dzepni_prirucnik

5/11/2018

http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

dz e pni_pr ir uc nik - slide pdf.c om

1/204

5/11/2018


© URSA Insulation, S.A. Madrid (Spain) 2009 Zadržavamo sva intelektualna i materijalna prava. Bez prethodne pismene dozvole nikakvo elektronsko ili fizičko kopiranje, preštampavanje, menjanje ili distribucija ove publikacije nisu dozvoljeni niti u delovima niti u celini.


2/204

5/11/2018


04 •

Džepni priručnik o izolacijama


3/204

5/11/2018


Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?

1.1 Namena ovog priru čnika 1.2 Osnovni principi 1.3 Globalna energetska slika 1.4 Evropa: energetska efikasnost zgrada

8 9 18 30

1.5 Izolacija Uloga izolacije 1.6 i održivi razvoj 1.7 Česta pogrešna ubeđenja o izolaciji

37 47 51

Šta je izolacija? 2.1 Osnovni Namena principi poglavlja 2.2 izolovanja objekata 2.3 Izolacija: kontekts i tipovi izolacije 2.4 Upotreba u građevinarstvu 2.5 Označavanje sa CE oznakama

62 63 97 116 128

Zbog čega mineralna staklena vuna? 3.1 Namena poglavlja 3.2 Zbog čega URSA preporučuje upotrebu mineralne staklene vune 3.3 Glavni razlozi

136 137 138

3.4 Če sta pogrešna ubeđenja o mineralnoj staklenoj vuni

155

Zbog čega XPS? 4.1 Namena poglavlja 4.2 Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a 4.3 Glavni razlozi 4.4. Način upotrebe 4.5 Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

174 175 180 195 200 4/204

5/11/2018


Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?


5/204

5/11/2018


Sadržaj 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7

Namena ovog priručnika Osnovni principi Globalna energetska sli k a Ev ropa: energetska efikasnost zgrada Uloga izolacije Izolacija i održivi razvoj Česta pogrešna ubeđenja o izolaciji


? a n b e r t o p e t š p o u a j i c a l o z i e j a g e č g o b Z

6/204

5/11/2018


08 • D ž epni priru č nik o izolacijama

čnika Namena ovog priru Što bi trebali u ovome poglavlju saznati? •

Trend potrošnje energije i njegov uticaj na okolinu

•

Udeo zgrada u ukupnoj potrošnji energije.

•

Potencijal izolacije u poboljšanju energetske efikasnosti objekata.

•

Kako opovrgnuti opšta pogrešna predubeđenja o izolaciji i ...

•

... končano, kako proceniti potrebe objekata za izolacijom:

Izolacija je najjeftiniji način za poboljšanje energetske efikasnosti objekata!


7/204

5/11/2018


Osnovna načela • 09

Osnovna načelanačela izolovanja Upoznajemo osnovna Energetski izvori, energetska efikasnost, energetske uštede, primarna energija, obnovljiva energija, emisija CO 2 ......


Što zapravo znače ovi pojmovi?


8/204

5/11/2018


10

•

D ž epni priru č n i k o i z o l a c i j a m a

Vrste energetskih izvora

Obnovljivi izvori energije poseduju sposobnost regenerisanja i nemoguće ih je iscrpeti (sunce, vetar, biomasa i geotermalna energija).

unčeva

S

energija

Energija vetra

Geotermalna energija

Neobnovljivi energetski izvori crpe se iz zemlje u

Biomasa

čv rstom,

tečnom

ili gasnom stanju. Ovi energetski izvori nemaju sposobnost regenerisanja te su stoga potrošni, odnosno prirodi je potrebno mnogo vremena da ih nadoknadi. Ove energetske izvore delimo na dve vrste: •

Fosilna goriva (nafta, ugalj i gas)

•

Nuklearna energija


9/204

5/11/2018


Os n o v n a n a č el a

•

11

Neobnovljivi energetski izvori

Fosilna goriva su ugljo-vodonici, pre svega ugalj i nafta (lo ž ulje ili prirodni gasovi), nastali iz fosilnih ostataka izumrlih biljaka i životinja, više stotina miliona godina izlo ženi vruć ini i pritisku zemljine kore. U prirodi se ne mogu na ći elementi koji u sebi sadr že toliku količinu energije a da su pogodni za sagorevanje.

Nafta

Ugalj

? a n b e r t o p e t š p o u a j i c a l o z i e j

a g e č g o b Z

Prirodni gas

Nuklearne energetske izvore dobivamo cepanjem jezgra obogaćenog urana koji se u čistom stanju nalazi u prirodi.


10/204

5/11/2018


12 • D ž epni priru č n i k o i z o l a c i j a m a

Energetska potrošnja i emisije CO 2

Tr žište energije Ponuda

Potražnja

Neobnovljivi izvori (92 %) Fosilna goriva (94%) Nuklearna energ. (6%) Obnovljivi izvori (8 %) Izvore emisija CO 2 usled sagorevanja fosilnih goriva delimo na sledeće kategorije: Ugalj

• Čvrsta goriva (npr. ugalj): 29 %

Lož ulje

• Te čna goriva (npr. nafta): 39 %

Prirodni gas

• Goriva u gasnom stanju (npr. prirodni gas): 26 %

Izvor: Uprava za energetsko informisanje http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

11/204

5/11/2018


Os n o v n a n a č ela • 1 3

Ciklus ugljenika uključuje potrošnju ugljen-dioksida zbog fotosinteze biljaka te konzumacije organizama životinja. U prirodu se oslobađa izdisanjem i raspadom organskih materija. Čovek svojim delovanjem, kao npr. loženje fosilnih goriva, znatno doprinosi povećanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu.


Sunčeva svetlost Emisije industrije i saobraćaja

i k l u s C O 2 c

Fotosinteza

Disanje biljaka Ugljenik organskog izvora

Raspadanje organizama

Disanje životinja

Mrtvi organizmi i otpadne materije

Disanje korena

Fosili i fosilna goriva


12/204

5/11/2018


1 4 • D ž e p n i p r i r u č nik o izolacijama

Ugljen-dioksid: često ga nazivamo po njegovoj hemijskoj formuli CO2 . Ugljen-dioksid je prirodno prisutan u našoj atmosferi u malim količinama, međutim loženje fosilnih goriva te seča šumskih površina znatno su povećali njegov sadržaj u atmosferi.

Ugljen-dioksid je zbog sposobnosti zadr žavanja određen ih talasnih dužina infracrvenog zračenja sunčeve svetlosti značajan gas efekta staklene bašte. Ujedno je i ključan faktor u procesu fotosinteze biljaka. Povećanje količine CO2 u mnogome doprinosi globalnom zagrevanju i povećanju temperatura naše planete.

Povećanje količine CO 2 u atmosferi prouzrokovalo je značajne klimatske promene. Mnogi naučnici pripisuju prosečno povećanje temperature naše planete u prošlom veku za 0,6°C upravo povećanju koncentracije CO 2 u našoj atmosferi.


13/204

5/11/2018


Os n o v n a n a č e la

CO i efekat staklene bašte 2 Efekat staklene bašte je prirodna pojava, koja zadržava toplotu sunca i održava potrebnu temperaturu zemljine površine na nivou koji je potreban za postojanje života na našoj planeti.

•

15


EFEKAT STAKLENE BAŠTE

Sunce

Jedan deo sunčevog zračenja odbija se od

planete i njene atmosfere

Zračenje sunca prolazi kroz atmosferu

Jedan deo infracrvenog zračenja prolazi kroz atmosferu a jedan deo apsorbuju molekuli gasova staklene bašte i emituju u svim smerovima. Posledica toga je zagrevanje zemljine površine i nižih slojeva atmosfere

R A S F E O M A T

Infacrveni zraci odbijaju se od površine zemlje međutim sloj CO 2 ih zadržava u atmosferi.

Veči deo zračenja apsorbuje

površina zemlje koja se stoga zagreva


14/204

5/11/2018


16 • D ž e p n i p r i r u č n i k o i z o l a c i j a m a

Svetlosna energija Sunca se emituje zračenjem sa površine zemlje u obliku toplote. Veći deo se odbija u svemir, jedan deo zadrže gasovi staklene bašte u našoj atmosferi. Ovi gasovi održavaju toplotnu ravnotežu naše planete. Zbog tih gasova naša planeta je približno za 33 stepena toplija nego što bi bila bez njih. • Međ utim zadnjih decenija efekat staklene bašte se u poređenj u sa stanjem u doba predindustiralizacije zna čajno povećao. Dokazano je da je to pove ćanje uzrokovao čovek sa svojim dejstvovanjem a naročito loženjem fosilnih goriva i kr čenjem šumskih površina. • Glavna posledica toga je pojava koju nazivamo globalno zagrevanje

i zbog koje prosečna temperatura zemljine površine lagano ali sigurno raste.


15/204

5/11/2018


Osnovna na č e la • 1 7

Energetska efikasnost i energetska ušteda

Energetska efikasnost predstavlja smanjenje potrošnje energije i kao posledicu toga uštedu novca) a da se istovremeno ne smanjuje komfor i kvalitet ž ivota te istovremeno zaštitu naše okoline i očuvanje dugovečnosti naših energetskih izvora.


4 w

Energetska ušteda predstavlja razliku u potrošnji energije koja se troši nakon uvođenja efikasnih energetskih mera u poređenju sa potrošnjom energije pre uvođenja istih, pri čemu komfor i kvalitet života ostaju isti.


16/204

5/11/2018


18

•

D ž e p n i p r i r u č nik o izolacijama

Globalna energetska slika

Kakvo je trenutno stanje potrošnje energije u svetu?


17/204

5/11/2018


Globalna energetska slika

•

19

Poraspodela bogatstava i potrošnja energije

$45,000 $40,000

a k i n v o n a t s / P D B

a g e č g o b

Japan SAD

$35,000


Z

$30,000 VB

$25,000

Kanada

Nemačka

$20,000

Francuska

Australija

Italija Španija

$15,000

Koreja

$10,000

Saudijska Arabija

Argentina

$5,000

Ukupno u proseku

Brazi

Južna Afrika

Rusija

Kina

$0

2

4

6

8

10

12

kWh godišnje / stanovnika

Potrošnja energije po stanovniku u zavisnosti od BDP po stanovniku. Graf prikazuje od 90% svetske populacije. Slika govori da potrošnja energijeviše veoma zavisi od bogatstva društva.

Izvor: Ključni svetski statistički podaci za 2008, Međunarodna agencija za energiju http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

18/204

5/11/2018


20 • D ž epni priru č nik o izolac ijam a

Svaki region će ubuduće trošiti još više energije

Države u razvoju će ubuduće još više povećavati potrošnju energije. Globalni rast energetske potražnje (u milijardama barela nafte godišnje).

+36% 11.9

+13% +23%

8.7

15.9 14.0

25.7 20.9

+131%

FSU

+61%

26.8

6.3

Evropa 3.9

+4%

11.6

Severna Amerika

3.9

4.0

Srednji Istok

+66%

Kina

+105%

Japan

5.7

4.1 2.8

2.5

+75%

+64%

Afrika

12.7

Indija

6.6 7.3

4.0

Latinska Amerika

Ostalo Azijsko-Pacifičko područje

2005

Svet ukupno:

2005

79.7

2030

2030

% = PROMENA

119.8

Porast 50%

Izvor: Međunarodna energetska slika 2008, Uprava za energetsko in formisanje . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

19/204

5/11/2018


Gl o b a l n a e n e r g e ts k a s l i k a • 2 1

Ekonomski rast po regionima sledećih decenija

? a n b e r t o p e t š p o u a j i c a l o z i

Svetski rast BDP po regionima (2005. u poređenju sa 2030. u milijardama dolara).

e j a g e č g o b Z

+191%

+75%

10.4

20.1

+89%

+368%

3.6

36.0 11.4

24.8

FSU

+169% 13.1

4.2

1.6

+30%

Evropa Srednji Istok

3.4

7.7

4.5

+307%

Sverna Amerika

16.5

Japan

+200% 6.9

Kina 4.1

2.3 Indija

+162%

+188%

Afrika

9.3

17.7

3.5 6.1 Latinska Amerika Ostalo Azijsko-Pacifičko područje

2005

Svet ukupno:

2005

56.8

2030

2030

% = PROMENA

150.2

Porast 164%

Izvor: Međunarodna energetska slika 2008., Uprava za energetsko informisanje . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

20/204

5/11/2018


22 • D ž e p n i p r i r u č nik o izolacijama

Potražnja energije na svetskom nivou će veoma porasti

Potrošnja energije će se i nadalje povećavati na svetskom nivou a naročito potrošnja fosilnih, neobnovljivih izvora.

18,000 Drugo Obnovljivi izvori Nuklearna energija Biomasa

16,000 14,000 12,000

Gas

a n o 10,000 t . d r l M 8,000

Ugalj

6,000 4,000 2,000

Lož ulje

0 1970

1980

1990

2000

2010

2020

2030

U sledećih dvadesetipet godina energetska potražnja će, pre svega za fosilnim gorivima, porasti za više od polovine.

Izvor: Globalna energetska slika. IEA, 2008. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

21/204

5/11/2018


G lobalna energe t sk a sl i k a • 2 3

Približavamo se vrhuncu energetske potrošnje ...

Nastavi li se povećanje potrošnje shodno sadašnjem trendu sve zalihe nafte biće dovoljne za nešto više od 40 godina...


30

25

20

Srednji istok

15

Drugi

10

5

Rusija Evropa SAD (bez Aljaske)

0 1930

1940

1950

1960

1970

1980

1990

2000

2010

2020

2030

2040

2050

Teška goriva

Polarna područja

Rezerve u dubinama okeana

Tekući gas

Izvor : AEREN (Udruženje za ist raž ivanja energetsk ih izvora), 2006 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

22/204

5/11/2018



Svetske zalihe nafte nalaze se na nestabilnim područ jima Potrošnja nafte je najveća na područ jima sa niskim zalihama tog resursa.

10% 16%

1%

6%

19%

5%

FSU

61%

29% Evropa

17%

31%

6%

7%

Severna Amerika 9% 13%

3%

30%

istok 3%

10%

Afrika 9%

8%

6%

Azijsko-Pacifička područja

Južna i Srednja Amerika

Svetske zalihe nafte: 1.238 miljardi barela Proizvodnja na svetskom nivou: 81,53 mil barela / dan Potrošnja na svetskom nivou: 85,22 mil barela / dan

Dnevna potrošnja nafte je već prerasla njenu proizvodnju što dovodi do neuravnoteženosti i visokog porasta cena tog energenta.

Izvor: BP Globalni energetski stat istički pregled, jun 2008. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

23/204

5/11/2018


Gl o b a l n a e n e r g e ts k a s l i k a

Rezerve nafte, emisija CO2 i klimatske promene

Povećana potrošnja energije smanjuje rezerve nafte i dovodi do skokovitog porasta emisije CO2 . Emisija CO 2 u odnosu na rezerve nafte 120

380

100

370

•

25

? a n b e r t o p e t š o p u a j i c a l o z i e j a g e č g o b Z

360

% u 80 e t f a n 60 e v r e z 40 e R

350 340 330 320

20

m p p u e j i s i m e 2 O C

310 300

0 1900

1925

1950

Rezerve nafte (%)

1975

2000

CO 2 emisije

... a visoke koncentracije ugljen dioksida u atmosferi uzrokuju porast prosečne temperature naše planete

Temperature u svetu i ugljen dioksid 0.6

380

a j i z l e C a 0.3 m i v e j n p u t s 0.0 u . p m e T

) a c i t s e 355 č n u j i l i m 330 a n ( 2 O C

305

-0.3

-0.6 1880

1900

1920

Temperature u svetu

1940

1960

1980

280 2000

Ugljen dioksid

Izvor: AEREN (Udruženje za istraživanje energetskih izvora), 2006 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

24/204

5/11/2018


26

•


Posledice klimatskih promena

Poplave

Otapanje leda na polovima

Po žari


25/204

5/11/2018


G l o b a l n a e n e r g e ts k a s l i k a • 2 7

Suša


Izumiranje životinjskih vrsta


26/204

5/11/2018


28

•


Porast temperatura i promena koli čine padavina

Glavne posledice klimatskih promena u Evropi do 2020. godine: Temperature

Promena prosečne godišnje temperature (°C)

Padavine

Promena u godišnjim koli činama (%)

Izvor: Evropska komisija - Primer: Razvoj politike u vezi klimatskih promena u EU do 2020. godine. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

27/204

5/11/2018


Gl o b a l n a e n e r g e ts k a s l i k a • 2 9

Efekti rasta temperature

0ºC a b o d o k s j i r t s u d n i d e r p a n u s o n d o u e n e m o r p e k s r u t a r e p m e T

1ºC

2ºC

3ºC

4ºC

5ºC

Smanjenje dostupnosti vode i isušavanje

1- voda

Stotinama miliona ljudi nedostaje voda Ugrožen opstanak do 30% životinjskih vrsta

2- ekosistem

Povećano izumiranje vrsta naše planete


Opšte izumiranje korala

Večina korala postaju beli

Negativni lokalni uticaji na poljoprivredu i ribolov

3- hrana

Smanjenje proizvodnje nekih žitarica na nižim nadmorskim visinama

Smanjenje proizvodnje svih vrsta žitarica na nižim nadmorski m visinama

U porastu šteta zbog poplava i vremenskih katastrofa

4- obale

Plavljenje obala utiče na milione ljudi Povećanje pothranjenosti, dijareje, kardio-respiratornih i infekcijskih bolesti.

5- zdravlje

Povećanje smrtnosti zbog poplava, toplotnih udara i isušivanja. 0.76 ºC 2001 - 2005 prosek

Efekti koji su u porastu zbog pove ćanja temperature. Efekti koji se odnose na specifičnu temperaturu

Povećanje temperature za 2°C u odnosu na predindustrijsko doba predstavlja prag tolerancije naših prirodnih i ekonomskih sistema

Izvor: Rezimirano prema IPCC FAR , Sinteti čan izveštaj, s tr . 11 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

28/204

5/11/2018



Evropa : energetska efikasnost zgrada Upotreba energije: ubeđenja i realnost Šta ljudi misle o njihovoj potrošnji energije? (Nemačka)

Auto Sanitarna voda Grejanje Električna oprema

Ne znam


Ubeđenje

Realnost

14 % 18 %

31 % 8%

25%

53 %

39 %

8%

3%

n. p.

29/204

5/11/2018


Evropa: Energetska efikasnost zgrada • 3 1

Potrošnja energije : uloga objekata

Energetska efikasnost zgrada - status


32% energije u EU se troši za transport

energije u EU 28% se troši za industriju

40% energije u EU

se troši u zgradama 2/3 potrošene energije u zgradama otpada na grejanje i hlađenje

2/3 potrošene energije u zgradama otpada na manje objekte < 1000 m 2

Izvor: EURIMA http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

30/204

5/11/2018



Potencijal energetskih ušteda u EU

Sektorska analiza govori da zgrade (komercijalni i stambeni objekti) predstavljaju veći potencijal energetske uštede nego transport ili industrija.

Predviđena potrošnja energije 2005 – 2020 (Mtoe)*

Potencijal energetskih ušteda do 2020. - najbolji scenarijo (Mtoe)* 523.5

15% 523.5

17%

455

427

427 15%

365

367.4

367.4 320 21% 16%

5% 108.5 62.6 Zgrade

Transport 2005

Industrija polazište za 2020

Zgrade

Transport polazište za 2020

16.5 Industrija Uštede

Zgrade = najveći potrošači energije —> Zgrade = najveći potencijal uštede

* Potrošnja energije je predstavljena u Mtoe (million tonnes oil equivalent-milioni tona lož ulja).

