Dr Vojislav [e{eq
DOK PATRIOTE OBNAVQAJU IZDAJNICI RAZARAJU
Srpska radikalna stranka Beograd 2002.
Dr Vojislav [e{eq
DOK PATRIOTE OBNAVQAJU IZDAJNICI RAZARAJU Recenzenti Milorad Mir~i} Petar Joji} Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Tehni~ka priprema Branka Bobi} Redakcija Ivana Borac, Milica Gogi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi} Izdava~ Srpska radikalna stranka, Beograd, Trg pobede 3 Za izdava~a dr Vojislav [e{eq [tampa “Etiketa”, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1.000 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 342.51 (497.11) (047.53) 323 (497.11) (047.53) [E[EQ, Vojislav Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju / Vojislav [e{eq. - Beograd : Srpska radikalna stranka, 2002 (Bole~ : Etiketa). - 1008 str. ; 21 cm Tira` 1 000. - Str. 3-4: Predgovor / Vjerica Maqkovi}. ISBN 86-83451-011-9 a) Srbija. Vlada narodnog jedinstva b) Srbija - Politi~ke prilike COBISS-ID 97293836
PREDGOVOR U ovoj kwizi prenete su radio i televizijske emisije u kojima je u toku 1999. i 2000. godine u~estvovao prof. dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije. ^itaocu }e, kada pro~ita ovu kwigu, biti jasno da je Vlada narodnog jedinstva bila najboqa srpska vlada od raspada biv{e Jugoslavije do danas. Ovo je bila disciplinovana, savesna i marqiva vlada koju nije obele`ila nijedna kriminalna afera. U~e{}e srpskih radikala u Vladi narodnog jedinstva, anga`ovawe radikalskih ministara, posebno prof. dr Vojislava [e{eqa, koji je obavqao funkciju potpredsednika Vlade, ostavilo je pozitivan trag i pokazalo da Srpska radikalna stranka ima znawa, snage i mo}i da upravqa dr`avom u interesu svih wenih gra|ana. Vlada nacionalnog jedinstva koja je predstavqala vladu kompromisa radila je u najte`im uslovima. Bio je to period obele`en spoqnom blokadom, sankcijama, agresijom i neskrivenom namerom zapadnih sila da uni{te Srbiju, da uni{te naciju. U takvim uslovima Vlada je o~uvala ekonomsku stabilnost, re{avala socijalne probleme, suprotstavqala se spoqnim neprijateqima i istovremeno borila sa unutra{wom subverzijom politi~kih partija instrumentalizovanih od strane NATO-a, i uspe{no obnavqala zemqu posle NATO agresije. U~e{}e srpskih radikala u Vladi narodnog jednistva zna~ilo je kompromis sa levim blokom i postizawe minimuma zajedni~kih interesa u ciqu o~uvawa zemqe i nacije. Zbog toga program Srpske radikalne stranke nije mogao u punoj meri do}i do izra`aja, a potpuna primena programa Srpske radikalne stranke zna~ila bi jo{ efikasniju i kvalitetniju vlast, iako nagomilane probleme u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji nijedna vlast ne bi mogla preko no}i da razre{i. Upravo zbog toga, i pored evidentnog i nespornog uspeha Vlade narodnog jedinstva srpski narod je bio nezadovoqan vla{}u i kritikovao predstavnike stranaka koje su vr{ile vlast. Narod je te{ko `iveo i svakako imao razloga da kritikuje vlast, ali je istorijska {teta {to u okviru Vlade narodnog jedinstva nisu prepoznati predstavnici Srpske radikalne stranke koji su se po{tewem, stru~no{}u, znawem i nepo{tednim anga`ovawem u radu Vlade, izdigli iznad tada{wih koalicionih partnera. Predsednik Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav [e{eq, sigurno najanga`ovaniji ~lan Vlade, u svim javnim nastupima je isticao u kojim 3
problemima se nalaze Srbija i Savezna Republika Jugoslavija, da problemi moraju i mogu da se re{avaju jedan po jedan i da nema te politi~ke snage na srpskoj politi~koj sceni koja bi sve probleme re{ila preko no}i. Nagla{avawe prof. dr Vojislava [e{eqa da se nagomilani ekonomski i socijalni problemi moraju re{avati iskqu~ivo sopstvenim snagama nije nai{lo na razumevawe ve}ine u Srbiji koja je naivno poverovala praznim obe}awima tada{we opozicije, da }e, ako wima narod uka`e poverewe, Amerikanci zasuti Srbiju gomilom dolara i da }e odmah pote}i med i mleko. Gra|ani Srbije, na`alost, nisu shvatili da takav program ustvari predstavqa program razbijawa Srbije i pretvarawe Srbije u {est malih banana republika. Dok sam ~itala ovu kwigu i razmi{qala o tada{wim javnim nastupima Vojislava [e{eqa, i wegovim izjavama koje se odnose na onda{wu opoziciju, a sada{wu vlast, ~inilo mi se da pratim aktuelnu politi~ku scenu. Sigurna sam da }e i ~itaoci ove kwige prepoznati vizionarski duh radikalskog predsednika i nasu{nu potrebu da se ve} posle slede}ih izbora vlast u Srbiji zasniva na Programu Srpske radikalne stranke. Kao savremenik Vlade narodnog jedinstva, napora srpskih radikala u radu ove Vlade i dosmanlijskog zuluma u Srbiji, mislim da }e ova kwiga jednoga dana biti autenti~an dokument za pisawe srpske istorije.
U Beogradu, 19. februara 2002.
4
Vjerica Maqkovi}
I EKONOMSKA STABILIZACIJA TV “Palma”, Beograd, “Dijalog”, 16. septembar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e, ja sam Miodrag Vujovi}, a vi gledate emisiju “Dijalog”, televizije Palma. Va{ i moj ve~era{wi gost je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik vlade Republike Srbije. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u “Dijalog”. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Ovaj dijalog }emo po~eti jednom temom koja ba{ nije uobi~ajena. Radi se o tome da su, 12. avgusta ove godine, Srpska radikalna stranka, odnosno Javno preduze}e zemunsko informativno-poslovni sistem i TV Palma zakqu~ili ugovor o podzakupu poslovnog prostora. Ja bih molio re`iju da puste jedan prikaz. To je Trg pobede u Zemunu. Uskoro, nadam se, vrlo brzo, tu }e biti sedi{te Televizije Palma. Naime, Zemunski informativno-poslovni sistem je ove prostorije pretvorio u jedan predivni i pravi profesionalni TV studio. Po ovom ugovoru vi ste nam u zakup dali ovaj prostor na 30 godina. Moram da vas pitam za po~etak, uz izviwewe, mi smo ipak naviknuti na ovim terenima, a i svetska je praksa, da jedna politi~ka stranka kad radi ovakve aran`mane, to radi sa svojim ~lanovima, a ne sa pripadnicima drugih partija ili neopredeqenima. Va{ motiv za sklapawe ovog ugovora, koji je za Palmu kapitalno zna~ajan? Dr [e{eq: Pa, kad ste ve} emisiju po~eli tim pitawem, ja bih dao malo op{irniji odgovor. Ova zgrada, koju ste prikazali, stara je vi{e od 100 godina. Izgra|ena je jo{ u vreme austrougarske uprave, pre nekih 120-130 godina i tu je bio sme{ten austrougarski magistrat, {to zna~i sud i zatvor. Zgrada zatvora je u me|uvremenu poru{ena, ostala je zgrada suda i ona se koristila do unazad desetak godina. Tu su bile sme{tene razne institucije, nekada op{tinski sud, pa neka banka itd. Proteklih sedam osam godina nije je koristio niko, zgrada je bila u ru{evnom stawu, a za{ti}ena je kao spomenik kulture, kao kulturnoistorijska vrednost. Op{tina Zemun, po{to je krenula u protekle dve godine ili bih rekao u proteklih 1.000 dana sa velikim investicijama na planu poboq{awa ukupne komunalne infrastrukture, krenula je sa izgradwom vodovoda, delimi~no kanalizacije, sa asfaltirawem puteva, popravkom izvesnih objekata i jedan od prioriteta je bio i da se sredi zgrada magistrata, da bi se sa~uvala. 5
Ona je renovirana i izgleda upravo onako kakva je bila pre tih 120130 godina. Ne mogu da se zakunem da je boja potpuno ista, jer tad nije bilo kolor fotografija, ali ni{ta u spoqa{woj arhitekturi nije poreme}eno u odnosu na izvornu zgradu. Ona je sre|ena, iznutra su izlivane nove betonske plo~e, jer je bila potpuno u ru{evnom stawu i neupotrebqiva za bilo kakve svrhe. Rasprave su po~ele kada je zgrada ve} ura|ena, a ura|ena je op{tinskim novcem, sa komunalno-stambenog ra~una. Dakle, to je onaj novac koji je op{tina pribavila po razli~itim osnovama, zahvaquju}i sposobnosti svojih rukovode}ih struktura, i po~ela je rasprava kako da se iskoristi ta zgrada. Vi znate, Srpska radikalna stranka nije imala uslovne prostorije, jedina ozbiqna parlamentarna stranka koja nije imala uslovne prostorije. Mi smo bili u odnosima podzakupca u Francuskoj 31, to su nekada bile prostorije sve{teni~nog udru`ewa iz vremena socijalisti~ke Jugoslavije, a kada je ukinuto to udru`ewe, ostale su prazne, pa ih je op{tina Stari grad dodelila Kulturno-prosvetnoj zajednici “Skadarliji”, a ona posle “Stankomu”. Mi smo se pojavili kao podzakupac i pla}ali podzakup Kulturno-prosvetnoj zajednici, a ona verovatno zakup op{tini Stari grad ili kako je ve} to i{lo, vi{e i nije posebno bitno, i to su bile veoma male i neuslovne prostorije. Mi smo onda sklopili ugovor sa op{tinom o zakupu ove zgrade na 30 godina. Imali smo kao parlamentarna stranka popust, kao {to imaju sve druge stranke u pogledu pla}awa zakupa, a napravili smo jedan veliki napor, u{tedeli smo novac, pre svega od ~lanarina, imali smo izvestan broj unutarstrana~kih sponzora koji su darovali ozbiqne sume novca i tako smo u{li u posed ove zgrade kao dugoro~ni zakupci. [to se ti~e tavanskog prostora, razmatralo se u op{tini pitawe formirawa zemunske televizije. Zemunu je potrebna televizija, ali se onda postavqa pitawe da li je potrebno da ba{ op{tina ima televiziju? Po na{em mi{qewu bilo bi suvi{e glupo da bilo koji organ lokalne samouprave ima svoju televiziju. Mi se zala`emo za proces privatizacije, mi smatramo da se svi mediji moraju privatizovati, osim jedne dr`avne televizije i jednog dr`avnog radija i rekli smo da }emo mi stvoriti uslove da se tu mo`e smestiti televizija, a onda }emo tra`iti najpogodniju varijantu da zapravo krene i televizija. Nama nije bio interes da formiramo neko preduze}e koje }e se baviti radio-difuzijom, mada je i o tome bilo rasprava i ~ak je pribavqena frekvencija od nadle`nog saveznog ministarstva, jer smo smatrali da }e op{tina suvi{e iscrpeti svoje finansijske resurse, mora}e da da brine jednu brigu vi{e, ne treba joj taj teret oko vrata, nije u skladu ni sa wenom elementarnom funkcijom, kao lokalne samouprave i boqe je da tu podstaknemo tako|e privatnu inicijativu, a da op{tina kroz to dobije ono {to je interesuje. Onda smo pokrenuli inicijativu da se sa va{om televizijom sklopi ovaj ugovor o kome je re~. [ta tu dobija op{tina Zemun. Treba uskoro da krene emisija “Zemunska hronika” koja }e trajati sat vremena i i}i }e jed6
nom nedeqno. Tu se interesi same op{tine zadovoqavaju. I}i }e spotovi sa reklamom zemunskih novina, {to je tako|e va`no i, s obzirom da je tu Srpska radikalna stranka dugoro~ni zakupac prostora i da je dobila saglasnost o podzakupu od ZIPS-a, kao javnog preduze}a, mi se pojavqujemo kao jedan od korisnika na osnovu odredaba ovog ugovora, tako {to }e na{a stranka imati sat vremena nedeqno programa na va{oj televiziji i to }e biti jedina obaveza va{e televizije. Nama je interes da se va{a televizija razvija, da bude {to boqa, {to ozbiqnija, mislim ozbiqnija u profesionalnom smislu, ne mislim u pogledu programa, program treba da bude raznovrstan da bi bio gledan, a sa ovom metodom sporazumevawa, mi smo postigli dve krupne koristi: da Zemun sad ima svoju zemunsku hroniku, videli ste kako izgleda ta televizija Studija B koja bi trebalo da bude gradska televizija, koja bi trebalo da bude televizija svih beogradskih op{tina, ona je potpuno strana~ka i to je jednostavno nepodno{qivo. Ta zemunska hronika bi trebalo da prikazuje sve ono bitno {to se de{ava u zemunskoj op{tini u jednoj nedeqi, u toku sedam dana i mislim da }e ta emisija, po objektivnosti i mogu}nosti izra`avawa svih politi~kih stranaka, da predstavqa primer za ugled svima drugim koji se bave sli~nim stvarima, a koji su do sada suvi{e uskostrana~ki nastupali i zloupotrebqavali osnovnu funkciju javnog medija. [to se ti~e tog radikalskog sata, emisije “Radikalski talasi”, mi }emo se truditi da tu program bude {to raznovrsniji, da su emisije {to kvalitetnije, dakle, ne prilazimo ni tu uskostrana~ki, nego idemo sa {irokim dijapazonom pitawa i insistiramo da se ~uju i razli~ita mi{qewa i kad vr{imo ankete me|u gra|anima na ulici, mo`da ste videli u na{oj emisiji, mi emitujemo i izjave onih koji se sla`u sa nama i izjave onih koji se ne sla`u. Voditeq: Dakle, imate model za koji se vi zala`ete kad je informisawe u pitawu? Dr [e{eq: To je model za koji se mi zala`emo i bez toga nema objektivnosti u informisawu. Imamo jednu ekipu mladih qudi koje predvodi Aleksandar Vu~i}, koja vrlo uspe{no radi na tom programu i ve} su dve kvalitetne emisije spremili. Voditeq: Upravo sam to hteo da vas pitam, dve emisije su emitovane, repriza ove druge je sutra u 15 i 30. Gospodine [e{eq, ovoj televiziji se javilo mnogo gledalaca. Naravno, mi ih ne pitamo za politi~ka opredeqewa, ali pohvalno su se izrazili o ovoj emisiji. Da li ste vi ~uli neke reakcije? Dr [e{eq: Samo dobre, pozitivne reakcije. Pa, iako gledate tu emisiju, da vam ne pi{e dole “Radikalski talasi”, ne biste mogli ni da izvedete zakqu~ak da je to emisija koju priprema jedna politi~ka partija. Toliko je to u profesionalnom smislu dobro ura|eno. Videli ste, ovaj prvi prilog koji je emitovan u utorak, o Bernaru Ku{neru i wegovim simpatijama prema Ademu Ja{ariju. Voditeq: Moram da priznam da mi je `ao {to nisam li~no autor tog priloga... 7
Dr [e{eq: Na svakoj televiziji bi mogao da se prika`e, on nema nikakav strana~ki predznak, ali ono {to je odrednica tog programa, dakle, nije strana~ki predznak, nego iskqu~ivo patriotizam, odanost svom narodu i svojoj otaybini. Voditeq: Me|utim, moram vam re}i vi{e sam nego iznena|en i vi{e nego prijatno. Znate, Srpska radikalna stranka je stranka koja je bitan ~inilac vlasti, ho}u da ka`em vlast. Nismo naviknuti, gospodine [e{eq, verujte mi na re~, mi obi~ni qudi, da kada sara|ujemo ili radimo sa vlasti, da smo u startu oslobo|eni nekog pritiska ili ~ak obaveze koja ne pi{e u ugovoru. Kad smo nas dvojica potpisali ovaj ugovor, vi ste u svom stilu rekli – “slobodno mo`e{ da me napada{ u svom programu, koliko voli{, ali ne mo`e{ da mi ne emituje{ emisiju u kojoj }u odgovarati na napade”. Dr [e{eq: To je su{tina objektivnosti u procesu informisawa. Voditeq: Ja se sla`em, ali neuobi~ajeno je gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Mi }emo morati da stvorimo takvu medijsku situaciju u celoj Srbiji i stvari se kre}u ubrzano u tom pravcu. Srbija ima nekoliko stotina lokalnih radio i TV stanica. Srbija predwa~i i u odnosu na zapadnoevropske zemqe po tom pitawu. Pogledajte na{u medijsku scenu, pogledajte u Austriji. U Austriji nemate privatnih televizija uop{te, a Austrijanci se pojavquju ovde da nam sole pamet {ta je demokratija i {ta je sloboda medija. Pogledajte {ta rade Amerikanci po celoj Bosni i Hercegovini, ne samo u Republici Srpskoj. Ovo {to imamo ovde predwa~i po demokratizmu, po liberalizmu, u odnosu na mnoge navodne zapadwa~ke uzore, me|utim, ono ~ega vi morate da se dr`ite, a tu vam niko ne mo`e pomo}i, da ne prekr{ite zakonske norme. Morate se dr`ati zakona. Onog trenutka ako poku{ate da reemitujete {pijunske propagandne programe “Glasa Amerike”, “Doj~evelea”, “Transinternacionala”, “BBS”, “Slobodne Evrope” itd., tog trenutka dolazite pod udar zakona. Voditeq: Ali ne pod udar ugovora i ne pod udar nekakvog odnosa koji ugovorom nije definisan. Dr [e{eq: [to se ti~e ugovornih odnosa, kada je re~ o op{tini Zemun i kada je re~ o radikalskoj vlasti u op{tini Zemun, tu mo`ete da razgovarate i sa svima drugima koji su imali priliku da ulaze u ugovorne odnose, da je sa op{tinske strane sve uvek bilo najkorektnije, da su sva pla}awa uredna, da nikada nije bilo nikakvog reketirawa, da nikada nije bilo nekih privatnih aran`mana. Dakle, sklopite sa nekim ugovor, pa morate u yep neki dinar da mu gurnete i {ta ja znam. Toga nije bilo. Sve je ~isto, sve je pregledno, sve je jasno, sve otvoreno, sve prozra~no, {to bi se reklo. To je jedan metod poslovawa koji na dugu stazu sigurno donosi neke pozitivne posledice, sigurno donosi veliku korist, jer ono {to mnogi kod nas u poslu ne znaju, poslovni ugled je stra{na proizvodna snaga. Poslovni ugled vam nekad vredi vi{e od najsevremenije ma{ine, a poslovni ugled se sporo i mukotrpno sti~e, a mo`e vrlo lako da se izgubi, a 8
mnogi kod nas uop{te ne vode ra~una o poslovnom ugledu. Mo`e i ovako, mo`e i onako, pa vas kiwe, pa vas mrcvare, pa vas ucewuju, pa vas la`u, pa kr{e obe}awa, pa kr{e ugovorne obaveze itd. Voditeq: Nije prvi put da sam ja vi{e nego prijatno iznena|en va{im odnosom kad je posao u pitawu i odnos prema poslovnim qudima. Moram da vas pitam, da bi sada napravili jedan prelaz i na su{tinu ove emisije, iz va{e pozicije, pozicije ~oveka koji svakodnevno re{ava probleme i koji svakodnevno ima uvid u problem i razvoj `ivota u ovoj dr`avi, da li je va{ poku{aj samo va{ ili ima nade da to za {ta se vi zala`ete, ne zbog toga {to je va{e, nego zato {to je u pitawu ovo o ~emu ste pri~ali, po{tovawe posla i profesionalnosti, da li ima nade da za`ivi na ovim prostorima? Dr [e{eq: Mora}e. Ja ne mogu da ka`em kada, ali mora}e. Jo{ jedan detaq koji vam nisam rekao dok smo razgovarali o ovom ugovoru koji je sklopqen. Novac koji smo uplatili na ime tridesetogodi{weg zakupa, odmah je i{ao pola na ra~un Javnog preduze}a, pola na buyetski ra~un op{tine i zato op{tina Zemun ima dobre prihode. Uvek se na|e na~in da se do|e do novca. Nikada nijedna plata nije zakasnila. Uvek se redovno ispla}uju plate za ove dve godine. Voditeq: Ovo je gledaocima jako interesantno. To je na lokalnom nivou, zna~i, sve besprekorno funkcioni{e. Dr [e{eq: I drugo, jo{ jednu stvar da vam ka`em, sve su plate na nivou republi~kog maksimuma. Vi znate da se svi zaposleni u administraciji, u pogledu svojih plata, ravnaju prema izvesnim zakonskim propisima. Taj maksimum je dostignut pre dve godine i tad su to bile najve}e plate u Srbiji. Od tada nema zakonskih mogu}nosti da se to daqe mnogo pove}a, ali prvi skok je bio 200-300% u odnosu na ono {to je zate~eno. Ja sam zatekao sprema~ice u op{tini sa platom 300 dinara. Sad niko nema ispod 1.000 dinara. Niko, bez ikakve {kole i bez ikakve kvalifikacije, ~ovek ne mo`e da ima ispod 1.000 dinara, a plate su redovne, {to je qudima najva`nije. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja vam se zahvaqujem na ovom obrazlo`ewu i ujedno izviwavam {to smo pri~ali o ne~emu o ~emu niste ba{ radi mnogo da govorite, ali ova emisija je gledaocima interesantna, makar po wihovim pitawima, zbog ovih i va`nijih stvari koje se de{avaju u zemqi. Predla`em da odmah ispo{tujemo gledaoce. Milan Lon~ar iz Beograda, pita vas koje su, po va{em mi{qewu, najboqe politi~ke i vojne mere srpske i jugoslovenske vlade, da bi se spre~ilo planirano otcepqewe Kosova. Dr [e{eq: Mi moramo da se dr`imo sada odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Tamo se garantuje suverenitet Savezne Republike Jugoslavije povodom Kosova i Metohije. To je jaka garancija dok postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nije nimalo slu~ajno {to Amerikanci sada uporedo pripremaju otcepqewe Kosova i Metohije i ubrzavaju otcepqewe Crne Gore. Ako se otcepi Crna Gora, otpada nam garancija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i mi onda imamo vrlo malo {ansi da sa~uvamo Kosovo i Metohiju. ^uvaju}i Saveznu Republiku Jugoslaviju, ne ~uvamo samo Cr9
nu Goru u zajedni~koj dr`avi, nego istovremeno ~uvamo i Kosovo i Metohiju i utoliko je ova na{a borba sada gr~evitija. U Crnoj Gori separatisti~ke tendencije su ve} uzele maha, re`im otvoreno nastupa u tom pravcu, re`im otvoreno preti da }e se otcepiti. Jo{ mu spoqnopoliti~ke okolnosti ba{ nisu najpogodnije, Amerinci i nogama i rukama kopaju da se to izvede, EU ba{ nije naro~ito zainteresovana da se Crna Gora otcepquje, a Rusija je definitivno protiv. To je saop{teno Milu \ukanovi}u kada je bio u Moskvi. Kategori~ki mu je re~eno sa ruske strane da ne dolazi u obzir otcepqewe Crne Gore i da }e Rusija, to sam dobio garancije iz najvi{ih ruskih diplomatskih izvora, da }e Rusija prekinuti sve kontakte sa Crnom Gorom ako se Crna Gora otcepi.m Me|utim, u Crnoj Gori se politi~ka situacija zao{trava i ja mislim da tu mo`emo jedno zgodno pore|ewe da napravimo u pogledu medijske slike Srbije i Crne Gore i stvarne situacije u kojoj se nalaze i Srbija i Crna Gora. Ovo o ~emu smo govorili, kada je re~ o Srbiji o postojawu velikog broja lokalnih radio i televizijskih stanica, toga u Crnoj Gori nema. U Crnoj Gori mo`da ima desetak raznih televizija i sve su jednoobrazne, sve su izrazito re`imske ili jo{ gr|e separatisti~ke u odnosu na re`im. Nemate nijedne srpske nacionalne, patriotske. Zatim, ono {to se ovde de{ava, te{ko mo`ete zamisliti u Crnoj Gori, u pogledu nekih osnovnih demokratskih odnosa, u pogledu gra|anskih prava itd. Policijska strahovlada je sve izra`enija. Crnogorci se ne mire sa takvom situacijom, to je o~igledno i ono {to je najvi{e uzdrmalo \ukanovi}ev re`im, to su ovi plemenski skupovi. Neki sada optu`uju qude koji su to organizovali, da se vra}aju u neke stare oblike, prevazi|ene oblike dru{tvene organizacije, ~ak iz praistorijskog vremena itd. Sve su to gluposti. Qudi se organizuju na onaj na~in koji je najpovoqniji u datim vremenskim okolnostima. U uslovima potpune medijske blokade, u uslovima potpuno kontrolisanog politi~kog `ivota i re`imske torture, qudima je jo{ ovo ostalo, da se skupqaju po ku}ama, po rodovima, po plemenima i da izra`avaju svoj politi~ki stav i politi~ki stav sada se daleko ~uje, svih onih koji oponiraju separatistima i to je sada uzdrmalo re`im u Crnoj Gori. Voditeq: Gospodine [e{eq, ponuda, platforma za redefinisawe odnosa je upu}ena. Dr [e{eq: Kqu~no pitawe je kome je upu}ena? Upu}ena je na pogre{nu adresu. Upu}ena je vladi Srbije. Dobio sam kopiju te platforme i tog propratnog pisma od Filipa Vujanovi}a. On tra`i da dve republi~ke vlade formiraju delegacije koje }e voditi raspravu o tim pitawima i po`eqno je da predsednici vlada predvode delegaciju. To je besmisleno. Mi smo u vladi Republike Srbije zakqu~ili da mi nemamo nikakvih ustavnih ovla{}ewa da vodimo takvu raspravu, da u~estvujemo u tom procesu, to nisu na{e ustavne nadle`nosti, to su nadle`nosti savezne dr`ave i prosledili smo Saveznoj skup{tini to pismo. Predsednik Vlade, Mirko Marjanovi}, uputio je sa svojim propratnim aktom Saveznoj skup{tini. Predsednici oba ve}a Savezne skup{tine su to prosledili {efovima svih poslani~kih grupa i {to se Srpske radi10
kalne stranke ti~e mi smo jo{ prekju~e uputili pismo svim crnogorskim parlamentarnim strankama na saveznom nivou, dakle i \ukanovi}evoj i Bulatovi}evoj i Srpskoj narodnoj stranci, da smo spremni da nastavimo dijalog koji je letos po~eo i nije nastavqen. Spremni smo da razgovaramo o svim pitawima, ali tamo gde su ustavnim nadle`nostima stvoreni uslovi za razmatrawe tih pitawa. To je Savezna skup{tina. To mogu biti opet sastanci izme|u predstavnika poslani~kih grupa, mo`e biti ustavna komisija Savezne skup{tine, mo`e i Savezna vlada o tome da raspravqa i da krenemo sa tim, a ne da nas ucewuju, da nam postavqaju rokove i da {aqu svoje zahteve u formi ultimatuma. Voditeq: Ali, treba li razgovarati? Dr [e{eq: Razgovarati uvek treba. Mi smo spremni da razgovaramo sa svima i ovde u Srbiji i u Crnoj Gori, sa svima koji su neki relevantan faktor. Ko su relevantni faktori? To su parlamentarne stranke. Ne mo`emo mi u Srbiji razgovarati sa 150 ili 160 stranaka, koliko je registrovano. Zna se koje su stranke relevantne. To su stranke koje su parlamentarne na republi~kom ili na saveznom nivou. Bilo je nekih stranaka koje su napravile fatalnu gre{ku na pro{lim izborima, bojkotovale su pro{le republi~ke izbore u Srbiji, ali su na neki na~in postale parlamentarne na saveznom nivou, opet uz veliku bruku, uz veliki cirkus. Setite se kako se raspala koalicija “Zajedno”, pa smo morali mi da im presu|ujemo ko }e biti poslanik sa wihove liste, a ko ne}e. Naravno, na{li smo najjednostavniji na~in da se ne bi mnogo me{ali u wihove odnose, pa smo rekli – onako kako vam je bilo na listama, tako }e biti i u Saveznoj skup{tini. Imali smo mi zakonskog osnova da im ka`em – raspala vam se koalicija ne mo`e niko od vas, pa da podelimo te poslani~ke mandate, ali to sa moralnog aspekta ne bi bilo ~isto, pa nam nije ni padalo na pamet. Rekli smo – evo, kako ste vi pred izbore to na listama pore|ali, neka tako bude i u Saveznoj skup{tini. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja sam slu{ao intervju koji je predsednik \ukanovi} dao “Glasu Amerike”. On je u tom intervju rekao da dve godine ne priznaju rad i ne po{tuju rad saveznog parlamenta, da dve godine ne sprovode odluke Savezne vlade, govorio je o fakti~kom stawu, da su nedavnim potezima, kako je on to rekao, bili prinu|eni da formiraju i svoju carinu i rekao je da je zbog toga platforma upu}ena vlastima u Srbiji, da se defini{u ili redefini{u odnosi i u nastavku je rekao, to je prema sada{wem stawu, ako bi se vlast druga~ije odnosila prema crnogorskoj vlasti, spremni su i {ire da razgovaraju. Dakle, to je satelitom prene{en intervju. Ja sam ga do`iveo kao javno iskazivawe spremnosti da se razgovara, ali mene u svemu intrigira, prakti~no, dve godine Federacija, po gospodinu \ukanovi}u, ne postoji. Dr [e{eq: Pa, ne mo`emo mi ba{ {to izjavi Milo \ukanovi} uzeti kao neko sveto slovo. Federacija postoji, federacija funkcioni{e i ovaj rat je pokazao da federacija i te kako postoji. Odbrana zemqe je, pre svega, u nadle`nosti federacije, savezne dr`ave i ova zemqa se prili~no uspe{no branila u vreme te agresije najmo}nijih sila ovoga sveta. 11
Drugo, po svim ostalim aspektima, ekonomskim, finansijskim, monetarnim itd. po spoqnopoliti~kim, diplomatskim i sli~nim, tako|e savezna dr`ava postoji i funkcioni{e. E, sad, postoji jedan deo savezne dr`ave, teritorija jedne federalne jedinice gde savezna dr`ava nije u stawu da do kraja provede svoje nadle`nosti. To je Crna Gora. Koje nadle`nosti nije u stawu da provede? Pre svega, nadle`nost u pogledu obezbe|ewa me|unarodnih granica. Napravqena je gre{ka jo{ 1992. godine, {to je republi~kim policijama povereno da dr`e grani~ne prelaze i tako zate~eno stawe u me|uvremenu se nije moglo tako lako promeniti. Drugo, u Crnoj Gori je onemogu}en rad carinske slu`be, savezne carinske slu`be, onemogu}ena uplata carina i sad je velika galama dignuta od strane podgori~kog re`ima, re`ima iz Crne Gore, aktuelnog re`ima, {to na{a policija kontroli{e izlaz robe iz Srbije u Crnu Goru, tu negde u okolini Prijepoqa. Pa, mora, mora negde da se kontroli{e. Ne mo`emo mi dozvoliti da strate{ka prehrambena roba, da hrana, kao strate{ka roba, jednostavno iscuri iz na{e zemqe i da se po bagatelnim cenama izveze muslimanima u Bosnu, u Hrvatsku, u Albaniju i ko zna gde jo{, jer mi u proizvodwu na{e hrane, kao dr`ava, ula`emo kroz beneficirane cene goriva, ve{ta~kih |ubriva, kroz razne druge olak{ice. Zbog toga proizvodimo jeftinu hranu. Mi ve{ta~ki odr`avamo jeftinu cenu hrane, da bi `ivotni standard na{eg stanovni{tva bio podno{qiviji i ne mo`emo mi hranu koju proizvedemo po toj ceni, po toj istoj ceni da isporu~ujemo drugima. Na podru~ju cele Bosne i Hercegovine hrana je mnogo skupqa. Mi imamo kvote koje izvozimo u Republiku Srpsku i tu ima raznih {vercerskih kanala, pogotovo od kada je Dodikova vlada aktuelna, pa dosta te robe iscuri opet za bagatelu i muslimanima i Hrvatima i u Hrvatsku ~ak, ne samo u Muslimansko-Hrvatsku Federaciju. Mo`emo i mi direktno tu robu da prodajemo, ali ne}emo za bagatelu, nego tu ugradimo neki faktor kod izvoza robe, preko pojedinih firmi koje su ovla{}ene. Trudimo se u posledwe vreme da se tu {to ~e{}e pojavquje Direkcija za robne rezerve kao izvoznik, a posle i kao uvoznik neke robe koja je neophodna. E, sad, dok ne postoji carina prema Hrvatskoj, prema Bosni i Hercegovini, prema Albaniji mi moramo kontrolisati koja roba odlazi u Crnu Goru. Ne kontroli{emo uop{te ho}e li i}i traktori iz IMT-a, evo neka kupe traktora koliko god `ele, neka izvezu, neka kupe bilo koju drugu industrijsku robu, ali postoji nekoliko strate{kih poqoprivrednih proizvoda koje moramo kontorlisati, jer smo mi ulagali, jer smo mi dotirali tu proizvodwu. Ne mo`emo dozvoliti da neko iz toga izvla~i ekstraprofit, a da nas o{teti. To je su{tina. Postoji ta~an spisak roba ~iji se izlazak u Crnu Goru kontroli{e, i to mora da se radi dok se ne uspostavi carinska kontrola na grani~nim prelazima iz Crne Gore prema susednim zemqama. Voditeq: Gospodine [e{eq, Crna Gora i Srbija, a pogotovo wihovo zajedni{tvo, po mom mi{qewu, a nisam usamqen, stariji su od bilo koje vlasti. Rekli ste, malopre, da ste dobili pismo i poslali ste pismo. 12
Ja spadam me|u one qude koji misle da upravo to {to se naj~e{}e polemika vodi preko medija ili preko pisama re{ewe problema koje imamo se sporije re{ava. Ima li {anse za neposredne razgovore, pa makar ako je i napravqena gre{ka i pogre{nim naslovima. Prosto imam utisak, to je li~ni utisak, mo`da iz moje prevelike `eqe da se problem re{i, jer sam siguran da se mo`e re{iti, a da zajedni{tvo ostane, da treba da razgovarate, vi da razgovarate, da bi se lak{e dogovorili. Dr [e{eq: Ja vam ve} rekoh, ho}emo sa svakim da razgovaramo, nema nikakvih problema, ali ne}emo jezikom ultimatuma ..... Voditeq: Kakav je stav va{ih koalicionih partnera? Dr [e{eq: I oni su spremni. Koliko ja znam, SPS je uputila neko pismo, ja to pismo nisam video, ali i oni su obavestili da su spremni na razgovore. Ne znam da li je JUL uputio sli~no pismo, to ne mogu da vam ka`em, ali Srpska radikalna stranka jeste i ja sam potpisao to pismo. Ho}emo javno da razgovaramo. Evo, organizujte na va{oj televiziji duel sa predstavnikom crnogorske vlade. Voditeq: Ako dozvolite, da najavim za po ~etak oktobra TV duel u kome }ete u ovom studiju, o ovim pitawima razgovarati vi i gospodin Miodrag Vukovi}. Dr [e{eq: Da li je pristao? Voditeq: Da. Dr [e{eq: E, pa odli~no. Evo, pred javno{}u da razmotrimo sva sporna pitawa. Ja sam bio spreman da idem i na crnogorske televizije i tra`io sam to u vi{e navrata, ali ne daju mi. Znate {ta rade u Podgorici? Pozivaju samo one koji su spremni drvqe i kamewe da bace na Srbiju i da se dodvoravaju re`imu u Crnoj Gori. Sino} je bio Vuk Dra{kovi}, pre toga ^anak, bili su razni iz Beograda. Mnogi su me pitali za{to sam i{ao kad je \ukanovi} uvo|en u funkciju na Cetiwu. Voditeq: Ja sam vas to pitao. Dr [e{eq: ^ekajte, {to da ne odem? Ja sam nasred Cetiwa izjavio – do{ao sam kao politi~ki protivnik, jer sam pristalica dijaloga i nisam za to da se krvqu re{avaju unutra{wi politi~ki problemi i ta pozicija ostaje, {to se nas ti~e. To je pozicija svih vladaju}ih partija u Srbiji, ali vidite kako su oni zatvorili crnogorske televizije, {ta je sve izgovorio Nenad ^anak preko Podgori~ke televizije, na ra~un Srbije i srpskog naroda. To je stra{no. [ta je sad govorio Vuk Dra{kovi}, kakave je sve gluposti lupetao, izjavqivao je da je u aprilu mesecu on spre~io pu~ u Crnoj Gori, da je trebalo da do|e do krvoproli}a, do klanice, do ovoga, do onoga. Nije normalan ~ovek. Izmi{qa. Potpuno je poludeo. Iza|e na crnogorsku televiziju, pre emisije se s wima dogovorio {ta }e da radi, da izmi{qa te stvari oko ugro`enosti Crne Gore, da je Savezna vlada bila spremna za dr`avni udar, da se trebalo desiti ovo, ono, pa on spre~io, kao da je on sad junak, pa spre~io to, pa drvqe i kamewe na radikale, pa nema {ta nije govorio. E, time se slu`i crnogorska vlast. 13
Dakle, nije ona spremna do kraja da zao{tri tu situaciju u pogledu `estine napada na Srbiju i na vlast u Srbiji, ali onda dovede pojedince iz Srbije i pusti ih u etar kao svoje glasnogovornike. Danima ve}, nedeqama, mesecima, sude}i po crnogorskoj televiziji, trebalo bi uveliko da je po~eo gra|anski rat u Srbiji, da smo ovde na barikadama, da se reke krvi liju. Takva je danas crnogorska televizija i to je postalo nepodno{qivo i za gra|ane tamo. Voditeq: Gospodine [e{eq, Milan Lon~ar, wegovo drugo pitawe – ako NATO transformi{e tzv. OVK u {iptarsku vojsku, mogu li Srbi na Kosovu da formiraju svoju gerilsku armiju? Dr [e{eq: Srbi }e morati da koriste sva sredstva za odrbranu. Mi }emo se truditi, kao Vlada Srbije da im pomogne da se konsoliduju u ovim op{tinama gde oni predstavqaju zna~ajnu etni~ku masu, gde su u ve}ini ili gde su u visokom procentu. To su, pre svega, ove ~etiri severne op{tine: srpski deo Kosovske Mitrovice, Leposavi}, Zubin Potok, Zve~an, pa Obili}, Kosovo Poqe, deo op{tine [trpce, deo op{tine Orahovac, ceo Gwilanski okrug, to je Ju`nomoravi~ki okrug, gde je vrlo visoka koncentracija srpskog stanovni{tva. U Pri{tini je situacija sada mnogo te{ka, ali u Gra~anici i okolnim selima postoji jo{ zna~ajna koncentracija Srba i oni su dosta vitalan elemenat, brane se, ne daju na sebe. [to se ti~e samog grada Pri{tine, tu je Srbima pakao. [to se ti~e zapadnih sila, wihovi ciqevi su jasni, ne mogu ba{ tako otvoreno da ih provode, ali su sve otvoreniji u svojim nastupima. Na nama je da im pokvarimo planove. Da li }emo u tome uspeti, vide}emo. Voditeq: Jadranka sa Banovog brda pita – da li bi gospodin [e{eq, kada bi bio predsednik dr`ave, organizovao op{tu mobilizaciju za pomo} narodu na Kosovu? Dr [e{eq: Ne. Sad nije vreme op{te mobilizacije. Mi smo imali visok procenat mobilizacije. Nije to bila u vojnom pogledu op{ta mobilizacija dok je trajao rat, ali kompletno stanovni{tvo Srbije je, na izvestan na~in, bilo mobilisano, pa i ovi javni skupovi koji su se dr`ali ~esto samoinicijativno, ~esto spontano, pokazivali su kolika je ta mobilizacija naroda da se brani zemqa. I taj prkos koji je iskazivan na gradskim trgovima, suprotstavqawe pesmom, demonstracije na mostovima itd. Mi sada moramo da prikupqamo snagu za neka budu}a isku{ewa. Moramo da se okrenemo, pre svega ekonomskim i socijalnim problemima, da oja~amo privredu, da se re{imo nekog nasle|a pro{losti koje nas jo{ uvek optere}uje i neda nam da odlu~nije krenemo u ekonomske reforme i da ~ekamo pogodan istorijski momenat da povratimo sve ono {to je na{e. Mi moramo i na{u omladinu vaspitavati u tom duhu. Nikada se ne smemo odre}i ni Srpske Krajine, ni Republike Srpske, ni Kosova i Metohije, nijedne srpske zemqe. A {ansa }e se ukazati kad tad. Na{a kqu~na {ansa je savez sa Rusijom i Belerusijom. Ovakav odnos snaga u svetu ne mo`e jo{ dugo da se odr`i. Voditeq: Vas mnogo prozivaju zbog va{eg insistirawa da nam je to {ansa, savez sa Rusijom i Belorusijom. 14
Dr [e{eq: Ko me proziva? To je jedina {ansa, mi druge {anse nemamo. To su jedine dr`ave koje nam mogu pomo}i u bliskoj budu}nosti, Rusija pogotovo. Vidite {ta se de{ava oko nas. Amerikanci `ele da uni{te nas Srbe, zato {to smo mi tradicionalni ruski saveznici na Balkanu. To je osnov antisrpske mr`we koju pokazuje Amerika. Voditeq: Vi ste upravo na ovaj na~in novinaru “[pigla” odgovorili kad vas je pitao – dokle vi Srbi tvrdite da ste pupak sveta, da ste va`ni? Vi ste rekli upravo to da nas je Nema~ka dva puta napala zbog .... Dr [e{eq: Tri puta nas je Nema~ka napala. To dokazuje koliko smo mi va`ni, ina~e ne bi. Ne bi se digla ovakva skalamerija svetskih sila protiv nas da nismo toliko va`ni. Veoma smo va`ni. Ova ameri~ka agresija je pokazala koliko smo va`ni, mr`wa koju su iskazali Amerikanci, beskrupuloznost i spremnost da se bombarduju deca, da se uni{tavaju gradovi i sela, da se komunikacioni objekti uni{tavaju, da se energetska infrastruktura uni{tava. To pokazuje koliko smo va`ni u wihovim o~ima. Voditeq: Ali, ~itaju}i taj intervju, ja sam zapazio da vas on to pita, da mi tvrdimo da smo pupak sveta i mo`da niste jedini ... Dr [e{eq: Ja ne koristim nikada taj izraz da smo pupak sveta. Voditeq: Tako je prevedeno. Vi ste jedini politi~ar, po mom skromnom saznawu, koga je novinar to pitao. Meni je li~no delovalo kao i wihovo saznawe ili ube|ewe da smo mi va`ni, odnosno, da je upravo to pitawe po meni dokaz da im smetamo. Dr [e{eq: Jeste, to je bio jedan op{irniji intervju i Zemunske novine su objavile u celini sadr`aj razgovora, a novinarka koja je radila intervju posle je dosta stvari izbacivala, prilago|avala nekim svojim `eqama, tako da ono {to je iza{lo u “[piglu” ne odgovara sasvim, u potpunosti, su{tini razgovora. Voditeq: Ja sam u “Dugi” ~itao izvod ... Dr [e{eq: Me|utim, tu bar nije bilo falsifikata. Posle su uradili razgovor sa Tomislavom Nikoli}em i krenuli otvoreno u falsifikate. Mi smo ba{ mislili da se malo otvorimo prema zapadnim medijima, ali na prvom koraku smo zakqu~ili da to jednostavno ne vredi i prestali smo ponovo da dajemo bilo kakve izjave i bilo kakve intervjue zapadnim novinarima. Slu`e se najprqavijim metodama. Znamo iz ranijih iskustava {ta su sve radili ameri~ki novinari. Sva{ta ubace, {to nikada ne biste ni sawali, oni ubace u svoj intervju kao da ste rekli. Jednostavno, ne vredi s wima razgovarati. Voditeq: Marica [o{ki} iz Beograda, pozdravqa vas i ka`e – ako je srpska strana dogovorila sa Ujediwenim nacijama da se srpska vojska i policija vrate na Kosovo u dogovorenom broju i roku, za{to to ne mo`e da se realizuje? Dr [e{eq: Zato {to se Amerikanci nikada ne dr`e ugovornih obaveza. Nikada. To vidimo po primeru Dejtonskog sporazuma o Republici Srpskoj. Oni jedini kr{e taj Dejtonski sporazum. Sistematski vr{e wegovu reviziju. 15
Tako i sada. Wih samo interesuje {ta su na{e obaveze iz nekih me|unarodnih sporazuma, a {ta su wihove, to wih ne interesuje. Oni ni svoje obaveze prema Ujediwenim nacijama ne izvr{avaju. Voditeq: Dimitrije iz Pan~eva – da li na{a armija stvarno poseduje rakete dometa 1000 km, kao {to ste izjavili u julskom broju “Velike Srbije” i drugo pitawe – {ta }e se desiti ako Rusija ne stavi veto na NATO trupe u junu mesecu slede}e godine? Dr [e{eq: Pa, ja i ne o~ekujem da }e Rusija slede}e godine ulo`iti veto. Ne}e to tako brzo da se zavr{i. Rusija je sada ve} u{la u ovu predizbornu groznicu, krajem ove godine su parlamentarni izbori, slede}e godine su predsedni~ki i bi}e pre svega zaokupqena svojim unutra{wim pitawima i problemima i vidite, ovo {to su Amerikanci Rusima sada napravila sa Dagestanom. To je po istom scenariju, po kome je pripremana ^e~enija i po istom scenariju po kome su pripremali Kosovo i Metohiju. Vaqda je sad Rusima jasno da iza svega ovoga stoje Amerikanci. Amerikanci potpoma`u te islamske fundamentaliste, dok je to u wihovom interesu, a posle ih se lako odri~u, posle su spremni da i wih uni{tavaju, da ih progla{avaju zlo~incima, teroristima itd. Tipi~an je tu slu~aj generala Norijege. Ubijen je Omar Torihos, predsednik Paname, wemu je re`irana avionska nesre}a, jer je smetao Amerikancima. Na wegovo mesto je doveden general Norijega i on je slu`io Amerikancima, izvr{avao je sve {to su hteli, pogotovo, znate, tada je bila rasprava ho}e li se Panamski kanal vra}ati Panami ili ne}e? Omar Torihos je bio kategori~ki za povratak, a Norijega je bio spreman da trguje, Norijega kao danas Milorad Dodik u Republici Srpskoj. I dok je bio koristan Amerikancima, Norijega je bio glavni mafija{, {vercovao drogu. Toliko je to otvoreno i beskrupolozno radio, misle}i da mu niko nije ravan i da mu niko ne}e stati u kraj. Me|utim, kada im vi{e nije bio potreban odveli ga u Ameriku i tamo jo{ uvek robija. Za{to u Ameri~kom, a ne u panamskom zatvoru? Zato {to je u Americi na oku, kontroli{u ga, ne mo`e da pri~a, ne mo`e da otkriva tajne koje zna, ina~e bi ga morali likvidirati. Da ga ne bi likvidirali, dr`e ga u Americi. Opasan je Amerikancima na bilo kom drugom mestu. E, tako se pona{aju sa ovim teroristima u Dagestanu. Dok su im korisni, dok im slu`e, dobri su. To su isto radili u Avganistanu. Tamo su oni obu~avali i naoru`avali islamske fundamentaliste, da bi se borili protiv legalne vlasti iz Kabula i protiv ruske vojske koja je do{la u pomo} legalnoj vlasti iz Kabula na wen poziv. Me|utim, kad se ruska vojska povukla, kad je pao re`im u Kabulu, fundamentalisti su krenuli svojim putem i udarili na ameri~ke interese. Sa takvom se vatrom igraju Amerikanci u mnogim drugim delovima sveta. Voditeq: Dr Karahasan Mustafa ka`e – Gospodin [e{eq je svojevremeno progla{en za Tur~ina, kasnije je on izjavio da ga progla{avaju za [iptara. Ja sam u ~lanku “Turski mrak u Srbiji” kritikovao gospodina \in|i}a da turski mrak stanuje u wegovoj du{i. 16
U tom ~lanku ja sam odbranio li~no Slobodana Milo{evi}a i gospodina [e{eqa. Tra`im da se gospodin [e{eq izjasni, da li je progla{en za [iptara ili Tur~ina? Dr [e{eq: Pa, mogli su da me proglase za bilo koga. Znate, neki su me progla{avali za Hrvata, {to mi je najte`e padalo. Ovo bar kad me neko proglasi za Tur~ina i [iptara i ne pada mi tako te{ko, jer Turci su ipak jedan ozbiqan narod, bez obzira koliko su nam zla zadali i neprijateqi su nam bili vekovima, ali narod koji zaslu`uje izvestan respekt. [iptari ili Albanci nisu neki istorijski narod. Voditeq: Oni su podverzija Tur~ina. Dr [e{eq: Pa, istorijski i neistorijski narodi, jo{ prema Hegelovoj definiciji razlikuju se po tome jesu li u stawu sami da formiraju svoju dr`avu ili nisu. To je taj kriterijum razlikovawa. Albanci to nikada nisu bili u stawu, ali su ipak ne{to drugo u odnosu na Srbe. Albanija kao dr`ava i ve}ina pripadnika te albanske nacionalne mawine su na{i neprijateqi i podr`avaju terorizam i u~estvuju u terorizmu i bore se protiv Srbije i tako daqe, ali i kao prema neprijateqima, ja imam izvesnog respekta prema wima. [to se ti~e Hrvata, pravi, izvorni Hrvati su istorijski nestali davno, pre vi{e stotina godina. Ono {to su nekada{wi Hrvati, to su dana{wi Slovenci, qudi koji govore kajkavski jezik ili ~akavski. Ti ^akavci su jo{ ranije nestali sa istorijske pozornice. Ono {to danas predstavqa glavnu politi~ku snagu me|u Hrvatima, to su biv{i Srbi, pounija~eni, pokatoli~eni i tako daqe i zato su ovako zli i zato su tako neprijateqski raspolo`eni prema Srbima. A, kako }e me ko nazvati, {ta mene briga, na kraju krajeva. Politi~ki protivnici, kad nisu u stawu da nas pobede, onda nasr}u tako raznoraznim smicalicama, izmi{qotinama, lansirawem uvreda, kleveta i sli~no i to govori koliko su bespomo}ni. Voditeq: Dr Karahasan Mustafa vas brani. Imate li vi u privatnom `ivotu prijateqa me|u muslimanima? Dr [e{eq: Prvo, Karahasan je prezime, Mustafa je, pretpostavqam, ime. Ja sam ube|en da je to izmi{qeno ime i prezime. Ne znam iz kog razloga. Postoji prezime Karahasan. Ja sam poznavao nekog Yevada Karahasana iz Sarajeva, koji je bio kwi`evni kriti~ar, malo zna~ajniji, vi{e se pojavqivao u periodici, u publicistici i tako daqe. Mislim da se u toku rata nije dobro dr`ao. Ja sam me|u muslimanima imao poprili~an broj prijateqa i jo{ uvek imam prijateqe muslimane i zaista, nikada u `ivotu nisam imao nikakvih predrasuda prema muslimanima. Voditeq: A muftija Jusuf Spahi}? Dr [e{eq: Ja i beogradskog muftiju u izvesnom smislu smatram svojim prijateqem. Voditeq: A on vas je pohvalio da je sa vama jako otvoreno razgovarao. Dr [e{eq: Mi se poprili~no razumemo i ja ga smatram patriotom, {to je najva`nije. On je druge veroispovesti, ja po{tujem tu wegovu veroispovest i na~elno nemam ni{ta protiv wegove veroispovesti. 17
Ja sam pravoslavac, on je musliman. Ja to cenim i po{tujem. On se pokazao kao patriota. Mnogi sve{tenici Srpske pravoslavne crkve imali bi ~emu da se u~e od beogradskog muftije, {to se ti~e patriotizma, ~ak i neke vladike, {to se patriotizma ti~e, da ne ulazimo u verske razlike i eventualno u verska nadmetawa. Kao iskreni demokrata, kao iskreni liberal, ja sam se uvek zalagao za punu versku toleranciju. ^ak u prvim na{im statutima i programima iz Srpske radikalne stranke i Srpskog slobodarskog pokreta, sa kojim smo krenuli, pa i u Srpskom ~etni~kom pokretu mo`ete da vidite program – mi smo za bratsku slogu i jednakost Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba katolika, Srba protestanata i Srba ateista. Neki dan gledam negde na nekoj televiziji da li je to mo`da bilo na nekoj od ovih stranih radio-stanica, ponekad i to hvatam satelitom, govori Vladan Bati} i napada neke doma}e politi~are, ka`e – taj se ne krsti, taj ne qubi ruku patrijarhu, sve{tenicima itd. Taj Vladan Bati} koji predvodi Savez za promene, koji pretenduje da je osnovna, glavna demokratska snaga u Srbiji, on bi sada na silu terao qude da qube sve{tenicima ruke i da budu religiozni. Ja polazim od toga da je jo{ Francuska revolucija uspostavila princip striktne odvojenosti crkve od dr`ave i punih verskih sloboda, i pravo je svakog ~oveka da bude religiozan, ili da ne bude, i da se opredeli kojoj }e verskoj zajednici pripadati, ili ne}e i da sam odlu~i koliko }e biti religiozan, koliko ne}e. Ne mogu da shvatim onda qude koji se zakliwu u demokratske principe, u demokratiju, Srbe predstavqaju kao demokratsko savr{enstvo, a manipuli{u crkvom u politi~ke svrhe, teraju qude da se pona{aju ovako ili onako u verskom pogledu itd. [to se ti~e dr Mustafe Karahasana, ako mu je to stvarno ime, ne treba on mene nigde da brani, ni po kom principu, niti se ja ose}am ugro`enim, niti se ose}am napadnutim. Kad su me progla{avali [iptarom, to je radio onaj Zoran Petrovi}-Piro}anac. Ispostavilo se posle da radi za neke strane obave{tajne slu`be, poku{ao je i Radovanu Karayi}u u Republici Srpskoj da napakuje neke gadne stvari, da podmetne la`ne snimke o masakarima itd. i to je vrlo brzo propalo, pokazalo se kao la`no, tako da me uop{te ne uzbu|uje. Ne treba niko ni od koga da me brani. La`i uvek imaju kratke noge i te{ko onome ko la`i lansira, a u tome pretera. Sve se o wegovu glavu razbije. Znate, i kad ~ovek la`e, mora da ima neku meru, ina~e vrlo brzo gubi ubedqivost i ispada sme{an. Voditeq: Mladen sa Novog Beograda ka`e – gde je va{e nekada{we srpstvo, {ta je sa va{im obe}awima da }ete poru{iti Titovu grobnicu, predla`e vam da se va{a stranka zove KVD – kako vetar duva. Dr [e{eq: Ako jedna stranka ne zaslu`uje takav naziv onda je to Srpska radikalna stranka. Evo, ja bih odmah u prvi plan stavio pitawe robija{kog sta`a iz politi~kih razloga, zalagawe za iste ideolo{ke principe, politi~ke ciqeve, koji se u su{tini nisu mewali od po~etka do danas, jedan principijelan i do kraja izra`en patriotizam, nepodlegawe pritiscima velikih sila, borba za srpske nacionalne interese i td. 18
[to se ti~e Josipa Broza Tita, ja sam se protiv Tita borio kad je to bilo opasno, kad se zbog toga i{lo u zatvor. Kad su svi stajali 4. maja u 15,05 mirno gde god bi se zatekli, ja sam prkosno {etao, pa su za mnom dobacivali, pa hteli da me lin~uju itd. E, ti koji su nekada hteli da me lin~uju, sada glume da su demokrate. Ne ide im to. Tito je sru{en, Titova grobnica je nestala. Znate kad je nestala – onda kad su qudi prestali da odlaze tamo. Ovo {to sada imamo u Beogradu, to je samo jedan problem sanitarne inspekcije vi{e. Ja mislim da je tu nadle`na gradska sanitarna inspekcija, ili op{tinska, i tu ja sad nemam neke li~ne ingerencije, niti stranka kojoj pripadam. Jednog dana }e sanitarna inspekcija morati sve grobove u Beogradu sa neadkevatnih mesta da preseli na grobqa. Evo, ima neka inicijativa u Hrvatskoj da se Titovi posmrtni ostaci presele u Kumrovec, u Zagreb, bilo gde. Ja mislim da bi im trebalo odmah iza}i u susret i da bi to trebalo obaviti {to pre. Voditeq: Ta akcija mo`e da bude po~etak diplomatskih odnosa. Dr [e{eq: Diplomatski odnosi postoje, mo`da vas nisu obavestili, mada mi radikali nikada nismo bili za uspostavqawe tih diplomatkih odnosa i mi bi ih rado prekinuli, ali ne mo`emo da se jo{ sporazumemo sa na{im koalicionim partnerom po tom pitawu. [to se ti~e Titovog groba, ako ne postoji {ansa da se preseli u Hrvatsku, ili ako se porodica suprotstavqa, nemam ja ni{ta protiv, ne bih se ja sada iz`ivqavao na wegovom grobu. Ja sam izi{ao na Titov grob onda kada je to bilo opasno i kad ga je vojska mitraqezima ~uvala, onda smo i{li sa onim glogovim kocem da to simboli~no obele`imo. Kult Titove li~nosti je sru{en, vi ne mo`ete sada sresti ozbiqnog ~oveka, normalnog ~oveka koji }e vam ne{to lepo re}i o Titu. Za mene je ta borba zavr{ena, ja po prirodi nisam osvetoqubiv ~ovek, a pogotovu ne mogu na le{evima ili na posmrtnim ostacima da se svetim, ali ono {to treba da se uradi to je da se Titov grob premesti na neko beogradsko grobqe. Naravno, i porodica da se izjasni koje bi im grobqe najvi{e odgovaralo. Ja bih im to u~inio. Drugo, ne samo Tito, vidite, imamo na Kalemegdanu vi{e grobova, tamo je grob Ivana Milutinovi}a, Ive Lole Ribara, i jo{ nekih, i Mo{e Pijade, je li tako, i oni treba da se presele na grobqe. ^ak ima i neki turski vojskovo|a, osvaja~ Moreje, ~ije je tulbe tamo, koji je sahrawen na Kalemegdanu. Ja mislim da grobovi treba da se presele na grobqe i to je civilizacijska tekovina u celom svetu. Regulisano je sahrawivawe qudi na ta~no odre|enim mestima, iz sanitarnih razloga, i samo bih iz tih razloga to u~ino i u Beogradu. Ina~e, kad ne bi bilo tih propisa, onda bi se qudi sahrawivali gde bi kome palo na pamet, pa bi neko na svom balkonu hteo, neko u svom dvori{tu, neko ovamo, neko onamo, u gradskim parkovima, nastao bi haos. Da ne bi bilo tog haosa, te stvari se jednostavno reguli{u propisom, koji se odnosi na sve gra|ane. Jer, bar posle smrti smo svi isti, je li tako. Voditeq: Jeste, prah. Ovo Mladenovo pitawe me je intrigiralo zbog toga {to ka`e srpstvo i poru{iti. Vas zbog srpstva smatraju i na doma19
}oj i na svetskoj sceni ultranacionalistom, do etikete fa{iste itd. Mo`da je zgodna prilika, kad smo ve} razgovarali povodom pitawa profesora Karahasan Mustafe, da ka`ete da li je srpstvo po va{em ne{to ru{ila~ko, ili ne? Dr [e{eq: Pa, ako je iko pokazao da nije ru{ila~ki raspolo`en, to je Srpska radikalna stranka. I ja sam ponosan {to me mnogi nazivaju ultranacionalistom. Ja zaista jesam ultranacionalista. [ta to zna~i – vrhunski nacionalista, toliki nacionalista da vi{e od toga ~ovek ne mo`e biti nacionalista. Jesam zaista i mislim da je biti nacionalista ne{to najpozitivnije {to krasi ~oveka, a sinonimni termin je patriotizam. Patriotizam je qubav prema otaybini, a nacionalizam qubav prema svome narodu. Nisam {ovinista, ne mrzim druge narode, ali mrzim neprijateqe na{eg naroda, dok smo u sukobu sa wima. Uvek mrzite neprijateqe dok ste u ratu, rat se vodi raznim sredstvima. Ja mrzim Amerikance i mrze}u ih sve dok su neprijateqi moga naroda. To ne zna~i, dakle, da sam {ovinista i ne mrzim svakog Amerikanca pojedina~no. Dakle, jednog Amerikanca konkretnog, ja ne mrzim samo zato {to je Amerikanac, ali mrzim Ameriku, celu, dok je agresor protiv moje zemqe. Agresija se nastavqa, ona nije prekinuta, samo je bombardovawe prekinuto. Voditeq: Vidite, danas je {tampa prenela da je Ri~ard Holbruk u Wujork tajmsu u autorizovanom tekstu predlo`io da se zabrani u Republici Srpskoj postojawe i rad SDS i Srpske radikalne stranke, i rekao je da je Srpska radikalna stranka rasisti~ka i fa{isti~ka. Nedavno je gospodin Nikola Popla{en u intervjuu za neke novine u Beogradu iskazao bojazan da }e Republika Srpska do kraja godine fakti~ki nestati. Dr [e{eq: To je ameri~ki ciq. Vidite kolike su demokrate Amerikanci – wima je dobar, u wihovoj viziji je demokrata, slobodar onaj ko wih slu{a, ko wima slu`i, a onaj ko je protiv Amerikanaca, mora biti uni{ten, mora biti ukinut. Amerikanci su na sve mogu}e na~ine poku{ali da pobede srpske radikale, i nisu uspeli. Setite se, dva tri meseca je trajalo prebrojavawe glasa~kih listi}a posle pro{lih izbora u Republici Srpskoj. Mi ovde u Srbiji znamo ve} iste no}i sve rezultate sa izbora, je li tako? Iako i mi imamo problema na izborima, uvek smo ih imali, ali iste no}i se ve} zna ko je pobedio na izborima. Zna se skoro ta~an procenat, ako ne, onda dan posle toga. Tamo je trebalo nekoliko meseci, zato {to su na sve mogu}e na~ine na{timavali izborne rezultate i poku{ali da otmu pobedu Nikoli Popla{enu. Na svu sre}u, mi smo imali veoma dobar, odli~an izborni {tab, kojim je li~no rukovodio Dragan Todorovi}, predsednik na{eg Izvr{nog odbora, sme{ten u Bijeqini, i nismo dozvolili tu kra|u. Mi smo iste no}i proglasili izborne rezultate, posle je sve bila formalnost, posle su dovla~ili yakove sa svih strana, ali nisu mogli da poremete osnovni izborni rezultat. Nisu mogli da nas potkupe, vijali su nas Amerikanci. Kad sam bio u predizbornoj kampawi 1996. godine, u pet mesta su za mnom dolazile diplomate iz ameri~ke ambasade, ja sam sa wima razgovarao, pa ~ak su mi nudili razne stvari, da sara|ujemo. 20
Ho}emo, ka`em, mo`emo da sara|ujemo, jednom sam im tako rekao, ali prvo da oslobodite Republiku Srpsku Krajinu, da prekinete, vi ste omogu}ili Hrvatima okupaciju Republike Srpske Krajine , oslobodite Republiku Srpsku Krajinu, mo`emo da tra`imo zajedni~ki jezik, da se sporazumevamo. I on gleda onako zapaweno,on sad vaqda navikao da mu se tra`i novac ili neko obe}awe, ili privilegija, pa da se sklapaju sporazumi. Ne mo`e. Nazivaju nas fa{istima, a {ta drugo da ka`u, ali su odavno ofirali i tu parolu, i tu etiketu, ne vredi. Ko ozbiqan mo`e smatrati Srpsku radikalnu stranku fa{istima, po ~emu smo fa{isti? Znate, fa{izam ~ini nekoliko elemenata – fa{isti~ka ideologija, fa{isti~ki pokret i fa{isti~ki metodi delovawa. Je li na{a ideologija fa{isti~ka – ni po ~emu nije fa{isti~ka, uvek smo se zalagali za osnovne demokratske principe, slobodarska prava ~oveka i gra|anina itd. Pogledajte, Srpska radikalna stranka me|u svojim vrhunskim kadrovima ima qude svih nacionalnosti, ogromna ve}ina je Srba, ali mi imamo i Ma|are, imamo i Buwevce, i [okce, i Slovake, i Bugare, i Rumune, i Rusine u svojim redovima. Evo, sada su imenovani zamenici i pomo}nici saveznih ministara iz Srpske radikalne stranke, me|u wima je jedan Slovak, me|u wima je jedan Buwevac iz Subotice, me|u wima je jedan Bugarin iz Bosilegrada, me|u wima ima i qudi muslimanske veroispovesti itd. Imali smo Ma|aricu, narodnog poslanika Elviru Feketi, ona je sad kandidat tako|e za jednu visoku saveznu funkciju, jo{ nije izvr{eno imenovawe i ne bih hteo unapred da vam ka`em za koju, ali }e se saznati za nekoliko dana. Dakle, mi o tome uvek vodimo ra~una. Imali smo na na{oj listi qude raznih nacionalnosti, imamo i sad poslanika u Republi~koj skup{tini drugih nacionalnosti. Dakle, veoma smo {iroki i veoma tolerantni. Napadaju nas da smo fa{isti zbog situacije u Republici Srpskoj. Znate li da je samo me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj bilo muslimana u Semberiji, znate {ta su posle ameri~ki poslu{nici radili sa nekim od wih – vodi se musliman nekoliko godina kao dobrovoqac u srpskoj vojsci, a onda ga Mauzer, taj kriminalac, koga su podr`avali Amerikanci dok nije pre{o svaku granicu, koji je ~lan \in|i}eve stranke, vodi \in|i}ev ogranak DS u Republici Srpskoj, onda je te muslimane, jednu grupu pokupio i isporu~io u Tuzlu. Mo`ete misliti kako je bilo tim muslimanima koji su se nekoliko godina borili kao vojnici srpske vojske, kad ih je isporu~io u Tuzlu? Ose}ali su se kao “krme u Teheranu” {to bi se ono reklo. Tim su se metodama slu`ili, ali oni su za Amerikance dobri, wima je dobra jedna Biqana Plav{i}, dok im je korisna, ali i ona je na tajnoj listi Ha{kog tribunala. Setite se, jednom su je i ofirali, ofirali su tu listu, kad su je privremeno uhapsili na be~kom aerodromu. Tali} je oti{ao u Be~ i bio je zaprepa{}en {to su ga uhapsili – pa desilo mu se ono {to zaslu`uje. 21
[ta je tra`io srpski general u Be~u? Samo je sada mnogo interesantnije pitawe – a {to Manojla Milovanovi}a nisu uhapsili, zna~i nisu jo{ do kraja iskoristili to, ko je jedan Momir Tali} u odnosu na Milovanovi}a, {to se ti~e uloge u ratu, {to se ti~e zna~aja za srpsku vojsku itd. Tu se postavqaju i mnoga konkretna pitawa. Nama ne mogu da na|u nijedan ratni zlo~in, kopaju na sve strane, sve su prekopali, i Inglberger je 1992. godine izlazio sa la`nim optu`nicama, pa sam mu odgovorio preko kanala ameri~ke televizije i za~epio mu usta. Mene su proterali stra`arno sa {est helikoptera, sa hiqadu vojnika iz Bawa Luke, mogli su da me uhapse, a {ta posle sa mnom da rade – samo glavoboqe u Hagu da imaju sa mnom. Hteo sam da putujem tamo, ne daju. [to se ti~e ideologije, {ta ima fa{isti~ko kod nas – ni{ta. Da li imamo fa{isti~ki pokret, da li je na{a stranka jedan fa{isti~ki pokret, da vidimo, da vidimo po unutra{woj demokratiji, da vidimo po funkcionisawu strana~ke organizacije – ni po ~emu ne predstavqamo fa{isti~ki pokret. Da vidimo po metodu delovawa ko bi mogao da bude fa{ista – fa{ista mo`e da bude onaj ko izaziva nemire, uli~ne incidente, ko izaziva krvoproli}e. Ko je kod nas u Srbiji izazivao krvoproli}e u politi~koj borbi – to odmah znamo. [to wih ne nazovu fa{istima? Ko preti da }e se na silu do~epati vlasti, ko zloupotrebqava crkvu u politi~ke svrhe, i sli~ne stvari? Nema elemenata, ali kad nema elemenata za optu`bu, qudima se lepe etikete. Mi Amerikancima smetamo, zbog toga bi hteli da nestanemo, a mi ne}emo nestati. I ako Holbruk zabrani, ili wegovi poslu{nici poput Petri}a, mi }emo nastaviti da delujemo i jo{ }emo vi{e glavoboqe Amerikancima zadavati. Republika Srpska je sada u velikoj opasnosti, ali pre svega zbog srpskih izdajnika, zbog Biqane Plav{i}, Milorada Dodika, @ivka Radi{i}a i sli~nih. Izdali su svoj narod slu`e}i Amerikancima, prodali su interes Republike Srpske, to je na{ problem. Nikada nama Srbima nisu bili toliki problem spoqwi neprijateqi, koliko zlo doma}i izdajnici. Oni su nas uvek u crno zavijali, i ako propadne Republika Srpska, propa{}e zbog doma}ih izdajnika, a ne zbog Amerikanaca. Da je ostao tamo ~vrst srpski patriotski bedem, ni{ta Amerikanci ne bi mogli da urade. Ovako su ve} i vojsku podveli pod zajedni~ku komandu Predsedni{tva BiH, ovako }e ve} ~uda da naprave, da utope potpuno Republiku Srpsku u BiH. Voditeq: Gospodine [e{eq, moramo se dota}i doma}e politi~ke scene, najavquju se mitinzi, upravo je u toku miting u Novom Sadu, va{a ocena? Dr [e{eq: Pa, svaka politi~ka partija ima pravo da dr`i javne skupove, mitinge, javne tribine, da demonstrira itd., sve u skladu sa zakonom. I sve dok oni to budu radili u skladu sa zakonom, nema nikakvih problema. Ali, neka se ne igraju glavom da kr{e zakon, da izazivaju ru{ewa, uli~ne sukobe i sl. @estoko }emo reagovati. Ja sam ube|en da vi{e nikada vlast u Beogradu ne}e dozvoliti ono {to se de{avalo 1996, 1997. godine, kad su razbijali po Beogradu, demolirali dr`avnu televiziju, zgradu Politike itd. Nasiqa nema, a demonstrirati mogu do mile voqe, i niko ih u tome ne}e spre~avati, u skladu sa zakonom. Lepo obaveste nadle`nu policijsku sta22
nicu, nadle`ni SUP, sve urade {to je po propisima, obezbede sve ono {to treba za mitinge, za demonstracije, i mogu do mile voqe da demonstriraju. Ni{ta nam to ne smeta. Nasiqa ne sme da bude, nemira, ru{ewa, razarawa ne sme da bude. Tu su pravila unapred jasna i ne}e biti odstupawa. Voditeq: Meni se ~ini da se odnosi zao{travaju, da opet nedostaje razgovor izme|u pozicije i opozicije. Dr [e{eq: Ma ne, vidite, mi smo imali jednu emisiju posle okon~awa bombardovawa, ja sam i tada govorio, u narodu je bilo dosta nezadovoqstva. Nezadovoqstvo je od ranije, i ekonomskom situacijom, i socijalnom bedom itd. Ono je prisutno, ono je realno, ono se ose}a, ono se rukom mo`e napipati. Posle svega ovoga {to se desilo na Kosovu i Metohiji, patriotske snage u srpskom narodu su bile u stawu izvesne malodu{nosti. Malo nas je sve ovo pogodilo, znate, ne ulazim sada u raspravu da li je trebalo ovako postupiti, ili onako. Desilo se ovo {to se desilo, i sad je to jedna vrsta zate~enog stawa. Bile su u izvesnoj defanzivi patriotske snage. Dakle, mnogo se }utalo, i ovi izdajnici koje okupqa Gelbard u Wivicama kod Herceg Novog, digli su glavu. Mislili su da je do{ao wihov trenutak, dobili su nalog da krenu u razarawe Srbije, da dotuku Srbiju. Gelbard je otvoreno pozivao na gra|anski rat i nasiqe. Neki od wih svedo~e. Pri~ao je Neboj{a ^ovi} u nekom svom krugu i to je procurelo, {ta je sve Gelbard od wih tra`io, i Neboj{a ^ovi} je pobegao iz tog Saveza za promene. Jo{ }e verovatno neki da odu, kad shvate u {ta su se upleli. [ta briga Gelbarda, on ka`e – izve{}e se jedan kra}i gra|anski rat u Srbiji, ne}e biti previ{e krvi, ulete}e Amerikanci i zavr{i}e posao. Otvoreno im govori tako – otvorite gra|anski rat u Srbiji, ne}e biti previ{e krvi, ne sekirajte se. Poginu}e par hiqada qudi, mo`da desetak hiqada, {ta je to za Ameriku, Amerika to mo`e }utke podneti. Iskrvarite vi Srbi, nije to mnogo krvi za nas Amerikance. On tako sa wima razgovara i daje im novac. Znate kako im daju novac Amerikanci? To je vrlo interesantno, imamo iskustvo iz Republike Srpske za one prve izbore, OEBS je obezbe|ivao novac kao pomo} svim strankama, sad jadikuju {to su dali i Arkanovoj stranci nekoliko stotina hiqada maraka. Radikali su dobili ne{to mawe, jer mi nismo hteli da isti~emo svog predsedni~kog kandidata, podr`ali smo, na`alost, Biqanu Plav{i}, iako smo ube|ivali Karayi}a da je to lo{ kandidat i da treba neko drugi da ide, ali po{to je Karayi} bio tvrdoglav u zalagawu za Biqanu Plav{i}, mi smo rekli – eto, podr`a}emo, da se ne dele srpski glasovi. I onda je mawe novca bilo raspore|eno. Kako se dolazilo do tog novca – trebalo je podmi}ivati slu`benike OEBS-a, jer oni sada uslovqavaju, da bi se do{lo do novca, treba da se donesu neke potvrde, neke priznanice, ne{to ovo, ne{to ono. Obe}ate slu`beniku OEBS-a 20% ili 10% od ukupne sume i on vam to bez ikakvih papira sve da. Tako su neke stranke odmah uzele novac i podelile ga me|usobno itd. 23
Kod radikala tih problema nije bilo, jer mi veoma, veoma racionalno poslujemo novcem i kod nas u najvi{em strana~kom rukovodstvu, na osnovu takvog poslovawa, postoji apsolutno me|usobno poverewe. Ali, {to se ti~e ovih drugih, neki su se, {to bi na{ narod rekao, lepo nafatirali, pokupili te pare, ali smo saznali koji je metod delovawa. Amerikanci odrede npr. 100 miliona dolara za pomo} svojim poslu{nicima u Srbiji da bi sru{ili vlast. Jedna tre}ina tog novca ode pripadnicima ameri~ke administracije i Gelbardu, kroz razne malverzacije, jer se taj novac ispla}uje u gotovu, i onda ono {to stigne ovde, najvi{e zaglavi u privatnim yepovima. Za{to mi imamo ovoliki broj, ovoliku disperziju tih malih patuqastih proameri~kih opozicionih stranaka – ba{ zato {to svako od tih pojedinaca `eli da glumi lidera, pa da i on direktno dobije pare, jer dobija samo jedan ispred stranke. Ako je to Demokratska stranka, onda samo \in|i}, ako je to Demohri{}anska, onda samo Bati}, ako je to Gra|anski savez, prvo je bila Vesna Pe{i}, sada verovatno Goran Svilanovi}. Zbog toga je stalno deqewe i cepawe tih stranaka, pa sad @arko Kora} ho}e i on direktno da prima u svoj yep, pa se i on otcepio od Vesne Pe{i}, mo`ete misliti, jedna stranka cela bi u kombi stala, pa se pocepa, pa im ne treba vi{e ni kombi, mogu u dve fi}e da stanu, je li tako? To se de{ava upravo zbog podele para. Imali smo i one nesre}ne studente, se}ate se, wihovih studentskih demonstracija? Miodrag Gavrilovi}, sin tada{weg potpredsednika DS Slobodana Gavrilovi}a, hvali se, daje intervju Nedeqnom telegrafu i hvali se kako su studentski lideri dobijali novac, i ka`e – najvi{e novca su dobili od Danijela Boajea, {efa ameri~ke {pijuna`e u [vajcarskoj. Taj Danijel Boaje je Srbin, vaqda se prezivao @ivanovi}, bio je skojevac u toku rata, pa wegovu skojevsku grupu uhapse Nemci i sve pobiju osim wega. On oda, sve prizna, i wega sa~uvaju. Odvedu ga u Nema~ku, kao odveli ga u Mathauzen, u logor. I kao, organizuje se wegovo bekstvo iz logora, ubace ga u Francuski pokret otpora. Tamo, da bi odglumio antifa{isti~kog borca i nema~kog neprijateqa, organizuje on ubistvo nekog nema~kog oficira, koga je Gestapo ozna~io kao nepouzdanog potencijalnog {pijuna zapadnog, prozapadnog, dobio je zadatak da ga likvidira, a na taj na~in stekao poverewe u Francuskom pokretu otpora. Naravno, posle Drugog svetskog rata, svu agenturnu mre`u, sve sposobne nema~ke {pijune preuzeli su Amerikanci i Danijelu Boajeu, koji je promenio ime i prezime, dali nalog da deluje protiv Srbije i Jugoslavije. I evo, on jo{ uvek deluje, iako je u poznim `ivotnim godinama. A ovaj mladi idiot ovde se hvali kako dobija pare od Danijela Boajea. Pa videli ste i ona tu~a {to je bila oko mobilnih telefona, oko kompjutera, ^edomir Jovanovi} danima nije smeo da iza|e na ulicu zbog modrica oko oka. Oni takve qude na|u, potkupe. Voditeq: Pitao sam vas da mi se izjasnite, naime, da date svoje vi|ewe nedostatka razgovora izme|u pozicije i opozicije, upravo sa aspekta koji }u sada konkretizovati. Ho}e li biti izbora? 24
Dr [e{eq: Izbora }e biti sigurno, samo se ne zna kad. Sve tri vladaju}e stranke su ponudile opoziciji izbore odmah, i Srpska radikalna stranka, i SPS i JUL. Rekli smo – evo, ho}emo odmah izbore, ali oni ne}e. Ne ide im se na izbore. Znate za{to im se ne ide na izbore – zato {to im niko ne garantuje pobedu. Oni bi da idu na izbore samo kad im neko garantuje pobedu. Oni su tra`ili vlast bez izbora, postavqali rokove – predajte nam vlast do tog i tog roka. Jedna zabuna je nastala kod wih – mi radikali smo podneli ostavku na ~lanstvo u vladi Srbije, odr`ali smo svoje obe}awe, i to stawe na{ih ostavki trajalo je dva meseca. Mi smo ostavke podneli, me|utim, u me|uvremenu su se odigrali ti me|ustrana~ki razgovori, koncipirawe novog ekonomskog i socijalnog programa, koncipirawe strategije daqeg suprotstavqawa poku{ajima da se razbije Jugoslavije, da se uni{ti Srbija itd. Bilo je tu dosta usagla{avawa politi~kih stavova, a ovi su se nadali da }emo mi svom silinom krenuti protiv doju~era{wih koalicionih partnera i da }e na tome proameri~ki lideri isplivati na povr{inu i preuzeti vlast. Naravno, mi nismo naivni, mo`emo nekad mi radikali da se naqutimo na sada{weg koalicionog partnera, a ranije smo imali i faze `estokih me|usobnih sukoba, verbalnih, do krajwih granica, ~ak su se mnogi od tih sukoba zavr{avali i zatvorima, je li tako? Me|utim, sada smo u situaciji da branimo dr`avu, sada se vi{e ne postavqa pitawe ko je kome sipmati~an, ko je kome emotivno privr`en, sada branimo dr`avu, sada smo na istom poslu zbog toga. I, vidimo opasnost u Americi i delimi~no u ovim ameri~kim poslu{nicima, oni ne mogu predstavqati neku naro~ito veliku opasnost, osim u nekim ko zna kakvim okolnostima. Mi moramo stabilizovati Srbiju, bez obzira da li se sa nekim stvarima sla`emo, ili ne sla`emo. Mi radimo na toj stabilizaciji Srbije, i vidite, kakve sada ekonomske napore ula`emo, i mi }emo uspeti u tim naporima, i ve} poprili~no uspevamo, napregli smo se do krajwih granica, ali stvari poprili~no dobro funkcioni{u. Neki ka`u – ne}e biti struje, bi}e struje, ka`u – nema goriva, a mi smo sada ovim promenama cena insistirali da ipak cena bude {to ni`a. Bune se neki privatnici koji bi uvozili gorivo, ali oni misle da mo`e da se isplati uvoz goriva, ode i kupi jednu cisternu benzina, pa da mu se isplati. Ne mo`e. E, zato smo i{li na ovu cenu 10,5 dinara. Isplati se samo onome ko uvozi bar`ama, ko uvozi ogromnu koli~inu, pa nek se udru`e ti privatnici, nek uvezu malo ve}u koli~inu, zaradili bi otprilike jedan dinar po litru, i to je izvanredna zarada, to je u Americi stra{no dobra zarada, ali ovde qudi ra~unaju ako ne mogu bar 50% od ulo`enih para u obliku profita da ostvare, kao da ne ulaze ni u kakav posao. Voditeq: Zar nije to dosada{wa navika? Dr [e{eq: Jeste, ali moramo da mewamo tu naviku, dok se neki odva`e da krenu, ko zna kad }e to biti. Ja mislim do kraja meseca da }emo mi imati poprili~ne isporuke iz popravqenih rafinerija. Ima komplikacija sa popravkom rafinerije u Novom Sadu, popravka u Pan~evu ide mno25
go boqe, pa }emo mi do kraja septembra ve} imati poprili~ne koli~ine, da bi ih rasporedili na pumpama {irom Srbije i da bi se gorivo moglo dobiti za bonove. O~ekujemo do kraja godine da bi mogli da ukinemo bonove. Mo`da bi mogli i ranije, ali moramo sada {to ve}e koli~ine spremati za `etvu i za jesewu setvu. Dakle, orijenti{emo se na proizvodwu dizela. ^im se to zavr{i, mislim da }emo do kraja godine mo}i da imamo potpuno normalno snabdevawe na svim benzinskim pumpama u Srbiji. Voditeq: Me|utim, pitao sam vas za izbore, ovako bez obja{wewa zbog toga {to danas u nekim novinama pro~itah izjavu, opet se ne se}am ~ija je, da se vlast boji izbora, a da taj ima pouzdane informacije iz Glavnog odbora SPSa ~inimi se, da su izbori tu, i dokaz slabosti vlasti je to {to }e biti izbori. Dr [e{eq: Pa, izbori su sigurno tu, slede}a godina je izborna. Sada je i kasno za ovu godinu da se raspisuju izbori. Ra~unajte, dok se zaka`u, bar tri meseca predizborne kampawe, a insistira}emo da bude tri meseca, da imamo jednu normalnu predizbornu kampawu, ne mo`e se to okon~ati do kraja godine. A ove stranke i ne tra`e, evo, nudili smo im dijalog, nudimo jo{ uvek, evo i sada, u va{oj emisiji, spremni smo, ne samo mi radikali, nego i na{i koalicioni partneri, spremni smo na dijalog sa svim parlamentarnim strankama, o svemu. Voditeq: Da li ste spremni i ovako u emisiji javno da razgovarate? Dr [e{eq: Naravno, spremni smo, sa svim parlamentarnim strankama. Spremni smo da organizujemo panel – rasprave u Republi~koj skup{tini, evo neka televizija direktno prenosi tu raspravu o svim pitawima, da krenemo od izbornih uslova, pa daqe, o svemu da razgovaramo. [ta oni tra`e – gledam, Bati} izjavquje, ka`e – treba zabraniti da se na izborima kandiduju svi oni koji su progla{eni za ratne zlo~ince, protiv kojih je podignuta optu`nica pred Ha{kim tribunalom, i svi oni kojima je zabraweno da putuju u zemqe Evropske unije. Je li to normalan ~ovek, hajde ka`ite. On misli da je jedini na~in da nas pobedi tako {to }e nam zabraniti da se kandidujemo. E, mi }emo se kandidovati. Voditeq: Da li mislite da bi on pobedio u tom slu~aju? Dr [e{eq: Pa, ni u tom slu~aju ne bi pobedio. Sa posledwom nekom postavom koju bismo u stranci mogli da napravimo, takve kao {to su Bati}, sigurno bismo pobedili, ali nije bitno, mi idemo u najja~oj postavi na izbore. Ovi koji mogu da putuju u Evropsku uniju, neka se tamo kandiduju, tamo }e pro}i boqe na izborima nego u Srbiji, a mi koji ne mo`emo da putujemo u Evropsku uniju, e, mi }emo se onda kandidovati ovde. Voditeq: Moram da priznam, tek posle va{eg odgovora, moj strah postaje ve}i, ja se bojim da }e se desiti neke blokade, da najva`nija stvar u ovoj zemqi definitivno postane ne~ija `eqa za vla{}u, pa opet ne~ija `eqa, koja je razumqiva, i za ostavkom na vlast, verujte gospodine [e{eq, verujte meni kao obi~nom gra|aninu, to u ovom trenutku ba{ i nije najva`nije. Ima li {anse da se makar to va{e neslagawe dovede u neke okvire? Dr [e{eq: Koje na{e neslagawe? Voditeq: Pa mislim to opoziciono i poziciono, da se dovede makar u okvire da nas obi~ne qude ne uznemiravate. 26
Dr [e{eq: Ko vas uznemirava, da li vas ja uznemiravam? Voditeq: Ne. Dr [e{eq: Ja ve~eras odgovaram samo na va{a pitawa, ja bih radio odgovarao na ekonomska i socijalna pitawa. Voditeq: Ne, vi ni personalno, ni administrativno. Dr [e{eq: Ja se smatram najkompetentnijim za ekonomsku raspravu. Voditeq: Sada }emo, imamo masu pitawa. Dr [e{eq: E pa dobro, ali vi ste insistirali na ovim pitawima, a ja odgovaram sve ono {to me pitate. Drugo, ko vas optere}uje? Mi smo zabavqeni ekonomskim stvarima, mi smo zabavqeni ekonomskim problemima, mi tra`imo re{ewa socijalnih problema, mi ne mo`emo sada da {tampamo novac da isplatimo tri zaostale penzije, ali smo se pametno dosetili da te tri penzije isplatimo u bonovima za pla}awe elektri~ne energije, i eventulno ugqa i ogrevnog drveta. Mi smo na taj na~in mnogo, vi{estruko pomogli penzionerima, mnogi od wih ne bi do~ekali da im dr`ava nadoknadi te tri penzije. Sad kad bi neko to u novcu isplatio, krenula bi hiperinflacija, koju niko ne bi mogao da kontroli{e, ni zaustavi. Voditeq: Mogu li ra~unati na za{titu dr`ave, dakle, vi ste malopre rekli – ko prijavi skupove, mo`e da mitinguje koliko voli, ali mogu li ja kao obi~an gra|anin, ra~unati na za{titu od nekakvih blokada ulica, puteva? Dr [e{eq: Blokada ne mo`e da bude, mi smo ve} reagovali, sada kad je Veselinov poku{ao da blokira neke puteve u Vojvodini, mi smo o{tro reagovali i spre~ili to. Blokada ne sme da bude, niko ne mo`e da blokira puteve, saobra}aj, i niko ne mo`e da ugro`ava normalan `ivot drugih qudi zbog svojih politi~kih stavova i politi~kih aktivnosti. Voditeq: Mi moramo da radimo, mi moramo da zara|ujemo. Dr [e{eq: Ali gledajte, te opozicione stranke se ne razumeju u ekonomska pitawa, oni malo malo, pa monarhiju. Evo, sada im treba princ Aleksandar, i wega su vaqda zvali na taj skup u Novom Sadu, pa zloupotrebqavaju crkvu, ~ine raznorazne gluposti. Niko se od wih ne razume u ekonomiju, da li ste ~uli nekoga od wih da govori o ekonomskim pitawima. Pa gledajte ovu Grupu 17, Mla|ana Dinki}a i kompaniju, oni glume sada da su neki ekonomski eksperti, pojma nemaju, i kad pogledate za {ta se oni zala`u, oni se zala`u za kapitulaciju pred zapadnim silama. Ima ih dosta, mnogo ih tu ima, i koje je re{ewe na{ih ekonomskih problema – saradwa sa Zapadom, nema drugog re{ewa. Mnogo su pametni ti ekonomisti. Zna~i, da bismo iza{li iz ekonomske krize, treba uni{titi Srbiju? I me|u wima je taj Qubomir Mayar, koji jo{ na svome stolu dr`i Titovu sliku, on je zaqubqenik u titoisti~ki koncept ekonomije, nema pojma. Apsolutno nema pojma, lupeta gluposti gde stigne. Naravno, me|u wima ima dosta Fulbrajtovaca, a jo{ nijednog Fulbrajtovca nisam sreo, koji nije vrbovan da radi za ameri~ku obave{tajnu slu`bu. Mo`da ih ima. 27
Voditeq: ^iju ste vi stipendiju imali kad ste studirali? Dr [e{eq: Ja nisam imao ni~iju stipendiju, ja sam i{ao na dvoipomese~ni boravak, to je bila letwa razmena postidplomaca. Ja sam ve} tad bio zavr{io postdiplomske studije i magistrirao, nekoliko dana pred polazak. Bilo je nas deset sa sarajevskog univerziteta, me|u nama je bio Branko \eri}, koji je posle jedno vreme bio i predsednik Vlade Republike Srpske, Spasoje Kru{evqak, profesor Ekonomskog fakulteta u Srpskom Sarajevu, i bilo je jo{ nekoliko profesora, nekih muslimanske nacionalnosti, nekih hrvatske i td. E, kad ste ve} pomenuli taj boravak, to je bilo 1978. godine. Tada su nam jednom prilikom prikazali film o Kosovu, i posle Titove smrti, wihova o~ekivawa su bila da }e na Kosovu buknuti gra|anski rat i da }e se Jugoslavija pocepati. Desilo se obrnuto, nisu uspeli na Kosovu, po{to je do{lo do bu|ewa nacionalne svesti me|u srpskim komunistima, krajem 80tih godina, neke stvari su tamo zavr{ene na vreme, i onda su Amerikanci krenuli da cepaju Jugoslaviju, od Slovenije i Hrvatske, ali su svoj projekat po~eli da provode, mnogo su bili usporeni u odnosu na ono {to su o~ekivali. Oni su mislili – buknu}e prvo na Kosovu, Srbija }e se na}i u kovitlacu, sve ovo }e lako da urade, automatski bi se otcepila i Vojvodina, a Srbija bila svedena na Beogradski pa{aluk itd. Planovi su im poreme}eni, mnogo su oni od svojih planova i realizovali, ali iz tog iskustva mi vidimo da ne mora ba{ biti sve onako kako Amerikanci planiraju, da nisu ni oni svemo}ni i da ne mogu sve ni predvideti, da ne mogu realizovati sve svoje koncepcije. Voditeq: Hajdemo polako i na ekonomiju, da me ne kritikujete da forsiram neke teme koje vam nisu u`a specijalnost, najpre obnova. Dr [e{eq: Sve su te teme moja u`a specijalnost, ali ja najradije govorim o ekonomskim. Voditeq: Obnova, rezultati dosada{we obnove, va{e zadovoqstvo, odnosno nezadovoqstvo? Dr [e{eq: Pa, ne mogu sada da govorim o zadovoqstvu, znate, situacija je jo{ suvi{e te{ka, da bih mogao govoriti o zadovoqstvu, ali mislim da je dosta uspe{na. Voditeq: Ima nekih impresivnih podataka, gospodine [e{eq, ipak. Dr [e{eq: Dosta je ura|eno, dosta je objekata popravqeno, ubrazno se radi, mislim u svemu tome predwa~e radnici EPS-a, zaista ogromne napore ula`u i pokazali su izuzetnu sposobnost, kreativnost, inteligenciju, ve{tinu, jo{ dok je trajala oru`ana agresija, pa i posle ovoga, i po`rtvovanost ogromnu, i mislim da }emo uspeti da sve te stvari dovedemo u red, pre nego {to po~ne zima i da }emo i ove zime imati relativno normalno snabdevawe elektri~nom energijom. Ne treba samo, kad je re~ o gra|anima, da se preteruje negde sa grejawem na struju, jer tad mo`e da do|e do povremenih iskqu~ewa, do havarijskih o{te}ewa itd. Ali, u principu snabdevawe strujom i ove zime treba da bude stabilno, i sve }emo u~initi da tako zaista bude. Voditeq: Da li se razmi{qa o varijantama? 28
Dr [e{eq: Razmi{qa se o raznim varijantama i saop{ti}emo pre prelaska na zimsku tarifu, jo{ Vlada nije iskristalisala kona~an stav, vode se razgovori sa predstavnicima EPS-a, ne{to }emo uraditi da za{titimo one koji mawe tro{e struju, a da pove}amo obavezu onima koji najvi{e tro{e. Nemojte da vam unapred govorim, koja }e mera biti primewena, veoma se ozbiqno o tome razmi{qa, i pre prelaska na zimsku tarifu, odluka }e biti donesena. Dakle, tra`i se najracionalnija varijanta, da se za{tite qudi sa mawom potro{wom, qudi ni`ih primawa, a da se oni koji se razbacuju elektri~nom energijom malo i po yepu udare. Zatim, Vlada je preuzela obavezu do 1. novembra da se poprave o{te}ene ku}e i stanovi, ili poru{ene da se obnove. Mislim da }emo i u tome uspeti, i ide se na popravku pojedinih proizvodnih pogona. To ne mo`e za kratko vreme sve da se zavr{i, ali neke mere preduzimamo, kad je re~ o “Zastavi”, kad je re~ o ~a~anskoj “Slobodi”, kad je re~ o mnogim drugim fabrikama i pogonima. Evo, mislim da }e se dosta normalizovati proizvodwa cigareta u Duvanskoj industriji u Ni{u, tamo su na vreme spasili neke stvari, znate qudi su se negde boqe snalazili, negde lo{ije. Ko je bio pametniji, neke stvari je i sklawao na vreme, shvataju}i kako ide ova agresija i kakve su namere Amerikanaca, neko je tu bio neoprezan, ali sad je na nama da te stvari dovedemo u iole neki racionalni red. Mislim da dosta dobro napreduju putevi, odnosno radovi oko popravki osnovnih saobra}ajnica, ne mo`emo mi sada na autoputu da izgradimo nove mostove za dogledno vreme, ali mislim, profunkcionisao je auto-put od Beograda do Ni{a, saobra}aj je relativno normalan, zatim u Novom Sadu, videli ste ovaj most koji je napravqen na bar`ama, i sada likuju ovi izdajnici, kao, jo{ nije potpuno dovr{en. Pa {ta ako nije, bi}e za dva tri dana. Jo{ ima nekih stvari da se urade, zakazano je bilo to otvarawe, otvoren je most, mo`e se pre}i preko mosta, bi}e most doteran za dva tri dana, trebalo je jo{ neko ispitivawe da se sprovede, koje ne mo`e odmah da se uradi, ali osnovni problem je re{en i most funkcioni{e. E sada, veliko je naprezawe, tu su se dosta savesnim pokazale i mnoge gra|evinske firme, Vlada nije odmah obezbedila sav novac za te kapitalne investicije. Deo novca je obezbe|en, deo novca }emo naknadno, ne smemo ni mi da uskratimo sav novac na nekim drugim mestima, koji je neophodan i sl. Ogromno naprezawe je tu. Voditeq: Jeste li vi li~no ukqu~eni u te radove i te projekte? Dr [e{eq: Pa cela Vlada Srbije i Direkcija za obnovu Srbije je ukqu~ena, u Upravnom odboru ispred Srpske radikalne stranke su Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}, dakle, ja nisam u upravnom odboru Direkcije, ali jesu wih dvojica, to su moji najbli`i saradnici, ali Vlada Srbije je direktno u sve ukqu~ena i Vlada Srbije ipak obezbe|uje osnovne stvari koje se ti~u te obnove. Voditeq: Za{to vas, gospodine [e{eq, nema na otvarawima mostova, saobra}ajnica? 29
Dr [e{eq: Pa, to je vi{e stvar li~nog i strana~kog stila rada. Znate, u principu ja to ne volim, i kad smo sami vladali u Zemunu, i kad smo tamo asfaltirali puteve i kad su gra|ani spontano organizovali neke proslave, ja se nisam pojavqivao. Ja to u principu ne volim, i ne volim neku veliku slavqeni~ku atmosferu. U principu sam skroman ~ovek i to je jedini razlog, ina~e nema nikakvih drugih. Drugo, znate, kad mi radikali dr`imo javne skupove, mi ih nikada ne dr`imo sa napisanim govorima, mi iza|emo, onako, pa iz du{e, nema tu nikakvog razloga, ali sve se stvari dogovorno rade i u svim stvarima koordini{emo akcije, koordini{emo kako se sredstva ula`u i sve ostalo. Voditeq: Proveri}u vas do kraja – a za{to vas nema na onim, kako se to sada defini{e, uskim .... Dr [e{eq: A {ta ima da proveravate? Voditeq: Pa mi novinari nekada i pogre{an termin upotrebimo, ali niste, nadam se, pogre{no shvatili – nema vas ni na onim sastancima uskog dr`avnog rukovodstva. Dr [e{eq: Vidite, mi imamo jednu koaliciju na republi~kom i na saveznom nivou. Odnosi me|u koalicionim partnerima su razli~iti po svojoj prirodi, postoji jedna u`a koalicija, u kojoj su levi~arske snage. U Srbiji SPS i JUL, i na saveznom nivou jo{ SNP Crne Gore. Wihova koalicija je mnogo u`a od ove {ire koalicije u kojoj u~estvuje i Srpska radikalna stranka. Wihova koalicija je ideolo{ka, i u politi~kom smislu neuporedivo u`a. Na{a je ova {ira koalicija, koalicija na sasvim konkretnim ciqevima, na{e ideologije se razlikuju, na{e ideologije su i suprotstavqene, oni su levi~ari, mi smo umereni desni~ari. Na{a programska platforma je suprotstavqena me|usobno. Me|utim, sada postoje neki zajedni~ki ciqevi, na kojima je bazirana na{a koalicija. Dok je otaybina u opasnosti, mislim da }e se ova koalicija ipak odr`ati. Pro{la je kroz neke krize, pokazala je da krizu mo`e savladati i mislim da }e trajati jo{ izvesno vreme, ne znam koliko, mo`da dugo vremena. Ja ne mogu unapred o tome da govorim. A onda, ti sastanci su neformalnog karaktera. Voditeq: Konkretno, da li vi imate informaciju, dobijate li izve{taj, informaciju, kako li se ve} to zove, {ta se na tim sastancima govori? Dr [e{eq: Pa, to se zna i obavesti se javnost. E sada, postoje sastanci {ireg karaktera, koalicioni. Gde su tako|e najvi{i funkcioneri. Do sada nije bila praksa da se pojavquje televizija na tim sastancima. Znate, sazove predsednik Milo{evi} predstavnike na{ih stranaka, koalicionih partnera na najvi{em nivou, mi vodimo razne razgovore, dogovoramo se o nekim zajedni~kim aktivnostima, a do sada nije bila praksa da se tu pojavquje televizija. Niko od nas nije to ni tra`io. Bitno je da funkcioni{emo. Bitno je da ono {to dogovorimo me|usobno, da se realizuje i funkcioni{e dosta dobro. Dobro funkcioni{e. Ne mogu da ka`em da se nigde ba{ nikakav problem ne javi, javi se. Ima dosta nere{enih stvari, ali u glavnim onim tokovima, dobro funkcioni{e i mislim da }e biti sve boqe. E sada, to je jedna vrsta wihove strana~30
ke manifestacije i strana~kog jedinstva itd. To nama ni{ta ne smeta, za{to bi to nama smetalo, imamo mi svoj predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke, gde do|u svi vrhunski funkcioneri Srpske radikalne stranke, ~lanovi tog predsedni~kog kolegijuma. Znate, nemamo mi ni{ta protiv {to su te stranke me|usobno mnogo bli`e, nego {to su bliske nama. To je ne{to sasvim prirodno, jer oni su ideolo{ki bliski. Sa nama nisu ideolo{ki bliski, ali sada nas neki petriotizam objediwava, `eqa da sa~uvamo otaybinu. Voditeq: Na ovo pitawe ste ve} dali delimi~an odgovor, ali moram da ga postavim. Penzioner iz Beograda, da li je moralna i humana odluka, ta~no je zapisano, [e{eqeve vlade da isplati penziju u bonovima sa kojima samo mo`e da se plati struja i to konkretno kod wega za 44 meseca, a nemaju za ostale potrebe. Dr [e{eq: Nije to nikakva [e{eqeva vlada. To je Vlada narodnog jedinstva Srbije koju ~ine tri najve}e parlamentarne politi~ke partije. To je Vlada narodnog jedinstva u pravom smislu re~i, jer u Narodnoj skup{tini Srbije ta vlada ima upori{te u skoro 4/5 narodnih poslanika. Drugo, mnogi zaposleni u dr`avnoj upravi ili u prosveti, obradovali bi se da smo prvo wima na{li ovako re{ewe za zaostale plate, ministarske plate tako|e kasne tri meseca i poslani~ke i svih dr`avnih ~inovnika u republi~koj administraciji. Da su oni dobili tako tri zaostale plate u bonovima, pa da onda ide redovna isplata, mi smo smatrali ... Voditeq: Kada ste vi zadwi put dobili platu gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Mislim da je to bio prvi deo plate za juli, a ja primam kao savezni poslanik, to su moja jedina primawa. Kao savezni poslanik primam platu i nikada nijednog dinara u Republi~koj vladi nisam primio, ni ranije kao predsednik op{tine, nikada nijednog dinara. Ostao sam tamo u radnom odnosu. Mo`da ~ak pola meseca vi{e u republi~koj administraciji kasne plate, nego na saveznom nivou. ^ak i to da vam ka`em. Mislili smo, penzioneri su najugro`eniji. Me|u wima je mnogo qudi koji su pri kraju svog `ivotnog veka, nisu sposobni za neki dodatni rad, za snala`ewe itd. Boqe wima prvo da re{imo, pa }emo onda videti prva prilika koja nam se uka`e, nije nemogu}e da bar jednu platu i prosvetnim radnicima tako isplatimo, pa da isplatimo zaostale de~ije dodatke, pa da isplatimo i dr`avnim ~inovnicima. To sve, bo`e zdravqa, kada ostvarimo neka sredstva, sada ako nam krene prerada doma}e nafte, dr`ava }e imati ne{to vi{e novca, pa ako jo{ neke aran`mane realizujemo... Voditeq: A i ovaj duvan ako krene, bi}e dobro. Dr [e{eq: Pa jeste. Znate, ima tu raznih momenata. Mi o~ekujemo i da }e nam biti boqa naplata uvozne robe, dosta je duvana i{lo u {verc, zato {to su carine bile previsoke, pa se uvoznicima isplatio rizik. Sada, kada smo oborili carinsku stopu na 30%, pretpostavqamo da se nikome ne isplati da ide u {verc, boqe da plati i da je onda miran, nema nikakvih problema. Jer, pro{le godine je svega nekih stotinak {lepera cigareta ocariweno. Voditeq: A za ovih mesec dana? 31
Dr [e{eq: Nemamo neke zvani~ne pokazateqe, mislim da }emo ih imati za koji dan, ali u svakom slu~aju su rezultati dobri. Malo pomalo, stvaramo uslove da dr`ava jednu po jednu obavezu reguli{e i planiramo druge stvari. Sada osnivamo mogu}nost otkupa poslovnog prostora, pa planiramo mogu}nost otkupa gradskog gra|evinskog zemqi{ta, tu }e mo`da morati da se ide i na promenu Republi~kog ustava po{to on propisuje da je gradsko gra|evinsko zemqi{te u dru{tvenoj svojini. Pa, i}i }emo na parcelizaciju dr`avne zemqe itd., ima ~itav niz varijanti koje }emo razraditi i koje }emo upotrebiti za regulisawe dr`avnih obaveza. Mora}emo da mewamo i Zakon o javnim preduze}ima, itd. ^itav niz poslova nas ~eka i ve} uveliko radimo na tim poslovima. Voditeq: A, za{to vam protivnici ne priznaju, s obzirom da ste izlo`ili program novih ekonomskih mera, makar to da ste ulo`ili stra{an napor, da obnovite, revitalizujete one grane koje pune buyet... Dr [e{eq: [ta nas briga ho}e li nam priznati protivnici ili ne}e, va`no je da }e nam narod priznati. Narod to ose}a, narod ose}a da se ozbiqno radi u dr`avi. Narod to zaista ose}a. Ja se dosta kre}em kroz narod. Drugo, malopre ste pitali {to se ti~e ovih penzija koje su ispla}ene kroz bonove za struju i ogrevno drvo i ugaq, za{to samo to da se plati. Zato {to bi sve ostalo zna~ilo dodatnu emisiju novca. Bonovi, kada bi se mogli koristiti za sve ono za {ta se koristi novac, u principu nemaju nikakve razlike u odnosu na novac. Ovo je bio na~in da se spre~i inflatorni udar. A kada bi sada neko doneo devize u onom iznosu koliko dr`ava duguje penzionerima na ime neispla}ene tri penzije, kada bi sada neko naglo pustio u promet, nastao bi haos na tr`i{tu. A, pogotovo ako bi sada neko {tampao novac, pa ga tako podelio. Da se to ne bi desilo mi smo penzionerima to lepo osmislili. Dobijaju tri penzije kroz bon za pla}awe struje, pola mogu da plate skupu struju, pola jeftinu struju, zimsku i letwu tarifu. Sada tim bonom zapravo avansno pla}aju struju. Naredna poskupqewa na wih se ne odnose, sve dok ne iscrpu potpunu sumu sa kojom raspola`u. E sada, ima penzionera koji imaju poprili~no velike penzije, po 5.000, 6.000 dinara. Onaj ko odjednom dobije bon na 20.000 dinara razmi{qa koliko }e mu sada to trajati, ako mese~no tro{i 200, 300 dinara struje. Pa, neka mu traje tri, ~etiri, pet godina. Ne mogu ja sad da razmi{qam o tome, koji ina~e nema `ivotnih problema jer mu je penzija visoka ili pervisoka. Nama je sada bitno da ovi penzioneri koji primaju prose~nu penziju i ispod prose~ne dobiju jedno veliko olak{awe. Onaj koji ima penziju 1.000 dinara, pa dobije 3.000 u bonu za struju... Voditeq: I ogrev. Dr [e{eq: I ogrev, za te pare, mo`e da nabavi drvo ili ugaq, on je ve} re{io jedan va`an problem. Voditeq: Ali, gospodine [e{eq, koliko sam ja shvatio, ona isplata po{to kasne penzije, ne prestaje. Ovo je preko tih ... Dr [e{eq: Idemo na redovne isplate. I sada treba terati ministra za socijalnu politiku i ministra finansija da slu~ajno ne do|e do novog zaka{wewa. To je ono {to je sada bitno. 32
Naravno, cela Vlada mora o tome da brine, a da ne ispadne sada da samo svaquju na le|a tim ministrima, cela Vlada je odgovorna. Ne mo`e samo jedan ministar biti odgovoran, ako do|e... Voditeq: Qubomir Vukajlovi} iz Beograda ka`e – {ta zna~i upozorewe zamenika generalnog direktora “Srbija{ume” gospodina Ilije Tife, kada je re~ o kupovini ogrevnih drva na bonove, da su mogu}nosti dosta ograni~ene? Dr [e{eq: Pa, i mene interesuje {ta zna~i ta wegova izjava, ako je ta izjava uop{te verodostojna. Ja mislim da }e Vlada morati da se pozabavi tom izjavom. Ima da seku mnogo ve}e koli~ine ogrevnog drveta i to im je obaveza i Vlada im je stavila tu obavezu. Ko nije u stawu, neka ode sa svoga mesta, na}i }emo sposobnog ~oveka da to provede. Zna se ta~no, {ta je to ogrevno drvo. Ako ove godine do|e i do pove}ane se~e, slede}ih godina vide}emo kako da se to nadoknadi. Voditeq: Dobro, emisija bonova je pu{tena na osnovu uverewa Vlade... Dr [e{eq: ... na osnovu zaliha ogrevnog drveta, izme|u ostalog. Naravno, po{to je ugaq jeftiniji, a ako se se}ate na{e prethodne mere, mi smo skoro prepolovili cenu ugqa, pa smo nai{li na otpor trgovaca, pa smo onda tra`ili varijante kako da to snabdevawe bude preko sindikalnih organizacija da bi direktno i{lo od proizvo|a~a na tr`i{te. Da se onda izbegnu ti monopolisti iz reda trgovaca, kako bi se gra|ani zaista snabdeli jeftinim ugqem, i to onom kategorijom koja je naj~e{}a i koja se naj~e{}e koristi u na{im doma}instvima. To je lignit. Voditeq: Milan Radivojevi} iz Beograda – kako }e se re{iti pitawe nagra|ivawa prosvetnih radnika, s jedne strane, a sa druge strane, kako }e se re{iti pitawe zaposlenih u PKB-u, ovo je vezano za malopre izre~ene procene re{avawa materijalnih sredstava na op{tini Zemun? Zna~i, PKB iz Petrov~i}a ... Dr [e{eq: Ja ne znam {ta zna~i to drugo pitawe. [to se ti~e prvog pitawa, Vlada planira do kraja ove godine, da se svim prosvetnim radnicima ispla}uje plata i po mese~no, kako bi se do kraja godine uspelo izmiriti sve. Da li }emo uspeti ili ne, to }e da vide prosvetni radnici, to }e da vide i gra|ani. Ne treba iskqu~iti mogu}nost, ne mogu sada apriori ni{ta da vam ka`em po tom pitawu, da eventualno jedna plata i za prosvetne radnike bude u budu}nosti ispla}ena kroz ove bonove za struju, ukoliko smognemo snage za tako ne{to, ukoliko na|emo sredstva, jer ta sredstva mi moramo pokriti EPSu. Pa, nekada to pokrivamo prebijawem uzajamnih obaveza izme|u dr`ave i EPS-a nekada kroz direktnu isplatu novca, nekada kroz neku investiciju itd. E sada, {to se ti~e PKB u Petrov~i}u i op{tine Zemun, tu nema nikakve direktne veze zante. PKB nema nikakve veze sa op{tinom. Op{tina po Zakonu o lokalnoj samoupravi ima samo komunalne nadle`nosti. Voditeq: Dobro, gledalac se ponadao da mo`ete da pomognete. Dr [e{eq: Ne mo`e tu op{tina ni{ta. Voditeq: Dejan iz Beograda, da li mu je gospodin Ratko Pavlovi} preneo da nisu ispla}eni momci koji su delili pozive za prvi krug izbora, kada ste pobedili. I, kako gledate na ka{wewe drugog dela isplata dnevnica rezervistima. 33
Dr [e{eq: To je sada odgovornost Savezne vlade. Vidite, {to se ti~e tih dnevnica rezervistima, ja mislim da je tu Savezna vlada, da se jednom neoprezno{}u uplela kao pile u ku~ine. Te dnevnice treba da se ispla}uju u mirnodopskim uslovima. Rezervista dobije poziv na vojnu ve`bu, on se odaziva tom pozivu, ima pravo na dnevnice. U ratnim uslovima, te dnevnice gube smisao. Voditeq: Kona~no, gospodine [e{eq, da neko ... Dr [e{eq: Savezna vlada je stra{nu gre{ku napravila, {to je uop{te uvela te ratne dnevnice. Me|utim, kada su uvedene moraju da se isplate, nije kriv rezervista {to je Savezna vlada napravila gre{ku. To je sada postalo wegovo pravo, wegovo pravo mora da se po{tuje i sada mora da se isplati. Zamislite da je ovaj rat trajao pet godina, ko bi bio u stawu za pet godina svim rezervistima da isplati dnevnice. To je nemogu}e, je li tako. Me|utim, Savezna vlada je napravila gre{ku, uvela te dnevnice i ona sada mora da ih isplati. To mora da bude wen prioritet, jer to su ipak rezervisti koji su slu`ili otaybini. Koji su se odazvali odmah na poziv, borili se, neki su poginuli, neki su raweni itd. I, dr`ava mora prema wima biti korektna. Neopreznost Savezne vlade wima je stvorila jedno pravo, to pravo mora da se po{tuje i dr`ava svoje obaveze mora da izvr{i. Pa, Savezna vlada mora pamet u glavu, za sve budu}e neke eventualnosti, da vodi ra~una o svim svojim potezima i o posledicama koje pojedini potez mo`e da ima na konkretnu dru{tvenu situaciju. Voditeq: Sti`u reakcije pa se zato dr`im wih, gledalac, nije se predstavio, nije imao ... Dr [e{eq: Ovde je bilo jo{ jedno pitawe oko razno{ewa ovih poziva za izbore. Ne znam ko je to radio, qudima koji se obi~no anga`uju da uru~uju pozive ispla}uju se neki honorari, a sada ko je za to bio konkretno nadle`an ja ne znam. Nisu to ni neki veliki iznosi novca. Voditeq: Ali, zna~i vi niste obave{teni? Vrlo konkretno pita, `ao mi je {to se nije predstavio, mogao je makar da u~ini napor i da izmisli ime... Dr [e{eq: Pa, dobro ne mora da se predstavi. Voditeq: Ka`e, verujem da je [e{eq Tur~in, po{to je umesto blagostawa koje je obe}ao narodu, nametnuo hara~, takse. Dr [e{eq: Prvo, kada sam to obe}avao blagostawe? Izmi{qa va{ gledalac, i nije slu~ajno {to ne}e da se predstavni, nije mu savest ~ista, o~igledno izmi{qa. [to se ti~e tih taksi, one su bile jedna veoma dobra stvar i sada }u vam objasniti, a mislim da sam u jednoj va{oj emisiji ve} obja{wavao. Prvo, dok nije izbio rat, mi smo imali sasvim normalno, stabilno snabdevawe gorivom i benzinom i naftom na svim benzinskim pumpama, po veoma niskim cenama, je li tako? Sedam dinara je bio litar benzina. Uop{te nismo mewali cene za godinu dana ove Vlade i uop{te nismo mewali cenu benzina. Za vi{e od godinu dana, skoro godinu i po. Kada je za{kripalo u jesen pro{le godine, razmatrali smo mogu}nost da mewamo cenu benzina, a onda smo se dosetili da to nije pametno. Mi smo mogli da promenimo cenu benzina i nafte i da uvedemo mnogo ve}i iznos, mogli smo 12,00 ili 15,00 dinara. Nismo. Za{to? Zato {to se odmah to reflektuje na sve ostale cene i deluje inflatorno. 34
Mi smo pro{le godine rekli, ne}emo da di`emo cenu benzina i nafte, da ne bismo delovali inflatorno, da ~uvamo stabilnost cena na kompletnom tr`i{tu, a uvodimo takse za registraciju. I sada, kada vi vidite koliko se pla}a, 300 dinara za vozilo do 1.100 kubika, je li tako bilo? Ili 1300, evo ja sam malo zaboravio, ne mogu sve brojke da pamtim, ne spadam u qude koji lako pamte brojeve, ali zato lako pamtim ~iwenice, 300 dinara godi{we to je mawe od jednog dinara dnevno. Ako je 600 dinara godi{we, to je za automobil ve}e kubika`e, to je mawe od 2,00 dinara dnevno. To je mnogo mawe, nego da smo cenu benzina podigli za jedan dinar. Je li tako? Voditeq: Tako je. Dr [e{eq: Ko je u ono vreme imao automobil tro{io je litar dva dnevno. Voditeq: Ra~unica jednostavna i ve} izlo`ena, elaborirana u ovoj emisiji... Dr [e{eq: E, to je bila su{tina i to nikoga ne poga|a. Voditeq: Da se vratimo reakcijama. Ovaj gledalac ima hrabrosti, odnosno elementarne pristojnosti, ka`e – Jovan Popovi} iz Beograda, pre sedam, osam godina gospodin [e{eq je izjavio da }e biti u paktu i sa |avolom, samo da se do~epa vlasti. A onda }e se promeniti. Dr [e{eq: Gde sam to izjavio? Nikada to u `ivotu nisam izjavio. Nikada nisam izjavio da sam spreman za pakt sa |avolom, nigde i nikada. Voditeq: Da li se qutite na ovakva pitawa? Dr [e{eq: Prvo, znate ja sam religiozan ~ovek. Ja verujem u Boga. Ja iskreno verujem u Boga. Ne prihvatam sve crkvene dogme, i ne prihvatam me{awe crkve u aktivnu politiku, ali iskreno verujem u Boga. Samim tim {to verujem u Boga, izbegavam da i pomiwem tu re~. Ta re~ ozna~ava zlo. Krajwe zlo. Najve}e zlo. Maksimalno zlo. Ja ne mogu da paktiram sa najve}im zlom, nikada, ni u jednoj varijanti, ni zbog bilo kakvog ciqa. Jednostavno, to nije ta~no. Nema paktirawa sa |avolom, nikada ni po koju cenu. Voditeq: Da li vas quti {to je reakcija gledalaca ovakva? Dr [e{eq: Ma, ne. Za{to bi me to qutilo? Pa, ja sam do{ao zbog toga u ovu emisiju. Drugo, znate na{e emisije su vrlo interesantne, zato {to u|ete u dijalog i ne {tedite sagovornika i postavqate mu pitawa koja mogu biti ~esto i neprijatna. To motivi{e za jedan ozbiqan razgovor. To motivi{e i sagovornika da se intenzivnije ukqu~i u razgovor i da ozbiqnije govori o stawima koja su predmet razgovora. U suprotnom bismo imali monotonu emisiju u kojoj i jedan i drugi ne bismo bili motivisani. Ovakva pitawa su dobrodo{la za emisiju. Mene to nikada nije qutilo. Voditeq: Joca Karapanya, dobrovoqac – doktore kada }emo na okupatore na Kosovo? Dr [e{eq: Jednom }emo sigurno. Ja ne mogu sada da postavqam nikakve rokove. Sada je na{ prioritet ekonomska stabilizacija Srbije i re{avawe socijalnih problema. Mi moramo ~ekati da se promeni odnos snaga na me|unarodnoj sceni. On }e se sigurno promeniti. Bilo bi neozbiqno sada re}i, kada i kako. Ali, sigurno se mora promeniti. 35
Voditeq: Slobodan Markovi}, Petlovo brdo – da li }e pitawe Srbije, Kosova i linije Karlovac – Virovitica biti re{eno uskoro ili }emo taj problem ostaviti na{oj deci u nasle|e? Dr [e{eq: Kada bih mislio da ne}emo nikada povratiti sve srpske zemqe, sve do granice Karlobak-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ja bih ovog trenutka prestao da se bavim politikom. Mene u politici odr`ava samo iskrena vera da }emo mi osloboditi sve srpske zemqe. Voditeq: Dragan iz Beograda – {ta mislite o hiqadu crnogorskih pla}enika koji su opkolili vojne kasarne po Crnoj Gori? Dr [e{eq: Pa, o tome pi{e {tampa i pi{u ~ak neki mediji sa Zapada. O~igledno, \ukanovi} se sprema za neke vrlo ozbiqne stvari, vrlo opasne stvari. On je formirao tu specijalnu jedinicu koja navodno ima oko hiqadu dobro obu~enih vojnika. ^ak je u tu jedinicu regrutovao neke qude iz Republike Srpske sa ratnim iskustvom, ima i kriminalaca u toj jedinici. Po svoj prilici, kako pi{e {tampa, ja sada nemam neke pouzdanije podatke, nisam odavno ni bio u Crnoj Gori, dosta pripadnika te jedinice stacionirano je u blizini kqu~nih kasarni. Verovatno nema dobre namere, znate. Kako }e se ta stvar daqe razvijati ... Voditeq: [ta ako je to samo propaganda? Dr [e{eq: Vide}emo, pa, mo`da je i propaganda. Ja bih voleo da je to samo propaganda. Ja bih voleo da izbegnemo bilo kakve unutra{we obra~une, bilo kakve unutra{we sukobe, pogotovo da izbegnemo bilo kakav oblik gra|anskog rata. Voditeq: Jovan Trifkovi}, ~lan Srpske radikalne stranke – ako ste nakon svega u{li u Saveznu vladu, da li mo`ete da nam obe}ate koji je krajwi rok davawa dr`avqanstava prognanim licima iz Hrvatske i Bosne? Dr [e{eq: Sve {to bude u na{oj mo}i, u~ini}emo i imamo dogovor sa na{im koalicionim partnerima da se ubrza procedura upisa u kwigu dr`avqana Savezne Republike Jugoslavije za sve Srbe koji su prognani sa prostora biv{e jugoslovenske dr`ave. Voditeq: Petar Mirkovi} iz [apca – da li se sla`ete da pre duhovne i ekonomske obnove treba izvr{iti demokratsku obnovu na{e nacije, koju razjeda bela kuga? Za{to Vlada ... Dr [e{eq: Vaqda demografsku a ne demokratsku? Voditeq: Ja sam napravio lapsus, izvinite. Dr [e{eq: Dugo traje ve} emisija, mo`da zbog toga. Voditeq: Za{to Vlada konkretnije ne podr`i organizaciju seoski prag koja se zala`e za zbli`avawe ruskih devojaka i na{ih seoskih momaka sa ciqem da se osnuje porodica. Eto, za{to sam napravio gre{ku. Dr [e{eq: Pa, ja mislim da Vlada u te stvari ne treba da se me{a. Ne vaqa kada se Vlada demokratskog karaktera me{a u stvari qubavi i li~ne naklonosti u tu intimnu qudsku sferu. Ja ~ak nisam sklon ni me{awu bilo kakvih agencija, ali ako se ve} to de{ava, i ako to nekim qudima odgovara, nisam ni apriori protiv toga. Voditeq: Penzioner iz Beograda ka`e – za{to je umawen iznos penzija, koje se ispla}uju u bonovima? 36
Dr [e{eq: Postoji metodologija obra~una penzija. Ove penzije su obra~unate po toj metodologiji. Visina penzije zavisi od rasta ili pada visine prose~ne plate u Srbiji u odre|enom periodu. I, ako je bilo umawewe, mislim da je za maj i jun bilo umawewe a za jul pove}awe. Onda je to samo zbog uskla|ivawa sa rastom i padom visine zarada i ni{ta drugo. Voditeq: O slede}em pitawu ste ve} dugo pri~ali. Moram da vam ga postavim, jer je stvarno netipi~no i retko. Penzionerka iz Kraqeva daje vam predlog da se umrlim penzionerima, umesto bonova isplate penzije. Postavio sam ga zbog toga, gospodine [e{eq, nedostaje li nam elementarna, ru`na re~ propaganda, ali elementarni napor da se qudima vi{e obja{wava, da su ti bonovi ipak u wihovu korist? Dr [e{eq: Mislim da uop{te nema potrebe da se to obja{wava, to su shvatili svi penzioneri. Ovo, {to je organizovano danas u Beogradu, mo`da jo{ i u nekim gradovima, to radi ovaj hoh{tapler Milan \uri}, koji ima stalnu penziju i to oko 5.000 maraka. On je skupio ovu jadnu grupu qudi, neki od wih dobiju neki sitan novac, da vitlaju po Beogradu, ne znaju}i u stvari {ta rade. Ovo je veoma korisno za penzionere. E, to }u vam prakti~no objasniti. Penzioner koji ima 1.000 dinara penziju, sada mo`da ne bi ni do~ekao da mu se isplate ove tri zaostale penzije, ko zna kada bi to dr`ava bila u mogu}nosti. Sada je dobio 3.000 dinara u bonovima za struju. Ako on pla}a 300 dinara mese~no struju u proseku, on zna~i 10 meseci ima ve} unapred pla}enu struju. Ne mora da nosi svaki mesec 300 dinara od tih svojih 1.000 dinara da plati struju. Sada ima kompletnih 1.000 dinara za hranu, i to je malo naravno. Ali, 300 dinara mnogo vi{e zna~i. [ta smo mi postigli. Da smo {tampali novac, i odmah isplatili penzionerima, preko no}i bi se to obezvredilo. Neki bi od wih po`urili da zamene za devize, sko~io bi naglo kurs i dobili bi bezvredan papir. To treba da znaju qudi. Da je sada dr`ava taj novac podelila, taj bi novac automatski postao bezvredan papir. Ali ovako, ono {to nama olak{ava da se taj novac, i ovaj bon predstavqa novac, ali specifi~an novac, mo`e da iskoristi samo za jednu vrstu robe, odnosno za tri vrste robe. U su{tini je to jedna vrsta robe. On se ne tro{i odmah, nego se tro{i narednih meseci. Neki vi{e, neki mawe, neki ~ak i tri godine. [to nama olak{ava da to lak{e savladamo, i da lak{e kompenziramo EPS-u napor koji EPS ula`e. Voditeq: Ali, gospodin Avramovi} je ... Dr [e{eq: Zna~i, penzioner je dobio odmah. Ima jednu brigu re{enu za odre|en period vremena, a mi onda imamo malo vi{e vremena da to kompenziramo EPS-u i da spre~imo izazivawe bilo kakvog monetarnog {oka na tr`i{tu. Voditeq: Kako komentari{ete odnos i izjavu gospodina Dragoslava Avramovi}a, koji je rekao – razumeo bih da su bonove dali za robu koje ima, lubenice na primer. A oni i daqe ... Dr [e{eq: A struje ne}e biti? A otkud zna Avramovi} da ne}e biti struje. Ja vam ka`em, struje }e biti. Mo`da ne ba{ potpuno dovoqno, ali 37
}e struje biti. I, samo ako ne zapreti neka opasnost od prekomerne potro{we, zna~i od forsirawa grejawa na struju, mislim da }e snabdevawe strujom biti stabilno tokom cele zime. Ne iskqu~uje se mogu}nost ponekog havarijskog o{te}ewa ili preterenog optere}ewa mre`e itd. Struje }e biti. E sada, znate svakave izjave daje taj Avramovi}. Dosta nekompetentne. Evo, forsiraju ga za predsednika vlade u senci SZP. Mislim da gospodin Avramovi} ima veoma pametnu suprugu, veoma pametnu `enu. I od svega {to je on rekao neki dan u intervjuu nekim dnevnim novinama u Beogradu, u NIN-u je to bilo, svi|a mi se izjava wegove supruge. Ona mu je dozvolila da se bavi svim ovim ~ime se bavi u SZP-u zato {to je ube|ena da ni{ta od toga ne}e biti. Voditeq: Razovi} Zoran iz Beograda – kada }e se isplatiti bolovawa za 1998. godinu, misli na bolovawa preko dva meseca? Dr [e{eq: Ja ne znam kada }e se konkretno to isplatiti, jer su obaveze dr`ave zaista ogromne i po osnovu de~ijih dodataka i porodiqskih dodataka, materinskih dodataka, tzv. i po osnovu socijalne pomo}i itd. Dr`ava je zaista u te{koj situaciji. Ne mogu svi problemi odjednom da se re{e. Re{i}e se, ne mogu vam sada re}i ta~an rok, ta~an datum. Voditeq: Pilot iz Beograda – kada }e biti re{eni standardni problemi pripadnika Vojske Jugoslavije? Misli na stanove solidarnosti. Dr [e{eq: Jedan broj tih problema }e biti re{en u skorije vreme. Pred sam rat Vlada je sklopila ugovor sa VJ da joj isporu~i 300 stanova ispod zgrade Vlade, a {to je trebao da bude Vrhovni sud. To je bila jedna od tih varijanti. Ja mislim da }emo morati ubrzano da idemo sa daqim smawivawem vojne logistike. I da delove vojne imovine, koji nisu neophodni za na{u oru`anu silu, iznosimo na tr`i{te da se prodaju ili da se trampe za ne{to {to je vojsci neophodno, izme|u ostalog i za stanove. U svakom ve}em gradu Srbije postoji dom armije. To je neopotrebno. To je nekada mo`da imalo nekog smisla. Sada, oficir kada izlazi na ve~eru i u dom armije, iza|e u civilnom odelu, je li tako? I, ne forsira ba{ odlazak tamo, odlazi na neka druga mesta. Ne mo`e da ide ba{ niko tako ~esto, kao {to se nekada moglo ili kao {to bi `eleo, ali ponekad ~ovek sebi to priu{ti. Nema svrhe. Imamo jo{ tih elemenata logistike, koji su suvi{ni i od kojih moramo rasteretiti armiju. Ima na podru~ju Beograda veliki broj vojnih objekata, koji nisu neophodni. Koji su prakti~no napu{teni, jer su registrovani kao vojna svojina, imaju placeva. Treba samo hrabrije i br`e krenuti sa tim na tr`i{te, i mislim da se mo`e ostvariti dovoqno novca da se podmire osnovne potrebe armije. Ne u potpunosti, jer mi smo ipak jedna zemqa u dubokoj ekonomskoj krizi, ali bar ono {to je najnu`nije. Voditeq: Ima cela grupa pitawa koja se odnosi na problematiku infrastrukture zemunske op{tine, pa vas zato, pre nego {to vam postavim samo jedno iz te grupe, molim da ubrzate “Zemunsku hroniku”, jer ja }u sva ova pitawa dostaviti va{im urednicima. Kada }e preostali deo Batajnice dobiti kanalizaciju i vodovod, pita Du{ica Obradovi} iz Batajnice. 38
Dr [e{eq: U Batajnici nema mnogo problema sa vodovodom, i to {to je sada problemati~no mislim da }e u najskorije vreme da se re{i i da }e op{tina Zemun da izna|e re{ewe. [to se ti~e kanalizacije, op{tina Zemun nije u stawu da to re{i, jo{ ni na Kalvariji nije u potpunosti sre|ena kanalizaciona mre`a, a kamoli u obodnim naseqima. Ali, sve je to nadle`nost Skup{tine grada. A, Skup{tina grada na podru~ju zemunske op{tine bukvalno ni{ta nije uradila, osim {to je asfaltirala Glavnu ulicu, ni{ta vi{e. Dve godine je pro{lo, od kada je op{tina Zemun sama finansirala vodovod za zemunska sela, od Sur~ina do Jakova, Boqevaca, Progara, Be~mena, Petrov~i}a. Dve godine ~ekamo, to je bilo dogovoreno sa Gradskom skup{tinom. Gradska skup{tina je morala sve da radi, imala je i u projektima. Op{tina Zemun je finansirala obaveze Gradske skup{tine, ostalo je da se izgradi jedna stanica za dohlorisavawe da bi se to pustilo u promet. Ta stanica nije izgra|ena, i evo pre nekoliko dana op{tina Zemun je na{la dva miliona dinara. Samo su dva miliona dinara bila problem. Na{la je ta dva miliona dinara i sama finansira izgradwu stanice za dohlorisavawe kako bi se vodovod mogao pustiti u funkciju. Voditeq: Da se vratimo su{tini emisije. Gledalac iz Beograda pita, za{to niko ne}e da pomene da kompletnu ameri~ku administraciju ~ine Jevreji, kao i da sve akcije koje se vode protiv Srba iz Francuske iniciraju Levi i ostali intelektualci jevrejskog porekla. Dr [e{eq: Ima mnogo Jevreja u celom svetu, koji nam nanose zlo. Mnogo. Ali, ima i mnogo Jevreja koji su na{i prijateqi. Mo`da ima vi{e onih koji nam nanose zlo, koji su se eksponirali kao zlotvori. Ali, zbog onih Jevreja koji su nam iskreni prijateqi, mi moramo tu da pravimo jasnu distancu. Evo, Kisinyer je Jevrejin, ali se vrlo objektivno postavio prema balkanskoj krizi, vrlo pametne zakqu~ke iznosio i kritikovao ameri~ku administraciju zbog ovog rata. Mislim da je i Noam ^omski Jevrejin, ali niko u celom svetu nije uspe{nije raskrinkao ameri~ku politiku, ne samo na Balkanu, nego {irom sveta od Noama ^omskog. I me|u Jevrejima, kao i svim ostalim narodima, ima mnogo ~asnih, po{tenih, dobrih qudi, pametnih, sposobnih, a ima i pokvarenih i ima i olo{a. U svakom narodu ima olo{a. U na{em srpskom narodu ima olo{a, za{to ne bi bilo i u jevrejskom. Zato ne mo`emo na Jevreje da prebacujemo sve ono za {ta su krivi neki Jevreji pojedina~no. Voditeq: Gospodine [e{eq, rekli ste da moramo vaspitavati decu da su srpski prostori, srpski prostori. I da ih treba povratiti. Ima li {ansi da to uradimo onim drugim, pametnijim, meni se ~ini ~ak i primerenijim na~inom da igramo na kratu prijateqa u svetu, jer svet je nastao ... Dr [e{eq: Mi i igramo na kartu prijateqa. Samo su na{i tradicionalni prijateqi trenutno u veoma te{koj situaciji. Ne mogu ni sebi efikasno da pomognu. Primer ^e~enije govori o tome. To je su{tina. Ovo {to se nama de{ava, de{ava nam se u trenutku koji je za nas najnepovoqniji. Na{i neprijateqi su birali taj trenutak. Da je Rusija sna`na i mo}na, ni{ta nam se od ovoga ne bi de{avalo. 39
Voditeq: Ali, gospodine [e{eq, nisam mislio na te prijateqe. Pomenuli ste Kisinyera. On je ~lan Saveta za spoqne odnose, ~lan trilateralne komisije, ali je iza{ao i on je rekao protiv ameri~ke administracije. I, unutar te Amerike i unutar te Engleske imamo mi prijateqe, imamo ~ak i pokuda od strane na{ih prijateqa. Dr [e{eq: ... Kisinyer nam nije prijateq. Voditeq: ... sigurno nam nije. Dr [e{eq: Ne bih ja rekao da je on nama prijateq. Nego, on je ovde pametne zakqu~ke izvukao. Ovo je zlo za celi svet {to su nama Amerikanci uradili, to predstavqa ogromnu opasnost Americi. Voditeq: Ho}emo li, gospodine [e{eq, organizovati da se usmerimo ka tim qudima koji to vide? Dr [e{eq: Usmeravali se mi prema Kisinyeru, ne usmeravali, on ima svoje stavove. Wegovi stavovi su nezavisni od onoga {to mi mislimo ili {to bismo mu mi rekli. Kisinyer je vrhunski intelektualac. Izuzetno pametan ~ovek. Jedan od vode}ih teoreti~ara geopolitike. Strategije politike, u pravom smislu re~i. On shvata, na dugu stazu, da ovo zlo koje Amerikanci nama ~ine, mo`e da se obije o glavu Americi. Da to nije pravi na~in da Amerika dominira svetom. Ovo {to su nama Amerikanci uradili, wima je pokvarilo mnoge druge ambicije i mnoge druge {anse {irom planete. Druga~ije sada o Americi razmi{qaju i Rusi i Kinezi i Indijci i Japanci i Arapi i Afrikanci i mnogi drugi narodi sveta. Ovim je Amerika uzdrmala i svoje savezni{tvo sa Zapadnom Evropom. Bez obzira koliko su evropske vlade slepo sledile Ameriku u ovim zlo~inima protiv srpskog naroda. Odvija se sada jedan proces osve{}ivawa u Evropi, povodom svega ovoga {to je NATO u~inio. To ru{i ameri~ke interese. S tog aspekta, Henri Kisinyer kritikuje ameri~ku administraciju, a ne zato {to je na{ prijateq. Nije nikakav na{ prijateq. Mo`da je Noam ^omski, on je prijateq svih ugwetenih naroda u svetu, svih ugro`enih, svih porobqenih naroda. Tako se on postavqa prema ameri~koj administraciji, on je bespo{tedno kritikuje, on je kritikovao i u vreme dok je Henri Kisinyer bio ministar za inostrane poslove Amerike, odnosno dr`avni sekretar kako oni to zovu. Voditeq: Vas optu`uju da niste u mogu}nosti da prihvatite qude sa Zapada, da ne ra~unate na tu zapadnu pomo}. Je li to tako, kada bi se qudi javili, kada bi dolazili ... Dr [e{eq: Ja bih bio glup ~ovek kada bi nas uveo u ne{to {to ne postoji ili ne{to {to je nemogu}e. Kakva zapadna pomo}? Kome to Zapad poma`e? Mo`ete li vi zamisliti vladu poslu{niju prema Amerikancima, nego {to je dana{wa rumunska ili bugarska vlada? Voditeq: Mogu, makedonsku. Dr [e{eq: Tek }emo do}i do Makedonije. Maksimalno su poslu{ni Amerikancima, i {ta su dobili od Amerike, ni{ta. Bedu, siroma{tvo. Situacija u Rumuniji i Bugarskoj je i daqe neuporedivo te`a nego u Srbiji. Amerikanci im ni{ta nisu dali, a prodali su du{u |avolu. I rumunska i bugarska vlada 40
[ta se desilo u Bugarskoj, sklapali su savez po ameri~kom nalogu sa strankom turske nacionalne mawine koja je separatisti~ki orijentisana. Pogotovo u Makedoniji. Makedonska vlada je potpuna ispostava ameri~ke diplomatije. Neverovatne stvari radi po ameri~kom nalogu. ^ak su priznali nezavisnost Tajvana i prekinuli diplomatske odnose sa Kinom, odnosno Kina sa wima, misle}i da }e dobiti milijardu dolara od Tajvana, i {ta su dobili, ni{ta. Voditeq: Oni ni{ta, ali ka`u za Tupurkovskog da nije lo{e pro{ao. Dr [e{eq: E, dobio je neku crkavicu u svoj yep. To je za wega mnogo, milion, dva, tri dolara to je ogromna suma za wega. Kako su dobili i ovi u Rumuniji i ovi u Bugarskoj, tako dobijaju i ovi u Srbiji iz Saveza za promene i sli~ne proameri~ke stranke. Dobiju za svoje privatne yepove da obe}avaju narodu ogromnu ameri~ku pomo}, i na kraju nema ni{ta od te pomo}i. I, {to bi Amerikanci dali dve, tri milijarde dolara Rumuniji, {to bi dali dve tri milijarde Bugarskoj, {to bi dali dve,tri milijarde dolara Makedoniji kada mogu sa desetak miliona dolara da potkupe wihovu politi~ku elitu i da zadovoqe svoje interese. Ba{ wih briga {to Makedonci `ive u bedi, {to Bugari `ive u bedi, {to Rumuni `ive u bedi. To bi bilo i ovde, doveli bi na vlast svoju poslu{nu garnituru, wima bi napunili yepove, po milion, dva, tri dolara podelili svima wima, zadovoqili wihove apetite i narod bi ovde potonuo u jo{ ve}u bedu. Voditeq: Da ostavimo pomo} i takvu vrstu ... Dr [e{eq: Koliko su puta Rusiji obe}avali, {ta su uradili, ni{ta. Voditeq: Gospodine [e{eq, dolaze, recimo firme, jave se, ho}e da rade na ovim prostorima, ho}e da kupe... Dr [e{eq: Svaku inicijativu, svaku dobru poslovnu inicijativu }emo podr`ati i ~ak ubrzati. Voditeq: Ja pouzdano znam da je desetak sada, dodu{e, na ni`em nivou menayera u Beogradu. Dr [e{eq: Pa vi ste i kod mene dovodili neke predstavnike poslovnih firmi. Mi smo {irom otvorili vrata prema svim inicijativama. Mi ho}emo ~iste poslove. Zna~i, nema podmi}ivawa dr`avnih funkcionera, nema podmi}ivawa pregovara~a, ulazimo u ~iste poslove. Jo{ }emo sada i da mewamo Zakon o privatizaciji, da bi taj proces ubrzali, da bi ga u~inili obaveznim i eventualno postavili neke rokove u kojima se mora zavr{iti. Mi `elimo strani kapital, ali bez politi~kog uslovqavawa, i mi moramo ubrzati na{u privatizaciju. Mi ... Voditeq: To je kqu~no pitawe. Dr [e{eq: Problem su rukovode}e garniture u na{im firmama, pogotovo u onim firmama koje bi se relativno lako i brzo mogle privatizovati, jer te rukovode}e garniture gube svoje pozicije, mewa se vlasni{tvo. Onda su one u nekoj nezavidnijoj situaciji, moraju postati odgovornije prema poslu koji obavqaju ili ih vlasnik mewa. To je na{ problem. Ja imam autonomni koncept privatizacije, tzv. autonomni... 41
Voditeq: Gospodine [e{eq, sve nam se desilo, mnogo zla nam se desilo, u stra{no smo te{koj situaciji. Imamo i na politi~koj sceni sudare, ali i ekonomske te{ko}e su velike, qudi te{ko `ive, ~eka nas neizvesna zima, da li je sve to razlog da privatizaciju odlo`imo. Kada }emo jednom ... Dr [e{eq: Ne}emo da je odla`emo, ho}emo da je ubrzamo. I, dogovorili smo se kao koalicioni partneri da ubrzano radimo na izmenama zakona, kako bi je u~inili obaveznom. Do sada nije bila obavezna, nego je bila zavisna od voqe rukovode}eg establi{menta u pojedinim firmama, da je oro~imo, da je u~inimo transparentijom, br`om, jednostavnijom. To su zahtevi koji se kod nas postavqaju. Voditeq: Opet smo dugo razgovarali ... Dr [e{eq: I ne}emo da napravimo onu gre{ku, koja je napravqena tzv. \in|i}evim zakonom. Ono {to je do sada privatizovano, privatizovano je. Idemo sada daqe sa ovim procesom ubrzawa. Setite se {ta se desilo 1994. godine... Voditeq: ... jako va`no pitawe ... Dr [e{eq: Pa, moramo ~uvati osnovne principe pravnog poretka. Tim \in|i}evim zakonom 1994. godine, sve je poni{teno {to je do tada ostvareno. Sutra bi nam mo`da \in|i} sa sli~nim zakonom do{ao. Kada bi se slu~ajno do~epao vlasti, ali... Voditeq: O privatizaciji }e morati emisije i emisije da se prave. Gospodine [e{eq, dugo smo pri~ali, po obi~aju. Hvala vam na vremenu i strpqewu da odgovarate i na moja i na pitawa na{ih gledalaca. Ja se nadam da }ete nam opet do}i. Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao, kada god me pozovete. Voditeq: Ovog puta, u novom studiju. Hvala vam. Po{tovani gledaoci, bio je ovo “Dijalog” u kome nam je gost bio dr Vojislav [e{eq, potpredsednik vlade Republike Srbije. Slede}eg ~etvrtka je novi “Dijalog”, do tada vam `elim laku no}, uporan u i{~ekivawu trenutka kada }u mo}i da vam ka`em i prijatno.
