 20 vazduhoplova. Osim Rusije, ovaj avion imaju jo{ Ma|arska, Jugoslavija i Hrvatska. Jugoslavija ima 11 aviona. Za{to je Ma|arska, iznenada odlu~ila, a Rusija prihvatila da kupi za tako mnogo para avione?! Kupqeni avioni ko{taju kao dvogodi{wi prihod Ma|arske od poqoprivrede! Vi{e je nego o~igledno da se ma|arska priprema za odbranu. Inostrani vojnoobave{tajni izvori su registrovali dogovore izme|u re`ima u Beogradu i Rumuniji, na “zajedni~kim akcijama” prema Ma|arskoj. Rumunski re`im gaji nadu da }e uvla~ewem Ma|arske u sukob sa Srbijom, i Rumuniji biti “pru`ena {ansa da re{i ma|arsko pitawe”. Jer na teritoriji Rumunije `ivi oko dva miliona Ma|ara. Unutrawe tenzije, pove}ane hap{ewem Vuka i Danice Dra{kovi}, i socijalnim pokretima, aktivnostima sindikata, Milo{evi} ubrzano poku{ava da re{i aktivirawem rata u Vojvodini. Uloga Vojislava [e{eqa je, u ovim akcijama, zna~ajna, i Mirjana Markovi} je i u svojoj partiji – Savezu komunista – Pokretu za Jugoslaviju, neutralisala grupu ~lanova, predvo|enu generalom Stevanom Mirkovi}em, koji je tra`ila da se osudi [e{eqev fa{izam. Mirjana Markovi} se tome o{tro protivi, i na sve na~ine ~uva [e{eqa od javne kritike. Za to ima i prakti~nih razloga. Ogladnela Srbija treba da do~eka zimu, i da od `etve, izgleda mr{avije od prethodnih, ishrani i gladna usta Srba u Bosni i u Kninskoj krajini. Hrane, sigurno, ne}e biti dovoqno, seqaci je ne}e dati za mizerne cene, ~uva}e je u ambarima, i ve} se razra|uju planovi da [e{eqevi qudi (jer vlasti to ipak ne prili~i) po~nu da zaviruju u ~ardake, ambare, dvori{ta i da seqake “kulake” silom teraju da predaju `ito i stoku. Gospodar `ivota i smrti Bitka za Vojvodinu na tlu Vojvodine, samo {to nije po~ela. Tra`i se povod, i o~ekuje se “stabilizovawe fronta u Bosni”, da Karayi} izdejstvuje potpisivawe prividne podele teritorije Bosne, a odmah potom mogla bi planuti Vojvodina. Srbi }e dobiti nove neprijateqe: Ma|are i Hrvate u Vojvodini. Slobodan Milo{evi} je, po sve prisutnijem verovawu u Srbiji, ~ovek koji sa svojom `enom Mirjanom, izvodi razornu igru kojom uni{tava “novi svetski poredak”, on je, `ivot to i potvr|uje, gospodar razarawa, ali i `ivota, koji o~as mo`emo, od wegovih pandura izgubiti. Sre}om, veruje se u Indiji, Bog [iva opet spava, i zato u ovoj zemqi nema tako o~ekivanog razarawa. Na na{u nesre}u Milo{evi} i wegova `ena gledaju {irom otvorenih o~iju, i namiguje [e{equ da posle smene Dobrice ]osi}a ovih dana napadne guvernera Narodne banke Jugoslavije Vuka Ogwanovi}a, i da po~nu sa {tampawem primerenih emisija novca kojima }e Milo{evi}eva elita otkupiti i posledwe devize od svojih gra|ana, i sa wima oti}i na 504
sigurno mesto, negde u “neprijateqski beli svet”, ili da se ve} danas zapo~ne hajka na seqake – kulake, koji Srbiju, nepravedno ka`wenu sankcijama zbog kojih }e se ceo svet jednog dana (a mo`da i pre) stideti, ne `ele da pomognu, kriju}i hranu u ambarima.” Tekst Mihajla Mihajlova objavqen u “Borbi” (a pisan u Va{ingtonu, kako je navedeno, 2. jula 1993) glorifikuje Vuka Dra{kovi}a kao jedinog politi~ara koji mo`e da izvu~e Srbiju iz nezavidne situacije u kojoj se na{la. Da bi se akcentirala snaga Dra{kovi}eve politike, autor je kao kontrast naveo (koga drugog) dr Vojislava [e{eqa. Ispod nadnaslova “Otpor ludilu nacionalizma”, stajao je naslov “Mu~nina u stomaku”, a u podnaslovu je navedeno zbog ~ega je Mihajlovu, tamo u Americi, muka: “Najvi{e mu~nine izaziva odsustvo realnog otpora zlu, otpora onoj neverovatnoj prqav{tini i krvavoj sviwariji u kojoj su se na{li svi bez izuzetka “narodi i narodnosti” biv{e Jugoslavije. Upravo zato {trajk gla|u Vuka Dra{kovi}a, wegovo nemirewe sa zlom, te ~iwenica da ga, uprkos {to su ga prebili na mrtvo, nisu uspeli da slome, budi nadu i vra}a smisao onom besmislu u kojem se na{la cela zemqa”. “Sve vi{e qudi iz biv{e Jugoslavije koje sre}em na Zapadu odbija ne samo da komentari{e doga|aje u biv{oj Jugoslaviji, ve} i da baci pogled na beogradske ili zagreba~ke novine. Beogradske novine u Ameriku doveze poneki zalutali putnik, ili ponekad sti`u privatnom po{tom. Postoje i zapadna izdawa beogradskih novina, pa tako iz Frankfurta sti`u “Ve~erwe novosti” samo sa malo izmewenim imenom: “Evropske novosti”. Zagreba~ka izdawa se slobodno prodaju na {tandovima, Pa ipak sve je mawe qudi koji ne okre}u glave od jugo-{tampe ili jugotiska bez obzira na republi~ku pripadnost. I mnogi to otvoreno obja{wavaju: “Ne `elim vi{e da znam {ta se tamo doga|a. Sve mi se smu~ilo”. Zaista, posle ~ak i povr{nog, novinskog kontakta sa realno{}u biv{e Jugoslavije mnogi po~iwu ose}ati muku u stomaku. To se ve} prenosi ne samo na ameri~ku {tampu, ve} i na izve{taje o biv{oj Jugoslaviji na ameri~koj televiziji. Kad u novostima na red do|e balkansko rati{te – mnogi iskqu~uju televizor, ili izlaze iz sobe. Pravdaju se – “Ne mogu vi{e to da svarim”. I zaista ne vari se lako. Kako li je sa varewem kod onih koji ne bacaju pogled iz daleka, ve} `ive danono}no u toj realnosti? Neki dan je televizijska mre`a Ej BiSi u glavnim dnevnim novostima posvetila dr [e{equ jedno pet minuta. Vo|a radikala je dr`ao govore na mitinzima i u Skup{tini, prepirao se sa masom, mahao pi{toqem, obilazio sela. Utisak svega toga je bio porazan. “Ne, to nije Evropa, to je neki daleki svet, daqi od Indonezije, potpuno tu|a kultura” – zakqu~io je jedan moj poznanik, Amerikanac. [ta ipak izaziva najve}u muku i ose}aj da ti neko uvr}e stomak? Ne, nije to [e{eq niti wegovi barjaktari. Nije ni dr Karayi} koji izjavquje: “Mi Srbi mora}emo, kao i Jevreji nakon velikih `rtava, da uvedemo nultu toleranciju antisrpstva. Ceo srpski narod mora}e da reaguje na prve rasisti~ke naznake antisrpstva... Narod se dokopao slobode po prvi put posle kosovskog boja na starim prostorima...” Nisu to ni polukomi~ne pojave Tu|mana i Milo{evi}a, niti polugroteskni i zlokobni likovi generala mnogih doma}ih vojski. Nisu ~ak ni bezbroj505
ne stra{ne slike rawenika i poginulih, izgladnele dece i starica. Mislim da je ono {to najvi{e izaziva mu~ninu (i nesvesno za mnoge) – u stvari odsustvo realnog otpora zlu. Upravo to – odsustvo vidqivog otpora onoj neverovatnoj prqav{tini i krvavoj sviwariji u kojoj su se na{li svi bez izuzetka “narodi i narodnosti” biv{e Jugoslavije, uvr}e nam stomak i izaziva `equ da zaboravimo na postojawe biv{e Jugoslavije, da se prestanemo interesovati balkanskim i bosanskim ratom. Kao da je to tek tako mogu}e! I upravo zato je {trajk gla|u Vuka Dra{kovi}a, wegovo nemirewe sa zlom (na`alost ne retko veoma neve{to), ta ~iwenica {to ga i na mrtvo prebijenog, pendreka{i nisu uspeli da slome i {to se on i daqe bori iznenada osloba|a brojne qude mu~nine i vra}a smisao onom besmislu u kojem se na{la cela zemqa na ~elu sa Beogradom. Borba Vuka Dra{kovi}a dokazuje da je otpor mogu}. Ako bismo sledili praksu “nau~nog futurizma”, koji, recimo, predskazuje pojavu neobi~no usavr{enih misle}ih robota takozvane ~etvrte generacije negde sredinom slede}eg stole}a, mogli bismo zakqu~iti da }e narodi biv{e Jugoslavije u slede}ih nekoliko decenija do`iveti totalnu ne samo duhovnu, politi~ku, kulturnu i ekonomsku degeneraciju ve} degeneraciju intelektualnu i fizi~ku. Da u slu~aju barem privremenog stvarawa etni~ki homogenih “Velike Srbije” i ne mawe “Velike Hrvatske”, sankcije me|unarodne zajednice ne}e biti skinute jo{ dvadeset godina. Samo }e se poja~avati. Izolacija okru`enog Balkana }e postati totalnom. Me|utim, na svu sre}u ili nesre}u, futuristi~ka predskazawa se osnivaju na kvantitativnom umno`avawu ve} postoje}eg, i ne mogu, razume se, ukqu~ivati kvalitativnu promenu, to jest ono, {to je sa stanovi{ta postoje}eg – ~in ~uda. Da su se u ~etvrtom stole}u u Rimu qudi bavili futurizmom, predskazali bi da }e se u Rimu u petom stole}u graditi neboderi. Ta ve} u ~etvrtom veku su zidane desetospratnice. Me|utim, desilo se tako da su u petom veku na razvalinama Koloseuma i mnogih desetospratnica pasle koze. Desilo se ~udo, to jest kvalitet je poni{tio kvantitet. Upravo to i daje nadu i omogu}ava veru u to, da je odsustvo otpora pobesnelom ludilu nacionalizma, samo privremeno, i da }e opet ~udo da izmeni tok umno`avawa istog. Da }e kvalitet otpora poni{titi kvantitet zla. U tom smislu ve} sada je zasluga Vuka Dra{kovi}a pred qudima nemerqiva.” Gordana Jovanovi}, u “Svetu” od 12. jula 1993, ide korak daqe od kolege Mihajlova, progla{ava Vuka Dra{kovi}a za proroka, i to nepogre{ivog. Isto kao u “Borbinom” ~lanku i ovde je autorka upotrebila li~nost dr [e{eqa kao najo~igledniju suprotnost, naravno u negativnom smislu, kako bi dokazala svo vizionarstvo Vuka Dra{kovi}a. Shvataju}i {ta se od wega o~ekuje, Dra{kovi} se vratio starim tvrdwama da je dr Vojislav [e{eq hrvatske nacionalnosti. Izme|u ostalog. “U Uspenskoj crkvi palim sve}u i vosak te~e kao suza. Prvi put kada sam videla Vuka Dra{kovi}a oktobra 1990. g., se}am se da je uporna jesewa ki{a romiwala ceo dan. Bio je to wegov predizborni miting u Novom Sadu, gradu koji }e u decembru iste godine osvojiti. Kada je iza{ao za govornicu, iza tmustih oblaka promolilo se sunce, okupav{i se u wegovim sme|im kovryama. Kasnije, upitala sam ga u prostorijama SPO, zar ne misli da je bilo neke simbolike u tom suncu, na {ta je {eretski, promaqaju}i glavu iz buquka pristalica 506
rekao: “Gospo|ice, to jeste Bo`ji znak. Garantujem Vam da }emo sigurno u Novom Sadu na izborima ~vrsto zabosti barjak SPO”. I bi tako. Kao {to su se mnogo puta docnije re~i Vuka Dra{kovi}a obistiwavale. Uostalom, on je jednom i kazao: “Pi{u}i predgovor u mojoj kwizi “Kojekude Srbijo” profesor Ratko Bo`ovi}, uporedio me je sa onim petlom iz one Andri}eve pri~e kojeg gazda ubija ne zato {to lo{e peva, nego zato {to kukuri~e pre vremena. Zato zavr{ava u loncu. To je, vaqda, i moja sudbina”. Pri~a o Vuku Dra{kovi}u, ispri~ana je ve} mnogo puta, o wegovom `ivotu zna se gotovo sve, mo`e se sa`eti gotovo faktografski... Svi citati koje sam koristila rade}i ovaj tekst pozajmqeni su iz mojih razgovora sa Vukom i Danicom Dra{kovi}, kao i sa ~lanovima wihove porodice, nakon hap{ewa ovog bra~nog para. No, krenimo redom. Vuk je ro|en, tako u kr{tenici stoji, 29. 11. 1946, ne u qutom hercegova~kom kr{u, ve} u pitomom banatskom selu Me|i, gde je porodica bila kolonizovana. Wegov otac Vidak, partizan, “nategao je” Vukovom ro|ewu dvatri dana i tako se budu}i lider Srpskog pokreta obnove “rodio” istog dana kada i republika FNRJ u Jajcu. Vuku je majka umrla dok je bio tromese~na beba, otac mu se docnije o`enio Darom i u tom braku ro|eno je {estoro dece. Iako je kod dela “obi~nog naroda” Vukova televizijska pri~a o ~uvawu ovaca, kada se predstavqao kao jedan od predsedni~kih kandidata bila, anahrona i sme{na, on je zaista ~uvao stoku i znao je mnogo godina kasnije nabrojate sve svoje ~obanske orijentire izme|u Gacka i Nevesiwa: Stri`evci, Brwac Luka i Gaji. Ostala je zabele`ena vukova pesma kojom je hrabrio mla|eg brata Rodoquba da se ne pla{i vukova u planini: “Dr{}i, bobo}i, daleko je do no}i”. Iako su mu gotovo svi kolonizirani Bosanci, Hercegovci i Crnogorci koji su u Vojvodini dobili velika nema~ka imawa i ku}e nakon II sv. rata otkazali glasove i bili glavni kada ga je trebalo satanizovati, porodica Vuka Dra{kovi}a im se nije `elela pridru`iti u ravni~arskoj pitomini, iz razloga o kojima je sam govorio: “Za sve je kriva moja baba Stana kojoj dugujem gotovo sve {to sam nau~io u `ivotu. Ona mi je pri~ala da smo se uselili u {vapsku ku}u sa klavirom i deset soba. Bila je radosna, jer smo iz one sirotiwe u kojoj nema ni struje ni asfalta i gde se `ivi jo{ kao u doba Turaka do{li u ovaj raj. Jednog dana baka Stana je doznala da je ku}a dobijena od dr`ave, a da ju je prethodno otela od Nemaca. Baka je po~ela da kune svoje sinove partizane da se odmah vrate nazad u Hercegovinu, govore}i oteto-prokleto. Po~ela je i {trajk gla|u, kle~e}i pred ikonom Svetog Nikole, koji je na{a krsna slava i molila je sinove da se vratimo sa tu|eg, jer }e Bog kad tad da joj kazni unuka ili praunuka zbog tog greha. Nakon {est meseci vratili smo se u Hercegovinu”. Vuk je bio najboqi |ak u osnovnoj {koli u~enik generacije gata~ke Gimnazije, trebalo je da upi{e studije medicine u Sarajevu, po o~evoj `eqi, ali ga je utakmica Zvezde (~iji je vatreni navija~) odvela za Beograd i tu upisuje prava. Jednom mi je rekao: “Znate, uvek sam se divio Vama iz Vojvodine. I{ao sam sa Zvezdom na sve wene utakmice i jednom su moji miqenici gostovali u Novom Sadu. Mi, gor{taci, skakali smo i vri{tali na svaku {ansu, za svaki faul, a vi, Vojvo|ani, ~ak i gol propratite hladnim aplauzom. To se meni tada ~inilo tako gospodskim, po~eo sam da vas imitiram i od tada se i ja tako pona507
{am na utakmicama.” “U Tanzaniji mi je bilo dosadno” U beogradskom studentskom gradu zati~emo Vuka i 1968. godine, kada uo~i ga`ewa u Podvo`waku, {iroko otvorenih ogromnih crnih o~iju upija svaku re~ mladog asistenta Filozofskog fakulteta, Dragoquba Mi}unovi}a i ostalih rodona~elnika Crvenog Univerziteta “Karl Marks”. O anga`ovawu u svojim prvim demonstracijama, Dra{kovi} }e re}i da je te prve no}i u Podvo`waku bio rawen jer mu je jedna cigla ba~ena od Titove milicije razbila glavu. Ali mnogo va`nije od tih prvih rana je upoznavawe sa `enom, koja }e mu kasnije postati veran saborac tokom zajedni~kog `ivota dugog dve decenije – Danicom Bo{kovi}. Robustan Hercegovac nije pripadao Dani~inom “bogane prekratkih notom plemenu”, on je, dodu{e bio leporek, ali nosio pantalon gavica. Vuk je vi{e nedeqa sakupqao hrabrosti da pozove Danu sa kojom je u~io u biblioteci Radni~kog univerziteta na Novom Beogradu, u bioskop, a o tim studentskim danima, ispri~ala mi je sama Danica: “Jedina tamna mrqa u mojoj svetloj izbornoj biografiji bila je {to sam se zaqubila u komunistu. Tog 2. juna po~eli su studentski nemiri, ali mi jo{ nismo znali pa smo, po{to bioskop nije radio krenuli da gledamo “Pesmu leta”. Vuk je tada saznao za demonstracije i po`urio da se pridru`i kolegama. Sedam dana kasnije, posle ~uvenog Brozovog govora, studenti su zaigrali Kozara~ko kolo. Rekla sam Vuku, dok me je vukao u to kolo, govore}i kako smo pobedili. Rekla sam mu: ’Koje kolo? Bandit, usta{a, prevario nas je samo da nas smiri, mislila sam da si pametniji’. Vuk mi je spo~itnuo da ne govorim tako o drugu Titu nego da idem sa wim u kolo. E, tada mi je pukao film pa sam mu rekla: ’Biraj, ili on ili ja’. On je izabrao Tita i kolo i ja tada nisam sa wim govorila ~etiri godine. Vuk tada nije bio komunista, on je u partiju u{ao kasnije posle demonstracija da bi mogao da se zaposli u Sudu. I da `alim {to nismo tada 1968. imali snage za pravu pobunu, koja bi donela stvarne promene. ^isto sebi~no gledaju}i, sigurno bi moj `ivot bio lep{i i lak{i u demokratskoj zemqi bez komunista. Kao i Va{ i svih nas. A vreme prolazi, potro{ila sam sa wima najlep{e godine svoga `ivota”. I Pravni fakultet zavr{io je kao prvi u klasi, pa je postao i sudijski pripravnik u beogradskom Okru`nom sudu. Da bi Vuk bio pravi ~ovek za sudiju, odlu~io je i dekanat beogradskog Pravnog, koji je wega i g|icu Branku Taboru{, preporu~io izme|u 400 kandidata na to mesto. No, Vuku se posao u kancelariji nije dopao, pa kao da je jedva do~ekao da “Tanjug” raspi{e konkurs za troje novinara. Naravno, i kroz taj test je pro{ao, te se 22. januara zaposlio u dr`avnoj novinskoj agenciji. Kao novinar Tanjuga radio je 9 godina, od toga dve i po godine u Lusaki. Iz toga doba Vukovo ime vezuje se za skandal, o tome mi je i sam govorio: “Ma, tamo je bilo stra{no dosadno. ^uo sam tu vest od nekih domorodaca i “upecao se”, a zaista je bilo nekih ~arkawa izme|u nekih afri~kih plemena. I tako ja bubnem da je izbio rat izme|u Rodezije i Mozambika. Ta vest je obi{la ceo svet, objavili su je svi mediji... Naravno, izbio je me|unarodni skandal, a onda su me povukli iz Lusake”. Vuk se iz Afrike vratio u Beograd, iako je bio prvi strani novinar koji je uradio intervju sa Mugabeom. “Ako je [e{eq Srbin – ja sam izdajnik!” Nakon toga radio je u kabinetu Mike [piqka, ali kao “{raf~i}” u glo508
maznom aparatu tada{weg Saveza sindikata Jugoslavije. Posebno se rado se}ao Milana Potr~a, koji mu je, nakon wegovog drugog romana “Sudija!” (prvi je “Ja malogra|anin”), koji je prvi antikomunisti~ki roman u nas, i kao takav odmah do~ekan na no`, rekao: “Slu{aj, svi ti tvoji kriti~ari neka se nose u pizdu materinu. Pro~itao sam “Sudiju” i burazeru samo teraj daqe”. Dok je radio u saveznom Sindikatu dobio je i onaj famozni stan, o kojem su se raspredale bajke, a koji se, da li i to napomenuti, nalazi na Labudovom brdu oko 45 minuta vo`we od Zelenog venca. Vuk se posle “slu`be kod [piqka” zapo{qava kao novinar lista “Rad” i tada pi{e “No`”, roman koji }e se prodati u dosad nezabele`enom tira`u u Jugoslaviji (500.000), ali koji mu je doneo prave salve histerije i mr`we. Digle su se komunisti~ke, bora~ke organizacije, pa SSRNJ, potom AF@, “napredni” Titovi omladinci... Rekli su da je ~etnik, koqa~, reakcionar, sva{ta su govorili, a onda je Vuk presavio tabak i istupio iz SK. O “No`u” je ve} toliko pisano, o toj epopeji stradawa srpskog naroda u Hercegovini... Ipak, u toj kwizi ima jedan junak, Sikter efendija, koji spasava narod od koqa~a za vreme ratnih godina. O wemu Vuk sa mnogo qubavi pri~a: “Ima jedan Husein [ahovi} iz mog Gacka, koji je za vreme rata na stotine Srba spasao od pokoqa. Kada sam to doznao, ja sam tog divnog gospodina, bega koji je izlazio u varo{ sam, sa fesom na glavi, samotwak, pozdravqao kada bih kraj wega prolazio sa ’merhaba Husaga’ i naklonio se. To je trajalo godinama, a jednog dana on me zaustavi i re~e: ’Sinko koji si ti?’, i ja mu ka`em. A on }e: ’A za{to ti mene tako posebno pozdravqa{’. I ispri~am mu: ’Zato Husago {to znam kada su svi bili nequdi ti si bio ~ovek. Tebi taj fes pristoji. I merhaba. I yamija. I te{ko onome ko bi to napao, oskrnavio. Ne damo te Husago, mi pamtimo ko si’. Starac je zaplakao i rekao mi: ’Ajmo na kafu’. Pili smo kafu sat i po vremena. Niti je on progovorio, niti sam ja {to progovorio. Na rastanku potap{ao me je samo po ramenu, rekav{i: ’Ja’. Me|u muslimanima ima mnogo takvih sikter Efendija”. Kasnije su onu Vukovu metafori~nu izjavu o vijorewu zelenog islamskog barjaka u “svetoj zemqi Ra{koj” i se~ewu ruku, citirali do besvesti, govore}i, po ko zna koji put, onu izlizanu frazu o Dra{kovi}u kao “~oveku mr`we, krvi i du{maninu svih na{ih bratskih naroda i narodnosti”. Re|aju se kwige “zlatnih tira`a”, “Molitva” (u dva toma), “Ruski konzul”, polemike “Odgovori” i zbirka javnih istupa i tekstova objavqenih u kwizi “Kojekuda Srbijo” (sav prihod namewen izgradwi Hrama Svetog Save u Beogradu). ^esto ga pozivaju i na{i emigranti. U Stokholmu su on i Milan Komneni} dali {vedskoj televiziji intervju 1. maja 1989. godine, u jednoj pravoslavnoj crkvi, koji je obilovao o{trim kvalifikacijama na ra~un Broza, jo{ uvek za{ti}enog zakonom, ali i izjavama protiv komunisti~kog re`ima: “Intervju je pravio neki novinar {vedske televizije za Srbe, Lazarevi}, taj razgovor nikad nije objavqen na toj televiziji, ve} je svoju premijeru imao u zagreba~kom “Spektru”, 3. avgusta 1989. Bez na{eg znawa i saglasnosti. I mi smo 18. avgusta, poslali pismo direktoru i gl. i odg. uredniku zagreba~ke televizije, u kome smo tra`ili obe{te}ewe po 60 milijardi dinara, svakome. Sav novac se morao uplatiti na `irora~un srpskog kulturnog dru{tva ’Zora’, ~iji se predsednik i mnogi ~lanovi nalaze po hrvatskim zatvorima”. Naravno, novac nije dobio, a za vreme 80-tih, pre nego {to }e osnovati SNO, di`e svoj glas pro509
tiv uskra}ivawa slobode govora, brani politi~ke zatvorenike me|u kojima i Vojislava [e{eqa, kome kasnije i krsti sina Nikolu. O dru`ewu sa ~ovekom koji je docnije izrekao najgrubqe kvalifikacije na ra~un porodice Dra{kovi}, pri~a Vukova supruga: “On je, kada smo ga upoznali, iza{ao iz zatvora, ali je bio lud, polulud ~ovek. Meni je to tada bilo simpati~no, jer je on tada svoje ludilo i mr`wu ispoqavao protiv komunista, odnosno, ne toliko protiv komunista nego protiv qudi koji su mu se ne{to zamerili, bra}i Pozderac, na primer. Nije `iveo kod nas, ali je 90 odsto vremena provodio u na{oj ku}i. Svako ve~e ga je Vuk vozio kod tetke u Zemun gde je spavao, kod nas se hranio, platili smo mu {tampawe prve kwige, ja sam zaposlila wegovu `enu u preduze}u, za svaku kwigu sam mu sav papir obezbedila. Vuk i ja smo ga odveli kod Dobrice ]osi}a da mu Dobrica plati {tampawe jedne kwige, {to je Dobrica i u~inio. Kada ga je Milo{evi}, navodno, pred izbore 1990. godine uhapsio on je sve vreme bio u ku}i, u Topoli. Mi to odli~no znamo, jer kad smo oti{li da ga posetimo u Padinskoj skeli, gde je navodno bio, oni su nam rekli da nije tu nego u Centralnom zatvoru, oti{li smo tamo, ni tamo ga nije bilo. Voja je bio u Topoli, sklowen od MUP-a Srbije za koji radi”. “Srbi mrzeti ne umeju...” I onda, 6. januara 1990, u vitlejemskom ambijentu sa slamom i jaslama, u bioskopu u Novoj Pazovi, sa Mirkom Jovi}em osniva SNO. Ubrzo sledi razila`ewe sa “novopazova~kim vojvodom”, Mirkom Jovi}em i osnivawe Srpskog pokreta obnove kome prilazi i minorni [e{eqov Srpski slobodarski pokret. Nedugo zatim, kumovi se razdvajaju zbog pozori{ne predstave “Sveti Sava”. [e{eq je predvodio harange koje su htele da zabrane umetni~ko delo, pretile lin~em glumcima. “Bilo je to u Klubu kwi`evnika. To ve~e kada se odr`avala predstava “Sveti Sava”, Vuk i ja smo bili na ve~eri, a [e{eq je sav usplahiren banuo da nam se pohvali {ta je uradio na predstavi i kako su rasterali glumce. Onda sam ja rekla: ’Pa, jel si ti, bre, normalan, kako glumce da rasteruje{’. I onda je po~ela sva|a, ja sam rekla da je primitivac, nekulturan i neobrazovan, da se prekidawem predstava ni{ta ne posti`e, da svako ima prava da pi{e {ta god `eli”. Vuk je tada po~eo da krstari Srbijom, okupqaju}i i na najmawim mitinzima po selima vi{e hiqada qudi. U gradovima, su ga slu{ale desetine hiqada “slu~ajnih prolaznika i obnevidelih alkoholi~ara”. Ipak, najpotresniji doga|aj sa tog, ~inilo se tada, “pobedonosnog mar{a” kroz Srbiju, zbio se u Kosovom Poqu gde su Vuku Bogdan Kecman, wegov “Bo`ur” i funkcioneri novope~enog hibrida SK, koji je nazvan SPS, priredili takav do~ek kamenicama i pi{toqima, takvu “~ast” ne bi, verovatno, do`iveo ni Ibrahim Rugova. Stajali su i trpeli kamenice i Vuk i wegovi telohraniteqi neko vreme na tom podijumu, pred do ludila razgnevqenim “slobodarskim narodom Kosova”, dok je Bogdan Kecman, ma{aju}i se revolvera vikao: “Pustite me da ga ubijem!” No, Vuk uskoro pred prepunim Sava centrom, na svetskom Saboru dr`i svoju besedu koja svakih pet minuta nagoni qude da ustaju i da mu burno odobravaju. Tada je Dra{kovi}, tog 28. oktobra 1990. rekao: “Obnovu ratne slave mi Srbi ne prizivamo. Mi `elimo da i Srpkiwe i Hrvatice i [iptarke i muslimanke u Novom Pazaru i pravoslavke u Kninu, ra510
|aju za {kole i svadbe, a ne za grobove. Te{ko i ~oveku i narodu, ako ih na bilo {ta, zbog bilo ~ega mr`wa pokre}e. Srbi mrzeti ne umeju i to je, usu|ujem se re}i, vrhovna vrlina na{e nacije. Svetosavqa izvire pravo iz usta, iz one posledwe re~enice koju raspeti Hristos izgovara na Golgoti: “O~e oprosti im, jer ne znaju {ta rade”. Upravo dana{wi doga|aji pokazuju da Dra{kovi} tada u pravu, barem {to se wega i “svetosavskog naroda” ti~e – nije bio. “Poskidati kape i }utati” I do|o{e izbori, Vuka je po mnogima “ubila” televizijska promocija, jer ve}ina naroda ovde nije imala razumevawa za wegove pesni~ke asocijacije, zamr{enu igru re~i, ali i on se upustio da polemi{e sa `enama poput Mile [tule. Bilo kako bilo, Vuka sam posle izbora videla na Svetosavskom balu u Novom Sadu, 28. januara. Bio je elegantan, kao i uvek, sa belom kao sneg ruba{kom, u pratwi supruge Danice, bili su raspolo`eni, plesali su onako gor{ta~ki uspravni, Vuk je meraklijski merkao Juliju Bisak koja je za wegove o~i i u{i otpevala pola na ma|arskom, pola na srpskom splet vojvo|anskih starogradskih pesama... Tada sam ga pitala da li je istina da je zapao u {ok kada je saznao za rezultate izbora, rekao mi je: “Garantujem Vam da su ovi izbori name{teni i da }e naredni slobodni biti uskoro”. Slobodnih izbora nije bilo jo{ dve godina, ali se desio 9. mart. Nekontrolisana snaga naroda manifestovala se ulicama Beograda, suzavac je {tipao o~i i srce, Vuk je videv{i da oklopna kola punom brzinom ule}u u narod, zaboravio svoje, hri{}ansko Jevna|eqe i reagovao qudski, videv{i kako qudi stradaju: “Juri{!”. Zbog toga }e se na}i po prvi put u zatvoru, a zahvaquju}i, pre svega, velikoj energiji i upornosti wegove supruge Danice, izlazi iz wega potpuno “neo{te}en”. Nije tamo dobio batina, ako se ne ra~una fizi~ko odgurivawe glumca i kasnijeg vlasnika luksuznog apartmana Branislava Le~i}a, koji ga je sa obe {ake gurao kada je Vuk sa govornice hteo da se, po izlasku iz zatvora, obrati studentima. Poznati su i rezultati \in|i}eve & Le~i}eve pli{ane revolucije, ali Vuke je to wihovo nadmudrivawe i igrawe “mice” sa vla{}u ko{talo nezampa}eno lo{eg rejtinga po nekim istra`ivawima javnog mwewa. Pokazivao je uo~i rata, tada{wem predsedniku Predsedni{tva umiru}e SFRJ, Stjepanu Mesi}u, mapu razgrani~ewa u zemqi, koja nije ni{ta drugo do li pqunuta verzija sada{weg VensOvenovog plana, sa kojim su se predsednici Milo{evi} i Tu|man u potpunosti slo`ili. Me|utim, uprkos lo{im anketnim rezultatima, Vuk je posedovao onu crtu da se izdigne iz ni{tavila, pojavquju}i se ja~i nego ikad. To je pokazao organizuju}i do~ek prestolonaslednika Aleksandra u jesen 1991. godine, kada je stotine hiqada na beogradskim trgovima vi{e klicalo wemu nego princu. Jedini je i, ne ra~unaju}i Gra|anski savez, stranku velike harbrosti, ali minornog broja ~lanstva, koji }e osuditi ratne zlo~ine s na{e strane u Vukovaru, objaviv{i nakon oslobo|ewa tog mesta tekst u “Borbi” naslova: “Poskidati kape i }utati”. U wemu, izme|u ostalog, stoji: “Prokleti bili, {ta ste nam u~inili”, kunu pre`iveli i Srbi i Hrvati iz Vukovara... Praviti razliku izme|u nesre}e Srba i Hrvata ne samo da je, u ovom besmislenom i sramnom ratu, te{ko, nego i veoma ne~asno. Skoro polovina Vukovar~ana je iz me{ovitih srpskohrvatskih brakova. Blizu 7 miliona qudi u biv{oj Jugoslaviji su etni~ki me|usobno izme{ani. Svi u ovoj dr`avi, koje vi{e nema, a Srbi i Hrvati naro~ito, pre`ivqavamo najve}e da511
ne sramote i pada. Potomstvo }e pquvati na one koji su divni i pitomi i nevini Vukovar uprqali crnim legijama, pa ga razru{enog i jo{ okrvavqenog proglasili hrvatskim Staqingradom. Potomstvo }e se stideti i ovog igrawa, ovog bekrijawa u gradu grobu, u gradu kosturu. Treba poskidati kape i barem }utati, a ne slaviti pobedu”. “Zapalio bi se Beograd, digle bi se pristalice...” I naredna godina, u opoziciji obele`ena je Vukom Dra{kovi}em godina Deposa. Vuk se nesebi~no pridru`uje sa svojim pristalicama, obezbe|uju}i istaknutim li~nostima, akademicima promocije, pune dvorane. Na Vidovdanskom saboru, negde tre}i-~etvrti dan, razgovarala sam sa Vukom, rekao mi je odgovaraju}i na novinarsko pitawe ho}e li do kraja ostati sa qudima koji pod {atorima sede u Pionirskom parku: “Nekoliko puta sam sa tribine pozivao Beogra|ane da skrate patwu ovih qudi, da ih zamene, da ih prime u svoje domove. Nadam se da }e demokratski Beograd u danima koji dolaze pokazati svoje pravo lice i sliti se na ulice. Ulica je dovela ovaj re`im, samo ona mo`e da ga odnese. Mi vremena za ~ekawe vi{e nemamo. Previ{e je ovde skupqeno tuge i jada”. Beograd je neizla`ewem na ulice, ~ini mi se, pokazao svoje pravo lice, saborovawe je zavr{eno nakon 8 dana, pripremali su se Okrugli stolovi za prevremene izbore, koji su opet doneli pobedu onima koje je Vuk zvao “fa{isti~kim hijenama”. Nakon izbora, u samo predve~erje Bo`i}a, intervjuisala sam Vuka u wegovoj kancelariji u Andre Nikoli}a. Se}am se, pu{io je kratki “marlboro”, bio je odeven u dendijevski karirani sako, delovao neuobi~ajeno smireno i samouvereno. Na zidu su visile slike Wego{a i Kara|or|a, a na stolu je le`alo pismo predsednika SAD, Bila Klintona, sa pozivom Vuku da provede u februaru doru~ak sa wim. Kada sam mu napomenula da u dva navrata nije iskoristio snagu naroda, dok je Milo{evi} ve} le`ao na ple}ima, nagnuv{i se preko stola, izgledao je qut, odgovorio mi je: “Eh, da! Vi to pitate jednog ~oveka koji iz sveg srca zagovara tezu da se ne treba tu}i ni sa muslimanima i Hrvatima, da postoje neka druga re{ewa. Zar od mene o~ekivati da povedem Srbe na Srbe? Ali ja ne propovedam da budemo stoka i da kle~imo dok nas udaraju. Borim se koliko god mogu da qude prosvetlim da do toga nikad ne do|e... Za Milo{evi}a je opasnost neko ko ima stranku, ko ima organizaciju, ko ima omladinu, opasnost je neko koga bi mogla ubiti cigla na ulici, slu~ajno. A ako bi se pokazalo da je ta cigla pala planski, montirano sa krova, zapalio bi se Beograd, digle bi se pristalice...”. Nakon izbora, opozicija se na{la u defanzivi. Ko{tunica je na krilima SPO pribavqao sebi sve ve}i broj pristalica, Matija Be}kovi} je na Saboru uputio dosta te{kih re~i na ra~un delovawa SPO (prvenstveno), ali i ostale opozicije, da bi koji dan kasnije izjavio da je od Deposa “ostao opu{ak”. Mi}unovi} je nastavqao uporan “hod kroz institucije”. I onda, Vuk u NINu najavquje “Mu{ki potez”, na {ta mu replicira Mira Markovi}, za kojom se Dra{kovi} ne bi na ulici osvrnuo, jer je poznato da je voleo i da su ga volele lepe `ene, da on nije ~ovek za to. Vuk je u tom na{iroko citiranom intervjuu, koji je predstavqao svojevrsnu najavu za ovogodi{wi Vidovdanski sabor kazao, prori~u}i sopstvenu sudbinu: “Predvi|am da }e po~etkom juna tenzija biti najve}a, da }e tada ve}ina sveta u Srbiji shvatiti da je propast tu i da kreatoru propasti moramo pru`iti odsudan otpor. Smatram da tada treba pasti odlu512
ka: mi ili oni!”. Doga|aji koji su se nizali, po~ev od 1. juna do Vukovog pisma – oporuke, poznati su. Sudbina Budvanske fotografije Kada sam se posledwi put videla sa Danicom Dra{kovi}, odnela sam Joj sliku Vicana Vicanovi}a, na kojoj ona i Vuk zagrqeni {etaju pla`ama Budve. Obradovala se poklonu, mada me je urednik posle pitao, htev{i da objavi tu fotku, gde je. Ja sam neve{to slegla ramenima, negiraju}i da sam sliku uop{te i videla. Jednostavno sam smatrala da je slika toliko lepa i da Dra{kovi}i zaslu`uju da je imaju. ^ula sam se sa Danicom dva-tri dana pre hap{ewa. Htela sam da uradim wih dvoje porodi~no, da ~itaocima poka`em tu dve decenije dugu zajednicu, dve jake gor{ta~ke i borbene prirode. Dana je pristala, a Vuk se ne}kao. U takvim situacijama kada je odbijao razgovor, Dana mi gaje obi~no davala na telefon sa re~ima: “Obrlati ga ti”. I uspevalo je, ranije. Jednom dok sam radila intervju sa Danom, Vuk je tri-~etiri puta zivkao upozoravaju}i je “da ne lupa”. Kroz smeh bi mu odgovarala, da je weno {ta }e pri~ati. I uop{te, mada je u javnosti, posve druga~ije mi{qewe, i Vuk i Dana, ~ini mi se bili su potpuno autohtoni u svojim politi~kim stavovima. Danica je, mada se u ni~em nije slagala sa Mirom Markovi}, {to je pokazala i u pismu “Dugi”, reaguju}i na tekst M. B. Mojsilovi}, ipak, kako mi je jednom rekla sve nade polagala u Milo{evi}evu suprugu, da }e upravo ona ma}i [e{eqa: “Mira se na neki na~in razlikuje od sirovog fa{izma koji propoveda wen suprug. Ja se iskreno nadam da ona ne voli [e{eqa, da ga prezire i da }e sve u~initi da ga odbije od svog mu`a”. Me|utim, kako }e se kasnije pokazati, upravo je dr Markovi} ta koja je govorila svojim partijskim drugovima, uo~i hap{ewa porodice Dra{kovi}: “Ne dirajte [e{eqa, on je na{, sada treba napadati Vuka.” Dan posle hap{ewa i prebijawa Danice i Vuka Dra{kovi}a, razgovarala sam sa Danicinom sestrom Brankom Plamenac, novinarem “Borbe” iz Budve, koja i likom i pona{awem podse}a na “srpsku Marijanu” i koja je tada rekla: “Stra{no je to {to su im te zveri u~inile. Ja se ne bojim za Danu koliko za Vuka, ona je jaka i hrabra `ena. Mislim da }e Vuk biti stra{no razo~aran {to su qudi Srbi, wega tukli, desetorica na jednog. Ubili su Boga u wemu. Danica vi{e pati {to su Vuka tako unakazili, nego zbog svog poni`ewa. Jer oni su ga poni`avali, trude}i se da ga slome kao ~oveka, ali ne}e im uspeti. Vuk }e iz ovoga iza}i ja~i nego ikad”. Vuk Dra{kovi} mi je jednom rekao da voli Beograd jako: “On ne samo da ima duh metropole, nego kroz wega provejava ona pravoslavna, svetosavska du{a o kojoj je pisao Dostojevski” (Vuk je u zatvoru tra`io Dostojevskog i Bibliju). “Pravoslavni” i “svetosavski” Beograd danas }uti posmatraju}i umirawe na rate jedne porodice.” Vladan Dini}, u “Ve~erwim novostima” od 13. jula 1993. godine, ustupa prostor pukovniku Qubodragu Stojadinovi}u, na~elniku slu`be informisawa general{taba Vojske Jugoslavije i wegove uvrede na ra~un dr Vojislava [e{eqa objavquje pod naslovom “Dobar za predvojni~ku obuku”. Podnaslov je glasio: “– Ako je uslov da se buyet usvoji moj odlazak s funkcije, oti}i }u, ali se bojim za sudbinu Vojske Jugoslavije ako se pravi po meri vojvode • Penzionisani general Qubomir Domazetovi} “ekspozitura” [e{eqa u General{tabu • [e{eq o vojsci toliko malo zna, da ~ak ne zna ni kako se qudi – smewu513
ju • Svojim izjavama dr [e{eq nanosi mnogo zla SR Jugoslaviji, Srbima van Jugoslavije i doprinosi da sve vi{e budemo u – getu!” “Mene vojvoda [e{eq ne mo`e da optu`i ni za neku mu}ku u biznisu, ni da sam “muvao” sa stanom, jer nemam re{eno stambeno pitawe, ali je prona{ao razlog da “nare|uje” moje smewivawe – jer naru{avam borbenu gotovost Vojske Jugoslavije, {to mo`da atraktivno izgleda kao izjava za novine, ali nema mnogo veze sa zdravom pame}u, ka`e za “Novosti” pukovnik Qubodrag Stojadinovi}, na~elnik Slu`be za informisawe General{taba Vojske Jugoslavije, odgovaraju}i vo|i radikala na izjavu u na{em listu. • [ta ste se toliko zamerili lideru Radikalne stranke, da sve ~e{}e tra`i va{u smenu. Bilo u intervjuima ili na konferencijama za {tampu? – Dr [e{eqa li~no ne znam, {to, ina~e, ne smatram nekim svojim ve}im minusem. O tome {to je moje smewivawe u paketu sa drugima, ne `elim da komentari{em, jer govorim samo o sebi. Mislim da je pravi razlog, {to je Slu`ba informisawa General{taba VJ reagovala na wegovu nesuvislu izjavu da }e Srbija i Crna Gora organizovati teroristi~ke napade na ve}e gradove u okolnim dr`avama, ~ime je doveo sve gra|ane SRJ, a naro~ito Srbe rasute po svetu, u izuzetno te`ak polo`aj. Vojvoda je tako|e, tvrdio da }e raketirati ve}e gradove!? Takva izjava, kad strana~ki vo|a preti raketnim napadom, morala je da izazove reakciju. Dugo je [e{eq posle tog odgovora Slu`be }utao, vaqda je smi{qao kako da mi napakosti i onda, “capcarap”, optu`uje me ni mawe ni vi{e nego da naru{avam borbenu gotovost Vojske Jugoslavije, ka`e pukovnik Stojadinovi}. – Optu`io me je, naravno la`no i bez dokaza, da sam ja autor saop{tewa oko afere “Kentaur”. Sipa krupne re~i, stalno nekome preti, ali vi{e puta sam rekao – ja ga se ne bojim. Privatna generalska radwa • O~ito je, me|utim, da Srpska radikalna stranka i dr [e{eq, pa`qivo prate {ta se doga|a u Vojsci Jugoslavije i da su dosta (dobro?) informisani? – Mislim da se informi{u iz kancelarije penzionisanog generala Qubomira Domazetovi}a. Ovom prilikom moram da iznesem svoj sud i mi{qewe da je general Domazetovi}, vaqda, jedini penzionisani general koji ima privatnu generalsku radwu u General{tabu! ^ovek je odavno penzionisan, a zadr`ao je prostoriju, kurira, {ofera i qude koji su mu lojalni. Naravno to ne bi moglo da pro|e da neko to ne toleri{e, ali nije moje da utvr|ujem – ko stoji iza Domazetovi}a, ali pitajte [e{eqa, mo`da on – zna. Jer o~ito “on sve zna”: i o bankarstvu, i o vojsci, i o buyetu, i {kolstvu (naro~ito kad je mahao pi{toqem prosvetnim radnicima): ^ovek koji se “sto put” javi da ne{to va`no ka`e ili replicira, a zapravo nije ni va`no o ~emu se pri~a, govori dosta oporo Qubodrag Stojadinovi}. – O~ito je da [e{eq poku{ava da u Vojsci Jugoslavije nametne strana~ku obojenost, a VJ mora da bude vanstrana~ka, ali... • Vi ste, nedavno, Tanjugu dali izjavu koja je direktni povod za odgovor dr [e{eqa? – Izme|u ostalog sam rekao: “Sigurno snosim deo krivice {to [e{eqa nisam shvatio ozbiqno ni onda kada je pretio bombardovawem civila u Italiji, u~vrstiv{i na taj na~in geto za sve Srbe u Jugoslaviji, a sve van we stavio pod strogu policijsku prismotru. Uzimam svoj deo odgovornosti za ~iwenicu da [e{eq danas sve otvorenije i uspe{nije ostvaruje ulogu kqu~nog an514
tisrpskog inkvizitora”. Me|utim, iznena|en sam da list kao {to je “Novosti” ne prenese moju izjavu svojim ~itaocima, a sutradan da izjavu dr [e{eqa povodom moje izjave, tako da ~itaoci ~itaju {ta ka`e [e{eq, a nisu pro~itali {ta sam to rekao. Mislim da se tu radi o slu~ajnoj, a ne zlonamernoj gre{ki. Ne razume se u vojsku • Da li je ta va{a izjava povod da dr [e{eq tra`i va{e smewivawe sa mesta na~elnika Slu`be za informisawe General{taba VJ? – Ma, ~ove~e, pa [e{eq ne zna ni kako se smewuje u vojsci, ali to uporno tra`i i predstavqa se da on, kao doktor vojnih doktrina dobro zna {ta to pri~a. Istovremeno, mogao bih i ja da pitam: Kako je mogu}e da vojvoda \uji} wemu oduzme zvawe ~etni~kog vojvode, a onda [e{eq uzme i proizvede nove, vaqda 18 vojvoda? Ali ja se u te wihove ~inove ne razumem i u protokol ne me{am, pa bi i [e{eq mogao da se ne petqa u stvari koje ne zna. Wegovo znawe je dovoqno za predvojni~ku obuku, ali ne i za vo|ewe kadrovske politike u vojsci. • U Skup{tini se vodi velika rasprava o (ne)usvajawu buyeta. Da li je uslov da prozvani oficiri odu sa funkcije, pa da buyet bude usvojen? – Kad bi sudbina buyeta zavisila od moje malenkosti i mog smewivawa, sam bih oti{ao. Tako|e, duboko sam uveren da sudbina Vojske Jugoslavije ne zavisi od }udi dr [e{eqa. Ali, ako je to – tako, onda nam tek slede mra~ni dani. Ina~e, i ako odem sa svog radnog mesta, ne mo`e me [e{eq proterati iz javnosti i javnog informisawa. Za tu oblast sam stru~an, bar za oktavu vi{e od vojvode, iako on – “sve zna”. A, zapravo... dodaje na kraju razgovora za “Novosti” pukovnik Qubodrag Stojadinovi}, na~elnik Slu`be za informisawe General{taba Vojske Jugoslavije.” “Plavci protiv SMB” naslov je ~lanka Radovana Pavlovi}a objavqenog u “NIN”-u u od 16. jula 1993. godine. U stvari, nadnaslov je obja{wavao o ~emu se radi: “Vojska i radikali”. I ovde se autor debelo ogre{io o profesionalnost, ciqaju}i samo da nanese politi~ku {tetu dr [e{equ, nije birao sredstva, a pogotovo dokaze za svoje tvrdwe. Wegove tvrdwe kretale su se od najsitnijih, da policijski helikopteri prevoze dobrovoqce po [e{eqevom nalogu, pa sve do mega-l la`i po kojoj srpski radikali sve rade samo da bi pokorili vojsku. Podnaslov je ciqao u tom pravcu: “[ta je u pozadini [e{eqeve pretwe vetom na buyet Vojske”. “Kad je jo{ pre tri godine, ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq organizovao pohod na Ku}u cve}a, ozbiqno nameravaju}i da tamo pobode glogov kolac, gardisti su bili odlu~ni da po cenu krvi odbrane pokojnog mar{ala. Na krov Muzeja “25. maj” i okolne zgrade bili su postavqeni snajperisti. Naredba je glasila: ukoliko [e{eq mrdne korak od dozvoqene linije za miting – pucati. Okolnosti su se kasnije znatno izmenile. [e{eq je postao vi{e nego miqenik uniformi. Gotovo da nije bilo ozbiqnijeg rati{ta gde se na prvoj liniji nije pojavio vojvoda sa upadqivo neskladnim brojem {lema na glavi. Posebnu bliskost [e{eq neguje sa plavim bluzama, pa neretko na raspolagawe dobija helikoptere za prebacivawe svojih ratnika iz Batajnice na rati{ta i nazad. ^vrst zagrqaj radikala i qudi iz vojnog vrha dugo niko nije ni pomi{qao da dovede u pitawe. Jedino bi povremeno armijski kolumnist i portparol VJ 515
pukovnik Qubodrag Stojadinovi} uputio pokoju `aoku na [e{eqev ra~un, nazivaju}i ga “}osavim vojvodom”. Nije slutio da }e [e{eq ne{to kasnije, zbog pukovnikovih prejakih re~i, i wegovo ime pridodati ve} poduga~kom spisku oficira koji moraju da odu. I to ultimativno. Ne}e biti para za vojsku ako iz we ne odu pukovnik Stojadinovi}, pukovnik Aleksandar Dimitrijevi}, na~elnik Uprave bezbednosti General{taba, general Vladimir Stojanovi}, komandant Prve armije, i general potpukovnik dr Radovan Radinovi}, na~elnik Uprave za strategijske studije i politiku odbrane. Ne~ista krv Za{to je vo|a radikala, nakon {to je uspeo da kompromituje prvog oficira jugoslovenske vojske, na ni{an uzeo pomenute stare{ine, zapretiv{i stavqawem “veta” u Skup{tini SRJ na buyetsko finansirawe armije? Procewuje se da slawem u mirovinu dvojice generala, Nedeqka Bo{kovi}a i Qubomira Domazetovi}a, po~iwe era o{tre konfrontacije vojske, boqe re}i dela wenog vrha, i srpskih radikala. Od prvog ~oveka obave{tajno-bezbednosnog sektora vojske (general Bo{kovi}) [e{eq je crpao zna~ajne vojne informacije koje je kasnije koristio za napade na jednog (Milana) a potom i drugog Pani}a (@ivotu). Svi koji su na bilo koji na~in poku{ali ili nameravali da za{tite na~elnika General{taba i pozdrave odluku o penzionisawu Bo{kovi}a i Domazetovi}a do{li su pod [e{eqev udar. General Stojanovi}, jer je poslovawe “Kentaura”, firme Gorana Pani}a, i{lo preko Prve armije, pukovnik Aleksandar Dimitrijevi}, jer je kao prvi vojni obave{tajac po prirodi posla morao da zna da su “general i wegov sin ogrezli u kriminalu”. Greh generala Radinovi}a jeste {to je blizak Pani}u i {to je ~ovek ne~iste srpske krvi. @ena mu je Hrvatica, {urak biv{i “~asnik JNA”, sada na strani hrvatske vojske. Na [e{eqevom spisku pukovnik Stojadinovi} se prvo na{ao kao tre}i, zatim kao peti i kona~no kao prvi. Razlog ovog “napredovawa” portparol vidi u sopstvenim izjavama pa je suludo da prvak radikala preti da }e bombardovati Rimqane: da je bezvezno ukinuti vojne domove i biblioteke kako bismo pre`iveli jer je ta ideja ravna Gebelsovom spaqivawu kwiga Pukovnik Stojadinovi} navodi da je o~ito da radikali imaju svoju ekspozituru u Vojsci koja im servira spisak nepodobnih oficira. Ciq je da se radikalno sroza standard pripadnika Vojske, wihove plate svedu na pet do dvadeset maraka. Tada }e u Vojsci ostati slepi poslu{nici nad kojima ne}e biti te{ko ostvariti kontrolu jedne partije, socijalisti~ke ili radikalne. Ultimatumom radikali nastoje da pokore vojsku. Ona ionako nema para; dovoqno je navesti da je prose~na generalska plata u junu bila ne{to vi{e od 70 miliona. U drugom uniformisanom taboru, obi~an }o{kar, odnosno policajac pozornik, zaradio je gotovo duplo vi{e. U situaciji kada je oru`ana sila stavqena u finansijsku mat poziciju nije ni ~udno {to se na ~elu vojske nalazi ~ovek sa staklenim nogama. Socijalistima i radikalima odgovara da se na jakom mestu nalazi slab ~ovek, bez mo}i da preuzme bilo {ta u wenu korist. Kao takav, general-pukovnik @ivota Pani} mora}e da ode, i to u najskorije vreme, i ne}e biti iznena|ewe ako ve} naredne sedmice Vrhovni savet odbrane obznani da je utvr|ena wegova moralna 516
odgovornost, ali ne i krivi~na, u slu~aju afere “Pani} i sin”. Vi{ak oficira Pobornici druge struje u vojsci, koji iza ofanzive radikala na vojni vrh vide zapravo uklawawe stare a dovo|ewe nove, prosrpske, radikalno orijentisane grupe oficira, tipuju na slede}i rasplet: grupa sivomaslinastih oficira koju predvodio general Pani} bi}e zamewena plavcima iz Zemuna, naj~e{}a je kalkulacija. “Ne bih ni ja glasao da se odobri buyet ovakvoj vojsci”, ka`e jedan pukovnik iz Komande RV i PVO, dodaju}i da su “plavci ogor~eni nesposobno{}u vojnog vrha i ~estim aferama”. Wegov kolega po boji uniforme, general, ~udi se odakle visokim oficirima tolike hiqade maraka za kupovinu stanova, kada je generalska plata jedva 50 maraka. On se pita i {ta }e vojsci toliki silni generali, tvrde}i da “oficirski kadar treba prepoloviti”. Sagovornici NIN-a ka`u da je jasno da sve partije `ele da ostvare uticaj u vojsci. Socijalisti tu ne treba mnogo da se mu~e, mogu “da udare ~vrgu vojnom vrhu kada im se prohte”, “radikali, posebno [e{eq, dostigli su zavidan nivo”, drugi i nemaju neku poziciju. Kao uzdanice radikala obi~no se navode general Andrija Bior~evi}, komandant Novosadskog korpusa, i vukovarski ratnik Veselin [qivan~anin. Za upu}ene je to sasvim dovoqno za {irewe radikalskog uticaja. Ali, izjave iz SPS-a da je nedopustivo usvajawe saveznog buyeta uslovqavati smenom kadrova u vojsci jasno govore da socijalisti ne}e dozvoliti radikalima da vode kadrovske igre u VJ. Mesto na kome }e se o smeni oficira odlu~ivati je Vrhovna komanda u kojoj socijalisti imaju dva glasa: Milo{evi}ev i Lili}ev. Zato se mo`e pretpostaviti i da }e novi prvi ~ovek VJ – ako to ne postane Bo`idar Stevanovi} ili Dragoqub Simonovi}, sada zamenik na~elnika G[ – mo`da postati general-potpukovnik Mom~ilo Peri{i}.” Nenad Stefanovi}, u “Dugi” od 17. jula 1993, obra|uje vi{e razli~itih tema spajaju}i ih u jednu op{tu sliku o Srbiji. Spektar tema kre}e se od zlehude sudbine Vuka Dra{kovi}a do ekonomske situacije. Kada je u pitawu dr Vojislav [e{eq, autorov stav je zbuwuju}i, s jedne strane tvrdi da obavqa prqave poslove za re`im, a sa druge da su u sam vrh stranke uba~eni {pijuni, {to je u suprotnosti sa prvobitnom tezom. Nadnaslov je glasio “Dve planirane varijante i{~ezavawa SPS”, a naslov “Useqeno novo Dediwe na Kipru”. U podnaslovu je nagla{eno autorovo vi|ewe mehanizama tada{we vlasti: “Srpski re`im je u sr`i svojih krtih kostiju shvatio da, {to je negativniji i {to vi{e i ta~nije potvr|uje negativnu sliku koja je stvorena o wemu, da mu je me|unarodna pozicija stabilnija. Upravo u tom eti~kom oksimoronu krije se na{a nesre}a, a SPS-o ova snaga. Ta snaga mo`e postati irelevantna, predvi|awa su CIA, jedino u slu~aju da dohodak u Srbiji padne ispod 9,23 dolara po glavi stanovnika mese~no. Glavni junaci ovog proro~anstva imaju, me|utim, druga~ije planove i prognoze.” “Sa stanovi{ta SPS-ove urowenosti u mutnu i brzu maticu organizovanog i jo{ uvek kontrolisanog haosa utamni~ewe Vuka Dra{kovi}a je bezna~ajna epizoda. Jedini negativni efekat ovog SPS-ovog poduhvata, poja~avawe satanizuju}e slike srpskog re`ima u svetskim medijima i stavovima vla517
da najrazvijenijih zemaqa, ne izlazi iz pre}utno dogovorenog modela kojim su dugoro~no uspostavqeni sinkreti~ki i tanani odnosi vladaju}e strukture Srbije i Zapada. Naprotiv. Represija, utamni~ewe i mu~ewe lidera opozicije kre}u se u okvirima psiholo{kog i etni~kog fotorobota Milo{evi}evog lika koji su stvorile zapadne demokratije. Prqavi, perverzni a ipak hladni i precizni pigmalionski prsti Zapada formirali su Milo{evi}ev hologram na dualisti~koj prenapregnutosti Sadama i strongmena. Posledica ovakvog mira`a o prvom ~oveku dr`ave prvenstveno je markirawe Beograda u istoj boji kao i Bagdada, {to zna~i da `ivimo u gradu koji se svakog trenutka, bez najave, mo`e neka`weno, bez uzbu|ivawa svetskog mwewa, raketirati, kad god dolar ili popularnost predsednika Amerike padnu. Srpski re`im je u sr`i svojih krtih kostiju shvatio da {to je negativniji, {to vi{e i ta~nije potvr|uje negativnu sliku o sebi da mu je me|unarodna pozicija stabilnija. I upravo u tom eti~kom oksimoronu krije se na{a nesre}a a SPS-ova snaga. Nije potreban jasniji dokaz o samorazumevaju}em dogovoru srpskog re`ima i Zapada od frapantne disproporcije buyeta policije i vojske. Od svih biv{ih jugoslovenskih republika jedino Makedonija ima sli~an debalans. S tim {to je to za Makedoniju i razumqivo, s obzirom da su oni zamislili demilitarizovanu dr`avu ~ije }e granice {tititi NATO pakt. Name}e se zakqu~ak da, za razliku od Gligorova, Milo{evi} to nije u~inio javno. Ili jo{ uvek nije u~inio javno. Mada, za one koji umeju da ~itaju simboli~ne poruke vest je ve} obnarodovana, jer, kada pukovnik ima ni`u platu od pozornika, a kapetan od medicinske sestre, to ni{ta drugo ne zna~i nego da je vojska postala suvi{na, odnosno da ta dr`ava ima ~vrste me|unarodne dogovore o miroqubivom i dobrovoqnom zauzimawu wenih granica. Voleo bih da je iz razloga suprotstavqawa toj politici pao ]osi}. Opasnost srpskom re`imu preti od eksplozije jada, o~aja, ogor~ewa i bede naroda, koji jo{ nije izmislio alhemijski proces pretvarawa obi~nih metala gladi, i poni`ewa koje s wom ide, u zlato nebeske Srbije na zemqi. Pretpostavqam da je stratezima SPS-a poznat najnoviji podatak sofijske centrale CIE o tome da }e u Srbiji narod iza}i na ulice kada dohodak padne ispod 9,23 dolara po glavi stanovnika. Blizu smo. Nadiru}a smutna senka ulice, prete}a, kao na De Kirikovim slikama, ve} se ukazala i odmah nestala 1. jula pred Skup{tinom. Ali, wen povratak je neminovnost. Sve ~e{}e se, zato, u naju`em prstenu Milo{evi}evih saradnika mogu ~uti ideje da deo izvr{ne vlasti treba prepustiti [e{equ, kako bi obavio prqave poslove: gu{ewe socijalnih nemira, prinudni otkup i ~istke u Armiji. Sa svoje strane Dr`avna bezbednost se pobrinula da dobro “izbu{i” Glavni odbor [e{eqeve stranke tako da }e u slu~aju bilo kakve wegove neposlu{nosti Glavni odbor SRS biti sazvan u zgradi MUP-a Srbije. (Uostalom, [e{eqeva stranka nije izuzetak. Na Glavnom udaru DB-a je i SPO. Za sada su eliminisana samo dvojica agenata Udbe u vrhu stranke, ali je pred SPO-om mnogo ozbiqniji posao, jer anestezija stranke po hap{ewu lidera nije slu~ajna. Sam je, istina, generalni sekretar Gaji} rekao: “Otkrili smo agente DB-a u na{im 518
redovima, ali jo{ uvek ne mo`emo da ih izbacimo, jer nemamo dokaze.” Iz krugova bliskih pijemontu srpske vlasti procurele su vesti da se razmatra jo{ jedan, ozbiqniji plan: kvazi-evakuacija sa politi~ke scene. Taj plan je prvenstveno pravqen kao strategija za neku od slede}ih zima nezadovoqstva, ali se po wemu mo`e postupiti kad god rukovodstvo proceni da ga je boqe aktivirati nego odleteti u helikopteru sa zgrade CK-a. Su{tina plana “Evakuacija” je potpuno derogirawe vidne vlasti na neku od bliskih partija sa demokratskim prefiksom u imenu. To je ili neka od postoje}ih partija sa kojom su u bliskim (policijsko-finansijskim) vezama, ili partija koju tek treba stvoriti. A tu partiju, demokratskog lika i retorike, stvorila bi Dr`avna bezbednost. Ovde ponovo moramo da otvorimo zagradu. Osnivawe stranaka je samo jedna od stavki u repertoaru Udbe. Sve ono {to je Bo`a Spasi} otkrio da je Udba ~inila u emigraciji i sa emigracijom ~inilo se i na unutra{wem planu, sa opozicijom. Dakle, repertoar je isti. Sofisticirana galanterija: pu{tawe la`nih vesti, pravqewe ~asopisa sa opozicionim zaglavqem, ubacivawe svojih agenata, vrbovawe ve} promovisanih opozicionara, ucewivawe – homoseksualnim slikama, finansijskim aferama, itd, kao i podmi}ivawem (treba samo proveriti ko je za ove ~etiri godine u opoziciji dobio na poklon stan i automobil i siguran sam da }e se wegovo ime na}i, kada se jednom otvore arhive, na spisku Udbinih agenata). U sofisticirani repertoar Udbe spada i osnivawe stranaka raznih profila, od fa{isti~kih do demokratskih, a vrhunac repertoara koji nikako nije sofisticiran, ~ini radikalno sredstvo – likvidacija politi~kih protivnika. Rezultat je kao {to vidimo isti: i srpska emigracija i srpska opozicija nalaze se u identi~nom haosu, bespomo}ni i na usluzi vladaju}em re`imu. Postupak komunisti~kog derogirawa vlasti na kvazi-demokratske partije detaqno se mo`e prou~iti u kwizi Anatolija Golicina “News lies for old” (London, 1983). U kwizi se opisuje fenomen |avola ~ija glavna osobina nije to {to je zao, ve} {to se ne javqa u o~ekivanom obliku. Odlazak na Kipar, rezervnu domovinu srpskog establi{menta, gde su {estocifreni dolarski ra~uni ve} otvoreni i gde je sagra|eno i ~eka na useqewe jedno celo novo Dediwe, suvi{e je jednostavna i o~ita varijanta da bi se razmatrala kao strategija. Stvar je mnogo suptilnija. Oni vole {to su od Srbije napravili bludnu rupu. Wima je ovde perverzno lepo i oni tra`e na~in kako da produ`e ovo slatko zadovoqstvo u mu~ewu. Strasti bra}e Karamazovih su strasti Gaje, Raje i Vlaje u pore|ewu sa |avolom perverznosti koji pokre}e SPS politiku. Do primene plana o evakuaciji sa politi~ke scene kao i prenosu dela izvr{ne vlasti na [e{eqa ne}e do}i tako brzo. Odlazak na Kipar je pogotovo daleko. SPS procewuje da im je glavni saveznik u odr`awu vlasti siva ekonomija koja }e beskona~no dr`ati na ivici prag socijalne izdr`qivosti. Me|utim, time se ne iscrpquje spisak saveznika. Dve dru{tvene grupe izvan establi{menta, mafija i izbeglice, tako|e su oslonac SPS-a. O mafiji je ve} dovoqno re~eno, ovde bih pomenuo samo milionsku populaciju izbeglica koja je sada ve} sitija od svojih doma}ina. Najboqi primer modela koji SPS koristi u radu sa izbegli~kom navalom na Srbiju je upotreba izbeglog (bez nu`de i prisile) mitropolita Jovana koji je ostavio srpski narod u Zagrebu (a ta519
mo je sada punija Saborna crkva nego u Beogradu). Mitropolit je dovukao i kamarilu svojih, tako|e bez nu`de, izbeglih popova iz zagreba~ko-qubqanske mitropolije koji su (sic!) raspore|eni po opozicionim parohijama u Srbiji, gde deluju na odvra}awu naroda od opozicije i u~vr{}ivawu “predsednikove `rtve za dugoro~ni ciq”. Delovawe ovakvih izbeglih sve{tenika samo se nadovezalo na rad i uticaj zaostalog Udbinog kadra u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Wihova izmewena lozinka je: “Bogu se molim, Slobu volim”. Taj Milo{evi}ev deo SPC-a dosta se glasno protivi dvojici opozicionih vladika, Atanasiju i Artemiju, propovedaju}i da je protivno crkvenim kanonima da vladike pru`aju podr{ku jednom samoubici. Vaqa zbog tih mnogobrojnih amortizuju}ih aduta koji }e javno i tajno, milom i silom, pomo}u {tapa i {argarepe, ubla`iti socijalnoopozicionu ulicu – rukovodstvo SPS-a deluje sasvim opu{teno. Kada ih vidite u wihovom omiqenom steci{tu, u restoranu u Neboj{inoj ulici, pomislili bi po izrazu zadovoqstva na wihovim licima da je Srbija zaista ostvarila predsednikovo obe}awe o deset hiqada dolara po glavi stanovnika. Najvi{e optimizma oko sebe {iri jedan visoki, boqe re}i {iroki, vladin funkcioner, ~iji se nadimak pogre{no vezuje za burek, koji za predjelo pojede specijalitet ku}e, ribu San Pjer, a kao glavno jelo jedno celo jare. “Ja ne vidim da je bilo ko gladan u Srbiji”. Crnogorska `etva u Srbiji Udba, [e{eq, mafija, izbeglice, ~ine se SPS-ovom vrhu sasvim postojanim sto`erima za unutra{we stabilizovawe vlasti, tako da je svaka dugoro~nija i ozbiqnija politika po wima suvi{na. Najboqi primer za ovu tvrdwu je olaki poku{aj stvarawa dr`avne partije, neke vrste Stojadinovi}eve Jereze. U ciqu pridobijawa crnogorskog DPS-a uru~en im je jedan plavi kamion pun top~iderskog papira koga su Crnogorci odmah izneli na ulice srpskih gradova da bi u toku dva dana izvukli iz yepova srpskih gra|ana dvesta pedeset miliona maraka. Me|utim, ni to nije bilo dovoqno da se ujediwewe izvr{i, jer je Bulatovi} ispostavio nov ra~un srpskom re`imu, ~ija je represivna politika prema Vuku Dra{kovi}u osnovni krivac {to je Butros Gali zabranio humanitarni izvoz crnogorskog aluminijuma. I tako, od stvarawa Socijalisti~ke partije Jugoslavije ne bi ni{ta. A taj razvod po veridbi, ni u SPS-u ne upisuju kao svoj proma{aj. Dvesta pedeset miliona maraka iz primarne emisije nije suma koja bi ih preterano uzbudila. Jer, sve wihove politi~ke inicijative su zapravo ma{ine za pravqewe magle, stvarawe utiska da se ne{to radi na iznala`ewu puta iz krize. Oni za toliko znaju da crnogorski separatizam ne mo`e da se umiri sa ~etvrt miliona maraka. Wega bi te{ko i Bundes banka podmirila. U velikoj meri je ta~na tvrdwa da sankcije u~vr{}uju (na ve} re~eni negativni na~in) me|unarodni polo`aj srpskog re`ima, kao i da dr`avni {verc, posledica sankcija, ubrzava boga}ewe establi{menta i wegovih pipaka, ali i ta povoqna situacija krije podvodne hridi na kojima mo`e da se nepovratno nasu~e SPS-ova la|a. Naizgled su svi potencijalni neprijateqi umireni, marginalizovani, prebijenih kolena. Ne vidi se nijedan dovoqno sna`an centar otpora. Varqiva je nada, probu|ena o{trim intervencijama svetskih li520
dera u slu~aju Dra{kovi}, da }e ova podr{ka zna~iti i dugoro~niju, ~vr{}u, konkretniju pomo} srpskoj opoziciji. Me|utim, bar za sada od toga nema ni{ta. Svet ne `eli demokratsku vlast u Srbiji. Sa ovom postoje}om, kompromitovanom, lak{e se manipuli{e. Ne treba zaboraviti, kada se skinu svi humanitarni nanosi, da je prva intervencija u slu~aju Dra{kovi}, prva ozbiqna, bio poku{aj da se on izvede iz zemqe, {to zna~i da ga u wu vi{e nikada ovaj re`im ne bi pustio, odnosno to je bio poku{aj da Srbija ostane bez vo|e opozicije. Verova}u u pomo} Zapada srpskoj opoziciji tek kada ta pomo} bude opipqiva. A bez te pomo}i minimalna je mogu}nost smene postoje}eg re`ima, minimalna ali ipak postoji. I vrh SPS-a dobro zna za tu mogu}nost. Podseti}u da je pro{le godine na~elnik KOS-a, generalVasiqevi} bio ekspresno smewen i uhap{en posle sastanka sa Vukom Dra{kovi}em. Tako|e, ovako `estoka represija policije nad demonstrantima pred Skup{tinom, i potom Dra{kovi}em, mo`e se objasniti jednim ozbiqnim strahom u SPS-u, strahom od sadejstva opozicije i vojske. Oni su pomislili da su demonstracije pred Skup{tinom uvod u ]osi}ev pu~. Oni znaju da je Rumunsku televiziju, i pored toga {to ju je branio Sekuritate, zauzelo svega osamnaest vojnika. U na{im uslovima dovoqno je da jedan opoziciono nastrojeni poru~nik pokrene svoj vod sa Bawice i sa tri oklopna vozila zauzme studije u Aberdarevoj, prekine program, i kao {to smo gledali u Ruminiji, saop{ti: “Predsednik je pobegao iz zemqe. Vlast preuzima demokratski komitet. Pozivamo gra|ane da iza|u na ulice i podr`e demokratiju. @ivela demokratska Srbija”. Posle toga je sve gotovo. Dr`avni sistem se raspada kao kula od karata, ba{ zato {to je toliko brojan. Jer, i Sekuritatea je bila boqe pla}ena i brojnija od rumunske vojske. I jo{ ne{to ne treba zaboraviti, da je oficir koji je vodio pu~ rumunske vojske danas najbogatiji gra|anin Rumunije. U tome je kontra poenta cele pri~e.” Filip [varm u redovnoj rubrici “Vremena” koja se zvala “Vojska Jugoslavije” objavquje 19. jula 1993. tekst pod naslovom “Pani} pojeo jagwe” u kojem direktno staje u odbranu genela @ivote Pani}a u aferi koju je obelodanio dr Vojislav [e{eq. Predsednik Srpske radikalne stranke je za [varma daleko negativnija li~nost od ~oveka kojem su dokazane sve mahinacije jer opciji kojoj je pripadao [varm nikako nije odgovaralo da na ~elu vojske imamo zaista sposobne oficire. Podnaslov je bio slede}i: “[to se sankcija ti~e, Srbi mogu `iveti s komadom hleba i jagwetom na ra`wu, kako situacija zahteva”, izjavno je general @ivota Pani} krajem aprila u intervjuu wema~kom “[piglu”. Dva mjeseca kasnije, najvi{i oficiri srpsko-c crnogorske vojske priznali su kako vi{e nemaju para ni za hranu”. “Kada je prije ne{to vi{e od godinu dana progla{ena SRJ, a JNA preimenovana u VJ, nastala je paradoksalna situacija: dok je s jedne strane nagla{avan kontinuitet novoproklamirane dr`ave sa SFRJ, s druge je pak poricana bilo kakva veza izme|u wenih oru`anih snaga s biv{om armijom “svih naroda i narodnosti”. Va`no je bilo pokazati kako vojska skra}ene Jugoslavije nije ona koja je deklarativno krenula u rat da sprije~i cijepawe dr`ave “od Vardara pa do Triglava”, ve} nova oru`ana sila ~ija je jedina briga za{tita svih Srba ovog svijeta i, po mogu}nosti, garant wihovog ujediwewa. Tako 521
je otvoren proces nazvan transformacija Vojske Jugoslavije. Prvi korak transformatora bio je etni~ka i ideolo{ka ~istka oficirskog kora. Po~elo je u februaru, a vrhunac je dosegnut u maju 1992. kada je penzionirano vi{e od sedamdeset generala i neutvr|en broj ni`ih ~inova. Osnovni kriterijum je bio, pored uklawawa potro{enih li~nosti poput Blagoja Ayi}a i sli~nih, rastjerivawe svih, naro~ito nesrba, koji bi, prije ili kasnije mogli upitati za{to su i u ime koga ratovali. Potom su usqedile afere poput “Opere”, slu~ajevi generala Aleksandra Vasiqevi}a i Vladimira Trifunovi}a, s osnovnim ciqem da se u hajci na “izdajnike i usta{ke {pijune” prona|u `rtveni jarci za sve poraze i proma{aje biv{e JNA, te tako poka`e odlu~nost nove vojne vrhu{ke da stvari dovede na svoje mjesto. Afere tipa “Cvje}are” dodatno su ukazivale na to kakav je moralni profil doju~era{wih komandanata – drugova i komunista – s naglaskom da novi ni u kom slu~aju nisu takvi. Kona~no, kad je i to bilo potro{eno, nastao je obra~un i me|u samim transformatorima smjewivawe i penzionirawe doju~era{wih glavnih hajka~a generala Bo{kovi}a i Domazetovi}a, afera “Kentaur” itd. Mlitavo: Sada, kako stvari stoje, jasno je da glavni protagonisti pomenute transformacije VJ nisu imali ni ideja, ni voqe, ni snage da stvarno preobraze dotada{wu ideolo{ku vojsku iz koje su i sami ponikli. Jedino u ~emu su uspjeli bilo je uni{tewe onog {to je u biv{oj armiji donekle funkcioniralo poput Uprave bezbjednosti. Te{ko je povjerovati da tih konzekvenci na taj na~in obavqane transformacije nije bio svjestan politi~ki vrh Srbije od samog po~etka. Naime, nakon {to je ispunila ulogu koju joj je dodijelio srbijanski predsjednik u Hrvatskoj i BiH, biv{a JNA je u wegovoj nomenklaturi vlasti naprosto postala suvi{na. Osnovni prioritet ovda{weg re`ima jeste o~uvawe gole vlasti, a vojska za takvo {to jednostavno tehni~ki nije podesna. Zato je odlu~eno da se prepusti sebi samoj, to jest da po~ne da se transformi{e bez zakona koji bi jasno regulirali problematiku i bez jasno utvr|enih na~ina financirawa, {to }e re}i, neka svatko radi {to mu padne na pamet. ^itavu stvar dodatno obja{wava ~iwenica da su glavni vojni transformatori postali oni generali {to su preko no}i od velikih komunista postali veliki nacionalisti; naprosto qudi ~ije su karijere gra|ene na poimawu vitalnih nacionalnih interesa iskqu~ivo po diktatu dnevne politike. [e{eqev kazan: Prepu{tena sama sebi, VJ je u uvjetima potpunog sloma privrede bukvalno spala na prosja~ki {tap. Poslije povla~ewa iz osamostaqenih republika biv{e Jugoslavije nastao je ogroman mawak stanova, trenutno postoji 25.231 nerije{ena molba za stan, a preko sedamnaest i pol hiqada vojnih lica nema nikakvog smje{taja. Vojnici smatraju kako bi im bilo potrebno deset hiqada stanova da bi se rije{io problem, a {to su i tra`ili od savezne dr`ave. No, Zakon o financirawu programa materijalnog obezbje|ewa transformacije VJ do 1995. (donesen potkraj 1992) predvi|a samo dvije hiqade stambenih jedinica za ~iju izgradwu ionako nema para. Pored toga, pla}e zaposlenih u VJ jo{ se obra~unavaju po starom zakonu, {to zna~i po prosje~nim zaradama u privredi ostvarenim u minulom mjesecu. Isplate u principu kasne, a hiperinflacija ih totalno obezvre|uje. Osnovna pla}a na~elnika General{taba (po ~inu i polo`aju, bez minulog rada i armijskog dodatka) iznosila je u junu 74 180 600 522
dinara, a vodnika 26 730 500 dinara. Isto tako, priznaje se da se tehnika nalazi u poprili~nom rasulu, da se obuka jedva odvija, da razni dobavqa~i osnovnih sredstava za rad i dobavqa~i hrane obustavqaju isporuke po{to im vojska duguje preko 40 hiqada milijardi dinara... Rje~ju – kolaps. Pri~ati, dakle, o depolitizaciji, profesionalizaciji i osuvremewavawu Vojske Jugoslavije u ovakvim uvjetima odista nije ozbiqno. Puno je boqe baviti se demagogijom i kro}ewem onog {to jo{ predstavqa vojsku, a u ovome je pravi majstor dr Vojislav [e{eq – {to u svoju korist, {to u korist predsjednika Srbije. Naime, VJ je bila prinu|ena da slijedi sve dnevnopoliti~ke krivine srpske vlasti, {to nimalo nije bilo lako. Morala je biti i ratoborna i miroqubiva, sve zavisno od trenutka, a poznato je da u takvim okolnostima, nije nimalo lako biti na odgovornim generalskim polo`ajima. Dr [e{eq, kao glavni dr`avni inkvizitor za izdajnike u uvjetima kada je “patriotizam” bio kqu~na i jedina mjera sposobnosti starje{ina, vedrio je i obla~io u VJ. Tako je, npr. pro{le godine, meritorno odlu~io da posjeta biv{eg premijera Milana Pani}a sa stranim novinarima jednoj sasvim obi~noj bazi na Kosovu predstavqa odavawe vojne tajne, dok ista takva posjeta generala Pani}a podgori~kom aerodromu (svjedoci tvrde da su tom prilikom otvarana i pokazivana podzemna skloni{ta za avione) to nije bila. Ni{ta mawi nije bio ni wegov uticaj na kadrovsku politiku, {to najboqe ilustriraju primjeri generala Bo{kovi}a i Domazetovi}a. Po principu ruka ruku mije, on je ovoj dvojici davao sigurnu politi~ku pozadinu (“~asni qudi i patrioti”) za wihove karijeristi~ke smicalice, a oni su mu zauzvrat, pru`ali kako kqu~ne informacije za obra~un s politi~kim neistomi{qenicima, tako i “materijalnotehni~ku pomo}” za razli~ite oblike djelovawa SRS. Kada je dio General{taba na ~elu s generalom Pani}em shvatio da je uticaj radikalne stranke u VJ postao toliki, pogotovo me|u starje{inama ni`ih ~inova, da bi i oni sami, ukoliko ne pristanu na to da ispuwavaju svaki [e{eqev hir mogli postati “izdajnici”, odlu~eno je da se u mirotvornoj fazi predsjednika Srbije, za vrijeme ~uvenih skup{tina Republike Srpske, penzioniraju najistureniji vojvodini igra~i, general Bo{kovi} i Domazetovi}. Predsjednik SRS je reagirao muwevito: general Pani} je optu`en za sve i sva{ta, od mlakog stava prema dezerterima i nepotrebnog razarawa Vukovara, no te`i{te su ipak bile liferacije krumpira i toalet papira VJ preko firme “Kentaur” u vlasni{tvu generalovog sina Gorana. Jezik kojim je sro~ena optu`nica u “Ve~erwim novostima” i informacije koje je [e{eq iznosio jasno su kazivali da poti~u iz vojnih izvora. Radikali to nisu ni prikrivali; saop}ili su da su pretrpani `albama simpatizera iz VJ na generala Pani}a. Na~elnik General{taba ipak nije smijewen kada je to [e{eq zatra`io, smatra se, zbog wegove vje{te kombinatorike prilikom smjewivawa Dobrice ]osi}a. Navodno, general Pani} je kao nagradu za svoje zasluge dobio usporavawe rada Komisije koja je utvr|ivala zakonitost poslovawa wegovog sina i ostale optu`be, te prolongirawe wenog izvje{taja za vi{e od mjesec dana. No, ni radikali se nisu povukli, wima je VJ va`na kao malo kojoj stranci. Naime, nezadovoqne starje{ine predstavqaju idealan pogonski motor, a kako ka`u upu}eni, profesionalni vojnici po ugovoru, idealne protutipove glasa~a SRS. [e{eq je napravio listu svojih protivnika na ~elu s generalom Pa523
ni}em i portparolom General{taba pukovnikom Qubodragom Stojadinovn}em koji moraju oti}i da bi wegovi poslanici odobrili pare, odnosno buyet. Naziva ih kriminalcima i tvrdi da im je besmisleno bilo {to dodjeqivati upravo zbog samih starje{ina i stawa bojeve gotovosti, po{to on zna da }e sve profu}kati i pokrasti. ^im oni odu, [e{eq }e odrije{iti kesu, pa }e svako dobiti po patriotskim zaslugama metodom zajedni~kog kazana i uravnilovke. Gazda: Da se ne{to ipak bitno de{ava u oru`anim snagama, pokazali su predlozi zakona o Vojsci Jugoslavije i wihovo razmatrawe na sjednicama Vrhovnog savjeta odbrane 12. i 14. juna. U obnarodovanom saop}ewu ocijeweno je da se dosqedno afirmi{e profesionalizacija i depolitizacija, te da se kona~no poslovi komandovawa i rukovo|ewa centraliziraju u rukama profesionalaca u VJ koja bi u cjelini bila pod komandom Vrhovnog savjeta odbrane. Ina~e, pored liberalizacije vojni~kog `ivota, zakoni predvi|aju i ukidawe dosada{wih republi~kih ministarstava obrane i jo{ mnogo toga vezanog za vojnu organizaciju. U istom saop}ewu pomiwe se i da je komisija za utvr|ivawe osnovanosti javnih optu`bi na ra~un generala Pani}a u svom izvje{taju istakla da je “bilo odre|enih nepravilnosti u poslovawu firme ’Kentaur’’’, odnosno da je general iznio konkretne primjedbe na izvje{taj tako da se sve opet odla`e. Ni{ta mawe nije zna~ajno i najavqivawe penzionirawa tre}ine generalskog kadra i wegovo podmla|ivawe... Predsjednik Srbije vjerovatno je odlu~io da u VJ uvede red, da je disciplinira i centralizira, a to se u ovda{wim prilikama najlak{e posti`e “profesionalizacijom” – ne{to nalik na MUP Srbije. Naravno, bit }e potrebni i novi, neizraubovani qudi, pa }e zato uslijediti ~istke. Oti}i }e i oni na koje se u ekonomskom kaosu ne treba razbacivati – oficiri ro|eni van Srbije. Sada{wi na~elnik General{taba general @ivota Pani} opstati }e na svojoj funkciji koliko bude trebalo samo zato da, kad po|e, ne ide sam. Nasqednik mu, svakako, ne}e biti nitko od aktuelnih generalskih oponenata. Nenad Q. Stefanovi}, u “Vremenu” od 19. jula 1993, jo{ jednom pi{e o istoj temi. Pod nadnaslovom “[e{eq i vojska” i naslovom “Radikalna levica” koriste}i la`i kao dokaze o kojima nema rasprave, ni`e se niz uvreda na ra~un dr Vojislava [e{eqa. “Biv{i jugoslovenski premijer Milan Pani}, koga je [e{eq izme|u ostalog optu`ivao da podriva odbrambenu mo} zemqe, naj~e{}e je na pomen vojvodinog imena odmahivao rukom i govorio “taj ~ovek je srpska sramota”, ili “tako je po~elo i u Nema~koj, to ne sme da se dogodi u na{oj zemqi i sada je vreme da to spre~imo”. Nekoliko meseci kasnije, u jednom novinskom intervjuu dr [e{eq }e objasniti kako Milo{evi} na izborima nikada ne bi mogao da pobedi Pani}a, bar ne glatko u prvom krugu, da iza sebe nije imao podr{ku radikala. “Uz to”, dodao je tada [e{eq, “na{a borba protiv izdajnika Milana Pani}a i petokolona{ke opozicije u Beogradu tako|e je doprinela da socijalisti ne krahiraju odavno”. U maju ove godine, tada{wi predsednik SRJ Dobrica ]osi} izra`avao je uverewe da je [e{eq svojim ratoborstvom i politi~kim ekstremizmom mnogo izgubio i da je wegov uticaj u padu. Mesec dana kasnije po{to su ga socijalisti uz pomo} radikala uklonili sa politi~ke scene, Dobrica ]osi} nije prestajao da izra`ava nevericu poput mnogih drugih: 524
“On je najmilitantniji”, rekao je tada ]osi} za [e{eqa. “I wegova partija je militantna. Pored toga – firerovska... Svi se ~udimo ko je glasao za [e{eqa. U mojoj sredini nisam takvog sreo”. Na redu je vojska: I ovoga puta, kad ga|a armijski vrh, dr [e{eq koji je nedavno izjavio kako po~iwe “nova politi~ka igra, pa }emo videti koliko ko aduta ima u toj igri”, ponovo puca prili~no visoko. Osim pukovnika Qubodraga Stojadinovi}a, koji za sada jedini odgovara [e{equ istom merom i dovodi u sumwu vojvodin zdrav razum, na najnovijoj listi vi|enih za politi~ku likvidaciju su i na~elnik General{taba generalpukovnik @ivota Pani} zbog afere “Pani} i sin”, general Radovan Radinovi} jer ima `enu Hrvaticu, a i jo{ neke “hrvatske veze”, komandant Prve vojne oblasti general Vladimir Stojanovi}, jer je u zoni wegove odgovornosti sin generala Pani}a trgovao s vojskom preko firme “Kentaur”, i {ef kontraobave{tajne slu`be pukovnik Aleksandar Dimitrijevi}, “zato {to je po prirodi posla morao da zna, a nije znao za pomenutu aferu”. “Kada se smene ovi qudi, sigurno }e se poja~ati borbena gotovost Vojske Jugoslavije”, uporno ponavqa posledwih dana Vojislav [e{eq. “Ja to najboqe znam, jer sam stru~wak za poslove o kojima govorim i wihovo smewivawe je u interesu pripadnika VJ – to garantujem... Armiji je neophodno temeqito podmla|ivawe i dovo|ewe najsposobnijih qudi na kqu~ne funkcije i komandne polo`aje”. Kao “stru~wak” za poslove o kojima govori, dr [e{eq, naravno, zna da poja~avawe borbene gotovosti VJ veoma malo zavisi od smene pomenutih oficira, ili od toga koga }e sve od najistaknutijih generala za sobom povu}i u sasvim izvesnu penziju na~elnik General{taba VJ @ivota Pani}. Niti od toga koliko }e wih oti}i u penziju sa “senkom na plu}ima”, kompromitovano raznim aferama i uz optu`be za ratno profiterstvo. Od Tita do Tita: “Stru~wak za vojna pitawa” Vojislav [e{eq je postao jo{ kao najmla|i doktorant u nekada{woj Jugoslaviji, kada se specijalizovao za pitawa ONO i DSZ. Kao kandidat za doktora, mla|ani mr [e{eq je, na primer, decembra 1979. bio glavna zvezda nau~nog skupa u Pri{tini na kojem je podneo referat “Ravnopravnost, bratstvo, jedinstvo i zajedni{tvo naroda i narodnosti i op{tenarodna odbrana”. “I JNA i teritorijalna odbrana”, pisao je tada mr [e{eq, “moraju biti pro`eti svije{}u o potpunoj jednakosti i ravnopravnosti pripadnika svih na{ih naroda i narodnosti kroz ugra|ivawa osnovnih principa o me|unacionalnim odnosima kojima se rukovodi na{e samoupravno socijalisti~ko dru{tvo”, ka`e, izme|u ostalog, u svom radu [e{eq, citiraju}i pri tom na desetak {lajfni teksta bar isto toliko puta nau~nu misao Josipa Broza i pokoji put ostale klasike marksizma i vojne nauke Lewina, Viktora Bubwa i Nikolu Qubi~i}a. Desetak godina kasnije, tada kao ~etni~ki vojvoda, Vojislav [e{eq je s glogovim kocem krenuo da ru{i grob Josipa Broza, ~oveka koga je nekada do besvesti citirao. Gardisti koji su ~uvali Ku}u cve}a imali su u tom trenutku nare|ewe vojnog vrha da pucaju ukoliko demonstranti pre|u liniju predvi|enu za odr`avawe mitinga. I onda i danas kao “stru~wak za vojna pitawa” [e{eq o vojsci nije razmi{qao sa stanovi{ta struke: kao mladi doktorant ~inio je to sa pozicija 525
marksizma-lewinizma, ~isto ideolo{ki? Kao ~etni~ki vojvoda on na vojsku gleda kao na instrument nacionalisti~ke politike. Ono prvo gledawe zbog kojeg biv{a JNA nikada nije mogla da bude profesionalna, depolitizovana armija, dovelo je do wenog kraha. Ovo drugo, koje [e{eq danas forsira, spre~ava transformaciju onoga {to je od te vojske ostalo, izla`e je beskrajnim u unutra{wim ~istkama (po tvrdwama pukovnika Stojadinovi}a, radikali imaju svoju ekspozituru u Vojsci koja im neprekidno servira spiskove nepodobnih oficira) i vodi ka tome da je jednoga dana nahu{kaju na obra~un pre svega sa “lo{im Srbima”, {to bi mogao da bude i wen definitivan kraj. Nesposobno{}u da se transformi{e i profesionalizuje, VJ je prakti~no samo zamenila jednu politiku drugom. U tim izmewenim okolnostima dr Vojislav [e{eq je od miqenika, preko neprijateqa, sasvim prirodno ponovo postao miqenik vojske. Celu devedesetu godinu, dok se rat jo{ samo nazirao, [e{eqevi radikali su upozoravali na to da treba pre~istiti JNA. On li~no je zahtevao smewivawe Veqka Kadijevi}a, a Petra [imi}a nazivao usta{om. Zatim su stvari daqe eskalirale: [e{eq zahteva da se Kadijevi} uhapsi i da mu se sudi, pa da se “streqa” kao glavni krivac, a odmah za wim da na klupu sednu i redom – Ayi}, Brovet, Kukawac... Tek na kraju bi se do{lo i do obi~nih boraca i dezertera. U to vreme [e{eq se na nekim tribinama quti i na “mlitav Milo{evi}ev re`im”, jer “nam je”, kako ka`e, “trebalo dva meseca da ih ubedimo da uhapse generala Trifunovi}a i da mu se sudi”. Istovremeno dok se armijski vrh gadi i ogra|uje od [e{eqa i wegovih ~etnika, a Radmilo Bogdanovi} zagreba~kom “Danasu” izjavquje da “vojvoda mo`e samo da lupeta i preti”, iza scene, policijsko-vojne strukture, uz Jezdine pare, nabavqaju naoru`awe za ~edni~ke dobrovoqce. Od najomrznutije osobe, Vojislav [e{eq postaje polako armijski miqenik i do`ivqava po~ast da na razli~itim rati{tima obavqa smotru regularnih jedinica JA. Gde gode se pojavqivao u uniformi, vojnici se prosto utrkuju da se slikaju s wim za uspomenu. “Kad ode, vojnici dugo pomiwu wegove dolaske”, tvrdi Biqana Plav{i}, “a, s druge strane, vest da je bio na rati{tu stra{no demorali{e na{e neprijateqe.” Za razliku od pripadnika drugih paravojnih formacija, [e{eqeve borce ~ak i vojni sud pohvaquje da ne u~estvuju u masovnom osloba|awu zamrziva~a, fri`idera i televizora i da su prili~no disciplinovani. Svojevremeno [e{eq je li~no redovno obilazio i “oslobodioce” Vukovara. U jednom intervjuu, mnogo meseci kasnije, objasni}e da je Vukovar morao biti razoren zato {to su “usta{e gr~evito htele da ga zadr`e pod svojom kontrolom”. U maju mesecu ove godine, po{to je na vojvodine optu`be za ume{anost u ne~asne poslove general Pani} kao kontraargument pomenuo svoje zasluge u “osloba|awu” Vukovara, Vojislav [e{eq je promenio pri~u i optu`io generala Pani}a da je “primenom pogre{ne taktike razorio ovaj grad i poar~io silnu municiju”. Pri tome je zaboravio da za razarawe Vukovara optu`i i “svoje” lude – generala Bior~evi}a i majora [qivan~anina, ~iji je doprinos pretvarawa Vukovara u balkansku verziju Hiro{ime tako|e bio nemerqiv. Dok je sve jo{ bilo kako treba, general Pani} je ina~e na mnogim susretima zatvorenog tipa s rezervnim vojnim stare{inama hvalio [e{eqa kao istinskog patriotu i pravog borca za”srpsku stvar”. Zasluge: Upitan nedavno da nabroji najzna~ajnija ostvarewa svoje politike, dr [e{eq je pomenuo i vojne zasluge: wegova partija je, kako je objasnio, svo526
jim intervencijama dovela do stabilizacije stawa na frontovima, a pravovremeno je uticala i na sre|ivawe stawa u Armiji. Pukovnik Stojadinovi} koji se nekoliko posledwih meseci jedini iz redova JA usu|uje da javno protivre~i [e{equ tvrdi sa su u~inci politike ~etni~kog vojvode sasvim suprotni. [e{eqeve sulude izjave o bombardovawu Rima, na primer, samo su jo{ vi{e getoizirale srpski narod i sve wegove pripadnike nezaslu`eno stavili na potencijalni spisak me|unarodnih terorista. Uskra}ivawe para iz buyeta za potrebe Vojske usmereno je na weno pokoravawe, jer osiroma{ena vojska lako mo`e postati plen neke partije, tvrdi pukovnik Stojadinovi}. Gledano iz sada{we perspektive, to i ne izgleda tako nemogu}e. Nad armijom kojoj politi~ari ne dozvoqavaju da se transformi{e u profesionalnu vojsku, bez ~ega joj nema opstanka, zaista lebdi pretwa da se jednoga dana pocepa na razli~ite partijske frakcije. Kao {to danas general Domazetovi} dr`i pod okupacijom svoj kabinet, sutra bi neko drugi mogao da okupira neki puk, Batajnicu, Kru{evac ili Lapovo i po bosanskom receptu sve pretvori u vlast lokalnih vo|a i partija. Naravno, ako u igri nije i ne{to sasvim drugo, {to je nedavno u razgovoru za “Dugu” sasvim iskreno obelodanio Goran Latinovi}, jedan od lidera SK PJ. “Da li vi slu{ate ovo {to [e{eq govori u Skup{tini o pravdi, jednakosti, sve ovo povodom buyeta” – zapitao je Latinovi} novinarku “Duge”. “Pa to bi svaki komunista izgovorio, [e{eqeve ideje imaju mnogo sli~nosti sa komunisti~kim idejama. To nam je blisko. Zato mi u SK PJ mislimo da su u Jugoslaviji stvoreni preduslovi da se formira radikalna levica. Zavr{etak rata done}e i kraj idejama da se na ovaj prostor uvede neliberalni kapitalizam koji `eli jugoslovenski narod da pretvori u belo robqe EZ i SAD.” U tekstu potpisanom sa B. Jarep, u “Borbi” od 22. jula 1993, ustupqen je prostor Slobodanu Rakiti}u da objasni svoje vi|ewe posledwe sednice saveznog parlamenta. Po wegovom vi|ewu Srpska radikalna stranka je bila u fakti~koj, ali nezvani~noj, koaliciji sa partijama na vlasti. Tekst je imao poprili~no zlurad naslov, koji je odraz i novinarskog stava i uredni~ke politike u odnosu na srpske radikale. Glasio je “Lekcija za [e{eqa”, a srcu na voqu dato je i u podnaslovu: “Bilo je zanimqivo videti radikale same i nemo}ne – ka`u lideri opozicionih stranaka u Saveznoj skup{tini” “Antiradikalskoj koaliciji” u saveznom parlamentu ne treba pridavati mnogo zna~aja, smatra Slobodan Rakiti}, {ef poslani~ke grupe Deposa u Saveznoj skup{tini, po{to je do jedinstva izme|u SPS i opozicionih stranaka do{lo spontano, “po diktatu stvorene pragmati~ne situacije”, smatra. – Depos je pre svega imao u vidu interese savezne dr`ave, koja ionako stoji na staklenim nogama i ~ije bi funkcionisawe bilo dovedeno u pitawe. Te posledice objasnio je par dana uo~i skup{tinskog zasedawa i savezni premijer {efovima poslani~kih grupa. Kako je bilo o~ito da radikali nameravaju da sru{e rebalans, uslovqavaju}i to promenama u vojnom vrhu, smatrali smo da bi bilo lo{e da opozicija bude protiv vladinog predloga i da ne da nesre}noj saveznoj dr`avi {ansu. Nije to bila nikakva koalicija sa SPS, sa wima, {tavi{e, nismo ni razgovarali. Naprosto, nismo glasali strana~ki, ve} spontano, iz razloga koje sam spomenuo. No, upravo ovaj slu~aj pokazao je da, ukoliko do|e do spora dosada{wih ve~nih partnera, upravo demokratska opozi527
cija mo`e da bude presudan jezi~ak na vagi – ka`e Rakiti}. On, pri tome, ne misli da pomenuti skup{tinski raskorak izme|u SRS i SPS ima i neke dubqe korene, mada je zavisno od daqih doga|aja u Bosni, mogu}no da se odnosi izme|u ove dve partije promene, obja{wava Rakiti}. Uostalom, nedavno su i neki ~elnici iz vladaju}e stranke u Srbiji javno izjavqivali da ih sa radikalima ve`e pre svega patriotizam, dok u svemu ostalom postoje krupne programske razlike. U dosada{wem radu republi~kog i saveznog parlamenta to se ba{ nije prime}ivalo. Zato buyetska pri~a i jeste iznena|ewe. Po{to je buyet bio tretiran kao politi~ko, a ne ekonomsko pitawe, (i zbog rastezawa u trenutku kada je usvojen sadr`aj savezne kase sveo se samo na 160 miliona maraka, a ve} sutradan i mnogo mawe), postavilo se pitawe: koji su motivi da se ne izglasa i ima li smisla zbog toga ru{iti saveznu vladu, ka`e {ef poslani~ke grupe SDP CG Sr|an Darmanovi}. – Ni nama se ne svi|a vojni profil buyeta, ali bilo je zanimqivo testirati kako to izgleda kada SRS ostane sama, i vidi da ne mo`e sve da uslovqava. Opozicione stranke su bile u delikatnoj situaciji da di`u ruku za isto {to i poslanici SPS. Naravno, ne zanosimo se uop{te da se dogodio nekakav frapantan raskol izme|u srpskih radikala i socijalista. Prosto zato {to u slu~aju razlaza SPS ne bi vi{e mogla da ra~una na stabilniju vlast u parlamentu. U tom slu~aju najve}a vladaju}a stranka bi u{la u vode nestabilne podr{ke opozicionih partija, {to joj ne bi bilo dovoqno ~ak i kada bi DPS CG stalno bila na istoj strani. Po{to socijalisti vole stabilnu vlast, te{ko da }e i}i na suptilne dnevne koalicije. Naprotiv, mislim da }e se i daqe dr`ati pod ruku sa radikalima, bez obzira {to je to po wih ~esto eksplozivno i {tetno, ka`e Darmanovi}. Da je u budu}nosti te{ko predvideti ne{to pouzdano, re~ito govori primer vojnih zakona, koje je iz parlamenta povukla sama Savezna vlada, izgovaraju}i se mno{tvom pristiglih amandmana. Demokratska stranka je, na primer, bila voqna da podr`i buyet, ukoliko se u zakon o odbrani unese slede}a izmena: da se ne mo`e uvesti vanredno stawe, gde bi se u slu~aju ve}ih unutra{wih nemira i ru{ewa ustavnog poretka, uz nasiqe, kao razlog koristila “i druga protivpravna sredstva”. Savezna vlada je bila izgleda spremna da to prihvati. A onda su vojni zakoni povu~eni, jer je bilo jasno da te ve~eri ne bi pro{li – SRS bi glasala protiv wih iz inata, a opozicija iz principa. SPS i DPS CG nisu dovoqni. Zakoni }e se u savezni parlament vratiti u septembru, ba{ kad sti`e i novi rebalans savezne kase koji je u pripremi. Vide}emo kakve }e tada koalicije biti na sceni, pre svega da li }e, ako, i kada se srpski radikali i socijalisti razi|u, opozicija uvek pristati da ~uva le|a razumu.” Miroslav Mikuqanac, u “Ninu” od 23. jula 1993. godine, pod naslovom “Zapquni pa vladaj” kroz nekoliko biografskih podataka i aktuelnih politi~kih doga|aja ~itaocu skicira portret dr Vojislava [e{eqa. Za to vreme bio je to prili~no uobi~ajen tekst u kojem se ve} u ~itawu naslova znalo da dr [e{eq ne}e dobro pro}i. Nadnaslov je glasio “Kako je napadao vojvoda”, a podnaslov: “Vo|a SRS je u politi~ke vode uleteo pre dvanaest godina, odmah sa isukanim o{trim jezikom. Od tada do danas ni{ta se u wegovim nastupima nije 528
mewalo – osim meta” “Kada se nedavno jedan savezni poslanik takozvane demokratske opozicije po`alio na Radomana Bo`ovi}a “zato {to je dozvolio [e{equ da u toku jedne sednice replicira preko dvadeset puta”, neupu}enom posmatra~u preostalo je jedino da sa`aqeva demokratsku opoziciju, ili da sebi obe}a kako }e slede}i put glasati za vo|u radikala. Za ovu konstataciju gotovo je nebitan sadr`aj [e{eqevih replika. ^iwenica je da }e prose~an gra|anin izme|u onoga ko pri~a (pquje, preti, obe}ava, hvali, izmi{qa) i onoga ko se na to `ali – svoje simpatije uvek pokloniti brbqivcu. Ko ne veruje, neka se zapita da li sa pomenute sednice Skup{tine SRJ pamti jo{ ne{to osim pri~e o Mi}unovi}u koji ja{e popa kroz svoje rodno selo. Argumenti Vojislav [e{eq je u politi~ke vode usko~io pre 12 godina, odmah sa isukanim o{trim jezikom. Te davne 1981. [e{eq je kao mladi docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu optu`io svog kolegu Branu Miqu{a za plagijat magistarskog rada. Ispostavilo se da Miqu{ ima mo}ne za{titnike, a put preko kritike “zverki” kakve su tada bili Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi} i Branko Mikuli} vodio je direktno u zatvor. Pogotovo {to su kritike ispostavqene za “karijerizam, muslimanski nacionalizam, {irewe panislamizma, korupciona{tvo”. Robijawe u Zenici na~inilo ga je poznatim u zemqi i popularnim u srpskoj emigraciji. Iza{ao je pun elana da svima ispri~a svoj slu~aj. Opet je opleo po Mikuli}u (tada predsedniku SIV), optu`uju}i ga za zidawe palate u Sarajevu, zapo{qavawe }erke preko veze i sl. Vremena su se mewala, vi{e ga nisu hapsili ve} mu samo zabrawivali autobiografske kwige. Ohrabrio se i nastavio daqe: Tito, Bakari}, \uranovi}, Dolanc, antisrpske zavere Vatikana i Kominterne, izdajnici srpstva... Mnoge od fraza koje je tada koristio upotrebqava i dan danas, kada su mu na meti oni koji su ga svojevremeno uzimali u za{titu. U nedavnom intervjuu NIN-u to je objasnio re~ima: “Ne morate biti politi~ki sledbenik nekoga ko vas je {titio kao gra|anina”. U danima raspada druge Jugoslavije najpre se poyapao sa svojim kumom Vukom Dra{kovi}em (“on je agent savezne UDBE, vrbovan jo{ 1968.”), da bi potom pre{ao na hrvatsku ekipu u rukovodstvu SFRJ: Markovi}a, Mesi}a, Lon~ara, nazvav{i ih jednostavno – usta{ama. Ante mu je bio posebno omiqena meta, nije ga mrzelo da sastavi optu`nicu i preda je SDB-u. A unutra na 12 strana “izdaja, slabqewe Srbije, podr{ka hrvatskom secesionizmu, genocid nad Srbima”. Kreirawem opawkavawa nastavio je da se bavi i u novoj Jugoslaviji: “Mihajlo Markovi} je Cimermanov kelner, Dobrica ]osi} slepi putnik sa “Galeba”, wegovi savetnici zaludno tro{e pare po inostranstvima, Mi}unovi} ja{e popa, Veselinov je autonoma{. Nenada ^anka treba streqati, za mirovwake nema mesta u Srbiji”. Ali, ne treba zaboraviti da dok puni stupce strane i doma}e {tampe skandaloznim izjavama i nastupima, [e{eq veoma ozbiqno organizuje svoju stranku i dovodi je na drugo mesto po snazi u Jugoslaviju. Mo`ete o woj misliti {ta god ho}ete ali to je organizacija u kojoj se ta~no zna ko {ta radi, a naro~ito je upadqivo ko je u woj gazda. A kada se u takvoj “formi” kao {to je SRS na|e mnogo povratnika sa frontova (dobro naoru`anih) i kada je wen {ef visok dva metra, te`ak vi{e od 529
sto kilograma i raspolo`en da “razgovara” i tvr|im argumentima od re~i, onda se protivnik nalazi u zaista nezavidnoj situaciji. Prisetimo se samo {trajka taksista, prosvetnih radnika, studenata i [e{eqevih susreta sa wima. Sam [e{eq tvrdi da je dobro informisan i da ima potporu u svim slojevima dru{tva. Evidentno je, me|utim, da se “dobra obave{tenost” ~esto zasniva na tra~evima i neozbiqnim naga|awima: Milana Pani}a je uz pomo} fotokopiranih papiri}a bez ikakvih pe~ata i potpisa, optu`ivao za tro{ewe dr`avnih para. “Borbi” je prilepio organizaciju mitinga dobrovoqaca (ispostavilo se da to rade wegovi povratnici sa rati{ta). Neta~ne su bile i optu`be na ra~un profesora Dragoquba Kavrana i wegove }erke; bez dokaza su i mnoge druge te{ke re~i, ali [e{eqa to ne brine. Wegov ciq, medijska pa`wa, gotovo uvek je bio postignut. Predskazawe Pre dve godine [e{eq se susreo i sa poznatom proro~icom Vavom (pred novinarima) i pitao je kada }e se o`eniti. Vava je odgovorila “uskoro” i pogodila. Koristi od tog susreta, bile su izgleda vi{estruke. U decembru 1991. godine [e{eq je vidovito izjavio: “Onaj ko na silu poku{ava da u|e u Narodnu skup{tinu treba da dobije takve batine da mu vi{e nikada ni{ta sli~no ne padne na pamet”. Saveznici U najte`im “bitkama” vo|a radikala je mo}ne saveznike imao u vladaju}oj Socijalisti~koj partiji. Milan Pani} (“izdajnik, pla}enik, razmewiva~ hrvatskih ratnih zlo~inaca, uzurpator foteqa ministra vojnog”) i Dobrica ]osi} (“deset kr{ewa ustava, prodaja Prevlake, pregovori o prodaji Krajine”) si{li su sa politi~ke scene na inicijativu ~etni~kog vojvode, dok se @ivota Pani} (na~elnik General{taba, optu`en za korupcionarstvo) jo{ nekako dr`i. [e{eq je gotovo uvek bez drugarske kritike ostavqao socijaliste. Izuzeci se mogu pobrojati na prste jedne ruke: Mihaqa Kertesa je opisao kao “dvorsku ludu Milo{evi}evog sistema”, a @ivorada Mihajlovi}a-@iku Mu{tiklu, optu`io je za “kra|u na majskim izborima”. Milo{evi}a li~no, [e{eq je uglavnom hvalio. Zamerio mu je, dodu{e, prihvatawe Vens–Ovenovog plana, a pre toga mu nije bio simpati~an daleke 1990. godine. Razloge za “simbiozu” pronalazi u “zajedni~koj borbi za ujediwewe svih srpskih zemaqa”, ali je za verovati da je to samo takti~ki potez: Milo{evi} je naprosto jo{ suvi{e jak. Ali, da mu ne bi bilo dosadno, i da bi uveseqavao sebi naklowen narod, [e{eq ne pu{ta stare mu{terije: “Princ Aleksandar pase travu i unere|uje se na javnom mestu”, vladika Atanasije Jevti} je “pokvarewak, |avolov {egrt koji poku{ava da pu~em smeni patrijarha Pavla”, DEPOS-ovi intelektualci (Be}kovi}, Seleni}, Mihiz, Popovi}) su beogradska izdajni~ka masonerija”, Kiro Gligorov “agent bugarske obave{tajne slu`be”, Liberalni savez CG su “crnogorske usta{e”, ~lanovi SPO su “psihopate iz Srpskog pokreta obmane”, DEPOS je “deponija sme}a”... [e{eq je voqan i da pomogne kolegama poslanicima, ume da preporu~i `igolo klubove u Beogradu ili da odr`i politi~ko predavawe (Novak Kilibarda). Posebna poslastica za {efa srpskih radikala predstavqaju grupne optu`nice: tokom {trajka u Radio Beogradu izru~io je spisak stranih agenata, izdajnika, pla}enika i nesrba zaposlenih u toj ku}i, {to je beogradska televizija nagradila prilogom od 15 minuta. Nekoliko godina ranije, [e{eq je imao spisak 20 najve}ih izdajnika srpskog 530
naroda, kojima je obe}ao su|ewe kad-tad. Su|ewe mo`da ~eka i [e{eqa. Nedavno su objediwene sve tu`be koje ga terete za klevete i uvrede. Trenutno ga obezbe|uje poslani~ki imunitet i prijateqski odnosi sa “partijom koja {titi srpske interese” (i nalazi se na vlasti), ali u budu}nosti je sve mogu}e. Onima koji to su|ewe `eqno i{~ekuju, strasno razmi{qaju}i o mogu}oj presudi, mo`da poslu`i za utehu da [e{eq nikada ne napada one koji su bezna~ajni i bezuticajni. Nedavno je na konferenciji za {tampu odbio da naru`i Pani}a i ]osi}a sa kratkim obrazlo`ewem i gotovo sa`aqivim izrazom na licu. “Pa, oni su ve} mrtvi”, rekao je. Naravno, nastavio je sa svojim omiqenim napadima na @ivotu Pani}a, na~elnika General{taba, pridodaju}i mu i druge esembe uniforme: Qubodraga Stojadinovi}a, portparola VJ, Aleksandra Dimitrijevi}a na~elnika uprave bezbednosti General{taba, Vladimira Stojanova komandanta Prve armije, Radovana Radinovi}a na~elnika uprave za strategijske studije. Toliko je qut na wih, da nije hteo da podr`i savezni buyet. [e{eqevu napada~ku slavu sada jedino mo`e da potamni Brana Crn~evi}, ukoliko bude ispunio obe}awe. A rekao je da }e i on – kao i [e{eq – rado igrati ulogu cirkusanta u saveznom parlamentu. Dodu{e, cirkusant ne zna~i i napada~.” Obrad Vuji~i}, u “Balkan ekspresu” od 1. januara 1993. godine, vaqa brda la`i ispletenih oko zdravstvenog stawa dr [e{eqa. Bio je to poku{aj preno{ewa ~ar{ijske spletke na papir, ali vreme je sve efikasno demantovalo. Nadnaslov je bio intrigiraju}i: “[ta se krije iza iznenadne “operacije” samozvanog vojvode”, a naslov jo{ urnebesniji: “[e{eq pobegao od vojnog udara!” Podnaslov je glasio: “Vojislav [e{eq je, odlaze}i na “operaciju” ostavio “privremeno rukovo|ewe” Srpskom radikalnom strankom generalnom sekretaru Aleksandru Stefanovi}u, doglavnik Jovan Glamo~anin je ridao, bri{u}i nos salvetom (u nedostatku maramice), a lukavi Zoran Stojkovi} je u svojoj glavi promu}urnog cigan~eta ve} prera~unavao kako da postane kalif umesto kalifa...” “Vojvoda je, zdrav kao bik, {etao praznim hodnicima bolnice slu{aju}i vesti o izbornim rezultatima sa radija i zabavqaju}i se pijanim Mihaqom Kertesom, koji je bauqao po podu, povra}aju}i, dok je poltron Mi{a Sretenovi} i{ao iza wega i brisao... Iznenadna bolest lidera Srpske radikalne stranke, Vojislava [e{eqa, ba{ na sam dan glasawa, uznemirila je duhove u Srbiji. Po ~ar{iji su po~ele da se ispredaju najfantasti~nije pri~e: od atentata do mo`danog udara. Bolestan zbog za{tite Balkan-ekspres, me|utim, kao i uvek prvi, raspola`e istinitom verzijom o “bolesti” radikalskog lidera. Naime, a to }e verovatno obradovati sve wegove pristalice, Vojislav [e{eq uop{te nije bio bolestan, niti je bio na bilo kakvoj operaciji! On se, po savetu svog specijalnog savetnika za bezbednosna pitawa, jednostavno sklonio na mesto gde ga niko ne}e tra`iti, u kriti~noj no}i izme|u 20. i 21. decembra! Prema dobro pouzdanim izvorima, oru`ani obra~uni su ve} nekoliko dana visili u vazduhu. U slu~aju Pani}eve pobede, grupe uba~enih milicio531
nara iz Krajine zajedno sa lokalnim kriminalcima ~iji su {efovi bliski vladaju}oj partiji, bile su zadu`ene da u Beogradu izazovu nerede i time omogu}e intervenciju jedinica Prve armije, ~iji je komandant, general Vlada Stojanovi}, lojalan srpskom predsedniku. U slu~aju pobede Slobodana Milo{evi}a, u DEPOS-u se govorilo o masovnom mitingu u Beogradu i izazivawu nereda u Kragujevcu, Novom Sadu i U`icu, {to bi trebalo da bude uvod u ameri~ku intervenciju. Iako je ovo dr`ano u strogoj tajnosti, izme|u samo nekoliko qudi, najbli`ih saradnika Vuka Dra{kovi}a,, [e{equ je sve, jo{ iste ve~eri, dojavila wegova krtica u SPO. Ispra`weno celo odeqewe U takvoj situaciji, najpametnije je bilo skloniti se i sa~ekati da gu`va pro|e, jer je – to su kod radikala vrlo dobro znali – bilo nekoliko ozbiqnih kandidata da vojvodu [e{eqa skrate za glavu. Izme|u boravka u utvr|enom sedi{tu partije u Ohridskoj ulici, koje bi, mo`da, bilo napadnuto i “zoqama” i odlaska “na operaciju”, lider radikala se opredelio za ovo drugo. Naravno, prava istina je sakrivena od svih ~lanova stranke, ~ak i onih u naju`em rukovodstvu. Umesto toga prire|ena je dirqiva predstava, gde je palo i nekoliko suza, a vojvoda je, pateti~nim glasom, ostavio “privremeno rukovo|ewe” generalnom sekretaru Aleksandru Stefanovi}u, kome je na rastanku rekao: “^uvaj mi Srbiju”! Doglavnik Jovan Glamo~anin je ridao, {mrk}u}i, i bri{u}i nos salvetom (u nedostatku maramice), a lukavi Zoran Stojkovi} je u svojoj glavi promu}urnog cigan~eta ve} prera~unavao kako da se oslobodi Stefanovi}a i postane kalif umesto kalifa... Ostavqaju}i svoj {tab u takvom bratskom raspolo`ewu, vojvoda je “tojotom” odvezen u Univerzitetski klini~ki centar gde mu je dobrodo{licu priredio generalni direktor Milo{ Sretenovi}, u ~ijoj je kancelariji ve} bio – pijan od desetak viskija – Mihaq Kertes. Sretenovi} je obezbedio potpunu tajnost [e{eqevog boravka, a ~itavo jedno krilo na prvom spratu gde se on nalazio, bilo je ispra`weno (navodno, zbog dezinfekcije). I dok su se bolesnici gurali, po dvojica u jednom krevetu, dotle je vojvoda, zdrav kao bik, {etao praznim hodnicima, slu{aju}i vesti o izbornim rezultatima sa radija, i zabavqaju}i se pijanim Kertesom, koji je bauqao po podu, povra}aju}i, dok je poltron Mi{a Sretenovi} i{ao iza wega i brisao... Obezbe|ewe su, naravno, pru`ali pripadnici specijalne jedinice MUP-a Srbije, pod komandom Obrada Stevanovi}a, koji su za ovu priliku bili preru{eni u aktiviste Srpske radikalne stranke. Tako je Vojislav [e{eq preboleo svoju boqku i zdrav i ~itav sa~ekao jutro 21. decembra, u kojem se nije desilo ni{ta neuobi~ajeno. Tada je komedija mogla da bude zavr{ena, operacija “uspela”, postoperativni tok “normalan”, a dezinfekcija u bolnici “obavqena”. Slobodan Ini} u “Dugi”, koja je iza{la istog dana kada i pomenuti broj “Balkan ekspresa”, pod naslovom “Strah je pobedio nadu” analizira rezultate proteklih izbora. U svom tekstu prosto ne mo`e da se pomiri sa ~iwenicom da je dr [e{eq dobio veliki broj glasova i tako uveo Srpsku radikalnu stranku na velika vrata parlamenta. Kada ne vre|a dr [e{eqa, autor pla~e nad zlehudom sudbinom koja je zadesila wega i wegove istomi{qenike, pa ga zato vredi pro~itati, ~isto da se zna koliki je penicilin bio i ostao vo532
|a srpskih radikala za persone koje su se po srpskom dru{tvu ra{irile kao amebe po zdravom organizmu. Nadnaslov je glasio: “Zablude i nesporazumi izbora na kojima su svi izgubili”, a podnaslov bqe{ti razo~arewem u sopstveni narod: “Srpski narod je imao izbore bez izbora. Pobjeda jednih vodila je etni~kim sukobima sa sve ve}om cijenom, a pobjeda drugih izazivala je rizik unutra{weg sukoba. A u stvari, pobijediti su mogli samo oni, koji su bez zazora bili gotovi da ratuju protiv drugih naroda i mogli su se u to upustiti, budu}i da su prije toga bili spremni da ratuju protiv svoga vlastitog, odnosno da ga izlo`e eventualnim stradawima od mo}nijih vojnih i tehnolo{kih sila spoqa.” “Kad se ugase izborni lampioni pobjednici obi~no slave svoju pobjedu na izborima ne ~ase}i istovremeno u obrazovawu vlade, pora`eni razmi{qaju gdje su pogrije{ili, narod se pak, povla~i da bi sa~ekao za naredne ~etiri godine kad }e biti ponovo “slobodan”, dok politi~kim analiti~arima jedino preostaje da obja{wavaju {to se zapravo desilo. Tako treba shvatiti i ovaj novinski tekst koji se bavi ishodima skoro zavr{enih prevremenih predsjedni~kih, parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji i SR Jugoslaviji. Slobina pobjeda u inat Zapada Milo{evi} je ponovo pobjedio, i to ubjedqivo. Ko{tuni~ina prognoza o “epizodisti” izgleda da se gorko izokrenula. Izgleda da }emo ga jo{ zadugo gledati u “glavnoj ulozi”. Posebno Vojvoda Voja Ravnogorac. Nemam razloga da ne{to bitnije dodam mojim o~ekivawima nego {to sam ve} ranije u~inio prognoziraju}i sigurnu pobjedu ovog “|avolskog” ~ovjeka. Ako je na pro{lim izborima potukao opoziciju iz razloga samo wemu svojstvenih, ne mogu se oteti utisku, koliko je ovaj put to isto u~inio u inat Zapada. Bila je to, u svakom slu~aju, izborna utakmica odigrana radi zapadne publike. To je toliko o~igledno da vi{e ne iznena|uje. Ma koliko da wegova predsjedni~ka pobjeda “nekome smeta” moram priznati da je ovakav izborni ishod najboqi mogu}i u nemogu}oj situaciji budu}i da nas je moglo sna}i i ne{to gore. Zamislimo tek {ta bi se desilo da Milo{evi} nije pobjedio. Nisam siguran da bi u tom slu~aju bio spreman da prepusti vlast svome izbornom konkurentu! Qudi se obi~no {okiraju nakon tog saznawa pa ipak, ja sam posve uvjeren da je i Milo{evi}a i nas mogla spasiti samo wegova pobjeda na predsjedni~kim izborima kako ne bi u suprotnom slu~aju dobili Sloboda(na) i diktatora! Takav slu~aj je vi{e hipoteti~an i ne bi ba{ stoga previ{e na wemu insistirao posle izborne pobjede Slobodana Milo{evi}a, ali ~iwenica je da se sa predizbornih tribina SPS mogla ~uti i prijetwa da se “ne sme dozvoliti Milanu Pani}u da postane Predsednik Srbije”. Izme|u takvih mogu}nosti da Milo{evi} ili postane diktator ili da po svaku cijenu pobjedi vi{e mi se dopada wegova predsjedni~ka pobjeda. Ako ni{ta drugo, izbor postoji i onda kada ~ovjeku preostaje samo da bira izme|u dva zla od kojih je jedno ipak ve}e zlo. Zapadne analiti~are ne znam {to je vi{e intrigiralo da li sama mogu}nost da Milo{evi} izgubi izbore ili sam fantasti~an doga|aj da se u tom slu~aju fanati~no odupre demokratskoj predaji vlasti. U svakom slu~aju, izborni “kermes” bio bi potpun. Kao mali prilog ovoj potowoj mogu}nosti, ko533
ja dakako nije bila posve iskqu~ena, mo`e poslu`iti i Dobri~ino odbacivawe takvog ishoda. “On se ne mo`e suprotstaviti voqi naroda i op{tim interesima. Bila bi to ludost ako bi silom poku{ao da zadr`i vlast”. Dobrica je samo “zaboravio” da se voqa “Slobe-slobode” sla`e sa voqom naroda, {to su izbori i pokazali. Pobjeda radi pobjede Nisam siguran da je Milo{evi} u{ao u ove izbore kao “grlom u jagode”. Posebno, nisam ni posve siguran da je imao jedino preostali plan da se suprotstavi negativnom ishodu izbora po sebe time {to }e se oduprijeti demokratskoj predaji vlasti. On je i{ao na izbore samo zato {to je zaista bio uvjeren da }e ih dobiti. Da nije bio uvjeren u to izbora jednostavno ne bi ni bilo. On je preventivni “lukavac” kad je u pitawu vlast, a ne onaj ko }e poslije poraza ~upati kosu vape}i {ta mu se to dogodilo. Ve}a je bila wegova sigurnost da }e izbore dobiti nego “sigurnost” u sredstva koja mu stoje na raspolagawu kako bi se eventualno odupreo Dobri~inoj “voqi naroda”. Ne treba naravno, imati ni zablude da taj plan o odupirawu “voqi naroda” nije postojao ako ne kao rezervna varijanta, a ono sigurno u svijesti svih onih koji su prijetili da “Pani} ne sme postati Predsednik Srbije!” Pa ipak, predsjedni~ka pobjeda Slobodana Milo{evi}a ni{ta zapravo, ne rije{ava. Time {to je ponovo dobio ove izbore, stvari }e se pogor{avati. Bojim se, a to je jo{ gore, da bi u slu~aju wegova poraza bilo i ve}ih nevoqa. Ne samo zato {to on ne bi predavao vlast za {to ga “sumwi~e”, izazivaju}i na taj na~in sve opasnosti od gra|anskog rata, koliko vi{e zbog toga {to nisam siguran da bi wegova opozicija bila u stawu da vodi druga~iju politiku i bez dubqih potresa u srbi(janskom) narodu. Vi{e se “protivni~ka, opoziciona polovina” politike Slobodana Milo{evi}a u srpskom narodu miri i spremna je da se miri s tom politikom iz razloga “gena nacionalizma” nego {to bi druga, “milo{evi}evska” polovina Srba bila spremna da slijedi Pani} Vukovu politiku mira! Razumije se, pod uslovom da su oni koji su zbiqa stvarali “velikootaybinski” koncept sada spremni da odustanu od wega. I u tome se sadr`i fenomen opstanka Milo{evi}a. Fenomen da je srbi(janski) nacionalizam ravnomjerno raspore|en. Tome odgovara i ona parafraza samo sa druga~ijom porukom: kad boqe razmislimo svi smo mi pomalo nacionalisti! Nijedan protupredsjedni~ki kandidat ne}e imati ni ubudu}e nikakva izgleda, bude li iz redova onih koji su svojevremeno konceptirali velikonacionalisti~ku politiku, koju samo sada ostvaruje Milo{evi}, niti neko ko }e i sam biti druga~iji od Milo{evi}a, ali misliti kao Milo{evi}. Bliskost vlasti i opozicije u tom pogledu ko{tala je i ko{ta}e poraza svakog onog ko obe}ava politiku iz “gena nacionalizma” bez Milo{evi}a! U tome je sva tragedija dana{we opozicije, {to je ona antimilo{evi}ska na nacionalisti~ki na~in. Mo`da niko boqe nije to priznao nego jedan od velikih i autenti~nih nacionalista koji }e skoro u jednom TV nastupu re}i slijede}e: Oduzeli su nam sve (misli na Milo{evi}a i socijaliste prim. S.I.) pa i nacionalizam!” Stoga, ne mogu se oteti utisku koliko je sva ta opozicija samo protiv Milo{evi}a kao “boq{evika”, “komuniste” i “levi~a534
ra”, ali ne i protiv velikosrbi(janskog) nacionalizma!! Ni sam Milo{evi} ne mo`e biti zadovoqan ovom svojom pobjedom. Ma {ta mislio o sebi, i pored sve “ideje o sebi” do koje mesijanski dr`i, Milo{evi} bi morao znati da je razdobqe wegove vladavine katastrofalno bolesno. Ako je “Kosovo srce Srbije”, na ~emu je svojevremeno dobio podr{ku “svih Srba”, onda je danas Srbija te`ak sr~ani bolesnik! Ako je vodio, ne priznavaju}i pri tome, tri krvava rata, onda je Srbija danas zemqa sa izuzetno lo{om krvnom slikom. Ako je pak, upropastio srpsku privredu i otjerao najpametnije qude onda je svakako Srbija jo{ i te`ak invalid sa cerebralnim deficitom. Najgore je to {to takvog bolesnika niko ne}e u svijetu da primi na hitno potrebno lije~ewe. [tavi{e, me|unarodni konzilijum razmi{qa da li ga ubiti ili prepustiti eutanaziji! Fenomen “jakog predsjednika, a slabe dr`ave” ne iznena|uje boqe poznavaoce politi~kih ure|ewa. Zapravo, samo tako je i mogu}a ova neravnote`a. Ono {to iznena|uje jeste da je ovim ponovim izborom Slobodana Milo{evi}a za predsjednika Republike, uprkos svega {to mu se desilo srbi(janski) narod u obliku izbornog tijela prihvatio kolektivnu, moralno-istorijsku odgovornost ne samo za dogo|eno nego i za sve ono {to }e se tek, i to najgore, dogoditi. Ne samo drugim narodima nego mo`da ponajvi{e wemu! Demokratski raspolo`enim duhovima ostaje samo da `ale, ali “voqa naroda” se mora po{tovati i onda kada on sam sebe gura u katastrofu! Krah biv{eg koqa~a sviwa Pani} je neosporno ispoqio sve osobenosti hrabrog ~ovjeka pa i u politici. Iako mu mnogo {to{ta nije bilo jasno prije povratka u zemqu, on se hrabro primio du`nosti predsjednika savezne vlade, da bi potom, s ne mawom hrabrosti, prihvatio da kompetuje Milo{evi}u za mjesto prvog ~ovjeka Srbije. Pa ipak, u svemu tome pratila ga je izvjesna doza nesigurnosti. U takvim situacijama, ovaj Srbin obi~no pita “To{u” (Teodor Olic, Pani}ev savjetnik – prim. S.I.), kao da je “To{a” upu}eniji uprkos toga {to i sam ne zna vi{e od Pani}a, {ta da ka`e u odre|enom trenutku i, posebno onda kada je posve nesiguran u svoje iskaze. To je samo jedan od dokaza za fenomen koga ho}u ovdje da nazna~im, fenomen pokretnog cirkusa {to je dobio naziv “spas Srbije”! U svakom slu~aju, trebalo je razumjeti Pani}eve muke u Srbiji, “zemqi ~uda”. Sve {to je nau~io i pomo}u ~ega je napravio “san”, tamo “preko bare”, ovdje mu ni{ta ne vrijedi. Zapravo, “to se tako ne radi u Srbiji”! Mo`da je sve to bio razlog da ovaj ~ovjek po~ne kona~no da gubi `ivce. Jezik, kojim se jednom prilikom poslu`io, napadaju}i Milo{evi}eve pristalice u medijima, nije pristajao tom uspje{nom ameri~kom Srbinu, ali je bio i vaqana ilustracija da Srbin nikad ne zaboravqa pravi “srpski jezik”. Pani} je napravio niz “gafova” koji su mu mogli samo {tetiti. Ja ne ka`em da je bez wih mogao pobjediti pa ipak, wegov poraz bio bi mawe ubjedqiv. Najprije, nije smio sebi dozvoliti da postane predmet o{tre kritike s obzirom na ono {to ka`e i kako ka`e. Tako je omogu}io protivniku da ga “razvla~i” za katastrofalne izjave umjesto da se ustremi na politiku Milo{evi}a i wegovih socijalista koji su doveli zemqu do katastrofalnog stawa. Ni wegova predizborna nastupawa nisu bila najboqe predstavqena. U wegove svje`ije r|ave izjave svakako da spada i ona koju je dao Du{ki Jovanovi}, da, iako 535
je donosio “dobre odluke jo{ od najranije mladosti” za sve to nije imao “ni znawa ni pameti”! Srpski bira~ je, pretpostavimo, mogao samo da se pita kako da glasa za nekoga ko sam za sebe ka`e da nema ni znawa ni pameti. Ni{ta boqe nije pro{ao ni sa stalnim ponavqawem da je samo on taj koji zna kako da “spasi Srbiju”. Teza o spasavawu Srbije mogla je, pored optere}ewa usqed direktne hvalisavosti, zvu~ati i kao priznawe da Srbe izvan Srbije treba ostaviti na milost i nemilost hrvatskim i muslimanskim re`imima {to u svakom slu~aj nije godilo prosje~nom nacionalisti~ki raspolo`enom srpskom bira~u. Rezultat takvog pristupa je bio da je ostavqao svakog svoga potencijalnog bira~a u neznawu i nejasnostima kako on to zami{qa da }e okon~ati kraj krvoproli}a u BiH ili pak priznati biv{e republike odnosno ukinuti vanredno stawe na Kosovu, a da to ne bude na {tetu Srba kako u dijaspori tako isto i u samoj Srbiji. Za razliku od Milo{evi}evog patriotizma, koji se zarad Srba zala`e do posledweg za sve Srbe. Pani} je mogao biti shva}en dovoqno “izdajni~ki” da bi mu potom veliki broj bira~a okrenuo le|a. Nada u laku pobjedu: vedro, ali ne i ozbiqno Na{em trenutnom razmatrawu Pani}evih gre{aka svakako da treba pridru`iti i wegovu neobi~nu nadu u pobjedu nad Milo{evi}em, “Dobro ga pogledajte, uskoro ga vi{e ne}ete videti!” – moglo je zvu~ati vedro, ali ne i ozbiqno s obzirom na sve napore koji su ga ~ekali u trci sa jednim takvim politi~kim asom kakav je “Sloba-sloboda”. Ni{ta mawe nije zvu~ala u tom pogledu i izjava: “Izgubiti! Veoma mi je `ao, toga nema u mom programu...” Sve to zapravo, vi{e govori o Pani}evom fatalisti~kom uvjerewu da }e Milo{evi} izgubiti izbore samo zato {to je “wegovo vreme – u interesu Srbije – definitivno pro{lo” nego {to dobitak izbora ipak vi{e zavisi od samog Pani}a! @ao mi je {to moram da ka`em, da je Pani} bio u svojim predizbornim radwama neobi~no konfuzan, protivrje~an i nejasan. Raspetost je u ovom ~ovjeku posve istaknuta. Definirao bih to vi{e se oslawaju}i na elementarni uvid u psihologiju li~nosti. Rije~ je o vrlo razumnom ~ovjeku sa nerazumnim, gotovo smije{nim pona{awem! Potpuno obrnuto Milo{evi}u, koji opet izgleda vrlo ozbiqno, ali sa neshvatqivo nerazumnom politikom. Dva ~ovjeka iz istog naroda, toliko sli~nosti, a u isto vrijeme toliko razlika! Nesumwivo, postoje i druge gre{ke koje je Pani} po~inio mo`da ~ak i ne shvataju}i wihovu prirodu i dubinu svojih zabluda. Namjerno insistiram na nekima od wih da bi pokazao da ni Pani} nije svjestan potpuno koliko je Milo{evi} “zaslu`an” za stawe u kojem se zemqa na{la nakon wegove ve} petogodi{we vladavine. Dok je s jedne strane, pozivao Milo{evi}a da podnese ostavku i “srpski narod spase katastrofe”, s druge je strane pak, smatrao “da ne veruje(m) da bi wegov odlazak spasao srpski narod”! Kruna svega je slede}a Pani}eva tvrdwa: “Svi za to krive Milo{evi}a. Da li je on kriv, ili nije, to nije va`no (pod. S.I.)”. Svaki od pristalica Milo{evi}a, nakon ovih rije~i wegovog glavnog konkurenta, mogao je biti spokojan u svojoj glasa~koj odanosti Slobodanu Milo{evi}u! Ja sam iznio one gre{ke Milana Pani}a koje su ga sigurno ko{tale u izbornoj trci protiv Milo{evi}a. Ne}u time da ka`em da je on bez wih 536
imao izgleda da potu~e svoga protivnika. Milan Pani} nije imao {ansi da pobjedi na ovim izborima i da nije po~inio sve te silne propuste. Za same Srbe izbor izme|u uspjeha na ameri~ki na~in i ideologije velikonacionalizma {to je oli~ava Milo{evi} i nije bio neki izbor, budu}i da su oni ovo drugo ve} podr`ali prije pet godina. Za{to da odustaju od toga, kada ve}ina onih koja je glasala za Milo{evi}a vjeruje da bi glasawem u suprotnom, dakle, za Pani}a samo prokockali sve ratne pobjede kojima }e najzad ostvariti “velikootaybinski” ideal – sve srpske zemqe i svi Srbi u jednoj dr`avi! S obzirom na tu svijest, moram priznati sa `aqewem da je dobro {to je Pani} izgubio ove izbore, isto onako kao {to sam tvrdio na po~etku ovoga teksta da je dobro {to je Milo{evi} pobjedio. Da je Milo{evi} izgubio ove izbore, a Pani}, pak, dobio, nisam siguran da bi se demokratskom predajom vlasti i{lo sve u najboqem redu ~ega je kona~no i sam Pani} bio svjestan. Kada je vlast u pitawu potpuno sam uvjeren da bi Milo{evi} u slu~aju wenog gubitka bio spreman da izazove sukobe na Kosovu i Makedoniji ili da isprovocira po~etak gra|anskog rata u Srbiji {to bi bio samo onaj pogodan na~in da zavede diktaturu, odnosno vanredno stawe u zemqi. U svakom slu~aju, srpski je bira~ ovim izborima bio izlo`en neobi~nom riziku. Pobjeda Milo{evi}a izla`e ga riziku bombardovawa, pobjeda pak, Pani}a mogla ga je odvesti gra|anskom ratu! Ma koliko zvu~alo paradoksalno, Srbi }e ipak, jednog dana, makar to bili samo oni koji pre`ive sve ove strahote, voditi nagovje{tenu politiku Milana Pani}a, isto kao i Ante Markovi}a, ali ne zbog toga {to se neko kojim slu~ajem zove Milan ili Ante, nego upravo iz slijeda svojih interesa, mada bez samih i Milana i Ante. Da li su mnogi Srbi mogli biti svesni? Parlamentarni izbori pro{li su u znaku predsjedni~kih izbora. Bilo je va`nije saop{titi {to prije ko je pobjedio u trci za predsjednika Republike, a mnogo mawe po`uriti sa zvani~nim rezultatima parlamentarnih izbora. To zapravo, jo{ jednom potvr|uje koliki zna~aj za SPS ima pobjedni~ka figura Slobodana Milo{evi}a. Osnovna te{ko}a na ovim izborima javqala se sli~no kao i na predsjedni~kim: dadne li se povjerewe SPS ne}e li to onda dati podsticaja produ`ewu politike rata i obrnuto, uka`e li se podr{ka opoziciji, ne}e li to u slu~aju wene eventualne pobjede izazvati gra|anski rat. U svakom slu~aju, pobjeda prvih vodi etni~kim sukobima sa sve ve}om cijenom, dok pobjeda drugih izaziva rizik unutra{weg sukoba. Samo oni koji su bez zazora bili gotovi da ratuju protiv drugih naroda i mogli su se u to upustiti budu}i da su prije svega bili spremni da ratuju protiv svoga vlastitog odnosno da ga izlo`e eventualnim stradawima od mo}nijih vojnih i tehnolo{kih sila spoqa! Ne mawe odatle proisti~e i strah same opozicije {to bi uradila sa, u takvim uslovima, izborno ste~enom vla{}u. Posebno onog dijela opozicije ~iji su velikonacionalni program Slobodan Milo{evi} i wegova stranka ve} pretvorili u svoj ratni program. Da li je u tom slu~aju srpski bira~ stvarno mogao birati? Ovdje sugeri{em jednu tezu o tzv. ekstremnom slu~aju izbornosti u Srbiji i Jugoslaviji. 537
Treba re}i da ovi izbori nisu bili obi~ni niti samo stvar opredeqewa izme|u dvije strane u izbornom procesu koliko se vi{e radilo o stvorenom eshatolo{kom raspolo`ewu izbora izme|u “zla i dobra”, “sad ili nekad”, “`ivota ili smrti”. U takvim uslovima, nije se vi{e radilo o opredeqewu izme|u dvije politike unutra{we vokacije, kao {to je to slu~aj u uslovima normalnih izbora, nego o opredeqewu izme|u razli~itih politika koje se diferenciraju povodom stvarawa srpske dr`ave i sudbine srpskog naroda u wegovoj svekolikosti {to biva pra}eno apsolutnim zlom od etni~kih ~i{}ewa, krvavim sukobima sa drugim narodima, likvidacijom drugih i svoga vlastitog naroda, izgonom Srbije/Jugoslavije iz me|unarodne zajednice, politi~kom izolacijom i ekonomskom sankcijama i svo|ewa dr`ave na granice koje su joj odre|ene da bi tek uz svoj ekonomski prosperitet i demokratski mogla biti garant polo`aja svoga naroda u rasipawu i samim tim igrati i odgovaraju}u ulogu u me|unarodnim odnosima sa svim po{tovawem. Ovi su izbori pokazali da se srpski bira~ opredjelio za pravu opciju. Ma koliko morali priznati wegovu izbornu voqu ne mawe moramo priznati i apsurdnu ~iwenicu da ono {to je demokratska “voqa naroda” vodi svim opasnostima kolektivne samodestrukcije, dok ono {to je jedino razumno rije{ewe i izlaz iz katastrofe nema izborne podr{ke! U tom pogledu, bojim se da ovi izbori i nemaju stvarnog izbora, budu}i da stvarna izborna voqa naroda ne}e ga usre}iti kao {to }e o wegovoj nesre}i odlu~ivati sve drugo samo ne izbori. Ne mogu, a da se i ovom prilikom ne upitam da li su mnogi Srbi bili svjesni koliko su ovi izbori mogli biti va`ni za izvla~ewe svoga naroda iz krvi, rata i me|unarodne izolacije? Pobjeda kao poraz socijalista Prva prakti~ka posqedica ovih izbora pokazuje da socijalisti~ke snage nisu vi{e dovoqne da bi nakon ovih izbora mogle samostalno obrazovati vlade ni u Srbiji niti u Jugoslaviji. Da ponovim ne{to s ~ime sam ~itaoca upoznao u mojoj predizbornoj prognozi. Kona~no, pomjeren je monolog jedne stranke na izbornoj osnovi. Zemqa vi{e nije politi~ki jedinstvena! U Vije}u gra|ana Skup{tine Jugoslavije od ukupno 138 mjesta SPS ima svega 47 i pored toga {to je stranka sa najvi{e pojedina~no osvojenih mjesta. Dodu{e, relativno slab plasman srpskih socijalista na saveznom nivou nadomje{tava neo~ekivano visok uspjeh srpskih radikala (~etnika) koji su druga stranka po izbornim rezultatima sa 34 osvojena mjesta. Bez obzira na sve politi~ke razlike me|u strankama opozicije mo`e se re}i da je ona pobjedila na ovim izborima, uzme li se u obzir da stranke opozicije ukqu~iv i srpske radikale – ~etnike dr`e ukupno od 138 mjesta 91 mjesto u Vije}u gra|ana Skup{tine Jugoslavije. Razumije se, stvar druga~ije izgleda ako se ima u vidu druga vrsta aritmetike kao {to je politi~ka. Prema ovoj vrsti ra~una samo politi~ko prijateqstvo izme|u socijalista i radikala donosi im 81 mjesto u saveznom parlamentu. I to je zapravo, stvarni odnos snaga, budu}i da u tom slu~aju opoziciji ostaje 57 mjesta. Ova vrsta aritmetike bi}e vrlo va`na za razumijevawe moje teze o svim te{ko}ama srpskih socijalista da samostalno obrazuju vladu i to ne samo s 538
obzirom na opoziciju nego prije svega u odnosu na svoje ve} tradicionalne politi~ke saveznike, kakvi su srpski radikali. Uzgred re~eno, neobi~no se ina~e, divim tim socijalistima. Zamislite samo, {to sve tom Milo{evi}u ne polazi za rukom. Pa i da pomiri socijaliste i ~etnike! Sli~no je stawe i u republi~kom parlamentu. Prema nepotpunim podacima od ukupno 250 mjesta socijalisti su osvojili 101, srpski radikali – ~etnici 73, DEPOS 49, Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara 9, Demokratska stranka 7, Grupa gra|ana – @eqko Ra`watovi} 5, Savez seqaka Srbije 3, Koalicija Demokratske stranke i Reformske demokratske stranke Vojvodine 2 i Demokratska reformska stranka muslimana 1. I ovdje se pokazuje da su stranke opozicije, uzev{i da su one sve barem formalno to bez obzira {to su neke od wih bliske vladaju}oj stranci, pobjedile i na izborima za Republi~ku skup{tinu. Odnos se posve u politi~kom pogledu mjewa kao i u slu~aju saveznog parlamenta uzme li se u vid specifi~na politi~ka veza izme|u socijalista i srpskih radikala – ~etnika. Do|e li do koalicije me|u wima ne samo da }e u parlamentu biti vo|ena ista politika, nego }e socijalisti nastaviti da vladaju uz oslawawe na svoje tradicionalne prijateqe ~etnike! Uop{teno govore}i, relativno slab plasman socijalista ne mo`e se druga~ije protuma~iti nego uticajem kako spoqnih tako isto i unutra{wih faktora. Moram priznati malo bi koja stranka izdr`ala svoju izbornu postojanost i uspje{nost nakon politike koju je ova partija vodila, dovode}i kona~no, do katastrofalnog stawa stvari. Posve sam uvjeren da je ovo ~ak i uspjeh ove stranke s obzirom na takvu politiku. Ne tvrdim da je to jedino obja{wewe, ali sve govori da se prelijevawe glasa~a ove stranke odvijalo u dva pravca: prema “protivni~koj” i onoj lojalnoj opoziciji. Pojava ve}ih “milo{evi}evaca” od samog Milo{evi}a, kakav je zapravo, slu~aj sa srpskim radikalima-~etnicima, sigurno da je odvukao mnoge glasove wihovom vo|i Vojislavu [e{equ. Nije li zato pravo pitawe u tom slu~aju ono o kojem upravo sada razmi{qam dok pi{em ovaj tekst: ne posustaje li Milo{evi} u svom poslovi~nom radikalizmu ako ve} tako sna`no [e{eq napreduje? Jer, mo`e se ~ak i matemati~ki pokazati da radikali-~etnici nisu mogli dobiti sve te glasove oduzimaju}i ih drugim strankama s obzirom da su postoje}a izborna opredeqewa relativno strana~ki “u{orena”. Dakle, moglo se samo desiti da ih “prijateqski” otme od socijalista na bazi nadma{ivawa dva etni~ka radikalizma. Samo, dokle to nadgorwavawe mo`e sve i}i i gdje }e se zaustaviti te naro~ito, po koju cijenu? Drugi odtok socijalisti~kih glasa~a i{ao je prema strankama “protivni~ke” opozicije. Izgleda da je DEPOS od svega toga imao najvi{e koristi. Rije~ je o onom dijelu bira~kog tijela koji se kona~no, upla{io Milo{evi}eve politike s obzirom kuda sve ona vodi (“odnio vrag {alu”) i koji je nemaju}i pri tom osje}aj da “izdaje” nacionalnu ideju pri{ao ovom pokretu, vjeruju}i sada da je ciq “svi Srbi u jednoj dr`avi” mogu} i ostvariv na miran na~in kako se to poru~uje sa tribina DEPOSA. Ovo samo konkretno potvr|uje moju tezu da izme|u socijalista i DEPOSA nema bitnih razlika izuzev {to se radi o singularnoj suprotstavqeno539
sti. U prakti~nom smislu to bi zna~ilo ovo; kad bi, kojim slu~ajem, sutra Milo{evi} bio za mir, Vuk bi bio za rat kao {to je u po~etku tako bilo! Sje}ate se ve}, Vuk je svojevremeno bio za rat, a onda kad je Milo{evi} stvarno po~eo da ratuje za neostvarivo postavqene nacionalne ciqeve, Vuk je odjednom postao te{ki “mirotvorac”. Pristajawem na vi{estrana~ki sistem “biv{i komunisti” (Savez komunista Srbije) od kojih je inicijalno formirana dana{wa Socijalisti~ka partija Srbije pristali su na kraj svog neizbornog monopola. Nakon ovih izbora desila se jo{ jedna zna~ajna promjena. Ova stranka je izgubila kona~no, i svoj izborni monopol mada ne mo`emo u isto vrijeme govoriti da je neka druga pojedina~na stranka izborno potukla socijaliste koliko se vi{e radi o ukupnoj pobjedi opozicije uz sve politi~ke raznolikosti unutar we same. Zbog toga i mislim da je najboqa formulacija postizbornog ishoda za ovu stranku ona koja je istaknuta u me|unaslovu: pobjeda-poraz socijalista. [e{eqev ulazak na velika vrata: po~etak pobede nad srpstvom Ni{ta nije tako zapawilo demokratski raspolo`ene qude koliko izborni uspjeh Vojislava [e{eqa i wegove stranke, srpskih radikala-~etnika. Kako objasniti uspon ove fantomske pa ipak, vrlo realne figure u srpskom politi~kom `ivotu. U svakom slu~aju, ne treba potcjewivati, kao {to su mnogi spremni, li~nu politi~ku vje{tinu ovog biv{eg komunisti~kog disidenta. Priznawe te vrste nije slu~ajno svojevremeno do{lo od samog Milo{evi}a koji barem za zadobijawe i o~uvawe vlasti, kako se i pokazalo, ima nesumwivog smisla. Poka`ite mi ikoga od svih tih akademskih titulusa i samoproklamovanih velemajstora u razumijevawu vlasti u na{em politi~kom `ivotu koji su ikada mislili da }e ovaj ~ovjek u}i u javni `ivot na tako velika vrata. Kakav paradoks! Ja zbiqa mislim da bi on, kojim slu~ajem, kad bi se sutra na{ao na izborima u konkurenciji sa Dobricom, i pod uslovom, naravno, da Dobrica voli da izlazi na izbore – potukao ovoga do nogu. Razumije se, ne treba potcjewivati [e{eqeve li~ne sposobnosti u politici i u politici na srpski na~in. Ako je zemqa u ratu, izuzev {to to jedino pori~e Slobodan Milo{evi}, onda je [e{eq umio da odgovori na izazove te vrste, ~ime je nesumwivo znao da plijeni svoje sutra{we i potencijalne glasa~e. ^ovjek jednostavno izvadi usred TV emisije pi{toq i poslije toga pobjedi na izborima u Rakovici. Rije~ je o savr{enom medijskom efektu, moram priznati, bez obzira {to ja ili sli~ni qudi o tome mislili. Meni se ~ini da bih umro od stida kad bih to uradio ili kad bi me neko natjerao na tako ne{to. Ali, mi nismo Srbija! Dobro, znam sad }e mi neko zamjeriti na ovim rije~ima kao da ~inim propagandu “crvenom vojvodi”. Daleko mi je ta namjera. Poku{avam samo da objasnim {ta “ide” na primitivnom politi~kom tr`i{tu. Ili, ako je zemqa u ratu ~ovjek koji je u wemu u~estvovao svakako da ima vi{e {ansi sutra na izborima od onih koji nisu uzeli u~e{}a. [e{eq-ratnik, koji je “pucao iz raznih vrsta oru`ja”, “u~estvovao u borbenim akcijama”, “saslu{avao ratne zarobqenike” sigurno da ima sve simpatije od golemog broja qudi koji su u tom ratu tako|er, u~estvovali za razliku od jednog Dragoquba Mi}unovi}a, koji je tek dao izjaviti da takav rat “treba osmisli540
ti” ili drugog – Vojislava Ko{tunice, koji je mudro }utao, jednako kao {to je i Peko Dap~evi} svojevremeno imao prednosti na izborima u odnosu na neku beogradsku frajlicu koja je provodila okupacijske dane u Beogradu pa makar i navijaju}i za dolazak partizana. Ni{ta nije bila mawa ni wegova sposobnost da predstavqa svoj program na sugestivan na~in, spu{taju}i se pri tome na krajwi nivo agresivnog velikosrbi(janskog) nacionalizma blagosiqanog od pravoslavnih popova uma{}ene brade tek skrkanom gibanicom. Svi govore o zna~aju svojih strana~kih programa ili politi~koj sposobnosti vlastitih stranaka, samo je izgleda [e{equ polazilo za rukom da ka`e i uvjeri. “Moja je stranka najozbiqnija, moj je program najboqi!” Posebna vrsta talenta ili politi~ka sre}a...? Ni jedno ni drugo. Nije [e{eq stvorio velikosrbi(janski) nacionalizam nego ta stvar stoji obrnuto. Bez onih koji ga se sada gade i koji stoluju u vrhovima nacionalisti~ke dr`ave, [e{eq bi bio vjerovatno “mali i anonimni” nau~ni radnik iz nekog od “inih” instituta i fakulteta, mawe-vi{e vrijedan ~ita~ novoprido{lih kwiga i zadivqen svojim tek objavqenim tekstovima u ~asopisnoj periodici, kakvog sam ga svojevremeno i upoznao i znao. Ali, od nacionalisti~kih upropastiteqa pojedina~nih sudbina, qudi na kraju do`ive da im takvi upropaste cijeli narod! I jo{ se tome ~ude, kao “pa ja nisam mislio tako”, “u mojim kwigama ne mo`ete na}i nijednu nacionalisti~ku re~enicu!” Takav [e{eq je `ivi spomenik monstruozne politi~ke kulture velikosrbi(janskog) nacionalizma, koji, zahvaquju}i samo woj, nepogre{ivo “zna {to su interesi srpskog naroda” i koji je s takvim “znawem” spreman sutra, ako bi kojim slu~ajem do{ao na vlast, a izborno se ve} za to potrudio, da iseqava sve nesrpske narode od Hrvata pa redom... A, svi su mislili: [e{eq je autsajder, “bez veze”, “budala” i “luda” nastavqaju}i da filuju svoje nacionalisti~ke umotvorine i smje{taju}i se u vrhove dr`ave. Sad, kad su uvidjeli kakva su sve “~udovi{ta” stvorili u ime nacionalnog patriotizma, daj da ih “razoru`avamo”, da ~istimo od “kriminala”, “pqa~ke” i “sramote”. Ne, sad je ve} kasno. Takvi sad ho}e vlast! Pobjeda takvog srpstva vodi pobjedi nad srpstvom! Ameri~ka gre{ka Ameri~ki poziv srpskom narodu da “glasa za promene” ukoliko mu je stalo do budu}ih odnosa sa SAD i zemqama zapadne demokratije mo`e se uzeti kao jedan od spoqnih faktora koji je doprineo radikalizaciji izbornih ishoda sa nesumwivo kontraproduktivnim posqedicama. Ne}u time re}i da su ovim Amerikanci izumjeli Milo{evi}a i [e{eqa, ali je sigurno da su darnuli u inat ve}eg dijela izborne populacije koja je dodu{e, ne samo iz tog razloga mada i iz tog, optirala ve} postoje}im radikalnim politi~kim snagama u Srbiji i Jugoslaviji. Zbiqa taj Milo{evi} i wegovi ameri~ki kriti~ari kao da imaju puno toga zajedni~kog. U svakom slu~aju, treba ostaviti ameri~kim diplomatskim slu`bama da analiziraju za{to je Milo{evi} ponovo pobjedio i koliko su i sami doprineli takvoj pobjedi. Ali, moj glavni prigovor nije samo u izno{ewu ovog “gafa” ameri~ke spoqne politike. Bi}e da se prije radi o jednoj posvema{woj ameri~koj za541
bludi o navodnom demokratskom karakteru srpske opozicije, {to je mnogo va`nije. Ako Amerikanci i Zapad uop{te misle da je potrebno da pobjedi srpska opozicija na ovim izborima, smatraju}i je “demokratskom” i, vjeruju}i da se time dade uslovqavati dizawe sankcija sa odustajawem od srpskog nacionalnog programa, onda oni ne samo da grije{e u procjeni stvarne prirode srpske opozicije nego i svih ovih navodno miroqubivih posqedica koje bi vaqale nastati po wihovom mi{qewu u slu~aju izborne pobjede ove “demokratske” opozicije. Perspektiva opozicije “istinitih nacionalista” Objasni}u to pobli`e na nekim primjerima. Vuk Dra{kovi} govori o konfederaciji Hrvatske, konfederaciji BiH i wenom prikqu~ewu Srbiji i Crnoj Gori. Sli~no je i sa Makedonijom. Na skup{tini DEPOS-a mogao se ~uti poziv da se ide na stvarawe “komonvelta srpskih zemaqa”. Mi}unovi}ev izborni “yoker” je \ogo, fanati~ni i aktivni radenik na rije{avawu srpskog nacionalnog pitawa putem rata u BiH. Sa zvani~ne konferencije za {tampu Demokratske stranke Srbije mogao se ~uti i zahtjev da se rehabilituje ravnogorski pokret. [to se ti~e BiH, kad je u pitawu ravnogorski pokret, ako je rije~ zbiqa o onome {to se zna o tom pokretu iz wegove pro{losti, onda }e se do mira u biv{oj Jugoslaviji do}i zaista “malo morgen”. Ne mawa je zabluda da su i neki “individualisti” u srpskoj opoziciji stvarni demokrati! Posebno, oni kao najugledniji, koji ina~e, smatraju da “nacionalizam nije zlo po sebi” ili, koji tvrde da je “zlo kad neistiniti nacionalisti uzmu zastavu...”. O tome koliko su oni zaista druga~iji od Milo{evi}a i wegovih nacionalista vidje}e se to najboqe sada kada su neki me|u wima ve} izborili da do|u na vlast. [to se wih samih ti~e, oni zato i trebaju vlast. Ni u pogledu “miroqubivosti” oni ne stoje boqe. Ako su neki od “razo~aranih imperijalista” zaista sada postali “miroqupci” onda bih se s tim donekle mogao slo`iti. Ve}ina na{e opozicije zbiqa nije demokratska, kako misle Amerikanci, kada se ima u vidu ono {to jednu opoziciju ~ini – demokratskom. Ona je prije svega i u glavnom “srbisti~ka”, to jest velikonacionalisti~ka. Ta~no je da je Milo{evi} vodio nacionalisti~ke ratove, ali je jo{ ta~nije da su najaktivniji dijelovi ove opozicije spremali nacionalni program koji im je on “oduzeo”! Ona je “demokratska” utoliko {to se bori protiv Milo{evi}a i socijalista kao ideologije i li~nosti, ali ne i na osnovu jednog drugog, demokratskog nacionalnog programa. Zato Srbima ne preostaje ni{ta drugo, budu}i da je stvarna demokratska opozicija vrlo slaba, ne da se izborno bore oko na~ela jedne druge i mogu}e nacionalne politike, nego ko }e zapravo, kao li~nosti nastaviti vo|ewe iste, nacionalisti~ke politike. Razlika je samo u tome {to se jednima ~ini da na kormilu dr`ave treba da opstanu sada{we vo|e, a drugima da je boqe da do|u nove, s ~ime se, ako je to jedini izbor ovih izbora, treba slo`iti. Ovima drugim sve izgleda da je srpski nacionalizam nekako svarqiviji na Zapadu ukoliko umjesto Slobe i Slobinih drugova do|u oni, koji sebe smatraju istinitim nacionalistima! Ukoliko zbiqa ostanu dosqedni ovome imenu, Amerikanci }e tek tada imati sve razloge da prokliwu svoje fatalno nezna542
we o “demokratskoj” prirodi srpske opozicije. Postoje ozbiqni razlozi za tvrdwu da srpska opozicija nije demokratska sa, razumije se, ~asnim, ali na`alost, minornim izuzecima. Problem se ne mo`e u potpunosti sagledati samo odnosnom te opozicije prema jednom sistemu za koga se mo`e re}i da je politi~ki i ekonomski ostatak “komunizma”. Ako mjerimo demokratski sadr`aj te opozicije s obzirom na wene verbalne kriti~ke utiske {to ih ostavqa svojim odnosom prema takvome sistemu, ona sigurno demokratski zvu~i bez obzira da li }e ona zaista to jednog dana kad do|e na vlast i sprovesti. Ali, ako mjerimo demokratizam te iste opozicije prema drugim narodima sa kojima srpski narod `ivi bilo u biv{oj Jugoslaviji ili sada{woj bimodalnoj Srbiji, onda nastaju sve te{ko}e u definirawu wene zbiqske demokratske prirode. Misli li pak, Zapad da je opozicija demokratska u tom pogledu, i u odnosu na Milo{evi}eve velikodr`avne i hegemonisti~ke namjere, onda taj utisak mora biti pogre{an, posebno kad se radi o demokratskom ure|ewu Srbije kao zajednice naroda (i nacija). Koliko je sada{wa opozicija zaista opoziciono demokratska dovoqno je uzeti samo u obzir ~iwenicu da je ona Milo{evi}a kritikovala za “boq{evizam”, “komunizam” ili “biv{i komunizam”, ali zato nikada i za nacionalizam, velikootaybinski koncept u razrije{ewe me|unacionalne krize u biv{oj Jugoslaviji i vo|ewa tri krvava rata na toj osnovi! Kona~no, Srbija i Jugoslavija nisu podvrgnute sankcijama iz razloga “komunizma” bilo onog iz pro{losti (tada smo bili najve}i ameri~ki prijateqi!) bilo iz sada{we vladaju}e uloge Socijalisti~ke partije koja bi prije zaslu`ila naziv Nacionalisti~ka partija Srbije, nego iz razloga nacionalizma, koji vodi sukobima sa drugim narodima. Kakva vlada? Jedna od pozitivnih posqedica ovih izbora jeste ta da Milo{evi}eva partija nema potrebnu skup{tinsku ve}inu da bi mogla iz te pozicije biti u stawu da sama i samostalno sastavi vladu. Ali, zadovoqstvo usqed toga nije i kona~no budu}i da srpski socijalisti mogu sa~initi koalicionu vladu sa srpskim radikalima – ~etnicima {to mo`e biti i gore od ~iwenice da to urade sami socijalisti! Sa takvom vladom. Milo{evi}eva, ina~e, jaka uloga na osnovu ustavnih ovla{}ewa, mogla bi postati tek istaknuta. Pa ipak, nije posve nemogu}e ni obrazovawe socijalisti~ke vlade kao mawinske iako socijalisti nemaju apsolutnu ve}inu, ali zato imaju najvi{e poslani~kih mjesta uz uslov da se [e{eq odvrati od svojih “ministerijalnih” ambicija, a da u isto vrijeme bude oslonac takvoj vladi u skup{tini, {to je malo vjerovatno. Do{lo je vrijeme da socijalisti “isplate u vlasti” svoje politi~ko prijateqstvo sa srpskim radikalima ~etnicima. Mo`da bi se [e{eq prije pomirio sa takvom mawinskom vladom socijalista uz svoju ulogu da je u skup{tini qubomorno ~uva pa makar i ne bio u wenom kabinetu, nego {to bi dozvolio da socijalisti poku{aju da prave neke druge, pa makar i nemogu}e koalicione planove sa ostatkom raznolikih opozicionih snaga u parlamentima Srbije i Jugoslavije. Osvrnimo se i na jo{ jednu mogu}nost. Situacija prema kojoj su socijalisti pobjedili kao pojedina~na stranka, a bez apsolutne ve}ine i sa for543
malno gledano ve}inskom opozicijom, to sa svojim predsjednikom Republike vodi potencijalno jednom imperfektnom stawu tzv. diarhi~ne vlasti, vlasti sa “dva vladara”, koja mo`da nije nemogu}e da funkcionira kod Francuza, ali u Srba te{ko. Kona~no, mogu}a je i opcija koncentracionih vlada u kojima bi u~estvovale sve parlamentarne stranke mada je veliko pitawe koliko su one ostvarive s obzirom na ~iwenicu da se od strane ve}ine opozicionih stranaka i predsjednik Republike i socijalisti smatraju politi~ki, a u nekim slu~ajevima i etni~kim protivnicima. U svakom slu~aju, postoje sve te{ko}e da Srbija i Jugoslavija dobiju politi~ke vlade. Mawinska varijanta takvih vlada stvorila bi probleme na koje smo ve} ukazali. Wihov koalicioni oblik (socijalisti i radikali) imaju protivnike i spoqa iz svijeta i iznutra iz zemqe. Ni koncentracioni vid nije posve dobar, budu}i da bi za “par~e vlasti” mnoge stranke delegitimirale sebe direktnom saradwom sa socijalistima i Milo{evi}em, {to im, posmatrano na ne{to du`i rok, nije nikako politi~ki korisno. Ima li uop{te izlaza? Mo`da, u nekoj vrsti ~inovni~kih, a ne politi~kih vlada.” Jo{ otrovniji ~lanak, koji je kao sr` crpeo rezultate upravo zavr{enih izbora, objavila je “Borba” od 4. januara 1993. godine. Pod naslovom “Postali smo prvaci fa{izma u Evropi” novinari Dara Vu~ini} i Vojislava Vigwevi} objavili su intervju sa izvesnim Bogdanom Deni}em, Amerikancem koji je ostao nepoznat doma}oj javnosti. O tome od kakvih neverovatnih kombinacija se sastoji pomenuti nepoznati Deni}, vidi se u podnaslovu: “Profesor politi~ke sociologije na “Siti Univerzitetu” u Wujorku, potpredsednik Stranke demokratskih socijalista Amerike, ~lan Horvatoave socijalnodemokratske unije u Hrvatskoj, aktivni jugo-aameri~ki politi~ar, publicista i nau~nik, dr Bogdan Deni} ima takav nacionalni pedigre da – kako sam ka`e – ne mora dozvoqavati da ga “razni provincijalci u Srbiji da ga u~e srpstvu”. U doma}im i u stranim, osobito intelektualnim, krugovima, poznat je odavno kao ~ovek “bez dlake na jeziku”. [irokog obrazovawa i iskustva, sa 16 napisanih kwiga (od kojih tri o Jugoslaviji) ne krije da je i dandanas jugonostalgi~ar. Ube|en je da su sitni i ne mnogo pametni nacionalisti~ki politi~ari, me|u kojima su srpski imali zna~ajnu ulogu, bez razloga i na nesre}u svih, ne samo “razbucali” Jugoslaviju, nego su wene narode i uveli u ovaj ratni pokoq i ekonomsku katastrofu.” “Pitamo, gospodina Deni}a kako ocewuje rezultate najnovijih izbora u Srbiji, odnosno posledice koje iz toga mogu proiza}i. – Sa velikom tugom se mirim sa ~iwenicom da je fa{isti~ka struja dobila ~etvrtinu glasova. Fa{isti~ki pokreti su danas negde 10 posto u svim evropskim dr`avama. Mi smo prvaci. • [e{eq ka`e da su na izborima pobedili partizani i ~etnici i da. je to rezultat demokratije. Imate li komentar? – Prvo i prvo, [e{eq nije nikakav ~etnik. [e{eq je ~isti fa{ista. Dra`ini ~etnici su, sa svim svojim manama makar pretendovali da predstavqaju demokratski pokret predratnih stranaka kao {to su bili republikanci, samostalni demokrate itd. Kroz te{ku nevoqu su neki put upadali u saradwu sa okupatorom, ali oni nisu bili fa{isti~ki pokret, {to [e{eqev 544
pokret jeste. U Dra`inom {tabu, da vas podsetim, bilo je i nekih Hrvata, i nekih muslimana. Dra`a je i tako poku{avao da se predstavqa kao neki kontinuitet predratne, legitimne jugoslovenske vlade. A {ta re}i “o partizanima”? Pa Slobodan Milo{evi} i wegova partija, zgazili su sve {to je ostalo pozitivno od tradicije narodnooslobodila~ke borbe i partizanije, koja je bila antinacionalisti~ka i popularna, i sa svim svojim gre{kama, nije predstavqala ovo {to ova vlast predstavqa. Ova vlast je, po mom mi{qewu, najpribli`nija nekoj latinoameri~koj diktaturi koja se igra sa simbolima socijalizma i nacije i koja pokriva jedan nevi|eni gangsteraj i kra|u ovog naroda koji }e platiti ceh zato {to je dozvolio sebi da se i`ivqava u ovim maspokovskim nacionalizmima. Dakle, ukratko ovo {to je pobedilo u Srbiji u ovim izborima jeste jedna primitivna destruktivna fa{isti~ka struja u okviru radikalne partije i jedna degenerisana perverzija onog dela stare komunisti~ke vlasti koji je bio najnegativniji. • Ne mislite li da je takav rezultat posledica i velikog la`irawa izbornih rezultata na {ta se opozicija poziva? – Ja mislim da je zaista bilo puno, puno la`irawa. Kao {to ga je bilo i u Hrvatskoj. Mi smo u Hrvatskoj imali izbore gde je tako|e bilo dosta kra|a glasova od strane HDZ na ra~un Paraginih fa{ista i mojih levih socijaldemokrata. Ali je su{tina da je Tu|man pobedio. Paraga je dobio pet i ne{to procenata. Zna~i otprilike jednu {estinu od ovoga {to je [e{eq dobio u Srbiji. S tim {to bih ja dodao da, iako je Paraga tako|e fa{ista, Paraga je u opoziciji prema Tu|manu, a i Tu|man sad vr{i represiju nad Paragom. Ovde, pak, meni se ~ini, da su [e{eq, kao i Arkan, izraz jednog direktnog me{awa politi~ke policije u politiku. Nije mogu}e da oni deluju u politici bez direktnih policijskih veza, {to, recimo, nije slu~aj sa Paragom. Odnosno [e{eq i Arkan su instrumenti ove vlasti, a Paraga je jedan divqak koji konkurira sa tom vla{}u i sa wenim desnim krilom. [e{eqevi radikali su pak, kako ja mislim, puleni vladaju}e partije. Oni su wen alibi za sve sviwarije koje }e se raditi u budu}nosti. • Poznate su represije re`ima i u Hrvatskoj. Ima li nekih razlika? – Ima. Ovaj autoritarni re`im je deset puta pametniji od hrvatskog. Tu|man se bavi glupostima kao {to je represija nad novinama, recimo nad “Danasom”. Ovaj vo|a ovde, pak, vrlo dobro zna da jedva osam posto stanovni{tva u Srbiji ~ita novine i da, ako ho}e{ da uti~e{ politi~ki na qude, onda samo kontrolisati televiziju. [to on i ~ini – do daske. • Te{ko je ipak pretpostaviti da je samo kontrola televizije uticala na tako masovno opredeqewe bira~a za nezvani~nu koaliciju Milo{evi} – [e{eq. – Ta~no. Ima i drugih razloga. Pored jednog velikog dela starog poluparazitskog aparata koji je svoju budu}nost video samo u takvoj pobedi, tu je i ogroman policijski aparat, koji u normalnoj zemqi, ~ak i u ratu, ne bi mogao da postoji paralelno sa vojskom. Pitawe je, u stvari i da li je u Srbiji ja~a `andarmerija ili vojska. Zato sam se ja pla{io da, ako Pani} slu~ajno dobije izbore – {to je ina~e bilo malo verovatno – da li bi uop{te ta `andarmerija i taj aparat bili spremni da predaju vlast. Bojim se da ne 545
bi. • Opozicija je u prili~noj meri bila optimisti~ki raspolo`ena pre izbora. Da li je za veru u pobedu imala ikakvo pokri}e? – Ova opozicija je nedorasla ulozi opozicije. Ona je puna raznih lavova, “egoa” i generala koji jednostavno, nisu pravili ni najminimalnije blokove, saveze. A to su morali. U Hrvatskoj je, na primer, \odan u{ao u Sabor sa 24 posto glasova samo zato {to se umerenija opozicija podelila na {est kandidata. Sli~nu situaciju imamo i u Srbiji. Poruka opozicije se do te mere razvodnila da nije bilo jasno {ta oni nude pozitivno sem to da treba skloniti Milo{evi}a. Ne vidi se, na primer, kakav je ekonomski program glavnih opozicionih stranaka u situaciji grozne bede i groznih ekonomskih kriza. Osim toga, opozicija nije uop{te kontaktirala sa sindikatima i radnicima. Borba: Deo opozicije najavquje mogu}nost bojkota novih parlamenata. – Ja mislim da je uop{te glupost govori to o bojkotu Skup{tine posle izbora. Ako se prave, bojkoti se prave pre izbora, a ne posle. Mislim da Skup{tinu sad, do one mere do koje to bude mogu}e, treba upotrebiti kao forum za zahteve mira i demokracije i da u tome opozicija treba da poku{a odigrati jednu pozitivnu ulogu. • Pani} i wegova mirovna opcija su na izborima iz raznih razloga pretrpeli poraz. Mo`e li izabrana socijalisti~ko-radikalska vlast usvojiti ne{to od tih ideja, ili mislite da se ve}ina glasa~a opredelila prakti~no za ratnu opciju. – Ja mislim da su ovom medijskom kampawom glasa~i bili slu|eni, ali da veliki wihov broj, ma kako glasao, nije mislio da glasa za rat. • Zna~i, moglo bi se desiti da i vlastodr`ci sada postanu miroqubivi? – Kako, zar sa [e{eqom i Arkanom u Skup{tini!? Ali, da se razumemo, postoji i jedan makijavelisti~ki argument koji ka`e da samo neko ko ima tako ~isto nacionalno zale|e, a ovde ga ima Milo{evi} – mo`e da potpi{e mir, po{to bi svako drugi bio napadnut kao izdajica. Slobodan, zna~i, mo`e da potpi{e mir. Mir koji zna~i odre}i se krajina, mir koji zna~i dozvoliti neku vrstu protektorata u Bosni, mir koji zna~i debelo povla~ewe srpskih trupa. “Jer, ako se ide na ikakvu kvazi-kantonizaciju Bosne, vrlo je jasno da muslimani ne}e ostati sa 10 ili 15 odsto teritorije. Dakle, mir mo`e da se potpi{e, ali ga mo`e potpisati samo Slobodan Milo{evi}, sli~no onome kako je to mogao Nikson sa Vijetnamom. Nikako to ne mo`e neki miroqubivi demokrata. • Mislite li da }e Milo{evi} to u~initi. Odnosno da li je on iz dosada{wih zbivawa izvukao pouke? – Voleo bih da u to verujem. Ali – ne verujem. Milo{evi} mo`e da promeni dosada{wu politiku, ali mislim da on to ne `eli. Mislim da je uop{te u Srbiji problem {to imamo posla sa provincijskim politi~arima koji misle da je vrlo, vrlo lo{e {to svet ne razume Srbiju, umesto da je vrlo, vrlo lo{e {to Srbija ne razume svet. Srbija je, po wima, jedina u pravu, iako ba{ ceo svet misli suprotno. • Milo{evi} i vladaju}e partije, ukqu~uju}i i [e{eqa, najvi{e su, ~ini se, simpatija me|u glasa~ima dobili zbog tvrdwe da samo oni {tite Srbe van Srbije, stalno vi~u}i “`ivot damo Krajine ne damo”... 546
– Da vas odmah prekinem: Da}e. Da}e oni krajine. Verujte, krajinski Srbi }e biti izdani i prodani kao najjevtinija roba. Jedino je pitawe ko }e ih prodati i za koju cenu. Mislim da }e taj jadni narod biti `rtveni jarac u ovoj celoj stvari. Ve} u ovom momentu je tom narodu gore nego igde na ovom prostoru, osim tamo gde se qudi jo{ koqu. Oni su pod jednom vojnom policijskom diktaturom, koja je nemilosrdna i prema Srbima, a Hrvate je ve} oterala. Ja ne znam kako oni misle tra`iti prava i za{titu od me|unarodne zajednice, kad su oni tamo gde sami vladaju sva ta prava likvidirali. Potpuno je logi~no da Srbi tamo tra`e od me|unarodne zajednice za{titu od jedne hrvatske nacionalisti~ke vlasti, da tra`e svoje sudstvo i policiju itd. I to su dobili. Ali, kako mo`e biti logi~no verovati da taj narod tamo mo`e `iveti izvan Hrvatske zbog nekih ciqeva u Beogradu kad sam ne mo`e da opstane ni od gole gladi. • A pomo} iz Srbije i Jugoslavije? – Ne}e je dobiti. Kakvu pomo} mo`e dobiti iz jedne totalno izolirane Srbije, koja }e i sama biti na rubu propasti?! • Ho}e li ikada Krajina biti u mogu}nosti da bude u sastavu Srbije, to jest ove Jugoslavije. – Nikada. Odnosno, po{to ne smem iskqu~iti ne~ije ludosti, neko bi to mogao poku{ati ostvariti ratom. Ali takav rat prouzrokovao bi direktnu vojnu intervenciju Zapada. Kao {to bi i poku{aj sa hrvatske strane da Krajine na silu integri{e u Hrvatsku, prouzrokovao vojnu intervenciju. Da ne{to odmah bude jasno: Slobodan Milo{evi}, a ne ]osi}, potpisao je Vensov plan. A taj plan jasno, crno na belo ka`e da su krajine deo Hrvatske. I sad je jedino pitawe cenkawa oko garancije prava za tamo{we stanovni{tvo. Pitawe je samo da li gospodin Milo{evi} `eli da javno ka`e svom narodu i me|unarodnoj javnosti ili da je potpisao to {to je potpisao, ili da su wegovi potpisi i re~ apsolutno bezvredni. • A Bosna? – Tu se tako|e mogu slutiti neka re{ewa. Na`alost, ne onakva kakva sam ja nekad video, a ja sam video Bosnu nepodeqenu, gra|ansku dr`avu, gde svi narodi imaju jednaka prava. Ne mislim da je celu Bosnu nu`no deliti u tri nacionalna kantona. To je i nemogu}e. To bi, prvo, zna~ilo uni{tewe gradova koji su me{ani i koji to moraju ostati, a drugo, to bi zna~ilo da se stanovni{tvo “zamrzava” u tim okvirima za veki vekova. U Evropi 21. veka, gde se qudi stalno sele, muvaju – to je sme{no. ^iwenica je, na`alost, da je za sada jedna jedinstvena gra|anska Bosna postala nemogu}a, a onemogu}ili su je Karayi}, Milo{evi} i Boban. Otprilike ba{ tim redom. A onda i Alija sa svojim neodre|enim i, ja bih rekao, nedozrelim reakcijama na ove divqake. On je od svih ovih bio najrazumniji, ali to nije pomoglo. • Izetbegovi} je, ka`u, fundamentalista, koji bi hteo ~istu muslimansku dr`avu... – ^ekajte, ~ekajte. Ako je Alija fundamentalista, onda je Slobodan Staqinista. Ako idemo toliko unazad, u pro{lost, {ta je ko kad pisao, onda je i Milo{evi} pisao najdogmatskije i najogavnije marksisti~ke tekstove ko547
je ~ovek mo`e zamisliti. I qubio je Tita i Jugoslaviju takvu kakva je bila bez ikakvih ograda. Ali qudi vremenom mewaju mi{qewa. Nema nikakvih indicija da je ta bosanska vlada ikad poku{ala ne{to da radi prema tim tobo`wim fundamentalisti~kim opcijama. To samo tvrdi ovaj re`im. Ali to je taj isti re`im koji tvrdi i da Srbija i Jugoslavija nemaju nikakve veze sa ratom u Bosni, iako ceo svet zna da to nije istina. • Mislite li da postoji bojazan od strane vojne intervencije u Bosni? – Od kopnene, zasad, mislim da ne postoji. Da budem vrlo precizan, i mo`da vrlo nepopularan ja mislim da je takva intervencija trebala biti u aprilu i maju. Da su tada trupe UN stavqene na granicu na Drini i na granicu prema Hrvatskoj, situacija bi mo`da mogla biti spa{ena. Mada, pitawe je da li je to i tada bilo mogu}e, iz prakti~nih razloga, jer se u tom momentu JNA jo{ nalazila u Bosni. Meni bi bilo logi~no i da je vojska tada rekla: ja ne dozvoqavam da se raspadne dr`ava. Da je onda lepo zauzela gradove kao {to su Sarajevo i Mostar i dr`ala ih pod nekim vanrednim re`imom, dok se ne ubedi stanovni{tvo da ne ratuje. Ne{to kao {to Izraelci dr`e zapadnu obalu Jordana. To, dodu{e, nije lepo, ali bi imalo neku logiku. Ali, molim vas, koja je to logika {est, sedam meseci bombardirati nemilosrdno civilno stanovni{tvo Sarajeva i drugih bosanskih gradova u kojima ima ~ak i veliki deo srpskog `ivqa. U ime koje to odbrane srpske nacije, kad Srbi u Bosni, gde je situacija bila sasvim druga~ija nego u Hrvatskoj, kao narod, nikad nisu bili ugro`eni. Koja je logika uni{tavawa jednog Sarajeva, jednog Mostara... Ili jedne Tuzle, koja nema ~ak ni nacionalisti~ku lokalnu vlast, gde su pobedile partije koje nisu bile nacionalisti~ke. Ja tu vidim samo jednu logiku: Karayi}evu. Takva ista je i Bobanova logika u zapadnoj Hercegovini. Oni oba po svaku cenu `ele da ubede stanovni{tvo da je zajedni~ki su`ivot na tim prostorima nemogu}. • A je li, posle svega, mogu}? – Oni su ga pretvorili u nemogu}. Oni su u tome, na`alost, uspeli. Divqaci su pobedili. • Gospodine Deni}u, na ovim prostorima Srbi stalno kukaju da je wihova najve}a nevoqa {to ne `ive ujednoj dr`avi i da se wihovo nacionalno pitawe mora kad tad re{iti. – Znate {ta je, ja ne vidim nijednog Nemca kome smeta ~iwenica da Nemci imaju dve dr`ave. – Nema~ku i Austriju. I da je veliki deo [vajcarske zapravo nema~ki. Da su tu nema~ki kantoni. I da je Luksemburg, tako|e Nema~ka dr`ava. Kad je Hitler tra`io da svi Nemci budu u istoj dr`avi, {to je zna~ilo i odvajawe sudetske oblasti od ^e{ke, ja kao i svaki demokrata bio sam protiv toga, po{to je cena takvog nema~kog ujediwewa bila uni{tewe jedne druge dr`ave. Ja mislim da je potpuno legitimno da Srbi, kao i svi drugi narogi, tra`e jedno kulturno jedinstvo, jedinstvo svojih kulturnih ustanova, mogu}nost komunicirawa sa svojim zemqacima ma gde `iveli, garancije za wihova qudska, gra|anska i druga prava, itd. Ali tra`iti da svi `ive u istim granicama u 21. veku, to je za mene zbiqa glupost. • Verujete li da se u dogledno vreme mogu sti{ati nacionalisti~ke strasti i mr`we? – Mislim da nacionalni zanos, za razliku od manipulacije nacionalnom 548
politikom, ve} opada. I u Hrvatskoj, i u Srbiji. Ne znam koliko dugo }e u ime nekog patriotizma ili nacionalizma mo}i, recimo, jedan Arkan da kupuje centar Beograda, ili da vodi privatni rat u Bosni, ali verujem, da }e kad-tad do}i do normalne politi~ke rasprave, jer je pre|a{wi nacionalisti~ki entuzijazam u ~itavoj ovoj regiji na silaznoj liniji. Iako jo{, kao recimo u selima Isto~ne Bosne gde je bilo grozno ~i{}ewa muslimana, kod onih {to su ostali iza tog ~i{}ewa, ima i velikog ogor~ewa i mr`we pa prema tome i `eqe da se svete. Opasnost je uz to, i ovaj ogroman sloj mladih qudi koji sada `ive od oru`ja, koji su u prethodnom dru{tvu bili marginalni, koji nemaju nikakvu budu}nost u jednoj normalnoj dr`avi, i koji sad ne}e da polo`e to svoje oru`je. U stvari, stvorili smo, na`alost, ~itavu jednu ratni~ku generaciju koju sad treba mawe-vi{e prevaspitavati za novi privatni `ivot. A to ne}e biti ba{ lako. Bojim se da smo stvorili i jedan politi~ki sistem gde }e radikalne promene biti skoro nemogu}e sprovesti kroz ustavne, normalne, kanale. • Zna~i li to da se bojite da se ovaj sistem mo`e promeniti samo nasiqem? – Ja sam protiv svakog nasiqa. Ipak, ta~no je – bojim se jer ja, recimo ne mogu da verujem da }e stanovni{tvo Kosova dugo da se miri sa ovakvom svojom sudbinom. Oni mogu da prihvate sada{wu evropsku tezu da ne mogu da se otcepe, ali sve ovo {to se na Kosovu de{ava, kao – ponavqam – i ovo {to se de{ava u Bosni, to je, po mom mi{qewu, velika sramota za Srbe i Srbiju. Kosovski Albanci makar i sporo i polako morali bi se ukqu~ivati u politi~ki `ivot Srbije i Jugoslavije. • Postoji li opasnost da pre toga do|e do oru`ane pobune? – Postoji, i te kako, zato {to je i albanski Demokratski pokret dosta nezreo. I on tra`i ultimativna re{ewa. Mi svi na`alost `ivimo na prostoru gde se re~ kompromis smatra maltene ravna re~i izdaja. A jasno je da demokratska politika zahteva kompromis. Zahteva ga i Kosovo. Kosovo ima ve}insko albansko stanovni{tvo, a i Srbi tamo imaju izvesna istorijska prava. I jednima i drugima ona se moraju obezbediti, ali razgovor ne mo`e da po~ne tezom da je to jednostavno deo Srbije. Jeste deo, ali nije – jednostavno. Kao {to ni Krajina nije samo jednostavno deo Hrvatske. Sulude su ideje da }emo savremenu politiku re{avati po demografiji od pre ~etiri ili pet vekova. Smatram ina~e da je tragi~na gre{ka Albanaca {to nisu iza{li na ove izbore. Da jesu, Arkan na primer, ne bi bio u Skup{tini, a i samo to ne bi bila mala stvar. Drugo, onda bi jedan blok albanskih poslanika albanska pitawa mogao energi~no legitimno postavqati pred Skup{tinom.” Svoju jadikovku zbog dobrih rezultata Srpske radikalne stranke predvo|ene dr [e{eqem, “Srpska re~” je objavila 4. januara 1993. godine, iz pera Nikole Burzana. U rubrici “Svet o nama” Burzan je izdvojio pisawa svetske {tampe, {to je uokvirio morbidnim prizivawem bombardovawa Srbije. Ve}i deo izabranih citata odnosi se na Milo{evi}a, ali ni uspeh dr [e{eqa nije zaobi|en, veliki broj glasova koje je dobio protuma~eni su kao poziv na novu eskalaciju rata. Nasslov je glasio “Diktator nije rizikovao”, a u podnaslovu je nagla{eno slede}e: “Svojim velikosrpskim ekspanzionisti~kim parolama Milo{evi} je pogodio raspolo`ewe upravo onih qudi iz srp549
ske provincije, koji `ive u sku~enim, ~ak i primitivnim uslovima. Ba{ kod wih su sankcije protiv Srbije izazvale prkos. Rat u Bosni sa svojim stravi~nim etni~kim ~istkama tamo nije neomiqen. Tamo, u srpskoj provinciji, rat zna~i pqa~ku, plen, ma{ine za prawe, televizore, novac, mo}... Tako misle stranci o nama. Da li nam je svejedno?” “[ta uop{te kazati posle ove lakrdije nazvane izborima, sem da se, sa najve}om rezignacijom, ponavqa stara istina da svaki narod ima vladu kakvu zaslu`uje. Ovaj, {to rekao pokojni profesor Jovan Ra{kovi}, “ludi narod” zaista ni{ta boqe i ne zaslu`uje: izabrao je ono {to mu i prili~i. Zapravo, tako (nam) i treba: izabrali smo – samouni{tewe! Toliko – od pisca ovih redova. Ostalo prepustimo strancima i wihovom vi|ewu “izbora” u zemqi seqaka na brdovitom Balkanu, koja – po svemu sude}i – ponovo i nezaustavivo hrli u novu “krvavu bajku”. “Balkan je, izgleda, osu|en na jo{ gore krvoproli}e i krizu, po{to se predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} i wegovi saveznici – ekstremni nacionalisti, pripremaju da jo{ nekoliko godina ostanu na vlasti usred velike kontroverze oko rezultata izbora”, pi{e londonski “Gardijan” pod naslovom “Milo{evi}eva pobeda osuje}uje nadu za mir”. Isti~u}i da Milo{evi} “va`i za glavnog vinovnika ratova u biv{oj Jugoslaviji, koga su SAD optu`ile za ratne zlo~ine”, list ka`e: “Jo{ je opasnije to {to izborni rezultati pokazuju da je ogroman broj glasova dobila ekstremisti~ka Srpska radikalna stranka Vojislava [e{eqa, Milo{evi}evog bliskog savetnika i lidera paravojnih formacija, koga je Stejt department pro{le nedeqe uvrstio u spisak osumwi~enih za ratne zlo~ine”. Najgori mogu}i scenario Londonski dnevnik tako|e pi{e da su tvrdwe o la`irawu izbora potkrepili me|unarodni posmatra~i, koji smatraju da su izbori bili “ozbiqno neregularni”. Ipak, ka`e se, prerano je re}i da su ~itavi izbori bili neregularni, ali je Milo{evi}ev tabor “vodio sramnu predizbornu kampawu, a najmawe pet odsto bira~a, od toga ve}ina onih koji podr`avaju opoziciju, nije imala mogu}nosti da glasa. Bestidna srpska dr`avna televizija, koja je Milo{evi}ev glasnogovornik, objavila je da je predsednik odneo ubedqivu pobedu”. Ovi iznena|uju}i rezultati izbora, nastavqa “Gardijan”, raspr{ili su nade Zapada da }e u Beogradu do}i do promene vlade i politike i smawili izglede za mirno re{ewe sukoba koji su izbili posle raspada Jugoslavije. Uspeh [e{eqevih militantnih radikala pru`a realnu mogu}nost za stvarawe koalicione vlade izme|u Milo{evi}evih socijalista (biv{ih komunista) i Radikalne stranke, {to je najgori mogu}i scenario sa stanovi{ta Zapada i drugih biv{ih jugoslovenskih republika. Takva vlada bi, ka`e se daqe, dovela do uvo|ewa jo{ o{trijih sankcija protiv Beograda. Evropska zajednica privodi kraju plan u tri faze koji treba da stavi Srbiju u “potpunu me|unarodnu izolaciju” ako ne bude promewena politika Beograda prema Bosni. Ministri inostranih poslova zemaqa EZ dogovorili su se da zatra`e od UN ovla{}ewe za nove sankcije, ukqu~uju}i tu hermeti~ko zatvarawe granica Srbije. EZ tako|e planira da prekine sve po{tanske i telekomunikacijske veze i iskqu~i biv{u Jugoslaviju 550
(sada krwu dr`avu Srbiju i Crnu Goru) iz svih me|unarodnih tela. Prema tvr|ewu “Gardijana”, ishod izbora tako|e }e, najverovatnije, dovesti do toga da Zapad silom sprovede rezoluciju o uspostavqawu zone zabrane letova iznad Bosne, ~ime }e srpskim avionima biti zapre}eno obarawem ako nastave da kr{e tu zabranu. List pi{e da su opozicioni lideri razo~arani izbornim rezultatima, ali ih “jo{ vi{e poga|a i deprimira izuzetan uspeh SRS”. Oni, naime, smatraju da [e{eqev uspeh predstavqa “opasan presedan za Srbiju: wegovi vi{e nego jasni stavovi jo{ vi{e }e polarizovati stanovni{tvo, stvaraju}i scenario za gra|anski rat”. Nagove{taj jo{ surovije diktature “Glas Amerike” citira gospo|u Filis Kaminski, direktorku Me|unarodnog republikanskog instituta iz Va{ingtona, koja ka`e da “srpskom narodu nije pru`ena mogu}nost da u~estvuje u zdravom razmatrawu pitawa, {to u potpunosti zaslu`uje, po{to mu nije omogu}eno da saslu{a mi{qewe opozicije. Utvrdili smo da su glasila bila strogo kontrolisana i da su iznosila stavove kandidata i politi~ka gledi{ta vladaju}e partije”. Uz to, ka`e g|a Kaminski, “Amerikanci su se nadali i pri`eqkivali da se srpskom narodu omogu}i slobodno i demokratsko izja{wavawe, ali se to, na`alost, nije dogodilo... Do{lo je do znatnih nepravilnosti u glasa~kom procesu, za {ta nije odgovoran srpski narod, ali je on, na`alost, `rtva, jer – u svakom slu~aju – spada u nadle`nost wihove vlade”. Ameri~ki radio navodi i re~i poznatog novinara “Wujork tajmsa” Dejvida Bajndera da postoji bojazan od poo{travawa sankcija protiv Srbije. On je, isto tako, naglasio da “primeri Rumunije pod ^au{eskuom, Albanije pod Enverom i Aqijom, jasno ukazuje da se izolovanost samo pove}ava, {to dovodi do surovije diktature, a to je veoma porazno za naciju”. Agencija Franspres isti~e da Milo{evi}eva pobeda “rizikuje da izazove nove sankcije protiv Beograda i da udaqi svaku nadu u obustavqawe borbi u Bosni. Takva perspektiva pla{i one koji su ostali neosetqivi na nacionalisti~ki diskurs srpskog predsednika”. Radio Fransenternasional, pak, ka`e da su rezultati u redovima opozicije i wenih simpatizera. Perspektive koje (nam) nagove{tava ni najmawe nisu svetle, naprotiv: “Moglo bi se dogoditi da ve} slede}i dani i nedeqe donesu sukobe, jer re`im bi mogao da zakqu~i da se sada mo`e pona{ati samouvereno, dok u opoziciji razo~arawe mo`e prerasti u gnev. Spoqni, me|unarodni pritisci na Srbiju }e sada svakako porasti, {to }e se tako|e odraziti na unutra{we odnose. Zemqa koja je okru`ena neprijateqstvom i indirektno ume{ana u rat u Bosni koji jo{ traje, posle ovih izbora iza}i }e slabija nego ikada, iznutra zava|ena, nesposobna za bilo kakav politi~ki konsenzus.” Sve dubqa izolacija Ugledni londonski “Tajms” isti~e da je Milo{evi} “mo}an politi~ar, ve{to manipuli{e elitom i institucijama”. Wegova izborna pobeda “mo`da nije po`eqna za Zapad, ali ne mora neizostavno za Zapad da bude i pogubna. Ubedqiva Milo{evi}eva pobeda mo`e vi{e da olak{a prevazila`ewe krize od tesne Pani}eve pobede. Milo{evi} bi izvesno minirao Pani}a ako bi ovaj biznismen postao predsednik. S obzirom na to da se Srbi na Kosovu zakliwu Milo{evi}u na vernost, Pani}eva pobeda bi samo raspiri551
la krizu na Kosovu, od ~ega Zapad tako mnogo strepi. Pani} }e nastaviti da i daqe obavqa koristan zadatak odre|ivawa granica Milo{evi}eve vlasti. On je makar malo pove}ao mogu}nosti Zapada da uti~e na krizu na Balkanu”. S druge strane, londonski “Indipendent” smatra da su bira~i “zadali te`ak udarac liberalnom prozapadnom premijeru Pani}u na izborima koje su mnogi videli kao izbor izme|u mira i rata”. Na osnovu rezultata, list procewuje da su se srpski glasa~i “okrenuli ekstremnom srpskom nacionalizmu, pa ~ak i nastavqawu rata za stvarawe Velike Srbije”. Pobeda Milo{evi}a, nagla{ava list, “gurnu}e Srbiju u jo{ dubqu me|unarodnu izolaciju. Lideri Zapada, koji su se nadali da }e liberalne vlasti u Beogradu za wih re{iti krvavi bosanski problem, mora}e da se suo~e sa ultranacionalisti~kim vlastima, ohrabrenim novim izbornim trijumfom”. Minhenski “Zidoj~e cajtung” pi{e da su “magloviti izgledi za budu}nost” Srbije. Jer, sve ide u prilog ~iwenici da se “~vor rata zacelo ne}e tako brzo re{iti, ve} }e se pre jo{ i vi{e zamrsiti”. Me|u “zle znakove” list ubraja pre svega izborni uspeh, “radikalnog ~etni~kog vojvode [e{eqa”, po{to }e “tog fa{isti~kog saveznika sada Milo{evi} mo`da imati i za koalicionog partnera”. Bonski “Di Velt”, pak, smatra da je Milo{evi} “svojim velikosrpskim ekspanzionisti~kim parolama pogodio raspolo`ewe upravo onih qudi iz srpske provincije koji `ive u sku~enim, pa mo`da i primitivnim uslovima. Sankcije protiv Srbije tu su izazvale prkos. Rat u Bosni sa svim stravi~nim etni~kim ~istkama tamo nije neomiqen. Tamo, u srpskoj provinciji, rat zna~i pqa~ku, plen – ma{ine za prawe, televizore, novac i mo}...” Kurs ka nasiqu “^vrstoruka{i su pobedili”, isti~e radio Doj~e vele. “Istovremeno, to su oni koji se sa svoje strane ose}aju izdanim od Boga i celog sveta, pa su zato stvorili jednostavnu i emocijama nabijenu formulu da se Srbiji mo`e oduzeti sve, ali ne i dostojanstvo... Mo`da }e nova strana~ka konstelacija u parlamentima voditi promenama krute srpske pozicije, a mo`da i zao{travawu – ja~awem ultranacionalisti~ke Radikalne stranke. Bira~ima, izgleda, mir nije bio najpre~i zadatak”. Pod naslovom “Nova etapa samouni{tavawa” be~ki “Kurir” pi{e: “Da li se radi o izbornoj prevari velikih razmera ili ne – tek izborni rezultati ukazuju na to da je ponovo izabran Milo{evi}. Po tre}i put u roku od dve godine ve}ina srpskog stanovni{tva izabrala je bezobzirnu i brutalnu politiku nacionalizma, tla~ewa, zaslepqenosti i rata. Sem toga, veliki broj glasova koje je sada osvojio vo|a ~etnika Vojislav [e{eq pokazuju da su mnogi Srbi spremni da krenu jednim jo{ nasilni~kijim kursom”. I madridski “El mundo” pi{e da “ukoliko je postojala bilo kakva nada u mirno re{ewe krvoproli}a u Bosni, ona se raspr{ila posle izborne pobede Slobodana Milo{evi}a. U su{tini, za nadu u neko drugo re{ewe bila bi potrebna ogromna doza naivnosti. Predsedni~ki izbori, na kojima je upravo konsolidovana vlast Slobodana Milo{evi}a, nalaze se na pola puta izme|u parlamentarnog formalizma i vojne diktature i nemaju nikakve veze sa demokratskim postupkom.” List daqe isti~e da je “po~ev od neumoqive militantnosti dr`avne te552
levizije, do sjajnog manipulisawa izbornim listama koje su osudili posmatra~i KEBS, sve bilo vrlo pa`qivo pripremqeno kako bi se izbegla mogu}a iznena|ewa. Samo u ovakvim uslovima potpune kontrole izbornog procesa ovaj ekstremni nacionalista mogao je da se upusti u taj rizik. U svakom slu~aju, velika prednost koju je ostvario u odnosu na svoje rivale pokazuje da zna~ajni delovi srpskog naroda podr`avaju wegov ekspanzionizam”. Sinteza najmra~nijih tradicija Stoga, ka`e madridski dnevnik, “ostanak Milo{evi}a na ~elu Srbije do krajwih granica pogor{ava situaciju na Balkanu. Diktatorski socijalizam i fa{isoidni nacionalizam Slobodana Milo{evi}a predstavqa sintezu najmra~nijih tradicija ove oblasti. ^itava politi~ka karijera Slobodana Milo{evi}a zasniva se na potpunom uni{tewu Bosne i Hercegovine i bespo{tednom etni~kom ~i{}ewu wenog stanovni{tva u ime budalastog sna o Velikoj Srbiji, koji bi mogao poslu`iti kao opravdawe za verovatno pro{irewe rata na Kosovo i Makedoniju. Izborni uspeh ratobornih nacionalista, pripadnika SRS, koji zajedno sa Milo{evi}em veruju da postoji “planetarna zavera protiv Srbije” i koji }e u parlamentu najverovatnije ujediniti svoje snage sa neokomunistima, ru{i nade svih onih koji su verovali da srpska strana razmi{qa o tome da po~etkom januara sedne za pregovara~ki sto” – isti~e “El mundo”. I drugi ugledni {panski list “El pais” pi{e u sli~nom stilu i tonu: “Biv{oj Jugoslaviji je bila potrebna jedna dobra vest da bi staru godinu zavr{ila sa nadom u mir. To se nije desilo”. Izbori su, ka`e, doneli “najgori mogu}i rezultat: ponovo je izabran dosada{wi predsednik Slobodan Milo{evi}, biv{i komunisti~ki vo|, koji je danas socijalista i ekstremni nacionalista”. Prema oceni ovog dnevnika, “~itav izborni proces obele`en je skandaloznom kampawom u korist Milo{evi}a (osporavawe Pani}eve kandidature, manipulacija izbornim listama, brisawe 5 do 10 odsto bira~a...). Sve }e se, dakle, nastaviti kao i do sada, samo {to su se negativne tendencije pogor{ale zbog nove pobede Milo{evi}a. Ne treba se ni~emu nadati od nove jugoslovenske federacije, kada je re~ o mirnom re{ewu sukoba u Bosni. Re{ewe treba da do|e spoqa i Milo{evi} to zna. On se nada da se me|unarodna zajednica ne}e usuditi da mu poka`e zube. Sada je na me|unarodnoj zajednici red da poka`e da je to u stawu da u~ini...” Kad }e ve} jednom to bombardovawe??!! Sve je boqe od o v o g a...” Intervju koji je Dragan Todorovi} uradio sa Du{anom Mihajlovi}em objavqen je u “Borbi” od 15. januara 1993. Zabele{ke su naslovqene “Koalicija SPS i DEPOS logi~na”, a osim {to je Mihajlovi} “~astio” dr [e{eqa raznoraznim kvalifikacijama, u razgovoru je na lukav na~in poturio tezu kako bi zarad onemogu}avawa [e{eqa da do|e na vlast, trebalo sklopiti koaliciju spomenutu u naslovu. Podnaslov je bio slede}i: “Koalicija izme|u SPS i DEPOSA, u ovoj situaciji, bila bi logi~an potez, ne zbog onemogu}avawa [e{eqa, ve} zbog interesa gra|ana i privrede Srbije. Time bi SPS dokazao da je za demokratiju, a DEPOS da je za Srbiju. Ali, mi nismo zemqa logi~nosti, pa je otuda jo{ uvek sve neizvesno i u isti mah sve mogu}e.” “Ovom opaskom u kojoj se pro`imaju skepsa i blagi optimizam povodom 553
aktuelnih politi~kih prilika, po~iwemo razgovor sa Du{anom Mihajlovi}em, predsednikom Nove demokratije jedne od mawih, ali ne i bezuticajnih stranaka. Mihajlovi} je u grupi poslanika sa DEPOS-ove liste koji }e u narednom periodu odlu~ivati u srpskoj Narodnoj skup{tini. • DEPOS je na izborima pro{ao tako kako je pro{ao. U kampawi ste tvrdili da demokratski pokret sigurno pobe|uje. [ta je razlog da se va{a predvi|awa nisu ispunila – neujediwena opozicija, nedefinisana podr{ka Dobrice ]osi}a, reklo bi se taktizirawe nekih promotora DEPOS-a poput Matije Be}kovi}a, ili ne{to sasvim ~etvrto? – Dobitnik na decembarskim izborima je [e{eq. Gubitnici su SPS, DS i ostale sebi~ne demokratske opcije, DEPOS je najmawe izgubio i najvi{e dobio u odnosu na prethodne izbore. Ne znam {ta bi vi tvrdili u izbornoj kampawi? Da }emo izgubiti? [to se predvi|awa ti~e, ona su se ispunila. Srbi su glasali za ja~ega kao {to sam svojevremeno i rekao u intervjuu NIN-a. Milo{evi} je opet bio ve{tiji. Pomo}u TV Beograd i ve{tih poteza, prikazao se narodu ja~im od protivnika. Ko }e da glasa za onoga kome ministra policije izbace iz kabineta, a on se `ali upravi vodovoda? Ponavqam da ovo nisu ni bili izbori, ve} referendum za i protiv Milo{evi}a. Tu bitnu razliku, kao i ~iwenicu da u ovoj zemqi nema realnih uslova za demokratiju (ne zbog Milo{evi}a i SPS, ve} zbog nemawa materijalne i duhovne osnove za drugu politi~ku opciju – privatnu svojinu i gra|ansku svest) nije shvatio ni onaj koji je trebao da dobije ove izbore, jer ih je on i raspisao. Mislim na predsednika ]osi}a. On je pravi gubitnik, a i uzor poraza. Me|utim, on je i jedina nada da se za~eci demokratije mogu sa~uvati u ovoj napa}enoj zemqi. Neujediwena opozicija, sebi~ne i male vo|e, potcewivawe i nepo{tovawe protivnika stara su stvar. Ostaje nam da ~estitamo pobednicima i da budemo sre}ni {to nismo u wihovoj ko`i. Wihova muka je ve}a od na{e. To {to im ovaj napa}en narod sugeri{e da kao pobednici imaju pravo i da pojedu pobe|ene, slaba im je uteha. Ako se na to odlu~e umr}e od trovawa pokvarenom hranom. Besmrtnici kao {to je Matija Be}kovi}, se izuzimaju. Ne znam kome bi oni trebalo da budu odgovorni? • Mawe ili vi{e je poznato da va{a re~ o DEPOS-u bez obzira na ocenu o snazi va{e partije, ima te`inu. Kako }e DEPOS nastupiti u Republi~koj skup{tini s obzirom na glasove o podelama, nastupa u vi{e poslani~kih grupa. I, ima li {anse da DEPOS kaolicijom sa SPS onemogu}i [e{eqa? – Nova demokratija je mala partija, ta~nije pokret koji okupqa korisne gra|ane, besplatne lokalpatriote i saware koji `ele da wihovi gradovi budu centar sveta. Mi ne `elimo da se bavimo visokom politikom i dokazivawem da smo najve}i Srbi. Ho}emo da se bavimo kvalitetom `ivqewa i da budemo dobri u svojim profesijama. Ne pla{imo se sveta i konkurencije, jer smo boqi od wih. Ne znam koliko je moja re~ te{ka, ali znam da `ivimo u te{kom vremenu, koje tra`i da ga bar mi ne ote`avamo neodgovornim re~ima Umerenost je vrlina i ako je nema dovoqno u dana{wem politi~kom `ivotu treba je napraviti u DEPOS-u. Ne vidim problem u tome koliko }e poslani~kih klubova imati DEPOS u Skup{tini. [to ih vi{e bude, ima}emo boqe uslove za rad. 554
Nastup DEPOS-a zavisi}e od poslani~ke ve{tine i politi~ke mudrosti rukovodstava partija osniva~a DEPOS-a. ND je za o~uvawe DEPOS-a kao izborne i politi~ke koalicije. Ako smo pametni, tako }e biti. Oja~an i sre|en DEPOS krenu}e odmah u pripreme za nove izbore. Tome bi trebalo da doprinesu i nove snage, koje }e osve`iti rukovodstvo DEPOS. Koalicija izme|u SPS i DEPOS-a, u ovoj situaciji, bila bi logi~an potez, ne zbog onemogu}avawa [e{eqa, ve} zbog interesa gra|ana i privrede Srbije. Kao {to je utvrdio direktor “VIK Korporacije” u Vr{cu, Rodoqub Dra{kovi}, time bi SPS dokazao da je za demokratiju, a DEPOS da je za Srbiju. Ali, mi nismo zemqa logi~nosti, pa je jo{ uvek sve neizvesno i u isti mah sve mogu}e. • DEPOS je samostalno, ili u koaliciji sa drugim opozicionim partijama imao izrazitu prednost pred drugi krug izbora za op{tinske odbornike. Gde se ta prednost istopila? – Razo~arewe rezultatima prvog izbornog kruga zadr`alo je u ku}ama one koji su glasali za opoziciju. SPS je pokazao da ima organizovaniju “vojsku” i da su babe i dede vernije i stabilnije od mladosti kojoj te osobine nisu pouzdana vrlina. Ali, nikoga ne bi trebalo da zavaravaju izborni rezultati. Zna se ko }e biti ja~i na ulici, ako vlast natera mladost na samoodbranu. • Dogodila se sudbonosna @eneva. Da li su Srbi i ovoga puta zakasnelo prihvatili ono {to je trebalo prihvatiti mnogo ranije, ili je na taj na~in samo izbegnuta prete}a borba “prsa u prsa” sa svetom. I da li je ovo {to se dogodilo u @enevi pobeda, kako se na neki na~in predstavqa, ili poraz “zdru`ene” vladaju}e partije koja se proglasila za jedinog branioca srpskih nacionalnih interesa? – Sudbonosna @eneva doga|a}e nam se jo{ mnogo puta. Srbi su zakasnili ne samo sada, ve} pre tri-~etiri godine. Zakasnili da budu prvi u 21. veku. Toliko su zakasnili da nisu primetili svetski krah svih velikih ideja 19. veka. Tako su ostali mimo i protiv celog sveta. To je na{ problem, a ne Karayi}ev paraf, koji bi ozna~io kraj jo{ jedne zablude onih gorih od nas, i kraj sna o muslimanskoj dr`avi usred Evrope. Srpski nacionalni interesi nikada nisu definisani od strane wihovih navodnih za{titnika. Zato mogu da prodaju rog za sve}u. Kome treba teritorija bez Srba? Bogata i jaka Srbija je jedini za{titnik srpskog nacionalnog interesa i svih Srba u svetu. A bogate i jake Srbije nema bez privatne svojine, ekonomske i politi~ke demokratije. Te{ko smo platili tezu – prvo dr`ava pa demokratija. Zaboravili smo da smo dr`avu imali i da smo je izgubili upravo zbog nesposobnosti da je demokratizujemo. Da ukinemo crnu rupu ekonomije – dru{tvenu svojinu i kroz hitnu i potpunu privatizaciju u~inimo Srbe bogatim i sposobnim u wihovoj Srbiji, a ne samo u Americi i belom svetu. • Izbori su doneli i iznena|ewe zvano [e{eq. Da li je tome kumovalo i to {to ga, izme|u ostalih, ni opozicija nije dovoqno ozbiqno shvatila? – [e{eq nije iznena|ewe. Pokazalo se da je on drugo, tajno lice vladaju}eg re`ima. U zabludi su bile demokrate koje su ra~unale na glasove razo~aranih Milo{evi}evaca. To da ga mnogi nisu ozbiqno shvatili ta~no je. [e{e555
qev makijavelizam je za svako po{tovawe. Ali, nema razloga da mu odgovorimo na “ravnoj nozi”. Vojvoda [e{eq je problem vladaju}eg re`ima i kada im zavr{i posao ne}e mu vi{e trebati. Ne verujem u mogu}nost da [e{eq sru{i Milo{evi}a. Nije mu dorastao. “Politi~ka raspojasanost” vojvode, koji je postao “demokrata” nije wegov problem. To je problem kulture vlasti i op{te politi~ke kulture u nas. Kad prekipi na}i }e se neki tihi, skromni i nepoznati gra|anin, koji }e odgovoriti jezikom koji vojvoda najboqe razume. • Posle Pani}a izgleda da je, sude}i bar po “spontanim” nastupima gospodina [e{eqa na redu i provera mandata predsednika ]osi}a. Nije li kum nove demokratije ]osi}, izbegao da na vreme poka`e “desnicu” lideru partije koja sebe naziva umerenom desnicom? – Kod [e{eqa nema spontanosti ve} jasne ra~unice i nemilosrdne racionalnosti. Odli~no koristi gre{ke protivnika, dok svemo}na TV Beograd ispira wegove. Ipak, ]osi} je i pored svih propusta tvrd orah za mla|enog doktora op{tenarodne odbrane. Vojvoda je napravio stra{nu gre{ku. Ne mo`e se ]osi} ru{iti kao izdajnik. Nema seqaka u Srbiji koji }e poverovati da je [e{eq ve}i Srbin od pisca “Vremena smrti”. Svi su bar toliko pismeni da umeju da pro~itaju prezimena. Brani}emo kuma I, ako ho}e da postane “umerena desnica”, [e{eq treba {to pre da ostavi ]osi}a na miru. Zna se ko je i za{to napravio [e{eqevu karizmu kod neobave{tenih. Boqe je da se zabavi svojim jadom. Poraz wegove politike u Bosni ne}e ostati bez odraza na wegove pozicije. Uostalom, nije ni na{ kum tikva bez korena– Ima ga ko braniti i odbraniti ako bude neophodno. Ne zaboravih ni to da je Pani} izgubio bitku, ali ne i rat. Rat za demokratiju i blagostawe u Srbiji se nastavqa. Narodna muka izrodi}e nove qude, dostojne civilizacijskom izazovu, pred kojim se ne snalaze postoje}i lideri politi~kih partija u povoju.” U to vreme otvarane su stranice svim mogu}im analiti~arima koji su za slavu u novinama morali da ispune samo jedan uslov, da zagovaraju stavove pora`enih na izborima. Iz ~ega proizilazi besprizorno vre|awe pobednika, pre svih dr [e{eqa. Tako su “Nezavisne”, od 15. januara 1993, objavile intervju sa izvesnim Hoyerom, ameri~kim dr`avqaninom koji je srpske radikale uporedio sa Removim juri{nim odredima. Usput, u~eni Hoyera misli da se Rem zvao Ernest, iako je se taj Hitlerov homoseksualac odazivao na ime Svantijus. Naslov je glasio “Milo{evi} je stvorio monstruma”, uz podnaslov: “Dr Ho|era koji je po drugi put bio posmatra~ na ovda{wim izborima govori o wihovoj pravnoj prirodi, o izbornim podvalama vladaju}e stranke, o propustima opozicije i o neizvesnoj budu}nosti pod vladama koje }e najverovatnije formirati radikali i socijalisti”. “Dr Zoran Ho|era, Srbin iz Amerike, zemqe ~iji paso{ poseduje, po drugi put je bio posmatra~ na na{im prevremenim vi{estrana~kim izborima. 1990. godine bio je na ~elu posmatra~kog tima gospo|e Helen Deli} Bentli i uz wegovo ime se vezuje otkri}e stotina hiqada tada dopisanih bira~a u bira~ke spiskove koji su o~ito “pomogli” tada{wi pobedni~ki izborni rezultat vladaju}e stranke. Dr Ho|era je politikolog i ekonomista sa doktoratom iz ekonomskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Wujorku. Bio je 556
predava~ ekonomske nauke na Univerzitetu grada Wujorka, na Jelskom i Univerzitetu Viryinije i jedan od glavnih ekonomista u Me|unarodnom monetarnom fondu. U na{oj javnosti mawe je poznato da je dr Ho|era sin predratnog politi~ara i diplomate, ministra bez portfeqa u Stojadinovi}evoj vladi, heroja iz Prvog svetskog rata, osniva~a Jugoslovenske narodne stranke i preduze}a “Aeroput”, od kojeg je posle rata stvoren JAT! Dr Zoran Ho|era je, dakle, ponovo nadgledao organizaciju i sprovo|ewe izbora koji su demokratskoj opoziciji doneli veliko razo~arewe. Niska i prqava kampawa • Da li rezultate izbora u Srbiji i Jugoslaviji smatrate katastrofalnim? – Smatram ih zabriwavaju}im. To su bili nesretni izbori sa toliko nepravilnosti da, po mom mi{qewu, nijedan sud na Zapadu ne bi priznao wihov rezultat. Sve je to interesantan fenomen. S jedne strane, kampawa je bila relativno slobodna, kudikamo slobodnija nego 1990. godine. Tada je bilo mnogo vi{e straha nego sada. Stranke su bile mnogo boqe organizovane u ovim izborima. S druge strane, {to se ti~e medija, listovi su mnogo boqi i objektivniji nego {to su bili 1990. godine. “Politika” je, recimo, tada bila otvoreno navija~ki na strani re`ima. Ali, kada se radi o najuticajnim elektronskim medijima, stawe je mnogo gore nego na pro{lim izborima. Pre svega, mislim na Televiziju Srbije, koja je pod ve}om kontrolom vladaju}e stranke koja sada mnogo vi{e zloupotrebqava taj medij nego na pro{lim izborima. Kampawa protiv Pani}a, koja je tu vo|ena uz pomo}, recimo, gospo|ice Milentijevi} je niska i prqava propaganda. Ni{ta od onoga {to je Pani} radio nije moglo da se vidi na Televiziji: wemu su davali minut ili mawe u informativnom programu, a ako, na primer, Bo`ovi} negde ode, dobije 15 minuta... Onda, dugogodi{we “hrawewe” na{eg srpskog naroda jednostranim informacijama i vestima, prikazivawem doga|aja i wihovim tuma~ewem, imalo je poguban efekat {to se ti~e ovih izbora. • Da li je to presudno za ovakav izborni rezultat? – Siguran sam da je to bilo jako zna~ajno. Bilo je presudno zajedno sa drugim elementima {to se ti~e Pani}a. Wemu je onemogu}eno da na vreme krene u kampawu osporavawem prava na kandidaturu, tako da nije imao vi{e od devet dana za promociju. Kada to uzmete u obzir, kao i pona{awe Televizije, imate odgovor na pitawe {ta ga je onemogu}ilo. Da toga nije bilo, ja nisam siguran da bi Milo{evi} bio izabran. Za wegov poraz bilo je dovoqno i tri~etiri nedeqe kampawe, da je to vreme Pani} imao na raspolagawu. Dodu{e, premijer je izgubio vreme i ~ekaju}i da se kandiduje Dobrica ]osi}, a ne on, i to ne mo`e da se prebaci Milo{evi}u. Ali, kada je re{io da se kandiduje, re`im je nastojao i uspevao da ga na najnekorektniji i nedozvoqen na~in onemogu}i, pri ~emu je zaka{wewe zbog osporavawa Izborne komisije wegovog prava na kandidovawe bilo presudno, uz krajwe nepo{tenu i prqavu propagandu elektronskih medija protiv kandidata koji je uz to i – savezni primjer! Saboterska buranija Najve}a podvala na koju je, nesre}om, pristala opozicija je bila ta igra sa izbornim zakonima. To je po~elo letos, na tim nesretnim okruglim stolovima, gde se diskutovalo o svemu i sva~emu, o organizaciji izbora, izbornim jedinicama, pa se ta parada ponavqala i za republi~ki i savezni nivo, i tako 557
je opoziciji oduzeto dragoceno vreme za predstavqawe bira~ima, koje je uveliko ote`ano zbog pristrasnosti elektronskih medija. Gre{ka je opozicije i u tome {to nije uspela da se ujedini, pa su ti okrugli stolovi najvi{e koristili Milo{evi}u, zbog egzekucije te stvari. Ideja, da imate desetine qudi za tim stolom, koji }e raspravqati na brzinu o promeni sistema, na~inu izbora, a ne}e sti}i da se dogovore o kontroli medija, u startu je bila pogre{na. ^itava ta diskusija, umesto da je bila stvar nekolicine {efova nesporno najja~ih stranaka – a vi{e ih i nema, jer ostalo je zaista strana~ka “buranija” – rasplinula se u debate bez epiloga, bez racionalnih, demokratskih re{ewa. Moj je utisak da su u tom “radu” socijalisti sabotirali na svakom koraku, zloupotrebqavaju}i obavezu koju je preuzeo gospodin ]osi} da izbori budu odr`ani do kraja godine. Tako je opozicija samo gubila dragoceno vreme. I {ta se onda desilo? To odugovla~ewe je dovelo do toga da je na kraju za opoziciju svaki sat, a ne dan, bio dragocen. I onda se, tek na kraju, poteglo pitawe Televizije. A, to je, u stvari, kqu~no pitawe. Tuje Milo{evi} najvi{e podvalio opoziciji, koja je prihvatila neke uslove koje nikako nije morala. Televizija je nekoliko dana bila ne{to bla`a, tek da se opozicija prevari i prihvati neravnopravnu utakmicu. Sve {to je u tom pogledu obe}ano od strane re`ima, izigrano je: Televizija se pona{ala gore nego 1990. godine! • Pre dve godine, na tada{wim izborima u Srbiji, Vi ste kao posmatra~ otkrili vi{e od 600 hiqada dopisanih bira~a u bira~ke spiskove. Da li je u ovim izborima bilo neke sli~ne podvale? – U odnosu na ono {to se desilo 1990. godine, sada su se stvari de{avale, da tako ka`em – naopa~ke! Na pro{lim izborima glasa~i su dopisivani u bira~ke spiskove na sam dan izbora. Sada se desilo da masu qudi izbri{u sa bira~kih spiskova! Pokazalo se da je toliko bilo brisawa iz spiskova da su qudi danima uo~i izbora opsedali organe vlasti, koji su za to nadle`ni, da vide, da provere da li su na spisku i mnogi su utvrdili da im je tako oduzeto bira~ko pravo. U civilizovanim zemqama to ne mo`e da se dogodi, mora da postoji legalni razlog za to. Izbrisati nekoga sa takvog spiska je povreda osnovnih prava ~oveka. To je unelo potpunu nesigurnost kod bira~a. ^uo sam da su cele ulice i kvartovi nedostajali u tim spiskovima, ~ak je bilo slu~ajeva da u spiskove ne upi{u kandidata Demokratske stranke, a u Ni{u je hiqade qudi izostavqeno. To je jedna od stvari koja je stra{no sumwiva. Tu imate jednu, rekao bih, suptilnu akciju da se upotrebi sve kako bi se izvitoperio zakon u korist jedne stranke. Pro{li put su dali “pravo” bira~ima da se upisuju u spiskove na sam dan izbora, a onda su to iskoristili da dopi{u hiqade i hiqade, stotine hiqada qudi, pri ~emu su mogli uveliko da manipuli{u mogu}no{}u la`irawa izbora. Sada je postojao zakon koji ne dozvoqava takvo upisivawe, samo zato da ne mogu da se upi{u oni koji su u me|uvremenu, zbog ovog ili onog razloga, a svakako i ideolo{kih i politi~kih – izbrisani iz spiskova. Tu se vidi da je u pitawu jedan vrlo neobjektivan na~in vo|ewa izbora. Podvala bez paravana • Postoji li odgovornost i opozicionih stranaka za ovakve izborne rezultate? – Te{ko je odgovoriti na to pitawe. Za neke probleme odgovornost snose i opozicione stranke. Me|u wihovim ~lanovima u proteklim izborima 558
nije bilo – upotrebi}u jedan komunisti~ki izraz – dovoqno budnosti da se spre~e svi prestupi. Kao posmatra~ koji je obilazio bira~ka mesta znam da na ve}ini nije bilo paravana za glasawe. I ako ih je bilo, bilo je svega nekoliko, pa svet nije imao mogu}nosti da tajno glasa, svako je svakome mogao da zaviruje u listi}e, a to je jedno od osnovnih pravila, kao {to je me|u najte`im prekr{ajima, prekr{aj tajnosti glasawa. To bi bilo dovoqno svakom sudu na Zapadu da poni{ti ovakve izbore. S druge strane, opozicija nije uspela da spre~i dezorganizaciju na bira~kim mestima, gde je toga bilo u takvom obimu da je to u svakom slu~aju bilo mnogo gore nego na izborima pre dve godine, i uveliko je uticalo na regularnost izbora. Bira~ka mesta su po pravilu bila u vrlo malim prostorijama u kojima je bilo mesta za sve drugo samo ne za glasa~e. Onda, zloupotrebqavane su bira~ke kutije. Ili su bile male drvene kutije, ~ini mi se iz vremena kada se glasalo kuglicama, ili su bile neobezbe|ene kartonske kutije slepqene selotejpom i sve su se one vrlo brzo punile tim ogromnim bira~kim listi}ima koji su vi{e li~ili na bira~ke – mape. A one kartonske kutije su bile i od ambala`e za rakiju, pe~ati na wima nisu bili od topqenog voska, nego od plasti~nog, {to je omogu}avalo otvarawe u svakom trenutku. Sa pravne ta~ke gledi{ta, to je potpuno ilegalno: vi morate na po{tenim izborima da imate kutiju koja garantuje sve elemente tajnosti. To uop{te nije bio slu~aj. Takva organizacija, za koju ja ne mogu da tvrdim da je ura|ena namerno, ali za to ima i previ{e indicija, meni nije sasvim jasna. Ne znam da li je to samo znak daqeg degenerisawa jedne vlasti koja nije u stawu ~ak ni izbore da organizuje kao po{ten svet, ili da se seti da dve hiqade qudi ne mo`e da glasa u prostoriji tri sa pet metara u kakvoj sam ja bio. Na tom bira~kom mestu bilo je 16 zvani~nika (14 ~lanova bira~kog odbora i dva strana~ka posmatra~a). Glasalo se sa tri paravana improvizovana od kartona, gde u onoj gu`vi ~ovek nije mogao ni da pri|e. Vidite, te stvari pokazuju potpunu nesposobnost re`ima da organizuje izbore, ili jednu malicioznu zloupotrebu takvih okolnosti da se priredi izborni {vindleraj. Kada imate takav haos, za to “sposobni” qudi lako mogu da iskoriste gu`vu i ~ine nedozvoqene stvari. ^a{ica za Slobinu pobedu • Mo`ete li da navedete neki konkretan primer? – Kako da ne. Recimo, bira~ko mesto broj 40. Streli{te 1. u Pan~evu. Kada su na kraju sve izbrojali i sabrali, ispalo je da ima 13 upotrebqenih listi}a vi{e nego kada je glasawe po~elo! To zna~i da je neko odnekud doneo neke listi}e... To je i po na{em zakonu dovoqno da se poni{te izbori. Pri svemu tome prema nama, posmatra~ima, taj svet je bio vrlo qubazan. Ja sam namerno ostao posle zavr{etka glasawa da vidim kako broje. Da nisu bili objektivni bilo je jasno i po tome {to su, ~im je zavr{eno brojawe glasova predsedni~kih kandidata, ~im su utvrdili da je Milo{evi} dobio vi{e glasova, vrlo zadovoqni, gotovo sa olak{awem – izneli rakiju da nazdrave pobedi. Naravno, da posle ~ovek ne mo`e da ima bog zna kakav utisak o regularnosti. U onakvom haosu koji je vladao na ve}ini bira~kih mesta, dovoqno je da samo jedan ~ovek bude tamo sa lo{im namerama, da zna {ta ho}e, da iskoristi priliku i ubaci, recimo, sve`aw popuwenih listi}a koji su distribuirani bez 559
kontrole... Dakle, a to je ono {to ho}u da naglasim, u tom haosu se de{avalo da su qudi opozicije odustajali od kontrole, digli su ruke od svega. Ovo sam hteo da ka`em: ta nebudnost opozicije je dozvoqavala da se masa takvih stvari de{ava, kao da su se navikli da to tako ide, da maltene ne mo`e druga~ije i da su oni pri svemu tome nemo}ni da redosled stvari promene. Tako se desilo da je malo opozicionih ~lanova odbora u zapisnik zapisalo svoje primedbe i neslagawe sa takvim na~inom glasawa. I onda problem postaje komisija ili sud to treba da rasprave, oni prvo uzmu zapisnik i utvrde da se niko nije na vreme i tamo gde je trebalo – `alio. [e{eq protiv Slobe • I {ta sada? U oba parlamenta ve}inu }e imati socijalisti i radikali... – To je mnogostruki problem. Jedan je {to se [e{eq pojavquje kao va`an faktor u parlamentu i verovatno u vladi i pri vladi. Drugi je ~iwenica da }e te dve stranke kontrolisati savezni parlament, {to zna~i da nastaje opasna situacija za Srbiju i Jugoslaviju. Za razliku od socijalista koji su, u neku ruku, umiru}a stranka, ostatak komunisti~ke partije koji `ivi samo da se odr`i na vlasti i ~iji su qudi sve istro{eniji sa malo drugog interesovawa sem vlasti, [e{eqevi ~lanovi su agresivna, krajwe desni~arska, {ovinisti~ka stranka, sa jednom agresivno{}u koja se mo`e porediti, na`alost, samo sa SA odredima Ernesta Rema, svojevremeno u Nema~koj. Naoru`ani su. On ima dve, tri hiqade svojih qudi pod oru`jem, a taj ekstremizam se mo`e meriti samo sa Arkanom. Ta kakvu demokratizaciju Srbije. Ja nisam siguran da se to ne}e zavr{iti ozbiqnom konfrontacijom izme|u [e{eqa i Milo{evi}a. Bojim se da se [e{eq ne}e zadovoqiti da bude broj dva u toj kombinaciji i da }e do}i momenat kada }e posegnuti za Milo{evi}evom vla{}u. Milo{evi} je po~eo da podr`ava [e{eqa kada je on bio bezna~ajna figura, ne shvataju}i da }e proizvesti monstruma. Koalicija radikala i socijalista }e se verovatno formirati, ali ja ne verujem da }e to dugo trajati i mislim da }e me|u wima do}i do obra~una. Na`alost, sve to ne obe}ava ni{ta dobro za na{u zemqu. Drugi problem je problem efekta takve vlade na inostranstvo. Qudi koje su Ujediwene nacije optu`ile za zlo~ine u ovda{wem ratu, sada su u najverovatnijoj vladaju}oj kombinaciji. Tu su [e{eq, Arkan, Milo{evi} i to, prirodno, ne}e ostati nezapa`eno u inostranstvu. Umesto da smo posle ovih izbora bili u prilici da na|emo nekakav modus vivendi sa svetom, mi idemo u suprotnom pravcu. Re{ili smo da idemo do kraja, a taj kraj je ambis! • Zna~i, iskqu~ujete neki mogu}i spoqni pozitivan uticaj na unutra{we prilike ili, mo`da, strah od socijalnih lomova koji }e mogu}u koaliciju socijalista i radikala usmeriti u neo~ekivanom, boqem i konstruktivnijem pravcu? – Ne znam. Definitivnu kontrolu }e imati qudi “tvrde” politike, ~ak politike bez ikakvog interesa za inostranstvo. Nemogu}e je o~ekivati od Ujediwenih nacija i zapadnih demokratija da promene politiku kako bi akomodirali bilo koga u Srbiji. Moje je li~no mi{qewe da sukob u Jugoslaviji od 91. godine naovamo nije bio potreban. Moglo se na}i na~ina da se sporovi 560
re{e diplomatski, pregovorima, bez iskqu~ivosti koju je pokazivao, solucije, koja bi za{titila interese Srba u Hrvatskoj i Bosni bez rata. Mi smo sada u situaciji da nas je ceo svet izlo`io ostrakizmu, a u stvari, mi smo 91. mogli da dobijemo kombinaciju “4 plus 2” u asimetri~noj federaciji, {to je bilo zadovoqavaju}e re{ewe, ali ga je Milo{evi} odbio. Mi sada imamo Jugoslaviju stvorenu od dve srpske dr`ave i imamo rat. U taj rat mi smo uleteli zahvaquju}i politici jedne ekstremisti~ke grupe i sada vi{e ne znamo kako }emo iz wega iza}i, pogotovo {to bi sada ti isti trebali da nas iz wega izvedu... Dva minus jedan • U kataklizmati~nim predvi|awima postoji bojazan da na{a federacija ne ostane i bez formule “jedan plus jedan”. Pri~a se o tome da }e Crnogorci biti oterani u secesiju? – Ja se toga bojim. Gledaju}i istoriju ovog na{eg tragi~nog jugoslovenskog raspleta, vidi se da je gospodin Milo{evi} prvo hteo da izbaci Slovence iz Jugoslavije, pa da ima krwu Jugoslaviju u kojoj }e Hrvatsku kontrolisati pomo}u Srba koji }e pretiti otcepqewem. Zatim je do{lo do sukoba sa Hrvatskom, pa je Hrvatska otpala, pa rat u Bosni koja je isto otpala, pa Makedonija isto, tako da kada ~ovek posmatra tu istoriju i pona{awe Milo{evi}a, ja nisam nimalo siguran da }e se stvar zavr{iti na dve dr`ave u federaciji. Mo`e da se zavr{i na jednoj dr`avi, samostalnoj Srbiji, a ja nisam siguran da li }e se to zavr{iti bez sukoba. Crna Gora je kqu~na za Jugoslaviju, to je na{ izlaz na more i Crnogorci su toga svesni. Ako se budu terali iz Jugoslavije zato {to ne}e da prihvate politiku na saveznom planu, mimo odnosa koji su precizirani federalnim Ustavom, ja ne znam kako }e to da se zavr{i. Sem toga, tu je i Kosovo i moj je utisak da mi ulazimo u gustu maglu iz koje ne znam da li ima izlaza. • Da li u srpskoj dijaspori u Americi i Evropi postoji jo{ neko ko mo`e da uti~e na na{e prilike? – Ne verujem da neko mo`e da uti~e na vlasti ovde. Jedinstven je slu~aj bio sa Pani}em, iako verovatno ne mnogo sre}an. Vi ne mo`ete da o~ekujete od qudi, koji godinama `ive u inostranstvu, da to mogu da re{avaju. S druge strane, eksperiment sa Pani}em je umawio mogu}nosti da tako ne{to mo`e da se ponovi.” Pod naslovom “Procvetali pendrek i antena” isti broj “Nezavisnih” nudio je ~itaocima jo{ jedno tuma~ewe proteklih izbora, ovaj put iz pera Gvozdena Kova~a koji je optu`io [e{eqa da }e wegovi naoru`ani qudi obavqati prqave poslove po Srbiji. Nadnaslov je bio tempiran u tom pravcu: “Posle izbora Milo{evi} i socijalisti su do sada vladali po titovskim receptima, dok su [e{eqevi radikali skloniji magnum modelu ^au{esku”. “Sude}i po na~inu vladavine, prirodi vladala~kog in`iweringa, Milo{evi} je nesporno titoista, dobar |ak pokojnog “najve}eg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti”! Kao i starom Brozu, i Milo{evi}u je draga kombinacija u kojoj se vlast u li~nom re`imu odr`ava minimumom represije i maksimumom manipulacije. Dakle, puno la`i malo batina, to je pravi recept, Milo{evi}u utoliko dra`i {to su se vremena jednopartijske vladavine promenila, {to Slobin re`im ima vi{epartijske, pluralisti~ke kuli561
se. Socijalisti }e u obe skup{tine morati da formiraju vladu u koaliciji, najverovatnije sa svojom satelitskom i rezervnom strankom srpskih radikala. Ho}e li to usloviti promene u na~inu vladavine i odnosu prema podanicima ubudu}e? Frajkorpsi u rezervi Jo{ uvek aktuelni ministar srpske policije Sokolovi}, sile koja se mo`e ra~unati za okosnicu i najja~i deo unutra{wih jugoslovenskih snaga bezbednosti, u svojim nedavnim predizbornim istupima nije govorio o slu`bi kojoj je na ~elu. I on se isticao svojim patriotskim oracijama odri~u}i mogu}nost da }e se socijalisti sagiwati, a kamoli kle~ati pred “belosvetskim politi~arima”. O onome {to je wegov posao, o korupciji u svojoj slu`bi, politi~koj pristrasnosti, paravojnim grupama naoru`anih qudi, kriminalu i naoru`awu koje je pritislo gradove i sela – o tome nije nalazio za shodno da previ{e govori. Sasvim je verovatno da }e se sve to ubudu}e pogor{avati, ukqu~uju}i vi{e direktne represije plavaca i wihovih pulena kriminalaca i paravojski (frajkorpsa kako se to nekada govorilo) prema gra|anima. Izjave jednog od izbornih pobednika [e{eqa to nedvosmisleno potvr|uju. On se nikada nije libio da se prihvata poduhvata koji nisu dozvoqeni zakonom, a wegova stranka grubo kr{i elementarna pravila pona{awa u jednoj dr`avi sa ipak liberalnim, gra|anskim ustavom. Kona~no, ministarstvo policije ~iji }e makar samo sufler biti [e{eq, gra|anima ne mo`e da obe}a ni{ta dobro. Mogu}e je da }e prqave poslove obavqati [e{eqevi naoru`ani qudi, a da }e to kao paravan pokrivati policija. A kako to izgleda gra|ani su ve} videli u ~estim uli~nim obra~unima i pucwavama. Previ{e je razloga da se zazire od batiwawa, otmica, ubistava, i tu su vi|eni pacijenti ponajpre qudi koji “druga~ije ka`u, kleve}u i la`u”, “izdajnici” i “nekvalitetni Srbi”, i oni koji to nisu, dakle – opozicija i mawine. Mogu}e je, ako ne i izvesno, dakle, da }e se Sloba na taj na~in sasvim pribli`iti svome uzoru u politici, Brozu, kod koga nije bilo {ale prema mawini onih koji su odabrani za represiju za primer. A stvar bi lako mogla da poprimi razmere masovnih represalija, samo ako se narod poka`e neblagodaran svojim vo|ama (sada su dvojica: veliki Sloba i sve ve}i Voja!) za sve {to su u~inili za wega. Provincijalci prete [to se ti~e manipulacije i zloupotrebe medija, pre svega elektronskih, Broz je ve} prevazi|en. Koli~ina la`i na radiju i na TV ekranu je ista kao u staro titoisti~ko vreme {to zna~i da spikeri i novinari la`u ~im zinu da ne{to ka`u. A ono u ~emu je stari Broz pravi amater prema Slobi je propaganda koja ne preza od najcrweg nacional{ovinizma. Takvo stawe }e ubudu}e biti nepromeweno, a re`im potpomognut {e{eqevskom beskrupulozno{}u izvesno }e poku{ati da povrati neke stare, u me|uvremenu izgubqene pozicije. Pre toga }e, po svemu sude}i napraviti ~istku u medijima gde imaju vlast, {to [e{eq odavno ne krije, {to je ve} uveliko u toku. Po svemu sude}i, potpuna lojalnost prema re`imu se ne}e o~ekivati samo od uredni~kih sastava, ve} i od saradni~kih ekipa, ukqu~uju}i vatrogasce i ~ista~ice u televiziji i u radiju. Glavna stvar pri svemu tome je naravno nastojawe da se po 562
cenu svake mogu}e la`i i obmane, sa~uva lojalnost naroda koji televizor gleda po ceo dan – o~i su mu ~etvrtaste k’o ekran! Sve u svemu, u varijanti starog re`ima koji }emo gledati u najverovatnijoj socijalisti~ko-radikalskoj kombinaciji, pendrek i antena dobijaju svoj stari brzovski zna~aj ministarstva istine i pravovernosti. Vaqa uskoro o~ekivati o{tar napad i na, u me|uvremenu oslobo|ene (“Politika”) i one druge nikada porobqene medije (NTV Studio B). To jasno nagove{tavaju pretwe koje su iz Novog Sada upu}ene u Beograd uo~i izbora. Naime ovda{wi socijalisti su zatra`ili “osloba|awe” te novinske i druge televizijske ku}e. Drugim re~ima tamo bi rado postavili svoje komesare, onakve kakav je Vu~eli}, ili Brki} u televiziji i radiju. Okolnost da ovi zahtevi idu iz Novog Sada, od ovda{wih socijalista nije, nimalo nebitna. Dovoqno je setiti se da je ovde po~elo doga|awe naroda i da je odavde dr Bo`ovi} krenuo da pravi red tamo gde to nisu o~ekivali od jednog provincijalca u Beogradu. Kao prasac – diktator U Orvelovoj “@ivotiwskoj farmi” ima jedno interesantno i za nas pou~no mesto: u trenutku kada je prascu Napoleonu, samodr{cu socijalisti~kog tipa na farmi, me|u tamo{wim `ivotiwama, ugro`ena vlast usled bune nezadovoqnog Kowa i wegovih sledbenika, prasac diktator, iznenada na bunyije pu{ta pse u koje su u me|uvremenu izrasli ku~i}i koje je krmak vladar sklonio kada je za to bilo vreme, a za trenutak zlu ne trebalo. Sli~na iznena|ewa su kod nas i te kako mogu}a, ne samo protiv bunyija. Novi kabineti }e se po svemu sude}i uveliko truditi da ih proizvode na svim mestima koja su izmakla kontroli i otkuda se prave smetwe Slobi omiqenom politi~kom in`iweringu, sa odli~nom ocenom savladanim kod Broza. To se de{ava i pre nego {to su novi ministri zauzeli svoje foteqe.” Bojana Jager, u “Borbi” od 18. januara 1993. godine, objavquje tekst “Pregovara~I nisu na ceni” u kojem tvrdi da dr [e{eq otvara pitawe poverewa vladaju}im strukturama kad god su na pomolu nekakvi pregovori. I mnogo je besna zbog takvog wegovog anga`mana, wu ne interesuje ~iwenica da dr [e{eq nikada nije bio defetista kao oni koji su u ime Srba i{li na pregovore. “Najavqivawe da }e radikali pokrenuti pitawe poverewa Dobrici ]osi}u, ili tra`iti prevremene izbore za predsednika SRJ, obja{wava se time da je ]osi} vi{e puta prekr{io Ustav i prekora~io svoja ovla{}ewa. Taj na~in bi se odigrao u Saveznoj skup{tini, novoj ili staroj svejedno, pod ~ijom kapom je najvi{i akt zemqe vi{e puta bio “kreativno tuma~en” pa i prekr{en – posledwi put tada kada je, prilikom izglasavawa nepoverewa Pani}u,, usvojeno prelazno re{ewe po kojem }e potpredsednik Savezne vlade, Radoje Konti}, do izbora nove vlade, zamewivati “svrgnutog” premijera. Ako je Ustav i kr{en od strane predsednika Republike pitawe je za{to [e{eq na to reaguje tek sada, odnosno za{to po redosledu inicijativa – najpre Pani}, pa onda mo`da i ]osi}. Ili boqe re~eno za{to se to de{ava uvek kada neko po~ne da razgovara ili pregovara o sudbinskim pitawima rata ili mira. Radikali su svoje prve strele odapeli na Pani}a nakon {to se uop{te usudio da razgovara sa Tu|manom, a ]osi} je ozbiqno “nagri`en” prvi put posle potpisivawa sporazuma o Prevlaci. Danas mu [e{eq poru~uje 563