Izvor: Evropska komisija " Primer: Razvoj politike klimatskih promena u EU do 2020. godine". http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

31/204

5/11/2018


E v r o p a : e n e r g e ts k a e fi k a s n o s t z g r a d a • 3 3

Evropa je prihvatila zakonodavstvo o energetskoj efikasnosti objekata ... Direktiva o energetskoj efikasnosti objekata (EPBD) je ključna zakonodavna komponenta aktivnosti za energetsku efikasnost u Evropskoj uniji. Prva verzija te Direktive stupila je na snagu 2002. godine; sve države članice morale su do 04.01.2004. godine ugraditi njene odredbe u lokalno zakonodavstvo. Prva verzija Direktive definiše članice: četiri osnovna zahteva koja moraju da primene sve države

Izračun

Uvođenje metodologije izračuna ukupne energetske efikasnosti zgrada, a ne samo njihovih pojedinih delova.

EP zahtevi

Uv ođenje minimalnih standarda za nove i postojeće zgrade.

Sertifikati

Pregled


Energetski sertifikat zgrade.

Pregled i ocena primerenosti instalacija za grejanje i hlađenje objekata.


32/204

5/11/2018


34 • Džepni priručnik o izolacijama

Uprkos svemu tadašanje zakonodavstvo pokrivalo je samo 29% mogućeg potencijala energetske efikasnosti zgrada. Prvobitna Direktiva EPBD pokrivala je samo 29% potencijala za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i to zbog toga što su iz zahteva Direktive u vezi adaptacija bili izuzeti stambeni objekti, manji od 1000 m2.

40 % 32%

29%

28%

Industrija

a m a e b i v d t e k r d e r o D i o n e n e t i v i r b k o o v r p p e N

Transport

Zgrade

Pošto se Direktiva o energetskoj učinkovitosti zgrada odnosila na samo 29% ukupne površine zgrada odnosno na 26% emisije CO 2 koja nastaje grejanjem prostorija, bilo je nužno da se Direktiva promeni.

Izvor: EURIMA http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

33/204

5/11/2018


E v r o p a : e n e r g e ts k a e fi k a s n o s t z g r a d a • 3 5

Efikasnost pune primene prepravljene Direktive EPBD Dopuna Direktive EPDB uklju čuje zahteve za energetsku efikasnost renoviranih objekata, manjih od 1000 m 2 .


Odgovarajuće uv ođenje Direktive EPBD značilo bi za Evropu:

a g e č g o b

• uštedu od 25 milijardi evra godišnje do 2020.,

Z

• smanjenje emisije CO 2 za barem 160 miliona tona godišnje, • ekonomsku konkurentnost, • stvaranje novih radnih mesta (280.000 do 450.000) i • smanjenje energetske zavisnosti.

Direktivom EPBD predviđen je bitno veći potencijal smanjenja emisije nego što iznosi evropska obaveza po Kyoto sporazumu. Kyoto sporazumom je predviđeno smanjenje emisije gasova staklene bašte na približno 340 miliona tona CO 2 (od 2008.

do 2012.).

Izvor: www.eurima.org http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

34/204

5/11/2018


3 6 • D ž epni priru č n i k o i z o l a c i j a m a

Rezultati uvođenja strož jih propisa o energetskoj efikasnosti Razvoj propisa o energetskoj efikasnosti novih zgrada najlakše ćemo videti na primeru Nemačke Opšti trend je postupno smanjenje energetske potrošnje u zgradama. Veliki pad potražnje energije zabeležen je u godinama nakon uvođenja novog zakonodavstva. Najveći pad potražnje zabeležen je kod energije za grejanje prostorija što je regulisano sa najmanje 75% propisa. Upravo zbog toga izolacija ima tako veliki značaj!

Energetsko potraživanje

Nemačka

[kWh/(m2/god)] 350

300 Propisi o toplotnoj izolaciji 1977 250 Propisi o toplotnoj izolaciji 1984 200 Propisi o toplotnoj izolaciji 1994 150 Propisi o energetskoj efikasnosti 2002/2004/2007 100

2009 2012

50

0 1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

2005

2010

2015

© Horst P. Schetter, dipl. ing, Köhler


35/204

5/11/2018


Uloga izolacije • 3 7

Uloga izolacije Izolacija zgrada, prikriveni potencijal energetske uštede Najveći deo sveukupne energije u EU potroši se u zgradama... .... sa druge strane zgrade međ utim predstavljaju najveći potencijal energetske uštede. 524 455

469 415

40.0% 39.7% 39.0% 39.0%


... grejanje i hlađenje predstavljaju 64% energetske potrošnje u zgradama. Pomoću raznih energetski efekasnih mera moguće je uštedeti barem polovinu te energije. 9%

23% 64%

5% M / tona 2005 2020 osnovna pretpost. 2020 energ. šted. scen. 2020 najbolji scenarijo

% ukupnoga pros. 2005 2020 osnovna pretpost. 2020 energ. šted. scen. 2020 najbolji scenarijo

Grejanje / hlađenje

San. voda

Rasveta

Ostalo

Izolacija ima najveći potencijal za uštedu energije u Evropi!!

Izvor: DG TREN, 2005; Eurima, 2006 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

36/204

5/11/2018



Izolacija objekata je najjeftiniji način smanjenja potrošnje energije i emisije štetnih materija. Od svih mogućih alternativa za povećanje energetske efikasnosti objekata upravo izolacija predstavlja najjeftiniji i najefikasniji način, odnosno najmanji trošak za najve ću moguću uštedu energije!

Izolacija (umereno područ je) Troškovi smanjenja (nezavisno) [ € /tCO2]

Izolacija Spoljni Šuplji sen- Unutarnji Krovovi zidovi dvič zidovi* zidovi

Zamena Podovi

Prozori

Kotlovi

9

-187

-

-185

-79

300

15

-131

-187

-159

-

-

-46

-217

(nezavisno) [cent/kWh]

0.2

-4.3

-

-4.2

-1.8

6.9

0.3

Amortizacija (nezavisno) [a]

18

4

-

4

12

38

14

Troškovi smanjenja

(udruženo) [€/tCO2]

Trošak ušteđene energ.

* –šuplji sendvi č z idovi (Cavity walls)- su spoljni zidovi koji su karakteristični za kuće u Evropi( naro čito u Britaniji) i Kanadi koje su se gradile u 19. i prvoj polovini 20.veka, u vreme kada nisu postojale stroge regulative o toplotnoj zaštiti objekata i energetskoj efikasnosti. To su klasični sendvič z idovi ,č ija je osnova betonski zid a obzid od pune opeke (pričv ršć en sidrima za glavni zid), pri čemu se iz među nalazi sloj vazduha. Ovakav na čin gradnje je obez beđi vao zaštitu betonskog zida od prodora atmosferske vlage, koje naro čito velika za uvreme jakih vetrova. je mogla da prođe kroz obzid ali naknadna bi se slivalaizolacija niz njega i krozjespecijalne odvode vazdušnom prostoruVlaga odvodila napolje. U današnje vreme, ovakvih spoljnih zidova predstavlja ogroman potencijal za uštedu energije.

Pored ostalog trošak ušteđene tone CO2 je najniži upravo kod upotrebe izolacije. Primer: Ako nezavisno zamenite prozore na vašem objektu za svaku ušteđenu tonu CO2 , koja neće biti emitovana u okolinu, platićete sledećih 30 godina po 300 evra godišnje. Ako u obnovu objekta uklju čite i prozore (dodatna, udružena mera), ugradnjom novih prozora uštede ćete dodatnih 46 evra na tonu CO2 . Za svaki kW ušt eđene energije platićete 6,9 centa tako da će amortizacija troškova nezavisne zamene trajati 38 godina. Ako izvedete izolaciju krova finansijski efekat uštede iznosi će 4,2 centa a vek amortizacije samo 4 godine! Nezavisna mera: uključuje sve troškove ove mere energetske ušted e. Dodatna ili udružena mera: Objekat se ionako obnavlja tako da se uzima u obzir samo direktan trošak dodatne mere energetske uštede.

Izvor: Ecofys, 2005-2006 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

37/204

5/11/2018


U l o g a i z o l a c i j e • 39

1 € uložen u izolaciju povrati nam se sedmostruko! Izolacija je najefikasniji način povećanja energetske efikasnosti zgrade! Navodimo konkretan primer ispitivanja, izvedenog od strane

? a n b e r t o p e t š p o u j a i c a l o z i e j a g e č g o b Z

Ecofys-a, savetodavne kuće za okolinu iz 2006. godine: • Trošak izolacije krova stambene zgrade sa jednim stanom u 2 umerenom klimatskom područ ju iznosi 30€/m . • Godišnja ušteda zbog izolacije krova iznosiće 7,5 € po m 2 godišnje što znaći da će se trošak povratiti u četiri godine. • Za vreme trajanja životnog doba našeg krova uštedećemo tako 226 €/m2, što znaći da će nam se svaki evro potrošen za izolaciju krova povratiti sedmostruko! Za 1 € uložen u izolaciju krova povrati nam se 7 €!

Izvor: Ecofys VI, 2006 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

38/204

5/11/2018



Godišnji trošak u poređenju sa uštedom energije (EU 25) ) e j n š i d o g i d r a j i l i m (

50 45.49

40

30 24.28

20

18.00

9.71 10 7.10 2.89 0 2006

2010 Godišnji trošak

2015 Finansijski efekat godišnje uštede energije

Izvor: Ecofys VI, 2006 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

39/204

5/11/2018


Uloga izolacije

•

41


Izolacija je najjeftiniji i najefikasniji način povećanja energetske efikasnosti zgrada!

a g e č g o b Z

Zgradama je potrebna enormna koli čina energije ..... ... izolacija predstavlja rešenje tog problema.. . ... pa ipak, koja vrsta izolacije zgrada je najefikasnija?


40/204

5/11/2018



Princip "Energetskog trougla" govori nam kako se moramo generalno uhvatiti u koštac sa prekomernom energetskom potrošnjom. Tri koraka za postizanje principa Energetskog trougla: su: • Najpre moramo smanjiti potražnju energije uvođenjem energetsko efikasnih mera.

Energetska efikasnost

• Kao drugo, umesto fosilnih goriva koristimo energiju iz obnovljivih izvora. • I pod tri, fosilna goriva eksploatišemo i koristimo u što manjoj meri i što efikasnije.

Obnovljivi izvori

Fosilna goriva

Energetski trougao je način upravljanja energijom u cilju postizanja energetske uštede, smanjenja energetske zavisnosti te korišćenja po okolinu ne štetnih tehnologija, a da pri tome ne smanjujemo komfor i kvalitet života.

Primena ovog principa kod zgrada drugim rečima znači da je dobra izolacija preduslov za održiv razvoj zgrada!

Izvor: Globalni energetski pregled. IEA 2008 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

41/204

5/11/2018


? a n b e r t o p e t š p o u a j i c a l o z i

Uloga izolacije • 43

Primerom pasivne kuće koncept Energetskog trougla postao je stvarnost Pasivnu kuću mo žemo generalno definisati kao kuću bez tradicionalnog sistema grejanja i bez sistema aktivnog hlađenja. To ujedno znači da ima dobru izolaciju te mehanički sistem ventilacije sa efikasnom rekuperacijom energije. Ovakve ku će nazivamo i kuće sa nultom potrošnjom energije ili ku će bez

e j a g e č g o b Z

potrebe za grejanjem (Evropska komisija). • Pasivne kuće imaju veoma niske toplotne gubitke. Takav koncept minimizuje režijske troškove i povećava komfor života uz jednake troškove izgradnje.

• To u stvari znači da se ušteda

zbog nekupovine skupog sistema grejanja ili hlađenja kompenzuje troškovima ugrađenih visoko kvalitetnih materijala.

Super izolovana pasivna kuća

• I više od toga! Zbog bitno niže potrošnje energije za vreme svog životnog doba pasivna kuća ne samo da doprinosi o čuvanju čovekove okoline nego i znatno nižim troškovima korištenja.

Koncept pasivne kuće usmeren je pre svega ka potpuno izolovanom i nepropusnom omotaču kuće te na efikasnu rekuperaciju.

Iz vor: Evropske pasivne kuće (www.passivhaus.de) http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

42/204

5/11/2018



Potpuno izolovan omotač zgrade veoma niske energetske potrošnje - PASIVNA KUĆA Obična kuća (bez izolacije) Šupljine oko vrata 15%

Pasivna kuća

Krov 25 %

Ključna mesta na kojima se moraju uzeti u obzir pravila za spre čavanje nastanka toplotnih mostova. Zidovi 35%

Prozori 10% Izolacioni omotač Podovi 15%

Energetski zahtevi: obično > 250 kWh / m 2 a

omotač, k oji je nepropustan na vazduh

Energetski zahtevi < 15 kWh/m 2 a

Kod pasivnih kuća, potrošnja energije je u poređenju sa standardnim kućama manja za približno 85%!

Izvor: www.solihull.gov.uk http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

43/204

5/11/2018


Uloga izolac ij e • 4 5

Energetske potrebe pasivnih kuća u poređenju s ostalim zgradama

u a j i c a l o z i e j

Kvalitet zgrada s obzirom na njihove energetske zahteve

a g e č g o b Z

250 ) e j n š i d o g 2

/ 200 m ( h W K 150 i v e t h a z i k 100 s t e g r e n E

50

50 160 40 80

50

50

35 35

0

? a n b e r t o p e t š p o

15

15

pre 1978 Sanitarna voda

15

nakon 1984 Grejanje

nakon 1995

15 nakon 2002

5 10 15 Pasivna kuća

ventilacija

Izvor: www.passivhaus.de http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

44/204

5/11/2018



Izolacija predstavlja izuzetan potencijal u borbi protiv klimatskih promena, energetske zavisnosti te kod stvaranja konkurentnosti. Problem

Uticaj na okolinu

Rast troškova

Energetska zavisnost

Rešenje

Smanjenje emisije CO 2 evropska obaveza prema Kyoto sporazumu

Manja potrošnja energije

Povećana energetska efikasnost smanjuje zavisnost od uvoza energenata.

Potencijal izolacije Potpuno uvođenje EPBD može dati bolje rezultate od onih za ko je smo se obavezali u sporazu muCO iz Kyota. Smanjenje emisi je 2 za barem 160 m. tona. Pomoću izolacije može se dnevno uštediti 3,3 miliona barela nafte odnosno do 2020. godine 25 milijardi godišnje. Manja potrošnja = manja energetska zavisnost 40% sveukupne energije potroši se u zgradama. Investicia u izolaciju ( 1 investirani EUR = 7 EUR)

Ekonomska konkurentnost

Novac ušteđen za energiju može se nameniti drugim područjima ekonomije

Otvaranje od 280.000 do 450,000 novih radnih mesta Amortizacioni vek investicije u izolaciju zgrade s mineralnom vunom je 4-8 godina (ist raživanj e Ecofys-a).

Izvor: Međunarodna agencija za energiju; Istraživanje Ecofys; Eurima http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

45/204

5/11/2018


I zolacija i održivi razvoj • 47

živi razvoj Izolacija i odr Šta znači održivi razvoj? Odr živi razvoj znači razvoj u okvirima današnjih potreba a da pri tome ne budu ugro žene mogućnosti budućih generacija za ispunjavanje njihovih potreba.*

Okolina

Tri stuba održivog razvoja Ljudi


Ekonomija

Održivi razvoj predstavlja dejstvovanje u sve tri dimenzije i traženje dugoročnih razvojnih rešenja koja istovremeno omogućavaju ekonomski rast i zaštitu okoline, te nam istovremeno nude uslove za ispunjavanje naših socijalnih potreba.

* Izvor: "Naša zajedni čka budućnost". Izveštaj Svetske komisije za okolinu i razvoj. Ujedinjene nacije, 1987.


46/204

5/11/2018


48

•


Kako izgleda naša budu ćnost? Naša planeta poseduje ograni čen potencijal da na primer u toku jedne godine regeneriše potrošene resurse te istovremeno apsorbuje naš otpad. Trenutno je prirodi za to potrebna jedna godina i četiri meseca. U praksi dakle previše koristimo naše prirodne resurse te ih na taj na čin oduzimamo odnosno bukvalno krademo budu ćim generacijama.

Umereni scenariji Ujedinjenih nacija ukazuju da bi na osnovu trenutnih trendova do sredine 2030. godine mogli da potrošimo toliko resursa da će planeti za njihovu regeneraciju biti potrebno dve godine. To znači da će nam za to vreme biti potrebno čak dve planete ako želimo zadržati naš stil života.

Izvor: Global Footprint Network http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

47/204

5/11/2018


Iz o l a c i j a i o d r ž i v i r a z v o j • 4 9

Koji je dakle naš cilj?

Donji graf prikazuje relaciju izmeđ u indeksa ljudskog razvoja (HDI) i ekološkog pečata pojedinca u različitim državama. Ekološki pečat pojedinca predstavlja površinu zemlje koja je potrebna za zadovoljavanje potreba populacije.


žava Na primervisokog većina razvoja afričkih dr nalazi naćlevoj strani praga ljudskog (HDI 0,8) dok se je ve ina evropskih država na desnoj strani. Bez obzira na to vidimo da viši indeksi HDI iza sebe ostavljaju mnogo veće ekološke pečate pojedinca. Više od 3,5 milijardi ljudi ili približno 50% populacije živi ispod praga visokog ljudskog razvoja. . Naš cilj je osiguravanje visokog indeksa ljudskog razvoja za

svakoga istovremeno od 1,8 haapo pojedincu. i prihvatljivog ekološkog pečata pojedinca 14

Afrika Azijsko-Pacifičko područje Evropa ostali Latinska Amerika Srednji istok / Centralna Azija Evropa EU Severna Amerika

12 )

a u1 0 c c n i n i d d e j e j o o 8 p p t o a p č e j e 6 p l i m k š e o z 4 l o a k h E v

(

2

CILJ

0 0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

1 0.7 0.8 0.9 UN - Indeks ljudskog razvoja (HDI)

Prag visokog ljudskog razvoja prema UNDP Svetski prosečno dostupan kapacitet po pojedincu (bez uzimanja u obzir divljih životinjskih vrsta)

Sve države sveta moraju da se razvijaju i dalje međ utim pri tome moraju da uzmu u obzir i prirodna ograničenja naše planete. Izvor: Global Footprint Network http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

48/204

5/11/2018


5 0 • Dž epni priru č n i k o i z o l a c i j a m a

Odr živi razvoj predstavlja srž delovanja preduzeća URSA Odr živi razvoj

proizvodi URSA

• Samom izolacijom spoljnih

• Potencijal zapošljavanja u

zidova zgrade uštedi se toliko u emisiji CO 2 da je efekat toga isti kao kada bi posadili 212 stabala.*

građevinarskoj struci.

Okolina

URSA kao poduzeće

• Poboljšanje kvaliteta života.

Ljudi

• Stroga politika zaštite životne sredine.

• Održiv razvoj i osposobljavanje osoblja.

• Visok procenat upotrebe recikliranih

• Društveno socijalna odgovornost preduzeća

materjala.

(CSR).

• Energetska efikasnost znači uštedu energije. • Optimalni troškovi izvođenja. • Poboljšanje ekonomske konkurentnosti zbog manje energetske

zavisnosti. Ekonomija

• Investiranje u lokalnu ekonomiju.

Iz vor: Osnova za ovu kalkulaciju su podaci sa http://www.ecologyfund.co m /ecology/inf o-pol-bg. html. Kuća se nalazi u Francuskoj. Fasada se sastoji od 4 zida du žine 15 metara i visine 3 metra. Kao izolacioni materijal korišten je panel od mineraln e staklene vune lambda vrednosti 0,032 W/ mk.


49/204

5/11/2018


Če s t a

pogrešna ubeđenja

sta

Če

o i z o l a c iji • 5 1

o izolac i

pogrešna ubeđenja

ij


Najčešća pogrešna ubeđenja ili nepotrebna zabrinutost u vezi izolacije i kako ih opovrgnuti


50/204

5/11/2018



Troškovi i vreme povraćaja investicije u izolaciju

1. Izolacija je preskupa. Ako zamenim svoj kotao za grejanje uštedeću bitno više energije jer mogu odmah da vidim da je potrošnja bitno niža već od prvog dana.

netačno • Istraživanja pokazuju da pravilno izvedena izolacija objekta uštedi više para i emisije ugljendioksida nego bilo koja druga mera štednje. • Proizvodi URSA Glasswool na primer uštede 243 puta više primarne

energije nego što je bilo upotrebljeno za njihovu proizvodnju, transport i razgradnju.* • Svaki evro uložen u izolaciju može se povratiti sedmostruko. ** 2 > uštedi 379.767 kWh u 50 • Primer iz Nema čke: objekat (120m2) godina; ako je cena lož ulja 0,6 centi/l = (379.767/10)* 0,6 = € 22.787 u 50 godina > odnosno € 455/godinu*.