II VLADA BEZ ODMORA Novosadska televizija “Kanal 9”, “Otvoreni ekran” 7. oktobr 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo je Kanal 9, emisija “Otvoreni ekran”, vi znate, najavqivali smo u vi{e navrata, i ju~e i danas, da je gost “Otvorenog ekrana” ve~eras gospodin Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq dobro do{li, i dobro ve~e, dobro do{li u na{ studio. Imam mnogo pitawa za vas, ali ja bih pre toga hteo da iskoristim priliku, pa pretpostavqam da ovo nije samo moja radoznalost, bilo bi zanimqivo ~uti ukratko va{ komentar, {ta se to sve nama dogodilo u posledwih npr. 100 dana, ili malo du`e, 120 dana, ono od marta. Dr [e{eq: Imali smo jedan rat, surov, rat koji nam je nametnut spoqa, rat koji su vodili Amerikanci i wihovi saveznici protiv srpskog na42
roda u celini, rat koji je bio motivisan `eqom Amerikanaca da na jednom delu na{e teritorije instali{u svoje vojne baze. To je jedna faza samo u ru{ila~kom ameri~kom nastojawu da se porobe sve srpske zemqe i da se uni{ti srpski narod. Rat nije prestao, rat se nastavqa samo drugim sredstvima. Nema vi{e bombardovawa, ali se vodi specijalan psiholo{ki rat, ekonomski rat kroz sankcije, kroz blokadu itd. Mi smo se na{li Amerikancima na putu i oni `ele da nas pregaze. Mi moramo da se branimo, jer ina~e nemamo kud. Moramo biti svesni da }e takva situacija jo{ potrajati izvesno vreme. Ja ne znam ta~no koliko, ali moje o~i su uperene na Istok i sa Istoka o~ekujem spas. Kao {to je Srbima naj~e{}e kroz istoriju i dolazio spas sa Istoka. Uveren sam da }e srpski narod izdr`ati, uveren sam da }emo odoleti svim isku{ewima, i da Amerikanci ne}e uspeti u svojim namerama. Voditeq: To je rezime, najkra}e. Dr [e{eq: To je odgovor na va{e pitawe, {to je pitawe op{tije, to je odgovor ... Voditeq: Gospodine [e{eq, imate li utisak da }emo ovu zimu prezimiti sa dovoqno, relativno dovoqno struje, benzina, energenata? Dr [e{eq: Da, mislim da }emo struje imati dovoqno, ne}e je biti za grejawe, i zato ja i ovom prilikom apelujem na gra|ane da se ne greju na struju, da izbegavaju grejawe na struju, jer ako do|e do nekih havarijskih o{te}ewa elektri~ne mre`e, to mo`e biti jedino zbog preteranog grejawa na struju. Mi smo veliku sumu novca ulo`ili u obnovu elektroprivrede, elektroprivreda se obnavqa svakodnevno, zaposleni u elektroprivredi su pokazali najvi{i stepen samopo`rtvovawa, pregora, i u~inili su ~uda u eliminisawu onih najgorih posledica bombardovawa. A {to se ti~e benzina, mislim da }emo negde do kraja decembra normalizovati u potpunosti snabdevawe, pa }e ga biti i na svim benzinskim pumpama. Voditeq: Uz bonove ili bez bonova? Dr [e{eq: Bez bonova. Mislim da }e se narednih dana postepeno poboq{avati snabdevawe, me|utim, treba imati u vidu da smo do sada osposobili samo one kapacitete u na{im rafinerijama, i u novosadskoj i u pan~eva~koj, koje mogu da proizvedu dizel gorivo i mogu da proizvedu mazut i bitumen za asfaltirawe. To je ono {to nam je sada najpotrebnije. Najve}e koli~ine toga goriva usmeravamo prema poqoprivredi, prema poqoprivrednicima. Obi~no imamo problema, u nekom mestu vi{e, u nekom mawe, sa distribucijom tog goriva. Nismo jo{ u stawu da zavedemo disciplinu kod svih distributera, pa ne do|e uvek do seqaka, do poqoprivrednika ona koli~ina koja mu je namewena, na osnovu povr{ine wive kojom raspola`e i koju treba da obradi. Ali, u svakom slu~aju, dovoqne koli~ine liferujemo, i da je ta disciplina ve}a kod distributera, od na~elnika okruga, pa do onih firmi koje to neposredno rade, sve bi bilo druga~ije. Naravno, svih tih {pekulacija }e i da bude dok ne budemo imali goriva dovoqno za sve oni koji `ele gorivo, a u ovoj situaciji nesta{ica, mnogi `ele da stvore {to ve}e rezerve. To je ono {to nas optere}uje. 43
Mi smo nedavno, kao Vlada Srbije, izvr{ili korekciju cena benzina i dizela, pove}ali smo cenu benzina na 10,5 dinara. Privatni uvoznici tvrde da im to nije dovoqno. Mi smo obra~unali da svaki od wih ima mogu}nost zarade od jednog dinara po litru, ako uvozi gotov prera|eni benzin. Me|utim, ta zarada ne mo`e da se ostvari, ako on ode sa jednom cisternom pa uveze. To se onda ne isplati, tu su tro{kovi mnogo ve}i. Ova cena podrazumeva da se udru`i ve}i broj uvoznika, da uvoze bar`ama, dakle Dunavom, i onda mogu tu zaradu da ostvare, ali je tu slab interes. Oni su vr{ili pritisak na Vladu, nisu hteli da uvoze pod ovim uslovima, da dignemo cenu benzina prvo na 12, a sad se ve} govori i o 14 dinara. Voditeq: U Crnoj Gori je 14 dinara. Dr [e{eq: Jeste, ali mi za sada to ne}emo, ne pada nam ni na kraj pameti. Za{to – zato {to bi se kroz dizawe cene benzina uticalo na daqi rast cena ostale robe, a mi ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da spre~imo novi inflatorni stampedo. I, koliko – toliko odolevamo, uz te{ke muke, uz velike probleme, ali odolevamo. [to se ti~e saobra}ajnica, ogromni radovi su u toku i zaista smo se napregli do krajwih granica mogu}nosti. Veliki broj gra|evinskih firmi je anga`ovan i moram ovde javno priznati da je kod wih ogroman entuzijazam u pitawu, a da mi nismo jo{ u stawu da obezbedimo kompletan novac. Mi smo jedan deo pokrili i nastojimo u odre|enim fazama da im isplatimo i ostale delove. Mnoge te gra|evinske firme se pojavquju kao kreditori dru{tva i dr`ave, ali mnogo poslova je ve} okon~ano. Ja mislim za koji dan da }emo imati potpunu vezu Beograd-Ni{, potpuno autoputem. Voditeq: To prakti~no zna~i Leskovac, jer od Ni{a do Leskovca, koliko ja znam, ima trake. Dr [e{eq: Sada ima problema oko one petqe posle “Naisa” kod Ni{a, sada je put za Leskovac ne{to usporeniji, jer se mora i}i kroz sam grad Ni{. Zatim, most kod Be{ke je popravqen, bez obzira {to su nas omalova`avali, {to su pri~ali ovo, {to su pri~ali ono. Ja sam ve} vi{e puta pre{ao preko tog mosta, stoji most i normalno se preko wega prelazi. Zatim u samom Novom Sadu, napravqen je pontonski most, on je u funkciji. Nemamo mi sada para da napravimo u Novom Sadu nove mostove, onoliko mostova koliko je poru{eno za dogledno vreme. S druge strane, mi }emo uceniti i Evropsku uniju i dr`ave, ~lanice Dunavske komisije, da nam one izgrade te mostove. Nema plovidbe Dunavom, dok se poru{eni mostovi ne obnove. To je na{ ~vrst stav, mogu da se bune do mile voqe, ali polako }e oni shvatiti da nemaju kud, da te mostove moraju da nam naprave. Oni nude da finansiraju samo ~i{}ewe ru{evina sa dna Dunava, e to ne ide, ne mo`e. Ova izgradwa pontonskog mosta, monta`nog, demonta`nog, kako ga zovu, u Novom Sadu, je demonstrirala i tu na{u voqu, da nema plovidbe Dunavom, dok se ne izgrade svi mostovi. Voditeq: Ovo – monta`no-demonta`nog, obi~no se govori o nekom novom mostu, koji treba da bude tu, uz @e`eqev most, preko koga bi i pruga i{la. 44
Dr [e{eq: Da, i to je u projektu. Voditeq: Jeste li o tome na Vladi uop{te razgovarali? Dr [e{eq: Mi neprekidno o tome razgovaramo. Vlada se pre svega tim stvarima bavi, a to je direktna nadle`nost Direkcije za obnovu. Direkcija za obnovu je organ Vlade. Vlada je formirala tu direkciju i postavila wen Upravni odbor, jer ~lanovi Upravnog odbora su predstavnici sve tri stranke u koaliciji Vlade narodnog jedinstva, koji ~ine Vladu narodnog jedinstva. Dakle, o svim stvarima se dogovaramo, zajedni~ki iznalazimo mogu}nosti, zajedni~ki nalazimo novac, pokazujemo ~ak ma|ioni~arske sposobnosti, kad je u pitawu to pronala`ewe novca. Zaista, svaki dinar se dva-tri puta sagleda sa svih strana, pa se onda investira tamo gde je u datom trenutku najpotrebnije. Ali, mo`ete da vidite da se na sve strane gradi. Na{ je ciq da do 1. novembra svim gra|anima koji su ostali bez krova nad glavom, taj krov obezbedimo. Tu ima dosta rezultata i mislim da }emo taj rok po{tovati. Dosta se u unutra{wosti Srbije, a i ovde mo`ete da vidite, u Banatu, dole na jugu, gradi ovih malih poru{enih mostova, dosta je tih mostova zavr{eno. Zatim, ulo`ili smo veliku koli~inu novca u obnovu fabrika, u “Slobodu” iz ^a~ka, zatim u “Kru{ik” iz Vaqeva, u “Zastavu” u Kragujevcu, i mnoge druge, ne mo`emo sve odjednom. Treba imati u vidu da ne mo`emo sve odjednom, ali paralelno s tim re{avamo i neke druge probleme. Re{ili smo problem tri zaostale penzije. Voditeq: Jeste li zadovoqni rezultatima? Dr [e{eq: U ovim uslovima u kojima delujemo, ja sam prezadovoqan. Moramo samo da izdr`imo. Ja mislim da Srbija disciplinovaniju vladu u celoj svojoj istoriji nije imala, od ove vlade. Voditeq: Ali dobro, niste ni imali stanovni{tvo disciplinovanije i jedinstvenije. Dr [e{eq: Pazite, narod je svestan situacije u kojoj se nalazimo, narod se quti na Vladu, ja to znam, narod nas i kritikuje, narod nas i psuje ponekad, itd. i sve je to prirodno, i treba to narod da radi, ali narod je opet svestan da u sada{woj situaciji boqu vladu od ove ne mo`e da ima. Voditeq: Da se zadr`imo jo{ sekund-dva na ovom me|unarodnom aspektu. Ima jedno pitawe – u Rusiji se idu}e godine odr`avaju predsedni~ki izbori. Ima li nade da }e na ~elo ruske dr`ave kona~no do}i ruski patriota, pravoslavac, i da li }e u tom slu~aju za`iveti savez Rusije, Belorusije i Jugoslavije, pita Mladen iz Novog Sada. Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, iskreno verujemo u taj savez sa Rusijom i Belorusijom, i na{i koalicioni partneri iz Vlade narodnog jedinstva. Sa ove funkcije na kojoj se nalazim, ne bih komentarisao unutra{wu rusku politi~ku scenu. Voditeq: I vi se dogovarate, kao funkcioner Vlade, ili kao {ef partije? Dr [e{eq: Gde god odem, i u toalet kad odem, ja sam i funkcioner Vlade, i {ef partije, i gde god se pojavim, ja ne mogu iz te ko`e isko~iti, je li tako, dok sam na tim funkcijama? Ja sam, dodu{e, jo{ formalno pod ostavkom, ali mi smo obnovili na{u koaliciju letos, verovatno ste upo45
znati, i ~eka se samo sednica Narodne skup{tine da se izvr{i rekonstrukcija Vlade, ali po{to je ~vrst dogovor postignut, Vlada izvanredno dobro funkcioni{e i bez te rekonstrukcije. Ja mislim da Vlada sada mnogo boqe funkcioni{e nego pre rata. I pre rata je dobro funkcionisala, setite se u ratu kako je Vlada dobro funkcionisala, da je snabdevawe bilo skoro besprekorno. Prvih dana je mo`da bilo ponegde nesta{ice hleba, ovoga, onoga, mi smo uspevali sve ostalo da obezbedimo. Sve je to na neki na~in funkcionisalo. Bez obzira na te{ku ekonomsku krizu i socijalnu bedu. Voditeq: Ali, ovo konkretno {to ste sada rekli, to sebi obi~no pripisuju lokalne samouprave, one ka`u da su one to obezbedile. Dr [e{eq: To je besmisleno, ko raspola`e robnim rezervama, pre svega dr`ava, Republika, je li tako? Jer, lokalne samouprave ne bi mogle da mrdnu. Evo, pogledajte u Novom Sadu, da li je lokalna samouprava ne{to postigla na planu obnove poru{enih objekata? Imate li nekih primera da su ne{to postigli, neki krupan rezultat? Voditeq: Mislim da nema. Dr [e{eq: Niste ~uli, je li tako? Sve ovo {to je poru{eno, {to predstavqa i komunalnu infrastrukturu u Novom Sadu, Vlada Srbije popravqa, pa i ovaj vodovod i gasovod za drugu obalu Dunava, je li tako, za sremsku stranu Novog Sada, prema Petrovaradinu i drugim naseqima sa druge strane, prema Kamenici itd. To sve radi Vlada Srbije, lokalna samouprava jednostavno nije sposobna, ne zna to da radi. A, s druge strane, toliko su ogrezli u nekim kriminalnim radwama, u zloupotrebi dr`avnog novca, da ja mislim da narod jedva ~eka nove lokalne izbore, da se i ta pitawa definitivno ra{~iste. Voditeq: Imate li neku maglovitu ideju, kada bi mogli ti izbori da budu? Dr [e{eq: Najdaqe slede}e godine moraju da budu. Voditeq: Vi se zala`ete, odmah ako treba. Dr [e{eq: Da, ali najkasnije slede}e godine, novi lokalni i savezni izbori. To vi{e ne}e biti vanredni izbori, nego redovni, normalni izbori, bez obzira u kom danu, u kom mesecu, slede}e godine da budu zakazani. Voditeq: Kako mislite da zadr`ite 1,4 miliona glasa~a, vi ste imali toliko, milion i ~etiri stotine hiqada glasa~a, mislim. Dr [e{eq: Ne, ja sam kao predsedni~ki kandidat imao toliko, a kao stranka smo imali oko milion i dvesta hiqada. Voditeq: Kako mislite da zadr`ite milion i ne{to glasova, kad niste ispunili slede}a obe}awa – da }e dobrovoqci rata 1990. biti pravilno tretirani, jednake i redovne penzije, da }ete objaviti rat kriminalu, da }e se izvr{iti privatizacija, da marka ne}e divqati, da }e radikali napustiti Vladu ako izgubimo Kosovo, itd. – pita grupa razo~aranih radikala. Dr [e{eq: Dobro, to je mo`da grupa razo~aranih demokrata, ili grupa razo~aranih SPO-vaca. Da su srpski radikali, oni bi znali da se pitawe jednostavno na ovaj na~in ne mo`e postaviti, jer se srpski radikali dr`e svojih predizbornih obe}awa. Prvo treba da imate u vidu da mi nismo sami osvojili vlast. Narod nije nijednoj partiji pojedina~no dao do46
voqno poverewa, da bi ona sama formirala vladu. Bila je nu`na koaliciona vlada. Koaliciona vlada je stvar stalnih kompromisa, svakodnevnih kompromisa, i nijedna partija unutar koalicije ne mo`e pretendovati da u celosti ostvari svoj program, nego kompromisno, deo programa koliko se usaglasi sa partnerima, pa neke stranke smatraju da je jedna stvar prioritet, druge smatraju da je druga stvar prioritet. A onda, da krenemo redom – prvo, {to se ti~e dobrovoqaca, wihov status je regulisan. Primawa za ratne invalide, za porodice palih boraca, na osnovu tog statusa su mala, kao {to su sve ostale penzije male, i ta primawa kasne. To je onaj problem koji tek treba da se re{i. Voditeq: Kada }ete objaviti rat kriminalu? Dr [e{eq: Rat kriminalu je objavqen. Znate li vi i za jednu aferu u koju su ume{ani visoki dr`avni funkcioneri, od kada je formirana ova vlada? Voditeq: Pravo da vam ka`em, gospodine [e{eq, ne znam. Dr [e{eq: Za neke ranije se ~ulo, znalo se, hap{eni su, direktori republi~kih fondova su hap{eni itd. Voditeq: Ma znamo ono najgore, da su qudi ubijani na ulicama, gospodin Zoran Todorovi}. Dr [e{eq: Ima toga jo{ uvek, ali op{ta kriminalizacija dru{tva uvek prati duboku ekonomsku krizu, neminovno, to se ne mo`e spre~iti. Drugo, treba da imate u vidu da je na{a policija suvi{e bila anga`ovana na Kosovu i Metohiji, da bi mogla normalno i uredno da obavqa svoje poslove u drugim delovima Srbije. Voditeq: To je bilo u posledwih pola godina, a Vlada funkcioni{e ve} godinu i po dana. Dr [e{eq: Od kada je formirana ova vlada, mi smo imali ogromne kontingente policije na Kosovu i Metohiji. Zapravo, negde u vreme formirawa ove vlade, po~ela je ameri~ka agresija na Kosovo i Metohiju i podsticawe {iptarskog separatisti~kog ustanka. Mi smo dnevno pro{le godine vi{e od milion maraka izdvajali za finansirawe policijske akcije na Kosovu i Metohiji. Voditeq: Jeste, vi ste to i na televiziji, onoj velikoj, rekli. Ovo sam hteo da vas pitam – zar ne bi zaista moglo, recimo, policija da bude urednija u napla}ivawu kazni u saobra}aju, jer voza~i divqaju svuda, u Beogradu, u Novom Sadu, parkiraju bilo gde, pa ja mislim da bi se par miliona dinara dnevno... Dr [e{eq: Postoji tu ne{to {to se zove politika gowewa, ne sme policija u sada{wim kriznim trenucima da ima jednu politiku striktnijeg gowewa za sitne prekr{aje, ili za krivi~na dela zanemarqive dru{tvene opasnosti. Znate, ako po~nete sada rigorozno, ~ovek je nervozan, plata mu kasni, nema benzina, nema ovoga, nema onoga, i sada ga jo{ neko mnogo maltretira, svaki voza~ i svaki saputnik koji se vozi u automobilu nevezan, bez pojasa, mogao bi odmah da plati kaznu, na licu mesta, a zamislite sada kakvu bi to nervozu stvorilo u narodu kada bismo mi rasporedili policajce da striktno svuda sprovedu tu zakonsku odredbu? Voditeq: Ali, znate, sti~e se utisak da nema reda. 47
Dr [e{eq: Reda ima, nije ba{ tako. Reda ima i mi smo rigorozni tamo gde treba da budemo rigorozni. Ono gde na{a policija jo{ uvek mu~i muku, to je obra~un sa organizovanim kriminalom, kriminalom mafija{kog karaktera, gde je vrlo te{ko otkriti po~inioce, jer im ne mo`ete utvrditi konkretni motiv. To je ono {to je na{ problem. Mi smo deset godina razvijali jednu dimenziju policije, policije koja predstavqa ~ak i borbenu silu u izvesnom smislu re~i, za obra~un sa teroristima, sa gerilcima, a malo smo zapostavili kriminalistiku. Mi nemamo najsavremeniju svetsku tehniku iz oblasti kriminalistike, koja bi omogu}ila uspe{no savla|ivawe tih varijanti najorganizovanijeg i najve{tijeg kriminala. Voditeq: Da li }e po modelu zaostalih penzija dr`ava regulisati i de~je dodatke? Dr [e{eq: Spremamo se da to uradimo i tra`imo sada sve mogu}e varijante na kojima bi mogli da uspemo. Jednu }emo stvar ve} do slede}e sednice Narodne skup{tine da uradimo, npr. za poreske obveznike, za qude koji imaju obavezu da plate godi{wi porez za stan. Naprimer, otkupili su stan i sada im do|e da plate ne znam koliki iznos, mo`da 100 dinara godi{we, porez za stan od 60 m2, ovo govorim napamet, nemojte me sada hvatati za broj, taj iznos }e, kao i porez za ostale stvari, li~ni porez koji se odre`e na imovinu, plate mo}i da podmiri, bar kako smo to predvideli (danas je to pro{lo na Vladi i ide na Narodnu skup{tinu), zaostale de~ije dodatke. Zna~i, porodica koja ima decu, prima de~ji dodatak, `ivi u otkupqenom stanu, mo}i }e delimi~no i to da plati, i tra`imo jo{ {ta bi se sve moglo time platiti, ukqu~uju}i i struju, ali da ne bude samo struja u pitawu, jer, ra~unamo, po{to smo re{ili tri zaostale penzije, kroz bonove za struju, da je dosta tih bonova preliveno porodicama sa decom, koja bi trebalo da prime de~iji dodatak, jer baka, deda, daju sinu ili k}erki, koji imaju decu, dakle svojim unucima nameweno na izvestan na~in, da se upi{e onaj broj u bon za pla}awe struje i na taj na~in im poma`u. Ako sada i zaostale de~ije dodatke isplatimo u bonovima za struju, bojimo se da }emo prebukirati, pa ne}emo biti dovoqno efikasni. Dakle, tra`imo {ta bi se jo{ moglo u to ukqu~iti. Voditeq: Od kada je gospodin Vojislav [e{eq na strani koalicionih partija? Imate li utisak da ste vi na toj strani, ne znam na {ta gledalac misli? Dr [e{eq: Ja sam na strani Srpske radikalne stranke i zastupam wen politi~ki i strana~ki interes. U {irem smislu sam na strani srpskog naroda i Srbije. Voditeq: Kako do`ivqavate ovo sada u Beogradu, u Novom Sadu, ove demonstracije i sve ovo {to nam se de{ava? Dr [e{eq: To su cirkusi svoje vrste. A kako vi to do`ivqavate, kad vam jedan ^anak iza|e i dr`i govor, kako mo`ete da do`ivite, nego da se smejete, grohotom da se smejete. Voditeq: Dobro, ^anak je dosta popularan u Novom Sadu. Dr [e{eq: Kako je popularan, kao komedijant, da li ga iko smatra ozbiqnim u Novom Sadu? Voditeq: Ja mislim da ima dosta pristalica. 48
Dr [e{eq: Ima pristalica zabave na javnim mestima koliko ho}ete, ima pristalica cirkusa, komedija itd. ali ja ne verujem da postoji ijedan normalan ~ovek koji ^anka smatra ozbiqnim politi~arem, nijedan normalan. Voditeq: A {ta vi konkretno zamerate toj vrsti politi~ara? Dr [e{eq: Ni{ta mu ja ne zameram, ja uop{te mislim da on nije politi~ar. Po ~emu je on politi~ar? Voditeq: Pa dobro, poslanik je, a sada vi{e nije. Dr [e{eq: Nije poslanik, izbacila ga je wegova partija, nisu ga uzeli, koalicija Vojvodina ga je izbacila iz svog ~lanstva. Voditeq: Ali morate priznati, bar je bio politi~ar, i to onaj oficijent. Dr [e{eq: Slu{ajte, nije svako ko je jednom u `ivotu bio poslanik u situaciji da ka`e – bio sam politi~ar. To ipak druga~ije izgleda u praksi, politi~ar se bavi politikom. On je tako jedan uli~ni cirkusant, komedijant, nekad mo`e da bude i duhovit, potpuno je amoralan i pokvaren. To je pokazao ovim svojim izjavama za muslimansku televiziju u Sarajevu u toku rata, to pokazuje svojim beskrupuloznim atakovawem na srpske nacionalne interese. Voditeq: Ali, imao sam priliku sa wim nedavno da razgovaram. On upravo tvrdi da je on srpski rodoqub, da je patriota, da se zala`e za jednu demokratsku Srbiju. Dr [e{eq: Slu{ajte, vi mo`ete na}i papagaja koji prili~no dobro govori i koji mo`e da vam ka`e da je on krokodil, a sada je druga stvar ho}ete li vi prihvatiti tu wegovu verziju ili ne}ete. Ako vas papagaj mo`e ubediti da je krokodil, onda vas i ^anak mo`e ubediti da je rodoqub. Voditeq: Kako komentari{ete izjavu gospodina ^anka da je novosadski korpus ru{io mostove u Novom Sadu, {ta }ete protiv toga preduzeti, pita Milan Nikoli} iz Novog Sada. Dr [e{eq: [ta da se preduzme protiv takvih nebuloznih izjava? Sme{no bi bilo bilo {ta preduzimati. Voditeq: Dobro, to je odgovor. Dr [e{eq: Kako bi izgledao sudski proces, na kome bi se sudilo ^anku? Voditeq: Nekoliko gledalaca pita – za{to ga je vojvoda \uji} ra{~inio, za{to je ra`alovan od pokojnog vojvode \uji}a? Ja sam slu{ao to va{e obja{wewe, vi ste o tome govorili. Dr [e{eq: [ta treba, prvo, to je jedna nebuloza, kako on mene mo`e iz Kalifornije ra`alovati, ra{~initi, i po kom osnovu, kako? Voditeq: Ali on je to formalno uradio. Dr [e{eq: Nije ni formalno uradio, nego u nekom pismu, koje je poslao nekome u Beogradu, to je pismo vi{e privatnog karaktera. Formalno to nije mogu}e na taj na~in uraditi. Drugo, ja sam ve} dvadesetak ~etni~kih vojvoda proglasio u otaybini, on to ne mo`e da uradi. Moglo se desiti ne{to suprotno, da se na|emo nas 20, pa da wega ra`alujemo. Naravno, nije nam ni palo na pamet, samo vam ka`em koliko je to sve groteskno. Problem je vojvode \uji}a {to su ga pred kraj `ivota iskoristili neki koji ne `ele dobro srpskom narodu i on se tu obrukao, izblamirao. Umro 49
je u 93 godini, mo`da mu je boqe bilo da je dve-tri godine ranije umro, na kraju krajeva, kad je to ve} sve zavr{eno, je li tako? Mnogi qudi mu mogu pozavideti, pa i vi i ja i na tako dubokoj starosti, je li tako, ali bar pred kraj `ivota mogao je da se sa~uva od takve blama`e. Voditeq: Ali uop{te, u posledwih godinu-dve taj ~etni~ki prizvuk, predznak i va{e partije, i partije gospodina Vuka, kao da je mawe va`an, ne pomiwete ga vi{e. Dr [e{eq: Vidite, ~etni{tvo ne sme nikada da bude partijski predznak. Mi smo reafirmisali ~etni{tvo 1990. godine, ~etni{tvo koje ranije nikada nije imalo ideolo{ku platformu, ~etni{tvo je ozna~avalo borbu za slobodu srpskog naroda, i ni{ta vi{e. U ~etni~kom pokretu, u vreme Kraqevine Srbije, i posle, bili su pripadnici raznih stranaka. Radikalska vlada je, posle 1903. godine, formirala tu ~etni~ku akciju, pa je onda inicijativa preuzeta od strane Srpske narodne odbrane, kao udru`ewa gra|ana, da ne bi srpska vlada direktno stajala iza toga, jer je bilo re~i o organizovawu gerilaca za borbu protiv Turaka na podru~ju ju`ne Srbije, odnosno Makedonije, pa da izgleda da je to spontano organizovano. Gerilci su slati iz raznih srpskih zemaqa i tamo su se juna~ki borili. Pre toga, na{i gerilci u Makedoniji su imali isti naziv kao bugarski gerilci. Srpska vlada je htela da se po nazivu na{i gerilci razlikuju. Zna~i, ~etnik je srpski gerilac, i ni{ta vi{e. U Drugom svetskom ratu to su bili borci za slobodu, neki su se kompromitovali, poput vojvode Pe}anca i raznih drugih, ali ve}ina se borila za slobodu svoga naroda, i kad je kraq Petar okrenuo le|a Dra`i Mihajlovi}u, po wegovoj naredbi pre{li su u partizane, desetine hiqada ~etnika. Kraq Petar je naredio da napuste Dra`u i da pre|u u partizane. Bio je izmanipulisan od ^er~ila, ali to je ve} istorija, da ne ulazimo u istorijske teme. Posle Drugog svetskog rata, komunisti~ki re`im je ~etni{tvom progla{avao sve {to je bilo srpsko, nacionalno i patriotsko. Dakle, komunisti su posle rata ~etni{tvu dali neki ideolo{ki predznak, dali mu ideolo{ke atribute. Voditeq: To je lo{e. Dr [e{eq: Lo{e naravno. [ta je nama bio ciq 1990. godine, kada smo formirali Srpski ~etni~ki pokret – da se jednostavno reafirmi{e istorijska uloga tog ~etni{tva i mi smo ponosni {to je taj proces ostvaren do kraja. U ovome ratu skoro svi srpski borci za slobodu iz Srpske Krajine i iz Republike Srpske nazivali su se srpskim ~etnicima, je li tako, i tako su ih i neprijateqi nazivali. ^ak su se mnogi sinovi Titovih prvoboraca, Titovih partizana, ponosno predstavqali kao srpski ~etnici. Mi smo na taj na~in prvo, zbacili jednu veliku istorijsku qagu, koju su komunisti ve{ta~ki nabacili na ~etni~ki pokret, i s druge strane, doprineli srpskom nacionalnom pomirewu. Jedna faza je zavr{ena i sa tim politi~ke stranke vi{e nemaju ni{ta. ^etni{tvo je jedna patriotska tradicija unutar srpskog naroda, vi{e ne}ete nikoga ozbiqnog ~uti da vam ne{to lo{e govori o ~etni{tvu, a kad se vr{e konkretne istorijske analize, onda je bilo i dobrih i lo{ih, bilo je mnogo vi{e dobrih, a bilo je i onih lo{ih, koji su kvarili op{tu sliku. 50
Takav vam je slu~aj kod partizana, je li tako. Pa, se setite {ta su radili Mo{a Pijade i \ilas u toku Drugog svetskog rata, nema ~etni~kog zlo~ina koji se mo`e uporediti sa takvim partizanskim zlo~inima. Voditeq: Pre neki dan je u Zagrebu zavr{eno su|ewe Dinku [aki}u, kakav je va{ komentar tog celog procesa, wegova `ena, prijateqica ili `ena, ne znam, oslobo|ena je. Dr [e{eq: Ne znam da je `ena oslobo|ena, to jo{ nisam ~uo. Voditeq: Da, povu~ena je tu`ba. Dr [e{eq: [to se ti~e Dinka [aki}a, desilo se ne{to {to je bilo prisutno i kod su|ewa Artukovi}u. Dinko [aki} je osu|en na maksimalnu kaznu, po{to je Hrvatska ukinula smrtnu kaznu, prilago|ava se zakonodavstvu Evropske unije. Maksimalna kazna je 20 godina, ali mu nije su|eno za genocid. Kod Andrije Artukovi}a tako|e je izba~en genocid iz optu`be, tako da im je su|eno za obi~na ubistva. Na|e mu se nekoliko konkretnih ubistava, i to je najlak{e, ubio toga i toga, osu|uje se na smrt, ili osu|uje se na 20 godina robije. Izru~ewem Dinka [aki}a Hrvati su dobili kqu~ni okvir u ruke i dugo su smi{qali kako iz toga da iza|u. Oni `rtvuju jednog usta{u, da bi sa~uvali usta{ki pokret u celini. Jedan konkretan usta{a, Dinko [aki}, u wihovoj verziji je ubijao, pa je ubio toga i toga. Me|utim, nema nigde genocida u toj presudi. Ako nema genocida, onda se sa pokreta kao takvog skida krivica, to je ono {to je problemati~no i {to treba u javnosti neprekidno raskrinkavati, kad je re~ o tom sudskom procesu u Zagrebu. Voditeq: Dosta se i gospodin Tu|man tu eksponirao, da }e to su|ewe Dinku [aki}u pokazati da je on bio u pravu kad je rekao da ima 60.000 `rtava Jasenovca. Dr [e{eq: U presudi stoji nekoliko desetina hiqada, ~ak je i to relativizovano na jedan perfidan na~in. Voditeq: Da se vratimo pitawima – da li ste zaboravili sve ono {to ste pri~ali na mitinzima koje ste dr`ali pre par godina, da li ste svesni da ste se pridru`ili onima koje ste najvi{e grdili. Danas mi, koji smo razo~arani onim {to ste pri~ali, jer smo prevareni, odlazimo na nove mitinge, tra`imo neko boqe sutra za sebe i svoju decu itd. Dr [e{eq: I to boqe sutra tra`e kod ^anka, je li tako? Veoma su sme{na ta pitawa koja ste dobili, da podr`ite mitinge u Novom Sadu, osim ^anka. ^anak, pa neprekidno ^anak. To je, znate, deplasirano. Prvo, nije nikakva tajna, mi smo 1990. godine, cele 1990. godine bili u `estokom sukobu sa socijalistima. Mi smo bili jedina zabrawena politi~ka partija 1990. godine. Ja sam se iz zatvora kandidovao za predsednika Republike, pa sam dobio 100.000 glasova. 1991, 1992, do polovine 1993. godine bio je rat, borili smo se za zapadne srpske zemqe. Tu smo sara|ivali, tu su odnosi me|u na{im partijama bili dobri, ali ne toliko dobri da bismo formirali i formalnu koaliciju. Mi smo izbegavali koaliciju. Do me|ustrana~kog sukoba do{lo je 1993. godine i taj sukob je bio svom `estinom vo|en 1994, 1995, 1996. godine. Na izborima 1997. godine narod 51
nije nijednoj stranci ukazao dovoqno poverewa, niti dao dovoqno glasova da sama formira vladu. Na{ je ciq bio da se formira ~etvorna koalicija. Srpska radikalna stranka, SPS, JUL i SPO. [est meseci smo se za to zalagali, je li tako? SPO je hteo sa socijalistima i JUL-om, nije hteo sa nama, ali je pretio socijalistima i JUL-u – ako ne prihvate wegove uslove, da bi on mogao sa radikalima formirati tehni~ku koaliciju i sve im pokvariti, je li tako, se}ate se? Voditeq: Ja se se}am jedne fotografije, vas ~etvoro, vi, gospodin Vuk, na zemunskom {etali{tu, je li to bilo u vreme tih razgovora, se}ate se, to su novine objavile? Dr [e{eq: To je bilo u vreme kad se Vuk Dra{kovi} posva|ao sa Zoranom \in|i}em, pa tra`io “rame za plakawe”. U tim {etwama on se uglavnom jadao {ta mu je sve \in|i} uradio, kako je wime razo~aran. To je otprilike bila su{tina. Voditeq: Nikada nismo saznali {ta se zapravo u tim me|ustrana~kim konsultacijama de{avalo, za{to se to nije dogodilo? Dr [e{eq: Mi smo hteli, Dra{kovi} nije hteo, pitajte ga, on nije hteo, on je rekao – mo`e, ali bez radikala. Voditeq: Jeste li vi razgovarali sa wim o tome? Dr [e{eq: U to vreme ve} nismo razgovarali i on je bio stra{no potre{en fijaskom na predsedni~kim izborima. On je to zaista te{ko podneo, i u drugom turnusu je mnogo te`e pora`en nego u prvom. “Ubio se” onom televizijskom emisijom, onim brojem, pa je dobio 300.000 glasova mawe. Voditeq: Neki ka`u da je on bio ja~i. Dr [e{eq: Da je on bio ja~i, onda bi on posle toga dobio vi{e glasova. On je tu imao 300.000 glasova mawe nego u prvom turnusu, u kome je tako|e pora`en, je li tako. Prvi put je imao 800.000, pa onda oko 500.000. Voditeq: Da, malo, vrlo malo. Dr [e{eq: Da, zna~i “ubio se” time. Voditeq: Ali vi niste sa wim li~no razgovarali o ~etvornoj koaliciji? Dr [e{eq: Mi nismo ni sa kim razgovarali, svi razgovori su bili izme|u SPS-a, JUL-a i Dra{kovi}a. Mi smo tek u martu po~eli da razgovaramo, kad je sve puklo izme|u Dra{kovi}a i SPS-a. Mi smo samo javno saop{tavali da insistiramo na tome, nikakvih me|ustrana~kih sastanaka ina~e nije bilo. Bio je samo jedan, pa smo se dogovorili o rasporedu politi~kih funkcija u radu Skup{tine Srbije, i to je provedeno u `ivot onako kako smo se dogovorili, tako je i realizovano. Voditeq: Znate za{to sam vam ovo pitawe pro~itao, rekli ste pre emisije da ne}ete da vidite {ta je od ovih pitawa stiglo, zato {to svuda nalazim taj prizvuk qutwe na vas, kao personifikacije srpskih radikala, da nisu ispuwena obe}awa. Da li vi ose}ate taj prizvuk, ne samo u ovoj emisiji, nego svakog dana, sre}ete se sa qudima. Dr [e{eq: Ako se se}ate posledwe emisije u predizbornoj kampawi 1997. godine, pred predsedni~ke izbore, izjavio sam u toj emisiji, a i nekoliko puta ranije, da se najvi{e bojim preteranih o~ekivawa. Ne mogu se sva obe}awa re{iti ni za godinu, ni za dve, ni za pet, ali se re{avaju. Mno52
ge stvari smo ispunili, od onoga {to smo obe}ali narodu, da li se se}ate da sam ovakav oblik re{avawa zaostalih penzija nudio u predizbornoj kampawi 1997. godine. Voditeq: Ali ja se se}am da ste govorili – proda}emo benzinske pumpe. Dr [e{eq: Se}ate se, kad smo u{li u Vladu, da smo odmah insistirali da se mewa zakon o privatizaciji, sada pripremamo izmene. Voditeq: Gospodin Nikoli} mi je pre neki dan rekao da je to gotovo, vi ste ga napravili pre pola godine, Zakon o privatizaciji. Dr [e{eq: To je bilo pre godinu dana, to jo{ nije usagla{eno. Voditeq: Rekao mi je jednu finu re~enicu, koju }u dugo pamtiti – jedno je imati resor, a drugo je imati Vladu. U resoru se sve qudi dogovore, koncipiraju, ali u Vladi ne prolaze najradikalniji predlozi. Dr [e{eq: Pa zato {to je koaliciona vlada uvek stvar kompromisa. Mo`emo mi da mislimo da su na{e ideje najboqe, na{i koalicioni partneri misli da su wihove ideje najboqe. Vlada jedinstveno izlazi samo sa onim {to usaglasimo me|usobno. Voditeq: Da li }e biti preregistracije vozila iz Crne Gore? Dr [e{eq: Taj smo posao zavr{ili pro{le godine, a od tada se vi{e o tom pitawu u Vladi nije raspravqalo. Voditeq: Nekoliko pitawa – da li }e se na{a vojska vratiti na Kosovo, na ~elu sa generalom Pavkovi}em? Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }e se na{a vojska vratiti na Kosovo, ne mogu da ka`em kada i ne mogu da vam ka`em koji }e general biti na ~elu, koji se zatekne u to vreme, kao komandant onih jedinica koje }e se vratiti. Voditeq: Kako ste primili tu situaciju sa Kosovom? Dr [e{eq: Vrlo te{ko, i u emotivnom smislu, i u onom ~isto qudskom, i u politi~kom. Voditeq: ^uli su se glasovi da se povla~ite iz politike. Dr [e{eq: Pa to je bila vi{e stvar nekih mojih unutarstrana~kih izjava. Voditeq: Ja sam to ~uo od va{ih najintimnijih prijateqa. Dr [e{eq: Pa je to nekako procurelo do javnosti i u jednom trenutku ja sam se ozbiqno bavio mi{qu da tako postupim, me|utim, prevagnuli su neki drugi momenti. To je stvar koja se ti~e mene i Srpske radikalne stranke kojoj pripadam, to se ne ti~e ni na{e politi~ke konkurencije, niti se ti~e {ire javnosti, jer ja o tome u javnosti nisam raspredao. Ali, moram priznati da sam imao jednu veliku unutra{wu i psiholo{ku krizu povodom toga. Voditeq: Ja mislim da ste u jednoj TV emisiji, sada skoro, na TV Beograd, prvi put smo vas videli posle mnogo meseci, gde ste govorili o toj dilemi, gde ste rekli da ste u jednom trenutku do{li u isku{ewe da napustite politiku. Dr [e{eq: Da, desilo se to. Voditeq: Je li to pro{lo? Dr [e{eq: Pa vidite da je pro{lo. Voditeq: Jedan gledalac pita – ~ime i kako vas je pridobio gospodin Milo{evi} da se pridru`ite socijalistima? 53
Dr [e{eq: Niti me je Milo{evi} pridobijao, niti me je pridobio. Pogledajte srpsku politi~ku scenu, ima pet ozbiqnih partija – Srpska radikalna stranka, SPS, JUL, SPO i Demokratska stranka. Ne ra~unam ovo {to Demokratska stranka sa sobom tegli ovaj Savez za promene, jer tu ima svega i sva~ega, a Demokratska stranka je relativno ozbiqna stranka, je li tako? Pet ozbiqnih politi~kih grupacija ima, a nijedna ne mo`e sama, i idemo onda redom, sa kim mo`emo, sa kim ne mo`emo. Hteli smo sa svima, sa onima koji su u parlamentu. \in|i} je napravio katastrofalnu gre{ku {to je bojkotovao pro{le izbore, nije hteo Dra{kovi}, sam sebe je eliminisao. Onaj ko ne}e, bez wega se mo`e. Pogledajte sada sa drugog aspekta – Amerikanci su protiv Milo{evi}a i SPS-a, Amerikanci su protiv JUL-a, Amerikanci podr`avaju Demokratsku stranku, i nevoqno \in|i}a, hteli bi wega da se otarase, nekog drugog da dovedu na wegovo mesto. I Amerikanci nekada podr`avaju, nekad ne podr`avaju Dra{kovi}a. Trenutno ga ne podr`avaju, nego mu stalno prete i pritiskaju ga da se prikqu~i Savezu za promene itd. Voditeq: Da li }e se prikqu~iti? Dr [e{eq: To ja ne znam, to pitawe treba wemu postaviti, boqe bi mu bilo da se ne prikqu~uje. Ja mislim da je za wega bilo najboqe da je prihvatio na{u inicijativu i da je letos u{ao i u Saveznu i u Republi~ku vladu, gde se pravi ta velika koalicija. Za{to je to bio i na{ interes – zato {to bi ta vlada imala boqu unutra{wu ravnote`u, a ovako socijalisti i JUL mogu u svakom trenutku nadglasati radikale. Da su ~etiri stranke, ne bi bilo mogu}e nadglasavawe, razumete? Postojao bi ve}i stepen ravnote`e. Ima 15 radikala u Vladi, ima 15 socijalista, pet julovaca, jedan vanstrana~ki. Da je to izme|u ~etiri stranke raspore|eno, bilo bi druga~ije. To je onaj interes koji je nas motivisao da insistiramo na {iroj koaliciji. Me|utim, on nije hteo. Kako mi mo`emo praviti koaliciju sa onima koji ne}e, a kako mo`emo i sa onima kojima diriguju Amerikanci? Ne mo`e. Evo sada su pozvali ogroman broj tih NATO politi~kih partija iz na{e zemqe, od strane Evropske unije, i crkvu ~ak, i ve} im spremaju tamo neki projekat uslova koje bi oni trebalo da ispune, da bi Evropska unija onda wima pomagala i pomogla, navodno, i Srbiji. Jeste li videli, koji su to uslovi – potpuno rasturawe Srbije, potpuna kapitulacija. I, pred zahtevima crnogorskih separatista, i pred zahtevima {iptarskih separatista, i ~ak formulisawe novog statusa Vojvodine i Sanyaka itd. Kako onda mi sa wima da sara|ujemo? Ne mo`emo sa wima da sara|ujemo. Voditeq: Ali, sami ste pokazali visoku spremnost na kompromise. Dr [e{eq: Nema kompromisa u srpskim nacionalnim pitawima, nema kompromisa po pitawu slu`ewa agresoru i na{em tradicionalnom neprijatequ, nema. Voditeq: Ovo sam hteo da ka`em, vi ste sami govorili o tome, ja razumem da u ovom trenutku Republika Srpska ... Dr [e{eq: Mi smo pragmati~ni u politici. Jedno je biti pragmati~an, a drugo je kapitulirati. 54
Voditeq: Jasno, jasno, pragmati~an. Dobro, da li vas ta pragmati~nost bilo kada upu}uje na to – pa dobro, hajde da vidimo i sa tim crnim |avolima, Amerikancima... Dr [e{eq: E, sa crnim |avolima ne}emo. Znate, ja iskreno verujem u Boga, ja sa |avolom ne mogu nikako, ni u {ta. ^ak i kad se |avo predstavqa u najlep{em svetlu, on je meni nepodno{qiv, ja sa wim ne mogu. I Amerikanci poku{avaju s vremena na vreme da se predstavqaju u najlep{em svetu, ali kakvi su Amerikanci, to je pokazalo ono bombardovawe, bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije i srpskog naroda u celini, to je prava slika Amerikanaca, wihova su{tina. Voditeq: Da li mislite da se taj rat mogao izbe}i? Dr [e{eq: Mi ga nikako nismo mogli izbe}i. Koja bi to srpska vlada mogla da ka`e – evo, neka NATO u|e na Kosovo i Metohiju. Voditeq: A u{li su. Dr [e{eq: Pa, u{li su posle tolikog bombardovawa. I opet nisu u{li pod onim uslovima koje su diktirali u Rambujeu. Da li vi znate {ta sadr`i projekat iz Rambujea? Voditeq: Objavqen je i Rambuje. Dr [e{eq: Jesu li planirali da okupiraju celu Srbiju? Taj plan iz Rambujea je sadr`ao i odredbe da se NATO slobodno kre}e kroz celu Srbiju. Pa pogledajte, to je objavqeno. Voditeq: Dobro, tu se sla`em sa vama, iako ste verovatno previ{e strogi, nisu oni tra`ili da se {etaju kroz Srbiju, nego ona klasi~na klauzula da mogu wihova vozila. Dr [e{eq: Sasvim slobodno, kroz celu teritoriju Savezne Republike Jugoslavije, bez podlegawa ikakvim carinskim propisima, ikakvim kontrolama itd. Nema kontrole nikakve. Voditeq: Ali dobro, to je uobi~ajeno, i u Bosni je isti takav status bio, i u Hrvatskoj. Dr [e{eq: Pa Bosna je okupirana, evo vidite {ta rade u Bosni – smewuju predsednika Republike, zabrawuju Srpsku radikalnu stranku, sve bi to sutra radili u Srbiji, sve. To bi bila ~ista okupacija. Voditeq: Mislim, ako vas razumem {ta govorite, iako mi je `ao, naravno kao i vama, pretpostavqam – znam, ne pretpostavqam zbog onoga {to se dogodilo na Kosovu, na Kosovu vidim sada da sve mawe i mawe imamo dr`avnih prerogativa, vidim da je tra`eno da i po{tanski broj promenimo. Dr [e{eq: Kosovo je okupirana teritorija, mi toga moramo biti svesni. Voditeq: Znate da su tra`ili da Kosovo... Dr [e{eq: Me|utim, mi imamo dve {anse na osnovu kojih mo`emo sa~uvati Kosovo, odnosno ima dva momenta koji nam pru`aju {ansu. Prvo je Rezolucija Saveta bezbednosti, kojom se garantuje dr`avni suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije povodom Kosova i Metohije. A tu nas sada ugro`ava separatisti~ki re`im iz Crne Gore. Ako se slu~ajno Crna Gora otcepi, ne gubimo mi samo Crnu Goru, nego onda mo`emo izgubiti Kosovo i Metohiju, jer vi{e nema Savezne Republike Jugoslavije. 55
I drugo, savez sa Rusijom i Belorusijom nama spa{ava Kosovo. Jer, onda Rusi mogu koliko `ele trupa poslati na celu na{u teritoriju, pa i na Kosovo, u jednom trenutku mogu re}i u Savetu bezbednosti – sada je dosta, nemate {ta da tra`ite, to je teritorija Saveza, zapravo konfederacije sa Rusijom i Belorusijom, mi imamo svoju vojnu silu, {ta }ete vi nama, idite. Voditeq: Kako vidite taj scenario u odnosu na Crnu Goru, {ta su alternative i {ta vi mislite? Dr [e{eq: Crna Gora bi ve} oti{la u otvoreni, potpuni separatizam, u otcepqewe, da se ne boji reakcije naroda. Svesni su reakcije naroda. Ogromna ve}ina Srba u Crnoj Gori je protiv otcepqewa. Za otcepqewe je ve}ina pripadnika nacionalnih i verskih mawina, muslimana, Albanaca, eventualno katolika u primorju itd. Ogromna ve}ina Srba je protiv otcepqewa, i toga se boji \ukanovi}. Ja mislim da bi se desio narodni ustanak u podru~ju Pqevaqa, Bijelog Poqa, Berana, Andrijevice, Kola{ina, [avnika. Voditeq: Najavqena je crnogorska valuta, najavqen je jedan poseban carinski re`im, ve} se sprovodi. Dr [e{eq: Da, a onda se bune {to mi kontroli{emo robu kod Prijepoqa, mi moramo negde da kontroli{emo ulaz i izlaz robe, je li tako? Pro{le godine za 100 miliona dolara su uvezli banana, carina uop{te nije pla}ena, da vam ne govorim o cigaretama, da vam ne govorim o nekoj drugoj robi. Evo, postali su glavni problem italijanske dr`ave, italijanska {tampa o ~emu pi{e, pi{e o kriminalnim radwama crnogorskog re`ima i mafije koja je sa tim povezana. Voditeq: Kako predvi|ate, kako vidite razvoj doga|aja, recimo do kraja godine? Dr [e{eq: Pa, tu }e biti mnogo problema, ne bih mogao konkretnu prognozu da vam dajem, bilo bi neozbiqno sa moje strane, ali mnogo, mnogo problema }e biti tu. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo spremni na dijalog. Nedavno je opet stiglo pismo od DPS-a gde oni nude te razgovore u Crnoj Gori. Mi smo to prihvatili, mislim da su prihvatili i socijalisti i JUL. Ho}emo da razgovaramo o svemu, ali Ustav ne damo da bilo ko gazi, a oni su to lukavo hteli da izvedu, da se crnogorska vlada obrati srpskoj vladi i da se razgovara o wihovoj platformi. Srbijanska vlada je rekla – ne, to nije na{a ustavna nadle`nost. Voditeq: Je li oficijelno odgovorila Vlada? Dr [e{eq: Da, oficijelno je odgovorila da je taj materijal prosle|en Saveznoj skup{tini, gde je i mesto da se raspravqa o tim pitawima. Mo`emo voditi, dakle, me|upartijske razgovore i mo`emo voditi dijalog u Saveznoj skup{tini, na sednici Ve}a gra|ana, Ve}a republika, Ustavne komisije. Voditeq: A {to se ti~e Vojvodine, pretpostavqam da se bli`imo kraju ovog razgovora, vreme nam be`i. Dr [e{eq: Meni vreme ne be`i, zavisno od toga koliko ste vi odredili da traje emisija. Voditeq: Imam utisak da ste malo umorni – niste? 56
Dr [e{eq: Pa znate {ta, ja odmora nemam ve} pet godina. Vlada Srbije nikada nije radila kako radi ovih dana, zaista je mnogo obaveza, mnogo smo anga`ovani, neprekidno radimo. Voditeq: Ali, tu se de{avaju neke stvari koje nas zbuwuju, ne radi se o tim marginalnim stvarima, tu je sasvim jasno da `ivot, u stvari, name}e i tempo i dnevni red. Dr [e{eq: Malo sam i promukao, mo`da od suvi{e dugih govora. Voditeq: A gde ste govorili? Dr [e{eq: Pa svuda govorim. Voditeq: Pa dobro, to na sednicama, tu ne treba da se vi~e. Dr [e{eq: Pa dobro, nekada treba voditi i neku `u~niju raspravu. Voditeq: Da li se sva|ate? Dr [e{eq: Ne, ne sva|am se, nego tako, u|emo nekada u vatrenu razmenu argumenata. Nije to sva|a. Zaista imamo korektnu saradwu, ali kad se ne sla`emo, ne sla`emo se. Kad je re~ o Vladi, ali vode se dijalozi i unutar stranke. Voditeq: Ovo sam hteo da vas pitam – u me|uvremenu se de{avaju ti podzakonski propisi ili neke uredbe |avolske koje do te mere ... Dr [e{eq: Nema uredbe |avolske. Voditeq: Ima, ima gospodine predsedni~e, recimo, se}ate se one iz pro{le godine, kada je svaki vlasnik radwe morao da ide u op{tinu, u kancelariju da mu overe onu traku, pa je bio haos, i na kraju je to propalo. Evo, sli~no se sada de{ava. Dr [e{eq: To je bilo pro{le godine, ili pretpro{le. Voditeq: Ja mislim pro{le godine u januaru. Dr [e{eq: Nije tada bila ova vlada. Voditeq: Dobro, ja vam govorim o |avolskim uredbama. Dr [e{eq: Ja ne znam koje su to |avolske uredbe. Od kad je ova vlada, nije bilo |avolskih uredbi. Voditeq: Evo sada ima. Dr [e{eq: Koja? Voditeq: To je dodu{e Savezna vlada u pitawu. Dr [e{eq: Koja? Voditeq: Da vi morate da nosite ugovor, za va{u svaku izjavu, znate ono, da morate da date izjavu da ste oslobo|eni, da to kupujete kao osnovno sredstvo, ili repromaterijal, i sada {ta se de{ava – za tu svaku izjavu morate da odete u op{tinu i da overite, i krene nabavqa~ u Ariqe, u Ni{, i odustane od toga. Ma ko to izmi{qa te pe~ate? Dr [e{eq: Imamo mnogo tu zloupotreba i mnogo izbegavawa osnovne zakonske obaveze da se pla}a porez. Voditeq: To svaka dr`ava ima. Dr [e{eq: Ali mi imamo preterano mnogo toga. Voditeq: Pa {to ne uvedemo onaj sistem poreza na dodatu vrednost, koji je zaista izuzetan? Dr [e{eq: Mora}emo da pojednostavimo daqe poresko zakonodavstvo. Voditeq: To ste obe}ali. Dr [e{eq: I radimo na tome. Pa vidite koliko smo oborili poreske stope? Pogotovu za neku posebnu robu, akciznu. 57
Voditeq: To je ta~no, ali poreski mehanizam je problem. Pa zamislite, vi morate o otpremnici ... Dr [e{eq: Poreski mehanizam moramo da mewamo sistematski i paralelno, i na saveznom, i na republi~kom nivou. Voditeq: Gospodine predsedni~e, u otpremnici. Dr [e{eq: Sla`em se da ima mnogo administrirawa, da imamo jo{ uvek mnogo u~malih birokratskih struktura i suo~avamo se sa tim problemima i kad sprovodimo neki zakon ili podzakonski akt. Moramo pojednostaviti administraciju. Voditeq: Najve}a poslovna tajna je po{to sam ja kupio ono {to prodajem, ili dogra|ujem, i tu poslovnu tajnu po na{im propisima morate va{im kupcima da napi{ete, jer morate da im napi{ete nabavnu cenu robe, da bi se porez obra~unao itd. Naravno da, kada je poreski sistem takav da vam ru{i posao. Dr [e{eq: Ali to je pomalo i besmisleno, jer i onda napi{ete mawe nego {to ste platili. Voditeq: Dobro, to je zato da izbegnem porez, je li tako, ali onda do|e inspektor pa ka`e – dajte da vidim fakture za tu robu. Dr [e{eq: Mora se pojednostaviti potpuno poreski sistem. Voditeq: Jedno drugo pitawe vezano za doprinose, za plate radnika itd. Ako se oni ve} tako masovno ne pla}aju, za{to ih ne snizite? Dr [e{eq: Sni`avamo tamo gde je preka potreba da se snizi. Voditeq: Ali se ve} ne pla}aju, masa qudi radi “na crno”. Dr [e{eq: Gledajte, sni`avamo, ja to objavqujem u “Slu`benom glasniku”, ja to potpisujem u Vladi. Sni`avamo svim onim firmama gde imamo jake argumente da snizimo, 50% sni`avamo te obaveze. Voditeq: Koliko mislite da su te obaveze 30-40%? Dr [e{eq: Pa setite se da smo mi prvi smawili te obaveze, sa 124 na 98 procenata. Voditeq: Ne mogu to da poreknem, to je istina. Ali, “se~ete keru rep pomalo”. Dr [e{eq: Smawili bismo jo{, da nije bilo rata, jo{ bismo to smawili. A onda je izbio rat, morali smo da uvedemo i dnevnice solidarnosti, nije moglo bez toga. [ta da radimo, toliko je radnika ostalo bez posla, 200 hiqada radnika je ostalo bez posla zbog agresije. Moramo wihove probleme da re{avamo. Problemi su nam sa ovim ratom nagomilani, ali opet se nekako snalazimo. Voditeq: Jo{ malo pitawa – ako nismo izgubili Kosovo, za{to ne dajete intervju u Pri{tini? Nije va`an odgovor na pitawe. Dr [e{eq: Mi nismo izgubili Kosovo, ali nam je Kosovo okupirano. Okupacija je fakti~ko stawe, a ne pravno. Nijedan pravni akt, kojim je omogu}ena ova okupacija ne govori da smo mi izgubili Kosovo i da Kosovo izlazi iz sastava na{e dr`ave i mi ne}emo priznati nijedan akt kojim bi se eventualno izvodilo Kosovo iz Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Zato, jo{ ga nismo izgubili. Preti opasnost da ga izgubimo, opasnost je ogromna, ali ga jo{ nismo izgubili i borimo se da ga sa~uvamo. Voditeq: To vas ba{ pitam – da li smatrate Kosovo izgubqenim, ili }e se vratiti? 58
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }e se vratiti, ali sam rekao na koja dva faktora ra~unamo. Voditeq: Koja je razlika izme|u okupacije Kosova od strane ameri~kih, ili ruskih trupa, koje bi do{le sa konfederacijom koju spomiwete? Dr [e{eq: Na{ narod nikada ruske trupe nije smatrao okupatorom. Kad god su Rusi dolazili u Srbiju, dolazili su kao oslobodioci. U pro{lom veku, hiqade Rusa je poginulo bore}i se za slobodu srpskog naroda. Voditeq: I Srba za Rusiju. Dr [e{eq: I Srba za Rusiju, pa ne zaboravite, 200 hiqada Srba iz Vojvodine je iselilo u Rusiju krajem 18. veka, je li tako? Cela jedna oblast. Voditeq: Ne znam taj detaq. Dr [e{eq: Cela jedna oblast u Rusiji se zvala “Novaja Serbija”, pa o tome govori i Crwanski u svom romanu “Seobe”. Voditeq: Zakon o informisawu i zakon o fakultetima, da li je to delo radikala? Dr [e{eq: To je delo Vlade narodnog jedinstva, u kojoj u~estvuje i Srpska radikalna stranka i mi smo ponosni na ta dva zakona. Voditeq: Da li gospodin [e{eq mo`e da objasni za{to stalno gubimo ratove? Dr [e{eq: Mi rat jo{ nismo izgubili, mi smo pojedine bitke izgubili, bitku za Srpsku Krajinu, bitku za tre}inu Republike Srpske, oko Kosova na{a vojska nije pora`ena. Na{a vojska ima mnogo, mnogo razloga da bude ponosna, jer nije pora`ena, a mi kao narod imamo i te kako razloga da se ponosimo svojom vojskom. Ali, Narodna skup{tina je odlu~ila da prihvati ve}inom glasova taj ultimatum Ahtisari-^ernomirdin. Istorija }e pokazati da li je trebalo ovako, ili onako. Vi znate, mi radikali smo glasali protiv. Vojska nam je nepora`ena iza{la sa Kosova, svega 13 oklopnih vozila je uni{teno. Voditeq: Gospodine [e{eq, ne znam da li ste preko vikenda, makar slu~ajno, gledali VVS – popodnevni program, ili su vam pri~ali mo`da o tome? Trista i ne{to vojnika je poginulo. Dr [e{eq: A uni{tili su nam 400 tenkova od kartona, lesonita, od dasaka. Voditeq: Ja sam to ~uo u emisiji VVS. Pitali su [eja o tome, a on je rekao, ja govorim ono {to mi je spremqeno. Dr [e{eq: Pa da, oni su videli odozgo da su uni{tili 400 tenkova, a {to su ti tenkovi od kartona, od lesonita, od {perplo~e, od dasaka... Voditeq: Oni su neka vozila slikali, snimali. Dr [e{eq: Pazite, ali to }emo im obra~unati u ratnu od{tetu. Voditeq: Makete? Dr [e{eq: Pa i te makete, svaka maketa vredi. Sada vi vidite koliko je to lesonita u svakoj maketi, koliko je {perplo~e... Voditeq: Interesantno je to kako brzo istina ipak ispliva na videlo, koliko je to sada, tri meseca posle rata... Dr [e{eq: NATO je osramo}en u ovoj agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju, osramo}en istorijski za sva vremena. Tolika sila na nas udarila, neverovatna sila, 1.000 aviona dnevno nas je bombardovalo, nisu 59
svi bombardovali, razne su operacije vr{ili, ali ukupno po 1.000 aviona je u~estvovalo na ovako malu dr`avu. Znate {ta su oni uspevali da pogode, samo fiksne ciqeve, ni{ta vi{e. Voditeq: Ali, ameri~ka diplomatija ima tri re~enice, ka`e – oni su napoqu, vojska i policija Jugoslavije, mi smo u Kosovu, izbeglice su se vratile, te tri stvari smo hteli, te tri stvari smo ostvarili. Dr [e{eq: Oni su hteli baze na Kosovu i Metohiji, oni to sada ostvaruju, a koliko }e im to trajati, to je drugo pitawe. Ja sam ube|en da ne}e trajati dugo. Voditeq: Sada su skoro bili manevri jugoslovenske vojske na granici prema Kosovu. Imate li neki komentar oko toga? Dr [e{eq: Manevri su pokazali vrlo visok stepen borbene obu~enosti, sposobnosti na{e vojske, jedinica koje su u~estvovale. Voditeq: Idete li vi kao visoki funkcioner Vlade na te manevre, znam da tamo ... Dr [e{eq: Ne, ne idem na vojne manevre to nije u okviru mojih nadle`nosti. Znate, ja sam potpredsednik republi~ke Vlade i na{a Vlada nema nadle`nosti u pogledu vojske. Na{e nadle`nosti su druga~ije, a u toku rata su logisti~ke prirode. Voditeq: A, ove informacije da je to sve uspelo... Dr [e{eq: Ali sam prili~no dobro informisan. Voditeq: Ka`e, molim te sa~uvaj ovo pitawe za kraj... Dr [e{eq: Zna~i, najavqujete kraj? Voditeq: Ka`e – svojevremeno ste izjavili da }ete i}i u Hag da svedo~ite protiv Slobodana Milo{evi}a. Da li i daqe mislite ovako? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Da li ste stvarno ovo izjavili? Dr [e{eq: Jesam. Kada smo bili u `estokom politi~kom sukobu, ~ak mislim da sam negde iz zatvora to izjavio. Znate, dva puta sam bio u zatvoru 1994. pa 1995. Voditeq: Jednom sa gospodinom Nikoli}em. Dr [e{eq: Da, to je bilo u Gwilanu, to je bilo vreme naj`e{}ih sudara politi~kih, izme|u Srpske radikalne stranke i vladaju}e SPS. I onda znate, u tom `estokom sudaru pretite, udarate gde stignete. Me|utim, mi smo prevazi{li to {to je bilo, ne zna~i da smo zaboravili. Voditeq: I sada, ne biste i{li u Hag da svedo~ite. Dr [e{eq: Ne bih sada uo{te i{ao u Hag. Ja sam se nudio da idem u Hag, jer su me neki optu`ivali da sam zlo~inac, pa me nisu hteli u Hag. Vi znate za taj slu~aj. Voditeq: Da. Ne znam da vas nisu hteli... Dr [e{eq: Tri puta sam zvao telefonom, pa i{ao u holandsku ambasadu u decembru 1995, tri puta zvao telefonom Ha{ki tribunal, i rekao ako imate bilo {ta odmah me zovite, evo dolazim. A u januaru 1996. godine i{ao u holandsku ambasadu da tra`im vizu, da idem o svom tro{ku u Hag, nisu mi dali vizu, bojali su se mog dolaska u Hag. Me|utim, sada ne mogu da idem zato {to smo mi sa Holandijom bili u ratu. Ne mogu ja da prebegavam neprijatequ u toku rata. 60
Voditeq: Gledaoci tra`e da se produ`i ova emisija, bar za jo{ pola sata, i meni zameraju {to ne ~itam ova pitawa. Ali, nikada ova pitawa, kao da izbegavam neka pitawa, neka ne mogu da pro~itam, moram da priznam. Dr [e{eq: Da li ste ih vi pisali? Voditeq: Nisam, kako }u ih ja pisati, ja sam sedeo sa vama. Dr [e{eq: Mo`da su ta pitawa ranije stigla. Voditeq: Dva dana mi ve} najavqujemo emisiju, takva je praksa. Va{i saradnici, ili ne znam kako da nazovem te qude su tra`ili da budu prisutni kada sti`u pitawa... Dr [e{eq: Koji su to saradnici? Voditeq: Pa ... Dr [e{eq: Vi ste meni ne{to sumwivi. Voditeq: Nisam ni{ta sumwiv ... Dr [e{eq: Problemati~ne izjave dajete, ka`ete – va{i saradnici ili qudi, ne znam kako da ih nazovem. Sa mnom su u studio ovde u{li Maja Gojkovi}, Igor Mirovi}, koliko ja znam. ^ekajte, da li na wih mislite? Voditeq: Ne, tamo sede neki drugi momci. Dr [e{eq: Da ne pomisle, koji momci? Voditeq: Do{li su pre vas, pa su hteli da pogledaju pitawa. Dr [e{eq: Mo`da su iz op{tinskog odbora. Voditeq: Mogu}e. Dr [e{eq: Kako ih ja nisam video. Voditeq: Ka`u, da ova pitawa koja su... Dr [e{eq: Koja? Voditeq: Ova {to su i{tiklirana. Dr [e{eq: Pa {to ne postavite ova pitawa. Voditeq: Ne}u da ih postavim, ima jo{ i{tikliranih pitawa. Dr [e{eq: A {to ta pitawa ne postavite? Voditeq: Gospodine [e{eq, zato {to ova emisija nije... Dr [e{eq: Ovo ste mi postavili, ovo {to ste precrtali, ~ime mislite da pridobijete nove bira~e, kada ste stari... Voditeq: Ne, ne, mnoga se pitawa ponavqaju. Dr [e{eq:... u koaliciju, to ste vi precrtavali. Prvo, kod mene u emisijama ovakvog tipa nema cenzure pitawa. Ja sam u stawu na svako pitawe da odgovorim. ^ak, i na ono najneprijatnije ili mo`da maksimalno bezobrazno pitawe, za mene nema pitawa na koje ne}u odgovoriti. Voditeq: Ima razloga za{to mi ne ~itamo ova pitawa, zato {to vi niste sada ovde na optu`eni~koj klupi, pa vas qudi tako propituju, pa vi sada morate da odgovorite. Ne, ovo je... Dr [e{eq: Vi to mene branite sada? Voditeq: Ne, branim koncept ove emisije. Dr [e{eq: Ja vam nisam napao koncept emisije. Voditeq: Meni zameraju, za{to ne ~ita{ ta pitawa. Dr [e{eq: Ja vam ka`em, mo`ete sva pitawa da mi postavite. Voditeq: Ja se trudim da vam postavim sva pitawa. Mnoga se pitawa ponavqaju, kakav je status izbeglica, to je vrlo ~esto pitawe. 61
Dr [e{eq: Radimo punom parom da reguli{emo status izbeglica i mislim, ube|en sam, da }emo za vrlo kratko vreme uspeti da se usaglasimo oko formulacije da svi Srbi koji su `iveli u bilo kom delu prethodne Jugoslavije imaju pravo na dr`avqanstvo Savezne Republike Jugoslavije ili na dvojno dr`avqanstvo. A to je koncept oko koga se usagla{avamo i u na~elu smo se usaglasili. Voditeq: Ali... Dr [e{eq: [ta ali? Voditeq: Ima neko ali, kada to jo{ nije... Dr [e{eq: Evo, mislim da }e to biti u najskorije vreme re{eno. Voditeq: Mislim da }e to mnogi do`iveti kao... Dr [e{eq: Saglasili smo se po tom pitawu kao koalicioni partneri. Voditeq: Dobrovoqac iz rata 1991-1995. pita vojvodu [e{eqa, da objasni su{tinu politike mira i stabilnosti Slobodana Milo{evi}a, kako je barem sada on vidi, a naro~ito ratni invalidi, kako bi to naro~ito ratni invalidi shvatili, po{to je o~igledno gospodin [e{eq sve to shvatio, kada je u{ao u takvu vladu. Dr [e{eq: Prvo, ova koaliciona Vlada narodnog jedinstva ne provodi ne~iju pojedina~nu politiku, nego politiku oko ~ijih smo se programskih ciqeva usaglasili. Na{i programski ciqevi su da se sa~uvaju Srbija i Savezna Republika Jugoslavije, da se poma`e Republici Srpskoj za wen opstanak, da iza|emo iz ekonomske krize i socijalne bede, da se suprotstavimo nastojawima zapadnih sila i da u|emo u Savez sa Rusijom i Belorusijom. To bi vam bilo u najkra}im crtama, {ta su ciqevi na{e Vlade. Tu su i ciqevi Srpske radikalne stranke, SPS i JUL-a, to je ono oko ~ega smo se mi usaglasili. Svaka od na{ih partija, pored ovoga o ~emu smo se usaglasili, ima svoje programe, ima neke druge svoje ciqeve i mi se ideolo{ki razlikujemo, mi se i daqe ideolo{ki razlikujemo. Nismo mi postali ideolo{ki istomi{qenici, tako {to smo u{li u ovu koalicionu vladu. Mi smo na{a ideolo{ka razlikovawa ostavili za neka boqa vremena, da sa~uvamo dr`avu, da spasemo {to se spasti mo`e. Voditeq: To je onaj pragmatizam, o kome smo pri~ali. Dr [e{eq: Pa, nije ovde samo re~ o pragmatizmu, jeste i pragmatizam, ali jedno svesno, racionalno, promi{qeno delovawe, koje nema alternative. Koja je alternativa, pa ne mislite vaqda da bi mi mogli ^anku da se prikqu~imo, da ~ankujemo po Novom Sadu. Nemogu}e, je li tako? Da li mislite da mo`emo da se prikqu~imo \in|i}u i Savezu za promene... Voditeq: Ne znam gospodine... Dr [e{eq: Pa da od Gelbarda i ja primam u Herceg Novom naloge, ili od wegovog naslednika Dovisa, kako da delujem protiv Srbije i kako da izazovem gra|anski rat. Gra|anski rat koji }e biti kratak, ne}e biti mnogo krvoproli}a, pa }e u}i ameri~ke trupe. [tampa je pisala i to, tzv. nezavisna opoziciona {tampa u Beogradu, je li tako. To je sve curelo {ta su im tamo govorili. Neboj{a ^ovi} je zbog toga i iza{ao iz Saveza za promene, upla{io se, ode, pobe`e. Voditeq: Neki su u{li, akademici. 62
Dr [e{eq: Koji akademici? Voditeq: Potpisali su neki, Sava Koli}... Dr [e{eq: Oni su u{li da potpi{u neke peticije, {ta }e. Voditeq: Opet ta pragmati~nost daje mi malo nade da se mo`e re{iti i ono {to sada izgleda nere{ivo. Ipak, na neki na~in moramo, makar poslovno, sara|ivati sa svetom. Dr [e{eq: Mi ho}emo sa svima, ali kada oni ne}e sa nama. Voditeq: Ma, to mi li~i na onu pri~u iz bukvara o onom Tur~inu {to je, znate pustio bih ja wega, ali ne}e on mene. Dr [e{eq: Vidite, da li smo mi blokirali Ameriku, da li smo mi zaveli sankcije Americi, da li smo mi bombradovali Ameriku. Okanuli bismo se mi odavno Amerike, nego ne}e Amerika nas da se okane. Voditeq: Ne{to mora da se izmisli. Dr [e{eq: To vam je kao kada vuk uhvati zeca, pa ga koqe, pa ga davi, pa vi mislite da je to sada borba izme|u zeca i vuka. Nije, zec bi rado pobegao, ali ne mo`e. Nemamo mi kuda da pobegnemo od te borbe. Izbegli bi mi svako su~eqavawe, svaki sukob sa Amerikom, da je to zavisilo od na{e voqe, ali nije. Voditeq: Ali, ne{to mora da se uradi. Dr [e{eq: Radimo. Neprekidno radimo. Voditeq: I normalizacija odnosa za Hrvatskom i sa Amerikom, normalizacija... Dr [e{eq: Ja mislim da bi to bio pogre{an potez, mi smo to zatekli, to je za nas zate~eno stawe. Da smo mi imali mo} i uticaj u to vreme, mi nikada ne bismo uspostavili diplomatske odnose sa Hrvatskom. Srpska radikalna stranka je protiv diplomatskih odnosa sa Hrvatskom, sve dok se ne obustavi okupacija Republike Srpske Krajine. Kada se povrati suverenitet Republike Srpske Krajine i teritorijalni integritet, onda mo`emo uspostaviti odnose sa Hrvatskom. ^ak mo`emo tra`iti kompromisna re{ewa. Voditeq: Na primer? Dr [e{eq: Ako je hrvatski interes da ve`e dva dela svoje teritorije, ako joj treba jedan deo zapadnog dela Republike Srpske Krajine, da da kompenzacije na istoku. Voditeq: Da li to iko ikome nudi, da li su pregovori u tom smislu.... Dr [e{eq:.... {to su Amerikanci diktirali sve ovo {to se desilo, ne bi se Hrvatska usudila niti da napadne Republiku Srpsku Krajinu bez direktne ameri~ke politi~ke podr{ke, jer, setite se, tada{wi ameri~ki ambasador u Zagrebu, Piter Galbrajt, li~no je stajao na hrvatskom, usta{kom tenku koji je ubijao srpske civile. Do{li su ameri~ki penzionisani generali da predvode usta{ke .... Voditeq: Dobro, to je korporacija ova wihova, preduze}e... Dr [e{eq: Pustite vi to. Tu je dr`ava ume{ana direktno. [to nije to preduze}e ponudilo nama dobre usluge. Voditeq: [to nije? Dr [e{eq: Pa zato {to ga dr`ava kanali{e, ameri~ka dr`ava. Voditeq: I ja spadam me|u one koji misle da je, da smo stalno pregovarali od 90-te godine. 63
Dr [e{eq: Gde smo to pregovarali? Voditeq: Pregovaralo se i u Kara|or|evu, Londonu, pregovaralo se i u... Dr [e{eq: Evo, pogledajte Rambuje... Voditeq: To nisu pregovori. Dr [e{eq: Sve ostalo je bilo tako, samo {to smo se ovoga puta dosetili da o svemu informi{emo javnost. Ha{ka konferencija je bila ista. Nego su na{i predstavnici }utali, ovoga puta smo do{li da sve ka`emo narodu, pa je narod svestan {ta se de{avalo u Rambujeu. Narod nema pojma {ta se de{avalo u Dejtonu, jer su se sli~ne stvari de{avale i u Dejtonu i na Ha{koj konferenciji. Voditeq: Da li vi znate {ta je sve u Dejtonu potpisano? Dr [e{eq: Znam, objavqeno je sve. Voditeq: Sve? Dr [e{eq: Nije to nikakva tajna. Sve je objavqeno. I ja sam napisao jednu studiju o Dejtonskom sporazumu, objavqena je u “Velikoj Srbiji”. Voditeq: Mislite li da nema ni{ta drugo osim onoga .... Dr [e{eq: Ne, nema tajni. Voditeq: Ovo sa Rambujeom je stvarno bio veliki, veliki informativni gest. Mislim da je tu prvi put dr`ava.... Dr [e{eq: Ja mislim da smo mi tu dobili mnogo. Narodu smo predstavili {ta se de{ava, kako nas dave, narod ranije nije imao pojma. Ti metodi ne poti~u iz Rambujea, oni se primewuju od 90-te godine, od kada je Hans van der Bruk do{ao u Beograd i te metode na svojoj ko`i ose}amo. Voditeq: Ako \in|i} organizuje mitinge, za{to ga ne uhapsite? Dr [e{eq: Mi ne}emo nikoga da hapsimo, zato {to organizuje mitinge. Mi }emo hapisiti samo ako se naru{ava javni red i mir, a mitinzi i demonstracije su jedna demokratska tekovina, s tim {to organizatori mitinga i demonstracije moraju da po{tuju zakon. Samo kad do|e do kr{ewa zakona, mi interveni{emo. Voditeq: Za{to je milicija bila blaga prema demonstrantima? Dr [e{eq: Pa, i meni to malo smeta. Ja mislim da milicija mora da bude stro`a i efikasnija kada do|e do naru{avawa javnog reda i mira. Voditeq: Vidite, zaista, ovo je jedno sasvim qudsko pitawe, ho}u da ka`em potpuno odudara od onoga o ~emu pri~amo. Da li vi i va{i qudi mo`ete ne{to da u~inite da re{ite stambeni problem qudi koji jo{ uvek `ive u zajedni~kim prostorijama? Pretpostavqam da se radi o izbeglicama i sli~no. Dr [e{eq: Pa, te{ko se taj problem mo`e re{iti na onaj na~in na koji pretpostavqam, da ga va{ gledalac o~ekuje. Ali.... Voditeq: On o~ekuje da mu ka`ete mo`emo. Dr [e{eq: Ne mo`e to tako, to je stvar lokalne samouprave. Tamo gde je Srpska radikalna stranka vladaju}a partija, pre svega u Zemunu, mi smo taj problem re{avali tako {to smo 6.000 placeva op{tinske zemqe isparcelisali i po najni`im mogu}im cenama dali gra|anima i izbeglicama i dr`avqanima, nismo uop{te pravili razliku. Nekoliko stotina tih placeva i u op{tini Temerin je na sli~an na~in isparcelisano i dodeqeno izbeglicama po najni`oj mogu}oj ceni. Po ceni po kojoj ne mo`e ni infrastrukturu da pokrije, pa je op{tina dodatno ulagala da se ta infrastruktura u osnovnim elementima obezbedi. 64
Voditeq: Za{to se to ne bi moglo zakonom, takva mogu}nost otvoriti... Dr [e{eq: Po zakonu ta mogu}nost postoji. Stvar je lokalne samouprave da to sprovede ili ne sprovede. Voditeq: Pa znam, ali ako vidite da se to ne sprovodi, a mo`e? Dr [e{eq: Ne mo`emo ih naterati. Ne mo`e dr`ava na taj na~in da se me{a u ingerencije lokalne samouprave. Imamo garantovana prava lokalnih samouprava. Ne mo`emo ih negirati zakonom. Voditeq: Qudi to od vas o~ekuju, ka`e mo`ete li ne{to da u~inite... Dr [e{eq: Mo`emo, ako pobedimo na slede}im izborima i ovu poru{enu koaliciju “Zajedno” recimo oborimo u Novom Sadu. Voditeq: Da li je let NATO aviona dozvoqen na celoj teritoriji Jugoslavije? Dr [e{eq: Ne, nije dozvoqen. Voditeq: Koja je budu}nost ostalih teritorija Jugoslavije? Dr [e{eq: Bi}emo u velikim isku{ewima i velikim problemima. Amerikanci }e da nastave sa pritiscima i sa svojim nastojawima da nam otmu i Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Pa nisu slu~ajno vaqda bombardovali ove mostove na Dunavu. Sve osim jednog. Poru{eni su svi mostovi na Dunavu, samo je pan~eva~ki ostao. Ja vam govorim o dunavskim mostovima, samo je jedan ostao. Voditeq: Za{to? Dr [e{eq: Zato {to planiraju u slede}oj fazi da nam odseku Vojvodinu. Voditeq: Imam utisak da se sada `ari{te NATO prenosi na Vojvodinu. Dr [e{eq: Ne bih rekao `ari{te, ali tenzije }e se podgrevati. Nije nemogu}e da poku{aju ratnom opcijom, to ne znam, nisam prorok, nisam vidovit. Ali, tenzije se sada ovde podgrejavaju. Osnovni ameri~ki problem je {to ne mogu nijednu nacionalnu mawinu u Vojvodinu da nahu{kaju protiv srpskog naroda, nijednu. Mogu neke stranke nacionalnih mawina, recimo Kasa koji se pona{a ~as ovako ~as onako, u toku rata se i korektno pona{ao, pa onda posle pravi neke izlete i {ta ja znam. Ali, nijednu nacionalnu mawinu, jer Ma|ari su vrlo lojalni, korektni, savesni, Rumuni, Slovaci, Rusini. Voditeq: Ne pomiwete Hrvate, Buwevce? Dr [e{eq: Ja mislim da nema Hrvata u Vojvodini, ima jedan broj koji se tako izja{wava, ali to su Buwevci. Buwevci su izuzetno lojalni, na{a bra}a u pravom smislu re~i. Mi sada imamo jednog zamenika saveznog ministra Srpske radikalne stranke Buwevca iz Subotice. Imamo jednog Slovaka visokog saveznog dr`avnog funkcionera. Imali smo Ma|aricu narodnog poslanika. Znate, uvek vodimo ra~una o tome. To je ono {to je osnovni problem i kost u grlu Amerikancima, {to nema nekog unutra{weg faktora na koga bi mogli da ra~unaju. Nema nijedne nacionalne mawine koja je neprijateqska prema srpskom narodu. [to se Buwevaca ti~e, wih su na silu terali da se izja{wavaju kao Hrvati posle Drugog svetskog rata. Buwevci su i jedna posebna etni~ka grupa, mnogo srodnija Srbima, ali su katoli~ke veroispovesti i mi treba da pomognemo reafirmaciju tog buweva~kog etni~kog individualiteta, i mislim da radimo u tom pravcu kao vlada dosta uspe{no. 65
Voditeq: Da se vratim na onu re~enicu tenzije }e rasti, {ta }ete vi kao... Dr [e{eq: Ma|arska }e sa severa da deluje, da poku{ava, pa onda nas bombarduju nekim radio-difuznim poku{ajima, svojim nekim emisijama, radio-televizijskim i td. Pa }e potkupqivati i politi~are iznutra, pa qude poput ^anka, hu{kati, neprekidno izazivati incidentne situacije. Voditeq: Ja to sve razumem, ali ho}u ovo da vas pitam, politi~ke stranke u takvoj situaciji imaju posebnu odgovornost. Kako }ete vi, {ta }ete raditi da se te tenzije smawuju, da ... Dr [e{eq: Mi }emo daqe doprinositi svim silama daqoj afirmaciji nacionalnih prava pripadnika nacionalnih mawina. Vi znate da mi imamo {kolstvo na jezicima nacionalnih mawina, sada je otvoren jo{ jedan fakultet na kome je i ma|arski jezik, to je ovaj U~iteqski fakultet u Subotici, odeqewe iz Sombora, gde je ma|arski ravnopravni nastavni jezik. Ima gimnazija na slova~kom jeziku. Mi }emo daqe potpomagati nacionalne mawine u o~uvawu wihovih kulturnih obele`ja, tradicije, jezika itd. da se ose}aju u pravom smislu re~i kao qudi koji su ovde dobrodo{li, koji se ovde prihvataju kao prijateqi, kao bra}a, kao ravnopravni gra|ani. [to je najva`nije, je li tako? I drugo, na{e su intencije da ih {to vi{e uvla~imo u strukture dr`avne uprave. Da u~estvuju najvi{e u politi~kom `ivotu, u najvi{em nivou politi~kog `ivota. Vi ste videli kakav je gest napravila Srpska radikalna stranka prema Kasinoj stranci, prema Savezu vojvo|anskih Ma|ara, mi smo se odrekli jednog na{eg mesta u Ve}u republika da bi neko iz wihove stranke bio izabran, jer oni nemaju, wih je svega pet u Narodnoj skup{tini i ne mogu procentualno da pretenduju na to mesto, pa smo se jednog svog potpredsedni~kog mesta u Skup{tini odrekli, pa je I{panovi} bio izabran, ~ujem da je podneo ostavku, to vaqda nije stiglo do Skup{tine. Nas je 83 u Narodnoj skup{tini iz Srpske radikalne stranke. Mi smo rekli, treba, lepo je, lep je gest, treba i na taj na~in da se ukqu~e Ma|ari kroz tu politi~ku stranku, ali Ma|ari se ne ukqu~uju samo kroz tu politi~ku partiju u politi~ki `ivot. Oni se ukqu~uju i kroz Srpsku radikalnu stranku, SPS i kroz JUL itd. I treba tako i pripadnici svih ostalih nacionalnih mawina i mislim da }emo jednom takvom politikom mi uspe{no odbiti sve nasrtaje spoqa i spre~iti da nam izazovu neku ve}u pometwu na podru~ju Vojvodine, a pogotovo neki bratoubila~ki rat, {to bi bilo porazno za svaki od naroda koji ovde `ivi. Voditeq: Pa eto onda sa tom nadom da }emo i taj rat uspeti da, ako ni{ta drugo, neutrali{emo, da te tenzije... Dr [e{eq: Ja mislim da mi mo`emo da postignemo da uop{te do tog rata ne do|e, jer to je na{ ciq. Ovde se nikome ne ratuje. Da li ste sreli ijednog ozbiqnog ~oveka Ma|ara, koji bi hteo da ratuje sa Srbima, nema ga, a pogotovo nema Slovaka, nema Rumuna, nema Rusina, nema Buwevca, nema ni Srbina koji smatra da treba da ratuje, je li tako? Nema nijednog ozbiqnog. U Vojvodini su najmasovniji me{oviti brakovi. Qudi dobro `ive, sporazumevaju se. Mislim, dobro `ive kao susedi, kao kom{ije. A, ova ekonomska kriza sve nas podjednako ugro`ava. Voditeq: Drago mi je da ~ujem ovakav govor. Pretpostavqam da ste uvek tako govorili, mada se se}am nekih novinskih tekstova, Hrtkovci ovo, ono... 66
Dr [e{eq: Pazite, u Hrtkovcima je bilo leglo HDZ-a i u Hrtkovcima nisu `iveli Buwevci. U Hrtkovcima su `iveli potomci Albanaca Klimenata koji su jo{ u vreme Arsenija ^arnojevi}a izbegli sa Srbima. Oni su se tu naselili, proverite u istorijskim arhivama, u istorijskim kwigama. Oni su listom pripadali HDZ-u i zbog toga smo bili ogor~eni na wihovu politiku, na wihovo pona{awe, i propagandnim sredstvima podstakli da oni mewaju imovinu sa Srbima koji su prognani iz Hrvatske. To je bilo u Hrtkovcima, to je bilo delimi~no u Be{koj i td. Voditeq: Da li je bio pritisak na te... Dr [e{eq: Slu{ajte, pritisak. Ali {ta zna~i to kada se oni organizuju kao pripadnici HDZ-a? Nije to stranka koju je ovde formirala ova Bela Tonkovi} ili ovaj Skenderovi}, nego ~isti HDZ. Nemojte, to su politi~ki protivnici, onda morate pritisak da primenite, naravno verbalni, nije bilo fizi~ke prinude, nikakve. Ali, jednostavno im ka`emo ako volite HDZ... Voditeq: Kako se to zavr{ilo? Dr [e{eq: To se zavr{ilo opet boqe za Hrvate, nego za Srbe. U svim tim zamenama ku}a i stanova boqe su pro{li Hrvati nego Srbi. Jer je Srba skoro milion proterano iz Hrvatske, a odavde se odselilo nekih 10,20 hiqada i oni su uvek dobili vi{e u Hrvatskoj, nego {to su ovde dali. Voditeq: Kako komentari{ete ovo u Hrvatskoj u posledwe vreme, ima ~ak i ubistava, znate na {ta mislim, mislim da je i kraj Osjeka u nekom selu jedan Srbin ubijen, da su ga terali da otkrije gde su neke... Dr [e{eq: Hrvatska politika je da se proteraju svi Srbi iz Slavonije, Barawe i iz Zapadnog Srema. A iz Dalmacije, Like, Korduna i Banije, Zapadne Slavonije skoro su svi proterani. To je hrvatska politika. Voditeq: Imate li kontakta sa Srbima tamo u Vukovaru u... Dr [e{eq: Nemam. Pa, oni koji su bili ~lanovi na{e stranke, oni su izbegli u Srbiju. Mi smo poku{ali da pomognemo, nekom smo pomogli, nekom nismo mogli. Voditeq: Bosna, radikali su tamo na zubu. Dr [e{eq: Mi smo glavna smetwa Amerikancima, videli ste ovo najnovije {to tra`e, da ponovo registrujemo na{u stranku i da iz registracionog akta izbacimo imena Nikole Popla{ena i ostalih na{ih aktivista, mi to ne}emo da radimo. Voditeq: Onda }e oni izbrisati stranku iz registarskog... Dr [e{eq: Onda }emo se suprotstaviti. Postoje parlamentarna i vanparlamentarna sredstva politi~ke borbe. Voditeq: [ta zna~i vanparlamentarna sredstva? Dr [e{eq: Ona sredstva, koja se koriste van parlamenta. Voditeq: Pa {ta je to, da li je to {etwa ulicama, zvi`dawe,... Dr [e{eq: Pa, bi}e demonstracije svakako, a kada je re~ o okupatoru, onda bi}e lupawa okupatorskih vozila. Mi smo to ve} jednom radili. Voditeq: Da, bilo je takvih stvari, dobro, tada se nije reklo ko je, ~ak je bila... Dr [e{eq: ^ekajte, a ko bi drugi mogao, ako ne radikali. Mi smo specijalnim izdawem na{ih novina pozvali narod da se fla{ama, kamewem 67
odupre okupatoru, samo bez vatrenog oru`ja, jer okupator jedva ~eka da primenimo vatreno oru`je. E, onda je on ja~i. A, kada mi primenimo motke, kada primenimo fla{e, kamewe, onda okupatoru ne mo`emo da damo da be`i, on je nemo}an. Voditeq: Na Kosovu je postojala jedna jaka inicijativa lokalnih Srba, da se ide na neku kantonizaciju. Dr [e{eq: Ja to ne bih nazvao kantonizacijom, ali to govore oni qudi koji nemaju pojma {ta to zna~i. To su Trajkovi}, vladika Artemije i td. Ali, mi moramo poku{ati svim silama da sa~uvamo tih nekoliko srpskih enklava, deo Kosovske Mitrovice, zatim Zubin Potok, Zve~an, Leposavi}, deo op{tine Gwilane, Vitina, eventualno deo op{tine Novo brdo, Kosovska Kamenica, [trpce, Kosovo Poqe i Orahovac, tamo gde su Srbi jo{ opstali, gde su se odr`ali... Voditeq: U Pri{tini je tako|e... Dr [e{eq: U Pri{tini je samo u okolnim selima, Gra~anica, ina~e u samoj Pri{tini je Srbima nepodno{qivo. Skoro da ih nema vi{e. Voditeq: Kada ka`ete da sa~uvamo, {ta to zna~i prakti~no... Dr [e{eq: Da Srbi ostanu prisutni, ali ne tako... Voditeq: Wih treba hraniti, pomo}i im. Dr [e{eq: Mi im poma`emo tu poprili~no, koliko mo`emo. Znate, da se organizuju da opstanu. Voditeq: Imate li kontakt s KFOR-om? Dr [e{eq: Postoje zvani~ni predstavnici savezne dr`ave koji kontaktiraju. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi apsolutno nikakvih kontakta nemamo sa okupatorima. Ali, postoje zvani~ni predstavnici dr`ave. Voditeq: Gde je sada ona pragmati~nost, pa vi morate nekog oficira za vezu... Dr [e{eq: S kim oficira za vezu? Voditeq: Sa neprijateqem... Dr [e{eq: Strana~kog oficira za vezu? Voditeq: Pa naravno, pa sve su to... Dr [e{eq: Nije na{a stranka paravojna formacija, pa da imamo oficire za vezu. Voditeq: Pa ne gospodine [e{eq, znate o ~emu mislim, neko mora... Dr [e{eq: Ima dr`ava predstavnike koji su zadu`eni za kontakt, a politi~ke partije ne treba da budu. [ta ima politi~ka partija da kontaktira sa agresorom, sa neprijateqem. Voditeq: Neko mora. Dr [e{eq: To su parlamentarci, dr`avni pregovara~i, a ne stranke. Voditeq: Ne znam koliko razumete iz ovoga {to ja govorim... Dr [e{eq: Znam, ali pitawe vam je malo nelogi~no. Za{to stranka da ima kontakt sa... Voditeq: Pa dobro, mo`da ste u pravu. Dr [e{eq: Sigurno sam u pravu. Voditeq: Jeste sigurno ste u pravu, ja govorim neko mora... Dr [e{eq: Taj neko ima, postoje zvani~ni predstavnici koje je zadu`ila Savezna vlada da kontaktiraju. 68
Voditeq: Da li vas konsultuju, pitaju za mi{qewe? Dr [e{eq: Saveznu vladu konsultuju, da. Voditeq: A vas stranke, politi~ke stranke? Dr [e{eq: Za{to bi stranke pitali, pitaju Vladu, a u toj Vladi su i srpski radikali, imamo dva potpredsednika Maju Gojkovi} i Tomislava Nikoli}a i tri ministra. Voditeq: Na{u Maju? Dr [e{eq: Na{u Maju? Da li ste vi radikal? Voditeq: Nisam, nisam. Dr [e{eq: Kako onda ka`ete na{u Maju? Voditeq: Novosadsku. Nisam radikal. S vremena na vreme meni zasmeta ta radikalska o{trina. Ja ne spadam u te qude koji su tako o{tri u razmi{qawu, u akciji. Dr [e{eq: Vi biste neku mek{u radikalnu varijantu? Voditeq: Pa ja bih, meni bi stra{no odgovarala jedna stranka centra, ali takve stranke ne postoje. Vi nemate sada nijednu, mi imamo stranke na desnoj strani... Dr [e{eq: [ta podrazumevate pod strankom centra? Voditeq: To je nebitno, {ta vi mislite? Dr [e{eq: Ta klasifikacija stranaka je izgubila svako zna~ewe. Postoji sada samo jedan oblik klasifikacije, da li je stranka patriotska ili izdajni~ka. To je sada osnovno merilo u klasifikaciji. Da li se suprotstavqa neprijatequ ili slu`i neprijatequ. Ovi koji slu`e, znate, wima je nameweno 100 miliona dolara. Ve} je dosta tih para podeqeno. Voditeq: Dobro, ali prizna}ete da je to ipak za jedan relativno kratak vremenski period. Ja se sve nadam, koliko traje mandat KFOR-a, godinu dana, zna~i to mi pri~amo o godinu dana, o ovoj klasifikaciji. Dr [e{eq: Pro}i}e jo{ godinu, pa dve, pa tri, a onda }e Rusija zauzeti druga~iji stav. Ja u to iskreno verujem. Voditeq: Pa hajde da se zajedno nadamo da }e, ali Rusija ima mnogo sopstvenih problema. Kako }e... Dr [e{eq: Ima, ali na{i neprijateqi su uvek nasrtali naj`e{}e na Srbiju kada je Rusija bila u problemima. Prvi srpski ustanak je ugu{en, kada je Napoleon krenuo na Rusiju, a ~im je Napoleon pora`en, uspeo je Drugi srpski ustanak. Kada je bio Krimski rat, 50-tih godina pro{loga veka, Srbija je opet bila pod udarom Turaka. Kada je zavr{en Krimski rat, kada se Rusija oporavila... Voditeq: Meni je zaista drago da razgovaramo i mogli bi ovako, verovatno bih ja prvi izgubio koncentraciju... Dr [e{eq: Zna~i nisam ba{ tako umoran, kako sam vam delovao na po~etku emisije. Voditeq: Imao sam utisak da ste umorni, imao sam utisak da ste zbog ne~ega neraspolo`eni. Mo`da privatno, me|utim pro{ao je, vidim vratilo vam se i raspolo`ewe. Dr [e{eq: Zaista sam u velikim nekim obavezama i poslovima, onda neprekidno sam na to~kovima, vozim se tamo amo, tako da mi je tempo `ivota... 69
Voditeq: Pazite na ove kamione s peskom, pretpostavqam, kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Pa, ne bih se {alio na tu temu. Znate, doga|aj je sam po sebi veoma tragi~an. ^etvoro qudi je izgubilo `ivot. Mislim da treba istra`ni organi to do tan~ina da osvetle, rasvetle i da utvrde sve ~iwenice. Mislim da ne treba davati nikakve zapaqive politi~ke izjave, pre nego {to se taj posao obavi. Naravno, ima nekih okolnosti koje daju osnova za sumwu, da kamion nije registrovan, da je voza~ nestao, da policija jo{ nije u stawu da ga prona|e itd. Voditeq: Da je prvo vozilo pro{lo, a on tek u drugo udario, da li ste videli tu skicu? Dr [e{eq: To je sumwiva stvar. Ne treba toj skici verovati, ona je dosta izve{ta~ena. To su bile ogromne brzine i nije bio tako mali razmak izme|u automobila. Policija je utvrdila da su brzine bile iznad 160 km na sat. Me|utim, ni{ta ne smemo prejudicirati dok se ne zavr{i istraga. S druge strane, ako je zaista ne{to organizovano protiv Dra{kovi}a, onda se name}e kqu~no pitawe, a kome je to Vuk Dra{kovi} najvi{e smetao? Voditeq: A kome? Dr [e{eq: ^iji je bio interes? Pa on nije mogao da smeta Srpskoj radikalnoj stranci. Imamo li mi ne{to podudarno, da li nam se prepli}e bira~ko telo, da li se me|usobno nadme}emo ko }e koga pridobiti, je li tako. Taj proces diferencijacije me|u nama je pre vi{e godina zavr{en. Zna~i, smetao bi onome ko mu je bio najbli`i. Ne mo`e da smeta SPS-u, jer u protekle dve godine Dra{kovi} je samo sa socijalistima mogao da sara|uje i sara|ivao je, oni su mu odr`avali mawinsku vlast u Beogradu. Voditeq: I ko onda ostaje? Dr [e{eq: E pa, razmislite sada malo. Ja ne mogu da naga|am, pa da ka`em, e taj bi mogao. Razmislite malo kome je Dra{kovi} najvi{e smetao i kome bi najvi{e koristilo da je Dra{kovi} poginuo, pa da taj mo`e da optu`i re`im da ga je likvidirao. Znate, poginulo je ~etvoro qudi, to je tragedija i to je veoma bolno odjeknulo, ali u svemu tome mi smo vrlo zadovoqni {to Dra{kovi} nije poginuo, {to nije te{ko povre|en, jer bi onda tek bilo, problema da se doka`e da to zaista nije name{teno i td. A, kome bi najvi{e odgovaralo da je Dra{kovi} poginuo, pa da se mo`e re`im optu`iti da je organizovao ubistvo, razmislite malo o tome. Ja dajem predlog za razmi{qawe, jer ja nemam nikakvih podataka, ne mogu ni{ta da tvrdim. Voditeq: Ovo je predlog za razmi{qawe, a ono drugo se zvalo... Dr [e{eq: Srpski intelektualci su predlogom za razmi{qawe odgovorili na neku Krle`inu deklaraciju o kwi`evnom jeziku. Voditeq: Da, da daleka vremena. Dr [e{eq: Ja sam bio mali tada, i{ao sam u osnovnu {kolu. Voditeq: Niste vi bili mali tada, vi ste imali... Dr [e{eq: To je bilo 60-tih godina. Voditeq: Prole}e, ne 60-te, mnogo kasnije. Ja sam... Dr [e{eq: To je bilo negde 1964. ili 1965. godine, a mas-pokret je bio 1971. godine, a ja sam osnovnu {kolu zavr{io 1969. godine. Voditeq: A koje ste vi ina~e godi{te? Dr [e{eq: Ro|en sam 1954. godine. 70
Voditeq: A {ta je sada sa tim qudima, Mika Tripalo i Savka... Dr [e{eq: Omatorili su mnogo. [ta je sa ovima ovde @ivanom Berisavqevi}em, da li je on omatorio. Znate, prolazi vreme. Kome su oni vi{e zna~ajni, ko ih se vi{e se}a, tako vam je i tamo sa Savkom, sa Tripalom, ko je `iv, ko nije, vidi se ponekad u ~ituqi. Pro{lo im je vreme, pro{ao im je rok trajawa. Voditeq: Ali neki se jo{ dr`e? Dr [e{eq: Ko se dr`i? Voditeq: Pa evo vidite, ova wihova nova oporba, da li se tako to ka`e, pa tu imate Ra~ana, pa imate... Dr [e{eq: Dobro, Ra~an je mla|a generacija. Voditeq: Pa da, ali ne tako mlada generacija... Dr [e{eq: Nisam ja rekao da je on mlad, nego je mla|a generacija od ovih o kojima govorite. Voditeq: Evo vidite ve} sam zaboravio, ovoga {to su istukli, {to nije hteo da slu{a “Vilo Velebita”, bio je [uvar. Dr [e{eq: Da bio je [uvar, i on je mla|a generacija. Voditeq: Pa {ta sada, samo da ~ekamo da vidimo u ~ituqama da li se... Dr [e{eq: Pa da, {ta mo`ete drugo. To je neki prirodni sled. Voditeq: O Bo`e, Bo`e. Kada }ete nam opet do}i gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Kada me pozovete. Voditeq: Ja mislim da }e se ovaj krug otvorenih ekrana zavr{iti za negde oko tri, ~etiri sedmice i onda }emo zapo~eti novi krug. Mislim da je dosta va`no da iz prve ruke qudi ~uju razmi{qawa... Dr [e{eq: Ja i moji saradnici smo spremni uvek kad god nas pozovete da gostujemo. Voditeq: Priznajem da ste se uvek rado odazivali, i gospodin Toma Nikoli} je kod nas gostovao, pa evo onda do slede}eg vi|ewa, drago mi je da ste bili na{ gost. A ovo }u vam ostaviti, takav je obi~aj. Dr [e{eq: Nemojte mi ostavqati. Voditeq: Morao bih. Dr [e{eq: Pa ne mislite vaqda da }u ja no}as ~itati pitawa, imam ja neke druge obaveze kad se vratim ku}i. Voditeq: [ta ja znam.