da “samo formalno predstavqa Jugoslaviju u zemqi i svetu”, {to zna~i da se wegova uloga u @enevi, i sve {to tamo uradi, po potrebi, mo`e tretirati kao “prekora~ewe ovla{}ewa”. Kombinatorika oko toga ko }e u}i u novu Saveznu vladu, i kako }e se raspodeliti funkcije na najvi{em federalnom vrhu izme|u Srbije i Crne Gore, mo`da mo`e da bude motiv za stavqawe ]osi}a na tapet. Me|utim, izgleda da je on ipak mnogo dubqi, i da le`i u shvatawu srpskog nacionalnog interesa kao ne~ega {to se mo`e izboriti i odr`ati oru`jem po svaku cenu. Radikali “uostalom, ve} o~ekuju da }e skup{tina RS odbiti `enevske dokumente i nadaju se da je Karayi} u @enevi vremenski taktizirao. ^ak i [e{eq se uzdr`ava da oceni `enevski doprinos Slobodana Milo{evi}a takvom “vremenskom taktizirawu”, shvataju}i da bi vaqda bilo previ{e i nemogu}e da srpskog predsednika optu`i za izdaju nacionalnih interesa srpskog naroda. Sa ]osi}em, je, me|utim, izgleda druga stvar i on bi ve} mogao biti osporen, a samim tim kredibilitet svih pregovara~a ugro`en. Momir Bulatovi}, predsednik Crne Gore, upozorava da ne bi bilo korisno da se sada pokre}u pitawa u odnosu na mandat predsednika SRJ, nagla{avaju}i da su razgovori “koje smo pokrenuli sa predsednikom Tu|manom (mogu}e i sa Alijom Izetbegovi}em), a koje treba da vodi predsednik ]osi}, mnogo zna~ajniji od nekih na{ih razmirica i nesporazuma”. Stvar o~ito i jeste u tome {to su razgovori pokrenuti i {to su ]osi}eva uloga i uticaj u tome nesporni. Kad se razgovara dosta se toga mo`e i re{iti, a onda postaju sve mawe potrebni oni koji su se pretplatili na tuma~ewe i odbranu nacionalnih interesa, i ujedno boqe se ~uje i vidi koliko je SRJ, i Srbe van ko{tao ovaj rat i obe}awe da }e svi Srbi `iveti u jednoj dr`avi. “Politika” od 23. januara 1993. godine donosi izvode sa konferencije za {tampu Demokratske stranke. Pod naslovom “]osi} du`an da odgovori [e{equ” novinar V. Vuji} izdvaja nekoliko stavova Zorana \in|i}a. Samo na prvi pogled \in|i} se pozitivno izja{wava o potezima dr [e{eqa, ali u stvari nastoji da produbi sukob izme|u socijalista i srpskih radikala. Podnaslov je glasio: “Mape za BiH ve}a prepreka od `enevskih principa. – U sredu protestni skup zbog politi~kih ~istki. – Neuspe{ni razgovori Deposa i DS o podeli vlasti u nekoliko beogradskih op{tina”. “@enevska konferencija, politi~ke ~istke i formirawe koalicija u nekoliko beogradskih op{tina, bile su glavne teme ju~era{we redovne konferencije za {tampu Demokratske stranke. Prihvatawe `enevskih principa na Palama samo je epizoda, a zna~ajni doga|aji tek predstoje, naglasio je dr Zoran \in|i}, predsednik Izvr{nog odbora DS. Prihvatawe je samo ulaznica za pregovore, a mape su jo{ ve}e prepreke od Ustavnih principa. Koncept teritorijalne podele BiH je sporan i, po na~inu kako je predvi|en, vodi politi~kom etni~kom ~i{}ewu, daqem preseqavawu stanovni{tva, rekao je dr \in|i}. On smatra da sada organi vlasti u Srbiji i Srba u Bosni moraju da se izjasne o raspletu krize, kako ne bi opet do{le do re{ewa u formi ultimatuma. Diferencijacija stranaka Ipak, usvajawe `enevskih principa razjasnilo je odnose me|u Srbima, i u Srbiji i van we. Prvi put za posledwih godinu dana, istakao je predsednik 564
Izvr{nog odbora DS, predsednik Srbije i SPS su se izjasnili {ta misle i preuzeli odgovornost za stvar za koju zaista jesu odgovorni. Prihvatawe ovog re{ewa iz @eneve ujedno je i wihova samokritika. Po mi{qewu dr \in|i}a, naredni tok doga|aja zbog svega {to se dogodilo u Bosni dove{}e do diferencirawa stranaka politi~kog realizma i politi~kog radikalizma i avanturizma. Realno je o~ekivati tenziju izme|u politike SPS i politike ekstremnog nacionalnog krila u Srbiji. Na molbu da prokomentari{e ponovni zahtev dr [e{eqa za ]osi}evu ostavku, dr \in|i} je uveren da je ]osi} du`an da javno odgovori, po{to je re~ o lideru druge stranke po snazi. Zato predsednik SRJ nema prava da se pona{a kao da ta stranka ne postoji. Dr \in|i} smatra da ]osi} mora da tra`i odgovaraju}i termin na TV Srbija i tu ka`e {ta misli o [e{eqevoj inicijativi i o wegovoj stranci. Uz to, treba da istera stvari na ~istac sa SPS, da se ova stranka izjasni o Srpskoj radikalnoj stranci. Ukoliko to ne prihvati, napravi}e politi~ku gre{ku i do`ive}e sudbinu Milana Pani}a, rekao je dr \in|i}. Odgovorio je i da }e se Pani} vratiti u Jugoslaviju, ali da ne postoji verovatno}a da }e mu biti ponu|ena zvani~na politi~ka funkcija. Poni`avaju}i predlog Govore}i o politi~kim ~istkama u RTS, Univerzitetu, Klini~kom centru, kulturnim institucijama, dr \in|i} je naglasio da se planski stvara “politi~ki sterilizovan prostor”. To je udarac na temeqe nacionalnih interesa i nacionalne kulture, kojim vlada Srbije nanosi vi{e {tete nego svojom ekonomskom politikom. Demokratska stranka}e zbog toga, u sredu, organizovati protestni skup, u kojem }e u~estvovati udru`ewa kwi`evnika, prevodilaca, dramskih umetnika, kompozitora, Pen centar, predstavnici Univerziteta i Klini~kog centra. Razgovori Deposa i DS o stvarawu koalicione vlasti u nekoliko beogradskih op{tina (Stari grad, Vra~ar, Zvezdara, Savski venac i mo`da Vo`dovac) za sada su neuspe{ni, obavestio je dr \in|i}. To su, ina~e, op{tine u kojima je opozicija pobedila, ali zbog nesporazuma ve} se dovodi u pitawe mogu}nost konstituisawa vlasti na Zvezdari i Savskom vencu. Srazmerno tre}ini svog osvojenog uticaja na izborima, demokrate su u razgovoru sa Deposom tra`ile jedno od tri kqu~na mesta op{tinske vlasti: predsednika, potpredsednika op{tine, ili predsednika Izvr{nog odbora. Depos je, me|utim, ponudio samo potpredsedni~ka mesta Izvr{nog odbora i jedno potpredsednika op{tine. Po re~ima dr \in|i}a, to je poni`avaju}i predlog. On je to okarakterisao kao nizak stepen politi~ke kulture i upitao “kada nastaju te{ko}e u podeli male vlasti, kako bi tek bilo na vi{em nivou?” S druge strane, dodao je, Depos nagove{tava mogu}e koalicije sa SPS, a do ju~e je svoj imiy gradio na tezi o {urovawu DS sa socijalistima.” [ta bi bili napadi na [e{eqa da se u wih ne ukqu~i “Srpska re~”. Tako, 1. februara 1993, u svom tekstu “I Aqende je bio socijalista” jo{ jednom analizira dobre rezultate srpskih radikala. Ta~nije, opravdava poraz svog SPO-a a. Naravno, [e{eq je fa{ista, a narod nije normalan zato {to mu je ukazao poverewe. Nadnaslov “Tra`ili ste – evo nam fa{izam u praznim prodavnicama” upotpuwen je podnaslovom “Sli~nost izme|u ekonomske si565
tuacije u Srbiji danas i one u predratnoj Nema~koj i zemqama Latinske Amerike govori o tome da smo ve} duboko zaglibili u fa{izam. Iz tog blata se malo ko izvukao bez gusenica. Tenkovskih.” “[okantan ishod drugih po redu vi{estana~kih izbora u Srbiji iz decembra 1992. iznenadio je (uglavnom neprijatno) svetsku i doma}u javnost i, bez sumwe, bacio u o~ajawe oko 40% gra|ana Srbije opredeqenih za demokratske promene. ^ak i uz svu rezervu u pogledu regularnosti izbora i ta~nosti izbrojanih glasova ishod je {okantan. Jer je na politi~koj sceni ustoli~io jednu eksplicitno fa{isti~ku stranku, kao drugu po ja~ini grupaciju, premda je i SPS zapravo implicitna kripto – fa{isti~ka stranka. Poku{a}emo, stoga, da ~itavom nizu analiza, koje nastoje da osvetle ovakav izborni rezultat, pridodamo jo{ jednu, koja }e ukazati na zakonitu i logi~nu vezu izme|u fa{izma i ekonomske situacije i koju karakteri{e inflacija i duboka ekonomska kriza ravna kolapsu. Fa{izam je u svojoj “mekoj” varijanti, oli~enoj u vladavini Milo{evi}a i SPS, ve} nekoliko godina prisutan u Srbiji. Oni su vr{e}i permanentnu fa{izaciju javnog mwewa i {irokih slojeva stanovni{tva pripremali plodno tle za nastanak jedne otvorene “tvrde” varijante balkanskog fa{izma ~iji je nosilac V. [e{eq. Ova, mawe ili vi{e otvorena, koalicija, dve politi~ki srodne grupacije bila je vidqiva ne samo iz zna~ajne “medijske podr{ke [e{equ, simpatija {efa dr`ave za wegovu” politi~ku doslednost”, ve} i po bliskim stavovima u ekonomskim programima. Uspon radikala i [e{eqa nije slu~ajan, ve} ima svoje obja{wewe u ekonomskoj situaciji i logici istorijskih procesa koji iz takvog stawa proisti~u. Istorijsko iskustvo u~i da usponu fa{izma pogoduje slede}a situacija: politi~ka i dru{tvena nestabilnost, nedostatak ili oslabqenost demokratskih institucija dru{tva, rat ili nacionalna frustriranost usled poraza. I premda su, kako navodno re~e Latinka Perovi} u “Borbi”, istorijske analogije zavodqiva i opasna stvar, poslu`imo se sa dva paradigmati~na primera pou~na, ~ini se, i za razumevawe na{e situacije: jedan je stawe Evrope i posebno Nema~ke posle prvog svetskog rata, a drugi je slu~aj Latinske Amerike, koja se bezmalo ~itav vek vrti u krugu svojih unutra{wih protivre~nosti pra}enih hiperinflacijama i fa{isti~ko – vojnim diktaturama. Sekvenca nema~kih doga|aja je slede}a: ratni poraz i enormne reparacije (kao neka vrsta me|unarodne blokade), doveli su do ogromnog buyetskog deficita i prekomerne nov~ane emisije, {to je tokom 1923. eskaliralo u naj`e{}u hiperinflaciju koju je svet dotad video. Socijalne i dru{tvene konsekvence hiperinflacije su: ogromna redistribucija dru{tvenog bogatstva, pogor{awe `ivotnog standarda radnika i gotovo uni{tewe sredwe klase i inteligencije, brzo boga}ewe {pekulanata i profitera (devize, zalihe robe), osiroma{ewe naj{irih dru{tvenih slojeva. Poput kancera koji metastazira, hiperinflacija nagriza ne samo privredni ve} i dru{tveni organizam, uni{tava moral, porodicu, mewa vrednosni sistem, uvodi kult nerada i lake zarade, pove}avaju}i kriminal i nezakonitost. Iskustvo hiperinflacije je, kako ka`e Tomas Man, vrsta te{kog moralnog otrova za naciju i naj566
gori oblik revolucije, u kome rastu korupcija i licemerstvo, a patriotizam se pretvara u cinizam. Adolf [e{eq Politi~ka nestabilnost i nedostatak dru{tvenog konsenzusa ote`ava obra~un sa hiperinflacijom, stvaraju}i nezadovoqstvo naj{irih slojeva. To provocira politi~ka re{ewa “olako obe}awe brzine”, pra}ene ubrizgavawem ja~ih doza opijuma u vidu {ovinizma, nacionalnih mitova, me|unarodnih zavera i te`we za osvaja~kim pohodima od strane dotad minornih politi~kih grupacija. Upravo iskustvo Nema~ke to potvr|uje. Naime, nevoqe nema~ke privrede sa hiperinflacijom prati zakoniti uspon nacista, koji u maju 1924. osvajaju 32 mesta, iako ranije nisu imali parlamentarnih predstavnika. U godinama do 1930. dolazi do oseke wihovog politi~kog uticaja, ali novi uspon 1930. sa 107 osvojenih mandata koincidira sa te{kom recesijom u kojoj bez posla ostaje 1,2 miliona qudi. Hitler sve {iroj socijalnoj osnovi i podr{ci svog pokreta obe}ava zaposlewe, privredni uspon, vra}awe nacionalnog dostojanstva. Ve} na izborima 1932. nacisti osvajaju 230 mesta u parlamentu, postaju}i najja~a politi~ka partija, sposobna da obara vlade i izaziva parlamentarnu krizu, a sam Hitler gubi na predsedni~kim izborima od Hindenburga tek u drugom krugu. Tokom 1933. Hitler dobija kancelarski mandat, pra}en bezmalo plebiscitarnom podr{kom Nemaca u narednim godinama. Istorijski epilog i posledice wegove vladavine dobro su poznati. Drugi slu~aj su zemqe Latinske Amerike. Wih karakteri{u politi~ka nestabilnost, nepostojawe demokratskih tradicija, velike socijalne razlike, ogromna uloga oligarhije u liku krupnih kapitalista i vojne hunte. Sve to uzrokovalo je ~e{}e hiperinflacije ili hroni~no visoku stopu inflacije, kao u Brazilu, Argentini, Boliviji. Ilustracije radi u Brazilu se od 1929. do 1973. smewuje 10 vlada i svaka je smewena generalskim dr`avnim udarom. U Boliviji se od 1943. go 1973. putem vojnih pu~eva smewuje tako|e desetak vlada, od kojih su mnoge legalno izabrane. Za sve to vreme Latinskom Amerikom besni inflacija. Slu~aj ^ilea iz 70-tih godina tako|e je pou~an. Predsednik Aqende tokom 1970. legalno osvaja vlast, nasle|uju}i uglavnom solidnu privrednu situaciju uz stabilne cene, solidne devizne rezerve, nizak buyetski deficit i umeren rast dru{tvenog proizvoda. Sprovode}i svoj program nacionalizacije privrede, Aqende (a i on je bio socijalista!) izaziva enormni buyetski deficit (usled poraslih dotacija za neefikasna dr`avna preduze}a). To za sobom povla~i nekontrolisani rast nov~ane mase za pokri}e tog deficita i uzrokuje hiperinflaciju sa rastom cena od 508% u 1973. Odatle slede socijalni potresi, nezadovoqstvo privatnika i kapitalista, te vojnih krugova, koji na ~elu sa generalom Pino~eom organizuju dr`avni udar. Jugoslovenski slu~aj ima tih dodirnih ta~aka i analogija sa ovim primerima, ali uz jednu specifi~nost: svi elementi hiperinflacije ve} su bili prisutni i pre izbijawa rata. Rat ovde nije bio samo uzro~nik hiperinflacije, ve} pre svega sredstvo putem koga su radikalne ekonomske reforme onemogu}ene. Dolazak Milo{evi}a na vlast pra}en je o`ivqavawem nacionalnih mitova, ~eprkawem po kolektivnim ranama srpskog naroda, podgrevawem nacionalnog nezadovoqstva i frustriranosti polo`ajem Srbije u 567
federaciji i problemom Kosova. Nacionalizam je poslu`io kao izvor legitimiteta poquqane vlasti politi~kih elita, a rat je zaustavio ekonomske reforme, u~vrstio Milo{evi}evu vlast, prouzrokovao hiperinflaciju, doveo do najsveobuhvatnije ekonomske blokade ikad primewene protiv jedne zemqe u svetu i bacio zemqu na nivo standarda koji se bli`i onom u podsaharskoj Africi. U socijalnopoliti~kom smislu, to je dovelo do duboke podele unutar srpskog naroda, ogromne politi~ke nestabilnosti i rasta fa{izacije stanovni{tva, ~iji je ishod poznat iz decembra 1992. Koalicija politi~kog establi{menta, vojnih i policijskih krugova, ratnih profitera i neobrazovanih slojeva (koji ~ine preko 50% populacije), uporno nadglasava onu drugu, evropsku i demokratsku Srbiju. Jo{ neke analogije su evidentne: Vajmarski ustav dao je {iroka ovla{}ewa predsedniku naspram parlamenta, kao i u slu~aju Srbije, ratni porazi (u srpskom slu~aju vi{e moralne i politi~ke prirode), socijalna i nacionalna demagogija, svest o tome da su Nemci u Evropi, a Srbi na Balkanu najve}i narod, nacionalni mitovi i predstava o istorijskoj veli~ini, imperijalni rat sa ciqem da svi pripadnici iste nacije `ive pod jednim dr`avnim krovom, ~ak i izvesna sli~nost politi~kih biografija Hitlera i [e{eqa iz godina politi~kih uspona. U odnosu na L. Ameriku to je nespremnost stanovni{tva da podnese socijalni teret privredne reforme i obra~una se sa inflacijom, jaka uloga vojnog faktora, neefikasna dr`avna svojina (kao u slu~aju ^ilea), nedostatak politi~ke kulture i tradicije. Velika sli~nost prisutna je i u konceptu ekonomske politike socijalno-radikalske koalicije sa fa{isti~kom praksom u toj oblasti. Potpuna centralizacija, jaka dr`avna vlast i rast dr`avnog sektora, korporativizam (kao spoj vladinih i partijskih ~inovnika sa krupnim industrijskim i finansijskim monopolima), odricawe od klasne borbe, sindikalna podr{ka vladi u ciqu o~uvawa socijalnog mira. Dodatne karakteristike su ekonomska autarhi~nost (poja~ana sankcijama koje su ovde dobrodo{le kao opravdawe za ve} raniji naum), kontroda spoqne trgovine, slaba, nekonvertibilnost moneta, suspenzija tr`i{ta sa ja~awem dr`avnog planirawa i redistributivne funkcije dr`ave, javni radovi (u ciqu smawewa nezaposlenosti) i prelazak na ratnu privredu i neutralnu ekonomiju u zavr{noj fazi. ^ak i da nije sankcija koje su ve} sada katastrofalne i mere se vi{edecenijskim zaostajawem, ovakva ekonomska politika dotukla bi srpsku privredu u roku od nekoliko godina. Valpurgijska no} Ima li posle svega re~enog, tra~ka optimizma i nade za koju ka`u da je posledwe {to ~ovek mo`e izgubiti? Kakav bi mogao biti zavr{ni politi~ki rasplet? Mi{qewa smo da }e Milo{evi} poput savr{eno programiranog terminatora za o~uvawe vlasti, sa nepogre{ivim instinktom izabrati pogodan trenutak i na~in da se obra~una sa svojim monstruoznim politi~kim ~edom, koje ve} po~iwe da ga opasno ugro`ava. No, to ne}e pro}i bez te{kih politi~kih lomova i modrica, a mo`da }e izazvati i novu parlamentarnu krizu. Ipak, Milo{evi}eva vlast je ve} postala toliko fatalna da }e wegov silazak sa politi~ke scene te{ko mo}i da pro|e miroqubivo. Mogu} je ru568
munski rasplet (sa mnogo krvavijim sukobima izme|u Srba), ili obarawe Milo{evi}evog re`ima putem strane vojne intervencije. Najgore re{ewe svakako bi bilo “sto godina samo}e” u kome bi se neprekidno smewivali pu~isti~ki re`imi. [ta god da se desi, Srbija je ve} osramo}ena za vi{e decenija i satanizovana poput Nema~ke posle 1945. Kako je mogu}e objasniti da jedan narod neosporne slobodarske tradicije, sa oreolom `rtve i moralne superiornosti, postane simbol evropskog fa{izma na kraju 20. veka? Prvo obja{wewe, da svaki narod u svojoj istoriji ima pet crnih minuta kolektivne drogiranosti i krivice – metafizi~ke je prirode. Drugo, racionalnije, poku{ali smo da pru`imo u ovom tekstu. Jedno je izvesno: kada se jednom ova valpurgijska no} bude zavr{ila, kao posle grozomornih snova i dugih no}nih mora, usledi}e godine katarze, bolnog moralnog i duhovnog otre`wewa i osve{}ewa, u kojima }e srpska inteligencija i moderni, liberalni politi~ari, morati da mukotrpno vrate Srbiju na put evropske i svetske civilizacije.” “Borba” od 2. februara 1993. godine donosi ~lanaka Vojislava Vigwevi}a pod naslovom “Na potezu, opet, [e{eq”, a povodom narednog zasedawa Savezne skup{tine. Autor optu`uje dr [e{eqa za tajni savez sa vladaju}om strankom, {to je bila uobi~ajena, nimalo originalna praksa. Vigwevi}ev ~lanak je bio samo jedan od mnogih kojima je anacionalna opozicija branila Dobricu ]osi}a, pre svega zbog wegove popustqivosti u odnosu na najbli`e, neprijateqsko, okru`ewe. Inicijativa o smeni ]osi}a najavqena je u podnaslovu: “Novoizabrani poslanici saveznog parlamenta se{}e sutra u skup{tinske klupe, po prvi put. Osim nekih starih, kojima su bira~i u decembru ponovo dali svoje glasove. Da bi, na odvojenim sednicama ve}a, verifikovali mandate i izabrali predsednike. Ovim bi se, barem prema dnevnom redu, zavr{ila prva sednica prvog zasedawa novog saziva. Ipak, kako saznajemo, nije iskqu~en ni “dodatak” u vidu ozvani~ewa ve} vi{e puta najvaqivane inicijative Vojislava [e{eqa za proveru mandata predsednika SRJ Dobrice ]osi}a.” “Vo| radikala je i na ranijim sesijama stare Skup{tine, pored biv{eg premijera Pani}a, optu`ivao i predsednika ]osi}a za ugro`avawe interesa zemqe, posebno srpskog naroda. [e{eq je obe}ao da }e svoje tvrdwe potkrepiti konkretnim ]osi}evim kr{ewima Ustava {to, prema nedavnim izjavama, o~ekuju i neki uticajni poslanici SPS. Ali, nikakav papir te sadr`ine iz wegove stranke, jo{ nije stigao u Skup{tinu. Postoje, me|utim, indicije da bi najradikalniji radikal mogao, sutra, da obnovi i optu`be na ra~un smewenog saveznog premijera koji se upravo vratio u zemqu. On bi mu, tvrde upu}eni, stavio “na du{u” i to {to je, pristav{i na razmenu zarobqenika hrvatskih za doma}e, svojevremeno vratio protivni~koj strani i ratne zlo~ince. Da [e{eq “ne radi sam” u to vi{e nema sumwe, barem ne posle pro{lonedeqnog “pu~a” u Skup{tini Srbije koji je i u drugom domu saveznog parlamenta, Ve}u republika, doveo na vlast socijal-radikalsku koaliciju. Mewawe u minut do dvanaest republi~kog zakona o izboru poslanika za Ve}e republika, odnosno “birawem” svojih 20 qudi (koliko pripada Srbiji) u ovaj skup{tinski dom, SPS i SRS uveli su apsolutnu kontrolu u save569
znom parlamentu. Ve}inu su ve} obezbedili u Ve}u gra|ana decembarskim izborima. Od 138 poslanika, iz redova SPS ih je 47, a iz redova SRS 34. Problem je bio – {ta sa Ve}em republika jer se u starom sazivu pokazalo da je upravo ovaj dom ko~io neke, za ve}insku parlamentarnu stranku, kqu~ne odluke. Me|u wima je svakako bila indikativna ona o Pani}evoj smeni koju Ve}e republika dva puta nije “progutalo” pa se odluka Ve}a gra|ana nije mogla realizovati. Sada, socijalisti i radikali mogu spavati mirno. U Ve}u republika, od 20 crnogorskih poslanika, dvojica su iz SRS. Dovoqno za 20 istomi{qenika iz Srbije da u svakoj prilici ve}inski usvoje odluke odnosno zakone. Reakcije vladaju}e partije Crne Gore za sada su uzdr`ane. Verovatno }e se ne{to vi{e ~uti kada se u republi~kom parlamentu dotakne pitawe odnosa politi~kih snaga u federalnom. Neki zvani~nici DPS CG, me|utim, nisu ovih dana propustili priliku da podvuku kako je Skup{tina SRJ upravo mesto gde treba ostvarivati ustavnu ravnopravnost federalnih jedinica. Ho}e li poslanici srpskih opozicionih partija do}i na sutra{we zasedawe Ve}a gra|ana ili ne (u znak protesta {to su ostali bez ijednog mesta u Ve}u republika) ostaje da se vidi. U opticaju je varijanta da bi ipak do{li, ali samo zbog verifikacije mandata, posle ~ega bi napustili Skup{tinu. Komentar jednog ovakvog sleda poteza opozicije, od strane nekih poslanika SPS koje smo ju~e ~uli svode se na slede}e: mi se mo`emo konstituisati i bez ijednog poslanika opozicije. Ko im je kriv {to se jogune, kao mala deca, stalno paradiraju nekakvim protestima (?!). Ovaj “biser” nam je rekao poslanik koji je zamolio da mu ne navodimo ime, kako mu ne bi pokvarili ve~era{wi koktel u saveznom parlamentu. Prire|uje se zarad starih poslanika, a on je od onih staro-novih (ponovo izabran). Na koktel nisu pozvani (kao uostalom ni na zasedawe nove Skup{tine) najvi{i predstavnici dr`ave. Prijemu ne}e prisustvovati ni novinari, a uz opro{tajno pi}e, biv{i poslanici nazdravi}e samo onim ~lanovima vlade kojima veruju – Radoju Konti}u i \or|u Peri{i}u (!?). Tra`imo ]osi}ev odlazak Ve} na prvoj sednici Savezne skup{tine (u sredu 3. februara) poslanici Srpske radikalne stranke }e pokrenuti akciju za opoziv predsednika SRJ Dobrice ]osi}a. Potvr|uju}i ovu infomraciju, Vojislav [e{eq, predsednik SRS ka`e da je za pokretawe ovakve inicijative dovoqan zahtev sa 20 poslani~kih potpisa. Potom se o~ekuje mi{qewe Ustavnog suda Jugoslavije, pa tek onda materijal ide u redovnu skup{tinsku proceduru. Kada }e se to sprovesti za sada se ne mo`e pretpostaviti. Na pitawe ima li novih momenata u vezi ove inicijative radikala, [e{eq ka`e: “Mo`e ih biti samo ako ]osi} sam podnese ostavku”. Milivoje Gli{i}, u “NIN” – u od 5. februara 1993. godine, objavquje ~lanak “[qokice vere” u kojem ru{ewe ]osi}a progla{ava nemoralnim ~inom, navodno zbog onoga {to je ovaj svojevremeno pomogao dr [e{equ. A zar bi bilo moralno da jedan politi~ar ispred sveop{tih, dr`avnih i nacionalnih, stavqa privatne razloge u prvi plan? “Kad ~ovek shvati da je nula, onda mo`e sve! Tako je govorio Bule (Mio570
drag Bulatovi}), vrlo nadaren pisac, ali – hajde da i to ka`em – znameniti i moralista. Pa je o~as mewao stavove, prijateqe, potkraj `ivota i stranke. S nesumwivim {armom, naravno... Ima li ovaj detaq i{ta zajedni~ko sa temom politi~ki ki~? Ima. Ki~ u politici neizostavno mora da se ispituje i sa moralnog gledi{ta, do~im je u drugim dru{tvenim poslovima dejstvo wegovo (to jest ki~a) bezazlenije, jer napada druga ~ula. U tim poslovima (umetnosti, pona{awu, qudskim odnosima), ki~, kao ne{to sladuwavo, lako, ne{to {to {qa{ti, duhom neoptere}eno, mo`e, makar spoqa, na izgled, dakle, da `ivot ~ini sno{qivijim. U politici, pak, lako}a promi{qawa svega i iskazivawa svega, formiraju}i ukus puka, povla|uje ukusu puka. Posledice su nesagledive. Postaje ve} nepodno{qiva lako}a opravdavawa arogancije re`ima sa mnogih strana, pa i sa strane akademika Mihaila Markovi}a, koji je, naki dan, protivustavno nametawe zakona o na~inu izbora poslanika u Ve}e republika Savezne skup{tine ({to je opoziciju isteralo iz srpskog parlamenta) objasnio vrlo lako: ve}ina ima sva prava nad mawinom. To je demokratija, tako je svuda. Vladaju}a partija i wojzi sklona satelitska stranka time obezbe|uje jednoglasje u Saveznoj skup{tini. [to je dobro, veli akademik, “u ovim te{kim vremenima”. Slobodan Jovanovi} je, opet, razmi{qamo ovako: “Ako se iskqu~e sve druge propagande osim jedne jedine, onda se neprestanim ponavqawem istih formula koje niko ne sme pretresati ni osporavati, proizvodi neo~ekivano brzo i potpuno izjedna~enost javnog mi{qewa. To }e biti takav fanatizam, kakav po ja~ini ne}e ustupati ni verskom fanatizmu”. Drugim re~ima, ki~ populizma. Jednoglasje, za {ta? Za ru{ewe Dobrice ]osi}a; Srbi, “narod najstariji”, rado tro{e svoje najboqe qude, osobito kad se isti~u. Nacionalna aroma. Stvarno, razmi{qa li iko od naru~ilaca tog projekta ru{ewa ko }e, posle ]osi}a, sa kakvim autoritetom i sa koliko (pomodno re~eno) kredibiliteta da razgovara sa svetom; mo`da onaj radikal {to je Zapadu oprostio Vijetnam i Irak, ali ne}e da oprosti Rusiju i Srbiju? Savesti radi, ispri~a}u i ovu pri~u: kad je glavni dana{wi zagovornik ]osi}evog ru{ewa Vojislav [e{eq do{ao iz zeni~kog kazamata, svi qudi od uticaja (i ceo akademski Beograd) prisko~ili su da mu pomognu i ubla`e nepravdu koju je u Bosni do`iveo od Titovih feudalnih naslednika, da ga na neki na~in zbrinu. Predwa~io je u tome upravo Dobrica ]osi}, a bili su tu i qudi koji su zbog protivqewa titoisti~kom nasiqu izgubili polo`aj na fakultetima. [e{equ su mukotrpnim pozivawem na stara prijateqstva i obijawem pragova na{li posao u nekom Institutu ili arhivu; [e{eq je to, me|utim, odbio: tra`io je da mu obezbede ono {to ni sami nisu imali – univerzitetsku katedru. Vojvodin atak na ]osi}a trebalo bi ispitati i sa tog, dakle moralnog stanovi{ta. A ki~ dimenzija wegovog nauma je u re~niku, tonu i gestu kojim tra`i da se elimini{e predsednik savezne dr`ave. Ima, doista, ne{to zapetqano u qudskom bi}u: plemi} Turgewev pozajmio je pove}u svotu kockaru Dostojevskom, koji je novac izgubio na ruletu. Turgewev mu je oprostio dug. A onda je Dostojevski u “Zlim dusima” ocrnio Turgeweva! 571
Da vremena nisu te{ka ({to re~e Mihailo Markovi}), zahtev Republike Srpske Krajine da joj se izru~i Milan Pani} kao izdajnik nacionalnih interesa (pristao je na razmenu ratnih zarobqenika, pa i onih koji su ~inili zlo~ine) javnost bi verovatno do`ivela kao komi~nu, trapavu epizodu; stvar je, s obzirom na okolnosti, ipak ozbiqna: iskrivqenu sliku o Srbima taj detaq bi upotpunio, na zadovoqstvo pomamno srbofobi~ne me|unarodne javnosti. Drugo je pitawe s kojim je racionalnim ciqem Pani} pristao na tu razmenu, ~ime je razmena uslovqena i da li je sve to po~elo ba{ s Pani}em. Na delu je – nazovimo ga tako – i konfesionalni ki~, s jasnom politi~kom pozadinom: vaqa iskupiti pre|a{we grehe, pri tom legitimacija vernika u novim okolnostima mo`e da bude i od koristi. Biv{i vernici Kremqa danas su gorqivi vernici Svetoga Save. Vera dobija upotrebnu vrednost. Merkantilno pravoslavqe ogleda se u tome {to gotovo svaka privatna banka, holding kompanija ili detektivska agencija koja dr`i do sebe, jasno i do klijentele, javno slavi krsnu slavu, po slobodnom izboru! Slavski kola~ lomi se pred {alterima, a ~estitke se primaju faksom. Nekad, zna se, esnafi su slavili slavu, ali jedna je slava bila za ceo esnaf: vinogradari su praznovali Svetog Trifuna, potkiva~i Svetog Todora, slikari Svetog Luku, pomorci Svetog Nikolu. Danas je pravoslavqe roba, marketin{ki ne samo poslovni nego i politi~ki – ~inilac, a nacionalni i verski simboli prodaju se u Knez Mihailovoj kao jeftina bi`uterija. A o Svetom Savi u Beogradu je napravqena sve}a od {est metara! To se nebeski Srbi pribli`avaju Bogu kroz Ginisovu kwigu rekorda. Duhu pravoslavqa rekordi ne pripadaju; neko re~e: kad ti je te{ko, da olak{a{ du{i, u`egni skromnu vo{tanicu, stani u ugao kakve tihe crkve, i }uti. Kad su prijateqi iz DEPOS-a osvojili vlast u beogradskoj op{tini Stari grad, odmah po konstituisawu pozvali su sve{tenike na javno osve}ewe op{tinskih prostorija. Ne znam ta~no kako stvari stoje kanonski – neki ka`u, osve}uju se temeqi, mo`da i useqewe u novoizgra|eni dom, ali se osvajawe vlasti ne osve}uje. Uostalom, to je kap u moru, ta vlast, zato {to je lokalna. Ukoliko su, me|utim, gospoda iz DEPOS-a tim bogougodnim ~inom definitivno isterala Ne~astivog iz op{tine – gde je on pedeset godina zlurado preplitao konce na{e sudbine – onda, tako treba! Molitva srca (Makarije Veliki) prava je molitva. Mnogo je, pak, onih koji podru~je duha i vere do`ivqavaju i upotrebqavaju kao produktivno podru~je politi~kih i drugih igara. Za kraj mi se – ne znam za{to – name}e re~enica ruskog majstora paradoksa Danila Harmsa: sve fini qudi, samo nikako da uhvate korena...” XXSlobodan Reqi} u istom broju “NIN” – a brani ]osi}a na svoj na~in. Nadnaslov “]osi} i kriti~ari” su`en je u naslovu na samo jednog kriti~ara “[e{eqev atak na predsednika”. Ipak, autor nije odoleo a da se ne pozove na [e{eqevu “nezahvalnost”, {to mu jo{ vi{e umawuje vrednost jadikovke. U podnaslovu je istaknuta jedna teza na veoma klimavim nogama: “Te{ko je zaista pore}i da je za popravak polo`aja srpskocrnogorske Jugoslavije u svetskom javnom mwewu ]osi} najzaslu`niji, ali ga kao nagrada sti`u optu`be i vidan pad popularnosti” 572
“Sve je to dogovor ]osi}a i Tu|mana, kazuje razo~arani radnik u trenu dok su oko Zemunika, Maslenice i Peru~e borbe u najve}em jeku. Nikad nisam mogao pomisliti da bi on to mogao ~initi, klima glavom drugi. Ali, qudi, za{to ]osi}?! Pa i Milo{evi} je bio u @enevi! – ka`e tre}i. Ma, to oni rade wemu iza le|a, demonstrativno }e prvi. Pa da, potvr|uje drugi ovu dosetku. Ovaj razgovor, vo|en u jednom beogradskom preduze}u, na izvestan na~in slika je srpskih raspolo`ewa danas. On pokazuje i “izrazito veliki pad ocene Dobrice ]osi}a” (prema istra`ivawu javnog mwewa agencije “Statlab”), ali i ~iwenicu da “smrtni Dobri~in neprijateq” Vojislav [e{eq sve ozbiqnije odre|uje i formuli{e stavove Srba: “Mi smo spremni da ]osi}a, kao jednog od prvih disidenata u komunisti~koj Jugoslaviji, od koga smo svi u~ili, li{imo neprijatnosti koje donosi inicijativa za opoziv. Ukoliko, me|utim, u nekoliko slede}ih dana on ne podnese ostavku, SRS }e javnosti prezentovati elaborate o ]osi}evom kr{ewu Ustava.” Plutaju}a mina Samo donekle je ironija sudbine da }e Vojislav ovako humano, u ovo doba vojni, uzvratiti za dobro~instvo koje mu je Dobrica ~inio po~etkom osamdesetih u “vreme zla” (definicija je, jasno, ]osi}eva). Ako bi se ba{ stalo na neke precizne terazije, neko bi mogao da prigovori da je Vojislav nemilosrdan. No, sam Dobrica mu verovatno ne bi imao {ta re}i. Jer, sude}i po tome {ta je pisao, wega ni{ta od svojih – Srba, ne bi trebalo iznenaditi: “Od svojih juna{tava (Srbi, prim. red.) ~e{}e su isticali svoje podvale neprijateqima i komandirima. Prevare i lukavstvo bili su im miliji od juna{tva, ili ravni wemu. Nisam imao sre}e da upoznam nijednog starog ratnika koji bi mi bili prototipovi za Adama Kati}a i Adama Da~i}a. Wih sam, kao kwi`evne junake, izmislio u nekom svom iskustvu i razumevawu seqa~kog naroda.” Da je u politici boqe mo}i osetiti kako trenutno bije puls naroda nego u kwigama “popravqati Srbe”, Dobrica ]osi} se uverio odavno. A sad se lepo mo`e uveriti i da je va`nije u pravom trenutku vikati “hop” nego skakati. Tako je zaista te{ko pore}i da je za ovaj popravak polo`aja srpsko-crnogorske Jugoslavije u svetskom javnom mwewu ]osi} najzaslu`niji ali ga, kao nagrada, sti`u optu`be i vidan pad popularnosti. Iako je odluka Skup{tine bosanskih Srba na Palama na tragu onog na ~emu ]osi} insistira od po~etka svog predsednikovawa, a {to ga je ko{talo niz te{kih sukoba sa Milo{evi}em i [e{eqom, ironija je da je “sav kajmak” pokupio upravo predsednik Srbije. Jedino {to je Dobrica dobio, bila je “obustava ofanzive” na RTS. “Te{ka artiqerija” je povu~ena. A jedino vojvoda [e{eq sa “lakom kowicom” nastavqa da juri{a, ne dozvoqavaju}i prezaposlenom i bolesnom predsedniku da predahne ni za tren. Dobrici ]osi}u su od male koristi pohvale Vensa i Ovena, zadovoqstvo Grka {to Jugoslavija ima “tako mudrog predsednika”, podr{ka Jeqcina, razumevawe Kolomba, glas novinara koji ga veli~aju kao “balkanskog Tolstoja”. [e{eq ka`e: “Vreme je da ]osi} ode.” Od Vojislavqeve vojne ni gospodin ]osi} ni wegovi saradnici nemaju 573
odbrane. Na o~igledne vojvodine namere (9. januara na konferenciji sa liderima stranaka) da “nervira ]osi}a”, predsednikov savetnik Stojanovi} je izgubio strpqewe i zvao obezbe|ewe. Ni nekoliko dana kasnije, u intervjuu listu “Il manifesto”, gospodin Stojanovi}, na pomen “[e{eqa plutaju}e mine” (definicija je italijanskog novinara, prim. red.), nije uspeo da prikrije rezigniranost. “Ne volim o gospodinu [e{equ da govorim. Me|utim, i on }e sada morati da se suo~i sa zaokretom u srpskoj politici. Ne}e vi{e mo}i da za li~nu promociju koristi sukobe i ratove.” Ni{ta lak{e [e{equ nego da se suo~i sa nekakvim zaokretom. ^ak da iz tog i profitira. A – “sukoba i ratova” }e sigurno jo{ biti. “Svijetli izuzeci” U onom dvobroju 9. januara jo{ gore je pro{ao sam predsednik ]osi}. Na [e{eqev pomen “belog galeba”, ]osi} je uzvratio “doktoratom na Titu” i dobio odgovor: “Vi se slu`ite la`ima.” ^ovek koji je pisao “Korene” verovatno “zna” da Srbi, kao patrijarhalan narod, ne vole da neko tako {ta ka`e starijem, pa makar da je on i obi~an prolaznik, a ne “otac nacije” i predsednik dr`ave. Ali Vojislav zna da je takvo znawe danas obi~na zabluda. I vojvodi to mnogi Srbi zaista nisu uzeli za zlo. Naprotiv. Zalud su neki listovi obelodanili i izvode iz [e{eqevog eseja “Op{tenarodna odbrana u socijalisti~kom samoupravnom dru{tvu” (“Ideje” br. 2.1979) u kome crno na belo stoji: “... Zahvaquju}i Titovom genijalnom sagledavawu realne dru{tvenoistorijske situacije, u kojoj se u odre|enom periodu na{la jugoslovenska radni~ka klasa, te jugoslovenski narodi i narodnosti uop{te, i wegovim revolucionarnim vizionarskim te`wama u koje su utkane ~itave epohe revolucionarnog prevrata Komunisti~ka partija Jugoslavije, odnosno Savez komunista Jugoslavije uspje{no je razradio i sproveo u djelo specifi~ni oblik stvarala~ke primjene marksisti~kog koncepta o naoru`anom narodu koji je najboqe odgovarao konkretnim uslovima i specifi~nostima autohtone jugoslovenske revolucije i samoupravnog socijalisti~kog dru{tva, glavne istorijske tekovine veli~anstvenog revolucionarnog preobra`aja...” Ili: “... Svijetle izuzetke predstavqa jugoslovenska marksisti~ka teorija i weni glavni nosioci Tito i Kardeq koji nisu prihvatili nikakve {ematske recepte...” Zalud zlobna podse}awa. Ovo vi{e nije “mladi [e{eq”, niti je ovo vi{e ono doba. Iza tog [e{eqa je onaj disident s kojim je “Zapad pro{ao kao i sa mnogim kriti~arima re`ima u biv{im socijalisti~kim zemqama: politi~ari koji su {ti}eni kao borci za slobodu i demokratiju, danas se pokazuju kao izuzetno radikalni nacionalisti. Ovo u jednakoj meri va`i za [e{eqa, kao i za hrvatskog desnog ekstremistu Dobrosava Paragu, ili, pak, Gruzina Zvijada Gamzahurdiju.” (“Zidoj~e cajtung”). Otac (bez) nacije Dobricu ]osi}a danas za “kolaboracionizam i popustqivost pred neprijateqem” optu`uje jedna mnogo utemeqenija pojava. Tu karijeru je, kako pi{e poznati novinar Du{ko Dober u “Juropienu”, “potpomogao lukavi Milo{evi}, {to je wega i wegove ~etnike iskoristio da bi uni{tio umereno javno mwewe u srpskom dru{tvu i da bi poku{ao da preotme teritorije u Hrvatskoj i Bosni naseqene Srbima”. “Iskori{teni” [e{eq sada, posle podr574
{ke 27 odsto bira~a, mo`e da po~ne ozbiqno da “gaji li~ne politi~ke ambicije”. I on je “veoma mnogo ~ovek ~ije vreme tek dolazi”. Iako su posle uspeha u @enevi, po~etkom januara, prestali otvoreni napadi iz SPS-a na Dobricu ]osi}a (predwa~io je Neboj{a ^ovi}), posledwi manevar u Narodnoj skup{tini Srbije pri izboru poslanika za savezno Ve}e republika pokazuje da je u pitawu samo takti~ki predah. To {to je ]osi} sklopio “pakt” sa patrijarhom o tome da, iz razloga istorijske odgovornosti i brige za narod, ne}e ispuniti obe}awe i podneti ostavku, to {to nastoji da se “oslobodi” svoje veze sa pora`enim Milanom Pani}em – daju}i mu preko no}i ulogu “ambasadora mira” – te{ko }e ga spasiti osvete i nevoqa koje }e verovatno da uslede. Bez ikakve podr{ke u parlamentu, predsednik SRJ }e, {to se mo`e ~initi paradoksalnim, imati mawe vlasti nego u ono “zlatno doba” kada je u ti{ini svoje vile, oven~an slavom “oca nacije”, opisivao otpadnike i nevernike, politi~io sa uticajnim prijateqima i smi{qao re~enice koje su posle uzletale u nebo poput one o pobedama u ratu i gubicima u miru. Ni{ta nije sveto Ukoliko se ne desi ni{ta nepredvi|eno, Dobricu ]osi}a koji je podr`avao a nikog do kraja nije podr`ao, koji je pretio a onda “zaboravqao”, gotovo da ne}e imati ko da `ali. Socijalisti i radikali, u trenu kad im ne bude bio od koristi, jednostavno }e di}i ruke (“]osi} je sam sebe ve} smenio”, ve} tvrdi jedan radikal u Skup{tini Srbije), tzv. demokratska opozicija koja ose}a da ju je on “ostavio na cedilu”, ne}e re}i ni re~i sem ukoliko ne po`eli da preko wegovih le|a uputi kakvu jetku kritiku vladaju}oj partiji, Crnogorci }e smatrati da to “nije najboqi na~in”, ali se ne}e petqati u “srpsku stvar”. A narod, narod }e, mo`da, zaboraviti da je on i bio “otac nacije”. Tako }e jo{ jednu svoju veliku misao Dobrica ]osi} okusiti kao “gorku pilulu”. Jo{ 1978. u Stokholmu on je govorio da “sloboda i wen smisao, mo} i nemo} borewa za wu, ~ine egzistencijalnu dramu srpskog naroda. Ta se drama zasnivala na dva principa opstajawa koji su postali generi~ne tradicije: borewe za slobodu po svaku cenu, ili opredeqewe na `ivot pod svim uslovima”. Ali sloboda nikad ne ume da peva kao {to su pisci sawali o woj! Sama okolnost da se u javnosti raspreda pri~a o ]osi}u i [e{equ, mora biti neprijatna prvome. Po rangu i ambicijama, “ocu nacije” bi mogao da bude ravnopravan junak u pripovesti – Slobodan Milo{evi}. No, predsednik Srbije se, izgleda, pokazao suvi{e ve{t i za mudraca iz Velike Drenove. Prvo je jesenas Milo{evi} bio u defanzivi, onda se neko vreme borba ~inila ravnopravnom, da bi sad ]osi}u odjednom ostalo da se rve sa [e{eqem. U trenu kad je ovde na sceni politika (u najgorem smislu te re~i) vrlo {irokog zna~ewa, i kad pravila, morala i zakona ima samo kad silnicima treba, gotovo da se ~ini izvestan rezultat te neravnopravne borbe. Zato Dobri~ini potezi, kao obra}awe narodu na Badwe ve~e, recimo, li~e na kakvu iskopinu kwi`evne arheologije koja je poslu`ila da pokazivawem osavremewene scene iz “Gorskog vijenca” obodri narod za tu sve~anu ve~eru. Politika je “ovde i sada” oslobo|ena svake sentimentalnosti i patetike. Lepo je pisac Dobrica ]osi} 1986. opomenuo u svojim “Dnevni~kim bele{kama”: “Ako ~ovek pojedinac mo`e biti nevin, nijedan narod nije nevin. 575
(...) Dok se u {kolama ne bude porou~avala i nacionalna istorija zlo~iwewa, zabluda i gluposti – svako rodoqubqe }e biti nemoralno.” Ne poslu{av{i ni sam sebe, zagledan u istoriju, a suo~en sa golom silom i svojim narodom “opredeqenim na `ivot pod svim uslovima”, Dobrica ]osi} je, eto, do`iveo i da se, dok je on sam pokri}e za to, wegova svetla re~enica iz programa SKJ – da nam ni{ta ne mo`e biti tako sveto da ne bi bilo zameweno ne~im boqim – tuma~i na najvulgarniji na~in. Dnevnoj politici i onima “koji su u~ili od wega” ni{ta nije sveto. Bilo da uskoro zavr{i kao Platon na Sirakuzi ili ne, Dobrica ]osi} }e se kad-tad na}i u situaciji kao aprila 1981. godine: “Uzeo sam ponovo da proverim i pro~itam svoj govor na Plenumu CK SK Srbije, maja 1968. Smirio sam se: govorio sam savesno i istinito”. A verovatno jo{ du`e }e ~itati slede}e re~enice: “Hiqaditi put opomena: pisac mora govoriti samo po svojoj savesti i pameti. Ne sme nikad da slu`i ideologiji, dr`avi, otaybini... On slu`i svojoj istini, qudima, umetnosti.” [ta jo{ da se ka`e? Mo`da da bi za srpski narod bilo dobro kad i ovo {to je ispri~ano nekim ~udom ne bi bilo istinito.” U toku je bilo takmi~ewe u analizirawu fenomena [e{eq, paralelno sa takmi~ewem u kvalitetu uvreda izre~enih na istu temu. Tako se Petar Igwa dosetio da dr [e{eq uporedi sa partizanima, ni mawe ni vi{e. Po tome je primer dr Vojislava [e{eqa zaista jedinstven na srpskoj politi~koj sceni, pre{ao je put od Hitlerovog sledbenika do Brozovog partizna, sve u zavisnosti od novine koja je o wemu pisala. Tekst pod naslovom “Suo~avawe sa vo|ama” imao je podnaslov koji je pomalo zbuwivao ~itaoca: “Dana{we vreme, vreme crvenih ru`a i [e{eqevih radikala, mo`e se nazvati – ve} vi|enim. Iz vremena kad je Josip Broz, posle rata, najurio opoziciju iz politi~kog `ivota...” “Posle saznawa {ta je sve [e{eq pisao o Titu i Kardequ – proglasiv{i ih za velikane svih velikana – ~ovek ne mo`e a da se ne upita: ima li vi{e ikakvog smisla wegovim mislima pridavati bilo kakav zna~aj? Pa`wu sada treba obratiti samo na ono {to radi. Mogu}nost da poslanici opozicije napuste Narodnu skup{tinu Srbije [e{eq ovako komentari{e: “Najboqe je da se ne vrate, i ovako }e da se ugase do slede}ih izbora”. Sli~nost [e{eqeva s novom partizanskom vla{}u posle Drugog svetskog rata o~igledna je. Dok nisu dobili svetsko priznawe, titoisti i wihov vo|a lagali su i svet i Evropu (posebno ^er~ila) da posle rata u Jugoslaviji ne}e biti uspostavqena jednopartijska komunisti~ka vlast i da }e procvetati sve stranke, a ne samo crvene petokrake. Od toga, naravno, nije bilo ni{ta. Odmah posle oslobo|ewa, svi politi~ki neistomi{qenici progla{eni su izdajnicima i neprijateqima, najvi{i predstavnici vlasti organizovali su brzometna su|ewa (bilo je likvidacija nevinih i bez ikakvog su|ewa), qudi su preko no}i nestajali a da se nije znalo ni kuda ni kako ni za{to. Najvi{e su stradali intelektualci. Srpski je narod klicao Brozu, i pravio se da ne prime}uje nestanak mnogih svojih pripadnika, izdajnika i nepatriota. Osta}e tajna, bar potpisniku ovih redova, ~ime je to polupismeni i neo576
brazovani Broz “plenio mase”, mahom srpske. Evo kako je u oslobo|enom Beogradu izazvao masovni delirijum, sa balkona Narodnog pozori{ta: “Na taj historijski dan, ovde je na ulicama Beograda, narod Srbije, narod ostalih djelova Jugoslavije, Hrvatske, Slovenije i drugih, dao otpor i kazao je ne, boqe rat nego pakt, dvadeset sedmog marta hiqadu devetsto ~etrdeset prve godine izvr{en je taj preokret, zato jer je to narod odozdo htjeo, nije to stvar pojedinca, to je stvar ~itavog naroda...” Jeste, naro~ito je narod Hrvatske, Slovenije i drugih... dao otpor, ovde u Beogradu. Znao je to i Broz Ovih dana u Narodnoj skup{tini Srbije jedan radikal dao je otpor Zapadu: “Mi smo Zapadu oprostili, ’ajde nismo znali da l’ smo bili mladi, da l’ je Tito gre{io, Vijetnam, oprostili smo Iran, oprostili smo mnoge stvari, e, me|utim, razarawe Rusije ne}emo da oprostimo i mislim da dono{ewe ovakvog zakona Srbija se na tom hodu uspravqa... Smatram da dono{ewem ovih zakona, Srpska radikalna stranka je imala to vidu, po~iwemo prakti~no da re{avamo pitawa koja su Srbiji nametnuta. Nije Srbija `elela ovo, ali mora da ih donese. Ne sla`em se sa tezama da sada Srbiji treba liberalizacija i demokratizacija. Sada je ratno stawe, nema tu demokratizacije liberalizacije, sve su to {arene la`e za malu decu a mi smo odrasli...” Zoran Lili}, predsednik Narodne skup{tine Srbije: “Ko je za to da se usvoji ovakav zakqu~ak?” Svi. Jednoglasno. Opozicije nije bilo u sali. Ispostavilo se da je bio u pravu poslanik Nikoli} koji je dobacio onima {to su napu{tali Skup{tinu, kako je boqe da se ne vrate i da }e bez wih ova Skup{tina boqe da radi. Znao je to i Broz kad je opoziciju najurio iz politi~kog `ivota, jer su i sve wegove skup{tine odli~no radile. Rezultate wihovoga rada odavno smo ubrali, a neke jo{ beremo. Nema nikakve sumwe da se dana{we vreme, vreme crvenih ru`a i [e{eqevih radikala, mo`e nazvati – ve} vi|enim. Parlament }e nastaviti da radi i bez opozicije – ka`e mladi Per~evi}, drugi ~ovek vladaju}e stranke (Milo{evi}ev zamenik) – u pauzi dok ~eka telefonski odgovor na molbu za prijem na{ih socijalista u Socijalisti~ku internacionalu. Sad, kad su se udru`ili s radikalima, i taj }e prijem i}i lak{e. Mesecima se po Srbiji govori o patriotskom frontu svih Srba, o nacionalnom interesu koji je iznad svega i koji mora u drugi plan da gurne i demokratiju i opoziciju. Svi, dakle, u jedan front, svi, dakle, za jednim vo|om, i Srbija }e biti spasena. Krajem rata, kad se pobednik uveliko nazirao, Broz je izmislio JNF, jedinstveni nacionalni front, koji je u Srbiji stvoren da ugu{i sve druge politi~ke stranke, da ih asimiluje i vi{estrana~ki `ivot u~ini mrtvim. U taj wegov front, u tu wegovu podvalu demokratiji, u{le su Narodna seqa~ka stranka, Socijalisti~ka stranka, Savez zemqoradnika... ali nisu u{li demokrate ni radikali. Demokrata Grol nije Brozu verovao ni{ta, a vo|a narodnih seqaka Dragoqub Jovanovi} pri{ao je, lakomisleno, novokomponovanom mar{alu, polovinom ~etrdeset {este ve} je zaradio etiketu izdajnika revolucije a ~etrdeset sedme optu`en je i osu|en na devet go577
dina zatvora, koje je izdr`ao, a da ni dana pomilovawa od Broza nije dobio, ako ni za {ta drugo ono bar {to mu je pomogao da se posle rata svetu predstavi kao demokrata. Ipak, da ne bude zabune, za Dragoquba Jovanovi}a, za wegovo prevaspitavawe i ka`wavawe bio je odre|en jedan va`an Srbin – Aleksandar Rankovi}. [ta narod mo`e? Nekada su pobednici na najdemokratskijim izborima u svetu – Brozovim, razume se – udaqavawe opozicije sa politi~ke scene cini~no zvali izolacijom reakcije. Danas se to ka`e: u Ve}e republika Savezne skup{tine idu oni koje mi, kao ve}ina, po{aqemo, jer mi smo baza, cvetni rasadnik iz koga }e u organe savezne dr`ave oti}i najboqi ru`in rasad, ili pelcer, ako to stru~nije zvu~i. Narod koji ih je izglasao ne zna, mo`da, dok krpi ga}e i ~arape (iste ga}e i iste ~arape po peti put), da narodni poslanici imaju mese~ne plate koje su pet puta ve}e od ve}ine penzija i triput ve}e od prinadle`nosti onih qudi koji u~e decu po {kolama. Taj na{ narod jeste mu~eni~ki i nije zaslu`io da mu bilo ko sipa uvrede u lice, ali taj narod, takav kakav je, patrijarhalan, tvrdoglav, sklon omalova`avawu u~enih, ne mo`e samo da psuje Bu{a i Gen{era, sad }e i Klintona, neka se suo~i sa svojim vo|ama i neka ih upita: XXX Znate li, gospodo, kad }e kraj ovom na{em nesvitawu?”X Pod kratkim naslovom “[e{eq” ~asopis “Liberal”, od 6. februara. 1993. godine, donosi tekst Milovana Danojlovi}a koji predsednika Srpske radikalne stranke progla{ava za “mrziteqa qudskog roda”. Da je ovaj ~lanak ugledao svetlo dana u nekim ve}im novinama od ovih koje su {tampale usta{e iz Crne Gore, sigurno bi bio visoko bodovan u onom takmi~ewu u uvredama. Ovako, pro{ao je nezapa`eno, kao i ekolo{ka “elita” koja ga je izdavala. “Gospodin [e{eq kojega dio evropske liberalne {tampe naziva vo|om srpskih fa{ista ro|en 1954. g. u Sarajevu u radni~koj porodici. Zavr{io je pravni fakultet u Sarajevu gdje je odbranio magistarsku tezu iz kardeqevske koncepcije o op{tenarodnoj odbrani, dok mu doktorska teza obra|uje politi~ku su{tinu militarizma i fa{izma sa marksisti~kog stanovi{ta sa kojeg je on onda i mogao govoriti. Vrlo mlad je u{ao u partiju, postao prvi student prodekan, zatim sekretar partijske }elije i isticao se onda kao rigorozni zastupnik zvani~ne ideologije. Jedan neva`an incident u nastavqawu briqantno zapo~ete karijere bio je dovoqan mladom docentu iz Sarajeva da krene u revan{isti~ki pohod, najprije protiv nekih kolega, pa wihovih za{titnika, zatim cijeloga grada, onda protiv drugih etni~kih grupa i najzad protiv cijelog poretka ideologije koje je mutatis mutandis optu`io kao krivce za nevoqe koje su mu se dogodile. Po~etkom osamdesetih [e{eq se u Beogradu pojavquje kao progoweni Srbin koga sada{wi predsjednik Republike {titi, podr`ava, dok [e{eq o wemu pi{e kao najve}em srpskom piscu svih vremena. Istovremeno raskrinkava neke istaknute muslimanske komuniste, kao prikrivene fundamentaliste. Po{to su wegovi protivnici u ovom trenutku ja~i i po{to u bosanskoj partiji imaju ve}i uticaj, uzvra}aju mu protivoptu`bom da je on [e{eq, srpski nacionalista i uspijevaju da ga iskqu~e iz Saveza komunista, {to on do`ivqava kao nesre}u, da bi ga po~etkom 84. zbog neobjavqenog teksta u kojem 578
pori~e postojawe Bosne kao republike, osudili na osam godina te{ke robije. U istrazi i na sudu se dr`ao dobro, u zatvoru odbija da podnese molbu za pomilovawe. Na robiji bio maltretiran, a prema nekim neprovjerenim izvorima bio `rtva seksualnog nasiqa. Disidentska inteligencija, iako ve} onda rezervisana prema wegovim idejnim pozicijama, ustala je u odbranu `rtve progona zbog delikta mi{qewa. Zahvaquju}i toj podr{ci, i jo{ vi{e, slabqewu re`ima i wegove represivne ma{inerije, poslije nepune dvije godine robijawa, biva pu{ten na slobodu. Odmah kre}e u surov obra~un sa biv{im tu`iteqima i onima koji su ga otjerali na robiju, ne prezaju}i ni od postupaka koji su ravni moralnom lin~u, pa neki od wih zavr{avaju kao `rtve sr~anog udara. Od emigracije dobija materijalnu pomo}, a jedan ostarjeli ~etni~ki komandant, daje mu naziv vojvode. Jednu za drugom objavquje desetak ne~itqivih kwiga i bro{ura, naj~e{}e u samizdatu u kojima se suvo crnobijelo fa{isti~ko presipawe iz punog u prazno, bez prelaza okre}e u histeri~ni antikomunizam. Neka od ovih izdawa su sve do prije tri godine po inerciji netrpeqivosti prema svakom druk~ijem mi{qewu i wegovom izra`avawu, zabrawivana. [e{eq pi{e te{ko i lo{e u stilskom kalupu naslije|enom od na{ih provincijskih marksista, koji su, ko zna za{to smatrali da su dosada i ozbiqnost sinonimi. Boravio je ina~e u Zapadnoj Wema~koj, na univerzitetu u Manhajmu 1975. te u Mi~igenu 1978. ali to nije ostavilo nikakvog vidnijeg traga na wegovo pisawe. Za narodnog poslanika izabran u Beogradu 91. u op{tini Rakovica. Radni~ki i ~inovni~ki `ivaq Rakovice, pretpostavio je [e{eqa ubije|enom demokrati i prefiwenom intelektualcu Borislavu Peki}u, koji }e umrijeti ne do~ekav{i ostvarewe svoga `ivotnog sna – obnovi demokratije kod nas. U ulozi podstreka~a na rat [e{eq se pojavquje u trenutku izbijawa sukoba u Borovom Selu u qeto 91. Intelektualnu i malo osjetqivu javnost on je zaprepastio nastupom u kojem je sa hladnokrvno{}u tehni~kog stru~waka, obja{wavao kako ~ovjeku kad ga pogodi ma{inka “tompson” izlije}u o~i iz glave. Niko od vlasti nije tada upitao u kojem svojstvu on to u~estvuje u obra~unima u Borovom selu, niti ga je PEN klub, ~iji je ~lan, opomenuo na obaveze koje ima prema poveqi PEN-a. Ovakvog kakvog ga danas gledamo i pratimo, [e{eq je jedan od odvratnijih otpadaka {to ih je iza sebe ostavio totalitarni komunizam. I po na~inu mi{qewa i po djelovawu on je ~edo jednog vremena u kojem su jednoumqe i odsustvo smisla za nijanse bile glavne odlike javnog `ivota. On svakako nije li{en svih intelektualnih mogu}nosti i u normalnim uslovima, da je pro{ao kroz one {kole, da je vaspitavan na istinskim vrijednostima, mogao je postati solidan nau~noistra`iva~ki radnik i publicista. Umjesto toga, pretvorio se u harangera u mrziteqa qudskog roda, u divqeg gor{taka i neoplemewenog provincijalca koji se sveti i du`nima i nedu`nima i ~itav jedan narod u trenucima te{kog isku{ewa gura u propast. On je jedna neoplemewena, silovita uz to vi{estruko silovana li~nost. Silovana je duhovno kroz marksisti~ko vaspitawe titovskom i kardeqevskom logorejom, a potom silovan osudom na robiju, silovan i tjelesno. To dvostruko nasiqe u~inilo ga je ovakvim kakav je, preobrazilo ga u divqu zvijer koja zlo koje je progutala mora izbaciti iz sebe i prenijeti ga na okolinu. 579
Da li }e se prosve}eniji qudi i u na{oj sredini slo`iti sa ocjenom da je rije~ o jednoj patolo{koj pojavi koja je na putu da se pretvori u dru{tvenu opasnost? Uspjeh na proteklim izborima je dokaz da ta patologija ve} zahvata izvjesne slojeve dru{tva, one kojima je vi{egodi{we robovawe zamaglilo vid i onesposobilo ih za zrelo politi~ko razmi{qawe i reagovawe. ^ovjek koji je magistrirao na Kardeqevoj ideji naoru`anog naroda, do~ekao je da se taj narod pokoqe, ~emu je doprinio svojom ratnohu{ka~kom retorikom. Ro|en u komunizmu, odgajan u wemu i uzdignut u wemu, ba~en u blato od te ideologije, on je, izgleda, mora pratiti i u razdobqu wene perverzne agonije. Uspje{no zapo~eta karijera dovela ga je gdje ni sam nije sawao da mo`e sti}i, doga|aji su ga bacali po svojoj }udi, a on u svoje li~no propadawe i srozavawe unosi neobi~an samoubila~ki `ar, {to bi bilo samo tu`no kada u tom srqawu u propast ne bi stradali nedu`ni mladi qudi mobilisani u razli~ite vojske i milicije. To je ve} opasno i tragi~no...” Milan Milo{evi}, je u “Vremenu” od 8. februara 1993. godine, objavio tekst sa nadrealisti~kim naslovom “Krotiteq lava u prolazu”, koji je nosio nadnaslov “Srbija u razbijenom ogledalu”. Kada se zna mesto i vreme objavqivawa, ne treba gatati o kome, ta~nije protiv koga je pisawe usmereno: jadni, neza{ti}eni ]osi} je `rtva bauka [e{eqa. To je nagove{tavao i podnaslov: “Za{to ]osi} ne mora biti prva `rtva novoformirane radikalsko-ssocijalisti~ke koalicije”. “Bila je to dozlaboga dosadna skup{tinska sednica (Skup{tina SRJ, sreda 3. februar), mada su se na woj desile stvari koje bi u svakoj drugoj prilici bile prvorazredna senzacija. Bez re~i je verifikovan mandat ^eka Da~evi}a, koji u bjelopoqskom sudu ~eka nastavak su|ewa za terorizam i ometawe slu`benog lica, ali to nije bio presedan jer su u Skup{tini Srbije verifikovani mandati nekim licima sa me|unarodnih poternica. Jedan poslanik (Mihajlo Markovi}) osporio je mandate srpskih socijalista i radikala, tvrde}i da su sa wima pobedili zlo i rat, te da sve ne~astivo, ru{ila~ko i kriminalno u Srbiji poti~e od wih i da oni nisu nikakva ve}ina – radikali i socijalisti su se na to smejali. Jedna poslani~ka grupa (koalicije Depos) izjavila je preko svog predstavnika Slobodana Rakiti}a da ne}e u~estvovati u radu Ve}a gra|ana zbog toga {to je pri izboru srpskih poslanika za Ve}e republika prekr{en Ustav i naru{ena ravnote`a federacije. I, napokon, Radoman Bo`ovi}, jedan od mo}nih qudi iz Srbije, doskora{wi “glavni urednik Vojvodine” i do ju~e nesmewivi srpski premijer, na{ao se na mestu predsednika Ve}a gra|ana, na kome se do sada nalazio neva`ni Jugoslav Kosti}. Bo`ovi} se na konferenciji za {tampu pravio duhovit, prikrivaju}i nezadovoqstvo, a pre izbora ponosno je sedeo u klupi do [e{eqa. Bo`ovi}eva degradacija predstavqa iznena|ewe, s obzirom na to da su ga dosada{we kuhiwe predvi|ale za neku federalnu operativnu funkciju vezanu za {tampawe para. To “penzionisawe” Bo`ovi}a te{ko da je znak procene predsednika Milo{evi}a da su u~inci srpske vlade (inflacija, kriminal, op{ta nesigurnost) toliko katastrofalni da se ne mogu objasniti samo sankcijama, koje u Srbiji zaista razaraju dru{tvo, a ne elitu vlasti. Predsednik ne voli da razmi{qa o porazima, pa je Bo`ovi}ev deta{man pre znak 580
neke druge strategije. Svi beogradski hroni~ari veruju u obave{tenost Vojislava [e{eqa i smatraju da }e u Skup{tini Jugoslavije zaista biti smewen i obe{~a{}en {ef federalne dr`ave akademik Dobrica ]osi}, da se taj posao ne sme prepustiti vo|i srpskih radikala, nego da je potreban sopstveni sigurni izvo|a~ radova. Nije sasvim izvesno da srpska vlast sada `eli da smeni predsednika SRJ Dobricu ]osi}a, koga je na poternicu stavio dr Vojislav [e{eq o~ito iz li~nih motiva, ali je pitawe da li }e na taj na~in zaustaviti zamajac koji je krenuo prema wemu. U Izve{taju o stawu qudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori ameri~kog Stejt departmenta, objavqenom ovih dana, ka`e se da je predsednik ]osi} “posle Londonske konferencije zajedno s tada{wim saveznim premijerom Milanom Pani}em osudio etni~ko ~i{}ewe”, da su “savezni funkcioneri obe}ali da }e se poo{triti mere prema srpskim nacionalisti~kim paravojnim grupama”, ali se zamera {to su “savezne vlasti uhapsile samo nekoliko li~nosti, a nisu se suprotstavile najozlogla{enijim liderima, za koje se smatra da imaju posebne veze sa predsednikom Milo{evi}em”. Da li }e on, za ~iju se amnestiju zarad potpisivawa mira zala`e Sajrus Vens, nastaviti da bude otvoreni dosledni za{titnik ekstremista? Makar i da ceni to {to ga [e{eq brani kao sebe sama! Milo{evi} sigurno nije zaboravio ]osi}evu kolebqivost pred izbore 1992. i wegovu beskrvnu podr{ku Pani}u, ali on mo`da ne zaboravqa i to da ga je ]osi} u junu 1992. kada je bio priteran uza zid, prakti~no spasao. ]osi} uz to dr`i spoqnopoliti~ku inicijativu u @enevi, komunicira s Moskvom s kojom Milo{evi} nema komunikaciju zato {to je za vreme pu~a u Moskvi “mol~al”. Milo{evi}u o~ito godi da [e{eq nervira ]osi}a, ali te{ko da }e ga i sam u tome daqe pratiti, jer [e{eq optu`uje ]osi}a i za ono {to su on i Milo{evi} u @enevi zajedno uradili. Uostalom, u ]osi}eve “smrtne grehe” i ogre{ewa o Ustav [e{eq ubraja i to {to je formirao jedno politi~ko telo u kome se mo`e savetovati s Milo{evi}em. Novi aran`man, uprili~en uz uobi~ajeni skup{tinski skandal, pre je namewen jo{ neizabranom budu}em premijeru Savezne vlade. Po nekim pretpostavkama, taj sre}nik je Radoje Konti}, koji je plasti~no opisuju}i novi jugoslovenski grb jednog trenutka rekao da se u drugom i tre}em poqu {tita, na crvenoj pozadini, na zelenoj travi, nalazi lav u prolazu, pa otuda i proro~anski nadimak Lav u Prolazu. E, sad, s obzirom na okolnosti, “glavnom uredniku Vojvodine” je, mo`da, dodeqena atraktivna uloga krotiteqa Lava u Prolazu. Za takav plen ova vlast rado `rtvuje zakonitost i sve ostalo. Izlazak: Opozicija je zbog zamerki na korektnost decembarskih izbora razmi{qala da li da prihvati mandate, podse}aju}i se na sli~an presedan iz 1938. kada je opozicija prihvatila mandate, ali se wima koristila van Skup{tine. Sada nije mogla da otrpi poni`ewe u Skup{tini Srbije, odazvala se pozivu Vojislava Ko{tunice i slo`no napustila srpski parlament. On je posle nekoliko dana obja{wavao da }e ta akcija ogoliti socijal-radikalsku vlast u Srbiji, ponavqaju}i da 1993. ipak nije 1945. Posle kratkog vremena, pokazalo se da ta akcija nije bila dobro pripremqena i da je brzo dospela u krizu. Crnogorske partije, ~ekaju}i svoju sudbinu, veoma su uzdr`ano reagovale na pismo Deposa, kojim su upozorene na gubitak ravnote`e u federaci581
ji. Oni ra~unaju na to da }e uspostaviti funkcionalnu koaliciju sa sebi najbli`im socijalistima, koji opet, imaju pre}utnu koaliciju sa radikalima, prijateqima ruskih atamana, qutim protivnicima Crnogoraca i demokratskog prozapadnog centra, koji }e, opet, sa Crnogorcima u skup{tini Jugoslavije predstavqati fabri~ku koaliciju iz nu`de. Vezali se u ~vor. Poslanici DZVM nagovestili su povratak u klupe u srpskoj skup{tini. Mi}unovi}eve demokrate su uz verbalni protest ostale u saveznom parlamentu, a Mi}unovi} je citirao grofa Miraboa: “Samo me na bajonetima mo`ete izvesti odavde” i pozvao se na obavezu prema bira~ima u ~ije ime namerava da se suprotstavqa bezakowu. Idite, Slovenci: Zagrqaj socijalista i radikala u Skup{tini Srbije pro{le nedeqe bio je zaista srda~an; trebalo je videti to zadovoqstvo kojim se ~ekalo “da ovi iza|u”, i kako u Skup{tini Jugoslavije i jedni i drugi dobacuju izlaze}im deposovcima: “Idite, Slovenci!”, nesvesni toga da je 1993. ne{to te`e izbaciti milion glasa~a Deposa iz Srbije nego dva miliona Slovenaca iz raspadaju}e Jugoslavije 1990. Ili znaju ne{to {to mi ne znamo... Srda~nost tog zagrqaja je psiholo{ki napuwena zajedni~kom socijal-radikalskom mr`wom prema obrazovanima i prema polimorfnom demokratskom centru koji predsednik Milo{evi} o~ito smatra destabiliziraju}im faktorom u Srbiji. Zato {to poti~e iz amoralnosti vlasti, taj zagrqaj sa desnim ekstremistima radikalniji je preokret od onog koji je u Italiji napravio urednik lista “Avanti”, koji je 1945. zavr{io tako {to je bio obe{en za noge. To verovatno dugoro~no razjeda samo ideolo{ko bi}e socijalisti~ke partije, potpuno ugro`ava sudbinu levice u Srbiji, mada kod srpskih socijalista vi{e nema levice. Posle izbora i posle onakvih rezultata, predsednik Milo{evi} je saop{tio naciji da je propao poku{aj destabilizacije Srbije. On se, o~ito, odlu~io da razbije taj centar, a uspesi mu delimi~no dolaze i sami zbog rasula u kome se na{la opozicija posle izgubqenih izbora: raspadaju se Mirkovi}evi socijaldemokrati, izme|u Deposa i Mi}unovi}evih demokrata o~ito nema koordinacije, unutar Deposa se nastavqa udaqavawe ~lanica, sa Crnogorcima nije uspostavqeno poverewe. Pokazalo se da izbori iz decembra 1992. nisu razre{ili ni olak{ali nijedan unutra{wi problem Srbije i ta ogoqenost bi se pre ili posle morala pokazati kao nesno{qiva. Postoji rizik da se osvetoqubiva vladavina nastavi bez ikakvih komplikacija u parlamentu i da zaista da krila rastu}oj represiji i pove}a otpor dru{tva. Vojislav Ko{tunica, koji, izgleda, diktira tempo otpora opozicije, nekoliko dana kasnije u Francuskoj 7 pomenuo je poqsku “Solidarnost” kao model o kome opozicija u Srbiji treba da razmisli. Uprkos ~iwenici da na ovom tlu nije nastala nijedna ozbiqna organizacija, pa ni sindikalna, toj tezi ide u prilog rastu}a socijalna napetost, ne{to vidqivija aktivnost slabih nezavisnih sindikata, rastu}e nemo}no nezadovoqstvo qudi u javnim institucijama gde je operacija ~i{}ewa i zastra{ivawa preduzeta na brzinu, u tami postizborne depresije (pozori{ta, televizija, univerziteti, {kole, zdravstvene ustanove.). Ose}aju}i {ta treba vlasti, [e{eq simultano po~iwe hajku na nezavisne sindikate ispituju}i 582
nacionalno poreklo wihovih vo|a, dok u isto vreme na Televiziji Beograd wihovim rukovodiocima ne dozvoqavaju da u|u u zgradu. Izgleda da se civilni otpor fa{izaciji u nekoj meri konsoliduje, a posle ugro`avawa `ivota glumca Irfana Mensura, Beograd je na putu da prona|e svoju anti{ovinisti~ku du{u. Dok je bilo prostora da se visokom inflacijom umiruje socijalno nezadovoqstvo, taj socijalni dinamit nije predstavqao problem za vladaju}e socijaliste, koji su do sada uspevali da grupu po grupu dr`e u stawu narkoze, koju donosi zadovoqstvo zbog malih pobeda tipa “}uti, dobili smo 56 odsto”. Sude}i po brzo umirenom {trajku GSB, ni inflacija od 100 000 nije nepogodna za vrstu manipulacije koja se sastoji u raspar~avawu socijalnog nezadovoqstva podsticawem besa radnika koji ne {trajkuju protiv radnika u {trajku, kao i bes onih koji {trajkuju protiv onih koji ne rade, ve} primaju platu na “prinudnom odmoru”. “Radikalisti” (izraz Bise Mati} iz “Politike”) bi mogli vladati tom situacijom uz uvo|ewe ratnog komunizma i govor o jednakosti u siroma{tvu, ako se socijalisti~ka vlast nije toliko raspala da sutra organizuje kakvutakvu, makar prividno efikasnu i pravi~nu distribuciju najosnovnije robe, {to je te{ko pretpostaviti, i dok, kao sada, bude tolerisala crno tr`i{te, koje sve gra|ane pretvara u prekr{ioce zakona i u potencijalne krivce. To {irewe duha mu}ki moglo bi odlagati usmeravawe besa na nove bogata{e koji egzistiraju pod skupom vlasti, toleri{u}i ih i ostavqaju}i prose~nom gra|aninu mogu}nost da pouzdano zakqu~i da su opasni. U takvoj situaciji, kada se katastrofom ne mo`e vladati, Milo{evi}ev re`im deklari{e borbu protiv kriminala, ali dok se wegovi grle sa radikalima, naravno, ne preduzima ni{ta.” Nadnaslov “Direktori instituta posle [e{eqeve prozivke”, iz “Borbe” od 8. februara 1993. godine, jasno je dao do znawa na ~ijoj je strani autor O. Nikoli} sa svojim tekstom “Preki sud za nauku”. Podnaslov je obja{wavao povodom ~ega su reagovali prozvani direktori: “Insistiraju}i na racionalizaciji obrazovnog sistema, dr Vojislav [e{eq, predsednik SRS je u “Borbi” nedavno izjavio da treba i}i i na “smawivawe instituta koji su potpuno neproduktivni i ni{ta dru{tveno ne stvaraju”, pri tom apostrofiraju}i “nepotrebne” nau~ne ustanove: Institut dru{tvenih nauka, Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Institut za uporedno pravo, Institut za evropske studije...”. Ovakva procena i kvalifikacija nije mogla da ostane nezapa`ena i bez komentara “prozvanih”. Naravno da su reagovali, bio je to prvi ali veoma ozbiqan napad na funkcije koje su im se dobro isplatile. “Za samu izjavu dr Dragomir Panti}, direktor Instituta dru{tvenih nauka, misli da je “tipi~no strana~ka i Institutu strana jer u wemu nema politi~ki anga`ovanih qudi, a ideologija je odatle odavno proterana. “Zbog toga smo svojevremeno imali te{ko}a i trpeli ozbiqne krize, mnogo pre nego {to je to imao i sam [e{eq. Nikakvi strana~ki pritisci ne}e nas naterati da odustanemo od tematskog i objektivnog istra`ivawa na{eg dru{tva i da nepristrasno izvu~emo fenomene nagla{ava dr Panti}. On ocewuje da bi ukidawe Instituta ~iji je direktor, pa i ostalih 583
“srodnih ku}a”, “nanelo nenadoknadivu {tetu, pogotovo {to se takve ustanove kasnije te{ko ponovo formiraju. I u uslovima sankcija zadr`ali smo veze sa svetom – veli – pa bi eventualno ukidawe izazvalo veliko iznena|ewe kolega u svetu i sigurno bi dobilo politi~ku dimenziju”. Ina~e, ovaj institut ’93. slavi 35 godina rada, a osnovan je kao interdisciplinarna i multidiscipinarna istra`iva~ka ustanova. Sastoji se od pet centara: Centra za politikolo{ka istra`ivawa i javno mwewe (“Vr{io predizborna istra`ivawa i normalno da smo morali da se zamerimo strana~kim liderima jer nismo hteli da budemo “ogledalce iz bajke”), Centra za demografska istra`ivawa, Centra za sociolo{ka i Centra za ekonomska istra`ivawa. Svedo~anstvo o dubini krize Dr Bo`idar Jak{i}, direktor Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju, smatra da su “upe~atqivo svedo~anstvo o dubini dru{tvene krize i neodgovorne politi~ke izjave, ~ija je svrha samoreklamirawe politi~kih aktivista. Stoga bi, ka`e ovaj direktor, najboqe bilo odmahnuti rukom i ne komentarisati izjavu dr [e{eqa, predsednika SRS, koji na Miliku, ^eka Da~evi}a prevaquje odgovornost za probleme prosvete. Me|utim, re~ je o osobi koja je profesor Univerziteta u Pri{tini, pa je nejasno da li i tamo ima onih koji za “svoje politi~ke marifetluke zloupotrebqavaju svoj slu`beni polo`aj”. – Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju bio je od osnivawa meta razli~itih politi~kih mo}nika i ideolo{kih nagawa~a. Svi oni su ve} biv{i politi~ki qudi, a Centar, danas Institut, i daqe ozbiqno radi. Gospodin koji svakim danom dokazuje da se od `rtve pretvorio u yelata, svojevremeno je pisao: “Tim muhi}evskim metodama ne}u se nikada slu`iti, pa ma {ta se desilo... Stid me je, grozim se muhi}evskih kompleksa i podvala”. Koliko je odr`ao re~, neka javnost prosudi, ali wega i wemu sli~ne upozoravam, veli dr Jak{i} – da je Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju “tvrd orah” na kojem su i mo}niji i silniji, mada ne i boqi, polomili, svoje politi~ke zube”. Za dr Vladimira Jovanovi}a, direktora Instituta za uporedno pravo “[e{eqevo prazno pri~awe nema mesta, jer u vreme promena instituti su i te kako dragoceni i apsurdno je govoriti o wihovoj racionalizaciji i ukidawu, jer su bitni za svaku pravu dr`avu. Ako predsednik SRS misli na boqi rad instituta, o tome mo`e da se razgovara, – komentari{e direktor Instituta za uporedno pravo, – ali prepotentno je tek tako re}i “ovo treba – ovo ne treba”. Mi uostalom i nismo tolika stavka koja optere}uje buyet, mislim da su instituti za dru{tvena istra`ivawa pastor~ad. To je o~igledno jedna politi~ka ocena ~ovjeka koji je svojevremeno sara|ivao sa institutima”. Ina~e, osniva~ ovog instituta je savezna dr`ava, a ne Srbija i po novom sistemu ne finansiraju se instituti, ve} programi – pa ukoliko rad ne ide – mo`e se uskratiti finansirawe. A finansirawe je tako minimalno, li~ni dohoci u Institutu su stigli nivo sa ni`om {kolskom spremom u preduze}ima, obja{wava dr Jovanovi}, uz opasku “danas kad ho}emo da pratimo Evropu, lo{e je ukidati institute – koje su na primer, i [vajcarska i Japan osnovali pre nekoliko godina. Tih specijalizovanih instituta, uostalom, ima svugde u svetu”. 584
Partijske istine umesto nauke – Ukoliko Srbija i Jugoslavija `ele koliko-toliko savremen razvoj i ukoliko se takvom razvoju nadaju – onda po mi{qewu dr \ure Kova~evi}a, direktora Instituta za evropske studije – niko ozbiqan ne mo`e pretendovati na to da umesto nauke ponudi svoje mi{qewe i svoje partijske istine, kao ne{to besprizivno i kao sam uslov razvoja. – Slobodan sam da ka`em da smo mi insuficijenti u kadrovima koji su osposobqeni da se bave teorijskim fundamentalnim istra`ivawima, da u tome zaostajemo i da to mo`e biti krajwe ozbiqno po posledicama ako se nastavi sa sankcijama prema SRJ. Ukidawe instituta zna~io bi gubitak svake osnove za teorijski promi{qeno i racionalno odmereno definisawe strategije razvoja dru{tva, identifikovawa op{tih dru{tvenih interesa, sagledavawa razvojnih mogu}nosti i potencijala u svim oblastima dru{tvenog razvoja, zna~ilo bi daqu provincijalizaciju ovog prostora, upozorava dr Kova~evi}, uz napomenu: “Meni jo{ uvek nije poznato da g [e{eq predstavqa dr`avu, iako i on kao i svako drugi ima pravo da ka`e {ta su interesi dr`ave... Sigurno je da su neki potezi u smislu racionalnog postavqawa strategije razvoja nauka u nas neophodni, ali su svakako {tetni oni potezi i ona nastojawa koja bi umesto jedne strategije nau~nog razvoja kao zamenu uvela preki sud nad naukom.” “Politika” od 10. februara otvara prostor Qubomiru Tadi}u da se jo{ jednom ostrvi na rezultate proteklih izbora. Po wemu, nije pobedila demokratiija, nego demagogija, zaboravqaju}i da je za demagogiju u dana{we vreme potreban medij preko kojeg bi narod bio prevaren. A takav medij, nijedan, nije bio otvoren dr Vojislavu [e{equ. ^lanak je objavqen u rubrici “Polemike” a nosio je naslov “Izbori i posledice”. “Pro{li su “prevremeni izbori” od kojih su mnogi mnogo o~ekivali, a srazmerno malo dobili. To se odnosi na najve}i deo srpske opozicije okupqene u tzv. DEPOS-u koji je, uprkos ogromnom zalagawu i gromoglasnoj kampawi, osvojio svega oko 800.000 glasova. Wegovo jezgro SPO i wegove vo|e ose}aju golemu frustraciju od neuspeha na izborima 1990. godine. [ta sve nisu ~inili da sru{e “posledwi bastion komunizma” i wegovu “TV Bastiqu” kao glavnog uzro~nika wihovih neuspeha! No, ne uspev{i ni 9. marta 1992. godine, ni za vreme tzv. vidovdanskog sabora, da sru{e “bastion” i “Bastiqu” oni uspe{e da razbiju demokratsku stranku pomo}u svojih istomi{qenika u woj, ~iji vo|a sada propoveda “demokratsku revoluciju” s desna. Na decembarskim izborima 1992. godine nije, dakako, pobedila demokratija nego demagogija, ta~nije jedna demagogija je pobedila drugu. Pobedio je demago{ki patriotizam kome se bezuspe{no suprotstavio demago{ki antikomunizam i mirotvorstvo. Slabo su pro{le i stranke koje nisu mogle, ili nisu umele da se slu`e demago{kim sredstvima. Pre}utni savez Za sve je, ~ak i za solidne istra`iva~e javnog mwewa, bio neo~ekivan spektakularni uspon tzv. srpskih radikala koji su u Srbiji dobili ~etvrtinu od svih na izbore izi{lih bira~a (na saveznim izborima dobili su 1.024.983, a na republi~kim jo{ vi{e: 1.066.765 glasova), a izvr{ili su prodor u Crnoj Gori (31.448 glasova). 585
Po{to je SPS dobila vi{e glasova (1.478.983 na saveznim, a 1.359.086 na republi~kim) od gotovo cele opozicije (DEPOS, DS, DZVM, SSS i SDP su dobili ukupno 1.456.000 glasova na saveznim izborima, a 1.382.300 na republi~kim), to je pre}utno uspostavqeni savez iz interesa izme|u SPS i SRS osvojio ukupno oko dva i po miliona glasova. Tajna uspeha ovog saveza izme|u “levice” i ekstremne desnice, le`i u spretnom propagirawu hiperpatriotskih parola u izbornoj kampawi, poduprtih izrazima duboke brige za socijalne probleme gra|ana. U propagandnoj bici bez milosti i obzira, SPS je stajao iza scene koju je dobrohotno prepustio srpskim radikalima “vojvode” [e{eqa Tako su se na propagandnom boji{tu licem u lice na{la dva kuma koji simbolizuju dva ~etni~ka pokreta nove generacije da u direktnom duelu odlu~e ko je Mihailovi}, a ko Pe}anac. Borba za narodne glasove be{e ispuwena svakojakim uvredama, psovkama i klevetama ogor~enih protivnika, ba{ kako i dolikuje klimi gra|anskog rata. Izrazi “izdajnici”, odnosno “komunofa{isti” bili su i jo{ su u svakodnevnoj upotrebi, tako da je popri{te strana~kih borbi do krajnosti zatrovano, dok s one strane Drine plamti gra|anski rat neslu}enih razmera koji guta mnoge `rtve. Vladaju}i re`im, uprkos ozbiqnom padu politi~kog poverewa iskazanom na izborima, kao i svim drugim potresima, ostao je hladan, prora~unat i nepokolebqiv u svojoj nameri da ne ispu{ta dizgine vlasti iz ruku. Opoziciji je ~inio ustupke koji nisu ugro`avali wegove bitne strategijske interese. A stvarna ugro`enost srpskog naroda, koji se u Bosni i Krajini bori za svoj opstanak i pravo na samoopredeqewe, a u Srbiji i Crnoj Gori je pritisnut sankcijama nevi|enih razmera koje poga|aju ne samo politi~ki i privredni `ivot nego i sve oblasti nauke i sporta, objektivno je i{la naruku “patriotima”: SPS i SRS su sebe prikazale kao jedine istinske branioce ugro`enog srpskog naroda u Bosni i Krajini i dostojanstvenog branioca Jugoslavije, mada je dobro poznato kako je bio (javno) diskreditovan Milan Babi}, a verujem da sli~nog postupka nisu bile, niti }e biti po{te|ene ni vo|e bosanskohercegova~kih Srba kad god budu pritisnuti pretwama sli~nim onima u @enevi. S druge strane, izlaze}i u susret struji izolacionizma u Srbiji, vo|a SPO-a mu se udvarao laskawem “{umadijskim”, “centralnim” Srbima i prekorima onim “perifernim”; {to je opet izazvalo krajwe negativan odjek u Bosni i Krajini. Mo}nici, patriote, izdajnici... Mo}nici nikada ne priznaju svoje pogre{ke, sve dok ih neka druga mo} na to ne prinudi. Mo}nici “novog svetskog poretka”, ~iju “avangardu” predstavqaju Gen{er i Kol, Bejker i Iglberger, neposredni su krivci za ubrzan raspad Jugoslavije zato {to su spremno iza{li u susret svim secesionistima i bez mnogo dvoumqewa, oslawaju}i se na stereotipnu predrasudu o “velikosrpskom hegemonizmu”; priznali im legitimnost. Ti mo}nici su verovali i jo{ uporno veruju da je sejawe pretwi i straha dovoqan “argumenat” da se “varvarski” srpski narod “urazumi”: Nedavno je “^ikago Tribjun” objavio karikaturu rasisti~kog karaktera (poznato je da su nacisti bili “~uveni” po karikaturama Jevreja) na kojoj dve sviwe (jedna je Srbin pored razvaline na kojoj pi{e “Jugoslavija”, a druga 586
“comles” pored razvaline Sovjetskog Saveza) {aqu jedna drugoj izraze simpatija. Mo}nici “novog svetskog poretka” veruju da }e uspeti ako podr`e one koji im laskaju, a naro~ito ideolo{ke sprovodnike sankcija u Srbiji i Crnoj Gori, one koji slepo veruju izrekama “Ne mo`e {ut sa rogatim” i “Sila Boga ne moli”, pa su sra~unato ili u panici spremni da `rtvu proglase za yelata ili, u najboqem slu~aju, da `rtvi i yelatu simetri~no raspodele teret odgovornosti za strahote gra|anskog rata. Svi oni veruju da je ve} ostvarena Fukujamina prognoza o “kraju istorije” i da srpski narod treba smesta da zaboravi svoja tragi~na iskustva iz dva svetska rata i svoju tradiciju otpora osvaja~ima, pa iako se nije pokorio Hitlerovom “novom evropskom poretku”, ima bezuslovno da se pokori “novom svetskom poretku”, svejedno {to je wegova “liberalna” ideologija i odbrana “qudskih prava” operva`ena totalitarnim obele`jima. Doda li se svemu tome poziv svetog oca pape iz Vatikana na rat protiv srpskih agresora i arapsko-turske pozive na invaziju, onda je jasno u kakvoj se atmosferi odvijaju unutra{wi sukobi u Srbiji. Za pobedu “patriota” nad “izdajnicima” neposredno su zaslu`ni spoqa{wi i unutra{wi (ideolo{ki) sprovodnici sankcija i wihove neprekidne grozomorne pretwe, a ne toliko program “demokratije koja cveta” socijalista, a ponajmawe bezdana duhovna praznina srpskih radikala. Svejedno, to im ne smeta da svoju izbornu pobedu bu~no (radikali) i muklo (socijalisti) proslavqaju hajkama nasvoje politi~ke protivnike. Ka`u da je poslato na prinudni odmor 1.500 saradnika radija i televizije. Me|u wima se, verovatno, mo`e na}i i onih koji su verno slu`ili prethodni re`im koji nije bio mawe r|av od sada{wega, ne haju}i mnogo za qudska i gra|anska prava onih koji je stari re`im progawao. Ali, smena tako istaknutih kulturnih radnika kao {to je rediteqka Vida Ogwenovi} ili Ivana Stefanovi}, muzi~ki urednik, predstavqa sramnu mrqu pobedni~kog re`ima i wegovih ministara “kulture” ili direktora radija i televizije. A sli~nih slu~ajeva, zacelo, ima mnogo u velikoj masi onih koji prolaze kroz re`imsko ~istili{te. Nasuprot tome, sa televizijskog ekrana se i daqe, u odre|enim intervalima, zadovoqno sme{e brkovi jednoga od vernih slugu svih re`ima, koji je i pre ~etvrt veka sa sadisti~kim zadovoqstvom saop{tavao imena onih koje je re`im bezobzirno prognao iz kulturnog `ivota. Pobedni~ka hajka Surovo lice pobedni~ke hajke na “izdajnike” pru`a “vojvoda” srpskih radikala. Svojim pona{awem na politi~koj sceni nekada{wa `rtva “Samostalne radwe Branka i Hamdije” u Sarajevu, pisac kwige “Hajka na jeretika” koju sam nekada recenzirao, napla}uje sada svoje tamnovawe hajkama gotovo na sve i svakoga ko mu stoji, ili mu se ~ini da mu stoji, na putu. Svojim revolverom on sileyijski preti studentima, taksistima i {trajkuju}im penzionerima. U srpski parlament je od samog po~etka uveo i uneo vulgarnosti svake vrste (jednom starom poslaniku sa parlamentarne govornice ~ak psovao majku). Umesto da se pona{a suprotno od svojih mu~iteqa i tu`iteqa, [e{eq iskaquje gnev na nedu`nim ili politi~kim neistomi{qenicima. Svojom retorikom koja iskazuje ~udnu me{avinu buka~ke demagogije i (povremeno) 587
ta~nih zapa`awa, on uspeva da u atmosoferi zapu{tene politi~ke kulture, “la`nom orijentacijom u neprozirnom dru{tvu”, zavede mnoge gra|ane. Naro~ito svojom drsko{}u! A drskosot u klimi neizvesnosti koju donosi gra|anski rat imponuje naro~ito primitivnom mentalitetu i lovcima u mutnom. Izdajnicima je [e{eq nazvao ne samo svoje ogor~ene politi~ke protivnike nego i premijera Pani}a, nimalo se ne trude}i da svoje optu`be potkrepi bilo kakvim dokazom. On se, dakle, slu`i istim metodama kao wegovi nekada{wi tu`iteqi. To je doktor [e{eq (doctor, sed non doctus). Ovaj ostra{}eni hajka~ preti ~asnim qudima hap{ewem, vide}i sebe unapred u ulozi svemo}nog ministra policije, ili odaju}i svoju vezu sa policijom. Time je rastvorio sva svoja politi~ka uverewa u policijskom na~inu mi{qewa. Opijen izbornom pobedom “vojvoda” [e{eq nasrnuo je i na predsednika ]osi}a, optu`uju}i ga da se sa Tu|manom dogovorio o napadu na Krajinu i da je prekr{io Ustav, pa zato tra`i wegovu ostavku. Neki dan je ~ak izjavio da je “zaprepa{}en” {to ]osi} to ve} nije u~inio. Ozbiqno se pitam: nije li [e{eq izvo|a~ jednog scenarija koji u kriti~nom trenutku po ovu zemqu, kada se na horizontu javqa tra~ak nade u izbavqewe, namerava da sru{i srpsko-crnogorsku federaciju? Da na weno ~elo, umesto Dobrice ]osi}a, do|u oni koji }e sprovoditi avanturisti~ku politiku? Uprkos spoqa{wim razlikama u toj zamisli, [e{eq je blizak neozelena{kim vo|ama u Crnoj Gori koji galame protiv srpske “imperijalne mo}i”. [e{equ se nedavno pridru`io i beogradski lider SPS-a Neboj{a ^ovi} svojim nesuvislim izjavama o predsedniku ]osi}u. To, dakako, nije nimalo slu~ajno. Poznavaju}i li~ni odnos ]osi}a prema [e{equ, kada je ovaj bio dopao u zatvor, rekao bih da u ovom slu~aju va`i narodna izreka: “Hrani sirotu za svoju sramotu!” Ovih dana je u “Borbi” (30.31. januar) izi{ao ~lanak izvesnog Branka Milanovi}a (ka`u da je ~inovnik neke ameri~ke banke u Wujorku). ^lanak nosi naslov “Mape, uz liker i kaficu. Teorija planetarnih zavera”. Bez zazora autor je usvojio stereotip beogradskih desnih “kosmopolita” da je ]osi} “veliki patrijarh srpskog nacionalizma” i da je wegov odnos sa Milo{evi}em sli~an odnosu Hindenburga sa Hitlerom. Perfidna je zamisao ovoga bankara da poka`e zakonitu vezu izme|u “salonskog nacionalizma” ]osi}evog, moga, Antonija Isakovi}a i drugih akademika (kako “uz kafu, liker i kola~e” sawamo osvajawe teritorija i etni~ka ~i{}ewa) do Vojislava [e{eqa. Ova optu`ba predstavqa i podlu konstrukciju koja pomo}u povr{ne analogije (Hindenburg-Hitler, ]osi}-[e{eq) sugeri{e da se la` uzme za istinu. Kada bi imao malo savesti ovaj pretenciozni “stru~wak” za “nacionalizam” bi se potrudio da svoje neznala{tvo zameni nekim ozbiqnijim saznawem, npr. da se suo~i sa ~iwenicom da su srpski “salonski nacionalisti” branili ne samo [e{eqa nego i Aliju Izetbegovi}a i Dobroslava Paragu u uverewu da su progoweni samo zbog “verbalnog delikta”. Na kraju jo{ nekoliko re~i o agresivnom [e{eqevom {ovinizmu koji tra`i proterivawe Hrvata, muslimana i drugih wemu nepo}udnih nacional588
nosti sa na{ega tla. Kukavi~ki napad na glumca Irfana Mensura deo je takve zlokobne zamisli. Vajni doktor pravnih nauka [e{eq bi hteo da u na{u rovitu dr`avu uvede arhai~no talionsko pravo, (tj. silu gole odmazde) opravdavaju}i ga sli~nim progonima Srba u Hrvatskoj i Bosni. To bi tek bila ne samo politi~ka i pravna nego i moralna katastrofa na{eg naroda. Zato ovom politi~aru nasilniku treba hitno staviti nepremostive prepreke u javnom `ivotu. To ne samo treba nego se i mora u~initi da ne potonemo u `ivom pesku mr`we i bezumqa. A oni koji sa wima i daqe sara|uju ili odobravaju wihove postupke, ili ih na wih nagovaraju, ne mogu sa sebe skinuti odgovornost za posledice.” *Autor je ~lan SANU “Politika” od 10. februara 1993. godine bavi se incidentom u kojem je dr [e{eq savetnike Dobrice ]osi}a nazvao ameri~kim agentima. Novinar V. Vuji} dao je svom tekstu naslov “Predsednikovi savetnici tu`e [e{eqa”, a ono {to je neistina ne odnosi se na izre~enu konstataciju dr [e{eqa, nego na {pekulaciju da ga {titi imunitet poslanika, imunitet na koji se nikada u karijeri nije pozvao. “Profesor Svetozar Stojanovi}, specijalni savetnik, i Dragoslav Ran~i}, savetnik za {tampu Dobrice ]osi}a, podneli su Prvom op{tinskom sudu krivi~nu tu`bu protiv dr Vojislava [e{eqa, optu`uju}i ga za klevetu. Obave{tavaju}i ju~e u Palati federacije o tome novinare, Dragoslav Ran~i} je rekao da ih je predsednik Srpske radikalne stranke na konferenciji za {tampu, 8. januara, posle razgovora kod Dobrice ]osi}a, nazvao “ameri~kim agentima”. Iste tvrdwe ponovio je nekoliko puta i na redovnim konferencijama za {tampu svoje stranke i naveo da za to ima dokaza. Zatim, u intervjuu podgori~koj “Pobjedi” dr [e{eq je rekao za dvojicu predsednikovih savetnika da su dr`avni ~inovnici koji rade po nalogu stranih obave{tajnih slu`bi. Uz to, dodao je, da ako SRS do|e na vlast, savetnicima sledi progon. Dragoslav Ran~i} je ju~e podvukao da ne bi obra}ali pa`wu na re~i dr [e{eqa da nisu “na ovom mestu”. Ali, po{to je re~ o javnom poslu, rekao je, bla}ewe savetnika indirektno podrazumeva da je predsednik okru`en nepouzdanim qudima. Ova dvojica savetnika smatraju da im je povre|ena ~ast i ugled i time naneta i materijalna {teta. Oni tra`e od{tetu od po 50 miliona dinara i `ele da to okrivqeni uplati De~joj klinici u Beogradu. S obzirom na to da dr [e{eqa {titi poslani~ki imunitet, Ran~i} je napomenuo da ako se ne odazove pozivu suda, protuma~i}e to da nema dokaza za svoje tvrdwe. I voleo bih da upravo to uradi, rekao je savetnik predsednika SRJ. Po wegovim re~ima, za tu vrstu provincijalne vizure, strani {pijun je, po pravilu, svako ko govori strane jezike. On je ovom prilikom izrazio i `aqewe {to suprotstavqawe [e{equ dolazi od savetnika, kada bi bilo logi~nije da su se oglasile druge demokratske snage. Na pitawe da li }e Dobrica ]osi} tu`iti dr [e{eqa, Ran~i} je odgovorio da on ima va`nijih briga da bi se osvrtao na takve stvari. ^ovek koga je do ju~e {titio, uzvratio mu je, kao iz romana Dostojevskog, udarcem. U ime demokratije, ]osi} }uti, o~ekuju}i da }e demokratske snage di}i svoj glas i 589
re}i {ta treba o tome da se ka`e, rekao je predsednikov savetnik.” Du{an Markovi} iz Svilajnaca poslao je pismo “Srpskoj re~i” koja je takva pisma za zadovoqstvom objavqivala. Markovi} u pismu naslovqenom “Paket Milo{evi} - [e{eq” ne tvrdi ni{ta naro~ito novo, osim da }e Srbija dobiti novog Hitlera kada dr [e{eq, kao posledweg, smeni Milo{evi}a. “Predsednik Republike Srbije gospodin Slobodan Milo{evi} potpisao je 1. februara ove godine izmene Zakona o izboru poslanika u Ve}e republika Savezne skup{tine ~ime i prakti~no onemogu}ava ulazak opozicije u ovaj dom saveznog parlamenta, tako da je pitawe dana kada }e do}i do ukidawa demokratskog poretka u zemqi. Ovo je prvi korak ka tom ciqu. ^istke po partijskoj osnovi su ve} obavqene u kulturnim i javnim institucijama a po~ele su i po dr`avnim preduze}ima. Zbog svega ovoga izmewale su se osnovne poluge vlasti tako da postajemo partijska dr`ava ako smo ikada u posledwih pedeset godina i bili neka druga. [e{eq ve} sada preti progonima i hap{ewima, iako nije sigurno da li }e uop{te dobiti neko ministarsko mesto jer SPS ne}e smeti da u|e u koaliciju sa [e{eqom po{to su neki ~lanovi mla|eg dela rukovodstva SPS najavili da bi ina~e iza{li iz stranke. S druge strane, [e{equ ne odgovara da bude opozicija jer je on ~ovek kome je jedini ciq neograni~ena vlast, i pitam se dokle }e trajati naizgled idili~no partnerstvo ove dve partije, kao u slu~aju usvajawa inkriminisanog zakona. Nakon svega ovoga, postavqa se pitawe da li je ovaj zakon inicirao Milo{evi}. Smatram da nije, jer posle fijaska opozicije na izborima ]osi} ne predstavqa opasnijeg protivnika Milo{evi}u. Ali ako ovaj zakon nije re`irao Milo{evi} da li je to onda prvi ustupak [e{equ radi formirawa mawinske vlade SPS-a i omogu}avawe [e{equ da lak{e smeni ]osi}a, {to je wegova davna{wa `eqa? Neizvesno je dokle }e Milo{evi} biti spreman na ustupke jer }e [e{eqevi apetiti postojati sve ve}i. Kao {to znamo. Milo{evi} ne voli da deli vlast, a {ta }e biti kad Milo{evi} bude [e{equ rekao “Ne”? Moje mi{qewe je da }e onda protiv Milo{evi}a biti organizovana hajka kao i protiv Pani}a i da }e Milo{evi} biti smewen a Srbi }e dobiti “svog” Hitlera.” Jo{ jedno pismo, sa naznakom “otvoreno”, poslao je dr [e{equ Branislav ^anak, predsednik sindikata nezavisnih novinara, nezvani~nog udru`ewa zapadnih agenata koje je u to vreme haralo Srbijom. “Kao {to ste verovatno upoznati, dvojica novinara srpske televizije Kanala S, Milorad Pejanovi} i Ogwen Tadi} uhap{eni su pri obavqawu novinarskog zadatka od strane usta{kih “postrojbi” kod Hidroelektrane “Peru}a” pre nekoliko dana. Po{to ni mi, niti na{i poslodavci iz inostranstva nismo uspeli da pomognemo na{im kolegama, molimo vas da kona~no u~inite ne{to konkretno za dobrobit bar ove dvojice i wihovih porodica. Sigurni smo da va{im autoritetom i rodbinskim vezama mo`ete pomo}i da se ovi nevini, mladi qudi oslobode. Sudija nadle`nog suda u Splitu je Ante [e{eq, pa vas molimo da bar po toj osnovi isposlujete ne{to za na{e kolege. Te{ka srca smo pristali da molimo za pomo} jednog Hrvata, ali kao {to sami znate mi smo prodane du{e i nije nam prvi put da od stranaca tra`imo 590
pomo}.” Sa najavom “Neverovatno” i naslovom “Sukob Sloba – [e{eq” Miodrag Gruji}, u “Balkan ekspresu” od 13. februara 1993. godine, napokon priznaje da srpski radikali nisu nikakva ekspozitura vladaju}e stranke. Istina posredno, kroz najavu sukoba koji je na pomolu, ali priznawe objektivnog uticaja dr [e{eqa na politi~ka zbivawa je ipak prisutno. Podnaslov je glasio: “Dva najmo}nija ~oveka srpske politi~ke scene, Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq, nalaze se tik uo~i me|usobnog obra~una, koji }e – po svemu sude}i – biti nemilosrdan do istrebqewa!” “Ono {to je do pre nekoliko nedeqa izgledalo kao fantasti~na pri~a, polako se pretvara u realnost! Dva najmo}nija ~oveka srpske politi~ke scene, Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq, nalaze se tik uo~i me|usobnog obra~una, koji }e – po svemu sude}i – biti nemilosrdan do istrebqewa! Izborna saradwa socijalista i radikala zavr{ena je i ove dve partije, po prvi put u prilici da budu su suo~ene sa sopstvenom snagom, nalaze se kao jedini, i samim tim i kao direktni, konkurenti na politi~koj sceni Srbije. Prve razmirice ose}aju se ve} po pitawu kona~ne sudbine Dobrice ]osi}a, aktuelnog predsednika SR Jugoslavije. I dok je [e{eq uporan u svojoj nameri da slavnog kwi`evnika odstrani iz predsedni~ke foteqe ~ak i na krajwe poni`avaju}i na~in, dotle je Milo{evi}, kao nesumwivo prefiweniji politi~ar, pre za to da se Dobrica zadr`i na funkciji, ali oslabqen, tako da ne mo`e da smeta. Zato, kako eksluzivno saznaje na{ balkanski {pijun iz Savezne skup{tine, socijalisti ne}e podr`ati, ni u raspravi ni prilikom glasawa, predlog radikala za smewivawe ]osi}a. Doznajemo da su sli~nu direktivu dobili i kadrovi SPS u Saveznom ustavnom sudu. Razlike su prisutne i oko na~ina za re{avawe problema u Krajini. Dok je [e{eq opredeqen za “tvrdu” nacionalnu opciju koja treba da se zaokru`i u “savezu srpskih dr`ava”, dotle je Milo{evi} spremniji na popu{tawa, da bi se prestalo sa daqim ratom i otklonila mogu}nost strane vojne intervencije. Milo{evi} bi se, kako tvrdi jedan wegov savetnik, zadovoqio specijalnim statusom Kninske krajine, kantonizovanom Bosnom i eventualnom aneksijom Barawe, isto~ne Slavonije i zapadnog Srema, teritorija koje je Tu|man ve} odavno otpisao. Po svemu sude}i, [e{eq i Milo{evi}, koji su se privremeno dogovorili oko prihvatawa `enevskih aran`mana, sada }e se direktno sukobiti. Qubav socijalista i radikala puca i po pitawima unutra{we politi~ke situacije u Srbiji. Dok je SPS zadovoqna preuzimawe samo komandnih mesta u vitalnim javnim institucijama (Univerzitet, Klini~ki centar, kulturne ustanove, banke i najve}i poslovni sistemi), radikali tra`e “temeqnu kadrovsku obnovu” (~itaj: ~istku) svuda gde je to mogu}e, od osnovnih {kola do Akademije nauka i od piqarnica do Geneksa. Po [e{equ, “diferencijaciju” od “izdajnika” i “pla}enika” kao i “nesrpskih elemenata” treba sprovesti po celoj vertikali, od generalnih direktora do ~ista~ica. Prvi sukobi oko obima i na~ina “~i{}ewa” ve} su izbili po pitawu saveznog Ministarstva inostranih poslova. Dakle, obra~un dve velike stranke je na pomolu. Svaka strana se u ovom sukobu oslawa na svoje tajne adute. Milo{evi} ra~una na agente SDB MUP 591
Srbije koji su od po~etka uba~eni da kontroli{u Srpsku radikalnu stranku. To su Qubi{a Petkovi} i Tomislav Nikoli}. [e{eq se oslawa na “desno krilo” SPS, koje predvodi Milo{evi}ev stari neprijateq, Borisav Jovi}, i wegovi poltroni, Milorad Vu~eli} i Vladimir Kr{qanin. Kada }e do}i do beogradske “no}i dugih no`eva” i da li }e u woj potpuno izgubiti slabiji i mawe iskusan partner – radikali, ostaje da se vidi, Balkan ekspres }e, kao i do sada, zahvaquju}i svojim balkanskim {pijunima u {tabovima obe zara}ene strane, informisati o pozadini ovog sukoba.” Kosta ^avo{ki, kojem je “Srpska re~” usrdno ustupala prostor kad god je to po`eleo, ponudio je 15. februara 1993. godine svoje vi|ewe skup{tinskih doga|aja u kojima je glavna `aoka bila uperena na dr [e{eqa, a ne socijaliste, wegove najve}e protivnike, barem deklerativno. Nadnaslov je glasio “Isku{avawe opozicije(1)” a naslov “Hvatawe za kvaku”. ^avo{ki je sve doga|aje tuma~io iskqu~ivo na svoj na~in, u skladu sa wegovim dnevno-p politi~kim potrebama, u svemu vide}i zaveru ili bar ne~asne rabote, iako je sukob srpskih radikala i socijalista bio ve} op{tepoznata stvar, tako da nikakav dogovor nije bio mogu}. Podnaslov je iznosio slede}e: “Politi~ka mudrost savetuje opozicionim poslanicima da istraju u svom otporu nelegitimnom “zakonu” srpskih socijalista i radikala. Politi~ka strast i gorqiva `eqa da se pojave za skup{tinskom govornicom nagoni ih, me|utim, da se pod ovim ili onim izgovorom {to pre vrate u Skup{tinu. Po onome {to }e u~initi, razlikova}emo ih od vlasti.” “Ve} na prvom koraku u Narodnoj skup{tini Srbije opozicija je suo~ena sa velikim izazovom. Dvoglava vladaju}a koalicija (Socijalisti~ka partija Srbije – Srpska radikalna stranka) odmah je re{ila da je ponizi i stavi na velika isku{ewa tako {to }e joj uskratiti pravo da bude predstavqena u Ve}u republika Savezne skup{tine. Prema do tada va`e}em Zakonu o izboru poslanika u Ve}e republika Savezne skup{tine, strana~ki sastav srpske delegacije od dvadeset poslanika u Ve}u republika trebalo je da odrazi strana~ku strukturu Narodne skup{tine Srbije, tako {to }e svaka parlamentarna stranka imati onoliko poslanika u Ve}u republika koliki je wen srazmerni udeo me|u poslanicima Narodne skup{tine Srbije. Drugim re~ima, ako jedna stranka ili savez, recimo DEPOS, ima jednu petinu (pedeset) poslanika u republi~koj skup{tini, isto toliko (jednu petinu odnosno ~etiri) poslanika bi trebalo da ima i u Ve}u republika Savezne skup{tine. Jedino {to strankama i wihovim poslani~kim klubovima nije bilo prepu{teno da do kraja sami odrede sastav svog predstavni{tva u Ve}u republika. Izbor se vr{io tako {to je svaki poslani~ki klub predlagao dvostruki broj kandidata od broja poslanika koji mu, prema unapred utvr|enoj srazmeri, pripada. ^ak se i ta neugodnost mogla prevazi}i yentlmenskim sporazumom stranaka, tako {to bi svaka od wih u prvu polovinu svoje liste uvrstila kandidate do kojih joj je posebno stalo, a ostale to pre}utno uva`ile time {to bi svojim poslanicima savetovale da prilikom tajnog glasawa zaokru`uju samo kandidate u prvoj polovini svake liste. Otima~i umesto yentlmena Vladaju}im socijalistima odgovaralo je da budu yentlemeni samo dok je 592
opozicija bila malobrojna i slaba. Tada su predsednicima opozicionih poslani~kih klubova – Dragoqubu Mi}unovi}u i Slobodanu Raketi}u velikodu{no nudili poslani~ko mesto u Ve}u republika. Na`alost, ne zadugo. ^im je opozicija ne{to oja~ala i osvojila blizu jedne ~etvrtine poslani~kih mandata, srpski socijalisti su pokazali svoje pravo lice grabqivice. Uz pomo} vernih [e{eqevih radikala, koji za ra~un preru{enih komunista obavqaju one najprqavije, takore}i razbojni~ke, poslove, progurali su kroz Narodnu skup{tinu Srbije “zakon” kojim se prakti~no osuje}uje pravo opozicije da uop{te bude predstavqena u Ve}u republika. Prema ovom novom “zakonu”, svaka stranka mo`e da predlo`i potpunu listu od dvadeset kandidata koliko se i bira za Ve}a republika, a izabrani su oni koji dobiju najve}i broj glasova. Po{to opozicija, odnosno skup{tinska mawina prakti~no ne mo`e da dobije ve}inu glasova u skup{tini, weni poslanici bi mogli biti predstavqeni u Ve}u republika samo u slu~aju nekakvog novog yentlmenskog sporazuma svih stranaka. Kako su se ovog puta vladaju}i socijalisti preobratili u obi~ne otima~e, opozicija je napustila Narodnu skup{tinu i sav }ar prepustila nezasitim grabqivicama. Potom su se socijalisti i [e{eqevi radikali dogovorili da ovu }ar podele: prvi bi dobili dvanaest, a drugi osam poslani~kih mesta. Pogodba je izvr{ena tako {to su predsednici poslani~kih klubova savetovali svojim ~lanovima da prilikom tajnog glasawa zaokru`uju prvih dvanaest socijalista i prvih osam [e{eqevih radikala. Time jo{ jednom dokaza{e da i otima~i i razbojnici mogu ponekad jedni prema drugima biti yentlmeni. Primena zakona pre obnarodovawa U velikoj `urbi da plen odmah podele ne{to su ipak pogre{ili. Zaboravili su da novousvojen zakon mora biti najpre promulgovan predsedni~kim ukazom, a potom objavqen u “Slu`benom glasniku” i da tom prilikom predsednik Republike mo`e koristiti suspenzivni veto. Kako je ovaj novi “zakon” primewen ve} posle dva sata od usvajawa, skoro je izvesno da predsednik Republike, uva`eni Slobodan Milo{evi}, nije stigao da ga navrat-nanos pro~ita, pou~i, potpi{e i proglasi. Ako se kojim slu~ajem Slobodan Milo{evi} u tom presudnom ~asu tajno obreo u skup{tinskom zdawu ili je satima strpqivo ~ekao u susednoj zgradi da mu prekucani tekst tek usvojenog zakona dostave na potpis, prakti~no je iskqu~eno da je taj novi zakon tog istog trena i objavqen u “Slu`benom glasniku”. To ne bi po{lo za rukom ni Politici koja izdaje dnevne novine. A bez objavqivawa zakon se ne mo`e primeniti. Zagrqaj bo{qevika i fa{ista Opozicija je ovu bitnu povredu postupka dono{ewa i primene zakona odmah primetila i najavila spor pred Ustavnim sudom Srbije. Jedino je smetnula s uma s kim ima posla. Nije iskqu~eno da su socijalisti ve} tada nameravali da na “Slu`beni glasnik”, koji }e objaviti ovaj “zakon”, stave datum samog dana wegovog dono{ewa – 28. januar ove godine. Ne bi im to bio prvi falsifikat. I tako zaista bi. Posle ~etiri dana osvanuo je “Slu`beni glasnik” br. 9 sa naznakom da je iza{ao iz {tampe ~etiri dana ranije – 28. januara 1993. Ako se, pak, boqe razmisli, moglo bi im se postaviti pitawe za{to su to uop{te ~inili, kad ionako veruju da sve {to po`ele mogu odmah da 593
sprovedu, po{to Ustav za wih nije nikakva smetwa i ograni~ewe. Jer, po wima, Ustav je ono {to oni ka`u da jeste. Postavqa se tako|e pitawe zbog ~ega su socijalisti ovako postupili i pogazili Ustav koji su sami doneli. Odgovor je jednostavan: sra~unali su koliko bi oni i [e{eqevi radikali dobili mesta u Ve}u republika kada bi se primenio proporcionalni sistem i utvrdili da tada ne bi imali ve}inu. Zato su najpre sa~ekali da, zahvaquju}i proporcionalnom sistemu, [e{eqevi radikali iz Crne Gore dobiju dva mesta u Ve}u republika u okviru crnogorske delegacije, da bi potom taj isti proporcionalni sistem odbacili u Srbiji i sa srpskim radikalima, umesto ~etrnaest, dobili svih dvadeset mesta. Zahvaquju}i ovakvom nepo{tewu, koje oni verovatno smatraju velikom lukavo{}u, socijalistima je po{lo za rukom da sa srpskim radikalima u oba doma Savezne skup{tine zadobiju apsolutnu ve}inu. Wome mogu ~initi sve {to ho}e. Kako je takozvani `abqa~ki Ustav predvideo da je za svaku va`niju odluku Savezne skup{tine potrebna saglasnost oba doma, apsolutna ve}ina u oba ve}a pru`a mogu}nost neograni~ene vladavine udru`enih socijalista i srpskih radikala, dodu{e pod uslovom da Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq odmah ne ukrste rogove. Nije iskqu~eno da }e Dobrica ]osi} biti prva `rtva ove naprasne sloge srpskih socijalista i radikala, koja veoma podse}a na kratkotrajni zagrqaj boq{evika i nacista posle sporazuma Molotova i Ribentropa. [e{eq mu je ve} poru~io da treba sam da odstupi da ga ne bi oni otpu{tali iz slu`be, dok mu Milo{evi} sigurno ne}e oprostiti opore i neugodne re~i koje su po svoj prilici povredile sujetu slavoqubivog predsednika Srbije. Ili }e mo`da Milo{evi} iskoristiti ovu priliku da obuzda i pridavi Dobricu ]osi}a ne bi li ovaj do kraja odigrao ulogu koja mu je prilikom izbora namewena. Izazov opoziciji Pored ovog trenutnog, pomenuti zakon i potowi izbor srpske delegacije u Ve}u republika imaju i trajniji i dalekose`niji ciq – isku{avawe strpqewa i snage opozicije. Po ko zna koji put, vladaju}i socijalisti su iznenadili parlamentarnu opoziciju. Ona je o~ekivala da }e rutinski dobiti ono {to joj po unapred utvr|enim pravilima ionako pripada. A to je srazmeran broj poslani~kih mesta u Ve}u republika. Socijalisti su, pak, hteli da poka`u ko je gazda u ku}i, te da opozicija u datom trenutku mo`e da dobije samo ono {to su oni spremni da joj udele. Ukratko, to je bio izazov na koji je opozicija morala da odgovori. Odmah po usvajawu pomenutog zakona opozicija je napustila Narodnu skup{tinu Srbije i izjavila da se u wu ne}e vratiti dok se sporni zakon ne ukine. To je nedvosmisleno obelodanio Vuk Dra{kovi} kada je rekao: “Ho}u da poru~im da }e DEPOS, a pozivam i druge stranke iz opozicije da nam se pridru`e, napustiti Skup{tinu Srbije ukoliko se pravno nasiqe kao na ju~era{woj sednici ne ukine, a {est na{ih poslanika ne u|e u sastav Ve}a republika. Pored toga, ne}emo se vra}ati u Ve}e gra|ana dok se ne obezbedi na{e u~e{}e u Ve}u republika.” Sli~no su izjavili Vojislav Ko{tunica i Zoran \in|i}. To je naravno lako re}i a te{ko ispuniti i u jednom utvr|enom zahtevu istrajati. Dosada{we iskustvo nas, me|utim, u~i da se ne treba pouzdati 594
u smele i razmetqive re~i ako one nisu poja~ane navikom – da se govori ono {to se misli, a ~ini ono {to se govori. Opozicione vo|e su i do sada davale dobre i smele izjave, ali se wih nisu postojano pridr`avale. Tako su, recimo, skoro svi izjavqivali da nikada vi{e ne}e iza}i na neravnopravne i nepo{tene izbore; da se sa preru{enim komunistima ne}e nadmetati u senci TV Bastiqe kojom rukovodi Milo{evi}ev posilni; da im ne pada na pamet da prihvate organe za sprovo|ewe i kontrolu izbora u kojima socijalisti i wihove potrku{e imaju pouzdanu ve}inu; da ne}e pristati na predizbornu kampawu kra}u od tri meseca itd. Nisu, na`alost, u tome istrajali ve} su pre ili posle popu{tali. ^ak su svoje pristajawe na neravnopravne uslove ovako pravdali: “Pa, od komunista se nije moglo vi{e dobiti, po{to oni nikada ne}e pristati na potpuno ravnopravne uslove za izbore.” Granice samovoqe vlasti Samo jedno su pri tom smetnuli s uma. Ne bi socijalisti sva ova nasiqa, obmane, prevare i druge izborne ujdurme ~inili da opozicija nije na wih, pre}utno ili izri~ito, pristajala. “Ve~ito je iskustvo svake vlasti” – veli Monteskije – “da je svaki ~ovek koji ima vlast sklon da je zloupotrebi; on u svojoj vlasti ide dotle dok ne do|e do granica.” 2) Najpouzdanija brana svakoj samovoqi onih koji su trenutno na vlasti jeste na{e nemirewe i nepristajawe na wihova nedela i zloupotrebe. Drugim re~ima, ne bi socijalisti neprestano isku{avali granice svoje mo}i i pri tom poni`avali, varali i gazili opoziciju da im ona za to nije pru`ala priliku i da im je blagovremeno stala na `uq. Primera ima napretek. Socijalisti su mogli nametnuti potpuno neravnopravne uslove za izborno nadmetawe samo zbog toga {to je opozicija na te uslove, izlaskom na izbore, pre}utno pristala. Oni su potom mogli do mile voqe da sastavqaju glasa~ke spiskove, izostavqaju sa wih “nepouzdane” glasa~e, {tampaju po vlastitom naho|ewu glasa~ke listi}e, zadr`avaju zapisnike o glasawu u nelegitimnim op{tinskim izbornim komisijama, a po svoj prilici i falsifikuju bar neke od izbornih rezultata, jer je opozicija, ulaskom svojih poslanika u Narodnu skup{tinu, priznala regularnost takvih izbora. Kona~no, ne bi socijalisti ni poku{ali da opoziciju li{e wenih predstavnika u Ve}u republika da unapred ne ra~unaju s tim da }e weni poslanici pre ili posle le}i na rudu i vratiti se u Narodnu skup{tinu. Premudri Solomon ka`e: za zalogaj hleba ~ovek }e u~initi zlo. Time je ukazao na svu krhkost i nepouzdanost qudske moralne prirode. Opozicioni poslanici stavqeni su na sli~ne muke. Politi~ka mudrost im savetuje da istraju u svom otporu nelegitimnom “zakonu” socijalista i srpskih radikala, jer jedino tako mogu biti ono {to im po pravdi i dobrim parlamentarnim obi~ajima pripada: srazmerno predstavni{tvo u Ve}u republika. Politi~ka strast i gorqiva `eqa da se pojave za skup{tinskom govornicom i budu u `i`i javnosti nagoni ih, me|utim, da se {to pre, pod ovim ili onim izgovorom, vrate u Skup{tinu. Sa tom stra{}u i pomawkawem razboritosti upravo ra~unaju vladaju}i socijalisti. Opozicija bi, ipak, posle trogodi{weg prolaska kroz ~istili{te, ne{to ipak morala da nau~i. Te{ke rane nanete ~asti i dostojanstvu ovog na595
roda ne mogu se izle~iti bez vidawa. Taj vidar mo`e da bude opozicija, pod uslovom da je vode qudi koji su boqi od onih koji trenutno vladaju.” Napomene: 1) Politika od 30. januara 1993. 2) Duh zakona kw. XI, gl. IV Momir ^abarkapa i Dragana \uri} objavili su, u “Ve~erwim novostima” od 15. februara 1993. godine, zajedni~ki tekst sa naslovom “Ko kome radi o glavi” u kojem je dr [e{eq optu`en i za neslogu koja vlada na politi~koj sceni. Sve i da je kriv, za ono za {ta ga optu`uju, novinarski duet je trebao da navede barem jednu zemqu u kojoj vlada jedinstvo na politi~koj sceni. Ne ra~unaju}i zemqe sa jednopartijskim sistemima, naravno. Podnaslov je bio slede}i: “Do raspada Jugoslavije nije do{lo zbog sukoba nedemokratske vlasti i demokratskog pokreta u zemqi, ve} zbog dubokih etni~kih i istorijskih sporova. ^emu slu`e pri~e o boq{evizmu? Da li je deo srpske opozicije nesvesno skliznuo u propagandnu ma{ineriju Slovenije i Hrvatske? Ako politi~ki {ovinizam uzme ve}eg maha u Srbiji to bi bilo veoma opasno, a odgovornost za to pripala bi SPS koja je [e{eqevim radikalima ostavila {irok manevarski prostor – ka`e dr Slobodan Samaryi}” “Ko nije s nama taj je protiv nas, a ko je protiv nas taj je protiv naroda vlastita, on radi o glavi i svoje zemqe i svih sunarodnika. “Ova pogubna krilatica nesmawenom `estinom, sve vi{e i vi{e, ve} godinama zloslutno kru`i Srbijom. Onaj koji o sebi i svojim istomi{qenicima ne misli i ne govori sve najboqe, a o onim drugim sve najcrwe i najgore, taj u politi~kom `ivotu Srbije, izgleda, nema vi{e {ta da tra`i. Ovde politi~ar koji svoje suparnike ne naziva izdajnicima i prodanim du{ama, stranim pla}enicima i besprizornim tipovima, ili prevejanim boq{evicima, krvo`ednim fa{istima, kriminalcima i ratnim profiterima, ko zbori i tvori razlo`no i razumno, kao da mlati praznu slamu. [to god izvan tog uhodanog kli{ea govorio ni{ta nije rekao. Rasu|ivawe hladnom glavom prava je retkost, bla}ewe neistomi{qenika nepisano pravilo, dokazi za ono {to se tvrdi nepotreban luksuz. – Srbija se, kako sada stvari stoje, stvarno umirit’ ne mo`e. Kraj besomu~nog rata re~ima, koji, gotovo po pravilu, prethodi ratu oru`ja jo{ se i ne nazire. Pogre{an potez Upotreba patriotizma Dokle }e ovaj ideolo{ki rat trajati, kako je do wega do{lo, kuda nas on vodi, kome odgovara, mogu li se umi{qene deobe i usijane konfrontacije, koje jo{ vi{e slabe poziciju Srbije, uskoro uop{te zaustaviti? O tome za “Novosti” govore akteri ovog pregrejanog ideolo{kog rata, koji iz dana u dan sve vi{e slu|uje javno mwewe Srbije, ali i one koji su se od virusa ove pomamne zaraze uspeli odbraniti. Oni koji o ovom ~udovi{nom srpskom fenomenu objektivno i nepristrasno prosu|uju. Prvi od brojnih na{ih sagovornika je dr Slobodan Samaryi}, vi{e nau~ni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu. Polaze}i od procene da u Srbiji ni posle drugih vi{estrana~kih izbora nema znakova za postizawe zdravog, demokratskog politi~kog kompromi596
sa, dr Samaryi} skre}e pa`wu da Srbija jo{ nije ostvarila ~ak ni minimalni nacionalni kompromis. A i jedno i drugo je, po wegovim re~ima, danas ne samo legitimno, ve} i nu`no. – Vlast je za to – smatra on – najvi{e odgovorna, ali nikako se ne mo`e zanemariti ni odgovornost opozicije, koja je i druge izbore do~ekala bez dva kqu~na programa – socijalnog i nacionalnog. I dr Samaryi} veruje da se neprincipijelne deobe u Srbiji sve vi{e zao{travaju i da vladaju}i krugovi tome ponajvi{e doprinose. Posebnu ulogu u tome, po wegovom mi{qewu ima dr Vojislav [e{eq. – On je – isti~e dr Samaryi} – vlastima mnogo pomogao ve} od oktobranovembra 1990, a posebno od 9. marta 1991. godine, kada se posebno anga`ovao u tome da se u javnosti stvori negativna slika o namerama dela srpske opozicije. [e{eq je opoziciju neumorno nazivao ru{ila~kom i izdajni~kom, {to je u vreme pred rat, a naro~ito onda kada je rat po~eo, kod ve}eg dela na{e javnosti imalo velikog uticaja, jer ratna situacija ne dozvoqava qudima da prave neke produbqenije analize. Tu je, silom prilika, po~ela da vlada upro{}ena logika da su jedni “za”, a drugi “protiv”, iako naj~e{}e uop{te nije tako. Opozicija, po Samaryi}u, ima svoj nacionalni program (SPO, DS) mo`da i radikalniji od SPS. Ali, jedno je program a drugo istupawe lidera. Oni u tom istupawu – ka`e Samaryi} – nisu umeli da pariraju jakoj patriotskoj frazi SPS, a naro~ito Vojislavu [e{equ, tako da su dopustili da narod po~iwe da ih do`ivqava kao jednu vrstu nesigurne opozicije. - Kada je u pitawu nacionalni interes, opozicija je kriva {to nije uspela druga~ije da ga defini{e kad je izbio rat – tvrdi Samaryi}. – Pri~a o tome da Srbija iz toga mo`e da iza|e demokratijom, pokazivawem svetu da ima demokrati~nih i pametnih qudi, nije dovoqna. Tako se rascep produbqivao i dobio svoj najvi{i stepen kada opozicija napu{ta parlament povodom jednog zakona. Ugro`eni qudi – Postoje uslovi za {irewe fa{isti~kih tendencija dok su sistem i uslovi (ratno okru`ewe) ovakvi – ocewuje dr Samaryi}. – Postoje socioekonomski uslovi – qudi dolaze sa fronta, `ele da zavode svoj red, velika nezaposlenost, boga}ewe preko no}i na legalan i nelegalan na~in... Mi nikada ne}emo znati koji je kvantum pojedina~nih “slu~ajeva” da to postane sistem. To }emo znati tek naknadno. Zato je va`no reagovati na pravi na~in na svaku pojavu. Jer, ako bude napadnut onaj ko nema srpsko ime i prezime pa to “pro|e”, sutra }e platiti i onaj sa srpskim imenom jer je protestovao protiv toga. Tako se stvara sloj ugro`enih qudi. Zato je na{ zadatak da branimo gra|anski red i to ne samo zbog wih (onih – nesrba) ve} i zbog nas samih. Gre{ka opozicije Vladaju}i krugovi uspeli su da u igru ubace pri~u o “nacionalnim izdajnicima”, koji nemaju elementarni ose}aj za nacionalni interes, dok Srbi u Hrvatskoj i BiH vode rat za svoj goli opstanak. Opozicija nagla{ava dr Samaryi} – nema autenti~an odgovor na te probleme i ostaje jedino ono {to nudi vlast. – Nikakva demokratija zadugo, ne mo`e re{iti problem Srba u tim krajevima – ka`e Samaryi}. – Posebno ne u sklopu me|unarodnih odnosa, koji na 597
negativan na~in uti~u na polo`aj Srba u Hrvatskoj i BiH. Zato pri~a o izdajnicima danas zaista mo`e da ima i ima dosta efekta. Jer, mnogi qudi ne razumeju kako bi se to moglo re{avati pitawe Srba u Krajinama sem otvorenom konfrontacijom – ratom. Pogotovo kad u svemu Nema~ka ima svoje interese, SAD svoje, Rusija... Tu politiku ne bi mewala nijedna prava demokratska vlast u Srbiji. To opozicija nije videla i zato je uletela u taj retori~ki kli{e izdajni{tva. Nadovezivawe na uvezenu optu`bu da u Srbiji vlada boq{evizam jo{ skupqe je ko{talo opoziciju. Upravo zato, isti~e na{ sagovornik, {to je taj termin lansiran iz propagandisti~ke ma{ine Slovenije, Hrvatske, Alije Izetbegovi}a u vreme raspada SFRJ. – Taj slogan hteo je da ka`e da na jednoj strani postoji nedemokratska vlast a na drugoj demokratski pokret i da u Jugoslaviji nisu problem me|unacionalni odnosi i duboki etni~ki i istorijski sporovi, nego da je re~ o sukobu demokratskih i nedemokratskih snaga – smatra Samaryi}. – To je imalo za ciq da se u sopstvenim republikama, ali i napoqu, pridobije javno mwewe, da bi se pripremio teren za raspad Jugoslavije, {to im je, zbog nasle|a, vi{e odgovaralo nego otcepqewe. Srpska opozicija nije vodila ra~una da je “boq{evizam” re~ koja tome slu`i i u svojoj polemici sa vla{}u obilato je koristi. Na optu`be o boq{evizmu nagla{ava dr Samaryi}, sti`u kontraoptu`be o izdaji i sukob se {iri. Ide se dotle da se sada uveliko govori o fa{izaciji Srbije, po{to je pojam “boq{evizam” izan|ao i ne donosi vi{e `eqene plodove, ~ak ni kod onih koji su ga lansirali. Bez gra|anskog rata – U Srbiji ima nekih ru`nih pojava, ali po mom mi{qewu nema manifestacionih oblika fa{izma {to ne zna~i da ih ne mo`e biti – ka`e dr Samaryi}. – Ako se te optu`be ve`u za fenomen SRS i wihove propagandisti~ke parole, to bih pre nazvao evidentnim politi~kim {ovinizmom. Ako bi ta politika uzela ve}eg maha u Srbiji ili pobedila, to bi bilo opasno. I ta opasnost objektivno postoji, pa je velika odgovornost na SPS koja je [e{equ, evidentno, dala dosta manevarskog prostora. Kuda vode politi~ki sukobi i iskqu~ivosti? Da li je opravdan strah od gra|anskog rata, kad prestane rat u okru`ewu, a mo`da i pre, kako neki prognoziraju? – Ne postoji opasnost da ovi sukobi dovedu do nekog me|usobnog obra~una, gra|anskog rata – ka`e Samaryi}. – Do nemira mo`e do}i na socijalnoj osnovi, ali tek onda kad prestane rat. Taj bunt }e biti izvesno protiv vlasti, ali ne}e biti za opoziciju. Po meni Srbija nema mnogo izgleda sa ovom vla{}u i zato ostaje opoziciji da se presabere, da se lideri, koji za tri godine nisu dali rezultate, mirno povuku i prepuste kormilo drugima. U protivnom, satanizacija }e i ubudu}e padati na pogodno tle. Da bi se u Srbiji smawila tenzija, dr Samaryi} smatra da treba da prestane rat u BiH, a za to su male {anse s obzirom na ambicije Izetbegovi}a i Tu|mana. – Pogre{na je tvrdwa da je rat i raspad Jugoslavije izazvao srpski re`im – mi{qewa je Samaryi}. – Rat su izazvali Slovenci i Hrvati a srpski 598
re`im ga je iskoristio. Kad bi rat prestao iza{lo bi na videlo sve ono {to je determinanta ove vlasti. Recimo intervencije u kulturi i javnom `ivotu kakve se nisu desile od Pisma Broza i Izvr{nog biroa ’72. Pokazalo bi se lice vlasti koja svuda ho}e svoje qude. Kad rat stane obi~an svet }e shvatiti kakvi se kadrovi nalaze na nekim kqu~nim mestima u kulturi, privredi, informisawu... I onda }e do}i do radikalnih promena.” Slavko ]uruvija i Gradi{a Kati} napravili su intervju sa izvesnim Borisavqevi}em koji je objavqen 15. februara 1993. godine. Intervju je nosio nadnaslov “Godine zapleta – decenija Slobodana Milo{evi}a” i naslov “Na redu je g. [e{eq”. Borisavqevi} optu`uje srpske radikale da su falsifikovali rezultate izbora u Novom Sadu, gde su dobili gradona~elnika, i ujedno daje la`ne podatke o broju nesrpskog stanovni{tva u Vojvodini. Ako mu novinarski duet nije protivure~io kada je optu`io srpske radikale za kra|u, jer su im oni politi~ki nepo`eqni, onda je istine radi trebalo da se suprotstave ovakvoj nakaradnoj slici Vojvodine. Podnaslov je Borisavqevi}ev uzaludan poku{aj da se prika`e kao visokoobrazovan intelektualac: “Slobodan Milo{evi} i wegova faza su degenerativni skok crveno~etni~ke varijante srbijanskog komunizma u jedan nacionalisti~ki, po poreklu komunisti~ki, ali po su{tini duboko ~etni~ko-moqevi}evski koncept i dr`ave i polo`aja srpskog naroda u woj.” • Kako Vi obja{wavate pojavqivawe Slobodana Milo{evi}a i, uop{te, taj fenomen u Srbiji? – Slobodan Milo{evi} je ~edo jednoga politi~koga procesa. On nije wegov rodona~elnik, mada mu je dao pe~at u jednoj fazi. Po mom mi{qewu, najstra{nijoj i najmra~nijoj ovovekovnoj fazi istorije ovog dela srpskog naroda i Evrope. Mi smo preplitali svoje odnose u vreme na{eg komunisti~kog raskola, a ovo ostalo, {to se mene ti~e, mawe-vi{e jeste ilustracija onih razloga zbog kojih ja s Milo{evi}em nisam mogao ni hteo. Pojava Milo{evi}a, Vi ste to dobro uo~ili, nalazi se u samom korenu ukupne krize jugoslovenskog komunisti~kog establi{menta koji je propao. Ne mo`e se objasniti aktuelna, stravi~na, kataklizmi~na faza, ~iji je Milo{evi} suvereni vladar, bez razumevawa su{tine na{ih komunisti~kih borbi. A, su{tina na{ih komunisti~kih borbi se sve vreme vodila oko nerazumevawa srpskog nacionalnog interesa i srpskog nacionalnog pitawa, kao istorijskog interesa i kao istorijskog pitawa svih pitawa za egzistenciju dr`ave Jugoslavije. Jugoslavija je mogla da opstane samo kao princip. Ja mislim da i dr`ava Srbija i ova `abqa~ka Jugoslavija, tako|e, mogu da opstanu samo kao princip. Taj princip mora da podrazumeva punu jednakost qudi – kao gra|ana. Ja mislim da nema osloba|awa Srba kao naroda dok se ne oslobode Srbi kao qudi. Crveno ~etni{tvo Izborom Milo{evi}a na ~elo KP zavr{io se proces samodokidawa KP. I to samodokidawa partije koja je po~ela sa problemati~nim nerazumevawem vlastitog nacionalnog pitawa, preko partije koja je nacionalisti~ki koketirala sa nacionalnim pitawem srpskog naroda, do partije koja je potpuno napustila sve druge postulate na kojima je kao KP do{la na vlast i skliznula iz crvenog ~etni{tva u klasi~no ~etni{tvo. Milo{evi}ev program je pro599
gram Stevana Moqevi}a – ideologa ~etni~kog pokreta. I mape su im iste. Po tim mapama se ratovalo i sad, u vreme hrvatskog rata, pod Milo{evi}evom zastavom. Onog trenutka kad je JNA po~ela da se bori samo za srpske interese, raspored snaga je napravqen tako i sve bitke su vo|ene tako da se, zapravo, obezbede moqevi}evske mape, da se napravi Velika Srbija ili srpska Jugoslavija kao okosnica jedne balkanske, od Srba kontrolisane dr`ave. • Na koji ste period mislili kad ste rekli “crveno ~etni{tvo”? – Kad bih ja bio Vuk Dra{kovi} ja ne bih podizao spomenik Dra`i Mihajlovi}u. Podigao bih ga Dra`i Markovi}u. Dra`a Markovi} i Petar Stamboli} su obra~un sa liberalima iskoristili da bi omogu}ili prostor za afirmaciju nacionalisti~kim snagama. Demokratijom se u Srbiji, sve do Milo{evi}a, uglavnom slu`ilo da bi se afirmisale nacionalisti~ke snage u Srbiji. Analizirajte na{e politi~ke, disidentske i druge borbe pa }ete videti ko je sve bio laka kowica tog nacionalizma, ali liberalno-demokratstoga naboja: od Svete Stojanovi}a i Zage Pe{i} do [pira Galovi}a i va{eg Radivoja Cvjeti}anina koji je radio doktorat o Slobodanu Jovanovi}u, a prevideo da to ima veza sa Srpskim kulturnim klubom. Trebalo je da mu se desi “Golubwa~a” pa da otkrije da to ima neke veze. Oni su bili demokratija koju su nacionalisti~ke snage tap{ale po ramenima. Mislim na nacionalisti~ke snage van Partije. ]osi}eva posledwa kwiga je najboqi dokaz za to. To je kwiga mr`we i to mr`we prema onome {to ga je rodilo. To je, ina~e, problem aktuelnih vo|a ove dr`ave. Oni najvi{e mrze ono {to ih je izbacilo na javnu scenu. ]osi} mrzi komunizam i J. Broza, a komunizam i Josip Broz na~inili su ga ~ak i piscem. Po na{im komunisti~kim vilama je sedeo i pisao svoje prve kwige, a po partijskom zadatku su pismeniji lektori od wega od toga pravili delo. • Zar Vi u tom disidentstvu prepoznajete samo nacionalisti~ku komponentu? – Ne, ne. Disidenstvo je, pre svega, jedan moralan, ~astan ~in. Disidenstvo je bio otpor jednopartijskim re`imima, svevlasti. • A ono {to se u to vreme smatralo opozicijom? Zar je ona bila iskqu~ivo nacionalisti~ka? – Ne, ona je uvek bila kombinacija demokratskog i nacionalisti~kog. Demokratska po borbi za prostor, a nacionalisti~ka po rezultatu. Da bi uhvatila koren kao demokratska, ona je koketirala sa nacionalistima. I u Partiji i van Partije. Molim vas, pogledajte kako je izvr{en obra~un s liberalima, a kako s nacionalistima. Petar Stamboli} se, da ne trepne, obra~unao s liberalima – da bi sa~uvao Tita jer mu je trebao zbog obra~una s Hrvatima. Ali, istovremeno, obra~un s nacionalistima izvr{io je tako {to ih je unapredio. Molim vas, {ta se desilo u Srbiji. Svi vode}i nacionalisti su unapre|eni u akademike. U vreme kad sam bio ministar kulture, moj zamenik, veterinar Dragoqub Te{i} bio je zadu`en da ih pazi i mazi sve dok se ne desi Titova smrt i ne do|e vreme da se uspostave mostovi izme|u Partije i nacionalista. To mi je Dra`a Markovi} i rekao u Londonu nekoliko nedeqa posle Titove smrti. • Da se vratimo “crvenom ~etni{tvu”? – Meni je bilo potpuno jasno kakva }e biti reakcija srpskog rukovodstva 600
na nesumwivu {ovinisti~ko-iredentisti~ko-separatisti~ku, kako god ho}ete, provokaciju sa Kosova. Sa takvim provokacijama smo mi, ina~e, imali iskustva i znalo se kako se s wima barata: malo galame, malo vojske, malo vi{e politi~ke pameti i to se zavr{i. Ali, ovog puta je bilo druk~ije. Srbijansko rukovodstvo je ve} dugo pripremalo posttitovski period – da bi preokrenulo karakter dr`ave Jugoslavije, i te kosovske provokacije su iskori{}ene kao uvod za celu jednu novu koncepciju. Analizirajte {ta se doga|alo od Ti}e Vla{kali}a naovamo. U decembru 1981. srpsko rukovodstvo molili smo na kolenima da tako ne otvara problem autonomije. Naro~ito ne autonomije Vojvodine, jer se taj problem mogao re{iti jednom razumnom politi~kom raspravom za najmawe dve nedeqe. Izbori u vojvodini su falsifikovani • Kako tuma~ite pobedu radikala u Novom Sadu? – Izbori su apsolutno falsifikovani. Radikali su u Novom Sadu mogli da regrutuju glasove samo iz reda ekstremnih milo{evi}evskih, razo~aranih, SPS-ovaca iz reda kolonisti~kog srpstva prve, druge i tre}e generacije. Sve moje politi~ko-statisti~ko-demografske analize pokazuju da to bez falsifikata nije moglo. Molim vas, 46 odsto Vojvo|ana su ne – Srbi. Morate priznati da treba imati mnogo fantazije pa misliti da }e iz 46 odsto nesrpskog stanovni{tva da se regrutuje toliko pristalica SRS, jedne ekstremne, fa{isoidne, robusno-diskriminatorske partije koja ba{ ovih dana, u Subotici, po~iwe i vojno da se oblikuje. Zna~i 46 odsto stanovni{tva u Vojvodini morate odmah iskqu~iti. Grad koji je masovno izglasavao Ivana \uri}a pre dve godine za predsednika Srbije svakako nije mogao tako masovno da proizvede glasove za radikalnu partiju. Budite sigurni da su {arm i harizma g. Crwanina daleko ispod nivoa demonstrirane podr{ke koju je on ovde dobio. Blago re~eno, to je nemogu}e. Ja mogu da razumem da u Sremu – s obzirom na blizinu i otvorenost granica prema Hrvatskoj, s obzirom na iskustva sa NDH, na veliki broj izbeglica – raste ~etnikoliki pokret. Tamo su mawine malobrojne. Slovaci }e glasati i za crnog |avola samo da pre`ive. Tu, dakle, mogu da razumem da je SPS-ovsko-radikalska varijanta mogla da dobije ve}inu. Ali, ona je i Sremu toliko visoka da je o~ito da je i tamo primewivana ista tehnologija izbora. Sve robustnija rukovodstva • Zar samo za dve nedeqe? Pa, godinama pre toga ste se natezali? – Sasvim sigurno. To {to se stvarao utisak da se o tome dugo raspravqalo bilo je u funkciji pripremawa srpske nacionske svesti. Jer, takva svest je bila potrebna za ovaj udar na Jugoslaviju. • Mislite da je jo{ ta ekipa iz ’81. spremala udar na Jugoslaviju. – Naravno da jeste. Po~ev ~ak i od Lazara Koli{evskog, koji je kao lider male makedonske dr`avice – koja sada zatreperi od svakog srbijanskog milicionerskog prsta na granici – naglo postao zagovornik jake Srbije. [ta }e wemu jaka Srbija? • Kakva je mogla biti strate{ka orijentacija te ekipe u odnosu na Jugoslaviju? – Pa, srpska Jugoslavija. Ja sam to ve} tada javno rekao. Rekao sam. Koli601
ko ja razumem napore Petra Stamboli}a, oni ne mogu uspeti, jer kad nije uspelo Petru @ivkovi}u, ne}e ni Petru Stamboli}u. To sam rekao na plenumu PK, tada potpuno ~edan, jer nisam bio deset godina u unutra{woj politici. Malo ko je to tada razumeo. Srpskom rukovodstvu je trebalo Kosovo. Ne}u da ka`em da ga je organizovalo, jer nemam dokaza, ali sigurno je da mu je dobrodo{lo za sve ono {to se, evo, zavr{ava sa Milo{evi}em. • Da li ste vi iz Vojvodine bili na putu da, pre Milo{evi}a, s Ivanom Stamboli}em zavr{ite tu ustavnu stvar? – Nismo mogli to zavr{iti s Ivanom Stamboli}em jer on nije prihvatao na{e argumente. Na{ rasprave sa srbijanskim rukovodstvom krenule su od blagog partijskog neslagawa u vreme Ti}e Vla{kali}a. Kako je esklairao sukob oko Srbije, u stvari oko srpskog nacionalnog pitawa u Jugoslaviji, tako su dolazile sve robustnije i robustnije garniture. Milo{evi} je posledwa karika u lancu evolucije ka robustnom postavqawu srpskog nacionalnog pitawa sa antisrpske pozicije. [e{eq je wegov prirodni produ`etak. I sa tim }e gospodinom pasti ~itava stvar. Koren krize i sto`erno mesto u tuma~ewu fenomena Milo{evi}a, jeste zapravo, degeneracija komunisti~kog pokreta u odnosu na srpsko nacionalno pitawe. Milo{evi} i wegova faza su degenerativni skok crveno-~etni~ke varijante srbijanskog komunizma u jedan nacionalisti~ki, po poreklu komunisti~ki, ali po su{tini duboko ~etni~ko-moqevi}evski koncept i dr`ave i polo`aja srpskog naroda u woj. Srbijansko srpstvo i, uop{te, montawarsko srpstvo, nikad nije nau~ilo ne{to {to drugi znaju, {to ovde u Vojvodini znaju – da ne mo`e{ biti ravnopravan sam. Mo`e{ biti ravnopravan samo ako su i drugi ravnopravni. Ne mo`e{ svoju ravnopravnost do`ivqavati kao neravnopravnost zato {to si ve}i. Ovde smo mi bili i mawi i ve}i i mi znamo kako je biti i mawe brojan. Usput re~eno, austrougarska dr`ava je davala mnogo ve}a prava Srbima u Frawinoj, habsbur{koj dr`avi nego {to sada Srbi daju Ma|arima. Garantujem. Imam svedo~anstva na{ih deda – u~iteqske preparandije su bile }irilicom pisane. Ajde sad nek’ neko napi{e Ma|aru svedo~anstvo na ma|arskom. • Mo`emo li da se vratimo Ivanu Stamboli}u? – Ivan Stamboli} je dolazio ovde zajedno sa grupom ~lanova Predsedni{tva CK SKJ. Dok sam ja govorio, Stamboli} je tri puta demonstrativno izlazio napoqe. A govorio sam da nije uop{te re~ o problemu autonomije, nego o pogledima na srpsko nacionalno pitawe u Srbiji i Jugoslaviji.” “NIN”, od 19. februara 1993. godine, donosi ~lanak Bogdana Ivani{evi}a pod naslovom “Kalif umesto kalifa?” u kojem ne{to realnije sagledava politiku dr Vojislava [e{eqa, u svetlu ~iwenice da nije u{ao u koaliciju sa Milo{evi}em, {to je opoziciona {tampa dugo najavqivala. Ipak, konstatacije tipa “ratno okru`ewe odgovara strankama tog tipa”, misle}i na srpske radikale, otkrivaju da se autor nije uzdigao iz miqea kojem je pripadala i wegova novina. Nadnaslov je glasio “Socijalisti i radikali(sti)”, a u podnaslovu je dilema kojom su se tada bavili svi protivnici dr [e{eqa: “Postoji li Srpska radikalna stranka bez [e{eqa, i postoji li [e{eq bez Milo{evi}a? Ova pitawa jo{ su aktuelnija posle najnovije raspodele mandata, mada se i daqe ne zna koji bi od dva mogu}a odgovora bio sudbonosniji 602
po Srbiju.” “Srpski radikali su ostali izvan Republi~ke vlade – zna~i li to i da su ostali izvan vlasti? Neki “tvrdokorni” opozicioni politi~ari su ovom novinaru u privatnom razgovoru rekli da iskreno misle kako su SPS i SRS jedna stranka; a onda, logi~no, radikali jesu na vlasti. Istom zakqu~ku vodilo bi i prihvatawe onog a {to se ovih dana mo`e ~uti u “dobro obave{tenim krugovima” – da su SPS i SRS podelili ekonomsku vlast, tako {to radikali kontroli{u tr`i{te kafe i duvana, a socijalisti naftu i ostalo. Ipak, logi~no je pretpostaviti da radikali, kao i svaka druga stranka, `ele vlast: “@elimo je iz sve snage, svom du{om, i SRS }e jednog dana biti glavna, vladaju}a stranka u Srbiji, ali mi pametno idemo ka ostvarewu tog ciqa”, rekao je Vojislav [e{eq, nekoliko dana posle izbora. Zgodno je prisetiti se i [e{eqevih re~i iz oktobra 1990, po izlasku iz zatvora, u kojem je bio zbog upisa dobrovoqaca za odlazak u Krajinu: “Slede}i koji }e robijati je Slobodan Milo{evi}, koji je toliko kompromitovan da, ube|en sam, imam velike {anse u suo~avawu s wim u predizbornoj kampawi”. Kasnije je [e{eq uglavnom pohvalno govorio o Milo{evi}evim dr`avni~kim potezima. ^e{}e je kritikovao Republi~ku vladu, odnosno wene nedovoqno radikalne mere u poqoprivredi, otkupu stanova, regulisawu statusa izbeglica... Istorijat “sukoba” izme|u SPS i SRS sadr`i i epizodu iz jula pro{le godine, kada su kosovski radikali odlu~ili da vi{e ne kontaktiraju sa tamo{wim socijalistima, nakon {to su pri izboru funkciocera u Skup{tini op{tine Pri{tina glasali za kandidate socijalista, a ovi nisu glasali za radikale. Svi ovi doga|aji su brzo pali u zaborav ili su protuma~eni kao neva`ni, pa ~ak i kao “name{teni” – da bi se “zamaskiralo” su{tinsko savezni{tvo izme|u SPS i [e{eqeve stranke. Radikalska pretwa Ovakvom tuma~ewu su “ortodoksni” opozicionari bili naro~ito skloni. Sasvim su odbacili mogu}nost da [e{eq ima svoj put i svoje ciqeve, a da to {to ne insistira na razlikama i sukobima sa socijalistima proizilazi iz strategije preuzimawa SPS-ovih glasa~a. Socijalisti su imali svoje dobro poznate razloge za blagonaklon stav prema radikalima. Sada, me|utim, radikali za wih postaju ve}a opasnost od DEPOS-a i Demokratske stranke. Ne samo zbog izbornih rezultata, nego i zato {to }e u predstoje}im socijalnim napetostima deo oja|enog naroda pokloniti svu veru stranci koja nudi ujedna~ene plate i penzije, besplatnu podelu dr`avnog zemqi{ta i deonica u fabrikama... Ratno okru`ewe je za stranke poput [e{eqeve idelan okvir. Svako smirivawe smawuje prostor za radikalne emocije i radikalne projekte. Srpska i savezna vlast nizom poteza nagove{tavaju da odustaju suo~eni sa realno{}u (nepopustqivim stavom me|unarodne zajednice i embargom koji se sve te`e podnosi) – od projekta “Svi Srbi u jednoj dr`avi”. Nedavno je, ujednoj TV emisiji, akademik Mihailo Markovi} (koji vi{e nije u naju`em 603
rukovodstvu SPS, ali ~ije su re~i uvek verno odra`avale stavove vladaju}e stranke) to i izri~ito potvrdio. Ako su SPS i Slobodan Milo{evi} iskreni u svom “mirotvora~kom” pristupu, kakvo mesto u toj novoj “konstelaciji” predvi|aju za [e{eqa, i kakvo mesto za sebe predvi|a sam [e{eq? Wegova ratobornost nije za Milo{evi}a toliko nezgodna zbog “naru{avawa” eventualnog novog imiya Srbije, (uostalom, takva podela uloga omogu}ila bi “diferencijaciju” izme|u [e{eqa i Milo{evi}a u o~ima me|unarodne javnosti – prvi je “za rat”, drugi “za mir”) – nego zato {to bi [e{eq za mnoge Srbe ostao onaj koji se zala`e za “op{teprihva}ene ciqeve”, a, eto, vlast – odustaje od wih. [e{eqeva pozicija bi naro~ito oja~ala ako bi na izborima u Krajini wegova stranka postigla uspeh – {to je sasvim realna mogu}nost. Kako }e doga|aji te}i (Milo{evi} je ~esto umeo da iznenadi, pa se i zakqu~ak o wegovom “mirotvorstvu” skoro mo`e pokazati kao zastareo) i ko }e izvu}i korist, umnogome zavisi i od medijskog preparirawa javnosti. Ima nagove{taja da SRS vi{e nije medijski privilegovana. Ali, mo`e se pokazati da duh pu{ten iz boce vi{e nije mogu}e vratiti unutra. Osim toga, mnogi va`ni qudi sa Televizije su simpatizeri SRS. Sam [e{eq i daqe deluje samouvereno. “Za{to ne bih sa~ekao da wemu (Milo{evi}u) isteknu svi mandati pa tek onda da se kandidujem? Ja sam izraziti realista u politici”, rekao je po~etkom januara. Na slede}im izborima Milo{evi} ne}e mo}i da se kandiduje (Ustav Srbije dozvoqava najvi{e dva uzastopna mandata?) i tu je, nada se [e{eq, wegova {ansa. Pretwa obarawem vlade Pre formirawa [ainovi}evog kabineta pojavila se u {tampi izjava iz koje se moglo zakqu~iti da radikali nisu tako nezainteresovani. U [e{eqevom intervjuu za novosadski “Dnevnik” (22. januar) nalazi se i ova re~enica: “Radikali bi morali da u|u u vlast, s obzirom na izborne rezultate i snagu na{e stranke”. [e{eq sada ka`e da novinar nije korektno preneo wegove re~i, pa, do daqwega, “zvani~na verzija” glasi da radikali nisu (naro~ito) `eleli da u|u u vladu, a ne da im socijalisti to nisu dozvolili. Ne u~estvuju}i u radu Republi~ke vlade radikali ne}e direktno snositi odgovornost za daqe ekonomsko i politi~ko uru{avawe Srbije. Kao wihova va`na prednost sada deluje i mogu}nost da “obore” Republi~ku vladu. Prema nekim izvorima, oni su socijalistima ve} zapretili tim oru`jem, u slu~aju da im se ovi ne pridru`e u ru{ewu Dobrice ]osi}a. Jo{ se, dodu{e, ne vidi {ta bi radikali dobili ako bi u bli`oj budu}nosti “rasturili” [ainovi}ev kabinet. Osim toga, pokolebali bi deo svojih simpatizera koji je uz [e{eqa ba{ zato {to Vojvoda ne zagor~ava `ivot Milo{evi}u. [e{eqevim razlozima za nadu i strepwu pridru`io se i jedan neo~ekivan: wegovo navodno hrvatsko poreklo. Pri~a nije sasvim nova: pre dve godine je hrvatski pisac Stjepan [e{eq dokazivao u zagreba~koj {tampi da “s tim ~esto pomiwanim gospodinom ja uistinu nemam ni~ega zajedni~koga, osim zajedni~koga nam hrvatskoga i kr{}anskoga/katoli~koga, trebiwskomrkawsko-humskoga podrijetla”. Stjepan [e{eq je, ipak, velikodu{no zakqu~io: “A, uostalom, nije to ni prvi niti zadwi pravoslavac u povijesti hrvatskog naroda, ni prvi niti zadwi Hrvat me|u Srbima, pa da bih ga se zbog 604
toga odricao”. Po~etkom novembra pro{le godine je Novica Ran|elovi}, poznatiji kao “Vojvoda lu`ni~ki”, ~elnik Srpskog komitskog pokreta i funkcioner Narodne radikalne stranke, tvrdio da ima kr{tenicu koja dokazuje [e{eqevo hrvatsko (sa o~eve), odnosno muslimansko (sa maj~ine strane) poreklo. Prava pra{ina se podigla tek sada, nakon {to je “Politika” prenela deo razgovora novinara “Novog Vjesnika” sa Antom [e{eqem, rukovodiocem Slu`be poqoprivrede i {umarstva u Privrednoj komori Splita. “Wegov predak, koji poti~e iz Orahovog Dola na samom rubu Popova poqa, nedaleko od Stona, prihvatio se obra|ivawa parcela zemqe koje su bile vlasni{tvo pravoslavne crkve. A kako je obra|ivawe i dobijawe vlasni{tva nad tom zemqom podrazumijevalo napu{tawe svog hrvatskog i rimokatoli~kog korijena i prelazak na pravoslavnu vjeru, tako je i uradio”. Beogradom ovih dana kru`i i pismo “organizacije OSVIT”(?), u kome se tvrdi da je “[e{eq plural imenice [E[, koja na albanskom zna~i ro{a ili o`iqak”, i da “svi [e{eqevi poti~u iz sela Arbanasi, ju`no od Zadra, i svi su katolici”. Svojevremeno je dokazivano i [e{eqevo slovena~ko poreklo. Slaba ta~ka ovih “dokaza” je u tome {to poni{tavaju jedni druge. Mogu}e je, zato, da }e [e{eq iz ove gu`ve izvu}i korist, {to je i ranije uspevao u sli~nim situacijama. Ovo je, dodu{e, wegovo najbolnije mesto, a kao da su se i prilike promenile.” Petar Igwa, u istom broju “NIN”-aa, optu`uje dr [e{eqa za sva zla dana{wice, ba{ kao da je bio zna~ajan politi~ki faktor u doba raspada Jugoslavije. U sklopu svoje rasprave o naciji i nacionalizmu, Igwa iz fioke vadi po`utelu pri~u o [e{equ Hrvatu, potkrepqenu pisawem hrvatske {tampe, {to koristi kao merodavan argument. U krojewu svoje storije uzima izjavu jednog Hrvta prezimena [e{eq, koji tvrdi da su pravoslavni [e{eqi svojim korenom katolici i Hrvati, {to obja{wava nekim svojim, privatnim teorijama. Naravno, ne postoji rimokatolik Hrvat koji bi priznao da je srpskog porekla, ali to za Petra Igwu nije va`no, gaze}i tokove istorije, on gradi svoje kule i gradove. A la` nikada ne opstaje, ba{ zato {to nema temeqe. Naslov wegove neutemeqene, propagandno – prousta{ke umotvorine glasio je “\avolovi {egrti”. “Kada je, svojevremeno, Vojislav [e{eq, naglim pokretom ruke otvorio Pandorinu kutiju nacionalisti~kog zla, nije ni slutio da }e i sam postati `rtva ne~astivog duha koji lebdi nad na{im glavama. Wegove teorije o ~istim Srbima, o naciji jedne krvi i vere, mnogi su sa odu{evqewem prihvatili. Neko iz neznawa, neko iz teku}e zajapurenosti, ali posledice su jednako tragi~ne: na kraju dvadesetog veka, u jednom delu Evrope, nacionalnost je po~ela da se odre|uje prema “~istoti krvi”, prema prezimenu, prema veri, prema nekakvim plemenskim pravilima, a ne prema zakonima savremene nauke o dru{tvu i li~nog ose}awa i izja{wewa slobodnih qudi. Bi}e kasnije re~i o tome, da vidimo prvo kakva je to nacionalna nevoqa zadesila [e{eqa. Po~etkom februara zagreba~ki Novi vjesnik objavio je razgovor sa izvesnim Antom [e{eqom, Spli}aninom, Hrvatom i rimokatolikom, koji je 605
za novine potanko objasnio svoju vezu sa Vojislavom [e{eqom. Ka`e on da je prema zapisima pokojnog opuzenskog `upnika don Josipa Babi}a, porodica [e{eq `ivela u Popovom poqu, u Hercegovini i da se sa ovoga podru~ja, u prvoj polovini osamnaestog veka, doselila u mesto Podgradinu koje je danas urbanizovano i spojeno sa Opuzenom (~italac prime}uje koliko se u tragawu za poreklom Vojislavqevim ide u tan~ine): Nekada su postojale tri porodice [e{eq – Grge, Bla`a i Filipa, a danas ih ima dvadesetak. Naravno, svi su Hrvati i rimokatolici. E sad – pitaju novine – kako se iz tog iskonskog hrvatskog i rimokatoli~kog miqea “uspio pojaviti }etni}ki vojvoda Vojislav, pravoslavne vjere”, i odmah daju Antino obja{wewe: predak Vojislavqev koji poti~e iz Orahovog dola na samom rubu Popovog poqa, nedaleko od Stona, prihvatio je da obra|uje imawe Pravoslavne crkve, a kako je dobijawe zemqe na obra|ivawe zavisilo od veroispovesti, onda je i ovaj [e{eq uradio ono {to se podrazumevalo – “napustio je svoj hrvatski i rimokatoli~ki korijen” i pre{ao u pravoslavnu veru i srpstvo. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq odbacio je “optu`bu” svoga hrvatskog prezimewaka, a dokazuju}i upravo da se sve zbivalo obrnuto i da je dana{wi Ante [e{eq, Hrvat i rimokatolik, u stvari Srbin. Ako imamo na umu sve teorije na{ega [e{eqa, Srbina i pravoslavca ({to se mene ti~e, tu nikakvih dilema nema, ~ovek je ono {to sam ka`e da jeste i niko drugi nema prava da mu, preturaju}i po kostima predaka, odre|uje naciju), on druga~ije i nije mogao. Za wega je sada kasno da ka`e kako su plemenske pri~e o naciji zastarele, da ih `ivot, na svim meridijanima, demantuje. Onog trenutka kad se Vojislav [e{eq usudio da proglasi postojawe sumwivih Srba (prema nacionalnosti i poreklu), on }e tu igru morati jo{ jedno vreme da vodi, a {ta }e posle biti, ne zna se. Interesantno je da su se ve} javili, dobrovoqno, oni koji “brane” [e{eqa. Istim re~ima i istim na~inom. Sad i oni, kao da su li~ni [e{eqovi preci, ka`u da je onaj Ante, Spli}anin, u stvari Srbin. Niko nije postavio vezu, jedinu i politi~ki i dru{tveno i nau~no ta~nu – da nacije ne nastaju u krevetu. U krevetu nastaju jedinke. U trenutku dolaska na svet, tvrdim (iz iskustva), wihova nacionalna svest vrlo je nerazvijena. Francuski kwi`evnik, istori~ar i filozof Ernest Renan odr`ao je ta~no pre sto jedanaest (111) godina predavawe na pariskoj Sorboni, u kojem je poku{ao da odgovori na pitawe: {ta je nacija? Poku{ao je opisno, rekao je da je nacija du{a, duhovno na~elo. Dve stvari koje se stapaju u jednu “~ine tu du{u, to duhovno na~elo – jedna je u pro{losti, druga u sada{wosti, jedna je zajedni~ko posedovawe bogatog nasle|a se}awa, druga je sada{we pristajawe i `eqa da se `ivi zajedno”. Ovaj ceweni Francuz nije pro{lost strpao u ko{, naprotiv, ali jasno je ukazao da naciju ~ini i sada{wost. Mo`da i pre svega sada{wost. Tada je zapawuju}e delovalo wegovo mi{qewe da nacije nisu ve~ne, da }e (prvo u Evropi) jednog dana nestati i da }e biti zamewene evropskom konfederacijom. Mogu se Srbi, ovde i danas, pogotovo Srbi koji javno ka`u da su nacionalisti i koji su svoju nacionalnost pretvorili u profesiju (~ast onima koji ovih dana ratuju za prava srpskog naroda, pre svega za pravo na `ivot), mogu se, oni, i ne slo`iti sa Renanom, mogu ga oterati na ono mesto, ali istina 606
je neumoqiva. Na{i nacionalisti ne mogu da shvate kako biti u pravu sutra zna~i priznati zastarelost mi{qewa danas. Plemenska svest imala je svoje vreme kad su Srbi `iveli po plemenima. I na{ je narod me|u posledwima u Evropi `iveo plemenski, jer je to kod wega bilo istorijski uslovqeno – turskom vladavinom. U na{a brda i planine evropska civilizacija te{ko se probijala. Ali, zar to odavno nije pro{lost? Dobro, posledice nerazvijene civilizacije ostaju dugo, ali ima li onda smisla da {kolovani qudi, doktori nauka, strana~ki prvaci, zastarelu plemensku svest revitalizuju, umesto da je civilizuju! Narod jeste bio zajednica srodnika, onih koji poti~u od istih predaka, ali nacija je novija istorijska kategorija. Ne mo`e se izbe}i istina da su danas i Amerikanci, i [vajcarci, i Austrijanci, i Argentinci, i Meksikanci... i ko jo{ sve ne – ozbiqne nacije, a da nema ni govora o bra}i po veri, krvi ili jeziku. Zato Austrijanci nisu (vi{e) Nemci. Du{a me boli kad osetim kako ~itaoca, ni krivog ni du`nog, po~iwem da gwavim. Ali moram da ka`em jo{ ovo: kapitalisti~ki na~in proizvodwe, koji je ekonomski interes digao u nebesa, kao i formirawe pravno slobodnih pojedinaca, ubrzali su procese nastajawa nacija. Kod nas je kapitalizma uvek bilo malo, zato na{i qudi te{ko shvataju da naciju ne ~ine samo bra}a po krvi i po veri. Jer, nacija nastaje onda – a to i jeste weno bitno odre|ewe – kada narod postaje nosilac suvereniteta, kada postaje politi~ki ~inilac, kada u svojoj dr`avi ima svoj nacionalni interes (ekonomski, kulturni...), kada sve to mo`e da ostvari u svom parlamentu, kao slobodni gra|anin svoje nacije. Svaki ~ovek koji sebe na|e u jednoj naciji ima prava da se tim nacionalnim imenom nazove. Zato je Vojislav [e{eq – Srbin, a Ante [e{eq Hrvat. Bavqewe prezimenima i nacionalnim sastavom krvi – sme{no je ali i opasno. Istorija zna da to vodi u rasne teorije i u rasizam (fa{izam, nacizam). Rasne teorije proizvode mnogo smrti nevinih i la`ne su teorije, jer su dru{tvene osobine qudi odre|ene wihovim dru{tveno-istorijskim a ne biolo{kim razvitkom. Na{i Gobinoi i Rozenberzi nemaju moralno pravo da koriste socijalnu bedu ve}ine na{ih qudi, poigravaju}i se wihovim sudbinama. Jedan Pakao, igru o qudima na{ega vremena Infero, en Spiel von Menschenunserer Zeit, imali smo prilike da vidimo.” Najavqen kao poznati srpski pisac, u “Srpskoj re~i” od 1. marta 1993. godine, oglasio se Milovan Mi}a Danojli}. Iz podnaslova je malo jasnije kako je ovaj tekst dospeo u novine: “Poznati srpski pisac Milovan Mi}a Danojli}, koji ve} vi{e godina `ivi i stvara u Parizu, napisao je, a Radio Frans enternasional objavio, izuzetno zanimqiv politi~ki portret crvenog fa{iste. Evo tog pogleda sa Ajfelove kule. Oprema teksta je redakcijska.” Naslov je bio zaista na nivou velikog srpskog pisca kojeg hrani neprijateqska Francuska: “Osveta vulgarnog divqaka”. Zaista je lepo na balkanski ko{mar gledati sa vrha Ajfelove kule i deliti lekcije onima koji su lako mogli da napuste zemqu, ali su ostali da u direktnoj borbi spasavaju sopstveni narod. Toliko o intelektualnim visinama na kojima borave na{i prosvetiteqi. Ina~e, sam tekst treba shvatiti kao pla}awe kirije velikom 607
gazdi. I ni{ta vi{e. “Vojislav [e{eq, predsednik Glavnog odbora SRS, najve}e je gorko iznena|ewe nedavnih skup{tinskih i op{tinskih izbora u Srbiji. Veliki priliv glasa~a na wegovim listama ne zna~i samo podr{ku programu jedne stranke, koji, uostalom, i nije jasno definisan. U sukobu izme|u Srbije i ostatka sveta, Vojislav [e{eq je oli~ewe ludog nacionalnog prkosa. Za wega su glasali mnogobrojni gra|ani koji ne prihvataju sankcije me|unarodne zajednice i koji ~itavo uplitawe Zapada u jugoslovensku krizu smatraju neprimerenim, pogre{nim, neznala~kim i {tetnim. Na upro{}avawa i ravnodu{nost velikog sveta mala balkanska zemqa odgovara izjavama i protivnapadima ovog nenadma{nog simplifikatora, ~ija verbalna agresivnost uvek ide daqe i od razmi{qawa i od ~iwewa. Re~ je o jednoj bolesno razgnevqenoj osvetoqubivoj prirodi, o majstoru vre|awa i provocirawa koji je ionako uni{tenu politi~ku kulturu zemqe sveo na najni`e mogu}e grane. [e{equ je danas 39 godina `ivota. U ~etiri decenije pro{ao je kroz mnoge politi~ke, duhovne, intelektualne metamorfoze. Od ortodoksnog marksiste preokrenuo se u ekstremnog desni~ara. Od internacionaliste u {ovinistu. Ube|eni komunista postao je jo{ ube|eniji antikomunista, sekretar partijske }elije se preobratio u samozvanog ~etni~kog vojvodu. Docent univerziteta je postao politi~ki aktivista, osu|enik kojem je jedno vreme bilo uskra}eno pravo na putovawe u inostranstvo, danas preti oduzimawem paso{a svojim kolegama u Narodnoj skup{tini. Zato~enik iz Zenice preti hap{ewima onima koji u @enevi tra`e puteve sporazumevawa u Bosni. Kroz ovolike metamorfoze ne mo`e se pro}i zdrav i ~itav. Vojislavu [e{equ o~igledno nedostaju moralna i duhovna uravnote`enost i u Beogradu su se svojevremeno ~uli zahtevi da bi neke li~nosti iz javnog `ivota morale pro}i kroz prethodnu psihijatrijsku proveru pre nego {to za sobom povuku u ponor ~itave narodne zajednice. Da, te{ko je [e{eqa uzimati ozbiqno, a istovremeno je opasno nipoda{tavati wegovu zna~ajnu ulogu. On je primer kako jedna li~na tragedija zahvaquju}i sticaju okolnosti, a vaqda i misti~noj koincidenciji o kojoj je govorio Buhart, mo`e dobiti razmere nacionalne nesre}e. Pobrojane bi protivre~enosti u normalnoj sredini bile dovoqne da diskvalifikuju javnu li~nost i da od we odvrate pa`wu bira~kog tela. Postkomunisti~ka Jugoslavija, ili ono {to je ostalo od nekada tako slavqene samoupravne i titovske samozadovoqne Jugoslavije, o~igledno nije normalna zemqa, niti se wen politi~ki `ivot odvija po pravilima logike uqudnosti. Javna scena je puna konvertita ~iju je iskrenost nemogu}e proveriti i koji se ne takmi~e u re{avawu konkretnih `ivotnih pitawa, nego u ostvarivawu milenarskih projekata. Pakostan i brutalan Pritisak Zapada na sada{we srpsko rukovodstvo jedan deo javnosti do`ivqava kao nepravdu i zaveru celog sveta protiv nacionalnih interesa jednog naroda koji se s raspadom zajedni~ke dr`ave i biv{eg re`ima na{ao ceo u brodolomu. Tako se desilo da Milo{evi}eva pozicija oja~a i da [e{eq, kao saveznik na desnom krilu, dobije neobi~no veliki broj glasova. Ovaj 608
uspeh on je postigao, a da takore}i nije ni u~estvovao u izbornoj kampawi, po{to se u to vreme nalazio u bolnici. Dodu{e, u posledwe dve godine wemu su dovoqno ~esto prepu{tana studija zvani~ne televizije da bi se nametnuo publici kao radikalni branilac ugro`ene nacije, kao opozicionar koji u sada{wim prilikama, a priznaje Milo{evi}u prvenstvo i pravo u sprovo|ewu patriotskog programa, ujediwavawa svih srpskih zemaqa i pokreta. Pakostan i brutalan u op{tewu s predstavnicima opozicionih partija i listova, on je trpeqiv jedino kada govori o sada{wem predsedniku Milo{evi}u, koji je, sa svoje strane, jedanput izjavio da je [e{eq jedini opozicioni vo|a koji u`iva wegov respekt. Ako bi se sutra ukazala realna mogu}nost da [e{eq uzme vlast od Milo{evi}a, nije te{ko zamisliti kakvim bi ga sve pogrdama zasuo. Zasad, wihovi strate{ki i takti~ki interesi se poklapaju. U obra~unu sa opozicijom [e{eq obavqa mnoge prqave poslove kojih se vladaju}a stranka libi. U ko{marnoj situaciji koja je nastala posle raspada zemqe i izbijawa ratnih sukoba u Slavoniji i Bosni, [e{eq se snalazi kao riba u vodi. U nekim drugim normalnijim prilikama, on ne bi imao ni{ta re}i, niti bi se ko ozbiqno obazirao na ono {to govori. Mogao je do}i do izra`aja jedino u zemqi koja zvani~no ne u~estvuje u ratu, a weni regruti i dobrovoqci ginu na rati{tima. U zemqi uni{tene privrede i galopiraju}e inflacije gde je merilo patriotizma stupaw nepo{tovawa drugih i druk~ijih etni~kih grupa, gde biti u poziciji zna~i pru`ati otvorenu pomo} re`imu, gde verbalna agresivnost prolazi kao hrabrost, a vulgarnost kao prirodnost i otvorenost. Wegovo vr{qawe na ratnoj sceni i skup{tini iole normalnim i liberalnim qudima li~i na ru`an san. Vojislav [e{eq je prvi i jedini od srpskih politi~ara izrazio otvorene teritorijalne pretenzije prema krajevima Jugoslavije koji nikad u pro{losti nisu pripadali srpskoj dr`avi. Wegova linija razgrani~avawa prema zapadnim republikama trebalo bi da ide od Karlobaga na severnom Jadranu do Virovitice u dubokoj unutra{wosti Hrvatske. Osnova ovog predloga je kratkoveki Londonski sporazum iz godine 1915. po kojem je prostor biv{e Austrougarske monarhije vaqalo podeliti izme|u Srbije i Italije. Kasniji razvoj doga|aja wega ne zanima. U wegovu bi dr`avu isto tako trebalo da u|e Skadar u 12-om veku u~vrstio kao albanski, a Zadar kao hrvatski grada. Malo je onih i me|u srpskim nacionalistima koji ovaj program uzimaju ozbiqno, ali se pro{irilo uverewe da je, s obzirom na osvaja~ke pretenzije drugih nacionalista na Balkanu, kojima je Srbija okru`ena, dobro da i mi imamo jednog koji im uzvra}a ravnom merom. Od svog imperijalisti~kog programa za koji se [e{eq zala`e ne ogra|uje se otvoreno ni vladaju}a Socijalisti~ka partija, koja je od socijalisti~kih moralnih normi zadr`ala jedino ime u svom nazivu. Woj ne smeta ovaj saveznik, pomaga~ sa krajwe desnice. Ona nije osudila wegov predlog da se za nepravde koje se ~ine Srbima u Hrvatskoj imaju ka`wavati Hrvati koji `ive u Vojvodini i Beogradu, ~ak i kada su lojalni gra|ani i kada sa nepravdama na drugom kraju zemqe nemaju nikakve veze. Intelektualni teroristi Kao {to vladaju}a stranka nema mnogo dodirnih ta~aka sa bilo kakvim socijalisti~kim programom, tako se ni za [e{eqa ne mo`e re}i da je vo|a 609
samosvesne i odgovorne fa{isti~ke stranke. Sve su ovo konfuzne pojave u jednom dru{tvu ~ije su strukture uni{tene, gra|ani davno depolitizovani, onesposobqeni za smi{qeno delovawe i gde nijedno opredeqewe nema pravu te`inu, gde se za re~ i ~inove ne snosi istinska odgovornost. [e{eq je nesvesni fa{ista, {to je u izvesnom smislu opasnije od svesnog delovawa sa pozicija ekstremne desnice. Ako li~i na agent provokatora koji radi u korist vladaju}e partije, on na`alost, nije ni to. Da ga je pola veka pripremala, vladaju}a partija ne bi uspela da stvori tako ve{tog razbija~a opozicije. On je samonikla pojava jednog dru{tva u stawu op{teg raspada biv{ih komunista, otrovan mr`wom prema svojoj politi~koj pro{losti, koji je re{io da se odr`ava na povr{ini ko{talo {to ko{talo, donde dokle to bude bilo mogu}no, po cenu stalnog provocirawa i drskog izazivawa. Osiroma{ene i obespu}ene mase nisu glasale za wega zbog brbqawa o Srbiji do Karlobaga i Virovitice, a mo`da i do Trsta, koliko zbog obe}awa da }e, ako do|e na vlast, zavesti op{tu uravnilovku penzija i plata. On se ne razume mnogo u privredu, ali se razume u potrebu da se onemogu}i boqi `ivot bogatima, pa makar siroma{ni od toga ne imali nikakve koristi. Slab pisac, pristojan govornik, intelektualni terorista koji u`iva u vre|awu i poni`avawu protivnika, montawar koji nikada nije prihvatio pravila uqudnosti i gra|anske pristojnosti, on je pravi primer biv{eg komuniste koji se odupro disciplini monolitne partije i u javni `ivot uveo logiku sile, divqa{tva i vulgarnosti. Wega, ~ija su usta do ju~e bila puna pohvala radni~koj klasi i wenoj istorijskoj misiji, nije stid da sa oru`jem u ruci preti beogradskim taksistima koji su se drznuli da stupe u {trajk u vreme kada je otaybina bila u opasnosti. Wegov `ivotopis je sjajna ilustracija kojim je putevima komunisti~ki totalitarizam Titove Jugoslavije napredovao prema nacionalisti~koj iskqu~ivosti, netrpeqivosti, mr`wi, ratu. Svaki se komunista u biv{oj Jugoslaviji morao boriti protiv dva vida nacionalizma. Onoga koji nosi u sebi i onoga koji su iskazivali pripadnici susednih naroda i plemena. On je toliko vi{e mrzeo konkurentski nacionalizam koliko je vi{e te{ko}a imao u gu{ewu sopstvenih ose}awa i na svaku sumwivu pojavu kod suseda reagovao gnevom nekoga ko sam sebi zabraniv{i sli~na ispoqavawa nikako ne mo`e dopustiti da drugi u`iva u divotama koje su wemu samom onemogu}ene. [e{eq, komunista u vi{enacionalnoj Bosni, u Sarajevu prituqenim mr`wi karijeristi~kih kombinacija ispod `ita, morao se ose}ati kao veoma frustriran ~ovek, utoliko vi{e {to je pod komunistima na nacionalizam mawina i slabijih etni~kih grupa gledano sa razumevawem koje je nacionalizmu najbrojnijeg naroda uskra}ivano. U nekim mikrosredinama, poglavito u Sarajevu, ili na Kosovu, mawinski nacionalizam nekada ugwetenih grupa pretvarao se u ve}inski, pa i u jedan oblik ugwetavawa, te se on, [e{eq, poput svog onda{weg idola ]osi}a, pobunio protiv ove izdaje marksisti~kih polazi{ta i poveo borbu protiv profesora Filipovi}a kao nemarksiste i tobo`wih islamskih fundamentalista, a onda i protiv Hamdije Pozderca kao wihovog zvani~nog za{titnika u partiji i vladi. Sukobu su prethodili, kako to obi~no biva, sasvim li~ni, sitni i neprincipijelni razlozi, neke tegobe u karijeri u univerzitetskom napredovawu. 610
Tako je do{lo do postupnog preobra`avawa tvrdog marksiste [e{eqa u uvre|enog i, u po~etku, progowenog srpskog nacionaliste. Kao i da su komunisti ili bar haoti~na masa koja je od 1975. godine ~inila ~lanstvo SKJ, jedva do~ekali smrt svoje ideologije da se poka`u u svom pravom svetlu, tj. kao primitivni nacionalisti i politi~ki sasvim zakr`qala bi}a da nas po~etkom 90-tih uvale u ratni sukob koji danas traje i kojem se ne nazire kraj. Danas je [e{eq predsednik glavnog odbora slabo organizovane Srpske radikalne stranke, sebe postavio i za predsednika otaybinske uprave Srpskog ~etni~kog pokreta”. Mirjana Bobi} Mojsilovi} u rubrici “IN & OUT”, objavqenoj u “Tikeru” od 3. marta 1993. godine, u nekoliko ta~aka spomiwe nacionalnosti (hrvatsku, pa ~ak i {iptarsku) koje su pripisane dr [e{equ. Zbijaju}i {ale na ra~un onih koji su ga svrstavali u pomenute narode, ipak se ruga i dr [e{equ koji je zaista poreklom od Rov~ana, kojima pripada i Kara|or|e. To priznaje I istorija i Rov~ani koji na svoje porodi~ne skupove redovno pozivaju dr [e{eqa. Tekst je po~iwao me|unaslovom “IN”. “Biti `ena novinar. – Tolika ekspanzija `ena u jednoj doskora iskqu~ivo mu{koj profesiji mo`e da bude predmet svojevrsne sociokulturne analize, ali svakako i psiholo{ke. Mo`da je ipak najboqe pozvati se na, u posledwe vreme toliko obo`avani, princip li~ne hrabrosti o kojem dequ, uglavnom retki, mu{karci na ovda{wim medijima. Utegnuti u lo{e skrojena odela, s podo~wacima tipa “brige za vaskoliko srpstvo” i sa spu{tenim obrazima tipa preterane konzumacije lo{eg viwaka, oni su spremni da optu`uju ceo svet za kukavi~luk. Ni{ta zato! @ene novinari pokazuju vanvremensku dozu hrabrosti, ne piju lo{a pi}a i imaju samilosti ~ak i prema kukavicama s podo~wacima. Istorija na{ega esnafa ne}e mo`da zabele`iti nijednu od wih. Guzati i namr{teni mu{karci ve} se brinu o tome ko }e u}i u istoriju. Ali, ni{ta za to! Burne godine koje su promenile svet osta}e u dobroj uspomeni samo `enama novinarima. Novu istoriju }e i tako i tako, pisati na{a deca. Biti Hrvat. – Kada se ispostavilo da je najve}i, najokrugliji, sa najve}im stomakom, najglasniji, najagresivniji, najprgaviji Srbin, dr Vojislav [e{eq, u stvari Hrvat, Ostoja Sibin~i} se uhvatio za svoju srpsku glavu. Jo{ jednom se, paradoksalno, potvrdila ona ~uvena komunisti~ka maksima o bratstvu i jedinstvu – niko, naime, Srbe ne mo`e voleti kao {to to mogu Hrvati, i vice versa! Ili jo{ preciznije: najboqe je imati Hrvata za brata! O sestrama dogovor tek sledi. Biti [iptar. – U kopawu po pro{losti i porodi~nom stablu onoga koji je prvi u srpskom javnom `ivotu zamahnuo a{ovom nacionalne ~istote, ispostavilo se da dr [e{eq nije samo Hrvat, ve} mo`da jo{ i – [iptar. Koju }e od tih istina lak{e da prihvate kvalitetni Srbi te{ko je sada re}i, mada se mo`da ba{ na primeru ~etni~kog vojvode mo`e izvesti fenomenalan zakqu~ak za teoriju etnogeneze: svi Srbi su u stvari Hrvati, a svi Hrvati – [iptari. Biti Kara|or|e. – Dr [e{eq je u panici ispostavio podatak da su mu dedovi iz istog plemena kao i Kara|or|e! Srpska istorija puna je neverovatnih rup~aga. Ko zna {ta bi moglo da se prona|e kada bi se, u duhu ~etni~kog 611
vojvode i kvalitetnog Ostoje Sibin~i}a, raskopalo ne{to malo Kara|or|eve porodi~ne pro{losti! Biti nacionalna mawina. – Slu~aj dr [e{eqa idealno }e poslu`iti srpskim fa{istima kao krunski dokaz za tezu da u Srbiji postoji zavera demokrata i da nacionalne mawine imaju privilegovan polo`aj u odnosu na ~iste Srbe. Tako, dr [e{eq, iako i Hrvat i [iptar, ponovo najboqe slu`i ideji srpstva. Pa posle neka neko ka`e da Tito nije bio u pravu sa bratstvom i jedinstvom! Mo`da je sve ovo zavera komunista! Slutim da }e mnogi uskoro, kada se sve ovo zavr{i, urlati – “rat je bio boqi”. Biti Miqa Vujanovi}. – Imati u svoja tri skupqena prsta svu budu}nost vlastitog naroda stvar je velika koliko i taj narod. A narod je toliko veliki da mo`e da izdr`i ~itavu vojsku vampira i drakula koji sti`u sa Zapada da mu posisaju krv. Osim toga, ona je jedina koja u onim te{kim trenucima daje istinsku i konkretnu nadu zblanutim Srbima: u svojoj ~uvenoj emisiji “Miqin horoskop”, na Tre}em kanalu TVB, prorekla je propast Zapada ta~no za 8. april. Biti [efka Hoyi}. – Se}ate se monstruoznog ubice – [efke Hoyi}, koja je u godinama moga detiwstva bila najve}a medijska zvezda Jugoslavije po{to je ubila svoju prijateqicu i iz utrobe joj izvadila nero|eno ~edo. Godine su pro{le, [efka je svoje odrobijala, na robiji se zaqubila u jednog Srbina, udala se i povukla u miran `ivot. Me|utim, na{ao je Ostoja Sibin~i}! Eno je sada u Hrtkovcima gde radi kao predsednik lokalnog Crvenog krsta! Biti ubica. – Ubicama je u ovoj zemqi sve opro{teno, a wihove biografije postaju kontrolni reperi novih srpskih mitova! “Trinidad”. – Predstava “Trinidad”, po motivima pri~e Neboj{e Pajki}a, u Bitef teatru; u glavnim ulogama fascinantna Branka Kati}, Branislav Vidakovi} i Slobodan – Boda Ninkovi}. Briqantna zabava sa `ivom muzikom, rasko{nim kostimima, {qa{te}om scenografijom i inventivnom re`ijom Milutina Petrovi}a. I, normalno, s tezom da je Trinidad tamo gde smo mi. To je znao Robert Mi~am. A mi znamo da je Srbija tamo gde smo mi, pa su zato stotine hiqada mladih oti{li da prave Srbiju tamo daleko, u Kaliforniji, Kanadi, Ju`noafri~koj Republici. Problem je {to ovde u Srbiji, osim u pomenutoj predstavi u Bitef teatru, niko ni ne poku{ava da napravi Trinidad. Out Biti mu{karac. – Zahtevi koje danas savremene `ene, a posebno savremene Srpkiwe okupqene oko famoznog udru`ewa “Samo Srpkiwa Srbina spasava”, postavqaju pred savremenog mu{karca, a posebno pred savremenog Srbina, te{ko su dosti`ni i za odli~nike poput dr [e{eqa (dok je jo{ slovio kao Srbin sa neotkrivenim hrvatskim i {iptarskim poreklom). On bi morao da poznaje dogmatiku pravoslavne crkve, da posti za Vidovdan stvarno, a ne kao Vuk Dra{kovi} sa yemom i kajmakom (?!) i ne kao [e{eq koji, prema sopstvenom priznawu, posti samo dva dana godi{we – za Veliki petak i za Badwe ve~e. On mora da voli samo Srpkiwe, naro~ito one koje ga spasavaju, da bude ratni heroj i da ne bude promiskuitetan! Biti `ena. – Zahtevi koje danas savremeni mu{karci postavqaju pred savremene `ene toliko su veliki da to ni rmpalija od sto kilograma ne bi mogao da ponese. @ena, jadna, mora da stoji u redovima za sve. @ena, uz to, mora 612
ponekad da bude i mu{karac, ako to ratne i nacionalne prilike zahtevaju. @ena je, kako vidimo, najubita~nije ratno oru`je, a broj silovanih `ena, koji ispostavqaju sve zara}ene strane, preti da ovaj surovi i jezivi rat prvoborcima seksualne revolucije i biv{im hipicima sveta, koji su se u me|uvremenu etablirali, izgleda ne samo kao rat sladostrasnika, ve} i kao morbidna reminiscencija na slatku pticu wihove mladosti. “Padobranci”. – Naru~iti danas padobrance u bilo kojoj beogradskoj poslasti~arnici mogao bi da bude neoprezan gest ravan nacionalnoj izdaji! Zna se, naime, ko priziva padobrane i padobrance na nebo Bosne i u {ta sve to mo`e da se izrodi. Padobranci. – Sude}i prema u~estalim misteriznim pogibijama na{ih padobranaca, ni ~uvena 63. padobranska brigada iz Ni{a nije vi{e ono {to je nekada bila. O~evi. – O~evi su, kao jedna apsolutno retrogradna kategorija, postali aut. Nema onoga ko ne{to nije napravio u Srbiji danas, a da se nije odrekao svoga oca, ili ga je za potrebe dnevne politike, onako mrtvog, prevrtao s jedne na drugu stranu. Jadni na{i o~evi. Jadna na{a deca! A majke su ionako jadne! Ne znam {ta vi{e da ka`em za majku Srbiju. Gde je taj otac da ga se odreknemo pre nego {to se on odrekne nas? Kwige. – Nema tih kwiga koje mogu da dosegnu ma{tu i preciznost opisa kakav nam nudi na{a {tampa. Novine su `ivopisnije nego ikada. A ko{taju skoro kao kwige. Novine su, napokon, postale ono {to smo oduvek `eleli – ~itane i va`ne. Svako danas digne glavu na neke novine i spreman je da tu`i zbog uvrede ~asti! Nije da Srbima nije va`na ~ast, ali od{teta sra~unata u nema~kim markama jeste puder koji danas svakom pravom Srbinu perfektno sakrije crvenilo na obrazima. Obraz. – Obraz kao moralna i nacionalna kategorija potpuno je, mada svi grak}u suprotno, iza{ao iz mode. Ono ~uveno crvenilo obraza, po kojem su se vekovima ~asni qudi razlikovali od nitkova, sada je op{te mesto Beograda. Sibirski sneg i ledeni vetar zarumenili su obraze ~ak i maloj deci. U toj konstelaciji snaga nije pao sneg da svaka zverka poka`e svoj trag, ve} da se, naprotiv, ostvari ono proro~anstvo da }e “sve to prekriti ruzmarin, swegovi i {a{”. Mo`e biti da je to istina, ali podse}am na onu jo{ stariju pesmu koja }e se aktuelizovati s prvim danima prole}a (i politi~kog, razume se) a koja glasi: “Ko se sunca krije, boqe da ga nije”. I “Balkan ekspres” se ukqu~io u op{ti proces dokazivawa [e{eqevog hrvatskog porekla tekstom objavqenim 5. marta 1993. pod naslovom “Raskrinkani vojvoda”. U podnaslovu autor Ivan Stani{i} opravdava kampawu koja je vo|ena koordinisano, od strane svih wegovih politi~kih protivnika, bez obzira na wihove interne razlike: “Ciq kampawe protiv [e{eqa je da se on potpuno diskredituje u srpskom narodu, ne samo kao Hrvat, ve} i kao ~ovek koji prikriva ovako bitan detaq iz svoje biografije! Glavni rezident SRS u Be~u, Peri{a Kova~evi}, posredovao je u transakciji kojom je sa ra~una privatne firme Radomana Bo`ovi}a, koja se bavi preprodajom nafte, na ra~un “crvenog Vojvode”, koji se pod {ifrom vodi u be~koj banci “Krediten{talt”, upla}eno ~ak milion dolara!” Pomalo je ~udno {to je autor ukqu~io i svoju izmi{qotinu o ume{anosti dr [e{eqa 613
u trgovinu naftom, i to uz posredovawe Radomana Bo`ovi}a, jer u to ni deca ne bi mogla da poveruju, {to govori da je autor tek u po~etni~koj klupi {kole propagande. “Kao {to smo u pretpro{lom broju najavili, vrhovi dve najve}e politi~ke partije u Srbiji – Socijalisti~ke partije Srbije i Srpske radikalne stranke – u{li su u otvoren sukob! I dok neupu}eni misle da je uzrok zahla|enih odnosa u tome {to radikali nisu dobili nijednu ministarsku fotequ u Republi~koj vladi (i verovatno nijednu u saveznoj), dobro obave{teni naslu}uju da je po~ela odsudna borba za prevlast u Srbiji. Lider srpskih radikala Vojislav [e{eq, svestan je da autoritet SPSa opada, i da mu svaki novi dan agonije i bede donosi po neki procenat simpatizera. Za samo petnaestak dana intenzivne kampawe, [e{eq je uspeo da obori autoritet Dobrice ]osi}a sa 38 na 19 procenata podr{ke (prema NINovim istra`ivawima). Ponesen i nekim prethodnim uspesima (diskvalifikacije Vuka Dra{kovi}a i Dragoquba Mi}unovi}a, obra~un sa prestolonaslednikom Aleksandrom) [e{eq misli da je do{ao do vrhunca mo}i, i sprema se da udari na samog Milo{evi}a. Sa druge strane, Milo{evi} je tek nedavno shvatio da ima posla sa ozbiqnim i te{kim protivnikom. Zato je, na predlog svog savetnika, Vladana Kutle{i}a, ve{to plasirao informacije da je [e{eq, zapravo – Hrvat! Ovu vest, koja je ina~e potpuno ta~na (ali se do sada prikrivala) dobili su zadatak da {ire urednik “Politike” Mom~ilo Panteli} i {ef informativno-politi~ke redakcije TV Beograd, Dragoqub Milanovi}, obojica qudi specijalno provereni i lojalni srpskom predsedniku. Ciq ove kampawe protiv [e{eqa je da se on potpuno diskredituje u srpskom narodu, ne samo kao Hrvat, ve} i kao ~ovek koji prikriva ovako bitan detaq iz svoje biografije! Istovremeno, u Srpsku radikalnu stranku uba~ene su dve velike krtice, jedna policijska (Dragan Todorovi}) i jedna SPS-ova (Aleksandar Stefanovi}), qudi na krupnim polo`ajima unutar SRS i nezamenqivi agenti za podsticawe unutra{wih obra~una u bilo kojoj partiji. Za sada, vojvoda [e{eq jo{ nije na{ao na~ina da identifikuje protivni~ke agente u svojim redovima. Situacija je postala posebno dramati~na pretpro{log vikenda, kada je dobrovoqac SRS i predsednik op{tinskog odbora ove partije u Vrawu, Borivoje Staji}, izazvao oru`ani incidentu kojem je jedan milicioner poginuo, a drugi te{ko rawen. Iz dobro obave{tenih izvora saznajemo da je, neposredno pre nego {to je bacio bombu, razgovarao telefonom sa Du{icom Nikoli} iz Ratnog {taba SRS. Svedoci koji su pre`iveli masakr, tvrde da je Staji} u jednom trenutku rekao Nikoli}evoj: “Znam da }u poginuti, jer je wih mnogo vi{e i boqe su naoru`ani. Ali prenesi Vojvodi da sam poginuo hrabro, bore}i se protiv komunisti~ke policije”. Ovaj detaq, o~igledno presudan za razumevawe ~itavog konteksta u kojem je do{lo do obra~una, svesno je prikrio od javnosti li~no pomo}nik ministra unutra{wih poslova Srbije, Stojan Mi{i},, ina~e [e{eqeva krtica u MUP-u Srbije. “Balkan-ekspres” iz pouzdanih izvora saznaje da Milo{evi}ev re`im ima u pripremi i nova, rezervna oru|a velikog kalibra, kojima }e po~eti da tu~e lidera radikala. Naime, glavni rezident SRS u Be~u, izvesni gospodin 614
Peri{a Kova~evi},, posredovao je u transakciji kojom je sa ra~una privatne firme Radomana Bo`ovi}a, koja se bavi preprodajom nafte, na ra~un “crvenog Vojvode”, koji se pod {ifrom vodi u Be~koj banci “Krediten{talt”, upla}eno ~ak milion dolara! O~igledno, sada je do{lo vreme da se taj dug vrati, i to sa kamatom. Kako }e do}i do kona~nog obra~una, ostaje da se vidi. Najverovatnije }e radikali izazvati krizu vlade, onog momenta kada procene da su im potrebni vanredni izbori. Prema proceni genseka SPS, Milomira Mini}a, nije iskqu~eno da krizu vlade, a samim tim i vanredne skup{tinske izbore, izazove i SPS, ako proceni da }e tako vi{e dobiti... Jo{ uvek se ne zna ho}e li sukobi biti tako jaki da do|e i do oru`anih obra~una, kakvi su na pomolu u Krajini, ili }e – bar ovog puta – intervenisati milicija i spre~iti krvoproli}e.” Zagreba~ki “Vijesnik”, od 10. marta 1993, objavio je agencijsku vest pod naslovom “^etni~ke prijetwe vratile konvoj UNHCR” u ~ijem se podnaslovu izve{tava o najnovijim do`ivqajima najpoznatijeg negativca hrvatskih bajki: “Vojislav [e{eq prijetio francuskom ~asniku rije~ima: “Pucat }u na vas”, a iz jednog autobusa odobravali su mu vi~u}i da “sve te unproforce baci u Drinu”. Rawen francuski ~asnik.” “Mali Zvornik – Sanitetski konvoj Visokog povjereni{ta za izbjeglice (UNCHR) koji je trebao evakuirati rawenike iz Kowevi} Poqa i koji je od utorka ujutro blokiran u Malom Zvorniku, na granici Srbije s BiH, morao se vratiti, javqa France presse s mjesta doga|aja. Konvoj, koji bosanski Srbi nisu htjeli propustiti, vratio se u bazu UNCHR-a u Bawi Koviqa~i (Srbija), otkuda }e u srijedu ponovno poku{ati prije}i u BiH. France presse javqa da se tijekom dana dogodio nesvakida{wi incident kada je u Mali Zvornik stigao vo|a Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq i nai{ao na blokirani konvoj UNCHR-a zbog kojeg on i wegova pratwa nisu mogli pro}i cestom. Po izvje{}u France presse, [e{eq je najprije `iv~ano trubio iz svog automobila, a potom je iza{ao na cestu i obratio se francuskom pripadniku Unprofora Leouffeu rije~ima: “Pucat }u na vas”. Isti je prijetwu ponovi drugim ~asnicima UN-a ~ija su vozila zaprije~ila kolnik. Desetak minuta kasnije, francuski je pripadnik Unprofora bio rawen hicima iz automatskog oru`ja ispaqenim na wegov konvoj, izvijestio je jedan britanski ~asnik. Raweni je Francuz prevezen u Beograd. Prolaze}i pokraj autobusa, koji je tako|er bio blokiran skoro kilometar dugom kolonom, pratioci Vojislava [e{eqa, ~ije se paravojne skupine bore u BiH, prijetili su da }e pozvati armiju kako bi oslobodila cestu. Putnici u autobusu klicali su [e{equ pozivaju}i ga da “sve te Unproforce baci u Drinu”. Novinarka dodaje da su se jednako nervozno kao i [e{eq pona{ali pripadnici srpske vojske koji su zabranili ulazak u BiH ~etvorici stranih novinara, unato~ tome {to su ovi dobili akreditacije od srpskih vlasti u Palama. (ARR/Hina)” Svetislav Spasojevi}, u “NIN” – u od 26. marta 1993, kuka nad sudbinom 615
Dobrice ]osi}a. Naravno za sve je kriv dr Vojislav [e{eq, usudio se da dirne u bastion demokratije. Spasojevi} u tekstu pod naslovom “Ru{ewe ]osi}a (II deo)” prvo aludira da se radi o nasilnoj smeni, da bi kasnije sam potvrdio da je u pitawu demokratski proces. Dakle, sve je dozvoqeno u borbi protiv dr [e{eqa, tu je ~ak i odbrana samog ]osi}a, iskqu~ivo instrument, potpuno u drugom planu. Podnaslov je pun uvredqivih kvalifikacija: “Prepu{ten na milost Srbima – skorojevi}ima i qudima koji su od srpstva napravili zanimawe, ]osi} je danas na fiktivnoj vlasti usamqeniji nego {to je negda bio kada je u jednoumnoj dr`avi bio fakti~ki vo|a opozicije i svetlo ispod koga smo se svi okupqali” “Gospodin Vojislav [e{eq je, po~etkom nedeqe, u Bijeqini, ko zna koji put, najavio nasilni silazak Dobrice ]osi}a sa vlasti. Samo dan kasnije, na Ustavnoj komisiji Skup{tine Jugoslavije, predsednika dr`ave udru`enim snagama napadaju socijalisti i radikali. Tako, dabome, ponovo imamo priliku da se uverimo da je gospodin [e{eq portparol udru`ewa ambicioznih gra|ana zvanog “radikalisti”. Kada se sve sabere i oduzme, ispa{}e da je vo|a radikala, ipak, iskreni neprijateq predsednika Jugoslavije, dok to ne bi moglo da se tvrdi za ~elnika partije na vlasti. Ima li simbolike u ~iwenici da jedan doju~era{wi gra|anin Bosne i Hercegovine, ba{ u Bijeqini govori: “Pro{le godine smo na ~elu Savezne vlade imali izdajnika Milana Pani}. Wega smo sru{ili. Sada }emo sru{iti Dobricu ]osi}a. Za desetak dana on je gotov. Srpska radikalna stranka, iako je druga po snazi politi~ka partija u SRJ, nije htela da u|e ni u vladu Srbije, ni u vladu Crne Gore, ni Jugoslavije. Za{to? Da ne bi dr`avu ostavila bez opozicije. Ne. Mi nismo u{li u te vlade, ali smo im dali podr{ku prilikom formirawa. Uz jedan uslov. Taj uslov je da nas oni podr`e kad budemo ru{ili Dobricu ]osi}a. I zato ]osi} mora pasti. Jednostavno, nema {ansi da ostane. Ne uspe li slu~ajno wegovo ru{ewe padaju onda i Savezna i Republi~ka vlada. U Srbiji, jednostavno, ne}e imati vi{e na{u podr{ku”. (“Politika” 23. marta 1993. godine). Na ispitu je jedna od srpskih karakternih osobina – po svaku cenu ukloniti onoga koji ti je u `ivotu pomogao i postao svedok tvoje nemo}i. I onda vaqa pitati: da je samo ne{to `ivqe i istrajnije, na posledwim izborima, svojim ogromnim autoritetom zalagao za veselog i razmahanog Amerikanca, da li bi se gospodinu ]osi}u sve to danas doga|alo? Pani}evim svrgavawem, pak, najavqen je i ]osi}ev poraz. Povr{na analiza govora qutog bojovnika [e{eqa trebalo bi da nas navede na tri zakqu~ka: da je Dobrica ]osi} tako|e izdajnik (!), da svakako postoji tajni dogovor radikala i socijalista (~itaj: gospode [e{eqa i Milo{evi}a) za ru{ewe Moravca ili }e uskoro, ako pak, predsednik Jugoslavije pre`ivi dugo i bri`qivo pripreman pu~, pasti podgori~ka i dve beogradske vlade – republi~ka i savezna! Prva optu`ba pripada sferi pravosu|a pod uslovom da `ivimo u pravnoj dr`avi, druga tvrdwa – o savezu ]osi}evih ru{ilaca – sasvim je mogu}a, ako je ubrzo ne demantuje sam Slobodan Milo{evi}. A tre}a pretpostavka je ostvarqiva ako policija po~ne revnosnije da se bavi “ministarskom aferom”. 616
Mnogi su skloni da sa odre|enom dozom prezira gledaju na to o ~emu govori preambiciozni vojvoda. Mo`e biti da bujica tih re~i nije toliko va`na, kad te re~i ne bi tuma~ile `equ srpskog re`ima. Neosporna je ~iwenica da je sudbina predsednika Jugoslavije podre|ena voqi, da na ka`em hiru, predsednika Srbije. Mada je bio glavni pobornik `abqa~ke Jugoslavije, dugo je ve} jasno da je predsednik Srbije, jednostavno, ne uva`ava. Za{to bi onda priznavao wenog predsednika? Ako neko `eli da uni{ti neku dr`avu, omalova`avawe wenih autoriteta jedan je od pouzdanih na~ina da se to u~ini. Dobrica ]osi} jeste jugoslovenski autoritet number one i, mogu}no, da ba{ zbog toga nije po voqi kapricioznog Slobodana Milo{evi}a. Akademik se, za razliku od tandema Milo{evi}-[e{eq, zala`e za modernu federaciju umesto tri nejake dr`ave u jednoj, za temeqnu ustavnu reformu, bio je za koncentracionu vladu, vladavinu vi{e stranaka... Priznali to ili ne, gospodin ]osi} je li~nost koja danas u svetu daje legitimitet Jugoslaviji koji, mogu}no, ona rastrzana iznutra, i ne zaslu`uje: uva`avaju}i wega, neki vode}i dr`avnici i intelektualci gledaju kroz prste na neka od na{ih nedoli~nih ~iwewa. Prepu{ten na milost Srbima – skorojevi}ima i qudima koji su od srpstva napravili zanimawe, ]osi} je danas na fiktivnoj vlasti usamqeniji nego {to je negda bio kada je u jednoumnoj dr`avi bio fakti~ki vo|a opozicije i svetlo ispod koga smo se svi okupqali. ^ak i oni koje je nekada branio i sa wima drugovao ne ose}aju potrebu da ka`u koju re~ u wegovu odbranu! Oni koji }ute i, verovatno, da se, ~ak, zadojeni sramnom sujetom, raduju neumesnim vojvodinim optu`bama ima}e dovoqno vremena za kajawe. Bi}e, kako to u `ivotu ina~e uvek biva, suvi{e kasno. Predsednik Dobrica ]osi} jeste nit koja nas koliko-toliko dr`i pripojene za demokratski i slobodni svet. Pukne li ona, svi su izgledi da smo osu|eni na prokletstvo da `ivotarimo u {e{eqizmu. Od pitawa da li su srpski radikali i srpski socijalisti sklopili savez za ru{ewe predsednika Savezne Republike Jugoslavije va`nije je da li }e u svom naumu uspeti. Kakvi su ]osi}evi izgledi da isplanirano svrgavawe pre`ivi? Sude}i po odnosu snaga u saveznom parlamentu, u kome ve}inu imaju socijalisti i radikali, wegovi su izgledi izuzetno slabi. Uostalom, i da, kojim slu~ajem, opstane – ]osi} s wima i ubudu}e ne}e imati previ{e sre}e: bi}e pod stalnom prismotrom, svaki ~as pod optu`bama. Dakle, de`urni krivac za sve i svakoga. U zapenu{anoj atmosferi, koju je u parlament uneo vo|a radikala, a oberu~ke je prihvatili neki socijalisti, ]osi} ne samo da ne}e imati mogu}nost da se brani – ne}e mu se pru`iti prilika ni da govori. Takvi su tamo qudi i takve prilike. Pa, ipak, predsednik Jugoslavije ima {ta i kome da ka`e. Imao bi i koga da optu`i. Ima mesta i o~ekivawa da ka`e {ta je nameravao, za{to nije uspeo i ko ga je u tome spre~io. ]utawe – zbog koga akademika sve glasnije i ~e{}e mnogi optu`uju – koje je, ~ini se, izabrao kao na~in odbrane, moglo bi da bude protuma~eno i kao dokaz sopstvene nemo}i. Ima li gra|anin Dobrica ]osi} pravo na to? Kwi`evnik i akademik ima pravo ponekad na izvesnu intelektualnu komociju, predsednik dr`ave – nikako i nikada. Ako je u{ao u poqe sumwe radikala i socijalista, ne}e vaq617
da Dobrica ]osi} dopustiti da postane jo{ jedno srpsko veliko zavaravawe i jo{ jedna pusta srpska nada. Dve zablude za samo nekoliko godina bile bi previ{e i za usnule Srbe.” Bogdan Ivani{evi} je, u “NIN”-uu od 26. marta 1993. godine, objavio tekst “Ne~iste ruke” koji je upotpuwen nadnaslovom “Etika politi~ke borbe”. U tekstu se raspravqa o “te{kim re~ima” koje se mogu ~uti u na{im parlamentima, a glavni krivac je, naravno, dr [e{eq. Autor je naveo nekoliko primera sa Zapada kako bi dokazao neracionalnu agresivnost koju je pripisao dr [e{equ, ali izbegao je one najupe~atqivije, na primer tu~e izme|u laburista i torijevaca u britanskom parlamentu. Oprobanom metodom filtrirawa i etiketirawa Ivani{evi} se trudio da postigne samo jedan ciq, da glasa~ima objasni kako predsedniku Srpske radikalne stranke nije mesto za skup{tinskom govornicom. Podnaslov se bavi potpunom imaginacijom, “kodeksom” za koji tvrdi da postoji, ali koji zaista ne postoji, bez obzira koliko se on trudio da doka`e suprotno: “Od demokratskih sredina na{a se razlikuje utoliko {to nikakav kodeks “nedozvoqenih niskih udaraca” ovde nije izgra|en. Zato se ~ini da su sva sredstva dozvoqena”. “Ovde su ti mladi qudi, sada u invalidskim kolicima ili na {takama, qudi o ~ijem `ivotu po povratku sa fronta jedva da iko razmi{qa”, govori dr Aleksandar Taskovi}, dok pokazuje ka dvori{tu Rehabilitacionog centra, u blizini Psihijatrijske klinike bolni~kog kompleksa “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. Dr Taskovi}, na~elnik klinike, nedavno je – kao poslanik SPO u republi~kom parlamentu – pokrenuo dve inicijative vezane za vo|u Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Najpre je predlo`io da se utvrdi [e{eqevo nacionalno poreklo, a mesec dana kasnije i da se [e{equ “kao slu`beniku hrvatske vlade”, oduzme paso{ “zbog po~iwenog krivi~nog dela izdaje Republike Srpske i zbog indicija da priprema bekstvo, verovatno u Hrvatsku”. “U moju ordinaciju do{lo je mnogo osaka}enih qudi s fronta, mnogo o`alo{}enih majki i o~eva... Ja, kao lekar, ne mogu pre}i preko toga. Ako ne mogu pokrenuti pitawe odgovornosti nekih institucija u Srbiji, mogu tra`iti odgovornost pojedinaca zbog ~ije nepromi{qenosti qudi ovako stradaju. Opozicionim strankama, pa i Socijalisti~koj partiji Srbije, stalo je do toga da sa~uvaju {to vi{e srpskih glava. I jedan Arkan, ~ovek bez vojnog obrazovawa, strogo vodi ra~una da na rati{te {aqe dobro obu~ene qude. Jedino je [e{eq, zbog sopstvenih interesa, spreman da u rat poziva i {aqe bilo koga. Ti mladi}i, nepripremqeni za rat, masovno ginu, a o onima koji se vrate, [e{eq ne vodi ra~una. Nedavno je, tako, jedan od wegovih dobrovoqaca ubio na `elezni~koj stanici trojicu milicionera”, ka`e Taskovi}. Ovo nije bio jedini razlog koji je Taskovi}a, kako ka`e, naveo na sumwu da Vojislav [e{eq nije Srbin. “Vo|a radikala vre|a sve ono {to je Srbinu sveto – od dinastije Kara|or|evi}a, do pravoslavqa i patrijarha. Nijedan Srbin ne bi to u~inio”, ka`e Taskovi}. Motivi U prethodnom sazivu parlamenta Taskovi} je sedeo u klupi odmah iza [e{eqa. Gledaoci televizijskih prenosa iz Skup{tine mogli su primeti618
ti da ova dva poslanika ~esto prijateqski }askaju (tako je to bar izgledalo). Zato predstavqa malo iznena|ewe da se ba{ Taskovi} sada pojavio sa ovim inicijativama. Osim toga, upravo je Taskovi} pre nekoliko dana predlo`io da se u Skup{tini Srbije osnuje eti~ki odbor koji bi, sastavqen od uglednih gra|ana, osu|ivao zloupotrebe politi~ke mo}i i kr{ewa moralnih pravila. Ovaj predlog nije prihva}en. Kako bi se, me|utim, sam Taskovi} odbranio ako bi mu takav odbor zamerio zbog neeti~nosti wegovih inicijativa? “Izneo bih argumente koje sam ve} naveo, ali i neke druge, javnosti jo{ nepoznate. Mo`da moj postupak nije sasvim korektan u odnosu na Vojislava [e{eqa, ali u odnosu na Srbiju i srpski narod jeste. Narod se ovim podsti~e da razmisli o svakom ’vo|i’ i o motivima koji stoje iza ’vo|inih’ velikih obe}awa”. Taskovi} se ne protivi zakqu~ku da wegovo potencirawe [e{eqevog “hrvatstva” proisti~e iz procene da je, u odnosu na racionalnu argumentaciju, ovo jednostavniji na~in zbuwivawa vojvodinih pristalica. Mi i oni Qudi koji se bave politikom ~esto nastoje da se predstave “boqima” nego {to zaista jesu, a ima, eto, i onih koji ~ine suprotno; mada za dr Taskovi}a ne~ija nacionalna pripadnost nije naro~ito bitna, sada se izlo`io riziku da ga wegovi istomi{qenici osude zbog “nacionalnog prebrojavawa”. Bar od Makijavelija naovamo jasno je da izme|u etike i politike ne stoji znak jednakosti. Zna~i li to da su u politi~koj borbi sva sredstva dozvoqena. I da li je na{a politi~ka scena “nekulturnija” nego u zemqama sa tradicijom parlamentarne demokratije? U jednoj od zemaqa u kojoj je ta tradicija najdu`a – Velikoj Britaniji – ne smatra se skandaloznim kada u toku parlamentarne rasprave poslanici dignu obe noge na klupu ispred sebe, me|usobno se vre|aju ili nazivaju la`ovima (engleski novinari sa privremenim boravkom u Jugoslaviji tvrde da ovda{wa skup{tina deluje uspavquju}e u odnosu na britansku). Ali, mogu}nost da se nekome prebacuje zbog prezimena koje ne zvu~i “engleski” smatra se sme{no. Jedini “ekvivalent” na{im aferama sa (ne)~istim nacionalnim poreklom su qubavne avanture pojedinih istaknutih politi~ara. I ta je oblast, me|utim, prepu{tena tabloidima (“Sun” Daily Miror”...). Premijer Australije Pol Kiting poznat je po sklonosti da opozicione poslanike naziva “namiranisanim `igolima”, “prostitutkama”, “talogom”... Australijanci, dodu{e, va`e za ne{to agresivniju i vatreniju anglosaksonsku vrstu. Na Zapadu su “ispadi” pojedinaca u politi~koj borbi na izvestan na~in kodifikovani i predstavqaju vrstu “rituala” za koji va`e posebna, tradicijom ustanovqena pravila. Od demokratskih sredina na{a se razlikuje utoliko {to nikakav kodeks “dozvoqenih niskih udaraca” ovde nije izgra|en. Zato se ~ini da su sva sredstva dozvoqena. Smatra se normalnim nazvati nekog “usta{om” i “izdajnikom” ili mu prebaciti zbog nesrpskog porekla. U Nema~koj je, nedavno, predsednik parlamenta u Rostoku podneo ostavku zbog `estokih reakcija javnosti na pitawe koje je postavio predsedniku Centralnog saveta Jevreja u Nema~koj: “[ta mislite o svakodnevnom nasiqu Izraela prema Palestin619
cima?” Vo|a francuskog Nacionalnog fonda @an Mari Lepen osu|en je na nov~anu kaznu zbog igre re~ima sa prezimenom biv{eg ministra Durafora, ina~e Jevrejina (Goig na francuskom zna~i krematorijum). Ovi primeri pokazuju jo{ jednu razliku izme|u nas i Zapada. Tamo javnost i sudstvo sankcioni{u politi~ku nekulturu: ovde je, svojom pasivno{}u, stimuli{u. Aleksandar Taskovi} ka`e da ve} dve godine Vojislav [e{eq naziva opoziciju izdajni~kom i pla}eni~kom, a niko – osim “prozvanih” – na to ne reaguje. “Opozicija se sve to vreme trudila da nastupa kulturno. Bojim se, me|utim, da }e i ona krenuti istim putem kao i gospodin [e{eq, koji je, mo`da zahvaquju}i tome, i dobio onoliko glasova na izborima”. Moral i korist Dr Milan Mati}, profesor na Fakultetu politi~kih nauka, uz ogradu da ne pripada nijednoj stranci, isti~e da opozicija nema nikakvo pravo da se poziva na besprekornu pro{lost: “Upravo je u okviru opozicije najpre po~elo politi~ko reketirawe, uspostavqena je veza sa podzemqem, prikupqao se novac za vojsku koja nije osnovana... I ovaj slu~aj sa SPO i [e{eqem pokazuje da nijedna od tih strana ne pripada tradiciji demokratske kulture, pa ~ak, rekao bih, ni srpskoj tradiciji. Uz izuzetak Demokratske stranke i, naro~ito, Dobrice ]osi}a, politi~ke aktere u Srbiji samo vlast interesuje. U ime ’korisnosti’ odbacuje ono {to je moralno, umesto da tra`e dodirne ta~ke jednog i drugog.” Dr Mati} je urednik “Politi~ke enciklopedije” koja za neku nedequ treba da se pojavi u kwi`arama i ~ije je objavqivawe poku{aj da se, kako ka`e Mati}, doprinese stvarawu politi~ke kulture na ovim prostorima. Po wegovim mi{qewu, nerealno bi bilo o~ekivati da su ruke u~esnika u politi~kom `ivotu savr{eno ~iste, ali “kod nas su one naro~ito prqave. To je za Srbiju i wen ’imiy’ u svetu pogubno, a na du`i rok bi i za same stranke bilo korisno da se u sada{wem delovawu rukovode eti~kim principima”. Ostaje da se vidi koliko je “na kra}i rok” efikasan metod za koji se opredelio dr Aleksandar Taskovi} i za koji, eto ni svi osporavateqi Vojislava [e{eqa nemaju razumevawa. Prema anketi iz pro{log broja NIN-a, [e{eqeva popularnost je za tre}inu mawa nego mesec dana ranije. To jo{ ne zna~i da je pri~a o wegovim hrvatskom poreklu osnovni razlog. Ima, me|utim, i drugih nagove{taja da je me|u simpatizerima Srpske radikalne stranke ova miniafera stvorila izvesnu nelagodu. Jedan beogradski dnevni list, naklowen radikalima i socijalistima zakqu~io je kako “sva [e{eqeva nastojawa da objasni da nije ni Hrvat, ni [iptar, nisu urodila plodom”. Ne haju}i mnogo za to – ili, naprotiv, ba{ zato {to ose}a da je krajwi ~as za akciju kojom treba umiriti pokolebane pristalice – [e{eq je u Bijeqini najavio skoro ru{ewe ]osi}a ili, ako SPS u tome ne podr`i radikale, ru{ewe republi~ke i savezne vlade. Tako }emo se, dakle, naslu{ati te{kih re~i u Republi~kom i Saveznom parlamentu.” “Nezavisne” od 26. marta 1993. godine, pod naslovom “Omiqeni opozicionar Frawe Tu|mana” i nadnaslovom “Za koga radi dr Vojislav [e{eq”, upiru da doka`u da je on eksponent usta{kog poglavnika. Osnovne teze novi620
nar Gvozden Kova~ je istakao u podnaslovu: “Zbog [e{eqa na Zapadu misle da su Srbi agresori, fa{isti, da Srbi imaju paravojne formacije, a drugi nemaju, da Srbi ubijaju zarobqene Hrvate, a da Hrvati i muslimani sa Srbima postupaju u svilenim rukavicama”. U ovakvom slagawu mozaika propustio je da ka`e kako je zapadna propaganda ionako izmi{qala srpske zlo~ine, te da je dr Vojislav [e{eq fakti~ki jedini politi~ar koji je obilazio srpske borce na prvoj liniji fronta. Namerno je zaobi{ao da uka`e na ~iwenicu da su te posete enormno podizale moral. Nasuprot tome, Kova~ gradi teoriju koja se nadogra|uje na propagandne hitove koji su dominirali u to vreme, naro~ito onaj da je dr [e{eq hrvatskog porekla. “Medijska buka koja se digla oko pitawa da li je dr Vojislav [e{eq Hrvat ili nije, potpuno je proma{ena tema. Jer – {ta onda ako se i doka`e da je on poreklom Hrvat? Ima toliko po{tenih Hrvata u ovoj zemqi, lojalnih dr`avi Srbiji i Jugoslaviji! Pravo pitawe koje je, iz nama nepoznatih razloga, potpuno zapostavqeno je – da li Vojislav [e{eq radi za aktuelnu hrvatsku vlast? U ovom tekstu mi }emo ba{ to poku{ati da doka`emo. Dokaz 1. Tokom akcije za izbacivawe posmrtnih ostataka Josipa Broza iz Ku}e cve}a, dr Vojislav [e{eq i wegova stranka do`iveli su svoju prvu medijsku promociju. U uglednom visokotira`nom ameri~kom nedeqniku Newsweek na celoj strani pojavila se grozomorna fotografija [e{eqevih “~etnika” sa crnim {ubarama, vidqivo oki}enim mrtva~kim glavama i jednim ogromnim glogovim kocem, koji je kao trebao da bude zaboden u “vampirovo” srce. [ta je bila prva asocijacija (ne samo me|u ameri~kim ~itaocima!) na ovu fotografiju? Da su Srbi primitivan, divqa~ki, agresivan narod koji jo{ uvek ratuje ~ak i sa vampirima i zlim silama! Kao poru~eno za stranu koja je tog trenutka bila u ratnom sukobu sa Srbima – za Hrvatsku Frawe Tu|mana. Ko je, dakle, bio na {teti [e{eqevom akcijom? Srbi. Ko je profitirao? Tu|man! Dokaz 2. Neposredno pred po~etak gra|anskog rata u Hrvatskoj (posle doga|aja na Plitvicama i u Borovu selu), dr Vojislav [e{eq je gostovao na televiziji i dao ono svoju ~uvenu izjavu da “}emo mi Srbi klati Hrvate zar|alim ka{ikama”. [ta je zapadno javno mwewe (koje je jo{ uvek bilo u nedoumici ko je zapravo ugro`en u Hrvatskoj – Srbi od hrvatskog nacionalizma ili Hrvati od srpskih velikodr`avnih pretenzija) moglo da zakqu~i? Da Srbi koqu zar|alim ka{ikama, da Srbi koqu Hrvate, da Srbi zapravo nisu ugro`eni. Na ~iju se stranu stavio Zapad? Na stranu Frawe Tu|mana. Dokaz 3. U jeku sukoba u Slavoniji, sva strana {tampa donela je fotografiju dr Vojislava [e{eqa u visokim ~izmama i uniformi koje neodoqivo podse}a na nacisti~ku, kako {eta rati{tem, uz komentar kako se “srpski ~etni~ki vojvoda – lider srpskih paravojnih formacija” hvali{e da je ubio toliko i toliko hrvatskih zarobqenika. [ta je dakle bio zakqu~ak ~itaoca? Da su Srbi fa{isti, da Srbi imaju paravojne formacije, da Srbi ubijaju zarobqene Hrvate. Ko je izgubio ugled u stranoj javnosti? Srbi. Ko je indirektno profitirao? Frawo Tu|man! 621
Dokaz 4. Sa skup{tinske govornice dr Vojislav [e{eq je vi{e puta javno pretio zapadnim zemqama wihovim liderima, a najvi{e Americi i Nema~koj. Strani izve{ta~i sve su to pomno bele`ili prikazuju}i Srbe kao novu teroristi~ku opasnost po Zapad, koja preti da odmeni arapski terorizam. U martovskom broju, Newsweek donosi reporta`u povodom podmetawa bombe u Svetski trgovinski centar u Wujorku i prezentira svojim ~itaocima {est najve}ih svetskih terorista koji prete Zapadnom svetu. Tu su: dr Vojislav [e{eq (“lider srpskih paravojnih formacija”), Moamer el Gadafi, Sadam Husein, Abu Nidal, itd. Pritisak javnog mwewa (~ak i onog najliberalnijeg koje se uvek suprotstavqalo ratnim opcijama) da se protiv Srba primeni sila i poja~aju sankcije, raste iz dana dan. Ko trpi najve}u {tetu. Srbi. Ko }e profitirati? Alija Izetbegovi} i Frawo Tu|man! Svi drugi dokazi... O svim budu}im verbalnim i drugim ispadima dr [e{eqa, neka ~italac razmisli u skladu sa logikom iz dokaza od 1. do 4. Pogotovo neka razmisli o svakodnevnim naporima dr [e{eqa da najzad zakuva intervenciju u Bosni, pa onda izvesno u – Jugoslaviji. I da u tom ratu, na protivni~koj strani, uz Hrvate i muslimane protiv nas zarati – ceo svet! Za koga, dakle, radi dr Vojislav [e{eq?” Milan Milo{evi} je, 5. aprila 1993. godine, objavio u “Vremenu” tekst pod nazivom “Parlamentarno, vanparlamentarno...” koji se tako|e bavio smenom Dobrice ]osi}a. Karakteristi~no za ovaj ~lanak je da autor iznosi zamerke na ra~un dr [e{eqa kada su u pitawu wegove izjave upu}ene politi~kim protivnicima, a daleko te`e uvrede izre~ene dr [e{equ samo navodi, nikako kritikuje. Nadnaslov je glasio “Partijski `ivot”, a u podnaslovu je podvu~eno wegovo razo~arewe u DEPOS: “Demokratska opozicija na najni`oj ta~ki od 1990. godine”. “]osi} jo{ ne}e, kao Jeqcin, pre`iveti “impi~ment”, ni “sjezdu” koji ga ne voli. Crnogorski poslanici, koji zaziru od ]osi}eve namere da promeni ustav kako bi oja~ao federaciju, onemogu}ili su da se ukine (neustavni) zakon kojim se smewivawe predsednika Republike prepu{ta goloj voqi ve}ine. Oni su polazili do toga da kompetencije Ustavnog suda treba da budu propisane Ustavom i najavili su inicijativu za wegovu promenu. Za takvu inicijativu nisu imali dovoqan broj potpisa a, kako se ispostavilo, nisu pitali ni demokrate ni deposovce da li ho}e da se pridru`e. (Ho}e). Radikali i SPS nisu imali dvotre}insku ve}inu, {to se moglo i ranije izra~unati, pa nije jasno za{to su se toliko upiwali. Demokrate su izvele manevar predlo`iv{i amandman kojim se postoje}a radikalska inicijativa ~ini nezakonitom, [e{eq je na to pristao, ra~unaju}i da }e navu}i demokrate da glasaju za taj zakon, {to ovi nisu u~inili, ali to nije moglo biti presudno. Povratak: Vest je bila to {to su se deposovci tiho vratili u parlament posle dvomese~nog apstinirawa. Naravno, odmah su se ~ule stare skup{tinske sva|e: [e{eq je sa govornice rekao da je Mihajlo Markovi} (SPO) “ psihijatrijski slu~aj”, a ovaj nije izdr`ao i u replici je pozdravio “drugove i drugarice iz Hrvatske radikalne stranke”, tra`iv{i od Bo`ovi}a da, “dok 622
je jo{ tu” (primetna ti{ina), “po{tuje poslovnik” i “{titi poslanike Srbijance od stranih dr`avqana”: ^ak i smireni profesor Pavle Nikoli} nije izdr`ao [e{eqevu provokaciju (denuncirao je profesora da kao ~lan Krunskog saveta nema pravo da govori o ustavnim pitawima) i konstatovao je da se [e{eq, kako {tampa pi{e, nalazi na listi ratnih zlo~inaca, {to ovoga nije uzbudilo. Sutradan se videlo da je SPO (“u hamletovskoj dilemi”) u{ao u Skup{tinu da spase ]osi}a u koga je razo~aran, bez konsultacije sa glavnim koalicionim partnerom u Deposu, sa Demokratskom strankom Srbije koja se pro{log leta otcepila od Demokratske stranke upravo zbog ulaska u Depos. Usledio je jedan kontroverzni sastanak nepotpune Deposove poslani~ke grupe u Skup{tini Srbije, a potom je Vojislav Ko{tunica konstatovao da je vreme kada je Depos mogao da bude pokret pro{lo, da, kako stvari stoje, jo{ mo`e biti koalicija ili mo`da samo izborna lista. Definitivna odluka Deposa o povratku u Skup{tinu odlo`ena je do presude Ustavnog suda Srbije o tome da li je prilikom dono{ewa zakona o izboru poslanika za Ve}e republika prekr{en srpski ustav, {to se smatra pitawem doslednosti. Porazi: Posle najmawe pet do sedam krupnih poraza demokratske opozicije u posledwih pet godina (dva puta 1990. i 1992, izgubqeni izbori; zatim 9. mart 1991. i “pli{ana evolucija”; peticija sa nekoliko stotina hiqda potpisa za ostavku Milo{evi}a 1992; Vidovdanska pobuna 1992; krik “tre}e Srbije” na Univerzitetu u leto 1992), ovo kolebawe slika te{ku dilemu slabe opozicije. Jedan opozicioni poslanik ka`e kako je u op{toj depresiji sada za opoziciju najboqe da ne radi ni{ta, da ostane na sceni i da ~eka. Taj fatalizam je rizi~an u galopiraju}oj katastrofi jer, kao {to ve} sada vidimo, pri~a mo`e do}i do tako tu`nog kraja da se ne mo`e okrenuti list. Ni{ta sada ne bi vredelo kada bi, recimo, reformisti po~eli likovati da su bili u pravu i da se pokazalo koliko je bila ta~na wihova procena da }e nacionalizam dovesti do tragedije. Biv{e Jugoslavije vi{e nema, i to se u dogledno vreme ne mo`e popraviti. U posledwa tri meseca opozicione partije nisu pokazale da mogu, a ni da ho}e ne{to da u~ine vanparlamentarnim sredstvima. Nema znakova da je ijedna partija u ti{ini organizaciono oja~ala, da je razvila mre`u, da je obrazovala ~lanstvo; partije su ostale beznade`no podeqene, svi pate od istog sindroma, potpunog gubitka inicijative. Ideja o gra|anskom otporu ostala je prazna pri~a. Partija se, kao stara ku}a, brzo ruinira, ako je niko ne upotrebqava. Socijalna pobuna na koju se kao na kiselo gro`|e mo`da ~eka, mogla bi, kako stvari stoje, imati na ~elu jednog ~oveka koji sada sedi u parlamentu. ^istka: Radikalisti (u rastu}em ogor~ewu neki ih nazivaju “socijalisti~ko radikalni ultra{i”) u me|uvremenu su, korak po korak, poku{avali da poni{te sve plodove dvogodi{we borbe demokratske opozicije i da je prakti~no elimini{u sa scene kao “prozapadnu snagu”. Zapo~eli su da instali{u svoje qude na pobuwenom Univerzitetu, ali je ne{to zapelo; zastra{ili su one za koje su procenili da mogu predstavqati destabiliziraju}i faktor na televiziji. Koriste}i se postizbornim nogdaunom koji je dobila opozicija, zaveli su pravni~ku diktaturu u mnogim institucijama, od Narodnog 623
pozori{ta, do Muzeja savremene umetnosti (~iji bi fundus na vreme trebalo potpisati, jer umetnine, kao {to znamo iz istorije, nestaju najvi{e u vremenima kada nema bra{na a ima velikih izgovora). Oni ~ak i potencijalnu socijalnu pobunu dr`e pod kontrolom, jedni usmeravaju}i je, kako pokazuje pro{lonedeqni “generalni {trajk”, prema pregrejanoj {tampariji novca, drugi obmawuju}i je demagogijom jednakosti u siroma{tvu. Nisu pokazali da }e odustati od sistema centralizacije svega i sva~ega, veoma brzo proizvedeno je ne{to {to se moglo o~ekivati pqa~ka u koju su ukqu~eni ministri. Zakletva: Naravno, da socijalisti nisu proizveli tu aferu tek da bi narodu zamazali o~i, niti da bi, kako neki analiti~ari podvla~e, na{li `rtvenog jarca za kolaps ekonomije. Oni su u{li u obra~un sa kriminalom zato {to je taj kriminal postao isuvi{e o~igledan i {to je verovatno ugro`avao funkcionisawe i same policije. Kad se bruka ve} desila, oni }e bar izvesno vreme verovatno paziti da ne dopuste da se iz afere izvuku politi~ke konsekvence. Pitawe objektivne odgovornosti biv{ih premijera Bo`ovi}a i Zelenovi}a pomiwe samo neomiqena demokratska opozicija. Uostalom, pred Bo`ovi}em su se pre nekoliko dana zaklele novoizabrane sudije Saveznog suda. Radikali se ve{to koriste borbom protiv kriminala za vlastitu politi~ku promociju i demago{ki guraju socijaliste da nastave borbu za pravnu dr`avu. Wihov narodni poslanik iz Kragujevca Tomislav Nikoli} je dao nekoliko izjava kojima je tra`io da vladaju}a stranka nastavi progon kriminala, prete}i da }e, ako dr`ava posustane, to ~initi SRS. Arkan je tako|e pozdravio akciju pravne dr`ave. ^iwenica da su “prese~ene” mu}ke koje su vodile na jug, a ne one koje su vodile ka Bosni i krajinama, pokazuje da }e i policija, koja o~ito ima izvesna {iroka ovla{}ewa, bar jedno vreme paziti da ne raskrinka sive poslove za koje je mogao znati neko zami{qen u ta~ki iznad ruku sklopqenih u obliku piramide. Politi~ari sa centra naslu}uju da je borba protiv kriminala uvod u eventualno zavo|ewe diktature, ukidawe slobode govora i zavo|ewe cenzure {tampe, {to se radi i u slu~ajevima kada istraga ode predaleko. Vladaju}a koalicija koja sada nastavqa pritisak na {tampu vreba}e svaku priliku da “zaustavi Rojter” kao Yavid Nimani, da uvede “presbiro”, {to je sa patriotskim obrazlo`ewem predlo`io Brana Crn~evi} kada su wega li~no povezali sa ministarskom aferom i kada su zatra`ili formirawe anketnog odbora za ispitivawe rada Matice iseqenika. Demokratska opozicija je do sada najvi{e energije ulo`ila u borbu za slobodu govora i u borbu protiv “TV Bastiqe”. Ako se opozicija seti svojih starih zahteva, mogla bi ne{to i raditi, a to, opet, mo`e postati tvr|i zalogaj od dirigovanih {trajkova. Ishod nije siguran. Odbrana minimuma slobode {tampe u Splitu, na primer, Hrvatima nije uspela. Skepsa: Po{to su radikalisti odbacili predlog da se formira anketni odbor, koji bi verovatno istragu politi~ki {irio prema vrhu demokratska opozicija je tu kampawu do~ekala pasivnom skepsom koja se te{ko politi~ki eksploati{e. Ona se takvim gardom li{ava onog demago{kog oru`ja (borbe za pravdu i sigurnost) koje u krizi mo`e biti veoma efikasno. Fakti~ki, ona 624
dozvoqava Milo{evi}u da ukwi`i zna~ajan poen. Tajna neuspeha Milo{evi}evih protivnika nalazi se, izgleda, u sintagmi “ustavno, vanustavno, statutarno, vanstatutarno...”, a ona slika wegovu voqu za mo} i wihovu hamletovsku prirodu. Milo{evi} je poku{ao da stavi do znawa kako se sam iz tog rata izvla~i br`e od ]osi}a, koji ima potrebu da Evropi otvori o~i za isto~no pitawe i prekompoziciju Balkana. Preduzeo je jednu, kako izgleda efikasnu posredni~ku akciju izme|u Mladi}a i Morijona, ali nema znakova da se on distancira od ratnih lobista kod ku}e i od onih koji su direktno upleteni u ratne zlo~ine. Pitawe je da li }e on tu otrovnu jabuku uop{te zagristi, pogotovu ako posle rezolucije Saveta bezbednosti o zabrani letewa u Bosni ovde nastane nova ratna atmosfera. Radikali po unutra{wosti sada obavqaju funkciju u~esnika potere za vojnim beguncima iz krajina, pritiskaju}i da se punoletnim mu{karcima uskrati gostoprimstvo i da se oni upute na front, {to od srpske vlade zahteva vlada Karayi}eve Republike Srpske. U slu~aju zao{travawa u Bosni, bi}e “oni stari”. Visoki oficirski kor je o~ito ponovo izbrisao Milo{evi}a kao onoga ko mo`e odbraniti sistem, obzebediti visoki buyet i spre~iti raspravu o ume{anosti u rat i gre{ke tokom wegovog vo|ewa. Vojna potreba za novcem je velika, {to je Konti} (jedna analiza ga naziva “politi~arom lake kategorije”) pokazao da shvata kad je predlo`io dr`avni buyet koji je, u stvari, vojni. Ta grupacija verovatno s nadom prou~ava Milo{evi}ev tekst batajni~ki pokroviteqski govor. Ako proceni da Jeqcin u Moskvi ne}e izdr`ati ({to je ove nedeqe mawe verovatno nego pro{le) i ova bi grupacija pre ili kasnije mogla biti i direktnije usmerena ka gu{ewu slobode, {to se uvek radi kad prete glad i nerad. U situaciji kad se sa raznih strana pri`eqkuje vanredno stawe, ulazak poslanika u parlament bi mo`da pru`io malo nade da se odr`e u `ivotu demokratske snage u Beogradu, koje su verovatno na najni`oj ta~ki od dono{ewa zakona o politi~kim strankama daleke 1990. godine.” U istom broju “Vremena” ponu|en je ~itaocima i intervju sa Vukom Dra{kovi}em koji je vodio Milan Milo{evi}. Pod naslovom “Vreme za mu{ki potez”, Dra{kovi} je naveo niz svojih starih uvreda na ra~un dr [e{eqa, kao na primer da vo|a srpskih radikala ima “usta{ki rodni list”. Od novijih kreacija napomenuo je da Srpska radikalna stranka nema prava na kontinuitet sa Pa{i}evim radikalima. To je dokazivao razlikom u temperamentu dr Vojislava [e{eqa i Nikole Pa{i}a! U podnaslovu je, kao i obi~no, prizivao nove nemire u Srbiji: “Sada{wa apatija se mo`e tuma~iti na dva na~ina. Re`im je tuma~i kao siguran znak da je narod zastra{en, da je izgubio nadu i da im se predao na milost i nemilost. Ja, pak, mislim da }e iz ove omorine ne{to da grune”. “Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, i pored nesporazuma u Deposu, ovih dana deluje odlu~no. Kao da je re{io da ponovo zaigra ulogu “kraqa ulice i trgova”. Iako su i do na{e redakcije stigli glasovi da Vuk priprema demonstracije, bili smo zate~eni wegovim otvorenim priznawem da sprema novi Vidovdanski sabor. “Ovih dana }u, na Predsedn{tvu Deposa, predlo`iti da, bez oklevawa i 625