* Istraživanja Forschungszentruma Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za krovnu izolaciju, uzimajući u obzir životni ciklus proizvoda, rukovanje i montažu. ** Izvor: Eurima


51/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a u b e đ e n j a o i z o l a c i j i • 5 3

Izolacija i kondenz

1. Zbog dodatne izolacije objekta mo že da dođe do stvaranja kondenza, što dovodi do znatnog pogoršanja kvaliteta vazduha u prostorijama.


netačno • Velika je razlika između izolacije i provetravanja.. Provetravanjem

se reguliše protok vazduha dok izolacija reguliše protok toplotne energije. • Pravilno izvedena izolacija zna či istovremeno i primeran nivo provetravanja koji omogućava kruženje vazduha u objektu. • Toplotna izolacija i provetravanje nisu suprotni pojmovi nego se međusobno dopunjuju. Omotač zgrade mora da ima izolaciju koja sprečava isticanje vazduha iz objekta, međutim odgovaraju će provetravanje mora da bude omogućeno jer ono

osigurava razmenu vazduha. • Dodavanjem dodatne izolacije povećava se temperatura na

unutrašnjoj površini spoljašnjeg zida ,čtim imei se smanjuje rizik od pojave kondenza na istoj, a samim buđ i i gljivica.


52/204

5/11/2018



Toplotna i zvučna izolacija

1. Jedna vrsta materijala ne osigurava istovremeno toplotnu i zvučnu izolaciju. netačno • Postoje materijali koji u sebi udru žuju obe karakteristike. Takav materijal je na primer mineralna staklena vuna. Ovaj izolacioni material štiti nas od hladnoće ili vrućine a istovremeno i od neželjene buke.


53/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o i z o l a c i j i • 5 5

Izolacija ili obnovljivi izvori energije

1. Sama izolacija i nije tako bitna kao činjenica da li koristimo čiste i/ili obnovljive izvore energije.

netačno


• Izolacija i obnovljivi izvori energije nisu suprotni pojmovi. Uprkos svemu najpre je potrebno izolovati objekat (vidi princip Energetskog trougla).

• Tek izolacija omogućava efikasno korišćenje obnovljivih energetskih izvora. Izolacija sprečava nepotreban odliv energije zato je za isti efekat potrebna bitno manja količina energetskog izvora.


54/204

5/11/2018


56

•


Stepen izolovanosti objekta

1. Dovoljna je mala količina izolacionog materijala na mom krovu, sve ostalo kompenzuje se preko ostalih, različitih energetsko efikasnih rešenja u mojoj kući. netačno •

•

Istraživanja pokazuju da željeni ekonomski efekat dobijemo tek viskim stepenom izolovanosti objekta. To svakako zavisi od specifičnih klimatskih uslova. U umerenim klimatskim uslovima toplotna izolacija se uvek isplati. Ekonomski optimum dostiže se već kod U- vrednosti iz međ u 0,32 i u 0,14 W/m2 K (...). Uporedivo rešenje je takođe izolacija objekta toploj klimatskoj zoni. Tu je mogu će dostići ekonomski optimum U-vrednostima izmeđ u 0,50 i 0,20 W/m 2 K. (...). U severnoj Evropi izolacija krova je ekonomski isplativa kod optimalne debljine izolacije izmeđ u 10 i 20 cm kojom se osigurava U-vrednost iz međ u 0,12 do 0,22 W/m 2 K. *

* Ecofys, 2005 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

55/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o i z o l a c i j i • 57

Izolacija i topli klimatski uslovi

1. Kod nas izolacija kuća nije potrebna jer kod nas nikad nije hladno.

netačno


• Uprkos tome ...., izolacija se itekako isplati... • U mnogim zemljama potrošnja energije je leti ve ća nego zimi (hlađenje je naime energetski zahtevnije i skuplje od grejanja). Toplotna izolacija štiti objekat kako od hladnoće tako i od vru ćine. Primer: stanom Naknadnom izolacijom krova fasade ku ći s • jednim u Sevilji, koja pre togai nije bilana izolovana, uštedeli smo 75% energije koja je bila potrebna za hlađenje odnosno održavanje objekta na temperaturi od 25°C.

• Izolacija dakle štiti i od pregrevanja za vreme leta.

* Izvor: Ecofys VII I http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

56/204

5/11/2018


5 8 • D ž e p n i p r i r u č n ik o i z o l a c i j a ma


57/204

5/11/2018


Izolujte svoju kuću, štedite novac i pomozite okolini! vune • Sa izolacijom krova vaše kuće pomoću mineralne staklene možete godišnje uštedeti do 550 litara lož ulja.

• Ova energetska ušteda pored toga za okolinu znači smanjenje emisije CO2 za jednu tonu za vreme životnog veka krova!


58/204

5/11/2018


Jeste li vlasnik kuće


Dali ste znali da ...? vam izolacija pomaže: • da štedite novac i istovremeno •

štitite našu okolinu i planetu


59/204

5/11/2018


Sadržaj 2.1

Namena poglavlja

2.2

Osnovna načela izolovanja objekata

2.3

Izolacija: kontekst i tipovi izolacije

2.4

Upotreba u građevinarstvu

2.5

Označavanje sa CE oznakom

? a j i c a l o z i e j a t Š


60/204

5/11/2018


62

•


Namena poglavlja

Osnovne namene izolacije U ovom poglavlju saznaćete ključne pojmove ... toplotne izolacije •

prenos toplote

•

toplotna izolacija

• •

toplotna provodljivost toplotna otpornost

•

prolaz toplote … zvučne izolacije •

apsorpcija zvuka

•

zvu čna izolacija

•

curenje zvuka

… požarnih karakteristika izolacionih materijala •

gorivost

•

protivpožarnost


61/204

5/11/2018


Os n o v n i p r i n c i p i i z o l o v a n j a o b j e k a ta • 6 3

Osnovni principi izolovanja objekata Prenos toplote

Prenos toplote predstavlja prenos toplote sa toplijeg na hladnije telo. Prenos toplote u praksi izvodi se na sledeće na čine: • Kondukcijom - prenos toplote kroz čvrste / tečne materijale preko direktnog kontakta njihovih čestica.

Vruće

Protok toplote

Hladno

L Presek područja = A

Tim procesom dolazi do izjednačavanja njihove temperature. Prenos toplote kroz čvrsta tela koja ne propuštaju zračenje odvija se samo putem provođenja toplote.


Spirala za hlađenje

• Konvekcija – prenos toplote kroz fluide koje se kreću (tečnosti i gasovi) . Dolazi do razmene(kretanja) čes tica između područja različitih temperatura. Primeri: grejanje posude s vodom na plamenu, topao vazduh se u prostoriji di že, ohladi se i nakon toga pada.

• Zračenjem - prenos toplote pomoću elektromagnetnih talasa ili pomicanjem osnovnih delića atoma.

L Zemlja

Sunce

Primeri: Sunce prenosi svoju toplotu putem elektromagnetnih talasa; isti princip prenosa toplote koristi se i u mikrotalasnim rernama.


62/204

5/11/2018


64 • D ž e p n i p r i r u č ni k o i z o l a c i j a m a

Prenos toplote i toplotna izolacija {1/2}

Toplotna izolacija = smanjenje prenosa toplote. Izolacioni mater jali deluju na principu zarobljavanja vazduha u male ćelije ,što smanjuje konventivnu i konduktivnu funkciju prenosa toplote.* To smanjenje zavisi od: • Stepena do kojeg smo uspeli ograničiti kretanje vazduha (u suviše velikim ćelijama uhvaćeni vazduh ima sopstveno kretanje, zbog čega se povećava prenos toplote konvekcijom, zbog toga su primernije manje vazdušne ćelije). • Postojanje što manje tvrdog materijala oko zarobljenog vazduha (velike količine vazduha u malim ćelijama su bolje jer to smanjuje puteve prenosa tolote kondukcijom u materijalu). Zbog toga svi efikasni izolacioni materijali imaju manju gustinu.

* Prenose radijacijom (zračenjem) izbegavamo refleksijom na nivou ćelije. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

63/204

5/11/2018



Prenos toplote i toplotna izolacija {2/2}

Stepen do kojeg su karakteristike nekoga materijala primerne za korištenje istog kao izolatora:

• Stabilnost na radnim temperaturama. • Mehani čka svojstva (npr. otpornost na pritisak, sposobnost komprimovanja). • Životni vek (zbog termi čkih šokova, vodootpornosti ili otpornosti na mikrobiološku razgradnju).

Najčešće korišćeni izolacioni materijali imaju vlaknastu (npr. mineralna staklena vuna), ćelijsku (npr. plastične pene) ili zrnastu strukturu (npr.


perlit).

Vlaknasta struktura mineralne staklene vune


Ćeli jska struktura XPS

Zrnasta struktura perlita

64/204

5/11/2018


66

•

D ž epni priru č nik o izolacijama

Kako se meri prenos toplote? Toplotna provodljivost / Lambda vrednost Proračun prenosa toplote veoma je komplikovan zbog toga za njegov izraču koristimo toplotnu provodljivost materijala. •

Toplotna provodljivost je sposobnost materijala, da provodi topotu.

•

Toplotna provodljivost predstavlja koli činu toplote koja u jedinici vremena prođe kroz 1 metar debeo sloj materijala površine 1 m2, pri čemu je razlika temperatura s obe strane materijala jedan stepen Kelvina. Ovu karakteristiku materijala označavamo grčkim slovom λ (lambda) a označavamo je pomoću sledećih jedinica:

W/mK

Što znači: W = koli čina toplote u jedinici vremena m = debljina materijala K = razlika u temperaturi izmerena u stepenima Kelvina

Jedinica Kelvin: merna jedinica za temperaturu izvedena na osnovu Celzijus stepena, koja počinje sa apsolutnom nulom (-273,15 ºC), što je najni ža moguća temperatura; K - C + 273,15

Što je λ niža, bolji je kvalitet izolacionog materijala.


65/204

5/11/2018


Os n o v n i p o j m o v i k o d i z o l o v a n j a o b j e k a ta • 67

Kako može da se interpretira vrednost lambda

Da bi razumeli značaj raspona lambda vrednosti kod različitih materijala, pogledajmo sledeću tabelu: Materijal

Čelik (ugljenik)

Lambda 36-54

Armirani beton

(beton/kamen 2400 kg/m3) Opštii

građevinski materijal

1.05-1.15

Silikatni zid

1.00-1.10

Staklo

0.8-1.10

1400 kg/m ) Voda

materijal

Vazduh

? a j i c

Zid od klinkera

Beton (ekspandirana glina 3

Izolacioni

1.70-1.80

a l o z i e j a t Š

0.72-.0.80 0.6

Penjeno staklo

0.05-0.07

Staklena vuna

0.030-0.045

Kamena vuna

0.032-0.045

EPS

0.032-0.045

XPS

0.029-0.040

PUR/PIR

0.022-0.035

Aerogelovi

0.003-0.010

Vazduh

0.026

Vrednost lambda kod tipičnih izolacionih materijala iznosi oko λ = 0.03 - 0.06 W/m K .


66/204

5/11/2018



Ograničenje prenosa toplote u materijalima: toplotna otpornost Toplotna otpornost je sposobnost materijala da se odupre protoku toplote kroz . njega • Toplotnu otpornost obično označavamo kao R vrednost. • R vrednost zavisi od lambda vrednosti materijala i njegove debljine. • R vrednost izra čunava se pomo ću sledeće formule:

R = d / λ [m 2 K/W]

gde je: d= debljina materijala (u metrima)

Pošto je R=d/ λ, veća debljina i/ili manja lambda vrednost davaće ve ću R vrednost.

Izolacija je bolja što je veća R vrednost!


67/204

5/11/2018


Os n o v n i p o j m o v i k o d i z o l o v a n j a o b j e k a ta • 6 9

Ograni čenje prenosa toplote u delovima zgrade: Prolaz toplote Prolaz toplote: U(K)-vrednost • Koeficijent prolaza toplote predstavlja količinu toplote, u jedinici vremena, koja prođe kroz 1 m2 površine građevinskog elementa zgrade (npr. spolnji zid), zbog temperaturske razlike na obe strane te konstrukcije od 1K . • Vrednost se može izračunati po formuli:

U = 1 /RT [W/m2 K]

gde:


R T predstavlja R vrednost koja se dobije sabiranjem pojedinih R vrednosti svih elemenata komponente.

Izolacija je bolja što je U vrednost niža!


68/204

5/11/2018



Prolaz toplote / U (K) vrednost

Zahtevi odnosno preporuke za U(K) vrednosti mogu se razlikovati jer to zavisi od tipa zgrade, starosti zgrade, itd. Upravo zbog toga se kod pojedinih komponenata (zid, krov i pod) navode se samo vrednosti "visoka" i "niska". To su granične vrednosti datih U vrednosti. Postojeći zahtevi u vezi U vrednosti {W/m 2 K]

Zid Država

niska

visoka

Brisel Prag Berlin

BE CZ DE

0.6 0.3 0.3

0.6 0.38 0.3

Krov niska visoka 0.4 0.4 0.24 0.3 0.2 0.2

Kopenhagen Madrid Pariz Atina Budimpešta Dablin Rim

DK ES FR GR HU IR IT

0.2 0.66 0.36 0.7 0.45 0.27 0.5

0.4 0.66 0.36 0.7 0.45 0.37 0.5

0.15 0.38 0.2 0.5 0.25 0.16 0.46

0.25 0.38 0.2 0.5 0.25 0.25 0.46

0.12 0.66 0.27 1.9 0.5 0.25 0.46

0.3 0.66 0.27 1.9 0.5 0.37 0.46

Amsterdam Varšava Lisabon Štokholm London

NL PL PT SE UK

0.37 0.3 0.5 0.18 0.25

0.37 0.5 0.7 0.18 0.35

0.37 0.3 0.4 0.13 0.13

0.37 0.3 0.5 0.13 0.2

0.37 0.6 0.15 0.2

0.37 0.6 0.15 0.25

Grad

Pod niska visoka 0.9 1.2 0.3 0.45 0.4 0.4

Izvor: EURIMA, informacija iz Aprila 2007 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

69/204

5/11/2018



Toplotni mostovi

Toplotni most nastaje kad se dotiču materijali koji su slabi izolatori (npr. spoljašnji vazduh, zid od cigle i beton) te tako kreiranim putem omogućavaju protok toplote. Tipični efekti toplotnih mostova su:

Toplotni gubici

• Smanjenje temperature unutrašnje površine konstrukcije; u najgorem slu čaju dolazi do kondenzacije i pojave buđ i na unutrašnjoj strani


konstrukcije • Znatno povećani toplotni gubici.

Kako se mogu izbeći toplotni mostovi? • Ugradnjom dodatne izolacione komponente koja stvara toplotnu barijeru.

Ključna mesta na kojima je potrebno voditi računa o pravilima za izbegavanje toplotnih mostova.

Izolacioni sloj


Sloj vazdušne izolacije

70/204

5/11/2018



Rezime: osnovni toplotni parametri

Naziv

Toplotna provodljivost

Toplotna otpornost

Prolaz toplote


Simbol

Zaključak

Vrednost lambda λ

Niža λ vrednost zanči, da su izolaciona svojstva materijala bolja

R-vrednost

Viša R vrednost znači bolju izolaciju

U(K)-vrednost

Niža U (K) vrednost znači bolju izolaciju

71/204

5/11/2018


Osnovni principi izolovanja objekata • 73

Rezime: toplotna izolacija Toplotna izolacija •

Prenos toplote zna či prenos toplote sa toplijeg tela na hladnije. Postoje tri načina prenosa toplote: provođen je, konvekcija i zra čenje.

• Toplotna izolacija se bazira na izbegavanju prenosa toplote po

principu zarobljenog vazduha u male zapremine u cilju smanjenja mogućnosti konvekcije, provođenja i zračenja toplote.

•

Toplotna provodljivost (λ) je sposobnost materijala da provodi toplotu. Izolaciona sposobnost materijala je bolja što je ni ža λ vrednost.

•


Toplotna otpornost (R vrednost) je sposobnost materijala da se odupre protoku toplote kroz njega. Zavisi od debljine i λ vrednosti. Izolacije je time bolja što je R vrednost viša.

•

Prolaz toplote (U vrednost) je količina toplote koja prolazi kroz komponentu zgrade (npr. spoljni zid) zbog temperaturnih razlika na obe strane. U korelaciji je sa R vrednošću.

Što je niža U(K) - vrednost, to je bolja izolacija. •

Toplotni most je put kojim odlazi više toplote nego u ostalom delu konstriukcije i nastaje kada dođ u u dodir materijali koji su slabi izolatori (npr. spoljni vazduh, zid od cigle i beton) te je tako omogućen protok toplote. Toplotni mostovi se mogu izbeći samo dodatnim izolacionim merama.


72/204

5/11/2018


74 • D ž epni priru č ni k o izolacijama

Namena poglavlja

Osnovne namene izolacije U ovom poglavlju saznaćete ključne pojmove ... toplotne izolacije • Prenos toplote • Toplotna izolacija • Toplotna provodljivost • Toplotna o tpornost • Prolaz toplote

…zvučne izolacije • Apsorpcija zvuka • Zvu čna izolacija • Curenje zvuka

… požarnih karakteristika izolacionih materijala • Gorivost • Pro tivpožarnost


73/204

5/11/2018


Os n o v n i p r i n c i p i i z o l o v a n j a o b j e k a ta • 75

Osnove zvučne izolacije: zaštita od buke Zagađivanje bukom u zgradama zavisi od postojanja izvora uznemiravajuće buke. Izvori buke su npr.: • Spolnji izvori (recimo saobraćaj), • Unutrašnji izvori (npr. aktivnosti u drugoj prostoriji, servisne usluge, itd.).

Posmatrano sa stanovišta zvučne zaštite u zgradama postoje dva tipa prostorija: • Prostorije koje emituju buku ili bu čna okolina (npr. kuhinja, dnevna soba, soba za muziku, itd. ),


• Prostorije u koje buka prodire ili područja za odmor (npr. spavaća soba, itd.).

VIBRACIJE I BUKA IZ STAKLENE BAŠTE

BUKA AVIONA BUKA OD ATMOSFERSKIH

BUKA IZ VENTILACIONIH CEVI

PADAVINA VREMENAI

BUČNI HODNICI ULAZ I IZLAZ ZVUKA KROZ CEVI BUKA KROZ ZID I VRATA

BUKA SA DJEČJEG IGRALIŠTA

ULAZ BUKE KROZ OTVORENE PROZORE

VIBRACIJE I BUKA SAOBRAĆAJA

BUKA VENTILACIJE BUKA IZ VODOVODA


74/204

5/11/2018


76

•


Nivo buke i komfor

Tabela nivoa buke L s pritiscima i intenzitetom zvuka Primer

Nivo zvučnog pritiska Lp dBSPL

Zvučni pritisak p N/m 2 = Pa

Intenzitet zvuka I W/m 2

Avion na reaktivni pogon, na 50 m Prag bola

140 130

200 63.2

100 10

Prag nelagodnosti

120

20

1

Motorna testera na 1 m udaljenosti

110

6.3

0.1

Disko, 1m od zvučnika

100

2

0.01

Dizel kamion, na 10 m

90

Pločnik prometne ulice, na 5 m

80

0.63 0.2

0.001 0.0001

Usisivač na udaljenosti 1 m

70

0.063

0.00001

Razgovor na udaljenosti 1 m

60

0.02

0.000001

Prosečna kućna buka

50

0.0063

0.0000001

Tiha biblioteka

40

0.002

0.00000001

Tišina spavaće sobe noću

30

0.00063

0.000000001

Pozadina u TV studiju

20

0.0002

0.0000000001

Šum lišća

10

0.000063

0.00000000001

Prag čujnosti

0

0.00002

0.000000000001


75/204

5/11/2018



• Nivo zvučnog pritiska (SPL) ili nivo zvuka Lp jeste logaritamska mera efektivne vrednosti zvučnog pritiska u odnosu na referentne vrednosti. Meri se u decibelima (dB).