III NEKA NAJBOQI POBEDI “Televizija 5”, Ni{, 12. oktobar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. ^uli ste ono {to ste verovatno i sami znali ali je boqe da to poka`emo i jednom ovakvom blic anketom koja sigurno podle`e svim mogu}im kriti~kim primedbama o tome da je uzorak ovakav ili onakav, dovoqan, nedovoqan ali jeste neka ilustracija raspolo`ewa u narodu, kada god se pomenu pozicija i opozicija onda se polazi od toga da je gotovo nemogu}e da se dogovore. 71
Me|utim, vrlo se te{ko dogovarala opozicija pa je za okruglim stolom ipak utemeqeno nekih osam zahteva koji predstavqaju ispuwewe tih uslova, a tog istog dana, pro{log ~etvrtka, javio se i Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije i rekao da je wegova stranka spremna za razgovor sa opozicijom. Verovatno da to predstavqa neku indikaciju raspolo`ewa u vladaju}oj koaliciji u srpskoj vladi. Evo, ve~ars }emo da ~ujemo gospodina [e{eqa, pitamo ga odmah – mogu li se opozicija i pozicija dogovoriti? Dr [e{eq: Mislim da mogu, ali ne znam da li }e se dogovoriti. Mi smo ve} nekoliko puta kao Vlada narodnog jedinstva nudili opozicionim strankama i razgovore o raznim pitawima, otvarali diskusiju u Narodnoj skup{tini i u Saveznoj skup{tini. Mi ve} nekoliko puta poku{avamo da vodimo dijalog sa opozicionim strankama o novom Zakonu o lokalnoj samoupravi npr. Letos je dva puta predsednik, tj. potpredsednik Vlade, Ratko Markovi}, sa ministrom za lokalnu samoupravu Gordanom Pop-Lazi} zakazivao sastanak {efovima poslani~kih grupa u Republi~koj skup{tini da bi se raspravila ta pitawa. Taj Zakon o lokalnoj samoupravi mi pripremamo ve} godinu i po dana. Opozicione stranke odbijaju da o tome razgovaraju, i ni jedan predsednik opozicione stranke nije do{ao na sastanak. Mi smo neprekidno pru`ali ruku da vodimo dijalog. Opozicione stranke nisu prihvatle. Letos su bile u nekom eufori~nom raspolo`ewu. Verovatno su o~ekivale da mogu uli~nim metodama da osvoje vlast. Sad je do{lo do nekog tre`wewa, shvataju da to nisu u stawu da urade. Verovatno su svoju {ansu osetili u trenutku kada su srpski radikali podneli ostavku na mesta u Vladi Srbije. Vaqda su mislili da }e se stvoriti uslovi za haos u Srbiji i da se u mutnom mo`e mnogo toga uloviti. Me|utim stvari su se bitno promenile. Uvek smo za dijalog. To nije stvar samo Srpske radikalne stranke nego i na{ih koalicionih partnera. I, da vidimo o ~emu dijalog, na primer – ho}emo li prevremene izbore, ili }emo ~ekati redovne izborne termine. Voditeq: Mo`emo li to sada odmah da apsolviramo – koliki je rok od zakazivawa izbora, do 60 dana? Dr [e{eq: Mislim da treba dati tri meseca, 90 dana, da imamo jednu temeqitu predizbornu kampawu. Mislim da treba da bude minimalno 60 dana, najmawe dva meseca, ali da bi optimalno bilo 90 dana, da se mogu sve predizborne radwe obaviti, da svako ima dovoqno vremena za kompletnu predizbornu kampawu. Voditeq: Dok se dogovore uslovi, dok se postigne nekakav konsenzus izme|u opozicije i vlasti, ako je uop{te mogu}e da se postigne, a to }e tako|e tra`iti vreme, {to zna~i da izbori padaju u slede}u godinu. Dr [e{eq: Mi imamo redovne izbore slede}e godine – savezne i lokalne. To ve} ne bi bili vanredni izbori, to ne bi bili prevremeni izbori. Kada god se slede}e godine zaka`u lokalni i savezni izbori oni su redovni. Pro{li put su bili, ako me se}awe dobro slu`i, 2. novembra. 72
Ako se zaka`u i na prole}e, o~igledno je da pre prole}e ne}e biti izbora, jer jo{ nikakav dijalog nije ni po~eo niti se neki posebno ozbiqan zahtev ispostavqa. Mi nikakav zahtev nismo dobili kao vladaju}a stranka da se ide na prevremene izbore, ni jedan jedini. Voditeq: Mislite li da je opoziciji u interesu da odugovla~i sa tim? Dr [e{eq: Ne. Mislim da nisu spremni da sada iza|u na izbore. Zahteve ne postavqaju. Oni bi hteli ne{to zaobilaznim putem da postignu, da im se preda vlast, da postignu neke... Voditeq: ^ini mi se da je to razre{eno, u nedequ je bila sednica Glavnog odbora DS, posle koje je re~eno da protesti vi{e nisu sa zahtevom da Milo{evi} ode nego sa zahtevom da se ide na izbore. Dr [e{eq: Zato {to su im propali ti protesti, videli ste {ta su \in|i}u i kampawi uradili neko ve~e kada je proslavqan dobar rezultat utakmice na{e reprezentacije sa Hrvatskom, kada su ih jednostavno qudi najurili sa bine konzervama od piva itd. Ne mo`e, nisu uspeli da animiraju qude. Ne}e niko ozbiqan da ide za wima. Svesni su toga. U panici su. Videli ste, do ju~e su se spremali da krenu u Luksemburg na ovu konferenciju, a onda su neki oti{li a neki odustali. Ne znaju vi{e {ta da rade. Poni`avaju ih zapadne sile kojima slu`e. Do kraja ih, grozno poni`avaju. U tolikom su haosu da bi `eleli {to kasnije da se izbori odr`e. Me|utim, nema kud kasnije od slede}e godine. Slede}e godine izbora mora biti. Voditeq: Da li to zna~i da Vojislav [e{eq po`uruje opoziciju? Dr [e{eq: Ne po`urujem ih. Oni verovatno o~ekuju da mi ne}emo mo}i da isplivamo iz ove zime, da ne}emo imati struje, da ne}e biti nafte, gasa itd. Tu se grdno varaju. Ogromne smo napore ulo`ili i uspeli smo, struje }e biti. Ne}e biti u toj meri da mogu qudi da se greju na struju. Dakle, mogu}a su havarijska o{te}ewa, ako do|e do preterane potro{we, ali struje }e biti. Struje }e biti skoro koliko je bilo pro{le godine. Voditeq: Dobro, elektrane nisu o{te}ene. One }e raditi normalno, osim Kosovskih. Dr [e{eq: Popravili smo prenosnu mre`u. Poga|a nas to {to su izba~ene iz stroja Kosovske termoelektrane, a pojavquje se jo{ jedan problem. Na{a mre`a dalekovoda prelazi preko podru~ja Kosova i Metohije. Struja ~ak i za Crnu Goru iz Srbije ide preko Kosova i Metohije. Mi ne mo`emo da izbacimo taj deo iz sistema, a pojavquje se problem nemogu}nosti naplate. Struja se tro{i a niko ni{ta ne pla}a. Postoji ~ak i opasnost da jedan deo struje izvoze preko Albanije. Voditeq: To nije velika opasnost u odnosu na prethodno stawe, jer oni nisu pla}ali ni ranije. Dr [e{eq: Struju su morali da pla}aju. Uglavnom su struju pla}ali. Struja se iskqu~i onome ko ne plati. Nisu pla}ali komunalije, a struju su morali da plate. E, sad je to jedan problem i mi tragamo za re{ewem. Struje }e biti dovoqno. Vidite, ipak uspevamo, obnavqamo zemqu, radimo na sve strane, popravqamo puteve, mostove, `elezni~ke pruge, stanove. Po{tujemo rokove, ta73
ko da ako na to opozicione stranke ra~unaju, ra~unica im je vrlo – vrlo lo{a. Ali, one izbegavaju dijalog. Mi smo pristalice dijaloga a oni be`e od dijaloga. Oni najvi{e vole da vode dijalog ako naprave na{e lutke pa ih donesu na Trg Republike u Beograd i onda govore {ta im je voqa a te lutke ne progovaraju ni{ta u svoju odbranu. Oni su pristalice takvog dijaloga. Evo, za{to da nemamo direktne televizijske prenose, panel diskusije u Republi~koj skup{tini, s direktnim televizijskim prenosom. Panel rasprave u Saveznoj skup{tini s direktnim televizijskim prenosom. Mi ho}emo da razgovaramo samo sa parlamentarnim strankama. Na republi~kom nivou to su SPO, Savez vojvo|anskih Ma|ara i jo{ dve – tri male stranke. Na saveznom nivou to je SPO, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije i Demokratski centar. Mo`da ima jo{ nekoga, Koalicija Vojvodine na primer. Dakle, sa parlamentarnim strankama ho}emo dijalog, a sa ovom bulumentom, s ba{ibozlukom koji nikada ni{ta u politici ne mo`e ni da postigne, samo di`e dreku i galamu, nemamo o ~emu da razgovaramo... Voditeq:...dobro, ali tu je ve} na|eno re{ewe, imaju}i uvidu Savez za promene, neko ko je parlamentarna stranka predstavqa}e sve ostale pa se... Dr [e{eq: To je druga stvar, ali ja ne mogu ~udom da se na~udim ni tom \in|i}u {to vu~e tu bulumentu za sobom. Sutra, iako osvoji nekoliko poslani~kih mandata mora sa wima da deli. [ta radi od svoje stranke? Voditeq: Po{tovani gledaoci, ~uli ste u uvodu {ta gospodin [e{eq misli o predstoje}im izborima i predizbornim raspolo`ewima. Po`urite sa pitawima, kojih ve} ima mnogo, pa da se pozabavimo tim izbornim uslovima. Opozicija je definisala na tom zajedni~kom sastanku na okruglom stolu sa 21 u~esnikom iz razli~itih stranaka i koalicija, osnovne zahteve, s tim {to se ti zahtevi sada razra|uju i ideja je da do slede}eg ~etvrtka neki od wih budu definisani. Najpre, insistira se na proporcionalnim izborima na svim nivoima. Bila je dilema proporcionalni ili ve}inski, zna~i proporcionalno – svi nivoi, revizija bira~kih spiskova, potpuna kontrola sa stranim posmatra~ima, ne kontrolorima i pravqewe novih komisija. Dr [e{eq: Da idemo jedan po jedan. [to se ti~e proporcionalnih izbora oni su ve} prisutni na saveznom i republi~kom nivou. Imamo ~isto proporcionalni izborni sistem, sa vi{e izbornih jedinica. Mislim da je dobro vi{e izbornih jedinica. Mo`da imamo previ{e izbornih jedinica pa bi eventualno wihov broj mogli da mewamo ako se tako dogovorimo, a jo{ se nismo ni dogovarali i o tome raspravqali. Za{to treba vi{e izbornih jedinica? Zato {to velike politi~ke partije uvek imaju problema oko sastavqawa lista kandidata. [ta mislite sad – Srpska radikalna stranka pravi svoju listu kandidata. Mi nikada iz Beograda nismo slali kandidate u unutra{wost da budu na ~elu liste. To su druge stranke radile. I, sad treba da stavimo qude iz Beograda, iz Ni{a, iz Novog Sada, Leskovca, Vrawa, Kru{evca, Kragujevca, kako tu napraviti redosled. Tu smo na te{kim mukama. Kada je vi{e izbornih jedinica onda je mnogo lak{e. U Ni{koj izbornoj jedinici 74
sastanu se svi na{i aktivisti sa podru~ja te izborne jedinice i naprave listu. U Leskovcu isto tako, u Beogradu isto tako. U Beogradu su ~etiri izborne jedinice. To nam je mnogo lak{e. One stranke koje imaju veoma malo ~lanova i ~ije je ~lanstvo koncentrisano samo na Beograd poput Gra|anskog saveza i sli~nih, wima je to najlak{e. Sve poslove zavr{e u Beogradu i onda ra~unaju – dobi}e i neki glas u unutra{wosti. E, tu se grdno varaju. Tu postoji cenzus od 5%. Tamo gde imaju neko upori{te lak{e je da taj cenzus pre|u nego kada se wihovi glasovi rasprostru na celoj teritoriji Srbije. Tu je onda u najve}oj opasnosti Savez vojvo|anskih Ma|ara, po{to Ma|ara ima do 3% u Srbiji, i onda ne mogu da pre|u taj cenzus. Ako je to namera ove opozicije onda mi to mo`emo da prihvatimo. Mi ne be`imo ni od jedne varijante proporcionalnog sistema, o svakoj mo`emo da razgovaramo. Oko koje }emo se usaglasiti to ostaje da se vidi. Ne prihvatamo nijedan ultimatum opozicionih stranaka. [to se ti~e lokalnih izbora mnogo je pametnije da zadr`imo ve}inski sistem, jer je na{e iskustvo pokazalo, iako smo i mi radikali u principu za proporcionalne na svim nivoima, ovde bi napravili jedan izuzetak jer je dosada{we iskustvo pokazalo da gra|ani kada glasaju na lokalnom nivou `ele da se opredele i po pitawu li~nosti samog kandidata, kandidata wihove ulice, parka, wihove mesne zajednice, kako se to ranije zvalo, wihovog sela. Proporcionalna lista na lokalnom nivou suvi{e obezli~uje te kandidate. Tu se glasa iskqu~ivo za stranku. Imate samo strana~ke aktiviste i ni{ta vi{e. Kada imamo liste kandidata za republi~ke i savezne poslanike i na{i aktivisti su ve} mnogo poznati u javnosti. Srpska radikalna stranka ima 30, 40, 50 vrlo poznatih qudi. ^im se wegovo ime spomene, vi mu vidite lik, znate da je aktivista Srpske radikalne stranke, da je savezni ili republi~ki poslanik, ili ministar, ili zamenik ministra i td. Na lokalnom nivou nema tolikog stepena prepoznatqivosti na celoj listi kandidata u jednoj op{tini i zato se to rasprostre na ve}i broj lokalnih sredina i u svakoj lokalnoj sredini isti~emo po jednog kandidata. Ono {to mi smatramo da bi bilo dobro je da izbegnemo drugi izborni krug. Tu se vi{e ne glasa prema afinitetima te vrste. Mi smatramo da bi jednokru`ni – ve}inski bio najboqi. Ako neke stranke idu u koaliciju one su u prednosti i one idu u koaliciju. Nisu u prednosti {to se ti~e srpskih radikala, jer mi do sada nismo imali nikakve predizborne koalicije. Da li }emo ih ikada imati – to je ve} drugo pitawe. Kakav }emo imati izborni sistem na lokalnom nivou to }e biti re{eno dono{ewem novog Zakona o lokalnoj samoupravi. Voditeq: Zar se u tom slu~aju ne bi moglo desiti da neko sa 15 ili 20% glasova postane odbornik, ukoliko se glasa samo u jednom krugu. Zna~i, jednokru`ni ve}inski sistem. Dr [e{eq: Mo`e da se desi, ali za{to da se to ne desi. To se de{ava u svim civilizovanim dr`avama. U Francuskoj se de{ava da neko postane poslanik sa 20–30 glasova u... izbornoj jedinici. Voditeq: Nije re~ o tome da li toga negde jo{ ima nego da li je to dobro. 75
Dr [e{eq: Mislim da je dobro. Tamo gde ima veliki broj kandidata logi~no je da onaj ko ima bar jedan glas vi{e od ostalih bude izabran. Nije dobro to kada se izme|u dva izborna ciklusa, odnosno izme|u prvog i drugog kruga vr{e neke me|ustrana~ke pogodbe – ti }e{ meni ovo, ja }u tebi ovo, pa se prema tome zahteva opredeqewe gra|ana u drugom krugu. To je ono {to nije dobro. Jer, tu se onda gubi li~nost kandidata, a neki drugi motiv izlazi u prvi plan. Ovako imamo ~istu situaciju. Evo, neka se sve opozicione stranke udru`e, {to se boje toga. I Savez za promene i SPO, i sve ostale, pa neka idu sa zajedni~kim kandidatima. Ako se mi radikali toga ne bojimo {to bi se oni bojali. Mi smo u najgoroj situaciji bili 1996. godine. Svi mediji su izvikali levi~arsku koaliciju kao najsna`niju i koaliciju Zajedno. Mi smo se na{li u jednom `rvwu, jo{ smo bili pod medijskom blokadom, temeqitom medijskom blokadom, pa smo ipak isplivali i za jednu tre}inu pove}ali broj glasova u odnosu na prethodne izbore. Ako se mi toga ne bojimo za{to bi se bojale druge stranke. Imamo ~istu situaciju i samo jedan krug. U drugom krugu ima problema i sa odzivom. Neuporedivo je mawe qudi spremno da iza|e u drugom izbornom krugu i glasa nego u prvom. Dosada{we iskustvo i o tome svedo~i. Imamo konkretne podatke. Objavili smo ih. Zavod za statistiku je to objavio. Mo`e sve da se vidi. Voditeq: Drugi zahtev je – revizija bira~kih spiskova. Mnogo qudi pita da li sada ova {etwa policije po ku}ama ima veze sa tim procesom. Dr [e{eq: To nije zami{qeno u funkciji sre|ivawa bira~kih spiskova, ali li~no mislim da te bira~ke spiskove treba temeqito srediti i to podr`avam. Sla`emo se sa tim zahtevom. Treba {to pre srediti bira~ke spiskove i ne treba da zakazujemo izbore dok se oni ne srede. Ja bih na kraju krajeva i objavio sve bira~ke spiskove. To je malo skupqe ali bih ja i to uradio. Tako mo`e svako to da proveri. [to se ti~e ove akcije policije, ona je vi{e orijentisana na podizawe stepena bezbednosti u na{oj zemqi, jer zaista veliki broj qudi ne `ivi prijavqen na svojim adresama. Policija ima mnogo muke da na|e neke qude, pogotovu po~inioce krivi~nih dela. Ina~e mi smo pod tolikim pritiskom sa Zapada i pod tolikim dejstvom stranih obave{tajnih slu`bi da moramo temeqitije mere kontrole da sprovedemo. Voditeq: Ima li to veze i sa otvoreno{}u granica na jugu? Dr [e{eq: Ta granica na jugu nije ba{ tako otvorena. Mi je kontroli{emo poprili~no, ali moramo voditi ra~una, ovo podru~je koje je pod kontrolom NATO-a, podru~je Kosova i Metohije sada predstavqa jedan dodatan faktor... Voditeq: Na to sam mislio. Dr [e{eq: Ali, to nije granica. Izvinite ja to nikada ne}u priznati kao granicu. Ali, mi tu moramo imati ja~u policijsku kontrolu i moramo sve mere preduzeti da smawimo rizik u unutra{wosti Srbije od bilo kakvih subverzivnih dejstava sa Zapada. Ovih politi~kih subverzivnih dejstava se ne bojim, ovo {to radi Savez za promene i sli~ne stranke. Ali, postoje, i sa tim su u vezi, mnogo opasnije vrste, one koje prerastaju u diverziju. 76
Voditeq: Da, zahtev za reviziju spiskova o~ito nije sporan. Izbor novih komisija – tu se misli na stalni sastav komisija, koji traje ~etiri godine, ukoliko izbori pre|u u slede}u godinu onda je to normalna stvar. Dr [e{eq: Mandat tih komisija je ~etiri godine. Te ~etiri godine se navr{avaju, u zavisnosti od toga u kojoj godini su izbori tih komisija ura|eni, ali i to mo`emo posti}i dogovorom. To tako|e ne sme da bude nikakav problem, stalni sastav izbornih komisija u skladu sa Zakonom, a mo`emo i da ga promenimo i da jo{ ve}u transparetnost obezbedimo i da sve ozbiqne stranke svuda budu prisutne, i u stalnom sastavu. Voditeq: Mo`e li se posti}i da u tim komisijama zaista budu nestran~ki qudi kako je to predvi|eno Zakonom? Dr [e{eq: Zakon nije predvideo da to budu nestrana~ki qudi. Voditeq: Mo`e li se onda desiti da svi budu iz stranaka? Dr [e{eq: E, ali ne treba da budu ni svi iz stranaka. To treba da budu qudi koji imaju visok moralni integritet. Da ti qudi obave taj posao kako treba. Mi jedinu kontrolu mo`emo posti}i ako jedni druge kontroli{emo. Dakle, ako je to sve pred nama prisutno, transparetno, ako svi imamo u vidu sve {to se radi. To je jedini oblik ozbiqne kontrole. Nema te vanstrana~ke li~nosti u koju }ete imati toliko poverewa da joj mo`ete dati da sav posao sama obavi bez ikakve kontrole. I, {ta to zna~i da li je neko strana~ka ili vanstrana~ka li~nost. Iz dosada{weg iskustva znamo da su se te formalno vanstrana~ke li~nosti vi{e subjektivno pona{ale nego neke izrazito strana~ke u pogledu po{tovawa osnovnih izbornih pravila, propisa, objektivnosti, nepristrasnosti i sli~no. Voditeq: Kada je re~ o posmatra~ima i kontroli, o posmatra~ima iz inostranstva znam da ste vrlo ~vrstih stavova, OEBS ne mo`e da bude nikakva kontrola ovde. Dr [e{eq: Ne mo`e da bude kontrola. Mogu da budu posmatra~i iz bilo koje zemqe, nikome ne}emo praviti smetwu. Dakle, da prisustvuju svim izbornim radwama, da su uvek prisutni ali ne mogu oni da odlu~uju. Znate {ta je OEBS radio u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj. Ne}emo vaqda taj haos da nam prave i ovde u Srbiji. Voditeq: Jeste, zato sam i skrenuo pa`wu gledaocima da je zahtev opozicije bio da to budu strani posmatra~i.... Dr [e{eq: Strani posmatra~i mogu do}i iz bilo koje zemqe u neograni~enom broju. Neka ih privla~e opozicione stranke iz koje god ho}e zemqe, nikome ne}emo praviti smetwu. Ali, oni su posmatra~i, koji mogu da javno govore o onome {to su posmatrali i {to su opazili, ali ne da oni odlu~uju da li je ne{to ispravno ili ne. Niko spoqa ne mo`e ni{ta da odlu~uje u na{oj zemqi. Voditeq: Jedan od zahteva je ukidawe Zakona o informisawu, pod 5, pa zatim.... Dr [e{eq: Da vidimo za{to da se ukida Zakon o informisawu, {ta je to {to je problemati~no u Zakonu o informisawu. To bi trebalo da obrazlo`e. Problemati~ne su do sada bile dve stavke iz tog Zakona. Prvo, zabrana da se preko na{ih medija reemituju programi {pijunskih radio i TV stanica. 77
Tu zabranu nikada ne}emo ukinuti. Da se reemituje Glas Amerike, Doj~e vele, Slobodna Evropa, Frans internacional, BBC i td. To su {pijunski programi. Vlade doti~nih zemaqa finansiraju takve stanice da bi vodile antisrpsku propagandu. Ne mogu da se emituju po na{im medijima. [to se ti~e drugog problema na koji su ukazivale opozicione stranke, taj zakon funkcioni{e. Zakon je podigao stepen li~ne sigurnosti gra|ana u pogledu opasnosti da gra|ane neko kleve}e ni krive ni du`ne. Taj zakon ka`wava samo klevetu, i ni{ta vi{e. Vi mo`ete da napadate koliko `elite politi~are, da kritikujete politi~are. Da li neko od nas be`i od te kritike. Ali, ne smete da kleve}ete. Ne smete da objavite preko va{e televizije da sam ja zaklao `enu Slobodana Jovi}a, kao {to je svojevremeno pisao “Dnevni telegraf” i jo{ neki nedeqni listovi ako nemate dokaza da sam je zaista zaklao. Samo smo suzbili klevetu. Kleveta je sada mnogo mawe u medijima nego {to ih je bilo pre tog zakona. [ta je jo{ problemati~no u Zakonu? Visina nov~anih kazni. Onaj ko je spreman za klevetu neka i plati visoku kaznu. Dodu{e, u me|uvremenu smo imali inflaciju pa je ta kazna poprili~no obezvre|ena. [ta je problem onda? Da li vi znate {ta je onda problem u tom zakonu? Voditeq: To kada bi zamenili uloge, ali dobro ovo je va{ stav o Zakonu. Da vidimo {ta jo{ imamo na toj listi – me|unarodna pravila na izborima, dakle mediji, medijska izborna kampawa, medijski savet koji bi nadgledao... Dr [e{eq: To smo imali. Ako se se}ate, mi, radikali, bili smo nezadovoqni radom te komisije za medije, pa je na{ predstavnik podneo ostavku na pro{loj predizbornoj kampawi. To smo imali. Treba da uzmemo sve na{e izborne zakone. Da pogledamo {ta je u wima dobro a {ta lo{e. Izborni zakoni su solidni i dobri, ali da vidimo gde nisu dobro primewivani. Da pogledamo te komisije za medije, tamo zaista nisu dobro primewivani ranije, da vidimo {ta je sporno i da to ra{~istimo i da popravimo. [ta zna~i to – me|unarodna pravila. Gde su propisana ta me|unarodna pravila. Nigde nisu propisana. Ne postoje... Voditeq: Verovatno se misli na ve} usvojene standarde koji... Dr [e{eq: Svi ti standardi su prisutni u na{im zakonima. Mi na te zakone nikakve prigovore nismo imali, nikakve ozbiqne prigovore u zemqi. Ozbiqnim prigovorima smatram samo one prigovore koji su konkretni. Nismo imali ni iz inostranstva ozbiqne prigovore na te zakone. Vidite na pro{lim izborima mi smo imali problema samo na podru~ju Kosova i Metohije. Tada je Srpska radikalna stranka bila opoziciona stranka, i sve opozicione stranke su samo to pitawe potencirale. U drugim delovima Srbije nekih zna~ajnijih problema nije bilo. Bilo je s vremena na vreme na raznim mestima, ali nekih zna~ajnijih, upe~atqivih, upadqivih ne. Problematizovali smo samo izborni proces na Kosovu i Metohiji. Voditeq: Ostaje jo{ Zakon o politi~kim partijama i Zakon o finansirawu politi~kih partija. Dr [e{eq: [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi se odavno zala`emo da se usvoji rigorozniji model zakona o politi~kim partijama, da 78
ne bude dovoqno samo 100 potpisa da bilo ko registruje politi~ku stranku, kao {to je sada slu~aj. Mi smo za to da bude nekoliko hiqada, mo`da 10 hiqada potpisa ili da se uvede neki drugi kriterijum, da bi se smawio broj politi~kih partija. Mi imamo preterano veliki broj stranaka, preko 150, mo`da i 170 stranaka. To je nezdravo. To je neprirodno. Sedam ili osam stranaka – to je ozbiqno. [to se ti~e finansirawa, postoji Zakon o finansirawu politi~kih partija i taj zakon nije lo{, ali finansiraju se samo parlamentarne stranke. Sa 83 poslanika u Narodnoj skup{tini Republike Srpske, Srpska radikalna stranka mese~no prima ne{to oko 140 hiqada dinara. To nije malo. Mi time pokrivamo osnovne strana~ke tro{kove i to uspe{no. Nemamo dovoqno za strana~ku propagandu i to pokrivamo onda iz sponzorstava, ~lanarine itd., pogotovu iz {tampawa na{ih novina. To je najve}a stavka u na{oj stranci, ali ove osnovne strana~ke potrebe, cele stranke mi zadovoqavamo iznosom koji dobijamo od dr`ave. Naravno, SPO dobija skoro upola mawe, imaju i mawe poslanika. Levi blok ima ne{to vi{e, zajedno, ove dve stranke, jer imaju vi{e poslanika. Sve parlamentarne stranke primaju taj novac od dr`ave. Na saveznom nivou nije re{eno pitawe finansirawa politi~kih stranaka i mislim da bi se u {to skorije vreme to moralo re{iti. Ali, da i to ne budu neki preterano veliki iznosi, nego skromni. Vi imate hiqadu dinara po poslaniku mese~no, {to nije mali iznos. Ovde ima skoro dve hiqade dinara po poslaniku. To nije mali iznos. S tim iznosom se ne{to mo`e posti}i. Ne mo`e se razbacivati novac, ne mogu se neke megalomanske ambicije zadovoqiti, ne mo`e biti dovoqno tog novca da ide po privatnim yepovima, kao kada Amerikanci daju 100 miliona dolara. Mi smo zemqa u ekonomskoj krizi, socijalnoj bedi i mi ne mo`emo i}i sa ve}im nov~anim iznosom. Za predizbornu kampawu, ako donesemo novi zakon o politi~kim strankama i elimini{emo te minijaturne politi~ke stranke, koje uvek dosta novca odvuku, postoje neki qudi u Srbiji koji ve} organizuju ve{ta~ke stranke samo za izbore da bi do{li do tog novca, jer se jedan deo novca daje pre izbora, a drugi posle izbora na osnovu rezultata, pola novca se raspore|uje pre izbora a pola posle izbora, to bi bile solidne sume kada ne bi bilo tih minijaturnih stranaka. Znam za slu~aj nekog Saki}a iz Kru{evca, koji je svog oca, majku, `enu, decu, prijateqe, kom{ije okupio u nekoj maloj minijaturnoj politi~koj stranci da se kandiduje na svim izborima i uzme taj novac. To je pro{log puta bilo negde oko 40 hiqada dinara po u~esniku na izboru, kad se ispune uslovi. To nije malo kada to dobije jedan ~ovek. To je pro{log puta bilo bogami poprili~no. Voditeq: U principu vi ste za zao{travawe tih uslova. Dr [e{eq: Oko osam do deset hiqada maraka je to bilo. Voditeq: Da li se mo`e o~ekivati da u nekom bliskom periodu Srpska radikalna stranka i weni koalicioni partneri eventualno naprave svoju strategiju o razgovorima sa opozicijom vezanu za izbore. Dr [e{eq: Ne}emo mi praviti nikakvu zajedni~ku strategiju. Na{e stranke }e nezavisno jedna od druge pristupiti tom dijalogu. To je dogo79
voreno na panel raspravi itd. Na~elno imamo zajedni~ki stav da pristajemo na dijalog, da `elimo dijalog. Spremni smo i o tome smo se dogovorili da opozicionim strankama ponudimo dijalog pred televizijskim kamerama, u Narodnoj skup{tini Srbije, kao i u Saveznoj. Na to smo spremni. Da govorimo o svim problemima. Voditeq: To je ne{to {to je vredelo ~uti. Vi znate da smo na va{ zahtev da u~estvujete u raspravi mi odgovorili tako {to smo vam ponudili da odgovorite na konkretna pitawa. Vi ste odgovorili na ta pitawa, ja sam odvojio neka interesantna, a sada }ete, po{to smo pro{log puta izvukli jednog dobitnika, izvu}i drugog da znamo ko }e 26. oktobra u~estvovati u raspravi u ovom studiju – iz redova gledalaca ka`u – ho}emo obi~an narod. Mi ne znamo ko je obi~an narod – ovo je jedna od varijanti, da do tog obi~nog naroda do|emo. Pitawe je bilo – kako prezimiti zimu. Raki} Aleksandar ka`e – metodom hibernacije, sni`avawem temperature vrlo se usporava metabolizam, {to rade neke divqe `ivotiwe, a u tome nam mo`e pomo}i “na{a vrhunska medicina” kako bismo smawili potrebu za hranom da bismo pomogli na{im vrhunskim biznismenima da se jo{ vi{e bogate. [ta mislite, da li bi nas probudili u prole}e? Evo, jedan gledalac ka`e ovako kako prezimiti zimu – prvo, grejawe na gas, dobija se od pasuqa zvanog “nobelovac”. Drugo, hrana, beli hleb iz Belorusije, pirina~ iz Severne Koreje, {e}er sa Kube, uqe motorno, ima ga koliko ho}ete, doma}e i strano, mleko iz Ni{ke mlekare po jedan litar na 100 stanovnika, asocijacija “100 na jednog” iz 1941. godine, obu}a i ode}a, buvqak brate, a lekovi bugarski na pijacama. Jo{ ka`e – MM, nije Mirko Marjanovi}, sa~uvaj me Bo`e, ali je recept wegov, PS – nisam dao podatke o sebi, jer nemam nameru da se kandidujem na izborima, zato {to }e glasove opet sigurno da broje bata Bane pekar i wemu sli~ni. To su ni{ke traume. Kako prezimiti, ka`u – u ovim pitawima TV 5 vozila nacionalne bezbednosti, jer je vladama zapadnih zemaqa otkrila tajnu da se nismo uspe{no pripremili za dolazak naredne zime, zar TV 5 ne zna da je zima ru{ila~ki nastrojen pla}enik nekih zapadnih sila itd. Ovo nije moglo da proma{i, a sigurno ima jo{ ovakvih odgovora, re}i }u vam samo – danas u uslovima nesta{ice svega i sva~ega, hrane, uqa, {e}era, mesa, struje, ogreva, kao i li~ne imovinske nesigurnosti od kriminala, korupcije, kra|e jedino nas mo`e spasiti qubav, zna~i prezimiti zimu u krevetu, i naveden je niz varijanti. Pretpostavqam da je Ni{ dosta obave{ten grad, dakle mawe-vi{e poznato vam je, to {aqe Dragoqub, a ne}u re}i prezime da ga `ena ne pita gde je sve to pro~itao. Ima i onih kratkih odgovora. Recimo na pitawe kako prezimiti zimu gledalac Todorovi} odgovara – u {etwi od mitinga do narodne kuhiwe u odelima Zekstra. To je ovo {to ja nosim. Nisam to inicirao, ali gledalac je to tako video. Drugi ka`e – odlutati u toplije krajeve, Havaje, Baleare, Toponicu (to je jedna mentalna medicinska ustanova). Evo karikature – re`u}i balvan koji se zove re`i-M... Ne smem da mislim {ta to zna~i. Ima i malih recitacija: {ta to radi{ lepa Maro? Pletem, vezem i u hladnom stanu se tresem. Ima jo{: zima kao zima, a narod ruma ima. 80
Prezimi}e ovaj narod od Vladinih hladnih obe}awa i toplih srpskih ose}awa. Bogoqub Antanasijevi} cela pesma – nema be`awa od smrzavawa, nema ni straha, vo|e }e zabraniti dolazak neprijateqske zime, tako }e na trgovima milioni siromaha ponovo klicati wegovo slobodarsko ime itd. Hvala re`iji {to mi je pomogla. Gledalac Pavlovi} Slobodan je bio vrlo decidiran, ka`e – predla`em da Skup{tina Republike jednoglasno donese zakon o zabrani dolaska zime. Javio se i jedan Veselin Nikoli}, jo{ 8, kada nismo znali ko }e biti gost, iz Jovana Skerli}a 3, koji ka`e – pitajte [e{eqa, on sve zna. Dr [e{eq: Ja zaista sve znam. Voditeq: Re~ je o tome kako da prezimimo ovu zimu. Dr [e{eq: Prezimi}emo mi ovu zimu zato {to }emo imati dovoqno hrane, dovoqno struje i to je najva`nije. Ima}emo i mazuta za grejawe i... Voditeq: To – dovoqno struje, to je malo relativno. Dr [e{eq: Ne}e je biti dovoqno za grejawe, ali }emo imati mazuta, gasa, a napravili smo i jedan vrlo dobar potez, isplatili smo tri zaostale penzije u bonovima za struju, uz mogu}nost da se nabavi i ogrev tim bonom, s tim {to su nas minirale neke firme koje se bave trgovinom ugqem i “Srbija{ume” se nisu ba{ u nekim mestima ponele dobro, negde su nudile drvo lo{ijeg kvaliteta, ali nas je to motivisalo da upravo radimo i na promeni Zakona o javnim preduze}ima. Mi }emo zavesti mnogo stro`iju kontrolu u javnim preduze}ima da nam se ubudu}e ne bi te stvari ponavqale. [to se ti~e elektroprivrede, ona je zaista pru`ila sve od sebe u ovim te{kim okolnostima i struje }e biti, a obezbedili smo i one gra|ane kojima je sigurno najte`e, jer uglavnom ne mogu sami da se dodatno snalaze da pone{to jo{ zarade mimo osnovnih primawa, a to su penzioneri. Skinuli smo im jedan veliki teret sa grba~e. U prvo vreme nas je opozicija do~ekala onako na no`, napala zbog te mere, me|utim mi vidimo da je vi{e od 95% penzionera uzelo te bonove da reguli{e svoje osnovne obaveze po tom pitawu, pogotovu kada se ima u vidu da smo mi prakti~no dali unapred kilovate, da se to ne mo`e nikakvom inflacijom ili budu}im poskupqewima struje negirati i opovr}i, da se ne mo`e smawiti vrednost tog iznosa. Za te penzionere koji su dobili zaostale penzije vi{e nema poskupqewa dok te svoje kilovate ne potro{e, jedan deo po skupoj, a jedan deo po jeftinoj tarifi, mislim da je odnos 60:40%. Optimista sam u pogledu ove zime, naravno bi}e te{ko, bi}e mnogo problema, te probleme o~ekujem. Ali mi smo imali tromese~ni rat. Voditeq:[ta je sa cenom struje, blok tarife, zelenom, plavom, crvenom... Dr [e{eq: Mi spremamo novi tarifni pravilnik u kome }emo za{titi ove kategorije gra|ana koje najte`e materijalno stoje. Do 600 kilovata mese~ne potro{we ima}e najni`u mogu}u zimsku tarifu. Dakle, ne}emo i}i na puni iznos propisan pre vi{e godina od 50% skupqe zimske tarife u odnosu na letwu, nego }e to biti neko minimalno pove}awe, mo`da 10 ili 15%. Nemojte me hvatati za re~ jer ve} ove nedeqe treba to da usvoji Vlada Srbije, pa }emo videti koji }e iznos biti. Za one koji tro{e od 600 do 81
900 ili 1.200 kilovata, bi}e ve}e pove}awe zimske tarife, a preko toga crvena kategorija potro{a~a ima}e zaista masne ra~une za struju, ali mi na taj na~in moramo destimulisati gra|ane da se greju na struju, moramo smawiti preteranu potro{wu, da bi struje za sve bilo dovoqno u osnovnoj potrebnoj koli~ini. Prose~ne porodice.... Voditeq: Termo-pe}i, da. Dr [e{eq: Ne termo-pe}i, nego postoje plo~e koje se ve{aju na zidove, vaqda imaju mnogo mawu potro{wu. Jedna ~etvoro~lana porodica u dvosobnom stanu, ~ak i ako dogreva stan, na taj na~in ne prekora~i potro{wu od 600 kilovata mese~no. To je jedna solidna koli~ina struje koja mo`e zadovoqiti svima potrebe, a na ovaj na~in, disciplinuju}i potro{a~e, mi obezbe|ujemo da struje bude za sve dovoqno. Voditeq: Pamti}emo dakle sve ovo, seti}emo se zimus. Zima je duga i za prise}awe. Molim vas da sada izvu~ete jednog gledaoca... Dr [e{eq: Za{to to ja da uradim. Voditeq: Ra~unam da ste vi ~ovek za koga se... Dr [e{eq: Do{ao sam da odgovaram na pitawa, jer bih vam odmah tra`io honorar da sam ja to izvla~io... Voditeq: Nema potrebe. Evo, odgovor – u {etwi od mitinga do narodne kuhiwe u odelima “Zekstra”, M. Todorovi}a. Da ste vi izvukli rekli bi, evo “Zekstra” je iz Zemuna pa je to opet name{teno... Dakle idemo s tim a za slede}u nedequ imamo pitawe. Po{to je Majkl Yekson izjavio da po Rezoluciji o Kosovu nema povratka Vojske Jugoslavije i policije, kakav je stav gospodina [e{eqa o tome? Dr [e{eq: Rezolucijom saveta bezbednosti i vojno-tehni~kim sporazumom je predvi|en povratak na{e vojske i policije. Istina, tamo se na jednom mestu ka`e da }e to biti povratak u stotinama, dakle nekoliko stotina vojnika i policajaca, ra~unaju da ne bi bilo vi{e od hiqadu, ali nama bi bilo bitno da se vrati bilo koji broj, a pogotovu u ove severne delove Kosova i Metohije, gde su se Srbi jo{ uvek odr`ali, gde imaju {ansu da opstanu za dogledno vreme dok mi ne povratimo kontrolu nad celim Kosovom i Metohijom. Voditeq: Ka`e – volela bih da gospodin Vu~i} preko RTS-a pusti svakog dana po jednu sliku razru{enog grada kako nam ove dve tri cisterne ne bi zamazale o~i. Nije ba{ jasno. Verovatno su stigle neke cisterne benzina, pa je to... Dr [e{eq: To je bilo neko obe}awe EU, pa su se Amerikanci suprotstavili, kao da}e humanitarnu pomo} gradovima u kojima je opozicija na vlasti, pa su pomenuli da bi poslali ne{to Ni{u i Pirotu, pa su od toga odustali itd. To je sve jedan cirkus i na na{oj muci se... Voditeq: U ponedeqak je stigla informacija da }e te pomo}i biti. Dr [e{eq: Pa, iako je bude, to }e biti sitno, u principu bezna~ajno u odnosu na na{e ukupne potrebe. Voditeq: [ta rade na{e inspekcijske slu`be, kada toleri{u prodaju cementa na stovari{tu, kada ga dr`i brat ministra Krasi}a, koji ga prodaje po ceni od 130 dinara, stovari{te “Krasi} Trejd”, dok je cement u stovari{tu “Kopaonik” 78 dinara a nema ga dovoqno – Dragan. 82
Dr [e{eq: Prvo, ne znam ko je taj Krasi}, samo znam da to nikave veze nema sa Zoranom Krasi}em. Drugo, na{ je problem {to se formirala neka cementna mafija koja sve koli~ine cementa otkupi direktno u fabrici, po zvani~noj ceni a onda cement ide na crno tr`i{te, po{to su sada pove}ane potra`wa i potro{wa i na crnom tr`i{tu se te cene ve{ta~ki naduvavaju. [to se ti~e ministra Zorana Krasi}a on je krajwe ~astan, po{ten i odgovoran ~ovek, jedan od najuspe{nijih ministara u Vladi Republike Srbije i ja apsolutno iskqu~ujem svaku mogu}nost da je ume{an u bilo kakvu malverzaciju. Voditeq: Ima li ko u ovoj dr`avi ko {titi privatni sektor od samovoqe Republi~ke uprave javnih prihoda koja zara~unava enormne kamate, blokira `iro ra~une privatnika. Da li }e biti brisawa kamata za 1999. godinu. Dr [e{eq: O eventualnom brisawu kamata nije bilo nikakvog govora do sada. Mi }emo sagledati situaciju u kojoj se nalaze na{e firme i kada je re~ o tim dugovawima mogu}e je da tra`imo jedno re{ewe i da postavimo rok ako se izmiri do izvesnog datuma da onda damo neki veliki popust u izmirivawu tih obaveza i to mo`e da bude zaista visok popust. O tome razgovaramo u Vladi i javnost }emo obavestiti za koji dan. S tim bi morali da idemo na narednu skup{tinu, ali to je kompleksno pitawe i mi }emo ga sagledati sa aspekta ~iwenice da smo tri meseca ove godine bili u oru`anom sukobu, u ratu u pravom smislu re~i i da je to negativno uticalo na poslovawe svih firmi u zemqi. Dakle, dr`ava }e imati obzira prema svim privrednicima ali na koji na~in ostaje da se za koji dan usaglasimo u Vladi Srbije i da iza|emo pred Narodnu skup{tinu. Voditeq: Zoran Milo{evi} vam najpre ~estita ro|endan, to je bilo ju~e? Dr [e{eq: I ja mislim ju~e. Ali, ja ga nikad u `ivotu nisam slavio. Ja ne slavim ro|endan... Voditeq: Mnogi su se toga setili... Dr [e{eq: ^ujem da ste u Ni{u slavili pa se nadam da }ete i slede}ih 50 godina slaviti moj ro|endan. Voditeq: Zoran vas pita – {ta mislite o izjavama svoga kuma Dra{kovi}a, da je izvr{en atentat na wega i da li vam je ba{ sve jasno po tom pitawu. Kako to da policija }uti? Dr [e{eq: Nije mi sve jasno po tom pitawu. Do tog udesa je do{lo pod nekim ~udnim okolnostima, u najmawu ruku. Policija je ustanovila da su vozila koja su u~estvovala u udesu prebrzo vozila. U pitawu je bila prebrza vo`wa, preko 150 ili 160 kilometara, ali ima i nekih ~udnih okolnosti. To da je nestao voza~ kamiona, da kamion nije bio registrovan, da je bio natovaren peskom, znate pesak se uvek vozi na neke kratke relacije. Retko ko vozi pesak na relaciji du`noj od 20 kilometara, jer se ne isplati. Postoje neke ~udne okolnosti i mi za to insistiramo na temeqitoj, strpqivoj i savesnoj istrazi. Dra{kovi} je verovatno pod {okom koji je do`iveo na jedan neprimeren na~in slepo po~eo da optu`uje, {to nije dobro, i da tako podgreva strasti. Ako je zaista u pitawu neka prqava rad83
wa, ako je u pitawu atentat onda se odmah name}e pitawe – kome je bilo u interesu da nestane Vuk Dra{kovi}. To sigurno vladaju}im partijama u Srbiji nije bilo u interesu. ^ime nas Dra{kovi} mo`e da ugrozi. Na{e bira~ko telo je ve} do kraja diferencirano. Kome onda on smeta? Smeta nekim drugima. I, ako je neko ume{ao svoje prste, ne mogu sada da prejudiciram, nego razmi{qam o tome, kao {to eventualno i drugi qudi razmi{qaju – na {ta je taj ra~unao. Taj je ra~unao na posledice koje bi na na{oj politi~koj sceni izazvala eventualna Dra{kovi}eva smrt. Verovatno neko kome{awe, neke osvetni~ke namere, neke krvave nemire i sl. Kome to mo`e biti u interesu, samo na{im neprijateqima. [ta tu nama Dra{kovi} smeta? Naravno, mi bi hteli da ga {to pre skinemo sa vlasti u Beogradu, {to se ti~e Srpske radikalne stranke, hteli bismo koaliciju Zajedno svuda u Srbiji da smenimo sa vlasti, hteli bismo da Srpska radikalna stranka u svim op{tinama do|e na vlast, ili sama ili u koaliciji itd. To su na{i legalni, legitimni politi~ki interesi, ali nam Dra{kovi} kao takav uop{te ne smeta, on je nama ~ak koristan. Verujte mnogo koristan. Dok je Dra{kovi} takav kakav je na srpskoj politi~koj sceni one prozapadne partije nikada ne}e do}i na vlast. Nikad. Naravno, desila se jedna tragedija, ~etvoro qudi je poginulo i mi saose}amo, zaista iskreno `alimo zbog toga. Ali, protiv toga smo da se ta tragedija zloupotrebqava u neke politi~ke svrhe, da se ta mr`wa unosi u politi~ki `ivot, da se neko optu`uje bez ikakvih dokaza, bez ukazivawa na eventualnu motivaciju itd. Nadam se da }e policija ipak uspeti, ali ako je organizovan atentat, onda istraga ne}e biti laka. Ko zna gde je ve} zavr{io taj voza~ kamiona, pogotovu {to su neke novine objavile da je bio i neki golf parkiran u blizini, i ako je pobegao tim golfom, ko zna gde je ve} stigao i koliko je kola usput promenio. Onda je to vrlo te{ko. Najte`e je otkrivati profesionalna ubistva. Ne mo`ete da ustanovite motiv ubice. Ako je re~ o ne~em drugom, onda bi to istraga mogla do kraja da doka`e, da istra`i, da se ustanovi ko je voza~, {ta se sve konkretno desilo. Ako se ne na|e voza~ onda sumwa ostaje. Onda je u pitawu neka prqava radwa. Kako }emo iza}i na kraj i {ta nam jo{ sledi sa Zapada narednih meseci i narednih godina, to nas pitawe ne ostavqa nikako ravnodu{nom. Voditeq: Milica iz Bulevara pita – da li je studentski pokret otpora istureno odeqewe “saveza za propast”, i u kojoj je meri studentima na fakultetima dozvoqeno da se bave politikom. Dr [e{eq: To je \in|i}eva ekspozitura, taj studnetski pokret otpora ali oni su veoma slabi i ni{ta ne uspevaju da postignu. Studenti nisu vi{e naivni. Pro{log puta se jedan broj studenata polakomio i iza{ao na ulice. Studenti kada iza|u iza|u zato {to im je to zabavno, {to im pru`a dodatno zadovoqstvo, {to zamewuje te tradicionalne kafi}e, {to zamewuje neki drugi vid zabave, gde je potrebno imati vi{e novca, a ovako, uli~na zabava je nekako najjeftinija. Na{a deca su ipak u izvesnoj oskudici i te{ko se sastavqa kraj sa krajem. Sve te stvari treba imati u vidu. Ali, onda su studenti shvatili da se 84
ne sme gubiti vreme, da se moraju spremati ispiti, da se moraju polagati ispiti, da se mora zavr{avati fakultet, i tre}e – koalcija Zajedno je imala poprili~an broj pristalica u vreme onih zimskih demonstracija 96-97. godine. Ali, ogroman broj tih qudi je razo~aran kasnijim sva|ama, sukobima, podmetaqkama. Nema {ta se nije de{avalo u toj koaliciji, tako da tu ne}e biti nekog interesa. Narod je qut na vlast u Srbiji i narod se s pravom quti i narod uvek treba da se quti na vlast kad god mu nije dobro, da kritikuje vlast, da psuje vlast, i sve ostalo. Ali, svi moramo biti objektivni i re}i – nema alaternative. Kakvi smo takvi smo treba narod da se quti na nas, da nas psuje, da nas napada i da nas kritikuje, ali boqih danas od nas narod u Srbiji nema. Voditeq: Gledalac, biv{i radikal – zbog [e{qa }emo izgubiti sve {to imamo. A, ima i porodica biv{ih glasa~a radikala, ka`u – da li ste svesni koliko ste glasa~a izgubili zbog svoje politike. [ta zna~i biti na vlasti.... Dr [e{eq: To su name{tena pitawa. To neko iz Demokratske stranke organizuje, poneka od tih pitawa se ponavqaju, te oni su – biv{i na{i, biv{i ~lanovi, biv{i glasa~i, ali to je besmisleno. Znate, na{i ~lanovi tako|e mogu biti quti na nas zbog ovoga ili onoga, ali oni nemaju kud. Svi drugi su gori od nas. Da sad postoji neko na srpskoj politi~koj sceni koji je objektivno boqi od nas, pomislio bih da su ta pisma ozbiqna. Voditeq: To, naravno, nije samo stvar... Dr [e{eq: Danas mogu biti quti na nas, mo`emo ih u ne~emu razo~arati, ali ovi koji slede Amerikance su neuporedivo gori od nas. Drugo, mi se nigde nismo obrukali. Nikakvom kriminalnom aferom, nikakvom korupcijom, ni~im prqavim i nepo{tenim. Mi izgaramo na ovom poslu zaista do kraja izgaramo. Dajemo sve od sebe. Mi rezultate posti`emo. Srbija u svojoj istoriji nije imala disciplinovaniju vladu od ove. Od kada je ova vlada formirana, vi{e od godinu i po dana, nema ni jedne jedine afere u kojoj su ume{ani na{i ministri. Da li ste ~uli za neku aferu? Voditeq: Gledali{te verovatno o~ekuje da objasnite i situaciju sa va{im izlaskom i neizlaskom iz Vlade, sa ulaskom u Saveznu vladu u me|uvremenu, rekli ste da }e do.... Dr [e{eq: Objasnio sam to. Imao sam ja u Ni{u emisiju. Voditeq: Bili ste neposredno posle rata, ali ste tada rekli da }e negde do oktobra biti sednica skup{tine i da }ete vi definitivno..... Dr [e{eq: Mi smo podneli ostavke i na{i koalicioni partneri su izbegli da se te ostavke usvoje odmah na vanrednom zasedawu Narodne skup{tine u aprilu. Mi smo to hteli, ali na{i koalicioni partneri su `eleli da se obnovi koalicija i mi razumemo wihove `eqe. Mi smo za svaku ozbiqnu stranku u Srbiji po`eqan koaliconi partner, zbog svoje ozbiqnosti i svoje kompetentnosti. Mi smo krenuli sa inicijativom da se povede jedna {ira me|upartijska rasprava i da se izvr{i rekonstrukcija i Savezne i Republi~ke vlade i da sve parlamentarne stran85
ke u|u u te vlade. Se}ate se verovatno te na{e inicijative. Bilo je nekoliko sastanaka na saveznom i na republi~kom nivou. Na saveznom nivou SPO je prvo pristao, Komneni}, wihov predsednik Izv{rnog odbora ili potpredsednik stranke, bio je na tom sastanku. On je pristao. Me|utim, posle su se predomislili i odbili. I na republi~kom nivou su odbili da u|u u rekonstruisanu vladu. Odbio je i SVMZ. Tako da mi nismo mogli na silu bilo koga da teramo u rekonstrukciju. Bili smo prinu|eni da tu rekonstrukciju pravimo iskqu~ivo sa dosada{wim koalicionim partnerima na republi~kom nivou a na saveznom nivou mi smo napravili sasvim novu koaoliciju u kojoj ranije nismo u~estvovali. Mi smo podneli ostavke i to je ~iwenica. Drugo, podno{ewem ostavki mi se nismo odrekli daqeg bavqewa politikom. Mi se i daqe bavimo politikom. Tre}e, na srpskoj politi~koj sceni postoji pet ozbiqnih politi~kih grupacija, politi~kih stranaka: Srpska radikalna stranka, SPS, JUL, SPO i Demokratska stranka koja predvodi taj Savez za promene, ali kada se sve to odbaci {to ne postoji i {to ni{ta ne zna~i u Savezu za promene opet ostane ta Demokratska stranka koja ima izvesnu politi~ku snagu, s tim {to je napravila katastrofalnu gre{ku na pro{lim izborima bojkotuju}i ih i tako je ostala vanparlamentarna u Srbiji, {to joj ote`ava politi~ko delovawe. Kada pogledate tih pet politi~kih grupacija onda vam se odmah name}e pitawe s kim bi to Srpska radikalna stranka mogla u koaliciju. Demokrate nisu parlamentarna stranka a izrazito su prozapadno orijentisani, dakle ne dolaze u obzir. Sa SPO-om nikada nemo`emo sami, mogli bismo u {iroj koaliciji, ali ovako sami sa wima to bi bio haos. Ne bi se znalo ni ko pije ni ko pla}a, to bi bilo stra{no. To nisu mogli ni demokrate u Beogradu. Kako bismo mi mogli. Koliko im je trajala koalicija, 5 ili 6 meseci. To je nemogu}e. U nekoj {iroj koaliciji – ve} bi postojala unutra{wa ravnote`a, verovatno bi moglo da funkcioni{e. Obnovili smo koaliciju koju smo imali sa socijalistima i JUL-om zato {to je ona ranije sasvim pristojno funkcionisala, i davala neke konkretne rezultate. Naravno, mi smo bili quti zbog odluke Narodne skup{tine o prihvatawu plana Ahtisari-^ernomirdin i jedino smo mi glasali protiv. Kategori~ki smo se suprotstavili. Ali, odmah posle krize u kojoj smo se zaista na{li, jedne psihi~ke krize, prevladavaju}i tu krizu i{li smo na to da nije sve izgubqeno. Jo{ postoje {anse da se povrate Kosovo i Metohija. To su dve kqu~ne mogu}nosti koje pru`a Rezolucija saveta bezbednosti 1244 koja garantuje teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije povodom Kosova i Metohije, a drugu mogu}nost pru`a na{ eventualni ulazak u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i Beolrusije. Te dve stvari same po sebi zaslu`uju da na wima radimo, da se za wihovu realizaciju borimo. Borimo se najispravnije na pozicijama na kojima se sada nalazimo. Zaista smo predani toj borbi. Mislim da }emo uspeti. Optimisti smo. Sada nam je mnogo te`e nego {to nam je bilo pre ulaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju, to je sigurno, i to je bez ikakve sumwe, ali ra~unamo da treba izdr`ati samo ovaj pritisak sa Zapada, treba izdr`ati ove probleme i nevoqe. 86
Voditeq: Kad se sve sabere ostavke ostaju u senci toga. Dr [e{eq: Ne. Ostavke su tu ali idemo na rekonstrukciju Vlade. Ostavke su podnesene i one nisu povla~ene. Sada }e se proglasiti ta rekonstrukcija Vlade i vide}emo da li }e socijalisti mewati svoju kadrovsku strukturu u Vladi i da li }e te promene biti toliko velike da se formira nova vlada u potpunosti, da se glasa o Vladi u celini, ili }e biti samo nekoliko promena pa se onda glasa o tim konkretnim promenama. Voditeq: Promene kod vas? Dr [e{eq: Kod nas su ove promene ve} obelodawene. Po{to je Tomislav Nikoli} ve} izabran za potpredsednika Savezne vlade novi potpredsednik Republi~ke vlade }e biti Dragan Todorovi}, predsednik na{eg Izvr{nog odbora. Po{to je Maja Gojkovi} izabrana za potpredsednika Savezne vlade novi ministar bez portfeqa u Republi~koj vladi bi}e Bo`idar Vu~urovi}, s tim {to ne}e imati onu funkciju koju je imala Maja Gojkovi}. Ona je bila na{ glavni radikalski kadrovik u Republi~koj vladi. Mi nismo time ne{to mnogo javno mahali, ali to joj je bila osnovna funkcija. Te poslove }e preuzeti Dragan Todorovi}, kao potpredsednik Vlade. Novi ministar saobra}aja je Ratko Mar~eti}, republi~ki poslanik i predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke za Pomoravski okrug. Ina~e, iz ]uprije je. Voditeq: Pitawa ima mnogo i ne}emo sti}i da odgovorimo na sva, ali gospodine [e{eq mnogo puta smo na neka odgovarali. Ali, da li ima ne{to novo. Branko ka`e – kada }ete prodati vile na Dediwu i isplatiti penzije penzionerima? Dr [e{eq: [to se ti~e penzija penzionerima mi smo ih isplatili u bonovima za struju. Ako se se}ate, to je bila jedna od ideja koju sam zastupao u predizbornoj kampawi 1997. godine. Voditeq: A vile? Da li se tu mo`da ne{to..... Dr [e{eq: [to se ti~e vila prodali smo ve} 20 vila na Dediwu. Tim parama smo kupili stanove za policiju. Oda}u vam jednu tajnu, kome su se vile prodale. Neke vile su prodate direktno za novac kupcima, uglavnom novokomponovanim bogata{ima koji `ele da `ive na Dediwu. [est vila je prodato Gradskoj skup{tini Beograda. Gradska skup{tina je dala 60 stanova u zamenu. Policija je uzela te stanove i to je podeqeno policajcima. Ali se sada postavqa pitawe – {ta }e Gradskoj skup{tini Beograda {est vila. Koliko to oni imaju funkcionera koje treba da usele u te vile. Voditeq: Nije mnogo ako ih je samo {est. Dr [e{eq: Samo ih je {est na ovaj na~in dobilo vile. Da vidimo da li i na neke druge na~ine. To je ono {to je problemati~no. Voditeq: Ovo pitawe ipak ima svoju aktuelnost. Dr [e{eq: Mi u vladi Srbije nikome nismo dodelili vilu i nikome nismo kupili stan. Nekoliko stanova koje smo dodelili zatvorili smo tako {to smo prebijali me|usobna potra`ivawa, negde i neka dubiozna potra`ivawa koja se nikada ne bi mogla naplatiti gotovim novcem, pa smo tako pravli neke vi{estruke zamene i na kraju je Vlada do{la do nekoliko stanova, i tu smo bili krajwe {tedqivi. 87
Voditeq: Da li su oni raspore|eni ravnomerno, svima, i radikalima i socijalistima? Dr [e{eq: To je bilo samo nekoliko stanova do sada, ~etiri ili pet, svega, tako da su dobili neki radikali i neki socijalisti, ne znam da li je bio uop{te neki julovac itd. Ali, do stanova se do{lo na taj na~in. Jedan stan je dodeqen jednom ministru tako {to je jedna starica `ivela u tom stanu, u centru Beograda, pove}i stan, a ona je umrla bez naslednika, dr`ava ga je nasledila. Tako je dodeqen taj stan. To je jedan od na~ina. Ali, ni za jedan nije Vlada dala pare, izdvojila novac i rekla kupujemo ove stanove. Voditeq: Todorovi} – za{to se u gradu, misli na Ni{, ovoliko ~eka {e}er, uqe, gorivo ili mo`da i to ne znate? Dr [e{eq: [to se goriva ti~e sve je jasno, ali mislim da }emo do nove godine uspeti u toj meri da u~inimo urednim snabdevawe gorivom da }emo potpuno ukinuti bonove. Mi uspe{no popravqamo i jednu i drugu rafineriju, novosadsku i pan~eva~ku Podigli smo cene goriva ali ne dovoqno za pohlepu i apetite nekih uvoznika koji su mislili da }e im se ukazati onaj Eldorado iz 1993. godine kada su benzin i naftu prodavali po 3,5 marke. Mi smo podigli cenu na 10,5 dinara. Mo`da je to ne{to obezvre|eno, ali u onom trenutku to je garantovalo zaradu otprilike po jedan dinar za litar benzina. Tu nije bilo interesa, pogotovu kod privatnih uvoznika da, se sami upuste u taj posao. ^ak i neke lokalne samouprave koje neprekidno kukaju da nema goriva treba da znaju da su mogle svaka pojedina~no da uvezu to gorivo. Daju novac, uvezu gorivo, i imaju ga za svoje potrebe. Ali to niko nije hteo da radi. Mi smo namerno dr`ali niske cene benzina i nafte, da bi ih imali za poqoprivredu. Mislim da }e biti dovoqno za poqoprivredu, ube|en sam, a naravno ne iskqu~ujem opet te probleme u distribuciji, kada dolazi do zloupotrebe kod pojedinih poqoprivrednih organizacija ili na~elnika okruga ili op{tina, ili svih onih koji u~estvuju u distribuciji goriva. Tu smo imali raznih {pekulativnih radwi. Ali ona koli~ina koju dr`ava izdvoji je sasvim dovoqna da se obavi jesewa `etva i setva. Dizela }e biti dovono. Namerno smo usmerili na{e rafinerije da, pre svega, proizvode dizel, mazut i bitumen. To nam je sad najpotrebnije. ^im se zavr{i jesewa setva mi }emo se preusmeriti na proizvodwu benzina i mislimo da }emo do nove godine potpuno normalizovati snabdevawe, pa }e goriva biti na svim pumpama. Voditeq: Sa bonovima ili bez wih? Dr [e{eq: Bez bonova, nije nemogu}e da opet bude neka korekcija cene ali ne prevelika. Pro{le godine, ako se se}ate, izbegli smo da di`emo cenu benzina kada je ve} to bilo nu`no da bismo uveli ove takse na registraciju jer one nisu delovale inflatorno na ostalu robu. Naravno, kada se digne cena benzina ona se odrazi kroz sve druge proizvode i vrlo brzo obezvredi. Pove}ana cena a dinar padne. Mi }emo dr`ati jo{ dugo pod kontrolom cene dizela i benzina. Pod striktnom kontrolom. Ima}emo verovatno i daqe najjeftiniji benzin u Evropi. 88
Voditeq: Da li mislite da prinudne mere uvedete i ovde, u Ni{u, kao {to ste rekli u Beogradu? Pita vas Petrovi}. Dr [e{eq: To nisam rekao kao potpredsednik Vlade nego kao odbornik Srpske radikalne stranke. Ova stranka zaista smatra da je krajwe vreme da se mewa vlast u Beogradu. Prvo, ta mawinska vlast, koju su odr`avali socijalisti~ki poslanici svojim glasovima, evo ve} pune dve godine, ogrezla je u kriminalu, korupciji i raznim nezakonitim radwama itd. Mi smo za to da se ide {to pre na lokalne izbore pa bi onda ta uprava bila nova. Ako se ne ide u najskorije vreme na nove lokalne izbore onda je u Beogradu neophodna prinudna uprava. [to se ti~e Ni{a, ovde tako|e postoje opozicione stranke u lokalnoj skup{tini i one treba da procene da li tako ne{to treba uvoditi ili ne, neka se o tome izjasne ili takvu inicijativu podnesu ali takvih inicijativa u Ni{u nije bilo. Li~no ne verujem da je ta lokalna vlast u Ni{u u~inila takve malverzacije kakve je u~inila lokalna vlast u Beogradu. Nema razloga da branim ni{ku lokalnu vlast i ona je lo{a, i ona je nesposobna, i ona je yangrizava, i ona samo izbacuje rafalom neke prazne parole, daje prazna obe}awa itd. Ono {to se de{ava u Vojvodini nemogu}e je u bilo kom drugom delu Srbije. Jednostavno fantasti~no bi izgledalo kada bih vam sada detaqe pri~ao. Voditeq: Tihomir Stojanovi} ka`e – va{e je pravo da budete ~lan Srpske radikalne stranke, ali ne morate to tako javno da pokazujete, mislim na va{u preteranu qubaznost prema nama. Verovatno je pripadnik neke stranke ili naroda, nije se deklarisao. Vaqda ne veruje mnogo kada ste qubazni, onda se pla{i. Dr [e{eq: Kad sam qubazan? Ja sam uvek u `ivotu bio qubazan, krajwe qubazan. Voditeq: Jo{ jedno pitawe – gospodine [e{eq, zar mislite da ako je Ministarstvo za informisawe u rukama radikala da mo`ete ju~e na RTSu da ka`ete da su mostovi popravqeni, a ja posle dva sata poku{am da pro|em mostom i moram da idem zaobilaznicom. Vidqivo je sa Bulevara. Dr [e{eq: To jednostavno nije istina. Evo, ja sam ve~eras do{ao svi su mostovi na autoputu popravqeni. Do{ao sam iskqu~ivo autoputem iz Beograda. Kamioni se skre}u jo{ na dva mesta na sporedne obilaznice, sporedne puteve, a ima ovaj pontonski most, jer treba da pro|e jo{ dvadesetak dana ili mesec dana da potpuno, kako to gra|evinari ka`u, sazre betonska konstrukcija na popravqenim mostovima. Sva druga vozila sasvim normalno prelaze. Evo, ja sam sada do{ao i uverio. Voditeq: Za{to dozvoqavate SPS-u da manipuli{u va{im akcijama, ka`e Branko. Ima li toga? Dr [e{eq: Kakvim akcijama? Voditeq: Va{im aktivnostima verovatno, evo... Dr [e{eq: Ne mogu oni da manipuli{e na{im aktivnostima. Vi{e je to razlika u stilu rada. Ovaj stil rada koji primewuje SPS i JUL, radikalima ne odgovara. Mi nismo stranka koja voli neka slavqeni~ka raspolo`ewa. Vidite da se mi i ne pojavqujemo u onome {to organizuju na{i koalicioni partneri. 89
Ali mi nemamo ni{ta protiv toga. Mi imamo svoj stil rada, oni imaju svoj stil i to je jasno. [to se ti~e aktivnosti Vlade, ona je zajedni~ka. Bez saglasnosti jednog koalicionog partnera ni{ta se ne mo`e uraditi. Voditeq: Dragoqub – da li mo`ete da nabrojite radikale na rukovode}im mestima u javnim preduze}ima? Ne vodi se politika samo u Vladi ima i drugih mesta gde mora da se radi i zaradi. Hajde, kada }ete se pokazati? Dr [e{eq: Mi nismo u javnim preduze}ima i{li na kadrovsku se~u pri formirawu ove vlade ali u svim upravnim odborima su uglavnom po dva srpska radikala. Mi nismo hteli sada da idemo na neku automatsku se~u kadrova jer su direktori izabrani putem javnog konkursa, u skladu sa izvesnom kvalifikacijom, izvesnim uslovima i mi ne bismo tu da damo negativan primer pa da promenom vlasti idemo odmah na se~u svih kadrova. Mewaju se politi~ki funkcioneri, dr`avni funkcioneri. Treba nekad mewati direktore javnih preduze}a, naravno, ali uglavnom sa konkretnim argumentima. Mi ne bismo hteli negde sposobnog direktora javnog preduze}a da mewamo zato {to je iz neke druge partije a da dovedemo mo`da iz na{e stranke nekoga ko ne bi bio toliko sposoban. Me|utim, kada je re~ o upra`wenim mestima i funkcijama onda vodimo ra~una da su sve stranke zastupqene i to dosta uspe{no. Voditeq: Gospodine [e{eq, na`alost vreme je na izmaku. Uglavnom smo dodirnuli sva pitawa u ovom razgovoru ali vratio bih se na osnovnu temu ove emisije – relacija pozicije i opozicije vezano za izbore. Mislite li da bi u toku ovog meseca kona~no moglo da do|e do susreta jednih i drugih ili }e to jo{ to da traje. Dr [e{eq: Koliko sutra, prekosutra krenu}e iz Vlade opet jedna inicijativa da se sazovu {efovi poslani~kih grupa, da se razgovara o Zakonu o lokalnoj samoupravi ili ne~em drugom. Na{a inicijativa je otvorena za dijalog ali mi ne}emo na silu nikoga da teramo da u dijalogu u~estvuje. Ako dobra voqa postoji ho}emo da razgovaramo. Ho}emo javno da razgovaramo pred TV kamerama. Neka narod vidi kakve ko ima argumente, {ta ko govori. Ali, ne}emo na silu nikoga da teramo da u dijalogu u~estvuje. Voditeq: Mo`emo li o~ekivati da }emo i ovde u Ni{u, mo`da u ovom studiju, mo}i da imamo neki razgovor o izbornim uslovima predstavnika radikala i neke druge stranke? Dr [e{eq: Za{to da ne. Radikali to ni do sada nisu izbegavali. Mi u dijalog ulazimo samo sa parlamentarnim strankama. Voditeq: Mislim na one koje su..... Dr [e{eq: Nemojte sada da dovodite neke koje su poput jogi leta~a i sli~nih. Tu mislim npr. na Vuka Obradovi}a. On je tipi~ni jogi leta~. Voditeq: Gospodine [e{eq, napravili ste uvod u novu emisiju ali }emo mi to morati da sa~ekamo. Vreme nam je isteklo i emisija o srpskoj politi~koj sceni. Po{tovani gledaoci hvala {to ste bili sa nama. Hvala gospodine [e{eq {to ste bili na{ gost. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Prijatno. 90
IV REZULTATI – VIZA ZA IZBORE “TV Kanal 9”, Kragujevac, 17. oktobar 1999. godine Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci, emisija “Pres plus”, i ove nedeqe u`ivo iz Studija televizije “K-9”. Moj ve~era{wi gost dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Republi~ke vlade i predsednik Srpske radikalne stranke, dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li bismo na po~etku emisije mogli da prokomentari{emo predlog o minimumu izbornih uslova, koje je pro{le nedeqe usvojila srpska opozicija. Dr [e{eq: Ne bih ja komentarisao taj minimum koji su oni usvojili. To je wihova interna stvar, ali vam ka`em da smo mi spremni na dijalog o izbornim uslovima. Slede}a godina je nama ipak izborna, dakle idemo na redovne izbore. Nudili smo letos kada su najvi{e protestovali, najvi{e demonstrirali da idemo na vanredne izbore, nisu hteli. Hteli su vlast bez izbora. Mi slede}e godine idemo na redovne izbore. [to se ti~e izbornih uslova, spremni smo da o wima razgovaramo sa svim parlamentarnim strankama, i na saveznom i na republi~kom nivou. Nudili smo u tri navrata opozicionim strankama u Republi~koj skup{tini Srbije, razgovor o Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji tretira i pitawe izbornog sistema sa lokalnih izbora. Oni su odbili taj razgovor. Tri puta je to zakazivano. Zakazivali su ministar za lokalnu samoupravu Gordana Pop-Lazi} i nadle`ni potpredsednik Vlade, Ratko Markovi}. Po{to su to odbili, mi }emo sa Zakonom iza}i pred Narodnu skup{tinu, pa }emo tamo voditi raspravu pred televizijskim kamerama. Mi slede}e godine moramo imati savezne, lokalne i republi~ke izbore. Isti~e ~etvorogodi{wi mandat. Kada god da se zaka`u ti izbori, oni }e biti redovni. Mi, srpski radikali, smatramo da bi dobro bilo da odvojimo izbore, da posebno idemo na lokalne, posebno na savezne, posebno na republi~ke, da treba jedno bar {est meseci razmaka praviti izme|u toga, {to je dobro za sve politi~ke parije. I za vladaju}e i za opozicione. ^ak je mnogo boqe za opozicione, po{to onda imaju vremena da isprave neke gre{ke u kampawi, da isprave ne{to u svojoj politi~koj poziciji, politi~koj platformi i td. Mi smo za to da se prvo ide na lokalne izbore, na savezne izbore, pa na republi~ke izbore. Po redosledu wihovog odr`avawa i na~ina. Ja sam video iz novina to o ~emu su oni raspravqali, tako da se ne bih mnogo time bavio. Imate nekih zahteva koji su ve} u startu prihvatqivi. Mi se sla`emo da se srede bira~ki spiskovi. Ima jo{ nekih pitawa o kojima bi se moglo razgovarati, ima pitawa koja ne bismo prihvatili. Ima zahteva koje ne bismo prihvatili. Mi smo za to da na na{im izborima prisustvuju posmatra~i iz svih zemaqa sveta, uop{te ne}emo praviti nikakvu diskriminaciju, ali ne mo`e neko drugi da nam sprovodi izbore, na to nikada ne}emo pristati. Ako razgovor treba otpo~eti, onda }emo u toku razgovora videti ko je u pravu, a ko nije, ko ima argumente, ko 91
nema argumente. [to se ti~e nas, srpskih radikala, mislim da su saglasni na{i koalicioni partneri sa tim, mi bismo tu takozvanu “panel diskusiju” u Republi~koj i Saveznoj skup{tini direktno prenosili preko dr`avne televizije, a neka i narod bude u toku, kakvi su ~iji stavovi, kakve su ~ije pozicije. Voditeq: Da li }e to biti ostvarivo {to se direktnog televizijskog prenosa ti~e. [tampa je zabele`ila pro{le nedeqe... Dr [e{eq: Ja mislim da tu ne}e biti nikakvih problema. Imamo na~elnu saglasnost i na{ih koalicionih partnera. A, stvar je sada opozicionih stranaka da li }e pristati ili ne}e, a oni o~igledno be`e od dijaloga. Voditeq: Najavqeno je od strane opozicije, da bi u toku slede}e nedeqe predlog minimuma izbornih uslova trebalo da bude dostavqen, pomenusmo ve}, predsednicima Repbulike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, zatim premijerima Republi~ke i Savezne vlade i predsednicima oba skup{tinska ve}a u Saveznoj skup{tini. ^uje se da se odgovor vlasti o~ekuje do kraja oktobra, a da pregovori, ukoliko do wih bude do{lo, ne mogu trajati du`e od sedam dana. Da li je ovo ultimativno... Dr [e{eq: Ne mo`e niko nama da postavqa nikakve rokove i ultimatume. Mi ne}emo na taj na~in da razgovaramo. [ta to zna~i, do kraja oktobra, e ba{ ne}emo do kraja oktobra, ne}emo po~eti ni eventualne razgovore pre po~etka novembra. Ko su oni da postavqaju uslove, drugo, {ta to zna~i poslali su predsedniku Savezne dr`ave, predsedniku Republike Srbije, predsednicima vlada, {aqu nenadle`nim organima. Prvo, oni mogu tra`iti me|ustrana~ki dijalog. Jo{ ga nisu zatra`ili. I, to me|ustrana~ki dijalog parlamentarih politi~kih partija, jer mi sa vanparlamentarnim ne}emo da razgovoramo. I drugo, ako idu pred Narodnu skup{tinu, onda moraju i taj svoj predlog koncipirati kao predlog izmena i dopuna Izbornog zakona i Zakona o politi~kim partijama, Zakona o bira~kim spiskovima, Zakona o finansirawu politi~kih stranaka, Zakona o izbornim jedinicama itd. Mi bismo, pored toga, prihvatili preregistraciju politi~kih stranaka kako bi se zao{trili uslovi za registrovawe. Sada je dovoqno sto potpisa, pa bilo ko mo`e formirati politi~ku stranku. Mi smatramo da treba mnogo o{trije uslove propisati, i 10 godina se za to zala`emo. Ali, jezikom ucene i ultimatuma, onaj ko nema vlast, ne mo`e da se postavqa prema vlasti. Voditeq: SPO govori o izborima ve} nekoliko meseci. Sada se tome mo`da ~ak i neo~ekivano pridru`io i ostatak opozicije, koji je taj put promena video na jedan druga~iji na~in, odnosno druga~ijim sledom doga|aja. Izjavili ste pro{le nedeqe da opozicija nije spremna da sada iza|e na izbore i da poku{ava da zaobilaznim putem postigne, da joj se preda vlast. Dr [e{eq: Nekoliko meseci se neke opozicione partije tako postavqaju. Nije ni SPO odmah po okon~awu ratnog stawa tra`io izbore, nego je kritikovao \in|i}a, Demokratsku stranku i SZP {to tra`e vlast bez izbora. SPO i Dra{kovi} su govorili, da vlast treba osvajati iskqu~ivo na izborima. A, ni Dra{kovi} ni SPO nisu bili za prevremene izbore. Ako se se}ate, kada smo imali konsultativni sastanak kod predsed92
nika Marjanovi}a, kod premijera Marjanovi}a, ja sam direktno ponudio Mikovi}u, {efu Poslani~ke grupe SPO-a i predstavniku te stranke na ovom sastanku, da evo mi radikali i SPO izglasamo prevremene izbore, ili da izglasamo raspu{tawe Narodne skup{tine i da idemo na izbore. On nije hteo da se izjasni, a onda je posle govorio za novine, da nije hteo da se izjasni, po{to je mislio da ja ne nastupam ozbiqno, da to nije moj ozbiqan stav, besmislica. A, pre nekoliko dana su se pojavili sa zahtevom, neka ga upute nadle`nim organima, pa }emo razmatrati, ali nas ucewivati ne}e. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi bismo negde u martu na izbore. To bi nam najvi{e odgovralo. Mi smo sada u{li u fazu unutarstrana~kih izbora. Mi se spremamo za Peti otaybinski kongres, koji je zakazan za 23. januar. Sada se biraju svi na{i strana~ki organi, predsednici op{tinskih odbora, mesnih odbora, zatim delegati za kongres, kandiduju se ~lanovi centralne uprave, isti~u se kandidati za predsednika i zamenika predsednika stranke. Imamo veoma mnogo unutarstrana~kih aktivnosti. Jednostavno, sada nam ne odgovara, pre januara meseca da idemo i na izbore. Mi bismo onda morali da prekinemo to, taj posao u koji smo ve} u{li. Nama odgovara najvi{e u martu, i mi }emo se zalagati da bar lokalni izbori budu u martu slede}e godine. Ako ne{to ne iskrsne, {to bi nas motivisalo da idemo odmah na izbore. [to se izbora ti~e, mi radikali nikada od toga nismo be`ali. Voditeq: [ta bi to moglo da se dogodi, {to bi vas povuklo da promenite taj optimalni rok? Dr [e{eq: Pa evo, ovakve stvari koje se de{avaju, na primer u Gradskoj skup{tini Beograda. Iako smo mi radikali podneli zahtev za prinudnu upravu, jer postoje svi uslovi za zavo|ewe prinudne uprave, mi smo ipak radije za ovu opciju raspisivawa vanrednih izbora. Ako ne u celoj Srbiji, onda bar u mestima gde su problemi najo~igledniji, gde su najve}i. Ako }emo ve} po~etkom slede}e godine imati lokalne izbore, onda mo`emo imati strpqewa par meseci, i odmah i}i na zakazivawe tih izbora. Voditeq: Opozicija govori da ukoliko vlast ne odreaguje na zahteve opozicije, da }e pribe}i svim legitimnim sredstvima pritiska, da li }e vlast reagovati i odgovoriti na pritiske u formi u kojoj se oni mogu ispoqavati, u formi demonstracija, najavquju se blokade puteva, granica, mostova itd. Dr [e{eq: Mi smo ve} pribegli tim pritiscima. Mi demonstracije nikome ne}emo zabrawivati, niti mitinge, javna okupqawa. Nijedan legalan, legitimni vid politi~ke borbe ne}emo sputavati, ali blokirati ne}e mo}i ni{ta. Gde budu blokirali tamo }e dobiti batine, tamo }emo ih hapsiti, privoditi sudu i zakonu. Nema blokirawa. Svako svoju slobodu mo`e koristiti maksimalno, pod uslovom da ne ugro`ava slobodu drugih. Tamo gde se ugro`ava sloboda drugih, mora da reaguje policija. Odmah. Nemilosrdno, i neka se ne igraju sa tim. Ne}e se ponoviti ona situacija, koju smo imali 1996. 1997. godine, kada je policija mlitavo reagovala, kada re`im nije znao {ta da ra93
di. Ovoga puta nema mlitavog reagovawa policije, i ne}e nas opet dovesti u situaciju da ne znamo {ta da radimo. Ina~e, u svakom trenutku zna}emo {ta da radimo i ka`wava}emo sve one koji budu kr{ili zakon. Nema kr{ewa zakona. A, pritisak mogu da vr{e mitinzima, to je sasvim regularan vid politi~ke borbe i demonstracijama, ali moraju da po{tuju zakon i da na vreme prijave te demonstracije, da organizuju slu`bu obezbe|ewa, da ne prelaze okvire predvi|ene prijavom demonstracija, ako ka`u idemo tim i tim ulicama, mo`e se demonstrirati u koloni, mo`e se i u pokretu demonstrirati. Ako ka`u, idemo tom ulicom, idemo tom, idemo tom, traje toliko i toliko. Ako misle da mogu da iznena|uju policiju i vlast, onda se grdno varaju. Voditeq: U kontekstu pritiska, pomenimo to da su najavqeni sastanci sa predstavnicima lokalnih vlasti, radi dogovora o mogu}nosti zajedni~kog pritiska na vladaju}u koaliciju. Radi se pre svega, o op{tinama i gradovima u kojima je na vlasti koalicija Zajedno. Ako se ne varam, 22. je markiran kao datum kada bi trebalo da budu u svim op{tinama i gradovima odr`ane sednice skup{tine gradova, odnosno skup{tina op{tina na kojima bi to trebalo da bude usvojeno. Dr [e{eq: To je jo{ jedna od zloupotreba ustavnih i zakonskih nadle`nosti lokalne samouprave. Skup{tine op{tina mogu postaviti zahtev da se ide na prevremene lokalne izbore. Sve ostalo nije wihova nadle`nost. Nije to institucija koja treba da se bavi republi~kim izborima ili saveznim izborima. Te zahteve mogu postavqati politi~ke partije i mogu gra|ani. To je onda legitimno postavqawe zahteva i legalno. A ako neki dr`avni organ ili organ lokalne samouprave sebi pribavqa ovla{}ewa, koja nema po Ustavu i zakonu, onda on kr{i Ustav i zakon i dolazi pod udar sankcija. U principu, sve op{tinske skup{tine koje bi prihvatale takve zahteve, kao {to su prihvatale neke ranije, do{le bi pod udar sankcija. [to se ti~e nas radikala, to bi bio razlog da idemo u ranije zakazivawe lokalnih izbora, raspu{tawe svih tih op{tinskih skup{tina i tih i drugih naravno. Malo je vremena ostalo do narednih lokalnih izbora, a svaki dan u slede}oj godini u kome bi bili zakazani, ne bi bio dan vanrednih, nego redovnih izbora, to bi bio mo`da najboqi na~in da se razre{e mnoge nagomilane protivure~nosti. Voditeq: Pro{le nedeqe predstavnici srpske opozicije bili su pozvani na sastanak EU u Luksemburgu. Neki su oti{li, ~ini mi se da se ~ak i predstavnici opozicije sla`u oko toga da nisu tamo bili prisutni zna~ajni predstavnici, a vi ste izjavili da je EU po nalogu Amerike preterala u poni`avawu srpske opozicije. Dr [e{eq: To je ta~no. Amerikanci su navikli da ih taj deo srpske opozicije slepo sledi. Pogotovo ove stranke iz Saveza za promene. Dra{kovi} im se kao malo oteo bio posledwih meseci, posledwih godinu-dve dana, i sada vr{e pritisak da se vrati starom jatu. ^ak, pod pretwom da }e ina~e biti optu`en pred Ha{kim tribunalom, o tome otvoreno pi{e i ameri~ka {tampa. O tome je pisao Wujork tajms, a mi smo to ~uli i ranije, pre nekih {est meseci. I, ta pretwa je vrlo ozbiqno i ultimativno saop{tena Dra{kovi94
}u. On je sada u jednoj fazi velikog kolebawa, ne zna kuda }e, ne zna {ta }e. A, zna koliko se gubi u na{oj javnosti otvorenim slu`ewem Amerikancima, pro{ao je i kroz tu {kolu. Zna da je malo povratio svoju stranku, suprotstavqawima NATO agresiji, ali sada je opet u dilemi {ta i kako daqe. Vide}emo koji }e biti wegovi potezi. Ja mislim da je Dra{kovi} sada u prili~no te{koj psihi~koj situaciji, posle ove saobra}ajne nesre}e ili poku{aja atentata od pre nekoliko dana. Mi jo{ ne znamo {ta je bilo, ali vam moram re}i da je i meni sumwiv taj doga|aj, ima dosta indicija da su sumwive stvari u pitawu. Mi bismo `eleli da se {to pre okon~a istraga, da se saznaju osnovne ~iwenice. Sam podatak da istraga te{ko ide, i da jo{ nije otkriven voza~, govori da su mogu}e neke mutne radwe. Pa, se onda postavqa pitawe kome je to Dra{kovi} najvi{e smetao. Najvi{e je smetao Amerikancima. Ko je bio u stawu da do perfekcije izvede jedan poku{aj atentata te vrste, ameri~ka obeva{taja slu`ba. I tre}a stvar, Dra{kovi} je iracionalno reagovao, po~eo je da optu`uje prvo socijaliste, pa onda mene li~no, i radikale itd. Sve su to gluposti. Dra{kovi} prvo optu`i socijaliste, a u protekle dve godine samo je sa wima mogao da sara|uje. Je li tako. Nije mogao sa radikalima, nije mogao sa demokratama, nije mogao sa Gra|anskim savezom, ni sa kim nije mogao, osim sa socijalistima. I, nama je Dra{kovi} najvi{e koristan, danas vladaju}im strankama. Ne daj Bo`e da se pojavi neko ozbiqniji od wega, neko pametniji, neko sposobniji. Onda bismo mi imali velikih problema. Ovako, dok je Dra{kovi} jedan od najve}ih lidera opozicionih partija, za nas nema problema. Nikada opozicija ne}e uspeti, ni da se ujedini, niti da nas pobedi. Voditeq: Vi ne verujete u ujediwewe srpske opozicije? Dr [e{eq: Pa verujem. Samo, to ujediwewe nikada ne traje dugo. Nekada traje pet minuta, nekada dva dana, u vrh glave mesec dana. Voditeq: Stav Srpske radikalne stranke tako|e, od pro{le nedeqe, da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave hu{kaju Savez za promene na gra|anski rat, kako je u jednom saop{tewu pisalo za dodatnih 12 miliona dolara. Dr [e{eq: U pitawu je nekih 100 miliona dolara, koliko je ameri~ki Kongres odobrio za finansirawe subverzivnih aktivnosti protiv Savezne Republike Jugoslavije. I pre svega, protiv re`ima u Beogradu. O tome je Gelbard otvoreno govorio, u Herceg Novom, u Wivicama, na sastanku sa predstavnicima opoziconih stranaka, a pre svega Saveznom za promene. Prvi je informaciju o tome provalio Neboj{a ^ovi}, i on se upla{io, i to je bio razlog {to je napustio Savez za promene, ina~e, je bio i koordinator jedno vreme Saveza za promene. Gelbard je rekao, {to se vi pla{ite gra|anskog rata, idemo da izazovemo gra|anski rat, vi }ete nam u tome pomo}i, gra|anski rat ne}e odneti mnogo `rtava, proli}e se malo krvi, ne}e dugo trajati, onda }emo mi u}i sa vojskom i sve }emo zavr{iti. To je strategija Amerikanaca. Oni koriste ove opozicione stranke, kao petu kolonu. A, iz pona{awa prema wima povodom zakazivawa konferencije u Luksemburgu vidimo {ta oni o wima zapravo misle. Niko ne voli izdajnika, ni onaj ko ima koristi od wegove izdaje. Ima tu jedna veoma pou~na pri~a, koja datira iz sredweg veka, ti~e se istorije srpske Bosne. 95
Kada su Turci krenuli u posledwi pohod da pokore srpsku Bosnu, bosanski srpski vladar Stefan Toma{evi} se, be`e}i pred Turcima, prvo sklonio u Jajce, pa u Glogovac, pa u Kqu~. Turci nisu uspeli da osvoje ni wegov utvr|eni grad Glogovac ni Kqu~, koji je branio izvesni velika{ Radoslav. Tamo uglavnom nije bilo prezimena, ako su ih imali onda su bila prema mestu porekla. Takav je slu~aj sa dinastijom Kotromani}a iz Kotromane, koja je sada negde otprilike na grani~nom prelazu izme|u Srbije i Bosne, nadomak Vi{egrada, odakle su bili poreklom i kraq Tvrtko prvi i svi ostali Kotromani}i. Radoslav je bio zapovednik grada Glogovca, i Turci su mu poslali parlamentare i obe}ali mu, ako preda grad bez borbe, da }e mu po{tedeti `ivot, i wemu i wegovoj posadi i da }e wega li~no bogato nagraditi. I Radoslav se polakomi i preda grad, i onda ga izvedu pred turskog sultana i sultan mu ka`e da tebe nije bilo, ko zna da li bih ja ikada mogao da zauzmem Glogovac i Bosnu da pokorim. Zbog toga sam ti veoma zahvalan i u znak zahvalnosti bogato }u te nagraditi. Evo ti zlata koliko si te`ak. I, samo {to su Radoslavu zasijale o~i od sre}e, sultan ka`e – a zato {to si izdao svoga kraqa, ode ti glava. I na licu mesta ga pogubi. To je veoma pou~na pri~a iz srpske istorije, i mo`e se primeniti na dana{we vreme. Na takav na~in se ophode i Amerikanci i Zapadna Evropa prema izdajnicima srpskog naroda. Ne cene ih, ne po{tuju, zovu ih samo da ih iskoriste kao sredstvo, kao oru|e. Pa, su im obe}avali pomo} za ove gradove gde opozicija vlada, koalicija Zajedno, biv{a koalicija Zajedno, po{to se ona raspala pre dve godine. Pa, ni{ta od toga nije bilo, ni{ta ne donosi. Verovatno, nikada ni{ta ne}e ni do}i, samo zamajavawe. Od ovih 100 miliona dolara, jedan deo su ve} dali, pa nije nimalo slu~ajno {to \in|i} ima bandu svojih telohraniteqa, ina~e anga`ovanih kriminalaca, pla}a ih u dolarima, i grupu qudi oko sebe. A to su sitne pare. Jer, sto miliona dolara Amerikanci ne misle u celosti da daju opozicionim strankama. Tu, ve} u startu, ode jedna tre}ina za ameri~ke posrednike, koji prebacuju novac. Umesto da se novac uplati preko banke, jer mi imamo banke koje imaju platni promet i to niko ne bi osporavao, odmah sve ide u gotovini, i tre}inu odmah uzmu Gelbard i wegovi saradnici, a kada ovde stigne taj novac, ne koristi se za ono za {ta je namewen, nego ga dele me|usobno. Imamo mi iskustava takvih i sa ranijih izbora. Se}ate li se kada su ovi studentski lideri bili potkupqivani i kada im je davan novac, pa su se tukli oko tog novca, pa je ^edomir Jovanovi}, koji je sada u \in|i}evoj stranci, dobio i batine. On nije danima mogao da izlazi iz stana zbog modrica oko o~iju. Drugi jedan mladi idiot, Miodrag Gavrilovi}, sin potpredsednika Demokratske stranke Slobodana Gavrilovi}a, dao je intervju Nedeqnom telegrafu i hvali se kako su dobijali novac iz inostranstva, i kako su najvi{e novca dobili od izvesnog Danijela Boajera, a to je {ef ameri~ke {pijuna`e u [vajcarskoj. A taj Danijel Boajer je ina~e Srbin poreklom, @ivanovi} se preziva. I u toku Drugog svetskog rata bio je skojevac i Nemci ga uhapse, i uhapse celu wegovu skojevsku }eliju i sve pobiju, samo wega po{aqu u Mathauzen. Tamo odglume, kao da je pobegao iz logora i prikqu~i se francu96
skom pokretu otpora, po gestapovskom zadatku. Bio je uba~en kao nema~ki {pijun. U toj grupi francuskog pokreta otpora organizuje atentat na nekog nema~kog oficira koji je izgleda sara|ivao sa nekim drugim grupama francuskog pokreta otpora, bio je Gestapou sumwiv, pa ga je trebalo likvidirati. A on, da bi se novoste~enim navodnim francuskim prijateqima predstavio koliko je odva`an, organizuje atentat na wega i ubiju tog oficira. Posle Drugog svetskog rata, Amerikanci su sve te sposobne nema~ke agente preuzeli i stavili na svoj platni spisak. Me|u wima i @ivanovi}a, ali sada Danijela Boajera. Danijel Boajer je bio jedan od glavnih posrednika za prebacivawe novca u Srbiju i za finansirawe subverzivnih aktivnosti. Kod wega su i{li delegati tog studentskog pokreta, navodnog studentskog pokreta i on im je davao novac. I, o tome je za novine pri~ao Miodrag Gavrilovi}. Voditeq: Postoji li realna opasnost od gra|anskog rata? Dr [e{eq: Ja mislim da ne postoji. Na{ narod je qut na vlast i sa pravom je qut. Iako ja mislim da mi radimo maksimum, i zaista posti`emo poprili~no dobre rezultate u ovim okolnostima u kojima delujemo. To pogledajte na primeru Kragujevca, uspeli smo u svoj ovoj muci i ovim nevoqama da obezbedimo ne{to novca za “Zastavu” koja }e dobiti 800 miliona dinara, ali ne mo`e taj sav novac odjednom da pristigne. Ali, “Zastava”, zahvquju}i toj vanrednoj pomo}i i podr{ci, ipak funkcioni{e kako-tako. Pa smo jo{ nekoliko firmi pomogli u Kragujevcu, mi smo stavili na noge “22. decembar”, pa onda Fabriku “Filip Kqaji}” koja proizvodi okove, pa smo pomogli mislim i ovoj trgovini. Ne mo`e na{a pomo} da bude onolika koliko bi to zaposleni `eleli, ali ona je bila zna~ajna da se neke stvari pokrentu, da se ne{to postigne. Vidite, na sve strane investiramo u popravke puteva, mostova, elektroenergetskih potencijala. Ja se nadam da }emo mi imati sasvim dovoqno struje ove zime. Ne}e biti mo`da za grejawe, ali }e biti struje za sve ostale potrebe. I ako do|e do izvesnog iskakawa, do}i }e tamo gde se pretera u kori{}ewu struje za TA pe}i. Pa, smo re{ili problem tri zaostale penzije, pa se spremamo da na sli~an na~in uradimo i sa de~ijim dodacima, ali ne smemo odmah. Moramo jedan vremenski period, da pustimo da pro|e, da bismo nadoknadili to {to dr`ava duguje. Pa, popravqamo kapacitete naftne industrije. Zna~i, imamo skoro dovoqno doma}e nafte za jesewu i `etvu i setvu. Kada zavr{imo sa poqoprivrednim radovima, onda }emo se prebaciti na proizvodwu benzina. Mislim da }emo do kraja godine imati potpuno normalno snabdevawe, i to je neki rok koji smo postavili do kraja godine, da ukinemo bonove. Mi smo podstakli uvoznike, privatne uvoznike benzina, tako {to smo im dali mnoge olak{ice, smawivali akcize i carine, i podigli ne{to cenu benzina na 10,50 dinara i to je bila solidna cena. Svaki uvoznik je mogao da ra~una, otprilike na dinar zarade po litru benzina. Oni su navikli mnogo vi{e da zara|uju, i ne ulaze u uvoz velikih koli~ina, nego idu na po nekoliko cisterni, i to daju na crno. 97
A, mi nismo u stawu, ne mogu na{e rafinerije da prerade sada odjednom toliku koli~inu, koliko bi nam trebalo, da bismo zasitili potrebe tr`i{ta. Nadamo se, do Nove godine, da }emo to posti}i. Kod nas u privatnom sektoru ima mnogo qudi koji misle, ako ne mogu odmah u jednom poslu da udvostru~e po~etni kapital, kao da ni{ta nisu ni radili. Da im se taj posao ne isplati. U Americi ako postignete na godinu dana profit od 20% u odnosu na ulo`eni kapital, smatra se da ste veoma uspe{an biznismen. Mi moramo malo i svest tih qudi mewati, ali bilo kako bilo moramo se snalaziti sa tim gorivom, dr`ava nema deviza da sada uvozi velike koli~ine. Imamo solidnu doma}u proizvodwu, negde oko 700, 800 hiqada tona i dosta smo tog goriva lagerovali, neprera|enog, ~ekaju}i da se osposobe na{e rafinerije. Sada treba da ide u pravcu poqoprivrede, jer ne smemo wive ostaviti neobra|ene. Treba, na osnovu ovog kredita, da dobijemo izvesnu koli~inu nafte i benzina iz Rusije. Nadamo se da }emo krajem decembra potpuno stabilizovati na{e tr`i{te i ukinuti bonove i da }e cena biti vrlo pristupa~na. Nama ne odgovara cena iznad jedne marke za litar goriva, nikako nam ne odgovara. Voditeq: Rekoste malo~as, da su gra|ani quti, da tako ka`em na vlast, ali isto tako pro{le nedeqe rekoste da boqih od onih koji su trenutno na vlasti nema. Dr [e{eq: A, koja je alternativa sada. Vidite kakvi su ovi koji su nam sada konkurencija Savez za promene, SPO itd. ^ega god su se prihvatili, u wihovoj se ruci sve sasu{ilo. Samo skandali, samo kriminalne rabote, samo afere. A pogledajte, na primer u Kragujevcu, Kragujevac nije najupe~atqiviji primer u Srbiji. Dve ku}e su privatne poru{ene u toku bombardovawa, je li tako. Nijedna jo{ nije popravqena, za{to. Kada su tri miliona dinara odobrena pomo}i da se to izgradi. A, {ta je ura|eno sa ku}ama koje su o{te}ene u poplavama. Ja sam tada pro{ao kroz Kragujevac, kada je bila ta velika poplava. Nisam mogao da pro|em preko Gorweg Milanovca, pa sam i{ao zaobilaznim putem i pro{ao kroz Kragujevac. Video sam kako to izgleda. [ta su uradili, ni{ta. A, koliko su para odobrili za lokalnu telelviziju? Voditeq: Pitate mene da vam ja odgovorim? Dr [e{eq: Pa znate... Voditeq: Milion maraka je bilo u januaru. Dr [e{eq: A, koliko vi dobijate para od dr`ave? Ni{ta. Mo`ete da poslujete samostalno, je li tako. [to ta lokalna telelvizija ne posluje samostalno, za{to je ona prioritet, a potpuno je instrumentalizovana kao strana~ko propagandno sredstvo. Umesto da se te pare sada ulo`e u ono {to je najpre~e, a milion maraka, sada vam je to ve} oko 16 miliona dinara, da se poprave ku}e sve koje su o{te}ene u poplavama, pa neka vlast bi tako uradila. Evo, u Zemunu, dali smo u zakup zemunsko pozori{te na 30 godina, sada je to jedno od najboqih pozori{ta u Beogradu. Bilo je mi{qewa da treba da se ide na lokalnu televiziju. Odustalo se od toga. Za{to, zato {to je urgentnije raditi vodovod i kanalizaciju i asfaltirati puteve. A, sklopqen je sporazum sa Televizijom “Palma”, ona se preselila u jednu op{tin98
sku zgradu, dat joj je na raspolagawe prostor koji je renoviran i rekonstruisan, i ona se obavezala da jednom nedeqno emituje sat vremena Radikalske talase. Moglo je to da se uradi u svakoj op{tini u Srbiji, za{to se nije i{lo na privatizaciju televizija. Wima je najpre~e da name{taju poslove za sebe i one bliske, gde }e dobiti proviziju i profit. [ta je ura|eno u Kragujevcu od kada je ta vlast, ni{ta. ^uo sam da ima me|u wima jedan malo sposobniji aktivista od onih koji je negde za svoje selo i okolna sela uspeo neke puteve da asfaltira, je li tako. Da li ste ~uli jo{ ne{to ozbiqno da je ura|eno u Kragujevcu? A pogledajte {ta je sve ura|enou zemunskoj op{tini. Op{tina Kragujevac ima buyet oko 200 miliona dinara, a zemunska op{tina 20 miliona dinara, jer to je gradska op{tina. Nema nadle`nosti u GSP-u nema i mnogih drugih nadle`nosti. Pa, pogledajte {ta je ura|eno u Zemunu, a pogledajte {ta je ura|eno u Kragujevcu, gde su te pare. [to se ti~e Vlade Srbije, ja vam garantujem, da u istoriji Srbije nije bilo disciplinovanije Vlade. Da li je bilo ijedne afere za ovih godinu i po dana, da li je bilo ijedne pronevere, da li je jedan ministar prozivan da je uradio to i to. A, uspevamo da se nosimo sa svim ovim problemima. Ima sada jedan problem, oko koga se tako|e narod quti, inflacija je opet uzela maha, ali ube|en samo da }emo je zadr`ati pod kontrolom. Sada je ve} nema~ka marka na crnom tr`i{tu u Beogradu 17, 18 dinara otprilike, koliko ja znam. Ja ne prodajem marke niti ih kupujem, ali informi{em se. Vidite, mi smo rat do~ekali sa ukupnom nov~anom masom oko 10 milijardi dinara. Sada imamo 14 milijardi dinara nov~anu masu. Morali smo ne{to novca da do{tampamo, koko bi finansirali sve ove radove. Inflacija vam tu do|e kao jedna vrsta poreza. Imate 100 dinara u yepu, inflacija vam to obezvredi, pa vredi kao 90 ili 80 dinara itd. Ta vrsta poreza najvi{e poga|a onoga ko ima mnogo novca, mnogo dinara. Mawe pogodi onoga ko ima malo. Ne sme se dozvoliti da inflacija uzme maha, da se pretvori u hiperinflaciju. Sada smo je zaustavili i ne}e vi{e biti {tampawa. Ali, ove smo osnovne radove morali ne~im otplatiti. I jo{ jednu stvar vam moram re}i, firme koje se anga`uju u ovim poslovima, ispla}ene su otprilike 30% za sve. I, one ula`u ogromne napore, a na{e je da sada obezbedimo da im radnici dobiju plate, pa da ostalo damo u gra|evinskom materijalu, pa da im damo neke olak{ice, pa }emo ih za neki du`i vremenski period osloboditi doprinosa prema dr`avi. Dakle, i mi se snalazimo. Ima dosta firmi iz Kragujevca gde smo smawili porez i doprinos za 50%, je li tako. Pa smo neke uveli u procese programirawa, a sada spremamo jo{ jednu olak{icu. Svim du`nicima prema dr`avi, otpisa}emo 50% dugovawa, ako do Nove godine isplate ostatak. ^ak }emo im i kamatu otpisati. Spremamo zakona za slede}u sednicu Narodne skup{tine, koja samo {to nije zakazana. Malo previ{e govorim, pa sam promukao. Po~eli smo od toga, da narod ima razloga da se quti. Narod uvek mora da se quti na vlast, to je smisao demokratije. 99
[ta god ne vaqa, narod treba da nas kritikuje i da nas napada, ali kakvi smo da smo, od nas trenutno boqih nema. Mislite li da bi neko normalan poverio vlast Savezu za promene, SPO-u? Posle ovih iskustava sa wima. A da vam ne govorim {ta se sve po Beogradu de{ava, kakve su tamo kriminalne afere u pitawu. Dosta smo mi toga objavili u specijalnom izdawu “Velike Srbije”, pre godinu dana, sve dokumentovano. Voditeq: Rekonstrukcija Republi~ke vlade je u vi{e navrata najavqivana, prema nekim prognozama to je trebalo da bude zavr{eno do 1. oktobra, imate li pouzdaniju informaciju kada }e to biti? Dr [e{eq: Samo {to nije zakazana sednica Narodne skup{tine. Mi spremamo i paket poreskih zakona, ve} smo ga podneli Narodnoj skup{tini. Ho}emo ovoga puta da sve ide po redovnom postupku, dakle, da ne mo`e opozicija da nas kritikuje da sve ide po hitnom postupku. Ovog puta ide sve po redovnom, izja{wavaju se skup{tinski odbori, vode se rasprave, polemike, i to }e mo`da biti za nekih desetak dana, mo`da prvih dana novembra, ne mogu vam sada re}i datum, ali dogovori}emo se. Predsednik Skup{tine na kraju odre|uje koji je to datum. U svakom slu~aju, mi smo opet i{li na liberalizaciju poreza i obaveza prema dr`avi uop{te. Mi nove olak{ice dajemo privrednim subjektima. Voditeq: Zasta}emo na trenutak, EPP po{tovani gledaoci. Emisija “Pres plus”, po{tovani gledaoci, moj ve~era{wi gost, dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Republi~ke vlade i predsednik Srpske radikalne stranke. Pro{le nedeqe na Kosovu je boravio Kofi Anan. Jo{ jednom se ~ula oficijelna izjava da je protiv nezavisnog Kosova. Dr [e{eq: Pa to je sve jedna igra, vru}e-hladno. Nema pravnog osnova za nezavisnost Kosova. Amerikanci bi to odavno uradili, ali su oni u velikoj dilemi, ne znaju kako da to izvedu. Drugo, novu Rezoluciju Saveta bezbednosti, u kojoj bi otpala garancija teritorijalnog integriteta SRJ povodom Kosova i Metohije, ne bi prihvatila ni Kina, ni Rusija. Amerikanci ba{ nisu spremni da tako otvoreno gaze me|unarodni pravni poredak. Mnogo su ga do sada ve} gazili, a boje se da ne prekora~e neku krajwu granicu, koja bi im se mogla gadno osvetiti. O~igledno je da su Kosovo i Metohija pod direktnom okupacijom NATO-a i da je ciq zapadnih sila da se svi Srbi oteraju sa Kosova i Metohije. Mi moramo sada u~initi sve {to je u na{oj mo}i da pomognemo preostalim Srbima da se odr`e, i oni koji se vra}aju, da se nasele u tim srpskim enklavama, u severnom delu Kosova i Metohije, pre svega oko Kosovske Mitrovice. Zatim, u Kosovu Poqu, Gra~anici i okolnim pri{tinskim selima, Gwilanu i okolnim op{tinama, Orahovcu i Velikoj Ho~i, i u op{tini [trpce. Ima {anse da se Srbi odr`e i mi ~inimo {to je u na{oj mo}i da im u tome pomognemo. ^ekamo pristupawe u punopravno ~lanstvo saveza sa Rusijom i Belorusijom, to je za nas glavna {ansa, i mnoge stvari }e verovatno doneti pred100
stoje}i izbori u Rusiji, parlamentarni u decembru mesecu i predsedni~ki slede}e godine. Sada je Rusija zaokupqena svojim unutra{wim politi~kim pitawima i kampawom u ^e~eniji, na slamawu panislamskih terorista. Kad se taj posao zavr{i, Rusija se mora vratiti na Balkan, i tu mi o~ekujemo olak{awe. Voditeq: Uslovno re~eno, pro{le nedeqe stvorili su se uslovi po tuma~ewu vojno-tehni~kog sporazuma u delu koji predvi|a povratak jedinica Vojske Jugoslavije i policije na Kosovo. Dr [e{eq: Taj povratak se pomiwe i u planu ^ernomirdin-Ahtisari i u Rezoluciji Saveta bezbednosti, ali kako oni ka`u, re~ je o stotinama vojnika i policajaca, a ne hiqadama, ba{ je takva formulacija u dokumentu upisana. Nama bi to bilo zna~ajno, da se bar deo na{e vojske i policije pojavi na onim delovima Kosova i Metohije gde `ive preostali Srbi, jer bi se i ti Srbi mnogo sigurnije ose}ali. Amerikanci ne po{tuju ni{ta {to potpi{u, wih potpisani sporazumi interesuju samo ako su wima u prilog, ako je protivno wihovim interesima, kao da nisu ni{ta ni potpisali. Voditeq: Karl Bilt, specijalni izaslanik Ujediwenih nacija za Kosovo, na sastanku u Evropskom parlamentu, pro{le nedeqe je izjavio da bi status Kosova trebalo re{iti preure|ewem Savezne Republike Jugoslavije. Da li biste komentarisali? Dr [e{eq: Mi ne}emo da prihvatamo ove varijante, ne mo`e niko spoqa da odlu~uje, niti da razgovara o eventualnom preure|ewu na{e dr`ave. Oni bi hteli da Kosovo i Metohija bude federalna jedinica i da uz pomo} re`ima u Crnoj Gori, i eventualno kosovsko-metohijskog re`ima upravqaju Srbijom, kao u Titovo vreme. Mi smo svesni toga i ne}emo pristati. Voditeq: DPS Crne Gore, pomenuli ste ve}, formirala je delegacije koje }e razgovarati sa predstavnicima SPS i Srpske radikalne stranke, 25. oktobra, ako se ne varam, to je datum koji je ozna~en za sastanak va{e stranke i delegacije koju je formirala DPS. Dr [e{eq: Pozvali su nas na razgovore, koji }e biti na Svetom Stefanu, ja }u predvoditi delegaciju Srpske radikalne strake. Pored mene, u delegaciji }e biti Dragan Todorovi}, predsednik, i Du{ko Sekuli}, potpredsednik Izvr{nog odbora stranke. Razgovori SPS i DPS su 26. u Beogradu. Mi smo zato da se razgovara, iako su u startu na{i politi~ki stavovi nepomirqivo suprotni. Mi wihovu platformu ne}emo prihvatiti i ne}emo prihvatiti ni{ta {to zna~i separatizam i rasturawe savezne dr`ave. Na{a stranka po svom programu je stranka druga~ijeg karaktera, mi se zala`emo za ja~awe savezne dr`ave i wenih ingerencija. Voditeq: Svetozar Marovi} je najavio da razgovori definitivno ne}e biti uspe{ni, ukoliko predstavnici srpskih vlasti ne shvate ozbiqno razgovore koje je inicirala DPS Crne Gore. Da li shvatate ozbiqno? Dr [e{eq: Mi smo veoma ozbiqno shvatili te razgovore, ina~e ja ne bih putovao u Crnu Goru. Dalek je to put i te`ak put. Veoma smo, veoma ozbiqno shvatili te razgovore. To ne zna~i da }emo mi apriori prihvatiti wihove stavove. Mo`da }e oni prihvatiti na{e stavove, na{i argumenti su ja~i, mo`da }emo uspeti da ih... 101
Voditeq: Verujete li u to? Dr [e{eq: Pa, iskren da budem, ne verujem, ali razgovarati uvek treba, i razgovara}emo. Voditeq: Vi sami vidite koliko je pitawa preda mnom, ako je mogu}e, samo malo kra}e da odgovarate, pa da poku{amo da ispo{tujemo najve}i broj na{ih gledalaca, koji su ve~eras uspeli da dobiju vezu sa na{om redakcijom. Nenad Jankovi} pita – za{to ne primam deset meseci platu, kada je Kragujevac kao opozicioni grad najvi{e pomognut od strane Vlade? Radim u Preduze}u za puteve (i pita da li mo`e da se greje ove zime, ~ini mi se da ste na ovo posledwe ve} odgovorili). Dr [e{eq: Da li je to gradsko preduze}e za puteve? Pa neka ode kod ovog Stevanovi}a, predsednika op{tine, i neka ga pita za{to ne prima platu. Je li to gradsko preduze}e? Voditeq: Ja mislim da je re~ o gradskom preduze}u, o javnom gradskom preduze}u. Dr [e{eq: Javno gradsko preduze}e, kako }e da prima platu kad milion maraka ode za televiziju, a {ta radi ta televizija – reemituje tu|i program, crnogorski, Studio B itd., i to pitawe ne treba postavqati Vladi. Ta firma u kojoj radi gospodin nije u na{oj nadle`nosti. Voditeq: Qiqana \ur|evi} – kako radnik koji provede 30 godina u vojnoj fabrici, a strana~ki neopredeqen, mo`e da `ivi sa platom od 15 maraka? Pita, ukoliko `elite da odgovorite, koliko je pribli`no va{ li~ni dohodak? Dr [e{eq: Re~ je verovatno o fabrici “Namenska”, Zastava – Namenska. Mi smo i tu fabriku pomogli, tu se plate ispla}uju, ne ba{ redovno, ali se ispla}uju, i mislim da je prose~na 1.700 dinara bila, je li tako? Ministarska plata je 3.500 dinara. Moja plata je oko 5.500 dinara, i posledwu platu sam primio za juni, tu nema nikakvih tajni. Ja primam platu kao savezni poslanik, i na saveznom nivou su te plate ve}e, a ne primam ni{ta u Republi~koj vladi, nikakav dodatak. Imao bih pravo na funkcionerski dodatak, odrekao sam se toga. Dakle, primam samo tu jednu poslani~ku platu i ona je 5.500 dinara. To su mi jedina primawa. Nisam ~lan nijednog upravnog odbora gde se prima ne{to, gde se prima novac, ~lan sam nekoliko upravnih odbora, ali svuda volonterski. To su upravni odbori fakulteta, instituta, gde ina~e nema para. To nije nikakva tajna. Voditeq: Gledateqka Qupka pita – da li ste od svojih koalicionih partnera moderniji u jo{ po ne~em, izuzev u viziji kako bi trebalo da se medijski prezentuju radovi na obnovi, zbog ~ega vas nema na otvarawu obnovqenih mostova? Dr [e{eq: Pa to je razli~iti stil rada partije. Srpska radikalna stranka smatra da takav stil nama ne odgovara i mi nismo za to, mi svojim nepojavqivawem stavqamo do znawa javnosti da nismo za tu varijantu. Na{i koalicioni partneri smatraju da treba takvu varijantu primewivati. [to bi se sada mi wima suprotstavqali u tome? 102
Svi rezultati koji se postignu, zajedni~ki su rezultati stranaka u Vladinoj koaliciji, je li tako, i to zna narod u Srbiji. Ne mo`e ni{ta Vlada da uradi, a da nismo svi u tome u~estvovali. U samoj Vladi neko vi{e predwa~i, neko mawe, neko ima boqe ideje, neko lo{ije itd., ali ukupan rezultat rada Vlade je ono {to narod vidi i ose}a. Mi ne izbegavamo zakazivawe javnih skupova, mi ne izbegavamo pojavqivawe u javnosti, neprekidno gostujemo na lokalnim radio i TV stanicama, odgovaramo direktno na pitawa gledalaca, slu{alaca, i iznosimo svoje politi~ke stavove i za nas nema neprijatnih pitawa, nema cenzure pitawa. Dakle, na raspolagawu smo narodu, da damo odgovore za ono {to radimo, da polo`imo ra~une za ono za {ta odgovaramo. Voditeq: Vesna Petrovi} pita – odakle pare Vladi da poma`e Zastavu i ostale firme, da li Vlada na taj na~in zara|uje? Dr [e{eq: Pa, ne zara|ujemo, kako mo`emo da zaradimo? Mi na izvestan na~in kreditiramo, onda dajemo olak{ice, otpisujemo potra`ivawa dr`ave, preuzimamo obaveze na osnovu doprinosa i poreza itd. Zna~i, nije tih 800 miliona da mi odmah u gotovu damo Zastavi, nego u jednom malo du`em vremenskom periodu, damo im ne{to novca i pomognemo ovako, pomognemo onako, pomognemo nekada i naru~uju}i poslove. Vi se se}ate, pre ovoga rata, a samo }u re}i da je to bila moja li~na ideja, provedena je kroz Vladu, mi smo obavezali sva javna preduze}a u zemqi, sve dr`avne ustanove da, kada nabavqaju vozila, da mogu da nabave samo iz Zastavinog programa. To je bila dobra mera. Sada ne mo`e Zastava verovatno da zadovoqi sve aspekte tra`we, ali bar onde gde se daje dr`avni novac, ima da se kupuju Zastavina vozila. Dok postoji ova Vlada, vi{e od godinu i po dana, mi nijedan auto strane proizvodwe nismo kupili. Ovo u ~emu se jo{ voze ministri, to je zate~eno u voznom parku, i pone{to nam stigne sa carine, kad carina zapleni {vercerima droge, ili sli~nim kriminalcima. Ti automobili se ne uni{tavaju, nego se raspore|uju dr`avnim slu`bama, ili se prodaju na licitaciji itd. Nijedno strano vozilo nije kupqeno, a kupovana su Zastavina vozila za razli~ite namene, i ubudu}e }emo to ~initi. Ja se li~no qutim {to neki razgovori sa stranim partnerima nisu uspeli i name}e mi se pitawe – ko je sa na{e strane kumovao neuspehu? Imali smo mi tu neke relativno korektne ponude i korejske firme, trebalo je sa Pe`oom ne{to da se postigne itd. Bojim se da qudi koji su u tome u~estvovali, nisu ba{ pokazali neku veliku zainteresovanost, sposobnost, ili su postavqali previ{e krupne uslove, koji su odbijali zainteresovane strance. Zastava dugoro~nu perspektivu mo`e imati samo ako se privatizuje kroz u~e{}e stranog kapitala, uvla~ewem neke zna~ajnije i mo}nije strane firme. Ako to ne postignemo uvek }e Vlada morati nekako, kao bolesnika, da dotira Zastavu. Mi imamo i te kako {ta da ponudimo eventualnoj stranoj firmi. Prvo, doma}e tr`i{te na kome bi ona bila monopolska, i sada se pojavi neki novi tip automobila po pristojnoj ceni, uvek ima veliki broj kupaca. Drugo, ako u|emo u Savez sa Rusijom i Belorusijom, ja sam uveren da }emo u}i, onda on podrazumeva i carinsku uniju, onda }e tr`i{te Rusije i Belorusije biti {irom otvoreno za na{u robu. 103
Sve {to se kod nas proizvede ide bez ikakvih carina i u Rusiju i u Belorusiju. To je nama velika razvojna {ansa. Mi nemamo {ta da prodamo Zapadnoj Evropi. [ta mo`emo da prodamo Zapadnoj Evropi? Pu`eve, `abqe batake, maline, kupine, mo`ete li da se setite jo{ ne~ega {to mo`emo da prodamo Zapadnoj Evropi, a da ne budemo na gubitku. Ranije, kad je prodavana teletina, prodavan tzv. bebibif, {to su najboqi delovi teletine, vrlo mladog teleta, a {to je kod nas zabraweno i da se koqe industrijski, prodavano je ispod cene ko{tawa. Kada je Zastava izvozila svoje automobile na ameri~ko tr`i{te, prodavala ih je ispod cene ko{tawa da bi neki politi~ari ovde dobijali poene i da bi se udaralo na sva zvona – Zastava se probila na ameri~ko tr`i{te. Na tom poslu se potpuno propalo. Mi moramo biti realni i trezveni. Na{a industrijska roba, na{ tekstil, ko`na galanterija, poqoprivredni proizvodi, mogu se, pre svega, prodavati Rusiji, Belorusiji i Ukrajini. To je za nas idealno tr`i{te. Mi se moramo tamo usmeravati. Na stranu to {to su nam oni zaista iskreni prijateqi i {to se to pokazalo. Nisu nam pomogli onoliko koliko smo mi `eleli, ali se nisu na nas kamenom bacili u vreme dok su bombe padale po Srbiji. Ali, zapadne zemqe samo bi da nas prevare, da nam otmu, da nas uni{te, da nas upropaste. Voditeq: Ivanka ka`e – po{to ste izjavili da su Milo \ukanovi}, Ha{im Ta~i i Zoran \in|i} jedno isto, recite nam koji im je zajedni~ki imenilac, ako je to interes mo`e li se onda po istom principu re}i da ste vi, Slobodan Milo{evi} i Mira Markovi} tako|e identi~ni, s obzirom da vas je tako|e okupio isti interes. Dr [e{eq: Prvo, nikada nisam rekao da su Milo \ukanovi}, Zoran \in|i} i Ha{im Ta~i isti. Nigde to nikada nisam rekao. Pa je ve} samim tim deplasiran i ovaj drugi deo pitawa. Naravno da nismo isti. Jer da smo isti ili sli~ni bili bismo u jednoj partiji. Me|u nama su ogromne ideolo{ke razlike, ali smo se na{li na nekoliko konkretnih pitawa. Na patriotskom, na potrebi odbrane zemqe, suprotstavqawa daqem cepawu Srbije i rasturawu Savezne Republike Jugoslavije, i ukqu~ewu u Savez sa Rusijom i Belorusijom. To su na{e dodirne ta~ke. I na tih nekoliko ciqeva funkcioni{e Vlada narodnog jedinstva u kojoj je i Srpska radikalna stranka. [to se ti~e \ukanovi}a, wegova politika predstavqa veliku opasnost za saveznu dr`avu. On vodi antisrpsku politiku u saradwi sa Amerikancima. \in|i}a nikada ne mogu da uporedim sa \ukanovi}em, jer jednostavno ne mogu zamisliti situaciju u kojoj bi \in|i} do{ao na vlast u Srbiji. To je nemogu}e. A, Ha{im Ta~i je albanski separatista i on se bori za nezavisnost Kosova i Metohije. Na{e je da ga spre~imo u tome. Po nekim posledicama politike \ukanovi}a, Ta~ijeva, i \in|i}eva mogu biti bliske. One su bliske po pitawu odnosa prema Amerikancima, izvr{avawu ameri~kih naloga. Po svim drugim pitawima se razlikuju. A, ja nikada nigde nisam izjavio da su oni isti. Sa Ta~ijem nikada ne bih pristao da razgovaram, sa \u104
kanovi}em sam razgovarao, i opet bih, ali on sad ne}e predvoditi delegaciju. Predvodi}e je wegov predsednik Vlade, Filip Vujanovi}, na razgovorima sa Srpskom radikalnom strankom. [to se ti~e \in|i}a, mo`emo da razgovaramo na nekoj panel raspravi u Saveznoj skup{tini. On nije poslanik. Napravio je katastrofalnu gre{ku {to je bojkotovao republi~ke izbore 1997. godine, ali je wegova stranka parlamentarna na saveznom nivou. Tu se mo`e razgovarati. Sa wegovom bulumentom koju vu~e ovako ve{ta~ki tako|e ne bih razgovarao, sa Bati}em, Vukom Obradovi}em, i jo{ kako se zovu ti hoh{tapleri koji nikada ni{ta u politici niti su zna~ili niti }e zna~iti. Ali, ne znam za{to ih \in|i} okupqa. Ovaj Demokratski centar je ipak parlamentarna stranka, ima jednog poslanika na saveznom nivou. Nisam mislio na Mi}unovi}a kada sam sve ove nabrajao, tako da se u principu mo`e i sa wim razgovarati. Ali, za{to \in|i} vu~e svu tu bulumentu za sobom? I ako osvoji nekoliko poslani~kih mandata na slede}im izborima mora}e sa wima da deli. To mi nikako nije jasno. Mo`da bismo i mi radikali pravili raznorazne koalcije pred izbore, ali ~im pomislimo da treba deliti mandate – {to bismo mi to radili. [to bi poklawali nekome ne{to {to on ne mo`e nikako sam da osvoji. I Dra{kovi} se izgleda osvestio. I{ao je 1992. na izbore kroz DEPOS, pa delio drugima svoje mandate. Isto tako 1993. godine, pa delio Novoj demokratiji i Gra|anskom savezu. Vaqda se sad opametio i ide sam na izbore. [to drugome da daje ono {to pripada wegovoj stranci Voditeq: Du{an Petrovi} pita zbog ~ega ste na TV Palma plus milione qudi nazvali fa{istima, samo zato {to di`u tri prsta i pita za{to toliko optu`ujete Vuka Dra{kovi}a. Da li ste ovo izjavili na Palmi plus, da ne bude kao sa prethodnim pitawem. Dr [e{eq: Nisam izjavio. Prvo, bilo je re~i o fa{izmu, bilo je neko pitawe i po{to smo po{li od toga da su neki nas optu`ivali da smo fa{isti, Amerikanci i neki politi~ari u zemqi, u raznim fazama, razni u zemqi, {to su besmislene kvalifikacije, i li~no mislim da u na{oj zemqi nema nijedna stranka koja bi se mogla u pravom smislu re~i nazvati fa{isti~kom. Jer, prethodno bi trebalo to dokazati, da postoji fa{isti~ki pokret, fa{isti~ka ideologija i fa{isti~ki metod delovawa. Nema nijedne stranke koja predstavqa fa{isti~ki pokret u pravom smislu re~i. To je Srbima strano. Bila je jedna mala, marginalna grupacija u Drugom svetskom ratu, kvislin{ka, qoti}evska, koja je bila otvoreno fa{isti~ka. Fa{isti~ka ideologija ne postoji. Neki fa{isti~ki metodi delovawa se s vremena na vreme pojave, ali oni nisu iskqu~ivo fa{isti~ki. Na primer, izazivawe nemira, razbijawe javnih objekata, tu~a sa policijom itd. A postoji pone{to u na~inu pona{awa, funkcionisawa unutarstrana~ke strukture. Na primer, u manifestacionoj sferi postoji ne{to {to podse}a na fa{izam. Za{to jedna politi~ka partija mora da ima svoj strana~ki pozdrav? U dosada{woj istoriji to su imale samo fa{isti~ke i komunisti~ke. Fa{isti su dizali ispru`en dlan, a komunista stisnutu pesnicu. Taj partijski pozdrav sa tri prsta na to asocira i zato ga na{a stranka izbegava. 105
Negde 1990. godine i kod nas je toga bilo i onda smo shvatili da je zapravo to neko podvalio, pogotovo kada smo videli fotografije Paveli}evih Doglavnika kako pola`u zakletvu uz sva tri podignuta prsta. Katolici kada pola`u zakletvu, oni je tako pola`u. Ta tri prsta ni{ta ne zna~e, ni u pravoslavqu, ni u srpskoj tradiciji, ni u srpskoj istoriji. To je ne{to novokomponovano i podmetnuto. Mi kao politi~ka partija nemamo razloga da imamo ikakav partijski pozdrav. Voditeq: Joki}, da li je Rada Trajkovi} i daqe ipak radikal, s obzirom da je jedina iz va{e stranke koja brani Kosovo i svakodnevno se sukobqava sa [iptarima. Dr [e{eq: Ne znam gde to Rada Trajkovi} brani Kosovo. Ona nije ~lan Srpske radikalne stranke. Vi dobro znate zbog ~ega je iskqu~ena, zbog nepotizma, te{ko se ogre{ila o strana~ku disciplinu. Rada Trajkovi} je napustila Pri{tinu, ali je strancima iznajmila svoju ku}u, vilu koju je dobila od dr`ave. Znate, Vlada Srbije je izdvajala ve}u koli~inu novca za izgradwu stanova na Kosovu. Jedan deo novca je i{ao i za izgradwu Univerzitetskog naseqa. Neki neozbiqni qudi, koji su raspolagali tim dr`avnim parama, umesto da izgrade ve}i broj mawih i skromnijih stanova, izgradili su luksuzne ku}e za univerzitetske profesore. U jednu od takvih ku}a uselila se i Rada Trajkovi} sa svojom porodicom. Ona i wen mu` su profesori univerziteta. Mu` joj je profesor, a Rada Trajkovi} je asistent. Sna{la se preko neke veze koju je postigla wena k}erka, koja je bila spiker na nekom proameri~kom radiju u Pri{tini, na{li su neke strance kojima su za devize iznajmili tu ku}u. Tako im stranci ~uvaju ku}u, da je mogu u nekoj boqoj situaciji eventualno prodati, a mese~no dobijaju solidan iznos na ime zakupnine. Rada Trajkovi} tako jo{ ponegde u Srbiji daje izjave kojima podr`i Artemija, Momu Trajkovi}a. Voditeq: Antonijevi} iz Stanova ka`e da ne pripada nijednoj partiji, ali da je naklowen stavovima Srpske radikalne stranke. Pita, po{to imamo uspe{nu policiju, kako to da do sada nije razja{weno ko je poku{ao atentat na Vuka Dra{kovi}a. Pita tako|e da li skok nema~ke marke zavisi i da li je do toga do{lo zbog novca koji radnici primaju na ime isplate 24 li~na dohotka. Dr [e{eq: Ne zbog toga. Ve} sam rekao ne{to novca je moralo da se {tampa. Nov~ana masa je pove}ana sa 10 na 14 milijardi. Mi smo imali crni kurs negde oko osam ili devet dinara za jednu marku pred rat. Ne ba{ deset. Ako je {tampano ~etiri milijarde, onda je to opravdawe za 40%. Zna~i, da je sada kurs 14 dinara za marku moglo bi se shvatiti da je to zbog toga {tampawa. [ta je sa ovih 30%? Zbog {pekulacija raznih banaka, koje iza|u sa dinarima na crno tr`i{te, pokupuju devize, a onda ih prodaju po tzv. {ticungu. Kupe npr. nema~ku marku za 18 dinara, a po {ticungu – `iralno je prodaju za 22 ili 23 dinara. Tako u svojim ukupnim prihodima pokriju sve nebuloze, a vi{ak novca ode u privatne yepove bankara i wihovih pomaga~a. 106
To je jedna {pekulativna radwa kojoj jo{ nismo uspeli da stanemo u kraj, organizovanom kriminalu, mafija{kom delovawu. Voditeq: Gledalac iz Kragujevca vas pita koji je prvi politi~ar iz Srbije oti{ao u Crnu Goru da ~estita \ukanovi}u na pobedi. Dr [e{eq: Nisam ja oti{ao da ~estitam \ukanovi}u na pobedi, nego sam dobio poziv, vrlo qubazan, zvani~an i sve~an poziv da do|em na sve~anu sednicu Narodne skup{tine povodom wegove inauguracije. Oti{ao sam, kao {to sam oti{ao i kada je Milo{evi} izabran u Beogradu, bila je sve~anost u Saveznoj skup{tini i tamo sam oti{ao. Jo{ dok smo bili opoziciona politi~ka partija i dok nam je Milo{evi}eva stranka bila glavni politi~ki protivnik. Oti{ao sam na Cetiwe i usred Cetiwa, televizija je to snimila, izjavio da sam do{ao kao politi~ki protivnik. Imali smo i letos razgovore u Saveznoj skup{tini sa delegacijom DPS Crne Gore. Sad idem u Crnu Goru na razgovore. Uvek ho}u da razgovaram sa relevantnim, ozbiqnim politi~arima u na{oj zemqi, uvek i na svakom mestu. Ali se uvek dr`im stavova svoje partije, programa SRS i osnovnih politi~kih principa u koje verujem i koje sledim. Voditeq: Vasiqevi} pita da li je MUP spreman da uhapsi lidere Saveza za promene i moli vas za komentar zahteva koalicije Vojvodina da Vojvodina bude jedna izborna jedinica. Dr [e{eq: MUP nije spreman da hapsi lidere Saveza za promene. MUP je spreman da hapsi one gra|ane koji kr{e zakone. Onaj lider Saveza za promene koji ne kr{i zakone nema ~ega da se boji. Oni koji kr{e zakone treba da strepe i od hap{ewa. Mi smo protiv toga da Vojvodina bude jedna izborna jedinica. Mi smo protiv izdvajawa Vojvodine u tom smislu. Ili }e ostati sada{wih 29 izbornih jedinica, ili }e se tu ne{to mewati, ali smo protiv toga da se Vojvodina izdvaja kao posebna izborna jedinica. Voditeq: Za{to ministar informisawa, koji je ~lan va{e stranke, dopu{ta medijima da daju prostor izjavama beogradskog nadbiskupa France Perka po kojima bi Slobodan Milo{evi} trebalo da ode sa vlasti, pita Jovanovi}. Dr [e{eq: Za{to bi mi zabrawivali da on daje izjave. Tu se mo`e neka druga mera primeniti. Po{to je on stranac, ako je stranac, ne mogu se zakleti da nema na{e dr`avqanstvo, mogu}e je da ga ima, a onda kao svaki drugi gra|anin mo`e da daje politi~ke izjave kakve god `eli. On zloupotrebqava svoju funkciju u politi~ke svrhe, ali takvih zloupotreba imamo i u okviru SPC. Mi u principu moramo imati jednak tretman svih verskih zajednica. Ako pravoslavni sve{tenici mogu davati politi~ke izjave, a zakon im to ne zabrawuje, to im moral zabrawuje, crkveni kanoni, i oni se toga ne dr`e, {to bismo zabrawivali Perku da daje takve izjave. Ali, treba mu staviti do znawa da je to zloupotreba u politi~ke svrhe. U ovom slu~aju zloupotreba rimokatoli~ke crkve. Voditeq: Lali}, da li SPO bojkotom Saveza za promene poma`e Milo{evi}u. 107
Dr [e{eq: Ne znam kako bi SPO bojkotovawem Saveza za promene pomagao Milo{evi}u ili bilo kome drugom. SPO treba da vodi svoju politiku. On je sada na te{kim mukama. S jedne strane pritisnut Amerikancima, s druge strane se pribojava da ba{ u|e u direktan sukob sa socijalistima jer zna da bi tek tada iskuqale sve mogu}e afere na nivou Beograda, afere gradske vlasti Beograda a socijalisti su do sada imali dosta blagonaklon, tolerantan odnos prema wima. Kako }e se Dra{kovi} opredeliti, to je wegova stvar. Drugo, on ima vrlo lo{e iskustvo sa \in|i}em, a on opet ima sa Dra{kovi}em. Videli ste koliko dugo je trajala wihova koalicija. Ova nova, slede}a, bi}e jo{ kra}a, ako je formiraju. [to se nas ti~e mogu se udru`iti, mogu posebno iza}i na izbore, nama je svejedno. Mislim da }e Dra{kovi} pre}i taj izborni cenzus od 5%. Mislim da i \in|i} mo`e da pre|e taj cenzus, lak{e }e ga pre}i ako ovu bulumentu ne vu~e sa sobom, ali to je wegova stvar. [ta me briga, ne}u ja da mu dajem savete. Nije meni ciq da on uspe. Meni je ciq da on propadne. Da li }e se udru`ivati, ili ne}e, to wima prepu{tam. To nas uop{te ne poga|a. Voditeq: Sin|eli} – penzionerima su ispla}ene tri penzije u bonovima. Da li je {tampawem novca to pokriveno ili dato iz realnih izvora, pa je to uslovilo skok nema~ke marke sa 10 na gotovo 20 dinara. Dr [e{eq: Vidite, to nije direktno u~estvovalo, jer da smo mi dali novac penzionerima to bi kod nas bio heperinflatorni stampedo. Ve} bismo imali situaciju sli~nu onoj 1992. godine. To nismo smeli da radimo. Ovo je bio najboqi, jedini na~in da se obe{tete penzioneri. Ako bude sre}e mi }emo gledati tako da isplatimo de~je dodatke i neke druge dr`avne obaveze, trudni~ke, porodiqske, socijalnu pomo} itd. Gleda}emo u perspektivi da to tako zavr{imo. Mi smo morali da ula`emo novac u obnovu elektroenergetskih potencijala. Mi smo taj novac na{li na razne na~ine. Mi se pripremamo za zimu veoma uspe{no. Taj novac koji je dr`ava dala elektroprivredi, mi prebijamo delimi~no i sa ovim bonovima za penzionere, ali taj novac ne deluje u onoj meri inflatorno u kojoj bi delovao da je podeqen, jer je koncentrisan u jednu sferu. Za jednu vrstu poslova. Drugo, nije sve ispla}eno u gotovom novcu, nego ne{to i u materijalu, gra|evinskom materijalu, tehni~koj opremi, a ne{to kroz razne olak{ice, otpis dugovawa prema dr`avi od strane elektroprivrede, otpis poreza u odre|enom vremenskom periodu itd. Jer, mi smo penzionerima kroz ove bonove za struju isplatili ne{to izme|u pet i {est milijardi dinara. Da je taj novac {tampan i da smo im ga ovako dali ne bi bilo kraja vi{e tom stampedu. Niko to vi{e ne bi mogao da kontroli{e. Ovako, po{to smo ve} neke stvari postigli, kqu~ne poslove zavr{ili, okon~ava se i gra|evinska sezona s oktobrom, a ne{to radova ostaje za novembar, mi }emo zaustaviti daqi pad kursa dinara, a mislim da }emo ga do kraja godine potpuno stabilizovati. To nam je namera. To nam je osnovni plan. Nismo ga mogli dr`ati ~vrstim, dinar i daqe ne}e biti besprekorno ~vrst, nemogu} je ~vrst dinar, 108
dok smo u te{koj ekonomskoj krizi. Ali, na{ je ciq da ga u~inimo {to stabilnijim, da su {to re|a ta pomerawa kursa i da {to re|e idemo na devalvaciju. Voditeq: Milan \or|evi} ka`e – s obzirom da ste obe}ali po~etkom pro{log meseca da }e biti pojeftiwewa cigareta, benzina, alkohola, i boqe stawe u prosveti, da li je realno o~ekivati da vam se ubudu}e veruje, po{to se ni{ta od toga nije dogodilo. Dr [e{eq: Vidite {ta se desilo, mi smo oborili akcize i carine za uvoz cigareta, sa 150% na 30%, ali uvoznici izbegavaju da uvezu nove koli~ine, po ovim cenama, dok ne prodaju zate~ene zalihe. [to se ti~e na{e duvanske industrije, Vlada Srbije je pomogla da se ona oporavi i mi ve} imamo skoro predratnu proizvodwu doma}ih cigareta. Drugo, s obzirom da se promenio kurs dinara na crnom tr`i{tu, nemogu}e je o~ekivati ba{ pad cena, ali }e morati da do|e do wihove stabilizacije. Ima osnova za pad i ima osnova za na{e o~ekivawe da ubudu}e ne}e skakati cene cigareta, po{to su da`bine prema dr`avi veoma male i niko vi{e nema potrebe da rizikuje, upu{taju}i se u {vercerske radwe, ali, ne mo`e dr`ava direktno da uvozi cigarete, ne mo`e Vlada Srbije da uvozi cigarete, to je stvar privrednika, i privatnih, i dru{tvenih i dr`avnih firmi, ho}e li da uvoze, ili ne. Kako da ih mi sada nateramo da uvezu, a oni ve} imaju po nekim starim cenama ve}e zalihe? Tu je sada jedan te`ak problem. Voditeq: Jelica vas pita da li smete da odete na srpsko Kosovo, i pita – ako smete, za{to niste odlazili tamo, odnosno oti{li tamo da branite srpski narod? Dr [e{eq: Na Kosovo i Metohiju }u oti}i kad se tamo vrate na{a vojska i policija, ja mnoge stvari smem, i to sam dokazivao. Ja se tih stranaca ne bojim, pokazivao sam to u Republici Srpskoj, pa su me tamo proterivali, helikopterima sprovodili do granice, sa hiqadu vojnika proterivali iz Bawaluke itd. Ali, ovde je ve} stvar jednog principa, mogu ja oti}i na Kosovo i Metohiju, ne preti meni tamo tolika opasnost od [iptara, imao bih ja obezbe|ewe i sve, ~ak bi mo`da i stranci dali to obezbe|ewe, ali ja to ne}u, ja ne}u na teritoriji moje zemqe da me {titi strani vojnik. Ja ho}u da te strane vojske {to pre odu, a vi znate da je partija kojoj ja pripadam jedina glasala protiv prihvatawa plana ^ernomirdin-Ahtisari, u Narodnoj skup{tini. Voditeq: Svetlana Ili} ka`e – dok niste bili ~lan Vlade, imali ste interesantan predlog koji se odnosio na cenu struje, naime, da se cena struje smawi, kako bi se dugovi {to vi{e ispla}ivali, da ne raste, jer bi to bilo dobro i za elektroprivredu i za narod. Za{to sada kada ste u Vladi ne postavite ponovo to pitawe? Dr [e{eq: Malo druga~ije sam ja to formulisao – pa kud }e jeftinija cena struje od ove dana{we? Cena struje je zaista bagatelna. A vidite da odla`emo primenu zimske tarife, i ne}emo je primeniti dok ne realizujemo i gasni aran`man i dok ne obezbedimo grejawe u svim gradovima. 109
Svesni smo da sada qudi moraju stanove da dogrevaju na struju u ve}em delu Srbije. Izbegavamo da primenimo zimsku tarifu, ve} je trebalo od 15. oktobra da se primeni, je li tako? Nije sigurno do 1. maja ni da je ne}emo primeniti. Sada planiramo tu zimsku tarifu da bude {to ni`a, u odnosu na letwu, pa makar se onda posle ne vra}ali na letwu. Pro{le godine 50% je bila propisana zimska tarifa. Mi smo rekli – ne}e 50%, nego 25%. Pa onda posle nismo vra}ali po isteku te zimske tarife i tako se to nekako iznivelisalo. Ovog puta idemo sa solucijom da zimska tarifa bude jo{ ni`a, pogotovu planiramo da za{titimo kategorije potro{a~a do 600 kilovata. Voditeq: Toma ka`e – ve} tri meseca ne mogu da iskoristim bonove za benzin, pa ako izdavawe bonova nije smi{qena prevara, zar se nije mogla smawiti koli~ina goriva po vozilu i obustaviti izdavawe novih bonova do izmirewa obaveza po starim, i da li su ta~ne glasine da se preprodajom benzina po cenama koje su za 50% ve}e od onih po kojima bi se prodavalo na pumpama, kako bi se na taj na~in punili predizborni partijski fondovi? Dr [e{eq: Nije re~ o takvim radwama. Mogu}e je da negde ima {pekulacija, to su kriminalne radwe i treba ih prijaviti odmah. Vlada u tome sigurno ne u~estvuje. Ja sam vam rekao na po~etku emisije da mi svu doma}u proizvodwu nafte usmeravamo za liferovawe dizela poqoprivredi pre svega. Benzin }emo proizvoditi tek kada zavr{imo sa svim jesewim radovima u poqoprivredi, a nismo obnovili ni kapacitete u rafineriji, koji proizvode benzin. Taj deo pan~eva~ke rafinerije je temeqitije uni{ten, nego ovaj deo koji nam omogu}ava relativno stabilnu proizvodwu dizela. Jo{ nismo postigli onu proizvodwu koju smo imali pre ovoga rata. Jo{ uvek treba mnogo ulagati i u novosadsku i u pan~eva~ku rafineriju. Voditeq: Verica Popadi} pita – za{to dr`ava ne propisuje kamate na svoje zaostale dugove prema gra|anima, dok mi gra|ani imamo kamate na sve nepla}ene dugove? Dr [e{eq: To je jedno principijelno pitawe i mislim dosta opravdano postavqeno. Me|utim, tu je sada ne{to drugo, to je obaveza dr`ave koja zavisi od toga i da li je dr`ava u stawu da neku obavezu izmiri i kako je do{lo do te obaveze. Ako je re~ o sklapawu nekog gra|ansko-pravnog ugovora izme|u dr`ave i gra|anina, onda dr`avu obavezuje ista kamata, koja bi obavezivala i gra|anina. Dr`ava sklopi ugovor sa gra|aninom, da gra|anin uradi neke poslove, da mu dr`ava plati, i dr`ava kasni, i mora da plati zateznu kamatu. Ali, mislim da va{ gledalac ovo pitawe postavqa povodom situacije sa penzijama. Dr`ava je samo garant isplate iz Fonda penzijskog osigurawa. Fond penzijskog osigurawa po Ustavu je samostalan i penzioneri sami upravqaju svojim fondom. Dr`ava ne mo`e da im nametne na~in raspolagawa sredstvima iz fonda, a kad se oni zapletu kao pile u ku~ine, zbog nedostatka novca, onda dr`ava mora da prisko~i i da na|e taj novac, i dr`ava ne mo`e uvek da prisko~i, ne mo`e uvek u onom trenutku, a ~ekove sam Fond {tampa i odre|uje iznose na ~ekovima. Ne odre|uje Vlada koliko je 110
to novca, u kom mesecu, nego Fond na osnovu statisti~kih izve{taja, koji pokazuju prose~nu platu za odre|eni mesec u Srbiji, odre|uje kolika je prose~na penzija za taj mesec i {tampa odse~ke koji idu penzionerima. Po{to Fond nema para, i zbog slabe naplate i zbog ~iwenice da imamo masu penzija koja je za 15% ve}a od ukupne mase plata, uvek Vlada mora da priska~e. Da smo u nekim normalnijim okolnostima, Vlada ne bi smela time ni da se bavi. Fond ispla}uje penzije, Vlada se ne me{a. A sada bez Vlade Fond ne mo`e ni{ta, nemo}an je. A u Fondu nema onih ranije ulaganih para, to je potro{eno ko zna kada, i nekada veoma neracionalno potro{eno. Voditeq: Zoran Jovanovi} ka`e – danas pretite policijom, da li ste pretili i kada ste bili u opoziciji i vadili pi{toq protiv protestanata? Dr [e{eq: Kome sam ja pretio policijom? Samo kriminalcima, samo delikventima, samo onima koji kr{e zakon. Kad sam potezao pi{toq, pretio sam onima koji su kr{ili zakon, kr{ili su zakon tako {to su me fizi~ki napadali. Ja mogu sam da se odbranim kad me napadne ~etvoro-petoro qudi, a kad me napadne vi{e od pet, ja ne mogu sam da se branim, ja moram da pote`em pi{toq. Ti koji su me napali, do{li su i na moje radno mesto, pred Skup{tinu Srbije, napali me kamewem, fla{ama, ko zna ~ime jo{. Pa ne mislite vaqda da je trebalo da be`im? Ja nikada ne be`im. Oni me napali, ja se branio. I bilo je dovoqno da samo potegnem pi{toq i uperim ga u vazduh, ~ak nisam imao ni prst na obara~u, da se oni razbe`e. Ruqu obi~no ~ine kukavice, ruqa je puna kukavica. Kad poka`ete slabost, ruqa onda nasr}e do kraja i `eli da vas rastrgne. Kad poka`ete odlu~nost, ruqa be`i. Tako vam je svuda u svetu, pa i kod nas. Voditeq: Milan Petrovi} pita – kako gledate na to {to vas komunistom nazivaju oni koji su bili najve}i komunisti, dok ste vi bili u zatvoru? Dr [e{eq: Pa, u sada{woj situaciji ni{ta nije ~udno. Taj Vuk Obradovi}, koji je kao komunista i kapetan u vojsci hapsio svoje vojnike, zbog nabe|enih izmi{qotina, nabe|enih optu`bi, sada glumi demokratu i socijaldemokratu, a do generalskog ~ina do{ao je kao {ef kabineta Veqka Kadijevi}a. Mo`e li biti gori ~ovek u pitawu? Neko ko je bio {ef kabineta Veqka Kadijevi}a, i sad je on demokrata. A kad sam se ja borio za demokratiju, vi{epartijski sistem i za srpske nacionalne interese, on je progonio qude. Nije samo u pitawu Vuk Obradovi}, pitajte i sve ostale {ta su radili, kad je grmelo svojevremeno. Voditeq: Dragan Rankovi} ka`e – objasnite kako ste vi kao nacionalista u{li u savez sa strankama, za koje je CIA 1994. godine dala saop{tewe u kome tvrdi da su najboqe za ameri~ke interese na Balkanu, {to one svojim radom i potvr|uju? Dr [e{eq: Kad su Amerikanci podr`avali socijalisti~ki re`im, ja sam bio wegov `estok protivnik. Pokazalo se da ta ameri~ka podr{ka nije iskrena, ona je bila vezana samo uz jednu fazu wihovih nastojawa, a 111
mi smo i tada upozoravali da u slede}oj fazi dolazi na red i Kosovo, i Crna Gora, i Vojvodina, i Ra{ka oblast, Sanyak itd. Na`alost, bili smo u pravu. Onaj koga Amerikanci podr`avaju, sigurno u meni ima naj`e{}eg politi~kog protivnika. Svako koga Amerikanci napadaju, ima {ansi da bude moj politi~ki saveznik. Voditeq: Petar Radmanovi} ka`e – predao sam zahtev za dr`avqanstvo, za decu, u maju 1998. godine, jo{ uvek nemam nikakav odgovor. Supruga i ja imamo srpsko dr`avqanstvo, 1991. godine smo do{li iz Hrvatske, `ena je ro|ena ovde, a ja u Hrvatskoj. Dr [e{eq: Prilikom postizawa sporazuma o rekonstrukciji Savezne vlade i ulasku Srpske radikalne stranke u Saveznu vladu, mi smo postigli na~elni dogovor da se pod hitno reguli{e pitawe sticawa dr`avqanstva, da se to ubrza i da se svim Srbima, koji su dr`avqani prethodne Jugoslavije, omogu}i dvojno dr`avqanstvo, ili ulazak u srpsko, odnosno jugoslovensko dr`avqanstvo. Mislim da }e to u najskorije vreme da se sprovede, mo`da za nedequ dana, mo`da za 15 dana, mo`da za mesec dana, ali to je tu pred nama, taj na{ dogovor mora da se sprovede. Voditeq: Evo posledweg pitawa za ve~eras – Svetozar Zubver pita: za{to ~lan 11, stav 7 Zakona o porezima Srbije pravi razliku izme|u gra|ana koji su vi{ak stambenog prostora ustupili bez naknade izbeglim, odnosno prognanim licima iz Kninske krajine i ostalih krajeva? Na{ gledalac ka`e da bi logi~no bilo da svi budu oslobo|eni poreza. Dr [e{eq: Ne mogu svi biti oslobo|eni poreza, svako ko ima nekretnine, mora da pla}a porez. Zakon je oslobodio gra|ane pla}awa poreza do odre|ene kvadrature po ~lanu doma}instva. Ako neko u svom doma}instvu ima izbeglice, onda je to {ire osloba|awe, za ve}i broj kvadrata. A da oslobodimo sve gra|ane, koji imaju stanove i ku}e poreza, to ne dolazi u obzir. Voditeq: Ja rekoh posledwe pitawe, no, dobili smo odobrewe da jo{ malo produ`imo emisiju. Zoran vas pita – da li je demokratija to {to je OEBS uradio Republici Srpskoj, sa legitimno izabranim predsednikom, Nikolom Popla{enom, i pita vas tako|e {ta mislite o strankama koje se zala`u da OEBS kontroli{e izbore u Srbiji? Dr [e{eq: Pa oni bi hteli da OEBS te iste stvari radi i ovde, da smewuje one koji nisu po voqi Amerikancima, da nam otima poslani~ke mandate, da na{timava izborne rezultate itd. Ne mo`e, to ne}emo nikada prihvatiti. Mo`da bi neko i prihvatio od ovih vladaju}ih partija u Srbiji, da nemamo tako grozno iskustvo sa Republikom Srpskom. Posle iskustava u Republici Srpskoj, to jednostavno ne dolazi u obzir. Voditeq: Vu~kovi} pita – da li ste se sretali sa Milanom Bekom u posledwe vreme? Dr [e{eq: Pa ne mogu se ta~no setiti kada smo se posledwi put sreli, ali povremeno se sre}emo. Nekada se sla`emo, nekada se ne sla`emo. Kad se ne sla`emo, onda jedan drugome to u lice ka`emo povodom ~ega se ne sla`emo, a po nekim stvarima se sla`emo. Slagali smo se po nekim pi112
tawima oporavka Zastave i mislim da smo tu uspe{no sara|ivali. Ja sam u Vladi Srbije predsednik Odbora za privredu i finansije. Dok je bio ministar, Beko je bio ~lan tog Odbora. Voditeq: Predrag Perovi} pita – da li }ete, ukoliko do|e do izbora, i}i na promocije u Pri{tinu, Pe} ili \akovicu? Dr [e{eq: To je vrlo te{ko pitawe. Malopre sam ve} rekao da }u u Pe}, Prizren i \akovicu, odnosno na Kosovo i Metohiju, i}i kad se tamo vrate na{a vojska i policija. Ja ne verujem da su mogu}i regularni izbori na Kosovu i Metohiji, dok su tamo strane trupe. Tu }e biti jo{ mnogo komplikacija, mnogo problema. Mi smo toga svesni. Voditeq: Qiqana Panti} pita zbog ~ega se srpski radikali zala`u da penzioneri ne mogu da plate grejawe potvrdom koju su primili za tri neispla}ene penzije. Po mi{qewu radikala treba skinuti radijatore, kupiti ili ukrasti {poret, jer su potvrde namewene za kupovinu drva, ugqa i struje – ka`e na{a gledateqka. Dr [e{eq: A gde smo se mi zalagali za to? Nigde se nismo zalagali. Bilo je nemogu}e da uredbom Vlade i ra~une za grejawe uzmemo u obzir kada je re~ o kori{}ewu bonova na ime tri zakasnele penzije. Jer, grejawe je u nadle`nosti lokalne samouprave a ne u nadle`nosti Vlade Srbije. Na`alost, u mnogim velikim gradovima u Srbiji na vlasti su stranke iz biv{e koalicije Zajedno, i po tom pitawu nikakav dogovor sa wima nije bilo mogu}e posti}i. One se ~ak me|usobno nadme}u ko }e vi{e poskupqewa provesti. I, ko }e vi{e taksi uvesti. Najve}a poskupqewa koja su do sada prisutna u Srbiji, su poskupqewa koja je inicirala Skup{tina grada Beograda, gde SPO vr{i vlast. ^ak su uvodili takse na dr`awe pasa. Da li se se}ate te takse koja je uvedena u Skup{tini grada Beograda. S wima nije bio mogu} dogovor o ukqu~ivawu ra~una za grejawe u ove okvire kojima smo zadovoqavali potrebe penzionera na ime kori{}ewa nov~anog iznosa – tri zaostale penzije. Voditeq: Dragi} Petrovi} pita {ta je sa poqoprivrednim penzionerima. Dr [e{eq: I za wih }emo sli~no re{ewe da na|emo. Ne mo`emo sada sve odmah. Smatrali smo da je ovo najurgentnije. Re~ je o starijim qudima, nekim qudima pri kraju svog `ivotnog veka i td. Imamo sada i poqoprivredne penzionere, imamo de~ije dodatke, ~itav niz obaveza, ali to }emo u nekoj drugoj fazi dok ovo malo svarimo, savladamo. Voditeq: Kova~evi} iz Aran|elovca ka`e – setva je po~ela a nema ni nafte ni ve{ta~kog |ubriva. Da li znate koliko treba novca da se poseje hektar p{enice i koliki rod o~ekuje dr`ava u narednoj godini. Dr [e{eq: Mi nafte za jesewe radove imamo dovoqno. Gde se pojavquju problemi? U distribuciji. Kod ovla{}enih distributera, op{tina, na~elnika okruga, svih onih koji se bave distribucijom goriva. Tu su razne firme u Srbiji i tu treba mnogo ve}u disciplinu zavesti, jer dosada{we iskustvo govori da u praksi dolazi do zloupotreba i do odlivawa dela tog goriva namewenog poqoprivredi po beneficiranim cenama na crno tr`i{te, kako bi oni koji u~estvuju u tim kriminalnim radwama ostvarili ekstraprofit. 113
Stvar je iskqu~ivo u kontroli. Tamo gde nije dobra kontrola tamo seqaci ne dobiju koliko im je goriva propisano, jer to gorivo odlazi zakulisnim kanalima na crno tr`i{te. Voditeq: Nade`da Konti} pita da li je mogu}e da se ograni~i potro{wa struje ove zime? Dr [e{eq: Ne}emo je ograni~avati, ali sada razgovaramo. Jo{ nismo nijednu verziju u potpunosti usvojili. Razgovaramo da imamo razli~ite cene do 600 kilovata, do 900 kilovata, od 1.200 do 1.800. Da najni`a cena bude za one koji najmawe tro{e a za one koji najvi{e tro{e da bude najve}a cena. Voditeq: Petrovi}, radnik “Zastave”, pita kojom atletskom disciplinom da se bavi da bi pre`iveo sa 200-300 dinara mese~no? Dr [e{eq: Sa 200-300 dinara ne mo`e niko da pre`ivi. Tu atletika ne poma`e. Mi poma`emo “Zastavu” onoliko koliko mo`emo. Zaista ~inimo maksimalno sa svoje strane. Nema toga ko bi vi{e pomogao “Zastavi” od sada{we Vlade Srbije. A, kakvi }e biti efekti ve} vidimo, ve} se situacija donekle normalizovala. Bi}e jo{ normalnija. Taj radnik koji ima 200-300 dinara je verovatno na prinudnom odmoru. Ina~e, plate nisu tolike u “Zastavi” one su znatno ve}e. Nisu velike. Nisu dovoqne ali su znatno ve}e. Problem radnika na prinudnim odmorima je problem svoje vrste i sa tim se suo~avamo u celoj Srbiji. Taj problem je ova Vlada nasledila. Mi smo kao direktnu posledicu ovog rata dobili novih 200 hiqada radnika bez posla i zato smo imali tzv. dnevnice solidarnosti. Te dnevnice najvi{e poga|aju one sa najve}im platama. Mi se dovijamo kako znamo i umemo da im na|emo neko drugo zaposlewe, da ih prekvalifikujemo, da ih osposobimo da se ne~im drugim bave i td. Voditeq: Vera vas pita za{to se dozvoqava {verc osnovnih `ivotnih namirnica i ko stoji iza toga. Dr [e{eq: Mafija. Mafija{ki klanovi. I s tim se nosimo kako znamo i umemo. Nekad mnogo uspe{no, nekad slabije, ali mafiji moramo stati u kraj. Moramo je uni{titi. Voditeq: Lazar Petrovi} iz Erdoglije ka`e – najavili ste izmenu Zakona o privatizaciji, kada }e biti i u kom pravcu tj. {ta }e se promeniti. Dr [e{eq: Jo{ se na tome radi, ali `elimo da privatizacija bude obavezna i oro~ena. Da pre svega ubrzamo preuzimawe tih besplatnih akcija od strane gra|ana koji imaju pravo, a to su svi gra|ani koji imaju radni sta`, na svaku godinu radnog sta`a u vrednosti od 400 DM, kako bismo preostale deonice mogli posle efikasnije i br`e da prodajemo zainteresovanim stranim i doma}im kupcima. Voditeq: Majka jednog vojnika pita da li postoji mogu}nost da se skrati odslu`ewe vojnog roka. Dr [e{eq: Ne. Ne verujem da }e u dogledno vreme do}i do skra}ewa vojnog roka. Mislim da mi nemamo preterano duga~ak vojni rok. Nemamo sad dovoqno para da idemo na ve}u profesionalizaciju vojske. Kada iza|emo iz ove krize, kad savladamo ove sada{we ekonomske probleme i kad budemo `iveli u boqoj me|unarodnoj konstelaciji snaga onda mo`emo i}i u neko ozbiqnije smawewe vojnog roka. 114
Voditeq: Tatjna Jovanovi} – kako je mogu}e da studenti sa ni`im prosekom ocena ostaju na fakultetima kao asistenti, a oni sa odli~nim ocenama ne mogu? Dr [e{eq: Ima veliki broj profesora na univerzitetima u Srbiji koji se boje zdrave konkurencije i namerno dovode za asistente nesposobne kako im ti nikada ne bi predstavqali neki problem. A, ima dosta profesora koji izbegavaju da imaju ikakvog asistenta, ra~unaju i kad sazru za penziju, kad navr{e 65 godina da onda koriste tu mogu}nost da jo{ dve godine ostanu na fakultetu, jer se bez wih ne mo`e. Takvih profesora ima na svim fakultetima. Voditeq: Jovanovi} – za{to je vojska finansijski i materijalno degradirana u odnosu na policiju u Srbiji? Dr [e{eq: Mi ~inimo napore da se materijalni polo`aj vojske popravi. To sada radi Savezna vlada narodnog jedinstva. Policija je u nadle`nosti Republi~ke vlade a vojska u nadle`nosti Savezne. Mi }emo sada u~initi ozbiqne napore da se popravi polo`aj profesionalnih vojnika, oficira, podoficira i da taj nivo bude, tj. wihova materijalna obezbe|enost, srazmeran materijalnoj obezbe|enosti policajaca. Jer, i bez jednog i bez drugog segmenta dr`ava ne mo`e da opstane, ne mo`e da funkcioni{e. Kada biste me pitali {ta je va`nije ne bih znao da vam odgovorim. Va`na nam je i vojska i policija. Voditeq: Evo, mi smo na{e vreme potro{ili jo{ pre 15 minuta, odgovorili smo tek na polovinu pristiglih pitawa pa }emo morati da se vidimo ponovo. Dr [e{eq: Kada me pozovete. Voditeq: Hvala. Dr [e{eq: Hvala i vama.