bez mnogo mudrovawa, zaka`emo nastavak Vidovdanskog sabora. Predvi|am da }e negde u junu tenzija biti najve}a, da }e u tom trenutku ve}ina sveta u Srbiji shvatiti da je propast tu i da kreatoru propasti, ovom re`imu, moramo pru`iti odsudni otpor. Smatram da tada mora pasti odluka: mi ili oni! Verujem da }emo se svi u opoziciji slo`iti da kona~no povu~emo jedan pravi i mu{ki potez. Ako, eventualno, te saglasnosti ne bude, Srpski pokret obnove }e morati i}i sam. Nadam se, me|utim, da nema nikog u opoziciji ko, posle svega, veruje u efikasnost nekakvih manifestacija kle~awa, dr`awa govora ili da smatra kako uop{te ne treba ne{to radikalno organizovati.” • [ta to zna~i? Da li je to gra|anski rat u Srbiji? – Ne. Za{to gra|anski rat? Ako se okupi samo tre}ina Beogra|ana koji vi{e ne mogu i ne}e da trpe, ne mogu i ne}e da budu nemi posmatra~i sahrane Srbije i na{eg naroda, za kapitulaciju vlasti bi}e dovoqan samo jedan dan, najvi{e dva, i to tako {to }e sve biti re{eno u Beogradu. Saterani smo uza zid i vi{e nema uzmicawa. Spas dr`ave i nacije je u jednom ili dva dana pregnu}a koga do sada nismo imali i odlu~nosti koje nismo imali, jer nismo ni `eleli da ih imamo ni 9. marta 1991, ni pro{le godine na Vidovdanskom saboru. Mi se 9. marta nismo bili pobunili, mi se ni na Vidovdanskom saboru nismo bili pobunili. Mi smo opomiwali i `iveli u iluziji da te opomene sti`u u ne~ije u{i, da neko o tome razmi{qa. Me|utim, ako analiziramo gde smo bili u junu pro{le godine i gde smo sada, vide}emo da smo, zapravo, pogre{ili {to je Vidovdanski sabor na ovaj na~in zavr{en. Kona~no, mislim da su se i neke druge okolnosti izbistrile. Nema vi{e ]osi}a, nema vi{e Pani}a, kao {e}erlema da zavaraju decu, da pru`e nadu – evo oni }e sve da re{e i da zaustave ovaj voz koji podmazanim {inama juri nizbrdicom. Ne, ni~eg vi{e nema. Imamo preko puta sebe jednu duboku antisrpsku stretegiju, pre svega {to je antidemokratska i anticivilizacijska. Imamo preko puta sebe vlast koju je te{ko odvojiti od mafije. Vi{e se ne zna da li je vlast mafija ili mafija vlast. Nemamo prava da se ne pobunimo. Nemamo prava da ne poku{amo. Moramo, smatram, po svaku cenu, zauzeti, fizi~ki zauzeti, tvornicu la`i u Takovskoj 10. Mora pasti ili TV-Bastiqa ili budu}nost Srbije. Samo da Srbima darujemo Srbiju i – eto spasa Srbije. Tvrdim da rata ne bi bilo i svekolike ove propasti i sramote i sankcija, samo da smo 9. marta 1991. oslobodili TV-Bastiqu. • Ali to Vidovdanskim saborom nije mogu}e u~initi. – Ma ne Saborom, ne kamernim mitingom. To smo probali pune tri godine i tu pri~u smo potro{ili. [ta }e i kako }e biti ovoga puta, o tome ne}u govoriti za novine. Ali da to mora biti odlu~an otpor, to je, ~ini mi se, van svake sumwe. Ovo mrcvarewe vi{e ne vodi ni~emu. Ponavqam: dogurani smo do zida, mi vi{e uzmicati ne mo`emo. Pa – mi ili oni. [e{eq i \erdap • [ta mislite o [e{eqevom predlogu da Srbija minira branu \erdap? – Takva katastrofa je davna{wi san svih hrvatskih srbo`dera. I Broz je imao sli~ne planove 1948. godine. Opsedala ga je ideja da potopi Vojvodinu i pola Srbije, tobo`e da bi odbranio Srbe od Rusa. Nesre}ni [e{eq ve} tri godine predla`e projekte, a mnoge od svih i realizuje, koji su apsolutno po meri i ukusu usta{kih snaga. Mo`e wemu MUP Srbije izdati hiqadu kr626
{tenica da je Srbin, ali on, svojim postupcima, svakodnevno ispisuje sebi usta{ki rodni list. • Da li se i na ovaj na~in ide na ruku re`imu, jer mu se nudi izgovor za vanredno stawe? – Postoji teza koju zagovaraju neki ~elnici Demokratske stranke Srbije da, zapravo, treba raspustiti politi~ke stranke, ili se potpuno pasivizirati, u}utati, pa }e onda sami sebe da pojedu. Ja u to ne verujem. Ta teza o pasivnosti i padawu na kolena, odgovara re`imu. Od Vidovdanskog sabora ni{ta se nije desilo od ~ega bi oni, ako ni{ta drugo, zastrepeli. Oni dobro znaju da je najve}i deo na{e, srbijanske, policije protiv wih, da je najve}i deo na{e vojske i oficira, posebno mla|ih, protiv wih. I, zbog toga, za pozornike po Beogradu, Ni{u, Kragujevcu, dovode milicionare iz krajeva koji su, po wima, u stranim dr`avama. • Vidovdan nije suvi{e daleko. Jezde vi{e nema, Dafina je na kolenima, sankcije se ste`u. Da li ovaj narod jo{ dva meseca mo`e da izdr`i ~ekaju}i Vidovdan? Da li }e mu re`im za to vreme smisliti neku novu zanimaciju? – Pa, tro{i se delotvornost wihovih pilula la`i. Ako isti antibiotik dajete bolesniku, on nakon izvesnog vremena postaje imun na wega. Ako istu la` stalno servirate, ona u jednom trenutku postaje kontraproduktivna i qudi je odbacuju. • Sem kod Srba? – Ne. Veliki deo naroda je na putu osve{}ewa i otre`wewa. Sada{wa apatija se mo`e tuma~iti na dva na~ina. Re`im je tuma~i kao siguran znak da je narod zastra{en, da je izgubio nadu i da im se predao na milost i nemilost. Ja, pak, mislim da }e iz ove omorine ne{to da grune. To je kwaz Milo{ dobro znao i uvek je, kada bi se neka baru{tina stu{tila na Srbiju, govorio: Popu{taj! Znam da mnogo qudi jo{ govore: Vuk je kriv za Dafinu, Vuk je kriv za rat, Vuk je kriv za male penzije, za bedu od plata, za glad, za sankcije. Narod tra`i krivca. Ali, ipak, narod polako skida sa svog ni{ana krivca koga mu oni name}u i cevi svog nezadovoqstva sve vi{e okre}u prema pravoj meti. • Mislite, mo`da, na [iptare...? – Ne, ne! Ne znam da li da izgovorim jednu jereti~ku misao. Vlast tako brani srpski nacionalni interes da sve ve}em broju qudi postaje mu~no slu{ati sve {to oni pri~aju o naciji, o rodoqubqu, pa se bojim da }e uspeti i to, da }e sutra, u nekoj situaciji kada zaista bude trebalo da branimo Otaybinu najve}i deo naroda izgubiti voqu da to ~ini. ^ak su i re~ Srbija poprili~no obesmislili. • Ne sti`e li najava Sabora prerano i ne pru`a li priliku vlasti da se toj nameri odlu~no suprotstavi? – Samo se pla{im da ovaj gladni narod stihijski iza|e na ulice i da bude jo{ jednom namagar~en i prevaren idejama o egalitarizmu, o potpuno jednakoj penziji, jednakoj plati, deobi bede. Na tu kartu igra re`im. Zbog toga me je strah od mogu}nosti da narodni bunt, umesto da bude pet iskoraka napred, pretvori u ne{to {to je dvadeset koraka unazad. Pla{im se, naravno i mogu}nosti da najava jednog odlu~nog otpora, pobune golorukih, koji vi{e nemaju kud sem da se bune, mo`e provocirati re`im da pokrene rat u Srbi627
ji, da bi izbegao taj susret bliske vrste. • Odlu~an otpor podrazumeva i jedinstvo opozicije. Da li ono i postoji? – Ako punog jedinstva nema, mislim da }e ga biti, jer ga mora biti. SPO ne}e biti prepreka tom sjediwavawu. @elim da ka`em da od 1990. godine nije bilo nijedne ideje o sjediwavawu opozicionih snaga koja nije poticala od SPO. Neke stvari, mo`da, ne treba re}i, ali }u ih re}i. Vidovdanski sabor je ko{tao Depos mnogo novca, a SPO je platio – sve. Predizborna kampawa stajala je Depos jo{ mnogo vi{e, ali je opet sve tro{kove podneo SPO. Nudili smo, a i sada nudimo, da se sve stranke u Deposu pogase, da se sva zasebna ogwi{ta zatrpaju, ukqu~uju}i i SPO i Demokratsku stranku Srbije, i da stvorimo jednu jedinstvenu partiju koja }e se zvati – Demokratski pokret Srbije, da objavimo Srbiji da smo svi postali jedno. • Vojislav Ko{tunica tvrdi da ste vi zloupotrebili Depos. Tvrdi tako|e, da ste vi mimo dogovora u{li u Skup{tinu. Kako to komentari{ete? – Bi}u vrlo otvoren. Posle decembarskih izbora i po{to je re`im priznao da je prekr{io Izborni zakon, predlo`io sam na Savetu Deposa da vratimo mandate, odnosno da ih ne prihvatimo. ^ak je i Demokratska stranka Mi}unovi}eva, u tom trenutku, razmi{qala u istom smeru. Ostao sam usamqen u Deposu i povinovao se voqi ve}ine. Kada su poslanici Deposa napustili srpski parlament, niko mi nije ni telefonirao niti me pitao treba li da iza|u. Gospodin Ko{tunica je, zajedno sa poslanicima Deposa, procenio da treba da napuste zasedawe. Ja sam se sa time solidarisao i predlo`io da se odmah oformi paralelni parlament demokratske Srbije, da obrazujemo paralelnu vladu, da organizujemo tzv. pokretnu skup{tinu, tako {to bi 70 poslanika Deposa, skoro svaki dan, gostovali negde u Srbiji. I tada sam ostao u mawini. Opet sam bio predlo`io da vratimo mandate. Kazali su: mandate vra}ati ne}emo. I na{li smo se u situaciji – niti smo vratili mandate niti delujemo van parlamenta ni u parlamentu. To je najgora mogu}a varijanta. • Ima li za ovo stawe u kome se nalazimo i va{e krivice? Ima li krivice opozicije? Koje su mane opozicije? – U kakvim uslovima smo formirani i u kakvim uslovima delujemo, mislim da se dobro i dr`imo. Pri tome mi ne pada na pamet da tvrdim da opozicija nije po~inila gre{ke i da ih ne ~ini i danas. Najve}a gre{ka opozicije je, po meni, u tome {to jedan broj qudi od ugleda jo{ nije shvatio fundamentalnu razliku izme|u disidentstva i opozicionog delovawa u organizovanoj politi~koj stranci. Neki qudi misle da je dovoqno istupiti na tribini, dati intervju, biti duhovit, napraviti vodopad oko sklopa re~i i re~enica. E, samo time se oni ne mogu pobediti. • Gospodine Dra{kovi}u, za{to ste izgubili izbore? – Mislim da Depos nije izgubio izbore, ali ih nije ni dobio. Izbore je izgubio SPS. Depos je dobio pedeset mandata vi{e nego {to su stranke udru`ene u Deposu imale pre ovih izbora. • Kako tuma~ite uspeh radikala? Mislite da radikalstvo nije utemeqeno u srpskom narodu? – Ne, nije ovo srpsko radikalstvo. Najve}i broj, 90 odsto tih koji su gla628
sali za [e{eq su, zapravo, otpadnici SPS-a. • Radikalstvo je za sobom vuklo prejaku re~ i o{tru presudu, ~ak i u Pa{i}evo vreme. Ono i danas za sobom nosi takav prtqag. To se nekome mora dopadati. – Prvo, mislim da radikalstvo takozvane Srpske radikalne stranke ne smemo progla{avati za naslednika Pa{i}evih radikala, iako se sla`em da je i oko Pa{i}a bilo mnogo dreke, buke, velikih i krupnih re~i. Sam Pa{i} nije bio sklon takvim izlivima strasti. Kona~no, u ono doba, iza tih gromopucatelnih parola srpskih radikala, a opet po cenu velikih pogibija, dolazili su i rezultati, stizale su pobede, {to je radikalizmu davalo argumente: pobede u Prvom balkanskom ratu, u Drugom balkanskom ratu, pobeda i u Prvom svetskom ratu, posle sve golgote i onog postradawa. Osim toga, u to doba srpski radikalizam nije satanizovan od sveta. On je imao saveznike i upori{ta i u Petrogradu i u Parizu i u Londonu i u Rimu i u Va{ingtonu. Dok je Nikola Pa{i} imao strategiju gra|ewa, sjediwavawa i {irewa srpskih zemaqa, ovi su postavili karaule i carine na reci koja te~e sredinom srpskog prostora. Od Knina do Negotina ta~no je sredina negde na Drini. • Gde vidite izvore ostra{}enosti za ru{ewem Dobrice ]osi}a? Kakav je uticaj Dobrice ]osi}a kao ~oveka, disidenta, predsednika, demokrate i nacionaliste na stawe u demokratskoj opoziciji? – Mislim da niko nije tako uspe{no radio protiv Dobrice ]osi}a kao sam Dobrica ]osi}. On je, pre svega, u~vrstio re`im Slobodana Milo{evi}a i bitku za nacionalne interese Srba usmerio u fatalnom smeru. To sam i napisao Dobrici, u julu 1991. godine. Milo{evi} je wegov politi~ki pitomac, pripravnik. Pri~inilo mi se bilo, minule jeseni, da je Dobrica postao svestan svojih zabluda. Nije, na`alost. Uo~i decembarskih izbora, Depos je proglasio za nedemokratsku snagu. • Da li {ef dr`ave mo`e da se decidirano izjasni: glasajte za Vuka, za Milo{evi}a ili za bilo koga? – Ne mo`e. Wegova je du`nost bila da postupi na jedan od dva na~ina. Prvo, da ostane neutralan i da, sa pozicije {efa dr`ave, svim snagama obezbedi fer izbornu trku. Ili drugo: da se mu{ki opredeli za tu i tu politi~ku stranku i stane na ~elo wene izborne liste. • Po cenu poraza? – Svojim dr`awem u decembarskim izborima, ]osi} je sebe najte`e porazio. • Da li mislite da bi bilo racionalno smeniti sada ]osi}a i ko bi mogao da ga zameni na srpskoj i jugoslovenskoj politi~koj sceni? – On je, fakti~ki, ve} smewen. Milo{evi} ga je sveo na svog Evet Efendiju. Milo{evi} mu se sveti, `estoko i primitivno, zbog “zlo~ina” {to je pokazao ambiciju da bude ispred wega. On, bankar, sada zahteva, a u tome i uspeva, da mu se klawa pisac “Korena” i “Vremena smrti” i da svaki bankarev gest i re~ sa~ekuje skru{eno, sa “evet, evet”, {to zna~i: tako je, tako je. Na to poni`ewe Dobrica nije smeo da pristane... A ko }e da ga zameni? Niko. Ovakav Dobrica je ba{ potreban ovakvom Milo{evi}u. • Kada ste nedavno bili kod patrijarha Pavla, da li je tom prilikom bilo re~i o zakonu protiv ]osi}a i o vra}awu opozicije u parlament? – O gospodinu ]osi}u uop{te nije bilo re~i. Pre mesec dana, gospodin 629
Ko{tunica i ja smo pozvani od Wegove svetosti i tada nam je prenet apel da se vratimo u parlament. Gospodin Ko{tunica i ja smo Wegovoj svetosti objasnili za{to smo napustili parlament. Kazali smo da su nam ukradena ~etiri mesta u Ve}u republika i da je vlast naknadno promenila izborni zakon, pa smatramo da nije na odmet da Wegova svetost pozove ne samo nas, nego i lopova, Socijalisti~ku partiju Srbije. Petnaestak dana kasnije usledio je novi poziv i re~eno nam je da je pozvan i gospodin Milo{evi} ili, pak, neko ko }e, umesto wega, predstavqati SPS. Na tom skupu kod Patrijarha, gde je bio i ceo Sinod, niko se od predstavnika ove lopovske partije nije pojavio. Patrijarh nas je ponovo zamolio da se vratimo u parlament, dodav{i da ga predstavnici vladaju}e stranke mogu poni`avati, ali ga nikad ne mogu poniziti i da }e on ponovo wih da zove, ako treba jo{ jednom, dvaput, triput. I da }e im re}i i apelovati na wih da vrate opoziciji ono {to opoziciji po zakonu pripada. Ali je onda do{lo do intervencije jednog episkopa i jednog vanstrana~kog predstavnika Deposa, da nije zgodno objavqivati da Patrijarh apeluje da se vra}amo u parlament, da to nije posao Crkve i da bi, ~ak, trebalo sakriti da je Wegova svetost tako ne{to izgovorio. Razi{li smo se sa zakqu~kom da, ipak, u saop{tewu treba re}i da je bilo re~i o povratku u parlament. Mogu da ka`em da se nimalo nisam iznenadio {to se SPS nije pojavio kod srpskog Patrijarha. Patrijarh wihov nije ovde, patrijarh wihov je u Moskvi. To je Ruslan Hazbulatov, ^e~en, po veroispovesti musliman. • Kada bi se ono o ~emu smo malopre krajwe zaobilazno govorili zavr{ilo trijumfom opozicije, da li mislite da bi u tom slu~aju svet pomogao demokratske reforme u ovoj nesre}noj zemqi? – Na osnovu susreta i razgovora koje sam imao u zapadnim zemqama, siguran sam da oni `ele, pre svih Amerikanci, Englezi, Francuzi pa i Italijani taj na{ povratak u demokratski svet. Znam da bi, u tom slu~aju, usledila i odgovaraju}a finansijska pomo}. Usledi}e pomo} i Rusiji, ali Rusiji treba mnogo. • Pa nisu pomogli nimalo? – Nekih desetak milijardi dolara, {to je za Rusiju ni{ta, a za Srbiju bi, evo sada, posle celog ovog poloma ekonomskog, dve-tri milijarde dolara bile velike osnova za velike poslove i stvarni preporod. • Nisu dali ni Hrvatskoj. Gde god mogu yabe da postignu ciq, za{to bi davali? – Ne misle oni ni{ta dobro o re`imu u Hrvatskoj. Tvrditi, kako nedavno re~e gospodin Mi}unovi}, da nema zna~aja kakav je re`im u Srbiji, jer Amerikanci nekako organski ne podnose ideju o Srbiji od Knina do Skopqa – mislim da je neozbiqno. Gr~ka najboqe demantuje Mi}unovi}a. Zahvaquju}i samo ~iwenici da je re`im u Atini demokratski i aktivni ~lan savremenog sveta, Grci uspevaju da jednoj stranoj zemqi, vardarskoj Makedoniji, ospore i zastavu, i ime, i me|unarodno priznawe. Zamislite sad da mi imamo takav poredak. Pa nikad, nikad ne bi do{lo ni do rata ni do raspada Jugoslavije. Ovaj re`im je, iz posebno jednog razloga, trn u oku Sjediwenim Dr`avama i Zapadu. Spremni su, bojim se, ~ak i na prenagqene poteze, samo da se Milo{evi}a {to pre ratosiqaju. Raspola`u dokazima da niko nije toliko podba630
dao i ne podbada i toliko ne finansira boq{evi~ki protivudar u Moskvi, kao ovi ovde. Shvatili su da su u Beogradu na vlasti qudi koji razapnu ki{obran kada ~uju da u Moskvi, na trgu gde su pristalice Ruslana Hazbulatova, pada ki{a... Svaka ideja o etni~kom ~i{}ewu, osim toga, kod Amerikanaca izaziva jezu. • Govore da je to direktan pucaw u temeqe Amerike. – U vrhovima ameri~ke administracije nigde nisam nai{ao na stav da je wima genetski odvratna ideja srpskih zemaqa od Knina pa, ako ho}ete, i do \ev|elije. Ideja koju sam, svojevremeno, izlo`io Aliji Izetbegovi}u ~etiri plus dva – bila je prihva}ena i u Americi. Autori tog projekta na me|unarodnom planu su bili, upravo Amerikanci. Oni su predlagali asocijaciju Bosne, Srbije, Makedonije i Crne Gore, koja bi, u perspektivi, u{la u labavije veze sa Hrvatskom i Slovenijom. A {ta je “~etiri plus dva” nego upravo na{e zemqe od Knina do \ev|elije?! I nemojmo se zavaravati da Amerika ne vodi ra~una i o svojim strate{kim interesima, da se tamo ne razmi{qa o mogu}nosti da Nema~ka mo`e po`eleti da opet izbije na Bosfor i Dardanele. • Da li mislite da ovda{we tvrdwe o takvim namerama Nemaca nisu ta~ne? – Ta SPS-SRS pri~a ignori{e se u Americi zato {to se procewuje da u ovom trenutku Nema~ka, i ako ima takve namere, nema {anse da ih ostvari. Amerikanci, tako|e, znaju za ratno savezni{tvo Srba i Amerikanaca. Prema tome, jedino mesto gde oni mogu da grade ameri~ku strategiju spre~avawa eventualnog, sutra{weg prodora Berlina prema Konstantinopoqu je ovaj prostor na kojem su Srbi. • Da se okrenemo sada Bosni. Kako tuma~ite odbijawe potpisivawa Vens-Ovenovog plana? – Skup{tina u Bile}i je donela odluku koja je dostojna nadqudskih i nebeskih kvaliteta na{eg naroda, opredeliv{i se za srpsko-svetski rat. Sumwe nema, a ima li je ne sme da je bude, u to da }e Karayi} i omiqeni Milo{evi}ev poeta Bo`idar Vu~urevi}, svet da samequ. Dvanaest miliona Srba, na koje se oni pozivaju, kao od {ale }e da smrve – pet milijardi neprijateqa. Problem je, mo`da, jedino u tome {to nema 12 miliona Srba i {to srpskosvetski rat podr`ava samo 1,5 milion onih koji su glasali za [e{eqa i Milo{evi}a, a 90 odsto wih stariji su od 60 godina. E, ti }e skojevci da smlave planetu. Milo{evi}u i wegovom sinu na pamet ne pada da idu na front. Karayi} je svog sina sklonio u Beograd. Oni su za rat, ali da ginu tu|i sinovi... Odvratno je slu{ati Per~evi}a i Da~i}a, Stanlija i Olija SPS, kako hu{kaju na izginu}e svoje vr{wake, dok se oni ko~opere, u svilenim odelima, na ekranima Televizije. U rat, u prve borbene redove, barabe jedne, ako ve} moramo da ratujemo. Ne moramo, naravno, ali ako moramo, onda na frontu, ispred svih, ima da su Milo{evi}, Karayi}, Hayi}, Biya, Buha, Nogo, Crn~evi} i, obavezno, wihova deca! Samo tako i samo tada! Kraq Petar je 1914. sa oba sina bio na Kolubari. I, kada se vojska pokolebala i po~ela da napu{ta front, Kraq Srbije je rekao: “Zakletve date Kraqu ja vas osloba|am, ali sa svoja dva sina ostajem u rovu da branim Srbiju!” • [ta je trebalo uraditi u Bile}i? – Trebalo je kao Izetbegovi}. On lepo potpi{e i navede sedam uslova. 631
I na{i su mogli da potpi{u, uz pet ili {est uslova. I da budu u prednosti. Trebalo je re}i: zar nije Skradinsko more sa skradinskim zale|em naseqeno prete`no Srbima i zar nije srpska strana pristala da Hrvatima da jedan kopneni koridor preko svoje teritorije? Tra`imo da se Hrvatska strana revan{ira i da, preko wihove posavske provincije, obezbedi Srbima isti takav koridor. U tom slu~aju bismo dobili koridor. Svet bi zavrnuo u{i Hrvatima, morali bi to da prihvate. • Jedna od kqu~nih ta~aka zvani~ne srpske politike je da je svet kriv za sve ono {to se doga|a, po~ev od Nema~ke do Jeqcina. Na koji na~in svet zaista uti~e na ovu krizu, na koji na~in mo`e da je razre{i? – Ne bi me iznenadilo da se u jednoj redakcionoj komisiji za novo izdawe Starog zaveta na|u Brana Crn~evi} i [e{eq, pa da dopi{u kako je Bog rekao: “Stvaram ovaj svet zbog toga da bi morao da mrzi Srbe!” Svet, zaista, mrzi Srbe, pod uslovom da Srbi i Srbija postoje tek od Milo{evi}eve Osme sednice. Od te sednice, svet se veoma uspe{no izaziva da vodi politiku protiv onih koji vode Srbiju. I, mawe-vi{e, svet je tu potpuno saglasan, sem nekoliko izuzetaka koji nam ulivaju nadu. Nisam od onih koji su za to da mi sada ne treba da drugujemo sa Irakom ili Severnom Korejom. Dr` se Koreje, dr` se Iraka, dr`i to {to ima{, jer ni to nisi zaslu`io. • Ne mislite li vi ipak da postoji jaka antisrpska tendencija u Evropi i da postoje neki interesi koji su sa tom tendencijom povezani? – Naravno da mnogo toga u tom svetu {to se sada govori o nama nije ta~no. Ali, grudva je krenula, ona se kotrqa, uveli~ava. To postaje ve} usov koji kr~i sve pred sobom. Ja sam, pre pet godina, po~eo upozoravati da }e nas politika inata i ultimatuma jednog ~oveka zaba~ene glave, zaturene negde u nebo, dovesti dotle da }emo izgubiti najmawe dva veka istorije, dva posledwa veka svih na{ih dr`avotvorenih napora. Me|utim, uspeo je on mnogo vi{e. Kakva dva veka! Dovedeno je u pitawe na{e nacionalno bi}e, wegova su{tina. Ako vi danas ujednoj Francuskoj ~itate da je i Kara|or|e sprovodio etni~ko ~i{}ewe, onda shvatate da je i svet zahvatilo ludilo, ne razmi{qa. Pa jeste, Kara|or|e je sprovodio etni~ko ~i{}ewe Turaka kao {to su i Francuzi sprovodili etni~ko ~i{}ewe Nemaca, progone}i Nemce iz Francuske. Ali, zar ho}ete da vas sa ovakvim politi~arima i sa ovakvim vi|ewem rata svet razume? Ho}ete li da o~ekujete od sveta da aplaudira Srbima kada sve svetske televizijske kompanije direktno prenose suludo bombardovawe Sarajeva, Tuzle, Mostara? To nismo mi. Ja ne priznajem da, odozgo, iznad Sarajeva, gruvaju Srbi. Ne}u da priznam da su Srbi oni koji stave na glavu kapu vojvode Stepe pa umisle da pod kapom imaju i glavu Vojvode Stepe, brbqaju}i sa televizijskih ekrana: “Mi nemamo zarobqenike, mi ubijamo sve!” • Vratimo se jo{ jednom Bosni. ^ini se da u svetu misle da je Milo{evi}u dosta ratovawa u Bosni... [ta vi mislite o tome? – Kraj rata u Bosni mo`da odgovara re`imu u Beogradu, ali mu kraj rata ne odgovara. Ovaj re`im je kao pijani biciklista. On se odr`ava na biciklu dok okre}e pedale. Onog trenutka kada se zaustavi, padaju uz tresak i biciklista i bicikl. Mir ru{i ovaj re`im, kao i onaj u Bosni, i onaj u Zagrebu. Neki va`ni razlozi za produ`ewe rata u Bosni su iscrpqeni. Mislim da tamo nema vi{e {ta ni da se pokrade. Stala je Dafina, potrebne su opet neke 632
ratne injekcije pokradenih deviza i zlata, da bi se odr`ao re`im. Gde isprovocirati takav sukob? Vi{e nemaju gde, osim u Vardarskoj Makedoniji, a posle toga taj kancer }e po~eti da jede i Srbiju. • Da li to zna~i da je Milo{evi} digao ruke od Srba izvan Srbije? – Ne. On veoma uspe{no i zadivquju}e bez otpora sprovodi, ve} dve godine, plan o promeni stanovni{tva u Srbiji. U Srbiji je po~etkom 1991. godine ve} bilo oko milion i po, po nekima ~ak i celih dva miliona, doseqenih Srba, {to posle Prvog svetskog rata {to posle Drugog svetskog rata, iz Hrvatske i Bosne. Sada{wi rat u Hrvatskoj i Bosni doveo je u Srbiju, do ovoga ~asa, jo{ oko milion Srba sa tih na{ih prostora, a oko 400 hiqada Srba iz Srbije rasejano je {irom sveta. Do mene dopiru, iz okru`ewa srpskog predsednika, zastra{uju}e namere da nahu{ka te Srbe na Srbijance i da Srbijanci budu ti koji }e morati masovno da odlaze, da be`e, pod `igom nacionalne izdaje, pod optu`bom da su to lo{iji Srbi, nekvalitetni Srbi, }ifte, trgovci, kako bi, u varijanti potpunog gubitka Bosne i Hercegovine i Srpske Krajine, Milo{evi} i wegovi qudi imali gde da smeste one koje su obezdomili i koje su unesre}ili. Slu{ajte, kona~no, {ta trabuwa [e{eq, pa }ete znati {ta misli i smera Milo{evi}. Ne. Ne sme vi{e biti uzimawa. Omladino Srbije, ne be`i iz Srbije. Ostajte ovde, da branimo i spasimo Srbiju!” U aprilskom broju novina “Ex ponto press”” Marina Marovi} je objavila ~lanak pod imenom “Qubavni jadi” u kojem dr [e{equ pridodaje osobine koje do tada nisu kori{}ene u obra~unu sa wim: nervozu i nestrpqewe. Prave re~i za wegovo pona{awe u situaciji kada je insistirao da skup{tina utvrdi wegovu nacionalnost bile bi upornost i doslednost. Ali samo pod uslovom da je novinar dobronameran. Glavna tema kojom se Marovi}ka bavila, nagla{ena je u podnaslovu: “Takti~kopokazna ve`ba SRS sa radnim naslovom “Vidi {ta vam radimo” pokazala je javnosti da izme|u radikala i socijalista stvari ne idu ba{ onako kako je izgledalo”. “Izbori u Srbiji mogli bi se dogoditi mnogo pre nego {to iko od nas o~ekuje – ova re~enica Matije Be}kovi}a po~etkom marta delovala je kao pusta `eqa pora`ene demokratske opozicije. Dve najve}e stranke – socijalisti i radikali – delovali su potpuno usagla{eno, a glasa~ka ma{ina u Skup{tini Srbije funkcionisala je besprekorno. Dvadesetak dana kasnije ve} je bilo jasno da pobednici decembarskih izbora ne}e vladati dugo i sre}no u`ivaju}i u blagodetima apsolutne ve}ine. Do rascepa socijalista i radikala do{lo je neo~ekivano brzo i neo~ekivano `estoko. Novi prevremeni izbori mnogima se ve} name}u kao neizbe`an izlaz. Posle decembarskih izbora bilo je sasvim logi~no sabrati poslani~ka mesta SRS i SPS i zakqu~iti da }e u srpskom parlamentu vladati stabilna ve}ina socijalista i radikala. Ove dve stranke dobile su izbore na istom, takozvanom patriotskom nacionalnom programu i obe su podr`ale Slobodana Milo{evi}a u predsedni~koj kandidaturi. Politi~ka praksa je, ubrzo se pokazalo, daleko od proste matematike. Prvi potez “zamrznutog” vo|e socijalista Slobodana Milo{evi}a bio je da odstupi od svojih predizbornih parola, pretvori se u mirotvorca i pri633
tisne bosanske Srbe da prihvate Vens-Ovenov plan. Vo|a srpskih radikala tu se prvi put na{ao zate~en. Prvo je taj plan javno nazvao ucenom koju nijedan Srbin ne bi mogao da potpi{e, da bi istog dana sam sebi sko~io u usta i izjavio da je to “krupan korak ka miru i dobra osnova za kompromis”. Na osnovu ovoga bilo je logi~no zakqu~iti da je re~ o pukom nedostatku koordinacije. Ve} u toku konsultacija o sastavu Republi~ke vlade pokazalo se da stvari nisu tako jednostavne. Logi~na koalicija je izostala. Socijalisti se nisu usudili da u wu u|u, bar ne javno, zato {to bi savez sa ultradesnim nacionalistima ~iji je vo|a prozvan kao ratni zlo~inac u o~ima sveta definitivno pokopao ono malo ugleda {to im je preostalo. Iako je svoje neu~e{}e u Vladi [e{eq pravdao kadrovskom slabo{}u svoje stranke, on je namerno izabrao udobnu poziciju podr{ke sa strane. U neformalnom razgovoru na koktelu u Skup{tini Srbije on je to objasnio ovako: “Za{to bih ja u{ao u Vladu? Pusti}u ih da se sami koprcaju. Uskoro }e opet izbori, a onda }u ja biti predsednik”. Da se ne{to zaista vaqa iza brda postalo je jasno kada se u beogradskom dnevnom listu “Politika” pojavio tekst pod naslovom “Muke Ante [e{eqa”. Re~ je o napisu prenetom iz zagreba~kog “Novog Vjesnika” u kome se obja{wava koje sve neda}e u Hrvatskoj do`ivqavaju qudi sa prezimenom [e{eq i kao usput provla~i teza da su [e{eqi Hrvati, a da je ovaj koji se zatekao u Srbiji kao vo|a radikala potomak jednog ~lana porodice koji je promenio veru da bi dobio dozvolu da obra|uje pravoslavno imawe. Ovaj tekst, saznajemo, u “Politici” se nije pojavio ni slu~ajno, ni spontano. Novinari su se, prirodno, za temu uhvatili kao gladni psi. Tekstovi o misterijama vojvodinog porekla i nacionalnom sastavu wegove krvi nisu se skidali sa naslovnih strana. Kampawa je vrhunac do`ivela zahtevom poslanika SPO Aleksandra Taskovi}a Skup{tini Srbije da se zvani~no utvrdi nacionalnost [e{eqa “zato {to je on u predizbornoj kampawi obmawivao bira~e tvrde}i da je Srbin”. Uquqkan izbornim rezultatima vo|a srpskih radikala je o~igledno dozvolio da mu otupi ina~e nepogre{iv politi~ki instinkt. Izabrao je najgori na~in reakcije – po~eo je da se brani i po novinama obja{wava zamr{ene puteve svoje porodice kroz istoriju. To je izazvalo suprotan efekat. Gde ima dima ima i vatre, zakqu~io je obi~an svet. Vojvoda je postao nervozan. Zategnutost u prirodnoj vezi socijalista i radikala postala je javna ~iwenica ve} na prvoj redovnoj sednici Skup{tine Srbije. Predsednik Zoran Lili} odbio je Taskovi}evu inicijativu kao neustavnu. Radikali time nisu bili zadovoqni, ve} su zahtevali da zvani~ne institucije Ministarstvo unutra{wih poslova i Akademija nauka potvrde da je wihov vo|a Srbin. Lili} je ponovio da se Skup{tina ne mo`e baviti ni~ijim nacionalnim poreklom i preporu~io im da to postave kao poslani~ko pitawe. Radikali su napustili sednicu i blokirali rad parlamenta. Zapaweni socijalisti satima su ~ekali da se wihovi doju~era{wi istomi{qenici odobrovoqe. Telefonske veze izme|u Skup{tine i {taba SRS u Ohridskoj ulici su se usijale. Iznervirani [e{eq je pretio da }e onemogu}iti rad Skup{tine ukoliko se wegovom zahtevu ne udovoqi. Lili} je ostao pri svome po cenu ostavke. Dogovor je postignut uz mnogo muke i te634
{kih re~i. Radikalima je dozvoqeno da sa govornice optu`e Vuka Dra{kovi}a i wegovu stranku, ali su pitawe [e{eqevog porekla morali da uskalde sa procedurom. Ova takti~kopokazna ve`ba SRS sa radnim naslovom “Vidi {ta vam radimo” pokazala je javnosti da izme|u radikala i socijalista stvari ne idu ba{ onako kako je izgledalo. Na sastanku Poslani~kog kluba SPS, kako saznajemo, situacija je bila krajwe dramati~na – mnogi su tra`ili da se [e{equ udovoqi, {to iz straha, {to iz ube|ewa. Nekima je tek tada postalo jasno da ih radikali dr`e u {ahu. I pored dogovora da se stvar zata{ka posledice su ostale. Netrpeqivost izme|u poslanika dve najve}e stranke je rasla. I pored naredbe da ne izazivaju sukobe, karika je pukla tamo gde je bila najslabija. Ve} na slede}oj sednici poslanik radikala Jova Ostoji} javno je sa govornice zapretio predsedniku Poslani~kog kluba socijalista Zoranu An|elkovi}u. Socijalisti su zanemeli, a izbezumqeni [e{eq je odmah sazvao sednicu kluba svojih poslanika i `estoko izgrdio Ostoji}a. “Jo{ nije vreme da mi pretimo”, rekao je tom prilikom. Najbrbqiviji me|u socijalisti~kim poslanicima Radovan Radovi}-Raka po~eo je po skup{tinskim hodnicima da sabira koliko godina robije imaju radikali, a u izjavi novinarima rekao je da }e SPS uhapsiti nekoliko svojih ~lanova, ali kada pre|u na druge stranke ne}e biti dovoqno mesta u zatvorima. U neobaveznim razgovorima sa socijalisti~kim poslanicima vi{e nije bila retkost ~uti kako oni nemaju ni{ta protiv koalicije sa DEPOSom ili “da su ovi iz SPO celu stvar sjajno izveli”. Iz radionice gospodina Taskovi}a stigle su u me|uvremenu nove optu`be na ra~un Vojislava [e{eqa. On je optu`en da je Tu|manov {pijun, a dokazi su fotografije vojvode sa izvesnom gospo|om Mirjanom Zelen-Mak{a, specijalnom savetnicom hrvatskog predsednika za finansijska pitawa. [tab SRS danono}no je radio na fabrikovawu kontraoptu`bi na ra~un izdajnika iz SPO. Ozbiqno uzdrmani vojvoda [e{eq brzo je shvatio da se borba ne vodi pravdawem preko novina. Krenuo je tamo gde je najja~i – na rati{ta u Bosnu i Hercegovinu, gde organizuje mitinge i vra}a se svojim predizbornim parolama. Ne napada jo{ direktno socijaliste, ali svojom dosledno{}u isti~e wihovu nedoslednost. “Nijedan srpski politi~ar ne sme potpisati VensOvenov plan o nekakvoj unutra{woj podeli BiH na provincije”, govori on ovih dana okupqenom narodu u srpskim mestima Bosne. [e{eq obe}ava da }e podupirati napore srpskih politi~ara da ne potpi{u mape i u opticaj ponovo vra}a parolu o ujediwewu srpskih zemaqa. Prilikom usvajawa buyeta u Skup{tini Srbije radikali su definitivno oti{li u opoziciju. Utisak je, me|utim, da su socijalisti ovo do~ekali spremni. Sakupili su dovoqnu ve}inu da buyet izglasaju i bez radikala. Ono {to se tog dana doga|alo u kuloarima, me|utim, najavquje novu koaliciju vladaju}e partije, ovoga puta sa DEPOS-om. Poslanici DEPOS-a pojavili su se tog dana u pove}em broju, iako ne u~estvuju u radu Skup{tine. Od poslanika SPS-a saznali smo da je sa wima dogovoreno da ne ulaze u salu i tako omogu}e izglasavawe buyeta. Zauzvrat oni }e najverovatnije dobiti svoja mesta u Ve}u republika Savezne Skup{tine i vratiti se u republi~ki parlament. Ova nova koalicija ne obe}ava mnogo zato {to je zasnovana samo na za635
jedni~kom neprijatequ, ali }e bar omogu}iti da Skup{tina nastavi sa radom. Zbog ~ega je prirodni brak socijalista i radikala tako brzo pukao mo`e se samo naga|ati. Da li su se socijalisti upla{ili snage partnera, ili su radikali mislili da su ja~i nego {to objektivno jesu? Radikali su svoj parlamentarni `ivot po~eli ucenama i pretwama da }e blokirati Skup{tinu i iznuditi nove izbore. Sa druge strane, ima nagove{taja da je borba protiv kriminala i “ministarska afera” samo priprema re`ima za obra~un sa radikalima na toj osnovi. [e{eqeva preterana nervoza i odluka da krene u kontranapad govore tome u prilog. [ta god da je razlog, brak je pukao, a razvod u ovom slu~aju te{ko da mo`e da bude yentlemenski.” Na saop{tewe Gra|anskog saveza Srbije iz istih novina, pod naslovom “Komentar je ipak potreban”, zaista nije potreban nikakav komentar. Zna se {ta je radila, i pre svega protiv koga u Srbiji, ova opasna grupa jo{ opasnijih namera. “Nastavqaju}i napade na Gra|anski savez Srbije, predsednik SRS Vojislav [e{eq optu`io je Gra|anski savez da je wegovo izdajstvo o~igledno i da je komentar nepotreban. Kao politi~ki “vizionar” isti je predvideo na{u kolaboraciju sa “budu}im okupatorima” i da }emo “ostaviti Srbe van Srbije na cedilu...” Gra|anski savez Srbije ne}e potra`iti za{titu od kleveta na sudu. Mada ovakve izjave nesumwivo predstavqaju krivi~no delo, iskustvo pokazuje da je besmisleno podnositi tu`be, jer je [e{eq miqenik na{eg strogo kontrolisanog pravosu|a; nijedan od dosada{wih poku{aja da bezobzirno pona{awe [e{eqa bude podvedeno pod pravila zakona nije dovelo ni dotle da bude pozvan da svoje izjave i radwe objasni organima pravde. Sudu }emo se obratiti tek kada u Srbiji zavlada od politike i gole vlasti nezavisno pravosu|e i vladavina prava, ka`e se u saop{tewu koje je potpisala dr Vesna Pe{i}.” Novinarski tandem Bojana Jager i Vojislava Vigwevi} objavili su zajedni~ki tekst pod naslovom “Kako smawiti Gulivera” u dvobroju “Borbe” datiranog za 17. i 18. april 1993. godine. Wihovo stvarala~ko delo za temu ima aktuelnu smenu ]osi}a, a u svom mukotrpnom radu novinarke su se potrudile da za obja{wewe inicijative dr [e{eqa upitaju {to ve}i broj poslanika. Govorili su za “Borbu” skoro svi, osim dr [e{eqa. Eto to je slika srpskog novinarstva. Podnaslov je najavqivao neke od sagovornika: “Za{to radikali ba{ sada ru{e predsednika SRJ. Dragoqub Mi}unovi}: Uz radikale postoje i druge grupe koje poku{avaju da kompromituju ]osi}a da bi ograni~ili wegovu nezavisnost. Svetozar Marovi}: Predlog za razre{ewe ]osi}a mogao bi biti shva}en i kao prijedlog za konfederalizaciju SRJ. Slobodan Rakiti}: Radikali `ele da spre~e pretvarawe ]osi}evog ugleda u srpskoj i me|unarodnoj javnosti u stvarnu mo} savezne dr`ave”. “Iako je inicijativa radikala za smewivawe predsednika dr`ave Dobrice ]osi}a pod optu`bom da je vi{estruko kr{io Ustav, jo{ od po~etka februara u proceduri saveznog parlamenta aktivirana je tek ovih dana Za{to? Na unutra{woj politi~koj sceni u me|uvremenu nije se dogodilo ni{ta {to bi eksponiralo ]osi}a kao ozbiqnijeg neistomi{qenika vladaju}oj parlamentarnoj neformalnoj koaliciji: Pani}evo vreme je pro{lo, iza636
brana je nova Savezna vlada sa premijerom koji za sada odgovara obema federalnim jedinicama, opozicija se primirila, usvojen je kakav-takav ekonomski program, a {trajkova i ve}ih socijalnih nemira nema jo{. U posledwe vreme te{ko je uo~iti i razlike u oceni srpskog pitawa i posledica koje ono ima na me|unarodni polo`aj SRJ izme|u {efova jugoslovenske i srpske dr`ave. Ako oko tog presudnog nacionalnog pitawa ne postoje barem javno vidqiva neslagawa na relaciji ]osi}-Milo{evi}, {ta onda stoji iza tolike [e{eqeve upornosti da dovodi u pitawe autoritet “oca nacije”? Raspolo`ewa glavnih aktera koji }e i odlu~ivati o ovoj inicijativi, kada je kona~no Radoman Bo`ovi} bude stavio na dnevni red “svoga” skup{tinskog Ve}a, mogla su se nazreti jo{ u raspravi povodom Zakona o izboru i razre{ewu predsednika SRJ. Radikali su bili radikalni, a srpski socijalisti su nastojali da sa~uvaju dobre odnose sa vladaju}om crnogorskom partijom i da ne poka`u {ta bi im u stvari zna~ilo neuspelo eliminisawe federalnog Ustavnog suda iz odlu~ivawa o tome da li je ]osi} povredio Ustav. Sa druge strane, crnogorski socijalisti i opozicija, ~iji se deo (DEPOS) ba{ zato privremeno vratio u skup{tinske klupe, jasno su pokazali da smatraju da u ovom trenutku zemqi ne treba jo{ jedna politi~ka kriza, koju bi sigurno izazvalo ]osi}evo smewivawe. Socijalisti u {aci Kome je onda potrebno ru{ewe ili mo`da samo “~a~kawe” ]osi}a? – Nemam jasan odgovor na pitawe kome mo`e u ovom trenutku da odgovara ru{ewe ]osi}a, ukoliko to ne koristi samoj promociji [e{eqa, kojem takvih promocija nikada nije dovoqno, ka`e dr Dragoqub Mi}unovi}, {ef poslani~ke grupe Demokratske stranke. U ovako sudbonosnim trenucima za zemqu i narod otvarati takav problem koji donosi unutra{wu destabilizaciju, mo`e da ~ini samo onaj ko nije prijateq ovoj zemqi. O~ito je da nisu u pitawu samo radikali i da postoje i druge grupe koje poku{avaju da kompromituju ]osi}a, ili da ga kroz pretwe obarawem u~ine {to zavisnijim i ne sa Mostalnijim politi~kim faktorom. O~igledno je nastojawe da se suzi vlast, a po{to se ]osi} pokazao kao nezavisni politi~ki centar, da se prigu{i i kontroli{e i taj centar. – Uz ambicije [e{eqa da stalno iskazuje mo}, iza ove inicijative stoji i ucewivawe socijalista sa wegove strane pretwom da mo`e da smeni i {efa dr`ave i da ih unekoliko dr`i u {aci. Smewivawe ]osi}a bi u svakom slu~aju donelo nove politi~ke podele, prebacuju}i me|u neprijateqe qude koji su upravo po~eli da sabiraju politi~ke snage i koji podr`avaju demokratski kurs za koji se i sam ]osi} zalagao. Po{to predsednik SRJ u`iva veliki ugled kod Srba izvan Srbije i tu bi se prouzrokovale velike {tete i nepotrebne podele. Da sam na mestu ]osi}a povukao bih radikalne poteze da prekinem eroziju svog autoriteta na ovakav na~in, ka`e Mi}unovi}. Po wegovim re~ima, tu stvar ]osi} treba da ra{~isti sa socijalistima, a ne sa [e{eqem. Oni treba jasno da ka`u da ne odobravaju te akcije, nakon ~ega se [e{eq, kao poslu{an saradnik ne bi ni usudio da ih vi{e pokre}e. Vladimir Kr{qanin, ~lan Izvr{nog odbora GO SPS, isti~e da su posebno u dana{we vreme obele`eno surovim i neopravdanim inostranim pri637
tiskom na na{u zemqu, kao i strasnim unutra{wim politi~kim tenzijama koje neodgovorno name}e deo opozicije, za re{avawe svih problema, a pre svega onih vezanih za nacionalne i dr`avne interese neophodni slede}i preduslovi: daqe uspe{no o~uvawe mira u SRJ, kao i strogo po{tovawe i nesmetano funkcionisawe demokratskog ustavnog sistema i wegovih institucija. To {to na{ slavni i veliki kwi`evnik i predsednik Republike, ~ijem je izboru na tu funkciju odlu~uju}e doprinela upravo na{a stranka, ispoqava li~ni otpor prema pojedinim ustavnim re{ewima, nikako ne mo`e biti opravdawe za nepo{tovawe ili olako tuma~ewe Ustava. Savezni ustav jasno propisuje da je vo|ewe spoqne i unutra{we politike u nadle`nosti Savezne vlade, a ne predsednika Republike. S druge strane, na{i poku{aji da razli~ito politi~ki pristupamo li~nostima biv{eg premijera Pani}a i predsednika ]osi}a naj~e{}e su bili ometani od strane samog predsednika wegovim javnim predizborni politi~kim opredeqivawem, te nedovoqnim uva`avawem politi~kih realnosti u parlamentu i bira~kom telu. Tu su i pomalo pani~na reagovawa predsednika u nekim odsudnim politi~kim situacijama. – Delikatna stvar je {iroko rasprostraweno po{tovawe li~nosti i dela velikog pisca, koje i sam delim, nasuprot politi~kom prosu|ivawu u kom nema mesta sentimentalnosti – tu su u igri potrebe dr`ave i parlamenta, istorijske okolnosti, kao i nemilosrdne pravne ~iwenice, ka`e Kr{qanin, a podse}a da Izvr{ni odbor SPS jo{ nije zauzeo zvani~an stav u pogledu inicijative SRS. – Predsjednik Savezne Republike Jugoslavije ne mo`e biti razrije{en, osim ako ne povrijedi Ustav SRJ, smatra Svetozar Marovi}, generalni sekretar DPS CG. – To ne bi trebalo da zavisi od emocija i voqe ve}ine ili mawine. ^ak i tada ostavqeno je da Skup{tina sudi da li je rije~ o takvim povredama Ustava da predsjednika SRJ treba i razrije{iti du`nosti. Brzina i odlu~nost predloga za razrje{ewem predsednika SRJ ne govori da je predlaga~u stalo do stvarnog saznawa o ustavnosti predsjednikovih djela. Jer, za{to bi onda bio iskqu~en Ustavni sud iz postupka utvr|ivawa eventualne povrede Ustava od strane predsjednika, kada je, po Ustavu SRJ, jedino Ustavni sud ovla{}en da utvr|uje {ta je ustavno a {ta nije. Vjerujem tako|e da bi bilo jo{ {tetnije prihvatiti argumentaciju da je u ovom slu~aju rije~ o pitawu koje se ti~e samo Republike Srbije, jer je predsjednik SRJ iz te republike. Takav pristup mogao bi da zna~i neuva`avawe neophodnosti konsultacija svih relevantnih politi~kih snaga na prostoru ne samo jedne federalne jedinice, ve} ~itave SRJ {to je bilo karakteristi~no i nadam se korisno u slu~aju izbora predsjednika SRJ kao i izbora ranijeg i sada{weg predsjednika savezne Vlade. Na taj na~in, takvo zalagawe bi moglo da bude i kao predlog za konfederalizaciju SRJ po kojem predsjednika dr`ave ne treba birati na nivou Savezne Republike Jugoslavije, ve} u pojedinim republikama zavisno od redosleda ili prava. To ne bi bilo u skladu sa Ustavom, a vjerujem ni u duhu javnog zalagawa onih politi~kih li~nosti i stranaka koje danas podr`avaju ili o predlogu za razrje{ewe predsjednika SRJ radije }ute. Ipak, ~ini se da je od stvarnih motiva ili ciqeva ovog predloga za razrje{ewe va`nije sagledati mogu}e posledice wegovog prihvatawa, koje bi, u ovom trenutku bile veoma negativ638
ne. Razrje{ewe predsjednika SRJ, suprotno duhu Ustava, moglo bi da trajnije kompromituje i Ustav i va`nu funkciju predsjednika SRJ kao faktora stabilnosti federalne zajednice. To bi moglo da {tetno produ`i stawe nestabilnosti federalnih organa vlasti i objektivno uspori proces afirmisawa autoriteta novonastale federacije. Posledice prihvatawa takvog predloga moraju da ra~unaju na mogu}nost drugih politi~kih nesporazuma i javnih polarizacija. Nadam se da }e predlaga~i ovog zahtjeva uo~iti i da bi posledice prihvatawa wihove ideje o razrje{ewu predsjednika SRJ ohrabrile i politi~ki oja~ale one djelove javnosti i politi~ke snage koje vjeruju da Jugoslavija nije mogu}a i da je weno postojawe {tetno i opasno za neke wene narode i gra|ane, nagla{ava Marovi}. ]osi} suvi{e mo}an – Inicijativa za wegovo smewivawe zbog tobo`weg kr{ewa Ustava, treba da spre~i pretvarawe velikog ugleda i uticaja koji Dobrica ]osi} ima u srpskom narodu i pred me|unarodnom javno{}u u stvarnu mo} savezne dr`ave, ka`e Slobodan Rakiti}, {ef poslani~ke grupe DEPOS-a u saveznom parlamentu. O~igledno, ]osi} je nekome jo{ uvek potreban, ali da ne bude i suvi{e mo}an. Odnos prema wemu direktno otkriva odnos prema saveznoj dr`avi. SPS se sada dr`i po strani, na prvi pogled nezainteresovano, ne izja{wava se i prepu{ta da sve prqave poslove u republi~koj i saveznoj dr`avi obavqa SRS. SRS se opet la`no predstavqa kao opozicija aktuelnoj vlasti, tako {to napada ]osi}a i priprema scenario za wegovo smewivawe, kad to vladaju}oj partiji bude potrebno. SRS je i Saveznu vladu i wen program podr`ala samo privremeno, s upozorewem {ta joj se mo`e desiti ako ne bude poslu{na. Ta stranka se i u Republi~koj i Saveznoj skup{tini pona{a kao arbitar. Izigrava opoziciju u odsustvu prave opozicije i za to joj je bilo dobro do{lo odsustvo DEPOS-a. Drugo je, me|utim, pitawe kako se ose}aju sami socijalisti kao taoci SRS, jer nijednu odluku, za koju je potrebna dvotre}inska ve}ina u parlamentu, nisu u mogu}nosti da donesu sami. Naravno, i socijalisti imaju od toga koristi. Pred na{om i pred me|unarodnom javno{}u, u pore|ewu sa ekstremnim radikalima, predstavqaju se kao demokrate, a od dva zla uvek se bira ono mawe. Vide}emo kako }e ta sprega delovati u slu~aju ]osi}”. – Deluje gotovo cini~no da se SRS javqa kao ~uvar ustavnih na~ela i braniteqa Ustava, koriste}i zato predsednika ]osi}a. Kao braniteq Ustava pojavquje se upravo deo snaga koje na svakom koraku kr{e taj Ustav i ono malo slobode i demokratije koje smo s mukom stekli. Zanimqivost je da se bahatost i osionost socijalisti~ko-radikalne koalicije upravo ogleda u tome {to kr{e Ustav kad im se to prohte, a brane ga onda kad ga niko ne ugro`ava, ka`e Rakiti}. – Moram da priznam da mi nije najjasnije za{to ba{ sada radikali insistiraju na ]osi}evoj smjeni. Ovo bi se moglo razumjeti da je ]osi} nastavio da igra onu ulogu koju je igrao u Pani}evo vrijeme, ka`e Sr|an Darmanovi}, {ef poslani~ke grupe SP CG. Tada je, i pored sve wemu svojstvene dvosmislenosti, ipak podr`avao promjene koje bi zemqu izvele iz sankcija i na izvjestan na~in stajao iza politike popu{tawa prema me|unarodnoj zajednici. ^inilo se da se tada bio pomirio i sa propa{}u ideje o “savezu srpskih ze639
maqa” (“Velikoj Srbiji”) ili barem sa wenim odlagawem i predavawem u amanet nekoj drugoj politi~koj generaciji, {to, u stvari, zna~i – ad calendas Greacas. Konflikt s Crnom Gorom Danas, me|utim, nakon Pani}evog poraza na izborima i u~vr{}ivawa na vlasti neobjavqene koalicije SPS-SRS, on ne samo da nije podnio ostavku, kako je obe}avao, nego je prihvatio da sa funkcije predsjednika Republike promovi{e i brani ciqeve i politiku pobjednika, ciqeve, koji su u stvari, oduvijek bili i wegovi. Ako se samo pogledaju neke wegove izjave u posledwe vrijeme, kao na pr. ona da se vo|i bosanskih Srba “ne mogu vratiti u Bosnu” ako potpi{u plan, ili ona o Bosni kao “dr`avi nakazi” ili pak stalno insistirawe na “pravednim ciqevima”, a zatvarawe o~iju pred u`asnim zlo~inima, onda se zaista ne vidi su{tinska razlika izme|u Milo{evi}a, Karayi}a, wega, pa i samog [e{eqa koji mu danas tra`i ostavku. Ako razlika ima one se mogu locirati na unutra{wu politiku, tj. na ~iwenicu da je ]osi}, osim {to je slavan pisac, od svih nabrojanih, ~ovjek sa najvi{e sluha za demokratiju. No, s druge strane sve ih povezuje ideja o stvarawu jedinstvene srpske dr`ave ili barem takvih uslova koji }e omogu}iti realizaciju toga ciqa kroz izvjestan broj godina. Naravno, svaki ciq, pa i ovaj, ako se mo`e izboriti na miran (dozvoqen) na~in je legitiman, ali ako po~iva na zlo~inu, onda se onaj koji se sa wim poistovje}uje, poistovje}uje i sa svime {to se u ime toga ciqa radi. – Imaju}i u vidu ovu zajedni~ku zvijezdu vodiqu, osim politi~ke sujete, ne vidim nijedan drugi razlog za tra`ewe ]osi}eve ostavke ba{ u ovom trenutku. Kad ka`em sujete mislim na to da Milo{evi} (ne vjerujem da je ovo [e{eqeva samostalna inicijativa) ne zaboravqa kritike izre~ene na svoj ra~un, a ]osi} je ne jednom znao da ih izrekne. Nije nemogu}e ni to da se atakom na ]osi}a `eli izazvati sukob sa Crnom Gorom, jer je poznato da vladaju}a DPS, iz nekih meni nerazumqivih razloga, ]osi}a smatra nekom vrstom garanta ravnopravnog polo`aja Crne Gore u SRJ. To je za jednu crnogorsku partiju veoma ~udno ako se zna da upravo ]osi} insistira na ustavnoj reformi jer je sada{wi ustav navodno isuvi{e “konfederalan”, kao i wegovo javno priznavawe Crnogoraca za naciju. No, ova teza nije sasvim utemeqena, jer ako SPS-u i radikalima treba konflikt sa DPS-om ili {ire, sa Crnom Gorom, onda se on mo`e efikasnije izazvati na nizu drugih pitawa – ka`e Darmanovi}. Predsednik SRJ gospodin Dobrica ]osi} koji je umoqen da kao najve}i srpski nacionalni pisac poku{a da nas opravda i vrati me|u narode, treba da izdr`i deset prigovora poslanika SRS u Saveznoj skup{tini. Dobro }e biti ako je samo u pitawu to {to }e mu prigovarati poslanici radikali. Vidje}emo ima li jo{ koga iza prigovora SRS, ka`e Momir Vojvodi}, iz crnogorske Narodne stranke. Na Srbe narogu{ena Evropa, uostalom, prihvatila je gospodina Dobricu ]osi}a kao predsjednika SRJ sa vidnim respektom. Zato treba da ga otpo{tujemo i wegove napore da na{em narodu i na{oj otaybini pomogne prihvatimo sa vi{e po{tovawa i povjerewa, pa i pored wegovih mogu}ih, usputnih, pogre{aka, koje mu nijesam vrebao u srpskim ~ekama. Sam {ef srpskih radikala veruje da }e wegova inicijativa za smewivawe ]osi}a uroditi plodom, obja{wavaju}i to uverewem jednog broja posla640
nika u saveznom parlamentu da je predsednik Republike ipak kr{io najvi{i zakon zemqe. [ta zaista misle u poslani~kim grupama Savezne skup{tine poku{ali smo da predstavimo, a u svakom slu~aju “svaka zverka }e pokazati svoj trag”, prilikom rasprave u Skup{tini “o slu~aju ]osi}a”. “Slobodni tjednik”, od 23. aprila 1993. godine, mahao je fantasti~nom informacijom, nadnaslov je prosto urlikao: “Na{ reporter Re|a Kalebi} je do{ao u posjed planova za evakuaciju srpskih vo|a u slu~aju vojne intervencije!!!” Naslov je bio jo{ radosniji za prose~nog usta{u: “Milo{evi}, Mikeli} i Arkan bje`e na Kipar, [e{eq u Gr~ku, generali u Tel Aviv, a Mladi} kod Sadama Huseina!!!” Gr~ko mesto u koje je novinar – nadrealista smestio dr [e{eqa zove se Kalavritalamia, pod uslovom da uop{te postoji, ali to ne obezvre|uje ovaj pismeni zadatak usta{kog promicateqa Kalebi}a. Wegovo pisawe je potvrda teorije da se samo glupim stvarima mo`e smejati, pa je zato ovaj tekst i vredan. Mada je re~ “tekst” primerenija nekim profesionalnijim oblicima popuwavawa praznog papira. Vredan je, jer zaista dobro nasmeje ~itaoca. Mada to autoru nije bila namera. Podnaslov je tako|e bio vrlo duhovit: “Koqa~ Milo{evi} kupio je u Nikoziji vilu s pokradenih 12 milijuna dolara koje mu je u inozemstvo prenio gazda Jezda. Prvi }e mu susjed biti Borislav Mikeli} u vili vrijednoj dva milijuna dolara, a u blizini je i Arkan ~ije zdawe stoji pet milijuna dolara opqa~kanih u Barawi!!!” “Roy Gutman John F. Burns ovogodi{wi dobitnici presti`ne Pulicerove nagrade – Burns za izvje{taje iz Sarajeva i napise o zlo~inima u Bosni i Hercegovini objavqene u “New York Timesu”, i Gutman iz ~asopisa “ The Newsday “ za otkrivawe srpskih koncentracijskih logora, samo su neki od novinara sjvetskih medija koji su pokrenuli pitawe opravdanosti vojne intervencije Zapada protiv Srbije. No, ne samo novinari, nego i sve vi{e politi~ara u posqedwe doba sasvim otvoreno govore o ovom ili onom obliku vojnog uplitawa u sukob na Balkanu kao jedinoj preostaloj opciji kojom se mo`e zaustaviti srpski ratni stroj. Clinton i Reginald Bartholomew sve su jasniji, kao i vawski ministri Italije, Nizozemske, Wema~ke... Ono {to je Hrvatska ve} odavno predlagala, nakon stotina tisu}a prognanih, pobijenih i rawenih, sada postaje realnost s kojom Srbija mora ra~unati. Koliko god Slobodan Milo{evi} i ludi psihijatar Radovan Karayi} taktizirali, otezali, prijetili ili slatkorje~ivo{}u poku{avali kupiti vrijeme ili obeshrabriti svijet od vojne intervencije, ona je, jasno je to i Srbima, sve bli`a. Nije pomogao ni plan “Zimski san” kojeg je Karayi} predlo`io sredinom prosinca lani u Beogradu, na sastanku kojem su prisustvovali Slobodan Milo{evi}, Dobrica ]osi} i visoki djelatnici srpskog general{taba. Na tom sastanku Karayi} je ponudio slobodan izlazak muslimanima iz Sarajeva, a da bi odgodio sve bli`u prijetwu vojne intervencije, ujedno je predlo`io primirje; jasno, nije se potrudio objasniti za{to bi stanovnici Sarajeva oti{li iz svog grada, ako poslije ponu|enog primirja Srbi po wemu vi{e ne bi pucali. Zimski san No, ponu|eno je primirje imalo jo{ jedan ciq, povezan s tajnim planom 641
“Zimski san”. Po wemu uslijed zime, gladi i rata, umrlo bi oko 100.000 muslimana (tako su barem predvi|ali stru~waci Ujediwenih naroda). Istodobno bi Srbi tih zimskih mjeseci konsolidirali svoje pozicije i osvojili jo{ ono malo Bosne {to je potrebno da bi do kraja ostvarili svoje vojne ciqeve, a potom bi prividno odlo`ili oru`je. Muslimani na takav mir ne bi mogli pristati, pa bi nastavili s poku{ajima da oslobode svoja podru~ja; svijet bi tada vidio da su sada muslimani za rat, a Srbi za mir, pa bi time barem djelomi~no opravdali nastavak osvajawa, odnosno “odbrane” od muslimana. Istodobno, znaju}i da taj plan nije u potpunosti ostvariv, 17. prosinca Karayi} je britanskom premijeru Johanu Majoru, predsjedavaju}em Evropske zajednice, i generalnom tajniku vije}a sigurnosti Boutrosu Ghaliu poslao pismo u kojim ih upozorava da }e u slu~aju strane vojne intervencije morati gledati na trupe UN-a u Bosni koje osiguravaju humanitarnu pomo} kao na neprijateqske snage. Kako bi donekle opravdao ovaj potez, bez presedana otkako je 1945. godine osnovana ova organizacija, nije propustio naglasiti kako on sam nema odlu~uju}i utjecaj na lokalne srpske vojne zapovjednike. Tim se izgovorom ~esto slu`i kad god treba zaustaviti ili prolongirati dopremu humanitarne pomo}i do muslimanskih enklava u isto~noj Bosni. Zbog svega toga, u svom tajnom izvje{}u predsjedniku Slobodanu Milo{evi}u, general major Nedjeqko Bo{kovi} i general potpukovnik Radomir Sekuli}, {ef KOS-a protuzra~ne obrane jugoslovenske vojske, predlo`ili su potkraj prosinca pro{le godine, {to treba u~initi u slu~aju vojne intervencije. U iscrpnoj analizi, Bo{kovi} i Sekuli}, koji su izbili na rukovode}e polo`aje u KOS-u poslije velike smjene u vrhu jugoslavenske armije, tvrdili su da je JA posqedwih {est mjeseci znatno oja~ala, iako, po wima, ima nekih problema u podgori~kom i novosadskom korpusu, pa ~ak i me|u pojedincima u Vrhovnoj komandi. Neki od visokih ~asnika, me|u kojima je najutjecajniji Pavle Strugar, protive se, naime, pomagawu hercegova~kom korpusu i srpskom narodu izvan Srbije. U tom izvje{}u osobito su na udaru ove dvojice bila dva Pani}a – @ivota i Milan Pani}, tada jo{ jugoslavenski premijer, ponajvi{e zato {to su pristali na povla~ewe jugoslavenske vojske iz Cavtata i Prevlake. General major Nedjeqko Bo{kovi} i general potpukovnik Radomir Sekuli} u izvje{}u predsjedniku Srbije Slobodanu Milo{evi}u, {to je u dijelovima objavqen u engleskom dodatku ~asopisa “Hrvatska domovina” iz Hamburga, izdava~a Hansa Petera Rullmanna, predla`u da se smijene i Milan, ali i @ivota Pani}, odnosno, “zbog kapitulantske politike, pojavili su se opravdani zahtjevi da ih se oslobodi wihovih obaveza.” Osobito je zanimqiv onaj dio tajnog izvje{}a u kojem se razmatra mogu}nost strane intervencije. Genral{tab i slu`ba sigurnosti u to su doba bili vrlo zabrinuti zbog razvoja doga|aja na Jadranu i zemqama koje grani~e s Jugoslavijom, uz izuzetak Gr~ke i Rumuwske, za koje znamo da slabo kriju koliko su im zajedni~ki interesi sa Srbijom. Sekuli} i Bo{kovi} smatrali su da se treba bojati intervencije, do koje }e do}i “Najkasnije do Bo`i}a, dakle do 7. sije~wa 1993. godine”. Ciq intervencije bit }e uni{tewe jugoslavenskih oru`anih snaga, odnosno vojni i politi~ki poraz Srbije. Neposredno prije katoli~kog Bo`i}a, srpski su generali saznali da vjerojatno ne}e do}i do brze intervencije, te ako do we ipak do|e wen }e 642
ciq biti Bosna i Hercegovina, a ne Savezna Republika Jugoslavija. Nakon toga, predvi|alo se da }e do intervencije do}i do travwa. Srpemaju}i se za ovu intervenciju, predvi|eno je ~ak i otkrivawe “unutarwe urote” protiv Milo{evi}a, kako bi se on, uz pomo} vojske, tako rije{io svih wemu nezgodnih konkurenata na srpskoj politi~koj sceni. Za to se trebao pobrinuti Radmilo Bogdanovi}. ^istkom bi svakako, Milo{evi} i [e{eq jo{ vi{e oja~ali pozicije, u slu~aju da one budu uzdrmane stranom vojnom intervencijom. Srbi se boje padobranske invazije!!! Kako Srbi zami{qaju vojno uplitawe NATO trupa i snaga zapadnoevropske unije? Po Sekuli}u i Bo{kovi}u, saznawima koje su dobili od operativaca u inozemstvu i analizom informacija koje su sakupile diplomatska i konzularna predstavni{tva, o~ekivali su napade iz zraka na trupe na Palama i Iliyi, kao i na svim pozicijama u okolici Sarajeva, Gora`da i Tuzle. Tako|er su o~ekivali da mo`e do}i do padobranske invazije u crnogorskom dijelu Sanyaka, zatim oko Pala i Iliye, te u blizini Jajca, Nevesiwa, Trebiwa, Fo~e i Vi{egrada. Na ju`nom boji{tu srpske bi snage bile ugro`ene na liniji Tivat – Herceg Novi – Bar, dakle u cijelom Kotorskom zaqevu i crnogorskoj obali. Bila bi ugro`ena i linija uz ju`nu granicu Hrvatske. Udru`ene snage interventnih snaga brojale bi oko 400 do 500 tisu}a qudi. Wih bi podr`avalo zrakoplovstvo, a transportnim helikopterima dopremala bi im se artiqerija, te rakete zemqa-zemqa i zemqa-zrak. Zrakoplovne bi se snage u toj intervenciji sastojale od 50 do 60 aviona, a osim ve} navedenih ciqeva, Srbi su o~ekivali da bi mogli biti bombardirani i Bawa Luka, kao i administrativni centri u samoj Srbiji. Osobito je zanimqiv onaj dio tajnog izvje{}a koji u slu~aju intervencije predvi|a da se rukovode}a jezgra Srbije skloni na sigurno, na lokacijama oko Brega~a i Jabuke. Srpsko rukovodstvo u Bosni i Hercegovini, Radovan Karayi} i general Ratko Mladi} i wihovo osobqe smjetili bi se u slu~aju intervencije u podzemne bunkere izme|u Han Pijeska i Mrkaqa, sagra|enim jo{ u Titovo doba, kada je tu trebalo biti wegovo atomsko skloni{te, sa svim mogu}im telekomucikacijskim vezama, mno{tvom ulaza i izlaza, dakle skloni{tem koje je navodno bilo skupqe nego sustav podzemnih aerodroma pokraj Biha}a. Takve mjere sigurnosti bile bi pro{irene na druge srpske vo|e u Jugoslaviji. U slu~aju poraza ili ru{ewa Milo{evi}eve vlasti – o~ito se u tim planovima ogleda i Milo{evi}ev strah od vlastitog naroda ako do|e do intervencije – napravqen je i plan za za{titu zaslu`nih jugoslavenskih boraca i politi~ara. Operacija “Feniks” Taj je plan po~eo osmi{qavati jo{ general Aleksandar Vasiqevi}, a kad je on skinut sa dru`nosti {efa KOS-a i ne{to kasnije uhi}en, na wemu su nastavili raditi pukovnik Milan Milojevi}, te dvojac Sekuli} Bo{kovi}. U studenom 1992. godine, plan je napokon revidirao i potpisao Mihaq Kertes, kojeg je u to doba Milan Pani} ve} bio smijenio s polo`aja, ali ga je Milo{evi} postavio za rukovoditeqa novoustanovqene Slu`be za za{titu politi~kih radnika i vojnog osobqa. Ta je slu`ba, pod nazivom “Ope643
racija feniks”, trebala osigurati za{titu za sve osobe koje mogu biti ugro`ene zbog svoga politi~kog djelovawa, rada na dr`avnim poslovima ili u vojnim snagama Jugoslavije, kao i za djelovawe u srpskoj vojsci izvan Srbije ili Jugoslavije. Pod nazivom “Operacija feniks” krije se detaqan plan spa{avawa srpskih ratnih zlo~inaca. Po wemu se bezuvjetno moraju uspostaviti veze s prijateqskim zemqama, vladama, oslobodila~kim pokretima i udru`ewima koji su prijateqi Srbije i brane srpske pravedne ciqeve. Sve one osobe koje bi se mogle na}i pod udarom neprijateqskih snaga zbog svog patriotskog djelovawa, moraju na}i sigurno skloni{te. Me|u onima koje treba skloniti, proglasiti mrtvima ili nestalima nalaze se i mawe zna~ajni zapovjednici mawih vojnih postrojbi, osobito zapovjednici paramilitarnih jedinica koje su ratovale u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, koje zbog ratnih zlo~ina svijet stavqa na prva mjesta kad govori o ratnim zlo~inima. “Operacija feniks” sadr`i popis vim mogu}ih skloni{ta u najsigurnijim zemqama u kojima bjegunci mogu ostati. Relativno sigurna zemqa za Srbe je gr~ki dio Kipra, gdje je Srbija osnovala stotine kompanija i podru`nica banaka, uz ~iju pomo} se kr{io embargo i kupovalo i prodavalo oru`je. Na}i }e sigurno skloni{te kod Sadama Huseina u Bagdadu. Oru`ane snage Jugoslavije naime ve} godinama sura|uju s Huseinom, a Jugoslavija je i prije raspada u Iraku gradila vojne aerodrome i bunkere za ira~ku armiju. Osim Kipra, Gr~ke, Izraela i Iraka, popis sadr`i i imena saveznika iz doba politi~ke nesvrstanih, a emigrantske ~etnike organizacije u Kanadi i predsjednik Milo{evi} mo`e se skloniti u Nikoziju; s novcem preba~enim sa ra~una u Jugoskandik banci za wega je kupqena vila vrijedna 12 milijuna dolara. Wegov najbli`i susjed bit }e Petriwcima dobro poznati Borislav Mikeli}, nekada{wi {ef “Gavrilovi}a”, za koga je kupqena vila vrijedna 2 milijuna dolara. @eqko Ra`watovi} Arkan, koji bje`i zbog ratnih zlo~ina i prija{wih nesta{luka i nevoqa sa Interpolom, smjestit }e se u vilu koju je “vlastitim novcem” kupio za 5 milijuna dolara – {to je samo mali dio od 30 milijuna dolara opqa~kanih samo prilikom osvajawa Barawe. Uz to, Srpski kulturni klub u Torontu u Kanadi prebacio je na Arkanov ra~un dodatnih 500 milijuna dolara za pomo} Srbiji i pravoslavqu. General zrakoplovstva Bo`idar Stefanovi}, u slu~aju intervencije i poraza srpskih snaga, sklonit }e se u Tel Avivu, i to u najelitnijoj rezidencijalnoj ~etvrti, pod imenom Adam Varagi}. U Izrael }e najvjerojatnije oti}i i Nedjeqko Bo{kovi}, {to ukazuje na bliske veze jugoslavenske obavje{tajne slu`be i izraelskog Mosada. Novac za kupovawe skloni{ta u Izraelu osigurala je beogradska Dafiment banka, koja je izraelskoj banci Bank Leumi dozna~ila 7,5 milijuna dolara radi rje{avawa “stambenih problema jugoslavenskih gra|ana”: Vojislav [e{eq najverojatnije }e se skloniti u malom mjesta{cu Kalavritalamia u Gr~koj, dok }e general Ratko Mladi} i wegov suradnik najbli`i Milan Gvero, kao i jo{ neki srpski vojni zapovjednici u Australiju, koja }e tako|er pomo}i da ruci pravde izbjegnu srpski ratni zlo~inci. To je ve} uspjelo barem jednom dokazanom ratnom zlo~incu, po~initequ masakra u Borovu Selu Vuka{inu [o{ko}aninu, koji je progla{en mrtvim, ali se zna da se pod imenom biv{eg ~asnika Sekuritatea `iv i 644
zdrav nalazi u Rumuwskoj. Bombe nad Beogradom Vratimo se na tajno izvje{}e iz prosinca: srpski vrh u slu~aju intervencije, usprkos svim uvjeravawima u suprotno, o~ito ba{ ne vjeruju u snagu pravedne borbe srpskog naroda. Do|u li ameri~ki i zapadnoevropski zrakoplovi nad Srbiju i okupirane dijelove Bosne i Hercegovine, izvje{}e predvi|a da nijedan general i vi{i ~asnik ne smiju pasti u neprijateqske ruke, pa }e u kriti~nim podru~jima, primjerice u Bawa Luci, ostati samo ~asnici za vezu, a borbom }e najvi{i zapovjednici rukovoditi iz sigurnih skloni{ta. Osim toga, kako se predvi|a bombardovawe aerodroma u Bawa Luci, Batajnici, Subotici i Somboru, {to vi{e srpskih vojnih zrakoplova treba prebaciti na alternativne aerodrome u U`icama, Bile}i, Budvi, Podgorici, kao i na male aerodrome pokraj Nik{i}a i drugdje u Crnoj Gori. Izvje{}e predvi|a i da se u slu~aju intervencije odmah stave u stawe pripravnosti raketni centri u Glini, Petriwi, Obrovcu, Igmanu, Bajinoj Ba{ti, U`icama i drugdje, za {to }e biti odgovoran general major Qubodrag Stojadinovi}. Sekuli} i Bo{kovi} daqe predvi|aju da }e u slu~aju intenzivnog sukoba srpska strana izgubiti prihvatqivih 30 posto zra~ne efektive i 35 posto qudstva na zemqi. U slu~aju napada na Beograd, gubitak }e tako|er biti “prihvatqiv”; planeri ovog izvje{}a ne predvi|aju “vi{e od 100.000 poginulih”. No, u tom slu~aju, srpske }e snage, {to je ve} blizu znanstvene fantastike, udariti na ciqeve u ju`noj Italiji, dijelovima Turske i Wema~ke, dok }e se blokada Kotorskog zaqeva preduhitriti minirawem Otranta, napadima na albanske luke i smje{tawem raketnih sistema uz granicu sa Albanijom i Makedonijom. Izvje{}e je, kako smo rekli, podneseno u prosincu pro{le godine; ve} je tada bilo kasno za primjerice minirawe Otranta! No, ako su neki dijelovi na granici fantastike, ne treba zbog toga zanemariti ovo izvje{}e, osobito onaj dio koji se odnosi na pru`awe skloni{ta srpskim ratnim zlo~incima. Uostalom, zna se da je [o{ko}anin zasad izbjegao ruci pravde; nije tajna da su Milo{evi} i wegova naju`a kamarila sebi ve} osigurali skloni{te u Nikoziji. Ali, to ne zna~i da }e im bijeg svima uspjeti. Me|unarodna zajednica s tim je planovima ve} odavno upoznata.” Svojim ~lancima o dr [e{equ, naro~ito onim o wegovoj nacionalnosti, “Srpska re~” umalo da je od partijske novine prerasla u humoristi~ki ~asopis. Pa zar ne zvu~i sme{no slede}a re~enica: “Ro|aka Vojislava [e{eqa, ina~e uticajni ~lan {iptarskog lobija u Australiji…” iz teksta “Brozov naslednik” kojeg je potpisao M. Dobri} 26. aprila 1993. godine? I onda je to politika, politi~ka borba ili {ta ve}? Ipak, po~iwena je jedna gre{ka. Zarad svojih vernih ~italaca “Srpska re~” bi trebala da se opredeli da li je dr [e{eq [iptar ili Hrvat? Koliko god da je vo|a srpskih radikala svestrana li~nost, ipak je to malo previ{e. I ne li~i ba{ na {iptarsko – hrvatskog me{anca. Mada, kako su krenuli, ovi iz SPO – a bi mu dodali i jo{ poneki slovena~ko – muslimansko – germanski gen. “Pre izvesnog vremena ro|aka Vojislava [e{eqa, ina~e uticajni ~lan {iptarskog lobija u Australiji, uputila je pismo redakcijama svih listova u Hrvatskoj sa molbom da obavijeste pu~anstvo Hrvatske da se ona u ime cijele familije [e{eq izviwava {to je wen ro|ak Vojislav [e{eq postao naj645
prije veliki komunista, a potom se odrekao svog roda pre{av{i u potpuno drugi narod, postao nacionalista sasvim tu|e zemqe i drugu vjeru primio, pa tako postav{i konvertit izneverio pleme [e{eq. Ona istovremeno izra`ava i nadu da }e se on kad-tad vratiti svome plemenu gdje }e biti objeru~ke prihva}en. Dobro upu}ena u porodi~no stablo [e{eqevih, kao i wihova politi~ka ube|ewa, najpre iznosi etimologiju prezimena tvrde}i da je [e{eq plural imenice [E[ koja na albanskom zna~i ro{a ili o`iqak, kao i to da svi [e{eqi poti~u iz sela Arbanasi ju`no od Zadra i da su svi katolici. Daqe iznosi da je Vojislavqev deda zbog pqa~ke pobegao u Popovo poqe me|u pravoslavce ali da nije promenio katoli~ku vjeru. Po wih prvi porodi~ni prestup u~inio je Vojislavqev otac Nikola o`eniv{i nekatolkiwu iz muslimanske porodice Misita, ali da pri tom nije promenio katoli~ku vjeru. Zgra`a se nad postupcima Vojislavqevim a di~i ostalim [e{eqima i iznosi sa ponosom da ih u Hrvatskoj ima dosta i da su svi katolici, intelektualci i veoma istaknuti ~lanovi HDZ, navode}i i wihova imena: Stjepan pjesnik, Zlatko profesor latinskog jezika na Sveu~ili{tu u Zagrebu, potom Tomislav pa @eqko i drugi, napomiwu}i da su svi bliski ro|aci Vojislava [e{eqa. Ro|aka mu ne zna da je on poku{ao najpre da se nametne u svojoj ro|enoj Hrvatskoj, ali tamo{wi ~elnici i narod, budu}i da nisu bedaci i blesavci, prozreli su wegovu narcisoidnu prirodu, pa se sve zavr{ilo samo na tome da je 1983. g. postao ~lan Hrvatskog filozofskog dru{tva (HFD) {to je nedavno obelodanio zagreba~ki “Globus” prilo`iv{i i faksimil wegove pristupnice. Zagreba~ki listovi obave{tavaju da je on ovih dana izba~en iz HFD. Ono {to mu tada nije uspelo u hrvatskoj kasnije mu je uspelo u Srbiji. Kreatori politike na Balkanu su u [e{equ prona{li osobu koja mi u potpunosti odgovara da bi kao Titov naslednik mogao zavr{iti zapo~eto biolo{ko uni{tewe celokupnog srpskog naroda. Uo~ili su da [e{eq ho}e vlast, uspeh, mo} i istorijsku ulogu, a po{to mu je moral na apsolutnoj nuli spreman je na sve i da ne postoji ono {to on nije u stawu da u~ini, ali da ume i da slu{a i pokoran da bude onom kome treba. Da bi mogao izvr{avati wihove zadatke morao se dokopati televizije, a to zna~i vlasti. Nau~ili su ga da se to u Srbiji ne mo`e posti}i ru{ewem Titovog groba (a grob je kobajagi hteo da ru{i ne zato {to su mu Tito i wegov boq{evizam strani, ve} radi skretawa pa`we na sebe i pridobijawa naivnog srpskog naroda), ve} podvla~ewem pod skute Slobodanu Milo{evi}u okovanom titoizmom. Iako Josip Broz nije dozvolio da se ni doma}a a ni strana javnost upozna sa genocidom nad srpskim narodom zbog ~ega je i do{lo do ponovnog genocida, posle rata poubijao 150.000 Srba, nepotrebno otvorio Sremski front gde je poginulo 30.000 a raweno 70.000 Srba, poklonio [iptarima a preko wih Albaniji srpsko kosovo, nijednom nije posetio Jasenovac, odlikovao 1972. g. Kurta Valdhajma i u~inio jo{ mnoga ne~ove{tva prema Srbima. Srpska komunisti~ka vlast je ~inila sve da se prikrije i zaboravi wegova srbofobija, pa je posle wegove smrti vladala deviza “i posle Tita Tito” sve do pojave dr [e{eqa. Laskawem i dodvoravawem [e{eq je postao Milo{evi}ev miqenik. Po{to je pred celim svetom trebalo Srbe proglasiti agresorima, pa ih 646
zato izolovati, ka`wavati i ubijati, amoralni [e{eq je tu ulogu odli~no odigrao tako {to je zloupotrebio deklarisawe kao Srbin, pa potom sam sebe proglasio ~etni~kim vojvodom znaju}i da je preko ~etni{tva, koje su Tito i wegovi komunisti ozloglasili, najlak{e naneti qagu i nesre}u celom srpskom narodu. ^im su po~ele borbe u Borovu selu, [e{eq je odmah i bez poziva oti{ao tamo da bi se po povratku pokazivao na TV: jednom sa najubita~nijim oru`jem, drugi put hvale}i se kako sa zar|alom ka{ikom se~e grkqane, vadi o~i i ~ini druge neshvatqive grozote. Posle tih wegovih istupa su svi Srbi progla{eni ~etnicima, koqa~ima, varvarima i bi}ima ni`im od `ivotiwa. Koliko je nesre}nih Srba zbog [e{eqevog zlonamernog hvalisawa masakrirano, zato~eno i mrcvareno po kazamatima? Dok se on po zadatku na TV hvalisao svojim nedelima i govorio o Velikoj Srbiji, dotle su u tajnosti Hrvati pravili veliku Hrvatsku, a muslimani veliku Bosnu govore}i o “odbrambenom ratu”, a krili svoja nedela i zlo~ine nad Srbima. Slobodan Milo{evi} je upao u stupicu dr [e{eqa, krajwe problemati~ne li~nosti o kojoj se gotovo ni{ta ne zna jer sve o sebi zamagquje po~ev od detiwstva pa sve do danas, a jedino je o sebi, ko zna iz kakvih razloga, rekao to da on ~esto jedno misli a drugo govori. Na pitawa ko ga je, gde i kada proizveo u ~etni~kog vojvodu umesto odgovora vadi pi{toq. Da ne be{e wegove ro|ake ne bi se doznalo da je samozvani ~etni~ki vojvoda [e{eq Arbanas tj. Arnautin a na to jo{ i strani dr`avqanin, a ne Srbin kako se predstavqao. Koalicijom izme|u SPS i SRS do{lo je do nove vrste nemorala. Ulaskom u politi~ki `ivot Srbije, [e{eq se majstorski pewe ka vrhu. Pre izbora nije vodio vidqivu kampawu, {to je ~esto isticao, ve} tajnu preko svojih poverqivih qudi i to po celoj Srbiji poklawaju}i marke, (petrol) dolare, razno oru`je a {to je najtragi~nije i drogu i to onu zaplewenu koja umesto da bude spaqena na{la se u wegovim rukama. O tim [e{eqevim tajnim aktivnostima odmah su obave{teni (o ~emu postoje dokazi): Slobodan Milo{evi}, Radoman Bo`ovi}, Republi~ki i Gradski SUP, Radmilo Bogdanovi}, 3. Sokolovi}, B. Jovi}, A. Bako~evi} i Slobodanka Gruden. Na izborima je samozvani ~etni~ki vojvoda [e{eq dobio 30% glasova. Kada su gazde odlu~ile da rasture Srbiju, Srbima se morao prona}i jo{ jedan greh. Smetwa su im bili mirotvorci a desna ruka [e{eq. Prva `rtva je Milan Pani}, iako ro|en i odrastao u Beogradu od stranog dr`avqanina [e{eqa progla{en je strancem i neprijateqem, potom na bestijalan na~in oteran, iako je mogao a i istinski `eleo da pomogne svome narodu. Za{to je Milan Pani} postao nepo`eqan? U Vojvodini je po zadatku [e{eq vr{io etni~ko ~i{}ewe da bi se to pripisalo Srbima, pa je tako narod, koji je u II svetskom ratu dobrovoqno prihvatio i ~etiri godine hranio oko 30.000 proteranih Slovenaca – katolika, u ovom ratu progla{en etni~kim ~ista~em. Zbog nastojawa Pani}a da to prekine, zamerio se [e{equ. Drugi Pani}ev “greh” je vezan za Kosmet. [iptarima odgovara ovakva situacija, a naro~ito [e{eqevo blebetawe da }e sa Kosova proterati 500.000 Albanaca {to je odmah u svetu prikazano kao stvarnost, pa zato pojava demokrate Pani}a nije se uklapala u wihove planove. ^im se videlo da }e do}i do prevremenih izbora, [e{eq je poveo `estoku kampawu protiv wega. Posle dva neuspela poku647
{aja tre}i je uspeo i to zahvaquju}i javnom glasawu i pretwi ~lanovima Savezne vlade da }e im prvo oduzeti paso{e, a potom pohapsiti. Zbog tog ispada i tajnih pretwi, prepla{eni i poni`eni poslanici su morali glasati za wegov predlog i protiv svog ube|ewa i savesti. Sada ho}e da otera i ]osi}a, pisca svetskog glasa, ro|enog u srcu Srbije, nazivaju}i ga izdajnikom i la`ovom. ^ak je i vladiki Atanasiju Jefti}u rekao da la`e, da nije ~astan ~ovek i da slu`i neprijateqima srpskog naroda, {to nikad nijedan pravoslavac ne bi u~inio. Poubijao bi on sve rodoqube koji se suprostavqaju wegovoj bratoubila~koj politici.” U istom broju “Srpske re~i”, u istom stroju, na{lo se i pismo naslovqeno kao “Ne~uvena glupost”. Predstavqaju}i se kao Rov~anin, izvesni @eqko [}epanovi} tvrdi (i usput vre|a) da dr [e{eq ne pripada ovom bratstvu iz Crne Gore. To {to mu smeta poreklo dr [e{eqa (a nijednim argumentom ne dokazuje suprotno) samo je slika o wemu samom, pomenutom @eqku [}epanovi}u. “^itaju}i novine: “Srpsku re~” i “Dugu” u zadwih petnaestak dana dva puta sam nai{ao i pro~itao zasad jo{ ne~uvene gluposti. Te gluposti se odnose na ono {to je izjavio “crveni komunisti~ki kopredsednik” Srbije Vojislav [e{eq. On u svoju odbranu, kobajagi srpskog porijekla, do{ao je do toga da ka`e i jo{ tvrdi sa nekim ~iwenicama i papirima kako je on porijeklom iz jednog od najve}ih crnogorskih plemena nadaleko i na{iroko ~uvenih “Rovaca”. Zamislite, bra}o Crnogorci da on smijelo tvrdi kako je na{ zemqak? To je van svake pameti! Zna li on da se takav “~ovjek”, nazovimo ga tako pod znacima navoda, ne mo`e ni roditi blizu “Crne Gore” a ne jo{ biti wen potomak. A {to je jo{ crwe Srbi ga dr`e u parlamentu i jo{ mu vjeruju da je istina sve {to ka`e. A kad bi neko od vlasti u Srbiji stavio na papir sve “vojvodine” izjave i govore video bi da je svaka wegov rije~ protiv “srpskog naroda” i protiv dvije “bracke” Republike Srbije i Crne Gore. Nama Crnogorcima i Srbima bi najboqe bilo da u ovim te{kim trenucima ovu “dvorsku ludu” vratimo onome ko ga je poslao “ocu wihove” pa neka se on s wima zanosi i sprovodi ideje ovog “bolesnog doktora”. Pozivam ovim pismom sve Crnogorce a posebno Rov~ane (Bulatovi}e, Bo{kovi}e, [}epanovi}e i dr) da stavimo do znawa svima da se takvi qudi nisu i ne}e mo}i ra|ati na tlu Crne Gore. Crnogorski narod je narod pravoslavne vjeroispovijesti a ne katoli~ke. Po{to sam stra{no pogo|en kao pravi Rov~anin ovim {to pi{u novine, molio bih da ovo pismo neko pro~ita a ako je mogu}e iza|e u slede}em ili nekom drugom broju meni drage “Srpske rije~i”. U istoj “Srpskoj re~i”, Jovan Debeqa~ki pod naslovom “Alal vera “vojvodo” [e{equ” objavquje ~lanak u kojem pokazuje da mu je veoma stalo da se zna ko je kad do{ao u Srbiju i naro~ito sa koje strane Drine. Osim toga, pokazuje da zaista malo zna, pretwe dr [e{eqa shvata kao mali \okica, ili ih barem tako tuma~i ~itaocima. Neshvataju}i ili ne `ele}i da shvati da su one pre svega upu}ene potencijalnim agresorima na Srbiju. “U mno{tvu izjava davanih, sa zdu{nim blagoslovom vladaju}eg establi{menta, posledwa, odnosno jedna od posledwih, Vojislava [e{eqa je prevr{ila meru. Ovaj, lider nepostoje}e stranke, i miqenik srpskog predsednika 648
(Koga se i sopstvena supruga izjavom datom kristalno jasno, da jasnije i ne mo`e da bude, da “ne}e sa svoje dvoje dece u isti stroj sa Radovanom Karayi}em, odri~e...) je ne trepnuv{i izjavio da “treba razru{iti |erdapsku hidroelektranu” i tako “nauditi mrskim imperijalistima” i nekoliko stotina hiqada `iteqa negotinske krajine tako osuditi na stra{nu, da stra{nija vaqda i ne mo`e da bude, smrt u pobesnelim talasima, koji bi po realnim procenama, dostizali visinu i po nekoliko metara!! Vladaju}a stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, po svom ve} uhodanom obi~aju }uti. @eli da i ovu, stravi~nu izjavu, prepusti zaboravu, jer joj je izgleda ovaj “vojvoda” dra`i od nekoliko stotina hiqada podanika ~ija je sudbina, u pravom smislu te re~i, u pitawu. I pojedina~ni zahtevi dela rukovodstva ove partije da se Socijalisti~ka stranka, ovim povodom, oglasi ostali su bez odgovora... Ove ~iwenice sasvim realno kazuju da u povodu ove, a i drugih izjava, Vojislav [e{eq nije delovao samostalno. On je, to ~iwenice kazuju, ovu pretwu izrekao posle ve}awa u nekom od kabineta ~elnika Socijalisti~ke partije i tako i ovog puta izjavom potvrdio kazivawa da on “samo kazuje ono {to je u vladaju}em establi{mentu Srbije odlu~eno”: A odluka da se, zarad zadr`avawa vlasti, uni{te `ivoti nekoliko stotina hiqada podanika i to u ve}ini, onih koji glasaju, za Socijalisti~ku partiju je, svejedno kakvo je ne~ije ideolo{ko opredeqewe, cini~ka. (Ona je jedna u nizu koje kolaju, u posledwe vreme, ovom na{om, jedinom nam, domovinom Srbijom). Alal vera, “vojvodo” [e{equ! Uni{tava{, istina za sada samo izjavama, Srbiju. Zemqu koja te je, kao ubogog siromaha, prihvatila, kupuju}i tvoje kwige, omogu}avala ti da pre`ivi{, a svrstavawem u e{elon srpskih intelektualaca, da bude{ prihva}en kao “disident”, i protivnik re`ima. (Ve} du`e vreme joj se na originalan na~in odu`uje{. Pretwama. Sejawem straha. I terorom. U ime nekih “velikih”, samo tebi i tvojim gazdama znanih ciqeva...). I verovatno ne razmi{qa{ da gra|ani Srbije mogu, a posle ove izjave to im je i du`nost, da ti otka`u gostoprimstvo i da ti, bez pardona, ka`u da ode{ – i potra`i{ druge, one koje smatra{ maloumnim i nedoraslim da se bore za `ivot i egzistenciju. Brane, ovog “vojvodu”, oni koji su ovom narodu doneli kriminal, ratno profiterstvo progla{avaju za “sveti ciq”, sprdaju se pravoslavnom verom, progla{avaju}i ~ak i apostola Pavla – Srbinom, i narodu “daruju” bedu, nema{tinu, i evo – kolektivno samoubistvo. ([ta ovi “apostoli srpski” treba jo{ da u~ine da se plebs osvesti i odlu~no im iska`e jedino mogu}e re~i – odlazite!!!). U drugim nekim prilikama, a i zemqama, posle izjave da treba razru{iti |erdapsku hidroelektranu “digla bi se kuka i motika” a vlast bi, brzo ~ak i prebrzo, oti{la u – istoriju. Ovde, kod nas, mogu}e je ~ak i da “ove gazde” razru{e hidroelektranu, i da za dva, odnosno tri sata, izgine nekoliko stotina hiqada na{e bra}e, a da se javnost, prvenstveno ona intelektualna, ne oglasi. Jednostavno da o}uti i nacionalnu tragediju u ime, i ispred, velikih ciqeva “nebeskog” naroda, i kona~ne pobede u eventualnom budu}em svetskom 649
ratu, koga `eqno i sa odu{evqewem i{~ekuju oni koji su puni pri~a o miru, ravnopravnosti, i slobodama... Stoga i velika zahvalnost, vo|i Srpskog pokreta obnove Vuku Dra{kovi}u, koji je, ako ne jedini, a ono prvi jasno i bez priziva izjavio: “Takva katastrofa je davna{wi san svih hrvatskih srbo`dera. I Broz je imao sli~ne planove 1948. godine. Opsedala ga je ideja da potopi Vojvodinu, i pola Srbije, tobo`e da bi odbranio Srbe od Rusa...”. I da zavr{im sa kazivawem usklikom: alal vera “vojvodo” [e{equ?! posle ove tvoje izjave, svakom dobronamernom gra|aninu Srbije je jasno da izme|u tebe, i ostatka srpskih komunista, nema razlike... Naprotiv...” Zorica Bawac, u “Borbi” od 30. aprila 1993. godine, ne {tedi pogrde na ra~un dr Vojislava [e{eqa. Wen ~lanak je naslovqen kao “Strah od promaje” a dr [e{eq se spomiwe samo posredno, i to na samom kraju. Autorka je ipak predsednika Srpske radikalne stranke stavila u prvi plan, jer joj on o~igledno najvi{e smeta. Ta~nije wegova doslednost, pa je sve {to li~i na takav kurs u srpskoj politici nazvala jednim imenom – {e{eqizam, {to u kontekstu u kojem je napisano nikako nije pozitivan pridev. Dakle, ekskluzivitet wenog teksta je u tome {to se dr [e{eq fakti~ki ne spomiwe, ali je sve upereno protiv wega. Nadnaslov je glasio “Repertoar politi~ke nedoslednosti”, a kovanica “{e{eqizam” pomiwe se prvi put u podnaslovu: “Na Skup{tini u Bijeqini trijumfovao je {e{eqizam, tvrda linija koja demago{kim govorom o istorijskoj pravdi, dostojanstvu i pobedi nebeskog naroda celo srpstvo pretvara u jedno tragi~no kabalisti~ko pozori{te, a qude u sopstvene sablasti”. “U dokumentu SANU iz 1986, zvanom Memorandum, pi{e: “Izuzimaju}i period postojawa NDH, Srbi u Hrvatskoj nikada u pro{losti nisu bili toliko ugro`eni koliko su danas”. Memorandum je nastao u godinama kada je Jugoslavija jo{ uvek bila cela, kad u wenim republikama nije bilo na vlasti ni Tu|mana, ni Izetbegovi}a, ni izve{anih {ahovnica, simbola od ~ijeg se samog pojavqivawa, ka`u, u Srbima javqa nasledni strah od genocida. Propagandno indukovani strahovi, najavqeni u citatu iz Memoranduma, postali su uskoro realnost u Hrvatskoj, a zatim i u Bosni, gde danas, kako stvari stoje, niko ne mo`e sa izvesno{}u re}i koliko }e rat jo{ trajati i kada }e se zavr{iti. “Srbi su narod koji se ne pla{i ni~ega, sem promaje”, pisao je Lorens Darel u svojim se}awima na diplomatsku slu`bu u Beogradu. Ova opaska, koja precizno defini{e iracionalnu prirodu srpskog juna{tva, danas bi se mogla parafrazirati i razviti u novu paradigmu, zamewivawem straha od promaje – strahom od genocida. Jo{ pre nego {to su na vlast u Hrvatskoj do{li HDZ-ovci i pre nego {to su krvava me|uetni~ka klawa u Bosni postala stvarnost, svakodnevno se, kao obja{wewe za sve radikalne politi~ke poteze, moglo ~uti da se srpski narod pla{i mogu}eg genocida. “Izigravaju}i sablast ~ovek i sam postaje sablast”, pi{e u ezoteri~noj jevrejskoj Kabali. To, izgleda, va`i i za ~itave narode; igraju}i sablasti, bore}i se da ne postanu `rtve svojih TV-fobija, qudi su uskoro postali prave 650
sablasti – `rtve i yelati – u jednom od najkrvavijih etni~kih sukoba u istoriji. Srbi su, zapravo, po{li u susret svojim strahovima i anticipirali ih. Strah od “promaje”, od onoga “{to }e biti ako bude”, motivisao je u najve}oj meri i poslanike Skup{tine Republike Srpske u Bijeqini da u zoru 26. aprila odbiju mirovni plan Vensa i Ovena i, o istom tro{ku, i poruke iz pisma koje su poslanicima uputili Dobrica ]osi}, Slobodan Milo{evi} i Momir Bulatovi}. Poslanici Skup{tine u Bijeqini priznavali su u svojim diskusijama da pomenuti plan mo`e biti dobra polazna osnova za razgovore o miru u Bosni i da je on, uglavnom, prihvatqiv, ali su ga ipak odbili – izme|u ostalog i zato {to nisu bili “sigurni” u to {ta }e biti ako snage UN jednog dana ne budu mogle da {tite srpska podru~ja onako kako bosanski poslanici zami{qaju tu za{titu. Tri ratna druga Pismo, koje je poslato u minut do 12, tj. sat pre isticawa roka za potpisivawe mirovnog plana po specijalnom kuriru sa zvawem potpredsednika Savezne vlade, izazvalo je najrazli~itije reakcije; bosanski lideri i poslanici shvatili su pismo kao neku vrstu pritiska kojim se tra`i potpisivawe Vens-Ovenovog plana, tj. iznu|ivawe wihovog priznawa da promaja ne postoji i da je za po~etak dovoqno u~initi jedan racionalan gest zatvoriti prozore. Reakcije gra|ana u Srbiji i Crnoj Gori, kao i ve}ine opozicionih stranaka – ~ak i onih koji su tvrdili da treba uticati na bosanske Srbe da prihvate Ovenov papir – svodile su se, uglavnom, na tvrdwe kako je pismo stiglo i kasno i kako je sve to farsa, re`iran gest, dogovor sa Karayi}em i wegovim sledbenicima. Srbija i Crna Gora, kojima se pretilo poo{trenim sankcijama ako bosanski Srbi ne prihvate mirovni plan, imale bi ovim pismom alibi, odbijawe poslanika Skup{tine u Bijeqini trebalo bi za ceo svet da bude jasan dokaz kako SRJ i Srbija i Crna Gora nemaju nikakav uticaj na svoje ratni~ki raspolo`ene sunarodnike s leve strane Drine. Neupu}eni posmatra~ sa strane te{ko bi shvatio kako je mogu}e da namere trojice lidera predsednika dr`ava, izre~ene u pismu, mogu izazvati toliku skepsu i nepoverewe. Zna~i li to da narod na ovim prostorima glasa za onoga u koga nema poverewa, ~iji se politi~ki postupci stavqaju pod sumwu i ocewuju kao lo{a re`ija? Re~ je, zapravo, o o~iglednoj nesaglasnosti izme|u onoga {to su savezni i republi~ki lideri, potpisani u pismu, govorili svih prethodnih godina i onoga {to su napisali u zoru 26. aprila. Te{ko je zbiqa poverovati u promenu wihovih stavova o kqu~nim temama iz mirovnog plana i pisma kao {to su: mape, Vens-Ovenov plan, granice, `ivot sa drugim narodima, polo`aj srpskog naroda, sankcije. Letimi~an uvid u razliku izme|u wihovih ranijih izjava i stavova u pismu pokazuje za{to dobar deo javnosti ne veruje da je pismo izraz stvarne `eqe da se mirovni plan usvoji i rat u Bosni zavr{i. Isto tako, jasno je i za{to bosanski Srbi ne mogu preko no}i da se odreknu ciqeva i retorike koji su im preporu~ivani i podr`avani s ove strane Drine. Evo nekih retori~kih figura iz repertoara politi~ke nedoslednosti. Granice: “Mi pre`ivqavamo svojevrsnu reprizu Berlinskog kongresa. Opet nam velike sile ultimativno diktiraju i postavqaju model dr`avno-politi~ke egzistencije. I kao 1878, kao 1908, na Jalti, a danas u @enevi i Wu651
jorku, Srbima, muslimanima i Hrvatima se iz sveta diktira kako da `ive u jednoj dr`avi koja nikad nije postojala, koja je politi~ka i istorijska nakaza”. (Dobrica ]osi}, gr~kim parlamentarcima, 11. 3. 1993) “Srpski narod u celini `eli da nastavi `ivot u Jugoslaviji i za ostvarewe tog legitimnog interesa on ima prava da se za wega zala`e. Neprikosnovena je ~iwenica da se pravo naroda na samoopredeqewe u vi{enacionalnoj dr`avi ne mo`e teritorijalno ograni~iti na postoje}e administrativne granice republika. Granice izme|u republika unutar Jugoslavije nikad nisu bile dr`avne. Dobro je poznato da su one u pro{losti povla~ene proizvoqno i bez objektivnih kriterija, ne uva`avaju}i ni etni~ki sastav, ni posledicu genocida koji je pretrpeo srpski narod”. (Slobodan Milo{evi}, u Skup{tini Srbije, 31. 5.1991) “Re~ je o uspostavqawu granica izme|u nacionalnih zajednica jednom za svagda. To }e se okameniti i te{ko }e se te granice mewati bez krvi”. (Radovan Karayi}, 27.3.1992) – “Konstatovano je da se promene na predlo`enim mapama, koje me|usobnim sporazumom prihvate sve tri strane, bilo pre bilo posle usvajawa Plana, konferencija o Jugoslaviji i UN treba da prihvate kao nesporno re{ewe. Isto va`i i za slu~aj da dve strane postignu sporazum o razmeni teritorija ili koriguju granice koje nisu na {tetu tre}e strane”. (Iz poruke trojice predsednika Skup{tini Republike Srpske, 26.4.1993) Mape: “Provincije se crtaju bez dovoqno uva`avawa etni~kog, ekonomskog i komunikacionog principa. Pa, ako Srbi u Bosni ne prihvate te mape, onda }e SRJ i srpski narod biti potpuno izolovani i ka`weni jo{ te`im koncentracionim logorom od ovoga u kome su se na{li. Uveravam vas, gospodo, kada bi Radovan Karayi}, Mom~ilo Kraji{nik, Nikola Koqevi}, ili bilo ko od wihovih rukovode}ih qudi, sada potpisao te mape on u Bosnu ne bi smeo da se vrati. On bi to glavom platio od svojih vojnika. ^ini nam se bezizlaznom bosanska situacija. Ako svetska zajednica uporno istrajava u svojoj pogre{noj politici kako je EZ koncipirala za Jugoslaviju, onda na{oj tragediji ja ne vidim kraja. Srpski narod u Bosni, koji je izgubio ku}e i porodice u ovom ratu, ne}e pristati ni na kakav diktat”. (Dobrica ]osi}, gr~kim parlamentarcima, 11.3.1993) Mirovni planovi: “Mo`e se uticati na jedan narodnooslobodila~ki pokret, ako je on ideolo{ki. Po{to je u Bosni u pitawu stihijski narodni pokret, na wega ~esto ne mogu da uti~u ni wegove vo|e. Ne}e krajine poslu{ati ni Karayi}a, ni Milo{evi}a, ni Bulatovi}a, ni ]osi}a, ako qudi koji tamo `ive ne dobiju uveravawa da }e biti za{ti}eni. Mi im to ne mo`emo garantovati, a politi~ki – na{ uticaj je bezna~ajan”. (Dobrica ]osi}, britanskim parlamentarcima, 22.3.1993) “Razumevawe koje Vens i lord Oven pokazuju, trud koji ula`u da razre{e situaciju je impresivan i zadovoqstvo je raditi sa wima, tim prije {to oni ne `ele da nametnu ne{to {to je neprihvatqivo”) (Radovan Karayi}, 30.10.1992) Samo par meseci kasnije isti autor, na istu temu, upisao se u sami vrh liste metafora politi~ke nedoslednosti: – “Vens-Ovenov plan je korak nazad u odnosu na ono {to su postigli Ku652
tiqero i Karington”. (Radovan Karayi}, 11.3.1993) Na ovako nedvosmislene poruke da bosanskim liderima nijedan mirovni plan nije po voqi, reakcije od strane tri predsednika do{le su tek 26. 4. u pet ~asova ujutro: – “Dozvoqavamo sebi da imamo koliko i vi pravo da donosimo odluke od zna~aja za srpski narod i zato od vas zahtevamo da uva`ite na{ kategori~ni stav i prihvatite plan. Dozvoqavamo sebi da razumemo {ta je dobro za na{u zemqu i ~itav srpski narod a {ta je zlo. Ovo je pitawe rata i mira i zato biramo mir. Taj mir nije samo mir za Srbiju i Crnu Goru, ve} i za sve vas”. (Iz pisma tri predsednika, 26.4.1993) Srpsko pitawe: Pored ve} klasi~nih i ~esto citiranih izjava Dobrice ]osi}a da su Srbi narod koji u miru izgubi ono {to dobije u ratu i poruke Slobodana Milo{evi}a da Srbi, ako ne znaju da rade, znaju da ratuju, na temu Srbi i ostali narodi mogli su se posledwih meseci ~uti i neki novi tonovi: – “Srpski narod vi{e ne}e imati istorijskih prava za popravni ispit i zato sada treba da se prekine sa svim zabludama, pa da se politi~ki, duhovno, kulturno i dru{tveno objedinimo... Mislim da mi moramo da radimo ono {to radimo – bez obzira na pretwe sa strane”. (Radovan Karayi}, 25.11.1992) – “Mi Srbi smo zaista konzervativni i nikako ne `elimo da postanemo “savremeni” – da uzmemo lopate u ruke i sami sebi kopamo grob”. (Radovan Karayi}, ruskim novinarima, 7.12.1992) Vredi zabele`iti i neke druge autore fraza o ~ojstvu i juna{tvu: – “Ima 12 miliona Srba pa neka sad i pogine pet-{est miliona, opet }e ostati dovoqno”. (Biqana Plav{i}, 24.3.1993) Uzori: “Ovo {to se de{ava kod nas nije ni{ta novo. Razlaz nacionalnih i verskih zajednica ve} se dogodio na Kipru, u Libanu, Indiji, Banglade{u i u novije vreme u Nagorno-Karabahu”. (Radovan Karayi}, 17.4.1993) Ideje o su`ivotu: “Mogu da ka`em da me raduje svako pribli`avawe Srba i Hrvata. Srbi i Hrvati nikada nisu bili neprijateqi, pre 1918, kad su dospeli u jednu zajedni~ku dr`avu. Treba zakqu~iti, dakle, da Srbi i Hrvati ne}e biti neprijateqi kad razdvoje svoje dr`ave”. (Radovan Karayi}, 30.12.1992) – “Na{i neprijateqi nikada nisu bili muslimani. Na{i prirodni neprijateqi su samo usta{e. Srbi i muslimani se nikada, to istorija pokazuje, nisu sukobqavali a da nije u pitawu neko tre}i”. (Radovan Karayi}, 12.3.1991) – “Srbi ne mogu da `ive zajedno sa muslimanima i Hrvatima. Rekao sam Ovenu da nas ne trpa kao pse i ma~ke u isti yak”. (Radovan Karayi}, na Televiziji Srbije, 25.4.1993) Sankcije: “Ekonomska blokada Jugoslavije ne}e dovesti do propasti, samo }e se ubrzati prestrukturirawe i racionalizacija u na{oj privredi. Taj proces je pre ili kasnije morao do}i”.(...) (...) “Uveren sam da sankcije ne}e mo}i da traju jo{ dugo. Naj{iri sloje653
vi stanovni{tva su ispoqili visoku patriotsku svest u shvatawu neopravdanog pritiska koji se vr{i na Srbiju. Ovako reagovawe na me|unarodne pritiske u~vr{}uje nas u uverewu da }emo lak{e prebroditi te{ko}e. Takav izazov ne doga|a se Srbiji prvi put u wenoj istoriji”. (Slobodan Milo{evi}, na sednici Vlade Srbije, 7.10.1992) Fatalna doslednost Mnogi analiti~ari sada{we situacije ukazuju na to da je odbijawe Skup{tine u Bijeqini da prihvati Vens-Ovenov plan dogovoreno i najavqeno ve} na Skup{tini u Novom Gradu (Bosanski Novi) par dana ranije, kada se lider SRS, Vojislav [e{eq, burno pozdravqen, zalo`io za radikalni raskid sa svetskom zajednicom i za nastavak rata, do posledweg ~oveka i do – posledwe hidrocentrale. “Niko nema prava da u ime srpskog naroda prihvati ultimatum Vensa i Ovena i wihove granice. Ako Milo{evi} popusti, mi }emo mu se suprotstaviti”, poru~io je [e{eq i dodao da je Oven do{ao sa svojim planom kao neprijateq Srba. Mo`e se, zapravo, re}i da je na Skup{tini u Bijeqini trijumfovao {e{eqizam, tvrda linija koja demago{kim govorom o istorijskoj pravdi, dostojanstvu i pobedi nebeskog naroda celo srpstvo pretvara u jedno tragi~no kabalisti~ko pozori{te, a qude u sopstvene sablasti. Odgovor na pitawe za{to je [e{eq pobedio veoma je prost: zato {to je jedini od srpsko-bosanskih lidera bio od po~etka do kraja dosledan onome {to govori i kako govori. Trijumf {e{eqizma pokazuje da je Slobodan Milo{evi} znao {ta govori kada je u vreme predizborne kampawe, na pitawe koga najvi{e ceni od strana~kih prvaka odgovorio: “[e{eqa – zbog wegove doslednosti”; Tra`ili ste – imate ga! – rekao bi narod.” Stojan Cerovi}, u ~asopisu “Vreme” od 3. maja 1993. godine, pod naslovom “Mamurni Srbi” poku{ava da optu`i dr [e{eqa za nedoslednost, a da pri tom nije ni sa~ekao wegovu reakciju na najnovije doga|aje, skup{tinu odr`anu u Bijeqini. Tekst se nalazio ispod najave “Pismo, osporavawe i odobravawe”, a podnaslov je glasio: “Razume se da su takozvani lo{i Srbi bili u pravu, ali zar je iko u stawu da za sebe prona|e neku satisfakciju u ovakvim lomovima gde uvek strada qudsko dostojanstvo i moralni integritet”. “Kad bi Beograd i Bijeqina bili negde daleko odavde, kad bi se sve ovo de{avalo nekom drugom, ili kad bi to barem bilo pozori{te, rekli bismo da je komad dosadan, a zaplet trivijalan sve do pojave pisma. Mogao se pretpostaviti bilo kakav druga~iji rasplet, mogli su srpski lideri ostati uporni u odbijawu plana Vensa i Ovena, ili su se mogli slo`iti da popuste, ali s pismom koje kasno sti`e, ]osi}, Milo{evi} i Bulatovi} smislili su originalno re{ewe i neka niko ne ka`e da je tako ne{to o~ekivao. To pismo toliko je poremetilo logiku drame, da ni dva dana docnije, ni ovde ni u svetu, mnogima nije bilo jasno {ta se stvarno zbiva. Jesu li potpisnici mislili ozbiqno, ili je to samo nova podvala namewena me|unarodnim gwavatorima? Na|eni su dobri argumenti i za jedno i za drugo, ali originalnost je u tome {to pismo nije ni {ala ni zbiqa. Ono je, naime, stiglo prekasno da bi postiglo bilo kakav ciq: niti je moglo promeniti raspolo`ewe skup{tine u Bijeqini, niti uveriti sve u to da Beograd ozbiqno prihvata 654
mirovni plan, {to bi otklonilo nove sankcije. Tako se dogodilo da jedan pozitivan gest proizvede, makar privremeno, dvostruko negativan rezultat. I raskorak Beograda i Bijeqine, i zatvarawe granica. Na konferenciji za {tampu, koja je dugo odlagana vaqda zato da bi uve`bao da ne trepne kad ka`e da nikad nije `eleo Veliku Srbiju, Dobrica ]osi} poku{ao je da objasni taj idiotski tajming. Vi{e bih voleo da to nisam ~uo, po{to bih ostao u uverewu da su srpske vo|e postali dadaisti. Ali, ispalo je da su oni prosto potcenili bijeqinsku skup{tinu, onako kao {to je nekad Staqin mislio da }e malim prstom srediti jugokomuniste. Ova paralela je jednosmerna, po{to ta skup{tina i wena tobo`wa dr`ava potpuno zavise od Beograda i ne mogu se osamostaliti, ali trebalo je bar koji sat ranije objasniti poslanicima {ta da misle. A pismo im je stiglo tek po{to su ve} uglavnom bili objavili rat Ujediwenim nacijama, pa se od wih tra`ila brzina zaokreta ve}a od one {to ju je opisao Orvel. Verovatno su u pravu oni koji vele da je, pregovaraju}i s lordom Ovenom, Milo{evi} jednim uvom slu{ao vesti iz Moskve. Neko }e re}i da mu je ipak, bar nekoliko dana ranije, moralo biti jasno da otuda nema ~emu da se nada. Jeste, ali ~ovek u wegovom polo`aju ima pravo da pomalo veruje u ~uda. S druge strane, i lord se potrudio da deluje sugestivno. Naime, doprlo mi je do u{iju da je on svojim partnerima prikazivao budu}nost Srbije kao “veliku crnu rupu, za mnoge godine”. Najzad, tu je bio i Momir Bulatovi} koji je mo`da nagovestio da Crnogorci od wega o~ekuju da se malo uspravi, za promenu; da poru~uju kako vi{e nisu zainteresovani za sankcije, a ako Srbija jeste, rado bi joj ustupili svoj deo. I tako je pala odluka da se pi{e pismo. U ulozi Milo{evi}evog portparola, ]osi} je izjavio da niko od trojice potpisnika nije pomi{qao da ide u Bijeqinu, da bi, ka`e, o svemu mogli slobodno da odlu~e oni tamo kojih se Vens-Ovenov plan najvi{e ti~e. A u ulozi carevog glasnika na{ao se Vladislav Jovanovi}, pro~itav{i pismo koje, tobo`e, ostavqa punu slobodu izbora. O~evici tvrde da su neki od ratnih poslanika plakali kad su shvatili da im je pozadina popustila, ali sve u svemu, ova pri~a ne zaslu`uje da bude ispri~ana s vi{e ozbiqnosti i pijeteta prema bilo kojoj strani. Kako shvatiti ozbiqno skup{tinu koja odlu~uje o `ivotu i smrti hiqada qudi, a otvara je nadrinadrealista Mili} od Ma~ve govorom o najstarijem narodu u Evropi koji }e postati gospodar sveta? A u to vreme beogradski ratni stratezi ve} pi{u pismo u kojem zahtevaju da se taj pobedni~ki rat odmah prekine. Dok Bijeqina progla{ava srpsku nepobedivost i izaziva na megdan sve sile ovog sveta, Beograd potpisuje poraz. Mamurluk od te neprospavane no}i jo{ traje i mnogi rodoqubi jo{ se pitaju {ta be{e san a {ta java. Da li je mogu}e da se onaj lepi rat zavr{ava i da }e srpska vojska morati da se povla~i sa osvojenih i o~i{}enih teritorija? Gde je sada vojvoda [e{eq? Ko je koga izdao i zar su ]osi} i Milo{evi} tajni agenti novog svetskog poretka? Pre svega, ovo je tek po~etak. Zaokret jeste potpun i iznenadan, ali Milo{evi} }e tek da vidi kuda ga to vodi i da li }e stvar mo}i da dovede do kraja. U Beogradu jeste po~eo ritual masovnog i pojedina~nog “davawa podr{ke pismu”, a neki od bosanskih Srba, kao Nikola Koqevi}, daju umerenije izja655
ve, ali bi}e jo{ mnogo komplikacija s obe strane Drine. Zato je tu televizija koja kre}e u propagandu mira, razuma i “umerenog progresa u granicama zakona”. Milo{evi} je morao da pi{e pismo samo zbog toga {to televizija nije stigla da obavi prethodne pripreme, pa se tako dogodilo da starinski na~in komunikacije ispadne br`i i efikasniji od elektronskog. Luda karijera Vojislava [e{eqa morala bi krenuti strmo nizbrdo, po{to }e od sada mo}i da izjavi samo ne{to kratko, i to samo u nekima od novina koje smatra izdajni~kim. Wegova stranka koja je neprirodno narasla od carske milosti, sve{}e se na meru koja takvima pripada. ^ovek koji je zagospodario parlamentom, posta}e neubedqivi marginalac, osim ako ne odlu~i da proguta jo{ jedan poraz i ponudili svoje usluge za tra`ewe radikalnih re{ewa na Kosovu ili u Crnoj Gori. Gra|anin Arkan, na primer, kojeg se Bijeqina dobro se}a, nije se kolebao ni trenutka i samo {to nije zapretio da }e tamo ponovo oti}i da sredi onu istu Biqanu Plav{i} koja mu je dala ~uveni poqubac, kao heroju i oslobodiocu. Razume se da su takozvani lo{i Srbi bili u pravu, ali zar je iko u stawu da za sebe prona|e neku satisfakciju u ovakvim lomovima gde uvek strada qudsko dostojanstvo i moralni integritet? Ma {ta mislili o piscu Antoniju Isakovi}u, morali bismo se stideti prizora wegovog samoponi`avawa, jer }e se takvi prizori ponavqati dok god ima nekoga ko u tome u`iva. A u Bosni se upravo sprema nova masovna scena vaqawa u blatu putem referenduma. Osim ako se ne prihvati predlog da bijeqinska skup{tina ponovo razmotri plan Vensa i Ovena, {to }e biti jo{ ve}e poni`ewe. Tu preporuku prihvatila je skup{tina Srbije na predlog Zorana \in|i}a, koji se pre dve nedeqe prvi usprotivio potpisivawu plana. Sada je, navodno, zadovoqan, navodno bitnim korekcijama. U svakom slu~aju, Srbi s leve mora}e da poslu{aju Srbe s desne obale Drine, jer od wih zavise. Neki }e odbiti i otpasti ali ve}ina }e se brzo i lako urazumiti, ma koliko ratoborno zvu~ali. Ve} na skup{tini u Bijeqini prime}eno je odsustvo generala Mladi}a, koji je, po svoj prilici, `eleo da se po{tedi poni`ewa i mogao bi se pojaviti u ulozi vrhovnog mirotvorca. Rat moraju zavr{iti oni koji su ga vodili, a ovako bestijalan rat ne mo`e se okon~ati ni ~asno ni elegantno. Ko se pravio da ne vidi zlo~ine, neka se sada pravi da ne vidi qude koji jedu govna. [to se ti~e izdaje, ona je po~iwena na po~etku, kad se krenulo u rat protiv kom{ija i ro|aka. Bila je to izdaja `ivota i civilizacije, izdaja dece od strane o~eva. Svaka druga pri~a o tome da su jedne zlikovce, hu{ka~e i profitere izdali drugi takvi za javnost je savr{eno nezanimqiva. Svi su oni znali {ta rade i imali neki svoj ra~un u tom ratu, i sve to ima malo veze s narodom s obe strane Drine. Po~eli su izdavati jedni druge kad su im se ra~uni pogubili i profiti presu{ili, pa bi bilo dobro ako bi mogli da to rasprave me|u sobom. Nezgoda je u tome {to oni vole da svoje nevoqe podele s narodom.” Osnovni akcent u ~lanku D. Vukovi}a, objavqenom u “Borbi” od 5. maja 1993. godine, sadr`an je u samom naslovu: “[e{eq je elementarna nepogoda”. Iz nadnaslova “Narodna stranka Crne Gore” mo`e se zakqu~iti da se radi o konferenciji za {tampu ove stranke. Re~enicom iz naslova su tada{wi ru656
kovodioci te stranke zavr{ili konferenciju, a donekle se i mo`emo slo`iti sa ovom konstatacijom. Jer, posle svake oluje, vazduh je neuporedivo ~istiji. [to se direktno odnosi na crnogorske “narodwake”. Kako Kilibardu, tako i [o}a. “Dogovor u Atini krupan je doga|aj na{e savremenosti. Samim tim {to je Atina bila posrednik, ima jedno dubqe zna~ewe. To Narodna stranka sa posebnim zadovoqstvom isti~e, jer je, jo{ prije nekoliko godina, rekla da }e Atina biti novo izvori{te pravoslavqa – istakao je dr Novak Kilibarda predsjednik NSCG na konferenciji za novinare. On je, tako|e, izrazio nadu da }e bosanski Srbi osmotriti sudbinu cijelog srpskog naroda i podr`ati dogovor iz Atine. Narodna stranka }e, obe}ao je dr Kilibarda, predlo`iti da se u parlamentima Srbije, Crne Gore i SRJ osnuju komisije ~iji bi zadatak bio da vode brigu o daqim ekonomskim, kulturnim i svim drugim vezama Srba izvan SRJ sa Srbima u mati~noj dr`avi. Samo tako }e im se povratiti hrabrost, jer kada narod ima stalne ekonomske i duhovne veze sa svojom maticom, to je znak da }e budu}nost srpskog naroda van SRJ biti boqa nego {to sada izgleda, naglasio je lider NSCG. Dr Kilibarda je kazao da su bosanski Srbi sada stekli jednu veliku prednost, jer ih vi{e niko ne}e mo}i voditi na klanicu, ali sada na Palama treba da se shvati da se svi balkanski problemi ne}e zauvijek rije{iti. Do mudrosti je savezne dr`ave, Srbije i Crne Gore da duhovnim snopovima odr`avaju snagu tih qudi i wihovo uvjerewe da pripadaju cjelini srpskog naroda, rije~i su dr Kilibarde. Na novinarsko pitawe kako prognozira daqi tok doga|aja, dr Kilibarda je odgovorio da ne smatra da }e se sve brzo srediti, po{to tek sada predstoji iscrpquju}i rad. Izrazio je, me|utim, uvjerewe da }e velike sile svoj tvrd stav oko o~uvawa Bosne i Hercegovine kao dr`ave, demonstrirati i kada je u pitawu teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije. Neizbje`no je bilo i pitawe o predsjedniku SRS dr Vojislavu [e{equ,, koji Narodnu stranku svrstava u korpus izdajnika srpstva. Dr Kilibarda je, imaju}i na umu vo|u radikala, kazao da postoje politi~ke stranke koje ne}e ni{ta zna~iti poslije rata i koje zbog toga hvata panika, pa kada se god po~nu stvari smirivati oni potpiruju rat. Lider “narodwaka” je apelovao na crnogorski narod da sve preduzmu da ne do|e do rata u Crnoj Gori i da prezru one koji u Crnu Goru dolaze sa tim naumima. Poenta wegovog iskaza o dr [e{equ je da se radi o elementarnoj nepogodi. “U prolazu” – dodao je Dragan [o}, potpredsjednik Narodne stranke.” “Politika” od 5. maja, u rubrici “Strana~ki `ivot Srbije”, donosi ~lanak Milenka Pe{i}a pod naslovom “Kakvi su odnosi socijalista i radikala. Pe{i} ~itaoca svojim pisawem dovodi u zabludu da je dr [e{eq za rat, a Milo{evi} za mir, {to i nije ~udno za re`imsku novinu kakva je bila i ostala “Politika”. Podnaslov je glasio: “U redovima vladaju}e stranke ne o~ekuju da }e radikali ru{iti [ainovi}ev kabinet. Kada su mogu}i novi izbori”. “Da li }e radikali uskratiti poverewe kabinetu Nikole [ainovi}a pitawe je koje se u o{troj formi name}e posle razlaza dve najja~e parlamentarne stranke oko Vens-Ovenovog plana. Na odgovor se ne}e ~ekati dugo. Na 657
zasedawu srpskog parlamenta zakazanom za idu}u nedequ proveri}e se dubina pukotine u “patriotskom bloku” koji su do sada ~inile SRS i SPS. Karayi}ev potpis na mirovni plan me|unarodne zajednice za biv{u Bosnu i Hercegovinu bio je samo kap vi{e u ne ba{ sjajnim odnosima socijalista i radikala u posledwe vreme. Dr Vojislav [e{eq nije vi{e ni miqenik dr`avne televizije. To je dotle do{lo da je lider SRS nedavno optu`io svoje politi~ke partnere da zloupotrebqavaju Radio-televiziju Srbije u partijske svrhe. @aoka iz Nik{i}a Sporewa izme|u SRS i SPS bilo je i oko sazivawa svesrpske skup{tine za koju su radikali bili i du{om i telom. Protiv takve ideje socijalisti u na~elu nisu bili, ali su govorili da jo{ nije vreme. Neslagawa oko razli~itih tuma~ewa srpskog nacionalnog interesa kulminirala su izme|u dve partije posle Atine. “Oni koji su u predizbornoj kampawi isticali da se Srbija sagiwati ne}e sada pokazuju spremnost i na kolena da kleknu”, izjavio je [e{eq u Nik{i}u na vest da je lider bosanskih Srba potpisao Vens-Ovenov plan. Te{ko je poverovati da }e SPS kome je ovakva o{tra `aoka upu}ena ostati du`an. Kako }e udarac biti uzvra}en za sada je te{ko re}i. Kako nezvani~no saznajemo, u redovima vladaju}e partije ne o~ekuju da }e [e{eq ru{iti wihovu mawinsku vladu. Smatraju da to jednostavno u ovom trenutku ne mo`e biti partijski interes Srpske radikalne stranke. “Ako sru{e vladu mo`e do}i do parlamentarne krize, jer je te{ko verovati da SRS i Depos mogu zajedno u koaliciju. To sve na kraju mo`e rezultirati novim izborima u kojima oni ne bi mogli da ponove isti rezultat”, nezvani~no razmi{qa jedan visoki funkcioner SPS o mogu}im potezima radikala. U postizborno vreme kada su se vlade formirale [e{eq je rekao da nije pametno da wegova stranka u ovom trenutku ima svoje ministre u oba kabineta. Daju}i podr{ku [ainovi}u i, ne{to kasnije, dr Radoju Konti}u, predsednik SRS je najavio da }e biti i wihov najo{triji kriti~ar ukoliko nove vlade ne budu radile u interesu naroda. Nezvani~no se pak pri~a da je radikalima nu|eno da dele vlast. Za{to su oni odbili ministarske portfeqe te{ko je utvrditi. Prema jednoj verziji SRS nije u{ao u vladu jer nije hteo da sakupqa “mrvice sa stola” ~ekaju}i momenat kada }e preuzeti sve kqu~ne polo`aje. Prema drugom tuma~ewu do{lo je do nagodbe izme|u dve najja~e stranke posle izbora po kojoj je jedna dobila vlast, a druga kontrolu nad trgovinom raznih deficitarnih proizvoda koja je postala unosan posao posle uvo|ewa sankcija. Mirotvorni imiy Srbije Posle meteorskog uspeha SRS na pro{lim izborima mnogi su bili skloni da vide kako su radikali ti ~ija je re~ odlu~uju}a prilikom dono{ewa mnogih va`nih odluka. Ko koga dr`i u {aci zna}e se vrlo brzo. Dosada{we ratno okru`ewe pogodovalo je radikalima. Zaokret koji je napravio Slobodan Milo{evi} i wegova stranka uo~i i posle Atine najavquju smirivawe, {to mo`e i te kako da smawi ubojitost radikalnih emocija ali i projekata. U trenutku kada narod po grba~i ve} ose}a i nove sankcije iz rezoluci658
je 820 Saveta bezbednosti mnogi smatraju da je Srbiji potreban novi mirotvora~ki imiy i da je SPS na vreme osetila puls ratom zapla{enog naroda. U tu novu sliku te{ko se uklapaju Vojislav [e{eq i wegova stranka. Otklon koji je sada{wa vlast napravila zagovaraju}i potpisivawe izmewenog Vens-Ovenovog plana zapravo jasno ozna~ava ko je za mir (SPS), a ko za nastavak rata (SRS). Po svoj prilici socijalisti su, odlu~uju}i se za promenu kursa nacionalne politike, imali ja~i adut u rukama i svesno `rtvovali [e{eqeve radikale ostavqaju}i ih prili~no usamqene na politi~koj sceni Srbije. Ako izuzmemo neke minorne stranke, SRS je jedina zna~ajna politi~ka snaga koja tra`i da danas na Jahorini poslanici Skup{tine Republike Srpske ponovo odbace mirovni plan Vensa i Ovena. Poznavaoci politi~kih prilika smatraju da, ako se SRS odlu~i na radikalan korak i poku{a da uskrati poverewe vladi, pad kabineta Nikole [ainovi}a spre~i}e neke od ostalih partija u srpskom parlamentu.” U istom broju “Politike” objavqen je izve{taj D. Be}irovi}a sa konferencije za {tampu Narodne stranke Crne Gore, one sa koje je izve{tavala i “Borba”. Be}irovi} nije izdvojio kvalifikaciju o “elementarnoj nepogodi”, ali je [o}u i Kilibardi ipak dao dovoqno prostora da dr [e{eqa proglase za ratnog profitera i hu{ka~a. Naslov je glasio “Kilibarda: neodgovorne izjave [e{eqa”, a podnaslov: “Parlamenti Crne Gore, Srbije i Savezne Republike Jugoslavije treba da uspostave “snop duhovnih i ekonomskih veza kojima bi se odr`avala kondicija i nada Srba koji su ostali van matice da pripadaju na{em narodu”, smatra Kilibarda”. “Svaki ustupak vremenu koji ide u korist jednog naroda je mudrost ovako je danas na konferenciji za novinare okarakterisao atinski skup dr Novak Kilibarda, predsednik najja~e opozicione stranke u Crnoj Gori. On je rekao da atinski dogovor ima dubqe zna~ewe i bi}e u istoriji simbol ne~eg velikog, jer “pravoslavni svijet opet po~iwe od Atine”. Isti~u}i da je “srpski narod ostao razapet izme|u velikih nadawa i malih ostvarewa”, prof. Kilibarda veruje da }e umni qudi na Palama mudro odlu~iti i potvrditi mir, jer balkanski problem ne}e biti jednostavno lako zavr{iti. Otvori}e se sva ve{ta~ka pitawa. Po Kilibardi, Srbi u BiH su ipak iz “velike muke postigli veliku prednost, a ona je da ih nikad niko vi{e ne mo`e voditi na klawe”. Predsednik Narodne stranke smatra da bi parlamenti Crne Gore, Srbije i Jugoslavije trebalo da “snopom duhovnih i ekonomskih veza odr`avaju kondiciju i nadu tih qudi da pripadaju srpskom narodu”. Te veze i sve javne delatnosti odnosno pune zahteve Srba treba da uva`ava i planira Savezna Republika Jugoslavija. Upitan da oceni da li }e se i posle potpisa Vens-Ovenovog plana otvoriti “pitawa” Kosova, Sanyaka, Vojvodine, dr Kilibarda je rekao: – Ovakav tvrd stav velikih sila da se vaspostavi dr`ava Bosna i Hercegovina, nadamo se da }e biti isto tako tvrd da se ne dozvoli osnivawe dr`ave na Kosovu, Sanyaku i Vojvodini. Ocewuju}i da je sada glavno pitawe da se sa~uva mir u zemqi, odnosno u Crnoj Gori, Kilibarda je prigovorio “pojedinim poglavicama i ratnim pro659
fiterima, koji pozivaju na rat i obe}avaju crne dane”. – Pozivam qude da takvima ne vjeruju, posebno onim qudima koji se ne mogu definisati ni vjerski ni nacionalno – izneo je Kilibarda, demantuju}i optu`be u delu {tampe da je “Narodna stranka zajedno sa liberalima onemogu}ila nedeqni skup na Vilusima”. – To Narodna stranka ne radi i misli da nikome ne treba da brani da dolazi, ve} narodu treba objasniti kome }e on da zabrani da ne dolazi. One koji dolaze izvan Crne Gore i propagiraju rat treba narod da prezre – ka`e prof. Kilibarda. Upitan {ta misli za ju~e u Pqevqima najavqen “[e{eqev ustanak”, dr Kilibarda je rekao da je [e{eq neodgovoran prema izjavama”, pa “kao takav nek’ se upita za{to mu nedjeqni skup nije blagoslovila crkva, jer dva umna duhovnika nisu na wega htjela ni da do|u”. Crnogorski, ali izrazito antisrpski nedeqnik “Monitor” objavio je, 7. maja 1993. godine, tekst Bojana Jovanovi}a sa naslovom “Promjene, ali kakve”. Nadnaslov je bio u istom stilu “Srbija na prekretnici”. Jovanovi} je izneo nekoliko klimavih teza, kako [e{eq ne mo`e bez Milo{evi}a, te kako se ne}e usuditi da napadne socijaliste. Ovo bi se moglo nazvati optimisti~kim razmi{qawem sa stanovi{ta najve}ih srpskih neprijateqa, naravno, jer je logi~na posledica ovako sro~enog predvi|awa, nestanak dr [e{eqa sa politi~ke scene. A to je ono {to je neostvareni san, najve}a `eqa svih onih koji su u`ivali u Jovanovi}evom pisawu. U podnaslovu je izneo jo{ nekoliko neistina, ta~nije pri`eqkivawa koja se nisu ostvarila: “U Srbiji raste nezadovoqstvo, ali i daqe nije jasno u kom bi se pravcu ono moglo izliti. U opozicionim krugovima je primjetno dodavawe gasa, jer se, nakon mnogo vremena opozicija na{la u situaciji da preuzme inicijativu”. “Poslije svega, mo`da, mo`e do}i do promjene. Srpska se opozicija, u ovom trenutku, nalazi pred situacijom koja se kvalitativno razlikuje od svih pre|a{wih. Neki ve} sada, po mi{qewu drugih, prerano, govore o politi~kom “novom srpskom poretku” ~ije se konstituisawe nazire u pozadini velike igre oko potpisivawa ili nepotpisivawa famoznog mirovnog plana. Nije iskqu~eno da se tako vi|eni obrisi ubrzo poka`u kao samo zavaravaju}a opti~ka varka, no, stvarnost }e biti mnogo jasnija nakon zasijedawa srpske skup{tine na Palama, ~ija }e odluka sasvim sigurno biti zna~ajna determinanta svih budu}ih doga|aja. Iako nekoliko dana prije tog zasjedawa, medijski osokoqeni optimisti govore o miru i boqim danima, analiti~ari opreznije razmi{qaju o mogu}nosti jedne ili druge odluke, i {anse procjewuju kao “fifti-fifti”. Zapravo, atinskim potpisom, cijela je stvar vra}ena na sam po~etak. Posebno ako Pale oficijelno podr`e mirovni plan za Bosnu, politi~ka situacija u Beogradu u osnovi }e biti vrlo sli~na onoj iz vremena prvih pluralnih izbora, prije devetog marta, Kara|or|eva, rata u Hrvatskoj, rata u Bosni, me|unarodne ekskomunikacije i op{te pauperizacije dru{tva. Protiv svih Spoqa posmatrano, Milo{evi} bi se mogao na}i, ili ve} jeste, u vrlo 660
delikatnoj situaciji. Wegov potpis Karayi}evom rukom na mirovni plan formalna je potvrda propasti ratne politike Beograda preko Drine. Zastupnici ([e{eqeve) ratne opcije, optu`i}e ga za kapitulaciju i zato {to je bosanske Srbe pustio niz vodu. Svi ostali, pita}e zbog ~ega se uop{te ratovalo i ta vrsta antimilitarizma bi mogla dodatno udru`iti protiv wega neke naizgled suprotne partije iz beogradske opozicije. Naizgled paradoksalno, sada se gotovo identi~nom argumentacijom protiv Milo{evi}a, slu`i antiratna i velikosrpska, nacionalisti~ka opozicija. I sa stanovi{ta velikosrpske ideje, a posebno sa stanovi{ta objektivnog antimilitarizma i pacifizma, taj je rat bio besmislen. Mirovnim planom, Srbi iz Bosne dobili su mawe nego {to su imali prije godinu dana, kada je otpo~eo ovaj nequdski rat. Pored toga, sasvim je izvjesno da je Milo{evi} ratom poku{ao da otkloni talas demokratizacije i sa~uva svoj izvorno komunisti~ki re`im od reformi. Ima i onih koji tvrde, uz dozu pretjerivawa i pojednostavqivawa, da je Milo{evi} rat poveo da bi izbjegao transformaciju dru{tvene svojine, koja ~ini i fundamentalni temeq na kojem po~iva sve ostalo. Ako je ta~no da modernu dr`avu ~ini vi{epartijska struktura, privatna svojina i tr`i{te, pravna dr`ava i slobodna javnost, onda je jasno pred kolikim je krupnim reformama Srbija. Iskustvo na ovim prostorima u~i da kraj jednog, nosi u sebi klicu novog rata. Nakon posqedwih doga|aja, u Beogradu se opet mogu ~uti pri~e o gra|anskom ratu i dediwskoj diktaturi. Prisutno je ogromno narodno nezadovoqstvo, ali i daqe nije jasno u kom bi se pravcu ono moglo izliti. U opozicionim krugovima je primjetno dodavawe gasa, jer se, nakon mnogo vremena, opozicija na{la u situaciji da mo`e da preuzme inicijativu. Pro{log petka, odr`ano je zasijedawe glavnog odbora SPO, koje je negdje bilo shva}eno kao osma sjednica ove stranke. Iako su dr`avni mediji najavqivali rascjep Srpskog pokreta obnove i lo{e dane za wegovog lidera, Vuk je Dra{kovi} dobio jo{ jednom povjerewe glavnog odbora i krenuo u novu ofanzivu. U intervjuu “Slobodnom tjedniku”, on je najavio nastavak vidovdanskog sabora i masovne nemire u Srbiji, po~etkom qeta. Ali, iako se pone{to promijenilo, to i daqe ostaje problemati~no. Milo{evi} kontroli{e vojsku i policiju, i procjewuje se da }e on biti na strani “legaliteta” u slu~aju eventualnih ozbiqnih unutra{wih sukoba. Legalitet u vidu izborne pobjede, na strani je Milo{evi}a, a sada je vaqda sasvim jasno kakvu je gre{ku napravila opozicija nasijedaju}i igri sa onim Pani}em, izlaze}i na la`irane i neopozivo izgubqene izbore. Ovih dana, iz krugova bliskih vrhu SPO, moglo se ~uti da }e uskoro biti tra`eni novi izbori, ali, kako sada stoje stvari, to }e i}i vrlo te{ko. S druge strane, poku{aj da se vlast osvoji na ulici, Milo{evi}u }e poslu`iti kao povod da uvede otvorenu diktaturu, zabrani rad strankama i pohapsi opozicione lidere. Krene li u juri{ na TV Bastiqu, Dra{kovi} }e, pri sada{wem stawu stvari, Milo{evi}u u~initi veliku uslugu. Ovaj se re`im, pogotovo sada, revolucijom ne mo`e oboriti. Nagrada za poslu{nost [e{eq bez Milo{evi}a ne mo`e. Vojvoda vi{e nema pristup u dr`av661
ne medije, a to je bio wegov najja~i adut. “Te`ina” koju je proporcionalno dobio na terenu kod pre~anskih Srba, ni{ta ne zna~i u situaciji pove}ane podozrivosti [umadinaca prema wima, a taj je latentni sukob, ovih dana medijski veoma jasno objavqivan. Da udari otvoreno na Milo{evi}a u Beogradu, [e{eq se ne}e usuditi. U parlamentu, wegovi poslanici ne mogu puno da urade, jer protiv sebe sada imaju, kako je to zadwe zasijedawe srpske skup{tine pokazalo, novim interesom povezalo socijaliste, DEPOS i sve ostalo. Na nivou saveznog parlamenta, situacija je sli~na, a to baca i druga~ije svjetlo na najavqeno ru{ewe ]osi}a od strane radikala. U isto vrijeme, to srazmjerno slabi snagu Milo{evi}a i wegove partije, pa je ta~no da i tu le`i {ansa opozicije u danima koji dolaze. Dobro bi bilo ako iza optimisti~kih izjava u tom pravcu te`e i svi planovi i pametni potezi, jer dosada{wi opozicioni anga`man, je ulivao previ{e povjerewa. Isto tako, razvoj politi~kih doga|aja bi}e uslovqen smjerom kretawa izolacije. Naime, ho}e li sankcije ostati ili }e biti redukovane, kao {to je Milo{evi} (opet) najavio nakon atinskog samita? Sankcije su pro{le godine o~uvale Milo{evi}a na vlasti, ali vremenom se o~igledno okre}u protiv wega i zbog toga ubjedqivo zvu~e najave koje govore o mogu}em slabqewu izolacije. Kako je sada krivica preba~ena na Pale, {ta god da odlu~i tamo{wa skup{tina, beogradski re`im }e od me|unarodne zajednice tra`iti nagradu za svoju iznenadnu poslu{nost i dobru voqu. Milo{evi} cvika od posqedica daqweg propadawa usqed ekonomske blokade, i strah od prevrata unutra, tjera ga ka imperativnoj i mirotvornoj poziciji. Postoji jedna teorija, koju vaqa primiti sa rezervom, koja ka`e da, kao {to je wihovo uvo|ewe odr`alo Milo{evi}a, tako bi sada slabqewe sankcija, postiglo isti efekat. To je, zasada, veoma sporno mi{qewe, koje gubi iz vida “pogodnosti” vladawa u totalnoj izolaciji, ali mu najnoviji razvoj doga|aja daje veoma argumentovanu osnovu. Mo`e, dakle, do}i do promjene, ali: nije svaka promjena – promjena naboqe.” Cvijetin Milivojevi}, u “Borbi” od 9. maja 1993. godine, pod naslovom “[ainovi}eva vlada na radikalnoj probi?” poku{ava da odgonetne ho}e li srpski radikali ru{iti ovu vladu. Nadnaslov je glasio: “Posle najave sankcija protiv BH – Srba”. Tekst je zanimqiv zbog toga {to je novinar preneo jednu re~enicu dr [e{eqa, {to je bio ogroman pomak u medijskom mraku nad Srbijom. Naravno, odmah je ustupqen i prostor za op{irniji komentar wegovih politi~kih protivnika. “Prekju~era{wi “recept” za skidawe sankcija protiv SRJ koji je, u vidu najave sankcija protiv Srba u Bosni, promovisao [ainovi}ev kabinet, definitivno je zaokru`io odranije prisutne disonance izme|u SPS-ove vlade i wene radikalne parlamentarne podr{ke. Od toga ho}e li naslednik Radomana Bo`ovi}a sa pretwi pre}i na ka`wavawe BH Srba, zavisi}e (brzo i dramati~no) i to da li }e [e{eqevi radikali i daqe podr`avati mawinsku vladu socijalista Da se na “lepak” izglasavawa nepoverewa Nikoli [ainovi}u i wegovim ministrima, ne “lepe” samo naivni politi~ki spekulanti, potvr|uje i mala provera raspolo`ewa u strankama parlamentarne opozicije. Motivi za pozitivan odgovor su, naravno, razli~iti i, ve} prema sopstvenoj snazi, pojedine stranke, dodu{e jo{ ne javno, tra`e svoj interes u eventualnom ru{ewu 662
[ainovi}a. Sve spekulacije, prirodno, polaze od pretpostavke da najja~a opoziciona stranka u Narodnoj skup{tini Srbije, Srpska radikalna stranka sa svoja 73 poslanika, inicira (i)li glasa za jednu takvu inicijativu. Socijalisti~ka partija Srbije sa 101 poslanikom, bez podr{ke radikala ili, u {ta je te{ko verovati, DEPOS-a (50 poslanika) – ne mo`e odbraniti vladu koju je sama sastavila. ^ak i uz verovatnu podr{ku pet poslanika sa nezavisne liste @eqka Ra`watovi}a Arkana... Poslani~ki klub DEPOS – Srpski pokret obnove }e “ako proceni da je jedna takva inicijativa nu`na, sam da je pokrene”. To ka`e wegov {ef Milan Mikovi} i dodaje da }e prvi zahtev poslanika SPO biti da Skup{tina Srbije otvori raspravu “povodom Pala i ovoga {to se sada doga|a”. No, kona~an stav o (ne) poverewu Vladi, SPO }e zauzeti tek kad bude znao “istinu – kakva je situacija u Srbiji i SRJ, s ~ime raspola`emo, {ta se zbivalo na Palama”... Gospodin Mikovi} podrazumeva da bi sve bitno u vezi sa tim, narodnim poslanicima morali da referi{u qudi koji su bili na Skup{tini bosanskih Srba. Balvani ne padaju s neba – Saop{tewe Vlade Republike Srbije predstavqa izraz nesposobnosti da se procene op{te politi~ke prilike i izraz straha pred ucenama velikih, ka`e predsednik SRS Vojislav [e{eq povodom odluke [ainovi}eve Vlade da “reducira” pomo} Srbima i Republici Srpskoj nakon odbijawa Vens-Ovenovog plana. Vlada Srbije nije smela doneti takav zakqu~ak. Srbija ne sme blokirati Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu na isti na~in kao {to Savet bezbednosti ~ini sa Jugoslavijom. SRJ mora da omogu}i nesmetanu trgovinu svih vrsta robe. Uostalom, ni do sada, sem hrane i lekova, u Republiku Srpsku nije upu}ivana neka besplatna pomo}. Industrijski proizvodi i{li su iskqu~ivo na bazi robne razmene. Onaj ko je putovao u te srpske krajeve mogao je susresti ogromne konvoje {lepera sa balvanimna, sirovinama, polufabrikatima koji se otuda izvoze u Srbiju. Zato Srbija ne sme sama sebi da se~e granu na kojoj sedi. Trgovina sa Republikom Srpskom i Srpskom Krajinom mora biti potpuno slobodna. Borba: Mewa li ova odluka ne{to u odnosu Va{e stranke prema [ainovi}evom kabinetu? Vojislav [e{eq: Mi danas imamo sednicu Glavnog i Izvr{nog odbora... Ogra|uju}i se da Glavni odbor Demokratske stranke Srbije tek treba da se sastane, predsednik Izvr{nog odbora DSS Mirko Petrovi} iznosi li~no mi{qewe: – DSS ne bi trebalo da se upu{ta u eventualne sporove unutar jedne porodice koju ~ine Milo{evi}, [e{eq, Mi}unovi} i \in|i}. Me|utim, DSS kao dosledno opoziciona partija, sigurno ne bi dala poverewe jednoj komunisti~koj vladi, ka`e Petrovi}. Iz vrha Demokratske stranke, tako|e, nezvani~no saznajemo da i ova stranka, vagaju}i sopstvene interese, ne bi dala poverewe sada{woj vladi.” Izgleda da se Blagica Stojanovi}, u “Srpskoj re~i” od 10. maja 1993. godine, prerano ponadala. Wena nada uo~qiva je u podnaslovu: “Izgleda da je 663
[e{eq ve} biv{a li~nost. Me|utim, u agoniji }e poku{ati da zahvati jo{ mnogo qudi i odvu~e ih na qudski otpad.” Bila je to samo uvertira za razgovor sa Aleksandrom Taskovi}em, privatnim stru~wakom porodice Dra{kovi} za pitawe porekla dr [e{eqa. Naslov je skrojen u skladu sa Taskovi}evom podvalom: “Kako izru~iti Hrvata”. • Gospodine Taskovi}u, odavno se niste oglasili novim rezultatima istra`ivawa o li~nosti i poreklu predsednika SRS, g. Vojislavu [e{equ. O ~emu je re~, da niste odustali od tog posla? – Malo je to stalo zbog ovoga {to se zbiva oko potpisivawa Vens-Ovenovog plana i svega {to se doga|a u Srbiji i izvan Srbije ovih dana, ali uskoro }e ponovo da se govori o antisrpskoj aktivnosti g. [e{eqa i sve }e ponovo postati aktuelno. Ovo {to je sad uradio g. [e{eq, nagovorio Srbe iz BiH da budu protiv Vens-Ovenovog plana, antisrpsko delo je i vodi Srbiju u op{tu katastrofu. Nadam se da }e to ova vlast staviti na dnevni red i organizovati raspravu o toj antisrpskoj aktivnosti Vojislava [e{eqa. Morbidno je prihvatiti razgovor o pogibiji {est miliona Srba, i ja o tome ne smem i ne mogu da razmi{qam jer to spada u domen psihopatologije. Onaj ko tako misli, ko tako ka`e i savetuje srpski narod da upravo to u~ini nepotpisivawem Vens-Ovenovog sporazuma, ne misli dobro srpskom narodu. Stipe do Stipeta • Kako komentari{ete ~iwenicu da se Va{om poslani~kom inicijativom vezanom za g. [e{eqa bavila i sama Srpska akademija nauka? – Ono {to mogu da ka`em jeste da sam iznena|en da je Skup{tina Srbije prihvatila da moju inicijativu prosledi Srpskoj akademiji nauka, a jo{ vi{e sam iznena|en odgovorom koji je SANU dala Skup{tini. Mislim da SANU ima ozbiqnija posla i ozbiqnijim poslovima treba da se bavi, a ne poreklom g. [e{eqa i da nam tuma~i ko je on i {ta je on. Gospodin [e{eq je svoje poreklo mogao da doka`e na jednostavniji na~in: da je pokazao grob svoga oca i grobove svojih predaka, na pravoslavnom ili katoli~kom grobqu, {to bih ja sigurno uradio kada bih dokazivao poreklo svoga dede, pradede. Mislim da je to pravi dokaz, a ne da SANU govori o [e{eqima da su oni pravoslavne vere i srpskog roda, tako da sam prinu|en da pokrenem u Skup{tini Srbije jo{ jednu inicijativu. Postavi}u poslani~ko pitawe Vladi Srbije {ta }e u~initi kako bi za{titili i druge [e{eqe koji `ive u Hrvatskoj, a koji su po nalazima SANU, pravoslavne vere i srpskog roda i kojima u Hrvatskoj, kao takvima, preti velika opasnost. Me|utim, oni se zovu Stipe, Josip, Jure, Ante i oni tvrde da su Hrvati. Jedini [e{eq koji tvrdi da je Srbin jeste Vojislav [e{eq, iako mu to osporavaju ostali [e{eqi smatraju}i ga Hrvatom koji je izdao svoj narod. Jedini [e{eq koji tvrdi da je Srbin jeste Vojislav [e{eq. • Za{to je SANU bilo potrebno da se u tako ne{to uplete? – I SANU, kao i druge dr`avne institucije su re`imske institucije. U SANU su ime akademika dobijali samo oni za koje se znalo da ne mogu izdati svoja komunisti~ka uverewa Po{to re`imu odgovara da je [e{eq u ovom trenutku Srbin, oni su mu to omogu}ili. Sutra kada ne bude odgovaralo da je Vojislav [e{eq Srbin, a 664
taj dan je sve bli`e, oni }e dokazati da su [e{eqevi katoli~ke vere i da su Hrvati. • Da li ste pomi{qali dokle Vas mo`e odvesti posmatrawe g. [e{eqa i da li su do Va{e osmatra~nice stizala neka upozorewa, pretwe? – Bilo je mnogo pretwi, ali ne spadam u kategoriju pla{qivih qudi. Meni nije stalo da doka`em da je g. [e{eq Hrvat, nego da doka`em da je on lo{ ~ovek. Ako je Srbin, i doka`e se da je Srbin, onda je on lo{ Srbin. Samo to mi je bio ciq. “Enigma [e{eq” brzo }e se re{iti jer [e{eq iskazuje i svoje lice i svoje nali~je i svoj mentalni sklop. On je sada na klizavici, nema vi{e onu podr{ku socijalista i svaki wegov potez rizi~an je. Svestan sukob • Da li }e ga, ustreba li i ukoliko se na|e na toj listi, predsednik Srbije, g. Milo{evi}, predati me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine? – Ukoliko se ustanovi da je on to i ukoliko budu tra`ili wegovo izru~ewe, nema razloga da ga Milo{evi} ne preda. I on }e to sigurno i u~initi. Ja sam nedavno rekao da bih voleo da se ustanovi da je [e{eq Hrvat, tako da bi u tom slu~aju sudili Hrvatu za ratne zlo~ine, jer nije u prirodi Srbina – pravoslavca da bude ratni zlo~inac. I to je jedan od dokaza da [e{eq nije Srbin, ako je po~inio dela za koja ga terete. ^ak je i ono {to se desilo Moniki Sele{ proizvod mr`we koju je kod sveta stvorio [e{eq i wegovi sledbenici. I to je jedna od antisrpskih akcija g. [e{eqa i on se pona{a kao ~ovek koji je dobro pla}en da u~ini sve da Srbi postanu u toj meri omra`eni u svetu. • Za{to je [e{eq za Vas “lo{ ~ovek”? – ^ovek koji vodi Srbiju u bratoubila~ki rat, koji svesno sukobqava Srbe izvan Srbije sa Srbima u Srbiji, lo{ je ~ovek i treba ga spre~iti da poka`e sve svoje lo{e strane. Ono {to meni naro~ito smeta jeste ~iwenica da je g. [e{eq potpuno zanemario sve one koje je poslao na front, a koji su u tom ratu obogaqeni. On je na wih zaboravio, jer mu vi{e ne trebaju, i zato ih ne spomiwe ni jednom re~ju. Ti qudi su ogor~eni i razo~arani nere{enim statusom koji imaju kod vojnih vlasti i kod svog komandanta. Oni su bili samo deo predizbornog scenarija, a onda su potisnuti u zaborav, nemaju invalidske penzije, nisu dobili naknadu za telesna o{te}ewa, od svojih para kupuju lekove i ortopedska pomagala – {to je stra{no. Mnogima je zavr{eno le~ewe, a nemaju gde da odu. Niko se nije setio da organizuje prihvatili{te za ratne veterane po uzoru na ameri~ke veterane postradale u vijetnamskom ratu. Ova dr`ava, a ni oni koji su te qude mobilisali u rat nisu poku{ali bilo ~ime da pomognu tim qudima, a to je ne~asno i nequdski. • Da li su, i koliko su, Srbi iz Srbije danas spremni da revolucionarno ostvaruju svoja prava na slobodu! – Narod je zbuwen svim {to se desilo u posledwih dve-tri godine i prosto vi{e ne zna kome da se prikloni i ko je u pravu, ne zna {ta ga ~eka, `ivi od danas do sutra – bukvalno pre`ivqava. Qudi }e sami iza}i na ulice, bi}e socijalnih nemira, a ja o~ekujem i krvavo leto... Nas, SPO, narod }e pozvati da spre~imo to krvoproli}e! Ne smemo dozvoliti da nas [e{eq i so665
cijalisti uvuku u bratoubila~ki rat. Program Srpskog pokreta obnove mnogo je bli`i tzv. Srbijancima nego Srbima iz Krajina i mi }emo tim programom spasiti ovu zemqu i ovaj narod. Srbi-Srbijanci su ogor~eni, ali jo{ uvek strpqivo }ute. Ali, kad se oni podignu – bi}e sva{ta. Kada se odlu~ivalo o III Jugoslaviji, da l’ }e Srbija ostati sama ili }e u}i u savez sa Crnom Gorom, 200.000 Crnogoraca odlu~ilo je da to bude Jugoslavija, a niko ni{ta pitao nije 10 miliona Srbijanaca, {to ih je stra{no pogodilo. Ovih dana se de{ava ne{to jo{ gore: 50 poslanike neke tamo Skup{tine Republike Srpske u BiH odlu~uje opet o glavama deset miliona Srbijanaca. O tome se mnogo pri~a u unutra{wosti Srbije, Srbijanci su nezadovoqni, niko ih ni{ta ne pita i bojim se da }e uskoro oni ustati i po~e}e proterivawe i Srba iz Bosne i Crnogoraca i to }e biti ono najve}e zlo koje nas mo`e sna}i. O tome ova vlast ne vodi ra~una i iz dana u dan samo doliva uqe na vatru. Pitawe je za{to • Nedavno je odr`an sastanak Glavnog odbora SPO na kojem su najbli`i saradnici g. Dra{kovi}a, g. Rakiti}a i g. Markov, optu`ili predsednika stranke da ne sprovodi programska na~ela stranke. Kako je Va{e mi{qewe po tom pitawu? – Ja ne vidim da se ne{to izmenilo u programu Srpskog pokreta obnove, a od osnivawa sam u toj stranci, i stvarno mi nije jasno {ta je to {to g. Rakiti} i g. Markov vide da se promenilo?! Dr`imo se osnovnog programa – a pona{amo se prema situacijama u koje nas dovodi ovaj bezglavi re`im u Srbiji. Ne mogu da verujem da se program SPO-a promenio preko no}i i da je preko no}i postao “anacionalna, proreformska, reformska, levi~arska” i ko zna kakva jo{ stranka. • Za{to se niste pojavili na prvoj konferenciji za {tampu koju ste organizovali, ako niste “pla{qiv ~ovek”, s obzirom da je tom prilikom re~eno da to niste u~inili zbog pretwi koje ste dobili? – Bilo je pretwi, ali ne meni li~no ve} mojoj porodici i da bih wih za{titio umesto mene na toj konferenciji se pojavio neko koga ja izuzetno cenim i koga smatram neustra{ivim i pametnim – g. Mihailo Markovi}. Tako smo se i zajedno na{li na tom putu. • Nemate naro~ito mi{qewe o srpskim akademicima. Da li se to mi{qewe odnosi i na akademike koji su okupqeni oko DEPOS-a, a koji su nedavno vratili poslani~ke mandate? – Vra}awe mandata je, u najmawu ruku, ne~asno, jer ako su iza{li na izbore, ako su dozvolili narodu da ih bira – onda su morali da se bore za interese tog naroda. Izlaskom iz Skup{tine “izdali su” svoj narod i ne mogu ih odvojiti od onih drugih akademika koji nisu bili na listi opozicije. Mislim da ovakvim postupcima i oni, na neki na~in, pripadaju re`imskoj akademiji. Oni su morali da iska`u svoju vrednost svom rodu i narodu, da se bore jer predstavqaju neke autoritete. Ovako, da bi za{titili svoje akademsko zvawe oni nisu smeli da ustanu jasno i otvoreno protiv ovog re`ima i mo`da je i po{tenije {to su napustili Skup{tinu. • Mo`da su iza{li iz parlamenta u dogovoru sa gospodinom Ko{tunicom? 666
– Ne verujem da su u potpunom dogovoru ni sa DSS. Mislim da su kroz ovaj ~in pokazali da sve rade zarad o~uvawa li~nih interesa. Napomena: U tekstu se nalazi i antrfile sa naslovom “Zli i pakosni”, za koji se tvrdi da je iz kwige Jefte Dedijera “Hercegovina i Hercegovci”: ^lanovi porodice [e{eq iz Popova Poqa odlikuju se sebi~no{}u, lukavstvom, {krto{}u i bezobzirno{}u. U svakom javnom poslu zadiru na svoju stranu. U sticawu materijalnih dobara ne vode ra~una o popularnosti, ne boje se Boga ni onog svijeta. S vlastima uvijek dobro `ive, prema ja~em ponizni su kao pseto, a prema slabijem su bez srca i svirepi. Lukavi su i podmukli, svoje namjere umiju duboko da sakriju, i redovno su negostoqubivi. Seqaci ih poznaju po tome, {to nikada ne gledaju u o~i, ve} nekako poprijeko. Osmijeh im je rijedak i obi~no izgleda pakostan.” Milo Gligorijevi}, u “NIN”-uu od 14. maja 1993. godine, objavquje intervju sa vojvodom Mom~ilom \uji}em na kojeg }e se u godinama koje slede pozivati svi [e{eqevi neprijateqi. Ostareli vojvoda, kojem je pre}eno izru~ewem Hrvatskoj, verovatno je svoje izjave uperene protiv dr [e{eqa dao pod pritiskom ameri~kih obave{tajnih slu`bi. Te{ko da je zaista tako i mislio, jer je sigurno da u srpskim zemqama nije postojala boqa osoba od dr Vojislava [e{eqa koja bi nastavila svetle tradicije ~etni~kog pokreta. Koliko je pogre{io, govori i podatak da je istovremeno ukazao poverewe Milanu Babi}u, poznatoj ha{koj “kockici”. Naslov je izbacivao u prvi plan re~i ostarelog vojvode koje su tako srda~no odjeknule u u{ima svih neprijateqa dr [e{eqa: “[e{eq je moje razo~arewe”. U podnaslovu je nazna~eno zbog ~ega to navodno razo~arewe:”Vo|a Srpskog ~etni~kog pokreta “Ravna Gora” zamera vo|i Srpske radikalne stranke zbog pribli`avawa socijalistima. Ka`e da mu Milan Babi} i Radovan Karayi} ulivaju poverewe, a da je Slobodan Milo{evi} izabrao Gorana Hayi}a za {efa Republike Srpske Krajine...” “Uo~i posledweg zasedawa Skup{tine Republike Srpske (5. maj 1993) na Pale je stigla “hitna i va`na poruka”. Potpisnik, najpoznatiji `ivi srpski emigrant, osamdeset{estogodi{wi ~etni~ki vojvoda Mom~ilo \uji}, stanovnik kalifornijske varo{i San Markos, pisao je: “Nas je ovamo zaprepastila vest o tome kao da je Karayi} izjavio da }e ’podweti ostavku’ ako sutra Skup{tina ne prihvati Ovenov plan”. Ne znam da li je ta vest ta~na – ali ako je ta~na, onda bi Karayi}u bilo boqe da danas izvr{i samoubistvo – jer se do sada u svemu dr`ao sjajno – pa za{to bi se onda povla~io – ako Skup{tina odbaci Ovenov plan? Treba da ka`e “aj em sori”, ali, moj je narod tako re{io i ja se povinujem narodnoj voqi voqi naroda koji me je izabrao za svog glavnog predstavnika.” \uji} je tvrdio daqe da bi prihvatawem Vens-Ovenovog plana Skup{tina “potpisala smrtnu presudu Srbima Bosne i Hercegovine i ne samo wima nego celom Srpstvu”. Napisao je na kraju: “Glavu gore, Srbija se ra|a, bi}e srpski i Zadar i Skadar!” Za{to stari vojvoda, ~ovek nesumwivog i nesumwivo velikog uticaja na Srbe u dijaspori, zastupa nemirewe sa Evropom i svetom? Za{to je izabrao 667
tako tvrd stav i ~emu se nada posle ovolike prolivene krvi u svojoj otaybini, na izmaku drugog milenijuma? U ekskluzivnom intervjuu za NIN vojvoda je odgovorio na ta pitawa, pokazuju}i se kao optimista, uveren da za srpske poslove nailaze boqi dani. • Da li ste o~ekivali ovakav dramati~an i stra{an raspad druge (komunisti~ke) Jugoslavije? – ^lanovi Srpskog ~etni~kog pokreta “Ravna Gora”, kome imam ~ast da budem na ~elu, nadali su se da }e posle Brozove smrti uskoro do}i kraj i komunisti~koj Jugoslaviji. Ali nismo o~ekivali ovakav wen raspad, koji je opet najvi{e pogodio srpski narod. Srpski narod je najve}a `rtva Titove Jugoslavije za sve vreme wenog postojawa, pa je ostao `rtva i ovih posledwih godina – u vreme wenog raspadawa. Avnojskim granicama srpski narod je bio razbijen, ra{~ere~en i podeqen u nekoliko republika. A kad se Brozova Jugoslavija po~ela da raspada, me|unarodna zajednica je pozdravila weno raspadawe s tim {to je svim narodima biv{e Jugoslavije priznala pravo samoopredeqewa, izuzev Srbima. To nismo ni o~ekivali ni zaslu`ili. Ne mo`emo nikako da shvatimo za{to je Evropska (i uop{te me|unarodna) zajednica stala na gledi{te da su Titove avnojske granice neprikosnovene i da se u wih ne mo`e dirati. Time je zadat te`ak udarac srpskome narodu koji se ponovo, posle 50 godina, na{ao pred genocidom od strane istih yelata – hrvatskih usta{a – Tu|manovih neofa{ista i muslimanskih fundamentalista. Srpskome narodu nije ni{ta drugo preostalo nego da se digne i brani. • S kojim ose}awima ste do~ekali taj rat? – Pre ovog rata verovali smo da }e srpski narod biti prvi u Jugoslaviji koji }e se osloboditi komunizma, {to je bilo i logi~no i normalno o~ekivati, kad se uzme u obzir istorijska ~iwenica da je srpski narod u toku Drugog svetskog rata bio prvi koji je u Evropi poveo borbu protiv komunizma i to pod najte`im okolnostima – ~ere~en i kasapqen s jedne strane od besomu~nih hrvatskih usta{a, a s druge strane od nemilosrdnih kaznenih ekspedicija svirepog nema~kog okupatora i wegovih satelita. Ta na{a vera u zdravo rasu|ivawe i snagu srpskoga naroda bila je potkrepqena i saznawem o bu|ewu srpskog nacionalnog duha u svim srpskim zemqama posle smrti diktatora Broza. Mi smo se radovali saznav{i da su se stavila u pokret pera najboqih srpskih intelektualaca i akademika u ciqu raskrinkavawa i obarawa la`nog mita o Brozu i wegovom komunizmu. Sve nam je to govorilo da }e se Srbi brzo i definitivno obra~unati sa Titovim avnojskim nasle|em i stvoriti svoju srpsku dr`avu sa demokratskim ure|ewem i dinastijom Kara|or|evi}a na ~elu. Na`alost, do toga nije do{lo. Hrvati i Slovenci, potom muslimani, ose}aju}i na{e planove, otcepili su se od Jugoslavije uz podr{ku raznih evropskih dr`ava, naro~ito Nema~ke, i la`no se okitili “demokratskim” cve}em. Pomo}u zapadnih medija, uspeli su da uvere svet u svoju tobo`wu “demokratiju” i da Srbe ocrne kao komuniste. Ohrabreni medijskom propagandom, kao i dr`awem najve}eg dela me|unarodne zajednice, hrvatski neofa{isti, docnije i muslimanski fundamentalisti, otpo~eli su svoju ofanzivu protiv srpskog nacionalnog bi}a. Biolo{ki opstanak Srba ponovo je doveden u pitawe. Srpske glave po~ele su da 668
padaju. Na silu – Srbi su odgovorili silom... Drugog izlaza nije bilo. Ja, kao i ostalo ~lanstvo Pokreta, do~ekali smo rat sa zabrinuto{}u. Daleko od Otaybine i nedovoqno obave{teni o doga|ajima, nismo znali kako Srbi stoje sa naoru`awem. Prema informacijama koje su doprle kod nas Slovenci i Hrvati su bili odli~no naoru`ani. Ogromne koli~ine oru`ja i municije dobili su iz inostranstva, naro~ito iz Nema~ke. Ako na{i borci ne budu imali dovoqno oru`ja bojali smo se da ne}e mo}i odoleti usta{koj navali. Strahovali smo i za narod da }e ponovo biti izlo`en genocidu. Neizvesnost kakav }e stav u ovom konfliktu zauzeti Jugoslovenska armija jo{ vi{e je poja~avala na{u zabrinutost. • Koje gre{ke su se mogle izbe}i u takozvanom “slovena~kom ratu” i kasnije u krvavom srpskohrvatskom? – “Slovena~ki rat” je prva nesre}na `etva naopakog dugogodi{weg rada jugoslovenskih vlasti. Politi~ki i vojni lideri su u stvari, svesno ili nesvesno, omogu}ili da do toga rata do|e. Pred wihovim o~ima su secesionisti~ki elementi u Hrvatskoj i Sloveniji organizovali paravojne formacije i naoru`avali se oru`jem krijum~arenim iz inostranstva. Da li se u slovena~kom ratu mo`e uop{te govoriti o gre{kama? Po svemu izgleda da se tu mo`e pre govoriti o izdaji i to sa obe strane – i od napada~a i napadnutih. • Mislite li da su Srbi u ovu dramu u{li nepripremqeni? – Potpuno nepripremqeni! I prevareni! Srbi su sa~iwavali gro vojnika u JNA, a po broju komandnog osobqa jo{ malo pa su bili na posledwem mestu. Uquqkani i uspavani idejom la`nog “bratstva i jedinstva”, Srbi nisu ni primetili {ta im “bra}a” iza le|a spremaju. • Ko Vam je od srpskih nacionalnih vo|a i strana~kih lidera ulivao poverewe u po~etku drame? – Srpski vode}i qudi u krajinama Milan Babi} i Radovan Karayi}. • Da li ste se u nekog razo~arali? – Da, u Vojislava [e{eqa, koji otvoreno istupa sa Socijalisti~kom partijom Srbije, sa komunistima koji su samo ime promenili i time je [e{eq uprqao ime ~etni{tva i srpskog nacionalizma kojim se u po~etku okitio. Srpske vo|e u krajinama su podbacili bez politi~kog i idejnog jedinstva. Jo{ uvek imam poverewa i visoko cenim dr Milana Babi}a i dr Radovana Karayi}a – iako i jednog i drugog ucewuju komunisti pod la`nim imenom Socijalisti~ke partije. • Da li su Vas ikada pitali za savet uo~i neke va`ne odluke? – Jesu, Milan Babi} u nekim pitawima, a Vojislav [e{eq povodom osnivawa Radikalne stranke i ukop~avawa u politiku. Sa Babi}em sam se slo`io podr`avaju}i wegove ideje i rad, a [e{equ sam rekao da srpski ~etni~ki vojvoda mora imati stav iznad svih partija, osnivati borbene ~etni~ke jedinice, boriti se za slobodu srpskog naroda i obnovu srpske dr`ave na Balkanu. Nije me poslu{ao i ja sam prekinuo daqu vezu i saradwu sa wim. Karayi}a smatram velikim srpskim rodoqubom, hrabrim i mudrim Srbinom. Ja }u sve u~initi {to je mogu}e da se Srpska Krajina sa Bosnom i Hercegovinom ujedini, sada u jednu srpsku republiku, a kasnije da u|e u jednu srpsku zajednicu sa obnovqenom srpskom dr`avom pod dinastijom Ka669
ra|or|evi}a. • U razgovorima sa g. Milanom Babi}em razumeo sam da Vas on veoma uva`ava i po{tuje... – On ima puno razumevawa i moju li~nu podr{ku kao i podr{ku svih sledbenika i ~etnika |enerala Dra`e svrstanih u Pokret srpskih ~etnika “Ravna gora” ~iji sam ja predsednik. Wega smatraju glavnom li~no{}u u Srpskoj Krajini uprkos nastojawa komunista i Slobodana Milo{evi}a da ga u svemu onemogu}e. Bila su dosad i dva poku{aja da ga fizi~ki likvidiraju. I ako to jo{ ikad poku{aju – bi}e smaknuti oni koji bi uznastojali da wega smaknu. • A kako vidite g. Gorana Hayi}a, sada{weg predsednika Republike Srpske Krajine? – Goran Hayi} i svi wegovi saradnici natureni su za vo|stvo Srpske Krajine od strane komunisti~kog vo|e Slobodana Milo{evi}a. Moje je uverewe da }e Srbi Srpske Krajine da ih isprate sa vlasti u Krajini. O~ekujem da }e tako i Srbi Srbije postupiti sa Milo{evi}em i Titovim skutono{ama koji su preplavili srpsku prestonicu Beograd. • Veoma mnogo govori se danas o neredu, neorganizovanosti, pqa~kama i ratnom profiterstvu u Bosni i Krajini. Za{to toliko toga ima u najodsudnijem trenutku novije srpske istorije? – Pqa~ka, korupcija, profiterstvo – to su plodovi komunizma. Komunisti nemaju ose}awe morala, ne misle o nacionalnim interesima i nemaju spremnost na `rtvu za dobrobit naroda. Komunizam je upropastio qudsku li~nost i sveo je na nivo niskih i materijalnih nagona. I u mirnim vremenima bilo je pqa~ke, kra|e, pronevere i crne berze. Lupe` Tito nau~io je svoje sledbenike tim prqavim, ne~asnim poslovima. Ja tvrdo verujem da nisu daleko dani kad }e wima srpski narod stati nogom za vrat. • Gospodin [e{eq se ovde, me|u demokratama, sve ~e{}e optu`uje kao ~ovek koji je – zajedno sa nekim drugim vojnim i politi~kim li~nostima – dao alibi Zapadu za potpunu satanizaciju Srba. Mislite li da je to optu`ivawe nepravedno i kako gledate na dr`awe Zapada spram Srba, Srbije i dana{we, tre}e Jugoslavije? – Postoji me|unarodna zavera protiv Srba i pravoslavqa uop{te. [e{eq nije dao povoda za satanizaciju Srba, ali nije ni{ta ni u~inio da razuveri Zapad u wihovu pogre{nu politiku. Ponekad je davao nedoli~ne izjave i pona{ao se kako ne pristoji onom koji pretenduje da vodi jednu stranku i narodne mase, a pogotovu wemu kojem sam dao naziv ~etni~kog vojvode. • [ta mislite o gospodinu ]osi}u, o Milo{evi}u? – [ta se mo`e misliti o wima, bezbo`nicima! Slobodni narodi vrlo pogre{no smatraju da wih, kao bezbo`nike i komuniste, taj narod odr`ava na vlasti. Otuda mnoge nevoqe i nezgode udaraju po srpskom narodu. Ali ne mogu oni jo{ dugo da dr`e narod pod vla{}u i pod `igom komunizma. • Kako gledate na ulogu Crkve i dr`awe Wegove svetosti patrijarha Pavla? I {ta se promenilo me|u Srbima u rasejawu posle crkvenog izmirewa? – Patrijarh i Crkva imaju zna~ajne uloge. Wihove veze sa drugim pravoslavnim crkvama i angloprotestantima su vrlo korisne. Naro~ito su zapa`ene veze patrijarha sa ruskim zvani~nim delegacijama. U emigraciji nema borbe na verskoj podeqenosti. Smatram velikom milo{}u bo`jom {to u ovim te{kim danima sedi na prestolu Svetog Save `i670
vi svetiteq, molitveni ~ovek i ugodnik Bo`ji – Wegova svetost patrijarh Pavle ~ijim naporima i molitvama je do{lo do izmirewa u Crkvi. Godinama odvojena bra}a sad prilaze jedni drugima i zajedni~ki se mole Bogu. Na{ savremeni svetiteq, upokojeni vladika Nikolaj Velimirovi}, u vi{e prilika – pre rata, nagla{avao je kao `ivotnu `equ stvarawe saveza balkanskih pravoslavnih dr`ava: Srbije, Gr~ke, Rumunije i Bugarske. Sada{wa tragedija svih pravoslavnih naroda name}e to pitawe kao sudbonosno va`no. Progoni pravoslavnih na Sredwem istoku, me|u nama na Balkanu i u biv{em Savezu Sovjetskih Republika jasno potvr|uju da je u pitawu ne samo sloboda nego i opstanak pravoslavnih naroda. • Verujete li da }e u tim prilikama opstati tre}a Jugoslavija i da }e se ostvariti san: svi Srbi u jednoj dr`avi? – Glupo bi bilo verovati da }e tre}a Jugoslavija dugo opstati. Jo{ glupqe bi bilo nastojati da srpski narod bude ujediwen u nekoj novoj – ~etvrtoj Jugoslaviji. Prva Jugoslavija umalo {to nije postala grobnica srpskog naroda. Druga Jugoslavija raspar~ala je Srpstvo i srpske zemqe i htela da ga uni{ti. Ova tre}a predstavqa, da se prosto izrazim – sprdwu od dr`ave. We }e se Srbi uskoro osloboditi i obdoviti svoju srpsku dr`avu na Balkanu, iako to ne}e biti bez velikih `rtava. Ali, boqe je da, od postoje}ih dvanaest miliona Srba, izgine jo{ jedan milion, nego da taj narod ostane da i daqe bude igra~ka pod stegom mra~nih sila, osu|en na i{~eznu}e. • Zar mislite, s obzirom na izvesne separatisti~ke te`we (u Crnoj Gori, na primer) da }e se Srbi zauvek otarasiti jugoslovenstva i krenuti u stvarawe sjediwenih srpskih dr`ava? – Po{to su Hrvati izdali prvu Jugoslaviju, potom zajedno sa Slovencima i ostalom dru`inom sru{ili drugu Jugoslaviju, smatram da je time sa jugoslovenstvom svr{eno i u glavi i u srcu svakog Srbina. Srpska misao treba da okupi sve Srbe u jednoj dr`avi koja }e se zvati Srbija i samo Srbija. [to se ti~e crnogorskih separatista, koje spomenuste, oni su protiv svake zajedni~ke dr`ave sa ostalim Srbima, makar se ona zvala: sjediwene srpske dr`ave. Verujem da }e zdrave nacionalne snage u Crnoj Gori i u drugim srpskim zemqama pobediti svaki separatizam, pa bi moglo da do|e do istrebqewa sada{wih crnogorskih odreda– zelena{a– kao {to su nekad Crnogorci isterali svoje poturice. • U jednoj nedavnoj polemici, ratuju}i sa qudima koji zara|uju na prodaji patriotizma, sa “profesionalnim Srbima”, tvrdio sam da se taj san (svi ujednoj dr`avi) ne mo`e ostvariti o-ruk politikom. Recite mi, vojvodo, otkud kod Srba na polo`ajima toliko nepromi{qenosti? Otkud im spremnost da zarate sa celim svetom, bez obzira na cenu, na broj mrtvih srpskih glava? – Govore}i o srpskom snu “svi Srbi u jednoj dr`avi”, mislim da bi pravilnije bilo postaviti ciq: “Sve srpske zemqe u jednoj srpskoj dr`avi”. Ima danas Srba na svim kontinentima, koje nikad ne}emo okupiti u jednu dr`avu, ali moramo raditi na tome da sve srpske zemqe ujedinimo u jednu jedinstvenu srpsku dr`avu. To je smisao na{e borbe i u ovome najnovijem ratu. Treba se otarasiti komunista, raditi smi{qeno i izbegavati nepromi{qene poteze. Mudri i nesebi~ni politi~ari su nam potrebni, kao i hrabri borci koji }e svojom borbom na boji{tima izvojevati srpsku slobodu i obnoviti srp671
sku dr`avu po zamisli i planovima velikih srpskih dr`avnika Ilije Gara{anina i Nikole Pa{i}a. • Vi ste u{li u istoriju kao ~ovek koji je (za razliku od nesre}nog Dra`e Mihailovi}a), kombinuju}i vojni~ku ve{tinu sa vojni~kim lukavstvom, sa~uvao svoje ratnike i svoj narod. Za{to je danas qudski `ivot, na srpskim prostorima tako jeftin? – Ja sebe ne smatram nikakvim genijem ii dr`avnikom, ali mislim da poznajem du{u na{eg srpskog roda. Zato sam i nastojao da sudbina srpskog naroda te~e po mislima i te`wama toga naroda, koji je u osnovi vrlo miroqubiv, ali isto tako vrlo osetqiv kad je u pitawu wegova dr`ava i sloboda. Sve ono {to sam radio u pro{lom ratu, ako bi bila u pitawu sloboda i opstanak srpskoga naroda i srpske dr`ave, ja ni sada ne bih mogao druk~ije da radim. Mene su komunisti~ki pqa~ka{i oglasili za izdajnika i kolaboratera zbog izvesnog stepena saradwe sa Talijanima u pro{lom ratu. Ja i moj narod na trome|i Bosne, Like i Dalmacije bili smo, kao na ostrvu smrti, u krvni~koj hrvatskoj dr`avi: ni hleba, ni ode}e, ni oru`ja, ni municije, i bez veze sa na{om maticom Srbijom. Zato sam koristio Talijane da od wih izvu~em {to vi{e hrane za narod i {to vi{e municije za borce. [to se ti~e sada{weg stawa u kojem se nalaze Srbi, tu ne mo`e biti nikakve nagodbe niti razgovora sa muslimanskim fundamentalistima i koqa~ima, hrvatskim usta{ama – nego borbe do pobede i razgovora samo kroz pu{~ane cevi. Muslimani ho}e da ostvare ponovo svoju dr`avu na Balkanu, na srpskim prostorima, a Hrvati da na tim prostorima pro{ire svoju dr`avu potpuno uni{tavaju}i Srbe i svaki trag wihovog postojawa. Zato su sada, gde su mogli, sravnili sa zemqom stotine srpskih naseqa i hramova i pobili srpsko nebora~ko stanovni{tvo u srpskim naseqima gde su stigli. Pored mnogih, napomiwem slu~aj srpskih sela kod Zadra u Dalmaciji. Kr{e}i me|unarodnu obavezu, Hrvati su upali u nekoliko srpskih sela kod Zadra, pobili sve nebora~ko stanovni{tvo, poravnali sa zemqom srpske hramove i raskopali srpska ogwi{ta. Sve to te~e po planu Vatikana i Nemaca pod rukovodstvom novog poglavnika – Titovog |enerala Tu|mana koji je gori od Ante Paveli}a. Paveli} je stavio u svoj hrvatski dr`avni program: jednu tre}inu Srba pobiti, jednu tre}inu proterati u Srbiju, a jednoj tre}ini naturiti rimokatolicizam. Tu|man nema takav program; on je re{en da na prostorima Hrvatske i srpskim zemqama koje `eli okupirati, potpuno istrebi Srbe i zata{ka svaki trag wihovog postojawa. Zato i ka`em: sa Hrvatima i muslimanskim fundamentalistima ne mo`e biti nikakvog razgovora – osim kroz pu{~ane cevi. Jer, sada se ne radi samo o slobodi Srba i srpskoj dr`avi nego i o biolo{kom opstanku Srba. • Kako na budu}nost gledaju ostale struje u emigradiji? I kako se prema srpskoj i jugoslovenskoj muci dr`i srpska emigracija? – Na budu}nost naroda i wegovu sudbinu – 99 odsto srpskih emigranata u slobodnim zemqama sveta gleda ovako: treba likvidirati komunizam i jugoslovenstvo, vratiti se na pradedovske izvore srpstva i pravoslavqa, i obnoviti srpsku Kraqevinu na Balkanu sa svim srpskim zemqama – kao Kraqevinu Srbiju sa dinastijom Kara|or|evi}a. Sve {to ne mo`e da u te okvire stane, Srbi u slobodnim zemqama sveta – odbacuju. Za tu misao oni ~ine sve {to 672
je u wihovoj mo}i nacionalno-politi~ki, moralno, materijalno, a i polagawem sopstvenog `ivota. • Da li ste bili u prilici da razgovarate sa uticajnim Amerikancima o srpskoj nesre}i? Mi znamo da se Amerika okrenula od Srbije i Jugoslavije zato {to su srpska i jugoslovenska vlast tako uporno, posledwe u Evropi, branile komunisti~ke simbole. Ali, ameri~kim stavom i dr`awem, stavom i dr`awem Evrope, ka`wen je ceo srpski narod nisu ka`wene vo|e. Za{to tu nepravdu svet ne vidi? Za{to to Amerikanci ne vide nego mnogi od wih prqaju, psuju i vre|aju Srbe i sve {to je srpsko? – Mnogi Amerikanci znaju dobrim delom istinu o Srbima i wihovom doprinosu u pro{losti kao i na{im stradawima. Naro~ito profesionalni vojnici i neki intelektualci. Na`alost, ve}ina obi~nog sveta je obmanuta sredstvima javnog obave{tavawa koja su dirigovana iz centara, antisrpskih i antipravoslavnih. Nikad nijedan narod nije odgovoran za sve {to u~ini wegova vlada, jer nikad nijedna vlada nije izabrana potpunom voqom celog naroda. Vlade dolaze po partijskom kqu~u, ne sa potpunom voqom naroda. Tako je na vlasti i sada{wa vlada u Americi, pa udaraju}i po politici koju ta vlada u Americi sprovodi, ne treba udarati po svim ameri~kim gra|anima. U vezi s tim, za stav sada{we ameri~ke vlade prema Srbima nisu krivi svi gra|ani Amerike.. • Ta borba se ~esto obja{wava i opravdava za svet nerazumqivim razlozima. Mnogi pobornici rata romanti~no govore o Srbima kao “svetom narodu”, “izabranom narodu” i “nebeskom narodu” kome je ‘Bog dao poseban ciq i namenio najve}u `rtvu. [ta mislite o tom, takvom, novom romantizmu? – Ne mislim da je to romantizam. Kad bi to bio romantizam, onda bi i sva kosovska epika i etika, i Lazareva vizija, bili samo romantizam. Najproduhovqeniji Srbi na ~elu sa bla`ene uspomene vladikom Nikolajem govorili su, pisali i pevali o svetoj Srbiji. Ti na{i duhovni divovi uspeli su da u|u u najtajanstvenije odaje srpske du{e i tu otkrili wenu krasotu i lepotu i oko we videli oreol svetosti. U ovom sada{wem ratu srpski narod je nesumwivo dokazao i potvrdio svetost svoje du{e. Kroz usta svoga patrijarha on je osudio sve zlo~ine, pa i zlo~ine svoje sopstvene dece. A to nisu u~inili predstavnici drugih vera. Mi nismo ~uli da je rimski papa osudio zlo~ine svojih vernika – Hrvata. Naprotiv, i papa i poglavar islamske veroispovesti }ute o zlo~inima svojih vernika. Usput da naglasim: ne mislim da u srpskome narodu ima “zagovornika” ovoga rata. Nijedan Srbin nije `eleo da do rata do|e. Ovaj rat je nametnut srpskome narodu, koji je imao da bira: ili da primi ba~enu mu rukavicu, ili da se preda i ~eka ponovni pokoq. Pokoqa je i ovako bilo. Bilo bi ga mnogo vi{e da se Srbi nisu digli na oru`je. • Da li je trebalo potpisati Vens-Ovenov plan o budu}em ure|ewu Bosne? ^uo sam ovde zanimqivu tvrdwu: ne potpisati gre{ka je, potpisati nacionalna tragedija. Recite kako }emo iza}i iz situacije u kojoj nijedan srpski izbor ne mo`e biti dovoqno dobar, u kojoj stalno biramo izme|u zla i goreg? – Te`ak je na{ krst kad moramo da biramo izme|u zla i goreg, tu ste u pravu. Ako ne potpi{emo Vens-Ovenov plan, velike sile udru`ene sa na{im 673
lokalnim neprijateqima mogu da nam otmu {to je na{e. Ali u povoqnijem istorijskom trenutku mi mo`emo povratiti {to nam je bilo oteto. A {to se neprijatequ ustupi na{im potpisom – to je, bojim se, trajno izgubqeno. Potpisano – otpisano! • Kako gledate na ulogu princa Aleksandra Kara|or|evi}a u srpskim poslovima i na dr`awe ostalih Kara|or|evi}a? – Srpski ~etnici su po ube|ewu monarhisti. Princ Aleksandar zakoniti je naslednik krune. Prema pismima, koja princ ~esto upu}uje nadle`nim svetskim faktorima, vidimo da se on svesrdno zala`e za svoj narod. Na `alost, srca onih kojima se obra}a u najvi{e slu~ajeva su zatvorena. I ostali Kara|or|evi}i u ovim te{kim danima vr{e svoju nacionalnu du`nost, naro~ito kroz humanitarne akcije. Pored veze sa prestolonaslednikom, odr`avam vezu i sa princom Tomislavom. Taj, jo{ jedini sin vite{kog Kraqa Aleksandra, obilazi srpske herojske borce u borbama u Srpskoj Krajini, Bosni i Hercegovini, sakupqa materijalna sredstva za wihovu borbu i wihove rane. Jednom prilikom, u bolnici blizu rati{ta, dao je i svoju sopstvenu krv za rawenike kojima je to trebalo. On sad `ivi na Oplencu, u domu svojih roditeqa, i u`iva veliki ugled u srpskom narodu i me|u srpskim borcima. Neprijateqi Srba uporno poku{avaju da zava|aju wega sa wegovim sinovcem prestolonaslednikom Aleksandrom. Princ Tomislav daje jasnu i nedvosmislenu izjavu: da je on sin kraqa Aleksandra, da radi na povratku dinastije Kara|or|evi}a na srpski presto i da je ustavni naslednik na to prestoqe wegov sinovac princ Aleksandar. To je dovoqno za one koji imaju u{i da ~uju, i za one koji `ele da znaju – da znaju. • Mo`e li monarhija skinuti hipoteke koje stoje nad Srbima u svetskoj politici? Mo`e li ona pokupiti rasutu srpsku energiju, pomiriti strana~ke i ostale strasti? – Ja znam da srpski narod kao narod, `eli monarhiju i kraqa iz dinastije Kara|or|evi}a i, kad se to pitawe bude postavqalo i re{avalo, srpski narod }e stati uz zakone monarhije i uz dinastiju Kara|or|evi}. Zato je taj narod kazao i jo{ uvek ka`e: Bez Boga ni preko praga– bez kraqa ni{ta ne vaqa! Mi smo izbili na pozornicu sveta ne kao republika – nego kao kraqevina, i kao takvi u{li u istoriju sveta od Nemawi}a do Petrovi}a i Kara|or|evi}a. Ja verujem da }e srpski narod i}i tim putem u budu}nost. Na{ narod ka`e: Bog – doma}in vasione, a kraq – doma}in jedne dr`ave i jednog naroda! Verujem da monarhija mo`e da odr`ava narod u jedinstvu i odbrani wegove slobode, a da li ona mo`e skinuti hipoteke koje stoje nad Srbima u svetskoj politici – na to je za sada veoma te{ko odgovoriti. To umnogome zavisi od doga|aja u svetu i kod nas. Svakako, uticaj jednog srpskog kraqa demokrate bio bi, kod stranog sveta, neizmerno ve}i nego {to je to sada uticaj komuniste Slobodana Milo{evi}a.” U “Ekspres politici” od 14. maja osvanuli su zvani~ni stavovi General{taba Vojske Jugoslavije izre~eni povodom nekih izjava dr Vojislava [e{eqa. Problem je u tome {to se vojni vrh na taj na~in upustio u politiku, {to je ekskluzivitet samo u na{em dru{tvu. Izjave predsednika Srpske radikalne stranke, koji je pritom bio poslanik u oba parlamenta, i saveznom i republi~kom, su izjave jednog politi~ara koji ima prava da raspravqa o svim te674
mama, a oficiri, kao deo dr`avnog aparata, nemaju ba{ nikakva prava da se ukqu~uju u politi~ke rasprave. Ali, ovde je sve bilo mogu}e, samo ako je protiv [e{eqa i srpskih radikala. Naslov je bio propagndno obojen, jasno je pokazivao da ~elni oficiri imaju politi~ke ambicije. Ako ni{ta drugo, a ono da se dodvore vladaju}em re`imu. Glasio je: “Bez monopola na patriotizam”. Podnaslov je bio glup, kao da nikom nije poznato da dr [e{eq nema vlast nad armijskim aparatom: “Povodom nekoliko javnih istupa i intervjua Vojislava [e{eqa o mogu}im ratnim akcijama Vojske Jugoslavije (VJ) i kadrovskoj politici u woj, slu`ba General{taba Vojske Jugoslavije za informisawe saop{tila je ju~e da izjava o tome da }e VJ, pod uslovima koje je [e{eq naveo, ga|ati ciqeve u susednim zemqama, a pogotovo civilne objekte, predstavqa klasi~an primer nekontrolisanog rasu|ivawa i vrhunske nekompetencije.” “U skladu sa konstruktivnim i mirotvora~kim naporima rukovodstva Savezne Republike Jugoslavije, Vojska Jugoslavije ~ini sve da obezbedi sigurnost granica zemqe, mir i spokoj wenih gra|ana i da bude spremna da odgovori na eventualnu agresiju svim sredstvima i potencijalima sa kojima raspola`e. U tom smislu, katastrofi~ne projekcije gospodina [e{eqa i wegov ratni zanos nemaju ni~eg zajedni~kog sa naporima da zadaci vojske budu obavqeni u interesu svih gra|ana Jugoslavije, odvojeni od ambicija pojedinih strana~kih lidera i na taj na~in shva}enih strana~kih interesa. Pripadnici Vojske Jugoslavije su sigurni da gospodin Vojislav [e{eq nema monopol na patriotizam niti argumente za podelu wenih pripadnika na patriote i one koji to nisu i to iskqu~ivo na osnovu svojih kriterijuma.” U bliskoj vezi sa prethodnim, u istim novinama je objavqen ~lanak “Pretwe nisu vredne pomena”. Bila je to reakcija italijanskog ministra odbrane povodom pretwi o uzvra}enom srpskom udarcu ako ameri~ki avioni polete iz italijanskih baza. Da nisu bile vredne pomena, ministar ih ne bi ni pomenuo, naro~ito ne javno. U stvari, on je tako smirivao upla{ene Italijane kojima zaista nije bilo do petqawa u rat koji je besneo u kom{iluku. I kratkovidi oficiri koji su sricali saop{tewe iz ovog primera su mogli ne{to da nau~e, dr [e{eq je jednim potezom prebacio lopticu u kom{ijsko dvori{te i na taj na~in na du`i period obustavio ameri~ke planove o bombardovawu srpskih polo`aja u Republici Srpskoj. “Rim, 14. (AFP) – Italijanski ministar odbrane Fabio Fabri okvalifikovao je pretwe koje je izrekao {ef srpskih radikala Vojislav [e{eq kao “poku{aje zastra{ivawa koji ~ak nisu vredni pomena”. [e{eq je prekju~e izjavio italijanskom radiju da }e Srbi napasti civilne objekte na Apeninskom poluostrvu u slu~aju me|unarodne vojne intervencije u biv{oj Bosni i Hercegovini, preciziraju}i da rakete SS-22 mogu da ga|aju Italiju. Nekoliko ~asova posle [e{eqeve izjave, italijanski ministar inostranih poslova Bewamino Andreata rekao je da Italija “zadr`ava pravo da preduzme nacionalne inicijative odvra}awa i uzvra}awa protiv neprijateqskih akata prema svojoj teritoriji, stanovni{tvu i interesima”. Ministar je govorio o tome pred komisijama za odbranu i spoqnih poslova Posla675
ni~kog doma italijanskog parlamenta. On je rekao da su pretwe do{le od “nerazumnih frakcija”, ali da zvani~nici Srbije i Bosne “imaju veoma razli~it stav” prema Italiji.” \oko Kesi}, u “Borbi” od 15. maja 1993. godine, objavquje novu definiciju politike ~iji je rodona~elnik dr Vojislav [e{eq: “Nepametna, ali dosledna”. Bila je to samo inovacija u bla}ewu dr [e{eqa. ^ak i ono “dosledna” zvu~i posprdno i ni u kom slu~aju ne predstavqa respekt protivnika. Ispod nadnaslova “Crveni sako iz ’48” stajao je naslov “Na rubu nedeqe”. Podnaslov se sastojao od slede}e re~enice: “U trenutku kad ve} nema drugog izbora, ili zbog prisile sopstvenog metabolizma koji deluje svojom slepom logikom, revolucija opet obla~i besprekorni crveni sako “model 1948”. “Pismo Dobrice ]osi}a, Slobodana Milo{evi}a i Momira Bulatovi}a Srbima u Bosni nije ni{ta drugo nego pismo Izvr{nog biroa Kominterne, upu}eno J. B. Titu. Po{to istoriju ~itaju iskqu~ivo ponavqa~i i odlika{i, samo da podsetimo da S. Milo{evi} sazva Svesrpski parlamentarni sabor u Beogradu, ba{ kao {to je drug Koba Yuga{vili organizovao skup svoje internacionale u Bukure{tu 1948. Broz, odnosno Karayi} – nije do{ao. Slobodan Milo{evi} je majstor male scene, na kojoj je, po wegovoj zamisli, kao i u svim palana~kim prostorima trebalo da se igraju veliki komadi. Na`alost, sve se svelo na igru natur{~ika po tekstu lokalnog palana~kog pisca. U trenutku kad je postalo sasvim izvesno da je wegova spoqna politika do`ivela totalan poraz, Slobodan Milo{evi} Vens-Ovenov plan za Bosnu progla{ava spasonosnim. Naslawaju}i se le|ima na zid preko kojeg ne mo`e presko~iti veliki vra~ srpskog preporoda pravi na prvi pogled sjajan manevar: Srbi u Bosni odbijaju plan, to je ~iwenica, ali vaqa tu ~iwenicu pridaviti voqom ve}ine. Lansira tezu da Srbi u Bosni i Hercegovini nemaju pravo da odlu~uju o sudbini vascelog srpstva i tome jo{ dodaje opaku napomenu da su sva stradawa gra|ana Savezne Republike Jugoslavije prouzrokovana iskqu~ivo ovim bosanskim doga|ajima, posebno {to su Srbija i Crna Gora nesebi~no pomagale Srbe u Bosni. Sazivaju}i svesrpski parlamentarni sabor Slobodan Milo{evi}, dosledno istinskoj komunisti~koj ve{tini, nije nameravao samo da javno anatemi{e neposlu{ne Karayi}eve, odnosno Mladi}eve Srbe, ve} i da svi Srbi, odnosno wihove politi~ke vo|e podele odgovornost za neuspelu politiku. Manevar je vi{e nego proziran, a svesrpski sabor kao da je sazvan da bi Vojislav [e{eq napravio jo{ jednu promociju nepametne, ali dosledne politike. Me|utim, fatalna privla~nost Slobodana Milo{evi}a i wegovih obo`avalaca, svedena na maksimu da je on ~ovek sa hiqadu politi~kih `ivota, po prirodi stvari mora da do|e do svog gorkog kraja. Mnogi su zaboravili da je u politici, kao i u svim drugim ozbiqnim poslovima, najte`e o~igledan poraz pretvoriti u pobedu. Milo{evi} to ovoga puta ne}e biti u stawu ni uz pomo} u`arenog katodnog oscilografa RTV Srbije. Srbi u dijaspori za ovu akrobatiku ~oveka, ~ije slike dr`e u spava}im sobama, jednostavno nemaju razumevawa. Oni u ovom trenutku izdu`uju vratove, nastoje}i da vide da li }e ih i koliko Beograd ma}ehinski odbiti od sise. Srpske muke i posrtawa po politici koja se odri~u svojih doju~era{wih opredeqewa tek predstoje. Srbi iz Bosne ipak }e morati prihvatiti 676
svetsko morawe. Mo`da imaju {ansu da u ve{tim pregovorima prihvate nekakvu delimi~nu modifikovanu varijantu Vens-Ovenovog plana, ali da sve to uslove i do daqweg da ne napu{taju sada{we vojne pozicije uz ~vrsto dr`awe principa da se odr`i primirje. To je, uz mnoga uslovqavawa, nekakav izbor. [to se ti~e Slobodana Milo{evi}a i wegovih politi~kih kombinacija, stvari po najoptimisti~kijim procenama stoje ovako: Svet ga toliko hvali da ima sve {anse da pro|e kao Mihail Gorba~ov. Sve je dao, nije dobio ni{ta. Dobrici ]osi}u, kao i svakom piscu ostaje samo}a i da ga “bije prejaka re~”. I naravno gri`a savesti {to pre godinu dana nije bar poku{ao da napravi vladu nacionalnog spasa. Danas je to biv{a ideja, jer bi sad od svih uglednika na vladu nacionalnog spasa pristalo samo nekoliko praksisovaca, koji bi mogli stati u polovan taksi. Uostalom, u ovim prostorima `ivi se u pro{losti i svi smo mawe-vi{e biv{i.” Dvobroj “Borbe” za 15. i 16. maj donosi tekst Borislava Sole{a pod naslovom “Razvod radikala i vojske”. Za autora je neverovatno da ~etni~ki vojvoda tra`i ostavke visokih vojnih oficira, {to dovoqno oslikava wegov komunisti~ki na~in razmi{qawa. S druge strane, svojim politi~kim stavovima, ne ostavqa sumwu da se opredequje za prozapadnu struju koja je bila dominantna u bloku opozicionih partija. Sole{a je tipi~an primer nemogu}eg spoja diktature i demokratije, intelektualnog sklopa tipi~nog za zemqe i vremena postblokovskog sveta, kentaura koji je u Srbiji bio spreman da uvede diktaturu zarad demokratije. [to se, na kraju i dogodilo. Petog oktobra 2000. godine. “Dan 13. maj, koji su sqedbenici srpskih ~etnika slavili kao stogodi{wicu ro|ewa Dra`e Mihailovi}a “prvog gerilca Evrope” i “jednog od najtragi~nijih Srba”, a dr`avne strukture kao dan “bezbedwaka” imao je jo{ jednu bitnu odrednicu – razlaz [e{eqevih radikala i Vojske Jugoslavije. Upravo ta tre}a karakteristika tog dana u Srbiji i Crnoj Gori mo`e imati golemih posqedica. Dr Vojislav [e{eq, ~etni~ki vojvoda, zatra`io je ostavku na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije general-pukovnika @ivote Pani}a “zbog korupciona{kih afera u koje su upleteni ~lanovi wegove porodice”. Pod za{titni~kim oreolom tate generala navodno je Pani}ev sin prije nekoliko mjeseci razvio “biznis” – prodaju higijenskih potrep{tina i hrane – upravo Vojsci Jugoslavije!? Nakon afere zvane “Cve}ara”, u kojoj je ~etrdesetak generala, admirala i visokih oficira zbog mu}ke sa stanovima izgubilo moralni kredibilitet, te nakon su|ewa akterima “Opere” ovo je vjerovatno naj`e{}i potres u vojnom vrhu. Jasno, pod uslovom da je dr Vojislav [e{eq imao dobre informacije. Bez obzira na (ne)istinitost te tvrdwe prvog ~ovjeka srpskih radikala, jedna druga stvar ne mo`e a da se ne primjeti. Procesi u Vojsci Jugoslavije su po~eli vi{e da li~e na ~istke nego na najavqenu i planiranu transformaciju. Koliko se stvari doga|a ispod `ita ilustruje i nova stambena afera u kojoj je, opet navodno, ~ak oko hiqadu stanova oti{lo u 677
krive ruke. Predsjednik stambene komisije Vojske Jugoslavije Milivoje Jegarac je pritvoren i sigurno je da }e tokom su|ewa na povr{inu isplivati mnogo detaqa. Kako se tu radi o velikom broju upletenih i velikom novcu, mo`da i o nekoliko stotina miliona maraka, stvar }e sud morati dugo i pa`qivo vagati. Navodno najtvr|a srpska linija u Vojsci Jugoslavije (mada je taj epitet posve problemati~an) – generali Nedeqko Bo{kovi}, eks na~elnik Slu`be bezbednosti i Qubomir Domazetovi}, eks zamjenik na~elnika General{taba, tako|e su oti{li poslije afera, velikih strasti i su|ewa. Posebno se to odnosi na Nedeqka Bo{kovi}a koji je bio direktno i indirektno povezan sa su|ewem grupi zagreba~kih KOS-ovaca. Tokom su|ewa ta zagreba~ka “{kvadra” jugo-kontraobavje{tajaca je bila optu`ena i za minirawe jevrejskog grobqa u Zagrebu! Advokati, branioci, novinari, ~itava javnost, zapravo svi koji su pratili taj proces bili su zapaweni takvim razvojem stvari. Ono {to obavje{tajci u drugim zemqama i armijama kriju “bezbedwaci” VJ javno iznose. Na tacni. Poslije te epizode, koja je zapravo roman ili gotov filmski scenario za burlesku ili parodiju na temu balkanski {pijun – drugi deo, usledila su nova uklawawa. Maknuti su Bo{kovi} i Domazetovi}. Ispada kao da se Srbi, po definiciji ro|ene vojni~ine, pona{aju kao u kakvoj sapunskoj operi. Takve stvari se doga|aju u zemqi, koja iako nije u ratu ima svu silu nevoqa za vratom. Rat na granicama od Dunava do Jadranskog mora jo{ se nije uti{ao. Na Kosovu i Sanyaku se ~uju javne pretwe secesionista, a sve pod sjenkom gomile NATO oru`ja raspore|enog po morskim ratnim la|ama i u Italiji. Za to vrijeme ne mali broj jugoslovenskih generala kao da misli samo o svom polo`aju i profitu, a pod krinkom va`nog i tajnog posla. Vjerovatno su sve vojske na svijetu, po prirodi stvari, konzervativne, ali nijedna ne tro{i svoj ugled kao Vojska Jugoslavije. Politi~ke igre u toj i takvoj slu`beno depolitizovanoj vojsci ostavqaju duboke tragove. Umjesto da se bave strukom, poslom za koji su {kolovani, oficiri kao da su zapali u magi~ni vir iz kojega se te{ko izvu}i. Ako dr`ava, partije i ~itavo dru{tvo ne pru`e ruku toj vojsci ona }e se jednostavno pona{ati kao div sa pame}u grogiranog boksera.” Nenad Q. Stefanovi} je svojim ~lankom, objavqenim 17. maja 1993. godine, u listu “Vreme”, dokazao da je tako|e pripadnik stada kentaura koje galopira srpskim medijskim rati{tem. Kako ka`e, “[e{eq deli lekcije demokratije”, a to mu nije dozvoqeno. Pri tom nije spomenuo o kakvim se lekcijama radi, boqe je da ~itaoci ostanu u neznawu, ne daj Bo`e da se promeni slika bauka demokratije. I naslov je izabrao primeren, da se [e{eq {to vi{e Srbima ogadi: “[e{eq kao Ku~an”. U podnaslovu se i`ivqavao nad idejom ujediwenog srpstva: “Svi Srbi u centru “Sava”. Tekst, u kojem je najmawe re~i bilo o [e{equ, {to nije bio razlog da ga se ne stavi u naslov, po~iwao je slede}im re~ima: “Prvo okupqawe svih srpskih parlamenata u}i }e u istoriju kao krwi skup koji je Srbe vi{e posva|ao nego {to ih je ujedinio. Svi koji su godinama i mesecima zami{qali ovaj skup kao svesrpski sabor na kome }e se odre678
diti granice svih srpskih zemqa i proglasiti wihovo ujediwewe ostali su vi{e nego razo~arani”. “Mnogo toga je podse}alo na onaj posledwi, 14. vanredni kongres SKJ, ~ak su i neki akteri bili isti. Naslu}uju}i, o~igledno, da bi mu u toj reprizi u Centru “Sava”, ovoga puta na skupu vaskoliko srpstva, mogla mo`da pripasti uloga Ku~ana, Radovan Karayi} je unapred odbio da se pojavi u Beogradu. Lukavi Karayi} upamtio je kako je upravo u Centru “Sava”, i to ne tako davno, Slobodan Milo{evi} do`ivqavao svoje zvezdane trenutke: tu je toliko puta uterivao u jedinstvo nepravoverne u nekada{wem SKJ, tu je pre tri godine zano}io kao komunista i izjutra postao socijalista, na istom mestu je, naposletku, poru~io da iz Jugoslavije mogu da odu oni “koji ne}e sa nama” i kasnije im svesrdno pomogao da zaista odu. Zakucavawe: Znaju}i da u politi~kom `argonu Beograda (za razliku od Pala) “zano}iti sa Milo{evi}em u Centru “Sava” ili “po}i sa Slobom na jutrewe” prakti~no zna~i da }e{ ili pristati na ono {to ne}e{, ili biti preglasan, Karayi} je odlu~io da ulogu Ku~ana i Slovenaca na prvoj sednici svesrpskog parlamenta prepusti nekom drugom. Te uloge se odmah do~epao Vojislav [e{eq. Kao i Ku~an na 14. vanrednom kongresu SKJ, i [e{eq je na skup “svih pet srpskih parlamenata” do{ao samo da bi oti{ao i napravio ne{to malo pozori{ta i politi~ke demonstracije. Mo`da se pomalo za`eleo i TV-kamera koje su ga, po nalogu vlasti, sve donedavno mazile kao i svakog pravog patriotu, a odnedavno gotovo zaboravile da postoji. I ovoga puta kada su iz Centra “Sava” odlazili radikali, kao i onda kada su odlazili Slovenci, Milo{evi} nije pokazivao znake nervoze, ve} je re{io da istera zapo~etu stvar do kraja kao ~ovek koji se u politici oduvek dr`ao na~ela da su “sve zamisli lako ostvarive kada se stvarnost ne uzme u obzir”. Skup “pet srpskih parlamenata” ~iji je kraj, umesto nekih 800 poslanika kako je bilo najavqivano, do~ekalo wih jedva stotiwak, zavr{en je usvajawem deklaracije kojom se bosanskim Srbima jo{ jednom preporu~uje da potpi{u Vens-Ovenov plan i okon~aju rat u Bosni. Zvani~ni Beograd }e usvajawe ove deklaracije verovatno proglasiti velikim uspehom, dr`avni mediji }e poku{ati da podr`e ovu opsenu, a mo`da }e i lord Oven re}i pokoju pohvalnu re~ o dobroj voqi da se pritisnu bosanski Srbi. Oni su, izgleda, odlu~ili da ~itavu stvar sa mirovnim planom definitivno zakucaju referendumom i ne}e zbog usvojene deklaracije promeniti svoje mi{qewe. Ga{ewe euforije: Sve {to se u petak zbivalo u Centru “Sava” govori, me|utim, o fijasku – skup najavqen kao istorijsko okupqawe vaskolikog srpstva li~io je po mnogo ~emu na okupqawe “svetonu}eg srpstva”. Niko, izgleda, nije mario {to }e na kraju o svemu re}i gusle. ]osi} je, kao obi~no, delovao zabrinuto, Milo{evi} se trudio da sa~uva pokera{ki izraz lica koji ne otkriva mnogo, Bulatovi} je neprekidno kr{io prste ili gurao glavu u {ake, [e{eq se ponovo u`ivqavao u ulogu ~oveka koji misli da je Srbija slepa ako on za`muri na samo jedno oko i usput dr`ao lekcije iz demokratije, Arkan je sa govornice poru~ivao “dajmo {ansu miru”, ili “nama je potreban predah (mir)”, jedino se Biqana Plav{i} ~esto osmehivala (novinari su kasnije zabele`ili wenu izjavu po kojoj je {teta {to svesrpski parlament nije sazvan ranije kada su bosanski Srbi to zahtevali, jer ih je 679
tada, navodno, jo{ bilo mogu}e ubediti da prihvate Vens-Ovenov plan). Nekada{wi ciqevi jedne nerealne politike nepovratno su se smawili (neki to ka`u “predah”), odu{evqewe i euforija su polako nestali, sve vi{e se govori o pre`ivqavawu, spasavawu glave na ramenima, nego o tome da se glava sagiwati ne}e. U kongresnoj dvorani na kraju su uglavnom ostali socijalisti, poput usamqenog glumca na sceni koju su svi polako napustili. ^ak i wihovi doju~era{wi najbli`i saveznici iz tzv. patriotskog bloka, radikali. Opozicione partije na vreme su izbegle da se pojave na skupu koji nije imao institucionalno pokri}e, a ~iji je jedan od ciqeva bio da, izme|u ostalog, pomogne Milo{evi}u da, makar i naknadno, na|e sau~esnike za svoju dosada{wu politiku. Prvo okupqawe svih srpskih parlamenata u}i }e tako u istoriju kao krwi skup koji je Srbe vi{e posva|ao nego {to ih je ujedinio. Svi koji su godinama i mesecima zami{qali ovaj skup kao svesrpski sabor na kome }e se odrediti granice svih srpskih zemaqa i proglasiti wihovo ujediwewe ostali su vi{e nego razo~arani. Wihovo uverewe da je to jedini ispravan put za budu}nost “svih srpskih zemaqa” sve je izgleda daqe od onog Milo{evi}evog koji se poziva na narodnu mudrost kako je “boqe i s pola puta vratiti se, nego pogre{nim do kraja i}i” i da je boqe ikad nego nikad ustati i protiv sopstvenih vi{egodi{wih zabluda, {to je ~esto veoma bolno.” Visoki vojni oficiri stali su o{tro u odbranu general – liferanta @ivote Pani}a (ukoliko on sam nije opqunuo olovku), pa je u “Borbi” od 19. maja 1993. godine osvanulo jo{ jedno zvani~no saop{tewe General{taba Vojske Jugoslavije, naslovqeno na slede}i na~in: “[e{eq izgubio mo} rasu|ivawa” “General{tab Vojske Jugoslavije ju~e je “povodom niza neistina i najgrubqih kleveta koje se posledwih dana mogu ~uti od gospodina [e{eqa, a odnose se na li~nost na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije general-pukovnika @ivote Pani}a, ali i na Vojsku Jugoslavije u celini” izdao saop{tewe, koje u celini prenosimo: “Gubitak mogu}nosti obave{tajne dojave o doga|ajima unutar General{taba Vojske Jugoslavije, ali i Vojske Jugoslavije u celini, prouzrokovan najnovijim kadrovskim promenama u vrhu Vojske Jugoslavije, po svemu sude}i kod lidera srpskih radikala gospodina Vojislava [e{eqa, izazvao je i gubitak mogu}nosti racionalnog rasu|ivawa. U tom smislu neophodno je i razmatrati posledwi niz nekontrolisanih javnih istupa lidera srpskih radikala. Mesto, uloga, kao i na~in rukovo|ewa i komandovawa Vojskom Jugoslavije precizno su odre|eni Ustavom Savezne Republike Jugoslavije. Poku{aji pojedinih stranaka i wihovih lidera da na izvestan na~in ostvare svoj uticaj na Vojsku Jugoslavije i potom je upotrebe u svoje strana~ke i politi~ke ciqeve, duboko su nerealni, ali i u suprotnosti sa postoje}im ustavnim re{ewima. Neprestani i {aroliki napadi na Vojsku Jugoslavije imaju za ciq destabilizaciju dr`ave i wene oru`ane sile i time stvarawe pretpostavki za nesmetano sprovo|ewe odre|enih ideja i namera, bilo da su one komponovane spoqa ili iznutra, kao i ova posledwa gospodina [e{eqa. Vojska Jugoslavije, do sada je uspe{no onemogu}avala sve takve poku{aje 680
a {to se ti~e davawa ocena o li~nostima i najodgovornijim funkcijama u Vojsci Jugoslavije, za wih je meritoran jedino Vrhovni sud odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Posledwi poku{aji vo|e srpskih radikala da, na wemu svojstven na~in, s odgovornih funkcija u dr`avi i vojsci ukloni one qude ~ije se mesto ro|ewa nalazi duboko unutar granica Republike Srbije, sigurno je, ne mogu imati realnog utemeqewa, a ponajmawe podr{ku gra|ana Srbije, ali i Crne Gore kao i Vojske Jugoslavije u celini. Vojska Jugoslavije uvek je bila i bi}e ubudu}e otvorena za sve dobronamerne kontakte sa svim ozbiqnim politi~kim partijama i wihovim liderima. Takve kontakte General{tab Vojske Jugoslavije smatra obostrano korisnim, {tavi{e neophodnim. To svakako va`i i za Srpsku radikalnu stranku ~iji lider, na`alost, u posledwe vreme intenzivno radi na opstruisawu nacionalnog jedinstva Srba. Mada je to po svojoj su{tini duboko tragi~no, donekle je razumqivo, s obzirom da bi po~etak mira na prostorima biv{e Jugoslavije zna~io i verovatni kraj politi~kog anga`ovawa gospodina Vojislava [e{eqa”, ka`e se u saop{tewu General{taba Vojske Jugoslavije.” @ivoti Pani}u nije bilo dosta saop{tewe, trebalo mu je jo{ papira da obri{e gor~inu iz `ivota svog. Zato se izjadao “Ve~erwim novostima”, tako}e od 19. maja. Wegova `alopojka objavqena je pod naslovom “Klevete bez dokaza”. Dokaze je ponudio wegov sin, ne{to kasnije, kada je priznao da liferuje krompir za vojsku. Vojsku kojom, iskqu~ivo slu~ajno, komanduje wegov tata. Uvre|eni tata je u podnaslovu, ube|en da je dobro sakrio tragove, izjavio slede}e: “Isti~u}i da je re~ o “gomili kleveta jedne frustrirane li~nosti” upu}enih na wegov ra~un i na ra~un cele wegove porodice, na~elnik General{taba VJ ka`e da lider srpskih radikala svoje ostra{}ene napade nije potkrepio nijednim argumentom” “Na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije general-pukovnik @ivota Pani} izjavio je ju~e da su ga duboko pogodile te{ke klevete koje je na wegov ra~un i ra~un wegove porodice, ne potkrepquju}i svoje napade nijednim argumentom, izrekao lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq. “Te{ke klevete izre~ene na moj ra~un, ali i na ra~un cele moje porodice, duboko su me pogodile kao ~oveka i kao oca porodice. Ostra{}ene napade na mene, moju suprugu i posebno na moju decu, gospodin [e{eq nije potkrepio niti jednim argumentom”, ka`e se u izjavi generala Pani}a dostavqenoj Tanjugu. “Povod za ovakve, po svojoj bestijalnosti nezabele`ene napade, sigurno ne mo`e biti niz nedano osvanulih falsifikata u jednom novinskom tekstu. Gospodinu [e{equ bi moralo biti poznato da se javne negativne kvalifikacije pojedinih li~nosti iz vojnog vrha, u prvom redu mene, kao i aktuelnih zbivawa u Vojsci Jugoslavije moraju potkrepiti utemeqenim dokazima. Bez wih, sve podse}a na duh nekada{wih boq{evi~kih diskvalifikacija kojima su se slu`ile mnoge iracionalne li~nosti u momentima svoje politi~ke dezorijentacije, a zarad ostvarivawa odre|enih, naj~e{}e primitivnih li~nih interesa. 681
U tom smislu posmatram i nastojawa dr Vojislava [e{eqa za direktnim me{awem u kadrovske re{ewa unutar Vojske Jugoslavije ali i ne samo u wih”, isti~e general Pani}. “Govore}i sve ovo, posebno `elim da istaknem da nemam nameru da svoju li~nost poistove}ujem sa interesima i sudbinom Vojske Jugoslavije. Me|utim, `elim da ka`em i to da sam toj vojsci posvetio ~itav svoj `ivot. Moja porodica do skora nije imala supruga i oca a niti ja suprugu i decu. U napredovawu sam bio stopiran a da sam pri tome postizao najboqe rezultate. Nikada se nisam `alio. Onda je do{ao Vukovar i ne samo on. Sa svojim generalima, koje tako olako pquju, sa svojim oficirima, sa svojim golobradim vojnicima, sa rezervistima patriotama i malim brojem dobrovoqaca, sa stravi~nim problemima koji su duboko iza na{ih le|a pratili napredovawe moje armije, u{ao sam u Vukovar i ne samo u Vukovar. Postavili smo zastavu. Dug prema otaybini za mene je bio i ostao svetiwa. Bi}e to i kada umrem. Tako sam vaspitao i svoju porodicu. Gomila kleveta jedne frustrirane li~nosti ve} je ostavila dubok trag na ~itavu moju porodicu. Moja deca su iskrene patriote i jo{ vi{e ~asni gra|ani ovog dru{tva. Ponosan sam na wih”, ka`e se na kraju izjave na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije generala @ivote Pani}a.” Pod naslovom “Opasna sprega [e{eq – Karayi}”, u “Borbi” od 19. maja 1993, objavqeni su izvodi sa konferencije za {tampu Srpskog pokreta obnove. Bila je to konferencija u potpunosti posve}ena dr Vojislavu [e{equ, na na~in uobi~ajen za SPO. Kqu~na pretpostavka koja se mogla ~uti odnosila se na navodnu spregu dr [e{eqa sa liderima prekodrinskih Srba. Bila je to ~ista nebuloza i grubo prekrajawe istine, bez obzira {to su srpski radikali proglasili moratorij na svoje politi~ko delovawe u Republici Srpskoj, dok traje rat, vladaju}i SDS je na sve na~ine progawao ~lanove i simpatizere Srpske radikalne stranke. Barem onoliko koliko je to ~inio re`im u Srbiji. “Spregu Milo{evi}-Karayi} zamewuje nova, opasnija i bezizglednija sprega [e{eq-Karayi}, pri ~emu se javqa i tre}i ~ovek, general Ratko Mladi}, koji }e, vaqda, kamenicama da ga|a London – primetio je ju~e, na redovnoj konferenciji za {tampu – SPO, predsednik Izvr{nog odbora Milan Komneni}. On je ovu novu spregu okarakterisao kao “izuzetno zabriwavaju}u” pogotovu stoga {to [e{eq daje izjave koje se u svetu tuma~e kao stav srpskog naroda. Srpske ekstremiste, i [e{eqa posebno, Komneni} je pomiwao u vi{e navrata i raznim povodom. Izme|u ostalog, rekao je da su ovda{wi ekstremisti dobili saradnike u liku bosanskih vo|a, da je saop{tewe Srpske pravoslavne crkve – koje je wega li~no ra`alostilo – i gde se pru`a podr{ka bosanskom referendumu, indirektna podr{ka ekstremistima, podse}ao je na stavove srpskih ekstramista koji su narodu savetovali da se odupre sankcijama, pa }e one ubrzo pasti, a sada savetuju da izdr`i tri dana bombardovawa – “pa nam ne mogu ni{ta”. 682
Rekao je, tako|e, da SRS, po wegovom sudu, ne}e tra`iti smenu [ainovi}eve vlade (“mada bi ta vlada trebalo sama da podnese ostavku” – stav je SPO), ve} da }e se lider radikala skoncentrisati na tra`ewe savezni{tva me|u bosanskim Srbima i, time, za sada, izbegavati direktan sukob sa Milo{evi}em u Srbiji. Upitan, ho}e li SPO u}i u, eventualnu vladu nacionalnog spasa, Komneni} je kazao da bi “demokratska opozicija uslovila takvu vladu zaobila`ewem ma koga iz [e{eqevog i ekstremnog krila”. O skupu pet parlamenata Komneni} ka`e da se wegov ishod mogao predvideti i da SPO, znaju}i to, nije `eleo sebe da dovede u poziciju da napu{ta sednicu skupa sa [e{eqom. Protekli referendum bosanskih Srba Komneni} je okarakterisao kao necelishodan, kao izraz iracionalnog prkosa zavedenog naroda, a opciju ujediwewa dve krajine, koja je, po wemu, nu|ena na tom referendumu ocenio je kao opasnu, i kao izraz prezira prema miru i prema srpskom narodu. Na konferenciji za {tampu gostovali su i dva novoizabrana poslanika SPO za Skup{tinu Srbije psiholog Aleksandra Jankovi} i kwi`evnik Aleksandar Baqak. Niko od wih dvoje, ka`u, ne bi se ukqu~io u politiku da nisu ovakve okolnosti. Gospo|a Jankovi} je primetila da ono {to se dosad de{avalo u srpskoj skup{tini nije imala priliku da ~esto vidi u svojoj praksi, a Aleksandar Baqak je, u svom stilu, poru~io da su od onih koji nam `ele brzu propast, gori samo oni koji `ele da ovo {to nas je sna{lo, potraje.” Ne pada sneg da pokrije breg, nego da @ivota Pani} otkrije greh. U “Ve~erwim novostima” od 20. maja 1993. godine oglasio se @ivotin sin Goran. Vaqda u nameri da pomogne tati, priznao je novinaru D. Vuji~i}u sve o poslovawu svoje firme “Kentaur”, preduze}a koje Vojsku Jugoslavije snabdeva namirnicama. O~igledno siguran u mo} svog oca, Goran Pani} je upro da doka`e kako je sve po{teno u wegovom poslovawu, {to je po wemu bilo dovoqno da dr [e{equ izbije argumente iz ruke. Naravno, za pobedu istine bilo je dovoqno samo wegovo javno priznawe da je “tatin sin”. I ni{ta vi{e. Dok tata komanduje, sin isporu~uje, to nigde u svetu nema. Rasplakao se Goran kako je posao dobio regularno, nakon nekoliko godina upornog konkurisawa. A nije ni smeo da konkuri{e, to jednostavno ne dolazi u obzir, barem dok mu je tata pod {apkom. Ali, {ta zna o moralu i normama civilizovanog sveta jedan kentaur, biznismen koji posluje po principima slobodnog tr`i{ta, ali uz obilatu logistiku tate na polo`aju. Zaista je svoju firmu krstio pravim imenom, podsvesno ili ne. Naslov je bio u stilu wegovog priznawa “Liferovan zdrav krompir”, mada je mawe va`no stawe krompira od ~iwenice ko ga je liferovao. Podnaslov otkriva da biznismen Pani} ima jo{ dve firme, zbog ~ega je krompir isporu~ivan tajno: “Goran Pani} osporava sve optu`be dr Vojislava [e{eqa. Poslovi s Vojskom dobijani na licitacijama, a krompir liferovan po{to je konkurentski (iz Vojne ustanove “Kara|or|evo”) bio – truo Preostale dve firme Gorana Pani}a nisu obrtale pare. Tajnost u poslu bila neophodna jer je u pitawu bila – vojska”. 683
Posle ~itawa ovih redova, postavqa se dilema: Da li Pani}i zaista misle da je u “tajne isporuke krompira” zaista mogu}e poverovati ili firma “Pani} i sin” misli da teritoriju Srbije nastawuju imbecili, prete`no. “Posle te{kih optu`bi koje je na ra~un Gorana Pani}a i firme “Kentaur” koja pojedinim proizvodima snabdeva Vojsku Jugoslavije i nakon {to se oglasio i sam general @ivota Pani}, ju~e je improvizovanu konferenciju za {tampu odr`ao i sin generala Pani}a – Goran Isti~u}i da su optu`be lidera srpskih radikala Vojislava [e{eqa te{ko moralno pogodile celu porodicu, Goran Pani} je naglasio da optu`be vojvode [e{eqa ne stoje i da je re~ o insinuacijama i la`ima. Ta~ku po ta~ku mla|i Pani} opovrgavao je navode u novinama u kojima ga [e{eq optu`uje za malverzacije. Govore}i o snabdevawu Vojske Goran Pani} isti~e da tu po wemu, nema ni{ta sporno. “Kentaur” snabdeva Prvu armiju medom, toalet papirom i sredstvima za odr`avawe ~isto}e, a taj posao je – tvrdi – dobio na javnom konkursu raspisanom novembra.. Poja{wavaju}i kako se vojska snabdeva potrep{tinama Goran Pani} navodi da na takvom konkursu mogu da u~estvuju svi. Sve ponude se pe~ate i kovertiraju a onom koji ponudi najni`u cenu, vojska odobrava liferaciju. Ina~e, sve koverte se javno otvaraju, u prisustvu svih koji su u nadmetawu i u takvom jednom takmi~ewu pobedio je i “Kentaur”. Imam samo “Golfa” Pri~e o nekakvim “mercedesima”, po tvrdwama mla|eg Pani}a su tako|e izmi{qene. “Jedino novo vozilo u voznom parku cele na{e porodice je moj “golf”, veli Pani}. Po wegovim re~ima, Dragana Pani} vozi “audi 80” kome je ona tre}i vlasnik, a glava porodice, general Pani}, prodao je svog “juga”. “Treba re}i da je “florida”, registrovana na “Kentaur” plavobele boje i da to nije vozilo milicije”, veli Pani}. Vlasnik “Kentaura” negirao je i bilo kakve veze sa firmom “Telkom paneks”. “Kentaur” je dobio pravo da nabavqa za vojsku toalet papir, sanitarije i med, ali je gubio na nekim drugim ponudama koje je slao. [to se ti~e tajnosti samih ugovora, vlasnik firme nagla{ava da je to logi~no s obzirom da postoji takav zakon i tajnost je potrebna jer je ipak re~ o vojsci, pa bi recimo bilo mogu}e da se na osnovu jedne isporuke sazna koji je broj vojnika u kasarni, koje su namene, i sli~no. Vojislav [e{eq je optu`io ovu firmu i za malverzacije oko nabavke krompira za vojsku. Naime, po [e{equ zbog sina generala Pani}a poqoprivredno vojno dobro “Kara|or|evo” izgubilo je posao oko nabavke krompira za armiju a taj posao je po ve}oj ceni dobio “Kentaur”. Obja{wavaju}i {ta se dogodilo sa krompirom, Goran Pani} ka`e da nije istina da je “Kara|or|evo” zbog wega izgubilo posao. Naime, krompir iz Kara|or|eva, koji je po 90 dinara po kilogramu, oboleo je od tzv. “raka krompira” i bio je “neupotrebqiv za upotrebu”. Vojska se bila odlu~ila na interventnu nabavku i posle javnog oglasa u igri su ostala tri preduze}a. Od 870 tona krompira koje je voj684
ska nabavqala, “Kentaur” je isporu~io 280, druge dve firme ostatak a ponuda “Kentaura” od 130 dinara po kilogramu bila je najjevtinija. Vi{u cenu od one iz Kara|or|eva Goran obja{wava inflacijom i dodaje da je istina da je za tu isporuku dobio avans. Govore}i o avansu, Pani} ka`e da nije istina da je za sve liferacije dobijao avans, ve} samo dva puta i da ni te [e{eqeve optu`be ne stoje. Tako|e, po Goranu Pani}u nije ta~no da mu se roba odmah po dostavqawu pla}ala ve} je taj rok 20 dana iako u ugovoru stoji 15. Kako ka`e mladi Pani}, sa Krajinama nikad nikakav posao nije radio kao ni sa Ju`nom Afrikom. [to se ti~e ostalih firmi koje poseduje Goran Pani}, mladi biznismen, veli da je istina da ima tri firme. Sem “Kentaura” tu je i Ni Petrol i “jo{ jedna firma u Crnoj Gori” ali ta dva preduze}a nikada nisu obrnula ni dinar. Osnovane su zbog poslova koji su bili u planu ali su se izjalovili. Goran Pani} napomiwe da je naro~ito potresen optu`bama na ra~un porodice. Ka`e da wegova majka nikada nije radila kod vojske, da mu je sestra zaposlena u Domu garde kao referent i to posle 10 godina ~ekawa i uz konkurs. Tako|e tvrdi da wihova vikendica, za koju je [e{eq apostrofirao da je gra|ena usred rata, u stvari ku}ica od 48 kvadrata, da je gra|ena godinama. [to se ti~e ku}e u kojoj `ive, mla|i Pani} tvrdi da sedam ~lanova porodice prvog vojnika Jugoslavije `ivi u Marinkovoj bari u polovini zajedni~ke ku}e koja ima 129 kvadrata. Pre toga cela familija `ivela je na 11. spratu u Novom Beogradu u stanu od osamdesetak kvadrata, a preselili su se tek po{to je otac postao na~elnik General{taba.” “Balkan ekspres” je lansirawem bombasti~nih naslova poku{avao da se spasi propadawa. Tako je 21. maja 1993. objavio ~lanak Ivana Stani{i}a pod naslovom “[e{eq priprema dr`avni udar”. Nadnaslov je glasio: “ Ekskluzivno: Posle raskola radikala i socijalista”, a u podnaslovu je obja{weno kad se to dr [e{eq odlu~io na dr`avni udar: “Posle napu{tawa zajedni~ke sednice Skup{tina u Sava centru, lider radikala odlu~io se za najradikalniji potez: dr`avni udar”. Dr`avni udar se desio tek 5. oktobra 2000. godine, ali ga nije izveo dr Vojislav [e{eq. Ispostavilo se da taktika izazovnih naslova nije vredna, eventualno se proda dobar deo tira`a, ali slede}e izdawe ne mo`e da ra~una na ~itaoce jer su izgubili poverewe. I tako, “Balkan ekspres” odavno ne izlazi, a dr Vojislav [e{eq je i danas nezaobilazan faktor srpske politike. “Posle napu{tawa zajedni~ke sednice Skup{tina SRJ, Srbije, Crne Gore i Krajina u beogradskom Sava centru, lider radikala, Vojislav [e{eq, odlu~io se za najradikalniji potez: dr`avni udar! Jer, mehanizam SPS-a i wegove dr`avne vlasti ve} je po~eo sa slamawem udarne snage radikala: medijske prisutnosti wihovog lidera. Uklawawem Stefana Gruba~a, Krste Bijeli}a, Ratka Dmitrovi}a i Dragoquba Milanovi}a sa ~elnih polo`aja u RTV Beograd, [e{eq se preko no}i na{ao na medijskom ledu. Nema vi{e specijalnih izjava, TV duela, konferencija za {tampu, svega na {ta je “crveni vojvoda” do sada obilato navikao. U isto vreme, vispreni {ef srpske tajne policije, Jovica Stani{i}, otvoreno je zapretio [e{equ da }e se obelodaniti podaci o u~e{}u SRS u 685
{vercu nafte iz Hrvatske u Srbiju! Slu`ba dr`avne bezbednosti Srbije ima bogatu dokumentaciju o desetinama hiqada tona nafte koje su u Srbiju ilegalno uvezli radikali, preko svog “~oveka za vezu”, Stanoja \or|evi}a Mize, advokata iz Zaje~ara. [e{eq, dakle, nema drugog izbora, nego da zaigra na sve ili ni{ta! U o~ekivawu ameri~kog vazdu{nog napada na srpske polo`aje u Bosni, radikali pri`eqkuju da Milo{evi}ev re`im uvede blokadu Bosne i to iskoriste kao povod za udar. Glavna uloga u operativnom pripremawu pu~a pripa{}e, kako se saznaje iz pouzdanih izvora, general majoru Mom~ilu Peri{i}u, komandantu Ni{ke armije, ina~e biv{em komandantu Hercegova~kog korpusa. Od pre nekoliko dana, Peri{i} je tajni ~lan Izvr{nog odbora SRS, a vojvoda mu je li~no obe}ao da }e u narednoj radikalskoj vladi zauzeti mesto @ivote Pani}a. Ipak, izgleda da }e presudna uloga pripasti “krticama”, tajnim qudima SRS u vrhu Socijalisti~ke partije i dr`avne vlasti. Prema podacima kojima raspola`e Balkan ekspres, [e{eq ozbiqno ra~una na Neboj{u ^ovi}a, predsednika SPS-a i gradske vlade u Beogradu, Srboquba Vasovi}a, potpredsednika Republi~ke vlade i Branu Crn~evi}a, koji bi u izvr{ewu udara trebalo da obezbedi podr{ku paravojnih formacija sastavqenih od izbeglica iz Bosne i Hrvatske. Koliko }e [e{eq imati sre}e, a koliko mu se bli`i politi~ki kraj, vide}emo uskoro!” Vuk Dra{kovi} se, u “NIN” – u od 21. maja 1993. godine, propisno rasplakao, vi{e nego u svojoj “Srpskoj re~i”. Po{to je na izborima ne pora`en, nego propao (sa sve DEPOS – om) ostalo mu je samo da tra`i krivicu u svakom, osim u sebi i svojoj politici. Vi{e mu nije bio kriv samo dr [e{eq, nego i doju~era{wi saveznici i prijateqi. Lidera srpskih radikala spomenuo je samo usput, ali je i to uradio kako bi istakao svoju va`nost i veli~inu. Kao, dao Milo{evi} ~itavu televiziju [e{equ, ali samo pod uslovom da uni{ti wega, Vuka Dra{kovi}a, a tek pod rednim brojem dva, da nastavi ratnohu{ka~ku kampawu. Ispod naslova “Bolest zvana spofobija” nalazio se podnaslov prepun opravdanih razloga za Vukov poraz: “Skinimo fereye i stanimo pred ogledalo ~iwenica. Samo tako vide}e se jasno sva~ije lice i spoznati istina o ne~emu {to se, maglovito i uop{teno, naziva – srpskom opozicijom. Ta ogoqena istina }e, znam, zazvu~ati surovo. Ali, ovo je samo deli} te istine” “Od Badwe ve~eri 1990. kada je ro|en SPO, re`im u Srbiji uzdrmala je groznica. Iako je tih dana bio na vrhuncu slave i nazivan “novim Kara|or|em”, Slobodan Milo{evi} je prepoznao pravu opasnost. Wegov paradni komunisti~ki nacionalizam, sazdan od duhovne praznine i primitivne javne dreke, dobio je suparnika oslowenog na demokratske, doma}inske, svetosavske i kulturne stubove srpskog naroda, koje je komunizam bio razorio ili te{ko o{tetio i koje je SPO re{io da obnovi. Da bi mogao da nesmetano zida na `ivom pesku obmana, Milo{evi} je ve} sutradan, na Bo`i} 1990, na SPO osuo paqbu iz svih cevi svojih propagandnih i prate}ih oru`ja i oru|a. Zamahnula je i udarila po nama i ala i vrana. Srbija se razbolela od SPO-fobije. Progla{en sam za koqa~a, ludaka, idi686
ota, ~oveka no`a koji ho}e krv i razbijawe Jugoslavije. Takva hajka nije vo|ena ni protiv generala Mihailovi}a, dok mu je su|eno, ni protiv rezolucije IB, jer tada nije bilo televizije. Gotovo svi sada{wi lideri DEPOS-a i ostale opozicije ili su seirili ili su u~estvovali u tome. Tek, podr{ke i za{tite skoro niotkuda nije bilo. Dolazim, primera radi, na Skup{tinu Demokratske stranke i tra`im re~ da ih pozdravim. Nakon konsultacija, prilazi mi Kosta ^avo{ki i ka`e: “Izvini, ali bi nam tvoj pozdrav samo {kodio!” Otresli smo se Jovi}a i [e{eqa i krenuli da mentalno budimo i osloba|amo Srbiju. Na{e skupove pose}uje vi{e od dva miliona qudi. Propovedamo (zaista smo bili politi~ki sve{tenici) protiv nakane Milo{evi}a da, pod lozinkom odbrane ugro`enog srpstva, o~uva `ivot jednom istorijskom le{u ~ije je srce otkazivalo u Kremqu. Upozoravali smo da }e nas maskirani komunisti gurnuti u rat, da }e se dr`ava raspasti, da }e se JNA raspasti, da }emo izgubiti oba balkanska i Prvi svetski rat i na}i se razdeqeni u nekoliko dr`avica, da }emo se u tom ratu osramotiti, da }e nas sve izolovati i utamni~iti, da uz Milo{evi}a ne}e biti ni Rusi... Re`imska propaganda nas je, me|utim, predstavqala kao ratne hu{ka~e, umobolnike i la`ne proroke. Ali i stranke opozicije, koje su nicale kao pe~urke posle ki{e, ne propu{taju priliku a da cinizmom, podvalom i otrovom ne po{krope Srpski pokret obnove. Atakovawe na SPO svima wima je bila ulaznica za medijsku promociju. Antonije Isakovi} mi je, u jesen 1990, rekao: “U{ao sam u SPS samo da ti ne pobedi{.” Dobrica izjavquje da bi, pobedom SPO, wegov `ivot izgubio smisao i da bi se on – obesio! Miodrag Peri{i} pi{e uvodnike u “Kwi`evnim novinama” i opomiwe intelektualnu Srbiju na opasnost od ekstremizma Vuka Dra{kovi}a. Quba Tadi}, siva eminencija Demokratske stranke, naziva me firerom a SPO ruqom. “Nesvrstani” Brana Crn~evi} optu`uje me za saradwu sa Tu|manom, jer mu, eto, nije bilo jasno kako sam druga~ije mogao sti}i u Jasenovac i pokloniti se senima poklanih... [ta je ko radio Ne `elim da budem nepravedan prema bilo kome. Prisetimo se, zbog toga, onih najva`nijih akcija srpske opozicije za posledwe tri i po godine. Junski i septembarski mitinzi 1990. u Beogradu, 9. mart 1991, 14. mart, 27. mart, 9. jun te iste godine. Boravak prestolonaslednika Aleksandra u Srbiji od 6. do 10. oktobra 1991, miting na Svetosavskom platou 9. marta 1992, mitinzi po Srbiji za bojkot majskih izbora 1992, Vidovdanski sabor, predizborni skup ispred Savezne skup{tine... Sve te manifestacije organizovao je i finansirao SPO, a najmawe se na wima on promovisao. Jedino je Demokratska stranka skupqala peticiju za ostavku predsednika Milo{evi}a, koju nikada nisu predali i kojom su, zapravo, nastojali da u zasenak bace godi{wicu obele`avawa devetomartovskih doga|aja na Trgu slobode. SPO je prvi predlagao da Srbija prihvati projekat asimetri~ne federacije, pa konfederacije, pa saveza suverenih dr`ava Jugoslavije, pa Ha{ki dokument, pa Kutiqerovu mapu, pa i Vens-Ovenov plan. Opomiwali smo da je svaka slede}a ponuda po nas lo{ija od prethodne, ali gotovo niko iz opozi687