• Decibel (dB): merenje nivoa zvu čnog pritiska je u decibelima gde je 0 dBSPL referentna vrednost za prag čujnosti. • Zvu čni pritisak je odstupanje pritiska od pritiska lokalne okoline kojeg prouzrokuje zvučni talas. Jedinica za zvučni pritisak je paskal (simbol Pa). Kalibracija se često izvodi tako što je 1 paskal jednak 94 dBSPL.


• Intenzitet zvuka Intenzitet zvuka je akustička ili zvučna snaga u (W) po jedinici površine. SI jedinica za intenzitet zvuka je W/m 2 . • Snaga zvuka je količina energije - energija zvuka u jedinici vremena (jedinice J/s, W po Sl sistemu ) koja dolazi od izvora zvuka. • dB su izra ženi u logaritamskoj tablici; čovekovo uvo prepoznaje smanjenje zvuka za 10 dB kao smanjenje buke za polovinu dakle buku od 40 dB subjektivno doživljavamo kao upola manju nego buku od 50 dB.

Beleška: RMS ili prosek kvadrata (root mean square, kratica RMS ili rms) je statisti čko merenje magnitude promenljivih količina. To je naročito korisno kada imamo pozitivna i negativna odstupanja, npr. kod zvu čnih talasa. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

76/204

5/11/2018



Širenje zvuka

U zgradama se javlja dva tipa zvuka: Zvuk koji se prenosi kroz vazduh: radi se o širenju zvuka nastalog vibracijom strukture pod uticajem vazduha: ljudski govor, muzika, itd., uk jučujući i prenos u druge prostorije i reverberaciju (odbijanje

zvuka) u istom prostoru.

zvuk koji se prenosi po vazduhu

Zvuk udara: nastaje kad je izvor zvuka neka dinamička sila koja deluje direktno na konstrukciju: predmet koji padne, pomicanje stolica, hod ljudi po spratovima, sanitarna oprema pri čvršć ena na zidove i pod, zvu čnici pričv ršć eni na zidove, i sl.

zvuk udara


77/204

5/11/2018


O s n o v n i p r i n c i p i i z o l o v an j a o b j e k a ta • 79

Osnove zvučne izolacije: apsorpcija zvuka Apsorpcija: kad zvučni talas udari o površinu konstrukcije, deo tog zvuka će se odbiti, a ostatak će apsorbovati sama površina. Zvučna apsorpcija je sposobnost materijala da smanji (apsorbuje) akustičku energiju (zvuk) i njen prenos na druge površine.(na primer plafon). • Akustički parametri nekog prostora (kao što su: nivo zvuka, vreme reverberacije) mogu se poboljšat i korišćenjem mat erijala koji dobro apsorbuju zvuk. • To je veoma bitno kod spuštenih plafona, plivajućih podova, zidova u bioskopskim salama, auditorijima, studijima za snimanje, itd.


? a j i c a l o z i e j

a t Š

78/204

5/11/2018



Akusti čk o podešavanje prostora

Poboljšanje kvaliteta čujnosti. Smanjenje nivoa buke u bu čnim prostorijama.

Odbijeni zvuk

Apsorbovani zvuk

Koeficijent akustičke apsorbcije = α Sabine

α=

apsorbovana energija ako je postojeća energija


α = 0 bez apsorpcije α = 1 potpuna apsorpcija

79/204

5/11/2018



Sposobnost apsorbovanja zvuka kod materijala od mineralne staklene vune zavisi od različitih parametara: • frekvencije • gustine • eventualnog spoljnog sloja (obloga kojom je kaširan) • puno će ? a j i c a l o z i e j a t Š

• kompaktnosti (ili gustine) Primer akustičko-apsorpcione krivulje 1.2 1 t n e j i c i f e o K

0.8 0.6 0.4 0.2 0 100

125

160

200

250

315

400

500

630

800

1000

1250

1600

2000 2500

3150

4000 5000

Frekvencija u Hz

Akusti čka apsorpcija se koristi za podešavanje vremena reverberacije zvuka u prostoru (a ne za zvu čnu izolaciju između prostorija). http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

80/204

5/11/2018


82 • D ž e p n i p r i r u č ni k o i z o l a c i j a m a

Dinami čk a krut ost i otpornost strujanju vazduha

Da li je materijal primeran za zvučnu izolaciju zavisi od dve karakteristike: dinamičke krutosti i otpornosti strujanju vazduha. • Dinamička krutost: sposobnost materijala da provodi zvučne talase 3

{(ilis´=EqyN/d i MN/m }. Zavisi od elastičnosti zato su gušći krući) materijali bolji provodnici zvuka (npr.materijala kucanje na drvena vrata čuje se glasnije nego kucanje na panel od mineralne staklene vune).

• Otpornost strujanju vaz duha: Otpornost strujanju vazduha { u KPa˙s/m2 } daje nam informaciju o apsorpcijskoj sposobnosti materijala na osnovu merenja količine vazduha koja prođe kroz neki materijal za dati protoka vazduha. Zavisi od poroznosti ili otvorenosti ćelija i gustine. • Lagana mineralna staklena vuna u rolnama ima idealne karakteristike* Rs >5 KPa·s/m 2 • Obično deblja izolacija znači i bolje zvučno-izolacione karakteristike

Belešk a: Ta v rednost bi kod idealne iz ol acije morala da iznos i iz međ u 5 i 10 KPa˙s/ m2 . Pove ćanjem kompaktn os ti iznad potrebn e granice, s namerom dos tizanja Rs vrednos ti više od 5 KPa ˙s/ m2, ne će se pobol jšati izol acion e kara kteristi ke dvoslojn e ko nstru kc ije . Kod vrednosti iznad 10 KPa˙s/ m2 prenos zvu ka m telu (pregustom) , a u slu čaju vrednos ti i spod 5 KPa ˙s/ m2 materijal od vija se kao da se rad i o č vr sto poseduje prenisk e ap sorbcij sk e kara kteri sti ke. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

81/204

5/11/2018


O s n o v n i p r i n c i p i i z o l o v an j a o b j e k a ta • 83

Zvučna izolacija: princip masa-opruga-masa

Zvučna izolacija u zgradi predstavlja razliku između pritiska zvuka jednog prostora (odašiljača) i susednog prostora (prijemnika).

• U modernoj arhitekturi to se najlakše postiže primenom principa masa opruga-masa, gde se elastičan material postavi između dva čvrsta materijala te se na taj način oslabe zvučne vibracije a time i prenos zvuka između dva prostora.


• Na smanjenje zvučnog prenosa (ili na indeks

redukcije a najbitnijizvuka) su: utiču brojni faktori zgrade

Tip nosača, korišćenih kod izgradnje


Količina i tip mineralne vune u samoj konstrukciji

Pažljiv rad i briga o detaljima

82/204

5/11/2018



Osnove zvučne izolacije: zvučni mostovi

Zvučni most: to je akustička provodnost kroz šupljinu, rupu ili čvrsti spoj. U šupljini bez mase zvuk se proizvodi (npr. gitara).

Ako u zgradi želimo da dostignemo dobru zvučnu izolaciju moramo sprečiti sve neželjene prenose zvuka. Do prenosa zvuka dolazi na dva načina: Curenje : prenos zvuka kroz kanale za ventilaciju, zajedničke instalacione cevi za TV, električnu i drugu instalaciju. Izbegavamo ga dobrim planiranjem i izvođenem.

Bočni prenos: radi se o prenosu zvuka između dva prostora kroz bočni elemenat smešten između njih, npr. kroz spoljni zid ili plafon. Izbegnemo ga pravilnom instalacijom te uzimanjem u obzir uputstava proizvođača.


83/204

5/11/2018


Osnovni principi izolovanja objekata • 85

Rezime: Zvuč na izolacija [1] Karakteristike koja određu ju sposobnost materijala za zvučnu izolaciju •

Dinamička krutost: ova karakteristika se odnosi na sposobnost materijala da provodi zvučne talase. To je povezano s elastičnošću materijala.

• Otpornost

strujan ju vazduha: otpornost strujan ju vazduha daje nam informaciju o apsorpcijskoj sposobnosti materijala na osnovu merenja količine vazduha koja prođe kroz neki materijal kod zadatog protoka vazduha. Zavisi od poroznosti ili otvorenosti ćelija i gustine.

Što je izolacija deblja to su bolje njene karakteristike kao zvučne


izolacije.


84/204

5/11/2018



Rezime: Zvučna izolacija [2]

Zvu čna izolacija neke konstrukcije predstavlja razliku pritiska zvuka između jednog prostora (odašiljača) i susednog prostora (prijemnika). Masa-opruga-masa je princip na osnovu kojeg između dva čvrsta čan iz materijalaa postavimo elasti materijal te tako smanjujemo zvučne među dva vibracije time i prenos zvuka prostora. Zvučni mostovi su mesta prolaska zvuka kroz šupljine, rupe ili druge čvrste spojeve. Šupljina bez mase proizvodi zvuk. Postoje dva tipa neželjenog prenosa zvuka: •

Curenje: prenos zvuka kroz kanale za ventilaciju, instalacione cevi, itd..

•

Bočni prenos prenos zvuka između dva prostora kroz bočni građevinski element koji je smešten iz među njih, kao npr. kroz spoljni zid ili plafon.


85/204

5/11/2018


Os n o v n i p r i n c i p i i z o l o v a n j a o b j e k a t a • 87

Namena poglavlja

Osnovne namene izolacije U ovom poglavlju saznaćete ključne pojmove ... toplotne izolacije • Prenos toplo te • Toplotna izolacija • Toplotna provodljivost • Toplotna o tpornost

? a j i c a l o z i e j

a t Š

• Prolaz toplote

…zvučne izolacije • Apsorpcija zvuka • Zvu čna izolacija • Curenje zvuka

… požarnih karakteristika izolacionih materijala • Odaziv na vatru • Otpornost na vatru - protivpožarnost


86/204

5/11/2018



Vatra: definicija Vatra je hemijska reakcija koja uključuje brzo oksidiranje ili sagorevanje goriva. Vatra nastaje kad su pod pravim uslovima i u pravilnoj razmeri prisutna tri elementa. Sagorevanje započinje kada gorljiv i/ili zapaljiv materijal izložimo dovoljno visokoj temperaturi uz dovoljnu količinu kiseonika ili nekog drugog oksidanta. Ova svojstva generalno nazivamo požarni trougao. • Gorivo:: bilo koji zapaljivi materijal, bilo u čvrstom, tečnom ili gasovitom stanju. • Toplota: energija, potrebna za povećanje temperature goriva do ta čke paljenja. • Kiseonik: vazuh koje udišemo sadr ži približno 21% kiseonika. Vatri

je za gorenje potrebno pribli žno samo 16% kiseonika iz vazduha.

A T O L P O T

G O R I V O

KISEONIK

Skica: Požarni trougao


87/204

5/11/2018



Razlika između gorenja i topljenja

Gorenje je oksidacioni proces sagorevanja , što znači da gorivo (materija koja gori) i kiseonik (obično iz vazduha) reaguju i transformišuse u produkt oksidacije, toplotu, svetlost.

Topljenje je proces kojim neka materija promeni agregatno stanje iz čv rstog u te čno . Unutrašnja energija čvrste materije se poveća (obično uz pomoć toplote) do specifične temperature (koju nazivamo tačkom topljenja) na kojoj se uz pritisak od 1 atmosfere promeni u tečno stanje. Ta čk a topljenja kristalne čv rste materije je temperaturno područ je u k ojem materija pređe iz čvrstog u te čno stanje.


Primeri: 1,535ºC - tačka topljenja gvožđa, 1,510ºC - tačka topljenja običnog građe vinskog čelika. Gorenje je hemijska reakcija kojom se menja sastav materijala dok kod promena agregatnog stanja, kao npr. topljenja, nikada ne dolazi do promene sastava materijala.

Tačka topljenja je u većini slučajeva kod upotrebe izolacije u građevinarstvu nebitna karakteristika, tamo gde je bitna pre svega otpornost neke građevinarske komponente na vatru protivpožarnost a ne i njen odaziv na vatru.


88/204

5/11/2018



Po žarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - definicija Odaziv na vatru je karakteristika materijala kojom se opisuje kako materijal reaguje ako ga izložimo vatri. To svojstvo meri se standardizovanim testovima kojima se ocenjuje odaziv materijala na vatru prema sledećim elementima: • stepen os lobađanja toplote, • stepen širenja plamena, • stepen nastajanja dima, toksičn ih gasova i • stepen nastajanja gorućih kapi / č estica.

Ovi parametri mogu se proveriti testom negorivosti, testom sagorevanja nekog materijala ili testom zapaljivosti. Koji od ovih testova će se uraditi zavisi od klasifikacije materijala shodno jedinstvenom sistemu testiranja (Evropske požarne klase).


89/204

5/11/2018


Os n o v n i p r i n c i p i i z o l o v a n j a o b j e k a ta

•

91

Po žarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - Evropske po žarne klase - {1/3} Gra đevinski materijali dele se na klase zavisno od toga, kako uti ču na stvaranje plamena, širenje vatre i nastanak dima. Klasa

Opis

Požarni scenarijo

Toplotni udar

Primer materijala

2

Proizvodi od stakla i staklene vune, prirodnog kamena i kamene vune, betona, cigle, keramike, čelika i mnogih drugih metala.

A1

Ne doprinosi stvaranju vatre

Jak požar u prostoru

Barem 60 kw/m

A2

Ne doprinosi stvaranju vatre

Jak požar u prostoru

Barem 60 kw/m 2

Materijali slični onima u klasi A1 a koji sadrže male količine organskih materija.

B

Veoma malo doprinosi stvaranju vatre

Slab požar

40 KW/m 2 na

Gipsane ploče sa različitim

u prostoru

području

(tankim) površinskim slojevima.

C

Veoma malo doprinosi stvaranju vatre

Slab požar u prostoru

40 kW/m 2 na području

Fenol pene i gipsane ploče sa različitim površinskim slojevima (debljim nego u klasi B).

D

Znatno doprinosi stvaranju vatre

Samo vatra gori u prostoru

40 kW/m 2 na području

Proizvodi od drveta debljine manje od 10 mm i gustinom manjom od 400 kg/m 3 (zavisi od namene).

Znatno

Slab udar

Visina plamena

Lesoniti niske gustine, plastični

doprinosi

plamena

20 mm.

E F

Bez zahteva u vezi pož. karakt.



izolacioni materijal. Netestirani materijali (ne postoje zahtev za protivpožarnim karakter.)

90/204

5/11/2018



Po žarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - Evropske po žarne klase [2/3] Dim i padajuće kapljice: Sistem Evropske požarne klasifikacije deli izolacione proizvode u sedam klasa, zavisno od odaziva na vatru. Podatak o dimu i oslobađanju padajućih kapljica dodat je u prilogu (npr. A2 s1 d0).

Evropska klasa

A1

A2

B

C

D

E

F

Dim Padajuće kapljice

Oslobađanje dima

Stepen oslobađanja

s1

s2

s3

Malo ili slab dim

Dosta dima

Velika količina dima

d0

d1

d2

Bez

Poneka

Značajno

padajućih čestica/kapljica


91/204

5/11/2018



Požarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - Evropske po žarne klase [3/3] Energetski doprinos vatri A-B-C-D-E-F A1

Nezapaljivo

A2

Nezapaljivo

B

C

D

E

F

Oslobađanje dima s1, s2, s3

Padajuće kapljice d0-d1-d2

Test nije potreban

Test nije potreban

s1

Duža izloženost manjem plamenu; objekat se ne upali ako je trajanje izloženosti plamenu ograničeno. s2 Kratkta izloženost manjem plamenu; objekat se ne pali ako je trajanje izloženosti plamenu ograničeno. Podnosi kratku izloženost s3 manjim plamenovima ako je trajanje izloženosti plamenu i gorenju ograničeno. Kratka izloženost vatri uz E ograničenje izloženosti plamenu.

Malo ili slab dim

d0

U 10 minuta bez kapljica

Dosta

d1

Nešto gorućih kapljica u manje od 10 sekundi

Prilično dima

d2

Značajno

Test nije potreban

E

Bez podataka ili d2


Nema podataka o karakteristikama

Evropske požarne klase A2, B, C i D dopunjuju se i oznakama o oslobađanju dima i padaju ćih, gorućih čestica - kapljica. Evropska klasa E može da ima i dodatno pripisanu pojavu d2.


92/204

5/11/2018



Po žarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - materijali URSA

Mineralna staklena vuna

XPS

Evropska požarna klasa A1 & A2s1d0

Evropska požarna klasa E

Mineralna staklena vuna može da dostigne najvišu moguću evropsku požarnu klasu: A (A1 & A2s1d0); XPS je klasifikovan u klasu E.


93/204

5/11/2018



Po žarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - kamena vuna i EPS

Kamena vuna

Evropska požarna klasa A1

EPS


Evropska požarna klasa E

Kamena vuna može da dostigne klasu A, EPS je klasifikovan u evropske klase E i F.


94/204

5/11/2018



Po žarne karakteristike građevinskih konstrukcija: Otpornost na požar Otpornost na požar je karakteristika građevinskih materijala. Tipična oznaka za otpornost na požar je - REI - klasa. • R - Izloženost opterećenju. To je minimalno vreme (npr. 30 min) u kojem konstrukcija izdr ži određeno po žarno opterećenje. • E - Integritet - to je minimalno vreme (npr. 30 min.) u kojem konstrukcija sprečava širenje požara. • I - Izolacija - to je minimalno vreme koje je potrebno da hladna strana konstrukcije dostigne određenu temperaturu, npr. 140°C.

REI faktor se meri i navodi u minutama: 15, 30, 45, 60, 90, 120, 180, 240. Požarna klasa građevnog materijala (npr. konstrukcije suve gradnje) ne zavisi od tipa ugrađene mineralne vune nego od broja gipsanih ploča i preciznosti izrade. Između mineralne staklene i kamene vune nema razlika po pitanju otpornosti na požar . Kod jednakih sistema normalnih građevinskih elemenata - oba izolaciona materijala imaju jednak REI faktor. Građevinske komponente koje koriste mineralnu vunu imaju visoke REI faktore - npr. REI 120. Kod tih komponenata i mineralna kamena vuna i mineralna staklena vuna dostižu jednak REI.


95/204

5/11/2018


Iz o l a c i j a : k o n te k s t i ti p o v i i z o l a c i j e • 97

Izolacija: kontekst i tipovi izolacije

Izolacija: kontekst i tipovi izolacije: namena poglavlja U ovom delu upoznaćete .... • konkurentne prednosti izolacije u kontekstu energetske efikasnosti

Direktive u građevinarstvu..... … kao i različite kategorije izolacionih materijala .... • Mineralna vuna • Plastične pene • Ostalo


... i materijale u okviru svake kategorije: • staklena i kamena vuna • XPS, EPS, PUR/PIR • perlit, vermikulit, penjeno staklo, itd.


96/204

5/11/2018


98

•

D ž epni priru č nik o izolacijama

Konkurentne prednosti izolacije: energetska efikasnost zgrada 40 % sveukupne evropske potražnje za energijom potoši se u zgradama.

Šta gubimo bez izolacije Šupljine kod vrata 15%

Krov 25 %

U okvirima aktuelnog evropskog zakonodavstva postoje različite mogućnosti poboljšanja opšte energetske efikasnosti zgrada (Direktiva o energetskoj efikasnosti zgrada).

živanja pokazuju Nezavisna istranajjeftiniji da je izolacija način poboljšanja energetske efikasnosti zgrada.