V IZBORI U 21. VEKU Radio “Indeks”, 18. oktobar 1999. godine Voditeq: Danas je u studiju Radio Indeksa potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobar dan gospodine [e{eq i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao. Voditeq: Danas me je u redakciji do~ekala informacija i vest zapravo sa va{eg sino}weg intervjua kragujeva~kom Kanalu 9, gde ste vi pomenuli da bi eventualno izbori mogli da se dese u martu mesecu tek slede}e godine. Da je to otprilike `eqa Srpske radikalne stranke. U posledwe vreme se puno pri~a o nekim izborima, opozicija u Srbiji pravi okrugle stolove, dogovara se oko minimalnih uslova. Za{to ba{ u martu mesecu? Dr [e{eq: Ja sam izrazio stav Srpske radikalne stranke, nama bi najvi{e odgovaralo u martu mesecu. Mi smo, i ne samo mi radikali nego Vlada u celini, sva tri koaliciona partnera, nudili opoziciji letos izbo115
re. Onda kada su neke opozicione stranke mislile da bez izbora mogu da se do~epaju vlasti i one su zbog toga to odbile. Sada posle nekoliko meseci oni tra`e izbore, navodno. Da li ba{ iskreno tra`e vide}emo za koji dan. Mi ho}emo izbore, ali nema vi{e razloga da zakazujemo vanredne, prevremene. Pred nama je izborna godina, 2000. je i tako izborna godina za savezni, pokrajinski, lokalni nivo i kog god dana se u 2000. godini zaka`u ti izbori oni su redovni. A {to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo zakazali Peti otaybinski kongres za 23. januar 2000. godine. U sklopu pretkongresnih priprema mi obavqamo ~itav niz unutarstrana~kih aktivnosti, dakle, imamo izbore na svim nivoima, raspravu i o programu i o statutu, kandidovawe ~elnih funkcionera stranke i taj posao zahteva mnogo vremena, mnogo napora i nama ne bi odgovaralo da u isto vreme imamo i pretkongresne pripreme i predizbornu kampawu. Drugo, za{to sada navrat nanos zakazivati izbore. Mi smatramo da treba razgovarati sa opozicijom i nudimo te razgovore, neprekidno. Mogli bismo odmah da po~nemo sa panel raspravama i u Republi~koj i u Saveznoj skup{tini. Pre svega u Saveznoj skup{tini, mo`da, ali i u Republi~koj, nigde ne izbegavamo. Da vidimo {ta je to problemati~no, ima li problema u izbornom zakonu, zakonu o politi~kim partijama, o izbornim jedinicama, o finansirawu politi~kih stranaka. Da vidimo oko ~ega se mo`emo usaglasiti, {ta treba mewati, {ta ne treba. I tu treba ostaviti nekoliko meseci, mislim da bi predizborna kampawa trebala ovog puta da bude i tri meseca, za{to da ne. Da imaju stranke dovoqno vremena i da se pripreme i da iza|u i da obave sve te formalnosti. Kada bismo sada zakazali izbore i postavili rok od tri meseca, to opet ne mo`e biti pre januara. Naravno, ja ne verujem da }emo mi zakazati te izbore pre novembra, decembra, mo`da i ako ih zaka`emo u decembru tu je ve} mart pred nama. A treba nekih 15-20 dana da se ozbiqni razgovori obave, sigurno. Voditeq: Ranije su se izbori na svim nivoima, dobro ne ba{ na svim, ali na nekoliko nivoa doga|ali istog dana. Recimo, 1996. godine bili su savezni i loklani izbori, u tom sino}wem intervjuu pomenuli ste da bi mogli da se doga|aju ti izbori u razmaku od {est meseci. Dakle, savezni, republi~ki, lokalni. Dr [e{eq: Ja sino} nisam rekao ni{ta novo, mi to ve} mesecima govorimo, da bismo `eleli kao stranka da se razdvoje lokalni, savezni i republi~ki izbori i da idemo postepeno, to svim partijama odgovara. ^ak opozicionim odgovara vi{e nego vladaju}im. Da ima nekoliko kampawa, dakle, da se eventualno i neke gre{ke koje stranke uo~e u svojoj strukturi, u svojim aktivnostima za jedne izbore poprave, za druge izbore itd. I drugo, imamo intenzivni politi~ki `ivot, ako tako uradimo. Mi smo najvi{e zainteresovani, za to smo zainteresovani jo{ od 1996. godine da se ide na prevremene lokalne izbore. Nismo uspeli da ubedimo ni svoje koalicione partnere u Vladi Srbije niti smo imali podr{ku od drugih stranaka na srpskoj politi~koj sceni za prevremene lokalne izbore, po{to su ti redovni lokalni izbori ve} slede}e godine predvi|eni. 116
Mi smatramo da bi trebalo prvo te izbore obaviti. Ne bih preterivao sa zakazivawem saveznih dok se eventualno jo{ ne poku{a ne{to na dijalogu izme|u politi~kih stranaka iz Srbije i Crne Gore po pitawu funkcionisawa institucija savezne dr`ave. Ali bi onda ti savezni izbori mogli da budu zakazani negde za septembar, oktobar 2000. godine. Voditeq: Opozicija je imala okrugli sto i dogovorila se o izbornim uslovima pod kojima opozicija ho}e na izbore. Kako vi gledate na te uslove koje su oni uspeli da sastave. Pre svega mislim na, ne vi{e od osam izbornih jedinica u Srbiji, proporcionalni sistem i ostalo? Dr [e{eq: U startu mogu da ka`em {ta me briga {ta opozicija ho}e. [ta se to mene ti~e. Mi ho}emo da razgovaramo, kao drugo i tre}e ne prihvatamo nikakve ultimatume. Voditeq: Dobro, ali ovo je wihovo polazi{te {ta oni... Dr [e{eq: E to je wihovo polazi{te od tih osam ta~aka, neke su ve} u startu prihvatiqive. Mislim da je sasvim prihvatiqvo da idemo na sre|ivawe svih bira~kih spiskova. Da se to jednom definitivno sredi, ~ak i da objavimo bira~ke spiskove da budu svima dostupni. Da svako mo`e da proveri da li se ista imena ponavqaju u vi{e izbornih jedinica, u vi{e mesta, na vi{e bira~kih mesta i sli~no. Bilo je takvih problema u pro{losti. Prihvatqiv je i stav o ponovnoj registraciji politi~kih stranaka. Da se zao{tre uslovi registrovawa. Zaista je ovo nonsens (besmislica) da imamo kao uslov za formirawe politi~kih stranaka samo 100 potpisa, i svako bukvalno mo`e da formira politi~ku stranku. Voditeq: Da skupi 100 potpisa Dr [e{eq: Da skupi 100 potpisa, neki su godinama skupqali na kraju skupili i registrovali se. Mislim da tu kriterijume treba zao{triti i da po tom pitawu idemo na postizawe dogovora. Evo u startu sam vam ispred Srpske radikalne stranke i svoje li~no ime ve} prihvatio dva ta uslova. Postoje neki uslovi koje ne mo`emo prihvatiti. Mo`emo prihvatiti strane posmatra~e u neograni~enom broju. Ali samo u funkciji posmatra~a koji }e obave{tavati javnost ako primete ne{to {to smatraju neleguralnim itd. Ali ne mo`emo dozvoliti da neko spoqa provodi izbore u na{oj zemqi. Pogotovo ne OEBS koji se te{ko kompromitovao u Republici Srpskoj i u celoj Bosni i Hercegovini. Tamo su izbacivali sa liste poslanike, smewivali predsednika Republike, pretili strankama da }e ih zabraniti, poku{avaju da zabrane Srpsku radikalnu stranku i sli~ne stvari. Wih nikako ne prihvatamo. Voditeq: Vas proterivali iz Bosne i Hercegovine... Dr [e{eq: Pogotovo to, zna~i ne dolazi u obzir. Mogu te opozicione stranke na glavi da dube, ali mi ne prihvatamo da nam OEBS sprovode izbore. Voditeq: Kontrola izbora mora da se sprovede. Uostalom, zbog toga {to se sa izborima me{etarilo, mo`e se re}i. I vi ste jednom prilikom bili o{te}eni u onom delu za predsedni~ko mesto sa gospodinom Lili}em. Dr [e{eq: Da. Ako pogledate gde su koncentrisane na{e primedbe 1997. godine, uglavnom na Kosovo i Metohiju, nekih ozbiqnijih primedbi u drugim delovima Srbije gotovo da nije bilo. Sada na Kosovu i Meto117
hiji niko od nas ne mo`e da kontroli{e izbore, pitawe je da li }e biti odr`ani. A {to se ti~e drugih delova Srbije opozicija je uvek imala dobru kontrolu. I mi kada smo bili opoziciona stranka imali smo kontrolu negde do 99% bira~kih mesta. I tu zapravo nekih ozbiqnijih problema i nema. Mi }emo i daqe insistirati na vi{estrana~kim izbornim komisijama, izbornim komisijama u kojima }e u~estvovati, pod odre|enim uslovima, sve stranke koje se prijave na izbore, kada ispune te uslove, kada zadovoqe odre|ene kriterijume, naravno. Ne bukvalno sve nego one koje mogu da istaknu liste u vi{e izbornih jedinica. Tu je i zahtev da se ide na samo osam izbornih jedinica. U principu se mo`e razgovarati ali za{to ba{ osam. Mo`da je preterano 29, o tome se mo`e razgovarati, ali ne}emo unapred brojku. Voditeq: Formulacija je ne vi{e od osam. Dr [e{eq: Ne}emo unapred tu brojku prihvatati ili ne prihvatati, mo`e se o tome razgovarati. Voditeq: Ako se ne varam, fromulacija u tim uslovima u tom dogovoru opozicionog bloka, je ne vi{e od osam izbornih jedinica. Opozicioni blok se poziva na model zakona o izboru poslanika i odbornika koji je sa~inio centar za slobodne izbore i demokratiju, CESID. Ne znam da li ste pogledali. Dr [e{eq: Da, gledao sam, na{e Ministarstvo za lokalnu samoupravu je nabavilo dva primerka, i jedan sam ja dobio a jedan koristi ministar. To smo prou~avali, ima tu dosta dobrih stvari, ima i ne~ega {to nije obra|eno u tom wihovom predlogu zakona, ali ne}emo mi sada i}i na usvajawe CESID-ovog zakona. Jer ako uporedite CESID-ov projekat sa ve} va`e}im zakonom onda ima i dosta podudarnosti. Mi nemamo danas lo{ izborni zakon, on je prili~no dobar. Ovo o ~emu se vodi rasprava nije izborni zakon nego Zakon o izbornim jedinicama. Mi imamo i te instrumente kontrole, treba zao{triti kontrolu medija u predizbornoj kampawi. Imali smo ranije jednu komisiju koja nije delovala kako treba. Sada bi trebalo da omogu}imo i izricawe konkretnih mera odmah od strane te kontrolne komisije ako neki medij prekr{i osnovna pravila predizborne kampawe. Da izri~e kaznu medijima. Voditeq: Postoji zahtev da se Zakon o informisawu stavi van snage u predizbornoj kampawi. Taj zakon o informisawu, pa to je jedan od onih radikalskih zakona koje ste vi predlagali... Dr [e{eq: Nisu to radikalski zakoni, to su skup{tinski zakoni radikali su ponosni {to su u~estvovali u wihovom predlagawu. Zakon o informisawu ne}emo ukidati. U principu svaki zakon mo`e da bude promewen, ali po onoj proceduri koja je propisana Ustavom, ako neko misli da treba mewati neki zakon neka pokrene inicijativu u Republi~koj skup{tini. Znam samo da nikada ne}emo odustati od dva ~lana tog zakona, nijedan zakon nije savr{en i nijedan zakon ne mo`e biti apsolutno nepromenqiv. Ali nikada vi{e ne}emo dozvoliti da se preko na{ih medija reemituje {pijunski radio i televizijski program, ~lanica NATO-a, dakle, Doj~e vele, Slobodna Evropa, Glas Amerike, Bi-Bi-Si, Franc internacional 118
itd. O tome vi{e nema govora. Vi dobro znate da su to {pijunski programi, da to zapadne vlade finansiraju zbog propagandne delatnosti u na{oj zemqi. Dakle, imaju subverzivnu funkciju i ne mogu se reemitovati kod nas. Voditeq: Oni se ne reemituju kod nas, ali se izuzetno slu{aju kod nas. Dr [e{eq: Da li se slu{aju ili ne slu{aju to je drugo pitawe. Ali su se masovno reemitovali i mi smo to spre~ili. I drugo, ne mo`e kleveta biti dozvoqena. Vidite preko va{e radio stanice, iako jo{ niste ni regulisali svoj status, kritikujete vlast, je li tako? Konkretnih problema niste imali. Problema ima onaj ko po~ne da iznosi klevete i mi smo nekoliko puta i pribegavali zakonskoj za{titi kada je re~ bilo o nekim ba{ groznim klevetama. Ne mo`e vi{e niko u novinama da objavi da sam ja zaklao `enu Slobodana Jovi}a, ako nema dokaze da sam zaista zaklao. To je ranije objavqivao i “Nedeqni telegraf”, i “Dnevni telegraf”, i ko zna koji jo{ listovi. Ne mo`e neko da objavi na naslovnoj strani svojih novina kao {to je uradio “Glas javnosti”, da je Maja Gojkovi} u qubavnoj vezi sa @eqkom Simi}em. Ili kao {to je radio “Glas javnosti” da je Maja Gojkovi} u qubavnoj vezi sa celim vrhom albanske separatisti~ke mafije. Te su stvari apsolutno nedozvoqive svuda u svetu, pa moraju i kod nas biti zabrawene pod pretwom `estokih nov~anih kazni. Mi ne}emo da streqamo qude koji tako ne{to objave, ne}emo ni u zatvor da ih oteramo, ali moraju da plate takvu kaznu da im vi{e nikada na pamet ne padne da tako ne{to objave. To je osnovna funkcija ovoga zakona. Ina~e, mi i daqe imamo slobodnu {tampu, mnogo je vi{e opozicione nego re`imske {tampe. I ta {tampa koja se smatra re`imskom nije pod uticajem Srpske radikalne stranke nego, eventualno, na izvestan na~in na{ih koalicionih partnera. Dakle, mi prave re`imske {tampe, u pravom smislu re~i re`imske {tampe nemamo u Srbiji. Ali imamo razgranatu opozicionu {tampu, bukvalno svako objavquje sve {to `eli. Kritikuje koga `eli. Voditeq: Mislite da Borba nije re`imsko glasilo. Dr [e{eq: Ona je delimi~no re`imsko glasilo tako {to je pod uticajem jedne od vladaju}ih stranaka. Voditeq: I glasilo je Savezne vlade. Dr [e{eq: Ona je formalno glasilo Savezne vlade tako {to se finansira iz saveznog buyeta, ali na Borbu Srpska radikalna stranka apsolutno nikakav uticaj nema. Voditeq: Iako je u Saveznoj vladi. Dr [e{eq: Mi smatramo da je to pogre{no, iako je u Saveznoj vladi imamo inicijativu da se te stvari mewaju, kada }e i kako biti promewene to je ve} drugo pitawe. Nisu nama mediji u centru pa`we, znate nisu nama mediji primarni u odnosima sa na{im koalicionim partnerima. I ako neke druge mnogo va`nije `ivotne stvari funkcioni{u dobro, mi nismo spremni zbog stawa u medijima da razvrgnemo koaliciju. Ali smo nezadovoqni stawem u dr`avnim medijima, duboko nezadovoqni. I to smo... Voditeq: U Radio-televiziji Srbije. Dr [e{eq: To smo ve} vi{e puta isticali, javno o tome govorili. Tu nema nikakvih tajni. Ali, to na{e nezadovoqstvo nije toliko da zapreti 119
opstankom Vlade, jer stvari ipak solidno funkcioni{u tamo gde je re~ o ozbiqnim `ivotnim pitawima. Najozbiqnijim. Tako da mo`emo za izvesno vreme da se strpimo i sa~ekamo da se i u medijskoj sferi stvari srede onako kako bi trebalo. Voditeq: Pomenuli ste malopre da bi stvarno trebalo provesti tu kontrolu medija u toj nekoj predstoje}oj eventualnoj predizbornoj kampawi. Kako mislite da disciplinujete nekako Radio-televiziju Srbije kada i sami ka`ete da Srpska radikalna stranka nije zadovoqna izve{tavawem Radio-televizije Srbije, verovatno u izbornoj kampawi }e to biti jo{ drasti~nije. Dr [e{eq: Mora se na boqi na~in definisati ta komisija za medije koja je postojala i pro{li put. Mislim da je Ivan Radosavqevi} bio predsednik. Mi smo bili nezadovoqni i pred kraj predizborne kampawe smo povukli svoje predstavnike iz te komisije. Ta komisija se zadr`avala samo na konstatovawu ~iwenica koje nikoga nisu tangirale. Sada bi joj se morala dati ovla{}ewa da izri~e odmah kazne. Naravno, nov~ane kazne nikakve druge ne bi moglo. Ali da se to usaglasi sa svim strankama i da se propi{e zakonom, i da ta komisija, pored pravila koja su op{te usvojena, kada konstatuje da je neko pravilo prekr{eno odmah izri~e kaznu. Da se ta kazna odmah napla}uje. Ako se u tim pravilima usvoji da va{a radio-stanica mo`e da emituje tako, tako, tako i toliko, toliko, toliko vi prekr{ite odmah kazna. Kada su nesporni slu~ajevi kr{ewa izbornih pravila. Na drugi na~in ta komisija ne mo`e postojati a da ne izgubi smisao. Ako nema mogu}nosti da izri~e sankcije za kr{ewe pravila medijskog predstavqawa politi~kih partija u predizbornoj kampawi, weno postojawe nema nikakve svrhe. Voditeq: Da se vratimo jo{ jednom na Zakon o informisawu. Rekoste i sami da je on bio predvi|en da bi se zabranilo masovno reemitovawe stranih servisa, bio je usmeren i protiv albanskih medija i u to vreme imao i uticaja na wih, me|utim, danas albanski mediji rade na Kosovu... Dr [e{eq: Nije taj zakon bio usmeren protiv albanskih medija ili medija na albanskom jeziku. Taj zakon je bio usmeren protiv onih koji kr{e wegove norme. Voditeq: Dobro, ali je bilo predvi|eno... Dr [e{eq: Bilo je prvo kritike mo`da i na va{oj radio-stanici i mnogim drugim opozicionim medijima za{to se taj zakon ne primewuje prema glasilima na albanskom jeziku. A kada smo ga primenili onda ste napadali {to se primewuje. Voditeq: Nismo napadali... Dr [e{eq: Vi niste neki jesu. Dobro, nije to bitno. Voditeq: Izve{tavali jesmo. Dr [e{eq: Kosovo i Metohija su teritorija Srbije pod stranom okupacijom. Pod NATO okupacijom pod okriqem Ujediwenih nacija i dok traje ta okupacija mi nemamo mogu}nosti da tamo ure|ujemo `ivot, da tamo ure|ujemo institucije sistema, da kontroli{emo provo|ewe zakona. I to je svima vaqda jasno. Dok su okupatori na Kosovu i Metohiji mi ne mo`emo provoditi zakone Srbije ni u drugim nekim oblastima, pa ni u medijskoj sferi. Voditeq: ^uo sam i druga~ija mi{qewa, da je to velika pobeda bila i sli~no. 120
Dr [e{eq: Pa gde ste vi to slu{ali, {to se ti~e nas srpskih radikala mi smo tu bili do kraja jasni. Voditeq: Na Radio-televiziji Srbije. Dr [e{eq: Dobro. Mi smo glasali protiv odluke o prihvatawu plana ^ernomirdin–Ahtisari ako vas se}awe slu`i. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Drugo, mi smo pre dono{ewa ovog zakona o informisawu uputili jedno cirkularno pismo, radilo ga je Ministarstvo za informisawe, mislim skoro svim medijima u Srbiji, gde smo zatra`ili da se ne reemituju {pijunske radio-televizijske stanice, wihovi programski sadr`aji, je li tako. I odmah nakon {to je to pismo upu}eno gostovao sam na radiju B-92 kod Bojane Leki}, i ona je rekla gde je pravni osnov. Odgovorio sam ovo je boqi savet, ovo je bila sugestija. Voditeq: Do}i }e pravni osnov... Dr [e{eq: Ako vam treba pravni osnov ima}ete pravni osnov i odmah su ga dobili, je li tako, prvo uredbu pa zakon. Sa dr`avom se nije igrati, pogotovo kada je re~ o ovakvim pitawima. Kada se ti~e opstanka dr`ave i subverzivnog delovawa zapadnih sila. Voditeq: Ja to principijelno pitam, Radio Indeks nikada nije reemitovao, naravno nikakav servis... Dr [e{eq: I dobili ste pravni osnov, sada ima pravni osnov. Mi smo hteli lepim re~ima, mi smo hteli u dogovoru, mi smo hteli kroz upozorewe, mi smo hteli kroz sugestiju, ako ne `elite na taj na~in onda imate pravni osnov pa da vidimo ko }e da poku{a. Voditeq: E, ali sada ima i drugi jedan osnov koji se zove prsten oko Srbije i recimo trenutno su u Beogradu ~etiri frekvencije na kojima se ~uju ti servisi 4FM frekvencije, dakle ultrakratki talasi na kojima se ~uju ti servisi i to onako smiksovani, jedan za drugim. Dr [e{eq: Da, to je ta~no. Na nama je sada da izna|emo tehni~ke mogu}nosti da to ometamo. Oni ve} ugro`avaju neke doma}e radio i televizijske stanice. Direktno ugro`avaju wihovo emitovawe ~ak i Studija B, koliko ja znam, jer su negde neke frekvencije veoma bliske i ~im se malo intenzitet signala poja~a dolazi do ometawa. Mi moramo sada, to je vrlo skupa oprema nismo u situaciji da je odmah kupujemo, da je odmah nabavqamo, ali u perspektivi moramo i to da radimo. Na svu sre}u na{ narod se mnogo ne obazire na delovawe tih subverzivnih i {pijunskih radio i televizijskih stanica. S druge strane, prate}i efekat primene ovog Zakona o informisawu bio je i taj da narod shvati {ta je to zapravo. Mnogo se govorilo o tim stranim radio i televizijskim programima i narod je do kraja shvatio kakva je su{tina tog programa. Tako da smo i taj efekat postigli. Voditeq: Predla`em da na ovom mestu zastanemo, ~u}emo kratke vesti radio Indeksa, pa }emo onda nastaviti ovaj razgovor. Pri~ali smo o izborima, uglavnom do sada o raznim zakonima koji treba da prate te izbore. Posledwih 27-28 dana u Beogradu i drugim gradovima Srbije predstavnici opozije demonstriraju. To bi trebalo da bude pritisak na vlast. Ose}ate li se vi kao predstavnik vlasti... 121
Dr [e{eq: Pritisnutim? Ja ne ose}am nikakav pritisak. Ponekad je to ovako poprili~no sme{no, pa narod u svoj ovoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi, u svim ovim nevoqama priu{ti malo zadovoqstva, poneki doga|aj koji se desi na beogradskim ulicama i ulicama nekih drugih gradova. Na primer kada \in|i}a i kompaniju ga|aju pivskim fla{ama, kao nezvane goste na proslavi uspeha na{e fudbalske reprezentacije i ne{to sli~no. Opozicija ima pravo da demonstira, sve opozicione stranke. Me|utim, pravo na demonstracije mora da se koristi u skladu sa zakonom. Tako je u svim civilizovanim zemqama na svetu, pa i kod nas. [ta to zna~i? Kada sazivate demonstracije morate da precizno odredite mesto, vreme, uslove, rok trajawa itd. Ako kr{ite zakon onda dolazite pod udar organa reda. Ja mislim da je tu ve} bilo kr{ewa zakona, mada je policija prili~no blago reagovala. Voditeq: Boga mi na Brankovom mostu i u Nemawinoj... Dr [e{eq: Da sam mogao da odlu~ujem policija bi mnogo `e{}e reagovala. Onog trenutka kada se prekr{i zakon, ako su prijavqene demonstracije na Trgu Republike onda ima da budu na Trgu Republike. Ako je prijavqena {etwa mora ta~no da se precizira kojim ulicama ide ta {etwa, jer mogu se demonstracije i u pokretu dr`ati. To je civilizacijska tekovina. Ali, mora ta~no da se zna kroz koje ulice, i ako se skrene u neku ulicu koja nije predvi|ena prijavqenim programom demonstracija policija treba da reaguje. Ne mo`e svako sebi da dozvoli da demonstrira gde mu padne na pamet i kako mu padne na pamet da ugro`ava `ivote i bezbednost drugih qudi. Voditeq: Dobro, demonstracije se i daqe odvijaju, ako sam vas dobro razumeo, kao nekakav pritisak za izborne uslove koje opozicija zahteva... Dr [e{eq: Ma kakav pritisak, vi ste ozbiqan ~ovek, kakav pritisak to mo`e da predstavqa. Na koga? [ta to zna~i? Voditeq: Pa na vlast da ponudite te neke izborne uslove... Dr [e{eq: Mi `elimo da izborni uslovi za sve budu maksimalno prihvatqivi, ali to demonstrirawe nas uop{te ne tangira, niti mo`e doprineti bilo kakvom poboq{awu izbornih uslova. Voditeq: Prelazimo na slede}u temu, ovih dana trebalo bi da se sastanu delegacije vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, da bi se razmotrio onaj predlog Vlade Crne Gore o redefinisawu odnosa izme|u Crne Gore i Srbije. Dr [e{eq: Nisu to delegacije vlasti. To su delegacije politi~kih partija. Voditeq: Koje su na vlasti. Dr [e{eq: Ovog puta vladaju}ih politi~kih partija. Pro{li put, u toku leta, bilo je i vladaju}ih i opozicionih. Ovog puta samo vladaju}ih i delegacija Demokratske partije socijalista 26. oktobra dolazi na razgovor sa Socijalisti~kom partijom Srbije u Beograd, a 25. oktobra delegacija Srpske radikalne stranke odlazi u Crnu Goru na razgovor sa delegacijom DPS. Voditeq: Kako gledate na taj predlog o redefinisawu odnosa u ovom trenutku i {ta je mogu}e dogovoriti se sa predstavnicima DPS-a? 122
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranaka prema tom dokumentu koji je ponu|en i objavqen ima negativan stav, krajwe negativan. Mi smatramo da treba razgovarati sa svim relevantnim politi~kim ~iniocima, nikada te razgovore nismo izbegavali i prihvatili smo inicijativu letos da se razgovara. Negde po~etkom septembra Vlada Crne Gore uputila je Vladi Republike Srbije taj dokument sa predlogom da se vode me|uvladini razgovori. Vlada Srbije je procenila da nema ustavnih nadle`nosti za razgovor te vrste kao {to i nema i taj dokument je prosledila Saveznoj skup{tini. Savezna skup{tina je upoznala sve poslani~ke grupe i mi smo odmah uputili pismo DPS-u i rekli da smo spremni za nastavak me|upartijskih razgovora. DPS, Demokratska partija socijalista Crne Gore je ponudila Srpskoj radikalnoj stranci da ti razgovori na{ih delegacija budu u Crnoj Gori i ti }e razgovori biti na najvi{em nivou. Delegaciju demokratske partije socijalista Crne Gore predvodi}e predsednik Vlade Filip Vujanovi}, a delegaciju Srpske radikalne stranke }u ja predvoditi i u woj }e biti predsednik i potpredsednik Izvr{nog odbora na{e stranke, Dragan Todorovi} i Du{ko Sekuli}. Voditeq: To }e biti, dakle, ekipa koja }e predstavqati Srpsku radikalnu stranku na tim razgovorima sa predstavnicima Demokratske partije socijalista. Da li u okviru tog dokumenta, rekli ste da Srpska radikalna stranka ima negativan generalan stav, ali }e razgovarati, da li postoji ne{to... Dr [e{eq: Mi }emo o svemu razgovarati, o svemu i smatramo da treba razgovarati. Da svi ozbiqni politi~ki ~inioci neprekidno treba da vode dijalog. Dijalog uvek ne~im rezultira. ^ime – vide}emo. Voditeq: Ipak ste u{li u Saveznu vladu iako u Saveznoj skup{tini su prakti~no zauzeta mesta onima koji su pobedili na izborima u Crnoj Gori. Dr [e{eq: Ko im je zauzeo mesta? Voditeq: Zauzeli su im predstavnici onih koji nisu pobedili u Crnoj Gori. Dr [e{eq: To nije ta~no. Voditeq: U Ve}u republika. Dr [e{eq: To nije ta~no. Prvo, u Ve}u republika se ne predstavqa vlast Srbije i Crne Gore, nego Srbija i Crna Gora kao federalne jedinice. I treba kroz to ve}e da se izrazi voqa naroda. Iz toga proizlazi da nijedna vladaju}a partija ne mo`e pretendovati da uzurpira sva mesta. Znam i ranije je bilo lo{e prakse i u Srbiji. Ali to {to je ranije bila lo{a praksa u Srbiji na {tetu Srpske radikalne stranke, ne zna~i da se ta praksa treba neprekidno ponavqati. To {to se desilo u pro{lom mandatu lo{e treba da bude pouka da se vi{e lo{e stvari ne ponavqaju. U Ve}u republika niko nije uzurpirao mesta Demokratske partije socijalista. Voditeq: Koalicija Da `ivimo boqe. Dr [e{eq: Niko nije uzurpirao mesta koaliciji Da `ivimo boqe, negde nekih 13 ili 14 mesta i daqe je upra`weno u Ve}u republika. Ali ne 123
mo`e koalicija Da `ivimo boqe da uzurpira mesta koja po prirodi stvari pripadaju Socijalisti~koj narodnoj partiji Crne Gore. Struktura Ve}a republika treba da bude proporcionalna struktiri republi~kih skup{tina i Srbije i Crne Gore. U Srbiji smo to postigli, ~ak smo napravili i jednu korekciju u korist Saveza vojvo|anskih Ma|ara a na {tetu Srpske radikalne stranke da bi jedna stranka nacionalnih mawina bila zastupqena u Ve}u republika, a iz Crne Gore koalicija Da `ivimo boqe htela je da uzurpira sva mesta. Mi se sa time ne sla`emo. Ustavni sud je procenio da nije u saglasnosti sa Ustavom takav postupak i nalo`io je da se mewa crnogorski zakon, osporava se sada i srbijanski zakon, mislim da }e i on biti osporen, iako smo mi izbor principijelno dobro proveli i na{ zakon ima feleri~nosti sa tog aspekta. A {to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi se zala`emo da se promeni u potpunosti i savezni izborni zakon i Savezni ustav i da se ide na direktne izbore i za Ve}e republika. Ako se ka`e u Ve}u republika je 20 poslanika iz Crne Gore, 20 iz Srbije ali se oni biraju neposredno glasovima gra|ana, a ne da ih bira ve} izabrana Republi~ka skup{tina. I to bi bilo najboqe re{ewe. Imali bismo ~istu situaciju. Voditeq: ^emu se nadate na tim razgovorima sa predstavnicima DPS-a? Dr [e{eq: Da razmenimo mi{qewe o svim pitawima. Da povedemo iscrpnu raspravu. Da su~elimo argumente. Voditeq: Da se dogovorite, mo`da, oko ne~ega? Dr [e{eq: Ne znam {ta bi se mi tu u principu mogli dogovarati. Voditeq: O redefinisawu odnosa. Dr [e{eq: Mi razgovaramo kao politi~ki protivnici, ve} u startu kao politi~ki protivnici. A da li }e uslovi sazreti u toj meri da dovedu do izvesnog dogovora to }emo videti. Voditeq: Dobro, prelazimo na slede}u temu. Ovih dana se na{a zemqa obnavqa, izgra|uje, radikala nema, bar ne na ekranima Radio-televizije Srbije tim povodima. Dr [e{eq: Svuda gde se obnavqa zemqa, gde se gradi, prisutni su i radikali. I sve {to se radi danas u Srbiji radi Vlada Srbije jedinstveno. Preko svoje direkcije za obnovu Srbije u ~ijoj upravi u~estvuju i radikali. I u Upravnom odboru su Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}, dva istaknuta srpska radikala, najistaknutiji. [to se ti~e manifestacija koje se odr`avaju povodom postizawa izvesnih radnih rezultata i obnove pojedinih saobra}ajnica i drugih objekata, stav na{e Stranke je bio da takve manifestacije ne treba dr`ati i mi na wima ne u~estvujemo. Zato {to to nije u na{oj prirodi, mi ne volimo te sve~arske atmosfere, ne volimo velike javne svetkovine. Voditeq: Sletove. Dr [e{eq: Sletove i sli~no, na{i koalicioni partneri to vole za{to bi se mi wima suprotstavqali. Svako u Srbiji zna da to nije rezultat nijedne stranke pojedina~no nego vlade u celini, je li tako? A vaqda ti na{i koalicioni partneri znaju {ta rade sa aspekta interesa wihovih stranaka. Mislim da bi na{e pojavqivawe na takvim sve~anostima bilo kontraproduktivno. Da ne bi kod na{ih ~lanova i kod na{ih bira~a bilo dobro primqeno. I zato se ne pojavqujemo. 124
Voditeq: [ta vi mislite, da li su Leskovac i ostalo {to se doga|alo po ju`noj pruzi pro{le nedeqe po~etak predizborne kampawe? Dr [e{eq: Sve {to radi jedan politi~ar, bilo kad da radi, smi{qeno je za neku budu}u predizbornu kampawu. Sve. ^im se jedni izbori zavr{e politi~ari razmi{qaju o slede}im izborima i sve {to rade rade sa aspekta svoje `eqe da na slede}im izborima pro|u jo{ boqe. I onda je besmisleno postavqati takvo pitawe. I ono {to smo radili pre tri meseca, i pre godinu dana sve je bilo deo neke budu}e predizborne kamapwe. Stranke koje su sada vladaju}e bore se da zadr`e vlast, a me|u wima i Srpska radikalna stranka, bore se i da poprave sopstvene pozicije unutar vlasti. Mi bismo `eleli posle slede}ih izbora da Srpska radikalna stranka ima ve}u snagu, i da bude dominantniji faktor u vladi. To je na{a prirodna `eqa. Sve {to rade opozicione stranke tako|e je sra~unato da privuku glasove na slede}im izborima. Voditeq: Da li mislite da je mogu}e obnoviti zemqu poru{enu ratom i pa boga mi te{kom ekonomskom krizom bez pomo}i iz inostranstva? Dr [e{eq: Vidite da je mogu}e, sa te{kom mukom ali je mogu}e uz ogromno naprezawe. Voditeq: Uz po~etak hiperinflacije, uz... Dr [e{eq: Pa to je doprinelo pove}anoj inflaciji, ne bih ja to nazvao hiperinflacijom. Ja mislim da }emo mi tu stvar sa~uvati pod kontrolom, ali poja~ana inflacija se nije mogla izbe}i. Jer vidite kolike napore ula`emo i {ta sve posti`emo, i to vi{e nije nikakva gluma {to nas je opozicija optu`ivala da di`emo Potemkinova sela itd. To su konkretni rezultati. Evo od Beograda do Ni{a direktno putujete autoputem, nema vi{e nigde silaska sa autoputa. Videli ste most kod Be{ke je popravqen. U Novom Sadu je taj monta`no – demonta`ni most postavqen, popravqaju se mnogi drugi mostovi {irom Srbije. Popravqaju se fabri~ki kapaciteti. Mi ve} prera|ujemo doma}u naftu. Jo{ }emo imati izvesno vreme nesta{icu goriva, nafta{ka mafija jo{ uvek {pekuli{e na tr`i{tu, mi smo dali vrlo solidne uslove za uvoz nafte. Umesto da nafta ide na normalan na~in u prodaju, uvoznici namerno uvoze malo, a usmeravaju samo na crno tr`i{te. Jer da su po onoj ceni koju smo propisali... Voditeq: Mislite na NIS? Dr [e{eq: NIS najmawe uvozi. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Ima drugih uvoznika. NIS sada sve ~ini da doma}u naftu proizvede u {to ve}oj meri i preradi. Ali NIS sada ne proizvodi benzin iz dva razloga. Prvo {to `elimo sada, pre svega, dizel gorivo da bismo zadovoqili potrebe jesewe `etve i setve. I iz drugog razloga {to ti kapaciteti koji prera|uju benzin jo{ nisu obnovqeni. Mi se nadamo do kraja decembra da }emo uspeti da zavr{imo sve te poslove i da }emo imati toliko goriva da mo`emo komotno da ukinemo bonove. Bi}e verovatno potrebna jo{ jedna korekcija cena i nafte i banzina, ali tu korekciju ne}emo vr{iti dok se ne zavr{i jesewa setva, a i kada je budemo vr{ili vodi}emo ra~una da opet ostane cena {to je mogu}e 125
ni`a. Jer nama nije ciq da podsti~emo privatne uvoznike koji uvezu po jednu cisternu, pa da na woj odmah ostvare ogroman profit. To su oni navikli 1992, 1993. godine pa se na isti na~in danas pona{aju. Nama je ciq da podstaknemo velike uvoznike koji }e uvoziti bar`ama, pa }e kroz veliku koli~inu a mali procenat... Voditeq: Pola pfeniga zarade. Dr [e{eq: Pa, ~ekajte i dinar zarade po jednom litru je velika zarada. U Americi kada na ulo`eni po~etni kapital godi{we ostvarite profit 20% smatra se da ste veoma, veoma uspe{an biznismen. A kod nas u jednom poslu ako ~ovek ne udvostru~i ulo`eni po~etni kapital smatra se da mu posao nije dobar. Moramo malo prodrmati svest tih biznismena, malo ih dovesti u neki prirodniji sklad. Voditeq: Dakle, vi ostajete pri tome da za obnavqawe i na{e ekonomije i svega nije neophodno da do|e sve` kapital iz inostranstva? Dr [e{eq: Bilo bi dobro da do|e, mi bi `eleli da do|e, mi poku{avamo da ga privu~emo pre svega iz prijateqskih zemaqa. Evo kada je kod mene bio prvi zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Avdejev, on se slo`io sa na{om idejom i mislim da }emo na tome dosta uspe{no da radimo, da Rusi kupuju akcije nekih na{ih javnih preduze}a i da te akcije plate i gorivom i nekim sirovinama itd. Onda smo sklopili veoma povoqan gasni aran`man sa Rusijom i trebalo bi ve} od danas da po~ne dotok gasa u na{u zemqu, tako da mi prakti~no re{evamo problem grejawa. I problem rada fabrika za koje je gas osnovno pogonsko gorivo. Mislim da }e i naftni aran`man sa Rusijom uspe{no da se realizuje, a Rusi su zainteresovani da u|u u neka na{a javna preduze}a, to im treba omogu}iti. Za neka su zainteresovani Kinezi vide}emo kako }e se te stvari razvijati. Ali ne mo`emo mi da ~ekamo sa obnovom dok ne stignu neke pare iz inostranstva. Onda propadosmo definitivno. Voditeq: A Zapad? Dr [e{eq: A Zapad ne da pare. I ne treba ni{ta o~ekivati od Zapada. Ako mi privu~emo neku firmu na ~isto poslovnom interesu da ula`e kod nas to }e biti uspeh i za nas i za tu firmu. Ali da organizovano zapadne zemqe pru`e neku pomo} od toga nema ni{ta. [to bi Zapad nama pomagao kada nije pomagao ni Rumuniji, ni Bugarskoj, ni Makedoniji. Mo`e li se slugeranskija vlada prema Zapadu zamisliti od dana{we makedonske vlade, ne mo`e. I {ta su dobili od Amerkanaca – ni{ta. U Makedoniji se i daqe `ivi gore nego u Srbiji. U Bugarskoj i Rumuniji se `ivi gore nego u Srbiji, jo{ uvek na pe~albu dolaze radnici iz Bugarske i Rumunije u Srbiju, a ne obratno. ^ak visokoobrazovani radnici, lekari do|u da rade na na{im poqima, u berbi kukuruza, i na drugim nekim radovima. Imate takve slu~ajeve. Tamo je jo{ gora situacija. [ta su im Amerikanci pomogli – ni{ta. [to bi Amerikanci slali milijarde dolara Srbiji kada mogu za tih sto miliona dolara, kako oni ra~unaju, da potkupe nekoliko politi~ara, da provedu svoje interese i da ne moraju da ula`u velike pare. U Rumuniji su kupili vladaju}u elitu, omogu}ili da osvoje vlast, potro{ili desetak, dvadeset, trideset miliona dolara i {to bi sada daqe ulagali. 126
U Bugarskoj su tako|e potkupili vladaju}u elitu i za{to onda da ula`u milijarde kada su sa nekoliko desetina miliona sav posao zavr{ili. U Makedoniji isto tako, imali su Tupurkovskog, imali su ovoga, imali su onoga, potkupe ih za sitne pare koliko su potkupqivi to se videlo po primeru uspostavqawa diplomatskih odnosa sa Tajvanom, {to je neverovatno glup potez. Izazvali su neprijateqstvo Kine. Tajvan im obe}ao milijardu dolara i {ta su dobili, ni{ta prevario ih Tajvan. Prevare ih, izdajnike svako prevari, sluge niko ne trpi. Voditeq: ^esto se ovo o ~emu sada pri~ate ~uje na va{im konferencijama za novinare. U tom smislu moram da vam postavim jedno hipoteti~ko pitawe. Zapad je naime u Republici Srpskoj kao saveznika, a posle Dejtona i kao nekoga ko je izbio u prvi plan, na{ao Biqanu Plav{i} koja je bila mo`da i najradikalnija od celog nekada{weg paqanskog rukovodstva. Da li biste vi gospodine [e{eq bili spremni da sara|ujete sa... Dr [e{eq: Mene malo poga|a kada me poredite sa Biqanom Plav{i} i kada je ona vama izgledala najradikalnija. Ja sam bio protiv Biqane Plav{i}, ja sam je smatrao ludom, neuravnote`enom. Da li se se}ate to je jo{ iz 1993. godine kada je bila na vrhuncu mo}i, kada je davala najzapaqivije izjave, klonio sam se wenog dru{tva. Ne mo`e lud ~ovek biti radikalan ~ovek. Biti radikalan zna~i zahvatiti stvari u korenu, radiks na latinskom zna~i koren. Voditeq: Samo da pazimo zbog Zakona o informisawu oko ovih odrednica. Dr [e{eq: [to? Vi ne odgovarate za ono {to ja u`ivo ka`em u va{em programu, za to mogu samo ja da odgovaram. Zna~i biti radikalan zna~i zahvatiti stvari u korenu, u wihovoj su{tini. To je taj radikalizam Srpske radikalne stranke. Nikada ludost nije bio na{ radikalizam i nikada izdaja. A {to se ti~e Biqane Plav{i}, ja sam upozoravao na vreme Karayi}a da ona nije dobro re{ewe, jo{ u junu 1996. godine. Prvo smatram i to sam otvoreno govorio, vi{e puta isticao, da `ena koja nema svoje dece ili bilo ko ko nema svoje dece ne treba da se bavi ozbiqno politikom. Ne treba da do|e na kqu~ne dr`avne funkcije. Jer on ne razmi{qa o budu}nosti. To je jedna tragedija koja se desi ~oveku, ali znate tragediju mo`emo da shvatimo u normalnom `ivotu. I da `alimo i da pomognemo, i da budemo uvi|avni itd. I kada je neka druga bolest u pitawu. Ali bolesnog ~oveka ne smete dovesti na visoku dr`avnu funkciju. Ako je ~ovek u ne~emu prikra}en na jedan tako okrutan na~in, morate o tome da vodite ra~una. To u Americi ne bi moglo da pro|e, je li tako? Nije smelo ni u Republici Srpskoj. Pro{lo je i izazvalo tragi~ne posledice. Sada ne vredi kajawe ni Karayi}u ni rukovodstvu Srpske demokratske stranke. Tako vam je to u politici, znate kada vidite da je neko bolestan, mo`e biti psihi~ki bolestan, a sve je vi{e psihi~ki bolesnih qudi u ovoj krizi. @ene pogotovo te{ko prolaze kroz ratna isku{ewa, je li tako. I treba pomo}i, treba omogu}iti izle~ewe, treba sanirati posledice itd. Kada vidite da je neko te{ko bolestan od raka, ima jo{ te`ih bolesti od raka, prva pomisao koja vam se kao ~oveku pojavi – treba mu po127
mo}i, ako je pomo} mogu}a. Ali ne mo`ete ga gurnuti na najvi{u funkciju u dr`avi. Ja sam za to da se ide na rigorozne lekarske preglede prilikom kandidovawa. Mo`da neki politi~ari sa na{e opozicione scene nikada ne bi zadovoqili na tim pregledima, nikada ne bi pro{li na tim pregledima, ne bi dobili pozitivno lekarsko uverewe. Voditeq: Dobro, da se vratimo za~as na hiper ili inflaciju ne moramo da je odredimo kao hiper, ali inflacija je prisutna i to zna~ajna. U tom sino}wem intervjuu kragujeva~kom kanalu 9, rekli ste da je od bombardovawa naovamo do{tampano ~etiri milijarde dinara. Dr [e{eq: Sada{wa nov~ana masa je 14 milijardi dinara, a po~etkom ove godine, negde pred rat, imali smo oko 10 milijardi. Voditeq: Ju~e je Momir Bulatovi}, predsednik Savezne vlade, izjavio za podgori~ke medije da Savezna vlada nije izdala nalog za bilo kakvo {tampawe novca i da nije {tampan novac. Dr [e{eq: Vlada ne izdaje te naloge. Voditeq: I da on ne zna o tome. Dr [e{eq: E pa ako ne zna {ta mu ja mogu, mo`da je suvi{e ~esto u Podgorici, mo`da je retko u Beogradu, {ta ja znam. Pitajte vi wega kako on ne zna. Mi imamo jednog vrlo sposobnog guvernera Narodne banke koji zaista ~uva kurs dinara koliko je to mogu}e. Nemogu}e je u sada{wim uslovima apsolutno kurs dinara odr`ati ~vrstim. To je apsolutno nemogu}e. Ali mi imamo najmawi mogu}i pad tog kursa. S vremena na vreme bilo je nu`no do{tampati odre|ene koli~ine i investirati. Ne mo`ete vi ovolike radove bez ikakvog novca da postignete. Drugo, mi smo i{li na liberalizaciju svih privrednih tokova u zemqi, smawivali carine i poreze i doprinose, i akcize itd. Ovde je ta dirigovana inflacija bila na izvestan na~in nu`na i ona je bila otprilike 40%. I ima opravdawe ako je jedna marka vredela 9 ili 10 dinara pred rat, ima opravdawe da wena vrednost na crnom tr`i{tu bude sada 14 dinara. Voditeq: Bila je pre neki dan 20 dinara. Dr [e{eq: Bila je mislim 18, mislim sada se kre}e 18... Voditeq: Sada je tu negde oko 18, ali u petak je, recimo, bila 20 dinara. Dr [e{eq: Vidite sada, to je jedan faktor. Drugi faktori koji su doveli do takvog pada dinara za ova jo{ 4 dinara u odnosu na marku, su {pekulacije pojedinih banaka i ovo {to je govorio premijer Bulatovi} o pona{awu re`ima u Crnoj Gori, pona{awu re`ima u Republici Srpskoj i on je zaboravio da ka`e povla~ewe dinara iz opticaja na podru~ju Kosova i Metohije. To je dodatno uticalo. Na{a policija bi morala da bude jo{ a`urnija i da spre~ava odliv dinara iz banaka, pre svega, prema crnom tr`i{tu. Prema ulici. Jer to najefikasnije dovodi do poreme}aja kursa, kada banke, kada institucije koje moraju da budu pod kolikom tolikom kontrolom dr`ave krenu u {pekulacije. [ta rade neke banke, imaju dinare, upute preko svojih dilera te dinare na crno tr`i{te i kupuju devize na primer za 18 dinara. Marku za 18 dinara. A onda po tzv. {ticungu, po `iralnom kursu, prodaju nekoj firmi 128
kojoj trebaju devize za 22 ili 23 dinara. I za jednu marku ta banka ostvari profit od 5 dinara. Taj se profit nigde ne kwi`i, a ~esto ide u privatne yepove. To je mafija{ki oblik pona{awa i tu bi policija i sudovi morali da budu mnogo rigorozniji i da to u korenu saseku. Ina~e, te{ko da }emo iza}i na kraj u sada{wim okolnostima sa na{om monetarnom jedinicom, sa na{om valutom. Voditeq: Za sam kraj ovog razgovora sa~uvao sam jo{ jedno mo`da malo i starije pitawe, jednu malo stariju temu. Srpski radikali su se zakliwali da ne}e ostati nijednog sekunda u Vladi ukoliko do|e do okupacije Kosova i Metohije. Podneli ste i ostavke, onda su doneti vanredni predsedni~ki ukazi i zakoni, i te ostavke su morale da budu povu~ene. Da li ste imali problema u stranci zbog toga i kako ste uspeli da ih prevazi|ete? Dr [e{eq: Mi smo sudbinu ove vlade u kojoj smo bili vezali za o~uvawe Kosova i Metohije. I mi smo obe}ali da }emo podneti ostavke ako se prihvati plan ^ernomirdin-Ahtisari i te smo ostavke podneli. Kosovo i Metohija nisu definitivno izgubqeni, mi imamo {ansi da ih povratimo. I dve osnovne {anse su sadr`ane u rezoluciji Saveta bezbednosti koja garantuje suverenitet Savezne Republike Jugoslavije povodom Kosova i Metohije. Druga {ansa je u na{em stupawu u punopravno ~lanstvo u Savez Rusije i Belorusije i verujemo da }e do toga do}i u najskorije vreme. Mi }emo tako sa~uvati Kosovo i Metohiju, iako }emo imati jo{ mnogo problema i mnogo komplikacija. Podnose}i ostavke na ~lanstvo u Vladi Republike Srbije mi nismo podneli ostavke na bavqewe politikom. Mi smo nastavili da se bavimo politikom, mada su neki od nas, me|u wima i ja, razmi{qali i o drugim nekim opcijama. Ali to je ve} na{a privatna stvar i stvar na{e stranke. Mi smo, naravno, podnose}i ostavke bili u dilemi {ta daqe. Iz te dileme razvio se na{ stav da iniciramo me|ustrana~ki sporazum na saveznim i republi~kom nivou o rekonstrukciji vlada i o ulasku u rekonstruisane vlade svih politi~kih stranaka. Srbija i Jugoslavija moraju imati vladu, vladu moraju formirati ozbiqne stranke. Mi smo `eleli da u tim vladama budu sve ozbiqne stranke. Hteli smo u Republi~koj vladi da osim nas i levi~arskih stranaka budu i Srpski pokret obnove i Savez vojvo|anskih Ma|ara. Otvoreno smo o tome govorili. Hteli smo, tako|e, na saveznom nivou da pored stranaka koje su ve} bile u vladi, budu i radikali i Demokratska partija socijalista Crne Gore, \ukanovi}eva stranka dakle, i Srpski pokret obnove. Na saveznom nivou odazvao se na razgovor Srpski pokret obnove, Demokratska partija socijalista nije htela ni da u~estvuje u tim razgovorima. I na prvom sastanku Komneni} ispred Srpskog okreta obnove, Milan Komneni} vaqda wihov predsednik Izvr{nog odbora ili potpredsednik, {ta li je u stranci, prihvatio je ovu soluciju. U javnom saop{tewu je re~eno da je prihva}eno. Onda je Srpski pokret obnove promenio stav. Srpski pokret obnove bi rado u vladu sa socijalistima i JUL-om, a ne bi sa srpskim radikalima. [ta mi onda tu da radimo. 129
Mi smo i{li na redefinisawe na{ih odnosa i na izradu novog ekonomskog i socijalnog programa. I na tom novom programu se rekonstrui{e Republi~ka i zasniva rekonstruisana Savezna vlada. Neke mere iz tog programa mi smo ve} sasvim uspe{no primenili, dakle, liberalizacija u ekonomskoj sferi i re{avawe nekih socijalnih problema. Re{ili smo problem tri zaostale penzije i to na vrlo, vrlo efikasan na~in. Na ogromno zadovoqstvo penzionera jer je isplata penzija kroz bonove za struju kao isplata za novac, a nismo opteretili {tampariju novca i nismo delovali inflatorno. Znate, ako imate nekog u porodici ko je penzioner on je odjednom dobio iznos da plati struju tri meseca unapred ili {est meseci, ili godinu dana, kolika je to u{teda u svakodnevnom porodi~nom buyetu kada ne mora da razmi{qa o tom ra~unu. A jo{ moram da vam ka`em penzioneri su najurednije plati{e ra~una za struju. Zna~i, kod ogromne ve}ine penzionera struja je pla}ena unapred. Ne}e biti taj iznos obezvre|en jer su dobili kilovate 60% po zimskoj tarifi, 40% po letwoj i wih se vi{e ne ti~u budu}a poskupqewa struje dok ne ispucaju taj broj kilovata, dok ga ne utro{e koji su pokrili. Voditeq: Taj kredit koji imaju. Dr [e{eq: Jeste. Zar to nije bio krajwe racionalan pristup. Druga~ije se nije moglo, da smo {tampali taj novac, podelili penzionerima, ve} bi stampedo nastao. Ponovila bi se 1992. godina. To nismo smeli da uradimo. I mi planiramo da izvesno vreme, sada kada se sve ovo stabilizuje, na sli~an na~in postupimo sa zemqoradni~kim penzijama, de~ijim dodacima, porodiqskim, trudni~kim itd. Dakle, da sva dugovawa dr`ave u socijalnoj sferi na taj na~in likvidiramo. I ako to postignemo do slede}ih izbora ova vlada zaista ima sa ~ime da iza|e pred narod. Voditeq: Zna~i, uspeli ste da prevazi|ete i eventualne probleme, ako ih je i bilo u stranci, vezane za to {to... Dr [e{eq: Nije bilo nikakvih problema u stranci. Mi smo vodili mesec i po dana unutarstrana~ke rasprave, razgovarali, iznosili sve mogu}e solucije, iznosili razli~ita mi{qewa. Ne znam ja koliko ste vi upoznati sa na~inom funkcionisawa na{e stranke iznutra, ali mi zaista imamo jednu izrazito demokratsku strukturu dono{ewa strana~kih odluka. Mi se nekada i sukobimo na sastancima, nekada to nekome sa strane mo`e izgledati kao sva|a, ta na{a vatrena razmena mi{qewa, me|utim, kada se defini{e posle svih tih rasprava stav stranke, onda taj stav svi po{tuju. Voditeq: Pomiwali ste malopre Srpski pokret obnove u tim pregovorima, podsetilo me na jo{ jednu mogu}u temu, a to je najavqivali ste pre jedno dve nedeqe prinudnu upravu Gradskoj skup{tini. Dr [e{eq: Nismo je najavqivali nego smo... Voditeq: Pretili? Dr [e{eq: Podneli zahtev Vladi Srbije, a to smo podneli kao odbornici Srpske radikalne stranke u Gradskoj skup{tini preko na{eg Gradskog odbora. Podneli smo Vladi Srbije, e sada tu... Voditeq: Ima vas i u Vladi Srbije. 130
Dr [e{eq: Ima nas i u Vladi Srbije, ali odnos prema gradskoj vlasti Beograda za ovih godinu i po dana postojawa Vlade narodnog jedinstva bio je uvek neki predmet trvewa me|u koalicionim partnerima. Mi smo bili za to da se odmah primene rigoroznije mere prema gradskoj vlasti, pogotovo zbog toga {to ima mnogo dokaza o kriminalnim aferama, kriminalnim radwama itd. Na{i koalicioni partneri, to }u vam otvoreno re}i, imali su druga~iji stav. Govorili su boqe ovako primiriti Dra{kovi}a nek se bak}e Beogradom, svakako je tu krajwe nesposobna wegova vlast, nikakve rezultate ne posti`u, kompromituju se u narodu. Ako bi se ta vlast eliminisala u Beogradu onda bi Dra{kovi} iza{ao na ulice, pravio probleme, izazivao krvoproli}e itd. Na{e je mi{qewe bilo da Dra{kovi} vi{e takvu snagu nema i da on vi{e ni{ta ne mo`e izazvati poput onoga {to je izazivao 1991. ili 1993. godine na beogradskim ulicama kada su qudi ginuli. ^ak je pogibija bila i 1996. godine. Ta vremena su pro{la. Kompromitovali su se i Dra{kovi} i \in|i} i narod odavno ve} gleda drugim svetlom na wih, oni }e ostati na politi~koj sceni ali sa mnogo mawom snagom nego {to su imali ranije, to je sigurno. Ja sam i otvoreno jednom, to je i televizija prenela, neka od televizija, rekao da }e skupo socijaliste ko{tati u Gradskoj skup{tini ovakav odnos prema gradskoj vlasti. Nisam dugo ~ekao da se to obistini. Dve godine Dra{kovi} vlada iskqu~ivo zahvaquju}i podr{ci odbornika Socijalisti~ke partije, a onda na kraju on im vra}a na jedan krajwe ogavan na~in. Me|utim, i Dra{kovi} je svestan {ta su radili wegovi kadrovi u Skup{tini grada i pogotovo {to ima indicija o zaista krupnom kriminalu... Voditeq: A ima indicija i da va{i koalicioni partneri ne}e vi{e tako, u Republi~koj skup{tini, blagonaklono gledati na... Dr [e{eq: A i {to bi?! A i {to bi? Vaqda su i oni shvatili da to ne vredi vi{e tako. Voditeq: Mo`e li to onda da se defini{e kao nekakva vrsta ucene za eventualni opozicioni anga`man Srpskog pokreta obnove? Dr [e{eq: Ja mislim da tu nikakve ucene nema, mi }emo i}i na lokalne izbore bilo prinudne uprave, ne bilo. Ni nama radikalima nije draga prinudna uprava nigde, pa ni u Beogradu. Najboqe je da narod presudi i da u {to skorije vreme imamo te lokalne izbore. Tehni~ki mi ih ne mo`emo izvesti pre marta, znate, i nije to neki ~vrst fiksirani rok koji smo mi postavili, mo`e i u aprilu, mo`e i u februaru, mo`e i u maju na kraju krajeva. Ali, nerealno je o~ekivati da budu pre marta. Ne}emo navrat nanos vaqda sazivati izbore. Prvo }emo se dogovarati, ra{~istiti sva prethodna pitawa ako opozicija `eli dijalog, a onda idemo na izbore. [to se ti~e Beograda, oni koji su do sada vladali ube|en sam nikada vi{e ne}e vladati toliko su se kompromitovali. Pogledajte malo zemunsku op{tinu, imali smo jedno specijalno izdawe – 1.000 dana radikalske vlasti, {ta je sve izgra|eno za tih 1.000 dana u Zemunu. Buyet Zemunske op{tine je 20.000.000 dinara, a buyet grada Beograda je vi{e od tri i po milijarde dinara, {ta je izgra|eno ni{ta. Gde 131
su oti{le te pare Bog zna. Sazna}e se sve, nije slu~ajno {to policija hapsi i gradskog sekretara za finansije, privodi na informativne razgovore i ovog Tvrtka Gavranovi}a, on je direktor nekog javnog preduze}a... Voditeq: Sekretar za saobra}aj. Dr [e{eq: Za saobra}aj i jo{ neke itd. Ne mogu se te stvari sakriti na dugu stazu. Name}u se odmah pitawa {to se do sada }utalo. Pa evo tako su na{i koalicioni partneri smatrali da tu ne treba mnogo sada ~a~kati, me|utim, sada su se i oni uverili da je Dra{kovi} prekora~io svaku meru, da se tu vi{e ne sme oklevati. Jer to onda mo`e da bude {tetno i po izborne interese na{ih koalicionih partnera ako se iole na vreme ne reaguje, ne iznese u javnost ono {to se de{ava na nivou grada. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili gost Radio Indeksa. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali.
VI I GRA\ANI CRNE GORE ZA ZAJEDNI^KU DR@AVU Radio “Montena-p pres”, 21. oktobar 1999. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci, dobar dan. Ja sam Tawa Kne`evi} i pozdravqam vas u jo{ jednom izdawu emisije u kojoj nam je gost dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije, u ostavci. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobro do{li ponovo na talase Montena radija. Dr [e{eq: Dobar dan. Voditeq: Rekla sam da ste potpredsednik Vlade Srbije, u ostavci, do kada }e te ipak ostati u Vladi, s obzirom da ste najavili ostavku, onda kad su prve NATO trupe u{le na Kosovo? Dr [e{eq: Svi radikalski ministri su podneli ostavku na ~lanstvo u Vladi Srbije. Me|utim, mi smo letos imali skoro dvomese~ni period me|ustrana~kih konsultacija, upravo na inicijativu Srpske radikalne stranke. Mi, radikali, mislili smo da na{a ostavka otvara prostor za temeqitu rekonstrukciju Republi~ke vlade, a zalagali smo se i za rekonstrukciju Savezne vlade i stavili do znawa saveznom premijeru da ne mo`e da ra~una na podr{ku Srpske radikalne stranke u svojoj vladi, kao mawinskoj u saveznom parlamentu. Na{a zamisao je bila da sve parlamentarne partije u~estvuju u rekonstruisanim vladama, sve ozbiqne. U Srbiji je to zna~ilo, pored ove tri stranke koje su ve} u Vladi, Srpske radikalne stranke, SPS-a i JUL-a, da i SPO uzme u~e{}e, proporcionalno svojoj snazi u Narodnoj skup{tini. A kad je re~ o Saveznoj vladi, zalagali smo se da tamo, pored SPS-a, SNPa, JUL-a, u~estvuju i radikali i DPS Crne Gore i SPO. Dakle, opet sve parlamentarne stranke. 132
Bilo je nekoliko konsultativnih sastanaka, dva-tri javna i jo{ vi{e onih zatvorenih za javnost. SPO je u startu pristao, ali su se wegovi ~elnici posle predomislili i odbili u~e{}e u Vladi. Savez vojvo|anskih Ma|ara tako|e nije hteo da u~estvuje u Vladi, iako je u startu izgledao kao da bi mo`da pristali, a DPS Crne Gore je u startu odbila svaki razgovor sa premijerom Bulatovi}em. Voditeq: Oni to odbijaju dve godine. Dr [e{eq: Pa to je wihova stvar {to oni odbijaju dve godine. U te dve godine nije bilo konkretnih inicijativa ove vrste i mislim da to nije dve godine, nego od maja pro{le godine. Zna~i, nepunih godinu i po dana, 1998. godine je formirana Bulatovi}eva vlada. Ali, ovoga puta je postojala inicijativa da u~estvuju uglavnom sve stranke. Po mom mi{qewu trebalo je razgovarati, pa makar posle i ne prihvatiti samo u~e{}e, jer na~elno je u startu re~eno da se mo`e razgovarati o svemu. Nijedno pitawe nije bilo tabu, od li~nosti premijera, rasporeda mandata, programa Vlade, pa sve ostalo. Zato mislim da je uvek gre{ka odbiti razgovore, kad je re~ o relevantnim politi~kim partijama. Po{to su sve te partije odbile, vlade su rekonstruisane na osnovu u~e{}a partija koje su pristale da u|u u vladu. U Srbiji su to iste partije koje su bile i ranije, {to zna~i da ostaje isti odnos snaga. Na saveznom nivou, Srpska radikalna stranka je dobila onaj broj mandata koji odgovara wenoj parlamentarnoj snazi. Pored nas, u Saveznu vladu su u{li i predstavnici, odnosno jedan predstavnik SNS Crne Gore. Ta stranka je zastupqena samo u dowem domu Savezne skup{tine. Ono {to je najva`nije to je da smo mi usaglasili zajedni~ki program i jedne i druge vlade, i realizacija tog programa je odmah po~ela. Taj program je izrazito liberalan u ekonomskoj sferi, onda smo krenuli sa obarawem poreskih stopa, carinskih stopa, osloba|awem privrede raznoraznih stega, na republi~kom nivou smo ubrzali re{avawe socijalnih problema, nadoknadili tri zaostale penzije, istina kroz bonove za struju, ali to je bio najracionalniji na~in da se te penzije nadoknade, ina~e svaki drugi oblik nadoknade izazvao bi hiperinflaciju. I da smo dobili toliku koli~inu deviza, odmah u gotovu, pojava ogromne koli~ine deviza bi na tr`i{tu napravila haos, jer nema dovoqno adekvatne robe koja se mo`e pokupovati tom iznenadnom gomilom para. Deviza nije bilo, nismo hteli da {tampamo novac, i dosetili smo se da je ovo najboqi na~in. Dr`ava i tako mora da ula`e u EPS, da bi se obnovila postrojewa, EPS je dosta dugovala dr`avi po raznoraznom osnovu i mi smo na{li jedno racionalno re{ewe, da jedan veliki politi~ki i socijalni problem jednostavno likvidiramo. Voditeq: Da li mislite da je likvidiran? Dr [e{eq: Jeste, {to se ti~e dugovawa dr`ave prema penzionerima, on je likvidiran, i to veoma uspe{no. Ve} je vi{e od 95% penzionera preuzelo svoje bonove i uplatilo struju. Neki su uplatili ogrevno drvo, ili ugaq. Mi sada smi{qamo na~in, ne mo`emo to odmah, ali u perspektivi, za koji mesec, da re{imo i problem zaostalih socijalnih davawa, de~ijih dodataka pre svega, penzija zemqoradnicima i sl. 133
Voditeq: Pomenuli ste {tampawe novca, izjavili ste, ako se ne varam, pre nekoliko dana, da je {tampano ~etiri milijarde dinara, dan nakon {to je upravo savezni premijer, Momir Bulatovi}, rekao da ni{ta nije {tampano u Jugoslaviji, nego, da citiram “\ukanovi} i Dodik `ele dinar da isteraju iz Jugoslavije”. Dr [e{eq: Wegova teza da \ukanovi} i Dodik `ele da obore dinar i da ga isteraju iz Republike Srpske i Crne Gore je ta~na, to se zaista de{ava u praksi. U Crnoj Gori se ve} odavno najavquje nova moneta. Voditeq: Koja se ne pojavquje. Dr [e{eq: Koja se ne pojavquje, ali ~elnici vlasti o woj govore i onda sondiraju teren na taj na~in. Da li }e zaista poku{ati da je uvedu, ili ne, to je ve} drugo pitawe. Dodik poku{ava sve veze sa Saveznom Republikom Jugoslavijom da prekine, on se orijentisao otvoreno prema Zagrebu, a {to se ti~e moje izjave, ona je lo{e intepretirana u javnosti. Pa sada, neki tvrde da sam izjavio da je to od rata naovamo {to se desilo, a drugi tvrde da se to desilo odmah, sada, neposredno, {to jednostavno nije ta~no. Ja sam uporedio masu novca u opticaju krajem pro{le godine, ili po~etkom ove godine, tada je ta masa iznosila oko 10 milijardi dinara. Sada je masa novca u opticaju oko 14 milijardi dinara. Dakle, u jednom du`em vremenskom rasponu je ta nov~ana masa postepeno pove}avana. I ne samo kroz {tampawe, klasi~no {tampawe para, nov~ana masa se pove}ava na nekoliko na~ina. Jedan od wih je pove}awe plasmana banaka. To je emitovawe tzv. `iralnog novca. Dakle, nemate konkretnu nov~anicu {tampanu, ali raznim finansijskim merama, dozvoqavawem bankama da mogu da se na|u u tzv. minusnom saldu za izvestan vremenski period, ili prakti~no, emitujete novu koli~inu novca. E sad, kad je kurs marke bio oko 10 dinara, mi smo imali 10 milijardi dinara u op{ticaju. Sada je 14 milijardi dinara u opticaju, i realni kurs marke bi mogao bi da bude maksimalno 14 dinara, a mi smo imali skoro do 20 dinara posledwih dana, {to je rezultat raznoraznih {pekulacija i pritisaka sa strane, i nastojawa okupatora da se dinar izbaci sa Kosova i Metohije, i nastojawa Dodika da se dinar izbaci iz Republike Srpske, i pona{awa poslovnih banaka, koje, kad god imaju ve}u koli~inu dinara, izlaze na crno tr`i{te, kupuju devize po tzv. crnom kursu, a onda ih prodaju po {ticungu. Ako kupe devize po 18 dinara, po {ticungu prodaju 22, 23 dinara. To je jedna brza operacija koja odmah donosi krupan novac. Banka dobija mnogo, ali dinar pada i to, ispostavi se, na {tetu celog stanovni{tva. Nismo mi u takvoj ekonomskoj situaciji da mo`emo bez ikakvog {tampawa novca, ne mo`emo mi imati apsolutno ~vrst dinar, ~vrst kao {to je nema~ka marka, dok ne iza|emo iz ekonomske krize i iz socijalne bede. Ali, vodimo izrazito restriktivnu emisionu politiku i ~uvamo taj kurs dinara, ubla`avamo i usporavamo wegovo slabqewe, koje se apsolutno ne mo`e spre~iti. A onda su se novinari toga dohvatili i po~eli da talasaju, svako ima svoje tuma~ewe i svako tome dodaje {ta mu padne na pamet. 134
Voditeq: Pa dobro, {ta }ete napraviti, da li }ete u nekoj skoroj budu}nosti {tampati novac i daqe, ili }ete zamrznuti cene? Dr [e{eq: Od septembra nije {tampan nijedan dinar, to je neki dan guverner izjavio, a sada neki tvrde da je guverner mene demantovao, {to tako|e nije ta~no. Od septembra zaista nije {tampan nijedan dinar. Cene jo{ ne zamrzavamo administrativnim merama. Znate, cele pro{le godine Vlada Republike Srbije je vodila politiku liberalizacije cena i mi smo mnoge cene sa re`ima kontrole pretvorili u slobodne, ali je formirana Vlada narodnog jedinstva, i oko 60% robe je bilo pod re`imom kontrole cena. A sada je oko 40%, ja to smatram velikim uspehom na{e vlade. Postoji mnogo robe ~ije cene jo{ uvek moramo kontrolisati, to su energenti, to je hrana. Apsolutno tu ne smemo popu{tati. Mi sada primewujemo neke neadministrativne mere, mere ube|ivawa, mere razgovora, mere konstruktivnog dijaloga sa vode}im privrednim subjektima, da bi se spre~ilo divqawe cena. Tako smo dogovorili sa kqu~nim trgova~kim ku}ama u Srbiji, da one jednostavno odbiju da prime robu u svoje prodavnice po novim cenama, po vi{im cenama. To je jedna vrlo efikasna mera. Drugo, kad je re~ o privilegovanim dr`avnim i dru{tvenim firmama, snabdeva~ima tr`i{ta osnovnim vrstama prehrambenih proizvoda, mi }emo tu opet da ka`wavamo svaki poku{aj {pekulacije, skladi{tewa robe, uklawawa iz prometa i td. Kad je re~ o uqu, {e}eru, bra{nu. Voditeq: [ta }ete sa benzinom koji se na ulici prodaje po marku i po, a na pumpama ga nema? Dr [e{eq: Mi smo vodili politiku jeftinog benzina cele pro{le godine. Benzin je sve do rata bio 7 dinara litar i bilo ga je na svim pumpama. Rat je poremetio snabdevawe, agresori su odmah uni{tili na{e rafinerije, te{ke {tete im izazvali. Nije bilo mogu}nosti brzog uvoza i zato je nastupila nesta{ica. Nakon {to je rat zavr{en, negde mesec – dva dana posle, mi smo korigovali cenu benzina na 10,5 dinara, a onda smo se suo~ili sa lobijem uvoznika, ~iji se neki predstavnici slu`e ~istim mafija{kim metodama. Oni nisu hteli da uvoze benzin u velikim koli~inama, jer su smatrali da im se vi{e isplati da ga uvoze pomalo, pa da ga prodaju na crnom tr`i{tu. Da su uvozili u ve}im koli~inama, dunavskim bar`ama, mogli su dinar po litru zarade da ostvare. Ali, kod nas, od 1990. godine, naovamo, u~vrstilo se u svesti skoro svih biznismena da se ne isplati ulagati u poslove koji donose zaradu od 10 do 20%. Jednostavno, ne `ele da ula`u, ako im odmah u startu nije garantovana zarada od 100% u odnosu na uvoz. U Americi su biznismeni sre}ni i smatraju se veoma uspe{nim, ako na godi{wem nivou, u odnosu na svoj po~etni kapital, ostvare profit od 10 ili 20%, a kod nas, ako se kroz jednu operaciju ne ostvari dvostruka zarada, kao da se ni~im nije ni bavio. To je na{ problem. Mi ubrzano popravqamo rafinerije i pre svega sada prera|ujemo doma}e gorivo. Srbija proizvodi oko 700.000 tona godi{we doma}e nafte. 135
Me|utim, sve te koli~ine mi prera|ujemo pre svega u dizel, mazut i bitumen. To nam je sada najpotrebnija roba. Ciq nam je da obezbedimo dovoqnu koli~inu nafte za poqoprivrednu proizvodwu i da imamo dovoqno bitumena za asfaltirawe puteva i mazuta za grejawe. Zanemarili smo proizvodwu benzina. ^im pro|e sezona jesewih radova na wivama, a napreduju daqe radovi na obnavqawu rafinerije, mi idemo direktno u proizvodwu benzina i mislim do kraja decembra da }emo imati potpuno normalno snabdevawe benzinom. Mo`da }e do}i jo{ do nekih korekcija cena, ali }emo opet voditi ra~una da cene budu minimalne. Voditeq: Pri~a se, da se vratimo na ovaj politi~ki teren, o nekoj budu}nosti, zna~i li to da ostajete u Vladi Srbije, ili ne? Dr [e{eq: Da, pa mi smo postigli novi koalicioni sporazum. Podnose}i ostavke u junu mesecu, na mesta u Vladi Srbije, mi nismo podneli ostavke na bavqewe politikom. Ako su neki od nas i o tome razmi{qali, i ja li~no, to je na{a privatna stvar i stvar na{e partije, koja se ne ti~e na{ih politi~kih konkurenata. Mi smo postigli novi koalicioni sporazum, na novom ekonomskom i socijalnom programu. Mi radimo ve} na tome i u{li smo u Saveznu vladu, tamo ve} delujemo na tom programu, na realizaciji tog programa, a ostajemo u Republi~koj vladi, uz izvesne korekcije, kadrovske korekcije. Voditeq: Kako vi, kao radikal, sara|ujete sa komunistima, {ta ve`e koaliciju socijalista, krajwe levice i krajwe desnice? Dr [e{eq: Pa kako SDP i Narodna stranka u Crnoj Gori sara|uje sa komunistima? [ta wih vezuje sa komunistima? Voditeq: Dobro, ja pitam {ta vas vezuje? Dr [e{eq: Nas ni{ta ne vezuje sa komunistima. Prvo, pitawe je da li su to komunisti? Voditeq: Pa jesu li? Dr [e{eq: Ja mislim da nisu, jer ja, za razliku od vas koji ste veoma mladi, pamtim kakvi su bili komunisti, i ovo danas nije ni “k” od komunizma, kao {to ne mislim ni da su ovi koji su na vlasti u Crnoj Gori komunisti, ali su oni mnogo du`e zvani~no bili komunisti, nego ovi u Srbiji, i oni su naziv svoje partije promenili tek negde 1992. godine. A ovi su se transformisali 1990. godine. Dve godine je DPS bila du`e komunisti~ka partija, nego SPS. Voditeq: Pa dobro, mislite li da promena imena mewa i ideologiju, kojom se slu`e? Dr [e{eq: Ovde treba govoriti o programu – da li je na{ program komunisti~ki, ili nije. Na{ program apsolutno nije komunisti~ki. Na{ program je izrazito liberalan, i dok je takav, ima osnova za saradwu u Vladi narodnog jedinstva. Voditeq: Vi, u stvari, spa{avate re`im Slobodana Milo{evi}a, za{to? Dr [e{eq: Mi ne spa{avamo re`im Slobodana Milo{evi}a, nego ~uvamo zajedni~ki re`im Srpske radikalne stranke, SPS-a i JUL-a. Mi svi zajedno smo re`im i u~estvujemo u vlasti, proporcionalno na{oj politi~koj snazi, izra`enoj kroz broj poslanika u Narodnoj skup{tini, zapravo kroz broj glasova koje smo osvojili na izborima. 136
Voditeq: Srpska radikalna stranka je dovoqno jaka stranka u Srbiji da mo`e da osvoji vlast u bilo kom momentu. Dr [e{eq: Pa mi smo poku{ali 1997. godine da osvojimo vlast. Mi smo hteli sami da osvojimo vlast. Me|utim, narod nam nije dao dovoqno glasova. Voditeq: Da li je to bilo 49,9%? Dr [e{eq: To su predsedni~ki izbori. Mi govorimo o parlamentarnim izborima. Da sam pobedio na predsedni~kim izborima, pobedio sam, nego nije bilo dovoqno glasova, nije bilo dovoqno gra|ana koji su iza{li na izbore. Bojkot [iptara je, pre svega, doprineo tome. Na parlamentarnim izborima mi smo osvojili 82 poslani~ka mandata, sada imamo 83, i da sam postao predsednik, nije bila mogu}a ~ista radikalska vlada. Opet bi morali da ulazimo u koaliciju, a onda se postavqa pitawe – u koaliciju sa kim? Mi smo hteli koaliciju sa svim partijama i {est meseci smo se za to javno zalagali, ako se se}ate. Ali, SPO nije hteo sa nama. On je hteo sa levi~arskim strankama, ali nije hteo sa radikalima, a pretio je levi~arskim strankama – ako ne prihvate wegove ucewiva~ke uslove, da }e on sa radikalima sklapati tehni~ku koaliciju. I na saveznom nivou smo hteli sa svim strankama, ali nije htela DPS, i to nije nas isticala kao problem, nego partiju koja joj je najbli`a ideolo{ki, a to je SNP, jer oni koji su ideolo{ki najbli`i, naj~e{}e se i najdirektnije sukobqavaju. I nije hteo SPO, naravno, nije hteo ni Savez vojvo|anskih Ma|ara, koji je partija sa poslani~kom grupom, pa bi mogao da u|e u ozbir kao koalicioni partner. Ne mo`emo mi nekoga terati u Vladu, ako on ne}e. Pa nismo mi formirali politi~ku partiju, da bismo ve~ito bili opozicija. Mi `elimo da budemo vladaju}a partija i mi smo to postigli. Nismo postigli na onaj idealan na~in kako smo to `eleli, ali smo postigli na jedan kompromisan na~in. Drugo, sa ovim levi~arskim strankama imamo zajedni~ki jezik po pitawu odbrane zemqe od NATO-a, od ameri~kog agresora, koji `eli da uni{ti srpski narod. Sve ostale partije u Srbiji sara|uju sa NATO-om, neke vi{e neke mawe otvoreno, ali sve sara|uju. Kako mi onda mo`emo sa wima – ne mo`emo. Ko je prijateq Amerikanaca, na{ je neprijateq. Voditeq: Da li mislite da su predstavnici tog srpskog naroda vi{e uni{tili srpski narod nego, {to vi ka`ete, ovi strani, mislim najpre na Slobodana Milo{evi}a. Dr [e{eq: Kako je Slobodan Milo{evi} uni{tio srpski narod? Voditeq: Ovim ratovima. Dr [e{eq: Prvo, Slobodan Milo{evi} nije kriv {to je do{lo do tih ratova. Voditeq: Ali, s obzirom na teritoriju koju je izgubio? Dr [e{eq: Slobodan Milo{evi} nije hteo te ratove, nije ih `eleo i nije ih zapo~eo. Ti ratovi su nametnuti srpskom narodu. Slobodan Milo{evi} je stekao ogromnu popularnost krajem osamdesetih godina, jer je bitno doprineo bu|ewu srpske nacionalne svesti. 137
Doprineo je da se otrezni srpski narod. Slobodan Milo{evi} je doprineo da se promeni re`im u Crnoj Gori i na vlast su tada do{li, kao wegovi puleni, i Momir Bulatovi} i Milo \ukanovi}. Posle se \ukanovi} odmetnuo. Bulatovi} se u jednoj fazi kolebao, a \ukanovi} se odmetnuo. On je u pravom smislu re~i politi~ko ~edo Slobodana Milo{evi}a, koje je izneverilo svog politi~kog roditeqa. Slobodan Milo{evi} nije hteo nijedan rat. Voditeq: Pa {to ga nije spre~io? Dr [e{eq: Pa nije mogao da spre~i, jer je rat izazvan spoqa. Cepawe Jugoslavije je pripremano decenijama. Ko je kriv za sve ovo {to nam se desilo, pre svega kraq Aleksandar, {to je stvarao Jugoslaviju, a mogao je da stvori i Veliku Srbiju i da defitinitivno u~vrsti srpsku dr`avu. Imao je mo`da neponovqivu istorijsku {ansu da ta Velika Srbija bude u maksimalnim teritorijama. Zatim, krivi su komunisti. Komunisti~ka diktatura je bila na izrazito antisrpskim osnovama. Komunisti su izmi{qali nove nacije, i crnogorsku naciju, i makedonsku naciju, i muslimansku naciju, sa ciqem da Srba bude {to mawe u Jugoslaviji, da budu ispod apsolutne ve}ine stanovni{tva. Taj proces odnaro|ivawa pojedinih delova srpstva trajao je decenijama. Titu su najvi{e slu`ili srpski komunisti, i srpski komunisti iz Srbije, i srpski komunisti iz Crne Gore, iz Bosne i Hercegovine i iz Hrvatske. Voditeq: A ne mislite da je taj srpski velikonacionalizam uzrokovao ovo? Dr [e{eq: To nije nikakav velikonacionalizam, u srpskom jeziku ne postoji re~ velikonacionalizam. Postoji srpski nacionalizam, to je srpski patriotizam. Voditeq: S obzirom na podru~je Balkana, s obzirom na izuzetno trusno podru~je, ~im se pojavi jedan nacionalizam, on naprosto ra|a drugi. Dr [e{eq: Prvo, nisu se pojavqivali nacionalizmi, nego su postojali. Nacionalizam je svojstven svakom istorijskom narodu, i srpski nacionalizam, i nema~ki nacionalizam, i francuski nacionalizam, i engleski nacionalizam, i ruski nacionalizam. To je ne{to sasvim prirodno. Voditeq: Kako mogu da `ive jedni pored drugih? Dr [e{eq: Mogu da `ive vrlo lako jedni pored drugih, vrlo lako. Prvo, Srbi nisu imali aspiracije prema tu|im teritorijama, ni prema jednoj tu|oj teritoriji. Srbi su hteli samo svoje, {to su im komunisti posle Drugog svetskog rata oteli, i ni{ta vi{e. Voditeq: [ta mislite o nemirima u Krajini? Dr [e{eq: Srbi }e imati opet Srpsku Krajinu. Voditeq: A kako? Dr [e{eq: Vi mislite da istorija traje godinu, dve, tri, Francuzi su ~ekali 48 godina da povrate Alzas i Lorenu, koju im je oteo Bizmark u francusko-pruskom ratu 1870. godine, 48 godina su ~ekali. Ja vam garantujem da mi ne}emo ~ekati 48 godina da povratimo ono {to je srpsko. Nema u istoriji ni{ta definitivno. Voditeq: To, u stvari, zna~i novi rat? 138
Dr [e{eq: Ne zna~i, za{to bi zna~io novi rat? Sutra kad se Rusija odlu~i, mo`e za diplomatskim stolom sve to da povrati. Mi to nismo izgubili u ratu, nego za zelenim stolom. Da li smo izgubili Srpsku Krajinu u ratu? Voditeq: To je bio spor Milo{evi}a i Tu|mana. Dr [e{eq: Prvo, to nije bio spor Milo{evi}a i Tu|mana, to je bio ameri~ki pritisak i ameri~ke ucene. E sada, {to se ti~e tog perioda od 1990. godine naovamo, da sam ja bio na Milo{evi}evom mestu, mnogo stvari bih na druga~iji na~in izveo i mislim da bi to bili uspe{niji potezi, ali {ta bi bilo kad bi bilo, nije stvar rasprave politi~ara, nego istori~ara u nekom budu}em vremenu. Oni }e proceniti sva~iji postupak. U politici ne vredi kukati {to se ne{to dogodilo ba{ onako kako se dogodilo. Ja ne bih obustavio dejstva u decembru 1991. godine. Pitawe je koliko je tu Milo{evi} bio u situaciji da odlu~uje, ili ne odlu~uje, jer je jo{ Veqko Kadijevi} bio ministar odbrane, a mi znamo da je on ameri~ki {pijun, profesionalni ameri~ki {pijun. Jeste, jeste, to je ~iwenica. Trebalo je, 1991. godine, kad je pao Vukovar, nastaviti ofanzivu i osloboditi sve srpske teritorije i u~vrstiti dr`avne me|e, a onda bi bilo nemogu}e otcepqewe Hrvatske, pa i ako se otcepe, onda idu samo sa onim teritorijama koje su nesporno hrvatske. Drugo, gre{ka je bila {to je na silu zadr`avana Slovenija u Jugoslaviji. Trebalo je pomo}i Slovencima da se {to pre otcepe, jer, kakve smo mi sporove mogli da imamo sa Slovencima, nikakve. Voditeq: Pa dobro, gre{ka je bila u tom periodu {to se nije prihvatilo konfederalno ure|ewe Jugoslavije. Dr [e{eq: Prvo, to nije gre{ka, to nijedan normalan politi~ar ne bi prihvatio. Onaj ko prihvata konfederalno ure|ewe jedne dr`ave, koja u startu nije konfederacija, to je izdajnik svoje zemqe, on u~estvuje u wenom rasturawu, kao {to bi izdajnik svoje zemqe bio svako onaj ko bi sada prihvatio da se dr`avna zajednica Crne Gore i Srbije uredi na konfederalan na~in. Voditeq: A za{to? Dr [e{eq: A za{to da rasturamo dr`avu koja ve} postoji? Konfederacija nije dr`ava, konfederacija je zajednica dr`ava, nezavisnih dr`ava. Mi to ne}emo. Ako ne mo`emo da `ivimo u jednoj dr`avi, za{to bismo onda uop{te pravili takve zajednice? Voditeq: Meni je ba{ ~udno, evo malopre ste rekli, gre{ka je bila Jugoslavija. Ko danas u Srbiji i Crnoj Gori uop{te `eli Jugoslaviju? Vi se kao predsednik Srpske radikalne stranke i daqe zala`ete za Veliku Srbiju. Dr [e{eq: Ja `elim jedinstvenu dr`avu celog srpskog naroda, a svestan sam okolnosti koje nas teraju da naziv te dr`ave jo{ uvek bude izvesno vreme Jugoslavija. Ja sam svestan da je to neprirodan naziv, ali to je naziv koji nama olak{ava borbu za priznawe me|unarodno-pravnog kontinuiteta i olak{ava nam poziciju u svim pregovorima oko sukcesije prethodne Jugoslavije. 139
Voditeq: Da li se mo`e ne{to pomeriti sa mrtve ta~ke? Dr [e{eq: A za{to bi i{li, nama uop{te nije interes da se oni pomere sa te mrtve ta~ke, kako vi ka`ete, sve dok je na{a zemqa u ovom lo{em me|unarodnom polo`aju. Nama vi{e odgovara da se popravi me|unarodni polo`aj na{e zemqe, pa da onda krenu i ti pregovori. Voditeq: A kako mislite da se popravi, ako nam je predsednik dr`ave optu`en npr. za ratne zlo~ine? Dr [e{eq: Optu`ili su ga neprijateqi na{e zemqe i agresori, time su mu samo napravili politi~ku uslugu. Voditeq: Bez obzira, zatvorili su mu vrata. Dr [e{eq: Koja vrata? Voditeq: Za bilo kakve pregovore, {to vi govorite, za boqi polo`aj Jugoslavije. Dr [e{eq: Pa sa kim pregovore? Voditeq: Pa sa svetom. Dr [e{eq: Sa agresorom? Sa svetom imamo komunikacije, i to vrlo dobre, ali sa agresorskim zemqama nemamo i ne trebaju nam. Na{a orijentacija je Savez sa Rusijom i Belorusijom, federacija sa Rusijom i Belorusijom. Na jednoj strani mi se zala`emo za ulazak u federaciju sa Rusijom i Belorusijom, a sa druge strane neki se zala`u da se konfederalizuje i ova postoje}a Jugoslavija. Voditeq: Pa dobro, ne}e nas ni Rusi, ni Belorusi. Dr [e{eq: Ho}e, ho}e, ne sekirajte se. A za{to ste tako nestrpqivi? U politici se tako ni{ta ne prelama kroz pet minuta, treba imati malo strpqewa. U politici uspevaju samo oni koji su strpqivi. Voditeq: Pa evo, 10 godina mi kao gra|ani ~ekamo ne{to boqe. Dr [e{eq: Vi mislite da je 10 godina veliki istorijski period, gre{ite. Voditeq: Pa veliki je za ne~iji `ivot, izuzetno. Za na{ obi~an `ivot. Dr [e{eq: Pa, za na{ obi~an `ivot, proletelo nam je brzo tih 10 godina muka i patwe. Voditeq: Pa i za vas je to mnogo 10 godina. Dr [e{eq: Jeste, a za srpski narod nije. Srpski narod traje hiqadama godina. Voditeq: Dobro, i koja je cena tog ~ekawa, milioni raseqenih izbeglica, stotine hiqada mladih obrazovanih Srba i Crnogoraca je oti{lo iz zemqe. Dr [e{eq: [ta zna~i to Srba i Crnogoraca, ne budite sme{ni. ^uj, Srba i Crnogoraca. Voditeq: Ja pitam ovo drugo. Dr [e{eq: [ta pitate Srba i Crnogoraca, kao da ste rekli Srba i Hercegovaca, ili da ste rekli Srba i [umadinaca. I drugo, kako ste vi izbrojali da ih je oti{lo stotine hiqada? I to su gluposti, koje stotine hiqada? Voditeq: Postoji ne{to {to se zove da gospodin [e{eq ne priznaje crnogorsku naciju ili dr`avu. Dr [e{eq: [ta ja imam da priznajem ili ne priznajem crnogorsku naciju? Prvo, ko sam ja da mogu da priznajem neke nacije? 140
Voditeq: Ja bih volela da mi razgovaramo. Dr [e{eq: Evo, mi razgovaramo, ali da ovo pitawe razre{imo – ko sam ja da priznajem ili ne priznajem crnogorsku naciju? Voditeq: Vi ste bogami potpredsednik Vlade Srbije. Dr [e{eq: Ni od jednog potpredsednika Vlade Srbije i ni od jednog politi~ara pojedina~no ne zavisi da li }e neka nacija biti priznata, ili nepriznata. Voditeq: Vi ste deo vlasti Srbije, sa kojom Crna Gora treba da razgovara. Vrlo je bitno {ta vi mislite o tome. Dr [e{eq: Gospo|ice, nacije niko ne priznaje, nacije ili postoje, ili ne postoje. Da li neka nacija postoji, ili ne postoji, to mo`e da utvrdi samo nauka. Sa tim politi~ari nemaju veze. Nikada nijedan ozbiqan nau~nik nije rekao da postoji crnogorska nacija. To govore samo budale me|u nekima koji se nazivaju nau~nicima, pokvarewaci, qudi bez obraza, bez ~asti, bez po{tewa. Ja nikada u `ivotu ~asnog ~oveka nisam sreo, koji je rekao da nije Srbin, nego Crnogorac po nacionalnosti. ^esto se qudi nazovu Crnogorcima i ka`u da su Crnogorci, ali odmah posle istaknu da to podrazumeva samim tim {to su Crnogorci da su Srbi, kao {to sam ja Hercegovac i ponosan sam {to sam Hercegovac i ~esto ka`em – ja sam Hercegovac. Ali, to podrazumeva da sam Srbin. Tako vam je sa Crnogorcima. Voditeq: A {to vas toliko to iritira? Dr [e{eq: To mene uop{te ne iritira, ne mogu da se na~udim toj qudskoj gluposti i pokvarewa{tvu. Voditeq: Pa dobro, ja sam ve} rekla, vi ste ~ovek koji ne priznaje crnogorsku naciju. Zna~i, ne{to {to postoji, vi ne priznajete. Dr [e{eq: Pa to uop{te ne postoji. Voditeq: Pa dobro, ima qudi koji tako smatraju. Dr [e{eq: Koji to qudi smatraju? Voditeq: Mo`emo li mi da se vratimo na... Dr [e{eq: Recite ~oveka od imena koji tvrdi da postoji crnogorska nacija. Voditeq: Mogu li ja sa vama da pri~am o Srbiji? Dr [e{eq: Hajde da pri~amo o svemu i sva~emu, ali vi ste pokrenuli to pitawe. Vi ste rekli – Srbi i Crnogorci. Kako to mo`e? Voditeq: Da, pa ste me onda pitali kako sam ih izbrojala. Kako mislite da vratite te mlade qude? Dr [e{eq: Da ste rekli Crnogorci i ostali Srbi, hajde de, da ste rekli Srbi, a pre svega Crnogorci, hajde de, ali ste rekli – Srbi i Crnogorci. Drugo, {to mi nekoga da vra}amo? Svako ima pravo da `ivi gde ho}e. Mi niti smo nekoga spre~avali da ode, niti treba nekoga na silu da vra}amo. Na{e je da oporavimo zemqu, da ostvarimo boqe ekonomske i socijalne uslove `ivota i da vodimo propagandu u prilog povratka svih Srba koji su bilo kada, ili wihovih potomaka, koji su napustili na{u zemqu. Da li }emo u tome uspeti, ili ne}emo, to je drugo pitawe. Ali, ovde se name}e i pitawe moralnosti be`awa u odsudnom momentu po srpski narod i dr`avu. 141
Voditeq: S obzirom da taj odsudni momenat traje 10 godina, dozvoqavate verovatno `equ qudi da potra`e negde boqi `ivot. Dr [e{eq: Ta `eqa mo`e biti prirodna, ali u uslovima kad je otaybina u opasnosti, otaybinu ne treba napu{tati. Ne treba se definitivno iz we seliti. Ja mogu da shvatim da ode ~ovek, da se zaposli u nekoj zemqi koja je u boqoj ekonomskoj situaciji i da zaradi ne{to novca, pa da se vrati, ali da definitivno ode, to jednostavno ne mogu da shvatim, mada ima mnogo i takvih. Voditeq: Zna~i, ova zemqa im nije pru`ila ne{to {to je trebalo da im pru`i, da li mislite tako? Dr [e{eq: Vidite, od otaybine se nikada ne tra`i, otaybini se daje. Ali, mnogi su se busali u prsa svojim velikim srpstvom, u Beogradu se na{li i studirali, poku{avali da se probiju, i oni koji su se probili, ostali su u Beogradu, dobri su Srbi, uglavnom na funkcionerskim pozicijama. Neki koji nisu uspeli, poput Jevrema Brkovi}a, poput [tedimlije pre onoga rata, Savi}a, Markovi}a, poput Novaka Kilibarde itd. e, wima je Srbija kriva {to oni nisu li~no bili sposobni. Vidite, ne postoji nikakva tenzija u na{oj zemqi izme|u Srbijanaca i Crnogoraca, tenzija je, pre svega izme|u Crnogoraca koji su uspeli da se do~epaju Beograda i onih koji to nisu uspeli, a sada je te`wa svakog izrazitijeg intelektualca me|u Crnogorcima, kao i me|u Hercegovcima i me|u Bosancima, i me|u [umadincima, me|u Vojvo|anima, da do|u u Beograd, i to je prirodna te`wa. Voditeq: Dobro, kad vi ka`ete, dobro, recite mi molim vas, srpska opozicija... Dr [e{eq: I vi jedva ~ekate da do|ete u Beograd. Voditeq: Kao luda sam bez tog Beograda. Zadovoqna sam... Dr [e{eq: To verujem. Nisam ja rekao da ste nezadovoqni. I ja mnogo volim Nik{i}. U mom kraju Hercegovine su se pevale pesme o Nik{i}u. Se}am se, da li je to Nikola Karovi} svojevremeno pevao: “Oj Nik{i}u u dolini Zete, zavoleh te dok jo{ bijah dete”. Ja nikada ne mogu zaboraviti da je moja majka pred udaju i{la u Nik{i} da kupi neke stvari za devoja~ku opremu, pa ~ak i neki starinski sanduk, koji se tada nosio sa devoja~kom opremom. Voditeq: Pa za{to se onda ~udite {to ja volim Nik{i}? Dr [e{eq: Pa i ja ga volim, ja mnogo volim Nik{i}. Voditeq: Vi{e nego Beograd? Dr [e{eq: Pogotovu Ri|an iznad Nik{i}a, gde je bila prva stanica u vreme iseqavawa mojih predaka sa Rovaca u Hercegovini. Ali, Beograd je ipak Beograd, ja volim i srpsko Sarajevo, ja volim i Trebiwe, ja volim na kraju sve srpske gradove, ali Beograd je ipak iznad svega toga. Voditeq: Po mom mi{qewu – bio. Dr [e{eq: Bio, i opet }e biti. Voditeq: To zna~i da nije, ako }e opet biti? Dr [e{eq: Ne zna~i da nije, po mom mi{qewu je i sada. Voditeq: Gospodine [e{eq, srpska opozicija tra`i izbore na svim nivoima, ono {to vi nudite su lokalni izbori... 142
Dr [e{eq: Mi smo srpskoj opoziciji nudili izbore letos, a oni nisu hteli. Oni su na mitinzima izjavqivali da ne}e izbore, nego ho}e vlast bez izbora. Voditeq: Ho}e demokratske izbore, slobodne izbore. Dr [e{eq: Ne, nije ta~no, oni su tra`ili vlast bez izbora, oni su tra`ili da im se preda vlast pa da se onda raspi{u izbori za godinu dana. Niste mo`da ba{ verzirani {ta se de{avalo na srpskoj politi~koj sceni letos. Voditeq: Jesam, ali vi pri~ate o eksperimentalnoj vladi, a to je bilo u pro{losti, ja vas pitam za sada{wu Vladu. Dr [e{eq: To nije bilo u pro{losti, to je bilo pre mesec-dva dana. Voditeq: Vi ste govorili o izbornim uslovima, bar donekle kao opozicija, i iza{li sa jednim stavom. Zna~i, do{li smo do izbora, e ba{ sada ne}emo o izborima, kako ste vi ono rekli. Dr [e{eq: Prvo, mi ho}emo izbore, a ne}emo onda kada tra`e marginalne politi~ke stranke, a po{to smo mi nudili izbore SPO-u letos, a SPO nije hteo, ne}emo vaqda sada dozvoliti da oni odre|uju datum kada }e biti izbori. Izbora svakako mora biti slede}e godine, i saveznih i lokalnih. A mi ne be`imo da bude i republi~kih. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi bismo `eleli da se razdvoje izbori, lokalni, savezni i republi~ki. To je na{ strana~ki interes, bar {est meseci razmaka. Mislim, kada bi zrelije razmislili, da bi to bio interes svih stranaka, a ne be`imo od toga da budu izbori u istom danu. Ali, ko }e odlu~iti kada }e biti izbori – onaj ko ima ve}inu u Narodnoj skup{tini. Sada oni ka`u – moraju biti izbori do Nove godine, e sada }emo im mi dokazati da ne moraju do Nove godine. Bili su ube|eni da je toliko nezadovoqstvo u narodu, da }e vlast sru{iti bez izbora. E, tu su se prevarili. Voditeq: Pa, prema svim istra`ivawima, vi{e od 60% qudi u Srbiji ne `eli ovu vlast. Dr [e{eq: Ko je to vr{io istra`ivawa? Voditeq: Raznorazne agencije. Dr [e{eq: Koje su to, pomenite mi jednu. Voditeq: Ali je problem {to... Dr [e{eq: Pomenite mi jednu od tih agencija. Voditeq: Ne znam ta~no, Partner... Dr [e{eq: Kakva je to agencija? Kada je Partner pogodio izborne rezultate od kada postoji, od 1990. godine? Voditeq: Da li vi mislite da su gra|ani Srbije stvarno zadovoqni? Ono {to wima smeta je razjediwenost opozicije. Dr [e{eq: Ne, gra|ani Srbije su nezadovoqni, kao i gra|ani cele SRJ, ali gra|ani Srbije su svesni ko su glavni krivci za na{e dana{we probleme. Pre svega spoqni faktor, ali i doma}a vlast, nema nikakve sumwe. I na kraju, gra|ani Srbije su svesni da sada{wa vlast trenutno nema alternativu, ne mogu gra|ani Srbije, zato {to je sada{wa vlast takva i takva, {to su naumili da tu vlast obaraju, da dovedu mnogo gore od te vlasti. 143
Voditeq: A kako znate da }e biti mnogo gori? Dr [e{eq: Pa kako nisu gori, kad slu`e Amerikancima, primaju wihove naloge, dobijaju od wih pare da rade protiv Srbije, kad su peta kolona. Voditeq: A za{to srpska opozicija `eli da ka`e da je ta pomo} vi{e verbalna, nego materijalna? Dr [e{eq: Nije, nije verbalna, nego zaglavi u privatnim yepovima, ne stigne da se upotrebi za ono ~emu je prevashodno namewena. Gelbard je izboksovao pred ameri~kim Kongresom 100 miliona dolara pomo}i za ovu i slede}u godinu srpskoj opoziciji. Voditeq: Ali te pare su u vazduhu. Dr [e{eq: Nisu one u vazduhu, nego zaglave u yepu \in|i}evom, Bati}evom, Svilanovi}evom, Vuka Obradovi}a, i ne stignu da se upotrebe za ono ~emu su namewene. Za{to mi u Srbiji imamo toliko proameri~kih stranaka, 20, 30, mo`da i vi{e, 40, za{to oni nisu svi u jednoj partiji, znate li za{to? Voditeq: Ne znam. Dr [e{eq: Zato {to bi onda ameri~ke pare i{le samo preko jednog ~oveka, da li bi to bio Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i}, ovaj ili onaj, svejedno je, svejedno bi bilo i Amerikancima, lak{e bi bilo Amerikancima, ali onda bi samo taj jedan ~ovek imao mogu}nost da krade i da drugima prijavi mnogo mawu koli~inu nego {to je stvarno dobio. Tako se novac krade i kad je re~ o ovim udru`ewima gra|ana, tzv. mirovnim pokretima, nezavisnim sindikatima, medijima. Evo, otvoreno je neki dan ovaj Ceki}, vlasnik Radio Indeksa, optu`io Verana Mati}a, vlasnika “B92”, kod Verana Mati}a su i{le ameri~ke pare direktno i on je lavovski deo uzimao sebi, a mrvice delio drugima. Kad je to izneo Ceki}, onda su ga izbacili iz ANEM-a, iz ove proameri~ke mre`e, koju finansiraju zapadne tajne slu`be. Zato ima 40 stranaka, da bi svako od wih u~estvovao u podeli. Voditeq: Pa i Montena radio je ~lanica ANEM-a, pa nas niko ne finansira, niti vidimo te pare. Dr [e{eq: Ne{to od tih para je bilo nameweno i vama, da li su ovde sve pokrali i da li ste vi ne{to dobili, pa vam nije prijavqeno, to je ve} drugo pitawe, to vi sami razmotrite, ja u to ne}u da ulazim. Morali ste dobiti neke pare, jer je novac bio namewen za sve ~lanice ANEM-a. Ako zaista niste dobili, onda je i vama uskratio te pare Veran Mati}. Mo`da je neko u ime vas i dobio, a vi pojma nemate, postoji i ta solucija. Ja nisam upu}en, pa ne bih mogao da procenim {ta je u va{em konkretnom slu~aju u pitawu. Voditeq: Kad ste ve} pomenuli medije, za{to gu{ite medije u Srbiji? Dr [e{eq: Koji smo medij ugu{ili? Voditeq: Pa jednu ~lanicu ANEM-a. Dr [e{eq: Koju, dajte samo jednu ka`ite, televiziju ili radio. Voditeq: Pa evo, na kraju krajeva i taj “B92”. Dr [e{eq: Prvo, “B92” nismo ugu{ili. Postavite prvo pitawe – ko je vlasnik “B92”? Ko je izvorni vlasnik? Omladinski savez Beograda. Ta 144
radio stanica mu je bila uzurpirana, oteta, nijednu samoniklu radio i TV stanicu nismo ugu{ili. Ima ih u Srbiji vi{e od 300, mo`da i 500, {to radio, {to TV stanica. Pogledajte sada medijsku situaciju u Srbiji i Crnoj Gori. U Srbiji ima vi{e od 300 privatnih radio i TV stanica, i one su najraznolikije ideolo{ke orijentacije, od direktno prozapadnih agentura, pa do izrazito patriotskih, ~itav spektar. Voditeq: [ta vam to zna~i – izrazito patritske stanice? Dr [e{eq: To zna~i da se suprotstavqaju subverzivnim delatnostima, da se suprotstavqaju ameri~kim agresivnim nasrtajima itd. da brane svoj narod i dr`avu. Pogledajete sada situaciju u Crnoj Gori. Voditeq: Mogu li mediji i time da se bave, ili da budu profesionalni? Dr [e{eq: Prvo, svaki ~ovek, medij, svako fizi~ko lice, pravno lice, mora da bude patriota, kao {to je svaki Amerikanac patriota, gde god se pojavi u svetu, pa su mu va`ni ameri~ki interesi, pa ~ak ne smatra uop{te poni`avaju}im ako usput treba neki posao da obavi i za svoju vladu, za wene agenture itd. Tako treba da bude i kod nas. Drugo, pogledajte u Crnoj Gori koliko ima privatnih medija, vrlo malo, je li tako? Kad je re~ o radio difuznim, izuzetno malo. Ima pet TV stanica, je li tako? Voditeq: Da, ali Crna Gora je mawa od Srbije 20 puta. Dr [e{eq: Dobro, 20 puta. Ako na{ih ima 300, a ima ih bar 500, ali ja sada ne znam ta~an broj, ali neka je 300, 300 podeqeno sa 20 to je 15. Voditeq: Dobro, toliko nas ima. Dr [e{eq: Dobro, ima 15. Pogledajte kakva je orijentacija tih radio i TV stanica? Ako se izuzme jedan radio, Radio Svetigora... Voditeq: Montena radio stalno te`i da bude otvoren medij, ja }u vas podsetiti, vi ste pet puta bili na{ gost. Dr [e{eq: Jeste, vi ste boqi i korektniji od drugih. Voditeq: Bili ste pet puta godi{we, mo`da {est puta. Dr [e{eq: Pa {ta? Voditeq: Pa ja sam i do{la ovde da ~ujem {ta vi mislite o svemu tome. Dr [e{eq: Pa dobro, ja i govorim svoje mi{qewe, pa {ta, ja sad treba vama da se izviwavam {to se moje mi{qewe vama ne svi|a? Voditeq: Ne, ja `elim da ~ujem va{e mi{qewe. Dr [e{eq: Pa ja vam govorim svoje mi{qewe, a vi sada isti~ete da se ne sla`ete sa mojim mi{qewem, ili da vam se ne svi|a moje mi{qewe. Moje mi{qewe je takvo kavo je, ja ga otvoreno iznosim. Va{a orijentacija je tako|e separatisti~ka, ne toliko izrazita, kao nekih drugih, ali tako|e, vi se zala`ete za konfederaciju, je li tako? Voditeq: Otkuda vi znate za{ta se ja zala`em? Dr [e{eq: Vi li~no mo`da i ne, nisam vas jo{ propitivao. Kad zavr{im ovaj intervju, mo`da }u vas propitivati, ali va{a radio-stanica ima takvo usmerewe. Voditeq: Mo`da }u i ja vas propitivati, nije uop{te bitno. Dr [e{eq: Va{a radio-stanica ima takvo usmerewe. Voditeq: Na{a radio-stanica se trudi da bude otvorena za sve opcije u ovoj zemqi, politi~ke. 145
Dr [e{eq: I nepristrasna. Voditeq: Apsolutno, na na{em radiju, kao {to znate, svako mo`e da iznese svoj stav i ja nisam do{la da promovi{em radio, nego da vas pitam – zar nije boqe imati profesionalni medij, nekakav, nego taj {to vi ka`ete patriotski? Dr [e{eq: Treba imati slobodu medija. E, za{to ne mo`e redakcija lista “Dan” da ima svoju radio-stanicu? Voditeq: Pa verovatno nemaju para. Dr [e{eq: Nemaju para, a koliko ja znam, zabranili su im tu radio stanicu. Voditeq: Mislite na radio “D”? Dr [e{eq: To je radio “Dan”, koliko ja znam, to je ista redakcija, mo`da nisam dobro upu}en, ali evo, zabrawen je radio “D”, za{to je zabrawen? Voditeq: Imali su samo dozvolu Saveznog ministarstva za informisawe. Dr [e{eq: A {to im nisu dali dozvolu Republi~kog ministarstva za informisawe? Voditeq: Stvarno ne znam. Dr [e{eq: A kako je potrebno po na{em Ustavu? Voditeq: Pa na saveznom nivou. Dr [e{eq: I sada svi oni koji priznaju saveznu vlast treba da budu sankcionisani? Voditeq: To je li~no moje mi{qewe, ne bi trebalo da bude. Dr [e{eq: Dobili su dozvolu od Saveznog ministarstva i onda separatisti~ki orijentisana vlast federalne jedinice im tu dozvolu negira. A vi ste svi morali da imate dozvolu od Saveznog ministarstva za telekomunikacije, niste je ni tra`ili, je li tako? Jeste li tra`ili, jeste li dobili? Voditeq: Mislim da nismo. Dr [e{eq: Niste dobili? Koliko ja znam, svi su dobili koji su tra`ili na pro{lom konkursu. Na prste se mogu prebrojati oni koji nisu dobili, i to nisu dobili oni koji nisu imali ni opremu, ni mogu}nost da emituju, nego su prijavili kao firmu, da im se da frekvencija, pa ako jednoga dana budu mogli da je imaju. Voditeq: To je zaista jedna mala nusposledica odnosa izme|u Beograda i Podgorice. Dr [e{eq: Koliko ja znam samo je iz radio Pqevaqa stigla prijava na konkurs Saveznog ministarstva, i radio Pqevqa su dobili, koliko ja znam, mo`da sad gre{im, mo`da je jo{ neko poslao, nisam do kraja upoznat sa tim. Voditeq: Ja vam ka`em da je to samo jedna nusposledica, {to i vi odli~no znate, nego ono {to mene ~udi, s obzirom na na{ posledwi razgovor koji smo ovde imali o situaciji u Srbiji, tada ste vi isticali da se zala`ete za to da Crna Gora dobije svoje mandate u Ve}u republika i da se zala`ete za to da mandatar bude iz Crne Gore. Ako ste `eleli, kao predsednik jedne veoma uticajne partije u Srbiji, da do|e do normalizacije odnosa, pa izme|u ostalog i ovih medijskih ~arki, za{to se niste zalagali, a bili ste u poziciji, da recimo mandatar Savezne vlade bude ~lan ove koalicije “Da `ivimo boqe”. 146
Dr [e{eq: A {to bi bio ~lan koalicije “Da `ivimo boqe”? Ja se i daqe zala`em da u ovom mandatu predsednik Savezne vlade bude iz Crne Gore, ja se i daqe zala`em da Crna Gora ima svoje poslanike u Ve}u republika, ali Crna Gora kao celina, a ne aktuelna vlast u Crnoj Gori. Oni su hteli da poslanici aktuelne vlasti budu jedini reprezentanti Crne Gore u Saveznoj dr`avi. Voditeq: Pa dobro, i va{e tri partije... Dr [e{eq: Nije istina, iz Srbije su radikali, socijalisti, julovci i SPO. Voditeq: Ali u vladaju}im strukturama. Dr [e{eq: Kojim vladaju}im strukturama? Voditeq: [to ne zna~i da su obuhva}ene sve partije u Srbiji. Dr [e{eq: Prvo, jedno je izvr{na vlast, drugo je parlament. U parlamentu sve ide na principu proporcionalnosti, a izvr{nu vlast formira iskqu~ivo skup{tinska ve}ina, i dok postoji skup{tinska ve}ina, koja podupire izvr{nu vlast, izvr{na vlast je i legalna i legitimna. Ja sam za to da mandatar bude iz Crne Gore, ali mo`e da bude i Du{ko Sekuli}, za{to da ne, ili Neboj{a Veli~kovi}? Voditeq: Da li }e Crna Gora da odlu~i? Dr [e{eq: E ne}e Crna Gora da odlu~i, nego Savezna skup{tina odlu~uje. E tu je problem, {to gazite Ustav ili ne ~itate Ustav. Ustav nigde ne ka`e da Crna Gora o tome odlu~uje, Ustav ka`e da odlu~uju oba ve}a Savezne skup{tine, apsolutnom ve}inom glasova. Ne mo`e Savezna skup{tina svoje ustavno pravo i svoju ustavnu nadle`nost da prenese na Republi~ku vladu bilo koje federalne jedinice. Voditeq: Mislite da Srbija ne kr{i Ustav? Srbija svoj Ustav nije usaglasila sa saveznim. Dr [e{eq: Prvo, Srbija ne kr{i Ustav, ali u Srbiji ima elemenata kr{ewa Ustava. Li~no smatram da je trebalo odavno usaglasiti Ustav Republike Srbije sa saveznim. Pisao sam pro{le godine u “Velikoj Srbiji” tekst o tome i izneo konkretne stvari koje se moraju usagla{avati, ali ono {to u Ustavu Srbije nije u saglasnosti sa saveznim Ustavom, ne primewuje se. Drugo, Ustavni sud, Savezni ustavni sud je osporio ustavnost Republi~kog zakona Crne Gore o izboru poslanika za Ve}e republika. On je ju~e osporio ustavnost Republi~kog zakona Srbije. Moraju i jedan i drugi zakon da se mewaju. Voditeq: Ho}ete re}i da je Savezni ustavni sud nezavisna sudska instanca u zemqi? Dr [e{eq: Po Ustavu mora da bude nezavisna sudska instanca. Voditeq: Mi znamo da mora, da li je? Dr [e{eq: Ja mislim da jeste. Odluke u Saveznom ustavnom sudu se donose ve}inom glasova. Ju~e je ova odluka doneta sa 6:1. Voditeq: Obi~no se te odluke sve tako donose. Dr [e{eq: Molim vas, samo je jedan sudija glasao protiv. Zna~i, trojica sudija iz Srbije i trojica iz Crne Gore su glasala za, za progla{ewe konkretnog srbijanskog zakona neustavnim. 147
Voditeq: Gospodine [e{eq, recite mi kako Vlada Srbije misli da vrati svoje gra|ane na Kosovo? Kako }ete re{iti taj veliki problem? Da li smatrate da Republika Srbija ima suverenitet nad Kosovom? Dr [e{eq: Suverenitet Srbije i SR Jugoslavija na Kosovu i Metohiji je negiran, doveden u pitawe Rezolucijom Saveta bezbednosti i razme{tawem okupatorskih trupa, i na{ je osnovni ciq da na Kosovo i Metohiju vratimo pre svega na{u vojsku i policiju, a taj }emo ciq posti}i ukqu~ivawem u Savez sa Rusijom i Belorusijom. Voditeq: ^elnici Vojske Jugoslavije u posledwe vreme stalno to najavquju, mada po sporazumu koji ste potpisali u Kumanovu, ono {to je planirano da se vrati na Kosovo, to je nekoliko stotina qudi. Dr [e{eq: Pa to su dve razli~ite stvari, oni najavquju da }e se vratiti ono {to je potpisano po sporazumu, Amerikanci ne po{tuju ni taj sporazum, ali ja ka`em o potpunom povratku na{e vojske i policije i odlasku NATO trupa. To je mogu}e, tek kad postanemo punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije. Voditeq: Recite mi, s obzirom da je Srpska radikalna stranka deo svog programa, veoma va`nog, bazirala na Kosovu, da li mislite da ste izgubili poverewe naroda, s obzirom na ovu situaciju? Dr [e{eq: Ja mislim da nema nikakvog razloga da izgubimo poverewe naroda, jer smo u~inili sve {to je u na{oj mo}i da se brane Kosovo i Metohija i jedina smo politi~ka partija koja je glasala protiv ulaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju. Voditeq: [to nije spre~en ulazak na Kosovo i Metohiju? Dr [e{eq: Pa nismo imali ve}inu u Narodnoj skup{tini, ne mo`emo mi mimo Narodne skup{tine, bilo je glasawe, javno glasawe. Voditeq: Da li je ta~na odluka republi~kog ministra prosvete, koji je zabranio mali{anima sa Kosova da se upisuju u {kole u Beogradu, ili u centralnoj Srbiji, nego u ju`nim krajevima? Dr [e{eq: Tu formalne odluke nije bilo, bilo je nekih lo{ih tuma~ewa, kakvo je wihovo poreklo, ja konkretno ne znam. ^im smo to saznali, vodili smo razgovore u Vladi Srbije i spre~ili takve pojave u praksi. Deca Srba izbeglih sa Kosova i Metohije mogu da se upi{u u bilo koju {kolu u Srbiji. Voditeq: A kako }ete re{iti sam problem tih izbeglica sa Kosova, to je 200.000 qudi? Dr [e{eq: Re{avamo ih te{ko, ali re{avamo. Ima ih jo{ koji su u kolektivnom sme{taju, neki su kod rodbine, prijateqa. Voditeq: Kada grupa tih izbeglica krene put Beograda, onda ih zaustavqa milicija, za{to? Dr [e{eq: Prvo, milicija ne zabrawuje bilo kome da do|e u Beograd, pa nije ni vama zabranila, policija interveni{e samo kada neko neprijavqenom javnom demonstracijom ometa javni saobra}aj, ako se skupi grupa qudi iz nekoga grada i poku{a da krene za Beograd, kr~e}i uz to javni saobra}aj, a da su svi oni do{li pojedina~no u Beograd, i ovde prijavili demonstracije, niko ih ne bi spre~avao. Policija samo vodi ra~una da se po{tuje zakon. ^emu ovo pitawe – da li je trebalo i vama zabraniti? 148
Voditeq: Pa vi mi ka`ite. Dr [e{eq: Pa ja vam ka`em da se nikome ne zabrawuje sloboda kretawa. Voditeq: Pa to se podrazumeva. Dr [e{eq: Podrazumeva se, ali da ste vi krenuli i nosili sa sobom, vukli sa sobom ne{to {to bi zatvorilo put od Prijepoqa do Beograda, normalno da bi intervenisala policija i ne biste onda mogli da ka`ete – evo spre~ava vas policija da u|ete iz Crne Gore u Srbiju. Kad normalno do|ete u Srbiju, nemate nikakvih problema. Kao {to se i ja nadam da nemam nikakvih problema u Crnoj Gori, kad normalno do|em, mada sam nekada imao. Voditeq: Nekad ste imali, sada nemate. Recite mi da li je Vojska Jugoslavije, odnosno vrh Vojske Jugoslavije, partijska }elija JUL-a? Dr [e{eq: Ne, sigurno nije partijska }elija JUL-a, ne bih se mogao zakleti da nijedan general nije ~lan neke politi~ke partije, ali kad bi se saznalo za bilo koga da je zaista ~lan neke politi~ke partije, prvi bih tra`io wegovo automatsko penzionisawe. Voditeq: Da li ste bili upoznati sa onim {to je izjavio Vuk Dra{kovi}, da je tokom NATO napada na Jugoslaviju spreman svojevrsni vojni pu~ u Crnoj Gori? Dr [e{eq: Vuk Dra{kovi} je to malo druga~ije izjavio, on je rekao da je vojni pu~ spreman na sednici Savezne vlade, a da ga je on spre~io. Vuk Dra{kovi} je jedan narkoman, potpuno poludeo ~ovek, i niko u Crnoj Gori u to nije poverovao. Ni vlast u Crnoj Gori. Svima je to bilo sme{no, ali im je bilo korisno da se javno lansira, plasira, i da se povodom toga neka druga pitawa pote`u. Da je to neko smi{qao, ne bi vaqda i{ao pred trideset qudi na Saveznu vladu, da to udara na sva zvona. I drugo, taj koji je vodio razgovor na crnogorskoj televiziji sa Dra{kovi}em, za{to ga nije pitao – ima li neki nacrt te uredbe? Sve o ~emu se raspravqa na Saveznoj vladi, kao i na republi~kim vladama, prethodno mora imati pisanu formu. Prvo, stenogram nije pisana forma ne~ega {to se priprema za sednicu. Voditeq: Vuk Dra{kovi} se pozivao na stenograme, u kojima je navodno to potvr|eno. Dr [e{eq: Prvo, on je kao potpredsednik Savezne vlade u to vreme imao uvida u sve stenograme, mogao je da kopira sve stenograme, kao {to ja mogu da kopiram svaki stenogram Republi~ke vlade i kao {to Tomislav Nikoli} mo`e da kopira svaki stenogram Savezne vlade. Drugo, Dra{kovi} se toga setio tri – ~etiri meseca nakon {to se to navodno desilo. Pa ne mislite vaqda da Dra{kovi} ne bi to lansirao na sva zvona u onom trenutku kad je izba~en iz Savezne vlade, na onako poni`avaju}i na~in, da je to zaista istina? Ne mislite vaqda da neko lud ima u ovoj zemqi, koji bi, kad bi spremao takvu akciju, kad bi uop{te spremao, u wu ukqu~io Vuka Dra{kovi}a ili upoznao Vuka Dra{kovi}a da se to sprema? Pa to ni \in|i} ne bi uradio, kad on sprema neku akciju, bilo kakve vrste. Voditeq: A {to ne bi Vuk? Dr [e{eq: Pa zato {to svi znaju ko je i kakav je Vuk Dra{kovi}. 149
Voditeq: A ko je onda `eleo wegovu smrt, ako je on tako bezo~an? Dr [e{eq: E, to je drugo pitawe. Tu sada treba napraviti jednu logi~nu analizu. Kome najvi{e Vuk Dra{kovi} smeta danas? Smeta li srpskim radikalima, {ta vi mislite? Voditeq: Ja to vas pitam. Dr [e{eq: Nekada je i smetao, 1991, 1992, tad smo se razi{li, kad jo{ sve stvari nisu bile jasne, kad na{e stranke nisu imale dovoqno diferenciranu politi~ku poziciju i td. Danas radikalima uop{te ne smeta, niti on preklapa na{e bira~ko telo, niti mi wegovo. Da li Vuk Dra{kovi} smeta socijalistima – apsolutno ne smeta. Nema tog socijalisti~kog glasa~a, koji bi sutra rekao – e ne}u vi{e da glasam za socijaliste, glasa}u za Dra{kovi}a. Mo`e da ka`e – ne}u da glasam za socijaliste, glasa}u za radikale, ili ne}u da glasam za socijaliste, glasa}u za JUL, jer su oni ve}i levi~ari. Mo`ete li zamisliti nekoga koji ka`e – e sada vi{e ne}u za wih, glasa}u za Dra{kovi}a. ^ak mo`da ima neko ko bi rekao – ne}u za wih, ho}u za \in|i}a, sit sam svega, i {ta ja znam. Mo`ete li zamisliti nekog glasa~a JUL-a koji bi rekao – e ne}u vi{e za JUL, ho}u za Dra{kovi}a? Mislim da ne mo`ete. [ta bi se desilo da je Dra{kovi} poginuo, ne daj bo`e? [ta bi se desilo sa wegovom strankom – ona bi se raspala, podelila bi se u nekoliko grupica, one bi brzo nestale i pripojile se drugim strankama. Ko bi pridobio to glasa~ko telo? Ono bi po prirodi stvari pre svega oti{lo prema \in|i}u, i prema jo{ nekim proameri~kim strankama. Drugo, mi iz vladaju}ih partija imamo interes da ~uvamo Dra{kovi}a kao malo vode na dlanu. Voditeq: [to? Dr [e{eq: Jer je on nama najkorisniji. Ne daj bo`e da Dra{kovi} nestane sa srpske politi~ke scene, onda bi se mo`da neko ozbiqan pojavio na wegovom mestu i vodio takvu prozapadnu politiku. Onda bi mo`da bilo mogu}e ujediwavawe opozicije, onda bi mo`da bilo mogu}e da opozicione koalicije du`e potraju. Dok je Dra{kovi} prisutan, niti ima ozbiqnih razgovora u opoziciji, niti neko mo`e sa wim stvarati ozbiqnu koaliciju, niti neko mo`e sinhronizovati opozicione politi~ke akcije, niti ih neko mo`e na normalan na~in artikulisati, niti neko narod mo`e ubediti da postoji alternativa sada{woj vlasti. Voditeq: Pa dobro, to }emo videti na izborima. Dr [e{eq: Pa vide}emo na izborima, sve }emo mi ovo videti na izborima, a za{to mi to sada govorite? Naravno da }emo videti, onda, koja je svrha na{eg razgovora? Ja iznosim mi{qewe. Ja vam iznosim neke procene pre izbora, do sada su uvek bile ta~ne. Voditeq: Pa recite mi, evo sada je Zoran \in|i} ne{to izjavio, da ima podatke da se na wega sprema atentant. Dr [e{eq: \in|i} je to i zimus izjavqivao, proletos u Crnoj Gori. Ko bi sada spremao atentant na \in|i}a, kome \in|i} smeta? Da je to izjavqivao letos, kad je mislio da je na vrhuncu mo}i, popularnosti, da mo`e da sru{i vlast na ulici, pa da mu se i poveruje. 150
Sada, kad mu je sve propalo, kad mu se po par stotina qudi pojavi na mitinzima, kada nema nikakvog autoriteta, kome on sada smeta? Sada moramo i \in|i}a da ~uvamo. Ne daj bo`e da on ode, mo`da bi se neko sposobniji i pametniji od wega pojavio, pa nas upropastio. Voditeq: Vrlo ste samouvereni. Dr [e{eq: Da, nama najvi{e odgovaraju ovakvi nesposobni lideri opozicije, kao {to vama odgovara Kilibarda. Voditeq: Kome – vama, meni? Dr [e{eq: Vama koji ste separatisti~ki usmereni, jer je 8-9 godina zamajavao srpsko bira~ko telo, predstavqao se kao iskreni i ube|eni srpski patriota, a onda okrenuo }urak naopako i sada je jedan od najve}ih srpskih izdajnika, poput Dodika, poput Biqane Plav{i}. Voditeq: Zar nije o~igledno da bi morali da razgovaramo da li bi vi... Dr [e{eq: Pazite, Kilibarda je 1992. godine postavio pitawe, otvoreno, javno u Bijeqini – {to niste poru{ili ove yamije. Kilibarda je davao nebulozne izjave koje nikada niste iz mojih usta mogli da ~ujete. Voditeq: Dobro, i vi ste pri~ali, ne znam, da }ete ga|ati Rim, da }emo ne znam ni ja {ta... da napravimo. Dr [e{eq: Prvo, ja sam pretio susednim zemqama, to je ta~no, koje u~estvuju u agresiji na na{u zemqu, ali nikada se nisam zalagao da se ru{e bilo crkve, bilo yamije. Nikada to niste mogli iz mojih usta da ~ujete. Nikada se nisam zalagao da se ubijaju civili, da se {ikaniraju civili itd. Nikada to iz mojih usta niste mogli da ~ujete. A, to je Kilibarda radio. To je Biqana Plav{i} radila. Voditeq: Civili su izgleda najve}e `rtve svih ovih na{ih ratova. [ta mislite koji... Dr [e{eq: Civili su uvek, u svim ratovima, bili najve}e `rtve. Voditeq: [ta mislite ko je pobio one civile u Kosovu, na ~ijoj se... nalaze. Dr [e{eq: Koji su to civili? Voditeq: Albanski. Dr [e{eq: Koliko ih ima? Voditeq: Pa, prema saop{tewu ha{kog tribunala, prema saop{tewu... organizacija do sada je prona|eno 400 grobnica. Dr [e{eq: To nije istina. Prona|eno je mawe od 200 i o tome otvoreno pi{e ameri~ka {tampa. Neki dan je “Wujork tajms” objavio, mawe od 200 je na|eno mrtvih Albanaca, a u toku rata su sa Zapada govorili da ih ima desetine hiqada. Gde su? Nema ih. Drugo, mo`da ima poneki civil ali su retki. Ubijani su teroristi a civili su ginuli pre svega od NATO bombardovawa i sada su na Zapadu u panici i ne mogu da opravdaju agresiju. Deset puta je vi{e qudi izginulo od NATO bombi nego u obra~unu sa na{om vojskom i policijom na Kosovu i Metohiji. Voditeq: Vi 25. idete na Sveti Stefan na razgovore sa delegacijom DPS-a. U kom svojstvu idete tamo? Kao predsednik radikala ili kao predstavnik srpske Vlade? Dr [e{eq: Idem kao predsednik Srpske radikalne stranke, jer su to me|ustrana~ki razgovori. 151