cije, a svakako niko od sada{wih lidera DEPOS-a, nije imao ni politi~ke dalekovidosti ni hrabrosti da nas podr`i. Naprotiv, ti zahtevi SPO progla{avani su za “nepromi{qene i nedosledne poteze Vuka Dra{kovi}a” i mnogi su hitali da na mojim “nedoslednostima” ne{to u{i}are. Sami smo bili i kad smo tra`ili da se otkopaju i po hri{}anskom obredu sahrane sve `rtve partizanskih ratnih i posleratnih zlo~ina. Usamqeni SPO je podigao i spomenik |eneralu Dra`i Mihailovi}u na Ravnoj gori. ^ak i Vojislav Ko{tunica, iako je taj spomenik u wegovom selu, odbio je da 13. maja pro{le godine bude u Ko{tuni}ima. Kao da ga je bilo stid, kao da se pla{io reakcije i podsmeha “intelektualne Srbije”. Mi smo, pak, smatrali da ispravqamo jednu nepravdu i, makar sa zaka{wewem, spasavamo ~ast ove nacije. Za nas Dra`a nije bio onaj Dra`a iz komunisti~kih stripova i filmova, nego onaj Dra`a ~iji spomenik, na tra`ewe stotina wegovih ameri~kih ratnih saboraca, treba da se uspravi nigde drugde nego ispred Bele ku}e, kraj Linkolna. Rado }u ja danas i sutra biti gost na nekom velikom skupu koji }e da sazovu DS, DSS, SLS, NRS, SSS, SDS... Potrebno je samo da taj skup oni sazovu. I nikada ne}u tra`iti ustupke, koje su oni stalno dobijali do SPO, a pogotovu im ne}u vra}ati onako kako su oni SPOu i meni, redovno, vra}ali. Sve je pod kontrolom Pokojni Gi{ka i Beli, 9. marta 1991, prsima ustavqaju demonstrante koji ho}e da u|u u Skup{tinu Srbije i objave – zasedawe pobuwenog naroda. Molim predsednika DS da on i ja, zajedno, otvorimo vrata Skup{tine. On to odbi bez premi{qawa. Koji minut kasnije, poslanik DS Slobodan Vu~kovi} telefonira, iz kancelarije Borivoja Petrovi}a, ministru policije Radmilu Bogdanovi}u i ka`e: “Ne brini, sve je pod kontrolom!” Gledam ga, zgranuto, a on razvla~i usta u osmeh. Ne znam koja mije sila tada zadr`ala ruku, a bila je krenula. Zatra`io sam, posle toga, da poslanici SPO i DS donesu odluku o ulasku naroda u Skup{tinu, ali su se, ~uv{i to, poslanici DS razbe`ali. Nikad ne}u oprostiti sebi {to toga dana nisam izgovorio dve re~i: “Gi{ka, otvaraj!” Milo{evi} bi pao, rata ne bi bilo, a i Gi{ka i Beli i hiqade jo{ mladi}a danas bi bili `ivi. No, pobunili su se studenti i ukazala se dodatna {ansa da re`im SPS padne. Cela Srbija bila je pred pobunom, a Milo{evi} u nokdaunu. Tih prelomnih dana, me|utim, SPO je obezglavqen. Celo rukovodstvo Stranke saterano je u ilegalu, hiqade ~lanova SPO hap{eni su i premla}ivani, potpredsednik Jovan Marjanovi} i ja bili smo u zatvoru. Neo~ekivano, Demokratska stranka se na{la na ~elu opozicije i otpora. Zapravo, kako }e to re}i Zoran \in|i}, “Vuk je komandovao ’juri{’, a onda smo usko~ili mi da – popunimo prazninu!” Ba{ tako. “Praznina” je popuwavana Mi}unovi}evim dogovorima sa Milo{evi}em, a direktive je primao \in|i} na Terazijama. Tako smo dobili “pli{anu revoluciju” i tako je sve upropa{}eno. Na mitinzima odr`anim 14. i 27. marta nema Mi}unovi}a. On je sedeo u Skup{tini grada, sa drugovima iz SPS. Nema ga ni 9. juna na Trgu slobode, kad SPO tra`i skidawe petokrake i depolitizaciju vojske i armije. A Ko{tunica i \in|i} sve posmatraju iskosa, sa balkona Narodnog pozori{ta. 688
Oporavqeni Milo{evi} kre}e u kontraofanzivu, odnosno u rat. “Demokratske” usluge vi{e mu nisu bile potrebne. Iz {e{ira je izvukao [e{eqa, kao novog miqenika. Milo{evi} je [e{equ poklonio televiziju i zatra`io od wega vrlo precizne protivusluge: da razbija SPO, da hu{ka u rat i da satanizuje ideje monarhije i Ravne gore. Jedan lud ~ovek, uz to i bolesno ambiciozan, postao je Milo{evi}ev i politi~ki i ratni buldo`er. Od kompleksa SPO-a obolele stran~ice ne shvataju, na`alost, da Srbija i celi srpski narod srqaju u veliki poraz, nesre}u i sramotu. Fa{izam je, uveliko, kucao na vrata Srbije, a ta{ti lideri opozicije su, i daqe, na meti dr`ali SPO i mene, isti~u}i u svakoj prilici da su oni protiv “metoda juri{a” i “pentrawa na balkone”. Rat se razbuktavao, a oni su, peckaju}i SPO, marqivo skupqali “demokratske” poen~i}e. Duvali su, ~ak, i u jedra rata, jer je “nedosledni” SPO bio protiv rata. Srpski pokret obnove prima udarce i zdesna i sleva, i spreda i otpozadi. Tuku nas Akademija, Udru`ewe kwi`evnika, Sinod. Dobrica ]osi} pi{e kwigu protiv nas, Vojislav Lubarda feqton i kwigu. Napadaju nas i Brana Crn~evi}, Momo Kapor, Radomir Smiqani}, Rajko Nogo, Gojko \ogo... Ko sve ne. A u tom horu bi se, na trenutke, za~uo i glas Matije Be}kovi}a. (“Kad smo se povla~ili preko Albanije, nije bilo pozicije i opozicije.” “Opozicione stranke su danas najunosniji oblik male privrede...”) Ko se omrsio Ideja o stvarawu DEPOS-a za~eta je i uobli~ena u prostorijama SPO. Od mene je potekao predlog da SPO, SLS i tada neformalna frakcija DS Vojislava Ko{tunice u Savet DEPOS-a imenuju jednaki broj ~lanova. Ose}ao sam se ~emerno kad su, na osniva~kom skupu DEPOS-a, i pored tolikog ustupka SPO, tri debela sata mnogi nastojali da DEPOS (Demokratski pokret Srbije) dobije druk~ije ime, kako ne bi, zbog one re~i pokret, bio dovo|en u bilo kakvu vezu sa Srpskim pokretom obnove! Tada sam zastrepeo da }e i DEPOS pojesti SPO-fobija. Danas Matija `ali {to je od DEPOS-a ostao “samo opu{ak”. Nije, tvrdi on, trebalo izlaziti na izbore niti se “omrsiti zbog pasuqa”. Ne{to drugo nije trebalo: raditi u vrhu DEPOS-a o glavi SPO-a, a na to da nam je SPS protivnik gotovo sasvim zaboraviti! U jeku predizborne kampawe, na jednom sastanku Saveta DEPOS-a, rekao sam: “Vi ste, gospodo, a ne SPS, glavna prepreka da dobijemo izbore.” Umesto jalovih osmo~asovnih sastan~ewa u Beogradu, trebalo je zavrnuti nogavice i krenuti Srbijom. DEPOS je imao dovoqno qudi da obi|emo, ~ak, i svaki zaselak i poni{timo la`i TV Bastiqe. Ali, ne. Gospoda su debatovala, debatovala, debatovala... Luksuz obilaska sela i gradova pripao je SPO-u i meni. I dok smo mi bili na terenu, u kancelariju DSS, a bez znawa vrha SPO, pozivani su predsednici na{ih op{tinskih odbora na – dogovor o procentima. Tako se neko, rade}i olovkom i u foteqi, zaista omrsio. Stranka, ~ija je osniva~ka skup{tina odr`ana samo dve sedmice uo~i izbora, dobila je 18 poslanika u Skup{tini Srbije, a SPO samo – {est vi{e. Moram re}i da DSS nije htela da odvoji ni pare za ogromne tro{kove predizborne kampawe. Sve je, i za SPO i za DSS, pla}ao SPO. 689
Kad su izbori pro{li, svi su dreknuli na SPO. Mi smo se, eto, polakomili i omrsili. Mi, eto, smetamo opoziciji da se ujedini. Kosta ^avo{ki tra`i moju ostavku... Nema ~oveka u opoziciji, nema politi~kog analiti~ara i komentatora, a da ne postavqa pitawe: Gde je Vuk pogre{io? Sve su gre{ke moje, a za sve sam ja kriv, a svi ostali su – nedu`ni i dosledni. Pod utiskom te op{te kampawe, ~ak je i Slobodan Rakiti} podigao istu optu`nicu: predsednik SPO je odgovoran zbog jadnog stawa u dana{woj srpskoj opoziciji! Ne znam, zaista, gde to drugim strankama nisam iza{ao u susret, koga nisam pomogao i {ta sam jo{, za wih, mogao da u~inim. Zapravo, i mogao sam i sav bes je upravo u tome. Tri meseca pre izbora, Matija Be}kovi} mi je, u prisustvu Ko{tunice i Du{ana Mihajlovi}a, rekao: “DEPOS mo`e da opstane samo ako u wega potopi{ i SPO i sebe”. Tako ne{to od Ko{tunice nije tra`io, nego je, ba{ tih dana, izjavqivao i pisao da je DSS “miqenica Srbije”. Odgovorio sam Matiji i tada i pred Savetom DEPOS-a: SPO je spreman da se ugasi, pod uslovom da i ostale ~lanice pogase strana~ka ogwi{ta i da se svi ulijemo u DEPOS kao – jedinstvenu stranku. Nije prihva}eno. Ponuda je, me|utim, i daqe otvorena. Tek da se zna ko je kriv {to smo spali na “opu{ak” i ko je protiv toga da se DEPOS ujedini. O ta{tinama i podvalama Taktika SPS-a je jasna i logi~na. ^initi sve da se polomi SPO, ki~ma opozicije. Zbog toga ne ~udi {to se ekran TV Bastiqe nudi i kurti i murti, samo ako je meta napada Srpski pokret obnove. Ne razumem, me|utim, za{to relativno nezavisni mediji ~ine to isto. Jedan Mirko Jovi} zauzima vi{e prostora i vi{e vremena po nezavisnim novinama i televizijama nego ceo SPO. ^im on, Paro{ki, neki Perovi}, ^epi}, Smiqani} i toliki marginalci zinu, eto novinara i TV kamera. Navodno, i to su stranke, i to je opozicija. Te{ko je razumeti ostra{}enu `equ mnogih u opoziciji da podme}u noge najja~oj stranci opozicije. Mi}unovi} se, tako, javno posprdivao nastojawu SPO-a da dovede prestolonaslednika Aleksandra u Srbiju. Isticao je, zvu~no, svoje antimonarhisti~ko opredeqewe. Kad je Aleksandar, ipak, do{ao u Beograd, predsednik DS je uslovqavao da, na sve~anom prijemu i ve~eri, ne sme imati “lo{iju poziciju” od mene. Sitno, ali ilustrativno. Tada{wi lider NRS tra`io je da on, a ne ja, do~eka prestolonaslednika na aerodromu. A Paro{ki je, na brzinu, formirao nekakav “monarhisti~ki blok” i proizveo sebe za – predsednika. U prestolonaslednikovom okru`ewu neki qudi su, po ne~ijem nalogu, neumorno radili, i jo{ rade, jedino na tome da – odvoje Aleksandra od Srpskog pokreta obnove! Rezultati su dosta vidqivi. Kancelarija prestolonaslednika proizvodi video-kasetu o wegovoj oktobarskoj poseti Srbiji, ali na kaseti nema ni~eg {to bi svedo~ilo da je SPO bio organizator. Makaze su izbacile i moju pozdravnu re~ na aerodromu. Slede}i Aleksandrov dolazak u Srbiju, u vreme Vidovdanskog sabora, bio je – fijasko. A preseqewe u Otaybinu, koje je prestolonaslednik najavio jo{ za avgust pro{le godine, jo{ o~ekujemo. Boqe je, prema nekim wegovim 690
savetnicima, da Aleksandar nikad ne postane kraq Srbije, nego da zasluga za obnovu monarhije pripadne – Srpskom pokretu obnove! A {ta se sve doga|alo u Francuskoj 7, za vreme Vidovdanskog sabora? Leon Kojen je Sabor nazivao “va{ari{tem u znaku SPO-a”, a Ko{tunica se zaricao da wegova noga ne}e kro~iti na binu. Za{to? Jedino zbog toga {to im se ~inilo da SPO dominira. Do{ao je, ipak, Ko{utnica na binu, i ceo Savet DEPOS-a ali tek osmog dana. Nije potrebno podse}ati da je “vru} krompir” umirivawa onih 200.000 qudi nezadovoqnih odlukom Saveta DE– POS-a o raspu{tawu Sabora dodeqen meni. Zakazana revolucija Toga osmog dana Vidovdana, data je re~ opozicionoj Srbiji da }e Sabor biti nastavqen, ako na{i zahtevi ne budu ispuweni. Oslawaju}i se na tu re~ qudi od re~i, najavio sam, nedavno, u intervjuu NIN-u, nastavak Vidovdana. I {to se desilo? Kosta ^avo{ki to, javno, krsti kao – zakazivawe revolucije. Mediji nakloweni opoziciji istr~avaju sa komentarima zgra`avawa i osude. ^itav vrh DEPOS-a je – {okiran. Opet taj Vuk! Mi smo protiv ulice, mi smo demokrate! Dobiv{i municiju od opozicije, naravno da je SPS umeo da je ve{to upotrebi. Znate ve} ono: “U ovom trenutku, dok krvare na{a bra}a u Bosni, Vuk Dra{kovi} zakazuje krvoproli}e u Beogradu...” Potpredsednik SPO Slobodan Rakiti} podle`e toj horskoj osudi i vlasti i opozicije. Progla{ava me za nedemokratu i opomiwe da u Programu SPO pi{e da ne sme Srbin pucati u Srbina, kao da sam ja to tra`io! I, {ta sad? Ja sam nedemokrata zbog toga {to ~elnici DEPOS-a izbegavaju da odr`e zadatu re~. Nijedan zahtev Vidovdana nije ispuwen. Narod jeste bez nade, ali nije bez pam}ewa. Gospoda iz DEPOS-a ne}e na izbore, pa ho}e na izbore. Ne}e u parlament, a mo`da i ho}e u parlament. Na ulicu nikako ne}e, a ho}e radikalan odnos prema vlasti. Taj rebus ja ne umem da re{im. Neka ka`u {ta ho}e, pa da im se pridru`im. Oni samo ne}e ono {to ho}e SPO, a {ta ho}e ne znaju. To va`i za celu opoziciju.” Posle priznawa Gorana Pani}a nekako su izostala saop{tewa general{taba usmerena protiv dr [e{eqa. A i Pani} senior po~eo je da eskivira medije. Umesto paqbe po lideru srpskih radikala, vojska je pod silinom dokaznog materijala bila prinu|ena da osnuje komisiju koja je trebala da ispita ~iweni~no stawe. Ipak, novinarima kentaurskog tipa nikako nije bilo pravo {to je dr [e{eq isterao “Kentaura” na ~istinu. U stilu “ostavimo to po strani, u zemqi sa puno ozbiqnijim kriminalom to i nije toliko va`no” poslenici pera su pre}utno stali na stranu @ivote Pani}a. Iako je on bio oli~ewe re`ima protiv koga su oni, kentauri, svakodnevno ispucavali sve svoje intelektualne naboje. Tako se Radovan Pavlovi}, u “Politici” od 21. maja 1993. godine, dosetio kako da odbrani tatu Pani}a. Ostavio je po strani onaj deo o krompiru, i on se sla`e da Pani} junior ima jo{ mnogo da prizna, ali mnogo mu je va`nije {to [e{eq tra`i da Vojsku Jugoslavije napuste Hrvati i muslimani. Tekst “Dr`avna komisija smiruje strasti” pravi je proizvod kentaurske {kole, koja zamenom teza pa`wu javnosti usmerava u 691
suprotnom pravcu, u ovom slu~aju dokazanog lopova proizvodi u borca za jednakost i pravdu (kad mu je ve} crklo ono bratstvo i jedinstvo). Podnaslov je glasio: “Kako je generalov sin Goran Pani} ostao neuverqiv na prekju~erawem susretu sa novinarima. Za~u|uju}i ton reagovawa generala Pani}a i General{taba Vojske SRJ. Manir kori{}ewa navodnih anonimnih prijava i `albi oficira i vojnika” “U dosada{woj istoriji jugoslovenske vojske, doskora{we JNA, nije se dogodilo da neko od wenih najodgovornijih oficira sa generalskim zvezdicama stigne pod lupu dr`avnih komisija. Nije da nije bilo razloga. Upu}ivane su povremene povike i kritike na ra~un privilegovanog oficirskog kora (slu~aj admirala Branka Mamule koji je, izme|u ostalog, javno napadan da su mu vojnici gradili vilu na Primorju a on iz we uo~i rata u Hrvatskoj, ~ak avionom spasavao ku}nog qubimca), ali sve se zavr{ilo na “neutemeqenim napadima na oficire na{e Armije sra~unatim na razbijawe wenog jedinstva”. Generalska kasta bila je jednostavno nedodirqiva. Presedan je napravio lider srpskih radikala. U jednom televizijskom duelu sa poslanikom SPS, [e{eq je pomenuo neke nezakonite radwe generala @ivote Pani}a i wegovog sina Gorana, da bi na sednici pet parlamenata u Centru “Sava” bacio rukavicu u lice prvom ~oveku Vojske nazvav{i ga kriminalcem. Nizawe optu`bi Svakodnevno nizawe optu`bi na ra~un na~elnika General{taba Vojske SRJ bio je povod da Vrhovni savet odbrane reaguje obrazovawem Dr`avne komisije za ispitivawe verodostojnosti javnih kritika. Tro~lana komisija mora}e dobro da “zavrne rukave” jer je [e{eq pripisao silne grehe na~elniku, ali i wegovom sinu. Pani}ev sin poku{ao je to sve da demantuje tvrde}i da je sve radio po zakonu. Me|utim, mnogobrojnim novinarima koji su prekju~e slu{ali demanti mladog Pani}a mnoge stvari ostale su nejasne. Otkuda Goranu toliki kapital za osnivawe tri firme, kako je wegov “Kentaur” u veoma jakoj konkurenciji snabdeva~a vojske, me|u kojima recimo gorwomilanova~ki “Takovo”, uspeo da dobije posao. Analiza Goranove odbrane zahtevala bi znatno vi{e prostora, ali jo{ jedan detaq pada u o~i. Kada su jo{ ranije, dok afera nije poprimila {ire razmere, novinari poku{avali da do|u do “Kentaura”, wegovog direktora i raspitaju se za poslovawe, do~ekani su “na no`”. Na ulazu u firmu sa~ekala su ih ratoborne “gorile”, a oni {to su ne{to napisali, bili su zasuti pretwama da ne “wu{kaju previ{e”. O rukovo|ewu armijom Ostavimo na stranu spornu trgovinu toalet papirom, medom, sanitarijama, koja je Goranu nesumwivo donela veliku zaradu. Mirniji analiti~ari vole da ka`u kako je oko svega toga dignuta prevelika pra{ina. Jer, ko danas haje za tako sitnu trgovinu kad dr`ava `muri nad krupnijim kriminalom. Ve}u te`inu imaju [e{eqevi navodi i kritike upu}eni prvom oficiru jugoslovenske vojske koga sumwi~i za niz propusta i proma{aja u rukovo|ewu i komandovawu armijom. 692
Tako [e{eq zamera generalu Pani}u da je neopravdano prigrabio oreol oslobodioca Vukovara, a ovaj grad, zapravo, i nije oslobo|en i ve} sru{en do temeqa nestru~nim i nekontrolisanim akcijama jedinica JNA. Generalu Pani}u vo|a srpskih radikala stavqa na du{u da je kao komandant vukovarske operacije odgovoran za ratni plen iz grada na Vuki, pomiwu}i pri tom da se jo{ ne zna {ta se dogodilo sa sedam i po miliona maraka i oko 450 automobila koje je JNA zaplenila ratuju}i u Vukovaru. [e{eq smatra da je @ivota Pani} kriv {to jo{ ni{ta nije ura|eno oko transformacije Vojske SRJ, {to u wenim redovima i daqe ima Hrvata, muslimana, [iptara, ali i oficira ~ije supruge danas `ive na tlu neprijateqskih dr`ava. Pani}evi gresi, po [e{equ, jesu i u tome {to jo{ nisu pokrenute istrage protiv “izdajni~kih” generala – Kadijevi}a (wemu je ~ak dozvoqeno da koristi kancelarije u G[ i papire koji su strogo poverqivi), Broveta, Ayi}a, Ra{ete, Avramovi}a, Kukawca. Na sve optu`be istog dana reagovali su prozvani na~elnik i General{tab Vojske SRJ. Po nekima, Pani} je reagovao dosta netakti~no nazivaju}i [e{eqeve optu`be “gomilom kleveta jedne frustrirane li~nosti”, “boq{evi~kim diskvalifikacijama”, “te`wom za ostvarivawe primitivnih interesa”. Za~udio je i ton reagovawa General{taba. U starom maniru, [e{eqeve kritike i optu`be okvalifikovane su kao “poku{aj razbijawa jedinstva Srba”, kao i da je “ciq destabilizacije dr`ave i wene oru`ane sile”. Odgovor [e{equ da je svojim potezom “izazvao gubitak mogu}nosti racionalnog rasu|ivawa”, izazvao je takve reakcije da su mnogi, ~ak i oficiri kako saznajemo, bili ogor~eni. Protestovali su kod Slu`be za informisawe G[ Vojske SRJ koja nije imala nikakve veze sa odgovorom ~elniku srpskih radikala. U me|usobnom prepucavawu, [e{eq je to u svom maniru iskoristio i prekju~e ponovo podigao temperaturu rekav{i: “Ja Pani}u ka`em da je lopov, a on odgovara: pa {ta ako sam lopov, ja sam ro|en u dubini Srbije”. Iako [e{eq najavquje da jo{ mnogo toga ima da ka`e i doka`e u prilog te{kim re~ima na ra~un generala Pani}a, formirawe Dr`avne komisije stiglo je ~ini se u pravom trenutku jer se u obra~unu na relaciji [e{eq – Pani} (ovoga puta @ivota) ne preza ni od niskih udaraca. ^ine ih i dobro poznate metode i pri~e o tome kako, na primer, “dok su vojnici ginuli na frontu, general je gradio ku}u i posebno se gostio za bogatom trpezom”. Ili, kako se u plasirawu tvrdwi o generalovim malverzacijama koriste anonimne prijave oficira, pismene `albe oficira i vojnika upu}enih (ba{) na adresu Srpske radikalne stranke...” @ivota Pani} je vapio za osvetom. Videlo se to iz wegovog odgovora na optu`be dr Vojislava [e{eqa objavqenog u “Ve~erwim novostima” od 22. maja 1993. godine. Osim {to je jasno da je pun mr`we, te da je izgubio tlo pod nogama, videlo se iz wegovog pisma da je to ~ovek kojeg je pregazilo vreme, dogmatskih, komunisti~kih shvatawa o vojsci i ratu, koji se i daqe dr`i titoisti~kih teorija bez obzira {to su one previ|ale i razvoj tehnike i vrstu neprijateqa kojem se mora suprotstaviti. Koliko je zaostao (u vremenu i prostoru) vidi se iz Pani}evog upornog odbijawa bilo kakvog prava na raspravu o vojsci. Wemu, Titovom vojniku, ni693
je jasno da su politi~ari upravo ti koji trebaju da iniciraju transformaciju vojske, da se ta transformacija mora obaviti po smernicama koje }e uslediti posle dogovora politi~ara, te da on kao glavnokomanduju}i ima obavezu da to sprovede. U wegovoj glavi stanovale su samo “tajne”, sve {to je radi vojska mora biti obavijeno velom tajne, pa ~ak i krompir koji se nabavqa. Po{tewa radi, naslov iz “Ve~erwih” “Podmetawe vojvode i wegovih dou{nika”, trebalo je da glasi: “Sve je to zbog krompira”. Pobijaju}i svih 11 ta~aka optu`be vo|e srpskih radikala, general Pani} ka`e: “Prirodi gospodina [e{eqa sasvim bi odgovarala jo{ jedna u nizu name{tenih afera, mo`emo da shvatimo wegovu `equ da se hrani aferama, ali bi i on morao da shvati na{u potrebu da se afera, koje ve} du`e VJ prisiqavaju da se bavi sama sobom umesto da radi svoj posao, oslobodimo” Povodom tvrdwi lidera SRS Vojislava [e{eqa, koje su publikovane u Va{em listu, molim Vas da objavite slede}e: 1. Nimalo me ne ~udi {to gospodin [e{eq sebe smatra stru~wakom i za vojna pitawa pa poku{ava da me u~i ratovodstvu i ve{tini ratovawa. Neki ka`u da je to specijalizovao na fakultetu odbrane u Sarajevu. Uostalom, on se olako upu{ta u rasprave o svemu i sva~emu, pa i o onome o ~emu ne zna mnogo. No, kada je i Vukovarsku operaciju stavio na prvo mesto “mojih grehova”, vaqa pogledati kako tu stvari stoje. Svakom ko je pro{ao i prvi te~aj iz taktike, operatike i strategije, poznato je kako se napadaju i osvajaju gradovi. No, ovde se radilo o osloba|awu a ne o osvajawu. Dakle, o osloba|awu od usta{ke soldateske koja je, po nalogu Vrhovni{tva iz Zagreba, Vukovar proglasila bastionom nove hrvatske dr`ave i wene geostrate{ke pozicije na Dunavskoj saobra}ajnici. Vukovar je bio utvr|en i pripremqen za odsudnu i dugotrajnu odbranu u okru`ewu. Stvar je procene politi~kog i vojnog rukovodstva dr`ave koja je strategija produktivnija – grad odse}i, okru`iti pa produ`iti daqe ili ga {to pre osloboditi bez obzira na posledice. Ta vrsta procene i odluka je bila u nadle`nosti Vrhovne komande kojoj tada nisam pripadao ve} samo izvr{avao wene odluke. Bez brzog osloba|awa Vukovara stvarawe SAO Slavonije, Barawe i zapadnog Srema nije bilo zamislivo. A osloba|awe Vukovara na na~in kako to nudi stru~wak [e{eq u datim okolnostima nije bilo mogu}e: (1) nismo imali toliko specijalaca da bi bilo mogu}e poraziti tako brojne usta{ke snage; (2) {to je jo{ va`nije, takvim na~inom dejstva Vukovar bi bio mnogo kasnije oslobo|en i uz mnogo ve}e qudske `rtve nego {to smo ih imali, a to zna~i da na vreme ne bismo ostvarili navedeni ciq ove operacije. 2. U drugom od ukupno 12 grehova, (na vol{eban na~in je ispala jedna ta~ka iz beogradskog izdawa “Ve~erwih novosti”) [e{eq potencira moje navodne propuste u transformaciji Vojske Jugoslavije. Ka`e da tu ni{ta nije ura|eno osim linearnog smawewa broja veli~ine i sektorske organizacije G[ koja se, navodno, pokazala nefunkcionalnom. Ta~no je da transformacija VJ nije zavr{ena, jer se radi o procesu koji je planiran da traje do kraja 1995. godine. Do sada je ura|eno mnogo, ta~no onoliko koliko je planirano i na na~in kako je to odobrio Vrhovni savet odbrane i Vrhovni komandant Vojske Jugoslavije, u ~ijoj je to iskqu~ivoj nadle694
`nosti. Nije nam jasno, me|utim, kako se jedan potpuno neupu}en i neinformisan ~ovek upustio u ocenu transformacije Vojske, {to je jedan od najslo`enijih vojnostru~nih problema, ili, vojvoda misli da je sveznaju}i i da bi se morao u toj oblasti vojnog delovawa, pitati. 3. Nije ni zapo~eta nova ratna doktrina Vojske Jugoslavije, ka`e u obrazlo`ewu mog tre}eg greha vojvoda [e{eq i savezni poslanik. Na wegovu `alost to je potpuno neta~no. Izgleda da do wegovih konsultanata ta informacija nije uspela da se probije. A mogla je da su bili malo pa`qiviji i priqe`niji. Jer, prvi “papir” o tome je ura|en 19. septembra pro{le godine. Nije i{ao na dr`avne verifikacije jer smo po svaku cenu `eleli da izbegnemo ukqu~ivawe u tu osetqivu materiju ameri~ke struje u liku saveznog predsednika Vlade i saveznog ministra odbrane. 4. Na osnovu te i tako formulisane ratne doktrine pristupa se profesionalizaciji Vojske, organizaciji, opremawu i osposobqavawu wenih specijalnih jedinica za brza reagovawa. Izvr{ena je i korekcija u strategijskim, operativnim i takti~kim pravcima, finalizovan je predlog zakona o odbrani i zakon o Vojsci Jugoslavije i mnogo drugoga. Dakle, nije ta~no da u Vojsci Jugoslavije ima dilema oko izbora oblika rata {to mi ina~e [e{eq pripisuje kao greh. Verovatno je da ni [e{eq ni wegovi konsultanti ne znaju o ~emu se radi kada je re~ o izboru oblika rata. To se mo`e zakqu~iti iz na~ina na koji [e{eq, obrazla`e taj i druge moje grehe. Ina~e, za [e{eqevu informaciju i informaciju wegovih dojavnika, dokument o ratnoj doktrini u wegovoj tre}oj verziji je upravo ovih dana predat na verifikaciju kolegijumu Saveznog ministra odbrane i na~elnika General{taba, nakon ~ega }e i}i na Vrhovni savet odbrane i Saveznu vladu. 5. U moj peti greh ({ta bi sa ~etvrtim?!) [e{eq ubraja ~iwenicu da u Vojsci ima puno Makedonaca, Hrvata i [iptara, iako je, kako sam ka`e, bilo vi{e predloga da se oni odstrane. Ta~no je, gospodine [e{eq, takvih predloga je bilo, ali smo ih odbacili i smatramo da su oni i naneli veliku {tetu novom liku na{e vojske. Mi, ina~e, znamo da ste i vi i va{i konsultanti u G[ VJ to poku{ali da odradite rasisti~ki. Bilo bi pravo ~udo kada biste vi mogli da mislite druga~ije. Verujte da me i ovaj “peti greh” nije iznenadio. 6. [esti greh proisti~e iz petog, s napomenom da nijednom dezerteru i osvedo~enom neprijatequ nismo dali u ruke komande na{ih sastava. No da li nekog od onih koji su pro{li celu odiseju raspada biv{e dr`ave i wene vojske [e{eq po wegovom oprobanom maniru i na osnovu anonimnih i drugih dojava smatra izdajnikom, to mi zaista nije poznato. 7. Jasno je da u G[ VJ dolaze na{e penzionisane kolege, kao uostalom i mnogi drugi – prete`no sa `eqom da dobronamernim savetom pripomognu da {to pre savladamo na{ deo op{te krize. Za{to bi, pri tom, trebalo po definiciji da bude sumwivo {to su u nekoliko navrata, u G[ VJ do{li i nekada ~elni qudi va{e Vojske. Uveravamo vas gospodine [e{eq da niti je wih interesovalo ni{ta iz domena vojne tajne a niti bismo im mi te tajne odali i da su ih tra`ili. Tajne su, kao {to sami znate, oticale preko va{ih dou{nika. 695
8. [to se ti~e mog osmog greha da ni nakon godinu dana od transformacije VJ nije donet zakon o vojnoj obavezi niti na wemu zasnovan sistem o mobilizaciji, to je samo delimi~no ta~no. Naime, ne}e biti posebnog zakona o vojnoj obavezi ve} }e to biti sastavni deo onog Zakona o Vojsci Jugoslavije, a sistem mobilizacije postoji i to na osnovu va`e}ih ustavnih ovla{}ewa i ostvarenih dostignu}a u transformaciji VJ. Za Va{u informaciju, gospodine [e{eq, a vi biste to i kao profesor prava mogli da znate, zakonodavnopravna inicijativa nije u delokrugu rada G[ VJ, ve} Saveznog ministarstva odbrane i Savezne vlade. 9. Deveti greh je klasi~an primer podmetawa. Prvo, generalpotpukovnik Radinovi} nije moj savetnik, ve} na~elnik Uprave za strategijske studije Saveznog ministarstva odbrane i nikako ne mo`e biti moj greh. Drugo, ta~no je da je Radinovi}ev {urak biv{i potpukovnik Ivo Pai}, posle raspada dr`ave, oti{ao u Zagreb, napustiv{i porodicu sa dvoje maloletne dece. A da li je ideolog HDZ, to mi nije poznato iako sam vi{e puta to poku{avao da saznam. Da Vas umirim, gospodine [e{eq, o toj porodi~noj “fleki” generala Radinovi}a znaju svi relevantni dr`avni i vojni ~inioci. Ne mislite vaqda, gospodine savezni poslani~e, da bi u Vojsci Jugoslavije smeli da dr`imo samo one koji su na obe strane u {est kolena etni~ki ~isti. Zar Vam to ne li~i na klasi~ni rasizam. Ili mo`da mislite da je general Radinovi} po definiciji sumwiv. [ta li tek ~eka napu{tene Pai}eve sinove ako vi jednog dana, daleko bilo, do|ete na vlast? A {to se ti~e mog posrednog greha (preko Radinovi}a) razmene zarobqenika, i to je podmetawe. Razmena zarobqenika je obavqena prema sporazumima koje je potpisivao i prihvatio jedan drugi Pani} (Milan) i na osnovu odluke Savezne vlade od avgusta 1992. godine kojom je taj sporazum ratifikovan. Dakle, @ivota Pani}, sem {to je Vojska Jugoslavije morala to da izvr{ava, ni po ~emu ne mo`e biti kriv za eventualne {tetne posledice tih razmena. Uostalom, o tom problemu je raspravqao i u stavni sud i zakqu~io da Savezna vlada nije prekora~ila ovla{}ewe. 10. ^ak i da sam to hteo, nisam mogao, da spre~im preduzimawe istra`nih mera protiv biv{ih visokih vojnih rukovodilaca JNA. Uostalom, gospodin [e{eq zna da su istra`ne radwe u nadle`nosti odgovaraju}ih istra`nih organa a ne G[. Voleo bih da mi gospodin [e{eq doka`e tvrdwu kada sam i koje srpske patriote u Vojsci Jugoslavije spre~io u preduzimawu istra`ne radwe. Druga je, me|utim, stvar, {to bi prirodi gospodina [e{eqa sasvim odgovarala jo{ jedna u nizu name{tenih afera, koje ve} du`e vreme vojsku priskqavaju da se bavi sama sobom umesto da radi svoj profesionalni posao. Mi mo`emo razumeti [e{eqevu `equ da se hrani aferom, ali bi morao i on da shvati na{u potrebu da se afera oslobodimo. Ovim ni~im ne `elimo amnestirati nikoga od odgovornosti za ono {to je u~inio ili propustio a morao da u~ini. Naprotiv. 11. [to se ti~e ratnog plena, kao jedan od navedenih mojih “grehova”, gospodin [e{eq bi mogao {to{ta da sazna od svojih dobrovoqaca koji su u vukovarskoj operaciji. A u vezi sa nov~anim efektivima koji se u [e{eqevoj optu`bi spomiwu, stvar stoji ovako: Prilikom osloba|awa Vukova696
ra jedinice JNA i TO zaplenile su u SDK i jedinci PTT Vukovar nov~ana sredstva u iznosu od 281.732.050,10 dinara. Ovaj novac je 12. decembra 1991. godine deponovan u Narodnoj banci Jugoslavije – Vojnom servisu, sa kamatom od 85 odsto. Na osnovu zahteva predsednika Vlade Srpske oblasti Slavonije, Barawa i Zapadni Srem, Gorana Hayi}a, od 10. februara 1992. godine i saglasnosti Ministarstva finansija Republike Srbije od 14. februara 1992. godine, zaplewena sredstva sa kamatama vra}ena su Srpskoj oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Srem uplatom na `iro ra~un buyeta op{tine Vukovar koji je tada bio otvoren kod SDK Sremska Mitrovica. O tome kod Vojnog servisa Narodne banke postoji uredna dokumentacija. O navodnih 7,5 miliona maraka, o kojim govori gospodin [e{eq, nema ni govora i taj novac nikada nije u{ao u vojne fondove niti nam je poznato da je sa wima u bilo kakvoj formi raspolagao iko iz sastava JA. U vezi sa pitawem Vojislava [e{eqa, “{ta je sa 450 automobila koje je Vojska zaplenila na prostoru Vukovara”, odgovor G[ VJ je slede}i: U toku izvo|ewa borbenih dejstava na {irem prostoru Vukovara biv{a JNA je zaplenila 156 motornih vozila raznih vrsta, {to je normalna pojava u svim ratnim dejstvima. Jedan deo tih vozila dat je raznim organima i organizacijama van Vojske Jugoslavije ili je vra}en vlasnicima koji nisu bili u neprijateqskim redovima, a drugi deo se nalazi na kori{}ewu u VJ, uredno ukwi`en u wenu imovinu i registrovan po propisima VJ. Iz ovoga proizilazi da je neta~na, proizvoqna i zlonamerna tvrdwa gospodina [e{eqa da se radi o zloupotrebi 450 zaplewenih vozila. Zbog obiqa li~nih uvreda na moj ra~un i na ra~un ~lanova moje porodice, bi}u prinu|en da za{titu ugleda potra`im na sudu.” U odbranu @ivote Pani}a ustao je i Qubodrag Stojadinovi}, tekstom objavqenim u “Borbi” od 21. maja 1993. godine, pod naslovom “Infantilne pretwe”. Nije ponudio nikakvu argumentaciju, u tekstu je izre~eno samo nekoliko uvreda i nekoliko zlonamernih tuma~ewa. Radilo se o iskqu~ivo emotivnoj reakciji jednog pripadnika vojske koji je razmi{qao na isti na~in kao Pani}: “Mi smo nedodirqivi, sve {to radimo je tajno i niko nema prava da se u to petqa”. “Gospodin Vojislav [e{eq, na osnovu onoga {to tvrdi, o~ito ima prili~no nekvalifikovane {pijune u General{tabu Vojske Jugoslavije. Wihova neobave{tenost je taman u skladu sa wegovom li~nom osobinom, koja nije na ceni kod ozbiqnih i odraslih qudi: patolo{ka sklonost ka la`ima. Da se razumemo, gospodine [e{eq, Vi ste se nekada bavili naukom, doktor ste predvojni~ke obuke, i Va{a metodolo{ka predznawa bi morala da omogu}e da u svom misaonom mehanizmu pravite distancu izme|u pojedinih pojmova. Ja, Qubodrag Stojadinovi}, koga ste u jednoj od mnogobrojnih besmislenih izjava “pridali” generalu Pani}u, nisam u~estvovao u pisawu saop{tewa General{taba o kome govorite. Moje u~e{}e u saop{tewima, ako se ve} bavite time, tra`ite tamo gde je potpisana Slu`ba za informisawe, koja nije u kabinetu na~elnika. U~estvovao sam u kreirawu onog saop{tewa koje se odnosilo na Va{u prili~no sumanutu izjavu da ste odlu~ili bombardovati civilne ciqeve u Italiji. Tako infantilna pretwa, prizna}ete, pre697
vazilazi ~ak i limite blanko amnestije za Va{e ~uvene izjave i jo{ ~uvenije ispade. Na taj tekst, naravno, niste imali odgovor, jer je ~ak i Va{u logori~nost vaqalo hraniti drugim sredstvima. Ina~e, svoje autorske tekstove potpisujem, i u wima, sam na neki na~in izrazio strah, ne od Vas, jer me Vi uglavnom zasmejavate, ve} od mogu}nosti da Va{i sledbenici u Vojsci Jugoslavije (ka`ete da ih ima), poku{aju da merom svoje skromne pameti odre|uju dimenzije svega ostalog. Za{to sam siguran da su to qudi bez mnogo uma? Zato {to znam da oni drugi nemaju nijedan razlog da krenu za Vama i da Vi budete wihov uzor. Budite sigurni gospodine [e{eq, da ina~e nisam spreman da stavim svoje ime u odbranu bilo koga ko nije u stawu da se odbrani istinom.” Novinar Nenad Stefanovi} objavio je op{irnu reporta`u u “Dugi” od 22. maja pod naslovom “Referendum za [e{eqend”. ^itaju}i wegove utiske sa puta po Republici Srpskoj, gde je boravio za vreme referenduma organizovanog povodom “Vens – Ovenovog” plana, sti~e se utisak da Stefanovi} nije shvatio da se nalazi na podru~ju zahva}enom ratom. Wegovo svedo~ewe li~i na {etwu u krugu beogradske dvojke, prilikom koje se desilo nekoliko ~udnih stvari, ali ne toliko va`nih da bi uticale na wegovo poimawe `ivota. A u tom zaokru`enom poimawu nema mesta za ose}aje strane bratstvu i jedinstvu. Zato je razumqiva je wegova patwa zbog dece iz me{ovitih brakova, iako ih se u Sarajevu moglo nabrojati na prste jedne ruke, razumqiva barem koliko i wegovo zgra`awe nad re~ima jednog ogor~enog branioca Grbavice. Ne zna se {ta je Stefanovi}u vi{e smetalo, to {to je wega i wegovu “Dugu” smatrao izdajnicima ili {to je samo u politici dr [e{eqa video spas za srpski narod. Naravno, ne bi novinar iz kruga dvojke propustio priliku da spomene pi{toq zataknut za [e{eqev pojas, sve i da ga nije imao. A imao ga je, i{ao je tamo gde turisti tipa Stefanovi}a nisu zalazili. Podnaslov je prava slika wegove snobovske nadmenosti, utisak je to ~oveka naviknutog na dobro. I to po svaku cenu. [ta ga briga za `ivote, zbog tih tamo koji su glasali protiv “Vens – Ovenovog” plana on jo{ uvek `ivi pod sankcijama: “Ovog leta, Republika Srpska }e biti u znaku ~etni~ke ikonografije i pod svetlom [e{eqeve zvezde repatice. Za sada je samo politi~ar iz prijateqske zemqe. Ukoliko mu Karayi} ustupi televiziju, [e{equ }e ubrzo Karayi} i wegovi qudi gledati u le|a. Tada }e do}i do sukoba, ali i pre neminovnog raspada koalicije, [e{eq }e morati da se suo~i sa netrpeqivo{}u generala Mladi}a prema kokardama, ~etni~kim pesmama i ~etni{tvu uop{te.” “Na prvom koraku u Republici Srpskoj, na grani~nom prelazu Karakaj, zati~e me onespokojavaju}a vest; moj junak, “D king of d briy”, major Vlada Daki}, ~ovek koji se postavqao pred Unproforom kao prva ta~ka pravne dr`ave Srba, ekspresno je smewen po{to sam objavio reporta`u o wemu. Po{to mu je iza{la slika u novinama i o wemu bilo pozitivno napisano on je ~ak kupio nekoliko primeraka “Duge” i delio ih je oficirima Unprofora, kojima je pregledao konvoje. “Ovde sve pi{e” – govorio je – “Proglasili su me D king of d briy”. Ubrzo su te vesti stigle do generala Mladi}a, i general je podviknuo: “[ta se taj tamo hvali!” Daki} je onda, odmah, bio poslat na prvu liniju fronta u {est kilometara udaqeno selo Male{i}. 698
Dok se vozimo prema Palama, razmi{qam o tome koliko re~i dobijaju na va`nosti u ratu, odnosno koliko im zna~ewa postaju izo{trenija i iskrivqenija. Napisati rutinski tekst o nekom borcu za ovoga mo`e da zna~i unapre|ewe ili gurawe glavu u torbu. Pri ~emu, ono {to je najte`e meni koji pi{em, nikada ne mogu da budem siguran da li je boqe da borca hvalim ili ga prikazujem kao masnog i otrcanog. Da li je boqe izazivati kod okoline zavist ili podsmeh? Zato mi se ~ini da nijedan tekst nisam pisao sa vi{e iracionalnih nedoumica, koje i nisu mogle biti samokontrola jer se ne zna kako }e se prelomiti poruka teksta u izlomqenoj svesti krajweg recipijenta. Nije mi trebalo drugog pokazateqa od ovoga na samom ulasku u republiku Srpsku, da bih izveo metaforu o ratu kao slepom vetru koji zavrti qude u krug i onda ih tako slu|ene pusti da tumaraju. Nije mi zaista trebao drugi, i jo{ o~igledniji dokaz, ali je i on ubrzo do{ao. Zaustavili smo se da ru~amo iznad Vlasenice, pored ~esme koju zovu Ru`ina voda. Na suvoj gredi, koju dovukoh od puta, sedosmo da ru~amo; usred trave i prole}nog cve}a koje je ovde na planini buknulo onim zelenim plamenom prole}a da oglasi ve~nost `ivota. Raspolo`ewe mi se popravilo, pomislio sam da }e major Daki} ipak izvu}i `ivu glavu, a kako usput skoro da i nismo nailazili na sru{ene ku}e nekako mi se u~ini da je rat stra{an samo u pri~ama za televiziju. Povrh svega dan je bio sun~an, ptice su cvrkutale, iznad nas i planinskih vrhova nekoliko cirusa se lewo odmaralo. Negde pri kraju ovog spokojnog i prijatnog ru~ka na travi, zaustavi se jedna `uta “Yeta” i iz we nam doviknu voza~: “[ta radite to qudi?!” Ponudimo ih da nam se prikqu~e, da podelimo bratski {to je ostalo, a on odbrusi sa ga|ewem: “Gde na|oste tu da sednete, eno iza va{ih le|a ba~ena trojica.” Po{to odmah odo{e pomislih da je to neki crni humor svojstven ratu, ali ipak ustadoh i posle dva koraka se nadvirih nad strminu koja se odsecala od livade na kojoj smo sedeli. Zaista, na dva metra, zapleten u ra{qe jasike skupio se ve} izjeden le{. Po onome {to je nekada bila glava gmizala je `u}kasta smesa crva, mrava i {umskih buba. Radni~ke plave pantalone i zeleni guw jedini su govorili da je u pitawu qudsko bi}e. Kako se ovde zate~e i kako poginu, pitao sam se s nevericom okrenuv{i glavu prema pitomini livade i razlistaloj {umi? Ostala dva le{a nisam mogao da tra`im. A i ~emu? Tek nad ovim izjedenim le{om, pored koga sam, na dva metra, tako slatko i spokojno ru~ao, istinski primih poruku Dostojevskog: “Kada je ubijen jedan ~ovek kao da je ubijeno ~ove~anstvo.” Prijatan put u sopstvenu pro{lost Pre dolaska na Pale prolazi se kroz Sokolac, na ~ijem izlazu je sme{tena psihijatrijska bolnica. Planirao sam da se kod Psihijatrije zaustavimo i da potra`imo unutra jednog mog druga iz vojske, bolni~ara, koji je zanimqivo umeo da pri~a o slu~ajevima na odeqewu. Ali posle ovoga {to mi se dogodilo na livadi, za vreme ru~ka, pro{la me je `eqa da rat sagledavam kroz neke mirnodopski iskrivqene prizme. Pogotvo od toga odustadoh kad videh nekoliko lica bolesnika koji su sedeli na livadi pored puta i sun~ali se. Bila su to ozbiqna i zabrinuta lica. Kao da pa`qivo prate rad neke skup{tinske sednice. Ispratili su na{ automobil s du`nim zanimawem i mirom. Kao da su nam tako po`eleli prijatan put u sopstvenu pro{lost. 699
Po{to smo dobili akreditacije za nesmetano kretawe i rad smestili smo se u hotelu Bistrik na Jahorini. Mamutski ogroman hotel od nekoliko stotina soba bio je potpuno prazan. Mi smo bili jedini gosti. Upravnik se hvalio da je tokom zime doveo hotel u red. Do{la je struja, proradilo je grejawe i ima tople vode. Sobe i hodnici su zaista bili besprekorno ~isti. A najve}e ~udo su bili stolovi, kojih je otprilike, isto koliko i soba, a na svakom stolu je bio batistani ili laneni stolwak, postavqeni tawiri, escajg, rolati debelih i bogatih platnenih salveta i vazice sa buketima plasti~nog cve}a. Posle dobre ve~ere vra}amo se na Pale, u Pres centar koji je sme{ten u tri sobe u potkrovqu hotela “Olimpik”. Seli smo u prvu kancelariju s desne strane od ulaza, na ~ijem je zidu, oblo`enom lamperijom, bio zalepqen poster Dragoslava Bokana a, na suprotnom pano sa desetak fotografija Sowe Karayi}; prepoznajem jednu iz sobe u hotelu “Interkontinental”. Poslu`eni smo “Navipovim” otrovom, koji se pompezno zove “Doma}i brendi”. Ubrzo se soba puni. Tu je Slavko Milanovi}, biv{i direktor Kamernog teatra u Sarajevu, sada direktor Pres centra, Ministar informisawa Miroslav Tohoq, direktor SRNE Todor Dutina, i jo{ neki novinari sa Televizije i qudi iz vlade. Slavko je obu~en, pretpostavqam, kao {to se obla~io i pre rata, ko`na jakna, uske “Levisice”, engleske gojzerice. Tohoq je samo na svoje predratno odelo vezao ministarsku ma{nu, dok je Dutina pravi kico{: zeleno laneno odelo kojem se vidi ivica, svilena a la “neven” kravata, italijanske crvene, tanke ~arape ( u nijansi kravate) i cipele ni{ta ispod “Madras”. Verovatno je sve kupqeno od dnevnica u nekoj @enevskoj robnoj ku}i. Razgovor zapo~iwe rafalnim napadima na antipatriotsku orijentaciju “Duge”, ali kada je napad malo popustio jedan od sagovornika “priznaje da je ta~an podatak kako je Guzina, direktor “Televizije S”, zaista prodao za 9 000 dolara jednoj stranoj kompaniji video kasetu koja kompromituje Srbe, i ta kaseta je potom obi{la svetske stanice i poslu`ila medijskom satanizovawu srpske borbe. Razgovor neizbe`no prelazi na Milo{evi}evo pismo. Mi{qewa su podeqena ali ga ve}ina brani kao nu`an takti~ki potez iza koga se ne krije stvarna namera. Dutina je najglasniji u odbrani Milo{evi}a, za sve krivi srpski opoziciju. “Ne mo`e Milo{evi} da vodi druga~iju politiku kada ima takvu antisrpsku opoziciju!” Dolazi skoro do sva|e. Ka`em Dutini: “Kada bi gospodar bacio atomsku bombu na Pale, vi biste i tada rekli da ga je opozicija na to naterala?” “A {ta biste vi na wegovom mestu uradili?” – uzvra}a Dutina – “On je u~inio jedino {to je mogao, vi{e nam nije mogao pomo}i nego ovoliko koliko je”. Poku{avaju}i da razgovor ne uvedem u sva|u, ka`em: “Ako mu je opozicija toliko smetala da sprovodi nacionalnu politiku mogao je da proglasi ratno stawe, opoziciju zakonski mobli{e, aktivira sve nacionalne potencijale, rat zavr{i za mesec dana, i da mu tako strada nesravwivo mawe naroda, i da se posle buke u svetu sve smiri, jer sve nerviraju dugotrajni ratovi, a ne rat sam po sebi!” “Ma, vi znate da svet nikad ne bi odobrio progla{ewe ratnog stawa u Srbiji!” “A odobrio je izvo|ewe tenkova 9. marta?” “To je drugo”, odmahuje rukom Dutina. 700
Sin ~etni~kog vojvode – Alijin ambasador u Parizu Potom se doti~emo teme za{to sam ja do{ao na Pale kad nisam ratni izve{ta~ i bavim se samo opozicijom. “Pa, sasvim je logi~no da ja do|em ovde, jer je centar srpske opozicije sada na Palama, a Radovan Karayi} wen predsednik!” Dutina se ne sla`e sa tim, on je uveren da su Ra{o i Slobo bra}a koja ma`u o~i svetu, dok Tohoq misli da je teza zanimqiva. Vra}aju}i pri~u na stvarnosnu ravan preporu~ujem im da koaliciju sa [e{eqem zadr`e na ranom savezni{tvu, a da se u politi~koj saradwi pribli`e Demokratskoj stranci Srbije koja ih je jedina pored [e{eqa podr`ala. “Tek kada va{em srpstvu – ka`em – dodate leguru demokratije posta}ete ozbiqna alternativa levi~arskoj ideologiji u Srbiji.” Sutradan mi za ru~kom Tohoq ka`e: “Razmi{qao sam o onoj tvojoj tezi.” Iz tog neformalnog razgovora u pretrpanoj i zadimqenoj sobi u potkrovqu hotela Olimpik se}am se detaqa o tome kako je komunizam uni{tavao sve {to je autenti~no srpsko, a omiqeni metod je bio da od ~etni~kih sinova pravi najodanije qude. Tako je, Nikola Kova~, sin ~etni~kog vojvode iz Trebiwa u komunizmu toliko izle~en od srpstva, sada jedan od najodanijih saradnika Alije Izetbegovi}a koga je ovaj postavio na mesto ambasadora BiH u Parizu. “Kod Branka i Hamdije je bilo opasno pokazivati da si Srbin – zakqu~uje Dutina – Ma ja sam govorio Karayi}u: “Ne vaqa ti Ra{o {to stalno kupuje{ Politiku!” Iza pono}i se vra}amo na Jahorinu. Stra`a nas zaustavqa fewerom, kratak pregled dokumenata i pozdrav, koji }e biti uobi~ajen na mnogobrojnim kontrolama: “Sa sre}om, bra}o!” Pred spavawe listam nekolike novine koje izdaju srpske op{tine iz Sarajeva. ^ini mi se da je u listu “Ogwi{ta” jedan aforizam pogodio su{tinu problema srpskog pokreta u Bosni. Aforizam je slede}i: “U {kolama na podru~ju Republike Srpske uveden je predmet vjeronauka. To je jedini predmet gdje roditeqi djeci ne znaju ni{ta da poka`u.” Ujutru se sa Jahorine spu{tamo u Sarajevo. Pored puta lutaju kowi. Ne pla{e se automobila. Borci su ih pripitomili, jer im slu`e za ispitivawe minskih poqa. Ulazimo u sarajevsku kotlinu. Preko zemqanih nasipa, koji {tite od snajpera, nazire se po dnu lonca beli gra{ak zgomilanog grada. Automobil vratolomno ubrzava na onim mestima gde nasip jo{ nije podignut. Na na{e iznena|ewe, `ene sa kesom u ruci, ne ubrzavaju korak. Idu polako, nogu pred nogu, s nekim fatalisti~kim mirom. Spu{tamo se u Lukavicu, u kasarnu Slobodan Princip Seqo, komandno mesto Sarajevsko-romanijskog korpusa. Ulazimo u wihov Pres centar i tamo zati~emo vojnika koji ~ita “Tako je govorio Zaratustra”. Predstavqa se kao Nedeqko @ugi}, biv{i ministar informisawa SAO Romanije. Obja{wava nam da se sprema za pisawe romana “\avo na vrhu igle”, u kojem }e biti zastupqene tri celine, srpska, hrvatska i muslimanska. Srbi }e biti predstavqeni kao dvostranci, kod wih ima samo da ili ne, Hrvati kao trostranci, da, ne i mo`da, a muslimani kao hiqadustrani narod koji ima sve pri~e i pristaje na sva re{ewa. “Vidite naivnost na{e politike – pri~a budu}i romanopisac – ona zna samo za da 701
ili ne. Umesto da prihvati Vens-Ovenov plan forme radi, kao jedno mo`da koje nas ni{ta ne ko{ta, i koje nas ne skre}e sa puta, mi se rogatimo sa celim svetom.” Srpski zatvor za nesta{ne Srbe – Ima li Nedeqko, jo{ qudi koji misle kao Vi? – “Na`alost malo ih je. Mene ovde ne vole jer misle da sam doneo |avola na le|ima. Bio sam rawen i dvadeset ~etiri dana na ivici `ivota, a to ovda{wi qudi ne vole. Smrt je za wih obi~na stvar. ^ovek pogine, zakopaju ga, i gotovo. A ja kao da sam se vratio iz mrtvih i poneo smrt sa sobom. Oni misle da sam lud, a ja samo boqe sagledavam stvari jer sam do{ao iz smrti.” U komandi korpusa dobijamo dozvolu da posetimo u zatvoru Kula prvog politi~kog zato~enika Republike Srpske, nesre}nog Srebrova. Zabranili su nam fotografisawe i snimawe na kasetofonu, ali je poseta odobrena pod yentlmenskim obe}awem da }emo ta~no preneti u kojim uslovima `ivi Srebrov. Do zatvora Kula tako|e sti`emo vratolomnom vo`wom. Od snajpera nas {tite izvrnute olupine, tarabe, razlistalo drve}e, ili samo crno platno, izbu{eno kao sito. Sticajem ratnih okolnosti Kula se na{la skoro na samoj prvoj liniji, jer se nije imalo vremena ni novca izme{tati zatvor koji je tu bio i pre rata. Prvo razgovaramo sa upravnikom [kerovi}em, ogromnim Hercegovcem, socijalnim radnikom po struci, koji je ve} sedam godina upravnik Kule, a pre toga petnaest godina vaspita~ u Fo~i. “U po~etku smo imali puno muslimana, koji su se ovde zadr`avali zbog razmene. I onda meni do|u neki dobrovoqci, ~etnici, i ka`u: Daj nam da ih pokoqemo, gde su!’ Ja ih isteram napoqe i dreknem: ,Mar{ na prvu liniju pa se tamo juna~i’. Sada mi je u zatvoru vi{e Srba nego muslimana. Protiv 58 wih je podignuta optu`ba za krivi~no delo ubistva iz koristoqubqa. Ma kakve muslimane, ubijali su Srbe da bi im opqa~kali stanove. Me|u wima je 15 onih koji su do{li iz Srbije kao dobrovoqci. Isti oni koji su dolazili u Kulu da tra`e da koqu muslimane. Da vam ka`em, ja sam komunista, ne stidim se toga. Jedva ~ekam da se zavr{i rat pa da opet osnujemo komunisti~ku partiju. [ta fali komunizmu?” “Da li je ta~no da je komunizam jo{ uvek jak u redovima oficira i generala Vojske Republike Srpske?” “Ne znam, ovo nije samo vojni zatvor, ali ja znam da kao ~lan partije nisam u~inio ni{ta ~ega bi trebalo da se stidim.” Ubrzo dolazi Srebrov. Obradovao mi se jer sam ja jedini novinar kojem je dozvoqena poseta. Na wemu nema tragova mu~ewa. Dobro izgleda. Uredno o~e{qan, kosa mu pada preko kragne od ko{uqe. Nosi farmerke i crne cipele dobro o~i{}ene i uglancane imalinom. Pod raskop~anom ko{uqom nazire se srebrni lanac. Sekretarica mu donosi kafu, a mi mu dajemo paklo cigara. – Da li mo`e{ slobodno da pri~a{ pred upravnikom? – Mogu li upravni~e? (smeje se) – Pri~a{ ti profesore i kad te ne pitam. Nemoj pred qudima da izigrava{ mladu. Ti pri~aj a ja }u imati problema kao pro{li put kad ti je dolazila ona {to se predstavila kao tvoja devojka, a posle objavila razgovor u NIN-u. Kako se zva{e? – Lidija. Lidija Soldo. Jes’ Vas okrpila. (Smeje se). 702
– Kakav si tretman imao u zatvoru? – Znao sam da }e se u po~etku ovi Srbi, zatvorenici, juna~iti na meni i skupqati poene kod uprave. Kao na Golom otoku, vikali su izdajni~e, sram te bilo. Ali nisam dobijao batine. ^etiri meseca ste me onda stavili u samicu, hteo sam da podilei{em upravni~e. – Morao sam da ti sa~uvam glavu, ~ove~e. – Posle samice mi je dobro. Radim u biblioteci, (Srebrov je i pre rata bio bibliotekar), mogu i no}u da ~itam kwige, mogu i da pi{em ali mi se ne pi{e. – Kakav je tretman muslimanskih zatvorenika? – Ne znam za ranije, ali ovo vreme od kada sam ja ovde, 30. septembar 1992. nisam primetio da su izlo`eni maltretirawu. – Ho}e{ to da ka`e{ kada se bude{ vratio u Sarajevo? – pita upravnik. – Re}i }u ono {to sam video. Kula je hotel za zatvore u Sarajevu. Ja sam ispred vlade obilazio zatvore, i tamo u jednoj sobi k’o pola ove, stoji dvadeset qudi, nema mesta da sednu. Kako je Srebrov postao narodni heroj – Da li sebe smatra{ politi~kim zatvorenikom? – Da, su|ewe meni je farsa. Ja sam ka`wen sa pet godina i dva meseca zatvora zbog neprijateqske propagande. To je jedan ~ist komunisti~ki proces, ali hvala Karayi}u, od mene je napravio narodnog heroja. Kad bi ja postao narodni heroj, gledaj me, ja heroj. Al’ eto heroj. – U kakvim si bio odnosima sa Alijom Izetbegovi}em? – Ja poznajem Aliju jo{ od kad je bio u zatvoru. To je jedan neobrazovan ~ovek, kojim rukovodi sanya~ki lobi, kao {to Milo{evi}em rukovodi komunisti~ka birokratija, kao {to Srbima u Bosni rukovodi crnogorski lobi. Tebi se ~udim Slavko (obra}a se Slavku Milanovi}u) {to }e{ ti kao intelektualac na ovoj strani. U tvom pozori{tu su se igrale najsavremenije predstave. Ne mo`e{ ti biti isto {to i Romanija i Ozren! – Ja sam uz svoj narod – ka`e Milanovi}. – Kakav narod! A {ta je sa 300.000 Srba u Sarajevu, oni su pravi srpski narod. Sarajevo bi odavno palo da ga ne brane Srbi. – Sarajevo ne pada jer su oni taoci. – ka`e Milanovi}. – ^udim ti se Slavko, ne govori{ svojom glavom. – Da li je ta~no, Vladimire, da je Kecmanovi} trebalo da bude predsednik SDS-a u Bosni? – Ne, sa wim su vo|eni samo op{ti razgovori. Wemu to nikada nije padalo na pamet. On je ina~e jedan jako nemoralan ~ovek. Pobegao je iz Sarajeva i ostavio porodicu. Da nije bilo mene ekstremisti bi mu zaklali `enu i decu. Ja sam ih uzeo u za{titu, obezbedio kamion, potrpao im stvari i izveo ih iz Sarajeva. To Kecmanovi} treba da zna. – Koliko je bila ozbiqna varijanta sa tobom kao predsednikom SDS-a? – Ja sam prvi u Bosni objavio tekst: “Ugro`en sam i kao Srbin i kao ~ovek”, pa je zato mene predlo`io pokojni Jovan Ra{kovi} za predsednika. Onda me je zvao Milo{evi} na razgovor. Milo{evi} zna ko sam ja. Obojica smo Po`arevqani. Moja baba i wegova majka su bile u~iteqice u istoj {koli. On se ~esto igrao kod nas u ku}i sa mojom majkom. Ali ja nisam hteo 703
da idem. Nisam hteo da pristanem pod Milo{evi}evu kapu. Potom je on na{ao Karayi}a, koji je pristao. A Karayi} je bio poznat po privrednom kriminalu, i on je upravni~e bio ovde kod tebe, a poznat je bio i kao udba{ki cinkaro{ u Udru`ewu kwi`evnika. Svi srpski pisci su zbog Karayi}a le`ali u zatvoru. – Ti dobro zna{ da je to la` i podmeta~ina. Nogo je sve te pri~e demantovao – ka`e Milanovi}. – Profesore, reci ti ovde pred qudima, da li u nekom sarajevskom zatvoru neki zatvorenik sme da ka`e re~ protiv Alije a da mu do jutra glava ostane na ramenima – ka`e upravnik. – Istina je upravni~e, ovo je hotel za sarajevske zatvore. – Ne}ete ga vaqda kazniti zbog ovih re~i o Karayi}u? – Ma pri~a on i gore, {ta sve on meni ne ka`e. Ja se kao upravnik dr`im `enevske konvencije. Iz Kule odlazimo na Grbavicu. Ponovo vratolomna vo`wa. Parkirali smo se kod komande, i dok ~ekamo na dozvolu i uputstva za silazak do prve linije, razgovaram sa Slavkom o tome koliko zaista ima demokratije u Republici Srpskoj. “Ne}e{ verovati, ali ima. Demokratski ose}aj je vaqda genetski priro|en Srbima. Karayi} je liberalan ~ovek, ne pola`e na protokol. Ovde qudi razli~ito misle, i to niko ne brani. Skoro je pre{ao iz Sarajeva jedan Srbin, voditeq dnevnika, koji je ~itao sve one stra{ne vesti o ~etnicima i wihovim zlo~inima. Kada je do{ao na na{u stranu rekao je da nije bilo izlaza, da je morao, i ni{ta, mi smo ga prihvatili i sada je voditeq na Radiju.” “Kako obja{wava{ utamni~ewe Srebrova”? “Srebrov je laprdalo koji je mnoge qude uvredio. Sada da ga puste iz zatvora ubio bi ga neki borac nasred ulice. Od wega je bespotrebno napravqen slu~aj i dat mu je zna~aj koji ne zaslu`uje.” Ameri~ka tragedija kraj Miqacke Iz Bawalu~ke ulice se spu{tamo u Zagreba~ku, pa zatim u Lewinovu, ispred koje je Miqacka, granica srpskog i muslimanskog Sarajeva. Dolaze}i do Komande pazili smo da ne budemo na brisanom prostoru koji je otvoren prema Tehni~kom fakultetu i soliterima sa muslimanske strane, odakle ga|a snajper, ali su nam tek u Komandi rekli da se muslimanski snajperista prikrao na ni~iju zemqu, na Debeli brijeg (a to je s le|a Grbavice) i da je jutros rawen jedan ~ovek kod samoposluge. Tada me je ne{to sitno i stra{no zasvrbelo po le|ima. Po celom nasequ su izgra|eni koridori od {qaka blokova, automobilskih olupina, }ebadi, tamnih zavesa, kartona. Tim koridorima je relativno bezbedno prolaziti, ali je na ve}im raskrsnicama obavezno pretr~avawe. To je fantasti~an ose}aj. Vratio me je u detiwstvo, na Karaburmu, kada smo ispitivali me|usobno hrabrost, ~ekaju}i da se pribli`e neka kola i da zatim ispred wih pretr~imo. Pobednik je onaj koji izmakne ispred branika za dlaku. U dvori{tima za{ti}enim od snajpera `ivi se kao i pre rata. Zati~emo ~etvoricu kako igraju ko{arku. @ene piju kafu na izva|enim sicevima iz automobila. U Lewinovoj ulici dve devoj~ice se spu{taju niz tobogan, dok grupa de~aka igra klikere. Ispred gara`e jedan penzioner skida amortizere 704
na “Ladi”. Po sredini gara`a – dve su probijene kao tunel, a posle wih se malim mosti}em pewemo na terasu prizemnog stana, koji je prazan, i onda nas na stepeni{tu zaustavqa stra`ar. Tu je kraj. Stra`ar podi`e jednu crvenu jamboliju koja skriva stakleni vizir iskopan u zidu, kroz koji vidim Miqacku i iza we Tehni~ki fakultet. Razaznajem i neke brojeve na registarskoj tablici “Varburga”, koji je parkiran na ulazu u Fakultet. U stanu pored, sedi stra`a i igra remi; jedan od wih le`i na dvosedu i ~ita “Ameri~ku tragediju”. Greje pe} bubwara i sve me podse}a na ono vreme kada je Tito umro i kada smo po celu no} de`urali u zajedni~kim prostorijama solitera. Samo {to se ovde tiho pri~a. Stra`u uglavnom ~ine mladi}i sa Grbavice. De`uraju dvadeset ~etiri sata, zatim isto toliko odmaraju, pa ponovo na prvu liniju. Hrana je slaba, ve} ~etiri meseca ne dobijaju meso. Jedu pasuq i ri`u. Sa nama u obilazak prve linije kre}e @eqko Vla~i}, pre rata laborant. Obukao je crveni prsluk od perjane jakne i plavu kriket kapu. Pri~a tipi~nim naglaskom mladi}a sa Grbavice. Obi{li smo prvo dva stana u zgradi stra`e u kojima `ive dve starice muslimanke. Zoqe su im razru{ile sobe koje gledaju na Miqacku, a snajperi izbu{ili vrata i i{arali zidove po hodniku i kujni koja je okrenuta prema dvori{tu. Na stra`i u slede}em ulazu zati~emo jednog starijeg ~oveka kako ~ita “Dervi{ i smrt”, nagnut na pu{~ani vizir koji mu daje svetlo. Ka`e da je pre rata bio trgovac svilom. Idu}i ka `utom soliteru sretnemo vojnika kratke, zalizane kose, koji govori u rafalima. Kada je ~uo da sam iz Beograda iz wega po~e da seva qutina “[iroki Brijeg i Beograd, oba bi slatko spalio. Izdali ste nas, treba da Vas je sramota. Kakav Vensovenov plan? Potpi{i ti sutra Vens-Ovenov plan za Kosovo? Daj Kosovo Albaniji. [e{eq je jedini pravi politi~ar. On je car na Grbavici. A i vi iz “Duge” ste se iskvarili. Imate onu koja je pisala o Vu~urevi}u i onu sa dva prezimena. Kada zavr{imo sa ovim ovde razgovara}emo onda sa wima {ta su pisale.” (“Pomislih, s jezom oko srca, jedna od wih je htela da po|e sa mnom na put.”) @eqko mi ka`e da je u proseku svakog dana na Grbavici ginulo po dvoje qudi. “Sada je primirje, a gine se isto. Ju~e je ubijena jedna muslimanka, Riza, od svojih, sa zgrade Tehni~kog fakulteta. Vra}ala se sa pijace, i vuku}i kesu, bila je toliko umorna da joj se nije i{lo okolnim putem, nego je re{ila da prese~e ta dva i po metra brisanog prostora, pa {ta bude. I eto, bilo je.” Goran, ~iji je tata Musliman U `utom soliteru pored Miqacke, @eqko me vodi da upoznam Gorana, de~aka od 11 godina, koji jedini od sve dece nije hteo da ode sa prve linije. Gorana je dva puta okrznuo snajper, prvi put po le|ima, zaka~io mu je samo jaknu, a drugi put po nadlanici. “Vaqda mi ne}e zarasti o`iqak!” – nada se Goran, `ele}i da se pohvali pred vr{wacima kada rat pro|e, svojom ratnom ranom. “Ne pu{tam ga na ulicu – ka`e wegova majka – `ivahan je, pretr~ava pred snajperima”. Wen mu` je musliman, razveli su se jo{ pre rata. On je ostao sa druge strane Miqacke. Goranov svet se svodi na dve sobe i terasu. Sobe prema Miqacki su izgorele i u wih ne ulaze, stavili su sun|ere i name{taj na prozore. Na terasi je umesto cve}a zasa|ena salata, mladi luk i jagode, a po{to se terasa nalazi u brisanom prostoru, stavili su karton kao za705
{titu od snajpera. Karton je na jednom mestu izbu{en i prelepqen tamnim selotejpom. Pored kreveta na kojem sedim okrznut je zid. Ka`em Slavku: “Kada se ponovo otvori pozori{te kao prvu predstavu treba da stavi{ dramu o Goranu. U woj je sva nesre}a Sarajeva.” U subotu pratim referendum. Narod dolazi ispeglan i uglavnom u belim ko{uqama. Nisam video nijednu `enu kojoj je oti{la `ica na ~arapama. Po obi~aju, stariji qudi donose komisiji paklo kafe i po fla{u rakije. Skoro svi glasaju protiv. Mada, kada sam pitao konobaricu u restoranu da li }e iza}i na referendum, ona mije odgovorila: “Nisu raspisivali referendum ni kada je po~iwao rat!” Kada sam kretao na Pale pitali su me neki prijateqi da li ta Republika Srpska izgleda kao neka ozbiqna dr`ava ili je to fikcija za mahawe pred svetom. Posle povratka sa Pala odgovor je pozitivan. Iz same ~iwenice da je Skup{tina Republike Srpske donela 700 zakona ne saznaje se mnogo, ali na Palama postoje, u minijaturnom obliku, sve bitne dr`avne institucije. U fabri~kom krugu “Famosa” nalaze se prostorije vlade i restoran za wene ~lanove. Predsednik vlade spava u skromnom pansionu “Olimpik”, a porodica mu je na Grbavici. Ministri i slu`benici su u pansionu “Panorama”. Na terasama “Panorame”, su{i se ve{ i objekat deluje kao da su u wemu sme{tene izbeglice. Porodica Karayi} je sme{tena u depandansu “Panorame”, u vili “[ipad”. Zgrada Predsedni{tva je tako|e jedan od objekata u kompleksu biv{eg odmarali{ta fabrike “[ipad”. Unutra{wost Predsedni{tva je vrlo skromna, deluje kao zgrada neke slabostoje}e beogradske firme. Da nije voznog parka sa Karayi}evim velikim “mercedesom” i nekoliko “BMV-a”, ovaj kompleks bi delovao kao sindikalno odmarali{te u vreme kolektivnog godi{weg odmora. ]osi}eve optu`be na ra~un Karayi}evog luksuza i komotnog `ivota mogu jedino da se odnose na iznajmqenu vilu Republike Srpske u luksuznom kvartu @eneve dok je trajala @enevska konferencija, ili na drugi sprat hotela “Interkontinental” u Beogradu. Me|utim, na Palama niti ima luksuznih objekata niti uslova za lagodan `ivot. Gospo|i Karayi} je desna ruka slomqena u nadlaktici i na licu joj se prime}uje umor. Po`eleo sam joj da {to pre ozdravi i da onda napravimo jedan veliki razgovor o wenoj porodici. Ona uz jedan umorni osmeh pristaje. “Mercedesi” vode u novi svet Na glasawe odlazimo iz zgrade Predsedni{tva u automobilskoj koloni iza glomaznog “mercedesa” metalizirane kafe boje u kojem se voze predsednik Karayi} i wegova supruga. Pokazuju}i da dobro poznaju bonton, gospo|i Karayi} je ustupqeno mesto napred. “Mercedes” vrtoglavo juri kako bi se ispunio plan Radovana Karayi}a da glasa simboli~no, u pet minuta do dvanaest. “BMV” Nikole Koqevi}a zaostaje, po stra{noj provali oblaka koja se tog trenutka sru~ila na Pale, i wegov {ofer skre}e sa puta proma{iv{i zgradu [umarije u kojoj }e glasati Predsednik. Koqevi} sti`e sa zaka{wewem. Na glasa~ko mesto smo u{li zajedno sa predsednikom. U monta`noj baraci, u kojoj je menza [umarije, smestilo se oko pedeset novinara, sa desetak kamera. Krvavo laktawe agencijskih novinara gledam sa strane. Sa najvi{e osmeha i najvi{e podeqenih laktova izdvaja se Kristina iz Sienena. Wena dnevnica je 500 dolara, plus svi pla}eni tro{kovi. Dis706
kretno sam se nagnuo preko Karayi}evog ramena i video {ta je zaokru`eno na glasa~kom listi}u. Sa strane lete desetine pitawa. “Kako ste glasali?” “To je tajna. Glasawe je tajno. I kod vas je glasawe tajno.” “[ta je Va{ slede}i potez?” “Da li }ete pre`iveti izolaciju Srbije?” “Kako }e narod glasati”. Karayi} odgovara manirom svetskog politi~ara, ali i manirom ~oveka koji je izgubio nadu, ali shvatio istorijsku {ansu i zadobio primese mesijanske retorike. Wegov optimizam je apsolutni izraz voqe shva}ene hajdegerovski kao voqnost, i tada sam po~eo da ose}am izvesne simpatije za wega, koje bi prerasle u iskreno po{tovawe ukoliko bi Karayi} prihvatio demokratiju kao istinsku vrednost i sto`er vladavine. U koloni sa predsednikom Karayi}em vra}amo se u Predsedni{tvo. Dolazi general Mladi}, a zatim posle pola sata kao da je u velikoj `urbi, brzo odlazi jednim belim “golfom”. Wegov tako nagli odlazak bio mi je utoliko ~udniji {to su mi prijateqi iz vlade javili da uskoro sti`e [e{eq.. Po~eo sam da mislim kako ima istine u pri~ama o netrpeqivosti na liniji [e{eq-Mladi}. Tim pre je ta netrpeqivost upadala u o~i {to je [e{eq posle sastanka u ovalnom salonu Predsedni{tva izjavio da }e krenuti u ofanzivne akcije u Sarajevu. Pitao sam se kako to misli da izvede bez saglasnosti i saradwe sa Mladi}em? [e{eq je na Palama do~ekan srda~no. Karayi} se sa wim tri puta izqubio do~ekav{i ga na ulazu u Predsedni{tvo. [e{eq je stigao u belom “mercedesu”, u pratwi svojih standardnih telohraniteqa, kojima se pridodao Novosarajevski ~etni~ki odred vojvode (toga dana imenovanog) Slavka Aleksi}a. [e{eq je bio samo u ko{uqi, a za pojasom mu je stajao mali “Zastavin” “Tetejac”. Po{to sam bio na putu za Pale kada se odr`avala Milo{evi}eva Svesrpska Skup{tina, pitao sam [e{eqa kakvi su mu utisci sa Skup{tine: “Ju~e nije bilo nikakve Skup{tine. Oni koji su pro{le godine tvrdili da se Srbija sagiwati ne}e, poku{ali su da odr`e sastanak svih Skup{tina srpskog naroda. To im nije uspelo po{to smo se mi o{tro suprotstavili, pa su na Sednici ostali samo predstavnici srbijanskih i crnogorskih socijalista i wihovi sateliti iz Demokratske stranke i Ma|arske partije.” Kuda ide Republika Srpska? U [e{eqend ili u zemqu koja }e srpski problem shvatiti kao dr`avni i demokratski? Odgovor sam dobio na jednoj raskrsnici iza Nove Kasabe, gde se put odvaja za Srebrenicu. Oko dvadesetak vojnika je sedelo u hladu i sa pu{kom na krilu ili pod glavom, pa`qivo slu{alo, kao da prima euharistiju, [e{eqevo anatemisawe onih koji su klekli pred Zapadom. Svadbarski sna`ni zvu~nici sa BOV-a odjekivali su pustom dolinom Jadra. Ovog leta, nema sumwe, Republika Srpska bi}e u znaku ~etni~ke ikonografije i pod svetlom [e{eqeve zvezde repatice. Za sada je samo politi~ar iz prijateqske zemqe. Ukoliko mu Karayi} ustupi Televiziju, kao {to je jedno vreme praktikovao Milo{evi}, [e{u }e, kako ga od miqa zovu u Sarajevu, ubrzo Karayi} i wegovi qudi videti le|a na politi~kim stepenicama. Tada }e do}i do sukoba, ali i pre neminovnog raskida koalicije, ve} i sada, u medenom mesecu Republike Srpske i [e{eqeve spasila~ke retorike, [e{o }e morati da se suo~i sa netrpeqivo{}u generala Mladi}a prema kokardama, ~etni~kim pesmama i ~etni{tvu uop{te. 707
Bi}e sigurno taj sukob zanimqiv za opisivawe, ali za nas Srbe i tu`an. Za wih dvojicu me nije briga. Brine me jedino, da li }e dok se taj sukob zavr{i, Gorana za{tititi wegov karton od zrna sa o~eve strane Miqacke.” U istom broju “Duge”, pod naslovom “Postoji boqi scenario za srpski narod” objavqen je i intervju sa Dejvidom Ovenom. U podu`em razgovoru ovaj engleski lord, koji je postao poznat po svom {etawu na relaciji Beograd–Pale–Sarajevo, tvrdio je kako }e se Milo{evi} distancirati od dr [e{eqa i wegove agresivne politike. Kao da socijalisti i srpski radikali ve} odavno nisu bili u otvorenom sukobu ili kao da su uop{te ikada bili u koaliciji. Pre }e biti da je lordu smetala principijelna politika dr [e{eqa, pa je i ovu priliku iskoristio da poku{a da ga se re{i. Podnaslov je bio slede}i: “Wujork Tajms je preterao u emotivnom vezivawu za protivnike Srba. Klintonova administracija je izgubila dva i po meseca pre no {to je shvatila o ~emu se u Bosni u stvari radi. Ameri~ki problem u vezi sa Evropom je {to se primewuju najvi{i moralni standardi, a da se pri tom ni{ta ne ~ini. Bilo bi veoma opasno kada bi se uspostavila ravnote`a u korist bilo koje strane, a da prethodno neke od tih strana nisu potpisale mirovno re{ewe. Pojedini politi~ki lideri iz biv{e Jugoslavije nisu autenti~ni predstavnici celog svog naroda. Sumorna bi bila budu}nost biv{ih Jugoslovena kada bi se ostvarili planovi wihovih vo|a.Trgovina }e povezati ponovo narode po{to ne mari za wihove nove nacionalne granice. Prvo }e po~eti da trguju Srbi i muslimani.” “Balkanski rat traje ve} skoro dve godine. Rat {irih razmera po~eo je u leto 1991. godine sukobom izme|u Srba u Hrvatskoj kojima je pomagala jugoslovenska vlada u Beogradu i hrvatska vlada koja se u junu 1991. godine otcepila od jugoslovenske federacije. Sukob se pro{le godine pro{irio na Bosnu i Hercegovinu. Ova republika otcepila se u martu 1992. godine. Ve} prvih meseci sukoba Evropska zajednica, a potom i Ujediwene nacije pokrenule su mirovni proces. U januaru su kopredsednici konferencije o biv{oj Jugoslaviji Sajrus Vens i Dejvid Oven podneli mirovni plan. Ovim planom Bosna i Hercegovina je progla{ena nezavisnom dr`avom u okviru postoje}ih granica, ali wena centralna vlada je oslabqena. Plan predvi|a podelu Bosne na deset provincija, tri sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, tri sa ve}inskim hrvatskim stanovni{tvom i tri sa ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom i jedna sa me{ovitim stanovni{tvom. Te provincije bi u`ivale visok stepen autonomije, a wihove vlade imale bi velika ovla{}ewa. Posle izvesnog oklevawa, Klintonova vlada je u februaru proglasila da ukoliko se sve tri strane slo`e sa ovim planom, SAD }e mo`da u~estvovati u wegovom sprovo|ewu. Trenutno napreduju mirovni pregovori. • Za{to je u ovom trenutku mirovni proces najboqe re{ewe? – Krajem avgusta 1992. godine bilo mi je jasno da nijedna od ve}ih zapadnih zemaqa nije spremna da upotrebi oru`je protiv srpskog ekspanzionizma. Stoga su pregovori neophodni. Vi mo`ete re}i da je silu trebalo upotrebiti ranije, onda kada je Srbija po~ela borbu kako bi za{titila, po wenom mi{qewu, pripadnike srpskog naroda u razli~itim delovima Jugoslavije. U ju708
nu 1992. godine ja sam javno tvrdio da bi trebalo preduzeti selektivne napade iz vazduha na bosanske Srbe kako bi se uspostavila ravnote`a. Skoro u isto vreme predsedni~ki kandidat Bil Klinton zalagao se za istu stvar za vreme izborne kampawe. ^ak ni tada ja nisam smatrao da bi Zapad trebalo da po{aqe svoje kopnene borbene snage u Bosnu. • Da li mislite da je priznavawe Slovenije, Hrvatske i Bosne od strane EZ internacionalizovalo problem u biv{oj Jugoslaviji i ote`alo wegovo re{avawe? – Verujem da je prvobitna koncepcija Londonske konferencije o Jugoslaviji pod pokroviteqstvom EZ s pravom bila `eqa da se na|e op{tepoliti~ko re{ewe za biv{u Jugoslaviju u celini i da se ne dozvole unilateralna otcepqewa. Predsednik konferencije Lord Karington upozoravao je na opasnost od pojedina~nog priznavawa. On je bio protiv priznavawa Hrvatske, a potom i Bosne i Hercegovine. Protiv su bili tada{wi dr`avni sekretar Yejms Bejker i posrednik UN Sajrus Vens. Evropska zajednica je doslovno ignorisala wihov savet. Ona je priznala ove republike i pored protivqewa Francuske i Velike Britanije, pogre{no veruju}i da je glavna karakteristika budu}e spoqne politike jedinstvene Evrope upravo istovremeno priznavawe. Naime, priznavawe je vrlo delikatno pitawe i prirodno je, a ponekad i po`eqno da se ono ostvari u razli~ito vreme. ^iwenice postaju sve jasnije • Kako odgovarate kriti~arima koji tvrde da mirovni plan predstavqa popu{tawe? – ^uju se re~i “minhenski sporazum” i “popu{tawe”. Svakako mislim da bi bilo boqe da se ta analogija upotrebila 1990. a ne sada 1993. godine kada rat traje ve} skoro dve godine. Minhenski sporazum je potpisan pre nego {to je po~eo Drugi svetski rat. On je predstavqao popu{tawe jer je pretendovao da rat nije neizbe`an. Sada u 1993. godini mi poku{avamo da okon~amo rat u Bosni, poku{avamo da spojimo zemqu koja je sada podeqena na dva dela, a vrlo verovatno }e se podeliti na tri. Podela je opasna i Bosna se istorijski mo`e porediti sa Libanom, a ne sa Minhenom. • Da li ovaj plan predstavqa nagradu za srpsku agresiju? – Bosanski Srbi su bili seosko stanovni{tvo i pre rata su `iveli na 60% teritorije, a mi im sada nudimo tri provincije koje pokrivaju 43% bosanske teritorije. Ja pazim da ne koristim pojednostavqenu definiciju “agresija” zato {to je ovo i gra|anski rat i agresija. Bosanski Srbi se bore za teritoriju na kojoj su vekovima `iveli. Naravno, wima su pomagali Srbi izvan Bosne i Hercegovine. Wih su vojno opremali Srbi izvan Bosne i Hercegovine. Koreni ovoga rata su veoma slo`eni. • [ta ste mislili o prvim izjavama Klintonove administracije o Bosni? – Te prve izjave nisu zasnovane na ~iwenicama, kao kasnije tokom zime. Tokom dva i po meseca prelaznog perioda trabalo je da uti~emo da tim guvernera Klintona shvati za{to se Evropska zajednica i Ruska Federacija ne sla`u sa wihovim izjavama o Bosni i Hercegovini. Ova ~itava epizoda ja~a potrebu za stalnim konsultovawem i razmewivawem informacija i to ne sa709
mo sa predsednikom ve} i sa izabranim predsednikom. Klintonova administracija apsolutno ima pravo na sopstvenu politiku prema Balkanu. Me|utim, sada kada su SAD ostale jedina supersila wima je potreban kontinuitet u spoqnoj politici. Me|unarodna politika se ne mo`e potpuno izmeniti posle predsedni~kih izbora, a da to ne izazove veliku traumu. Godinama je postojala ista spoqna politika na obe strane Atlantika i potrebno je da tako i ostane. Kada sam krajem januara stigao u Sjediwene Dr`ave iznenadilo me kada sam otkrio da obave{tena javnost, pa ~ak i neki od mojih dobrih prijateqa smatraju da Vens i ja na neki na~in nagra|ujemo etni~ko ~i{}ewe i agresiju. ^ini se da je delimi~an problem predstavqala ~iwenica da je “Wujork tajms” od samog po~etka zauzeo vrlo emotivan stav prema ovom pitawu, {to se potom pro{irilo i na druge listove. Ne~uveno je da su ove la`ne tvrdwe objavqivane bez dovoqnog poznavawa ~iwenica. One su uporno ponavqane, i to ne samo protiv mene i protiv Vensa ve} i protiv EZ koja je ozbiqno razmatrala ovaj problem i postigla konsenzus. Sve dok po~etkom februara Klintonova administracija nije promenila politiku, postojala je opasnost da se sukobimo. Potom su ~iwenice postale jasnije. SAD izme|u Grka i Turaka • Da li SAD imaju bilo kakve interese u biv{oj Jugoslaviji, sada kada je okon~an hladni rat? – Da, ali interesi SAD su raznoliki. Ne mo`ete biti vezani za Evropu preko NATO i drugih institucija i jednostavno napustiti Balkan. Jo{ uvek postoji mogu}nost da se u ovaj sukob ukqu~e dve zemqe koje su veoma va`ne Americi: Gr~ka i Turska. Turska je vama postala veoma zna~ajna jer je saveznik NATO-a na pragu Azije. Setite se wene kqu~ne uloge u ratu u Zalivu. Ukoliko se nasiqe iz Bosne pro{iri na srpsku pokrajinu Kosovo, Turska bi direktno postala ume{ana. Gr~ka je zemqa koja je zbog velikog broja doseqenika duboko uticala na ameri~ku kulturu. SAD su dugo smatrale da je ovaj deo Evrope za wih zna~ajan. Od 1947. godine vi ste bili veoma ukqu~eni u re{avawe problema bezbednosti ovog dela Evrope. Ne zaboravimo da je posle Drugog svetskog rata u Gr~koj tri godine besneo krvavi gra|anski rat. Sem toga, etni~ko ~i{}ewe predstavqa jedan od najve}ih moralnih problema u svetu od pogroma za vreme Drugog svetskog rata. Kolektivna sramota koja nas ti{ti zbog na~ina na koji smo re{avali patwe Jevreja zna~i da se vi, kao svetski lider i va{a spoqna politika s pravom zala`ete da sa~uvate muslimane. Jedna od osnovnih slabosti ameri~ke kriti~nosti prema Evropi po~etkom ove godine jeste ~iwenica da ste primewivali va{e visoke moralne standarde a pri tom se nimalo niste anga`ovali. Kada ste na samom po~etku 1991. godine imali priliku da se ukqu~ite i preuzmete dominantnu vojnu ulogu, vi ste to odbili uz obrazlo`ewe da je to evropski problem. Evropska zajednica je ve} preuzela najve}i deo tereta. Ona je to u~inila u pogledu izbeglica, humanitarne pomo}i i u okviru mirovnih snaga Ujediwenih nacija, uz qudske `rtve. Ovo govorim mada ne znam kako }emo re{iti pitawe anga`ovanosti NATO. Iako verujem da se ameri~ke jedinice moraju ukqu~iti u primenu mirovnog re{ewa, smatram da najve}i deo te snage 710
treba da bude evropski. Lokalna autonomija ili samo faza separatizma • Kako mirovni plan uti~e na srpsku pokrajinu Kosovo u kojoj ve}inu stanovnika ~ine Albanci? – Po{to Srbi zahtevaju autonomiju u okviru Bosne i Hercegovine i u okviru Hrvatske, Beogradu je postalo veoma te{ko da osporava zahteve Albanaca koji `ive na Kosovu za sli~nim stepenom autonomije. Ja ne ka`em da to zna~i da se oni ne}e suprotstaviti autonomiji. To je jednostavno postalo te`e. Pismo predsednika Bu{a Slobodanu Milo{evi}u u kojem ga upozorava da ne preduzima nikakve vojne korake na Kosovu i koje je potvrdila nova Klintonova administracija predstavqa zna~ajan potez odvra}awa i koristan je element kontinuiteta u okviru ameri~ke administracije. Mi na konferenciji poku{avamo da izgradimo stav da pripadnici nacionalnih mawina u biv{oj Jugoslaviji imaju pravo na znatan stepen autonomije. Me|utim, treba shvatiti da je Kosovo deo Srbije i da se ovo pitawe mora razmatrati kao deo Srbije. Izazov je u tome da se stvori istinska autonomija koja ne pothrawuje otcepqewe ve} takvu mogu}nost odbacuje. Mi vrlo brzo treba da uspostavimo odgovaraju}i obrazovni sistem u koji bi Albanci sa Kosova imali poverewe i kojim ne bi dominirali Srbi. Smatram da je to prva oblast u kojoj treba da ostvarimo konkretan napredak. Problem sa Kosovom je u tome {to se tamo situacija iznenada mo`e pogor{ati bez neke svesne odluke Beograda. Tamo postoji toliko suvih gran~ica koje vrlo lako mogu zapaliti secesionisti~ku vatru. Za mnoge Albance sa Kosova re~ je o otcepqewu, a ne o autonomiji. To je me|utim, veoma delikatno pitawe. U mojoj zemqi politi~ari jedne stranke zastupaju razli~ite stavove o tome da li da se {kotski nacionalizam re{ava putem revolucije ili suprotstavqawem svim oblicima devolucije. Neki tvrde da lokalna autonomija mo`e ubla`iti secesionisti~ke pritiske. Po mi{qewu drugih, ona raspiruje vatre separatizma. • [ta mislite da }e se desiti ukoliko se ne na|e diplomatsko re{ewe? – Morali smo da se suo~imo sa slede}om situacijom. Ukoliko ne postoji me|unarodna spremnost da se uzme oru`je to umawuje manevarski prostor na{im diplomatskim naporima. Mi svi treba da `ivimo sa posledicama ~iwenice da se nije krenulo diplomatskim mirovnim putem, ali nismo bili ni bez me|unarodnog pritiska. U pregovorima nismo bili li{eni sposobnosti da vr{imo pritisak. Sve vreme su postojale ekonomske sankcije. U septembru i oktobru sankcije su veoma o{tro poga|ale Beograd. Stvarali su se veoma duga~ki redovi za benzin. Na nesre}u, sankcije su kr{ene. Sem toga, donete su dve odluke. Predsednik Bu{ je u oktobru odlu~io da se uvede zona zabrane letova. U februaru 1993. godine predsednik Klinton je doneo odluku da }e SAD biti spremne da se ukqu~e u bilo koje re{ewe u okviru NATO i UN, ali zajedno sa drugim zemqama, ukqu~iv{i i Rusku Federaciju, ukoliko se na pregovorima postigne re{ewe prihvatqivo za sve strane. Sada nam svima treba sveobuhvatno re{ewe – mirovni paket sa kojim se mo`e slo`iti Savet bezbednosti, ~ak iako uspemo da privolimo samo dve od tri strane da ga potpi{u. Mi mo`emo poo{triti sankcije, a potom usposta711
viti ravnote`u sile i iskoristiti na{e vazdu{ne snage da bismo izvr{ili pritisak na onu drugu stranu, u ovom slu~aju bosanske Srbe, kako bi potpisali plan. Najboqe bi bilo kada bismo podelili Srbe i kada bi Beograd izvr{io pritisak na bosanske Srbe. Ne sla`em se sa mi{qewem Pentagona i britanskog ministarstva odbrane da se na{e snage iz vazduha ne mogu upotrebiti bez kopnenih snaga. U Bosni imate kopnene snage. Tri takve snage se bore. Bilo bi veoma opasno kada bi se uspostavila ravnote`a snaga na kopnu u korist bilo koje strane, a da prethodno neke od tih strana nisu potpisale mirovno re{ewe. To bi zna~ilo da se vojna sila koristi u vakuumu i da se jednoj strani dozvoqava da ~ini {ta ho}e. Pomerawe ravnote`e da bi se jedna strana naterala da prihvati pravedan i odgovaraju}i mirovni plan po mom mi{qewu predstavqa legitiman diplomatski potez. Rusi se u~e na Jugoslaviji • Pod pretpostavkom mirovnog sporazuma, koliko }e naglasak biti na tome da Rusi prihvate NATO kao sredstvo za sprovo|ewe tog sporazuma, mo`da preduzimawe vojne akcije protiv Srba, na koje pojedini ruski nacionalisti gledaju kao na saveznike? – Mi znamo da je predsednik Boris Jeqcin izlo`en velikom pritisku nacionalisti~kih elemenata u ruskom parlamentu kada je re~ o politici prema Jugoslaviji. Pa ipak, on se pridr`ava svojih principa da odigra aktivnu, konstruktivnu ulogu u diplomatiji Saveta bezbednosti i na{oj konferenciji. Rusi vide kako se opasnost od nacionalizma {iri preko spornih granica. Postoje mnoge sli~nosti izme|u biv{eg Sovjetskog Saveza i onoga {to se dogodilo u biv{oj Jugoslaviji. Sada kada su Amerikanci potvrdili svoje pravo da na konferenciji kao u~esnici igraju aktivnu ulogu, postoji ravnote`a u odnosima, na jednoj strani sa Rusima, koji su tradicionalni snabdeva~i oru`jem i saveznici Srba, i SAD, koji se sada ispoqavaju kao prijateqi bosanskih muslimana. Kada se takav model uspostavi, te{ko da }e mo`da biti mirovne snage u kojoj obe te zemqe ne igraju aktivnu ulogu. • Da li smatrate da Evropa sada raspola`e mehanizmima za suo~avawe sa pojavama kao {to je srpska agresija, koje bi ponovo mogle da iskrsnu za par godina? – Druga oblast u kojoj evropske institucije treba da odigraju novu ulogu jeste oblast prava ~oveka. Bio sam u Strazburu i zalo`io se za novi status zemaqa koje ~akaju da budu primqene u evropski savez. One }e postati nove kategorije, {to }e im omogu}iti da pristupe Evropskom sudu za prava ~oveka. Nadam se da }e Bosna biti prva. Evropska zajednica je veoma mo}na i trgovinski iskusna. Me|utim, mi smo uvek tu ekonomsku silu koristili u {irem smislu. Zapravo, pona{ali smo se prili~no sebi~no. Takvi smo zasigurno bili u odnosu na Poqsku i neke druge novope~ene demokratije. Moramo nau~iti da ne mo`emo voditi tako sebi~nu trgovinsku politiku u {iroj evropskoj zajednici. Ono {to je zna~ajno interesantno u vezi sa Jugoslavijom jeste to {to se milioni Evropqana identifikuju sa Jugoslavijom kao turisti. Ta zemqa ni712
je “neka daleka zemqa koja nam je nepoznata”. Evropa mora da po~ne da razmi{qa o tome da pomogne tim novim biv{im komunisti~kim zemqama. To su veoma krhke dr`ave. Wima je potrebna obuka, ekonomski odnosi i ohrabrewa u podsticaju na planu prava ~oveka od strane Evropske zajednice i Evropskog saveta. Ako to budemo postigli u biv{oj Jugoslaviji, moglo bi da nam bude od velike pomo}i i u drugim novim zemqama iz sastava biv{eg Sovjetskog Saveza i sovjetske imperije. Milo{evi} }e se distancirati od [e{eqa • Da li smatrate da postoji neki kqu~ni kriterijum koji bi trebalo da ustanovimo kao kqu~ za odgovor na pitawe koji narodi u Evropi biv{em Sovjetskom Savezu treba da u`ivaju pravo na samoopredeqewe a koji da `ive kao mawina u sastavu ve}ih grupa? – Pravo na samoopredeqewe je ve} definisano. Ono je ustanovqeno u Poveqi UN i uop{te u me|unarodnoj diplomatiji. Moramo se setiti da ima i drugih me|unarodnih kriterijuma – suverenitet, teritorijalni integritet i qudska prava, tek da navedemo neke. Ja ne smatram da jedini kriterijum treba da bude sposobnost da se izborite za svoje pravo na samoopredeqewe. Moraju se imati u vidu istorija i okolnosti. To je subjektivna ocena. Ja ne mislim da postoji op{ti princip ili doktrina primenqivi u situaciji kada samoopredeqewe postaje glavni princip. • Da li Va{a diplomatija “slobodnog strelca”, vi{e od diplomata koji zastupaju pojedina~ne vlade, predstavqa talas budu}nosti? – Da, barem ja tako mislim, iako Sajrus Vens je zapravo zastupao Ujediwene nacije a ja Evropsku zajednicu. Moramo voditi ra~una da zastupamo stav svojih organizacija. Vens je bio u stawu da zastupa UN delimi~no i zahvaquju}i tome {to je bio aktivno anga`ovan u biv{oj Jugoslaviji od oktobra 1992. i {to je dugogodi{wi prijateq sa generalnim sekretarom. A ja sam mogao da zastupam Evropsku zajednicu zahvaquju}i konstantnoj komunikaciji. Gledano iz ove perspektive, ipak bih rekao da je trabalo da vi{e komuniciramo sa SAD. Evropska zajednica, koja nije poznata po svojoj jednodu{nosti pod pritiskom, ostala je i daqe veoma sna`na, ~ak i kada se do{lo do pitawa konfrontirawa sa Klintonsvom vladom. Zauzela je veoma nepokolebqiv stav u OUN, iako potpuno svesna da je ameri~ka administracija veoma neprijem~iva, pa ~ak i neprijateqski raspolo`ena prema na{em paketu. • [ta Vi mislite o srpskom predsedniku Slobodanu Milo{evi}u? – Svako o Milo{evi}u ima svoje mi{qewe, razli~ito od drugih, a to mi{qewe u velikoj meri zavisi od toga da li ste prilikom ranijih susreta bili povre|eni. Ja sam imao sre}u utoliko {to su se moji radni odnosi sa wim razvijali samo tokom posledwih {est meseci i to, barem do sada, u vezi sa Bosnom i Hrvatskom. Prilikom poseta Beogradu, Vens i ja smo uvek tra`ili wega, ~ak i kada je bio nepopularan me|u bira~ima, jer je bilo o~igledno da je on potencijalno veoma mo}na li~nost. Prema wemu smo se prirodno ophodili obazrivo, ali i kao prema ~oveku koji je spreman da odigra stvarala~ku ulogu. Ja mislim da je Milo{evi} najzna~ajnija li~nost u celokupnom tom regionu. Pitawe je samo da li }e se on suprotstaviti [e{equ i Arkanu sli~nima, ili }e nastaviti sa wima i daqe, putem represije? Ja vidim realisti~713
nog politi~ara koji }e se distancirati od wih. Ne vidim budu}nost za srpsku naciju onako kako je ona predstavqena u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odse~enoj izlovanoj u Evropi, potpuno uni{tene privrede. Postoji boqi scenario za srpski narod u Evropi, bilo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji ili novoj dr`avi Makedoniji.” “Politika” od 29. septembra 1993. otvara novi front sa kojeg se vladaju}a vrhu{ka obra~unava sa dr Vojislavom [e{eqem. Tekst pod naslovom “SPS: [e{eq izra`ava krajwe primitivan {ovinizam” ozna~io je po~etak bara`ne paqbe po lideru srpskih radikala i to iz te{kih, do tada u propagandi ne upotrebqavanih oru|a. Potpisnik R. Pavlovi} samo je preneo saop{tewe SPS – a pro~itano na konferenciji za {tampu. Socijalisti su dr [e{eqa okrivili za ratne zlo~ine ali bez obzira {to se radilo o do tada najprqavijem ataku na li~nost lidera srpskih radikala, bio je to jasan pokazateq koliko se vlast ose}a ugro`enom, toliko da je posegnula za posledwim, najprqavijim sredstvom. U podnaslovu su pobrojane sve va`nije optu`be na ra~un dr Vojislava [e{eqa: “Politika lidera SRS na suprotnoj je strani od politike SPS i na suprotnoj je strani od interesa srpskog naroda. – Dru{tvo za koje se on zala`e je suluda kombinacija feudalne autarhi~nosti i ratnog komunizma. – Sudu javnosti izlo`iti [e{eqev doprinos stvarawu paravojnih formacija” “Na ju~era{woj konferenciji za novinare vladaju}e partije, novinarima je podeqena izjava Socijalisti~ke partije Srbije. Izjava zapravo, predstavqa stav SPS povodom inicijative Srpske radikalne stranke za izglasavawe nepoverewa Republi~koj vladi. Integralni tekst izjave glasi: SPS smatra, da je veoma dobro {to je [e{eqeva stranka pokazala svoje pravo lice i {to je napad na vladu kona~no pokazao da na{e odbijawe svake saradwe sa [e{eqom nije politi~ki trik, ve} istina. Wegova osionost i kriminalno nasiqe da sa svojom privatnom ~etvrtinom poslanika – podanika u Narodnoj skup{tini ucewuje Srbiju, je najboqi izraz wegovog politi~kog ali i obi~nog qudskog morala. I tu ~etvrtinu poslani~kih mesta dobio je tako {to je obmanuo gra|ane Srbije u izbornoj kampawi daju}i podr{ku rukovodstvu Srbije. [e{eqeva politika na suprotnoj je strani od politike SPS i na suprotnoj strani od interesa srpskog naroda i interesa svih gra|ana Srbije. U svom politi~kom pona{awu Vojislav [e{eq izra`ava jedan krajwe primitivni {ovinizam: doprinosi izolaciji Srbije od sveta kome Srbija i treba da pripada i pripada; ote`ava wene napore na uspostavqawu mira na prostorima biv{e Jugoslavije, neprekidno truju}i odnose srpskog naroda sa drugim narodima koji nas okru`uju, podsti~e ratnohu{ka~ku atmosferu u Srbiji i SRJ i stvara zlu krv izme|u gra|ana same Srbije i SRJ, a posebno izaziva i stvara mr`wu i sukob prema gra|anima nesrpske nacionalnosti i obratno. Sa takvom politikom on i ne mo`e da bude podr{ka socijalisti~koj vladi, mo`e samo da {teti wenom ugledu. La`na nada za izlazak iz krize [e{eqeva ideja o totalnoj privatizaciji i jednakim platama je apsurdna ali na`alost i opasna, jer kod neobave{tenih stvara la`nu nadu da nudi 714
izlaz iz krize. Jer totalna privatizacija podrazumeva nejednakost iskqu~uje jednakost, a jednake plate iskqu~uju privatizaciju. Dru{tvo za koje se on zala`e je suluda kombinacija feudalne autarhi~nosti i ratnog komunizma. Tako ne{to nigde u svetu nije mogu}e i sre}a je da nije mogu}e. Nemaju moralno pravo da o jednakosti govore oni koji {tite ratne profitere, a napadaju po{tene i vredne qude koji savesno rade svoj posao. Srbija jeste u ekonomskoj krizi zbog rata u svom okru`ewu i solidarnosti sa srpskim narodom izvan Srbije, zbog ~ega je izlo`ena i brutalnim sankcijama, ali Srbija zbog toga ne}e svoju sudbinu prepustiti u ruke kriminalcima i ratnim profiterima koje propagira i poma`e [e{eqeva stranka. [e{eqeva stranka na najne~asniji na~in u goloj borbi za vlast pripisuje Socijalisti~koj partiji Srbije i vladi ekonomske i socijalne probleme koji su o~igledna posledica nametnutog rata srpskom narodu i nepravednih sankcija prema na{oj zemqi. Zalagawe SPS i vlade Srbije za borbu protiv kriminala iskqu~uje iz te borbe one koji `ele svojim navodnim u~e{}em u woj da skinu sa sebe sopstvenu odgovornost za kriminal. Sarajevski politikant SPS }e se zalagati da [e{eqevo u~e{}e i li~ni doprinos u formirawu paravojnih formacija na podru~ju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i zlo~ini koje su po~inili nad civilnim stanovni{tvom i hrvatskim i muslimanskim n srpskim, kao i kriminal u kome su [e{eq i wegovi saradnici u~estvovali ustanovi i izlo`i sudu javnosti. Nama je stalo do Bosne n Hercegovine, Republike Srpske i srpskog naroda izvan Srbije, ali to nije razlog da jedan sarajevski politikant kakav je [e{eq – dr`i lekciju Srbiji. SPS je protiv nasiqa i primitivizma. Zato je protiv [e{eqeve politike. Jer je on oli~ewe nasiqa i primitivizma, kome se mora stati na put. Nije slu~ajno da sada kada je mir na pragu, [e{eq `eli destabilizaciju Srbije. [e{eq se pla{i mira, jer takvi mogu da isplivaju na povr{inu samo u vreme krize i rata. U interesu mira i stabilnosti u Srbiji i Jugoslaviji, Republici Srpskoj i Krajini, SPS }e ostati dosledna u ostvarewu svoje politike razvoja demokratskih odnosa, nacionalne ravnopravnosti, socijalne pravde i za{tite qudskih i gra|anskih prava i sloboda naroda i svih qudi. Budu}nost Srbije nije diktatura i fa{izam, ve} demokratija i prosperitet. U borbu protiv zla koje personalizuje [e{eq, treba da se ukqu~e sve politi~ke demokratske snage i svi po{teni qudi Srbije, ka`e se na kraju izjave SPS ju~e podeqene novinarima. Posao za nadle`ne organe Izjava Socijalisti~ke partije u kojoj se vladaju}a partija o{tro ogra|uje od politike Vojislava [e{eqa, bila je povod da portparol SPS Ivica Da~i}, na ju~era{woj konferenciji za novinare, bude izlo`en pravoj bujici novinarskih pitawa. Povodom tvrdwi u izjavi SPS, gde se ka`e da }e se SPS zalagati da se ustanovi kakav je doprinos Vojislava [e{eqa u formirawu paravojnih formacija i zlo~ina koji su po~inili nad civilnim stanovni{tvom, novi715
nari su pitali – za{to se o tome do sada }utalo? Da~i} nije `eleo detaqnije da komentari{e ovu konstataciju iz izjave. Napomenuo je da izjava predstavqa politi~ku osnovu na kojoj }e se zasnivati daqa aktivnost Socijalisti~ke partije. Da li imate konkretne primere o zlo~inima koje je po~inio [e{eq i wegovi saradnici (kako pi{e u izjavi) ili se na tome tek anga`ujete? – O tome ne treba da vodi ra~una SPS, ve} nadle`ni organi. Za{to onda pokre}ete to pitawe, bili su uporni novinari. To pitawe je postavila Srpska radikalna stranka, jer oni ka`u da }e nekima suditi istorija, drugima sud, pojasnio je Da~i}. Obja{wavaju}i za{to je data ovakva izjava, Da~i} je kazao da se SPS ne sla`e sa politi~kim stavovima Vojislava [e{eqa (“Mi ih nismo nikad podr`avali, nismo im dali ni mesta u Republi~koj vladi”). Po Da~i}evoj oceni, ovim potezom SPS, kona~no je na videlo isplivala politi~ka istina o takozvanom braku, bilo iz qubavi ili ra~una, izme|u SPS i SRS. Sliku o bliskosti dve partije nije stvorila SPS, ve} SRS i [e{eq, tvrdi predstavnik za {tampu vladaju}e partije, dodaju}i da “tog braka i nije bilo, ve} da su, posle ovoga, na pomolu novi brakovi”. Kako to da SPS ovako o{tro reaguje na [e{eqevu inicijativu i o{tro ga osu|uje, kada je ne{to ranije Slobodan Milo{evi} javno izjavio da od opozicionih lidera najvi{e ceni Vojislava [e{eqa? – Milo{evi} je pre godinu i po dana u “Ilustrovanoj Politici” izjavio da [e{eqa najvi{e ceni zbog wegovih doslednih stavova i finansijske samostalnosti u pore|ewu sa liderima drugih partija, odgovorio je Da~i}. Po tonu, izjava li~i na neke stavove Deposa. Ra~unate li na wihovu podr{ku, interesovali su se daqe novinari. Portparol SPS je odgovorio da ni sa kim nije razgovarano, niti o nekakvoj koaliciji. O tome odlu~uju te partije a ne SPS. Da li je u pisawu izjave u~estvovao i Slobodan Milo{evi}, glasilo je naredno novinarsko pitawe. Da~i} nije konkretno odgovorio. Podsetio je na ~iwenicu da je, dok je predsednik Srbije, Milo{evi}u zamrznut politi~ki rad u SPS. Nazvali ste [e{eqa “sarajevski politikant”. Zna~i li to da je na pomolu nova podela me|u Srbima, diferencijacija na Srbe i Srbijance? Ne, taj izraz se ne odnosi na takve podele, odgovorio je Ivica Da~i}.” Cvjetin Milivojevi}, u “Borbi” od 29. septembra, razra|uje napad socijalista tako {to objavquje intervju sa Ivicom Da~i}em. Intervju je nosio naslov “Oscilacije u mi{qewu i finansijska zavisnost” “Socijalisti~ka partija Srbije je definitivno “otvorila front” prema predsednikovom doskora, “najmilijem opozicionaru”, Vojislavu [e{equ, optu`uju}i ga, izme|u ostalog, za zlo~ine i kriminal. To je eho sa ju~era{we konferencije za {tampu portparola SPS Ivice Da~i}a. Pre nego {to se Da~i} obratio novinarima, podeqena je zvani~na izjava za javnost SPS-a povodom inicijative Srpske radikalne stranke za izglasavawe nepoverewa [ainovi}evoj vladi. Ovo saop{tewe obelodaweno je, nakon {to je za dva sata pomerena redovna konferencija za {tampu vladaju}e partije. Izjavu svoje stranke Da~i} je ozna~io kao “polaznu osnovu za daqe aktiv716
nosti SPS-a”. • Imate li konkretne primere zlo~ina i kriminala za {ta optu`ujete radikale – bilo je jedno od mnogih pitawa postavqenih Da~i}u. – Nije posao nijedne partije da to iznosi, ve} nadle`nih organa, a nikako – bio na vlasti ili u opoziciji – ne mo`e biti po{te|en odgovornosti – odgovorio je Da~i}. • Ako nemate dokaza, ia osnovu ~ega tvrdite da ima zlo~ina? – I u inicijativi radikala stoji da }e nekima suditi istorija, a nekima sud. • Da li je mi{qewe SPS-a o radikalima promeweno zbog nekog konkretnog povoda, jer je prvi ~ovek va{e partije i dr`ave pre godinu i pohvalio [e{eqa? – Ta izjava se svodi na to da gospodin Milo{evi} najvi{e ceni [e{eqa zbog neoscilirawa u mi{qewu i zbog finansijske nezavisnosti. • Ali, [e{eq se u tom pogledu nije merio... – U pitawu je na{e neslagawe sa politi~kim stavovima SRS. Zato im nismo dali mesto u Republi~koj vladi. • Milo{evi} je i tada mogao znati za zlo~ine. – Izjava je data pre rata u Bosni i Hercegovini. • Ho}e li se sukob sa SRS razre{iti samo parlametnarnim sredstvima ili preti i raspu{tawe Skup{tine? – Ova izjava je politi~ki stav SPS u vezi sa stavovima SRS. [ta bi bilo posle eventualnog izglasavawa nepoverewa sada{woj vladi – o tome posle, o tome }emo stav zauzeti naknadno. Ali, oni koji su pokrenuli inicijativu du`ni su re}i {ta je alternativa ovoj vladi nova koalicija, mawinska vlada, koncentraciona vlada, novi izbori? To politi~ka javnost ima pravo da sazna. • Jesu li mogu}e vanredne mere? – Vanredne mere nisu ustavna kategorija. • Da li apostrofirawe [e{eqa kao “sarajevskog politikanta” zna~i i otvarawe procesa prema ostalim nesrbijancima, prema Srbima s one strane Drine i Crnogorcima, po~ev od predsednika Republike, pa ni`e? – SPS nikada nije bila nosilac podele po geografskoj i nekoj drugoj lokaciji. • Da li je predsednik Milo{evi} u~estvovao u sastavqawu ove izjave? – U~estvovalo je rukovodstvo SPS. Predsedniku Milo{evi}u je, po Ustavu Srbije, zamrznuto ~lanstvo u stranci. • Postoji li, po pitawu [e{eqa, jedinstvo unutar SPS? – Postoji apsolutno jedinstvo povodom pamfleta koji radikali nazivaju inicijativom za glasawe o poverewu vladi. • Ho}e li se o nepoverewu vladi glasati tajno, ili javno? – To je stvar skup{tinske procedure. • [ta ako padne vlada? – SPS }e glasati protiv tog predloga. SPS i wegova vlada imaju pre~ih `ivotnih problema kojima se moraju baviti. • [ta zna~i deo izjave u kome se pozivaju sve demokratske snage, da se udru`e protiv politike [e{eqa? – Ovo je izjava SPS, nikog pojedina~no. Ni s jednom strankom nismo razgo717
varali. Celokupna na{a predstoje}a aktivnost bi}e zasnovana na ovoj izjavi. • Ukqu~uje li to i koaliciju SPS-a sa “stranim pla}enicima” i – {to bi rekao Stefan Gruba~ – “ostalim srpskim izdajnicima”? – Za{to bi SPS sa nekim u koaliciju? Na{a vlada nije sru{ena SPS nikad, zbog osvajawa vlasti, ne}e `rtvovati ni deo svog programa. • Va{i najnoviji stavovi bliski su DEPOS-ovim... – Ni sa kim nismo razgovarali. • [ta zna~i da je SRS ~etvrtinu poslani~kih mesta dobila obmanom gra|ana – da li ih je obmanula zato {to je podr`avala SPS, ili zbog ne~eg drugog? – Izjava je dovoqno jasna. Sliku o bliskosti na{e dve stranke nije stvarala SPS ve} SRS. Brak iz ra~una nikad nije postojao. • Objasnite sintagmu “poslanici – podanici”. – Odnosi se, u konkretnom slu~aju, na poslanike SRS. Na{a stranka nema iste metode, okon~ao je Da~i} poja{wewa u vezi sa izjavom svoje stranke. Portparol vladaju}e partije je ju~e ponovo demantovao da se pi{e novi ustav SR Jugoslavije, formirawe Autonomne pokrajine Zapadna Bosna pozdravio je kao “pojavu umerenijih politi~ara koji se distanciraju od islamskog fundamentalizma”, dok je doga|aje u Rusiji okarakterisao kao unutra{wu stvar ove zemqe, uz `equ da se tamo{wi nesporazumi okon~aju mirnim putem. Na molbu da ne{to vi{e ka`e o “slu~aju guvernera Atanackovi}a”, Ivica Da~i} je odgovorno da se on “ne nalazi slu~ajno na toj funkciji”. U istom broju “Borbe” objavqen je nepotpisani tekst pod naslovom “Boqe ikad nego nikad”. Radi se o izjavi Zorana \in|i}a koji slavi zbog napada socijalista na dr Vojislava [e{eqa, pa iako upu}uje poneku `aoku na ra~un SPS – a, glavni deo napada usmerava na predsednika Srpske radikalne stranke. Za wega je dr [e{eq “la`ni prorok” ali vremenska distanca danas jasno govori ko je bio u pravu. “Kao {to smo pre desetak dana morali da se saglasimo sa ocenom SRS o nesposobnosti trenutne vlade da nas izvu~e iz provalije, tako sada moramo da se slo`imo sa ocenom SPS da je [e{eqeva stranka pogubna za srpski nacionalni interes u celini, a pogotovo za dr`avni i gra|anski interes Jugoslavije i Srbije. Pri tom nimalo nam ne smeta {to je u kritici vlade [e{eq samo ponovio na{e stare stavove, a ni to {to je sada SPS do{ao na stanovi{te koje Demokratska stranka zastupa od trenutka kada se SRS prvi put pojavila na na{oj politi~koj sceni. Zaista, u protekle dve godine niko nije tako efektno opravdavao optu`be protiv srpskog naroda kao [e{eq, niko kao on nije na{im najve}im neprijateqima dao toliko materijala da nas blate i kleve}u. Neka se javnost samo priseti da je on prvi potr~ao da se hvali{e kako su 3. maja 1991. u Borovu Selu wegovi qudi, koji su do{li iz Srbije, pobili hrvatske milicionare. U tom hvalisawu nisu nedostajali morbidni detaqi o izva|enim o~ima i sli~no. To je na{im neprijateqima u svetu poslu`ilo kao krunski dokaz o agresiji Srbije na Hrvatsku. Ovaj model funkcioni{e sve do dana{weg dana, tj. sve do posledwe [e{eqeve izjave kako je Zagreb pun wegovih ~etnika. Zar Tu|manu treba boqe obrazlo`ewe za progawawe Srba? Stav socijalista dolazi sa velikim zaka{wewem, ali i to je boqe nego zatvara718
we o~iju pred mrakom koji se na na{ narod nadvija u liku la`nog proroka Vojislava [e{eqa.” Na vatri sukoba srpskih radikala i socijalista po`urili su svi ostali da se ogreju. Tako je ista “Borba” objavila tekst kojeg je potpisao I. Mitrovi}, a koji je nosio naslov “Vuk je to odavno rekao”. Dakle, povela se bitka za pravo na patent, ispostavilo se da je veoma bitno ko je prvi smislio la` o ratnim zlo~inima. “O svemu onome {to je SPS danas rekao na ra~un Vojislava [e{eqa, na vreme je i pre svih upozoravao Vuk Dra{kovi} i SPO – ka`e Radomir Uro{evi}, jedan od potpredsednika SPO. – No, zbog ti svih istupa on je bio satanizovan na sve mogu}e, pa i nedozvoqene na~ine od strane samog [e{eqa i uz pre}utnu saglasnost SPS. Srpski radikali, odnosio wihov {ef, u svom delovawu nastojali su uvek da se dodvore Slobodanu Milo{evi}u istupaju}i ~esto kako on `eli. Za takvo delovawe [e{eq je bio nagra|en time {to je u vreme izbora na TV dobio takav prostor, da je narod morao da “shvati” kako je on jedina po`eqna opozicija u Srbiji. Ceh je platio i jo{ uvek pla}a isti taj narod. Eto, socijalisti su se setili da reaguju, a imamo bezbroj primera kada je partija na vlasti to ranije morala da u~ini, u interesu srpskog naroda na koji se oni tako ~esto pozivaju. Podsetimo se samo kakvu je ru`nu sliku nanela [e{eqeva izjava da }e Srbi Hrvate klati zar|alim ka{ikama. Pretio je pi{toqem studentima, orgijao u saveznom parlamentu, sve uz podr{ku socijalista i Radomana Bo`ovi}a. Jo{ je bilo puno prilika kada je kameleon [e{eq obavqao prqavu ulogu satanizovawa opozicije u Srbiji na ra~un SPS. Ali, kada je u svojoj uobraznqi pomislio da mo`e da krene i na vlast– odjednom je postao najve}e zlo srpskog naroda. Naru`i{e ga vi{e nego {to je od wih zaslu`io. Srpski narod je zbog svega toga verovatno zbuwen. No, rasplet je na vidiku i SPO se ne}e me{ati i stati ni na ~iju stranu.” “Borba” od 29. septembra 1993. zaista je temeqito obradila novonastali sukob. Tekst “Lo{e prikrivena panika” potpisao je D. Kisepi}, a u wemu je zabele`eno reagovawe Demokratske stranke Srbije. Funkcioner ove partije Dra{ko Popovi} polagao je pravo prvenstva na ne{to drugo, wemu je bilo va`nije ko je prvi inicirao ostavku [ainovi}eve vlade. U su{tini, bio je to samo jo{ jedan poku{aj da se i mala DSS progura do vatre razbuktale u okr{aju mnogo ve}ih. “Da~i}eva izjava data u ime SPS pokazuje da su davno pro{li dani kada je Slobodan Milo{evi} izjavqivao da mu je od svih opozicionih politi~ara [e{eq najbli`i. Drugim re~ima, sada su otpale i posledwe sumwe o tome da li je sukob izme|u SRS i SPS stvaran. Re~ je o pravom sukobu i SPS se prvi put suo~ava sa mogu}no{}u da wegova vlada u parlamentu izgubi poverewe. Ta ~iwenica izaziva paniku koju optu`be na ra~un [e{eqeve stranke samo delimi~no prikrivaju. DSS je mnogo pre nego {to je [e{eq najavio svoju inicijativu za izglasavawe nepoverewa iznela sve razloge zbog kojih demokratska opozicija mora biti protiv vlade koja poput [ainovi}eve radi na {tetu sopstvenog naroda. Ti razlozi bili su vi{e nego o~igledni i dovoqni za odlazak [ainovi}eve vlade i pre nekoliko meseci, a sada svakim danom dobijaju politi~ku, moral719
nu i qudsku te`inu. Upravo je parlament mesto gde sada{woj vlasti i wenim neodgovornim i nesposobnim qudima treba re}i: “Ovako se vi{e ne mo`e”. Svaka stranka koja `eli da gra|anima oduzme i ovu slabu nadu, koja je spremna iz ideolo{kih razloga ili strana~ke surevwivosti podr`ati [ainovi}a, uprkos svemu {to ~ini wegova vlada, vaqda najgora koju smo imali u posledwih nekoliko decenija, ta stranka te{ko mo`e pretendovati da se smatra opozicionom, a jo{ mawe strankom demokratske opozicije.” Bilo je jo{ mawih i bezna~ajnijih, vanparlamentarnih stran~ica koje su napadima na dr [e{eqa videle svoju {ansu. Tako je 29. septembra 1993. u nekoliko prestoni~kih novina osvanulo “otvoreno pismo” izvesne partije zvane Savez radnika Jugoslavije, potpisano od wenog predsednika Petra Veli~kovi}a. Pismo bi da podu~i dr [e{eqa, ali ostaje zagonetka kako tako pametni politi~ari iz Saveza radnika nikada nisu uspeli da u|u u parlament, barem jedan od wih. “Po{tovani Gospodine Vojislave [e{equ, Predsedni{tvo Saveza radnika Jugoslavije razmatralo je predlog poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije za izglasavawe nepoverewa Republi~koj vladi Srbije. Predsedni{tvo Saveza radnika Jugoslavije ocenilo je da predlog Srpske radikalne stranke nema nijedan vaqan argument za izglasavawe nepoverewa Vladi Srbije. U predlogu iznosite neka pitawa koja treba re{iti izme|u ostalog i pitawe zaustavqawa kriminala. Savez radnika Jugoslavije zala`e se za zaustavqawe privrednog kriminala, ali da bi se privredni kriminal zaustavio, potrebno je utvrditi uzroke, a zatim dati predlog kako otkloniti uzroke. U svom predlogu navodite da je va{a partija opoziciona partija, me|utim, pored nejake opozicije u Parlamentu ima i partija koje su antisrpski raspolo`ene i koje blokiraju rad Skup{tine i Vlade, te na taj na~in Vlada ne mo`e sprovoditi svoje zakone, jer se organizuje sabota`a od antisrpskih partija, a ovim predlogom za smewivawe Vlade i vi se pridru`ujete. Kada ka`emo antisrpski raspolo`ene partije, govori slede}a ~iwenica, u ve}ini antisrpski raspolo`enih partija i opozicionih partija u programu svojih partija zacrtali su privatizaciju kao ciq za izmenu vlasni~ke strukture i re{ewa privredne krize. Savez radnika Jugoslavije pod privatizacijom podrazumeva organizovanu privrednu pqa~ku dr`avne i radni~ke imovine. Savez radnika smatra da se do promene vlasni~ke strukture privrede mo`e do}i samo tr`i{nim putem (kupoprodajom), a ne privatizacijom. Savez radnika Jugoslavije ocewuje da je Vlada donela niz zakonskih mera koje su bile u duhu ekonomske zakonomernosti, ali da su te mere zbog privatizacije veoma ~esto osuje}ene, a kada je Vlada po~ela da proziva odgovorne privrednike i druge faktore i da razobli~uje privrednu sabota`u, Vi se pojavqujete sa predlogom za smewivawe Vlade. ^iwenica je ta da je veliki broj antisrpski raspolo`enih partija uticao na zavo|ewe sankcija, a sada se sna`no bori za opstajawe tih sankcija, a u tom smislu je i predlog Srpske radikalne stranke za izglasavawe nepoverewa Vladi Republike Srbije. Savez radnika isti~e da je jedino Socijalisti~ka partija Srbije u~inila sve da radnici ne budu razvla{}eni opqa~kani i izba~eni na ulicu. Ali, rat koji 720
je poveden, poveden je sa ciqem da se oru`jem, fizi~ki istrebi srpski rod u Republici Hrvatskoj n Bosni i Hercegovini, a da se u Saveznoj Republici Jugoslaviji ekonomski uni{ti srpski rod. Socijalisti~ka partija je uspela da u takvoj te{koj situaciji pru`i maksimalnu ekonomsku i humanitarnu pomo} svojoj bra}i u srpskim krajinama i da obezbedi minimalan i skoro pristojan `ivot za preko 50% radnika u Saveznoj Republici Jugoslaviji, koji su zbog sankcija ostali bez posla. U takvoj situaciji umesto da prihvatimo zajedni~ki interes, jedan broj politi~kih partija na{ao je li~ni interes time {to je postao sluga neprijatequ svoga naroda. Gospodine [e{equ, Vi ovo dobro znate, te stoga smatramo da }ete va{ predlog povu}i, da ne}ete nastupiti u funkciji delovawa sa svojim neprijateqem, protiv svoga naroda. Socijalisti~ka partija je u zavr{noj fazi sa dokazivawem ~itavom svetskom javnom mnewu srpske pravednosti, te stoga u ovom momentu treba joj pru`iti punu podr{ku, kako bi {to pre mogli da po~nemo da radimo, a time da zaradimo, ne kako to vi ka`ete da nam dodelite platu i penziju od 100 DM, nego da zaradimo platu od 1.000 DM, a time i penzije, zaslu`ene. Isti~ete da Socijalisti~ka partija nije ni{ta u~inila na socijalnom planu, me|utim, ~iwenice govore da je na tom planu maksimalno u~iweno {to je mogu}e, a u~inilo bi se mnogo vi{e da nisu neke institucije sistema otkazivale poslu{nost, a vi ste pravnik, pa bismo vas zamolili da se pozabavite radom na{eg pravosu|a, a ne ekonomijom i privrednom pqa~kom. Gospodine Vojislavu [e{equ, Savez radnika prvi put kontaktira sa vama ovim pismom, ali ne bi trebalo da bude posledwi i ne ovako nego, saradwom za jedan zajedni~ki ciq a to je o~uvawe identiteta srpskog roda i srpske otaybine tamo gde `ive Srbi.” Radivoj Cvjeti~anin, u “Borbi” od 30. septembra 1993, objavquje ~lanak pod naslovom “Autoportret o optu`enome”. U svojoj su{tini, autorova `aoka je uperena protiv socijalista, ali ne tako {to je stao u odbranu dr [e{eqa. Za wega se podrazumeva [e{eqeva krivica po svim pitawima, pa ~ak `ali {to se mo`e desiti da iz pozicije `rtve vo|a srpskih radikala dobije na popularnosti u narodu. “Ako sebi dozvolimo malo podse}awa rekli bismo da se ~itaju}i zakasnelu “Izjavu SPS” o [e{equ, sti~e utisak kako ~itamo neki sli~an, ve} napisan, tekst o lideru radikala. I to smo, dakle, do~ekali. Nije samo sasvim jasno da li to zna~i da se treba radovati ili `aliti. U svakom slu~aju, [e{eq o~ito nije mislio tako dalekose`no, ali je igru detiwasto zapo~eo sa pogre{nim ~ovekom. Wegova namera da ru{i [ainovi}a, i obrazlo`ewe te namere, ma koliko na prvi pogled o{tri i beskompromisni, ipak su u su{tini bili neka vrsta tek drugarske kritike. Jer, [e{eqev model – ako je samo o Vladi re~ – za socijaliste i nije bio tako stra{an: on je zami{qao da se sru{e jedni socijalisti~ki momci i da se, zasad, pru`i nova {ansa jednoj drugoj mawinskoj socijalisti~koj vladi. Nekoga tre}eg, osim socijalista, boqih dodu{e nego {to su po wegovom mi{qewu ovi sada{wi, [e{eq i nije hteo. Druga je stvar {to je on pretio novim rokom, zimskim, kada je planirao novi udar. No, to je vrbov klin, i razmi{qati sada o januaru ili februaru, nema mnogo smisla i svrhe. 721
Socijalisti nisu tako razumeli [e{eqevu nameru. Imali su u vidu da druge okolnosti ne idu na ruku stabilnosti poretka koji oni oli~avaju. Socijalna i ekonomska situacija nisu im nikakav oslonac. Kapitala iz Bosne, koji bi mirovnim sporazumom, i potom, ubla`avawem sankcija, bio stvoren i upotrebqen ovde u doma}e svrhe jo{ nema, i ko zna kad }e ga biti da dune u jedra ove vlasti u smislu trijumfalisti~ke samopohvale da je obavqen “istorijski nacionalni posao” i stvorena jo{ jedna srpska dr`ava. Taj kapital Milo{evi} i socijalisti sigurno dr`e kao ekskluzivno wihov i ra~unali su da treba da ga efektiraju ovde. [e{eq im, me|utim, o~ito nije dao vremena da sa~ekaju bosanski mir. Demokratska opozicija prikqu~ila mu se najpre mehani~ki – da }e ru{iti vladu bez uslova – da bi, potom, Mi}unovi} u sve to uneo jednu novu, apsolutno neophodnu dimenziju: [ainovi}a ne vredi ru{iti samo zato da bi do{ao neki drugi [ainovi}, niti uop{te neko drugi sli~an, nego da bi do{lo ne{to drugo. Otud wegova ideja da sve to mo`e imati neku svrhu tek ako se ide na stvarawe prelazne vlade, koja bi pripremala i nove izbore. Ta je ideja svakako otvorila i novi prostor za Vuka Dra{kovi}a koji bi u ovoj varijanti sad mogao razmisliti da se wegovi poslanici, ipak, formalno pridru`e [e{eqevima u srpskoj Skup{tini kada se bude glasalo o poverewu [ainovi}u. Su{tinski, vi{e su ovi drugi, dubinski opasniji pokreti, nagnali socijaliste da se okome na [e{eqa nego li i sam [e{eq. Jer, sa svim ovim, ru{ewe i promena [ainovi}eve vlade ne bi bili rutinski i mirni posao kao {to je to bilo sa Radmilovi}em, Zelenovi}em i Bo`ovi}em. Ova je promena vlade zbog svih okolnosti otvarala put ka promeni vlasti. A to je ve} ne{to sasvim drugo. Zato je kofer sa [e{eqem morao biti izba~en na ovoj opasnoj krivini, i to izba~en sa brutalno{}u koja je kod mnogih izazvala sa`aqewe ~ak i za takvu jednu apsurdnu li~nost kakva je [e{eq. A izazvati sa`aqewe i za [e{eqa – to izgleda opet mogu samo socijalisti. [e{eq }e, verovatno, nastojati da budu}u politi~ku snagu crpe iz pozicije `rtve u koju je sada objektivno gurnut. Neko ko iza sebe ima toliko `rtava svake vrste, te{ko da ipak mo`e postati bilo kakva i bilo ~ija `rtva. Od svih `rtava koje je ovaj re`im na~inio, [e{eq }e iz mnogih razloga biti ipak najmawa. Za ono {to je u “Izjavi SPS” napisano o [e{equ, ve}ina razlo`nih qudi jam~ila bi da je tako i nikako druga~ije. Oduvek se me|utim znalo: potpis je taj koji overava sadr`aj. I vaqda osnovna nevoqa sa”Izjavom SPS” o [e{equ jeste ta {to ju je potpisala Socijalisti~ka partija. Da je taj tekst iza{ao ispod ruke neke druge demokratske politi~ke snage Srbije sve bi bilo gotovo u najboqem redu. Ali, s druge strane, ne bi imao, paradoksalno je, tu snagu. Da li je, ipak, prerano [e{eqa upisati kao posledweg Milo{evi}evog kapitalca? Mo`da jeste, ali samo zbog slede}eg: u optu`nici za [e{eqa previ{e je autobiografskih detaqa potpisnika optu`nice. Ni kad bi se uz najboqu voqu gledalo kroz prste, ti se detaqi ne mogu prevideti. Socijalisti mo`da i nisu svesni koliko su optu`uju}i [e{eqa optu`ili, u stvari, 722
i sami sebe. Treba ipak verovati da su oni znali {ta rade: hipnoza je, uostalom, ve} dugo wihovo glavno zanimawe.” Cvjetin Milivojevi} i Miroslav Mikuqanac, u “Borbi” od 30. septembra 1993, objavquju zajedni~ki tekst pod nadnaslovom “Kako su se “voleli” i ho}e li se rastati predsednik SPS i predsednik SRS”. Naslov je glasio : “Radikalni trun u predsednikovom oku”, a ispod wega se nalazi poku{aj analize novonastalog sukoba. Me|utim, predo~ena geneza nije objektivna jer su autori ipak optere}eni svojim politi~kim simpatijama, koje nisu na jednoj od strana u sukobu, ali to ipak sputava pretpostavqenu objektivnost. Tako je za wih dr [e{eq neprikosnoveni osniva~ paravojnih formacija, {to je ortodoksna la` kojom je trebalo oterati dr [e{eqa sa politi~ke scene. U su{tini, pozicija autora teksta je bila ista kao i onih promrzlih koji bi da se proguraju do vatre. Podnaslov je u startu odavao wihovo politi~ko opredeqewe, nade da }e se wihovi favoriti najzad probiti u prvi plan: “Ho}e li sukob izme|u socijalista i radikala, ipak, biti “po{te|en” frontalnog presonalnog konflikta izme|u Milo{evi}a i [e{eqa, moglo bi da zavisi i od stava takozvane demokratske opozicije, na ~iju presudnu podr{ku, u ovom momentu, o~igledno ra~unaju u SPS-uu...” “Slede}i zatvorenik bi}e Slobodan Milo{evi}”– izjavio je, pre tri godine, jo{ sve` od dvadesetodnevnog boravka u Padinskoj Skeli, ~ovek koga je prekju~e vladaju}a partija optu`ila za ratne zlo~ine, kriminal i ratno profiterstvo. Rukopis optu`nice protiv, doskora, najmilijeg predsednikovog opozicionara – birokratski, nediplomatski n nervozno sro~en – o~igledno ima nameru da nezavisnim institucijama pravne dr`ave “preporu~i” vra}awe negda{aweg zeni~kog robija{a na wegove po~etne pozicije. Me|utim, da lider Vojislav [e{eq, do ju~e, egzistencijalna potreba aktuelnog re`ima, spreman da padne u politi~ki ponor, a da za sobom ne povu~e i one koji su toliko ulo`ili u wegovu politi~ku promociju? Vlast u Srbiji, jo{ od devedesete godine, forsirala je [e{eqa, ali je uvek u rezervi imala i opciju da ga se, u pogodnom trenutku oslobodi, prevaquju}i na wega deo krivice za neke neuspehe sopstvene vladavine. No, kako je vreme proticalo, ta je ovisnost socijalista od radikalskog vetra u le|a pre{la u hroni~nu fazu (“zahtevala sve ve}u dozu”) iz koje su postojala samo dva puta – radikalni rez pli predavawe vlasti. U ovom trenutku, Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq, kao metafore dve odjednom razli~ite politike pre{li su kriti~nu fazu “aktivne miroqubive koegzistencije” i jedan je morao postati `rtvom. Vuk i [e{eq razi{li se zbog Milo{evi}a Malo je znano da se najmla|i doktor pravnih nauka u biv{oj Jugoslaviji razi{ao sa svojim kumom i politi~kim ortakom iz izvornog Srpskog pokreta obnove – upravo zbog Milo{evi}a. Prema [e{eqevoj tvrdwi, on i Dra{kovi} su se razi{li zbog toga {to dana{wi lider SPO-a nije prihvatio “strategiju pa`qivog odnosa prema Milo{evi}u, na jednoj, i razbucavawa wegove partije, na drugoj strani”. Tu strategiju je [e{eq primenio, najpre, u Srpskom ~etni~kom pokretu, {partaju}i devedesete, uzdu` i popreko Srbijom, da bi isticawe Milo723
{evi}a kao nespornog nacionalnog i dr`avnog vo`da postalo modus vivendi Srpske radikalne stranke, osnovane u prole}e devedeset prve. Uni`en i proka`en od takozvane velike i demokratske opozicije, ~etni~ki vojvoda }e, nakon samo jednog televizijskog nastupa, na predsedni~kim izborima 1990. skupiti 100.000 glasova, puno vi{e nego pojedini opozicioni lideri koji su, u svoju kampawu, ulo`ili grdne “Antine dinare”. Vojislav [e{eq }e funkcionisati kao opozicionar anarhista, ~ak i u vreme doga|aja od 9. marta 1991. Jednog od tih maratovskih dana i li~no je na Terazijama pru`io podr{ku studentima, a osnovna zamerka nacionalnoj opoziciji bila je da su se “udru`ili sa reformistima, ujdijevcima i ostalim srpskim izdajnicima”: Ipak, sve do leta ’91. vo|a S^P }e svoju aktivnost usmeriti na mitingovawe protiv Ante Markovi}a i wegove vlade, pridobijaju}i tako prve simpatije iz SPS-a. (U to vreme – tako su bar tada tvrdili – radikali su sastavili dosije Ante Markovi}a i dostavili ga SDB-u). Takvo delovawe radikala, nije, naravno, moglo ostati neprime}eno od strane re`ima koji je u periodu mart-juni bio u totalnoj unutra{wopoliti~koj defanzivi pred opozicijom koja je jo{ “jahala” na krilima 9. marta. Radikali, odjednom, postaju najzanimqivija opoziciona partija za medije pod kontrolom re`ima, a ta }e idila biti krunisana [e{eqevom pobedom na izborima za upra`weno poslani~ko mesto u Rakovici. Predsednik SRS dobio je, u drugom krugu, anonimnog kandidata SPS-a, posle ~ega su pojedini listovi tvrdili da su socijalisti direktno potpomogli izbor svog formalnog protivkandidata. Uni{tavaju}i traqavu opoziciju u srpskom parlamentu, Vojislav [e{eq, istovremeno, otima bira~e i re`imu i opoziciji, tako je, povr{inski gledano, izgledalo da “obavqa stvar” samo za SPS. Fantasti~na medijska promocija, povezana sa prijem~ivim oratorskim akrobacijama, od “ki{nog ~oveka s kokardom” koji je na svoje mitinge dovla~io tek nekoliko desetina slu{alaca – stvori}e najgovorqivijeg i najslu{anijeg poslanika u srpskom parlamentu i prvog qubimca SPS-ove glasa~ke ma{inerije. Rat u Krajini i [e{eqev anga`man u organizovawu dobrovoqa~kih formacija (tada to iz SPS-a nisu zvali “paravojnim jedinicama”), pretvori}e ga u ~oveka od najvi{eg poverewa srpskih dr`avnih vo|a. Zarad “sloge u ku}i”, Vojislav [e{eq ne}e “praviti pitawe” oko toga za{to je linija Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica korigovana u okvire Vensovog plana i nedefinisanog statusa “teritorija pod za{titom UN”. Isti~u}i da je to nacionalni i dr`avni interes, radikali }e, svojim izlaskom na krwe savezne izbore u maju pro{le godine, dati legitimitet i tim izborima i dr`avnoj tvorevini SRJ. Iz tog vremena poti~e i pohvala predsednika Srbije [e{eqevoj politi~koj doslednosti i finansijskoj nezavisnosti. Zamoqen da prokomentari{e ovaj Milo{evi}ev kompliment, [e{eq je odgovorio kako je to “jo{ jedan dokaz da je Slobodan Milo{evi} vrlo realan politi~ar”. Nikome iz SPS-a u to vreme, pa sve do prekju~e, nije smetalo ni [e{eqevo anga`ovawe na organizovawu dobrovoqa~kih jedinica u Bosni. Dodu{e, ja~awe uticaja radikala u Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, proizvelo je i prva uzajamna nepoverewa. Predsednik radikala je, najpre, prozivaju}i Gorana Hayi}a kao ratnog profitera, indirektno prozvao i wegove politi~724
ke mentore iz vrha Srbije. Izgledalo je, me|utim, da }e povremena popu{tawa pred [e{eqevim zahtevima (u zamenu za podr{ku socijalisti~koj vladi) – radikalskog lidera odvratiti od namera da otka`e neformalnu koaliciju dve stranke. Ni pad Milana Pani}a, ni `rtvovawe @ivote Pani}a i Dobrice ]osi}a, nisu zadovoqili radikale – tra`ili su vi{e i vi{e, vide}i u ekonomskom kolapsu koji je “rezultat” SPS-ove vlasti svoju {ansu... Jer, u SRS su apsolutno svesni da je wihova podr{ka Slobodanu Milo{evi}u odlu~ila izbore iz decembra 1992. To }e, vrlo odre|eno, u intervjuu “NIN-u”, posledweg maja, re}i i sam [e{eq. Na pitawe “{ta ako ga Milo{evi} izru~i me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine”, vojvoda je kazao: “Onaj ko bi re{io da me izru~i, prekr{io bi Ustav. A morao bi da ra~una kakve bi to politi~ke posledice imalo. Kada bi me izru~ili, samo bih ovde do`iveo ve}u popularnost, a napravio bih cirkus od tog su|ewa i brzo bih se vratio, jer na{i dobrovoqci nisu po~inili nikakav ratni zlo~in...” (U tom kontekstu, spomiwe se da je sukob izme|u [e{eqa i generala @ivote Pani}a, navodno, po~eo kada je general tra`io da radikalski dobrovoqci vrate 7.000 “dugih cevi”). Pukotine u “patriotskom bloku” Ipak, prvi vidqiviji nesporazumi izme|u predsednika dr`ave i {efa radikala, nastaju povodom Vens-Ovenovog plana. Jo{ po~etkom marta, [e{eq je izjavio da “niko nema pravo da u ime srpskog naroda prihvati ultimatum dvojice kopredsednika, a ako Milo{evi} popusti pred ucenama – mi }emo mu se suprotstaviti”. Na “svetskoj skup{tini” u beogradskom “Sava centru”, koja je bila sazvana s ciqem da bosanskim Srbima nametne Vens-Ovenov plan, radikali }e direktno minirati celu “operaciju”. Petog maja }e izjaviti da “Slobodan Milo{evi} gubi poverewe me|u srpskim patriotima”, ali }e desetak dana kasnije u “Borbi” re}i da “sve dok Slobodan Milo{evi} {titi srpske nacionalne interese, ima}e podr{ku radikala”. U “NIN-u” }e ~ak imati i razumevawa za Milo{evi}ev ultimatum Srbima iz Bosne: “Napravio je veliku politi~ku gre{ku. U dilemi sam da li da ga nekim `estokim li~nim napadom teram da pravi jo{ ve}u gre{ku. Poku{avam da razumem poziciju u kojoj se nalazi, jer mu je ovaj potez iznu|en pretwama, ucenama. Ne wemu li~no nego wegovom narodu. Kod mene nema trijumfalizma: on je poklekao, ja sam ostao. Jedna pukotina u patriotskom bloku je napravqena. Osim patriotizma nemamo ni~eg zajedni~kog sa socijalistima. Nama je interes, ako je mogu}e, da se ta pukotina zakrpi. Da ne ispadnemo mi krivci, ako ona ne bude zakrpqena”, kazao je tada [e{eq. Slobodan Milo{evi} se, barem javno, ne bavi [e{eqom, jedino {to su wihovi kontakti neobi~no ~esti. Za to vreme, mada “pun razumevawa”, vojvoda podriva sve temeqe SPS-ove vlasti – Televiziju, srpsku vladu, SPS-u bliske oficire Vojske Jugoslavije, proziva Milo{evi}eve qude od poverewa (Kertes, @ika Mu{tikla, Crn~evi}, Bogdanovi})... Radikali }e, za samo dan-dva, posle velikog mitinga u Loznici skinuti i blokadu granice na Drini koju je SPS smislila kao vid pritiska na rukovodstvo bosanskih Srba. No, odgovor SPS-a, po obi~aju je bio mlak, kao da nisu verovali da im radikali mogu okrenuti le|a. (^elnici SPS-a odbijali su svaku pomisao da je 725
ikada postojala koalicija izme|u wih i radikala, iako je Neboj{a ^ovi} izgubio ve} vi|eno premijersko mesto, upravo zbog protivqewa paktu sa SRS). Bawalu~ka “buna protiv dahija” je, definitivno, raspalila vatru. Silno oja~ani radikali, pogotovo me|u Srbima preko Drine, verovatno da su imali svog politi~kog interesa u Bawaluci. Ali, kao grom iz vedra neba usledila je wihova odbrana koja se pretvorila u kontranapad i to na jednog od najmo}nijih qudi Srbije, Radmila Bogdanovi}a. Rukavice su bile skinute, a – kako beogradska politi~ka ~ar{ija tvrdi – nije urodio plodom ni posledwi poziv [e{equ s najvi{eg mesta “da se urazumi”. Posle svega, te{ko }e biti povratka na staro. Toga su svesni i socijalisti i radikali. [e{eq, pogotovo, koji upozorava Slobodana Milo{evi}a (~iji status, do zadweg trenutka, nije dovodio u pitawe) da “ako mu vi{e nije potrebna podr{ka radikala, poku{a da iza|e na izbore bez te podr{ke”. Ho}e li sukob izme|u socijalista i radikala, ipak, biti “po{te|en” frontalnog personalnog konflikta izme|u Milo{evi}a i [e{eqa – moglo bi da zavisi i od stava takozvane demokratske opozicije, na ~iju presudnu podr{ku, u ovom momentu, o~igledno ra~unaju u SPS-u...” Gordana Logar, u istom broju “Borbe”, najvquje svoj tekst slede}im nadnaslovom : “[ta se mo`e pro~itati izme|u redova saop{tewa SPS”, da bi to odmah bilo poja{weno u naslovu “Za jednokratnu upotrebu”. Osnovna teza je izneta upravo u naslovu. Autor navodi na sud da je dr [e{eq instrumentalizovan od strane vlasti, te raspravqa ko }e biti slede}i, koja stranka }e prihvatiti ulogu srpskih radikala. Za novinarku “Borbe” nema dileme, lider srpskih radikala je kriv za sve zlo~ine nad Hrvatima, muslimanima, pa ~ak i Srbima, samo joj je krivo {to ranije nije do{la osuda iz vrha vlasti. Zaista, tekst je tipi~an primer nesavesnog, plitkog i sebi~nog pisawa kakvim je obilovala tzv. “nezavisna” {tampa, pisawa u kojem je va`no naneti {tetu dr [e{equ, pa ~ak i po cenu koju }e platiti ceo narod. Tako {to }e usta{e imati dokaze o navodnim zlo~inima iz na{ih redova. Kasnije, posle oktobarskog pu~a 2000. godine, materijalizovana je sva opasnost ovakvog nesavesnog pisawa. “Mada su mnogi ve} o~ekivali razlaz pre}utne bliskosti, ako ne i nezvani~ne koalicije, izme|u SPS i SRS, saop{tewe protiv [e{eqeve stranke i wega li~no iz vrha Socijalisti~ke partije Srbije neke je iznenadilo svojom `estinom, te{kim optu`bama, ali i stilom koji odi{e odsustvom ideolo{ke frazeologije. Mo`da je ba{ ta jednostavnost u izra`avawu (pre bliska autorima novinarskih sklonosti) i ~ak sa izvesnim stilskim obrtima (“tako ne{to nigde u svetu nije mogu}e i sre}a je da nije mogu}e”) u~inila ovaj tekst razumqivim i “naj{irim narodnim masama” {to je o~igledno i bio ciq u ovako delikatnom ~asu za vladaju}u stranku. Pitawe je, me|utim, da li se ovaj tekst, sa moralne i politi~ke ta~ke gledi{ta, mo`e prihvatiti samo kao napad na Srpsku radikalnu stranku ili se mo`e nazvati i priznawem Socijalisti~ke partije Srbije za “krajwe primitivni {ovinizam, doprinos izolaciji Srbije od sveta... trovawe odnosa srpskog sa drugim narodima, podsticawe ratnohu{ka~ke atmosfere u Srbiji, stvarawe mr`we i sukoba prema gra|anima nesrpske nacionalnosti i obratno”. Zar prikrivawe nije zlo~in? 726
Sve to, ba{ kao i “[e{eqevo u~e{}e i li~ni doprinos u formirawu paravojnih formacija na podru~ju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i zlo~ini koje su po~inili nad civilnim stanovni{tvom i hrvatskim i muslimanskim i srpskim, kao i kriminal u kome su [e{eq i wegovi saradnici u~estvovali” nije, o~igledno bilo nepoznato SPS. Da ovo ne mo`e biti tek pusto naga|awe proizi{lo iz novinarske imaginacije najvi{e svedo~i re~enica iz saop{tewa SPS da }e to biti “izlo`eno sudu javnosti”. Ova naznaka svedo~i da postoje i materijalni dokazi za ovako te{ka nedela i optu`be. Kako se, me|utim, dokazi ne mogu odnositi samo na sada{wi trenutak (paravojne formacije se pomiwu takore}i od po~etka bosanskog i rata u Hrvatskoj i nalaze se u ve}ini me|unarodnih dokumenata o jugoslovenskoj krizi), iseqavawa Hrvata iz Hrtkovaca, a jo{ i danas iz okoline [ida, nisu tako|e od ju~e, (ba{ kao ni napadi na nesrpsko stanovni{tvo u Srbiji), vladaju}a stranka mora da za sve to i podeli odgovornost. Ako ni zbog ~ega drugog ono za znawe i skrivawe takvih fakata od o~iju javnosti. I jo{ vi{e od toga: ~iwenica je, da ima nedela {to se u Saop{tewu SPS pomiwu, a koja su odavno pred o~ima javnosti, mada delovawa ni pravne dr`ave ni politi~ke osude iz SPS nije bilo. Za ovu tvrdwu ne postoje samo dokazi u tekstu da [e{eq “{titi ratne profitere, a napada po{tene i vredne qude koji savesno rade svoj posao”, ve} i u crnim listama pojedinaca koje je vo|a radikala javno ~itao na konferencijama za {tampu. Na wima zaista nije bilo ratnih profitera ve} samo qudi koji se nisu slagali sa wegovom “ideologijom”, ali i zvani~nom politikom Srbije pa su osude izostale. Treba li uop{te jo{ i pomiwati potezawe pi{toqa na taksiste i studente i ulazak sa oru`jem u parlamenat, zahteve za preispitivawem wegovog poslani~kog imuniteta koji – za razliku od drugih poslanika sa mawim nedelima nikad nisu u{li u skup{tinsku proceduru? Ko }e umesto radikala Zbog svega toga kqu~nom re~enicom u saop{tewu SPS mo`e se smatrati ona u kojoj se ka`e: “[e{eq se pla{i mira, jer takvi mogu da isplivaju na povr{inu samo u vreme krize i rata”. Iz ovoga jasno proizlazi da sva nabrojana nedela radikala nisu smetala u vremenu rata (~ak su, izgleda, bila dobrodo{la?!), ali pred mogu}no{}u potpisivawa bilo kakvog mirovnog dokumenta oni ne samo {to vi{e nisu potrebni, ve} su i prave li~nosti za sud ratnim zlo~incima. ^ak i ako ova druga mogu}nost ne mora da bude sporna, postavqa se pitawe da li je [e{eq “sa svojom privatnom ~etvrtinom poslanika podanika” jedini koji je takav ishod zaradio? I daqe od toga – kako se sa samo jednom ~etvrtinom poslanika mo`e u Narodnoj skup{tini da ucewuje Srbija. ^etvrtina nikad nije bila ve}ina, a malobrojni poslanici iz opozicionih stranaka nikad nisu bili jezi~ak na vagi koji bi bio presudan za odluke Narodne skup{tine Srbije. I na kraju na sve ovo mo`e se, logi~no, gledati i iz druga~ijeg ugla (politi~arima mnogo bli`eg nego analiti~arima): u politici, [e{eqevi radikali su odigrali kona~ni ~in, upotrebqeni su dok su bili za (ratnu) upotrebu, ali sada vreme im je isteklo. Ako bi se stvarima tako pri{lo moglo bi se jo{ i re}i – boqe ikad nego nikad. Samo, da li je to zaista i dovoqno da umiri sve “nesrbe” u SRJ, na primer, da ohrabri gra|anski orijentisano 727
stanovni{tvo koje veruje u “politiku razvoja demokratskih odnosa, nacionalne ravnopravnosti, socijalne pravde i za{tite qudskih i gra|anskih prava i sloboda naroda i svih qudi”, kako se u saop{tewu govori o politici (vaqda budu}oj?) SPS? Ne mo`e li se sumwati da }e opet do}i trenutak kad }e radikali ili neki drugi biti potrebni za zlo~in i kaznu? Ne upu}uje li na takvu mogu}nost i na~in na koji je u TV “Dnevniku” u utorak saop{tewe SPS bilo plasirano: tek u 17. minutu, nije ga ~itao spiker (u profesionalnom smislu to upu}uje na mawi zna~aj informacije) i da je na kraju re~eno “da sa tim apsolutno nikakve veze nema predsednik Srbije”. Pri tome se pozivalo na portparola SPS Ivicu Da~i}a, a da se takve wegove re~i nisu mogle ~uti ni u jednom autenti~nom tonskom zapisu NTV Studija B ili Radija B92? Zato, po svemu sude}i, saop{tewe jeste imenovawe ratnih zlo~inaca, ali, i poku{aj amnestije za one koji su zlo~ine skrivali. Rasplet tek dolazi.” “Borba” od 29. septembra zaokru`ena je ~lankom u kojem je samozvani kapetan pod imenom Dragan dao svoje mi{qewe o dr [e{equ. Naslov je glasio “Vojvoda i 30 bandita”, a bio je to nepatvoreni izliv mr`we koju nijednog trenutka nije uspeo da prikrije ili kontroli{e. Ipak, mozak mu je jo{ toliko radio da je uspeo da na brzinu izbaci jo{ gomilu la`i na ra~un dr [e{eqa. U toliko malo redova, zaista je umetnost gurnuti toliko la`i i mr`we. “– Jasno je da ratnih zlo~inaca imamo i sa na{e strane. Jedan od wih je Vojislav [e{eq. Voleo bih da mu sudimo mi ovde, a ako treba nemam ni{ta protiv da ga izru~imo Me|unarodnom sudu. Generali Novakovi} i Bursa} i mnogi drugi u krajinama mogu potvrditi da su se [e{eqevi qudi istakli u osvajawu napu{tenih hrvatskih ku}a i kafi}a, te silovawu ne samo hrvatskih nego i srpskih `ena – ka`e Kapetan Dragan. – @ao mi je da se i posle tri godine moramo boriti protiv takvih baraba. [e{eq je opasan zato {to nema stida. Srpski narod imao je vojvode Mi{i}a, Stepanovi}a, Bojovi}a, a danas ima “vojvodu” [e{eqa i wegovih 30 bandita. ^udi me da niko dosad nije postavio pitawe {ta je sa novcem iz Amerike koji su na{i qudi slali [e{equ za brigu o rawenicima. Sa [e{eqem, koji je dezerter, sre}om nemam ni{ta zajedni~ko.” U napadima na dr [e{eqa, socijalistima je u pomo} prisko~ila i hrvatska {tampa. “Ve~erwi list”, od 30. septembra 1993. godine, iz pera svog dopisnika Milovana Nedeqkova, nudi najmilije {tivo: po~etak gra|anskog rata u Srbiji, koji }e zapo~eti [e{eqevi radikali, oni bradati i masni, kojima nije problem ubiti. Svaka sli~nost sa vizijom ~etnika koju je plasirao zagreba~ki resident Veqko Bulaji} u ovoj pri~I je o~igledno namerna. Naslov je glasio “Milo{evi}, srpski izdajnik”, a upotpuwen je golemom dezinformacijom iz podnaslova: “[e{eq ima 7.000 vojnika s dugim cijevima kojima je najmawi problem ubiti, ali ni on ne smije potcijeniti mo}ne protivnike– Mirjanu Markovi}, srbijansku tajnu policiju i KOS” “O~ito, Srpska socijalisti~ka stranka izgubila je glavu a uskoro }e izgubiti i vlast”. To je bila prva reakcija vo|e SRS V. [e{eqa na te{ke optu`be koje je protiv wega i wegove stranke uputio Milo{evi}ev SPS. Srpski socijalisti samo lupetaju, izjavio je [e{eq, dodaju}i im prvi put svoju omiqenu oznaku – doma}i izdajnici! Socijalisti, tvrdi najpoznati728
ji srbijanski ~etnik, samo ponavqaju optu`be iz repertoara izdajni~kih, oporbenih, stranaka. Milo{evi}ev SPS, nakon za mnoge zaprepa{}uju}e optu`be [e{eqa i wegovih ~etnika za ratne zlo~ine, ~etni~kom vojvodi priprema uzbudqive dane. Sada se ve} javno sumwa u slu~ajnost prometne nezgode u kojoj je [e{eq prije tjedan dana bio lak{e ozlije|en. Koliko }e se ~ekati na slijede}u “nezgodu”, te{ko je prognozirati. Ne treba zaboraviti na osiwe gnijezdo u koje je on dirnuo. Rije~ je o tri najtajnije i najja~e poluge srbijanskog dru{tva. Te{ko je optu`io KOS i wena {efa za pu~ u Bawoj Luci, Radmila Bogdanovi}a, biv{eg, a po mnogima i sada{weg, {efa srbijanske policije, i Pokret za Jugoslaviju, ~ija je ~elnica supruga S. Milo{evi}a, Mirjana Markovi}. Takve protivnike ne smije ni [e{eq potcijeniti. Posebno zbog iskustva u akcijama nakon kojih qudi naprosto nestaju ili im se doga|aju ~udne prometne nesre}e. Wima }e se sigurno pridru`iti, javnom ili tajnom podr{kom, i bez poziva SPS-a, ve}ina tzv. srpske oporbe, jer procjewuju da je Milo{evi} mawe zlo od eventualnog dolaska na vlast [e{eqevih radikala. Ipak, srpska oporba, bar ironizira akciju SPS-a. Tako ih Milija Kresojevi}, glavni tajnik Narodne stranke, propituje kako se tek nakon [e{eqeva napadaja na socijalisti~ku vladu doznalo tko im je tek sada do{apnuo podatke o [e{equ? Drugo je pak pitawe koliko je wegova prognoza da u sukobu SPS-a i SRS padaju i srpski socijalisti, stvar `eqa a koliko zbiqe. Naime, uz takva pri`eqkivawa ostaje ~iwenica da srpski radikali imaju mo`da i najja~u paravojnu organizaciju u Srbiji. Smijeweni na~elnik general{taba vojske Jugoslavije @. Pani} davno je upozoravao na opasnost od [e{eqevih 7.000 boraca s dugim cijevima koji su sudjelovali u svim ~etni~kim masakrima na prostorima biv{e Jugoslavije i kojima je najmawi problem – ubiti. Jedan drugi general, biv{i {ef Pokreta za Jugoslaviju, podsje}a da – [e{eq ima deset tisu}a qudi u aktivnoj vojsci na rati{tima. Svi }e oni, ka`e Mirkovi}, mar{irati na Beograd, kao {to su Musolinijevi na Rim, Frankovi na Madrid. Idu}eg tjedna je sjednica srbijanskog parlamenta a do tada }e se vjerojatno pokazati da li }e se sve zavr{iti na isku{avawu rije~ima, ili }e po~eti rat za vlast u Srbiji. Jedno je sigurno – Milo{evi} je odlu~io da `rtveni jarac za sve dosada{we proma{aje ne bude premijer [ainovi} i wegovi ministri nego – Vojislav [e{eq. Provede li Milo{evi} taj naum, glava wegova omiqenog oporbewaka bit }e krunski adut koji }e Milo{evi} ponuditi Zapadu kao “dokaz” svoje demokrati~nosti. Sve se to znalo i prije, samo je pitawe da li }e i ovoga puta Milo{evi}ev laboratorij biti podjedniko djelotvoran.” Svetislav Spasojevi}, u “NIN” –u od 1. oktobra 1993. godine, nudi svoje obja{wewe aktuelne krize. Tekst pod naslovom “Tragika {e{eqizma” mo`e se ozna~iti kao politi~ki obojen, sli~no kao oni iz “Borbe”, jer postoje}i sukob poku{ava da iskoristi za promociju tre}e strane, prozapadnih 729
partija koje su tavorile na marginama politi~kih zbivawa. Ovaj stav oli~en je u klasi~noj demagogiji, oli~enoj u bespogovornom prihvatawu navoda o koaliciji socijalista i srpskih radikala, tipi~noj floskuli lansiranoj upravo iz redova koje favorizuje autor. “[e{eqizam je bolest od koje u Evropi boluje samo srpski narod. Na politi~koj sceni Starog kontinenta nema vi{e nikoga koji pod zastavu mr`we mo`e da okupi toliki broj pristalica kao Vojislav [e{eq. Drugi su, za razliku od ve}ine srpskih radikala, davno shvatili da je mr`wa tragi~na qudska motivacija kojoj su skloni samo nemisle}i. Ipak, vojvodina mo} nije u wegovom, kako to ho}e srpski re`im da prika`e, politi~kom avanturizmu. Wegova snaga je, pre svega, u sve ve}oj i o~iglednijoj nemo}i partije na vlasti. Srpski re`im ve} dugo tapka u mestu, a da pri tom samo on to nevidi. Lukavo koriste}i politi~ku jalovost Slobodana Milo{evi}a, Vojislav [e{eq je postepeno prisvajao atribute vlasti. Ekspert za op{tenarodnu odbranu je preko no}i postao, na primer, glavni vojni kadrovik! Svima je jasno da je izme|u socijalista i radikala postojao dogovor o saradwi. Bi}e preciznije ako se ka`e da u samom vrhu partije na vlasti postoje qudi koji su odu{evqeni vojvodinim rodoqubqem! Oni su celu partiju, ne haju}i pri tom {to je kompromituju, uvukli u bestidni odnos sa radikalima. Zahtevom da se ukloni vlada Srbije, doktor [e{eq je prekr{io pre}utni dogovor. Progowen prokletstvom ambicije, vojvoda vi{e nije spreman da igra podre|enu ulogu. Gospodinu Milo{evi}u, iz vremena pewawa ka vrhu vlasti, taj ose}aj je dobro znan i zato treba o~ekivati da }e se sa ~elnikom radikala, ako to bude potrebno, ~ak i surovo obra~unati. Vlast je posebna strast i oni koji je ve} poseduju smatraju da je dopu{teno da je brane svim mogu}im sredstvima. Uostalom, ovu ocenu potvr|uje i veoma o{tro saop{tewe socijalista povodom inicijative radikala. [ta, u stvari, `eli vo|a radikala? U obrazlo`ewu za izglasavawe nepoverewa vladi Republike Srbije zapisano je: “Poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke podnosi predlog za izglasavawe nepoverewa vladi Republike Srbije mirne savesti... Osam dugih meseci smo, zajedno sa naj{irim slojevima stanovni{tva, podnosili negativne, skoro poni`avaju}e efekte programa i mera nesposobne vlade... koja mesecima u`asava gra|ane nesposobnim vojnim vrhom u kome su provereni begunci, komunisti i ratni profiteri kojima svako mo`e da ubija vojsku u kasarnama, na spavawu; koja svoje seqake poku{a da prevari za vreme i posle `etve i tako ostane bez rezervi hrane; koja, istina uz zdu{nu podr{ku DEPOSa i Demokratske stranke, prihvati Vens-Ovenov plan i odmah doka`e svoju kooperativnost sa najve}im neprijateqima Srpstva, tako {to razdvoji Srbe granicom na Drini; koja privatizaciju dru{tvene imovine prepusti stihiji, finansijskoj mafiji, poslovnom rukovodstvu i korumpiranom politi~kom vrhu; koja uni{ti proizvodwu omogu}uju}i laku i sigurnu zaradu iskqu~ivo trgovcima i {pekulantima; koja obe}a inflaciju od 50 odsto mese~no a ostvari je dnevno; koju su finansirali i oni koji su opqa~kali gra|ane; koja ne zna kako treba; treba da se skloni i da ne dozvoli da je dugo pamte, po{to }e je pamtiti samo po zlu...” 730
Da budem potpuno jasan: zamerkama radikala na ra~un vlade ne mo`e ni{ta da se oduzme ili zameri. Moglo bi jedino da se jo{ {to{ta doda. Osporavati ih, zna~ilo bi baviti se politi~kim licemerjem. Jednostavno, gospodin [e{eq je, ovom prilikom, potpuno u pravu. Ne uva`avati optu`be radikala zna~ilo bi braniti – neodbrawivo. Brane}i tragi~no nesposobnu vladu, Socijalisti~ka partija Srbije napada sebe. Ako vlada, kojim slu~ajem, pre`ivi ovaj `estoki napad, posledice wenog upravqawa na{im sudbinama bi}e samo jo{ tragi~nije. Nalazimo se, sude}i po svemu, korak udaqeni od socijalnih nemira. Brane}i vladu, socijalisti nesmotreno izazivaju sudbinu! Najve}u cenu narodnog nezadovoqstva plati}e oni, i to sasvim opravdano. Jedan od na~ina da se izbegne rastu}i bes gladnih i uni`enih jeste i odlazak o~igledno nesposobne, a pri tom pune sebe, vlade. Gospodin Milo{evi}, a pogotovo partija na vlasti nemaju vi{e nekada{wu podr{ku naroda. Sa ostatkom svog ugleda i bahato istro{enog narodnog poverewa socijalisti bi trebalo da postupaju mnogo pa`qivije nego {to to, ina~e, ~ine. Vremena su se promenila, a neki me|u wima nikako to da shvate. Qudi koji okru`uju predsednika pona{aju se kao da je ju~e bio miting na Gazimestanu. Vreme nedodirqivog Slobodana Milo{evi}a i neprikosnovene vladavine SPS-a davno je ostalo za nama. I politi~ki laik mo`e jasno da nasluti da i sam gospodin Milo{evi} nije odu{evqen u~inkom vlade. Me|utim, znano je da wegove qude jedino mo`e on sam da uklawa. Zato treba ra~unati da }e Socijalisti~ka partija Srbije do posledweg daha braniti svoju tragi~no nesposobnu vladu bez obzira na to koliko }e taj, ipak, nerazuman potez ko{tati wu, a o gladnom i iznemoglom narodu da i ne govorimo. Gledano spoqa, socijalisti su jedinstveni u odbrani vlade. To je, me|utim, privid. U najmo}nijoj srpskoj partiji postoji ve}i broj razumnih, ~asnih i sposobnih qudi koji ne `ele da okre}u glavu pred ~iwenicom da smo uveliko za{li u prostor u kome ~oveka napu{ta svaka nada. Da li }e oni nadvladati, zavisi iskqu~ivo od predsednika Milo{evi}a. Wegov autoritet u partiji je toliki da wegovo opredeqewe odlu~uje pobednika. Otuda su ovo dani odluke. Dakle, ne radi se samo o obarawu vlade gospodina [ainovi}a, ve} o mnogo suptilnijoj i po sve nas sudbonosnijoj odluci. Ma koliko, u samom po~etku, u dobroj meri bile ~asne i umne, “srpske nacionalne snage” su ta svojstva, na putu ka ciqu – svi Srbi u istoj dr`avi – gotovo preko no}i pogubile. ^ast je pretvorena u ratno profiterstvo, a pamet, zapla{ena napadno{}u bezumqa, pobegla glavom bez obzira. Pogubna kadrovska politika, diktirana iz Tolstojeve 33 na Dediwu, izbacila je na srpsku politi~ku scenu qude koji su nasu{nu qudsku potrebu da misle zamenili podani~kom sklono{}u da iskqu~ivo slu{aju. Gotovo sve {to je kod Srba umno zakora~ilo je suprotno od re`ima?” Isti broj “NIN” –a, pod naslovom “Nemi svedoci razvoda”, donosi intervju sa Vukom Dra{kovi}em, sa kojim je razgovarao novinar Predrag Guni}. Intervju je ura|en na konferenciji za {tampu SPO –a, a Dra{kovi} je sa pozicije yentlmena izjavio kako ne}e da govori o dr [e{equ sada, kada ga svi napadaju. Naravno, rekao je i tada, kao i na konfernciji za {tampu koju je organizovao odmah, samo dan posle saop{tewa SPS–a. 731
“Predlog radikala za izglasavawe nepoverewa vladi smatramo neozbiqnim i nepostoje}im. Mi smo stranka budu}nosti i ve} u junu smo glasali protiv vlade. Neka sada ta stranka pro{losti, koja ga je u junu branila, ru{i [ainovi}a a ne mi – odgovor je sa ju~era{we konferencije za novinare predsednika Srpskog pokreta obnove, Vuka Dra{kovi}a, na politi~ko pitawe dana u Srbiji: kako }e poslanici SPO reagovati kada se bude glasalo o radikalnoj inicijativi za ru{ewe [ainovi}evog kabineta. Izme|u dve alternative, izme|u davawa podr{ke socijalistima i radikalima mi smo na tre}oj strani – da se iz ove igre bra~nog para u razvodu izvu~emo, stav je SPO. Dra{kovi}, ipak nije uspeo da se izvu~e iz novinarskih “kanyi” i najve}i deo pres konferencije, kako je zami{qeno, posveti svojoj sedmodnevnoj poseti Holandiji i Velikoj Britaniji. – SPS je uzrok, takozvana SRS je posledica. SPS je tvorac, takozvana SRS je tvorevina. Roditeqi ho}e da rastrgnu dete i da na to deri{te prebace krivicu. Glavni krivac za katastrofu Srbije je, me|utim, SPS. O [e{equ smo sve odavno rekli. Sada, kada ga svi kroz “toplog zeca” propu{taju, ja u tome ne}u da u~estvujem – rekao je Dra{kovi}. • Kako mislite da je mogu}e do}i do prelazne vlade? – Na najnormalniji na~in. Da se predsednik Republike posavetuje sa predstavnicima svih stranaka (kikotawe u sali Me|unarodnog pres centra, prim. aut.) oko pronala`ewa li~nosti koja je za sve prihvatqiva, koju bi i svet podr`ao, koja bi sastavila vladu i preuzela kormilo Srbije. Naravno, treba i parlament raspustiti. • Ukoliko propadne plafon ovog pres centra i predsednik Republike vas pozove na to savetovawe, koga biste vi predlo`ili za predsednika vlade? – Odgovori}u vam kad “plafon propadne”. Dopisnik ruske agencije “Novosti” se interesovao da li konflikt izme|u SPS i SRS otvara {anse demokratskoj opoziciji. [anse demokratske opozicije vi{e zavise od doga|aja u Moskvi. Ukoliko predsednik Jeqcin ostane to }e i nama pomo}i. • Pod kojim uslovima biste iza{li na nove izbore? – Ne znam da li }e i kada biti izbora, ali SPO na wih ne}e iza}i dok se ne obezbedi tri meseca slobodne televizije, ili tri meseca po{to se NTV “Studio B” prikop~a na relej sistema u Srbiji. U inostranstvu, na primer, nisam podr`ao `eqe da se “Studiju B” da pomo} za podizawe releja po brdima Srbije. Opozicija mora da natera vlast da pritisne jedno dugme i da NTV “Studio B” ukqu~i na dr`avnu mre`u, koja je vlasni{tvo svih gra|ana Srbije. • Po`eqan i Milan Pani}? – Svaki ko vredi, ko je pametan i sposoban i koga podr`ava civilizovani svet dobro je do{ao demokratskim snagama u Srbiji. Milan Pani} je sigurno jedan od wih – glasio je Dra{kovi}ev odgovor na pitawe da li je bilo kakvih konkretnih dogovora oko anga`ovawa biv{eg jugoslovenskog premijera u opozicionim politi~kim akcijama. • Da li blokada Vlade ili Skup{tine mo`e Srbiju odvesti na vanredno stawe? – U praksi je u Srbiji stawe ve} poodavno vanredno. Samo, ne}e narod da 732
se buni. Malo je onih 100.000 policajaca, treba i vojsci odre{iti ruke da interveni{e ako se narod pobuni protiv ovakvog blagostawa. • [ta je sa najavqenim stvarawem sna`nog opozicionog bloka i odnosima sa DSS? – Na stvarawu tog bloka uveliko se radi. Na kojim osnovama sazna}e se naknadno. • Kakvu vrstu podr{ke ste dobili u inostranstvu? – Diplomatske, propagandne i podr{ke druge vrste u ~ije detaqe ne}u da ulazim. Dra{kovi} je obavestio novinare da je u Holandiji i Velikoj Britaniji “ubedqivo izlo`io koliko su sankcije pogubne za narod”, ali da je primqen sa “dozom nespremnosti da se u ovom trenutku o tome razgovara. Dok se ne prekine rat i Srbija ne postane demokratska dr`ava mo`e se ra~unati sa vrlo dugim i te{kim sankcijama. Srbija, koja se pretvorila u policijsku dr`avu, u kojoj se qudi otimaju, ubijaju, hapse, sa ovakvom televizijom i ovakvim odnosom prema opoziciji ne mo`e da ra~una na podr{ku Evrope”, Dra{kovi}ev je utisak sa ovog putovawa.” “Ve~erwe novosti” od 1. oktobra 1993. sumirale su nekoliko razli~itih saop{tewa povodom najnovije hajke na dr [e{eqa pod zajedni~kim naslovom “SPS: radikali u Krajini seju smrt i kriminal”. Svoje mesto me|u mnogobrojnim saop{tewima socijalista, prona{lo je i saop{tewe SDA, militantne muslimanske partije, {to je pa`qivom ~itaocu pokazivalo do koje granice su protivnici dr [e{eqa bili spremni da idu. Istovremeno, bio je to konkretan dokaz o koli~ini {tete koju je ovaj beskrupulozni napad doneo srpskom narodu u celini. “Op{tinski odbori Socijalisti~ke partije Srbi je listom se sla`u da [e{eq poku{ava da destabilizuje Republiku. – ^edomir Mirkovi} pru`io podr{ku socijalistima Vojislav [e{eq ote`ava i usporava napore za uspostavqawe trajnog mira na prostorima nekada{we Jugoslavije, a to radi pod geslom pomo}i srpskom narodu u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini pomo}u svojih paravojnih jedinica, sastavqenih od qudi sumwivog kvaliteta koji seju smrt i kriminal, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu op{tinskog odbora SPS u Smederevu. Sli~ne poruke i reagovawa ~ule su se ju~e na konferencijama za novinare i preneta u saop{tewima op{tinskih odbora Socijalisti~ke partije Srbije koji su u potpunosti podr`ali izjavu Glavnog odbora SPS povodom inicijativne SRS za glasawe o nepoverewu vladi Srbije. – Ne `ele}i da ulazimo u igru koju nam name}u radikali, ocewujemo da wihov poku{aj obarawa vlade u ovom momentu u stvari zna~i poku{aj destabilizacije Srbije i otvarawa {ansi onim snagama u svetu koje `ele da odugovla~ewem mirovnih pregovora spre~e ukidawe sankcija i uslove ih promenom vlasti u Srbiji, rekao je Radan Laki}evi} predsednik Op{tinskog odbora SPS u Prokupqu na ju~era{woj konferenciji za novinare. Svojim destruktivnim delovawem i krupnim neistinama dr Vojislav [e{eq poku{ava da izazove nemire me|u srpskim narodom, politi~ki de733
stabilizuje Srbiju i izazove krizu u zemqi ~ulo se na ju~era{woj sednici vaqevskih socijalista. Op{tinski odbor SPS Loznice osu|uje, kako se navodi u saop{tewu, ru{ila~ko delovawe Srpske radikalne stranke i wenog lidera Vojislava [e{eqa. Socijalisti Loznice su izrazili svoju podr{ku naporima SPS na, kako stoji u saop{tewu, rasvetqavawu i suzbijawu uloge radikala u politi~koj demagogiji, gruboj zloupotrebi nacionalnih ose}awa, la`nom patriotizmu, ratnom profiterstvu i paravojnim formacijama. Predsednik Socijaldemokratske partije ^edomir Mirkovi} izjavio je ju~e na konferenciji za novinare da }e sukob socijalista i radikala biti dugotrajan, `estok i te`ak jer Vojislav [e{eq ima rasprostrawen uticaj u institucijama sistema. Pomenuti sukob Mirkovi} je ocenio kao prvorazredan doga|aj i naglasio da bi on mogao uticati na stvarawe regularne politi~ke klime. Lider Socijaldemokratske partije je pru`io ju~e podr{ku orijentaciji socijalista koji se, kako je naveo, ogra|uju od [e{eqa {to govori o demokratskim kretawima u SPS-u. U saop{tewu Radni~ke partije Srbije ocewuje se da je dobro {to je do{lo do razvoda neprirodnog braka izme|u SPS i SRS. U svemu tome ni SPS nema ~iste ruke, jer je Vojislav [e{eq politi~ko ~edo Slobodana Milo{evi}a, ka`e se u saop{tewu, u kojem se preporu~uje radnicima da ignori{u sukob dve stranke i okrenu se onome od ~ega `ive. Povodom sukoba izme|u socijalista i radikala ju~e se oglasila i SDA Sanyaka. – Milo{evi} je verovatno procenio da je wegov omiqeni politi~ar odradio svoj posao i da [e{eqevo daqe delovawe postaje opasno zbog rasta politi~kog uticaja radikala u takozvanim krajinama. Mo`e biti u pitawu i sva|a oko deobe plena, a nije iskqu~eno da je [e{eqeva politi~ka marginalizacija cena koju Milo{evi} mora da plati da bi sankcije postepeno bile ukinute. [e{eq je izgleda zaboravio da se debqi kraj batine ne mora uvek nalaziti u wegovim rukama, ka`e se u izjavi SDA Sanyaka, koju je potpisao wen sekretar Rasim Qaji}.” Branko Milanovi}, u “Borbi” od 2. oktobra 1993, poku{ava da prodre u sve aspekte razbuktalog sukoba svojim ~lankom “Po~etak velikog obra~una”, najvqenim nadnaslovom “Neosedlani tigar nacionalizma”. Iako je uo~io svu bestijalnost napada na dr [e{eqa, on ipak ne uspeva da ostane objektivan. Wegovo pisawe je optere}eno zabludama prozapadwa~ke propagande, {to se vidi i po koli~ini uvreda upu}enih dr [e{equ. Podnaslov je intoniran upravo u tom pravcu: “Sad se pred Milo{evi}a postavqaju dva problema: prvo, kako eliminisati [e{eqa kao zna~ajnog politi~kog ~inioca, i drugo, kako prona}i nekoga ko }e obavqati [e{eqevu ulogu u ru`ewu opozicije. Malo je verovatno da }e Milo{evi} ikada vi{e na}i nekoga ko }e mu tako efikasno vr{iti posao kao [e{eq” “Tek godinu dana je bilo potrebno [e{equ da od predsednikovog “omiqenog opozicionara” postane “~ovek koji personificira nasiqe i primitivizam”. Tek godinu dana je bilo potrebno da ~ovek koji “ne zavisi ni od koga iz inostranstva” postane strani gra|anin (tako re}i agent?) ili “sarajevski 734
politikant”. Otvoreni sukob Milo{evi}a i [e{eqa koji se ve} nekoliko meseci pripremao, postao je stvarnost. I pored svih mogu}ih salta mortala koji se de{avaju u srpskoj politici, malo je verovatno da }e se dosada{wa imilicitna koalicija izme|u “socijalista” i radikala ikada ponovo uspostaviti. Ovaj sukob ilustruje dve stvari. Prvo, izvanredno brz, {tavi{e ubrzan, tempo kojim Milo{evi} tro{i svoje saveznike. Drugo, Milo{evi}ev na~in “re{avawa” problema koji se sastoji u tome da najpre izazove po`ar ({aqe oru`je kako bi napravio rat u Bosni, “proizvede” [e{eqa u medijsku li~nost) kako bi se kasnije pojavio u ulozi vatrogasca (bosanski “mirotvorac” i “borac protiv fa{izma”). Milo{evi}ev bes na [e{eqa verovatno proisti~e i iz ~iwenice da ga je Milo{evi} stvorio. Kako je [e{eqa “napumpao”, isto tako sada `eli da ga “ispumpa”. To je princip koji je Milo{evi} ve} bezbroj puta primenio, po~ev{i sa Tupurkovskim, [uvarem, i Orlandi}em, nastavqaju}i sa Ayi}em i Kadijevi}em, i zatim Milanom Pani}em i ]osi}em. Lista Milo{evi}evih “potro{enih qudi” pro{iruje se na stotine: predstavqa pravi “Ko je ko” srpske politike. (Mo`da treba izdati kwigu: “Sto najznamenitijih Milo{evi}evih “potro{enih” kadrova”). Stvarawe [e{eqa po~elo je jo{ u maju 1991. godine, kada je na dopunskim izborima posle smrti pisca “Qudi sa ~etiri prsta” (velikog Milo{evi}evog pobornika), SPS pomogao [e{equ da pobedi i u|e u Skup{tinu. [e{eq je tada, a i kasnije – sve do trenutka kada je podr`ao Karayi}a u odbijawu Vens-Ovenovog plana o podeli Bosne – Milo{evi}u bio koristan iz najmawe tri razloga. Prvo, [e{eqevi qudi su se, osvajawem novih teritorija u Bosni, u stvari borili za pro{irewe Milo{evi}eve vlasti ({irewe wegove dr`ave). Oni su to ~inili mnogo efikasnije nego biv{a JNA i druge trupe koje je Milo{evi} imao pod svojom direktnom komandom. Drugo, beskrupuloznim napadima na opoziciju, [e{eq je govorio ono {to je Milo{evi} `eleo da se ~uje, ali nije hteo sam da ka`e. I taj prqavi posao je [e{eq, delimi~no zahvaquju}i svom temperamentu, delimi~no jer je to bio uslov da opstane na Milo{evi}evoj televiziji i tako gradi svoju popularnost, odli~no odradio. Ali, ve} ovo optu`ivawe opozicije ukazuje na izvesnu dvojnost [e{eqeve opozicije. Verujem da je u dobroj meri [e{eq u toj ulozi u`ivao. Ali, isto tako, ona je bila neophodna kako bi, ostaju}i na televiziji, mogao da pridobija pristalice. Naravno, toga je i Milo{evi} bio svestan: [e{eq nije gradio svoju popularnost da bi svoje potencijalne bira~e i puca~e isporu~io Milo{evi}u. Zato je i Milo{evi} igrao na o{trici no`a: dozvoliti [e{equ da ru`i opoziciju dokle god je dobitak od demonizovawa opozicije ve}i od gubitka usled prelaska Milo{evi}evih pristalica [e{equ. Tre}e, normalnom stanovni{tvu, delu opozicije i delu inostranstva, [e{eq je slao, za Milo{evi}a veoma korisnu poruku, da je on, Milo{evi} ipak mawe zlo nego [e{eq. Drugim re~ima: ako ne}ete mene, gledajte koga mo`ete da dobijete. Zato se sada pred Milo{evi}a postavqaju dva problema: prvo, kako eliminisati [e{eqa kao zna~ajnog politi~kog ~inioca, i drugo, kako prona}i 735
nekoga ko }e obavqati [e{eqevu ulogu u ru`ewu opozicije. Malo je verovatno da }e Milo{evi} ikada vi{e na}i nekoga ko }e mu tako efikasno vr{iti posao kao [e{eq. Nedostaja}e mu [e{eqeva ube|enost, beskrupuloznost, besramnost i jasno}a. Zato sukob sa [e{eqem predstavqa zna~ajan gubitak za Milo{evi}a. Wegova idealna pozicija bila je ona u kojoj [e{eq pristaje da igra namewenu ulogu, da uzima pare za sebe i svoje prijateqe, ali i ostaje bez ikakve prave politi~ke vlasti. Iako Milo{evi} nesumwivo trenutno ima sna`nije adute, a to zna~i policiju i delimi~no vojsku, nego [e{eq, mo} ovog posledweg ne treba potcewivati. [e{eq je bar u dva navrata na~inio boqe politi~ke poteze nego Milo{evi}. On je bio prvi koji se jasno i glasno zalagao za razbijawe Jugoslavije i stvarawe Velike Srbije. Wegova jasno}a pribavila mu je pristalice jo{ na prvim izborima decembra 1990. kada je, ina~e, bio na marginama politi~kog `ivota (sa svojim neregistrovanim Srpskim ~etni~kim pokretom). Milo{evi}eva strategija ru{ewa Jugoslavije (a da se to ne ka`e) pokazala se besmislenom, jer glavni ciq te strategije – o~uvawe kontinuiteta sa SFRJ – nije postignut. Tako je sad Milo{evi} u situaciji da ima dr`avu koju niko u svetu ne priznaje, bez grba i dr`avqanstva, sa Srbima i Crnogorcima koji nose nekada{wu ju`noslovensku zastavu. U drugom slu~aju, [e{eq je ta~nije nego Milo{evi} procenio da Vens-Ovenov plan treba odbiti. [tavi{e, i ovde je Milo{evi}eva strategija potpuno krahirala. Da je Milo{evi} ranije krenuo u “omek{avawe” Karayi}a, verovatno bi u tome uspeo. Ali, on je krenuo suvi{e kasno, Karayi}a i najve}i deo srpskog rukovodstva u Bosni naqutio, pokazao se lo{iji u prora~unu nego [e{eq i Karayi}, morao da saziva nekakve farsi~ne skupove “svih Srba sveta”, i na kraju “dobio” poo{travawe sankcija! Sve je u~inio najgore! I kona~no, tre}i put kada se [e{eq pokazao promu}urnijim od Milo{evi}a jeste upravo sada, kada mu ekonomska katastrofa ide na ruku. [e{eqev ekonomski program, privatizacija i jednake plate u dr`avnom sektoru, svakako ima vi{e smisla nego ludilo komunisti~kog administrirawa (“{tabovi za snabdevawe”) koje Milo{evi} nudi izgladnelom stanovni{tvu. Postoji na kraju jo{ jedan elemenat. To su Karayi} i Republika Srpska, Milo{evi} i wegovi veoma ~esto isti~u da plan o podeli Bosne mora da uva`ava “realnost” ({to prevedeno zna~i da se Karayi}u ostave teritorije sa kojih je proterao ili pobio muslimane). Ali ta “realnost” ima i svoje drugo lice. Ako Milo{evi} krene na fizi~ki obra~un sa radikalima {to nikako nije iskqu~eno, ne bi bilo veliko iznena|ewe ako [e{eq uto~i{te prona|e na Palama, odakle bi vojska koja ima dve godine ratovawa iza sebe, popove i sve ostalo, krenula u borbu za povratak slobode i uni{tewe komunizma u Srbiji. Malo je verovatno da bi Milo{evi}, iako na papiru ima ja~u vojsku, mogao da se vojsci Republike Srpske i [e{eqa suprotstavi. Milo{evi} }e tako na kraju otkriti staru istinu da komunisti ne mogu da uspe{no osedlaju tigra nacionalizma. Oni brzo prelaze u nacionalsocijaliste, ali tada snaga tradicije, krsta i krune uvek odnosi prevagu nad onima koji odbijaju da se prekrste kad ulaze u crkvu ili da Bo`i} proglase za praznik. Jednostavno, takvu utakmicu komunizam igra na stranom terenu i mora da je izgubi.” Milovan Nedeqkov u svom “Ve~erwem listu” od 3. oktobra 1993. godine 736
podigao je broj od 7000 ~etnika na 15000, {to je samo deo wegovih nebuloza objavqenih pod naslovom “Likvidacija dvorske lude”. Jedina ta~na stvar koju je preneo iz Beograda nalazi se u nadnaslovu: “Milo{evi}ev medijski rat protiv [e{eqa”, sve ostalo su usta{ki pridevi i ma{ta, ve} toliko puta vi|eni u “tisku”. Podnaslov je ponovo najavqivao gra|anski rat u Srbiji: “ S potencijalnih 15.000 ~etnika, [e{eq nije opasan protivnik Milo{evi}u, ali zasad nema odgovora na pitawe da li on zaista ima utjecaja na ispaqivawe raketa “frog”, te ostalih kojima raspola`u ~etnici u Hrvatskoj i Karayi}eva vojska u Bosni” “Srpska dr`avna televizija povukla je neuobi~ajen programski potez: 1. listopada reprizirana je emisija “Bliski susreti” TV Politike u kojoj su sudionici bili [e{eq i predsjednik SK Pokret za Jugoslaviju dr Dragomir Dra{kovi}. U toj emisiji “vojvoda” je, kao i prije uostalom, samo {to to tada nikome nije smetalo, obe}avao vje{awa, jer tako ima mawe krvi nego kada nekoga zakoqe, dodatno obja{wavaju}i budu}a strijeqawa i uhi}ewa. Koalicija komunista i socijalista Napadom na “biv{e” n sada{we komuniste m socijaliste optu`io ih je kako su umirovqenog generala Radojicu Nenezi}a poslali u “RSK” da zajedno s Goranom Hayi}em presije~e “Republiku Srpsku Krajinu”, da za Srbiju sa~uva Barawu i Slavoniju a Kninsku krajinu i ostalo proda Hrvatima. Samouvjerenost i o{trina odgovora predsjednika SK PJ ovdje se tuma~i mogu}no{}u javne– koalicije socijalista i komunista. Upravo u tom smislu treba promatrati i ju~era{we reagirawe novosadskih radikala koji u tom gradu djele (pola-pola) vlast sa socijalistima. Oni su javno ustvrdili da je osnovni ciq napada na wih “spre~avawe razobli~avawa udjela SPS i SK PJ u Bawoj Luci. U srpskom politi~kom kazali{tu igra se nova, izuzetno kurentna predstava koja }e, bar privremeno, u drugi plan potisnuti glad, bijedu, o~aj, strah od zime... Jedno od kqu~nih pitawa za budu}nost Srbije, a koje se ovdje poku{ava nametnuti, glasi: {to }e se dogoditi u slu~aju oru`anog sukoba prista{a Milo{evi}eve SPS i [e{eqevih radikala? Preciznije re~eno, ~ime raspola`e Milo{evi} a ~ime “vojvoda”’ Najkra}i odgovor na to pitawe jest: vojska pripada “Jugoslaviji”; policija Srbiji a paravojne formacije [e{equ. Milo{evi}evo oru`je Prema vojnim procjenama, najve}u opasnost ~ini oko 8.000 ~etnika, dugim cijevima jo{ naoru`ani povratnici s rati{ta u BiH i Hrvatskoj pod izravnim zapovjedni{tvom V. [e{eqa. Tom broju treba dodati dobrovoqce Srpske radikalne stranke koji su u BiH ili u Hrvatskoj. Procjene biv{ih generala ka`u da ih je jo{ 10.000, a MUP Srbije brojku smawuje na samo dvije do tri tisu}e. Ako sve {to se zbiva nije jo{ jedna Milo{evi}eva farsa, ako bi do{lo do otvorenog sukoba, ~etni~ki [e{eq mogao bi ra~unati na najmawe 10.000 do 15.0000 naoru`anih prista{a. Ono {to sada nitko ne zna, ili ne `eli re}i, jest odgovor na pitawe koliko “vojvoda” mo`e utjecati na ispaqivawe raketa “frog”, te ostalih kojima raspola`u ~etnici u Hrvatskoj i Karayi}eva vojska u Bosni. Ako su i ti 737
raketni sustavi pod wegovom komandom (kako sam tvrdi), onda to i te kako pove}ava vatrenu mo} radikala. U vojsci “SRJ” radikali su do prije nekoliko mjeseci imali sna`an utjecaj, ali sada je vojska pod punim nadzorom S. Milo{evi}a. Srbijanska policija s oko 80.000 izuzetno uvje`banih i opremqenih te dobro pla}enih qudi, najja~e je Milo{evi}evo oru`je. Policija raspola`e minobaca~ima, protuzrakoplovnim topovima, topovima, raketama, oklopwacima. Napadi na “vojvodu”, ina~e, iz svih medijskih oru`ja i oru|a nastavqeni su i ju~er a probu|ena “savjest” socijalista iz raznih malih gradova i naseqa narasta u pravo natjecawe u pquvawu po Milo{evi}evoj krvavoj dvorskoj ludi.” “Ekspres politika”, od 3. oktobra 1993. godine, objavquje izjavu jednog od vode}ih socijalista tog vremena, Radmila Bogdanovi}a. Naslov “[e{eq deli Srbe” dovoqno govori o sadr`ini, a ono {to je ironi~no u ovoj izjavi je ~iwenica da dr [e{eqa za podelu me|u Srbima krive upravo oni koji su ga nazvali “sarajevskim politikantom”. Jagodina: Potpredsednik Ve}a republika Skup{tine SR Jugoslavije i ~lan Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije Radmilo Bogdanovi} izjavio je ju~e Radio Jagodini da se izjava SPS od 28. septembra odnosi “Iskqu~ivo na vo|u Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa, a ne na sve ~lanove SRS i poslanike, me|u kojima su ve}ina po{teni qudi i razumni poslanici”. “Bilo je krajwe vreme da se [e{equ ka`e da radi protiv jedinstva srpskog naroda i to sada kada je ono najva`nije s obzirom na doga|aje u biv{oj Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini”, rekao je Bogdanovi}, istakav{i da nije on pisao izjavu SPS i da je to “nova la` [e{eqa”. “Uop{te nije va`no ko je izjavu pisao, ali iza we stoje svi ~lanovi SPS”, naglasio je Bogdanovi}.” Izrazito antisrpsko “Vreme” ukqu~ilo se sa vremenskim zaostatkom u kampawu protiv dr [e{eqa. Tekst Roksande Nin~i} pod naslovom “Prqave ruke” objavqen je tek 4. oktobra 1993. godine. Nadnaslov je glasio “Politikant i praktikant”, a podnaslov je wena vizija Srbije: “Srbijom je dosad vladalo ~udovi{te s nekoliko glava, {to socijalisti~kih, {to radikalskih, i vi{e ruku od kojih su sve bile naoru`ane. Sad gra|ani iz redova za hleb i mleko mogu natenane da posmatraju koja }e ruka koju ise}i, s tim {to i tako osaka}en monstrum mo`e da nastavi da `ivi”. Bilo je to zlatnih pet minuta u istoriji “Vremena”, kada su socijalisti zarad sopstvenog interesa servirali dr [e{eqa ovoj stranoj ispostavi, maskiranoj u “nezavisno” novinarstvo, ali ni oni u ovoj akciji politi~kog pretr~avawa nisu dobro pro{li. Kakve sve posledice izazivaju nemoralne optu`be za nepo~iwene zlo~ine, vi{e nego jasno se videlo iz ovih redova. “Budite qudi, glasajte tajno!” To je sentenca koju je srpski premijer Nikola [ainovi} izgovorio na Palama, gde je zajedno sa Konstantinom Micotakisom, ]osi}em, Milo{evi}em i Bulatovi}em davao sve od sebe da ubedi nepopustqive bosanske Srbe da potpi{u Vens-Ovenov plan. Nije mnogo verovatno da }e [ainovi} takav vapaj ponoviti u Skup{ti738
ni Srbije kad se bude glasalo o poverewu wegovoj vladi. Nije re~ samo o tome da tajno glasawe nikako nije u skladu s prirodom socijalisti~ke vlasti, naro~ito ovako shva}ene socijalisti~ke vlasti. Postoje znakovi da su nadle`ni za pra}ewe lojalnosti poslanika do{li do saznawa da vrh SPS ne mo`e pouzdano ra~unati na do`ivotnu bezuslovnu poslu{nost onih koji }e glasati o [ainovi}u. Za{to bi ina~e, kako je pre nekoliko dana procurelo u javnost, po~eli strogo da insistiraju na imperativnom mandatu svojih poslanika, dotle da su tra`ene blanko ostavke svih funkcionera SPS – zlu ne trebalo? Kad je Vuk Dra{kovi} od nacionaliste evoluirao u demokratu, potpuno se promenila struktura wegovih simpatizera, {to je i logi~no. Kad Milo{evi} vi{egodi{we hu{kawe ratom (pa i wegovo indirektno vo|ewe) po~iwe da zamewuje hu{kawem mirom, mo`e da o~ekuje da }e mu se ne{to sli~no dogoditi. Kao ~ovek sa proverenim ose}awem za ostajawe u sedlu vlasti, nema razloga da se upu{ta u nesmotreni rizik prevelikog poverewa u svoje poslanike, bez obzira na sve tople, birane re~i podr{ke koje su stigle telegramom iz baze kakva je Okru`ni savet SPS zlatiborskog okruga ([e{eqevo “stalno isticawe nacionalnog interesa i patriotskih ose}awa bila je nepo{tena politi~ka maska”). Razume se, zahtev za tajnim glasawem jo{ je mawe u skladu s politi~kim opcijama SRS i [e{eqa li~no. Vojvode, naro~ito samozvane, uzimaju ono {to misle da im pripada i bezuslovna poslu{nost podanika sama se po sebi podrazumeva. Poslanici SRS su odavno neoptere}ni dilemama izbora izme|u raznih opcija – wima je jo{ davno naturen imperativni mandat. Zato [e{eq i deluje pomalo kao tu`ni pajac kad dramati~no najavquje da }e prilikom glasawa o poverewu podsetiti [ainovi}a na wegovu ~uvenu izjavu s Pala. Kad se wih dvojica odjednom utrkuju ko }e zdu{nije (u zavisnosti od prilike, naravno) propagirati elementarnu demokratsku tekovinu kakvo je tajno glasawe, obojica deluju kao de~aci koji su navukli tatina odela, nacrtali brkove i imitiraju odrasle kako raspravqaju o politici. Burleska, me|utim, poprima i {ire razmere. [e{eq spo~itava SPS da je “pribegla metodama politi~ke borbe koje nisu primerene demokratskom politi~kom sistemu”, a SPS u saop{tewu u kojem o [e{equ govori kako nikad nije o Tu|manu – otkriva da je primitivni {ovinista. To, naravno, nije prvi put da na doma}oj politi~koj sceni gavran prebacuje gavranu da je crn, ali je ovde re~ o gavranima malo ve}eg formata. I lako je [e{equ da naglo otkriva prednosti tajnog glasawa kad je vrlo malo verovatno da do wega u slu~aju glasawa o poverewu [ainovi}evoj vladi mo`e do}i. Da se pojavi stvarna mogu}nost da se desi tajno glasawe verovatno bi se [e{eq opet predomislio, jer je, bez obzira na sve blefove, i wemu sigurno jasno da }e mu sukob s Milo{evi}em odneti poprili~an broj pristalica koji su voleli da se greju pod suncem vlasti i da pod tim mo}nim okriqem neometano prete, kradu i ubijaju. Opravdani strah od prebega, dakle, postoji na obe strane. Ni Milo{evi}u ni [e{equ, razume se, ne pada na pamet da se suo~e s wima, da i tu vrstu politi~kog prestrojavawa prihvate kao normalan deo politi~kog `ivota jer je to normalno samo u demokratskom svetu. Ovde ni jedni ni drugi ne priznaju da postoji pitawe odnosa snaga, a u stvari je po tome najinteresantnije 739
glasawe o sudbini [ainovi}eve vlade. Mr Nikola [ainovi} sam po sebi nije ni najmawe zanimqiv, niti iko wegov pad ili opstanak do`ivqava kao krucijalno politi~ko pitawe. Ni wegova vlada, sa svim takozvanim ministrima zajedno, nije ni od kakvog sudbonosnog zna~aja. U stvarnim demokratijama, dodu{e, sudbina vlade je pokazateq mere uspe{nosti neke politike, i ako vlada padne, to zna~i da je ta politika bila neuspe{na, te }e se poku{ati s ne~im drugim. U Srbiji se uop{te ne podrazumeva takav sled doga|aja, jer je sasvim blizu pameti da bi u slu~aju [ainovi}evog pada opet do{ao tako neko, sve sa izjavama da se “u vladi pripremaju novi propisi za re{avawe opstanka radnika i preduze}a i za wihovo efikasnije poslovawe”. Stvarni odnos snaga izme|u socijalista i radikala u parlamentu, u su{tini, nikom nije stopostotno jasan, a jo{ je mawe poznat taj odnos “na terenu”. Re~ je o vrlo zanimqivom pitawu, mada ni u jednom trenutku ne treba podle}i iluziji da tu postoji opredeqivawe izme|u dve politi~ke opcije. Milo{evi} i [e{eq su zastupali istu politiku, samo je ovaj drugi malo ekstremniji od onog prvog i jedan drugog su savr{eno dopuwavali i me|usobno se pomagali. Ne{to se, me|utim, desilo, pa sad dr Borisav Jovi} beskompromisno (kao i uvek) tvrdi: “Mi smo od takve politike morali da se distanciramo” (jo{ je boqi odgovor na novinarsko pitawe – za{to se ranije nisu distancirali, koji je glasio: “Na{ stav o radikalima se nije mewao”). Ovaj sukob mo`e se smestiti u najboqu tradiciju frakciona{kih borbi, tako svojstvenih komunisti~kom pokretu. Ceo metod obra~una socijalista s radikalima ~vrsto se dr`i principa obra~una s (ovakvim ili onakvim) “elementima”. I [e{eq se jo{ jednom potvrdio kao odli~an |ak komunisti~ke {kole, shvativ{i da najkra}i put do vlasti vodi iz wene neposredne blizine, a nema sumwe da je vlast ono {to je hteo, mnogo hteo, i u skladu s tim, mnogo je zapo~eo. A sad socijalisti wemu tako. Postoji nekoliko teorija ko je koga {utnuo i za{to – skoro isto toliko koliko i {pekulacija o tome kome }e sukob vi{e nauditi i ko bez koga, u stvari, ne mo`e Da se [e{eq osilio jako, to je nesumwivo ta~no, ali verovatno ipak ne ba{ toliko da je procenio da u ovom trenutku mo`e da otme vlast socijalistima i Milo{evi}u. S druge strane novope~eni mirotvorac Milo{evi} verovatno ima signale od me|unarodnih pregovara~a da bi mu bilo vrlo pametno da se re{i svojih ekstremista ako misli da unov~i (i politi~ki i bukvalno) @enevu. Pitawe je, naravno, u kojoj }e ih se meri Milo{evi} re{iti. S prestankom rata treba}e mu mawe ruku koje nisu gadqive na krv i pare da mu zavr{avaju prqave poslove, ali je i po Srbiji ostalo {to{ta da se po~isti. On sad mo`e galamiti, a zadr`ati ih u svojoj blizini. Mo`e i proceniti da su na~isto odslu`ili svoje i spakovati ih u Hag me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine. Ipak je Milo{evi} jo{ ja~i, wegove poteze prati ceo svet, a kod ku}e ipak samo wemu ima ko da {aqe telegrame podr{ke. Naravno, ni [e{eq nije bez podr{ke, daleko bilo, ni u Srbiji, a kamoli u wenim ekspoziturama na teritoriji biv{e Jugoslavije. Da i ne govorimo o tome {ta sve vojvoda zna i {ta je sve video i ~uo. I on svakako kowa za trku ima, ali se jo{ ne zna ho}e li kow da lip{e odmah, ili ima {ansi da izdr`i trku. Sve u svemu, Srbijom je dosad vladalo ~udovi{te s nekoliko glava, {to 740
socijalisti~kih, {to radikalskih, i vi{e ruku od kojih su sve bile naoru`ane. Sad gra|ani iz redova za hleb i mleko mogu natenane da posmatraju koja }e ruka koju ise}i, s tim {to i tako osaka}en monstrum mo`e da nastavi da `ivi. Bilo bi jasnije da je re~ o razlazu dr Yekila i mister Hajda, ali nije jer je bar jedan od wih bio pozitivan, a ovde su obojica nesumwivo negativni. Socijalisti, istina, izgleda razmi{qaju o tome da o jo{ nekog obri{u ruke, po{to je g. Bora Jovi} objasnio da }e se, u slu~aju da vlada ne dobije dovoqno glasova, i}i “ili na koaliciju, ili na nove izbore”. S kim na koaliciju, nije, naravno, rekao. Mo`da }e se jo{ pokazati da imaju i da biraju s kim }e, jer je trenutno naj`e{}a opozicija socijalistima – Vojislav [e{eq.” Milan Milo{evi}, se u istom broju “Vremena”, bavi istovetnom temom. Wegovo razmi{qawe objavqeno je pod naslovom “Pismo “sarajevskom politikantu”, sa nadnaslovom “Anatomija jednog saop{tewa”. Autor, kao i sve wegove kolege iz te vrste {tampe, tvrdi da je nepobitna ~iwenica da je postojao savez izme|u dr [e{eqa i Milo{evi}a. Zauzvrat, ne obja{wava za{to je do razlaza do{lo, ako su ve} bili u savezu, i istovremeno tra`i od socijalista da i fizi~ki zavr{e ono {to su po~eli, da uklone srpske radikale sa politi~ke scene. Naravno, u pisawima prozapadnih novinara demokratija je uvek bila sporedna i nebitna kada bi zahtevali uklawawe svojih najopasnijih protivnika. Podnaslov je sro~en u tom smislu: “Da re~i nisu potro{ene, saop{tewe SPS o [e{equ moglo bi zna~iti da vladaju}a stranka `eli da se suprotstavi ksenofobiji”. “U depresiji nastaloj posle izbora 1992, koje su socijalisti dobili pod parolom “Srbija se sagiwati ne}e”, u atmosferi ksenofobi~nog izolacionizma i radikalizma, po~elo se govoriti o fa{izaciji Srbije. Filozof Bo`idar Jak{i} primetio je da }e se ovde mo`da ponoviti i sudbina Rema i kancelara. Jedan socijalisti~ki funkcioner, neraspolo`en zbog ipak previ{e oja~alog [e{eqa, rekao je tada reporteru “Vremena” kako pretpostavqa da }e wegova partija tolerisati [e{eqa dok traju sankcije i rat u Bosni. Devet meseci kasnije, u posledwoj nedeqi meseca septembra, Socijalisti~ka stranka je saop{tila da je “[e{eqeva stranka” (u saop{tewu nijednom nije navedeno puno ime Srpske radikalne stranke) “pokazala svoje pravo lice”. “Pravo lice”, re}i }e dan kasnije {ef ni{kih socijalista Mile Ili}, “prikrivena je `eqa za vla{}u u Srbiji i srpskim krajinama.” U toku leta, posle Ko{tuni~inih kontakata s Koqevi}em, mogle su se ~uti {pekulacije o “Deposu sa ~etiri s”, o savezu nacionalno radikalnijih politi~kih vo|a, popova i intelektualaca s obe strane Drine protiv Milo{evi}a. Jedan od povoda za obra~un sa [e{eqem mo`da le`i u bawalu~koj akciji “Septembar ’93”. [e{eq je na posledwem zasedawu Skup{tine Jugoslavije napadao Radmila Bogdanovi}a da stoji iza bawalu~kih doga|aja. Floskula “sarajevski politikant” mogla bi biti znak qutwe zbog [e{eqevog ometawa Milo{evi}eve inicijative na Palama, mo`da i zbog te skup{tinske prozivke, a mo`da i zbog sukoba tokom tih dramati~nih zbivawa. Vo|a radikala tvrdi da su pobuwenici u Bawaluci uhapsili radikalskog funkcionera, izvesnog vlasnika hotela koji je novac zaradio u inostranstvu, te da su se wegove pristalice u ovom gradu suprotstavqale pu~istima, a on bi pu~iste pove{ao. Podr{ku beogradskoj vlasti protiv [e{eqa dala je, i Oblasna skup741
{tina Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, a upravo na tom terenu zapo~eo je pre dva meseca otvoreni sukob radikala Leskovca sa Goranom Hayi}em. Mogu}e je da je Milo{evi} krenuo na [e{eqa i pod izvesnim uticajem komunisti~kog krila koje se sa [e{eqem sla`e u oceni moskovskih zbivawa, ali napada wegov {ovinizam. Komunista Dragomir Dra{kovi} optu`io je [e{eqa da se sprema za bratoubila~ki rat u Krajini i u Srbiji i da wegovi qudi u Kragujevcu ve`baju ga|awe, {to ovaj negira optu`uju}i komuniste da oni imaju naoru`ane qude u agenciji “Komet”. Mirjana Markovi} (SKPJ)je u nekoliko tekstova prakti~no najavila razlaz sa [e{eqem zagovaraju}i formulu “Sve boje osim crne”. I penzionisani general Stevan Mirkovi} (drugo krilo SKPJ) pre desetak meseci tra`io je da se Srpska radikalna stranka zabrani zbog {irewa nacionalne mr`we. O{tar anti{ovinisti~ki stav socijalisti su zauzeli i protiv Biqane Plav{i} posle wenog zagovarawa etni~kog ~i{}ewa. Ograni~ewe Oni sada pozivaju sve partije u borbu protiv fa{izma, a opozicione partije tvrda da je SPS napokon prihvatio ono {to su one o [e{equ govorile mesecima. Zaista, Gra|anski savez je pre godinu dana pozivao na borbu protiv [e{eqa. Demokratska stranka je protiv vojvode podnela tu`bu za klevetu, a SPO je vojvodu kvalifikovao kao fa{istu i bio je s wim u pravom ratu. SPS ka`e se da }e se “zalagati da se [e{eqevo u~e{}e i li~ni doprinos u formirawu paravojnih formacija na teritoriji RSK i RS i zlo~ini koje su po~inili nad civilnim stanovni{tvom – i hrvatskim, i muslimanskim, i srpskim, kao i kriminal u kome su [e{eq i wegovi saradnici u~estvovali, ustanovi i izlo`i sudu javnosti”. Potom se dva puta ka`e da je [e{eq “oli~ewe nasiqa i primitivizma” kome se “mora stati na put”. To mo`da zna~i da bi se u nekoj varijanti mogli odlu~iti ne samo na javno raskrinkavawe nego i na sudski proces, ali su se sada od toga o~ito uzdr`ali. Pri otvarawu [e{eqevog dosijea nijedan drugi “vlasnik” paravojnih formacija nije pomenut. Socijalisti ipak nisu specifikovali zlo~ine koje pomiwu. Izve{taji, recimo, Helsinki vo~a koji su pre godinu dana teretili [e{eqa za ratne zlo~ine (dodu{e, na spisku je bio pored Milo{evi}a, Karayi}a, Arkana i Mladi}a) bili su progla{avani za neprijateqsku propagandu. Nikakve reakcije nije bilo ni na to {to je jo{ tokom vukovarske operacije 1991. bilo oficira (M. Eremija) koji su optu`ivali [e{eqeve ~etnike da slabe JNA i da zlo~inima razaraju wen ugled. Milana Pani}a su upravo socijalisti~ki poslanici (Brana Crn~evi}) napadali zbog izjava da u Jugoslaviji ima ratnih zlo~inaca jer, kako oni smatraju, to vodi okrivqavawu Jugoslavije za rat. Dobricu ]osi}a su napadali samo zbog toga {to je kao {ef dr`ave zahtevao da se razoru`aju paravojne formacije. Zanimqivo je da je taj paket ostao neraspakovan ~ak i tokom [e{eqevih prozivki “odstreqenih” generala, mada se moglo o~ekivati da neko od wih revan{isti~ki otvori dosije. To govori da je najava suzbijawa ratnih zlo~ina politi~ki instrumentalizovana i da }e wen domet biti ograni~en nekim malim politi~kim ciqem. Mir na pragu 742
Socijalisti obznawuju da je mir na pragu, da “[e{eq `eli destabilizaciju Srbije jer se pla{i mira”, “a takvi mogu da isplivaju na povr{inu samo u vreme krize i rata”. Otvarawe dosijea mo`da zna~i i pla}awe nekog `enevskog duga. Uostalom, i Tu|man se sukobio s Paragom pre nekoliko meseci. Detaq iz saop{tewa koji govori o tome da “nemaju pravo da govore o jednakosti oni koji {tite ratne profitere a napadaju po{tene radne qude koji savesno rade svoj posao i da Srbija ne}e svoju sudbinu prepustiti u ruke kriminalcima i ratnim profiterima koje propagira i poma`e [e{eqeva stranka” – govori o tome da socijalisti nisu predvideli da na doma}oj sceni [e{eq i daqe bude na mestu javnog tu`ioca. Odbijawe saradwe Socijalisti ka`u da je [e{eqev napad na wihovu vladu pokazao da wihovo “odbijawe svake saradwe sa [e{eqem nije politi~ki trik, ve} istina” te da je on “obmanuo gra|ane Srbije u izbornoj kampawi daju}i podr{ku rukovodstvu Srbije”. [e{eq je podr`ao Slobodana Milo{evi}a na predsedni~kim izborima, a i sad se “nada da ga on ceni”. [ainovi}evu vladu je do sada podr`avao indirektno, bahato onemogu}uju}i wene oponente. Tvrdwa o “odbijawu svake saradwe” sa [e{eqem najproblemati~niji je deo teksta. Na Glavnom odboru SPS, pro{le jeseni, govoreno je o tome da socijalisti “zajedno sa [e{eqem” ne smeju izgubiti izbore jer bi to, u percepciji akademika Mihaila Markovi}a, Borisava Jovi}a i Petra [kundri}a, “vodilo propasti dr`ave”. Tada je re~eno da sa [e{eqem postoji “dobra saradwa” i “precizni dogovori oko bitnih politi~kih pitawa u vezi sa izborima”. [e{eq je takvo poverewe stekao napadaju}i najpre “Antine Srbe”, reformiste, pa mirotvorce, pa dezertere, pa protivnike rata, pa proevropske politi~are, pa SPO. Potom tra`i da se s posla otpuste novinari koji nemaju nacionalnu ili politi~ku podobnost, pa razbija protestne skupove u Beogradu, pa tu~e prosvetne radnike pred Skup{tinom, pa vadi pi{toq na studente, dok se javim tu`ilac pravi blesav, pa preti da }e (marta 1992) razbiti demonstrante u Beogradu, pa (u leto 1992) izjavquje da je zahtev za smewivawe Milo{evi}a “politi~ka besmislica pokrenuta iz inostranih obave{tajnih slu`bi”, ili tvrdi da “opozicione partije iz inostranstva primaju naloge”, pa napada Milana Pani}a kao ameri~kog ~oveka. Posle izbora [e{eq je ocenio da su pobedili “patrioti partizani i patrioti ~etnici”. Socijalisti~ki poslanici u`ivali su pre i posle toga u sistematskom pretvarawu skup{tine u pquvaonicu i uvredama tipa “Mihajlo Markovi}, Cimermanov kelner”, “Srpski pokret obmane” ili “princ Aleksandar je izdajnik velikog ranga”, “koji se uneredio”, a “Mi}unovi} je jahao popa”. Upozorewa tipa: “Nisi u kafani, sedi i }uti dok drugi govore!” (Vojislav Ko{tunica) nisu imala mnogo efekata. Predsednici i jedne i druge skup{tine nisu krili zadovoqstvo. Bo`ovi}, uzdrman ministarskom aferom, seo je u trenutku izbora za predsednika Skup{tine SRJ u klupu preko puta [e{eqeve. To je naprosto vodilo u nasiqe. Socijalisti su u saradwi sa [e{eqem smenili premijera Milana Pani}a, oterali Dobricu ]osi}a, doneli retroaktivni zakon po kome su u Skup{tinu Jugoslavije u{li samo poslanici SPS i SRS. U junu ove godine 743
tokom ofanzive radi zabrane rada SPO, povodom hap{ewa Vuka Dra{kovi}a, koristili su se radikalskim uslugama, a progledali su kroz prste ~ak bokseru Vaki}u name{taju}i nedostatak kvoruma radi izbegavawa konsekvenci za skup{tinski nokaut. U Skup{tini Srbije radikali su izabrali, a potom odbranili [ainovi}ev kabinet i progurali zakon o televiziji. Ne mo`e se proveriti [e{eqeva tvrdwa (koja i nije mnogo verovatna) da su socijalisti [e{equ ~ak nudili i neko ministarstvo, a te{ko da je ta~na i Da~i}eva tvrdwa da socijalisti nisu tra`ili podr{ku od [e{eqa, niti mu se za usluge zahvaqivali. Oni sad zapravo tvrde da nisu mogli da se otresu tog nastrqivca. Ako pogledaju snimke skup{tinskih zasedawa, primeti}e da je tvrdwa o “odbijawu svake saradwe” naprosto ~udna. Otpadala su ramena od burazerskog tap{awa. Glas protiv Dodu{e, neki od socijalista, na primer Neboj{a ^ovi}, i tokom tog medenog meseca javno su se izja{wavali protiv {urovawa sa [e{eqem, {to se za akademika Mihaila Markovi}a, na primer, ne mo`e re}i. On je podvla~io da postoje ideolo{ke razlike izme|u radikala i socijalista, ali je nagla{avao da ih povezuje “patriotski zadatak” i hvalio [e{eqevu politi~ku sposobnost. Vo|a radikala, koji se ~esto koristio saznawima o namerama Milo{evi}a i svojim pritiskom olak{avao wihovu realizaciju, ~esto je, kao u slu~aju penzionisawa velike grupe generala, javnosti predstavqao da se to ispuwavaju wegovi zahtevi. Tada je po~eo da govori i o namerama da se uplete u vojna pitawa. Tu se verovatno prvi put preigrao. Do varnica je do{lo prilikom izglasavawa rebalansa buyeta, kada je Nedeqko [ipovac dobacio [e{equ da se koristi demagogijom. Re~enica da o jednakosti nemaju pravo da govore oni koji {tite ratne profitere govori da socijalisti `ele da istisnu [e{eqa iz radni~kih slojeva. Nisu, me|utim, ubedqivi kad govore o za{titi ratnih profitera. Logi~no bi bilo zakqu~iti da je “ratni biznis” ja~u za{titu mogao dobiti od vlasti nego od pustahijskog frontmena ratne politike. [e{eq se svojevremeno srda~no slagao sa socijalistima u tome da sankcije i nisu neka opasnost po privredu Srbije, dok je Slobodan Milo{evi} govorio da su sankcije izazov za prestrukturisawe privrede; [e{eq je, reklamiraju}i izolacionizam, sa skup{tinske govornice uzvikivao: “Ako ne bude nafte, jaha}emo kowe!” Napao je ~ak i “Zastavu” {to trguje sa Slovencima, zbog ~ega su ga blago ukorili nadstrana~ki saputnici (B. Petrovi}). Dok je akademik Mihailo Markovi} govorio o javnim radovima na `eleznicima, autoputevima itd., [e{eq je predlagao da se u okviru javnih radova izgradi kanal Dunav–Morava–Vardar–Solun. Ideju o distributivnoj ekonomiji [e{eq je jako podupirao, kao i ideju o ograni~ewu zarada. Sada socijalisti ka`u da [e{eq nudi la`nu nadu, zbog ~ega je wegova ideja o totalnoj privatizaciji i jednakim platama apsurdna i(“na`alost”) opasna, da je dru{tvo za koje se on zala`e suluda kombinacija feudalne autarhi~nosti i ratnog komunizma, da tako ne{to u svetu nije mogu}e... Sociolog Slobodan Ini} je, me|utim, primetio da se [e{eq zala`e za ratni komunizam, ali da ga socijalisti ostvaruju. 744
Raskid sa [e{eqem i kampawa povedena posle toga mogla bi navesti na zakqu~ak da socijalisti izlaze iz rata, da peru ruke od svega i da krivicu bacaju na prvog saputnika. Ako bi svojom mo}nom ma{inom bar malo uticali da se talas radikalizma i ksenofobi~nosti zaustavi, bilo bi dobro. Samo, u Srbiji je i vrapcima jasno da su re~i potro{ene i da su potrebna dela ubedqivija od o{trog saop{tewa i serije `estokih TV-reagovawa. Treba se, mo`da ba{ i u ovakvom trenutku, setiti kampawe iz 1990: “Socijalisti~ka partija je pravi izbor za vas: – koji ho}ete da `ivite u miru, a ne u nacionalnoj mr`wi i sukobima – koji ho}ete spokojniju sutra{wicu za svoju decu, umesto neizvesnosti i pretwi bratoubila~kim ratom – koji ho}ete da `ivite dobro od svog rada – koji ho}ete da vam dru{tvo pomogne kada vam je potrebno – koji u slobodi drugog nalazite uslov svoje slobode...” To je poruka jednog izbornog plakata {tampanog u Srbiji novembra te 1990, {est meseci pre po~etka rata koji jo{ nema ime.” I, napokon, oglasila se i “Srpska re~”. I to perom glavnog urednika Bogoquba Pej~i}a, li~no. Naslov je glasio “Sami i gladni”, a glavni urednik je debelo podbacio. Od jednog urednika se o~ekuje vi{e od otrcanih kvalifikacija i ustaqenih uvreda. Zbog ovog i sli~nih tekstova, postavqa se jedno stru~no pitawe. Kako je Bogoqub Pej~i} zaseo u uredni~ku fotequ? Ili je ba{ zbog toga “Srpska re~” oduvek tavorila na niskim granama? “Slu~aj Vojislava [e{eqa slu~aj je jedne od mnogih zvezda padalica na nebu Slobodana Milo{evi}a. Programiran da ratnohu{ka~kim pozivima kompromituje “izdajni~ku” opoziciju i podi`e moral “patriotskim” snagama uz glasno zagovarawe etni~kih ~i{}ewa, ovaj je laboratorijski monstrum re`ima morao da podeli sudbinu svojih `rtava. Izgleda samo [e{eq nije verovao u svoju efemernu upotrebnu vrednost i u dan kada }e “`aba biti ispumpana”. Taj dan se ipak dogodio, naglo, spektakularno, brutalno, pquva~ki, na isti na~in kao {to je i sam isterivao jednog i drugog Pani}a zaredom pa i samog Dobricu ]osi}a. Upu}eni u politi~ke labirinte Srbije tvrde da gre{ka “sarajevskog politikanta” nije u zahtevu za izglasavawe nepoverewa [ainovi}evoj vladi, ve} u wegovom preranom zatr~avawu da na ~istac izvede najtajnovitiju stranku SK Pokret za Jugoslaviju za ~iju nevinost garantuje trenutno prva dama Srbije. [e{eq, dakle, ponavqa gre{ku nekada{weg kraji{kog lidera Milana Babi}a koji je svojevremeno dekretom zabranio u svom ataru rad pomenute stranke a zatim, telegrafski dobio pismo predsednika Srbije o wihovom definitivnom razlazu, navodno, zbog odbijawa da prihvati Vensov plan. Stoji ~iwenica da Babi} nikada nije prihvatio plan Galijevog izaslanika, kao {to i stoji da [e{eqevi radikali tra`e opoziv [ainovi}eve vlade, ali brzina wihove egzekucije u nepobitnoj je korelaciji sa prikrivenim uzro~nikom koji udobno stanuje u palati biv{eg CK. Obarawe socnacionalisti~ke vlade Srbije uz veliku marketin{ku pompu srpskih fa{ista nema ni~eg zajedni~kog sa promenama sistema i politike na ~emu insistira, ili je bar dosad insistirala, demokratska opozicija. Re~ je o jo{ jednoj dimnoj bombi koja, pre svega, treba da zaba{uri ne745
sposobnost mawinskih vlastodr`aca koji imaju u rezervi sijaset nekompletnih li~nosti iz ~ijeg sastava re`im kani, i bez obarawa, da formira novu vladu kao {to je to ~inio pet puta za posledwih pet godina. Potrebne su, dakle, korenite promene sistema a ne vlada, jer ma koliko ih bilo svaka }e biti gora od prethodne. Pad [ainovi}a pru`a {ansu samom [ainovi}u da sebe razglasi uspe{nim premijerom, tobo` sa gotovim planom kako izvu}i Srbiju iz `ivog blata ali, eto, opozicija mu nije dala priliku. S druge strane, ignorisawe izglasavawa nepoverewa vladi objektivno navla~i odijum gladnog naroda na politi~ku stranku koja tako postupi, bez obzira {to nijedna ni druga alternativa ne nudi izgledno re{ewe za izlazak iz kome u koju je zapala cela Srbija. Odluka Vlade da u oktobru isplati deset puta ve}e penzije u odnosu na septembar upu}uje na zakqu~ak da re`im ipak o~ekuje pad [ainovi}evog kabineta i eventualno raspisivawe novih izbora. Ukoliko se to zaista dogodi, iskusni prodava~i magle prikop~a}e jo{ jednom ve{ta~ka plu}a na svoju najstamenitiju glasa~ku ma{inu. Da u nas pamet nije u modi, svedo~i ovih dana ministar inostranih poslova Vladislav Jovanovi}. Dok sve zemqe sveta i relevantne li~nosti, sa izuzetkom Kube, Severne Koreje i gospodina Vojislava [e{eqa, daju bezrezervnu podr{ku Borisu Jeqcinu, na{ “diplomata od karijere” izjavquje da se tu radi o “unutra{woj stvari Rusije”. @al za odlaze}im komunistima o~igledno je bila ve}a od briga ho}e li Rusija u Savetu bezbednosti opet staviti veto na hrvatsku inicijativu da pitawe skidawe sankcija prema Jugoslaviji bude vezano sa razre{ewem sukoba u Krajini. Pqusku ministra Jovanovi}a Rusija je primila glasaju}i ovog ponedeqka za hrvatsku inicijativu. Kao prijateq No 1 ostaje nam jo{ samo Danijel [ifer, koji je ovih dana {irio istinu o Srbiji u jednom apartmanu na Svetom Stefanu sa prelepom ^a~ankom Danijelom. Oti{li nam avganistanski veterani, koza~ki atamani, penzionisani sovjetski generali, boq{evi~ki nostalgi~ari, pravoslavni fanatici, ali ostao nam je italijansko-francuski Jevrejin Danijel [ifer da o tro{ku ove zaludne Srbije zabavqa re`im i blesavi Srbe.” Iako samo novinar “Srpske re~i”, Milovan Vu~eti} se pokazao u istom broju kao ne{to boqi proizvo|a~ magle od sopstvenog urednika. Tekst pod naslovom “Nule dele ta~kice” barem je duhovitije napisan, iako i Vu~eti} pati od izlizanih etiketa. ^itaju}i wegov tekst, pada u o~i jedna od osnovnih teza, kako su svi nacionalizmi jednaki, tako da bi primereniji naziv wegove stranke glasio Jugoslovenski pokret obnove. Za wega je usta{ki {ovinizam koji je prevladao kod Hrvata i muslimana jednak srpskom nacionalizmu, nastalom pre svega iz odbrambenih potreba. Naravno, nacionalisti su za sve krivi, a po ustaqenoj komunisti~koj praksi, svaki narod treba da utamani sopstvene nacionaliste. Za Vu~eti}a tu nema dileme, [e{eq je za sve kriv. “Lopovi navla~e `andarska odela. Zlo~inci se zgra`avaju nad zlo~inima. Ratni hu{ka~i arlau~u o miru. Stratezi fa{izacije dru{tva, pokroviteqi fa{isti~kih stranaka, propagandisti fa{izma, obo`avaoci fa{isti~kih vo|a i oficiri za vezu sa fa{isti~kim bandama vode antifa{isti~ke kampawe. 746
[verceri se okomili na {verc. Inflaciju poku{avaju da zaustave majstori za hiperinflaciju. Kidnaperi te{e porodice kidnapovanih. Krivci za sankcije, koji su jo{ koliko ju~e tvrdili da su sankcije izazov i na{a {ansa za prestrukturirawe privrede, sada su glavni borci protiv sankcija. Zagovornici izolacije i quti protivnici svega {to je evropsko i svetsko obe}avaju nam povratak u me|unarodnu zajednicu. Iz najcrwih {ovinisti~kih jazbina, iz {tabova za etni~ka ~i{}ewa i iz kabineta za me|unacionalnu mr`wu lansiraju se naki}ene poruke o nu`nosti nacionalne tolerancije. Tvorac ideje o svim Srbima u jednoj dr`avi prodaje Srbe svakoj dr`avi koji za tu vrstu trgovine poka`e interesovawe. Nepopravqivi staqinisti veli~aju demokratiju. Nule dele ta~kice. Batina{i opozicionih lidera ra~unaju na opoziciju. Maskarada se, dakle, nastavqa. Nade da se ratni po`ar na biv{im jugoslovenskim prostorima gasi i da dolazi vreme mira bile su, na `alost jalove i olako bu|ene i nu|ene nade. Optimisti su se jo{ jednom, po ko zna koji put, uverili da ovde, kad je o politi~kim, dr`avnim nacionalnim i moralnim pitawima re~, svi putevi do pakla vode preko optimizma. Pu{ke jo{ dugo, ni u Bosni i Hercegovini, ni u Hrvatskoj, ne}e biti vra}ene u so{ke. Mogu}a su, ~ak, i nova rati{ta. Mirovne konferencije }e se, naravno, i daqe odr`avati, jer su i mirovne konferencije, kao i lokalni ratovi, svojevrsna mala privreda velikih sila, ali s mr{avim ili nikakvim u~inkom. Primirja }e, ponekad, mo`da, trajati i mesecima, rat }e, me|utim, trajati decenijama. Nerealno postavqeni ratni ciqevi sve tri zara}ene strane, bu~no progla{eni za nacionalno “biti ili ne biti” i kod Srba, i kod Hrvata, i kod muslimana, usa|eni u svest svakog ratnika u robu, prihva}eni u svim dru{tvenim slojevima kao sveta du`nost, glavna su i nepremostiva prepreka da u mirovnim pregovorima pobedi realizam. O bolesnim i u bolesnim glavama projektovanim ratnim ciqevima je, naravno, re~, ali su oni, odavno, zbog sna`ne propagande koja ih je pratila, etalon patriotizma i narodnog zdravqa. Prose~an Hrvat, indoktriniran politikom Frawe Tu|mana, ne}e se zadovoqiti Kninom bez Zemuna, prose~an Srbin, indoktriniran politikom Slobodana Milo{evi}a, ne}e prihvatiti Pale bez Karlovca, Karlobaga, Ogulina i Virovitice, prose~an musliman, indoktriniran politikom Alije Izetbegovi}a, ne}e pristati na islamsku dr`avu bez Ra{ke i Novog Pazara. Ludilu, u koje su nacionalni lideri, bore}i se za golu vlast i ne razmi{qaju}i s kakvom se vatrom igraju, gurnuli svoje narode, prosto nema kraja. Ko to ne shvata, i daqe je optimista, a optimizam je, na ovim na{im ne747
sre}nim prostorima, uglavnom, kad je o sudbinskim pitawima re~, legitimacija naivnih. Nameri socijalista da sa politi~ke scene uklone dr Vojislava [e{eqa i wegovu stranku, ili da ih bar marginalizuju, u principu se nema {ta prigovoriti. Mo`e se, ~ak re}i da Slobodan Milo{evi}, otvaraju}i front protiv svog najomiqenijeg politi~ara, koga je stvorio da bi zajedno s wim dve godine kopredsednikovao, a od ~ijih se pogleda i pona{awa nikada nije ogradio, prvi put radi ne{to korisno i dobro. S procenama kako }e se sve zavr{iti, a naro~ito s ocenama da socijalisti napu{taju ideologiju {ovinizma, koja ih je i dovela na vlast, i praksu fa{izoidne netolerancije, koja ih na vlasti odr`ava, ipak ne treba `uriti. Neke stvari su, u svemu ovome, naime, u najmawu ruku nedore~ene. Neprincipijelno je, recimo, voditi kampawu protiv dr Vojislava [e{eqa s obzirom da je ratni hu{ka~, a istovremeno od takve kampawe po{tedeti rukovode}u ekipu re`imske televizije koja je u ratnom hu{kawu prema{ila dr Vojislava [e{eqa za bar tri kopqa. Neodgovorno je, tako|e, optu`ivati dr Vojislava [e{eqa da {iri fa{izam, a ne re}i da je on fa{izam propagirao iskqu~ivo i jedino uz blagoslov i na radost vladaju}ih krugova, posredstvom dr`avnih medija i uz wihovu neskrivenu i strasnu podr{ku. Qigavo je predlagati krivi~no gowewe dr Vojislava [e{eqa zbog paravojnih formacija, osnivanih javno pred televizijskim kamerama i upu}ivanih na rati{ta sa smotri ispred Narodne sku{tine Srbije, a raspolagati s najve}om evropskom paravojnom formacijom pod okriqem sopstvene policije. Drsko je dr Vojislavu [e{equ zameriti da je blatio qude, a ne priznati da je on to uvek ~inio u korist vladaju}e stranke, najverovatnije po wenim nalozima i uz pomo} wenih slu`bi ili dr`avnih organa. Ru`no je, kona~no, dr Vojislavu [e{equ insinuirati ratne zlo~ine kroz politi~ko saop{tewe, a pre}utati da je Slobodan Milo{evi} stavqen na spisak ratnih zlo~inaca u najkompetentnijim me|unarodnim institucijama. Politi~ka opcija protiv koje su ustali socijalisti, pu{taju}i u pogon sve raspolo`ive politi~ke i druge potencijale, svakako je najopasnija i najpogubnija politi~ka opcija. Nevoqa je, me|utim {to dr Vojislav [e{eq, ipak, nije ni wen glavni, ni wen jedini stub, {to na wenim talasima plivaju mnoge nacionalne i dr`avne institucije pa i mnogi intelektualci, {to je ona promovisana za temeq nacionalne i dr`avne politike jo{ tokom onog famoznog “doga|awa naroda”, {to je bliska i mnogima u demokratskoj opoziciji i {to je i sam Slobodan Milo{evi}, hteo to ili ne hteo, wen zarobqenik. Mrak {ovinizma, teorija krvi i tla i planska fa{izacija dru{tva jesu odrednice delovawa dr Vojislava [e{eqa, ali su, zahvaquju}i socijalistima, i kqu~ni znaci prepoznavawa politi~kog ambijenta Srbije, pa i svojevrsna nova duhovnost. Tu, tek, po~iwu pravi problemi. Nekoliko meseci pre nego {to }e zavr{iti na pra{wavom betonskom dvori{tu provincijske {kole, Nikole ^au{esku je, suo~en s ekonomskim krahom Rumunije, a nastoje}i da spre~i potpunu glad, doneo odluku o planskoj 748
raspodeli osnovnih `ivotnih namirnica. I tamo su nule delile ta~kice. Bio je to potez o~ajnika. Nesre}ni Rumuni, kojima je wihov diktator, uz bra{no, {e}er, so i uqe, obezbedio i slaninu i meso, na ~emu im danas nesre}ni Srbi i te kako zavide, nisu se odmah pobunili. Iskoristili su pru`enu priliku da napune ostave, i tek kada su se, koliko-toliko, pripremili za zimu, uzeli su pajsere i sopstvene sudbine u ruke. U rumunskoj pri~i, uprkos nu`nom oprezu prema analogijama u politici, vaqalo bi, sve u svemu, potra`iti odgovor za{to je Srbija jo{ mirna. U toku je, naime, puwewe ostava i zamrziva~a. Tra`e}i prijateqe po svetu, koji bi nas podr`ali na me|unarodnoj javnoj sceni, mi, iz razumqivih razloga, u prvom redu zbog karaktera re`ima, nemamo veliki izbor. To najboqe obja{ava “li~nost i delo” Danijela [ifera i wegovo anga`ovawe. Ne znaju}i, zapravo, ko je i {ta je on, vlast mu je odredila zanimawe “humanista” i na tome se uporno insistira. Mogli su, po toj logici, da ka`u da je po zanimawu i “voli tripice” ili “ne voli plavu{e”, ali to je, ve}, neka druga pri~a. Veli~awe gospodina Danijela [ifera bez mere i ukusa od strane dr`avnih medija m neobave{tenih qudi, ~ak i kada vre|a Wegovu Svetost Patrijarha Pavla, prirodna je stvar. I poznata beogradska folklorna figura, gospodin Stole Piksi, koji s frulom i novim pesmama gospo|ice Cece Veli~kovi} uveseqava Beogra|ane, bio bi u Somaliji, kada bi tamo oti{ao da napada Amerikance i podr`ava onog Adidu ili kako se ve} zove, “vode}i jugoslovenski muzi~ar” i li~nost za uva`avawe i nagrade. Tu`no je, me|utim, {to se pred Danijelom [iferom, posredstvom svog vode}eg ~lana Mihaila Markovi}a koji je [ifera uporedio s Geteom, klawa i Srpska akademija nauka i umetnosti. Zla vremena }e pro}i, s wima }e u pravedan zaborav oti}i i qudi poput Danijela [ifera, ali }e gorka se}awa na razna brukawa koja smo sebi dopu{tali ostati kao ve~ni beleg. Sindrom [}epana malog je, izgleda, na{ usud. Ko radi, ne boji se gladi, pod uslovom da je u prilici da uz rad ne{to ukrade. I to je Srbija...” Isti broj “Srpske re~i” donosi i tekst Koste ^avo{kog “Putuje li vojvoda u Hag”, sa nadnaslovom “O krokodilima i aligatorima”. Uz nekoliko arhivskih podataka autor gradi teoriju po kojoj predvi|a dr [e{equ potpunu propast u sukobu sa Milo{evi}em, ali nad ovom ~iwenicom ne `ali, za wega je to veoma po`eqan razvoj doga|aja. Sliku o samom dr [e{equ poku{ao je da predstavi kroz nekoliko proizvoqno tuma~enih podataka iz wegove pro{losti, ~ime se u stvari dokazuje da }e wegov izlazak iz politike biti pozitivan doga|aj. Kao i uvek, vreme je ^avo{kog demantovalo boqe nego bilo koji polemi~ar, Srpska radikalna stranka je opstala, osna`ila i danas 749
je nezaobilazan politi~ki faktor u Srbiji. Kao i sam dr Vojislav [e{eq, uostalom. U podnaslovu je izdvojena jedna re~enica iz teksta: “U `urbi da [e{equ {to te`a dela stave na teret, vladaju}i socijalisti su smetnuli s uma da }e ih odmah svako zapitati kako su mogli, {to tajno {to javno, da skoro tri godine sara|uju sa ~ovekom koji je ne samo “oli~ewe zla”, ve}, po wihovom saznawu, i “ratni zlo~inac”. “Ima politi~ara koji ne biraju saveznika ve} se uorta~uju sa svakim od koga u datom trenutku imaju koristi. Takvi su Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq. Aprila 1984. Slobodan Milo{evi} je bio predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda kada je gradska policija upala u iznajmqeni stan Dragomira Oluji}a (Knez Miletina 40), u kojem je Milovan \ilas dr`ao predavawe, i tom prilikom, pored ostalih, uhapsila i Vojislava [e{eqa. To je jo{ tada za [e{eqa morao biti znak da je on na jednoj, a Slobodan Milo{evi} na potpuno suprotnoj strani, koje se te{ko mogu pomiriti. Ortakluk srpskih socijalista i [e{eqevih radikala. Godine 1991. [e{eq je to bolno iskustvo sa beogradskom policijom jednostavno zaboravio, da bi potom zapo~eo, najpre ve{to prikrivenu, a potom i potpuno otvorenu saradwu sa Slobodanom Milo{evi}em i wegovom strankom. Prvi wihov orta~ki potez bio je izlazak Vojislava [e{eqa polovinom 1991. na dopunske izbore u Rakovici, posle smrti Miodraga Bulatovi}a, dotada{weg socijalisti~kog poslanika. Tom prilikom socijalisti su istakli bezna~ajnog kandidata, a u potaji svim silama podr`avali [e{eqa, ne bi li tako naudili demokratskoj opoziciji. Potom je [e{eq zauzvrat skoro godinu i po dana, kao navodni opozicionar, hvalio patriotizam Slobodana Milo{evi}a, a kritikovao nesposobnost i nemoralnost opozicije. Bio je to po~etak naizgled plodne saradwe. Slobodan Milo{evi} je u [e{equ na{ao ~oveka koji je za wega obavqao prqaviji deo posla u redovima opozicije, a [e{eq je zauzvrat dobio privilegovan nastup na dr`avnoj televiziji. Posle decembarskih izbora 1992. saradwa srpskih socijalista sa [e{eqevim radikalima preobratila se u svojevrsnu koaliciju. Ve} na prvoj konstitutivnoj sednici Narodne skup{tine Srbije oni su oteli demokratskoj opoziciji pet poslani~kih mandata u Ve}u republika i orta~ki ih podelili svojim pripadnicima. A potom su [e{eqevi radikali glasali za Konti}evu i [ainovi}evu vladu i wihove buyete, a time i zvani~no pre{li u vladin tabor. Iako ih je zajedni~ki protivnik – demokratska opozicija Srbije prisiqavao da se dr`e jedan drugog, ortakluk Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa od samog po~etka nosio je u sebi klicu razdora. Posredi je wihovo nezaja`qivo vlastoqubqe koje ne trpi nikakvog takmaca ili suparnika. Jedna afri~ka poslovica ka`e da ne mogu da `ive dva krokodila u istom rukavcu. To isto se mo`e re}i i za Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa. Obojica su autoritarne li~nosti koje su nesposobne za pravi dijalog, ravnopravnu saradwu i uva`avawe tu|eg dostojanstva i druga~ijeg mi{qewa. Jedina razlika me|u wima je u tome {to je Milo{evi} svoju autoritarnost 750