Zidovi 35%

Prozori 10%

Podovi 15%

Izvor: Ecofys, 2005 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

97/204

5/11/2018



Tržište energije Ponuda

Potražnaja

Neobnovljivi izvori (92% )

Saobračćaj (32%) Industrija (28%)

Obnovljivi izvori (8%)

Zgrade (40%)

?

a j i c a l

o

z i e j

a t Š

Energetska efikasnost zgrada Prozori

Osvetljenje

Grejanje i hlađenje

Sistem za pravljenje senke-zatamnjivanje Izolacija

Mineralna vuna

Plastične pene

Ostalo

Izv or: Međunarodna agencija za energiju . Uprava za energetsko informisanje http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

98/204

5/11/2018


1 00 • D ž e p n i p r i r u č n i k o i z o l a c i j a m a

Konkuren tno okruženje: nove tehnologije prozora

Prozori koji se danas ugrađuju u moderne zgrade moraju zbog novih zahteva imati niže U(K) vrednosti po c eloj sv ojoj površini, uključujući i okvire. Ti prozori obi čno imaju troslojno izolaciono zastakljenje (sa dobrim koeficijentom iskorišćenja solarne energije), između staklenih površina je gas aragon ili kripton, opremljena su vazdušnim zaptivačima te posebno konstruisanim okvirima koji sprečav aju nastajanje toplotnih mostova. Energetsku efikasnost postojećih prozora možemo poboljšati sa: • dodavanjem tre ćeg stakla (s manjuje prolaz vazduha i prenos toplote) • zaptivanjem (smanjuje prolaz vazduha oko prozora) • upotrebom premaza za prozore ili pokrivke (smanjuje gubitke i/ili dobitke).


99/204

5/11/2018


Iz o l a c i j a : k o n te k s t i ti p o v i i z o l a c i j e • 1 01

Konkurentno okruženje: HVAC (grejanje, ventilacija i klimatizacija) Grejanje vodom je godinama predstavljajo standardni način grejanja objekata, međutim danas su sve popularniji sistemi grejanja prinudnom cirkulacijom vazduha. U današnje vreme najefikasniji način grejanja predstavlj takozvano geotermalno grejanje. • U sistemima grejanja na vodu termostati regulišu ventile po zonama. • U vazdušnim sistemima grejanja termostati regulišu zonske dampere u ventilacionom sistemu i selektivno blokiraju protok vazduha. POVRATNI VOD VAZDUHA


GLAVNI VOD

POSUDA POD PRITISKOM

GORIONIK VAZDUŠNI FILTER

VENTILATOR

Energetska efikasnost sistema centralnog grejanja ili hlađen ja može se dodatno poboljšati ugradnjom sistema zonskog grejanja i hlađenja koga reguliše više termostata.


100/204

5/11/2018


10 2 • D ž epni priru č nik o izolac ij a m a

Konkurentno okruženje: Rasveta i električni uređaji

Korišćenje uređaj a za rasvetu i drugih električnih uređaj a (kao npr. kancelari jske opreme, kućnih aparata, itd) predstavlja jednako kao i kod grejanja i hlađenja značajnu i rastuću potrošnju energije u zgradama. Sijalice k oje štede energiju: potroše čak do 80% manje st ruje nego standardne sijalice, međutim proizvedu istu količinu toplote. Kompaktne fluorescentne lampe (CFL), svetleće diode (LED): potroše manje energije nego što je potrebna standardnim električnim sijalicama za istu količinu svetlosti i njihov vek trajanja je duži od 6 do 10 puta.

4w

Kod najn ov ij e generacije frižidera uvodi se energi jski razred A+ što je oznaka za aparate koji potroše osetno manje energije.


101/204

5/11/2018


Iz o l a c i j a : k o n te k s t i ti p o v i i z o l a c ij e • 103

Konkurentno okruženje: ostale alternative

Sistemi za stvaranje senke koriste se za smanjenje i povećanje direktnih toplotnih efekata s unčevog zra čenja te tako smanjuju potrebu za grejanjem i hlađenjem.

Domotics je način korišćenja kompjuterske i robotske tehnologije za kontrolisanje ku ćnih aparata.

? a i c a l o z i e a t j

j

Š


102/204

5/11/2018


104

•


Izolacija

Izolacija štiti omotač zgrade i njene unutrašnje elemente od toplotnih i zvučnih gubitaka / dobitaka. Izolacija poseduje najveći potencijal za smanjenje energetske zavisnosti i emisije CO 2 . Energija koju uštedimo upotrebom izolacije daleko nadmašuje količinu energije koja je potrebna za proizvodnju i ugradnju izolacije.


103/204

5/11/2018



Mineralna vuna Mineralna vuna je anorganska materija koja se koristi pretežno za izolaciju. • Pod pojmom mineralna vuna podrazumeva se materijal čija su vlakna mineralnog porekla. • U mineralne vune spadaju:staklena vuna, vuna od šljake kao i kamena vuna

Izuzetno dobre karakteristike proizvoda od mineralne vune omo gućavaju jedinstevenu kombinaciju toplotne i zvu čne izolacije, koja je nadgrađe na izuzetnim protivpožarnim karakteristikama.



104/204

5/11/2018



Staklena vuna - opis materijala

Staklena vuna je mineralna vuna: • iz rađena je od miliona staklenih vlakana koji su međ usobno povezana vezivom. Vazdušni d žepi ći, uhvaćeni izmeđ u vlakana, u velikoj meri spre čavaju prenos toplote.

Detalj strukture vlakana staklene vune

Staklena vuna se proizvodi u procesu fibrizacije: • Proces proizvodnje staklene vune počinje topljenjem u peći, kvarcnog peska, recikliranog stakla i potrebnih aditiva u staklenu otopinu. • Nakon toga fibrizacijskim procesom velike brzine se rastopljeno staklo razdeli u milione vlakana koja se prskaju rastopinom veziva te se oblikuju na tekućoj traci. • Ovaj poluproizvod se potom trakom transportuje kroz pe ći za sušenje i nakon toga se re že u željene dimenzije. • U nekim slučajevima se na površinu staklene vune kaširaju dodatni materijali - obloge (Alu-folija, stakleni voal, natron papir..).


105/204

5/11/2018


Iz o l a c i j a : k o n te k s t i ti p o v i i z o l a c i j e

•

107

e t e l a p a n e j n a v o k a P

e j n e š u s i e j n a v i ć š r v č u a z a r o m o K

e n u v e n e l k a t s e j n d o v z i o r p s e c o r P

r o t a r e p u k e R

e j n e j l p o t a z ć e P

e j n e j l p o t a z a r o m o K

e j n a l o R


a j i c a z i r b i F

s o l i S


r e s k i M a n i v o r i s t a v h i r P

a g a V 106/204

5/11/2018



Plastične pene (EPS, XPS, PUR..)

Imamo četiri glavna tipa tvrdih plasti čnih pena koje se koriste u građ evinarstvu i industriji: ekstrudirani polistiren (XPS), ekspandirani polistiren (EPS), poliuretan (PUR) i pena od poliizocianurata (PIR).

XPS: ekstrudirani polistiren, je cenjen zbog dugovečnosti i izuzetne otpornosti na elementarne prirodne uticaje - vreme, vodu, hladnoću, toplotu i pritisak.

EPS: osnovna karakteristika izolacije od ekspandiranog polisterena (stiropora) je sprečavanje prenosa toplote. Predstavlja jeftiniju i manje kvalitetnu izolaciju.

PUR: PUR i PIR koriste se za toplotnu izolaciju u građevinarstvu kao tvrde panel ploče ili se nanose sprejevima direktno na mesto aplikacije.


XPS

EPS

PUR

107/204

5/11/2018


I z o l a c i j a : k o n te k s t i ti p o v i i z o l a c i j e • 10 9

Ekstrudirani polisteren [XPS] - opis materijala

XPS je penjena plastika

Detalj ćelijske strukture XPS

• Sadrži milione zatvorenih ćelija sa vazduhom što smanjuje prenos toplote.

XPS se proizv odi postupkom ekstrudiranja: • Proces ekstrudiranja zna či topljenje plastike na temperaturi i pod pritiskom.


• U rastopinu se pod pritiskom uprsk ava tečni gas. • Kada gas koji se pod pritiskom dodaje u plastičnu mešavinu uđe u deo proizvodne linije gde vlada običan atmosferski pritisak, on promeni agregatno stanje iz tečnog u gas (paru) i zapeni plastičnu masu.


108/204

5/11/2018


11 0

•


a k a r t a ć u k e T

S P X a n e r i t s i l o p g o n a r i d u r t s k e e j n d o v z i o r p s e c o r P

n e r e t s i l o p i n a v o z i l a t s i r k e n i v o r i S

i l a j i r e t a m i n a r i l k i c e r e n i v o r i S

a k a r t a ć u k e T

e t e l a p a n e j n a g a l s i e j n a v o k a P

i n d z o e r h t z a e r r P

m e e

: n j e e n e n m e o đ a p r l e p h j i u a n ć a r o k s a m i v t t o i r S p p

a j e z n a a e k k a v n t a n i č t a e j a e v e s t r o o r d o r i p a a b S D s n v i


e i k r : i t i u e s t j a a m o n l p r k a r e i s i e t d j p i n m r u r j e e p t s l t d k p o o a E t n p

109/204

5/11/2018



Ostali izolacioni materijali

Izolacioni materijali od organskih materija: • Ovčija vuna • Celuloza • Laneni omotači i rolne • Omotači od konoplje • Ploče od drvenih vlakana • Izolacija od perja


• Pluta • Slama (koristi se tak ođe za unutrašnje pregradne zidove)

Izolacioni materijali od anorganskih materija: • Penjeno staklo • Perlit • Eksfolovani vermikulit • Agregati od ekspandirane gline


110/204

5/11/2018



Ostali izolacioni materijali: "zelena izolacija"

Sa ekonomskog aspekta i aspekta zaštite okoline svi izolacioni

materijali su dobri i odgovarajući. Za vreme svog životnog doba, uštede mnogo više energije nego što je potrebno za njihovu

proizvodnju, transport i montažu. Neki proizvođači organskih izolacionih materijala izjavljuju da su ti materijali bolji za okolinu nego materijali od anorganskih materija.

Međ utim analiza životnog ciklusa tih proizvoda kazuje, da ne postoje bitne razlike u uticaju organskih ili anorganskih materija na okolinu. Takozvani ''bio'' izolacioni materijali podvrgnuti su prirodnim ograničenjima koji su posledica njihovog organskog izvora. Često su meta parazita, z apaljivi su i veoma osetljivi na vlagu . U cilju prevazilaženja ovih prepreka proizvođači često dodaju hemijske materije kao npr. bicide (pesticide, fungicide i baktericide).

U nekim slučajevima ove dodatne hemikalije klasifikovane su kao štetne supstance.


111/204

5/11/2018



Ostali izolacioni materijali: super-izolacioni materijali

Ključ za dobru izolaciju je toplotna provodljivost - što je niža, to je bolja izolacija - a super izolacione materijale cenimo upravo zbog njihove izuzetno niske toplotne provodljivosti.

• Vakumski sistemi* veoma smanjuju toplotnu provodljivost jer prenos toplote nije moguć ako nema materije.

Materijali

HV (visoki vakum)

SV (meki vakum)

Mikro-fiberglas

•

Fini perlit

•

LCI (Slojevita kompozitna izolacija)

•

•

Vakumske panelne ploče

•

•

Aerogelovi

•

•

NV (bez vakuma)


•

* Vakum je prostor bez ikakve materije, zbog čega je gasni pritisak u njemu ni ži od standardnog atmosferskog pritiska.


112/204

5/11/2018



Ostali izolacioni materijali: višeslojne reflektirajuće folije (MRF) MRF folije su konstruisane za izolaciju od toplotnog zračenja, koji predstavlja jedan od tri načina prenosa toplote. To je naročito upotrebljivo u svemiru gde nema konvekcije i provođen ja toplote zbog izuzetnih vakumskih uslova.

Kod izolacije zgrada te se folije mogu koristiti samo nameštanjem uz vazdušne slojeve konstrukcije, i uz uslov da nisu uprljane česticama prašine. Međutim i u tim slučajevima je rezultat sistema, R vrednost (MRF + vazdušna šupljina) prilično manji nego što to deklarišu proizvođač i. Na nekim tržištima je korišćenje MRF folija postalo pravi hit, naročito od strane potrošača bez stručnog znanja .... Pa ipak: 1. Izjave proizvođača o efikasnosti MRF folija bile su proveravane na mnogim tržištima. Priznati postupci testiranja, bilo na terenu ili u laboratorijima ** kazuju da je toplotna izolaciona sposobnost MRF folije + vazdušna šupljina samo cca. 1,75 m 2 K/W, što ne odgovara propisima o toplotnim izolacijama. Ovi propisi bi se mogli zadovoljiti tek sa 200 mm mineralne staklene vune, čija R vrednost iznosi 5 m 2K/W. 2. Ako ovu vrstu izolacije uporedimo sa proverenim klasičnim materijalima (npr. mineralnom vunom) dolazimo do zaključka da je ukupan trošak za vreme životnog doba izolac je dosta viši kod MRF folija. * Referenca: Fraunhofer Instiut Bauphysik IBP, izveštaj br. ES/01/2008; Fraunhofer Instiut Bauphysik IBP, izveštaj br. ES/02/2008; CSTB Merenja upore đivanjem potrošnje energije dve ćelije u spoljnjoj okolini, 13. juna 2007. ** Referenca: idem. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

113/204

5/11/2018



Izolacioni materijali, pregled karakteristika

Postoje brojne važne karakteristike izolacionih materijala. U donjoj tablici je pregled nekih najvažnijih,kao i relativno dejstvo različitih izolacionih materijala:

Materijali

Staklena vuna

Kamena vuna

XPS

Toplotna otpornost •

•

Odaziv na vatru

•

•

Otpornost na sabijanje

•

Otpornost na vodu

•

Jednostavnost korišćenja i ugradnje

PUR

MRF ? a j i c a l o z i e j a t Š

•

Zvučna izolacija

Komprimovanje

EPS

•

n.p. •

•

Najbolji u klasi Dobre performanse Osrednje performanse Slabe performanse


114/204

5/11/2018


1 1 6 • D ž e p n i p r i r u č ni k o i z o l a c i j a ma

Upotreba u građevinarstvu

Upotreba u građevinarstvu: namena poglavlja U ovom delu upoznaćemo vas sa ... • Upotrebom na području građevinarstva.


115/204

5/11/2018


U p o tr e b a u građev inar s t v u • 1 17

Upotreba u stambenim objektima

1

3

7

2


6

5

4 8 11 9 10 12 13

URSA GLASSWOOL 1 Izolacija između rogova

URSA XPS

2 Izolacija ispod rogova

7 Izolacija balkona i terasa

3 Spušteni plafoni

8 Izolacija toplotnih mostova

4 Unutrašnji i spoljni zidovi

9 Izolacija podruma i temelja

5 Podovi

10 Spoljašnji zidovi u dodiru sa zemljom 11 Podovi

6 Ravni obrnuti krovovi

12 Podovi podruma u dodiru sa zemljom 13 Temeljna ploča http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

116/204

5/11/2018



Upotreba u nestambenim poslovnim zgradama

11 5

6

1

2 3 4 8

12

9 10 7

URSA GLASSWOOL URSA XPS 1 Ventilisane fasade

6 Krovovi-parkirališta

URSA TECH 12 Cevni vodovi

2 Unutrašnji suvo7 Spoljni zidovi u montažni pregradni kontaktu sa zemljom zidovi 8 Industrijski podovi 3 Zvu čna izolacija 9 Podovi u podrumima plafona u kontaktu sa zemljom 4 Podovi 5 A/C sistemi

10 Temeljne ploče 11 Zeleni krovovi


117/204

5/11/2018


U p o tr e b a u građe v i n a r s tv u • 119

Upotreba u industrijskim zgradama

6

4

3 1


2 5

URSA GLASSWOOL

URSA XPS

1

URSA SECO

1 Industrijske fasade 4 Obrnuti neprohodni 6 Ravni krovovi sa peskom kao slojem ravni krovovi posuti 2 Sendvič zidovi za ra zdvajanje granulatom 3 Kosi krovovi od trapeznog lima 5 Industrijski podovi


118/204

5/11/2018



Upotreba u građevinarstvu I (izolacija kosih krovova)

Zidani ili betonski krov: 1. Neopterećena izolacija izmeđ u rogova sa potkonstrukcijom. 2. Izolacija koja razdvaja potkonstrukciju i spoljni krovni pokrivač.

Limeni krovovi: 3. Izolacija izmeđ u dva sloja lima. 4. Izolacija koja razdvaja rogove od krovnog pokrivača. 5. Izolacija spuštenih industrijskih plafona. Drveni krov: 6. Neopterećena izolacija između rogova sa potkonstrukcijom. 7. Izolacija koja rogove razdvaja od spoljnog krovnog pokrivača (npr. postavljanje izolacionih folija na rogove pre letvi i krovnog pokrivača). 8. Izolacija ispod rogova.


119/204

5/11/2018


U p o tr e b a u g r a đ e v i n a r s tv u • 1 21

Upotreba u građe vinarstvu II [ravni krovovi]

Zidani ili betonski krovovi 9. Obrnuti krovovi, izolacija iznad krovne mebrane (hidroizolacije) za krovne vrtove i parkirališta 10. Klasični krovovi, izolacija ispod krovne mebrane (hidroizolacije). Limeni krovovi:


11. Izolacija na limenoj površini ispod krovne membrane (hidroizolacije).

Drveni krovovi: 12. Izolacija između elemenata noseće konstrukcije ili greda.


120/204

5/11/2018



Upotreba u građevinarstvu III [Spoljni zidovi]

Zidani ili betonski zidovi: 13. Zidan ili betonski zid sa spoljnom izolacijom prekrivenom malterom. 14. Zidan ili betonski zid sa unutrašnjom izolacijom i konstrukcijom koja nosi lake unutrašnje obloge (npr. unutrašnju keramiku), koja može biti montirana s metalnim ili drvenim nosećim elementima. 15. Zidani ili betonski zid sa unutrašnjom izolacijom sa zaštitnom oblogom, koje delimično pridržavaju noseći elementi. 16. Ventilisane fasade - izolacija između sloja vazduha za ventilaciju i osnovnog zida. 17. Sendvič fasade bez ventilacije - izolacija između nosećeg zida i obzida. Obzid može biti malterisan ili nemalterisan. 18. Zidani ili betonski zid - izolacija postavljena na osnovni zid, a iza nje sloj vazduha za ventilaciju i viseći fasadni omotač. 19. Izolacija između dve zgrade. 20. Podrumi i podzemni prolazi te dvorane u direktnom kontaktu sa zemljom, unutrašnja izolacija sa ili bez oblaganja. Metalni zidovi: 21. Konstrukcija od metalnih profila obložena panelima, unutrašnja izolacija između profila. 22. Konstrukcija od metalnih profila obložena panelima, izolacija se nalazi u panelima. Drveni zidovi: 23. Konstrukcija od drvenih nosa ča sa spoljnom izolacijom i malterom. 24. Konstrukcija od drvenih nosača, izolacija sa unutrašnje strane i malterom. 25. Konstrukcija od drvenih nosača obloženih pločama, izolacija se nalazi u panelima. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

121/204

5/11/2018


U p o tr e b a u građ e v i n a r s tv u • 123

Upotreba u građevinarstvu IV [unutrašnji zidovi]

Zidani ili betonski zidovi: 26. Zidana ili betonska konstrukci ja, na izolaciju su direktno nanešene lake završne obloge ili malter, a moguće je izvođenje i sa nosećom podkonstrukcijom koja nosi završnu oblogu, a između njih je postavljena izolacija. 27. Izolacija izmeđ u dve jedinice iste zgrade.


Suvomontažni zidovi: 28. Metalna i drvena zidna konstrukcija sa lakim oblogama.


122/204

5/11/2018


1 2 4 • D ž e p n i p r i r u č n i k o i z o l a c i j a ma

Upotreba u građevinarstvu V [podovi / plafoni]

Zidana ili betonska konstrukcija: 29. Izolacija ispod noseće konstrukcije podova.

Drvena konstrukcija: 30. Izolacija iznad potkonstrukcije ili između nosećih elemenata.