Voditeq: Kakav }ete stav zauzeti povodom pitawa platforme? Dr [e{eq: Prvo, imam mnogo toga da ka`em kritikuju}i platformu, ali sam pristalica dijaloga. Ho}u da razgovaram o svemu, o svakom pokrenutom pitawu. [to bi se reklo – bez dlake na jeziku. Kao {to o~ekujem od mojih sagovornika da ka`u sve {to zaista misle. Nama je potreban dijalog i me|u najnepomirqivijim politi~kim protivnicima. Dijalog je su{tina politi~kog procesa, ali kona~na re{ewa svih politi~kih problema mogu se jedino tra`iti kroz demokratske izbore. Voditeq: Mo`ete li ne{to konkretnije re}i – kakav }ete stav zauzeti... Dr [e{eq: Ne mogu, jer ako }u ja unapred... Voditeq: Da li }ete da odbijete tu platformu, bez obzira {to }ete da razgovarate. Da li ste... Dr [e{eq: Prvo, javnost zna da ta platforma, onakva kakva je sada, nije prihvatqiva za Srpsku radikalnu stranku. Mi smo to ovde otvoreno govorili. Voditeq: Dobro, {ta je to {to je neprihvatqivo. Dr [e{eq: Mi smo protiv konfederalizacije savezne dr`ave. Mi smo za ja~awe federacije. Voditeq: E pa onda su ti razgovori unapred osu|eni na propast. Dr [e{eq: A {ta vi o~ekujete od takvih razgovora, da jedna takva sesija mo`e da na|e re{ewe svih problema. Mislim da te razgovore treba nastaviti, da }e oni du`e vreme trajati. Da se iskristali{u sve mogu}e opcije i da svako shvati s kakvom snagom raspola`e, {ta je realno a {ta nije realno. Ovakva platforma kakva je sada apsolutno je nerealna i nesprovodiva. Voditeq: Evo, SNP ima zamerku {to DPS uo{te razgovara, prvo sa partijama u Srbiji, nego sa wima ~ak vas je i Predrag Bulatovi}, ako se ne varam, pre dva-tri dana pozvao da odustanete od koncepta Velike Srbije. Dr [e{eq: To je meni sme{no. I jedno i drugo. [to ima konkurentska partija da svojoj qutoj konkurenciji sugeri{e s kim }e prvo razgovarati. I, drugo, {ta vredi wima Predrag Bulatovi} da sugeri{e kakav }e biti program Srpske radikalne stranke. Na ovakvom programu Srpska radikalna stranka je dobila milion i dvesta hiqada glasa~a. I, drugo, na{a stranka nikada nije mewala svoj program od osnivawa do danas. Pa, neka se zapita Predrag Bulatovi} kakve je on programske koncepcije zastupao. Pitawe je i kakve sada zastupa. [ta on ima vama da sugeri{e. Su{tina na{eg programa je Velika Srbija, a wegova sugestija je kao kada bi nam rekao – a {to vi radikali ne biste raspustili stranku. Ili – {to vi radikali ne biste nestali sa politi~ke scene. Ili – {to vi radikali ne izvr{ite kolektivno samoubistvo. Eto, toliko ima logike u takvoj wegovoj izjavi. To su nebuloze. Kao da ja wemu savetujem {ta treba da radi. [ta me briga. I, on nam je konkurencija. Mi samo `elimo jednu stvar. @elimo da razbijemo politi~ki bipolarizam u Crnoj Gori. @elimo da razbijemo u svesti qudi podelu na to da li su za Mila ili Momira. Mislim da to danas najvi{e smeta crnogorskoj politi~koj sceni. 152
Voditeq: Da, kao {to u Srbiji – jesu li za ili protiv Milo{evi}a. Dr [e{eq: I to je lo{e. [ta to zna~i – za ili protiv Milo{evi}a. Svaka stranka treba da ima svoj neki identitet po kome je prepoznatqiva u javnosti. Voditeq: Mi pri~amo o narodu. Dr [e{eq: I koji ~uva. Voditeq: Moram da promenim, 75 minuta smo ve} potro{ili. Imam jo{ ne{to da vas pitam. Recite mi za{to va{ potpredsednik stranke stalno ne{to preti Crnoj Gori. Gospodin Nikoli} nedavno je izjavio da }e u slu~aju otcepqewa Crne Gore Crnogorcima u Srbiji uvesti radne dozvole, vize {ta li, za{to bi to radili svojim gra|anima. Oni su gra|ani... Dr [e{eq: Prvo, Tomislav Nikoli} ni{ta ne preti Crnoj Gori. Drugo, ako bi se Crna Gora otcepila svi gra|ani koji imaju crnogorsko dr`avqanstvo bili bi stranci u Srbiji. A u svetu nigde stranac ne mo`e da dobije zaposlewe ako nema radnu vizu i regulisan uredno boravak. Da li je tako? To je jedna prirodna posledica koju treba imati u vidu. Crnogorci koji su dr`avqani Srbije takvih problema ne bi imali. Ali je mnogo vi{e Crnogoraca u Srbiji koji su dr`avqani Crne Gore, {to zna~i da su ro|eni u Crnoj Gori pa su do{li u Srbiju, nego onih koji imaju dr`avqanstvo Srbije. Tu bi se stvorio stra{an problem. Voditeq: Recite mi – ukoliko crnogorska vlast raspi{e referendum, o ~emu se tako|e mnogo govori ali nema naznaka da }e do wega do}i, dakle ukoliko raspi{e referendum o dr`avno-pravnom statusu Crne Gore i ukoliko se gra|ani iz Crne Gore odlu~e za tu eventualnu samostalnost, kakav }e stav zauzeti srpski radikali... Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je kategori~ki protiv toga. Mi smo protiv referenduma i mi smo protiv otcepqewa. Mi }emo javno saop{titi svoje stavove. Mi ni{ta ne pretimo Crnoj Gori. Postoje obaveze savezne dr`ave, i na{ savezni ustav ne dozvoqava otcepqewe federalnih jedinica. Naravno, vlast u Crnoj Gori treba da vodi ra~una o reakciji sopstvenog naroda. Narod u Crnoj Gori je apsolutno protiv otcepqewa. Bez obzira na sve re`irane, prore`imske ankete javnog mwewa. Li~no mislim da otcepqewe Crne Gore bez krvavog rata nije mogu}e. Voditeq: Mislite unutar Crne Gore ili... Dr [e{eq: Unutar Crne Gore. A mislim da bi taj rat mo`da izazvao i novu vojnu intervenciju NATO-a, {to bi ga dodatno komplikovalo i u~inilo jo{ krvavijim. To je jedna stra{na opasnost. Daqe, pod pretpostavkom i da uspe otcepqewe Crne Gore {ta bi se onda de{avalo. Onda bi najistaknutiji srpski patrioti iz Crne Gore nastojali da se isele u Srbiju. Veliki deo muslimana iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina nastojao da sa wima mewa ku}e i stanove i da se preseli u Bijelo Poqe, Pqevqa, i taj pojas za koji su muslimani najvi{e zainteresovani, Berane itd. Do{lo bi do jednog spontanog pomerawa stanovni{tva. Crna Gora bi za izvesno vreme ostala bez srpske ve}ine stanovni{tva. Prevagnuli bi muslimani i [iptari. Crna Gora bi izgubila srpski identitet i onda bi se pretvorila u neku prirodnu vezu izme|u Albanije i muslimanske Bosne i Hercegovine. 153
Nije slu~ajno {to su Amerikanci i u vreme Dejtonskog sporazuma insistirali da se prihvati Izetbegovi}ev zahtev da enklava Gora`de ostane u sastavu bosansko-hercegova~ke federacije. Enklava Gora`de je oja~ana vrlo {irokim teritorijalnim koridorom. Na tom mestu i Amerikanci i muslimani planiraju spajawe Sanyaka sa muslimansko hrvatskom federacijom i daqe zelenu transferzalu prema Albaniji. Voditeq: Dobro, ali kada to ka`ete... Dr [e{eq: Amerikanci jo{ nisu za tu opciju, trenutno jo{ nisu. Smatraju da je to prerano. Amerikanci smatraju da nas treba prethodno jo{ iscrpqivati i zao{travati unutra{we odnose a kada budu mislili da je zrelo da se u to upuste onda }e oni krenuti svim silama. Ako u tome uspeju to }e zna~iti kraj Crne Gore. Voditeq: Veza izme|u Albanije, veza izme|u Albanije i Bosne, Crna Gora stoji tu vekovima, {ta je onda to sad... {ta... Dr [e{eq: To {to ne{to stoji vekovima ni{ta ne zna~i. Voditeq: Nije, nego na {ta ste mislili, veza izme|u Albanije i Bosne. Ona ina~e... Dr [e{eq: Teritorijalni etni~ki koridor. Po~eo sam da vam govorim. Tu bi se po~eo odvijati prirodan proces, demografski. Voditeq: Da, da uz Sanyak sa... Dr [e{eq: Najistaknutije srpske patriote bi nastojale da se isele. Mnogi su ve} pod `estokim udarom re`ima. Mnogi ve} ne mogu da dobiju posao, {ikanirani su, otpu{tani itd. Oni bi be`ali u Srbiju. Najve}i broj bi nastojao sa muslimanima iz srbijanskog dela Sanyaka, Novog Pazara, Sjenice i Tutina da mewa ku}e i stanove. Taj proces bi iz Sarajeva bio podr`an. Izetbegovi} sada po svaku cenu poku{ava da spre~i iseqavawe muslimana iz Novog Pazara u bosanskohercegova~ku federaciju. Jer, on sa wima ima druge planove. Voditeq: Recite mi kako ste primili informaciju da Milica Pejanovi} ne}e da razgovara sa vama, da ne}e ni da sedi za istim stolom. Dr [e{eq: U prvi trenutak mi je bilo ~udno a onda sme{no. Tako je nekako neartikulisano iracionalno reagovala kao da sam joj, ne daj Bo`e, nudio qubav. [ta to zna~i da sedi sa mnom, i to za istim stolom. Ne mogu to uop{te da razumem. [to bi ona na kraju krajeva i sedela sa mnom. Sa mnom treba da sede politi~ari. Neko ko daje takvu izjavu sa politikom nema nikakve veze. Dijalog se i vodi sa politi~kim protivnicima. [ta ima da vodite dijalog sa istomi{qenicima. To je besmisleno. Voditeq: Mo`da na samom kraju da mi ka`ete s obzirom da je to normalno da... Dr [e{eq: To je unutra{wa stvar Demokratske partije socijalista. Ja se u to ne me{am... Voditeq:... partije kada razgovaraju idu sa dva krajwe polarizovana stava. To je tako normalno. Recite mi ne{to {to mi se ~ini puno ozbiqnije – kako mislite da svi zajedno normalizujete odnose izme|u Srbije i Crne Gore. Da li oni uop{te mogu da se dovedu u nekakav red? Dr [e{eq: Mislim da mogu... 154
Voditeq: Uz obostrano po{tovawe Ustava i jedne... Dr [e{eq: Moramo svi da se dr`imo Ustava... Voditeq:... uz funkcionisawe nekakve zajednice. Dr [e{eq: Ako treba da se mewa Ustav onda se on mo`e mewati samo po onom postupku koji Ustav propisuje. To je jedini na~in da se mewa Ustav. To je jedini na~in da se mewaju u institucionalnom smislu odnosi u saveznoj dr`avi. Sve ostalo ne mo`e da pro|e. Voditeq: I daqe je Jugoslavija. Dr [e{eq: I daqe je Jugoslavija, osim ako se mo`da dogovorimo da promenimo naziv. Bilo bi mo`da dobro da se federalna dr`ava Srbije i Crne Gore nazove federacija – Velika Srbija. [to se smejete. Voditeq: Pa sme{an mi je naziv. Dr [e{eq: [ta vam je sme{no? Voditeq: Recite mi, da li mislite da gra|ani Srbije to `ele. Da li oni uop{te `ele Crnu Goru... Dr [e{eq: To `ele i gra|ani Srbije i gra|ani Crne Gore. Voditeq: A {to nijeste onda proveli referendum pa pitali gra|ane Srbije da li `ele zajednicu s Crnom Gorom uop{te. Dr [e{eq: Pazite, ko god provodi referendum... Voditeq: Ispituje narodnu voqu. Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Nego? Dr [e{eq: Nego unapred isplanira rezultate tog referenduma. Ko referendum mo`e da kontroli{e. Nije referendum isto {to i izbori, pa svaka stranka ima svoje kontrolore, svoje posmatra~e, pa i tada promakne mnogo falsifikovawa, mnogo podmetawa itd. Referendum sprovodi iskqu~ivo onaj ko ga je zakazao. Samo se jednom desilo u modernoj evropskoj istoriji da je onaj ko je zakazao referendum i izgubio. To je bilo u vreme De Gola, 1948. godine, kada je postavio pitawe lokalne samouprave u Francuskoj. Izgubio je referendum. De Gol je bio politi~ar tog formata da se nije upu{tao u falsifikovawe rezultata referenduma, a po mom li~nom mi{qewu, s obzirom da sam se bavio i tim periodom francuske istorije, da je `eleo da na|e neki elegantan na~in da napusti vlast i da deluje kao neka uvre|ena mlada, jer je bio izrazito sujetan ~ovek. Dakle, odlazi jer ga Francuska na kraju krajeva nije ni zaslu`ivala. Voditeq: Da li vi dajete ovoj vlasti jo{ dugo vremena... Dr [e{eq: Kojoj vlasti? Voditeq: Aktuelnoj. Saveznoj. Vi niste pobornik mi{qewa da }e ekonomski momenat i izuzetno lo{e stawe u zemqi uticati na wen silazak. Dr [e{eq: Ne. Ova vlast bi mogla da se promeni ako do|e do nekog novog koalicionog dogovora me|u politi~kim strankama na saveznom nivou ili posle slede}ih izbora. Slede}e godine imamo izbore za Saveznu skup{tinu. Voditeq: A, ovo – do kraja godine, zahtevi opozicije, da li to ne{to zna~i? 155
Dr [e{eq: Rekao sam na po~etku razgovora da od toga nema ni{ta, da je to neozbiqno. Voditeq: Gospodine [e{eq, meni je `ao {to ste bolesni, mada mi je drago {to ste prihvatili... Dr [e{eq: Zar vam delujem bolesno? Voditeq: Znam da ste prehla|eni. Dr [e{eq: Ja sam promukao, ali ne ose}am se bolesno. Voditeq: Ka{qete. Dr [e{eq: Ka{qem, ali da sam bolestan ne bih prihvatio razgovor. Voditeq: U svakom slu~aju, meni je drago {to smo razgovarali, mada te vize, paso{i, vidim... niti me ko zaustavqa, nadam se da to nikada ne}e biti. Dr [e{eq: Zna~i, nadate se da }e ostati zajedni~ka dr`ava. Voditeq: Ne, nego se nadam da do tog ne}e do}i. A {ta }e biti... Dr [e{eq: A ako nam se raspadne zajedni~ka dr`ava onda je ne{to najprirodnije uspostavqawe viza, zna~i onda bi vam trebao paso{ da do|ete iz Crne Gore u Beograd. Voditeq: Vi bi mi vaqda garantovali... Dr [e{eq: Ne bih vam ja ni{ta garantovao. To bi sve bilo po propisima, postoji carinska slu`ba, policijska kontrola na granicama itd. Voditeq: O tome se razmi{qa ili... Dr [e{eq: Ne razmi{qa se uop{te o tome nego vam ja govorim {ta bi bila prirodna posledica. Da ne daj Bo`e do|e do otcepqewa. Voditeq: U svakom slu~aju, zahvaqujem vam se {to ste bili gost Montena radija. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
VII SRPSKI NAROD SE NE]E PREDATI TV Ritam Pan~evo, “Otvoreni studio”, 22. novembar 1999. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Ve~eras }ete gledati izuzetnu emisiju, koja se retko vi|a u programu Televizije “Ritam”. Re~ je o politi~koj emisiji, a oni koji redovno prate na{ program, znaju, kada je politi~ka emisija na ovom programu, onda je sigurno i izuzetan gost. Upravo je tako i ve~eras, ne samo da je gost izuzetan, ve} je izuzetno atraktivan, ekskluzivan i aktuelan, mogli bismo re}i i otvoren i hrabar. To je, poga|ate i sami, dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije. Dobro ve~e i dobro do{li u na{ program. Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Na{i gledaoci su tra`ili da vi do|ete u na{ program, zna se i zbog ~ega, zbog toga {to uvek od vas mogu da o~ekuju prave odgovore na wihova pitawa, a mo`da i na ne{to, {to ih mo`da mu~i. 156
Predla`em da krenemo od ne~ega, {to je mo`da u ovom trenutku najaktuelnije, od `ivotnog pitawa. Zapravo, s obzirom da ste vi i potpredsednik Vlade Srbije i zna se {ta ste uradili u ovih posledwih godinu dana, mo`da i vi{e, koliko ste potpredsednik Vlade Srbije, ho}e li Srbija pre`iveti ovu zimu i kako? Dr [e{eq: Ja sam ube|en da ho}e. Bi}e te{ko, imamo jednu te{ku zimu pred sobom, ali moramo pre`iveti, moramo izdr`ati. I ube|en sam da }emo izdr`ati. ^inimo sve {to je u na{oj mo}i da obezbedimo dovoqno goriva, pre svega elektri~ne energije i u tome imamo uspeha. I daqe apelujemo na gra|ane da {to vi{e smawe potro{wu, da {to vi{e izbegavaju grejawe na struju, iako nije bilo nekih zna~ajnijih i ozbiqnijih havarija, a ako bude ve}ih padavina u narednom periodu, verovatno }e situacija biti jo{ boqa nego {to je danas. To zna~i da iskqu~ewa vi{e ne}e biti, ali ih ne mo`emo apsolutno iskqu~iti. Ako opet bude potrebno negde po dva-tri sata iskqu~ewa, po onom rasporedu koji je dostavqen i saop{ten javnosti, gra|ani to treba da razumeju. Ali, nema mesta nekim apokalipti~nim vizijama, zluradim prognozama da }emo se smrzavati, da struje uop{te ne}e biti i tako daqe. Struje }e biti. Mi imamo proizvodwu nekih 100-105 miliona kilovata. Otprilike potor{wa proteklih dana, onih hladnijih dana, bila je ~ak i oko 120 miliona kilovata, i tu je bio taj raskorak. Zna~i, nedostajalo nam je negde petnaestak, odnosno 10-15%. Treba imati u vidu da nas mnogo poga|a okupacija Kosova i Metohije. Svi energetski potencijali Kosova i Metohije su ostali van na{e kontrole, a jedan deo struje se i daqe odliva preko Kosova i Metohije. Tamo se struja uop{te ne proizvodi, a deo struje iz Srbije se odliva. A mi ne mo`emo da iskqu~imo struju zato {to tamo ima i ~istih srpskih naseqa, ne mo`emo, dakle, da te Srbe ostavimo bez elektri~ne energije. I drugi razlog zbog koga ne mo`emo da iskqu~imo, je {to neke kqu~ne linije snabdevawa idu preko Kosova i Metohije, ukr{taju se tamo, ~ak je mre`a sa Crnom Gorom povezana na tom mestu i tako daqe. Ne bih vam ja mogao to sada ba{ najstru~nije objasniti, ali ta dva krupna problema postoje i oni nas spre~avaju da jednostavno prese~emo dovod struje za Kosovo i Metohiju, dok nam ne plate dosada{we ra~une. Tamo niko ni{ta ne pla}a. Drugo, mi smo napravili jedan dobar potez ove godine tako {to smo isplatili tri zaostale penzije penzionerima kroz takozvane bonove za pla}awe elektri~ne energije. Penzionerima smo isplatili one penzije koje ko zna da li bi `ivi do~ekali u nekim drugim okolnostima, a pomogli im da lak{e prebrode zimu. Tim ra~unima oni mogu da plate zaostala potra`ivawa i mogu da plate pola zimsku, pola letwu tarifu u budu}nosti. Sada ~ujemo da i tu ima nekih nejasno}a u pojedinim delovima Srbije, da im negde opet to na lo{ na~in prera~unavaju, kao da treba prerasporediti na celu godinu, pa uzeti mese~ni iznos koji se dobije i doplatiti, ako je potro{wa bila ve}a za taj mesec. To jednostavno ne sadr`i ni Uredba Vlade Srbije, ni na{a odluka, nijedan nadle`an organ nije tako odlu~io. Dakle, to je jedna puka samovoqa, treba tek da ispitamo da li je to ta~no. Ina~e sam ~uo neke glasine da se takve stvari de{avaju. 157
Imamo problema sa ova dva glavna preduze}a, koja su trebala da nas snabdevaju dovoqnim koli~inama ogrevnog drveta i ugqa. Srbija{ume su u ve}em broju slu~ajeva zakazale u svemu ovome, jer nisu isporu~ili kvalitetno ogrevno drvo. Drveta nije bilo dovoqno, a negde su nudili ~ak drvo, koje uop{te nije za ogrev, topolu ili ne{to sli~no ili su nudili neke opiqke od drvene gra|e, {to tako|e nije pogodno za grejawe. Negde ima problema sa snabdevawem ugqem, jer mre`a prodavaca ugqa, koja ponegde deluje na mafija{ki na~in, jednostavno odbija da snabdeva gra|ane na ovaj na~in, ne isplati im se, mala je mar`a, mala je provizija i miniraju ovaj na{ napor da se dovoqne koli~ine ugqa ponude penzionerima. Naravno, penzineri se u najve}em broju slu~ajeva opredequju za elektri~nu energiju. Ona je sada i najjeftinija, a tu su nekako te potrebe gra|ana svakog meseca najizrazitije, a ima izvestan broj penzionera, koji nisu sami koristili mogu}nost pla}awa struje tim penzijskim bonom, nego su to dali sinovima, k}erkama i drugim srodnicima, ~iji su ra~uni eventualno ve}i. Ovo {to se de{ava sa snabdevawem ugqem i ogrevnim drvetom za nas je sada dobar razlog da preispitamo ukupno stawe u na{im javnim preduze}ima i da kao Vlada zavedemo rigoroznije mere discipline. Jer, vlasnik tih preduze}a je iskqu~ivo dr`ava, a Vlada je taj subjekt, koji nastupa u ime dr`ave i {titi dr`avne interese, dakle raspola`e dr`avnom imovinom. Ta preduze}a moraju imatiu mnogo vi{i stepen poslu{nosti prema Vladi Srbije. Do sada to nije bio slu~aj. Mislim da }emo morati da interveni{emo i u postoje}em Zakonu o javnim preduze}ima, da }e i on morati da pretrpi izvesne promene, kako bi se poja~ala ta kontrola Vlade. Voditeq: A kada je re~ o gasu, ho}e li ga biti dovoqno? Dr [e{eq: Pa bi}e, ukoliko nam Ma|arska ne bude komplikovala snabdevawe. Ma|arska vlada je izrazito neprijateqski nastrojena prema na{oj zemqi, prema srpskom narodu i ma|arski zvani~nici to sve otvorenije pokazuju. Mi imamo jedan povoqan aran`man sa ruskom vladom. Ruska vlada nam je dala izuzetno pogodan kredit i gasa bi trebalo da bude dovoqno, ukoliko iz politi~kih razloga Ma|arska ne prekine snabdevawe. Ovog puta Ma|ari ne mogu da se izgovaraju da mi ne pla}amo kori{}ewe gasovoda, jer je kori{}ewe gasovoda sada u okviru ovog aran`mana sa Rusima, dakle, da mi gas pla}amo na na{oj granici. Rusi brinu o wegovom snabdevawu i ma|arskoj vladi nadokna|uju tro{kove transporta gasa za Srbiju odre|enim koli~inama gasa, koje Ma|arska dobije besplatno. Dakle, taj aran`man je za nas veoma dobar. Ova potra`ivawa smo pokrili od nekih 17-18 miliona dolara zaostalih obaveza prema Ma|arskoj na ime kori{}ewa wihovog gasovoda. Me|utim, Ma|arska je i pored toga {to je wena vlada neprijateqski usmerena prema Savenoj Republici Jugoslaviji, ~lanica NATO-a i treba imati u vidu da su mogu}a izvesna politi~ka iznena|ewa sa lo{im ekonomskim posledicama. Dakle, ne treba biti apsolutno siguran. Kako sada stvari stoje, sve }e biti normalno. Voditeq: Problema ima mnogo i sa gorivom, naftom, benzinom. Mo`emo li tu o~ekivati neko boqe snabdevawe? 158
Dr [e{eq: Evo, vi `ivite u Pan~evu, znate da intenzivno radimo na popravci pan~eva~ke rafinerije. To je dosta komplikovana popravka. Dobili smo uveravawa kao Vlada Srbije od Naftne industrije i od Jugopetrola da }e se obe na{e rafinerije, i pan~eva~ka i novosadska, osposobiti za normalnu proizvodwu benzina do kraja decembra ove godine. Ako za nekih 10-15 ili 20 dana i prekora~e taj rok, ne}e biti stra{no. Ali, mi moramo u najskorije vreme, ne obezbediti gorivo za bonove, to ni{ta ne zna~i, mi moramo obezbediti dovoqno goriva da se ono normalno to~i na pumpama, bez ikakvih bonova, da se pla}a na licu mesta i to da cene budu, koliko je mogu}e, pristupa~ne. Vi znate da je sada litar benzina u Ma|arskoj marka i 65 pfeniga, a Ma|arska nije ni pod blokadom, sankcijama, niti ima nekih konkretnih politi~kih problema, koje velike sile name}u. A mi nikada nismo dozvolili da cena benzina kod nas na pumpama bude ve}a od jedne marke. Sada je jo{ veoma poreme}eno snabdevawe, benzina uglavnom nema na pumpama, gra|ani se snabdevaju kako ko zna i ume, uglavnom na crnom tr`i{tu i to po vrlo visokim cenama. Mi se nadamo da }emo to za narenih mesec i po dana normalizovati. Voditeq: Evo, stigla su i prva pitawa. Samo da ka`em slu{aocima da }e, naravno, dr [e{eq odgovoriti na sva pitawa, ima}emo poseban blok, ako ne i vi{e blokova, koji }e biti posve}eni va{im pitawima. Broj telefona je 351-153 i siguran sam da }e se javiti dosta i penzionera, mo`da i prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika, koji }e pitati za plate. Dr [e{eq: [to se penzionera ti~e, sada su penzije relativno uredne, ovim redovnim penzionerima. Jo{ nismo re{ili problem zemqoradni~kih penzija. Nadamo se da }emo i taj problem na sli~an na~in re{iti, ali moramo napraviti jednu pauzu, jer smo suvi{e preopteretili na{u elektroprivredu. Tri zaostale penzije su iznosile negde oko pet milijardi dinara. To je zaista razlog za ogromna naprezawa u na{oj elektroprivredi, ali ona ima izvesne unutra{we rezerve. Vlada je, na neki na~in, prebijala obaveze, koje je elektroprivreda imala prema dr`avi, konkretne obaveze na ime poreza, doprinosa i tako daqe. Ali, to nije bilo dovoqno. Treba razumeti da su to ogromna naprezawa, ali je recept dobar i u budu}nosti }emo poku{ati da na taj na~in re{imo i zaostale zemqoradni~ke penzije i de~ije dodatke i sve ostalo {to ide u sferu de~ijih dodataka, materinske, porodiqske i tako daqe. Samo nam treba jedna pauza. Ra~unali smo da je penzionerima najurgentnije. Ima penzionera zaista u poodmaklim `ivotnim godinama, ne da je u zavr{nici `ivotnog veka, tako da i oni vide neku korist od toga i da i oni do~ekaju da prime te svoje tri zaostale penzije. A onda }emo u perspektivi da vidimo, da izvr{imo nadoknade i ostalih dugovawa dr`ave prema odre|enim kategorijama gra|ana. [to se ti~e stawa u zdravstvu i {kolstvu, tu se batrgamo kako znamo i umemo. Nadamo se da }e Vlada odr`ati obe}awa, koja je Ministarstvo prosvete dalo zaposlenima u prosveti do kraja godine. A ka{wewa plata u zdravstvu su najmawa, kada je re~ o dr`avnim slu`bama. Mnogo vi{e sada kasne plate u prosveti i u dr`avnom aparatu, gde kasne vi159
{e od tri meseca. Problem je {to plate u zdravstvu svojim iznosom ne zadovoqavaju, kao ni plate ni u jednoj drugoj dr`avnoj slu`bi i {to zaposleni, posebno sa sredwom stru~nom spremom, u oblasti zdravstva ne mogu da sastave kraj sa krajem. Ne mogu vam sada dati konkreta obe}awa o nekim velikim pove}awima. Bi}e izvesnih inovacija, dakle izvesnih pove}awa, ali mi ne smemo i}i ni na neka enormna pove}awa, jer, naravno, nemamo to ~ime da pokrijemo, a ne smemo pokrivati iz primarne emisije. Mi dinar moramo dr`ati pod kontrolom, ne mo`e se on apsolutno odr`ati, suvi{e je te{ka ekonomska kriza u na{oj zemqi da bi nam dinar bio neprekidno ~vrst i stabilan i da bi kurs bio godinu, dve, tri identi~an. On se mora s vremena na vreme pomerati. Takva je situacija u zemqi. Ali, mi `elimo da on bude relativno stabilan. Dakle, da nema onih udara, onih {okova, koje nam prire|uju i na{i neprijateqi spoqa i neke doma}e banke. Dovoqno je da se jedna velika banka pojavi na crnom tr`i{tu sa nekoliko miliona dinara i da obori kurs dinara. A vidite {ta nam rade. Prvo su ogromnu koli~inu dinara sa Kosova i Metohije prebacili u Srbiju, istiskuju}i dinar iz prometa na Kosovu i Metohiji, pa izvesna koli~ina dinara se povla~i iz Republike Srpske, iz Crne Gore, a na kraju NATO organizuje i {tampawe na{e monete, {tampawe falsifikovanih dinara na jo{ kvalitetnijem papiru nego {to je ovaj na{ i ubacivawe tih dinara na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Na{a policija sve vi{e otkriva te poku{aje ubacivawa la`nih dinara. Wihov je smisao da se daqe dinar obezvre|uje i da se kriza u na{oj zemqi zao{trava. Voditeq: I posledwe pitawe iz ovog bloka, da li }e Vlada istrajati u ovoj akciji vra}awa cena na raniji nivo? Dr [e{eq: Moramo istrajati u tome. Ja znam da su zahtevi nekih proizvo|a~a opravdani. Opravdani su zahtevi i proizvo|a~a {e}era, i uqa, i bra{na i tako daqe. Ali ne smemo sada i}i na pove}awe cena tih osnovnih `ivotnih proizvoda, da ne bismo poremetili relativnu stabilnost, koja postoji. To se mora priznati. Mi zato ~inimo napore da zadovoqimo prohteve jednih, drugih i tre}ih, donekle, ne potpuno. Evo, ve} se odre|ene koli~ine robe pojavquju na tr`i{tu. Ali, sada se pojavquje jedan novi sindrom, narod je upla{en ovim nesta{icama koje su se desile, pa pravi ku}ne rezerve. Da}u vam jedan konkretan primer. Sada je snabdevawe Beograda mlekom na nivou od 400.000 litara dnevno. U normalnim, redovnim prilikama to je sasvim dovoqno, da mleka ima u svim prodavnicama u Beogradu. Sada to nije dovoqno, jer qudi, ~im vide mleko, odmah kupuju i to ve}e koli~ine, ~im vide uqe, kupuju ve}e koli~ine, ~im vide {e}er, kupuju ve}e koli~ine, dok te ku}ne zalihe ne dostignu izvestan nivo i tu }e da stanu. O~ekujem da }e potra`wa mo`da ve} u januaru naglo da slabi, da spla{wava i tada }e se potpuno normalizovati stawe na tr`i{tu, te robe }e biti dovoqno u svim radwama. Jer mi imamo dovoqnu proizvodwu uqa, imamo vi{e nego dovoqnu proizvodwu bra{na. Ove godine nam je i {e}erna repa dobro rodila, mislimo da }emo doma}om proizvodwom skoro pokri160
ti sve doma}e potrebe. Pro{le godine smo morali da uvozimo, jer proizvodwa nije bila dovoqna. Ove godine skoro da }emo imati dovoqno, tako da nema razloga ni za nesta{ice, ni za stvarawe nekih ve}ih zaliha. Ali, problem je u tome {to su zaista te cene izuzetno niske. A mi ih moramo dr`ati tako niskim, jer nam je socijalna situacija u dru{tvu veoma lo{a. Ne smemo qude ostaviti gladnim. Onda pravimo razne kombinacije sa proizvo|a~ima uqa, dotiramo proizvo|a~e uqa, pa dotiramo sve seqake, koji zaseju {e}ernu repu, dotiramo mislim sa 1.500 dinara po hektaru. Onda dotiramo proizvodwu mleka, samo proizvo|a~ima mleka ispla}eno je za ovu godinu oko 600 miliona dinara na ime premija. Ali, i tu ima problema sa isplatama, jer neki posrednici, koji bi trebalo to da isplate, zadr`avaju novac, ili ga ne isplate ili ga potro{e, ili su oni sami u veoma te{koj situaciji, pa im taj novac stigne na ra~un i jednostavno nestane. To su konkretni problemi, sa kojima se ponegde susre}emo u praksi. Ako je u pitawu neka zadruga, koja je ina~e u te{koj situaciji, pa dobije novac za isplatu premija za mleko, sa~ekaju je na ra~unu neke druge obaveze, banka reaguje tako {to joj prazni ra~un i tako daqe. To je ono, sa ~im se suo~avamo u praksi i ~emu jo{ nemamo pravog leka. Trudimo se da obezbedimo i dovoqne koli~ine ve{ta~kog |ubriva. Mi smo imali jednu neprirodnu situaciju da je na slobodnom tr`i{tu cena nekih vrsta ve{ta~kih |ubriva bila otprilike u paritetu 4,5 ili 6 kilograma p{enice za kilogram |ubriva. Mi se trudimo da sada obezbedimo dovoqno ve{ta~kog |ubriva, da to bude otprilike 2,2 kilograma p{enice za kilogram |ubriva, {to je relativno povoqno i podno{qivo. Imamo jednu veoma komplikovanu situaciju u sferi poqoprivredne proizvodwe, sferi proizvodwe hrane, a ne smemo sad da idemo sa dubinskim reformama. Znam da bi bilo mnogo boqe da imamo slobodnu cenu mleka, a da dotiramo porodice sa malom decom, da pove}amo de~ije dodatke, pa da oni mogu da kupuju to mleko. A ne da dr`ava na ovaj na~in dotira i onoga koji ima velika primawa, koji ima novca. Realno bi bilo da imamo i tr`i{nu cenu hleba, mesa, uqa, {e}era i tako daqe. Ali, suvi{e je duboka sada{wa ekonomska kriza i suvi{e su spoqni pritisci na na{u zemqu, blokada i snakcije, veliki i intenzivni, da bi se smeli odmah odlu~iti na neke radikalne reforme, na neke sistemske, su{tinske reforme, koje u jednom momentu mogu izazvati i krizno stawe. Voditeq: Rekli ste da su zaista suvi{e veliki pritisci na na{u zemqu. Me|utim, ovih dana se govori i kod nas, a i u inostranstvu o sankcijama. Neki to skidawe sankcija uslovqavaju izborima, negde se ka`e da bezuslovno moraju da se skinu sankcije. [ta vi li~no mislite? Dr [e{eq: Ja mislim da nam Amerikanci ne}e tako lako skinuti sankcije, imaju ciq da uni{te na{u dr`avu. To je samo jedna igra ma~ke i mi{a, {to bi se reklo. Setite se, uo~i Dejtonskog sporazuma obe}avali su, ako se potpi{e Dejtonski sporazum, ukinu}e nam sankcije. I slagali su nas. Je li tako? Ko nas jednom sla`e, ne smemo mu vi{e verovati. Oni su nas mnogo, mnogo puta slagali. Nema ni{ta od toga. Oni ka`u – ako budu slobodni izbori, ali se podrazumeva da oni slobodnim izborima smatraju samo one izbore, na kojima bi pobedili srpski izdajnici. 161
Voditeq: To smo sada videli kako je u Makedoniji. Dr [e{eq: Da, videli smo kako je to sad u Makedoniji i kakvim se metodama slu`e Amerikanci. Videli smo to ranije u Republici Srpskoj. Vi|amo mi to ~esto, suvi{e ~esto, ni{ta im se ne mo`e verovati. Mi moramo izdr`ati. O~igledni su ameri~ki planovi, tu vi{e nema nikakvih tajni. Plan Amerikanaca nije samo da nam oduzmu Kosovo i Metohiju, ni to nisu uspeli u potpunosti, ko~i ih ova Rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, hteli bi da nam otmu Crnu Goru, hteli da nam otmu Vojvodinu i hteli bi da nam otmu Ra{ku oblast ili Sanyak. O Vojvodini je otvoreno govorio nedavno Milan Pani} u Ma|arskoj. On je zapravo ofirao ameri~ki plan i zato su ga sada povukli iz prvog e{elona, nema ga ni na opozicionim skupovima, nije bi ni u Budimpe{ti na tzv. Sent Andrejskom sastanku, niti ide na druga mesta, gde ameri~ka {pijunska mre`a okupqa lidere izdajni~kih stranaka. On je to provalio. A mi smo to znali i ranije, ako se se}ate, radikali otvoreno o tome govore ve} 7-8 godina. Ovo je rat bez milosti. Voditeq: Za{to je ciq Amerikanaca da Srbija ostane bez Kosova, bez Sanyaka, bez Vojvodine, bez Crne Gore? Dr [e{eq: Ciq je Amerikanaca da Srbija vi{e nikada ne bude ozbiqna dr`ava i da se {to vi{e odbija od Jadranskog mora. Jer, u ameri~kim o~ima Srbija je tradicionalni ruski saveznik na Balkanu. Sve ovo {to se sada radi protiv Srba, ova akcija koja se vodi protiv nas, zapravo je smi{qena protiv Rusije. Ciq je Amerike da se uni{ti Rusija. Ako ve} ne mo`e da se uni{ti, onda da se spre~i da se vrati na Balkan, da se vrati na Sredozmeno more. Amerikanci prave tzv. sanitarni kordon, kako bi spre~ili Rusiju. U wihovim o~ima Srbi su isto {to i Rusi. Zato treba prvo wih uni{titi, treba ih onemogu}iti. Mi Srbi sad da dubimo na glavi, mi ne}emo promeniti ameri~ko mi{qewe o nama, ameri~ku svest o nama mi ne}emo promeniti. Voditeq: Dobro, Rusija to svakako zna. Ali, ipak Rusija nije mnogo pomogla... Dr [e{eq: U Rusiji neko zna, a neko ne zna. Znate, Rusija sve do ove godine nije bila u stawu da re{i problem ^e~enije. Sad ga re{ava i to ga dobro re{ava. Rusija nije bila u stawu da sa~uva ni Kazahstan, u kome je bila ~vrsto, sa obe noge. Ali i situacija u Rusiji se mora promeniti. Ja sam duboko ube|en da Rusija ne mo`e ve~ito ostati na kolenima. Ako se Rusija uspravi i nama }e da svane, jer Rusija nema bli`eg saveznika na Balkanu od nas. Rusija je `ivotno zainteresovana za Srbiju, za srpske zemqe. Rusija sve otvorenije to pokazuje. Naravno, Rusija je u te{koj ekonomskoj krizi, koju Zapad ve{to koristi. Znate, Rusija je u jednom trenutku podlegla la`nim obe}awima Zapada, la`nim obe}awima o demokratiji, o ekonomskom prosperitetu itd. I Rusija je prihvatila sve {to je Zapad tra`io, a Zapad je Rusiju slagao. Posledwa la` je bila oko onih obe}anih 24 milijarde dolara pre nekoliko godina. Ni{ta Zapad nije doprineo Rusiji, a vi{e je dolara iz Rusije oti{lo na Zapad, nego {to su ukupni ruski dugovi zapadnim silama. Kroz taj sistem neverovatne pqa~ke, kroz proces privatizacije, nekontrolisane privatizacije, kroz neravnopravne me|unarodne ugovore itd. rusko bogat162
stvo se sistematski selilo na Zapad. Pune su zapadne banke ruskih para, ali vlasnici tih para su privatna lica, privatni gra|ani i eventualno neke firme iz Rusije. Rusija je osiroma{ena, a nekoliko hiqada Rusa se enormno obogatilo. To bi bila i na{a sudbina. Mi bi do kraja propali, a nekoliko tih kqu~nih izdajnika bi se enormno obogatilo. Voditeq: Kako ocewujete ovaj samit OEBS-a u Turskoj, koji je nedavno zavr{en? Dr [e{eq: On je tako|e imao izrazito antiruski prizvuk. Na wemu se Kosovo skoro nije ni pomiwalo, vrlo malo se pomiwalo. Sve je bilo usmereno protiv ruske akcije u ^e~eniji. Tu je Boris Jeqcin veoma dobro postupio {to je demonstrativno napustio skup. Zapad nije smeo mnogo da se me{a u ruska unutra{wa pitawa i otvoreno zapadni stratezi i politi~ari ka`u – Rusija je ipak ne{to drugo, Rusija ima nuklearnu vojnu mo}. Ne mogu na isti na~in postupiti prema Rusiji, kao {to su postupili prema Srbiji. Jo{ uvek ne mogu, ali u perspektivi bi i to poku{ali, ukoliko im se uka`e prilika. Voditeq: Vi ste osudili boravak nekih opozicionih lidera u Turskoj. Rekli ste da su tamo do{li da se poklone Klintonu. Dr [e{eq: [ta mi imamo to da osu|ujemo? Mi smo to ismevali. Oni su samo za podsmeh. Ko bi sebi mogao da dozvoli ovo {to su dozvolili \in|i}, \ukanovi} i Vuk Dra{kovi}? Da odu neprijateqima na{e zemqe na noge, da od neprijateqa ne{e zemqe, od onih koji su bombardovali srpsku decu, koji su ubili vi{e od 2.000 Srba, dobijali naloge kako da rade protiv srpskog naroda i srpske dr`ave, da od wih dobijaju novac. Evo, nedavno je opet izjavila Medlin Olbrajt da je od letos prozapadna opozicija u Srbiji dobila oko 12 miliona dolara. Mnogi se pitaju gde je taj novac. Sada se ~ude, kao da se taj novac deli svima koji u~estvuju u opozicionim akcijama, svim ovim jadnicima koji {etaju po ki{i i snegu, zalu|eni, misle}i da se bore mo`da za ne{to ispravno. Oti{lo je to u yepove nekolicine izabranih. Pitawe gde su pare treba postaviti direktno \in|i}u, Goranu Svilanovi}u, Vesni Pe{i}, Vladanu Bati}u, Vuku Obradovi}u, da oni odgovore gde su te pare. A ostali ovde dobiju neku crkavicu, to je suvi{e sitno. Milana \uri}a, predsednika Udru`ewa tzv. nezavisnog sindikata penzionera, pre neki dan sam javno prozvao, ka`em – lako je wemu kad dobija penziju iz inostranstva. On ka`e – nije to penzija. Pa, ka`em – dolazi uredno, u krupnim iznosima, {ta je ako nije penzija, {ta to drugo mo`e da mu dolazi iz inostranstva? Dolaze mu ameri~ke pare. I {ta on radi? On kupi sad nekoliko yakova bra{na, nekoliko yakova pirin~a, eventualno ne{to {e}era, kao podeli nekim penzionerima, koji su ~lanovi tog udru`ewa, po dva-tri kilograma. Kao da to ne{to zna~i. A glavninu novca stavi u svoj yep. Tako vam se de{ava i u ovim opozicionim strankama. Ako Amerikanci ulo`e 12 miliona dolara, od toga 1/3 ve} uzmu ovi ameri~ki slu`benici, jer to ide bez priznanica, potvrda, da bi se sakrilo od na{ih vlasti, kako se ne bi moglo intervenisati itd. Zna~i, 1/3 uzmu oni, onda 1/3 podele glavni mafija{i ovde, oni kompawoni, a onda se eventualno 1/3 upotrebi za organizovawe akcija, za organizovawe autobusa, za organizovawe materijala koji je potreban za te mitinge i za jo{ neke stvari. 163
A za slede}u godinu Amerikanci planiraju 100 miliona dolara ukupno za subverzivne delatnosti protiv na{e zemqe. Deo tog novca ide za radio “Glas Amerike” i radio “Slobodna Evropa”, deo tog novca ide za izdajni~ke medije u na{oj zemqi. Postoje televizije poput pan~eva~ke, kragujeva~ke, poput Studija B, ni{ke gradske televizije, koje izrazito rade protiv srpskog naroda. Mislim da je neuporedivo gora Pan~eva~ka gradska televizija od “Glasa Amerike” ili “Slobodne Evrope”. Neuporedivo je gora. Prosto sik}e antisrpsku mr`wu. Deo tog novca ide i za tzv. nezavisna udru`ewa gra|ana, razne asocijacije, deo ide za politi~ke partije, deo ide za re`im u Crnoj Gori. Dakle, za sve one koji danas deluju protiv srpskog naroda, slu`e}i otvoreno Amerikancima. Oni se vi{e ne stide toga, oni to vi{e i ne sakrivaju. Mi smo ih za to prozivali 1990, 1991, 1992, 1993. godine. Tada su se mnogi vi{e krili. Tada su postojale i ameri~ka i engleska i francuska i nema~ka ambasada u Beogradu, pa su lak{e kontaktirali. Odu u ambasadu, niko ih ne uhvati, uzmu tamo novac, dobiju naloge itd. Sada se vi{e sa wima ne sastaju u Beogradu. Sada moraju da putuju ili u Ma|arsku ili u Crnu Goru, u Herceg Novi ili putuju u neku zapadnoevropsku zemqu ili u Carigrad i sli~no. Voditeq: Ali to {to oni dobijaju novac, to je mo`da za wih dokaz da }e, ako oni do|u na vlast dogodine, recimo, kada budu izbori, da }e onda Amerika dati novac za oporavak Srbije. Dr [e{eq: Ne, naprotiv. Amerika sad wima daje novac, da ne bi morala da daje novac za celu Srbiju. [ta je Rumunija dobila? Da li je dobila neki ozbiqan novac od Amerike? Nije. Da li je Bugarska dobila neki ozbiqan novac od Amerikanaca? Nije. U Bugarskoj i Rumuniji se `ivi mnogo gore nego u Srbiji, iako one nisu pod blokadom, sankcijama, nisu bombardovane. Da li je Makedonija dobila? Ona vam je najboqi primer. Ima li ijedna zemqa ~ija vlada na odvratniji na~in slu`i ameri~koj politici? Nema. [ta je dobila Makedonija? Ni{ta. Dobio je Vasil Tupurkovski, dobio Qup~o Georgijevski, dobili su ti ~elnici re`ima. Oni su dobili mrvice. To je za wih krupan novac kada dobiju po nekoliko miliona dolara. To je za jednog ~oveka mnogo krupan novac. Za jedan narod i za jednu dr`avu to je sitan novac, koji ne zna~i ni{ta. [to bi Amerikanci davali nekoliko milijardi dolara, {to bi ulagali u Srbiju? Da su oni ulo`ili 78 milijardi dolara od 1990. godine naovamo, srpski narod bi mislio da su mu Amerikanci prijateqi, srpski narod bi se prijateqski ophodio prema Amerikancima, bio bi spreman da saobra`ava svoju politiku prema ameri~koj, smatraju}i da je to ispravno, da je to demokratski, da je to napredno, prosperitetno, je li tako? Me|utim, Amerikanci nisu bili spremni da daju toliko novca. Oni su mislisli da je dovoqno da podmite nekoliko politi~ara i oni }e zavr{iti posao. [ta briga Amerikance {to se ovde te{ko `ivi? [ta briga Amerikance {to se te{ko `ivi u Bugarskoj, Rumuniji ili Makedoniji? To ih uop{te ne interesuje. Oni su svoj posao zavr{ili. Te dr`ave su pod wihovom kontrolom, a narod neka crkava od gladi, ba{ ih briga. Tako bi vam bilo i ovde. 164
[ta su dali Republici Srpskoj? Ni{ta. Popravili su nekoliko puteva, koji su wima od strate{ke, vojne va`nosti. Ni{ta vi{e. I dali su Dodiku pare. Dodikov aparat funkcioni{e, qudi koji su na wegovom platnom spisku. Kako `ivi narod? Mnogo gore nego u Srbiji. Tamo su cene tri ~etiri puta vi{e nego u Srbiji. Ne znam da li ste bili u Republici Srpskoj ili da li vam je neko pri~ao kako je tamo. Ono najobi~nije par~e bureka, koje je kod nas mo`da 5-6 dinara, najvi{e 7 dinara, npr., u Bijeqini ko{ta 25 dinara. Tamo je jedna vekna hleba jednu marku. Zamislite kada bi kod nas vekna hleba bila 17 dinara, kako bi se to te{ko podnelo. A plate u Republici Srpskoj nisu ve}e nego kod nas, a penzije su mnogo ni`e. Tamo narod neuporedivo te`e `ivi. E sad, tamo je oja~ao sloj onih, koji slu`e Amerikancima. Ako radi kao prevodilac za SFOR, prima platu, pa ko radi tamo u aparatu, pa ovi Dodikovi dou{nici, doglavnici itd. Dakle, odvojila se jedna kasta qudi, koja je na ameri~kom platnom spisku. Amerikanci sa 10-20 miliona dolara mese~no otprilike uspevaju da podmire potrebe tih qudi. A narod `ivi u najve}oj bedi. Voditeq: Gospodine [e{eq, evo stiglo je dosta pitawa, ne}emo jo{ da pre|emo na odgovore na ova pitawa, ali vidim da ima dosta pitawa u vezi sa izborima. To je sada aktuelno politi~ko pitawe u na{oj zemqi, tra`e se izbori, ~ak su i demonstracije. Dr [e{eq: Ko tra`i izbore? Voditeq: Tra`i ih opozicija. Dr [e{eq: Pa, opozicija uvek u svakoj zemqi tra`i izbore. Ni{ta prirodnije od toga nema. A mi }emo slede}e godine imati izbore. Voditeq: Ho}emo li po~etkom godine ili krajem? Dr [e{eq: Ja bih rado da budu po~etkom godine lokalni izbori. [to se ti~e saveznih izbora ne bih mnogo `urio, da vidimo da li je mogu} neki dogovor sa re`imom u Crnoj Gori, da li je mogu}e normalizovati stawe u saveznoj dr`avi. Ne bih izbegavao ni da budu savezni izbori odmah na prole}e. Mart bi bio najpogodniji, ali nemojte me dr`ati za re~, nikakav termin jo{ nije fiksiran, ni{ta jo{ nismo dogovorili. Ko u Francuskoj odlu~uje kada }e biti izbori, kog dana? Odlu~uje vladaju}a ve}ina, je li tako? I to odlu~i da izbori budu ba{ onog dana kad wima odgovara. Ako nama bude odgovaralo da budu u martu, bi}e u martu, ako nam bude odgovaralo da budu u maju, bi}e u maju. A ne}emo pitati ni \in|i}a, ni Bati}a, ni Vuka Obradovi}a kada }e biti izbori. I ne}e biti onog dana kada oni ka`u. A letos smo im nudili, a oni nisu hteli izbore, je li tako bilo? Odmah posle okon~awa bombardovawa, oni su iza{li na ulice. Mi, radikali, tada smo podneli ostavke u Vladi Srbije, demonstrativno, nismo se slo`ili sa prihvatawem plana ^ernomirdin-Ahtisari. Nudili smo izbore, nudili su i na{i koalicioni partneri, socijalisti i JUL. Jednodu{no smo rekli – ho}ete li izbore, hajde da se dogovorimo. A \in|i} i kompanija nisu hteli izbore, oni su hteli vlast bez izbora. Oni su hteli da preuzmu vlast, pa da vladaju godinu dana, pa da eventualno oni zakazuju izbore. 165
Po{to nisu uspeli da nas na silu sru{e sa vlasti, sada bi oni izbore. E ne}e kad oni ho}e. [to bi bilo kako oni ho}e? Ko su to oni? Kakva je to snaga? Ima li tu neke snage? Nema. Izbori }e biti slede}e godine – i lokalni i savezni. Voditeq: Redovni? Dr [e{eq: Redovni. Koji god dan da se zaka`u slede}e godine, oni su redovni. Nijedna zemqa na svetu ne ~eka onaj posledwi dan. Posledwi dan za zakazivawe je negde 3. novembar, kada se navr{ava ~etiri godine od prethodnih izbora. Do 3. novembra od nove godine do 3. novembra koji god dan da se zaka`e, to su redovni izbori. To je izborna godina, slede}e godine }e biti izbori. Voditeq: [ta o~ekujete od tih izbora? Dr [e{eq: O~ekujem da }e pobediti patriotske stranke, o~ekujem veliki napredak u broju glasova Srpske radikalne stranke i o~ekujem da }e stranke koje su pripadale biv{oj koaliciji “Zajedno” izgubiti vlast u svim op{tinama u Srbiji. One su se te{ko obrukale, da ne mo`e biti te`e. Evo, pogledajte primer Pan~eva. [ta su oni uradili za ove tri godine? Jeste li videli {ta je radikalska vlast uradila u Zemunu za ove tri godine? Jeste li videli specijalno izdawe Zemunskih novina i “Velike Srbije” pre nekih mesec-dva dana, mislim da je objavqeno u septembru? 1.000 dana radikalske vlasti. Pogledajte koja je razlika. Zemun je gradska op{tina, Beogradska op{tina, {to zna~i da ima mnogo mawe nadle`nosti, ona je skoro potpuno nesamostalna. Pan~eva~ka op{tina je samostalna. Koliki je buyet pan~eva~ke op{tine? Nekoliko stotina miliona dinara, je li tako? Oko 200 miliona, je li tako? Nije bitno koliko je. [ta su oni uradili za ove tri godine? Koje su ulice asfaltirali, gde su vodovod napravili, gde su kanalizaciju napravili, {ta su to uradili? Kojoj su {koli promenili prozore, koju su {kolu okre~ili, u kojoj popravili mokre ~vorove itd.? Pogledajte {ta je radikalska vlast u Zemunu uradila za ove tri godine. Buyet zemunske op{tine je oko 20 miliona dinara godi{we, 10 puta mawi. A Zemun ima dva puta vi{e stanovnika nego Pan~evo. Zna~i, moglo se. Kako se to u Zemunu moglo, a u Pan~evu nije moglo? Zato {to u Zemunu vlast nije korumpirana, zato {to se u Zemunu vlast posvetila re{avawu narodnih potreba, gra|anskih potreba, zato {to je slu`ila u narodnom interesu. A ovde je gledano samo da opqa~kaju. Evo, sada ste imali aferu, uhap{ena su trojica pan~eva~kih funkcionera, predsednik op{tinske vlade i jo{ dvojica. I to zbog te{ke kriminalne afere, ne}u sada da prejudiciram sudski postupak. Ali, na tu kriminalnu aferu i na mnoge druge radikali odavno ukazuju. Vidite koliko su tih petqavina napravili, setite se {ta su uradili sa pan~eva~kom gimnazijom, kako svakodnevno zloupotrebqavaju op{tinsku vlast, pa se sva|aju me|usobno oko podele plena, ko }e vi{e da opqa~ka, ko }e vi{e da ukrade. Stalne sva|e, stalne trzavice. Ube|en sam da im narod nikad vi{e ne}e ukazati poverewe. Voditeq: To onda ispada da oni tra`e izbore, a na tim izborima }e izgubiti. 166
Dr [e{eq: Izgubi}e sigurno. Za{to se boje ovog Zakona o lokalnoj samoupravi? Voditeq: Kome to smeta? Dr [e{eq: Evo, za{to bi im to smetalo? Ako se oni svi udru`e, ovaj Zakon je do kraja ~ist, zna~i nema drugog kruga, nema onih zakulisnih dogovora ko }e koga podr`ati, po koju cenu, nema politi~ke trgovine. Svako se bori za svoje mandate. Ako svi idemo samostalno na izbore, svaka stranka, prvi po broju glasova pobe|uje. Ima tu elemenata li~nosti, je li tako? Ako se s jedne strane udru`e sve opozicione stranke, a s druge strane eventualno mi radikali sa levi~arskim partijama napravimo zajedni~ke liste, opet je to jedan na jednoga. S jedne strane patriotski blok i desnica i levica, ali odlu~ni i jedni i drugi da se suprotstave ameri~kim namerama, s druge strane, sve su to proameri~ke stranke sa po jednim kandidatom. Zar to nije naj~istije? Oni su svesni da ne mogu vi{e dobiti. Voditeq: Dobro, oni isti~u da taj zakon daje mnogo mawa prava op{tinskim skup{tinama... Dr [e{eq: [to ne ka`u koja su to mawa prava? Mi nijedno pravo nismo uskratili, nijedno pravo nije ukinuto. Voditeq: Da se dr`ava upli}e suvi{e... Dr [e{eq: Nema nikakvog uplitawa. Postoji samo ve}i stepen kontrole, uvida. A oni bi `eleli da izbegnu kontrolu, oni bi `eleli da pqa~kaju maksimalno, a da niko ne mo`e da ih kontroli{e. E, to ne mo`e. Mi ho}emo da kontroli{emo. Ali, kontroli{emo sve lokalne nivoe vlasti. Nije to usmereno protiv jedne stranke. To je usmereno protiv kriminalaca. Neko, kome je ~ista savest, {to bi se bojao kontrole? [to biste se vi bojali kontrole, ako niste utajili porez, ako ni{ta niste ukrali, ako ni{ta niste proneverili? [to vam smeta kontrola? [to bi meni smetala kontrola, ako mi je savest ~ista? Evo, sutra da do|u u zemunsku op{tinu. Mi smo imali jednog uhap{enog slu`benika u Zemunu, otkriven je poku{aj korupcije. Ne znam da li ste ~uli, to je bilo pre godinu i po dana, dve godine. Mi smo zao{trili te mere kontrole i sami. Gde je to jo{ bilo u Srbiji? Da je uhap{en op{tinski slu`benik zato {to je kriminalac? Da li znate za neki takav slu~aj? Jednog uhapse, a ovi ostali vode ra~una {ta rade, vide da vi{e nema {ale. Zna~i, kontrola nam uop{te ne smeta. Evo, neka na|u jednu proneveru, neka na|u bilo {ta. Voditeq: Do{lo je vreme i da odgovorimo na neka pitawa gledalaca, pa ako se sla`ete da krenemo sa odgovorima. Ima raznoraznih pitawa, ja ih ovde nisam svrstao u nekakve tematske okvire, nego }emo onako, koje do|e pod ruku, pa }ete odgovoriti. Marko iz Beograda: kakav je moral na{e pobedni~ke vojske, kada im primawa kasne po nekoliko meseci? Dr [e{eq: Rekao sam ve}, najvi{e plate kasne pripadnicima dr`avnog aparata. Tu su vojska i policija i dr`avni ~inovnici itd. ^ak na saveznom nivou vlasti sad ne{to vi{e kasne nego na republi~kom. Situacija o~igledno poprili~no te{ka. To se mora izdr`ati. Moramo popravqati socijalni polo`aj i oficira i podoficira i profesionalnih voj167
nika i vojnika na odslu`ewu vojnog roka i rezervista, kad s vremena na vreme uzimamo qude u rezervu itd. Ali ne treba o~ekivati da je to mogu}e re{iti preko no}i. Voditeq: Ka`e – u svetu potro{a~e stimuli{e ve}a potra`wa, mawa cena. Za{to se struja pla}a unapred, a primawa su unazad? Za{to se pove}awem struje pove}ava i TV taksa? Dr [e{eq: Nema kod nas pla}awa struje unapred. Pla}a se akontacija, dok se izvr{i obra~un. To nije akontacija za budu}u potro{wu, nego je to jedna akontacija za jedan mesec dana potro{we, dok se ne izvr{i obra~un. Qudi koji sami sebi obra~unavaju, ne pla}aju akontaciju, nego pla}aju upravo onoliko koliko su potro{ili. Ima jedan procenat gra|ana, koji sami sebi to o~itavaju na brojilu. Ja ne pripadam, niti bih znao da o~itam na brojilu, mo`da bih i mogao kada bih se potrudio, ali nekako mi je lak{e, uplatim svaki mesec koliko mi je propisano, pa na kraju vidim koliko sam potro{io, koliko imam da doplatim ili eventualno, nekad mi se i to de{avalo, da vi{e platim, pa onda za naredni mesec idem na smaweno pla}awe. [to se ti~e pla}awa takse za televizijsku pretplatu, ta taksa nije fiksirana u nekom konkretnom nov~anom iznosu. Jer, da je fiksirana, onda bi se taj iznos morao s veremena na vreme mewati i prilago|avati vrednosti dinara. On je vezan za cenu elektri~ne energije. On je na taj na~in fiksiran. Ali, kod nas cena elektri~ne energije posledwih godina nikad nije bila previsoka. Ako se se}ate, od kad je ova na{a Vlada, a to je nepune dve godine, mi smo samo jednom poskupeli struju. To je bilo u maju 1998. godine i to za 9,5%. Onda je pro{le godine trebalo da se pre|e na zimsku tarifu, koja je propisana da bude 50% skupqa od letwe. Mi smo odlu~ili da ne idemo sa 50%, nego samo sa 25% i da onda nastavimo, kada istekne zima, da onda ostane taj nivo struje, jer u me|uvremenu inflacija je u toj meri obezvredila dinar da je to onda otprilike onaj prethodni iznos pre zimske tarife. Sada nismo pre{li jo{ na zimsku tarifu, jo{ raspravqamo, jo{ utana~ujemo stavove oko tog novog pravilnika o naplati elektri~ne energije, novog tarifnog pravilnika. Opet }emo voditi ra~una o kategoriji najslabije pla}enih gra|ana, najslabijeg imovnog stawa i za{tititi ih. Voditeq: Jedan gledalac iz Kovina pita gospodina [e{eqa kako }e se izvesti isplata za penzije za ovo kratko vreme, do kraja decembra. Dr [e{eq: Mi se trudimo da svakih 15 dana isplatimo po pola penzije. Tu je sada bilo nekog zaka{wewa od 5-6 dana. Nadamo se da ne}e biti ve}eg zaka{wewa. Zna~i, moramo da sa~uvamo tu dinamiku, pa da onda imamo isplatu, ako to ba{ nije prvog, da to bude 5-6, pa 18, 19. itd. Voditeq: Slobodan Zori} iz Opova vas pozdravqa... Dr [e{eq: Idealno bi bilo da se decembarska penzija isplati u januaru mesecu i tu bismo onda bili potpuno zadovoqni. Ako to sa~uvamo, to }e biti uspeh za ovu Vladu. Voditeq: Paja iz Pan~eva pita da li su poqoprivredni penzioneri gra|ani drugog reda, po{to penzije kasne. Dr [e{eq: Nisu drugog reda, svesni smo tog problema. Mi nismo mogli sve penzionere da obuhvatimo ovom odlukom. Na po~etku emisije sam 168
vam rekao da je elektroprivreda na taj na~in na sebe preuzela obaveze od pet milijardi dinara. Toliko iznose zaostaci u ovim redovnim penzijama. Da smo tu dodali zemqoradni~ke penzionere, gde su ka{wewa jo{ ve}a – oko 10-tak meseci, ne bih ta~no mogao da ka`em, onda bi to bio preveliki iznos. Ne bi ga izdr`ala elektroprivreda. Nismo to smeli sad da uradimo. Jednom }emo uraditi, ali treba nam predah. Za{to nismo sad `urili i sa zemqoradni~kim penzionerima? Pa, ra~unamo – to su poqoprivredna doma}instva, imaju ne{to zemqe, imaju ne{to oku}nice, imaju ne{to doma}e stoke, zna~i nije im ba{ toliko kriti~no. Naravno, svi te{ko `ive u ovim uslovima. Retki su oni koji dobro `ive. Ali, ra~unamo te`e je onim penzionerima koji su bili zaposleni u fabrikama, u preduze}ima, u bilo kojoj dru{tvenoj slu`bi. Nemaju dodatne izvore prihoda. Lo{eg su zdravstvenog stawa. Nemaju kud. @ive samo od te penzije. Da bar wima sad nekako pomognemo, pa }emo onda videti za ove druge kategorije. U odre|enom momentu }emo tako da reguli{emo i zemqoradni~ke penzije, tako }emo regulisati i zaostale de~ije dodatke. Voditeq: Jedan gledalac iz va{eg Zemuna, ka`e – kada }e se zavr{iti kanalizacija i vodovod u Ba~kom Ilovniku, ciganske rupe. Dr [e{eq: To }e biti zavr{eno u narednih nekoliko dana. Najkasnije do nove godine. Mi smo u{li pre dve godine u taj posao i zaista smo u te`ak, te`ak posao u{li. To je jedno krajwe nehigijensko, divqe naseqe. Ba~ki Ilovnik je pojam lo{e organizovanog, lo{e situiranog naseqa. Tamo je ku}a na ku}u nekako izrasla. Mi smo krenuli da radimo i vodovod i kanalizaciju i ta firma koja je radila nije bila naro~ito dobra, nismo zadovoqni, sporo je radila. Imali su objektivno i ogroman broj problema na terenu. Malo, malo kopaju pa nalete na neku septi~ku jamu, ko zna kad iskopanu, zatrpanu itd. Ogroman broj komplikacija u toku tih poslova, i onda se mukotrpno probijalo. Sve je zavr{eno, treba da se postave jo{ neki {ahtovi, da se srede, i da se ide na asfaltirawe. Dakle, nadam se da }e do nove godine to biti potpuno zavr{eno i to }e biti tako|e jedan ogroman uspeh radikalske vlasti. Ranije su gra|ani Ba~kog Ilovnika tzv. ciganskih rupa, poku{avali to da re{e raznim samodoprinosima, anga`ovali firme, davali novac, ostajali bez tog novca i nikada niko nije uspevao da im to zavr{i. U gra|evinskom smislu to je najkomplikovaniji poduhvat u posledwih nekoliko godina na podru~ju celog Beograda. Zaista, skoro je nemogu}e kroz jedno takvo naseqe da sprovedete i vodovod i kanalizaciju. Evo, ta radikalska, zemunska vlast je uspela to da uradi i skoro da su popuno zavr{eni poslovi. Ostalo je jo{ da se neki {ahtovi srede i doteraju, da se montiraju neki potrebni ure|aji i odmah se ide na asfaltirawe. Voditeq: Da li }e Vlada pomo}i finansijski start Azotare? Dr [e{eq: Ho}e, a i mora. Ne mogu sada davati konkretne vremenske rokove, i konkretne iznose novca, ali mi smo veoma zainteresovani da Azotara startuje i da normalizuje proizvodwu, a pre svega proizvodwu ve{ta~kog |ubiva. To je ono {to nam je najpotrebnije. Nadamo se da }emo to uspeti do po~etka prole}ne setve. Voditeq: Kakva je situacija sa ugqem upla}enim u Kostolcu, letos? 169
Dr [e{eq: Te{ko mi je da odgovorim na to pitawe. Re~ je o konkretnim uplatama, ali na po~etku emisije sam govorio da nismo zadovoqni ovim javnim preduze}ima koja se bave distribucijom ogrevnog ugqa, pogotovu kada je re~ o penzionerima koji su optirali da za svoje penzijske bonove nabave ogrev. Tako da je bilo problema i sa ugqem i sa drvima. Kada }e taj ugaq biti isporu~en zavisi dosta i od posrednika, kome je to upla}eno, preko koga je to upla}eno. Znate, nekada se u praksi de{ava, ne}u da ka`em da je to slu~aj i ovde, ali da posrednik – distributerska firma uzme novac, da taj novac obrne dva-tri puta pre nego {to ga uplati rudnicima ugqa, tako da ka{wewe dolazi i iz tog razloga. Ne znam {ta je u ovom konkretnom slu~aju. Voditeq: Milan iz Banatskog Novog Sela, ka`e – za{to se uvozi suncokret ako ga ima dovoqno na na{im poqima. Dr [e{eq: Ne znam ko uvozi suncokret. Mi smo imali jednu solidnu proizvodwu. Ove godine suncokret nije ba{ poneo kao ranijih godina, ali je na velikim povr{inama bio zasejan, tako da nema razloga da bude bilo kakve krize oko proizvodwe jestivog uqa. Ove godine smo imali veoma ki{ne uslove, {to je pogodovalo mnogim poqoprivrednim kulturama. Najvi{e kukuruzu i {e}ernoj repi, ali nije mnogo pogodovalo suncokretu, jer on pre svega tra`i mnogo sunca, ne treba mu toliko vlage koliko je bilo ove godine. Nisam poqoprivredni stru~wak da bih sad to mogao detaqnije da objasnim, ali u svakom slu~aju nemamo razloga da strepimo od eventualne krize u snabdevawu uqem. Imamo kada se ogromne koli~ine uqa sakrivaju i ne iznose na tr`i{te. Sada su na{e inspekcije intervenisale i prisilile mnoge proizvo|a~e, a mislim da }e protiv nekih direktora biti i neki krivi~ni postupak vo|en zbog prikrivawa velikih koli~ina uqa i neizno{ewa na tr`i{te. Voditeq: Da li Vlada Srbije mo`e uvesti kontrolu fabrike poput Utve, gde je direktor napravio mawak, a i daqe je na platnom spisku. Vi{e ne radi, ne dolazi na posao. Dr [e{eq: Da li je u zatvoru? Gde je? Ako je napravio mawak trebalo bi da bude u zatvoru. Tu treba podneti krivi~nu prijavu. Utva je dru{tvena firma. Nije javno preduze}e koliko ja znam i ne mo`e Vlada toliko direktno da se me{a u weno poslovawe. Ali, ako je napravio proneveru mora da ide u zatvor. Voditeq: Kada }e se re{iti penzije izme|u Hrvatske i Srbije? Dr [e{eq: Ne znam kada }e se to re{iti. Imamo mnogo krupnije probleme da re{imo sa Hrvatima. To je pitawe okupacije Srpske Krajine. To je ono {to je za mene prioritet. Voditeq: Mo`e li se to re{iti? Dr [e{eq: To se sigurno mo`e re{iti samo ne bih vam sada mogao re}i kad. Ube|en sam da }e se re{iti. Voditeq: Kako zdravstveni radnici mogu da `ive sa 1.100 dinara? Dr [e{eq: Ne mo`e niko da `ivi sa 1.100 dinara. Qudi se snalaze kako znaju i umeju. Oni koji su u punoj snazi uspevaju da se sna|u ovako ili ona170
ko, da dodatno ne{to urade, da dodatno doprinesu porodi~nom buyetu. Najte`e je onima koji su zdravstveno nesposobni za dodatni rad. Oni su najvi{e ugro`eni. Voditeq: Da li je Srpska radikalna stranka jo{ uvek opozicija? Koliko je Srpska radikalna stranka upropastila zelenih povr{ina? Verovatno neko iz Zemuna ovo pita. Dr [e{eq: Prvo, Srpska radikalna stranka ne mo`e da bude opozicija kada je vladaju}a stranka. Kako da neko bude opozicija ako dr`i vlast, ko je u Vladi, ko je u vlasti. Mi smo vladaju}a stranka, jedna od vladaju}ih. [to se ti~e zelenih povr{ina mi ih nismo upropa{}avali, nego smo ih pametno iskori{}avali. Narodu je malo vajde od zelenih povr{ina ako nema hleba, ako nema zarade, ako nema posla. Ne}e narod da pase travu. O zelenim povr{inama }emo razmi{qati onda kada iza|emo iz ekonomske krize. Ne zna~i to da se ja zala`em da se uni{tavaju zelene povr{ine. Ne. Nego ako ima neko pogodno podru~je da se u privrednom smislu iskoristi onda ga treba iskoristiti, ako to ne ugro`ava qude, okolinu i sl. Mi smo iskori{}avali takve povr{ine. Ponosni smo na to. Pove}an je stepen snabdevenosti Zemuna. Ne mora svaki ~as gra|anin Zemuna da ide u centar Beograda radi najosnovnijih nabavki, kupovina i sl. Sada je mnogo ve}a ponuda robe i usluga u Zemunu, najraznovrsnije robe, usluga. I daqe se projektuju tr`ni centri, objekti male privrede. Nekima je izgradwa u toku. Mi smo ponosni na to. Voditeq: Ru`ica i Sne`ana, kada }e {kola u Sur~inu biti sagra|ena? Dr [e{eq: Jo{ izvesno vreme ne}e biti para da se izgradi potpuno nova {kola u Sur~inu. Ta {kola je pre vi{e godina izgorela. Prevelika je investicija da se gradi potpuno nova {kola. A, mora, jer je do temeqa izgorela. U Sur~inu je op{tinska vlast uradila mnogo. Asfaltirana je velika Vinogradska ulica, Ulica bratstva jedinstva, ura|en vodovod od Sur~ina do Boqevaca, od Jakova do Boqevaca i Progara, odnosno do Be~mena i Petrov~i}a. Sada se radi put i tu u~estvuje Vlada Srbije, Direkcija za puteve, popravka puta od Sur~ina do Progara. Ura|eno je jo{ dosta objekata. Sada }emo re{iti problem ambulante. Sklopqen je ugovor sa trgova~kom firmom Dowi Srem. Oni bi svoje poslovne prostorije prebacili u staru ambulantu. Op{tina bi ulo`ila novac da se adaptira wihovo sada{we poslovno sedi{te koje im je preveliko, da se tu jedna ozbiqna ambulanta uradi. I ~itav niz drugih poslova je ura|en. Izgradwa kompletno nove {kole je suvi{e krupan zalogaj i to i za Ministarstvo prosvete u ovom trenutku. U perspektivi treba o~ekivati da }e se i tu ne{to raditi. Voditeq: Da li bi gospodin [e{eq ovako lepo pri~ao da je obi~an radnik sa 1.000 dinara plate? Dr [e{eq: Ne bi, bilo bi mi mnogo te`e sigurno. Ne mogu da se ubijem zato {to je moja plata sada negde blizu 6.000 dinara. Primam platu saveznog poslanika. To su mi jedina primawa. Za na{e uslove to je visoka plata. Ali, nisam odre|ivao kolika }e ta plata biti. Ne mislim ni da je previsoka za savezne poslanike. U Vladi Srbije ni dinara ne primam, niti uzimam dnevnice, niti bilo {ta drugo. 171
Moja jedina privilegija u Vladi Srbije je slu`beni automobil i mobilni telefon. Voditeq: Dokle }e se pla}ati izlaz iz zemqe? Dr [e{eq: Ne pla}a se izlaz iz zemqe. Pla}a se taksa. Ta taksa nije visoka. To je 100 dinara. Nisam odavno putovao, ali mislim da je oko 100 dinara. To nije visok iznos za onoga ko putuje. To vam je otprilike jedna taksa na izno{ewe deviza. Svaki gra|anin kada putuje u inostranstvo ima pravo da ponese 1.000 maraka. To je jedna taksa koja se plati dr`avi za izno{ewe i ta taksa nije previsoka. Voditeq: Da li }e Agrounija iz In|ije ikad stati na svoje noge? Dr [e{eq: Ne znam. Vide}emo. Ne bih mogao da odgovorim na tako konkretna pitawa. Znate, nikada u `ivotu nisam se bavio konkretnim pitawem Agrounije iz In|ije. Re~ je o firmi lokalnog karaktera i pitawe treba postaviti ~elnicima op{tinske vlasti u In|iji. Voditeq: Kako obja{wavate da su ~ista~ice javnih preduze}a boqe pla}ene od direktora {kola. Dr [e{eq: Ne znam kog javnog preduze}a. Trebalo bi re}i kog. Ne verujem da ~ista~ice tamo imaju ve}e plate od direktora {kole. Znate li vi kolike su plate u rafineriji? Voditeq: Ne znam. Znam kolike su direktora {kole. Dr [e{eq: A znate li kolike su sprema~ica u rafineriji? Voditeq: Ne znam. Dr [e{eq: Bilo bi interesantno da mi ka`ete. Ne verujem to. To je malo pretenciozno pitawe, ali u svakom slu~aju plate direktora {kola su veoma niske, plate profesora i u~iteqa su veoma niske. Toga smo svesni. Ali, ne mo`emo tu do}i do nekih enormnih pove}awa. Voditeq: Da li vidite bahato pona{awe mawine u odnosu na ve}inu? Ne podse}a li to na trenutno doga|awe u Rusiji. Zoran iz Zemuna. Dr [e{eq: Hteo bih prvo da postavim jedno potpitawe – o kojim mawinama se radi. Ako je re~ o opoziciji koja je bahata, tako se postavqa prema vlasti, stepen bahatosti je obrnuto proporcionalan snazi onoga ko nastupa. Ako je re~ o nacionalnim mawinama, mislim da je vrlo mnogo elemenata za pore|ewe albanske nacionalne mawine i ^e~ena u Rusiji. Voditeq: Za{to gospodin [e{eq ho}e da nas vrati u isto~ni blok? Dr [e{eq: Ne postoji nikakav isto~ni blok. @eleo bih da se uspostavi. Ne bih `eleo da to bude komunisti~ki blok. Nije problem ni ranije {to je postojao isto~ni blok, nego {to je bio komunisti~kog karaktera, ideolo{ki doktrinarno zaostao i to je dovelo do wegovog raspada. Nama je perspektiva isto~ni blok, ali isto~ni blok nove vrste. Zna~i, zasnovan na demokratiji, na slobodnoj tr`i{noj privredi i na ~vrstoj integraciji Rusije, Belorusije i Savezne Republike Jugoslavije, tj. Srbije, u perspektivi Ukrajine, pa i Rumunije, Bugarske i nekih drugih zemaqa. Voditeq: O tom savezu se mnogo pri~alo. Sada je ne{to stalo. Gde je zapelo? Da li se potpisuje ugovor o savezu Rusije i Belorusije? Dr [e{eq: I to je veliki korak u tom pravcu. Ostalo je jo{ da se izjasni izvr{na vlast u Rusiji. Sve druge instance su se izjasnile i prihvatile. I na{a savezna skup{tina, i Ruski parlament i Beloruski parlament, i Zajedni~ka skup{tina saveza. 172
Voditeq: Sti~e se utisak da tu ipak neko ko~i ne{to. Sporo ide. Dr [e{eq: Izvr{na vlast u Rusiji okleva... Voditeq: Jeqcin konkretno. Dr [e{eq: Ne bih mogao re}i ko konkretno, ali izvr{na vlast. Na ~elu izvr{ne vlasti je Jeqcin. Oni verovatno misle da bi to sada bio preveliki zalogaj, sada trenutno i da bi to bio suvi{e veliki izazov Amerikancima. Sa druge strane, u Rusiji su u decembru parlamentarni izbori, a u junu – julu slede}e godine i predsedni~ki. Verovatno }e se u Rusiji sa~ekati da se zavr{e ti izbori pa }e onda definitivna odluka biti doneta. Voditeq: Za{to se ne ide na pravqewe saveza na Balkanu, izme|u Srbije, Makedonije, Rusije, Bugarske? Dr [e{eq: Kako da se napravi taj savez kada je bugarska vlada prirepak Amerikanaca. Sada{wa bugarska vlada. Kada se promeni vlast u Bugarskoj taj savez }e sigurno biti mogu}. U istoriji se ne pamti da je rumunska vlada imala tako neprijateqski stav prema Srbiji i srpskom narodu. Bilo je u vreme komunizma, ali to su sukobi bili me|u komunisti~kim oligarhijama. Sada rumunska vlada ima direktno neprijateqski odnos prema srpskom narodu. Jer je to proameri~ka vlada. Ube|en sam da }e rumunski narod ve} na slede}im izborima da zbaci takvu vladu, jer }e ponovo do}i rumunske patriote na vlast. A kada rumunski patrioti u Rumuniji do|u na vlast oni }e sigurno biti srpski prijateqi. Jer, onaj ko je rumunski patriota, taj je sigurno prijateq srpskog naroda. Kao {to je svaki srpski patriota iskreni prijateq rumunskog naroda. Tako gledam te stvari. Zato navijam za rumunske patriote da {to pre do|u na vlast i da oteraju proameri~ku garnituru. Kako da sad napravimo savez sa Makedonijom kada su tamo Amerikanci skrojili izbore, kad tamo {iptarski separatisti vode glavnu re~. Kada se u Makedoniji promeni vlast, kada do|u Makedonci... Voditeq: Gr~ka je u NATO-u. Dr [e{eq: Gr~ka je u NATO-u, ali vidite, progovorila je du{a gr~kog naroda. Taj gr~ki narod je protiv NATO-a, kao i makedonski narod. Makedonci su na{a bra}a. Ako nisu Srbi, onda su nam veoma, veoma sli~ni. Onda su nam najbli`i narod na svetu. Je li tako, jer mi Srbi nemamo nekog bli`eg od stanovnika Makedonije u etni~kom smislu. Nemamo nikog bli`eg. Zna~i, razlika me|u nama je direktno kao razlika me|u bra}om, mo`e se re}i me|u blizancima. Nismo ba{ potpuno isti, ali smo veoma, veoma sli~ni. Progovorila je du{a makedonskog naroda, a ona nije mogla biti neprijateqska prema Srbima i Srbiji. Voditeq: Da li je Milo{evi} ameri~ki ~ovek? Dr [e{eq: Kako mo`e da bude ameri~ki ~ovek ako Amerikanci `ele da ga ubiju, ako mu ga|aju ku}u u kojoj je `iveo sa porodicom, ako `ele da ga uhapse i izvedu pred Ha{ki tribunal. Voditeq: Koji su planovi Vlade za re{avawe de~ijih dodataka? Dr [e{eq: Odgovorio sam na to pitawe. Mi bismo `eleli u perspektivi zaostale de~ije dodatke da isplatimo na ovakav na~in. Mo`da jo{ ne173
{to uzmemo u obzir. Mo`da jo{ neku robu. Tragamo koje firme duguju dr`avi odre|ene nov~ane iznose na ime poreza i doprinosa, pa da nam daju to u robi, pa da ta roba bude ponu|ena eventualno za neke bonove, ali ne mogu konkretno da se izjasnim, jer je to jo{ u fazi tragawa. Tu su anga`ovani i Ministarstvo za brigu o porodici i cela Vlada. Voditeq: Jedno provokativno pitawe – gde su pare od prodatih placeva? Dr [e{eq: Ulo`ene su i u Zemunu se vidi u {ta su ulo`ene. Ulo`ene su u asfalt, vodovod, kanalizaciju, u fasade, u centralnu gradsku ulicu, koja je renovirana, uskoro se sprema renovirawe i pretvarawe u pe{a~ku zonu Gospodske ulice. U Zemunu se najboqe vidi gde su ulo`ene pare do kojih je do{la op{tina. Voditeq: Dokle }e gospodin [e{eq misliti o penzionerima i kada }e po~eti da razmi{qa o mladima i radnicima bez posla. Dr [e{eq: Mislim o svima, ali kako da ve{ta~ki otvorimo radna mesta. Poku{avamo da stvorimo op{te prilike koje dovode do otvarawa radnih mesta. Ova inicijativa koje je potekla iz Zemuna da se otvara {to vi{e objekata male privrede, upravo je u tom pravcu bila sra~unata. To dovodi do otvarawa radnih mesta. Ne mo`e dr`ava da zapo{qava qude. Mo`e, ali je to onda kontraproduktivno. Mora privreda da zapo{qava qude pre svega. Voditeq: Gde ova vlada vodi na{ narod? Dr [e{eq: Ova vlada nastoji da sa~uva srpski narod i srpsku dr`avu i to joj bez obzira na sve muke i sve nevoqe jo{ uvek polazi za rukom. Voditeq: Da li Vlada mo`e da uti~e na cene prevoza Laste? Za{to pripadnici MUP-a koriste slu`bena vozila za li~ne potrebe? [ta }e biti sa poqoprivrednim penzionerima koji primaju... Dr [e{eq: [to se ti~e Laste, mi smo zabranili pove}awe cena. Bez dozvole Vlade ne mogu se pove}avati cene, i gradskog i me|ugradskog prevoza. To je na kontroli cena po vladinoj uredbi, po antimonopolskoj uredbi. Mi nemamo nameru, u dogledno vreme, da dajemo odobrewe za pove}awe cena. [to se ti~e tih konkretnih zloupotreba u slu`bi, treba re}i – ko, kada i gde, i podnositi prijavu. Na tre}e pitawe sam ve} odgovorio, oko poqoprivrednih penzionera. Voditeq: Molim da objasnite paket novih poreskih izmena. Dr [e{eq: Mi u zakonima idemo daqe u pravcu liberalizacije osnovnih uslova privre|ivawa, smawivali smo stope poreza, smawivali smo stope akciza, a sada smo, i to je kqu~na novina ovog na{eg poreskog zakona, koji ima {est zakona o izmenama i dopunama zakona, oslobodili firme koje duguju dr`avi, prakti~no sa pro{lom godinom, iznose na ime poreza i doprinosa. Umawili smo za 50% dugovawa i kamate, ako do nove godine ostatak izmire. Mislim da je to kqu~na novina u tim zakonima i nadamo se da }emo velikom broju privrednih preduze}a, i uop{te firmi u zemqi, olak{ati polo`aj na taj na~in. Voditeq: Za{to dr`ava ne preduzima nikakve mere suzbijawa sive ekonomije i naplate raznih vrsta poreza? 174
Dr [e{eq: Pa, rekao sam ve}, smawujemo i broj poreza i iznose koji se napla}uju, i to je orijentacija i Savezne i Republi~ke vlade. Oni koji se bave izvoznim poslovima ve} ose}aju prve pozitivne posledice. Sada je mnogo te`i posao da slomimo vrat mafiji, mafija uspostavqa monopol, monopol u trgovini naftom i benzinom, cigaretama i drugom robom. Voditeq: Imamo pitawe – kada }e biti {e}era i uqa u prodavnicama? Dr [e{eq: Ja mislim da }e ga biti u najskorije vreme, Vlada je maksimalno na tome anga`ovana i ve} ga ima mnogo vi{e i ve} dolazi stalno u prodavnice, ali sada postoji jedna nervoza me|u gra|anima, i kada do|e, vrlo brzo se rasproda. Gra|ani sada te`e da stvore i neke zalihe. Voditeq: Da li }e vojska da se vrati na Kosovo? Dr [e{eq: Ube|en sam da }e se sigurno jednoga dana na{a vojska i policija vratiti na Kosovo i Metohiju. Na{a je {ansa da to postignemo u dogledno vreme, ako postanemo punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije. Jer, kako Rusija ne mo`e sada da trpi strane trupe na svojoj teritoriji, ne bi trpela to ni na na{oj, to bi bila onda na{a jedinstvena teritorija, teritorija koju zajedno branimo, kao {to bi mi tada branili ^e~eniju, tako bi Rusija branila Kosovo. Voditeq: Jedan gledalac iz [apca ka`e – dokle dr [e{eq misli da se bavi demagogijom? Dr [e{eq: Pa, svaki politi~ar se na izvestan na~in bavi demagogijom, {ta je u tom smislu demagogija, ne u pravom smislu re~i, naravno, na demagogiju uvek li~e obe}awa svakog politi~ara. Samo, ja sam uvek oprezan kada dajem obe}awa, ne dajem neumerena obe}awa, a ono {to eventualno obe}avam, mogu}e je ostvariti, da li }e biti ostvareno ili ne, to je ve} drugo pitawe, ali mnogo toga je i ostvareno. Voditeq: Za{to je do pre jedne godine bio vojvoda vatreni opozicionar, a sada je u zajednici sa vladaju}om strukturom? Dr [e{eq: Ja sam i daqe vojvoda, ja sam srpski ~etni~ki vojvoda, iako su neki nedavno pred smrt nagovarali vojvodu \uji}a i uspeli u tome da on da neku izjavu za studio “B”, da napi{e neko pismo kako mi to oduzima i td. To je nemogu}e, i on je bio toga svestan i svesni oni koji se u to razumeju. Ja sam po zvawu najstariji srpski ~etni~ki vojvoda i ja mogu samo umreti sa tim zvawem. To zvawe meni niko `iv ne mo`e oduzeti, ja sam ponosan na to zvawe. Voditeq: Da li vam smeta kada vas zovu “Crveni vojvoda iz Batajnice”? Dr [e{eq: A {to bi mi to smetalo, neka me zovu kako god `ele, narod ima pravo, pogotovu sada kada pripadam vladaju}oj partiji, kad sam ~ovek vlasti, treba narod i da me psuje, i da me kritikuje i td. To je sve prirodno. Te{ko onoj vlasti o kojoj narod }uti. A, {to se ti~e ovoga da sam bio opozicionar, to je ta~no, ali znate, ja sam svakog trenutka dok sam bio opozicionar `eleo da {to pre postanem vlast, ja nisam idiot pa da se bavim politikom, da bih ve~ito bio opozicionar. Ne smatram se bar idiotom. Vaqda je `eqa svakog opozicionara {to pre da postane vlast, a ne da do kraja `ivota da bude samo opozicionar. ^emu onda bavqewe politikom? Tu`no je biti opozicija, je li tako? Svi se mi bavimo politikom, da bi175
smo bili vlast. Mi srpski radikali `eleli smo da sami osvojimo vlast, a narod je druga~ije presudio. Narod je na pro{lim izborima presudio da nijedna stranka ne mo`e sama da vlada. Narod nas je i naterao da pravimo koaliciju. Mi smo tu koaliciju napravili. Hteli smo i druge u koaliciju, i pro{le godine kad smo pravili ovu vladu, hteli smo da u|e SPO, on nije hteo. I sada, kada je bila rekonstrukcija, nudili smo mu, odbio je. Nudili smo Savezu Vojvo|anskih Ma|ara, odbili su. Nudili smo \ukanovi}evoj stranci na saveznom nivou, odbila je. Ne mo`emo mi nekoga na silu naterati u vlast, ili wegove enormne uslove ispuwavati. Mo`da bi Dra{kovi} i pristao, da ima vi{e ministara od radikala, a wegova stranka ima dva puta mawe poslanika, kako to mo`e? Voditeq: Evo jednog pitawa, mo`da }ete vi znati za{to vas to @eqko iz Smedereva pita – {ta gospodin [e{eq misli o “Gorskom vijencu”? Dr [e{eq: Mislim da je to vrhunsko delo srpske kwi`evnosti. Voditeq: Koliko ko{ta tira` “Velike Srbije” i ko to finansira? Dr [e{eq: “Veliku Srbiju” finansira Srpska radikalna stranka. ^etiri dinara ko{ta proizvodwa jednog primerka. Zvani~na cena “Velike Srbije” je tri dinara, a najve}i broj primeraka mi podelimo besplatno. Srpska radikalna stranka prikupi taj novac od ~lanarine, mi ve} imamo skoro 250.000 ~lanova, najmawe 240.000 ~lanova, kad plate ~lanarinu za jednu godinu po 10 dinara (deset dinara je godi{wa ~lanarina), to je ve} 2.400.000 dinara. Onda sva sponzorstva koja dobijamo od pojedinih firmi, privatnika. Na primer, do{ao je ~ovek iz [vajcarske, u~lanio se u stranku, platio 50 maraka i jo{ dao 100 {vajcarskih franaka, da bi uzeo 100 brojeva “Velike Srbije” i odneo u [vajcarsku. Sav taj novac mi koncentri{emo i sve ide na {tampawe novina. To je skoro jedini strana~ki tro{ak, imamo jo{ neke tro{kove oko odr`avawa strana~kih prostorija, nekoliko tih sekretarica koje su stalno zaposlene, i to je sve. Sav novac odlazi na na{e novine. Objavimo poneku reklamu. Po{to mi nemamo remitendu, po{to se svaki primerak podeli, kod nas je najboqe objavqivati reklame. Zna~i, ne mo`e se desiti da se ne proda ni 10% tira`a, kao kod nekih drugih novina. Kod nas se sve proda, odnosno sve se podeli. Nijedan primerak se ne vra}a. Sve do|e do naroda. Pa onda, novine su vrlo popularne u narodu i vrlo ~esto idu iz ruke u ruku. Voditeq: Jedan va{ imewak iz Pan~eva ka`e... Dr [e{eq: Ali, pogledajte kako mi sada skromno `ivimo, od na~ina `ivota, od ode}e itd. Ne luksuziramo se, ne pravimo vile na Dediwu, ne otimamo pare, ne punimo svoje devizne ra~une i td. Dakle, mi sve strana~ke pare ula`emo u strana~ku propagandu. Voditeq: Vojislav iz Pan~eva pita – za{to je gospodin [e{eq odustao od osvajawa Zagreba malim re~nim podmornicama? Dr [e{eq: Pa to sam ja mo`da u nekoj emisiji “Maksovizije” izjavio, ali to je emisija {aqivog karaktera. Voditeq: Kada je posledwi put bio u svom rodnom gradu? Dr [e{eq: Bio sam pred pad srpskog dela Sarajeva, to je bilo 1995. godine. Nisam bio u Grbavici gde sam `iveo, ali bio sam u Lukavici, to 176
je preostali srpski deo Sarajeva, sastavni deo grada, dakle, nadomak, {to bi narod rekao, kamenom bi dobacio do ku}e, ali nisam bio tamo gde sam `iveo. Taj deo Sarajeva je odbrawen u ovome ratu i on je predat po Dejtonskom sporazumu. Sarajevo je moj rodni grad. Voditeq: Gordana iz Beograda ka`e – kada }e [e{eq zatvoriti \in|i}a i sve oni koji prodaju Srbiju? Dr [e{eq: Pa, to bi bilo stra{no glupo da zatvaramo \in|i}a. Znate, da zatvorimo \in|i}a, da zatvorimo Dra{kovi}a, da zatvorimo jo{ dvojicu – trojicu, ne daj Bo`e, onda bi neko pametan do{ao na wihovo mesto, tamo su najboqi, dok su Dra{kovi} i \in|i} na ~elu ova dva opoziciona bloka, ove dve opozicione stranke, nas niko ne mo`e ugroziti. Voditeq: Zna~i, imate dobru opoziciju? Dr [e{eq: Pa imamo idealnu opoziciju. Voditeq: Nismo razgovarali o odnosima Srbije i Crne Gore, mo`da bi trebali da iskoristimo ovo va{e gostovawe na na{oj televiziji, da malo i o tome popri~amo. Dr [e{eq: Nema tu nikakvih odnosa Srbije i Crne Gore. Tu postoji odnos aktuelnog re`ima u Crnoj Gori prema saveznoj dr`avi. Re`im u Crnoj Gori, sada{wi re`im u Crnoj Gori je otvoreno separatisti~ki i on sada jadikuje ovih dana, od \ukanovi}a pa nadaqe, wegovi ~elnici kukaju {to trenutno ni Amerikanci nisu za wihovo otcepqewe. A za{to nisu Amerikanci za wihovo otcepqewe – ne zato {to Amerikanci vole nas Srbe, pa `ele da ostanemo ujediweni, nego zato {to `ele da iskoriste \ukanovi}a za obarawe re`ima u Beogradu, pa su smislili, uz pomo} \ukanovi}a, ako provedu izbore na Kosovu, pa nagovore Albance da u~estvuju na saveznim izborima, pa da dostignu odre|eni broj poslanika u Saveznoj skup{tini, u Skup{tini Republike Srbije, i sa Dra{kovi}em i \in|i}em ovde da preuzmu vlast. To je wihova zamisao. Zbog toga jo{ ne daju \ukanovi}u da se otcepquje. Voditeq: Da li smatrate da se Crna Gora mo`e otcepiti nekim referendumom? Dr [e{eq: Pa, to je realna mogu}nost, ne smemo se zavaravati da je to nemogu}e. To je veoma opasno. Voditeq: Recimo, u nekim gradovima... Dr [e{eq: Sigurno da bi u Crnoj Gori izbio gra|anski rat, pa bi se u taj gra|anski rat mo`da ume{ao NATO, mo`da bi mnogo krvi bilo proliveno i ko zna kakav bi bio ishod. Ne treba potcewivati tu opasnost. Voditeq: [ta mislite o politi~koj situaciji u Vojvodini? Dr [e{eq: U Vojvodini je politi~ka situacija poprili~no stabilna i dobra, bez obzira na ekonomsku krizu i socijalnu bedu, bez obzira {to je narod nezadovoqan `ivotnim uslovima. Ali, narod je svestan situacije u kojoj se nalazi dr`ava i izrazito je patriotski orijentisan. U Vojvodini su izuzetno dobri me|unacionalni odnosi i nikada do sada nijedna strana sila nije mogla da instrumentalizuje bilo koju nacionalnu mawinu u Vojvodini na antisrpskim pozicijama. Oni ne mogu ni Ma|are da instrumentalizuju. Ma|ari su izuzetno patriotski raspolo`eni, bez obzira {to nekada neke ma|arske politi~are ovde instrumen177
talizuju, pa ih vode na ove skupove, pa im daju instrukcije kako da deluju itd. pa su nezadovoqni, pa jednoga smene, pa dovedu drugog, pa se tu i ma|arska vlada me{a. Ali, ma|arsko stanovni{tvo ovde u Vojvodini je izuzetno patriotski orijentisano. Vi znate, mi nemamo dezerterstva Ma|ara ni iz vojske, ni iz policije, svi koji su bili mobilisani i oti{li u rat, juna~ki su se borili, imaju `rtava u ovome ratu. Kad je re~ o Slovacima, Rumunima, Rusinima, Ukrajincima, Buwevcima, [okcima, svi su oni izuzetno patriotski orijentisani i lojalni gra|ani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Zaista tu nemamo nikakvih problema, iako je bilo mnogo poku{aja da se pomute stvari, da se izazove sva|a, da se izazove razdor. Voditeq: Zna~i, smatrate da ove stranke koje su za osamostaqivawe Vojvodine nemaju {anse? Dr [e{eq: Pa koje su to stranke? ^anak, Veselinov, kakve su to stranke? Oni su na prevaru glasa~a osvojili nekoliko glasova, neki plakat {tampali “Vojvodina koju volim”, sli~an plakat {tampala je Socijalisti~ka partija vaqda, {ta li, neko `itno poqe ili ne{to sli~no, oni su to na zabunu osvojili. Ne mo`e, sada je narod shvatio, i oni koji su za wih glasali vi{e ne}e glasati. Voditeq: Oni uglavnom propagiraju regionalizaciju Srbije. Vi ste protiv toga. Dr [e{eq: Pa, Milan Pani} je rekao {ta je plan Amerikanaca – regionalizacija Srbije je samo jedan me|ukorak u raspadu Srbije. Da se regionalizuje, da se svaki region izdvoji i konstitui{e kao samostalna dr`ava. Taj projekat regionalizacije podrazumeva i skup{tinu i vladu tog regiona i sve ostalo. To su zamislili neki masonski krugovi u Beogradu i u Americi i krajwi ciq je da se cela Srbija pocepa. Voditeq: Da li je ta~no, ponovo se vra}amo na pitawa na{ih slu{alaca i gledalaca naravno, da li je ta~no da su radikali stopirali preregistraciju vozila iz Crne Gore? Dr [e{eq: Pa nismo, mi smo se zalagali da se donese uredba o preregistraciji. Ta uredba je provedena u septembru 1998. godine, ali onog trenutka kada je done{ena, ona je imala rok trajawa. Taj rok je odavno pro{ao. Voditeq: Da li je gospodin [e{eq upoznat sa ~iwenicom da Petrohemija ve} deset dana ne radi, nije li u pozadini neka politi~ka igra? Dr [e{eq: Ne verujem da bi bila politi~ka izgra u pozadini, trebalo bi sada razmotriti razloge zbog kojih Petrohemija ne radi, {ta se to desilo, {ta je dovelo do toga? Ne verujem da bi smela da bude neka politi~ka igra i kakva bi bila politi~ka igra u pitawu? Voditeq: Gde je kraq iz [panije, koga je [e{eq li~no krunisao? Da li je on finansirao izgradwu zemqe? Dr [e{eq: Nisam ja nikoga krunisao, niti ja mogu nekoga da kruni{em, nije tu bilo nikakvog kraqa, re~ je o princu Alekseju An`ujskom, koji je umro pre nekoliko godina, a bio je iskreni prijateq srpskog naroda i u propagandnom smislu je mnogo za Srbe u~inio. U isto vreme kad se princ Aleksandar Kara|or|evi} drvqem i kamewem bacao na sopstveni narod i kad je izjedna~avao ratnu ulogu usta{a i ~etnika, princ Aleksej An`ujski 178
je po svetu delovao kao iskreni prijateq srpskog naroda, dao je ogroman broj intervjua, politi~kih izjava, u kojima se zalagao za Srbe, za srpske interese i sl. Voditeq: [ta mislite sada o princu Kara|or|evi}u? Dr [e{eq: Da li je on pravi princ, ili nije, {ta to mene briga, ako je on srpski prijateq, smatra se princom. [ta to zna~i ako je onaj potomak kraqa, a ovaj nije potomak kraqa, kao da tu ima neke razlike. Dobro, ja imam nekih predrasuda tu. A {to se ti~e ovog Aleksandra... Voditeq: I wegovog okupqawa opozicije u Budimpe{ti? Dr [e{eq: Pa vidite da on okupqa samo ove proameri~ki orijentisane opozicione stranke, vidite odmah koji mu je ciq. Da bi se on do~epao prestola, do{ao na ~elo dr`ave, spreman je da sva{ta u~ini protiv sopstvenog naroda. On se dodvoravao Hrvatima jo{ 1989. godine, i Slovencima. On je izjavqivao jo{ 1990. i 1991. da on nije srpski princ, nego jugoslovenski. On je govorio da wegova deca vole petokraku na jugoslovenskoj zastavi, to su novine objavqivale, zagreba~ki list “Start”, kako se zvao, pa onda qubqanska “Mladina”, mnogi su to zaboravili, mi radikali nismo. Voditeq: [ta mislite o Pokretu za demokratsku Srbiju gospodina Peri{i}a? Dr [e{eq: Ni{ta nema sme{nije nego kada general poku{ava da bude dobar obu}ar, ili dobar kuvar, kad general poku{ava da bude dobar moler, kad general poku{ava da bude dobar automehani~ar, kad general poku{ava da bude dobar voza~ kombajna itd. Znate, svako treba da se bavi onim poslom za koji je {kolovan, za koji je talentovan, u kome je stekao neko iskustvo. Mo`ete li vi mene sada zamisliti da komandujem tenkovskom divizijom? Ne mo`ete, je li tako? Voditeq: Pa ne mogu. Dr [e{eq: Ja mogu, ja sam nekada i prou~avao vojnu strategiju i teoriju rata itd. Ali za tu struku nisam stru~wak i ne mogu time da se bavim, je li tako? E, tako i ovaj sme{no deluje kad se sad bavi pod stare dane politikom, i to tek kad je smewen. [to nije ranije po~eo? Pa nije politika stvar za bavqewe popodne, politika je profesija kao i sve ostale profesije, treba ~ovek da ulo`i i turd, i talenat, i rad, itd. On je dao nekoliko lepr{avih izjava i sad je on neko i ne{to. Koliko wegova stranka ima ~lanova? Koliko u Pan~evu imaju ~lanova? Voditeq: Pa ja ne znam da li postoji? Dr [e{eq: Nema nijednog najverovatnije, i sad on misli da je politi~ar. Misli – svako ko iza|e dva tri puta pred televiziju, pred televizijske kamere, ili da neku izjavu u novinama, da je on sada politi~ar. Voditeq: Evo nekoliko pitawa biv{eg borca, tako se bar predstavio, koji ka`e – navedite demokratske dr`ave protiv kojih se bore Amerikanci? Dr [e{eq: Setite se da su Amerikanci oborili demokratski re`im u ^ileu Slavadora Aqendea, koji je bio socijalista, socijaldemokrata evropske orijentacije, uop{te nije bio komunista. Sru{ili su ga zato {to je hteo nezavisni ^ile i uspostavili su fa{isti~ku diktaturu. Je li Ru179
sija danas demokratska dr`ava? [to su Amerikanci protiv Rusije, zato {to `ele da je uni{te, ba{ ih briga {to je demokratska. Je li Indija danas demokratska dr`ava? [to su Amerikanci sistematski protiv Indije, zato {to `ele da je rasture, da je pocepaju, da je razore. Da vam navodim demokratske dr`ave u kojima je narod protiv Amerike – evo vam primer Gr~ke. Za{to su Grci, koji su u Evropskoj uniji, koji su u NATO-u, tako ogor~eni protiv Amerikanaca? Da li postoji neki jak razlog? Delimi~no smo i mi Srbi razlog, nismo jedini, zato {to prepoznaju koje su ameri~ke ambicije, da Tursku vrate na Balkan. Voditeq: Drugo pitawe biv{eg borca – za{to Amerikanci ne pobiju 300.000 Srba koji `ive u Americi? Dr [e{eq: A {to bi oni pobili 300.000 Srba koji `ive u Americi? [ta im smetaju ti Srbi? Ako Amerika ima 250 miliona stanovnika, izme|u 220 i 250 mo`da, ne znam ta~no, {ta je tu 300.000 Srba, koliko je to promila, je li to jedan promil, jedan do dva promila, {ta to zna~i, to je kap vode u moru. Za{to bi onda oni ubijali te Srbe? Mogu li ti Srbi koji tamo `ive, uglavnom skromno, najvi{e do nivoa sredweg gra|anskog stale`a, mogu li oni ne~im ugroziti tu Ameriku i da li smetaju? Voditeq: Ne mogu apsolutno. Dr [e{eq: Mi Srbi ne smetamo Amerikancima ni kada `ivimo u Australiji, ni kada `ivimo u Nema~koj, ni kada `ivimo u Francuskoj, nigde mi wima ne smetamo, osim kada `ivimo u Srbiji. Takav je geostrate{ki polo`aj Srbije. Kada bismo mi Srbi pristali da se iselimo na Madagaskar ili u Australiju, Amerikanci bi rekli, u, odli~no, pomo}i }emo vam. Mi Amerikancima smetamo ovde, zbog wihovih geostrate{kih interesa. Voditeq: Za{to dajete uzaludnu nadu srpskim patriotama da }ete vratiti teritorije, kada ste sau~esnici komunisti~ke trgovine? Dr [e{eq: Interesantno bi bilo pitati iz koga je rata taj biv{i borac po ovim wegovim pitawima koja je postavqao. Prvo, nije bilo nikakve komunisti~ke trgovine ove godine po pitawu Kosova i Metohije. Komunisti su to zlo napravili u toku Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata, kada su izdvajali Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije, na odre|en na~in. Drugo, na{e nade nisu uzaludne. Setite se, iskustva Francuske. Kada je Francuska pora`ena u francusko pruskom ratu 1870. godine. Izgubila je Alzas i Loren. Mnogi Francuzi su mislili da je to definitivno izgubqeno, a neki su se nadali da }e jednog dana povratiti. Francuska je Alzas i Loren povratila posle 48 godina, po zavr{etku Prvog svetskog rata 1918. godine. Strpqivo je ~ekala i povratila. To~ak istorije se ubrzava. Ja sam za to siguran da mi Srbi ne}emo ~ekati 48 godina, da povratimo sve {to je srpsko. Pa, vidite kako se Hrvati ose}aju sada nesigurno. Po{to su zadovoqili svoje strate{ke interese, ostali bi da se otarase i Tu|mana i HDZ-a, sada bi oni kao neku liberalnu vlast, sada bi oni prijateqstvo sa Srbima, dobre odnose, samo da se to nekako poravna, da se to izgladi i da tenzije nestanu. A mi treba da ostavqamo samo otvorena pitawa. Ne mo`emo mi sada da povratimo, ali jednog dana }emo da povratimo. Ako Rusija do|e na Balkan, a na{a je `eqa da 180
do|e, da budemo sastavni deo saveza, bloka, imperija ako ho}ete, ko }e onda da spre~i Rusiju da uzme ono {to je srpsko, {to je sada pod okupacijom Hrvatske. Gledajte daqe, i nema~ki faktor se ne sme potceniti. U jednom trenutku, Rusija i Nema~ka }e morati da tra`e zajedni~ki jezik. Ako mislimo da nisu dovoqno lude ni jedna ni druga da opet ratuju. Taj wihov zajedni~ki jezik mora}e da rezultuje kompromisom. Pa, kako mo`e da izgleda taj kompromis? Nema~ka i Poqska, Rusija i Balti~ke zemqe, Nema~koj ^e{ka, Rusiji Slova~ka. Nema~koj Ma|arska, Rusiji zemqe na podru~ju dana{we BiH a Nema~koj ostatak Hrvatske i Slovenije. Evo vam i jednog najprirodnijeg kompromisa. [ta je Nema~koj ciq? Izlaz na Jadransko more. Ne treba joj vi{e, komunikacije bi odr`avala Srbija, trgovina bi i{la a ona sama ima izlaz na Jadransko more, a taj izlaz ne mora da bude preko Italije, Italija je suvi{e velika i jaka dr`ava, da bi Nema~ka mogla sebi da dozvoli da od Italije zavisi wen izlaz u luku Trst ili u Veneciju itd. To je jedna vrlo realna ra~unica. Da li }e biti realizovana, to je sada drugo pitawe. Moramo se boriti da bude realizovana. Voditeq: Velika Srbija, sa Republikom Srpskom, sa krajinama, Banijom, Likom, Kordunom, severnom Dalmacijom, sa Crnom Gorom zajedno. Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Da li }e se zvati Jugoslavija? Dr [e{eq: Primarno je da se izborimo da oslobodimo sve to, a sekundarno je kako }e se zvati. [to se ti~e nas srpskih radikala mi bi hteli da se zove Velika Srbija. Mi bi hteli da ona obuhvata i Makedoniju. Na koji na~in? Na onaj na~in na koji se dogovorimo sa makedonskim narodom. Oni su nama bra}a. I wihova je `eqa da `ive u jednoj dr`avi. Wih su prevarili na referendumu svojevremeno. 1991, kada je organizovan taj referendum. Ili po~etkom 1992. Prevarili su Makedonce. Poenta je bila u ostanku u Jugoslaviji. Pitawe referendumsko je bilo – da li `elite da Republika Makedonija, kao suverena dr`ava pristupi jedinstvenoj jugoslovenskoj zajednici, ili ne{to sli~no. Naglasak je bio na – jugoslovenskom, u ostanku, a ne u suverenitetu u smislu nezavisnosti. Tada narod nije razmi{qao {ta je to suverenitet, malo je ko od obi~nih gra|ana to shvatao. Nije pomenuta nezavisnost. Onda je to protuma~eno kao `eqa za nezavisno{}u. Voditeq: Da li tu ra~unate Bosnu i Hercegovinu, mislim ovu muslimansku federaciju i hrvatsku? Dr [e{eq: Ja ra~unam na celu Bosnu i Hercegovinu, naravno ukoliko postignemo neki dogovor sa muslimanima. Jer, muslimani su Srbi poreklom, Srbi muslimanske veroispovesti. Ako ne postignemo dogovor, onda oni neka tu federaciju zadr`e, neka je nazovu kako god ho}e, neka imaju nezavisnost. Ne bih ih ja na silu terao da u|u u zajedni~ku dr`avu. A oko Srpske Krajine, koju su Hrvati okupirali, Hrvati nemaju danas koga da nasele. Sve je prazno i pusto, i Lika i Banija i Kordun, Dalmacija, Zapadna Slavonija. 181
Voditeq: Evo, jo{ nekoliko pitawa, pa da polako privodimo kraju ovaj razgovor, skoro ve} dva sata razgovaramo. Za{to je gospodin [e{eq dizao revolver na studente? Dr [e{eq: Nisam ja nikada dizao revolver na studente i to nije istina. Ja sam pi{toq potezao samo na huligane, koji su me napadali. Kada me napadne do pet huligana i razbojnika ja ne pote`em pi{toq, tu~em se pesnicama. Kada me napadne vi{e od pet, ja onda razmi{qam u toku jedne ili dve sekunde {ta je boqe, da li da pustim da me obore na zemqu da me izgaze, ili da ja wih upucam. Uvek mislim da je boqe da ja napada~e upucam, nego da pustim da oni mene izgaze. A, da ne bih odmah pucao u wih, ja im prvo zapretim pi{toqem, pa podignem pi{toq i uperim u vis, pa zapretim, pa im jo{ i opsujem po ne{to. I tog puta, na koji misli va{ gledalac, to je bilo dovoqno da ruqa odmah ustukne. Ruqa je puna kukavica. Tako i ovi iz SZP-a, sve su to kukavice. Da to nije bilo dovoqno, ja bih onda pucao u vazduh, to bi bila druga faza. Ako nije dovoqno pucati u vazduh, onda bih pucao u noge, a ako ni to nije dovoqno, ako ruqa i daqe nasr}e, onda bi pucao u glavu. [to bih ja pustio da me ruqa napadne, kada imam radno mesto. Meni je Skup{tina bilo radno mesto, ja sam tu do{ao na posao, tu je mene narod izabrao, gra|ani. Ne mo`e mene neko da spre~i da ja do|em da obavqam svoj posao. Ako poku{a fizi~ki da me spre~i, onda mora da snosi posledice. Ja nikada nisam i{ao na tu|e radno mesto i ugro`avao, niti sam nekoga prvi napadao. Ne pamti se da sam ja nekoga prvi napao fizi~ki, je li tako, kada mene neko napadne, ja se branim. Branim se svim {to mi je pri ruci. Od tada su prestali da me napadaju. Voditeq: Dobro, evo jo{ jednog pitawa koje nije sli~no ovom prethodnom. Za{to je stopiran prenos vozila sa kosovskim tablicama? Dr [e{eq: Ja ne znam koja je tu konkretna mera done{ena, to je nadle`nost MUP-a. U principu, ne bi smelo da bude nikakve smetwe, ukoliko postoji sva kompletna dokumentacija. Tamo gde nema dokumentacije, tamo je nemogu} prenos jer postoji sumwa da je mo`da vozilo ukradeno. Tamo gde postoji sva dokumentacija, mislim da ne bi trebalo da bude nikakve smetwe, bar nemam takvu informaciju da ima smetwi. Voditeq: Jedan poqoprivrednik... Dr [e{eq: Zna~i da bi gra|anin, Srbin koji je, na primer, izbegao sa Kosova i Metohije, do{ao sa svojim vozilom koje je ranije bilo registrovano na wegovo ime, on to vozilo mo`e slobodno da prenese i da proda. Tu ne bi smelo tu da bude nikakve smetwe, i mislim da nema smetwi. Ali, ako je neko do{ao sa nekim vozilom koje nije registrovano na wegovo ime, i nema sve potrebne papire, ne mo`e ga prenositi. Voditeq: Da odgovorimo i jednom poqoprivredniku, tri pitawa je postavio, za{to seqaci pla}aju kamatu na neizmirene obaveze, kada im dr`ava ne upla}uje na vreme penzije, a pritom ne pla}a kamatu. Dr [e{eq: Ako je iko imao obzira prema seqacima, to je imala ova Vlada. Mi smo u nekoliko navrata i smawivali ta poreska optere}ewa i i{li smo negde na otpisivawe poreza, i porezi su za seqake, za poqoprivredna zemqi{ta zaista vrlo, vrlo niski. 182
Voditeq: Drugo pitawe, kada }e i kako biti pla}ena {e}erna repa? Dr [e{eq: Zavisi od onoga ko je otkupqivao {e}ernu repu. Neki su je ve} platili. Sve zavisi od ozbiqnosti onoga koji je otkupquje. Voditeq: I tre}e, kada }e sti}i nafta za orawe? Dr [e{eq: Nafte je ve} bilo za orawe i bilo je, rekao bih ~ak i dovoqno. Mo`da ne ba{ u optimalnim koli~inama, ali bilo je prili~no. I, problemi su se javili u wenoj distribuciji. NIS je obezbedila dovoqno nafte. Problem je wene podele, raspodele, jer zbog toga bi mi trebalo da imamo normalno snabdevawe, da cena bude za svakoga ista i da svi kupuju i naftu i benzin na pumpama. [ta se u ovom slu~aju de{ava, NIS obezbedi dovoqno nafte, distribui{e je preko na~elnika okruga, preko raznih firmi koje se time bave, a u tim firmama onaj ko treba da raspodeli, raspodeli deo sebi, deo tamo, ovo proda na crnom tr`i{tu, a seqacima ka`e nema dovoqno. Te nam se stvari de{avaju i svi znamo da nam se de{avaju. Skoro svuda nam se de{avaju, negde vi{e, negde mawe. To moramo izbe}i. Ne mo`emo mi sada popravqati qude i `aliti {to svi qudi nisu dobri. To mo`emo izbe}i samo sistemskim merama, a to je onda kada na svakoj pumpi bude dovoqno i nafte i benzina, da ta cena bude dobra, primerena. Zna~i, da nikom nije previsoka i da svima bude ista. Voditeq: Evo, ska~emo sa teme na temu, malo politi~kih pitawa. Formuli{ite za{to bi do{lo do gra|anskog rata sa Crnom Gorom. Dr [e{eq: Ne bi do{lo do gra|anskog rata sa Crnom Gorom, nego bi do{lo do gra|anskog rata unutar Crne Gore, jer ve}ina stanovni{tva Crne Gore ne `eli otcepqewe. Voditeq: Pogotovo ovi severni delovi. Dr [e{eq: Ma, u celoj Crnoj Gori ve}ina ne `eli. Voditeq: Ali u Crnoj Gori ka`u da ima 40% stanovni{tva koji nisu... Dr [e{eq: Vi wima verujete? Kakva su to istra`ivawa? To je ne{to poput ovoga hoh{taplera iz Pan~eva. Ovaj @ozef Lon~ar radi ko mu naru~i, ko ga plati, e za wega napravi istra`ivawe. Pro{li put ga je pla}ao Vuk Dra{kovi}, i ispade Vuk Dra{kovi} najpopularniji politi~ar u Srbiji, SPO najboqa stranka. Sme{no. I kada vama taj hoh{tapler @ozef Lon~ar oznese podatke, u Pan~evu svi se smejete, gostovao je nedavno na, ja mislim na Studiju B, ne znam gde je bilo, svi se smeju kada on to pri~a. [ta da mu radite. A, svi znaju da je prevarant i da radi za pare. Voditeq: A kako komentari{ete pokrivawe govora poslanika iz Vojvodine na posledwem zasedawu Skup{tine Srbije? Dr [e{eq: Ako se to zaista desilo, ja nisam gledao taj prenos, to je onda nekorektan postupak. Ali, ima tu sada jedno kontra pitawe. Da nisu iza{li poslanici SPO-a onda bi to bilo nemogu}e. Kada ostane jedan ili dva poslanika opozicije, onda to onaj urednik ili voditeq dr`avne televizije mo`e da pokriva, da ka`e da se slu~ajno desilo kada je taj govorio, je li tako? A, da je iza{lo 30 poslanika opozicije, ne bi mogli sve da pokrivaju. Onda bi bilo stra{no kontraproduktivno. Onda bi narod drvqem i kame183
wem na Televiziju. Zna~i, uvek je gre{ka kada opozicija napusti popri{te politi~ke borbe. Opozicija treba da u~estvuje, koliko god da je brojna, ona treba da u~estvuje. Kada sam bio jedini poslanik Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini, u~estvovao sam u svakoj debati skoro po svakoj ta~ki dnevnog reda, kritikovao zakonske projekte, napadao argumentima, ali naravno napadao i opoziciju koja je ve} tada bila izrazito pod zapadnim uticajem. Voditeq: Za{to pojedine vi{e {kole nisu olak{ale upis narednog semestra, na primer Vi{a elektrotehni~ka {kola. Dr [e{eq: Pa, mi smo doneli odluku da se pove}a broj ispitnih rokova, da se uvede i dodatni ispitni rok. Prvo jedan, umesto onog aprilskog neiskori{tenog, pa jo{ jedan. Znate {ta, ja nisam daleko od pomisli da se uvede jo{, koliko god treba ispitnih rokova. Ja nisam protiv toga. Po{to je ova godina bila takva, te{ka, optere}ena ratom itd., ja bih studentima omogu}io da maltene svaki mesec pola`u. Malo bi profesori proplakali, prokukali, ali bi se izdr`alo. Ja sam nekada bio univerzitetski profesor. Kada student sprema ispit, kada u~i, kada radi, treba mu dati koliko treba ispitnih rokova. Ja sam za to u principu, da se cele godine mogu polagati ispiti. Zna~i, {to vi{e ispitnih rokova, ali naravno, da se postepeno zao{trava kriterijum, da znawe koje student posti`e bude {to kvalitetnije. Mislim da je na{ osnovni problem {to opada taj nivo kvaliteta studija u celoj Srbiji. Ina~e, nekada su na{i fakulteti bili u svetskom vrhu, po kvalitetu znawa koje pru`aju studenti. Na{i diplomirani stru~waci nisu se morali stideti bilo kog stru~waka sli~nog profila u svetu. Voditeq: Ho}e li se vojni rok skratiti, kao u Republici Srpskoj. Dr [e{eq: Ne verujem da }e se u dogledno vreme skra}ivati. Ne mo`emo ga sada skra}ivati, dok je ovakva kriza i dok je zemqa u ovakvoj opasnosti. Li~no mislim, kada iza|emo iz ove krize i kada se situacija smiri, kada se stabilizuje, da bi i{li daqe na skra}ivawe vojnog roka, a pove}avawe broja profesionalnih vojnika. Voditeq: Da li postoji mogu}nost da se do|e do dr`avqanstva u zemqi u kojoj sam ro|en, ka`e Zoran iz Bawe Koviqa~e. Dr [e{eq: Koja je to zemqa, da li je ro|en u Bawi Koviqa~i.... Voditeq: Verovatno u Srbiji. Dr [e{eq: Mi imamo jedan politi~ki dogovor sa na{im koalicionim partnerima koji bi trebalo u najskorije vreme da se realizuje, preko Savezne vlade, preko Saveznog ministarstva unutra{wih poslova da se ubrza postupak upisa u kwigu dr`avqana. Za sve Srbe sa podru~ja biv{e Jugoslavije. Voditeq: Evo, da odgovorimo jo{ na nekoliko pitawa, pa da ona zavr{imo ovaj razgovor. Za{to se jure po ulicama sitni preprodavci benzina, a na pumpama benzina ni za lek. Dr [e{eq: Pa, ja sam ve} rekao na po~etku emisije da se nadamo da do kraja decembra, mo`da u prvoj polovini januara, normalizujemo snabdevawe gorivom. Velike napore ula`emo u tom pravcu. Zaista se cela naftna industrija na tome anga`ovala. 184
Mislili smo da }emo to lako posti}i, uraditi, ali se pokazalo da je prva procena ovog stepenog o{te}ewa pan~eva~ke rafinerije bila pogre{na. Da su neka o{te}ewa mnogo ve}a, nego {to je to na prvi trenutak izgledalo. Vi ste kao Pan~evac mo`da i boqe o tome informisani, ali se punom parom radi na popravci tih postrojewa. Voditeq: Kada }e se utvrditi odakle uqe na pijaci i ulici, a nema ga u prodavnicama. Dr [e{eq: O tim {vercerskim kanalima, govorio sam, o ovom mafija{kom pona{awu. Zna~i, povu~e se ve{ta~ki uqe iz normalne prodaje, preprodaje se nakupcima i izlazi na crno tr`i{te po mnogo ve}im cenama. Voditeq: Da li }e radnici ustanove za socijalna i hendikepirana lica dobiti ~ekove za struju, isto kao i penzioneri? Dr [e{eq: Pa, nije bilo re~i o radnicima tih ustanova za hendikepirana lica. [to se ti~e stara~kih domova, odnosno domova penzionera, penzioneri koji su tamo, dobili su tako|e svoje tri penzije u bonovima za struju i oni su to mogli preneti na svoj dom penzionera na ime onog stalnog mese~nog iznosa kojim se pla}a sme{taj u domu. [to se ti~e zaposlenih u domovima hendikepiranih, nisam siguran da sada mo`e biti opravdan razlog zato {to imaju takvo radno mesto da mimo ostalih kategorija zaposlenih u dr`avnom sektoru dobiju zaostale plate. Ali, bilo bi idealno, ali ne usu|ujem se o tome da govorim, kada bismo i zaposlenima u zdravstvu i u {kolstvu i u dr`avnoj upravi, dr`avnim ~inovnicima mogli bar po jednu zaostalu platu isplatiti u ovim bonovima za struju, svi bi se obradovali. Suvi{e je sada to veliki iznos i suvi{e bi bio veliki teret za EPS. Voditeq: Da li pla}ate taksu za mobilni? Dr [e{eq: Ne pla}am taksu za mobilni, jer imam slu`beni mobilni koji sam dobio od Vlade Srbije. A, da nisam dobio taj slu`beni telefon od Vlade Srbije ne bih mogao da svojim parama da pla}am mobilni telefon, ne bih mogao da imam mobilni telefon. Ja kod ku}e imam `enu koja ne radi, koja je nezaposlena, imam ~etvoro maloletne dece imam i dva psa {arplaninca, koje toliko volimo kao da su nam sastavni deo porodice. Ja od svoje plate ne bih mogao da izdr`im mobilni telefon. Voditeq: Dobro, ve} kada smo kod ovog telefona da time i zavr{imo emisiju. Da li bi mogli qudi, svi oni koji `ele, koji imaju dobre namere da vas pozovu, da vas pitaju za ne{to, da vam ka`u ne{to {to primete da nije uredu... Dr [e{eq: Na`alost, ne mogu. To bi fizi~ki bilo nemogu}e. Tu imam iskustva kao predsednik op{tine. Kao predsednik zemunske op{tine svakog petka sam primao gra|ane, sve gra|ane koji se prijave. Prijemi su po~iwali u podne, u 12 ~asova i trajali do 3-4 sata no}u. U jednom trenutku se za tri-~etiri meseca unapred moralo zakazivati, jer su pravqeni spiskovi od po 150 qudi za jedan dan. Nisam mogao vi{e da primam. U jednom trenutku sam video da to onda na kraju krajeva postaje besmisleno. Nekima sam pomogao, mo`da sam 10% uspeo ne{to konkretno da pomognem. Sada bi to bilo neizdr`ivo. Onda su dolazili gra|ani sa podru~ja zemunske op{tine, zamislite sada iz cele Srbije. Jednostavno to fizi~ki ne mo`e da se izdr`i. 185
Voditeq: Zna~i, jedina je {ansa da do|ete ovako u televiziju... Dr [e{eq: I da odgovaram na sva pitawa, nadam se da nije bilo cenzure u va{em studiju. Voditeq: Nije bilo cenzure i ja vam se zahvaqujem u ime gledalaca Televizije Ritam, {to ste do{li u Pan~evo i {to ste zaista odgovorili na sva pitawa slu{alaca i gledalaca. Ja sam nastojao da odgovorimo na sva pitawa, mo`da je izostalo samo nekoliko pitawa i hvala vam. Dr [e{eq: Po neka psovka mo`da, je li? Hvala vam {to ste me pozvali. Voditeq: Bio je ovo gost na{e emisije “Otvoreni studio”, dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije.