ve} u punoj meri ispoqio, dok [e{eq za sada bespogovorno vlada samo svojom strankom. Raskid ortakluka Stoga savez ovih dveju autoritarnih i vlastoqubivih li~nosti nije mogao biti dugog veka. Prvi znaci unutra{we nesloge u redovima vladaju}e koalicije pojavili su se onog ~asa kada je [e{eq, osetiv{i snagu svoga polo`aja, po~eo od vladaju}ih socijalista da tra`i sve vi{e i vi{e. Ovi su, me|utim, vrlo brzo shvatili da ~iwewe ustupaka [e{equ samo pove}ava wegove apetite, te da se tome jednom za svagda mora stati na put. To ih je i navelo da 28. septembra ove godine, za mnoge potpuno neo~ekivano, javno napadnu Vojislava [e{eqa. Ono {to, me|utim, najvi{e iznena|uje jeste te`ina nedela koja vladaju}i socijalisti stavqaju [e{equ na teret. To su slede}e optu`be za: – “osionost i kriminalno nasiqe”; – pru`awe za{tite ratnim profiterima; – propagirawe i pomagawe kriminalaca i ratnih profitera; – “formirawe paravojnih formacija na podru~ju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske”; – ratni zlo~ini koje su [e{eqeve paravojne jedinice po~inile “nad civilnim stanovni{tvom i hrvatskim i muslimanskim i srpskim”; – “kriminal u kome su [e{eq i wegovi saradnici u~estvovali”. U ovom saop{tewu vladaju}ih srpskih socijalista nisu izostale ni te{ke osude [e{eqeve li~nosti. Za wega je re~eno da je “sarajevski politikant” (kvalifikacija koju je svojevremeno izrekla Mirjana Markovi}) i “oli~ewe nasiqa i primitivizma”, da bi se potom pozvalo “u borbu protiv zla koje personalizuje [e{eq”. U `urbi da [e{equ {to te`a dela stave na teret, vladaju}i socijalisti su smetnuli s uma da }e ih odmah svako zapitati kako su mogli, {to tajno {to javno, da skoro tri godine sara|uju sa ~ovekom koji je ne samo oli~ewe zla ve}, po wihovom saznawu, i ratni zlo~inac. Ova druga optu`ba je mo`da nagove{taj da }e Vojislav [e{eq uskoro putovati u Hag, to jest da je Slobodan Milo{evi} nagovestio lordu Ovenu da bi vojvodu [e{eqa rado izru~io me|unarodnom krivi~nom sudu u Hagu. Jedno je, me|utim, izvesno: ako se iole dr`i do ozbiqnosti vlastitih re~i, ne mogu se [e{equ stavqati na teret zlo~ini, a da se potom ni{ta ne preduzme. Nema, dakle, nikakve sumwe da je Slobodan Milo{evi} odlu~io da se otarasi [e{eqa za koga bi, ba{ kao i za onog [ekspirovog junaka, sada mogao re}i: Crnac je odslu`io svoje; Crnac sada mo`e da ide, ako treba, u zatvor. Tako to biva u policiji koja po~iva na potpunoj moralnoj bezobzirnosti. Pre samo dve godine Milo{evi} je, po vlastitom priznawu, od svih opozicionih prvaka najvi{e cenio [e{eqa, da bi, posle plodne saradwe sa wegovom strankom, u wemu otkrio oli~ewe zla. [e{eqev odgovor Dodu{e, jo{ uvek se podozreva da raskid Slobodana Milo{evi}a sa [e{eqem nije neopoziv, ali nas `estina napada i te`ina optu`bi navodi na pomisao da pomirewe nije vi{e mogu}no, pogotovo ako je Slobodan Milo{e751
vi} ugovorio sa lordom Ovenom izru~ewe Vojislava [e{eqa Me|unarodnom krivi~nom sudu u Hagu. Zato se sa najve}im zanimawem o~ekuje [e{eqev odgovor. Iako je u prvom trenutku reagovao smeteno i pomirqivo, izbegav{i da i{ta lo{e ka`e o Slobodanu Milo{evi}u, nema nikakve sumwe da }e [e{eqev odgovor biti `estok. Kao tipi~an primer [e{eqevog obra~una s politi~kim suparnicima mo`e da poslu`i wegova nedavna re~ u Skup{tini Jugoslavije o Desimiru To{i}u. “Mi znamo odavno da je Desimir To{i} veliki ludak i jo{ ve}i pokvarewak, ogrezao u masonskim i {pijunskim krugovima. I ~itavog svog `ivota se borio protiv srpskog naroda... Meni se zapravo malo gadi” – vajka se [e{eq – “kad posle wega iza|em za istu govornicu”.3 Malo ko }e propustiti da se zapita {ta je to navelo [e{eqa da s toliko srybe i zlobe govori o ~oveku koji je od wega bar trideset godina stariji. Odgovor je neo~ekivan: to je dobro kojim ga je To{i} zadu`io. Tokom [e{eqevog tamnovawa u Zenici To{i} je objavio u Engleskoj wegov spis “[ta da se radi?” zbog kojeg je osu|en na vi{egodi{wu robiju. I umesto da mu bude zahvalan, [e{eq je u nekoliko navrata blatio i opawkavao Desimira To{i}a; kao da je hteo da stavi do znawa da uvek zamrzne onoga koji mu je neko dobro u~inio, naro~ito ako nije u stawu da tom svom dobro~initequ nekim drugim dobrom uzvrati. Ako je [e{eq sklon da tako ru`no govori o jednom od svojih brojnih dobro~initeqa kada je bio u nevoqi, {ta se tek mo`e o~ekivati da }e re}i o Slobodanu Milo{evi}u koga je skoro dve godine javno podr`avao i kao velikog rodoquba hvalio, a da je od wega zauzvrat dobio samo mrvice sa trpeze vlasti. I kakav se tek izliv mr`we prema Slobodanu Milo{evi}u mo`e o~ekivati od ~oveka koji je bio prisiqen da ga hvali ne bi li tako dospeo na javnu scenu. A kako bi Vojislav [e{eq pri tom mogao da iznese na videlo i ~itav niz kompromituju}ih podataka o me{etarewu i zakulisnom delovawu Slobodana Milo{evi}a(o trgovini naftom, oru`jem i qudskim `ivotima i da ne govorimo), nije iskqu~eno da mu ovaj na odgovaraju}i na~in uzvrati ili ga ~ak preduhitri. Uostalom, to i ne bi bilo iznena|uju}e u vremenu kada nesre}e nisu vi{e retkost, a qudi se ve} svikli na u~estalo nasiqe. Kada su jednom prilikom radoznali novinari upitali Musolinija kakav je wegov politi~ki program, on je odgovorio: “Na{ program je vrlo jednostavan. Mi ho}emo da vladamo Italijom”. Takva “jednostavnost” upravo je svojevrsna obojici na{ih junaka: kako Slobodanu Milo{evi}u tako i Vojislavu [e{equ. Jedina razlika me|u wima je u tome {to je Milo{evi} ve} stvorio svoj program, dok je [e{eq jo{ daleko od tog ciqa. A iz ove razlike prirodno je proistekao i raskid wihovog privremenog savezni{tva. Ve} na po~etku svoje vladavine Hitler je svoje po~etne koalicione ortake upozorio: “Tamo gde smo mi, nema mesta za druge”.4 Sli~nu pre}utnu poruku uputio je ovih dana Slobodan Milo{evi} Vojislavu [e{equ, stavqaju}i mu do znawa da mo`e da podnese samo privremene saputnike; nikako trajnije saveznike. I to je nauk koji mora imati na umu svako ko danas, govore}i o novom frontu demokratskih snaga protiv fa{izma, poku{ava da se domogne [e{eqevog mesta u koaliciji sa Milo{evi}em. Planinari koji se uspiwu na najvi{e vrhove dobro znaju: {to je ve}a visina to je ve}a usamqenost. Tako je i sa neograni~enom vla{}u koja ne trpi 752
takmaca. Takvom vla{}u u ovom ~asu raspola`e Slobodan Milo{evi}, dok je na wenim strminama dosad planinario Vojislav [e{eq. Uspiwawe je, me|utim, opasan posao – opasniji od sedewa na vrhu pa mala neopreznost mo`e dovesti do velike nesre}e, pogotovo kada se stane na klizav i nesiguran kamen. [e{eq nije prezao od toga, dr`e}i se one fa{isti~ke parole vivere pericolosamente (`iveti opasan `ivot). Zato i sada upire pogled ka samom vrhu, a ne obazire se na ponor ispod sebe. Napomene 1 Politika od 29. septembra 1993. 2 Ibidem. 3 Re~ Vojislava [e{eqa 22. septembra 1993. sa govornice u Skup{tini Jugoslavije zabele`ena na video traci. 4 Jasgues Delarue, Historija Gestapoa, Zagreb, “Epoha”, 1966, str. 145.” Dnevne novine “Demokratija”, u svom broju od 7. oktobra 1993. godine, objavquju ~lanak “Uspewe i sunovrat Vojislava [e{eqa”, sa nadnaslovom “Kraj fa{izacije”. Nepotpisani autor objediwuje sve {to mu se ~ini da mo`e koristiti protiv dr [e{eqa i radosno gradi sliku Srbije u kojoj vi{e nema mesta za lidera svih srpskih patriota. Ono {to je protiv zdravog razuma u ovom tekstu je jednostavna ~iwenica da autor za totalitarizam optu`uje dr [e{eqa iako nikada nije bio na vlasti, barem u to vreme. Na taj na~in otkrivene su emocije pisca ovih redova koji je o~igledno uznemiren bu|ewem sopstvenog naroda, glasa~a koji su ukazali u velikom broju poverewe srpskim radikalima. Za nepotpisanog novinara sve je boqe od [e{eqa, tako da wegova analiza sukoba nijednog trenutka ne poga|a su{tinu. Podnaslov ima jo{ jednu preporuku za vladaju}u stranku: “Ako su radikali trula jabuka, nemogu}e je da u ko{ari u kojoj su ih socijalisti dr`ali osam meseci i deo wih nije zahva}en truqewem. Stoga pre nego {to na delu doka`u da su za denacifikaciju, socijalisti moraju to prvo dokazati ~i{}ewem u svojim redovima”. “Srbija ne}e imati Hindenburga. Posle svih spekulacija o mogu}em raspletu unutra{wih politi~kih odnosa, vezanih naglim politi~kim uzletom vo|e Srpske radikalne stranke Vojislavom [e{eqom i odnosom dominantnih politi~kih ~inilaca prema wemu, nagli zaokret vladaju}e stranke u odnosu na svoje opoziciono mezim~e, raspr{io je sve slutwe skeptika da }e se devedesetih godina ovog veka ponoviti nema~ki scenario. Ako su tamo tzv. ozbiqne politi~ke partije i najuticajniji akteri politi~ke partije i najuticajniji akteri politi~kog `ivota zanemarivali snagu i oglu{ivali se o buku hitlerovskog nastupa, u Srbiji su oni, koji su proizveli vojvodu i kasnije omogu}ili wihovo serijsko umno`avawe, ipak dr`ali pod kontrolom wegovu energiju, svesni da, i pored suprotnih predvi|awa, u datom i wima odgovaraju}em momentu obuzdaju ekspanziju pre}utnog partnera. Jer, kada je vo| radikala postao samouveren u svoju snagu, oni koji su ga stvorili stavili su mu do znawa da ga jo{ br`e mogu staviti na mesto na kome se do wihove pomo}i objektivno i nalazio: a to zna~i na marginu politi~kih procesa kao egzoti~nu pojavu koja uveseqava slu~ajne prolaznike i ~ini subkulturni deo beogradske atmosfere. Po~etak raspleta 753
Posle svega, dakle, posle uspewa i trenutnog “sunovrata” Vojislava [e{eqa, pri~a se ne zavr{ava, a najmawe hepiendom. Sa svojim brojnim poslanicima, paramilicijom, pretwama, ambijentom koji mu je pogodovao, otvorenim politi~kim procesima, dru{tvenom nejednako{}u, vojvoda i daqe ostaje, ~ak iako bude na{a skora pro{lost, nimalo spokojno se}awe na dane kojima je nad Srbijom lebdeo totalitarizam, kada je zahvaquju}i [e{eqevoj “otvorenosti” Srbija pala na grane na kojima se mo`da nikada nije na{la u svojoj istoriji. Sve {to se de{avalo sa Srbijom i u Srbiji tek }e tra`iti obja{wewe i verovatno u skoroj budu}nosti izazivati `ivu pozornost antropologa, istori~ara, socijalnih psihologa i sociologa. Paradoks koji se ovde video da se civilizacijski pad predstavi kao ostvarewe istorijskog sna, da se poni`ewe prika`e kao odbrana dostojanstva ~eka}e na dubqe, sveobuhvatnije i konkretnije obja{wewe od onoga koje nude akteri sada{wih zbivawa nezavisno od wihovih nastojawa da se suprotstave zahuktalom vojvodi. Upravo stoga da bi se razumelo za{to wihov otpor nije bio delotvoran. Da li je raskid na relaciji [e{eq-socijalisti kraj prvoga ili je potrebno promeniti okolnosti koje su stvorila [e{eqa da bi se politi~ka paradigma koju je zagovarao i na kojoj je stigao do objektivnog nosioca politi~ke mo}i, personifikuju}i Srbiju kakva ne bi trebalo da bude, neutralisala i onemogu}ila obnavqawe ideja za koje se masa hvatala kao za spasonosnu slamku. Ali, pitawe pre svih drugih jeste po~etak uspona fa{isoidnih ideja o nacionalnoj izabranosti i krivici drugih, pre svega svih, za doma}e neprilike kao i instrumentalizacija socijalne demagogije ~ija su se jednostavna re{ewa predstavqala kao – ako ne spasonosna formula, onda svakako na~in ubla`avawa te{ko}a pre`ivqavawa. A ta prosta formula je glasila: ako smo mi najboqi onda budimo i svi isti. Na tome je vojvoda gradio svoj presti`, koriste}i se dostignu}ima ve} vi|ene propagande o prostom kao najfunkcionalnijem. Uostalom, ovo je vreme prostih opcija koje su odgovarale onima za koje druge koristi sem one materijalizovane u vlasti i nema. [e{eq je to shvatio, a drugi su mu, iako nastupaju pod suprotnom zastavom, omogu}ili da na tim saznawima pliva. Po~elo je tako {to je vojvoda, dolaskom iz bosanskih zatvora, radikalizuju}i i vulgarizuju}i ideje radi kojih je robijao, po beogradskim javnim tribinama, radikalno i bezobzirno osporavao sve vrednosti koje je sistem negovao kao uzvi{ene i, u to vreme, metafizi~ke. Zavr{i}e se verovatno tako {to }e se vojvoda vratiti tamo gde je i po~eo javnu promociju: na uglu “Ruskog cara” prodava}e svoje kwige, ovog puta sa temom o nacionalnoj izdaji svojih pokroviteqa, tu}i se povremeno sa pristalicama koje pokazuju neposlu{nost i dr`ati uspaqene govore trupi slu~ajnih ili dokonih prolaznika. Me|utim, vaqa se prisetiti kako je, sa kojim idejama i sa ~ijim pristalicama [e{eq krenuo u osvajawe Srbije, odnosno kako je Srbija prihvatala ideje koje su samo pove}avale unutra{we raskole i konfrontacije sa okru`ewem, pa i celim svetom. Preciznije, za{to su olako prihvatili pona{awe u odnosima sa drugima koje su na momente imali obele`ja fa{isti~kog obrasca. Kada je izgledalo da je [e{eq u nezaustavqivoj ekspanziji i kada su mu 754
okolnosti i{le na ruku, do{ao je udarac i to od strane od koje se nije o~ekivalo da to uradi, ta~nije koja je anemi~nim delovawem u odnosu na [e{eqev nastup pokazivala ~udnu, ili kako upu}eni ka`u, instrumentalizovanu “nezainteresovanost”. Kada je postalo izvesno da ovde mo`e izrasti Ernest Rem, kada je bilo pretpostaviti da je mogu}e krenuti u osvajawe trona sa periferija, a ne samo iz pivnica, odgovorni za [e{eqev uspon alarmirali su jedno od svojih najmo}nijih oru`ja – televiziju koja danima u udarnim informativnim emisijama, namewenim proizvo|a~u zadate svesti satanizuje doju~era{weg “uvoznog Srbina”, proverenog patriotu – formulu nacionalne postojanosti. I tu je verovatno kraj. Falsifikat originala Spisak nepo`eqnih sada je radikalno izmewen. Na wemu se vi{e ne nalaze vojvodini neistomi{qenici, ve} je wegovo mesto zauzeo upravo [e{eq i wegovi izabranici, bez mogu}nosti da odgovore na optu`be, isto kao {to do skoro to nisu bili u prilici ni oni koje su radikali besomu~no optu`ivali za sva nedela, posebno ona koja nisu po~inili. Kako je krenulo? Na prvim vi{estrana~kim izborima, odr`anim decembra 1990. godine, [e{eq je u~estvovao kao predsedni~ki kandidat dobiv{i sto hiqada glasova, mada je neposredno pred izbore iza{ao iz zatvora u kome se nalazio “radi naru{avawa javnog reda i mira” i kao predsednik zabrawenog Srpskog ~etni~kog pokreta. Glasove je osvojio radikalnim nastupom prema hrvatskom i slovena~kom narodu, kao i veli~awem srpskih vojnih ve{tina. Ubrzo potom, bilo je izvesno da po~iwe rat i [e{eq je ve{to uz pomo} mo}nog “~arobnog pomaga~a” gradio svoj politi~ki lik po principu {to vi{e nekontrolisanosti i mr`we, to mawe prostora za racionalnost i toleranciju. Priliku za potpuno osvajawe {irom mu otvorenog medijskog prostora dobio je posle vanrednih izbora za upra`weno poslani~ko mesto u op{tini ^ukarica kada je uz direktnu pomo} socijalista glatko pobedio ~ak i jednog Borislava Peki}a. I pored medijske podr{ke, to je bio jasan signal da u tom trenutku Srbija vi{e tra`i [e{eqevu ostra{}enost nego Peki}evu razboritost. Pored televizije, [e{eq je na dlanu dobio i skup{tinsku govornicu sa koje je nemilosrdno napadao sve koji su na bilo koji na~in osporavali preovla|uju}i paradigmu. Dok je vojvoda nemilosrdno napadao, boqe re}i vre|ao i insinuirao pripadnike demokratske opozicije, socijalisti su kona~no odahnuli jer su dobili partnera koji je obavqao sve poslove koji su wima i{li u prilog, a nije bilo potrebe da se oni napre`u. Me|utim, veza je ve} bila uspostavqena, a mehanizam je funkcionisao na obostranu korist. [e{eq je, pored li~ne promocije, imao otvorena vrata za stvarawe stranke koja }e na slede}im izborima izrasti u mo}nu snagu koja je u zasenak bacila sve {to se do tada de{avalo. [e{eq, “kao rukavica koju su socijalisti navukli na ruku da se ne vide wihovi otisci”, besprekorno je funkcionisao kad je u pitawu o~uvawe vlasti, ali i potpuno suprotno kad je posredi stabilnost republike. Ali, ovde je vlast bila u prvom planu, na odre|eni na~in pitawe `ivota i smrti, radi ~ega su i sva sredstva dozvoqena. A [e{eq je znao da ih koristi po{to u wihovom izboru nije imao moralnih dilema. Koriste}i primitivni, ali i razumqivi vokabular, vojvoda je krenuo u 755
nemilosrdnu ofanzivu, potvr|uju}i da je vreme apsurda duboko ukoreweno: jer {to je on bio bezobzirniji, rejting mu je proporcionalno rastao, pokazuju}i da je regularnost obrnuto proporcionalna iracionalnosti. Uvi|aju}i da je ksenofobija (koja je, prema posledwim analizama istra`iva~a zahvatila 74% stanovni{tva) plodno tlo za uspon, [e{eq je povremeno i morbidnim diskursom plenio srca frustriranog i zbuwenog stanovni{tva. Pored toga {to je dobio priliku da prozove sve koji su u javnom informisawu zagovarali nepropagandisti~ki pristup, a spisak su sa~iwavali mahom oni koji se ne prezivaju na “i}”, [e{eq je sa istim `arom po~eo da preti svim nesrpskim etni~kim grupama koje je nediferencirano svrstao u remetila~ku grupu i koje je trebalo odstraniti sa zdravog tkiva Srbije. Tako }e na TV “Politici” pored pokazivawa pi{toqa kao neizbe`nog rekvizita re}i da je najefikasnije Hrvate klati zar|alom ka{ikom, jer se ne zna da li su stradali od sepse ili su zaista zaklani. Kao poslanik u Skup{tini }e zagovarati tzv. retorziju kao na~in re{avawa hrvatskog pitawa, {to }e od strane vladaju}e stranke ostati bez ikakvog reagovawa. Sa razbuktavawem rata, kao kakav moderni riter [e{eq }e pretiti svima naj~e{}e mo}nim oru`jima i posledicama razarawa tehnolo{kih postrojewa. Tra`i}e da se Zagreb bombarduje napalm bombama, a zagovara}e i razarawe nuklearne elektrane “Kr{ko”. Istovremeno, ne}e ostaviti po strani ni Beograd kao “antisrpski {tit Titove imperije”, radi ~ega }e zatra`iti raseqavawe bar 70% wegovih stanovnika, jer se nisu priklonili wegovoj opciji. Socijalisti su na sve to }utali, jer je vaqda takva odlu~nost i{la u prilog podizawu borbenog morala, usput seju}i strah kod zbuwenih gra|ana. Ako je Socijalisti~ka partija bila po{te|ena [e{eqevih sumwi~ewa, a predsednik Milo{evi} neprikosnoveni lider, [e{eq je na taj na~in sebi obezbedio poziciju broj dva, koja nije poku{ala da razre{ava probleme ve} da ih komplikuje i ~ini zamr{enijim, otkrivquju}i za sve {to su on i wegov pokroviteq uradili – druge. Kao i Milo{evi}. [e{eq je nastojao i uspevao svojom logisti~kom podr{kom da iskrsli problem re{ava tako {to }e stvarati novi jo{ ve}i. Rat kao produ`etak politike Pod mo}nom za{titom, [e{eq je nastavio da ide utabanim stazama, nastoje}i da poni{ti sve norme politi~kog i gra|anskog pona{awa. Posebno se obru{avao na ve} narastaju}e socijalne proteste, a kao na~in wihovog re{avawa nudio je silu, uz pi{toq kao wen simbol. Ulicu je pretvarao u mesto razra~unavawa sa politi~kim protivnicima, naj~e{}e bespomo}nim. Javno je tukao prosvetne radnike, na studente je vadio pi{toq, uz konstantnu kvalifikaciju da se radi o izdajnicima koji ne shvataju patriotski zadatak koji je jedino on sa socijalistima razumeo i na wima svojstven na~in branio. Kako je on bele`io uspon, tako su se mno`ili izdajnici. U to vreme, dakle pre vi{e od godinu dana, dr Qubinka Trgov~evi} }e re}i da se radi o otvorenoj fa{izaciji politi~kog `ivota: “Fa{izam po~iwe time {to postoji izabrani narod, izabrana nacija... Kad se pripadnici jedne grupe fiksiraju kao neprijateqi. To mogu da budu politi~ke ili nacionalne grupe. Sada su na redu Hrvati i Slovenci, ali vr756
lo brzo }e se pro{iriti i na druge i bojim se da }e gra|ani Srbije uskoro morati da dokazuju nacionalno poreklo svojih baba i prababa. Iskustvo u nacisti~kim sistemima pokazuje da se uvek krene od jedne neprijateqske grupe, koja se onda geometrijskom progresijom pove}ava”. Iako je apelovala na gra|ane Srbije da je “pitawe wihove nacionalne ~asti da sve ideje proistekle iz desni~arskih i fa{isti~kih arsenala koji ovde nikada nisu imali plodno tlo – {to pre suzbiju”, dr Trgov~evi} nije slutila da je proces uzeo maha i da se mo`e zaustaviti samo akcijom onih koji su ga proizveli. [e{eq je, naime, koristio modele koje je zacrtao Hitler u “Majn kampfu” da je pravilna masovnopsiholo{ka taktika u tome da se treba odre}i argumentacije i neprestano govoriti masama o “velikom kona~nom ciqu”. I [e{eq je taj ciq odredio: Velika Srbija i linija Karlovac–Karlobag–Virovitica–Ogulin. I kada se ciq obimom ne{to skratio, [e{eq je wegovo su`avawe predstavio kao ciq. Mada se pokazalo ta~nim da “masa koja se ose}a socijalno ugro`enom `eli vo|u i to onoga koji bi zamenio potrebu za racionalnijim mi{qewem”, [e{eq je koristio, zapravo, mogu}nost koju mu je pru`ila Socijalisti~ka partija da sam stvara uslove za suverenu vladavinu vo|e u kojoj }e wemu biti nameweno mesto higijeni~ara nacionalne ~isto}e i bez namere da se izuzev nacionalnih polarizacija re{i bilo koji drugi problem. To je uverqivo objasnio prof. Andrej Mitrovi}: “Danas je Srbija u krizi zbog premo}i politi~kih snaga koje su bez mo}i da prona|u izlaz iz krize, ~ak krizu pove}avaju, poja~avaju}i privredne i socijalne probleme, te kvare}i odnose sa mawinama i skoro svim susedima. U situaciji borbe za opstanak pojavquje se istinska ekstremna desnica, koja preti Srbiji i Srbima i moralnom smr}u, pori~u}i sve humane obzire, vulgarizuju}i nacionalisti~ki interes skladno fa{isti~kim kli{eima.” Da bi se odr`ala tenzija i neizvesnost, [e{eq je pored proizvodwe novih neprijateqa istovremeno pla{io svet pretwama o bombardovawu Rima, Be~a i drugih svetskih centara, posedovawu mo}nih raketa “SS-20”, sebi odanih boraca za teroristi~ka delovawa. Ali, u tome se krila i zamka koja je mogla da se tuma~i i kao efekat sa suprotnim dejstvom. Niko, naime, nije dao povod za sumwi~ewe i nadzor nad Srbima kao {to je to uradio [e{eq. Izjave u stilu da u “Zagrebu ima spremne i naoru`ane ~etni~ke odrede” do{le su kao poru~ene Tu|manovom re`imu da osumwi~i sve Srbe za terorizam. Sada je na sceni, bar tako izgleda, nova realnost. Socijalisti naglim i eufori~nim detronizovawem [e{eqa kao personifikacije Radikalne stranke, poku{avaju da “operu ruke” ukoliko seme koje su posejali ve} nije dalo plodove koje je ve} zahvatilo i wihove redove. Jer, ako su radikali trula jabuka, nemogu}e je da u ko{ari u kojoj su ih socijalisti dr`ali vi{e od osam meseci, i bar deo wih nije zahva}en truqewem. Stoga pre nego {to na delu poka`u da su za denacifikaciju, moraju pokazati da su za to pre svega u svojim redovima. Tek tada }e obra~un sa radikalima mo}i da bude polazna osnova za stvarawe druga~ijeg politi~kog konteksta u Srbiji. Radikali su bili samo posledica u~inaka socijalisti~ke politike.” Dragan Beli}, u istom broju “Demokratije”, ~itaocima uz pomo} jedne istorijske paralele daje svoje vi|ewe sukoba izme|u socijalista i srpskih 757
radikala. ^lanak “Kraq, predsednik i radikalske ga}e” nije {tedeo dr [e{eqa, a autor je u zakqu~ku predvideo i wegovu politi~ku propast. Ina~e, ~lanak je tempiran kao prava lekcija demokratije, u kojoj, naravno, nema mesta za dr Vojislava [e{eqa. Demokratski, nema {ta. Podnaslov je, osim uvreda, u radwu uvodio i Nikolu Pa{i}a: “Nikola Pa{i} je pisao ~ak ruskom caru da mu po{aqe oru`je kako bi sa vlasti u Srbiji svrgao mrskog austro-ssrpskog kraqa. Te{ko je zamisliti }osavog vojvodu kako negde iz Bosne tra`i od Jeqcina oru`anu pomo} da bi preuzeo vlast od predsednika kome se sme{i naklonost surovog Zapada” “U vreme kada je jedan sada{wi, mladi demokrata (19 godina) bio de~ak, wegova baba u selu znala je da mu ka`e, kad ga vidi kako goli{av {eta po dvori{tu: Ti si mali radikal! Baba je, u stvari, citirala svog dedu, seoskog gazdu, napredwaka koji je, pre sto godina, pod radikalima podrazumevao sve one koji nemaju ga}a. Tako je baba, jo{ negde pre petnaestak godina, najavila na{em demokrati da su radikali qudi sankilotske vaw{tine... Posle je na{ demokrata, ve`baju}i se politici kroz istorijske analogije, saznao da je me|u radikalima obrenovi}evske Srbije, nasuprot pretku napredwaku, stajala jedna popularna, jetka pesmica o sankilotskom divqewu samima sebi: “Ja sam mali radikal/skinem ga}e pa igram”. Naravno, bilo je to pre nego {to su se Pa{i} i drugovi uspeli na vlast, da bi potom, prolaze}i kroz razna parlamentarna i vanparlamentarna isku{ewa, za dugo godina bili najja~a srpska stranka. Pri~a o radikalima i ga}ama danas ne bi imala smisla da Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije nemaju isti koren: u idejama i u~ewu srpskog socijalutopiste Svetozara Markovi}a. Odnosno, kad je re~ o pitawima autenti~nosti, ni jedni ni drugi ne bi trebalo da se pozivaju na doti~ni koren ({to oni, ina~e, i ne ~ine), jer se za tu tradiciju vezuju samo posredno: [e{eqeva stranka preko naziva Pa{i}eve partije, a Milo{evi}eva politi~ka grupacija preko onoga {to su srpski komunisti uzeli od najzna~ajnijeg socijalutopiste na Balkanu. No, mimo te ideolo{ko-tradicijske (ne)autenti~nosti, istorijske analogije, naro~ito na personalnom planu, ostavqaju utisak zanimqivih politi~kih pikanterija. Daleko smo, razume se, od tvrdwe da bi sutra [e{eq mogao podeliti sudbinu Nikole Pa{i}a kao srpskog emigranta, a jo{ pre od paralele da bi predsednik Milo{evi} mogao izigravati kraqa Milana, ali neke varijacije na datu temu nisu sasvim bez osnove. [e{eq – bosanski azilant? ^italac demokratskog opredeqewa, ne bi ovde trebalo da se prepadne kako }e [e{eq sada da pravi, kao nekada Pa{i}, jednu oru`anu bunu umesto timo~ke, recimo, drinsku. To bi bilo, ne samo opasno, ve} i nesmotreno, ba{ kao {to je Pa{i} svojevremeno mozgao u Bugarskoj, uprkos ~iwenici da se bavio i tako o{trim stvarima kao {to je prikupqawe oru`ja za vatreni povratak u Srbiju. Ako je i{ta sigurno, to je ~iwenica da [e{eq nipo{to ne bi be`ao isto~no od Srbije, ve} upravo suprotno – na zapad, {to }e re}i u Bosnu. Da li bi tamo, poput Pa{i}a, sawao o razli~itim varijantama povratka u Srbiju, to je ve} drugo pitawe... Izme|u Drine i Timoka 758
Ma koliko je domen srpske politi~ke fantastike veoma prostoran, te{ko je ipak zamisliti strana~ko oru`ani triler u kojem bi Timok izigravao Drinu. Mada se ovih dana uveliko {pekuli{e i sa tom mogu}no{}u, ~ini se da bi [e{eq bio uskra}en za jednu priliku koju je Pa{i} u Bugarskoj poku{ao da iskoristi. Ako je, dakle, budu}i veliki srpski politi~ar duge sede brade pisao ~ak ruskom caru da mu po{aqe oru`je kako bi sa vlasti u Srbiji svrgao mrskog austrofilskog kraqa, ve} je mnogo te`e zamisliti }osavog vojvodu kako negde iz Bosne tra`i od Jeqcina oru`anu pomo} da bi preuzeo vlast od predsednika koji je upravo po~eo da u`iva u predstoje}oj naklonosti surovog Zapada. Onaj mladi demokrata sa po~etka na{eg teksta razgovarao je ovih dana sa jednim starim demokratom, pitaju}i se da li, ipak, Timok mo`e biti Drina. Ni slu~ajno, ka`e ~ovek koji je li~no poznavao Slobodana Jovanovi}a, tj. stari demokrata. Onaj mla|i je onda citirao upravo Slobodana Jovanovi}a, ube|uju}i sagovornika da je Pa{i} u politi~koj mladosti bio povremeno i veoma hirovit, nasuprot uverewu da je oduvek imao politi~ki status prevejanog lisca. “Ostavite to na miru, to su ipak bili ozbiqni politi~ki qudi”, prekinuo je ovu vrstu fantasti~nih politi~kih razgovora iskusni demokrata, o~igledno misle}i i na kraqa Milana i na Nikolu Pa{i}a. Ako su, za razliku od Milana i Nikole, Slobodan i Vojislav suvi{e neozbiqni po merilima strogih demokrata, onda bi se, ~ak, moglo dogoditi da trenutni sukob autoritarne srpske vlasti sa novokomponovanim radikalima bude samo jedna vrsta osobene, balkanske politi~ke farse. Jer, za razliku od srpskog kraqa, koji je Pa{i}a gonio ko Bog |avola, srpski predsednik }e svog biv{eg, pre}utnog saveznika poku{ati da elimini{e sa obrnutim predznakom. Naime, u tom slu~aju istorijske analogije prestaju da va`e, budu}i da je Pa{i} od prvog trenutka bio protivnik autoritarnog kraqa, da bi tek kasnije morao sara|ivati sa svojim velikim oponentom. U slu~aju srpskog predsednika stvari stoje upravo obrnuto: vo}a radikala je najpre bio omiqeni opozicioni politi~ar {efa srpske dr`ave, pa tek sada postao ogor~eni protivnik vladaju}e politi~ke grupacije. Sa druge strane, ba{ kao u slu~aju dr`avnih {efova, i dvojica vo|a radikala pona{ala su se razli~ito: stariji je startovao kao `estoki antiobrenovi}evac, da bi potom i sara|ivao sa mrskom dinastijom, dok je mla|i priqe`no bio uz jaku predsedni~ku vlast i tek kasnije do{ao sa wom u direktan sukob. Drugim re~ima, ovde bi pri~a o ga}ama morala dobiti svoje realnije odlike: oni koji su u narodu startovali kao sankiloti, kasnije su dobili gotovo sve; nasuprot tome, oni koji su po~eli uz izda{nu pomo} vlasti, sada su se na{li u neprilici da izgube i ga}e. Po svemu sude}i, to bi trebalo da bude i prirodni rasplet, takore}i o~ekivana varijanta u aktuelnoj politi~koj igri izme|u Drine i Timoka. Razume se, pod uslovom da zemqu Srbiju do`ivqavamo kao politi~ki prostor koji je li{en iracionalnih varijacija, nepredvi|enih obrta i apsurdnih paradoksa. Da li je to izvesno, nismo u prilici da sudimo na osnovu istorijskih analogija, jer su one u datim okolnostima sasvim irelevantne. 759
Na svu sre}u mladog demokrate koji jo{ pamti, sve do u detaq, sankilotsku pri~u iz svog detiwstva.” U istom broju “Demokratije” objavqen je i satiri~ni tekst pod naslovom “Izjava SPS: [e{eq je iz Sarajeva”, u kojem se nepotpisani autor propisno izrugao saop{tewu socijalista kojim je otvoren sukob. “Izjava koju je SPS dala o Vojislavu [e{equ i SRS, stigla je u redakciju “Stradije” u te{ko ~itqivom stawu, koje je nalagalo izvesne rekonstrukcije nejasnih mesta. Tekst izjave objavqujemo onako kako smo ga te{kom mukom rastuma~ili SPS smatra da je veoma dobro {to je [e{eqeva stranka pokazala svoje pravo lice i {to je napala Vladu, jer da je nije napala, ni mi ne bismo imali apsolutno nijedan razlog da napadnemo wega i wih, a `ivot je tako dosadan u Tolstojevoj ulici ako nema{ koga da napada{ i od koga da se brani{. Wegova osionost i kriminalno nasiqe (za razliku od na{eg nekriminalnog nasiqa) da sa svojom privatnom ~etvrtinom poslanika podanika u Narodnoj skup{tini ucewuje Srbiju, glasaju}i za apsolutno sve {to mi predlo`imo je najboqi izraz wegovog neobi~nog politi~kog, ali i obi~nog qudskog morala. I tu ~etvrtinu poslani~kih mesta dobio je tako {to je obmanuo gra|ane Srbije u izbornoj kampawi, daju}i podr{ku rukovodstvu Srbije, pa su onda gra|ani koji su brojali glasove malo podr`ali wega. [e{eqeva politika na suprotnoj je strani od politike SPS koja je, opet, na suprotnoj strani od interesa srpskog naroda i interesa svih gra|ana Srbije. Dakle, sve je suprotno od svega, kako nas u~e Marks, Engels, Lewin, Tito i dijamat. U svom politi~kom pona{awu Vojislav [e{eq (a Vojislav, Tomislav, Domagoj i sli~na imena su usta{ka i to je svakom dobronamernom gra|aninu jasno) izra`ava jedan krajwe primitivni {ovinizam koji mi vi{e ne izra`avamo: doprinosi izolaciji Srbije od sveta kom je Srbija do na{e pojave na politi~koj sceni pripadala; ote`ava na{e napore na uspostavqawu mira na prostorima biv{e Jugoslavije od Vardara pa do Triglava, neprekidno truju}i odnose srpskog naroda sa drugim divnim narodima koji nas okru`uju, kao {to su muslimanski, makedonski, slovena~ki i napose divni hrvatski narod. Vojislav [e{eq podsti~e ratnohu{ka~ku atmosferu u Srbiji i SRJ i stvara zlu krv izme|u gra|ana same Srbije i SRJ, a posebno izaziva i stvara mr`wu i sukob prema gra|anima nesrpske nacionalnosti i obratno, prema gra|anima srpske nenacionalnosti. Sa takvom politikom on i ne mo`e da bude podr{ka socijalisti~koj vladi, on glasa za sve wene mere samo zato {to i kad one poma`u wegovu ideju totalnog upropa{}avawa Srbije i gra|ana Srbije. [e{eqeva ideja o totalnoj privatizaciji i jednakim platama je apsurdna, ali na`alost i opasna, za razliku od na{ih ideja o delimi~nom podr`avqewu koje su ili apsurdne ili opasne, a retko i jedno i drugo. Mi smo, recimo, bez dileme za to da se privatizuju dr`avne ku}e na Dediwu u kojima stanujemo iz bezbednosnih razloga, i da se privatizuje privatna imovina koju mo`emo jeftino privatizovati za sebe i da se privatizuje dru{tvena imovina koja nam privatno treba. Dru{tvo za koje se [e{eq zala`e je suluda kombinacija feudalne autarhi~nosti i ratnog komunizma. Dru{tvo za koje se mi zala`emo je normalna kombinacija ratne autarhi~nosti i feudalnog komu760
nizma. Tako ne{to nigde u svetu nije mogu}e osim u Srbiji i sre}a je da nije mogu}e. Nemaju moralno pravo da o jednakosti govore oni koji {tite ratne profitere, a napadaju po{tene i vredne qude koji savesno rade svoj posao, kao {to su Sava Vlajkovi} i Velimir Mihajlovi}, na primer. Ne mo`e se svakog dana, u najudarnijim terminima, na RTS pojavqivati ~ovek koji je kokardom izbu{io sve svoje ko{uqe sa kratkim, a nijednu sa duga~kim rukavima i koji se ugojio od zavo|ewa nepravednih sankcija do danas. [e{eqeva stranka na najne~asniji na~in u goloj borbi za vlast pripisuje Socijalisti~koj partiji Srbije i Vladi ekonomske i socijalne probleme na koje ve} mesecima javnosti ukazuje Demokratska stranka, ali mi se uspe{no pravimo ludi. Zalagawe SPS i Vlade Srbije za borbu protiv kriminala iskqu~uje iz te borbe one koji su se uz na{ pre}utni blagoslov tim kriminalom bavili. U Srbiji nema paravojnih formacija jer su zabrawene zakonom. SPS }e se zalagati da [e{eqevo u~e{}e i li~ni doprinos u formirawu paravojnih formacija na podru~ju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i zlo~ini koji su po~inili nad civilnim i vojnim stanovni{tvom i hrvatskim i muslimanskim i srpskim i svim ostalim stanovni{tvom dobre voqe, kao i kriminal u kome su [e{eq i wegovi saradnici u~estvovali bez na{ih saradnika ustanovi i izlo`i sudu javnosti. Nama je stalo do Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i srpskog naroda izvan Srbije, ali to nije razlog da jedan sarajevski politikant kakav je [e{eq, koji je do{ao iz Sarajeva, gde je bio ~lan Saveza komunista, a nije u{ao u SPS odmah po wegovom osnivawu – dr`i lekciju Srbiji. SPS je od ju~e protiv nasiqa i primitivizma, {to vam mogu iz prve ruke potvrditi drugovi Mihaq Kertes, Radovan Radovi}, Branislav Vaki}, Sini{a Batalo i mnogi drugi na{i drugovi i drugarice {irom na{e zemqe. Zato je od ju~e protiv [e{eqeve politike, jer je on oli~ewe nasiqa i primitivizma kome se od ju~e mora stati na put. Nije slu~ajno da sada kada je mir na pragu, [e{eq `eli destabilizaciju Srbije. [e{eq se pla{i mira i Mire, jer je Mira flit za takve i oni mogu da isplivaju na povr{inu samo u vreme krize i rata ili dok je Mira zauzeta pisawem dnevni~kih zabele{ki. Budu}nost Srbije nije diktatura i fa{izam, ve} diktatura i prosperitet. U borbu protiv zla koje personalizuje [e{eq treba da se ukqu~e sve, sve, sve politi~ke demokratske snage i svi, svi, svi po{teni qudi Srbije, i u to ime, ja vas sve pozdravqem” pi{e u Izjavi SPS, kako smo je mi u Stradiji pro~itali.” Gordana Panya i Julije Katan~evi}, u “Slobodnom tjedniku od 8. oktobra 1993, slave dve stvari: usta{ke pokoqe i sva|u u Srbiji. Ujedno iznose i nekoliko dezinformacija za maloumne. Radost se vidi u nadnaslovu: “Op}a srpska konfuzija!”, a lupetawe dolazi do izra`aja u naslovu: “[e{eq se povla~i u Knin?!”. U podnaslov su usta{ki poslenici upetqali i Rusiju: “Uspjesi Hrvatske vojske, katastrofa u Rusiji i sve glasnije sva|e izme|u Milo{evi}a i wegovih poltrona u posledwe vrijeme sve `e{}e mijewaju idili~nu sliku o snu od sapunice – Velikoj Srbiji”. 761
“Nema sumwe da je srpskim odmetnicima u hrvatskoj Krajini dogorjelo do nokata nakon posqedwih vojnih i diplomatskih uspjeha Hrvatske. Uzdrmani muwevitim kontranapadom HV-a u Meda~kom yepu, separatisti su nakon prvotnog {oka digli zaglu{an alarm koji nije ostao bez odjeka u Beogradu. Tra`ili su se krivci, zahtijevale glave, a nisu izostali ni me|usobni revolvera{ki obra~uni. Jo{ se nije sti{ala bura od [e{eqevih optu`bi da je Hayi} ukrao milijune maraka namijewene narodu Krajine, a ve} se barata i te`im terminima poput “nacionalna izdaja”, “Brankovi}”, “Tu|manovi agenti”, kad je u pitawu nerazja{weni bijeg Gorana Hayi}a i Milana Paspaqa u Novi Sad. Analiziraju}i stawe raspadaju}e Krajine u udarnom terminu beogradskog Dnevnika, Milo{evi}ev glasnogovornik Krste Bjeli} otvoreno je napao Hayi}a i Paspaqa tra`e}i wihovu odgovornost za “ubijene, poklane i masakrirane” (kako je Bjeli} za~inio svoju analizu), u posqedwim debaklima separatista s Hrvatskom vojskom. Me|utim, sukob na relaciji Milo{evi} – Hayi}, samo je uvod novog Slobinog zaokreta kojim se postupno `eli rije{iti svih kompromitiraju}ih suradnika na realizaciji Velike Srbije. Sankcionirana Srbija pred ekonomskim je kolapsom. Jednom nametnute sankcije ne skidaju se tako lako ako Sloba ne ponudi Zapadu “`rtvene jarce” putem kojih bi Zapad na nekom budu}em “la`iranom” procesu za ratne zlo~ince oprao svoj obraz blede odgovornosti za nevi|eni genocid u balkanskoj kalvariji. Sve otvoreniji sukobi Milo{evi}evih socijalista i [e{eqevih ~etnika nedvojbeno daju do znawa da je srpskim separatistima u Krajini odbrojano do|e li u Srbiji do gra|anskog rata. Kome }e se prikloniti krajinski vo|e, ostaje otvoreno, a [e{eqeve paravojne jedinice ve} su po~ele s ~i{}ewima nepodobnih Srba u Krajini! Nekim je, naime, napokon sjevnulo da u Krajini opstanka nema bez dogovora s hrvatskim vlastima. Netom su uslijedila hap{ewa. Samo u jednom danu privedeno je na “prijateqsko uveravawe” vi{e od 350 neistomi{qenika. Odmah nakon poraza kod Gospi}a n Petriwe iz Srbije su do{la dva bataquna ~etnika, najvi{e iz dobrovoqa~kih redova “}osavog vojvode” [e{eqa. Mirno su se rasporedili po polo`ajima, nao~igled smrznutih unproforaca, pripremaju}i se za nove teroristi~ke napade. Jagma za ostav{tinom Radio-postaja Petriwa s odu{evqewem je do~ekala prispje}e ~etni~kog kontingenta i humanitarnu pomo} od 42 tone bra{na. Uvaqani u bra{no i ~etnici lak{e se probavqaju! I premda je tzv. Komanda 36. korpusa Krajine, u svom “saop{tewu” brzo po`urila da objavi kako jedan bataqun srpskih dobrovoqaca odlazi na podru~je “Me|a~kog yepa”, a drugi ostaje na Baniji da se suprostavi “usta{kim nasrtajima”; hap{ewa i utamni~ewa svih koji su po sudu ~etni~kih ekstremista premekani i eventualno spremni na pregovore s Republikom Hravatskom, brzo su pokazala stvarni razlog ~etni~ke okupacije Krajine. Pod hitno su uhap{eni Veqko Yakula, Du{an E}imovi} i Mladen Kuli} iz Zapadne Slavonije, upravo oni– koji su pregovarali s legalnim hrvatskim vlastima. Nakon wih utamni~eni su i obnoviteqi SDS-a na ovim 762
prostorima: Branko Marjanovi}, David Rastovi} i Rade ^ubrilo i Ne|o Vojvodi}. Krajinom se {iri masovni defetizam, nitko vi{e nikom ne vjeruje, pqu{te me|usobne optu`be zbog postupnog ali sigurnog rasipawa Krajine, za kraji{nike svi su izdajice: Milo{evi}, Hayi}, Paspaq! Uvjereni su da je Krajina moneta za potkusurivawe, a konto koje }e Slobi biti skinute sankcije! U op}oj konfuziji svoje {anse da zauzme ja~e pozicije kad se “vascelo srpstvo” bude opredjeqivalo izme|u wega i Slobe, vidi vojvoda [e{eq. Budu}i da mu u Srbiji rejting ne stoji najboqe, ako se tamo posklizne, [e{eq za svaki slu~aj ~isti Krajinu i priprema teren, mogu}e za osnivawe nekog svog vojvodstva. Kako su stvari krenule u Bosni, uskoro }e svaki lokalni pa{a osnivati neke svoje pa{aluke. Budu}i da Slobi kad-tad ne gine da ga sabiju u granice Beogradskog pa{aluka, preostali srpski vo|e o~ajni~ki se jagme da i oni dobiju komad ostav{tine – nedosawane Velike Srbije. Pri tom ne prezaju da jedni drugima podvale najbezo~nije objede. Tako Ne|o Vojvodi} navodi kako je dan prije napada HV-a Lapa~ka brigada dobila nare|ewe da razminira minska poqa prve borbene linije. Pored svih unutarwih nesuglasica na ruku im nikako ne ide ni pobjeda hrvatske diplomacije postignuta posqedwom rezolucijom Vije}a sigurnosti. Osobito im je te{ko sjelo rusko prihva}awe rezolucije i o{tro upozorewe ameri~ke ambasadorice Madeleine Alberight da se Srbi u Krajini moraju prisiliti na suradwu a Srbija se mora prestati mije{ati u unutarwe poslove Hrvatske. Kao hladan tu{ do{lo je priop}ewe ruskog ambasadora pri UN, koji je naveo predsjednika vlade SR Jugoslavije Radoja Konti}a: – SR Jugoslavija podr`ava Rezoluciju broj 871 i potvr|uje Vensov plan. Dok britanski ambasador isti~e da su vlade Srbije i Crne Gore prozvane s razlogom i da se moraju pridr`avati odluka u Rezoluciji. [tovi{e, najte`i udarac srpskoj politici u ovom trenutku bez sumwe zadao je debakl konzervativno-boq{evi~ke linije u Moskvi. Srbija koja je otvoreno, sve do zadwega, podr`avala Hazbulatova i Ruckoja, sigurno ne mo`e ra~unati na dosada{we ruske simpatije, pogotovo sada kada je Jeqcin slomio zloruke vjesnike qevi~arske restauracije i protureformizma. Dosad su Rusi, mogli Vije}u sigurnosti stopirati svaku agilniju nakanu Amerikanaca da o{trije pritisnu Srbiju, no ovime su svi srpski krediti istekli! Potencijalni balkanski rat More potencijalnog balkanskog rata isuvi{e priti{}u Europu a da bi se unedogled moglo nastaviti s taktizirawem. Sukob ruskog parlamenta i predsjednika Jeqcina o~it je pokazateq {to bi se moglo dogoditi do|u li konzervativni protureformistm u poziciju kontrole nad nuklearnim arsenalom. Zapad mora po svaku cijenu podr`ati reformiste na Istoku. Srbija kao posqedwi bastion protureformacije, podignut na totalitarno-militaristi~kom ustroju {iroke nacional-histeri~ke baze jo{ uvijek je inicijalni upaqa~ koji jednom iskrom mo`e zapaliti balkanski po`ar. Interesna naslowenost srpske politike na krizno `ari{te izme|u Albanije, Turske i Gr~ke stalna je prijetwa katastrofom. Nimalo ne ~udi {to je posqedwa rezolucija prihva}ena i {to }e se Sr763
bija suo~iti s daqwom agonijom u okovima sankcija. Socijalne napetosti u Srbiji i paradr`avnim tvorevinama poput Karayi}a Republike Srpske i Haci} – Paspaqeve Krajine, kojom uredno dirigiraju iz Novog Sada, brzo }e dose}i to~ku usijawa. Milo{evi} je svjestan da spasiti ono {to se spasiti dade mo`e jedino ako uskoro barem malo olabave sankcije, a za to mora udobrovoqiti Zapad, `rtvuju}i na stubu srama najozlogo{enije egzekutore i velikosrpskoj politici genocida i etni~kog ~i{}ewa, prije svih re~enog vojvodu [e{eqa koji opasno prijeti Milo{evi}evoj vladala~koj poziciji. S terena sti`u svakodnevno kontradiktorne vijesti: te [e{eqevi ~etnici pregrupiraju se u Srbiji, te {e{eqevci zauzimaju pozicije u Krajini! U svakom slu~aju, odnos [e{eqevih i Milo{evi}evih snaga vrlo brzo bi mogao utjecati na primat jedne od tih dviju opcija u samoj Krajini. Aktuelna hap{ewa Srba spremnih na pregovore s hravatskim vlastima samo pokazuju da se Beograd jo{ nije odrekao hrvatskih teritorija, samo trenuta~no traje borba tko }e od vo`dova preuzeti vlast nad Krajinom. Bawaluka ima Kararyi}a, Beograd ne da svoga Slobu, ~eka li Knin nasqednika popa \ui}a – vojvodu [e{eqa?” Hrvatska {tampa se utrkivala u prognozirawu skorog kraja dr [e{eqa. Tako je Milovan Nedeqkov svom “Ve~erwem listu” 9. oktobra poslao iz Beograda izve{taj pod naslovom “[e{eqevi zlatni zubi”. Nadnaslov je glasio “Neuspeh radikala u srpskom parlamentu, Dra{kovi} Milo{evi}u predla`e koalicijsku vladu”. Na `alost autora koji je imao punu slobodu da iz samog Beograda pquje sve Srbe, kao i wegovog brojnog ~itateqstva, dr Vojislav [e{eq je `iv i zdrav, i ima jo{ vi{e elana da sa Hrvatima istera stvar na ~istac. “Srbijanska vlada do daqweg ostaje, jer su ju~er zastupnici iz redova Dra{kovi}eva SPO napustili sjednicu parlamenta, pa [e{eqevi radikali ne mogu prikupiti dovoqan broj glasova. Zastupnici DEPOS-a, predlo`ili su Milo{evi}u da izabere vladu nacionalnog jedinstva. [e{equ blizak, Vojislav Ko{tunica, predsjednik Demokratske stranke Srbije, smatra da nema razloga za vladino pre`ivqavawe, jer odugovla~i rje{avawe stawa u BiH i Hrvatskoj zajedno s protivnicima srpstva. Ra~una se da }e s vi{e od 140 prijavqenih za raspravu sjednica potrajati dva-tri dana, ali da radikali vi{e ne mogu sru{iti vladu. Sude}i po uvodnoj `estini, rasprave se u srbijanskom parlamentu opet pribli`avaju demokratskoj razmjeni {aka. Predigra je po~ela obra~unima s “doma}im izdajnicima” i (li) “stranim pla}enicima” na konferencijama za novinstvo. U srbijanskoj provinciji po~ela su i masovna okupqana politi~kih protivnika. V. [e{eq jo{ izbjegava izravni sukob s Milo{evi}em. Tek je najavio da }e se na wegovu ni{anu u najskorije vrijeme na}i i srbijanski vo|a. Zasad se latio lak{eg (?!) posla, tra`e}i politi~ku likvidaciju Milo{evi}eve bra~ne dru`ice. Zahtijeva zabranu SKPJ, u kojem je glavna pastirica Mirjana Markovi}, i dodaje da je to sto`erno mjesto wegova sukoba sa SPS-om. [e{eq, naime, tvrdi da je nu`na zabrana Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju, jer oni `ele “Republiku Srpsku Krajinu” smjestiti u sastav Hrvatske “radi o~uvawa bratskih odnosa s Hrvatima”. U dediwskom qubavnom gnijezdu jo{ vladaju we`nost i nepomu}ena sloga. No, dok Mira i Sloba {utke podnose mije{awe u spavaonicu i strana~ku koaliciju, komunisti~764
ki glasnogovornici optu`uju {e{eqevce pred novinarima da su pqa~kali sve na {to su bilo gdje na{li – od igle do lokomotive, od metka do tenka. Tako se sada kao osobita srpska novost pronalazi da se ~etni~ka borbena gotovost sastojala u tome da le{inare poslije bitaka. Jedan od pobo~nika g|e Markovi}, Mirko Jovi~evi}, ponudio je novinarima dokaze da je kod Crnog, nedaleko od Zadra, uhva}ena skupina [e{eqevih ~etnika s vre}ama zlata i nakita. Prona|ena su u ratnoj opremi i klije{ta za va|ewe vilica i zuba s poginulih, pa i `ivih vojnika. Srpskoj javnosti je, ~ini se, najstra{nije to {to se pri tom poslu ~etnici nisu optere}ivali time kojoj strani vojnici pripadaju. [to }e re}i – vadili su i srpske zube. Jovi}evi} je radikale optu`io i za pqa~ku oko 6.000 automobila, uglavnom “golfova”, u Vogo{}u, 3.000 plovila iz skradinskog zale|a i raznorazne vojne opreme... I dok [e{eq juri{a na Milo{evi}evu spavaonicu, wegov ga je kum i vo|a SPO, Vuk Dra{kovi}, uo~i parlamentarnog zasjedawa, na skupu u Vaqevu nazvao “rak-ranom dru{tva” a radikale fa{isti~kom strankom. Milo{evi}u, pak, koji mu je ne tako davno pendrekom prigwe~io mozak, poru~io je da okupi lidere oporbewaka u Srbiji i ustanovi vladu narodnog jedinstva. Dra{kovi} je zamislio da premijer te vlade a i ve}ina ministara moraju biti iz oporbenih stranaka.” Zagreba~ki “Vijesnik” preneo je, 31. jula 1993. godine, pisawe qubqanskog “Dela” pod naslovom “Milo{evi}ev qubimac u {kripcu”. Pisawe slovena~kog novinara prijalo je Hrvatima, naro~ito onaj deo u kome se tvrdi da }e dr [e{eq u Republici Srpskoj Krajini da preotme vlast, {to bi bila prva stepenica u osvajawu vlasti u samom Beogradu. Tada{wi predsednik Republike Srpske Krajine jeste bio politi~ki protivnik dr Vojislava [e{eqa, ali predsednik Srpske radikalne stranke je posledwi politi~ar koji bi takav sukob izveo iz granica politike. [pekulacije ovog tipa, u ovom slu~aju i od strane slovena~ke {tampe, pokazuju svu zlonamernost na{ih biv{ih sunarodnika, te da se ni u budu}nosti nemamo nadati ni~em dobrom sa wihove strane. Tamo, u Sloveniji i Hrvatskoj, Alijinu filyan dr`avu da ne spomiwemo, ~itaocima nije zasmetalo {to se zloslutne prognoze ne ispuwavaju. I umesto da priziva~i srpskog gra|anskog rata izgube kredibilitet kod ~italaca, oni su iz broja u broj nastavqali da svoje snove stavqaju na papir. “Kada su Srbi iz Hrvatske Gorana Hayi}a proglasili za “predsjednika dr`ave”, pokazivali su brazgotine koje su na wegovim rukama ostale od “hrvatskih lisica”, i slavili ga kao borca za slobodu. Sada biv{em skladi{taru, koji je skupa sa @eqkom Ra`watovi}emArkanom iz Srbije krijum~ario oru`je u Hrvatsku, ponovo prijete lisice jer se, umjesto da obavqa svoje dr`avni~ke du`nosti, radije bavi krijum~arewem i ratnim profiterstvom”, pi{e slovensko Delo. “Goranu Hayi}u ve} neko vrijeme predbacuju da je bio na ~elu bande koja je u krajini sjekla {ume, drvo prodavala u Srbiju, a zaradu spremala u vlastiti yep. Ovih su ga dana optu`ili da preprodaje naftu iz srpskih tenkova koji su upereni na Hrvatsku. Prisili li su ga da na te optu`be javno odgovori, {to je napravio dosta nespretno, pri ~emu se je izgovarao da se u poslove s naftom ukqu~io iz domoqubnih razloga. Poznavateqi prilika u Krajini ka`u da su gospodinu Hayi}u odbroja765
ni dr`avni~ki dani. Sam Hayi} ka`e da se je spreman povu}i u korist dr Radovana Karayi}a, i to tek ona kada se udru`e Republika Srpska i Republika Srpska Krajina. No, [e{eqevi ~etnici su sve nestrpqiviji. [to prije bi htjeli maknuti toga, kako ka`u, Milo{evi}evog qubimca. Dr Vojislav [e{eq je pokrenuo opse`nu kampawu s kojom }e, kako tvrdi, ukloniti Hayi}a”, pi{e beogradski dopisnik Dela. Dodaje kako je Hayi} odlu~no odbacio optu`be da je ratni profiter, a [e{eq je odmah potra`io Radu Leskovca, nesu|enog ministra informacija, koji ima dokaz protiv Hayi}a. Kako navodi Delo, rije~ je o fotokopiji dokumenta iz kojeg je vidqivo da je “predsjednik republike” preko nekog vojvo|anskog trgovca preprodavao naftu iz dr`avnih rezervi. “Hayi} je 20. sije~wa ove godine, dakle dva dana prije hrvatskog napada, i u trenutku kada je bila mobilizacija, u benzinske rezervoare privatnika spremio 31.500 litara dizel goriva, 5.000 litara bezolovnog benzina i 79.000 litara supera. To je gorivo tobo`e spremio za potrebe predsjedni{tva RSK, koje uop}e ne postoji’”, rekao je Leskovac i dodao da je Hayi} s takvim i sli~nim poslovima zaradio 2,3 milijuna DEM. Kako je rekao, dr`ava {to ju vodi taj biv{i skladi{tar je dr`ava potpunog kaosa i bezakowa. Dok borci ratuju vodstvo RSK bogati se krijum~arewem i preprodajom, a istodobno izbjegava raspisati izbore, jer o~ito misli vje~no vladati. [e{eqevi ~etnici `ele preuzeti vlast u Krajini, u ~emu ih ometaju Hayi} i wegovi sqedbenici, a poznato je da Hayi}a podr`avaju Milo{evi} i Arkan. [e{eq je uvjeren da }e ova jesen za wega biti dobra prilika da do|e na vlast i u samoj Srbiji, jer Milo{evi}ev re`im ve} gori na `eravici koju je sam potpalio”, pi{e novinar Dela. Dodaje da je u Kru{evcu ve} po~elo su|ewe Hayi}evu nesu|enu predsjedniku vlade Sergiju Veselinovi}u, nekada{wem predsjedniku op}ine Obrovac. Optu`nica ga tereti za razbojstvo i pqa~ku. Hayi} ga je poku{ao izvu}i iz zatavora no u tome mu nisu pomogle ni beogradske veze. Dr Vladan Vasiqevi} iz beogradskog instituta za kriminolo{ka i sociologijska istra`ivawa, ka`e da dosad nisu detaqnije istra`ivali kriminal u krajini, ali poznato je da se od po~etka rata na tom podru~ju jako pove}ao broj ka`wivih djela. Vasiqevi} tvrdi da vlast te podatke skriva, a uz to se sama bogati uz pomo} raznih prqavih poslova. Razmjena robe izme|u Srbije i Krajine bila je bez ikakvog nadzora. Brojnim su paravojnim formacijama dozvolili da djeluju u zale|u i pqa~kaju. Gorana Ra`natovi}a i @eqka Ra`watovi}a – Arkana su jo{ prije rata uhvatili u Gorskom kotaru u automobilu punom oru`ja i municije. Obojica su ve} Prije u vi{e navrata kr{ili zakon, a protiv poslanika Ra`watovi}a je potjernicu raspisao i Interpol, rekao je u izjavi za “Politiku” Vasiqevi}. Upozorava se tako|er da nastaje poseban oblik organiziranog kriminala, koji se dodu{e ne bi mogao usporediti s talijanskom mafijom, ameri~kim gangsterskim bandama ili japanskim jakuzijem, no ~iwenica je da postoji”, pi{e Delov dopisnik iz Beograda Slobodan Duki}.” Pod naslovom “Dva la`ova na brvnu”, “Slobodni tjednik” 31. jula 1993. godine, zasipa mr`wom dr Vojislava [e{eqa. Srbi bi rekli: ako ga oni mrze, zna~i da vaqa. U tome le`i i odgovor za{to se “tisak” toliko i na taj na766
~in bavio dr [e{eqem. Podnaslov je bio pun kukavi~kog besa, uz gomilu usta{kih, strogo propisanih, gramati~kih pravila: “Nakon {to je Vojislav [e{eq, ~etni~ki vojvoda i predsjednik tzv. Srpske radikalne stranke, uspio uzdrmati stolicu generala @ivote Pani}a, prvog ~ovjeka tzv. jugovojske, prebacio se na kompromitaciju Gorana Hayi}a.” “]osavi vojvoda, koji jo{ nije nau~io razgovjetno govoriti i pravilno izre}i slovo “r”, ka`e da je Hayi}, skladi{tar iz Borova, ukrao dva milijuna DEM! I to potkrepquje dokumentima, a po wemu Hayi} je kriv za poraz “krajina{a” u sije~wu. Tada je Hrvatska vojska osvojila Zemunik, Masleni~ki most, Peru~u i sela u zadarskom zale|u, a ~etnici su bje`ali glavom bez obzira. Priglupi Hayi}, tobo`wi predsjednik imaginarne “kraji{ke” Vlade, ukrao je benzin, pa ~etnici nisu imali goriva da pokrenu tenkove i suprotstave se Hrvatima. Jo{ jedna u nizu srpskih optu`bi koje se svode na isto, a to je da glupost jedne nacije koriste samozvane vo|e, trpaju}i u yepove sve do ~ega do|u.” “Duga” od 31. jula 1993. godine donosi ~lanak pod naslovom “Pomirewe ~etnika i komita” i nadnaslovom “Susret Vojislava [e{eqa i Krasimira Karaka~anova”. ^lanak je priredio novinar koji se potpisao inicijalima V. P. a o ~emu se u stvari radi, jasnije je iz podnaslova: “Istorijski susret predsednika Srpske radikalne stranke i generalnog sekretara VMRO, u diplomatskoj dvorani Narodne skup{tine, beogradski mediji su pre}utali ali se bugarska {tampa {iroko otvorila za svedo~ewa Krasimira Karaka~anova o novoj stranci srpsko-b bugarskih odnosa.” ^lanak ve}im delom prenosi pisawe bugarske {tampe, ta~nije razgovor sa Karaka~anovom, ali u wemu nema ni traga od bilo kakve izjave ili reakcije dr Vojislava [e{eqa, tako da ostaje zagonetka da li je uop{te do ovog susreta i do{lo. Ispada da je lider srpskih radikala odslu{ao lekciju velikobugarske propagande, te da se, po onom {to pi{e bugarska {tampa, u stvari slo`io sa svojim sagovornikom. U tom svetlu treba tuma~iti ovo pisawe “Duge”, da se i sa te strane u~ini politi~ka {teta na ra~un dr Vojislava [e{eqa i ~itave Srpske radikalne stranke. “Da bugarski patrioti gaje velike simpatije za srpsku borbu na{a javnost je saznala iz reporta`e Drago{a Kalaji}a, objavqene u “Dugi”, pod naslovom “Bugarska pod okupacijom”, gde je srda~nim re~ima opisan prvi wegov susret sa generalnim sekretarom VMRO, Krasimirom Karaka~anovom. Ubrzo potom, na poziv na{eg urednika, Krasimir Karaka~anov je do{ao u Beograd, predvode}i jednu grupu bugarskih patriotskih privatnih preduzetnika da bi ih povezao sa odgovaraju}im snagama srpskog kapitala. Jedno je izvesno: za razliku od ovda{wih medija, bugarski su ovom susretu pridali zna~aj prvorazredne senzacije, {iroko se otvaraju}i za svedo~ewa Krasimira Karaka~anova. Dnevnik “Ota~estveni vesnik” je obavestio svoje ~itaoce o susretu [e{eq-Karaka~anov na prvoj stranici, na udarnom mestu, pod naslovom: “Srbija ne}e ratovati protiv Makedonije”. List “Standart” preko cele prve stranice prenosi glavnu istorijsku Tezu Vojislava [e{eqa: “Po mi{qewu Vojislava [e{eqa ’makedonska’ nacija je marksisti~ka izmi{qotina Tita.” Najtira`niji bugarski dnevnik “24 ~asa” objavquje u naslovu da je “lider VMRO po prvi put u{ao u srpski parlament” i 767
wegov poziv bugarskoj politici da “poboq{a odnose sa Beogradom”. U efikasnost tog poziva ne treba sumwati jer VMRO kontroli{e desetak poslanika u vladaju}oj koaliciji Bugarske. List “Makedonija” je najiscrpnije preneo utiske koje je Karaka~anov doneo iz Beograda, izlo`ene u intervjuu koji ovde prenosimo: • Gospodine Karaka~anov, posledwe nedeqe karakteri{e poja~ani interes za Beograd, koji su pokazale posete na{ih parlamentaraca i VMRO-a. Da li je Va{ susret sa Vojislavom [e{eqom bilo obi~no prou~avawe Srpskog lidera ili ne{to vi{e od toga? – Ja sam u Beogradu imao susrete ne samo sa Vojislavom [e{eqom ve} i sa srpskim politokolozima, novinarima, istori~arima i intelektualcima, poput Drago{a Kalaji}a i Veselina \ureti}a. Osnovne teme na{ih razgovora bile su perspektive bugarsko-srpskih odnosa, stawe bugarske mawine u zapadnim pokrajinama, oko Dimitrovgrada i Bosiqgrada te najvi{e sudbina Makedonije. Za mene je bilo zanimqivo da ~ujem mi{qewa srpskih politi~ara i intelektualaca, kako bih mogao da stvorim realnu sliku za VMRO. Qudi sa kojima sam u Beogradu razgovarao ose}aju simpatije prema Bugarskoj i `eqe za boqu saradwu. Razgovor sa Vojislavom [e{eqom bio je veoma interesantan. Zna se da je on drugi ~ovek po snazi u Srbiji i da kontroli{e situaciju u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Nije tajna da su pod wegovim uticajem vojska, policija i paravojne formacije koje se bore u Republici Srpskoj i Krajini. Mo`e se slobodno re}i da je [e{eq kqu~na figura na srpskoj strani za razre{ewe konflikta u biv{im jugoslovenskim republikama. • Da li se Vojislav [e{eq odrekao Makedonije ili jo{ smatra da bi ona mogla biti ukqu~ena u sastav nekakve konfederacije? – U Beogradu se prime}uje novo mi{qewe spram Makedonije. Svi sa kojima sam tamo razgovarao su iskreno priznali da je ’makedonska nacija’ tvorevina komunisti~ke Jugoslavije a najvi{e zahvaquju}i Titu. Za wih je jasno da u Makedoniji ne postoji ’makedonska nacija’. Vi{e wih se sa ironijom odnose prema tvrdwama nekih makedonskih istori~ara i smatraju da su u Makedoniji osnovni deo stanovni{tva Bugari. Ja sam kategori~ki izlo`io stav da VMRO ni u kom slu~aju ne}e pristati na bilo kakvu varijantu podele Makedonije. Vojislavu [e{equ sam izjavio da nastojim da Makedonija sa~uva svoju teritorijalnu celovitost i dr`avnu nezavisnost kako bi se garantovali uslovi za normalni demokratski razvitak. Gospodin [e{eq je rekao da wegova stranka i on li~no nemaju nameru da izazovu vojni konflikt u Makedoniji i da je napadaju te da prihvataju ideju nezavisne Makedonije. On je izrazio svoje uverewe da }e otpasti sve prepreke za weno priznawe od strane Srbije kada se bude razre{io spor izme|u Gr~ke i Makedonije. Ta konstatacija me je veoma za~udila i odjednom obradovala, zato {to Srbija sprovodi dosta kategori~no politiku prema Makedoniji, u smislu nepriznavawa wene dr`avne nezavisnosti. • Koji je, po Vama, razlog za takav obrt u srpskim odnosima prema Makedoniji? – Srbi veoma dobro znaju da sudbina Makedonije nije bezna~ajna za Bugarsku i ako ho}e da imaju iza sebe blago naklowenog suseda, ne bi trebalo da 768
diraju Makedoniju. Gospodinu [e{equ sam rekao da ako Srbi `ele pridobiti Bugarsku i wenu neutralnu politiku prema unutra{wim problemima – ne bi trebalo da sebi dozvole luksuz tretirawa Makedonije kao Ju`ne Srbije. Ako Srbija prizna Republiku Makedoniju, to bi bio korak ka poboq{awu bugarsko-srpskih odnosa. Srpski politi~ari dobro razumeju da je negativni odnos prema Srbiji u bugarskom javnom mwewu ponajvi{e uzrokovan wihovom lo{om politikom prema Makedoniji. Gospodin [e{eq je izrazio svoja podozrewa da albanski, destruktivni element u Makedoniji mo`e tamo izazvati gra|anski rat, koji bi se mogao preneti na Kosovo i Metohiju a Srbija, u tom slu~aju, ne bi ostala po strani. Uzajamno smo prihvatili ideju da Srbija, Gr~ka i Bugarska zajedno garantuju nezavisnost Makedonije, uz weno priznawe. Bugarska je to ve} uradila, ostaje da to u~ine i Srbija i Gr~ka. Moje je mi{qewe da Srbi po~iwu da osmi{qavaju svoju taktiku i politiku prema Makedoniji. Ta~no je da je u Skopqu na vlasti u velikoj meri prosrpski komunisti~ki re`im, koji je u ideolo{koj bliskosti sa Slobodanom Milo{evi}em. No, na kraju krajeva, Srbija ima mnogo bitnije ciqeve a ne da u Makedoniji brani interese makedonskog komunisti~kog stale`a i to je bilo odlu~no re~eno. Politi~ari u Beogradu dobro znaju da ne vredi zbog jedne grupe neokomunista u Skopqu kvariti svoje odnose sa Bugarskom. • Da li je dogovoreno da }e bugarska mawina u zapadnim pokrajinama dobijati konkretnu pomo} iz Bugarske? – Zalagao sam se da Srbija u~ini korak ka davawu potpunih nacionalnih prava tom stanovni{tvu. Gospodin [e{eq je pokazao spremnost za takav korak i rekao da je on za davawe prava tom stanovni{tvu. Obe}ao je da }e se zalo`iti za ukidawe svih prepreka koje su do sada ko~ile slobodnu razmenu informacija izme|u Bugara i Dimitrovgrada, Bosilegrada i wihovih sunarodnika iz Bugarske. Bila je promovisana i ideja za obezbe|ivawe bugarske {tampe, kwiga i humanitarne pomo}i. Ta inicijativa je sada u rukama bugarskih ustanova koje moraju sve to ostvariti.” Mi{a Brki} i Miroslav Mikuqanac objavili su, u “Borbi” od 4. avgusta 1993. godine, zajedni~ki tekst pod naslovom “Javni radovi u jeftinoj dr`avi”. Nadnaslov “Da li je ekonomski program SRS istorijski ve} oproban” asocira da su autori uradili analizu ekonomskog programa Srpske radikalne stranke. Ipak, u jednom delu teksta, pre ozbiqnije analize, data je ocena da se radi o demago{kom potezu a ekonomski tim koji je radio ovaj projekat stavqen je pod znake navoda, vaqda da bi wegovi rezultati u startu bili omalova`avani. Bez obzira na ove sitne pakosti, dr Vojislav [e{eq je imao dovoqno prostora da iznese ekonomski program srpskih radikala u wegovim najosnovnijim, grubim crtama. U podnaslovu je istaknut jedan od osnovnih principa kojeg se srpski radikali nisu odrekli ni danas: “Lider radikala Vojislav [e{eq nudi posao za sve koji ho}e da rade i dr`avu koja se finansira samo iz poreza” “Polovinu septembra najmirnije ~eka – Vojislav [e{eq. Lider srpskih radikala za 15. septembar bacio je rukavicu i ~eka “bliski susret” s Konti}evim kabinetom, a mnoge ~iwenice ukazuju da }e radikali i u srpskoj 769
Skup{tini [ainovi}u, umesto wegove najavqene rekonstrukcije vlade, mo`da odr`ati opro{tajni govor. Za [e{eqa, izgleda radi vreme, a ono (opet) nepovratno curi kreatorima teku}e ekonomske politike. I otud tolika nervoza u [ainovi}evom i Konti}evom kabinetu. U svakom slu~aju, ve} je uveliko sazrela svest o katastrofalnim posledicama hiperinflacije po standard naroda. [e{eq je u lagodnoj situaciji – mo`e da sedi i ~eka po{to zastra{uju}i ekonomski determinizam za wega odra|uje posao boqe od bilo kakvog kriti~ara vlade. To {to je pora`en prilikom izglasavawa rebalansa federalnog buyeta ne zna~i da je izba~en iz sedla. Sled ekonomskih zbivawa – totalnog sloma sistema i apsolutnog siroma{ewa naroda – idu mu naruku i on je toga potpuno svestan. Kontrolisana inflacija Kad bi hteo – a to ka`e ne}e – [e{eq tvrdi da bi wegova stranka o~as posla mogla da instrumentalizuje nagomilani bes siroma{nog, gladnog i opqa~kanog radni{tva i izlije ga na ulice. “Za sada nije vreme za ulicu, jer ne treba destabilizovati nacionalnu stvar”, ka`e lider radikala, upozoravaju}i da wegova stranka sve te`e kontroli{e narodni bes i poku{ava da ga kanali{e kroz institucije sistema i parlamentarnu borbu. To za sada radimo uspe{no, ali ne}emo dugo mo}i sami, zakqu~uje [e{eq. Radikali ra~unaju da na jesen ukrste kopqa sa vladaju}om partijom ba{ na ekonomskom terenu. Socijalistima “postignuti ogromni rezultati” u o`ivqavawu proizvodwe, za{titi standarda i odbrani nacionalne valute ne dozvoqavaju da mirno letuju. [e{eq i “wegov ekonomski tim” polako i sistemati~no koncipiraju svoj ekonomski paket i, reklo bi se, nameravaju da, demago{ki pridobiju svaki nezadovoqni bira~ki glas u Srbiji. Ekonomska situacija u zemqi i desni~arski nacionalni program Srpskih radikala provocirali su pojedine analiti~are da naprave paralelu sa Nema~kom s kraja dvadesetih i po~etka tridesetih godina i da [e{eqa i wegovu stranku poistovete “s qudima i doga|ajima” iz tog vremena i sa tog prostora. Zato je “Borba” `elela da iz prve ruke ~uje s kakvim to ekonomskim programom radikali i wihov lider Vojislav [e{eq `ele, u vremenu koje dolazi, da mar{iraju kroz institucije sistema. – Na{ ciq je da stvorimo modernu jeftinu dr`avu – ~esto ponavqa Vojislav [e{eq. – A na{a je nevoqa {to nas kritikuju glupi i neuki i {to zapravo nemamo sa kime ozbiqno da razgovaramo o ekonomskim problemima zemqe. Ekonomski program radikala, ne postoji “na papiru” niti uobli~en u dokument, ali lider ove stranke s visokom dozom improvizacije elaborira elemente radikalske ekonomske strategije. Su{tinu tog programa ~ini: kontrolisana inflacija, relaksiraju}a poreska stopa, dr`ava kao prodavac biv{eg dru{tvenog kapitala i mese~no selektivna primarna emisija. – U ovim uslovima, mi ne mo`emo da se oslobodimo visoke inflacije, ali je bar mo`emo kontrolisati – obja{wava dr [e{eq. – To }e se najlak{e posti}i ako Narodna banka Jugoslavije novo{tampanim dinarima bude direktno finansirala strate{ke robe iz oblasti poqoprivrede i proizvode, poput obojenih metala, za koje se posle ukidawa blokade mogu dobiti ~vrste 770
devize. Ali, to se mora precizno isplanirati za svaki mesec i novac se mora davati iskqu~ivo onome od koga se ne{to kupuje, a nikako poslovnim bankama. Dr`ava, nadaqe, mora dokazati i pokazati onima od kojih kupuje da }e im platiti svetsku cenu. A ne kao sada da prevari seqake, pa da “kajmak” pokupe direktori banaka i mafija. Mi smo partija radnika – Glas siroma{nih i gladnih probija se i artikuli{e kroz politiku na{e stranke. Mi smo, kao partija, u ovom trenutku u stawu da sve radnike anga`ujemo i mobili{emo za strana~ku politiku. Mi se toga, me|utim, bojimo. Jer, kad to po~ne, onda tome nema kraja. Zato ne podr`avamo nijedan {trajk. Kanali{emo nezadovoqstvo gladnih i siroma{nih kroz parlamentarnu borbu. Ali, do sada smo bili blokirani odnosom politi~kih snaga. Sve bih uradio da ne do|e do izlivawa socijalnog nezadovoqstva na ulice, jer bi to neminovno izazvalo krvave obra~une. Preveliko je breme odgovornosti izvesti qude na ulicu. Za to nisam spreman. Ako nas narod iznenadi, {ta da radimo? To mo`e da se desi, ali je krajwe opasna stvar. Ulica nikad nije rezultirala demokratijom, uvek novom diktaturom, rekao je dr Vojislav [e{eq za “Borbu”. Rasterati birokratiju [e{eq tvrdi da ako wegova stranka do|e na vlast nikada ne}e primarnu emisiju koristiti za javne radove. Finansirawe srpskog “wu dila” radikali vezuju za jedan kompleksniji projekat – privatizaciju kroz podr`avqewe. Ideja radikala je da svu dru{tvenu imovinu podr`avi, a da potom to dr`ava prodaje svakome ko je zainteresovan. Me|u kupcima bi se na{li i stare devizne {tedi{e kojima treba ponuditi dr`avne obveznice u zamenu za oro~ene marke i dolare. Oni bi tim obveznicama kasnije mogli da kupuju ono {to dr`ava prodaje od svoje imovine. – Sa tako prikupqenim novcem finansirali bi javne radove – ka`e dr [e{eq. – Najunosnije je graditi autoputeve, od Beograda do Subotice, do Bara, od Bara do Pri{tine... To je najisplativije. Od preostalog novca uozbiqili bismo penzioni i fond socijalne za{tite. Penzioni fond punio bi se i tako {to bi svaki zaposleni bio obavezan da izdvaja dvadeset odsto i automatski sti~e pravo na penziju, bez obzira na visinu plate koju je imao. U tom slu~aju svi bi imali jednake penzije, a ko ho}e ve}u – mogao bi da upla}uje u privatne penzione fondove. Dok traje blokada, radikali misle da se socijalom mora pokrivati deo radnika na prinudnom odmoru. S tim {to bi dr`ava postepeno destimulisala radnike koji sede kod ku}e. – Uz obe obale Dunava postoje hiqade hektara na kojima se mo`e organizovati sadwa topola, ka`e lider Srpske radikalne stranke. Dr`ava ima zadatak da svakome ponudi posao da ne bi bio gladan. Dakle, ponudi}e sadwu topola, pa ko to ne}e, nije vi{e nezaposlen i nije briga dr`ave. • Deo javnosti nervozno je reagovao na Va{u pri~u o uravnilovci u platama? – Nisu nas ~uli do kraja. Mi jesmo za uravnilovku i raspon “jedan prema tri” zarada, ali u dr`avnoj administraciji. Ho}emo da ukinemo dr`avni sektor. Ako je neko iz dr`avne uprave sposoban i smatra da zaslu`uje ve}u platu, neka ide. [to }e u dr`avnom sektoru? Na{ je ciq da stru~wake po{a771
qemo tamo gde mogu dobro da zara|uju. A kolike }e im biti plate, to nas ne interesuje. Jeftina dr`ava, po mi{qewu radikala, podrazumeva sasvim druga~iju poresku politiku. Dr [e{eq ka`e da }e okosnicu tog segmenta wihovog programa ~initi op{ti i jedini porez od 20 odsto. Toliko }e se, recimo pla}ati uvozna nafta, a kolika }e posle biti cena litra na tr`i{tu – to dr`avu ne treba da interesuje. Postoja}e samo propisana cena (od na primer, 1,7 maraka) na dr`avnim pumpama. Ovakvim sistemom, ~ak i u blokadi, ne bi se ose}ala nesta{ica benzina smatra [e{eq. Dr`avni paraziti Merama koje je predlo`ila vlada ne mo`e se zaustaviti hiperinflacija. Nama treba vlada ~asnih, maksimalno kontrolisanih ministara, koji }e taj posao raditi zbog li~ne slave, a ne iz materijalne koristi. Kad je ^ovi} uzeo 200.000 maraka od Jezde, wegova partija nije smela da stane iza wega jer je znala koliko je tih para on stavio u svoj yep. Postoje spiskovi qudi iz vlasti koji su od Dafine uzimali novac preko reda. Ne bogate se u ovim uslovima sposobni privrednici koji znaju da {pekuli{u novcem nego ~isti paraziti iz dr`avne bulumente. Pa, pogledajte: socijalisti su hteli da zaustave privatizaciju tvrde}i da je to pqa~ka. A oni u tome u~estvuju. Vladaju}e strukture nemaju ni voqe, ni `eqe da bilo {ta promene, jer po~ivaju na korupciji i saznawu da }e im politi~ka mo} doneti materijalne koristi. Ne}emo ulaziti ni u kakvu koalicionu vladu sa socijalistima, jer su dijametralno suprotni na{i politi~ki, ekonomski i socijalni programi. Mi imamo koncept, a socijalisti rade od danas do sutra. Wih nose doga|aji, a mi bi da ih kreiramo – ka`e [e{eq Bio bi zabrawen uvoz hrane, osim ju`nog vo}a. A sve ostale robe i{le bi po zakonu ponude i potra`we. Dr`ava bi otkupqivala strate{ke proizvode. Bio bi neograni~en uvoz sirovina i opreme, uz carinsku stopu od 20 odsto. Mogla bi slobodno da se uvozi i roba {iroke potro{we, ali bi u tom slu~aju carina bila 50 odsto. Na cigarete bi “udarili” visoke poreske stope, a porez bi se pla}ao na izlazu iz fabrike. Cena struje bila bi svetska, bez obzira za {ta je ko tro{i. Samo sa ovakvom reformom dr`ava bi mogla da povrati poverewe naroda.” Dva dana kasnije i suparni~ka “Borba” (crvena) objavquje sli~an ~lanak. Novinar D. Vu~ini} pod naslovom “Radikali najvquju, vlast sprovodi” tako|e raspravqa o ekonomskom programu Srpske radikalne stranke. U pomo} je pozvao ekonomistu Petra \uki}a koji nije imao lepe re~i za ideje dr [e{eqa. O{tro kritikuju}i sve predlo`eno, \uki} nije ponudio nijednu adekvatnu protivmeru, ideju koja bi pomogla ekonomiji pod sankcijama. Zato proizilazi da je u pitawu pa`qivo odabran sagovornik, za kojeg se unapred znalo da ne}e dati zeleno svetlo ekonomskom programu srpskih radikala. Podnaslov je glasio: “[e{eqev model neposredno dirigovane ratne ekonomije zvani~na vlast bi, u ovim okolnostima, mogla primeniti kao svoj, mo`da jo{ pre zime, bez obzira na kasnije posledice”. “Koncept ekonomske politike za vreme blokade (ako ne i posle we), koji povremeno prezentiraju ~elnici Srpske radikalne stranke, u stvari pred772
stavqa daqu radikalizaciju mera oficijelne ekonomske politike u posledwoj godini dana, naro~ito od strane vlasti u Srbiji. Ovo je prva re~enica dr Petra \uki}a, docenta na Tehnolo{kom fakultetu u Beogradu, izgovorena i kao ocena, programa ekonomsko-socijalnih mera i politike koje je dr Vojislav [e{eq izlo`io u “Borbi” 4. avgusta. Inflacija – element sistema Elementi dirigovane privrede, ka`e Petar \uki}, ovde su utemeqeni ~ak i pre uvo|ewe sankcija UN. Inflacija je ukalkulisani element ovog sistema kao na~in pokrivawa javne potro{we i ogromnih privrednih deficita. Dominacija dru{tveno-dr`avnog vlasni{tva, zaustavqawe procesa privatizacije, preuzimawe neefikasne dru{tvene privrede kao specifi~ne socijalne sfere, beskrajni prinudni odmori, o`ivqavawe proizvodwe tamo gde dr`ava smatra da je potrebno – sve su to elementi dirigovane ekonomije koja ima prividni (spoqni) tr`i{ni karakter. A jo{ od proqetos, nastavqa dr \uki}, vlada je najavila mere materijalnog bilansirawa radi preuzimawa kontrole snabdevawa stanovni{tva hranom, zatim kontrole spoqne trgovine i raspolo`ivih deviza itd. Slede}i korak je doslednija provera tog ve} utemeqenog modela. Jedini je problem {to se tome pristupa uglavnom kampawski, u skladu s poznatom “stani-pani” metodologijom, po{to je ve} iscrpqen veliki broj resursa, i qudskih i materijalnih, i deviznih, pa i socijalno-psiholo{kih, a raspale su se i iluzije o neuni{tivosti nebeskog naroda... Dr \uki} se gotovo uop{te ne dvoumi da bi [e{eqev koncept, uskoro mogao prerasti u model neposredne dirigovane ratne ekonomije, “sa distributivnim sistemom i egelitarnom raspodelom, upotpuwen emisionim finansirawem namenske proizvodwe, naro~ito hrane i drugih baznih proizvoda”, koje }e predlo`iti i sprovoditi zvani~ne vlasti, a u ciqu pre`ivqavawa qudi i – wih samih. – Mi u, stvari, poodavno imamo kontrolisanu hiperinflaciju, koja takva kakva je upravo zahvaquju}i odre|enim merama vlasti, naro~ito egzekutive, zahvaquju}i velikom delu dr`avno-dru{tvene privrede, dr`avne administracije, pa i velikog dela stanovni{tva tzv. kome ovakva finansijska i monetarna situacija odgovara, ka`e dr \uki}. U suprotnom monetarni i finansijski sistem u zemqi davno bi se pretvorio u potpuno nekontrolisani haos, nov~ane funkcije bi se u potpunosti eliminisale i pre{lo bi se na ~istu naturalnu privredu. Kao dokaz \uki} navodi da smo cele pro{le godine imali prose~nu mese~nu inflaciju od 56 odsto u proseku. U prvoj polovini ove, pak, rast maloprodajnih cena kretao se oko 200 odsto. Trenutno je situacija donekle ispu{tena iz ruku jer se u prvim letwim mesecima inflacija najpre pewe ka nivou od 500 procenata mese~no. I sad, razume se, nosioci ekonomske politike moraju da se okre}u ve} oprobanom stawu kontrolisane inflacije, koja je ipak prihvatqivija od sada{we gotovo nekontrolisane eksplozije cena, valutno-deviznog kursa, tro{kova i drugih monetarnih kategorija. Dakle, vlast }e verovatno posegnuti za elementima produ`etka te kontrolisane hiperinflacije. U konceptu ekonomske politike SRS kao drugi va`an zadatak pomiwe se privatizacija, 773
ali kroz prethodno podr`avqewe privrede. \uki} smatra da u svakom slu~aju tome te`i i Vlada Srbije, naro~ito ona u pro{lom sazivu. Taj “model” se, ka`e, kona~no, sprovodi ovde du`e vreme, gotovo isto kao {to se to ~ini u Hrvatskoj nakon secesije i delom u Sloveniji, sa istim ciqem – da nacionalisti~ke politi~ke elite i strukture u~vrste svoje pozicije. Taj potez, ina~e, ne mo`e da spre~i malverzacije, koje su u najve}oj meri povezane sa elitnom politikom i dr`avnim slu`bama, {to je ve} jasno vi|eno i u ministarskoj aferi tokom protekle zime. Na pitawe da li bi privatizacija po ideji lidera SRS nakon prodaje dr`avne imovine mogla da obezbedi neophodna sredstva za ambiciozne programe javnih radova, oja~avawe penzijskih i socijalnih fondova, za koje se kao ne bi tro{ila primarna emisija, dr \uki} odgovara da ne bi. Ne bi ni kroz obveznice ste~ene po osnovu stare devizne {tedwe, {to tako|e predla`u i SRS a i zvani~na dr`ava. Ne bi stoga {to tu nema dotoka, odnosno dokapitalizacije na osnovu sve`eg novca od na{ih radnika iz inostranstva, ili iz privatnih nov~anih rezervi, koje su u najve}oj meri ovde iscrpqene zbog inflacije, siroma{tva, besparice i svakodnevnog sve te`eg pre`ivqavawa, Pa onda nije jasno kako bi se svi ti ambiciozni planovi ostvarili bez primarne emisije. “Za takozvanu selektivnu primarnu emisiju ve} se zala`e i novi guverner NBJ, koji ka`e da je to indirektno obarawe inflacije putem podsticawa proizvodwe. U ovakvim hiperinflatornim uslovima nigde u svetu to nikad nije uspelo, pa sigurno ne}e ni u nas”. Radikalski model izlaska iz krize, ka`e dr \uki}, osobito u pojedinim wegovim elementima, bez obzira {ta ko o wemu mislio, ipak bi kod nas mogao biti primewen mo`da i pre ove zime od strane nosilaca zvani~ne vlasti, koja je ve} uveliko krenula ka elementima komandne ekonomije. Ti elementi su verovatno ve} pripremqeni u nekom od narednih paketa zvani~ne ekonomske politike “`ivota pod sankcijama”. Na pitawe da li to zna~i da bi projekt “blagostawa” lidera SRS, mogao da bude na{a, od aktuelne vlasti uskoro proklamovana, sada{wost, bez obzira {to radikali (jo{) nisu na vlasti, dr \uki} se nasme{io. Odgovor je, dakle bio nemu{ti ali – re~it.” @ivojin Damwanovi} se u istoj “Borbi” samostalno bavi istom temom. Pod naslovom “[e{eqevi javni radovi” objavqeno je wegovo pismo redakciji, koja se i ina~e uprla iz sve snage da doka`e da predlo`ene ekonomske mere nisu efikasne. Podnaslov “Ve} vi|eno” nije previ{e jasan, jer se iz teksta ne vidi gde je ranije upotrebqen ovakav ekonomski model. Od svih kvazi –argumenata, najupadqivija je tvrdwa da dr [e{eq ho}e da kazni radnike koji su na prinudnom odmoru, {to je van svake zdrave logike. “Uz sva uva`avawa Vojislava [e{eqa kao politi~ara moram izneti nekoliko zamerki na wegove ideje o ekonomiji koje vuku trag iz nama dobro znanih vremena. G-din V. [e{eq se zala`e za javne radove na pragu XXI veka!!! Nekada, odmah posle rata, kada se i{lo na obnovu i izgradwu biv{e Jugoslavije sakupqale su se grupe qudi, kojima je komunisti~ka vlast “narezivala” po nekoliko dnevnica za “kulu~ewe” na putevima. Mehanizacije tada nije bilo pa se radilo krampovima, motikama. Da li i sada treba g-dine [e{eq ponovo vra774
titi motike na puteve kada jedan bager za 20 minuta mo`e da iskopa zemqe kao grupa od 30 radnika za ceo dan. Vama tako|e pada na pamet da sadite topole kraj Dunava. Mo`da nameravate da od Srbije napravite za 30 godina najve}eg proizvo|a~a klompi na svetu? Vi ka`ete: “Bio bi zabrawen uvoz hrane, osim ju`nog vo}a”. To nije tr`i{na ekonomija, to je va{a partizanska logika. Osim ako mislite da }ete mo}i u Srbiji (ili Jugoslaviji) da uzgajate: kakao, biber, kafu, trsku, pirina~ i drugo. Francuska uvozi `ito iz SAD zato {to je u SAD jeftinija proizvodwa. Kod nas hrana se uvozi i iz tog razloga ali i zbog: boqeg kvaliteta i konkurentne cene doma}im monopolistima. Zar vi smatrate da }e od tih 20 odsto poreza biti namirena nadgradwa ({kolstvo, zdravstvo, vojska, policija i dr). Ka`ete da biste uveli iste penzije za sve. Onda }e penzioneri iz firme koja je decenijama slabo “gubita{ki” poslovala biti “nagra|eni” istom penzijom kao radnik iz dobro stoje}e firme koja je redovno namirivala obaveze. Tra`ite da dr`ava odredi svetske cene za `ito i struju, a istovremeno ne nudite nama potro{a~ima, svetski standard da mo`emo da kupujemo pla}amo “svetske cene”. Radnike na prinudnom odmoru biste “kaznili” zato {to ne rade, jer su zbog toga nekako krivi i odgovorni {to ne rade. Jesu li krivi oni, ili vlast koja im je izbila hleb iz ruku i ratnim hu{kawem dovela do sankcija – {to im nije omogu}ila da rade. Kome je sada stalo do autoputeva na relacijama Beograd – Bar i Bar Pri{tina, kada je evidentno da politi~ki i ekonomski odnosi izme|u Srbije i Crne Gore nisu ni artikulisani i {to zapadaju u krizu. (Hap{ewe, i vra}awe kamiona sa robom na “granici” izme|u Srbije i Crne Gore. (Otkuda sad “granica” me|u nama, ako smo istog roda). Ovom narodu nisu potrebni autoputevi za vo`wu biciklima! Stvarawe “moderne i jeftine dr`ave” u ovakvim uslovima, g-dine [e{eq, isto je {to i juri{awe Don Kihota na vetrewa~e.” “Borba od 9. avgusta 1993. godine jo{ jednom ustupa svoje stranice Dragani \uri}. Za osporavwa dr [e{eqa, naravno. Tekst potpisan inicijalima D.V. nosio je naslov “To bi zna~ilo adio tr`i{te”, a u nedostatku argumentacije stru~wak \uri} koristio se proizvoqnim ocenama. Jedna takva ocena izre~ena je odmah u podnaslovu: “Kad dr [e{eq obe}ava jeftinu dr`avu “koja }e se finansirati iskqu~ivo iz poreza”, izvesno je da se radi o {arenoj la`i” “Gospodin [e{eq, ka`e dr Dragana \uri}, nau~ni saradnik u beogradskom Institutu ekonomskih nauka, kao dobro obave{ten politi~ar, obave{tava javnost o onome {to je ~eka. Ukratko komentari{u}i projekt ekonomsko-socijalnog programa ~elnika srpskih radikala, objavqenog 4. avgusta u “Borbi”, dr \uri} nastavqa: “Izvesno je, re~ je o veoma dobrom politi~kom marketingu, koji radikalima nikad nije nedostajao. Za lansirawe i eventualno prihvatawe wihovih “spasiteqskih” ideja, koristi se op{ta hibernacija velikog dela stanovni{tva.” Dr \uri}, me|utim, smatra da je te{ko “ne{to odre|enije re}i” o ovom 775
projektu, po{to se zapravo ne radi o celovitom, uobli~enom socioekonomskom programu, ve} tek o naznakama za re{avawe “neuralgi~nih ta~aka”. – Izvesno je ipak, kad se radi i obe}awu jeftine dr`ave “koja }e se finansirati iskqu~ivo iz poreza” da je re~ o {arenoj la`i, posebno kad se ima u vidu da dr [e{eq nagla{ava potrebu rastere}ivawa od “dr`avnih parazita”. Ne daj Bo`e da taj gospodin do|e na vlast: i wemu bi trebala sna`na dr`ava sa profesionalnim aparatom. Dotle, smatra dr \uri}, ipak u tom grmu ne le`i zec, ve}, to, dr [e{eq svesno ili nesvesno izbegava da pomene da je jeftinu dr`avu mogu}e ostvariti ali na drugi na~in: ili reorganizacijom politi~kog sistema ili, naro~ito, smawewem neekonomskog odliva sredstava, kojem je upravo on, sa svojim idejama o granicama Karlobag–Virovitica itd, veoma mnogo doprineo. Po mi{qewu g|e \uri}, bilo koji program da neko ponudi, on ne}e imati izgleda na uspeh ukoliko on (program) ne sadr`i insistirawe na povratak Jugoslavije u me|unarodnu zajednicu. Da i ne govorimo da bi se takav program ponajmawe mogao nazvati ekonomskim. – Uostalom, da se u ideji radikala radi o konceptu velikih ingerencija dr`ave i preuzimawu pod komandu svih relevantnih ekonomskih funkcija, implicite sadr`i ideja o zami{qenom sistemu ekonomskih odnosa s inostranstvom, arbitrarno odre|enim nivoima carina i sl. Iako naizgled ima razlika, i to su{tinske naravi, izme|u vladaju}e partije i partije radikala, i jedan i drugi koncept idu u istom smeru dr`avne distribucije i uvo|ewa bonova, nagla{ava Dragana \uri}, dodaju}i da to zna~i – “adio tr`i{te”, sa svim posledicama koje to sa sobom nosi, i sa velikom neizvesno{}u kada bi se ova privreda tom tr`i{tu ponovo mogla da vrati.” Nenad Stefanovi}, u “Vremenu” od 9. avgusta 1993. godine, stavqa pod upitnik obave{tenost dr Vojislava [e{eqa svojim tekstom “Tre}i ~ovek u Beogradu”. Ta~nije, za wega ta dilema ne postoji jer su to sve izmi{qotine. Ni nadnaslov ne ostavqa dilemu ko je tre}i ~ovek u Beogradu, glasio je “[e{eq i obave{tajci”. U tekstu se vidi isto {to i u ranijim “ostvarewima”. Autoru je izuzetno `ao {to dr [e{eq u`iva veliki ugled napadno od Drine, na svim srpskim teritorijama. Podnaslov je zvu~ao ironi~no: “U sredini u kojoj se sve pouzdano zna, mnogo toga od ~ega direktno zavise na{i `ivoti prekriveno je istovremeno velom misterije. Onaj koji iz “pouzdanih izvora” zna {ta CIA sa Unproforom i muslimanskim vlastima smera u Sarajevu mogao bi mo`da da nam pomogne da saznamo i kolika je emisija novca u Jugoslaviji”. “Mereno ar{inima vladaju}eg nakaznog patriotizma, kategoriji sumwivih rodoquba, ako ne i pravog izdajnika, nedavno se sasvim pribli`io i jedan od najve}ih “gorostasa srpstva” Radovan Karayi}. U pismu upu}enom pro{le nedeqe generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju, Karayi} je posle vi{ednevnog poricawa, najzad skru{eno priznao kako su Srbi, dodu{e gre{kom, granatirali bazu Unprofora u Sarajevu, {to je izazvalo `estoke reakcije u svetu i ponovo pribli`ilo Pale sasvim realnoj mogu}nosti bombardovawa. Pre nego {to je Karayi} kao vrhovni komandant priznao bombardovawe i obe}ao hap{ewe neodgovornih oficira, pomo}nik komandanta 776
Glavnog {taba Vojske RS generalmajor Milan Gvero je, ne trepnuv{i, izjavio kako je i u ovom najnovijem slu~aju re~ o ve} “ove{talom scenariju”. Uo~i va`nih mirovnih skupova, tvrdio je general Gvero, muslimanska strana uvek inscenira ne{to ili ubija svoje qude, kako bi to potom pripisala srpskoj strani. ^ovek koji je u svim srpskim zemqama odavno ve} postao vrhovni arbitar pameti, patriotizma, srpstva, po{tewa i jo{ mnogo ~ega Vojislav [e{eq oti{ao je neuporedivo daqe od generala Gvera. Dan pre nego {to }e Radovan Karayi} priznati da su wegovi vojnici tukli po komandi Unprofora, vojvoda [e{eq je na konferenciji za {tampu, sa uobi~ajenom samouvereno{}u tvrdio kako raspola`e “pouzdanim informacijama” da su bombardovawe Unprofora zajedni~ki smislili CIA i qudi iz UN, u dogovoru s muslimanskom stranom, kako bi oslabili srpsku pregovara~ku poziciju u @enevi. “Nemam dokaze, ali imam pouzdane informacije na osnovu kojih to tvrdim”, poru~io je [e{eq, izgovaraju}u karakteristi~nu re~enicu koja na ovim prostorima oduvek neuporedivo vi{e pali nego bilo kakvi dokazi. U zemqi u kojoj vlada totalno pomra~ewe informacija i u kojoj se obi~nom svetu preko TV-ekrana svake ve~eri iznova u mozak tetoviraju poruke kako neprijateqi srpstva vrebaju u svakoj ~estici vazduha, poznavawe na “pouzdane” informacije o novoj planetarnoj zaveri protiv Srba ne mo`e da {teti ~ak ni onome koji tako o~igledno i brzo bude uhva}en u la`i. A i za{to bi, kada ve}ina onih koji se i daqe svakodnevno izla`u toj nevi|enoj medijskoj radijaciji, odavno mo`e da pla~e “na samo jedno oko”, ube|ena da Srbi u ovom pravednom ratu “koji im je nametnut”, ~ak ni slu~ajno ne mogu nikome da u~ine nekakvo zlo. Nedavno objavqeni rezultati istra`ivawa javnog mwewa Instituta dru{tvenih nauka iz Beograda, pokazali su da su aktuelna srpska politika i mediji insistiraju}i na svesrpskoj zaveri proizveli u Srbiji zabriwavaju}u ksenofobiju – oko 75 odsto ispitanika veruje da su samo Srbi, Rusi i Grci po{teni narodi kontra celom svetu. Verovatno ni{ta mawi broj wih veruje i u to da se biv{a Jugoslavija raspala samo zato {to je to u “interesu Kominterne” koja ne postoji ve} decenijama. Ili zato {to Vatikan po svaku cenu nastoji “da najzad iza|e na topla mora”. Te qude vi{e niko, uostalom, ne mo`e da razuveri kako “pouzdano” ne raspola`emo i atomskim oru`jem; kako se odavde ne mogu specijalnim, svetu nepoznatim raketama, ga|ati Rim, London, a mo`da i Va{ington; kako se nad na{im nebom nije nedavno “raspao” jedan “avaks” uhva}en u neku “Teslinu pau~inu”; da nemamo “mig 31” koji, uzgred, ni Rusi jo{ nisu proizveli; ili da na{ nedavno promovisani srpski odbrambeni pas, skra}eno nazvan SOP, ne mo`e zajedno pre podne da otkrije i pojede ~itavo minsko poqe bez ikakvih posledica po `eludac. U konkretnom slu~aju bombardovawa Unprofora, [e{eq te{ko da je bilo {ta izgubio time {to se po obi~aju “izuvao pre potoka” i izmi{qao pouzdane informacije. Kod tog istog sveta Radovan Karayi} je ovoga puta izgubio mnogo. Naravno, ne zato {to su wegovi tukli po Unproforu, ve} zato {to je on to priznao. Jer, tuku i drugi, pa }ute. Priznati, uostalom, Butrosu Galiju i Klintonu da Unprofor, po ve} oprobanom muslimanskom receptu, nije bombardovao sam sebe, nego da su to uradili “na{i” po{to su im vru}i777
na i {qivovica udarili u glavu, spada u najte`e oblike izdaje i ru{ewe predstave o an|eoskom karakteru Srba u ovom ratu. A ako bi se ~a~nulo jo{ malo, moglo bi se mo`da do}i i do “pouzdanih informacija” da je i sam Karayi} po~eo da {uruje sa CIA, i da se povija pod raznoraznim pritiscima, odnosno da ne ~uva vi{e “srpstvo, slobodu i vjeru na hladnome @enevskom jezeru”. Slede}i istu logiku, na kraju bi se iz pouzdanih izvora moglo saznati da je i wemu, kao svojevremeno i Vuku Dra{kovi}u, na tom istom jezeru “CIA kupila ku}u”. Jo{ jedna sli~na gre{ka i uskoro bismo mogli dobiti i ~itav “dosije Karayi}”, nalik na one o Milanu i @ivoti Pani}u. U kwizi Grejema Grina “Tre}i ~ovek”, koja opisuje atmosferu u posleratnom Be~u podeqenom na okupacione zone, glavni junak poru~uje kako “dosije jednog ~oveka nikada nije sasvim potpun.” “Jedan slu~aj”, ka`e on, “nikad nije stvarno zavr{en, ~ak ni posle jednog veka, kad su svi u~esnici mrtvi.” Izme|u Be~a iz “Tre}eg ~oveka” i dana{weg Beograda mogu}e je, ina~e, povu}i jo{ mnogo zanimqivih paralela. U onda{wem Be~u, kako je to opisao Grin, svi su bili upleteni u nekakvu crnu berzu, ~ija je organizacija savr{eno podse}ala na totalitarne partije – mnogim malim crnoberzijancima savest je bila olak{ana time {to su imali ose}awe da rade za poslodavca i velikog gazdu. “Svi mi”, ka`e najednom mestu glavni junak, “prodajemo cigarete i mewamo {ilinge za okupacioni novac... Ne}ete na}i nijednog ~lana Kontrolne komisije koji se nije ogre{io o propise.” I tamo su, kao u Beogradu danas, bez traga nestajali qudi i nicali dosijei, samo {to se umesto naftom i devizama uglavnom {vercovalo deficitarnim penicilinom. I tamo su na ceni bili policajci i detektivi amateri, za koje Grin ka`e da su u prednosti nad profesionalcima jer mogu da “budu neobazrivi i da nasumce postavqaju razne teorije”, zasnovane, naravno, na “pouzdanim” informacijama. Dana{wi Beograd u kome se veoma ~esto pomiwe bombardovawe, ve} mesecima je svakodnevno bombardovan upravo raznim eksplozivnim, lako zapaqivim sme{ama i koktelima istina, poluistina i la`i o qudima i doga|ajima. U sveop{tem haosu sve je te`e razaznati i razdvojiti informaciju od dezinformacije, tajne od podmeta~ina, ili ustanoviti {ta od svega toga izlazi iz policijskih kuhiwa, {ta dolazi iz amaterskih “pouzdanih izvora”, a gde se radi o koprodukciji ove dve firme. Ovih dana se tako “pouzdano saznaje” da je Dra{kovi} izdao Gi{ku i Belog, da se Milo{evi} sastao s Tu|manom na Brionima i da }e uskoro biti objavqen spisak politi~ara koji su na vreme podigli pare iz “Dafiment” banke. Jedino {to je pri tom sigurno jeste da su u politici, kao i u vaterpolu, oni najprqaviji udarci podvodni i te{ko vidqivi golim okom. Inflacija svega, a pogotovo novca, otvara na drugoj strani beskrajan prostor za svakojake iracionalnosti. Svaka glasina prihvata se bar kao “sitni{ neke istine”. Sveop{ta beda ra|a i potrebu za dou{ni{tvom, ina~e omiqenom disciplinom na ovim prostorima. Svaki kom{ija koji je vi|en sa vi{e od dve vre}e deteryenta, deset kila {e}era, ili kantom benzina postaje potencijalni ~lan nekog nevidqivog crnoberzijanskog “penicilinskog kruga” kao u “Tre}em ~oveku”. Uskoro bi se mo`da moglo da dogodi da, iako mo}na i brojna, srpska policija zamoli gra|anstvo (kao svojevremeno i Gesta778
po) da privremeno obustavi dou{ni~ke aktivnosti zbog nemogu}nosti da se sve prijave “obrade”. U sredini u kojoj se sve pouzdano zna, mnogo toga od ~ega direktno zavise na{i `ivoti prekriveno je istovremeno velom misterije. Onaj koji iz “pouzdanih izvora” zna {ta CIA sa Unproforom i muslimanskim vlastima smera u Sarajevu mogao bi mo`da da nam pomogne da saznamo i kolika je emisija novca u Jugoslaviji, ima li i privatnih firmi za ~ije se potrebe novac {tampa, ili da re{i enigmu po kojoj uli~ni dileri uvek pre nesre}nog guvernera ugledaju nove nov~anice. “Nemam dokaza, ali tvrdim”, postao je moto na{ih dana, a otvoreni dosijei koji se mesecima vuku po novinama – naju~estaliji novinarski `anr. Partijske policije i ovla{}eni dou{nici svakodnevno kqukaju novinare novim dokazima o onima koji su ozna~eni za politi~ko ru{ewe. Samo u nekoliko posledwih dana po sli~nom principu i iz razli~itih kuhiwa otvoreni su ili nagove{teni mnogi slu~ajevi ~iji }e se repovi, sasvim sigurno, vu}i i narednih nedeqa. Predsednik RSK Goran Hayi} osumwi~en je da je najobi~niji ratni profiter koji je praznio gorivo iz krajinskih tenkova i punio sopstvene yepove. Brane}i se od ovakvih optu`bi, Hayi} je istovremeno otvorio i slu~aj lidera krajinskih radikala Radeta Leskovca koji je optu`en da je Tu|manov ~ovek i da je finansijski pomagao HDZ. Iza ovog sudara Hayi}a i Leskovca, po svemu sude}i, ne stoji samo direktni sukob dve partije – SDS i SRS oko toga ko }e dr`ati vlast u RSK. Pre }e biti da s prestankom pucwave, masovnog razarawa i ubijawa po~iwe bitka razli~itih struja i gospodara ovog rata oko toga ko }e od wih kontrolisati koje tr`i{te. Do{lo je izgleda vreme da mnoge “patriote”, kako je to neko ve} primetio, budu ispla}ene u vlasti i ~asti. Za ovu tvrdwu ina~e, nema dovoqno dokaza, ali “dobro obave{teni” uveravaju da }e, kao u “Tre}em ~oveku”, i kod nas uskoro iz kanalizacijskih rupa po~eti da izlaze na povr{inu i me|usobno se obra~unavaju ~lanovi raznih tajnih krugova koji trguju najkurentnijim robama na ovim prostorima – naftom i patriotizmom.” Rajko Draganovi}, u “Svetu” od 9. avgusta 1993. godine, objavquje tekst sa naslovom “Verovali ili ne, nesvrstani u SPS –u”. Glavna li~nost je crnac iz Gane, doktor Kristijan Hese, koji je, iako ~lan vladaju}eg SPS-aa, gajio duboko po{tovawe prema politici dr Vojislava [e{eqa. Draganovi} je imao potpuno druga~ije namere, tekst je trebalo da poka`e svu neprimerenost stavova lidera srpskih radikala, ali za svakog normalnog ~itaoca svaka re~ dr Hesea bila je samo priznawe ispravnosti, pohvala ~oveka koji o Srbima nije ni{ta znao, a sada se u potpunosti identifikuje sa wihovim problemima i borbom. “Selo Plavna u op{tini Ba~ pro~ulo se pre nepune tri godine po ekscesima koji su izbili nakon osnivawa podru`nice Tonkovi}eve stranke DSHV kada je slavqu prisustvovao i sam Tomislav Mer~ep. U tom mestu dogodio se tada posleratni presedan: suspendovani su organi Mesne zajednice Plavna, po{to je wen sekretar izdao salu lokalnog bioskopa za potrebe pomenute Osniva~ke skup{tine. “Organi vlasti” u selu su privremeno ukinuti i tom Mesnom zajednicom vladala je prinudna uprava. Posle se Plavna po779
miwala u vezi sa bombardovawem tokom rata 1991. godine. Naime, po{to to mesto od Vukovara deli svega 5 kilometara vazdu{ne linije, ta~nije reka Dunav, a u wemu su bili instalirani “ogwevi” JNA, nekoliko granta sa “one strane” palo je i na Plavnu. Od tada o ovom mesta{cu, ~iju ve}inu ~ine stara~ka doma}instva, u javnosti nije bilo ni re~i, dok... Neproverena informacija da je to selo na pro{lim izborima u Op{tinsku skup{tinu delegiralo crnca iz Gane, te da je isti poslanik SPS-a i veliki obo`avalac lika i dela Vojislava [e{eqa u na{oj redakciji primqena je sa dosta rezerve... Autobus se nakon truckawa pra{wavim drumom zaustavqa u centru sela ome|enom s jedne strane katoli~kom crkvom (ve}ina me{tana Plavne i danas su [okci – Hrvati), a s druge zgradom u kojoj se nalaze i po{ta, i banka, i apoteka i ambulanta. Doktor Christian Hesse, crnac iz Gane, do~ekuje me na svom radnom mestu u lekarskoj ordinaciji. Zbuwen je, ka`e, jer mu je to prvi kontakt sa pripadnicima sedme sile. Sparni julski dan tera na crno ~elo plavanskog doktora socijaliste krupne gre{ke znoja, dok se nervozno poigrava grafitnom olovkom. Pri~a usporeno i monotono, tek ponekad, pripomenu imena Vojislava [e{eqa, “srpstva” i “pravoslavqa”, vidno `ivne... “Do{ao sam u Jugoslaviju 1965. godine. Bio sam stipendista Republike Gane. Kada sam zavr{io {kolovawe i sta`irawe, bio sam u dilemi da li da se vratim ili da ostanem u Srbiji.” Tada{wa Hesseova prijateqica, dana{wa supruga, ina~e tako|e lekar, presudila je: “Osta}e{ ovde i ima da me `eni{!?” Prihvatili su ponu|eno radno mesto u zabiti Plavne. Posmatrao je dr Hesse qude oko sebe, se}ao se prvih de~a~kih igara u dalekoj Gani i zakqu~io: “Vreme je da se ukqu~im u politiku!” Naravno, prva stranka koja mu je, zbog afri~kog mentaliteta i po onome {to je razmi{qaju}i spoznao, pala na pamet – bila je Milo{evi}eva Socijalisti~ka partija Srbije. “To je najidealnija stranka za postizawe povoqnih rezultata u ovoj situaciji!”, glasno razmi{qa Hesse prate}i pogledom pove}u muvu koja je jedina naru{avala monotoniju julskog popodneva u Plavu. “[e{eq je duboko vezan za nesvrstanost, za demokratiju, za Afriku i za srpstvo!” Interesujem se za{to ba{ SPS? “Prvo sam seo i upoznao se sa programima svih stranaka i organizacija. Sinulo mi je – SPS je zapravo jedina stranka koja je raskinula sa starom komunisti~kom praksom i to je u~inila na najboqi na~in! Ja sam pratio rad SPS-a i politi~ku karijeru Milo{evi}a od samog po~etka!” Neko ~udno zadovoqstvo iskri mu u o~ima dok pri~a o sednicama Skup{tine na kojima u~estvuje ravnopravno trude}i se da neka iskustva iz svog rodnog kraja prenese u novu sredinu. “Kod nas nema sva|e kao u drugim skup{tinama. Svi smo ovde veoma demokratski raspolo`eni! Vlada harmonija kao kod mene ku}i”, ponosan je dr Hesse. Kada u jednom momentu slu~ajno pomenuh Vojislava [e{eqa, on se tr`e, a lice mu ozari bla`eni osmeh: “Ipak, moram da vam priznam da sam se u po~etku dvoumio kojoj stranci da pri|em. Znate, vrlo mi se svi|a i Srpska radikalna stranka, doktor [e{eq posebno. On je jako mnogo u~inio za na{ 780
afri~ki narod, a verujem da }e mnogo posti}i poma`u}i i Srbima. [e{eq je duboko vezan za nesvrstanost, za demokratiju, za Afriku i za srpstvo.” Moj sagovornik tada ulazi u dubqu analizu aktuelne politi~ke situacije ~iji je, tvrdi, aktivni u~esnik: “SPS i Srpska radikalna stranka su u~inili dosta na stabilizovawu stawa u zemqi. Posebno SRS, jer su se oni najboqe organizovali po svim mestima, kako u gradovima, tako i u selima. Naime, wima je pristupilo najvi{e mladih qudi, {to je jako dobro. Meni se u toj stranci jednostavno ceo wihov program svi|a. Kada bi stranka, kao {to je Srpska radikalna postojala u Gani, ja sam siguran da bi svi za wu glasali. Oni bi bili na vlasti.” Zaista, dr Hesse deluje, kao da je uveren u ono {to pri~a, ni u jednom trenutku se ne da pokolebati. Pitam ga kakve su razlike izme|u stranke kojoj pripada i ~iji je odbornik i ove druge koja mu je, u stvari, na srcu – stranke srpskih ~etnika, {to }e re}i [e{eqeve SRS. “Mislim da postoji mnogo sli~nosti izme|u ove dve partije, jer obe rade na tome da do|e do srpske sloge i uspostavqawa mira. I druge stranke imaju ne{to {to nam govori da i one rade na planu smirivawa situacije, ali kada je re~ o miru, onda su tu najvi{e uradile SPS i Srpska radikalna stranka;” “Me|u Srbima ne postoji potreba ni za kakvim kraqem!” O Slobodanu Milo{evi}u i Vojislavu [e{equ tokom ovih godina dr Hesse je izgradio posebno mi{qewe. On u wima gotovo da vidi bo`anstva, toteme kojima se treba klawati i po{tovati ih. Voli, ka`e, Milo{evi}a, ali mu je ~etni~ki vojvoda nekako simpati~niji i lep{i: “Smatram da je Slobodan Milo{evi} mnogo dobar politi~ar. On je ~ovek koji se najvi{e zala`e za mir, veoma je popularan u narodu i mislim da do sada nije napravio nijednu gre{ku, otkad se pojavio na politi~koj sceni pa do danas – on nema mana. Simpati~an mi je posebno dr Vojislav [e{eq, koji je tako|e dobar politi~ar i sve radi za dobrobit naroda. Znam da mnogi [e{equ zameraju nacionalizam, dok je s druge strane Socijalisti~ka partaja Srbije stranka koju vole svi narodi koji `ive u Srbiji, a uskoro }e je zavoleti i svi narodi sveta.” Senzacionalno otkri}e “sveta”: u vojvo|anskom selu Plavna `ivi dr Hesse, crnac iz gane, koji je pobedio na pro{lim op{tinskim izborima kao kandidat SPS-a. U razgovoru za na{ list dr Hesse otkriva da su mu [e{eqevi radikali ipak simpati~niji, naro~ito wihov lider, te poru~uje: [e{eq je mnogo u~inio za na{ afri~ki narod a verujem da }e mnogo pomo}i i Srbima! Na{ reporter otkrio je u ba~kom selu Plavna, (koje se pre toga pro~ulo jedino po poseti Tomislava Mer~epa i potowem zavo|ewu “vanrednog stawa”), crnca iz Gane, poslanika SPS-a i velikog qubiteqa [e{eqevih radikala. Slede razmi{qawa dr Hesse o srpstvu, pravoslavqu, Makedoncima, muslimanima, demokratiji, sli~nostima izme|u SPS-a i SRS-a, o tome da li Srbima treba kraqevina ili republika, kao i o ~iwenici da je “situacija u wegovoj sredini odli~na, ba{ kao i u celoj Srbiji? Razmi{qao je ovaj Afrikanac i o srpskom nacionalnom interesu, sa posebnim osvrtom na mogu}nost ujediwewa vaskolikog srpstva, svih srpskih zemaqa, krajeva i krajina: “Trebalo bi da svi politi~ari koji ne{to zna~e u 781
Srbiji budu na istoj liniji i da svi rade na o~uvawu srpstva, jer se bez toga ni{ta ne mo`e. Tako|e, mislim da bi i ceo srpski narod trebalo da se ujedini, treba da do|e do ujediwewa svih srpskih krajina u jednu dr`avu. Mada se ~ini da je situacija slo`ena, do toga }e do}i vrlo brzo!” Polaze}i od iskustava Afrike gde je ve}ina monarha svrgnuta, pobijena ili pojedena, Hesse je, kao i wegov idol [e{eq, zakleti antimonarhista i republikanac. Po wemu nova ujediwena srpska dr`ava nikako ne bi smela biti monarhija: “Nova srpska dr`ava bi u po~etku bila neka vrsta konfederacije, a kasnije bi ona postepeno postala jedinstvena dr`ava sa jednim predsednikom. U mogu}nost da Srbija postane kraqevina – ne verujem! Smatram da to nije dobro re{ewe za srpski narod, a i ina~e danas u svetu nije trend da se dr`ave progla{avaju za kraqevine. Mislim da me|u Srbima ne postoji potreba ni za kakvim kraqem!”, kategori~an je Hesse. Zanimqivo je da u Op{tinskoj skup{tini Ba~a, pored crnca Hessea, sedi veoma {arolika dru`ina razli~itih nacija i partija: Srbi, Ma|ari, Hrvati, Slovaci, muslimani, komunisti, demokrate, espeesovci, radikali, “gege – kandidati”, deposovci... To {to me|u wima, niti me|’ `iteqima op{tine nema Makedonaca, nije spre~ilo na{eg sagovornika da se baci u pament nad sudbinom ovog, Srbima i crncima, bratskog naroda. “Vidite ovako, Makedonija je, kao i Srbija, balkanska pravoslavna zemqa i bez obzira na to {to politi~ari iz Makedonije mislili, wen narod }e prihvatiti da `ivi u dr`avi zajedno sa Srbima. Jednostavno, Makedonci vole svoju pravoslavnu bra}u Srbe i oni }e u budu}nosti shvatiti da je boqe da `ive zajedno!” “Svet se boji pravoslavqa zbog wegovih ogromnih potencijala i izuzetne snage” Iako je Gana daleko od pravoslavnih manastira ~ija zvona, kako tvrdi Drago{ Kalaji}, “rasteruju viruse”, dr Hesse je u sebi duboko ukorenio pravoslavqe. On je na vreme shvatio postojawe svetske zavere protiv pravoslavqa i tragi~nu opasnost od toga {to, kako nama ovde tako i wima u Africi, sprema novi svetski poredak: “Stra{ne snage su anga`ovane na satanizaciji pravoslavqa i u svetu postoji tendencija da se zaustavi {irewe wegovog uticaja, jer ga se svi pomalo pribojavaju. Naime, novi svetski poredak `eli da izop{ti pravoslavne zemqe i da ih potpuno izoluje, jer ve}ina vode}ih evropskih zemaqa ima katoli~ku religiju i one se stra{no boje pravoslavqa zbog toga {to pravoslavqe ima ogromne potencijale i izuzetnu snagu. Oni tako|e `ele da se i Rusija, kao pravoslavna zemqa, {to pre raspadne, kako bi {to lak{e ovladali wome.” Posebno je plavanski doktor ogor~en na “yihadovce”, “muyahedine”, i ostale muslimane. Nije, ka`e, za sada dolazio u sukob sa muslimanima iz obli`weg Ba~kog Novog Sela, ali wihovim sunarodnicima poru~uje: “Ja nigde u svetu nisam ~uo da muslimani postoje kao narod, jedino su to u Bosni i zato mislim da takva dr`ava u Evropi ne mo`e postojati. Rat }e se uskoro zavr{iti pobedom prave, srpske strane, i mislim da na taj dan ne}emo dugo ~ekati!” Recept poru~nika Yerija Rolingsa S obzirom na ~iwenicu da su se u op{tini u kojoj obavqa svoj politi~ki rad posledwih godina de{avale ~udne stvari, od kojih mnoge ni do dana782
{weg dana nisu razja{wene (paqevine, ubistvo mesnog fotografa i wegove supruge), o~ekivao sam da }e mi Hesse dati podrobnije informacije o trenutnoj situaciji. Pitam ga ima li pojava nacionalizma, izgreda, provokacija. “Nema! To {to je bilo pro{le godine skroz je zanemarqivo. Mislim da je sada situacija u na{oj op{tini dobra, kao i u celoj Srbiji!”, re~e mi na kraju na{eg razgovora dr Hesse. Odlazim prvim autobusom iz Plavne, a u glavi mi se sklapa mozaik: Gana – Plavna / Srbija. Crni doktor, poznavalac “antibirokratske revolucije”, srpskih nacionalnih interesa i veliki po{tovalac imena, lika i dela Vojislava [e{eqa, smatra da je u wegovom mestu i op{tini “situacija dobra, kao i u celoj Srbiji”. Mo`da, gledaju}i sve kroz prizmu gorepomenutog mozaika. Prethodnog dana policija je pretukla seqake koji su zbog otkupne cene `ita od 5 pfeninga, umesto obe}anih 25, poku{ali blokadom puteva da iznude ispuwewe svojih zahteva. I, blokada je prestala. Sve je savr{eno, idili~no, kao u Gani u kojoj je avijati~arski poru~nik Yeri Rolings svojevremeno na ulicama pobio nekoliko stotina svojih podanika koji su demonstrirali zbog bede i plata ispod 30 ameri~kih dolara. Ho}e li “ganski model”, posredstvom dr Hessea i bliskog mu dr [e{eqa, postati uzor nove Srbije?” “Politika”, od 10. avgusta 1993. godine, objavquje intervju sa filozofom Zoranom Obrenovi}em, sa kojim je razgovarao novinar Milenko Pe{i}. Glavna tema je bio odnos snaga na politi~koj pozornici Srbije, a intervju je naslovqen na slede}i na~in: “Izbori ne bi odgovarali opoziciji. “Obrenovi} je realno sagledao mogu}nosti stranaka, ali nemogu}e se slo`iti sa nekoliko wegovih ocean. Na primer, Srpsku radikalnu stranku nije svrstao u opoziciju, bez obzira {to ni na koji na~in nije participirala u vlasti, a wenog predsednika progla{ava demagogom, opet bez bilo kakvog obja{wewa. Tako, ne defini{u}i poziciju srpskih radikala, ostavqaju}i politi~ku snagu za koju i sam priznaje da je velika, dovodi u pitawe ozbiqnost svog pristupa ovoj temi. Vidi se da je optere}en emocijama, negativnim, kada je u pitawu Srpska radikalna stranka i pogotovo dr Vojislav [e{eq. A svaka analiza koja je vo|ena subjektivnim ose}ajima, nikada ne mo`e da bude u potpunosti objektivna. Podnaslov je glasio: “Za{to demokratska opozicija mewa svoju retoriku, stavqaju}i u prvi plan nacionalna i dr`avotvorna pitawa. – SPS mo`e da predupredi socijalne nemire. – Koje su “prednosti” SRS u odnosu na opoziciju”. “Mirovni pregovori u @enevi o bosanskoj krizi, sve te`a ekonomska i socijalna situacija i neizvesnija jesen ostavqaju mawe ili vi{e vidqive tragove na politi~koj mapi Srbije. O onome {ta nas ~eka na jesen i svim merama na politi~koj pozornici govori Zoran Obrenovi}, filozof mla|e generacije, saradnik beogradskog Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju i pisac zapa`ene kwige “Srbija i novi poredak”. Pozitivni nagove{taji iz @eneve da }e rat u Bosni skoro prestati po~eli su da mewaju politi~ku mapu Srbije. Klasi~na podela na “patriotske” i “nepatriotske” snage kao da vi{e ne va`i. • [ta se doga|a u strana~kim redovima? 783
– Podela na “patriotske” i “nepatriotske” snage po~iva na principijelnim i takti~kim razlikama izme|u politi~kih aktera u odnosu na na~ine re{avawa srpskog pitawa. Ova razlika je odlu~ila i prve i druge izbore. Ona }e, ne samo zbog efekta inercije, i ubudu}e biti od va`nosti u meri u kojoj izgledi Srba da ostvare svoje nacionalne i dr`avne ciqeve budu ve}i. To opoziciju stavqa pred dilemu da li da mewa dosada{wi kurs ili da istraje na wemu. Naime, evidentna je izvesna “uzdr`anost” i “rezervisanost” tzv. “demokratske opozicije” u odnosu na na~in na koji se re{avalo srpsko pitawe. Veliki deo “demokratske opozicije” nije se jasno odredio prema sankcijama i wihovim inicijatorima, ili je to u~inio sa velikim zaka{wewem, a odnos nekih opozicionih lidera prema sankcijama bio je blago afirmativan u onoj meri u kojoj se verovalo da sankcije vode padu “komunofa{isti~kog” i “nacionalboq{evi~kog” re`ima S. Milo{evi}a. Da li je ta “uzdr`anost” bila posledica principijelnog stava, rezultat stavqawa strana~kih iznad nacionalnih interesa, posledica straha i pogre{ne procene da }e socijalisti “izgoreti” u Bosni, ili racionalne procene da je objektivni me|unarodni odnos snaga na {tetu Srba i da nije pametno isuvi{e udarati u patriotske `ice, sad je mawe va`no, isti~e ovaj filozof i dodaje: – Ali u trenutku kad izgleda da }e borba srpskog naroda u Bosni biti krunisana relativnim uspehom, jasno je da }e politi~ki kredit imati one stranke koje su takozvano patriotsko pitawe stavile u centar svoje aktivnosti. Upravo zato deo “demokratske opozicije” mewa svoju retoriku, stavqaju}i u prvi plan nacionalna i dr`avotvorna pitawa. Time poku{ava da promeni sliku o sebi kao o nedovoqno patriotskoj alternativi. To je posebno vidqivo u stavu DSS povodom Vens-Ovenovog plana. To je, mo`da, jedan od razloga primetnog rasta wenog uticaja. • Gde je opozicija gre{ila? – Srpska “demokratska opozicija” nije imala ono {to je najva`nije za politiku: ose}aj za vreme i prioritete. Opoziciona mobilizacija protiv “komunisti~kih autoritarnih i autokratskih” institucija u nameri da preko no}i stvori civilno dru{tvo i narkotiziraju}a “buka” koju su sami proizvodili onemogu}ila im je realnu procenu politi~ke stvarnosti i sopstvene snage. “Demokratska opozicija” je davala prednost pitawima izgradwe civilnog dru{tva u odnosu na pitawe dr`ave (prvo demokratija pa dr`ava) u situaciji rata, drasti~nih stranih pritisaka i ugro`avawa suvereniteta i time je okrenula red stvari. Zato je bila ka`wena na izborima. Ona je stavqala kola ispred kowa. Nepoverewe glasa~kog tela prema delu opozicije nije posledica politi~ke nekulture masa, “opijenih nacionalizmom”, kako to neki opozicioni lideri prikazuju, koliko rezultat nesposobnosti opozicije da oseti imperative vremena. Uostalom, stranke koje pretenduju na vlast tu su da reprezentuju interese glasa~a, a ne da sekta{ki osu|uju narod zbog male politi~ke kulture i primitivizma. Inercija pretpoliti~ke disidentske-opozicione “lojalnosti” isuvi{e je jaka. Stoga su mnoge stranke i wihovi lideri ~esto prisiqeni da deluju i protiv sopstvenih interesa. Od toga nema niko koristi, sem one struje koja izazivawem ekscesa ucewuju politi~ke stranke da svoje opozicionarstvo pokazuju i dokazuju u situacijama u kojima se gubi a ne dobija. U tom smislu u bu784
du}nosti treba o~ekivati nejedinstvo opozicije, nego upravo obrnuto, diferencirawe “demokratske opozicije” gde }e ono {to vredi opstati a ono {to je marginalno, koje parazitira u fantazmi “Opozicija-Vlast”, Mi i Oni” nestati sa politi~ke scene. Prvi korak je kao {to znate napravila DS. Sada to radi i DSS. O tome je re~, po mom mi{qewu, povodom nesuglasica koje su sve vidqivije u Deposu. Insistirawe na jedinstvu opozicije je najvi{e {tete nanelo politi~ki relevantnim opozicionim strankama. • @ivot na ta~kice je sve izvesniji. Da li stranka na vlasti mo`e da predupredi socijalne nemire? – Mo`e. Pad `ivotnog standarda najvi{e poga|a socijalno najneza{ti}enije slojeve, stare i penzionere. No ti slojevi su, kako pokazuju analize, na izborima dali sna`nu podr{ku socijalistima. Ta privr`enost, verovatno, nije i{~ezla. Daqe, dokle god bude trajao rat u Bosni socijalno pitawe }e biti u senci nacionalnog pitawa. Qudi su pokazali da su u ime nacionalnih interesa spremni na `rtve i odricawa. Rast socijalne bede razvija sklonost ka egalitarizmu. Opozicione stranke (izuzev radikala) istupaju sa antielalitarnom retorikom. Time, u ovom trenutku, umawuju svoje {anse. Socijalisti }e za mnoge biti ona politi~ka snaga (nezavisno od stvarne situacije) koja garantuje kakvu-takvu socijalnu pravdu i jednakost. To je tim lak{e {to poseduju instrumente vlasti u svojim rukama. Uspe{na socijalna demagogija i uvo|ewe bonova mo`e se, ~ak, prikazati kao uspeh a ne neuspeh jedne politike. Nametnute sankcije i svest da su ekonomske te{ko}e cena kojom se pla}a borba srpskog naroda za svoja prava bi}e u svakom slu~aju jak argument vlasti u potiskivawu rastu}eg socijalnog nezadovoqstva. I, kona~no, te{ko}e transformacije jugoslovenskog dru{tva (rat, ekscesna i haoti~na politi~ka scena, pasivnost i destruktivnost dela opozicije, monetarni haos, pretwa gra|anskim ratom itd.) kod mnogih gra|ana proizvode strepwu i ja~aju te`wu za bezbedno{}u. Ovo stawe svesti proizvodi autoritarnu reakciju, tj. sna`nu potrebu za redom i poretkom. U susret ovoj te`wi najlak{e mogu iza}i socijalisti jer dr`e poluge vlasti u svojim rukama. Ni radikalima to nije problem, naprotiv, to je deo wihovog politi~kog programa i retorike. • O~ekuje nas vru}a politi~ka jesen. Pri~a se o izborima. Kome bi oni najvi{e odgovarali! – Ovde vru}a politi~ka jesen traje ve} {est godina. Prema tome, ni{ta novo. Na politi~koj sceni imamo dve jake partije – SPS i SRS s relativno stabilizovanim bira~kim telom. ^ini mi se da ostaje slobodan politi~ki prostor za jednu umerenu demokratsku partiju centra koja bi usled same logike konteksta morala vi{e, makar i privremeno, insistirati na nacionalnoj komponenti. Po mom mi{qewu, na to mesto pretenduju dve partije DS i DSS. Mawinsku vladu socijalista Srbije i Crne Gore mo`e oboriti samo onaj politi~ki savez koji ra~una sa u~e{}em radikala. Zato radikali, a ne demokratska opozicija, odlu~uju da li }e biti ili ne prevremenih izbora. Ako se budu na to ozbiqno odlu~ili verujem da }e na}i i neophodne saveznike. Eventualni vanredni izbori bi, po mom mi{qewu, verovatno i{li na ruku radikalima. Patriotska retorika, zalagawe za jedinstvo srpskog naro785
da i podse}awe na “interes zajedni~ke celine”, koje je nedostajalo retorici demokratske opozicije, i ve{ta socijalna demagogija (nisu obe}avali 1.000 DEM, ali jesu solidarno sno{ewe ekonomskih te{ko}a u kojima se na{ao srpski narod) omogu}ili su im sna`an proboj na politi~ku scenu. Imali su uspeha i zato {to je u tome i vladaju}a stranka videla svoju ra~unicu. • Koje su “prednosti” radikala u odnosu na demokratsku opoziciju? – [e{eq u sebi kondenzuje nekoliko elemenata koji su, u ovom momentu, vrlo va`ni u oblikovawu izborne voqe velikog dela glasa~kog tela. Za mnoge wegova stranka (i on kao li~nost) va`i za nacionalnu, patriotsku snagu koja deluje, pre svega, u skladu sa dr`avnim i nacionalnim interesima i koja ne stavqa svoje strana~ke interese ispred dr`avnih. Wegova stranka istovremeno va`i i za antikomunisti~ku stranku. U tom smislu ona, zahvaquju}i svom patriotskom imiyu, mnogo vi{e participira u rezultatima antikomunisti~ke propagande od tzv. demokratske opozicije koja ju je vodila. On, pri tom, vlada socijalnom demagogijom koja privla~i socijalno najugro`eniji deo naroda. Trenutno je nebitno {to su wegov ekonomski program (totalna privatizacija) i socijalni (egalitarizam) u sebi protivre~ni. I, kona~no, u “narodu” va`i za “tvrdog” borca, {to je u ovakvoj situaciji naraslih emocija velika prednost. [e{eq je personifikacija, za mnoge bira~e, one snage koja }e, najzad, u ovu zemqu uvesti red i stati na put politi~koj i socijalnoj anarhiji. [e{eq svojim istupima i retori~kim ispadima smi{qeno gradi takvu sliku o sebi ra~unaju}i na politi~ke efekte autoritarne reakcije masa zbog te{ko}a prelaznog perioda. To su samo neki od elemenata koji trenutno idu u prilog [e{equ. Protiv [e{eqa su ne toliko wegovi ekscesni postupci, kako to misli opozicija, koliko neke wegove izjave koje su se pokazale bez osnova. To preti da trenutnu snagu radikala li{i politi~ke ozbiqnosti, {to vodi gubitku poverewa i neuspehu. Zato smatram da “demokratskoj opoziciji” (ukoliko nije spremna na saradwu sa radikalima) eventualni jesewi izbori ne bi i{li u prilog i da bi trebalo sve da u~ini da do wih ne do|e. Ona je na pro{lim izborima promenom izbornog sistema radila za [e{eqa, na ovim bi mu omogu}ila da pobedi ne samo kao li~nost nego i kao stranka. Demokratskoj opoziciji je potrebno izvesno vreme da bi se oslobodila balasta zvanog “nedostatak patriotizma”. Nije sad uop{te bitno da li to odgovara ili ne odgovara stvarnom stawu stvari. Za prognozu je va`no da je to za veliki deo bira~kog tela politi~ka istina. Socijalisti~ko i radikalsko podse}awe da su pojedini lideri opozicije u te{kim trenucima za Srbiju pozivali na dezerterstvo jo{ je sve`e i ima veliku politi~ku mo}. Opozicija mora ra~unati na to da joj u poboq{awu patriotskog imiya mo`e pomo}i, istina zakasnelo, ali jo{ uvek korisno, jasno i dovoqno glasno odre|ewe spram srpskog pitawa.” U istom broju “Politike” prostor je ustupqen i Dragani \uri} da iznese svoje stvove po pitawu ekonomskog programa Srpske radikalne stranke. ^lanak je potpisan inicijalima D.V. a nosio je naslov “[e{eq obave{tava javnost {ta je ~eka”. U vrlo kratkom tekstu nema ni slova ozbiqne 786
analize, sve je optere}eno politi~kim nabojem pored kojeg nema mesta za nauku. Taj naboj je usmeren protiv dr [e{eqa, \uri}ka ga omalova`ava pre svega tako {to odbija dubqi razgovor na predo~enu temu. Za wu je dovoqno {to je ~ula ko stoji iza pomenutog programa. Podnaslov insinuira da }e radikalskim programom biti uvedeni potro{a~ki bonovi, o ~emu nema ni pomena u ekonomskom programu i {to je u potpunom raskoraku sa predlo`enim idejama: “Iako na izgled ima razlika, i to su{tinske prirode, izme|u vladaju}e partije i radikala, i jedan i drugi koncept idu u istom smeru dr`avne distribucije i uvo|ewa bonova, nagla{ava dr Dragana \uri}” “Gospodin [e{eq, ka`e dr Dragana \uri}, nau~ni saradnik u beogradskom Institutu ekonomskih nauka, kao dobro obave{ten politi~ar, obave{tava javnost o onome {to je ~eka. Ukratko komentari{u}i projekt ekonomsko-socijalnog programa ~elnika srpskih radikala, objavqenog 4. avgusta u “Borbi” dr \uri} nastavqa: “Izvesno je, re~ je o veoma dobrom politi~kom marketingu, koji radikalima nikad nije nedostajao. Za lansirawe i eventualno prihvatawe wihovih “spasiteqskih” ideja, koristi se op{ta hibernacija velikog dela stanovni{tva”. Dr \uri}, me|utim, smatra da je te{ko “ne{to odre|enije re}i” o ovom projektu, po{to se zapravo ne radi o celovitom, uobli~enom socioekonomskom programu, ve} tek o naznakama za re{avawe “neuralgi~nih ta~aka”. – Izvesno je ipak, kad se radi o obe}awu jeftine dr`ave “koja }e se finansirati iskqu~ivo iz poreza” da je re~ o {arenoj la`i, posebno kad se ima u vidu da dr [e{eq nagla{ava potrebu rastere}ivawa od “dr`avnih parazita”. Ne daj Bo`e da taj gospodin do|e na vlast: i wemu bi trebala sna`na dr`ava sa profesionalnim aparatom. Dotle, smatra dr \uri}, ipak u tom grmu ne le`i zec, ve} to, dr [e{eq svesno ili nesvesno izbegava da pomene da je jeftinu dr`avu mogu}e ostvarit ali na drugi na~in: ili reorganizacijom politi~kog sistema ili, naro~ito, smawewem neekonomskog odliva sredstava, kojem je upravo on, sa svojim idejama o granicama Karlobag–Virovitica itd, veoma mnogo doprineo. Po mi{qewu g|e \uri}, bilo koji program da neko ponudi, on ne}e imati izgleda na uspeh ukoliko on (program) ne sadr`i insistirawe na povratak Jugoslavije u me|unarodnu zajednicu. Da i ne govorimo da bi se takav program ponajmawe mogao nazvati ekonomskim. – Uostalom, da ( u ideji radikala radi o konceptu velikih ingerencija dr`ave i preuzimawu pod komandu svih relevantnih ekonomskih funkcija, implicite sadr`i ideja o zami{qenom sistemu ekonomskih odnosa s inostranstvom, arbitrarno odre|enim nivoima carina i sl. Iako na izgled ima razlika, i to su{tinske naravi, izme|u vladaju}e partije i partije radikala, i jedan i drugi koncept idu u istom smeru dr`avne distribucije i uvo|ewa bonova, nagla{ava Dragana \uri}, dodaju}i da to zna~i – “adio tr`i{te”, sa svim posledicama koje to sa sobom nosi, i sa velikom neizvesno{}u kada bi se ova privreda tom tr`i{tu ponovo mogla da vrati.” Na perfidan na~in, kobajagi brane}i dr [e{eqa od optu`bi za ratne zlo~ine, novinar Srboqub Veli~kovi} gradi svoj tekst objavqen u “Demo787
kratiji” od 11. avgusta 1993. godine. Pod naslovom “[e{eq nije ratni zlo~inac” autor dovodi u pitawe wegov kredibilitet u narodu, i to po svim osnovama, namerno zaboravqaju}i da je dr [e{eq jedini srpski politi~ar koji je razgovarao sa borcima na licu mesta, to nisu ~inili ~ak ni rukovodioci establi{menta sa Pala. “Sve ~e{}e se ~uje, u svetu i kod nas, da dr Vojislavu [e{equ, predsedniku Srpske radikalne stranke treba suditi za ratne zlo~ine koje je navodno on po~inio. Polaze}i od na~ela da je nevin svako ~ija krivica nije dokazana zahtevam da se ova hajka zaustavi jer i povr{ni uvid u ~iwenice pokazuje sav besmisao ovakvog zahteva: 1. – Sve vreme rata g. [e{eq se nalazi u Batajnici u toplom porodi~nom domu. Ponekad samo svrati do Bole~a (op{tina Grocka) kod tasta ili u kafanu kod Race. Po{to ni u Batajnici ni u Bole~u rata nije bilo, jer Srbija nije u ratu, onda nije moglo biti ni ratnih zlo~ina koje bi g. [e{eq po~inio. 2. – Tu`ioci }e, me|utim, primetiti da su televizijske kamere zabele`ile prisustvo optu`enog na teritoriji biv{e Bosne i biv{e Hrvatske. Ovde je odbrana vrlo laka: g. [e{eq je i{ao tamo da se slika a ne da ratuje! U trenutku slikawa to su bile oslobo|ene teritorije sa kojih su bili proterani svi neprijateqi. Uostalom g. [e{eq nije nikada u`ivo video usta{u ili muyahedina! Pri tome mislimo ne na wegov lo{ vid nego na ~iwenicu da nikada nije ni bio na mestu gde bi ih mogao videti. U Batajnici, poznato je, nema ni usta{a ni muyahedina. Nema ih ni u Bole~u. 3. – Tu`ba }e daqe ustvrditi kako je g. [e{eq javno izjavio da }e klati Hrvate zar|alim ka{ikama. Ali i ovde se podme}e: g. [e{eq to nikada nije u~inio! On je samo tako pri~ao da bi to u~inio neko drugi. Uostalom, g. [e{eq je samo pri~ao. 4. – Optu`ba daqe besmisleno nastavqa da je g. [e{eq nekoliko puta potezao pi{toq. Uop{te nam nije jasno za{to bi to zanimalo strance. Pa nije g. [e{eq potezao pi{toq na wih nego na Srbe. Pa ~ak i da su umesto studenata i u~iteqa bili usta{e i muyahedini nikakav zlo~in nije po~iwen jer g. [e{eq nije pucao. G. [e{eq nikada nije pucao! 5. – Tu`ioci daqe navode da je g. [e{eq ~etni~ki vojvoda. Ovo je tek zadivquju}e neznawe: za wih je vojvoda svako ko sebe reklamira kao vojvodu. Da bar malo znaju srpski jezik oni bi re~ vojvoda razdvojili na dva korena re~i i shvatili da je to onaj {to vodi vojsku. A srpske vojvode golim grudima brane srpstvo, na razme|i `ivota i smrti, po ki{i i ledu, po u`eglom suncu, u planini i {umi, po no}i i po danu. Oni uvek komanduju: “Za mnom bra}o!” Zar te neznalice i srpski neprijateqi (spoqni) zaista misle da se za vojevawe mo`e optu`iti ~ovek koji ima stomak do kolena? Zar oni stvarno misle da je g. [e{eq, sa svojim stomakom, kadar sti}i i ute}i i na stra{nom mestu postojati? Ovo su o~igledno zlonamerne optu`be uperene protiv g. [e{eqa i srpskog naroda u celini: ne mo`e se iz Racine kafane po~initi ratni zlo~in u 788
Karlobagu, Ogulinu, Karlovcu i Virovitici. Dakle, lako je sa svega nekoliko ~iwenica pokazati da je antisrpska zavera protiv g. [e{eqa neve{to smi{qena. Opasnost ipak ne treba potceniti i u tom smislu, budu}i da je nevin, g. [e{eq uvek mo`e da se obrati svakom Srbinu i bratska pomo} sigurno ne}e izostati.” Mnogo otvoreniji napad na dr Vojislava [e{eqa, u istoj “Demokratiji”, objavqen je u formi pisma kojeg je poslala Vera ^avi} iz [tokholma. Naslov je glasio “Ekstremni ideolog terorizma i neofa{izma pod za{titom dr`ave”. Pismo je prava sramota za redakciju koja ga je objavila, ali ujedno govori o raspolo`ewu “Demokratije” prema dr Vojislavu [e{equ. Tih nekoliko redova istkano je od ~iste mr`we, ose}awa izgubqene osobe koja je ostala bez svoje bratstvo-jjedinstvene Jugoslavije u kojoj je lepo `ivela zahvaquju}i partijskoj kwi`ici ili zbog toga {to je stvarno mislila da su joj Hrvati i muslimani bra}a. Sada, kada toga vi{e nema, neko mora biti kriv, neka za raspad i rat plati dr [e{eq. To {to potpisnik ne zna {ta je terorizam i ne zna ba{ ta~no {ta se de{ava u Beogradu, nije od velike va`nosti. Va`nije je to {to se izgalamila na dr [e{eqa, o~igledna je politika redakcije. “Osoba koja je najvi{e kompromitovala Srbiju u svetu, svojim pona{awem i izjavama i koja je stotinu puta, javno pozivala na terorizam, ekstremni nacional{ovinizam, destrukciju i rat bez kraja – ima na`alost, poseban status u “zemqi ~uda”, tj. pod za{titom je dr`ave i neprikosnovenog, nedodirqivog faraona. V. [e{eq umnogome je nadma{io francuskog neofa{istu Le Pena i italijanskog neofa{istu \an Karla Finija svojim ne~uvenim izjavama; o likvidaciji qudi iz me{ovitih (nacionalnih) brakova i wihove dece “me{anaca”, {utirawu profesora ispred Skup{tine Srbije, predlozima o retorziji stanovni{tva (radi etni~ki “~iste” Srbije, po uzoru na A. Hitlera!!!), nastupu u Skup{tini Srbije sa predlogom da se bombarduje hidroelektrana \erdap (!!!), zatim pucawu na taksiste, potezawu pi{toqa na studente ispred Skup{tine Srbije, teroristi~kom divqawu (sa ~lanovima wegove stranke) po Vojvodini radi izazivawa nacionalne netrpeqivosti, itd, itd.. Ta kreatura od ~oveka, koga svi u svetu odli~no znaju kao neofa{istu, ultranacionalistu, ekstremistu – ali je na`alost, taj neofa{ista sve svoje namere do sada ostvarivao (od javnih naredbi o likvidaciji Gi{ke i Belog, preko wegovog spiska novinara za odstrel, politi~ke eliminacije Milana Pani}a, pa sve do uklawawa Dobrice ]osi}a sa mesta Predsednika SR Jugoslavije!!!). Nije potrebno mnogo pameti, da bi se zakqu~ilo, da je [e{eq “portparol” nedodirqivog vo|e i wegov ropski pokoran yelat. Neka nam je Prasvjatli Gospod na pomo}i! Moja prijateqica iz Pariza (koja pripada vrhunskom francuskom “yetset” dru{tvu i koja je odli~no informisana!) rekla mi je (po~etkom jula) da je V. [e{eq najvi{e iskompromitovao S. Milo{evi}a i SPS, tako da niko u Evropi SPS ne smatra za stranku levice nego ekstremne desnice, polufa{isti~ke vokacije – koja se zabriwavaju}e i rapidno pribli`ava [e{eqevim neofa{istima, uz ~asne izuzetke iz te stranke, kao Oskar Kova~, Ne789
boj{a ^ovi} i Jurij Bajec... Na kraju, prijateqica Pari`anka je rezignirano rekla: “Da se SPS u startu i striktno distancirao od [e{eqa, on na izborima sa svojom SRS ne bi dobio vi{e od ~etiri poslanika a ne preko 90, {to je {okiralo celu planetu!” Kad tako misle u Francuskoj, {ta da ka`emo tek mi Srbi.” Kada su se ovakvi ~lanci pojavqivali u doma}im novinama, onda je potpuno normalna koli~ina gluposti u hrvatskim novinama. Naravno, nikome u svetu nije palo na pamet da upozori hrvatske novinare, ne na {ovinizam, nego na pravi rasizam kojim su redovno punili svoje novine. ^lanak Stjepe Martinovi}a, objavqen u “Vijesniku” od 11. avgusta 1993. godine, pod naslovom “Uporaba [e{eqa”, kao da je iz avgusta 1941. godine, kada su usta{e po~ele sa masovnim istrebqewem srpskog stanovni{tva. Jedino {to se bolest AIDS (sida) pojavquje kao novi pojam, ali samo kao dobra metafora za opisivawe Srba. Dr [e{eq je “bandit”, isto kao {to su to bili 1941. godine oni koji su pru`ili otpor usta{ama. Priznawe je to veliko dr [e{equ, da su Srbi poslu{ali ovog “bandita” ne bi se Stjepo dugo i`ivqavao, samo se to mo`e zakqu~iti posle ~itawa ovog koncentrata zla. “U slu~aju napada (zrakoplova NATO na srpske polo`aje u BiH), odmah treba napasti pripadnike Unprofora, Hrvate i muslimane, te sravniti muslimanske gradove sa zemqom; ameri~ka }e krivica biti {to }e muslimani nestati – poru~io je Beograd du`nosnicima NATO, okupqenim na sastanku odluke u Bruxellesu. Neva`no je pri tom tko se oglasio, da li }osavi ~etni~ki vojvoda ~ije ime odavno ne ozna~ava ~ovjeka, nego pojavu (zbog ~ega je uputnije pisati ga malim slovom), ili – u ne{to cini~nijoj verziji “ja, doktor Karayi}” u Genevi. Predla`u}i Zapadu da svoju obrambenu alijansu definitivno pohabane uvjerqivosti radije rasturi, nego upotrijebi protiv jedne (slu~ajno – wegove) strane u “gra|anskom ratu u kojemu nitko ne treba intervenirati”. Bjelodano, onako kao {to upotrebqavaju bandite – o ~emu je dan ranije bilo rije~i na ovomu mjestu – realni gospodari rata na biv{emu jugoslovenskom prostoru rabe i [e{eqe, koji lavinom pogroma{ko-histeri~ne retorike, s jedne strane, pribavqaju alibi za uzdr`anost onima koji bi kona~no trebali intervencijski posredovati u klawu izme|u Drine i Une, a s druge zastiru sipinim crnilom ~etnike na visinskim pripremama po Bjela{nici i Igmanu. Zaista, bi li {e{eqi u slu`bi na~ertanijske geopoliti~ke side zaga|ivali medijski prostor svojim “burleskama” da ne funkcioniraju upravo onako kako su napujdani, da ih se ne pu{ta s lanca u pravom trenutku i na potrebnoj radnoj temperaturi? Uporaba [e{eqa dio je iste programske potpore anglofrancuskoj viziji postjugoslavenske arhitekture sredi{weg Balkana po kojoj napuwena pu{ka NATO dospijeva u ruke “~asnoga Kopta” – i sukladno kojoj se oru`ano presijecawe srpske agresije odbacuje “jer bi {tetilo humanitarnim naporima”. Po{to bi sru{ilo formulu: Neka ih pobiju site! Politi~ka pornografija pratiqa je svake agresije; stoga su se, u arsenalu razvaqiva~a BiH i Hrvatske – a time i wegovih mentora – morali pojaviti (i) {e{eqi, kao srpske trube imanentne prirodi srpskoga rata.” Cvijetin Milivojevi} objavio je u “NIN”-uu od 13. avgusta 1993. godine 790
~lanak pod naslovom “Ru`a u vojvodinoj ruci”. Nadnaslov teksta je glasio “Radikalno odbrojavawe”. Autor je pomalo u panici zato {to mu se ~ini da }e dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka uskoro do}i na vlast, pa deli savete opoziciji, oli~enoj u Vuku Dra{kovi}u, kako da se izbegne ova katastrofa. Ne treba da obmane to {to tu istu opoziciju Milivojevi} povremeno naziva “samozvanom” ili “takozvanom”. Podnaslov je opomena i socijalistima, za koje autor verovatno smatra da su mawe zlo od srpskih radikala: “Socijalistima ostaje nada da }e povremenim ustupcima uspeti da odobrovoqe [e{eqa i da }e tzv. demokratska opozicija radije s wima nego s radikalima” “Samozvana srpska demokratska opozicija, ona ista koja je za sebe prigrabila iskqu~ivo pravo na ru{ewe Milo{evi}a u svrhu spasa Srbije, po drugi put u posledwa tri meseca – pru`a ruku crvenom davqeniku. Po~elo je sa Vens–Ovenovim planom i Milo{evi}evim ultimatumom Karayi}u, kada je maltene cela “demokratska postava” nacionalne opozicije (sa izuzetkom Demokratske stranke Srbije i nekih mawih partija) stala na stranu beogradskog re`ima, a kontra bosanskim Srbima. Amnestirawe krivice aktuelne vlasti preraslo je u otvorenu kolaboraciju nedavno u Saveznoj skup{tini, kada su, prilikom glasawa o rebalansu buyeta, poslanici Deposa i Demokratske stranke izigravali “mirovno ve}e” za spas vanbra~ne koalicije socijalista i radikala... Dr Vojislav [e{eq mogao je zadovoqno da zakqu~i kako se definitivno pokazalo ko je satelit, a ko istinska opozicija SPS-u. Takozvanoj demokratskoj opoziciji preostalo je da ot}uti na surove argumente doskora{weg “crvenog vojvode” i predsednikovog “najmilijeg politi~ara” i da – ~ekaju}i svoga Godoa – kao Stentor pred zidinama Troje, nastavi svoju, unapred izgubqenu, utakmicu u nadvikivawu sa neprobojnim re`imskim Bastiqama. Da apsurd bude potpun – to ni u opoziciji niko vi{e ne mo`e da skrije sve su nade “demokratske” i one druge Srbije uperene u 15. septembar i ~oveka koji je do te srede dao rok socijalistima da “prionu na re{avawe problema u zemqi”. Strpqewe Da li je “Stranka rezervnih socijalista” trenutno jedina ozbiqna opoziciona snaga u Srbiji ili je u pitawu jo{ jedan savr{en politi~ki manevar socijalista i radikala, u ~iju bi stupicu trebalo da se upecaju “izdajnici i strani pla}enici”? Na to pitawe indirektno odgovara ~lan Izvr{nog odbora SPS-a Dragutin Br~in: – Mi ne samo da nismo u zvani~noj, nego nismo ni u fakti~koj koaliciji sa SRS. Na{a partija je samo najja~a parlamentarna stranka koja po{tuje voqu gra|ana izra`enu na slobodnim izborima... S obzirom na raspored glasova u Skup{tini, o~ito je da bi izglasavawe nepoverewa mawinskoj vladi socijalista vodilo parlamentarnoj krizi. Pitawe je da li bi odgovor na takvu situaciju bili izbori. Drugo, name}e se i pitawe kako bi ko na tim izborima pro{ao? Su{tina odgovora lidera SRS svodi se na re~enicu: “Mi kreiramo do791
ga|aje, a SPS dozvoqava da je doga|aji zasko~e.” Najmawi zajedni~ki sadr`ilac izme|u stava dve stranke zapravo je sadr`an u sintagmi – strah od izbora. To je upravo ono {to radikale i socijaliste razlikuje od takozvane demokratske opozicije koja, sa permanentnom parolom “prevremeni izbori, stalno, sve do kona~ne pobede” – u sada{woj ratnoj situaciji po`uruje jo{ jedan svoj izborni poraz. Radikali, pak, svesni da su upravo sad i ovde nai{la wihova, radikalna vremena, ne be`e od prevremenih izbora po svaku cenu, ve} imaju prostu ra~unicu da svaki novi dan pod vla{}u socijalista donosi nove glasa~e radikalima. Re~ je, prosto, o ~iwenici koju ve} tri godine odbija da uva`i onaj deo opozicije koga personifikuje Srpski pokret obnove. Dakle, pod jedan, dok traje rat u Bosni i Krajini i dok se kona~no ne re{i status Kosmeta, otvarawe fronta sa li~no{}u Slobodana Milo{evi}a, po svim prirodnim i politi~kim zakonima, jeste kontraproduktivan ~in. Pod dva, u momentu kada wihovu nacionalnu strategiju preko Drine na neki na~in, verifikuje i me|unarodna zajednica, socijalisti su na poqu svog nacionalnog i dr`avnog anga`mana, jednostavno – neprikosnoveni. Vojislav [e{eq se disciplinovano dr`i oba nauka i svoju {ansu tra`i u sistematskom potkopavawu temeqa SPS-ove vlasti, me|u tradicionalno SPS-ovim bira~ima – ~istim proletarijatom, prevarenim seqacima, gladnim penzionerima, radikalnijim delom vojnog establi{menta. [e{eq, u ovom trenutku, samo aktualizuje ono {to je SPS (“Sa nama nema neizvesnosti”) pred svake izbore obe}avala. Dodaju}i teoriji socijalne sigurnosti demago{ku notu socijalne uravnilovke (“dok traju sankcije, a one }e potrajati desetak godina”) – vojvoda ^er~ilovu platformu “krvi, znoja i suza” kombinuje sa nema~ko-ameri~kim iskustvima izme|u dva svetska rata, na planu javnih radova, jednakih zarada, dobrovoqnog samoizolacionizma... No, ono {to ga, ponovo, razlikuje od ostatka opozicije jeste “briga za dr`avu i naciju” i ogor~eno protivqewe vanparlamentarnom re{avawu politi~kih i socijalnih konflikata – Svaki masovniji {trajk i uli~ni bunt doveo bi, u ovom trenutku, do krvoproli}a i gra|anskog rata, {to bi proizvelo dolazak na vlast nedemokratskih snaga i uspostavqawe diktature. Ja ne `elim da preuzmem odgovornost za takve doga|aje, a ako u SRS prevagne takva struja, ja u tome ne}u u~estvovati – upozorava [e{eq. Kriminal Operacije ]osi} i Pani} mogu se smatrati samo generalnom probom za ono {to u septembru o~ekuje socijaliste ne uhvate li se, u me|uvremenu, uko{tac sa tre}om tezom iz januarskog predsednikovog inauguralnog govora. Vojislav [e{eq, naime, ve} poru~uje da se “borba protiv kriminala” za wega ne iscrpquje hap{ewem dvojice biv{ih ministara. A krene li u lov na ve{tice, mogao bi isterati i vuka – sada{wa vlast u tolikoj je meri zavisna od sistemskog kriminala koji se kod nas, kako kad, predstavqa kao “dr`avni reket”, “biznis i patriotizam pod sankcijama”, “primarna emisija” i sli~no. Slede}a “Ahilova peta” vladaju}e partije, koju radikali maksimalno koriste, jeste ~iwenica da izbor nekih kqu~nih kadrova u dr`avnom aparatu direktno zavisi od voqe SRS, dok ova partija, s obzirom na to da ne partici792
pira u izvr{noj vlasti – ne deli odgovornost za proma{aje. Najboqi primer zato koliko je SPS zapravo pod “kadrovskim dizginima” SRS, jeste slu~aj Neboj{e ^ovi}a koji je, nakon javno izre~enog “ne” koaliciji sa radikalima, izgubio ve} vi|eno (republi~ko) premijersko mesto. Svoju nadmo} nad socijalistima – dovode}i usput u pitawe i Milo{evi}evu harizmu – radikali, na koncu, demonstriraju i u Bosni i Krajini. Anatema koju je [e{eq bacio na Milo{evi}evog izabranika Gorana Hayi}a, dovoqno je jasan signal da }e i ovaj favorit beogradskog re`ima vrlo brzo biti politi~ki sklowen. “Osim ako Milo{evi}, pre toga, ne “skloni samog [e{eqa”, primetili bi zastupnici teze o vojvodi kao predsednikovoj marioneti. Sve da predsednik Srbije i jeste u politi~koj poziciji da to u~ini, [e{eq je, trenutno, toliki legalista i legitimista da Milo{evi}u jednostavno ne}e ostaviti povoda ni za razmi{qawe u tom pravcu. Hrtkovci i sli~ne agresivne avanture poodavno su prestale da budu radikalski politi~ki metod, a najnovija [e{eqeva odluka o oduzimawu poslani~kog mandata pqevaqskom buquba{i ^eku Da~evi}u najefektivniji je odgovor vlastima Crne Gore i Srbije na optu`be da su radikali ekstremisti, nasilnici ili ~ak, juri{nici sa fa{isti~kom aromom. Krajine Ima li, onda, dru`ina crvenih ru`a adekvatan insekticid za odbranu svoje vlasti? Prve o~ite znake nervoze socijalisti su pokazali iznenadnim lansirawem ideje o objediwavawu jugoslovenske levice i formirawe odbora SPS u srpskim krajinama. Nadolaze}e radikalske opasnosti – to, uprkos upiwawu, nisu mogli sakriti ni zvani~nici Demokratske partije socijalista apsolutno su svesni i u crnogorskoj vladaju}oj partiji. Otuda i pristajawe, makar na koordinaciju politi~ke levice u SRJ, iako se, na po~etku, moglo ~initi da }e DPS ideju o direktnom ili indirektnom ulasku SPS na crnogorske prostore – odbaciti kao hegemonisti~ku. Jo{ je drasti~niji primer sa najavom (pa stopirawem ideje) pro{irewa delovawa SPS u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, teritorijama odakle je, po~ev od izbora 1990, preko 9. marta 1991, do posledwih izbora – socijalistima stizala preko potrebna infuzija u vidu podr{ke tamo{weg “naroda”. Slede}i radikalsku socijalnu pri~u, socijalisti sada najavquju svoj kona~ni obra~un sa inflacijom i osigurawe podno{qivijeg `ivota. Za najsiroma{nije. Usput su, za svaki slu~aj proredili [e{eqevo pojavqivawe na dr`avnoj televiziji. Socijalistima, dakle, ostaje nada da }e, povremenim ustupcima, i nadaqe uspevati da, kad ustreba, odobrovoqe [e{eqa. Ostaje im i nada da }e tzv. demokratska opozicija pre sa SPS-om nego s radikalima. U suprotnom im preostaju dve mogu}nosti: da se povuku sa vlasti ili da pristanu na ulogu [e{eqevih satelita.” “Duga”, od 14. avgusta 1993, bukvalno prepu{ta deo srpskog medijskog prostora na{im najcrwim neprijateqima, otvara svoje stranice Goranu Mili}u, ~oveku koji direktno snosi deo krivice za izbijawe gra|anskog rata u 793
biv{oj BiH. Ovo je podatak za anale, ilustracija srpskog, kvazi-ggra|anskog mazohizma, kakvog je nemogu}e zamisliti u nekom drugom narodu. Mili}, stari operativac usta{ke propagande, nije propustio nenadanu priliku: udario je po najve}oj opasnosti za usta{e, po dr Vojislavu [e{equ. Nadnaslo je glasio : “Goran Mili}: memoari biv{eg Jugoslovena”, a naslov “Kako nam se dogodilo sto godina samo}e”. “Nekada{wa najve}a zvezda beogradske televizije, hroni~ar Titovih puteva mira i uzleta politike samoupravqawa i nesvrstavawa, posle glavni urednik “Jutela” i savetnik za {tampu Alije Izetbegovi}a, a sada fri{ak Hrvat-izbeglica u Zagrebu otkriva kako je nekad bio u slu`bi ~ak i Slobodana Milo{evi}a, koga je kao bankara poku{avao da pro{vercuje u glavni televizijski Dnevnik i kome je pomogao u propaloj kampawi kandidovawa Beograda za organizatora Olimpijskih igara. Krvolo~ni vojvoda Nesportskog izgleda, sa stomakom obe{enim preko pojasa, i francuskim izgovorom slova “r” Vojislav [e{eq pre li~i na buntovnog momka s kojim u razredu niko vi{e ne}e da se igra, nego na stra{nog lidera srpskih ~etnika i jedinog Milo{evi}evog ozbiqnog takmaca. Ve} du`e vreme se najstra{niji zlo~ini, po~iweni u Hrvatskoj i u BiH (s pravom) pripisuju dvema udarnim grupama pobornika velikosrpske politike – “arkanovcima” i “{e{eqevcima”. Iako su posledice wihovih dela iste, razlika izme|u vo|a te dve grupe je o~igledna. Kod Arkana je sve jasno na prvi pogled. Profesionalac par ehselence u pqa~ki, ubijawu, lagawu novinara na srpskom ili na engleskom jeziku... Kada je u civilu, obu~en je besprekorno i nosi skupo odelo; kada je u uniformi, vojni~ki je upeglan i utegnut. Vodi ra~una o kondiciji, redovno ve`ba, ne pije, ne pu{i. Vojislav [e{eq je wegova su{ta suprotnost. Nesportskog izgleda, sa stomakom obe{enim preko pojasa, i francuskim izgovorom slova “r” pre li~i na buntovnog momka s kojim u razredu niko vi{e ne}e da se igra, nego na stra{nog lidera srpskih ~etnika i jedinog Milo{evi}evog ozbiqnog takmaca. I dok svet razmi{qa da li se uklawawem Dobrice ]osi}a [e{eq “odvojio” od Milo{evi}a ili je re~ samo o novoj ujdurmi srpskog tandema na vlasti, setio sam se da sam pre mnogo godina u prostorijama neke organizacije za qudska prava u Wujorku ~itao wegov politi~ki program “[ta da se radi?” zbog koga je le`ao u zeni~kom zatvoru. Na prve trideset i dve strane kritikovao je komunisti~ku privredu i politi~ke neslobode. Bez obzira na nepristojne izraze koje je koristio, wegove teze su delovale suvislo i prihvatqivo. Na preostalih osam strana je (pre vi{e od deset godina!) ucrtao granice Velike Srbije od Virovitice do Zadra. Kada sam ga prvi put sreo u beogradskom Klubu kwi`evnika, video sam u wemu pre svega mu~enika i bezopasnog fantastu, a ne ~oveka koji }e me isterati prvo iz Beograda, a potom i iz Sarajeva, odnosno ~oveka koji }e se staviti na ~elo odreda najve}ih krvoloka. Nisam obra}ao pa`wu kada je u kafanskoj atmosferi, ve} prili~no posle pono}i govorio: “Mnogi su ube|eni da }e jo{ dugo `iveti od slave pokojnog Mar{ala. 794
Ali gorko se varaju. Opet }emo se vratiti u 1918. godinu”. Uzeo sam ga mnogo ozbiqnije kada je 1989. godine govorio da televizijske Dnevnike u Srbiji ure|uju “usta{e” i “[iptari”, da bi zatim pomenuo Omera Karabega kao “Tur~ina”, Mihajla Kova~a kao “Ma|ara”, Slavka Budihnu kao Slovenca(!) i mene kao Hrvata. Dva dana kasnije sam ga sreo u pratwi dvojice wegovih telohraniteqa. “Dobar dan, kom{ija. Kako ste?” “Lo{e, kom{ija”, odgovorio sam, “kad ste me stavili na spisak za lin~”. “Eh, manite, sve je to samo politika. Nemate ~ega da se pla{ite”. Ipak sam prestao da prolazim pored wegovog {taba, koji je bio svega stotinak metara od mog stana. Kada je “Jutel” krenuo s emisijama, rekao je da je to “najopasnija usta{ka ameri~ka zavera” protiv srpskog naroda. Opet smo se sreli: “Dobar dan, kom{ija. Kako ste?” Ubrzo posle toga je “Jutelovog” reporter Zaharija Trnav~evi}a uklonio sa svoje konferencije za {tampu. Zaharije ga je sa~eko na izlazu i upozorio ga da wegov postupak nije bio ni najmawe demokratski. [e{eqev odgovor bio je kratak: “Vi, Jutelovci, ima}ete poseban tretman. Kla}emo vas zaista ne`no. Takore}i bezbolno. Tupim no`em...” Nisam ~ekao da se ponovo sretnemo. Oti{ao sam zauvek iz Beograda. Uo~i samog odlaska neki ~ovek, neobi~nog i sumwivog izgleda, doneo mi je koverat sa “va`nim i poverqivim sadr`ajem”: “Objavite to u va{em televizijskom programu. Sve to je istina. Vi{e ne mogu da vam ka`em”. U “dokumentu” je stajalo da je “Glavni odbor SPS (Milo{evi}eve partije) odlu~io da podr`i Vojislava [e{eqa koji se u beogradskoj op{tini Rakovica kandidovao za poslanika”. Obrazlo`ewe: “[e{eq se pokazao kao lojalan i ne ispoqava `equ za preduzimawem {tetnih samostalnih akcija. Wegov protivkandidat iz SPS treba da bude nepodoban ~ovek koga }emo nekoliko dana uo~i izbora mo}i da kompromitujemo. Finansirawe [e{eqeve kampawe treba da preuzmu na{a preduze}a koja se time bave”. Navedene su bile jo{ brojne pojedinosti, datumi, imena. U potpisuje stajalo ime jednog od Milo{evi}evih najbli`ih saradnika Mihajla Markovi}a. Sve to je izgledalo suvi{e lepo da bi bilo istinito. Proverom smo utvrdili da su bili svi “ta~ni” podaci la`ni, a da su “poverqivi dokument” dobili svi najzna~ajniji opozicioni mediji u Beogradu – Vreme, Jutel, Radio B 92, Studio B. Zamisao je bila dostojna Milo{evi}evog makijavelizma. Nezavisni mediji bi objavili “senzacionalnu” vest, dr`avna televizija bi to smesta demantovala kao “jo{ jedno podmetawe”, a jedina prava istina je bila da je Milo{evi} stvarno pomogao [e{eqa da u|e u parlament. [e{eqev sapatnik iz zeni~kog zatvora, danas jedan od lidera Hrvatske demohri{}anske unije Anke Kova~evi} mi je pri~ao da je [e{eq bio jedini me|u zatvorenicima koji je odbijao da radi. Jo{ tada je predlagao podelu 795
Bosne izme|u Srba i Hrvata. “A {ta }emo s muslimanima” upitao je Kova~evi}, “Zar nemaju pravo na veliko MU?” “Nismo mi Srbi naivni”, uzvratio mu je [e{eq, “jer kad stvari po~nu da se ra{~i{}avaju, od wihovog MU uvek ostane samo U.” Kova~evi} pri~a da je [e{eq bio “opsednut li~no{}u i delom Dobrice ]osi}a”. A ]osi} je li~no vodio kampawu za [e{eqevo pu{tawe iz zatvora. Ako se srpska tradicija iz vremena Kara|or|a bude nastavila, rasplet }e biti zanimqiv: ]osi} je doveo [e{eqa u Beograd, a ovaj ga je poni`avaju}e bacio u zaborav. Ivan Stamboli} je uzdigao Milo{evi}a, a on ga je kao posledweg klo{ara smenio ~im se domogao vlasti u Komitetu. Ostaje da Milo{evi} i [e{eq odmere snage u velikosrpskom finalu. [e{eq vi{e duguje Milo{evi}u nego ovaj wemu. Stvarno me zanima kako }e zavr{iti neizbe`ni sukob izme|u srpske tradicije i do sada nepobedivog Milo{evi}a. Psi rata: @eqko Ra`watovi} Arkan, strastan kockar vu~je }udi Arkana s ove strane Drine i Dunava zami{qaju s no`em u ruci i krvavim mrqama na rukama. Zaista ne sumwam mnogo da }e svakom me|unarodnom sudu uspeti da doka`e Arkanove ratne zlo~ine, ali u meni asocijacije na Arkana bude se}awe na kockarnicu u hotelu “Slavija” u Beogradu. Elegantno odelo, lepo vezana i odabrana ma{na, skupe cipele, odsustvo cigareta i alkohola. U toj kockarnici Arkan je mesecima provodio vreme od 22 do 4 ujutru. Bio je strastan kockar, ponekad bi izgubio i po 50.000 dolara na no}! Tada bi se pokazala wegova vu~ja }ud: Po~eo bi da vi~e na `enu krupjea, izvre|ao bi celu wenu bli`u porodicu mlataraju}i pri tom rukama kao da }e da je udari, a za to vreme bi wegov pajta{ krao `etone po sto dolara. Kada je “operacija” bila zavr{ena, Arkan bi nastavio igru na ruletu kao da se ni{ta nije desilo. U kockarnici su svi znali da Arkan krade, to je znao i vlasnik kazina, ali nije smeo ni da pisne. Ispup~ewe s leve strane Arkanovog sakoa bilo je suvi{e o~igledna pretwa i svi su dobro znali da bi Arkan oru`je upotrebio bez kolebawa Arkan nije delovao ni kao najmo}niji, ni kao najugledniji me|u beogradskim gangsterima, ali imao je pouzdanu za{titu. A i pona{ao se tako da je svima bilo jasno da }e policija u svakoj tu~i ili pucwavi biti na wegovoj strani. O politici je sa mnom prvi put razgovarao kad smo preko televizije gledali emisiju o Tu|manovoj predizbornoj kampawi po~etkom 1990. godine. “Govori{ kao da si wihov. Da i ti nisi Hrvat?” Ume{ao se Dragoslav [ekularac, nekada{wa legenda jugoslovenskog fudbala, koji me je i upoznao s Arkanom. I koji ga se jedini nije pla{io: “Pa {ta ako je Goran Hrvat? Ja svoje prijateqe ne biram po nacionalnosti. Mali (mislio je na Arkana), prestani s tim glupostima!” Arkan je u}utao. Ali nije zaboravio. Krajem godine je nestao nepoznato kud. U “Slaviju” nije dolazio bar tri meseca. Onda smo ~uli da su ga uhvatili u Hrvatskoj s oru`jem. I da su ga posle pustili! 796
Beograd mi je ve} tada bio opasan. I prili~no odvratan. Preselio sam se u Sarajevo. A i tamo sam izmakao Arkanu, u posledwem trenutku! U hotelu “Bosna” na Iliyi, gde su stanovali Jutelovi novinari, u prole}e 1992. godine po~elo je da se u{u{ka o dolasku “arkanovaca”. Spasio me je recepcionar, musliman: “Sklawajte se dok ne bude kasno. Ovde }e da bude vru}e!” Oti{li smo iz Bosne, svi osim trojice Jutelovih tehni~ara koji su bili srpske nacionalnosti. Po~etkom aprila su arkanovci upali u hotel i tra`ili jutelovce: Gorana, Jelu, Svjetlanu i Yevada. Bili su besni jer su u dva ujutru tamo zatekli samo Neboj{u, Srbina! Naterali su ga da legne na pod i da puzi ispred recepcije. U piyami! U usta su mu stavili revolversku cev: “To jo{ nije ni{ta. Samo da zna{ {ta spremamo tvom {efu...” Usred rata u Sarajevu je bosanska agencija VN press objavila senzacionalnu vest da je Arkan poginuo i da su wegovoj sahrani prisustvovali Branko Kosti} i Biqana Plav{i}. Savetovao sam uredniku TV BiH da tu vest ne objavi jer instinktivno verujem da “psi rata” nikada ne ginu. Uostalom, da li je iko video le{ nekog arkanovca s crnom kapom? Arkanovci ne piju jer ni wihov vo|a ne pije. Obrijani su, wihove uniforme su uredne, kao i uniforma wihovog gazde. Ubijaju, kradu, pqa~kaju i nemaju savesti, kao ni on. Ali za{to su tako disciplinovani? Za{to se slepo pokoravaju {efu? Setio sam se jednog razgovora izme|u Arkana i [ekularca i kelnerice iz Arkanove poslasti~arnice “Ari”. Devojka je bila mlada, pametna i lepa, privla~ila je goste, radila je po {esnaest sati dnevno i bila mu je odana kao pas. Ali jedno od bezbroj Arkanovih nare|ewa nije izvr{ila! To je bilo dovoqno da je otera! [ekularac je poku{ao da je brani: “Arkane, ne mo`e{ tako. Dve godine je radila bez gre{ke. I sad treba da je izbaci{ na ulicu zbog jedne sitne gre{ke?” “Kod mene qudi mogu da dozvole sebi samo jednu gre{ku. I onda }ao!” Dragoslav Bokan, vo|a Belih orlova, uli~na je budala, neuspe{an rediteq koji je u javnost isplivao na talasu srpskog nacionalizma. Mirko Jovi} je ne{to sli~no, samo surovije. Vojislav [e{eq bi bez Milo{evi}a istog ~asa nestao. Ali, pla{im se da Arkan jo{ uvek u svima izaziva strah. Kao nekad u kazinu “Slavija”. Uvodnik “Srpske re~i” od 16. avgusta nije potpisan, ali nije te{ko pogoditi da se radi o Bogoqubu Pej~i}u, glavnom uredniku. Svoje literarno delo naslovio je kao “Hram ludaka”. Po{to se uvodni~r bavio aktuelnostima sa sarajevskog rati{ta, sasvim je prirodno {to je ta scenografija iskori{}ena za samo jo{ jedan napad na dr Vojislava [e{eq. Ni{ta novo, {to nije ve} vi|eno u “Srpskoj re~i”. “Gu{ewe Sarajeva i gu{awe za Sarajevo u{lo je u vizir najsavremenije ratne tehnike NATO, a prst na obara~u za po~etak “operacije Bosna” dr`i, po svoj prilici, Butros Gali koji sa podozrewem prati letwi igmanski mar{ generala Ratka Mladi}a, ali i sve vi{e odlu~an da Prvoj proleterskoj suprotstavi zapadnu alijansu saveznika na ~elu sa nervoznim Bilom Klintonom, kome je Bosna o~igledno preko glave. Ukoliko rakete budu po~e797
le da padaju, za po~etak, po brdima oko Sarajeva to ne}e zna~iti, kako tuma~e general Mladi} i vojvoda [e{eq, da zapad ho}e da zapodene novi rat u korist muslimana ve} odgovor bezdu{no oholim vo|ama u ina}ewu sa celim svetom, koji u svojoj iracionalnoj zaslepqenosti nikako da sagledaju ogromne `rtve i neizmerne patwe, pre svega svog – srpskog naroda. Postavqa se onda i pitawe gde je kraj srpskog stradawa i mogu li Srbi biti kolektivni krivci zbog infantilnog pona{awa nekolicine ludaka? “Ma~ku za rep” kao i obi~no prvi je povukao Vojislav [e{eq improvizuju}i la` o tobo`wem saznawu iz “obave{tajne slu`be” da su “plavi {lemovi” u Sarajevu napadnuti u re`iji CIE. @estoku reakciju Zapada, shvataju}i vaqda da je vrag odneo {alu, poku{ao je da ubla`i wegov drugar Radovan Karayi} pismom Butrosu Galiju, Bilu Klintonu i ostalim liderima sveta, u kome za granatirawe baze UN okrivquje “neodgovorne srpske komandante” ~ime, naravno, nije amortizovao razaraju}i utisak o “cini~nim” i “la`qivim” Srbima U vreme ubrzanih konsultacija saveznika oko napada na srpske polo`aje, opet se oglasio Vojislav [e{eq podsticajnom provokacijom “da mo`da ne}emo oboriti mnogo ameri~kih aviona, ali nam zato nijedan plavi {lem ne}e proma}i”, ~ime je u startu anulirao `enevsku poruku Slobodana Milo{evi}a nazivaju}i kriminalcem, svakog, ko podigne ruku na UNPROFOR. Stvar je potom na licu mesta de{ifrovana: vojvoda je rekao ono {to zapravo misli Milo{evi}. Saznawe da }e “plavi {lemovi” biti izlo`eni odmazdi u slu~aju udara zapadne avijacije, nije impresioniralo vojne planere NATO, samo ih je podstaklo u pedanteriji da udar bude izveden muwevito i ta~no kako se protivniku ne bi pru`ila {ansa da tretira “plave {lemove” kao glinene golubove. I bez najavqene oluje bosanska klanica, ionako, kao najprostranija du{egupka sveta, ulazi u zavr{nu dramu. Nastavak me|usobnog satirawa pove}ava {ansu da se me|usobno poubijaju i bliski ro|aci – bra}a po materi i bra}a po ocu. U Bosni i Hercegovini je svako {esto dete ro|eno u me{ovitom braku. Tradicija familijarnog vezivawa preko me{ovitih brakova u rodbinske relacije uvla~ila je bar ~etvorostruko ve}i broj od onih koji su preko zajedni~kog deteta najbli`i ro|aci. Svi se oni sada me|usobno koqu. [e{eqevu logiku o spremnosti Srba da “izginu do posledweg” do delirijuma, ka`u odu{evqava Ratka Mladi}a, koji patolo{ki mrzi tu|e `ivote i ~ije {epurewe {apkom “a la Stepa” gotovo da vre|a nacionalni ponos Srba s druge strane reke. Prema pisawu torinske “La stampe” ovaj biv{i Brozov pukovnik, stalno opsednut nepravdom, tvrdi da }e me|unarodna zajednica glatko izgubiti me~ s wim i da Drina “nikada ne}e biti granica izme|u srpskih dr`ava”. Oholi postkomunisti~ki Srbin i pravoslavac, jo{ ka`e, da je wegova omiqena igra {ah: “Ja sam igra~ koji uvek prvi povla~i potez. Ostali zatim igraju kako ja `elim, a ne kako oni ho}e”. Ako je u @enevi najve}i adut srpske strane to {to pristaje na Uniju sa jo{ druge dve bosanskohercegova~ke dr`ave i {to se zvani~no odri~e prisajediwewa sa maticom, Mladi}eva izjava o reci Drini dodatno uzrujava srpske pregovara~e obave{tewem iz Brisela, o neumitnom primicawu ~asa u`a798
sne tragedije, koja u tom slu~aju ne}e zaobi}i ni Srbiju. Ono {to taktikom odugovla~ewa i “vu~ewem za nos” me|unarodne zajednice ~ine Milo{evi} i Karayi}, to Mladi} britkom sabqom se~e sa imbecilnim pokli~em da }e pobediti zemaqsku kuglu. Jo{ jedan Srbin ali na drugoj strani, pukovnik Jovan Divjak, zamenik komandanta muslimanske vojske, raspame}eno priziva zastra{uju}u ma{ineriju NATO da opali po “~etnicima” i Srbima svih ideologija, ma gde oni `iveli. Time se zatvara krug oko svojevrsnog pandemonijuma, hrama ludaka, odakle nema izbavqewa. Hrabrost je mo`da danas poginuti od kapitalisti~ke bombe ali je ve}a ludost sutra u socijalizmu umreti od gladi.” Nadnaslov “Evropa istom merom” stajao je iznad naslova “Za{to se mi uop{te trudimo” u “Evropskim novostima” od 17. avgusta 1993. godine. Autor Aleksandar Zelenkov na svoj na~in tuma~i najnovije doga|aje sa sarajevskog rati{ta, kao i izjave dr [e{eqa izre~ene istim povodom. Pozicija je to navija~a, koji iz sigurnosti lo`e dobacuje protagonistima me~a, koji tvrdi da je ulaznicu platio skupo (nekoliko hiqada maraka), pa za svoje pare tra`i uvo|ewe wegovih pravila igre. Ovakvu bratsku pomo} Srbi sa prve linije odbrane, ~esto su komentarisali re~ima: “Bra}o Srbi, ne pla{ite se ni~ega, navijamo svako ve~e za vas. Preko satelitske televizije”. Zelenkova boli {to je dr [e{eq pripretio Nemcima, ali nije svestan koliko je ovakva poruka prijala svakom Srbinu, iako je svima jasno da od pretwe nema ni{ta. Te{ko je to shvatiti, ne vidi se dobro iz lo`e. “Nema~ka krilatica “Langsam, aber ziher” zna~i na srpskom: “Polako, ali sigurno”. Polako (a i brzo), ali sigurno gubimo i mi Srbi ovde u Evropi voqu i moral da se i daqe borimo i dokazujemo Evropi i svetu da Srbi nisu toliko lo{i, kako nas ovde predstavqaju! Za{to tro{imo i gubimo vreme, novac i `ivce, za{to se trudimo, za{to radimo i za{to se mu~imo kad pojedini srpski politi~ari daju takve izjave da nam ceo “posao” uni{te i (svaki put) bace 2 godine unazad! Ako uporedimo izreku mog pokojnog oca (a svakom je otac ne{to najve}e), koji je rekao: “Srce, strast i emocije, to je samo za qubav i familiju, a za politiku je zadu`en mozak” i nema~ku izreku “Pre upotrebe jezika ukqu~i prvo mozak, bar deset sekundi ranije” – moram da mislim na “Vojvodu”! Moram da se pitam kad }e srpska vlada (i vlast) tog ~oveka da u}utkaju, jer on srpskom narodu nanosi vi{e {tete svojim nepromi{qenim izjavama, nego Hrvati i muslimani zajedno! Kako da objasnim svojim nema~kim sugra|anima da mi Srbi ni{ta ne osvajamo ve} da branimo svoje kad “Vojvoda” nedavno objavi: “Nemoj da im JA(?) do|em u Berlin”! [ta sam mogao da ka`em Nemcima i kako sam mogao da zastupam “Srpsku stvar”? Jel’ sam mo`da morao da poku{am da im objasnim da je i Berlin na{ i da ho}emo da ga “oslobodimo”? Danas taj isti “Vojvoda” izjavquje: “Ako NATO i Amerika po{aqu avione na Bosnu, bombardova}u (!) italijanske gradove na Jadranu! Upravo, takve izjave i trebaju na{im protivnicima jer mogu mirne du{e da ka`u: “Eto, to su Srbi! Srbi su agresori, jer prete Evropi! Kako da im Evropa veruje da oni brane svoje, kad ho}e da bombarduju i Berlin i italijansku obalu!” 799
[ta uop{te taj “doktor” ho}e i za{to daje takve glupe i nepromi{qene izjave koje nam nanose vi{e {tete nego sva zlodela na{ih protivnika? Takvim izjavama “Vojvoda” pravi samo sebi lobi i reklamu, a srpsku diplomatiju je bacio 100 godina unazad! On (!) izjavquje: “Nemoj da im ja do|em u Berlin” i {ta sad? Eno, u Berlinu svi stoje na ulici i digli ruke u vazduh. Upla{ili se Nemci, ho}e [e{eq da do|e! Koja je to bezgrani~na glupost i koja je to politi~ka neodgovornost. Wegovu glupost i neodgovornost mogu da toleri{em samo dotle dok ne ide na {tetu na{eg, srpskog naroda, a to nam upravo i ~ini. On mora (ukoliko mo`e) kona~no da shvati da se danas u svetu ne pravi politika ni preko komunizma, ni preko fa{izma, a on koristi ba{ te dve alternative. Kad }e Milo{evi} i na{a vlada kona~no da shvate da “demokratski” Zapad jedva ~eka izjave tog [e{eqa. Kada }emo da kona~no shvatimo da on “tera vodu na vodenicu” tih belosvetskih politi~ara? Kada }emo kona~no tom ~oveku zabraniti da srpski lobi u svetu uni{tava? [to se mene ti~e, pustimo ga da dr`i govore na va{arima i zasmejava narod, ali mu ne smemo dozvoliti da nam i daqe pravi lo{u reklamu po svetu! Mi Srbi nemamo {ta da tra`imo ni u Berlinu, ni na italijanskoj obali i svake neodgovorne i bezumne pretwe mogu da budu jedan bumerang koji bi nas te{ko pogodio. Da li je mo`da ba{ to ono {to taj samozvani “vojvoda” `eli? Iako sam ve} vi{e puta napomenuo da ima srpskih familija koje tvrde da su ih [e{eqovi qudi spasli, isto tako ima familija koje tvrde da wegova (?) vojska najra|e “osloba|a” ba{ ona sela gde ima televizora, video-rekordera, traktora i kombajna! Posle ovakvih izjava i ovakve ubita~ne reklame koju nam on pravi moram da se pitam, za{to se mi ovde uop{te trudimo? Za{to pojedinci (znam ih puno) tro{e mese~no, kao i ja, par hiqada maraka iz svog yepa za telefon i telefaks, kad jedna “vojvodina” izjava uni{ti ceo na{ trud?! Dokle }e na{i vredni i po{teni qudi da gube vreme i novac, poku{avaju}i da bar donekle poprave srpski lobi ovde u Evropi, kad taj “doktor” kroz taj rat, samo zara|uje i jednom izjavom uni{ti na{ vi{emese~ni rad. U ime Srbije i srpskog naroda, zabranimo mu da govori, jer Bog dopu{ta svakom da radi {ta ho}e, ali ne dokle ho}e!” “Politika”, od 18. avgusta 1993. godine, objavquje izve{taj sa konferencije za {tampu Srpskog pokreta obnove. Akcente sa konferencije izdvojio je novinar M. Pe{i}, a naslov je glasio: “Borovi}: Ko{tunica je za [e{eqa”. Tvrdwa izre~ena u naslovu trebala je da kompromituje Ko{tunicu, ali je ve}ina ~italaca protuma~ila potpuno druga~ije: Ko{tunica je napokon progledao. U podnaslovu su spomenuti neki stanovi, afere kakvih je bilo u svim op{tinama u kojima je SPO dr`ao vlast: “^eka se odgovor op{tine Stari grad. – Od{tetni zahtev za Vuka i Danicu Dra{kovi} 10 miliona maraka”. “Danas, najkasnije sutra, vlada centralne beogradske op{tine Stari grad iza}i }e sa memorandumom u kojem }e se argumentovano odgovoriti na sve optu`be oko navodne stambene afere u ovoj komuni. Ovo je na ju~era{woj 800
konferenciji za novinare izjavio Vladimir Gaji}, generalni sekretar Srpskog pokreta obnove. Odgovaraju}i na pitawe na{eg izve{ta~a, Gaji} je za pismo Miodraga Milovanovi}a (Demokratska stranka Srbije), potpredsednika op{tine Stari grad, rekao da je to napad SPS. “To pismo su, zapravo, pisali bra}a Petrovi} i poslanik Radulovi} iz Demokratske stranke Srbije. @ao mije {to op{tinsku vlast na Starom gradu napada opozicija, a ne radikali ili socijalisti”. ^lan Predsedni{tva SPO Borivoje Borovi} bio je jo{ o{triji: “Izgleda da Vojislav Ko{tunica za svog saradnika bira [e{eqa, a za politi~kog protivnika Vuka Dra{kovi}a i SPO”. Ne{to kasnije, Gaji} je dodao da gra|ani koji su glasali za Depos nisu glasali za takvo zbli`avawe DSS i SRS, ali da }e se sve vrlo brzo videti u septembru. Generalni sekretar je na kraju ubla`io Borovi}evu tvrdwu, rekav{i “da je Ko{tunica isuvi{e ozbiqan ~ovek i da se nada da on ne stoji iza pisma Miodraga Milovanovi}a”. [to se ti~e firme “Investeksport” ~iji je vlasnik Miodrag Milin~i}, potpredsednik SPO, Gaji} je rekao da nije ta~no da su dobili pravo na gradwu 6.000 kvadrata stambeno-komunalnog prostora na Starom gradu. “Sklopqeno je pet ugovora i svuda je op{tina investitor, a ona sebi bira najboqeg izvo|a~a radova. Prirodno je da opozicija za takve poslove bira firme naklowenije opozicionim strankama. Sasvim je normalno da posao na Starom Gradu ne mo`e da dobije ’Stankom’, kao {to ’Investeksport’ nema {anse na ^ukarici”, obja{wava Gaji}, koji je, ina~e, i ~lan Izvr{nog odbora centralne beogradske op{tine. [to se ti~e dodeqenih stanova, Gaji} dodaje da je Stari grad iza{ao u susret i jednom ~lanu SANU i novinaru Radija “B 92”, a da me|u onima koji su se interesovali kako mogu da se stambeno srede u centru Beograda ima i novinara NTV Studija B, “Politike”, a spomiwe se i SPC, i nekoliko pozori{ta, i sudije Prvog i Drugog op{tinskog suda. Povodom tvrdwi da je maser Vuka Dra{kovi}a za {aku maraka do{ao do ogromnog stana u Ulici Tadeu{a Ko{}u{ka Gaji} isti~e: “Dr Tihomir Din~i} nije fizioterapeut, ve} svetski priznat hirurg, i sada u Italiji le~i fudbalera Van Bastena. On nije maser lidera SPO, ve} lekar koji je le~io i predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Ta~no je da je dobio stan, ali ga je platio vi{e od tr`i{ne vrednosti 111 hiqada nema~kih maraka”. Za slu~aj Milana Komneni}a, predsednika IO SPO, Gaji} je rekao da je op{tina iza{la u susret zahtevu Udru`ewa kwi`evnika Srbije, jer je jedan wihov ugledni ~lan (Komneni}) godinama podstanar. U ime tima branilaca Vuka Dra{kovi}a, advokat Borivoje Borovi} je obavestio novinare da }e se danas ulo`iti od{tetni zahtev po pet miliona maraka za lidera SPO i wegovu suprugu zbog nanetih povreda i pretrpqen strah. Protiv milicionera Ilije \uri}a je podneta krivi~na prijava zbog la`nog prijavqivawa i davawa la`nog iskaza. “\uri} je la`no svedo~io i zbog toga tra`imo da se taj slu~aj pove`e sa postupkom protiv Dra{kovi}a”, isti~e Borovi}.” Inicijali D.V. nalaze se ispod teksta sa naslovom “Recite “ne” Milo{evi}u i [e{equ” u “Borbi” od 19. avgusta 1993. godine. Radilo se o otvore801
nom pismu crnogorskih socijaldemokrata tamo{wim vlastima. Od ~elnih qudi republi~ke vlasti o~ekuje se da “umjesto dnevnog prilago|avawa politici koju vode Milo{evi} i [e{eq, odlu~no toj politici ka`u ne. Naravno, za minorne socijaldemokrate ovo pismo nije mesto za raspravu, tako da im nije va`no {to politika dr [e{eqa nikada nije bila politika prilago|avawa dnevnim potrebama, on je bio taj koji je kreirao doga|aje. Ime dr [e{eqa spomenuto je samo u okviru ve} utvr|enih postulata antisrpske propagande. “Podgorica. U pismu koje je istovremeno upu}eno predsjedniku Republike, Momiru Bulatovi}u, predsjedniku Skup{tine Crne Gore, dr Ristu Vuk~evi}u i republi~kom premijeru, Milu \ukanovi}u, Socijaldemokratska partija CG zahtijeva pokretawe inicijative za hitno sazivawe vanrednog zasjedawa crnogorskog parlamenta, sa samo jednom temom: “Preduzimawe mjera za hitno skidawe sankcija me|unarodne zajednice”. – Gospodine predsjedni~e, ekonomsko i socijalno stawe u Crnoj Gori je toliko dramati~no da je to postalo pitawe neposredne odgovornosti svakog politi~kog subjekta. Na jednoj strani zna~aj vanrednog zasjedawa Skup{tine CG je sudbonosan za Crnu Goru i wene gra|ane, dok je na drugoj strani obaveza da se gra|anima saop{ti puna i ~ista istina – urgentno i moralno pitawe, poru~ili su, pored ostalog, crnogorski socijaldemokrati, napomiwu}i da bi bilo neophodno da se, u narednim nedeqama, u sredstvima javnog informisawa, a naro~ito na Televiziji, pokrene rasprava o svim bitnim temama socioekonomskog polo`aja Crne Gore i wenih gra|ana”. U otvorenom pismu se, jo{ jednom, podvla~i da javni radovie ~iji je po~etak Vlada najavila za septembar ili oktobar, nemaju zdravo utemeqewe i da, “prije svega, odra`avaju potpuni besmisao situacije u kojoj se nalazimo”. Od ~elnih qudi republi~ke vlasti o~ekuje se da “umjesto dnevnog prilago|avawa politici koju vodi Milo{evi} i [e{eq, odlu~no toj politici ka`u ne. Za ilustraciju odnosa Beograda prema vlasti u Crnoj Gori, socijaldemokrati navode najnoviju odluku Savezne vlade o otkazivawu gostoprimstva posmatra~ima KEBS-a. “Svo|ewe aktuelnog stava Crne Gore o tom primitivnom ~inu, na izjave republi~kog ministra inostranih poslova, od kojih se vi uvijek mo`ete ograditi, samo je stvarawe privida o nekakvoj samostalnoj poziciji”, ka`e se u otvorenom pismu Socijaldemokratske partije CG. Zagreba~ki “Ve~erwi list” je, u avgustu 1993, objavio reporta`u @eqka Hodowe o Subotici, “jedinom opozicionom gradu u Vojvodini i Srbiji”, kako se nalazi u nadnaslovu. Iznad naslova “Svaki {ugav pas je vojvoda” istaknuto je jo{ mnogo toga: “Histeri~nu uzrujanost vlasti izazvala je suboti~ka namjera da nakon javne rasprave u rujnu ove godine u op}inskom statutu pi{e: “U slu`benoj upotrebi u op}ini su istovremeno srpski, hrvatski i ma|arski jezik sa svojim pismima”. I podnaslov je jedna velika la`: “Re`im je ve} priprijetio – u Suboticu }e biti uvedena prinudna uprava. [tovi{e, vo|a srpskih radikala do{ao je u Suboticu i javno rekao da }e ukinuti i ono malo {to je jo{ preostalo od vojvo|anske autonomije”. Ko je ~a{}en epitetom iz naslova, zna se, kao {to se zna “da su cijeli Srijem sa Zemunom i dana{wa isto~na Slavonija bili dio Hrvatske i Slavonije”. Dr [e{eq je naravno te802
rorista, strano telo u gradu kojim vlada koalicija Ma|ara i Hrvata. Hrabrih Hrvata koji ne}e oti}i iako im {e{eqevci svakodnevno pale “urod” i ku}e. Jer, oni su vlasnici najbogatije, hrvatske zemqe. “Subotica. Na vratima oronule i napu{tene, nekad veli~anstvene sinagoge velikim bijelim }irili~nim slovima napisano je:” Ovo je Srbija”. Samo jo{ zapu{teni vrt i hebrejski zapis na pro~equ podsje}aju na veliku `idovsku zajednicu Subotice. Nekoliko stotina metara daqe u suboti~koj katedrali je sveta misa. Naizmjeni~no slu`ba Bo`ja na hrvatskom i ma|arskom jeziku. U hramu, ispuwenom do posqedweg mjesta, visoko prema svodovima podi`e se glas molitve. Samo nekoliko kilometara daqe u Bajmoku dan prije, na posve}ewu temeqca pravoslavnoj crkvi, pred svjetinom nepoznati je ~etnik nokautirao Gabora Kudlika, ~lana Izvr{nog vije}a suboti~ke skup{tine, koji je uz ostalo zadu`en za “odnose s vjerskim zajednicama”. Bio je u pratwi Stanke Kujunyi}, Hrvatice, do predsjednice Subotice. Sve se to odigralo pred o~ima policije i vlasti. Po~initeq jo{ nije prona|en. Subotica je jedini opozicijski grad u Vojvodini, ne ra~unaju}i Novi Sad, kojim vladaju [e{eqevi ~etnici. Koalicija Ma|ara (VMDK) i Hrvata (DSHV) u gradskoj skup{tini ima apsolutnu ve}inu. Histeri~nu uzrujanost vlasti izazvala je wihova namjera da nakon javne rasprave u rujnu ove godine u op}inskom statutu pi{e: “U slu`benoj upotrebi u Op}ini su istovremeno srpski, hrvatski i ma|arski jezik sa svojim pismima”. Dogodi li se da prevagne javna rasprava tome u prilog, re`im je ve} priprijetio – u Subotici }e biti uvedena prinudna uprava. [tovi{e, vo|a srpskih radikala do{ao je u Suboticu i javno rekao da }e ukinuti i ono malo {to je jo{ preostalo od vojvo|anske autonomije. Da se nije {alio, pokazuju dvojke i trojke elegantnih mladi}a koji automobilima patroliraju gradom i obilaze obrtni~ke radionice. Ubiru “reket” i prijete ne pla{e}i se da }e ih itko u tome omesti. Naoru`ani dio dr`avne policije, na ulicama i u civilu, uglavnom su pakra~ki i barawski Srbi. Svatko dobiva svoj dio. Gradsku ku}u okupirala je ove}a skupina preprodava~a deviza. Me|u wima su i “paziteqi” – da netko ne promakne na ulazima i izlazima u gradsko poglavarstvo. Ne bojimo se “Mi znamo da nas i prislu{kuju”, ka`e Stanka Kujunyi}, “i toga se ne bojimo. Ovdje govorimo ono uz pomo} ~ega smo pobijedili na svim dosada{wim izborima. Mislim da se vrlo dobro dr`imo i da se ne}emo dati otjerati. Moj pradid je bio Hrvat, i moj did i otac, i ja sam Hrvatica i to }u i ostati – u Subotici. S na{eg tla ne}e nas nitko otjerati, {to god naumili. Stra{no je me|utim to {to se ovdje sve mawe mo`e `ivjeti, {to se sa tridesetak maraka mjese~no radni~ke pla}e ne mo`e pre`ivjeti, a s mawe od deset maraka mirovine mo`e se samo polagano umirati. Poku{avaju nas pritisnuti dovode}i i naseqavaju}i sve ve}i broj ’izbjeglica’. U gradu sa 13.000 nezaposlenih odjednom se za wih na{lo novih 2.000 radnih mjesta. Kada nas ve} odavde ne mogu protjerati, poku{avaju promijeniti etni~ku kartu. Na zlu sre}u, stvara se tako sve ve}i broj gladnih i nezadovoqnih”. U Subotici se jo{ mogu prona}i tragovi uskrsnih plakata, na kojima su na Veliki petak objavqeni pozivi novoosnovane ~etni~ke udruge “Srpski 803
sokolovi” za dobrovoqa~ku vojsku i za obranu Srbije od Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara i Demokratskog saveza vojvo|anskih Hrvata. Policija je, na upite Suboti~ana o tome tko to poziva na progon i ubojstva Hrvata i Ma|ara, lakonski odgovarala da ne zna o ~emu se radi, da plakata ima raznih – i da ih ne zovu za sva{ta. “Toj policiji ni{ta ne zna~i ni to {to oni javno ~itaju imena qudi koje treba ubiti”, ka`e Bela Tonkovi}, ~elnik vojvo|anskih Hrvata. “Svaki {ugavi pas tu mo`e biti nazvan vojvodom. Ovdje je najraznovrsniji izbor paramilicija, ali je ba{ [e{eq nedavno do`ivio pravi debakl usred Subotice. Dva-tri sata on i wegovi morali su lutati gradom da prikupe stotiwak slu{a~a wegova govora, za koji bi u svakoj normalnoj dr`avi govornik bio uhi}en. No sve dok vlada crna koalicija [e{eq-Milo{evi}, tako }e biti, a nema ni neke {anse da skoro bude druk~ije”. Privilegirani Srbi “U Srbiji”, ka`e B. Tonkovi}, “nema niti jedne demokratske srpske opcije koja bi mogla promijeniti odnose. Sve dok jedan vlada uz pomo} svog dijela policije, Milo{evi}, a drugi uz pomo} svog dijela vojske, lako je mogu}e da se sve bli`e socijalno, javno nezadovoqstvo naroda usmjeri prema jednom ciqu – prema opoziciji. Ni zadr`avawe okupiranih krajeva Hrvatske vi{e nije jaka motivacija. To se pokazalo kao potpuno neuspio projekt sa stajali{ta onih koji su ga kao objekti trebali provesti u Barawi i u isto~noj Slavoniji. Mi vidimo {to ti qudi kupuju kada do|u u Suboticu ili u Baju u Ma|arskoj. Najjeftinije proizvode: hranu, sanduke najjeftinijih sapuna za prawe rubqa. Nije tajna da doseqenici iz ju`ne Srbije u Barawi jo{ nisu raspakirali svoje najlonske vre}ice. Od mnogih ~ujemo da zapravo jedva ~ekaju da Hrvatska ponovo uspostavi svoju vlast na tome teritoriju jer bili su privilegirani ve} samim tim {to su bili u Hrvatskoj”. Kulturna autonomija Broj “Glasa ravnice” (glasila DSHV – nap. DANA) darovao mi je mr Ivan Poqakovi}, glavni urednik lista. Danas on vrlo odlu~no zastupa tezu kako je do{lo vrijeme da Hrvati u Vojvodini energi~nije za{tite svoje interese. “Mi se za autonomiju Vojvodine ne zauzimamo zato {to smo Hrvati”, tvrdi on, “nego zato {to smo Vojvo|ani. Nama je savjest mirna, za Vojvodinu mi smo u~inili {to smo mogli, sada su Srbi na potezu. S druge strane, nas kao Hrvate Vojvodina uop}e ne zanima. Za{to bismo se mi, kada govorimo o nacionalnom interesu, zauzimali za Vojvodinu kada mi Hrvati u toj Vojvodini ni po Ustavu iz 1974, iako konstitutivni narod, nismo imali ama ba{ nikakva nacionalna prava. Sama autonomija ne rje{ava na{e nacionalno pitawe. Jo{ su 1956. godine sve hrvatske institucije ovdje bile zabrawene i zatvorene. Stoga je danas na{ prioritet kulturna autonomija, koja }e se rje{avati u dogovoru s dr`avnom zajednicom koja bude tra`ila me|unarodno priznawe. Bez adekvatnog zakona o mawinama ta dr`ava ne}e mo}i ra~unati na priznawe. Hrvati su u Vojvodini svojim ve}im dijelom autohtono stanovni{tvo, na{a je domovina Ba~ka, Srijem i Banat ili, ako ho}ete {ire, Vojvodina. Dr`ave su se mijewale, a mi smo tu ostajali i ostat }emo. Puno je ve} Hrvata prognano iz Vojvodine, ima velik broj i onih koji nisu bili prognani, ali 804
nisu vidjeli perspektivu pa su oti{li. No ima nas jo{ toliko i vi{e onih koji su ostali i koji `ele ostati i zato nam je potrebna potpora hrvatske dr`ave, kao i me|unarodne zajednice, da ostvarimo svoja nacionalna i gra|anska prava”. Ovi stavovi promi{qeni su na povijesnom iskustvu hrvatskoga vojvo|anskog tla. To potvr|uje i Bela Tonkovi} kad upozorava na oprez i nu`nu iznijansiranost u interpretaciji ideja o zamjeni stanovni{tva izme|u Hrvatske i Srbije. Hrvati dr`e najboqu zemqu Uz interpretaciju zamisli o humanom preseqavawu ima i ozbiqnih autora koji zaboravqaju pitawa autohtonosti, kulturnog prostora ali i naprosto vrijednosti nekog podru~ja. Hrvati u Vojvodini dr`e 200.000 jutara prvoklasne zemqe. Opcija zamjene ~etvornih kilometara i ~ovjeka za ~ovjeka, a da se pri tome zanemari pitawe inkulturacije, povezanosti sa socijalnom okolinom, tradicijom, vrijednosnim sustavom koji se stvara stoqe}ima, vrlo je ozbiqno pitawe koje se mora promi{qati s krajwim oprezom i mudro{}u. Mi smo ovdje navikli `ivjeti i ovdje `elimo ostati. Vidjeli ste i sami. Bili ste na svetoj misi. Slu`i se na ma|arskom i na hrvatskom jeziku a ni u biskupovim rije~ima niste mogli ~uti, prepoznati da mu je hrvatski strani jezik, iako je on Ma|ar. Do|u li ovamo qudi koji su bili faktor nestabilnosti u Hrvatskoj, {to li }e tek biti ovdje. I ne daj Bo`e da mi budemo protiv na{e voqe otjerani u Hrvatsku. Nama treba pomo} hrvatske dr`ave u na{im nastojawima da sa~uvamo tlo na{ih didova”. Ishodi{te tome stavu vojvo|anskih Hrvata je u hrvatskoj, vojvo|anskoj povijesti. Prije prvog svjetskog rata zapadni je dio Srijema sa Zemunom pripadao Kraqevini Hrvatskoj i Slavoniji, a Ba~ka, Banat i Banija bili su pod izravnom upravom Ugarske. Srbija je bila ju`no od Save i Dunava, te isto~no od Drine, bez Sanyaka, Kosova i Makedonije. Nakon 1918. godine Ba~ka, Banat i Barawa ~ine posebnu pokrajinu, a cijeli Srijem sa Zemunom i dana{wa isto~na Slavonija bili su dio Hrvatske i Slavonije. Danas su bombe u hrvatskim dvori{tima i ku}ama, paqewe uroda i ku}a dio svakodnevice.” Dragoslav M. ]ori} iz Smedereva uputio je otvoreno pismo General{tabu Vojske Jugoslavije koje je objavqeno u “NIN” –u od 20. avgusta 1993. godine. Pismo je dobilo naslov “Za{to oficiri }ute”, a potpisnik zahteva hitno ukidawe Srpske radikalne stranke. Zahtev za zabranu nije ni{ta novo, ]ori} samo druga~ijim izborom re~i tra`i ono {to je tra`eno, upravo od onih kojima se za pomo}, na kraju pisma, obra}a ovaj Smederevac. “Stru~waci ka`u da su, pored ostalih, moneta i vojska elementi suvereniteta dr`ave. To va`i i za Srbiju. Ali, monetu je uni{tila politi~ka vlast, a vojsku planski razara vojvoda Vojislav [e{eq (uz pomo} vladaju}e partije). Za{to generali, pukovnici, a i potporu~nici, poru~nici i ostali oficiri }ute?! Koji mi to oficirski kadar imamo, koje su {kole zavr{ili, koji je stepen wihove obu~enosti? To Vojska Jugoslavije mora da zna – mislim na obi~ne vojnike, mislim na mog sina koji je u~estvovao kao ratnik u ovom prokletom ratu, mislim na sinove mojih prijateqa, na znane i neznane {irom Sr805
bije i Crne Gore, koji su, tako|e, ratovali, a mislim i na one koji su poslu{ali glas g. Slobodana Milo{evi}a, predsednika Srbije, i g. Bako~evi}a, onda{weg predsednika Skup{tine Srbije, koji izjavi{e pred TV kamerama da Srbija nije u ratu, te oni, kao Srbi, odbi{e da u~estvuju u tom groznom i ni~im opravdanom ratu. Jednom re~i: mislim na one koji moraju da zauzmu prve borbene redove, ako, ne daj Bo`e, dr`avu Srbiju neko napadne spoqa. Za{to su onda oficiri o}utali i podneli uvrede koje im je samozvani i samohvalisavi vojvoda uputio preko na~elnika General{taba generala @ivote Pani}a. On ka`e: “@ao mi je {to se nije na{ao niko ko bi @ivotu Pani}a pre mene u~io i nau~io ratovo|stvu i ve{tini ratovawa. Nije va`no gde sam se ja specijalizovao za te stvari, va`no je da sam ih mnogo boqe savladao od generala Pani}a, i da sam mnogo meritorniji da raspravqam o tim pitawima nego on” (“Novosti”, 23. maj 1993. – str.7). Neka oficiri VJ analiziraju ove re~i. On daqe ka`e: “Jer, ni ~lanovi Vrhovnog saveta odbrane (D. ]osi}, S. Milo{evi}, M. Bulatovi}), ni vrhovni komandant odbrane (onda D. ]osi}) nisu vojnici profesionalci, pa da mogu biti upu}eni u sva pitawa, a Pani}u ne bi bilo zgoreg da me priupita kao vojvodu da dam svoje stru~no (podvukao D. \.) mi{qewe o svim tim stvarima. Ne bi mu {kodilo da ~uje re~i onoga ko se vi{e od wega razume (“Novosti”, 23. maj 1993). Nisam ~uo da je General{tab VJ postavio javno pitawe: Ko je taj [e{eq? Koje je vojne {kole zavr{io? Gde se specijalizovao (nije li na imawu Janka Pusta)?! Siguran sam, isto tako, da general @ivota Pani} nije sam sebe imenovao za na~elnika General{taba. To je u~inio, verovatno, navedeni trijumvirat. Za{to onda taj trijumvirat nije za na~elnika General{taba postavio [e{eqa, kad sam nije smogao snage da taj isti General{tab, odnosno wegove generale, odbrani od [e{eqa? General{tab nije reagovao ni na javne izjave vojvode [e{eqa o svojoj vojsci, ili, kako se to vojni~ki ka`e, paravojnim formacijama. ^udnovato, u Srbiji, odnosno Jugoslavije dve vojske, dva vojna {taba: General{tab VJ i Ratni {tab Srpske radikalne stranke. I vojvoda ozbiqno preti susednim zemqama: “Mi nikome ne pretimo, ali ako bi se ne{to sli~no dogodilo srpskom narodu Republika Srpska ima mo}no oru`je kojim mogu da se tuku civilni ciqevi susednih dr`ava... Ja imam mogu}nosti kontrole ispaqivawa raketa ’SS-22’ – Na{i dobrovoqci imaju ~ak 16 takvih naprava”. Na sve ovo General{tab VJ }uti. Za{to?! – Otkud vojvodi rakete SS-22? Ko ih je kupio? Gde? Otkud novac? Koja je strana dr`ava u ovo sve upletena? ^iji je vojvoda pla}enik? [ta o tome ka`e obave{tajna i kontraobave{tajna slu`ba VJ?! Vojvoda se, rekao bih, malo vi{e osilio u tu|oj dr`avi wemu rezervnoj, jer on ima svoju domovinu. Zato vojvoda u tu|oj dr`avi osniva svoje vojne formacije, a iz svoje je pobegao jer se tamo ratuje. Organizuje ih, naoru`ava, da bi ih upotrebio protivu srpskog naroda. Obu~enost svojih vojnika – jer je voj806
voda sigurno zavr{io specijalne vojne {kole u nama nepoznatoj zemqi (kad je sposobniji od na{ih generala) – ~esto isprobava na ulicama Beograda, pa i u Skup{tini Jugoslavije. Nije na odmet ponovo citirati tekst iz “Novosti” od 3. juna 1993. (dakle, posle nemilih doga|aja u Skup{tini Jugoslavije): “Poslanik SRS Vaki} 13. maja ukazom vojvode [e{eqa i ratnog {taba promovisan je u vojvodu (podvukao D. \.). Vreme je da oficiri VJ istupe javno, kao branioci i ~uvari granica ove zemqe, i da od Skup{tine Jugoslavije i Skup{tine Srbije zahtevaju slede}e: Prvo, da se samozvanom i samohvalisavom vojvodi zabrani daqi boravak u Srbiji – zapravo, da se protera u svoju mati~nu domovinu; Drugo, da se zahteva zabrana rada SRS, jer je ime ove stranke samo paravan, obmana sudskih vlasti, a u stvari je to poluvojni~ka, krajwe militantna organizacija, na ~elu sa vojvodom [e{eqom, kako sam ka`e; meritornijim za vojni~ka pitawa od srpskih generala; tre}e, da se odmah povede istraga o “zaslugama” vojvoda progla{enih 13. maja 1993. ukazom vojvode [e{eqa. Ukoliko to oficiri VJ – bar onaj ideolo{ki o~i{}en i otre`weni deo – ne u~ine najhitnije, odmah javno, preostaje da mi, roditeqi vojnika, zahtevamo od lidera demokratske opozicije da odmah napuste promovisawe svojih demokratskih programa i da pristupe formirawu zajedni~kog Ratnog {taba demokratske opozicije sa detaqno razra|enim planom kako bi se sa~uvao unutra{wi mir u zemqi, spre~ilo divqawe [e{eqevih vojvoda i izbegao gra|anski rat. Ako, pak, lideri demokratske opozicije smatraju da treba i daqe, radi demokratije, da trpe udarce, onda ostaje samoorganizovawe naroda na spre~avawu ra|awa fa{izma na tlu ove od komunizma izmu~ene zemqe.” Dvobroj “Borbe”, za 21. i 22. avgust 1993, prenosi intervju sa pukovnikom Vojske Jugoslavije Qubodragom Stojadinovi}em, koji je prethodno objavqen u slovena~koj “Mladini”. Naslov je glasio “Bombardovawe Slovenije suluda zamisao”. Posle ~itawa ovog teksta, name}e se utisak da je novinar odabrao Stojadinovi}a za sagovornika iz samo jednog razloga, da razuveri slovena~ku javnost u mogu}nost vazdu{nog napada sa srpskih pozicija. Stojadinovi} je sa svoje strane ponu|enu priliku iskoristio da dezavui{e izjave dr [e{eqa po toj temi, iako je i wemu bilo dobro poznato da je na taj na~in odlo`eno NATO bombardovawe Republike Srpske. “Pukovnik Qubodrag Stojadinovi}, na~elnik slu`be za informisawe Vojske Jugoslavije i vojni komentator, koji je posledwih godina svoje komentare objavqivao, pre svega, u “Politici” i “Narodnoj armiji”, je kako pi{u beogradske novine “jedan od najobave{tenijih oficira” srpsko-crnogorske vojske i jedan od “~etvoro~lane bande”, kako u Beogradu [e{eqevci zovu najuticajnije oficire s generalom @ivotom Pani}em na ~elu. • Da li je Vojska Jugoslavije, kako se vi{e puta ~ulo, opasnost za Sloveniju? – Mislim da su razmi{qawa o nekim agresivnim namerama Vojske Jugoslavije bez osnova i vi{e emocionalne nego racionalne prirode. Sam pratim izjave gospodina Jan{e, koji Jugoslaviju, odnosno Srbiju navodi kao mogu}eg agresora na Sloveniju. Gospodin Jan{a je ~ovek, koji je sve vreme delovao s namerom da potkopa pre|a{wu dr`avu, zato je wegova te`wa za uni{ta807
vawem svega {to jo{ predstavqa Jugoslaviju razumqiva. Ali, na drugoj strani to je izraz paranoje. Vojska Jugoslavije, kakva je sada, nema nikakve namere ni interes, da bi na bilo koji na~in ugro`avala teritorijalnu celovitost Republike Slovenije. Na{e se dr`ave ne grani~e i nemaju teritorijalne sporove. Kako vidim Slovenija u vezi sa tim ima vi{e te{ko}a sa Italijom i posebno sa Hrvatskom. Prikazivawe Srbije i Crne Gore kao nekakvih agresivnih dr`ava mo`da mo`e da poslu`i u politi~koj borbi za pove}avawe vojnog buyeta u Sloveniji, ali nema nikakve veze sa stvarno{}u. [ta vi{e, Sloveniji, bi trebalo pomo}i – zbog nekih pritisaka wenih suseda to nije iskqu~eno – da se u budu}nosti za to obrati SRJ. Tako je to na kraju krajeva ve} bilo u istoriji. Konflikti, koje smo do`iveli u prethodnoj dr`avi su za nama. To {to sada trebamo je normalizacija odnosa. Nekakvih “bratskih” odnosa me|u nama nikada vi{e ne}e biti i oni su nepotrebni. Ali treba urediti brojna nere{ena pitawa. • Da li imate oru`je, sa kojim bi mogli da dosegnete, na primer, Sloveniju i Austriju? – Mislim da imamo, iako vam na to pitawe, po{to nisam raketni stru~wak, ne mogu da dam sasvim jasan odgovor. Istina je da imamo raketne sisteme, koje smo u posledwe vreme modernizovali, i izme|u ostalog pove}ali wihov domet. Domet tih raketa odgovara nameni, da bi SRJ prilikom napada na wenu teritoriju mogla da uni{ti ciqeve u neprijateqskim dr`avama. Svakako, Sloveniju ne ubrajamo me|u takve dr`ave. “Sjajna” budu}nost Vojislava [e{eqa Pred Vojislavom [e{eqem je sjajna budu}nost. Ako je, naime, istinita re~enica Dobrice ]osi}a, da u haosu pobe|uju najgori taj gospodin ima blistave mogu}nosti. Mi }emo se na}i u jo{ dubqoj tami. • Ali, na drugoj strani Vojislav [e{eq brojnim dr`avama, na primer Italiji i Sloveniji, ~esto preti upravo sa raketama i drugim oru`jem Vojske Jugoslavije. Za{to na takve pretwe ne odgovorite? – Vi{e puta smo ve} odgovarali na takve izjave. Kada je gospodin [e{eq sa raketama pretio Italiji, izdali smo javno saop{tewe, kojim smo odgovorili na neadekvatnost takvih izjava i na {tetu, koja se time nanosi, pre svega na{im dr`avqanima u inostranstvu. Zbog takvih pretwi se sva podru~ja u kojima `ive Srbi getoiziraju, istovremeno Srbi i Crnogorci u inostranstvu postaju mete posebne policijske pozornosti. Radi se o stotinama hiqada qudi koji su se protiv sopstvene voqe na{li u veoma neprijatnom polo`aju. Upravo je mogu}e da }e zbog toga na{e qude po~eti da progawaju iz tih dr`ava. Takve izjave su samo medve|a usluga samim Srbima. Bombardovawe Italije, Kr{kog i sli~no, sve su to lude zamisli, koje ne bi mogle da padnu na pamet ni jednom normalnom ~oveku. Uni{tavawe objekata za proizvodwu velikih koli~ina energije je na primer me|unarodno zabraweno, a istovremeno bi prouzrokovalo ekolo{ku katastrofu, koja se ne bi ograni~ila samo na Sloveniju. Mislim, da ni u Vojsci Jugoslavije, ni na nivou dr`avnih organa nema qudi, koji bi bili zagovornici bilo kakvih agresivnih poteza prema Sloveniji.” Gordana Jovanovi} u “Svetu” od 23. avgusta 1993. objavquje tekst u kojem osnovicu ~ini wen razgovor sa Milanom Paro{kim. Nadnaslov je to i naja808
vqivao: “Milan Paro{ki, nesu|eni predsednik Srbije koji se nakon propale kandidature povukao na svoj sala{ u intervjuu za “Svet” najavquje povratak u politiku i tvrdi: Dobrica ]osi} je mason i on jo{ uvek deluje”( Ovo o ]osi}u masonu izvu~eno je u naslov). U napadima na dr Vojislava [e{eqa Paro{ki nije pokazao neku naro~itu originalnost, nazvao ga je udba{em, ali jedan wegov poku{aj uno{ewa razdora u Srpsku radikalnu stranku, vredan je za posebno akcentirawe. Naime, izjavio je da je Maja Gojkovi} puno boqa osoba od [e{eqa, po nekoliko razli~itih karakteristika, vaqda misle}i da }e tako izazvati sukob u vrhu stranke. Bio je to bedan poku{aj propalog politi~ara osu|enog na anonimnost. “Na pitawe, {ta je radio 8 meseci od propale predsedni~ke kandidature, Milan Paro{ki, nekada{wi neprikosnoveni kraq skup{tinske govornice, spremno odgovara: “Radio sam, nije da nisam radio. Sredio sam ne{to od porodi~nih prilika, imawe seosko, sala{ko u Novom Be~eju obogatio novom stokom i gradim ku}u u mom rodnom selu Turiji”. Pri~alo se da je Paro{ki postao veliki zemqoposednik, da je kupio budza{ta ogromne komplekse zemqe na severu Ba~ke, me|utim, prema sopstvenom priznawu on ima cirka oko 70 jutara dobre vojvo|anske crnice. Tako|e, neki su bili skloni da ga proglase nakon posledwih izbora “politi~kim mrtvacem”, me|utim, nedavni mini intervju u NIN-u vaskrsao ga je iz “nirvane” i pokazao da nije mirovao, osnivaju}i sa Bokanom i Biqanom Plav{i} “autenti~nu Srpsku ~etni~ku organizaciju, i kako sam ka`e, obavio time “veliki nacionalni posao”. Dragoslav Bokan je 13. maja na Ravnoj Gori pro~itao Kodeks ~etni~ke organizacije, u publici su bili rojalisti, “narodwaci”, “svetosavci”, “Mlada Srbija”, SONS-ovi (srpska omladina Narodne stranke), pripadnici S^P kojima ne komanduje vojvoda [e{eq... Posthumno su progla{eni vojvodama sedmorica boraca za “srpsku stvar”, od Vuka{ina [o{ko}anina do \or|a Bo`ovi}a-Gi{ke, Yerija Spasi}a... Neki su ovu ~ast dobili i `ivi zdravi. Titule im je dodelio 97-godi{wi jedini `ivi vojvoda na teritoriji Srbije, Markovi}-Tularski, otac poznatog sportskog, komentatora Marka Markovi}a, koji se nedavno proslavio svojom izjavom lojalnosti direktoru RTS Miloradu Vu~eli}u, apostrofiraju}i ga kao sjajnog ~oveka i novinara. “^lanske karte za pristup u Srpsku ~etni~ku organizaciju {tampane su pod rednim brojevima kao nov~anice, strogo smo proverili identitet onih koji nam prilaze, jer je ~etni~ka organizacija jedna gospodstvena organizacija”. [to se wegove Narodne stranke ti~e, Paro{ki }e re}i da malo participira u vlasti u op{tinama Novi Be~ej, Mladenovac, Ni{, ali i ista}i da su na izborima dobili 210.000 glasova i da je nonses da jedna DS ima sedmoricu republi~kih poslanika, a NS – nijednog, kada se zna da je broj onih koji su na izborima zaokru`ili listu gde je kao nosilac istaknut dr Zoran \in|i} bilo svega 196.000. “Narodnoj stranci je bio veliki kiks {to smo u{li u koaliciju sa Brankovi}evom SDS-om. Tu su jo{ bili i rojalisti Mikice Mladenovi}a. Ja sam na plakatima i spotovima te Srpske opozicije bio predstavqen kao vo`d Kara|or|e sa tri prsta. Me|utim, Veqa Brankovi} kada je dobio direktivu od Milo{evi}a da nam udari u le|a, napravio je svoje li~ne spotove. Taj Velimir Brankovi} se vrlo prqavo poneo prema srpskoj opoziciji i to ne mislimo da mu zaboravimo. To za wega nije nikakvo ~u809
do. On je takav prqavi posao napravio i u svom selu. Naoru`ao je selo, pa posle ga predao usta{ama. Wegovo selo kod Virovitice ostalo je u usta{kim rukama. Taj Brankovi} je sebi dozvolio da sa Milanom Lani}em iznese 70 miliona dolara u [vajcarsku iz velike pqa~ke Galenike’. On nema nikakvog morala. Ovaj SDS u Srbiji ne zaslu`uje nikakvu pa`wu i to je jedna sitna mafija{ka firmica, jedna od onih 50 stran~ica koje je Milo{evi} izmislio i koje politi~ko odeqewe UDBE odr`ava u `ivotu”. Vuk je izmislio da sam ono rekao u Jagodwaku Za razliku od ovda{wih mafioza preobu~enih u SDS-ovce, Paro{ki visoko uva`ava ovu stranku u wenim “mati~nim dr`avama” – Republici srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Goran Hayi} mu je prisan prijateq, Biqana Plav{i} srpska heroina i ~etnikiwa u “svetom smislu te re~i”, boravio je na tim prostorima, naoru`avao qude u Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu i kapom i {akom, pre nego {to je pukla prva ustani~ka pu{ka 2. maja 1990. Nekako u to vreme nastala je i ona wegova antologijska slika sa pi{toqem, koja je unela zabunu u ovda{we poimawe parlamentarizma, jer se mislilo da je davno minulo vreme Puni{e Ra~i}a. Danas, me|utim, poslanici ulaze u Skup{tinu propisno naoru`ani, ne obaziru}i se na alarmantnu zvowavu metal-detektora. “Ta slika je nastala kada smo slavili Svetog Maksima, despota srpskog, slavu Zavoda za za{titu spomenika kulture Vojvodine ~iji sam ja ~etiri godine bio direktor. Kako je lep obi~aj na srpskim slavama da doma}in slave, a to sam bio ja, puca iz pi{toqa, iza{ao sam i opalio nekoliko metaka u vazduh. Eto, tako je nastala ta slika, a ja se toga nimalo ne stidim”. Slika je jo{ mogla da se “proguta”, ali demokratska javnost je sa zgra`avawem primila informaciju da je Milan Paro{ki, borave}i jednom prilikom u Jagodwaku pre dve godine sa [e{eqom i Stankom Cvijanom, tada{wim ministrom za veze sa Srbima izvan Srbije izgovorio re~enicu: “I hrvatsku decu treba ve{ati kao kere uz bandere”. Me|utim, on to opovrgava: “To je interpretacija Vuka Dra{kovi}a moje izjave u Jagodwaku. Vuk je tu lagao odvratno i bio nekorektan i moram da ka`em |ubre kad je tako {ta rekao. Znate, u Barawi dugo nije mogao da se digne ustanak, jer je oru`je u taj kraj stiglo preko SK Pokreta za Jugoslaviju. Tamo su svi qudi, ~lanovi te stranke preko 60 godina dobili oru`je koje nisu mogli da nose. Trebalo je 45 meseci da unuci od deda pokradu to oru`je ili ga iskukaju, i da dignu nacionalni ustanak. U Jagodwaku sam rekao da su oni Hrvati koji su se naselili na prostore Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema za vreme rata, zna~i ratnom kolonizacijom, koji su tu do{li u Paveli}evoj NDH, prema Ha{koj i @enevskoj konvenciji ratni zlo~inci i da na{i qudi treba da ih proteraju. Rekao sam da ni unuci ratnih kolonista nemaju pravo nad zemqom i nekretninama”. Arkan me ~esto citira Od ~estih Milanovih izleta preko Dunava datira i wegovo prijateqstvo sa Vuka{inom [o{ko}aninom, komandantom odbrane Borova sela, ~iju je smrt Paro{ki svojevremeno za skup{tinskom govornicom proglasio “naru~enom”, te da Vuka{in nije poginuo od usta{ke ruke. To i danas tvrdi: “[o{ko}anina je udavila savezna UDBA Petra Gra~anina, koji ga je predao svom ratnom drugu Boqkovcu, s kojim se nekoliko dana pre Vuka{i810
nove pogibije susreo u Vukovaru. Taj Petar Gra~anin je jo{ uvek `iv i nije uhap{en u Beogradu. Vuka{ina su do~ekali qudi-`abe na Dunavu gde nikad nisu obezbe|ivali prelaz. Prevrnuli su ~amac u kojem je on bio sa jo{ ~etvoro qudi, ~ak se tu na{la i jedna `ena od 60 godina koja nije znala da pliva, a isplivala je. [o{ko}anin je udavqen i on je velika `rtva Petra Gra~anina”. Paro{ki, jo{ uvek duboko zaokupqen politikom, izanalizira}e i pojavu Vojislava [e{eqa, “nekad pravog nacionaliste, ali posle prevaspitavawa od strane republi~ke UDBE koja ga je uhapsila u jesen 1990, igra~a re`ima”. Jedino iz [e{eqeve bulumente izdvaja g|icu Maju Gojkovi}: “Maja je odabrala [e{eq, a ne [e{eq Maju. Maju odli~no poznajem, ona je tra`ila {ansu da isko~i u politi~ku arenu. Dok je bila u Narodnoj radikalnoj stranci, sara|ivali smo. Me|utim, o~igledno joj nije odgovarala ta Guberinina varijanta, pa je prona{la [e{eqa. Mislim da je sa wom [e{eq dobio ne{to {to ne zaslu`uje, jednog ~estitog i kvalitetnog ~oveka iz fine novosadske gra|anske ku}e i jednog dana ja u SRS o~ekujem raskol. Jedan fin, kultivisan nacionalista kakav je Maja Gojkovi} ne}e dugo ostati uz lo{u politiku i liderstvo Voje [e{eqa”. Tako|e, re}i }e za [e{eqa da je razbio ideju parlamentarizma, napraviv{i od skup{tine “ne{to gore od seoske kr~me”. Upore|uju}i sebe sa liderom SRS, Milan }e kazati da je on u Skup{tini izneo ~ak 39 predloga raznih zakona, a [e{eq nijedan. “[e{eq ne zna da vlada, voleo bih da vidim wegovu vlast, tvrdim da bi bila gora od ove komunisti~ke”. O tre}em ~estom gostu s onu stranu Dunava @eqku Ra`natovi}u Arkanu Milan pri~a da mu se desi da otkriva da ga Arkan ponekad citira. “On je ranije odbijao svaku pomisao o ulasku u politiku. Poznavaju}i wegovo politi~ko znawe, on je danas u parlamentu – odli~an i kultivisan u odnosu na jednog [e{eqa”. Srpska nova desnica predvo|ena Drago{em Kalaji}em (“Kalaji} je u su{tini qoti}evac”) po wemu je ka`e dobra stvar, nagla{ava da je Dragoslav Bokan “pomalo elitista u pozitivnom smislu”, jer i “Japanci su stigli u XXII vek stvaraju}i elitu i potentnu naciju”, kakva bi vaqda trebalo da bude srpska. O svojim protivnicima, qudima na koje se `estoko obru{avao sa skup{tinske govornice, Radomanu Bo`ovi}u, Vladislavu Jovanovi}u, uhap{enom Savi Vlajkovi}u ili unapre|enom Mihaqu Kertesu ni danas nije revidirao mi{qewe, mada jedino za Kertesa ka`e da je “{eretsko simpati~na pojava”. “Vladislav Jovanovi} ako bude pomeren sa mesta ministra spoqnih poslova, taj ~ovek }e samo napredovati. Veleizdajnik Jovanovi} je jedan nesposobwakovi} koji nije sposoban da sam pro{eta ulicom a kamoli da vodi spoqnu politiku dr`ave u obnovi. Ugovor koji je Bo`ovi} sklopno za prodaju Fru{ke Gore jo{ uvek va`i, a potpisao ga je aktuelni savezni ministar za poqoprivredu Koviqko Lovre, tada ministar bez portfeqa u vladi Vojvodine, Sava Vlajkovi} ministar na robiji, Radoman Bo`ovi} i direktor ’Lovotursa’. Taj ugovor va`i do 2.100 godine, a da bi se sru{io pred me|unarodnim privrednim sudom treba da se doka`e da je korupciona{ki. Da li }e recimo 2.010 godine sin Vilijama Milovana, kupca Fru{ke gore i sam pot811
pisnik tog ugovora zatra`iti tu planinu i sve {tete oko wene eksploatacije? Da bi to osujetili mora pasti kolonijalna crnogorsko-korupciona{ka vlast u Srbiji. Otvoreno sumwam da je Sava Vlajkovi} jo{ uvek u zatvoru, wemu ne}e faliti dlaka s glave kao i onom Mihajlovi}u. Taj Vlajkovi} je upropastio i “Borovo holding” a da za to nije nikad odgovarao”. Kako sam zabo no` u trpezu za kojom je sedeo Vuk Ima Radoman Bo`ovi} jo{ jedan greh prema Paro{kom koji mu ovaj ne}e zaboraviti. Smenio ga je sa mesta direktora Zavoda za za{titu spomenika kulture Vojvodine iako je “obnovio 13 manastira po Fru{koj gori i restaurirao za mandata Sremske Karlovce.” Organizovao je i izlo`bu u Sava centru “Vukovar – genocid nad kulturom srpskog naroda” koja je po wemu dokazala da je sru{eni grad na Vuki ~isto srpsko-nema~ka tvorevina. Izlo`ba je oti{la i u Pariz. “5.000 usta{a koji `ive u Parizu je kamenovalo tu izlo`bu. Mi smo, me|utim, uspeli da je postavimo pred kamerama francuske televizije. “Figaro” je na 4. strani objavio prikaz izlo`be. Hrvatska je zahtevala od Srbije da se izlo`ba zatvori, a ona je bila organizovana u Jugoslovenskom kulturnom centru. Radoman Bo`ovi} je drugi dan zatvorio izlo`bu i ona je jo{ uvek u depoima ambasade u Parizu. Kada sam se vratio u zemqu ~ekalo me je razre{ewe sa mesta direktora Zavoda.” Po nekima Milan Paro{ki je na~inio gre{ku {to je napustio koaliciju SPO, u kojoj je u pro{lom mandatu dobio poslani~ko mesto u republi~kom parlamentu. On to obja{wava Vukovom iskqu~ivom li~no{}u i potrebom za liderstvom. Dobio je Milan i batina od strane ~lanova op{tinskog odbora SPO u Novom Sadu, neposredno pred izbore, jer se Novim Sadom proneo glas da je pomogao Bo`ovi}evu pobedu u futo{koj op{tini, jer je wegov Zavod dao neku lovu za izgradwu crkve u Stepanovi}evu (“To je la` Milana Komneni}a i Vuleta Vi{wevca”). Me|utim, i pored batina (tukla su ga trojica) savezni{tvo sa Vukom je i posle izbora 1990, bilo na ~vrstim temeqima. Kona~no je pukla tikva kada su Paro{kom za jednom ve~erom uprili~enom kod doktora Aleksandra Taskovi}a, “naredili” da, kako ka`e, Narodnu stranku prevede u SPO. On je to odbio, Komneni} i ostali za ve~erom su insistirali i ta sedeqka sa Vukom Dra{kovi}em na ~elu trpeze koja je otpo~ela u prijatnoj atmosferi me|u partijskim drugovima, zavr{ila se zabadawem no`a od strane Milana Paro{kog u sto i `urnim izlaskom iz doma}inove trpezarije. Od tada sa Vukom nije nikada kontaktirao, istupio je iz poslani~kog kluba SPO. Nije hteo ni da u|e u Depos. “Mi smo podr`ali osnivawe Deposa, ali nismo prihvatili diktat. To je manir g. Vuka Dra{kovi}a, pa moram da ka`em i samog Matije Be}kovi}a koji nikad ne}e biti politi~ar. Kad su studenti dr`ali svoj miting na Filozofskom fakultetu, Be}kovi} im je recitovao ’Ono i ono’. Qudi su od wega o~ekivali govor predsednika Deposa. Taj pokret nije imao program, ni{ta! Matija Be}kovi} bi najboqe zvu~ao kada bi po crkvenim op{tinama po inostranstvu i ovde dr`ao ve~eri poezije. To je velika misija, treba neko da kulturno uzdi`e ovaj narod.” Pla{im se ]osi}a Iako nema mnogo lepih re~i za Depos niti za Vuka, g. Paro{kom se posebno svi|a politika koju vode Vojislav Ko{tunica i Milomir Babi} iz Seqa~ke stranke. “Stvarno politi~ko trojstvo su DSS, Seqa~ka stranka i 812
