PROGRAM PROIZVODNJA DUVANA (Nicotiana tabacum L.)
UVOD Površi Površine ne pod pod duvano duvanom m u svetu svetu kreću se izme između 4,2 i 4,6 milio miliona na hekta hektara ra sa kojih se ubere 5,2 do 5,7 miliona tona sirovog duvana. Najve Najveća proizvod proizvodnja nja je u Aziji Aziji (oko (oko 33%) 33%) od čega na na Kinu otpada otpada oko oko 13%, 13%, što je uz USA svrstava u sam svetski vrh. Severna i Centralna Amerika daju oko 23% svetske proizvodnje, Južna Amerika oko 12%, Afrika oko 4%, Okeanija oko 1%, a Evropa oko 12%. Kretanje proizvodnje duvana u svetu prema osnovnim tehnološkim grupama je sled ledeće: virx virxin inijijaa flue-cured oko oko 40%, 40%, berle berlejj 10%, 10%, orije orijent ntal alni ni,, polu poluori orije jent ntal alni ni (dopunski) oko 16%, dok na ostale tipove otpada oko 34%. Najv ajveći proi proizv zvoođači duva uvana u Evro Evropi pi su: su: Držav ržavee bivš ivšeg SS SSS SR, Turs urska, ka, Bugarska, Bugarska, Grčka, Italija Italija i Poljska. Poljska. Proizv Proizvodn odnja ja duvan duvana, a, njegov njegovaa obrad obradaa i prerad preradaa predst predstavl avljaj jajuu jedins jedinstve tvenu nu privre privrednu dnu granu, granu, koja koja zauzi zauzima ma značajno ajno mesto mesto u privre privredi di Jugosl Jugoslavi avije. je. Proizv Proizvodn odnja ja duva duvana na kreće se od 10.00 10.0000 do 14.00 14.0000 tona tona na površi površina nama ma izme između 7.000 7.000 i 10.0 10.000 00 hekatara hekatara i prose prosečnim prinosima prinosima od od oko 1.400 1.400 kg/ha. kg/ha. U strukturi proizvodnje berlej je najzastupljeniji sa oko 45%, a potom orijentalni duvan sa oko 42%. Proizvodnja ostalih tipova (virxinija flue-cured, dopunski, cigarni) kre kreće se se oko oko 13%. 13%. S obzirom na veliki interes koji predstavlja duvan za našu zemlju, a posebno za neke njene rejone, uz uvažavanje povoljnih prirodnih uslova korisno je bolje poznavanje tehnologije njegove proizvodnje. Kako se u nas proizvodi više tipova duvana, potrebno potrebno je poznavanje specifičnosti u proizvodnji svakog svakog tipa posebno. 1. PORE POREKL KLO O I IST ISTOR ORIJ IJA A KU KULTU TURE RE Nicotiana tabacum tabacum L.) Nicotiana rustica rustica L.) Duva Duvann (Nicotiana L.) i krhk krhkaa (mah (mahor orka ka)) Nicotiana pripadaju rodu Nicotiana , familiji Solanaceae . Rod Nicotiana obuhvata preko 70 do sada poznati poznatihh vrsta. Najve Najveći deo vodi poreklo poreklo iz Južne Južne i Severne Amerike, Amerike, a manje manje iz Australije. Obe gajene vrste (duvan i krxa) vode poreklo iz Južne Amerike.
2. MORF MORFOL OLOŠ OŠKE KE I BIO BIOLO LOŠK ŠKE E OSOB OSOBIN INE E Duvan Duvan je jednog jednogodi odišnj šnjaa biljka biljka.. Međutim, utim, u tropsk tropskim im prede predelim limaa veget vegetaci acioni oni period može da traje više godina. 2.1. Koren Duvan ima vretenast koren sa velikim brojem žila i žilica koje se uglavnom nalaze nalaze u orničnom sloju zemljišta. zemljišta.
2.2. Stablo Stablo je uspravno, člankovito, okruglo, ispunjeno ispunjeno parenhimom. parenhimom. Visina stabla varira od 0,5-3,0 m što zavisi od sorte, ekoloških uslova i primenjene agrotehnike. Članci lanci (internodije) (internodije) su duži duži i deblji u donjem a kraći i tanju u gornjem delu stabla. stabla. Broj Broj i dužina internodija su sortna osobina. Izgl Izgled ed (hab (habititus us)) bilj biljke ke može može biti biti:: konu konusa san, n, dvos dvostru truko ko konu konusa san, n, obrn obrnut utoo konu konusa san, n, cilin cilindr driičan i elip eliptitičan. an. 2.3. List Lišće zbog kojeg kojeg se duvan duvan i gaji, gaji, varira varira u širokim širokim grani granicam camaa po broju, broju, velič ini, ini, oblik obliku, u, polo položa žaju ju prem premaa stab stabljljic ici,i, debl debljin jinii lisno lisnogg tkiv tkiva. a. Sazr Sazrev evan anje je lišća počinje inje od osnove i ide postepeno ka vrhu stabla - sazreva po insercijama. 2.4. Plod Plod Plod je dvodelna dvodelna čaura, aura, mrko braon braon boje, boje, jajastog jajastog oblika oblika.. U zrelom zrelom stanju stanju čaura najčešće puca. puca. U jednoj jednoj čauri nalazi nalazi se se od od 1.000 1.000 - 2.000 2.000 semenki. semenki. Seme je vrlo sitno, bubrežastog oblika, hrapavo, mrko, mrežaste površine. Masa 1.000 semenski iznosi 0,06 - 0,08 g. Jedan gram sadrži od 10.000-15.000 semenki. 3. BIO BIOLOŠK ŠKE E OSO OSOBINE BINE Proizv Proizvodn odnja ja duvan duvanaa je složen složen i po mnogo mnogo čemu spec specifi ifičan proces proces,, uslovlj uslovljen en pre svega biološk biološkim im osobinama osobinama vrste. NJegov NJegov rast i razviće, prinos i kvalitet, kvalitet, menjaju se pod uticajem klimatskih i zemljišnih uslova i nivoa agrotehnike. U proizvodnim uslovima, životni ciklus duvana se deli na dva osnovna perioda: perio periodd proi proizv zvod odnj njee rasa rasada da i peri period od razvi razvića u polju polju (od rasađivan ivanja ja do sazr sazrev evan anja ja čaura). Dužina Dužina vege vegetac tacion ionog og perio perioda da kreće se od 100 100 - 200 i više više dana, dana, od čega na na period period proizvo proizvodnj dnjee rasada rasada otpada otpada 45-60 dana a na razviće u polju polju 80-150 80-150 dana. dana. Svaki od ova dva perioda može da se podeli na više ontogenetskih faza. Period Period proizvodnje proizvodnje rasada rasada obuhvata obuhvata sledeće faze: klijanje semena, semena, nicanje, nicanje, ukorenjivanje rasada i stasavanje rasada. Za klijanje klijanje semena potrebni potrebni su slede sledeći uslovi: toplota, toplota, prisustvo prisustvo vlage vlage i dobra aeracija. Optimalna temperatura za klijanje semena iznosi 25-28 oC. Posle Posle 4-6 dana od početka klijanja klijanja semena semena nastupa nastupa faza nicanja, nicanja, a posle 6-8 dana javlja se prvi prvi pravi list. U ovo vreme korenak dostiže dostiže od 8-12 mm i poč inje da se grana. Optimalna temperatura za ovu fazu je 20 - 26oC. Ukorenjivanje mladih biljaka obuhvata period od pojave prvog pravog lista pa do kraja usporenog rasta nadzemnog dela biljke. Tri do pet dana od pojave prvog lista pojavljuje se drugi. Oba Oba list listaa dost dostiž ižuu veli veličinu inu koti kotile ledo dona na,, zauz zauzim imaj ajuu supr suprot otan an polo položa žajj od kotiledon kotiledona, a, zauzimaju zauzimaju suprotan suprotan položaj položaj od kotiledona kotiledona (ukršten (ukrštenost ost lišća). U ovo vreme kore korenn dost dostiž ižee duži dužinu nu od 6-8 6-8 cm. cm. Tada Tada nast nastup upaa razv razviiće kore koreno novo vogg sist sistem ema. a. Pri Pri povoljnim povoljnim uslovima uslovima faza ukorenjiv ukorenjivanja anja traje oko 15 dana. dana. Pri kraju ovog perioda lišće se razrasta razrasta i podiže podiže (usporavan (usporavanje je lišća - "podizanje "podizanje ušiju"). ušiju"). 3
Stasavanje ili formiranje rasada predstavlja period od podizanja ušiju do obrazovanja 5-6 listova i porasta stabla u visinu od 7-9 cm. Ovaj period traje 20-25 dana. Period Period razv razviića u polj poljuu posle posle rasa rasađivanja ivanja obuhva obuhvata ta slede sledeće faze: faze: ukoren ukorenjiv jivanj anje, e, bujni porast biljaka, cvetanje, formiranje ploda i sazrevanje semena. Rast Rast i razvi razviće duvan duvanaa posle posle rasa rasađivan ivanja ja počinje inje fazom fazom ukor ukoren enjiv jivan anja ja.. Posle Posle rasa rasađivan ivanja ja nadz nadzem emni ni deo deo biljk biljkee slab slabijijee rast raste, e, dok dok se kore korenn gran granaa i ostv ostvar aruj ujee intenzivan rast. Ova faza traje 10-15 dana. Faza bujnog porasta traje 40-50 dana i predstavlja period u kome se ostvaruje brzo brzo form formir iran anje je nadz nadzem emno nogg dela dela bilj biljke ke.. Stab Stablo lo i listo listovi vi inte intenz nziv ivno no rast rastu. u. Uoč i butonizacije (pojave cvetnih pupoljaka) rast stabla se usporava. U ovoj fazi potrebe duvana za vodom i hranljivim materijama su velike. Cvetanje nastupa posle 7-10 dana od pojave cvetnog pupoljka. Cvetanje ide od centra prema periferiji cvasti. Cvetanje traje od 15-35 dana a zavisi od sorte, temperature temperature,, vlažnosti vlažnosti i obezbeđenosti enosti hranljivim hranljivim materijama. materijama. Posle Posle oplo oplođenja enja nastup nastupaa formira formiranje nje ploda ploda (čaura) aura) sa semen semenom om ofa ofa faza traje traje od 15-35 dana. Optimalna temperatura za formiranje f ormiranje semena iznosi 22-28oC. Formiranje i sazrevanje listova ne može da se izdvoji kao posebna faza u razviću duvana, jer se se ovo odvija u svim pomenutim pomenutim fazama, a posebno posebno u fazi bujnog porasta i cvetanja. Period rasta jednog lista traje 20-25 dana. Kada list dostigne svoj najve najveći rast i kada kada sadrži sadrži najviš najvišee organskih organskih materija materija ulazi ulazi u tehni tehničku zrelost zrelost.. 4. TIPO TIPOVI VI I SOR SORTE TE DU DUV VAN ANA A 4.1. 4.1. Tip Tip duv duvan anaa - berl berlej ej Sorte Berlej T Prinos Prinosii suvog suvog lišća kre kreću se od 1.30 1.3000 - 1.80 1.8000 kg/ha kg/ha.. Burley DKH - 28 Ima izražen izražen potencijal potencijal za prinos prinos koji se kreće od 2.500-3.000 2.500-3.000 kg/ha. kg/ha. Burley DKH - 33 Prinosi su približni približni prinosima Burley DKH - 28 i kreću se od 2.500-3.000 kg/ha. kg/ha. 4.2. 4.2. Tip Tip duva duvana na - vir virhi hini nija ja Sorte 4.2.1. Srem 47 Srem 47 47 daje 2.100 - 2.500 2.500 kg/ha kg/ha suvog suvog lišća. 4.3. 4.3. Tip duvana duvana - orijen orijental talni ni NS - 72 4