123/204

5/11/2018


Upotreba u građ evinarstv u • 125

Upotreba u građevinarstvu VI [plafoni]

Zidana ili betonska konstrukcija: 31. Izolacija ispod konstrukcije. 32. Spušteni plafoni, direktno ili indirektno poduprti nosećom potkonstrukcijom koja je pričvrćena na osnovnu konstrukciju (ploča, krov, tramovi i zidovi) s podesivim nosećim elementima.



124/204

5/11/2018



Upotreba u građevinarstvu VII [temelji - perimetar]

Vertikalno: 33. Zidovi pod zemljom, spoljna izolacija iza hidroizolacije sa mehaničkom zaštitom. 34. Zidovi pod zemljom, spoljna izolacija u direktnom kontaktu sa zemljom.

Horizontalno: 35. Beton, izolacija ispod ploče u direktnom kontaktu sa zemljom. 36. Beton, izolacija postavljena na ploču, iznad hidroizolacije, ispod noseće konstrukcije poda. 37. Beton, izolacija ispod ploče i iznad hidroizolacije. 38. Izolacija za zaštitu od smrzavanja u ili na zemlji.


125/204

5/11/2018


U p o tr e b a u g r a đ e v i n a r s tv u • 1 27

Upotreba u građevinarstvu VIII [klima]

Kanali od mineralne staklene vune: 39. Konstrukcija kanala.

Metalni kanali: 40. Spoljna izolacija kanala. 41. Unutrašnja izolacija kanala.



126/204

5/11/2018



Označavanje sa CE oznakama Namena poglavlja

U ovom delu saznaćete neke činjenice i pozadinu označavanja sa CE oznakom

• Osnovni zahtevi za građevinske proizvode, navedeni u Direktivi o građevinskim proizvodima. • Harmonizovani evropski standardi i uloga CE oznake. • Razlika između CE oznake i nacionalnih sertifikata na dobrovoljnoj bazi.


127/204

5/11/2018


Oz n a č avanje sa CE oznakom • 129

Direktiva za građevinske proizvode

CPD* ili Direktiva o građ evinskim proizvodima definiše "građevinski proizvod" kao bilo koji proizvod koji je bio proizveden s namerom trajne ugradnje u zgrade, uzimaju ći u obzir gradnju objekata kao i ostale radove u građ evinarstvu. Dr žave članice su dužne obezbediti da na tržište dođ u samo takvi građevinski proizvodi koji odgovaraju nameni, a to je da imaju takve karakteristike da će objekti u koje budu ugrađen i, instalirani ili uključeni, u slučaju pravilne ugradnje i izvođenja radova, odgovarati osnovnim zahtevima Direktive u vezi takvih objekata.


Osnovni zahtevi Direktive propisuju u šest poglavlja osnovne bezbednosne uslove: • Mehanička otpornost i stabilnost • Bezbednost u slučaju požara • Higijenski, zdravstveni i ekološki uslovi • Bezbednost pri upotrebi • Zaštita od buke • Energetska efikasnost i toplotna izolacija.

* Evropska komisija predlaže zamenu trenutno važeće Direktive o građevinskim proizvodima (89/106/EEC) sa novim propisima o građevinarskim proizvodima. Cilj novih propisa je da učine jasnijim zahteve sadašnje Direktive, da pojednostave procese i poboljšaju kredibilnost označavanja sa CE oznakom uvođenjem strožih normi za organe koji su uključeni u proces atestiranja i sertifikovanja. Predlog obuhvata: 1. nove osnovne zahteve za održivo korišćenje prirodnih resursa; 2. Korekciju sadašnjeg propisa o "higijenskim, zdravstvenim i zahtevima za o čuvanje okoline" vezano za gradnju objekata i ostale građevinske radove. Propis će direktno uticati na lokalna zakonodavstva država članica, za razliku od Direktive koja od pojedinih država članica zahteva prenos njenih zahteva u pojedina nacionalna zakonodavstva. Novi propis ć e postati zakonski obavezujući sredinom 201 1. godine. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

128/204

5/11/2018



CE oznaka

Zbog čega je označavanje CE oznakom potrebno? • Zbog pojednostavljenja protoka dobara u Evropskoj uniji Evropska komisija je uvela harmonizovane standarde za mnoge proizvode koje može stavko da ponudi na EU tr žištu bez nacionalnih ograničenja. • Standardi za toplotno izolacione proizvode propisuju odgovarajuće karakteristike tih proizvoda. Uvedene su referentne metode testiranja kao i oznake te nivoi zahtevanih karakteristika i to kao grani čne vrednosti ili još češće kao klase materijala.

Označavanje CE oznakom obezbeđuje da karakteristike proizvoda budu testirane i deklarisane na isti način na području cele EU

Standardi za termo izolacione materijale

Mineralna staklena vuna • Za proizvode od mineralne vune koja se koristi za toplotnu izolaciju zgrada važi Evropski standard EN 13162.

XPS • Za proizvode od ekstrudiranog polisterena koji se koristi za toplotnu izolaciju zgrada važi Evropski standard EN 13164


129/204

5/11/2018


Oz n a č avanje s CE znakom

U E u a j n a v o k i f i t r e s i a j n a v o z i d r a d n a t s a m e t s i s

t a d n a m

a j i s i m o K a k s p o r v E

a m i d o v z i o r p m i k s n i v e đ a r g o a v i t k e r i D

a j i r t s u d n I

a a k j s n e p ž o r u r v d E u

a č t a a i v k i a f t d r z I e s

. . . i i n l i / e i j l i v n a a j i r g P r o

) . d t i , a b i X E , a m i r u E (

i i č k a s đ p o v o r z v i E r o p

A T O E

a k č i n a h j e n t r e a k b s o p d o o r v E

. . . i l i i n / e i j l i v n a j a i g r r P o

i t . . a . k i f e O i t r d M e o O s

E C

k f i t r e S

a k a n z O

A T E

e m r o N

i n a r i i z d r i n a o d n m t r a a s H

e k č i a n z a ) h j e n P e G A t c i e r A U e n b T r o k E C e s ( d p m o o r s v E

e k č i n e h j i e c t a e k i n i l f a c n e o p i c s a N

u j i c a a z z i i n d r a a g r d n O a t s

- e j a n t ) i s a v C k a o T s z ( p z i d r e N o t r i E v a C E m o d k n

a j a n e z r a a b k i j o A s c d T p a o O o z i E r v n a k č E a i g r n o h e t

i t s a l v e n l a k o L

d e l g e r P http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

) o n j l o v o r b o D(

o v i n i k s p o r v E

1 31

a a n l j a n n e ž o i r u c a d u N

i t a

) o n z e v a b o (

•

i v K z , n i I j l o M o r p R v E o r a b z C A o D

) ) S R E F ) ( ( E T I e D u ( D q g : i a n n u b h c s e e s r t T l a o S u Z p I V U A


) o n j l o v o r b o D(

o v i n i n l a k o L

130/204

5/11/2018




131/204

5/11/2018


Uvođenjem mineralne staklene vune u vaš program zaradićete više para po m2 skladišta. • Zbog visoke sposobnosti komprimovanja mineralna staklena vuna: - zahteva manje prostora u skladištu, - omogućava niže troškove transporta materijala, koji su potrebni za izolaciju jednake površine izolovanja.


132/204

5/11/2018


jeste li distributer...

? a j i c a l o z i

Zašto upo staklenu v

e j t a Š

... dali ste znali, da ... pomoću mineralne staklene vune: • štedite na prostoru u vašem skladištu i • dostižete veču zaradu po kvadratnom metru vašeg lagera?


133/204

5/11/2018


Sadržaj 3.1

Namena poglavlja

3.2 3.3

Zašto URSA preporučuje mineralnu staklenu vunu? Glavni razlozi

3.4

Če sta pogrešna ubeđenja o mineralnoj staklenoj vuni ? a n u v a n e l k a t s a n l a r e n i m a g e č g o b Z


134/204

5/11/2018



Namena poglavlja Šta bi morali znati nakon ovog dela priručnika? vunu? • Zašto URSA preporučuje mineralnu staklenu • Četiri glavna razloga za preporuku. • Kako opovrgnuti najčešća "pogrešna ubeđenja" o mineralnoj staklenoj vuni?

Zbog čega da izaberemo baš mineralnu staklenu vunu kao izolacioni materijal za objekat?


135/204

5/11/2018


Zb o g č ega URSA preporu č u j e u p o tr e b u m i n e r a l n e s ta k l e n e v u n e • 137

čega čujevune Zbog URSA preporu upotrebu mineralne staklene Mineralna staklena vuna ima dosta poželjnih karakteristika kao izolacioni materijal, i kada ih poznajemo ona sigurno postaje najbolji izbor za izolaciju objekta. Na sledećim stranicama ćemo objasniti zašto URSA preporučuje upotrebu mineralne staklene vune.

Mineralna staklena vuna je najefikasniji i za korisnika najpraktičniji materijal za toplotnu i zvučnu izolaciju objekta, za ciljna područja upotrebe*, kako sa stanovišta troškova tako i sa stanovišta zaštite okoline.

? a n v u a n e l k a t s a n l a r e n i m a g č e g o b Z

Ciljna područ ja upotrebe: kosi krovovi, unutra šnji zidovi, spoljni zidovi. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

136/204

5/11/2018



Glavni razlozi Razlozi za upotrebu mineralne staklene vune kao izolacionog materijala

Mineralna staklena vuna nudi najbolji odnos cene i efikasnosti (2)*

Mineralna staklena vuna je idealan materijal za zvučnu izolaciju

Mineralna staklena vuna obezbeđuje izuzetnu ekološku ravnotežu u pogledu emisije CO2 (1)(2)*

Mineralna staklena vuna obezbeđuje najniže troškove logistike i instalacije (1)(2)*

* Istraživanja instituta Forschungszentrum Karlsruhe: " Analiza proizvoda od mineralne staklene vune kod izolacije kosih krovova uz uzimanje u obzir životnog ciklusa, manipulacije i postavljanja".

(1) Na osnovu istraživanja (2) Za odgovarajuće na čine upotrebe


137/204

5/11/2018


Gl a v n i r a z l o z i • 1 39

Mineralna staklena vuna daje najbolji odnos cene i efikasnosti izolacionog materijala.

Postoje različiti pogledi na cenu i trošak Tačka gledišta proizvođača

trošak / cena po kg Tačka gledišta distributera

3

trošak / cena po m Tačka gledišta krajnjeg potrošača


trošak / cena po m 2


138/204

5/11/2018



Uloga debljine i lambda faktora u odnosu na troškove krajnjeg potrošača Debljina izolacije obično zavisi od propisa i građevinskih pravila, koji zahteve za toplotnom izolacijom izražavaju u R i U(K)

vrednostima. Osnovni parametri za postizanje zahtevane R vrednosti su lambda i debljina. Što je lambda vrednost bolja (niža) to je potrebna manja

debljina izolacije. Primer izolacije od mineralne staklene vune:

lambda 0,04 i zahtevana R-vrednost 5

1 m3 sa 5

200 mm ploča 5 * 0 0 2 = m m 0 0 0 1

Primer izolacije s materijalom PUR:

lambda 0,025 i zahtevana R-vrednost 5

1 m3 sa 8

125 mm ploča

1 2 3 4 5 6 7 8

1 2 3 4 5 Debljina =

* R => 0.040*5 = 0.200 (m) => 5 ploča


Debljina =

* R => 0.025*5 = 0.125 (m) => 8 ploča

139/204

5/11/2018


Gl a v n i r a z l o z i

1 41

•

Mineralna staklena vuna daje najbolji odnos cene i efikasnosti izolacionog materijala Kod konačne cene prema potrošaču uvek se uzima u obzir vrednost lambda. Mineralna staklena vuna je najbolji izbor za predviđenu aplikaciju. Proizvod od Proizvod od

XPS CO

Prosečna prodajna cena u € / m 2

XPS HR

EPS

PUR

2

staklene v. kamene v.

3.9

4.9

15

14

6.75

13

0.040

0.040

0.034

0.029

0.035

0.025

R=5 debljina u mm

200

200

170

145

175

125

Izračunata cena u € / m 3

19.5

24.5

88.2

96.6

38.6

104.0

n.a

26%

352%

395%

Lambda

Skuplje od mineralne staklene vune (u %)

98%

433%

iIustrativno Primer: Debljina = λ × R → 0,040 × 5 = 0,2 m Prera čun iz debljine u €/m3 : 3,9 × (1000/200) Prikaz izrađe n na osnovu prose čnih cena. Model izračuna. U nekim primerima izra čunate debljine ne mogu se nabaviti na tr žištu.



140/204

5/11/2018



Mineralna staklena vuna je idealan materijal za zvučnu izolaciju

Mnogi detalji određuju efikasnost nekog sistema u pogledu zvu čne izolacije: • Izolacioni materijal mora da se odabere prema svojoj strukturi koja je od ključnog značaja za karakteristike materijala u pogledu

zvučne izolacije. Idealne karakteristike poseduju materijali sa elastičnom strukturom. • Sposobnost izolacionong materijala da u potpunosti popuni prazan prostor pozitivno utiče na izolacione karakteristike sistema. • Pravilno postavljanje izolacije na mestima gde po pravilu nastaju zvu čni mostovi.


141/204

5/11/2018


Glavni razlozi • 143

Zvu čna izolacija i gustina

•

•

Elastičnost i struktura mineralne staklene vune obezbeđuju apsorbciju i efekat opruge ili rasipanja. Što je materijal krući to je njegova zvučna izolovativnost niža. Zbog toga plastične pene nisu dobri zvučni izolatori.

Veća gustina ne povećava zvučnu izolaciju. Kamena vuna velike gustine nije sasvim elastična i zato u poređenju sa staklenom vunom ne nudi dodatne prednosti u pogledu zvu čne izolacije. Donji graf pokazuje potencijal dva materijala ugrađena u isti sistem, u pogledu redukcije zvuka. Ukupna prosečna redukcija zvuka kod mineralne staklene vune iznosi 59 dB. To zna či da ima za 12% bolji rezultat od kamene vune, koja dosti že 52 dB.

? a n v u a n e l k a t s a n l a r e n i m a g

Zvučno-reduktivni potencijal 59

60

51

50 40

40

51

52

40

30 20

Kamena vuna Staklena vuna

10

č e g o b Z

0

gipsana ploča

Brojevi testova LGAI 97779 LGAI 97821


gipsana ploča + keramika

Brojevi testova AC3-D12-02- XIV AC3-D12-02- XIX

zid od cigle

Brojevi testova Labein 90.4432.0- III -CT-0 8/33 Labein PO 0906-III -C M PDOBLE

142/204

5/11/2018



Detalj izolacije pregradnog zida

Kod ugradnje zvučne izolacije obično nailazimo na prepreke u zidu. • Ako koristimo mineralnu vunu velike gustine, moramo je na takvim mestima obrezati zbog izvesne krutosti, jer u suprotnom u sistemu

nastaju zvučni mostovi. • Mineralna staklena vuna međutim upravo je zbog svoje elastičnosti pogodna je za postavljanje oko prepreke. Tako se smanjuje mogućnost nastanka zvučnih mostova kroz koje zvuk prodire. Mineralna staklena vuna je jednostavna za rad. U poređenju sa drugim materijalima lakše se pravilno ugrađuje te se na taj način postižu bolji efekti zvučne izolacije sistema. • Mineralna staklena vuna popunjava prazan prostor bolje od bilo kojeg drugog izolacionog materijala. Pošto je elasti čna, širi se i sama se prilagođava dimenzijama praznog prostora.

Mineralna staklena vuna se širi i popunjava prazan prostor, što je uslov za dobru zvučnu izolovanost.


Ako prazan prostor nije u potpunosti ispunjen izolacionim materijalom, određeni prostor ostaje nepopunjen i doprinosi prenosu zvuka.

143/204

5/11/2018



Vatrootpornost u pregradnim zidovima

Pored izuzetnih karakteristika u pogledu zvučne izolacije mineralna staklena vuna, korišćena u pregradnim zidovima, ima i dodatne prednosti jer odgovara najstrožim protivpožarnim propisima.

Testiranja pokazuju da mineralna staklena vuna u pregradnim zidovima ima iste protivpožarne karakteristike kao i kamena vuna.* Korišćenjem kamene ili staklene mineralne vune u sistemima pregradnih zidova postižu se jednako visoke klase po REI klasifikaciji. ? a n

REI 120

v u a n e l k a t s a n l a r e n i m a g č e g o b Z

Izvor: Referenca testiranja APPLUS, br. 5042796 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

144/204

5/11/2018



Mineralna staklena vuna ima najbolji bilans po pitanju okoline (uzimajući

u obzir emisiju CO 2 ).

Ocena proizvoda za vremene njegovog celokupnog veka trajanja (LCA) je proces ocene dejstvovanja proizvoda na okolinu u celom životnom veku. Koristi se za procenu uticaja proizvoda na okolinu ili funkcije za koju je napravljen. LCA se obično naziva i analiza proizvoda "od kolevke do groba". Ključni elementi LCA analize:

(1) Identifikacija i određivanje nastalih uticaja na okolinu, npr. potrošena energija i sirovine, dostignuta emisija štetnih materija te nastali otpaci; (2) procena potencijalnog uticaja na okolinu zbog tih uticaja; (3) procena mogućnosti za smanjenje uočenih uticaja Analiza "od kolevke do groba" odnosno LCA analiza proizvoda uzima u obzir sve faktore - od eksploatisanja materijala i energije do njihovog vraćanja nazad u prirodu kad proizvod konačno postane otpad. Proizvodnja

Logistika

Postavljanje

Upotreba zgrade

Odbacivanje

Izvor: Evropska agencija za okolinu EEA http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

145/204

5/11/2018



URSA je naručila nezavisno ispitivanje zbog procene uštede koja je nastala upotrebom mineralne staklene vune U cilju procene uštede koja je rezulat korišćenja mineralne staklene vune URSA je institutu Forschungszentrum Karlsruhe iz Nemačke dala narudžbu za izradu nezavisnog ispitivanja. Cilj ispitivanja je bila procena funkcionalne jedinice mineralne staklene vune, postavljene u referentnoj okolini za vreme trajanja životnog veka.

• Fu nkc ionalna jedin ica j e def ini sana kao kvadratni met ar izolacij e, R v redn ost 5, k oja je bila kori šćena kao izolacija kosog krova. • Analiza upoređuje potrošnju energije i emisiju CO 2 , k oji nast aj u pro izv odnjom jedne fu nkc ionalne jedin ice, sa uštedom koja se post iže ugradnjom te jedin ice

Dobijanje sirovina

Proizvodnja

Logistika LCA


Ugradnja


146/204

5/11/2018



Mineralna staklena vuna ima najbolji bilans po pitanju okoline (uzimajući u obzir emisiju CO 2 ). Glavni razlozi ovog izuzetnog rezultata su:

Mineralna staklena vuna Mineralnoj staklenoj vuni je potrebna veoma mala masa za jednu funkcionalnu jedinicu

Sposobnost komprimovanja mineralne staklene vune omogućava značajne uštede energije u logističkom lancu.

URSA za proizvodnju mineralne staklene vune koristi 50% recikliranog stakla.


147/204

5/11/2018



Mineralna staklena vuna poseduje izvanredan bilans po pitanju očuvanja okoline jer se za vreme njenog životnog ciklusa u okolinu emituje veoma malo CO 2. Npr. u Francuskoj mineralna staklena vuna uštedi 243 puta više energije nego što je bilo potrebno za njenu izradu, transport i ugradnju. URSA eco-balans: energija

-1 = +243 Dobijanje sirovina

Proizvodnja

Logistika

? a n

Ugradnja

LCA


* Ispitivanje instituta Forschungszentrum Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova, uzimajući u obzir ceo životni vek, manipulaciju i ugradnju.


148/204

5/11/2018



Glavni rezultati nezavisnog ispitivanja

Rezultati istraživanja proizvoda od mineralne staklene vune:

1 potrošena jedinica energije = 243 jedinica ušteđene energije 1 jedini ca emi sije CO 2 u okolinu = 121 ušt eđenih jedini ca emi sija CO 2 Vreme povrata uložene energije = 1,47 me seci Vreme povrata uloženih emi sija CO 2= 4,96 me seci

* Ispitivanje instituta Forschungszentrum Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova, uzimajući u obzir ceo životni vek, manipulaciju i ugradnju.