VIII OKUPACIJA KOSOVA I METOHIJE Prokupqe, TV “Top 3”, 23. novembar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci `elim vam dobro ve~e u`ivo iz studija televizije “Top 3”, pratite jo{ jedno izdawe emisije u okviru koje }emo ve~eras srda~nu dobrodo{licu po`eleti potpredsedniku vlade Srbije i predsedniku Srpske radikalne stranke dr Vojislavu [e{equ. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Dobro do{li u na{u televiziju, dobro do{li u na{ grad. Dr [e{eq: Hvala. Voditeq: Pitawe koje se na samom po~etku ovakvih razgovora name}e jeste problem Kosmeta. Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 nama se na Kosmetu potvr|uje suverenitet,ali u praksi je sasvim druga~ije, jer imamo dosta qudi koji su ostali na Kosmetu, a jo{ vi{e onih koji su oti{i sa Kosmeta. Dole su i snage KFOR-a koje ne mogu jednostavno da obezbede svom na{em stanovni{tvu bezbednost. Da li vi pola`ete nadu da }e taj problem uskoro da bude re{en? Dr [e{eq: Ne verujem da }e u skorije vreme biti re{en taj problem, nemam nikakvog poverewa ni u Ujediwene nacije ni u NATO ni umnik, ni KFOR, ni bilo kakve predstavnike zapadnh zemaqa na Kosovu i Metohiji. Oni su tu da bi napakostili Srbima, da bi pregazili srpske nacionalne interese, da bi Srbe oterali sa Kosova i Metohije. Zapadne sile predvo|ene Amerikancima tra`ile su varijantu kojom }e iza}i iz oru`anog dela agresije protiv Savezne Republike Jugoslavije, kada se ve} taj rat produ`io i kada su pripremali i kopnenu ofanzivu protiv na{e zemqe, jer nisu mogli da koriste sva sredstva da na neki na~in ne spasu obraz koji im je bio ozbiqno naru{en u tom ratu. I tek se sada vidi u kojoj meri. Oni su odustali od izri~itih zahteva dokumenta iz Rambujea kojim je tra`eno da se prakti~no okupira cela Savezna Republika Jugoslavija, da trupe NATO sasvim slobodno krstare na{om zemqom i ograni~ili su svoje okupa186
torske namere samo na podruje Kosova i Metohije i pristali su da se ubaci klauzula kojom se garantuje dr`avni suverenitet Savezne Republike Jugoslavije povodom Kosova i Metohije. To je ono {to nama sada predstavqa jednu ozbiqnu {ansu da jednog dana povratimo Kosovo i Metohiju, da se opet tamo vrate na{a vojska i policija i da se na{ suverenitet obnovi. Na{ suverenitet je sada poga`en i to brutalno, protivno rezoluciji Saveta Bezbednosti Ujediwenih nacija 1244. Ipak tu postoje neke opasnosti koje su se nadvile nad Kosovom i Metohijom. O~igledna je namera Amerikanaca da tu teritoriju trajno i definitivno izdvoje iz sastava Srbije, a u prvoj fazi mo`da da je koriste za neku varijantu ostvarivawa okupatorske vlasti nad Srbijom. [ta su Amerikanci zamislili i zbog ~ega ko~e \ukanovi}a u wegovoj nameri da odvoji Crnu Goru od Savezne Republike Jugoslavije. Amerikanci bi hteli da za izvesno vreme Crna Gora ostane u sastavu Savezne Republike Jugoslavije da se isposluje status federalne jedinice Kosovu i Metohiji,eventualno da se takav status obezbedi i za Vojvodinu i mo`da Ra{ku oblast, odnosno Sanyak i da se preko kvislin{ke vlasti na Kosovu i Metohiji, preko poslu{ni~ke vlasti u Podgorici, eventualno nekog re`ima u Vojvodini i u Ra{koj oblasti stvori osnova za dominaciju nad ostatkom Srbije. Dovoqno bi u toj ameri~koj projekciji bilo i pomo}u Crne Gore i Kosova da to urade, jer u Ve}u republika Savezne skup{tine svaka federalna jedinica ima 20 poslanika bez obzira na veli~inu. Ovde bi onda bilo dve federalne jedincie sa po 20 poslanika koje bi uvek nadglasale 20 poslanika iz ostatka Srbije, a onda bi, naravno, insistirali da se na izborima i za Ve}e gra|ana vodi ra~una o nekoj druga~ijoj proporciji s tim {to ra~unaju da bi onda strate{ku logisti~ku podr{ku takvim nastojawima pru`ile i kvislin{ke stranke iz Srbije iz Beograda. Stranke koje su prozapadno orijentisane koje slu`e NATO za novac. Na taj na~in misle Amerikanci da ~vrsto dizgine vlasti u Beogradu preuzmu u svoje ruke. Onog trenutka kada vide da ne mogu uspeti onog trenutka }e i oni ubrzati proces otcepqewa Crne Gore ako se tamo ne{to kvalitativno ne promeni. Koja je na{a {ansa da povratimo Kosovo i Metohiju? Na{a je {ansa savez sa Rusijom i Belorusijom. Vidite, Rusija napokon zavr{ava ra{~i{~avawe svojih problema u ^e~eniji, Rusija se ozbiqno budi i uspravqa. Ona je sada pred parlamentarnim izborima, slede}e godine }e imati predsedni~ke izbore. Ja sam ube|en da je politi~ka klima u Rusiji sazrela u pravcu sagledavawa realnih mogu}nosti ruske dr`ave i opasnosti koje joj prete sa Zapada. Dosta je bilo zavaravawa ruskog naroda da je Zapad prijateqski orijentisan, da Amerikanci `ele samo demokratiju, slobodno tr`i{te, da `ele liberalnu ekonomiju i sli~no. Ni{ta od toga Amerikanci ne `ele, oni `ele da uni{te Rusiju i da je raspar~aju. I to su sada otvoreno stavili do znawa. Na{a je {ansa ako na{a zemqa postane punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije, da se onda konstantno pove}ava broj ruskih trupa na na{oj teritoriji, da simboli~no i neke na{e trupe odu i u Rusiju i u Belorusiju, a da dovoqan broj ruskih vojnika do|e ovde i da u jednom trenutku ka`u Savetu bezbednosti Ujediwenh nacija sada je dosta, zapadne trupe se moraju povu}i. [ta }ete na teritoriji dr`ave koja 187
je ~lanica na{eg saveza? To je na{a najozbiqnija {ansa da povratimo Kosovo i Metohiju. I u perspektivi ja mislim da mo`emo povratiti i Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, a mislim da je makedonski narod svim ovim demonstracijama pokazao veliku qubav prema Srbima, i da tu postoji veoma ozbiqna {ansa, kada se sru{i proameri~ka vlast u Skopqu, da se Makedonija vrati u zajedni~ku dr`avu. Koja je sada najve}a opasnost? Najve}a opasnost koja preti Kosovu i Metohiji i opstanku Kosova i Metohije u sastavu Srbije je eventualno otcepqewe Crne Gore. Jer rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija vezana je za Saveznu Republiku Jugoslaviju a ne za Srbiju. Onog tretnuka kada bi se otcepila Crna Gora prestala bi da postoji Savezna Republika Jugoslavije i otpala bi ta garancija. I zapadne sile bi insistirale ~ak i da Srbija tra`i priznawe, me|unarodno pravno priznawe kao novoformirana dr`ava. I ni u jednoj varijanti ne bi prihvatili da Srbija bude priznata kao novoformirana dr`ava da u svom sastavu ima Kosovo i Metohiju. To je na{a najve}a opasnost. Voditeq: Snage KFOR-a su na Kosmetu stacionirane da bi osigurale navodno bezbednost, me|utim ~igledno da one nisu u stawu, pred wihovim o~ima iz dana u dan se odvijaju najstravi~niji i najgnusniji zlo~ini. ^elnici wihovi daju pak sasvim ironi~ne izjave povodom toga. Dr [e{eq: Ja mislim da nije primerena samo teza da se pred wihovim o~ima odvijaju ti zlo~ini. Oni direktno poma`u i podsti~u te zlo~ine. Oni su direktni sau~esnici u izvr{ewu zlo~ina protiv srpskog naroda. Oni nisu jo{ nijednog [iptara ubicu kaznili, uhapsili zato {to je ubijao Srbe, jo{ nijednog Srbina otetog nisu prona{li itd. Oni su direktni sau~esnici. Voditeq: Naravno zbog tog psihi~kog i fizi~kog zlostavqawa veliki broj Srba sa Kosmeta se nastanio po Srbiji, jeste li vi te qude obilazili? Dr [e{eq: Neke jesam, ali ve}i broj qudi je iselio sa Kosova i Metohije, negde vi{e od 100.000 Srba, izme|u 100.000–200.000, kao i pripadnika drugih nacionalnih zajednica. I oni su se smestili u raznim podru~jima Srbije, ima ih u Beogradu, ima ih u Zemunu, sme{tamo ih onako kako znamo i umemo. Poku{avamo im pomo}i, ali znate slaba je to uteha ako su oni izgubili u materijalnom smislu sve {to su imali a pogotovo ako su izgubili nekog svog najro|enijeg, nekog ~lana porodice i sli~no. Na{ je ciq, pre svega, sada da sa~uvamo ovde srpske enklave koje se jo{ dr`e na Kosovu i Metohiji. Voditeq: Gde ima veliki procenat Srba... Dr [e{eq: Ovaj pojas severnog dela Kosovske Mitrovice i tri op{tine koje se naslawaju na to, to su Leposavi}, Zve~ani i Zubin Potok, mislim da tu ima najvi{e {ansi da sa~uvamo podru~je da ostanu Srbi da tamo `ive. A onda bi vlada Srbije trebala da jo{ vi{e sredstava ulo`i kako bi se stvorili uslovi da preostali Srbi, koji nisu mogli da opstanu u pe}kom ili prizrenskom okrugu, na|u uto~i{te u ovom pojasu. Dakle, gde bismo mi najradije ulagali ovaj novac kojim }e Vlada raspolagati. To je tamo da se ipak sa~uva taj jedan deo teritorije Kosova i Metohije pod srp188
skom kontrolom. To je veoma va`no za neki budu}i rasplet kompletnog ovog procesa. Zatim, Srbi se jo{ odr`avaju u Gwilanskom okrugu, to je Ju`nomoravski okrug,u Vitini, Kosovskoj Kamenici i samom Gwilanu. Jo{ ih ima ne{to oko Novog brda ali prema mojim informacijama vrlo malo. Srbi se odr`avaju u Kosovu Poqu, tamo im je sve te`e i u selima oko Pri{tine ukqu~uju}i Gra~anicu koja im je postala sada kao osnovno sedi{te. I u op{tini [trpce jo{ se Srbi odr`avaju, zatim u Orahovcu ukqu~uju}i Veliku Fo~u. To su vam sada te zadr`ane srpske enklave na Kosovu i Metohiji. Amerikanci poku{avaju Srbe sistematski da proteraju iz Gwilanskog okruga, iz sve tri ove op{tine koje sam pomenuo. U Kosovu Poqu su {iptarski nasrtaji sve ve}i, sve intenzivniji i jo{ se Srbi pomeraju, jo{ odlaze iz tog podru~ja. Odoleva Velika Fo~a, ali je opkoqena sa svih strana [iptarima. Videli ste, [iptari nisu dozvolili opet po preporuci KFOR-a, po preporuci Amerikanaca, uz podr{ku Amerikanaca, da ruski vojnici zaposednu pozicije na podru~ju orahova~ke op{tine pre svega u Velikoj Fo~i i ovom delu Orahovca gde je ve}a koncentracija Srba. Voditeq: Da se vratimo opet na aktuelne odnose izme|u Srbije i Crne Gore. Platforma o redefinisawu odnosa izme|u Srbije i Crne Gore bila je upu}ena Vladi Republike Srbije s namerom da dve republi~ke vlade o tome razgovaraju. Me|utim, po{to Republi~ka vlada nema ustavnu nadle`nost za to, sve je prosle|eno Saveznoj skup{tini. Dr [e{eq: Da. Republi~ka vlada Crne Gore izrazila je spremnost da pogazi savezni Ustav i ona se sada ~udi {to mi iz srbijanske vlade nismo spremni da postupimo na isti na~in. Mi ne}emo da gazimo Ustav. Mogu}i su me|upartijski razgovori, ti su se razgovori ve} u dva kruga odr`ali o budu}nosti savezne dr`ave, ali sve eventualne promene pravnog ustrojstva na{e zemqe moraju se odvijati u skladu sa Ustavom i promena Ustava mora da bude izvedena na onaj na~in na koji to postoje}i Ustav propisuje. Nikako druga~ije. [to se ti~e Srpske radikalne stranke na{i stavovi su op{tepoznati, mi smo u principu za unitarnu dr`avu. Ali smo svesni realnosti i smatramo da sada treba sa~uvati ovu federaciju kakvu imamo i i{li bi na ja~awe federalnih elemenata, a gasili bismo konfederalne elemente u strukturi dr`ave i ustavnom ure|ewu. Re`im u Crnoj Gori o~igledno `eli otcepqewe, a on je sada u veoma te{koj situaciji jer se zaleteo malo sa ovim merama uvo|ewa dvovalutnog sistema Voditeq: Va{ komentar, po{to je nema~ka marka isto paralelna... Dr [e{eq: Jeste, to im je bio pogre{an potez. Oni su na taj na~in prouzrokovali prekid platnog prometa sa Srbijom, a taj prekid platnog prometa }e ih dovesti u veoma te{ku ekonomski situaciju. Nijedna fabrika u Crnoj Gori ne radi, bukvalno nijedna. Crna Gora nema nikakve proizvodwe. Oni sada dobijaju ne{to novca iz inostranstva, ali taj }e novac sav da iscuri, ne}e se zadr`ati u Crnoj Gori, ono {to mo`e devize da zadr`i u jednoj zemqi to je proizvodwa. Crna Gora mora sve da kupi, da li }e to kupovati iz Srbiji ili }e kupovati iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine ili iz Italije ili Albanije, ko zna odakle }e kupovati 189
ali uvek }e morati da pla}a u ~vrstoj valuti. I to }e odlaziti, to }e se pojesti. A pitawe da li }e Amerikanci biti spremni ba{ svakog meseca da im {aqu po 30-40 miliona dolara koliko bi im bilo za minimum wihovih potreba. I drugo, videli ste sada su cene u Crnoj Gori po tri ~etiri puta ve}e nego u Srbiji, najmawe dva puta ve}e. Takva vam je situacija i u Repubici Srpskoj. Tako da su to vrlo lo{e, nepromi{qene ekonomske mere. A mogli smo mi to da uradimo u Srbiji da je to pametno, ali nije pametno. Poru{ili bismo i ovo {to imamo. Jeste da je kod nas ekonomska kriza, narod te{ko `ivi, da je socijalna beda, ali se ipak nekako odr`ava taj privredni sistem. A da smo postupili sli~no crnogorskom re`imu sve bi propalo, haos bi nastao. Voditeq: Zna~i, otcepqewe Crne Gore bi de fakto bilo kobno i za nas, jer rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija ve} ste napomenuli garantuje se suverenitet nad celom Jugoslavijom Dr [e{eq: Ne suverenitet nad celom Jugoslavijom nego suverenitet na Kosovu i Metohiji, Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Ka`ite mi da li Crnogorci za takvo svoje pona{awe imaju zale|inu u svetu? Dr [e{eq: Imaju. Imaju zale|inu, imaju podr{ku zapadnih sila. Videli ste avionima su im Nemci te metalne apoene, nema~ke marke dostavqali, Amerikanci im dali 40 miliona dolara. Samo crnogorski re`im zaboravqa jednu stvar. Amerikanci se zamore u davawu para i ne}e dugo da daju. Drugo, Amerikance ~eka ve} predizborna kampawa od marta. Ako mi izdr`imo do marta, onda }e se oni zabaviti svojim poslovima, onda }e nama biti ne{to lak{e u tom slu~aju. A ko }e onda da brine o crnogorskom re`imu. A kako sada crnogorski re`im da odgovori svojim gra|anima za{to je roba odjednom poskupela ~etiri puta. Ne zaboravite, vekna hleba u Republici Srpskoj ko{ta 1 marku, to je 17 dinara. A kod nas koliko ko{ta vekna hleba? Voditeq: 3,5 dinara. Dr [e{eq: Pa evo neka je i ~etiri dinara, pa je to ~etiri puta vi{e. Je li tako? Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: A pogledajte sve ostale namirnice, pogledajte svu ostalu robu. Voditeq: S jedne strane ih Amerika i odre|ene zemqe sveta podr`avaju, ali mislim da ih Rusija ne podr`ava koliko sam ja upoznata. Dr [e{eq: Ne, Rusija je apsolutno protiv otcepqewa Crne Gore i to je meni posvedo~io prvi zamenik Ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Avdejev kada je bio u gostima Srpskoj radikalnoj stranci. I to zna crnogorski re`im, to je li~no saop{tenu \ukanovi}u kada je bio pre dva tri meseca u Moskvi. Voditeq: A Evropska unija ba{ ne{to neblagonaklono gleda prema tome... Dr [e{eq: Amerikanci i Evropska unija imaju koordinisanu politi~ku poziciju prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, prema srpskom narodu i 190
jedni i drugi bi da iskoriste Crnu Goru protiv Srbije. Ba{ wih briga za sudbinu Crne Gore i wenih gra|ana. Wima je sada ciq, da iskoriste koga god mogu iskoristiti da bi oborili vlast u Beogradu, da bi doveli srpske kvislinge na vlast, zapadwa~ke sluge. A onda bi rasturali Srbiju do mile voqe. Pre nekoliko godina se pojavio projekat nekih masonskih krugova iz Beograda, podstaknut sa Zapada, projekat regionalizacije Srbije. To je smi{qeno da se Srbija podeli u pet regiona,ti regioni bi li~ili ve} u startu na dr`avu, imali bi svoju skup{tinu, svoju vladu. Znate kada jednom krene taj proces feudalizacije onda je put do otcepqewa {irom otvoren. Voditeq: Kako vidite razvoj situacije u Republici Srpskoj? Dr [e{eq: U Republici Srpskoj je kvislin{ka vlast Milorada Dodika koja izvr{ava sve antisrpske naloge zapadnih sila. Ta vlast je duboko ogrezla u kriminalu. Vi ste videli na{a policija sada pleni i falsifikovane dinare koji se {tampaju pod Dodikovim rukovodstvom na najskupqem papiru, koji se direktno nabavqa iz Nema~ke. Taj papir je kvalitetniji od ovog papira na kome na{a {tamparija novca {tampa dinare. U Republici Srpskoj je sve ve}a ekonomska kriza, beda. Rekao sam ve} ~etiri puta su ve}e cene nego u Srbiji, kriminal cveta na sve strane. A Republici Srpskoj su oteli Br~ko i pretvorili ga u samostalan distrikt pod nadle`no{}u dr`ave Bosne i Hercegovine, tako da je Republika Srpska ve} podeqena na dva dela. Amerikanci tamo najve}i problem vide u Srpskoj radikalnoj stranci i zato su srpskim radikalima zabranili u~e{}e na narednim lokalnim izborima. Tra`ili su od nas da se odreknemo nekih svojih funkcionera Nikole Popla{ena, predsednika Republike i predsednika na{e stranke za Republiku Srpsku... Voditeq: [to je apsurdno. Dr [e{eq: Mirka Blagojevi}a predsednika Izvr{nog odbora. Mi smo to odbili naravno i oni su zabranili na{oj stranci u~e{}e na lokalnim izborima. Voditeq: Dakle, vi ste pobornik, pre svega, saradwe sa Rusijom i Belorusijom. Me|utim, i oko toga postoje podeqena mi{qewa jer su nas u istoriji nekako Rusi ~esto izneverili. Dr [e{eq: Vi verovatno mo`ete na}i neki detaq iz dosada{we istorije da mi nismo zadovoqni ruskim pona{awem. Ne znam kada bih vas pitao kada su nas to Rusi izneverili {ta biste mi odgovorili. Imate li ne{to konkretno u vidu? Voditeq: Delimi~no i u Bosni i Hercegovini ~ini mi se dosta smo mi pomo}i o~ekivali... Dr [e{eq: U novije vreme... Voditeq: Da u novije vreme... Dr [e{eq: Ali Rusija u novije vreme nije bila u stawu ni sebi da pomogne. Rusija je izgubila Kazahstan... Voditeq: Da i ona je u te{kom ekonomskom polo`aju... Dr [e{eq: Izgubila je Kazahstan, koliko je ogroman Kazahstan, ve}i od Francuske. Znate, ovo je suvi{e kratak period u istoriji nekog naroda ili neke dr`ave da bi se mogli donositi dugoro~ni sudovi. 191
Voditeq: A da li ste, recimo, za obnovu diplomatskih odnosa sa Hrvatskom i biv{im jugoslovenskim republikama? Dr [e{eq: Na`alost, diplomatski odnosi sa Hrvatskom su uspostavqeni pre nekoliko godina, ali Srpska radikalna stranka je protiv i mi o tome otvoreno govorimo da smo protiv. A protiv smo uspostavqawa diplomatskih odnosa sa Slovenijom. Nema nikakvih razloga da ih uspostavqamo. [to se ti~e Bosne i Hercegovine mi bismo ih uspostavili uz dva uslova, da Bosna i Hercegovina povu~e tu`bu pred Ha{kim sudom pravde, nije to Ha{ki tribunal o kome se ~esto govori nego sud pravde u Hagu, gde je na{a zemqa optu`ena za agresiju na Bosnu i Hercegovinu {to je besmislica. I naravno da se garantuje status Republike Srpske kao entiteta koji ima sva prava garantovana Dejtonskim sporazumom. To bi bio uslov i mi bismo mogli da priznamo Bosnu i Hercegovinu. [to se ti~e priznawa Makedonije to je jedna realnost i Srpska radikalna stranka kojoj pripadam, iako je tada bila opoziciona politi~ka partija, kada je do{lo do priznawa Makedonije od Savezne vlade, to je prihvatila i podr`ala, kao jednu realnost. S tim {to mi ostajemo pri svom programu povratka Makedonije u na{u zajedni~ku dr`avu pod onim uslovima koje dogovorimo sa makedonskim narodom. Ne}emo na silu, na silu nemamo nikako nameru da to radimo, ali smatramo da sva ova zbivawa govore da su nam Makedonci bra}a. Nismo ba{ potpuno isti, ali smo veoma, veoma sli~ni i nema nijednog naroda na svetu koji nam je bli`i od Makedonaca. A svoju qubav prema Srbima su pokazali i u toku rata i pred rat, i posle rata, i sada kada je Klinton bio na Balkanu. Voditeq: Kako vi tuma~ite ove demonstracije u Atini, na koncu i u Makedoniji, pa i u Bugarskoj delimi~no? Dr [e{eq: To, pre svega, pokazuje da su Grci svesni ameri~ke uloge svetu. Voditeq: Dakle, prozreli su wihovu politiku. Dr [e{eq: Grci su je iskusili na svojoj ko`i. Setite se Amerikanci su svojevremeno, mislim da je to bilo 1967. godine podr`ali dr`avni udar u Gr~koj, podr`ali su pukovni~ku vojnu huntu, pa su podr`ali okupaciju dela Kipra od Turaka, pa podr`avaju neprekidno Turke, zapostavqaju interese Grka i sli~no. I, sa druge strane, Grci su na{i iskreni prijateqi i oni su... Voditeq: To se pokazalo i tokom ratne agresije... Dr [e{eq: Naravno, a {to se ti~e Bugara i oni se bude, budi se bugarska nacionalna svest i mislim u ve}ini bugarski narod ne `eli da bude sluga Amerikanaca, mislim da je i ve}ina Bugara za prijateqstvo sa Srbima, a jo{ vi{e za prijateqstvo sa Rusima. Ali, problem su vlasti i u Rumuniji i u Bugarskoj i u Makedoniji. Sve su to vladaju}e garniture koje su se vlasti do~epale uz podr{ku Amerikanaca. To su ameri~ki pla}enici. I vlada u Rumuniji u Bukure{tu, i vlada u Sofiji i vlada u Skopqu. I oni rade protiv sopstvenog naroda pre svega. Voditeq: Te`ak je wihov polo`aj, trenutno. Po~etkom NATO agresije mi smo prekinuli diplomatske odnose sa zemqama koje su nas bombardovale. Koliko mi, po va{em mi{qewu, gubimo zbog tih prekida i da li ste vi za obnovu diplomatskih odnosa sa tim zemqama? 192
Dr [e{eq: Ne. Mi ni{ta ne gubimo zbog prekida diplomatskih odnosa, mi samo dobijamo. Sada je mnogo te`e i Amerikancima i Englezima i Francuzima i Nemcima da organizuju subverzivne delatnosti protiv na{e zemqe nego kada smo imali diplomatske odnose. I sada su oni krajwe transparentno prikazali pona{awe tih prozapadnih opozicionih stranaka iz Beograda. Ranije je mesto wihovih sastanaka i primawa naloga i primawa novca bila ambasada Amerike u Beogradu, ili engleska, francuska, nema~ka ambasada. Sada moraju da putuju napoqe, sada je to mnogo o~iglednije kada idu po dolare. Videli ste nedavno je Medlin Olbrajt izjavila, pre jedno 15 dana, da je od leta naovamo Amerika 12 miliona dolara ve} dala opoziciji u Srbiji. I onda je nastala prava uzbuna me|u tim izdajni~kim strankama gde su oti{le pare. I, kako to ide obi~no, prvo, jednu tre}inu ve} ameri~ki slu`benici pokupe jer se to daje bez priznanice, iz ruke u ruku. Pokradu wihovi slu`benici. Onda tre}inu pokradu lideri tih stranaka, glavni lideri i studentskog protesta i ovih tzv. nezavisnih radio-televizijskih stanica, tu je izbio je sukob izme|u Verana Mati}a {efa Anema, ina~e iz Radija B-92 i Ceki}a iz Radio Indeksa, jer Ceki} je otvoreno po~eo da govori o tim parama koje Veran Mati} raspore|uje kako mu se prohte, najve}i deo sebi uzima. I zato su ga izbacili iz Anema. Onda se i studentskim liderima daje taj novac. I za razna ova udru`ewa gra|ana. Najve}i deo tog novca zavr{i u yepovima lidera. I neko }e se zapitati za{to je najve}a disperzija, najve}e cepawe politi~kih stranaka ba{ u ovom bloku koji je proameri~ki orijentisan. Zato {to Amerikanci daju pare glavnom lideru. Onda se te stranke uvek cepaju jer svako od onih ko je u vrhu stranke shvata, on uvidi kako te pare idu i svako od wih `eli da bude samostalan lider kako bi on direktno dobijao od Amerikanaca. Zbog toga toliko cepawe i u Demokratskoj stranci i u Gra|anskom savezu i u drugim partijama proameri~ke orijentacije, svako od wih `eli direktno da dobije pare u svoje ruke, u svoj yep. Voditeq: Preko va{e izjave o studentskim demonstracijama oni demantuju da imaju ikakve veze sa Savezom za promene i uop{te sa nekim, uop{te sa Zapadom. Dr [e{eq: To je wihova taktika. I pro{li put, u vreme onih zimskih demonstracija, tada{we studentske kolovo|e su tvrdile da nemaju nikakve veze sa opozicionim strankama. Pa se odmah posle toga videlo da su lagali. Taj famozni ^edomir Jovanovi} je odmah pristupio Demokratskoj stranci, pa jo{ neki koji su se u to vreme pro~uli. Ali, {to je najinteresantnije posva|ali su se me|usobno pa su se ~ak jednom prilikom i potukli. Pa je taj ^edomir Jovanovi} imao modrice oko oka, potukli su se oko para, oko kompjutera, oko mobilnih telefona. Jedan od tada{wih studentskih lidera je ina~e sin potpredsednika Demokratske stranke Slobodana Gavrilovi}a, zove se Miodrag Gavrilovi}. Dao je intervju za “Nedeqni telegraf” i otvoreno se hvalio kako su dobijali pare iz inostranstva i rekao da su najvi{e para dobili od izvesnog Danijela Boajera, {efa ameri~ke {pijuna`e u [vajcarskoj. A taj Danijel Boajer je Srbin poreklom, prezivao se @ivanovi}, bio je u toku rata skojevac, pa kad su ga uhapsili Nemci on je odao svoje drugove, svoje saradnike. Nemci su sve pobili, a we193
ga su kao poslali u Mathauzen, u logor. Zato {to je izdao pa da ga sa~uvaju. I tamo je pro{ao {pijunsku obuku i ubacili su ga u pokret otpora Francuske. I taj @ivanovi}, koji se sada zove Danijel Boajer, po nema~kom nalogu je delovao u francuskom pokretu otpora i inicirato ~ak atentat na jednog nema~kog oficira koji je bio sumwiv Gestapou. Gestapo je sumwao da taj oficir radi za Engleze ili Amerikance i hteo da ga likvidira. A Danijel Boajer je u svojoj grupaciji francuskog pokreta otpora da bi postigao dve stvari. Da likvidira Nemca koji je nepouzdan Nema~koj vlasti, da bi se na taj na~in dokazao francuskom pokretu otpora kao hrabar ~ovek i kao dobar organizator organizovao ubistvo tog nema~kog oficira. Posle Drugog svetskog rata sve sposobnije nema~ke agente Abvera i Gestapoa i drugih obave{tajnih slu`bi koji su im pali {aka Amerikanci su preuzeli i organizovali da rade za wih. Tako i Danijela Boajera koji jo{ uvek, iako je u poodmakloj `ivotnoj dobi, diriguje subverzivnim akcijama protiv srpskog naroda, protiv Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Nemilosrdno bombarduju}i objekte u na{oj zemqi NATO avijacija je pri~inila i velike materijalne {tete. Vlada Republike Srbije i Direkcija za obnovu zemqe su se odmah naga`ovale na obnovi svega toga i kako obnova, po va{em mi{qewu, proti~e do sada? Da li ste zadovoqni? Dr [e{eq: Ja mislim da proti~e veoma uspe{no, zadovoqan sam, zadovoqne su i na{e stranke, sve tri stranke koje su u koalicionoj vladi narodnog jedinstva. Mislim da smo ulagawem maksimum napora uspeli da obnovimo mnogo poru{enih objekata, da obnovimo mnogo ku}a i stanova, da sazidamo nove. Nastavqamo sa tim radom. I sve to finansiramo iz doma}ih izvora, bez ikakve pomo}i iz inostranstva. To naprezawe naravno ko{ta celu Srbiju. Voditeq: Da, pa i oseti se malo. Dr [e{eq: To naprezawe mora da se oseti, ne mo`e da se ne oseti. Znate, ne mo`ete iz praznoga izvu}i bilo kakvu vrednost. Voditeq: Ogromna su to ulagawa... Dr [e{eq: To su ogromna ulagawa, ali bez tih ulagawa se ne mo`e. Popravqamo mostove, puteve, `elezni~ku prugu, popravqamo najvitalnije fabrike, fabrike od najvitalnijeg zna~aja, pre svega rafinerije nafte i pan~eva~ku i novosadsku, popravqamo elektri~ne instalacije. Voditeq: Stanove, izme|u ostalog... Dr [e{eq: Ku}e i stanove, rekao sam ve}. Vi{e od 500 ku}a i stanova je ve} popravqeno ili novih izgra|eno. Na{ je ciq da niko kome je ku}a uni{tena ili o{te}ena u toku bombardovawa ne ostane bez krova nad glavom. I mislim da }emo taj ciq uspeti da ostvarimo. Mnogi negiraju na{e napore, mnogi ih ismevaju, ali ti koji ismevaju na{e napore ne bi trebalo da koriste ono {to je obnovqeno. Kada idu autoputem trebalo bi i daqe da zaobilaze ove mostove koje smo popravili ili da plivaju preko reke ili da iskqu~e grejawe na struju ili da iskqu~e struju, ako sve negiraju. Govorili su neprekidno da ne}e biti struje, struje }e biti, mi }emo ovu zimu isplivati sa strujom. Vlada Srbije je danas smenila generalnog direktora Elektroprivrede Babi}a i postavili novog direktora. Voditeq: Iz kog razloga? 194
Dr [e{eq: Bilo je tu nekih gre{aka, bili smo nezadovoqni wegovim u~inkom. Evo {ta se desilo. Vlada je donela uredbu da se zaostale tri penzije isplate u bonovima za struju i to su penzioneri oberu~ke prihvatili. Znate, mnogi od wih ne bi mo`da ni do~ekali `ivi da im se to isplati u novcu, ko zna kada bi bilo mogu}e. Mi smo se dosetili da to isplatimo u bonovima za struju. I tim bonovima trebalo je ako neko ima zaostale dugove da ih likvidira i da se ostatak koristi za zimsku tarifu i za letwu. Mi ovog puta jo{ nismo ni uveli zimsku tarifu ba{ zato da ne bismo izveli dodatni udar na standard na{ih gra|ana. Imamo krajwe, krajwe jeftinu struju to mora svako priznati, a struje ima dovoqno. Onda smo ~uli da elektroprivreda uvodi praksu da se ne priznaju odmah svi ti bonovi, nego kao da se raspore|uju na 12 meseci, pa onda se za svaki mesec jedna 12-tina prizna, a ostatak mora da se doplati. [to je jedna samovoqna odluka koja nema nikakve veze sa Vladinom odlukom. I drugo, mi smatramo da nije trebalo da bude ovoliko iskqu~ewa. Da je bila boqa organizacija da bi se mnogo lak{e to prebrodilo. Ne mogu ja da iskqu~im mogu}nost da opet bude nekada iskqu~ewa na sat-dva, to mo`e da se desi ba{ zato {to je struja jeftina i zato {to se mnogi gra|ani sada greju na struju i {to je potro{wa enormna. Ali, mi smo napravili jednu varijantu sa Slova~kom i tamo smo nabavili struju po povoqnom kreditnom aran`manu, tako... Voditeq: Najjeftinije... Dr [e{eq: To je bilo najjeftinije i sada evo struje imamo dovoqno a nadam se da }emo imati cele zime. Dakle, ne mogu da garantujem da ba{ nikada ne}e biti nikakvog iskqu~ewa, ali... Voditeq: Ne bi trebalo... Dr [e{eq: Ali prave krize ne}e biti, prave nesta{ice elektri~ne energije ne}e biti. Trudi}emo se da ne bude bukvalno nijedno iskqu~ewe. Ali, nekada, ako je neophodno, na sat-dva da nestane to i gra|ani treba da shvate, mislim da se ne}e qutiti to nije stra{no. Voditeq: Sada je aktuelno pitawe lokalnih i saveznih izbora na svim nivoima Dr [e{eq: Mi slede}e godine moramo imati i lokalne i savezne izbore. To su redovni izbori, nema nikakvih vanrednih izbora. Mi se spremamo za te redovne izbore. Narodna skup{tina je izglasala novi zakon o lokalnoj samoupravi, on je dobar, solidan zakon. Mi smo u tom zakonu izbegli onaj drugi famozni krug kada dolazi do nekih zakulisnih politi~kih trgovina, onda gra|ani nisu ni motivisani. Znate, iz dosada{we prakse znamo da je mnogo mawi odziv u drugom krugu nego u prvom. Sada se sve stvari re{avaju u prvom krugu. Iza|u srpski radikali sa svojim kandidatom, iza|e Socijalisti~ka partija sa svojim kandidatom, iza|e Srpski pokret obnove sa svojim kandidatom, iza|e \in|i} sa svojim kandidatom pa kome narod da najvi{e glasova taj pobe|uje u svojoj izbornoj jedinici. Ima li i{ta po{tenije od toga? Toga se pribojavaju ove stranke iz Saveza za promene i Srpski pokret obnove, oni znaju da imaju veoma male {anse na izborima. Znate, ovo }e biti prakti~no borba izme|u Srpske radikalne stranke i levi~arskih partija SPS-a i JUL-a sa druge strane. Tu }e se nadmetati na{i kan195
didati. Takva je politi~ka situacija u Srbiji. Nemogu}e je negde o~ekivati da kandidati Srpskog pokreta obnove imaju vi{e glasova nego radikali ili SPS, nemogu}e je o~ekivati negde da demokrate imaju vi{e glasova nego kandidati radikala ili SPS-a. Ako se Dra{kovi} ujedini sa \in|i}em pa ima identi~ne kandidate u svim op{tinama nije onda nemogu}e da i mi radikali zajedni~ku listu formiramo sa levi~arskim partijama pa }emo ih opet pobediti. Ovi su svesni toga i zbog toga je ovolika povika na zakon. Ovaj zakon stvara naj~istiju situaciju za lokalne izbore. Voditeq: Oni su dosta, mislim, i pod ustiskom Zapada zato {to je Zapad uslovio pomo}, navodnu pomo}, Jugoslaviji demokratskim izborima. [ta mislite i kada bi se izbori demokratski odr`ali, kada budu odr`ani demokratski da li }e uslediti ta pomo}? Dr [e{eq: [to ta pomo} nije do{la Republici Srpskoj? Voditeq: Da, u pravu ste. Dr [e{eq: Tamo Amerikanci daju neke mrvice, ali to je ono {to je dovoqno Dodiku i kompaniji oko wega za wihove yepove. Eventualno nekada daju za neku isplatu penzija ili za isplatu dr`avnih ~inovnika, ali vrlo malo, sitno. Voditeq: I opet uskom krugu. Dr [e{eq: Jeste, narod tamo `ivi mnogo gore nego ovde. [to Amerikanci nisu dali Rumunima? Ni{ta im nisu dali. [to nisu dali Bugarima? Da ne govorim o Makedoncima. Voditeq: Jo{ je vlast po wihovoj voqi u tim zemqama. Dr [e{eq: [to nisu dali Makedoncima? Nema poniznijeg re`ima u celom svetu prema Amerikancima nego {to je sada{wi makedonski re`im. A {to bi Amerikanci wima davali? [to bi oni davali milijarde dolara Rumuniji, Bugarskoj ili Makedoniji. Nema razloga. Oni daju po nekoliko miliona funkcionerima vlasti u Bukure{tu, Sofiji i Skopqu i zavr{ili su posao. Imaju poslu{nu vladu, {ta ih briga {to te{ko `ivi rumunski, bugarski ili makedonski narod. [to bi Amerikanci davali pare Srbiji, nekoliko milijardi dolara, na primer. Za{to bi to davali? Oni daju sto miliona pa podele me|u ovim prozapadnim opozicionim liderima za nezavisne medije, za udru`ewa gra|ana, za gra|ane u crnom, za beogradski krug i sli~ne izdajni~ke organizacije i daju za ove svoje radio-stanice Glas Amerike, Slobodna Evropa. I oni misle sa tih sto miliona dolara da mogu promeniti vlast u Beogradu. Kada jednom promene vlast {to da onda daju pare. Da su Amerikanci bili tako dare`qivi, da su oni negde 1991,1992. godine dali kredite Srbiji, da su ulo`ili nekoliko milijardi, da se nisu trudili da nas uni{te nego da daju kredite, na{ narod bi danas imao krajwe prijateqski stav prema Amerikancima. Svi bi Srbi mislili da su nam Amerikanci prijateqi. Amerikanci nikada nisu davali pare nego su uvek gledali da nam napakoste, opqa~kaju, da odvuku, da ukradu, da otmu itd. Voditeq: A ~iwenica je i da smo sada jako interesantno podru~je. Dr [e{eq: Mi smo wima interesantni zbog teritorije na kojoj `ivimo. Kada bi sada Srbi odlu~ili da se svi preselimo na Madagaskar ili u Australiju ja vam garantujem da bi to Amerikanci potpomogli. Mi wima smetamo {to smo ba{ na ovom podru~ju, na Balkanu. Oni u Srbima vi196
de tradicionalne ruske saveznike i zbog toga `ele da nas uni{te. I zbog toga poma`u sve srpske neprijateqe. A mi to jesmo, to je na{a egzistencija, to je na{a sudbina. Mi jesmo tradicionalni ruski saveznici, to je jedna nepromewiva kategorija bez obzira, i sami ste malopre primetili, {to nismo zadovoqni kako se Rusija dr`ala od 1990. godine. Rusija je bila zaokupqena pre svega svojim problemima. Ne mo`e ve~ito da bude tako zaokupqena svojim problemima, ne mo`e ve~ito da ostane na kolenima, mora se uspraviti. A wen je vitalni i egzistencijalni interes da bude na Balkanu. I ona }e se vratiti na Balkan. E mi samo treba da izdr`imo do tog momenta. Voditeq: Tog momenta bi u svetu, na neki na~in, nastala ipak neka ravnote`a. Dr [e{eq: Mora}e da se uspostavqa nova ravnote`a. Od rimskog carstva nije se desilo da jedna dr`ava dominira celim svetom. Mora}e biti nova podela interesnih sfera u Evropi. Glavni akteri podele interesnih sfera u Evropi po mom mi{qewu bi}e Rusija i Nema~ka. I ta linija }e i}i otprilike Nemcima Poqska, Rusima balti~ke zemqe, Nemcima ^e{ka, Rusima Slova~ka. Nemcima Ma|arska Rusima Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija. Pa onda podela deo Slovenije Nemcima deo Hrvatske Nemcima Srpska Krajina Rusima. Bosna i Hercegovina pre svega Republika Srpska verovatno i cela Bosna i Hercegovina Rusima. Tu }e biti ta linija razgrani~ewa ruske i nemake interesne sfere. To je toliko o~igledno svakome ko se bavi geostrate{kim pitawima i problemima, toliko je o~igledno. Voditeq: Do celokupne ove krize zapravo je do{lo raspar~avawem Sovjetskog Saveza i tada se izgubila ravnote`a i glavnu re~ u svemu tome preuzele su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave Dr [e{eq: Da, Rusi su tada prevareni. Ruski re`im je prevaren. Obe}avali su ima samo da se uvede demokratija, slobodno tr`i{te, liberalna privreda, da }e `iveti u prijateqstvu sa Zapadom, da }e i Rusija u}i u NATO ~ak, i da }e se raspustiti pakt i ko zna {ta su sve obe}avali. Rusi su tu prevareni. Rusi su sve svesniji da su prevareni. I ne mo`e ih vi{e niko na isti na~in prevariti. Voditeq: Da se mi sada jo{ malo pozabavimo na{im problemima. Ekonomska stabilizacija zemqe i re{ewe socijalnog problema je prioritet. Koje su to ekonomske mere koje bi trebalo da budu donete. Dr [e{eq: Mi neprekidno donosimo nove pakete ekonomskih mera i polako se ta situacija popravqa. Treba jo{ dosta vremena da se to osetno odrazi na `ivotni standard gra|ana. Ali, qudi treba da imaju u vidu da smo mi pro{li kroz ovaj tromese~ni rat i bombardovawe, da proizvodwe gotovo da nije bilo. Pretrpeli smo ogromna razarawa, do sto milijardi dolara su razarawa u na{oj zemqi kao direktna posledica NATO agresije a mi ipak izdr`avamo. To je samo po sebi ogroman uspeh. Mi idemo u pravcu liberalizacije na{e privrede. Vi ste videli, ukidamo pojedine poreze, smawujemo akcize, smawujemo doprinose i to je konstantna orijentacija Republi~ke a u posledwe vreme i Savezne vlade. I idemo daqe u tom pravcu. U decembru ima}emo sednicu Narodne skup{tine, usvaja}emo buyet 197
za slede}u godinu bi}e veoma restrektivan, dakle idemo na {tedwu. Na {tedwu unutar dr`avne uprave, dr`avnog aparata, kako bismo jo{ vi{e podstakli privredu, podstakli proizvodni sektor. [to se ti~e socijalne politike, da vam i to naglasim, mi smo sada re{ili problem tri zaostale penzije, mi znamo {ta nas jo{ ~eka. Zemqoradni~ke penzije i de~iji dodaci odnosno porodiqski, trudni~ki materinski dodaci, kako se to zove. Mi planiramo i to da uradio na isti na~in kao {to smo tri zaostale penzije, ali ne smemo odmah. Suvi{e smo sada opteretili elektroprivredu. Ove tri penzije su iznosile oko pet milijardi dinara. Kada bismo jo{ ovo dodali elektroprivreda ne bi izdr`ala. Dakle, moramo joj dati malo predaha. Pa }emo videti posle izvesnog vremena onda }emo da re{imo i problem zaostalih de~ijih dodataka. Ra~unamo ipak penzioneri su qudi u poznim `ivotnim godinama, mnogi od wih ne bi do~ekali isplatu te tri zaostale penzije ako bi ~ekali da iza|emo iz ekonomske krize, da se stvari stabilizuju itd. Ra~unamo boqe sada wima odmah pru`iti mogu}nost da im se nadoknade te dr`avne obaveze. Zemqoradni~ki penzioneri imaju ne{to oku}nice, imaju ne{to od doma}e stoke, imaju doma}e `ivotiwe, nekako se uspeju sna}i za `ivot, lak{e izlaze na kraj. A porodice sa decom ~ine qudi u najboqim `ivotnim godinama. Vi znate, danas malo ko mo`e ~isto od plate da pre`ivi, od 1.000 dinara ne mo`e da se `ivi. Qudi se snalaze kako znaju i umeju da dodatno ne{to privrede, da dodatno ne{to zarade. Ali mi to nismo zaboravili i mi ne odustajemo od namere da nadoknadimo i te obaveze dr`ave. I to je najpogodnije da se na ovaj na~in nadoknadi, kroz bonove za struju, a mo`da uvedemo jo{ ne{to. Hteli smo i kroz komunalije, me|utim, po{to u velikom broju op{tina u Srbiji, i to u velikim gradovima, vlada koalicija “Zajedno” mi to nismo mogli da provedemo. Ali jo{ }emo tra`iti neku varijantu kada je re~ o de~ijim dodacima, mo`da neku robu da uvrstimo. I {to se ti~e poqoprivrede mi smo ovu godinu uspe{no zavr{ili, imali smo dobru proizvodwu kqu~nih poqoprivrednih kultura, industrijskih biqki, pre svega p{enice i kukuruza, soje, suncokreta, {e}erne repe i nesta{ica ne bi trebalo da bude. Imamo nesta{ica trenutno iz {pekulantskih razloga. I mi }emo preduzeti energi~ne mere i protiv nekih direktora firmi, mi }emo ih naterati prosto da robu iznesu na tr`i{te i ve} se iznosi dosta te robe. A sada imamo drugi jedan problem, na primer bila je nesta{ica mleka i mi sada tu energi~no postupamo. U Beogradu se svakog dana tro{i otprilike 400.000 litara mleka. Sada se takva koli~ina isporu~uje svaki dan, ali sada postoji psihoza kod gra|ana. Voditeq: Da {to vi{e uzmu... Dr [e{eq: Da {to vi{e kupe, i zato je sada neprirodna nesta{ica. Mi smatramo da }e takvo stawe, biti verovatno do kraja decembra, kada }e gra|ani kad god vide da uqa ima u radwi kupovati bez obzira {to su ve} neku zalihu stvorili. Kada vide {e}er kupova}e {e}er, kad vide mleko kupova}e i vi{e nego {to im treba. U jednom trenutku mi }emo stalnim ponudama dovesti do zasi}ewa, pa }emo onda u januaru, februaru imati zna~ajan pad tra`we za takvim prehrambenim proizvodima, i onda }e biti dovoqno u svim prodavnicama. 198
A zaista radimo intenzivno na tome svaki dan. Ministarstvo trgovine je anga`ovano maksimalno, inspekcije su na sve strane razaslate, ne znam kakva vam je trenutno situacija u Prokupqu, ali mislim da ve}e koli~ine uqa pristi`u nego {to je to bilo pre nedequ ili pre 15 dana. Voditeq: Da, ali opet ~ini mi se ne toliko dovoqno, s obzirom na to da vidimo surovu realnost, svako jutro vidimo u redu dosta qudi. Dr [e{eq: Ja }u vam re}i {ta se de{ava. Ne mogu ja sada da optu`ujem direktore i nijednog poslovo|u konkretne samousluge u Prokupqu. Ali ja znam {ta se de{ava kroz Srbiju, {ta se de{ava u Beogradu kada stigne neka koli~ina koja je realno dovoqna da svaki gra|anin kupi po litar uqa, jer litar uqa mu traje nekoliko dana. Ide se na to da se kupuju ve}e koli~ine, pa poslovo|a skloni, ostavi za svoje prijateqe, pa se sada ve{ta~ki potencira nesta{ica i kada je ne bi moralo biti. To nam se de{ava. Mi }emo neprekidno liferovati sve nove i dodatne koli~ine uqa na tr`i{te dok ne zasitimo tu potra`wu. Moramo, dakle, uni{titi crno tr`i{te. I ne}emo podlegati pritiscima da se di`u cene poqoprivredih proizvoda. Ja znam da su te cene enormno niske, ali mi ne smemo sada otvoriti neki hiperinflacijski stampedo. ^esto nam se desi da se ide sa ve{ta~ki dizawem cena i kada nema nikakvog opravdawa, a pogotovo onda kada se neke banke neozbiqno pona{aju i izazovu inflatorne udare s vremena na vreme. Ne mo`e dinar da ostane ve~ito ~vrst u uslovima ovako duboke ekonomske krize i socijalne bede. Kurs dinara mora vremenom da se pomera nani`e, to je prirodno u ovakvim uslovima. Ali, ne sme da bude tih velikih udara, ne sme hiperinflacijskih udara da bude. To nam se s vremena na vreme de{ava kada neke banke iza|u na crno tr`i{te sa pove}anom koli~inom dinara i one nam naprave stampedo. Mi se trudimo da to zaustavimo, ako treba i neke }emo krivi~ne mere primewivati i moramo. Videli ste to smo opet uspeli da zaustavimo i ~vrsto dr`imo. Ne mogu ja u perspektivi da tvrdim da nam se opet ne}e ponekada desiti sli~ne stvari, a ovo {to nam se desilo pre nekih mesec dva, bilo je koordinisano spoqa. U istom trenutku su izbacili dinar iz opticaja na Kosovu i Metohiji, prakti~no ga izbacili iz opticaja u Republici Srpskoj, ~ak dodatno {tampali falsifikovne dinare, i uveli dvovalutni sistem u Crnoj Gori, {to je opet trebalo da ima za posledicu izlazak svih dinara iz Crne Gore i prebacivawa u Srbiju kako bi se pokupovala roba u Srbiji. I to je bilo sve sra~unato i sa pona{awem nekih doma}ih banaka ovde na crnom deviznom tr`i{tu. Mi smo uspeli to da obuzdamo i da savladamo, i sada imamo otprilike jedan realni kurs, ne ba{ potpuno realan. Jer kada gledate kolika je koli~ina novca u opticaju, to je negde 14 milijardi i 800 miliona otprilike, sada bi realni kurs marke trebalo da bude 15 dinara, a on je oko 17 dinara. Zna~i, jo{ je prenaduvan na crnom tr`i{tu. A kada gledate realnu kupovnu mo} dinara, onda je 1 marka otprilike 10 dinara. Kada pogledate {ta se za 100 dinara mo`e kupiti ovde i {ta se za 10 maraka mo`e kupiti u Nema~koj, to bi vam otprilike bio taj realni kurs na osnovu kupovne mo}i. Voditeq: Me|utim, moramo da konstatujemo da su pritu`be gra|ana na inflaciju, odnosno rast cena opravdane. 199
Dr [e{eq: Sve pritu`be gra|ana su opravdane, mahom opravdane. Narod te{ko `ivi, to je ~iwenica od koje se ne mo`e pobe}i, iz ove ko`e ne mo`emo isko~iti. I, naravno, narod zbog svega toga treba da kritikuje vlast. Mi smo krivi, mi smo i odgovorni i ~inimo maksimalno sve da iz toga isplivamo. I isplivavamo, dakle ne tonemo ispod vode. Od kada je ova vlada, evo skoro dve godine, nije bilo nijedne kriminalne afere u koju su ume{ani ministri,u kojoj su ume{ani ~elnici re`ima. Je li istina? Ja mislim da Srbija u svojoj istoriji nikada nije imala disciplinovaniju vladu od ove, ali ne mogu se sve stvari preko no}i promeniti. Ne mo`e se ni svest qudi preko no}i promeniti. Zatim, mi imamo razgranatu korupciju u mnogim sferama dru{tvene delatnosti. Imamo je i u trgovini, i u privredi, i u {kolstvu, i u zdravstvu, i op{tinama itd. Ona je ve} postala neki na~in `ivota. Treba}e nam mnogo vremena dok je sasvim iskorenimo. A ne mo`emo je sasvim iskoreniti dok ne budu primawa svih zaposlenih normalna. Ne}e biti korupcije u zdravstvu kada lekar mo`e normalno da `ivi od svoje plate i kada medicinska sestra mo`e normalno da `ivi od svoje plate i izdr`ava decu. Ne}e biti korupcije ni u {kolstvu kada profesor i u~iteq budu mogli normalno da `ive od svoje plate. Ne}e biti ni me|u op{tinskim ~inovnicima, me|u dr`avnim ~inovnicima uop{te korupcije kada oni budu mogli da `ive od svoje plate. Moramo, dakle, stvoriti uslove da se wima poboq{a standard. A evo ve} nekoliko godina dr`avnim ~inovnicima uop{te plate nisu mewane, ostale su iste. Ne{to smo popravqali u zdravstvu, popravqali smo i u {kolstvu, zdravstvo je u ne{to boqoj poziciji sada nego {kolstvo. Voditeq: Prosveti ste obe}ali do kraja godine isplatu svih plata za ovu godinu. Dr [e{eq: Ja se nadam da }emo uspeti, to je ministar dao obe}awe nedavno, ja se nadam da }emo uspeti. Ne mogu ba{ da garantujem da }e to do 31. decembra da se uradi, ali u svakom slu~aju na tome radimo. A zdravstvu smo i malo vi{e pove}ali nego prosveti i malo mawe je ka{wewe u zdravstvu, mislim celi mesec je mawe ka{wewe u zdravstvu. Drugo, mislim da }emo u januaru imati ispla}enu celu decembarsku penziju redovnim penzionerima. I to je uspeh. Evo sutra, mislim da sutra ide isplata za oktobar. Tako da u principu stvari idu naboqe. Ali jo{ smo daleko od toga da narod bude zadovoqan. Voditeq: Pritu`be stu`u iz Crne Gore, jer zapravo na{a policija kontroli{e izvoz u Crnu Goru osnovnih `ivotnih namirnica. Vi objasnite na{im gledaocima za{to to tako mora da bude. Dr [e{eq: Mora tako da bude. Mi smo nudili crnogorskoj vladi, zvani~no je nudila Vlada Srbije, da utvrdimo bilanse, da vidimo koliko godi{we Crnoj Gori treba bra{na, koliko joj treba {e}era, uqa. Zna~i osnovnih poqoprivrednih proizvoda. I mesa na kraju krajeva. I mleka na kraju krajeva. I mi smo spremni da se te koli~ine koje su potrebne Crnoj Gori isporu~e Crnoj Gori. Ali ba{ te koli~ine, da se proceni koliko to po jednom gra|aninu, po jednom stanovniku treba. Me|utim, vi znate mi u Srbiji subvencioni{emo poqoprivrednu proizvodwu, mi subven200
cioni{emo proizvodwu mleka, mi smo samo ove godine {esto miliona dinara iz buyeta isplatili na ime premija proizvi|a~ima mleka. Negde se to proizvo|a~ima odmah preda, negde im zdr`avaju zadruge, zadr`ava ovaj, zadr`ava onaj posrednik, ali vlada je to isplatila. Mi smo svakom poqoprivrednom proizvo|a~u za hektar zasejane povr{ine {e}erne repe ispla}ivali 1500 dinara. Mi poqoprivrednim proizvo|a~ima obezbe|ujemo mnogo jeftiniju naftu nego {to je na bilo kom tr`i{tu. Mi im obezbe|ujemo zamenu poqoprivrednih proizvoda za ve{ta~ko |ubrivo. Dakle, na raznorazne na~ine subvencioni{emo poqoprivrednu proizvodwu. I zato kod nas poqoprivredni proizvodi imaju mnogo ni`e cene nego na svetskom tr`i{tu. Onda se pojavquju mafija{ki klanovi iz Crne Gore, ima ih i iz Srbije, ali ih dr`imo pod kontrolom, ima ih iz Republike Srpske, oni bi pokupovali svu na{u p{enicu i izvezli u Hrvatsku, izvezli u Muslimansko Hrvatsku federaciju izvezli u Albaniju, izvezli [iptarima na Kosovo i Metohiju ko zna gde, oni bi ostvarili ogromnu zaradu. Na ~emu oni ostvaruju zaradu? Na na{em ulagawu u poqoprivrednu proivodwu. E mi to ne smemo dozvoliti. Ako je dr`ava ulagala u tu robu onda osnovnu trgovinu tom robom treba da kontroli{e. Mi svaku koli~inu p{enice mo`emo izvesti u Rusiju i dobiti naftu. I mi to i radimo. Mi }emo to uraditi. Ali nikada ne}emo ostaviti svoje dr`avne rezerve prazne, uvek }emo imati dovoqno p{enice da ne moramo da strepimo od slede}e `etve. Mi uqe ne mo`emo da izvozimo i ne}emo da izvozimo. Mi {e}er ne mo`emo da izvozimo i ne}emo da izvozimo. Za{to bi na{ jeftin {e}er koji se ovde proizvede, zaista nam je cena {e}era jeftina u prodavnicama, za{to bi to sada neki trgovac iz Crne Gore sve pokupovao i izvezao po dvostruko ve}oj ceni u Hrvatsku. Za{to bi mi to dozvolili. Voditeq: A u to se ulagalo. Dr [e{eq: A u to se ulagalo. Ne smemo to dozvoliti. E to je su{tina. A mi smo spremni Crnoj Gori da damo na raspolagawe dovoqne koli~ine ove robe, ali koliko je to potrebno za stanovni{tvo Crne Gore a ne da oni daqe {vercuju. Ne mo`e crnogorska ekonomija samo na {vercu da se zasniva. Pazite uvozili su godi{we, sve do ove godine, godi{we banana za 70 miliona dolara. Crna Gora uveze banana za 70 milina dolara. [ta to zna~i? A ne plati ni dinara carine. Zna~i umesto da se plati carina ode sve u yepove tih {vercera. To mi ne mo`emo dozvoliti. Nema nijedne robe koja se proizvede u Crnoj Gori a da se zaustavqa u Prijepoqu nijedne, sve {to se proizvede u Crnoj Gori mo`e sasvim slobodno da se prodaje {irom Srbije. Nisu oni vaqda pametniji od nas, sada }e oni da uvezu banane pa da ne plate carinu, pa da preplave srbijansko tr`i{te. To ne mo`e, mora da se plati carina. Mislim da carina na banane nije dovoqna, ne mogu banane biti jeftinije od na{eg doma}eg vo}a. Voditeq: Da ili tu negde cene da budu... Dr [e{eq: Pa jeste. Voditeq: Zna~i kontrola na granici je sasvim opravdana. Dr [e{eq: Ona mora da postoji sve dok se carinska slu`ba ne normalizuje u Crnoj Gori. 201
Voditeq: Da pre|emo na pitawa gledalaca kojih zaista ima dosta. Zbog ~ega funkcioneri i poslanici sa Kosova imaju pansionski sme{taj u hotelima sa svojim bli`im i daqim ro|acima? Ko to pla}a, dok ostala raseqena lica pla}aju privatni sme{taj u markama, kada se zna kolika su nam primawa. Dr [e{eq: To jednostavno nije istina. Ja ne znam, mo`da je neko uspeo sebi pojedina~no da na|e uslove za pansionski sme{taj, ne znam kako mu je to po{lo za rukom. Mo`da neko bogatiji, neko ko ima para. Koliko ja znam, poslanici sa Kosova i Metohije nemaju nikakav pansionski sme{taj potucaju se od nemila do nedraga, uglavnom su sme{teni kod porodica. Evo, mo`ete videti primer Dragana Milovanovi}a, poslanika Srpske radikalne stranke iz Podujeva, koji `ivi u Kur{umliji, mislim da veoma te{ko `ivi, mislim da je sme{ten kod nekih svojih ro|aka. Mo`ete videti primer Filipa Stojanovi}a koji je sme{ten tako|e kod ro|aka. Primer Ivanovi}a iz Pe}i, koji jednostavno nema gde da se smesti. A jedan deo na{ih poslanika i funkcionera je ostao na podru~ju Kosovske Mitrovice. Qubomir Kragovi} je i daqe tamo, on je poslanik Srpske radikalne stranke i ~lan Privremenog izvr{nog ve}a Kosova i Metohije. Voditeq: Zna~i ba{ istrajan... Dr [e{eq: Istrajan, naravno, i on je ina~e iz Kosovske Mitrovice. Zatim na{ poslanik iz [trpca ostaje u [trpcu. I ~itav niz drugih funkcionera stranke. Neki bukvalno nisu mogli, ovaj iz Pe}i nema gde da ostane. Draganu Milovanovi}u iz Podujeva bilo je nemogu}e da ostane. U Podujevu je pre rata `ivelo svega oko 1.000–1.500 Srba, a op{tina ima oko 100.000 [iptara. Dakle, samo oni koje je krajwa nu`da naterala, oni su morali da se izvuku da spasu porodicu. Oni koji imaju elementarne uslove da odolevaju oni odolevaju bez obzira koliko je rizi~no. Tako da ja u te pri~e o pansionima ne verujem. Mo`da negde postoji neki pojedina~an usamqen primer, ali on ne mo`e da bude dokaz da je to op{ta praksa takva. Voditeq: Ju~e je obelodawen spisak qudi kojima je zabrawen izlazak iz na{e zemqe. Na tom spisku su svi vi|eniji iz Srpske radikalne stranke. Za{to su radikali na meti Evropske unije? Dr [e{eq: Zato {to najvi{e smetamo Amerikancima, zato {to smo nepomirqivi u odbrani srpskih nacionalnih interesa. Nisu nas nikada mogli potkupiti, nisu nas nikada mogli upla{iti. Nisu nas nikada mogli nagovoriti. Eto, zbog toga im smetamo. Voditeq: Da li je opravdano da se Romima izdvoji 1.400.000 dinara od Republi~ke i Savezne vlade, za odr`avawe me|unarodnog kongresa koji se odr`ava u Beogradu, u decembru. Dr [e{eq: Ja mislim da ne}e biti 1.400.000 dinara, ali }e biti finansijska pomo} zna~ajna i mislim da je dobro da se u na{oj zemqi odr`i me|unarodni kongres Roma. Romi su lojalni gra|ani na{e zemqe. Iskrene patriote, uvek prijateqski nastrojeni prema srpskom narodu i ciq na{e vlade, i Republi~ke i Savezne, jeste da takvo stawe ostane, da pomognemo Romima i u procesu wihove emancipacije. A ja ne znam da li je vama poznato na pro{loj sednici Narodne skup{tine izabran je novi ministar Srpske ra202
dikalne stranke u Vladi narodnog jedinstva Srbije, Jovan Damjanovi}, on je Rom iz Zemuna, ina~e ciganski kraq, predsednik udru`ewa roma i ~lan na{e stranke, dugogodi{wi naravno. I mi mislimo da je i ovo jedan na~in postizawa pune afrimacije Roma u na{em politi~kom `ivotu. Ja ne znam odkale va{em gledaocu ta suma od 1.400.000 dinara, to je zaista preteran iznos. Ali, izvestan iznos mi }emo pru`iti kao na{ doprinos organizovawu tog me|unarodnog kongresa Roma i to }e biti manifestacija na kojoj }e biti mnogo stranih novinara i koji }e zna~iti na{oj zemqi za wenu me|unarodnu afrimaciju. Uostalom, na{i Romi, doma}i Romi, tu }e svedo~iti pred svojim srodnicima iz drugih zemaqa sveta u kakvom oni polo`aju ovde `ive i demantovati sve te glasine kako mi imamo neki diktatorski re`im, kako je taj re`im fa{isoidan, kako je ovakav, kako je onakav, kako sputava gra|anska prava. Ja mislim da je Srbija prva zemqa u svetu u kojoj je jedan Rom postao ministar, ~lan Vlade. Ne znam ni za jedan sli~an slu~aj, a ni romi koje poznajem, sa kojima se dru`im, koji su aktivisti, i me|unarodnog udru`ewa Roma nisu znali nijedan sli~an slu~aj, nijedan slu~aj slu~aj da mi uka`u. Voditeq: [ta }e va{a stranka u~initi za sve Rome u Srbiji, da li }e im se uslovi `ivota poboq{ati kao i u Zemunu, predsednik Nadzornog odbora Dru{tva Roma Srbije. Dr [e{eq: Vidite, u Zemunu je op{tina, op{tinska vlast u~inila mnogo za Rome. Pri kraju su radovi na izgradwi kanalizacije i vodovoda u nasequ Ba~ki Ilovnik, u tzv. ciganskim rupama. To je bilo naseqe zaista sa stravi~nim uslovima `ivota. Zavr{ava se vodovod i kanalizacija i onda }e biti asfaltirana ta glavna ulica kroz koju to proti~e. I u drugim mestima smo im pomagali, nikada ih nismo izdvajali od ostalih gra|ana Srbije, prvo od Srba. Zna~i, potpuno ravnopravan tretman i mi mislimo da tako treba da bude u celoj Srbiji. Ina~e, u srpskom narodu nikada nije bilo neke su{tinske diskriminacije Roma. I srpski narod je uvek bio blagonaklon prema doma}im Romima. Voditeq: Za{to nije prihva}eno formirawe anketnog odbora u Skup{tini Srbije kako bi do{lo do rasprave Srpskog porekta obnove i poku{aja atentata na predsednika SPO Vuka Dr{akovi}a? Dr [e{eq: Zato {to to nije nadle`nost Narodne skup{tine, zato {to to treba da rade istra`ni organi, sud i policija. I {to se ta istraga ipak odvija te{ko, mukotrpno. [to du`e traje ta istraga sve su ve}e sumwe da je zaista bio atentat u pitawu. Ja nisam daleko od pomisli da je zaista atentat. Li~no mislim da ima dosta elemenata koji ukazuju da je atentat. Ali se onda postavqa pitawe kome bi bilo u interesu da ubije Vuka Dr{akovi}a. Hajde trezveno, stalo`eno da razmotrimo. Je li to u interesu nama radikalima? Ne mo`e nam biti u interesu, iako je Dra{kovi} i nas tamo optu`ivao nekim saop{tewima itd. Je li to u interesu socijalista i JULa? Ne mo`e im biti u interesu. Vladaju}im strankama je potreban Vuk Dra{kovi} kao {to nam je potreban Zoran \in|i}, dok su Dra{kovi} i \in|i} na ~elu ovih stranaka mi nemamo nikakve glavoboqe. Nas niko ne mo`e oboriti sa vlasti. Osim, ako se me|usobno `estoko posva|amo, sudarimo itd. Vodimo ra~una da se to ne desi jer smo ipak stavili u pravi plan 203
Srbiju i dr`avne interese i Srbije i srpskog naroda. Zamislite nestane Dra{kovi} i do|e neko pametan na wegovo mesto. O jadu bismo se zabavili a dok je Dra{kovi} na tom mestu mi nemam razloga da brinemo. Zamislite nestane \in|i}, i \in|i} se `alio da mu spremamo atentat. Zamislite nestane \in|i} pa do|e neko po{teniji od wega, pa ne mo`emo da ka`emo krao je kwige, krao je ko`ne jakne, krao je ovo, krao je ono. Ne mo`emo da ka`emo ni za jednu kriminalnu aferu. Onda bi to bilo za nas ipak te{ko, opasno. Ovako dok su Dra{kovi} i \in|i} nema {ansi nijedan pametan i po{ten da do|e na wihovo mesto. Kome bi bio interes da napadne Dra{kovi}a. To bi bio najve}i interes Amerikanaca. Prvo, zato {to i oni Dra{kovi}a ne tretiraju ozbiqno, znaju da niko `iv ne mo`e ozbiqno sa Dra{kovi}em da ra~una. Ko se god udru`ivao sa Dra{kovi}em gorko se kajao posle toga. Jesu li to ~iwenice na{eg politi~kog `ivota. Jesu. [ta bi Amerikanci onda imali od Dra{kovi}eve pogibije, od wegovog nestanka. Prvo, bio bi optu`en re`im, vrlo bi se te{ko odbranili od optu`be da su nam prsti u to ume{ani. Vrlo te{ko. Drugo, ostala bi wegova `ena koja bi zapo~ela rat protiv re`ima, ona je poznata po davawu izjave da treba bacati bombe, da treba uzeti pu{ke u ruke. Tre}e, vi{e niko ne bi remetio ujediwavawe opozicije, mogao bi \in|i} da objedini celu opoziciju. Ovako, dok su tu Dra{kovi} i \in|i} tenzije me|u wima dvojicom su tolike da nikad nikakvog ozbiqnog jedinstva ne}e biti. Jesu li to sve objektivni ameri~ki interesi. Ja ne optu`ujem sada, ja nemam nikakve dokaze da bilo koga optu`im, pa ne mogu unapred da optu`nim ni Amerikance, da me pogre{no ne shvatite. Ali ja vam govorim da su samo oni mogli imati interes da Dra{kovi} nestane. Evo, nije im uspeo ni susret u Carigradu. Ko pokisli su se svi vratili. Ne mogu rogovi u vre}i da se sastave. Tako vam je sa Dra{kovi}em i \in|i}em. Voditeq: Za{to se ne prihvati zahtev opozicije za raspisivawe izbora na svim nivoima? Dr [e{eq: A {to bismo i{i na izbore na svim nivoima. Redovni izbori su na lokalnom i saveznom nivou. To nam je dovoqno. Vidite, \in|i} je napravio gre{ku 1997. {to je bojkotovao izbore, ostao bez ijednog poslani~kog mandata. A mo`da smo mi radikali imali koristi od wegovog bojkota, imamo sada 83 poslanika, mo`da bi imali 75 da je \in|i} iza{ao. [to bismo mi wemu sada pru`ali {ansu pre vremena za popravni ispit ko mu je kriv {to je bojkotovao 1997, neka ~eka 2001. godinu. [to bi mi sada wemu pru`ili {ansu da ispravi tu gre{ku i da ima 10-15 poslanika, a da mi imamo ne{to mawe kada nam je mnogo lep{e kada imamo 83 poslanika. Ne mo`e od onoga ko je mawe politi~ke snage da zavisi kada }e se raspisivati izbori, nego od onoga ko je sna`niji, ko je ja~i. Mi smo sada ja~i. Raspisa}emo izbore onda kada nama bude odgovaralo u okviru ustavnog roka. Ustavni rok je 21. septembar 2001. godine za republi~ke izbore. Do tog roka }e sigurno biti republi~ki izbori. Ne}e nam \in|i} propisivati kada }e biti. Setite se letos, kada je zavr{en oru`ani deo agresije, kada su radikali podneli ostavku na ~lanstvo u Vladi Srbije, tada su Amerikanci mislili evo kucnuo je ~as. Krenuo \in|i} na ulicu. Jesmo li tada nudili izbore, nudili smo na svim nivoima, da li se se}ate. Oni su od204
bili. Oni su rekli ne}e izbore nego ho}e vlast da preuzmu, pa onda za godinu dana oni }e raspisati izbore. Sada kada su videli da ne mogu uli~nim nemirima da osvoje vlast, sada bi oni izbore, ali sada mi ne}emo. [to bismo, ne}emo. Voditeq: Kako gledate na ulogu i zna~aj rada nevladinih organizacija u Srbiji? Dr [e{eq: Razli~ite su to organizacije, ima onih koje su samonikle, koje deluju po{teno, koje se bave onim poslovima zbog kojih su osnovane, ima tu i lova~ko dru{tvo i udru`ewe golubara i udru`ewe prijateqa pasa i prijateqa ma~aka. Ali vi verovatno mislite na ove koje su prozapadno orijentisane, koje finansiraju Amerikanci i druge zapadne sile. One su izdajni~kog karaktera, to su Beogradski krug, @ene u crnom, Helsin{ki odbor, itd. Ima ih mnogo u Beogradu i kod wih je disperzija zato {to glavni me|u wima dobija pare. I svako to udru`ewe ima po 5,6 do 10 ~lanova u vrh glave, ali ih ima ogroman broj, jer Amerikanci daju pare {efovima. Da se oni svi svedu u jedno dva udru`ewa onda bi jedan me|u wima dobijao pare. On bi popuwavao svoje yepove, a drugi bi sa mr`wom gledali u wega i sa nezadovoqenom pohlepom. Ovako, svaki ~elnik svoju pohlebu zadovoqava samostalno. Voditeq: Za{to ~ekom za elektri~nu energiju ne mo`e da se plati struja za dva brojila? Dr [e{eq: Zato da spre~imo trgovinu i mislimo da je tako po{teno. Jer ako se pojavi trgovina onda ni{ta nismo postigli. Ne smeju tu ~ekovi da deluju inflatorno kao da su novac. Mada su ~ekovi u slobodnom opticaju pa se mogu tako prenositi na vi{e ra~una. Ali, onda bi to bila jedna vrsta novca kao bonovi, onda bi delovali inflatorno. Ovako svako mo`e svoj ~ek da iskoristi za jedan broj. Koji god ho}e, ne mora za svoj, mo`e za sina, za k}erku, za brata, za sestru, za oca, za majku, kako god ga voqa ali samo za jedan broj. To ne bi delovalo kao neki kvazi-novac i podgrejavalo inflaciju. To je razlog. Voditeq: Radnik sa veoma niskim primawima pita kako da plati struju i {koluje dva studenta? Dr [e{eq: Veoma te{ko, potpuno razumem wegovu poziciju, veoma te{ko. Ne mo`e to od jedne plate nikako da se postigne. Ali, i dva studenta treba da se sna|u, postoje mogu}nosti rada preko studentskog servisa. Voditeq: Pa malo boqi studenti, malo boqi prosek pa imaju dom... Dr [e{eq: Znate, mi imamo veoma dobre uslove u domovima u Beogradu, ja ne znam, nisam nikad bio u studentskom domu u Ni{u ili nekom drugom univerzitetskom centru, ali izuzetno su dobri uslovi u studentskim domovima u Beogradu i veoma je jaftin studentski dom. I trudimo se da studentima koji to zaslu`e zaista pru`imo optimalne uslove. Od wih tra`imo samo da u~e i ni{ta vi{e. Studenti malo lo{ijeg imovnog stawa bi mogli pone{to i da rade. Ja znam po sebi, kada sam bio student ja sam pone{to zara|ivao sa strane, pa se ukqu~ivao u neki novi projekat pa dobijao honorar, trudio sam se malo, pa sam pisao za studentske novine, pa sam pisao za neke studentske ~asopise, pa znate tako malo ovamo, malo onamo, uspe da se ostvari... 205
Voditeq: Pa za yeparac... Dr [e{eq: Ne samo za yeparac nego i za ode}u i za mnoge stvari. Zna~i ima tu mogu}nosti. Ako ~ovek do|e iz porodice koja ne mo`e ba{ sasvim da ga {koluje nije sramota iako godinu dve du`e studira. Sramota je ako mu to vreme pro|e bez veze pa ne u~i i ne radi ni{ta, ne zaradi, a godine prolaze. Tako da qudi moraju da se dovijaju. Ja sam iz porodice gde je samo otac radio, bio je `elezni~ar. Vi znate i u prethodnoj Jugoslaviji `elezni~arske plate su bile me|u najni`im, majka mi nije radila, sestra isto studirala. Gledali smo da se dovijamo kako znamo i umemo. Sada je to te`e nego {to je bilo mo`da pre 10-15 godina, ali opet postoji neki na~in, treba ~ovek malo da poka`e i snala`qivosti. A zaista od jedne radni~ke plate to ne mo`e da se postigne, to svi znamo. Voditeq: Kada }e biti ukinuta kamata na struju, kada nema kamate na zaostale penzije? Dr [e{eq: Pa {to se ti~e zaostalhih penzija, znate u trenutku isplate one su aktuelne, dr`ava je obavezna da isplati penzije. Ali, to {to ona ne isplati nije obligacioni neki odnos gde, ka{wewe uslovqava pla}awe kamate. A {to se ti~e kamate koja se napla}a za ka{wewe pla}awa struje, ja li~no mislim da ovakav sistem kamate nije dobar. Ali, potrebni su neki uslovi da se to promeni, verovatno jo{ nismo u stawu da postignemo te uslove. Ja nikada ne mogu da prihvatim ovako li~no, intimno, sistem u kome se mese~na kamata obra~unava. U celom civilizovanom svetu je kamata na godi{wem nivou. I ne mo`e na godi{wem nivou da pre|e 20% nikako. Ne mo`e ni 10% uglavnom da pre|e. Ali mi imamo takve uslove, i ve}u stopu inflacije, i ekonomsku krizu, pa se sve kamate obra~unavaju na mese~nom niovu. Voditeq: Zbog ~ega u Prokupqu nisu fakulteti Pri{tinskog univeziteta, kada Prokupqe ima boqe uslove od drugih gradova? Dr [e{eq: To li~no ne znam, to nije moj sektor u Vladi. U vladi vodim sektor privrede i finansija. Tako da ne bih mogao direktno da vam odgovorim na to pitawe koji su kriterijumi prevagnuli, Ministarstvo je pravilo plan rasporeda, razme{taja fakulteta Pri{tinskog univerziteta, ono se rukovodilo nekim kriterijumima koji su u tom trenutku bili aktuelni. Da vam iskreno ka`em, nisam neposredno u tome u~estvovao da bih mogao da vam dam obja{wewe za{to je to tako, za{to Prokupqe nije zastupqeno me|u gradovima u koje su sme{teni pojedini fakulteti. Voditeq: Za{to kasne dnevnice za rezerviste koji su bili na Kosovu? Dr [e{eq: Te dnevnice bi po odluci Savezne vlade trebalo da se isplate do kraja godine, i pla}ene su u ratama. Kasne zato {to ni Savezna vlada nema dovoqno novca. Ja li~no mislim da nije iskoristila sve mogu}nosti da do novca do|e. Ali, da se razumemo, gre{ka je bila {to su te dnevnice i uvo|ene. Nije ovo bila vojna ve`ba. Kada rezervista ide na vojnu ve`bu onda su mu zagarantovane dnevnice i wemu i oficiru koji ide na teren i podoficiru. Ovo je bio rat. I nije trebalo uop{te da bude dnevnica. [ta mislite da je rat trajao pet godina. Ko bi obra~unao i isplatio sve te dnevnice za pet godina. To je nemogu}e, je li tako. Bila je gre{ka Savezne vlade {to su uop{te dnevnice uvo|ene, ali kada su uvedene moraju da se plate. I mi smo odmah insistirali da se isplate do kraja. Da li }e 206
uspeti do nove godine da se isplate, kako je odluka done{ena, to je sada drugo pitawe. One moraju da se isplate. Ako nam se ikad vi{e, ne daj Bo`e, desi rat treba da imamo u vidu ide se u rat, nema dnevnica u ratu. Nema te zemqe na svetu koja je napadnuta,~iji vojnici kre}u u rat a koja im ispla}uje dnevnice. To je ne{to neverovatno. To je gre{ka Ministarstva odbrane i nadle`ne slu`be General{taba i Savezne vlade. Sada se ta gre{ka mora ispraviti tako {to }e se dnevnice isplatiti. Jer se mora sa~uvati pravni poredak. Ali, morate se slo`iti sa mnom da je odluka da se ispla}uju dnevnice bila nepravilna na samom po~etku rata. Jer to nije vojna ve`ba. Nije to poziv rezervistima na vojnu ve`bu pa da slu~ajno nemaju neke {tete {to su oti{li na vojnu ve`bu. Ovo je bio poziv u rat. Voditeq: Perspektiva Vojske Jugoslavije po va{em mi{qewu? Dr [e{eq: Mi moramo sa~uvati Vojsku Jugoslavije i daqe je oja~ati, modernizovati, moramo je reformisati daqe. Znate, jo{ uvek ima balasta u toj vojsci. U svakom ve}em gradu u Srbiji postoji dom armije. Ne mo`e to vojska vi{e da izdr`ava. Ona izdr`ava, ali po cenu nekih drugih odricawa, i malih plata i nedostatka stanova za oficire i profesionalne vojnike itd. Vojska se mora koncentrisati na borbenu obuku, na borbene jedinice i najnu`niju logistiku. I, naravno, mora se voditi ra~una o standardu oficira, podoficira i profesionalnih vojnika, koji je na nezavidnoj visini. Moramo neke kategorije dr`avnih slu`benika osloboditi svake potrebe da dodatno zara|uju. To su vojnici, policajci i carnici, i sudije naravno. Oni moraju imati primawa koja su dovoqna za `ivot da ne moraju ni{ta dodatno da rade. Jer je veoma opasno kada su oni u situaciji da moraju dodatno ne{to da rade da zarade. Da oficir posle osam sati rada u kasarni do|e ku}i i sada mora da ide jo{ ne{to da radi, jer nema dovoqno za `ivot. To je stra{no opasno. Ne vaqa to ni u jednoj kategoriji. Da `ivimo u sre}nijim uslovima, u uslovima ekonomske stabilnosti, svakom ~oveku bilo bi dovoqno osam sati dnevnog rada da re{i sve `ivotne probleme. Da ostalo vreme provodi za neko `ivotno zadovoqstvo, hobi, da se posveti oprodici i sli~no. Na`alost, nismo u takvim uslovima. Ali, ove ~etiri kategorije dr`avnih slu`benika moraju biti najza{ti}enije. Mi jo{ nismo u stawu da ih za{titimo onoliko koliko bi trebalo. Voditeq: Za{to niste podneli ostavku kako ste obe}ali pre rata, po{to je strana noga stupila na tlo Jugoslavije. Dr [e{eq: Podneli smo odmah ostavke. I to je bilo u junu. Kada smo podneli ostavke mi smo tra`ili vanredne izbore, ako se se}ate toga, i tra`ili smo rekonstrukciju Republi~ke i Savezne vlade. I tra`ili smo da u rekonstruisanu Saveznu i Republi~ku vladu u|u sve parlamentarne stranke. I vo|eni su pregovori, bila su dva kruga razgovora sa predsednikom Savezne vlade i dva kruga razgovora sa predsednikom Republi~ke vlade. I prvi put je Srpski pokret obnove pristao da u|e u rekonstruisanu vladu, a onda je odbio. Savez vojvo|anskih ma|ara je odmah odbio, Demokratska partija socijalista \ukanovi}eva je odbila. A mi smo onda napravili dogovor o osve`enom ekonomskom i socijalnom programu i odlu~ili da rekonstrui{emo Vladu. Zapravno obnovqena je vlada, u izvesnom smislu ona bi bila i nova vlada. 207
Podnose}i ostavku na ~lanstvo u Vladi mi smo odr`ali obe}awe. Nismo podneli ostavku na bavqewe politikom. Da vam iskreno ka`em, ja sam i o tome razmi{qao. Ja sam bio u jednoj li~noj krizi a i mnogi moji saradnici, mnoge moje kolege Srpske radikalne stranke. Te{ko nas je, stra{no te{ko nas je sve ovo pogodilo. Ali, onda smo se polako izvla~ili iz te krize i odlu~ili da nastavimo borbu. A podno{ewem ostavke na ~lanstvo u Vladi nismo podneli ostavku na bavqewe politikom. Mi nastavqamo da se bavimo politikom. Da je bilo sre}e vlade bi se tako rekonstruisale da sve parlamentarne stranke u|u i u Republi~ku i u Saveznu. Po{to one nisu htele ne}emo ih mi na silu terati. Voditeq: Da li ste spremni da se javno distancirate od postupaka ~lanova Srpske radikalne stranke ~ije delovawe naru{ava ugled stranke u Prokupqu i koji su u woj, kako sami ka`u, da bi ostvarili svoj li~ni interes. Dr [e{eq: Treba prvo da se ka`e koji su to ~lanovi. Ja nisam ~uo za takav slu~aj. Znam za jedan poku{aj podvale od Srpskog pokreta obnove, optu`ili su radikale da je na{ ~lan nedavno bacio bombu na hotel, na kafi} u Prokupqu, gde je to bilo. A ~ovek nikakve veze sa na{om strankom nema. To samo pokazuje kakvim se la`ima slu`i Srpski pokret obnove. Apsolutno nikakve veze taj ~ovek nema sa na{om strankom. Moglo se negde desiti da je ~lan stranke, a {ta to zna~i? Mi imamo skoro 240.000 ~lanova, ne mo`emo mi odgovarati za svakog pojedinca, ali ovaj uop{te nije bio ~lan. Uop{te taj ~ovek nije bio ~lan Srpske radikalne stranke nikada. Voditeq: Za{to su {kolarine tako visoke i za redovne studente? Dr [e{eq: Ja mislim da nisu visoke {kolarine, puna cena se uop{te ne napla}uje. Mi jo{ nemamo realizovanu tu kategoriju studenata koji potpuno pla}aju svoje {kolovawe. Imamo studente koji se {koluju iz buyeta, i studente koji se delimi~no finansiraju, tzv. sufinansiraju}e jer delimi~no finansiraju tr{kove {kolovawa. A svi ti koji se delimi~no finansiraju, u vreme upisa su bili ispod neke crte listi kandidata, imaju {ansu ako na vreme daju prvu godinu da se u slede}u {kolsku godinu upi{u kao studenti koji se finansiraju iz buyeta. A oni koji se finansiraju iz buyeta, ako ne polo`e sve ispite redovno, gube taj status i onda }e morati delimi~no da pla}aju svoje {kolovawe. A {to se nas ti~e, vidite mi neprekidno dajemo nove ispitne rokove. Dali smo prvo jedan novi ispitni rok studentima, to je za onaj aprilski koji nije bio realizovan. Pa smo sada dali jo{ jedan novi ispitni rok. I {to se mene li~no ti~e ja sam sklon da se i ~e{}e daju ispitni rokovi, samo da studenti studiraju. Ali bih zao{trio kriterijume kod ocewivawa. Dakle, tra`io bih mnogo vi{e znawa za prelaznu ocenu. A dao bi im beskrajno mnogo ispitnih rokova. Koliko je god to mogu}e na fakultetu provesti, maltene svaki mesec neka pola`u ispite. Ali, zao{travati kriterijume i tra`iti sve ve}e znawe. Voditeq: Dogodine }e, definitivno, selekcija morati da bude ve}a po{to je primqen ve}i broj studenata. Dr [e{eq: Primili smo sve koji su konkurisali, sve koji su ispuwavali uslove. Voditeq: Mislim da je ovde gre{ka u samoj formulacji pitawa zato {to redovni studenti uop{te ne pla}aju {kolarinu, samo sufinansiraju}i. 208
Dr [e{eq: Da. Ali sufinansiraju}i delimi~no pla}aju. Voditeq: Za{to ste stupili u koaliciju sa SPS-om i JUL-om? Dr [e{eq: Zato {to nam narod nije dao dovoqno glasova na izborima u septembru 1997. godine. Da smo dobili nekoliko stotina hiqada glasova vi{e mogli bi sami da formiramo vladu. Ali, narod je odlu~io da nijedna stranka ne mo`e sama i da se moraju praviti koalicije. Mi smo pravili koalicije sa onim strankama od kojih se ideolo{ki mnogo razlikujemo, ali koje stoje na patriotskim pozicijama i spremne su da brane zemqu od Amerikanaca, od zapadnih agresora. Samo sa takvim strankama mi i mo`emo praviti koaliciju. A ideolo{ke razlike ostavqamo za neko budu}e vreme. Voditeq: Kako pomo}i nezaposlenima? Dr [e{eq: Pa ozdravqewem ekonomije i otvarawem radnih mesta. Ne mo`e dr`ava ve{ta~ki da otvara radna mesta onda se time ni{ta ne doprinosi. I mi idemo u pravcu liberalizacije i smawujemo obaveze privrednim subjektima, neprekidno, dakle, smawujemo i poreske stope i akcize i doprinose. ^im je formirana ova na{a vlada u martu pro{le godine, ako se se}ate, mi smo stopu poreza i doprinosa na plate sa 124% sveli na 98%. Za 26 indeksnih poena smo smawili te poreze i doprinose dr`avi. Do nove godine smo ostavili rok svim firmama koje duguju za pro{lu godinu dr`avi na ime poreza i doprinosa, ako izmire svoje dugovawe do nove godine, osloba|amo ih 50% obaveza i otpisujemo im sve kamate. To je stra{na olak{ica, to smo sada izglasali u Narodnoj skup{tini. ^inimo niz drugih poteza kako bismo oslobodili privredu nameta i kako bi onda podstakli na br`e investirawe, na br`e zatvarawe proizvodnog ciklusa, {to samo po sebi dovodi do otvarawa radnih mesta. I forsiramo naro~ito privatnu inicijativu, taj tzv. sektor malih i sredwih preduze}a. To je razvojna {ansa Srbije. Voditeq: Za{to aktuelna vlast ne sme da po{tuje zakone koje je sama donela i ne staje na put medijima koji rade divqe, bez dozvole, a takvih je sve vi{e i ve}ina radi protiv dr`ave? Dr [e{eq: Gde su ti mediji koji rade na divqe? Nemamo mi divqih medija, mo`da imamo u Beogradu jedan koji se nekako prikop~ao za Studio B, to je radio B-92. Po{to je radio B-92 vra}en stvarnim vlasnicima. A u Srbiji imamo nekoliko stotina lokalnih radio i televizijskih stanica, neke su ve} regulisale svoj status u Saveznom ministarstvu, neke jo{ nisu ali mislim da je u postupku taj proces regulisawa. I {ta to zna~i na divqe? Mi smatramo da sve lokalne radio i televizijske stanice treba da dobiju pravo na `ivot i treba da se pona{aju u skladu sa zakonom. Mislimo da sve lokalne radio i televizijske stanice treba da budu privatne. To je stav Srpske radikalne stranke, to jo{ nije i stav na{ih koalicionih partnera, to je ono za {ta se mi radikali zala`emo. Voditeq: Zala`ete se za ceo proces privatizacije lokalnih televizija. Dr [e{eq: Mi bi zadr`ali samo centralnu dr`avnu televiziju i dr`avni radio, sve ostalo mislimo da treba privatizovati. I slobodnu konkurenciju uvesti. Pa kom obojci kom opanci. Tu kvalitet uvek pobe|uje. 209
Voditeq: Da li je ta~no da zdravstveni radnici sa Kosova i daqe primaju kosovski dodatak? Dr [e{eq: Ne, koliko ja znam niko ne prima kosovski dodatak. Ali ne mo`emo mi nikoga ko je bio zaposlen na Kosovu i Metohiji sada ostaviti bez plate. Ko je bio zaposlen u dr`avnom sektoru, u dru{tvenim slu`bama itd. Svi oni moraju da imaju neko osnovno obezbe|ewe od dr`ave. Voditeq: Sve ve}i broj gra|ana ne mo`e da pla}a elektri~nu energiju, va{ komentar. Dr [e{eq: Pa gra|ani te{ko `ive, te{ko pla}aju hranu, samim time te{ko pla}aju i elektri~nu energiju. Ali, niko ne mo`e da ka`e da imamo skupu struju, struja zaista nije skupa. Ni u doma}im uslovima, kada je uporedite sa cenama na svetskom tr`i{tu. Trenutno mo`da imamo najjeftiniju struju u svetu. Voditeq: [ta }e biti sa kolima sa stranim tablicama, a koja su starija od 4 godine? Dr [e{eq: Moraju da se vrate u onu zemqu iz koje su. Mi smo usvojili zakon kojim se dozvoqava uvoz automobila starih do 4 godine, dakle pove}ali smo tu granicu. Bilo je nekih ideja da se mogu uvoziti i starija kola, ali je onda postojala opasnost da se raznim kr{evima zatrpa zemqa, da onda {tetne posledice budu mnogo ve}e od eventualne koristi. Ta granica od 4 godine sasvim je dovoqna, jer ~im kupite automobil u Nema~koj, ~im ga kupite nov novcat automobil on izgubi odmah 30% vrednosti. Ne mo`ete ga prodati ako ne date bar 30% popusta u odnosu na onu cenu po kojoj ste vi kupili. Posle godinu dana ve} je cena 50% mawa. Posle dve godine to rapidno pada. Tako da automobil star 4 godine vrlo jeftino mo`e da se kupi i u Nema~koj i u drugim zapadnim zemqama. I onaj ko uvozi strane automobile ne isplati mu se da kupuje neki stariji od 4 godine. Za{to bi to radio? Voditeq: Da li smatrate da je sudstvo u na{oj zemqi nezavisno? Dr [e{eq: Ono je relativno nezavisno. Sudovi treba da sude po zakonu, na osnovu Ustava i zakona. Ali, imamo poku{aje prodora Amerikanaca u na{ pravosudni sistem, i taj wihov poku{aj je koncentrisan kroz aktivnsoti tzv. nezavisnog dru{tva sudija. [to se ti~e nas, srpskih radikala, mi smo pre godinu dve tra`ili da se smene sve sudije koje su ~lanovi tog udru`ewa. Mi smatramo da sudije ne treba da budu ~lanovi nijedne politi~ke partije, i da ne smeju da se me{aju aktivno u politiku dok im traje sudijska funkcija. Voditeq: Kako smawiti dru{tveni aparat van privrede, jer nam je privreda u kolapsu i ne mo`e da izdr`i tave izdatke? Dr [e{eq: Ne mo`emo mi smawivati. Znate, ne mo`emo qude ostavqati bez posla. Kada trezveno sagledamo u Vladi Srbije mo`da bismo mogi odmah 50% zaposlenih slu`benika otpustiti pa da se to ne oseti ni{ta na aktivnost Vlade. Od ~ega ti qudi da `ive? Od ~ega da `ive wihove porodice? Ne smemo dakle i}i na neka rigorozna otpu{tawa. To bi bilo pogre{no. Moramo da izdr`imo sa ovim nivoom zaposlenih. I ako ve} moramo da biramo izme|u ve}ih plata i maweg broja zaposlenih, s jedne strane, i ve}eg broja zaposlenih a mawih plata, onda je pravi~nije da imamo ve}i broj zaposlenih a mawe plate. Dok se ne poboq{aju ukupni uslovi na{e privrede i dok ne iza|emo iz ove krize. 210
Voditeq: Kada }e po~eti redovna prodaja naftnih derivata? Dr [e{eq: Pa nadam se da }e to biti do kraja ove godine. Do kraja decembra, mo`da u januaru. Imamo garancije naftne privrede da }e se posti}i dovoqan stepen proizvodwe u rafinerijama u Novom Sadu i Pan~evu, da }e, dakle, opravke dosto}i taj nivo da po~ne redovna isporuka nafte i benzina. Nafte ve} ima dovoqno ali ona je usmeravana u poqoprivredu, a benzina nema. Voditeq: I stiglo je pitawe da li funkcioneri manipuli{u naftom? Dr [e{eq: Nije nemogu}e. Ja }u vam re}i neko moje iskustvo. Istra`ivao sam {ta se de{ava sa naftom koja se izdvoji za poqoprivredu. Ne do|e sva do poqoprivrednih proizvo|a~a, nekada ni pola ne do|e, nekada tre}ina ne do|e, jer ima ~itav niz posrednika preko kojih se vr{i ta distribucija. Svaki od tih posrednika gleda neku koli~inu da gurne u stranu jer to je vrlo jeftina nafta, on je proda na crnom tr`i{tu i ostvari enormnu zaradu. A onda ne do|e ta nafta do onoga kome je najpotrebnija i kome je namewena. Takvih slu~ajeva ima. Ali sve dok ne normalizujemo prodaju na pumpama i sve dok cena za sve ne bude ista, ko god da je u pitawu, mi }emo imati takve {pekulativne radwe. Voditeq: Da li mo`emo da se vratimo na Kosovo i kako? Dr [e{eq: Ve} smo o tome govorili, vrati}emo se ako postanemo stalni ~lan Saveza Rusije i Belorusije sigurno. Voditeq: Za{to Vlada ne preduzme ne{to povodom smrti na{ih policajaca i {ta je sa Savezom Rusije i Belorusije? Dr [e{eq: O tom savezu sam govorio. [to se ti~e smrti na{ih policajaca mi moramo poo{triti kontrolu na ovim punktovima koje dr`imo prema Kosovu i Metohiji, moramo mere bezbednosti poja~ati, to je jedino {to mo`emo uraditi. Ali, na{i policajci }e se i daqe sigurno izlagati rizicima i ne bi do{lo do ovog napada albanskih terorista da nisu imali podr{ku Amerikanaca. Da nisu imali podr{ku, Amerikanaci bi ih odmah otkrili. Voditeq: Kako naplatiti ratnu {tetu? Dr [e{eq: Jedan deo ratne {tete moramo prelamati sa stranim dugovima. Mi dugujemo negde oko sedam osam milijardi dolara, izme|u {est i osam milijardi, sada ne znam ta~nu cifru, zapadnim poveriocima, to prvo treba da do|e u obzira kao sredstvo prelamawa me|usobnih potra`ivawa. Voditeq: Kako {e}era nema na regularnom tr`i{tu a ima ga na crnom tr`i{tu? Dr [e{eq: Zato {to se {pekuli{e sa tim {e}erom koji damo nekada iz robnih rezervi, uputimo ga na tr`i{te, u prodajnu mre`u, a onda raznorazni {pekulanti te koli~ine sklawaju, kupe po toj jeftinoj ceni, zama`u o~i dr`avnim organima i pojave se onda na crnom tr`i{tu sa mnogo ve}im cenama. Voditeq: ^lan Srpske radikalne stranke pita da li ste vi sada pozicija ili opozicija? Dr [e{eq: Kako mogu biti opozicija kada sam potpredsednik Vlade? Ja sam sada vlast. Mo`da to nekome izgleda ~udno ali celog sam se `ivo211
ta borio da budem vlast a ne da budem opozicija. Sme{no je biti ve~ito opozicija, je li tako. Mi smo stranku formirali da bismo {to pre osvojili vlast i vladali a ne da ve~ito budemo opozicija. Voditeq: Ho}ete li obele`iti 10 godina postojawa? Dr [e{eq: Da, 23. januara bi}e Peti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke i proslavqamo taj jubilej 10 godina postojawa na{e stranke. Voditeq: Da li je skoro bilo {tampawa para ili ne? Dr [e{eq: Ne. U posledwa dva meseca nije bilo {tampawa para sigurno. Voditeq: Za{to ne podr`ite ukidawe takse na brojilo za TV? Po{to ste to hteli pre ulaska u Vladu. Dr [e{eq: Ne, nismo hteli da ukinemo taksu na brojilo, nego je bila inicijativa da se potpuno ukine pretplata. Sada to trenutno nije realno, jer dr`avna televizija je pretrpela takva razarawa da ne mo`e samo iz buyeta da se finansira. Ali, kao stranka, od te ideje mi ne odustajemo. Ali sve dok postoji pretplata na televiziju mi smatramo da je najboqi na~in da se te pretplata obavi preko takse na brojilo. I ranije smo imali, uvek smo imali pretplatu. Od kada postoji televizija u na{oj zemqi pla}ala se pretplata. Ali je inkasant i{ao od vrata do vrata, pa neko ne bi po {est meseci pla}ao. Ako postoji obaveza da se plati onda je na{ interes da plate svi. [to bih ja pla}ao a neko drugi da ne pla}a. I ovo je najefikasniji na~in da svi plate. Ako se ukine taksa onda se ukida za sve. Ako se ka`e nema pla}awa televizije, nema pla}awa. Ali, dok se to ne ka`e moraju svi da plate. I ovo je najefikasniji na~in da zaista svi plate. Voditeq: Da li smatrate da }e se Amerikanci, odnosno Ujediwene nacije povu}i sa Kosova posle isteka mandata? Dr [e{eq: Ne, posle ovog isteka mandata od godinu dana oni se ne}e povu}i. Oni }e nastojati da ostanu {to du`e. A mi ih mo`emo oterati u savezu sa Rusijom i Belorusijom. Voditeq: Da li Vlada ima nameru da re{i pitawe de~ijih dodataka? Dr [e{eq: Govorio sam ve} o tome. Ima, samo moramo sada napraviti jednu pauzu posle ove realizacije tri zaostale penzije. Moramo malo predaha pru`iti elektroprivredi i Vladi. Znate, mi moramo da nadoknadimo to elektroprivredi, pa prebijamo me|usobna potra`vawa. Ono {to je elektroprivreda dugovala Vladi, sada im to otpisujemo, pa im pravimo druge neke olak{ice. I na{a ulagawa u obnovu elektroprivrednih potencijala na taj na~in prebijamo itd. Zna~i, nije to sada teret samo elektroprivrede nego je opet teret Vlade koji je najlak{e kroz elektroprivredu da saniramo. Mi sada ula`emo u elektroprivredu, a te pare koje ula`emo morali bi svakako ulagati i ne bi mogli da ispla}ujemo penzije. Morali smo da popravimo elektroenergetska postrojewa. Voditeq: Da li smatrate da }e va{a stranka izgubiti na popularnosti zbog koalicije sa JUL-om i SPS-om? Dr [e{eq: To }emo videti na izborima. Znate, mo`da je na{a stranka ne{to vi{e kritikovana u posledwe vreme i napadana u narodu, mo`da se suo~avamo i sa psovkama itd. Ali, kada bi mi izgubili na popularnosti, 212
ko bi onda dobio? Ne mislite vaqda da bi neko ko je ranije glasao za srpske radikale sada mogao da glasa za Vuka Dra{kovi}a. Ne mislite vaqda da bi neko ko je ranije glasao za srpske radikale sada glasao za Zorana \in|i}a. Ili za ove hoh{taplere Vuka Obradovi}a, ove prevarante ameri~ke pla}enike itd. Da li mislite da je to mogu}e. Nije mogu}e. Mogu qudi, na{i glasa~i, da se na nas qute, psuju nas i sve to, a opet }e glasati za nas. Ose}aju nas kao svoje i treba da se qute i treba da nas kritikuju i treba da nas psuju. Ali i kritikuju nas, qute se na nas i psuju nas zato {to nas ose}aju kao svoje. I opet }e za nas glasati, vide}ete na izborima. Voditeq: Kako objasniti ovako nizak prosek plate u prokupa~koj i drugim op{tinama i kako poboq{ati to, jer je narod na ivici egzistencije. Dr [e{eq: Topli~ki okrug je i pre ovih ratnih zbivawa i raspada Jugoslavije bio u prili~no te{koj ekonomskoj situaciji, ono {to se naziva pasivnim krajem, i bila je izvesna ekonomska kriza prisutnija nego u drugim delovima Srbije. Voditeq: Objasnite razloge posete Bila Klintona Kosovu. Dr [e{eq: On na taj na~in demonstrira ameri~ku samovoqu i antisrpsku mr`wu. Voditeq: Kako }e biti ispla}eni de~iji dodaci i kada? Da li }e biti isti slu~aj kao sa penzijom? Dr [e{eq: Ne{to sli~no. Razmi{qamo o ne~emu sli~nom, ali rekao sam ve} moramo malo sa~ekati. Voditeq: Kako je mogu}e da penzije stagniraju u odnosu na produktivnost u privredi? Dr [e{eq: Ne stagniraju, mi stalno penzije usagla{avamo sa primawima u privredi. Bilo je nekih padova, ali ti padovi su i zbog ratne situacije i oni su shvatqivi. Sada smo imali pove}awe penzija, mislim da je 18% bilo. Voditeq: [ta je Vlada Republike Srbije preduzela za poboq{awe standarda Vojske Jugoslavije. Dr [e{eq: Ne mo`e Vlada Srbije tu ne{to da preduzima. To je obaveza Savezne vlade. Voditeq: Za{to Rusima nismo dozvolili da naprave bazen na Kosovu 1980. godine. Dr [e{eq: A ko je to dozvoqavao 1980. godine? Bio je antisrpski re`im u Jugoslaviji, Titov re`im. Tito je umro tek 1980. godine. Voditeq: Za{to raspravqamo o Americi kada kod nas nema {e}era, goriva, zejtina, i da li smatrate da ste ispunili ve}inu va{ih obe}awa u predizbornoj kampawi? Dr [e{eq: Ve}inu obe}awa nismo ispunili mi srpski radikali. Ali smo mnoga obe}awa ve} ispunili. A {to se ti~e Amerikanaca, oni su glavni krivci za sve ono {to nam se de{ava. Imamo dva krajwe lo{a faktora, posledice Titove poluvekovne komunisti~ke diktature i posledice ameri~ke agresije. Ameri~ka agresija nije po~ela 24. marta ove godine. Ameri~ka agresija je po~ela jo{ 1990. godine. Samo je mewala formu i oblike. Voditeq: Kako se ose}ate zbog saradwe nekih politi~kih partija sa politi~arima sa Zapada? 213
Dr [e{eq: Re~ je o srpskim izdajnicima. Kako neko mo`e sara|ivati sa onim ko je bombardovao srpsku decu, ubijao srpsku decu. Kako je to mogu}e. Kako mo`e jedan Zoran \in|i} da sada prima naloge od Amerikanaca i Nemaca, kako da deluje protiv Srbije i srpskog naroda. Re~ je o krajwe izdajni~kom pona{awu. O krajwem pokvarewa{tvu. Mo`e li biti pokvareniji ~ovek od takvog? Ili Vuk Obradovi} i sli~ni. Mo`da je to malo sada nelagodno i za celi topli~ki kraj, pomenuh ba{ ovu dvojicu koji su poreklom odavde, iz topli~kog kraja, ima ih iz svih krajeva Srbije, i iz moje Hercegovine, eto Vuk Dra{kovi}. Ja bih iz ko`e isko~io {to se takav stvorio i iz Hercegovine pojavio. Ja ga se se}am iz drugog nekog vremena, kada je bio srpski patriota, kada je bio pojam srpskog patriotizma. Kada smo imali potpuno iste poglede na srpsko nacionalno pitawe, na komunizam i sve ostalo. Mi smo bili najbli`i prijateqi nekada. Onda se on promenio, ja sam ostao na istim pozicijama. [to se ti~e \in|i}a on nikada nije imao morala, ovaj Vuk Obradovi} je general postao kao {ef kabineta Veqka Kadijevi}a, mo`e li i{ta sramotnije da mu se desi u `ivotu. Ovo sve ostalo je samo nadogradwa na tu jednu veliku sramotu. Voditeq: [ta mislite o me{awu sve{tenih lica u politiku? Dr [e{eq: To je uvek pogre{no i to uvek nanosi ogromnu {tetu crkvi i dr`avi i narodu u celini. Voditeq: Za{to odre|ene firme sa Kosova ve} {est meseci ne primaju platu? Kao na primer civilni deo aerodroma Slatina. Dr [e{eq: Ja ne mogu sada konkretno da odgovorim na to pitawe, ali {to se ti~e zaposlenih u dr`avnom sektoru oni moraju da imaju bar one minimalne prinadle`nosti koje im sleduju po zakonu. Voditeq: Kome se treba obratiti za nepo{tovawe zakona pri radu milicije? Dr [e{eq: Treba se obratiti nadle`nom vi{em organu policije, zna~i ako je re~ o op{tinskom organu milicije primedbe na wegov rad upu}uju se Ministarstvu. A postoji i sudska za{tita ako negde do|e do policijske samovoqe. Voditeq: Kako pomo}i hroni~nim bolesnicima kada lekova kod nas nema, lekovi u inostranstvu su pri tome preskupi za na{e uslove. Dr [e{eq: Mi sada imamo u planu jedan veliki aran`man za nabavku lekova iz Kine. Kineski lekovi su svi po zapadnoj licenci, vrlo su kvalitetni, a mi }emo ih dobiti pet {est puta jeftinije nego {to su lekovi sa Zapada, ako se ostvari ovaj aran`man na kome Vlada Republike Srbije upravo radi. Voditeq: Kako ekonomski da ozdravimo kada nema sredstava sa strane? Dr [e{eq: Ta sredstva sa strane nisu pomogla ni Bugarskoj ni Rumuniji, ni Makedoniji da ozdrave. Zna~i, moramo se uzdati u sopstvene snage. Voditeq: Kada }e se Srbi vratiti na Kosovo, to smo ve} rekli. Po kom sistemu i kada treba da se izvede privatizacija? Dr [e{eq: Mi imamo jedan zakon koji je prili~no komplikovan, imali smo nameru i neki na~elan dogovor da taj zakon mewamo. Jo{ nismo to sve usaglasili. Ali, privatizacija treba da ide po ovom zakonu, bez obzira {to imamo velike primedbe na wega. Mi smatramo da je ovo ipak najboqi projekt u odnosu na one koje smo do sada imali. 214
Voditeq: [ta }e biti sa imovinom Srba sa Kosova i Metohije. Dr [e{eq: Ta imovina }e jednog dana morati da im se vrati. Voditeq: Kao i Srbima u Bosni? Dr [e{eq: Kada }e to biti vrlo je te{ko odgovoriti. Jednog dana ube|en sam da }e se to desiti. Voditeq: Za{to su plate policajaca ve}e od plata vojnika? Dr [e{eq: Zato {to Vlada Republike Srbije obezbe|uje plate policajcima, a Savezna vlada plate vojnicima, oficirima, podoficirima. Mi smo tu kao Vlada Srbije bili mnogo uspe{niji. Voditeq: Da li }e biti raspada slu`be za platni promet? Dr [e{eq: Ne bi smelo da do|e do raspada te slu`be, mi kontrolu platnog promega moramo da imamo i onda kada banke preuzmu sav platni promet. Neko te banke mora da kontroli{e. I slu`ba za kontrolu platnog prometa treba da bude u okviru Narodne banke Jugoslavije. Voditeq: [ta }e biti sa deviznim zajmom i da li mogu da se nadaju gra|ani povra}aju? Dr [e{eq: Taj devizni zajam se mora kad-tad vratiti, a on otprilike sledi sudbinu stare devizne {tedwe. Voditeq: Kada }e sti}i bonovi za struju za poqoprivredne penzionere? Dr [e{eq: O tome sam ve} govorio. Voditeq: Da li }e izbeglice sa Kosova pla}ati struju? Dr [e{eq: Neke olak{ice svaka op{tina treba da obzebedi za izbeglice sa Kosova, a kakav je sadr`aj tih olak{ica zavisi od op{tine do op{tine. Voditeq: Jedan gledalac pita, da li ste sigurni da mleka ima dovoqno na tr`i{tu? Dr [e{eq: Mleka se dovoqno trenutno isporu~uje, e sada... Voditeq: Psihoza je u~inila svoje... Dr [e{eq: Jeste i treba malo vremena da se ta psihoza promeni. Voditeq: Kako `iveti sa ovako niskim platama i penzijama? Dr [e{eq: Vrlo te{ko. Ali mora se izdr`ati. Voditeq: Da li }ete uskoro ispla}ivati devizne obveznice? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Da li smatrate da bi va{ izlazak iz politike zna~io i nestanak Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Ne. I posle mog eventualnog izlaska iz politike, iz aktivne politike, Srpska radikalna stranka bi opstala i ja mislim da Srpska radikalna stranka trenutno ima najboqe politi~ke kadrove u Srbiji. Voditeq: Da li ste spremni da odgovarate kao ~lan sada{we Vlade ako se jednog dana utvrdi da je Vlada vodila pogre{nu spoqnu politiku? Dr [e{eq: Za politi~ke gre{ke se odgovara na politi~ki na~in. Odgovara se narodu na slede}im izborima. Voditeq: Kada }e se skinuti taksa za izlazak iz zemqe? Dr [e{eq: Ja mislim da se ta taksa ne}e skidati. Za{to bi se skidala, ona nije ni visoka, ona je sada 100 dinara. Onaj ko izlazi iz zemqe ima pravo da iznese 1.000 maraka, mnogi iznose i vi{e od toga. I to vam je kao jedna taksa na izno{ewe tih deviza. Ta taksa nije visoka i ne mislim da treba da se ukida. 215
Voditeq: Kako opravdavate visoke cene proizvoda koji su potrebni deci? Dr [e{eq: To je jedan problem svoje vrste, ali tu malo mo`emo da uti~emo kada je re~ o proizvo|a~ima de~ije ode}e, obu}e itd. Jer tu imamo princip slobodnog tr`i{nog formirawa cena. To nisu cene pod kontrolom Vlade. A mi smo sada poveli jednu intenzivnu akciju vra}awa svih cena na nivo od septembra i tu ve} neke rezultate posti`emo. Voditeq: Za{to se zakon o oru`ju striktno ne primewuje? Dr [e{eq: Ne znam o kom se slu~aju radi, u principu treba striktno da se primewuje. Gde se ne primewuje, trebalo bi va{ gledalac da ka`e konkretan slu~aj. Voditeq: [to se ti~e pitawa na{ih gledalaca ima jo{ pitawa, me|utim, vreme za na{u ve~era{wu emisiju je isteklo. Jesmo li ne{to posle prili~no opse`nog razgovora uspeli, po va{em mi{qewu, da prezentujemo gledaocima. Dr [e{eq: Ja mislim da su pitawa bila veoma interesantna, a gledaoci }e da procene da li im je emisija bila interesantna ili ne. Voditeq: Ja se srda~no zahvaqujem {to ste bili na{ gost. Nadam se da }emo i daqe nastaviti saradwu i da }ete nam i daqe iza}i u susret na taj na~in {to }ete biti na{ gost. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Hvala i vama. Po{tovani gledaoci, pratili ste emisiju u kojoj je na{ ve~era{wi gost bio dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Hvala na pa`wi i prijatno ve~e.