Zavisno od uslov gajenja, na 1 ha može d se rasadi i preko 200.000 biljaka. 4.3.1.1. 4.3.1.1. Jaka MD - 77 77 Prose Prosečni prino prinosi si kre kreću se od 1.30 1.3000 do do 1.700 1.700 kg/h kg/ha. a. 4.3.1.2. Jaka MD - 80 Ova sorta sorta daje 1.250-1.65 1.250-1.6500 kg/ha suvog suvog liš lišća. Otlja MD 159 - 78 U prosek prosekuu prinos prinosii ove sorte sorte prelaze prelaze 2.000 2.000 kg/ha kg/ha suvog suvog lišća. U povolj povoljnim nim uslovima gajenja iznosi 2.400-2.800 kg/ha. 5. PRIVREDNI ZNAČAJ Duva Duvann u list listuu i njeg njegov ovee prer preraađevin evine, e, pred predst stav avljljaj ajuu zna značajne ajne proi proizv zvod odee u priv privre redi di svet sveta, a, a u međunar unarod odno nom m robn robnom om prom promet etuu zauz zauzima imaju ju viso visoko ko mest mesto. o. NJegovo NJegovo učešće u ukupno ukupnom m izvozu izvozu zemalja zemalja sveta sveta tokom tokom prve prve polovin polovinee ovog ovog veka veka je iznosilo oko 1%. U privredi pojedinih zemalja on zauzima važno mesto. Tako u SAD-u, duvan pola polazi zi odma odmahh iza iza pšen pšenic ice, e, pamu pamuka ka i kuku kukuru ruza za sa oko oko 8% učešća. Naci Nacion onal alne ne ekonomije ekonomije Grčke, Bugarske, Bugarske, Turske, Turske, Južne Rodezije Rodezije i još nekoliko zemalja, zemalja, dosta su zavisne od obima proizvodnje i izvoza duvana. Za gajenje duvana uglavnom se koriste slabije produktivna zemljišta. Ova privredna delatnost ima složen proces proizvodnje što zateva kvalifikovanu radnu snagu. Zna Značaj duv duvan ansk skee priv privre rede de u nas nas ogl ogled edaa se u sled sledeećem: em: učešće u formi formira ranj njuu nacionalnog dohotka, prihoda putem poreza (što predstavlja jedan od važnih prihoda za buhet zemlje). Proiz roizvo voddnja nja duva duvana na u lis listu zahtev htevaa učešće rad radne snag nage, bilo bilo staln talnoo ili ili povr povrem emen eno. o. Ovo Ovo u češće živog živog rada rada,, počev od proi proizv zvod odnj njee u polju polju pa pa do dobija dobijanj njaa gotovih gotovih proizvoda proizvoda daje duvanu duvanu neki momenat momenat koji ukazuju na značaj ove privredne privredne grane, kako u formiranju nacionalnog dohotka, tako i u poboljšanju platnog bilansa zemlje. Lišće duvana duvana uglavno uglavnom m se koristi koristi u obliku obliku proizvo proizvoda da za pušenj pušenje: e: cigarete cigarete,, cigare, duvana za lulu, a može i na drugi na način (duvan za žvakanja, žvakanja, ušmrkivanje). On On je postao postao sredst sredstvo vo za uživanje uživanje zbog zbog specifi specifič nog hemijs hemijskog kog sasta sastava va lišć a. Produkt Produktii njegov njegovog og sagore sagorevan vanja, ja, uneti u ljudsk ljudskii organi organizam zam udisanje udisanjem m dima, dima, imaju imaju odre određeno fiziološko dejstvo*. *Ono potiče od prisustva prisustva alkaloida alkaloida - nikotina, koji koji deluje na centralni centralni nervni sistem. sistem. Kao intenz intenzivn ivnaa okopavin okopavinska ska kultur kultura, a, duvan duvan ima i agrot agrotehn ehniički značaj. Posle Posle duvana duvana zemljište zemljište ostaje ostaje u dobrom dobrom fizičkom stanju stanju i nezakorovl nezakorovljeno. jeno. 6. ODNOS ODNOS DUVA DUVANA NA PREMA PREMA USL USLOV OVIMA IMA SPOL SPOLJNE JNE SRED SREDINE INE Duvan se proizvodi u pojasu koji se proteže od Švedske, na 60 o severne 5
geografske širine, pa do ugozapadnih oblasti Australije i Novog Zelanda, na 40 o južne geografske širine. Duvan vodi poreklo iz tropskih i subtropskih predela pa ima velike potrebe za topl toplot otom om i svet svetlo loššću. Sagl Saglas asno no tome, tome, vrem vremee njeg njegov ovee proi proizv zvod odnj njee odre određeno eno je na najtopliji najtopliji periodu periodu u godini, godini, a da bi se on na neki nač in produžio, produžio, duvan duvan se u prvoj fazi fazi svog razvića kao kao rasad proizvodi proizvodi u zašti zaštićenom prostoru prostoru (leja). (leja). Minimalnaa temperat temperatura ura za porast porast i razvi razviće duvana duvana je Odnos prema toploti - Minimaln o o o 10-12 C, optimalna 22-30 C, a maksimalna 35 C. Temperature preko 40 izazivaju podgoreva podgorevanje nje lišća. Posmatrano Posmatrano u celini, celini, temperatur temperaturee ispod 10oC nisu povoljene za porast i razvoj. Temperature od -1 do -2oC izazivaju uginjavanje biljaka. Sume tempera temperatura tura za razvi razviće duvana duvana zavisno zavisno od tipa i sorte iznose iznose od 1.850 1.850 o 3.500 C. Pri nižoj toplotnoj sumi vegetacioni period duvana u polju se produžava i obrnuto. Tako Tako u periodu sazrevanja sazrevanja lišća povoljne su temperature preko 20oC. o
Odnos prema svetlosti - Duvan Duvan ima veliku veliku potreb potrebuu za svetlo svetloššću. Intenziv Intenzivno no osve osvetlj tljen enje je obez obezbe beđuje uje viso visoku ku foto fotosi sint ntet etsk skuu aktiv aktivno nost st,, što što se ogle ogleda da u brzo brzom m nakupljanju sume materije i dobijanju visokih prinosa. Ne podnosi zasenjavanje, pa mu odgovaraju prisojne strane. Duvan je u osnovi biljka dugog dana (cveta pri dužini dana koja koja traje preko 12 časova), asova), mada ima formi koje cvetaju cvetaju u uslovima uslovima kratkog kratkog dana (dužina dana je ispod ispod 12 časova) kao i formi koje su neutralne. Potrebe duvana duvana za vodom vodom su su različite što zavisi zavisi od tipa tipa i Odnos prema vlagi - Potrebe faze faze razvi razvića duva duvana na.. One One rast rastuu od rasa rasađivan ivanja ja do prel prelas aska ka u repr reprod oduk uktiv tivnu nu fazu (ukorenjav (ukorenjavanje, anje, bujni bujni porast), porast), odnosno odnosno do butoni butonizacij zacijee i početka cvetanj cvetanja, a, pa zatim opadaju. opadaju. Krupno Krupnolisni lisni duvan duvanii traže ve veću količinu vode, vode, dok dok sitnolisn sitnolisnii dobro uspevaju uspevaju i pri manjoj manjoj koli količini vodenog vodenog taloga. taloga. Optimum Optimum padavin padavinaa u vegetaci vegetacionom onom periodu periodu za za berlej iznosi 800-1000 mm, virhiniju 600-800 mm a orijentalne i dopunske duvane 120-200 120-200 mm. U fazi sazrevanja sazrevanja lišća duvan može podneti podneti dugotrajnu dugotrajnu sušu, sušu, što može biti biti povol povoljno jno za aromati aromatične sitnoli sitnolisne sne duvane duvane.. Međutim, utim, negativ negativne ne posledi posledice ce suše mogu se ispoljiti i na prinos i kvalitet ako se ona javi u prvim fazama porasta i razvoja, posebno posebno kod kod krupnolisnih duvana. Odnos prema zemljištu - Tip zemljišta ima uticaja na prinos i kvalitet sirovine duva duvana na.. On se odra odraža žava va prek prekoo hemi hemijs jsko kogg sast sastav avaa - hran hranid idbe beno nogg reži režima ma,, mehani mehaničkog sastav sastava, a, strukt strukture ure,, vodno vodno-va -vazdu zdušn šnog og režima režima itd. itd. Pri izboru izboru zemlj zemljišt ištaa treba voditi voditi računa da ono prema svojim svojim osobinama osobinama zadovolja zadovoljava va zahteve, zahteve, kako tipa tako i sorte duvana. Duvanima tipa berlej odgovaraju plodnija zemljišta, snabdevena dovoljnom koli količinom inom hranlj hranljivih ivih materija materija,, posebn posebnoo kaliju kalijumom mom i fosfor fosforom, om, kao što su aluvij aluvijumi umi i černozem. Virhinija najbolje uspeva na lakšim zemljištima, siromašnim u humusu (oko 1%) 1%) kao kao što što su: su: pesk peskov ovititaa ilov ilovaača, ilov ilovas asta ta pesk peskuš uša, a, neut neutra raln lnee do slab slaboo kise kisele le reakcije (pH = 5,5 - 6,0).