Narodna stranka. Ko{tunica i ja te{we ne sara|ujemo zbog razlike u privatnim karakterima, mi smo srda~ni u susretima, ali nismo bliski kao saradnici. Tu je samo za~koqica, sve ostalo je O.K.”. Mo`da je ~udno ali za Paro{kog je potpuno kvalifikovan ~ovek za nekog ministra finansija Zoran \in|i}. “Mi}unovi}evu DS ~ine ti gra|ansko-masonski krugovi koji }e uvek imati svoje eksponente. Sa wim }e DS uvek ostati ista i za sto godina”. Politi~ka scena Vojvodine po wemu je razbijena: Ago{tonu preporu~uje da treba svako ve~e da pere Milo{evi}u noge, jer mu ovaj ide “na ruku” i “dozvoqava ma|arski politi~ki fa{izam”, a Nenadu ^anku da se “pri~uva jer vrlo lako mo`e dobiti batine”. Za razliku od ve}ine opozicionih prvaka, Paro{ki misli da je ]osi} jo{ “dobro pro{ao”, te da je i gore zaslu`io, a ne da bude samo smewen. “]osi} je bio predstavnik Titovske oligarhisti~ke nomenklature i Titovski P-2 vatikanski mason. Za{to je ]osi} bio jedini privilegovan da sa Titom plovi {est meseci oko Afrike, ~ime su zamajavali javnost, a u stvari je Tito tada i{ao na sahranu Velikom majstoru P-1 vatikanske lo`e. To nije bila nikakva “turneja mira” po Africi, ve} je to bio paravan za izbor novog Velikog majstora vatikanske lo`e. Dobrica ]osi} je stra{an mason. On je `iveo 20 godina pored Hilandara, a da nijedanput nije u{ao u svete pravoslavne hramove na Svetoj Gori. On se nikada nije prekrstio. To je jedan satanski um koji je izdao Cavtat i Konavle, predav{i ih usta{ama i na taj na~in po~iniv{i veleizdaju. On bi zbog toga trebao biti streqan. Sva tajna UDBA koja je jo{ uvek u wegovim rukama jo{ uvek deluje. Tu sa ]osi}em, rame uz rame, po P-2 oligarhiji je i Borislav Jovi}, dva puta ambasador u Rimu, ~lan P-2. On je po nalogu masona boqe uni{tio Jugoslaviju nego Tito. Nije Mesi} bio zaslu`an za raspad Jugoslavije. Ja se nadam da je Dobrica ]osi} oti{ao. Ali on jo{ nije oti{ao. Bojim ga se!” Po Paro{kom nema zavere Novog svetskog poretka protiv nas nego se Srbija zahvaquju}i trapavoj diplomatiji nije oslonila na “protestantske zemqe poput Nema~ke, koja nam je mogla postati prijateq. Trebali smo da samo tako trgujemo i ekonomski sara|ujemo sa Bavarskom, Vestfalijom. Nemci ne}e nikad biti pravi evropejci jer ne priznaju Papu. Francuzi koje smo mi, ne znam zbog ~ega, proglasili tradicionalnim prijateqima Srbije su nam najve}i protivnici. Za{to? Zato {to je wihov kraq morao da stoji tri no}i goli{av u ko{uqi na snegu pred papom Aviwonskim, zato {to je pustio protestantizam u Francusku. Svaki mali Francuz zna tu lekciju. Ko se suprotstavi Papskoj dr`avi mora da stoji tri dana u ko{uqi na snegu. Francuzi su naj~istija katoli~ka nacija u Evropi, ~istiji su i od Italijana. Pa Milo{evi} je prokockao {ansu da se pribli`i Kanadi kada je `ena wihovog premijera bila Srpkiwa Mila Pivni~ki. On Malrunijevima, pouzdano znam, li~no mi je rekla u Torontu g|a Mila, nije u tri navrata dozvolio ni privatnu posetu Srbiji, u wen zavi~ajni Novi Be~ej.” Mar~inko je super za kafanu, druga je stvar {to je de~ko usta{a Ogor~en je {to ~ovek kog je verovatno prvi uveo u crkvu (u Sremskim Karlovcima je na nagovor Paro{kog, kako ka`e, Milo{evi}a pred vladi~inim dvorom do~ekao vladika sremski Vasilije i onda su zajedno u{li u sveti hram) nije priznao RSK i RS, {to je eliminisao Babi}a, “mada je i Goran 813
Hayi} ~estit ~ovek i moj veliki prijateq, pa su one optu`be Radeta Leskovca na wegov ra~un ru`ne i tu`ne”. Tu tako|e misli da bi [e{eq, po{to je Republika Srpska proglasila op{tu mobilizaciju morao da kao gra|anin RS ode tamo, ili da se bori, ili da se anga`uje politi~ki. “Meni to ni{ta ne bi smetalo, ali neka ode na Pale. Za{to me{etari odavde i nastupa kao Milo{evi}ev invazionista na tim podru~jima”. Optu`ivali su Paro{kog da je bio sa biv{om vojvo|anskom autonoma{kom vla{}u “kao prst i nokat”, te da je u PK u kabinetu Miroslava Francuskog bio strah i trepet za svaki informativni medij koji bi se iole pokazao prosrpskim, rade}i u Centru za propagandu. “Radio sam u ’Dnevniku’ 7 godina, najpre u kulturnoj, a potom kao komentator u unutra{we-politi~koj rubrici. Tada su me pozvali iz PK da im uredim Centar za informisawe. Kod ku}e ~uvam ugovor i to pravi fudbalerski, u kom pi{e da }u ukoliko se zaposlim kod wih dobiti preko potreban stan. Ja sam tamo radio do 15. juna 1988. i proveo nepune dve godine, kada mi je pukao film konkurisao sam za direktora Zavoda za za{titu spomenika kulture Vojvodine i uspeo da se izvu~em iz tog brloga”. Poznato je da je kolega g. Paro{kog bio i Tomislav Mar~inko. I kada je Mar~inko pre{ao u HTV jasno se stavqaju}i na stranu Tu|mana, a ovde Milan ve} slovio za velikosrpskog nacionalistu, po~ela su prepucavawa wih dvojice preko {tampe: “Toma Mar~inko je ~ovek koji je u`ivao sve blagodeti komunisti~kog dru{tva ovde. Dobio je dva stana, jedan od ’Dnevnika’, a drugi od GK. Stanove je dobio, da apsurd bude ve}i, pi{u}i o SUBNOR-u. On je bio ekskluzivni feqtonista o partizanima, iako su wegovi bili usta{e, ratni kolonisti ovde. Kao kolega s posla je bio odli~an drugar, da se sedne s wim u kafanu, pije dru`i, jedan pravi momak. Druga je stvar {to je de~ko usta{a, pa {ta da mu ja radim?! On je kvalifikovani propagandista i wegova propaganda je uveliko tukla Milo{evi}evu. Kada bih se danas sreo sa Tomom mi bi verovatno zavr{ili u kafani i sve bi bilo divno dok se ne potegne politika. E, onda bi se potegle ili brice ili pi{toqi, jer je on pravi borac za usta{tvo, a ja sebe smatram pravim srpskim borcem”. Milan Paro{ki, najavquje svoj veliki come back na politi~ku scenu Srbije. Ka`e da je Narodna stranka jedina koja ima kvalitetan ekonomski program, te da }e zavladati Srbijom najvi{e za 78 godina. Vreme radi za ovu horoskopsku “ribu”, 36 godina mu je samo. Na kraju razgovora, onako iz nevezanog, isti~e da se sprema da u~ini ne{to {to }e zasigurno uznemiriti duhove u Vojvodini. Naime, on }e pred katoli~ki Bo`i} sa pripadnicima svoje stranke pohoditi Hrvate katolike po mestima Vojvodine, “preporu~uju}i im da se preobrate u veru svojih praotaca – pravoslavnu”. Kako }e ovo “prekr{tavawe” pro}i – ostaje da se vidi.” Miroslav Mikuqanac, u “Borbi” od 23. avgusta, pod naslovom “Tako je rekao [e{eq” ~itaocima predstavqa unutarpartjsku disciplinu Srpske radikalne stranke, ta~nije, svoju viziju unutra{wih odnosa koji vladaju izme|u srpskih radikala. Kako sam ka`e, Mikuqanac nije po tom pitawu dobio ni{ta vi{e od ironi~nog odgovora dr [e{eqa, {to i nije nikakvo ~udo. Za{to bi se i trudio da ne{to pobli`e objasni novinama koje su toliko puta iznosile neistinu i o wemu i o Srpskoj radikalnoj stranci. Podnaslov je unapred plasirao ve} poznatu tezu, da dr [e{eq strankom upravqa kao ti814
ranin, a ne kao demokratski izabran predsednik:“Svoj sada{wi politi~ki status SRS, po mnogim ocenama, zasniva na nesporno ~vrstoj partijskoj disciplini i ~iwenici da se sve nedoumice re{avaju tako {to je – vo|ina uvek posledwa”. “Deo politi~ke javnosti u Srbiji do`ivqava Srpsku radikalnu stranku kao organizaciju diktatorskog tipa, na ~ijem je ~elu “~ovek ~vrste ruke” Vojislav [e{eq, iz ~ijih re~i i dela “izbija mr`wa, prevelika ambicija i apsolutno nepo{tovawe tu|eg mi{qewa”. Za drugi deo javnog mwewa radikali su stranka “demokratske orijentacije” koju vodi “izuzetno hrabar ~ovek, patriota bez dlake na jeziku”, koji je svoju lidersku poziciju “zaslu`io inteligencijom i politi~kom mudro{}u”. Istina, naravno, mo`e biti tamo gde je sami postavite, ali je ~iwenica da je ova druga grupa u dana{woj Srbiji i brojnija i ja~a. U oba slu~aja, me|utim, [e{eqeva vode}a uloga u SRS ne dolazi u pitawe, a tako|e ni ~iwenica da on, kao alfa i omega stranke, “{teluje” sve kqu~ne strana~ke poluge. Zvani~no, a i u praksi, sve va`nije odluke o delovawu SRS donose Glavni i Izvr{ni odbor, kojima predsedava {ef stranke, vojvoda [e{eq li~no. Nesumwivo je da wegov autoritet ima ogroman uticaj pri odlu~ivawu, ali po tvrdwama radikala, demokratska procedura se uvek ispo{tuje, pa je ono {to odlu~i ve}ina “zakon” za sve ~lanove stranke. Mnogi misle da je upravo visok stepen disciplinovanosti doveo radikale u poziciju da “drmaju” Srbiju. Bu~no razmimoila`ewe u vrhu SRS desilo se samo jednom, kada je pokojni Vojin Vuleti}, nekada{wi potpredsednik, pre{ao u DS, rekav{i da ga je “ugu{io [e{eqev despotizam”. Nezvani~no se pri~alo da su radikali zapravo odbili da pokriju Vuleti}ev kockarski dug ({to je wega ra`estilo) ali su glasine postale deplasirane po{to je Vuleti} ubrzo umro. Nakon decembarskih izbora, stranka je svojim poslanicima nametnula i posebne mere predostro`nosti za slu~aj nesmotrenosti u radu i glasawu. Svaki je poslanik potpisao blanko ostavku, a strogost te odluke do sada je osetio jedino ^eko Da~evi}, koji je ostao bez imuniteta zbog vanparlamentarne neposlu{nosti (putovawa bez dozvole). “Znate vi na{u disciplinu” Vojislav [e{eq nije `eleo da za “Borbu” detaqnije obrazla`e uticaj strana~ke discipline na politi~ki status SRS, qut {to je “Borba” nedavno poredila ekonomski program radikala sa programom Hitlerove partije uo~i dolaska na vlast u Nema~koj. – Iznena|en sam da me ba{ vi to pitate, kad sigurno dobro znate kakva je disciplina kod nas fa{ista, bio je jedini, ironijom intoniran, odgovor koji smo uspeli da dobijemo od predsednika radikala.Sistem vrednovawa strana~kog rada u SRS je proveren i jednostavan: poslu{ni i uspe{ni brzo “napreduju”, oni drugi odlaze, uglavnom bez mnogo buke. U partijskoj hijerarhiji [e{eq je uspostavio odnose u kojima svako zna svoje mesto, zadu`ewe i limite. Nekima je posao da organizuju dobrovoqce, drugima da kuvaju kafu ili zagovaraju uvek jednu istu re~enicu. Zna se ko govori za radio i TV. Odstupawa nisu dozvoqena, pa ih stoga i nema. Kada je Maja Gojkovi}, poku{ala da sa skup{tinskog ~ela (vi{e u {ali) opomene svog predsednika stranke, odmah je “dobila po prstima”. Na nedav815
noj konferenciji za {tampu, Rade Leskovac je poku{ao da na svoj na~in izlo`i stav SRS o “Dafiment banci” ali ga je [e{eq prekinuo u sred re~enice i podsetio da takve improvizacije nisu predvi|ene. Ipak, u naju`em rukovodstvu stranke, [e{eq nema potrebu da ~esto podi`e glas. Saradnici ga (barem javno) slu{aju bez pogovora, gledaju sa strahopo{tovawem, a nedoumice se re{avaju re~enicom: “Ali, tako je rekao Voja”. Svojevrsnu pohvalu [e{eqevim organizatorskim sposobnostima dali su i wegovi “quti neprijateqi” iz “Helsinki Vo~a”, koji u jednom izve{taju tvrde da su dobrovoqci SRS – najdisciplinovanija paravojna formacija na tlu biv{e Jugoslavije.” “Slobodni tjednik”, od 24. avgusta 1993, donosi tekst pod naslovom “[e{eq pod Kninom” koji ima za ciq da razjasni pozadinu sukoba u Krajinskom vrhu, kako je nazna~eno u nadnaslovu. Naravno, gledano iz usta{kog ugla. Glavna glupost odnosi se na navodnu predaju Republike Srpske Krajine na upravqawe dr Vojislavu [e{equ, po Milo{evi}evoj ideji i odobrewu. To proizvoqno naga|awe istaknuto je ve} u podnaslovu: “Srbijanski predsjednik spreman je di}i ruke od Krajine, kako je to najavila wegova supruga, ali tako {to }e je prepustiti Vojislavu [e{equ. Sami Kraji{nici su izbezumqeni; hrvatski vrh, uvo|ewem kune, su|ewima u odsustvu, netakti~nim agresivnim istupima i sli~nim, kao da potvr|uje wihove najve}e strahove. Zato su spremni slijediti vojvodu do posqedweg ~ovjeka i posqedweg metka – tek sad smatraju da vi{e nemaju {to izgubiti”. “Kako je u Srbiji? Zna se; nesta{ice, rast DEM iz sata u sat, sveop}e osiroma{ewe. Mo`e li biti boqe? Trenutno ne, tvrdi dr Mirjana Markovi} u svom javnom dnevniku u “Dugi”. “Najve}i deo na{eg ukupnog dohotka odlazi za pomo} Srbima u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini”, pi{e ona, “jer od ostatka tog, dakle, nevelikog dohotka, izdr`avamo sve ve}i broj izbeglica u Srbiji. I jer zbog te pomo}i koju pru`amo ‘svojoj bra}i imamo sankcije me|unarodne zajednice”. Kad }e biti boqe? Po dr Markovi}, “kad se oslobodimo ogromnih obaveza prema Srbima van Srbije (ukqu~uju}i i izbjeglice) i sankcije koje zbog wih imamo”. Poznavaoci beogradske politi~ke ~ar{ije, ukazuju ve} du`e vrijeme kako dr Markovi} najavquje, nekoliko mjeseci unaprijed, budu}e poteze svog supruga. Nastup mirotvorstva (poruka generalu Mladi}u da u jedanaest milijuna Srba koje misli povesti u boj protiv cijelog svijeta ne ra~una wu i wenu djecu) prethodio je Milo{evi}evom prihva}awu Vens-Ovenovog plana, a kritika Vuka Dra{kovi}a – wegovom hap{ewu ~im se ukazala prva prilika. Smisao najava je, ~ini se, dvojak: testira raspolo`ewe javnosti i slu`i kao signalizacija onima kojima treba za novo prestrojavawe. Za pretpostaviti je, dakle, kako }e odnosi Srba van Srbije i Srbijanaca ovakvi kakvi vladaju u posqedwih nekoliko ratnih godina, postepeno postajati stvar pro{losti. U prilog ovoj tezi, nevezano od predskazawa dr Markovi}, kao da govori i nekoliko ~iwenica. Najprije su se Republi~ka i Savezna vlada u obrani neobrawivog – odgovornosti vladaju}e garniture za kolaps privrede zaka~ili za petinu nacionalnog dohotka koliko se izdvaja za Srbe zapadno od Drine. Ministri su otkrili da je to u vladaju}im uvjetima vrlo te{ko po Srbiju, te da je pitawe dokle }e se tako mo}i nastaviti. Zatim, Brana Crn~evi}, 816
svojevremeno sa Mihaqom Kertezom i dr Vojislavom [e{eqom ~lan tria “Heckler & Koch”, zadu`enog za dijeqewe oru`ja po srpskim krajinama, u “Razgovoru s povodom”, legendarnoj emisiji RTS, zala`e se kao predsjednik matice iseqenika za vra}awe izbjeglica. Srbiji su teret, a Hayi}u i dr Karayi}u qudi fale. Kako }e i od ~ega deportirane izbjeglice `ivjeti na “oslobo|enim” pustopoqanama ne spada vi{e u krug Crn~evi}evih opservacija. I kona~no, javno mnijewe, uz diskretnu asistenciju dr`avnih medija, odnosi se sve vi{e prema “bra}i iz preka” (izbjeglicama pogotovo) kao ratnim profiterima, kriminalcima, dilerima deviza, neradnicima, primitivcima... Kraj{nici se optu`uju za sva zla, trenutne srbijanske situacije, predbacuje im se zloupotreba pomo}i i ukazuje kako sve vi{e po principima zavi~ajnih lobija uzurpiraju poluge dru{tvene mo}i. Sve to uz zakqu~ak kako, zapravo, kad se sve sabere puno vi{e sli~e na narode s kojima su `ivjeli, muslimane i Hrvate, te ih treba pustiti da se sami s wima koqu ili mire, ve} po izboru. Strah u Krajini Hladno}a Beograda ispoqava se i vrlo konkretno. Sve su tawe isporuke “strate{kih srovina” (uqa, bra{na i {e}era), kraji{ki komandanti sve mawe se primaju ra{irenih ruku u general{tabu Vojske Jugoslavije, a nekad toliko popularni susreti zvani~nika i posjeti Krajini, izgleda da su, bar za javnost, potpuno obustavqeni. Ima i povratnih reakcija, prije mjesec dana je dopisni{tvo “Politike” u Kninu izba~eno iz svojih prostorija ne{to potpuno nezamislivo u ranijim vremenima. Kraji{ke lidere, me|utim, sve ovo ne bi toliko zabriwavalo (i ranije su se doga|ale sli~ne stvari kad je potreba trenutka zahtijevala) da nema pregovora izme|u Tu|mana i Milo{evi}a i {to je jo{ gore, `enevskih pregovora. Podjela BiH koja se tamo utana~ava kroz formu Unije republika kao da zauvijek uklawa s dnevnog reda ujediwewe svih srpskih dr`ava. Zavr{iv{i veliki posao, Milo{evi} i dr Karaci} po onoj narodnoj, nakon {to su odsvirali i za pas bi zadjenuli. Daqe jednostavno ne bi i{lo – kako zbog legalizacije ste~enog, tako i zbog iscrpqenosti stanovni{tva. Knin, ukoliko se doga|aji budu razvijali na ovaj na~in, postepeno }e se prepu{tati Hrvatskoj, odnosno, kako se u Krajini obi~no ka`e – potpast }e pod Tu|mana. Potvrdu ovakvih strahovawa kraji{ke vo|e nalaze u zadovoqstvu hrvatskog predsjednika nakon susreta sa srbijanskim kolegom i wegovoj tvrdoj politici po povratku iz @eneve. Nije vjerovatno da }e se u dogledno vrijeme saznati o ~emu su Milo{evi} i dr Tu|man razgovarali. Bez sumwe je da su, poga|aju}i se, pravili i bitne, dugoro~ne kompromise. Situacija u kojoj se obojica nalaze, kao i ono ~ime su osvojili srca svojih podanika, na to ih primoravaju. Tek da se razumiju potvrdio je, kao partner slabijih `ivaca, dr Tu|man, amnestiraju}i Milo{evi}a od odgovornosti za rat i pohvaliv{i ga za dr`awe date rije~i. O ~emu bi se moglo raditi? Poznavaoci lika i djela Slobodana Milo{evi}a upore|uju ga sa {ahistom koji najboqe igra kadaje u “cajtnotu”. Mogu}a ameri~ka intervencija iz zraka po srpskim polo`ajima u BiH, mogu}e pretr~avawe Hrvatske u ponovno savezni{tvo s muslimanima (kako iz straha od ekonomskih sankcija tako 817
i zato {to je ofanziva Armije BiH pokazala da Bobanova HercegBosna i nije toliko ~vrsta tvorevina koliko se smatralo) primorali su ga na brze i odlu~ne poteze. Hrvatsku je trebalo umiriti, {to }e re}i, ne~im potkupiti. Prema tome, nimalo nije nezamislivo da se srbijanski predsjednik, uz viski i cigarete, `alio na komunisti~ko predsjedni{tvo SFRJ, komunisti~ku JNA {to se sada s mukom “transformira” i Srbe van Srbije. Svi oni su ga, eto, zahvaquju}i i brojnim propustima hrvatske politike (svakako ne dr Tu|mana osobno) primorali na taj dosadni i `alosni rat. Razgovaralo se, dakako i o konkretnim stvarima. Nije za vjerovati da se Milo{evi} ba{ eksplicitno slo`io s postavqawem hrvatskog barjaka na kninsku tvr|avu, ali dojam koji je ostao nakon `enevskih susreta, jest da na Republiku Srpsku, gleda vi{e ili mawe, kao na hrvatski problem: ovo je opilo Zagreb i prepla{ilo Knin. I jedni i drugi kao da zaboravqaju da predsjednik Srbije donosi odluke bez savjetovawa kako sa uspani~enim Kraji{nicima, tako i sa svojim hrvatskim pandanom, te da sve wegove ra~unske kombinacije imaju jednu nepoznanaicu – dr Vojislava [e{eqa. Vrijeme radikala Srpska radikalna stranka odavno je marginilizirala Srpsku demokratsku stranku u Krajini. Tako|er, radikali imaju i stvarnu vlast u, za Knin tako bitnoj, Bawa Luci. Logi~no je, dakle, da je posqedwi obra~un kraji{kih lidera za razliku od prethodnih, re`irao vojvoda [e{eq. Zajedno s Radom Leskovcem ({ef SRS u RSK) optu`io je Gorana Hayi}a za izdaju, korupciju, kriminal i sve {to treba. Tek da se poka`e tko je pravi gazda u Krajini. Me|utim, ima i drugih, prakti~nijih razloga za vojvodin udar po glavnom Milo{evi}evome eksponentu. Kao prvo kraji{ki pregovara~i uspje{no su diskreditirani, wihovi sagovornici, hrvatski i me|unarodni, nikako da se upuste u suptilne diplomatske igre jo{ ne znaju koliko }e ovi jo{ imati vlast. Zatim, Knin je ostavqen bez prostora za politi~ki manevar; Beogradu je u interesu odr`avawe postoje}e situacije dok se ne vidi razvoj situacije u BiH kao sredstvo za pritisak i trgovinu sa Zagrebom. Kona~no, ve} du`e vrijeme se govori o Milo{evi}evom prepu{tawu svih Srba zapadno od Drine vojvodi [e{equ. Ra~una se da nema razloga da se recept konfederalizacije BiH ne primjeni i u Hrvatskoj. Slu`benoj Srbiji bi za takav poku{aj ipak, bile vezane ruke, ali ne i radikalima koji bi osnovnu logisti~ku bazu imali u Bawa Luci. Prema navedenom, ~ini se da srbijanski predsjednik osigurava jo{ jedan alibi. Spreman je di}i ruke od Krajine kako je to najavila wegova supruga, ali tako {to }e je prepustiti [e{equ. Dobitak mo`e biti velik, dok je gubitak odavno pre`aqen. Sami kraji{nici su izbezumqeni; hrvatski vrh uvo|ewem kune, su|ewem u odsustvu, netakti~nim agresivnim istupima i sli~nim kao da potvr|uje wihove najve}e strahove. Zato su spremni slijediti vojvodu do posqedweg ~ovjeka i posqedweg metka – tek sada smatraju da vi{e nemaju {to izgubiti.” Ivkica Ba~i}, dopisnik “Vijesnika”, objavquje 24. avgusta 1993. godine tekst pod naslovom “Dva Vojislava protiv DEPOSA”, koji je upotpuwen nadnaslovom “[to je ostalo od srbijanske oporbe”. Tekst je u potpunoj digresiji prema onome {to je Ivkica javqala iz Beograda; po wenom pisawu treba818
lo je da dr [e{eq i srpski radikali odavno propadnu, a sada ispada da su toliko jaki da su obrisali DEPOS. Ali, ni{ta novo u objektivnom hrvatskom novinarstvu. Ivkica je i daqe dobijala platu za svoje hrabro izve{tavwe iz Beograda. Ili je Ivkica mu{ko ime? Podnaslov je tvrdio da je u Srbiji gore nego {to je to zaista bilo: “Taocima Velike Srbije oporbene stranke vi{e nemaju {to ponuditi osim lamentacija o nepravednim sankcijama, savjeta da se opskrbe za zimu i me|usobnih optu`bi”. “Beograd(Od stalnog dopisnika Vijesnika) – dok socijalisti~ka vlada u ekonomskom i socijalnom bezna|u nudi ubrzani povratak u “rani socijalizam” – dr`ava je mjera svih stvari, ona propisuje sve cijene, obveznu proizvodwu i prodaju, obvezno radno vrijeme i pla}e – dotle se srbijanska oporba me|usobnim podmetawima i liderskim hvatawem za gu{e toliko obezubila da je i oni ~ije je glasove pokupila na proteklim izborima glasno optu`uju kao (su)krivca za sveop}i sunovrat. Netko je ve} cini~no primjetio: ovda{wa opozicija gra|anima nudi savjete da se na vrijeme opskrbe lijekovima, dugotrajnom hranom i biciklima, {to zna~i da ni najmawe nije spremna ponuditi {ta drugo do li Velike Srbije, ~asnoga siroma{tva i patriotskoga zanosa. U tome se, uostalom, oduvijek slagala s vladaju}im socijalistima i wihovim prirepkom radikalima, pa otud i ne iznana|uje ~iwenica da, s izuzetkom (dana{weg) Vuka Dra{kovi}a, za ekonomsku megakatastrofu optu`uje svijet i “nepravedne” sankcije, a ne vidi to kao posqedicu rata koji je Srbija vodila izvan svojih granica. I ne samo {to time podaruje vje~nost i Milo{evi}evu re`imu (donekle iznena|uju}e, i komentator tjednika Vreme u potpunosti amnestira Milo{evi}a kada ka`e da je “postojao samo jedan izbor – bilo kakva Jugoslavija, ili sveop}i rat”, ali zato optu`uje Zapad i sankcije kao glavnoga krivca za bacawe Srbije u politi~ko kameno doba), oporba i me|usobnim ogovarawima ve} danas kupuje nove glasove socijalistima i radikalima na izborima koji se, govore oni bliski vlastima, o~ekuju najkasnije po~etkom idu}e godine. Jedina novost koja se ovoga qeta mo`e uo~iti u redovima te “druge Srbije”, to je ubrzano lidersko i strana~ko pribli`avawe radikala Vojislava [e{eqa i (od Mi}unovi}evih demokrata odbjeglih) demokrata Vojislava Ko{tunice. Ovi potowi, a posebno sam Ko{tunica, jo{ proqetos su otpo~eli s dodatnim “posrbqivawem”, da bi, premda formalno u koaliciji Depos, vidqivi zaokret u nacionalnoj politici napravili oko Vens-Ovenovog plana. Ko{tuni~ini demokrati su tada, ba{ kao i [e{eq, pqeskali Karayi}evu “ne” i Plav{i~kinu pozivu da “neka nas i izgine {est milijuna, jo{ }e nas toliko ostati”. Zauzvrat su od samoga [e{eqa pohvaqeni kao “pravi patrioti”, ali ni{ta jo{ nije govorilo da se izme|u wih, zapravo, sprema otvoreno paktirawe. Tek kada je Depos po~eo pucati po svim {avovima (idejni tvorac te koalicije Matija Be}kovi} re~e da od we “nije ostao ni opu{ak”), kada je Dra{kovi} strpan u zatvor i kada je [e{eq preko dr`avne televizije po~eo uvjeravati narod da i u Deposu ima “patriotskih snaga s kojima se mo`e sura|ivati”, tek tada su se neki ovdje sjetili da je Ko{tunica jedini lider opozicije koga wegov imewak [e{eq nikada nije javno napadao. Danas su imewaci u me|usobnu slizavawu do{li dotle da [e{eq na Ko{tuni~in kompliment o radikalima kao “Ozbiqnoj stranci koju treba uva819
`avati” uzvra}a “jadikovkom”. “Da je Ko{tunica bio pametan i na vrijeme se oslobodio Dra{kovi}a, jo{ u sije~wu smo mogli praviti vladu”. Za to, me|utim, ni sada nije kasno. Prvu zajedni~ku akciju radikali i demokrati ve} su najavili – obarawe republi~ke vlade Nikole [ainovi}a, {to je za ostatak tzv. “demokratske opozicije” bio pravi {ok. Posebno se neugodno nova koalicija [e{eqevih fa{ista i Ko{tuni~inih dodatno posrbqenih demokrata dojmila (samo)raspadaju}eg Dra{kovi}evog Srpskog Pokreta obnove. Vaqda i zato {to su Ko{tuni~ini demokrati (dok se Dra{kovi} odmara, malo u Crnoj Gori, malo u Gr~koj) u posqedwem svom samostalnom potezu “napakirali” SPO-u stambenu aferu u sredi{noj beogradskoj op}ini Stari grad, gdje je Depos pobijedio na izborima. Ko{tunica je optu`io dio rukovodstva Dra{kovi}eve stranke za dodjelu stanova “mimo zakona”, na {to je iz SPO uzvra}eno da je tom “la`nom aferom” Ko{tunica kupio kartu za ulaz u “crveno-crni” tabor. U Srpskom pokretu obnove su, naime, uvjereni da [e{eq Ko{tuni~inu stranku kao “zdravu i patriotsku” nije izabrao bez znawa i odobrewa socijalista, pa i samoga Milo{evi}a. Otud je, ka`u, Ko{tunica i izmislio aferu na Starome gradu, jer su socijalisti od wega tra`ili dodatni dokaz podobnosti. U Dra{kovi}evoj stranci mo`da i pretjeruju, ali je ipak te{ko povjerovati u slu~ajnu podudarnost izbijawa stambene afere i otvorenog paktirawa radikala i demokrata. Bit }e da se i preko te nove koalicije vlast, zapravo, sprema za najavqene izbore te da, na vrijeme, i Ko{tuni~inoj stranci nudi mjesto na ionako ve} prekrcatoj klupi za rezervne igra~e.” Primer grubog kr{ewa novinarske etike, jo{ gori od onog Ivkicinog, pru`io je u “NIN” –u od 27. avgusta 1993. novinar Miroslav Vujovi}. Svoj tekst uperen protiv dr [e{eqa najavio je na jezovit na~in. Nadnaslovom “Etni~ko ~i{}ewe bolnice” i naslovom “Bacawe u Dunav”. U podnaslovu je objasnio ko je krivac: “Prilikom posete bolnici u Starom Slankamenu, naoru`ani Vojislav [e{eq izjavio je da “srpske rawenike mogu da le~e samo Srbi” i da }e “plate sti}i kada se bolnica o~isti od onih koji nisu Srbi”. Vo|a radikala tvrdi da u ovoj bolnici “srpske rawenike mu~e, kiwe i prete da }e ih baciti u Dunav”. “[ta se de{ava kad u ovom vremenu visokih tenzija u jednoj bolnici rawenike jedne nacionalnosti le~i osobqe druge nacionalnosti? Da li je u Srbiji na pomolu etni~ko ~i{}ewe bolnica? Prema onome {to se ovog 19. avgusta, na Preobra`ewe, zbilo u Slankamenu odgovor bi mogao da bude potvrdan. Posetiv{i u ovoj ustanovi nepokretne srpske rawenike, nezadovoqan negom koju im pru`a hrvatski deo medicinara, dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, prema kazivawu prisutnih, izjavio je: “Srpske rawenike mogu da le~e samo Srbi!” Ka`u da se posle tih re~i prolomio aplauz. A na pitawe jedne sestre kad }e ovde da stignu plate, “vojvoda” je poru~io: “Kad bolnicu o~istite od onih koji nisu Srbi!” Tri dana posle ove posete, u bolnicu je stigao spisak sa imenima onih koje treba otpustiti ili premestiti na slabije pla}ena mesta. Za sada je takvih desetak. 820
Listu nepodobnih, kako se ~uje, sa~inili su ~lanovi Srpske radikalne stranke iz In|ije, op{tine u kojoj radikali dr`e zna~ajne polo`aje. ^uje se i to da je me|u prvim `rtvama i Ranka Je{i}, glavna sestra, koja je po odlasku Vojislava [e{eqa, odmah, primerno “ra{~iwena”. Pri~a se da je vo|i srpskih radikala u Slankamenu prire|en pravi predsedni~ki do~ek. Za to su se, ka`u, svesrdno postarali i podobni doma}ini, ali i [e{eqevo neizostavno obezbe|ewe koje je tog dana ispunilo ~itav bolni~ki krug. Po obi~aju, svi su bili naoru`ani, kao i wihov {ef. Wemu je omogu}eno i ono {to se obi~no drugima ne dozvoqava – obilazak intenzivne nege. I to pod oru`jem, vele. Sa biv{om, prvom sestrom slankamenske bolnice nismo uspeli da razgovaramo, jer je u sredu, kad je ovaj tekst morao da ode u {tampu, zbog sahrane i porodi~nih obaveza, bila van ku}e. Van bolnice, kako smo obave{teni, nije bio dr Slavi{a Jankovi}, direktor, ali ga, i pored na{e upornosti, nije bilo mogu}e na}i. Jedini sa kojim smo uspeli da nakratko razgovaramo i da se vidimo je sam, glavni akter ove nevesele pri~e, dr Vojislav [e{eq. S wim smo se sreli u novim prostorijama wegove stranke, u Francuskoj ulici 31 u Beogradu. Na pitawe da li je ta~no da je izgovorio pripisane re~i [e{eq je bez dvoumqewa odgovorio. “Da, da. Pa {ta s tim?” Onda je objasnio i razlog takvog svog stava: “Te na{e nepokretne borce na razne na~ine mu~e i kiwe hrvatske sestre. Prete im ~ak da }e ih baciti u Dunav. Pa, zar one treba da ih le~e i da se o wima brinu? Ako ho}ete o tome da pi{ete, idite u Slankamen, razgovarajte sa direktorom, lekarima, paraplegi~arima. ^u}ete isto {to vam ja sada ka`em i na {ta su se meni po`alili.” Zainteresovani da saznamo kako te qude mu~e, od [e{eqa ~ujemo: “Pa, na razne na~ine.” Wegove re~i propra}ene su vidnim odobravawem ~lanova stranke sa kojima je bio na redovnoj konferenciji za novinare. Pitawa za razumnog, neostra{}enog i nacionalno neoptere}enog ~oveka koja u ovoj pri~i ~ekaju odgovor je mnogo. Prvo, da li je ta~no da deo medicinar ove delikatne zdravstvene ustanove zaista mo`e – bez obzira na nacionalnost – da “kiwi i mu~i” nepokretne qude. Stru~no mi{qewe iziskuje i psihi~ko stawe ovih ratnika – paraplegi~ara – koji su, nije te{ko pretpostaviti, u ne tako davnoj pro{losti do`iveli mnoge stresove od kojih se neki jo{ uop{te nisu oporavili. Nije nesuvislo ni pitawe zar medicinska nauka, u kojoj je na temu ovakvih bolesnika i wihove du{evne preosetqivosti, napisano mnogo uybenika, nije mogla da da mi{qewe kako i ko treba da neguje ovakve pacijente. Dogodilo se, me|utim, po na{em poslovi~nom obi~aju, da stvar u svoje ruke uzme politika. Ho}e li unesre}enima, koji su ve} platili visoku ratnu cenu, od uplitawa politike u wihove sudbine zaista biti lak{e? Ili }e i oni samo poslu`iti za ostvarivawe ne~ijih zamisli o ~istokrvnom narodu.” ^ak je i glasilo crnogorskih usta{a “Monitor” objavqivalo mawe prqave i odvratne tekstove, nego {to je ovaj iz “NIN”-aa. Iako o~igledno ne podnosi dr [e{eqa, novinar Stevo Bati} koji se potpisao ispod teksta “^eka se generalisimus” ipak nije uneo toliko zla u svoj tekst kao wegov ko821
lega iz “NIN”–a. Podnaslov je glasio: “Smjenom 42 generala, ukqu~uju}i i na~elnika General{taba, dovr{eno je svo|ewe brojnog generalskog kora na generalski servis VJ. Mnogi }e ovaj ~in tuma~iti na razli~ite na~ine, ali radi se o tome da zemqu nema ko da brani”. “Ve} i povr{an uvid u istorije nekih “karakteristi~nih” politi~kih re`ima dovodi do jednozna~nog zakqu~ka: statusi i sudbine visokih i najvi{ih oficira uvek su bili jedan od najpouzdanijih indikatora o vrsti i su{tini dru{tva i dr`ave. Staqin se, na primer, nije smirio dok nije fizi~ki likvidirao gotovo milion visokih oficira, ukqu~uju}i i gotovo sve generale, ostaviv{i tako zemqu na pragu rata bez najboqih oficirskih kadrova. Mnogi smatraju da je upravo Staqinov strah od uticaja i autoriteta sopstvenih generala bitno uticao na glavne tokove drugog svetskog rata. Ameri~ki rezon je ve} odavno sasvim druge vrste. Tamo su, naime, do{li do saznawa da je generala od autoriteta najpodesnije tretirati kao klasi~nu investiciju. Razlog je sasvim prozai~an: izra~unato je da jedna dovr{ena, standardna (npr. vazduhoplovna) generalska biografija ko{ta dr`avu vi{e nego biografija astronauta, dakle mnogo, iz ~ega sledi sve ostalo pa i tretman. Za nas posebno interesantan jeste slu~aj brojnih (naj~e{}e afri~kih i ju`noameri~kih) zemaqa tzv. Tre}eg sveta, kojemu smo, pre odlaska na Onaj, i mi pripadali. Tamo su dr`avni i vojni pu~evi ~esta i nadasve pou~na pojava. Ako, na primer, uspe{an vojni pu~ izvede kapetan, prvo penzioni{e, degradira ili fizi~ki elimini{e sve oficire sa ~inom vi{im od kapetanskog, tako da ~in kapetana bude najvi{i, a onda onu oficirsku boraniju rasporedi na kqu~na komandna mesta u armiji. (Da li znate da u Libiji nema nijednog generala samo zato {to je Gadafi pukovnik? U svetu ima barem pet zemaqa u kojima je najvi{i vojni ~in – narednik!) Ako, pak, do|e do dr`avnog udara najbezbolnije re{ewe za izvr{ioce udara je da ne ~a~kaju previ{e po vojnoj hijerarhiji, nego da se jednostavno prilagode, da sebi daju “~in” vi{i od dotad najvi{eg, obi~no – “generalisimusa” ili mar{ala. Ako se to ne dogodi radi se o gotovo sigurnom znaku da je pretendenata na ova zvawa vi{e pa ne mogu da se dogovore ko }e. Ako se radi o kombinaciji vojnog i civilnog udara {iri se i spektar mogu}ih epiloga, pogotovu o vojnoj organizaciji. [ta se i kako od svega toga doga|alo u posledwe dve godine u Jugoslaviji verovatno ne}emo saznati nikada, ali je kona~an rezultat vi{e nego zanimqiv. Pre svega zbog ~iwenice da je veoma brojan jugoslovenski generalski kor doslovno desetkovan u toku trajawa jednog od najsurovijih ratova u istoriji ratovawa, a onda i zbog pretpostavqenih motiva koji su “se~u generala” uslovili. Podsetimo se ukratko. Dvojica sedmi~no U prvi ratni sukob na svom tlu, desetodnevni junski rat 1991. u Sloveniji, Jugoslavija je u{la sa oko 250 aktivnih generala i admirala. I neposredno pre toga i u slede}ih nekoliko meseci taj broj se smawio za najmawe 50 {to dobrovoqnih {to prinudnih pojedina~nih “secesionista”, koji su, dakle, ili doslovno oterani ili su svojevoqno odbegli republi~kim “maticama”. Te godine na Dan armije, 22. decembra, zapa`a se inovacija u kriterijumu prilikom ve} tradicionalnog proizvo|ewa i unapre|ewa generala – od wih 40 novih, samo {estorica nisu Srbi. Sa~ekalo se da pro|e zima pa da se 822
sa “racionalizacijom” nastavi. Posledweg dana februara 1992. godine obznaweno je da prestaje aktivna vojna slu`ba za jo{ 30 generala i admirala (me|u kojima polovina nisu bili Srbi), a ve} 1. marta potpukovnik Qubodrag Stojadinovi} iz Politi~ke uprave pravda redukovawe generalskog kora “svo|ewem Armije na dimenzije projektovane dr`avne teritorije”, iz ~ega gotovo eksplicitno slede i kriterijumi za prioritetno otpu{tawe generala: 1) Hrvati i Slovenci, 2) Makedonci, 3) protivnici Slobodana Milo{evi}a, 4) pristalice SKPJ. Na sceni su ostali generali – Avramovi}, Ra{eta i Uzelac (gubitnici u ratovima za Sloveniju i Hrvatsku), Negovanovi} (kao {ef vojne bezbednosti nije znao {ta vojsku ~eka u Sloveniji i Hrvatskoj), @ivota Pani} postaje Ayi}ev zamenik, nova zvezda je Vuk Obradovi} (Milo{evi}ev ~ovek u vrhovima Armije, kasnije u znak protesta zbog “zbivawa” samoinicijativno napustio vojnu slu`bu), a isplivavaju i Mladi}, Vukovi} i Gvero (ne{to kasnije ni oni vi{e ne}e biti jugoslovenski). Kada je 27. aprila 1992. godine progla{en Ustav SRJ, kada su, dakle, Hrvati, Slovenci i Makedonci i slu`beno postali stranci, moglo se pristupiti oboga}ivawu “nenacionalnih”, ~isto politi~kih, ideolo{kih i li~nih kriterijuma. Ve} 7. maja sledi prvo masovno otpu{tawe u najnovijoj, jo{ uvek va`e}oj Jugoslaviji. Tog dana prestala je “potreba” za jo{ 40-oricom generala i admirala. Zanimqivo je da su neki od wih prethodno (22. decembra i 1. marta) bili ili unapre|eni ili odlikovani (Kukawac je u me|uvremenu, za samo ~etiri meseca, postao “medijska zvezda”, Ra{eta “nesposoban i karijerista”. Ruzinoski je “{titio izdajnike”, Brovet je “prodao Sloveniju”, Kadijevi} je “prodao Hrvatsku”, Ayi} je “prodao Bosnu”, Kandi} je “ostao bez mora”, Kranusi} je postao “Hrvat”, Tumanov je postao “korumpiran”, Alibegovi} je postao “izdajnik, guja u nedrima i korupciona{”, Mir~eti} je “upetqan u aferu ’Opera” itd.). Na~elnik General{taba VJ postaje general @ivota Pani}. Interesantno je i da je mesec dana pre tog imenovawa na jednom sastanku se rezervnim stare{inama na Novom Beogradu Pani} glorifikovao koncepcije Vojislava [e{eqa govore}i o wemu sa vidnim divqewem i preporu~uju}i ga kao merilo stvari u raspletu krize. Kao pozitivci posle ove faze eliminacija pomiwu se generali Stevanovi} (vazduhoplovstvo) i Bo{kovi} (kojeg je tek trebalo unaprediti i postaviti za Na~elnika uprave bezbednosti. Pani} ga je kasnije smenio, {to mu je, smatra se, i “do{lo glave”). U svakom slu~aju, koliko god poku{avali da za ova dva generalska egzodusa na|u zajedni~ki imeniteq, ni “stru~waci” nisu uspeli. Ispostavilo se, naime, da u toj fazi “racionalisawa” generalskog kadra kriterijum nije ni u (ne)uspe{nosti u ratovawu, ni u brojnim drugim profesionalnim i politi~kim gre{kama, nego ponajvi{e u regulisawu unutra{wih armijskih tenzija izme|u starog, oko{talog, i mla|eg, nadolaze}eg oficirskog kadra. Prolazili su daqe i o~igledni alkoholi~ari, pqa~ka{i i ratni zlo~inci, ukoliko su se uklapali u igre visokoprofesionalnih armijskih administrativaca, pogotovo ako su front videli makar na karti. Jedan general je tako penzionisan uz optu`bu da je li~no za pare sklawao kartone vojnih obveznika, iako je ta pojava (sa parama ili bez wih) u vojsci ~esta kao “dobar dan”. Napokon, sve ove negativne tenzije samo su dodatno oblikovane i usmeravane potrebama civilnog politi~kog 823
`ivota i sposobno{}u wegovih aktera da ih u pravom trenutku upotrebe. U krajwem slu~aju, ve} tada je izgledalo kao da je spoqnim politi~kim faktorima bilo u interesu da se oficirski kor (posebno onaj vi{i) “racionali{e” i “redukuje” iznutra, unutra{wim trvewima i podmeta~inama, a razvoj doga|aja u slede}ih godinu dana pokazuje da su dr`ava i weni personalni stubovi u~inili bukvalno sve da Armiju u tom procesu kadrovskog samouni{tewa maksimalno podr`e (izgladwavawem i osiroma{ivawem, politi~kim provocirawem, podmetawem afera, dodatnom eliminacijom pojedinih generala i sl.). Po svemu sude}i, u tome se uspelo. Dana 26. avgusta 1993. okon~ano je ovo, za generalskoadmiralsku se~u, svakako traumati~no odbrojavawe. Odlukom o penzionisawu jo{ 42 generala i admirala, ukqu~uju}i i dosada{weg na~elnika General{taba @ivotu Pani}a, od 250-orice wih u SFRJ, preko 150-orice prilikom nastanka SRJ, do{lo se do devetorice generala, od kojih su samo pet wih trupni oficiri. Otpu{teni su skoro svi dosada{wi komandanti i na~elnici vidova, rodova i slu`bi, a penzionisawem {estorice generalpukovnika, VJ je ostala bez posednika ovog najve}eg vojnog ~ina. Tako su nestajala po dva generala sedmi~no, {to }e verovatno biti zabele`eno i u svetskim vojnim analima. Ostalo ih je toliko i sa takvim “rasporedom” da se ipak mo`e re}i da zemqu nema ko da brani. Pa, bez obzira {to se ka`e da je kona~no broj generala i admirala sveden na meru koja odgovara veli~ini i zna~aju vojske, ne treba sumwati da }e u najskorijoj budu}nosti, uporedo sa o~ekivanim redukovawem i ni`eg oficirskog kadra, uslediti promocija novih generala i “reinkarnacija” nekih “starih”, poput Vuka Obradovi}a, na primer, ukoliko borbenu operativu ne misle da preuzmu civili(!?). Indijanac na istoku Jedno je, me|utim, sasvim sigurno: ova posledwa egzekucija nad generalima ni slu~ajno nije rezultat ni yentlmenskog dogovora ni politi~ke borbe izme|u Milo{evi}a i [e{eqa. To mo`e biti samo svojim malim delom. Sigurno je, naime, da se [e{eq vi{e nego drugi zaprepastio kada je pro~itao cenu Pani}eve glave koju je tra`io (zbog barem polovine ostalih penzionisanih mogao je samo da guta ogromne knedle), ali je nije javno osudio, jer bi to zna~ilo da s wom nije bio upoznat. Svako }utawe zna~i daqwe u~e{}e u ovoj Milo{evi}evoj igri. Uostalom, sam @ivota Pani} imao je i bez [e{eqa dovoqno putera na glavi (uni{tavawe Vukovara, “koketirawe” sa Milanom Pani}em i ]osi}em, afera sa privatnom firmom wegovog sina) pa je Milo{evi} mogao da ga pokloni svom “omiqenom opozicionom lideru” i bez ravnote`nih ustupaka. Pre }e biti da je Milo{evi} odlu~io da se iz nekih razloga re{i svih generalskih imena koja ikome i{ta zna~e, smatraju}i mo`da da }e time da se re{i i jednog od najcrwih delova srpske istorije, pa je, usput, zajedno sa “normalnima”, eliminisao i one za koje je [e{eq smatrao da }e biti budu}e okosnice wegovih politi~kih akcija u Armiji i borbenih na rati{tima (Stevanovi}, Bior~evi}, Domazetovi}, Baji}...). Time je [e{eq o~igledno i javno izigran, a istovremeno su stvoreni uslovi da se najvi{i oficirski kor po~ne graditi po nekim novim kriterijumima. Ako se postavi pitawe za{to je ovakav apokalipti~an potez izveden ba{ sada “kad mu vreme nije”, najbli`e istini moglo bi biti slede}e obja{wewe: odbrambeni 824
kontekst jugoslovenske situacije takav je da buquk generala – uratora i kvazi-politi~ara – niti mu odma`e niti doprinosi. Tako je mogao biti izveden i ju~e, i danas, i sutra. To {to je izveden danas treba, verovatno, da delimi~no destimuli{e prekodrinske i kraji{ke jastrebove, kojima su VJ i weni generali uzdanice, pogotovo u vreme kada Milo{evi} poku{ava da u svetskoj diplomatiji prona|e sebe. A kasnije – vide}e se. Postavqawe Mom~ila Peri{i}a za na~elnika General{taba prividno je ustupak radikalima, ali je, zapravo, realna slika dr`avne politike. Ako se radi o ~oveku koji je uspeo da se rodi i formira u “bratstvu i jedinstvu”, a da onda ga|a civilne ciqeve u Zadru, Dubrovniku, Mostaru i Fo~i, te{ko se oteti utisku da bi taj ga|ao i same Terazije ukoliko bi mu se takva potreba u~inila dovoqno patriotskom. Uostalom, nije li mu i ~udan povod (nestanak trojice pilota, pri ~emu se za jednog odmah ustanovilo da je dobrovoqno prebegao na hrvatsku stranu) poslu`ilo kao povod da na civilni Mostar baci vi{e bombi nego Hitler na Balkan u toku celog rata. Slu~aj u Zadru, gde je isplanirao “kolektivno kasarnsko samoubistvo” ako kasarna bude zauzeta, mo`da govori o hrabrosti, ali su indijanski metodi ratovawa na Divqem zapadu druga~iji od ratnoprofiterskih na Divqem istoku. To do Peri{i}a, izgleda, jo{ nije doprlo. Na `alost svih nas.” Milan Paro{ki dobio je jo{ jednu priliku da progovori protiv dr Vojislava [e{eqa, ovaj put u kragujeva~kim “Pogledima”. Novinar Du{an Vesi} naslovio je intervju koji je zapisao slede}im re~ima: “Milo{evi} je Bo`ja kazna”. Podnaslov je bio slede}i: “Predsednik Narodne stranke Milan Paro{ki obja{wava uzroke sada{wih politi~kih nevoqa u Srbiji kao onaj ko je prvi uvideo i posledwi shva}en, o ~emu re~ito govori i wegov susret sa Slobodanom Milo{evi}em: na wegova upozorewa Milo{evi} je ostao gluv i vi{e ga nikada nije pozvao na razgovor”. Kao i obi~no, Paro{kom je dr [e{eq bio za sve kriv, u ovom intervjuu je i otkrio za{to. Kako se sam izdao, [e{eq je u svoju stranku pokupio sve qude koji su vaqali. Ali to mu nije smetalo da nastavi sa uvredama i dokazivawem kako je Srpska radikalna stranka pogre{an izbor za srpski narod. “Gospodin Milan Paro{ki jedna je od najinteresantnijih, ali i najkontroverznijih li~nosti srbijanske politi~ke scene. Predsednik Narodne stranke bio je prvi srpski politi~ar koji je jasno predvideo doga|aje u tada{woj Hrvatskoj; ~ovek koji je, mo`e biti, prvi od srpskih politi~ara povukao oroz ustanka u Slavoniji i prvi dospeo na Tu|manovu poternicu, a da je iz svoje nepokolebqive borbe za ujediweno srpstvo izvukao najmawe politi~kog profita. Dve istorijske godine srbijanskog parlamenta osta}e umnogome zapam}ene po wemu, makar je u kona~nom ishodu, zbog lo{e odabranog koalicionog partnera i nakaznog izbornog sistema, wegova stranka ostala bez ijednog mandata, a wen vo|a, preko svih o~ekivawa, zavr{io kao jedan od protivkandidata gospodinu Milo{evi}u. Mnogi ga me|u nama nisu shvatali ozbiqno, a on je u mnogo ~emu bio u pravu daleko vi{e od nekih za koje smo glasali a da zauzvrat nismo dobili ba{ ni{ta. U isto vreme gre{io je mnogo mawe od tih drugih. Tokom dvogodi{we parlamentarne aktivnosti u~inio je 39 predloga zakona i odluka vi{e zakonskih projekata od wega uradile su samo dve vlade (a da, u stvari, 825
nisu ni{ta uradile). Neki od zakona i odluka koje je predlo`io Paro{ki ~ekaju i dan-danas – kao {to je, na primer, odluka o priznavawu Srpske Krajine. Jedan zakon, o slobodnoj trgovini devizama, oborio mu je sam predsednik Milo{evi}. Gospodina Paro{kog zapamtili smo kao ~oveka koji je umeo da govori o bilo ~emu {to bi se u trenutku wegovog ulaska u skup{tinsku salu zateklo na dnevom redu. Ne}emo zaboraviti da je wegova intervencija spasla Fru{ku goru nedostojnog zakupa vrednog jednog prose~nog automobila. Zabele`ili smo da je prvi ukazao na kriminalne radwe Bo`ovi}evog ministra u apsu Save Vlajkovi}a. Osta}e u istoriji srbijanskog parlamenta kao skup{tinski rekorder u du`ini govora (o Bo`ovi}evom Predlogu zakona o Javnom preduze}u “Politika”). ^esto uzbu|en, ~esto uzbudqiv, u istoj meri i temeqan i povr{an, on je umeo da odu{evi, da zbuni, ali i razo~ara. Sveukupno, wegovo odsustvo iz parlamenta ose}a se na politi~koj sceni. Posle nezaslu`enog izbornog poraza, gospodin Paro{ki vratio se na velika vrata srpstva osnivawem Srpske ~etni~ke organizacije. To je bio povod za ovaj razgovor. • Gospodine Paro{ki, kako ste do{li na ideju da osnujete Srpsku ~etni~ku organizaciju, za{to ste to u~inili ba{ sada i na osnovu ~ega ste zakqu~ili da ste ba{ Vi kompetentni da to u~inite? – @eqa da se obnovi ~etni~ka organizacija postojala je jo{ pro{le godine, kada je [e{eq odstupio od ~etni~ke ideje i postao direktan eksponent neokomunisti~kog re`ima u Srbiji i kada je prostor koji je zauzimao wegov Srpski ~etni~ki pokret jednostavno ostao prazan. Krajem pro{le godine, kada je nacionalna borba bila u punom jeku, do{li smo na ideju da obnovimo ~etni~ku organizaciju i to po autenti~nom postupku, polaze}i od prvog statuta Narodne odbrane iz 1903. godine, s namerom da se posvetimo oslobo|ewu Bosne i Krajina, po istom principu po kom je Narodna odbrana ratovala za oslobo|ewe Stare Srbije i Ma}edonije. @eleli smo da o Bo`i}u 1993. godine odr`imo sabor u Radovawskom lugu. Me|utim, dobili smo poruku od gospodina vojvode ]uji}a da je mo`da prerano i}i na obnovu ~etni~ke organizacije takvog karaktera “dok se ne iskristali{e situacija” – po{to se jo{ nije bilo jasno videlo koliko je [e{eq oti{ao ulevo. Mi smo ~ekali. Po~etkom maja osetili smo koliko srpstvu nedostaje takva jedna nacionalna organizacija i okupili qude za koje smatramo da mogu ne{to da u~ine. Do{li su S^P-ovci koji nisu oti{li sa [e{eqem u radikale, neki ~lanovi Srpske svetosavske stranke, kompletna Narodna stranka, Mlada Srbija, ne{to ~lanova Narodne radikalne stranke koji su rojalisti. Naknadno se ukqu~io Dragoslav Bokan sa svojim Belim orlovima; on je bio taj koji je pro~itao kodeks ~asti na Ravnoj gori. Mi smo ve} imali gotove dogovore sa gospodinom vojvodom Tularskim; nas je bilo {ezdesetak koji smo pripremili Sabor, a on se naknadno pojavio, na jednoj konferenciji za {tampu, zainteresovan za pristupawe toj nacionalnoj organizaciji i za dogovore oko izbora novih vojvoda na Saboru. To je izvorna ~etni~ka tradicija da sabor ~ete bira svog vojvodu; me|utim, 1941. godine to je metamorfozirano Pe}an~evim dekretima o imenovawu vojvoda, pa smo se mi potrudili da imamo sa~uvanu i tradiciju – a to je saborno odlu826
~ivawe o vojvodama – i da obezbedimo dekrete, {to smo, opet, dobili zahvaquju}i u~e{}u gospodina vojvode Tularskog. To se dogodilo na tom pripremnom saboru u Beogradu, nedequ dana pre 13. maja. Samog 13. maja, na Ravnoj gori bili su okupqeni nastavqa~i ~etni~ke ideje iz vi{e stranaka i gosti, me|u qima i gospo|a Biqana Plav{i}, koja je istog dana kada je obnovqena ~etni~ka organizacija postala wen ~lan. Na`alost, na Saboru 13. maja do{lo je do sukoba sledbenika Mirka Jovi}a i Vuka Dra{kovi}a, i to je komunisti~ka propaganda iskoristila da od vrlo zna~ajnog sabora, koji je pro{ao u jednoj fantasti~noj atmosferi, napravi ujdurmu koju smo gledali na televiziji i samo su prisutni znali {ta se stvarno desilo 13. maja na Ravnoj gori. Posle smo, sre}om, odr`ali jo{ dva sabora: na Adi Ciganliji, u spomen Dra`e Mihailovi}a, i u manastiru Kru{edolu, gde je izabrano {est vojvoda, pored onih sedam, posthumno progla{enih na Ravnoj gori. Najzad, 1. avgusta u Apatinu izabrana su jo{ trojica vojvoda. Tu je do{ao i ^eko Da~evi}, kao gost, i, nadam se, budu}i aktivista. Mi se, naime, nismo distancirali od pravih ratnika koje je [e{eq promovisao ali, naravno, ne mislimo da prihvatimo u organizaciju wegove politi~ke qude koje je nazvao vojvodama. Na{a je ideja bila da obnovimo ono {to mora da postoji u jednom nacionu, ono {to mo`e da otvori vidike i zavr{i posao u obnovi dr`ave koju mi, na`alost, nemamo. Organizacija ima jasan program, a to je borba za ujediweno srpsko kraqevstvo, Srbiju, Crnu Goru i Bosnu sa dva vojvodstva: Krajinom i Srpskim Vojvodstvom ili Vojvodinom, Starom Srbijom i Me}edonijom. Tu je, naravno, povratak Kara|or|evi}a na presto i deklarisawe jedne sasvim suverene nacionalne, ekonomske, spoqne i svake druge politike. To je ozbiqno kulturno i politi~ko anga`ovawe da bi se emancipovalo ve} dobro uni{teno srpstvo i mislim da je sasvim jasna potreba za nacionalnom organizacijom. Velika i zna~ajna akcija bi}e nam integracija svih ~etni~kih organizacija po svetu, razbijennh, nekoherentnih, borba da ti qudi, koji su izbegli jo{ pre pedeset godina, kona~no mogu da do|u ku}i, da do`ive nekakvo duhovno pomirewe sa sobom, sa svojom nacijom, da umru, na kraju krajeva, u miru, a ne kao ve~ne izbeglice... To je, izgleda, najte`a kazna, to je Gospod ka`wavao Jevreje kad god su ru{ili Veliki Hram. Srbi koji su izbegli u svet nisu bili ru{iteqi hramova, ali je, evo, sad do{lo da ru{iteqi hramova, komunisti, nemaju dr`ave. Zna~i, kazna je produ`ena, preusmerena. Najzad, ostalo je pitawe otkud ba{ ja. Prvo, nisam to ja, to smo mi rekao sam ve} da nas je bilo {ezdesetak. Drugo, ako sam ja politi~ka li~nost, zna~i, na svoj na~in samosvesna, nacionalno orijentisana li~nost, i logi~no je da budem jedan od osniva~a nacionalne organizacije. • Kako bismo definisali razliku izme|u S^O i [e{eqevog S^P? – Prvo, Srpska ~etni~ka organizacija je nacionalno ime za Srpski ~etni~ki pokret “Ravna Gora”, ali u otaybini. Drugo, [e{eqevi ~etnici nisu ~etnici. Oni, pre svega, nisu ~lanovi S^P-a; stari ~lanovi S^P-a osniva~i su S^O. ^lanovi koji su pre{li u politi~are, radikalne, vladaju}e stranke u Srbiji, oni nisu ~etnici, oni su radikali. Koliko ja znam, nacionalna organizacija ne mo`e biti jednostrana~ka organizacija. Ono 827
{to je ~etni~ko u pokretu Vojislava [e{eqa, to su dobrovoqci, oni iskreni qudi, oni po{teni momci koji su i{li, ratovali, ginuli, koji su ostali ~etnici po ube|ewu ali su za svojim vo|om oti{li u radikalske poslove. Jednog dana kad se saberu i shvate, vrati}e se ~etni~koj organizaciji. • U svoje vreme osnovali ste [ajka{ki dobrovoqa~ki bataqon, koji je imao tu nesre}u da bude razoru`an jo{ na teritoriji Srbije. Taj bataqon je po svom karakteru bio ~etni~ki? – Da. To je bila prva vojna dobrovoqa~ka organizacija, formirana juna 1991. godine. Zanimqivo je da smo uspeli da dobijemo opremu od Miodraga Joki}a, tada{weg ministra odbrane Srbije. Joki}a sam ja svojski pritiskao u parlamentu da formira srpsku vojsku, {to je bilo mogu}e po Ustavu Republike Srbije, a i bilo je izvesno da do toga mora do}i jer JNA nije ni{ta drugo radila nego izdavala, i to na najru`niji mogu}i na~in. Bez spoqnog neprijateqa, bez nema~koma|arskobugarskog faktora, predavali su se silni korpusi. Mi smo bili svedoci goreg stawa u vojsci nego na{i dedovi 1941. godine, i nije bilo drugog puta nego formirati srpsku vojsku. Ja sam ministra Joki}a neprekidno pritiskao da to u~ini; i{ao sam ~ak toliko daleko da sam ga ube|ivao kako bi mu lep{e stajao dvoglavi orao na ramenu nego nekakvi la`ni maslinovi listi}i i petokrake. I kada sam se ~oveku ve} nadojeo, rekao je da ga se malo manem a da }e on u~initi {ta tra`im. Tako sam ja iskukao pet kamiona opreme za [ajka{ki dobrovoqa~ki bataqon. Sa svoje strane, tada{wi ministar Joki} demonstrirao je svoju, ~ini mi se, iskrenu voqu da formira srpsku vojsku i pomogao nam je da formiramo [ajka{ki ~etni~ki bataqon, iako je znao da se mi spremamo na Barawu, da se spremamo ako Ma|ari krenu u pobunu, {to je bilo vrlo blizu, da re{imo i to pitawe. Uspeli smo da okupimo izme|u 250 i 300 qudi. Vikendom smo se skupqali, imali smo me|u nama qude koji su dr`ali obuku, sposobne za instrukta`u, pripremali smo se da se ukqu~imo u borbu srpskog naroda za oslobo|ewe... I, jednog dana, sedeo sam u parlamentu, imali smo vanredno zasedawe, javqeno mi je da je izvr{en napad na bataqon. Kasnije se ~ulo da je bolnica na Petrovaradinu bila blokirana tog dana... Oko pet stotina vojnika JNA sa oklopnim transporterima opkolilo je na{ logor kod ^obaqskog mosta naTisi, razoru`alo [ajka{ki ~etni~ki bataqon i zaplenilo opremu. • Bili ste prvi koji ste u mnogim stvarim ukazali na rasplet doga|aja u raspadu biv{e Jugoslavije... – I posledwi shva}en. • Bili ste prvi koji ste formirali dobrovoqa~ki odred... – Bio sam. Arkan je dobio dozvolu tek u septembru 1991. godine, a u vreme kad smo mi uveliko imali [ajka{ki bataqon [e{eq nije imao ni{ta, ve} je Jovo Ostoji} iz Prigrevice, tada ~lan Narodne stranke i blizak saradnik pokojnog Vuka{ina [o{ko}anina, imao odred u Prigrevici gde su se skupqali [e{eqevi simpatizeri. Sam [e{eq je kasnije dobio {ansu. • Najzad, prvi ste tra`ili priznawe Srpske Krajine. Ipak, u jednom trenutku ste nestali sa scene i prepustili svu ratni~ku slavu gospodi [e{equ i Arkanu. Za{to? 828
– Ta~no je, nestao sam. Iz prostog razloga {to na{i odbori za odbranu nisu smeli javno da deluju, jer smo mi u isto vreme bili ideolo{ki protivnici re`ima, {to [e{eq nikada nije bio, a Arkan tek ni toliko. Druga stvar, mi nismo imali oru`je; mi smo do oru`ja morali da dolazimo na razli~ite na~ine, a [e{eq i Arkan su to dobili na tacni. Tre}e, na{e iskustvo je bilo negativno. Posle rasturawa [ajka{kog bataqona savetovao sam na{im odborima da se samo raspuste, da odu u druge jedinice, da svako vodi svoju politiku kako ne bi bio progawan. • Jednom ste rekli: “Da sam oti{ao na front, dobio bih metak u le|a”. – Da... I danas ga o~ekujem. Kad krene{ me~ki pred rupu, nema{ se ~emu drugom nadati. • Kakva je bila Va{a uloga u razvijawu ustanka u Slavoniji, Barawi i Zapadom Sremu? Bili ste bliski sa pokojnim Vuka{inom [o{ko}aninom? – Posle Ra{kovi}evog mitinga u Vukovaru, gde sam ja govorio u ime Narodne stranke i podr`ao srpsku emancipaciju tog dela Srema, SDS na tim prostorima nije imala spremne qude, naoru`ane qude, nije uop{te bila svesna {ta }e se de{avati, Knin je bio centar... a Narodna stranka je imala taj odbor za odbranu o kojem govorim i Vuka{in [o{ko}anin, zainteresovan za ustanak, tra`io je nas da bismo sara|ivali na podizawu ustanka. Postojala je ta neka li~na veza... Se}am se, kad smo dr`ali drugi miting podr{ke Krajini, posle napada na Plitvice, Vuka{in je do{ao sa Markom Lon~arevi}em i jo{ dvojicom momaka i rekao doslovce ovako: “Do{ao sam da ti ka`ema da di`em ustanak”. Ka`em – nemoj, molim te, ostavi}e te qudi na cedilu, {ta }e{ onda? Vuka{in je rekao: “Slu{aj, nisam do{ao da te pitam da li da di`em ustanak, ve} sam do{ao da ti ka`em da }u podi}i ustanak”. Tako je po~elo... Ja sam mu savetovao da, pre nego {to krene u masovni ustanak, po~ne sa, uslovno govore}i teroristi~kim, ali u osnovi oslobodila~kim akcijama po vitalnim usta{kim objektima. Opet nije prihvatio i bio je u pravu: Srbi ne znaju da se kultivisano bore, oni moraju frontalno, herojski... to nam je sindrom, {ta da radimo. Tako je Vuka{in [o{ko}anin, posmrtno progla{en vojvodom od strane Srpske ~etni~ke organizacije, podigao ustanak i odjednom ostao na suvom ostrvu, okru`en usta{ama, a nikoga da mu pritekne u pomo}. Postavio je te barikade, nazvao me telefonom i pitao: “[ta sad da radim”? Pa, ni{ta, rekoh, hajde da napravimo politi~ki miting, da se to malo zama`e kad ve} nije uspelo. Tako je do{lo do mitinga u Borovu Selu; tu sam ja prvi put video [e{eqa. On je bio do{ao iako nije imao jednog ~oveka u svom ~lanstvu, ali je u`ivao veliku medijsku pa`wu. [e{eq je, recimo, pro{ao sa {estoricom ~etnika kroz Vukovar i to je odjeknulo... Taj miting u Borovu Selu u~vrstio je u narodu veru u ustanak, bio je tu i Mirko Jovi}, govorilo se... Onda su usta{e u~inile ono {to su u~inile: upala je ta kolona koqa~a. Sre}om, Vuka{in je uspeo da mobili{e qude, Sremci su potukli usta{e, i to dobar broj, tom prilikom do{li do oru`ja; i tako je krenulo. [e{eq je, dakle, samo “skinuo kajmak”. On je uvek, zahvaluju}i medijskoj 829
pa`wi, velikoj demagogiji i tom kr~marskom politi~kom `argonu koji je bio vrlo razumqiv, uspevao, tamo gde smo mi dugo i kultivisano radili, da nam poskida simpatizere i ~ak fantasti~ne qude pridobije za svoju nekonzistentnu, nerazumqivu, buka~ku, ali korisnu politiku na tim prostorima. • U privatnom razgovoru pre intervjua rekli ste mi da sumwate u zvani~nu verziju smrti Vuka{ina [o{ko}anina. – ^im je Vuka{in poginuo, ja sam u parlamentu odr`ao konferenciju za {tampu i rekao da je on likvidiran. Naime, dva dana pre wegove pogibije, “Politika” je donela vest iz Vukovara da je Petar Gra~anin, tada{wi savezni ministar unutra{wih poslova, razgovarao sa Josipom Boqkovcem, nekada{wim {efom UDBe i ministrom hrvatske policije. Izdato je saop{tewe da }e Srbija u~initi sve da spre~i prelazak ~etnika u “Hrvatsku”. Jedno apsolutno neprihvatqivo saop{tewe. Odmah posle toga poginuo je Vuka{in. Jovo Ostoji} ispri~ao mi je, tu no} su lovili ribu na Dunavu, da se Vuka{in tri puta javqao telefonom da kre}e ba{ u deset sati, i da su neki qudi`abe bili tu na prelazu... ^amac je bio sa {est qudi; Vuka{in je stigao da skine ode}u ostavi pu{ku i – da se udavi. ^ovek koji je pani~ar, koji ne zna da pliva, on ne skida ode}u... S tog ~amca se spasla jedna baba od {ezdeset godina koja nije znala da pliva – Vuka{in [o{ko}anin nije! Ja sam posle proveravao u Kapetaniji novosadskoj; kapetan, moj raniji poznanik, bio je prestra{en i nije hteo o tome da govori. Pitao sam ga: Odakle qudi `abe? Odgovorio je: “Pa, oni obezbe|uju prelaz!” Me|utim, qudi `abe su samo tada obezbe|eivali prelaz prema Borovu Selu i nikad vi{e! [ta se, u stvari, dogodilo? Qudi `abe, verovatno Udbini diverzanti, udavili su Vuka{ina i to je bio taj ceh za ustanak u Borovu Selu koji je Petar Gra~anin platio Boqkovcu. Verovatno su se oni dogovorili da Vuka{in plati glavom i da stvar legne. Uostalom, komunisti su oduvek sara|ivali sa usta{ama. • Za{to je SKKPJ slao oru`je u Slavoniju? – Da bi odbranio Sodomu i Gomoru, odnosno mesta gde su komunisti nastali. Ne znam da li ste nekad razmi{qali za{to je Vukovar onako nastradao... Poznat je onaj biblijski dijalog Gospoda s Avramom, kada je Gospod rekao da }e uni{titi Sodomu i Gomoru. Avram ga moli: “Gospode, ho}e{ li to u~initi ako bude sto pravednika?” “Ne}u” ka`e Gospod. “A, ho}e{ li u~initi ako ima deset pravednika?” “Ne}u”. “Gospode, a ako je jedan pravedan?” “Ne}u”. I, uni{ti Gospod Sodomu i Gomoru... Uni{tewe Vukovara dokumentuje da je Gospodwa voqa bila da nestane leglo iz koga je nastala Komunisti~ka partija. Nijedan grad u ovom ratu nije uni{ten kao Vukovar, ali u isto vreme to govori da je Komunisti~ka partija bila spremna da brani svoje korewe. Zato su komunisti poslali oru`je tamo, ali zato su poslali i 36 hiqada drugih cevi u Bosnu, muslimanima, jer su svi Srbi oti{li u SDS a oni su davali svom ~lanstvu, pa su tako naoru`ali muslimane. Tako je Jawa kod Bijeqine dobila 1600 automata. Komunisti su u~inili fantasti~na zlodela u ovom ratu. • Mislite li da je to ~iweno s blagoslovom gospodina Milo{evi}a? 830
– Apsolutno uz wegovo saznawe. Jer, ako jedan Predsednik Republike nema o tome saznawa, on je ili diletant ili sau~esnik. • U to vreme imali ste jedan podu`i susret sa gospodinom Milo{evi}em. O ~emu ste govorili? – To je bilo one ve~eri kada je Milo{evi} prvi put razgovarao s Tu|manom u ~etiri oka u Kara|or|evu; primio me je te ve~eri u jedanaest sati u svojoj kancelariji u Novom Dvoru. Do~ekao me je u lepom raspolo`ewu, rekao je da je postigao dogovor s Tu|manom da se razgrani~imo referendumom. Ja sam bio slobodan odmah da mu ka`em, jo{ s vrata, da od toga ne}e biti ni{ta, da su Hrvati Latini, stare varalice, i da nipo{to ne sme da poveruje u to. Onda sam ga pozvao da napravi par poteza, diplomatskih, emancipuju}ih, nacionalnih. Da, najpre, hitno ode u Rim, po{to je Italija bila predsedavaju}i Evropske zajednice, i da saop{tewe da se Srbija u odnosima sa Italijom vra}a na Londonski ugovor iz 1915. godine, i da smo spremni da im prepustimo Istru i Slovena~ko primorje, naro~ito ako Slovenci i Hrvati krenu u otcepqewe... Da ode u Be~ i da izjavu – po{to je Srbija stvarala Austriju a ne Alojz Mok Srbiju i Jugoslaviju – da imamo interesa da, ako Slovenija ode u otcepqewe, dr`ava koju smo mi stvarali Austrija – zauzme Koru{ku i [tajersku, da se izvr{i integracija tih istorijskih austrijskih pokrajina... da ode u Pe{tu i da izjavu – ako je do obnove hiqadugodi{we dr`avnosti u Zagrebu, da to bude stvarna hiqadugodi{wa ugarska dr`avnost... po{to kad su Hrvati imali dr`avu, mi smo imali genocidna iskustva s wima i ni u kom slu~aju nije srpski interes da se obnovi nekakva dr`avnost Hrvata. Tra`io sam da re{i pitawe [iptara, tako {to }e one koji su doseqeni od 1941. do 1945, u skladu sa Ha{kom konvencijom, baciti preko Prokletija nazad, zato {to su ratni kolonisti, vr{ioci ratnog zlo~ina genocida, a da one koje je od 1945. Tito primao kao politi~ke izbeglice vrati u status politi~kih izbeglica i vrati u demokratsku Albaniju. Niko vi{e nema prava da zadr`ava albanske izbeglice jer je albanska demokratija priznata... Na sve sam dobio odgovor da on o tome nije razmi{qao, da on to ne zna, ako mogu da mu to napi{em... Ja sam napisao. Predlo`io sam Odbor za Kosovo i preosve}enog Atanasija (Jefti}a) za predsednika tog Odbora. Posle toga, vi{e me nikad nije pozvao na razgovor. Pri~ao sam mu, izme|u ostalog, da mora da formira svoju vrhovnu komandu. Naime, po Ustavu Republike Srbije on je vrhovni komandant. Rekao samu mu da }e JNA sigurno izdati i da on mora uspostaviti svoje linije komandovawa, da svi srpski oficiri moraju od wega dobiti ~in vi{e i izraziti lojalnost Srbiji, tako da, kad Hrvati budu nare|ivali predaju, on mo`e svojom linijom komandovawa da usmeri vojsku na pravi na~in. Naravno, dobio sam i tada odgovor da to nije mogu}e. Wemu ni{ta nije bilo mogu}e. Sve {to on ume jeste da vlada Srpstvom. Ja sam se zaprepastio kad sam recimo, u Kanadi sretao ~etnike koji su milo{evi}evci. To je neshvatqivo... • Kako obja{wavate pojavu Slobodana Milo{evi}a? – Kao Bo`iju kaznu. Ba{ tako. Srpski narod ni{ta ne mo`e da otrezni od komunista sem Bo`ije kazne. 831
• Da li mislite da bi on na kraju mogao da proda srpske teritorije da bi ostao na vlasti? – Za{to “da bi mogao”? Pa, on je to ve} uredno prodao! Nije prodao sve jer su oni koji pretenduju na te teritorije jako mali. Kad bi Hrvata i muslimana bilo vi{e, on bi im predao sve. I Zemun. I Dediwe! • U vi{e navrata pokazali ste se kao dobar prorok. Po Va{em mi{qewu, {ta nam je ~initi? – Da formiramo mo}nu srpsku nacionalnu organizaciju – ja se nadam da }e to uspeti da postane Srpska ~etni~ka organizacija, da vratimo Srpsku pravoslavnu crkvu na put nacionalne borbe, nacionalne organizacije, da deklari{emo tu integraciju srpskih dr`ava, da zavr{imo sa komunizmom, pod hitno, {to }e i biti najte`i momenat. Narod je komuniziran: ova vlast je samo ono {to narod ispoqava kao voqu. Ovaj narod nije odlu~ivao ni 1990. ni 1992. godine; on je odlu~ivao 1941. kada je imao `ivog kraqa a on i{ao za Titom. To je srpska tragedija. Ne znam... Ja mislim da mi imamo isuvi{e blagu sudbinu. Jedan moj trgovac iz Koviqa ka`e: “Niko kao Gospod”, to je wegova uzre~ica... i ka`e: “Kad bi nama neko ~inio ono {to mi ~inimo Gospodu, mi bismo poklali sve oko sebe... Ali, eto. On nas trpi ovakve kakvi smo i jo{ nam ~ini dobro, odr`ava nas u `ivotu, polako nas vra}a samosvesti, veri...” Mo`da }emo do`iveti spasewe. Ko zna...” U istom broju “Pogleda” objavqeno je i pismo koje je potpisao Tomislav Stevanovi}. Pismo je objavqeno pod naslovom “Samozvane vojvode” i podnaslovom u kojem je naveden razlog ovakvog obra}awa : “Moram da vam se obratim u vezi pisma koje ste objavili u “Pogledima” br. 135 pod naslovom “Vojvoda Vaki}”. Stevanovi} smatra da nije potrebno dokazivati wegove tvrdwe, kao onu da je op{tepoznato da su ~lanovi Srpske radikalne stranke kriminalci. Vrhunac wegove arogancije ~ita se iz “konstatacije” da se dr [e{equ sudi u svim ~etni~kim organizacijama. “Po{tovani gospodine Stamenkovi}u, po{to niste upoznati kako se dodequju titule Vojvoda, ja bih vas o tome obavestio. O~igledno je da gospodin [e{eq nije Vojvoda i da to nije nikad ni bio. Gospodin [e{eq je iskoristio posetu vojvode Mom~ila ]uji}a gde je dobio obe}awe da }e dobiti titulu Vojvode, ali ako ispuni odre|ene uslove. [to on nije u~inio, ali je zbog toga sam sebe proglasio Vojvodom. A posle du`eg vremena na{ao je za shodno da proglasi jo{ petnaestak “takozvanih” Vojvoda. U tome nema ni{ta ~udno jer je to isto u~inio i Kosta Pe}anac za vreme Drugog svetskog rata, pa je zbog toga i izgubio glavu (streqan). Gospodine Stamenkovi}u, moj savet Vam je da pro~itate kwigu mr Radovana Kalabi}a “Ravnogorska istorija”, a ako nemate vremena, onda na stranama 234, 235 imate spisak ~etni~kih Vojvoda u toku rata i na strani 386 ~lanak g. Mladena N. Kosti}a “^etni~ke Vojvode u pro{losti”. G. Stamenkovi}u, ja bih Vas podsetio, da je su{ta istina da se u SRS-u nalaze ve}inom kriminalci. ^ast onim hrabrim i po{tenim koji su ginuli za Srpstvo. Kao primer uzimam moj grad ]upriju u kojem je postojao Op{tinski odbor SRS-a. U ovom odboru su bili ~asni i po{teni qudi. Ovaj odbor je rasformiran u avgustu i 832
septembru 1992. godine zbog pona{awa i prqavih radwi. g. [e{eqa. To se pokazalo odmah posle raspada odbora. G. [e{eq je izjavio da je smenio staro rukovodstvo, a da je na ~elo odbora postavqen g. Ratko Mar~eti} sada{wi poslanik SRS-a u Saveznoj skup{tini SRJ. G. Mar~eti} je op{te poznat u ovom kraju kao okoreli komunisti~ki lopov. Kada je do{ao iz Bosne u ]upriju postao je odani Titov komunista. U ]upriji je po~eo karijeru u PIK “Dobri~evu” kao kravar. Posle toga postaje potr~ko i ulizica Miji Mila~i}u, ovaj ga iz zahvalnosti progurava daqe. Zatim postaje predsednik omladine i re|aju se ostale komunisti~ke funkcije, dok nije stigao do direktora D.P. “Pomoravqe Promet” koje je i zatvorio, a tu se pro~uo i po saradwi sa Fikretom Abdi}em u aferi “Agrokomerc”. Da bi {to boqe prolazio kod tada{we vlasti svome mla|em sinu daje ~ak i ime po svom velikom drugu, Edvardu Kardequ. Uzgred budi re~eno, sada su mu oba sina promenila imena. Jedan je Nikola a drugi Petar. Mo`da ra~una da }e ovim potezom i on postati Vojvoda? Ali i posle svega sliku voqenoga druga usta{e i komuniste Tita ne skida iz svoje kancelarije! Sada vaqda zastupa SRS u parlamentu SRJ. Predsednik okru`nog odbora SRS-a u Jagodini je op{tepoznati kockar Zoran Stevi}, koji u slobodno vreme voli da mlatara pi{toqem i to ako trgne neku qutu po uzoru na Vojvodu. Va{ slavqeni Vojvoda [e{eq je obi~an bunyija. A od svega {to je do sada pri~ao na komunisti~kom TVu ni{ta nije ostvario. Uzmimo na primer Wegovo obe}awe i zakliwawe na ru{ewe ku}e cve}a wegovoga druga Tita. Protiv V. [e{eqa je vo|en krivi~ni postupak, u svim ~etni~kim organizacijama u svetu. Na inicijativu Vojvode Mom~ila \uji}a, sa~iwena je optu`nica na preko 1000 strana, a sa~inile su je sve ~etni~ke organizacije u svetu. Na su|ewu u Americi prisustvovali su predstavici ~etnika sa svih kontinenata i V. [e{equ je izre~ena smrtna kazna. Svaka ~etni~ka organizacija u svetu odredila je egzekutora koji treba da ubije “komunisti~kog Vojvodu” onog trenutka kada se pojavi na wenoj teritoriji. Upravo zbog toga komunisti~ki za{titnici V. [e{eqa, SPS i KOS, odredili su mu za{titu prve kategorije.” Radovan Pavlovi}, u “Politici” od 4. septembra 1993, objavquje ~lanak sa naslovom “Vlada u senci izaziva nevericu”. Nadnaslov je glasio “Reagovawe na namere radikala, a podnaslov: “Vojislav [e{eq ka`e da }e, nakon formirawa republi~ke vlade u senci, radikali osnovati i paralelnu vladu saveznim vlastima. – Aleksandar Taskovi}: “Sve je to politi~ka igra, reklama bez realne osnove i podloge”. Pavlovi}u o~igledno nije jasno {ta je to vlada u senci, kao ni ve}ini onih kojima je to pitawe postavio. Iako je dobio obja{wewe od dr [e{eqa on nastavqa sa svojom potragom ne bi li dokazao da je ovakav potez srpskih radikala proma{aj. “Srbija }e uskoro dobiti jo{ jednu vladu u senci. Formirawe rezervne vlade najavili su srpski radikali. Paralelna vlast iz tabora srpske radikalne stranke vreba}e iz drugog plana, spremna da usko~i u igru ukoliko se oklizne kabinet Nikole [ainovi}a. ^ovek koji je sve ovo smislio dr Vojislav [e{eq rekao nam je ju~e da 833
osnivawe svojevrsne opozicione vlasti ne predstavqa nikakvo iznena|ewe. Vlade u senci postale su tradicija u engleskom parlamentu. Formira ih obavezno najja~a parlamentarna, opoziciona partija, veli [e{eq. Na isti korak odlu~ili su se radikali i ciq je kritikovawe poteza aktuelne vlade, predlagawe novih re{ewa, konkurencija vladaju}oj partiji. [e{eq daqe obja{wava da ovim gestom `ele da uigraju vladaju}i tim radikala, da javnost upozna nove ministre, stavi eventualne primedbe. (“Mi o~ekujemo reagovawe javnosti da, kada saop{timo imena ministra, ocene kakvi su to qudi, da se upozna sa wima, o wihovoj pro{losti, da ocene jesu li ili nisu sposobni za resore”). Jer, kako ka`e vo|a radikala, vremena su takva da “moramo biti spremni za sve eventualnosti”. [e{eq ne veruje u vanstrana~ke qude Na na{u primedbu da }e ovaj wihov potez nai}i i na podozrewe u redovima opozicije s obzirom na tuma~ewa kako su SRS i socijalisti u pre}utnoj koaliciji, Vojslav [e{eq kratko odgovara: “Nismo mi ni u kakvoj koaliciji, programski se znatno razlikujemo od Socijalisti~ke partije”. ^elnik radikala posebno napomiwe da wihovim stopama ne bi mogla da krene nijedna opoziciona stranka. (“Sve druge nemaju snage, nisu jake da stvore vladu u senci”). Po wegovim re~ima, ostale partije bi se posva|ale oko raspodele resora. Dodu{e, poja{wava [e{eq, Depos bi mogao da formira paralelnu vladu da su odnosi unutar ove koalicije normalni. Jednostavno, i oni bi se posva|ali, tvrdi [e{eq. Ho}ete li za novu vladu, mo`da, anga`ovati neke nestrana~ke li~nosti, qude od autoriteta? – Ne, ne verujem u vanstrana~ke qude. To su politi~ki licemeri, odgovara predsednik SRS. Srpska radikalna stranka }e za mesec, mesec i po dana osnovati i saveznu vladu u senci, obavestio nas je Vojislav [e{eq. “^im zavr{e posao oko republi~ke vlade.” Bilo je zanimqivo ~uti {ta u taboru socijalista misle o pojavi konkurencije. Me|utim, ~elnici SPS ju~e su bili neuhvatqivi, pogotovu mladi tandem Da~i} – Per~evi}, za koje su nam u sedi{tu partije rekli da su na slu`benom putu. U nedostatku reagovawa iz prve ruke, podse}amo na nedavnu izjvavu Ivice Da~i}a koji je rekao da SPS, uprkos mnogim primedbama i najavama da bi moglo da do|e do ru{ewa wene vlade, ne}e mewati ministarski tim Nikole [ainovi}a. A kako su u redovima opozicije primili radikalni potez srpskih radikala? Da li je sve samo igra Poslanik SPO Aleksandar Taskovi} [e{eqevu ideju o vladi u senci naziva reklamerskim potezom “~oveka koji mnogo toga mo`e, mada za to nema osnove ni podloge, jakog stru~nog kadra, ni materijalnih mogu}nosti”. Taskovi} daqe tvrdi da je to samo politi~ka igra smi{qena kao odli~na reklama (“ne{to sli~no [e{eq je napravio udaraju}i na sva zvona kako je navodno stupio u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije”). Nijedna partija trenutno nema snage da stvori vladu u senci, smatra Ta834
skovi}, dodaju}i da bi u ovom trenutku politi~ka realnost bila formirawe saveta nacionalnog spasa u koji bi u{li predstavnici svih stranaka. ^lan Izvr{nog odbora Demokratske stranke Srbije Mirko Petrovi} pita kakav je efekat formirawa vlade u senci u parlamentu kakav je srpski gde nije skoncentrisana jaka politi~ka mo}. Vlada u senci ima svrhe u parlamentima sa jakom politi~kom mo}i, snagom, dok se kod nas ona nalazi u drugim politi~kim institucijama, tvrdi Petrovi}. Realnost takvog gesta postavqa se i s obzirom na ~iwenicu, obja{wava Petrovi}, da su radikali mlako kritikovali sve dosada{we mere srpske vlade. Te kritike nisu imale o{tricu, niti su bile usmerene na su{tinu mera, ve} davawe podr{ke svakoj vladi, dodaje on. Lider Demokratske stranke dr Dragoqub Mi}unovi| ima najkra}i komentar o nameri srpskih radikala: “Ova vlada koju najavquje vojvoda [e{eq, imam utisak da }e biti u ne{to dubqoj senci”. Na insistirawe novinara, na ju~era{woj konferenciji ove stranke, da razre{i dilemu – za koga bi DS glasala – Nikolu [ainovi}a (aktuelnog), ili Tomislava Nikoli}a (premijera vlade u senci), Mi}unovi} je kazao da Nikoli} nije alternativa. “Mi smo za vladu demokratskog jedinstva koja bi bila prelazna do novih izbora”, ocenio je Dragoqub Mi}unovi}.” Jelena ^enejac, u “Fle{u” od 6. septembra 1993. godine, ne mo`e da se pomiri sa ~iwenicom da su srpski radikali osvojili vlast u Novom Sadu. Naslov ne ostavqa nikakvu dilemu o tome koga ne voli ova novinarka “Srpska Atina pod nogama Spartanaca: [e{eqbur{ki ki{obrani”. Podnaslov je bio istog naboja: “U nekada{wem Novom Sadu, dana{wem [e{eqburgu – kako je ovaj grad nazvao pisac Miodrag Stanisavqevi} obja{wavaju}i za{to vra}a nagradu dobijenu na Sterijinom pozorju za komad “Vasilisa prekrasna”, uznemirewe je izazvao nedavni intervju aktuelne gradske ministarke za kulturu Radmile Vojnovi}, u kojem ona najavquje veliko spremawe u kulturi.” Tekst otkriva sve provincijske, snobovske naslage koje su svom silinom izbile na povr{inu posle dugogodi{weg talo`ewa, takav tip “novinara” bez pardona deli Novosa|ane (na primer) na podobne i nepodobne, samo da bi ovim potowim udelila osmeh sa svojih snobovskih visina. U svakom slu~aju, ovakav tekst mogu}e je da se pojavi samo u Srbiji na{eg doba. “To da }e kultura biti u sredi{tu interesovawa Srpske radikalne stranke posle pobede na posledwim izborima i preuzimawa vlasti ula`ewem u prvu javnu koaliciju sa Socijalisti~kom partijom Srbije, bilo je jasno ve} posle promotivnog govora novog gradona~elnika Milorada Mir~i}a. “Mla|i i lep{i od Klintona, a gradona~elnik srpske Atine, koja je starija od Amerike”, re~e da “smo svi mi jako nezadovoqni kadrovskim sastavom u kulturnim institucijama i da je takav neprofesionalan odnos prema sopstvenom zanatu... doveo Novi Sad u poziciju duhovne provincije, {to mi (radikali) ne mo`emo dopustiti”. Bilo je zanimqivo videti na koji na~in }e biti ostvarena duhovna fascinacija “povratak starog sjaja Novom Sadu, to o`ivqavawe duhovnih i tradicionalnih vrednosti” i sa kojim “kadrovskim sastavom”. Izbor Mom~ila Seli}a, in`ewera arhitekture i pisca koji je ina~e 835
`iveo u Americi za potpredsednika grada zadu`enog za kulturu, kao i Sava \ekni}a, profesora i doktora kwi`evnosti i istorijskih nauka za ministra za kulturu, izazvao je iznena|ewe. Ubrzo se pokazalo da radikali tu nisu bili sre}ne ruke. Najpre Seli}, jedan od “poznatih Novosa|ana”, kako u biv{em Novom Sadu podsme{qivo ka`u, odbija imenovawe i ostaje u svom Beogradu. Drugi “poznati Novosa|anin” Savo \ekni}, prido{lica iz Bosne, kako se u me|uvremenu otkrilo, poslu`io se falsifikovanom profesorskom diplomom pri tra`ewu posla u Se~wu, pa je, uz veliko zata{kavawe ipak morao da podnese ostavku na ministarsko mesto. Kako objasni{e radikali, to je bio “moralni ~in”. A dok je jo{ bio ministar, g. \ekni} je ostao upam}en po tome {to je prilikom posete Javnom preduze}u “Petrovaradinska tvr|ava”, nekoliko dana pre nego {to }e ga ukinuti, predlo`io da bi “po{to tvr|ava obuhvata i prostor od 60 hiqada hektara obradivog poqoprivrednog zemqi{ta, aktivirawem ovih parcela mogao da se obezbedi novac za `ivot preduze}a”. Po~etkom leta nekada{wi Novi Sad dobi i novu ministarku za kulturu, g|u Radmilu Vojnovi}, koju Novosa|ani, osim s malih ekrana, znaju i sa nekih ranijih izbornih plakata, kada im se sme{kala kao kandidat Demokratske stranke. Wen promotivni intervju predstavqa prvo celovitije izlagawe koncepta kulturne politike kojom radikali `ele da vrate “stari sjaj srpskoj Atini”. Tako saznajemo da duhovni i kulturni preporod nekada{weg Novog Sada “zahteva multidisciplinarni pristup”, da je u taj kopernikanski obrt va`no ukqu~iti i “nacionalni preporod”, a da to konkretno zna~i da “Srpskoj pravoslavnoj crkvi vaqa vratiti weno tradicionalno mesto” i da se “vaqa pobrinuti o starom jezgru Novog Sada koje se agresivno ru{ilo”. Tim redom formuli{u}i kulturnu politiku g|a Vojnovi} intelektualni trenutak grada danas ocewuje na ovaj na~in, vezuju}i za ga globalnu politiku i duhovnu klimu koja se odvija u znaku sumraka znanih idola: “Na po~etku smo jednog preporoda u kojem u~estvuju na{i borci u otaybinskom ratu koji se vodi u zapadnim krajevima srpske zemqe, umetnici i inteligencija. Smatram da je u tom smislu potrebno otvoriti Novosadski univerzitet prema gradu i iskoristiti wegov intelektualni potencijal”. Po{to je gradona~elnik Milorad Mir~i} jo{ ranije Maticu srpsku ozna~io kao instituciju koja mora da postane “duhovni pijemont srpskog ujediwewa”, ministarka Vojnovi}, kao institucije od strate{kog zna~aja za grad pomiwe samo Muzej grada, Istorijski arhiv, Zavod za za{titu spomenika kulture, Gradsku biblioteku i Kulturni centar. Neke od preostalih mora}e da budu ukinute. Zanimqivo je {to }e, kako proizilazi iz intervjua, ne samo istawena gradska kasa, ve} i veliki broj ~inovnika i ogromni poslovni prostor koji neke institucije imaju, biti kriterijum za wihovo ukidawe. [ta li se smera sa tim “ogromnim poslovnim prostorom”? Dakle, u ovom, gotovo nekrofilski obojenom velikom spremawu Radmile Vojnovi} ni re~i o jednom “Sterijinom pozorju”, “Zmajevim de~jim igrama”, Galeriji savremene umetnosti... Ni re~i, u stvari, o stvarala{tvu, mnogobrojnim umetnicima, `ivoj, recimo tako, kulturi. [ta li wih ~eka? Mo`da }e odgovor dati zavr{no, udarno ve~e novoustanovqenog, pompezno nazvanog Festivala “Obredi, svetlosti”, kada }e Drago{ Kalaji}, 836
Dragoslav Bokan, Neboj{a Pajki}, Tamara Ogwevi}, Simonida Stankovi}, Du{an Tuzlan~i} i Isidora Bjelica predstaviti novu srpsku desnicu, ~iji }e manifest biti izveden kao multimedijalni hepening u autorstvu Isidore Bjelice. Mo`da }e time biti definitivno osvojena Petrovaradinska tvr|ava.” “Svet” od 6. septembra 1993. godine donosi ~lanak Gordane Jovanovi} sa naslovom “Biznis i politika”. U podnaslovu je, za promenu, vrlo lo{e pro{ao Zoran \in|i}: “Zoran \in|i}, drugi ~ovek Demokratske stranke, nekada{wi trgovac tekstilom, a sada uspe{ni politi~ar i biznismen, u intervjuu za “Svet” demantuje optu`be Ivice Da~i}a sa prethodne stranice na{eg lista i ka`e: “To je la`, vlasnik sam samo 1 posto akcija Koka –kole”. Naravno, \in|i} je iskoristio priliku i da uzvrati udarac, te da uz obilatu naklonost novinara, napadne dr Vojislava [e{eqa. “Na ulazu u prostorije Demokratske stranke na Terazijama 3, sre}emo lidera prve registrovane opozicione partije u Srbiji, dr Dragoquba Mi}unovi}a, koji odmah na startu, kroz smeh komentari{e intervju generalnog sekretara SPO-a, Vladimira Gaji}a objavqen u pro{lom broju “Sveta”: “Taj mali Gaji} puno sebi dopu{ta. Nazvati dr Qubomira Tadi}a nekakvim balkanskim intelektualcem, to mo`e samo nedou~en ~ovek. A i vi{e ste prostora posvetili pedigreu Gaji}evog ku~eta, nego wegovim politi~kim stavovima”. Tu se “zakuvala” `u~na polemika u kojoj je u~e{}e uzelo nekoliko qudi DS koji su se zatekli u prostorijama da bi na kraju dr Mi}unovi} sam prekinuo ovaj razgovor, komentari{u}i na izlazu da, na`alost, on nema ku~e. [armantna sekretarica predsednika Izvr{nog odbora dr Zorana \in|i}a, pri~a nam dok ~ekamo da g. \in|i} da intervju ekipi TV “Politike”, da se {to se we ti~e u tri li~nosti ne sme dirati – u Tita, u ^olu i u Bala{evi}a! Za dr Zorana \in|i}a mnogi s pravom ka`u da je najelegantniji i jedan od najlucidnijih srpskih politi~ara. Prima nas u svojoj ukusno ure|enoj kancelariji, i po{to je u “cajtnotu” razgovor kre}e odmah, po{to smo se smestili na udobni ko`ni trosed. Naravno, prvo pitawe se ticalo izgleda prave procene DS oko stvarawa srpske dr`ave na tlu Bosne i Hercegovine, koja je dobila kona~no i svoje konture na nedavnim @enevskim pregovorima. “Ciq je i bio da se nakon raspada Jugoslavije koja je bila zajedni~ka dr`ava, da se u skladu sa voqom naroda koji su stvarali tu dr`avu konstitui{u nove dr`ave. To zna~i ako su Srbi, Hrvati i Slovenci u{li u tu zajedni~ku dr`avu sa odre|enim o~ekivawima i sa odre|enim mirazom, nakon raspada te dr`ave `ele da uzmu ono {to su u wu ulo`ili. Demokratska stranka je bila za jeftiniji na~in, bla`a sredstva i du`i put za stvarawe srpskih dr`ava izvan granica SR Jugoslavije. Neke druge stranke su bile za muwevito stvarawe tih dr`ava, a neke su mislile nek’ ko{ta {ta ko{ta, u krajwem slu~aju to nije ni va`no. Mi smo se zalagali i za Vens-Ovenov plan, jer smo ozbiqno shvatili pretwe me|unarodne zajednice, ali smo znali da je potpisivawe tog dokumenta samo provizorno i da je to samo jedna etapa na putu stvarawa srpske dr`ave. Jer, niko ne mo`e da vrati, pa ni mo}ne svetske sile, sada muslimane u Podriwe niti Srbe tamo odakle su ih isterali”. Demokratska stranka je imala, kako ka`e dr \in|i}, interne razgovore i sa bliskim saradnicima 837
lorda Ovena, koji su im dali ~vrste garancije da }e ako bude potpisan VensOvenov plan za 18 meseci do}i do lokalnih, op{tinskih izbora u zonama koje bi dobili muslimani ili Hrvati, a gde je ve}insko stanovni{tvo srpsko, pa }e Srbi tako uzeti vlast na tim teritorijama bez obzira na odluke me|unarodne zajednice. Po predsedniku Izvr{nog odbora DS, najnoviji rezultati iz @eneve su povoqni po Srbe, ali i za ostale narode na prostorima BiH, te da su time postignuti svi dr`avni ciqevi i da je tako raspad Jugoslavije konsekventno doveden do kraja. “Rezultati @enevskih pregovora su u redu, mi sada ne trebamo da gledamo kowu u zube kao {to ~ine neke stranke, ili da lamentiramo nad time {to se to sve desilo kao {to to ~ini Vuk Dra{kovi}”. Mi smo osniva~i SDS-aa Drugi ~ovek demokrata tvrdi da je stvarawe neke kolektivne odgovornosti naroda za ratne zlo~ine po~iwene u Bosni ili Hrvatskoj ~ista glupost. “Vra}awe na to pitawe ko je prvi po~eo, ko je kriv, produbquje nesre}u naroda u BiH, jer to sada nije va`no, ve} je prioritetno to, ko }e prvi da stane sa tim pokoqima”. Na razli~ite na~ine je komentarisan boravak dr Mi}unovi}a u @enevi i wegov tamo{wi razgovor sa dr Karayi}em. Dok su neki nagla{avali da je to pravi potez i da je dr Radovanu neophodan, kada ukr{ta kopqa sa iskusnim svetskim diplomatskim vucima, koji pragmati~an savet i takti~nost lidera demokrata, dok su ga drugi optu`ivali za nedoslednost i i{li ~ak dotle da su tvrdili da i Mi}unovi}a pod hitno treba staviti na famozne liste “ratnih profitera”. O susretu doktora psihijatrije sa doktorom filozofije u @enevi, \in|i} ka`e: “Znate, istorijski posmatrano na{a stranka je osniva~ SDS. Mi smo i sa Milanom Babi}em i sa Radovanom Karayi}em u dobrim politi~kim odnosima oduvek bili, mada se ~esto nismo slagali sa nekim wihovim procenama, ali danas im priznajemo da su wihove procene bile mnogo boqe nego na{e. Mi smo se oduvek vi{e pla{ili za wih nego {to su se oni pla{ili za sebe. Apsurdno je da neko danas postavqa pitawe zbog ~ega se dr Mi}unovi} sastao sa dr Karaci}em, predsednikom SDS-a. Takvi susreti su na`alost suvi{e retki i trebalo bi da bude mnogo vi{e ovakvih susreta”. Po mnogima najbritkiji poslanik DS }e jo{ ista}i da ne deli mi{qewe nekih opozicionih lidera da su qudi u Srbiji vi{e pogo|eni ratom s one strane Drine, nego {to su to Karayi}evi momci sa Pala. “Puno qudi u BiH je unesre}eno, a ta nesre}a ve}inu qudi u Srbiji, bilo direktno ili indirektno veoma poga|a. Moja majka je, na primer, iz Posavine, iz Bosanskog [amca i ja sam s wene strane u ovom ratu 56 ro|aka izgubio koji imaju izme|u 20 i 30 godina”. Ivica Da~i} mladi portparol SPS, kao da je op~iwen Bugarskom i rezultatima koje je delegacija SPS-a postigla u toj zemqi na ukidawu sankcija. Tako|e, na{ sagovornik boravio je nedavno u Makedoniji gde je imao susrete na najvi{em nivou sa svim relevantnim politi~arima u ovoj biv{oj jugoslovenskoj republici. Naravno, da je o “uspe{noj poseti” delegacije predvo|ene mla|anim Da~i}em susednoj Bugarskoj bilo naduga~ko izve{tavano na zvani~nim medijima, dok je poseta demokrata Makedoniji sa sli~nim ciqem “probijawa blokade”, bila, naravno, marginalizovana. Kad smo ve} kod spokesmana SPS, isti je optu`io drugog ~oveka DS da je vlasnik polovine akcija kompanije “Koka kole” u Srbiji. O tome dr \in|i} kroz smeh ka`e: “Pa 838
da, za SPS je lako zato {to ona mo`e u svetu da na|e vrlo malo stranaka sli~ne orijentacije, tako da su im putni tro{kovi jako mali. Mo`da bi mogli da na|u politi~ke partnere u Severnoj Koreji ili Kubi i jo{ 23 dr`ave. Se}ate se, oni su imali neku razmenu sa fa{isti~kom partijom Italije... Demokratskoj stranci je mnogo te`e, ima mnogo vi{e stranaka sli~nih na{oj u svetu, pa stoga zavndim g. Da~i}u, jer on ne mora mnogo da putuje. Ina~e, da ne bi ~ovek bio u zabludi, ja sam zaista vlasnik 1% akcija “Koka kole” u Srbiji. Bio je javni konkurs za prodaju deonica te kompanije, i svako ko se javio mogao je da kupi 150 deonica, {to je otprilike taj jedan posto. E, ja sam te deonice kupio, i otpla}ujem to naravno minimalno, ali tako je bilo za sve. Gospodin Da~i} je to isto tako mogao da kupi i da kao suvlasnik pije “Koka kolu”. On demantuje i pri~e da poseduje mnogo nekretnina u zemqi, ali nagla{ava da ih je imao pre osnivawa DS dok se bavio trgovinom tekstilom i industrijskim ma{inama. Na Bokanovu “optu`bu” da se bavio trgovinom {qivama, kratko je odgovorio: “Pa, Bokan izgleda sve svodi na svoj nivo!”. Kako je Demokratska stranka partija u ~ijem su vrhu sposobni ekonomisti i biznismeni, optu`bi za neku vrstu ’me{etarewa’ nije bio po{te|en ni vlasnik “Velaauta” mr \or|e Ze~evi}. “Tu`iteq” nije niko drugi do li Dragoslav Bokan koji je decidno tvrdio da je g. Ze~evi} u “dilu” sa MUP-om Srbije i da je snabdeo srpske policajce sa 1.000 “micubi{i” cipova. “Video sam da policajci voze “micubi{ije”. Ako im je g. Ze~evi} i prodao ta vozila sigurno im nije dao popust, ve} je zara~unao punu cenu. Ne vidim za{to bi trebalo praviti diskriminaciju me|u kupcima, neku vrstu protekcionizma da se nekom zabrani da kupuje”. Biya je autenti~niji predstavnik Srbije od mene Ponekad izgleda da je DS kao de`uran krivac i da se oko toga ko }e je “vi{e oklevetati” vodi gotovo “mrtva trka” izme|u SPO-a, DSS-a, SRS-a, SPS-a... “javno mnewe u Srbiji i uop{te politika je kao neki film. @ivot se odvija napoqu, a u bioskopu se vrti taj film i ta {izofrenija (ja sam to jednom nazvao {izofrenijom, pa su posle “Ve~erwe novosti” pisale da sam narod nazvao {izofrenim) se sastoji u tome da qudi ne vide vezu izme|u politike i `ivota, qudi se za one koji }e ih predstavqati u politi~kim krugovima emocionalno opredequju. Znate, ja volim da gledam filmove sa [varcenegerom, iako znam da on iz jednog pi{toqa ne mo`e da ubije 30 qudi, ali to mene ne interesuje. E, tako se i na{ ~ovek opredequje za svog omiqenog politi~ara kao ja za [varcenegera. ^ak i neki opozicioni mediji podgrevaju neku atmosferu radikalizma i svako ko poku{ava da sledi princip realizma u politici biva optu`en za kolaboracionizam. Ja kao politi~ar moram da priznam ~iwenicu da je Milo{evi} predsednik Srbije, a ako svakog dana budem osporavao tu ~iwenicu onda treba da idem u partizane ili u ~etnike. Meni je drago {to sam prevazi{ao tu fazu politi~kog idealizma i {to politiku sagledavam kao deo `ivota i poku{avam da se prilagodim realnosti. Kad taj ose}aj budem izgubio, verovatno se vi{e ne}u baviti politikom”. Skup{tinsku pozornicu, koju sam uporedila, da ostanemo u bioskopskom fazonu, sa najcrwim hororom, dr \in|i} vidi kao mesto, za koje qudi ose}aju da ne donosi prave odluke i da je parlamentarni `ivot Srbije zbog toga obezvre|en: “Svi poslanici, izuzimaju}i nekolici839
nu malo patolo{ki obojenih individua, su potpuno razumni qudi koji kad u|u u prodavnicu da kupe ne{to znaju koliki kusur mora da im se vrati, nisu to neozbiqni qudi. Oni postaju deca i neozbiqni jer ih bacaju u de~iji vrti} i tu zreli qudi do|u u de~iju fazu. Skup{tina je u stvari eksperimentalna laboratorija gde normalni qudi podetiwe jer je takva atmosfera. S druge strane, tvrdim da je recimo Biya autenti~niji predstavnik ove Srbije nego ja. Nesre}a je u tome {to se u Biyi ne podsti~e wegova konstruktivnost, ono zbog ~ega je on podigao Svilajnac. On nije glup, ve} sposoban i inteligentan, a cela stvar je u tome {to se u Skup{tini potencira wegova destruktivna strana li~nosti”. Nova desnica – marginalna parazitska grupa Sasvnm je izvesno da je pretvarawu skup{tina, i savezne i republi~ke, u de~ije jaslice, po nekima, umnogome doprineo Vojislav [e{eq sa kojim se g. ]in|i} i te kako sa govornice dobro nosio (prvi ga je prozvao “Vojvotkiwom” i naterao lidera srpskih radikala da naciji obznani kako se brije dva puta dnevno). Wihovo poznanstvo datira jo{ iz vremena kada je dr [e{eq pu{ten iz zeni~kog zatvora. “[e{eq ima pomerene predstave o globalnoj stvarnosti i da bi ih pomirio, razvio je izuzetnu inteligenciju u detaqima. On je dakle, izuzetno ve{t u detaqima, ali kada do|e do celovite slike sveta – ona je patolo{ka. Osnovni princip da se on destabilizuje, uznemiri, je da se on izvu~e iz tih detaqa i da se postavi pitawe wegovog koncepta. A wegov politi~ki koncept i koncept sveta je duboko paranoi~an, te razne zavere, [e{eq to sve iskreno misli. Sposoban je, zabavan, zanimqiv, poseduje energiju koju je imao oduvek. Ovim prostorima su zavladale kolektivne paranoje koje su se poklopile sa [e{eqevim i on je shvatio da je do{ao wegov trenutak. Ako vreme i politike u Srbiji ostanu lude, [e{eq }e jo{ biti na vrhu, ali ako se stawe izmeni on }e se vratiti tamo gde je bio, prodava}e na ulici svoje kwige. Ja ga poznajem dugo i bio sam prisiqen da kupujem te kwige, nekad istu po nekoliko puta”. Za razliku od Vuka Dra{kovi}a koji ~esto isti~e da [e{eq nema nikakvo politi~ko upori{te u narodu, da mu je stranka minorna i da je samo “batina u rukama” SPS-a i Milo{evi}a, Zoran \in|i} smatra da nije bezrazlo`no {to Voju nazivaju “kopredsednikom Srbije”: “[e{eq je iskoristio trenutak da pusti svoje korene i u vojsku i u policiju. On je pasionirani detaqista, kao svi qudi koji su, da tako ka`em, paranoi~ni, ali uspeo je da tim svojim radom vrbuje dosta qudi. [e{eq je autenti~na sila koja koristi Milo{evi}a kao instrument, isto kao {to i Milo{evi} wega koristi kao instrument i pitawe je ko }e koga da u toj igri nadmudri. [e{eq nije ~ovek koji se zadovoqava s nekim sitni{em, sa nekim ~inovni~kim polo`ajem, on je jedan ~ist makijavelista”. “Srpsku desnicu” ~iji je guru g. Drago{ Kalaji}, a sledbenici Isidora Bjelica, Dragoslav Bokan, Mili} od Ma~ve i k}i mu Simonida, Neboj{a Pajki} koji se javno deklari{u kao “antidemokrati”, dr \in|i} upore|uje sa pojavom nadrealizma u komunizmu. “Kao {to je Oskar Davi~o dobijao ta~kice za snabdevawe i i{ao u diplomatske magacine, a pisao nadrealisti~ke pesme u Brozovo vreme, tako i ovi tzv. “desni~ari”. To je jedna parazitska grupa ~ija sam ja opredeqewa analiziraju}i pojavu Drago{a Kalaji}a nazvao ’salonskim neofa{izmom’, to su, dakle {minkeri i paraziti koji oslu{kuju ne840
kakvu modu i onda, provincijalni kakvi ve} jesu, prave neke ’autenti~ne hepeninge’. Wihova pojava je toliko bezna~ajna da mislim da i oni sami ne znaju da postoje”. Ne}emo poput Ko{tunice nikakvu varijantu sa Plav{i}kom ili [e{eqem Razmi{qaju}i o odmeru snaga na politi~koj karti dr`ave, predsednik Izvr{nog odbora DS se osvrnuo i na dve, po broju poslanika u Narodnoj skup{tini, najja~e opozicione politi~ke stranke SPO i DSS. “De{avaju se promene u odnosima SPO-a i DSS-a. U SPO se promene de{avaju ve} du`e vreme, mislim da ta stranka traga za svojim identitetom, da li su nacionalna, gra|anska ili li~na stranka. Oni imaju jezgro pristalica koje }e opstati i pristati na sve transformacije, ali pitawe je koliko to jezgro mo`e da se {iri. Depos je bio paravan iza koga je svako mogao da sakrije svoju pravu snagu, a da posle izbora uspeh Deposa sve zasluge pripi{e sebi. SPO je po meni politi~ki i ideolo{ki jo{ nedefinisana stranka, ja ne znam kakva je to stranka. Znam da ima odre|en opozicioni naboj, da ima lojalnost od oko 10.000 pristalica koji su spremni da slede Vuka kao li~nost i to nije bezna~ajno. Ali politi~ki kapaciteti te stranke meni nisu jasni. Smatram da nam je potrebna takva jedna nacionalna stranka, samo mi je `ao {to je rukovodstvo te stranke zbuwivalo ~esto svoje ~lanstvo, jer je po tom nacionalnom pitawu ostavqalo taj slobodan prostor koji su posle upotpuwavali [e{eq i SPS. [to se ti~e Demokratske stranke Srbije, ja jo{ mawe znam {ta od wih treba da o~ekujemo. Kada su Ko{tunicine pristalice napustile DS, oni su to u~inili, navodno iz tri razloga. Prvi je bio formirawe ustavotvorne skup{tine, drugi, ostavka Milo{evi}a i tre}i – formirawe prelazne vlade nacionalnog spasa. Oni vi{e ne pomiwu ustavotvornu skup{tinu, ostavku Milo{evi}a tra`e samo usput, a za prelaznu vladu se vi{e zala`emo mi nego DSS. Stvarno ne znam za{to su oni iza{li iz Demokratske stranke, osim ako sad ovo pribli`avawe [e{equ ne shvatimo kao virus koji je ve} tada u wima postojao, jer mi sigurno ne `elimo nikakvu varijantu sa [e{eqom ili Biqanom Plav{i} u koje su oni u{li”. O Demokratskoj stranci postoji uvre`eno mi{qewe da te{ko u naju`e vo|stvo ubrizgava “sve`u mladu krv”, me|utim \in|i} to demantuje ~iwenicom da predsednik jednog od najja~ih odbora stranke, na Vra~aru ima 23 godine, da su dvojica poslanika u Skup{tini Srbije ispod 30 godina i dodaje: “Mi imamo najja~u omladinsku organizaciju od svih stranaka. Svakom mladom ~oveku pru`amo {ansu da samostalno istupa, a kako }e se pokazati i da li }e uspeti da se nametne kao politi~ki autoritet, to je ve} pitawe vremena. SPS je za svoje frontmene isturila qude poput Per~evi}a i Da~i}a i tu qudi prepoznaju prevaru. Kako mo`e Per~evi} biti potpredsednik vladaju}e stranke, ako se zna da wegov autoritet u SPS-u nije nikakav. Isto tako i onaj iz SPOa, Gaji} nema nikakav autoritet pored Dane i Vuka. To {to se on stalno slika na svakoj konferenciji za {tampu, to je jako lepo, ali to je samo fasada.” Izme|u mene i Arkana postoji neki fluid, ~ista biologija Jo{ uvek je aktuelna koalicija DS sa Reformskom demokratskom strankom Vojvodine, mada su gorqive pristalice i jednih i drugih smatrale da bi ove dve stranke u severnoj pokrajini postigle mnogo vi{e da su 841
i{le samostalno, te da zbog tog ujediwavawa nisu pro{la mnogo zvu~na imena za poslanike, uprkos titualama akademika, profesora, doktora... O budu}nosti koalicije sa RDSV, ali i o strankama poput ^ankove Lige (jednom prilikom je dr \in|i} nazvao Nenada ^anka “obrnutim [e{eqom”) ili Veselinove NSS i sli~nih stranaka gra|anske provinijencije moj sagovornik ka`e: “Ja sam bio na par skupova RDSV i nisam video nikakvu razliku izme|u qudi koji su bili na tim skupovima u odnosu na qude koji su govorili i prisustvovali skupovima na{e stranke. Sli~ni su qudi koji potpisuju pristupnice za na{u ili za reformsku stranku. Normalno je da je takva sredina kao {to je Vojvodina prirodni rezervoar svake demokratske stranke. [to se ti~e ^anka i sli~nih, to su marginalni fenomeni, poput maoista u Engleskoj ili Francuskoj. To su mali kru`oci, to je dobro da postoji, to je zanimqivo, ali gradska struktura tra`i od politi~ara jednu ozbiqnost. Znate, hipicima qudi nikad ne bi dali da vladaju nekim gradom, ali bi bilo tu`no da hipika nema”. Ono {to se ne bi ba{ moglo re}i da je ustaqena navika ve}ine opozicionih poslanika, a {to odlikuje dr \in|i}a, je ~iwenica da su ga u intervjuima koje su davali za na{ list, kao velikog prijateqa pomiwali qudi posve razli~itog politi~kog opredelewa. Izme|u ostalih, prijateqstvo sa wim apostrofirali su @eqko Ra`watovi} i poslanik iz wegove grupe Borislav Pelevi}. “Arkan i ja smo se upoznali u vreme dok je trajao rat u Hrvatskoj. Osnovni motiv zbog kojeg sam `eleo da ga upoznam, bio je taj da pre drugog 9. marta od wega saznam kakva je osnovanost pri~a o postojawu nekakvih specijalnih paravojnih odreda koji se obu~avaju za gu{ewe demonstracija. Ranije se nismo poznavali, ranije sam `iveo u inostranstvu, i on je, ali na drugim mestima. Moj princip je da li~ne odnose ne me{am sa politi~kim opredeqewem. Izme|u nas postoji neki li~ni fluid, neka biologija. S druge strane, ose}am potrebu da budem u kontaktu sa qudima koji su na neki na~in politi~ki relevantni. Arkan je jedna politi~ka i socijalna ~iwenica od velikog zna~aja, kao i [e{eq, kao Karayi} ili Milo{evi}, i bilo bi neodgovorno da ja zatvaram o~i pred tim”. O fa{isti [e{equ, Ivkica Ba~i} dobio je priliku da pi{e ponovo u “Vijesniku” od 7. septembra 1993. godine. Ili je dobila priliku? Naslov je bio u duhu hrvatskog bogatstva i srpske bede: “Novi ustav umjesto kruha”, a podnaslov: “Dvije bombe potresle Srbiju – da se pi{e novi, tajni, “avalski” ustav te da se pripremaju prijevremeni izbori”. “Beograd (Od stalnog dopisnika Vjesnika) – Po{to je dr`ava odlu~ilajednom mjese~no dijeliti humanitarnu pomo} za odr`avawe naroda na `ivotu, ~ime su ovdje svi po~eli nalikovati na vojnike koji ~ekaju da im stigne paket, glavni ideolog vladaju}ih socijalista akademik Mihajlo Markovi} bacio je “bombu” s daqinskim upravqa~em oko koje su se odmah svi sjatili, klade}i se ho}e li, i kada }e, eksplodirati. Da bi odvukao pa`wu naroda od golog pre`ivqavawa, ali i od nostalgije za “sretnim vremenima” – stariji se sje}aju “Unrinih paketa” iz 1945. godine u kojima je bilo i kikirikija, sira, konzervirane ribe i pa{tete, dok u “[ainovi}evim paketima” iz 1993. godine ima samo bra{na, {e}era, uqa, soli i po jedan sapun – akademik Markovi} je najavio nove, izvanrbdne izbore. 842
Pokoravawe “drugog oka” Istodobno s tom najavom procurile su i “povjerqive informacije” o “tajnom pisawu” novog ustava, koji bi trebao zamijeniti onaj “`abqa~ki” zgotovqen za rekordnih sedam dana. Kad su novinari objavili pri~u o novom ustavu, a ~ini se da su im prvi to {apnuli crnogorski oporbewaci iz redova Socijaldemokratske partije, slu`beni Beograd se prili~no uzbudio i s najvi{ih mjesta po~eo energi~no poricati takve “glasine”. Na tvrdwu crnogorske opozicije da se novi, “avalski” ustav tajno pi{e u Beogradu, i to bez znawa “drugog oka u glavi”, prvi je reagirao portparol Milo{evi}evih socijalista Ivica Da~i}, rekav{i da za to “prvi put ~uje, a vaqda bih ja, da je to to~no, bio boqe informiran od opozicije i novinara”. U poku{aju da bude duhovit, a “ne znaju}i” {to da na to pitawe odgovori, novi potpredsjednik Konti}eve vlade @eqko Simi} (doju~era{wi {ef Milo{evi}eva kabineta) tra`io je od novinara da mu ka`u tko i gdje pi{e novi ustav. Umjesto novinara, indirektno mu je odgovorio lider SPO Vuk Dra{kovi}, rekav{i da “avalski” ustav pi{e Srbija kako bi “disciplinirala” Crnu Goru, odnosno “onemogu}ila wenu secesiju”. Ne sprema se novi ustav samo zbog Crnogoraca, tvrde oni (jo{) boqe informirani od Dra{kovi}a. Nakon “ratne i politi~ke pobjede u Bosni” otvara se i mogu}nost povezivawa “svih srpskih zemaqa”, a toj “zajednici dr`ava koje Drina spaja” treba i ustavno pokri}e, pi{e komentator NIN-a, koji se u posqedwem broju bavi i pitawem {to, zapravo, socijalisti `ele posti}i Markovi}evom najavom novih izbora. Ako time `ele poru~iti [e{eqevim radikalima kako se ne pla{e wihovog ru{ewa Savezne i Republi~ke vlade, {to je [e{eq najavio za 15. rujna, onda je to ~isti proma{aj i ne samo zato {to su [e{eqeve apetite socijalisti ve} donekle namirili svrgavawem @ivote Pani}a. Proma{aj je to i stoga {to [e{eq i nije ozbiqno mislio ru{iti vlade, jer je svjestan da vrijeme radi upravo za wega i wegove fa{iste. On samo treba ~ekati da bude jo{ gore, da se vlast socijalista jednostavno uru{i, a onda nastupa on sa svojih ve} danas 7.000 dugih cijevi, koliko se procjewuje da ima naoru`anih sqedbenika. Ako se, dakle, takva poruka socijalista “supredsjedatequ Srbije” mo`e nazvati proma{ajem, ima jo{ jedna teza NIN-ovog komentatora koju, ma koliko bila “primamqiva”, kao “~istu utopiju” podjednako odbacuju i srbijanska oporba i ozbiqniji politi~ki analiti~ari. Teza glasi: inflacija, prazni du}ani i prijete}a glad izazivaju nervozu i kod socijalista koje je, izgleda, uhvatio strah od vlastite nemo}i da to sprije~e, ali i od mogu}ih socijalnih nemira; zato }e organizirati izbore na kojima }e izgubiti jer, procjewuju, boqe oti}i u miru, nego na motkama. Zanimqiva, ali nevjerojatna teza Teza je zanimqiva, ali se jednostavno ne uklapa ni u mentalni ni u politi~ki sklop socijalista, posebno wihovog vo|e, koji se toliko u`ivo u dodijeqenu mu ulogu spasiteqa Srbije, da }e sigurno politi~ki nad`ivjeti sve, makar sve oko wega, a wegovom zaslugom i propalo. Uostalom, narod je ovdje pokazao zavidnu trpeqivost, zapravo je, re~e socijalni antropolog Zagorka Golubovi}, jedan od najprilagodqivijih naroda – petstoletno ropstvo pod Turcima, a sada vi{e od deset godina rapidnog pada standarda bez ijednog ge843
neralnog {trajka. Ako se tome doda i sveprisutna logika da Milo{evi}a ne treba dirati dok traju sankcije, onda je jasno za{to nema nikakve pobune. Dodu{e, ne treba potcijeniti ni strah naroda i oporbe od jakog policijskog aparata koji je jedini ja~ao dok je ovdje sve i{lo u sunovrat. Srbija za policiju izdvaja tri puta vi{e (20 posto) nego za ministarstvo obrane (osam posto). Na tisu}u Srba dolazi sedam policajaca (u Engleskoj, recimo, samo dva, a ~ak i u nestabilnim re`imima Ju`ne Amerike – ~etiri policajca na isti broj stanovnika), koji u posqedwe dvije godine zara|uju duplo vi{e od vrhunskih lije~nika, doktora znanosti ili visokih oficira, a ~ak pet puta vi{e od prosje~nog radnika.” “Ekspres politika” od 8. septembra donosi anketu o tome kako }e srpski politi~ari do}i do paketa hrane. Anketu je potpisao L. Ze~evi}, a nosila je naslov “Samo sremski recept”. U podnaslovu se nalazi vrlo jednostavan odgovor dr [e{eqa: “Srbin treba da ima tri hektara zemqe i troje dece, isti~e Mirko Jovi} recept za pre`ivqavawe. Ukoliko bude imao pravo, [e{eq po paket u Batajnicu. Ivica Da~i} se oslawa na oca”. “Ta~kice, koje to nisu, zbunile su i politi~are. U nadi da }e oni imati informaciju vi{e o ovoj strate{koj stvari i tako pomo}i svojim bira~ima, ju~e smo napraviln malu anketu. Sude}i po odgovorima, stawe je krajwe kriti~no: opozicija }e izumreti ukoliko osnovne `ivotne namirnice bude nabavqala samo iz paketa, a oni bli`i vlasti zasad strpqivo ~ekaju instrukcije vlade. Do dana “D” svi tro{kare zalihe. ^ekaju}i “zeca” “Na nedavno odr`anoj konferenciji za {tampu, lider Demokratske stranke Dragoqub Mi}unovi} izjavio je da o svom paketi}u ne zna ni{ta. Ukoliko wegova porodica uspe da se sna|e, ni on ne}e ostati gladan. U Informativnoj slu`bi iste stranke saznajemo da demokrate generalno u ideju o sledovawima ne veruju. Jovan Nikoli} prenosi zajedni~ko uverewe DS da }e “cela stvar” propasti za dve, tri nedeqe. U grupi onih koji ne o~ekuju zeca iz paketa su i ~elnici Demokratske stranke Srbije. Milorad Jovanovi}, portparol ove stranke, ka`e da rukovodstvo DSS-a paketi ne zanimaju ni kao gra|ane i isti~e da je bilo mnogo boqe napraviti socijalne karte. To je demago{ka, besmislena akcija kojom se samo ar~e robne rezerve, prenosi stav stranke Jovanovi}. U ime Srpskog pokreta obnove u anketi je u~estvovala Aleksandra Jankovi}, republi~ki poslanik. Ona se do sada nije podrobnije informisala o paketu, ne veruje u taj koncept, ali ima predlog: da se skup{tinski restoran otvori za gra|ane i oni se u i}u i pi}u pridru`e svojim poslanicima. Gospo|a Jankovi} predla`e i otvorene prenose iz skup{tinskog restorana. Prvi ~ovek Srpske narodne obnove Mirko Jovi} podse}a da je ro|en u Sremu, gde je nau~io da svaki Srbin treba da ima troje dece i najmawe tri hektara zemqe. Kako je on po tom starom sremskom receptu svoju misiju ispunio, paketi ga uop{te ne interesuju. Vek za pla}awe Gospo|a Vesna Pe{i}, predsednik Gra|anskog saveza Srbije, jo{ ni{ta ne zna o paketima, a kada detaqnu informaciju dobije, nije sigurno da }e paket podi}i. Gospo|a Pe{i} isti~e da }e tek proceniti koliko je taj paket 844
jevtiniji i isplativiji od hrane koju nabavqa sada. Komentari{u}i pakete koje je spakovala srpska vlada, lider Srpske liberalne stranke Nikola Milo{evi} kratko ka`e: “Ono {to nam je srpska vlada spakovala, pla}a}emo slede}ih 100 godina”. Gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, jo{ ne zna da li uop{te ima pravo na paket, budu}i da je wegova poslani~ka plata 100 maraka. “Ukoliko budem imao pravo na paket, podi}i }u ga u Batajnici, gde `ivim” – obelodawuje svoju nameru lider radikala. Portparol Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} oslawa se na roditeqe i ka`e da je gra|anin op{tine @itora|a, da je snabdeva~ wegov otac, pa }e se on i pobrinuti da ostali ~lanovi porodice ne ostanu gladni.” @eqko Ivanovi} objavio je svoj ~lanak pod imenom “Jesen opozicije” u “NIN”-uu od 10. septembra 1993. godine. Podnaslov je bio slede}i: “Pad vlade, izbori, ili marginalizacija narodwaka i liberala”. U ~lanku koji analizira politi~ke odnose u Crnoj Gori, Ivanovi} ~ak iznosi sumwu da su srpski radikali u koaliciji sa vladaju}om strankom. “Igra ma~ke i mi{a na crnogorskoj politi~koj sceni se nastavqa. [to god da opozicija (mi{) preduzme, koliko god da iznenadi svojim potezom i `estoko udari na vlast, ona (vlast) ispadne ma~ka – tako se vje{to “do~eka na noge” i jurne u kontranapad da, na kraju, mi{ zavr{i satjeran u jo{ dubqu rupu nego li je bio. Tako i ovog puta. Prvo su narodwaci (neo~ekivano) napustili vladu, potom su (o~ekivano) istim putem krenuli i liberali, onda su prvi zatra`ili vanredno zasijedawe Parlamenta i glasawe o povjerewu ]ukanovi}evom kabinetu, a drugi vanredni izbori, da bi vlast sve to, non{alantno prokomentarisala kako se radi o “neodoqivoj `eqi za brzim i nezaslu`enim osvajawem vlasti”. “Izgleda da bi pojedine opozicione partije u Crnoj Gori organizovale izbore sakih petnaestak dana dok ne osvoje vlast! Moramo biti politi~ki ozbiqni qudi”, bio je komentar premijera Mila \ukanovi}a na u~estale zahtjeve opozicije, prije svega LSCG, za raspisivawe vanrednih izbora. U skladu sa svojim nadimkom (“Milo britva”) predsjednik crnogorske vlade je “odrezao” da }e se “novi izbori u Crnoj Gori odr`ati – u skladu sa planiranom dinamikom, dakle, za tri do tri i po godine”! Na to, u izjavi za NIN, lider Narodne stranke dr Novak Kilibarda uzvra}a: “Gospodin \ukanovi} je veoma samouvjeren politi~ar. On smatra da je narodna qubav koja je prema wemu iskazivana vi{e puta, ~vrsta i nepromenqiva kategorija, a mi ba{ `elimo to da provjerimo. Ukoliko se poka`e ta~nim, dakle, ukoliko narod smatra da je ova vlast dobra, onda to i nije problem Narodne stranke nego naroda”. ]utawe “[e{eqevih beba” Problem opozicije je da ona, o iole zna~ajnijem pitawu, ne mo`e posti}i me|usobni dogovor i zajedni~ki nastup. Tako, recimo, liberali poneseni idejom o vanrednim izborima kao da su ve} krenuli u predizbornu kampawu, dok Narodna i Socijaldemokratska stranka izlazak na birali{ta u ovakvoj, nedemokratskoj atmosferi, smatraju izli{nim. S druge strane, narodwaci tra`e glasawe o povjerewu vladi pozivaju}i sve parlamentarne stranke, ukqu~uju}i i vladaju}u, da im se u tom pridru`e, dok iz LSCG i SDP poru845
~uju da su “pozicije sa kojih Narodna stranka to ~ini za nas neprihvatqive”. “Sve {to je lo{e uredio DPS to je, ujedno sve ono {to ~ini su{tinu programa Narodne stranke”, ka`e Rade Bojovi}, predsjednik IO Socijaldemokratske partije. Jedino oko ~ega se sla`u dosada{wi “koalicioni partneri” DPS-a je da vlast ne}e osvajati na ulici. ^elnik LSCG Slavko Perovi} to slikovito obrazla`e: “Svaka vlast koja se osvoji na ulici, neminovno zavr{ava u sme}u”, a dr Kilibarda uz opasku da “u ovim uslovima ulica mo`e biti vrlo opasna”, zakqu~uje: “Narodna stranka se ne nudi kao vo|a – Narodna stranka ho}e da u Parlamentu skine obrazinu postoje}e vlasti”. Radikali, iako su, parlamentarna stranka, }ute. “[e{eqeve bebe” niti tra`e vanredne izbore niti glasawe o poverewu, vaqda zato {to wihov lider smatra, kako je nedavno izjavio, da se za razliku od espeesovske vlade u Srbiji, ova DPS-ova u Podgorici ne mo`e ru{iti “jer ima apsolutnu ve}inu u Parlamentu”. Ili mo`da razlog svojevremene pasivnosti radikala le`i u Kilibardinoj javno saop{tenoj sumwi da je postignut sporazum o nenaradawu izme|u Marovi}a i [e{eqa letos u Igalu. Ako je u tajnu koaliciju DPS-SRS te{ko vjerovati, podudarnost izme|u pomenutih pogleda [e{eqa, i za NIN izre~enih stavova Marovi}a, o mogu}nosti obarawa crnogorske vlade, evidentna je: “Priznajem, nijesam stigao da se upoznam sa razlozima za nepovjerewe vladi, iako sam ~uo ritualnu buku koja vaqda prati takve akcije mawinskih stranaka. Negdje sam ~uo da oni `ele koncentracionu vladu umjesto ove postoje}e, dakle, reklo bi se, `ele ponovo u vladu iako su iz we tek iza{li”, ironi~no primje}uje Marovi}. Tv pretwe Iako Marovi} i wegovi saborci u svojim izjavama djeluju dosta le`erno, brod kojim oni kormilare, tone sve dubqe. Kada su narodwaci napustili vladu, vlast mawevi{e nije reagovala; me|utim, kada su isti potez povukli i liberali, odnosno, kada su dvije najja~e opozicione stranke okrenule le|a vladaju}oj, premijer ]ukanovi} reagovao je iste ve~eri. “Priveo” je na razgovor jednog od urednika najmo}nijeg medija da bi, naj{irem auditoriju, “pojasnio” namjere opozicije. Drugi detaq: iako je u tom TV nastupu \ukanovi} prkosno istakao kako bijeg opozicije nije razlog za krizu vlade jer “DPS ima qude za upra`wena mjesta”, on je, za wegov karakter neuobi~ajeno, ponudio Socijaldemokratskoj partiji (~iji je jedan ministar i daqe u vladi) da “ostare zajedno”. U SDP-u ka`u da }e za koji dan (11. septembra) imati sjednicu Glavnog odbora a odmah zatim i “susret na vrhu” sa liderima DPS, nakon ~ega }e se znati da li ostaju ili odlaze iz republi~ke vlade. Kako saznajemo, u ovoj partiji prevladava uvjerewe da treba ne samo ostati u \ukanovi}evom timu ve} i “oja~ati” pozicije, naravno, pod odre|enim uslovima. Ako i taj “paket uslova” bude takav da se, kako nam re~e jedan od socijaldemokratskih prvaka “ne}e postaviti pitawe da li mo`e DPS to da prihvati ve} da li ho}e ili ne}e”, onda je, vrlo lako mogu}e da crnogorska vlada “umjesto pada do`ivi preporod” (R. Bojovi}). Ukoliko do|e, uslovno re~eno, do koalicije DPS i SDP, “narodwaci” i liberali ozbiqno reskiraju da budu marginalizovani. Premijer \ukanovi} 846
ih je ve} upozorio: “Stranke koje su fizi~ki daleko od mjesta odlu~ivawa i nijesu spremne ponijeti srazmjeran dio odgovornosti za ovako te{ka vremena, ne mogu ra~unati na iole relevantnu ulogu u politi~kom `ivotu jedne zajednice”. U tom slu~aju najvi{e bi u}arila SDP, a Perovi}u i Kilibardi bi ostalo da se tje{e “principijelnim” i “opozicionim” dr`awem. Koliko to ima efekta, pokazuje i reakcija jednog gospodina koji je, ~akaju}i u jednom od brojnih podgori~kih redova (u ovom slu~aju za mlijeko), prokomentarisao: “Govorio sam vam ja da }e do svega ovoga do}i. Eto vam ga sad Slavko Perovi}!” “Borba”, od 10. septembra 1993. godine, ni~im izazvana, pu{ta tzv. kapetana Dragana da joj upropasti dobar deo jedne stranice. U stvari, postojao je alibi za napade na dr [e{eqa, pustili su ovog NN avanturistu u rubriku “Gde su, {ta rade”, da bi odmah ispod udarili naslov koji im je trebao “[e{eq, veliki ratnik iz foteqe”. “– Dan posle hrvatske agresije na Krajinu oti{ao sam dole i za proteklih osam meseci, otkako sam ponovo obukao uniformu, svega dva puta sam nakratko boravio u Beogradu. Iako nisam najboqe informisan {ta se ovde de{ava, glasine o mom navodnom hap{ewu, me|utim, o~igledno poti~u od [e{eqa i pacova oko wega. Ovo je za “Borbu” izjavio Dragan Vasiqkovi} poznatiji kao kapetan Dragan, tek {to je ju~e doputovao u glavni grad. Ovde se ve} nekoliko dana, naime, prenose govorkawa o wegovom hap{ewu, ali je u opticaju kao vrlo verovatna bila i verzija, po kojoj se kapetan Dragan, navodno, nalazi u jednom vojnom centru u Italiji, gde obu~ava italijanske dobrovoqce koji se bore za prisajediwewe Istre, Dalmacije i jadranskih ostrva matici. U prepoznatqivoj uniformi “kninya” ratnika, kapetan Dragan nije birao re~i, govore}i o lideru radikala. – [e{eq je bolestan ~ovek koji stalno lansira poluistine. Ja wega razumem zbog tortura koje je do`iveo u zatvoru. Ali, sada je svima jasno da on nije Srbin. Zato stalno ube|uje druge kako on to jeste. On se bori protiv svega {to je srpsko i {to je u korist srpskog naroda. Minirao je svesrpski sabor, podriva na{u odbranu i ja se nadam da }e se kona~no pojaviti neki Srbin koji }e mu za~epiti usta. U “drugom poluvremenu”, kako kapetan Dragan i pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine nazivaju najnovije sukobe sa hrvatskim oru`anim snagama, formirawem najpre “Alfe”, zatim “Game”, a posle i sli~nih centara za obuku specijalnih diverzantskoizvi|a~kih jedinica pri svim korpusima Vojske RSK, ponovo je, isti~e Kapetan Dragan, formirana moderna opremqena i obu~ena vojska, spremna za sva isku{ewa. Za to vreme, ka`e Kapetan Dragan, Vojislav [e{eq, kao veliki ratnik iz foteqe nije ni{ta uradio za srpski narod, osim {to je mnoge qude poslao u smrt. [e{eq sa odbranom ili borbom protiv “usta{a” tvrdi najpoznatiji “kninya”, ima veze koliko i ja sa rimskim papom. Kapetan Dragan ustvrdio je da ga pripadnici Vojske RSK, u kojoj je specijalnom uredbom brigadnog generala Novakovi}a unazad tri meseca progla{en za savetnika 92. brigade, izuzetno vole i cene, kao i to da se radikali “kojima je mnogo vi{e pomagao od wihovog lidera”, polako odri~u Vojisla847
va [e{eqa. – [to se drugog dela glasina ti~e, ta~no je da se pri na{em centru obu~ava odred “Garibaldi”, sastavqen od Italijana, spremnih da se protiv Hrvata bore za svoje istorijske teritorije – rekao nam je kapetan Dragan.” Pod naslovom “Vlast svesno korumpira narod” “Borba” od 10. septembra 1993. godine donosi ~lanak S. Zelenbabe u kojem se daje prostor Nikoli Milo{evi}u da kritikuje Vladu u senci koju su oformili srpski radikali. Iako tekst ima nadnaslov “Srpska radikalna stranka o Vladi u senci”, niko od srpskih radikala nije progovorio na ovu temu. “Vlada u senci Srpske radikalne stranke o~igledno nije stvorena sa idejom korenite promene postoje}eg poretka. [e{eq verovatno smatra da je ovaj sistem vozilo u kojem treba samo promeniti voza~a. Mi, naprotiv, mislimo da ~ak i da je wegova vlada kompetentnija od zvani~ne nema promene naboqe ako se ne izmene sami temeqi ovog sistema. To je, izme|u ostalog, rekao Nnkola Milo{evi}, predsednik Srpske liberalne stranke naju~era{woj konferenciji za {tampu komentari{u}i najavu radikalske vlade u senci. Potpredsednik SLS, re`iser Aleksandar Sa{a Petrovi} ocenio je sada{wi politi~ki trenutak “izuzetno dramati~nim”. Razre{ewe rata u Bosni je na vidiku, smatra Petrovi}, vlast time gubi zna~ajan alibi i sad treba da se otvoreno postavi pitawe promene sistema. Psiholog @arko Trebje{anin, ~lan Glavonog odbora SLS, objasnio je za{to u Srbiji nema ne samo socijalnog bunta, ve} ni ozbiqnije pobune: do{lo je do promene u mentalitetu qudi, postoji visok stepen fatalizma, uverewe je da izlaza nema, {to vodi pasivnosti i podani~koj li~nosti. S druge strane, vlast svesno korumpira deo stanovni{tva dozvoqavaju}i sitan kriminal.” Nenad Stefanovi} ponovo se do~epao svoje omiqene teme u “Dugi” od 11. septembra 1993. godine. Nadnaslov je bio samo za nijansu mawe otrovan od naslova, glasio je: “Kako }e izgledati dr`ava nebeskog naroda prepu{tena [e{equ”. Naslov je bio u potpunom skladu sa Stefanovi}evim ube|ewima: “Srbija kao lepo ure|eno spomen grobqe”. To zna~i da nije bilo lepe re~i za [e{eqa, kao i obi~no kada bi ovaj novinar odlu~io da ga ogadi glasa~ima. “Da pobednici u ratu ne bi kvarili slavni imiy i da bi mogli na miru uve`bati poslove ve{tine nove kapitalisti~ke elite, vlast }e biti prepu{tena radikalima, koji imena svojih najuglednijih qudi progla{avaju najstro`ijom partijskom tajnom. Pod uslovom da vojvoda obavi najprqavije ali nu`ne poslove: gu{ewe socijalnoopozicionih nemira, odu~avawe radnika od {trajkova, prinudni otkup, organizovawe prisilnih javnih radova, organizacija dr`ave na minimumu resursa, kao i ispuwewe prvog petogodi{weg plana. Kada je vladika Nikolaj Velimirovi} govorio: “Bog je stvorio dr`avu da u te{kim vremenima propadne dr`ava a ne narod”, nije ni slutio da neke dr`ave mogu toliko dugo da propadaju da }e u ponor odvu}i i sav narod. Dr`ava u kojoj je `iveo vladika propala je za dvanaest ratnih dana. Problem je danas u tome {to u miru dr`ave, kojima nema leka, propadaju o~ajno sporo a narod do`ivqava krizu kao u`as beskona~nosti. Mo`da }e ova generacija Srba tonuti ~itavog `ivota u `ivom blatu sankcija. 848
Po{to se i koprcawe u `ivom blatu mo`e nazvati borbom za spas, pripremqene poteze vladaju}e stranke nazva}emo, tako, smi{qenim delima kojima se krade vreme od neminovnog sve u nadi da }e se u posledwem trenutku nad na{om glavom pojaviti zlatna grana. Niko na more! Razmotri}emo, zato, u ovom malom poslepodnevnom ogledu wihov najnoviji potez koji su medijski prezentovali kao stvarawe radikalske vlade u senci. Ovaj potez prvenstveno treba da umiri zebwu naroda ve} pretvorenog u ni~eansko krdo, koje reaguje animalnim matricama: strah, zebwa spasewe. Radi se o tome da je vladaju}a struktura dobro prou~ila tip komunikacije koji najefektnije deluje na relaciji dr`avna elita – ni~eansko krdo. Jedan od rezultata tog prou~avawa je stvarawe lika Robina Huda, beskrupoloznog progoniteqa bogatih, podmitqivih, secikesa, lik borca bez mane i straha koji na svojim strelama nosi jed poni`enog naroda. Izraz divqewa u uskazu: “Smeni on generala Pani}a!” identi~an je sredwovekovnom divqewu: “Robin je ubio [ervudskog {erifa!” Dopu{taju}i mu da bude u pravu, vladaju}a elita je u svesti ni~eanskog krda ovaplotila lik mitskog braniteqa sirotiwe. On se i sam pona{a u skladu sa predstavom o pravednom i skromnom vitezu poni`enih i uvre|enih. Wegova leto{wa izjava: “Nemam novac za more” (ina~e besmislena za ~oveka koji je dobio 300 000 dolara od Srba {irom sveta izigravaju}i antikomunistu i ~etnika) je upravo onaj tip po`eqne reakcije na trgu predstave o vitezu sirotiwe. Tako|e i vrh wegove stranke se pona{a kao sirotiwski skup pred `elezni~kom stanicom. Ven~awe radikalske prvakiwe, jedne od najbogatijih udava~a u Vojvodini, Maje Gojkovi} Vlaisavqevi}, obavqeno je u crkvi, bez ven~anice, u naju`em krugu porodice i kumova. Sam [e{eq je insistirao da wena tiha i skromna svadba mora biti medijski antipod raskala{nom provodu na svadbi SPS-ovog Lole Ribara. Tako smo, neosetno, postali svedoci narastawa [e{eqeve funkcije u sistemu srpske vlasti. U po~etku je @ak Segela projektovao upotrebu [e{eqa po modelu kojim Miteran upotrebqava ekstremizam Le Pena: narod se pla{i Babarogom (Le Pen) pa onda instiktivno pru`a ruke ka Bogorodici ornans (Miteran). Me|utim, rat, za wim sankcije, zahtevali su pro{irewe [e{eqevih funkcija, tako da je od srpskog Le Pena dogurao do nezvani~nog kopredsednika Srbije. Da se sada odr`e izbori ne sumwam da bi on pobedio: zato ih SPS i ne raspisuje. Mada, on je jo{ uvek pod kontrolom (DB dr`i Glavni odbor, Televizija wega). I ba{ zato {to je sigurna u svoju vlast nad [e{eqem vladaju}a struktura je spremna da, ukoliko se nastavi katastrofa zemqe, wemu prepusti deo izvr{ne vlasti. On bi trebalo da obavi prqave, ali nu`ne poslove: gu{ewe socijalnoopozicionih nemira, prinudni otkup, {trajkove, prisilne javne radove kao i da organizuje dr`avu na minimumu resursa. Wegov precizno stvoren lik Robina Huda, za{titnika sirotiwe, omogu}io je neophodno poverewe u narodu za preuzimawe upravnih poslova u Srbiji. Skra}eno re~eno, planira se da, ukoliko se situacija drasti~no pogor{a, [e{eq vlada u ime SPS-a, odnosno preuzme odgovornost za haos i represiju koju }e primeniti. 849
Stranka za realizovawe opasnih namera Kako bi, detaqnije gledano, izgledala ta Srbija prepu{tena [e{equ? Ono {to je sigurno jeste da [e{eq ne bi vladao prema na~elima partijskog programa. On ih je odavno napustio. Iako je program SRS vanredno zanimqiv. Politi~ki deo je preuzet od Narodne radikalne stranke, dok je ekonomski preneo iz Demokratske Oleg Golubovi}. Jedno vreme je taj ekonomski program bi [e{eqev ponos ~ijim se on insistirawem na privatnoj svojini i kapitalizmu distancirao prema SPS-u i sopstvenoj komunisti~koj pro{losti. Me|utim, i taj program i Oleg Golubovi} su uskoro prognani iz stranke. Optu`nica za Olega je bila: kr{ewe partijske discipline. A zapravo Oleg nije redovno prijavqivao svoje sastanke sa li~nim prijateqem Dragoqubom Mi}unovi}em u klubu Delta M, i ru~kove sa ambasadorom u restoranu Bajkal. To je bilo dovoqno da [e{eq posumwa kako mu Oleg nije dovoqno lojalan, pa je odlu~io da ga iskqu~i iz partije. “Ne volim da mi se intelektualci vrzmaju po stranci”, elegantno je odbio jednoga koji je hteo da se u~lani u stranku. Pogotovo je podozrewe bilo na ivici sa Olegom, diplomcem Lomonosova, Titovim zetom (unuka Svetlana) i jednim od u~esnika u osnivawu srpske opozicije. Sa napu{tawem Olegovog kapitalisti~kog programa stranka je preuzela program ~uvenog ekonomiste Branka Kitanovi}a: limitirane cene, komandna privreda, ta~kice, jednake plate, progon crne berze. U idealnom slu~aju bila bi to Srbija jednakih stomaka. Pitam se kakvo bi mesto bilo odre|eno za mene u toj novoj, [e{eqevoj, Srbiji? Ako me ne bi unapredili u neki vi{i stale` ostao bih u novinarskom. Kao mladom i je{ neistro{enom novinaru dobio bih zadu`ewe da guram kolica. Starija novinarska pera bi postali kubikatori, dr`ali bi samo olovku u ruci zapisuju}i dnevni u~inak. Sekretarice bi nosile vodu u limenim kantama sa obijenim grli}em. Glavni urednici, ukoliko su mla|i morali bi da uzmu lopatu u ruke, a ako su pred penzijom imali bi privilegiju samo da ravnaju nasutu zemqu grabuqicama. Na{a novinarska deonica na javnim radovima bila bi ne{to du`a nego radnika iz Rakovice, koji spadaju u vi{i stale`. Lepo }e nam biti obja{weno da je tako pravednije, jer dok smo se mi {tedeli pa ~ak i {tetno delovali kao opozicija, dotle je Rakovica podizala ovu zemqu. Ra~unam da bi nam trasirali deonicu od Maki{a do Ostru`nice. Na ulazu u novinarsku deonicu bila bi postavqena upozoravaju}a tabla. “ulazite u novinarski sektor, pazite {ta pri~ate, kada jednoga dana budu ponovo izlazile novine to se mo`e upotrebiti protiv vas!” Ru~ak na poqskim {poretima pripremaju {tamparski radnici. Porcije se dele prema rezultatima rada. Pravednost podele nadgleda}e po jedan ~lan Glavnog odbora Radikalne stranke. Dok traje ru~ak, na obali Save, novinari slobodno razmi{qaju, a oni slobodni se prepu{taju, zabrawenom poroku: usmenim novinama. Predve~erja }e biti najlep{a. Po uzoru na kulturni program u Qoti}evom Zavodu u Smederevskoj Palanci, organizovale bi se 850
igranke s modernim plesovima. @ene bi izlazile na podij u antilop cipelama i belim soknama, mu{karci u ispeglanim ko{uqama sa {iroko razvu~enom kragnom. Oslovqavawe bi bilo qoti}evsko, dru`e. No}u bi gledali zadovoqno u zvezde, le`e}i na slami. Uglavnom bi `ene morali da zamenimo, jer zbog nedostatka prevoza, ne bismo mogli da odlazimo sa novinarskog dela do trase prosvetnog stale`a, ili ne daj bo`e ka`weni~kog opozicionog koji }e kopati tunel na vrhu Avale. Kona~no bismo se slatko utopili u svoj stale`. Ponekad bi i [e{eq do{ao da nam odr`i govor, a to bi jedva do~ekali jer se onda ne bi i{lo na trasu. Tada bi nam prijale pri~e o izdajnicima dok le`e}i na zemqi odmaramo le|a i `uqeve na rukama. I ~im bi on oti{ao po~ela bi po trasi da kru`i peticija da se on vrati i ponovo nam odr`i govor. Pa ko onda sme da ka`e da ga narod ne voli. O novom ekonomskom programu [e{eq se ve} javno izjasnio, me|utim o politi~kom ure|ewu jo{ uvek nije. Ako bi se dr`ao partijskog programa to bi bila vi{epartijska parlamentarna republika. Premda, li~no sam sklon mi{qewu da bi [e{eq uredio Srbiju po stale{kom principu koji je predlagao Dimitrije Qoti}. Ukinule bi se partije a narod bi izra`avao svoje interese putem stale`a kojem pripada: novinari bi se borili zasvoje politi~ke i materijalne interese putem novinarskog stale`a, metalci metalskog, penzioneri penzionerskog... itd. Borave}i jedno vreme me|u qoti}evcima u Nema~koj [e{eq se sigurno dobro upoznao sa idejama Dimitrija Qoti}a. (Se}am se i da je wegov potpredsednik Stefanovi} po izlasku iz Liberalne stranke nameravao da osnuje “Zbor”). Mada }e se qoti}evci zbog ove poredbe naqutiti, ono {to me ipak upu}uje na vezu Qoti}a i [e{eqa je zajedni~ka neverica u demokratski oblik vladavine. Na jednom koktelu rekao sam [e{equ: “I ja sam za Veliku Srbiju, ali demokratsku Veliku Srbiju. Ne verujem u srpstvo bez demokratije.” [e{eq se na ove re~i isreno nasmejao, kao na dobar vic. Ipak najve}a slabost [e{eqeve vladavine bila bi personalna rupa u aparatu. Zapelo je ve} na prvom koraku, kod objavqivawa ministarskih imena vlade u senci. Imena svojih ministara u senci stranka je proglasila za partijsku tajnu. I tu su potpuno u pravu, jer bi svako wihovo objavqivawe po resorima izazvalo tragikomi~ne reakcije u javnosti. Na primer, posle jednog Vladimira Cvetkovi}a ministar sporta bi trebalo da postane skup{tinski bokser Branislav Vaki}! Kadrovska rupa je sasvim logi~na za stranku koja ne trpi intelektualce u svojim redovima, pa ~ak nije spremna ni da ih rentira za dr`avne poslove: “Nadstrana~ke li~nosti su politi~ki licemeri”, ~vrsto je uveren [e{eq. On tra`i qude koji }e uporedo sa wim umo~iti ruke do ramena u politi~ka govna. Ako je on progla{en za ratnog zlo~inca i preti mu su|ewe i deportacija onda to isto mora da preti i ~lanovima wegove stranke. Iz ovog razloga je proizveo ~itav strana~ki vrh, od kojih mnogi nisu ni videli front ni opalili metak, u ~etni~ke vojvode. Kod wega nema sedewa na dve stolice. U slu~aju tajnog glasawa u Skup{tini radikalski poslanici odlaze sa listi}em u prostorije poslani~kog kluba i tamo pred wim glasaju u koloni po jedan. Kada je prvi put napao premijera Pani}a ispod wegovog skup851
{tinskog govora su svi radikalski poslanici morali da se potpi{u. [e{eq jasno poru~uje svojim qudima: “Sa {titom ili na wemu, ali svi!” Takav na~in selekcije ~lanstva i potom ~vrsta ruka onemogu}ili su lu~eve i raskole u ~lanstvu. Kao hroni~ar opozicije zabele`io sam svega jednu naznaku pobune koja se sama od sebe ugasila. Naime, pro{log leta je nekoliko predsednika {umadijskih odbora bilo duboko pogo|eno optu`bama da je [e{eq Hrvat, pa su se skupili u odmarali{tu Grza kod Zaje~ara, odakle su pozvali [e{eqa da do|e i ponese kr{tenicu kojom }e dokazati da je Srbin. On im je kratko odgovorio da nema vremena. Onda su [umadinci prespavali i sutradan napu{taju}i Grzu, tiho i bez ikakve pompe napustili i stranku. Od celog pu~a ostalo je samo novo ime za wihovog biv{eg predsednika, koje izgovaraju sa ironijom ali i strahopo{tovawem – [vaba. Qubi{a i zlatna ribica Me|utim, pogre{no je misliti da [e{eq vlada samo pomo}u {tapa i kanapa, jer se na kraju kanapa nalazi i {argarepa. On uspeva da od malih, siroma{nih, obi~nih qudi, preko no}i napravi poslanike, potpredsednike, dovede ih pred kamere, smesti u crne automobile, dodeli im sekretarice. Onda, ovi moraju da se u{tipnu za obraz kada se ujuru probude. Najboqi primer te [e{eqeve alhemije kojom malim qudima preko no}i ostvari sve wihove snove je taksi voza~ Qubi{a Petkovi}. Se}am ga se iz vremena kada je svojim zalenim, sirotiwskim taksijem razvozio po strana~kim zborovima advokate iz Narodne radikalne stranke. U stranci je stalno bio na repu doga|aja iako se trudio da iza|e u vrh, ali ga je advokatski krug otvoreno potcewivao i koristio ga samo kao besplatnog voza~a. Qubi{a se me|utim, nije mirio sa sudbinom tehni~kog osobqa stranke i kad god je mogao koristio je priliku da stane pred govornicu. Jednom je izazvao gnev advokata na otvorenoj sednici. Svojim zelenim taksijem je dovezao predsednika u Koceqevu. U prepunoj sali, oko koje je tre{tala muzika sa Gospojinskog va{ara, re|ali su se govori prvaka stranke. Iznosili su i obrazlagali program stranke po pitawima svojine, federacije, poreza. Kako je imao obi~aj da sedi u prvom redu, pored onih koje je dovezao, Qubi{a se pri jednoj smeni govornika u par koraka popeo na binu i domogao mikrofona. Odr`ao je vatreni govor o monarhizmu, predla`u}i da srpski parlament bude podeqen po uzoru na britanski, na gorwi i dowi dom i da se u dowem domu na|e mesto za kraqa. Bio je grubo prekinut od urednika strana~kog lista, koji je objasnio prisutnima da je prethodnik samo dovezao predsednika na skup, i da se on ne razume u skup{tinska ustrojstva dr`ava. A {ta bi sada rekao, i kako se sada ose}a, taj uva`eni urednik strana~kog lista, koji je ve} odavno uga{en, kada vidi Qubi{u Petkovi}a kako predsedava Skup{tinom Srbije, koja uzgred nema dva doma, ali ~oveku ba{ i ne mogu da se ostvare sve `eqe. U slu~aju osvajawa vlasti za Qubi{u je predvi|eno mesto predsednika Skup{tine. Maja Gojkovi} Vlaisavqevi} zamewuje manekena Lili}a, za koga su radikali ve} obezbedili mesto izvanrednog komesara za obnovu Rakovice. Kadrovska zvezda je naravno, vojvoda Toma Nikoli}, predsednik vlade u dubukoj senci. O Tomi }emo du`e. (Koje je mesto [e{eq predvideo za sebe? Namerava da aktuelnog unapredi u po~asnog predsednika svih srpskih zemaqa). 852
Sve` kapiten, koji je upravo seo na klupu za rezervne igra~e, odakle treba u odsudnom trenutku da u|e u igru i napravi preokret, po struci je gra|evinski tehni~ar, na funkciji komercijalnog direktora kragujeva~kih grobaqa. Kada je u{ao u politiku zlobnici iz Kragujevca su mu pri{ili nadimak Toma Grobar, a kad je po~eo da drma Skup{tinom dodali su mu iz ~iste kom{ijske zlobe jo{ jedan – Pantelija Topalovi}. Kako Toma nije izneo vladin program mo`emo samo na osnovu analogije sa wegovim direktorskim radom da pretpostavimo {ta }e biti wegovi premijerski potezi. Po Tominim re~ima on je na Kragujeva~kim grobqima zabranio trgovinu kostima predaka: “Ukinuo sam preprodaju grobova. Taj posao smatram ne~asnim. Kad mi takav ugovor do|e na sto ja pozovem unuka koji prodaje dedin grob. Napadnem ga: “Zar te nije sramota da prodaje{ dedin grob?” I da vidi{, bude ih sramota i odustanu od prodaje. A ako neko ne}e da plati za odr`avawe ili nema novca onda taj grob odr`avamo o na{em tro{ku”. Iz ovih Tominih re~i mo`e se predvideti slede}a politika vlade: Ne}e izneti Srbiju na pijac, one koji to budu hteli da u~ine pozva}e na patriotski razgovor, a ako ube|ivawe ne uspe, wihova preduze}a }e odr`avati o vladinom tro{ku. Tomu poznajem kao po{tenog ~oveka koji nije bio sklon korupciji. Kada dolazi u Beograd, u dane bez skup{tinskih sednica, on nema novac da plati hotel pa spava kod sestre. A Toma tvrdi da ni stranka nema za wegov hotel. Buyet SRS-a je zaista tanak, po{to ih wihov glavni spozor SPS, ispla}uje klirin{ki. Kako se nezvani~no govori radikalima je kapnulo ne{to novca iz srpsko{vajcarske banke, ali to je daleko mawe nego {to je u{lo u blagajnu Demokratske stranke iz posla prodaje Micubi{ija republi~kom MUP-u, ili {to je upla}eno SPO-u za ustupawe gra|evinskog zemqi{ta bez licitacije u starom Beogradu. Tomina vlada }e, sasvim je izvesno, u najboqem slu~aju pravedno podeliti siroma{tvo. Neke velike poteze ne treba o~ekivati, ali ih ne treba ni iskqu~iti, jer su radikali ambiciozna stranka. Samje [e{eq, na primer, dao Tomi partijski zadatak da u najkra}em roku zavr{i fakultet. Preporu~ujem Univerzitet u Pri{tini. I ba{ zbog tih intelektualnih mawkavosti mnogi sa ironijom gledaju na vladu u senci Tome Nikoli}a, i ve} su je prozvali grobarskom vladom jer ako ni za {ta drugo bi}e stru~na da nas sve po propisu sahrani. Me|utim, pisac ove bele{ke nije sklon ironiji. Verujem da }e uskoro Toma biti mnogo bli`i ciqu nego {to sada izgleda. A to mislim zato {to }e u ovoj zemqi biti tako stra{no da vlast ne}e niko hteti. A oni koji listaju istoriju znaju da je Lewin uzeo vlast u trenutku kada je niko nije hteo.” Branko Milanovi}, u dvobroju “Borbe” za 11. i 12. septembar 1993, najavquje tekst pod naslovom “Hleb iz zatvora”. Villanova} se some silicon orb{aver an ekonomske mere koje predla`e dr Vojislav [e{eq, pri tom ne biraju}i re~i, {to otkriva wegovo politi~ko predube|ewe. “Empirija je velika stvar. Nekim qudima teorijski argument da je vazduh neophodan za `ivot nije dovoqan. Dok ne po~nete da ih ste`ete za gu{u, 853
oni u to ne veruju. Tako je i sa ekonomijom. Dok se u organizaciji Milo{evi}a “doga|ao narod” {irom Srbije, Markovi}eve plate od 1000 maraka, konvertibilnost dinara, putovawa u i inostranstvo bahato su bila ismejavana. Najomiqeniji politi~ari bili su oni koji su obe}ali “jedewe korewa”. A onda su do{le sankcije. Pa ni tada se situacija nije odmah promenila. Se}am se da sam slu{ao “pametne i kwi{ke qude” (kako je to nekada pevao Yoni [tuli}) kako tvrde da Srbija svega ima dovoqno: i hrane, i struje. Ako biste ih upozorili na to da je za proizvodwu hrane potrebno |ubrivo, da seqaci ne}e imati benzina da svoju robu dopremaju na pijacu itd. samo bi vam se prezrivo osmehnuli. Sve su to bila, govorili su oni, neka ekonomska zanovetawa, koja, naravno, ne uzimaju u obzir “na{eg ~oveka”. U takvim okolnostima i ja sam potpuno prestao da za nedeqnu Borbu pi{em o ekonomiji: nije imalo smisla. Qudi su verovali da nebeskom narodu ni hrana, ni lekovi ne trebaju. Sada kada je do{lo do toga da se hrana izdaje na ta~kice (pa da ~ak ni da te hrane nema), da se od pacijenata (kojima je garantovano “besplatno le~ewe”) tra`i da donesu ne samo lekove, ve} i sijalice, piyamu i hranu, odjednom svi oni koji su se siti i napiti busali u prsa da }e i pod sankcijama dobro `iveti po~iwu da cvile. I odjednom su se za ekonomiju veoma zainteresovali. I zato se sada vra}am i na tu temu. U dana{wem prilogu, to }u u~initi u obliku kola`a: tri ekonomske crtice. Prvo, o novom ekonomskom programu. O ovom programu ne vredi tro{iti re~i. Tu se ne zna {ta je gore, a {ta glupqe smi{qeno. Uostalom, ovaj pseudoprogram su na stranicama Borbe veoma ubedqivo kritikovali Qubomir Macar i Bojan Dimitrijevi}, obojica vrsni ekonomisti. Ja bih samo `eleo da primetim slede}e. Prvo, da smo {est godina posle dolaska na vlast Milo{evi}a (godi{wica tog sre}nog doga|aja, Osma sednica, pada ba{ sada u septembru) od obe}anih 10.000 dodara po stanovniku do{li na to da vlada propisuje da se iz zemqe ne sme izneti vi{e od 2 kilograma... crnog luka. Drugo, da jo{ nijedna hiperinflacija u istoriji sveta iije savladana postepeno kao {to ekonomski nedou~eni autori ovoga programa obe}avaju. Hiperinflacije se ili saseku u korenu ili nestanu na taj na~in {to se ekonomija raspadne i qudi kao u rodovskoj zajednici pre|u u naturanu proizvodwu. U naturalnoj privredi, inflacija po definiciji ne postoji po{to ne postoji ni novac. I tre}e, da je privreda jo{ i nekako funkcionisala dok se dr`ava ograni~avala na to da samo {tampa novac i pqa~ka gra|anstvo. Kada su se Milo{evi}evi “omiqeni ekonomisti” odlu~ili da i oni ne{to urade, privreda se u roku od nekoliko nedeqa bukvalno raspala. (Mo`da su oni tajni saveznici opozicije?) Ko su ti “omiqeni ekonomisti”? Po svemu sude}i, glavni qudi u smi{qawu ovog Milo{evi}evog programa jesu dvojica akademika: Kosta Mihailovi} i Ivan Maksimovi}, ili skra}eno 2M. Verovatno su se ovi ekonomisti akademici odlu~ili da i sami daju doprinos nau~noj teoriji i slavu srpske akademije nastave da {ire po svetu. Po{to su se wihove kolege istori~ari i filozofi ve} proslavili izmi{qawem teorije etni~kog ~i{}ewa iliti obezbe|ewa “`ivotnog prostora” kao i pisawem Memoranduma, na{i ekonomisti su odlu~ili da krenu na izgradwu socijalizma u jednoj zemqi. Tamo gde je Staqinu zapelo negde oko 1950. godine, oni }e da nastave. Koste Miha854
ilovi}a se se}am kada se, u Institutu gde sam radio, negde 1980. godina rogu{io na primedbe da ne zna kako da izra~una regresiju. (Za ~itaoce – neekonomiste, da napomenem da se radi o jednostavnoj tehnici koja se u~i na prvoj godini fakulteta). Ali, Mihailovi} je bio tzv. “kvalitativni ekonomista”, {to zna~i da je mogao pisati bilo – {ta, pod uslovom da tu nema puno ni cifara, pogotovu nejedna~ina. Verovatno je bio alergi~an na sva ta latini~na slova koja nam je Zapad nepravedno nametnuo u matemati~kim jedna~inama. I akademik Ivan Maksimovi} je tako|e bio u sva|i sa ciframa i formulama. Wegove kwige o dru{tvenoj svojini koje su jedna drugu sustizale bile su pravi biseri kardeqevske ekonomije. Istina, u odnosu na Maksimovi}a, Kardeq je bio primer jasno}e u pisawu. Da li je Maksimovi} stalno pisao jednu istu kwigu ili nekoliko razli~itih verovatno da niko ne zna: ne verujem da je bilo ko sem jadnih studenata dopro daqe od pete stranice bilo kog Maksimovi}evog traktata. Eto takvi akademici, u sva|i sa tablicom mno`ewa, sada narodu kroje kapu. Kako je kroje vidimo kad odemo u prodavnice. Ali, naravno, to je samo puka stvarnost koje se teoreti~ari novog dru{tva, “kvalitativni ekonomisti”, groze i koja je u su{tini nebitna. Crtica druga. Ne verujem da }e se, kada se Milo{evi}ev re`im okon~a, puno pisati o celoj silesiji doktora op{tenarodne odbrane, magistara nepostoje}ih nauka, doktoranata [uvara i Kardeqa, koje je Milo{evi} sa sobom doveo. Ti sivi qudi koji su wegovi ministri po {est-sedam meseci, {etaju se od ministarske foteqe do op{tinskih komiteta i direktora preduze}a, a da ih se malo ko se}a. Sivi, priglupi, bez ideja, osorni: svaki od wih isti je kao i svi ostali. Ali i od sivog ima sivqe. Izgleda da je za ministra industije Srbije, Milo{evi} odlu~io da postavqa ba{ takve. Setimo se da su to bili Matkovi} (onaj {to je pozivao na prebijawe studenata), [ainovi} (sivilo sivog sivila) i sada mr Momir Pavli~evi}. Taj Pavli~evi} po sebi i nije va`an, jer ga se za nekoliko meseci niko ni se}ati ne}e, ali je interesantno ono {to on, u intervju Borbi, govori po{to verovatno predstvqa odraz stawa duha Milo{evi}evog kadra. [ta dakle on ka`e? Kako to, pita se ministar, da mi imamo efikasne zakone o ugro`avawu reda i mira, a ne i o tome da pekari moraju da proizvode hleb? One prve mo`emo odmah da prebijemo i uhapsimo, a pekare ne mo`emo. Nelogi~no, ka`e ovaj ministar. Pre dva veka Adam Smit je napisao da ekonomija po~iva na tome da svaki pojedinac, slede}i sopstveni interes, ispuwava i dru{tveni interes. ^ovek ne postaje pekar zato {to voli qude, ve} zato {to tu mo`e najboqe da zaradi. A da bi dobro zaradio morada ispuwava zahteve potro{a~a (zna~i da ispuwava dru{tveni interes), tj. da pravi boqi hleb od konkurencije. Zato dr`ave koje to pravilo po{tuju bivaju bogate i prosperitetne, a dr`ave koje pekare stavqaju u zatvor, jer ne pristaju da rade u korist svoje {tete, jesu dr`ave bede. [to ministar nije ~itao Adama Smita nije iznena|ewe. Ali {to ponavqa iste komunisti~ke besmislice iz 1950. godina o pekarima kao “snabdeva~ima gradova”, a ne o pekarima kao o bilo kojoj drugoj profesiji, jeste indikativno. Kao i akademici 2M, Pavli~evi} je odlu~io da sledi Yuga{vi855
lija tamo gde je on, iz objektivnih razloga, te daleke 1953. godine, posustao. Crtica tre}a. Sankcije i [e{eq. [e{eqeva razmi{qawa ilustruju nivo infantilnosti i neznawa onih koji pretenduju da odlu~uju o dr`avnoj politici. Milo{evi}ev omiqeni “opozicionar” tako ka`e da se nada da }e sankcije unilateralno prestati da primewuju Japan, Kina i Rusija. Da vidimo i to. Govoriti o tome da }e Japan, skrupulozno korektan ~lan me|unarodne zajednice, kandidat za ulazak u Savet bezbednosti i jedan od najsigurnijih ameri~kih politi~kih saveznika u posledwih 50 godina, na svoju ruku prestati da po{tuje sankcije UN, da bi se sukobio sa Amerikom i celim svetom zarad zemqe ~ije su devizne rezerve nedovoqe da otkupe robu koju Japan proizvede u toku jedne tre}ine radnog dana, nije ni na nivou kafanskih razgovora ispred “Ruskog cara”. Sli~na je situacija sa Kinom. [e{eq verovatno i ne zna da Kina od dana prijema u UN nikada nije stavila veto ni na jednu odluku Saveta bezbednosti i da se, kao i Japan, odluka UN do tan~ina pridr`ava. Uostalom kada bi zemqa koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti ru{ila autoritet Ujediwenih nacija, ona bi automatski ru{ila i svoj sopstveni autoritet. Naprotiv, i Kina i Rusija (kao i nekada SSSR) imaju interes da se odluka UN striktno pridr`avaju: jer ako neko mo}an ko ima na~ina da odluke koje ga poga|aju spre~i na legitiman na~in, po~iwe da kr{i pravila, on time otvara put da i one mawe mo}ne zemqe prestanu da se obaziru na odluke vrha. To nas dovodi do tre}e [e{eqeve nade: Rusije. Kada bi zamislili da se sutra Leonid Ili~ Bre`wev vrati u Kremq, i tada bi se Rusija (ili SSSR) pridr`avala odluke UN iz ve} navedenih razloga. Uostalom, SSSR je uvek u me|udr`avnim odnosima poku{avao da koliko-toliko po{tuje osnovna pravila pona{awa: ta~nije nije ih otvoreno kr{io bez preke nu`de. [ta ako na vlast do|u, recimo, Ruskoj i Hazbulatov? Situacija se ni onda ne mewa, opet iz istog razloga. U najboqem slu~aju wihova podr{ka Srbiji i Crnoj Gori bila bi samo verbalna. Pa ~ak i kada bi sankcije hteli da kr{e, [e{eq mora da pretpostavi da bi naftu i gas Srbiji isporu~ivali za yabe, jer Srbija i Crna Gora nemaju para da te isporuke plate za vi{e od 6 meseci. Jedino ukoliko bi na vlast u Rusiji do{ao besprizoran re`im, kakav je trenutno na vlasti u Beogradu, tj. re`im koji ne priznaje nikakva pravila pona{awa sem sile, [e{eqev san bi se ispunio. Ali, onda bi verovatno do{lo i do Tre}eg svetskog rata i tada nam nafta i gas vi{e i ne bi trebali, po{to bi se ve}ina srpskog stanovni{tva preselila u svoj novi dom: na nebo. Zato i ovaj prilog moram da zavr{im jednostavnom porukom: dok je na vlasti Milo{evi}, sankcije ostaju. A kako }e sankcije dovesti do pada Milo{evi}evog re`ima, to je tema za neki drugi prilog.” \oko Kesi} u istom dvobroju “Borbe”, u rubrici “Na rubu nedeqe” objavquje ~lanak “Vojvoda na tihoj vatri” u kojem dr [e{eqa naziva “antire`imskom sobaricom i prvim batlerom Milo{evi}evog politi~kg vrha”, {to jedno drugo su{tinski negira. Kesi} se nije potrudio da to razjasni, va`na mu je bila samo igra re~i koja mu se u~inila slikovita i koja je solidno naru{avala ugled lidera srpskih radikala. “Predsednik srpskih radikala Vojislav [e{eq dao je do znawa svojoj domicilnoj politi~koj matici, SPS, da namerava mirnim i parlamentarnim 856
putem da preuzme vlast u Srbiji. Osnovao je vladu u senci, podelio ministarske resore, najavio skoro obelodawivawe programa svoje vlade, i jo{ jednom nas uverio da svaka, ~ak i ona mogu}a vlast, mora da li~i i opomiwe na onu krajwe tamnu budu}nost. Ozbiqniji politi~ki analiti~ari ka`u da Srbiji i SRJ, sa prestankom rata u Bosni, predstoji nova, mnogo kompleksnija politi~ka borba, oblikovawe i artikulacija vlastite politi~ke i dr`avne budu}nosti. Sve je to, naravno, ta~no, ali je tako|e vi{e nego izvesno da se daqe od te ocene uop{te ne nazire perspektiva tre}e Jugoslavije. Deo te neizvesne budu}nosti svakako le`i u dilemi: da li [e{eqevi radikali ozbiqno nameravaju da u bliskoj budu}nosti preuzmu vlast u Srbiji, da li to mogu, i kakve su im {anse da sa vlasti pomere srpske socijaliste. Posebnost na{e politi~ke flore i faune svakako je izuzetna. Sve klija u bratskoj qubavi, od Kara|or|a i Milo{a preko, Milo{evi}a i Stamboli}a, pa sada, evo, Milo{evi}a i [e{eqa, i sve se zavr{ava kumom Vujicom. Iz tih razloga ne nudi se nijedan ozbiqan razlog koji bi nas uverio da Vojislav [e{eq, glavna antire`imska sobarica i prvi batler Milo{evi}evog politi~kg vrha, danas ne pri`eqkuje unapre|ewe. Zapravo, tu stoji samo jedna dilema: da li je to za wega ba{ sad pravi momenat, ne sa stanovi{ta dr`avnog interesa, ve} preciznosti [e{eqevog ra~unara – da li on to zaista u skoro vreme mo`e efikasno u~initi? Istini za voqu, postoje i one ozbiqne sumwe u iskrenost ovog najnovijeg [e{eqevog politi~kog vodviqa. Wegova politi~ka nedoslednost, bar kadje u pitawu odnos prema partiji na vlasti je apsolutna. Podsetimo se samo glasawa u saveznom parlamentu o poverewu Radomanu Bo`ovi}u. Jer, da je iskqu~ivi [e{eqev interes borba protiv kriminala i dobrobit nacije, kao {to on to na sva usta govori, Radovan Bo`ovi} danas ne bi bio predsednik skup{tinskog doma. Na sli~ne sumwe upu}uje “umetni~ki dojam” TV duela Brana Crn~evi} – Vojislav [e{eq, o~ekivan kao pravi vatromet politi~kih i mentalnih suprotnosti. Bila je to ugodna ~ajanka u francuskom salonu, na kojoj se pesnik svesrdno trudio da marketing [e{eqevog kaladonta bude {to efikasniji, i skoro toliko intiman da je pravo ~udo da nije do{lo do pokazivawa doweg ve{a. Pesnik je ostao dosledan pesni~koj strepwi da ga ne ubije prejaka re~, a nama strah da nam od [e{eqevog kaladonta ne po ispada ovo malo zuba {to nam je ostalo u glavi u ovom suludom vremenu. Pravo je ~udo kako ujedna~eni glasovi za horsku izvedbu na kraju emisije nisu otpevali: “Sjajnim suncem obasjana ponosita sred Balkana, Jugoslavijo...”. Bez obzira na ozbiqnu sumwu u trenutnu iskrenost politi~ke namere Vojislava [e{eqa da ve} sutra krene u pohod na vlast, vo|a srpskih radikala se pe~e na tihoj vatri. On i ho}e i mora. Politi~ka snaga wegove partije je nesumwiva i neprestano raste. Od posledwih izbora u Srbiji i SRJ, pa i u srpskim krajevima u dijaspori, samo je SRS bitno pove}ala svoj uticaj. Posebno im je ugled porastao u seoskim i socijalno ni`im strukturama. Vojislav [e{eq je, za ove prilike, skoro savr{eno precizno izgradio politi~ki profil svoje stranke, primeravaju}i ga upravo sve ni`im i ni`im slojevima. U ove dve godine rata, potenciraju}i iskqu~ivo nacionalmilitantnu politiku, [e{eq je osvojio mnoga politi~ka srca biv{ih pristalica SPO 857
i SPS, i prakti~no delovao na svim frontovima sa svojim naoru`anim jedinicama. Koliko je [e{eqeva politika primerena promenqivom stawu na terenu, najboqe govori podatak da je wegova stranka ovih dana po Srbiji delila {kolski pribor i osnovne `ivotne namirnice, naravno besplatno i razumqivo ne samo svojim pristalicama. Bez obzira na sve ovo, te{ko je verovati da }e [e{eq u neko brzo vreme krenuti u politi~ki obra~un sa Slobodanom Milo{evi}em. Wegovi najnoviji politi~ki govori o osvajawu vlasti pre bi mogli biti baloni koji ispituju teren, ali koji nam nagove{tavaju da }e neminovno do tog obra~una u neko, ne ba{ daleko vreme, ipak do}i. Ta borba za wega, bez obzira na uspavanu i {ematski prevazi|enu SPS organizaciju, bila bi krajwe neizvesna. [e{eq za sada samo merka tu neverovatnu drogu vlasti, jer “tata” je jo{ uvek jak, prejak za wega. Skoro da je logi~no da }e se [e{eq dr`ati strategije ~ekawa, ra~unaju}i da }e SPS biti popapan od strane vremena i sopstvene gluposti.” Ivkica Ba~i}, u “Vijesniku” od 13. septembra 1993. godine, objavquje ~lanak kratke pameti, ali dugog naslova: “Beogradska politi~ka scena: Milo{evi} “minira” Karayi}a?”. Podnaslov je bio zajedqiv, kako su to zahtevala osnovna pravila usta{ke {tampe: “Boji li se “vo`d” mogu}e koalicije opozicijskih stranaka i dogovora [e{eqevih radikala s Karayi}evom SDS?”. “Beograd (Od stalnog dopisnika Vjesnika) – “^uli smo da su se pobuwenici sporazumeli sa civilnim i vojnim vlastima te da su se vratili na polo`aje”, konstatirao je novinar NTV Studio B u (telefonskom) razgovoru s jednim bawalu~kim kolegom. S druge strane `ice uslijedilo je ~u|ewe: “Otkud vam takve informacije?!” A takvu informaciju je mnogo ranije plasirao Tanjug i ona se ve} dva dana nudi ovda{woj javnosti, koja jo{ ne zna {to se to, zapravo, doga|a u “prijestolnici najmla|e srpske dr`ave”. Ali zato ovdje svi znaju da su, u sklopu “nove usta{ke agresije na krajinu”, Hrvati ponovo po~eli “ispoqavati autogenocidnost” (kao {to su, onomad, sami palili Dubrovnik), pa su, ispaliv{i raketu zemqa-zemqa, u Lu~kom ranili sedam osoba i poru{li 12 ku}a. O tome Beograd bruji, a i to mu je servirala agencija Tanjug. “Nova usta{ka agresija” i, kako re~e Radovan Karayi} (jo{ uvijek na Palama, jer je i wemu i Ratku Mladi}u preporu~eno da “iz sigurnosnih razloga” ne polije}u za Bawa Luku), “navodna namjera grupe uniformiranih osoba da upozore na negativnosti koje prate sve ratove” – nesumwivo su povezane, a ciq im je, po Karayi}u, da podriju obrambenu mo} “Republike Srpske” i oslabe wene legalno izabrane organe. Stoga }e on, upozorio je, otkriti snage koje “manipuliraju opravdanim nezadovoqstvom na{ih vojnika”. Ho}e li te snage tra`iti samo me|u “srpskim neprijateqima”, to iz wegovih rije~i nije do kraja jasno, premda se iz sintagme “po{teni borci” (koje }e, obe}ao je, “amnestirati”) mo`e naslutiti da }e pasti i pokoja srpska glava. Utoliko prije, {to taj revolt Mladi}evih vojnika (“iza kojih ne stoji ni dr`avni, ni vojni vrh”) “koriste na{i neprijateqi da bi dokazali kako civilna vlast ne kontrolira vojsku, kako Bawu Luku treba staviti pod protektorat stranih sila, kako je treba podijeliti u tri op}ine – srpsku, 858
hrvatsku i muslimansku”. A tako ne{to, veli Karaci}, nikada ne}emo dopustiti. Amnestija za “po{tene borce” Jesu li beogradski, dakle Milo{evi}evi, prsti umije{ani u pobunu vojnika “slavne 16. brigade jo{ slavnijeg 1. kraji{kog korpusa” i je li Milo{evi} izveo tenkove (i) na bawalu~ke ulice, zato da bi oslabio lidera bosanskih Srba, a time i gro srbijanske nacionalne oporbe koja je, unatrag nekoliko mjeseci, napadno po~ela izdvajati Karaci}a iz grupe Milo{evi}evih boq{evika i satelita? Ma koliko {pekulacija o nekom novom Deposu “sa ~etiri s”, a s Vojislavom Ko{tunicom i Karayi}em na ~elu, zvu~ale prili~no nebulozno, ipak se ne mo`e presko~iti ~iwenica da upravo Ko{tunica o`ivqava staru Milo{evi}evu ideju o “utapawu” Karayi}eve SDS, samo ne, dakako, u Socijalisti~ku partiju Srbije, kao {to je to ne tako davno, ali bezuspje{no poku{ao Milo{evi}. Ko{tunica, ~ija stranka u Srbiji, jedina uz [e{eqeve radikale, naglo dobiva na popularnosti, sasvim konkretno, i programski i organizacijski, ve} povezuje svoje demokrate s Karayi}evom SDS i s Kilibardinim narodwacima u Crnoj Gori, {to bi, kako i sami priznaju, trebala biti samo prva faza do one zavr{ne, a to je i dr`avno povezivawe “svih srpskih zemaqa”. [e{eq priprema pu~? Pojedini komentatori, kojima taj scenarij “frontalnog oporbenog ataka” na Milo{evi}a ne izgleda nemogu}, s wim u vezu dovode i [e{eqevu upravo formiranu “vladu u sjeni” koja bi, po [e{eqevoj tvrdwi, “mirno i dostojanstveno” uskoro trebala preuzeti i stvarnu vlast u Srbiji. Od toga najvi{e strepi lider Demokratske stranke Dragoqub Mi}unovi}, koji “upozorava” Milo{evi}eve socijaliste da vo|a radikala, zapravo, priprema pu~, te da }e dosad favorizirani [e{eq biti “wihov grobar”, ako ga “na vrijeme ne onemogu}e”. Jesu li socijalisti poslu{ali Mi}unovi}a ili su, pak, i sami postali svjesni opasnosti koja im prijeti od “supredsjedateqa Srbije”, tako ne{to se jo{ ne mo`e pouzdano tvrditi. Ali, i te kako je uo~qivo da korpulentni vo|a srpskih fa{ista vi{e i nije tako omiqen u dr`avnim medijima . Srbijanska televizija nije ~ak ni objavila vijest o formirawu wegove “vlade u sjeni”, ali zato nije pre{utjela (Mi}unovi}ev) napad na [e{eqa. U svom tom pretr~avawu srbijanske opozicije, ni pozicija Vuka Dra{kovi}a nije vi{e nikakva nepoznanica. U subotu je zasjedao Glavni odbor Srpskog pokreta obnove na kojem ne samo da nije, kako se najavqivalo, do{lo do “definitivnog razlaza” navodno postoje}ih frakcija u SPO i navodno “na no`” suprotstavqenih “nacionalnih Srba” i “gra|anskih Srba”. Ako je toga, na pojedina~noj razini, i bilo, sve je to Dra{kovi} lijepo pomirio “kritikom” na ra~un socijalista, “zbog kojih smo izgubili Jadransku obalu, pa se danas vi{e nitko i ne pita za srpski Zadar, srpski [ibenik, srpski Split. Ono {to nije uspjelo Paveli}u uz pomo} Hitlera, uspjelo je Tu|manu uz pomo} dana{wih srpskih rodoquba – Hrvatska je gotovo o~i{}ena od Srba, izjavio je Dra{kovi}, dodaju}i i to da se Bosna “ne mo`e dijeliti”. Ako se, naime, “izuzme zapadna Hercegovina” koja “treba pripasti Hrvatima”, sve 859
ostalo u BiH je “nedjeqiv prostor srpskog naroda. Muslimani i Srbi su jedan narod i ne mo`e postojati muslimanska dr`ava na na{em historijskom prostoru”, bio je jasan Vuk Dra{kovi}, ~ija bi stranka, kako i sam najavquje, trebala biti sto`er okupqawa “umjerenih” politi~kih snaga u Srbiji i kojoj bi se po nekim najavama, mogao prikqu~iti i Gra|anski savez. Jednog od osniva~a Gra|anskog saveza, dr Vojina Dimitrijevi}a, Dra{kovi} je ve} promovirao u jednog od svojih politi~kih savjetnika.” U jednom kasnijem broju “Vijesnika”, Ivkica je objavi(la)o jo{ nekoliko svojih proma{aja pod naslovom “ Buna na dahije posva|ala Beograd”. Nadnaslov je bio pomalo neobi~an: “Je li bawalu~ki srpsko-ssrpski sukob zapravo obra~un petokrake i kokarde”. Iz podnaslova je jasno da se radi o likovawu na temu bawalu~kog septembra: “Vo|e pobune tra`e “odmah” smjenu cijele vlade i skup{tine raspisivawe novih izbora na svim razinama, ali tra`e i davawe ve}ih ovlasti Karayi}u u koga “imaju povjerewa”. Naravno, za dr [e{eqa je rezervisana najgora uloga u “srpskoj papazjaniji” kako to so~no pi{e Ivkica. “Beograd (Od stalnog dopisnka Vjesnika) – Sukob izme|u Bawa Luke, gdje su jaki srpski radikali, i Pala, odakle se {iri vlast SDS, oko budu}e prijestolnice srpskog dijela “Unije BiH” te beogradska opomena s najvi{ega mjesta Karayi}u da ne mo`e neka`weno koketirati sa srbijanskom oporbom koja bi da skine “petokraku”, s vlasti – uz jo{ neke, mawe uvjerqive, to su dva scenarija po kojima se navodno odigrava bawalu~ki minivojni pu~ koji traje ve} {est dana i koji, po posqedwim informacijama, eskalira u oru`ani sukob pobuwenih vojnika i oficira s lokalnim radikalima, ali i u sukob pobuwenika s ~uvarima zatvora u kojem su mahom bawalu~ki direktori i privatnici optu`eni za kriminal i ratno profiterstvo. [e{eq optu`uje Prvi scenarij i pripisano im autorstvo Vojislav [e{eq i wegovi radikali energi~no demantiraju, spektakularno vade}i iz rukava adut u vidu optu`nice; iza pobune u Bawa Luci stoji Beograd, to~nije komunisti~ka partija supruge predsjednika Srbije, potom grupa srbijanskih socijalista predvo|enih jednim od najbli`ih predsjednikovih suradnika Radmilom Bogdanovi}em te kontraobavje{tajci vojske Mom~ila Peri{i}a. Ta koalicija komunista, socijalista i kosovaca, tvrdi lider srpskih fa{ista, `eli sru{iti Karayi}a ili ga barem politi~ki bitno oslabiti i time prisiliti na nove ustupke bosanskim muslimanima. S tim u izravnu vezu [e{eq dovodi i namjeru te koalicije da se oslabi i obrana Knina pred novom ofanzivom Zagreba, a {to je opet u izravnoj vezi s navodnim tajnim dogovorom Tu|mana i Milo{evi}a. Svi koje je [e{eq prozvao (osim jugovojske, koja se jo{ nije oglasila) odbacuju wegove optu`be kao najobi~nije la`i. Biv{i minstar policije Bogdanovi} tvrdi da su to “notorne gluposti” nad kojima se on “zgra`ava” i ~udi ga da se jedna “ozbiqna stranka” poput [e{eqeve slu`i takvim podmetawima. Iz SKPJ, stranke Mirjane Milo{evi}, sti`e tako|er opovrgavawe ikakve umije{nosti u bawalu~ku “bunu na dahije”, uz dodatak da je [e{eq spreman i na “bratoubila{tvo samo da bi se do~epao vlasti”. U taj srpsko-srpski obra~un, koji se sve vi{e razaznaje i kao obra~un pe860
tokrake i kokarde, umije{ala se i kruna, odnosno princ Tomislav Kara|or|evi}, koji je iznenada iz Topole otputovao put Bosne, a za koga vaqa podsjetiti da je ba{ iz Bawa Luke “kandidiran” za “monarha zapadnih srpskih krajeva”. Uz princa odmah ide i “vojvotkiwa” Biqana Plav{i}, koja ne zna koga vi{e mrzi – da li muslimane, od kojih Bosnu treba “o~istiti”, ili komuniste, koji su “najve}i zlotvor” Srbima. Ono {to “vojvotkiwa” zna, to je izjavila “Borbi”. A zna da bi “neke stvari mogla izvesti samo ja. I Karayi} kao predsjednik ima pravo birati mjesto gdje }e se sresti s pobuwenicima, ali ja bih oti{la pravo k wima. Ja bih se po Bawa Luci mogla kretati kako ho}u”, izjavila je u Beogradu Plav{i}ka, ne odgovoriv{i na pitawe {to, onda, radi u Beogradu. Pani} kroji politiku Bijele ku}e Vo|e vojne pobune “Septembar 93”, koji bi se s Karayi}em navodno trebali susresti na “pola puta” izme|u sredi{ta Bawa Luke i sela Poto~ana, dolaze na razgovor s novim paketom zahtjeva, koji je iskqu~ivo politi~ke naravi. Tra`e “odmah” smjenu cijele vlade i skup{tine, raspisivawe novih izbora na svim razinama, ali tra`e i davawe ve}ih ovlasti Karayi}u u koga “imaju povjerewa”. Taj potowi zahtjev bawalu~kih “apisovaca” umnogome slabi uvjerqivost [e{eqevmh optu`bi da je krajwi ciq pobune ru{ewe Karayi}a. Vo|a srpskih fa{ista uz to te{ko mo`e objasniti kako se dogodilo da se wegovo upirawe u Beograd kao organizatora pobune vremenski poklopilo s vije{}u iz Bawa Luke o hap{ewu grupe radikala na ~elu s Nikolom Popla{enom, predsjednikom stranke. Tko }e na kraju koga, u toj srpskoj politi~koj “papazjaniji”, jo{ se ne zna, ali da se i u to odli~no uklapa “Mikimaus politi~ar” Milan Pani}, to je sigurno. Biv{i premijer “SRJ” ponovo je u Beogradu, gdje se sastao s ~lanovnma “svoje vlade, jer u svijetu jo{ uvijek priznaju samo moju vladu”. A vratio se da bi, redom, zaustavio vojnu intervenciju, zabran~o uvoz oru`ja, sprije~io bombardirawe Beograda. Prije toga je “sve sredno” u Americi, gdje su tri ~lana 51a1s OsraPts[a nakon razgovora Izetbegovi}a s SItopot dali ostavku, jer ameri~ki predsjednik nije prihvatno wihovu ideju o bombardirawu Srba. A tko, zapravo, stoji iza tih ostavki? Milan Pani}, rekao je novinarima objasniv{i: “Iza kulisa Bjele ku}e stoji moja izjava da bih ja tu trojicu ionako smijenio, jer se ne bih ustezao da to ka`em SPtopi osobno”. A SI[op slu{a Milana Pani}a, samozvanog premijera koji navodno ima vladu koju svijet priznaje, za razliku od vlade Radoja Konti}a koju ne priznaje. Stvarno, nitko nema {to Srbi imaju: svaka od vi{e samoprogla{enih dr`ava ima (barem) po dvije vlade. Kako u Bawa Luci, tako u Beogradu.” Ivkica Ba~i} da(la)o si je na voqu i 16. septembra u svome “Vijesniku”. Pi{u}i o {estom danu bawalu~ke pobune, nastao je ~lanak “Krizni {tab politi~ke pozadine”. Naravno, jedva je do~ka(la)o da obnaroduje osudu izre~enu dr [e{equ od strane pobuwenih vojnika. Grad je u{ao u {esti dan vojni~ke blokade. Sve institucije, {kole i radne organizacije normalno rade. Krizni {tab akcije “S93” demantovao je ju~e dezinformacije o blokadi normalnog rada u Bawaluci. U saop{tewu koje je potpisao Ostoja Zec, komandant [taba, konstatuje se da je ovo tijelo jedino kompetentno da izdaje odluke o (ne)radu. Ovim se [tab direktno ogra|uje od prekju~era{weg vra}awa op{tinskih slu`benika iz kancelarija ku}ama. 861
“Za svaku osudu i `aqewe je istupawe u javnosti predsjednika SRS dr Vojislava [e{eq, koji je iznio niz neistina na op{te doga|aje u Bawaluci”, isti~e se u saop{tewu Kriznog {taba akcije “S93”. I ovom prilikom, isti~e se daqe u saop{tewu, Krizni {tab odri~e svaku vezu sa bilo kojom politi~kom strankom koja stoji iza ove akcije. “Zadwe istupawe dr [e{eqa je u najmawu ruku neozbiqno za predsjednika jedne takve ugledne stranke. Smatramo da je nagla promejena raspolo`ewa dr [e{eqa uslijedila nakon hap{ewa dokazanog ratnog profitera Pantelije Damjanovi}a, ina~e potpredsjednika Srpske radikalne stranke Republike Srpske”, ka`e se u saop{tewu.” Du{an Vesi}, u “Pogledima” od 17. septembra 1993. godine, objavquje ~lanak “Radikalna “Vlada u senci”, bekstvo s dvora koji tone”. Podnaslov je glasio: “Gospodin Milo{evi} izgubio je i posledwu dvojicu saveznika; najpre je ostavku podneo gospodin [e{eq, onda je to u~inio i gospodin Micotakis. Gospodin [e{eq formirao je paralelnu vladu i na taj na~nn i stvarno pre{ao u opoznciju, gospodin Mncotakis podneo je ostavku svoje vlade i mo`e mu se lako dogoditi da se i sam na|e u opoziciji. Samo je gospodin [ainovi}, kao kakvo siro~e, ostao na vlasti da ubrza silazak svoje stranke s vlasti. Radnkalna “vlada” ima za ciq da mu pomogne da eutanazija bude {to br`a i bezbolnija”. ^lanak je pun klasi~nih ocena kakvih je bila puna {tampa tog vremena, pa se mo`e re}i da autor nije odsko~io od proseka, iako se trudio da svojim tekstom {to vi{e povredi ugled dr Vojislava [e{eqa. “Formirawe radikalne “vlade u senci” dalo je povoda za obiqe teza o stawu u srbijanskoj unutra{woj politici i wenim mogu}im smernicama u budu}nosti. U ovom tekstu mi }emo ih pojedina~no razmotrnti i poku{ati da ponudimo adekvatne odgovore na pitawe {ta se to objektivno mewa na politi~koj sceni u Srbiji pojavom jednog za na{e prilike ipak neuobi~ajenog “kabineta”. Kraj koalicije Pro{ao je 15. septembar, [ainovi} je i daqe na vlasti. To zna~i da je [e{eq dao podr{ku Socijalisti~koj paratwn. – Ovo je teza onih kojima je primarno da “bocnu” gospodina [e{eqa za neispuweno obe}awe ne ulaze}i u wegovu su{tinu. Pre svega, g. [e{eq nije ni mogao da sru{i Vladu g. [ainovi}a sve i da je hteo: za izglasavawe nepoverewa potrebna mu je podr{ka cele parlamentarne opozicije– koju on, objektivno, ne mo`e imati. Me|utim, g. [e{eq je postigao ono {to je `eleo: tokom leta, 15. septambar dominirao je u svim raspravama o unutra{woj politici. Dovoqno je da se samo kalkulnsalo s mogu}no{}u da g. [e{eq obori g. [ainovi}a i eto ogromnog propagandnog profita za g. [e{eqa. Vlast je u onoga u koga je i mo}; ~im je neko poverovao da je g. [e{eq dovoqno mo}an da ru{i socijalisti~ku vladu, to je znak da se g. [e{eq sve vi{e primi~e centrima mo}i. Nije re~, dakle, o neispuwenom obe}awu, ve} klasi~noj medijskoj manipulaciji. O podr{ci se, pak, moglo govoriti sve dok nije objavqeno formirawe parlamentarne vlade. Ta “vlada” svakako nije na~iwena da bi aplaudirala g. [ainovi}u i wegovim glupostima. Svako izrugivawe na ra~un wegove nesposobnosti, koje po prirodi stvari mora uslediti, ne mo`e biti podr{ka. 862
Uostalom, pro~itajmo zajedno {ta je rekao g. Tomislav Nikoli} na svojoj “inauguraciji”: “Od sada }e skup{tinska zasedawa biti mnogo zanimqivija. Ve}ina va{ih ministara su poslanici u republi~kom parlamentu i ima}e obavezu da svoje mi{qewe suprotstave mi{qewu zvani~nog ministra na samoj sednici i da u tom suprotstavqawu iza|u kao pobednici. Mislim da to ne}e biti te`ak posao za na{e ministre po{to }e im glavni adut biti program Srpske radikalne stranke koji je dokazao svoje kvalitete i prednosti u odnosu na program koji ostvaruje Socijalisti~ka partija Srbije. Od sada nijedan zakonski projekat ili uredba Vlade ne}e smeti da pro|e bez odgovaraju}eg projekta ili nacrta uredbe koje }e dati na{a Vlada. Ja }u kao premijer objediwavati i kontrolisati rad ministara, davati smernice i zadatke”. Ovo svakako nisu re~i podr{ke. • [e{eq nije ni mislio da ru{i [ainovi}a. – Naravno. Gospodin [e{eq nije za to imao nikakvog razloga jer sam nije mogao dobiti vladu. Ili bi vladu opet formirala Socijalisti~ka partija – {to bi joj produ`ilo vek bar za dva meseca – ili bi do{lo do parlamentarne krize koja bi ishodovala prevremenim izborima. S jedne strane, g. [e{eq oslu{kuje {ta misli narod, a narod je u ovoj besparici protiv izbora. S druge strane, g. [e{eq se jo{ uvek ne mo`e nadati ve}ini. Po najnovijim istra`nvnwima, SPS je od decembra izgubila svega sedam odsto bira~kog tela, SRS je dobila svega ~etiri procenta. Da je g. [e{eq oborio Vladu g. [ainovi}a, on bi ga samo uklonio u stranu da na~ini mesta nekom drugom [ainovi}u. Gospodin [e{eq je, pak, ispravno shvatio da }e g. [ainovi} boqe sru{iti g. [ainovi}a no {to bi ga sru{io g. [e{eq: g. [ainovi} sam sebe ne}e ukloniti u stranu nego duboko zakopati, ali }e pri tom povesti i dobar deo svoje stranke. Do sada je g. [ainovi} radio protiv SPS, odsad }e raditi za SRS. • Formirawe radikalne “vlade u senci” ozna~ava kraj koalicije sa Soc~jalisti~kom partijom Srbije. – Ne mora da zna~i. Ne}e za~uditi ako, posle svih kritika o kojima govori g. Nikoli}, radikali ipak glasaju za svaki od nesuvislih predloga g. [ainovi}a. Treba znati da oni uvek gledaju pre svega interes svoje stranke a ne interes Srbije, a oni su odavno shvatili da je wihov interes upravo u tome da iskritikuju Vladu a onda je podr`e. Mnogo smo ~udan narod mi Srbi kad nam se tako ne{to dopada. • Gore po nas, boqe po [e{eqa [e{eqev je moto – “[to gore, to boqe”. – To je ta~no. Sa g. [ainovi}em bi}e sve gore. [to god bude gore, narodu }e se ~initi da sa g. [e{eqem mo`e biti samo boqe. Wegova “vlada” dava}e predloge kako da bude boqe i ti predlozi bi}e ubek boqi od re{ewa g. [ainovi}a iz najmawe pet razloga: 1. Zato {to zbiqa ne mogu biti gori; 2. Zato {to je uvek lak{e kritikovati vlast nego biti na vlasti; 3. Zato {to je svaka demagogija lep{a za uvo od svake nesposobnosti; 4. Zato {to je program SRS uistnnu boqi a dijametralno razli~it od programa SPS; 5. Zato {to }e SRS biti u ofanzivi a SPS }e morati da se brani, {to nikada ne mo`e biti dobra pozicija. 863
Ali, kad dovoqno dogori, eto g. [e{eqa gde inicira prevremene izbore... i postaje diktator. Ali, do tada nam mora biti mnogo gore nego {to nam je sada, da bi ve}ina nas po`elela tu promenu. Zato }e g. [e{eq glasati za [ainovi}a, jer – {to gore po nas to boqe po [e{eqa. • [e{eqeva “vlada u senci” osta}e u dubokoj senci. – Naprotiv! “Vlada” g. [e{eqa bi}e stalno prisutna u javnosti, i to mnogo vi{e nego Vlada g. [ainovi}a, pre svega zato {to je medijski zanimqivija. Svi drugi razlozi do}i }e sami po sebi. • “Vlada u senci” – to je ideja g. Vuka Dra{kovn}a. – To je ta~no. Ko je smestao g. Dra{kovi}u da realizuje svoju ideju? (Odgovor: sam g. Dra{kovi}.) • [e{eqevi qudi nisu qudi “od kalibra”. – To mi ne mo`emo znati jer ne poznajemo te qude. Uostalom, po ~emu su pa qudi g. [ainovp}a “qudi od kalibra”? Ako se ova teza, pak, odnosila na deposove akademike, onda autor ovog teksta potpisuje da bi u nekoj svojoj zami{qenoj “vladi” vi{e voleo sposobnog ma{inbravara nego nesposobnog akademika (dokazano je, najzad, da ma{inbravari boqe uspevaju u politici). [alu na stranu, g. Nikoli} je vrlo ozbiqan igra~ sredine terena sa jasno izra`enim realizatorskim sposobnostima, a takvom igra~u nisu potrebni suparnici nego vodono{e. Drugo, boqe je imati petnaest qudi sa terena nego petnaest qudi iz SANU... Ali, sastav “vlade” g. [e{eqa ipak pokazuje da je on ostao u du{i komunista: autor ovog teksta ne poznaje ve}inu wegovih “ministara” (pitawe je da li ih uop{te iko poznaje!), ali oni koje poznaje izvanredan su dokaz da je sposobnost ipak ustupila mesto moralnopoliti~koj podobnosti komunisti~kog tipa. Naime, otkuda jednom tridesetogodi{wem advokatu kvalifikacija za “potpredsednika vlade”, makar to i ne bila prava vlada? Da li imenovawe jednog sileyije za “ministra omladine i sporta” zna~i da omladina i sport treba da nam postanu radikalno-sileyijski? (“Udari svog protivnika odmah, i to direktno u bradu!”) Gde je po{tewe te “vlade” na koje se pozivaju g. [e{eq i Nikoli} ako se postaje “ministar informisawa” tako {to se saradwa za TV Novi Sad uslovqava intimnim odnosima sa “ministrom” (`ene) ili pripadno{}u Srpskoj radikalnoj stranci (ostali)? Za “ministra za odnose sa Srbima izvan Srbije” ovde nema dovoqno prostora; wemu bi trebalo posvetiti poseban prilog... Neka nam Bog da da preostali “ministri” nisu ovakvi kakvo je ovo ~etvoro, mada se s druge strane, autor teksta jednako u`asava pomisli na g. Bo`ovi}a, Vlajkovi}a i Mihajlovi}a ili da bi, recimo, “ministar informisawa” u “vladi Deposa” mogao biti g. Mihajlo Kova~, odnosno, {to je jo{ mo`da najgore od svega, da je stvarni ministar informisawa u Vladi Srbije g. Milivoje Pavlovi}. Pozitivna utakmica • Formirawe radikalne “vlade u senci” mo`e biti korisno po razvoj politi~ke scene u Srbiji. – Svakako. Pre svega, Socijalisti~ka partija Srbije mora}e da povede vi{e ra~una o svojim postupcima, {to u krajwoj liniji ne mo`e {tetiti narodu. S druge strane, radikalna “vlada” mo`e razviti jednu pozitivnu utakmicu me|u politi~kim strankama, koja, opet, mo`e dovesti do povla~ewa po864
liti~ke apatije koja je ovladala Srbijom. Najkorisnije bi bilo ako bi i tre}i parlamentarni blok na~inio svoju “vladu”: to je prilika da se napusti takmi~ewe u me|usobnom pquvawu i iza|e na teren su~eqavawa politi~kih programa. Opozicioni blok mora}e da povu~e ovakav potez {to pre ako `eli da ostane u igri. Odsustvo iz jedne ovakve utakmice mo`e dovesti do odsustva iz ozbiqne politi~ke konkurencije, {to, opet, mo`e dovesti do te{kog poraza na izborima. • Takozvana “demokratska opozicija” nije u stawu da sa~ini zajedni~ku vladu. – To je ta~no. Bli`e je stvarnosti da bi Srpski pokret obnove mogao sastaviti svoju, Demokratska stranka svoju, Demokratska stranka Srbije, opet, svoju “vladu”. To bi moglo biti povoqno po g. [ainovi}a: u masi “vlada u senci”, wegova Vlada mogla bi se sakriti izvan doma{aja ozbiqne kritike, jer bi se sve ove “vlade” vrlo brzo okrenule jedna protiv druge i zaboravile na wega. Ali, ni g. [e{eq vi{e ne bi imao onoliko prostora koliko ima sad kad je sam na sceni sa g. [ainovi}em. Formirawem “vlade”, g. [e{eq je sam sebi vezao ruke. – Mo`da... ako se poka`e da je to za wega preveliki zalogaj. Potpisnik teksta nije navija~ g. [e{eqa, ali smatra da g. [e{eq jo{ nije pokazao ni deo svojih stvarnih mogu}nosti. Pre }e, ipak, biti da }e radikalna “vlada” biti samo jo{ jedan na~in wegovog iskazivawa. Radikali streme zavo|ewu jednog re`ima nacionalsocijalisti~kog tipa. – Ako je ova sintagma asocijacija na Hitlera, onda je ona ipak pregruba; g. [e{eq, naime, svakako ne}e napadati Britaniju ili streqati sto Srba za jednog radikala. Ali, jedno pore|ewe sa komunizmom brozovskog tipa iz prvih poratnih godina moglo bi biti sasvim umesno. Radikali su sami po sebi protivnici demokratije kao elementarnog gra|anskog prava i sam kvalitet wihovog ~lanstva implicira stroge podele na Srbe i nesrbe, pravoverne i neverne, patriote i izdajnike, ~lanove stranke i neprijateqe srpstva, podobne i nepodobne. Wihovi zakoni bi}e isti kao zakoni Brozovog vremena; na~iweni po wihovim standardima, bi}e strogi, ~vrsti i represivni; oni }e ih dawu po{tovati a no}u }e ~initi “desna skretawa” u ime otaybine, isto kako je to Broz ~inio u ime naroda. Wihova borba protiv kriminala bi}e nemilosrdna, ali }e kriminal biti i sve ono iz ~ega oni ne}e imati posredne ili neposredne koristi. Wihova policija bi}e strahovito represivna i tu }e one podele najvi{e do}i do izra`aja. Mogla bi se o~ekivati radikalna spoqna politika koja bi nas jo{ vi{e mogla izolovati, a {to bi opet poslu`ilo kao pretekst za nove represije. Kultura bi se kona~no “o~istila od imperijalisti~kog uticaja”, a televizija g. Crwanina mogla bi u~initi da za`alimo za televizijom g. Vu~eli}a. Partneri na vlasti, radikali su u Skup{tini ograni~ili du`inu govora; sami na vlasti, oni bi mogli ograni~iti i samu slobodu govora. Verbalni delikt, prinudni otkup, cenzura, poreklo imovine... svi ti relikti pro{losti mogu lako postati vizija budu}nosti. Formirawe “vlade u senci” samo je prvi korak u tom pravcu. Razmislimo dobro o tome pre nego {to bude kasno.” \oko Kesi} u “Borbinoj” rubrici “Na rubu nedeqe”, od 18. septembra 865
1993. godine, objavquje svoja naga|awa vezana za doga|aje u Bawa Luci. Naslov je glasio “Nedore~ena drama o pqa~ka{ima”, ispod kojeg je Kesi} zlurado konstatovao da je dr [e{eq dobio “politi~ki {amar”. “Bawalu~ki vojni~ki protest pod radnim naslovom “Septembar 93”, po~eo je i zavr{io se sa dozlaboga mnogo politi~ke konfuzije i nedore~enosti. Ukupna predstava samo podse}a na ve} poznato pravilo da u malim pozori{tima redovno imaju ambiciju da igraju iskqu~ivo zvu~ne predstave. U su{tini, najvi{e im pristaju melodrame. Odnosno, srpski oficiri kao da su zaboravili da u ovim prostorima vojni prevrat nema nikakvih izgleda, ukoliko nisu zavr{ili {kolu organizacionih nauka “Dragutin Dimitrijevi} Apis”. Sa politi~kog stanovi{ta bawalu~ki septembar do`iveo je totalni poraz, a sa vojno strategijskog, bezuspe{an poku{aj osvajawa va`ne kote “pqa~ke 93”. Me|utim, ako bi stvari uozbiqili bar u onoj meri koliko su one istinski ozbiqne, kako je navedeno u nekoliko modifikovanmh zahteva “Septembar 93”, moglo bi se re}i da su predstavnici elitne kraji{ke {esnaeste brigade rekli glasno ono {to nisu uradili ni predsednik RS Radovan Karayi}, niti wegovi saradnici, niti Narodna skup{tina. Uz ovo septembarsko pre~i{}avawe vazduha u RS va`ne su dve napomene: vojnici i oficiri pobrali su sve simpatije gra|ana i vojske u Republici Srpskoj, i drugo, na ovaj na~in glasno je najavqen po~etak politi~ke borbe za osvajawe vlasti u srpskim delovima BiH. U toj prvoj rundi politi~ke borbe u bawalu~kom septembru, uz svu konfuziju, izgleda da su [e{eqevi radikali dobili politi~ki {amar. U samom centru wegovog politi~kog uticaja u RS – Bawaluci, najve}i broj uhap{enih i obele`enih ratnih profitera upravo su ~elnici Radikalne stranke. Da li je ukupan scenario bawalu~kih doga|aja imao za ciq da diskvalifikuje srpske radikale ({to im i pripada uz postoje}e materijalne ~iwenice) ili mi se to ~ini? Mo`da je sasvim dovoqna indikacija u ~iwenici da je od svih politi~kih faktora jedino Vojislav [e{eq propi{tao kao Damjanov zelenko, izgubio nerve, optu`io sve oko sebe i najavio ru{ewe vlade Srbije. Nemojte misliti da [e{eqev atak na vladu Srbije nema nikakve veze sa Bawalukom. U tome i jeste ~itav zez. Zamislite, sa kakvom bi lako}om [e{eq osvojio vlast u Srbiji ukoliko bi uzeo vlast u RS gde, ina~e, ima veomajake pozicije? Jer, samo u srpskoj armiji u Bosni ra~una se da [e{eq ima vi{e od 25.000 svojih pristalica. Me|utim, u Beogradu o~igledno postoje politi~ki stratezi koji su svesni toga, pa su preduzeli i adekvatne mere. Ali, ne}emo sad opet o tome ko je i kako smestio vojvodi Royeru, jer u malom bawalu~kom pu~u najtragi~nija je figura zapravo Radovan Karayi}, koji je nedavno u svojoj Skup{tini izjavio da nije znao za pqa~ke velikih bogatstava u svojoj zemqi. Iz ovoga svega se da zakqu~iti da je on, zapravo, i jedini `iteq svoje dr`ave koji za to nije znao. Radovan Karayi} je napravio dr`avu u kojoj prakti~no nema dr`ave u pravom smislu te re~i, {to }e mu se opako vratiti bez obzira na ishod i eho bawalu~kih doga|aja. U toj dr`avi funkcioni{e samo armija na frontu. Odziv na mobilizaciju u svim kraji{kim op{tinama je preko 90 odsto. Me|utim, u pozadini je haos, bezvla{}e i anarhija. Iza linije fronta ne funkcioni{u ni vojna ni civilna vlast. Na delu su pqa~ke, razbojni{tva, otima~i866
ne, nesigurnost, beda i bezna|e. Posledwe plate vojnika na frontu su oko 300 miliona, penzije su upola mawe, vojnici na front nose hranu od svojih ku}a, a izvesnu sigurnost za pre`ivqavawe imaju samo vredni doma}ini na selu. @ivotne namirnice su skupqe nego u @enevi, a primawa gra|ana jedva dose`u pola franka. @ivot u pozadini se na{ao u raqama ratnih profitera, odnosno dr`ave koja ne postoji, a profiteri, fukara koja se po Andri}u bogati u ratu, diktiraju i kontroli{u vlast po op{tinama. Materijalna dobra koja su sada pala u ruke vojsci gubila su se bez traga. Radovan Karayi} ne zna gde je, recimo, 12 hiqada tona prera|enog aluminijuma iz mostara, 2,5 miliona maraka od prodaje municije, 2.700 automobila “golf”, hiqade i hiqade tona nafte i benzina... Drugi ozbiqan greh Radovana Karayi}a je u tome {to je on proveo veoma malo vremena, ovoga ratnog, sa svojim gra|anima izvan Pala. Ako mu Kraji{nici ~ine vi{e od polovine gra|anstva u RS i stoga 80 odsto armije i, naravno, poginulih vojnika bio je red da on u toj Krajini provede bar toliko vremena koliko je proveo u beogradskim hotelima. Zbog ~ega Radovan Karayi} zazire od Bawaluke i Krajine? Ako je pravi vrhovni komandant, zbog ~ega se jo{ u petak, 9. septembra, nije obreo u Bawaluci, gde su vojnici iza{li sa tenkovima na ulice i pokazao da je on pravi i neprikosnoveni vo|a. Predsednik Republike Srpske kao i wegova politi~ka partija (SDS) podse}a na atleti~ara koji je u{ao u olimpijsku trku na doma}em terenu, pa lo{e pripremqen na prvom isku{ewu po~eo da gubi dah. Ako Radovan Karayi} sve svoje politi~ke propuste nije shvatio ovih dana negde u okolini Bawaluke”, po{to ga u Bawaluku ne mogu dovesti ni u kakvom stawu, onda }e to bez sumwe shvatiti na prvim izborima koji }e do}i vrlo brzo ukoliko stigne mir u Bosni.” U istoj “Borbi” objavqen je i ~lanak sa naslovom “Glasa}emo protiv Vlade”, u kojem se Zoran \in|i} izjasnio o skup{tinskoj inicijativi dr Vojislava [e{eqa. Iako je u su{tini podr`ao inicijativu lidera srpskih radikala, \in|i} je iskoristio priliku i da uputi nekoliko omalova`avaju}ih ocena, tek toliko da se ne pomisli kako se svrstao iza dr [e{eqa. “Mere Savezne i Republi~ke vlade pretrpele su neuspeh smatra dr Zoran \in|i}. One su bile neophodne i Demokratska stranka se zalagala da se na vanredne okolnosti odgovori vanrednim merama iz domena vlade. Me|utim, stvoren je lanac u kojem se garantuje najni`a cena rada koja ne mo`e da se isplati, a ako se isplati, onda za wu nema {ta da se kupi. \in|i} predla`e da dr`ava utvrdi bilanse sredstava kojima raspola`e, jasne kriterijume po kojima se ona dele i ko su weni korisnici, da se ne bi desilo da ta sredstva odlaze u {pekulaciju. Povodom doga|aja u Bawaluci \in|i} ka`e da borba protiv korupcije ne mo`e da ugro`ava dr`avu, nego samo da je ja~a. Utoliko su ~udne reakcije onih stranaka koje govore da to mo`e da ugrozi sve ono {to je do sada postignuto. Tako|e, isticawe politi~kih zahteva ne predstavqa udar na suverenitet, a zadovoqstvo izaziva ~iwenica da se sve mirno zavr{ilo. Borba protiv korupcije trebalo bi i u Srbiji da bude va`an zadatak, smatra \in|i}. Na pitawe da li su ti doga|aji mo`da u nekoj vezi sa nedvnom smenom u 867
vrhu VJ i da li oni ne predstavqaju udar na Radovana Karayi}a preko [e{eqa i Ko{tunice, \in|i} je odgovorio da DS kao pragmati~na stranka ne razmi{qa o motivima nego o efektima, u svakom slu~aju pozdravqa borbu protiv korupcije i profiterstva. Odgovaraju}i na pitawe o tvrdwama Vojislava [e{eqa da }e, ako padne sada{wa vlada, slede}u formirati DS, SPS i DZVM, i da je Mi}unovi} ve} imao tim povodom neke kontakte, \in|i} ka`e da to spada u oblast “nau~ne fantastike u kojoj je [e{eq najve}i stru~wak”. Demokratska stranka nije imala nikakve, ni posredne, ni neposredne kontakte, a [e{eq se verovatno nada da ne}e oboriti Socijalisti~ku vladu pa tra`i izlaz iz situacije koja se mimo wegove `eqe zao{trava. [e{eq se svojim zahtevom samo pridru`uje ve} ranijem zahtevu demokratske opozicije za smenom vlade. Demokratska stranka }e glasati protiv vlade, bez obzira ko je inicijator tog predloga, tvrdi \in|i}. Po wegovom mi{qewu, ako vlada padne, prvo bi trebalo da do|e do me|ustrana~kih konsultacija, a posle wih mo`e biti formirana mawinska ili koaliciona vlada. Ako ne bude nijedno ni drugo, onda }e biti potrebni novi izbori. “Ali, prvo da sa~ekamo da vlada padne, jer se mo`e desiti da se [e{eq predomisli i da se upla{i od svoje hrabrosti” – ka`e \in|i}. Ukoliko bi Knin bio napadnut SRJ bi trebalo da po{aqe i vojnu pomo}, jer je na to obavezuje Vensov plan, a tako|e i to {to bi taj napad bio napad i na UN koje SRJ, iako nije punopravni ~lan, treba da za{titi. Ako do|e do eskalacije rata, ne svojom voqom SRJ postaje strana u ratu, ka`e predsednik IO Demokratske stranke.” Radivoj Cvjeti~anin je u tom broju “Borbe” objavio najuvredqiviji ~lanak. Svoje mudrovawe nazvao je “Prvo izdajstvo dvorske lude”, sa podnaslovom: “Sukobqavawe Milo{evi}a i [e{eqa mo`da }e u svome toku biti i zabavno za jedan deo politi~ke javnosti. Kako god bude, wihov }e sudar neminovno imati i {ire, ozbiqne reperkusije. To nipo{to ne zna~i da je boqe da ga ne bude. Ali, to samo ukazuje da je srpska sudbina danas svedena na to da bude izbor izme|u dve opcije ~iji su dosada{wi u~inci suma poraza. Takva se sudbina ne mo`e druga~ije nazvati osim tragedijom”. Autor u tekstu dokazuje da je pametniji od ~itavog naroda jer se “je`i” nad popularno{}u dr Vojislava [e{eqa, samo on zna za koga je ispravno glasati, {to podrazumeva da je u suzbijawu popularnosti Srpske radikalne stranke, dozvoqeno primeniti sva sredstva. “Ve`bawe vojnog udara u Bawaluci svoj najjasniji rezultat dalo je zasad u Beogradu. Mo`da je i zami{qeno da tako bude. [to god se Karayi} sa pu~istima dogovorio, nema sumwe da }e iza svega ipak ostati nedoumice, bar za izvesno vreme. Ovde je, me|utim, jasno da je ba{ posle Bawaluke veza izme|u srbijanskih socijalista i radikala, kao ki~ma aktuelne srpske politike, ozbiqno naprsla. [to odmah i bez zazora ne ka`emo da je ta veza, u stvari, oti{la do|avola, tera nas oprez zbog specijalne klime me|usobnog razumevawa i uva`avawa koja je vladala u odnosima tih dveju “patriotskih politi~kih snaga”, posebno izme|u wihovih lidera Milo{evi}a i [e{eqa. Poznato je da je Milo{evi} [e{eqa cenio, a [e{eq Milo{evi}a obo`avao. Pa i sada, posle svega, [e{eq izjavquje da prema Milo{evi}u u su{tinn ne mewa stav. Uvek, 868
dakle, postoji neka, makar i mala, mogu}nost da se “iz vi{ih nacionalnih razloga” napetosti primire, pa otud o opasnost za kategori~ne sudove. Mora se, me|utim, kazati da je sad rascep toliki da te{ko da mu ima leka. Formirawe [e{eqeve “vlade u senci” socijalisti su, barem javno, primali bez prevelikih uzbu|ewa. A bio je to prvi [e{eqev pravi izazov wima. Neki indikator da ipak nisu sasvim ravnodu{ni bio je televizijski dijalog [e{eqa i Brane Crn~evi}a. Ovaj potowi, socijalista u nesocijalisti~kim redovima (ili nesocijalista u socijalisti~kim, kako ho}ete) jo{jednom je optirao za stvar socijalista, bratski prekorevaju}i [e{eqa {to se latio poduhvata formirawa vlade u senci, i jo{ bratskije mu sugeri{u}i da dobro razmisli i odustane. Iz patriotskih razloga, dabome. [e{eq je u tom ~asu ve} bio na drugoj obali. Malo su koga je`ile jasne [e{eqeve izjave da radikali formirawem vlade u senci `ele da poka`u da su spremni da uzmu vlast, kad taj ~as do|e. U tom trenutku, lider radikala iza{ao je iz uloge dvorske lude socijalista i vi{e nije govorio ono {to su oni mislili. Tad je po~eo glumiti sebe. Umesto da ta wegova demonstracija uzbudi one kojima bi spomenuta vlast mogla biti oduzeta, to jest koji je sad imaju, javio se samo Dragoqub Mi}unovi} i procenio da se to [e{eq sprema za situaciju i okolnosti koje bi mogle nastati pu~em. Sve re~i ja~a od ja~e, ali ni re~i o pu~u ovde kao da nikog ne uznemiravaju. Mnogi su se iz redova na{ih politi~kih snaga, naprotiv, takmi~ili ko }e sve to duhovitije propratiti. U nekim druga~ijim okolnostima to i ne bi zaslu`ivalo ni{ta vi{e od vica. Danas od toga praviti vic zna~i samo biti u stvari sam komi~ar, {tavi{e, tragikomi~ar. Ono oko ~ega se [e{eq izgleda kolebao sada je sa Bawalukom, sasvim prelomio. Odluka da ide na obarawe mawinske socijalisti~ke [ainovi}eve vlade, sukob radikala i socijalista izo{trava gotovo do kraja. Toj vladi nema spasa, uostalom i ne}e niko za wom zaplakati. Mistifikacije tipa da je to nova Milo{evi}eva igra naprosto ne dr`e vodu. Da sru{i svoju vladu, za to mu vaqda nije potreban [e{eq. Bilo bi, verovatno, povr{no smatrati da je [e{eq ustao protiv socijalista zato {to su u Bawaluci pu~isti hapsili wegove tamo{we pouzdanike. Bli`e }e biti istini da u svojoj neskrivenoj `udwi za vla{}u i mo}i [e{eq procewuje da se sad pribli`ava wegov trenutak. Mnoge ankete, objektivne ili ne, koje govore o [e{eqevom politi~kom rejtingu i mnogo suzdr`anijeg povukle bi napred. Da li zato ili ne, tek on raskiva i one naj~vr{}e karike kojima se vezao za socijaliste – optu`uju}i, kako je poznato, za bawalu~ki udar i takvog Milo{evi}evog pouzdanika kakav je Radmilo Bogdanovi} i, indirektno, tako mu blisku osobu kao {to je Mira Markovi}, involvirawem u optu`nicu wen SKPJ. Ni vlada u senci, ni obarawe [ainovi}a, ne}e, me|utim, kod Milo{evi}a imati te`inu ove denuncijacije. [e{eq se toliko puta slu`io izmi{qotinama – i to vrlo efikasno, to mo`e biti slu~aj i ovoga puta. Ali, ono {to razlikuje sve wegove dosada{we ispade sli~ne vrste i ovaj, jeste to da [e{eq sad prvi put “izdaje porodicu” i ide upravo, prema Milo{evi}u li~no. Kad }e udariti i na wega direktno, sad je ve} samo pitawe trenutka. Mo`da }e se [e{eq jo{ prevrtati i okretati, ali kod Milo{evi}a je 869
on, nema sumwe, otpisan. Milo{evi} nema obi~aj da takve svoje odluke li~no manifestuje na bilo koji na~in, pogotovo nejavno. Ali, uz mnogo }e se ~ega drugog taj wegov stav jasno reflektovati. Gledajte, uostalom, televiziju, onda ostalo. Mnogi su uverewa da }e Milo{evi} ipak morati da taktizira zbog [e{eqeve realne politi~ke snage. Ta uverewa po~ivaju, me|utim, na merewu one snage koju je [e{equ do sada uglavnom davao re`im. Pre svega, to je mogu}nost propagande kroz televiziju. Kad se to [e{equ uzme, bi}e mu potkresana krila. I druge bitne poluge vlasti u rukama su Milo{evi}a, a po{to on ne samo da ih ima nego i ume da ih koristi, tu su wegove zna~ajne prednosti u ovom okr{aju. [e{eq je, na primer, optu`io novog {efa KOS. a da je u~estvovao u bawalu~koj zaveri. Ako ni{ta vi{e, to otkriva da je u najnovijoj raspodeli kadrovske mo}i u Vojsci Jugoslavije [e{eq pro{io ispod sopstvenih o~ekivawa, jer je na glavna mesta ruku stavio stariji brat. [e{eq do sada jeste, svakako, bio Milo{evi}eva lutka na koncu. Sad }e Milo{evi} nastojati da od we napravi pajaca. Bi}e svakako zanimqiv prizor kad u srpskom parlamentu budu dignute ruke poslanika tzv. demokratske opozicije i radikala – zajedno – protiv socijalisti~kog kabineta. Jer, ni Dra{kovi}, ni Ko{tunica, ni Mi}unovi}, nisu povukli ranije date svoje izjave kako }e “iz sopstvennh razloga” glasati za obarawe [ainovi}a. [to je tu sad [e{eq glavni majstor kuhiwe, oni se ne gade. Ako mogu da zajedno ru{e jednu vladu, u ovom novom bloku ni~im ne pokazuju da bi mogli zajedno sastaviti drugu. Ostaje da socijalisti ponovo poku{aju, a to je svakako ulazak u period nagla{ene parlamentarne nestabilnosti, pri ~emu se izbori pomaqaju kao najrealniji ishod. [e{eq izgleda ni od wih ne be`i, a svoju {ansu vidi, pa mo`da i tra`i, isto tako i u nekoj potencijalnoj socijalnoj gu`vi. Jer, Milo{evi} ima odgovornost za sada{we prilike, i utoliko je on tu slabiji od [e{eqa koji, sem {to nema formalne odgovornosti, ima i sna`nu demago{ku retoriku. Dok se to eventualno ne dogodi, mo`e se lako zbiti da oni koji }e sa [e{eqem u srpskom parlamentu prvi put ru{iti Milo{evi}a, odnosno wegovu vladu, u prvoj narednoj prilici budu ti koji }e ru{iti [e{eqa sa Milo{evi}em. Milo{evi}, uostalom, odavno i ~eka taj momenat da opoziciju uveri kako u ovoj fazi posle wega ne mo`e do}i ni{ta boqe nego ne{to samo gore. To gore bi}e preko svih zvu~nika ozna~eno da je [e{eq. I bi}e to [e{eqeva posledwa igra za Milo{evi}a. Sukobqavawe Milo{evi}a i [e{eqa mo`da }e u svome toku biti i zabavno za jedan deo politi~ke javnosti. Kako god bude, wihov }e sudar neminovno imati i {ire, brojne ozbiqne reperkusije. To nipo{to ne zna~i da je boqe da ga ne bude. Ali, to samo ukazuje da je srpska sudbina danas svedena na to da se mo`e birati izme|u dve opcije ~iji su dosada{wi u~inci suma nesumwivih i nemerqivih poteza. Takva se sudbina ne mo`e druga~ije nazvati osim tragedijom.” Milena Dra`i} u (crvenoj) “Borbi”, tako|e od 18. septembra 1993. godine, ustupa prostor Stevanu Mirkovi}u, koji partizanskim ar{inima sudi o doga|ajima i dr Vojislavu [e{equ, naro~ito, aludiraju}i na Musolinijev 870
“Mar{ na Rim” tekst je dobio naslov “Bawalu~ki mar{ na Beograd”. Mi sve ovo u Bawaluci nismo mogli da organizujemo jer je na{a partija tamo prakti~no zabrawena. Vojna pobuna je lokalna stvar koja nema veze s nama komunistima. Wihovi politi~ki zahtevi obojeni su ekstremnim nacionalizmom koji nije svojstven nama komunistima – ka`e za “Borbu” penzionisani general Stevan Mirkovi}, i daqe prvi ~ovek jedne od dve partije Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju, povodom [e{eqevih optu`bi da iza bawalu~kog “S 93” stoji jedna (nije rekao koja) od ove dve zasad istoimene stranke. Kao vojni stru~wak, Mirkovi} zapa`a da se kod pobuwenika radi o mla|em kadru, ni`im ~inovima lokalnog zna~aja i da se stoga, ili i zato {to iza wih ne stoji neka zna~ajnija stranka, pobuna ne {iri van ovog grada, ve} ostaje na terenu jedinica Prvog kraji{kog korpusa. – Oni su vrlo brzo pro{irili prvobitne zahteve do zahteva za kompletnom smenom vlasti, a ovde [e{eq tako|e tra`i smenu. To lako mo`e i po tom detaqu, biti wegova ujdurma, pogotovu {to ve} du`e govori protiv profitera. Poku{ao je to isto najpre da uradi u Republici Srpskoj Krajini, optu`uju}i stalno Hayi}a, ali o~igledno nije bilo qudi koji bi to tamo izveli, a mo`da ga je i Tu|manova ofanziva omela u tome – smatra Mirkovi}. Pobunu je trebalo odmah ugu{iti – U partizanima profiteri bi odmah bili prisloweni uza zid. Streqalo se za ko{nicu meda ili za ka~icu sira koju bi ukrao gladan partizan. Mi komunisti smo se pokvarili posle rata, prvo smo supruge zamenpli gospo|ama, posle smo se uvalili u du{ek i perinu. A na{ pokret bi propao da nije bio takav. A danas u Bosni? [ta rade te vojske? Samo etni~ki ~iste naseqa, a ne udaraju direktno jedna na drugu. Pitawe je kako bi izi{le iz jedne prave ofanzive. Pogledajte, vrhovni komandant dolazi yipom pred zradu Kriznog {taba, razgovara iz yipa, a ne sme da u|e u zgradu u kojoj su oni i verovatno dr`i motor upaqen kako bi zbrisao, ako zatreba!... A Karayi} ne sme ni da do|e. To pokazuje koliko je Mladi} lo{ komandant – o{tar je Mirkovi}. – Pobunu je trebalo odmah ugu{iti. Analiziraju}i optu`bu da i Radmilo Bogdanovi} igra kqu~nu ulogu povla~e}i konce po Krajini, general to obja{wava [e{eqevim izokolnim napadom na MUP, “na jedino {to sada dr`i Milo{evi}a, koji je politi~ki propao, a vojska nije monolitna organizacija u koju se mo`e{ pouzdati, oficiri imaju male plate, nemaju stanove, nisu se jo{ profesionalizovali...” Zato, ka`e Mirkovi}, [e{eq udara na tako brojan MUP, ali ne frontalno, jer }e mu trebati, nego preko Bogdanovi}a, izokola. I prozivawe KOSa, kao koscenariste bawalu~ke jeseni, Mirkovi} vidi kao [e{eqev napad na vojsku, mada je zvani~no vo|a radikala pozdravio kadrovske promene u vrhu VJ, po{to je prethodno prakti~no sru{io Pani}a. Izgleda, ipak, po “Borbinom” sagovorniku, da [e{eq nije sasvim zadovoqan svojim uticajem na KOS, te stoga napada Dimitrijevi}a kako bi ga smenio i doveo svoje qude. – Karayi}a, opet, ne dira, daje mu podr{ku – analizira daqe Mirkovi}. 871
– To je velika igra. Prvo, zato {to onaj ko ho}e da bude ne{to ovde, u Beogradu, ne mo`e to da postigne bez podr{ke u Bosni. A ja mislim da je tamo Milo{evi} dosta izgubio zbog podr{ke Vens–Ovenopom planu, pa i sada oko Unije BiH. Ali, svejedno, Karayi} mu jo{ nije otkazao qubav, jer bez wega ne mo`e. Srbija je pozadina, u vojnom smislu, Karayi}u i srpskoj vojsci u Bosni. Ali, sada, [e{eq dolazi, brani Karayi}a u ovoj situaciji, svi su kritikovani u kriznom {tabu, samo Karayi} nije – sve je to igra da Karayi} ostane na vlasti, da se privoli [e{equ, a da [e{eq ovde zauzme vlast. Mirkovi} razmatra ~emu vodi ovakva inscenacija doga|aja, pod uslovom da je ta~na polazna premisa: smatra da Vlada ne}e pasti jer Vuk Dra{kovi}, “koliko god da mrzi Milo{evi}a, jo{ vi{e mrzi [e{eqa”, te da ga ne}e podr`ati. Tako bi nastala parlamentarna pauza, zastoj funkcionisawa Vlade, a onda se primewuje drugi [e{eqev recept: – Vo| radikala ima deset hiqada qudi u aktivnoj vojsci na rati{tima. Svi }e oni mar{irati na Beograd, kao {to su Musolinijevi na Rim, Frankovi na Madrid. On ne mo`e da izvede udar u Srbiji, me|u Srbima, ali kad dovede te razbojnike... Kad se sve to malo razgrne, sve to sad zavisi od Karayi}a. Karayi} je to mogao energi~nije da re{i. Ipak je u pitawu mawa grupa vojnika, a on sigurno sad razmi{qa kome carstvu da se privoli. Ako je ta~no da je pohapsio vo|e, verujem da je pri{ao Milo{evi}u. To je, po Mirkovi}u [e{eqev scenario osvajawa vlasti. Iz svega }e se pojaviti kao spasilac, najpre od profitera, a to {to napada i komuniste zatobo`wu organizaciju vojne pobune u Bosanskoj Krajini, po sagovorniku “Borbe”, mo`e se i druga~ije tuma~iti: – Prikriva svoje u~e{}e, ali se malo i boji nas komunista u tom smislu da bismo mogli da mu se suprotstavimo. Ne precewujem nas, ali sve druge partije su vi{e-mawe gra|anske orijentacije i ni u programu ni u ube|ewu nemaju oru`ani otpor kao sredstvo borbe. One nemaju nasiqe kao metod. Zato bi komunisti bili jedini koji bi mogli da mu se suprotstave ako dr`ava ne bude ni{ta preduzela.” Nenad Stefanovi}, u “NI svetu” od 20. septembra 1993. godine, pi{e ~lanak pod naslovom “Da li je pravi favorit Zapada u Srbiji-S Slobodan Milo{evi}”. Tekst je imao nadnaslov: “Tajni `ivot srpske opozicije”, i podnaslov slede}e sadr`ine: “[ta se krije iza ~iwenice da srpska opozicija posle ~etiri godine svog organizovanog delovawa, danas vi{e gotovo i da ne postoji”. Autor nije rekao ni{ta novo o dr [e{equ, on je za wega dokazani saradnik re`ima, koji je pod potpunom kontrolom UDBE. “Ako bismo sada hteli da u jednoj re~enici sa`memo rezultate trogodi{weg delovawa opozicije na ru{ewu vlasti, uza sve ograde za uop{tavawe, taj rezultat bi se najpre mogao iskazati u slede}em oksimoronu: “Sve {to smo se do sada snalazili snalazili smo se da nestanemo”. Za{to je to tako i za{to smo mi jedini nesre}an narod u Evropi koji jo{ uvek trpi komuniste na vlasti, naizgled nije lako odgovoriti, jer muqag u koji se pretvorio na{ svakodnevni `ivot toliko je gust, memqiv i opijaju}i da ne pru`a ~vrsto tle za sagledavawe osnovnih uzroka. Ovo novinarsko pero nema ambiciju pripisivawa sebi nadriintelektualnih sposobnosti za razotkrivawe uzroka zla koje pritiska deset miliona qudi, ali je ipak u prilici 872
da iznese neke detaqe koji se mogu ukazati kao svetla u tami. Po~eo bih tu pri~u o uzrocima dosada{weg poraza srpske opozicije na samom wenom isto~niku, od dana objave da je po~ela sa radom prva opoziciona partija u Srbiji – Demokratska stranka. Taj glas se ~uo 12. novembra 1989, onog istog dana kada je Komunisti~ka partija Srbije odr`ala “prve najslobodnije izbore na svetu”. Nu`no je ovde podsetiti o kakvim izborima se radi. “Najslobodniji izbori na svetu” su bili projekat akademika Mihajla Markovi}a. Oni su vaspostavili jedan sasvim nov, planetarno nov, model dru{tvenog ure|ewa – zvani~an naziv mu je bio: pluralizam samoupravnih interesa u okviru Socijalisti~kog saveza, a popularni: bespartijska demokratija. Takva bezpartijska demokratija se ostvarivala putem nesvakida{wih slobodnih izbora, slobodnih uprkos nedostatku partija, odnosno po tvorcima te ideje, slobodnim ba{ zato {to “izostaje la`na partijska demokratija”. Opoziciju u Srbiji su stvarali – slobodni intelektualci i UDBA Ubrzo }e se pokazati da je sve to bila {arena la`a, da vuk dlaku mewa, ali }ud nikako. Naime, re`im je postavio kadrovske komisije koje su obavile posao filtracije predlo`enih kandidata. Tako, svi koje je re`im ocenio nepodobnim nisu ni upisani na bira~ke liste. U znak revolta zbog tih kadrovskih filtera, oni odba~eni sa lista, stvorili su Demokratsku stranku. Ovo podse}awe na taktiku bespartijske demokratije bilo je nu`no da bismo postavili na{u osnovnu tezu: “Milo{evi} je najve}i kradqivac vremena u Evropi”. Odlukom da predupredi nasilne promene, instinktom da oseti wihovu neminovnost, Milo{evi} se pokazao kao beskarajno talentovan Pigmalion srpske kolektivne svesti. Oluja koja je ru{ila komunisti~ke sisteme u Poqskoj, Nema~koj, ^e{koj bila je na putu i ka Srbiji. On je osetio da mora na brzinu da smisli neku vetrewa~u koja bi kanalisala tu oluju u `eqenom pravcu. Igrarija sa bespartijskom demokratijom bila je neka privremena, sklepana vetrewa~a koja je zaustavila prvi udar. Re`im je dobio u vremenu. Onda je pristupio izgradwi nove vetrewa~e – stvarawu opozicije. Srpsku opoziciju su stvorile dve dru{tvene grupe – slobodni intelektualci i Udba. Prvi iz qubavi za demokratijom, drugi iz rutine. Prvi su se opozicionom zanatu u~ili kao disidenti u Brozovom re`imu, a drugi su se radu sa opozicijom u~ili u emigraciji. Sve one smicalice koje je pravila emigraciji, Udba je samo prenela na opoziciju. To je bio uhodan mehanizam koji je rutinski mleo. Lepeza Udbinih metoda je bila {iroka, ali se oni mogu podeliti u dve osnovne grupe; manipulaciju i teror. Vaqa podsetiti da se zaboravilo na teror koji je opozicija trpela u prvoj godini bu|ewa. Naro~ito su maltretirawu bili izlo`eni aktivisti u provinciji – spaqivawe {tala, dvori{nih zgrada, sena, inscenirawe saobra}ajnih nesre}a, pucawe iz mraka, kamenovawe – Bela kwiga bi se od toga mogla napraviti. Najsuroviji metod je, ipak bila upotreba kriminalaca koji su pu{tani iz zatvora i slate su im naredbe “specijalom” da obave najprqavije poslove fizi~kog zastra{ivawa. Vuk: “Ako izbacim sve {pijune, {ta }e mi ostati od ~lanstva?” 873
Manipulacija je podrazumevala suptilniji rad, pre svega vrlo pedantna infiltracija svoje agenture u Glavnim odborima stranaka. Kada je Vuku Dra{kovi}u jedan prijateq ukazao da je oko wega Udba pustila mraviwak, on je sav o~ajan rekao: “Pa, ako izbacim sve {pijune ne}e mi ostati ~lanstvo!” Kao {to je tu skoro {ef adseka za emigraciju u Saveznom SUP-u Bo`a Spasi}, otkrio monstruozni mehanizam kojim je razorena i upregnuta emigracija, isto tako treba jednoga dana o~ekivati ispovest nekog Udbinog operativca o tome kako je stvarana, uni{tavana i kori{}ena srpska opozicija. To je bio jedan nevidqivi, skoro neosetni, mehanizam razra|en do savr{enstva. Pisac ovih redova ga je osetio i u svom opozicionom iskustvu. Ja ni danas ne mogu da saberem sve konce koji su vodili raspadu Narodne radikalne stranke. Iako sam u~estvovao u wenom osnivawu, bio u naju`em rukovodstvu, ~ini mi se upu}en u sve strana~ke tajne, ali ipak, ni u koga ne mogu da uperim sa sigurno{}u prstom, i ni za jedan doga|aj ne mogu da tvrdim da je ~ist produkt zavere. Da ne bih sada nabrajao sve sumwive trenutke i qude koji su doveli do sunovrata ~itav radikalski pokret u Srbiji, i ne samo upropastili renesansu radikalske ideje, ve} i mnogo gore, otvorili put kriptokomunistima preobu~enim u radikalsko ime, dakle da ne bih nabrajao i lamentirao ispri~a}u samo jedan detaq. Po{to sam najvi{e sumwao u jednog ~oveka iz rukovodstva stranke, onda nisam ni hteo da sakrijem svoju sumwu. Diskretno, ali bez uvijawa, pokazao sam mu je u nekoliko navrata. On me je onda jedno ve~e nazvao telefonom i upitao {ta mislim o ideji da on sutradan na konferenciji za {tampu javno zatra`i od policije da otvori sva dosijea strana~kih lidera opozicije. Wegova namera mi je u trenutku postala jasna tako da sam odreagovao istog momenta: “Taj zahtev je besmislen” – odgovorio sam – “sasvim je logi~no da }e Udba svojim qudima da o~isti dosije pa onda da ga na{minka, a one koji su joj zaista protivnici ocrni}e kao svoje agente. “Time se taj neprijatni razgovor zavr{io. ^ovek koji me je nazvao, treba li to re}i, nije nikada zatra`io otvarawe dosijea. Za{to Zapad nikad novcem nije pomogao srpsku opoziciju Ipak, postoji i jedno analogno pitawe koje u dobroj meri relativizuje ovu pri~u o presudnom uticaju Udbe u skrhavawu tek za~ete opozicije, a to pitawe je slede}e: “Tajne slu`be u komunisti~kim zemqama su jednako sposobne i zle kao i Udba pa je tamo, eto, komunizam pao dok dlanom o dlan.” Sa ovim pitawem otvaramo problem me|unarodne podr{ke srpskoj opoziciji. Upravo se u ovom pitawu krije su{tinska razlika izme|u sudbine srpske i opozicije u drugim komunisti~kim re`imima. Za razliku od wih, na{a opozicija nije dobila me|unarodnu pomo}. Kada su hteli da postave Leh Valensu na pijedestal predsednika Poqske, demokratske dr`ave su mu dale Nobelovu nagradu; tako|e, te iste dr`ave su jednoj minornoj grupaciji intelektualaca u Pragu, Poveqi 77, upumpali dovoqno dolara i medijske podr{ke da pobedi na izborima. Ni sa jednom na{om grupacijom se to nije dogodilo. Da se Vlasi ne dosete deklarativno je pomagan Gra|anski savez. Takav odnos me|unarodne zajednice navodi na logi~ku pomisao da demokratskom svetu posao vr{i postoje}i re`im u Srbiji. Ostaje nam samo da se ~udimo takvoj politi874