IX DR@AVA JE U SIGURNIM RUKAMA TV Kragujevac, “Aktuelno”, 26. novembar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro do{li u vanredno izdawe emisije “Aktuelno”. Na{ ve~era{wi gost je gospodin Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u studio Televizije Kragujevac. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Izjavili ste da je koli~ina novca posle rata porasla sa nekih 10 na 14 milijardi dinara i da ste inflaciju prokomentarisali kao vrstu poreza. Prema va{oj izjavi, do{tampano je ~etiri milijarde dinara. Guverner Narodne banke je va{u izjavu prokomentarisao kao nano{ewe {tete i bez potpunih podataka. Da li i daqe tvrdite da je novac {tampan i kako komentari{ete izjavu ekonomista da }e inflacija do kraja godine biti 70%. Dr [e{eq: Ja mislim da se guverner zaleteo sa tom izjavom, jer je poverovao `utoj {tampi, a da ste gledali emisiju na “K 9” u Kragujevcu, u kojoj sam dao izjavu koja se ti~e primarne emisije, znali biste da kasnije interpretacije nisu bile ta~ne. Ja sam rekao da je u ovoj godini nov~ana masa, 216
otprilike je to su{tina, porasla sa 10 na 14 milijardi dinara, a to je u toku cele godine. Taj rast nov~ane mase je sasvim normalan, u situaciji u kojoj se nalazi na{a privreda, optere}ena dubokom ekonomskom krizom i socijalnom bedom i tako daqe. Dakle, neminovno je pomerawe nov~ane mase. Drugo, nov~ana masa se ne pove}ava samo golim {tampawem para, {to neki bukvalno shvataju, kao {tamparija se ukqu~i i {tampa pare, nego na razne na~ine i {tampawem novca, a pre svega, takozvanim bankarskim plasmanima. Bankarski plasman predstavqa primarnu emisiju onda kada se eventualno nekoj banci dozvoli da da vi{e kredita nego {to ima raspolo`ivih sredstava na `iro ra~unu. Dakle, namerno se pusti odre|ena banka da bude u minusu. ^iwenice govore da sam tu bio sasvim u pravu. Svi znamo da je nov~ana masa negde u januaru ove godine bila oko 10 milijardi dinara. Svi znamo, a to je i sam guverner izjavio, da je sada nov~ana masa 14 – 14,8. Dakle, to je realno pove}awe novca u opticaju. Sada se postavqa pitawe – {ta je proizvelo monetarni udar u toku oktobra, veliki monetarni udar, nagli rast marke na crnom tr`i{tu, ako se zna da je negde kurs, na crnom tr`i{tu, marke i dinara, po~etkom ove godine bio jedna marka devet dinara, do jedna marka deset dinara. Uslovno re~eno, ako je u vreme kada je marka vredela deset dinara u opticaju bilo deset milijardi dinara, sasvim je logi~no izvu}i zakqu~ak, kada je u opticaju 14,8 milijardi dinara, da kurs marke bude 14,8 dinara. To je otprilike neki prirodan odnos. Postavqa se onda pitawe za{to je kurs ve}i na crnom tr`i{tu, {ta je prouzrokovalo takav monetarni udar? Mi ne mo`emo, dok je zemqa u ovako te{koj ekonomskoj krizi, imati sasvim ~vrst dinar, ~iji }e kurs biti nepromewiv, koji se godinu, dve ne}e mewati itd. Mi smo svi svesni da moramo s vremena na vreme korigovati taj kurs. Mo`da bismo mi ve} odavno izvr{ili devalvaciju da imamo dovoqno deviza u Narodnoj banci, da potkrepimo tu devalvaciju. Dok ne stvorimo nekih 300 do 400 miliona dolara, mi ne smemo ni pomi{qati da idemo na devalvaciju, jer ona ne bi imala nikakve pozitivne posledice, a umno`ila bi negativne, pa bi samo podstakli rast cena. Ovako odr`avawem i ve{ta~ki ovog kursa od {est dinara za jednu marku, mi dr`imo pod kontrolom cene i spre~avamo wihov rast. Do wega dolazi iz nekih drugih razloga, mo`emo u toku emisije o tome razgovarati, ali da se vratimo pitawu kursa dinara na takozvanom crnom tr`i{tu, mada ono ima sve elemente nekog realnog tr`i{ta i {ta izaziva wegov pad? Vi se se}ate da je udar do{ao i sa strane, da su se razni doga|aji desili u vrlo kratkom vremenskom periodu. Prvo, povla~ewe dinara iz opticaja na podru~je Kosova i Metohije, koje je proveo Ku{ner, zatim, fakti~ko povla~ewe dinara iz opticaja u Republici Srpskoj i nagomilavawe tih dinara iz Republike Srpske na srbijanskom tr`i{tu, crnom tr`i{tu deviza i progla{ewe dvovalutnog sistema u Crnoj Gori kada su mnogi poku{avali da se oslobode dinara, kojima su eventualno raspolagali. Naravno, najozbiqniju opasnost predstavqaju na{i unutra{wi faktori, pojedine poslovne banke koje se ~esto i mafija{ki pona{aju na tr`i{tu. Kad do|u do odre|ene koli~ine dinara, koje je trebalo preusmeriti u neku investiciju, koji su na ra~unu neke firme itd., one su u stawu 217
da deo tih dinara iskoriste za dan-dva za {pekulaciju na crnom tr`i{tu. Te dinare, umesto da isplate onome kome bi trebalo, da ih prebace onome kome su nameweni, one koriste dva-tri dana, zadr`e ih, iza|u na crno tr`i{te, pokupuju devize, tako di`u ve{ta~ki kurs deviza, onda, posle dvatri dana te dinare prodaju po {ticungu, ostvare odmah zaradu, ako su kupile po 17 dinara marku na crnom tr`i{tu i sutradan po {ticungu prodaju za 21-22, a nekada i 23 dinara. To je onda za wih ~ista zarada, a onaj novac koji duguju odre|enoj firmi koja je wihov komintent, oni lepo isplate samo sa ta dva-tri dana zaka{wewa i firma nema nekog ozbiqnog razloga za konkretno nezadovoqstvo, ali dolazi do udara na crnom tr`i{tu, gde svaka pove}ana potra`wa za devizama izaziva pad dinara. I naravno, ovo povremeno ubacivawe falsifikovanih dinara ~ini svoje, tako da smo mi, ja mislim, iza{li na kraj sa tim monetarnim udarom iz oktobra, a mogu da vam tvrdim, sa punom sigurno{}u, da smo zaista blokirali takve {pekulantske radwe, ako iza|emo na kraj sa ovim enormnim pove}awem cena. Vlada Republike Srbije je ve} danas donela Uredbu kojom smo vratili cene robe koju smo osloba|ali tokom pro{le godine, ako se se}ate, sistematski u nekoliko navrata sa sistema kontrole cena i sadr`aja te takozvane antimonopolske uredbe. Danas smo to morali sve da vratimo i opet }e Ministarstvo trgovine za vrlo, vrlo {irok spektar robe da daje saglasnost, za eventualno pomerawe cena, a na{ je ciq da se cene vrate najmawe na nivo od 1. oktobra, a u idealnom slu~aju da se vrate na nivo od 1. septembra. Voditeq: Rast cena u oktobru je bio do 150%. Da li mo`ete da pojasnite {ta je dovelo do tolikog porasta cena? Dr [e{eq: Ja u to ne verujem i ja mislim da su tu statisti~ari pogre{ili. Jednostavno, to nije ta~no. Voditeq: U kom delu? Dr [e{eq: U izra~unavawu ove visine. Da je rast cena bio 150%, to nije ta~no. Pove}awa cena je bilo, bilo je enormno pove}awe cena, ali mislim u proseku da se to mo`e svesti na 60-70%, a pravi saldo }emo napraviti kada vidimo dejstvo ove Vladine akcije da se cene vrate na stari nivo. Ali, statisti~ari, mo`da neki od wih ~ak i namerno, preteruju da bi dodatno ubrzali stampedo cena, da bi podstakli neke koji do sada nisu pomerali ili nisu pomerali u toj meri, da naknadno pove}aju cene. Voditeq: Niskim cenama osnovnih `ivotnih namirnica, malopre ste pomenuli da vra}ate i da kontroli{ete cene osnovnih `ivotnih namirnica, poku{avate i uspevate da zadr`ite neki socijalni mir u Srbiji. Dr`ava preko antimonopolske komisije, finansijske policije i inspekcijskih slu`bi kontroli{e, na primer, cene hleba, mleka, uqa, {e}era i subvencije proizvo|a~ima, me|utim, tih namirnica nema u prodaji i ve} je, de fakto, da se gra|ani wima snabdevaju na crnom tr`i{tu. ^ini se da mere dr`ave u oblasti cena u stvari stimuli{u crno tr`i{te, a demotivi{u proizvo|a~e. Dr [e{eq: Idealno bi bilo da mi oslobodimo sve cene, ali za du`i vremenski period nismo u stawu da to uradimo, ne smemo to da uradimo. Desio bi se haos kao u Republici Srpskoj ili kao u Crnoj Gori. U Crnoj Go218
ri su vam sada cene ~etiri puta ve}e, vekna hleba u Republici Srpskoj, koja je kod nas ~etiri ili pet dinara, je jednu marku, zna~i, 17 – 17,5 dinara, koliki je sad taj crni kurs marke. To zna~i da je vekna hleba u Republici Srpskoj ~etiri puta skupqa nego u Srbiji. Jedna takva liberalizacija bi nam stvorila samo jo{ ve}e socijalne probleme i ne bi postigla povoqne efekte u proizvodwi. Mi smo prinu|eni da jedno du`e vreme zadr`imo pod kontrolom cene osnovnih prehrambenih namirnica, ali subvencioni{emo proizvodwu. Samo u toku ove godine 600 miliona dinara smo isplatili proizvo|a~ima mleka. Ima problema dok taj novac do|e do konkretnih neposrednih proizvo|a~a, jer posrednici ~esto zadr`avaju ili potro{e pare. Imamo ~itav niz takvih slu~ajeva da su zadruge, koje se bave otkupom mleka, kasnile u preno{ewu tih para onima kojima su namewene ili su potro{ile te pare za neke svoje potrebe. Ali, mi subvencioni{emo i proizvodwu p{enice, i proizvodwu kukuruza, i proizvodwu soje, suncokreta itd., ~itav niz druge robe, kroz povla{}ene cene energenata, povla{}ene cene ve{ta~kog |ubriva. Za svaki hektar zasejan {e}ernom repom, Vlada je ispla}ivala 1500 dinara vlasniku zemqe. Mi vodimo ra~una da ne propadne onaj ko se bavi poqoprivrednom proizvodwom. Zna~i, mi ga odr`avamo u `ivotu ovim subvencijama, vode}i ra~una da on ostvari izvestan profit. To nije uvek onoliki profit koji bi se mogao ostvariti u uslovima slobodne tr`i{ne privrede, gde bi mogao enormno da udvostru~i cenu {e}era ili utrostru~i cenu {e}era, pa zaradi mnogo vi{e. Ali, {ta ako do|e do krize? Da pustimo ovde slobodno formirawe cene {e}era, onda bismo oslobodili u potpunosti i uvoz i svi bi na{i proizvo|a~i {e}era propali, jer ne bi mogli da konkuri{u na svetskom tr`i{tu. Kad se {e}er proizvodi od {e}erne trske, on je neuporedivo jeftiniji od onog koji se proizvodi od {e}erne repe i potpuno ~ini neisplativom proizvodwu {e}era od {e}erne repe. Drugo, mi danas imamo dovoqno robe na tr`i{tu, osim mleka. Situacija sa mlekom je razli~ita od mesta do mesta. Negde ve} imamo i normalno snabdevawe mlekom. Imamo dovoqno {e}era, imamo dovoqno uqa, imamo dovoqno bra{na. Dali smo dovoqno robe iz dr`avnih rezervi i naterali smo proizvo|a~e da iza|u na tr`i{te sa robom iz svojih skladi{ta i spre~ili smo, zaustavili smo {vercerske kanale, jer ta strate{ka roba, koja je kod nas izuzetno jeftina, raznim {vercerskim kanalima je curila iz zemqe, a najvi{e preko Republike Srpske, preko Crne Gore i preko Kosova i Metohije. To mi sada poku{avamo da spre~imo na razli~ite na~ine i imamo solidnog uspeha. [e}era mislim da ve} ima dovoqno i u prodavnicama, zasi}ena je potra`wa. Uqa jo{ nema dovoqno da bi bila zasi}ena potra`wa, ali ga isporu~ujemo mnogo vi{e nego {to je isporu~ivano u nekim redovnim okolnostima, {to zna~i da su qudi jo{ uvek skloni da dodaju svojim ku}nim zalihama svaku bocu uqa koju na|u u slobodnoj prodaji. U jednom trenutku i tu }e do}i do zasi}ewa. Mi mislimo da }e negde po~etkom januara tu nastupiti potpuno zasi}ewe i da }emo imati mnogo ve}u ponudu ovih osnovnih prehrambenih namirnica, nego {to je wihova 219
realna potra`wa, jer kad qudi u jednom trenutku svoje ku}ne zalihe popune, kad popune sve mogu}e kapacitete gde sme{taju uqe, {e}er, bra{no ili {ta ja znam, tog trenutka prestaju da ih tra`e u radwama. [to se ti~e proizvo|a~a mleka, wihov je zahtev i opravdan, u izvesnom smislu, ali ne smemo im sada to dozvoliti. Ako se budu ovako inatili sa Vladom, pa izbegavali da isporu~e mleko tr`i{tu, mi tra`imo ~ak i jednu svesnu `rtvu, nameravaju}i da im to kompenziramo na drugi na~in, ali ako se budu inatili sa Vladom, to }e biti na wihovu {tetu. Oni moraju odre|ene koli~ine mleka da iznesu na tr`i{te, pasterizovanog mleka, dakle, u najlon kesama, onog najjednostavnije obra|enog mleka koje ide direktno u potro{wu. Mnogo je sad lak{e na}i dugotrajno pasterizovano mleko, jer je wemu cena ne{to ve}a, ali u svakom slu~aju, mi mo`emo za izvesno vreme korigovati i cenu mleka, ako zaustavimo rast cena druge robe. Nadam se da }emo to posti}i, da bismo dodatno stimulisali proizvo|a~e. Ne bi se narod bunio ako se cena mleka promeni sa ~etiri dinara na pet dinara, a da mleka ima dovoqno u prodavnicama, ne bi se skoro niko bunio. Nije to ba{ toliko veliki atak, ali nama je zbog na{e indeksacije to veoma problemati~no, jer to nije poskupqewe sa ~etiri na pet dinara, nego je to ve} poskupqewe za 25%. Jedno poskupqewe po~iwe da vu~e za sobom drugo poskupqewe, tre}e poskupqewe i nastupa jedan stampedo, prosto takmi~ewe ko }e ve}u cenu propisati za svoje proizvode. Mi smo, rekoh ve}, u te{koj ekonomskoj krizi i nemamo neke ba{ robe dovoqno da bih se odmah zasitila sva potra`wa na tr`i{tu, pogotovo {to imamo subvencioniranu poqoprivrednu proizvodwu, pa bi nam ta roba iscurela, da nemamo dodatne mere kontrole. Neograni~ene koli~ine na{eg i uqa i {e}era, i bra{na, i svih drugih `ivotnih namirnica, progutalo bi prosto tr`i{te Bosne i Hercegovine, ili tr`i{te Hrvatske, ili {iptarsko tr`i{te na Kosovu i Metohiji, ili Albanija, ili ko zna koja jo{ zemqa. Mi ne mo`emo subvencionisati na{u poqoprivrednu proizvodwu, da bi na{i susedi do{li do jeftinije robe. Oni ipak za tu robu treba da plate punu cenu i onda trgovina sa wima mora biti pod odre|enim sistemom dr`avne kontrole. Mi moramo i prodajom p{enice i prodajom nekih drugih poqoprivrednih proizvoda na{im susedima ili bilo kojoj drugoj zemqi na svetu da povratimo, ne samo ono {to je ulo`io svaki poqoprivredni proizvo|a~ u proizvodwu te robe, nego i ono ~ime ga je dr`ava subvencionisala. Voditeq: Kako }e dr`avna kontrola cena uticati na pojedine privredne oblasti, kao {to je elektroprivreda, na primer, jer ~ini se da ona trpi ogromnu {tetu od te kontrole cena? Dr [e{eq: Jeste, ali dr`ava vodi ra~una o toj elektroprivredi i mi joj uvek poma`emo kada do|e u neku te`u situaciju. Elektroprivreda zaista divovske napore ula`e da bi odr`ala proizvodwu struje na onom nivou koji zadovoqava potra`wu u Srbiji, koji omogu}ava da u svakom trenutku u svim mestima u Srbiji bude dovoqno elektri~ne energije. Elektroprivreda je do`ivela i velika ratna razarawa, Vlada Srbije je prisko~ila u pomo}, pomagala itd., ali, elektroprivreda je te`ak na220
por primila na svoja ple}a emitovawem ovih bonova za elektri~nu energiju, kojima su ispla}ene tri zaostale penzije. To je zaista velika `rtva elektroprivrede, ali elektroprivreda je dr`avno preduze}e, vlasni{tvo dr`ave, iskqu~ivo vlasni{tvo dr`ave i dr`ava sa svojim vlasni{tvom raspola`e onako kako `eli. Na{ je ciq da svi zaposleni u elektroprivredi imaju, u dana{wim uslovima, normalne plate i to im obezbe|ujemo. Oni ne mogu sada da o~ekuju da ostvare neki veliki profit, niti da idu u neke velike investicije. Na{ je ciq da ovu zimu prezimimo bez zna~ajnijih iskqu~ewa elektri~ne energije i Vlada je tu odlu~na, da svaki otpor skr{i, da svaku smetwu ukloni. Vi ste videli, mi smo pre dva-tri dana smenili direktora elektroprivrede Srbije, Babi}a. Postavqen je novi direktor, to je Dragan Kosti}. Vlada je postavila i novog predsednika Upravnog odbora, Slobodana Tomovi}a. Mi tra`imo da elektroprivreda bude poslu{na i da izvr{ava ono {to Vlada provodi. Za{to je smewen ovaj prethodni direktor? Zato {to nije trebalo da bude onih iskqu~ewa struje, koliko ih je bilo, a i ako je moralo, nije trebalo onoliko. Dakle, nije organizacija bila dobra, nisu druge mere bile preduzete na vreme, kojima bi se eliminisalo to eventualno iskqu~ewe. Mi moramo ovu zimu da provedemo bez ijednog zna~ajnijeg iskqu~ewa struje. Ja ne mogu da garantujem da opet ne}e nekada biti potrebno da se struja iskqu~i na sat-dva i da se kroz razne kategorije potro{a~a provede to iskqu~ewe da bi se postigla u{teda. Znate, mi nekada imamo proizvodwu, ovih dana, i po 120 miliona kilovata na dan, a negde nam je proizvodwa izme|u 105 i 110 kilovata. Moramo da oporavimo hidroenergetske potencijale, jer dok su se vr{ili remonti termocentrala u toku letwih meseci, mi smo izda{no tro{ili zalihe u akumulacijama, a neke akumulacije su bile ispra`wewe u toku bombardovawa, da ne bi slu~ajno, usled nekog pogotka, nastupila i katastrofa izazvana velikim bujicama vode. Do{lo je do pra`wewa nekih akumulacionih jezera i sad mi `eqno i{~ekujemo prve ve}e ki{e, koje bi dopunile na{e hidroakumulacione sisteme i onda ne bismo imali nikakvih problema sa snabdevawem elektri~nom energijom. Sklopili smo i jedan veoma povoqan, rekao bih, sporazum sa Slova~kom i mi smo uvezli izvesne koli~ine slova~ke struje, a platili na{om robom, robom proizvedenom u na{oj zemqi, {to je tako|e prili~no povoqno. Mislim da }e struje biti dovoqno po jeftinoj ceni. Mi jo{ nismo doneli odluku da se pre|e na zimsku tarifu i to je velika olak{ica stanovni{tvu. Mi smo penzionerima, kao najugro`enijoj kategoriji, omogu}ili da dobiju svoje tri zaostale penzije, jer je svejedno da li su dobili dinare ili su dobili bonove za struju. To je jedan od razloga {to je Babi} smewen. Ponegde su se pojavqivali slu~ajevi da Elektroprivreda obra~unava te bonove, u kojima su ispla}ene penzije, tako {to ih deli sa 12, pa ih raspore|uje po mesecima, kao, u toku jednog meseca mo`e 12-ti deo od toga da se koristi, a ostatak da se doplati. To jednostavno nema nikakve veze sa Uredbom Vlade Srbije i sa politikom Vlade. 221
Penzioner koji je dobio bonove za struju mo`e tim bonovima da isplati zaostale obaveze prema Elektroprivredi, a onda da te bonove tro{i, 60% da pla}a zimsku tarifu, 40% da pla}a letwu tarifu, dok mu traju, a ne da on svakog meseca pomalo dopla}uje, nego dok mu traje ovaj iznos bonova, odnosno, iznos wegove tri penzije, nema razloga da dopla}uje struju. Mislim da smo time zaista napravili jedan dobar potez, da smo u~inili skoro nemogu}e, a izmirili tri penzije. Pitawe je da li bi neki penzioneri do~ekali isplatu te tri penzije, da se ~ekalo da dr`ava smogne dovoqno novca i da im u novcu to isplati. Pla}awe ra~una za elektri~nu energiju je kao gotov novac i tu nikakve razlike nema, a nismo delovali inflatorno. Do}i }e do izvesnih korekcija cena struje, ali ne sad, ne u skorije vreme. Gleda}emo da {to kasnije do toga do|e, jer cena struje nam je sada mo`da najni`a na svetu, i to je jedna socijalna mera, to je jedna mera unutar socijalne politike Vlade Republike Srbije. To radimo svesno. Obaveze prema Elektroprivredi kompenziramo na drugi na~in, otpisujemo im doprinose, otpisujemo im poreze, kreditiramo popravku wihovih kapaciteta, prenosne mre`e itd. Zna~i, sa svoje strane ~inimo sve, EPS normalno funkcioni{e, a naravno i svi zaposleni u EPS-u treba da znaju da i oni dele ovu situaciju u kojoj se cela zemqa na{la, u kojoj su se na{li svi gra|ani, i da ne mogu biti neki privilegovani faktori, kao {to ni druge kategorije nisu. Voditeq: Prema podacima Instituta za tr`i{na istra`ivawa, u Srbiji ima 25.147 nelikvidnih preduze}a. Stoji u izve{taju istog instituta da su ograni~avaju}i faktori u sanaciji proizvodwe ovih preduze}a niska kupovna mo}, fiskalna politika, i nestabilnost kursa dinara. [ta }e Vlada narodnog jedinstva u~initi da popravi polo`aj tih preduze}a i jednostavno vrati neka od wih bar u proizvodwu. Dr [e{eq: Nama je ciq da pomognemo sada najve}im preduze}ima. Poma`u}i ta najve}a preduze}a, na primer Zastavu, mi poma`emo ~itav niz drugih preduze}a. Zastava sama ima oko 200 kooperanata na podru~ju cele Srbije, mislim da je broj ta~no 200. Tako ~itav niz drugih preduze}a u okviru NIS-a, u okviru EPS-a, u okviru metalske industrije uop{te, i mi smo do sada dosta pomagali, a mislim ovoga puta najvi{e. Zatim, mi smo anga`ovali mnoga preduze}a na obnovi zemqe. Na obnovi kqu~nih infrastrukturnih objekata, a pre svega saobra}ajnica, mostova, bolnica, {kola, nekih fabrika koje su pretrpele velika razarawa. Investiraju}i u te firme, ~ine}i zaista ogromne napore da se do|e do tih investicija, podloga tih investicija je realna, dakle ne ide se na {tampawe novca da bi se to uradilo. Kurs se postepeno mewao od nove godine do danas, zbog ukupne te{ke situacije u zemqi i zbog neophodnosti da se to na taj na~in radi. Imali smo sve ove udare o kojima sam ve} govorio, ali za svaku konkretnu investiciju mi nalazimo realne izvore prihoda. Nekada su to obaveze pojedinih firmi koje dobro stoje, unutar dr`avnog sektora pre svega, nekada su to razne donacije, a Vlada maksimalne u{tede pravi iz buyeta 222
i iz buyeta se mnogo toga finansira. Ja mislim da Srbija u svojoj istoriji nije imala disciplinovaniju vladu nego {to je ova sada{wa. Zaista se o svakom dinaru vodi ra~una. Mislim da }emo na taj na~in, omogu}avaju}i poslovawe ovih velikih firmi, posebno, direktno da potpomognemo izlaz iz te{ke situacije mawim firmama. Naravno, ne svakoj i ne ravnomerno, ravnomerno je nemogu}e. Dosta toga zavisi i od sposobnosti menaymenta u tim firmama rukovode}ih sektora, snala`qivosti, od uspe{nosti u poslovawu, u iznala`ewu dobrih projekata, u iznala`ewu mogu}nosti na tr`i{tu, koje se ukazuju u ovakvoj situaciji kakva je danas. U svakom slu~aju, svaki od tih privrednih subjekata mora da zna da pliva ili potone. Voditeq: S obzirom da je dug Jugoslavije prema svetu 12,1 milijardu dolara, uz ovu godinu, gde }e biti dopisano oko 900 miliona dolara kamate, da li je Jugoslavija bankrotirala? Dr [e{eq: Jugoslavija nije bankrotirala, jer taj svet kome mi dugujemo devet milijardi dolara, nama duguje oko 100 milijardi dolara ratne {tete. Ako na{i koalicioni partneri nastoje da insistiraju u tom pravcu u kojem insistira i Srpska radikalna stranka, mi ve} imamo tu elementarnu saglasnost da vr{imo prebijawa me|usobnih potra`ivawa, i zato odbijamo i ~i{}ewe Dunava, dok ne na|u novac da se podignu i dunavski mostovi. Mi tim zapadnim zemqama koje su u~estvovale u agresiji, ne}emo da vra}amo nikakve pare. Mi }emo samo prijateqskim zemqama, ako eventualno nekoj i dugujemo, vratiti dugove i naravno tra`iti da one nama vrate dugove, jer ima dosta zemaqa koje nama duguju, po~ev{i od Rusije koja ima obavezu da isplati dug iz biv{eg SSSR-a od skoro milijardu i po dolara, pa nekih afri~kih, arapskih zemaqa itd. Onaj ko nas je bombardovao, neka ne o~ekuje da }emo vra}ati dugove. Voditeq: A, dokle se stiglo sa pregovorima oko naplate ratne {tete Jugoslaviji? Dr [e{eq: Pa, nema tu nikakvih pregovora. Da li ste vi nekada ~uli za te pregovore? Sa kim se pregovaralo, ko je pregovarao? Voditeq: Kako }emo naplatiti ratnu {tetu? Dr [e{eq: Pa, mi }emo ne{to jednog dana naplatiti. Vidite, za{to se Amerikanci ovoliko trude da se promeni re`im u Srbiji? Da bi neki novouspostavqeni kvislin{ki re`im povukao tu`bu pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu. Taj sud jednog dana mora da se izjasni. Svaki ozbiqan pravnik u svetu svedo~i da nije bilo nikakvog osnova za agresiju protiv na{e zemqe. Nije bilo pravnog osnova. Bez odgovaraju}e rezolucije Saveta bezbednosti UN nije se smelo krenuti u bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije. Jednog dana, taj sud mora da dosudi isplatu ratne {tete. Kada }e to biti, mo`da }e oni to prolongirati za deset, za dvadeset godina, ja ne mogu o tome da govorim. Znate, svaki sudija kada mu je nelagodno da o nekom pravnom predmetu odlu~uje, on gleda da odlo`i presudu. Tako i oni rade, ali jednog dana se taj proces mora dovesti do kraja. Nikada niko dobrovoqno ne}e hteti 223
da nam isplati ratnu {tetu. Naravno, i Nemci su 50 godina posle Drugog svetskog rata izbegavali kome su god mogli, da ne isplate, i nisu im isplatili ratnu od{tetu. Ali, ovog puta ne mo`emo o~ekivati, da }emo naplatiti svih 100 milijardi dolara, nerealno je, ali bar mo`emo prebiti ova uzajamna potra`ivawa. Voditeq: Za vreme agresije formirano je najvi{e dr`avno telo, kojim je predsedavao Slobodan Milo{evi}. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije, predsednici vlada, predsednici Ve}a gra|ana i Ve}a republika Savezne skup{tine, predsednik Srbije, predsednici narodnih skup{tina i Vlade Srbije i ministri spoqnih poslova i odbrane. To je telo imalo funkciju ne samo najvi{eg dr`avnog, nego i vojnog rukovodstva, i bilo je, onako kako sam ga ja shvatila, zamena za Vrhovni savet odbrane koji se za vreme rata nije sastajao. Da li je to telo formirano u skladu sa Ustavom, za{to je stavqen van funkcije Savet odbrane i da li je to ustavno, i za{to se to telo, ako opravdavamo wegovo sastajawe za vreme rata, i daqe sastaje? Dr [e{eq: To jednostavno nije ta~no. Nikakvo telo nije formirano. S vremena na vreme predsednik Savezne Republike Jugoslavije poziva na konsultativne sastanke odre|ene dr`avne funkcionere. To pre svega iz svoje partije i partija koje su mu ideolo{ki bliske i bliske wegovoj partiji. Nikada niste mogli da vidite ~lana Srpske radikalne stranke na tim konsultativnim sastancima, je li tako? Da li je priroda na{e koalicije sa levi~arskim strankama, druga~ija od prirode koalcije izme|u SPS-a, JUL-a i SNP-a Crne Gore. Mi smo u programskoj koaliciji, ali smo u osnovi ideolo{ki protivnici. Na{e se ideologije razlikuju. Imamo jedan konkretan program oko koga smo se usaglasili i sprovodimo ga. Oni imaju i svojevrsnu ideolo{ku koaliciju. To su levi~arske stranke. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije, kada poziva na te konsultativne sastanke, poziva dr`avne funkcionere iz takvog okru`ewa. Dakle, iz tih stranaka koje ~ine neku u`u koaliciju. On ima pravo da pozove koga god ho}e iz dr`avne funkcije, a to telo nije telo u pravom smislu re~i, i ono ne mo`e donositi nikakve odluke, niti donosi neke odluke. Kako se ti sastanci odvijaju. Onoliko koliko ja znam, on ih sazove, ~uje wihova mi{qewa, ka`e svoje mi{qewe, i posle svega toga svako se vra}a na svoj posao i radu u skladu sa Ustavom i zakonom. Dakle, apsolutno nikakve odluke ne mogu da se donesu na tom telu. To telo nije nikakva zamena za Vrhovni savet odbrane. Vrhovni savet odbrane je krajem pro{le godine doneo odluku da se Jugoslavija brani svim sredstvima, ako bude napadnuta. Vi se se}ate te odluke. Za wu je glasao i Milo \ukanovi}. Me|utim, Milo \ukanovi} se kasnije na sasvim druga~iji na~in pona{ao kada je agresija po~ela, pa je zaboravio ono za {ta je glasao. Zapravo, ~im se vratio u Podgoricu davao je druga~ije izjave. Ako se se}ate, sva {tampa je to prenosila. Ako je neko na izvestan na~in po~eo da minira rad u Savetu odbrane onda je to Milo \ukanovi}. Nigde nije propisano koliko ~esto treba da se sastaje Vrhovni savet odbra224
ne. Vrhovni savet odbrane je pomo}ni organ vrhovnog komandanta. Po na{em ustavu, oru`anim snagama komanduje vrhovni komandant, na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane, a on je doneo odluku da se dr`ava brani svim sredstvima. Ne mo`e on da se bavi operativnim poslovima. Operativnim poslovima se bavi sam vrhovni komandant preko general{taba. Voditeq: Malopre ste pomenuli da su takvi sastanci bili u naju`em koalicionom timu. Zna~i, jednostavno Srpska radikalna stranka nije na wima u~estvovala, ako sam dobro razumeo. Da li mislite da je to dobro, s obzirom da se nije radilo o partijskim dogovorima, ve} o pitawima od va`nog zna~aja. Dr [e{eq: To su samo konsultativni sastanci. Mi s vremena na vreme imamo konsultativne sastanke, a mogu da vam ka`em gde su i predstavnici Srpske radikalne stranke. I to, tri ~lana na{e stranke, tri ~lana SPS-a, tri ~lana JUL-a i jo{ neki dr`avni funkcioneri koje pozove Slobodan Milo{evi}, kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Na tim sastancima nema nikada televizijskih kamera. Mi smo se dogovorili da to budu sastanci internog, konsultativnog karaktera bez neke velike buke u javnosti. To nije nikakva forma, nikakva institucija, to nije pravno telo. Dakle, ne donosi nikakve odluke. Da li ste vi ikada videli u “Slu`benom listu” SRJ neku odluku koja je donesena na tom sastanku. Niste, nema je. To je ~isto politi~ki i konsultativni sastanak. Voditeq: Va{a stranka je uzela u~e{}e i u strana~kim pregovorima, a radilo se o odnosima Crne Gore i Srbije. Po{to smo ve} po~eli da govorimo o Crnoj Gori, recite, {ta ste vi na Svetom Stefanu, gde su srpski radikali pregovarali sa predstavnicima vlasti Crne Gore, dogovorili. Dr [e{eq: Nisu to nikakvi pregovori, to je strana~ki dijalog, razmena mi{qewa. Nikakav konkretan dogovor nije postignut, osim da se razgovori nastave. Ne znam da li ste pratili ju~era{wu na{u konferenciju za {tampu, Srpska radikalna stranka se sada pojavquje sa inicijativom da se sve parlamentarne stranke, zastupqene u Saveznoj skup{tini me|usobno konsultuju, usaglase oko nekih eventualnih uslova o odr`avawu saveznih izbora. Redovnih izbora. Slede}e godine treba da se odr`e redovni savezni izbori. Imamo razlog vi{e u ~iwenici, da je Savezni ustavni sud proglasio da ni Republi~ki zakon Srbije, ni Republi~ki zakon Crne Gore o izboru poslanika u Ve}e republika nisu u saglasnosti sa Saveznim ustavom. Pre svega, nije u saglasnosti zbog principa posrednosti, koji se uvodi u republi~kim zakonima. Savezni ustav ka`e da se poslanici za Ve}e republika biraju unutar pojedinih federalnih jedinica i da se na~in izbora reguli{e republi~kim zakonom, ali podrazumeva se da tim republi~kim zakonom moraju da se po{tuju op{ti pravni principi Saveznog ustava. A, jedan od kqu~nih, op{tih pravnih principa Saveznog ustava je princip neposrednosti izbora gra|ana u predstavni~ka tela. Dakle, taj princip neposrednosti mora biti sli~an onome koji se primewuje pri izboru poslanika u Dowi dom Savezne skup{tine u Ve}e gra|ana. 225
Skoro nigde u svetu nema ovakve prakse, da se u Gorwi dom Parlamenta federalne dr`ave delegiraju predstavnici skup{tina federalnih jedinica a ne da ih gra|ani biraju neposredno na slobodnim i tajnim izborima. Takav slu~aj postoji samo u nekim indijskim dr`avama i {vajcarskim kantonima, ali ne u svim. I nigde vi{e. Time se bavim kao profesor ustavnog prava, tako da to poprili~no razumem. [ta je sada nama potrebno? Potrebno nam je da se donesu novi zakoni o izboru poslanika u Ve}e republika, i u Srbiji i u Crnoj Gori i da se ti izbori obave neposredno, da gra|ani direktno biraju. Na primer, Srbija je jedna izborna jedinica, Crna Gora druga izborna jedinica, bira se po 20 poslanika u Ve}e republika, odredimo cenzus od 5% i neposredno biraju gra|ani Srbije, neposredno biraju gra|ani Crne Gore, i posle se konstitui{e, bez ikakvog posrednovawa federalnih jedinica. To bi, pre svega, trebali da usaglasimo. Da se na jedan korektan na~in obave ti izbori. Vi znate, bez obzira {to Zakon Srbije nije u skladu sa Saveznim ustavom, da smo se u praksi dr`ali principa proporcionalnosti, {to je u ovom slu~aju veoma bitno i ~emu je Ustavni sud poklonio najve}u pa`wu, a u Crnoj Gori se nisu dr`ali principa proprocionalnosti nego su nadglasavawem samo predstavnike vladaju}e koalicije izabrali za Ve}e republika. U Srbiji smo izabrali predstavnike Srpske radikalne stranke i SPSa, JUL-a, SPO-a i jednog predstavnika SVM. Dakle, kompletna struktura parlamenta je zastupqena i u delegaciji Srbije u Ve}u republika Savezne skup{tine. Iz Crne Gore samo \ukanovi}eva stranka. Ili wihovi prilepci, koji verovatno ne bi imali nijednog poslanika da nisu u{li u predizbornu koaliciju sa \ukanovi}em. Voditeq: Srpska radikalna stranka }e, kako ste rekli, svim ustavnim sredstvima nastojati da se bori protiv otcepqewa Crne Gore i napomenuli ste da su vojska i policija ustavni instrumenti. Da li to zna~i da }e te vi u slu~aju otcepqewa Crne Gore predlo`iti intervenciju vojske i policije u toj Republici u ciqu spre~avawa odvajawa, pa i po cenu gra|anskog rata. Dr [e{eq: Nemamo mi tu {ta da predla`emo. Ustav Savezne Republike Jugoslavije ne predvi|a mogu}nost otcepqewa nijedne federalne jedinice. Otcepqewe neke federalne jedinice ne mo`e da bude legalni ~in ni u jednoj varijanti. Svako ko obavqa odre|enu saveznu funkciju, dr`avnu funkciju mora da vodi ra~una o tome. On je obavezan da brani celovitost Savezne Republike Jugoslavije svim sredstvima koja mu na osnovu ustava i zakona stoje na raspolagawu. Nema {ta da mi predla`emo ili ne predla`emo. To je ve} odavno pravno regulisano. [to se ti~e eventualnog konkretnog poku{aja otcepqewa, u Crnoj Gori bi to proizvelo gra|anski rat, toga je svestan i Milo \ukanovi}, i to je razlog wegovog oklevawa. To {to Amerikanci ka`u da nisu za otcepqewe ne zna~i sada ni{ta. Amerikanci bi jo{ neko vreme da zadr`e Crnu Goru u Saveznoj Republici Jugoslaviji da bi lak{e oborili re`im u Beogradu. Jer, oni su do kraja instrumentalizovali \ukanovi}a i wegovu stranku. 226
Amerikanci su zamislili da prinudnu upravu nad Srbijom ostvare tako {to bi dirigovali poslanicima u Saveznoj skup{tini, poslanicima iz Crne Gore, i sa Kosova i Metohije, i u perspektivi, ako uspeju da izdejstvuju neki poseban status Vojvodine, da tako ostvare prinudnu upravu nad Srbijom kakva je postojala u Titovo vreme, u vreme komunisti~ke diktature. Ako ne uspeju uz pomo} \ukanovi}a i ovih na{ih doma}ih kvislinga u Beogradu da promene vlast onda }e oni forsirati direktno otcepqewe Crne Gore. U svakoj varijanti oni `ele otcepqewe, ali sada vode ra~una, kad, u kom momentu bi to bilo najpogodnije. Naravno, otcepqewu Crne Gore energi~no se suprotstavqa Rusija i to je nedavno direktno saop{teno \ukanovi}u kada je bio u poseti Moskvi i to mi je potvrdio prvi zamenik ministra inostranih poslova Aleksandar Avdejev, koji je pre mesec i po dana bio gost Srpske radikalne stranke u Beogradu. Rusija je kategori~ki protiv otcepqewa Crne Gore. Voditeq: Crna Gora, i pored razgovora na Svetom Stefanu i u Beogradu, i pored negodovawa saveznih organa ipak vodi neku svoju politiku. Posledwi dokaz tome je uvo|ewe nema~ke marke kao dvojne valute, prekid platnog prometa sa drugom federalnom jedinicom, odnosno Srbijom, blokada me|urepubli~ke granice itd. Po{to je evidentno da je Crna Gora ve} odabrala neki svoj put, da li su mogu}i kompromisi i kako komentari{ete izjavu Vladana Kutle{i}a da je Jugoslavija mogu}a i bez Crne Gore. Dr [e{eq: Ne znam kako je mogu}a Jugoslavija bez Crne Gore. Zaista mi to nije jasno. Ali, {to se ti~e Crne Gore potez sada{weg re`ima je naneo ogromnu {tetu. Srbija gotovo da nije u ekonomskom smislu osetila prekid platnog prometa. Mi smo ne{to robe plasirali kroz Crnu Goru, ali uglavnom one robe koju nismo morali da plasiramo. [to bismo mi plasirali uqe u Crnoj Gori kada ga mo`emo u potpunosti plasirati kod nas, i kada ga mo`emo mnogo skupqe plasirati u Muslimansko-Hrvatskoj Federaciji ili u Makedoniji, ili u bilo kojoj drugoj dr`avi gde mo`emo da izvezemo neograni~ene koli~ine ako imamo vi{kove. Ne}emo to da radimo i ne izvozimo uqe, i ve} ga dugo ne izvozimo, ne pada nam na pamet da ga izvozimo zato {to `elimo da imamo {to ve}e doma}e zalihe. Drugo, prekid platnog prometa je doveo u veoma opasnu situaciju sve penzionere koji primaju penziju iz Srbije, od Savezne dr`ave, ili su radili u Srbiji pa su se po penzionisawu preselili u Crnu Goru. Takvih ima mnogo. Prekid platnog prometa doveo je do enormnog poskupqewa robe u Crnoj Gori. U Crnoj Gori nijedna fabrika ne radi. Nijedna fabrika ne funkcioni{e. Neke pomalo glume da rade ali to nije ni{ta. One koje su mogle da rade imaju}i na raspolagawu srbijansko tr`i{te sada su prekinule rad kao Nik{i}ka `eqezara. Ona nema kome da proda `eqezo koje se u woj proizvede, a to je uglavnom gra|evinsko `eqezo, nego Srbiji. I ona je stala. Crna Gora je izgleda dobila neku pomo} od Amerikanaca. Da li im je stiglo svih 40 miliona dolara ne bih se mogao zakleti. Ne znam konkretno. Ali, i ako je dobila {ta to zna~i. Te }e se pare potro{iti do nove go227
dine. Amerikanci nisu spremni da im svakog meseca toliko daju. Mo`da }e dati jo{ u januaru i februaru i onda }e stati. Amerikanci ne vole nikome da daju mnogo para. Ne{to su para dobili iz Zapadne Evrope, iz Nema~ke. Avionima su stizale metalne nov~anice, ali nema {ta da zadr`i te devize u Crnoj Gori. Te devize za ~as iscure. Devize u jednoj zemqi mo`e zadr`ati samo doma}a proizvodwa. U Crnoj Gori nema nikakve proizvodwe. Sve }e te devize oti}i na nabavke. Mi smo nudili jo{ pre nekoliko meseci Vladi Crne Gore, tj. Vlada Srbije je nudila da napravimo bilans koliko Crnoj Gori treba godi{we uqa, {e}era, bra{na i jo{ nekih osnovnih `ivotnih namirnica, i da im sve to obezbedimo. Oni su odbili svaki razgovor na tu temu. Oni bi da na{a roba iz Srbije ide neograni~eno u Crnu Goru, da je oni posle izvoze i da oni ostvare ekstra profit. Oni bi da uzmu u Srbiji uqe po 10 ili 12 ili po 15 dinara pa da ga onda prodaju po 30 ili 40 dinara Muslimansko-Hrvatskoj Federaciji ili bilo gde. Svuda se uqe mo`e prodati. Na{e uqe mo`e i u Albaniju, mo`e na Kosovo i Metohiju, i [iptarima, mo`e u Makedoniju, mo`e u Hrvatsku, bilo gde. Na{e uqe je kvalitetno, a ovde je vrlo jeftino i uvek su te cene konkurentne, bilo gde da se prodaje, jer je dr`ava ovde u~estvovala u finansirawu proizvodwe. Zna~i, subvencionisana je proizvodwa. To je su{tina, oni bi hteli potpuno otvoreno tr`i{te, da u Srbiji mogu da uzmu {ta god ho}e i da oni izvezu, da wima ostane kompletan profit, a ne dozvoqavaju Saveznoj dr`avi ni carinsku slu`bu da kontroli{e. Crna Gora je pro{le godine uvezla banana u vrednosti od 70 miliona dolara. Gde su prodate te banane – sve u Srbiji, a uop{te carina na wih nije pla}ena. Zna~i, ostvaruje se tamo gde se ne pla}a carina, ostvaruje se ekstraprofit. E, to je ono {to jednostavno daqe ne mo`e da se odr`i. Napravili su sada stra{nu gre{ku tako {to su preuzeli sve ingerencije Narodne banke Jugoslavije, i to je proizvelo prekid platnog prometa. Ne samo ova odluka o dvovalutnom sistemu itd., u prvom planu je to {to oni spre~avaju Narodnu banku Jugoslavije da kontroli{e novac koji je u opticaju u Crnoj Gori, dinare, {to zna~i da bi oni mogli upravo po onom metodu – bankarskih plasmana, da izvr{e u svakom trenutku novi udar u finansijski sistem, monetarni sistem zemqe. Na primer, da neka crnogorska banka dobije dozvolu od Vlade Crne Gore da emituje jo{ stotinak miliona, ili dvesta miliona dinara, bez pokri}a, da se toliko zadu`uje da, u stvari, u svojim firmama overe kao da imaju taj novac na ra~unu, a nemaju ga. To je ne{to sli~no onome {to je radio Agrokomerc u komunisti~koj Jugoslaviji, s tim {to je on to radio preko menica bez pokri}a, koje su prosto {tancovane – uzme robu i pokrije papirima, a za te papire nigde realnog pokri}a nema. To je ono {to je, jednostavno, nedozvoqivo. Ja mislim da su ovde napravili stra{nu gre{ku i da }e ta gre{ka najvi{e uzdrmati \ukanovi}ev re`im, pretpostavqam da to narod ne}e mo}i dugo da trpi. Ne mo`e narod ni u Crnoj Gori da trpi da ima hleb skupqi ~etiri puta nego u Srbiji, ili uqe ~etiri puta skupqe nego u Srbiji, da o drugoj robi ne govorim. 228
To {to }e oni dobiti penzije u devizama, {ta to zna~i – dobijete 50 maraka u dinarima, ili u markama, {ta vam to zna~i? Ni{ta vam ne zna~i ako su tamo cene ~etiri puta skupqe. Ovde je 50 maraka npr. 850 do 900 dinara, je li tako, a za tih 900 dinara ne{to se ipak mo`e kupiti. U Crnoj Gori se ~etiri puta mawe mo`e kupiti. Voditeq: Izjavili ste da gra|ani na nekim vanrednim izborima, koji bi eventualno bili organizovani na republi~kom, lokalnom i saveznom nivou, sada{woj koaliciji u republi~koj i saveznoj vlasti, u kojoj i vi u~estvujete, nemaju alternativu. Za{to se ne zalo`ite, i da li se zala`ete, da tih izbora bude {to pre, zbog jednog razloga – da bi, jednostavno, na miru, uz proverenu sklonost gra|ana, mogli da sti{ate politi~ke strasti u Srbiji i da obavqate svoje dr`avne poslove? Dr [e{eq: Zala`emo se da se {to pre zaka`u oni izbori koji su na redu u slede}oj godini, to su savezni i lokalni. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, nama bi najvi{e odgovarao mart. Da li }e zaista u martu do}i do tih izbora ili ne, to je ve} drugo pitawe, ali u svakom slu~aju se moraju odr`ati slede}e godine. Kad god se odr`e, oni su redovni, nema prevremenih izbora. Ako se se}ate, letos, kad su srpski radikali podneli ostavku na ~lanstvo u Vladi Republike Srbije, mi smo odmah tra`ili nove izbore. I druge vladaju}e partije su nudile vanredne izbore. Opozicija nije htela. Demokratska stranka i taj Savez za promene, koji nam predvodi jedna grupacija fantomskog karaktera, tu nikog ozbiqnog nema, osim same Demokratske stranke, to su bezna~ajne, marginalne stranke, koje ne postoje u Srbiji nigde. Oni su rekli da tra`e prvo vlast, pa onda izbore, da vladaju godinu dana, pa da oni zakazuju izbore, je li tako bilo? SPO nije hteo vanredne izbore, direktno smo mu nudili, bio je konsultativni sastanak kod Mirka Marjanovi}a, predsednika Vlade Republike Srbije, gde su bili predstavnici svih parlamentarnih stranaka. Direktno smo nudili Mikovi}u, koji je zastupao SPO i do{ao na sastanak umesto Dra{kovi}a, vanredne izbore, on nije hteo. A {ta to sada zna~i – kad mi nudimo, oni ne}e vanredne izbore, a sada kad bi oni hteli, e sad mi ne}emo. [to bi mi dozvolili da nas neko ucewuje – ima li ikakvog razloga? Nema nikakvog razloga, i ne dozvoqavamo. Idemo na izbore onda kad je to po Ustavu i zakonu propisano. Pro{li savezni izbori su bili 3. novembra, je li tako, i lokalni izbori su bili 3. novembra. Od nove godine do 3. novembra svaki termin je normalan i svaki termin koji se odredi zna~i}e da su izbori redovni, to je izborna godina. Nijedna dr`ava na svetu ne ~eka onaj posledwi datum, nijedna ne bi ~ekala 3. novembar 2000. da se ti izbori zakazuju. Svaka bi zakazala ranije, neka tri meseca, neka {est meseci itd. [to se nas ti~e, mo`e bilo koji dan, ~im pro|e januar. Mi smo u januaru zakazali kongres partije, pa nam ne odgovara. Socijalisti su u februaru zakazali kongres, verovatno ni wima ne odgovara u februaru. Dakle, prvi mesec kad je to mogu}e, jeste mart. Drugo, da je Srpska radikalna stranka opoziciona stranka, nama bi vi{e odgovaralo da ne budu svi izbori u istom danu, znate, odr`e se jedni iz229
bori, pa drugi, pa tre}i. Pa na jednim izborima, i ako lo{e pro|ete, imate mogu}nost da sagledate gde su bile gre{ke, kako voditi kampawu, kako se reorganizovati itd., pa iza}i na druge, pa iza}i na tre}e. Kad smo bili opoziciona stranka, `eleli smo {to ~e{}e izbore, jer to ~eli~i svaku politi~ku partiju, omogu}ava joj da posti`e punu mobilizaciju ~lanstva. Kampawa najvi{e sna`i partiju, tako da ne vidim razloga za{to bi oni insistirali da sve bude u istom danu. Boqe je kad nije sve u istom danu. [to se ti~e nas radikala, nemamo ni{ta protiv da istog dana budu i savezni i lokalni izbori, ali bismo radije da budu odvojeni. [to se ti~e republi~kih izbora, lepo, 2001. godine, bilo koji dan, bi}e redovni izbori. Nema razloga da idemo na vanredne izbore. ^ak nemamo ni interesa. \in|i} je napravio stra{nu gre{ku 1997. godine {to je bojkotovao republi~ke izbore, to mu se razbilo o glavu, i sada je vanparlamentarna stranka, ta wegova Demokratska stranka, na republi~kom nivou. Mi smo dobili mo`da neki poslani~ki mandat vi{e, zahvaquju}i tome {to je on bojkotovao, je li tako? Je li to objektivna ~iwenica? Imamo 83 poslanika, mo`da bi imali 75, da je \in|i} iza{ao na izbore. [to bi mi sada wemu pre vremena pru`ali {ansu, da on povrati neke svoje poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini, a da mi imamo pet-{est poslanika mawe? [to bismo mi to radili? Nismo vaqda toliko glupi. Mo`ete nas smatrati i ovakvim i onakvim, a srpske radikale nikad niko glupim nije smatrao. Mo`da ne}e nijednog imati, ali ja mislim realno, ima}e nekoliko, ne znam ta~no koliko. Voditeq: Na va{u {tetu. Dr [e{eq: Pa ~ekajte, na ne~iju }e {tetu imati, u}i }e u Skup{tinu, mo`da }e imati tri-~etiri na {tetu radikala, tri-~etiri na {tetu socijalista, tri-~etiri na {tetu SPO-a, je li tako, pa }e nakupiti dvanaest. A {to bismo mi to wemu pru`ali {ansu pre vremena? Evo, da vidimo ima li snage, da vidimo na saveznim izborima. Ako na saveznim izborima poka`e neku snagu, ima}e razlog vi{e onda, sa ve}im entuzijazmom da se sprema za republi~ke izbore, je li tako? Ako do`ivi fijasko na slede}im lokalnim i saveznim izborima, onda mu je boqe {to kasnije da budu republi~ki. To elementarna politi~ka logika govori. [ta mislite, do`ivi fijasko na svim izborima, a do`iveo bi sigurno, garantujem vam. Voditeq: Malopre ste pomenuli da je Srpska radikalna stranka dala ostavku u Republi~koj vladi. Svedoci smo da i nakon wene rekonstrukcije, posledwe, vi niste istupili iz Vlade. Mislite li da ste joj dovoqno pomogli, ili treba jo{ da joj poma`ete, ili ste se sa koalicionim partnerima slo`ili oko pitawa Kosova? Dr [e{eq: Kome da poma`emo, izvinite? Voditeq: Svojim koalicionim partnerima. Dr [e{eq: A {to mi wima da poma`emo? Voditeq: Pa za{to su radikali u{li u Republi~ku vladu? Dr [e{eq: Nismo mi u{li da wima poma`emo, mi nikome ne volimo da poma`emo, kad je re~ o politi~kim partijama. Mi radimo za svoju stranku i realizujemo na{ strana~ki program, za dobrobit naroda i Srbije. 230
Voditeq: Dobro, da preformuli{em – za{to je Srpska radikalna stranka jo{ uvek u Vladi? Dr [e{eq: E, to je drugo pitawe. Prvo, mi smo podneli ostavku, kako smo obe}ali narodu. Mi smo se jedini suprotstavili potpisivawu sporazuma, odnosno prihvatawu sporazuma ^ernomirdin-Ahtisari, jedini, i to onako ba{ `estoko, odlu~no do kraja. Me|utim, nadglasali su nas u Narodnoj skup{tini, svi drugi su glasali – za, i mi smo podneli ostavku. Odmah nakon {to smo podneli ostavku, mi smo tra`ili vanredne izbore, da li se se}ate toga, i tra`ili smo rekonstrukciju Savezne i Republi~ke vlade. Podno{ewem ostavki na ~lanstvo u Vladi Republike Srbije, mi nismo podneli ostavku na bavqewe politikom, je li tako? Mi smo pokazali nameru da se i daqe bavimo politikom. Voditeq: Ali ne u Vladi. Dr [e{eq: [ta to zna~i, da nikada vi{e ne budemo u Vladi? Voditeq: Ne, nego pod nekim drugim uslovima da budete. Dr [e{eq: E, sada smo pod nekim drugim uslovima. Prvo, na{ je uslov bio da se tra`i rekonstrukcija Savezne i Republi~ke vlade i da se omogu}i svim parlamentarnim strankama da u~estvuju u novim rekonstruisanim vladama, je li tako? Jesmo li to provodili do kraja? Odr`ana su dva konsultativna sastanka na republi~kom, dva konsultativna sastanka na saveznom nivou. U prvom krugu konsultacija SPO je pristao da u|e u Vladu, Ma|ari su se ne{to ne}kali pa su rekli da }e razmisliti, a stranka Mila \ukanovi}a nije htela ni da u~estvuje. U drugom krugu konsultacija SPO je promenio mi{qewe i odbio da u|e u rekonstruisawe Vlade. A, mi smo se sa ranijim koalicionim partnerima dogovorili da rekonstruisane vlade rade na obnovqenom ekonomskom i socijalnom programu. Te elemente programa smo jasno definisali. Mnogo toga smo ve} i proveli. Ako se se}ate i{li smo u pravcu liberalizacije, smawivali poreze, smawivali doprinose, smawivali carine, smawivali akcize i mislim da to sve poprili~no dobre posledice ostavqa i tek u narednom periodu }e se osetiti koliko je to bilo pametno i promi{qeno. Zatim, dogovorili smo se da se koriguje i Zakon o privatizaciji i da se pojednostavi, da privatizacija bude ubrzana. To jo{ nismo proveli kroz zakon ali uskoro }emo i to da uradimo. Sada smo doneli jedan zakon koji je vrlo dobar i koji poma`e mnogim firmama, npr. na pro{loj sednici Narodne skup{tine, zakon kojim smo prepolovili dr`avna potra`ivawa od nekih firmi na osnovu duga do kraja 1998. godine. Ako do nove godine isplate 50%, otpisujemo onih drugih 50% i otpisujemo sve kamate. To je veoma povoqno za mnoge firme. Mislim da }e mnoge firme iz Kragujevca od toga imati velike koristi. Dakle, idemo u pravcu liberalizacije. Ova mera koju smo doneli ve~eras je bila iznu|ena i nadam se da ne}e dugo trajati. Ova mera kojom vra}amo mnogo robe pod kontrolu na osnovu tzv. antimonopolske uredbe. Nadam se da }e se prilike vrlo brzo stabilizovati i kad iza|emo iz zime da }emo opet mo}i, postepeno, kao {to smo to radili, cele idu}e godine da pojedinu robu osloba|amo iz sistema kontrole cena, odnosno da nije potrebno tra`iti saglasnost za promenu cena. 231
Jer, to je ne{to neprirodno za ekonomiju, kada dr`ava kontroli{e cene, kada kontroli{e ne{to {to treba da bude zasnovano na principu ponude i potra`we. Ali, kod nas je situacija takva da moramo imati {to vi{i stepen intervencionizma, u ovom trenutku, nego {to bi to bilo u nekim normalnim okolnostima. Dakle, dogovorili smo se oko rekonstruisanog socijalno-ekonomskog programa i na wemu radimo. Dogovorili smo se oko obnove zemqe. Koncentraciji svih dru{tvenih snaga na obnovi zemqe. Evo, radimo na obnovi zemqe. Rezultati su tu pred nama. Bez obzira koliko nam opozicija to ismevala, rezultati su sada toliko upe~atqivi da im se zaledio osmeh na usnama. Ti rezultati su opipqivi zar ne. Na tri mesta je auto-put do Leskovca bio prese~en a sada se ide sasvim normalno tim auto-putem, do Leskovca, pa ~ak i drugo krilo ovih poru{enih mostova na Moravi mi sad popravqamo i za dogledno vreme }e biti zavr{eni. Popravili smo most kod Be{ke, postavili pontonski most u Novom Sadu i popravqamo neke druge mostove i puteve, popravqamo elektroenergetske potencijale, pravimo nove ku}e i stanove. Dakle, to se prime}uje na svakom koraku. Nadam se do nove godine, imamo takva obe}awa, pa i ako se zakasni negde do 15. januara ili do kraja januara ne}e biti stra{no, ali se nadamo da }emo do tada popraviti i jednu i drugu rafineriju, novosadsku i pan~eva~ku, da potpuno normalizujemo snabdevawe gorivom. Da goriva bude na svim pumpama i da mu cene budu prikladne. Danas smo doneli jo{ jednu uredbu. Ona je tajna do pono}i. Vide}ete, ti~e se snabdevawem naftinim derivatima. Tu smo dali neke daqe olak{ice, ali da ne govorim unapred. U pono} se objavquje “Slu`beni glasnik” i bi}e saop{tena. Voditeq: Da pre|emo na pitawa na{ih gledalaca. Mileva Petrovi} – {ta mislite o staroj deviznoj {tedwi koju ste vi obe}ali u predizbornoj kampawi, da }ete vratiti. [ta }e biti ako odete sa vlasti? Dr [e{eq: Zakon je done{en. Me|utim, wegova primena je odlo`ena. Trebalo je da po~ne isplata 1. juna ove godine. Ratni uslovi su odlo`ili primenu i sada }emo videti {ta sprema Narodna banka, kada }e napokon po~eti primena zakona koji je ralativno solidan i u ne{to du`em vremenskom periodu obezbe|uje u potpunosti povratak stare devizne {tedwe, ali u ovom slu~aju je najva`nije {to zakon propisuje mogu}nost da se neke obaveze prema dr`avi pla}aju starom deviznom {tedwom i da se kupuju nekretnine, placevi, ku}e, stanovi, akcije u pojedinim firmama. Narodna banka kasni sa {tampawem obveznica stare devizne {tedwe. Da bi po~ela trgovina starom deviznom {tedwom, npr. kada se raspi{e licitacija o prodaji odre|ene fabrike i ako neko `eli da kupi tu fabriku on mo`e da je kupi ravnopravno devizama, dinarima obra~unatim po odre|enom poslovnom kursu ili starom deviznom {tedwom, onda bi on tra`io verovatno vlasnike stare devizne {tedwe da po nekom popustu od 10 ili 20% prodaju staru {tedwu i da tako ostvare po tom popustu kupovinu fabrike, pogona, objekta, poslovnog prostora i sl. 232
Mi spremamo Zakon o privatizaciji poslovnog prostora, otkupu poslovnog prostora ali da bi u taj zakon odmah ukqu~ili mogu}nost otkupa poslovnog prostora starom deviznom {tedwom potrebna nam je pomo} Narodne banke, a to jo{ u praksi nije regulisano. Nadamo se da }e to {to skorije da se uradi. [ta }e biti ako odemo sa vlasti? Ne znam, na vlasti uvek treba da bude onaj za koga narod glasa. Narod je nepogre{iv sudija. Samo bih `eleo da nam se ne ponovi ovo {to smo imali pod komunisti~kom diktaturom, ili u nekim ranijim periodima diktatorske vlasti u Srbiji. @elim da u Srbiji uvek bude ona vlast koju narod izabere na izborima. Voditeq: Sne`ana Koji} – Toma Nikoli} je na ovoj televiziji izjavio da odlazak Crne Gore ne}e pro}i bez rata. [ta mislite o tome, s obzirom da mi se sin nalazi na odslu`ewu vojnog roka u Crnoj Gori. Dr [e{eq: Mislim da je Toma Nikoli} imao u vidu pre svega mogu}nost gra|anskog rata u samoj Crnoj Gori. Li~no mislim da je nemogu}e da se Crna Gora otcepi a da ne do|e do me|usobnog obra~una u samoj Crnoj Gori. Nadam se da do toga ne}e do}i. Voditeq: Kako mogu predsednik Republike i predsednik Jugoslavije da obavqaju svoju funkciju ako ne smeju nigde da iza|u iz zemqe, ne smeju da odu na Kosovo i tamo vide kako srpski narod pati zbog wihove i va{e pogubne politike. Dr [e{eq: Oni su izabrani da obavqaju svoje funkcije ovde u Srbiji i Jugoslaviji a ne negde napoqu. Drugo, nisu oni svojom krivicom spre~eni da putuju u neke zemqe. Nisu spre~eni svuda da putuju. U prijateqske zemqe mogu da putuju do mile voqe. I u Rusiju i u Belorusiju i u Kinu i u Irak, sve su to nama prijateqske zemqe. A {ta uop{te i ima da putuju u neprijateqske zemqe. Trebalo bi ih odmah smewivati kada bi im palo na pamet da putuju u neprijateqske zemqe. To {to su ih proglasili ratnim zlo~incima, Amerikanci i wihovi saveznici, odnosno Ha{ki tribunal, koji je direktno instrumentalizovan s wihove strane, mislim da im samo ovde poja~ava politi~ke {anse u Srbiji. Voditeq: Dragan Nikoli} iz Rogojevca... Dr [e{eq: A {to se ti~e krivice za ovo {to se desilo na Kosovu i Metohiji, krivica nije do nas srpskih radikala a ni do na{i koalicionih partnera. Krivica je do okupatora. To je okupirana teritorija. Tu teritoriju su nam privremeno oteli Amerikanci. Ube|en sam da to ne}e biti ve~ito i da }emo se kad tad vratiti na Kosovo i Metohiju. A, onda, oni koji su prizivali Amerikance, koji su pri`eqkivali wihov dolazak, i koje su Amerikanci potpomagali ti }e morati da odu zajedno sa Amerikancima. Voditeq:... zbog ~ega seqacima ne date penzije i zbog ~ega nisu dobili bonove za struju. Dr [e{eq: Nismo mogli u jednom trenutku da re{imo sve te nagomilane probleme i da isplatimo sve dr`avne obaveze. Opredelili smo se da ovoga puta to bude samo za redovne penzionere i to je iznos od 5 milijardi dinara. Imamo mi u vidu i zemqoradni~ke penzionere i de~ije dodatke, porodiqske, materinske dodatke, ali to }emo u nekoj drugoj fazi. 233
Sada moramo dati malo predaha elektroprivredi. I ovo je za wu veliko optere}ewe. Mi se trudimo da joj sada raznim merama pomognemo da izdr`i. Kada se oporavi i kada u jednom trenutku procenimo da su sazreli uslovi mi }emo tra`iti varijantu da se svi zaostali materinski, de~iji dodaci i zemqoradni~ke penzije isplate na sli~an na~in. Za{to smo smatrali da su sada prioritet penzioneri? Zato {to je tu mnogo starijih i veoma bolesnih qudi, koji mo`da na neki drugi na~in ne bi ni do~ekali da im dr`ava nadoknadi ono {to im duguje, pa smo po`urili da to wima uradimo. [to se ti~e zemqoradni~kih penzionera imali smo u vidu da svako od wih ima neku oku}nicu, da jo{ pomalo obra|uju zemqu, da mogu sami sebi da obezbede neke `ivotne uslove, da imaju neke doma}e `ivotiwe, neko kravu, neko ovce, koze, koko{i itd. Dakle, da nisu u onoj meri ugro`eni u kojoj su to ovi redovni penzioneri, pogotovo oni koji `ive u velikim gradovima, koji nemaju nikakve dodatne prihode, niti mogu ne{to dodatno da zarade sve i kad bi im se ukazala prilika zbog lo{eg zdravstvenog stawa. To je bio na{ osnovni motiv da sada idemo na re{avawe problema tri zaostale penzije redovnim penzionerima. Dakle, nismo zaboravili prema kome sve jo{ dr`ava ima obaveza i na{ je ciq da u dogledno vreme sve dr`avne obaveze isplatimo. Voditeq: Dragan Petrovi} iz Kragujevca – po{to Amerikanci prave baze na Kosovu da li to zna~i da }e tamo i ostati narednih 50 godina? Dr [e{eq: Amerikanci i nameravaju da ostanu tamo neograni~eno dugo, ali imamo i mi varijantu u kojoj bismo ih mogli relativno brzo oterati. To je pristupawe na{e zemqe u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i Belorusije. Voditeq: Dragan Lazarevi} – ako znamo da svako ve~e na televiziji RTS javqaju da je Klinton isteran iz Gr~ke, Bugarske i Makedonije, za{to to isto nije ura|eno i na Kosovu? Dr [e{eq: Na Kosovu su prethodno proterani Srbi i Klinton je i{ao u ~isto {iptarsku sredinu. Oni su ga tamo do~ekali kao oslobodioca. Ozbiqni balkanski narodi ne podnose Klintona i to su pokazali pre svega Grci, pokazali su u poprili~noj meri i Turci, pokazali su u fantasti~noj meri Makedonci, a poprili~no i Bugari. Voditeq: Miladin Radojevi} iz Rogojevca – da li }e biti preregistracije vozila i da li }ete pustiti registraciju sa crnogorskim i bosanskim tablicama, ako sam dobro razumela? Dr [e{eq: Mi smo to uradili u septembru pro{le godine, dali smo rok. Ali, rok je bio vremenski ograni~en. S druge strane doneli smo savezni zakon o liberalizaciji uvoza polovnih automobila starosti do ~etiri godine i sada smatramo deplasiranim bilo kakvo ponavqawe uredbe iz pro{le godine. Ne mogu apsolutno da iskqu~im tu mogu}nost, ne mogu da ka`em kategori~ki ne}emo nikada, ali o tome jednostavno u posledwe vreme u Vladi ne razgovaramo. Voditeq: Toma iz Smedereva – da li }e biti poqoprivrednih bonova za penzije i struju, jer ste to izjavili na Palmi plus pre dva meseca. Na to smo odgovorili. 234
Dr [e{eq: Da. Ho}e, ali ne tako brzo. Ne mo`emo sada. Da jo{ sada emitujemo bonove za zakasnele penzije zemqoradnicima, tu je zaka{wewe od desetak meseci, suvi{e bi to bio veliki udar. Pa jo{ ako tome dodamo negde oko dve milijarde koje dr`ava duguje na osnovu de~ijih dodataka to je mnogo. Jednom se to mora sve isplatiti. Ta obaveza dr`ave ostaje. Ali, ne mo`e odmah. Pogotovu sada kada smo optere}eni velikim ulagawima u obnovu zemqe, popravku infrastrukturnih objekata. Bez infrastrukturnih objekata prizna}ete ne mo`e se `iveti. Dakle, oni su apsolutni prioritet. Voditeq: Ilija Gruba~ pita – ako su svuda gde je Klinton nedavno boravio, u poseti, organizovali masovne proteste, za{to to nije organizovano i u Srbiji kada je posetio ju`nu pokrajinu. Srbija je tada }utala. Dr [e{eq: Pa, za{to nismo u drugim delovima Srbije organizovali proteste, to je sada pitawe da li treba, ili ne treba. Mi nismo smatrali da treba, mi smo se javno ogla{avali protiv toga i emitovali to preko na{ih medija, a {to se ti~e Kosova i Metohije, on nije ni i{ao tamo gde `ive preostali Srbi. Voditeq: Marko, biv{i radikal, pita – zar ne mislite da je Srbiji bilo potrebno deset godina rata, koji se uvek i obavezno gubio za stolom? Dr [e{eq: Taj Marko ne znam u kojoj je stranci bio, pa se la`no predstavqa kao biv{i radikal. Srbija nije `elela nijedan rat, Srbiji su svi ovi ratovi bili nametnuti. Strate{ki ciq Amerikanaca je da se uni{ti Srbija, da Srpski narod vi{e nikada ne predstavqa ozbiqan politi~ki faktor na Balkanu, a mi ula`emo maksimalne napore da spre~imo realizaciju takvih ameri~kih planova. Voditeq: Nenad Mari~i} pita – {ta je sa obe}awima da nijedna strana firma ne}e kro~iti na na{e tlo, da }e te podneti ostavku na mesto u Vladi, da }ete vratiti marku na 14,00 dinara. Dr [e{eq: Firma, to nikada niko od nas nije izjavio da nijedna strana firma ne}e kro~iti, mi smo bili protiv dolaska strane vojske. Voditeq: Verovatno se radi o stranoj vojsci. Dr [e{eq: Objasnio sam vam ve} kako bi otprilike realni kurs, na osnovu sada{weg iznosa novca u opticaju, bio negde izme|u 14 i 15 dinara za jednu marku i govorio sam o tome kako se ve{ta~ki podizao taj kurs. Kada pogledate realnu kupovnu cenu, {ta mo`ete kupiti za 100 maraka u Nema~koj, vide}ete da istu tu koli~inu robe ovde mo`ete kupiti za 1.000 dinara. Na osnovu kupovne mo}i, promer izme|u dinara i marke je jedna marka 10 dinara, to vam mogu re}i ovi na{i gastarbajteri koji `ive u Nema~koj. Oni mogu da uporede {ta mo`e ovde da se kupi za 1.000 dinara, a {ta u Nema~koj mo`e da se kupi za 100 maraka. Otprilike je to ista koli~ina robe, otprilike to je ekvivalentno, {to govori da je marka precewena, da je marka realno precewena po svojoj kupovnoj mo}i. Voditeq: Sne`ana iz Ili}eva pita – kada }e biti ispla}en de~iji dodatak, da li ide kamata na de~iji dodatak, kao {to ide na sve dugove koje gra|ani imaju? Dr [e{eq: Pa ne ide kamata, ali }e morati da bude revalorizacija. 235
Voditeq: Zoran Radovanovi} pita – za{to dr`ava {tampa bonove za benzin, a benzina nema, a mi te bonove pla}amo u dinarima. Dr [e{eq: Odgovorio sam i na to pitawe, mi smo imali mo`da nekada i neumerena obe}awa da }e se ovi radovi zavr{iti ranije, na obnovi rafinerija, u Pan~evu i Novom Sadu, nakon toga se uvidelo da treba i neke dodatne radove izvesti u Pan~evu, da su razarawa bila ve}a nego {to se u prvi trenutak mislilo, nego {to se procewivalo, ali nadamo se, do kraja godine, ili negde u januaru mesecu, da }emo imati normalno snabdevawe. ^vrsto su nam to obe}ali iz obe rafinerije, a Vlada pomno prati radove na obnovi i odre|ena ulagawa vr{i, da bi se to ubrzalo. Voditeq: Milo{ pita – {ta mislite o velikom broju qudi na pla}enim odsustvima, imaju plate 300 dinara, a od toga im se oduzima, tj. uzima dnevnica solidarnosti? Dr [e{eq: Ja ne verujem da se od tih 300 dinara uzima dnevnica solidarnosti, otkuda to? Ja mislim da je jasno na koje se iznose uzima dnevnica solidarnosti i da onome ko prima 300 dinara, ne verujem da se uzima dnevnica solidarnosti. Drugo, smisao tih prinudnih odmora je da qudima te~e radni sta`. Svesni smo mi da oni ne mogu od 300 dinara da `ive, ali na neki na~in ipak im je taj radni sta` regulisan, on te~e, a objektivno je takva ekonomska situacija u zemqi, nismo je mi sada proizveli, ona je nasle|ena. Ekonomska kriza u ovoj zemqi po~ela je mnogo pre raspada Jugoslavije, onog trenutka kada Tito vi{e nije mogao da dobije jeftine kredite na Zapadu, zadu`io zemqu do gu{e, onda{wu Jugoslaviju, na 19 milijardi dolara, tada je krenula ekonomska kriza i svake godine se sve vi{e produbqivala. Voditeq: Qubi{a Markovi} iz Jovanovca pita – da li }ete ispuniti posledwe obe}awe, koje ste u predizbornoj kampawi dali gra|anima, da }ete seqacima isplatiti penziju u bonovima, koju dr`ava duguje skoro dve godine? Dr [e{eq: Tek smo isplatili redovnim penzionerima, ne mo`emo sve odjednom, i to gra|ani treba da imaju u vidu. Kad sam obe}avao ovakav na~in isplate u predizbornoj kampawi, neprekidno sam isticao da se najvi{e bojim neumerenih o~ekivawa. Ne mo`e sve odjednom, nemogu}e je, ali se pokazalo da je ovaj oblik regulisawa dr`avnih dugova izvanredan. Da je dr`ava i na{la pare, da smo na{li devize, pa na osnovu tih deviza {tampali dinare, opet bi izazvali veliku hiperinflaciju, da se odjednom u opticaju na{la tolika koli~ina dinara. To je pet milijardi dinara, da smo isplatili u gotovu zaostale penzije. Na ovaj na~in mi smo inflatorni udar spre~ili. Nismo ga izazvali, dakle, emitovawem bonova za struju i bili smo minirani na izvestan na~in od nekih delova Javnog preduze}a “Srbija{ume”, jer nisu isporu~ivali kvalitetno ogrevno drvo, a vi se se}ate, jedna od mogu}nosti kori{}ewa tih bonova bila je nabavka ogrevnog drveta i nabavka ugqa. Kod nabavke ugqa su nas minirale distributerske firme, jer nisu bile zadovoqne profitom koji ostvaruju na osnovu prodaje ugqa. Nije im se isplatilo da rade sa malom mar`om, tako da su uglavnom izbegavale da isporu~uju ugaq po ovom sistemu. 236
[to se ti~e struje, tu elektroprivreda, koja je pod ~vrstom kontrolom dr`ave, jednostavno nije mogla da izbegne, a nije ni poku{avala, moram da priznam. Voditeq: Gledateqka iz Kragujevca pita – kada }e biti re{eno pitawe dr`avqanstva qudi koji su do{li iz Hrvatske 1991. godine? Nemam status izbeglice, suprug mi je vojno lice. Prvi put smo podneli zahtev 1992, a obnovili ga 1997. godine, i ni{ta nije re{eno. Drugo pitawe – {ta }e biti sa imovinom izbeglih i prognanih iz Hrvatske i da li neko razmi{qa o tome? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, imamo ~vrst dogovor sa na{im koalicionim partnerima da se pod hitno ubrza odobravawe upisa u kwigu dr`avqana svim Srbima koji su `iveli bilo gde na podru~ju biv{e Jugoslavije. [to se ti~e imovine, Hrvatska }e nastojati da izbegne nadoknadu {tete, dosta je te imovine i uni{teno. Sada, kada Srbi poku{aju da prodaju svoju imovinu na podru~ju Hrvatske, kao i na podru~ju Srpske Krajine, koja je pod Hrvatskom okupacijom, onda im se to vi{estruko obezvre|uje. Ku}a koja npr. vredi realno 100.000 maraka, ne mo`e da se proda za vi{e od 10 ili 20.000 maraka, otprilike je taj neki omer prisutan. Voditeq: Gledalac iz Kragujevca pita – propagirali ste stvarawe Velike Srbije, kako tuma~ite stvarawe velike Albanije na ra~un Srbije? Dr [e{eq: Velika Albanija jo{ nije stvorena i u~ini}emo sve da ne bude stvorena, a {to se ti~e Velike Srbije, to ostaje na{ krajwi ciq, glavni ciq srpskih radikala. Voditeq: Da li }e izbeglice sa Kosova imati pravo glasa na predstoje}im izborima? Dr [e{eq: Mora}e da imaju pravo glasa. Voditeq: Kada }ete ispuniti obe}awe da }ete rasprodati Dediwe – pita @ivomir iz Kragujevca? Dr [e{eq: Pa ve} smo rasprodali pro{le godine nekih 20-tak vila. Te vile smo prodali preko javne licitacije i sav novac je iskori{}en za kupovinu stanova za policiju. Neke su ~ak mewane za stanove, tako da se krenulo sa tim, ne onako brzo kako bismo mi `eleli, ali bar je prvi korak napravqen. Voditeq: Sne`ana Mihajlovi} iz Erdoglije pita – govorili ste pre izbora da }e penzije svim penzionerima biti iste, za{to tako nije ura|eno i mo`emo li se nadati boqem standardu? Uz to, da li postoji mogu}nost da se de~iji dodaci redovnije ispla}uju? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, zalagali smo se za ujedna~avawe penzija, ali do omera 1:2, da najve}a penzija bude dva puta ve}a od najmawe i da visina penzije zavisi iskqu~ivo od godina radnog sta`a. Me|utim, morate da imate u vidu da je ova Vlada koalicionog karaktera i da ova Vlada realizuje samo ono o ~emu se koalicioni partneri dogovore, o ~emu se postigne sporazum. Ne mo`emo ni mi radikali pretendovati da se u celosti ostvari na{ program, niti to mogu socijalisti i JUL pretendovati. Ostvaruje se samo ono {to se mi dogovorimo, to je kompromis izme|u na{ih programa. Voditeq: Gde Romi mogu da registruju udru`ewe, s obzirom da Sekretarijat u Kragujevcu ka`e da nije nadle`an za to? 237
Dr [e{eq: Udru`ewe Roma, kao udru`ewe gra|ana, mora da se registruje u Kragujevcu. Ne mogu da shvatim za{to,to je SUP, je li, mislim da on treba da realizuje tu registraciju. U Beogradu te stvari solidno funkcioni{u, postoji vi{e udru`ewa Roma, a mogu vam re}i jo{ jednu stvar, da je prvi put u istoriji ~ove~anstva jedan Rom postao ministar, i to kao srpski radikal u Vladi Republike Srbije, to je ministar Jovan Damwanovi}, predsednik Udru`ewa Roma iz Zemuna i ciganski kraq, takva mu je titula. Voditeq: Qubisav Stevanovi} iz Kragujevca pita – program va{e partije je takav da ste se zalagali za privatnu svojinu, da li ste va{im ulaskom u Vladu doprineli privatizaciji, ili ste je uko~ili i zbog ~ega? Dr [e{eq: Pa nismo je uko~ili, mi je neprekidno forsiramo, i evo, dogovorili smo se ve} bili da pojednostavimo postupak privatizacije, da je ubrzamo i u~inimo obaveznom, ali jo{ nismo stigli da to preto~imo u konretne zakonske norme. Znate, ima dosta otpora, ima otpora u strukturi privrede, u dru{tvenom sektoru, videli smo kako izgledaju ti otpori i kad smo se trudili da privatizujemo cementare. Uglavnom, menayment u tim firmama okleva, boji se da ne izgubi sopstvene pozicije i spre~ava neke ozbiqnije korake. Ova blokada i ove sankcije su bitno smawile i eventualnu zainteresovanost stranih firmi da u|u u taj proces privatizacije. Ali, mi se nadamo u najskorije vreme da }emo neke bitne pomake u~initi, i to u dogovoru sa Rusima i Kinezima. Mislim da }emo i}i na privatizaciju nekih ve}ih firmi i da }emo u zamenu dobijati energente ili ne{to sli~no, nije nemogu}e i lekove da dobijemo. Sada smo po~eli da radimo jedan aran`man sa Kinezima oko uvoza wihovih lekova, svi su ti lekovi po stranim licencama, vrlo su kvalitetni, a po nekoliko puta jeftiniji nego {to su na Zapadu. Voditeq: Ilija Miqkovi} iz Kragujevca pita – da li }e se pojaviti gorivo na dr`avnim pumpama, po{to nam se ve} nekoliko meseci unazad izdaju bonovi, a goriva nema? Dr [e{eq: Trudimo se da to bude do kraja decembra, najkasnije u januaru, imamo ~vrsta obe}awa NIS-a, a da li }emo uspeti, vide}emo. Voditeq: Dejan Milovanovi} pita – ko finansira Dinki}a i neku Grupu 17? Dr [e{eq: Dobijaju novac od Amerikanaca direktno, pa nedavno je Medlin Olbrajt izjavila da su Amerikanci opozicionim grupacijama u Srbiji isplatili skoro 12 miliona dolara, a usvajawem ovog Helmsovog zakona predvi|eno je od 1. oktobra do 30. septembra slede}e godine 100 miliona dolara. Vi ste videli kad je to Medlin Olbrajt nedavno izjavila, to je bilo pre 15-tak, 20-tak dana, ovde je postala prava pomama me|u opozicionim partijama – ko je uzeo te pare. ^ak su i neke opozicione novine vr{ile istragu – ko je dobio, a ko nije dobio. Izbila je sva|a u ANEM-u, Ceki} iz Radio Indeksa optu`io je Verana Mati}a, {efa ANEM-a da te pare distribui{e po nekim svojim li~nim kriterijumima i da se nikada ne zna kome je koliko dao. 238
Onda, postavqa se pitawe: za{to ovolika disperzija prozapadnih stranaka, stranaka koje instrumentalizuju Amerikanci? Neprekidno se dele, neprekidno se cepaju. Sada ih ima 30-40-50, ko zna koliko ih ima. To je zato {to svako od tih pojedinaca `eli da bude lider, kako bi direktno iz ameri~kih ruku primao pare. Ako je unutar jedne stranke, postavqa se pitawe – {to se oni svi ne udru`e u Demokratsku stranku, tako bi bili ja~i, boqe organizovani, boqe bi funkcionisali. Da, ali onda bi samo jedan ~ovek primao pare, ne bi bilo para za Vuka Obradovi}a, direktno u ruke, ne bi bilo za Velimira Ili}a, ne bi bilo za Gorana Svilanovi}a, ne bi bilo za mnoge od wih. Onda, te pare se daju i ovim navodnim studentskim liderima. Setite se, pro{li put kad su bile zimske demonstracije, jednom su se potukli oko tih para, mobilnih telefona, pejyera i sl. Priznali su javno da dobijaju pare. Onda, pare idu za te asocijacije gra|ana, za nezavisna udru`ewa gra|ana. I tu je velika disperzija, tri-~etiri pojedinca formiraju udru`ewe, a mnogo tog novca ode ameri~kim administrativnim funkcionerima, birokratama, znate, jer se pare daju bez ikakvih priznanica, a najmawe jedna tre}ina ostane u wihovim rukama. Toga vrlo malo pretekne za direktne investicije u opozicione delatnosti. Voditeq: Radnik “22. decembra” ka`e – vi ste potpisali re{ewe o uvo|ewu privremenih mera u “22. decembru” gde je radio va{ zamenik Toma Nikoli}, da li vam je poznato stawe u “22. decembru” nakon uvo|ewa privremenih mera? Dr [e{eq: Koliko sam ja informisan, situacija se popravqa. Situacija je sada osetno boqa, nego {to je bila ranija. Sada smo na izvestan na~in spasili “22. decembar” na{om intervencijom i konkretnom pomo}i koju je Vlada Srbije omogu}ila. Voditeq: Gledalac ka`e da je proizvodwa sa 60% pre privremenih mera, spala na 15%. Dr [e{eq: Ja u to ne verujem, ja imam informacije da se situacija popravqa i u “22. decembru”, i u “Filipu Kqaji}u”, a i u “Zastavi”, to su tri firme gde smo najvi{e intervenisali, pogotovo u “Zastavi”. Mislim da ne mo`emo biti zadovoqni situacijom koja je tamo, ali ona je boqa nego {to je bila pre intervencije Vlade Srbije. Voditeq: Jelena pita – po{to je Vlada htela da pomogne Trgovinskom preduze}u “Srbija” i postavila direktora Tubi}a, da li je u wenoj nadle`nosti to {to kupuje vozila, ko`ne ta{ne i ostalo? Dr [e{eq: Ja ne znam {ta kupuje direktor Tubi}, ali mislim da je na{a intervencija i u toj firmi bila uspe{na i da se ta firma oporavqa i izlazi iz krize. Ona je ~ak nosilac snabdevawa ovim osnovnim `ivotnim namirnicama u Kragujevcu i okolini Kragujevca, je li tako, i mislim da se preko te radwe mo`e do}i do dosta `ivotnih namirnica, kako ja ~ujem. [e}era ve} ima u toliko velikim koli~inama, da se zadr`ava po rafovima. Dakle, opala je tra`wa za {e}erom. Zasitili smo tr`i{te. Nadam se da }emo u najskorije vreme tako zasi}ewe dobiti i kad je u pitawu uqe. 239
Voditeq: Markovi} Dragan pita – {ta }e biti sa velikim dugovima gra|ana za elektri~nu energiju? Dr [e{eq: Ti }e dugovi morati da se plate. Voditeq: Zoran pita – za{to se 29. novembar slavi kod nas? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, taj praznik ne slavimo i Zoran ne bi trebalo meni da ~estita taj praznik, jer ja ne znam ko je taj Zoran i koliko ima godina. Kad sam se ja borio protiv 29. novembra, to je bilo veoma opasno. Mogla se i glava izgubiti i osu|en sam bio na osmogodi{wu robiju, kao najistaknutiji antikomunisti~ki borac u to vreme. Mi, srpski radikali, protiv smo 29. novembra kao praznika. Vi ste videli, mi danas nismo bili na ovom prijemu koji je predsednik Savezne Republike Jugoslavije organizovao u Palati federacije, iako smo bili pozvani. Tomislav Nikoli} i ja smo danas bili pozvani i u Beli dvor. Mi bismo do{li na uru~ewe odlikovawa istaknutim na{im vojnim i policijskim generalima, jer smatramo da su ta odlikovawa zaslu`ili. Nama je smetao povod uru~ewa, a povod je bio Dan republike, a mi smo protiv tog praznika i srpski radikali su glasali protiv tog zakona u Saveznoj skup{tini, ako se se}ate. Mi smatramo da to pod hitno treba mewati, i to je na{ javni stav od koga ne}emo odstupiti. Ali naravno, ne smatramo da je to dovoqno krupno pitawe, da izazovemo problem u na{oj koaliciji. Ako se mi usagla{avamo prili~no uspe{no oko ekonomske i socijalne politike, i ako tu pravimo neke relativno dobre poteze, onda postoje neke stvari koje se ostavqaju za neka boqa vremena. Voditeq: Slu{ateqka Biqana pita – gde je uqe i bra{no, ako tvrdite da ga ima? Dr [e{eq: Ima ga i vi{e nego u dovoqnim koli~inama koje svakog dana isporu~ujemo. E sada, poprili~no toga nestaje nekim {vercerskim kanalima, neko ko je zadu`en za distribuciju jedan deo uzima i upu}uje na crno tr`i{te, a i gra|ani se trude da stvore ku}ne zalihe, i to optere}uje sistem snabdevawa. Mi }emo negde do kraja decembra to u potpunosti normalizovati. A {e}era ima dovoqno, mislim da ga u kragujeva~kim prodavnicama ima dovoqno, da biste sada mogli da odete da kupite {e}er. Voditeq: Rajko Stojiqkovi} ka`e – sla`em se sa vama da je glavni razlog za monetarni oktobarski udar mahinacija bankarskih radnika. Dr [e{eq: Nisu to bankarski radnici, to su direktori, {efovi. Voditeq: Interesuju ga imena direktora, koji su sada u zatvoru zbog takvih kriminalnih radwi. Dr [e{eq: To bi trebala Narodna banka da saop{ti. Narodna banka je jedina upu}ena ko je sa ~ime mogao da iza|e na crno tr`i{te. Voditeq: Biqana Markovi} ka`e – interesuje me nagli skok marke na 20,00, koliko }e sada mo}i da kupe “Zastavini” radnici, a koliko }e mo}i posle nekoliko meseci? Dr [e{eq: Za{to da kupuju marke, wima je bio dat kredit, da bi mogli da otpo~nu neku samostalnu proizvodwu, pre svega poqoprivrednu proizvodwu ili da se bave ne~im drugim, malom privredom i sl. Nikome te pare nisu davane da kupuje marke. Ja ne znam da je marka 20,00 dinara. Koli240
ko ja znam, marka je 17,00 dinara na crnom tr`i{tu u Beogradu. Nije nemogu}e da negde do|e do pove}awa, ako pristigne neka sve`a koli~ina dinara iz Crne Gore. Voditeq: Aleksandar Bu|evac, iz Erdoglije, za{to ne potra`ite ekonomsku pomo} iz inostranstva, kada je ve} neophodna, i da li }e biti kamate na dugovawa penzija penzionerima? Dr [e{eq: Kakva je to pomo} iz inostranstva, koga to poma`u, da li poma`u Rumuniju, da li poma`u Bugarsku, da li poma`u Makedoniju? Ako wih ne poma`u, a toliko se wihove vlade udvaraju NATO-u, za{to bi onda neko nas pomagao? Mi ne tra`imo pomo}, mi tra`imo ravnopravnu ekonomsku saradwu, a pre svega sa prijateqskim zemqama. I u perspektivi izgleda da }emo u tome imati zna~ajnog uspeha. Voditeq: Da li biste smeli da pro{etate sa koalicionim partnerima ulicama Kragujevca, bez obezbe|ewa, pita Radomir Kari} iz Lu`nika? Dr [e{eq: Smeo bih sam, bez ikakvog obezbe|ewa da pro{etam ulicama Kragujevca, ali ne znam za{to bih {etao sa koalicionim partnerima, ali spreman sam sam, evo i ve~eras ako treba, ako neko misli da treba da proveri, spreman sam da {etam ulicama Kragujevca, do mile voqe. Voditeq: Nedeqko Pupovac ka`e da polovina penzionera nije dobila bonove za struju. Dr [e{eq: To nije ta~no, da polovina nije dobila. Neki procenat nije, to je nekih mo`da 5% zbog problema oko distribucije. Neki nisu na|eni na adresama, a neki su penziju primali preko bankovnih ra~una, pa je tu posle bilo problema, trebalo je da idu u ove filijale EPS-a, kako se to ve} zove – naplatne centre, pa da tamo reguli{u to pitawe. Trebalo bi do danas da je to sve u potpunosti regulisano. Voditeq: Vi}entije Ristovi} – obe}ali ste narodu da }e benzina biti na pumpama od 1. oktobra, od toga ni{ta nije bilo, tri meseca narod nije iskoristio bonove. Dr [e{eq: Mi smo dobili obe}awe, rekao sam ve}, da su neka o{te}ewa bila mnogo te`a nego {to su prve procene pokazivale, ali sada su ta obe}awa da }e snabdevawe biti normalizovano do kraja decembra. Najkasnije u januaru. Voditeq: Dragan, pozdravqa odluku Vlade da tra`i odgovornost od svojih ~inovnika i da ih smewuje ako posao ne rade kako treba, stoga vas moli da mu odgovorite na pitawe – kada }e Vlada snositi odgovornost i tra`iti odgovornost od predsednika dr`ave za propast dr`ave i naroda. Dr [e{eq: Prvo, ne mo`e se tra`iti odgovornost od predsednika dr`ave. Drugo, na{ narod nije propao, na{a dr`ava nije propala. Na{a dr`ava je u ogromnim problemima, na{ narod je u te{koj situaciji, u ekonomskoj krizi, socijalnoj bedi, agresija se nastavqa. Agresija je samo promenila oblik, nema vi{e bombardovawa, ali su poja~ane blokade, sankcije, unutra{we subverzije. 241
Vidite, ovo {to je otkrila na{a SDB sa ovom bandom terorista koja je organizovala francuska obave{tajna slu`ba. Ko zna kakve se jo{ bande spremaju, ko zna {ta jo{ CIA radi, i kako Amerikanci misle da iskoriste tih 100 miliona dolara koji su odobreni u Kongresu, pre nekoliko dana. Na{a zemqa je fakti~ki pod jednom vrstom opsadnog stawa. To treba razumeti. Voditeq: Gospodine [e{eq, to bi bilo sve za ve~eras. Hvala vam {to ste gostovali u na{oj emisiji. Nadam se da }emo se opet videti. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Po{tovani gledaoci, bila je ovo emisija “Aktuelno” i na{ gost gospodin dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije. Prijatno ve~e.
X KAPU DOLE VLADI SRBIJE TV Bor, “Otvoreni studio”, 2. decembar 1999. godine Voditeq: Ovo je “Otvoreni studio” TV Bor. Ve~eras govorimo o aktuelnoj dru{tveno-ekonomskoj situaciji. Gost emisije je potpredsednik Vlade Republike Srbije, dr [e{eq. Dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Na{i gledaoci znaju da je ovo kontakt program i da }e tokom emisije mo}i da se ukqu~e postavqaju}i pitawa putem telefona. Po{to je telefon ve} dat brojna pitawa su ve} stigla. Verujem da }ete vi rado odgovoriti na svako pitawe koje stigne. Dr [e{eq: Ako mi pru`ite {ansu. Voditeq: Potrudi}u se. Recite mi, va{e gostovawe u ovoj emisiji je zaista za nas prava prilika da iz prve ruke saznamo {ta se ovih dana de{ava u Vladi, kada je re~ o svima nama, dakle, {ta Vlada ~ini da `ivimo bar ne{to boqe nego {to smo `iveli do sada. Dr [e{eq: Znate, pro{li smo kroz jedan te`ak rat, tri meseca bombardovawa tokom kojih nam je nanesena {teta do 100 milijardi dolara. Mi smo u velikim poslovima obnove zemqe, pre svega obnove saobra}ajne infrastrukture, nekih vitalnih privrednih sistema, stanova i ku}a za gra|ane ~iji su domovi stradali u tom bombardovawu. Tu Vlada Srbije ima ogromne rezultate. Velike uspehe, i oni su toliko o~igledni da nema potrebe da ne{to posebno o tome govorim. Zatim, mi nastojimo svim silama da obezbedimo dovoqno struje za ovu zimu, i u tome uspevamo. Imali smo nekih problema, ali te smo probleme re{ili, ~ak smo i smenili dosada{weg direktora Elektroprivrede Srbije zato {to nije na adekvatan na~in, mada ne bih neke te{ke re~i koristio, ali nije na adekvatan na~in sproveo politiku Vlade po pitawu snabdevawa elektri~nom energijom. Vi vidite da mi nesta{ica nemamo. Svi na{i neprijateqi i izdajnici iz zemqe su tvrdili da }emo biti bez struje ove zime, da }emo se smrza242
vati itd., a mi struje dovoqno obezbe|ujemo i mislimo da }e je biti do kraja zime. Ne mogu da iskqu~im, moramo biti realni, da je nekada ne}e biti po sat dva, da }emo da iskqu~ujemo po nekim grupama gra|ane itd. ako ba{ do|emo u takvu situaciju, ali nastojimo da nikakvih iskqu~ewa ne bude i odr`avamo najjeftiniju mogu}u cenu struje. Mi jo{ nismo pre{li na zimsku tarifu, jo{ je nismo ni odredili. Struja nije poskupqivala jo{ od maja pro{le godine, kada je bilo posledwe poskupqewe od 9,5%. Pro{le godine, kada se prelazilo na zimsku tarifu, mi nismo dozvolili da bude punih 50%... Voditeq: I u avgustu ove godine struja je poskupela za 9,5%? Dr [e{eq: To je bila samo jedan mawa korekcija cene koja nije delovala na standard stanovni{tva posebno zna~ajno i nije ugrozila taj standard. Dakle, ja vam govorim {ta smo uradili dok je trajao mandat ove vlade narodnog jedinstva, nepune dve godine, zna~i u maju pro{le godine, pa onda taj prelazak na zimsku tarifu kada smo prepolovili, i ova jedna korekcija, to je ne{to {to je gra|anima podno{qivo ako struje bude dovoqno. Sada ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da struje zaista bude dovoqno i ube|en sam da }e je biti. Vodimo ogor~enu borbu protiv poskupqewa, protiv inflatornih udara. Prvo smo suzbilu inflatorne udare iza kojih su stajale neke poslovne banke, zatim inflatorne udare koji su ve{ta~ki izazivani preko Kosova i Metohije, Crne Gore i Republike Srpske, i taj inflatorni udar smo uspeli da suzbijemo. To je onaj inflatorni udar negde s kraja septembra i po~etka oktobra meseca. Sada smo relativno stabilizovali kurs dinara i na crnom tr`i{tu. Ciq nam je da vratimo cene na septembarski nivo. Vlada Republike Srbije je vratila pod sistem kontrole svu robu koju smo osloba|ali te kontrole od marta pro{le godine do danas. Pokazalo se da mnogi nisu ozbiqno shvatili na{e namere da po svaku cenu sa~uvamo i ovaj relativno slab `ivotni standard, ali ipak nekakav, koji omogu}ava neko normalno pre`ivqavawe u uslovima ove te{ke krize i poku{aja zapadnih sila da nam uni{te dr`avu u potpunosti, da nas kao narod zbri{u s politi~ke pozornice Evrope i sveta. Voditeq: Rekla bih da cene ipak sporo idu nani`e, mnogo su br`e i{le navi{e. Dr [e{eq: Sporo idu nani`e, ali mi smo uredbu doneli krajem novembra i sada idemo na rigorozne kontrole. Drugo, znate da imamo veliki problem sa nekim monopolistima na tr`i{tu, koji se ~esto organizuju na mafija{ki na~in i prave nam ve{ta~ke nesta{ice osnovnih `ivotnih namirnica. Mislim da je sada taj problem sa uqem re{en ili na putu da bude re{en. Jo{ nije u potpunosti svuda normalizovan... Voditeq: Nema ni {e}era. Dr [e{eq: [e}era isto imamo dovoqne koli~ine. Ova godina je bila izuzetno dobra. Berba {e}erne repe je bila dobra, izuzetan rod. Nema nikakvog razloga da nema {e}era, osim tih monopolista koji namerno skrivaju robu `ele}i da izazovu pove}awe cena. 243
Mi im sada ne damo te korekcije cena. Mo`da }e negde u perspektivi da do|e do toga, ali nadamo se da ne}e biti potrebe pre prole}a da korigujemo bilo koju cenu poqoprivrednih prozvoda, ovih osnovnih `ivotnih namirnica. Dakle, mi ovu zimu moramo savladati sa {to mawe muka. Ne mo`emo da ka`emo – sve }e biti lepo, sve }e biti idealno, ne}e biti muka, ne}e biti problema. Problema }e biti ali trudimo se da oni budu {to sno{qiviji. Voditeq: Da li eventualno i transfer nekih osnovnih `ivotnih namirnica sa teritorije Srbije u neke druge krajeve uti~e da je snabdevawe kod nas bilo lo{ije. Dr [e{eq: Videli ste koliko je sada na{a policija zaustavila robe kod Prijepoqa. Voditeq: To je Jugoslavija. Dr [e{eq: Jeste, ali mi smo nudili Vladi Crne Gore – mi ho}emo da isporu~imo kompletne koli~ine `ivotnih namirnica, i bra{na, uqa, {e}era, ono {to je potrebno Crnoj Gori, a Crna Gora ima 600.000 stanovnika, i da napravimo bilanse. To smo im nudili. Oni nisu hteli bilanse. Oni su hteli da jeftino pokupuju tu robu, a proizvodwa je kod nas subvencionisana i mi sve ove proizvode subvencioni{emo, po~ev od toga {to dajemo privilegovane cene nafte poqoprivrednim proizvo|a~ima. Za svaki hektar zasejan {e}ernom repom mi smo davali premiju 1.500 dinara ~istog novca. Pa, subvencioni{emo proizvodwu uqa, mesa, mleka. Proizvo|a~ima mleka smo isplatili 600 miliona dinara na ime subvencija. Mi ne mo`emo sada dozvoliti da neko po tim jeftinim cenama pokupuje tu robu u Srbiji i da je onda izvozi za Muslimansko-Hrvatsku Federaciju, za Hrvatsku, za Albaniju, da prodaje [iptarima na Kosovu i Metohiji itd. da on u stvari ostvaruje ekstraprofit. Voditeq: Mo`da oni tro{e vi{e uqa i {e}era. Dr [e{eq: Ali ne mogu ba{ tolike koli~ine da potro{e, to je ipak sme{no. Kao {to su uvezli za 70 miliona dolara banana. Te banane su preplavile srbijansko tr`i{te da nikakve carine na wih nisu pla}ene. Ni ovde nisu bile jeftine. I tu se ostvarivao ekstraprofit. Mora se tome stati ukraj. To vi{e ne mo`emo dozvoliti. Voditeq: Pomenuli smo da bi trebalo da bude {to urednije i redovnije snabdevawe elektri~nom energijom, da nas o~ekuje stabilizacija i u snabdevawu osnovnim `ivotnim namirnicama. Zima je na pragu, ve} je nekako i krenula ali jo{ nije stigla ona prava, da li su bar delom re{eni problemi vezani za popravku svih uni{tenih objekata koji greju odre|ene gradove i da li ima dovoqno gasa gde se on koristi, odnosno mazuta. Dr [e{eq: Nismo jo{ sve popravili. Ono glavno smo popravili bar do te mere da mo`e da funkcioni{e. [to se ti~e grajawa mi smo sklopili aran`man sa Rusijom koji je veoma povoqan i gas pristi`e u odre|enim koli~inama. Kod nas se sada poja~ava potro{wa gasa jer se mnogi preorijenti{u na gas iako ga do sada nisu koristili. Znate, gas je najjeftiniji energent, zbog cene. Tako, ako nekada ima problema onda je to zbog toga, pa }emo morati 244
da ugovaramo dodatne koli~ine. [to se ti~e mazuta mi odr`avamo to stawe. Naravno, moramo da budemo {tedqivi, ali odr`avamo to stawe tako da nigde u pravom smislu re~i nemamo krizu grejawa. Ovo {to se desilo u Ni{u to su ve{ta~ki stvorili u gradskoj skup{tini. Kada je na{a inspekcija oti{la na lice mesta u rezervoaru su prona{li 400 tona mazuta. A, ovo {to su hteli da uvezu je 330 tona. Dakle, mawa koli~ina od one koja je zate~ena u rezervoarima. Pravili su veliku pompu, humanitarna pomo}, ovo i ono, a uop{te nije u pitawu humanitarna pomo} nego neki {pekulantski posao, neki To{i} Miroqub, vlasnik privatne firme to uvozi i `eli da zaobi|e carinske da`bine i akcize i da ostvari ekstraprofit u dosluhu sa nekim ~elnicima gradske vlasti Ni{a. To su {pekulantske radwe, a drugo imali smo i robne rezerve dislocirane u Ni{u. Sada oni glume kao oni su na silu uzimali gorivo iz tih robnih rezervi. Mi nikada nismo nikome odbili zahtev da koristi neku robu iz robnih rezervi koje su im poverene na ~uvawe, ako je predlog bio dovoqno dobro obrazlo`en, ako je bio ubedqiv. Zna~i, mi raspola`emo tim robnim rezervama da bismo likvidirali nesta{ice, da bismo suzbijali krizu u grejawu i sli~no. To se moglo regulisati ili kupovinom mazuta iz robnih rezervi ili pozajmicom mazuta. Mogla je skup{tina Ni{a da pozajmi odre|enu koli~inu mazuta iz robnih rezervi i da vrate onda kada budu u prilici da sami nabave. Za{to se ni{ka op{tina nije pojavila kao direktni uvoznik? To bi bilo logi~nije. Za{to mora jedan privatnik sa svojom firmom, i to ~ovek koga smo hapsili u toku rata zbog utaje ogromnih koli~ina nafte u vreme ratnog stawa, kada su vladale posebne... Voditeq: Da li op{tina mo`e da se pojavi kao uvoznik? Dr [e{eq: Mo`e. Svako pravno lice mo`e da se pojavi kao uvoznik. A, vidite, od letos do danas mi neprekidno smawujemo akcize, i za naftu i za naftne derivate. Sada smo imali, pre nekoliko dana, jedno smawewe. U istom ovom Slu`benom glasniku gde smo objavili dopuwenu antimonopolsku uredbu, mi smo objavili uredbu o smawivawu nekih da`bina dr`ave povodom uvoza naftnih derivata. Voditeq: Za{to i daqe nema goriva za gra|anstvo? Dr [e{eq: Nismo uspeli jo{ da popravimo na{e rafinerije. Vi znate da smo mi i daqe pod blokadom {to se ti~e te nafte. Jo{ uvek postoji naftni embargo prema na{oj zemqi. Mi imamo mogu}nosti da se uvezu odre|ene koli~ine nafte ali na{e rafinerije jo{ nisu u stawu da dovoqno te nafte prerade. Prvo je bio prioritet da se osposobe postrojewa u obe rafinerije, pan~eva~koj i novosadskoj, da proizvedemo dovoqno dizela za jesewu setvu. Tu smo postigli solidne rezultate. Negde je bilo problema po pitawu distribucije. Jer, neki koji su zadu`eni za distribuciju neodgovorno se pona{aju i dosta toga ode na crno tr`i{te, a bude uskra}eno neposrednim poqoprivrednim proizvo|a~ima kojima je ta jeftina nafta bila namewena. To je sad stvar i lokalnih organa vlasti, na~elnika okruga i onih firmi koje direktno vr{e tu distribuciju. Tu mora i daqe da se zao{trava di245
sciplina. Dobili smo obe}awa od obe rafinerije da }e do nove godine biti u stawu da normalizuju snabdevawe i benzinom i drugim vrstama goriva u celoj Srbiji. Da li }e ba{ to obe}awe ispuniti do nove godine ili negde u januaru mesecu nije toliko zna~ajno. Mi `eqno i{~ekujemo taj trenutak da goriva bude na svim pumpama, da bude po nekoj pristupa~noj ceni, jer ova cena na crnom tr`i{tu naravno nije pristupa~na i nije cena koja doprinosi pove}awu na{eg `ivotnog standarda, naprotiv, to je sada vi{e od jedne i po marke, tu se otprilike kre}e. Mi }emo gledati da ta cena bude solidna, pristupa~na. Ako mene pitate za mi{qewe, otprilike da bude oko jedne marke. Tu i dr`ava ima dovoqno prihoda za svoj buyet. Zadovoqni su i proizvo|a~i nafte. Mi imamo oko 700-800.000 tona doma}e proizvodwe sirove nafte. Ta proizvodwa je nastavqena i mi smo je skladi{tili. Dakle, u onom trenutku kada rafinerije budu sposobne da u potpunosti preuzmu taj posao mi }emo imati {ta da prera|ujemo. Tada }e biti mnogo vi{e i mazuta, i asfalta, i svih ostalih derivata. ^inimo sve {to je u na{oj mo}i da zaista taj veliki posao zavr{imo do nove godine. Malo vi{e smo bili optimisti negde krajem avgusta i po~etkom septembra ali posle se ispostavilo da su razarawa, pre svega u pan~eva~koj rafineriji, bila ve}a u tim pogonima koji proizvode benzin nego {to se u prvi mah procewivalo. Tako nam malo sporije ide taj posao ali se nadam da }e biti uspe{no zavr{en do kraja ove ili po~etkom slede}e godine. Voditeq: Evo, govorili smo o zaista va`nim stvarima za `ivot svakoga od nas, ali... Dr [e{eq: Va{e prvo pitawe je bilo {ta sada radi Vlada narodnog jedinstva. To su na{i osnovni poslovi. Dakle, mi se, pre svega, bavimo ekonomijom. @elimo da u ovim zaista kriznim uslovima, u uslovima spoqne blokade i pove}anih pritisaka protiv na{e zemqe, jer se agresija nastavqa, ona je samo poprimila druga obele`ja, trudimo se, da osnovne ekonomske probleme razre{imo, na taj na~in da olak{amo `ivot stanovni{tvu na{e zemqe. Voditeq: Koliko qudi trenutno u Srbiji ne radi, nalazi se na platnom spisku neke firme ali za to ne prima nikakvu platu. Dr [e{eq: Mi imamo 200.000 nezaposlenih kao direktnu posledicu bombardovawa. Voditeq: [ta Vlada, u stvari, uop{te mo`e da preduzme da se obezbedi nekakav minimum... Dr [e{eq: Mi ve} preduzimamo neke mere. Desetine hiqada radnika su dobili kredite, koji su izrazili `equ i imaju mogu}nost da se bave privatnim poslom, da otvore neku radwu, neki pogon, ili da se vrate poqoprivredi. Mi smo im davali dosta povoqne kredite i nekoliko desetina hiqada qudi, ne bih mogao ta~an broj da ka`em, prihvatilo je te kredite i wihov se problem smatra re{enim. Mi }emo morati jo{ izvesno vreme da imamo ove tzv. dnevnice solidarnosti, a i wih smo odmerili prema... 246
Voditeq: Mnogi se pitaju kuda one idu. Dr [e{eq: One, pre svega, idu za qude koji su ostali bez posla, za wihovo zbriwavawe, a deo tih dnevnica solidarnosti ula`emo i u one fabrike ~iji je oporavak najurgentniji, kako bi se proizvodwa normalizovala. Voditeq: S obzirom da plate kasne, da nisu visoke, koliko se para prikupi mese~no od dnevnica solidarnosti, zna~i li to ne{to. Dr [e{eq: To varira, ali je iznos u svakom slu~aju zna~ajan. Veoma zna~ajan. U pitawu je nekoliko stotina miliona dinara svakog meseca. Voditeq: [ta je sa privredom? Na koji na~in }e se privreda uop{te pokrenuti? Dr [e{eq: Mi smo, na`alost, zakasnili s tim procesom privatizacije i on je sada u jednom produ`enom zastoju, tako bih to definisao. Mi se trudimo da taj proces privatizacije ubrzamo. Imali smo jedan politi~ki dogovor kao koalicioni partneri da napravimo odre|ene korekcije u Zakonu o privatizaciji, da je u~inimo obaveznom. To je ono {to je osnovno. S druge strane, da neke propagandne napore ulo`imo da objasnimo svim gra|anima ove zemqe da je wihov interes da u~estvuju u procesu privatizacije. Da svako ko ima za sobom radni sta` iskoristi to svoje pravo na 400 maraka vlasni{tva nad odre|enom fabrikom, nad odre|enim preduze}em za svaku godinu svog radnog sta`a. Jer, to je vlasni{tvo. To }e jednog dana mo}i da se proda i to u najskorije vreme. Nije to bezna~ajno. Pogotovu onaj ko bude imao sre}e pa pogodi da kupi akcije ba{ u onoj firmi za koju se poka`e da ima perspektivu. To je ono ~ime moramo da se bavimo. U pripremi je Zakon o otkupu poslovnog prostora. Nadam se da }emo uspeti da ga zavr{imo do nove godine. Sada radimo intenzivno i na buyetu. Ima}emo jedan restriktivan buyet. Dakle, idemo na kresawe javne potro{we kako bismo daqe osloba|ali privredu. Vi vidite, sada, Vlada je podnela projekat zakona Narodnoj skup{tini koji je usvojen. Mi smo svim du`nicima, svim firmama u Srbiji, omogu}ili da prebiju svoje obaveze prema dr`avi i da ih prepolove... Voditeq: Ako su pla}ali obaveze u ovoj godini, po predlogu tog zakona. Dr [e{eq: Do decembra pro{le godine... Voditeq: Ali ako su pla}ali obaveze iz ove... Dr [e{eq: 50% ih osloba|amo i otpisujemo svu kamatu ako plate onih 50% do nove godine i, naravno, ako redovno pla}aju obaveze za ovu godinu. Voditeq: Da li to stimuli{e privredne subjekte da redovno izmiruju svoje obaveze, jer ovo nije prvi put da se posle izvesnog vremena donese jedna takava odluka. Dr [e{eq: Mi smo imali rat i mi moramo posle tog rata da stvari poravnamo, da onima koji su iole sposobni da isplivaju potpomognemo da {to pre isplivaju. Znate, postoje neke firme kojima nijedna ekonomska mera ne mo`e da pomogne... Voditeq: Koje namerno nisu pla}ale... Dr [e{eq:.... da ozdrave. Voditeq: Ali, ima firmi koje su to mogle ali nisu izmirivale obaveze. 247
Dr [e{eq: Te{ko je ulaziti u to kako je ko mogao. U svakom slu~aju mi idemo na to da poravnamo stvari i da sada u~inimo da budu na nuli {to se ti~e tih obaveza od nove godine. A od nove godine nas ~ekaju neke redovne okolnosti u kojima ne}e biti takvog popusta i gde }emo mnogo rigoroznije odmah delovati ako neko prenebregne svoje obaveze prema dr`avi, jer se ovde postavqa pitawe – a {to dr`ava jo{ pre godinu dana nije prinudno napla}ivala te obaveze. Zna~i, ipak su bili neki razlozi koji su nas u tome spre~avali. Voditeq: Tolerantna dr`ava. Dr [e{eq: Ne bih rekao samo toleratna dr`ava nego i neke objektivne okolnosti koje su bile krajwe te{ke. Jer, nije nama ciq da ugu{imo firme nego da im pomognemo da boqe posluju a onda i dr`ava od toga ima koristi, jer lak{e punu svoj buyet. Voditeq: Mislim da je usvojen i paket poreskih zakona u mandatu ove vlade, koji je tako|e imao za ciq da pomogne... Dr [e{eq: Imali smo mi dva paketa poreskih zakona samo ove godine. Svi su zna~ili liberalizaciju i smawivawe obaveza, smawivawe poreza, akciza, carina kada je re~ o paketu poreskih zakona koji je usvojen u Saveznoj skup{tini. Voditeq: U narednom periodu, opet govorimo o privredi, privatizacija kasni. [ta je ono {to predstoji? Kako }e pre`iveti privreda? Ne{to mora da se uradi. Dr [e{eq: Rekoh vam ve} – idemo na to da ubrzamo privatizaciju. U izgledu je sklapawe sporazuma sa nekim stranim firmama, koje }e u~estvovati u procesu privatizacije i to na ozbiqan na~in, dakle da ulo`e kapital, da do|u s kapitalom. Nama nije ciq da u bescewe prodamo na{e fabrike i da dignemo ruke, kao {to su to uradile neke susedne zemqe i da potonemo jo{ dubqe u krizu. Mi tra`imo ozbiqne zdrave partnere koji }e zaista do}i s ozbiqnim kapitalom u na{u zemqu. Mislimo da }emo je ubrzati ovim procesom prodaje poslovnog prostora. U prvoj fazi i}i }emo na prodaju samo onima koji su zate~eni kao korisnici, pa }emo onda omogu}iti i promet tog poslovnog prostora, koji se otkupi. U trenutku kada mi prodamo taj poslovni prostor to }e izgledati kao da smo proizveli neku robu i izneli je na tr`i{te, po onim konkretnim ekonomskim efektima koje izazove. A, realno, te pare, pre svega, mislimo da iskoristimo za socijalne fondove i daqe ulagawe ovde u zemqi u obnovu. Jedan od uspeha koji smo postigli jeste – mi smo isplatili tri zaostale penzije. To je ogromna suma... Voditeq: Putem bonova za struju. Dr [e{eq: Putem bonova za struju, jer je to bio najracionalniji na~in. Ti bonovi su vam kao gotov novac. Penzioneri su zadovoqni. Malo su gun|ali oni koji imaju velike penzije. Koji imaju penzije mnogo ve}e od proseka. Nema nijedne koja je ba{ naro~ito velika ali... Voditeq: Za{to je utvr|en takav na~in isplate penzija. Naime, penzioneri su dobili bonove za struju i tim iznosom se reguli{e prethodni dug, koji do tada nije pla}en, odnosno uzima se novac za akontacije do slede}e godine do 1. oktobra. 248
Dr [e{eq: Vidite, uzeli smo 60% za zimsku tarifu i 40% za letwu tarifu i mislimo da je to dobar na~in da pomognemo penzionerima. Mi nismo imali pare da im isplatimo, a ~ak i da nam je neko dao pare... Voditeq: Verovatno je neko dao pare Elektroprivredi Srbije. Dr [e{eq: Vidite, da smo dobili pare iz inostranstva, da smo dobili devize, da smo {tampali dinare adekvatne tim devizama, mi bismo napravili haos na tr`i{tu. Nismo {tampali toliko, oko pet milijardi dinara smo isplatili kroz bonove za struju. Ove pare koje smo ulo`ili u obnovu elektroprivrede, mi bi svakako morali da ulo`imo. Pitawe je kada bi elektroprivreda smogla snage da to vrati dr`avi. Mi smo ovoga puta ulo`ili u EPS, s druge strane {tampali bonove, a time prebili me|usobna potra`ivawa, a jo{ nismo sve obaveze dr`ave prema EPS izmirili. EPS je ovoga puta pokazala, qudi zaposleni u EPS, pokazali su ogromno po`rtvovawe i sposobnost i odgovornost prema dr`avi. Zaista rade punom parom, rade i iznad nekih objektivnih mogu}nosti i rezultati nisu izostali. Voditeq: Ali, za{to ste isplatili penzionerima tri penzije koje dugujete, dakle ovi penzioneri koji penzije imaju po osnovu zemqoradwe, imaju mnogo ve}a potra`ivawa od dr`ave. Kada ka`em ne po iznosu, nije re~ o sumi.... Dr [e{eq: To je ve} vi{e od deset penzija. Voditeq:... mo`da i 12, nisam sigurna. Za{to se nije razmi{qalo, da se eventualno dug prema tim qudima izmiri na isti ili sli~an na~in. Dr [e{eq: Razmi{qao sam, imamo mi i obaveze na osnovu de~jih dodataka, koji su tako|e veoma veliki. Tu se negde kasni skoro 20 de~jih dodataka, ali ne mo`emo sve odjednom. Onda smo odredili {ta nam je sada prioritet. Ra~unamo, me|u penzionerima ima ve} mnogo veoma starih i bolesnih qudi, od kojih neki ne bi nikada do~ekali, ne bi za svoga `ivota do~ekali, da im se isplate sve zaostale penzije. Ra~unali smo, boqe odmah wima da isplatimo. U slede}oj fazi }emo zemqoradni~kim penzionerima za koje pretpostavqamo da imaju neku oku}nicu, da imaju svoju ku}u, da neko uzgaja sviwu, neko ima kravu, neko ima ovce, koze, koko{ke i drugu `ivinu, zna~i ima ne{to {to mu ipak zna~i poprili~no za onaj elementarni `ivotni standard. Ne}e do}i u situaciju da gladuje, ali ne}emo ni wih zaboraviti i wima }emo izmiriti ~im nam se uka`e prilika. Naravno, gleda}emo da isplatimo sve zaostale de~je dodatke, ne mogu vam sada re}i kada, moramo jedan predah da ostavimo i EPS-u. A, tra`imo i neku drugu soluciju, kako bismo to jo{ mogli dodatno. Zna~i, ne samo da se pla}a ra~un za struju, nego da se jo{ eventualno ne{to ubaci i sli~no. Ovoga puta za ove redovne penzionere ubacili smo i nabavku ogreva, ali smo tu bili poprili~no minirani od nekih delova JP “Srbija{ume” koja nije sa svom odgovorno{}u tome pristupilo, i mi }emo morati da mewamo i Zakon o JP i da mnogo vi{e zao{trimo disciplinu u tim preduze}ima, nego {to je to do sada slu~aj. ^esto su nudili qudima za te bonove neadekvatan ogrev ili opiqke ili drvo koje nije za ogrev, na primer topolu, {ta }ete sa topolom da ra249
dite ili kasne u isporuci. Onda smo bili minirani od distributera ugqa, koji su nerado ulazili u ove obaveze, jer tu je mali profit, a mi smo, ako se se}ate, i smawili cenu ugqa. Obavezali smo rudnike, rudnici su tu odgovorili svojim obavezama, ali su nas opet minirali snabdeva~i. Snabdeva~ ako ne mo`e da udvostru~i profit u odnosu na nabavnu cenu ugqa, smatra kao da ni{ta nije ni uradio. Mi smo i{li na smawivawe tih mar`i, na 10, na 20%. Voditeq: Mi smo govorili o nekim stvarima koje mu~e sve nas koji `ivimo u Srbiji, ali deo srpskog naroda koji je ostao na teritoriji Kosova ima mnogo ve}ih problema. Koliko je tamo Srba sada, kako `ive? Dr [e{eq: Srba je sada negde oko 120 hiqada. Mi na wih nismo zaboravili. Vlada Srbije ula`e i dodatne napore da se wima pomogne. Najvi{e smo u situaciji da pomognemo Srbima koji `ive u op{tinama Kosovska Mitrovica, Leposavi}, Zubin Potok. Trudimo se da pomognemo qudima koji `ive u Gwilanskom okrugu, dakle i u Kosovskoj Vitini i u Gwilanu i Kosovskoj Kamenici. Zatim, Srbima koji `ive u op{tini Orahovac, op{tini [trpce, Kosovu Poqu i selima u okolini Pri{tine. Mi ih, dakle, nismo ostavili na cedilu, ali jo{ uvek nismo u mogu}nosti da vratimo bar deo na{e vojske i policije, da bi wihova bezbednost bila na mnogo ve}em nivou, nego {to je danas. Mi im poma`emo ovako ekonomski, isporukama hrane, isporukama druge robe, koliko smo to u stawu. Voditeq: Da li je to sve {to se mo`e uraditi? Dr [e{eq: Mi nemamo, na`alost, neke velike mogu}nosti danas, ali mi ra~unamo na Savez sa Rusijom i Belorusijom, mi o~ekujemo da se potpi{e taj elementarni sporazum izme|u Rusije i Belorusije o stvarawu federalne dr`ave, a onda i odluku izvr{ne vlasti u Rusiji po pitawu Rusije, {to se ti~e na{eg direktnog zahteva da pristupimo u punopravno ~lanstvo Saveza. Ako postanemo punopravni ~lan Saveza, onda }emo imati veoma jaku platformu za povratak Kosova i Metohije u punom smislu re~i pod na{ dr`avni suverenitet. Voditeq: Nekako smo do{li u fazu da govorimo o Kosovu kao da je uglavnom samo teoretski na{e. Dr [e{eq: Nije to samo teoretski, ja mislim da je ovo jedan realan adut kojim mo`emo raspolagati u dogledno vreme. Kosovo i Metohija su pod okupacijom, to je jedna stvarna ~iwenica. Iz ove ko`e se ne mo`e. Tamo su strane trupe, vrlo neprijateqski raspolo`ene prema srpskom narodu. Vidite, mi svaki dan reagujemo i zvani~no i preko dr`avnih organa i preko aktivnosti politi~kih stranaka, na sve to {to se de{ava. Imamo tu sve ve}u i izra`ajniju podr{ku ruske diplomatije. Vidite, i Rusija je danas tra`ila hitnu sednicu Saveta bezbednosti. Rusija tra`i smenu Ku{nera. Francuzi su se pokazali kao mo`da jo{ tvr|i i ogor~eniji neprijateqi Srbije i srpskog naroda neko sami Amerikanci. Voditeq: Mo`e li se desiti da ostanemo bez Kosova? Dr [e{eq: Ta opasnost je veoma realna, ona je u vazduhu. Mi se trudimo da sa~uvamo Kosovo i Metohiju. Opasnost je dodatno potencirana namerama aktuelnog re`ima u Crnoj Gori, da otcepi Crnu Goru, jer garancije 250
povodom na{eg teritorijalnog integriteta i dr`avnog suvereniteta vezane su za Saveznu Republiku Jugoslaviju. U tome je izri~ita Rezolucija Saveta bezbednosti 1244. Ukoliko prestane postojati Savezna Republika Jugoslavija, onda nam je mnogo te`e da sa~uvamo Kosovo i Metohiju. Voditeq: Ukoliko se bira~i referendumom u Crnoj Gori izjasne tako? Dr [e{eq: Ja mislim da se bira~i u Crnoj Gori ne}e tako izjasniti i da je svestan re`im u Crnoj Gori rizika u koji bi u{ao, ako krene direktno na otcepqewe. Ja mislim da se te{ko mo`e izbe}i gra|anski rat u Crnoj Gori, to je varijanta. Voditeq: A, federacija da li funkcioni{e i kako funkcioni{e? Dr [e{eq: Ona funkcioni{e, ali ima problema u wenom funkcionisawu. Vrlo ozbiqnih problema, ba{ zbog takvog pona{awa aktuelnog re`ima iz Crne Gore. Savezna dr`ava nije u stawu da svoju vlast adekvatno i efikasno ostvari na podru~ju Crne Gore. Voditeq: U kojoj meri ostvaruju i u kojim oblastima? Dr [e{eq: Ostvaruje samo po pitawu delovawa Vojske Jugoslavije. Mislim iskqu~ivo po tom pitawu, jer tamo funkcioni{e Vojska Jugoslavije i relativno normalno koliko to uop{te... Voditeq: Da li je to dovoqno za jednu federaciju? Dr [e{eq: Nije to dovoqno. Odavno tamo carinska slu`ba ne funkcioni{e. Odavno tamo druge institucije savezne vlasti nemaju nikakvog uticaja. Voditeq: [ta je sada sa Republikom Srpskom? Dr [e{eq: U Republici Srpskoj je jedan otvoreno izdajni~ki re`im na vlasti, koji predvodi Milorad Dodik i on slepo sledi ameri~ku politiku, protiv interesa srpskog naroda. Sa vladom Milorada Dodika mi zapravo nemamo apsolutno nikakvih kontakata. Voditeq: Ja predla`em da odgovorimo i na neka od pitawa, koja su u me|uvremenu pristigla, ako se sla`ete. Gospodin ili gospo|a, koji se nisu predstavili, pitaju – za{to niste ispunili nijedno obe}awe koje ste dali u predizbornoj kampawi, i zbog ~ega niste dali ostavku kada ste kazali da }ete dati ukoliko tu|a ~izma do|e na Kosovo? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, podneli smo ostavku na funkcije u Vladi Republike Srbije, i kada smo podneli ostavke krenulo se na rekonstrukciju Republi~ke vlade. Imali smo dva meseca konsultacije, po pitawu te rekonstrukcije. Na{a inicijativa je bila da sve parlamentarne stranke participiraju u toj vladi, da u|u u vlade, i Saveznu i Republi~ku. U prvoj varijanti, u prvom krugu konsultacija SPO je pristao, SVM se ne{to kolebao, a {to se ti~e Savezne vlade \ukanovi}eva stranka DPS Crne Gore odbila je da uop{te u~estvuje u tim razgovorima. U drugom krugu konsultacija, SPO je promenio mi{qewe i odbio da u~estvuje. Mi smo onda nudili vanredne izbore, SPO je odbio i vanredne izbore. Mi smo ostavke podneli, ali nismo podneli ostavke na bavqewe politikom. Mi smo nastavili da se bavimo politikom. Onda smo se sa dosada{wim koalicionim partnerima dogovorili, da osna`imo ekonomski i socijalni program, da obnovimo, da ga revitalizujemo, {to bi se ono reklo sa mnogo novih i dodatnih elemenata. Sklopili smo novi koalicioni dogovor. 251
Rekonstruisane su i Savezna i Republi~ka vlada. Mi smo zapravo u jednoj novoj koaliciji, sa istim koalicionim partnerima na republi~kom nivou, sa kojima smo bili i ranije, i sa novim koalicionim partnerima na saveznom nivou. [to se ti~e izbornih obe}awa, neka od wih smo ve} ostvarili. Ne mo`emo sve ostvariti. Evo, ostvarili smo predizborno obe}awe da }emo nadoknaditi ove tri izostale penzije. Ako se se}ate mojih nastupa iz predizborne kampawe 1997. godine, upravo sam sa ovom idejom nastupao kako da nadoknadimo obavezu dr`ave i prema penzionerima i prema... Voditeq: Ja se se}am va{eg obe}awa za staru deviznu {tedwu... Dr [e{eq: [to se ti~e stare devizne {tedwe, trebala je isplata da po~ne po novom zakonu od 1. juna ili 1. jula ove godine. Me|utim, to nije bilo mogu}e zbog ratnih uslova. Nadam se, slede}e godine da }emo mo}i to da uradimo, a ako krenemo ubrzano sa procesom privatizacije, onda }e se veliki deo te stare devizne {tedwe i na taj na~in re{avati. Znate, po Saveznom zakonu starom deviznom {tedwom, pored povratka gotovog novca u ovim du`im vremenskim rokovima, mogu da se pla}aju obaveze prema dr`avi, mo`e da se... Voditeq: Jasno, ali po kursu od {est dinara za nema~ku marku. Dr [e{eq: Kada je re~ o privatizaciji, onda je vrednost izra`ena u markama. Tu se ni{ta ne gubi. A, vide}emo, NBJ je sada zakasnila sa izdavawem obveznica koje glase na staru deviznu {tedwu, tako da imamo problema da ukqu~imo kori{}ewe stare devizne {tedwe i u otkup poslovnog prostora. [to se ti~e tog kursa, on }e morati jednom da se ozvani~i, on }e morati jednom da se koriguje, odnosno da se izvr{i ta devalvacija. Ne verujem da }e to biti mogu}e do kraja godine, jer nemamo dovoqno deviza da bi smo to potkrepili. Nama je potrebno oko 400 miliona dolara deviznih rezervi da mo`emo da u|emo u taj jedan proces koji se naziva zvani~na devalvacija, a da sa~uvamo onaj kurs koji je proklamovan za odre|eno vreme. Ne mo`emo mi jo{ dugo imati apsolutno ~vrst dinar. Mi smo tu krizu nasledili jo{ iz komunisti~kog re`ima. Ta kriza je po~ela onda kada Tito vi{e nije mogao da dobija ni bespovratnu pomo} od Amerikanaca, ni suvi{e jeftine kredite sa Zapada. On nas je ostavio sa 19 milijardi dolara dugova. Kriza se neprekidno samo produbqivala. Mislim da je ka{wewe sa privatizacijom doprinelo da ona bude onako duboka kao {to je i danas. Dakle, ne samo spoqna blokada, ne samo sankcije, ne samo neprijateqstvo zapadnih sila, nego i jedno doma}e ka{wewe, jedna neadekvatna ekonomska politika u protekloj deceniji. Voditeq: Za{to sada govorite sve suprotno od onoga {to ste pri~ali, dok ste bili u opoziciji, pita vas gospo|a Mirjana Simi} i ka`e, da li smatrate da jedan ~lan vladaju}e koalicije sme da ima tako neprikladan re~nik? Dr [e{eq: Ja mislim da imam vrlo prikladan re~nik. Ne znam {ta sam to rekao neprikladno, pa bi va{a gledateqka trebala da bude malo konkretnija. [to se ti~e onoga o ~emu govorim, govorim isto ono {to sam govorio i dok sam pripadao opozicionoj politi~koj partiji. Dakle, apsolutno se ni{ta u na{oj ekonomskoj i socijalnoj politici nije promenilo. Apsolutno se ni{ta nije promenilo u na{em nacionalnom programu. 252
[ta se promenilo? Promenili su se odnosi me|u politi~kim partijama. Sa onim politi~kim partnerima, sa kojima smo bili najdirektniji i naj`e{}i protivnici do 1997. godine, sada smo sklopili koalicioni sporazum, sada smo u{li u koaliciju. To je ne{to sasvim prirodno u politi~kom `ivotu, bili smo politi~ki protivnici, sada su nas politi~ki interesi udru`ili, a narod je tako presudio i na pro{lim izborima. Nije nijednoj stranci dao dovoqno glasova da sama vlada. Narod je hteo koalicione vlade. Ova koalicija je bila najprirodnija, pre svega po pitawu za{tite nacionalnih interesa, jer je re~ o tri politi~ke partije koje se suprotstavqaju nasrtajima zapadnih sila, nisu spremne da im slu`e, zatim na{li smo zajedni~ki jezik o osnovnim ta~kama i ekonomskog i socijalnog programa koji sprovodimo. Ne mo`ete vaqda sada od mene o~ekivati da napadam koalicione partnere. Naravno, s vremena na vreme se... Voditeq: Ne morate ba{ ni da ih hvalite. Dr [e{eq: Pa, ja ih i ne hvalim, da li sam ih hvalio? U ovoj va{oj emisiji nisam hvalio, za{to bi ih hvalio. Bez obzira {to su nam koalicioni partneri oni su nam opet konkurencija u izvesnom smislu, je li tako? Opet sutra izlazimo na izbore, svako se bori za glasove svojih glasa~a, svojih bira~a. Voditeq: Sutra izlazimo na izbore? Dr [e{eq: Sutra figurativno, slede}e godine mi imamo... Voditeq: Kada mo`emo o~ekivati izbore? Dr [e{eq: Pa, slede}e godine imamo redovne, savezne i lokalne izbore. Voditeq: Godina ima 12 meseci, mo`ete li biti malo precizniji. Dr [e{eq: Jo{ uvek nismo odredili, {to se ti~e Srpske radikalne stranke mislimo ve} bi u martu mogli da odr`imo lokalne izbore, a jo{ nijedan termin nismo fiksirali. Jo{ nijedan dogovor nismo postigli, a izbori moraju biti do oktobra. Tih 12 meseci se smawilo na 10 meseci. Nije 12 nego 10. E sada, koji }e biti datum wihovog zakazivawa to }emo tek da vidimo. Voditeq: Slede}e godine kazali ste, lokalni i savezni. Dr [e{eq: Lokalni i savezni, a republi~ki izbori tek 2001. godine, tako je po Ustavu. Voditeq: Za{to ste dok ste bili u opoziciji kritikovali program RTS-a a sada ih odobravate. Dr [e{eq: Nije ta~no da im sada odobravamo program. Imamo mnogo kriti~kih primedbi. S vremena na vreme to i javno ka`em na na{oj konferenciji za {tampu, a pro{le godine, iako smo bili u Vladi koalicioni partneri, jednom sam sa konferencije za {tampu najurio ekipu dr`avne televizije jer smo bili nezadovoqni wihovim radom. Znate, i danas imamo razli~ite poglede po raznim pitawima u odnosu na na{e koalicione partnere. Vi vidite da mi ne u~estvujemo uop{te u ovim javnim manifestacijama. Mi smo svi udru`eni u na{im naporima da se obnovi zemqa, da se poru{eno izgradi itd. Mi, radikali, smatramo da nije primereno dr`ati te javne manifestacije i proslave. 253
Na{i koalicioni parneri smatraju da to treba da se radi. Oni to rade. Ne sla`emo se ni po pitawu dr`avnih praznika. Da li ste videli nas radikale na proslavi 29. novembra? Niste nas videli. Zna~i, postoje neke stvari s kojima se ne sla`emo, ali to nije toliko krupno da bi mi sada dovodili u pitawe koaliciju zbog toga. Voditeq: Da li odobravate pokrivawe govorom spikera opozicinih poslanika u republi~kom parlamentu – i ovo pitawe se odnosi na RTS. Dr [e{eq: Ne. Mislim da to nije dobar potez. Ako se to zaista desilo. Nisam gledao taj TV prenos, bio sam u skup{tinskoj dvorani, ali ako se to zaista desilo tome su doprinele i opozicione politi~ke partije. Da SPO sa svojih 45 poslanika nije napu{tao skup{tinu, Televiziji bi bilo nemogu}e da to uradi. Jer, ako onaj urednik mo`e to da uradi, mo`e da uradi jednom ili dvojici poslanika, a moglo je da iza|e 20 ili 30 poslanika, mogli su da iza|u svi poslanici SPO-a, i onaj urednik na televiziji ne bi mogao da pokriva sve. Ovako, kad izlazi samo jedan predstavnik opozicije onda to mo`e da uradi urednik i spiker koji izve{tava sa skup{tinske sednice a da ispadne da je to slu~ajno. Kada biste mu direktno uputili tu primedbu on bi rekao – slu~ajno je on taj komentar saop{tio kada je ovaj govorio, a nije kada je neko drugi iz vladaju}e politi~ke partije. Voditeq: A da li je slu~ajno, {ta vi mislite? Dr [e{eq: Ne znam da li je slu~ajno. Verovatno nije, ali ka`em vam da onaj ko je to radio i ako je svesno radio sada ima jedan veoma dobar izgovor. A da je bilo vi{e opozicionih poslanika koji su u~estvovali u raspravi onda to nikom ne bi ni palo na pamet da radi, ako mu je eventualno palo. Voditeq: Za{to va{ kolega, ministar Tomi}, ube|uje da je snabdevenost na podru~ju Republike dobra, kada, recimo, u Boru mese~no mo`emo dobiti po pola litre uqa i pola kilograma {e}era po ~lanu doma}instva. Dr [e{eq: Mislim da smo dovoqno `ivotnih namirnica izneli na tr`i{te i da sada postoje svi uslovi da se do kraja normalizuje snabdevawe. Postoji faktor psihoze kod stanovni{tva. ^im se pojavi tzv. deficitarna roba na tr`i{tu, svi `ure da {to vi{e pokupuju i da stvore ku}ne zalihe. Ali, mislim da su i te ku}ne zalihe sada ve} poprili~no popuwene i da }emo u januaru imati mnogo mawu potra`wu i uqa i {e}era i bra{na. Na primer, u Beogradu se sada svakog dana isporu~uje po 400.000 litara mleka. To je normalna potro{wa u toku godine. Dnevno 400.000 litara mleka. Toga mleka vrlo brzo ujutru nestane jer se svi trude da kupe mnogo vi{e nego {to im zaista treba. Pa ga dr`e u fri`ideru, pa ga prera|uju, pa ovako ili onako. Pro}i }e izvesno vreme dok qudi shvate da zaista robe ima dovoqno i da nema nikakvih potreba da se prave ku}ne zalihe. Koliko je to vremena, da li nedeqa, da li dve, da li mesec dana, vide}emo, ali o~ekujem u januaru da }e opasti potra`wa, jer su ku}ne zalihe toliko velike da }e qudi u jednom trenutku prestati da tu robu tra`e i kupuju, i onda kada vide pune rafove u samouslugama ne}e hteti da uzmu. Voditeq: Ili }e mo`da imati jo{ mawe para? 254