6
Sitn Sitnol olis isni nim m i dupu dupuns nski kim m duva duvani nima ma,, odgo odgova vara raju ju zeml zemljijišt štaa na brds brdski kim m i nagn nagnut utim im polo položa žajijima ma,, slab slabije ije plod plodno nost sti,i, a pose posebn bnoo siro siroma mašn šnaa azot azotom om.. To su: su: crvenice, crvenice, lakše lakše gajnjače, skeletoidn skeletoidnaa i deluvijalna deluvijalna zemljišta. zemljišta. Bez obzira na tip zemljišta, najpovoljnija pH vrdnost za gajenje duvana treba da pokazuje slabo kiselu reakciju (pH = 6,0). Značaj reakc reakcije ije zemljiš zemljišta ta za za biljke biljke duvana duvana ogleda ogleda se u slede sledećem: - alkalnost alkalnost zemljišta pogoduje razvoju gljivičnih bolesti bolesti (korenova (korenova trulež), - kiselo kiselost st zemlji zemljitša tša nepo nepovol voljno jno uti utiče na stepe stepenn iskori iskoriššćavanja avanja fosfo fosfora ra koji koji je zna značajan ajan za porast porast i razvoj razvoj biljaka posle posle rasađivanja. ivanja. U odsustvu fosfora fosfora cvetanje cvetanje i sazrevanje sazrevanje liša nastupa kasnije. 7. US USLO LOVI VI ZA PROIZV PROIZVODN ODNJU JU DU DUVA VANA NA U NAS Jugoslavi Jugoslavija ja se nalazi nalazi približno približno između 42o i 46o severne geografske širine. Ona je pre svega balkanska, zatim srednjoevropska (panonska), podunavska, a malim delom jadransko-mediteranska zemlja. Od klime manje ili više zavisi razvoj i razmeštaj svih grana poljoprivredne proizvodnje a time i duvana. U našoj zemlji postoje tri velike klimatske oblasti: Panonska, Planinska i Jadranska. U Panonskoj oblasti zastupljena je panonsko-kontinentalna klima, nešto blaža od prave prave kontinentaln kontinentalnee klime koja koja vlada u isto istočnoj Evropi. Evropi. U Planinskoj oblasti zastupljena su tri klimatska tipa: umereno-kontinentalni, planinski i župski. Prisustvo Prisustvo i uticaj uticaj različitih tipova tipova klime, klime, što se pre svega svega odnosi odnosi na prve dve oblasti, oblasti, pruža mogu mogućnost proizvodn proizvodnje je više tipova tipova duvana. duvana. U Jugosla Jugoslaviji viji su zastupljen zastupljenii različiti tipovi tipovi zemljišt zemljišta, a, što utič e da se se proizvod proizvodnja nja duvana odvija odvija na zemljištima zemljištima različite plodnosti, što što ima uticaja na prinos i kvalitet. Tipovi zemljišta u SR Jugoslaviji mogu se svrstati u dve grupe i to: zemljište u ravnicama ravnicama i brežuljkastim brežuljkastim terenima, terenima, u zemljišta u brdsko-plan brdsko-planinski inskim m područjima. U prvoj prvoj grup grupii domini dominiraj raju: u: černoze ernozem, m, smoni smonica, ca, gajn gajnja jača i parap parapodz odzola olasta sta gajn gajnja jač a. U drugoj: drugoj: kisela kisela sme smeđa i parapo parapodzol dzolasta asta zemljišta, zemljišta, a potom potom crveni crvenice, ce, sme smeđa zemljišta zemljišta i rendzine. Razl Razliičiti tipo tipovi vi klim klimee i zeml zemljiš jišta ta zaht zahtev evaj ajuu uvaž uvažav avan anje je potre potreba ba duva duvana na u pogledu uslova uslova za njegovo njegovo uspešno uspešno gajenje, što se u praksi praksi često zapostavlja. zapostavlja. Saglasno Saglasno ovome ovome,, suočavamo se sa činjenicom injenicom da da izostaje izostaje rejonizaci rejonizacija ja tipova tipova i sorti duvana, što se nepovoljno odražava na prinos i kvalitet sirovine. Primer dobre organizacije proizvodnje duvana imamo u Bugarskoj koja spada u red red najv najveećih sve svets tski kihh proi proizv zvoođača. Na Na osno osnovu vu usl uslov ovaa za proi proizv zvod odnj njuu utvr utvrđeno eno je 6 osnovni oblasti za duvan, a svaka od njih sadrži više proizvodnih rejona. 8. AGRO AGROTE TEHNI HNIKA KA - PROIZ PROIZVO VODN DNJA JA DU DUVA VANA NA
7
9. PR PROI OIZ ZVODN VODNJA JA RA RASA SADA DA PRIPREMA LEJA Rasad duvana može se proizvoditi u hladnim, polutoplim i toplim lejama. Koje će se leje leje kori korist stititii zavi zavisi si od klim klimat atsk skih ih uslov uslovaa i mogu mogućnost nostii proi proizv zvoođač a. Iskus Iskustv tvaa ukaz ukazuj ujuu da su polu poluto topl plee leje leje pogo pogodn dnijijee od osta ostalilih. h. Izra Izrada da polu poluto topl plih ih leja leja je jednostavna, jeftina i omoguć ava dobijanje dobijanje kvalitetnog rasada i na vreme. Važniji momenti kod formiranja leja su: Treba da su bliže bliže doma domaćinstvu instvu i izvoru izvoru vode, vode, ♣ ♣ Ne praviti leje na mestima gde se često javljaju rovci, krtice (blizina staja), ♣ Povr Površi šinu nu leja leja odre odredi dititi na osno osnovu vu potre potrebn bnog og broj brojaa bilja biljaka ka za sadn sadnju ju,, uklj ukljuučujući rez rezervu ervu ra radi dos dosaađivan ivanja ja,, ♣ Zemlji Zemljište šte u leji leji mora mora biti biti plodno plodno,, uzdign uzdignuto uto,, zašti zaštić eno od vetra, vetra, izloženo izloženo suncu, ♣ Pripremu Pripremu leja leja zapo započeti u jesen, jesen, oranjem oranjem i unošenje unošenjem m organsko organskogg đubriva ubriva (46 kg/m2 na dubini 20-25 cm), ♣ U pro prole leće, (po (početko etkom m mar marta ta), ), unos unosii se se mine minera raln lnoo đ ubriv ubrivoo u koli količ ini oko oko 1 kg na 10 m2 (kompleksno NPK đubrivo), ♣ Polutople leje pokrivaju se polietilenskim platnom koje se prebacuje preko lukova lukova od metala metala ili pru pruća. Proi Proizv zvoođači u sve svetu tu,, pose posebn bnoo u zem zemlja ljama ma poz pozna natitim m proi proizv zvoođačima ima duva duvana na,, imaj imajuu potpu potpuno no mehani mehanizov zovano ano formira formiranje nje i pripre pripremu mu leja. leja. Stajnj Stajnjak ak sadrži sadrži dosta dosta azota azota,, fosfora fosfora i kalijuma i neke važnije važnije mikroele mikroelemente mente.. Za đubrenje ubrenje leje se upotrebljav upotrebljavaa samo samo dobro zgoreo zgoreo stajnj stajnjak, ak, jer samo takav takav može pozitiv pozitivno no da utiče na porast porast i razv razviiće mladi mladihh bilja biljaka ka.. Pošt Poštoo je sve sve teže teže doći do kval kvalite itetn tnog og sta stajn jnja jaka ka,, proiz proizvo vođ ač ima ima rasada duvana to otežava posao. U nezgorelom i slabo pripremljenom stajnjaku akti aktivi vira raju ju se razli različiti mikro mikrobi biol ološ oški ki proces procesii koji koji mogu mogu negat negativ ivno no da uti utič u na mlade mlade biljke (mogu da obole od crne korenove truleži). đubrenj ubrenjee leja leja treset tresetom, om, kao hranljiv hranljivim im supstra supstratom tom,, je agrote agrotehni hnič ka mera, mera, koja koja značajno popravlja popravlja kvalitet kvalitet rasad rasada. a. Treset kao inertni organski materijal ima neka pozitivna svojstva kao i stajnjak, pre pre sveg svega, a, dobr dobroo zadr zadrža žava va vlag vlagu. u. Ako Ako se tres treset et obog obogat atii odre određenim enim koli količinam inamaa mineralnih materija i mikroelemenata, dobija se veoma dobro đubrivo koje se može korist koristiti iti kao hranlj hranljivi ivi supstr supstrat at u leji leji za proizv proizvodn odnju ju rasada rasada.. Opleme Oplemenje njeni ni treset treset (organomin (organomineraln eralnoo đubrivo ubrivo koje, ppored navedeno navedenog, g, sadrži fungicide fungicide i insekticide), insekticide), povoljno povoljno utiče na brzi i ujedna ujednačeniji porast porast i razvoj razvoj mladih mladih biljaka. biljaka. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA U LEJI Cilj dezinfekcije zemljišta u leji je u uništavanju parazita (ukoliko su prisutni u leji leji)) prou prouzr zrok okov ovaača kore koreno nove ve trul trulež eži,i, pole polega ganj njaa rasa rasada da,, nema nemato toda da i koro korova va.. Dezinf Dezinfekc ekcija ija se najčešće obavlja obavlja prepar preparato atom m metil-br metil-bromi omidd koji se u promet prometuu javlja javlja pod imenom terabol ili bromo-gas. Sredstvo je veoma otrovno, u obliku gasa, a 8
primen primenjuj jujee se isklju isključivo pod kontro kontrolom lom stručnjaka. njaka. Metil-b Metil-brom romid id deluje deluje kao fungicid fungicid,, insekticid insekticid,, nematocid, nematocid, a ima dobro herbicidn herbicidnoo dejstvo na većinu jednogodiš jednogodišnjih njih mono i dikolilelodnih korova u fazi klijanja i nicanja. Optimalno Optimalno vreme vreme za za delovanje delovanje ovog preparata preparata je između 48 i 72 72 sata. Da Da bi se postigla željena efikasnost, zemljište treba da se zagreje do najmanje +10 oC. Uslov Uslov za ovo je usitnj usitnjeno eno i umeren umerenoo vlažno vlažno zemljiš zemljište, te, pokrive pokriveno no poliet polietile ilensk nskim im platnom-folijom. Za dezinfekciju leje od 10 m2 koristi se jedna boca od 0,5 kg (50 g/m2). Pre aktiviranja aktiviranja boce boce treba obavezno obavezno pregledati pregledati i eventualno eventualno zakrpiti zakrpiti plastičnu foliju i ukopati ukopati oko leje (10-15 cm) kako kako bi se sprečio prodor gasa gasa u spoljnu spoljnu sredinu. Bocu sa otvara otvaračem postavi postavititi na sredinu sredinu leje, na čvrstu podlogu podlogu (cigla, (cigla, daska daska). ). Prit Pritis isko kom m ruke ruke na olab olabav avlje ljeni ni plas plastitični pokr pokriv ivaač, otvar otvaraač -klj -kljuuč , probij probijaa bocu, bocu, a pare pare preparata preparata šire šire se po površini površini leje. Posle Posle 48 48 sati otvara otvara se se jedno jedno čelo leje leje (obaviti (obaviti popod popodne ne,, predve predveče), a slede sledećeg dana, dana, odnosno odnosno jutra jutra leja leja se potpuno potpuno otkriv otkrivaa (ostaje (ostaje otkrivena najmanje 24 sata), a potom se pristupa setvi. Prazne boce preparata treba zakopati u zemlju. Zavisno od meteoroloških uslova dezinfekcije leja izvodi se na nekoliko dana pre setve.