ci. Koje to namere ima svet sa ovim prostorom kada su mu potrebne usluge ovda{weg re`ima? Uni{tavawem sredweg sloja u Srbiji, pretvarawem bira~kog tela u ni~eansko krdo, gube se pretpostavke za demokratski proces. U Srbiji se ponovo uvodi komunizam, nao~igled i uz asistenciju demokratskog sveta. Prosto ne mogu da verujem da je srpski narod zaloga u nekoj planetarnoj igri. Pred ovim saznawem srpska opozicija se raspolutila. Govorim o prvoj godini `ivota opozicije, o 1990, kada se mislilo, podrazumevalo da nam je Zapad prirodni saveznik. Me|utim, po{to se otkrilo da je wihov favorit komunisti~ki re`im, kao {to im je 1943. favorit bio Tito, a ne Dra`a, u opoziciji se reagovalo na dva na~ina. Za taj model reakcije tipi~an je razlaz Vuka Dra{kovi}a i Vojislava [e{eqa, polovinom 1990. Do razlaza je do{lo na turneji po Americi, u Klivlendu, ba{ na pravom mestu za otkrivawe istine. Tada su se dijametralno razi{li: [e{eq je odlu~io da postane saveznik re`ima, da bude na usluzi onome ko ga tajno podr`ava demokratski svet, i da onda u povoqnom trenutku zbaci kapicu dvorske lude i sedne na presto. Dra{kovi} je, pak, verovao u snagu naroda i ubedio se da }e uspeti svojom retorikom da ga preobrati. Ko{tunica preuzeo Dra{kovi}evu poziciju iz Klivlenda Dve godine kasnije, bele`imo da Vukova namera nije uspela, a [e{eq je blizu da ostvari svoju. Sada se u opoziciji doga|a ne{to skoro u dlaku isto kao i polovinom 1990. Scenario je isti, samo su likovi razli~iti. Dra{kovi}evu poziciju iz Klivlenda sada je zauzeo Ko{tunica. On se ose}a uvre|en, izdan, zamera Vuku da je napustio izvorni princip opozicije nezavisnost, i da je postao dobo{ar Stejt departmenta. Ko{tunica veruje da }e bez pomo}i Milo{evi}a i Amerike, samo snagom svoga programa, demokratskim patriotizmom, ubediti narod u Srbiji da glasa za wega. Vuk tvrdi da je kroz tu utopiju pro{ao, i da put do pobede vodi preko le{a sopstvenih uverewa. Nagradno pitawe je slede}e, princip pobediti u srpskoj... eti~ki ili pragmati~ki, Ko{tuni~in ili Vukov?” Za sada pobe|uje Milo{evi}ev. Ne sede}i skr{tenih ruku, vladaju}a struktura ubrzano radi na izgradwi jo{ jedne vetrewa~e kojom oluju socijalnih nemira treba da neutrali{e i pretvori u meqavu re`imskog bra{na. Re~ je o projektu prepu{tawa dela izvr{ne vlasti [e{equ. Vlada u senci je samo priprema za start projekta. Kada [e{eq dobije vlast, re`im }e objaviti svetu da je kona~no opozicija pobedila u Srbiji. A za sam re`im }e ta pobeda biti bezna~ajna, po{to su i [e{eq i wegova stranka pod punom kontrolom onog dela re`ima koji je stvorio opoziciju. Iz ovih nekoliko razloga koje smo ovla{ naveli, pigmalionska sposobnost, spremnost za reforme, bespo{tedni rad Udbe, u negativnom smislu podr{ka zapadnih demokratija, za srpski re`im se opravdano mo`e re}i iako izgleda sve slabiji i ruiniraniji: “Oni su {aka jada, ali nas ~vrsto dr`e u ruci!” Ista meta, isto odstojawe. Samo tako je mogu}e komentarisati tekst Ivkice Ba~i} u “Vijesniku” od 20. septembra 1993. godine. Nadnaslov je glasio “Beogradska previrawa najavquju vru}u jesen”, a naslov: “[e{eq |onom na Milo{evi}a”. Podnaslov je rezervisan za udarne la`i: “Uvrije|en jer su 875
wegovi qudi uhap{eni zbog bawalu~kih zloupotreba i ratnog profiterstva, [e{eq krenuo na ru{ewe socijalisti~ke vlade”. “Beograd – (od stalnog dopisnika Vjesnika) – Bez ikakva podsje}awa na to da su se sve dosada{we najave o “samo koraku do mira” u Bosni u potpunosti izjalovile, i to prvenstveno zato {to Beograd taj “jedan korak” nikada nije ni ozbiqno namjeravao u~initi sve dok Srbi vojno ne ovladaju najve}im dijelom bosanske zemqe, ovdje se eufori~no, i s najvi{ega mjesta, govori o “definitivnom kraju rata”, o “gotovo potpunoj suglasnosti” zara}enih strana, o “po{tivawu demokratske voqe tri naroda” {to se tra`i i od budu}e “unije BiH”. Srbijanski predsjednik Slobodan Milo{evi} nije, ispra}aju}i krajem tjedna mirovne posrednike lorda Ovena i Sajrusa Vensa, ni poku{ao sakriti zadovoqstvo “postignutom suglasno{}u”, premda ni on niti wegovi gosti nisu precizirali oko ~ega su to “vrlo pribli`ena” stajali{ta. Posredno se o tome mo`e zakqu~ivati iz Milo{evi}eve opaske da je ostalo “samo nekoliko marginalnih pitawa”, kako je on nazvao nerije{ena teritorijalna razgrani~ewa izme|u budu}e “srpske” Bosne, koja }e se “uva`avawem realnosti” od strane me|unarodne zajednice prostirati na vi{e od 50 posto “biv{e” Bosne, i budu}e “hrvatske” i “muslimanske” Bosne, koje su benevolentno{}u mirovnih posrednika dobile ono {to je preostalo nakon “uva`avawa realnosti”. Oni su se suglasili s Milo{evi}em u uvjerewu da zbog tri~arije zvane “nekoliko postotaka Bosne” sigurno ne}e propasti cijeli mirovni projekt, pogotvo ako se zna da je srpska strana “i dosad pokazala maksimum dobre voqe”. Iskazanu “srpsku kooperativnost” lord Ovuen je i u Beogradu pohvalio, izjaviv{i da upravo s Milo{evi}em ve} vi{e do godinu dana “radi u pravcu mira”. Britanski lord je dodao i ne{to u stilu “nismo se ba{ u svakoj stvari slagali”, ali taj dodatak ni najmawe ne krwi zakqu~ak dr`avne agencije Tanjuga da je Oven odao priznawe “na{em predsjedniku” na suradwi, a {to ve} dva dana vrte svi ovda{wi mediji. Ni tim beogradskim razgovorima, ba{ kao ni `enevskom potpisivawu srpskomuslimanske Deklaracije o prekidu svih neprijateqstava, nije prisustvovao vo|a bosanskih Srba Radovan Karayi}. U @enevi ga je zastupao Mom~ilo Kraji{nik, a u Beogradu Nikola Koqevi}. Potowi je ukidawe sankcija prema Beogradu nazvao “pitawem rata ili mira u Bosni”, jer, re~e Koqevi}, pobunu vojnika u Bawa Luci posredno su izazvale upravo sankcije, pa otud i wegovo strahovawe da se sli~no mo`e ponoviti. “Tko }e zaustaviti stotine tisu}a qudi koji }e biti demobilizirani, ukoliko im se ne pru`i neka privredna {ansa”, zabrinuto je mirovne posrednike upitao Koqevi}. Krajwe je zanimqiva ta wegova zabrinutost kako srpski ratnici ne bi jeli ri`u na vodi i primali mawe od jedne wema~ke marke da Srbija nije osiroma{ena, da Srbija nije pred bankrotom zato {to je vodila rat (ratove!), ve} zato {to je pod blokadom, pa bi sada svijet, kad je ve} uva`io “realnost na boji{tu”, Srbima trebao pomo}i i pru`awem “privredne {anse”. I Beograd i Pale su izgleda zaboravili da vojni pu~ u Bawa Luci nije uperen protiv “svjetskih mo}nika”. Naprotiv, adresiran je, bez obzira na to ko je koga preko vojnika htio politi~ki uzdrmati, upravo na Milo{evi}a i Karayi}a. Uz malo zluradosti, bit }e zanimqivo pratiti kako }e se “ratni 876
pobjednici” nositi s “bawalu~kim sindromom” i koje }e cjepivo upotrijebiti da bi zauzdali {irewe te zaraze koja im mo`e do}i glave. Toga se ve} sada pribojava Karayi} koji je, uz svu “iskazanu lojalnost” pobuwenika, iz te pobune iza{ao politi~ki prepolovqen. I sam je morao priznati da mu u “dr`avi” ama ba{ ni{ta ne funkcionira, osim vojske na frontu. U pozadini je totalni kaos i bezvla{}e, caruju pqa~ke, razbojni{tva, bijeda i bezna|e, sav je “pozadinski” `ivot u raqama ratnih profitera koji su i stvarna vlast po op}inama. Karayi} se, pod izlikom “ja }u odrediti mjesto razgovora”, tjedan dana nije usudio ni nos pomoliti u Bawu Luku. Negdje je, u podgra|u, smi{qao odgovor na pitawa gdjeje 12.000 tona prera|enog aluminija iz Mostara ili gdje je 2,5 milijuna maraka od prodaje municije, ili gdje je 2700 automobila “golf”, pa tisu}e i tisu}e tona nafte i benzina. I, smislio je odgovor. Re~e, to su negativnosti koje prate svaki rat, a isticawem toga “netko” ho}e politi~ki profitirati. Pquska i [e{equ Nije samo Karayi} dobio zvu~nu politi~ku pqusku u bawalu~koj “buni protiv dahija”. O{amaren je i Vojislav [e{eq, ~iji fa{isti ~ine ve}inu uhap{enih ratnih profitera, i to ba{ u Bawa Luci, sredi{tu wihova politi~kog utjecaja u Karayi}evoj “dr`avi”. Naga|awa oko toga je li cijeli scenarij pobune vojnika i smi{qen da bi se diskvalificirali srpski radikali i u Bosni i u Srbiji, ostaju zasad samo naga|awa. Neosporno je, me|utim, da je [e{eq pobunu tako shvatio i da je krenuo u `estok obra~un protiv “scenarista”. U trenutku kad su wegovi qudi u Bawa Luci smje{teni iza re{etaka, [e{eq je u Beogradu odlu~io oboriti mawinsku socijalisti~ku vladu Nikole [ainovi}a, koja je dosad opstajala na vlasti samo zahvaquju}i glasovima radikala u parlamentu. Re~e jedan ovda{wi komentator, lider radikala je prestao glumiti dvorsku ludu socijalista, a po~eo je glumiti sebe. Milo{evi} na tu “izdaju dvorske lude” ne mo`e non{alanto odmahnuti rukom iz najmawe dva razloga: prvo, [e{eq je, optu`uju}i koaliciju komunista, socijalista i KOSovaca kao organizatora vojnog pu~a, po prvi put “izdao obiteq” i najavio da, denuncijacija komunistkiwe Mirjane Milo{evi} i socijalista Radmila Bodanovi}a, ciqa na Milo{evi}a osobno. Samo se pretpostaviti mo`e koliko “dr`avnih tajni” [e{eq zna i u kakve je sve rabote, “zbog vi{ih nacionalnih interesa”, ulazio sa socijalistima, ~ine}i s wima ki~mu srpske politike. To dodu{e, da bi ga preduhitrio, i Milo{evi} mo`e iskoristiti protiv [e{eqa. Ali, odgovornost za ekonomsku katastrofu i socijalnu bijedu snosi Milo{evi} i tu je on slabiji od vo|e radikala. Drugo, nakon [e{eqeve odluke da na zasijedawu parlamenta po~etkom listopada tra`i smjewivawe [ainovi}eva kabineta, sve su parlamentarne stranke ve} javno rekle da }e podr`ati radikale. Time je [ainovi}eva sudbina zape~a}ena, jer ni Mi}unovi}evim demokratima, ni Dra{kovi}evim poslanicima, a pogotovo Ko{tuni~inim demokratima, vi{e nije mrsko slijediti [e{eqa. Svaka od tih stranaka ima, dakako, svoje razloge zbog kojih }e glasati protiv socijalisti~ke vlade, ali je ~iwenica da }e Milo{evi} prvi put, u parlamentu, biti bez i~ije podr{ke. Milo{evi}ev najja~i adut je 877
propaganda preko televizije. To on ve} izda{no koristi, zatamwuju}i [e{eqa, a obasjavaju}i ne{tedimice sve one koji u radikalima vide “snage kaosa i anarhije”. Milo{evi} i dio opozicije, prije svega Mi}unovi}eve demokrate i Demokratsku zajednicu vojvo|anskih Ma|ara, poku{ava nagovoriti da se sa socijalistima suprotstave [e{equ. Ali, ~ak mu je i Mi}unovi} odgovorio da se o nekakvoj suradwi mo`e razgovarati tek nakon ru{ewa [ainovi}a. Tko }e formirati novu vladu, nezahvalno je prognozirati. Radikali to ne mogu, ~ak i da pridobiju sve oporbene glasove u parlamentu. Socijalisti to tako|er ne mogu, bez pomo}i druge najja~e stranke, dakle radikala. Mo`e se obrazovati koalicijska vlada, {to je najve}i dio oporbe i dosad tra`io, ali su to dosad squbqeni socijalisti i radikali uporno odbijali. Druga je mogu}nost – nemogu}nost formirawa vlade, parlamentarna kriza, izvanredni izbori, ili ~ega se mnogi ovdje opravdano pla{e, vojnopolicijska diktatura, dakle posvema{wa kosovizacija Srbije.” Branislav Radivoj{a, u “Politici”od 21. septembra, ne mo`e da shvati za{to je bitno {to su svi srpski radikali iz vlade u senci, porodi~ni qudi. Wegov tekst nosi naslov “Ko su [e{eqevi ministri u senci”, a wegova zbuwenost vidi se u podnaslovu: “^lanovi kabineta “sa po dvoje dece”. – ^etiri doktora nauka, ali i pet sredwo{kolaca”. Po{to nije mogao da prona|e drugi osnov po kojem bi osporio kvalitete izabranih, Radivoj{a se do kraja teksta i{}u|ava, kako bi ipak obavio postavqeni zadatak. “U subotu je Srpska radikalna stranka na oglasnim stranama “Politike” predstavila javnosti predsednika i ~lanove vlade Republike Srbije u senci. Objavqene su wihove fotografije i osnovni biografski podaci. Ko su ~lanovi ove vlade? Uglavnom su to poslanici Republi~ke i Savezne skup{tine. Iz republi~ke skup{tine je devet, iz savezne dvanaest poslanika. Vlada je strana~ka i nema u svom sastavu politi~ki neopredeqene ministre. ^etiri ~lana ove vlade su doktori nauka, od toga dva profesora univerziteta, a i o ostalim ministrima se mawevi{e vodilo ra~una da budu stru~ni za pojedine oblasti. Tako je ministar pravde u senci Jovan Glamo~anin – pravnik, ministar poqoprivrede Radomir Popovi} – doktor agronomskih nauka, ministar industrije Mir~i} – in`ewer tehnologije, ministar zdravqa i ministar ekologije Bla`i}, Vuja~i} su lekari, ministar rudarstva, Marjanski je rudarski in`ewer, ministar za informacije Crwanin je novinar, a ministar finansija Jorgovanka Tabakovi} je ekonomista i pomo}nik direktora u jednoj pri{tinskoj banci. Ministri op{te prakse Ima, me|utim, i nekoliko ~lanova vlade “op{te prakse”, {to bi se moglo re}i za “ministra u senci bez portfeqa” Aleksandra Stefanovi}a, ministra za veze sa Srbima izvan Srbije Mirka Vuji~i}a, kao i Zorana Te{kovi}a, ministra vera u senci, rukovodioca komercijalne slu`be u u`i~kom “Vodovodu” gra|evinara po struci. [e{eqeva izvr{na vlast je zanimqiva i po tome {to ima u svojim redovima neuobi~ajeno mnogo kandidata sa sredwom stru~nom spremom. ^ak pet ~lanova ovog “tela u senci” su bez visoko{kolske diplome, odnosno diplome vi{e {kole, po~ev od potencijalnog premijera, {efa poslani~ke gru878
pe SRS u republi~koj skup{tini Tomislava Nikoli}a. Nikoli} je zavr{io tehni~ku {kolu, gra|evinski odsek, kao i ministar trgovine u senci Milan Dragi{i}, Ministar za informacije Crwanin je zavr{io gimnaziju, dok je Branislav Vaki}, potencijalni ministar za omladinu i sport, KV radnik. U biografskim podacima se ne pomiwe na kojim funkcijama su potencijalni ministri ranije bili, {to je i razumqivo, budu}i da je re~ o qudima koji se profesionalnom politikom pa ni rukovo|ewem u “starom sistemu” nisu bavili. Zato se uz wihova imena navodi samo to od kad su u radnom odnosu, i na kojim poslovima su radili (dvojica su vlasnici privatnih preduze}a). Pada u o~i da se o svakom [e{eqevom izabraniku navodi i wegovo bra~no stawe, pa i to koliko ima dece. U proseku, Nikoli}evi ministri su “o~evi dvoje dece”, s tim {to je ministar za sport Vaki}, poznat u javnosti po onom junskom skup{tinskom nokautu, “otac ~etvoro dece”. Zanimqivo je i to da su i dve ministarke, obe iz Pri{tine, dr Vuja~i} (ekologija) i Tabakovi} (finansije), majke po tri deteta. [e{eqeva vlada ima ~etiri `ene i ima ~etiri ministra iz Pri{tine, {to je velika razlika u odnosu na kabinet Nikole [ainovi}a. Sada{wa srpska vlada je, naime, “mu{ka vlada” i vlada u kojoj nema “predstavnika” Kosova i Metohije. Natalitet na delu Te{ko je, ina~e, re}i za{to se [e{eqev tim za propagandu vlade u senci odlu~io da od nekoliko re~enica kojima je predstavio svoje kandidate za ministre pomene i detaq sa bra~nim stawem i decom, ali se pretpostavqa da je re~ o podatku koji se vrlo pozitivno prihvata u naj{irem bira~kom telu i koji je u skladu sa orijentacijom ove stranke – borbom za natalitet, {to predstavnici SRS “dokazuju na delu”. Zanimqivo je da nema uobi~ajenih podataka iz komunisti~kosocijalisti~kih biografija o nacionalnoj pripadnosti ministara, {to se vaqda podrazumeva, budu}i da je re~ o Srpskoj radikalnoj stranci. Ipak, me|u zamenicima ministara u senci zabele`eno je i jedno nesrpsko ime (Elvira Feketa, zamenik ministra za informacije). Re~ je, dakle, o vladi u senci koja ne impresionira ni po svojim titulama ni po ponu|enim stru~nim kvalifikacijama, a pogotovo ne po iskustvu na poslovima za koje se kandiduje. Re~ je i o li~nostima koje, s obzirom na liderski karakter SRS, i da su hteli, nisu mogle vi{e da do|u do izra`aja u ovom periodu otkako se bave javnim poslovima. Vlada u senci, na prvi pogled, nekima nimalo ne uliva poverewe, kao {to ve} du`e vreme ne ulivaju poverewe ni vlade na vlasti. S obzirom na to da se sve ~e{}e mewaju, drugo se i ne mo`e o~ekivati.” Jovo Paripovi} u “Nedeqnoj Dalmaciji” uredno otpla}uje to {to se zove Jovo. On je potpisao ~lanak od 22. septembra 1993. godine pod naslovom “Hrtkov~ani zadovoqno napu{taju svoje selo”. U nadnaslovu se ga|ao brojkama: “Etni~ko ~i{}ewe: 30.000 Hrvata iz Vojvodine otjerano sa svojih ogwi{ta. U podnaslovu je objasnio ko je kriv, bla}ewe dr [e{eqa ulazilo je u ratu za otplatu sopstvenog imena: Na blagdan Preobra`ewa Gospodwega vojvoda [e{eq mogao se osobno uvjeriti da je i Novi Slankamen “preobra879
`en”: vi{e od 3000 novoprido{lih Srba smjestilo se u ku}e Hrvata koji su nakon prijetwi upada u ku}e i ubojstava razasuti tko zna gdje. Dok nova kolonizacija Vojvodine traje, ministrica za prava mawina tvrdi da progona nema, u Republi~koj skup{tini nitko se i ne usu|uje postaviti pitawe o velikom egzodusu u sklopu projekta Velike Srbije”. “Da je eksperiment uspio, a rije~ je o etni~kome ~i{}ewu Hrvata iz Vojvodine, pobrinuo se potvrditi ovih dana svojim prisustvom na “seoskoj slavi” u Novome Slankamenu sam Vojislav [e{eq. Tu se taj eksperiment i za~eo, traje i sigurno }e – pogotovo u Srijemu, u svim mjestima gdje su `ivjeli Hrvati – zavr{iti kao i u novoslankamenskome slu~aju. Vojvoda je na blagdan Preobra`ewa Gospodwega, dan kada se sve preobra`ava u prirodi po vjerovawu u pravoslavnome narodu, pojavio u Novome Slankamenu u pratwi narodnih poslanika, predstavnika pokrajinske i lokalne vlasti i generala Andrije Bior~evi}a, sada ve} penzioniranoga komandanta Novosadskoga korpusa, odr`ao govor i prisustvovao otvarawu tr`noga centra. I za Novi Slankamen trebalo je to, u prenesenom smislu, zna~iti da je wegovo “preobra`ewe” zavr{eno jer je u wemu vi{e od tri tisu}e novoprido{lih, smje{tenih u ku}ama Hrvata koji su razasuti tko zna gdje sve ne. Da je sve definitivno onako kako su zamislili vojvoda i wegovi sqedbenici, potvrdilo se i govorom stanovitoga Branka Marojevi}a, do prije godinu i ne{to dana stanovnica Virovitice, koji je sada na ~elu seoske vlasti koja je gotovo sva u rukama novodoseqenih i koja je potisnula i domoroce Srbe. Tako se sudbina Vojvodine – kolonizacija – nastavqa. Vojvodina se puni srpskim mentalitetom i to planinskim mentalitetom Li~ana, Banijaca, Korduna{a, Srbodalmatinaca i Crnogoraca, kako to tvrdi prof. dr Dragan Veselinov. Taj mentalitet nikada nije prihvatio wezinu kulturu. Davno usvojeni mentalitet Europe odlaskom jednih, a dolaskom drugih gubi se u ovoj regiji koja nikada nije bila puka geografija, ve} prvenstveno mentalitet. Zastava je pokrenula lavinu Kroni~ari su skloni tvrdwi da su nevoqe Hrvata u Vojvodini po~ele nakon onoga dokumentarnoga filma o uvozu oru`ja iz Ma|arske u Hrvatsku, kao i isticawa hrvatske zastave na Hrvatski seqa~ki dom upravo u Novome Slankamenu 1. svibwa 1991. godine. Mo`da je ipak ispravnije o svemu razmi{qati na na~in kako je bilo neminovno da }e pokretawe srpskoga nacionalnog pitawa s izrazito nehistorijskih, iskompromitiranih i razbija~kih srbonacionalisti~kih pozicija dovesti Hrvate, pa i ostale u mawinskome polo`aju u poziciju u koju su dovedeni. Samodovoqna nacionalna dr`ava – Velika Srbija – zasnovana na negativnoj antihumanoj formi nacionalizma naciocentrizmu stvara se upravo onako kako su je zamislili wezini ideolozi. “Homogena Srbija” dr Stevana Moqevi}a, advokata i predsjednika srpskoga kulturnog kluba u Bawa Luci, ~ijim prihvatawem od strane Dra`e Mihailovi}a i Dragi{e Vasi}a on uvjetuje svoje pristupawe ~etni~kome pokretu, dokumenat sli~noga sadr`aja Beogradskog odbora, kao i, recimo, “Instrukcije” Dra`e Mihailovi}a bile su osnove na kojima se temeqio politi~ki program Velike Srbije, a u svima wima se isticalo kako }e se “homogena Srbija posti}i preseqewem stanovni{tva”, pogotovo “preseqewem i izmenom `iteqstva, naro~ito Hrvata sa 880
srpskog i Srba sa hrvatskog podru~ja”. Provedba ovoga projekta otvorila je pitawe granica unutar biv{e Jugoslavije, pa je to bio neposredni sa&i5 }e[ (razlog rata), dok je tvrdokorno nastojawe da se postigne etni~ki ~ista homogenizacija dovelo do najbrutalnije sile kako bi se sve rije{ilo “radikalno” i “jednom za svagda”. U provedbi najbrutalnijega fizi~koga genocida nad Hrvatima wegovi se projektanti u po~etku nisu imali za {to uhvatiti, ve} im je jedino polazi{te bio efekt koji je izazvan kosovskim dokumentarnim filmom o uvozu oru`ja u Hrvatsku, te su Hrvati u Slankamenu, Be{koj, Golubincima, Sremskoj Mitrovici, Plati~evu, Nikincima, Hrtkovcima, Kukujevcima, [idu... i svagdje drugdje u Srijemu, ali i cijeloj Vojvodini gdje ih je bilo, optu`ivani da se naoru`avaju. To je u stvari bio period kada su se masovno naoru`avale paravojne ~etni~ke jedinice, kada se oru`je preko Dunava prebacivalo u Slavoniju i drugim kanalima odvozilo u Knin. Uslijedile su brutalne racije i premeta~ine po ku}ama Hrvata u Vojvodini i potraga za oru`jem koje su navodno skrivali i dobijali raznim kanalima. Rezultat te akcije, brutalne do krajnosti, bio je pronala`ewe nekoliko lova~kih pu{aka za koje su vlasnici imali uredne dozvole. Brutalnost je evoluirala i poprimila frapantno sli~ne forme sa tek 1988. godine objelodawenim programom prijedloga rje{avawa srpskoga nacionalnog pitawa kako ga je zamislio akademik Vasa ^ubrilovi} “Iseqavawem Arnauta”. Rije~ je o wegovome predavawu odr`anom u Srpskome kulturnome klubu “Sveti Sava” u Beogradu 7. o`ujka 1937. godine, a odnosilo se na to kako se Srbija treba rije{iti Albanaca. No slijedbenici rje{avawa srpskoga nacionalnoga pitawa, upoznav{i se s tim dokumentom, uvidjeli su da je primjenqiv i na “~i{}ewe” ostalih naroda s podru~ja zami{qene Velike Srbije. Tako se ka`e u tome dokumentu da kad “postepeno potiskivawe (Arnauta) kolonizacijom nije efikasno, treba pristupiti iseqavawu u masi”. U tome }e se slu~aju “svjetsko javno mnewe malo pobuniti, me|utim ono je naviklo i na mnogo gore stvari”. Vaqa pristupiti “pritisku dr`avnim aparatom”, a kako su u “verskim pitawima (Arnauti) najosetqiviji, tu ih treba dirnuti”. Sve to treba pratiti “~etni~ka akcija i vaqaju poverqivo pomo}i u wenim zadacima”, jednako i “preko poverqivih qudi sve treba spremati”. Na Hrvatima u Vojvodini je primijewen taj davni program pripremqen za Arnaute. “Iseqavawe usta{a” Kako propagandna akcija o navodnome naoru`avawu Hrvata nije imala opipqive efekte osim skretawa pa`we javnosti kako i Hrvati u Vojvodini “snose” dio krivice jer pripadaju tome “genocidnom kolektivitetu”, pristupilo se nizu drugih akcija koje }e potaknuti “iseqavawe u masi”. Uslijedile su telefonske prijetwe, pa i javna zamjerawa doju~era{wih susjeda. Izbjeglice su sve vi{e dolazile na podru~je Vojvodine i ulazile u sela, posebno naseqena mawinskim `ivqem, i po~ele se interesovati za pojedine obiteqske ku}e. “Usta{o, ima{ samo 24 sata da spremi{ najlonsku kesu sa stvarima”, “Seli se i nemoj ni{ta nositi iz ku}e!”. Qudi su nailazili na zaklane `ivotiwe pred svojim ku}nim pragovima ili no`eve zabodene na dovratke na kojima su bile ispisane poruke. Iza toga slijedili su i fizi~ki nasrtaji, bacawe bombi u dvori{ta Hrvata, pa i silovawa i ubojstva u Hrtkovcima, Ba~u, Kqai}evu, Kukujevcima... Danas se u pojedinim sredstvima infor881
mirawa javno ogla{avaju qudi, pripadnici paravojnih ~etni~kih formacija koji se ne libe da ka`u kako su upravo oni svojim prijetwama tjerali Hrvate iz Vojvodine. Malo je bilo onih koji su ukazali na ovaj genocid. Tek poneka opoziciona stranka (Liga socijaldemokrata, SPO...) ili neka od gra|anskih i mirovnih akcija ukazivale su na genocid nad Hrvatima u Vojvodini, ali i dovo|eni su i sami u dosta neprijatnu situaciju. Vlast i vladaju}a partija promatrala je sve to ne pokazuju}i neki veliki interes da se to ludilo zaustavi. “Pravna dr`ava” nije reagirala ni onda kada je ve} po zlu ~uveni Ostoja Sibin~i} rekao da }e “odse}i obe ruke onome tko se usudi da na ulazu u selo (Hrtkovci) skine tablu sa natpisom Srbislavci”. Nitko nije postavio u Narodnoj skup{tini Srbije poslani~ko pitawe na temu iseqavawa nesrpskog stanovni{tva. Biv{i predsjednik Skup{tine AP Vojvodine Damwan Radenkovi}, u danima kada su Hrtkovci za samo pola mjeseca promijenili svoj nacionalni sastav sa 80 posto hrvatskoga `ivqa na 80 posto Srba, pozvan na sastanak u to srijemsko selo, na ~etverosatnom zboru sve je od{utio. Zamoqen da prokomentira sve {to se zbiva u Hrtkovcima, Radenkovi} je preko svoga {efa kabineta odgovorio na novinarsko pitawe da “Hrtkov~ani zadovoqni napu{taju svoje selo”. Nasuprot rumskoj policijskoj stanici u mjesnoj kavani “Stara Srbija” bio je lociran {tab koji je vodio ra~una o “iseqavawu usta{a”, a da policija nije ni prstom makla. Na~elnik sremskog okruga @ikica Drowak, upitan o iseqavawu Hrvata iz Srijema, najavio je novinarima “skoro izdavawe saop{tewa”, a kada se ono pojavilo, na~elnik je za to iseqavawe “iskqu~ivo okrivio Tu|mana i wegovu vlast”. Sli~nih primjera oglu{ivawa vlasti i vladaju}e partije je na pretek, a {to se ti~e “pokretawa ~etni~kih akcija”, kao i ukqu~ivawa “povjerqivih qudi” preko kojih “sve treba spremati”, najrje~itiji je primjer anga`irawa Mihaqa Kertesa u iseqavawu Hrtkov~ana preko svojih povjerqivih qudi u “Solidarnosti” posebno stanovitoga Trive Ivkovi}a iz Sremske Mitrovice, kao i Sibin~i}a i Grubi{nopoqca ^akmaka. Sve}enici ostaju, usprkos svemu Re`im i vladaju}a partija na sve su se na~ine upiwali da doka`u kako “etni~koga ~i{}ewa Hrvata” u Srijemu nema. U tome je posebno zabiqe`ena uloga ministrice za qudska prava i prava mawina Margit Savovi}. Ta marioneta iza{la ispod skuta dr Radomana Bo`ovi}a i u svome strahu (ro|ena u Ma|arskoj) slijepo odana SPS-u posjetila je u nekoliko navrata Hrtkovce i Novi Slankamen, ali se u wima sastala iskqu~ivo s qudima koje je za te razgovore odabrao Ostoja Sibin~i}. Sa tih sastanaka fabricirana su saop}ewa po kojima “etni~koga ~i{}ewa i naru{avawa qudskih prava na ovom podru~ju nema”. Upravo ovih dana jedan od pomo}nika ministrice Savovi}, Mahmut Memi} podnio je ostavku (ranije ju je napustio jo{ jedan pomo}nik) i u woj skre}e pa`wu kako se ministrica “maksimalno trudila da doma}oj i svjetskoj javnosti prezentira svoje mi{qewe, a ne argumente da u SRJ nema kr{ewa qudskih prava”. Memi} daqe dodaje u ostavci premijeru Konti}u da zarad lo{ega rada Savovi}eve, nitko je u SRJ vi{e ne `eli kao sagovornika, a uskra}uje se i pravo u~e{}a na Svjetskoj konferenciji o qudskim pravima u Be~u”, pored toga ka`e da je anga`man ministrice doveo do toga “da se uskrati i otka`e rad KEBS-a u SRJ”. U op}ini Rume od javnosti se skriva do882
kument Mjesne zajednice Hrtkovci dok ona jo{ nije bila u rukama Sibin~i}a i ^akmaka, kojim se dokumentirano dokazuje kako je pod pritiskom iz Hrtkovaca (do toga trenutka) iseqeno 100 obiteqi, da su qudi izbacivani iz svojih stambenih zgrada, pa ~ak i oni Srbi koji su legalno zamijenili svoje ku}e s Hrvatima, {to sve najrje~itije govori o tome kakvi su anarhija i teror zavladali na ovome podru~ju. Svakako, protagonisti provo|ewa etni~koga ~i{}ewa na “radikalan” na~in i “za svagda” dirnuli su Hrvate i “po vjerskim pitawima”, kako ^ubrilovi}ev program i nala`e. Mnogi vjerski objekti Katoli~ke crkve u Vojvodini su minirane,’ neki sru{eni, a sve}enici protjerivani, maltretirani i fizi~ki zlostavqani. No samo je jedan od wih zbog nane{enih te{kih fzi~kih ozqeda i psihi~kih trauma napustio svoje sve}eni~ko mjesto, postupaju}i tako suprotno od pravoslavnoga sve}enstva u Hrvatskoj. Vi{e od 30.000 Hrvata napustilo je Vojvodinu. Oni preostali nastoje rije{iti svoje pitawe, ali i tu nailaze na zatvorena vrata. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini pokrenuo je preko poslanstva u Skup{tini AP Vojvodine Ivice Poqakovi}a stavqawe na dnevni red skup{tine pitawa kulturne autonomije Hrvata u Vojvodini, ali je taj zahtjev odbijen. Bez obrazlo`ewa. Ali se zato sotonizacija Hrvata, posebno ~elnika DSHVa, nastavqa i daqe. Kriv je i DSHV Ipak, mo`e li se DSHV-u i wegovom rukovodstvu staviti na teret dio krivice da su Hrvati pokrenuti i iseqeni iz Vojvodine. Uvjetno re~eno mo`e. To mo`emo zato {to rukovodstvo stranke nije dovoqno procijenilo politi~ke prilike u Vojvodini kada je krenulo u mnoge akcije, pa i isticawe hrvatske zastave u Novome Slankamenu. Dodu{e, po statutima mnogih op}ina, pa i in|ijske u koju spada Novi Slankamen, Hrvati su imali pravo da isti~u svoju zastavu za vrijeme praznika. Takva je odredba postojala u mnogim statutima vojvo|anskih op}ina. I nije bilo, sve do 1991. godine, problema sa isticawem hrvatskih zastava, ali samo onih sa zvijezdom. U Novome Slankamenu istaknuta je zastava s povjesnim hrvatskim grbom i to je bio argument u rukama protagonistima srbo{ovinisti~ke i despotskocentralisti~ke politike da upru prstom u vojvo|anske Hrvate. ^elnici DSHVa naivno su povjerovali u “razmah demokratije” u Srbiji, pa i u Vojvodini, pa su krenuli u osnivawe podru`nica po mjestima gdje `ive Hrvati. Predvidjeli su da Milo{evi} Vojvodini nije donio ni{ta, ako se pod Vojvodinom podrazumijeva multietni~ka tolerancija, uz to sklonost ka investicijama i razvoju, kao i vezama s Europom. Vojvodina je pretrpjela izbjegli~ku kolonizaciju, {to je i odredilo sudbinu Hrvata u woj, izuzme li se ovoga trenutka sjeverni dio Vojvodine naseqen prete`no Buwevcima, koji slijede}i logiku svojega pre`ivqavawa na ovim prostorima “bje`e” u svoju “buwev{tinu”, ili se neki priklawaju vladaju}oj partiji osnivaju}i satelitsku “Buweva~ku stranku”, kao {to je to ~iweno svojedobnim priklawawem na ma|arsku ili na srpsku stranu. Srpska osovina u Vojvodini, priklawaju}i se Milo{evi}evim “antibirokratskim revolucionarima”, pokazala se negacijom wezine gra|anske povijesti i pretpostavke za opstanak. U neshva}awu tih promjena u Vojvodini od strane DSHV-a i wezinoga rukovodstva mo`e se tra`iti i wihova kri883
vica za dio sudbine koja je zadesila Hrvate u Vojvodini. Pri tome, uvijek se mora voditi ra~una o tome da bi protagonisti Velike Srbije i bez toga povoda i previda hrvatske stranke u Vojvodini po~eli ostvarivati i ostvarivali svoju nakanu iz dokumenata Moqevi}a, Beogradskog odbora i Mihailovi}evih “Instrukcija”. Milovan Brki}, u “Nezavisnim” od 24. septembra 1993. godine, objavquje ~lanak “Sa wima, do samog gorkog kraja”. Ironija ovog teksta je u tome {to Brki}, koji se uvek hvalio da je agent CIA, optu`uje dr [e{eqa i druge istaknute srpske radikale da su agenti komunist~kog re`ima. “Kadaje u ^ikagu po~ela da se ulicama “vaqa” i droga, Alfonso Kapone je pozvao na konsultacije svog poverqivog ~oveka, desnu ruku tako re}i, korpulentnog Luku Bracija. Iako je na du{i imao vi{e od 1.000 ubistava Kumu se nije svidelo da se na ulicama ^ikaga truju mala deca, pu{e}i “travu”. Odgovor Luke Bracija zaprepastio je Kuma: Bracio je bio realan obja{wavaju}i Kumu da je neminovnost da se wihova porodica preorijenti{e i na trgovinu drogom. Tur~in Soloco sa travom uveliko radi, zara|uje velike pare, i neminovno }e ih skinuti sa scene. Soloco ne preza ni od ~ega, zakqu~io je Luka Bracio. Tur~in stupa na scenu Na politi~ku scenu Srbije stupio je “Tur~in Soloco”, g. Vojislav [e{eq, najavquju}i svoju vladu iz mraka. Slobodanu Milo{evi}u, Soloco, Vojislav [e{eq bacio je rukavicu izazova. Ko }e pobediti u sukobu izme|u dve dru`ine, pitawe je koje golica one koji prate ratove porodica na ovim prostorima. Vo|a porodice, koja sebe smatra Radikalnom strankom Srbije, g. Vojislav [e{eq, doktorirao je na pravnom fakultetu sa tezom “Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda.” Bio je miqenik Hamdije Pozderca i ubrzo je napredovao u slu`bi. Kao student Pravnog fakulteta zavrbovan je od Kontraobave{tajne slu`be JNA (KOS), koja je preko svog centra za strate{ke studije finansirala wegovu magistarsku tezu i doktorat. Hamdija Pozderac omogu}io je mla|anom [e{equ napredovawe u zvawima na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Dolaskom Staneta Dolanca na ~elo Saveznog SUPa, Uprava za dr`avnu bezbednost poku{ava da u Sarajevu zasko~i vojni KOS, i [e{eq biva jedna od `rtava bratoubila~kog rata slu`bi bezbednosti. Savezni SUP je koordinirao rad svih tajnih slu`bi, pa je i vojni KOS bio pod Dolan~evom prismotrom. Boqi poznavaoci rada tajnih slu`bi tvrde da je ve} tada Vojislavu [e{equ, perspektivnom agentu vojnog KOS-a, pravqen oreol mu~enika, i da je odveden u zatvor u Zenicu da, kasnije, lak{e u|e u razna dru{tva “unutra{weg” i “spoqnog neprijateqa”. Kada je vojnopolicijski lobi u Jugoslaviji zapo~eo svoj pir, nezaobilazna je i uloga Vojislava [e{eqa. Wegovim delom i telom poslu`ila se Slu`ba dr`avne bezbednosti Srbije, odnosno Mihaq Kertes, koji je od Milo{evi}a bio zadu`en da “nadzire” rad srpske tajne slu`be. Mada ga SDB Srbije nije nikada sa qubavqu prihvatila, koristila ga je da razbije Srpski pokret obnove i druge opozicione stranke. S druge strane, armijska slu`ba bezbed884
nosti, koja je imala tapiju na wega, koristila je [e{eqa kao glasnogovornika rata. Kum gubi dah Osetiv{i, poput Soloca, da Kum gubi dah, i da treba osvajati nove prostore, [e{eq je najavio svoju “Vladu iz mraka”, koja }e ~ekati priliku da do|e na vlast. Ko su Solocovi qudi, budu}i srpski ministri? Za predsednika “Vlade iz mraka” Soloco je predvideo Tomislava Nikoli}a, poslanika u Skup{tini Srbije. Nikoli} je ro|en u Kragujevcu, po struci je diplomirani gra|evinski tehni~ar, i bio je zaposlen kao referent za grobna mesta u kragujeva~kom pogrebnom preduze}u. Poslanici ga zovu Toma Grobar. U stranci ga oslovqavaju Vojvodom, jer ga je [e{eq proizveo u taj ~in. Nikoli} je bio dobrovoqac na rati{tu, najvi{e u Vukovaru. Vojna slu`ba bezbednosti, odeqewe Kontraobave{tajne slu`be Dvanaeste uprave Saveznog ministarstva odbrane, raspola`e video snimcima “podviga” g. Tomislava Nikoli}a i g. Vojislava [e{eqa. Vlada iz mraka Na politi~ku scenu Srbije g. Nikoli}a je lansirao lokalni {ef Slu`be dr`avne bezbednosti u Kragujevcu, Bane Ili}, jer je `eleo da na taj na~in neutrali{e prisustvo Kragujev~anina Mihajla Markovi}a, poslanika SPO-a u republi~kom parlamentu. Nikoli} je, ina~e, vi{egodi{wi dou{nik kragujeva~kog SUP-a. G. Nikoli} je poznat i po priprostom pona{awu. Potpredsednik Solocove vlade u senci je gospo|a Maja Gojkovi}, advokat iz Novog Sada. Iz porodice je u kojoj je otac advokat, a ovim poslom se bavi i wen brat. Porodica Gojkovi} je u vr{ewu profesionalne du`nosti tesno sara|ivala sa vojvo|anskom SDB. Ve}inu uhap{enika, na politi~kim montiranim procesima, branio je advokat Gojkovi}, Majin otac. I gospo|a Maja kao student, bila je bliska organima vlasti, prate}i “idejna kretawa na fakultetu”. Skup{tinski nokaut za portfeq Ministar “pravde” vlade iz mraka je Jovan Glamo~anin iz Pan~eva. Kao provokator kori{ten je u radu novosadske “Solidarnosti” parapolicijske organizacije, koja je u jogurt revoluciji odigrala zna~anu ulogu. G. Glamo~anin je vi{e puta izbacivan iz Saveza komunista Jugoslavije. Uvek je pisao molbe i `albe, mole}i da se vrati u “Partiju koja mu je i otac i majka”. Kao vo|a pan~eva~ke ispostave parapolicijske organizacije “Solidarnost”, g. Glamo~anin je pisao pisma Slobodanu Milo{evi}u mole}i da bude postavqen za pokrajinskog {efa policije. Kada nije ni udostojen odgovora, {aqe svog sina Sr|ana u [e{eqevu stranku, u Srpski ~etni~ki pokret, i vojvoda ga ubrzo unapre|uje u glavnog i odgovornog urednika partijskog glasila “Velika Srbija”. Sin je pokazao poslu{nost i omogu}io ocu Jovanu da na velika vrata u|e u strana~ki vrh. Dogurao je do kandidata za ministra “pravde”. Ministarstvo informacija u vladi mraka nameweno je Miloradu Crwaninu, priu~enom novinaru iz Novog Sada. Od {kole Crwanin je, na jedvite jade, zavr{io sredwu, a od partijskih – sve kurseve. Crwanin je poznat ~itaocima jer ga svaki wegov nastup dovoqno kompromituje. 885
Bokser iz Ni{a, Branislav Vaki}, svojom fizi~kom inteligencijom preporu~io se Solocu za ministra sporta. Biografija g. ministraje bogata: dugogodi{we sileyijsko pona{awe, desetak prekr{ajnih i jo{ toliko krivi~nih prijava. U slobodnom vremenu bavio se potkazivawem. Biv{i {ef ni{kog SDB-a Cvetkovi} bio je zadovoqan Vaki}evim dojavama. Kao ~oveka bliskog slu`bi, upotrebili su ga i 31. maja ove godine da napadne poslanika Markovi}a u Saveznoj skup{tini sa ciqem da izazove nemire. U tome je imao uspe{nu ulogu. Otac je ~etvoro dece. Pare su na Kosovu Soloco misli da na Kosovu, kod Albanaca, jo{ ima puno deviza i zbog toga je nekoliko resora u Vladi namenio qudima iz Pri{tine, koji }e mu u ju`noj pokrajini stvoriti mogu}nosti za velike pqa~ke u policijskim racijama. A toga }e biti, jer je resor unutra{wih poslova Vojislav [e{eq namenio Draganu Todorovi}u, aktuelnom potpredsedniku Narodne skup{tine Srbije. Od policijskog sta`a g. Todorovi} ima saradni~ki status dojavnika u javnoj bezbednosti. Obra~un pre suda Kada je Kum shvatio da je Soloco opasan momak, naredio je svom tako|e opasnom momku, Luki Braciu, da u}utka Tur~ina. U sukobu izme|u Kuma i Soloca profitirala je FBI, jer je Kum oti{ao iza brave a Soloco pod zemqu. I Milo{evi}a i [e{eqa, na kraju krajeva, strpqivo o~ekuju od Generalne skup{tine Ujediwenih nacija izabrane sudije Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine. Ho}e li se wih dvojica, i pre izlaska na sud, obra~unati? I, ho}e li neko od nas, nedu`nih gra|ana, pre`iveti vladavinu Milo{evi}a, [e{eqa i onih koji stoje uz wih. Robija{ka majka Ministarstvo finansija (ako radikali ostave u kasi bilo koji dinar) u vladi grobara Nikoli}a nameweno je gospo|i Jorgovanki Tabakovi}, aktuelnom poslaniku u Skup{tini Srbije. Gospo|a Jorgovanka je po struci sredwo{kolski profesor. @ivi i radi u Pri{tini. Iz Pri{tine je i ministarka Rada Vuji~i}, lekar hirurg. U Pri{tini je zovu Rada koverat jer obo`ava mito. U Pri{tini radi i budu}i ministar kulture Milorad Jevri} koji, kao veliki Srbin, na pri{tinskom Univerzitetu predaje – makedonski jezik! Umesto Da~e Markovi}a, ministarsku fotequ prosvetara Soloco je namenio Milanu Ba~evi}u, profesoru iz Pri{tine. Radikali Ba~evi}a smatraju jednim od uglednih ~lanova svoje stranke, pa vaqda i Vlade. Da bi verovali u Vladu, Bogu }e se moliti, i za nas i za wih, ministar vera g. Zoran Te{ovi}. G. Te{ovi} je nedavno uspeo da diplomira na Vi{oj gra|evinskoj {koli. Kru{evqanin Slobodan Jovi}, druga violina u Radikalnoj stranci, dobio je ministarstvo za urbanizam. G. Jovi} je radio u Rakovici, u Skup{tini op{tine kao referent. U ovom poslu ima iskustva: svako bespravno iseqewe odlagao je ako se ispune “posebni uslovi”. Kraqev~anin Stanko Studen dobio je ministarstvo nauke. Za ovaj posao je Studen veoma kvalifikovan. Uspe{no je zavr{io kurs u Kumrovcu. Od nau~nih radova g. Studen je vlasnik disertacije: “Kako Srbe u~initi ponosnim narodom, a pri tom ih ostaviti bez para, hrane, budu}nosti i sukobiti ih sa celim svetom”. 886
Milo{evi}ev Kertes u [e{eqevoj vladi je Aleksandar Stefanovi}, poslanik u Saveznoj skup{tini, a stra`ar u Kaznenopopravnom domu za maloletnike u Vaqevu. U Okru`nom zatvoru u Beogradu Stevanovi} je 11 godina ~uvao zatvorenike, i sa iskustvom iz Vaqeva garant je da }e nam zatvori biti puni. G. Stevanovi} je bio izuzetno zapa`en zatvorski ~uvar. Znao je i da ~ita i pi{e i }irilicu i latinicu! Redovno je ~itao “Sport”, pritvorenike je umesto pendrekom {amarao i zvali su ga “robija{ka majka”. Veze sa Srbima van Srbije u vladi g. Soloca odr`ava}e ministar Mirko Vuji~i}. G. Vuji~i} je aktuelni {ef kabineta g. Vojislava [e{eqa. Ponosan je na svoj robija{ki sta`. Kao profesor voleo je da u~i qubavnim iskustvima svoje |ake u Brodarskotehni~koj {koli u Beogradu, a kada je napokon uhva}en, odrobijao je 14 meseci. Ovo su samo kqu~ni resori vlade iz senke.” \oko Kesi}, u “Borbi” od 25. septembra, u redovnoj rubrici “Na rubu nedeqe” objavio je ~lanak pod imenom “Kad gladni mar{iraju”. Nevoqno priznaje da raste popularnost dr Vojislava [e{eqa, ali nadu vidu i u rastu popularnosti Demokratske stranke Srbije. Usput optu`uje dr [e{eqa za tiraniju, ujedno ga karakteri{u}i kao narcisoidnu osobu. “Mir izgleda definitivno sti`e u Bosnu. Za svetsku finansijsku i politi~ku mo} rat u Bosni i Hercegovini i nije bila nekakva velika zabava niti veliki profit. Bio je to samo trening me~ na sporednom terenu. Svet ve} dobija veliku i unosnu predstavu u Rusiji i ostalim par~adima Sovjetskog Saveza. Sasvim razumem da postoje i oni koji }e re}i da je ne~astivi bio u Bosni i da se sad preselio u Rusiju, te da to nema nikakve veze sa svetom i wegovim direktnim interesima. Ubedi}e me, ako mi doka`u, recimo, da je Sidnej dobio organizaciju olimpijskih igara 2000. godine ispred Pekinga na ~istim olimpijskim principima. Ovo saznawe nije nikakva uteha. Ni ozbiqna mogu}nost da bi pa`qivo pripremana i ve{to tempirana eksplozija ruske nepredvidqivosti mogla pojesti sopstvene tvorce, ne bi trebalo da bude na{a velika, briga. Po zakonu malih brojeva, malom ~oveku stoji veliko pitawe – {ta mu se sve mo`e dogoditi kad mu se ostvari sve ono o ~emu sawa. [ta }e se dogoditi sa nama kad stane rat u Bosni i Hercegovini i kad me|unarodna zajednica otpo~ne sa ubla`avawem sankcija? Evropa, pa i Amerika rata u Bosni re{i}e se kao dosadne va{ke. Lord Oven, i Bela ku}a {aqu Izetbegovi}u jasne signale da mu je ovo sasvim pristojna prilika. Zna~i, kao {to je jednom na ovom mestu ve} pisano, bi}e velika Srbija, velika Hrvatska i Velika Kladu{a. Svi }e imati svoje more, svoje planine, svoju istoriju, koja }e po~ivati sa “na{a republika je vrlo mlada” i u globalu u~i}e svoju decu u {kolama kako su im kom{ije najve}i neprijateqi. Iza svega ovoga stoji ono kqu~no pitawe da li je sa gra|anskim ratom na ovim prostorima zaista gotovo, da li se on mo`e premestiti u Srbiju, odnosno, da li }e sve politi~ke i druge strasti mo}i stati u ram politi~ke borbe i presti`a. Savezna Republika Jugoslavija, Srbija prvenstveno, podse}a danas na oronuo qudski organizam koji `ivi pod stanovitom dijagnozom da 887
}e mu se vrlo brzo izjedna~iti gorwi i dowi pritisak. Naime, najnovija istra`ivawa jedne ugledne beogradske agencije za ispitivawe javnog mwewa govori da bi se bira~ko telo u Srbiji, u slu~aju skorih izbora, za SPS opredelilo 22,9 odsto, a za radikale 17,5 procenata. Za SPO glasalo bi 9,1, za Demokratsku stranku Srbije Vojislava Ko{tunice 7,9, za Demokratsku stranku 7,3 odsto bira~a. Sve ostale politi~ke partije dobile bi 7,6 odsto glasova, a me|u wima je Gra|anski savez sa 0,5 procenata. Osipa se kolona Milo{evi}eve partije. Raste rejting [e{eqevih radikala i ohrabruju}e Demokratske stranke Srbije. [ta }e se dogoditi ukoliko radikali pokrenu brakorazvodnu parnicu sa socijalistima i izazovu krizu vlade Srbije? Vojislav [e{eq se o~igledno odlepio od svojih idejnih tvoraca i ne}e odustati od te namere bez velikih Milo{evi}evih ustupaka. Sa druge strane, Milo{evi} je poznat kao politi~ar koji ne pravi ustupke ~ak i kad je u defanzivi. Da li to zna~i da su prevremeni izbori u Srbiji ve} vi|eni. Druga~ije se, verovatno, ne}e mo}i obaviti raspodela va`nosti politi~kog i drugog patriotizma u delimi~nom ostvarewu ciqa da svi Srbi `ive pribli`no u jednoj dr`avi. Istina, nijedna politi~ka paratija o izborima ne govori kao o punoj izvesnosti. Me|utim, pouzdano se zna da je Vojislav [e{eq u jednoj beogradskoj {tampariji poru~io 100 hiqada plakata, na kojima su – sliku svoju qubim i wegovi podanici. Racionalna analiza, ako bi mogli da se oslonimo na proporcije navedenog istra`ivawa, dovela bi do zakqu~ka da bi ovakav odnos snaga za Srbiju bio dobrodo{ao. Socijalisti i radikali ovog puta ne bi mogli da imaju parlamentarnu ve}inu, {to zna~i da bi se izbegla voqa iskqu~ivog politi~kog i dr`avnog diktata. Problem je, me|utim, u tome {to }e se ta politi~ka raspodela obavqati u socijalnoj bedi i uz izvr{nu vlast trule i korumpirane politi~ke partije. Kako bi to moglo da izgleda, sjajno ilustruje posledwa predstava iz saveznog parlamenta, koji je vi{e svrati{te moralnog posrnu}a nego bilo {ta drugo. Poslanici Socijalisti~ke partije Srbije, koje su {amarali zbog ovog `ivotnog dna na kojem smo, podse}ali su me na lo{e momke iz na brzinu napravqenog trilera, koji sede i cere se, iako su na delu uhave}eni. Iz svega, Vojislav [e{eq je zakqu~io da je tog dana pobedio visokim rezeultatom 6:0. [e{equ, kao nije poznato koji su majstori igre u Socijalisti~koj partiji Srbije, kako su udru`enim snagama montirali glasove, ili to zapravo vojvoda peva kroz {umu da bi oterao sopstveni strah. Socijalisti, po logici wihovog bi}a, ne}e dati tek tako vlast, ~ak i po cenu visokih uloga koji }e opet platiti narod. Ili }e se sve politi~ke vo|e suo~iti sa stvarno{}u– kako to izgleda kad gladni mar{iraju.” Hrvatski cinizam zaista nema granica. Potvrda je “Slobodna Dalmacija od 26. septembra 1993. godine, koja objavquje ~lanak “[e{eq posrbquje nevjestu Jadrana”. Nepotpisani autor zamera Vojsci Jugoslavije {to pod pritiskom dr [e{eqa postaje jednonacionalna ({to nije ta~no), a zauzvrat ne spomiwe apsolutnu nacionalnu monolitnost usta{kih “postrojbi”. Boka ubrzano gubi svoj stoqetni identitet, a sqedbennci [e{eqa, Vu~urevi}a, Kilibarde i inih “vo|a” ~ine sve da je na~ine “srpskom zemqom” i “zalivom 888
Nemawi}a”. Neslu`bena im je himna ~etni~ka pjesma koja u novoj verziji glasi:” Od Topole pa do morske pla`e svud su stra`e |enerala Dra`e” – Samo iz Tivta u posqedwih godinu dana iselilo je 170 hrvatskih obiteqi” “Rat Srbije i Crne Gore protiv Hrvatske, posqedice koje je donijela ta agresija, “JNA” (“JRM”) koja je poslije slovenskoga i hrvatskoga dijela Jadrana svoje posqedwe uto~i{te na{la u “zalivu Nemawi}a”, izbjeglice, neskriveni velikosrpski politi~ki interesi i unitarizacija navodno ravnopravne federacije u zajednici s paralizom gotovo svih gospodarskih kretawa, `ivot(iwarewe) pod sankcijama... sve su to elementi koji su gotovo posve izmijenili lice nekada{we Boke kotorske. Boke poznate, me|u ostalim, i po glasovitim primjerima “Soti{saio 8asp&” ili zajedni~koga bogoslu`ewa katolika i pravoslavaca u dvostrukim oltarima u katoli~kim crkvama. Uva`avaju}i i preostale primjere su`ivota i tolerancije u Boki kao vi{enacionalnoj i multikulturalnoj sredini, vaqa, na`alost, ipak konstatirati kako Hrvati – kao vi{estoqetna bitna sastavnica nekada{we Boke kotorske potiho napu{taju tu sredinu. Dobri poznavateqi povijesti Boke kotorske u~as }e reagirati i kazati kako je prvi egzodus katolika iz tih krajeva zabiqe`en odmah nakon pada Mleta~ke Republike, dok se drugi veliki odlazak “latinskog `ivqa” (ponajvi{e Hrvata) biqe`i 1918. godine, {to koincidira s nestankom samostalne crnogorske dr`ave i wezinim prisa(u)jediwewem u Kraqevinu SHS. Sada{wi odlazak Hrvata iz Boke (jo{) se ne mo`e nazvati egzodusom, ali na`alost, taj proces sustavno te~e, osobito od 1991. godine, od kada su Srbija i Crna Gora krenule u “pravednu borbu protiv slovenskih i hrvatskih separatista”. Raspadom biv{e Jugoslavije i stvarawem novih dr`ava Boka je u~as progla{ena “srpskom zemqom”. Glavnu rije~ u tome vodi “Srpski sabor Boke kotorske” u ~ijem su sastavu Srpska radikalna stranka CG, SDS CG (Vu~urevi}eva ispostava za Boku), Srpska narodna obnova i Narodna demokratska stranka CG. Sve su te stranke udru`ene u Regionalni odbor SRS CG za Boku ~ije je sjedi{te u Herceg Novome. Glavni im je ciq stvarawe saveza srpskih zemaqa, pri ~emu “srpska Boka” ima posebno zna~ajno mjesto. Neslu`bena himna toga udru`ewa jeste “Od Topole...”, s tom razlikom {to ta glasovita ~etni~ka pjesmica u novoj verziji glasi “Od Topole pa do morske pla`e svud su stra`e |enerala Dra`e”. Ravna Gora ni(je) zaboravqena, ali je, eto, i Boka osvojena. Sotonizirani Hrvatski forum Ra{~lawuju}i pitawe kako je osvojena “nevjesta Jadrana”, vaqa se prije svega podsjetiti nevi|ene propagande u vrijeme agresije na Hrvatsku i posvema{wu instrumentalizaciju “usta{kih namera da osvoje Prevlaku, HercegNovi i Kotor”. To je u kasnijem slijedu doga|aja zna~ilo dovo|ewe mno{tva izbjeglica iz “drugih srpskih zemaqa”, potpuno etni~ko ~i{}ewe biv{e jugovojske i mornarice, dolazak mno{tva oficirskih obiteqi u Boku... Sve je to rezultiralo ~iwenicom da je, primjerice, u Tivtu na vlasti Narodna stranka dr Novaka Kilibarde, da su [e{eqevi radikali drugi po broju vije}nika u Herceg Novome, a politi~ki najbu~niji u tome gradu, da je Kotor progla{en “gradom Nemawi}a”... 889
U takvu okru`ewu preostalim Hrvatima u Boki i ne pada na pamet samostalno politi~ko organizirawe. Stoga su svoje izborne glasove najve}im dijelom dali Liberalnom savezu i Socijaldemokratskoj partiji nastaloj udru`ivawem Stankovi}evih socijalista i Rak~evi}evih reformista. Kad su, primjerice, pro{le godine krenule ideje o osnivawu “Srpskog sabora Boke”, nekolicina momaka iz Tivta poku{ala je ispitati politi~ki teren i samo je najavila mogu}nost osnivawa “Hrvatskoga foruma Boke”. Ta je ideja medijski sotonizirana kao u vrijeme najve}e agresije na Dubrovnik, odnosno kao onda kada su “usta{e same palile gume i zavaravali svetsku javnost”. Suluda propaganda, kao i sve ve}i broj izbjeglica u Tivtu, kao i dolazak mno{tva oficirskih obiteqi (nakon povla~ewa s Visa, Lastova...) u posqedwih je godinu dana rezultirao iseqavawem vi{e od 170 hrvatskih obiteqi iz toga grada. Na to iseqavawe reagirale su samo dvije spomenute stranke iz crnogorskog bloka i Gra|anski forum, dok su predstavnici vladaju}ega Bulatovi}eva DPS-a odr`ali tribinu u Tivtu i poru~ili kako su “mawine most me|u narodima”, ali se daqe od te konstatacije nije i{lo. Jo{ jedan primjer, ovaj put iz Kotora. Uo~i odr`avawa ovogodi{we Konvencije ISCG-a u Kotoru javnosti se posebnim pozivom “bra}i i sestrama, Srbima i Srpkiwama”, obratio Mjesni odbor “Bratstva Svetoga Arhangela Mihaila” i priop}io: – O Liberalnom savezu Crne Gore ne treba tro{iti rije~i. Tako|er ni o odluci wegovih ~elnika da kongres odr`e upravo u Kotoru, gradu Nemawi}a. Zato i apeliramo na sve Srbe pravoslavne vjere, ne samo iz Kotora, ve} i iz Risna, Herceg Novoga, Tivta, Grbqa i ostalih srpskih stani{ta srpske Boke kotorske da obuzdaju svoj revolt i ne u~ine ni{ta od onoga {to pri`eqkuju stratezi zelenocrvene koalicije. Naravno, ako na bilo koji na~in budu ugro`ene srpske svetiwe, srpske crkve, srpsko sve{tenstvo ili mirni gra|ani, moramo i bit }emo spremni da na odgovaraju}i na~in reagiramo. Jesmo crkveno bratstvo, no podsje}amo sve i svakoga, posebno biv{e Srbe – bez obzira da li se danas nacionalno izja{wavaju kao “Crnogorci”, “muslimani” ili “Hrvati” – da je i sam Isus Hrist bi~em istjerao odrode iz Hrama. Bezna|e i apatija Kako je u Kotoru, ipak, jo{ vi{e razumnih qudi nego onih koji bi tek tako prebrisali povijest Crne Gore kroz ~ija se stoqe}a pro`imaju katoli~anstvo, pravoslavqe i islam, nije bilo incidenata. Iz Kotora jo{ jedna zgoda. Protojerej Mom~ilo Krivokapi}, ina~e desna ruka mitropolita Amfilohija, je gostuju}i na tribini o me|uvjerskim odnosima u Kotoru tu sredinu predstavio gradom “s uvek dominantno pravoslavnim `ivqem”. Na to mu je biskup kotorski msgr. Ivo Gugi} na latinskome jeziku uzvratio: “Kamewe govori!” Dobri poznavateqi me|ukonfesionalnih odnosa u Crnoj Gori i Boki za sada{wu situaciju, gdje se vjerski putovi jo{ nagla{enije pro`imaju s nacionalnim osje}ajima, vele da se mo`e opisati s dvije rije~i – la`na miroqubivost. Ta kratka i jezgrovita ocjena je to~na. Hrvati kao pripadnici najmawe brojne mawine u Crnoj Gori (samo 1 posto od ukupno 616 tisu}a stanovnika) napu{taju Boku, dok dijelovi albanskoga i muslimanskoga `ivqa tra`e 890
“specijalni status” na osnovi ha{kih dokumenata Konferencije o biv{oj Jugoslaviji. U Skup{tini Crne Gore ve} su nekoliko puta do~ekani s po(r)ukom: “O svemu se mo`e razgovarati, ali o teritorijalnoj cjelovitosti Crne Gore – ne”. Sve se to doga|a u sredini koja je ustavno definisana kao navodno ravnopravna ~lanica federativne “SRJ”, tj. kao “republika gra|ana”. No, kad se zna da je mati~ni narod u toj “gra|anskoj republici” pro{logodi{wim “referendumom” naprosto utopqen u “SRJ”, da je tim gra|anima ustavno propisana uporaba “srpskoga jezika ekavskog i ijekavskog izgovora”, da se Crnogorcima sustavno izbija ideja o povratku vlastite autokefalne crkve koju su imali do dekreta kraqa Aleksandra iz 1920. godine, na ~emu predano radi politi~ar Risto Radovi}, tj. mitropolit Amfilohije... mo`e li se onda u takvom okru`ewu o~ekivati kako }e Hrvati, unato~ neizbrisivih tragova u povijesti Boke ostajati `ivjeti i raditi u toj sredini? Najbla`e re~eno, te{ko. Tu atmosferu bezna|a i apatije dodatno optere}uje “vojska Jugoslavije” (tako se zovu SMB i modri osloboditeqi) ~iji su pripadnici naprosto preplavili Boku kotorsku. Ta vojska, koja se navodno iz ideolo{ke transformirala u “~isto profesionalnu”, naravno, prije toga etni~ki posve provjetrenu na “srpskom moru” koristi sqede}e objekte i nekretnine: “kompleks vojarne Kumbor, komplekse Radovi}i, Petrovi}i, Pristan, Rakite, [pilice, ]enovi}i, Meqine (vojna bolnica i vojarna), objekte na rtu Lu{tica i Dobre~, kompleks Remontnog zavoda i objekata u Tivtu, komplekse i objekte na rtu Sko~idjevojka, Crnom rtu, Platamunima, Ko~i{tu, Ma~ki i Kobili, kompleks Valdanos, Otok cvije}a, uvalu Bigova, otok Mamula kao i dje~je odmarali{te ’Sarajevo’ u Zelenici, ~ija se gradwa tek planira (!?). Nadaqe, VJ povremeno koristi ’luke i pojedine uvale na moru’, kao {to su Kotor, Bar, Herceg Novi, Zelenika i Ulciw, uvale @awica, Trsteno, Jaz te budvanski i zaqev Tra{te”. Svi ti silni kompleksi i objekti uredno su navedeni u odgovoru Saveznoga ministarstva za obranu u odgovoru na pitawe crnogorske vlade s ~ime je tamo{wu javnost upoznao crnogorski nezavisni tjednik “Monitor”. Jer odgovori na ta i sli~na pitawa u crnogorskoj se javnosti ~ekaju mjesecima, ali i Vojska Jugoslavije tvrdi kako se dodatne informacije ne mogu dati s obzirom na to da se radi o “vojnim tajnama”. Zato nije nikakva tajna kako obala Boke jo{ otprije izgleda poput dobra ementalera, gdje je uglavnom smje{teno to sve propalije brodovqe biv{e “JRM”, i koje bar jednom tjedno u mawim konvojima izlazi izvan Prevlake i Lu{tice. Naravno, kada ima goriva za te namjene, ali vjerojatno i zato kako bi se Bokeqima pokazalo koliko je to silna mornarica i vojska za ~ije }e pripadnike i wihove obiteqi trebati prona}i prostore za gradwu stambenih naseqa za oko 20 tisu}a qudi. Budu}i da je zabraweno “fotografisawe vojnih plovnih objekata”, u lukama Kotora i HercegNovoga, onda se (vaqda) mo`e prenijeti kako se “Ratna mornarica VJ {koluje u Beogradu”. Mornari s Dunava Nakon dolaskau Boku bilo je logi~no o~ekivati kako }e se jedinstveni Centar za {kolovawe pomoraca i RM ustanoviti u Kotoru ({to je s opremom odnesenom iz Splita?), ali je ne(tko), slijede}i vjerojatno logiku 891
“morskih pla`a i |eneralovih stra`a”, donio odluku da RM treba {kolovati usred Srbije. Pitaju}i se kojim se argumentima brani takva krajwe diskutabilna odluka, “Monitor” pi{e: “Ima li mo`da istine u {aputawu da mornare s Dunava i Save, kao profesionalne vojnike, ne treba dovoditi u isku{ewe zbli`avawa s primorcima, na koje }e im mo`da jednoga dana vaqati okrenuti cijevi s brodova iz prisvojenih crnogorskih uvala, zaqeva i luka”. Prisje}am se samo kako je “JRM” svojedobno “osloba|ala” cijeli niz hrvatskih gradova s mora. To mornar~ine sa Save i Dunava zaista “umeju”. Idu}i element koji bitno mijewa dosada{we uobi~ajene predoybe o Boki jesu izbjeglice. Prema podacima Crvenog kri`a Crne Gore u tu je republiku do{lo 24.109 Srba, 15.800 muslimana i 15.166 Crnogoraca. Kada se ti podaci “sravne” s popisom stanovni{tva Crne Gore iz 1991. godine, brojke ka`u kako je postotak Srba u strukturi ukupnoga stanovni{tva porastao sa 9,34 na 12,10 posto, muslimana sa 14,57, na 15,64, dok je postotak Crnogoraca pao sa 61,87 na 58,72 posto. Spuste li se te “brojke i slova” malo ju`nije, tj. do “srpske Boke” dolazi se do vrlo zanimqivih spoznaja. Sa 3152 prido{la Srbina taj je postotak u Herceg Novome sko~io sa 30,91 na 33,91 posto, prijeratni postotak Srba u Tivtu je sa 15,31 dospio na 21,39, a i u Budvi je Srba vi{e s obzirom da su sa 22,48 dospjeli do 28,85 posto. Za muslimane se smatra kako }e sigurno oti}i, dok se druga grupa koja ra~una da }e ostati trajno u Crnoj Gori, u krugovima crnogorskoga bloka naziva “qubiteqima dra`i mora”. O~ito je, naime, kako izme|u Srba i mora zapravo postoji neskrivena qubav bez granica. O kako ozbiqnim problemima je rije~, potvr|uje i istup predsjednika Poslani~koga kluba SDP-a CG @arka Rak~evi}a, koji se, ne dovode}i u pitawe “pomo} istinskim nevoqnicima”, pred novinarima, me|u ostalim, zapitao: “Kakve su to izbjeglice koje ’privremeno’ kupuju ku}e i poslovne prostore na najatraktivnijim lokacijama u Crnoj Gori? Mnoge izbjeglice predwa~e u {vercu robe i deviza, bespravnoj gradwi, pa su zbog zloupotreba sve ~e{}i sukobi doma}ina i izbjeglica. Svaka dr`ava vodi ra~una o demografskim kretawima i nacionalnoj ravnote`i. Posqedwim migracijama zna~ajno se promijenio nacionalni sastav Crne Gore. Postoji opasnost da broj Crnogoraca u ovoj dr`avi bude ispod 50 posto. Da li su posqedwe imigracije samo proizvod u`asa rata ili tempirana demografska bomba Crnoj Gori”, kazivao je novinarima @arko Rak~evi}. I na kraju, a vra}aju}i se na spomenute “putositnice” i okru`ewe u kojemu Hrvati `ive, mo`emo se samo pitati: ho}e li dr`ava Hrvatska u situaciji kad je Crna Gora i “SRJ” ne priznaju, a i daqe u suradwi s Karayi}em i Vu~urevi}em od Hrvatske potra`uju dodatni izlaz na more, uspjeti prona}i kakvoga diplomatskog ~asnika za vezu i poku{ati pomo}i preostalim sunarodwacima u Boki kotorskoj?” Bogoqub Pej~i} je u opravdao svoju platu za septembar u “Srpskoj re~i” od 27. tog meseca, ~lankom “Po nalogu fa{ista”. Naravno, po Pej~i}u, doga|aji u Bawaluci su samo priprema dr [e{eq da preuzme vlast u Beogradu, mada ga malo ~udi kakva }e to biti vlada sastavqena od vojvoda i ratnih profitera. Bilo je to pisawe ~oveka koji ne mari za ~iwenice, jer tih dana “bawalu~ki septembar” vi{e nije bio nikakva enigma. Ali, eto, urednik Pej~i} 892
je i daqe nastojao da dr [e{eqa okrivi za ovu pobunu. “Osu|eni, pa i oni najte`om kaznom, kao po pravilu iskqu~uju li~nu odgovornost za zlodelo koje su sami po~inili. Uzalud psiholozi poku{avaju da proniknu u wihovu himeri~nu svest, odakle vaqda poti~e odbojnost priznawa krivice, oni gluvo}om i slepo}om uporno ignori{u ~iwenice – optu`uju}i za svoj udes sve druge ali ne i sebe, ~ak i onda, po re~ima jednog sudije “kada im du{e odlaze Bogu na ispovest”. U wima je po nekoj inerciji ugra|eno rafinirano ose}awe sopstvene nevinosti i tu nema nikakve lukavosti, osim tvrdog uverewa da ako je sve to ta~no {to pi{e u optu`nici onda je odgovoran i onaj ko je to napisao i onaj ko mu izri~e kaznu. Ta ~arolija samoobmane doga|a se od vremena sankcija i kod ve}ine uhap{enih Srba u najve}em planetarnom zatvoru kojeg me|unarodna zajednica zove Srbija i Crna Gora, i u kome oni gotovo horski poju osveop{toj zaveri, strpqivo ~ekaju}i svitawe nekog dalekog, nepostoje}eg jutra kada }e svet, najzad, doku~iti pravu istinu o wihovoj nepobitnoj nevinosti. I dok taj svet ne prizna i ispravi svoju gre{ku, dotle }e trajati wihova odsutna, potisnuta `eqa suo~avawa sa nakaznom stvarno{}u vlastite krivice koja im parali{e vidokrug da uo~e pribli`avawe te krvave, stra{ne zvezde gladi i smrti. Stvar je u tome {to svetska zajednica, kao mehani~ki zbir naroda i dr`ava, nema ugra|ene senzore za ose}awe krivice nakon svojih donetih odluka, pa se svet nikome i nikada ne izviwava, kao {to se ne izviwavaju ni dr`avnici diktatori svojim narodima za patwe koje im je naneo. Uostalom, kada ~ovek skon~a za wega li~no malo je va`no ko ga je i za{to ubio. U me|uvremenu dok potraga traje, glad za krivcima se nastavqa. Preko vladinog TV kanala prozvani su i svi Jevreji ma gde oni `iveli, zato {to i oni ne pronose istinu o svom jedinom bratskom nebeskom narodu, tra`e}i vaqda u svojoj {krtosti da sami poseduju nebo. Septembarska pobuna Kraji{nika protiv ratnih profitera nije imala izgleda na uspeh jer su je vodili potencijalni profiteri, samo {to na prvoj borbenoj liniji nije bilo uslova da “umeju i imaju”. Sedmodnevnim dr`awem Bawaluke i sistematskim pqa~kawem polupraznih prodavnica i bogatijih ku}a u no}nim policijskim satima, oni su zapravo demonstrirali vlastitu oja|enost zbog tra}ewa vremena na frontu bez prave prilike da se bave unosnijim i bezbednijim poslovima. Bora ^orba na licu mesta je mogao da se uveri kako za ideale zaista ginu budale a mnogi od tih budala vlastoru~no mu se potpisalo iza zajedni~ke fotografije. Na kraju su naivni pobuwenici odneli svojim ku}ama oru`je iz vojnih magacina i nije iskqu~eno da ga ne}e, vrlo skoro, trampiti za `ito ili nekoliko paklica cigareta i opet }e ostati goloruk narod sa mese~nom platom koja jedva mo`e da pokrije jedno be~ejsko pivo. Doga|aje u Bawaluci mnogi vezuju sa u`urbanim pripremama sve nervoznijeg Vojislava [e{eqa za preuzimawe vlasti u Srbiji. U normalnim okolnostima te{ko je zamisliti vladu sastavqenu od samih vojvoda, profitera i ratnih liferanata, ~iju kriminalnu pro{lost (“znam sve o wima”) dr`i u dosijeima prvi ~ovek srpske policije Radmilo Bogdanovi}, ali ko ozbiqno prihvata upozorewa biv{eg na~elnika general{taba @ivote Pani}a da [e{eq na raznim stranama dr`i pod oru`jem sedam do devet hiqa893
da la`nih ~etnika, nije nemogu} prizor iz davnih tridesetih godina kada je Hitler uz pomo} osiroma{enog i frustriranog naroda sa svojim juri{nim odredima zbrisao legalnu vlast i uveo Nema~ku u pravi pakao. Osim toga, [e{eq je instalirao svoje qude u samom vrhu Vojske Jugoslavije i nije ~udo {to, recimo, general Domazetovi}, dva puta penzionisan, jednom dekretom ]osi}a, drugi put Lili}a, ne napu{ta general{tabnu kancelariju u`ivaju}i i daqe sve privilegije, od osobqa do li~nog {ofera, kao da se nije ni{ta dogodilo. Uporni i vreme{ni general Domazetovi} svakako ima ne~ije obe}awe da }e biti ponovo aktiviran, budu}i da se i sam javno poziva na slu~aj vojvode Mi{i}a, tako|e dva puta penzionisanog pod Obrenovi}ima i kona~no, tre}i put vra}en u aktivnu vojnu slu`bu posle sloma ove dinastije. Nije sporno da [ainovi}evu vladu treba sru{iti, ali obarati je po nalogu Vojislava [e{eqa ravno je priznawu nemo}i pred naletom fa{izacije Srbije. Ostavku [ainovi}a mora da iznudi demokratska opozicija kada socijalisti budu suo~eni sa bezizlazom i kada se steknu uslovi za pravedne izbore. Do tada svaka nova vlada bi}e gora od prethodne.” Toma Yayi} je, za “NIN” od 1. oktobra priredio razgovor sa pukovnikom Qubodragom Stojadinovi}em, koji je objavqen pod naslovovom “Belo robqe oficirsko”. Podnaslov je glasio: “Mada ministar Pavle Bulatovi} mene ne poznaje, nnti zna kakav je moj greh, on je bez ikakvog obrazlo`ewa pristao – da tako ka`em – na trgovinu belim robqem oficirskim. Mene, ina~e, mo`e da smeni jedino na~elnik General{taba”. Na~elnik Slu`be za informisawe General{taba Vojske Jugoslavije pukovnik Qubodrag Stojadinovi}, na koga lider srpskih radikala dr Vojislav [e{eq ~esto i sa skup{tinske govornice baca anatemu i tra`i wegovo smewivawe, pro{log utorka je (pre saop{tewa SPS-a o [e{equ) u NIN-u obja{wavao zbog ~ega je napadan i {ta se zbiva u vojnom vrhu. [ta se to doga|a sa Vojskom Jugoslavije: kad je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq u Saveznoj skup{tini izglasavawe buyeta za vojsku uslovqavao prethodnim smewivawem tada{weg na~elnika General{taba general-p pukovnika @ivote Pani}a, vojni vrh je }utao; sada, kada je [e{eq dono{ewem zakona o Vojsci Jugoslavije uslovqavao va{om smenom i smenom na~elnika KOS-aa (Kontraobave{tajna slu`ba) pukovnika Aleksandra Dimitrijevi}a, General{tab je opet }utao? U svojim odgovorima, Stojadinovi} je ocenio da je pona{awe dr Vojislava [e{eq antisrpsko, verovatno onda kada proziva wega sa skup{tinske govornice. – Nisam siguran da General{tab }uti, mislim da je vojska odgovorila samim tim {to je i pukovnik Dimitrijevi} i ja ostajemo na svojim mestima. • Koliko [e{eq ima razloga da tra`i va{e smewivawe? – Podsetio bih na istorijat doga|aja zbog ~ega je on, po mom sudu, po~eo da tra`i moje smewivawe. Prvo, verovatno se se}ate onog doga|aja u vezi sa wegovom pretwom da }e bombardovati Italiju. Posle toga je moja Slu`ba za informisawe izdala saop{tewe, u kome se otprilike ka`e da su takve pretwe neura~unqive i da one ne samo da dovode do daqeg zatezawa om~e oko SR Jugoslavije, nego i da na izvestan na~in getoiziraju sve Srbe koji se nalaze van Jugoslavije. On je to tada pre}utao, ali, kasnije, kada je izbila afera 894
“Kentaur” i kad je general Pani} sam napisao saop{tewe u ime General{taba, sa ciqem da se odbrani od toga... • Re~ je o firmi Pani}evog sina, koji je trgovao sa vojskom, je li tako? – Jeste! To saop{tewe nije pisala Slu`ba za informisawe, a [e{eq ga je pripisao meni. Rekao je: “Ja sam znao za to jo{ u trenutku kada ga je napisao onaj Pani}ev Stojadinovi}!” Odgovorio sam, naravno, po{to nikad nisam bio ni~iji, da to saop{tewe ja nisam pisao i da s wim nemam nikakve veze. • Savezni ministar odbrane Pavle Bulatovi} obe}aoje [e{equ, kako je to [e{eq rekao na sednici Skup{tine, a ministar nije demantovao, da }e vas smeniti, kao da je lider radikala pretpostavqen ministru i kadrovik Vojske Jugoslavije? – Mada ministar Bulatovi} mene ne poznaje, niti zna kakav je moj greh, niti moje zasluge, on je bez tra`ewa ikakvog obrazlo`ewa pristao na trgovinu da tako ka`em – belim oficirskim robqem. Mene, ina~e, mo`e da smeni jedino na~elnik General{taba. • Kako tuma~ite to {to [e{el, `eli da smeni ba{ vas dvojicu: vas i na~elnika KOS-a pukovnika Dimitrijevi}a? – Logi~no je za{to [e{eq ide na nas dvojicu. [e{eq ide na ~oveka koji vodi, kako se to eufemisti~ki ka`e, tajnu slu`bu, i na ~oveka koji vodi javnu slu`bu, a smetamo mu zato {to smatramo da veza sa bilo kojom strankom, bez obzira da li ona sebe progla{ava patriotskom ili ne, mo`e samo da vodi razbijawu Vojske Jugoslavije. Mo`da mu smetamo i zbog toga {to mo`emo i da argumentujemo da [e{eq, ne samo {to nije koristan za srpsku stvar, ve} su svi wegovi potezi u posledwe vreme bili izrazito antisrpski. Mislim tu i na wegovu pretwu da }e bombardovati Rim, zatim je spre~io izglasavawe buyeta, pa neprekidnu opstrukciju u vezi sa Vojskom Jugoslavije... Ta opstrukcija ima poruku: ili }ete biti vojska radikalne stranke, ili ne}ete postojati. Zna~i, ciq bi mogao da bude samo drasti~no razbijawe Vojske Jugoslavije. Ina~e, [e{eqev udar na pukovnika Dimitrijevi}a, kao na~elnika slu`be bezbednosti, tako|e je poruka da gospodin [e{eq vrlo brzo ima nameru da neposredno napadne i poziciju na~elnika General{taba. • Prema tvrdwi nekih oficira s one strane Drine, [e{eq u Srbiji ima. oko 8.000 biv{ih boraca koji nisu vratili oru`je. Toje opasnost po dr`avu? – Po meni, to je kqu~no: ne da [e{eq ne treba da vodi kadrovsku politiku vojske, nego dr`ava treba da razoru`a paravojne odrede i postavi pitawe proizvodwe vojvoda. • Da li vojska ima snage i mogu}nosti da razoru`a [e{eqeve qude? – Ne, ne bih ja o tome govorio! • Pod uslovom da to od we zahteva dr`ava? – Ne, dotle jo{ nismo do{li, ali moglo bi da se desi, u slu~aju da rasplet bude tragi~an. • Prakti~no, sada vojska pripada Jugoslaviji, policija pripada Srbiji, a paravojne snage pripadaju gospodinu [e{equ. Svi su zagovarali Jugoslaviju, a u stvari svi radimo protiv Jugoslavije. Srpski re`im... – Ne bih o re`imu govorio! 895
• Vojska je slaba jer je na{a dr`ava napravqena, fakti~ki `abqa~ka, na vrlo labavim nogama? – To je politi~ko pitawe i ne bih o tome govorio, da mi ne bi ponovo zamerili da se bavim politikom. • Kakva je veza izme|u milicije i Vojske, s obzirom na to da je svojevremeno na polo`aj {efa KOS-a. Nedeqko Bo{kovi} u prostorije vojne slu`be bezbednosti stigao sa dva telohraniteqa iz MUP-a Srbije i oni su ga mesecima pratili i ~uvali kao jedinog vojnog generala koji je imao takvu za{titu od civilne policije? Zbog ~ega je MUP Srbije, a ne Vojna policija, {titio ovog {efa vojne tajne slu`be za koga je [e{eq jednom rekao da je radikalima u~inio tri usluge? – Zaista mi nije poznato za{to ga je MUP {titio. • A znate da ga je {titio? – To znam! • Da li je ovo {to se sada doga|a u Vojsci Jugoslavije zbiqa transformacija vojske, u vojsci je o~igledno poquqan moral, ugro`ena osnovna egzistencija stare{ina i ostalih zaposlenih? – Prvo, socijalni status Vojske je zaista bio bitno ugro`en, posebno u peridu maj-jun, kada je situacija u vezi sa sredstvima koja su dolazila bila gotovo katastrofalna. Vojnicima je pretila glad. Tada je vojska zaista mogla spontano da se raspadne. • Mislite, da vojnici odu ku}ama? – Takva vrsta opasnosti je postojala i zbog toga {to je u to vreme i uticaj pojedinih stranaka na vojsku bio vrlo jak. Jer, bez obzira na depolitizaciju vojske – ona mo`e da proglasi formalnu depolitizaciju i da se zaista dr`i toga, ali ako postoje politi~ke stranke koje svim silama poku{avaju da izvr{e politizaciju sa druge strane i da ponekad ~ak na|u upori{te u vojsci, onda je depolitizacija fikcija. • Koja je to ovda{wa stranka na{la upori{te u Vojsci? – Srpska radikalna stranka je imala prili~no sna`na upori{ta u Vojsci. • U kom segmentu vojske: u bezbednosti, mo`da? – Mislim da nije re~ o bezbednosti, niti da je ijedan deo vojske na taj na~in bio “okupiran”, nego da postoje samo pojedinci i grupe koji su na pojedinim mestima bili relativno otvoreni simpatizeri SRS. • Kako je Radikalna stranka mogla da stekne simpatizere u vojnom vrhu? Pretpostavqam da o tome govorite, a ne o obi~noj vojsci? – Govorim o oficirima. Mislim da je Radikalna stranka to uspela da postigne na relativno jednostavan na~in kod qudi koji zaista nisu imali prave kriterijume da procene o ~emu je tu zapravo re~. A evo {ta se otprilike desilo. Transformacija vojske Jugoslavije podrazumeva ideolo{ku neutralnost, zna~i raskid sa svim ideolo{kim vrednostima i sa najve}im delom tog nasle|a koje je optere}ivalo biv{u JNA. Takva vrsta raskida kod nekih qudi, koji su svojevremeno bili najtvr|i komunisti, stvorila je uverewe da sada treba da budu isto tako tvrdi nacionalisti. Smatrali su da je takva vrsta nacionalizma, pogre{no ina~e poistove}ena sa patriotizmom, najboqi na~in da se uspe u Vojsci kakva treba da se stvori – nezavisno od sposobnosti. 896
• Neki su tu vezu izme|u SRS i pojedinih oficira primetili nedavno u Skup{tini Jugoslavije: u kom je svojstvu pukovnik Risti}, na~elnik Pravne slu`be General{taba prisustvovao u Skup{tini izglasavawu Zakona o Vojsci, kao i major Gradimir Mileti}, kada su oni iz General{taba, a ministar odbrane je do{ao sa pukovnikom Star~evi}em koji je u ime Ministarstva bio nadle`an da ide sa ministrom? Ova dvojica, Risti} i Mileti}, navodno su bili nepozvani, a u Skup{tini su se rukovali sa [e{eqom, kako su primetili oni koji ih znaju? – Zaista ne znam mehanizme na osnovu kojih su oni bili u Skup{tini, samo znam da je gospodin pukovnik Risti} vrlo blizak sa vo|om radikalne stranke. Do kog stepena se`e ta bliskost, zaista ne znam. • Vratimo se pitawu zbog ~ega vojni vrh ~esto }uti, kao, na primer, o osloba|aju}oj presudi za generala Aleksandra Vasiqevi}a, biv{eg {efa KOS-a kao i o osloba|awu od odgovornosti generala Tumanova i Rako~evi}a, pukovnika Radakovi}a, potpukovnika Sabolovi}a... aktera ~uvene afere “Opera”, koji su mesecima u zatvoru le`ali zbog la`nih optu`bi? – O~ekujete da govorim u ime vojnog vrha, a ja sam unapred rekao da govorim u svoje ime. • Ne ~ini li vam se da je na isti onaj na~in na koji su oti{le prethodne garniture General{taba Vojske Jugoslavije, wih 70 ili koliko ve}, {to ste vi onda nazvali “transformacijom vojske”, da na neki na~in vi sada do`ivqavate tu istu proceduru – optu`uju vas, tra`e va{u smenu: visoki oficiri odlaze uglavnom kao najve}i krivci, prosto kao neprijateqi dr`ave? – Mislim da izme|u ranijih penzionisawa i zahteva za smewivawe ili prestanak slu`be pojedinih lica sada – nema mnogo analogije. Prvi talas penzionisawa je nastao kao posledica raspada SFRJ i raspada JNA u tom smislu. Smatram da je veliki broj wih morao da ode upravo zbog toga {to su i daqe bili uvereni da JNA mo`e da opstane iskqu~ivo kao ideolo{ka i partijska vojska. To je, pored onoga {to ste vi stavili u prvi plan, po meni bi kqu~ni razlog za jedan tako masovan odlazak. • Oni koji su ostali ne misle tako? – Ne, to nisam rekao! • To proisti~e?! – Ne, ne proisti~e! Molim vas, nemojte da donosite zakqu~ke u moje ime! Sigurno da nisu svi oni koji su bili ostaci ideolo{ke vojske oti{li sa onom grupom odmah. Mnogi su ostali, ima ih i danas svakako. Ima i danas ideolo{kih oficira, kao {to je i onda bilo onih koji su bili dobri stru~waci. Vrlo je te{ko napraviti podelu po kriterijumu odlaska. • Da li sada, posle generala, predstoji, ako ste upu}eni u to, ideolo{ka ~istka pukovnika? Govori se da }e od 800 pukovnika biti... – Tomo, stalno postavqa{ pitawa sa jakom sugestijom i ona bi u na{oj profesiji mogla da se nazovu i pomalo provokativnim. Ali, dobro, ti ima{ pravo na to, a ja imam pravo da ti odgovorim onako kako mislim. A mislim da tu ne bi bilo re~i o ideolo{kom pro~i{}avawu, jer Vojska je po meni ve} do`ivela i jednu ideolo{ku katarzu. Ta ideolo{ka katarza ve} je imala i neke negativne efekte upravo zato {to su mnogi qudi, koji su se navodno “o~istili ideolo{ki” od tih naslaga stare vojske, JNA, oti{li na onu drugu 897
stranu pa su od tvrdih komunista postali sada tvrdi nacionalisti. Prema tome, ovde vi{e nije re~ o ideolo{koj ~istki, jer su mnogi vrlo dobro nau~ili da svoje ideolo{ke zablude ili ~ak i to ideolo{ko o~i{}ewe sakriju kad to nije potrebno pokazivati. Re~ je o tome da, ako smo dr`avu sveli na 50 odsto brojnog stawa, onda je savim logi~no da se i broj oficira u odnosu na politiku odbrane, na projekciju oru`ane sile i na broj generala odnosno broj komandnih mesta – svede na racionalan nivo. • Koliko mo`e da se o~ekuje da bude penzionisano pukovnika? – To mi nije poznato! • Sam vrh vojske je etni~ki o~i{}en u pore|ewu sa sastavom biv{e JNA? – Ne bih rekao da je etni~ki o~i{}en, mo`da je pravilnije re}i da je adekvatan nacionalnom sastavu vojni~ke baze. To je verovatno jedan sasvim analogan odnos prema onome na koji se na~in sli~na pitawa re{avaju u drugim vojskama. • Zamolio bih jo{ malo detaqa, uslovno re~eno, etni~kom ~i{}ewu. Bilo je vrlo visokih oficira, kao {to je na primer Zvonko Jurjevi}, jugoslovenski opredeqen ~ovek koji je iz vojske oti{ao na ipak nedostojan na~in. Sad se ispostavilo i za generala Tumanova, biv{eg zamenika {efa KOS-a, da je bio nepravedno optu`en: da li imate utisak da je Vojska, odbacuju}i qude drugih nacionalnosti, odbacila i neke ~asne qude? – Meni je dobro poznato da od trenutka kada je Vojska Jugoslavije nastala pro{le godine u woj ne postoji politika etni~kog ~i{}ewa. Ne postoji nijedan akt o tome da je potrebno na bilo koji na~in iz Vojske Jugoslavije proterivati one koji nisu Srbi i Crnogorci. E, sad, sigurno da je bilo i gre{aka prema pojedinim qudima. Ali mogu navesti primer sa aerodroma Ponikve sa koga su samo za jedan dan dva pilota pobegla sa avionima MIG 21, a Komanda vazduhoplovstva je posle toga izdala saop{tewe da su svi iznena|eni, jer su ti qudi bili izvrsni drugovi, sjajni piloti i savr{eni Jugosloveni. Za svaku vojsku je mnogo racionalnije da na mestima od operativne pa ~ak i strategijske va`nosti budu iskqu~ivo savr{eno pouzdani qudi, odnosno, mnogo je mawe bolno ako se ponekad postavi pitawe, ne bih rekao etni~ko, nego bih rekao eti~ko pitawe, nego da se ostavi mogu}nost strategijske katastrofe. • ^iwenica je da je JNA izgubila rat u Sloveniji i Hrvatskoj, mada to nije bio pravi rat. Da li je taj rat izgubio vrh Vojske ili ga je izgubilo krwe Predsedni{tvo SFRJ? – U dr`avi, koja se raspadala na poznati na~in, bilo je vrlo naivno o~ekivati da vojska pre`ivi. I sad se na isti na~in, po istom {avu po kome se raspala tada{wa dr`ava – raspala i JNA. Kao {to su kadrovi iz dr`ave Jugoslavije oti{li u svoje nove nacionalne dr`ave, tako su i kadrovi iz JNA oti{li. I zbog toga postoji ona dilema, sad se ponovo javqa ta dilema pouzdanih kadrova, jer nikada se nije znalo ko }e i kada da ode i u kojoj situaciji. To je sigurno dovelo i do nekih nepravdi koje su se kasnije doga|ale u vezi sa takozvanim etni~kim ~i{}ewem vojske. • Opet jedno nerazja{weno pitawe: General{tab nije reagovao na skandalozne izjave komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane generala Bo`idara Stevanovi}a, kadaje obe}avao ili pretio, kako god ho898
}ete, da }e prvo da sredi vojsku, a onda i dr`avu. To prakti~no zna~i da je pretio vojnim pu~em. – Ali, taj tekst je objavqen kad Stevanovi} vi{e nije bio komandant RV i PVO, ili neposredno pre toga. • Bitno je da vojni vrh nije reagovao na tu wegovu izjavu. – Pa, tada je upravo do{lo do smene vojnog vrha. Dotada{wi vojni vrh, na ~elu sa generalom @ivotom Pani}em je oti{ao a Stevanovi} je tako|e bio ~lan tog vojnog vrha. Morate razumeti da reakcija vojnog vrha podrazumeva reakciju svih onih koji se u wemu nalaze. • Jesu li svi u vrhu bili jedinstveni u tom stavu o kome je govorio Stevanovi}? – Ne, naprotiv! ^uo sam od mnogih mi{qewe da su te izjave Stevanovi}a zaista skandalozne. • Mo`ete li ipak da objasnite zbog ~ega vojni vrh ne reaguje u takvim situacijama? – Mo`da su neki smatrali da takve izjave nisu dovoqno ozbiqne ili da nisu dovoqno mudre i da u tom smislu nisu ni preterano opasne, a one su tuma~ene sa vi{e pa`we tek onda kada je u javnosti po~elo da se pri~a da je general Stevanovi} jedan od prvih kandidata za na~elnika General{taba. • Zamenik ministra policije za javnu bezbednost Stoj~i}, zvani Baya, javno govori da “jedino uniforma milicije nije isprqana i ukaqana” i da je “jedino ona bila u slu`bi svog naroda”, a opet niko iz Vojske Jugoslavije ne reaguje na takvu izjavu? – Iz vojske Jugoslavije niko nije reagovao ni na jo{ neke izjave koje su se ~ule u javnosti. Smatram da je na stav o tome da uniforma milicije nije isprqana a vojna jeste, trebalo reagovati. A smatram, tako|e, da je trebalo reagovati na neke izjave qudi koji su govorili na na~in na koji su govorili – mislim tu i na generala Stevanovi}a – ali to je sigurno stvar procene tada{weg vojnog rukovodstva i odnosa me|u wima, odnosno procene da bi to onda moglo da se tuma~i kao sukob u vojnom vrhu, pa je verovatno zbog toga izostala ta solucija. • Jo{ samo jedno pitawe: dok vojska `ivotari na ivici gladi, milicija na Kosmetu istovremeno demonstrira silu sa minobaca~ima, topovima, oklopnim vozilima... kao prava vojska? – O miliciji ne bih govorio, nije mi poznato {ta se tamo doga|a. • Pitam vas zbog toga da procenite da li postoji ikakva opasnost da u odre|enoj situaciji do|e do nekog sukoba izme|u, nazovimo je, “~iste milicije” i “prqave vojske”? – Kategori~ki tvrdim da takav sukob nije mogu}!” Bo{ko Todorovi}, pukovnik u penziji, poslao je “Politici” svoje pismo koje je objavqeno 6. oktobra 1993. godine. Sam naslov nije ostavqao sumwu ko kvari pukovnikove penzionerske dane: “Kako [e{eq ucewuje vojsku” “Na posledwoj sednici Savezne skup{tine (22. 9. 93. g.), na kojoj se raspravqalo i o Zakonu o Vojsci SR Jugoslavije, lider Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, svoju saglasnost sa predlo`enim zakonom uslovio je odre|enim kadrovskim promenama u General{tabu te vojske. 899
Da se ovakvo pona{awe dr V. [e{eqa ne pretvara u stalnu praksu mo`da i ne bi trebalo na wu obra}ati pa`wu javnosti. Ovako jugoslovenska javnost se mora o{tro usprotiviti poku{aju bilo koje politi~ke stranke, pa i Srpske radikalne stranke, da za sebe monopoli{e pravo kadrova u departizovanoj i depolitizovanoj Vojsci Jugoslavije. Na potpuno isti na~in je dr V. [e{eq nedavno uslovio svoju podr{ku rebalansu saveznog buyeta iz koga se finansira i Vojska; decidno je zahtevao smewivawe i progon tada{weg na~elnika General{taba, generalpukovnika @. Pani}a i jo{ nekoliko generala i pukovnika na visokim vojnim funkcijama. Borba za uticaj na kadrovawe u VJ Sistematski poku{aji dr [e{eqa da za svoju stranku obezbedi pravo da ucenama, ili na bilo koji drugi na~in, postavqa i smewuje generale i druge oficire na visokim polo`ajima u Vojsci Jugoslavije, predstavqaju presedan u celokupnoj istoriji srpske, crnogorske i jugoslovenske vojske, a da i ne vr{imo pore|ewa sa praksom modernih vi{epartijskih demokratskih politi~kih sistema u svetu. Kada bi ovo postala praksa bilo bi to fatalno ne samo za Vojsku Jugoslavije, nego i za dr`avu koju ta vojska treba da brani. Na stranu ovog momenta nepomirqiva protivre~nost izme|u op{teprihva}enog principa da se Vojska Jugoslavije departizuje i depolitizuje i upornog nastojawa Srpske radikalne, ili bilo koje druge politi~ke stranke, da ostvari bilo kakav uticaj na wu, o kojoj bi se ina~e moglo op{irnije raspravqati. No, zbog ogani~enosti prostora `elim samo skrenuti pa`wu da ovakvi poku{aji u startu moraju biti najenergi~nije prese~eni. Bude li se danas udovoqilo zahtevima dr [e{eqa za smenu vojnih rukovodilaca na najvi{im nivoima, za o~ekivati je da }e i lokalni ~elnici ove stranke (i mo`da jo{ neke), po nekim svojim kriterijumima, po~eti smewivati i postavqati stare{ine takti~kih jedinica po garnizonima {irom sveta. Nije te{ko pretpostaviti na {ta bi ubrzo li~ila takva vojska, odnosno koji bi se mladi} u Jugoslaviji odlu~io da u tako nesigurnim uslovima prihvati vojni poziv kao `ivotno opredeqewe. Dr [e{eq se u svojim kritikama drugih, rivalskih stranaka vi{e puta izja{wavao da wegova stranka `eli osvojiti vlast u zemqi kroz slobodne vi{estrana~ke izbore, a ne silom. Ako je to iskreno ~emu onda treba da poslu`i to uporno zalagawe za precizno imenovawe li~nosti u Vojsci, bilo u smislu da ostanu ili odu sa odre|enih polo`aja? Nije li borba za uticaj na kadrovawe u Vojsci Jugoslavije deo priprema dr [e{eqa da silom uzme vlast, ako to ve} ne bude uspeo kroz slobodno izja{wavawe gra|ana? Optu`be bez dokaza Nije slu~ajno ni ~ije smene ve} drugi put tra`i dr [e{eq kao ni vreme kada on to radi. U prvom slu~aju on je ultimativno tra`io smenu i progon na~elnika General{taba, generalpukovnika @. Pani}a, pod optu`bom da je kriminalac. Zahtev je postavqen onda kada su u General{tabu, i to ne po voqi dr [e{eqa, ve} sa drugim ciqem i po drugim kriterijumima, smeweni sa du`nosti i penzionisani, izme|u ostalih i general-potpukovnik Qubomir Domazetovi} i generalmajor Nedeqko Bo{kovi} – prvi kao pomo}nik na~elnika General{taba, a drugi kao na~elnik obave{tajno-bezbednosnog sek900
tora u Vojsci Jugoslavije. Nenadanim odlaskom ovih generala dr V. [e{eq se na{ao zbog ne~ega pogo|en. O~igledno zbog toga, jer je wihovom smenom izgubio svoje oslonce i dou{nike u General{tabu. Dr [e{eq je u nekoliko navrata ranije izjavqivao da ga je, na primer, general-major N. Bo{kovi} snabdevao podacima do kojih je dolazno kroz obavqawe slu`bene du`nosti. Nepotrebno je posebno i nagla{ivati {ta zna~i za bilo kog lidera politi~ke stranke, da u svojim rukama ima na~elnika ovako va`nog sektora delatnosti u Vojsci Jugoslavije. Da li se dr [e{eq samo na osnovu poverqivih podataka koje mu je doturao general Bo{kovi} ~esto hvalio da raspola`e “obave{tajnim podacima”, ili i pored tog izvora on ima i sopstvenu obave{tajnu organizaciju, sa svim sastavnim delovima koje takav pojam podrazumeva? U optu`bama generala i drugih stare{ina u Vojsci Jugoslavije dr [e{eq se `eli predstaviti kao borac za moralnu ~isto}u oficirkog kora. Takvom zalagawu se, u principu, nema {ta prigovoriti. Razume se da se u toj borbi mora biti principijelan i dosledan, sa jednakim ar{inima i svakako argumentovano. Me|utim, kao {to je poznato, dr [e{eq nijednu od svojih optu`bi protiv stare{ina Vojske Jugoslavije nije dokazao. U isto vreme presko~io je da javno optu`i ve} spomenute generale, Domazetovi}a i Bo{kovi}a, mada su mu poznate ili su mu mogle biti poznate brojne nemoralne pa i kriminalne radwe i zloupotrebe polo`aja ove dvojice generala, a posebno Bo{kovi}a. Nemogu}e je da dr [e{eq, na primer, ne zna da je protiv ovoga, ina~e na prevaru proizvedenog generala, podneto nekoliko krivi~nih prijava zbog kriminalnih, nezakonitih radwi i zloupotrebe slu`benog polo`aja. Dakle, ako je u pitawu progon kriminalaca u Vojsci, poznati su dr [e{equ i mnogo ve}i od onih koje on javno napada, a ipak to ne ~ini. U najmawu ruku ~udni su i neobja{wivi wegovi kriteriji.” Marko Cari} i Andrija Domazet izveli su vrlo nau~no istra`ivawe, koje su objavili u “Slobodnom tjedniku” od 8. oktobra 1993. godine, u kojem je dokazano da su Srbi ne samo glup, nego i lijen narod. U samom nadnaslovu je jo{ jedna nau~na teorija: “Prijevara stoqe}a: usta{ki pozdrav s tri podignuta prsta u Srbiju je donio Vojislav [e{eq”. Naslov je slavio usta{kog poglavicu: “Ante Paveli} podvalio ~etnicima”. Naravno, iluzorno je takvim bolesnicima dokazivati da pri~a o tri prsta nema nikakve veze sa dr Vojislavom [e{eqem, te da i deca znaju da je usta{ki pozdrav bio potpuno identi~an sa uzorom, nacisti~kim pozdravom. Podnaslov je bqe{tao od usta{ke pakosti koja je dobro udrobqena u so~ne gluposti i la`i: “Tri podignuta prsta kojima se ~etnici pozdravqaju od po~etka agresije na Hrvatsku i BiH nemaju nikakvog upori{ta u srpskoj povijesti! Simbol je preuzet od pripadnika usta{kog pokreta, a Vojislav [e{eq je, robijaju}i u Zenici, nasjeo na podvalu”. “Jedan od ikonografskih simbola pod kojima su projektanti tzv. Velike Srbije homogenizirali Srbe u Hrvatskoj a kasnije i u Bosni i Hercegovini, bila su svakako i simboli~no podignuta tri prsta u zrak. Ta tri prsta na odre|eni na~in bila su prepoznatqiv simbol pripadawa navodno “nebeskom narodu”, kako Srbi vole zvati sami sebe. 901
Me|utim, dobri poznavateqi srpske povijesti dobro znaju da tri podignuta prsta nemaju upori{te u pro{losti srpskog naroda. Poput novokomponiranih pjesama, i taj je simbol produkt novijeg vremena. Pitawe je, me|utim, kako su Srbi do{li do tog znaka i {to on zapravo zna~i? Istina, kod Srba tri prsta slu`e za ozna~avawe kri`a kod molitve, me|utim, skupqenim a ne ra{irenim i uvis podignutim. O~ito je da je ovaj novi ikonografski simbol ne{to {to nema upori{te u srpskoj povjesti. ^etnici nasjeli Me|utim, ako nema upori{te kod Srba, taj simbol tri podignuta prsta ima upori{te u – usta{kom pokretu. Naime, dobro je poznato da su pripadnici usta{kog pokreta polagali prisegu pokretu ili vladi s tri podignuta prsta u zrak. O tome svjedo~e brojne fotografije iz toga vremena. Pitawe je, dakako, kako su to srpski nacionalisti kao svoj prepoznatqiv simbol izabrali usta{ko znamewe. O tome, dakako, me|u Srbima nitko ne `eli govoriti. ^ak ni dvojica zarobqenih pripadnika [e{eqeve Radikalne stranke, Blagoje Krsti} i Dmitar Cerovi}, koje su pripadnici Hrvatske vojske zarobili u nedavnoj akciji na li~kom rati{tu, nemaju pojma kako i za{to se prije svega pripadnici [e{eqeve radikalne stranke pozdravqaju s tri podignuta prsta. Blagoje Krsti}, koji je kao dobrovoqac i pripadnik ~etni~kih odreda Vojislava [e{eqa u Hrvatsku do{ao iz Vaqeva, te Dmitar Cerovi} koji je do{ao iz Lajkovca u Srbiji, izjavili su prilikom saslu{awa pred istra`nim organima Hrvatske vojske da su se na polasku, zajedno s ostalim dobrovoqcima, pozdravqali s tri podignuta prsta i da je taj pozdrav uobi~ajen u mnogim jedinicama ~etni~kih dobrovoqaca, poglavito onih koje dolaze iz Srbije. Istra`ivawe ovog neobi~nog fenomena odvelo nas je do Arifa Hasanpredi}a, danas pri~uvnog pripadnika Hrvatske vojske, a prije nekoliko godina jednog od robija{a u zeni~kom zatvoru. U to vrijeme u Zenici je dio svoje zatvorske kazne provodio i dana{wi ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq, osu|en u biv{oj Jugoslaviji zbog napada na komunisti~ki re`im. Arif Hasanpredi} tvrdi da se u to vrijeme [e{eq mnogo dru`io s profesorom Vjekoslavom Bari}em, koji je tako|er kao politi~ki zatvorenik proveo osam mjeseci u zeni~kim kazamatima. Prema Hasanpredi}evim tvrdwama, upravo je Bari} dao ideju Vojislavu [e{equ da su tri podignuta prsta mogu}i simbol srpskih nacionalista. Na temequ ovako oskudnih podataka vaqalo je prona}i profesora Vjekoslava Bari}a. Hasanpredi} je tvrdio da je profesor Bari} bio iz Travnika, te da je predavao na tamo{woj gimnaziji. Naravno, u ovim okolnostima nije bilo mogu}e stupiti u izravnu vezu s Travnikom, ali preko nekih veza u Bosni i Hercegovini uspjeli smo, nakon du`eg provjeravawa, saznati da je izvjesni Vjekoslav Bari} doista potkraj sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina predavao povijest i zemqopis na gimnaziji u Travniku. Daqwim istra`ivawem uspjeli smo otkriti da je Vjekoslav Bari} ve} nekoliko godina u mirovini i da se nalazi u Mips}epi. ^inilo se da }e tu na{a potraga sta902
ti. Me|utim, preko nekih aktivista u Hrvatskoj katoli~koj misiji u Mips}epi, kao i preko dvojice djelatnika Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Mips}epi, uspjeli smo dobiti telefonski broj Vjekoslava Bari}a, ali nismo bili sigurni da je rije~ o ~ovjeku koji je zajedno sa [e{eqem robijao u Zenici. Srbi – lijen narod! Pokazalo se da smo ipak bili na dobrom tragu. Profesor Bari} nekoliko godina prije izbijawa rata oti{ao je u mirovinu i nakon toga u Mips}ep kod k}eri i zeta. Danas `ivi s wima u Agg}as}eg 81ga8he u Mips}epi. Potvrdio nam je u podu`em telefonskom razgovoru da je doista on taj Vjekoslav Bari} koji je zajedno sa [e{eqem nekoliko mjeseci proveo u zeni~kom zatvoru. Sje}a se da je tada{wi zatvorenik [e{eq vrlo mnogo pri~ao o navodnoj ugro`enosti srpstva, da je imao sumanute politi~ke ideje, te da je sve vrijeme poku{avao na}i sugovornika me|u zatvorenicima, poglavito onima s vi{om naobrazbom. – Nas intelektualaca u to je vrijeme bilo dosta u Zenici – muslimana, Hrvata i Srba. Svi smo bili osu|eni zbog navodnog ugro`avawa komunisti~kog re`ima, zbog nacionalizma i raznih drugih grijeha – prisje}a se profesor Bari}. – Me|utim, mnogi od nas nisu u~inili ni{ta drugo nego se izjasnili samo kao pripadnici svoga naroda, i to je bio najve}i grijeh. Mene su konkretno osudili na osam mjeseci zatvora zato {to sam u~io hrvatsku djecu u Travniku, u gimnaziji, pjevati “Lijepu na{u”, uz obja{wewe da je to i wihova nacionalna himna, jer da su oni pripadnici hrvatskog naroda. Sa [e{eqem sam nekoliko puta razgovarao u zatvoru i u jednom trenutku on mi je rekao kako smatra da se srpsko pitawe u tada{woj Jugoslaviji treba rije{iti na radikalan na~in, ali da su Srbi lijen narod koji je te{ko pokrenuti na politi~ku akciju. Odgovorio sam mu da svaki narod kre}e u akciju onda kad za to do|e vrijeme i kad nastanu stvarne potrebe... Profesor Bari} ne mo`e se sjetiti to~no kad je po~ela rasprava i razgovor o nekim simbolima, ali zna da mu je [e{eq tvrdio kako ~etiri “S”, odnosno ~etiri ocila, na srpskoj zastavi danas Srbima vi{e ne zna~e ni{ta, a da bi to trebao biti simbol ujediwenog srpstva. – Odgovorio sam mu na to, onako u {ali, da ako Srbi ne}e i}i pod ~etiri “S”, neka proba s tri podignuta prsta. Rekao sam mu tako|er da je ^er~il u dugom svjetskom ratu upotrebqavao kao simbol dva podignuta prsta u obliku slova “V”, po~etnog slova rije~i “Viktori”, pobjeda, i da bi Srbi, kao “Bo`ji narod” trebali krenuti pod tri podignuta prsta. Dakako, znao sam da su tri podignuta prsta bila simbol pod kojim su pripadnici usta{kog pokreta polagali prisegu i u~inilo mi se to dobrom {alom. Me|utim, Vojislav [e{eq doista se zagrijao za tu ideju i sje}am se da je kri{om, kad bismo se sretali a stra`ari bili u blizini, pokazivao tri prsta kao znak pozdrava. Pa`qivom analizom zbivawa u Srbiji lako je ustanoviti da je nakon izlaska Vojislava [e{eqa iz zatvora i poslije osnivawa Srpskog pokreta obnove, kojem su u po~etku na ~elu bili [e{eq i wegov vjen~ani kum Vuk Dra{kovi}, tri podignuta prsta postala simbolom pripad903
nika tog ekstremnog desnog nacionalisti~kog politi~kog pokreta u Srbiji. Kad su se kumovi politi~ki razi{li u borbi za vlast, `ele}i svaki od wih da bude prvi, svaki od wih ponio je sa sobom i simbol s tri podignuta prsta. Od wih je to preuzeo i Mirko Jovi} iz Stare Pazove, osniva~ jo{ desnije i jo{ ekstremnije Srpske narodne obnove, monarhisti~kog udru`ewa ~etni~ke provenijencije. Nitko od Srba nije razmi{qao o tome da tri podignuta prsta nemaju nikakvog upori{ta u srpskoj povijesti. Novokomponirani simbol preuzeli su od desno orijentiranih nacionalisti~kih lidera [e{eqa, Jovi}a i Dra{kovi}a i danas ga rabe jednako u Srbiji kao i u Bosni i Hercegovini ili na okupiranim dijelovima Hrvatske. Podvala je, me|utim, uspjela izvanredno. Oni koji tvrde da su Srbi ugro`eni i poku{avaju ih mobilizirati i homogenizirati na svaki na~in, s krajwim ciqem stvarawa nekakve Velike Srbije, ~ine to pod znakom usta{kog pokreta. Kakav narod, takvi vo|e i takvi simboli. Inoslav Be{ker, u “Ve~erwem listu” od 30. septembra 1994. godine, tvrdi da ekstremizam dr [e{eqa proisti~e iz wegovog stalnog dokazivawa, jer nije siguran u svoju nacionalnost. Usput, potpisnik omalova`ava sve srpsko, kao pravi usta{a, a vre|aju}i predsednika Srpske radikalne stranke koristi se komunisti~kom propagandom, koriste}i je u opisivawu ~etnika. Naslov je glasio “[e{eq ve} mrtav?”, uz podnaslov “Uhidba Vojislava [e{eqa, glavna senzacija ju~era{wih vijesti, doga|aj je naizgled kontradiktoran od naslova, preko protagonista, do u~inka.” “Kontradikcija u naslovu o~itaje i slijepcu: [e{eq i uhidba, tko je to ikada vidio zajedno? Prvo, sam [e{eq preferira druge, definitivne metode obra~una s protivnicima; drugo, uz wegovu famu jama~no ne pristaje tako hrvatstvuju}i termin (eventualno bi odgovarao aps, ali otkad mi u novinama mijewaju rije~i po politi~kim kriterijima, dakle posqedwih 26 godina neprestano, pomalo mi dosa|uje obja{wavati koja je rije~ stilski obiqe`ena). Kontradikcija je i u protagonistu, tome ~etni~kom vojvodi: poglavar je u pokretu koji se di~i bradato{}u, a on je sam }osav. Mawa je kontradikcija u ~iwenici da je taj srpski supernacionalist podrijetlom Hrvat (djed mu je, koliko znamo, promijenio narodnost da bi stekao pravo na neku zemqu) – logi~no je da se dokazuju ekstremizmom oni koji i sami sumwaju u svoju pripadnost, pa su tako ekstremirali na qevici bur`oaski potomci (da ne ka`ete da ne znam za samokritiku), u moralizmu biv{i kurvi{i (od Augustina do Marula), u iskqu~ivosti konvertiti, u nacionalizmu dotepenci... Glavna bi se kontradikcija, napokon, mogla kriti u u~inku ovog najnovijeg poteza, kojim se predsjednik Milo{evi} potvr|uje kao specijalist za coup the theatre: {to }e Vo`d sa svojim saveznikom, uhi}enim pod optu`bom da je ratni zlo~inac? ^uli smo odmah, na prvu vijest, sa sugovornicima i u Rimu i u Zagrebu, cini~nu pretpostavku: [e{eq je ve} mrtav, mrtviji od Riste \oge, jer ga Milo{evi} ne smije pustiti da po~ne pri~ati {to zna ni pred kakvim normalnim sudom, za zlo~ine protiv ~ovje~nosti u zemqama biv{e Jugoslavije. Vrag }e ga znati jesu li u pravu ti cinici, ili }e stvarnost biti ci904
ni~nija od najcini~nijih pretpostavki. Nisu li Zinovev, Kamenev ili Buharin priznali najmonstruoznije optu`be protiv sebe samih, niti ne pomisliv{i da makar pred sucima optu`e i svog sukrivca i krvnika Staqina? Mo`e li Milo{evi} ucijeniti [e{eqa djelotvornije no {to je vojvoda dosad ucjewivao Vo`da? Dotle da [e{eq sebi namakne om~u na vrat, peru}i Milo{evi}a, koji, po vjekovje~nom receptu, “nije znao {to se zbiva” (kao ni Tiberije za Sejanove “zloporabe”, Staqin za Berijine, pa sve do dana{wih vo|a, koji nisu niti obavije{teni, a kamoli odgovorni za svoje odane ratne zlo~ince)? Dakle, glavno je pitawe: je li Milo{evi} satjeran u {kripac, ili je posrijedi trik kojim istodobno poga|a barem dvatri zeca: rje{ava se suparnika, pla{i sli~ne mogu}e protivnike (Arkan i sli~ni su upozoreni!), a svojim inozemnim sponzorima pru`a dokaz da “ovaj put misli ozbiqno”? Ako zaista misli ozbiqno – dovoqno je da [e{eqa izru~i spomenutome Me|unarodnom sudu u Hagu. A to se ~ini nevjerojatnim, ba{ zato {to bi pritisnuti [e{eq ondje mogao zaista progovoriti. Vjerojatniji je, dakle, duga~ak beogradski proces, koji }e se vu}i nekoliko godina – uz mogu}nost kakvoga me|uvremenog kompromisa, ili nekog infarkta koji bi do{ao kao “prst Bo`ji” (ima ~ajeva koji jeftino posti`u taj u~inak – u~inkovitih, dakle). Ho}e li, dakle, ostali okrivqeni zlo~inci uvidjeti da se u Milo{evi}a ne mo`e pouzdati? Ho}e li se udru`iti da svrgnu svoga nezahvalnog vo|u i mogu}eg krvnika? Ili ~ak pretr~ati na drugu stranu, prodaju}i znawe (u obliku informacija, ili na drugi na~in)? Ne, ni{ta od toga nije vjerojatno – i zato [e{eqeva uhidba nije tako krucijalan zaokret, kao {to se u ~etvrtak ~inilo nekim svjetskim komentatorima (vijest je obigrala sve agencije i televizijske dnevnike koje smo mogli “uhvatiti”). U takvim zlo~ina~kopoliti~kim savezni{tvima koli~ina paranoje (koja se ionako ~ini imanentna politici) dosti`e neslu}ene razmjere. Takav se paranoik uvijek dr`i znatno inteligentnijim i lukavijim od ostalih. On je uvjeren da }e ih nadmudriti. Umjesto straha, prevladava sumwi~avost (nije li Mladi} nedavno odbio Milo{evi}evu ponudu da prije|e na vi{u – ali kontroliraniju – funkciju u Beogradu?). Zahvaquju}i tome, arciparanoik Staqin mogao je qu{titi svoje inteligentnije protivnike kao arti~ok, list po list. Uhidba Vojislava [e{eqa – ako smo suglasni da je posrijedi samo unutra{wi obra~un i, u tom pogledu, takti~ki “trik”, a ne strate{ki zaokret – ipak nije kontradiktorna, iako se takvom doima. Naime, u autoritarnim sustavima takvi su sukobi, obra~uni, otpadni{tva, s uhidbama i rehabilitacijama – zakonitost, a ne proturje~je. I, kao u matematici, vrijedi obrat: gdje se takvi obra~uni odvijaju, o~ito nije rije~ o demokraciji. Ali, to smo ionako znali.” U izve{taju iz saveznog parlamenta Biserka Mati}, u “NIN”-u u od 30. septembra 1994. godine, svodi u~e{}e srpskih radikala na nekoliko ekscesa, za koje okrivquje dr [e{eqa, iako u jednoj re~enici spomiwe da su srpski radikali podneli ostavke na ~lanstvo u svim odborima, {to nije moglo da ne ostavi traga na skup{tinska zbivawa. Ispod naslova “Trgovi905
na mandatima” nalazio se podnaslov: “Sudbina jedanaest Deposovih poslanika i daqe je otvorena zahvaquju}i nespretnosti Bo`ovi}a koji je odluku o oduzimawu wihovih mandata stavio na glasawe i – pokvario “dil” Milo{evi}–Dra{kovi}–Mihajlovi}”. “Tra`e}i koalicionog partnera u saveznom parlamentu, socijalisti su procenili da ga u ovom ~asu najlak{e mogu na}i u redovima poslani~ke grupacije Depos. Za takav izbor, o~igledno, nije bila presudna logika da se najlak{e kida tamo gde je najtawe – jer je opozicija, gotovo, potpuno detronizovana – ve} brojno stawe Deposa. Sa jedanaest otpadnika, kako su nazvani poslanici koji su se sa Srpskim pokretom obnove razi{li zbog Vuka Dra{kovi}a, srpski i crnogorski socijalisti re{ili bi problem parlamentarne ve}ine, otvoren posle wihovog raskida sa radikalima. U tom slu~aju, prema scenariju kojije nedavno obelodanio Borisav Jovi}, savezni izbori bili bi izli{ni. Trgovina mandatima, kako je posledweg utorka u saveznom parlamentu nazvana cela stvar, obavqena je, navodno, na tajnom sastanku Slobodana Milo{evi}a i Vuka Dra{kovi}a. Kao i u slu~aju trgovine koju je s prekodrinskim Srbima napravio Milo{evi}, i Dra{kovi}eve “prometne poslove” prati ista karakteristika: ve} u startu je jasno da je vi{e izgubio nego {to je u}ario. Rastegqivi kvorum ^inilo se da je sudbina Rakiti}evog krila Deposa definitivno re{ena u aprilu kad je Odbor Ve}a gra|ana za mandatnoimunitetska pitawa odlu~io da mandate uzme trojici crnogorskih radikala (koje je Bo`ovi} u maju preporu~io Odboru za vra}awe) a obezbedio mesto u klupama jedanaestorici “otpadnika” od SPO-a. Odboru za mandatnoimunitetska pitawa su sve ~iwenice bile poznate, dakle, jo{ u aprilu. Ali, u tom odboru je tada bio druga~iji odnos snaga: dva radikala, dva ~lana SPS-a, po jedan iz redova crnogorskih socijalista, Deposa i demokrata. Radikali su posle toga dali ostavku na sve funkcije u odborima pa je ve}ina u tom radnom telu, kako su, o~igledno, rezonovali trgovci mandatima, bila obezbe|ena (tri prema dva). O ve}ini se, ina~e, u parlamentu razmi{qa po formuli koju je jednom davno ustanovio Dra`a Markovi} oko istine. Ne, dakle, ono {to pi{e u Poslovniku, ve} ono kako se dogovori! U predve~erje zasedawa Ve}a gra|ana, neo~ekivano i telegramom, ne pomiwu}i {ta je na dnevnom redu, zakazanaje sednica pomenutog odbora. Ne mora ni da se ka`e da je za deposovce sve izgledalo kao grom iz vedra neba. Branislav Raku{, jedan od jedanaestorice kojima je trebalo uzeti mandat, odr`ao je obe}awe da }e napustiti sednicu ako se to stavi na dnevni red. Demokrata Desimir To{i} u~inio je isto po{to je rekao da ne}e da u~estvuje u trgovini SPO-a i SPS-a. Kad je izgledalo da je trgovina, najzad, dobro obavqena, neo~ekivano, verovatno, i za samog sebe, “sir}e je prosuo” Radoman Bo`ovi}. Umesto da ovaj skup{tinski dom samo obavesti o tome, Bo`ovi} je odluku Odbora stavio na glasawe i – stvar je propala. U parlament je, moglo bi se re}i, dotr~ao portparol SPO-a Ivan Kova~evi} i na brzinu u novinarskoj sobi, pro~itao “saop{tewe poslani~ke grupe Depos” o osudi incidenta koji ni 906
na tom zasedawu nije mimoi{ao parlament. Nu`da je bila, o~igledno, velika: SPO je morao, bez odlagawa, da poka`e razo~arawe zbog odbijawa Ve}a gra|ana da se Deposovim pobuwenicima oduzmu mandati. Kova~evi} je to nazvao proceduralnom gre{kom: “Odluka Odbora je stavqena na glasawe, a bila je obaveza da se Ve}e o tome samo obavesti, posle ~ega bi ovoj jedanaestorici prestao mandat.” Bo`ovi}, koji je tog dana imao i gore muke (jer ga je [e{eq, uz psovku majke i druge familije dva puta pqunuo), te{ko }e se opravdati pred Milo{evi}em da mu se gre{ka slu~ajno omakla. Izneverila ga, naprosto, sklonost ka brzom presecawu neprijatnih ili potencijalno opasnih situacija “putem glasawa”. [e{eq je kasnije rekao da je scenario bio lo{ i da je on uspeo u spasavawu deposovaca iz dva razloga. Najpre, ni svi socijalisti, ina~e uvek besprekorno redovni, nisu bili tu, a osim toga, video je ka`e, Branu Crn~evi}a da ne glasa za iskqu~ewe deposovaca. Crn~evi}ev glas Zbrka oko sudbine jedanaestorice bila je potpuna: po jednima, mandati su im uskra}eni, po deposovcima, nisu. Bo`ovi} je poku{ao da opere ruke, vra}aju}i celu pri~u ponovo u Odbor za mandatnoimunitetska pitawa. Fini{ }e se, svakako, tamo i odigrati, a po{to je kvorum postao veoma rastegqiva i varijabilna kategorija, unapred bi se moglo zakqu~iti da }e crnogorski i srpski socijalisti u~initi sve da se “dil” Milo{evi} Dra{kovi}, uz neskrivenu asistenciju Du{ana Mihajlovi}a, okon~a na wihovo op{te veseqe. U kuloarskim pri~ama dobitnik }e biti Nova demokratija (i SPS), ~iji je lider Du{an Mihajlovi} ovom prilikom iz petnih `ila podupreo “argumente” da jedanaest deposovaca pripadaju samo SPO-u i nikom drugom, a on ih je ve} odavno ra`alovao i otpisao. Dra{kovi}, koji je “popio” najvi{e batina po srpskoj provinciji, vi|en je kao gubitnik. Napusti}e ga, tvrdi se, i pri}i Novoj demokratiji Vladimir Gaji}, Mihajlo Markovi} i Dragoslav Mili~i}. Na te kalkulacije Mihajlovi} je br`eboqe reagovao tvrdwom da Nova demokratija i SPO nisu stupili u koaliciju sa SPS-om, a Vuk Dra{kovi} izjavom da SPO ne razmi{qa ni o kakvoj koaliciji i da }e na savezne izbore, ako do wih do|e, ovom prilikom i}i sam. Posle takvih izjava moglo bi se zakqu~iti da trgovina, ipak, nije propala. Socijalisti su jo{ na putu nade da }e ne{to dobiti. Od dobitka zavisi da li }e savezni izbori biti neophodni ili ne}e. Srpskom pokretu obnove moglo bi se dogoditi, ~ak i ako Dra{kovi}, kako se pri~a, recimo, ode u Pariz za ambasadora, da produ`i putem bez povratka i najzad si|e s politi~ke scene. A savezni parlament? Gde je u tim politi~kim igrama, nagodbama i trgovini, wegovo mesto? U te{koj magli koja ga pokriva, jasno je samo to da je u posledwih jedanaest meseci osam bio “na pauzi”, da je u proteklih sedam meseci svako zasedawe Ve}a gra|ana prekinuto i da Bo`ovi} (na kome su, kako se me|u novinarima {iri pri~a, radikali primenili obrnut postupak, jer su ga prvo kupali pa zatim pqunuli) vi{e nije tako spreman da jedan incident zatrpava drugim. Wegova izjava da ne}e sazvati sednicu 907
ovog doma dok se huligani ne uklone iz parlamenta (od ministra unutra{wih poslova tra`io je 27. septembra da smesta uhapsi [e{eqa, a ovaj je, zauzvrat, tra`io wegov pismeni nalog, samo u na{im prilikama li~i na ucenu i postavqawe uslova. U drugim okolnostima bi to bilo ravno nu|ewu ostavke. Ali, i taj rasplet treba sa~ekati.” Svetozar Marovi} je, u “NIN” –u od 30. septembra 1994. godine, pokazao da mu nedostaju osnovna poimawa parlamentarne demokratije. Na primeru dr [e{eqa delio je lekcije iz parlamentarizma, sve u skladu sa politikom svoje partije. Po wemu, [e{eq se pona{a suprotno od normi demokratije, na ~emu insistira, dok na samom kraju minimalizira fa{isti~ke projekte usta{ke vlasti. Novinar Mirjana Milosavqevi} predstavila ga je kao ideologa DPS-aa, a naslov je glasio “Te`ina slobode”. U podnaslovu je istaknuto Marovi}evo mudrovawe koje predstavqa zaokret wegove partije:“Pro{lost ne}e pru`iti dobre odgovore. Odluka od danas nije dobra odluka za ju~e. Odluka od ju~e nije dobra za danas. Pogre{no je da, zarobqeni strastima i povratkom u pro{lost, propustimo da u~inimo nu`an potez danas” “Gospodina Svetozara Marovi}a, potpredsednika DPS-a Crne Gore, zvezde su svakako predodredile da se bavi politikom. Tvrdwu, pored ostalog, dokazuju savr{ena elokvencija i dar da izbegne konkretan odgovor na novinarska pitawa. Qubazan, govori mnogo, predusretqiv je ali i uzdr`an. Izbor je uvek wegov i prosto ga je nemogu}e isprovocirati. Za NIN je pristao da bude intervjuisan u jeku gungule koja se odigravala u Saveznoj skup{tini. Razgovor je nekoliko puta odlagan, jer predsedavaju}i Ve}a gra|ana Radoman Bo`ovi} o~igledno nije mogao bez razlo`nih saveta ovog mladog politi~ara i filozofa. • Dosledno sprovode}i politiku incidenata, SRS poku{ava da obesmisli rad parlamenta. Delite li i vi taj utisak? – To je jedan, ne previ{e uticajan dio Skup{tine koji `eli da skrene pa`wu javnosti bu~no{}u, konfliktima. Parlament je dom rije~i. Istovremeno, parlament je mjesto na{ih vrlina i nedostataka. On pokazuje na{e mo}i i slabosti. Zato se treba sjetiti da u parlamentu ne sjede najboqi. Naravno, ako oni postoje. Dobronamjerna ve}ina treba da od parlamenta u~ini ozbiqno mjesto dijaloga i tolerancije, mjesto vrhovnog duhovnog i politi~kog razuma. Potrebno je obezbijediti mo} norme i sigurnost pravila. Sre}om, u ovoj skup{tini postoji Vije}e republika koje {titi ozbiqnost parlamenta. Mo`da je nepravedno da se pa`wa javnosti skre}e na bu~nije, agresivnije i incidentno vije}e kojem, sa osje}ajem stida priznajem, i sam pripadam. Ipak, sklon sam zakqu~ku da je rije~ o prolaznim dje~jim bolestima na putu na{eg sazrijevawa. Parlament je wegovo ogledalo. • [ta [e{eq poku{ava da postigne sprovode}i ovakvu politiku? – Parlament ne mogu ugroziti bu~ni, svadqivi i iskqu~ivi. Demokratija nije borba svih protiv svih. Zato svako odgovara za svoje pona{awe. Bi}e slabiji oni koji brinu samo o sebi, koje pokre}e inat, kojimaje tvrdoglavost savjetnik a svadqivost sredstvo. Svako vrijeme ima i svoje qude. • Mo`e li da se govori o nekoj vrsti specijalnog rata koji SPS i DPS 908
vode protiv radikala u svojim sredinama? Rata do istrebqewa? – Na{a politika je politika kompromisa i razumijevawa razli~itosti. Ne prihvatamo politiku koja insistira na ideolo{kim i radikalnim podjelama. Ali, ne zavisi sve od nas. @ivot u demokratiji nosi i pravo, ali i tegobe. Sloboda je za mene te`a od du`nosti. • [ta u tom kontekstu o~ekuje {efa Poslani~kog kluba radikala u Skup{tini Crne Gore gospodina A}ima Vi{wi}a? – Koliko sam obavije{ten protiv wega je pokrenut krivi~ni postupak. Nadle`ni gorani su preduzeli odgovaraju}e mjere. Neki qudi imaju vi{e problema sa onim {to im izlazi iz usta nego sa onim {to im ulazi u usta. Ali, to je stvar li~ne odgovornosti. Zakon je u interesu svih. I mora biti jednak za sve. • Posle incidenta u Skup{tini izostalo je zajedni~ko saop{tewe {efova poslani~kih grupa. Zbog ~ega opozicione stranke nisu potpisale saop{tewe SPS-a i DPS-a i da li ste u~estvovali u wegovom pisawu? – Vjerovatno je svako imao potrebu da precizira svoj odnos. Bitnih razlika, me|utim, nema. Na{a je du`nost da upozorimo na slabosti u radu parlamenta. U interesu je svih da parlament bude mjesto odgovornih qudi, onih koji znaju {ta govore i {ta rade. • Gospodin Jokanovi}, novope~eni savezni ministar unutra{wih poslova, u nekoliko navrata posle incidenta bio je pozivan u kabinet gospodina Bo`ovi}a. Pri~a se da je predsednik Ve}a gra|ana urgirao da se [e{eq privede? – Ne znam. Zaista ne bih `elio da se mje{am u nadle`nost drugih organa. Vjerujem da je eventualno anga`ovawe gospodina Jokanovi}a bilo u vezi sa wegovim obavezama kao ministra. • U posledwe vreme i visoki funkcioneri iz vladaju}e stranke potenciraju mogu}nost saveznih izbora. Kome to ide u korist? – Qudi su umorni od ~estih izbora. Potrebno je pokazati stabilnost parlamentarnih institucija. Nema posebnih razloga u prilog takvom razmi{qawu. Na{a stranka misli da ti izbori nisu nu`ni. Mi se zala`emo za razvijawe duha i atmosfere kompromisa, atmosfere partijske saradwe, frakcijskih dogovora unutar Vije}a gra|ana i nastojimo da za zakone koji omogu}avaju zajedni~ki interes obezbijedimo ve}inu. Mislim da smo ve} na putu stvarawa stabilne ve}ine. • Da li nagove{tavate promenu odnosa snaga u parlamentu? – Rezultat me|ustrana~kih napora ka dogovoru bi mogao biti vi{i stepen me|usobnog povjerewa. O~ekujem da }emo narednih dana napraviti odre|ene korake ka tome i da rezultat mo`e biti stabilna ve}ina u Vije}u gra|ana. Vlada ne mora da ima apsolutnu ve}inu, ali treba da predla`e zakone koje }e podr`ati ve}ina. • U ovom trenutku javnost na to gleda kao na period procvata trgovine. Govori se da su na prodaju jedanaestorica iz Rakiti}evog DEPOS-a? – Pitawe vezano za status te grupacije pokrenuto je odavno. Rije~ je o po{tovawu proceduralnih normi. U politici ponekad treba da branite i interese drugih. Mawe je va`no {ta se de{ava u kuloarima. Mi smo korektno sara|ivali sa Rakiti}evim poslanicima i nadam se da }emo takvu saradwu uspostaviti i sa drugima koji eventualno do|u na wihovo mjesto. Mi smo 909
~esto bili posrednici, tra`e}i ve}e razumijevawe razli~itih grupa. • Ho}e li do}i do konkretnijih ustupaka re`ima kada je saradwa sa opozicijom u pitawu? – Mi smo u Crnoj Gori ponudili opoziciji da u|e u Vladu, i ako ta ideja nije do kraja uspjela, mislim da je korisna. Politi~ki protivnik nije neprijateq, a razlika u mi{qewima nije razlog za sukob i mr`wu. • Pretprstavqam da mi ne}ete re}i ni{ta konkretnije. Recimo, koja je to opoziciona stranka sa kojom SPS ima nameru da ozbiqnije sara|uje? – O tomeje nezahvalno govoriti jer moje kolege iz opozicije smatraju da je pripadnost opoziciji moralnija. To je jedna stara zabluda. Postoje razlike izme|u pojedinih politi~kih zalagawa. Politika mo`e biti lo{a ili dobra. To ne zavisi od mjesta u opoziciji ili u vladi. O tome odlu~uju narodi. • Za{to se tek sada odlu~ilo da se Vlada rekonstrui{e, odnosno u trenutku kada je opozicija otvorila pitawe nepoverewa i kada je pri~a o novim saveznim izborima uzela maha? Da li nabrojano uop{te ima veze jedno s drugim? – Nema direktne veze. Inicijativa za racionalizaciju i reorganizaciju Savezne vlade je odavno prisutna. Takvu aktivnost je posebno podstakao predsjednik Savezne vlade. Podjela nadle`nosti je izvr{ena u skladu sa Ustavom. Rije~ je o korisnom politi~kom potezu. Parlament }e, uostalom, biti u prilici da o tome raspravqa. Svako je uradio ono {to smatra da mu je du`nost. Mi smo odlu~ili da oja~amo, u~vrstimo i stabilizujemo Vladu. • U me|uvremenu je izostanak gospodina @eqka Simi}a sa spiska ~inovnika u Vladi izazvao razli~ite reakcije. [ta |e biti s wim? – Tu odluku je donio mandatar i ja ne bih `elio da je komentari{em. Imam pozitivnu ocjenu o na{oj zajedni~koj saradwi. • Koliki je {iri zna~aj drasti~nog zaokreta politike Slobodana Milo{evi}a? – Nama su potrebne dobre odluke i vlast je du`na da to ~ini u interesu naroda. Odluka nije idealna ali je odluka nu`nost. Za svaku odluku je potrebno vrijeme. Donijeti odluku previ{e rano ili pretjerano kasno podjednako je opasno kao donijeti pogre{nu odluku. Mi nismo zaboravili na{u bra}u preko Drine. Niko nije tako odgovoran za svog bli`weg kao wegov najbli`i. Srbi u RS su dobili mogu}nost da kontroli{u 50 odsto BiH. Toliko koliko su dobili druga dva naroda. Dobili su mogu}nost da budu priznati kao poseban entitet i da kao takav zakqu~e konfederalni ugovor sa SRJ. Nije mogu}e sve ostvariti ujednom trenutku, a naro~ito nije mogu}e da se ide protiv ~itavog svijeta. Nije trenutak za podjele. To je najgore {to bi moglo da nam se desi. • Srpska opozicwa se tako|e polarizovala oko ovog pitawa. Da li se ne{to sli~no de{ava na politi~koj sceni Crne Gore? – Kod nas je ve}ina stranaka za mir. Qudi su umorni od rata i `ele normalan `ivot. Jo{ je Platon pisao da dr`avnici treba da procijene da li rat treba po~eti i kada ga treba zavr{iti. Vojnici treba da ga dobiju a narod treba da kontroli{e vlast. Mi nikada nismo bili za osvaja~ke rato910
ve ve} smo se borili za ravnopravnost na{eg naroda. Svaki narod ima pravo da se bori za svoj opstanak i svoju slobodu. • Mnogi tvrde da je re`im manipulisao Srbima van SRJ. Da je podr`avao ratnu opciju i da je sada te qude ostavio na cedilu. Govore da je re~ o licemerju i pitaju se za{to onda rat nije bio u startu izbegnut? – Pro{lost ne}e pru`iti dobre odgovore. Odluka od danas nije dobra odluka za ju~e. Odluka od ju~e nije dobra za danas. Pogre{no je da, zarobqeni strastima i povratkom u pro{lost, propustimo da u~inimo nu`ni potez danas. Duboko vjerujem da rat u Jugoslaviji niko nije `elio. Rat su donijeli nacionalni snovi pojedinaca. Rat su pokrenuli oni koji nijesu vjerovali u Jugoslaviju. Na{e zalagawe za mir pro{lo je mnoga isku{ewa. Isku{ewe emocije, to je vjera i odbrana stare Jugoslavije; isku{ewe morala, potreba da pomognemo svojima koji su ostali izvan SRJ; isku{ewe razuma, da se donesu mogu}e odluke. • Vi govorite tako kao da je nacionalizam mimoi{ao prostor Srbije i Crne Gore! – Ne, naprotiv. Jedan nacionalizam izaziva drugi. Mo`da }e hroni~ari kona~no otkriti ~iji nacionalizam je bio prvi. • Neki analiti~ari tvrde da je potekao iz Srbije? – Nesumwivo je da je pozicija Srbije u biv{oj SFRJ bila neravnopravna. Ona na federalnom nivou nije mogla da upravqa sobom na isti na~in kao {to su to mogle druge republike. Ipak, nacionalizmi drugih bili su tajniji, mnogo pripremqeniji, organizovaniji i temeqitiji. Mi smo u tom pogledu bili nepripremqeni. Ideolo{ki vaspitani, bili smo romanti~no zaslijepqeni svojom mesijanskom ulogom i dosta nespremni da se suo~imo sa realno{}u. Naravno, nacionalista je bilo svugdje, a ima ih i danas. Vladaju}e partije u Srbiji i Crnoj Gori su nastojale da sa~uvaju ovu zemqu. Ne da je razbiju. Mi smo bili protiv rata i branili svoj narod. • Sada bi vas zlonamerni pitali... – Izvolite, pitajte zlonamerno. • ...Koga ste na onakav na~in branili u Sarajevu? Mo`e li taj potez uop{te da bude odbrawen? – Za mnoge stvari ~ovjek ponekad po`eli da se nisu desile. Me|utim, ~ovjek ipak ne smije da zaboravi ono {to je bilo. Mi smo bili pred velikim izazovima. Mo`da smo krivi zbog toga {to smo voqeli i branili svoju zemqu. Zato {to smo pomagali svoj narod kad se borio. Pomagali one koji su ostali i `eqeli da `ive u Jugoslaviji. • Deo opozicije rado upotrebqava re~ izdaja kada razmi{qa o va{em novom stavu prema politici RS. Oni tako|e nagla{avaju da smo od me|unarodne zajednice, s obzirom na ustupke, premalo dobili? – Volio bih da ~ujem koji putevi garantuju da mo`emo da dobijemo vi{e. U postoje}im uslovima je najboqe nastaviti pregovore i poku{ati da se odre|enim akcijama poprave nedostaci u mapama. Da se otklone neuralgi~na mjesta. Sve je boqe od rata do istrebqewa {to nas u suprotnom ~eka. Put koji mi nudimo nije put protiv na{eg naroda. Sada moramo uva`iti realne ~iwenice koje odre|uje i politika me|unarodne zajednice. 911
• Da li je realno da se i Karaci} napokon odlu~i za ustupke, ili }e istrajati do kraja na svom nepomirqivom putu? – Intimno sam uvijek podr`avao politiku koja je prihvatala trezvenost. Nadam se da }e pozitivno nastojati da sagledaju novonastale okolnosti i odlu~iti da ne zatvore vrata pregovara~ima. Treba biti svjestan mnogih ograni~ewa. Zato nikom ne treba suditi. • Desilo nam se olabavqewe sankcija. Mnogi misle da }e SRJ morati da napravi drasti~ne mnogobrojne ustupke do wihovog eventualnog definitivnog ukidawa? – Va`no je ista}i da Savjet bezbjednosti prvi put donosi odluku o ubla`avawu sankcija prema jednoj zemqi. To pokazuje opredijeqenost me|unarodne zajednice da prizna neopravdanost i suvi{nost sankcija. Treba o~ekivati mnoge formalne i fakti~ke poteze u prilog pro{irivawu privredne i politi~ke saradwe na{e zemqe sa svijetom. • Kako ste zadovoqni granicom koju su nacrtali Hrvati prema Crnoj Gori? – To je izjava koja ne proizvodi nikakve posqedice.” U reakcijama povodom ubla`avawa sankcija Jugoslaviji i istovremenog poo{travawa sankcija Republici Srpskoj, “Monitor” od 30. septembra 1994. godine, izdvaja iz izjave dr [e{eqa one delove kojima bi ga prikazao kao ekstremistu. Novinar V. Koprivica u ~lanku “Koga je izdalo pam}ewe ustupa mnogo vi{e prostora marginalcima, kao {to je Du{an Mihajlovi}. Podnaslov je bio slede}e sadr`ine: “Naslovne strane i udarne radio i tv emisije posve|ene su izjavama predstavnika vlasti, koji odluku Savjeta bezbjednosti tuma~e kao promjenu politike svijeta i priznawe svojoj principijelnoj politici mira, a sasvim druga~ija reagovawa opozicije skrajnuta su u tre}i plan”. “Najnovija rezolucija Savjeta bezbjednosti o ubla`avawu sankcija prema SR Jugoslaviji, kao {to se moglo i pretpostaviti, promovi{e se na dr`avnim i prore`imskim medijima kao jedan od najzna~ajnijih aktuelnih doga|aja. O~ekivana odluka, zna~ajan dan za Jugoslaviju, po~etak kraja sankcija, potvrda na{e politike mira, promjena politike svijeta, priznawe na{oj principijelnoj politici mira i na{em pravom putu – naj~e{}e su formulacije u eufori~nim reagovawima saveznih, srpskih i crnogorskih politi~kih ~elnika. Naravno, wima su posve}ene udarne radio i tv emisije i naslovne stranice novina, dok su komentari opozicionih lidera, koji su uglavnom li{eni takvog odu{evqewa i amnezije o “na{oj principijelnoj politici”, u tre}em planu. Kad svijet spasava ~ast Predsjednik SRJ Zoran Lili} (izjava u “Politici” od 25. septembra plasirana je u vrh naslovne strane) daje na znawe da je prvim paketom skidawa sankcija protiv SRJ “politika mira koju smo u kontinuitetu vodili u periodu koji je iza nas, dobila kona~no priznawe od onih koji su iskreno za mir, od onih koji smatraju da je na ovim prostorima potreban druga~iji rasplet doga|aja”. Predsjednik Lili} naravno, ne zaboravqa ni “one druge”, ali ih precizno ne identifikuje: “Protivnici skidawa sankcija su upravo pokazali da su ni{ta drugo do zagovornici rata, i jasno su se dekla912
risali ko su oni i za {to se zala`u.” U specijalnoj izjavi za “Politiku” i Radio televiziju Srbije, predsjednik Vlade Republike Srbije Mirko Marjanovi} obnarodovao je da Rezolucija Savjeta bezbjednosti Ujediwenih nacija o po~etku skidawa sankcija “jo{ jednom pokazuje da ova zemqa, Srbija i Jugoslavija, vodi pravnu miroqubivu politiku za re{ewe celokupnog konflikta na prostorima Balkana i da je Srbija va`an faktor mira, stabilnosti na ovim prostorima. To u celosti i kontinuitetu pokazuje ispravnost politike na{e zemqe i predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a.” Na naslovnoj strani beogradskih listova objavqena je i izjava (data Tanjugu) predsjednika Savezne vlade dr Radoja Konti}a. Hvali{u}i se da je “ve} nekoliko puta isticao da daqe zadr`avawe sankcija prema SRJ nema svog politi~kog, pravnog niti moralnog opravdawa”, dr Konti} je (i daqe) ubije|en da su glavni akteri novog me|unarodnog poretka, kao i glavni akteri @enevske konferencije o Jugoslaviji tra`ili neposredan povod “koji bi u mogu}oj mjeri spasio wihovu ~ast i dostojanstvo, utoliko prije {to je Savezna vlada podr`avala sve do sada mirovne opcije”. “Politika” u istom broju (od 25. septembra) posve}uje dvije unutra{we stranice reagovawima lidera srpskih stranaka i direktora firmi. Upadqivo je da su izjave “u trendu” reagovawa politi~kog vrha Jugoslavije i Srbije, a podupro ih je i predsjednik crnogorske Vlade Milo \ukanovi} sa ove dvije kqu~ne re~enice: “Principijelna politika koju su vodili i vode dr`avni organi SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore ukazala je na besmislenost i nedelotvornost politike sankcija i izolacije. Jugoslavija se potvrdila kao faktor pravednog mira.” U op{irnoj izjavi datoj ageniciji “Beta” za “Pobjedu” (objavqenoj u crnogorskom dnevniku od 25. septembra na naslovnoj strani), \ukanovi} ka`e: “Istina je prokr~ila put, a ovo relaksirawe sankcija pokazuje da je ta istina o SRJ negdje bila zagubqena.” Put istine o nama kona~no je prokr~en, poja{wava \ukanovi}, sugeri{u}i zakqu~ak kao i wegovi prethodnici da je, eto, me|unarodna zajednica promijenila svoje mi{qewe a da smo “mi” ostali isti! “Pobjeda” je u istom broju objavila i izjavu Miodraga Leki}a, ministra spoqnih poslova Crne Gore, koji ocjewuje da }e ubla`avawe sankcija najvi{e obradovati gra|ane. Ovo je prije svega wihova pobjeda, ka`e ministar Leki}, uz zakqu~ak: “Nezadovoqni ovom rezolucijom mogu biti samo oni u zemqi i van we kojima nije stalo do otvarawa perspektive pravednog mira i prosperiteta na na{im prostorima.” Zatureni [e{eq U pomenutoj anketi “Politike” u~estvovao je i Vuk Dra{kovi}. Prema wegovom uvjerewu politika mira u Srbiji bi}e odlu~no nastavqena, a sve sankcije protiv Srbije i Crne Gore uskoro ukinute. “SPO se ne raduje sankcijama protiv na{eg naroda u Bosni i Hercegovini”, nagla{ava Dra{kovi}, dodaju}i da krivicu za takvu odluku Savjeta bezbjednosti UN “snosi nerazumna antisrpska politika rukovodstva na Palama”, kao i grupe i stranke u srpskom narodu koje je podr`avaju. Demokratska stranka vidi u odluci Savjeta bezbjednosti “znak dobre 913
voqe me|unarodne zajednice”, a predsjednik Reformske demokratske stranke Vojvodine “pobedu onih snaga u SRJ koje su za mir i koje se sa visokom odgovorno{}u odnose prema interesu svog naroda”. U sli~nom tonu reagovali su predsjednik i potpredsjednik Nove demokratije. Tako Du{an Mihajlovi} pozdravqa odluku Savjeta bezbjednosti kao “znak neopozivog opredeqewa za mir i ubrzavawe mirovnog procesa”, ali i kao “{amar svima koji su `eleli da ratom, smutwama i krizama osiguraju svoje pozicije i za{tite u`e interese”. Mihajlovi} ostavqa javnosti da naga|a ~iji }e se obraz crveweti od tog me|unarodnog {amara, a istu logiku slijedi i potpredsjednik ^edomir Mirkovi} (prema Tanjugu) procjenom da su ovom odlukom “politi~ke snage koje su se proteklih godina, ~esto u vrlo nepovoqnim uslovima, zalagale za mir i za poverewe u me|unarodnu zajednicu, sada dobile satisfakciju”. Zanimqivo je da se Socijalisti~ka partija Srbije oglasila kratkom izjavom, koju je potpisao generalni sekretar Milomir Mini}. U woj se pozdravqa rezolucija uz opasku da je to “prvi korak me|unarodne zajednice u priznavawu politike koju vodi na{a zemqa”. Reagovawa Vojislava [e{eqa i wegovog imewaka Ko{tunice, date agenciji “Beta”, “Politika” je “zaturila” na dno strane. Vjerovatno zato {to predsjednik Srpske radikalne stranke smatra da je odluka o ubla`avawu sankcija samo formalna, “da nema bitnog sadr`aja i da ne}e poboq{ati ekonomsko stawe u Jugoslaviji”, mada preporu~uje da bi zbog poo{travawa sankcija prema Republici Srpskoj weno rukovodstvo trebalo da protjera sa svoje teritorije sve snage UNPROFOR-a, a muslimanima (naravno sa malim “m”) ukine struju i vodu i da za svaki litar vode tra`i litar benzina. Pu{tawe niz Drinu Predsjednik Demokratske stranke Srbije prokomentarisao je najnoviju rezoluciju Savjeta bezbjednosti kao dokaz da su me|unarodna zajednica i Slobodan Milo{evi} krenuli pod ruku da sprovode “nepravedne i nehumane sankcije nad Srbima u Republici Srpskoj”, a da }e Milo{evi} drugo, podjednako bezna~ajno i poni`avaju}e ubla`avawe sankcija zaslu`iti priznawem biv{e Bosne i Hercegovine i Hrvatske u avnojevskim granicama! Ministar inostranih poslova Jugoslavije, koji ve} poodavno svakog ponedeqka skida sankcije, nije, prema izjavi datoj Tanjugu, (“Pobjeda” ponedeqak 26. septembra) potpuno zadovoqan najnovijom rezolucijom Savjeta bezbjednosti: “Iako ova odluka, po svom dometu, nije potpuno u saglasnosti sa ulogom koju Jugoslavija ima u mirovnom procesu, ona ima ogroman zna~aj sa politi~kog i psiholo{kog stanovi{ta, jer, kao prvo, stavqa ta~ku na jedan izrazito negativisti~ki prilaz na{oj zemqi, a zatim otvara proces demontirawa tih negativnih naslaga sa Jugoslavije, {to bi trebalo da dovede do ubrzanog skidawa preostalih sankcija”. Prema {efu jugoslovenske diplomatije argumenti zagovornika tvrde linije, kojima je stalo do utamni~avawa Jugoslavije, sada su uveliko devalvirani, a uvjeren je da ~ak vi{e ne}e biti ni upotrebqivi! Oglasili su se kratkim izjavama i predstavnici crnogorskih parlamentarnih stranaka (“Pobjeda”, 26. septembar). Za {efa Poslani~kog kluba DPS-a u Saveznoj skup{tini Milana Gajovi}a rezolucija je “priznawe Saveznoj Republici Jugoslaviji za miroqubivu politiku”, dr Novak Kilibar914
da poru~uje gra|anima da se “mnogo ne raduju”, a Slavko Perovi} smatra da je odluka o ubla`avawu sankcija prije svega “nagrada za Milo{evi}–Bulatovi}ev re`im”, koji je ostavio na cjedilu prekodrinske Srbe. Ipak, preovla|uju}i ton u ovim reagovawima najupe~atqivije je sublimirao potpredsjednik Savezne vlade Nikola [ainovi} izjavom Radio Kragujevcu. Podsje}aju}i “da se Jugoslavija zalagala da se svim narodima priznaju ista prava, kako bi nastupio mir”, [ainovi} trijumfalno dodaje: “To {to svjetska zajednica ovim simboli~nim ~inom to priznaje, zna~i da smo bili na pravom putu. Za nas je va`no da mi ni jednog momenta nismo napustili svoju principijelnu politiku i da je ona na kraju do`ivjela uspeh!” Nekoga je, ipak, izdalo pam}ewe.” ^ak troje izve{ta~a potpisalo je raport sa petog vanrednog zasedawa Narodne skup{tine Srbije: S. P. Stamatovi}, M. Torov i M. Babi} objavili su svoj tekst “Red poqoprivrede, red [e{eqa” u “Borbi” od 12. oktobra 1994. godine. U sam naslov stavili su svoje privatno omalova`avawe dr [e{eqa, a iz teksta se mo`e videti da su pojedini poslanici vre|ali predsednika Srpske radikalne stranke u wegovom odsustvu. “Beograd – Kao u velikom sendvi~u: red poqoprivrede, red pri~e radikala o “nezakonitom” hap{ewu i presudi Vojislavu [e{equ, uz tri petnaestominutne pauze – protekao je ju~era{wi tre}i dan vanrednog zasedawa Skup{tine Srbije, sazvanog na zahtev opozicije sa namerom da se zbog su{e smawe da`bine poqoprivrednicima. Iako su se pre zasedawa ~ule prognoze da ga ne}e ni biti, sednica je ipak imala svoj tok, ili kako je u holu rekao {ef radikala Tomislav Nikoli} predsedniku Draganu Tomi}u “malo }emo o dnevnom redu – malo o ovom na{em problemu”. I ju~e je, kao prethodnog dana, prvi je re~ dobio jedan radikal. Ukazuju}i na povredu poslovnika, Dragan Todorovi} poku{ao je da objasni predsedavaju}em da ne vodi dobro sednicu i da sebi pribavqa prava koja nema po poslovniku. Milovan Radovanovi} (SRS) tra`io je da budu udaqeni radnici obezbe|ewa iz sale, a Milorad Mir~i} (SRS) kome je prekju~e iskqu~en ton, u replici je zamerio predsedavaju}em da u “kontekstu wegovog imena iznosi neistinu o onome {to se ~ak nije ni desilo”. Pitawa za Radulovi}a Vra}aju}i se na osnovnu temu, Vladan Bati} (DSS) je optu`io Vladu da daje razli~ite odgovore o poqoprivredi, tako|e kr{e}i poslovnik. Tako Slobodan Radulovi} nije objasnio da li je nastupao kao potpredsednik Vlade, ili kao narodni poslanik. “Ako je nastupao kao narodni poslanik, trebalo nam je re}i u ime koje stranke je nastupao. Budu}i da je bio izabran na listi Demokratske stranke, sedi u socijalisti~koj Vladi, svi poslanici u ovoj skup{tini pripadaju nekom poslani~kom klubu, mi jo{ ne znamo kom klubu pripada gospodin Radulovi}, da li nekom od postoje}ih, ili je mo`da ~lan nekog konspirativnog poslani~kog kluba”, upitao se Vladan Bati}, spomiwu}i u tom kontekstu SKPJ. Optu`io je Vladu da se jo{ ne zna kada }e qudima biti ispla}ena p{enica. Po wemu, nikakvi papiri ne dolaze u obzir, dinar je devalvirao priznali to socijalisti ili ne i zatra`io da se obustave sva re{ewa o prinud915
noj naplati poreza, dok se ne donese neka meritorna odluka o sanaciji posledica su{e. Usput je upitao kako doktor prava mo`e biti ministar za energetiku, pa jo{ da raspravqa o poqoprivredi. Boqe bi bilo da je re~eno, {ta sa cenama struje. Bati} je pozvao i potpredsednika Vlade Ratka Markovi}a, “jer posle demonstracije pravni~ke nemo}i, on o~ito `eli da se preorijenti{e na poqoprivredu”, da kr{eve u BiH preore u plodne oranice i poka`e svoja stru~na znawa iz oblasti agrotehnike”. U delu “sendvi~a” na zadatu temu, uglavnom se i{lo na {ire prikaze ukupnog stawa u poqoprivredi. Opozicioni poslanici, pozivaju}i se na ranija obe}awa Vlade Srbije i resornog ministra, bavili su se i aktuelnim problemima seqaka, jo{ neispla}ene p{enice, obe}awima za gorivo kreditima za revitalizaciju sela, za unapre|ewe sto~arstva... a najmawe onim zbog ~ega je Skup{tina i sazvana. Cinizam dr`ave Zamereno je dok Skup{tina ote`e sa raspravom o smawewu da`bina seqacima zbog posledica su{e, dotle Vlada, na mala vrata, donosi svoju odluku na osnovu procena {teta a seqacima ve} sti`u porerska zadu`ewa sa obra~unatim tro{kovima opomena od 1516 dinara. “Ako smo i precenili posledice su{e, nemojmo se pla{iti da smo seqacima suvi{e dali, jer oni su selu potrebni. Potrebniji su nego gradu, ili nekoj Francuskoj”, poru~io je Mihaq Se~ei (DZVM). “Kada se zahvaqujemo seqaku da je izneo blokadu, to je pomalo cini~na primedba” rekao je @arko Kora} (GSS), “jer se selo, ipak, zbog nedostatka celovite politike, bezdu{no eksploati{e, qudi tamo ne vide svoju perspektivu, odlaze u gradove, inostranstvo i, na neki na~in, selo nazaduje, {to je vrlo lo{e za Srbiju”. U popodnevnoj diskusiji, Qiqana Lu~i} (DS) je rekla da }e ovo zasedawe ispuniti svoju svrhu ako se poslanici makar dogovore o ukupnoj agrarnoj politici. Predlo`ila je da se obave`e Vlada da do 10. novembra izi|e sa celovitim programom agrarne politike do 2004. godine. Prekinula bi se praksa da se o poqoprivredi raspravqa “od su{e do poplave”. Zamerila je {to je ukinuto savezno ministarstvo poqoprivrede {to se desilo jo{ samo za vlade Yemala Bijedi}a. Agrar je ba~en u ruke trgovine, pa bi ga trebalo iz we izdvojiti. Me|utim, odmah posle, javio se Radovan Radovi} (SPS), ogor~en {to neki kao da “govore kineski”. Zalo`io se, da se integralno, u okviru celokupne privrede, raspravqa o poqoprivredi i dodao: “Ko je taj [e{eq? Biv{i poslanik koji je sada u Padiwaku i vadi repu. Pravi ~ovek, na pravom mestu i u pravo vreme. [ef radikala Tomislav Nikoli} mu je u replici rekao da bi Skerli} “ovom buzdovanu” odgovorio: “Istina je da ne znam da snesem jaje, ali znam koliko vredi” i dodao: “Danas smo oti{li u Centralni zatvor da [e{equ odnesemo papir, olovku i kwige ~ekali smo dva i po sata i saznali da je [e{eq u samici”. Iza toga usledila je, kasno popodne, tre}a po redu pauza. Uzaludan trud opozicionara Posle trodnevnog vanrednog zasedawa, Skup{tina Srbije je ve}inom od 102 glasa (uz 80 protiv), odbila predlog 112 poslovnika opozicije da se, zbog 916
posledica su{e, seqacima prepolove lestvice katastarskog prihoda, kako bi pla}ali mawe poreze. Drugu ta~ku dnevnog reda (o smawewu doprinosa za zdravstvenu za{titu zemqoradnika), Dragan Tomi} je, koriste}i svoje predsedni~ko pravo, preneo u redovno zasedawe, koje ina~e, po~iwe prvog radnog dana oktobra, {to ne zna~i da }e prva sednica na kojoj bi se nastavila rasprava o poqoprivredi biti tada i sazvana. To je izazvalo negodovawe pojedinih poslanika opozicije. Pal [andor (DZVM), je saop{tio da je jo{ po~etkom septembra uputno pismo predsedniku Skup{tine, kojim ga upozorava da ne ~eka posledwi voz za sazivawe vanrednog zasedawa. Jer, kako je podsetio Vladan Bati} (DSS), opozicija je jo{ 26. avgusta uputila zahtev za hitnim sazivawem ovog sada ve} pro{log vanrednog zasedawa.” Pod naslovom “Zatvorski ciklus”, “Vreme” od 4. oktobra 1994. godine, daje biografsku hronologiju doga|aja kojom, postupkom dezinformacija i izvla~ewem ~iwenica iz konteksta, nastoji da dezavui{e boravak dr [e{eqa u zatvoru. Tekst je potpisan kao delo “Dokumentacionog centra” ovih novina. “Rodno mesto politi~ke biografije Vojislava [e{eqa je zatvor. O svojim robija{kim iskustvima [e{eq ima pedantnu evidenciju:” Bio sam do sada ~etiri puta u zatvoru a vi{e puta hap{en, ne znam ni sam koliko puta sam privo|en u SUP i maltretiran, izvo|en na sud i sli~no. Bio sam u zatvoru ~etiri dana, jedan dan u CZ-u i jedan dan u stanici milicije kad sam uhap{en na Veliki petak 1984. zajedno sa grupom od 28 intelektualaca na tribini Slobodnog univerziteta u Knez Miletinoj ulici. Zatim sam bio u Sarajevu vi{e puta hap{en i privo|en, i jednom osu|en na osam godina zatvora (jula 1984. godine). Izdr`ao sam godinu i deset meseci. Vrhovni sud BiH mi je smawio kaznu na ~etiri godine, a Savezni sud na godinu i deset meseci, koliko sam i izdr`ao”. U procesu 1984. godine, kada mu je su|eno za veleizdaju, [e{eq je tada bio tek mladi asistent na predmetu op{tenarodna odbrana na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Presudom Krivi~nog vije}a Okru`nog suda, kojem je predsedavao sudija Milorad Potpari}, [e{eq je osu|en na osam golina zatvora za delo “kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa” (~lan 114). Sud je utvrdio da je [e{eq, u vremenu od 1982. do maja 1984, “sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija delovao u nameri obarawa samoupravnog dru{tvenog sistema i razbijawa bratstva i jedinstva i protivustavne primjene Federativnog ure|ewa zemqe”. Tom presudom koja je izre~ena 9. jula 1984. godine, [e{eq je postao komunisti~ki disident zbog koga su pisane peticije sa potpisima akademika i braniteqa qudskih prava u zemqi i inostranstvu. U zatvoru je dva puta {trajkovao gla|u, prvi put 48, a drugi put 16 dana, a po izlasku iz zatvora preseqava se u Beograd gde `ivi od pisawa kwiga. Tada je napisao 13 kwiga, od kojih je sedam bilo zabraweno. Pred prve vi{estrana~ke izbore [e{eq je vo|a Srpskog ~etni~kog pokreta i wihov kandidat za predsednika Srbije. U toku kampawe uhap{en je i osu|en zbog naru{avawa javnog reda i mira; na osnovu tri presude osu|en 917
je na ukupnu kaznu u trajawu od 45 dana. Izdr`ao je ne{to vi{e od polovine kazne da bi 16. novembra 1990. godine, “zbog dobrog vladawa”, na predlog upravnika zatvora u Padinskoj skeli, bio uslovno pu{ten iz zatvora. Takore}i, pravo iz zatvora oti{ao je u studio televizije na promociju, gde se predstavio kao predsedni~ki kandidat. Trku za predsednika je izgubio, ali je zato posle nekoliko meseci (3. aprila 91. godine) [e{equ kao novoizabranom poslaniku Skup{tine Srbije verifikovan mandat. Po~iwe blisku saradwu sa vlastima i za wihov ra~un obavqa patriotske zadatke. Tako je ve} 23. aprila 91. godine u selu Jagodwa dr`ao miting na kome su govorili i Stanko Cvijan. ministar za Srbe u Vladi Srbije i poslanik Paro{ki. Zbog govora u Jagodwu, MUP Hrvatske je protiv [e{eqa podneo krivi~nu prijavu “zbog izazivawa nacionalne, rasne i vjerske mr`we. razdora i netrpeqivosti”, pa su ga na povratku u Srbiju hrvatski redarstvenici u selu Batini ispred mosta zadr`ali du`e od sata u kombiju, namerni da ga odvedu u Osijek, ali je poslanik [e{eq oslobo|en jer su ~lanovi SRS zapretili da }e u znak odmazde celu Barawu di}i u vazduh. Poslanik i ~etni~ki vojvoda delovao je i u Makedoniji, pa je Sobrawe Makedonije zadu`ilo MUP (10. maj 91) da ispita da li ima mesta za wegovo gowewe zbog izjave da su ~etnici spremni da na teritoriji Makedonije preduzmu odbranu srpskog naroda, ako treba i uz masovnu odmazdu. A sutradan je iz Splita stigao zahtev Izvr{nog odbora splitske podru`nice Stranke Jugoslovena kojim se “energi~no tra`i hap{ewe ~etni~kih vojvoda i komandanata ~etnika na ~elu sa [e{eqem zbog ugro`avawa Ustavnog poretka i krivi~nih dela”. Ve} slede}e nedeqe (17. maja 1991. godine) MUP BiH je izdao poternicu za [e{eqem i u cirkularnom telegramu od svih stanica milicije tra`i se da ga odmah uhapse na osnovu ~lana 236. Krivi~nog zakona Hrvatske zbog poku{aja nasilne promene ustavnog ustrojstva Republike Hrvatske. Pre dve godine je, prema pisawu lista “Balkan ekspres”, preki sud ~etnika osudno [e{eqa na smrt zbog saradwe sa komunistima i finansijskih malverzacija, a pred dubrova~kim vojnim sudom [e{eq je optu`en da je tokom 91. i 92. u~estvovao u razarawu Dubrovnika (pored wega na listi su i Vu~urevi}, Miodrag Joki} i jo{ 114 gra|ana). Dok je bio za{ti}eni objekt, poku{an je atentat na [e{eqa, a atentator Adem [aboti} osu|en je (3. 7. 93) na 15 godina zatvora zbog poku{aja ubistva. Me|utim, u to vreme bilo je i onih koji nisu bili zadovoqni wegovom za{titom, tako je Demokratska pedago{ka stranka ocenila da”hajka koja se vodi protiv dr Vojislava [e{eqa u re`iji SPO prerasta u ozbiqan problem” i zatra`ila od skup{tine Srbije “da za{tite li~nost i integritet [e{eqa”. Rektor BU (20. jul 92) tra`i skidawe imuniteta [e{equ zbog potezawa pi{toqa na studente (9. jula 92), a Glavni odbor Studentskog protesta podneo je protiv [e{eqa prwavu (31. jula 92). Te godine (10. oktobra 92) list “Politika” tu`i [e{eqa zbog klevete i uvrede, Tomislav Krsmanovi} tako|e tu`i [e{eqa zbog klevete, a 8. decembra te iste godine [e{eq je dobio imunitet po tu`bi @arka Gavrilovi}a (tu`en je zbog klevete). Wihove tu`be su zbog imuniteta odba~ene. Po~etkom 93. godine, [e{eq govori kako }e, ~im do|e na vlast, uhapsi918
ti: Pani}a, Ran~i}a, Stojanovi}a, ]osi}a, Varadija, Qubi{u Raki}a, Gruba~a, Miodraga Peri{i}a, Ivana Ivi}a... 10. februara Ran~i} i Stojanovi} podneli su tu`bu zbog klevete. Tada je [e{eq bio posebno netrpeqiv prema saveznim funkcionerima iz administracije predsednika ]osi}a. Iskoristio je, pred izbore 93. (9. 1. 93), sastanak sa liderima stranaka u Palati federacija da napravi incident, pa je Svetozar Stojanovi}, specijalni savetnik predsednika ]osi}a, tra`io da milicija izvede [e{eqa iz sale. U ovom trenutku u Palati pravde je sedam privatnih tu`bi protiv [e{eqa, uglavnom zbog klevete i uvrede. Od toga su tri tu`be (\or|a Vukoja, Gordane Su{e i Dragoslava Ran~i}a i Svetozara Stojanovi}a) spojene ujedan predmet. [e{eqa je izme|u ostalih tu`io i general @ivota Pani}, kao i novinari Milomir Mari} i Vawa Buli}. Po~etkom ove godine @eqko Ra`natovi} Arkan najavquje tu`bu protiv [e{eqa zbog optu`be da je ovaj organizovao ubistvo Isa Lera. Prvo ro~i{te bilo je 12. aprila, ali je zbog [e{eqevog nedolaska odlo`eno, i tako, do sada, tri puta. Pre mesec dana, povodom tvrdwi “(Fajnen{el tajmsa”da se Milo{evi} sprema da uhapsi [e{eqa i Arkana, [e{eq je rekao: “U Beogradu je zapravo na delu velika trka: ko }e koga prvo da uhapsi. Ja Milo{evi}a ili on mene. A, kako trenutno stvari stoje, blagu prednost imam ja”. Stojan Cerovi} u istom broju Vremena naziva dr [e{eqa la`nim mu~enikom za ideale nepostoje}e istine. Wegov ~lanak se zvao “Obnova i krivica”, a podnaslov je glasio: “Pravi zadatak nekakve intelektualne elite bio bi da se ne prihvati izvla~ewe, da se prizna slom, da se ispitaju uzroci, da se cela pri~a o posledwih nekoliko godina ispri~a kako vaqa i da se ne dopusti da u {kolske nastavne jedinice u|e verzija o nepravednom svetu koji je ipak, na kraju, priznao gre{ku” “Niko, naravno, nema pojma {ta bi se jo{ moglo dogoditi i kako }e se daqe odvijati stvari me|u ju`nim Slovenima, pa ni me|u Srbima, kao ni unutar srbijansko-crnogorske federacije. Ali, mnogi gra|ani te dr`ave, kao i me|unarodni mirovni posrednici, po~eli su da pola`u velike nade u Milo{evi}evu mirovnu retoriku i stvarni raskid s Karayi}em. Po~elo je i sa skidawem sankcija i mo`da se mo`e o~ekivati da }e sve strane nastaviti tim smerom. To bi zna~ilo da }emo se uskoro na}i u prilici da se mirno osvrnemo oko sebe; da dobro pogledamo u kakvom smo stawu; {ta je od nas ostalo; ima li izgleda da se izvu~emo, u kojem roku i {ta bi ko trebalo da radi. Zamislimo, dakle, najboqe mogu}e okolnosti i najpovoqniji realni ishod tog samoispitivawa. Recimo da se ovo par~e biv{e Jugoslavije uspe{no izvuklo iz rata i da je svet to potpuno prihvatio. Bosanski Srbi su se, recimo, primirili i popustili, ili nisu, ali to se, recimo, nas vi{e ne ti~e, po{to je Milo{evi} priznao i Bosnu i Hrvatsku. Pri tom je uspeo da amortizuje otpor ovda{wih ekpsanzionista, tako da je gledawe preko Drpne postalo vi{e privatna zabava nego ozbiqno javno pitawe. Recimo, dakle, da je ambicija mewawa granica sasvim skinuta s dnevnog reda i da se radi na popravqawu odnosa sa svim susedima. Po{to pretpostavka da bi Milo{evi}a mogao oboriti neko mnogo boqi za sada deluje nestvarno lepo, zadovoqimo se, recimo, time da se on sta919
bilizovao, po~eo da izlazi iz svog bunkera, da se otvara i sara|uje s opozicijom (koja se i sama urazumila), da podsti~e nezavisnost televizije i uvi|a vrednost tolerancije. Ili, po{to priznajem da i ovo zvu~i suvi{e nestvarno, uzmimo da je barem po~eo da zaista sprovodi ono {to, u posledwe vreme, tvrdi da `eli da postigne: mir, bezbednost, blagostawe. Najzad, dopustimo i mogu}nost nekakve ekonomske konsolidacije. Recimo da je Kosta Mihailovi} otpu{ten i da je Milo{evi} tajno iskopao i prou~io program Ante Markovi}a i Yefrija Saksa. Dinar je, recimo, stabilan, svojinska transformacija je odmakla, a Me|unarodni monetarni fond obe}ava kredite, mada se bojim da mi sve ovo izgleda mogu}e samo zahvaquju}i mojoj naivnosti i neznawu. Dakle, neka bude da se u politici i privredi vuku samo najboqi potezi. Svejedno, otkri}emo da po gotovo svim merilima u`asno zaostajemo za zemqama i narodima koji nisu ratovali, ukqu~uju}i i one koje smo bili navikli da gledamo s visine. Vide}e se da `ivimo u egzistencijalnim, moralnim. intelektualnim i kulturnim ru{evinama. I to pod uslovom da uop{te smognemo snage i voqe za realnu samoanalizu. [to je najgore, pokaza}e se da energija obnove bezande`no nedostaje. Ne samo zato {to je tako mnogo sposobnog i darovitog sveta zauvek oti{lo, nego jo{ vi{e zato {to oni koji su ostali i koji dolaze, umesto poleta i samopouzdawa imaju ose}awe krivice i osuje}enosti. Primer brzog oporavka i uspona Japana, Nema~ke i Italije za nas ne va`i, pored ostalog i pre svega zato {to smo mi izgubili ali nismo pora`eni. A to je najgori ishod koji dovodi u pitawe goli opstanak i o~uvawe bilo kakvog kolektivnog identiteta. Svet nas je pustio da se izvu~emo, ali nam nije zaboravio i oprostio. Mo`emo da zadr`imo iluziju da nismo slomqeni i da ne moramo krenuti od po~etka. Razume se, pravi zadatak nekakve intelektualne elite bio bi da se ne prihvati izvla~ewe, da se prizna slom, da se ispitaju uzroci, da se cela pri~a o posledwih nekoliko godina ispri~a kako vaqa i da se ne dopusti da u {kolske nastavne jedinice u|e verzija o nepravednom svetu koji je ipak, na kraju, priznao gre{ku. I da se pri tom ne potone u poznati nacionalni mazohizam kojim se ozbiqna analiza lewo okre}e na suze. Mo`da bi se ovde jo{ na{lo qudi sposobnih i spremnih da obave taj posao. Ali, po svoj prilici, tu pri~u }e ipak pri~ati isti oni akademici, kwi`evnici i istori~ari kojima je tako prijao sukob s celim svetom. To bi zna~ilo da, ni u najboqem slu~aju, nemamo bogzna ~emu da se nadamo. Istinu o nama sad mo`emo da sakrijemo samo od nas samih. Sankcije i izolacija bili su idealni uslovi za to, ali kad po~ne otvarawe i razmena sa svetom, shvati}emo da oni znaju ne{to drugo. Svako odavde, pojedina~no, jo{ }e godinama ose}ati potrebu da ne{to ispravqa i obja{wava, ~ak i onima kojih se sve to ni{ta ne ti~e i koji samo ho}e da obave neki posao. Ima}emo utisak, ba{ zato {to smo se nekako izvukli, da smo legalno ravnopravni, ali qudski drugorazredni i sumwivi. Ne}e nam pomo}i ni ako se naqutimo i podsetimo da su i drugi pravili sli~ne i ve}e sviwarije i to ne tako davno. Posledwe se najboqe pamti, kao {to ka`e moj prijateq Sr|a Popovi}, posebno zato {to je lom napravqen dok je svud okolo vladao mir i red. 920
Sve je ovo, razume se, pri~a o nevoqama normalizacije od koje smo jo{ daleko. Najve}i deo opozicije jo{ je zauzet poku{ajima da Milo{evi}a obori ba{ na ovoj mirovnoj krivini, ne prime}uju}i da ga tako rehabilituju za ceo prethodni ratni put. Poraze mu pretvaraju u uspehe i obrnuto. Moglo se, jednog dana, nekako dokazivati da se ovde na vlasti bio zatekao jedan besan piroman, ali kako kad ovda{wi demokrati govore da je zlo~in i izdaja {to bi hteo da prestane. Kao {to znamo, ni drugima iz biv{e Jugoslavije nije lako da iza|u na kraj s prethodnom istorijom i svojom ulogom u woj, {to je ipak nekakva uteha. Vidim da u posledwoj “Nedeqnoj Borbi” Jurij Gustin~i~, koji nije nikakav nacionalni fanatik, osporava ovda{wu teoriju po kojoj je rat u Sloveniji bio “operetska epizoda”. Ka`e da Slovenci, koji su izgubili desetak qudi, od onih {ezdeset koji su poginuli, ne misle tako. Primam ovu kritiku kao da je meni upu}ena. Ne znam da li je taj gubitak za Sloveniju prevelika cena nezavisnosti, ali verujem da jeste za familije i prijateqe tih qudi. Se}am se, me|utim, kako je Milan Ku~an, pre tog rata a posle razgovora sa Slobodanom Milo{evi}em, zadovoqno izjavqivao da wegov sagovornik nema ni{ta protiv slovena~ke nezavisnosti, a on, Ku~an, razume `equ Srba da `ive ujednoj dr`avi. Pa, ~ini mi se da ako Slovenci imaju neki spomenik palima u tom oslobodila~kom ratu, na wemu bi se morali na}i svih tih {ezdeset `rtava. I Slovenci i neslovenci tu su pali iz istih razloga i s istim ciqem. A videlo se {ta dolazi posle. Barem Ku~an je to morao znati. Ali, izgleda, da }e sve zvani~ne istorije novih dr`ava morati da la`u o biv{oj zajednici. Ako je Vojislav [e{eq morao da padne za spas parlamentarizma, onda ne vidim kako Radoman Bo`ovi} mo`e izbe}i da podnese istu `rtvu. Svaki od wih bio bi sam dovoqan da izbezumi, raspameti i rasturi svaku skup{tinu. [e{eq zato {to to upravo i `eli, kao {to se unapred radovao hap{ewu, a Bo`ovi} zato {to ulogu predsednika shvata kao upravnika kaznenopopravnog doma. Oni su prosto idealan par. Sudbina ih je sastavila i tako se lepo dopuwuju da ih je grehota razdvajati. [e{eq je svakako procenio da u mirnoj igri vi{e nema ~emu da se nada, ali ~ini mi se da gre{i ako se uzda u politi~ki proces. Da bi se tim putem ne{to dobilo, oduvek je bilo va`no izgledati kao nevina `rtva, a ne kao neko ko to sam izaziva i bira kao sredstvo. Ne vidim kako }e [e{eq uspeti da se predstavi kao mu~enik u ime neke zabrawene istine i da u svoju korist okrene banalnu optu`bu da je pquvao i hteo da bije predsednika skup{tinskog ve}a. A ako Milo{evi} hitno ne smeni Bo`ovi}a, to }e zna~iti da o parlamentu i daqe misli {to i do sada. Da se Radovan Karayi} u Wujorku zaista sreo sa Borisom Jeqcinom, bila bi to veoma lo{a vest za Savet bezbednosti koji je dan ranije doneo odluku o izolaciji paqanskih dr`avnika. Vest bi bila lo{a i za ameri~ke imigracione vlasti, a naro~ito za Slobodana Milo{evi}a koji se kladio u sve {to mu je najdra`e da Karayi} ne mo`e dobiti ni{ta vi{e od onoga {to je on prihvatio. Ali, Jeqcin je promrmqao ne{to pogre{no i ispalo je da je to bila jed921
na od onih carskih oma{ki kakve poznaje naro~ito ruska istorija. Me|u novinarima, posmatra~ima, analiti~arima, ekspertima, diplomatima i prate}im osobqem za trenutak je nastala pani~na trka i pometwa. U takvim situacijama, i ako ne verujete, morate da proverite. Kad bi neko Jeqcinu ispostavio, na primer, samo ukupne telefonske ra~une... Ali, treba biti {ef onolike dr`ave da bi vam oma{ke bile tako skupe. I da ne biste morali da platite.” Op{irni nadnaslov “Najnovija epizoda u Saveznoj skup{tini vezana za predstavu sa pquvawem i psovawem u kojoj su glavni likovi bila dva doktora nauka, dr [e{eq i dr Bo`ovi}, nagnala nas je da se upustimo u detaqniju analizu karaktera i pona{awa aktuelnog predsednika ve}a gra|ana, od gimnazijskih dana u Vrbasu, do danas”, stajalo je iznad naslova “ Sve je po~elo jednim maturskim balom”. Tekst je objavqen u “Svetu” od 3. oktobra 1994. godine, a potpisala ga je Gordana Jovanovi} koja bez obzira {to pi{e o Radomanu Bo`ovi}u ne propu{ta priliku da ne kritikuje i dr Vojislava [e{eqa. “Pla~ koji se prolomio vrletnim [apa~nom jednog hladnog januarskog jutra 1953. ozna~io je dolazak na svet osobe ~ija }e pojava, stil pona{awa i vo|ewa politike obele`iti prelomno i najkontroverznije razdobqe u posleratnoj Jugoslaviji. ^ovek ~ije ime posledwih dana ne silazi sa naslovnih stranica dnevnih listova, koji je mesto “spoksmena” saveznog parlamenta zamenio ulogom Tomasa Torkemade, koji je i polivan i pquvan i vu~en za u{i, ali se dobro dr`i, preplivaju}i ve{to sa funkcije na funkciju na koje je, od najranije mladosti izgleda prepla}en. Karijeru dr Radomana Bo`ovi}a karakteri{e nemilosrdno uklawawe doju~era{wih politi~kih i profesionalnih saradnika, osionost u opho|ewu sa podre|enim slu`benicima i nadasve drskost i beskompromisnost u postizawu ciqeva. Da dr Bo`ovi} nije samo puki apart~ik i poslu{ni izvr{ilac nare|ewa dokazao je kompletnim ure|ivawem Vojvodine (od privrede do medija) dok se nalazio na mestu predsednika pokrajinske Vlade. Sledio je, kako se tada ~inilo, autonomni napad na op{teomiqenog saveznog premijera Antu Markovi}a (u tome mu se, u po~etku, jedino pridru`io Voja [e{eq) kojim je pribavio u pripadaju}em mu establi{mentu oreol ekonomskog eksperta, {to i nije bilo toliko te{ko s obzirom na to da je u to vreme SPS forsirao tvrdu nacionalnu politiku i gde je u kadrovskoj kombinatorici prednost davana uglavnom ma{tovitim qudima od pera, socijalnim radnicima ili palana~kim u~iteqima. Ubrzo je unapre|en za srpskog premijera, a na tom mestu je dobio nadimak “Mister 10.000 posto dnevno”. Misli se, naravno, na postotak inflacije koji je ovaj ekonomski ~arobwak postigao. Me|utim, i pored toga {to je celu Srbiju bacio na kolena i SPS slogan “Srbija se sagiwati ne}e” pretvorio u surovu realnost da je ve}ina stanovnika iste puzala od gladi, Bo`ovi} je i daqe ~vrsto sedeo u premijerskoj foteqi sve dok nije pukla “Ministarska afera”. Uhap{eni su ministri Vlajkovi} i Mihajlovi}, a u javnost je procurila informacija da je biv{i republi~ki ministar trgovine u istrazi izjavio da je sve vreme bio u talu sa Bo`ovi}em. Tako je napravqena jedina konkretna mrqa u wegovoj bri`qivo vo|enoj karijeri, iako je novosadska ~ar{ija uveliko brujala o Radomanovom enormnom bogatstvu koje je stekao posedovawem poker aparata, brojnim ku}ama i stanovima, pe922
trodolarima koji poput bu{otine Saudijskoj Arabiji cure kroz wegove prste... Bilo kako bilo, dr Bo`ovi} je smewen sa funkcije i danas predsedava Ve}em gra|ana u Saveznom parlamentu. Ova stagnacija u karijeri ambicioznog “Crnogorca srpskog roda”, predstavqa neuralgi~nu ta~ku na koju ciqaju wegovi politi~ki protivnici jer ne tako davno dok je bio gazda Vojvodine, Bo`ovi} je izjavio posle jedne burne sednice pokrajinskog Izvr{nog ve}a: “Slomi}u svakoga ko mi stane na put”. Na toj sesiji su mu se, naime, mnogi ministri zamerili, a on je u nastupu besa {to wegov predlog nije pro{ao demolirao name{taj u svom kabinetu. Odakle vuku koreni te Radomanove ru{ila~ke sklonosti, po{to i slu`benici Savezne skup{tine tvrde da ~esto bes na [e{eqa i ostale politi~ke oponente iskaquje na stolovima i stolicama koje mu dospeju pod ruku? “Kada je karijera u pitawu ja ni ro|enog brata ne priznajem” Iako su neki bili skloni da nakon Konti}eve smene (koja je vi{e nego izvesna) prognoziraju da }e ga na funkciji saveznog premijera naslediti upravo Bo`ovi} i da }e to predstavqati veliki Radomanov “kambek” na politi~ku scenu, nakon posledwih skup{tinskih doga|aja i oni najskepti~niji su shvatili da }e dr Bo`ovi}, ipak morati da se neko vreme skloni na mawe vidqivo mesto. [ta se, zapravo, zbivalo iza zatvorenih vrata u kabinetu predsednika Ve}a gra|ana na sastanku {efova poslani~kih grupa? Povod je bila Maja Gojkovi} i weno uporno odbijawe da napusti govornicu. Biv{a Bo`ovi}eva potpredsednica koju je on ~esto mole}ivo nakon wenog podno{ewa ostavke zvao da se vrati na mesto do wega za predsedavaju}im stolom mn je nakon skup{tinskog skandala ispri~ala: nisam psiholog, ali mislim da se na mestu predsedavaju}eg Ve}a gra|ana Bo`ovi} prvi put sreo sa qudima koji druga~ije misle od wega. Le~e}i svoje komplekse malog ~oveka on vre|a, preti, provocira... Me|utim, iako smo razli~itog pola mnogo sam ja~a li~nost od wega. Znam da me gotovo svi poslanici bez obzira kojoj stranci pripadali uva`avaju, pa stoga, iskreno ne shvatam Bo`ovi}ev odijum prema meni. Sad razumem. Pre mog podno{ewa ostavke krajem pro{le godine kada je savezni Parlament bio blokiran imali smo jedan od brojnih sastanaka sa {efovima poslani~kih grupa. Nisam ne{to dala Bo`ovi}u za pravo, a on je uspani~eno po~eo da lupa {akom o sto, pocrvenev{i u licu tako da sam se zbiqa zabrinula za wega i kre{tavim, histeri~nim glasom zavri{tao, ti to radi{ jer ho}e{ da mi preotme{ moje predsedni~ko mesto! Ostala sam zapawena, bez komentara”. Nakon brisawa [e{eqeve pquva~ke sa lica i Armanijevog odela, Bo`ovi} je poput de~a~i}a zaklowen iza [ipov~evih le|a izbezumqen vikao za liderom radikala koji je “dostojanstveno” nakon u~iwenog gesta zamicao za vratima: “Uhapsite ga!” Kako su ga radnici obezbe|ewa belo gledali, a wihov novopostavqeni {ef nezainteresovano igrao “tetris” zavaqen u fotequ ponavqaju}i: “Ne ~ujem dobro!”, Bo`ovi} je hitno pozvao “sve`eg” ministra Savezne policije Vuka{ina Jokanovi}a i naredbodavno mu nalo`io da smesta privede [e{eqa, na {ta mu je Jokanovi}, kako tvrde o~evici, odbrusio “Ko si ti da mi nare|uje{? Ja sam, bre ministar saveznog SUP-a!” Bo`ovi} se nakon totalnog debakla u demonstrirawu svog autoriteta 923
povukao u kabinet odbijaju}i da daqe vodi Skup{tinu. Nudio je ~ak i ostavku. Za dr Radomana Bo`ovi}a kome je vlast u krvi i koji je izjavqivao: “Kada je u pitawu karijera, ja ni ro|enog brata ne priznajem” svakako su ovo najte`i dani u posledwih nekoliko godina u kojima se vrtoglavo peo na lestvici uspeha i mo}i. Me|utim, da bi pronikli, na pravi na~in u Bo`ovi}eve kodove pona{awa treba kalendar vratiti dvadesetak godina unazad. Vrba{ka gimnazija kao vojvo|anski “Tehnogas” Posle zavr{ene osmoqetke, upisuje se u nik{i}ku gimnaziju, a nakon prvog razreda pod misterioznim okolnostima napu{ta Nik{i}. Godine 1968. zati~emo ga kao polaznika “srpskog Harvarda” tj. vrba{ke gimnazije “@arko Zrewanin” koja decenijama predstavqa rasadnik najuspe{nijih srpskih politi~kih talenata. Istu {kolu su poha|ali Milorad Vu~eli}, koji je bio |ak putnik iz Crvenke, Marko Kekovi}, Zoran ]etkovi}, Milijana Baleti}, Miodrag Karayi}... Nekad mo}ni Dra`a Markovi} je jednom prilikom rezignirano rekao da u politici Srbije vi{e vredi godinu dana sta`a u “Tehnogasu” nego ~etiri godine provedene u NOR-u. U novije vreme, kada tekovine NOR-a i nisu na nekoj ceni, sli~na re~enica bi mogla da glasi: “Vi{e vredi matura vrba{ke gimnazije nego doktorat na Sorboni”. Interesantno je da je u Bo`ovi}evom transferu iz Nik{i}a u Vrbas lavovski deo odradio profesor vrba{ke gimnazije Radoman Perkovi} (kasnije ministar za informisawe u “autonoma{koj” vladi Vojvodine), po{to je tada{wi direktor {kole Radosav Ikovi} uporno odbijao da ga primi. Radoman }e mu se dvadesetak godina kasnije svojski odu`iti. Do{av{i na mesto vojvo|anskog predsednika vlade, bez mnogo sentimentalnosti otpustio je profesora Perkovi}a koji se krajem 80-ih nalazio na funkciji direktora “Zvezda filma”. Bo`ovi}evi {kolski ispisnici su mi pri~ali: “Bio je vazda najmawi u razredu, pa smo morali da ga {titimo od starijih u~enika koji su mu lupali ~vrge. Nije bio ba{ najboqi |ak, onako osredwi. Uvek je bio lo{ u matematici. Vaqda je maturirao sa dvojkom ili trojkom. Ni srpski jezik mu nije bio ja~a strana. Nikad nije ~itao lektiru”. Za analizu Bo`ovi}eve li~nosti, neka psiholozima poslu`i i anegdota iz Bo`ovi}evih gimnazijskih dana, koja se u Vrbasu prenosi s kolena na koleno. Ovom ne ba{ ukusnom pri~om iz Radomanove mladosti mo`e da se objasni i ~iwenica da dr Bo`ovi}a niko nikad nije video da ple{e. Na jednoj {kolskoj igranci Bo`ovi} je nosio bele pantalone i do`iveo je neprijatnost prilikom svog prvog plesa sa devojkom. Zbog toga je istr~ao kao da ga gone furije iz fiskulturne sale, a {kolski mangupi su Bo`ovi}evu be`aniju propratili paqewem i ga{ewem svetla. Predsednik Ve}a gra|ana je izgleda zauvek zapamtio taj prvi ples, pa i danas izbegava egzibicije na plesnom podijumu. “Nije podnosno poraz, ve~ito se sva|ao i galamio...” Bo`ovi}evi suboti~ki dani tako|e su indikativni za nekog Jungovog sledbenika. Upisav{i ekonomski fakultet beskompromisno je krenuo da ga osvoji tako da je u 27. godini doktorirao. “Bo`ovi} je napravio pravi ru{ila~ki pohod u suboti~kom visokom {kolstvu. Za po~etak je proterao tada{weg profesora politi~ke ekonomije magistra Boru Martina i preuzeo wegovu katedru promovi{u}i princip: “Dosta je bilo magistara!”, pri~a Milenko 924
Smiqani} biv{i predsednik Ve}a saveza sindikata Subotice sa kojim je Bo`ovi} ~esto igrao tenis (“Nije podnosio poraz, ve~ito se sva|ao i galamio. Kada je lopta unutra on ka`e da je napoqu i obratno. O lomqewu reketa da ne govorim”, tvrdi Smiqani}) i odlazio na do~eke Nove godine. Zanimqivo je da je Bo`ovi}ev glavni politi~ki promoter bio Bo{ko Kova~evi}, posle svrgavawa autonoma{a nakratko Milo{evi}eva vojvo|anska uzdanica, a danas wegov quti oponent. “Kova~evi} je u vreme Bo`ovi}evog uspona bio predsednik OK SK Subotice i primio ga je za ~lana predsedni{tva Gradskog komiteta mimo svih zakonskih propisa. Kasnije se divno Kova~evi}u. ^esto je govorio: “Nikada ne bih umeo da odradim ovo kao drug Bo{ko.” Zatim bi, uzgred, kao {ale}i se dodao: “Ali ne dao mu bog da ja do|em na vlast”, ka`e Milenko Smiqani}. U osvit doga|awa naroda 1988. Bo`ovi} se `estoko protivio izgradwi beogradske robne ku}e u Subotici i celu no} je odvra}ao Kova~evi}a da se “proda” Beogra|anima. Govorno je: “Srbija }e nam usisati svu akumulaciju”. I posle pada autonoma{a Bo`ovi} je bio ogor~eni protivnik srbizacije Vojvodine. U kasnu jesen 1988. kada je ~ak i @iki Berisavqevi}u bilo jasno da je sa vla{}u gotovo, nameravao je da organizuje miting podr{ke Bo{ku Kova~evi}u kome je od miqa tepao “Bole”. Postav{i pravi vojvo|anski gaulajter Bo`ovi} je Boleta bacio na marginu politi~kog `ivota na kojoj je ostao i danas. Novosa|anin Bo`ovi} postaje 1989. i tu se mimo o~ekivawa i omiqenosti koju u`iva me|u svojim sugra|anima zadr`ao prili~no dugo. “Suboti~ki glavose~a” u~inio se Beogradu najpogodnijim da pokori opozicionu Vojvodinu. Posledice Bo`ovi}eve vladavine ose}aju se i sada. “Zaista je bilo otu`no gledati sednice pokrajinskog Izvr{nog ve}a. Bo`ovi} je svoje saradnike bukvalno isterivao iz sale, poni`avao ih, terao ih da mu donose kikiriki da gricka, upadao im u re~ u pola re~enice... Lagao bih kada bih tvrdio da nije bilo trenutaka kada sam se divio Bo`ovi}u. Se}am se kako je hrabro uleteo u salu me|u kikindske metalce koji su tra`ili wegovu glavu. Stotine metalskih radnika su danima opsedali skup{tinsko zdawe da bi kona~no provalili u Banovinu zahtevaju}i, naravno, ve}e plate. Koliko vi zara|ujete? upitao ga je jedan od o~ajnih radnika. [ta te briga, za{to nisi i{ao u {kolu, pa da i tvoja plata bude kao moja”, ispri~ao mi je jedan Bo`ovi}ev bliski saradnik koji ovih dana zavr{ava roman “Pri~e o Radomanu”, tako da }e wegov identitet uskoro biti poznat. Istu caku sa kikindskim metalcima, dr Bo`ovi} upotrebqava i za novinare ne dozvoqavaju}i da ga intervjui{u “obi~ni gimnazijalci ili nekulturni, priu~eni `urnalisti kojadinovi}evske provinijencije”. Majstor “plesa na `ici” “Pomislio sam kada sam video kako o{tro razgovara sa ozloje|enim radnicima da Bo`ovi} zbiqa ima petqu, ali ubrzo sam video da i nije ba{ sve tako. Kada su Kikin|ani provalili u skup{tinsko zdawe navalili su na Bo`ovi}a Jokanovi} i Borivoje Petrovi}, emisari iz Beograda, a on sve gura Radi}a dok nije smislio sanitarnu inspekciju a dok nije ukqu~no Kertesov pejyer i javio mu u Kikindu da ovaj tamo izjavi da je Vlada u Novom Sadu kona~no donela odluku da se plate pove}aju, porezi i nameti smawe i tako im darovala blagostawe. Naravno da je to bio blef, a od svega je ostala qutwa 925
Bracinog druga Save Stupara {to je Kertes tako odigrao na Radomanov nagovor”, nastavqa pri~u moj sagovornik. Nakon {to je u Novom Sadu ostavio pusto{, Radoman se kroz trijumfalnu kapiju uputno u osvajawe srpske prestonice. Wegovi beogradski dani pripadaju, ipak, istoriji. Posmatraju}i i bele`e}i doga|aje koji se filmskom brzinom de{avaju Bo`ovi}u i oko wega, slu{aju}i sve ta~ne i neta~ne pri~e o poreklu wegovog navodnog fantasti~nog bogatstva i dobrih veza sa “crnogorskim lobijem”, naivnijem posmatra~u moglo bi izgledati da }e Radoman “pod led”. Me|utim, poznato je da Slobodan Milo{evi} nikad ne mewa tim koji dobija. Kako je godinama upravo dr Bo`ovi} jedan od glavnih “navalnih igra~a” u SPS establi{mentu nije iskqu~eno da dana{wi predsednik Ve}a gra|ana politi~ki vaskrsne ja~i nego ikad, ne zaboravqaju}i, naravno, da se “pobrine” na wemu svojstveni na~in za sve svoje nove i stare neprijateqe. Obraza, drskosti, ambicije i ume{nosti ima u obilatim koli~inama. ^ovek koji je crnogorsko jele~e i tokicu zamenio Armanijevim i Versa}ijevim kreacijama, koji jednako brzo mewa politi~ke, `ivotne i modne stilove nesumwivo }e se prilago|avati u hodu novim situacijama. “Ples na `ici” je, uostalom, oduvek bio wegova specijalnost.” Goran Rosi}, u “Telegrafu” od 5. oktobra 1994. godine, objavquje intervju sa Vojislavom Ko{tunicom pod naslovom “Slobodan Milo{evi}, dr`avna televizija, Vuk Dra{kovi} i beogradski krug su na istom zadatku, razvrstavaju ko je za rat, a ko za mir”. Bez obzira {to dr [e{eq nije spomenut u naslovu, Ko{tunici je iskoristio priliku da ga prika`e u lo{em svetlu. • “Nedavno ste izjavili da }e u “drugoj” fazi kapitulacije, koja je vezana za ubla`avawe sankcija, predsednik Milo{evi} priznati BiH i Hrvatsku u avnojevskim granicama. Kakvi su va{i argumenti za ovu tvrdwu? – Moji argumenti su sadr`ani u tvrdwama nesumwivo kompetentnih i pozvanih Milo{evi}evih sagovornika i svedoka. Nema naravno, ni~ega od bilo kakve spekulacije, a ponajmawe `eqe da se takav scenario ostvari. Kamo sre}e da se on ne ostvari. Ali, iz posledwih susreta predsednika Srbije sa Kontakt grupom, a posebno na osnovu izjave ameri~ke delegacije u okviru Kontakt grupe, a zatim izjava i kopredsednika konferencije o biv{oj Jugoslaviji Torvalda Stoltenberga, taj zakqu~ak se mo`e izvu}i. Na isti na~in na koji se on i ranije, kada je re~ o jednom ustupku, kada je re~ o posmatra~ima, nikad nije mogao saznati direktno iz usta predsednika Srbije, ve} uvek iz izjava wegovih sagovornika. Ono {to celoj stvari, tako|e, daje zanimqivu dimenziju jeste da je ovo ~iwenica na koju je deo medija u Srbiji ukazivao, a drugi deo medija, koji je uvek, bar kad je re~ o re~niku, jasna i pomalo cini~na: “Po{to je Milo{evi} izolovao bosanske Srbe, sad je red na wega da prizna BiH i Hrvatsku u avnojevskim granicama”. • Da li znate nekog socijalistu za kojeg je mirovni plan neprihvatqiv? – Mislim da ~ak i me|u ~lanovima SPS ima onih, a to sam rekao i u Skup{tini, koji u sebi, ako ni{ta drugo, ne mogu prihvatiti sankcije prema delu sopstvenog naroda. Ja sam napravio jedno metafori~no pore|ewe, mo`da i preo{tro, ali mislim ne neukusno. Za neki mesec primenom hermeti~kog zatvarawa granica humanitarna situacija na Palama bi se mogla jako pogor{ati. Istorija je do sada poznavala samo oblike genocida koji bi jedni na926
rodi vr{ili nad drugim. Nije poznavala primere genocida koji bi deo jednog naroda vr{io nad drugim svojim delom. Mislim da sa moralnog stanovi{ta ima qudi me|u socijalistima koji to ne mogu prihvatiti. Na kraju krajeva, ima li boqeg dokaza u prilog ovoj tvrdwi od ~iwenice da zapravo nijedno uglednije ime koje bi se moglo ubrojati u one koji su podr`avali politiku Slobodana Milo{evi}a ovog puta nije iza{lo javno da embargo prema Palama podr`i, pohvali. To nije u~inio niko. Svi znamo da su takvi pozivi na podr{ku upu}ivani sa najmo}nijeg medija, RTV Srbije, ali da su oni ovog puta odbijani. • Zbog ~ega u svojim posledwim istupawima sve ~e{}e poredite Slobodana Milo{evi}a sa Josipom Brozom? – Poredim, upozorewa radi, dr`e}i se one narodne: “Boqe spre~iti, nego le~iti”. Mi se u ovom trenutku nalazimo istorijski ujednoj situaciji koja bi mogla podse}ati na na{u nacionalnu situaciju posle Drugog svetskog rata. Nestankom druge komunisti~ke Jugoslavije, na razli~ite na~ine, administrativne, politi~ke, kulturne, vr{ena je dezintegracija srpskog naroda. Ta dezintegracija kasnije je vodila nestajawu autenti~nog srpskog nacionalnog bi}a. Mi smo sad, zapravo, pred opasno{}u da se taj proces ponovi u slu~aju Srba koji `ive u BiH i Hrvatskoj, dakle u RS i RSK, pod uslovom da se te dr`ave priznaju u postoje}im granicama. Sada, zapravo, postoje dve mogu}nosti: da se postepeno smawi srpska populacija na na~in na koji se to desilo u Makedoniji, {to mislim da je mawe verovatno, imaju}i u vidu otpornost srpskog materijala u RS i RSK, ili da do|e do ne~eg drugog, do stvarawa jedne posebne vrste na{eg nacionalnog entiteta. • [to se desilo 1945. sa progla{avawem (dekretom) crnogorske nacije. – Na ovu drugu mogu}nost je dobronamerno i s pravom upozorio Kraji{nik, govore}i o zapadnim Srbima. • Tvrdite da veliki deo stanovnit{va Srbije nije za, kako se to ka`e, mirotvornu opciju predsednika Milo{evi}a. Ima opozicionih lidera koji podr`avaju takvu opciju, kao {to su Vuk Dra{kovi} i Vesna Pe{i}, dok se najradikalniji zastupnik povezivawa svih Srba, Vojislav [e{eq, hapsi. Nema ni masovnih reakcija na zatvarawe lidera jedne od najve}ih stranaka u Srbiji. – Prelazimo sa terena jedne na~elne diskusije na teren ne~ega {to su politike pojedinih stranaka i to politi~kih stranaka i lidera koji vrlo ~esto i ne znaju {ta su politi~ke stranke i strana~ka politika. • Mislite na Vuka Dra{kovi}a? – Mnogo bi vi{e vremena trebalo da se odgovori na sva ta pitawa, ali, pre svega, kad smo to pitawe otvorili da odmah izrazim sumwu i tu sumwu dokazima potkrepim kada je re~ o podr{ci koju je politika Vuka Dra{kovi}a imala u wegovoj stranci. Nisu li na kraju krajeva te nebrojene podele, nije li prvobitno program Vuka Dra{kovi}a ne{to razli~ito od ovog sada{weg, nema li tu velikih lutawa i dilema? Nema li u tom nastojawu dela ovda{we javnosti da prika`e svoj program kao mirovni odvajkada jednog velikog ogre{ewa o istorijsku istinu? O ~iwenicu da su u okviru tog istog pokreta nastale, tako|e, vojne i paravojne formacije?” • Kad smo do{li u situaciju da biramo izme|u skidawa sankcija u bilo 927
kom stepenu i dela srpskog naroda neke stranke biraju prvo re{ewe. Ka`u da je to stoga {to ono vodi miru. – Naro~ito u liku sur~inskog aerodroma za koji je jedno deset miliona Srba zainteresovano da ga koristi i sportskih utakmica i svega toga? A nismo ni to dobili. To je jeftina cena. Jako jeftina. Ona ne zna~i ni{ta. Moj obi~aj nije da govorim o odnosima u drugim strankama i, naravno, prepustimo to vremenu. Kad je re~ o SPO mene ne interesuju wihovi unutra{wi sporovi, nego razli~ita gledawa na ova pitawa i mislim da je u tom pogledu u toj stranci, tako|e, bilo podvajawa. Neka od wih su po~ela ranije, nastavila se sada, ali mislim da je to wihova stvar. Nisam, naravno, ni dokazivao da je stav Slobodana Milo{evi}a ekskluzivan. Nesumwivo, deo opozicije u liku Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke taj stav podr`ava. Ni~eg tu spornog nema. Na taj na~in se politi~ka scena u ovom trenutku deli. Problemi, naravno, nastaju sa la`nom podelom na prijateqe mira i ratne hu{ka~e koju prave vlast i na{a kvazi-opozicija. Tu je Dra{kovi} u osnovi komunista, uprkos prenagla{enoj i primitivnoj antikomunisti~koj retorici koju koristi. Svako se mo`e od toga izle~iti, naravno. Ali, tu on razmi{qa na boq{evi~ki na~in. Tu veliki deo beogradskih mirotvoraca na sli~an na~in razmi{qa. Grubo podvajaju politi~ku scenu u Srbiji na one koji su za rat i one koji su za mir. To je najordinarniji primer komunisti~kog etiketirawa. Stvari su mnogo slo`enije od toga. Da li posle svega onoga o ~emu smo govorili, posle nebrojenih izjava koje sam dao li~no i DSS iz argumentacije koja je izneta bilo ko mo`e re}i da se ova stranka zala`e za rat, da pripada ratnom lobiju. Ali, eto Slobodana Milo{evi}a, eto dr`avne televizije, eto Vuka Dra{kovi}a, eto Beogradskog kruga, Vesne Pe{i} i ostalih na istom zadatku da doka`u da je razlika u tome. Ja se ne bavim etiketirawem drugih. Poku{avam da doka`em da od ovog mirovnog plana postoji boqi. [ta je tu zlo? Ovaj plan je boqi od prethodnog koji se zvao Vens–Ovenov. Postojali su mnogi mirovni planovi do sada koji su doveli do i te kako te{kih ratova. To je sve {to `elim da ka`em. Pravo je Vuka Dra{kovi}a i Slobodana Milo{evi}a (a najve}a odgovornost Slobodana Milo{evi}a) da daju podr{ku, da se slepo dr`e sada{weg mirovnog plana Kontakt grupe. To je wihovo pravo. Ali, da razlu~imo stvari. S jedne strane imamo qude koji se bave razvrstavawem, denuncirawem. ^itav jedan krug qudi Slobodan Milo{evi}, Vuk Dra{kovi}, Vesna Pe{i}, Beogradski krug, Milovan \ilas i wegova porodi~na manufaktura. Svi oni govore o tome. Da li }e se gospodin Milovan \ilas setiti da malo odgovornosti ima za neka zlodela u kojima je u~estvovao ukqu~uju}i i odluke vezane za arbitrarno stvarawe unutra{wih granica biv{e Jugoslavije? To su prosto stvari o kojima treba razmi{qati. Ja ne osu|ujem nikoga, ne vra}am se ni na ~iju politi~ku pro{lost, ali jednostavno ne mogu da ne ocenim na pravi na~in ne{to {to je po meni drasti~an metod etiketirawa, satanizovawa, poku{aja da se elimini{u sa politi~ke scene pojedine stranke, da se sve svrsta u isti ko{. Ta podela nije takva kakvom se predstavqa. Ima mnogo slabosti i te slabosti se pokazuju u mirovnom planu. Ali, da idemo korak daqe. Vlast u Srbiji i weni, ovda{wi opozicioni 928
pomaga~i ubi{e se dokazuju}i da te dve grupe postoje, da postoji ratni lobi i lobi za mir. Naravno, nisu uspeli to da doka`u. Ali, bojim se da deo opozicije u tom razvrstavawu ide daqe od samog Slobodana Milo{evi}a. Pre neki dan smo mogli ~itati izjavu Vuka Dra{kovi}a da je za produ`etak rata u Bosni, odgovorna ne Pale, ne ni Beograd, nego opozicija i crkva u Srbiji. • A koji su politi~ki razlozi ili interesi za takve izjave? – Za{to bih se ja bavio pobudama i interesima; u politici su va`ne posledice. I za posledice se snosi odgovornost. Motivi su ne{to drugo. Kad krenemo na teren motiva stvari mogu postati mnogo slo`enije i time }e se neko baviti jednog dana. Naravno, pita}e se za{to je svako od nas radio ovo {to sada radi. Ja prosto ho}u da o ovim stvarima govorim tolerantno i neiskqu~ivo i ho}u da razmi{qam vi{e analiti~ki nego politi~ki iz prostog razloga {to mi je profesija i jedno i drugo, nauka i politika prva bli`a nego druga. Zato {to je politi~ki nau~nik u meni, nadam se, izra`eniji od onog drugog politi~ara. Jednostavno, ne mogu da ne uka`em na zabriwavaju}u pojavu da se ta vrsta la`nih podela pravi. Da se svojom tvrdwom da je za produ`etak rata u biv{oj Bosni i Hercegovini odgovorna opozicija, a ne vlast, Dra{kovi} pona{a onako kako se svojevremeno pona{ao [e{eq. Ali, ostavimo to po strani. Mislim da postoje mnoga druga pitawa koja tra`e obja{wewe i kad je re~ o toj politi~koj koncepciji Vuka Dra{kovi}a, a pogotovo kad je re~ o wegovim koalicionim partnerima iz DEPOSa, mislim pre svega na Gra|anski savez Srbije i druge krugove. Oni bi morali da se zamisle nad nekim drugim ~iwenicama, koliko ima demokratskog, koliko ima od takozvane gra|anske opcije u politi~koj koncepciji kojom se danas odri~e postojawe ~itavog jednog naroda – muslimana. Da li se Vesna Pe{i}, koalicioni partner Vuka Dra{kovi}a sla`e sa tim da ta nacija ne postoji? U ~emu je razlika? O ~emu vi govorite? Ne{to tako meni nikad ne bi palo na pamet da ka`em, niti bilo kome ko pripada ovoj stranci. Svako je ono {to nacionalno ose}a. Ali, da ja jednostavno proglasim da ~itav jedan narod, deo tog naroda u BiH koji ima na razli~ite na~ine formiranu versku, nacionalnu svest, bez obzira na zajedni~ko etni~ko poreklo sa nama, da on ne postoji, da je to sve srpski narod i da }e se onda izvr{iti neka vrsta objediwavawa tog prostora, cela BiH sem Zapadne Hercegovine, sve zajedno, mo`da i Makedonija u perspektivi? Pa zar to nije opasno za razliku od ovog postepenog, demokratskog, diplomatskog, pipavog puta za koji se zala`em i za koji se DSS zala`e? ^iwenicama treba otvoreno pogledati u o~i. • Bilo bi mo`da dobro i}i tim diplomatskim putem kada bi oni koji u svetu odlu~uju to dopustili. Jer, i mi smo suo~eni, bez obzira na ove posledwe odluke Slobodana Milo{evi}a, sa ultimatumom 15. oktobra? – To je ultimatum koji je relativizovan i kad je re~ o me|unarodnoj zajednici. Ameri~ki predsednik i ameri~ki ambasador u Savetu bezbednosti gospo|a Olbrajt uporno ponavqaju istu re~enicu: “Srbi imaju mogu}nost da do 15. oktobra promene svoju odluku”. Ali za{to oni to ponavqaju? Zato {to znaju da Srbi u Bosni ne}e tu odluku promeniti. Oni se jednostavno pona{aju kao qudi u {umi, koji su upla{eni i da bi svoj strah razbili – zvi`de. Koje je, zapravo, drugo zna~ewe te wihove izjave? Oni nemaju re{ewe. Nai929
{li su na srpsko odbijawe i nemaju re{ewe u ovom ~asu. Zato uporno to i ponavqaju. Ali, je u ovom trenutku ta stvar, ipak, skinuta s dnevnog reda. Prostor za pregovore se otvara. On je ve} nazna~en u mogu}nosti korekcije mirovnog plana. Prema tome, mislim da se suvi{e olako, suvi{e prebrzo po{lo tim putem: ultimatum je tu, da sagnemo glave, da ih stavimo na paw. Nekoliko puta se to ponavqalo, pa se pokazalo da ultimatum nije ultimatum. Na kraju krajeva, kuda bi nas ta logika odvela da smo tako radili pre skoro dva veka. Mi bi sad ovde sedeli, govorili, mo`da, turskim jezikom, i na glavama imali fesove i ~alme. Ali, na{i preci postupili su druga~ije. Dakle, postoji jedna prirodna tendencija i pravo srpskog naroda da ostvari integraciju svog nacionalnog prostora. To ne zna~i pomiwawe nikakvih zapadnih granica na onaj na~in na koji ih je pomiwao [e{eq i Vuk Dra{kovi}. To zna~i prosto okupqawe najve}eg dela na{eg naroda u jednu dr`avu. Jedan deo }e ostati izvan te dr`ave. To uop{te nije sporno. Ali, da li mi mo`emo, da li imamo pravo da se zadovoqimo ne~im mawim od onoga {to su drugi narodi biv{e Jugoslavije stekli pozivawem na pravo na samoopredeqewe. • Kako bi danas bilo u Srbiji i SR Jugoslaviji da nije napravqen “salto mortale” na Drini? – Isto! Jedina razlika koja bi postojala bila bi ta {to ne bi imali posmatra~e na Drini i ne bi imali sur~inski aerodrom kao pticu na grani. • Da li se radi o politi~kom lukavstvu ili pogre{noj politi~koj proceni Slobodana Milo{evi}a? – [ta vidimo u posledwa dva meseca. Kad je re~ o svim akterima krize u Bosni {irom sveta nikom se ne `uri. Ne `uri se ovog puta ni Zapadu. Jednom jedinom ~oveku se `uri: Slobodanu Milo{evi}u. Ako se nikom ne `uri, a samo se wemu `uri bi}e da nema ba{ najboqe politi~ke procene i to, naravno, unutra{we politi~ke procene, da ose}a da jednostavno taj potez treba da povu~e ranije, da nema prostora za daqe odlagawe, ali iz nekih unutra{we politi~kih razloga. Ili, pak, {to je, naravno, mo`da po~etak neke druge pri~e, za neka druga vremena, da je to, zapravo, jedno re{ewe koje je za re`im Slobodana Milo{evi}a iz jednog drugog razloga, ~isto ideolo{kog, sasvim prihvatqivo. Time se on osloba|a brige o tome kako }e re{iti pitawe jedne nepokorne gubernije ili dela zemqe koji je krenuo u ideolo{kom smislu drugim putem – nekomunisti~kim. Ovako je ~isto. Postoji tvrdo jezgro – SRJ. Ono je tu poja~ano novim snagama, novim idejama, restauracijom komunisti~kih vrednosti. Tamo, u Republici Srpskoj imamo neki drugi svet koji kre}e svojim putem, druga~ije razmi{qa, osloba|a se komunisti~kih predube|ewa. To izaziva odre|eni zazor. Ne treba naravno ni podse}ati na to koliko je bilo sli~nih izjava pre nego {to je najboqe upozorewe dao sam Mihajlo Markovi}. Sve se odavde svodi na formulu: “Ne mo`emo se mi ujediwavati na razli~itim ideolo{kim osnovama”. • Sve vi{e se pribli`avate [e{equ?! Verovatno ste ~uli te pri~e? – Tim pri~ama su doprinele pojedine kvalifikacije samog re`ima, a s druge strane i dela opozicione javnosti ili kvazi-opozicije. [ta zna~i pribli`avati se nekome? Da li ima ne~eg sli~nog u nacionalnim stavovima ove 930
stranke i [e{eqeve? Da li ima ne~eg sli~nog u demokratskim stavovima, koji su alfa i omega DSS i [e{eqevih. Jednostavno, na{a stranka je u skladu sa starim dobrim tradicijama srpskog liberalizma na onim pozicijama po kojima nema spoqa{we slobode bez unutra{we slobode, {to bi rekao Jevrem Gruji}. E sad, ako mi neko doka`e da u tom pogledu postoji podudarnost izme|u [e{eqeve stranke i ove stranke, da postoji podudarnost u na~inu delovawa, u argumentaciji, u svemu tome, onda, na kraju krajeva, postoji podudarnost izme|u onoga {to govore [e{eq i Dra{kovi} i Jovan Pavle II i Alija Izetbegovi}. Sve se mo`e dokazati tim metodom. • ^uli smo da ste imali nekakav tajni sastanak sa Karayi}em? – Ne, nikakav tajni sastanak. Po{to su ovo novine koje imaju rubriku ekskluzivno, skandalozno, itd., moj doprinos bi mogao biti u ne~em {to je sasvim suprotno od takvih rubrika. Ja sam Radovana Karayi}a jedan jedini put sreo u `ivotu. Jedan jedini put sa wim sam razgovarao nedavno na Palama. • Da li o~ekujete izbore? – Pravo da vam ka`em na osnovu ovih informacija koje imam, a mislim da su one skromne (nemam nikakve tajne veze, ni kontakt slu`be, ni ostalo) izvesnije je da izbora ne}e biti i da }e re`im re{ewe tra`iti u drugom pravcu. Suvi{e je politi~ki rovita ova situacija da bi sada{wi re`im mogao izvu}i neki jasan profit. Mo`da }e uspeti za mesec, dva. Pogledajmo, na kraju krajeva, pri~u sa ubla`avawem sankcija – o woj se vi{e ne govori. Da je ta stvar po~ela da se primewuje mi ne bi ni{ta drugo ~itali u novinama. Verovatno bi na{ najtira`niji list imao jedan dodatak od pet, deset strana o ubla`avawu sankcija. Toga nema. Prema tome, mislim da tu ne{to nije u redu. Pre bi nu`da mogla naterati na izbore, nego neka opipqiva korist kojom bi se moglo mahati. Kad ka`em “nu`da” mislim na granice ekonomskog programa, ta~nije re~eno wegov “rok trajawa”. Pod naslovom “Lutak” zagreba~ki “Globus” donosi ~lanak u kojem je Tawa Torbarina sigurno u`ivala dok ga je pisala. Jer, [e{eq je u zatvoru. Podnaslov je napisan u usta{kom stilu: “Jadni Slovenci moraju otimati hrvatski teritorij. Jer Slovenija je tako jadna zemqa da je ni Srbi nisu htjeli.” “Sasvim je u redu {to su se Gotovac, Ivo Banac, ^i~ak, Mesi}, i masu drugih anga`irali da se iz stana ne izbaci obiteq Korkut. Zbilo ih se stotiwak u dvosobni stan i tako je Loreta, supruga Mile Korkuta koji je do 1991. bio voza~ na vojnom aerodromu Pleso s dvoje wihove djece ostala daqe u stanu. Htjelo ih se izbaciti bez sudske odluke. [to je krajwe imbecilno. Organ JNA dodjelio rje{ewe s pravom otkupa. Tako izvje{tava Vjesnik. Stvarno je u redu za vrijeme rata vrebati ima li okolo koji ve}i stan. Eto, ja `ivim u nekom kiosku ali sam iz ~iste... Kako se to mo`e napraviti qudima koji su za vrijeme ovog rata sku`ili da im je stan mali i neuvjetan pa su se sna{li. Vojska im je dala stan u kojem sad `ive. I tako im je 4. listopada 1991. otkad su unutra stambeni senilnosti zaboravila skoknut 4. listopada do nekog va`nog iz JNA da mi da stan. A ni{ta nije bilo rodoqubnije nego se tad obratiti okupatoru. Poslova vide da je nezadovoqan. Odmah protuma~e da je to zato jer je razo~aran. Postoji, me|utim velika mogu}nost da ga `uqa cipela. Mo`da ima 931
`garavicu. Mo`da ga boli zub. No, svakako, veliko zadovoqstvo me|u nama u zemqi mora vladati zato jer je skinut embargo Srbima na promet, kulturne i sportske priredbe. To }e omogu}iti srpskim i crnogorskim brodovima da bauqaju po svjetskim morima, avionima da lete svjetskim nebima. Na{i nogometa{i ako im ih izvuku `rwebom morat }e vani igrat protivu srpskih klubova. Sretat }e se Kroacija i Crvena zvezdi. Onda }e Zvezda da pobedi Kroaciju do nogu. Te se odma vidi da je Kroaciji fenomenalno odabrano ime. Kako je Arkan oduvek vodio navija~e crveno belih on }e okolo po svetu daqe da s wim putuje. Te }e da se sretne sa na{im navija~ima. Te }e da im izrazi zadovoqstvo koje imaju da prenesu na{im vlastima koje su ga pustile kad su ga ufatile. Onda, recimo, mo}i }e slobodno da se tu prodaje muzika Cece, Kece i Dece i Mece koji krkqaju jer nema smisla da Hrvatska odbija takvu kulturnu suradwu. O Srbiji se u svijetu mo`e ~uti po filmovima, slikarima, kwi`evnicima i sporta{ima. ^ut }e ih se po kongresima. Po ~emu se ina~e za Srbiju mo`e ~uti. Ne}e vaqda po industriji i vrhunskim radnim dometima. Sad }e svugdje mo}i iz Srbije do}i i paliti `ivce Hrvatskoj. Koja }e se ili poni`avati pa nastupati uz wih. Ili odlaziti sa svih skupova pa se o Hrvatskoj ni{ta ne}e ~uti. Uskoro, zahvaquju}i tome na simpozijima u svijetu srpski }e znanstvenici lako dokazati kako su Bosna i Hrvatska napale Srbiju. Hrvati su neverovatno razru{ili Beograd ali su ga Srbi muwevito obnovili. Zato se Kusturica neki dan sliko usred Beograda uz neke ru{evine koje mu trebaju za film o ratu koji tamo snima. U Beogradu je unato~ okrutnosti muslimana i Hrvata prema wima, atmosfera puna poleta. Po~ela je akcija O~istimo svet. Pred mladih izvi|a~ima Kusturica je iza{ao na obalu reke i poslao svetu poruku u boci uz re~i: Ako ne mo`emo da promenimo svet, onda ga birem ulep{ajmo. Uradimo to zajedno. Akcija ~i{}ewa se nastavqa. Kusturica je o~ito zadovoqan {to je dobro o~i{}ena Bosna od raznih Hrvata i muslimana ali treba jo{. Zato se i sam sad aktivno ukqu~io u srpsku akciju O~istimo svet. Akcijom O~istimo svet Beograd je o~i{}en od [e{eqa. Po{to nije pqunuo na patos nego na Milo{evi}evog Radomana Bo`ovi}a u Skup{tini. Izdr`ava kaznu od 30 dana. U samici. Otkad nema Stjepana Radi}a u Skup{tini Srbi ne pucaju nego pquju. [to se ra~una krajwe nehigijenski. To zbiqa nije u redu. Trebaju pucat. Ali ne po patosu. Prije ovog pquvawa [e{eq kad je onomad Bo`ovi}u prolio vodu po pantalonama reko je da to radi zato jer Tarzan ne bije majmune. [to tako|er nije u redu. Ipak je [e{eq takav Tarzan da bi prosto moro da bije te majmune. A ni majmuni ne treba da se suzdr`avaju. Nek oni prebiju Tarzana. Prema tomu krivo je tuma~eno da se stvari u Srbiji mijewaju jer je zatvoren Tarzan. Sve je isto dok se razni majmuni i glavni majmun slobodno produciraju. U Hrvatskoj se stvari u me|uvremenu poboq{avaju. Neki dan je urednik Hrvatskog vojnika i {ef Politi~ke uprave Ministarstva obrane Ivan Toq obuko opet uniformu. Pa se ukazo. Jer je brigadir. Po{to ima tako visok ~in, Mladi} bi umro od trte kad bi mu Toq pokazo svoja vojna znawa. Osim toga Toq je obuko uniformu i ko urednik lista Hrvatski vojnik. Te nek se srame svi urednici listova u Hrvatskoj koji nisu brigadiri. I ne idu po redakci932
ji u uniformama. Svaki urednik koji u svom listu ima ijedan tekst o ratu mora ga ~itat u uniformi. Tako|er, ~itaoci koji pro~itaju tekst o ratu isto moraju dobit ~in. Zato jer su na taj na~in stekli vojna znawa koja su ravna Toqevim. Osim toga, Toq se neki dan u Mariji Bistrici na misi popeo gore uz sve}enika i odr`ao govor u uniformi. Samo je ~udo spasilo sve}enika da mu Toq ne mazne {kropilo. Postoji mogu}nost da na slijede}em nastupu na misi Toq podijeli blagoslove, podijeli hostije i odr`i propovijed. O~ekuje se da }e se zavu} u uniformi u ispovjedaonicu i skupqat tako informacije za svoj list. Prema tome treba se ogledat na Toqa. Tako da uskoro svak ko ure|uje novinu mora dobit ~in. Ko pro~ita tekst o ratu tako|er dobiva ~in. ^ime po uzoru na Toqa mo`e odma odr`ati govor u crkvi. Te kao takav mo`e krstit djecu u uniformi i pri~e{}ivat. Ali mo`e i vjen~avat qude. No po{to se radi o visokom ~inu Toq mo`e ih i rastavqat. Ulaskom Toqa na oltar crkva mijewa ulogu. Sve}enici silaze u gledali{te. Toq se ne mrda s oltara. Ili }e ga se iznijeti. Ili }e se koprcat i naredit da ga se proglasi svecem. Na {to opravdano ra~una. Jer mnogi kad ga vide u uniformi po~nu se ubrzano kri`at. Sabor nastavqa rad. Vladimir [eks ni~im ometen vodi sjednice {to je za svaku osudu. Zato jer su Sportske novosti ukazale na jedan velik problem u Hrvatskoj koji jo{ nije rije{en. Urednik Sportskih novosti lijepo je primjetio glede imena Dinama i Kroacije da: Mi imamo Tu|mana, ~ovjeka od krvi i mesa, Tu|man koji nikada nije krio da je obojen plavom bojom, pa eto, opet nije dobro. Kao, previ{e se mije{a. Otkad je predsjednik sav plav? Potom je urednik prepri~ao kako mu je neko pokazao sliku iz 1946. na kojoj se na stadionu moskovskog Dinama vide veliki portreti Lewina i Staqina. Eto reko je uredniku onaj koji je pokazao sliku to su sveci svetog imena Dinamo. Sve upu}uje da na [eksu ne {tima ono najva`nije. Ime. Zove se kao Vladimir Iqi~ Lewin. Sad su druga vremena. Dakle vi{e u Hrvatskoj ne mo`e biti Vladimira. Zato pod hitno treba preimenovat [eksa. Kao Vladimir [eks je relikt pro{losti. Sumwiv je i Nikica Valenti}. Zove se ko Hru{~ov. On svojim imenom direktno podriva Hrvatsku. Unosi moskovski mentalitet. Ko Vladimir [eks boq{evi~ki. Jednako ko {to Josip Juras unosi staqinisti~ki {tih jer se zove ko Josif Viserjonovi~ Staqin. Otkad Toq u uniformi ordinira oko oltara stvar se da lako rije{iti. Valenti}a, [eksa, Jurasa i druge s boq{evi~kim imenima koje ne}emo vi{e trpjeti skine se u pelene. Obu~e u lijepe male ~ipkaste dje~je benkice. Zamota u bijele dekice na jastucima. Tako kano bebe unesu ih u crkvu Toqu. Onda Luka Bebi} nosi u naru~ju u pelenama [eksa Vladimira. Hrvoje [o{i} nosi u naru~ju zamotanog u dekicu Nikicu Valenti}a. [o{i} ima tu ~ast jer Valenti} dopu{ta da umjesto wega napada nastavnike {trajka~e. Pa mu je [o{i} najve}i oslonac. Jurasa nosi Gojko [u{ak jer je Juras na visokom polo`aju u Ministarstvu obrane. Onda pristupe Toqu i krstionici. Toq ih preimenuje na taj na~in da ih zamo~i u vodu. I svima da ime Ante. [to Gojko [u{ak pozdravi omiqenim i u svijetu uglednim svojim pozdravom spremni. Qut {to se i daqe zove Gojko a ne Ante. Taj se ~ovjek zbiqa ne da krstit. Dok se ne izvr{i preimenovawe [eksa nipo{to mu se ne smije dat da 933
umjesto Mihanovi}a vodi sjednice Sabora. Do preimenovawa treba se poslu`iti lukavstvom iz lutkarskog kazali{ta. Gledaoci u gledali{tu vide lutku odnapred kako mi~e glavom i rukama i govori. A to se posti`e tako da stane iza Mihanovi}a. Mihanovi} otvara usta a [eks govori. [to se ti~e micawa Mihanovi}a tu postupi{ kao u kazali{tu. Lutka se mi~e tako da joj [eks prst gurne i upravqa odozada. Lijepo je zemqi koja s jedne strane ima Srbe a s druge Slovence. Zato jer je slovenska parola kao {to je reko wihov politi~ar Zmago Jelin~i} neprijateq na{eg neprijateqa je na{ prijateq. Ako su Srbi neprijateqi Hrvata onda su Srbi prijateqi Slovenaca. U ime srpskoslovenskog prijateqstva slovenski Parlament donio je odluku o pripajawu Sloveniji ~etiri hrvatska sela u Istri. Time je Slovenija postala agresor na Hrvatsku. Slovenija je jako ponosna zemqa. Uspjeli su sami sebe uvjeriti da su pobjedili Jugoslavensku armiju za pet dana. Dok je 200 000 Hrvata i muslimana poginulo u ~etiri godine jer su 200 000 puta glupqi od Slovenaca. Sve An{tajn do Franken{tajna. Plus toga quti na Hrvate {to nisu masovno ginuli bacaju} se pod tenkove kad je Slovencima trebala tu|a krv za matineju u Sloveniji. Treba razumjeti Sloveniju. Ipak je to zemqa koju ~ak ni Srbi nisu htjeli. Zato Slovenija napada Hrvatsku. Samo s hrvatskim teritorijem mo`e se dopasti Srbima. Hrvatska im nipo{to ne smije uzvratiti jer opet bi im podmetnuli strance. Ko {to su u nevi|enom napadu Srba na Sloveniju na{timali da nagrabuse {oferi turskih ili gr~kih {lepera. Uostalom, hrvatski parlament treba proglasit da je cijela Hrvatska u stvari slovenska. Svi }e se Srbi odma povu}. Da ne riknu od dosade. Onda se Bosnu treba proglasiti slovenskom. Onda }e se Srbi otamo povu}. Jo{ ako slovenska televizija oja~a signal pa emitira neku svoju humoristi~ku seriju nastat }e masovna samoubojstva u srpskoj vojsci. Tako da }e bez smetwi Slovenci mo} umar{irat u Beograd. Srbi ne poznaju Slovence. I zato su poslali tamo svoju vojsku. Koja je s wima izdr`ala pet dana. Hrvati ih tako dobro znaju i cijene svoju vojsku da im je nikad ni na jedan dan poslat ne}e. Ko }e ih jadne onda zabavqat. Molit }e Srbe na koqenima. Vrdoqaka pitalo kad }e se kona~no maknut. On je reko da on nit je odnekud do{o nit nekud odlazi. Kad je neko tako nepomi~na figura on je spomenik. Vrijeme je da se onda organizira da tom spomeniku golubovi rade po glavi ono {to golubovi rade po glavi svakom spomeniku. Mo`da mrdne.” Branka An|elkovi}, u “NIN” od 7. oktobra 1994, ponovo aktuelizuje Hrtkovce u tekstu pod naslovom “[e{eq iz na{eg sokaka”. Podnaslov je glasio “Ostoja Sibin~i} sada daje krv, ime sela Hrtkovci ipak nije promeweno u Srbislavci, a, razume se, normalno je da predsednik “po{to na najvi{em brdu stoji, najdaqe i vidi”. “Ostoja Sibin~i}, svojevremno “proslavqen” kao “sremski terminator”,, potom od vlasti zatvaran pa oslobo|en, sada je ve} biv{i predsednik Mesne zajednice “bezimenog” sela Hrtkovci. No, g. Sibin~i} i daqe je vrlo prisutan u `ivotu sela: aktivista je Dru{tva za dobrovoqno davawe krvi “Bo`ur”, a i zdu{no se zala`e za {to br`u izgradwu crkve Sveti Georgije. Kako sam tvrdi, wegovo nedavno dobrovoqno istupawe iz lokalne vlasti nije imalo nikakve veze sa politikom kao {to “ni{ta od onoga {to se u 934
Srbislavcima pre dve godine doga|alo u politici nije imalo svoje korene. U tom montiranom “slu~aju Hrtkovci” nije imala udela ni srpska opozicija niti stranka na vlasti. Jednostavno, {to bi se reklo, ovde se desno narod”. Iako optu`ivan da je proterivao Hrvate starosedeoce, ali i ostale nesrbe, kojih je u wegovom selu bilo preko pedeset posto, a bespravno u wihove ku}e useqavao prebegle Srbe iz Hrvatske, g. Sibin~i} wihov odlazak iz sada{we perspektive vidi ovako: “Postoje tri jaka razloga koji su naterali Hrvate da odu. Prvi od wih je vaskrsavawe usta{tva preko Demokratske zajednice vojvo|anskih Hrvata, drugi je {to su zinule o~i Hrtkov~anima, koji su do{li iz ~erpi~ara i ku}a nabija~a na srpske vile i pala~e u Slavonskoj Po`egi, Kuli, Podravskoj Slatini i daqe, a kao posledwi je taj {to su oni iz me{ovitih brakova ose}ali nesigurnost. No, i oni ubrzo dobijaju kompas koji im nudi na{ `upnik i da bi napravio {to ve}u propagandu oko iseqavawa sa ciqem da {to vi{e Hrvata ode u Hrvatsku, daje im potvrdu da su rimokatoli~ke vere, ~ak i onima koji nisu imali crkveni brak”. [est meseci – uslovno Kao potvrdu da pritisaka nije bilo, navodi i to da ne postoji nijedno lekarsko ili sudsko uverewe da je u Hrtkovcima bilo ko pretu~en, ubijen ili da mu je pre}eno. “Kona~no, dana{wa Jugoslavija je pravna dr`ava koja ~uva svoje nacionalne mawine i ovde se nije moglo dogoditi ni{ta {to bi bilo plod nekog ekstremizma. Mi smo tada samo spasavali srpske izbeglice. Mewawe ku}a je bilo po zakonu, legalno. I Margit Savovi}, savezni ministar za qudska prava, to je potvrdila, posle posete Srbislavcima”. Ipak, Ostoja Sibin~i} se na{ao na sudu. Posle tri meseca boravka u istra`nom zatvoru dozvoqeno mu je da se brani sa slobode. Na kraju, osu|en je samo zbog nedozvoqenog posedovawa oru`ja i to na {est meseci uslovno. “Snaga tog procesa je upravo bila u tome {to su mi Hrvati bili svedoci da nisam imao front prema wima. Isto tako, nemam saznawa da su oni koji su se odselili u Hrvatsku bilo {ta na ra~un mog imena i moje porodice negativno rekli ili da su se `alili nekom uredu za qudska prava”. Ipak, Hrvati i daqe odlaze, razmewuju ku}e sa Srbima iz Hrvatske koji bi u Hrtkovce da do|u. “Mi ih ne teramo, qudi jednostavno ho}e da idu tamo gde im je matica, sredi{te vere, gde su im obi~aji poznati. Nisu navikli da su mawina ovde i to je razlog”. Tako, kako re~e g. Sibin~i}, Hrtkovci su odneseni voqom Hrvata koji su iz wega oti{li. A po{to su oti{li, “odneli” su sa sobom i naziv Hrtkovci, te je vreme da se selu ime promeni u Srbislavci. No, iako je promena imena predlo`ena jo{ odavno, nadle`ni ne odgovaraju. Ipak, “bi}e to Srbislavci jednog dana. S tim {to smatram da vlada Srbije mora, zbog tih beskrupuloznih pritisaka na SR Jugoslaviju i Srbiju, to pitawe koje nije toliko stra{no, a korisno je za srpski narod, da odlo`i dok ne do|e kraj ovom suludom pona{awu velikih sila”. Predsednik zna Za sada, Ostoja Sibin~i} je zadovoqan i time {to su nazivi ulica promeweni. “Vidite kako su Hrvati voleli svog Stjepana Radi}a pa su mu i uli935
cu dali. Bilo bi pravo da smo mi to zamenili u ime Puni{e Ra~i}a, koji je Radi}a ubio u Skup{tini Kraqevine Jugoslavije. Ali, bili smo fini, pa smo ulicu dodelili vojvodi Putniku. Znate, davawe ulica je prakti~ni ~as istorije nama koji smo 50 godina bili u ~auri komunisti~ke indoktrinacije. Prema tome, ne mo`ete ni svakome ime ulice dati. Na primer, Petefi [andor kao pesnik je to zaslu`no, ali kao Srbin koji je ime promenio u ma|arsko – nije”. Iako smatra da su wegovi oponenti svojevremeno izmislili da je simpatizer Srpske radikalne stranke (“Premda sam ja bio jedan od osniva~a SPOa, pa sam kasnije iz stranke iza{ao”), g. Sibin~i}u je posebno `ao {to je Vojislav [e{eq sada u zatvoru. “Smatram da ga pod hitno treba pustiti na slobodu”. Da sam ja na mestu gospodina Bo`ovi}a, li~no bih insistirao na tome. Siguran sam da i SPS i SRS zastupaju iste nacionalne interese, samo su im putevi razli~iti.” Ostoja Sibin~i} i daqe veruje da predsednik Srbije nije odstupio od svojih “lepih poruka” sa Gazimestana, ali je “primoran radi spasa srpskog naroda nad kojim se nadvila avet velikih sila i nerazumevawe velikih naroda da pribegne jednoj diplomatiji, jednom novom na~inu vo|ewa naroda”. “A ukoliko ~ula velikih ne prorade pred po{tenim i korektnim poku{ajima srpske vlade i predsednika Milo{evi}a, nama ni{ta drugo ne preostaje nego da se borimo da ostanemo svoji na svome.” Me|utim, uzimaju}i u obzir da postoje izvesna odstupawa {to se vo|ewa nacionalne politike ti~e, “premda predsednik Milo{evi}, po{to na najvi{em brdu stoji, najboqe i vidi”, Ostoja Sibin~i} ne odri~e mogu}nost i sopstvenog stradawa, to jest hap{ewa. “Iako je tragi~na istorija srpskih velikana i Srba koji su vodili srpski narod kroz borbu za slobodu i o~uvawe svoje vere, obi~aja, naciona, ostaje mi vera da aktuelna srpska politika ne}e nijednog Srbina koji se borio za o~uvawe srpstva i srpskog naroda obasuti velom zaborava ili ne~im jo{ gorim od toga”. Dragan Bujo{evi}, u istom broju “NIN”-aa, objavquje tekst “(Ne)principijelna koalicija”. Podnaslov je glasio: “Samo vi u|ite u vladu, a ako treba mo`emo i da pobijemo onih jedanaest poslanika”, a autor bi najradije da dr [e{eqa vidi u Hagu. “To je proces, i ako ga “zaledite”, slika koju budete dobili ne}e pokazivati prave odnose me|u igra~ima, re~enica je kojom stawe na politi~koj sceni Srbije opisuje wen iskusni akter. A ono {to je trenutno, ipak, najneuhvatqivije jeste odnos izme|u socijalista i Srpskog pokreta obnove. Dodu{e, zagledani samo u naslovnu stranu “Srpske re~i”, sa koje gledaju Slobodan Milo{evi} i od wegove policije prebijeni Vuk Dra{kovi}, uz poruku “Boqe pakt, nego rat”, lako mogu skliznuti u zadovoqstvo brzog i jednostavnog zakqu~ivawa i re}i kako je sve jasno – Vuk i Sloba su na zajedni~kom zadatku, saradnici u istom poslu. Kada se tome dodaju i susreti Dra{kovi}a sa Milomirom Mini}em, Draganom Tomi}em i Slobodanom Milo{evi}em, mo`e da se u~ini da je posle pregovora na “ni`im” nivoima novi “savez” ozvani~en na najvi{em nivou. Ali, nedoumice ra|a ve} ~iwenica da u SPO-u niko ne potvr|uje susret dvojice lidera 936