* Udeo proizvodnog procesa u ukupnoj potrošnji energije iznosi .98% . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

149/204

5/11/2018



Mineralna staklena vuna ima najniže troškove logostike i ugradnje Ako pogledamo celokupni lanac isporuke videćemo još mnogo više dodatnih prednosti mineralne staklene . vune Proizvod GW Drugi proizvod*

Drugi vs. GW

378 m2

180 m2

52.4% ** manje m2

Vreme potrebno za transport na radno mesto

19.38 min

77.54 min

300.1%

Vreme potrebno za ugradnju

125.02 min

183.49 min

46.8%

Ukupni troškovi ugradnje

80.04 m

135.7 m

69.5%

Troškovi specifičnog rada

0.73 m/m2

1.23 m/m2

68.5%

Skladište izolacionog materijala (jedan sprat)

2×6×10 m2 ;

2

• Referentni uslovi skladištenja: kosi krov =120m izolacija između elementata nosača krova, širina: noseći elementi 60 mm, izolacija 600 mm.

• Referntni uslovi instalacije: regali za skladištenje: 7,5 m 2, rolne mineralne staklene vune 21; druge rolne 84; vreme po rolni 1,08 min.; cena radnog sata kod ugradnje = 35€


* "drugi proizvod" je mineralna vuna koja se ne. mo že komprimovati. ** S obziroma na dimenziju m2 = 1,32 m2 po rolni za drugi proizvod; mineralna staklena vuna = 5,4 m 2 po rolni. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

150/204

5/11/2018


15 2 • D ž e p n i p r i r u č nik o izola c ijama

Studija o vremenskom poređenju

URSA je naručila nezavisno ispitivanje o potrošnji vremena kod izolovanja iste površine s razli čitim materijalima. Izabrani su bili sledeći materijali: • Visoko komprimovane rolne mineralne staklene vune • Nekomprimovane rolne mineralne vune • Nekomprimovane ploče mineralne vune

Kako bi zaista dobili uporedive rezultate bila su izabrana dva identi čna objekta u Austriji. Obe ku će su imale istu površinu krova (79,6 m 2) koji je bio predmet izolovanja. Studija je ukazala na značajne prednosti u vremenu instalacije komprimovanih rolni mineralne staklene vune URSA u poređenju s drugim nekomprimovanim proizvodima od mineralne vune.


151/204

5/11/2018


Gl a v n i r a z l o z i • 153

Rezultati ispitivanja

Kod primera testiranja bilo je potrebno 278 minuta da ekipa u kosi krov instalira panele minerlane vune koji nisu komprimovani. Na jednaku površinu kosog krova instalacija mineralne staklene vune trajala je 145 minute. To ukazuje na nesumnjivu prednost rolni mineralne staklene vune u poređenju sa nekomprimovanim panelima mineralne vune.

? a n

Iz primera se vidi da smo upotrebom rolni mineralne staklene vune u poređenju s nekomprimovanim panelima mineralne vune uštedeli 48% vremena. Poređenje sa rolnama nekomprimovane mineralne vune daje kao rezultat uštedu vremena 32 %. To znači da je za istu površinu izolovanja sa mineralnom staklenom vunom potrebno 67 minuta manje. Rolne mineralne staklene vune Druge rolne

Vreme (min)

145

Drugi paneli

212

278

32 %

48 %


% ušteđenog vremenu sa mineralnom staklenom vunom


n/p

152/204

5/11/2018



Zaklju čak

Glavni razlozi ovih značajnih prednosti mineralne staklene vune su: • Rolne mineralne staklene vune mogu

se mnogo višedrugih komprimovati nego rolne ili paneli mineralnih vuna koje nisu toliko elastične. Posledica toga je da je za izolaciju iste površine potrebno manje rolni mineralne staklene vune . To ujedno znači manje pakovanja koje je potrebno preneti u potkrovlje . P ored toga mineralna staklena vuna je mnogo lakša. • Ako želimo da pravilno ugradimo mineralnu vunu koja se ne može komprimovati moramo je pre rezanja precizno izmeriti, što zahteva dosta vremena. • Samoprilagodljiva mineralna staklena vuna sa visokim stepenom komprimovanja ne zahteva precizna merenja, što kod monta že znači veliku uštedu u vremenu.


153/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o mineralnoj s ta k l e n o j vuni • 155

esta pogrešna Č stakleno j vuni ubeđenja o mineralnoj Požarne karakteristike 1. Kamena vuna je bolja je r ne gori.

netačno • Gledano sa stanovišta odaziva na vatru, nema nikakve razlike između mineralne staklene i kamene vune: oba mat erijala su nezapaljiva (A1). • Dodavanj e obloga sa jedne strane pogoršava tu karakteristiku kod oba materijala u isto j meri.

2. Kamena vuna ima bolju vatrootpornost

netačno • Vatrootpornost nije karakteristika pojedinog materijala nego građevinske komponente ili sistema instalacija. • Ove građevinarske komponente su klasifikovane u klase RE130, RE160 i RE190 bez obzira da li se koristi kamena ili mineralna staklena vuna, zbog toga ne post oje razlike vezane uz upotrebu jednog ili drugog materijala.



154/204

5/11/2018


15 6 • D ž epni priru č nik o izolacijama

Tačka topljenja

1. Temperatura tačke topljenja je kod kamene vune viša.

tačno , međutim to je nebitno za sva područja korišćenja mineralne staklene vune! Zgrada se sruši pre nego što se toplotna izolacija istopi! • Moramo da uzmemo u obzir jasnu razliku između protivpožarnih i vatrootpornih karakteristika materijala. • Protivpožarni materijali koriste se za zaštitu strukturnih elemenata zgrade (metalni stubovi, itd.) te za tehničke namene (kotlovi, visoko temperaturni cevovodi, itd.). • Kod glavnih područja upotrebe mineralne staklene vune vatrootpornost je ključni koncept, pored ostalog to je karakteristika građevinske komponente a ne izolacionog materijala! • Na ovim podru č jima upotrebe izolacioni materijal ne štiti strukturu

zgrade od vatre odnosno požara ...


155/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o mineralnoj s ta k l e n o j vuni • 157

Odaziv na vatru, vatrootpornost i tačka topljenja

Tačka topljenja čvrste materije je temperatura na kojoj se menja agregatno stanj e i z č vrstog u tečno. Odaziv na vatru je karakteristika mat erijala, k ojo m se opisuje

kako se materijal ponaša ako je direktno izložen plamenu. Vatrootpornost je karakteristika građevinskih komponenata: po žarna klasa građevinarske komponente (npr. suvomontažne zidne konstrukcije ) ne zavisi od tipa upotrebljene mineralne vune nego pre svega od broja gipsanih ploča i preciznosti izrade. ? a n

Građevinarske komponente koje sadr že mineralnu vunu dokazano dostižu visoke požarne klase REI, npr. REI 120!. Tu vrednost dostižu i mineralna staklena i kamena vuna.

Kod glavnih područja upotrebe mineralne staklene vune vatrootpornost ima ključni značaj. Tu ne postoje bitne razlike između mineralne staklene i kamene vune.

Protivpožarne karakteristike nikako nemaju bitan značaj kad se radi o izolacijama i uštedama energije.



156/204

5/11/2018



Gustina i težina

1. Kamena vuna je bolja jer ima veću gustinu netačno • Gustina nije bitna za izolacione karakteristike materijala. Kod poređenj a izolacionih vrednosti materijala potrebno je pre sv ega obratiti pažnju na vrednost lambda te na toplotnu otpornost materijala. • Velika težina nije sinonim za efikasnost. U stvari danas su svi visoko tehnološki materijali i aparati sve lakši (pogledajmo samo bolide)!. Kamena vuna mora da bude barem dva puta teža da bi dostigl a jednake karakteristike izolativnosti kao mineralna staklena vuna.


157/204

5/11/2018


Č esta pogrešna ubeđenj a o mineralnoj stakleno j vuni • 159

Kamena vuna mora da ima bitno ve ću gustinu za iste izolacione karakteristike Veća težina ne znači da je izolacija bolja. Upotreba staklene vune u građevinarsvtu

0,05

Upotreba kamene vune u tehničke namene

0,045

a d b m a L

0,04 Kamena vuna ? a n

0,035

Staklena vuna kg/m 3 0,03 0

50

100

150

200

kg


Da bi dostigla jednaku lambda vrednost kamena vuna mora da ima skoro duplu gustinu!

Ispitivanje Švedskog nacionalnog instituta za terst iranje i istra živ anj e materijala: materijali za toplotnu izolaciju ( B.Jonsson), 1995 http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

158/204

5/11/2018



Gustina / težina i dugovečnost

1. Zbog velike gustine kamena vuna ima duži vek trajanja. netačno • Ako su materijali pravilno ugrađe ni gustina i vek trajanja nisu me đ usobno povezane karakteristike. • Ako su uslovi normalni oba će materijala, kamena i mineralna staklena vuna, da traju približno 50 godina.

Gustina / težina i požarne karakteristike

1. Pošto kamena vuna ima veću gustinu u poređen ju sa staklenom vunom, ima i, bolju nezapaljivost. netačno • Nezapaljivost mineralne staklene i kamene vune je posledica njihovog anorganskog porekla. • Gustina materijala nije bitna za karakteristiku nezapaljivosti.


159/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o m i n e r a l n oj s ta k l e n o j v u n i • 1 61

Toplotna i zvučna izolacija

1. Karakteristike toplotne i zvučne izolacije nemoguće je udružiti u jednom materijalu.

netačno • Moguće je da jedan materijal sam poseduje obe karakteristike. Tako je npr. mineralna staklena vuna izolacioni materijal koji nas štiti od hladnoće ili toplote kao i od ne željene buke.



160/204

5/11/2018


16 2

•


Toplotna i zvučna izolacija 2. Kamena vuna poseduje bolje zvučno izolovativne karakteristike. netačno •

Za isti Rs /otpor linearnom strujanju vazduha kamena vuna treba ve ću gustinu. Upravo zbog toga je njen apsorpcioni elasticitet niži. To znači da morate za isti efekat platiti više. Modul dinamičke elastičnosti / krutost 100

0

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Otpor protoku vazduha 100

2 m / s . a P10 k s R

2 d / m N y / N g E M

0,1

1 10 GW

SW

EPS

GW

Gustina kg/m 3

100

SW

Kamena vuna je manje elastična od staklene vune pa zbog toga omogućava manje elastične apsorpcije. Za dostizanje istog Rs potrebna nam je bitno veća gustina kod kamene vune.


161/204

5/11/2018


Č esta pogrešna ubeđenj a o m i n e r a l n o j s ta k l e n o j v u n i • 163

Voda / para

1. Staklena vuna apsorbuje više vode od kamene vune

netačno • Niti jedan od ovih materijala nije hidrofilan što zna či da ne apsorbuju vodu.

• Pored toga mineralna staklena vuna proizvedena u URSI sadrži neke dodatke koji je čine vodoodbojnom (hidrofobnom). Ta karakteristika je dobrodošla u nekim područ jima upotrebe (npr. ventilisane fasade, sendvič zidovi, itd.). ? a n

2. Za mineralnu staklenu vunu potrebna je parna brana

netačno • Oba materijala od mineralne vune imaju isti nivo difuzije vodene pare, označen simbolom μ. • Kod oba materijala mora se postaviti parna brana u slučajevima gde se to zahteva (omota č zgrade).



162/204

5/11/2018


164

•


Stabilnost materijala

1. Kamena vuna je bolja jer je stabiljnija. netačno •

Ako zbog nepravilne instalacije ili upotrebe vlaga dospe u izolaciju postoji opasnost da izolacija splasne.

•

Ako su rukovanje i instalacija pravilni neće se urušiti nijedan od ova dva materijala (kamena ili staklena vuna).


163/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o m i n e r a l n o j s ta k l e n o j v u n i • 165

Rukovanje 1. Instalacija kamene vune je jednostavnija.

netačno • Mineralna staklena vuna se lako re že jer nam nisu potrebne precizne mere.

• Mineralna staklena vuna je elastična i prilagođava se svakoj neravnini.

• Vlakna mineralne staklene vune se ne lome prilikom rada na gradilištu.

• Mineralna staklena vuna zahteva manje truda za prenos do ? a n

mesta postavljanja.

• Mineralna staklena vuna ima mnogo manje otpada prilikom instalacije nego paneli kamene vune.


Staklena vuna


Kamena vuna

164/204

5/11/2018



Otpornost na pritisak

1. Mineralna staklena vuna nije otporna na pritisak. tačno, međutim nebitno ... • Otpornost na pritisak nema nikakav značaj za glavna područ ja upot rebe mineralne st aklene vune (kosi krovovi, s poljni i unutrašnji zidovi).

• Ako uprkos tome želite ugraditi materijal koji ima visoku otpornost na pritisak, onda je idealan izbor URSA XPS.


165/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o m i n e r a l n o j s ta k l e n o j v u n i • 167

Energija / okolina

1. Za proizvodnju mineralne staklene vune potroši se previše energije i dolazi do prevelike emisije CO2.

netačno • Analizom jedne funcionalne jedinice (definisane kao kvadratni metar sa određeni m toplotnim otporom) pomoću testa procene proizvoda u njegovom životnom veku, dobijeni rezultat jasno pokazuje da mineralna staklena vuna pozitivno utiče na okolinu. • Gledano generalno mineralna staklena vuna uštedi mnogo više energije nego što je potrebno za njenu proizvodnju (243x)*.

• Poređenje m efikasnosti i bilansa uticaja na okolinu mora se uzeti u obzir funkcionalna jedinica. P oređenja na osnovu kg nisu pravilna i suprotna su va žećem zakondavstvu.

Ekološki bilans

emisije CO 2

Eko bilans URSA: CO 2

-1 = +121


* Ispitivanja instituta Forschungszentrum Karlsuhe: Analiza izolacionog proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova uzimaju ći u obzir životnu dob proizvoda te troškove manipulacije i ugradnje.


166/204

5/11/2018



Energija / okolina

2. Kamena vuna je više "ekološka" jer je iz rađena od bazalta. netačno • I staklena vuna je mineralna vuna i njena glavna sirovina je kvarcni pesak koji je prirodan materijal, koji se na našoj planeti nalazi u najobilnijim količinama.

Kvalitet vazduha u prostorima

1. Kamena vuna je bolja od staklene vune zbog toga što sadrži manje formaldehida. netačno • Neke grupe proizvoda kod obe vrste mineralne vune sadr že male količine formaldehida koje dokazano ne utiču negativno na kvalitet vazduha u prostorijama.

Izvor: Tehnički listovi URSA . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

167/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o m i n e r a l n oj s ta k l e n o j v u n i • 169

Zdravlje 1. Kamena vuna je "zdravija" jer ne izaziva nastanak raka.

netačno mineralne vune podležu istoj Direktivi i deklarisane • Obe štetne po zdravlje (nekancerogene) jer su obe biotopne. su kao ne

Evropska direktiva 97/69/CE klasifikuje mineralne vune međ u nekancerogene materije. IARC ne klasifikuje biotopne mineralne vune među kancerogene

? a n

materije.

v u a n e l k a t s a n l a r e n i m a g

Biotopnost materije potvređana je zaštitnim znakom EUCEB. Pored toga izolacija od mineralne vune odgovara Primedbi Q Direktive o opasnim supstancama → nije kancerogena.

EVROPSKI ODBOR ZA SERTIFIKOVANJE PROIZVODA OD MINERALNE VUNE

č e g o b Z

Obe mineralne vune podležu istoj Evropskoj direktivi. Biotopne mineralne vune nisu kancerogene.


168/204

5/11/2018




169/204

5/11/2018


Mineralna staklena vuna omogućava značajno brži i efikasniji rad • Zbog izuzetne sposobnosti komprimovanja mineralna staklena vuna olakšava prenos, merenje, rezanje i ugradnju.

• U poređenju sa drugim konkurentnim materijalima vreme instalacije mineralne staklene vune je kraće za približno 40%.


170/204

5/11/2018


Ako ste izvođač radova ...

Dali ste znali, da ...? mineralna staklena vuna bitno doprinosi većoj rentabilnosti vašeg posla?


? a n u v a n e l k a t s a n l a r e n i m a g e č g o b Z

171/204

5/11/2018


Sadržaj 4.1

Namena poglavlja

4.2

Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a

4.3

Glavni razlozi

4.4

Načini upotrebe Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u

4.5


? S P X a g e č g o b 172/204 Z

5/11/2018



Namena poglavlja Šta ćete saznati u ovom delu priručnika? • Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a. • Tri glavna razloga za preporuku. • Izuzetna prikladnost XPS-a za izolaciju obrnutih ravnih krovova i temelja (perimetara zgrade). • Česta “pogrešna ubeđenj “ a o XPS-u .


173/204

5/11/2018


Zbog čega preporučujemo XPS • 175

Zbog čega preporučujemo XPS

Zbog čega da odaberete upravo XPS kao izolacioni materijal?


? S P X a g e č g o b 174/204 Z

5/11/2018



Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a

XPS je proizvod izuzetnih kvaliteta. Ni jedan drugi izolacioni materijal ne može se uporediti sa XPS-om po pitanju mehaničkih karakteristika. Na sledećim stranicama ustanovićete da ...

je XPS izolacioni materijal koji jedini kombinuje visoku toplotnu sposobnost izolacije sa izuzetno dobrom čvrstoćom na pritisak, neverovatnu vodootpornost kao i otpornosti na cikluse smrzavanja / odmrzavanja te je naročito jednostavan za ugradnju ... stoga je URSA XPS proizvod za tehnički zahtevne primere upotrebe kao što su temelji (perimetar) i obrnuti ravni krovovi.


175/204

5/11/2018


Zbog č ega preporučujemo XPS • 177

Šta je XPS?

Struktura XPS

100 % zatvorena ćelijska struktura

XPS

Karakteristike XPS •

Izuzetno dobra toplotna izolacija

•

Izuzetna vodootpornost

•

Veoma nizak nivo propusnosti vodene pare

•

Izuzena otpornost na ponavljajuće cikluse smrzavanja / odmrzavanja

•

Veoma visoka otpornost na pritisak

• Jednostva upotreba i ugradnja •

Provereno dug vek trajanja

•

Otpornost na korozij u


? S P X a g e č g o b 176/204 Z

5/11/2018


1 7 8 • D ž e p n i p r i r u č n ik o i z o l a c i j a ma

...EPS i PUR?

EPS Pretežno zatvorena ćelijska struktura sa vazdušnim džepovima

• Dobra toplotna izolacija • Dobra otpornost • Jednostvna upotreba i ugradnja

PUR Više od 90% zatvorena ćelijska struktura PUR

• Veoma dobra toplotna izolacija • Otpornost na koroziju • Jednostvna upotreba i ugradnja


177/204

5/11/2018


Z bog čega p r e p o r u č ujemo XPS • 17 9

Glavne prednosti XPS-a

TOPLOTNA IZOLACIJA

VODOOTPORNOST

MEHANIČKE KARAKTERISTIKE

Glavne prednosti XPS-a u poređenju sa drugim čestim izolacionim materijalima

XPS ima neuporedivu otpornost na pritisak

XPS je najefikasniji po pitanju apsorbcije vode i ciklusa smrzavanje / odmrzavanje*

* Napomena: od svih ostalih često upotrebljavanih izolacijskih materijala. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

XPS poseduje izuzetne toplotno izolacione karakteristike

? S P X a g e č g o b 178/204 Z

5/11/2018



Glavni razlozi Mehaničk e karakteristike Otpornost na pritisak i zatezna čv rstoća su važne karakteristike građevinskih materijala. Predstavljaju podatak o ograničenjima materijala kod dugotrajnih i kratkotrajnih opterećenja.


179/204

5/11/2018


Gl a v n i r a z l o z i

•

1 81

Otpornost na pritisak

Otpornost na pritisak pokazuje sposobnost XPS-a da izdrži kratkotrajan pritisak uz 10% deformacije.

•

Deformacija znači smanjenje debljine proizvoda

•

Taj kapacitet materijala izražen je u kpa.