SETVA SEMENA Seme duvana je jako sitno, tako da jedan gram sadrži od 10.000 do 15.000 semenki. Uticaj Uticaj koli količine semena semena na poras porastt i razvi razviće biljaka biljaka u leji (virhinija) (virhinija) Količina semena g/m2
Prosečna masa 1 biljke za sadnju g
Prosečan broj razvijenih listova
Prosečan broj razvijenih listova
0,1 0,2 0,3 0,4
12,0 9,0 8,0 7,0
6,0 6,0 5,0 5,0
14,0 124,0 16,0 17,0
Prosečan Prečnik broj roj biljak jaka stabla za sadnju mm 200 7,0 350 6,0 500 6,0 600 5,0 9
Koli Količina seme semena na u setvi setvi utiče ne samo samo na broj broj biljaka biljaka u leji, leji, nego nego i na trajan trajanje je pojed pojedini inihh faza porast porastaa i razvi razvića mladih mladih biljaka biljaka.. Gusta Gusta setva setva utiče na pojavu pojavu bolesti bolesti,, štetočina i ekono ekonomi mičnost proizv proizvodnje odnje rasada. rasada. Pored Pored toga, toga, biljke biljke se izdužuju izdužuju (stablo (stablo je je tanko i nežno), sporije se primaju, lakše oboljevaju i sporije se razvijaju. Supr Suprotn otno, o, manje manje koli količine ine seme semena na po 1 m2 daće bil biljke jke sa kra kraćim i deblji ljim stab stablo lom m koje koje je jače i otpor otporni nije je.. Proiz Proizvo vođ ač i uglav uglavno nom m seju seju više više seme semena na po 1 m2 u želji da na maloj površini proizvedu veći broj biljaka, umesto da rade obrnuto. Koli Količine ine seme semena na po po 1 m2 su razli različite za pojedin pojedinee tipove tipove duvana. duvana. U proizvodn proizvodnjiji krupno krupnolis lisnih nih duvana duvana potrebno potrebno je 50% manje manje semen semenaa u odnosu odnosu na doma domaće tipove tipove duvana. Na osnov osnovuu poda podata taka ka u tabe tabela lama ma 3 i 4 zakl zaklju jučuje uje se da treba treba sejat sejatii manj manjee semena semena na većoj površini površini uz čupanje upanje manjeg manjeg broja ali što ujedna ujednačenijih enijih biljaka biljaka.. Vreme setve setve semena treba treba usaglasiti usaglasiti vremenu vremenu proizvodnje proizvodnje rasada. rasada. To znači da treba voditi voditi računa o toplot toplotnim nim uslovim uslovimaa rejona rejona,, pošto pošto sadnju sadnju treba obaviti obaviti u vreme kada nema opasnosti od poznih preletnjih mrazeva. Setva semena obavlja se tokom marta, što zavisi od rejona gajenja, vrste leja i meteoroloških uslova.
Koli Količine ine seme semena na i ide ideal alna na vel veliičina ina leja leja Tip duvana Berlej Virxinija Orijentalni Dopunski
Količina semena g/m2 0,1-0,2 0,1-0,2 0,3-0,4 0,3-0,4
svegag za 1 ha 13-25 13-25 110-150 70-90
Veli Veličina ina leja leja m2 za 1 ha 125 125 370 230
Seme Seme duva duvana na može može se seja sejatiti nakl naklijijalo alo ili ili nena nenakl klijijal alo. o. Nakl Naklijijal aloo (ono (ono se ne prepor preporuučuje zbog zbog ošte oštećenja enja klice klice pri pri manipu manipulac laciji) iji) i suv suvoo seme seme mogu mogu se sejati sejati ru ruč no, omaške sa sa inertnim nosa nosačem (pesak, (pesak, pepeo, koštano brašno). brašno). Veoma rasprostranjen način set setve ve je i pomo pomoću vode vode.. Ovaj Ovaj način sast sastoj ojii se se u tom tomee što što se odre određ ena ena kol koliič ina ina semena semena doda u kante kante za zalivanje zalivanje u kojoj se nalazi nalazi voda. voda. Količina semena semena za jednu leju od 10 m2 podeli se na dva dela. Seme se meša sa vodom pa se leja zalije prvo s jedne strane po dužini, do sredine leje. Potom se to isto obavlja sa druge strane leje. Posle Posle toga kanta se ispira ispira iznad iznad leje leje zalive zalivenja njam m poseja posejane ne površine površine.. Na ovaj način seme se dosta ravnomerno raspodeli po površini leje. Uz to, setva se znatno brže obavi, a zaemljište u leji pod dejstvom zalivanja se sleže - sabija. Nakon setve i zalivanja seme se obavezno pokriva tresetom, prosejanim (pregorelim) stajnjakom, piljevinom piljevinom ili slamom. slamom. Treba istaći da sredstvo za pokrivanje pokrivanje leje-sem leje-semena ena mora biti dezinfekovano.
10
Setva peletiranog semena - "peletiranje" je postupak gde se površina semena duvan duvanaa oblaže oblaže internim internim mater materija ijalom lom (nosa (nosačem) kome kome se dodaju dodaju mineraln mineralnaa đ ubriva ubriva (obezb (obezbeeđuje se hrana hrana mladoj mladoj biljčici pri klijan klijanju) ju),, fungicid fungicidii i insekt insektici icidi. di. Sitno Sitno seme seme duvana duvana ovim ovim postaje postaje krupnije krupnije - veće mase mase čime se olakša olakšava va setva. setva. Efekti Efekti kod kod setve setve peletiranim semenom su : ♣ Ujedna Ujednačenija enija setv setva, a, jer jer se može može tačnije nije dozir dozirati ati koli količ ina semena semena po jedn jednici ici površine, ♣ Ujedna Ujednačen vegeta vegetacioni cioni prostor prostor a time i dobijanj dobijanjee ujedna ujednačenih biljaka. biljaka. ♣ Izbega Izbegava va se se prore proređivanje ivanje u leji leji,, ♣ Obezbe Obezbeđuje se zaštita zaštita i hranivo hranivo za mladu biljku biljku u prvim danima danima života života,, ♣ Peleti Peletiran ranoo seme daje daje mogu mogućnost nost proizv proizvodn odnje je rasada rasada i na neki neki drugi drugi način kao što što je : proizv proizvodn odnja ja u kontejne kontejnerim rima, a, razli različitim itim supstra supstratim tima, a, koriš korišć enje enje setven setvenih ih plo ploča za rasp raspore oređivanje ivanje seme semena na po površi površini. ni. NEGA RASADA Setva Setva semena semena u lejama lejama obavlj obavljaa se tokom tokom marta marta a rasa rasađivanje ivanje tokom tokom maja, maja, tako da dužina perioda proizvodnje rasada iznosi 45-60 dana. U toku proizvodnje rasada rasada primen primenjuj jujuu se slede sledeće mere mere nege: nege: zaliva zalivanje nje,, prihra prihranji njivan vanje, je, provet provetrav ravan anje, je, plevljenje plevljenje i proređivanje, ivanje, podreziva podrezivanje nje i kaljenj kaljenje. e. Zaliva Zalivanje njem m treba treba obezbe obezbedit ditii održav održavanj anjee umeren umerenee vlažno vlažnosti sti gornje gornjegg sloja sloja zemljišta zemljišta u leji. Ono je posebno posebno važno važno u periodu od setve setve do ukrštanja ukrštanja lišća. Tada se 2 češće zaliv zalivaa sa 2-3 litre litre vode vode po 1 m . U kasnijim fazama (podizanje ušiju i bujni poras porast) t) rasad rasad se se zaliv zalivaa ređe, svaki svaki drug drugii ili tre treć i dan, dan, kako kako bi se se koren korenov ov sist sistem em jač e razvij razvijao ao i izbegl izbeglaa opasno opasnost st od pojave pojave glivičnih oboljen oboljenja. ja. Zaliva Zalivanje nje treba izvoditi izvoditi u jutarnjim jutarnjim satima. satima. Ova mera nege može može da se izvodi ruč no (kantama (kantama za zalivanje) zalivanje) ili uređajima ajima za navo navodnj dnjava avanje nje koji koji rade rade na na princi principu pu vešta veštačke kiše kiše i ssiste ssistemom mom kap kap po po kap, koji se sve više primenjuje za navodnjavanje u zatvorenom prostoru (staklenici, plastenici). Prihranjivanje je obavezna mera nege u proizvodnji rasada. To dolazi otuda što rasad rasad usva usvaja ja značajnu ajnu količinu hrani hraniva va iz zemljiš zemljišta, ta, a po jedinici jedinici površ površine ine imamo imamo veliki veliki broj biljaka, biljaka, i zbog toga što čestim zalivanje zalivanjem m dolazi do ispiranja ispiranja hraniva hraniva iz površinskog sloja zemljišta. Za prihra prihranji njivan vanje je korist koristee se mineraln mineralnaa đubriva ubriva čiji su hranji hranjivi vi sastojc sastojcii lako pristu pristupa pačni mladoj mladoj biljc biljci.i. Izvođenje: enje: na dva dana dana pre prihra prihranji njivan vanja ja rasad rasad ne treba treba zalivati, kako bi rastvor mineralnog đubriva brže dospeo do do korenovog korenovog sistema. Prvo Prvo prihra prihranji njivan vanje je se izvodi izvodi kada rasad rasad ima razvije razvijenn prvi prvi par pravih pravih listića. 2 Drugo prihranjivanje sledi za 7-10 dana. Za leju od 10 m treba treba rast rastopi opititi izme između 150150200 grama (15-20 g/m 2) KAN-a. Obavezno, posle prihranjivanja rasad treba isprati zalivanjem, kako bi se oprali ostaci đubriva sa mladih biljaka i izbegla oštećenja. Održavanje potrebne toplote u lejama ubrzava stasavanje rasada. Zbog toga se leje pokrivaju pokrivaju polietilens polietilenskim kim platnom platnom ispod kojeg se temperatur temperaturaa povećava za 510oC. Provetravanje leja, zavisno od spoljnih uslova i faze razvoja rasada, postiže se otvaranjem otvaranjem čeonih strana strana na leji, tako da vazduh vazduh slobodno slobodno cirkuliše. cirkuliše. Kod pojave pojave 11