SPS ~asti U opozicionoj javnosti se kao razlozi “saradwe” SPO-a sa SPS-om navode: ucena zbog malverzacija sa novcem (uobi~ajeno mesto u opozicionim me|usobnim optu`bama), pad popularnosti i gubitak bira~a, spre~avawe drugih (misli se na \in|i}a) da “sednu Slobi u krilo”, saznawe da se Milo{evi}u mora pru`iti ruka po{to je to ve} uradio Zapad... Ali, ta ista javnost ima samo jedan odgovor na pitawe o “koristi” koju je Vuk izvukao iz “saradwe”. Naravno, re~ je o jedanaest poslani~kih mandata u Saveznoj skup{tini koje sada treba oduzeti neposlu{noj “Rakiti}evoj grupi” i dati ih Dra{kovi}u na upotrebu. Taj posao je privremeno propao zbog namerne ili slu~ajne trapavosti Radomana Bo`ovi}a, ali Milan Bo`i}, poslanik SPO-a u Skup{tini Srbije, uveren je da }e on biti okon~an na zadovoqstvo wegove stranke. “Promet poslani~kih mandata” za wega nije nikakva trgovina izme|u SPO-a i SPS-a, ve} samo “vra}awe onog {to je na{e”, pa otuda i nije dokaz saradwe ove dve stranke, kojima je zalagawe za mir jedina dodirna ta~ka. “Kada SPS krene u kampawu dobrodo{ao joj je svako ko joj je u tom trenutku blizak, pa }e se, sada, u televizijskom Dnevniku i po tri puta pojaviti Miqenko Dereta, koga bi doskora voleli da vide jedino kako visi na Terazijama”, obja{wava Bo`i} motive i na~ine “saradwe” socijalista sa opozicionarima koji su za “mir bez alternative”. Izgleda tako da su se SPO i SPS vratili u januar, kada je jedan socijalista “u {ali” nudio espesovcima: “Samo vi u|ite u vladu, ako treba mo`emo i da pobijemo onih jedanaest poslanika”. A to }e re}i da se SPO i SPS jo{ merkaju i ispipavaju, kanali komunikacije su uspostavqeni, ali su ponude jo{ maglovite, pa se i ocena isplativosti “saradwe” mora odlo`iti. Bo`i} ka`e da je mogu}e da se sve zavr{i kao i u januaru. Vukova `rtva Ipak, ~ini se da zbog onoga {to je “ulo`eno” u igru kraj ne bi trebalo da bude takav. Vuk je `rtvovao svoj imiy apsolutnog protivnika Slobodana Milo{evi}a, kona~no pristaju}i na tezu da se i sa vla{}u mo`e razgovarati, dogovarati i zajedni~ki raditi, zbog ~ega je nekada Dragoquba Mi}unovi}a progla{avao za izdajnika opozicije. S druge strane, pristao je na “{e{eqizaciju” SPO-a, preuzimaju}i ulogu prvoborca u napadima na deo opozicije. “Najve}i deo energije SPO i wegov koalicioni partner je usmerio na satanizaciju dela opozicije, opozicione javnosti i Crkve”, ka`e Vojislav Ko{tunica. Iz SPO-a je prvo izba~en slogan “ratni hu{ka~i” koji je osloba|ao Milo{evi}a ~ak i obaveze da objasni svoju metamorfozu u, a delu opozicije nametnuo teret pravdawa. Potom je do{la i tvrdwa da bi sankcije bile ukinute samo da \in|i} i Ko{tunica nisu oti{li na Pale. A finale je optu`ba da je \in|i} platio [e{equ da napravi skandal u Skup{tini. Bo`i} ka`e da su “poruke” ove vrste “deo politike, zar ne”. Ko{tunica misli da je zbog ove indirektne saradwe sa re`imom (napadima na opoziciju) SPO ve} izgubio deo bira~a, a potvrdu toga nalazi i u nedavnim izborima u Zemunu i Pan~evu; Zoran \in|i}, {ef Demokratske stranke ka`e: “Ako saradwa postoji, bi}e pogubna za SPO”. \in|i} je uveren da SPS sprovodi izvesnu me{avinu politike “narodnog fronta” uz istovremeno razbijawe svih opozicionih stranaka, ukqu~u937
ju}i i one sa kojima sara|uje. Po toj “teoriji” SPS bi, radi osigurawa bezbri`ne ve}ine u republi~kom i saveznom parlamentu, rado sara|ivala sa nekom strankom. Woj bi “po{teno davala dividende, ali bi kao svoje iskqu~ivo pravo zadr`ala vr{ewe vlasti”, ka`e \in|i}. Mo`da je namere SPS-a “otkrio” Slobodan Jovanovi}, {ef beogradskih socijalista u intervjuu “Studentu”. On ka`e da je “SPS ve} postala jedna od dve velike ’super partije’ karakteristi~ne za ve}inu vi{epartijskih sistema sa tradicijom i stabilno{}u”. Da li to onda zna~i da SPS nudi SPO-u, kao nekada radikalima, da bude ta druga “superpartija” sa kojom }e uvek imati dovoqan broj glasova za miran parlamentarni `ivot? Zanimqivo je da Bo`i} i \in|i} na isti na~in vide one januarske pregovore. Ka`u da je ponuda ministarskih foteqa bila sasvim zadovoqavaju}a, ali da je bilo iskqu~eno svako mewawe sistema (privatizacija, sudstvo, mediji...). Na{i izvori tvrde da je u januaru \in|i} mogao da bude ta druga “superpartija”, ali da je bio “mnogo dr~an, hteo je da vlada umesto Slobe”. Upitan koliko je pri~a ta~na, \in|i} ka`e: “Mnogo smo tra`ili, skupi smo za wih”. Bo`i} je ve} rekao: “Mi smo previ{e dobra udava~a”. Ipak, bi}e da SPS ima glavnu re~. Ako je Bo`i}eva pri~a o kampawama socijalista ta~na, onda bi radikali i demokrate Ko{tunice i \in|i}a trebalo da o~ekuju napade. Radikali su ga ve} do`iveli, hap{ewem svog lidera, ali Toma Nikoli}, wihov prvi ~ovek u odsustvu [e{eqa, ka`e da nema toga {to re`im mo`e da smisli a oni ne mogu da izdr`e. Ako je sasvim izvesno da socijalisti od septembra pro{le godine apsolutno ozbiqno ho}e da “srube” radikale, koji su na pro{lim izborima ostali bez polovine poslanika, onda je, ka`e Ko{tunica, “~udno da neko ima interes da bude u zatvoru u ovakvim prilikama”. ^ak i uz slutwe da [e{eq mo`e da bude du`e zadr`an u zatvoru, mo`da i odveden u Hag, Nikoli} tvrdi da radikali nikada ne}e imati mawe poslanika nego {to su ih dobili na izborima decembra pro{le godine. Optimizam Nikoli}a, uz pretpostavku da [e{eq du`e ostane u zatvoru, drugi sagovornici NIN-a ne dele. Le{ u podrumu \in|i} veruje da je on slede}a meta: podse}a na slu~aj pan~eva~kih direktora, ubrzano pravqewe policijskih dosijea o ~elnicima DS, optu`be koje su krenule od op{tinskog odbora SPS sa beogradskog Vra~ara. “Ne}u odgovarati na sve te klevete. Ako me predsednik Milo{evi} pita koliko ko{ta moja kravata, kaza}u mu i pita}u ga koliko ko{ta wegova. Da imamo le{ u podrumu, ne bismo pravili zabavu u ku}i. Kada bi optu`be bile ta~ne, ne bismo toliko tra`ili da idemo na izbore”, ka`e \in|i}. Po wegovom mi{qewu, dva su razloga “agresije” socijalista: drugo mesto DS u ispitivawima popularnosti partija i obra}awe demokrata i SPS-a istoj bira~koj publici. I dok se bude bavila opozicijom SPS }e u ti{ini doma svoga “privoditi kraju” svoje kadrovsko glancawe, osloba|aju}i se usluga qudi koji su ostali u “drugom vremenu” ili su napravili neke gre{ke znane samo uskom krugu posve}enih. Javnost u tome ne}e u~estvovati, i samo }e mo}i da naga|a da li, na primer, polemika Mire Markovi} i Mihaila Markovi}a zna~i we938
gov odlazak iz prvih redova SPS-a, ili da li je ta~an novi aber iz socijalisti~ke “kuhiwe” da @eqko Simi} “pauzira sa funkcije” zato {to je sada anga`ovao ~etiri marketin{ke agencije da pripremaju wegovu promociju, onda kada predsedniku Milo{evi}u istekne i drugi mandat. Nepromenqiva }e biti i potreba socijalista za JUL-om. Sve dok bude trajao odijum prema komunistima, SPS }e dobrovoqnim levi~arima obezbe|ivati promociju, skidaju}i sa sebe i pomisao da je naslednica dela nekada jedine dozvoqene partije. I, naravno, dok mir bude najva`niji i jedini interes, SPO }e biti “drugi”, a u tom polo`aju }e mu najboqe biti da se prise}a sudbine radikala i nekada{weg predsednikovog omiqenog opozicionara.” “NIN”, od 7. oktobra 1994. godine, donosi intervju sa Goranom Per~evi}em kojeg predstavqa kao potpredsednika SPS-aa. Novinar Marijana Milosavqevi} objavila ga je pod naslovom “Nezbuwivi socijalisti”, a u podnaslovu se mo`e pro~itati najava poraza kojeg su socijalisti spremni da potpi{u: “Krilatica “Svi Srbi u jednoj dr`avi” nikada nije bila data, ni u jednom predizbornom obe}awu Socijalisti~ke partije Srbije”. Per~evi} je odbijao da odgovori konkretno na pitawa vezana za hap{ewe dr Vojislava [e{eqa, a ceo slu~aj je sveo na konstataciju da su srpski radikali radili u “korist sopstvene {tete”, poku{avaju}i da na taj na~in amortizuje naraslo nezadovoqstvo u javnosti. “Goran Per~evi}, potpredsednik SPS-a, ne ~ezne za odlaskom u inostranstvo poput najbrojnijeg dela svoje generacije. Sa 29 godina, kao drugi ~ovek vladaju}e stranke i wen najpoverqiviji bojovnik, ima kola, voza~a, sekretaricu i udobnu kancelariju na desetom spratu biv{e zgrade CK. Mnogobrojne obaveze se podrazumevaju. ^este kadrovske promene unutar stranke ga ne doti~u. Uprkos previrawima, wegova pozicija nikad nije bila dovedena u pitawe. Iako konstantno eksponiran, nikada nije napravio gre{ku, po sudu partijskih ocewiva~a. Pripada retkima iz struktura vlasti ~ije ime nije vezano za skandale. Sre}no o`ewen, obaveze ne podnosi te{ko, o ~emu svedo~i i horoskopski znak: devica, u podznaku vaga. Razgovorqiv je, i preterano samouveren za svoje godine. Qubazan, nasmejan, a ne be`ivotan kako izgleda na javnim nastupima i fotografijama. Za NIN ka`e: “Prolazi vreme politike ~ija se uspe{nost meri koli~inom izgovorenih re~i na ra~un politi~kih protivnika. Na pragu smo vremena kada }e parametar biti uspe{nost re{avawa konkretnih `ivotnih problema gra|ana. Ja se tome radujem”. • Opozicija se uglavnom nije slagala sa politikom incidenata koju sprovodi SRS, ili iz principijelnih razloga nije podr`ala hap{ewe Vojislava [e{eqa. Nije li odluka ishitrena? – Hap{ewe Vojislava [e{eqa je prvenstveno stvar pravosudnih organa. Oni su o tome dali svoj sud, Mandatnoimunitetski odbor je tako|e dao svoje mi{qewe i rekao bih da tom doga|aju ne treba pri}i strana~ki, ve} ga treba sagledati sa stanovi{ta jednakosti svih gra|ana pred zakonom, sa stanovi{ta shvatawa su{tine politi~kog imuniteta. Shvatite, mi zaista nemamo ni{ta protiv da pojedine stranke deluju u korist svoje {tete, ali nama je sada primarni interes da obezbedimo normalan rad demokratskih institucija u ovoj dr`avi. 939
• Ve}i deo javnosti osporava legalnost donete odluke. Lider najja~e opozicione stranke gotovo preko no}i gubi imunitet, bez rasprave i glasawa u Ve}u gra|ana. – Re~ je o odluci za to nadle`nih pravosudnih organa. Su{tina imuniteta jeste u omogu}avawu poslanicima da uspe{no obavqaju svoju funkciju. Ako vi koristite pravo suprotno ovoj su{tini, to je onda zloupotreba prava. Pravo imuniteta nije dato da bi se koristilo za onemogu}avawe rada parlamenta, ve} naprotiv, da bi se omogu}ilo poslanicima da {to uspe{nije, bez nekih pritisaka sa strane, u~estvuju u radu parlamenta. Nije korektno da se parlament koristi kao sredstvo za strana~ku promociju. Izbori se dr`e u redovnim uslovima svake ~etvrte godine, a izme|u tih perioda Skup{tina je usmerena na zakonodavni rad. Me|utim, kako smo mi ~esto imali te izbore, izgleda da neki qudi `ive u stalnoj atmosferi predizborne utakmice i jednostavno se tako pona{aju i u Skup{tini. • Po mnogima, radikali nisu imali veliki izbor posle progona sa RTS. Bilo je logi~no da Republi~ku i Saveznu skup{tinu iskoriste i kao mesta sa kojih bi javnost obavestili o svojim stavovima. – Ta pri~a je ve} davno ispri~ana i mi je slu{amo ve} ~etiri godine, pa mislim da je izli{no daqe o tome govoriti i to komentarisati. • Zlonamerniji tvrde da se ~itava operacija [e{eqevog hap{ewa ne bi dogodila zbog samo trideset dana zatvora. Mnogi mu predvi|aju du`i ostanak iza re{etaka. Kakvo je va{e mi{qewe? – To je o~igledno stvar nadle`nih pravosudnih organa i oni }e doneti kona~nu odluku o trajawu kazne. Mislim da se na va{e pitawe ne mo`e odgovoriti sa izvesno{}u. • Mo`e li se govoriti o vrsti specijalnog rata koji SPS vodi protiv SRS? – I posle serije pitawa koja ste mi postavili vezano za SRS, ho}u da ustvrdim da se mi kao stranka ne bavimo ovom strankom. Mi smo, pre svega, okrenuti onim problemima koje kao stranka treba da re{imo, a mnogo mawe se bavimo politi~kim protivnicima, ili, preciznije, bavimo se u onoj meri u kojoj wihovo delovawe {teti ostvarivawu op{tih interesa. Ne, mi ne vodimo nikakav rat ni protiv koga, mi se bavimo iskqu~ivo politi~kom borbom. • U ovom trenutku je va{ primarni interes uspostavqawe mira, ako se ne varam. Opozicija je prili~no zbuwena takvim preokretom. Ima li zbuwenosti i unutar va{e stranke? – Va{u konstataciju da je opozicija vi{e zbuwena ne bih komentarisao. [to se ti~e Socijalisti~ke partije moram da ka`em da ona uop{te nije zbuwena. Mislim da nema nikakvog zaokreta u politici SPS. Postoji jedan kontinuitet politike za{tite srpskih nacionalnih interesa u fazi raspada biv{e Jugoslavije i kontinuitet politike da se ta za{tita interesa ostvari na miran na~in. • Va{e tvrdwe demantuje predizborna krilatica “Svi Srbi u jednoj dr`avi”. Na osnovu ~ega ste mislili da je takav ciq realno posti}i mirnim putem? – Ta krilatica nikad nije bila data, ni u jednom predizbornom obe}awu Socijalisti~ke partije Srbije. Ono o ~emu smo govorili jeste pravo na sa940
moopredeqewe srpskog naroda na teritorijama na kojima `ivi u ve}ini. Me|utim, mi smo sada ocenili da mirovni plan Kontakt grupe polazi od istog na~ela ravnopravnog uva`avawa sve tri strane, {to je i preduslov da se prona|e trajno i mirno re{ewe. Svako ono re{ewe koje ne bi polazilo od takvog principa bilo bi prolazno i opet bi bilo izvor novih sukoba. Od trenutka kada su Srbi u Prvom i Drugom srpskom ustanku izborili svoju nezavisnost na jednom ograni~enom prostoru, pa kad su dobili i me|unarodnu verifikaciju te borbe na Berlinskom kongresu, pro{lo je skoro sedamdeset godina. Sada se stvara i dr`avni entitet na prostorima biv{e BiH. na polovini teritorije ove republike i prakti~no se me|unarodno legalizuje granica tog entiteta. To je krupan istorijski rezultat i mislim da bi bilo krajwe nerazumno sa istorijskog stanovi{ta propustiti ovu {ansu. Prihvatawe mirovnog plana jeste opredeqewe za pravedan mir, mir koji je fer i koji omogu}ava ostvarewe osnovnih interesa srpskog naroda. Dakle, u situaciji kad je obezbedio svoju slobodu, ravnopravnost i dr`avnost i kad je prvi put dobio me|unarodne garancije za povezivawe sa mati~nom dr`avom. • Rezultat je takav da ima onih koji se pitaju za{to je do rata uop{te i moralo da do|e i za{to plan o konfederaciji nije bio prihva}en jo{ u vreme po~etka raspada Jugoslavije. – Do rata uop{te nije moralo da do|e da nije do{lo do raspada Jugoslavije. • Ali, i onda se ideja o konfederalnom ure|ewu ozbiqno razmatrala. – SPS je bila protiv raspada Jugoslavije, jer je bilo o~igledno da weno raspadawe mo`e da dovede do izbijawa me|unacionalnih sukoba. Mi smo se pitali kako mo`e da se odr`i vi{enacionalna Bosna kao jedinstvena dr`ava ako ne mo`e da se odr`i Jugoslavija. Sada s razlogom imamo kriti~ki odnos prema rukovodstvu Republike Srpske, jer smatramo da oni ne samo {to rade protiv interesa svog naroda ve} povla~e i vrlo {tetne poteze sa stanovi{ta interesa celine srpskog naroda. Kada je srpski narod u biv{oj Hrvatskoj bio fizi~ki ugro`en, mi smo podr`ali JNA u kojoj su bili gra|ani Srbije, da za{titi bratski narod preko Drine. Kada je u biv{oj Bosni bila ugro`ena elementarna ravnopravnost, kad je do{lo do opasnosti majorizacije i ideje stvarawa unitarne dr`ave u kojoj bi Izetbegovi} stvarao nekakvu islamsku yamahiriju, mi smo odlu~ili da izdr`imo sankcije, jer je najva`niji interes da se obezbede sloboda i ravnopravnost srpskom narodu u Bosni. Sad kad su obezbe|ene sloboda i ravnopravnost, kad je obezbe|ena dr`avnost, ne vidimo razlog da se zbog nekoliko procenata teritorije nastavqa rat sa neizvesnim ishodom zbog koga bi SRJ i daqe trpela sankcije i pritiske. • ^elnici iz RS ka`u da bi oni mo`da pristali na ovakav stav da su dobili pismene garancije me|unarodne zajednice. Oni tvrde da to nisu videli, da je re~ o verbalnim obe}awima, i ka`u da se ose}aju iznevereni i ostavqeni na cedilu. Kakav je va{ komentar? – Najboqa garancija jeste SRJ i sve {to je dosad u~inila. To nije nikakva pismena garancija ve} je stvarna garancija mati~ne dr`ave koja je dosad u~inila sve {to je bilo u wenoj mo}i i {to je po mom mi{qewu najboqi dokaz da }e ~initi i ubudu}e. 941
• Srbi van Srbije, dakle, nisu zaboravqeni i nisu se od wih digle ruke bar kad je o vladaju}oj stranci re~. Apsolutno. • Da li je vladaju}a stranka ostala imuna na razli~ita mi{qewa povodom ovog pitawa? – Naravno, u SPS-u postoje qudi koji razli~ito misle, {to se mo`e o~ekivati od jedne organizacije koja ima pola miliona ~lanova. Bilo bi potpuno neprirodno da svi jednako misle, utoliko pre {to je na{a organizacija demokratski konstituisana. Mogu da ka`em da zaista postoji visok stepen jedinstva i mislim da to raspolo`ewe unutar SPS-a odra`ava i raspolo`ewe ve}ine gra|ana Srbije. • Visoki funkcioner stranke akademik Mihailo Markovi} je, me|utim, o{tro kritikovan od gospo|e Mire Markovi}. To je objavila “Duga”. – Kada je re~ o pomenutoj polemici, s obzirom na to da se radi o istaknutim javnim li~nostima, prirodno je da se obratite wima kao akterima te polemike. • Da li je realno da se u doglednoj budu}nosti sankcije i definitivno ukinu? – Pa, upravo je uslov da bi se one ukinule prihvatawe ovog plana. To je sastavni deo paketa koji je bio ponu|en ijedan od najzna~ajnijih wegovih elemenata je taj {to je re{ewe krize u BiH vezano za potpuno ukidawe sankcija prema Jugoslaviji. • Ho}e li me|unarodna zajednica o~ekivati ustupke kada je, recimo, o statusu Kosova re~? – [to se ti~e Kosmeta, jasno je da se radi o sastavnom delu Srbije i SR Jugoslavije i stav me|unarodne zajednice to apsolutno podr`ava. Na{a podr{ka planu Kontakt grupe nije nikakav ustupak ni rezultat pritiska, ve} na{eg uverewa da je on prihvatqiv. • Da li je SRJ na putu da prizna Republiku Hrvatsku? – O~igledno je da od ukupne normalizacije srpskohrvatskog odnosa zavisi rasplet krize na prostorima biv{e Jugoslavije. Na{ stav je jasan. Mi mislimo da se re{ewe problema na prostorima biv{e Hrvatske mora, pre svega, na}i u direktnim politi~kim pregovorima izme|u Zagreba i Knina i to mirnim putem, za {ta su se stvorili uslovi pre svega ulogom Ujediwenih nacija na tom prostoru. • Da li sudbina saveznih izbora zavisi od mogu}nosti SPS-a da prona|e koalicionog partnera? Da li su zbog toga ponovo izbili u prvi plan mandati Rakiti}eve jedanaestorice? – [to se spornih mandata ti~e postoji nekakav negativan ton prema SPSu, kao da je SPS kriva {to ima me|ustrana~kih sukoba unutar opozicionih partija. To je unutra{wa stvar i ti~e se kadrovske politike opozicionih partija. Za podelu me|u opozicionim strankama zbog wihovih sva|a, sukoba, deoba najmawe je kriva Socijalisti~ka partija. A {to se izbora ti~e, i prethodna iskustva su pokazala da nemamo razloga da ih se bojimo. • Nije li, ipak, stranka za saradwu ve} odabrana? Mislim na SPO. – Nemamo nameru da u|emo u koaliciju sa SPO. • Zoran \in|i} je javno izneo sumwu da bi on i wegova stranka mogli da 942
budu slede}e `rtve ~istke koju SPS sprovodi u odnosu na opoziciju. – Postoji obi~aj pojedinih stranaka, kada postanu “`rtve” bira~kog tela, da za to okrivquju sve grupe, pa i vladaju}u partiju, sve osim sopstvenog rukovodstva. Sada gra|ani Srbije mogu kao na dlanu da procewuju aktivnosti svih politi~kih stranaka i u situaciji su da potpuno slobodno formiraju svoj stav. Zbog toga u~esnici u politi~koj utakmici ne bi trebalo da se qute i da tra`e razne izgovore i druge krivce zbog takvih stavova bira~kog tela. Za Qiqanu [op je hap{ewe jednog politi~ara, u ovom slu~aju dr Vojislava [e{eqa, normalna stvar, a samo je hap{ewe bra~nog para Dra{kovi}, presedan. Logi~no, po{to je wen ~lanak “O naivnosti i nevinosti” objavqen u “Srpskoj re~i” od 10. oktobra 1994. Kako sama ka`e, ~itaocima je poklonila slede}i podnaslov: “Kako smo se “oslobodili” Vojislava [e{eqa ili: “najlep{i oblik politi~ke represije”. – Pone{to o akciji “~i{}ewa ki~a” u izvedbi Ministarstva kulture i Skup{tine grada. – Instrumentalizovani ki~ na delu: kako gospo|a Mira Markovi} danas deli bra}u od nebra}e pod mutno-h hladnim svetlom zvezda padalica” “Podnaslov koji poklawam ~itaocima kao prvi predlog za razmi{qawe poti~e kao formulacija od gospodina Nikole Barovi}a kome je pravno savr{eno jasno u kakvim vremenima upravo `ivotarimo i koji upozorava da su ona te`a, gora, bespravnija, opasnija i na nultoj ta~ki bezbednosti u odnosu na vremena “naj`e{}e represije u prethodnoj socijalisti~koj Jugoslaviji (izuzimaju}i period zavr{etka rezolucije IB)”. ^emu i kome da zahvalimo {to upravo ulazimo u tako izuzetan period `ivota? Mi, {ampioni u izuzetnosti, izuzeti od svih i svega, a osobito od normi po kojima `ivi sav normalan svet. Za sve na{e izuzetnosti i izuze}a najzaslu`niji je, naravno, Slobodan Milo{evi}. Petogodi{wi (je l’ toliko be{e?) neprikosnoveni vlasnik ma~a i poga~e. Doskora tvorac programa po kome je trebalo da svi uzmemo ma~ u ruke, a poga~u smawimo do praga fizi~ke izdr`qivosti, pa i ispod wega, u ime jo{ jednog usre}uju}eg programa, tzv. programa pre`ivqavawa. Odskora tvorac programa po kome vaqa posakrivati ma~eve (po mogu}stvu tako da ispadne kao da ih nije ni bilo) i klicati pravednom miru, ali wegovom miru, a ne miru oduvek i miru uop{te, kao {to to ~ine neki dosledni, anacionalni miroqupci, izdajnici i nepatriote, kakve sre}ete, naravno, u opozicionim redovima. (A za poga~u }emo videti; zasad ona zavisi od Avrama a sutra }e se ve} ne{to smisliti, ukoliko ne za`ivi idealan metod, ve} uveliko mogu}, da je delimo po specijalnim zaslugama i uskra}ujemo nepodobnima). Ali da se vratimo “lepoti oblika politike represije”, toj ironi~noj, cini~noj i ta~noj definiciji na{ih dana. Pod lepotom oblika, ina~e, podrazumeva se sklad, savr{enstvo, proporcija, funkcionalnost. A sve to upravo vidimo na delu ovih dana. Kako besprekorno skladno funkcioni{u skup{tinska, pravosudna i policijska vlast, kako hitro delaju i deluju, kako ekspresno skidamo poslani~ke imunitete, osu|ujemo, hapsimo (nakon {to je generalna proba sa proterivawem iz jedne nam dr`ave u drugu, jednu te istu, uspela). Vojislav [e{eq, do ju~e saveznik a danas (ako neka jo{ perfidnija zakulisna igra nije u pitawu) neprijateq br. 1 Slobodana Milo{evi}a, naj943
novija je `rtva prelaska “na ekstrapravna sredstva karakteristi~na, recimo, za ju`noameri~ke diktature” (da se opet poslu`im preciznom i lucidnom Barovi}evom definicijom stawa stvari). Kada ve} ve}ina nas nema mogu}nost da vidi lepote Ju`ne Amerike kao ni mnogih daleko bli`ih zemaqa, onda barem, izuzetni kakvi jesmo, imamo sre}u da u`ivamo, doskora a mogu}no opet, u sli~noj inflaciji, modelu vladawa, diktatorskom stilu i inim lepotama udru`enim sa specifi~nostima domi{qatosti, surovosti i spretnosti vlastitog podnebqa i doma}e proizvodwe. [ta gospodin Milo{evi} dobija filmskom intervencijom u kojoj desetine wegovih policajaca li{e slobode doskora{wu mu, makar i ve{ta~ku i nemilu desnu ruku u realizaciji nacionalnih planova i interesa i skup{tinskih ujdurmi. ^ak ni onaj ko se godinama zgra`ao nad [e{eqevim postupcima i pona{awem, pitaju}i se gde `ivi kada su takve stvari mogu}e pa jo{ od nemalog procenta naroda i pozdravqane, ne mo`e u ovakvoj vrsti i metodologiji obra~una re}i da je vo|a radikala dobio ono {to je odavno zaslu`io. Ni onaj kome ovaj obra~un li~i na presedan, opasan jer lako mo`e da postane pravilo, nije u pravu: presedan je bio ono {to je Milo{evi} u~inio sa bra~nim parom Dra{kovi} u junu pro{le godine, i tada je trebalo shvatiti da je u ovoj izuzetnoj zemqi sve mogu}e. Ali, za{to bi Slobodan Milo{evi} ~inio ne{to ~ime ni{ta ne dobija ili ~ime, ne daj Bo`e, gubi na ugledu koji je i onako problemati~an? Pored toga {to na izvesno vreme u}utkuje robustnog i neugodno brbqivog neprijateqa koji uz to mo`da previ{e zna o nekim proteklim igrama, pored toga {to svetu mo`e pokazati da se po~eo obra~unavati sa grlatim pristalicama ratne opcije, pored toga {to ovakav metod zastra{ivawa drugih neprijateqa nikada nije na odmet, Milo{evi} dobija na planu na{e nabujale psihopatologije, na terenu koji o~igledno dobro poznaje i kojim vrsno manipuli{e. Naime, ovaj narod voli demonstraciju mo}i, sile i lukavstva taman toliko koliko je se i pla{i. Zatim, ovaj narod voli spektakle, obrte, obra~une i prazni se u strastvenim reakcijama na wih. Zatim, ovaj narod ne razume finese, razlike, ni principijelnost: tako }e mnogi [e{eqev zatvor da jedna~e sa Dra{kovi}evom golgotom, kao {to }e mnogi principijelno protivqewe nezakonitom hap{ewu da tuma~e pribli`avawem [e{equ, kao {to su mnogi podr{ku miru izjedna~ili sa podr{kom Milo{evi}u i tako u lavirintni beskraj. Kod nas se vi{e ne postavqa pitawe prave stvari, ispravne opcije, zdrave logike, ve} pitawe ko je zastupa i da li nam je simpati~na wegova kravata! Dabome da sam protiv ovakvih hap{ewa, su|ewa, montiranih procesa. Ali nikakav oreol zatvorskog mu~enika za mene ne}e pokriti nesre}e koje [e{eqevo politi~ko delovawe nanosi ovom narodu. Neprijateq moga neprijateqa nije automatski moj prijateq, tu izreku stvorila je borbena strast i koristoqubiva pragma, a ne po{tovawe pravde, istine i moralnih normi. A kad smo ve} kod narodnih izreka na delu je, mo`da, ponajpre ona: ko s |avolom tikve sadi... A sve se ove tikve, na ovaj ili onaj na~in, obijaju o na{e glave. O na{e jeftine, nemisle}e, raspete glave koje }e im, sva je prilika, uskoro opet slu944
`iti za glasawe. Kuda plovi ova galija U boj, u boj! Svako protiv ne~ega, da se ne uspavamo, da ne omek{amo, da se temeqnije podelimo, utaborimo, zamrzimo. Protiv ~ega bi jedna ministarska kultura nego protiv ki~a! Kako? Ukinu}e, na primer, poselo na Kalemegdanu, institucionalizovanu i komercijalizovanu fe{tu novokomponovane svesti koja nije ni{ta drugo do organizovani oblik dugogodi{weg spontanog okupqawa do{qaka nostalgi~ara da istutwe svoju qubav prema nacionalnom melosu i folkloru svojih brda, sela i regija. Kolce, ojkawe, zapevawe i natpevawe, va{arsko vrckawe – lagano zaboravqano u velikom gradu te sada “komponovano” za Cece, Dragane, Vesne i Brene, {qa{te}e idole na brdovitom Balkanu. Udri po posledici kad ve} ne mo`e{ po uzroku. Da je gospo|a Nada Popovi} Peri{i} neozbiqna, ta~nije ozbiqna kao i vlada i stranka kojoj pripada obelodanilo se ~im su je novinari, na pompezno propra}enoj konferenciji, pitali {ta je sa terorom ki~a na televiziji, radiju... Ona, veli, vidi promene! Eto, recimo, televizija se udostojila da reklamira koncerte mladog violiniste koje je organizovalo weno ministarstvo. Zamislite, kakav pomak, kakva promena, kakav odlu~an i zna~ajan korak u {irewu prave kulture i kakav sjajan primer u~e{}a wenog veli~anstva zvani~ne televizije u ministarskoj akciji da sase~e ki~ u korenu i privede ovaj narod, za po~etak pa namah, klasi~noj muzici. ^itava bi ta akcija imala barem privid neke brige za narodnu du{u da nije tako farsi~na, povr{na, la`na u svojoj osnovnoj premisi. U kampawu se ukqu~io i ministarkin biv{i kolega iz gradske vlade, gradona~elnik nam ovda{wi, mr Neboj{a ^ovi}. Simpati~na Galija doplovila je pred gradsku Skup{tinu da narodwa~ki ki~ nadja~a rokerskim pogledom na svet. Mo`da zbog mesta, a mo`da i zbog spoqnih obele`ja (policijska kola, cisterna sa pija}om vodom da nam mlade` slu~ajno ne o`edni u op{tem blagostawu), sve me to podsetilo na miting na kome se ne zna ko je za {ta a ko protiv ~ega. Mo`da Galija zna (“pravoslavqe – narodno veseqe”) ali ja na wihovom mestu ne bih uprezala decenijama sticani rokerski ugled u ovakva kampawska i manipulativna kola. Ki~ je o~igledno u du{i, mozgu, na~inu mi{qewa i `ivota, neobrazovawu i neizgra|ivawu ukusa, a ne u muzici po sebi. Ki~ je na~in na koji se iz ministarstva ustalo protiv ki~a. Ki~ je la`, a la`ju se protiv la`i ne bori. Ni rok, naravno, nije imun na ki~, ali ne}u da jednom ozbiqnijom analizom ove teme ulazim u vode muzi~kih kriti~ara i stru~waka. Moj utisak je, ipak, da sam prisustvovala manifestaciji zloupotrebe roka u politi~ke svrhe tipa hleba i igara. U~inilo mi se, mo`da, da sam takvu misao pro~itala i na nemalom broju mladih lica oko sebe? Mar{ na levi mar{ Primer bezo~no instrumentalizovanog ki~a za mene je tekst pod naslovom: Ko je moj brat, iz anahronog, raskva{eno raspevanog pera dr Mire Markovi}, objavqen u najnovijoj Dugi. ^ega tu sve nema, moj Bo`e! Kakav je to usiqeni levi mar{ iz koga je izmar{iran ~uveni socijalisti~ki ideolog, aka945
demik Mihailo Markovi} (ove nedeqe i wemu najboqe pristaje poslovica ko s |avolom tikve sadi). Tekst je, me|utim, napisan da se gospo|a Markovi} ogradi od zlo~ina~ke nebra}e u srpskim redovima, da za najnoviju prakti~nu upotrebu defini{e pojam “bra}e” i razlu~i ih od nebra}e. Da se u duhu komunisti~kog internacionalizma drugarica “spisateqica” zbratimi sa Francuzima, Nemcima, Hrvatima, Meksikancima, muslimanima, Egip}anima “koji vole i po{tuju druge qude”, a razbratimi od onih Srba “koji nanose zlo drugim qudima, nose u sebi mr`wu i podsti~u na mr`wu druge”. Tekst je su{ti konglomerat fraza iz kojih proizlaze znane nam podele i omraze, ideja koje su nas dovele do moralnog kraha i prosja~kog {tapa. Kao {to joj je suprug simpatisao [e{eqa dok je ovaj smewivao Pani}a i ]osi}a, pretio taksistima i prosvetnim radnicima, ~istio Hrtkovce i pquvao npr. Dra{kovi}e, a uhapsio ga kada je pqunuo Radomana Bo`ovi}a, gospo|a nije definisala bra}u u vremenu kada se svaki ~astan ~ovek zgra`ao nad zlo~inima koje u ovom ratu ~ine i Srbi, ni kada su se u ovu zemqu slegali kov~ezi, invalidi, izbeglice, ratni hu{ka~i i profiteri (muka mije od ovog jezika, alije izgleda neizbe`an), ve} je sa~ekala da defini{e bra}u kada ta definicija podupire bolni zaokret u politici gospodina Milo{evi}a. “Zato, treba razdvojiti bra}u od onih koji to nisu. I prema tome treba uskladiti pru`awe podr{ke. Pu{ka i televizija u rukama prvih mogu biti sredstvo borbe za pravdu i slobodu, za `ivot. Ta ista pu{ka i ta ista televizija u rukama drugih nu`no vode u zlo~in, u smrt”. Kratko i jasno, da jasnije i operativnije ne mo`e. Pu{ke i televiziju, i u ratu i u miru, treba dati Mirinoj bra}i i mirna Bosna (a u perspektivi bogami i ko zna koja Jugoslavija od Triglava do \ev|elije). A Mirina bra}a su pravi levi~ari, jedini pravi levi~ari za razliku od krivih levi~ara kakav je recimo Mihailo Markovi}. Nije vam jasno? A sve je tako prozra~no jasno kao u vedar JULSKI dan. Dan vidqiv samo levim okom, opipqiv samo levom rukom i levom nogom, ~ujan samo levim uvom, i voqen levom i polovinom srca koje se nimalo slu~ajno ne nalazi na levoj strani normalnog organizma! Politika gospo|e Markovi} je wena stvar. Opasnost i {tetnost od we je, me|utim, na{ problem. A sve ostalo je primer ki~a, dorastao cvetu u wenoj kosi. Jesewe no}i sa zvezdama padalicama koje nam ispuwavaju `eqe (tema je ukidawe sankcija sportistima, kulturi, nauci i umetnosti, i dabome avionima) zasmejale bi kwi`evno nadarenog osnovca. [to je drugarica Markovi} verovatno bila. Eh, da su joj svojevremeno te detiwaste ambicije ostvarene, sada bismo imali jednog r|avog pisca vi{e, a jednu nau~nicu, politi~arku (mo`da ~ak i feministkiwu) mawe. Ovako, samo potvr|ujemo da smo mi zaista jedan izuzetan narod u izuzetnom vremenu i izuzetnim okolnostima. I da nam ministarka uop{te nije dosledna u prepoznavawu, analizirawu i suzbijawu ki~a. Kako joj i za{to ovaj prvorazredni politi~ki literarni ki~ proma~e? (Ovo je, naravno, pitawe za naivne i nevine, a odgovori su za neke u odgovorima a za ostale u mi{qewu svojom glavom.) Ne{to je trulo u dr`avi... u kojoj se pitamo ko je na{ brat. Zarad mentalne higijene i da ne poludim, da ne zaboravim jednostavne istine i dogovore:: moj brat se zove Roman, i pro{log meseca se kao in`ewer bez posla i 946
mladi} bez perspektive otisnuo u australijsku neizvesnost. Kao ~itava armija bra}e o kojima misle sestre, a koji trenutno ne zanimaju gospo|u Markovi}. Dok se ne doseti nekih novih upotrebqivih zvezda padalica kojima }e rasplakati Srbe levi~are. Mo`da ~ak i ~itateqke herc romana.” Povodom hap{ewa dr Vojislava [e{eqa, “Srpska re~” od 10. oktobra 1994. godine, objavquje ~anak Milana Bo`i}a pod naslovom “Ka`wena voqa za mo}”. U podnaslovu je wegova projekcija razvoja doga|aja: “Na kraju }e od svega ostati samo zamerke vlastima {to su u jednom periodu na{e politi~ke istorije koristile ekstremni nacionalizam kao politi~ko oru`je. Ostalo }e prekriti paprat i {a{”. Od mnogobrojnih uvreda, jedna je izuzetno perfidna – “hercegova~ki provincijalac”, sra~unata ne samo da isprovocira dr [e{eqa, nego da naglasi kako je Dra{kovi} (ro|eni Ga~anin), otelotvorewe pravog politi~kog izraza [umadije, dok je dr [e{eq (ro|eni Sarajlija) nepo`eqan kao izraz strane, prekodrinske politike. “Pro{le sedmice se desilo ono {to su svi dugo o~ekivali – uhap{en je [e{eq. Vojvoda je, da parafraziram Hegela, ve} dugo “na svom pragu oslu{kivao topot nogu onih koji }e ga odneti”. Kao da je to bilo neizbe`no, a u pro{li ~etvrtak smo samo prisustvovali tome neizbe`nom. Iako kwiga nije jo{ zatvorena, ni zvono zazvonilo ni svetiqka uga{ena, ipak se ~ini da je ovim hap{ewem zavr{en jedan politi~ki proces koji je po~eo sada ve} dalekog 9. marta 1991. Jer, tada, se nacionalnopopulisti~ka opoziciona opcija, predvo|ena Srpskim pokretom obnove, po~ela okretati ka demokratskogra|anskim politi~kim zahtevima i re`im se na{ao u verovatno najve}oj krizi od zaposedawa vlasti 1987. Niz simptoma te krize je bio veoma uo~qiv. Tada i samo tada, su smewena dvojica od mo`da pet-{est kqu~nih qudi establi{menta – efikasni direktor Radio televizije Mitevi} i najsposobniji {ef policije Bogdanovi}. Milo{evi} je i{ao u svoju Kanosu – oti{ao je na Univerzitet u Beogradu – i tamo od studenata predvo|enih Draganom \ilasom pretrpeo politi~ko ribawe, prema kome i naj`e{}i napadi ameri~ke `ute {tampe i televizije li~e na de~ija blebetawa. ^ak je i sam @ika Minovi}, neoborivi {ef “Politike”, “Fu{e srpskog novinarstva”, pomislio da Milo{evi} pada i krenuo da uspostavqa zakulisne kontakte sa demokratskim snagama. Ukratko, kada se pogleda taj period, prime}uje se da je to, simultano, bio najve}i trenutak i krize u Jugoslaviji i krize mo}i poretka u Srbiji. Lider iz hrpe Nauk koji je Milo{evi} izvukao iz prole}nih doga|aja 1991. bio je jednostavan i, izgleda, ispravan. On je, najverovatnije, zakqu~io da mu je opozicija otela iz ruku nacionalnu energiju naroda kojom je manipulisao prethodnih pet godina. Predose}aju}i ne samo rat nego i nacionalne strasti, neuporedivo `e{}e nego one izazivane u prethodnih pola decenije, Milo{evi} je odlu~io i da mu se ovo nikada vi{e ne ponovi ali i da, pateti~nim nacionalpatriotskim re~nikom, tada jako modernim, re~eno, “uzme svoju sudbinu u svoje ruke”. Nova politika se, ne vredi da se la`emo i prenema`emo, pokazala izuzetno efikasnom. Nova politika je, me|utim, tra`ila i nove izvr{ioce. Jedan od va`nih segmenata, “uzimawa svoje sudbine u svoje ruke” je bilo 947
i ponovno ovladavawe nacionalisti~kom energijom masa koju je Vuk Dra{kovi} preuzeo i, podr`an od ve}eg dela opozicije, po~eo da preusmereva u evropskom gra|anskodemokratskom smeru, u jedinom smeru koji je pretio da ugrozi re`im i izazove politi~ke tektonske poreme}aje. Istovremeno, Milo{evi} je dobro razumeo da ni zbog odnosa u tada jo{ celoj zemqi, ni zbog me|unarodne pozicije ali ni zbog unutra{wih napetosti u Srbiji, gde je partizansko-komunisti~ki lobi izuzetno sna`an, on sam, kao ni wegova stranka ne smeju biti formalni nosioci nacionalisti~kog pokreta. On se, dakle, morao postaviti u centar, a taj novi pokret desno od wega, zvani~no van wegove stranke ali pod wegovom kontrolom. Kandidata za lidera novog pokreta je bilo u hrpama. Srbijanska opozicija se, od svojih po~etaka, krajem 1989. formirala oko tri glavna toka: tradicionalisti~kog, oli~enog u Narodnoj radikalnoj stranci, disidentskog, oli~enog u Demokratskoj stranci i populisti~kog oli~enog u nizu politi~kih stranaka i pokreta koji su se spajali i razdvajali vo|eni temperamentom svojih osniva~a svih svojevremeno okupqenih oko ~uvenog dru{tva “Sava” iz Pazove i udru`ewa “Solidarnost” koji su krajem pro{le decenije zdu{no podr`avali Milo{evi}evu “antibirokratsku revoluciju” da bi se kasnije odvojili od we kao “nedovoqno nacionalne” i iz koga je, na kraju, Srpski pokret obnove iza{ao kao najja~i. Prvi tok je efikasno zatrt nesposobno{}u rukovodstva Narodne radikalne stranke, ve{tim politi~kopolicijskim akcijama qudi uba~enih u tu stranku ali, naprosto i pre svega, slabim odzivom u srpskoj javnosti koja nije bila osobito dirnuta evocirawem uspomena na Pa{i}evske slavne dane srpske parlamentarne demokratije. Demokratska stranka je pro{la ne{to boqe, ali je wen rast, prirodno, bio ograni~en uskim diskursom u kome se kretala srbijanska disidentura. Populisti~ke stranke su, me|utim, do`ivele veliki uspeh jer su kretale u istom politi~komarkenti{kom kqu~u kao i Milo{evi}eva antibirokratska revolucija, razlikuju}i se me|u sobom samo u meri “duvawa u srpske trube”. Razlaz Tako posmatrano prelazak, tokom 1991, Srpskog pokreta obnove u gra|anskodemokratski kqu~ bio je zapravo disidirawe od populizma. No, ovo disidirawe je, kao {to smo videli, bilo po re`im, veoma opasno jer je zaraznu privla~nost evropskih demokratskih ideja spojilo sa populisti~kom tehnikom politi~kog nastupawa i delovawa. I, tako, da bi se ovakav “Vuk disident”, a sa wime i ve}i deo opozicije koji je po~eo da ga prati, neutralisao, vaqalo je unutar tog istog nacionalnopopulisti~kog ritualnog kruga prona}i protivotrov. Neki kandidati, poput Mirka Jovi}a, Milana Paro{kog ili Radomira Smiqani}a su se ve} nametali ali su ili bili niskih intelektualnopoliti~kih sposobnosti ili, pak, nesposobni da povedu ve}u organizaciju. I, tako je, izbor, skoro nu`an, bio sveden na [e{eqa. Ovaj hercegova~ki provincijalac, ogromne inteligencije i ambicija dolazi u Sarajevo i tokom {kolovawa postaje politi~ki aktivan u komunisti~koj partiji poput svih montawara gladnih uspeha i slave. Brzo doktorira, na doktrini naoru`anog naroda, i ulazi u nomenklaturu, blizak u Bosni i Her948
cegovini tada vladaju}oj politi~koj mafiji Pozderac – Dizdarevi}. U nomenklaturi biva kratko, stradaju}i u jednoj od mnogih, tada veoma popularnih ~istki nacionalista i zaglavquje na vi{egodi{wu robiju. Intelektualnodisidentski Beograd, u tom periodu veoma “ganut” sudbinom srpskih nacionalista u “tamnom vilajetu” (\ogo, Nogo, Lubarda...), organizuje protestne ve~eri, potpisuje peticije i bori se za wegovu slobodu. [e{eq biva pu{ten iz zatvora i seli se u Beograd. Pomo} i simpatije ovog kruga, pod strogom kontrolom Dobrice ]osi}a, nisu dugo trajale. ]osi} ga ocewuje kao isuvi{e ekstremnog i violentnog i osu|uje na ostrahovawe iz “kruga posve}enih”. [e{eq, sada ve} formirani tvrdi nacionalista, odlazi na margine disidentskog `ivota u Beogradu. @ivi katkad veoma te{ko. Na po~etku Knez Mihailove kod “Ruskog cara” prekr{tenog, glupo i ludo, u vremenima komunisti~kog ideolo{kog orgijawa u restoran “Zagreb”, sam je prodavao svoje kwige koje su bile uredno ali i mrzovoqno zabrawivane od strane vlasti kao, naravno, nacionalisti~ke i ekstremne, ali bezvredne i irelevantne. Godinu 1990. i [e{eq, kao i svi koji su tada bili politi~ki marginalizovani, ose}a kao godinu nade. Sru{en je berlinski zid i komunizam je po~eo da se uru{ava, sam u sebe, po celoj Isto~noj Evropi. Osnovao je, po~etkom 1990. jednu fantomsku stranku, Srpski slobodarski pokret, koju je ubrzo raspustio da bi se, marta 1990, ujedinio u Srpski pokret obnove sa svojim kumom Vukom Dra{kovi}em, koji se pak, nekako istovremeno razi{ao sa pazova~kom Srpskom narodnom obnovom Mirka Jovi}a. Politi~ka qubav je trajala samo dva meseca i kumovi su se nepovratno razi{li oko jednog naoko bezna~ajnog incidenta– prekida pozori{ne predstave “Sveti Sava” Sini{e Kova~evi}a, koju je zeni~ko pozori{te igralo u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, a za koju su ekstremni nacionalisti dr`ali da vre|a “lik i delo” novoprona|ene stare srpske a ncionalnoverske paradigme. Incident se, me|utim, pokazao krucijalnim za daqa zbivawa oko kretawa SPO ka evropskim demokratskim uzorima, jer je [e{eq odobravao ovaj incident koji su napravili mladi SPO-ovci, a Vuk, brane}i autonomiju umetnosti, osporavao. Tako je nekako na rascepu sa [e{eqem ispalo da je Vuk krenuo u Evropu, a [e{eq na Romaniju. Rascep se vremenski podudarno sa prvim opozicionim mitingom 13. juna 1990. i se}am se da smo tada, biraju}i izme|u dva sukobqena krila SPO, Vukovog i [e{eqevog – na sastancima Demokratske stranke, u stanu kancelariji jednog od wenih osniva~a, advokata \ur|a Ninkovi}a, koji se, kao nekom gre{kom komunista nalazio kao jedini nenacionalizovan deo imovine porodice Ninkovi}, u nekada wihovom hotelu “Astoria” i koji je bio neka vrsta ideolo{kog centra opozicije – odabrali da sara|uju sa Vukom kao bli`im evropskim na~elima demokratije. Vuk je, tako, tim prvim mitingom krenuo u opozicionu slavu, a [e{eq u skoro jednogodi{wi zaborav. Prvo je osnovao Srpski ~etni~ki pokret koji je vlast odbila da registruje, opet mrzovoqno i kao kroz zube procediv{i “{to je mnogo mnogo je”. Krajem 1990, na predsedni~kim izborima, osvojio je, svojom sjajnom totalitarnom retorikom, u jednosatnoj TV emisiji koju su imali svi predsedni~ki kandidati, preko sto hiqada glasova i time opet 949
skrenuo pa`wu na sebe. Shvataju}i da mora da se “legalizuje”, po~etkom 1991. sa grupom pobuwenih odbora NRS koju je predvodio Toma Nikoli}, osniva SRS i dokopava se radikalskog imena. U leto te godine, na vanrednim izborima za poslani~ko mesto preminulog Miodraga Bulatovi}a, ulazi po prvi put u parlament. Kako se rat razvijao [e{eqeva retorika je davala sve boqe rezultate. Time je [e{eq definitivno preuzeo ulogu glavnog kolaboranta vlasti. U prole}e 1992, kada je `abqa~ka Jugoslavija progla{ena, [e{eq, na izborima koje je opozicija bojkotovala, ulazi u parlament sa ~etrdesetak poslanika. Isto ponavqa i krajem godine na izborima na koje je opozicija pristala. Ratna 1992. je bila godina wegovih najve}ih uspeha. Nekom rat a nekom brat. Nikada ne}emo saznati da li je [e{eq bio uba~en od po~etka i imao i stvarne dogovore i obaveze prema vlastima pre nego {to je krenuo u osnivawe SRS ili je, naprosto, koriste}i ratnu atmosferu i potrebu vlasti za nacionalisti~kom kvazi-opozicijom koja }e neutralisati demokratsku opoziciju kao i za ratnim saveznikom koji }e obavqati prqave poslove u ratu u Bosni, sticao glasove i poziciju na politi~koj sceni. Li~no, pre verujem u ovo drugo. Vlasti su se pona{ale po trivijalnoj logici politi~kog interesa i minimuma upotrebe politi~ke energije poma`u}i svakog ko je wih i wihov rat podr`avao a demokratsku opoziciju napadao kao izdajni~ku stranu agenturu. Sigurno je, naravno, da je vlast me|u radikalima imala mnogo svojih uba~enih qudi koji su trebali da kontroli{u stranku u najve}oj mogu}oj meri. To, uostalom, nije bilo ni te{ko u~initi, jer je [e{eqev rast bio tako brz da on naprosto nije imao dovoqno qudi da popuni sva silna poslani~ka, odborni~ka i ko zna kakva jo{ mesta koja su mu sledovala u podeli vlasti. Povratak u SK Simbioza je bila tako jaka da su u jednom trenutku, posle izbora u decembru 1992. SPS i SRS ostavqale ~ak utisak jedne stranke sa dva krila, jednim malo mek{im i drugim, malo tvr|im, namewenim za disciplinovawe neposlu{ne opozicije i raznih drugih, naklowenih preteranim slobodama. Setite se pi{toqa podignutog na studente ili u~iteqice. Setite se zar|alih ka{ika i u vazduh ispaqenih, ali ipak ispaqenih metaka na taksiste. Nikada mi ne}e nestati iz se}awa re~enica jednog taksiste – socijaliste po ube|ewu – koji me je, negde po~etkom 1993, prepoznao i zapodeo tipi~nu srpsku politi~ku sva|u. Kada sam izlazio iz taksija, dobacio mi je: “Dok je nama [e{eqa nema vama vrdawa!” Slava je, me|utim, trajala kratko. Ve} u prole}e 1993, posle pristajawa na Vens–Ovenov plan, brak izme|u radikala i socijalista je razveden. ^ini se da je tom prilikom [e{eq pokazao da nije obi~an kolaboracionista i da je brak sa socijalistima shvatio samo kao priliku da oja~a u realizaciji svoje neutoqive “voqe za mo}”. Daqe je `eleo da nastavi sam. I tu se, po svom ve} poznatom daru za lo{u politi~ku procenu, ponovo prera~unao. Kao {to je pogre{io u oceni trajnosti svoje kolaboracije sa Milo{evi}em, u oceni Pani}a i ]osi}a koje je podr`avao, tako se prevario i u odlu~nosti vlasti da se sa wime razra~una. Kao da je isuvi{e ozbiqno shvatio pomodnu pri~u o novoro|enoj parlamentarnoj demokratiji i kao da je po950
mislio da on, kao napu{tena politi~ka opcija, nepotreban ekstremisti~ki balast re`ima koji “kre}e u Jevropu”, ipak mo`e da politi~ki pre`ivi. Kada je, pak, video da je vlast krenula da se razra~una sa wime na stari, kampawski, agitpropovski na~in, me{avinom medijskog rata i policijskih akcija, izgubio je nerve i naivno pomislio da opstrukcijom parlamentarnog sistema, u kome je jedino i ostao po{to je iz svih drugih segmenata politi~kog `ivota izba~en, mo`e da podrije poredak. Naravno, osim {to je stalnim incidentima nervirao sve ostale poslanike po skup{tinama, nije postigao ni{ta jer je za funkcionisawe vlasti parlamentarni sistem u ovoj zemqi ionako irelevantan. Sa zao{travawem “mirovne kampawe”, od sredine leta, [e{eqeva nervoza je rasla ali je rasla i nervoza vlasti da se {to pre ratosiqaju neugodnog svedoka koga su same stvorile. [e{eq kao da im je namerno, vo|en nekim samoubila~kim instinktom i{ao u susret. Iako je uporno, iz su|ewa u su|ewe ~ak namerno odbijaju}i da se pozove na poslani~ki imunitet, tvrdio da }e na tim procesima dokazati da je “Milo{evi} najve}i kriminalac u zemqi” i da }e su|ewe wemu biti po~etak kraja re`ima, bilo je jasno da od toga nema ni{ta i da se blazirana politi~ka ~ar{ija ne}e mnogo uzbu|ivati nad wegovom sudbinom. Sada{we hap{ewe, koje mo`da najavquje i ozbiqnije procese, je ura|eno “na sitno” i bahato u stilu re`ima. Imunitet mu je skinut, ako je uop{te skinut, na tajnom sastanku a Odbor za mandatskoimunitetska pitawa je navodno bio vlastan da to u~ini jer Skup{tina, upravo zbog [e{eqeve opstrukcije, nije po~ela redovno zasedawe. U zatvor, i to prekr{ajni, na 30 dana, oteralo ga je psovawe i pquvawe Radomana Bo`ovi}a, istog onog koji mu je pre godinu dana sa u`ivawem davao re~ da maltretira ]osi}a, Pani}a i opozicione poslanike. Oko, do ju~e, {efa druge po veli~ini stranke, tako se, digla pravnohumanitarna pra{ina i ukazala prilika pravnim ekspertima i antiratnim profiterima da se spore me|usobno i gade vlasti zbog nepostojawa pravne dr`ave i nepo{tovawa qudskih prava. Politi~ki niko nema ni{ta da ka`e. Svi se prave kao da je [e{eq politi~ki mrtav i da samo od wegovog zdravog razuma zavisi da li }e zavr{iti u zatvoru ili }e ipak imati priliku da ponovo na po~etku Knez Mihailove prodaje svoje kwige. Ista disidentura koja ga je branila pre desetak godina u Udru`ewu kwi`evnika sada se sastaje na protestnim ve~erima u – o ironije! – biv{em Op{tinskom komitetu SK Stari grad, koji je sada postao sedi{te op{tinskih odbora opozicionih stranaka, me|u wima i Srpske radikalne. Ovoga puta Uprava Udru`ewa kwi`evnika Srbije je postala opreznija, nije dala prostorije. Sve mi se ~ini da }e na kraju ostati u politi~kom vazduhu samo ne{to re~i kojima }e mudri humanisti i analiti~ari politi~kih prilika u zemqi prebacivati vlastima {to su ujednom periodu na{e politi~ke istorije koristile ekstremni nacionalizam kao politi~ko oru`je. Ostalo }e prekriti paprat i {a{.” “Intervju”, od 14. oktobra 1994, objavquje pravu studiju o dr [e{equ pod naslovom “Nema ve}e nesre}e od slobode”. Ko je autor i odakle je ~lanak pre951
uzet, vidi se iz podnaslova: “Kao politi~ar i mislilac dr Vojislav [e{eq se formirao u zatvoru i posledwi preterano dug boravak ne samo na slobodi, nego i u krilu vlasti, na wega je izgleda ostavio nesagledivo {tetne posledice. Odavno je prosto vapio da ga uhapse, makar da se malo osve`i i uzme ~istog vazduha, a kad mu je tek sada molba usli{ena, nikome ga nije bilo `ao. Te{ko nama s wim kad za koji dan iza|e iz zatvora. A ko je on, zapravo, i odakle je pi{e Du{ka Jovani} u kwizi “Kradqivci slobode”, koja uskoro izlazi u izdawu “Narodne kwige”. Za Jovani}ku je dr Vojislav [e{eq “luda sa disidentskih tribina”, “policijski dostavqa~” i sli~no, tako da je jasno za{to je dobila mogu}nost (i naravno novac) da objavi svoju kwigu. “Nije [e{eq uvek bio ovakav kakav je danas. Upu}eniji tvrde da se toliko promenio i izokrenuo, da je namerno zaboravio kakav je bio i od ~ega je krenuo. Izgledao je, na primer, kao Robert Redford i bio je podoban i uzoran ne samo u politi~kom ve} i u svakom drugom smislu. Ni onda{wi, uticajni re`imski novinar Vuk Dra{kovi} nije o wemu {tedeo komplimente: “Preda mnom je bio mlad ~ovek, kr{na mom~ina prijatnog lica na kome, sve i da ho}ete, ne mo`ete da ne zapazite nagla{eni nos gor{taka i neobi~no blage o~i koje vas motre iza nao~ara”. Otkako je progla{en za subverzivnog antidr`avnog elementa, potpuno je zaboravqeno da je Vojislav [e{eq bio jedan od najmla|ih doktora jako podobnih nauka u Sarajevu i odani komunista od sedamnaeste godine. Bio je omladinski rukovodilac, u~esnik i komandant omladinskih radnih akcija, sekretar partijske organizacije na fakultetu i student prodekan. Pravni fakultet zavr{io je za dve i po godine, u 23. je magistrirao, a u 25. odbranio doktorsku tezu. Pomiwao se kao kandidat za ~lana CK SK Bosne i Hercegovine, ali nije pro{ao, jer je i za Mikuli}a bio preveliki i nepopravqivi dogmata. Cinkario je kolege sa studija policiji Nije tajna da je na fakultetu stalno isterivao neku pravdu i progonio qude koji su od wega be`ali kao od pomahnitalog crvenog gardiste. Sve {to je qudsko, wemu je bilo strano. Neprestano je zverao okolo, ne bi li primetio i uhvatio na delu nekoga ko nije dobar komunista. Verovao je da je komunisti~ki poredak najve}a sre}a za ~ove~anstvo i da je naro~iti bosanski model avangardniji, ~ak i od onog u Kampu}iji. Pona{ao se vrlo ~udno. Niti je ~estito jeo, niti pio. Kafane su mu i{le na `ivce. Pitao se za{to u wima svira muzika, {ta }e veseqe i galama narodu, kad je politi~ki mnogo ispravnije da se `ivot odvija u redu, miru i ti{ini. Da u svom politi~kom delovawu nije na vreme spre~en i onemogu}en, bar dve tre}ine Bosne ne bi ostalo u `ivotu, s tim {to bi pre`ivelima garantovano obukao uniforme ONO i DSZ, s obzirom da je bio nau~nik iz te discipline. – Sva{ta su zlobni qudi izmislili. Bio sam asistent na predmetu “Teorija o ratu”, odseka za narodnu odbranu. Pisao sam magistarski rad pod naslovom “Pojam naoru`anog naroda u delima klasika marksizma”, a doktorirao na temi “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”. 952
Poti~e iz revolucionarne, partizanske porodice. Majka doma}ica i otac `elezni~ar vaspitali su ga u progresivnom socrealisti~kom duhu. Iskreno priznaje da za boqe nije dugo znao, sve dok sam nije malo mu}nuo glavom. “Dugo nisam bio u prilici da upoznam drugi pogled na svet, osim marksisti~kolewinisti~kog”. Prvo je zaratio s direktorkom gimnazije, jer je ocenio da je kao antisocijalisti~ki elemenat prekr{ila proklamovana na~ela {kolske samouprave. Kao student prvi put je putovao u inostranstvo: da kupi farmerke u Trstu. Jako se iznenadio da `ivot tamo nije tako surov i stra{an, kakvim ga je u svojoj glavi zami{qao. Ipak, prve sumwe u jugoslovenski raj kod wega su se pojavile znatno ranije, u vreme privredne reforme 1965. godine, kada su majka, sestra i on sedeli kod ku}e i strepeli ho}e li se otac vratiti s posla – otpu{ten sa `eleznice. Jedino je u prostakluku umeo da u`iva Branka Mikuli}a je povr{no upoznao na kongresu bosanske omladine, ali daleko boqe se slagao i gotovo bio miqenik wegove `ene, Rajke, ~lana CK SK Sarajeva. Hamdija Pozderac se [e{equ uvek dopadao, jer je bio jako primitivan i prost i nije upotrebqavao druge re~i, osim psovki. Slu`beno, sve je u Sarajevu bilo sasvim druk~ije. Dok su Hrvatima i Srbima jo{ brideli obrazi od {amara koje im je Tito ravnomerno podelio po~etkom sedamdesetih godina, Bosna i Hercegovina je bila progla{ena i nametnuta kao ogledno dobro – “Agrokomerc pravog jugoslovenskog socijalizma”, a Mikuli} je u dr`avnim poslovima bio va`an gotovo kao i regent Stane Dolanc. Vojislav [e{eq je trebalo da bude Alija Sirotanovi} bosanske nauke, kao radni~ki sin i fanati~ni marksistalewinista. Nije bilo uop{te predvi|eno da sam bilo {ta razmi{qa! – Me|utim, meni je vrlo brzo postalo jasno da je muslimanski nacionalizam uzeo velikog maha u Bosni, ali o toj stvari se nije smelo govoriti sve dok mi u jednom trenutku nije pukao film i nisam izleteo sa otvorenim kartama. Naime, otkrio sam da je moj prijateq, partijski ideolog Nijaz Durakovi}, bavqewe politikom po~eo kao saradnik muslimanskog verskog lista “Preporod”. Ozbiqne nevoqe za [e{eqa po~ele su kad je posumwao u opravdanost dru{tvene svojine u svim oblastima, pa je potpuno malogra|anski sitnosopstveni~ki optu`no Branu Miqu{a, tada predsednika CK SK Sarajeva i posledweg nosioca Titove {tafete, da mu je magistarski rad ~isti, prqavi plagijat. [e{eq se bio toliko izgubio i zaneo, da je pre{ao preko toplog i dobronamernog upozorewa profesora Hamdije Pozderca, da su plagijati sve na{e komunisti~ke kwige, pa kad su ve} prepisivali Kardeq, Staqin i Lewin, za{to ne bi i – mali Miqu{!? Ruku na srce, tu se [e{eq nije poneo kao pravi komunista i humanista. Jer, da je Miqu{ umeo i mogao, on bi svoj rad sigurno sam napisao i ne bi morao da se bruka i sramoti, potkradaju}i druge, ni{ta pametnije od sebe. Bilo je dozvoqeno krasti tu|e misli iz glupih kwiga Ni iskusnom Pozdercu nije bilo jasno {ta je to [e{eqa spopalo i na 953
partijskom sastanku morao je da mu ka`e: “Ti, bre, Vojo, glaviwa{, k’o obi~no june! Ako si ve} otkrio Miqu{ov plagijat, kao komunista i drug, bio si du`an da ode{ kod wega i da mu objasni{ – Burazeru, ovako je malo nezgodno, stavi barem navodnike i fusnote!” Sistematska hajka na wega kao jeretika krenula je tek posle wegove primedbe zbog u~e{}a nekih anga`ovanih bosanskih intelektualaca komunista na madridskom skupu posve}enom Gadafijevoj Zelenoj kwizi i zbog pojave otvorenih panislamskih tendencija u delovawu vode}ih bosanskih politi~kih funkcionera. [e{eq se ponosi {to je bio sumwivo lice i narodni neprijateq u vreme kada su najve}i prijateqi i uzdanice ove zemqe bili Hamdija Pozderac i Branko Mikuli}. Otkriveni su, progawani, hvatani i strogo ka`wavani svi oni koji su vre|ali ~ast i dostojanstvo qudi koji su, uz sve pohvale, ordene i nagrade, zadu`ili i upropastili Jugoslaviju i uz dobru i nikad otkrivenu visoku proviziju, pravili zadu`bine “Kr{ko”, “Obrovac”, “Feni”, “Agrokomerc”... Svakako nije ba{ ni [e{eq neka fina cve}ka. Hteo je da po svaku cenu postane hajduk, a zna se iz narodnih juna~kih pesama da su se hajduci za slobodu borili protiv Turaka. Zbog bukvalnog ~itawa narodne epske poezije, on je po kratkom postupku iskqu~en iz Saveza komunista, udaqen iz nastave i preba~en na nepostoje}i nau~ni institut. Uvredio se, kao da je stvarno postojalo ono {to je prou~avao i predavao! Jako me je kopkalo za{to nije mogao da `ivi mirno i spokojno kao i ogromna ve}ina qudi izvan komunisti~ke partije: – Bio sam stra{no poti{ten sve dok nisam shvatio, da je izbacivawe iz Partije, zapravo, najboqa preporuka i dokaz ne~ijeg po{tewa! Prvi ga je, tamo gde treba, priveo wegov {kolski drug, slu`benik Dr`avne bezbednosti, s kojim je ranije ~esto gledao porni}e, a imali su i neke nera{~i{}ene ra~une zbog jedne lepotice iz Doboja. Zanimqivo je da je [e{eq uspeo da se o`eni tek kad je obelodaweno da je otpadnik od vladaju}ih vrednosti, po{to mu to nikako nije uspevalo dok je bio mlad i zdrav komunista. Davno je shvatio da nema ni{ta lep{e nego biti uhap{en Kad ga je prvi put video, Milovan \ilas je bio jako iznena|en {to je [e{eq jo{ na slobodi. [e{eq je dugo Dobricu ]osi}a smatrao svojim uzvi{enim velikim u~iteqem. Usvajao je bez pogovora wegove ideje o pobedama Srbije u ratu i porazima u miru i su{tini dr`avne politike: Slaba Srbija – jaka Jugoslavija! Ono {to se [e{equ de{avalo u vozu “Bosnaekspres” li~ilo je na ameri~ke akcione filmove, podrazumevaju}i jurwavu automobilima, pretrese stana, obavezno skidawe sa voza i privremenu zabranu odlaska na “neprijateqsku teritoriju – u Beograd”. U vreme sarajevske Olimpijade nije bilo ba{ zgodno i ukusno da se [e{eq slobodno i nekontrolisano {eta i smuca kuda ho}e me|u uglednim gostima, pa je uhap{en u velikoj akciji ~i{}ewa sme}a po gradskim ulicama. 954
Mogao bi ne{to nezgodno da lupi! Ne znam kome je moglo pasti na pamet da je [e{eq bio u stawu da sru{i dr`avu: i pored ta{ne pune spisa – onda – neprijateqske sadr`ine. ^im bi se u kupeu voza na relaciji Sarajevo–Beograd malo zaboravio i zaneo u pri~i, wegovi slu`beni pratioci bi mu drpili torbu. Ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc je u televizijskom intervjuu povodom Dana bezbednosti rekao kako je Slu`ba izvr{ila pretres i kod jednog sociologa prona{la odre|ena dokumenta koja je spremao da objavi – o postojawu samo ~etiri republike (Srbija, Slovenija, Hrvatska i Makedonija), o potrebi ukidawa delegatskog sistema i zapo~iwawa procesa dekardeqizacije i detitoizacije. Tom prilikom drug Dolanc je izgledao jako uvre|en: “Sada zato {to smo ga mi pretresli i to na{li – mi nismo demokrati, a on jeste demokrata i jo{ nas napada da smo prekr{ili qudska prava!” Na kraju je [e{eq sudski odgovarao za ne{to prakti~no nepostoje}e. Optu`nica je bila zasnovana na wegovom zaplewenom i neobjavqenom rukopisu “[ta da se radi”, o aktuelnoj krizi jugoslovenskog dru{tva i mogu}im pravcima wenog prevazila`ewa. Javnosti je pani~no predo~eno da je dr Vojislav [e{eq za na{e dru{tveno ure|ewe i samoupravni socijalizam la`no govorio da se nalazi u fazi raspada, te da je nastupila dru{tvena, ekonomska i moralna kriza iz koje nema izlaza bez duboke reforme i radikalnog preokreta. Jedan od krunskih svedoka protiv wega rekao je u`asnuto pred sudom: [ajka~a na praznoj glavi “Se}am se da je Voja govorio da je dobro {to se u Beogradu na ulici prodaju privesci sa Kara|or|evim likom i {to omladina po~iwe da nosi {ajka~e!” Pored zavidnog robija{kog sta`a, posle preseqewa u Beograd i uspostave vi{epartijske demokratije, izgleda da je [e{equ najve}i problem bio kako da okupi partijsko ~lanstvo. Zato je bio prinu|en da iskoristi malu nesmotrenost Vuka Dra{kovi}a na mitingu na beogradskom Trgu Republike i da mu ve} iza ugla, na Terazijama, otme wegov narod i stavi se na ~elo prvih otvorenih antikomunisti~kih demonstracija u Beogradu posle rata. Po{to je okupqenima ispred Skup{tine SR Srbije rekao: “Bra}o i sestre, ovo je veliki dan za srpski narod, koji je dokazao da je dostojan svojih predaka i istorije” i nebiranim re~ima napao vladavinu Tita i komunista, molio je bez uspeha prisutne milicionare da ga uhapse. Oti{ao je jako besan ku}i (koju je kupio od zarade na ameri~ko-australijskoj turneji) i napisao protestno pismo komunisti~kim vlastima {to ga nepravedno zapostavqaju i napadaju samo Vuka Dra{kovi}a, kad bi mogli – obojicu. Voja [e{eq je samo jedan od mnogih Srba, koji su, {to zbog op{te situacije u predve~erje raspada Jugoslavije {to zbog svoje lude glave, u `ivotu nagraisali, kad su pomislili da }e postati najve}i Srbi u istoriji. Da je bilo ko drugi, on bi bio nacionalni ili svetski heroj borbe za qudska prava. Ovako su ga se i sami Srbi odrekli kao mrskog nacionaliste! 955
To {to je u Sarajevu ro|en 1954. godine, ve} jednu deceniju predstavqa nere{iv politi~ki problem! Neki cinik bi rekao da je on najboqi primer da neprijateqe dr`ave ne treba hapsiti iz prostog razloga {to su eventualno mo}ni i zanimqivi jedino dok su u zatvoru. Tako je i [e{eq, kad god bi se na{ao na slobodi, zapadao u nepredvi|ene te{ko}e: prijateqi su ga se najradije klonili, a ni on sam vi{e nije znao ta~no {ta bi sa sobom. Hteo je samo da se dobro o`eni Oni koji su upijali svaku wegovu re~ izgovorenu na politi~kim propovedima, stalno su se zbuweno pitali sme li [e{eq i u zemqi tako neodgovorno i necivilizovano da se pona{a, pogotovu {to su znali odgovor: sme – ali ako se na|e neko ko bi imao voqe i strpqewa da ga saslu{a! Vlasti su mu potpuno pokvarile ra~un i na~isto ga politi~ki dotukle i uni{tile, kad ga nisu uhapsili posle povratka u Jugoslaviju iz Amerike, sa titulom ~etni~kog vojvode. Ali, o [e{equ su se merodavno javno izja{wavali uglavnom oni koji ga nikad nisu ni videli, ni ~uli. Organ CK BiH “AS” ga je, recimo, predstavio kao neprijateqa koji je u Americi u potpunosti otkrio svoje bradato lice: bio je gost ~etni~kih organizacija, imao je pla}eno spavawe i hranu i za {aku dolara je pquvao po svojoj domovini. Iskreno sam se tada bila zabrinula za [e{eqa, pa sam po`urila da ga upitam {ta }e da radi: – Kako, {ta? Gleda}u da kupim neku ku}u i da se ponovo o`enim! ^ovek koji tako ne{to planira, mo`e biti iskqu~ivo neprijateq samome sebi. On je mo`da ludoglav, ali sigurno nije suvi{e opasan. Apsolutni rekorder Jugoslavije u te{koj kategoriji, kad je cenzura u pitawu, bez konkurencije je dr Vojislav [e{eq sa sedam zabrawenih kwiga. Htela – ne htela, morala sam se slo`iti da je [e{eq sigurno bio najve}i i najte`i neprijateq koga smo u istoriji imali. Ne zna se da li je {iri ili du`i! Visok je preko dva metra i te`ak preko dve stotine kilograma. Zemqi sa disidentom takvih fizi~kih dimenzija sigurno nije bilo lako, a i wemu je mesto opozicionara o~igledno prijalo. Po~eo je da se goji tek po{to je prestao biti prijateq komunisti~ke partije i dr`ave. Go i bos u Beogradu Kad sam ga kona~no upoznala, nije bilo jasno je li opasniji zbog onoga {to misli ili {to gladan, go i bos izgubqeno {eta Beogradom. Imao je obi~aj da preko ulice poznanicima autoritativno dobacuje: “Ni{ta se ne sekirajte, svi }e oni u Bosni robijati kad padnu s vlasti!” Bio je strah i trepet nekada{wih beogradskih tribina, jer niko nije bio siguran u kom momentu }e [e{eqeva tempirana bomba eksplodirati. On, me|utim, u tome nije video ni{ta ~udno i za svaki svoj postupak mislio je da je na mestu. Jednom prilikom u Udru`ewu kwi`evnika mi je zna~ajno {apnuo: “Ovo vi{e nema smisla– ima raznih ludaka koji se javqaju za re~!” Mo`da je za sve kriva wegova neobuzdana priroda. Utvr|eno je da je otvoren, prek, tvrdoglav i zajedqiv. – Svesno sam odbacio svaku umerenost i spremnost na kompromise, rukovode}i se maksimom: rekoh i spasih svoju du{u! 956
Nekako sam uspela da pro~itam sve wegove kwige. Bilo mi je `ao ~oveka, iako ima ve}i kwi`evni opus i od Krle`e i od Dobrice ]osi}a. Napisao je trinaest kwiga iskqu~ivo o sebi. A sve je moglo stati u jednu re~enicu: Kako su mi smestili! – Ipak sam ja pobednik! S obzirom da se nisam odrekao politi~kih ambicija, na{i rukovodioci su mi svojim postupcima samo i{li u prilog, tim pre {to su u meni videli mnogo ve}u opasnost, nego {to sam ja, objektivno govore}i, bio. I da ironija bude ve}a – kao {to su oni nekad meni, sada ceo narod je sudio wima. [e{equ bi bilo mnogo boqe da ne voli toliko Srbe! Da se na vreme distancirao od svog naroda, veliku bi karijeru napravio. Emigrantski list iz Toronta “Nezavisna dr`ava Hrvatska”, koji ure|uju Paveli}ev zet i k}erka, zakqu~io je stru~no da je dr Vojislav [e{eq “poznati srpski {ovinista, ~ije su izjave najboqa slika onoga {to Srbi stvarno misle o Hrvatima.” Nema drugih naroda osim Srba [e{eq jeste zagri`eni nacionalista i misli da mu je to najve}i kvalitet. – Treba uvek sa~uvati dozu prisebnosti i realnosti. U Jugoslaviji je, na primer, nemogu}e govoriti o me|unacionalnim odnosima. Tamo `ive iskqu~ivo Srbi, ali razli~itih vera: Srbi pravoslavci, Srbi muslimani, Srbi katolici i Srbi ateisti! Iako je dr Vojislav [e{eq olako postao srpska dr`avna batina za sve neposlu{ne i svojeglave, kad je specijalni savetnik predsednika Dobrice ]osi}a na po~etku neke predizborne zakulisne nagodbe qutito sko~io i miliciji naredno da ga vodi, [e{eqevo lice se najzad ozarilo. Osim muke, progona i zatvora, on u `ivotu prakti~no ni{ta drugo nije ni imao. Nije se na vreme osposobio da radi bilo {ta konkretno i korisno, osim da sveti prokislu komunisti~ku vodicu. ^ak ni pristojnu kwigu nije nau~io da napi{e, iako je imao vi{e uzaludnih poku{aja nego Andri} klasi~nih dela, pa mu je jedino preostalo da posle robije “za srpstvo” br`e boqe do|e u {irokogrudi Beograd– da naplati basnoslovan honorar. U Narodnoj skup{tini u Beogradu, [e{eqevi i Arkanovi poslanici verovatno su za sobom imali ukupno vi{e godina robije, nego {to su ih imali partizanski delegati 1945. godine, starosedeoci iz Mitrovice i Lepoglave, ali {e{eqevci i arkanovci obe}avali su i nudili srpskom narodu otprilike isto onoliko svetih perspektiva, `ivotnih istina i pravde, koliko oni za ~itavih pola veka. Onda, kao i sada, izvesno je bilo jedino bezuslovno i bespo{tedno oslobo|ewe od `ivota ogromnog broja nedu`nih gra|ana koji su, po svemu sude}i, uzaludno ma{tali o kona~nom ru{ewu komunizma, kada }e biti prirodno i normalno da na prava mesta do|u sposobni, po{teni i vredni qudi, koji za sebe i svoju zemqu umeju da rade svoj posao, a ne politi~ki podobni nasrtqivci, raspolo`eni da, svoju pokvarenost, nesposobnost, i `equ za pqa~kom onoga {to na drugi na~in nisu u stawu da steknu, nadoknade najavquju}i da }e odmah ne{to da zabrane i otmu, nekog da zatvore, onesposobe ili proteraju. 957
Narod voli delikvente Ispostavilo se, me|utim, da je bila velika iluzija da }e narod, kad mu kona~no bude dopu{teno, na odgovorna mesta slobodno izabrati mnogo po{tenije, kvalitetnije i sposobnije qude, nego {to su to komunisti decenijama ~inili – sami me|u sobom. Umesto toga, u politiku je nagrnuo gotovo svako ko je zbog ne~ega ostao pogo|en, o{te}en i qut, nemaju}i pogodan trenutak da se drugima bar istom merom revan{ira i osveti. Nije ni ~udo {to mudri i trezveni Srbi i daqe zabrinuto gledaju svoja posla, dok razni maloumnici, probisveti i hoh{tapleri kolo vode, o~igledno zadovoqni jedino time {to se jo{ nismo otreznili i opametili, budu}i da smo iz jednog kolektivnog sna uleteli u drugi, ve} na prvi pogled mnogo zavodqiviji i opasniji. Daleko od toga da mislim da uop{te nemamo {anse, ali je izgleda jedino dokazanim jugoslovenskim (i evropskim!) pqa~ka{ima banaka, gangsterima, ubicama i zatvorenicima, sve apsolutno jasno. Ili se bar tako pona{aju, kao da }e na kraju cela Srbija biti uhap{ena, zabrawena, izolovana i iskqu~ena iz sveta, po{to su pametni i sposobni postali sumwivi i suvi{ni u nacionalnom, isto onako kao {to su nekada bili u komunisti~kom projektu, po{to po pravilu okupqaju i neguju iskqu~ivo one koji sami nisu bili u stawu da bilo {ta po{tenim i mukotrpnim radom ostvare. Nije bitno kako }e se neki od sada dr`avnih kradqivaca slobode uskoro provesti i {to }e mo`da ispasti da su famozni Memorandum SANU, od koga je izgleda sve i po~elo, pisali i sporovodili samo Mirko Jovi}, dr Vojislav [e{eq i Arkan (odvojeno ili zajedno) u legendarnoj Arkanovoj poslasti~arnici na Top~iderskom brdu, ali je sigurno da je do tada @eqko Ra`natovi} mogao da opkoli, zauzme (da li samo “srpstvom”, pi{toqima i bankama), pa da i otme ceo Beograd, uz pre}utnu podr{ku vlasti, jer {to je tobo`e dobro za re`im, dobro je i za ceo na{ narod. Lepota slatke zablude Ostalima }e ostati samo da prepri~avaju proverenu pri~u iz prve ruke, kako je na dan posledwih izbora na ve~eri kod Dobrice ]osi}a jedan radoznali francuski novinar od doma}ina tra`io unapred rezultate glasawa, na {ta je tada{wi predsednik Jugoslavije za zebwom pozvao svog ro|enog brata u Velikoj Drenovi i konspirativno ga upitao koga je zaokru`io: “Normalno, Slobu i [e{eqa: Za wih je izgleda glasala i cela Srbija” – dodao je na to skru{eno ]osi}, mo`da prvi put zaboraviv{i {ta se tada vrzmalo po glavama srpskih seqaka, koji su prostodu{no i egzaltiranom Vuku Dra{kovi}u obe}avali da }e i wega vrlo rado izabrati, al’ tek kada bude na vlasti. Uprkos svemu {to je o wemu u svetu izmi{qeno, otkriveno i obelodaweno, a {to jo{ niko nije uspeo da objasni, za ve}i broj Srba Slobodan Milo{evi} je predstavqao simbol nekakvog, pa makar i pogubnog kontinuiteta. On je, jednostavno, mnogima delovao kao siguran garant da }e penzije i daqe stizati, da }e se dr`avni stanovi bagatelno otkupqivati i ono {to je po{teno ili nepo{teno ste~eno – sa~uvati, a da }e kamate u privatnim bankama rasti i svakojaka roba se bez ikakvih smetwi – {vercovati i preprodavati. Samo da wegovi bira~i u svom zanosu da }e sve, ipak, biti kako treba, nisu prevideli sopstvenu slatku zabludu. Jer, ta epoha odavno je zavr{ena, 958
iako to malo ko uspeva da vidi. Mo`da je stvarno bilo i nekih koji su izabrali Slobodana Milo{evi}a `ale}i za starim vremenima. Bez obzira na to {to je on, na prvi pogled, ~vrsto zacementiran, na svom mestu i u dubokoj pro{losti, nisam siguran da nisu u pravu oni koji prime}uju da vi{e ni{ta nije kao pre, tvrde}i kako }e se sve ovo samo od sebe tragi~no sru{iti, ~im utihne bes i onako beskrvne opozicije i tobo`wa ili stvarna spoqna opasnost, kao {to je i svetski komunizam zanavek propao kad je u vreme detanta prestala borba protiv wega i kad ga je Amerika galantno pustila da se sam kr~ka i kuva u sopstvenom sosu. Svi }e kad-ttad biti rehabilitovani Zvu~i paradoksalno da je to {to }e Slobodan Milo{evi} najverovatnije pasti na dan svoje kona~ne pobede, makar posle bio rehabilitovan, namirisao jedino dr Vojislav [e{eq. On je, dodu{e, Milo{evi}a otvoreno i sramotno ulizi~ki hvalio i podr`avao pravdaju}i to izborom izme|u izdajnika i patriota, ali je ~iwenica da su na svim izborima najgore pro{le one stranke ~iji lideri za svoju korist nisu savetovali svojim bira~ima da glasaju za aktuelnog predsednika Srbije. Na`alost, [e{eq je u ve}ini stvari koje govori u pravu, barem koliko i komunisti~ki ideolozi, ~ija nas je pravovremenost toliko puta skupo ko{tala. Jo{ ne{to se vo|i srpskih radikala mora priznati. Gotovo sve opozicione lidere pobedio je prethodno vrlo superiorno u direktnom TV duelu. Neki su skloni ~ak i da mu se javno odu`e {to nam je otvorio o~i sa kakvim smo se beski~mewacima i neznalicama zanosili. Kad se sve sabere i oduzme, izgleda kao da nas je ve}ina opozicionih prvaka samo tokom ovih godina namerno zavla~ila i zamajavala, mo`da po ne~ijem nalogu zauzimaju}i mesto onima koji su najverovatnije nekako i mogli da pobede Slobodana Milo{evi}a. Pre svega zahvaquju}i wima, umesto ozbiqne bitke s opasnim protivnikom do sada smo samo bili bespomo}ni i unezvereni svedoci wihovih tragedija i poraza u uli~nim ili izbornim sukobima s predsednikom Srbije. Za razliku od wih, vojvoda [e{eq je osetio da Milo{evi}a mo`e da sru{i iskqu~ivo onaj ko je neprestano jako blizu uz wega. Apsurdnost srpske politike postaje jo{ ve}a ako se pretpostavi da je ~ak i neko vreme ozlogla{eni Milan Pani} mogao lepo i komotno da ostane na vlasti, pa ~ak i pobedi na izborima i postane demokratski predsednik Srbije, da nije i nesmotreno napao Slobodana Milo{evi}a, a pogotovo {to se sumwa da bi ~ak i jedan Vuk Dra{kovi} mogao do}i na ~elo Srbije, kad bi se to prohtelo Milo{evi}u. Te{ko je biti i de`urna luda Kad sam ga prvi put videla, dr Vojislav [e{eq je bio tek de`urna luda s disidentskih tribina, ali dok se on, u me|uvremenu, opametio, ostali opozicionari su polako, ali sigurno, sami sebe marginalizovali, pateti~no se predstavqaju}i kao zemaqski izaslanici Sv. Save, samozvana oli~ewa svekolikih vrlina ili osvedo~ene demokrate, iako je i obi~an svet sa prose~nim pam}ewem vrlo lako, uprkos wihovoj novoj liberalnoj i demokratskoj slatkore~ivosti, u wima prepoznavao izvr{ne sekretare CK, ideologe marksisti~kih centara, hajka~e na slobodne mislioce i revnosne poli959
cijske dou{nike iz sektora kulture. Budimo realni: dobar deo opozicije narodu je po~eo da ide na `ivce, jer su mu jako sumwivi ti koji pani~no glume fino}u i ~isto}u, sad kad smo svi zava|eni, zara`eni, oboleli i prqavi. Gromoglasni vo|a srpskih radikala zato se ukazao kao opravdani izraz op{tenarodnog besa zbog svega {to nam se desilo, iako je i on nekada izgledao nemu{to, jadno, bedno i raspame}eno, kad je samostalno i bez slu`bene dr`avne podr{ke vadio Tita iz groba i u komadima ga nudio rasturenim republikama i pokrajinama, kad se ponosio s titulom ~etni~kog vojvode popa Mom~ila \uji}a i mestom istaknutog dvorjanika u iznajmqenom motelu na madridskom drumu nekakvog Alekseja An`ujskog, komi~nog pretendenta na srpski presto. [e{eq je na kraju neoprezno naseo onima koji su govorili da bi wegova razorna kritika opozicije bila daleko delotvornija, da je na isti beskompromisni na~in kritikovao i Slobodana Milo{evi}a. ^im je to uradio, on je istog ~asa bio gurnut u zape}ak i postao tek jedna od tolikih bezubih opozicionih toroku{a sa praznim pri~ama, dok je otvorena televizijska za{tita Slobodana Milo{evi}a davala svakom wegovom suludom postupku celishodni dignitet odbrane nacionalnog interesa. Zato sam se uvek bojala {ta }e biti sa [e{eqom, kad se zaista doka`e da je on ne samo ve}i Srbin od Milo{evi}a, nego i ve}i komunista. Ve}ina komunisti~kih penzionera u Srbiji je dugo u [e{eqevom pokvarewa~kom zanosu prepoznavala svoju izgubqenu revolucionarnu mladost. Iako su nominalno sasvim razli~ite, wegove ideje izgledale su veoma bliske svemu onome za {ta su se i oni nekad davno borili. Takav kakav je, dr Vojislav [e{eq im je davao posledwu nadu da `ivot nisu uzalud potro{ili, {to su nepromi{qeno i neoprezno poku{ali da doka`u lideri nekih opozicionih stranaka, tako|e i sami sumwive komunisti~ke pro{losti, olako rehabilituju}i sve ono ~im su komunisti jo{ ’45. raskrstili i one {to su ih sve redom potamanili u oslobodila~koj no}i dugih no`eva. Uzoran komunisti~ki pedigre Kako je vojvoda ponovo postao komunista? Jednostavno, on to nikad nije prestajao da bude, bez obzira {to se prema potrebi napadno maskirao i deklarisao. Po{to mu se brada nikad nije primila, uvek je ostao }osav, netolerantan, primitivan, neuk, prek i iskqu~iv prema svemu {to mu je ostalo nepoznato i nedostupno. A oprezan i sumwi~av prema svakom ugla|enom pona{awu, finim manirima, vi{ku obrazovawa i kulture, znawu stranih jezika, snala`ewu u otmenim restoranima i u dru{tvu svetskih prijateqa. Takve je odmah nepogre{ivo prepoznavao i progla{avao za dr`avne i nacionalne izdajnike, jer su mu delovali zagonetno, {pijunski i pokvareno, ba{ kao i wegovim nedosti`nim uzorima iz komunisti~kog kamenog doba, kojima je svaki pojedinac, koji je znao i imao ono {to oni nisu, izazivao sumwu i predstavqao opasnost, sve dok ga ne bi li{ili `ivota, osakatili ili bar osramotili i ukaqali. Kada bi i sam vi{e znao, [e{eq bi imao vi{e ume}a, sposobnosti, takta i vaspitawa, ali verovatno zbog toga ne bi delovao ovako sigurno i samopouzdano. Wegov mentalitet tipi~nog revolucionara, ranije komunisti~kog, sada nacionalnog, podrazumeva naro~iti borbeni stil u svetom privatnom 960
antiimperijalisti~kom ratu, budu}i da je jo{ rob prevazi|enih Lewinovih ideja o dr`avi i revoluciji i imperijalizmu kao posledwem stadijumu kapitalizma. Novije, komplikovanije i mudrije kwige, nikad nije pro~itao, po{to je, bezobrazan, skaradan i priprost, kakav jeste, vrlo brzo pomislio da sve zna. Vojvoda, Voja, pored neskrivenog prezira izaziva i iskreno sa`aqewe, jer o `ivotu prakti~no zna samo ono {to je nau~io iz raznih marksisti~kih uybenika i bro{ura. Kao poznata bubalica (diplomirao je, magistrirao i doktorirao udarni~ki pre svih rokova, kao na nekom kursu, propustiv{i da prethodno bilo {ta nau~i). Li~i na veliko dete socijalizma i ogromnog bumbara iz komunisti~kog inkubatora, koji je uspeo da postane najmla|i doktor Titovog i Kardeqevog naoru`anog naroda, po{to osim komunisti~ke vere i nevere i stra{nog kazamata u bosanskom tamnom vilajetu, u `ivotnoj biografiji ni{ta drugo i plemenito nije mogao imati. No}ni ~uvar u “Galenici” Nisam mnogo sentimentalna, ali uvek mi je `ao {to se unapred znalo da }e ga, kada za to do|e prigodno vreme, wegovi bezo~ni patroni bezdu{no zgaziti i zgwe~iti na ulici kao bubu {teto~inu, zbog svega onoga {to je upravo za wih odu{evqeno obavio u politi~koj kanalizaciji, prqavim rukama, a bez za{titnih higijenskih rukavica. U krajwoj liniji, stvarno je bilo tu`no {to je Vojislav [e{eq ipak bio samo portparol – megafon ratnog lobija Republi~kog MUP-a, koga je na poverqivoj vezi dr`ao nekakav anonimni inspektor koji gaje do ju~e gonio, a od koga je ~ak i Milo{evi} javno zazirao da se slu~ajno ne uprqa – umesto da je sa svojim prijateqima i kumovima sru{io ono {to je jednom zavereni~ki zapo~eo. Ali, potpuno je razumqiv wegov pani~an strah od neizbe`nog i nedolaze}eg novog doba. Kao doktor op{tenarodne odbrane, zakre~enog i ispranog mozga, eventualno bi u Novoj Srbiji mogao da na|e posao kao no}ni ~uvar kod Milana Pani}a u ICN Galenici u Zemunu. Ponosni i prkosni lider srpskih radikala se, me|utim, nije dao ni~im zbuniti. Najavqivao je da }e ~im do|e na vlast uhapsiti bez ikakvog razloga Milana Pani}a, profesora Svetu Stojanovi}a, a mo`da ~ak i Dobricu ]osi}a i Slobodana, po{to je i sam u{ao u veliku politiku, samo zbog toga {to je nevin, na pravdi boga, robijao. Za wega i nema drugog smisla `iveti ukoliko nisi uhap{en ili ukoliko nisi nekoga drugog uhapsio. Nije mu bilo lako. Tolike godine je tamnovao u Bosni zbog srpstva i bilo je sasvim normalno da poveruje da je u~inio dovoqno, pa u `ivotu ne mora vi{e ni{ta da radi, osim da do|e u Beograd i {irokogrudim i bezbri`nim Srbima ispostavi i naplati svoj patriotski ra~un. U tome je bio tako revnosan, da nije krio da je spreman da, po{to je wegov `ivot i onako nepovratno upropa{ten i unesre}en, naknadno unesre}i i zape~ati sudbine svih ostalih Srba. ^esto je [e{eq odlazio toliko daleko, da se opravdano postavqalo pitawe kako je mogu}e da obe}ava da }e da brani celu Srbiju, ali ne i svoje rodno selo, koje su usta{e i muslimani tih dana zauzeli i spalili. Zaista je bilo dirqivo {to je [e{eq zabrinut za sve Srbe sveta, da mu je bilo potpu961
no svejedno {ta mu je sa sestrom, koja je ostala neza{ti}ena negde u Hercegovini. Oduvek je bio tako divan, bri`an i pa`qiv Srbin, da mi se svojevremeno iskreno po`alio kako wegova prva `ena umalo od wega nije pobegla u muslimansku veru, po{to joj je vaspitno polomio kosti. Bez obzira na sve, [e{eq je imao daleko boqi pedigre da u revoluciju povede bosanske Srbe od Radovana Karayi}a, koji ga je nekada eventualno rutinski pregledao, kao psihijatar i sudski ve{tak, kad su ga slali u sarajevski zatvor. Mo`da nije umesno re}i da ve}ina [e{eqevih sledbenika predstavqa ozbiqan ekolo{ki talog, ali je ~iwenica da je on za sobom vodio sve `ivotno hendikepirane, ophrvane raznim nepravdama i nezadovoqne svojim sopstvenim udesom, kao reprezent {irokih i poni`enih narodnih masa. Kako {to boqe zaseniti prostotu Ba{ kao {to je nekada Sloba rehabilitovao i posvetio zavi~ajni akcenat i ga|awe pade`ima, kao vrhunsku vrlinu, pridobijaju}i obi~no sobom jako zadovoqan narod, ~vrstim obe}awem da ga uop{te ne}e mewati. Niko nikad ovde nije uspeo u politici, ako je svome narodu govorio pravu istinu o wemu. Takvi su uvek bili omra`eni, pa je i normalno {to je srpska opozicija izgubila u naivnom uverewu da }e je narod podr`ati, iako mu je neodmereno sasula previ{e istine u lice, ne shvataju}i da daleko ve}e {anse imaju oni koji mu se dodvoravaju. Blagoslovene zablude deluju neuporedivo privla~nije i zanosnije od surove, onespokojavaju}e i bolne istine. Jedan ~ovek, a kamoli ceo narod, retko je sre}an i miran, kad se do kraja suo~i sa istinom. To je toliko neprijatno, ~ak i nepristojno, da to treba samo ~initi onda kad je ve} sve gotovo i propalo. Zbuwuju}a je samo jedna stvar: iako su [e{eqa mnogi tajno podr`avali, malo je pametnih, uglednih i ozbiqnih osoba koje su pristajale da se zajedno s wim pojave u parlamentu, na bini, u kafani, pa ~ak i da ga planirano sretnu na ulici. Znam mnoge koji su bili u pani~nom strahu da im [e{eq, dok je jo{ mogao, ne ponudi neku funkciju. Celog `ivota se od toga ne bi oprali! ^ak i oni koji su za wega glasali, to ni po koju cenu nisu javno priznavali i pona{ali su se jako rezervisano, dok [e{eq i wemu sli~ni {to pre ne zavr{e krvav i prqav posao pravqewa izgubqene dr`ave. Jako je ~udno {to je i udaja za slu`benog dr`avnog qubimca dr Vojislava [e{eqa predstavqala u ovoj Srbiji pravu bruku, ne{to neprili~no i sramotno. Postavqalo se pitawe kako je ona predivna i prelepa devojka mogla pasti tako nisko i postati wegova `ena, dok je istovremeno cela svetska {tampa odu{evqeno pozdravila ven~awe legendarne Bri`it Bardo sa Le Penovim najbli`im saradnikom. U [e{eqevom slu~aju ~ak nije va`ilo ni ono pravilo da lepotice vole ba{ fa{iste, prostake i razbojnike. Kako bi Srbija stvarno izgledala pod [e{eqem? Nema sumwe da bi on, po{to ni za {ta objektivno nije stru~an, mogao voditi bukvalno sve ministarske resore: i privredu, a pogotovu pravosu|e. Unapred je bio napravio klasifikaciju dobrih i lo{ih Srba, izdajnika i patriota, po kojoj bi patriote bili u mawini (glupqi od wega), a izdajnici u ve}ini (pametniji od we962
ga). Vojvoda [e{eq je svakako mogao da bude i odli~an ministar spoqnih poslova, jer se ve} dokazao kao uspe{an diplomata. To {to je svojevremeno pretio da }e sa Pala bombardovati Vatikan i Va{ington, da }e trovati vodu plavim {lemovima, treba uzimati mawe u obzir u odnosu na to {to se svojevremeno on li~no trijumfalno vratio iz Amerike sa titulom ~etni~kog vojvode i dvesta hiqada dolara u yepu, da kupi ku}u i {tampariju, spremaju}i se da postane komforan re`imlija. A tamo je sekao Tita i komuniste na komade, dok su wegovi doma}ini prisutnim obi~no poturali {e{ire da ubace dobrovoqni prilog za tog uli~nog svira~a antikomunizma, koji je od borbe protiv komunizma odustao, ~im se malo sku}io. Wegov docniji gnev je sasvim razumqiv: po{to se i sam stranim i tu|im parama sredio, opravdano je posumwao da }e to uraditi jo{ neko i da u tom pogledu ne}e ostati nikakav izuzetak. No, [e{eq bi izgleda bio najboqi kao ministar odbrane. Kad u jednom dramati~nom trenutku na{e savremene istorije, ni generali nisu mogli da, kao koliko-toliko stru~na lica, objasne narodu kako }emo u ratu pobediti ~itav svet, odre|eno je da dr Vojislav [e{eq u vojni~koj TV emisiji mrtav hladan izlo`i kako po Bosni jednostavno treba ra{trkati srpske tenkove i na taj na~in ih sakriti od vidokruga ameri~kih bombardera, kao da malopre te iste tenkove nisu u Sloveniji, u koloni, zaustavqale i najobi~nije barikade na putu, koje su ko~operno postavqali seqaci iz okolnih sela. A najboqi dokaz koliko smo bili u nezavidnom polo`aju je ba{ to, {to nam je tada samo [e{eq ~vrsto mogao obe}ati i garantovati da nam se ni{ta stra{no ne}e desiti.” Predrag Popovi} je, u “Pravdi” od 19. oktobra 1994. godine, intervjuisao Milana Paro{kog, {to je objavqeno pod naslovom “Milo{evi}a ~eka Nobelova nagrada”. Za Paro{kog je dr [e{eq “najve}a nesre}a koja je zadesila Srbiju”, verovatno zato {to je suzbio wegovo delovawe na politi~koj sceni. Podnaslov je glasio: “Sankcije prema Republici Srpskoj su gore od veleizdaje. – Nemoralna politika Vuka Dra{kovi}a slu`i samo re`imu. – [e{eq je propustio {ansu da sru{i komuniste” “Posledwim izbornim neuspehom, Narodna stranka i wen lider Milan Paro{ki skrajnuti su na marginu jugoslovenske politi~ke arene. Me|utim, ve} po ustaqenoj jesewoj navici, najavqivawem novih previrawa na doma}oj politi~koj sceni, pove}ale su se i aktivnosti Narodne stranke. Uporedo sa poku{ajima okupqawa “gra|anske i nacionalne opozicije” i, na taj na~in, stvarawa preduslova za uspe{niju izbornu utakmicu, te`ina istorijskog ispita na kome se nalazi srpski narod, name}e svim ozbiqnijim politi~arima potrebu analize i iznala`ewa odgovaraju}ih re{ewa. • U zamenu za uvo|ewe sankcija prema Republici Srpskoj, Jugoslavija. je dobila delimi~no ukidawe embarga i boqi tretman u inostranim medijima. O kakvoj je trgovini re~? Kolika je ukupna korist, a kolika {teta po ceo srpski narod? – Koristi nema, a {teta je ogromna. Moram da podsetim na okolnost da, kad god su Milo{evi}, ]osi}, pa i Karayi}, potpisivali ne{to, ~ak i ne{to u vidu obi~nih deklaracija, antisrpski nastrojena me|unarodna zajed963
nica uvek je znala da to zloupotrebi. Vensov plan nam je predstavqen kao garancija bezbednosti granica RS Krajine prema Hrvatskoj. Me|utim, tim planom je nova srpska dr`ava svedena na nivo UNPA zona, {to u me|unarodnom pravu niko ni ne pozna. Opasnost od postavqawa granica na Drini je u tome {to one nakon ukidawa dela sankcija prema Jugoslaviji, postaju trajnim granicama. Re`im koji }e do}i posle Milo{evi}a, mora}e da ulo`i mnogo truda, politi~ke pameti i dobre voqe da tu me|unarodnu i priznatu granicu anulira. Nije stvar u ideolo{kom sukobu izme|u komunisti~kog Milo{evi}a i nekakvog neorojalisti~kog Karayi}a. Nesposobnost re`ima da obrati pa`wu na takve stvari ili ideolo{ka zaslepqenost nane}e ogromnu {tetu srpskim nacionalnim interesima. Ovaj re`im se igra sa sudbinom celog naroda, i desno i levo od Drine. Dva-tri, ili svih dvesta aviona koji }e sletati na Sur~in – ne zna~e ni{ta. ^iwenica je da imamo sve politi~ke i strate{ke elemente koji nagove{tavaju novi Kosovski boj, a mi ga ne}emo do~ekati spremni. Narod koji imalo zna da misli, bez obzira na vladaju}u ideologiju i razlike izme|u grupa i vlasti, ne mo`e sebi da dozvoli takav raskol, kakve su granice na Drini. Veleizdaja je politi~ki termin, tako da ne pristaje uz ovo {to je Milo{evi} uradio. Ovo je ne{to mnogo gore! Silom na silu • Bez ekonomske, diplomatske i sve ostale pomo}i Jugoslavije, koliko Republika Srpska mo`e da izdr`i ratne napore? – Ako RS ne bude okovana nekakvim la`nim mirotvora~kim moralom, ona mo`e da izdr`i – beskona~no dugo i beskona~no mnogo. Ako NATO jo{ jednom nadleti Bosnu i ako Karayi} i Mladi} ne sjure tri do deset hiqada plavih {lemova u rudnike, zna~i da oni ne `ele da brane svoj narod i da ne vr{e svoje ustavne obaveze. U slu~aju novog napada, Karayi} i Mladi} su du`ni da na pravi na~in vode borbu za opstanak svog naroda, a to zna~i da moraju uzeti taoce. U svoje vreme, Milo{evi} je pravio takve gre{ke. Iako nije imao nikakva, ponajmawe ustavna, ovla{}ewa on je potpisivao predaju Cavtata i Konavala, Prevlake i ostalog. Kada je trebalo da mobili{e srpsku vojsku za odbranu srpstva – to nije uradio. Ako se Srbi oslobode tih milo{evi}evskopostkomunisti~kih floskula o “konstruktivnosti u saradwi”, snage NATO pakta mogu samo da izgube. • Mo`e li se o~ekivati Milo{evi}evo priznawe Hrvatske i Bosne i Hercegovine u avnojevskim granicama? – U kojim }e ih granicama priznati, mawe-vi{e, postalo je nesporno. Gospodin Milo{evi} je znao vrlo srda~no da ru~ava sa g. Tu|manom i u jeku naj`e{}ih borbi oko zagreba~kih kasarni ili u Karlovcu i Osijeku. Susretali su se po kojekakvim konferencijama, nazdravqali jedan drugome, a sve to pokazuje da su Titovi naslednici – Ku~an, Tu|man, Izetbegovi}, Milo{evi}, Gligorov – rasku}ili ku}u, ~ime su dokazali da su gori od svog tate – komuniste. Postoji velika mogu}nost da uz nekakvo lapidarno obja{wewe u medijima, sutra saznamo za priznawe Hrvatske u nekakvim granicama. Hrvatska ne mo`e biti priznata od Srbije ve} i zbog toga {to Srbija nije me|unarodno priznata. Sve to govori koliko su stvari zamr{ene, ili, boqe re~eno, prqave. Milo{evi}, koji je bio kandidat za premijera SFRJ jo{ pre Ante Markovi}a, nikada se nije usu|ivao da preuzme odgovornost za Jugosla964
viju, a uvek je arbitrirao i odlu~ivao o sudbini Jugoslavije. [e{eqeva propu{tena {ansa • Kako obja{wavate podr{ku koju predsednik Milo{evi} ima od strane nekih opozicionih stranaka? – Sve mi je postalo jasno jo{ u martu 1991, kada se digao srpski narod. Tada je Vuk Dra{kovi} stao pred ulaz u Skup{tinu Republike Srbije i rekao: Mi }emo pregovarati. Vuk je hteo da pregovara jo{ pre nego {to je bilo konstituisano oko ~ega }e i sa kim }e pregovarati. Time je odli~no uspeo da anulira efekat pobune srpskog naroda. Narodna stranka je bila ranije formirana nego Srpska narodna obnova. U vreme kada je SNO jo{ funkcionisao kao dru{tvo “Sava”, Vukov govor je dobio celu prvu stranu “Politike”. Ve} tada je re`im imao naklonost prema wemu, iako je plasman tog govora koristio kao priliku za napad na opoziciju. Ali, istovremeno je Vuk strahovito afirmisan. Nijedan opozicioni politi~ar nikada nije dobio celu stranu “Politike” za svoj govor. Vuk je uvek bio napadan kao generalni predstavnik opozicije, {to je obi~na podvala. On je svu svoju nemo} pokazao ve} kao propali predsedni~ki kandidat sa besplatnim kov~ezima i lavirawem od srpskog nacionaliste koji odseca svaku ruku sa zelenim barjakom, do pozicija gra|anske opcije. Svoju nemo} je dokazao kada je iza{ao sa robije i iskazao zahvalnost onome koji ga je hapsio. Time je postao velika nesre}a po Srbiju. Tako nemoralna politika ne mo`e da slu`i ni~emu drugom do – ovakvom re`imu. Nova demokratija sve to isto radi, ali mnogo kultivisanije. ^ak fascinira kako su se dobro prodavali. Od minorne stranke, dobrom trgovinom do{li su do vlasti. No, sve to nas vodi u goli glib. Re`im bez kvalifikovane opozicije ne mo`e biti demokratski. Opozicija koja nije ambiciozna, nije opozicija. Srpska politi~ka scena obele`ena je komunisti~kom vladaju}om konstantom. Oni se nit’ {iju, nit’ paraju; takvi su! Opozicija ne vaqa. Stranke koje su mogle da postanu prave opozicione (Seqa~ka stranka Srbije, Narodna stranka, SNO), zaslugom re`ima, postale su minorne. Isto tako, tzv. velike stranke, re`im je s podjednakom lako}om pot~iwavao, upropa{tavaju}i demokratiju u Srbiji. • Koliko ovakva politika g. Milo{evi}a prema Republici Srpskoj mo`e da {teti wegovom polo`aju? – Ne mo`e ni{ta da mu {kodi. Po{to je Jaser Arafat dobio ovogodi{wu Nobelovu nagradu za mir, slede}e godine }e to dobiti Slobodan Milo{evi}. Po{to mi ve} imamo protektorat, samo je mali korak do raspar~avawa Srbije, Srbije ~ije granice ~uvaju tu|i vojnici. Moram da podsetim da je Srbija 1914. u{la u svetski rat samo zato {to nije dozvolila civilnim policajcima da istra`uju ko je izvr{io atentat na jednog prestolonaslednika. Milo{evi} je dozvolio da strani vojnici kontroli{u celu granicu, dozvolio je gubqewe svih nacionalnih interesa i naneo nesagledivu {tetu srpskom narodu. • Postoji li na ovda{woj politi~koj sceni neka relevantna opoziciona snaga koja bi mogla da uti~e na promenu tog nezavidnog polo`aja? – Postoji lider koji je mogao da participira i po~ne da oduzima vlast komunisti~koj oligarhiji. To je g. [e{eq, koji nije znao i shvatio potrebu da sa sedamdeset poslanika preuzme i odgovaraju}i procenat stvarne vlasti, 965
kroz ministarstva koja su trebala pripasti SRS. Naime, opozicija se srpskom narodu jo{ nije prikazala kao mogu}a nova vlast. Zbog toga joj narod ne veruje. Narod `eli kakvu-takvu sigurnost. Narod racionalno razmi{qa. Opozicija je toliko neracionalna da, kada je mogla (konkretno: g. [e{eq) da uzme deo vlasti koju joj je narod poverio, nije to uzela. Sada je veliko pitawe kada }e se opet stvoriti uslovi za ponavqawe te mogu}nosti. Do takve prilike, koja nije iskori{}ena, mo`da }e se do}i samo kroz mnogo `e{}e konfrontacije, {to nije dobro. Prema tome, postoji odgovornost opozicije za to {to vlast nije svedena u neke odgovaraju}e mere. Velika parlamentarna opozicija je kriva i zbog toga {to neparlamentarna opozicija, kakva je sada (a ranije to nije bila) i Narodna stranka, mora da poklawa ve}inu svojih glasova (konkretno: oko pedeset hiqada bira~a) vladaju}oj stranci. Narodna stranka, SNO, Stranka srpskog jedinstva, SSS i NRS imaju dovoqno glasa~a za dvadesetak poslanika, a to vode}e opozicione stranke ne mogu da shvate. Umesto da na{e stranke postanu koalicioni partneri s wima, mi to na svakom izboru poklawamo komunistima. Na{a opozicija je nekultivisana, ona ne poznaje demokratski izborni proces i time direktno slu`i re`imu. To nam mora postati sasvim jasno ili }e se agonija nastaviti. Narod iznad levice i desnice • Ho}e li agoniju nastaviti formirawe koalicije “Srpske udru`ene desnice”, sastavqene upravo od tih vanparlamentarnih stranaka koje ste pomenuli? – Nije u pitawu desni~arska koalicija. Ja se nadam da }e to biti konferencija nacionalnih i gra|anskih stranaka. Koliko je to levo ili desno, to je stvar procene. Desnica i levica su ideolo{ke odredbe, a Narodna stranka se odri~e ideologije. Mi smo dr`avotvorna stranka. Mi znamo da pi{emo zakone, kao {to je poznato. Pisali smo zakone o agrarnoj reformi, kao i zakone o srpskoj vojsci i srpskoj diplomatiji. Stranka koja ho}e da radi u korist naroda ne sme da bude ideolo{ka. Odrednica “levo” ili “desno” ozna~ava lojalizam, nekonstruktivnost, pot~iwenost odre|enoj ideologiji. Ako se ostvare na{e namere o udru`ivawu opozicionih stranaka, ono ne}e biti sa ideolo{kim pokazateqima. To }e biti kvalifikovana konferencija sposobnih, mladih, ambicioznih qudi koji znaju da uspostave novu vlast. U toj konferenciji bi}e mesta za sve koji na|u za shodno da u wu u|u. Bila bi velika sre}a da se tu na|u i velike parlamentarne stranke, pa ~ak i da preuzmu liderstvo. Takve federacije stranaka jako dugo vladaju u Nema~koj, gde su izvr{ile veliki posao integracije dr`ave. U Francuskoj postoji takva koalicija degolista i drugih konzervativaca, a sli~an je na~in i Berluskonijeve vladaju}e organizacije u Italiji. U Srbiji ne postoji opoziciona snaga koja mo`e ostvariti ~istu izbornu pobedu. Forma konferencije omogu}ava strankama da zadr`e subjektivnost, al im name}e i odre|ene programske obaveze. • Pripremawem te konferencije, da li nagove{tavate nove izbore? – Za opoziciju izbori ne bi doneli ni{ta dobroga. Tada bismo imali Avramovi}a za nosioca izborne liste JUL-a, a Milo{evi}a za nosioca liste SPS-a. Uz saznawe da su penzioneri sa penzijama od po dve marke glasali za sada{wu vlast, mo`ete da izra~unate koliku }e oni podr{ku dati ko966
munistima sada, sa sto, ili sa pedeset, maraka penzije. Uz razne beneficije i sve mogu}e la`i, vidite sa koliko malo para re`im mo`e kupiti dovoqan broj glasova. Novi izbori doveli bi nas u situaciju iz 1990, kada je opozicija u parlamentu egzistirala sa svega desetak procenata. Dok se ne konsoliduje opozicija – ne daj nam, Bo`e, izbora!” Gordana Jovanovi}, u “Svetu” od 21. oktobra, objavquje intervju sa Ilijom Radulovi}em pod naslovom “Dana Dra{kovi} je Monaliza srpske opozicije, a Rakiti}a su iz stranke oterali Mili~i} i Markovi}”. Uz niz negativnih kvalifikacija, Radulovi} je po`alio {to se dr [e{eq jo{ ranije nije na{ao u zatvoru, tako da se ovom izjavom SPO na{ao rame uz rame sa navodno suprotstavqenim levi~arskim re`imom. “Ilija Radulovi}, junak Dra{kovi}evog romana “Sudija”, potpredsednik SPO-a i predsedavaju}i Saveta za etiku Vukove stranke, jedan je od pionira na{e opozicione politi~ke scene. Ro|en je u Kamenarima kod Herceg Novog u Boki Kotorskoj, pravni fakultet je zavr{no u Beogradu, bio je sudija Okru`nog suda u Tuzli i op{tinskog u Subotici, a od 1973. eminentni je advokat u [apcu. Otac mu je bio oko 40 godina protostavrofor Srpske pravoslavne crkve u Kamenarima i Risnu. “Kao {to je car David ostavio eti~ki testament svome sinu da bude hrabar i da bude ~ovek, tako je i mene otac vaspitao u duhu hrabrosti i ~ove~nosti. To me duhovno ukorewuje u Jevan|eoske istine. Od wega sam nau~io da ko sije duh, od duha }e po`weti `ivot ve~ni i da je blagosloveno biti prognan radi pravde”. O svojoj golgoti dok je sudio u tuzlanskom okru`nom sudu, Ilija Radulovi} pri~a: “Sudio sam u sudu partijske dr`ave, i to usred tamnog vilajeta, u Bosni, gde se misao da musliman nije nacija ka`wavala sa osam godina zatvora. Mojim na~inom sudovawa povredio sam pravila ku}nog reda u ku}i robijawa, postao sam neposlu{nik, lo{ rob, a to se ka`wava u svakoj tamnici. Do`iveo sam sudbinu tzv. Ikarovog leta. To je normalno i prirodno, jer sam u sudu partijske dr`ave sudio kao u sudu pravne dr`ave. Donete presude bile su izraz shvatawa da je zakon u dr`avi ono {to je Bog u svemiru i da postoji jedino vlast zakona, a ne vlast qudi.” Na presude gospodina Radulovi}a bele`imo dva reagovawa. Branko ]opi} mu je 22. novembra 1971. napisao: “Dragi dru`e Radulovi}u, najsrda~nije ~estitam Vama i svim Va{im saradnicima {to ste se hrabro i umje{no izborili za qudsko dostojanstvo u procesu dr Neboj{i Ivkovi}u. To je, po svojim stavovima i posqedicama, zaista istorijski proces, to je bilo su|ewe staqinizmu, svim uhodama, `birima, cinkaro{ima i grobarima qudskog dostojanstva. Posebno me raduje {to se sve to odigralo u sudu jednog grada u Bosni, a nije negdje na spektakularnoj pari{koj sceni, kao, na primjer, u onom famoznom Raselovom sudu. Te`e je qudske pozicije braniti u mukotrpnoj praksi na{e bosanske svakodnevnice. Vas i Va{e drugove najqep{e pozdravqa Va{ Branko ]opi}.” Treba li kazati da je posle montiranog procesa dr Neboj{i Ivkovi}u, Ilija Radulovi} izgubio posao u Tuzli. ^ak su mu i osvedo~ene usta{e, kojima je gospodin Radulovi} sudio za neprijateqsku propagandu poput monsiwora don Mr{e, pisali 1970: “Nemojte se iznenaditi {to Vam pi{em. Vjerojatno Vam Va{i klijenti ne zahvaquju na presudama, ali ja osje}am potrebu da Vam se javim i da Vam izrazim svoje divqewe. Sve okolnosti oko mog su|ewa mogu samo naga|ati. Vi ste u~inili {to ste osje}ali 967
da morate u~initi. Ali, kako ste to u~inili, to je izazvalo priznawe svih prisutnih. Su|ewe ste vodili tako razborito i iteligentno, Va{ rije~nik je bio tako europski, da ne ka`em kr{}anski, na kraju i obrazlo`ewe presude je bilo tako simpati~no i neuobi~ajeno, da Vam moram izraziti svoje divqewe. Na{e su se `ivotne staze jedanput srele i mo`da se ne}e nikad vi{e sresti, ali ovaj susret }u pamtiti. Svijest da postoji takav ~ovjek, ~ini mi svijet boqim i `ivot qep{im. Iskreno i srda~no Vas pozdravqam. Don Mr{o.” Ilija Radulovi} je ~lan i jedan od najistaknutijih rukovodilaca SPOa od 6. juna 1990. godine. Wegov osnovni razlog bavqewa politikom jeste zalagawe za gra|ansku Srbiju, a ne za `ivot u getostanu. Atanasije Jefti} je autenti~ni srpski fa{ista • ^iwenica je da SPO nije iskoristio nagli avgustovski mirovwa~ki zaokret SPS-a i pre{altovawe vladaju}e stranke na kolosek politike Vuka Dra{kovi}a. Vi ste se pocepali, ~ini se da je Srpski pokret obnove slabiji nego ikad. – Pre dve godine razgovarao sam sa va{im urednikom za “1ps1eh” i tada sam rekao da kada smo bili najbu~niji, kada smo delovali najmo}nije i bili najbrojniji na mitinzima, mi smo bili najslabiji. Ne bih se ni danas slo`io sa vama i mislim da je SPO iz svih ovih podela iza{ao ja~i nego ikad. Pro{lo je vreme nagore, mitinga, jakih zapaqivih re~i, gorqivog antikomunizma i nadmetawa ko je ve}i Srbin. Sada u Parlamentu bi trebalo da se izla`e alternativna politika vladaju}oj stranci. Mislim da je sada{wi sastav poslanika SPO-a u republi~kom parlamentu dobar i SPO-u, u stvari, Skup{tina treba da poslu`i kao tribina za izlagawe ideja iz na{eg programa. Mislim da su za posledwih {est meseci iz SPO-a oti{li wegovi vi|eniji ~lanovi, pa i osniva~i, ali ponavqam, kadrovski smo se oja~ali i osve`ili. Izgubili smo Gaji}a, koji je zlatni de~ko, ali sa duhovnom snagom advokatskog pripravnika. Umesto wega dobijamo dekana osije~kog fakulteta, briqantnog dr Vuk~evi}a. U zamenu za Mihajla Markovi}a dobili smo Milana Bo`i}a, dekana Prirodno-matemati~kog fakulteta, {to je, prizna}ete, vidni kvalitativni pomak. • Vi ste po nekim stavovima bli`i Gra|anskom savezu nego tvrdim, nacionalisti~kim idejama koje je na po~etku svog politi~kog delovawa izlagao Vuk Dra{kovi}. Kako ste do`iveli onaj miting u Novom Pazaru kada je Vuk pretio odsecawem ruke onima koji u Ra{koj razviju turske barjake? – Su{tinski gledano, nema nikakvog diskontinuiteta izme|u tada{we i sada{we Vukove politike. Bio sam 9. septembra 1990. pored wega sa Rakiti}em, Borovi}em, Komneni}em u Novom Pazaru, gde je Vuk kao literata upotrebno tu metaforu sa barjakom. Ali, u kojem kontekstu? On je 60 minuta prepri~avao sadr`aj svog romana “No`” gde je u superlativima govorio o glavnom junaku kwige, muslimanu. Govorio je i da je mogu} zajedni~ki `ivot Srba i muslimana u Ra{koj. Znate, u to vreme je Ugqanin bio veoma glasan sa separatisti~kim idejama odvajawa Sanyaka od Srbije. Vuk je bio veoma precizan kada je govorio o barjacima, ne u smislu da bi sekao ruku onome ko isticawem zastave demonstrira svoju nacionalnu ili versku pripadnost, ve} o barjaku kao simbolu dr`avnosti. Tada je rekao i da ko `eli da ide u Tur968
sku, neka ide tamo, a da Sanyak ne mo`e da bude deo Turske. Ta re~enica o odsecawu ruke je, dakle, istrgnuta iz konteksta {ezdesetominutnog govora, pa se desio Ri{eqe. Znate, ono: “Dajte mi bilo koji tekst, ja }u iz wega izvu}i dve re~enice zbog kojih }u vas strpati u zatvor”. Dra{kovi} je ~ovek koji nikad nije govorio antimuslimanski, antihrvatski ili antima|arski. On, jednostavno, nije ~ovek mr`we. • Ali, kada je po~eo rat u Hrvatskoj, Srpska garda, ~iji su pripadnici ve}inom bili ~lanovi SPO-a, me|u prvima je oti{la da se bori. Gde je u ratu Jevan|eqe? – Vidite, kada je Srpska garda ratovala u Gospi}u, imali smo JNA, dok su Hrvati ve} oformili svoju vojsku. Srpska garda bila je embrion srpske vojske; ali {ta se sa wom desilo? ^lanovi Garde su se `estoko me|usobno obra~unali preko televizije. Me|utim, to je bilo shvatawe vojske na jedan “diznilendovski” na~in. Nisu imali ni ~estitog naoru`awa, osim nekoliko dobrih pi{toqa, “kala{wikova” i sl. A to nije oru`je! Oru`je je ono {to poseduje Ratko Mladi} ili Vojska Jugoslavije. • Opelo komandantu SG-a \or|u Bo`ovi}u odr`ao je tada{wi episkop banatski Atanasije Jefti}, tada veoma blizak SPO-u. Vuk ga je ranije glorifikovao u sveca. Danas, me|utim, i Vi i Vuk Dra{kovi} `estoko polemi{ete sa wim i Amfilohijem Radovi}em. – Atanasije Jefti} je autenti~ni srpski fa{ista! On je apostol mr`we i uvek je to bio, samo je to ranije prikrivao. Za mene je politi~ka definicija decenije izjava Vaclava Havela: “Od komunista jedino vi{e mrzim antikomuniste”. Mrak je jedina svetlost mr`we. Se}am se kako su qudi pre dve godine bili odu{evqeni intervjuom preosve}enog Atanasija Jefti}a na “Studiju B”. Ja sam tada bio zgro`en. Kada jedan ~ovek duha, izaslanik Bo`iji, koji mora da se bavi jedino {irewem qubavi, tolerancije i kanose propagira iskqu~ivo mr`wu – to je zbiqa pora`avaju}e. Spasti na nivo politi~ke pquva~ke i na taj na~in sticati poene. Ali, kakve poene? U afirmaciji mr`we?! Nije va`no {to je u tom intervjuu predmet ostra{}ene mr`we bio Slobodan Milo{evi}, jer to je nama politi~ki odgovaralo da je te re~i izrekao lider neke stranke, to bi potpuno bilo u redu. Me|utim, ovakvim govorima prosve}eni Atanasije doprinosi ostra{}enosti, podelama koje su uvek bile kobne za srpski narod. Crkva treba da bude savr{eni sluga re~i Bo`ije, a ona danas to nije. Jednom prilikom sam napisao da treba da budemo bra}a po duhu, a ne po krvi. Ne verujem u nacionalne crkve. Za mene nema nikakve razlike izme|u mitropolita mr`we, kardinala mr`we, mafije mr`we i obrnuto. Zato su mi visoko preosve{}eni Amfilohije Radovi} i preosve{}eni Atanasije Jefti} po strukturi svog politi~kog mi{qewa potpuno isti sa Biyom i Rakom. [ta, molim vas, zna~i kada istaknute li~nosti Srpske pravoslavne crkve, poput Amfiloja i Atanasija, pozivaju na `rtvu za smrt? To je nekrofilija, na ovom prostoru se uporno neguje duh smrti. Ka`ete da na{ narod voli `rtvu. Mirabo je rekao da je “narod snaga bez o~iju”. Zna~i, inteligencija bi trebalo da mu otvara o~i. A kakva je na{a intelegencija? Pogledajte Francusku 7. Na{a duhovna elita konstantno je potpaqivala fa{isti~ke vatre, vatre mraka, rata... Akademija je napravila Memorandum o velikoj Srbiji, potpuno nerealno, slepo, nepismeno. Ne mo`e 969
se pitawe kakvo je dr`ava re{avati na egzaltirani, umetni~ki na~in. Da se govori “Kosovo je najskupqa re~”, a ta ista najskupqa re~ glasa za petoricu Arkanovih poslanika?! [e{eqa je trebalo uhapsiti jo{ 1992. • U neformalnom razgovoru, o poseti Pape, rekli ste da je Papa imao `equ da poseti Srbiju i da je o~ekivao poziv na{eg Patrijarha. Me|utim, poziv je izostao. Zbog ~ega? – Kada su gospodin Dra{kovi} i Milan Komneni}, koji je ~lan spoqnopoliti~kog odbora u Saveznoj skup{tini bili gosti italijanskog ministra inostranih poslova, tom prilikom im je tamo bio saop{ten stav da bi se Papa Jovan Pavle II vrlo rado odazvao pozivu na{eg Patrijarha Pavla da zajedno slu`e liturgiju ili misu pomirewa i hri{}anske qubavi u beogradskom hramu Svetog Save. Na{oj delegaciji je tada re~eno da postoje i realni izgledi da se skinu sankcije, da dobijemo veliki nov~ani kredit od oko 1,5 milijardi dolara. Postojao je poziv Papi od Slobodana Milo{evi}a, ali on nije bio dovoqan prema nekim crkvenim kodeksima, Jovana Pavla II je trebalo da pozove i na{ Patrijarh. Vrativ{i se u zemqu, gospodin Vuk Dra{kovi} je preneo poruku u Patrijar{iju, bio je primqen kod ~etvorice na{ih crkvenih velikodostojnika iz Svetog arhijerejskog sinoda, tu su bili episkopi i Patrijarh. I tada je gospodinu Dra{kovi}u re~eno da u smislu odluke Nikejskoga vaseqenskog sabora od 1787. godine “onaj ko slu`i liturgiju bo`iju sa jeretikom, bi}e proklet”. Vuk je tada odgovorio da je Hristos opomenuo svoje apostole da }e propasti zbog suvi{ne revnosti, jer su oni i Hristu prigovarali da nije trebalo da le~i u subotu, na dan {abata, na dan odmora. Tada je presudila Wegova svetost Patrijarh Pavle koji je decidirano rekao da ne}e do}i do poziva Papi, pa makar i po cenu da ne postoji nijedno dete u Srbiji. To verovatno nije mi{qewe Wegove svetosti, nego je on okovan i okru`en ekstremnim militarizmom prekodrinskih vladika koji su gotovo 90 posto ~lanovi Svetog arhijerejskog sinoda. • Izgleda da Vam se jedna velika `eqa ispunila. [e{eq je uhap{en, a Vi ste jo{ avgusta 1992. pisali tada{wem saveznom ministru pravde dr Varadiju da to u~ini. Sada mu se preti i Hagom. – Uvek govorim u odnosu na pojavu, a ne na ~oveka. Ne samo da sam dobro poznavao Vojislava [e{eqa nego je trebalo i da mu budem branilac. Naime, 26. februara 1984. godine sedeli smo Vuk, Danica, moja supruga i ja sa Vojom. Mogu vam re}i da je [e{eq u to vreme bio izrazito lep, plav, tanak kao hrt, produhovqen. Moj stav prema Voji kao ~oveku je pozitivan, po{to volim pametne qude. Druga je stvar {to se apsolutno ne sla`em sa nijednom zapetom iz wegovog programa i politike. Istina je da sam pisao dr Varadiju da ga uhapsi zbog onoga {to je uradio u Hrtkovcima i {to je sa skup{tinske govornice zagovarao ideju retorzije prema ovda{wim Hrvatima. Jo{ stra{nije je bilo {to mu je posle tog govora ceo parlament aplaudirao. Svojim delovawem [e{eq je naneo izuzetno {tetne posledice i srpskom narodu i srpskoj dr`avi. Sla`em se da je iskori{}en od establi{menta, ali da on nije bio takav, ne bi ni mogao biti iskori{}en. Mogu vam re}i da Vuk nikad nije rekao nijednu ru`nu re~ o [e{equ, jer je Dra{kovi} ~ovek koji ne}e ni{ta lo{e da ka`e o osobi koja nije prisutna u wegovom dru{tvu. [to se ti970
~e su|ewa za ratne zlo~ine [e{equ, mislim da }e do wega do}i, i to s razlogom. Novoj politici srpskog rukovodstva treba sada `rtva. U [e{eqevom hap{ewu postoji povreda procedure, ali sva ~etiri Jevan|eqa u~e da uvek treba `rtvovati mawe da bi se ostvarilo ve}e. Radikalsko pona{awe stvarno unosi haos u Srbiju, obesmi{qava postojawe Parlamenta. Potresenost gospodina Mili~i}a bila je la`na • ^iwenica je da su SPO napustili mnogi i vi|eni qudi. ^iji odlazak je gospodin Dra{kovi} najte`e podneo? – Bez sumwe, odlazak Slobodana Rakiti}a. Vuk nije ~ovek sa kojim se vi mo`ete na}i u nekom li~nom sukobu. Pouzdano znam da Vuk voli Rakiti}a i ovaj wega. Me|utim, pogre{ni qudi su bili i u Vukovom i u Rakiti}evom okru`ewu i tako je ni od kakvog sukoba, ni od ~ega stvoreno ne{to. Mislim i danas jednako lepo o Rakiti}u, kao i u vremenima dok je bio sa nama. Ne mislim lepo o wegovim posledwim intervjuima, ali... Znate, qudi se umore ponekad od politike, jer bavqewe wome iziskuje ogroman napor. Rakiti} je pesnik, liri~ar, i verovatno mu te{ko pada danak, koji mora da pla}a u~e{}em u politici. • ^esto ste u~estvovali na zajedni~kim tribinama tokom 92. sa Vojislavom Ko{tunicom. I on se veoma udaqio od SPO-a. – Pazite, nije uslov da imam dobro mi{qewe o nekom politi~aru da on bude u mojoj stranci, ili da li sam s wim u politi~koj sva|i ili nisam. Mislim da su te sva|e u na{em politi~kom `ivotu iste kao i bra~ne. Mi jo{ ne znamo da se ~estito razvedemo. Ja sam se jednom u `ivotu razveo u Subotici, sporazumno, iza{ao sam iz braka samo sa ~etkicom za zube. Moja biv{a `ena je ostala majka mog sina i sada je jo{ vi{e po{tujem. A to {to se desilo, pa, Bo`e dragi, desilo se, ja uvek ka`em – mojom krivicom. Tako je i u politici. Mene ne interesuje da li su Ko{tunica, Rakiti}, Mili~i} ne{to pogre{ili, nego ja gledam da li smo mi ne{to prema wima zgre{ili. Konkretno, u slu~aju Ko{tunice nismo pogre{ili, jer je on postao [e{eq u fraku. On je do`iveo politi~ki kopernikanski obrt mislim da je pogre{io. U ~emu je razlika izme|u ove dvojice Vojislava? Ko{tunica radi i govori isto kao [e{eq, ali otmenije. Pa, i Zoran \in|i} je o{e{eqisao svoju stranku iz takti~kih razloga, mada je dobar politi~ar. \in|i} je uvideo da sa besprekornim politi~kim akademizmom profesora Mi}unovi}a ne mo`e dobiti vi{e od ~etvoro poslanika, ali je on na na~in kako je nastupno na posledwim izborima su{tinski ukinuo Demokratsku stranku. U bira~kom korpusu ima devet, deset posto autenti~nih gra|ana i oni su morali da imaju svoju stranku. Imali su je dok je DS-om predsedavao Dragoqub Mi}unovi}, a sada je zaista nemaju i lutaju bez politi~kog identiteta. • Dragoslav Mili~i} se ~esto ogla{avao u javnosti optu`uju}i naju`e rukovodstvo da ga je beskrupulozno oteralo iz SPO-a. Kolpko te optu`be stoje? – Ne stoje nikako. Vidite, gospodin Mili~i} je u centru Beograda dobio 6.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. On je kao potpredsednik stranke imao politi~ki kredit, poverewe ~elnika SPO-a, jo{ se i okumio sa Vukom Dra{kovi}em. Wegovi porivi zbog kojih je napustio stranku mogu biti razni. 971
• Razgovarala sam sa gospodinom Mili~i}em u vreme dok su Vuk i Danica Dra{kovi} bili u zatvoru. Delovao je istinski potresen. – Nije te{ko odglumiti politi~ku potresenost, ali garantujem da nije bio bog zna kako uzbu|en. Znate li da je, zapravo, Mili~i} oterao Slobodana Rakiti}a iz stranke? Onog momenta kada je Mili~i} krenuo ka politi~kom krovu SPO-a, tada su u stranci nastali problemi. On je finansirao Drugi sabor Srpskog pokreta obnove na kojem bez ikakvog razloga smewuje sve dotada{we potpredsednike stranke. Tada su sa polo`aja oti{li Bata Mihajlovi}, Borivoje Borovi}, Jovan Marjanovi}, Bogoqub Pej~i}, ja... Milan Komneni}, koji je dve godine profesor u Poatjeu a predaje i na Sorboni, izgubio je na tom Saboru funkciju predsednika Izvr{nog odbora. • Mislite li da je do razdora do{lo ve} tada? – Od tada je krenulo. Sukob se jo{ vi{e zao{trio u vreme dok je Vuk bio u zatvoru. Neki poslanici, me|u kojima su bili Mili~i} i Markovi}, {trajkovali su gla|u i postavili tezu, onaj ko {trajkuje – taj je prvi, a ko ne taj je – izdajnik. Kad je Strahiwa Kastratovi} doneo punomo}je pismo Vuka Dra{kovi}a rukovodstvu SPO-a, kojim je ovlastio Slobodana Rakiti}a da bude wegov zamenik, Mihajlo Markovi} je rekao gospodinu Raketi}u: “Danas }e tebi da leti glava”! A Markovi} je slu`benik kod gospodina Mili~i}a. Pa, i Qiqana La{i} je dala ostavku zbog gospodina Mili~i}a. Rakiti} nije iza{ao iz stranke zbog Danice Dra{kovi}, ve} opet zbog Mili~i}a. Kako sam prozvan “Fru{kogorcem” • Kad je Vuk tamnovao, Vi ste se nalazili u Budimpe{ti. ^estitka koju ste uputili predsedniku Milo{evi}u zbog abolicije bra~nog para Dra{kovi} nai{la je na osudu u Va{oj stranci. Zbog ~ega ste to u~inili? – U to vreme dao sam intervju najtira`nijem, ma|arskom listu “Nepsabat{agu” u kojem sam najkriti~kije govorio o srbijanskom re`imu. Intervju sam zavr{io tako {to sam na pitawe vidim li re{ewe, odgovorio: “Da. Opozicija mo`e da pobedi Slobodana Milo{evi}a jedino Slobodanom Milo{evi}em, tako {to }e on do`iveti politi~ku transpoziciju od srpskog Hazbulatova prema srpskom Jeqcinu.” Moja ~estitka Milo{evi}u {to je pustio Dra{kovi}e, glasila je: “^estitam Vam na duhu dobre voqe”. Neka je morao to da u~ini pod pritiskom svetske javnosti, mada li~no mislim da nije, ali moj gest je bio ispravan. Ka`ete da sam se u kriti~nom momentu sklonio u Budimpe{tu. Vidite, moja supruga je tako|e pravnica i mi u Pe{ti imamo advokatsku kancelariju. Moja deca tamo poha|aju specijalnu {kolu i verujte da sam tamo bio iz ozbiqnih porodi~nih razloga. • Da li je tada nastala podela u SPO-u na “fru{kogorce” i “ravnogorce”? – Ne, ona je nastala, ukoliko se o toj podeli zaista mo`e govoriti, posle 9. marta 1991. Ponosan sam {to pripadam tzv. fru{kogorskoj struji u SPOu, jer mi zagovaramo razlo`nu politiku rukovo|enu interesima i kompromisima. Na{ moto nije: “Hajde de se mrzimo”. Jedno vreme su “ravnogorske snage” bile u prednosti u odnosu na fru{kogorske, ali sada su opet na{e ideje vode}e u SPO-u. [to se tog famoznog 9. marta ti~e, mi smo tu potpuno ~isti. Milan Komneni} je na balkonu dr`ao govor. Ja sam oti{ao sa Vukom u 972
Skup{tinu, stalno smo bili pored wega i Borovi} i ja. Moja supruga je do{la u prostorije SPO-a oko 22 sata ostaviv{i kod ku}e dvoje te{ko bolesne dece (ona je, ina~e, desno, radikalno krilo SPO-a, iako je Ma|arica), sva mokra, juri{ala je na tenkove... Bili smo tamo gospodin Marjanovi}, Komneni}, Markov.... Rekao sam Milanu: “Hajde kod mene da prespavamo, vrati}emo se ujutru”. Krenuli smo, usput nam se pridru`io i Borovi}, i ~im smo pro{li Trg, tamo ima, ina~e, divna kafana koju dr`i jedan Hercegovac, stali smo da predahnemo. Odmah su upali {estorica policajaca obrativ{i se vlasniku: “Kako mo`e{ wih da slu`i{? To je banda koja je ru{ila po Beogradu: Komneni}, Radulovi} i Borovi}”. Ja na Fru{koj gori imam vikendicu, na 16. kilometara od Novog Sada i tamo smo prespavali. Pa, molim vas, prespavao sam u svojoj ku}i, nisam se nigde krio, a policija, da je htela, mogla nas je odmah pohapsiti. Sutradan smo u 12 sati bili na konferenciji za {tampu u Beogradu. Tu vest da smo mi, navodno, pobegli, lansirao je u panici, ina~e, moj veliki prijateq Quba Rankovi}, rekav{i Danici preko telefona. “Ilija, Bora i Milan su u bekstvu. Sklonili su se na Fru{ku goru”. Po{to je policija, naravno, prislu{kivala telefone, ve} sutradan uve~e na televiziji su javili kako smo nas trojica, eto, u bekstvu i da smo izdali Vuka. Da nije Danice, ne bi bilo ni Vuka • Bliski ste prijateq sa Dra{kovi}ima. Kako do`ivqavate brojne napade na gospo|u Danicu Dra{kovi} koju mnogi disidenti iz SPO-a apostrofiraju kao glavnog generatora raskola u stranci?” – To apsolutno nije ta~no! Od postanka SPO-a re`im se koristio svim sredstvima da ga diskredituje. Najpre smo bili srpski ultranacionalisti, pa izdajnici, a sada, u fini{u, kada vladaju}a stranka ulazi u na{ koridor i zala`e se za politiku mira, `ele da nas iznutra razbiju. Gospo|a Danica Dra{kovi} ne mo`e da bude nikakva jabuka razdora. Najpre, ona nije prisustvovala nijednoj sednici Predsedni{tva, a ovo {to se posledwa tri-~etiri meseca de{ava u SPO-u, de{ava se po scenariju re`ima. Ko su wihove krtice, ja sad u to ne bih ulazio. Nave{}u vam jo{ jedan primer. Nikada nije bilo sukoba izme|u Danice Dra{kovi} i Slobodana Rakiti}a i grupe koja se oko wega nalazila, ve} iskqu~ivo Mili~i}a i Markovi}a sa wima. Znate li da je od 13. aprila pro{le godine Mihajlo Markovi} na svakom Glavnom odboru SPO-a tra`io Rakiti}evu i Komneni}evu ostavku?! Tako|e, Markovi} je stalno tra`io Rakiti}evu ostavku sa mesta {efa poslani~ke grupe Deposa u Saveznoj skup{tini. A zna se da je Markovi}, zapravo, bio produ`ena ruka Dragoslava Mili~i}a. Verujte, u tim sukobima Danica Dra{kovi} nije imala nikakvog u~e{}a. Ako vas interesuje moje li~no mi{qewe o gospo|i Dra{kovi}, mislim da je ono `ena izuzetnog politi~kog talenta i energije i da nema tog politi~kog adrenalina kojim ona snabdeva Vuka, ne bi uop{te bilo Vuka Dra{kovi}a kao politi~ara. Stoga je wen uticaj izuzetno pozitivan. Ja sam je ~ak jednom nazvao politi~kom Monalizom. Iskreno se divim wenim tekstovima u “Srpskoj re~i”, a najve}a re~enica koju je neko u proteklih ~etiri godine izgovorio na ovim prostorima, upravo je ona koju je rekla Danica da bi se wen mu` borio na strani muslimanskog civilnog stanovni{tva u Gackom i branio ih od etni~kog ~i{}ewa. Wena izjava 973
je pravi biser u etni~koj ogrlici. Na kraju krajeva, postoji jedan materijalni dokaz da je Danica Dra{kovi} politi~ki briqantna. Treba samo pogledati {ta je sa 47 godina wen suprug postigao i u novinarstvu, i u literaturi, i u politici. • Zbog ~ega je Milan Peji}, koga mnogi pamte po onom famoznom tv poqupcu sa Miloradom Vu~eli}em tako hitno inkorporiran u Predsedni{tvo SPO-a? – Iako smo zajedno bili poslanici u pro{lom sazivu republi~kog parlamenta, prili~no ga povr{no poznajem. On je u komunikaciji veoma korektan. Peji} je od Milo{evi}eve grupe odmah pozvan, ali i Jevan|eqe po Mateju ka`e: “Prepoznajte ih po plodovima wihovim.” Gospodin Peji} je u{ao u Predsedni{tvo stranke da vodi sponzorski deo i vide}emo {ta }e u~initi. On nije ~ovek bez ploda, omogu}io je genijalnom Sa{i Petrovi}u da uradi “Seobe”. To {to se poqubio sa Miloradom Vu~eli}em?! Slobodno napi{ite da bih se i ja sa wim poqubio, jer ni{ta mi ne zna~i {to on druga~ije od mene misli. Smatram ga inteligentnim ~ovekom i rado bih sa wim ukrstio argumente. Peji}ev i Vu~eli}ev poqubac desio se u sklopu poslovne saradwe. Zajedni~ki su radili u projektu “Seoba”. Taj poqubac bi, znate, trebalo afirmisati kao dokaz da se dva ~oveka koji pripadaju dvema razli~itim strankama, ~ak su tada odnosi izme|u SPS-a i SPO-a bili izrazito neprijateqski – ne mrze. • S obzirom na to da ste u Krunskom politi~kom savetu Aleksandra II Kara|or|evi}a, kako do`ivqavate Dra{kovi}evo izgleda, potpuno odustajawe od monarhije? – Volim da posmatram politi~ku pozornicu kao partiju {aha. Za{to srpski emigranti obo`avaju Milo{evi}a • Igrate li {ah sa Vukom? Da li smete da ga pobedite, ili i Vi morate da oborite kraqa kao i dr Karayi} koji je jednom prilikom rekao da on ne sme da izgubi partiju od Ratka Mladi}a? – Voleo bih da ga pobedim, ali ne mogu. Vuk je majstorski kandidat, ja sam bio prvokategornik, uvek me zove da igramo, ali ja to izbegavam. No, da se vratimo kraqu. Kada bi Vuk Dra{kovi} sada poku{ao da u igru uvrede kraqa, bilo bi to ~isto mehani~ki, na silu, a Vuk nije mehani~ar. Nije raspolo`ewe u Srbiji monarhisti~ko, nije jo{ zdrava klima da se dovede prestolonaslednik. Mo`e se razmi{qati koliko je bilo takti~ki ve} u tre}em potezu uvoditi kraqa na po~etku na{eg vi{estrana~ja. Pazite, kraq je velika figura koja se uvodi tek na kraju partije. • Ipak, izgleda da je opozicija iscrpela sve adute da svrgne Milo{evi}a sa vlasti. – Zavr{io bih ovaj razgovor mojim mo`da najcrwim mi{qewem o istoriji ovog naroda. Srpska Marseqeza se 1870. ovako pevala. “Protiv Boga i vladara, protiv popa i oltara, protiv skiptra i crkve i trgovca kai{ara, borimo se mi. Ustaj, seqo, ustaj, rode, da bi stig’o do slobode”. Pogledajte srpske radikale Nikole Pa{i}a. To su za~eci seqa~kog komunizma u Srbiji. Ovde su oduvek postojali svi uslovi za totalitarizam. Iz svih kwiga Slobodana Jovanovi}a mo`ete lako videti kako su se pona{ali tada{wi radikali. Ne ba{ kao [e{eq, ali sli~no. Ipak je Nikola Pa{i} imao veliku mo} pred974
vi|awa i bio je politi~ki genij. Ali stoji i wegova homogenizacija stranke, ostra{}enost, netrpeqivost prema druga~ijem mi{qewu. Vas iz Vojvodine su Pa{i}evi radikali zvali “neme{kari”, postojala je mr`wa prema svemu {to je strano, velika ksenofobi~nost. Daqe, 1873. Qubomir Didi} i Dimitrije Kati} predla`u da se svi u~eni qudi Srbije pobiju?! Milosav Lapovac, politi~ar iz tog vremena, koga je opisao i Ivo Andri} u “Znacima pokraj puta”, tako|e se zalagao da se svi obrazovani qudi – fizi~ki likvidiraju. Srbija je, dakle, u ve}em svom delu antiintelektualna, antielitisti~ka, antiaristokratska, zna~i, antidemokratska i onda se lako vlada. Milo{evi} se veoma ve{to koristi kolektivnim psihozama na{eg naroda, isplivao je na talasu emocija, uglavnom negativnih, presvukao je lako komunisti~ko odelo u nacionalisti~ko i sad imate paradoks svi autenti~ni ~etnici, srpski emigranti obo`avaju Milo{evi}a! ^udan smo mi narod. Svetlana Zelenbaba i Nikola Burzan objavili su zajedni~ki intervju u “Borbi”, od 22. oktobra 1994. godine, ura|en sa Vukom Dra{kovi}em. Naslov je glasio “Milo{evi} se preselio u dvori{te SPO”. Stav, koji nije bio nikakvo iznena|ewe, o dr [e{equ, izre~en je odmah u podnaslovu: “DS i DSS su bez oklevawa u{le u napu{tenu vilu SPS, ali su morale da preuzmu i SRS, jer [e{eq, onomad kad mu je bio uru~en otkaz, nije hteo da se iseli. Jedina saradwa SPO i SPS bila je u tome {to su se na{e glave sastajale sa wihovim pendrecima”. “Mirovni plan Kontakt grupe pokrenuo je talas preseqavawa na politi~koj pozornici Srbije. Milo{evi} i SPS su se preselili u dvori{te SPO, nastoje}i da okupiraju celu ku}u i sebe proglase doslednim, legalnim i jedinim stanarima mira. DS i DSS su, bez oklevawa, u{li u napu{tenu ku}u SPS. Ove stranke su preuzele sve “patriotske” parole doju~era{weg Milo{evi}a, ali su morale i da preuzmu SRS, jer [e{eq nikada nije imao svoj stan. On je, u doba ratne histerije SPS, dobio apartman u toj vili i, kad mu je uru~en otkaz, nije hteo da se iseli”. Tim re~ima lider SPO Vuk Dra{kovi} po~eo je da opisuje aktuelnu politi~ku scenu Srbije u ekskluzivnom intervjuu “Borbi”. Nastavak je u istom stilu: – Trijumvirat \in|i}–[e{eq–Ko{tunica danas opona{a doskora{weg Milo{evi}a. Isti re~nik, ista mr`wa prema “antisrpskom me|unarodnom poretku”. Ista zaqubqenost u sankcije. Ista prodaja magle narodu. Ista trgovina narodnom nesre}om. Kad je – ra~unaju oni – Milo{evi} tom strategijom, pogibeqnom po srpski narod, tri puta dobijao izbore, za{to da to ne oproba i ova alijansa “nacionaldemokrata”, kako sebe nazivaju. • A {ta se doga|a u zgradi SPO? – Prili~na konfuzija. Milo{evi} se, u tu|oj ku}i, na momente boqe snalazi od mnogih wenih vlasnika i sa vi{e preciznosti i odlu~nosti od wih ponavqa wihove programske postavke mira. Vlasnici ku}e su zbuweni. Od 1990. godine dosledno i juna~ki bore se protiv Milo{evi}a, protiv rata, protiv ludila, SPS totalitarizma. U tom otporu, SPO je podneo ogromne `rtve. Za tu armiju od 800.000 qudi, najsvesnijih i najhrabrijih koje ima Srbija, Milo{evi} je postao simbol narodne i dr`avne nesre}e. I sad, odjednom, taj ~ovek je prigrabio mirovni program SPO! Za mnoge je to ravno sveto975
gr|u, a za neke i sasvim dovoqan povod i razlog da SPO pobegne iz svoje ku}e i – krene da juri{a na wu. Ne na tu ku}u, zapravo, nego na Milo{evi}a u woj. Neki su, ~ak, spremni i da se presele kod \in|i}a, [e{eqa i Ko{tunice, ne shvataju}i da tr~e u naru~je Milo{evi}a od ju~e. Ipak, ogromna ve}ina ~lanova i pristalica SPO znaju svoje ime i prezime. Ime SPO je MIR, a prezime DEMOKRATIJA. Mir je temeq na kojemu ho}emo da obnovimo i osavremenimo demokratske, ekonomske, moralne, kulturne i ostale stubove na{e nacije i dr`ave. Mi ho}emo Evropu u Srbiji, jer nema drugog puta da Srbija bude u Evropi. Ho}emo evropski parlamentarizam, standard, tr`i{te, svojinu, vladavinu prava, nezavisno sudstvo, nezavisnu televiziju i {tampu, neideolo{ku vojsku i policiju. • Ima, me|utim, optu`bi da je SPO uleteo u zagrqaj SPS? – Optu`ivati SPO za koaliciju sa SPS, samo zbog toga {to je i SPS prihvatio mirovni plan Kontakt grupe, isto je {to i tvrditi da su Dra`a i Tito bili u koaliciji, jer su i jedan i drugi tukli Nemce. SPS je tek danas za mir, i to iz nu`de, a ne iz uverewa, dok za demokratiju nije bio ni ju~e, niti je sad, niti }e biti sutra. Takav SPS, koji zloupotrebqava podr{ku sveta miru i zate`e sve antidemokratske uzde u Srbiji, jeste i bi}e politi~ki protivnik broj jedan i glavna meta SPO. ^uo sam ovih dana jezivu krilaticu: “Avioni JAT-a koji lete za Moskvu ne koriste kerozin nego krv bosanskih Srba!” Stra{no i ne~ove~no! Nisu piloti JAT-a gurnuli bosanske Srbe u kasapnicu, niti ih oni nagovaraju da produ`e bespu}em smrti i jada. Ako su za prosipawe srpske krvi u BiH do ju~e bili najkrivqi oni koji su ih, pre dve godine, odavde, besplatno naoru`ali i pokrenuli u rat, prvi krivci dana{weg krvoliptawa su ba{ ti “rodoqubi” koji sa tribina po Srbiji upu}uju bra}i preko Drine svoju podr{ku u odbijawu mira. Sve licemer do licemera. U boj, bra}o, ali bez mene! Kukavice i podlaci. [to ne pre|u Drinu i uzmu pu{ke? [to se juna~e na rastojawu? Kupuju glasove izbeglica i Srba poreklom iz Bosne. Prodaju im la`i. To su krvavi glasovi. Ne samo {to ti politi~ki lopovi nemaju srca da odu u rat, kad im je ve} do rata, oni petqaju i mucaju da su za mir, ali pravedni mir. Koji je to pravedni mir i kako do wega – ne}e da ka`u. Bio sam protiv rata, jer sam znao da je nepotreban i besmislen. Da sam, ijednog trenutka, mislio druga~ije, sigurno bih to i rekao. I sigurno ne bih bio za rat u Bosni, a sedeo i diplao u Beogradu. Da sam ikada hteo politi~ki {i}ar i krvavu slavu, mogao sam dunuti u ratnu trubu i sigurno bih to umeo boqe od mnogih, da ne ka`em i od svih. Nisam hteo to da u~inim, iako sam znao da }u trpeti veliku {tetu, jer }e mnogi napustiti SPO, a mnogi me Srbi, o{amu}eni ratnom drekom, ~ak i prokliwati. Svesno sam pristao na gubitak i `rtvu. Istina, ma koliko bolna i neprijem~iva za mnoge u{i, uvek mi je bila pre~a od svega. • Gde je, onda, danas SPO? – Sve ve}e politi~ke stranke u Srbiji, osim SPO, danas iza sebe imaju svoju dr`avu, vojsku, dr`avnu propagandu i finansijere. Iza SPS je ovda{wa dr`ava i wena sila. Iza SRS, DS i DSS je Republika Srpska. SPO je izme|u wih i svima na meti. Ni \in|i}, ni Ko{tunica, ni [e{eq nisu za mo976
narhiju. Oni su, programski, za republiku, ali su sad, iz odre|enih razloga, za Kraqa i Otaybinu, jer je taj pokli~ omiqen na Palama. SPO je bio i jeste za monarhiju, ali ga ovi republikanci pawkaju za koaliciju sa SPS republikancima. \in|i} promuknu govore}i po Srbiji kako je SPO u savezu sa SPS. To pri~a ~ovek koji je do ju~e imao ministra u SPS-ovoj Saveznoj vladi i koji i danas ima ministre i potpredsednike u Republi~koj vladi. Ne samo da se SPO nikada nije ni primakao nekom ministarstvu, nego je povukao i sve svoje poslanike iz svih saveznih i republi~kih skup{tinskih odbora. Jedina na{a saradwa sa SPS bila je u ~iwenici da su se, u hiqadama slu~ajeva, sastajale na{e glave sa wihovim pendrecima. SPO je osumwi~en za kolaboraciju, jer tra`i 11 svojih poslanika u Ve}u gra|ana. Da bi se dopao patriotima i wihovim marketin{kim agencijama, SPO je du`an da se ne bori za prava SPO i obavezan je da \in|i}u i Ko{tunici pokloni Rakiti}a i desetoricu Kalabi}a. \in|i} i Ko{tunica su do ju~e govorili: SPO i Vuk su nazadni, jer su za ravnogorce i Dra`u. Sada ti isti qudi govore: Dra`a je u Republici Srpskoj, i mi smo s wim, a Tito je u Srbiji, i Vuk je s Titom! A sve je isto ili sli~no kao i pre pola veka. Tito je u Bosni, a Dra`a u Srbiji. Samo {to se danas partizanska Bosna skriva ispod kokarde, a ravnogorska Srbija se jo{ nije oslobodila petokrake. • I, na ~ijoj je strani krivica za sve {to nam se doga|a? – Ovaj stra{ni rat zapo~eo je, pre svega srpski boq{evizam. Jedini koristan i pravedan ishod rata bio bi da smo u mir u{li bez komunista na vlasti. Na nesre}u, oni su ja~i i bezobzirniji danas nego pre ~etiri godine. U wihovim rukama su vlade, parlamenti, televizije, cela privreda, kultura, diplomatija. ^ak i mafija. Vlada Srbije je ovih dana podnosila Glavnom odboru SPS izve{taj o svom radu. Taj izve{taj se ne podnosi Skup{tini! Na TV-Bastiqi je gu{}i mrak nego 9. marta 1991, a policajaca obu~enih za premla}ivawe naroda je deset puta vi{e. Iz penzionerske ti{ine i sna bude se ovih dana stari boq{evici i negda{wi skojevci. Ideale wihove mladosti naturaju sada{woj omladini Srbije kao sudbinu wene budu}nosti. Ni{ta stra{nije nam se ne mo`e desiti. Tom zlu i nepameti moramo se odupreti svom snagom i `estinom. Otpor }e, znam, pasti iskqu~ivo na le|a SPO. Drugi }e posmatrati, kao {to su sve vreme posmatrali sa strane od 1990. do danas. Ako. Mi znamo {ta moramo i mi }emo uspeti. • Dobro, pa gde mi to `ivimo? – @ivimo u jednopartijskoj dr`avi koja se la`no predstavqa kao vi{epartijska, u apsolutisti~koj monarhiji koja je republika, u federaciji koja je konfederacija, u zemqi koja ne po{tuje svoj Ustav i svoje zakone. @ivimo u zemqi apsolutnog pravnog voluntarizma i samovoqe. • Mo`e li se tu {ta promeniti i kako? – Mislim da se ni{ta ne mo`e promeniti dok ne prestane rat i dok Srbija i Crna Gora ne budu pu{tene na slobodu iz svetskog zatvora. Dr`ava je u zatvoru, pa nije ni ~udo da vladaju zatvorska pravila pona{awa. Potpunim ukidawem sankcija i prestankom rata, stvori}e se `eqeni 977
preduslovi za demokratski preporod i za veliku promenu koju ~ekamo pola veka. Ja sam u to ube|en, uprkos ~iwenici da ovaj re`im, koji je zapo~eo rat i koji je kriv za ovaj veliki poraz, pogibeq i nesre}u, sada poku{ava da podr{ku sveta wegovom naglom mirovnom zaokretu iskoristi za obnovu i u~vr{}ivawe najekstremnijih i najopasnijih komunisti~kih na~ela. Ovo je trenutak kada ne treba gubiti nadu da }e mir presuditi ratu i totalitarizmu. Ovo je trenutak kada ne treba pasti u zamku, pa zbog toga {to me|unarodna zajednica u ovom trenutku poma`e Milo{evi}a ne bi li se uspostavio mir, napustiti program mira i krenuti sa ratnim lobijem na Milo{evi}a, jer bi to izazvalo haos i, verovatno, gra|anski rat. • Izvesni simptomi govore da Milo{evi} poku{ava (ili to ve} ve{to i ~ini?) da manipuli{e i vama li~no, i SPO? – Manipulacija je sistem vladawa predsednika Milo{evi}a i mislim da to niko nije usavr{io do te mere kao on. U tom smislu, sigurno je da manipuli{e i sa pozicijom koju ima SPO. On pretpostavqa – rekao bih s pravom, jer zna da je SPO stranka sna`nih principa i uverewa – da SPO ne}e napustiti program mira i da se, bez obzira na sva poni`ewa i zlostavqawa kojima bude izlo`en, ne}e pridru`iti strankama koje su u svoje ruke uzele doju~era{we Milo{evi}eve ratne zastave. Pod te zastave SPO ne}e i Milo{evi} to zna. U toj ~iwenici je manipulacija i wegova sigurnost da u ovom trenutku mo`e da ~ini {ta ho}e. Zna on dobro da bi se zaquqala Srbija i da bismo preko no}i uleteli u zlo, kada bi SPO stao pod zastave Pala i svih onih snaga u Srbiji koje su pod tim barjacima. SPO broji oko 800,000, rekao bih, najfanati~nijih pregalaca za na{u demokratsku, ekonomsku i moralnu obnovu. Svih tih 800.000 su stekli i odre|eno iskustvo u borbi sa Milo{evi}em, wegovom policijom i vojskom. Tog iskustva i `ara za borbu sa wim i ovakvim sistemom u Srbiji, nema niko drugi. Dok se ta snaga ne pokrene, Milo{evi} mo`e mirno da spava. Ta snaga se ne}e pokrenuti protivu mira, ali }e se, ~im se uspostavi mir i iza|emo iz svetskog zatvora, vulkanski pokrenuti protiv totalitarizma i postavi}e pitawe odgovornosti za rat, za nesre}u, za poraz. Tada }emo ispostaviti ra~un svima. • Ne mo`e se re}i da je samo SPO protiv Milo{evi}a. Zar radikali nisu bar u posledwe vreme, `e{}i od vas? – Radikali nisu nikada napustili Milo{evi}a, nego su o~ajni {to je Milo{evi} napustio wih. Evo i sada: ~elnici te stranke ne propu{taju priliku da upute qubavnu ponudu, da zamole Milo{evi}a da ih opet pozove u boj. Ako bi sutra, iz ne znam kog razloga, Milo{evi} bacio sada{wu maslinovu gran~icu mira i opet natakao {lem na glavu, niko ne bi bio tako veran saveznik i wegov obo`avalac, kao Radikalna stranka. Prema tome, o nekakvoj wenoj antire`imskoj orijentaciji ne mo`e biti ni govora. • A {ta je sa levicom? – [to se ti~e “levice”, tu su se, zaista, mnoge karte na{le tamo gde ne pripadaju. Nema od Demokratske stranke, koncepcijski, bli`e stranke SPS, a u ovom trenutku je, iz marketin{kih razloga, ta leva stranka pobegla na krajwu desnicu. DSS je apsolutno zaposela [e{eqeve pozicije. Da ih ne vidite na TV, nego da ~ujete samo glasove, ne biste mogli uo~iti nikakvu razli978
ku. A levica, koja je do ju~e bila ekstremna desnica – mislim na SPS i wegove satelite – niti je ju~e bila levica, niti je to danas ona srpska levica Markovi}a, Tucovi}a, Topalovi}a. I srpska levica, ona prava, `estoko je sase~ena 1945. Predsednik Socijalisti~ke partije, @ivko Topalovi}, progla{en je za ratnog zlo~inca i narodnog izdajnika. SPO je, zaista, u tom demokratskom centru prili~no usamqen. Zbog toga {to od 1990. ne mewamo kape i barjake, od svih smo optu`eni za nedoslednost! • Da li je ta usamqenost – na `alost ili na sre}u? – Na sre}u! Sve }e pro}i, pa i ovo zlo, i mi }emo se za koju godinu svi na}i pred ogledalom: gde smo bili, {ta smo radili, {ta smo narodu govorili, koliko je ko kriv za ovaj rat, ovaj u`as i katastrofu. Naravno da }e najve}i teret pasti na Milo{evi}a, ali – bogami – krivice se ne}e mo}i oprati ni tzv. opozicione stranke koje su udarile u ratne i nacionalsocijalisti~ke bubweve i koje i daqe u wih udaraju. • Vi ste u vi{e navrata “{lepovali” izvesne stranke i ~im ste ih tako uveli u parlamente, one su vam okrenule le|a. Da li }e SPO i na slede}im izborima nekog vu}i na grba~i? – Vi{e ne! Tri puta sam napravio velike gre{ke, tri puta sam snagu i glasove SPO davao drugima u naivnoj nadi i veri da }emo na taj na~in uspeti stvoriti jedan deoni~arski demokratski pokret koji }e uspeti da obori ovaj re`im. Nije u pitawu samo na{e pona{awe na izborima, nego je u pitawu, rekao bih, generalno mazohisti~ko pona{awe SPO. Ja bih molio novinskog hroni~ara ovog vremena da mi na|e samo jedan primer javne tribine i skupova SPO, od 13. juna 1990. pa do onog decembarskog pro{logodi{weg skupa ispred Savezne skup{tine, gde nisu bili pozivani, prisutni i promovisani lideri gotovo svih stranaka opozicije za koje se pretpostavqalo da pripadaju demokratskom krugu. Isto smo se pona{ali i u unutra{wosti Srbije, svuda. Ustupali smo prostorije, sredstva, sve, i kada bi do{lo do napada policije onda podmetali svoja le|a i glave, i{li u zatvor i bili najpre satanizovani i osu|ivani od pojedinih stranaka u koje smo toliko ulagali. To je ne{to {to me je strahovito razo~aralo. Mo`da ja nisam dovoqno poznavao ni qude ni qudske ta{tine, ali iz svega ovoga moraju se izvu}i odre|ene pouke. • Ni svi va{i najbli`i saradnici nisu se ba{ pretrzali od strana~kog posla? – Ta~no. U toku pro{logodi{we kampawe, gospodin Slobodan Rakiti} i desetorica tih kojima se on stavio na ~elo, nisu kro~ili ni metra iz kabineta i foteqa. Molio sam ih da nastupe na nekoj tribini, da pro{etaju do nekog sela, varo{i, da se ako ni{ta drugo, obrate bira~ima preko radija. Sve su odbili. I {ta se kasnije desilo? Kada su ti partijski paraziti ~uli da }e Glavni odbor SPO raspravqati o wihovom neradu, br`e-boqe su napisali pismo TV-Bastiqi i napali nedemokrati~nost u SPO! Ali, zaprepastio sam se kako su, po iskqu~ewu iz stranke, ti neradnici odjednom postali veliki radnici. Od tada, nema dana da ne putuju po varo{ima i selima Srbije, dr`e konferencije za {tampu, nema novina koji979
ma nisu dali intervju, ~ak su uspeli da objave i kwigu! Svuda govore isto i sve sa jednim ciqem: da razbiju SPO, da uni{te onaj hleb i stranku koja ih je politi~ki othranila i podigla. Ne znam, odista, otkuda tolika destruktivna energija, otkuda tolika snaga samo u mr`wi. • Koliko je to “mazohisti~ko pona{awe” SPO imalo uticaja na sve {to se desilo unutar stranke? – Imalo je, svakako. Mnoge smo zadu`ili dobrom, a to ne vaqa. Dostojevski je, izgleda, boqe poznavao Srbe, i qude uop{te, od mene: “Zadu`i ih dobrim i ne brini da li }e ti vratiti zlim. Ho}e”. To je onaj kompleks, potreba, da se ubije otac. • Kako to da je SPO uvek nekakvo “ru`no pa~e”? – Kad smo 1990. zahtevali asimetri~nu federaciju, nas nisu toliko pquvali iz SPS koliko smo se na{li na meti rodoqubaca iz opozicije. Otuda su stizala najqu}a kopqa u na{a rebra i kad smo, ne{to kasnije, videv{i kuda te~e reka zla, tra`ili da se prihvati i konfederacija, a kasnije da se prihvati plan Gligorova i Izetbegovi}a, a najposle da se prihvati Ha{ki dokument. Uvek smo ostajali sami i uvek su dana{we “patriotske” stranke, sve od reda, upirale prstom u SPO, nazivali nas izdajnicima i govorili kako su oni patriote. Sada smo do`iveli da nam te iste stranke, kao uzor i vrhunac wihovog patriotizma, navode borbu za konfederaciju Srbije sa 49 odsto vukojebina BiH! A to na{ ciq nije bio ni onda, niti je to na{ ciq sada. Da je mirovni plan Kontakt grupe izri~ito formulisao: 49 odsto BiH pripada za sva vremena srpskom etnosu, onda SPO ne bi stao iza toga. Ne bi mogao protivu svoga programa, protivu istorijske i etni~ke istine, protivu na{e pro{losti. Mi smo taj plan prihvatili samo kao uslov da prestane rat, da se potpi{e mir, a posle toga }e mir oduvati sa politi~ke scene kreatore rata na srpskoj, hrvatskoj i muslimanskoj strani. Na politi~koj pozornici }e se pojaviti novi qudi koji su od po~etka bili protiv rata i koji }e se brzo sporazumeti. Ja sam ube|en da }e posle nastupawa mira doga|aji krenuti u pravcu ostvarivawa Programa SPO. BiH }e se urediti kao federacija regija i kantona, od kojih }e sve regije i kantoni, osim zapadnohercegova~koga, te`iti prirodnim, tehnolo{kim, ekonomskim, kulturnim i politi~kim sjediwavawima sa Srbijom, Crnom Gorom, a bogami i sa Makedonijom. To je na{a vizija i zato se toliko strasno borimo da se potpi{e mir. • Verujete li da sada{wa ekipa sa Pala mo`e da potpi{e mir? – Ogromna ve}ina Srba, od onih koji su jo{ ostali u Republici Srpskoj, protiv je rata. Ogromna ve}ina je u stawu o~aja i bezna|a. Najve}i deo naroda je gladan i umoran od rata i od ovakvog `ivota. Polovina Srba u BiH vi{e nema. Ili su poginuli, ili su izbeglice. Srbi koji su jo{ tamo, sada su u rukama jednog poretka koji je nemilosrdan i koji je sebi sam jedini i nacionalni i dr`avni interes. Davno sam rekao: ne zavaravajmo se, nikakvu konfederaciju ne}e prihvatiti vrh Pala! Ne}e prihvatiti ni federaciju, ne}e prihvatiti ni puno, unitarno ujediwewe sa Srbijom, ukoliko bi to, nekim slu~ajem, svet ponudio. Oni to danas tra`e, jer znaju da od toga nema ni{ta. Ali, onog trenutka kada bi svet rekao: “Evo, nudimo vam to”, kazali bi: “Ne}emo, ho}emo svoju suverenu dr`avu”! Oni ho}e svoj geto, svoj zatvor u kojemu ih niko, po dolasku mira, ne}e mo}i pozvati ni prozvati za ratne zlo~i980
ne, za svu nesre}u koju su naneli pre svega srpskom narodu u BiH. O tome se radi i ni o ~emu drugom. • [ta mislite o navodnim uslovqavawima daqeg ukidawa sankcija prethodnim priznawem Hrvatske i BiH? – Koliko sam ja obave{ten, priznawe Hrvatske u wenim granicama nigde se ne postavqa kao uslov za ukidawe sankcija. Za{to? Zbog toga {to sankcije nisu ni uvedene zbog rata u Hrvatskoj. Setimo se, taj “antisrpski svet” nije ~ak ni pripretio sankcijama za vreme rata u Hrvatskoj. Nekoliko hiqada srpskih ku}a na jadranskoj obali bilo je minirano od strane jednog poretka koji se u pameti i nameri identifikovao sa usta{kim nacizmom iz 1941. To je svet znao i to nije mogao da oprosti vlastima u Zagrebu. S druge strane, svet je bio obave{ten o velikom zlo~inu koji se dogodio nad Srbima u toku Drugog svetskog rata i imao je, ~ak, i odre|enog razumevawa za psiholo{ki strah toga naroda od ponavqawa jama i usta{kog no`a. Istovremeno, svet nije mogao da odobri ono {to je srpska strana u tom ratu u~inila. Na~inila je stvari koje niko na srpsku {tetu ne bi mogao tako da povede i re`ira. Setimo se samo Vukovara, razarawa gradova, setimo se nacionalnog {qama i olo{a odavde, koji se preko televizije hvalisao time da mi, Srbi, nemamo zarobqenika, da koqemo, da spaqujemo. Zbog toga je svet posmatrao, i dan danas posmatra, vrlo kompleksno. Neka se ne vara Tu|man. On nikada ne}e dobiti podr{ku sveta da bi nad tim nesre}nim krajevima, bez obzira na sve gre{ke i gluposti koje smo po~inili za nekoliko godina, vladao kako on ho}e. Verujem da }e se problem Krajine re{avati narednih nekoliko godina i da }e se, na kraju, re{iti onako kako pi{e u programu SPO. Te teritorije }e pristupiti jednoj novoj BiH, od koje }e odstupiti samo zapadna Hercegovina. Sankcije su uvedene zbog rata u Bosni i na{e upetqanosti u taj rat. Ne vidim otkuda sada pri~e da Milo{evi} mora da prizna BiH u wenim granicama, kako bi bile do kraja skinute sankcije. Pa, zar prihvatawe mirovnog plana Kontakt grupe, u kojemu se izri~ito ka`e da se tri nacionalna entiteta razdvajaju unutar postoje}ih granica suverene BiH, ne zna~i upravo to?!” U oktobru 1993. godine svim medijima u Srbiji prosle|en je izve{taj nekakve nevladine organizacije pod imenom “Fond za humanitarno pravo”. Pod naslovom “Razmena stanovni{tva: vojvo|anski Hrvati za Srbe iz Hrvatske”, publikovan je spisak svih [e{eqevih grehova, neospornih, po tvrdwama ove uva`ene strane agenture koja je u na{oj zemqi nesmetano radila, {ta god da se pod tim izrazom podrazumeva, od sitnih cinkarewa do {pijunirawa. Za kamen temeqac ove perfidno satkane optu`nice uzet je predlog dr Vojislava [e{eqa koji se u srpskoj javnosti ~uo kada su stigle prve kolone izbeglica iz Tu|manove NDH. Ta izjava citira se u izve{taju samo da bi se oko we izgradila mre`a la`nih i tendenciozno protuma~enih podataka. Sve je adekvatno potkrepqeno svedo~anstvima, od kojih ama ba{ nijedno ne mo`e da u bilo kom smislu tereti predsednika Srpske radikalne stranke. Ipak, svedo~ewa su uba~ena prili~no inteligentno, postrojena su tako da insinuiraju ume{anost dr [e{eqa, bilo kao inspiratora, bilo kao direktnog naredbodavca. Ujedno, u ovom izve{taju vidi se koliko je nesavesno novinarstvo moglo da nanese {tete celom srpskom narodu. Autori izve{taj se na sa981
mom kraju, u napomeni, pozivaju na izvore svojih informacija: “Za ovaj izve{taj Fond za humanitarno pravo raspola`e dokumentacijom koja sadr`i 70 intervjua sa qudima ~iji identitet Fond dr`i u poverewu, podatke i informacije koje su objavili dnevni listovi “Politika” i “Borba”, nedeqnici “NIN” i “Vreme”, kao i dva izve{taja o slu~ajevima ugro`avawa li~ne i imovinske sigurnosti Hrvata koje je grupa beogradskih intelektualaca, u julu i avgustu 92. godine, uputila ministarstvu za pravdu i za qudska prava SR Jugoslavije.” A {ta je bilo sa idejom o zameni srpskih za hrvatske ku}e i stanove? Nikada nije realizovana, Hrvati su oteli sve srpsko {to je ostalo u Hrvatskoj, Srbi su izbeglice u Srbiji, a ako je neka razmena privatnim kanalima i obavqena, u woj su Srbi za vile dobijali {tale. Danas Hrvati koji nelegalno `ive u srpskoj imovini diqem NDH dolaze u Srbiju da prodaju ili iznajme svoje ku}e, dok je usta{ka vlast odavno nacionalizovala i razdelila srpske stanove. Dakle, “Fond” je obavio svoj zadatak zbog kojeg je, izme|u ostalog, i uba~en u Srbiju, napunio je stambeni fond Hrvatske. Toliko o [e{eqevim grehovima. “Istra`eni slu~ajevi iseqavawa vojvo|anskih Hrvata i Srba sa ratom nezahva}enih podru~ja Hrvatske pokazuju da je politi~ka ideja o preseqavawu stanovni{tva gotovo ostvarena. Masovno preseqavawe provedeno je tokom juna, jula i avgusta 92. godine. Prema procenama iz nekoliko nezavisnih izvora, vi{e od 10 000 vojvo|anskih Hrvata je u to vreme razmenilo svoju imovinu za imovinu Srba iz Hrvatske. Preseqavawe je provedeno pod pritiskom! Na po~etku rata batinama su izdvajani vojvo|anski Hrvati koji treba da se sele. Za zastra{ivawe ve}ine anga`ovani su Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka, militantne grupe izbeglica i lokalne vlasti koje po pravilu ~ine lokalni radikali i izbeglice. Sve sa znawem vlasti Republike Srbije. U praksi je primewen terorizam slabijeg intenziteta: minirawe, podmetawe eksploziva, bombi ili po`ara pod uslovom da se ne uni{ti imovina. Pravilo je strogo po{tovano. Zato u Vojvodini nema namerno razorene nijedne hrvatske ku}e. Hronologija hrtkova~kih doga|aja 1) Na mitingu u Novom Sadu, 25. maja 92. godine, [e{eq predla`e na~in za re{avawe stambenog pitawa srpskih izbeglica: “Re{ewe je da im se daju adrese Hrvata u Srbiji, a Hrvatima adrese napu{tenih srpskih domova u Hrvatskoj i da se obavi ta razmena stanovni{tva, dodu{e pod pritiskom, ali ne od strane Srba”. 1. Nakon izbijawa rata u Hrvatskoj, oko 300 srpskih izbeglica na{lo je skloni{te u Hrtkovcima. Lokalna vlast je neke porodice smestila u prazne ku}e, a izvestan broj izbeglica prihvatili su me{tani. 2. Do 1. maja 92. godine iselilo se oko 40 hrvatskih porodica. Iz porodi~nih razloga i zbog svojih uverewa u vezi sa ratom u Hrvatskoj. Neke porodice prodale su svoju imovinu, a neke mewale imovinu sa Srbima iz mirnih podru~ja Hrvatske. 3. Masovno iseqavawe Hrvata otpo~iwe u maju 92. godine. Do avgusta iste godine selilo se oko 4450 hrvatskih i nacionalno me{ovitih porodica. Odluke o iseqavawu donete su nakon formirawa Srpske radikalne stranke u 982
selu. Na osniva~kom skupu 6. maja 92. godine, u prisustvu vi{e od dve hiqade srpskih izbeglica koje su za tu priliku stigle iz raznih mesta u Vojvodini i iz isto~ne Slavonije, [e{eq nagla{ava da “treba da odu svi Hrvati koji su zgre{ili”. Izabrani sekretar lokalne stranke ~ita imena 17 “takvih” Hrvata iz sela koji se ubrzo iseqavaju. 4. Nakon [e{eqeve posete Hrtkovci postaju mesto koje svakodnevno obilaze srpske izbeglice. U grupama dolaze dve vrste izbeglica: izbeglice iz zapadne Slavonije, koje od kraja novembra 91. godine borave u iseqenim hrvatskim mestima u isto~noj Slavoniji, i izbeglice koje su sme{tene u Loznici nakon napu{tawa podru~ja Bosanskog Broda u aprilu 92. godine. Te izbeglice upadaju u hrvatske ku}e prete}i uni{tavawem imovine i upotrebom oru`ja ukoliko im se ne preda ku}a. U vremenu od 10. maja do 1. jula 92. oko 20 hrvatskih porodica je upotrebom fizi~ke sile izba~eno iz svojih ku}a. 29. juna 92. godine ubijen je Hrvat Milan [tefanec. Na|en je u poqu izvan sela. U vezi sa tim zlo~inom policija je uhapsila ~etvoricu srpskih izbeglica. 5. Istovremeno sa u~estalim grupnim dolascima izbeglica u selo, pretwama, podmetawem bombi i eksploziva, razbijawem prozora i nasilnim izbacivawem Hrvata iz wihovih ku}a, odvija se smewivawe postoje}e lokalne vlasti. Grupa izbeglica okupqena oko me{tanina Ostoje Sibin~i}a formira novu vlast koju uglavnom ~ine izbeglice iz zapadne Slavonije. Vode}u ulogu dobijaju izbeglice koje su imale vojne funkcije u srpskoj Teritorijalnoj odbrani u zapadnoj Slavoniji. Oni su ti koji se nasilno useqavaju u hrvatske ku}e. 6. Grupa me{tana, ugledni Srbi, Hrvati i Ma|ari poku{avaju da obave{tavawem javnosti nateraju vlast da reaguje. Mediji koji nisu pod kontrolom dr`ave prenose wihove izjave i svedo~ewa o konkretnim slu~ajevima maltretirawa, fizi~kog napada, nasilnog useqavawa, podmetawa eksploziva i nezakonitog otpu{tawa sa posla Hrvata i Ma|ara. Otvoreno govore da Ostoja Sibin~i} i neke izbeglice iz Grubi{nog Poqa (zapadna Slavonija) organizuju grupu za pritisak i proizvodwu straha. Sve te izbeglice ~lanovi su Srpske radikalne stranke. Dobre veze izme|u lokalnih vo|a i pojedinaca koji predstavqaju dr`avne organe Srbije vide kao prikrivenu saglasnost vlasti za sve {to se ~ini Hrvatima. Osmog jula 92. godine me{tani Hrtkovaca upu}uju vlastima op{tine Ruma dokument u kojem navode imena me{tana koji su se iselili i razloge wihovog iseqavawa. Prema toj evidenciji, do 1. jula 92. iselili se oko 200 hrvatskih i nacionalno me{ovitih porodica: 80 porodica zbog direktnih li~nih pretwi ili pretwi koji su izbeglice upu}ivale Hrvatima na javnim skupovima u selu, 18 zbog upada izbeglica u wihove ku}e i prisiqavawa da potpi{u papire o razmeni i prenosu imovine, oko 10 zbog fizi~kog izbacivawa na ulicu, a 78 porodica iz straha da bi mogle biti maltretirane. Trinaestog jula 92. godine nova lokalna vlast donosi odluku o promeni imena sela. Drugog avgusta 92. godine Ostoja Sibin~i} uklawa oznaku sela sa nazivom Hrtkovci i postavqa novu sa imenom Srbislavci. Sutradan policija uklawa tablu i od tada na ulazu u selo nema table sa wegovim imenom. Petnaestog jula 92. godine grupa beogradskih intelektualaca upoznaje 983
ministra za pravdu SR Jugoslavije Tibora Varadija sa podacima koji indiciraju da se u Vojvodini vr{i organizovan pritisak na Hrvate. Ova grupa predo~ava ministru dve stvari: da se izbeglice iz ratnih zona Hrvatske koriste za izvo|ewe akcija za zastra{ivawe Hrvata i da su grupni upadi izbeglica u maju, junu i julu 92. registrovani u ve}em broju nacionalno me{ovitih naseqa u Vojvodini. Desetog avgusta 92. godine delegaciju Hrtkov~ana koju Ostoja Sibin~i} javno naziva “nesretnim Srbima koji {tite usta{e i ne sla`u se sa demokratskim principima Srbije” primaju ministar za pravdu Tibor Varadi i ministar za qudska prava i prava mawina SR Jugoslavije Momo Gruba~. Hrtkov~ani zahtevaju da vlast preduzme mere kojima }e svim gra|anima garantovati jednaka prava na li~nu i imovinsku sigurnost, nezavisno od nacionalne pripadnosti. Izneli su podatke o nasilni~kom pona{awu izbeglica i neefikasnom reagovawu policijskih organa. Naveli su da vlast nije blagovremeno uputila specijalne policijske jedinice u selo. Specijalci su stigli kada se iselilo vi{e od polovine hrvatskih porodica, a Ostoja Sibin~i} javno tra`i da se povuku te jedinice. To {to je policija tokom jula 92. godine vratila u wihove ku}e samo ~etiri od 20 nasilno iseqenih hrvatskih porodica naveli su kao jo{ jedan dokaz da vlast {titi upravo izbeglice koje organizuju i vr{e nasiqe. 7. Istog dana kada je delegacija Hrtkov~ana razgovarala sa ministrima uhap{en je Ostoja Sibin~i} i ~etvoro izbeglica iz Grubi{nog Poqa u zapadnoj Slavoniji. Osumwi~eni za delo ugro`avawa sigurnosti i neovla{}enog posedovawa oru`ja pu{teni su da se brane sa slobode. Sudski postupak trajao je deset meseci. Petog maja 93. godine Ostoja Sibin~i} je osu|en na {est meseci uslovne kazne, biv{i ratni komandant Teritorijalne odbrane Srba u zapadnoj Slavoniji na tri meseca uslovne kazne, a trojica osumwi~enih su oslobo|eni krivice. 8. Posebna mesta napada Ostoje Sibin~i}a i grupe izbeglica koju on okupqa postaju upravo Hrtkov~ani koji javno govore o iseqavawu Hrvata pod pritiskom. Hrvati bivaju dodatno uznemiravani, a “srpskim izdajnicima” se preti da }e biti likvidirani. Policija privodi i vr{i pretres ku}e predsednika lokalne stranke Srpskog pokreta obnove. Mediji pod kontrolom dr`ave vr{e poseban pritisak na ovu grupu Hrtkov~ana, optu`uju}i ih da su svojim obra}awem javnosti naneli {tete Srbiji i da je na osnovu wihovih svedo~ewa me|unarodna zajednica optu`ila srpsku vlast za “etni~ko ~i{}ewe” u Vojvodini. Ve}ina ovih Hrtkov~ana je donela odluku da se iseli u zemqe izvan teritorije biv{e Jugoslavije. 9. Iseqavawe nasilno useqenih izbeglica u hrvatske ku}e trajalo je tako|e mesecima. Tri zasebna poku{aja sudskih izvr{nih organa zavr{ila su se okupqawem vi{e od 2000 izbeglica ispred hrvatskih ku}a iz kojih je trebalo iseliti bespravno useqene izbeglice. Policija je odustajala zbog pretwi izbeglica da }e upotrebiti oru`je. Zbog ometawa sudskih organa op{tinski sud Rume osudio je {estoro izbeglica na uslovne kazne. Kona~no, iz sela je iseqena i udaqena militantna grupa izbeglica u septembru 93. godine. 10. Doseqenici, ve}ina wih, jo{ nisu dobili status dr`avqanina Srbi984
je, nalaze da nisu dobrodo{li u Hrkovcima, a starosedeoci u wima vide izbeglice koje su unele nemir u selo. Tako, na primer, nekada{wa stanovnica Pakraca ka`e: “Nije lo{e. Mirno spavam. A ovda{wi Hrvati i Ma|ari su lo{ narod. Ni{ta im ne verujem. Ne vole nas ni Srbi starosedeoci. Pitaju nas {to nismo ostali tamo i prihvatili Tu|mana. Wima su boqi wihovi Hrvati i Ma|ari. A ti Hrvati i Ma|ari ovde imaju ve}a prava nego mi Srbi. Ovda{wi Srbi ne razumeju da su to Hrvati, a da smo mi Srbi. @ena iz Bjelovara poku{ala je da uspostavi kontakt: “Poku{ala sam sa susetkom. Ona je Srpkiwa. Ali ona mrzi sve izbeglice. Woj je `ao Hrvata koji su oti{li. Kao, oni su boqi.. Ali ne podnosim ni Ostoju Sibin~i}a. Recimo, pro{le nedeqe sazvao je sastanak u mesnoj zajednici. Svima nam je odr`ao predavawe o tome kako je va`no da pevamo ~etni~ke pesme. A onda je predlagao da nas 40 uletimo u pilanu “Polet” i da isteramo preostale Hrvate. Napustila sam sastanak jer nisam mogla to da slu{am.” O preseqavawu stanovni{tva Ostoja Sibin~i} ka`e: “Svi Hrvati koji su napustili Hrtkovce, pardon Srbislavce, nisu imali patriotskih ose}awa. Imali smo spiskove onih koji treba da odu. A oti{li su neka`weni. Doma}i Srbi tako|e nisu patriote. Oni se opiru i sa hladno}om gledaju na izbeglice. Oni su se asimirali sa Hrvatima. Kakvi su to onda Srbi?” Danas u selu `ivi oko 150 hrvatskih porodica. Vlasnici lep{ih i novijih ku}a pre}ute povremeno razbijawe prozora. Neki su prozore oblo`ili daskama. Kada je nedavno katoli~ka crkva oblepqena posterima Vojislava [e{eqa, policija je, prema re~ima doseqenika, proizvoqno okrivila ~etvoricu mladi}a doseqenika i pri tom ih pretukla. Srbi iz Hrvatske u Hrtkovcima Ve}inu novih stanovnika Hrtkovaca ~ine Srbi ro|eni u Hrvatskoj. Do iseqavawa `iveli su na podru~ju Hrvatske koje nije obuhva}eno ritom. U vezi sa wihovim preseqavawem predstavnici Fonda za humanitarno pravo intervjuisali su oko 30 Srba koji su `iveli u naseqima op{tine Slavonska Po`ega. 1. Srbi iz sela Jak{i} preselili su se tokom juna, jula i avgusta 92. godine. U ovom selu 1. jula 91. godine ubijen je Srbin Jovan Kqaji}. U zapisniku istra`nog sudije Tihomira Bo`i}a stoji da je uvi|ajna ekipa na licu mesta zatekla Vinka Englmana, zapovednika policijske stanice Slavonska Po`ega i jedan broj pripadnika specijalne policijske jedinice i Zbora narodne garde. Oni su dali podatak da se “radilo o intervenciji radnika policije povodom jedne dojave, da se navodno u navedenoj ku}i tovarilo oru`je” i da je prilikom dolaska policije vlasnik ku}e Jovan Kqaji} prvi upotrebio vatreno oru`je. Prilikom pretresa ku}e policija je prona{la od oru`ja jedan lova~ki metak koji je vlasnikov sin ~uvao kao suvenir u staklenoj posudi. Prema navodima ~lanova porodice poginulog Jovana, oni su te ve~eri prodali kukuruz i kupac je tovario robu u svoj kamion. Neposredno nakon toga oko 30 policajaca i gardista upalo je u ku}u. Prilikom ulaska u sobu u kojoj se nalazio Jovan vi{e wih je pucalo u wega. ^lanovima porodice nije bilo dozvoqeno da vide ubijenog Jovana. Prema navodima doseqenika prve bombe podmetnute su na pravoslavni 985
Bo`i}. Te ve~eri je desetak ku}a o{te}eno. Drugi masovniji napad izvr{en je 12. februara 92. godine, nekoliko sati nakon vesti da je u nekom od iseqenih srpskih sela ispod planine Bilogore i Papuka stradao od eksplozija nagazne mine gardista Vinko Pe~ur, ina~e stanovnik sela. Tokom te no}i masovnih eksplozija, policija je uhapsila Iliju [utala, komandanta odbrane sela. Zate~en je kako pali ku}u Srbina Nedeqka Mitrovi}a koji radi u Nema~koj. Sutradan je policija napravila zapisnik, snimila i konstatovala da je 29 ku}a o{te}eno. Nakon sahrane stradalog gardiste, u no}i izme|u 14. i 15. februara 92. godine nastavqeno je sa minirawem, podmetawem bombi, rafalnim pucawem i paqewem gospodarskih objekata. Tom prilikom o{te}ene su 23 ku}e. Nije bilo povre|enih. Prema re~ima sudije, koja je bila ~lan Upravnog odbora sudija Hrvatske, februarski doga|aji izmenili su atmosferu u Slavonskoj Po`egi. Niko se vi{e nije ~udio. Svi su nalazili neko opravdawe za podmetnute bombe i uni{tavawe ku}a. Govorilo se: “^uj, on je bio upozoren, trebalo je da se iseli”, “da ne{to nisu radili ne bi dobijali bombe”... Kada je wenoj 83 godi{woj baki minirana ku}a, svi su pri~ali kako je to zbog toga {to je skrivala radiostanicu. “Qudi su ispredali svakakve pri~e, bilo im je potrebno da jedni druge uvere da su svi Srbi ~etnici”, ka`e ovaj sudija. Prema navodima doseqenika, ~esti incidenti doga|ali su se i narednih meseci. Dve ku}e su potpuno uni{tene. Vlasnici jedne od wih obratili su se Anti Bagari}u, predsedniku kriznog {taba op{tine Slavonska Po`ega, sa molbom da ih negde smesti: “Molili smo ga da nam garantuje da }e biti mirno, da nas smesti kao izbeglice, da bismo prihvatili i sviwac samo da ostanemo. Nije mogao ni{ta da nam garantuje”. 2) Krizni {tab op{tine Slavonska Po`ega izdao je naredbu o evakuaciji svih gra|ana, wihove li~ne imovine i stoke s podru~ja 27 srpskih naseqa u roku od 48 sati, ra~unaju}i od 29. oktobra 91. godine u 12 sati. 3) Prema navodima doseqenika, Ilija [utalo je rukovodio grupom za iseqewe u kojoj su bili i Ivan Abaz, Jozo Grbe{, bra}a Bo{wak, Tomislan Kara~a, Ivan Pelan, @eqko Moravek i Ante Marjanovi}. 4) Prema re~ima ovog sudije, Ilija [utalo je odmah pu{ten iz pritvora. Bagari}, predsednik kriznog {taba op{tine Slavonska Po`ega, objasnio je to re~ima da su ga pustili zato {to su se sa wim dogovorili da on zaka`e sastanak sa qudima koji su podmetali bombe i minirali ku}e i da uti~e na wih da to vi{e ne rade. ^ulo se za takav sastanak, ali je nastavqeno sa teroristi~kim akcijama, ka`e sudija sa kojim su razgovarali predstavnici Fonda. U vezi sa preseqewem neki su prethodno dolazili da prona|u partnera za razmenu imovine. Neki su strahovali da putuju u Srbiju zbog mogu}e osvete. Sklapali su ugovore o razmeni “sve za sve” sa Hrvatima iz Hrtkovaca koji su po istom poslu dolazili u Jak{i}. 5) Prema navodima doseqenika, hrvatska policija dolazila je i pravila zapisnik u vezi sa svakim incidentom. Krajem februara 92. godine op{tinska komisija je popisivala o{te}enu imovinu Srba kao ratnu {tetu. 6) Srbi iz sela Laze Vlasine doselili su se u maju 93. godine. Prema wihovim navodima, u junu 92. godine bilo je nekoliko slu~ajeva podmetawa bom986
bi. U avgustu iste godine hrvatska policija i gardisti pretresaju u 20 srpskih ku}a. Oduzimaju lova~ko oru`je koje su pojedinci legalno posedovali. Nadaqe, do aprila 93. godine nisu bili uznemiravani. U tom mesecu, dva puta za redom u selo je upadala grupa nepoznatih qudi. Tre}eg aprila obili su jednu ku}u i u woj polupali ve}inu stvari, a od qudi iz nekoliko drugih ku}a tra`ili su novac, prete}i no`em. Naredne no}i pretu~en je Du{an Markovi}, a wegova ku}a spaqena. Du{an je preba~en u bolnicu. Umro je slede}eg dana od zadobijenih povreda. Hrvatska policija je uhapsila sedmoricu pripadnika Zbora narodne garde zbog sumwe da su po~inili ovo ubistvo. Vo|en je sudski postupak. Prema saznawu kom{ija pokojnog Du{ana, osumwi~eni gardisti su pu{teni na slobodu. 7) Srbi iz sela Kula doselili su se tokom jula 92. godine. Prema navodima doseqenika sa kojima su razgovarali predstavnici Fonda, nekoliko srpskih porodica oti{lo je iz sela nakon tajnog glasawa za autonomiju Srba u Hrvatskoj. Jedan od potpisnika ka`e da su najpre oti{li aktivisti Srpske demokratske stranke: “Potpise je sakupqao Ivanovi} Milutin, predsednik Srpske demokratske stranke za na{ kraj. Kod wega su se mogle kupiti pu{ke za 700 DEM. Pu{ke su bile poslate iz Srbije da se razdele narodu”. Krajem 91. i po~etkom 92. godine izvestan broj Srba pozivan je na informativne razgovore samo zato {to su glasali za autonomiju Srba. One koji su u to vreme putovali u inostranstvo policija je sumwi~ila da su tamo prikupqali novac za “~etnike”. Kod nekolicine Srba policija je prona{la neprijavqeno oru`je. Wima je su|eno za delo pripremawa oru`ane pobune protiv Republike Hrvatske. U presudi jednog od osu|enih koji je u toku istrage sam otkrio da poseduje automatsku pu{ku i bombu stoji: “Op}e je poznato da takve pu{ke nisu podesne za lov, ~ak ni za ga|awe glinenih golubova. Name}e se samo jedan odgovor da se upotrijebe protiv hrvatskih organa vlasti kada to bude oportuno”. Ovaj osu|enik je 28. aprila 92. godine preba~en u Zagreb. ^etiri dana proveo je u zatvoru Kerestinac. Tu~en je prilikom ispitivawa. ^etiri dana kasnije, sa 50-ak drugih zatvorenika razmewen je u selu Dragali}, na putu izme|u Nove Gradi{ke i Oku~ana. Jugoslovenska armija je tom prilikom predala 17 ili 19 pripadnika Zbora narodne garde koji su bili zarobqeni u zapadnoj Slavoniji. Prema navodima doseqenika, prvi slu~aj razmene Srba stanovnika naseqa s podru~ja Hrvatske koje nije bilo obuhva}eno ratom za zarobqenike koje su dr`ali nekada{wa JNA i srpske vojne grupe registrovan je u selu Ciglenik, op{tina Slavonska Po`ega. 13. oktobra 91. godine uhap{eni su seqani Vojislav Mitrovi} i An|elko Obradovi}. Nakon ~etiri dana razmeweni su kao ratni zarobqenici. Doseqenici ka`u da je podmetawe bombi i eksplozivnih naprava u selu Kula naro~ito u~estalo tokom aprila i maja 92. godine. Nekim vlasnicima o{te}enih ku}a hrvatska policija je nare|ivala da ih poprave. Krajem aprila u selu je boravila jedna me|unarodna komisija koja je bele`ila o{te}ene srpske ku}e. 8) Fond raspola`e informacijom da je u me|uvremenu Milutin Ivanovi} postao zamenik okru`nog javnog tu`ioca u Belom Manastiru (Barawa). Zastupao je optu`nicu protiv Hrvatice [. M. i wenog mu`a Srbina za de987
lo udru`ivawa radi vr{ewa neprijateqske delatnosti. Prema toj optu`nici, [. M. je moralno podr`avala svoga mu`a. Nakon godinu i po dana zato~eni{tva, sud je doneo odluku da se okrivqeni “odmah puste pa slobodu”. 9) Srbi iz Podravske Slatine doselili su se tokom juna i jula 92. godine. Nekada{wi policijski inspektor ka`e da su Srbi postali generalno sumwivi nakon izbora u Hrvatskoj. Tada je dao otkaz i otvorio privatnu radwu. U aprilu 92. godine uba~ena je bomba u radwu. Do zamene ku}e, svakih 15 dana odvo|en je u policijsku stanicu na informativne razgovore. Ispitivali su ga u vezi sa oru`jem i organizatorima oru`ane pobune u Hrvatskoj. Nisu ga tukli jer je poznavao mnoge qude u policiji. Prema re~ima jednog penzionera, kom{ije Hrvati pomagali su Srbima dokle su mogli. Pod pritiskom su prestali da se dru`e. Nakon ~estih telefonskih pretwi, zastra{uju}ih pisama i fizi~kog maltretirawa, istakao je {ahovnicu na ku}u. To je bio znak da se Srbin iselio. 10) O tome za{to i kako je razmenio svoju imovinu, trgovac iz Trapara ka`e: “Imao sam dve ku}e. Jednu u centru sa radwom i drugu u kojoj smo `iveli sa roditeqima. 15. januara 92. godine minirana nam je ku}a sa radwom. Razbijeno je staklo i izvaqena su vrata. Do Uskrsa je jo{ osam puta podmetan eksploziv ili je ga|ana bombom. Tog osmog puta potpuno je sru{ena. Iznutra je postavqen eksploziv i ku}a je samo legla. Predsednik kriznog {taba je rekao da nam to rade kom{ije i da im mi ka`emo da to ne rade vi{e, a da nas policija ne mo`e za{titi. Nakon ~etiri meseca minirali su nam ku}u u kojoj smo `iveli. Tromblonom. O{te}en je krov. Nakon 15 dana uba~ena nam je “zoqa”. Sami smo zaustavili vatru. Policija je sutradan napravila zapisnik. Na{a susetka koja je do{la iz Hrtkovaca rekla nam je da }e nam poslati mu{teriju za zamenu ku}e. Do{ao je Milan Samaryija. Mi smo morali da objavimo da smo zamenili ku}u da nas ne bi vi{e minirali. Oka~ili su nam zastavu HDZ na ku}u i natpis “zamewena ku}a”. Kako se Samaryija nije pojavqivao, uzeli smo dozvolu za iseqewe i krenuli za Hrtkovce. Predomislio se. Nije mu odgovarala na{a ku}a. Prona{ao sam drugog i napravili smo ugovor sve za sve”. Jedno od pisama koje su dobijali Srbi glasi: “Morate sami odlu~iti da li samostalno oti}i, ili zavr{iti u plasti~nim vre}icama, nama je svejedno, ciq va{eg putovawa je isti, do~eka}e vas va{i na beogradskoj stanici, `ive ili u mrtva~kom sanduku. Vi niste pravi Srbi, vi ste potur~eni. Vlasi ste i Cigani. Za dom –spremni”. Hrtkova~ka matrica u Golubincima Do rata u selu je `ivelo oko 4.000 stanovnika, 2.200 Srba i 1.700 Hrvata. Hrvatskih ku}a bilo je oko 550. Zameweno je oko 200. Ve}ina za vreme leta 92. godine. U to vreme registrovana su dva poku{aja nasilnog ulaska ve}e grupe izbeglica u selo. Me{tani su spre~ili nasilni ulazak, a od policije su zahtevali da postavi patrole ispred ulaza u selo. Opsadno stawe trajalo je sedam dana. O mogu}oj vezi Ostoje Sibin~i}a sa ovim doga|ajima, potpredsednik Srpske radikalne stranke Sini{a Bu|anov~anin, u izjavi za dnevni list BORBA, navodi: “Saradwa sa Hrtkovcima je postojala do onog momenta dok Ostoja Sibin~i} nije po~eo da zahteva da se 800 Hrvata iseli iz Golubinaca da bi se naselilo 800 Srba iz Hrvatske”. 988
Prema informacijama kojima raspola`e Fond, u ovom selu je registrovano 20 slu~ajeva podmetawa bombi i eksploziva. Istog dana kada su predstavnici Fonda boravili u selu pri~alo se o razbijenim prozorima na trgova~koj radwi koja je vlasni{tvo jednog Hrvata. On sam o tome ka`e: “No}as sam dobio ciglu. Razbijeno je staklo na prozoru i vratima radwe. Mislim da to rade radikali i izbeglice koje su se u~lanile u Srpsku radikalnu stranku. Kada sam pre nekoliko ve~eri u{ao u lokalni disko, dvojica su pri{la i saop{tili mi da je za mene boqe da tamo vi{e ne dolazim. Ne znam kako su znali da sam Hrvat. Trgovac sam i poku{avam da budem qubazan sa svima. To mi je posao. ^ini mi se da }u morati i protiv svoje voqe da se selim. Mada je iseqavawa mawe. Pritisak je malo olabavio. Vaqda su se umorili. A ja, vidim, ose}am da `ivim u nekom vakuumu.” Prilikom razgovora sa Hrvaticom koja je jedva pristala na kratak razgovor, predstavnici Fonda su saznali: “Pre mesec dana bacili su nam bombu. Iza pono}i. Popucala su sva stakla na ku}i i kapija je razbijena. Milicija je rekla da je podmetnuta eksplozivna naprava. Pro{le godine je bilo te{ko. Stalno je neko dolazio da pita za ku}u. Pa onda te telefonske pretwe. Mi nismo radi da se selimo, ali ako moramo...” Novi stanovnici Golubinaca O svojim razlozima za iseqavawe iz Hrvatske, nekada{wa stanovnica Novog Zagreba ka`e: “U osmom mesecu 91. godine postavili su barikade. Pe{ice se moglo, uz pretres i legitimisawe. Niko nije stradao, ali smo se ose}ali nepo`eqnim. Nisam mogla psihi~ki vi{e da izdr`im telefonske pretwe, pretrese i barikade. U septembru 91. godine oti{la sam za Srbiju. Provela sam neko vreme kao izbeglica, a onda sam se vratila. Bilo je gore. Hrvati iz Novog Zagreba i Botinca organizovali su se pod komandom Ive Droga i nekog Joze, obojica su Hercegovci, i krenuli da obele`avaju ku}e. Ku}a sa znakom + bila je hrvatska, a ona sa – bila je srpska. U to vreme prona{la sam Hrvata iz Golubinaca i zamenila ku}u. Nisam zadovoqna. Me{tani ne prihvataju Srbe iz Hrvatske. Svako se dru`i sa svojima.” Penzioner iz op{tine Pakrac: “Ja uop{te ne znam za{to sam do{ao ovamo. Niko me nije maltretirao, nisam imao dodira sa Hrvatima. Od 1. marta 91. godine ukqu~io sam se u seosku stra`u. Imao sam zadatak da stra`arim. Nikada me niko nije napao. Jednostavno, kada se vojska povla~ila, naredila nam je da be`imo i mi smo se svi pokupili. Bilo je to 16. 12. 91. godine. Pobegao sam zato {to su svi be`ali. U mom selu ostale su tri babe. Pri~a se da su zaklane i spaqene. Ovde boravim kod k}erke i zeta”. Srbin iz sela Po`arnice, op{tina Tuzla: “Vlast mi je dodelila ku}u. Nemam pojma kome je pripadala. U mom selu Po`arnica `ivelo je vi{e Srba. Vojska i rezervisti povukli su se u prole}e 92. godine. Komandant je bio Mile Dubaji} iz tuzlanskog garnizona. Ostavili su nam lako naoru`awe: pu{ke, mitraqeze, automate i jedan minobaca~. Pitali smo komandanta da li }e nam vojska pomo}i u slu~aju napada muslimana. Odgovorio je da ne}e da tro{i svoje qude zbog jednog sela. Onda smo se sami organizovali. Nas 60-70 sposobnih boraca. Kada se vojska povukla, i mi smo za wima. Po okolini su harale neke grupe koje su sebe nazivali braniteqima. To su bili Srbi. Nosili su maskirne uniforme, trobojke kao oznaku, ~etni~ke kokarde i gumene 989
rukavice bez prstiju. Pqa~kali su srpska sela. Moje selo Po`arnica je spaqeno. Postoji film koji je pravqen kada su muslimani palili i pqa~kali selo.” Pretres katoli~ke crkve u Beo~inu U op{tini Sremska Kamenica `ivelo je 565 hrvatskih porodica: 245 u Kamenici i 320 u Beo~inu. Iselilo se oko 25 hrvatskih porodica. Ve}ina tokom leta 92. godine. Razmenili su imovinu sa Srbima iz Hrvatske. Katoli~ka crkva u Beo~inu je tri puta bila predmet napada. Prvi put u sedmom mesecu 91. godine. U toku no}i, nepoznate osobe odnele su iz predvorja crkve kri` sa telom Isusovim. Nakon nekoliko dana kri` je prona|en u liftu jedne zgrade. U dvanaestom mesecu 91. godine u `upnikov stan upala su trojica mu{karaca u civilu, sa oru`jem. Jedan od wih je bio izbeglica. Obratili su se `upniku re~ima: “U ime svih Srba Beo~ina izvr{i}emo pretres”. Izvr{ili su pretres crkve i `upnikovog stana. Na kraju su zapalili jednu sve}u i oti{li. Tokom 92. godine dva puta su razbijana stakla na crkvi. U drugom napadu zapaqen je ~empres ispred crkve. Tre}eg aprila 93. godine `upnik je dobio pismo koje je upu}eno i predsedniku op{tine: “Ako se katoli~ko zvono i daqe bude ~ulo u rane ~asove i kasne, crkva }e biti minirana kad bude vele~asni u woj, a predsednik op}ine zadavqen specijalnom sajlom ili }e biti propuhan dumdum mecima”. U potpisu je stajalo “^isti Hrvat koji prvi put pi{e }irilicom”. U osmom mesecu ove godine, nepoznate osobe sru{ile su deo ograde crkve. Milicija je napravila zapisnik. Nasilni~ko pona{awe izbeglica u Petrovaradinu Prema posledwem popisu 8.000 stanovnika. Preko 5.000 Hrvata. Me{tani procewuju da se iselilo oko 500 hrvatskih porodica. O svom `ivotu Hrvatica, majka petoro dece, ka`e: “Dva puta sam mewala telefonski broj. Tokom 92. godine dolazile su izbeglice i pretile. Govorile su mi da sam kriva zato {to ne}u da se selim. Oti{la sam za Hrvatsku da vidim za ku}u. Na povratku pozvana sam u policiju da ka`em gde sam bila, za{to i kod koga sam spavala. U desetom mesecu 92. godine podmetnut nam je eksploziv. No}u. Pomislila sam da je pao bojler u kupatilu. Osetila sam miris baruta. Iza{la sam u dvori{te. Uni{ten je auto, vrata gara`e i gotovo sva stakla na ku}i. Pozvala sam miliciju. Rekli su mi da se zatvorimo u ku}u i da ne otvaramo dok oni ne do|u. Na~inili su zapisnik i oti{li. U posledwe vreme mawe je pretwi.” Hrvat, penzioner: “27. juna ove godine do{la su ~etvorica. Jedan od wih je bio u uniformi Srpske Krajine. Oko rukava imao je mrtva~ku glavu. Taj je pitao da li ho}u da imam mirnu starost. Do{ao je da useli svog prijateqa. Odr`ao mi je govor o ugro`enosti srpskog naroda, a onda izvadio bombu i stavio mi u usta. Pokazivao je pi{toq. Okretao ga neko vreme u ruci. Onda je izjavio da vi{e voli no` pod grlom. Uspeo sam da ih uverim da je zamena gotova stvar i da treba da na|emo advokata. Uve~e istog dana uba~ena je bomba u moje dvori{te. Porazbijana su stakla na ku}i. Od gelera ostale su rupe na zidu. ^uo sam samo prasak. Pozvao sam miliciju. Sve sam im ispri~ao. Komandir je rekao da ako ponovo do|u isti qudi, da im zaka`em nov susret, navodno sa advokatom i da ga obavestim. Nakon dva dana evo wih. Rekao sam im da do|u sutra, da tada mo`e do}i advokat. Obavestio sam komandira milici990
je. Do{ao je sutradan sa patrolom. Sakrili su se i pohapsili onu ~etvoricu. Ja od tada zakqu~avam vrata od dvori{ta i nigde ne idem”. U januaru 93. godine dvojica doseqenika iz Rijeke uhva}ena su nakon {to su ubacili bombu u dvori{te jedne hrvatske porodice. Dve nedeqe kasnije isti napada~i upali su u @upni dvor i napali majku tamo{weg `upnika Marka Kqaji}a. Starica je uspela da pobegne prema obli`woj autobuskoj stanici, ali su je napada~i sustigli i pred o~ima voza~a i nekoliko putnika nastavili da maltretiraju. Kom{ija je poku{ao da odbrani staricu. I on je pretu~en. U me|uvremenu su nepoznate osobe ponovo uznemirivale stanovnike @upnog ureda. Jedna cigla je uba~ena kroz prozor, a komadom crepa razbijen je drugi prozor. Ba~ke eksplozije Za vreme leta 92. godine bombe su ba~ene na Fraweva~ki samostan, poslasti~arnicu vlasnika Albanca, u dvori{ta 6 hrvatskih ku}a, a imovina pet hrvatskih porodica je paqena. Svi slu~ajevi ostali su nerazja{weni. U vezi sa svojim iskustvom jedan Hrvat navodi: “Sve je po~elo telefonskim pozivima. Uvek no}u i sa istom porukom, da sam usta{a, da se selim... ~esto uz ~etni~ke pesme. Tog leta (92. godine) dobrovoqci i izbeglice divqali su po selu. Pijani, pucali su u toku no}i. Bombe je dobilo {est porodica u selu. Neko je podmetnuo po`ar na Tvr|avi. Izgorela su ~etiri sprata. Tog leta i ja sam dobio bombu. Svi smo spavali. Ujutru sam video da je ka{ikara ba~ena na {upu. Gelere smo na{li u zidu sobe u kojoj niko nije spavao. Vaqda su pro{li kroz prozor. Milicija je sve snimila. Rekli su mi da je neko hteo da me zapla{i. Kao i u svim slu~ajevima bomba{ewa po selu, ni ja nisam dobio odgovor da li je policija na{la te koji bacaju bombe.” Na primenu iste matrice ukazuje i drugi slu~aj: “11. aprila 92. godine, dan nakon [e{eqeve posete Ba~u, uba~ena nam je bomba u dvori{te. Gledali smo televiziju kada se ~uo najpre prasak, a onda su komadi stakla po~eli da ule}u u sobu. Sat za struju je pao na pod. Kada smo izi{li napoqe, videli smo automobil koji se udaqava. Milicija je utvrdila da je eksplozivna naprava podmetnuta u odvod za vodu, ispod dvori{nih vrata. Krivac nije prona|en. Od tada su u~estale telefonske pretwe. Prepoznala sam glas. Bio je to dobrovoqac iz sela. U posledwe vreme ta vrsta pritisaka izostaje. Da, u odnosu na vreme rata sa Hrvatskom, kada su preko Vajske stizali razni dobrovoqci, sada je sjajno.” Iseqavawe iz op{tine [id Na osnovu istra`enih slu~ajeva, Fond za humanitarno pravo ukazuje na to da su vojvo|anski Hrvati iz naseqa bli`ih Hrvatskoj mesecima bili izlo`eni nasiqu odre|enih regularnih policijskih jedinica i vojnih grupa Republike Srbije. Tokom 92. i 93. godine Hrvati iz [ida i okolnih sela iseqavaju se zbog pritiska koji organizovano vr{e pripadnici Srpske radikalne stranke, militantne grupe izbeglica i seoske vlasti, sa znawem op{tinskih i republi~kih dr`avnih organa. Do rata u op{tini [id `ivelo je 21.000 Srba, 6.000 Hrvata, 3.000 Slovaka i oko 1.000 stanovnika drugih nacionalnosti. Osim u gradu [idu, ve}i991
na Hrvata je `ivela u okolnim selima: u Kukujevcima, Morovi}u, Gibarcu i u Va{icama. Kukujevci, nekada ~isto hrvatsko selo, gotovo da je bez Hrvata. Iz Morovi}a iselilo se 300 od 700. Iz Gibarca 300. Toliko je wih i ostalo. U Va{icama je pre rata `ivelo 420 Hrvata. Iselilo se vi{e od polovine. Prema podacima kojima raspola`e Fond, oru`je koje je nekada{wa JNA, po~etkom 91. godine podelila seoskom srpskom stanovni{tvu jo{ se nalazi u srpskim ku}ama. Oru`je se ne}e oduzimati, navodno, potrebno je zato {to rat nije zavr{en i, ako Hrvati napadnu, upotrebi}e se u “pozitivne svrhe”. Batiwawe Hrvata u Kukujevcima juli – novembar 91. godine U prole}e 91. godine registrovani su prvi slu~ajevi iseqavawa. U to vreme republi~ka policija upu}uje jedinicu od 100 specijalaca da obezbe|uje granicu prema Hrvatskoj. Jedinica je stacionirana u blizini sela Kukujevci. Po~ev{i od jula 91. godine, grupa policajaca iz te jedinice, na ~elu sa Nenadom Bu}inom, u oklopnom transporteru, svakodnevno ulazi u selo i izvodi Hrvate iz wihovih ku}a. Odvode ih izvan sela, u hangar i. silos, i tuku. To je trajalo mesecima. U vezi sa takvim pona{awem pripadnika specijalne policije, u novembru 91. godine delegacija sela bezuspe{no poku{ava da zaka`e sastanak sa predstavnicima Skup{tine op{tine [id. Delegaciju u sastavu Tihomir Todorovi} (nastavnik u osnovnoj {koli), Antun Paranikovi} (nekada{wi poslanik u Skup{tini Srbije), Marijan Maro{evi} (predsednik mesne zajednice), Josip Rakojica (konobar) i Ilija Tomi} (upravnik ekonomije) prima na~elnik policije u [idu. Tom prilikom Josip Rakojica pokazuje na~elniku Nedeqku Makivi}u modrice od batina koje su mu naneli specijalci iz Bu}inove grupe. Nekoliko dana nakon sastanka delegacije sa na~elnikom policije, u selo je upu}ena specijalna policijska jedinica iz Novog Sada i Beograda. Za vreme boravka te jedinice prestali su da se pojavquju Nenad Bu}in i specijalci iz wegove grupe. Me{tanima je re~eno da je Nenad Bu}in uhap{en. Proverom tog podatka Fond je utvrdio da Nenad Bu}in nije ni tada a ni kasnije hap{en. Vra}en je u Sremsku Mitrovicu na poslove milicionera koje je obavqao i pre 91. godine. I danas tamo radi. Svedoci nasiqa u Kukujevcima O zbivawima u selu za vreme rata u Hrvatskoj me{tanin M.V. navodi: “Svakog popodneva oko pola pet dolazili su u tom transporteru u selo. Uhvatili bi jednog ili dvojicu Hrvata, odveli iza ambara na `elezni~koj stanici i prebijali na mrtvo ime. Tuwa, Josip Maro{evi}, Branko Gajda{i}, Nikola Oskoni}, Cupar, Mile Cidri}, Pera Cidri}, Milan Baja Vrdoqak, Pera Parayikovi}... morali su da se isele, da pobegnu. Mi me{tani trpeli smo dugo, a onda smo oti{li da se `alimo miliciji u [idu. Poslali su specijalce iz Novog Sada i Beograda i tada je to mu~ewe prestalo. Rekli su nam da je Nenad Bu}in uhap{en. Me|utim, vrlo brzo je vi|en u policijskoj uniformi u Sremskoj Mitrovici.” ^lan delegacije koja se u to vreme obra}ala vlastima za pomo}: “Na po~etku rata u selu je osnovan ogranak Demokratskog saveza vojvo|anskih Hrvata. Policija je odmah krenula sa saslu{avawem ~lanova stranke. Neki od wih su se tada i odselili. A onda je novembra 91. godine po~eo teror Nenada Bu}ina. Ta wegova policija kupila je Hrvate, mu{karce, odvodila ih iza seoskog magacina kod `elezni~ke stanice i tukla. Hvatali bi ih na ulici, 992
ili bi ulazili u ku}e i izvodili napoqe. Prebili su vi{e od 40 qudi. Gotovo svi oni su se iselili. Nekoliko hrvatskih porodica oti{lo je za Nema~ku. Mi me{tani odlu~ili smo da odemo kod predsednika op{tine [id. Nije mogao da nas primi. Onda smo oti{li kod na~elnika milicije. Obe}ao nam je pomo}. Za 29. novembar stigla je jedinica specijalaca iz Novog Sada i Beograda. Ostali su nekoliko dana. Nenad Bu}in se nije vi{e pojavqivao. U prole}e 92. godine boravila je neka grupa dobrovoqaca. Nosili su oru`je i svake no}i su pucali. O{te}eno je nekoliko hrvatskih ku}a. Pucali su na katoli~ku crkvu. U vreme wihovog boravka izboden je no`em jedan Hrvat”. [e{eq za zastra{ivawe U razgovoru sa predstavnicima Fonda, Srbin iz Doweg Mihoqca ovako opisuje akcije koje lokalna vlast u Kukujevcima provodi da bi se Hrvati iselili: “Ovde sam predsednik mesne zajednice. Vodio sam jedno vreme evidenciju o broju iseqenih Hrvata. Sada smo mi ve}ina i Hrvati nas ne interesuju. Jedno vreme pro{le godine nisu hteli da idu. Onda smo mi u~inili jedan prakti~an potez. Za Veliku Gospojinu (avgust 92. godine) pozvali smo [e{eqa. I to je bio jedan vid represije. Naro~ito je nezgodno kada dobiju radikala za kom{iju. Onda tu razgovora nema. Ne sla`em se sa bomba{ewem. Sve treba da bude elegantnije. Posle ubistva, hrvatske porodice masovno odlaze. Taj Ockomi} bio je najbogatiji u selu. Zanimqivo je da je stalno ponavqao da se ne}e seliti pa makar ga ubili. Ovih dana treba da se iseli 45 hrvatskih ku}a. Ja nisam za represiju, ali kad pomislim {ta Hrvati rade Srbima u Hrvatskoj, onda ovda{wi Hrvati moraju shvatiti da treba da se isele,” Srbin iz sela Cret (Hrvatska): “Ovde mi se ne svi|a. Slabo `ivim sa starosedeocima. Jedini moj kontakt sa wima je kada odem da ih pitam da li ho}e da mewaju ku}u. Tako poku{avam da pomognem mojim kom{ijama koji su ostali na Cretu. U posledwe vreme upla{eni su i be`e. Do kraja godine ne}e ostati nijedan. Pogodilo ih ovo ubistvo. Kod nas u Cretu pritisak su vr{ile kom{ije iz Voqeva, hrvatskog sela. Bila je jedna grupa koja nije pripadala nijednoj oru`anoj formaciji, 13 kriminalaca koji su pre rata bili u zatvoru. Vo|e su bile bra}a Burek i Sendvi~. Moja oba sina u to vreme bila su na kninskom rati{tu. Ti koji su me zvali telefonom znali su sve, ~ak i kada su ro|eni moji sinovi. Ku}u sam zamenio u leto 92. godine.” Namerno ubistvo u Kukujevcima Ubistvo hrvatske porodice Ockomi} 30. jula 93. godine u selu Kukujevci pokrenulo je ve}inu preostalih Hrvata. Do 15. oktobra 93. godine, kada su uhap{eni osumwi~eni za ove zlo~ine, vi{e od 50 hrvatskih porodica se iselilo, a isto toliko wih privodi kraju poslove u vezi sa razmenom imovine. U vezi sa ovim ubistvom uhap{eno je vi{e lica, ~lanova Srpske radikalne stranke, zbog sumwe da su po~inili ovo ubistvo i krivi~na dela razbojni{tva, terorizma, izazivawa op{te nesigurnosti i ilegalnog posedovawa oru`ja. Me|u uhap{enima je Petar @ivkovi}, nastavnik iz [ida, funkcioner Srpske radikalne stranke i nekada{wi potpredsednik op{tine [id. Osumwi~en je za hu{kawe na nasiqe. Jedan od uhap{enih je Milenko Petri}, potpredsednik Srpske radikalne stranke za podru~je Srema. Osumwi~en je 993
za organizovawe ~etni~kih paravojnih formacija i pritiska u ciqu zastra{ivawa gra|ana. Nekoliko qudi iz Kukujevaca, Morovi}a i [ida sa kojima su razgovarali predstavnici Fonda za humanitarno pravo cene da hap{ewe 20-ak radikala mawe ima veze sa za{titom Hrvata i onih koji nisu Srbi, a vi{e sa politikom. Prema wihovom mi{qewu vlast to ~ini zato {to su radikali preuzeli institucije vlasti, a dobrim delom i lokalnu policiju. Jedan od wih ovako komentari{e promene u pona{awu policijskih organa: “Odjednom su se svuda razmileli specijalci. Mnogi od wih su iz Beograda. Stalno dolaze u selo i prave racije. Zavode red. Eto i tog Petra @ivkovi}a su uhapsili. Odjednom {tite Hrvate na veliko. Vlast je iznenada postala demokratska.” Podmetawe po`ara Prema navodima me{tana, neposredno nakon ubistva porodice Ockomi} u selu su se pojavile velike grupe izbeglica zainteresovanih za razmenu imovine. Wihov utisak je da su izbeglice prethodno obave{tene o akcijama za “stimulisawe Hrvata na iseqavawe”. Prime}uju da je pritisak danas druk~iji nego pro{le godine. Pre{lo se na ~e{}e paqevine i podmetawe bombi koji ne nanose veliku materijalnu {tetu. Uo~avaju da se vodi ra~una da akcija ima dvojake efekte: da natera Hrvate da se sele, a da imovina ne izgubi na vrednosti. Jedan od wih ka`e: “Ose}ali smo mawi pritisak. Onda je do{lo do ubistva. Sve je krenulo ispo~etka. Nema direktnog pritiska, na primer, da neko do|e i da fizi~ki izbacuje Hrvata iz wegove ku}e. Sada se podme}u po`ari. Sino} je buknuo po`ar u dvori{tu Ivana Salitre`i}a. Zapalili su slamu. To mu rade ve} drugi put u toku jednog meseca. Wega gotovo svakodnevno obilaze izbeglice i pitaju za razmenu. Uporno je odgovarao da ne}e da se seli. Nakon ovog drugog po`ara odlu~io je da ode. Ka`e, nema mu druge. Svi smo se pomirili sa sudbinom. Bespomo}ni smo. Ove godine nisam obradio wivu, a od toga `ivim od kada znam za sebe. To je neko morawe.” Hrvati u Morovi}u Na po~etku rata u Hrvatskoj, daleko od javnosti, sli~ne stvari zbivale su se u selu Morovi}. O tome jedan svedok zbivawa ka`e: “U avgustu 91. godine u selu je `ivelo oko 800 Hrvata. Niko od wih, osim bra}e Mate i Ivice Abijanovi}a, nisu va`ili za ekstreme. Ova dvojica su javno govorili da su za HDZ. Oni su nestali. Niko ne zna {ta im se dogodilo. Morovi} se nalazi ta~no na granici prema Hrvatskoj. To nije bilo prijatno. Vi|enije gazde su predlagale da se Srbi i Hrvati iz sela dogovore kako da sa~uvaju selo. Me|utim, Ilija Popovi}, tada{wi predsednik op{tine [id, ~uo je {ta se planira i nije dozvolio predsedniku mesne zajednice da zaka`e sastanak. Umesto toga, Ilija Popovi} je podelio oru`je, najpre svojim prijateqima, a posle svim porodicama koje su ~etni~ki orijentisane. Tada nije bilo radikala, tako da je oru`je podeqeno ~lanovima Srpskog pokreta obnove. Svima nama je re~eno da se to organizuje da Zbor narodne garde ne bi upao u selo. Neki me{tani nosili su uniforme. Stra`e su bile postavqene na ulazu u selo i izlazu iz sela. Neki Srbi su tra`ili da na stra`u idu i Hrvati. Nadali su se da ih ne}e dirati ako su zajedno sa Srbima. Formiran je i krzni {tab. Svim tim je rukovodio neki major u penziji, Vasi}, iz 994
Teritorijalne odbrane iz [ida. Oru`je je bilo uskladi{teno u ku}ama ~lanova kriznog {taba. Uveden je policijski sat. Usmeno nam je saop{teno da ako nekoga vidimo na ulici posle 8 uve~e, da pucamo. No}u je mogla da radi samo kafana SLETER. Wen vlasnik je Jovo zvani Dindila. U toj kafani su organizovani striptiz i ve~erinke. Sve je to ~iweno za specijalnu vojnu jedinicu iz Novog Sada. Komandant se zvao Suyum. Svake ve~eri su dolazili, ban~ili u kafani kod Dindile i tukli Hrvate. Me{tanin Zlatko Stjepanovi} zvani Papiga prijavqivao je hrvatske ku}e i vojnici su onako pijani upadali u te ku}e i mlatili qude. Ku}u Hrvata Vinka Tep{i}a pretresli su tri puta. Jednom su ga pretukli da je jedva ostao ~itav. Pretukli su i Matu Lukina koji je odlu~io da izdr`i da bi ostao u selu. Pretu~en je i Krunoslav Berti}. Bio je po{ten ~ovek. Radio je u vojnom lovi{tu. Wega je policija optu`ila da dr`i neku radiostanicu koju mu je dao `upnik Marko Markovi}. Pozvali su ga u policiju. Tamo je dobio takve batine da je nekoliko dana mokrio krv. U policiji je pretu~en i `upnik. Nakon dva-tri dana oti{ao je za Nema~ku. Ina~e, ro|eni brat Krunoslava Berti}a je bio mobilisan u nekada{woj Jugoslovenskoj armiji. Kada je ~uo da mu je brat pretu~en, poku{ao je da pobegne iz vojske. Uhvatili su ga i vratili u jedinicu. Odslu`io je do kraja. Cela familija se iselila za Hrvatsku.” Prilikom razgovora sa predstavnicima Fonda, predsednik odbora Srpske radikalne stranke Zlatko Stjepanovi} zvani Papiga nije pomiwao ove doga|aje: “Bilo je bacawa bombi, prete}ih pisama i telefonskih poziva. Posetio sam svaku ku}u koja je dobila bombu: Berti}, dve porodice Kave`i}, dve porodice Okrugli}, Vukovi}, Prodomerski, Posav~i}, Horvat, ]aolov, Mahali~i. Verovatno je i wima boqe kada su me|u svojima.” Predsednik Mesne zajednice Mirko Wegovan je u vezi sa po~etkom iseqavawa Hrvata naveo: “Prvo su odlazili mladi. Masovno. Neki su pobegli od mobilizacije. Sada ne smeju da se vrate i da `ele. Ina~e, na Hrvate nije vr{en pritisak. Bombe uop{te nisu bacane. Mo`da je koja pala, ali to su Hrvati sami sebi bacali da bi privukli pa`wu i opravdali svoju `equ da odu u Hrvatsku.” Nasiqe radikala i doseqenih ekstremista Prema re~ima jednog me{tanina Morovi}a, bombe su po~ele da lete prema hrvatskim ku}ama sa dolaskom Mi}e Dmitrovi}a, Srbina iz Hrvatske. Bacane su uvek u isto vreme, pred zoru. Ukupno je ba~eno oko 20 bombi. Za wegov dolazak vezuju i pojavu prete}ih pisama, telefonskih pretwi i obele`avawe hrvatskih ku}a. Oni koji su videli pisma ka`u da su bila kucana na ma{ini, bez potpisa i da su bila sli~ne sadr`ine: “Majku vam usta{ku, selite se. Pokla}emo vam decu...” ^esto je davan rok od osam dana za iseqewe. Neki navode da je pravoslavni pop Igwat Tovarevi} razvozio “pismono{e po zadatku”. Hrvatske ku}e su masnom bojom obele`avane slovom U, a doseqenici su svoje ku}e izdvajali isticawem srpskih zastava. Prema se}awu nekolicine me{tana, bomba{ewe je naro~ito bilo u~estalo tokom leta i jeseni 92. godine. Pamte da je Ivan Horvat dobio dve bombe i da su mu dva puta razbijali lokal. Dragan Zavorski je bio na meti suseda doseqenika. Bombe su uba~ene u dvori{ta porodice Vuki{i}, Nova~i}, Varu{i}, Kave`i}... Kada se Hrvat Molnar zaka~io sa susedima izbeglica995
ma, oni su mu zapretili bacawem bombe. Iste no}i ba~ena je u wegovo dvori{te. Prema informacijama kojima raspola`e Fond, u Morovi}u je ovog leta bilo mirnije. Vlasnik kafane Dindila je bio uhap{en. Navodno su bombe ponovo upotrebqene nakon wegovog izlaska iz zatvora. Jedan od me{tana Morovi}a sa kojim su razgovarali predstavnici Fonda bio je prisutan kada je grupa doseqenika obijala jednu od preostalih hrvatskih ku}a u Ulici Matije Gupca. 9. ili 10. septembra ove godine, oko 10 sati uve~e, prolazio je tom ulicom. Sreo je doseqenike Mi}u Dmitrovi}a i Nikolu Miki}a. Pozvali su ga na kafu. On je odbio, a oni su ga upozorili re~ima: “Na{i de~ki iz Slavonije oti{li su na izvr{ewe jednog zadatka. Mogu te zaklati na ulici”. Objasnili su mu da ga pozivaju na kafu da ne bi upao u neku gu`vu. Produ`io je putem. Kada je stigao blizu ku}e Hrvata Stipe Okrugli}e, najpre je ~uo neko muvawe, a onda je video petoricu kako ne{to petqaju oko kapije. Bacali su cigle u dvori{te i na ku}u. Izvikivali su: “@iveo [e{eq! @iveo kraq Petar! Koqemo redom!” Jedan iz grupe ga je opazio i javio ostalima: “Evo ide jedan”. Drugi je pitao da li je mu{ko. Prvi je potvrdio, a drugi je poru~io: “Koqi ga”. Jedan iz grupe se pribli`io i me{tanin je u wemu prepoznao Predraga Miki}a, sina Nikole Miki}a, doseqenika iz Hrvatske. Okrenuo se ostalima i pijanim glasom pitao: “Da ga zakoqem, da ga zakoqem!”. U trenutku kada je izgledalo da je spreman da nasrne, pri{ao je drugi iz grupe. Bio je to doseqenik Pera Dmitrovi}, sin Pere Dmitrovi}a koji je prepoznao kasnog prolaznika i naredio Miki}u: “Ne diraj ga. On je Srbin”. Miki} je nevoqno odustao govore}i: “Svi su oni isti. Sve ih treba klati”. Me{tanin je pobegao prema centru. Tamo je sreo lokalnu policijsku patrolu. Vo|u patrole je obavestio o celom doga|aju. Ovaj je zapisao, seo u policijski automobil i oti{ao prema Dindilinoj kafani. Sutradan je o~evidac doga|aja ponovio pri~u o razbojni{tvu doseqenika u miliciji u [idu. Iseqavawe uglednih Hrvata iz [ida Grad [id ima oko 70 preduze}a. Pre rata u oko tridesetak firmi direktori su bili nesrbi. Na tim funkcijama ostalo ih je troje. Nema registrovanih slu~ajeva bacawa bombi ili podmetawa eksploziva. Stanovnici [ida sa kojima su razgovarali predstavnici Fonda govore da su se najpre iselili Hrvati koji su pripadali uglednijim i stru~nijim krugovima u gradu. Oni su bili na meti. Na primer, nekada{wa predsednica op{tine Jelena Dodig. Wena porodica je `ivela u Kukujevcima. Policija je nekoliko puta upadala u ku}u tra`e}i oru`je. Iselili su nakon {to je policija Nenada Bu}ina poku{ala po drugi put da prebije wenog sina. Neki su nastojali da opstanu. Tako je nekada{wi predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine [id i smeweni direktor fabrike “Srem” Karlo Nikoli} dve godine primao prete}a pisma i odgovarao na telefonske pretwe. Nekoliko puta ga je na ulici zaustavqala i fizi~ki maltretirala grupa radnika iz fabrike. Odlu~io je da se iseli nakon {to ga je ista grupa radnika premlatila ispred wegove ku}e, u trenutku kada je kretao na posao. Jedan od najbogatijih qudi Hrvat Vinko Lagaru{i} iselio se nakon privo|ewa u policiju na ispitivawe. Miroslava Kraqevi}a, sekretara fabrike uqa “Mladost”, tako|e su 996
napali ekstremisti zaposleni u mesnoj industriji “Srem”. Iselio se mesec dana nakon incidenta. Slu~aj je prijavio policiji. U ovom gradu [e{eq je odr`ao miting u oktobru 92. godine. Oni koji nisu u~estvovali bili su sumwivi u svakom pogledu. Jednog gra|anina sa kojim su razgovarali predstavnici Fonda, danima je pratila policija: “Nikoga nisam prepoznao u toj gomili qudi i krenuo sam sa stadiona. Na izlazu sreo sam poznatog ~oveka. ^udio se {to odlazim. Odgovorio sam mu da ne `elim da u~estvujem u ovakvim skupovima. Pored nas je stajao jedan milicioner. Izgleda da je ~uo na{ razgovor. Kada sam krenuo ku}i, video sam da me prati automobil. To se doga|alo i narednih dana. Tih dana moj dobar poznanik me je opomenuo zbog napu{tawa mitinga. Svi su u gradu saznali za to, kao i da sam na spisku qudi koje prati policija. Radikali su imali svoje spiskove. Posebno za likvidirawe vojvo|anskih Hrvata na rati{tu. Bio sam na frontu u decembru 92. godine. Stra`ario sam sa jednim radikalom. Sprijateqili smo se i on mi je kasnije rekao da je imao zadatak da likvidira mene, a neki drugi Iliju Tomi}a i Miroslava Kraqevi}a. Ne znam iz kojih razloga su odustali od te likvidacije.” Pritisak na nesrbe O tome Rusin, vlasnik jedne privatne radwe u [idu, ka`e: “Bio sam nekada najbogatiji privatnik. Postao sam psihi~ki neuravnote`ena osoba. Pijem mnogo. Prosto nemam snage da sve ovo izdr`im. Sve mi propada. Pa neka propadne. Sre}a je u tome {to sam nekada ne{to zna~io u ovom gradu i {to poznajem qude. Mnogo puta sam bio u situaciji, naro~ito u kafanama, da dobijem batine zbog razli~itog politi~kog stava. Svima sam pokazivao zube. Zato su me prozvali Ludak. Da vidim ko }e mene da iseli. Ja sam oficir u rezervi. Godinu dana sam proveo na rati{tu. Nisam odbio mobilizaciju iz dva razloga: ~lan sam sanitetske ekipe, tako da nisam morao da ubijam, a drugi razlog je u tome {to sam procenio da }u tako za{titi porodicu. Pokazalo se da je ovaj drugi razlog besmislen. Od pro{le godine na mojoj ku}i stoji natpis ispisan masnom farbom ’Iseliti ^.P.’. Dobio sam nekoliko prete}ih pisama. Iste sadr`ine kao pretwe telefonom. Bio sam na spisku za likvidaciju. Pravio ga je Petar @ivkovi}. 40 imena. Ja sam bio prvi, moj otac drugi. Video sam spisak svojim o~ima. Ko }e da me ubedi da vlast nije znala {ta Petar @ivkovi} radi? On sam je bio u op{tinskim organima.” ^eh, nekada{wi direktor trgovinskog preduze}a: “Sam sam dao otkaz. Zbog pretwi. Pretilo se svim direktorima nesrbima. Kad da{ otkaz onda je lak{e. Sve telefonske pretwe prijavqivao sam policiji. I ni{ta.” Namerno ubistvo u Sotu U ovom selu, udaqenom desetak kilometara od [ida, 9. aprila 93. godine ubijen je Rusin Stevan Kor{lak. Gotovo svi stanovnici u selu znali su da sa ovim ubistvom ima veze stanovnik sela Petar @ivkovi}, ina~e funkcioner Srpske radikalne stranke. Prema informacijama iz vi{e nezavisnih izvora, policija u [idu, Sremskoj Mitrovici i In|iji imala je podatke o po~iniocima istog dana kad je ubistvo izvr{eno. Policijski organi hapse trojicu radikala pod sumwom da su ubili Kor{laka i tri ~lana porodice Ocmoki} iz Kukujevaca, kao i Petra @ivkovi}a za podstrektiva~a tek 15. oktobra 93. godine. Prema podacima zvani~nih organa, trojica osumwi~enih 997
za ubistvo, izme|u ostalog, pripadnici su i jedinice vojske krajinskih Srba. Ti izvori navode da je ovo ubistvo izvr{eno radi zastra{ivawa gra|ana nesrpske nacionalnosti sa podru~ja Srema. Specijalno hvala Hrtkovci i doga|aji u tom selu bili su ~esta tema u lokalnim i stranim medijima. O selu se pisalo u vezi sa etni~kim ~i{}ewem. Ispu{tena je jedna stvar, a ti~e se neposredno svih qudi. U Hrtkovcima `ive Srbi, Hrvati i Ma|ari koji nisu }utke gledali kako im susedi odlaze. Ne znaju}i za poveqe i konvencije o qudskim pravima, oni su javno zahtevali od vlasti da vr{i svoj posao: da bez ikakvih razlika u pogledu veroispovesti, politi~kog mi{qewa i nacionalnog porekla {titi pravo na `ivot, slobodu i bezbednost svakog pojedinca. U tome su bili prvi. Napomena Za ovaj izve{taj Fond za humanitarno pravo raspola`e dokumentacijom koja sadr`i 70 intervjua sa qudima ~iji identitet Fond dr`i u poverewu, podatke i informacije koje su objavili dnevni listovi Politika i Borba, nedeqnici NIN i Vreme, kao i dva izve{taja o slu~ajevima ugro`avawa li~ne i imovinske sigurnosti Hrvata koje je grupa beogradskih intelektualaca, u julu i avgustu 92. godine, uputila ministarstvu za pravdu i za qudska prava SR Jugoslavije.”
998
SABRANA DELA PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA 1. Vreme preispitivawa 2. Hajka na jeretika 3. Fenomenologija balkanskog despotizma 4. Veleizdajni~ki proces 5. Narkomanija Vuka manitoga 6. Politika kao izazov savesti 7. Milan Pani} mora pasti 8. Na me|unarodnoj sceni 9. Su~eqavawe sa sedmom silom 10. Narodni tribun 11. Poslani~ke besede 12. Filipike ~etni~kog vojvode 13. Pali, `ari, dediwski dizdare 14. Crveni tiranin sa Dediwa 15. Da sve srpsko bude kao zemunsko 16. Promene po voqi naroda 17. Bez dlake na jeziku 18. Mo} argumenata 19. Falsifikovana voqa naroda 20. Vlada nacionalnog jedinstva 21. Srbija pod ameri~kim bombama 22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju 23. Radikali se nisu obrukali 24. Pakleni planovi Zapada 25. Kontrarevolucionar u buldo`er revoluciji 26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom 27. Kontinuitet radikalske doslednosti 28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ 29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a 30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 31. Glogov kolac u dosovskom srcu 32. Dosmanlije kao novi jawi~ari 33. ^etni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom 34. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku 35. Kora od banane 999
36. Srpski ~etni~ki pokret 37. Srpska radikalna stranka 38. Peti otaybinski kongres 39. Sudanije nepokornog vojvode 40. Ideologija srpskog nacionalizma 41. Afirmacija parlamentarizma 42. Slom savezne dr`ave 43. @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a 44. ^eli~ni vojvoda 45. Stazom slave, u slu`bi otaybine 46. Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima 47. Uporna odbrana Srpstva 48. Stanko Suboti} – Cane @abac, kraq duvanske mafije 49. Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi} 50. Cijin major Grujica Spasovi}
1000