•

1 kpa = 0.01 kg/cm 2 = 100 kg/m 2 CS (10/Y) URSA XPS NW

250

URSA XPS HR

300

URSA XPS N III

300

URSA XPS NV

500

URSA XPS NVII

700

URSA XPS poseduje takvu otpornost na pritisak koja mu omogućava da bez problema izdrži više tona pritiska po m 2 . XPS poseduje fleksibilnost, potrebnu za neravne i nehomogene površine. To znači da nema bojazni da će do ći do loma. Lokalna opterećenja dakle apsorbuje lokalnim deformacijama.

Izvor: Tehničk i listovi URSA . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

? S P X a g e č g o b 180/204 Z

5/11/2018


1 82 • D žepni p r i r u č n i k o iz o l a c i j a ma

Poređenje ot pornosti na pritisak kod ra zli čitih ma terijala

Otpornost na pritisak (maks.)

u kpa

URSA XPS

700

EPSh (hidrofoban)

350

PUR

175

EPS

190

MW

120

Penjeno staklo

1200

XPS ima od uobičajenih izolacionih materijala najveću otpornost nasvih pritisak.

Izv or: Tehničk i listovi proizvođača . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

181/204

5/11/2018



Puzanje pod pritisnim opterećenjem

Puzanje pod pritisnim opterećenjem , “CC(i1/i2/y)s” predstavlja kapacitet XPS-a da se odupre stalnim ili dugotrajnim opterećenjima: • i1 = početna deformacija u % • i2 = deformacija nakon y godina u % • y = godine • s = konstantno opterećenja u kPa

CC (2/1.5/50) URSA XPS NIII

125

URSA XPS HR

125

URSA XPS NV

175

URSA XPS NVII

250

Primer: CC(2/1,5/50)125= za vreme upotrebe odpena 50 godina i od 125 neće se pod konstantnim opterećenjem kPa ova deformisati više od 2%, a deformacija rastezanja (puzanja) biće manja od 1,5%.

Izvor: Tehničk i listovi proizv ođač . a http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

? S P X a g e č g o b 182/204 Z

5/11/2018



Voda i smrzavanje / odmrzavanje. Vlaga u zgradama i efikasnost izolacije Vlaga u zgradama: deo zgrade može biti izložen vlazi zbog kondenzovanja, apsorpcije vlage iz zemlje ili zbog propuštanja. Svi materijali dolaze u kontakt sa vodenom parom iz vazduha i na taj način apsorbuju određene količine vlage. Za vreme gradnje konstrukcija je izložena velikim količinama vode koju nazivamo i građevinarska vlaga. Vlaga je neprijatelj broj jedan svakog izolacionog materijala. Sa koeficijentom lambda 10 - 20 puta većim nego kod većine izolacinih materijala voda može da digne vrednost lambda u izolacionom materijalu i snizi njegovu dugoročnu izolacionu efikasnost. Zbog toga je izbor vodootpornog izolacionog materijala od ključnog značaja kod nekih specifičnih namena upotrebe.

Što je apsorbcija vlage manja to će biti manji gubitak toplotno izolacionih karakteristika materijala.


183/204

5/11/2018


Gl a v n i r a z l o z i • 185

Vodootpornost i XPS

Vodootpornost: ključna karakteristika koja uti če na dugoročnu sposobnost izolacionog materijala da se odupre prodoru vode.

Zatvorena ćelijska struktura i nedostatak praznina u XPS-u omogućavaju ovom materijalu da se odupre prodoru vlage mnogo više nego bilo koji drugi tip izolacionog materijala.


? S P X a g e č g o b 184/204 Z

5/11/2018


186 • D ž e p n i p r i r u č nik o i zola c ijam a

Apsorpcija vode I/II

Apsorpcija vode WL(T) kod potapanja: je sposobnost XPS-a da dok je dugoročno izložen konkatku sa vodom ne menja svoje izolativne karakteristike. Indikator u donjoj tabeli pokazuje procenat apsorbovane vode nakon 28 dana.

URSA XPS NW

WL(T)0,7

URSA XPS NIII

WL(T)0,7

URSA XPS NV

WL(T)0,7

URSA XPS NVII

WL(T)0,7

URSA XPS HR

WL(T)0,7

Testiranje potapanjem: XPS se testira u vodenoj kupki temperature 23°C. Trajanje testiranja je 28 dana. XPS ne apsorbuje više od 0,7 vol. -% vode. Oznaka CE za apsorbovanje vode kod potapanja shodno standardu EN 1316 4 je WL(T)0,7.

Izv or: Tehnički li stovi URSA . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

185/204

5/11/2018


Gla vn i r a z l o z i • 187

Poređenje XPS sa EPS: uticaj ap sorpcije vode na toplotnu pro vodljivost 0.044 0.043 ap sorpcija vode

0.042

EPS

0.041 k / m / W t s o v i j l d o v o r p a n t o l p o T

0.040 0.039 0.038 0.037

maksimalna ap sorpci j a

0.036

vode EPSh

0.035 0.034

maksimalna ap sorpci j a

0.033

vode XPS

0.032 0.031 0.030 0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

Apsorpcija vode (%) EPS

EPSh

XPS

ISO 10456 Građevinarski materijali i proizvodi - Hidrotermičke karakteristike - Tabelarni prikaz početnih vrednosti i pos tupci za procenu deklarisanih početnih termičkih vrednosti.


? S P X a g e č g o b 186/204 Z

5/11/2018



Apsorpcija vode kod različitih materijala

Apsorpcija vode kod materijala (maks. vrednosti)

u%

URSA XPS

0,7

EPSh

2

PUR

2-3

EPS

3-5

Penjeno staklo

0

XPS ima apsorpciju vode manju od 0,7% što predstavlja daleko najbolju vrednost od ostalih najčešće upotrebljavanih izolacionih materijala.

Izvor: Tehničk i listovi proizvođač . a http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

187/204

5/11/2018


G la v n i r a z l o z i • 18 9

Apsorpcija vode II/II

Apsorpcija vode WD(V) sa difuzijom: Sposobnost XPS-a da se dugoročno odupre apsorbovanju vode difuzijom. • Ova karakteristika izražava količinu vode koju proizvod apsorbuje kada strane je izložen visokoj relativnoj vlažnosti (oko 100% sa jedne ploče) i dugoročnom pritisku vodene pare. Testiranje se izvodi za svaku stranu ploče posebno. • Vrednost je izražena u %.

URSA XPS NW

-

URSA XPS N III URSA XPS NV

WD(V)3 WD(V)3

URSA XPS NVII

WD(V)3

URSA XPS HR

WD(V)3

Zatvorena ćelijska struktura XPS-a praktično u potpunosti onemogućava kapilarnu apsorbciju vode.

Izvor: Tehničk i li stovi URSA . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

? S P X a g e č g o b 188/204 Z

5/11/2018


19 0

•


Apsorpcija vode difuzijom kod različitih materijala

Apsorpcija vode difuzijom kod različitih materijala (maks.)

vn %

URSA XPS

<3

EPSh

<5

PUR

<8

EPS

5-20

Penjeno staklo

0

U pogledu apsorpcije vode difuzijom , XPS poseduje znača jno bolje karakteristike nego EPSh, EPS i PUR.

Izvor: Tehnički listovi proizvođa. ča http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

189/204

5/11/2018


Glavni razlozi • 191

Prenos vodene pare Prenos vodene pare/paro-propusnost: bezdimenzioni koeficijent μ predstavlja otpornost materijala na prolaz vodene pare kroz njega. •

Ova karakteristika predstavlja odnos paropropusnosti datog materijala i vazduha istih debljina; Vazduh je najparopropusniji

materijal i ima μ = 1. • Što je vrednost μ niža to je materijal otvoreniji (propusniji) za vodenu paru. Prenos vodene pare kroz materijal (maks. vrednosti)

u μ

URSA XPS

80-250

PUR

30-100

EPS

20-100

Penjeno staklo

-

je visoko otporan na prenos vodene pare. Za namene XPS upotrebe u građevinar stvu kod XPS-a nije potrebna dodatna parna brana.

Izvor: Tehnički listovi proizvođ a. ča http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

? S P X a g e č g o b 190/204 Z

5/11/2018


192

•


XPS i ciklusi smrzavanje /odmrzavanje

Smrzavanje / odmrzivanje (FT): opisuje postojanost XPS-a u ekstremnim vremeskim prilikama. •

Smrzavanje / odmrzavanje znači smrzavanje materijala nakon čega sledi odmrzavanje (voda se pretvori u led i nazad iz leda u vodu).

•

XPS dostiže nivo 2, što znači da dolazi do smanjenja otpornosti na pritisak za <10% te povećanja apsorpcije vode za <1% nakon 300 ciklusa smrzavanja / odmrzavanja.

URSA XPS NIII

FT2

URSA XPS NV

FT2

URSA XPS NVII

FT2

URSA XPS HR

FT2

XPS je termootporan i zadržava oblik. Koristi se u temperaturnom rasponu od -50 °C do +75 °C.

Izvor: Tehnički listovi URSA . http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

191/204

5/11/2018



Uticaj smrzavanja / odmrzavanja na apsorpciju vode i na otpornost na pritisak Smrzavanje / odmrzavanje (FT): Materijali mogu biti izloženi različitim ciklusima smrzavanja / odmrzavanja. To može imati uticaj na neke bitne karakteristike materijala.

Absorpcija vodene pare obzirom na cikluse Promene otpornosti na pritisak prema odmrzavanja/smrzavanja po materijalima u % cikl. odmrzavanje / smrzavanje u %

URSA XPS

<1

<10

EPSh

<10

<20

PUR

<15

<20

EPS

10-20

<20

Penjeno staklo

0

0

XPS ima bolje karakteristike nego EPSh,EPS i PUR po pitanju reakcije na izloženost ciklusima smrzavanja/odmrzavanja

* FPX: informacija o izolaciji perime tra. Izvor: Tehničk i listovi proizvođač . a http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

? S P X a g e č g o b 192/204 Z

5/11/2018


194 • D ž e p n i p r i r u č ni k o i z ola c ijama

Toplotne kara kteristike - XPS poseduje izvanredne toplotno izolacione kara kteristi ke Toplotna provodljivost: Toplotna provodljivost λ ,pokazuje sposobnost materijala da provodi toplotu. Što je λ niža materijal ima bolje karakteristike toplotne izolacije Toplotna provodljivost različitih izola cionih materijala. 0.08 0.07 t s o v i j l d o v o r p a n t l o p o T

0.06

0.070

0.05 0.04

0.038

0.03

0.035

0.02

0.022

0.01 0.00

0.010 0.003

Aerogelovi

PUR/PIR

0.040 0.032

0.045 0.037

0.029

URSA XPS

EPSh

EPS

0.045

0.045

0.030

0.032

GW

SW

0.045

Penjeno staklo

URSA XPS poseduje izvanredne toplotno izolacione karakteristike. Ovaj materijal svoje karakteristike zadržava i nakon njegovog izlaganja ekstremnim uslovima: pritisku, vlazi i temperaturi.

Izv or: Tehnički http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

listovi proizvođač . a 193/204

5/11/2018


P odručj a u p o tr e b e X P S - a • 1 95

Područja upotrebe

Izolacija ravnog i obrnutog ravnog krova Efikasnost i trajnost ravnih krovova zavisi od različitih faktora uključujući i položaj izolacije u njegovoj konstrukciji. Ako je izolacija postavljena ispod strukturne ploče (hladna krovna konstrukcija), struktura e da ostane nisu hladna preporučljiv zato postoji kondenza; takve krovnećkonstrukcije e. opasnost Kod izolacije iznad strukturne ploče a ispod vodootpornog sloja (topla krovna konstrukcija) značajno se smanjuje opasnost od nastanka kondenza. Međutim, pošto je vodootporni sloj toplotno izolovan od ostalog dela krovne konstrukcije izložen je velikim temperaturskim razlikama te stoga posledično i opasnosti od prebrzog starenja. Kod obrnutog ravnog krova taj problem smo rešili postavljanjem toplotne izolacije iznad vodootpornog sloja, održavajući ga tako na približno konstantnim temperaturama koje su blizu temperatura unutrašnjosti zgrade, te smo ga tako zaštitili od štetnog dejstva UV zračenja i od mehaničkih oštećenja.

sloj za popločavanje na nosačima krovna hidroizolacija


šljunak sloj za filtriranje toplotna izolacija (ekstrudirani polisteren)

? S P X a g e č g o b 194/204 Z

5/11/2018


1 96

•


Primeri upotrebe URSA XPS kod obrnutih ravnih krovova Obrnuti ravni krovovi

Neprohodni krov (šljunak)

Zeleni krov / Krovna bašta


Prohodni krov

Platforma za parkiranje

195/204

5/11/2018


Na č i n i u p o tr e b e X P S • 1 97

Zahtevi kod izolacije obrnutog ravnog krova

Izolacija obrnutog ravnog krova: • mora da bude dobar toplotni izolator • mora da poseduje dobru otpornost na pritisak • ne sme da apsorbuje vodu • ne sme da bude osetljiva na česte cikluse smrzavanja / odmrzavanja • mora da podnosi optere ćenje -

manipulacije na njenoj površini • mora dugoročno da štiti hidroizolacioni sloj • mora da bude nerazgradljiva

ukratko

Samo XPS odgovara svim navedenim kriterijumima!


? S P X a g e č g o b 196/204 Z

5/11/2018



Izolacija temelja - perimetar

Izolacija koja dolazi u kontakt sa zemljom izložena je ekstremnim uslovima:

• Dugotrajna izloženost vodi • Visoka vlažnost zemlje • Smrzavanje / odmrzavanje • Kisela zemlja, razvoj buđi i gljivica • Razgradnja ili korozija

Navedeni faktori okoline mogu značajno da umanje efikasnost izolacije.

XPS je neosetljiv na uticaj zemlje i vode i zato kod izloženosti takvim uslovima ne gubi svoje izolovativne karakteristike.

XPS je idealan za izolaciju temelja


197/204

5/11/2018


Na č i n i u p o tr e b e X P S • 199

XPS je izolacioni materijal koji u sebi kombinuje karakteristike dobre toplotne izolacije, izvanrednu otpornost na pritisak, odli čnu vodootpornost i otpornost na česte cikluse smrzavanje /odmrzavanje kao i jednostavnu upotrebu. Glavne prednosti XPS-a

XPS od svih XPS poseduje jako XPS ima izolacionih materidobru otpornost na veoma dobre jala poseduje pritisak sa kojom najbolje karakterikarakteristike ne mogu da se toplotne izolacije stike po pitanju porede iste apsorbcije vode i karakteristike bilo otpornosti na česte kojeg drugog cikluse smrzavanje izolacionog / odmrzavanje materijala.

Samo XPS istovremeno ispunjava sve zahteve. Upravo zbog toga je URSA XPS idealan materijal za izolaciju obrnutih ravnih krovova, temelja kao i podova koji su izloženi velikim pritiscima.


? S P X a g e č g o b 198/204 Z

5/11/2018


20 0 • D ž epni priru č nik o izolac ija m a

Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u XPS i EPS

1. EPS je jeftiniji od XPS-a iako ima iste karakteristike i jednaku efikasnost.

netačno • XPS ima bolje karakteristike u pogledu otpornosti na pritisak, vodootpornost i otpornosti na česte cikluse smrzavanje / odmrzavanje. Pored toga ima veoma dobre karakteristike kao toplotna izolacije. • Kod tehnički zahtevnijih namena, kao npr. kod izolacije temelja ili obrnutih ravnih krovova, upotreba XPS-a idealno i cenovno bolje rešenje s’obzirom na prednosti koje je nudi.


199/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o X P S - u • 2 01

XPS i okolina

1. XPS je materijal koji loše utiče na okolinu

netačno • XPS nema negativnih utjicaja na okolinu. • Pre svega XPS je materijal koji se 100% reciklira.

• Ušteda energije i smanjenje emisije CO2 gasova u okolinu, za vreme exploatacije ugrađenog XPS-a, daleko su veće (za više od 100 puta) od energije potrošene na proizvodnju materijala i emisije CO 2 u procesu proizvodnje istog.

• Kao primer navodimo da u novoj zgradi, izolovanoj sa 16-18 cm debelim slojem XPS-a, možemo da uštedimo godišnje 343 kWh/m 2. U starijim kućama sloj od 10 - 16 cm, pričvrćen između tavanice i konstrukcije, godišnje može da uštedi između 94 i 103 kWh/m 2 .

* Izvor: PlasticsEurope. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

? S P X a g e č g o b 200/204 Z

5/11/2018



XPS i okolina

2. XPS se ne može reciklirati

netačno • XPS je izrađen od polistirenske smole koja je termoplastičan materijal. To znači da se može topiti i ponovno upotrebiti u proizvodnom procesu za izradu nove XPS izolacije.

• Činjenica je, da postrojenja za izradu XPS ne proizvode praktično nikakve otpatke ili otpadni materijal, zahvaljući tome što realno 100% industrijskih otpadnih ploča XPS-a može da se samelje i pretopi u polisterensku smolu i ponovno koristi u proivodnom procesu.


201/204

5/11/2018


Če s ta p o g r e š n a ubeđenja o XPS -u • 2 03

XPS i okolina

3. Kod proizvodnje XPS-a koriste se gasovi staklene bašte tačno, međutim samo gasovi neutralnog dejstva na

okolinu • URSA XPS ne sadrži najštetnije gasove CFC ili HCFC (freoni); u ve ćini sluč ajeva radi se o dodav anju CO2 . • Kao što smo već naveli uštede CO2 za vreme životnog veka XPS ploče uveliko premašuju vreme proizvodnje i ugradnje. emisiju CO2 koja nastaje za


? S P X a g e č g o b 202/204 Z

5/11/2018



XPS i zvučna izolacija

1. Materijal XPS je bolji zvučni nego toplotni izolator.

netačno • XPS poseduje jako dobre karakteristike, upotrebljive na mnogim područjima. Međutim XPS nije materijal namenjen zvučnoj izolaciji. Činjenica je međutim, da za specifična područja upotrebe XPS-a karakteristike zvučne izolacije nisu ni potrebne. • Ako želite ugraditi dobru zvučnu izolaciju preporučujemo vam upotrebu mineralne staklene vune URSA GLASSWOOL koja poseduje izvanredne karakteristike kao zvučna izolacija.

XPS i protivpožarne karakteristike

1. XPS doprinosi širenju požara

netačno • Pravilno ugrađene XPS ploče ne utiču na protivpožarne karakteristike građevinskih komponenata. • URSA XPS je otporan na vatru i njegove protivpožarne karakteristike su usklađene sa važećim propisima i zakonodavstvom na tom području. http://slide pdf.c om/re a de r/full/dz e pnipr ir uc nik

203/204

5/11/2018


Č e s ta p o g r e š n a ubeđenj a o X P S - u • 20 5

XPS i voda 1. Ako nam je potreban vodootporan izolacioni materijal ne znači da moramo upotrebiti XPS. Naše zahteve zadovoljiće i EPS.

netačno

• Vlaga je neprijatelj broj jedan bilo kojeg izolacinog materijala. Sa vrednošć u lambda koja je 10 do 20 puta ve ća nego kod drugih izolacionih materijala voda može da poveća vrednost lambda i tako smanji dugoročnu izolacionu efikasnost kod izolacionih materijala. Zbog toga je od klju čnog značaja da se odabere vodootporan izolacioni materijal

• Zatvorena ćelijska struktura XPS-a praktično onemogućava

kapilarnu apsorpciju vode. Apsorpcija vode materijala EPS je u poređenju sa materijalom URSA XPS barem 4 do 7 puta ve ća.

XPS i zdravlje (sigurnost) 1. Rad sa XPS-om šteti zdravlju

netačno • XPS odgovara svim zahtevima za očuvanje zdravlja i zaštite radnika ugradnje. Radnici ne moraju da nose posebnu zaštitnu prillikom opremu jer za vreme instalacije izolacionog materijala nisu izloženi štetnim uticajima po zdravlje.


? S P X

204/204

dzepni_prirucnik

Recommend Documents