visokih temperatura može se otkriti cela leja. Plavljenje Plavljenjem m se odstranjuju odstranjuju korovi, korovi, a proređivanjem ivanjem suvišne suvišne biljke biljke iz leje. Pre i posl poslee plev plevljljen enja ja ili ili pror proreeđivan ivanja ja rasa rasadd treb trebaa zali zalititi.. U leja lejama ma gde gde je izvr izvrše šena na dezinfekcija zemljišta ova mera nege izostaje. Problem Problem dobijan dobijanja ja ujedna ujednačenog i kvalitetno kvalitetnogg rasada, rasada, stru stručnjaci pokušava pokušavaju ju da reše podrezivanjem - šišanjem. Ovo se izvodi tako što se podrezuju razvijeniji listovi ali iznad vegetacionog pupoljka, pupoljka, koji koji ne sme da da se ošteti. ošteti. Podrezane Podrezane biljke biljke su ujedna ujednačenije, jače stabljike, stabljike, a time pogodni pogodnije je za ručnu a posebnu posebnu mašinsk mašinskuu sadnju. sadnju. Kaljenje Kaljenje rasada rasada predstavlja predstavlja skup mera mera čiji je cilj priprema priprema mladih biljaka biljaka za period period razvi razvića na njivi. njivi. Priprema Priprema mladih mladih biljaka biljaka obuhva obuhvata ta slede sledeć e: na 10-14 dana pre pre stasavan stasavanja ja rasada za sadnju sadnju zalivanje zalivanje se proređuje i potpuno prekida prekida kako bi biljke bile izložene izložene dnevnim dnevnim i noćnim temperaturam temperaturamaa vazduha. vazduha. Usled prestanka prestanka zalivanja zalivanja intenz intenzivi ivira ra se razvo razvojj korena korena,, a stabl stabloo postaj postajee dovolj dovoljno no elas elastitično i čvrsto. vrsto. U slu sluč aju nepovoljnih vremenskih prilika u periodu kaljenja, leja se mora pokriti. Rasa Rasadd se čupa upa nepo neposr sred edno no pred pred rasa rasađivan ivanje je.. Treb Trebaa bira biratiti najja najjače bilj biljke ke,, pribli približne žne veli veličine i poje pojedin dinčno. Pre Pre i posle posle č upanja upanja rasa rasadd treba treba dobro dobro zali zaliti. ti. Osta Ostatak tak rasada rasada u lejama lejama treba negovati negovati za za dosa dosađivanje ivanje ili neke neke druge druge nepredvi nepredviđene potreb potrebe. e. Kod krupnolisnih duvana (berlej i virhinija) rasad je stasao za sadnju kada ima 6 razvijenih razvijenih listova, listova, stablo dužine dužine 13-15 13-15 cm i debljine debljine 6-7 mm. Kod domaćih tipova duvana (orijentalni i dopunski) dužina stabla iznosi oko 12 cm sa 5-6 razvijenih listova. Broj biljaka biljaka koji se čupa sa sa jedinice jedinice površine površine (1 m2) prvenstveno zavisi od tipa duvan duvana. a. Kod krupnol krupnolisn isnih ih duvana duvana čupa se od 200-30 200-300, 0, orijen orijental talnih nih 450-550, 450-550, a dopunskih 400-500 biljaka. BOLE BOLEST STII I ŠT ŠTET ETO OČ INE INE BOLE BOLEST STII I ŠTE ŠTETO TOČINE INE RASA RASADA DA Bez obzira što se vrši dezinfekcija zemljišta u leji, potrebno je sprovoditi i preventivnu zaštitu rasada. Od bolesti rasada rasada treba navesti oboljenja koja izazivaju gljivice od kojih se ističu: crna Thielaviopsis psis basicola basicola ), žućenje rasada (uzročnik: kore koreno nova va trul trulež ež (uzr (uzroočnik: nik: Thielavio Olpidium brasicae ), ) , pla plamenja enjača (uz (uzro ročnik: nik: Peronospora tabacima Adam) i topljenje Rizoctonia solani solani ). rasa rasada da (uzr (uzroočnik: nik: Rizoctonia ) . Zaje Zajedn dniičko za gljiv gljiviična obol obolje jennje je da se jav javlja ljaju ju u uslov uslovim imaa velik velikee gust gustin inee rasa rasada da,, prev prevel elik ikee vlaž vlažno nost sti,i, nedo nedovo voljn ljnog og provetrava provetravanja nja i nepovoljn nepovoljnih ih meteorološki meteorološkihh uslova (kiša, oblačnost). nost). Od bakterioz bakteriozaa javlja se divlja divlja vatra vatra - plamac (uzro (uzročnik: Pseudomonas tabaci ) a od viroza viroza velike velike štete štete nanosi nanosi bronzan bronzanaa nekroz nekrozaa (uzro (uzročnik: nik: Lycopersicum virus 3 ozna značen kao: ao: Tomato spotted njilt virus: TSNJV). TSNJV). Od štetočina duvana duvana u rasadniku rasadniku mogu mogu se navesti navesti:: trips duvana duvana (Trips tabaci ) Gryllotalpa gryllotalpa gryllotalpa ), krti - kao kao najv najvaž ažni nijiji pren prenos osililac ac viru virusa sa,, rova rovacc (Gryllotalpa krtica ca (Talpa 12
europea )
i puž gola olać (Limax sp.).
PROIZVODNJA U POLJU PLODORED I MONOKULTURA Duvan treba obavezno da se proizvodi u plodoredu. Gajenje u monokulturi značajno ajno smanj smanjuje uje prinos prinos,, prvens prvenstve tveno no zbog zbog napa napada da bole bolesti sti i šteto štetočina. ina. Međutim, utim, u mnogim mnogim našim rejonima rejonima duvan se proizvodi proizvodi u monokulturi. monokulturi. Ovakav način proizvodnje proizvodnje uvek daje slabije rezultate u odnosu na gajenje u plodoredu. Kada se gaje u plod plodor ored edu, u, na isto isto zeml zemljijišt štee treb trebaa da se pono ponovo vo vrat vratii kroz kroz 4-5 4-5 godi godina na.. Kao Kao najpogodniji predusev za duvan smatraju se ozima strana žita, zatim jednogodišnje mahunaste biljke. Tamo Tamo gde gde je nužn nužnaa proi proizv zvod odnj njaa duva duvana na u mono monoku kultu lturi, ri, izvo izvodi di se setv setvaa međusezonskih useva da bi se ublažilo ublažilo štetno delovanje monokulture. monokulture. Ovo se radi na sled sledeeći način: ran ranoo u jesen jesen,, na pov površ ršin inam amaa gde gde je gaje gajenn duva duvan, n, seju seju se sme smeše še mahunasti mahunastihh vrsta (grahorica (grahorica,, grašak) grašak) i strnih strnih žita (ovas, (ovas, ječam). Ove smeše smeše se gaje do pred rasa rasađivanje ivanje kada mogu mogu da se kose za potrebe potrebe ishrane ishrane stoke stoke ili se zaoravaju zaoravaju ako su zemljišta slabije plodnosti. Ovo mora da se izvede najmanje 10-15 dana pre ras rasađivan ivanja ja.. Duvan Duvan je odli odličan preusev preusev za većinu ratarsk ratarskih ih kultura, kultura, jer jer posle posle njega njega zemljišt zemljištee ostaje nezakorovljeno i strukturno. OBRADA ZEMLJIŠTA Za duvan duvan obra obrađivan ivanje je zemlj zemljiš išta ta ima poseb poseban an značaj. aj. On spada spada u rata ratars rske ke kult kultur uree sa velik velikim im zaht zahtev evim imaa u pogl pogled eduu dubi dubine ne,, vrem vremen enaa izvo izvođenja enja i kval kvalite iteta ta osnovn osnovnee obrade. obrade. Obrad Obradaa zemlji zemljišta šta za duvan duvan ima ima veliki veliki značaj zato zato što on u toku vegetacionog perioda proizvodi proizvodi veliku količinu organske organske - zelene mase. mase. Vreme osnovne obrade zemljišta za duvan zavisi od preuseva. Ako on dolazi u plod plodor ored eduu posl poslee ozim ozimee pšte pšteni nice ce ili drugih drugih stran stranih ih useva useva,, što što je u nas nas naj najčešće slučaj, onda onda osnovna osnovna obrad obradaa treba da zapo započne zaorav zaoravanj anjee strništ strništaa - odmah odmah posle posle žetve žetve žita, na na dubini dubini 12-15 12-15 cm. Duboko Duboko oranje oranje izvodi izvodi se ranije ranije - početkom etkom jeseni jeseni na 30-35 cm dubine. dubine. Prema Prema mnogim ispitivan ispitivanjima jima pokazano pokazano je, da je najveći efekat dalo oranje u septembru sa prethodnim zaoravanjem strništa ili bez zaoravanja strništa. Kasnija Kasnija oranja oranja dala su manji manji prinos, prinos, a najmanji najmanji kada je ono ono urađeno u proleće. Na dublje pooranom zemljištu, tokom jeseni i zime, nagomilava se više vlage, korenov sistem se bolje razvija, razvija, pa se dobija viši prinos, prinos, nego na na plićem oranju. Da bi se obez obezbe bedi dila la potr potreb ebna na dubi dubina na pri pri oran oranju ju,, pose posebn bnoo za krup krupno nolilisn snee duva duvane ne,, prep preporu oručuje uje se izvo izvođenje enje podri podriva vanj njaa zeml zemljiš jišta ta.. Pore Poredd pove povećanja anja dubine dubine obra obradi divo vogg sloja sloja razvij razvijanj anjem em zbijen zbijenog og - neprop nepropust ustlji ljivog vog sloja, sloja, ovom ovom merom merom se poprav popravlja ljaju ju vazdušne i vodne osobine zemljišta. Pri podrivanju, sirovi sloj zemijšta ne izbacuju se na površin površinu. u. Ono može da se izvodi izvodi zajedno zajedno sa oranje oranjem m (plug (plug sa podriv podrivaačem), em), ili posebno, pre oranja. Izvodi se tokom leta leta ili početkom jeseni, na 3-4 godine. godine. Predsetve Predsetvena na priprema priprema zemljišta zemljišta ima značajnu ulogu ulogu pri gajenju duvana. duvana. Ovom obradom postiže se stvaranje ravnog, dovoljno rastresitog, vlažnog, toplog i aktivnog 13
sloja sloja zemljišt zemljišta, a, čistog istog od korova korova.. Pripre Pripremlje mljeni ni sloj sloj zemlji zemljišta šta treba da je u svom svom donjem delu optimalno zbijen a u gornjem (površinskom) rastresit. U predsetvenoj prip pripre remi mi zemlj zemljiš išta ta koris koristiti se više više oru oruđa, a najb najbol oljiji kval kvalite itett post postiž ižee se prim primen enom om setvospremača. Predsetvena priprema zemljišta vrši se na dubini od 8 - 10 cm. cm. Pored Pored redovn redovnih ih mera mera pripre pripreme me zemljiš zemljišta, ta, za virxin virxinijs ijske ke flue-c flue-cure uredd duvane duvane izvodi izvodi se se izrada izrada "gredica" "gredica" na kojima kojima će se se obaviti obaviti rasađivanje. ivanje. Izradi Izradi gredi gredida da se prist pristupa upa na na 7-14 7-14 dana dana pre rasa rasađivanja ivanja.. Od oruđa se koris koristiti gredi gredičar koji može formirati formirati dve ili č etiri gredice. gredice. Sadnja Sadnja na gredic gredicee utiče na brže i dublje dublje ukorenj ukorenjava avanje nje biljaka biljaka,, pospe pospešuj šujee obraz obrazova ovanje nje adven adventiv tivnih nih koreno korenova, va, smanju smanjuje je mogu mogućnost nost zabariv zabarivanj anja, a, hraniv hranivaa su dostupnija biljkama a poboljšavaju se vodne i vazdušne osobine zemljišta. Ovo pozi pozitiv tivno no utiče na prinos prinos i kval kvalite itett duvan duvana. a. Pri rasa rasađ ivan ivanju ju ovak ovakoo izgra izgrađ ene ene gredic gredicee se manje ili više zaravne, pa merema nege treba popravljati i održavati gredice. RASAĐIVANJE Duva Duvann se rasa rasađuje uje kada kada se temp temper erat atura ura stabi stabiliz lizuj uje, e, odnos odnosno no,, kada kada prođe opasnost opasnost od pojave poznih poznih prolećnih mrazeva. mrazeva. Ovakvi temperaturn temperaturnii uslovi nastupaju nastupaju u našo našojj zemlji zemlji obi obično kraj krajem em aprila aprila i poč etkom etkom maja maja,, što zavisi zavisi od od podru područ ja gajen gajenja. ja. Pored Pored klimatskih klimatskih uslova podru područja na vreme sadnje mogu mogu uticati sorta, stasavan stasavanje je i kval kvalite itett rasa rasada da.. Maj Maj mese mesecc je najp najpov ovol oljn jnijijii za rasa rasađivan ivanje je.. Zavi Zavisn snoo od rejo rejona na proizvodn proizvodnje, je, (negde (negde se obavi obavi početkom, etkom, a negde negde krajem krajem meseca) meseca) sadnja sadnja se izvodi izvodi tokom celog meseca maja. Svakako, da ranija sadnja u ovom periodu periodu utiče da duvan duvan manje strada strada od tripsa tripsa duvana duvana i plamenja plamenjače. Rasa Rasađivan ivanje je se izvodi izvodi maši mašina nama ma - sadi sadililica cama ma.. Pri Pri rasa rasađivan ivanju ju maši mašina nama ma,, produk produktiv tivno nost st je vać za 4-5 4-5 puta puta u odnos odnosuu na ru ručnu sadn sadnju. ju. Maši Mašinsk nskoo rasa rasađivanje ivanje je mogu moguće na na raz razliličitim itim ter teren enim ima. a. Naj Najč ešć e se se kor koris iste te dvo dvore redn dnee i č etvo etvoro rore redn dnee sad sadili ilice ce.. One One su snab snabde deve vene ne ure uređajim ajimaa za auto automa mats tsko ko dozi dozira ranj njee vode vode toko tokom m sadn sadnje je (zalivanje). Pod uslov uslovom om da je zemljišt zemljištee kvalite kvalitetno tno pripre pripremlj mljeno eno,, rasad ujedn ujednaačen, sa jednom dvorednom sadilicom, za jedan sat može da se rasadi 3.000 - 5.000 biljaka što zavis avisii od gusti ustinne sadnj adnje. e. Pored red veće eko ekonomi nomičnost nostii i produ rodukktiv tivnosti osti pri mašinskom mašinskom rasa rasađivanju, ivanju, postiže se i bolji kvalitet kvalitet sadnje. sadnje. Biljke se zatrpava zatrpavaju ju na istu dubin dubinu, u, a kons konstan tantn tnos ostt rast rastoj ojan anja ja izme između redo redova va omog omoguućava ava prim primen enuu maši mašina na u kasnijim fazama rada. Proi Proizv zvoođači koji koji plant plantaž ažno no gaje gaje duva duvann (Kana (Kanada da,, SAD) SAD) za rasa rasađivan ivanje je kori korist stee kombajne kombajne koji imaju imaju sadilicu sadilicu sa automatskim automatskim uređajem za zalivanje. zalivanje. Sadilica Sadilica je dvo ili četvororedn etvororedna. a. Ovi kombajni, kombajni, pored sadilice, sadilice, imaju više priklju priključnih mašina, mašina, kao što su kult kultiv ivat ator ori,i, ogrta ogrtači. Pore Poredd toga toga komb kombaj ajnn kori korist stii ure uređ aje aje za polu poluau auto toma mats tsku ku bezb bezbu, u, zala zalama manj njee cvas cvasti, ti, treti tretira ranj njee prot protiv iv zape zaperak raka, a, treti tretira ranj njee proti protivv bole bolest stii i štet štetooč ina, ina, depozitore za đubrenje i unošenje zaštitnih sredstava sredstava u zemljište. Gustina sadnje prvenstveno zavisi od tipa i sorte, a potom od kimatskih i zemljišnih uslova. Gustina Gustina rasa rasađivanja ivanja i broj broj biljaka biljaka po 1 ha 14
Razmak između redova i u Broj biljaka po l ha redu cm 80 x 45-55 23.000- 27.000 80-110 x 50 18.000-25.000 40-45 x 156 140.000-160.000 50-55 x 25-30 60.000-80.000
Tip duvana
Berlej Virxinija Orijentalni Dopunski
Prem Premaa poda podaci cima ma iz tabe tabele le konsta konstatu tuje je se povećanje anje prin prinos osaa s pove povećanje anjem m broj brojaa biljak biljakaa po hektaru hektaru.. Međutim, utim, razlike razlike u prinos prinosuu nisu velike, velike, posebno posebno ako se zna zna da veći broj bilja biljaka ka po hekt hektaru aru pove povećava ava troškov troškovee proizv proizvodn odnje. je. Uticaj gustine useva na prinos duvana Tip duvana Berlej Virxinija Orijentalni Dopunski
Broj biljaka po ha I 23.000 18.200 148.000 70.000
II 26.300 22.100 167.000 80.000
Ostvaren prinos kg/ha I II 3.070 3.300 2.290 2.400 1.690 1.870 1.080 1.120
Prema nekim podacima iz USA za virxinijske flue-cured duva duvane ne prep prepor oruučuje uje se razmak razmak izme između redova redova od 107-12 107-1222 cm a biljaka biljaka u redu redu od 46-61 46-61 cm, gde gustin gustinaa useva useva iznosi od 15.000-20.00 15.000-20.0000 biljaka po 1 ha. Prema američkim iskustvima iskustvima gustina gustina berleja berleja od 25.000 biljaka biljaka po hektaru, hektaru, će dati visoke prinose prinose.. Pored toga, smatra smatra se da gustina od 30.000 biljaka po hektaru može dati visoke prinose u sezoni sa povoljnim vremenskim prilikama za gajenje duvana. NEGA DUVANA Nega Nega rasađenog enog duvana duvana obuh obuhvat vataa više agrot agrotehn ehniičkih mera mera od kojih kojih su neke neke zajedni zajedničke sa meram meramaa za druge druge okopa okopavine vine (me (međuredna uredna kultivac kultivacija, ija, zaštita zaštita od od korova, korova, boles bolestiti i štet štetoočina, ina, navo navodn dnja java vanj nje) e) i spec specifi ifične mere nege nege kao kao što što su: su: zala zalama manj njee cvasti i zakidanje zaperaka. KULTIVIRANJE Međuredna uredna kultivacija kultivacija ili prašenje prašenje je osnovna osnovna mera nege kojom kojom se površinski površinski sloj zemljišta održava u rastresitom stanju a korovske vrste suzbijaju. Ova mera izv izvodi se više iše puta puta,, (2-3 (2-3 puta puta). ). Prva rva međ ured urednna kulti ultivvacija cija vrši rši se posl poslee 15
ukor ukoren enja java vanj njaa mlad mladih ih bilj biljak aka, a, odno odnosn snoo 10-1 10-155 dana dana od sadn sadnje je.. U proiz proizvo vodn dnjiji krup krupno nolilisn snih ih duva duvana na (virx (virxin inijija) a) pore poredd međured uredne ne kult kultiv ivac acijijee izvo izvodi di se i ogrta ogrtanje nje bilja biljaka ka-o -ogrt grtaačima. ima.
SUZBIJANJE KOROVA Međuredna uredna kultivacija kultivacija kao kao mera nege nije nije dovolja dovolja u borbi sa korovima korovima pa je za uspešno uspešno gajenje gajenje potrebno potrebno koristi koristi i herbicide. herbicide. Ovo znači, da je uspešna borba borba protiv korova korova mogu moguća samo u kombin kombinaci acijiji sa agroteh agrotehni ničkim meram merama, a, a tu dolaze dolaze osnov osnovna na obrada zemljišta i priprema zemljišta za sadnju. Suzbij Suzbijanj anjee korova korova u duvanu duvanu izvodi izvodi se pre rasađivanja ivanja i to: inkorpo inkorporac racijo ijom mi prskanjem zemljišta. Inkorporacija je postupak unošenja haerbicida u zemljišta do dubine 5-7 cm, izvodi izvodi se neposr neposred edno no posle posle tretiran tretiranja ja površin površinee zemljišt zemljišta. a. Na ovaj način povećava se efikasnost herbicida. Primena herbicida putem inkorporacije jednako je efikasna kako u suvoj tako i u vlažnoj godini. Convolvulus us arvensis arvensis ), Najčešće korovske vrste u duvanu su: poponac (Convolvul ), Cirsium m arvens arvense e ), poljski rastavić (Eljuisetum Eljuisetum arvense arvense ), pomoćnica (Cirsiu ), muhari muharika ka (Digitalis sp., Setaria sp.), pirevina (Agropirum repens ) i druge. Za suzbijanje korova u duvanu postoji više selektivnih herbicida koji suzbijaju pojedine grupe korovskih vrsta. Od herb herbic icid idaa koji koji se mogu mogu kori korist stititii za suzb suzbijijan anje je koro korova va mogu mogu se ista istaći: Devrinol NJP-50, Devrinol 45-F, Galex/R 500-EC, Bonalan-EC, Patoran/R/50 i drugi. NAVODNJAVANJE Voda je bitna za razvoj biljaka, pa prema tome i za duvan, posebno virxiniju i berl berlej ej.. Nedo Nedosa sata tata takk vlag vlage, e, naro naročito ito u peri period oduu od sadn sadnje je do početka etka cvet cvetan anja ja smanjuje prinos i kvalitet. Koristi od navodnjavanja krupnolisnih duvana su: ♣ u toku proizvodnje u polju, duvan se bolje razvija (smanjuje se izbijanje zapera zaperaka, ka, podgo podgorev revanj anje, e, ubrzav ubrzavaa zrenje zrenje,, lakše lakše se suši, suši, bolje bolje korist koristee hraniva itd.). ♣ utice utice na broj broj i veli veličinu listo listova va a time time i na prinos prinos koji koji se pove poveć ava (zav (zavisn isnoo od drugih faktora) za 10-20%, ♣ poboljšan poboljšanje je fizi fizičkih i hemijs hemijskih kih osobina osobina osušenog osušenog lišća-kvalitet, a-kvalitet, ♣ pove povećanje anje prin prinos osaa i kval kvalite iteet et utic uticee na vred vredno nost st proi proizv zvod odnj njee koja koja se u prosek prosekuu pove povećava za za oko 30%. 30%. Broj Broj navo navodn dnja java vanj nja, a, vrem vremee i koli količina ina vode vode zna značajni ajni su za ostv ostvar ariv ivan anje je viši višihh prinosa i kvaliteta. Naša a i inostrana iskustva ukazuju da se duvan uglavnom navod navodnja njava va do faze faze cvetan cvetanja ja i početka etka berbe. berbe. Tokom Tokom berbe ono se izvodi izvodi samo samo u slu slučaju aju velik velikih ih i dugo dugotra trajn jnih ih suša suša.. Prakt Praktiično, no, nema nema jedin jedinst stve veno nogg načina ina odre određ ivan ivanja ja 16
vremena vremena i broja navodnjavan navodnjavanja. ja. Međutim, postoje postoje neki kriterijumi kriterijumi koji mogu mogu uticati na broj, broj, vreme vreme i koli količinu unete unete vode vode.. Od sadnj sadnjee do početka etka cvet cvetan anja ja u pros prosek ekuu pro prođe 60-6 60-655 dana dana.. Smat Smatra ra se da krupnolis krupnolisnim nim duvanima duvanima treba nedeljno nedeljno oko 25 mm vode, pa količina vode u jednom navo navodn dnja java vanj njuu treba treba da izno iznosi si 25-3 25-355 mm. mm. Ova Ova vred vredno nost st odno odnosi si se na pros proseečne uslove uslove tokom tokom proizv proizvodn odnje. je. Veoma Veoma je značajno ajno zaliva zalivanje nje nepos neposred redno no posle posle sadnje sadnje (pri (prima manj nje, e, ukor ukoren enja java vanj nje) e).. Broj Broj zaliv zalivan anja ja i koli količina vode vode zavi zavise se pre pre sveg svegaa od meteoroloških prilika u godini proizvodnje. Navodn Navodnjav javanj anjee ima veći učinak inak noću (danj (danjuu je viša viša temper temperatu atura, ra, ispa isparav ravanj anje). e). Na Na lakš lakšim im zemlj zemljiš ištim timaa treba treba češće navod navodnj njav avat atii sa manjim manjim koli količinam inamaa vode, vode, a težim težim obratn obratno. o. Brzina Brzina upija upijanja nja vode vode veća je na lakšim lakšim,, nego na težim težim zemlj zemljišt ištima ima,, pa saglasno tome, treba prilagoditi trajanje zalivanja. Na brzinu upijanja pored tipa zemlji zemljišta šta uti utiče i koli količina vode vode u njem njemu. u. Naime Naime,, u proizv proizvodn odnjiji duvan duvana, a, najzn najznaač ajnija ajnija je je voda voda koja koja se ne može može ocedi ocedititi,, a pris pristu tupa pačna je biljk biljkam amaa (naz (naziv ivaa se prist pristup upaačna voda) oda).. Poseb sebno je zna značajn ajna do dubi dubinne 20-3 20-300 cm jer jer je u toj toj zon zoni najve ajveći deo korenovog sistema biljaka. Duvan je kultura koja za razliku od drugih okopavina, još uvek zahteva znatno učešće ljudsk ljudskog og rada, rada, pa je to jedan jedan od razlo razloga ga zbog zbog kojeg kojeg se on gaji gaji na manji manjim m povr površi šina nama ma.. Zbog Zbog toga toga se u proi proizv zvod odnj njii duva duvana na,, za potr potreb ebee navo navodn dnja java vanj njaa prepor preporuučuju dva dva na načina i to: to: navod navodnja njavan vanje je vešta veštačkom kišo kišom m i navodn navodnjav javanj anjee kap kap po kap. Navodn Navodnjav javanj anjee veštačkom kišom kišom - orošav orošavanj anje, e, je takav takav način navodn navodnjav javanj anjaa koji je najbliž najbližii padanj padanjuu kiše. kiše. Za razliku razliku od prirodn prirodnee kiše, kiše, ovde je mogu moguć e kontro kontrolis lisati ati intenzitet, visinu i trajanje orošavanja. Navodnjavanje orošavanjem je pogodno kako za duvan, duvan, tako i za druge kulture. kulture. Sistemi Sistemi za navodnjavanje navodnjavanje vešta veštačkom kišom kišom mogu biti nepokretni nepokretni (stacionira (stacionirani), ni), polupokretni polupokretni i prenosni. prenosni. Ovi sistemi se razlikuju razlikuju međ u sobom kako u ekskloataciji tako i organizaciji rada. Sistem Sistem kap kap po kap kap spada spada me među novije novije na načine navo navodnj dnjava avanja nja.. Ovaj sistem sistem navodnjav navodnjavanja anja ima odre određene prednost prednostii u odnosu na ostale ostale sisteme i to: ♣ ♣ ♣
♣
♣
ušteda energije zbog malih radnih pritisaka mali utrošak vode i radne snage zbog zbog načina i koli količina dodav dodavanj anjaa vode vode manje manje je je ispar isparvan vanje, je, što je zna značajno ajno za duvan, duvan, jer povećanje relativne relativne vlažnos vlažnostiti može uticati uticati na pojavu bolesti bolesti ovo ovo je pogo pogoda dann način navo navodn dnja java vanj njaa u zašt zaštiićenom enom pros prosto toru ru (sta (stakl klen enik ik,, plastenik) pogodniji je za manje površine
U nedostatk nedostatkuu ovog na načina navodn navodnjavan javanja ja spada: spada: ♣ velika dužina cevi što otežava kretanje ljudi i mašina, ♣ visoka visoka cena cena početnik ulaganja ulaganja u opremu opremu
17
Posmatrano u celini, ovaj sistem navodnjavanja je sve više u primeni. IZNOŠENJE HRANIVA PRINOSOM Koli Količine hrani hraniva va koje koje se iznose iznose iz zemljiš zemljišta ta razli različite su i zavisn zavisnee od više fakto faktora ra (tip (tip,, sorta orta,, klim klima, a, zeml zemljijišt šte, e, agro agrote tehn hnik ika) a).. Zato Zato nije nije neob neobiič no što što su u neki nekim m slučajevim ajevimaa vredno vrednosti sti o izno iznošen šenju ju hranlj hranljivi ivihh elemen elemenata ata razl razliičite. Ipak Ipak,, zajedn zajedniič ko je to, da su odnosi NPK približni. Kod prinos prinosaa berleja berleja od od 3.000 3.000 kg/ha, kg/ha, potroš potrošnja nja čistog azota kreće se oko 120 120 kg, kg, fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg/ha. Za dobijanj dobijanjee 2.000 2.000 kg/ha lišća virxin virxinije ije,, biljke biljke ukupno ukupno utroše utroše oko 70 kg aktivne aktivne materi materije je azota, azota, oko 12 kg/ha fosfora fosfora i oko 140 kg/ha kg/ha kaliju kalijuma. ma. Približn Približnee koli količ ine azota, fosfora i kalijuma (68, 15 i 136 kg/ha) iznete su prinosom od 1.700 kg/ha, što je svakako rezultat delovanja drugih faktora. Kod iznoš iznošenj enjaa hraniv hranivaa u orijen orijental talnih nih i dopuns dopunskih kih duvana duvana,, dobije dobijene ne vredno vrednosti sti saglasne saglasne su biljnoj biljnoj masi koju oni formiraju. formiraju. Iznošenj Iznošenjee azota kreće se od 20-50 kg/ha, fosfora 4-10 kg/ha i kalijuma 60-80 kg/ha. Vrste đubriva i primena Duvan Duvan se se đubri mineralnim mineralnim i organsk organskim im đubrivima. ubrivima. Pored toga primenjuje primenjuje se đubrenje preko lista, a za popravku reakcije zemljišta (pH vrednost) upotrebljavaju se krečna đubriva ubriva - kalcif kalcifika ikacij cija. a. Od minera mineralnih lnih đubriva ubriva koriste koriste se kompleksn kompleksnaa đubriva ubriva sa manje azota, azota, a više fosfor fosforaa i kalijuma kalijuma,, čiji sasta sastavv NPK treba treba da se se kreć e 3:11:10 3:11:10,, 7:22:14 7:22:14,, 6:10:20 6:10:20 u koli količinam inamaa od 400-9 400-900 00 kg/h kg/ha. a. Koli Količina ina đubri ubriva va zavi zavisi si od plodn plodnos ostiti zeml zemljijišt šta, a, klimatskih klimatskih uslova, uslova, agroteh agrotehni ničkih mera, mera, tipa i sorte duvana. duvana. BERBA TEH EHNI NIČKA ZR ZREL ELO OST Veom Veomaa je važn važnoo da pro proiz izvo vođači znaj znajuu kada kada je vre vreme me za za berb berbuu lišća. ^es ^esto to se događa da se se liš lišće obe obere pre pre ili ili po posle sle "teh "tehnnič ke zrel zrelos ostiti". ". U prvo prvom m slu sluč aju (č esta esta pojav pojavaa kod kod proi proizv zvoođača virx virxin inijije) e) liš lišće se tež težee suši suši i ugl uglav avno nom m osta ostaje je zel zelen eno, o, a u drugom, drugom, dobija dobija se gruba gruba i neelasti neelastična sirovina. sirovina. "Teh "Tehni nička zre zrelo lost st"" je poja pojavv koji koji ozn oznaačava ava odre određeni eni stad stadiju ijum m u razv razvoj ojuu liš lišća, a odnosi se na unutrašnje promene koje uticu na njegov spoljni izgled. Prepoznaje se po svetloz svetlozeleno elenojj boji liš lišća (virxinija (virxinija-žuto -žutozelen zelena) a) kada kada po ivicam ivicamaa i vrhovima vrhovima počne da žuti žuti a glavno glavno rebr rebroo postaj postajee beli beličasto. asto. Tada Tada je list list krti krtiji, ji, poja pojač ava se se luč enje enje smole smole,, što se odražav odražavaa lepljiv lepljivoš ošću i izrazi izrazitiji tijim m miriso mirisom. m. List se opušta opušta i odvaja odvaja od stablj stabljike ike.. Berba Berba u punoj punoj tehničkoj koj zrelosti zrelosti,, pored pored kvalite kvaliteta, ta, obezb obezbeeđuje brzo brzo sušenj sušenjee a time i očuvan uvanje je prinos prinosa. a. U virx virxin inijs ijski kihh duva duvana na,, bolj boljee je obrat obratii jače zreo zreo nego nepot nepotpu puno no 18
zreo list. VREME I BROJ BERBI Broj berbi berbi može biti razli različit što uglavnom uglavnom zavisi zavisi od tipa tipa i sorte, a potom i niza niza drugih faktora. Duvani tipa berlej i virxinija beru se 4-5 puta, a orijentalni i dopunski više puta (5-7). U proseku, svaki put se sa jadne biljke ubere 3-5 listova. Treba znati da donj donjee lišće brže brže sazr sazrev evaa od gorn gornje jeg, g, što što uti utiče na vrem vremen ensk skii razm razmak ak izme između pojedinih pojedinih berbi berbi donjeg donjeg i gornjeg gornjeg lišća. Berbu treba vršiti vršiti u ranim jutarnjim jutarnjim č asovima, asovima, jer jer je tada tada mogu moguć e lakše lakše otkidanj otkidanjee listova sa stabla. Treba nastojati da se obere jednako zreo list. Listove ne treba brati ako su su vlažni (rosa ili kiša). Berbom Berbom lišća u tehni tehničkoj koj zrelos zrelosti, ti, kao kao i berb berbom om jedna jednako ko zrel zrelog og liš lišć a, olakš olakšava ava se nizanje i sušenje. Zavis avisnno od tip tipa i sort sortee duva duvana na,, berb berbaa lišća započinje inje za 50-7 50-700 dan dana od rasa rasađivanja ivanja i traje traje 40-60 40-60 dana dana od po početka etka berbe berbe.. Napome Napomena: na: posle posle završ završene ene berb berbee lišća, njivu njivu treba treba očistiti istiti od od stabal stabalaa duvana duvana.. Ovo se izvod izvodii sečenjem enjem ili čupanje upanjem, m, a potom iznoš iznošenj enjem em s parcele parcele i uništava uništavanje nje.. Uklanjanje Uklanjanjem m stabala stabala duvana duvana sa njive, njive, spre sprečava se se prenošen prenošenje je bolesti bolesti i šteto štetočina i pre pre svega ima preventivni karakter. NAČIN BERBE Sazrev Sazrevanj anjee lišća traje razli različito i zavisi zavisi od uslova uslova gajen gajenja, ja, agrome agromera ra i sorte. sorte. Prvo sazr sazrev evaa donje donje,, zatim zatim post postup upno no sred srednj nje, e, i kona konačno gorn gornje je liš lišće. Tim redo redom m se lišć e i bere. bere. Pri berbi berbi lišće treba treba č uvati od lomljen lomljenja ja i ne izlagati izlagati ga suncu suncu da da se ne ne sparuši sparuši i naglo izgubi vodu. NIZANJE Zavi Zavisn snoo od načina ina sušen sušenja ja i tipa tipa sušni sušnice ce nizan nizanje je lišća može može da se izivod izivodii maši mašina nama ma,, a poto potom m pomo pomoću drve drveni nihh ili ili meta metaln lnih ih ramo ramova va.. Niza Nizanj njee maši mašina nama ma je najpr najpris istu tupn pniji iji način i koris koristiti se kod kod proi proizv zvod odnj njee berl berlej eja, a, orije orijent ntal alni nihh i dopu dopuns nski kihh duvana. SUŠENJE Sušenje predstavlja niz vrlo složenih procesa i obuhvata dve kvalitativno raz različite ite faz faze: štavl tavlje jennje (žu (žućenje) nje) gde gde dolaz lazi do odre određ enih enih prom promen enaa u lis listu i isušivanje ili fiksacija izvršenih promena. SREĐIVA IVANJE NJE,, PAK PAKOVA OVANJE NJE I Č UVA UVANJE NJE
19
Posle završenog sušenja (duvani sušeni u hladu i na suncu), nize se skidaju i grupišu u "petice". To treba obavljati ujutru, kada one sadrže dovoljno vlage koja spre sprečava ava ošte oštećenje enje suv suvog og liš lišća. Gru Grupi pisa sanj njee liš lišća u peti petice ce tre treba ba da da se oba obavi vi tak takoo da vrhovi listova budu okrenuti na spoljnu stranu a osnova lista na unutrašnju stranu kako bi se izbegla izbegla oštećenja. Kod formiran formiranja ja petica, petica, treba ih formirati formirati tako da u jednoj peti petici ci budu budu nize nize jedn jednee berb berbe, e, veli veličine ine i boje boje.. Pri Pri kač enju enju-v -veš ešan anju ju peti petica ca,, reba reba izbegava izbegavatiti njihovo dodirivanje dodirivanje (oštećenja, provetrav provetravanje anje i vlaženje). vlaženje). Posle sušenja duvana toplim vazduhom u bulk sušnici, vlaženje duvana se obavlja u sušnom prostoru, ramovi iznose iz sušnice, lišće skida i pakuje u bale. Vlaž Vlažen enje je duva duvana na u peti petica cama ma pre pre početka etka sre sređivan ivanja ja,, se može može obav obavljljat atii prirod prirodnim nim i vešt veštaačkim pute putem. m. Prirodno vlaženje može se obavljati u prostorijama gde je prisutan vlažan dazduh-po dazduh-podrumi drumi.. U slučaju nedostatk nedostatkaa dovoljne dovoljne vlage u ovakve prostorije prostorije može može se nasipati pesak (u sloju od 5-10 cm) koji se ovlaži vodom. Pri isparavanju se vlaži liš lišće duva duvana na.. Tako Takođe, pro proiz izvo vođači mogu mogu vlaž vlažiti iti podl podlog oguu ukol ukolik ikoo je ona ona od od zeml zemlje je.. Izrada bala se obavlja u sanduku koji ne bi trebalo da prelazi dimenzije 80 x 50 cm. U sanduk sanduk se postavl postavlja ja sargija, sargija, a potom slaže slaže lišće. U jednu balu balu treba slagat slagatii liš lišće iste iste inser inserci cije je i ujedn ujednaačene ene veli veličine. ine. Izbe Izbega gava vatiti pako pakova vanj njee suviš suvišee vlažn vlažnog og liš lišća da se ne bi bi ubuđao ili suvo suvogg da se ne bi lomio lomio.. Preklap Preklapanj anjee lišća u bali iznos iznosii jednu jednu do dve trećine njegove njegove dužine, dužine, s tim što su vrhovi okrenuti okrenuti unutra. unutra. Ovako Ovako spremljene spremljene bale uvezuju uvezuju se kanapom kanapom i odlažu odlažu na čuvanje uvanje do predaje predaje komisiji komisiji za otkup. Težina Težina bale treba da iznosi do 30 kg. Čuvanje bala treba izvoditi u prostoriji koja je sveža i suva. Bale se slažu na palete palete (koje (koje su odign odignute ute od podlo podloge) ge),, i povrem povremeno eno se prevr prevrću. U slučaju da se bale bale čuvaju u vlažnoj vlažnoj prostor prostoriji iji dolazi dolazi do kvarenja kvarenja duvana duvana i pojave bu buđi. EKON EK ONOM OMIIČNOST NOST P PRO ROIZ IZVO VODN DNJE JE Ekonomska kalkulacija proizvodnje u plantaži površine 1 ha TROŠKOVI Troškovi ulaganja Troškovi mašinske obrade zemljišta Troškovi za manufakturne poslove Troškovi za repromaterijal Troškovi za negu i đubrenje Ukupno
= 300€ = 550€ = 450€ = 500€ = 1800€
DOBIT Ostvareni prinos u prvoj godini cena 1 kg
= 2.500 kg/ha = 1€/kg
Ukupno
= 2500€
PROFITABILNOST = ukupna dobit - ukupni troškovi = 700€
20