Dr [e{eq: [to se ti~e para, znate, to je jedna op{ta situacija koja kod nas postoji ve} godinama, a karakteri{e je besparica, karakteri{u je male plate, male penzije, sve kategorije osnovnih primawa su male. Ali, kriza je toliko duboka da se jednostavno iz ove ko`e ne mo`e isko~iti. Mi imamo situaciju da plate dr`avnih ~inovnika nismo mewali ve} skoro tri godine. Uvek su ti dr`avni ~inovnici negde na posledwem mestu. Malo popravimo platu policajcima, malo zdravstvenim radnicima, sada se trudimo da popravimo prosvetnim radnicima, tek na kraju na red dolaze dr`avni ~inovnici. Svi bi oni bili sre}ni i zadovoqni da bar jednu zaostalu platu dobiju u bonovima za struju na primer. Voditeq: Evo, kad smo kod plata, profesor Simeon Brkovi} pita – svojevremeno ste se zalagali za platne razrede. Mi profesori primamo plate kao da nemamo ni prvi razred, i to sa zaka{wewem od tri meseca. [ta su platni razredi i da li se i daqe zala`ete za to? Dr [e{eq: Na{a stranka se zala`e da se u dr`avnom sektoru sprovedu platni razredi. Dakle, za dr`avne ~inovnike i slu`benike. To obuhvata i zdravstvo, {kolstvo, dakle javne slu`be. Ali, vi morate da shvatite da smo mi u jednoj koalicionoj vladi koju ~ine tri stranke. Nijedna od na{ih stranaka ne mo`e pretendovati da kroz rad te vlade u potpunosti sprovede svoj program. Mi sprovodimo samo ono o ~emu postignemo konsenzus, ono oko ~ega se sve tri stranke usaglase. Samo to sprovodimo. Tamo gde nema na{e saglasnosti to se i ne sprovodi. Voditeq: Isti gospodin pita – ove godine ste izjavili da je {tampano 4 milijarde dinara. Da li }e dogodine biti {tampano mawe para, po{to na Kosovu i Crnoj Gori ova valuta vi{e nije u opticaju. Dr [e{eq: Nadam se da ne}emo morati ni{ta da {tampamo. Ali, postepeno se mora pove}avati masa novca u opticaju. Po~etkom ove godine imali smo 10 milijardi dinara u opticaju. Sada imamo oko 14 milijardi i 800 miliona. Ovakva ekonomska kriza jednostavno onemogu}ava da imamo apsolutno ~vrst dinar ali se trudimo da se {to mawe pove}ava koli~ina novca u opticaju. Nije re~ samo o onom bukvalnom {tampawu. Dakle kada se {tampaju nov~anice u {tampariji novca na Top~ideru. Jer, primarna emisija se pove}ava i tzv. plasmanima banaka. Onda kada centralna banka omogu}i nekoj poslovnoj banci da ima neki misnusni saldo, za odre|eno vreme, kada ona emituje vrednosne papire, daje kredite a da nema dovoqan kreditni potencijal i sl. Na{ ideal je da stvorimo uslove u kojima ne}e uop{te biti pove}ana koli~ina novca u opticaju, ali to jo{ ne mo`emo posti}i za odre|eno vreme. Evo, od septembra se uop{te nije pove}avala koli~ina novca u opticaju i mi na taj na~in poku{avamo da antiinflatorno delujemo. Ali, nerelano je o~ekivati da mi imamo apsolutno ~vrst dinar koji se za godinu dana ne}e uop{te mewati po pitawu svoje vrednosti, a `ivimo u ovakvoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi. To je jednostavno nemogu}e. Voditeq: Zoran Stankovi} vas pitawa – za{to rezervisti ne dobijaju novac ve} dva meseca, koji su bili na Kosovu, iako im je obe}ano da }e im ostatak duga biti ispla}en u {est jednakih mese~nih rata. 255
Dr [e{eq: Prvo je gre{ka napravqena {to su op{te odre|ivane dnevnice rezervistima. Rezervisti primaju dnevnice kad idu na vojne ve`be, u mirnodopskim uslovima. Ovo je bio rat. Neko je napravio stra{nu gre{ku i u Saveznoj vladi i Ministarstvu odbrane. Sada mi tu gre{ku ispa{tamo. Ali, kada je dr`ava preuzela obavezu, kada je odluka doneta ona mora da se po{tuje. Te dnevnice moraju da se isplate. Obaveza Savezne vlade je bila da ih isplati do nove godine. Verovatno ne}e uspeti sve da isplati. Ali }e morati. Dakle, pogre{no je bilo uop{te uvo|ewe tih dnevnica. Zamislite da je rat trajao pet godina. Ko bi svim tim rezervistima isplatio sve te dnevnice. Napravqena je jedna stra{na glupost. Voditeq: Zna~i, bi}e ispla}eno. Dr [e{eq: To mora biti ispla}eno. Voditeq: Predrag Trajkovi} pita – do kada traje mandat snagama UNa na Kosovu, i kada se realno mo`e o~ekivati povla~ewe stranih trupa. Dr [e{eq: To nisu snage UN. To su snage NATO-a pod okriqem UN, to im je otprilike neka pravnopoliti~ka formulacija. Wihov mandat je godinu dana sa mogu}no{}u produ`etka. Voditeq: [ta ste ispunili od silnih obe}awa iz predizborne kampawe. Vi ste ve} pomenuli, da li ste ne{to zaboravili. Dakle, da li ste u koalicionoj vladi uspeli da ostvarite i neka svoja.... Dr [e{eq: Da, i{li smo ka liberalizaciji cena, odnosno ka liberalizaciji tr`i{ta. Tu sve vi{e rezultata posti`emo. Da nije bilo ovog udara s naglim skokom cena, i to neopravdanim pove}awem cena, mi bismo imali onu redukovanu tzv. antimonopolsku uredbu. Sada smo morali da vratimo mnogo robe pod kontrolu. Smawujemo doprinose, smawujemo poreze, vratili smo tri zaostale penzije, zadesio nas je ovaj rat. Taj rat nismo hteli. Nismo ga sami proizveli. Rat nam je nametnut spoqa i proizveo je odre|ena razarawa. Mi sada zemqu obnavqamo i to obnavqamo veoma uspe{no. Zavodimo disciplinu u raznim sferama dru{tvenog `ivota, u sferi informisawa, univerziteta, doneli smo novi Zakon o lokalnoj samoupravi. Dakle, radimo na svim poqima onoliko koliko smo u mogu}nosti. U predizbornoj kampawi smo ~esto isticali da se najvi{e bojimo nerealnih o~ekivawa, a nismo davali prazna obe}awa, ako se se}ate. Voditeq: Pomenuli ste Zakon o lokalnoj samoupravi koji je Skup{tina donela na posledwem zasedawu, pre dve-tri nedeqe. To je i jedan od zakona za koji se tvrdi da je donet jako brzo, da nije bilo javne rasprave, i da je nekako u{ao na mala vrata a da u stvari ne donosi puno dobrih novina. Kako vi ocewujete taj zakon? Dr [e{eq: Nije ta~no da je taj zakon donet na brzinu. Taj zakon smo radili godinu i po dana. Drugo, mi smo nudili javnu raspravu svim parlamentarnim politi~kim partijama. One su odbijale. U tri navrata smo zakazivali sastanak u Vladi Srbije sa {efovima poslani~kih grupa, nisu do{li na te sastanke. U Skup{tini nisu hteli da raspravqaju o tom zakonu. Zakon nije done{en na brzinu, bez javne rasprave, a ne mo`ete vi da vodite raspravu sa 256
onim ko raspravu izbegava. Zakon je pove}ao mogu}nost kontrole rada organa lokalne samouprave, dakle ide u pravcu zavo|ewa ve}e discipline i Zakon je doneo jedan boqi izborni sistem na nivou lokalnih samouprava. Voditeq: Za{to je boqi? Dr [e{eq: Jednokru`ni sistem koji je mnogo boqi od dvokru`nog, a boqi je zato {to u prvom krugu vi{e qudi izlazi na izbore, uvek vi{e. Imamo veliki pad u drugom krugu u odnosu na prvi krug. Drugo, u prvom krugu svako dobija one glasove koje sam zaslu`i. Za drugi krug se de{avaju ve} neke koalicije koje nisu principijelnog karaktera. Dolazi do me|ustrana~ke trgovine i td. To je sve nezdrava pojava u politi~kom `ivotu. Jednokru`ni ve}inski sistem omogu}ava gra|anima da se izjasne o samoj li~nosti kandidata a ne samo o politi~koj stranci koja ga isti~e. Dakle, kandidat mora nekim svojim li~nim kvalitetima tako|e da privla~i glasove svojih sugra|ana. Voditeq: Jo{ je jedna novina, ne mora da iza|e vi{e od 50% bira~a. Poslanik mo`e da iza|e sam na bira~ko mesto gde je on kandidat da glasa za sebe i da bude izabran. Dr [e{eq: U ve}ini zemaqa na svetu nije potrebno da 50% glasa~a iza|e na izbore, pa ~ak ni za izbore za predsednika SAD. Voditeq: Kod nas je izborni zakon promewen samo za lokalnu samoupravu u tom delu.... Dr [e{eq: Mewa}emo ga i za predsedni~ke izbore. Za{to bi insistirali da mora iza}i 50% glasa~a. Voditeq: Da li se uop{te razmi{qa o izmenama u tom pravcu ili ne? Dr [e{eq: Nije bilo nekih razgovora. Nije to aktuelno. Niko nema vremena da sada o tome razmi{qa. Ali, mislim da }e i to do}i na red. Voditeq: Radnici iz jedne borske firme vas pitaju – da li }e biti ispla}ena 24 li~na dohotka do nove godine koja je Vlada obezbedila. Meni nije jasno ovo. Dr [e{eq: Ne znam, ko bi to mogao dobiti 24 plate odjednom. Ali, mi se trudimo da pomognemo mnogim fabrikama u Srbiji, da doprinesemo wihovim naporima da normalizuju proizvodwu i {to redovnije ispla}uju plate. Voditeq: Zoran Ristovski pita – za{to se gra|ani koji su ro|eni u Srbiji, slu`ili su vojni rok u vojsci Jugoslavije a ro|eni su u me{ovitim brakovima i roditeqi su iz drugih republika, ne smatraju Jugoslovenima nego imaju strano dr`avqanstvo. Dr [e{eq: Zavisi ko je gde upisan u kwige dr`avqana. Mi imamo jedan politi~ki dogovor s na{im koalicionim partnerima u Saveznoj vladi i Republi~koj, da {to pre liberalizujemo uslove za sticawe prava na dr`avqanstvo i na{ politi~ki dogovor podrazumeva da svi Srbi, bez obzira gde su ro|eni na podru~ju biv{e Jugoslavije, imaju automatski pravo da se upi{u u kwigu dr`avqana Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: U Crnoj Gori je donet novi zakon o dr`avqanstvu koji, bar po onome {to sam ja pro~itala, nije u skladu sa tim. Dr [e{eq: On odstupa od saveznog zakona ali mislim da }e Ustavni sud da obori neke wegove odredbe. Voditeq: Da li }e novembarska penzija biti ispla}ena u celini? 257
Dr [e{eq: Mi se nadamo do kraja ove godine da }e u celini biti ispla}ena novembarska penzija, a do kraja januara }e biti ispla}ena i decembarska. U januaru svakako dolazi na red isplata decembarske penzije. Sada je ostalo da se isplati drugi deo za oktobar i dva dela za novembar. Nadamo se da }emo sve to isplatiti do nove godine. Voditeq: Govorili ste dosta o bonovima za struju kojima su ispla}ene tri zaostale penzije. O na~inu i za{to se pla}a toliko dugo, do slede}e godine, ali jedan gospodin pita – {ta }e biti sa iznosom koji nije utro{en do 1. otobra 2000. godine. Dr [e{eq: Mo}i }e da se utro{i bilo kada. Niko nije taj 1.10. postavio kao neki krajwi termin. Voditeq: Re~ je o tome da su dati iznosi akontacija za broj kilovat sati koji se mogu tro{iti tokom meseca. [ta kad preostane? Mo`e da potro{i u toku jednog meseca ili opet na rate, to gospodin pita. Dr [e{eq: Vidite, to je sad na svoju ruku elektroprivreda uradila i to je bio jedan od razloga {to smo mi smenili dosada{weg direktora Babi}a. Mi smo propisali da se 50% mo`e koristiti za zimsku tarifu, 50% za letwu tarifu. Nije to bilo tako striktno – ako ~ovek u jednom mesecu potro{i vi{e od te kvote sad ne mo`e iz toga da izmiri tu obavezu. Dok ima novac koji je nazna~en na tom bonu, kojim mo`e da izmiri svoje obaveze prema elektroprivredi on izmiruje svoje obaveze. Ne mo`e elektroprivreda da tra`i od gra|anina da doplati potro{enu struju a jo{ nije istro{io ono {to mu pi{e na wegovom penzijskom bonu. Voditeq: Penzioneri dopla}uju mese~ne iznose ukoliko tro{e vi{e. Dr [e{eq: E, to je van onoga {to je Vlada Srbije odlu~ila. Voditeq: U Boru je na obra~unima tako bilo. Dr [e{eq: E, to je problem tih pojedinih filijala elektroprivrede koje su na svoju ruku to po~ele da primewuju, verovatno po ne~ijoj instrukciji... Voditeq: Mese~na rata je data u iznosu koji ne mora da pokriva prose~nu potro{wu u tom doma}instvu. Dr [e{eq: Dok ima novca na bonu ne mora penzioner da pla}a struju gotovim novcem. Voditeq: Ako vam penzioneri poveruju pa im posle naplate kamatu? Dr [e{eq: Ne bi smeli da im naplate kamatu. Voditeq: Da li mogu da se obrate vama? Dr [e{eq: Ne znam kako da se obrate meni li~no, ali u svakom slu~aju treba da insistiraju u elektroprivredi dok imaju ove tri zaostale penzije da im se iz toga pla}aju svi wihovi ra~uni za utro{ak elektri~ne energije. Voditeq: Da li je mogu}e da se smawi participacija, odnosno pretplata za programe dr`avne televizije, koji se pla}aju preko ra~una elektrodistribucije. Dr [e{eq: Nema razloga da se to sada smawuje, jer je zaista veoma niska cena struje i taj iznos takse za dr`avnu televiziju je tako|e nizak. Od 258
kada imamo televiziju kod nas se pla}a taksa, samo {to se ranije nije napla}ivala ovako, nego je inkasant i{ao od vrata do vrata, pa nekog na|e a nekog ne na|e. Ovaj na~in naplate garantuje da svi plate. Mo`emo mi razgovarati eventualno o tome da li da uop{te postoji taksa ili ne. Sada mora da postoji, pogotovu posle ovih razarawa koje je do`ivela i dr`avna televizija. Voditeq: Tokom va{e predizborne kampawe, kada je visina takse bila u ovom istom dinarskom iznosu vi ste tvrdili da je visoka i da mo`e da se smawi. Dr [e{eq: Sada nije visoka. Morate priznati da sada nije visoka. To je sada negde oko 25 dinara. To nije visok iznos. Voditeq: S obzirom da je garantovani li~ni dohodak u Republici ne{to vi{e od 200 dinara? Dr [e{eq: Jeste, ali niko ne mo`e da `ivi od 200 dinara. Garantovano, i tu }ete se slo`iti sa mnom. Voditeq: Za{to je marka na crnom tr`i{tu 19 dinara ako nije dodatno {tampan novac. [ta vi smatrate uzrokom rasta marke? Dr [e{eq: Nije dodatno {tampan novac nego su neke ve}e koli~ine dinara prelivene iz Crne Gore i Republike Srpske. Vi vidite da je Republika Srpska potpuno ukinula dinar kao plate`no sredstvo, a i u Crnoj Gori stimuli{u svoje trgovce, gra|ane, proizvo|a~e da se {to pre otarase dinara i ti dinari se pojavquju u Srbiji. Zna~i, te koli~ine dinara do|u ovde namenski da se pretvore na crnom tr`i{tu u devize. ^im imate poja~anu koli~inu dinara na crnom tr`i{tu ono reaguje skokom vrednosti nema~ke marke. Voditeq: Kada }e gospodin [e{eq gostovati na nekoj TV stanici u na{oj ju`noj pokrajini, kada smo ve} sa~uvali wenu celovitost i suverenitet? Dr [e{eq: Na po~etku emisije sam rekao da nam je tamo suverenitet ugro`en. Ne mo`emo imati suverenitet tamo gde je strana vojska i gde nema na{e vojske i policije. Kada povratimo suverenitet onda }u gostovati na tamo{woj TV stanici. Voditeq: Dragan Stojanovi} pita – da li }e uop{te biti ispla}eni de~iji dodaci? Dr [e{eq: Ho}e, samo sada moramo napraviti jedan predah da ne bismo toliko opteretili elektroprivredu, pa }emo i}i ili na ovu varijantu bonova za struju koja se pokazala efikasnom ili na neku drugu varijantu, da se opet u nekoj robi omogu}i gra|anima koji imaju pravo na de~iji dodatak da preuzmu ono {to im dr`ava duguje. Voditeq: Da li }e biti omogu}eno mladim, nezaposlenim qudima koji su bili na rati{tu na Kosovu da imaju prioritet prilikom dobijawa posla. Dr [e{eq: Tu ne mo`e da se odredi neki prioritet. Svaka firma kada raspisuje konkurs za prijem radnika propisuje odre|ene uslove. Ni u jednom zakonu nema precizirano da onaj ko je u~estvovao u ratu sada ima privilegiju prilikom zapo{qavawa. To mo`e biti sastavni element politike zapo{qavawa u dr`avnom i dru{tvenom sektoru, da se planski, svesno otvaraju radna mesta za one 259
koji su svoj dug prema otaybini na odre|en na~in odu`ili, ali ne za sve, jer bi to opet bilo nemogu}e. Nego za one koji su raweni, koji su eventualno ostali invalidi. Voditeq: Petrovi} iz Bora pita – za{to rudari Bora imaju ~etiri puta mawu platu u odnosu na rudare Kolubare, i za{to su plate gra|ana Bora na 30-tom mestu u Srbiji. Dr [e{eq: Plate u Srbiji su svuda veoma niske. [to se ti~e rudara Kolubare oni sada nemaju problem sa realizacijom ugqa koji proizvedu. Oni sada uglavnom proizvode ugaq. [to se ti~e rudara Bora postoji problem sa realizacijom rude, odnosno bakra koji se proizvede. Kod nas postoji problem prodaje bakra. Voditeq: Marija iz Bora bi zamolila da malo pojasnite, pomenuli ste deviznu {tedwu, kada se uop{te mo`e o~ekivati da po~ne isplata. Da li je zakonom prolongiran odre|eni rok, ili tek kada se bude procenilo da su se stekli odre|eni uslovi... Dr [e{eq: Nadamo se slede}e godine da }e po~eti isplata stare devizne {tedwe. Voditeq: Nikodijevi} pita – koji je vid socijalne pomo}i omogu}en za one koji su ostali bez posla s obzirom da se za wih prikupqaju velika sredstva. Pretpostavqam da se misli na dnevnice solidarnosti. Dr [e{eq: Da. Deo tog novca ode na isplatu minimalne plate onima koji su ostali bez posla, ali najve}i deo novca ide u ove kredite, da se trajno re{i problem. Ako ne mo`emo tim qudima da obezbedimo radno mesto onda da se oni jednim dobrim kreditom koji dobiju od dr`ave osposobe da sami zara|uju. To je ono {to je u ovom trenutku najracionalnije. Tu je ve} nekoliko desetina hiqada kredita dodeqeno i toliki broj problema trajno re{en. Voditeq: Kako dugoro~no re{iti probleme prosvete. Nije re~ o platama nego o kadrovskim problemima u prosveti. ^iwenica je da sve mawe qudi... Dr [e{eq: Od Drugog svetskog rata naovamo prosveta je kod nas uvek bila zapostavqana. Sistematski zapostavqana. Uvek su zaposleni u prosveti imali ubedqivo ni`e plate u odnosu na ostale kategorije zaposlenih iste stru~ne spreme. Taj problem je sada u jo{ drasti~nijem vidu izra`en. Taj problem je doveo i do negativne selekcije u prosveti. Mi patimo zbog te negativne selekcije. Ta negativna selekcija dovodi do pada kriterija ocewivawa, kvaliteta nastave itd. To je jedan veoma krupan problem kojim se moramo pozabaviti. Ne mo`emo sada sprovesti onakvu reformu kakvu bismo `eleli u uslovima ovako duboke ekonomske krize i socijalne bede. Problem stoji pred nama i mora da se re{ava. Voditeq: Kako }e se re{avati? Dr [e{eq: Re{ava}e se u dogledno vreme nekim krupnijim reformskim zahvatima, ali jo{ ti zahvati nisu do kraja osmi{qeni. Voditeq: [ta mislite o gospodinu Vuku Dra{kovi}u? Dr [e{eq: Mislim da je bio nekada veoma uspe{an pisac i da je prava {teta {to je prestao da se bavi kwi`evnim radom, {to se uputio u politiku. U politici je krajwe proma{en. 260
Voditeq: [ta je sa va{im obe}awima o granicama Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, koje ste dali pre 10 godina. Dr [e{eq: Jednom }emo sigurno te granice realizovati. Voditeq: Ho}emo li mi to do`iveti? Dr [e{eq: Ube|en sam da ho}emo. Voditeq: [ta za vas zna~i ime Vojin Tankosi}? Dr [e{eq: Vojin Tankosi} je ~etni~ki vojvoda iz vremena pred Prvi svetski rat i vremena Prvog svetskog rata veliki srpski nacionalni junak. Voditeq: [ta je sa taksom za mobilne telefone? Dr [e{eq: Taksa za mobilne telefone je uvedena i ona dobro funkcioni{e. Nije naro~ito visoka a ostvari dr`avi zna~ajne prihode. Voditeq: Odakle Vladi ovoliko para za izgradwu i obnovu zemqe kada privreda ne funkcioni{e, pita Qubi{a. Dr [e{eq: Mi smo jedna veoma, veoma {tedqiva vlada. Mislim da u kompletnoj istoriji Srbije nije postojala neka disciplinovanija vlada od ove dana{we. Svakim dinarom krajwe racionalno raspola`emo. Jedan deo novca ostvarimo i kroz tzv. dnevnice solidarnosti, jedan deo iz buyeta, jedan deo novca na osnovu raznih kredita. Negde otprilike sa 30% smo do sada isplatili firme koje u~estvuju u obnovi Srbije a tu ima i dosta anga`ovanih firmi kojima smo i ranije pomagali, a da one nisu bile produktivne i da nisu adekvatno dr`avi vra}ale. Sada nam je mnogo korisnije da novac ula`emo u proizvodwu konstrukcija od metala za mostove i proizvodwu gra|evinskog materijala. Dosta ovih firmi ispla}ujemo i prebijawem obaveza prema dr`avi. Wihovih obaveza prema dr`avi. Voditeq: [ta je sa eventualnim zakonom i ispitivawu porekla imovine? Dr [e{eq: Besmislen je taj zakon. Taj zakon je vi{e ideolo{kog karaktera i vezan je za staro komunisti~ko dru{tvo. Onaj ko sumwa da je imovina ste~ena na nezakonit na~in mora to da doka`e. Onaj ko ima imovinu nije du`an da dokazuje poreklo nego onaj ko sumwa da to poreklo nije legalno. Voditeq: Ne znam da li `elite da odgovorite na ovo pitawe. Jedan na{ gledalac je zainteresovan koliko vi zara|ujete. Dr [e{eq: To nije stvar mojih `eqa. Du`an sam da odgovaram na sva pitawa. Primam platu kao savezni poslanik, negde oko pet i po hiqada dinara, do {est hiqada, ne{to malo mawe od {est hiqada. Voditeq: Da li vam je to dovoqno za pristojan `ivot? Dr [e{eq: Nije mi dovoqno, imam suprugu koja nije zaposlena i ~etvoro male dece. Ali, naravno, ja sam u mnogo boqoj poziciji nego neki drugi koji zara|uju hiqadu ili dve dinara, tako da se ne `alim. @ivim veoma, veoma skromno. Voditeq: Po{to smo pri kraju, obi~aj je da posledwe minute prepustimo gostu, {ta biste vi `eleli da ka`ete na kraju. Dr [e{eq: Nisam do{ao ovde da izra`avam svoje `eqe nego da odgovaram na sva pitawa i da pitawa ne budu cenzurisana. Nadam se da ve~eras nisu i da sam odgovorio na sva pitawa va{ih gledalaca. Kao politi~ar tu sam da odgovaram bukvalno na sva pitawa koja gra|ani postavqaju. 261
Na kraju emisije bih rekao da je situacija u kojoj se nalazi na{ narod i na{a zemqa zaista veoma te{ka. Ali, nije beznade`na. Imamo snage, imamo voqe, dovoqno odlu~nosti i sposobnosti da iza|emo iz te krize. Ube|en sam da }emo zajedni~kim snagama krizu prevazi}i i da }emo zemqu obnoviti, da }emo `ivotni standard gra|ana popraviti, da }emo uspeti da se izborimo protiv kriminala i da }emo uspeti da sredimo sve stvari u na{em dru{tvu, sve javne slu`be, da stvorimo jedno prosperitetno demokratsko dru{tvo i da odolimo svim srpskim neprijateqima. Voditeq: Jedino mogu da ka`em da govorite sa puno entuzijazma a mi }emo videti kako }e sve to izgledati u narednom periodu. Dr [e{eq: Da, narod je tu da nas kritikuje, narod treba i da nas psuje i ne sme uop{te da bude... Voditeq: A vi ste tu da radite za dobro naroda. Dr [e{eq: Ne sme narod nikako da {tedi vlast. Vlast postoji da bi narod imao na koga da se quti, koga da psuje, koga da kritikuje, ali kada pogledate narod i kada nas psuje i kritikuje smatra nas svojim i na kraju krajeva boqih od nas koji smo trenutno na vlasti Srbija... Voditeq: Za sada nema. Dr [e{eq:... za sada nema. Ne mo`e narod vaqda da se opredeli za one kvislinge i ameri~ke sluge, za one koji dobijaju dolare da rade protiv svoje zemqe. Voditeq: Hvala {to ste ve~eras bili gost emisije “Otvoreni studio”, Televizije Bor. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
XI INTENZIVNA OBNOVA ZEMQE TV Zaje~ar, Timo~ka televizija, 8. decembar. 1999. godine Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci ovo je Otvoreni studio Timo~ke televizije sredom, imamo sagovornike iz razli~itih oblasti dru{tvenog, javnog, politi~kog `ivota. Ve~eras je na{ gost dr Vojislav [e{eq potpredsednik Vlade Republike Srbije. Dobro ve~e i dobro do{li u program Timo~ke televizije. Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Uz, naravno, va{u saglasnost mi smo otvorili telefone, odgovara}emo na pitawa gledalaca. Ja samo da ka`em da }emo i u`ivo odgovarati na pitawa koja budu stigla tokom ove emisije koja }e trajati do 19, 30. Na{i telefoni u studiju Timo~ke televizije su evo vidite ih i na malom ekranu 422-630 i 420-940. Razgovaramo prvenstveno o aktivnostima, merama i ukupnom radu Vlade Republike Srbije ~iji ste potpredsednik i koja ovih dana ula`e velike napore rekao bih pre svega u obnovi zemqe i u obezbe|ivawu nekih elementarnih uslova za {to je mogu}e normalniji `ivot. Ja bih da od toga i krenemo, da krenemo od pitawa vi ste po okon~awu agresije na na{u zemqu odnosno onog trenutka kada je prihva}en vojno262
tehni~ki sporazum i kada su snage saveta bezbednosti NATO-a u{le na teritoriju Jugoslavije u ime Srpske radikalne stranke ponudili ostavku u Vladi, vi i svi ~lanovi Vlade iz sastava te stranke. Posle toga je usledila rekonstrukcija Vlade, vi ste ostali u Vladi da li to zna~i da ste povukli ostavku? Dr [e{eq: Mi smo podneli ostavke. Ostavke su podnesene Narodnoj skup{tini. Me|utim, u toku leta smo imali novi jedan period konsultacija me|ustrana~kih, u kome su u~estvovale sve parlamentarne politi~ke partije i tada smo forsirali ideju da se izvr{i rekonstrukcija vlade i da sve stranke u|u u Vladu, sve ozbiqne politi~ke stranke. U prvom krugu tih konsultacija i Srpski pokret obnove je prihvatio, Savez vojvo|anskih Ma|ara se malo kolebao ali je izgledalo kao da }e i oni prihvatiti. [to se ti~e Savezne vlade samo je Demokratska partija socijalista Crne Gore odbila razgovore na tu temu. Me|utim, ne{to se promenilo u toku drugog kruga konsultacija i Srpski pokret obnove je odbio, Savez vojvo|anskih Ma|ara je kategori~ki odbio, i onda je vlada rekonstruisana od stranaka koje su bile spremne da u woj u~estvuju. Mi smo glasali, ako se se}ate, u Narodnoj skup{tini protiv prihvatawa plana ^ernomirdinAhtisari. I to je bio razlog za podno{ewe na{ih ostavki. I to je bila prva ozbiqnija kriza Vlade narodnog jedinstva od kada je ona formirana. Me|utim, podnose}i ostavke mi smo jedan moralni ~in obavili, ali se nismo povukli iz politike. Nismo se prestali baviti politikom. I nije bilo ni{ta prirodnije nego da se ide sa novim politi~kim inicijativama i da se tra`e politi~ki kompromisi. Na{a je ideja bila da u tome treba da u~estvuju sve parlamentarne stranke. Voditeq: Vi na tome i daqe insistirate sada... Dr [e{eq: Nema svrhe sada to da ponovo potenciramo. Voditeq: Ali kada se razgovara o inicijativama za savezne izbore... Dr [e{eq: Mi opet tra`imo dogovor svih stranaka. Slede}e godine su izbori, sada bi bilo besmisleno pred same izbore rekonstruisati Vladu. Slede}e godine bi trebalo da budu i savezni i lokalni izbori. Ali, u toku ovih razgovora, u toku ove rasprave, diskusije u toku ovih pregovora mi smo usaglasili nove elemente ekonomskog i socijalnog programa sa na{im dotada{wim koalicionim partnerima. Zemqa je bila razru{ena posle NATO bombardovawa privreda u te{koj situaciji, socijalno stawe stanovni{tva krajwe kriti~no i mi smo napravili jedan zajedni~ki program, operativni program mera koje bi Vlada trebalo da realizuje i na tom programu smo ustanovili rekonstruisanu vladu. [ta je bila alternativa? Mogli smo se mi povu}i iz politike, da vam iskreno ka`em ja sam ve} bio tu u nekoj dilemi, svaki od nas je vrlo bolno li~no, emotivno primio sve ono {to se desilo. Ali prevagnuo je stav da se borba nastavqa i mi tu borbu nastavqamo. I mislim veoma uspe{no. Najve}i uspesi u na{oj borbi su uspesi na ekonomskom i socijalnom planu. Voditeq: Vi ste i sino}wim saop{tewem Predsedni~kog kolegijuma va{e stranke, i to je naro~ito izra`eno posledwih dana i u va{im istupima, izrazili zadovoqstvo radom Vlade pre svega na ekonomskom planu, na planu obnove zemqe i na re{avawu rekao bih nekih socijalnih pitawa. 263
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da u istoriji Srbija nikada nije imala disciplinovaniju vladu od ove. I ova vlada je veoma uspe{na u ovim okolnostima koliko je to uop{te mogu}e ona posti`e maksimum. Vi ste videli mi smo sada usvojili predlog buyeta za slede}u godinu, on je krajwe restriktivan. On je 34% nominalno ve}i od pro{logodi{weg. A to je realno mnogo, mnogo mawe, on je mawi od pro{logodi{weg mo`da ba{ za taj procenat mawi od pro{logodi{weg. [to zna~i da idemo ka osloba|awu privrede, smawujemo javnu potro{wu i da je koncentri{emo na ono {to je najneophodnije. U agresiji NATO mi smo pretrpeli {tetu do sto milijardi dolara, na{a infrastruktura je bila razorena, saobra}ajnice, elektroenergetski potencijal, itd. Mnoge fabrike. Mi smo krenuli sistematski u obnovu. Obnovili smo mnoge saobra}ajnice, saobra}aj u na{oj zemqi funkcioni{e gotovo normalno pogotovo na onim glavnim saobra}ajnicama. Osposobili smo elektroenergetski potencijal za ovu zimu. Mi nekih ozbiqnih, velikih problema sa strujom kao da nemamo. [to ne zna~i da opet ne}emo s vremena na vreme morati da pribegnemo nekim restrikcijama sat-dva da se iskqu~e pojedine kategorije stanovni{tva unutar gradova, pa naizmeni~no itd. Voditeq: Ve} imamo gledaoce koji se javqaju, ako se sla`ete da zadovoqimo wihovu znati`equ da ~ujemo pitawe. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, `elim da pozdravim sve u studiju, gospodina Radomira Veqkovi}a, gospodina dr Vojislava [e{eqa i hteo bih da postavim jedno tri-~etiri pitawa. Pa ako mo`e da odgovori, ako bude imao vremena, ako ne... Voditeq: Mo`e samo {to br`e da bismo zadovoqili i druge koji ~ekaju. Izvolite. Gledalac: Hteo sam da pitam gospodina [e{eqa za{to su zapostavqena deca u na{oj zemqi, deca koja primaju de~iji dodatak. Ti de~iji dodaci kasne punih 24 meseca. Ako ne verujete proverite zadwi de~iji dodatak je ispla}en 16. jula, skoro }e biti {est meseci kako deca ne primaju ni dinara. Za{to kasne penzije? Za{to kasne poqoprivredne penzije? I za{to se nama penzionerima iz radnog odnosa odbija poprili~no od na{e bedne penzije? Zahvaqujem se mnogo i `elim vam prijatno ve~e. Voditeq: Hvala lepo Dr [e{eq: Da krenemo onda sistematski. Prvo za{to se odbija? Odbija se svim zaposlenim i svim penzionerima odbija se od svih primawa koja pre|u odre|en nivo i to opet prema odre|enoj strukturi primawa. Od jedne dnevnice pa do deset dnevnica mislim najvi{e da se {est dnevnica odbija onima sa najve}im platama. To je bio jedini na~in da ne{to novca koncentri{emo da pomognemo radnicima koji su ostali bez posla, oko 200.000 radnika je ostalo bez posla na ovaj ili onaj na~in, to je bila direktna posledica bombardovawa, direktna posledica agresije i naravno dr`ava mora da koncentri{e novac na rekonstrukciju. Nismo mi ~arobwaci koji sada iz ni~ega popravqamo i puteve i mostove i fabrike i elektroenergetske potencijale itd. Mi to opet narodnim novcem radimo. To je bio jedini na~in da se do|e do tog novca a da ne ukqu~ujemo {tampariju na Top~ideru, da otvorimo neku hiperinflaciju poput one iz 1993. godine, koja opet ni{ta sama po sebi ne re{ava. 264
Drugo, mi smo ove godine uspeli, pored sve ove situacije, da na|emo varijantu, a setite se i u izbornoj kampawi ja sam tu varijantu obrazlagao, mislim i na va{oj televiziji, da kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije isplatimo tri zaostale penzije. I to je po mom mi{qewu odli~an potez kojim su penzioneri zadovoqni. Ima jedan broj onih sa najvi{im penzijama koji su bili nezadovoqni, ali {ta }emo, ne mo`e nikada apsolutno svako biti zadovoqan sa bilo kojom ekonomskom ili socijalnom merom. E sada svestan sam tih ogromnih zaka{wewa oko 20 de~ijih dodataka kasni i nismo uspeli ovog puta, jer trebalo je pet milijardi dinara za pokri}e tri penzije. To je predstavqalo ogromno naprezawe elektroprivrede. Sada mi to ne{to nadokna|ujemo novcem, kao Vlada, elektroprivredi, pa onda prebijamo dr`avna potra`ivawa od elektroprivrede na ime poreza, doprinosa, ovoga, onoga. Pa onda prebijamo i na{e investicije u elektroprivredu radi popravki pojedinih kapaciteta radi popravke prenosne mre`e itd. Zna~i tu smo spojili ugodno sa korisnim, mi smo morali svakako ulagati u elektroprivredu, mi nismo mogli dozvoliti ove zime da se narod u Srbiji smrzava. Morali smo na}i pare. A kada smo ve} na{li te pare onda smo na izvestan na~in prinudili i elektroprivredu da u~estvuje u na{im naporima da se re{e socijalni problemi da se isplate ove tri zaostale penzije. Mi planiramo na sli~an na~in da isplatimo i penzije zemqoradnicima, ali ne mo`emo odmah. Treba nam sada izvestan predah. Mi moramo prvo iza}i iz zime, ne smemo novo optere}ewe na ple}a elektroprivredi navaqivati dok ne iza|emo iz zime. Kada iza|emo iz zime, i kada ovaj udar na elektroprivredu, koji smo napravili isplatom tri redovne zaostale penzije u bonovima za struju, savladamo, kada ti penzioneri plate svoja dugovawa, ve}ina }e to negde do prole}a ve} do kraja da realizuje, ima i onih kojima }e to trajati do kraja slede}e godine i mo`da i 2001. godine, zavisno od toga koliko potro{e i kolika im je penzija. Ali, u svakom slu~aju, gro tih bonova mi }emo ve} negde apsorbovati do prole}a. I onda tra`imo varijantu da se na sli~an na~in isplate zaostale penzije i zemqoradnicima, i naravno de~iji dodaci. De~ije dodatke moramo kad tad isplatiti. Samo jedan nam predah sada treba. Ne mo`emo sve odjednom. Za{to smo se opredelili da ove tri zaostale penzije sada izmirimo a zemqoradni~ke penzije i de~ije dodatke kasnije. Ra~unali smo penzioneri su trenutno najugro`enija kategorija, ima poprili~an broj mnogo starih i bolesnih koji mo`da ne bi `ivi do~ekali da dr`ava smogne snage da sve isplati u novcu. Pa mislimo da je wima bilo najurgentnije da se odmah to reguli{e. A ra~unamo, opet, zemqoradni~ki penzioneri imaju neku oku}nicu, imaju neku stoku, imaju ne{to zemqe koju obra|uju zna~i ne{to hrane mogu i sami da proizvedu, pa nisu u tako kriti~noj situaciji kao oni penzioneri koji nemaju ni{ta osim penzije, ne mogu ni dodatno ni{ta da zarade, dakle potpuno su prepu{teni svojoj sudbini. To je bio razlog za{to smo se opredelili da idemo ovom varijantom, a nismo mogli sve. Pogotovo nismo mogli sve jer vidite mi ula`emo mnogo u popravku tih infrastrukturnih objekata, a nismo sav novac obezbedili. Mi se zadovoqimo sa 30-40%, dovoqno da se isplate plate, pa onda od pojedinih fabrika nabavqamo robu na osnovu wihovih obaveza prema dr`avi, na osno265
vu nekih zakasnelih uplata poreza, doprinosa itd. Pa onda ovim firmama gra|evinskim, koje tako|e ogromne napore ula`u, mi odbijamo doprinose i poreze prema dr`avi i tako tra`imo neku varijantu koja nije inflatorna, a koja re{ava osnovne probleme. Voditeq: Ve} u ovom delu razgovora vi ste dva puta pomenuli inflaciju. Borba protiv inflacije, zaustavqawe {tamparije novca, apsolutno. Me|utim malo, malo pa se desi nagli skok marke sve to neki povezuju, pojavi se i u {tampi mi{qewe tu i tamo da se ipak {tamparija povremeno ukqu~i, da sti`u sve`e nov~anice. Dr [e{eq: Tu ima nekoliko elemenata koji deluju. Prvo, nemogu}e je u uslovima sada{we duboke ekonomske krize i socijalne bede da imamo perfektno ~vrst dinar. To je apsolutno nemogu}e. Izvesna primarna misija mora postojati ona se ne izra`ava samo kroz {tampawe novca na Top~ideru nego i kroz odre|ene bankarske plasmane, svesno ostavqawe odre|enih banaka u minusu po dozvoli Narodne banke i td. To su ti tzv. bankarski plasmani. Po~etkom ove godine mi smo imali u opticaju oko deset milijardi dinara, sada ima oko 15 milijardi dinara. Dakle moralo je ne{to postepeno da ide i kroz primarnu misiju, ali to nije ni jedini ni glavni razlog ovih udara koji se de{avaju. Prvo, udare nam ~esto montiraju spoqa. Tako {to ukinu dinar kao plate`no sredstvo na Kosovu i Metohiji, odmah se sliju ti dinari u Srbiju i na wih reaguje crno tr`i{te. Milo \ukanovi} uvede dvovalutni sistem, odmah velika koli~ina dinara dolazi iz Crne Gore u Srbiju i reaguje crno tr`i{te. Onda Milorad Dodik iskqu~i dinar kao plate`no sredstvo, velika koli~ina dinara nagrne u Srbiju opet deluje kao izvestan monetarni udar. Zatim, vidite {ta poku{avaju da nam urade sa falsifikovanim nov~anicama, to smi{qeno rade zapadne sile, NATO. Te nov~anice, koje oni {tampaju, dinarske nov~anice, falsifikovane na kvalitetnijem su papiru nego pravi dinari. Zatim neke banke se krajwe nedisciplinovano pona{aju. Novac, sve` novac kojim raspola`u, koji bi trebalo odmah usmeriti u ne{to, one okrenu dan dva na crnom tr`i{tu i izazovu brz udar, na primer jedna banka iza|e sa milion dinara na crno tr`i{te, kupi devize, izazove rast deviza pove}anom tra`wom a onda te devize po jo{ vi{em, pove}anom {ticungu proda. Ona nominalno ostvari zaradu ~ak do 4-5 dinara razlike po jednoj nema~koj marki i to prika`e kao svoj uspeh u poslovawu, ili to ode u ne~ije privatne yepove, ali ostaje ova posledica koja ~ak mo`e biti tragi~na nekada po na{ osnovni `ivotni standard. Jer, na tr`i{tu novca kroz nov~ane {pekulacije ne stvara se nova vrednost, uvek neko postigne korist na ne~iju {tetu. To {to neka banka nesavesna i neodgovorna koja iza|e na tr`i{te ne{to zaradi zna~i da je to nekome otela. To nije zarada na osnovu pove}ane proizvodwe. To nije novostvorena vrednost. Voditeq: Naj~e{}e je to na {tetu onih videli smo iz pitawa, to su oni koji primaju, moramo da se sa time slo`imo da su danas i plate i penzije nedovoqne za normalan `ivot, naj~e{}e ka`em ide to na wihovu {tetu. Dr [e{eq: Ima tu jedan drugi momenat postavqa se pitawe ko je taj ko ide da kupuje devize? Ja nisam taj. A ja imam prili~no veliku platu za 266
ove uslove, moja plata je skoro 6.000 dinara. Ako ja ne mogu sa svojih 6.000 dinara da odem i da kupujem devize, nemam tog vi{ka kojim mogu, pogotovo ne mo`e onaj koji ima 1.000 ili 2.000 dinara. Zna~i, oni nisu direktno vezani za stawe na crnom tr`i{tu. Na{ `ivotni standard ugro`ava rast cena i tu sada vodimo o~ajni~ku borbu. Rast cena se ispoqava kao posledica nekada opravdano, a naj~e{}e neopravdano, kao uskla|ivawe cena sa cenom marke na crnom tr`i{tu. Jer to rade i oni koji nemaju nikakve uvozno izvozne poslove, koji nemaju nikakvog razloga osim motiva da {to vi{e zarade. Sada mi vodimo jednu o~ajni~ku borbu sa poprili~nim uspehom da se cene vrate na stari nivo. Obnovili smo, osve`ili smo tzv. antimonopolsku uredbu, ako se se}ate kada je formirana Vlada narodnog jedinstva u martu pro{le godine mi smo krenuli postepeno sa osloba|awem mnogih roba sa sistema kontrole cena. Sada smo morali da ih vratimo u potpunosti na sistem kontrole cena jer tu `elimo inflacioni stampedo da zaustavimo. Naravno to ne zna~i da }emo mi ve~ito blokirati sve cene. Mi }emo morati opet postepeno da popu{tamo, pogotovo tamo gde se ustanove neuskla|enosti, gde nisu dobri pariteti itd. Ali moramo sa~uvati niske cene osnovnih `ivotnih namirnica, to nam je glavni ciq. Jer, bez obzira {to nas porede sada sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Slovenijom, Republikom Srpskom, {to nas porede sa Crnom Gorom ili Makedonijom po prose~noj plati, ne mogu da nas porede sa nivoom `ivotnog standarda, jer se tamo `ivi mnogo te`e nego ovde. Vekna hleba u Republici Srpskoj je 1 marka, ako je marka 20 dinara zna~i 20 dinara je vena hleba. Voditeq: Imamo ponovo gledaoca, dobro ve~e. Gledalac: Pozdrav gospodinu [e{equ i hteo bih jedno pitawe. U vezi poqoprivredne penzije, moja majka je napunila u aprilu 60 godina i oni su zahtevali da se za celu godinu plati ona uplata koja sleduje za godinu dana, ako biste hteli to da mi objasnite kada je ona stekla uslove zna~i da dobije penziju. Dr [e{eq: Moram priznati da ba{ nisam razumeo sa 60 godina zemqoradnik `enskog pola sti~e pravo na zemqoradni~ku penziju. Voditeq: To se desilo u aprilu, da je uplata doprinosa... Dr [e{eq: Koja je sada uplata za godinu dana potrebna to ne razumem. Voditeq: Ceo doprinos penzijski da se uplati za godinu dana da bi se steklo pravo... Dr [e{eq: Za ovu godinu? Ina~e se taj doprinos u dva dela upla}ivao ili u ~etiri kako se upla}ivao? Voditeq: U ~etiri rate. Dr [e{eq: U ~etiri dela se upla}ivao, ne razumem za{to bi sada moralo ove godine da se uplati u celosti, osim ako nije prva tri dela uplatila na vreme. Ali ovo je jedan pojedina~an slu~aj trebalo bi da vidim papire ili ne{to, ne mogu sada napamet da govorim. Voditeq: Zaista je dosta pitawa stiglo, kada smo najavili ovaj razgovor, mnoga su od wih vezana za neka sistemska re{ewa pa }emo se dota}i sistemskih re{ewa a i da zadovoqimo znati`equ gledalaca. Pitawe vezano za Kosovo, vi ste malo odgovorili. Emotivno reagovawe, sigurno, da li je Kosovo izgubqeno? 267
Dr [e{eq: Ja mislim da jo{ nije izgubqeno ali mo`e da bude izgubqeno. Preti opasnost da ga eventualno izgubimo. A kako bismo najlak{e mogli sa~uvati Kosovo i Metohiju? Mislim da je to kqu~no pitawe. Ulaskom u punopravno ~lanstvo saveza sa Rusijom i Belorusijom. Danas nisam slu{ao vesti, po{to sam bio u putu, danas je trebalo da se potpi{e definitivni sporazum Rusije i Belorusije. Jeqcin i Luka{enko u Moskvi da potpi{u taj sporazum. [to se ti~e na{eg ~lanstva svi organi koji su trebali da donesu odluku doneli su tu odluku osim izvr{ne vlasti u Rusiji. Ja mislim u slede}oj fazi da }e to biti prvi korak da i na{a zemqa pristupi. Vi vidite kako je Rusija re{ila problem ^e~enije. Rusija je i daqe i velika i mo}na bez obzira {to je u ekonomskoj krizi i {to je dosta naroda u socijalnoj bedi. Rusija }e se uspraviti kad tad. Rusija ima vitalne egzistencijalne interese na Balkanu. Ona se mora vratiti na Balkan. I toga su sve svesniji ruski politi~ari, svesni su da im Amerika radi o glavi. I to je na{a {ansa. Ako u|emo u savez, taj savez ima formu svojevrsne konfederacije, pa ako su ruske trupe na na{oj teritoriji deo na{ih trupa }e biti na ruskoj i beloruskoj itd. Rusi onda mogu pove}avati neprekidno broj svojih trupa na Kosovu i Metohiji i u jednom trenutku u Savetu bezbednosti re}i nema vi{e potrebe za trupama NATO-a idite sa teritorije konfederacije. Voditeq: Evo imamo ponovo nekog od na{ih gledalaca, da ~ujemo. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Htela bih da pozdravim vas u studiju. Ina~e gospodin [e{eq, da ka`em, da je jedan psihopata, bolestan… Dr [e{eq: [ta je bilo, da sam psihopata? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Telefon niste trebali iskqu~ivati. Ja najvi{e volim da ~ujem ovakve ocene. Voditeq: Ja ne znam ako re~ima mo`e... Gledalac: …na ra~un radnika, na ra~un penzionera, na ra~un dece, kako vas nije stid. Mi smo najvi{e ispa{tali, plakali jedno i drugo. Svi koji su radili u firmi ne primaju sada {to su bili na rati{tu. Drugo, zar je isto da ~ovek spava u ku}i i spava tamo u nekom podrumu. Ne mo`e to sve da bude isto. Ostala sam sa dva deteta sama. Vi to niste pre`iveli sigurno. Imate veliku platu i veliku penziju i ba{ vas briga za nas. I morate da razumete jednom i nas. Na kraju ne morate da razumete vama je lepo. Ni{ta hvala, prijatno. Voditeq: Hvala vama. U svakom slu~aju... Dr [e{eq: Ja prvo zahvaqujem na ovim lepim re~ima, koje govore o visokom nivou vaspitawa, a koje govore i o odre|enom psihi~kom stawu, pa sada ne znam na koga bi ta po~etna kvalifikacija mogla da se odnosi. [to se ti~e obnove zemqe, izgradwe zemqe uvek se ta izgradwa zemqe obavqa narodnim parama. Sve {to je u Srbiji izgra|eno izgra|eno je narodnim parama. Nema ~ime drugim. Niko drugi sa strane ne daje ume{eno pa obe{eno. Mora li Srbija popraviti puteve? Mora, bez puteva ne mo`emo. Ne mo`emo uop{te da se ekonomski oporavimo. Zna~i morali smo, bez obzira koliko je te{ka situacija, jo{ malo da se pomu~imo, jo{ malo da stegne268
mo da bi stvorili uslove da se iz ovog ispliva. A {ta je tu bilo najracionalnije. Ne da se linearno svima odre`e koliki }e biti wihov doprinos nego po veli~ini primawa, a tu smo one do 1.000 dinara iskqu~ili. [to se ti~e ovih odbijawa od plate i penzije, to nivelisali do 10.000 dinara. Od 1 do 6 dnevnica. To je bio na~in da do|emo do dodatne koli~ine novca koja je Srbiji neophodna. Pa smo onda pravili programe za radnike koji su ostali bez posla, pa ko god je imao zemqu oku}nicu, bio spreman da se vrati u poqoprivredu, dali smo povoqan kredit radi osnovnih nabavki, ako je u pitawu rasplodna stoka, ako je u pitawu ne{to {to je potrebno za rad na zemqi itd. Pa smo ulo`ili u mnoge fabrike, evo Sloboda iz ^a~ka po~ela je da proizvodi opet {porete. Pa smo ulo`ili u Zastavu, pa ula`emo u rafineriju. Pa se nadamo do kraja decembra, najdaqe u januaru, da }emo relativno normalizovati snabdevawe goriva na svim na{im pumpama {to }e dodatno onda i dr`avi doneti nove prihode itd. Voditeq: U svakom slu~aju treba razumeti i ovakva reagovawa jer... Dr [e{eq: Ne mogu ja da razumem nepristojne izraze, ja mogu emotivan nastup ali {ta to sada zna~i. Voditeq: Postoji jedna kategorija qudi koja stvarno `ivi na egzistencijalnom minimumu i `ivi samo od penzije, kao {to ste vi malo~as rekli ili samo od tog li~nog dohotka koji ne prelazi 1.000 dinara Dr [e{eq: To je sigurno, ali mi smo oslobodili te kategorije najni`e pla}enih gra|ana od pla}awa ovog svojevrsnog doprinosa, i pla}awa te tzv. dnevnice solidarnosti. One kojima je najte`a situacija. Ali smo morali to uvesti. [ta je bio drugi metod da se predlo`i, {ta je to drugi metod. Nema drugog metoda. Svaki ovaj most koji se podigne u Srbiji podigli su svi gra|ani Srbije, neko je doprineo vi{e neko mawe, zavisno od svojih mogu}nosti. Ali svi su u tome u~estvovali. Mi smo vi{e od 500 stanova i ku}a napravili, na{ je ciq da nijedna porodica kojoj je sru{ena ku}a u bombardovawu ili o{te}ena ne ostane bez krova nad glavom. Mi to moramo provesti do kraja. To je ciq ove vlade. Sada gra|ani mogu da se qute na nas, mogu da nas psuju, mogu. Ali, kada meni neko tako ne{to direktno u lice ka`e mogu ja da odgovorim. Na kraju krajeva i za{to ne bih. Gra|ani treba da se qute na vlast, ali ja govorim da je to bilo neophodno da se druga~ije nije moglo. Niko ne daje pare, niko ne poklawa pare u svetu. Uostalom da neko poklawa pare vaqda bi odavno dao i Rumunima, i Bugarima i Makedoncima. Tamo je i daqe, iako nisu imali bombardovawe, ekonomska situacija te{ka, gora nego kod nas. To su ~iwenice. Ja mislim vi ovde iz Zaje~ara za~as pre|ete, verovatno znate i boqe od mene kakva je situacija u Bugarskoj. Voditeq: Imamo ponovo nekoga ko `eli u program. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, pozdravqam gosta u studiju i `elela bih gospodina [e{eqa da pitam da mi objasni kako je mogu}e `iveti sa 1.000 dinara mese~no. To nije ivica egzistencije, ja se izviwavam voditequ, to je ispod ivice. Jer ivica zna~i da mo`e{ da plati{ obaveze prema komunalnim ustanovama, distribuciji, PTT i da `ivi{. A sa 1.000 dinara ne mo`e da `ivi niko. Nijedan ~lan porodice, a kamo li ako ima jo{ ~lanova pored sebe. 269
A drugo pitawe, radim u dr`avnom organu, u isto vreme postoje investicije u dr`avnom organu, zna~i opremawe dr`avnih organa, zna~i gladna usta... Dr [e{eq: Koju stru~nu spremu imate gospo|o? Gledalac: Sredwu. Zna~i ne mo`e da se... Dr [e{eq: A gde radite u kom organu? Gledalac: U pravosu|u, u ~uvenom pravosu|u, imali smo veliku borbu znate i sami za pove}awe plata ve} tri godine to tako stoji, sve vi to dobro znate, ali tra`i se od nas da budemo i kulturni i da se pona{amo na jednom nivou, jednostavno ne mo`emo da radimo do dva, popodne idemo na drugo mesto, kada se to ne zahteva od nas, jer radimo u jednoj ustanovi koja... Voditeq: Hvala lepo, mislim da smo... Dr [e{eq: Tri godine nisu plate pove}avane u dr`avnoj administraciji ne samo u pravosu|u. Ja }u vam re}i i u Vladi Srbije kako to stoji. U Vladi Srbije sa sredwom stru~nom spremom je tako|e oko 1.000 dinara. Sa visokom stru~nom spremom su plate oko 2.000 dinara, za zvawe savetnika. To je najve}e zvawe u ~inovni~koj hijerarhiji. Ministarske plate su oko 4.000 dinara. Zna~i onda ide plata potpredsednika, ide plata predsednika itd. Ja imam osnovnu platu oko 4.500 dinara, imam pau{al kao savezni poslanik jo{ 1.000 dinara zato sam rekao da mi je plata oko 5.500 dinara. I imam 23 godine radnog sta`a, pa imam ne{to vi{e nego moje kolege koje imaju mawe godina radnog sta`a. Malopre je ova gledateqka rekla da mi je plata velika. Jeste, ali moja plata po prirodi stvari spada u najve}e u dr`avnoj administraciji i nisam ja kriv {to je ona tolika. Ali ja znam da niko sa 1.000 dinara ne mo`e da `ivi. Meni je te{ko sa 5.500 dinara jer imam `enu koja ne radi i ~etvoro dece itd. I zaista izuzetno skromno `ivim. I znam da ne mo`e niko sa 1.000 dinara da `ivi, nemogu}e. I sada se qudi snalaze kako ko zna i ume. Neko se sna|e uspe{nije, neko je u tome mawe uspe{an. Ali, uglavnom svi koji `ive od svoga rada jedva sastavqaju kraj sa krajem. To je ~iwenica. Sada se postavqa pitawe kako iz toga isplivati. Mi smo ove godine imali mnogo te`u situaciju nego pro{le godine, mi smo krenuli pro{le godine solidno i osetilo se to poboq{awe op{tih uslova. Pa smo po~eli onda da uskla|ujemo pomalo plate prosvetnim radnicima, nije moglo sve da ide brzo. Malo smo uspe{niji bili kod zdravstvenih radnika, krenulo je to. Ne mo`e to naglo. Ne mo`e na pre~ac. Pa smo pravili varijante kako da re{imo socijalne probleme, ve} je tada bila sazrela ova ideja i formirana bila da se ide u nadoknadu zaostalih penzija, de~ijih dodataka kroz ove bonove za pla}awe elektri~ne energije itd. Rat je sve poremetio. Rat je desetostruko ote`ao na{u ukupnu situaciju. Sada se postavqa pitawe kako isplivati. Isplivati se mo`e samo na ovaj na~in. Niko nam spoqa ni{ta ne}e dati. Videli ste i ovo {to prave cirkus oko ovih cisterni sa mazutom, to su mawe koli~ine mazuta od onih koje su zate~ene u skladi{tu ni{ke toplane. Zna~i, namerno su napravili nesta{icu, to je kap vode u moru, to ni{ta ne zna~i. A samo prave paradu od toga. Mi moramo sopstvenim snagama da iz svega ovoga iza|emo. Svesni smo situacije sa dr`avnim ~inovnicima, sa administrativnim osobqem. Ali, opet wima se najkasnije vr{e nivalacije plata. Prvo re{avamo u zdravstvu, pa re{avamo u 270
{kolstvu, pa tek onda dr`avnom aparatu gde spadaju i ~inovnici u organima sudske vlasti. A kada }e to biti, vrlo je te{ko pitawe kada }e biti. Po{to su liste prioriteta veoma duge, a ne mo`e se sve preko no}i. Osnovno je sada da ne bude smrzavawa ove zime, da bude dovoqno struje i da imamo dovoqno osnovnih `ivotnih namirnica po najni`im mogu}im cenama. To je sada prioritet iznad svih prioriteta. Da tako do~ekamo prole}e. A onda idemo daqe. Onda }emo popravqati sve daqe {to se mo`e popraviti. Imamo mi sada neke planove i sa procesom privatizacije, i neke pregovore itd. Sve je to ne{to o ~emu treba govoriti onda kada bude aktuelno tu pred nama. Sada je najva`nije da ove tri stvari postignemo. Dakle da su cene osnovnih namirnica toliko niske da nema gladi u Srbiji, da ima dovoqno struje da se niko ne smrzne, da niko ne oskudeva u elektri~noj energiji i da stvorimo uslove za funkcionisawe osnovnih privrednih sistema, osnovnih ovih fabrika bez kojih se ne mo`e daqe i bez infrastrukturnih objekata kakvi su putevi, `elezni~ke pruge i sli~no. Voditeq: Evo ponovo neko `eli u program. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Ja ne}u ni o platama ni o penzijama ja bih samo jednu konstataciju. Gospodine [e{eq, u Kninu ste dr`ali govor, Knin smo izgubili. Na Kosovu ste {etali raskop~anog kaputa, Kosovo smo izgubili. Pri~ate da }emo u}i u savez sa Rusijom i Belorusijom to ne}e biti nikada. Sve {to govorite to je {arena la`a, vreme je da se povu~ete iz politi~kog `ivota u Srbiji. Ali, samo da vas zamolim, odgovorite mi jedno pitawe, kolika }e biti cena goriva ako je bude bilo na pumpama? Dr [e{eq: Je li jo{ gospodin na vezi? Hteo sam jedno kratko kontra pitawe da postavim. Mi }emo nastojati i to je neka okvirna cena, to jo{ nije do kraja sve usagla{eno ali otprilike mo`ete na to ra~unati, kada normalizujemo snabdevawe gorivom da }e se cena benzina kretati oko 1 marke. Voditeq: Tako je bilo i dok je bilo normalno snabdevawe. Dr [e{eq: Mi }emo voditi ra~una da otprilike to tako bude, ne mogu vam sada unapred garantovati. Takva su na{a razmi{qawa. To je mnogo mawe nego u Ma|arskoj. Ja ne znam kolika je cena benzina u Bugarskoj ali u Ma|arskoj je 1 marka i 65 pfeniga. Voditeq: Ne{to vi{e od marke. Dr [e{eq: Mi otprilike planiramo to. To }emo da usaglasimo. [to se ti~e mog eventualnog povla~ewa iz politike, mogu samo ja sam o tome odlu~iti. Oni koji to `ele mogu od muke da crknu. Jer nisam ja wima problem, wima je problem {to ima odre|en broj gra|ana Srbije koji glasaju za Srpsku radikalnu stranku i {to }e i ubudu}e glasati za Srpsku radikalnu stranku. [to se ti~e Srpske Krajine, Kosova i Metohije, Republike Srpske itd. Plan da se sve te teritorije otmu srpskom narodu na~iwen je davno. Mi, srpski radikali, prvi smo po~eli da govorimo o tom planu. Pa nam mnogi nisu verovali se}ate se tog vremena. Imali smo i ovde i tribine i mitinge u Zaje~aru, i javne nastupe itd. Pa smo govorili da se u Kninu brani Beograd, pa da treba braniti Republiku Srpsku, pa Kosovo i Metohiju itd. Jedna po jedna srpska zemqa dolazi na red. I nekako bi se pre`ivelo da se stane 271
sa Kosovom i Metohijom, ne ne}e se stati. Na redu je Crna Gora otvara se ve} pitawe Vojvodine, Ra{ke oblasti, odnosno Sanyaka. To ide svojim tokom da se Srbija do kraja osakati pa onda prinudna kvislin{ka uprava i nad tom osaka}enom Srbijom. To je ciq srpskih neprijateqa. Taj ciq nije zavisio ni od va{e ni od moje uloge, niti od na{eg prizivawa. Vi to niste `eleli, nisam ni ja to `eleo, ne verujem ni ovaj va{ gledalac da je to `eleo. Voditeq: Mislim da nema po{tenog ~oveka da je to... Dr [e{eq: Jeste, ali to je wihova voqa, to su wihovi planovi. Mi smo za wih pioni na {ahovskoj tabli. @rtvuje se pion da bi se ne{to postiglo, e tako rade sa nama. Mi tome moramo da se suprotstavimo. @rtvovana je Republike Srpska Krajina nisu na tome stali. @rtvovana je tre}ina Republike Srpske nisu na tome stali. Narodna skup{tina je donela odluku da se dozvoli ulazak NATO trupa pod okriqem Ujediwenih nacija na Kosovo i Metohiju, nisu na tome stali. Idu daqe, idu otvoreno daqe. Ja sam u Kninu dr`ao govor kao opozicioni politi~ar. Ja sam samo narodu govorio istinu. Ja sam govorio o tome {ta su namere na{ih neprijateqa i {ta Srbi moraju da rade da bi se tome suprotstavili. I ni{ta vi{e. To isto sam govorio i na Kosovu i Metohiji. Mi{qewe nas radikala je bilo da se ne sme popu{tati, da treba istrajati. Ali, ve}ina u Narodnoj skup{tini je odlu~ila druga~ije. Mi to po{tujemo, ne}emo sada protiv Narodne skup{tine. Narodna skup{tina je u formalnom smislu najvi{i nosilac dr`avnog suvereniteta, je li tako. [to je bilo do nas mi smo uradili. Ali ne mislimo da je jo{ sve izgubqeno. Uvereni smo da ima jo{ {ansi da sa~uvamo ono {to nam je preostalo i da povratimo ono {to nam je trenutno oteto. E, dok ta vera u nama postoji, to uverewe, mi }emo se baviti politikom. Voditeq: Na neki na~in to je va{ politi~ki ciq i moto bavqewa... Dr [e{eq: I mi }emo se boriti. Oni koji kritikuju na{e insistirawe na savezu sa Rusijom i Belorusijom ne nude nikakvu alternativu. Oni nude samo kapitulaciju. Da kleknemo pred Amerikancima i da oni ka`u dajte Vojvodinu evo vam Vojvodina. Dajte Sanyak evo vam Sanyak. Dajte Crnu Goru evo vam Crna Gora. Pa ~ak neki masonsku krugovi su odavno lansirali ideju o regionalizaciji Srbije i ostatak Srbije su zamislili da podele u sedam osam regija, od kojih bi svaka imala skup{tinu, vladu itd. I to bi se rasulo. Pa projekat da izdvoje Timo~ku krajinu, pa }e izdvojiti [umadiju, pa }e izdvojiti jablani~ki kraj, jug Srbije, pa }e izdvojiti ko zna {ta }e im jo{ pasti na pamet. Voditeq: Mnogo je pitawa, zaista, mora}emo na sve ili najve}i broj wih da odgovorimo. Pre 15 dana na radiju Beograd je objavqeno da je u basenu Bor za prvih 10 meseci ove godine proizvedeno 1.000 kg zlata. A da je moglo biti vi{e da nije bilo NATO agresije na na{u zemqu. [ta Vlada Republike Srbije radi sa tim zlatom? Dr [e{eq: Vlada Republike Srbije ne radi ni{ta sa tim zlatom. Postoje propisi kako se proizvode plemeniti metali i kako se wima trguje. Vlada Srbije time ne raspola`e. Zlato se koristi za razne svrhe, koristi se u medicini, u stomatologiji, koristi se u industriji za proizvodwu nekih superprovodnika, nekih ner|aju}ih delova. A koristi se i za izradu zlatnog nakita. 1.000 kg zlata nije neka preterano velika vrednost. 272
Ako je jedan gram zlata oko 20 maraka, sada ne znam ta~no kolika mu je cena na svetskom tr`i{tu, zna~i kilogram zlata je 20.000 maraka. 1.000 kilograma zlata je 20 miliona maraka. 20 miliona maraka nije neka naro~ito velika vrednost. Nama je trebalo 10-20 miliona dolara samo da izmirimo ove zaostale obaveze za pla}awe tranzita ruskog gasa preko Ma|arske. Sada neko ko misli 1.000 kila zlata to je sada ne{to stra{no vredno. Pa nije, pa eto 20 miliona maraka u vrh glave a ne verujem da je i toliko. Kada se prodaje zlato na veliko ne posti`e se ova cena. Ali postoje, jednostavno pravila, to je regulisano propisima, da rudarsko-metalur{ki basen Bor koji ula`e u proizvodwu i koji to proizvodi da time i raspola`e. Samo {to je malo ja~a kontrola dr`ave kod raspolagawe nego kada je re~ o proizvodwi neke druge robe i ni{ta vi{e. Bar koliko sam ja u to upu}en, nikada se nisam specijalno bavio pitawem zlata. Voditeq: Za{to se \ukanovi}u, \in|i}u i ^anku ako su izdajnici, pa ka`e i ostalim izdajnicima ne sudi za izdaju zemqe? Dr [e{eq: Nema nijedno krivi~no delo te vrste u na{em krivi~nom zakonu. Oni su u politi~kom smislu izdajnici, a da bi se nekome sudilo treba neko konkretno krivi~no delo da se ustanovi i da se doka`e. Voditeq: Politi~ko su|ewe su izbori... Dr [e{eq: Izbori su jedna vrsta politi~kog su|ewa, narod svakom presudi prema zasluzi. Voditeq: Vi ste ranije govorili, vezano za sistem javnog informisawa, za televiziju kao najmo}niji medij, kada }e biti ukinuta TV taksa? Ako ne}e za{to Vlada Srbije ne ostavi deo pretplate dr`avnim glasilima na lokalnom nivou. Dr [e{eq: Prvo, sada je malo verovatno da }e biti ukinuta dr`avna taksa. Ne}e. Jer je dr`avna televizija pretrpela velika razarawa u ovom ratu. [to se ti~e Srpske radikalne stranke imali smo mi i tu ideju. Prvo, smatramo kada ve} postoji taksa da je najboqi na~in da se pla}a uz ra~un za struju. Jer ne mora inkasant da ide od vrata do vrata, ne mo`e niko da izbegne da plati. Ali vrlo su retke porodice u Srbiji koje nemaju televizor. To je sigurno. Ali, posle svega ovoga {to nam se desilo, mislim da to za du`e vreme ne dolazi u obzir. I drugo, to je taksa za dr`avnu televiziju. [to se ti~e lokalnih televizija vlada se nije izja{wavala ali stav je Srpske radikalne stranke da one sve treba da budu privatne. Da se privatizuju. I to mogu sve skup{tine op{tina da provedu po sada{wem zakonu o privatizaciji. Izvestan broj akcija besplatno radnicima, zaposlenim i radnicima koji nisu zaposleni u toj firmi sve u skladu sa zakonom, a ostatak da se proda pa ko vi{e ponudi na tr`i{tu akcija. To je ne{to najprirodnije. A da se deli, postavqa se odmah pitawe po kom bi se to kriteriju delilo, ko bi te pare onda podelio svim lokalnim radio i televizijskim stanicama u Srbiji. Voditeq: Verovatno pitawe, ovde se radi o sve ve}em uticaju i mo}i lokalnih glasila, sva istra`ivawa koja ~ak i RTS radi... Dr [e{eq: Oni su uticajni, oni su mo}ni ali treba da budu i privatni. I da bude slobodna konkurencija me|u privatnicima. Nama je dovoq273
na jedna dr`avna televizija i jedan dr`avni radio. Naravno sa tri programa dr`avne televizija. To ne zna~i samo jedan program. Treba nam RTS sa centrom u Beogradu koja }e se videti ili slu{ati na celoj teritoriji Srbije a sve ostalo da bude privatno i da podle`e zakonu o slobodnoj konkurenciji. Kvalitetni opstaju lo{i propadaju. Voditeq: Kada }e se ukinuti taksa na registraciju kola i taksa na izlazak iz zemqe? Dr [e{eq: Te se takse, po mom mi{qewu, ne}e zadugo ukidati. Prvo, uveli smo taksu za registraciju kola da ne bismo dizali cenu benzina. I sve do rata mi smo imali izuzetno jeftin benzin, 7 dinara litar, i bilo ga je na svim pumpama. Za{to smo radije i{li na uvo|ewe takse nego na pove}awe cena benzina. Da smo pove}ali cenu benzina za 1 dinar to bi odmah inflatorno delovalo na cenu ostale robe. Voditeq: Ili bi qudi mawe vozili, a ovako je taksa na vozilo siguran... Dr [e{eq: Ne, vozili bi qudi i daqe. Znate, ja znam po prirodi voza~a radije kupe benzin nego hleb u nekoj situaciji. Qudi u principu vole da voze i uvek imaju potrebu da voze i da pre|u odre|en broj kilometara godi{we, ako imaju automobil. Onaj, naravno, ko ima vi{e novca vozi vi{e i br`e, onaj ko ima mawe novca vozi mawe i sporije, {tedi gorivo. Ali ako imate vozilo od 1100 kubika za to je bila godi{wa taksa 300 dinara prilikom registracije, a 300 dinara to je mawe od 1 dinara dnevno za godinu dana. A da smo za 1 dinar podigli cenu benzina to bi sigurno bilo mnogo vi{e. Voditeq: To bi znatno vi{e bili oporezovani vlasnici vozila ~ija su kola ve}e kubika`e. Dr [e{eq: Ve}e kubika`e i oni su morali da plate. Mi smo tu napravili jednu korekciju za one koji imaju vozila velike kubika`e ali stara, stara preko 10 ili vi{e godina, onda smo tu smawivali negde ~ak do 60% te iznose. Tu smo se naknadno setili da ne treba imati isti odnos prema onima koji imaju velika jaka i skupa kola, i koji imaju velika jaka i stara kola samim tim nisu ni skupa, nego su ih verovatno nabavili po nekoj mnogo jeftinijoj ceni. Voditeq: Tu je i taksa na izlazak iz zemqe, to nije donela va{a vlada? Dr [e{eq: [to se ti~e takse za izlazak iz zemqe to je donela Savezna vlada pre mnogo vremena, ta taksa je jedna taksa koja ne optere}uje mnogo gra|ane. To je sada ne{to oko 100 dinara. Nisam odavno izlazio iz zemqe pa se ne se}am, pro{le godine sam posledwi put putovao, to je bilo 1998. godine, mislim da je bila 100 dinara. I to nije mnogo. To vam je kao jedna taksa za izno{ewe deviza. Imate pravo da iznesete 1000 maraka, i ni{ta ne dajete dr`avi za to {to iznesete. Dajete joj 100 dinara. I to nije mnogo. Ja mislim da ne treba niko na to da se `ali, zbog toga da protestuje. Boqe da tu imamo taksu, da tu taksu ukinemo mi bi morali onaj prihod koji smo na woj ostvarivali nadoknaditi na ne~em drugom. Boqe je da ostane jeftin hleb pa da se plati taksa prilikom izlaska iz zemqe. Jer dr`ava mora da ostvari izvesne prihode i boqe je da prihod ostvaruje tamo gde ne}e to poga|ati najvi{e mase stanovni{tva, ili tamo gde }e to najlak274
{e podneti. Onaj ko jednom godi{we putuje u inostranstvo nije mu mnogo 100 dinara, onaj ko ~esto putuje ima sigurno neke ekonomske koristi od putovawa, ode jednom pa kupi neku robu donese dva kofera, pa ovde proda. Pa ode opet itd. Wemu nije tih 100 dinara mnogo. I ne treba zna~i od mi{a praviti slona u ovom slu~aju. Voditeq: Imamo ponovo nekog od na{ih gledalaca dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Ja se zovem Dragan, hteo bih gospodina [e{eqa, doktora, da pozdravim, i nemam nijedno pitawe. Ja sam imao ~ast da razgovaram sa wim u predizbornoj kampawi i samo da ga pozdravim i ovog puta }u samo da ga pozdravim i ose}am potrebu da se izvinim u ime svih psihopata koji ga zovu preko telefona i nebuloze mu postavqaju, neka glupa pitawa nekorektna pre svega. A postoji nas puno takvih, na`alost, kulturnih i nekulturnih ali i psihopata izgleda, i puste na nivo tako neki razgovor, i vi iz studija ste po meni tome dosta doprineli. Ne postavqaju se pitawa koja su svojstvena jednom politi~aru, ne postavqaju se politi~ka pitawa. To je jedna stvar. Druga stvar, mislim da je on uzeo na sebe, na svoja le|a, da se tako izrazim oprostite na izrazu, da podnosi teret kritike za 180 qudi koliko je u parlamentu, i da za onih 180 podnosi odgovornost. Pozdravqam {to je hrabar i veliki je politi~ar. Meni li~no simpati~an. Samo jo{ jednom da ga pozdravim i `ao mi je {to je tako, ali neka izdr`i. Voditeq: Hvala vam lepo {to ste se javili. Dr [e{eq: Ja mislim da nema razloga nikakvog da se izviwavate, ovo je sve ne{to prirodno. Ja sam sam `eleo da imamo emisiju. Voditeq: Otvoren je telefon... Dr [e{eq: U kojoj }e se gra|ani direktno ukqu~ivati. Drugo i kada je po~ela ona `ena sa psovkom va{i su je tamo iz re`ije iskqu~ili. Ja sam tra`io da se ona ponovo ukqu~i u program. Jer mislim da joj treba pru`iti tu {ansu, ali ne}u ni ja kao pokisao da se povu~em ako ona krene tako u startu sa uvredama. Smatram da ona ima pravo i da treba politi~are i da psuje i da vre|a. Ali ne mo`e od mene o~ekivati da sada skru{eno pognem glavu. Mora da o~ekuje bar u odre|enoj meri da joj se uzvrati na to. Ali, u svakom slu~aju, svesni smo svi koliko je te{ka situacija u zemqi. Iz we moramo isplivati. [to je te`a situacija to je i nervoza u narodu sve ve}e i ve}a. Narodu nekada treba i odu{ka. Treba i politi~arima nekada odu{ka i mi tra`imo s vremena na vreme neki odu{ak. Treba ovo sve izdr`ati, najte`e je onome ko ima najmawa primawa, ko jedva sastavqa kraj s krajem. Takvih je danas mnogo. Voditeq: Koji `ive iskqu~ivo od tih primawa. Dr [e{eq: Koji `ive iskqu~ivo od te plate, takvih je danas ogromna ve}ina u Srbiji. I te frustracije i spoqne i unutra{we, daqa pretwa agresijom, kod nas se agresija nastavqa, bombardovawe koje smo pro{li, ekonomska kriza, socijalna beda, sve je to ogroman teret za svakog pojedinca. I zato ja mislim da nema nikakvog razloga da se pravi pitawe oko toga, ja sam svesno u{ao u to. Ja najvi{e volim ovakav na~in komunicirawa sa gra|anima. Ja ne volim da idem na sve~anosti, nigde me ne mo`ete videti... Voditeq: Upravo je to pitawe... 275
Dr [e{eq: Ali volim da svima ka`em otvoreno u lice sve {to mislim, neko }e prihvatiti neko }e se naqutiti, neko }e opasovati `ivot ide daqe. To je ne{to najprirodnije. Voditeq: Izuzetno ste anga`ovani, sigurno je to va{e anga`ovawe primetno i u ovim naporima da se zemqa obnovi. Ali vas nema na onim sve~anostima gde se presecaju vrpce, gde se otvaraju... Dr [e{eq: Ne samo, ja nego cela Srpska radikalna stranka. Mi to ne volimo, mi smo stavili do znawa na{im koalicionim partnerima, vi ako mislite da to treba vi to radite. Mi smatramo da ne treba mi ne}emo. Mi }emo i daqe zajedno sve da radimo, da zajedno ula`emo napore, da organizujemo, da posti`emo rezultate. Ali, nama po prirodi ne odgovaraju te neke sve~arske atmosfere, sve~anosti, proslave, mitinzi. Mi smo odavno odustali od mitinga kao sredstva politi~ke borbe, jo{ pre dve-tri godine. Potpuno smo od toga odustali. Toliko su razgranate te lokalne radio i televizijske stanice po celoj Srbiji da imamo mogu}nosti za mnogo boqi i primereniji kontakt sa narodom. Da sve razjasnimo, da sve ka`emo. Znate, na mitinzima jedan govori ostali slu{aju, pa ili zvi`de ili aplaudiraju. Nema dijaloga, nema komunikacije. Ovde ima i dijaloga i komunikacije pa ako se omakne i neka psovka to ne smeta, to politi~aru ide u radni sta`, a to mo`da nekome u narodu mo`e predstavqati izvesnu satisfakciju u ovoj te{koj situaciji. Voditeq: Evo, ponovo nam se neko javqa. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Hteo bih da vas pozdravim sve u studiju, gospodina [e{eqa tako|e, hteo bih da ga pitam dve tri stvari. Prvo, da li se se}a svoje faze ~upawa mikrofona u Saveznoj skup{tini, Republi~koj, koja li je bila. Da li se se}a kako je napadao druga Slobodana Milo{evi}a i drugaricu Miru Markovi}? A sada sa wima zajedno koketira tamo, smeju se, zabavqaju se, dru`e. Na{a narodna poslovica ka`e s kim si onakav si. Hteo bih da pitam isto, sve zemqe koje nas okru`uju jedva su ~ekale da se izrazim na taj na~in, da otka~e Rusiju, Belorusiju, mi }emo sada sa wima u zajednicu. [ta nam to donosi? Dr [e{eq: Da odgovorim prvo na ovo drugo pitawe, pa }u onda na prvo malo op{irnije. Mi smo tradicionalni ruski saveznici na Balkanu i Srbi danas stradaju upravo zbog toga. Amerikanci nas vide kao takve i `ele da nas uni{te. Ko je to protiv Rusa? Bugari su veliki ruski prijateqi. Bugari su rusofili, nisu toliki kakvi smo mi Srbi, ali Bugari su rusofili. Rumuni su u narodu prijateqi Rusima, Makedonci su prijateqi Rusa i Grci vole Ruse. Dakle mi pravoslavni narodi imamo me|usobno jedan poseban odnos. A ko mrzi Ruse katoli~ki narodi Poqaci, ^esi, Hrvati, Slovenci svi oni koji mrze Srbe. Voditeq: Dosta emotivno prihvatamo prijateqstvo, prijateqstvo je sada vi{e interes. Vi ovo govorite... Dr [e{eq: Ovo je sada jedna emotivna ravan ko je kome prijateq. Ali {ta je nama interes? Nama je interes da u|emo u savez sa onim ko se podjednako ose}a ugro`enim kao {to smo mi. Ne vredi da mi ulazimo u bilo kakve kombinacije sa Amerikancima, Englezima, Francuzima, Nemcima 276
kada oni `ele da nas uni{te. Oni su bombardovali srpsku decu, razarali Srbiju, {ta sa wima vi{e da tra`imo. Ako imaju neku dobro voqu, ako `ele da poprave neka prvo isplate ratnu {tetu. Mi nismo bombardovali Ameriku, nismo ni Englesku, nismo ni Francusku, nismo ni Nema~ku oni su nas bombardovali. Dakle, oni nam nisu prijateqi i ne mogu nam biti prijateqi. Ko nam mo`e biti prijateq? Prvo mo`e nam biti prijateq onaj ko nas nije bombardovao, pre svega onaj ko nas nikada nije bombardovao. A onda onaj ko nam poma`e. Ko nam sada poma`e? Poma`e nam Rusija. Ja mogu da ka`em nisam ba{ zadovoqan, `elim mnogo vi{e da nam Rusija pomogne. I mogu da ka`em Rusija je mogla vi{e da nam pomogne. Ali je ipak pomagala za razliku od onih koji su nas razarali. I sada nam Rusija poma`e, sa Zapada nas blokiraju, ne daju nam gorivo. Pa onda po{aqu 14 cisterni sa mazutom sa svojim zastavama Evropske unije, prave paradu od toga. Kao da to ne{to zna~i, to je kap vode u moru. Nama treba nekoliko miliona tona a oni 14 cisterni. [ta je to – ni{ta, 330 tona koliko reko{e da je tu. Voditeq: To je za dva dana potro{we u Ni{u. Dr [e{eq: Mnogo vi{e je zate~eno kada je na{a inspekcija bila, mnogo vi{e je zate~eno u cisterni nego su namerno iskqu~ili grejawe da se narod smrzava pa da oseti pomo} iz Evropske unije kao neki bogom dani poklon s neba. Zna~i to su neke osnovne relacije. Rusija nas poma`e, pomo}i }e nas jo{ vi{e, ako u|emo u ovaj savez, stvori}e se i bescarinska unija. Gde mi mo`emo na{u robu da prodamo. Mo`e li na{a crna i obojena metalurgija, mo`e li na{a elektronska industrija, mo`e li na{a tekstilna, ko`na industrija, mo`e li na{a prehrambena industrija da izvozi hranu u Evropsku uniju. [ta mo`e, mo`e maline, mo`e kupine, mo`e pu`eve. Kada smo izvozili meso izvozili smo tzv. bejbi bif koji je zabrawen kod nas za klawe. Zna~i tele od 10 dana ili 20 ili koliko ve}, i to najboqe delove {to se kod nas uop{te ne koqe. Kod nas narod misli da je grehota to zaklati, kao {to i jeste. Nemamo {ta tamo da izvozimo. A u Rusiju mo`emo sve da izvezemo. U Kinu mo`emo mnogo robe da izvezemo i u druge neke isto~ne dr`ave. Drugo, iz Rusije mo`emo sve da uvezemo po najjeftinijim cenama i energente i sirovine i sve ostalo. To je ne{to najprirodnije. Dakle interes je tu prevashodno jak. Voditeq: Ja mislim da je tu deo odgovora i na ona prva dva pitawa. Dr [e{eq: Ne, ipak idemo podrobno. Se}am se ja svega {to je bilo. Prvo, nisam ja birao niti su srpski radikali kao stranka birali ko }e jo{ pored wih biti u parlamentu. Ko smo mi koji smo tamo i u Republi~kom i u Saveznom parlamentu. Oni koje je srpski narod izabrao, koje su svi gra|ani Srbije izabrali i Srbi i ostali, mi smo takvi kakav je na{ narod. I svi oni koji su za nas glasali opredeqivali su se po tom uzoru. Nismo se me|usobno birali. Mi radikali bi najradije da smo sami osvojili vlast, da smo imali 126 poslanika, formirali vladu i upravqali Srbijom. Voditeq: I verovatno svaka stranka tako... Dr [e{eq: I svaka druga stranka `eli to. A narod je odlu~io da niko ne mo`e sam. Narod je odlu~io da u Srbiji sada ima ~etiri ozbiqne parlamentarne stranke i jedna opoziciona koja je bojkotovala izbore, da li je 277
i ona ozbiqna ili nije to }e pokazati slede}i izbori. I sve politi~ke kombinacije mogu se samo tu praviti nigde vi{e. Ne mo`emo mi sada da izmislimo neku stranku koja bi nama najvi{e odgovarala kao koalicioni partner. Tako misle i na{i koalicioni partneri. Radikali su stranka desnice, socijalisti i JUL su levi~arske stranke. To su u nekim normalnim uslovima nepomirqive suprotnosti. Ali, mi nismo u normalnim uslovima, na{a zemqa je u krizi. Mi se sada ne usmeravamo prema tome ko je desni~ar ko je levi~ar. Mi sada pravimo diferencijacije ko je patriota i ko je izdajnik. Ko je patriota? Patriota je onaj ko se suprotstavqa svim silama, svim onim {to mu stoji na raspolagawu se suprotstavqa ameri~kim nastojawima da se uni{ti Srbija, Savezna Republika Jugoslavija. Izdajnik je onaj ko {uruje sa Amerikancima protiv svoje zemqe i svoga naroda. Ko ide na wihove tamo sastanke, ko od wih prima pare, ko dobija naloge, ko im poma`e, ko wima predstavqa ovde petu kolonu. To je do kraja jednostavno i jasno. Nisam ja nikakve mikrofone ~upao, ja sam u Saveznoj skup{tini i{~upao prekida~ koji je omogu}avao Radomanu Bo`ovi}u da iskqu~uje struju narodnim poslanicima. A to je bilo protivno poslovniku. Ja sam privodio zapravo Radomana Bo`ovi}a poslovniku. I tu je {teta bila tada{wih 1 dinar. Samo je jedna `ica prekinuta, ona se posle zalemila i ni{ta vi{e, ja sam napravio jednu javnu paradu od toga. Mo`da bih opet do{ao u priliku da ne{to sli~no naparavim za{to da ne. Ali ono {to je svojstveno srpskim radikalima mi za~as napravimo incidentnu situaciju u parlamentu, ali nikada nismo pravili na ulicama. Nikada nismo i{li u sukobe sa policijom na ulici. Nikad zbog nas neko nije izgubio glavu. Mi tu vodimo ra~una. A u parlamentu se malo i poko{kamo niko nema oru`je, ne mo`e nikome glava da strada, ako treba malo u ovoj te{koj ekonomskoj situaciji i socijalnoj bedi da malo i razveselimo narod s vremena na vreme nije to lo{e. Ali, nikada na ulici niko nije poginuo zbog Srpske radikalne stranke, wene politike, wenog programa, wenih politi~kih nastojawa. Voditeq: Da li biste bili voqni ili ako to prilike iziskuju raspored snaga u parlamentu, da i sa drugim strankama rekli ste da su otprilike tri ~etiri ozbiqne politi~ke stranke kod nas... Dr [e{eq: Naravno, nudili smo celo leto i Srpskom pokretu obnove da u|e u Vladu. I u prvom trenutku su pristali bio je na konsultacijama u Saveznoj vladi Milan Komneni}, pristao ~ovek, a onda posle promenili stav. Ko zna ko se posle ume{ao, gde je Vuk putovao, da li je [atak intervenisao ili neko. Ali, politi~ari ne smeju imati predrasuda. Nismo mi u koaliciji zato {to se volimo nego zato {to nas je nu`da naterala, a narod presudio da imamo ba{ onakvu snagu kakvu sada imamo. A dr`ava se mora spa{avati. Voditeq: Vi ste i sada insistirali vi{e puta na po{tovawu legitimnih rezultata izbora u Crnoj Gori i uvek ste insistirali da Demokratska partija socijalista zapravo treba da da mandatara kao pobednik pro{lih izbora u Crnoj Gori. Dr [e{eq: Za{to bi ona dala mandatara? Nikada ja to nisam insistirao. Voditeq: Na wenom u~e{}u u... 278
Dr [e{eq: Mi smo insistirali da i ona u~estvuje u Vladi. A ko }e biti mandatar to apsolutno ne zavisi od rezultata izbora u Crnoj Gori. Rezultati izbora u Crnoj Gori odlu~uju ko }e biti mandatar vlade Crne Gore, a ko }e biti predsednik Savezne vlade odlu~uje parlamentarna ve}ina u Saveznoj skup{tini. Ve}ina i u dowem i u gorwem domu i u Ve}u gra|ana i u Ve}u republika, mi imamo dvodomni sistem. I to ne zavisi od rezultata izbora u Srbiji i Crnoj Gori, to zavisi od odnosa snaga u Saveznoj skup{tini. Voditeq: Ali za po{tovawe rezultata izbora i u drugoj federalnoj jedinici. Dr [e{eq: Znate, mi smo osporavali kritikovali izbornu praksu u Crnoj Gori setite se onih wihovih izbora do ~etiri sata ujutru. Kada su neki glasa~i i{li od jednog do drugog bira~kog mesta i glasali po 10, 20 puta. Autobusima razvo`eni. Ali, ako je to pro{lo sve one zakonske institucije, ustavne institucije i ako su ti izbori verifikovani onda mi po{tujemo dato stawe, fakti~ko stawe. A i daqe smo politi~ki protivnici. Mi nismo saveznici crnogorske vlasti mi smo wihovi protivnici. Pogotovo {to oni `ele da rasture zajedni~ku dr`avu. Oni poku{avaju blokirati rad saveznih institucija. Oni su institucije savezne dr`ave skoro sve osim vojske isterali iz Crne Gore. Oni nemaju po ustavu pravo da bude wihov mandatar. Ustav ka`e po pravilu kada je predsednik Savezne republike iz jedne federalne jedinice premijer je iz druge. Po pravilu ne mora uvek, u vreme ]osi}a i Pani}a to nije bilo. Ali ne ka`e ustav da to mora biti neko iz vladaju}e partije iz te federalne jedinice, mogao je neko iz Srpske radikalne stranke. Mi imamo sada ministre u Saveznoj vladi iz Srpske radikalne stranke. Mogao je iz na{e stranke iz Crne Gore da bude predsednik Savezne vlade ako imamo ve}inu u jednom i drugom domu. [to mora da bude iz \ukanovi}eve stranke. To je su{tina. I na kraju to {ta politi~ari govore jedni drugima. Isto ono {to govore i u Americi, u Engleskoj, u Francuskoj, u Nema~koj, u Italiji itd. Ne volimo se mi, mi smo me|usobno konkurencija, ne}e Srpskoj radikalnoj stranci osvanuti dok na{oj konkurenciji ne omrkne. Mi ne `elimo uspeh na{e konkurencije, a sve druge stranke za nas su konkurencije. Mi `elimo da na{a konkurencija propadne, a da mi budemo {to uspe{niji. Voditeq: Da ~ujemo ko nam se sada javqa. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. @elim pre svega dobro ve~e voditequ Timo~ke televizije kao i gostu. Imam pitawe i za voditeqa i za gosta. Za voditeqa na kraju po{to gosti uvek imaju prednost. Kre}u}i se po Beogradu u dosta prodavnica vidi se da su cene izra`ene u bodovima. Pa pitawe na kasi kada vam ka`u da je jedan bod vezan za marku, koliko je to ispravno i {ta inspekcija ~ini time. Drugo, malopre je jedan sagovornik pitao kolika bi bila cena benzina, rekli ste da bi to negde bilo oko 1 marke, sada da li bi ta cena benzina u markama odnosno u dinarima bila 6 dinara ako se zna da je zvani~ni kurs 6 dinara, ili oko 20 dinara kao na crnom tr`i{tu. Na kraju oko onog zlata. Ako jedan gram zlata, kako rekoste, ima cenu 20 maraka, za{to ga ne pustite da se proda jer je na svetskom tr`i{tu unca oko 300 dolara. 279
Dr [e{eq: A koliko grama ima unca? Gledalac: Unca ima tri grama, 3, 30. Dr [e{eq: E pa niste u pravu. Gledalac: Jesam u pravu. Dr [e{eq: Proverite vi to. Gledalac: Proveri}u. Za{to se ne uvede i u Srbiji dvovalutni sistem, ne bi bilo ovakvih skokova, zna~i vezano za ne{to {to je jako. I na kraju pitawe za voditeqa, da li }e u programu Timo~ke televizije biti gosti iz nekih drugih stranaka, opozicije? Hvala i prijatno. Voditeq: Prvo da odmah odgovorim ovde je dr [e{eq u svojstvu potpredsednika Republi~ke vlade Srbije, mislim neminovo on predstavqa stranku, u Vladu je izabran zato {to ta stranka ima 83 poslanika, tre}inu poslanika. Dr [e{eq: Nadam se da vi nemate ni{ta protiv i opozicionih stranaka ako su parlamentarne. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Zna~i to je Srpski porket obnove i Savez vojvo|anskih Ma|ara, to su stranke koje pratite nadam se. Voditeq: I pratimo stranke u op{tinskom parlamentu. Dr [e{eq: Imaju odbornike. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Oni koji nemaju, bez obzira koliko misili da su va`ni, da su sposobni, da su pametni ne mogu imati dok se ne izbore za parlamentarni status. Voditeq: Da sada odgovorimo. Dr [e{eq: [to se ti~e eventualne cene benzina to su moje pretpostavke ona bi bila vezana za realni kurs. Realni kurs je onaj kurs koji se posti`e na slobodnom tr`i{tu. Na{ formalni kurs nije realan, mora}e se jednog dana uskladiti. Za{to ga ve} ne uskla|ujemo? Zato {to nemamo dovoqno deviznih rezervi da bi mogli da branimo novi kurs. Nama je prema proceni potrebno oko 400 miliona dolara da bi odbranili novi kurs dinara. Ne vredi da mi izvr{imo i formalno devalvaciju pa da se odmah, posle dan-dva nastavi ovaj proces koji ina~e postoji. To je su{tina. [to se ti~e dvovalutnog sistema vidite kakve su posledice u Crnoj Gori, sva roba je poskupela za tri do ~etiri puta za 300-400%. Dvovalutni sistem nema nijedna normalna dr`ava na svetu. Nemogu} je dvovalutni sistem, kako mi mo`emo uvoditi marku kao zvani~no sredstvo pla}awa. ^ija je to moneta Nema~ka. Ko je {tampa, nema~ka dr`ava. Kako mi to mo`emo uraditi a da nema katastrofalne posledice. Crna Gora tek sada ima katastrofalne posledice, mislim da je to najve}a gre{ka sada{weg separatisti~kog re`ima Mila \ukanovi}a uvo|ewe dvovalutnog sistema. Voditeq: I pitawe vezano za izra`avawe cene u bodovima. Dr [e{eq: Ja to nisam video nigde u Beogradu to je protivzakonito. To ne sme da se radi. I gospodin ako je to video mo`e da prijavi odmah tr`i{noj inspekciji,ona }e intervenisati. Voditeq: I da sada zaista blic odgovaramo, jer imamo jo{ pet minuta do drugog dnevnika, na pitawa koja su stigla pre emisije, u toku emisije, pitawa telefonom koja smo zapisivali. 280
Interesantno je pitawe u Zaje~aru postoje bonovi za uqe i {e}er, to ide po litar uqa i kilogram {e}era na dva ~lana porodice, pa ipak je takva situacija da su redovi gde je ograni~ena prodaja ovih artikala, a ima ih na pijaci recimo. Dr [e{eq: Vidite, ~im ih ima na pijaci a ima ih doma}e proizvodwe, problem je kod distribucije. Mi imamo dovoqne koli~ine i uqa i {e}era i bra{na i mleka imamo dovoqno. Ali je problem kod distribucije po{to ne ide sve odmah u prodaju nego se povla~i ilegalno iz prodaje i usmerava na crno tr`i{te. Tu je problem firmi koje se time bave, problem organa lokalne vlasti koji bi trebalo boqe da interveni{u, na~elnici okruga bi morali efikasnije da interveni{u, tr`i{na inspekcija bi morala efikasnije da interven{e, to treba da se prijavi. Jer svaki taj litar uqa doma}e proizvodwe koji je dospeo na pijacu u slobodnu prodaju negde je otet, negde je uskra}en neko. Ja ne znam to uvo|ewe bonova, to nije praksa u Srbiji, ko je to uveo u Zaje~aru. Me|utim, mi u posledwe vreme sve ve}e koli~ine isporu~ujemo na tr`i{te iz robnih rezervi i na{li smo na~in da subvencioni{emo proizvo|a~e, ali sada postoji poja~ana potra`wa zbog izvesne psihoze nesta{ica. Pa qudi nastoje da obzebede ku}ne zalihe. Mislim da }e ve} u januaru biti prezasi}ene uglavnom i te ku}ne zalihe i da }e opasti potra`wa. I da }e onda u svim radwama, svim samouslugama biti dovoqno i uqa i {e}era po normalnim cenama. Jer mi nikada ne}emo dozvoliti neko enormno poskupqewe tih osnovnih `ivotnih namirnica. Voditeq: Da li je gospodin [e{eq svestan da bi dobio slede}e izbore da nije u{ao u Vladu Republike Srbije Dr [e{eq: To je sada stvar pretpostavki, {ta bi bilo kada bi bilo. Ali,u}i u Vladu bilo je pitawe podno{ewa izvesne `rtve i za dr`avu. Mi smo u{li u Vladu u najte`em momentu. Mi smo znali u kakav osiwak ulazimo kada je re~ o ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi itd. Ali mislim da smo opravdali poverewe ulaskom u Vladu, bez obzira {to nas narod kritikuje i {to ima i psovki itd. I na slede}im izborima vide}ete nema za koga drugog da glasa nego za ove stranke koje su sada u Vladi. Da su tu radikali polo`ili ispit. Mi smo prvi put bili sada vladaju}a stranka i pokazali da smo sposobni. Pogledajte ove opozicione stranke gde one vladaju na lokalnom nivou kakav su haos napravile. I bezakowe i pqa~ke, pronevere, kriminalne radwe najgore vrste. Voditeq: Zoran iz Gwilana sa Kosova pita, da li }ete opet pro{etati kroz Gwilane? Dr [e{eq: Uveren sam da ho}u. Uskoro. Voditeq: Jedno pitawe, vra}amo se opet onom egzistencijalnom minimumu, klanica u Zaje~aru ne radi, {trajkuje pet meseci niko ne odgovara za to. Platu nismo primili 20 meseci. Dr [e{eq: Ja mislim da je osnovni problem {to nije na vreme izvedena privatizacija. Jer ko je vlasnik klanice – niko. Klanica je u dru{tvenoj svojini. Je li tako. Op{tina nije odgovorna. Vlada nije odgovorna. Mi imamo jednu uredbu koja sada isti~e u decembru, mi vi{e ne}emo mo}i ni prinudne uprave nigde postavqati. Da je na vreme zavr{ena privatizacija znalo bi se ko je vlasnik. Da li su to akcionari, da li je to pojedina~no neko vlasnik, da li je to neka firma, da li je to... 281
Voditeq: Nekoliko pitawa iz te oblasti, uglavnom sve se svodi na kritike rukovode}ih organa u kolektivima, direktora. Dr [e{eq: Jeste, nemamo mi ingerencije sada tu, ne mogu ja da se me{am u wihove unutra{we odnose. Vlada postavqa direktore samo u javnim preduze}ima. Op{tina postavqa direktore tako|e u javnim preduze}ima lokalnog zna~aja. Ne mo`e ni op{tina postaviti direktora u klanici. Klanica je dru{tveno preduze}e lokalnog zna~aja, Zaje~ara i okoline. Da je javno preduze}e op{tina bi vodila brigu i op{tina bi postavqala. Po{to nije javno preduze}e prepu{teno je svojoj sudbini. Jo{ postoje radni~ki saveti u dru{tvenim preduze}ima. Voditeq: Da li }e Vlada svojim merama insistirati na br`em procesu privatizacije. Dr [e{eq: Mi smo ve} postigli politi~ki dogovor, ali ga jo{ nismo proveli, nismo jo{ pojedinosti utana~ili... Voditeq: ^ini se da }e to biti neophodno... Dr [e{eq: Na~elno smo se saglasili da se obave`u sve dru{tvene firme na privatizaciju. Sada to nije obaveza po zakonu. I da se oro~i privatizacija, ali jo{ nismo pripremili projekat izmena zakona za Narodnu skup{tinu. Voditeq: Vi ste rekli {ta je ciq, da time zavr{imo ovaj razgovor, {ta je kratkoro~ni ciq ove vlade, to je ono da se obezbedi dovoqno osnovnih `ivotnih namirnica po niskim cenama. Da se obezbedi dovoqno struje, da se niko u Srbiji ove zime ne smrzava. Dr [e{eq: I da obnovimo osnovnu infrastrukturu, poru{ene objekte u bombardovawu. Voditeq: A {ta je to drugi korak, da li je Vlada dono{ewem buyeta i dono{ewem tih dokumenata za idu}u godinu krenula u taj drugi korak... Dr [e{eq: Jesmo, krenuli smo i ovim paketom zakona koji je usvojen na pro{lom zasedawu Narodne skup{tine, poreskih zakona, i mi idemo ka smawivawu poreskih obaveza. Ka smawivawu doprinosa to je na{a politika i tokom cele pro{le i ove godine. I sada smo i na saveznom nivou taj zamajac pokrenuli. Mi smawujemo akcize. Mi smo sada ponudili svim firmama i to zakonom koje imaju zaostala dugovawa prema dr`avi od pro{le godine, da 50% izmire do nove godine a 50% im otpisujemo, otpisujemo im kamatu. Na{ je ciq da se oslobodimo balasta pro{losti {to pre i da liberalnim ekonomskim merama oslobodimo privredu i osposobimo je za ostvarivawe boqeg, ve}eg profita a onda od toga i dr`ava ima koristi. Boqe nam je kada imamo 10 uspe{nijih firmi a one mogu biti uspe{ne ako im mi smawimo poreske obaveze, da`bine i sve ostalo, nego da imamo samo jednu firmu koju neprekidno ~erupamo i na kraju ostanemo i bez we. Voditeq: Hvala vam na razgovoru. Po{tovani gledaoci na{ i va{ gost ve~eras je bio potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav [e{eq. Mislim da smo ovim razgovorom uspeli da delimi~no znati`equ na{ih gledalaca zadovoqimo. Naravno, uvek ima i onih koji su za i onih koji su protiv onoga {to vi i Vlada u celini radite. O~ekujemo svi, naravno, da se radi u interesu najve}eg broja gra|ana i da svim gra|anima bude boqe. Ja vam zahvaqujem jo{ jednom na u~e{}u u na{em programu. Dr [e{eq: Hvala vama. 282
XII NASTAVAK AGRESIJE ZAPADNIH SILA TV Kwa`evac, Aktuelnosti, 8. decembar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Ovo je emisija Aktuelnosti programa Televizije Kwa`evac. Gost ve~era{we emisije je dr Vojislav [e{eq potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Pre nego {to zapo~nemo razgovor ja }u da iskoristim priliku da obavestim sve na{e gledaoce da mogu da se u na{u ve~era{wu emisiju ukqu~e postavqawem pitawa putam brojeva telefona 731-346 i 732953. S obzirom da ovu na{u emisiju prenosi program Radio Krwa`evca u razgovor mogu da se ukqu~e i na{i slu{aoci. Dr [e{eq, ako se sla`ete da po~nemo razgovor pri~om na temu aktuelna politi~ka ekonomska situacija u na{oj zemqi. S tim u vezi {ta su prioriteti Vlade Republike Srbije do kraja ove i za prvih par meseci naredne godine. Dr [e{eq: Mi imamo jednu krajwe te{ku i politi~ku i ekonomsku i socijalnu situaciju. Politi~ka situacija je te{ka zbog nastavka agresije zapadnih sila. Agresija je nastavqena samo su se metode promenile. Vi{e nema bombardovawa krenuli su na subverzivne akcije razli~itog karaktera. Ja~aju pritiske blokade, sankcije itd. Latentna ekonomska kriza traje ve} skoro 20 godna, ona se ne produbquje na svu sre}u, ona je sada u jednoj fazi stagnacije. I socijalini problemi su se uvi{estru~ili, nagomilali. Mi tra`imo na~ine wihovog re{avawa sa delimi~nim uspehom. U bombardovawu Srbija je pretrpela ogromnu materijalnu {tetu, i velike qudske `rtve. Qudske `rtve ne mo`emo nadoknaditi ali nastojimo da nadoknadimo ono {to je razoreno. [teta se procewuje do 100 milijardi dolara. Uni{tena je infrastruktura, saobra}ajnice, elektroenergentski potencijali, kqu~ne fabrike, rafinerije i sli~no. Mi sada zaista nad~ove~anskim naporima to popravqamo dovodimo u red i naravno ja ne mislim tu da se hvalim, Vlada narodnog jedinstva nema potrebe da se hvali. Mi sve ovo {to radimo radimo na osnovu napora celog naroda, cele zemqe. Svako od svojih usta bukvalno odvaja da bi se popravili putevi, popravili mostovi, rafinerije, fabrike. Da se izgrade stanovi, ku}e za one kojima su ku}e i stanovi poru{eni u bombardovawu ili te{ko o{te}eni. Da se poprave neke fabrike koje su nam od vitalnog zna~aja. Ta situacija }e potrajati, ali uspesi su tu, oni su vi{e nego o~igledni, i ti postignuti uspesi pune nas novim entuzijazmom. Mi ovo moramo izdr`ati. Posle ove tamne no}i mora da do|e zora. Naravno, te{ko je tako obja{wavati onome ko prima 1.000 dinara mese~no ili ne prima. Od toga ne mo`e da se `ivi. Mnogo je qudi na ivici bede. Ogromna masa stanovni{tva je u te{kom socijalnom polo`aju. Svi koji `ive od plate te{ko `ive. To bi mo`da bila najjednostavnija i najispravnija konstatacija. Svesni smo toga ali iz ove ko`e se ne mo`e daqe. Ciq je zapadnih sila da nas uni{te kao narod, da nam uni{te dr`avu. 283
I to je vaqda sada svima jasno. Nije Amerikancima bilo dovoqno da nam otmu Srpsku Krajinu, nije im bilo dovoqno da otmu tre}nu Republike Srpske, pa onda celu Republiku Srpsku da okupiraju. Nije im bilo dovoqno da okupiraju Kosovo i Metohiju. Sada bi da otcepquju Crnu Goru, ve} nagove{tavaju Vojvodinu, Ra{ku oblast, odnosno Sanyak, i ostatak Srbije bi oni pocepali, podelili, prakti~no uni{tili. Tu vi{e ne treba imati nikakvih iluzija, to su wihovi strate{ki planovi. Mi moramo sve u~initi {to je u na{oj mo}i da se suprotstavimo onim ~ime raspola`emo. Snage su nam male, ali nisu za potcewivawe, i nismo bez izgleda da }emo sa~uvati dr`avu. U ovim uslovima Vlada narodnog jedinstva je maksimalno disciplinovana i {tedqiva. I nezaboravqamo da postepeno re{imo neke od socijalnih problema. Na primer, probem zaostalih penzija. Mi smo na{li varijantu koju smo ranije propagirali, ako se se}ate u predizbornoj kampawi, da se zaostale penzije isplate kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije. To je vrlo dobar potez. Bilo je nekih napada na Vladu, na nas koji smo to inicirali i proveli, me|utim sada su svi shvatili da je to bio izuzetno dobar potez. Sada tra`imo varijantu da u dogledno vreme to uradimo sa zemqoradni~kim penzijama, de~ijim dodacima. Da likvidiramo dr`avne dugove prema gra|anima. Posle }e biti lak{e, sada je lak{e pratiti sada ima nekog malog zaka{wewa, ali to nije bitno to je nekoliko dana, mi se nadamo da }e novembarska penzija biti ispla}ena do kraja decembra, i u januaru se ispla}uje decembarska penzija. Zna~i u odre|enom mesecu za prethodni mesec se ispla}uje. Trudimo se da to dr`imo redovno da tu sada ne bude nekog prekora~ewa. To bi bio pun uspeh. Sa druge strane, idemo ka liberalizaciji ekonomije, liberalizaciji privrede i smawujemo poreze. Smawujemo akcize, doprinose, obaveze prema dr`avi. Osloba|amo privredne subjekte da bi boqe proizvodili i na taj na~in stvaraju}i ih sposobnim, sna`nijim, u perspektivi pru`amo {ansu i dr`avi da ima mnogo vi{e od naplate poreza i doprinosa nego danas, kada su optere}eni sa svih strana, sa svih strana raznim obavezama i te{ko di{u jedva izdr`avaju. Zato smo i doneli ovaj zakon za ove zaostale obaveze do kraja 1998. godine, ko ih isplati do kraja 1999 godine otpisujemo mu 50% i otpisujemo sve kamate. Idemo daqe sa sasvim konkretnim merama u pravcu liberalizacije. Sada je vlada usvojila predlog vrlo restrektivnog buyeta. Na{ buyet za 2000. se pove}ava za 34% u odnosu na 1999. godinu u nominalnom iznosu. A u realnom iznosu to je ~ak umawewe za nekih 30%, najmawe 15 pa do 30, ja nisam ba{ precizno ra~unao. Niti je sada mogu}a konkretna ra~unica dok se stopa inflacije ne obra~una na kraju godine. Imamo velikih problema u zdravstvu i {kolstvu, pogotovo u {kolstvu. ^ak i u ~inovni~kom aparatu, dr`avnom aparatu, tri godine se plate uop{te nisu mewale, sa sredwom stru~nom spremom qudi rade za 1.000 dinara mese~no, sa 1.000 dinara niko ne mo`e da `ivi. Dakle naterani su da se nekako snalaze da se orijenti{u na dodatne izvore prihoda itd. Tako je danas stawe u celoj Srbiji, perspektiva ima. Vodimo zdravu ekonomsku politiku koja u dogledno vreme mo`e dati prve pokazateqe popravqawa op{teg stawa. Nadam se da }emo uspeti da zavr{imo sa popravkom 284
ovih osnovnih postorojewa u obe rafinerije i da do kraja decembra najkasnije u januaru normalizujemo snabdevawe svih gra|ana gorivom na pumpama po pristupa~nim cenama. A ono {to nam je prioritet, to je da ove zime bude dovoqno struje i da bude dovoqno osnovnih `ivotnih namirnica po jeftinim cenama. Voditeq: Ako se sla`ete uvek dajemo prednost pitawima gledalaca, da tako praktikujemo i u ve~era{woj emisiji. Upravo {to ste posledwe spomenuli, pitawe jednog gledaoca, da li se stabilnost cena mo`e odr`ati administrativnim merama, uredbom Vlade, o vra}awu cena na nivo iz prethodnog perioda i si~no. Dr [e{eq: To je uvek nezdravo u ekonomskom smislu. Zato smo mi ~im je formirana, u martu pro{le godine, Vlada narodnog jedinstva, u kojoj u~estvuje i Srpska radikalna stranka, krenuli sa postepenim osloba|awem pojedinih roba sa liste one tzv. antimonopolske uredbe. Tu smo dosta velikih uspeha imali. Me|utim, od septembra naovamo, do{lo je do krajwe nedisciplinovanog pona{awa velikog broja proizvo|a~a i do enormnog poskupqewa robe na tr`i{tu. Mi nismo imali kud, mi smo morali sada da pribegnemo administrativnim merama, da sa~uvamo stabilnost, da sa~uvamo elementarnu uravnote`enost i u ekonomiji i {to se ti~e kursa dinara. Ne mo`emo mi imati idealno ~vrst dinar, to je sigurno dok traje ekonomska kriza, ali bar moramo spre~iti ove velike udare povremene, moramo spre~iti opet neki hiperinflacijski stampedo, galop koji se ve} osetio. Da nismo sada reagovali verovatno bi ga imali vrlo skoro pred sobom. Sada smo to zaustavili. Ja znam da su mnogi zahtevi za pove}awe cena opravdani, ali ne smemo odmah. Mi sada tra`imo varijante, dajemo proizvo|a~ima bra{na i hleba odre|ene subvencije. Proizvo|a~ima uqa, pa dr`ava daje za svaki hektar zasejanog zemqi{ta {e}ernom repom 1500 dinara u gotovu vlasniku zemqe koji je zasejao. Pa ve} smo imali 600 miliona dinara, u toku ove godine, subvencija za mleko. To sada moramo da radimo, ne smemo dozvoliti da poskupe osnovne `ivotne namirnice. Imamo dosta minirawa u sferi trgovine, u sferi distribucije. Mnogi distributeri, odnosno odgovorni qudi na odre|enim mestima uklawaju, robu iz slobodne prodaje pa sa wom izlaze na crno tr`i{te, po ve}im cenama i ostvaruju ekstraprofit. Imamo sada dovoqno i uqa i {e}era i bra{na da nikakve krize ne bude. I mislim da sada ve} poprili~no dobro snabdevamo trgovine, ali se u narodu pojavila psihoza nesta{ica i qudi se trude da {to vi{e ku}nih zaliha ostvare. Mislim da }e u januaru ve} da oslabi potra`wa i da }emo onda i}i u pravcu normalizacije snabdevawa, da }e rafovi u svim samouslugama biti puni ovih osnovnih `ivotnih namirnica, i da ne}e biti jagma za wima. Nadam se da }emo to posti}i ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da to postignemo. ^im sredimo elementrne stvari u privredi, ~im normalizujemo stawe koliko je to mogu}e u sada{wim uslovima, mi }emo onda opet postepeno pojedine robe skidati sa ove liste sadr`ane u antimonopolskoj uredbi, i prepu{tati sudbinu privrednih subjekata tr`i{tu. Voditeq: Kada ste malo~as spomenuli crno tr`i{te, prema informacijama sa terena kurs nema~ke marke na crnom tr`i{tu je dostigao 20 dinara. Da li je realno o~ekivati devalvaciju dinara? 285
Dr [e{eq: Mi bismo devalvaciju odavno izvr{ili, odnosno izvr{io bi nadle`ni organ, to je u ovom slu~aju Savezna vlada, a mi bismo to podr`ali u Republi~koj vladi Srbije da imamo u deviznim rezervama dovoqne koli~ine deviza kojim bi to potkrepili. Problem je ako mi sada izvr{imo nivelaciju dinara a nedostaje nam nekih 400 miliona dolara, toliko se procewuje da nam je potrebno za stabilan kurs. Postoji opasnost da onda posle izvesnog vremena opet do|e do ubrzanog pada vrednosti. Zbog toga se to izbegava. Ako uspemo da ostvarimo izvesne devizne rezerve u dogledno vreme, onda }emo i}i na nivelaciju, na normalizaciju kursa. Ina~e, nema opravdawa za ovaj kurs od 20 dinara za 1 marku. Vidite po~etkom ove godine smo imali u opticaju 10 milijardi dinara. To nije samo ovaj gotov novac, nego takozvani `iralni novac, ukupna koli~ina novca u opticaju je bila 10 milijardi. Tada je na crnom tr`i{tu kurs bio 10 dinara za 1 mraku. U me|uvremenu je za 50% pove}ana koli~ina novca u opticaju, od po~etka godine do pred kraj godine, sada je negde oko 15 milijardi. To bi zna~ilo da je realno da kurs bude 15 dinara za 1 marku. Ovaj kurs 20 dinara za 1 marku su neki vanekonomski faktori prouzrokovali, politi~ki faktori, kvazi-politi~ki faktori. Koji? Prvo, povu~eni su dinari iz opticaja sa Kosova i Metohije. Zatim, izba~en je dinar iz opticaja u Republici Srpskoj. I odmah su velike koli~ine zapqusnule tr`i{te ostatka Srbije. U Crnoj Gori uveden dvovalutni sistem. Opet je velika koli~ina dinara krenula prema Srbiji. A onda neke banke se krajwe neracionalno i nezakonito pona{aju izazivaju}i sa svoje strane udare na crnom tr`i{tu. Kada treba neki novac preko banaka da se distribui{e, to mo`e biti po bilo kom osnovu, rukovodioci banaka ~esto iza|u sa tim dinarima na crno tr`i{te, zaustave dan dva distribuciju tamo gde je potrebno, iza|u na crno tr`i{te, kupe devize, pove}aju potra`wu za devizama na crnom tr`i{tu, ~im se iza|e sa vi{e dinara, tada raste vrednost deviza. Onda te devize prodaju po tzv. {ticungu, po tzv. `iralnom kursu nekoliko dinara skupqe nego {to je crni kurs, to smatraju svojom zaradom, a izazovu pometwu na tr`i{tu. A kroz nov~ane {pekulacije niko ne mo`e da ostvari novu vrednost, nov~anim {pekulacijama se samo nekome otima neka vrednost u korist onoga ko se upu{ta u {pekulaciju. Ne mo`e jedna banka da iza|e na crno tr`i{te i pravi takve {pekulacije, da stvori novu vrednost. Kao u proizvodwi {to se stvori, proizvedu se cipele, proizvede se kaput, proizvede se yemper itd. To ovde ne mo`e. Ovde to uvek mora biti na ne~iju {tetu. Ovde je na {tetu dru{tva u celini. Drugo, kada vi pogledate {ta se mo`e kupiti kod nas za 100 maraka a {ta se mo`e kupiti u Nema~koj, vide}ete da je marka kod nas precewena. Mnogo se vi{e stvari mo`e ovde kupiti za 2.000 dinara nego u Nema~koj za 100 maraka. ^ak mo`da skoro dvostruko vi{e, to svi znamo. To nam i pri~aju qudi koji tamo `ive, koji tamo odlaze itd. A kada se uzmu osnovne `ivotne namirnice onda je razlika fantasti~na. Pogledajte {ta se mo`e u Srbiji kupiti za 100 maraka a {ta u Republici Srpskoj. U Republici Srpskoj je vekna hleba 1 marka, to je 20 dinara, to je ~etiri puta skupqe nego kod nas. Pet puta skupqe nego kod nas. Zna~i tu su prisutni tako|e neki nerealni odnosi. Pogledajte cene uqa, pogledajte cene {e}era itd. 286
Voditeq: Kada govorimo ve} o novcu, a malopre ste u jednom od odgovora na pitawe spomenuli obnovu zemqe kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, jedan gledalac pita da li se obnova zemqe finansira iskqu~ivo iz realnih izvora? Dr [e{eq: Ona se finansira iz realnih izvora, prvenstveno iz realnih izvora. [ta to zna~i? Prvo, uveli smo ove tzv. dnevnice solidarnosti. To je jedan od realnih izvora, najrealniji. Svi qudi koji imaju plate ili penzije preko izvesnih iznosa upla}uju u fond solidarnosti. Wima pokrivamo tro{kove skoro 200.000 radnika koji su ostali bez posla zbog bombardovawa i tim parama pokrivamo radove na izgradi zemqe. Drugo, mi ne ispla}ujemo kompletan taj novac firmama koje u~estvuju u obnovi zemqe. Ispla}ujemo negde 30 do 40, mo`da do 50%. To je ono {to Vlada na|e para. A nama je bitno da te firme isplate plate svojim radnicima i tamo su plate veoma skromne, verujte mi, mo`ete to i da se raspitate, da nema nikakvog razmetawa. Napori su ogromni, ostatak para prebijamo kroz me|usobna potra`vawa. Te firme imaju neke obaveze prema dr`avi na osnovu poreza, doprinosa itd. Mi im onda to otpi{emo i to je onda stavka vi{e. Onda im nabavqamo ~esto gra|evinski materijal i druge vrste materijala. A onda to nabavqamo od firmi koje nam duguju po nekom drugom osnovu. Pa tako imamo ~itav sistem me|usobnih prebijawa obaveza. I tu za sada prili~no uspe{no plivamo. Rezultati su o~igledni. Dakle, snalazimo se na vi{e na~ina i na kraju uspevamo da postignemo ono {to `elimo. Do sada smo zaista imali ogromne uspehe. E sada nemogu}e je da imamo ~vrsti dinar, to sam rekao u uslovima duboke ekonomske krize. Tu mora, s vremena na vreme, da do|e do izvesnog slabqewa dinara i na crnom tr`i{tu. Ali na{ je ciq da to {to vi{e usporimo, mi znamo da to ne mo`emo apsolutno zaustaviti pa re}i, evo ako je sada 20 dinara i za godnu dana }e biti 20 dinara. To vam niko `iv ne bi poverovao. Ali bi za nas ogroman uspeh bio ako je sada kurs marke 20 dinara da za godinu dana bude maksimalno 25 dinara. Voditeq: U tom smislu, treba li o~ekivati rast inflacije? Dr [e{eq: Mi }emo oboriti inflaciju, mi je ve} obaramo, ja mislim da }emo imati i u decembru mo`da ve} negativan rast inflacije. Da }e biti ispod nule inflacija. Mislim da }emo to posti}i nizom ovih mera koje smo sada primenili. Vidite {ta radimo sa elektri~nom energijom. Imamio najjeftiniju struju na svetu trenutno. Nismo jo{ ni na zimsku tarifu pre{li i ne}emo zato da ne bi udarali na standard gra|ana. I to je jedan na~in borbe da se obuzda inflacija. Ove godine je bio taj rat, velika razarawa i zato inflacije nije svedena u one granice koje smo mi planirali. Mi smo planirali da maksimalna godi{wa inflacija bude 50% ove godine i to }e sada biti prekora~eno. Ali za slede}u godinu }emo nastojati da je oborimo ispod 50%, da je svedemo negde mo`da na nekih 30% na godi{wem nivou. Ako to ostvarimo onda }emo imati razloga zaista za ogromno zadovoqstvo. Raznorazni faktori }e da deluju na sve to. Na svu sre}u mi smo ve} dosta projekata realizovali, elektroenergentske potencijale doveli u sasvim solidno stawe. Mislim da }e struje biti dovoqno, ne mogu da iskqu~im opet 287
mogu}nost izvesnih iskqu~ewa struje s vremena na vreme, na sat-dva, sporadi~no, to gra|ani treba da budu spremni. To nije tako stra{no. Ali, u principu, struje }e biti, struje }e biti dovoqno i ne}emo se smrzavati. Osnovnih `ivotnih namirnica }e biti, bi}e i po pristupa~noj ceni, ne}e biti gladi u Srbiji. Sve iznad toga ostaje da se jo{ ogor~eno borimo. Voditeq: Gospodine [e{eq, zaista je izuzetno veliki broj pitawa koji je pristigao pa bih vas ja zamilo da {to je mogu}e kra}e i konciznije poku{amo da odgovorimo na ve}inu wih. Pitawe gledaoca iz Kwa`evca – da li ste jo{ uvek za Veliku Srbiju od Karlobaga do Virovitice, jer sve teritorije koje smo izgubili izgubili smo diplomatski. Kako ih povratiti? Diplomatski ili ratom. Dr [e{eq: Nismo mi izgubili diplomatski izgubli smo nasiqem. Nasiqe se nekada primewuje za diplomatskim stolom, za zelenim stolom. Ube|en sam da }emo sve te teritorije povratiti i ube|en sam da nije neophodan rat da bi se one povratile. Do}i }e u Evropi neminovno, u najskorije vreme, do prekompozicije odnosa snaga velikih sila. Ostaje tu na{a vera u Rusiju, Rusija ne mo`e ve~ito ostati na kolenima. I ona svakim danom sve vi{e pokazuje da zaista i ne}e ostati na kolenima. Danas se desio veliki doga|aj, potpisan je sporazum o savezu Rusije i Belorusije, stvara se jedna konfederacija, a onda predstoji ukqu~eno na{e dr`ave u taj savez, svi nadle`ni organi su doneli odluku osim izvr{ne vlasti u Rusiji. U Rusiji su sada parlamentarni izbori u decembru, slede}e godine predsedni~ki. Da li }e biti mogu}e pore tih izbora da mi postanemo i formalno ~lan ili posle izbora to }emo jo{ videti, ali u svakom slu~aju mislim da }emo u tome uspeti. A onda }e to nama re{iti ogroman broj problema. Prvo, to je {ansa da povratimo Kosovo i Metohiju. Drugo, u perspektivi dolazi do podele interesnih sfera u Evropi. Nema~ka u jednom trenutku mora da se oslobodi ameri~kog pritiska, ameri~ke dominacije. Najprirodnija je podela interesnih sfera izme|u Rusije i Nema~ke. I ona je vrlo logi~na. Nema~koj Poqska, Rusiji Belorusija, Nema~koj ^e{ka, Rusiji Slova~ka, Nema~koj Austrija i Ma|arska Rusiji Srbija i srpske zemqe. [to se ti~e Hrvatske {ta je tu interes Nema~koj. Izlaz na Jadransko more. Eto im preko Rijeke, preko Istre gde god ho}e. Tu je u perspektivi mogu}a demarkaciona linija. Da li }e ona biti odre|en broj kilometara na istok ili na zapad to }emo tek da vidimo. Ali to je ono {to je realno za o~ekivati. Tre}e, nama savez sa Rusijom i Belorusijom stavqa na raspolagawe ogromno tr`i{te. Gde mi mo`emo na{u robu da izvezemo? [ta mi imamo da izvezemo u Evropsku uniju ili Ameriku? Pu`eve, `abqe batake, pe~urke, kupine, maline. Imate li ideju {ta bi mi mogli u Evropsku uniju da izvezemo. Nema {ta. U Rusiju mo`emo sve izvoziti, jo{ ako ne bude nikakvih carinskih barijera bukvalno sve mo`emo tamo da prodamo. Naravno, i wihovo tr`i{e je sada probirqivije, ali nije ni na{a roba lo{a, ona mo`e da se probije tamo. A iz Rusije sve jeftine sirovine mo`emo da nabavimo i energente. Posle vi{e nema uvozno-izvoznih zavrzlama i prebijawa me|usobnih potra`ivawa, jedinstveno smo tr`i{te. Zatim, vrlo brzo }e se osvestiti i Bugari i Rumuni. Ja ne mislim da }e dugo opstati wihovi sada{wi re`imi proameri~ki. Ni{ta od toga ni 288
Bugari ni Rumuni nisu dobili i oni }e shvatiti da je wihova perspektiva u ~vrstom zagrqaju sa Rusijom. Oni ba{ nisu kao mi Srbi toliko rusofilski narod, ali i Bugari imaju tu tradiciju rusofilstva, pa i Rumuni prili~no, svi pravoslavni narodi. Nama je perspektiva da se integri{emo me|usobno, i da ostvarimo tajedni~ko jedinstveno tr`i{te i tu mo`emo da postignemo mnogo. Voditeq: To je parkti~no i odgovor na pitawe istog gledaoca koji je pitao kako vidite Srbiju ovakvu kakva je danas, u getu usamqenu na Balkanu i svetu, gde je izlaz. To je ovo {to ste upravo... Dr [e{eq: Ja mislim da se izlaz ve} nazire, da izlaz ve} nalazimo, da je izlaz tu pred nama. Setite se 1992. godine kakva je zvani~na ruska politika bila prema na{oj zemqi. Setite se koliko nam je zla Kozirjev naneo. A vidite sada ve} oblaci se razmi~u u Rusiji. Voditeq: Jo{ jedno pitawe, za{to ste se razvojvodili, ka`e gledalac, od ortodoksnog monarhiste postali ste ortodoksni republikanac. Dr [e{eq: Nije ta~no. Prvo, nikada nisam bio ortodoksni monarhista, apsolutno nikada. A nisam se razvojvodio, ja sam i daqe srpski ~etni~ki vojvoda i niko me ne mo`e razvojvoditi. Jer sam po zvawu najstariji me|u svim srpskim ~etni~kim vojvodama. To je SPO pravio neke zavrzlame sa \uji}em pred wegovu smrt, ali to su gluposti, od toga nema ni{ta. Ne mo`e mene neko li{iti tog zvawa preko okeana. Preko okeana sam mogao dobiti to zvawe, nije ovde niko kompetentan da dodeli to zvawe, bio je jedan jedini ~ovek. A onog trenutka kada je on to zvawe dodelio meni, a ja ga onda preneo na jo{ 20 qudi, ne mo`e on to da opozove bez obzira kakvi mu bili motivi. ^ak i pod pretpostavkom da je on pogre{io u tom proizvo|ewu, to je besmisleno. Voditeq: Da se vratimo va`nijim stvarima, `ivotnim. Predrag Petrovi} radikal iz Debelice, selo u okolini Kwa`evca, pita Vlada Srbije se zakliwe u poqoprivredu i izjavquje da brine o najmla|ima. Za{to onda ne omogu}i da se zaostalim de~ijim dodacima i poqoprivrednim penzijama plate dugovawa elektroprivredi i porezi na imovinu dr`avi. I jo{ ne{to, mo`e li gospodin [e{eq da obe}a da ne}e do}i do se~e struje i prinudne naplate poreza, ~ime nam svakodnevno prete preko medija, a sve do izmirewa dugovawa od strane dr`ave. Dr [e{eq: Vidite, mi nismo mogli odmah da re{imo sve probleme na ovaj na~in. I ovako smo ogroman teret stavili na ple}a elektroprivredi. Oko pet milijardi dinara, toliko su ove tri zaostale penzije redovnim penzionerima. Mi imamo nameru, ali moramo jedan predah da napravimo pa da onda na sli~an na~in re{imo zaostale penzije poqoprivrednicima i de~ije dodatke, negde skoro 20 meseci kasne de~iji dodaci. Para sada za to nema. Ali ta obaveza dr`ave ostaje i to se mora kad-tad isplatiti. Ja sam ube|en da }emo isplatiti u dogledno vreme, samo malo predaha da ostavimo elektroprivredi. Vi znate u kakvim je sada problemima elektroprivreda. Mi ne}emo elektroprivredu uskratiti za ovaj iznos od pet milijardi. Mi smo elektroprivredi jedan deo nadoknadili novcem. Na{e investicije u popravku elektroenergetskih potencijala }e se prelamati kroz to. I elektroprivredi otpisujemo sva dr`avna potra`ivawa na osnovu poreza i do289
prinosa itd. Zna~i, poravna}emo mi u jednom momentu ra~une. Ali ne tako brzo. Taj nam predah treba. Za{to smo i{li prvo na ove redovne penzionere. Zato {to su oni u najte`oj situaciji trenutno. Me|u wima ima mnogo starih, mnogo bolesnih koji mo`da ne bi ni do`iveli neku redovnu isplatu u novcu. Zato nam je to bilo najurgentnije. Ra~unamo poqoprivredni penzioneri se nekako snalaze, imaju oku}nicu, imaju ne{to zemqe, ne{to stoke bar osnovnu hranu za sebe mogu da proizvedu. [to se ti~e de~ijih dodataka-situacija je kriti~na, a Ministarstvo finansija nije u stawu da sad obezbedi novac da se to isplati. Onda idemo na ovu varijantu. Ne mogu vam sada re}i u kom trenutku. [to se ti~e dugovawa za elektri~nu energiju ona moraju da se isplate. Koja }e biti politika tretirawa potro{a~a to }emo da vidimo, ali }e se i}i prema najve}im du`nicima svakako. Da li }e biti onako ad hok presecawe struje svima, ili }e se~a biti selektivna za one najve}e itd. To }emo tek da vidimo. Ali da smo krajwe korektni vidi se i po tome {to jo{ nismo primenili zimsku tarifu. I sve tamo do kraja decembra je ne mislimo primewivati, mo`da posledwih dana decembra. I opet ne}e biti 50% skupqa to vam garantujem. Pro{le godine smo prepolovili zimsku tarifu, odnosno letwu 25%. Verovatno }emo i ove godine tako ne{to. Ali jo{ ~ekamo, znamo u kakvoj su situaciji gra|ani pa im olak{avamo i na taj na~in. Jeftina struja je kod nas socijalna kategorija. Voditeq: Jo{ nekoliko pitawa vezanih za penziju. Na{ gledalac Dositej Spasi} iz Kwa`evca – pro{li put ste obe}ali da }e penzije biti izjedna~ene, {ta je bilo sa tim obe}awem? Dr [e{eq: To sam obe}ao ako Srpska radikalna stranka sama osvoji vlast. Ali mi, na`alost nismo dobili glasova da sami vladamo. Narod je odlu~io da niko ne mo`e sam da vlada pa smo sklopili ovu koaliciju. A koaliciona vlada je vlada stalnih kompromisa i koaliciona vlada radi samo ono {to se koalicioni partneri usaglase. Ovo {to mi sada radimo je kompromis izme|u tri strana~ka programa. Ne mo`e niko od nas pretendovati da u potpunosti sopstveni program realizuje. A to ostaje u programu Srpske radikalne stranke, ujedna~avawe penzija do odnosa 2:1, najve}a penzija da je dva puta ve}a od najmawe. Voditeq: Isti gledalac, gospodin Spasi}, ka`e moja majka je `ena ratnog vojnog invalida iz rata od 1941-1945. godine, za to ne prima nikakve prinadle`nosti samo polovinu penzije iz radnog odnosa u iznosu od 207 dinara. Kako da `ivi mesec dana sa ovim primawima? Dr [e{eq: Ne mo`e niko da `ivi od 200 dinara mese~no, apsolutno niko. Ne mo`e ni od 1.000 dinara ~ovek da `ivi. Voditeq: A u vezi ovih prinadle`nosti? Dr [e{eq: Za konkretan slu~aj ne bih mogao da se izjasnim, to treba da se pogleda, da se vidi {ta je upitawu da ne{to napamet ne ka`em {to ne stoji, to nadle`ni organi treba da vide. Voditeq: Isto pitawe postavqa jo{ jedan gledalac, zatim Zagorka Milo{evi} iz sela O{qana pita kada }e biti ispla}ene poqoprivredne penzije? Dr [e{eq: Odgovorio sam na to pitawe. Zna~i treba nam sada predah da svarimo ovo {to smo uradili sa redovnim penzijama. ^ak su nas tu ma290
lo minirali i distributeri ugqa jer smo ukqu~ili bili i ugaq i ogrevno drvo, a ne samo struju. Pa su izbegavali da po jeftinim cenama taj ugaq distribui{u, ometali su da ve}e koli~ine ugqa prodamo za te bonove, a i Srbija{ume su u dosta slu~ajeva, ne uvek i ne svuda, zna~i pojedini sektori firme nudili penzionerima drvo koje nije za ogrev, nekada topolu, nekada neke opiqke, ne{to {to nije prikladno za ogrev. Tako da su nas minirali, mislili smo mnoge ve}e koli~ine drveta i ugqa da u to ukqu~imo. Time bi teret za elektroprivredu bio mawi. Ali evo desilo se to {to se desilo, ipak }emo mi iz toga isplivati, a likvidirali smo jednu veliku dr`avnu obavezu. Sada bi do kraja decembra, trebalo da isplatimo penziju za novembar, i u januaru da bude penzija za decembar. Zna~i, ~im istekne taj mesec ispla}uje se penzija za taj mesec. Da nikada vi{e nema zaka{wewa, u jednom mesecu se isplati cela penzija za prethodni mesec. Idealno bi bilo da je to do 15-tog narednog meseca, ali nije to stra{an problem iako se protegne do kraja tog meseca. Samo da vi{e ne prekora~imo, da ne pravimo onu razliku od celih mesec dana kao {to je to ranije bio slu~aj pa je naraslo na dva, pa na kraju na vi{e od tri meseca. Voditeq: Gledalac Miroqub Gavrilovi} pita kada }e dr`ava vratiti deviznu {tedwu gra|anima? Dr [e{eq: Trebalo je da po~ne u junu ove godine po saveznom zakonu me|utim desio se ovaj rat i to je odlo`eno za slede}u godinu. Voditeq: Na{ slu{alac Vojkan, sada prelazimo na nekoliko pitawa vezanih za problematiku na Kosovu i Metohiji, Vojkan pita kada }e se vratiti vojska i policija na Kosovo i od ~ega wihov povratak zavisi? Dr [e{eq: Za sada zavisi od voqe zapadnih sila. Od voqe okupatora. Oni }e gledati da to {to vi{e prolongiraju. Ali na{ ulazak u savez sa Rusijom i Belorusijom i to bi pitawe definitivno re{io. I onda je za nas svejedno da li su na{e ili pove}ane ruske trupe itd. U jednom trenutku bi Rusija mogla da ka`e da NATO treba da iza|e, ovo je federacija. Voditeq: Gospodin Coni}, na{ gledalac iz Kwa`evca, pita za{to je u Rambujeu dozvoqeno me|unarodno posredovawe u razgovorima sa [iptarima, kada je referendumom odlu~eno da se ne dozvoli strano me{awe? Dr [e{eq: Vidite, mi smo taj referendum proveli, tu je voqa naroda bila jasna. A onda se ve} polovinom pro{le godne znalo da nam sledi vojna intervencija. I sve smo ~inili, sve smo poteze povla~ili da se intervencija spre~i ili bar da se odgodi. Ona je bila ve} gotovo izvesna u oktobru, novembru pro{le godine. I{~ekivala se svakog momenta. Prihvatili smo tada dolazak OEBS-a i dobili u vremenu, dobili smo pet meseci u vremenu. Pet meseci na{a vojska i policija su vrlo korisno iskoristile. Vrlo umesno iskoristile. Videli ste posle je to reflektovano kroz mnogo mawe gubitaka nego {to bi se ina~e desilo da nije bilo tako dobrih priprema. Amerikanci su bili ube|eni da su nam 300-400 tenkova uni{tili, posle su se ~udom ~udi kada su videli da su to tenkovi od kartona, od {perplo~e od drveta itd. makete. Korisno smo upotrebili to vreme tih pet meseci, i `rtava je bilo mnogo mawe nego {to bi ina~e bilo. A rat nam je, kao {to se ispostavilo, sledio i tako i tako. Rat se nije mogao izbe}i. Bombardovawe se nikako nije moglo izbe}i. 291
Voditeq: Jo{ jedno pitawe istog gledaoca, da li se ne pla{ite da paktirawem sa SPS izgubite ugled kod bira~a? Dr [e{eq: Bira~i su odlu~ili da nijedna stranka ne mo`e sama da formira vladu. Bira~i su nas naterali da napravimo koaliciju. Ne mo`e vaqda Srbija ostati bez vlade. Mi smo hteli, ako se se}ate, naj{iru mogu}u koaliciju, da sve parlamentarne stranke u~estvuju. Ali u tome nismo uspeli. SPO je hteo sa levi~arskim strankama nije hteo sa radikalima, a pretio je levi~arskim strankama ako ne ispune wegove ucewiva~ke uslove pravi}e tehni~ku koaliciju sa radikalima itd. Narod je odlu~io kakva }e biti vlada u Srbiji daju}i nam svoje glasove na izborima. Drugo, ako se mi dr`imo osnovnih principa i dogovorenog programa za{to bi se bilo ko od ove tri stranke kompromitovao. Kada je formirana ova vlada, ni{ta ona nije uradila {to bi bilo koga od nas kompromitovalo u narodu. Nikada do sada Srbija nije imala disciplinovaniju vladu od sada{we Vlade narodnog jedinstva. To vam garantujem. Jeste li ~uli za neku kriminalnu aferu u koju su ume{ani ~lanovi ove vlade? Jeste li ~uli za neke pronevere, za neke {pekulacije, za neke prqave radwe? Siguran sam da ni{ta niste ~uli od toga. I nemamo mi razloga da se stidimo i nemamo razloga da strepimo od voqe svojih bira~a. U~inili smo najpo{tenije i najsavesnije ono {to su prilike nalagale u datom trenutku. Setite se kako je ova vlada izvanredno dobro funkcionisala u ratnim uslovima. Je li bilo nesta{ica, je li bilo problema sa snabdevawem? Jesmo li sve automatski re{avali kada do|e do prekida struje, kada do|e do prekida vode, kada do|e do prekida saobra}aja, funkcionisali smo u ratu boqe nego u miru. Je li to istina? Za{to bismo mi onda strepeli od voqe na{ih bira~a. Naravno, qudi se qute, te{ka je situacija, te{ko se `ivi, qudi nas psuju, kritikuju i treba. Sutra opet kada iza|u na izbore za koga }e glasati. Ima li alternative? Ne mislite vaqda da }e glasati za ove NATO sluge. Za ove koji se dodvoravaju Americi, dobijaju dolare od Amerikanaca da rade protiv svoga naroda. Ne}e, opet }e qudi glasati za patriotske stranke. Voditeq: Samo da spomenem da su pitawa na koja ste ve} odgovorili, a ti~u se penzija, postavile na{e gledateqke Rada i Olga, a jedna slu{ateqka pozdravqa dr [e{eqa i pita da li se vojni stanovi prave u Beogradu i Srbiji . Dr [e{eq: Ne bih mogao direktno odgovoriti na to pitawe, jer se sada, pre svega, prave stanovi koji su nameweni qudima ~ije su ku}e i stanovi u ratu poru{eni. To je najpre~i dr`avni zadatak. Vojsci se moraju praviti stanovi, oficirima, podoficirima, profesionalnim vojnicima pod odre|enim uslovima. Svaka dr`ava na svetu to radi mora i na{a dr`ava. Postoje tri kategorije dr`avnih slu`benika kojima dr`ava i to pitawe mora re{avati. To su vojska, policija i carina, dakle tamo gde postoji prekomanda, gde su te formacije naoru`ane. Kod nas i policajci nose oru`je i oficiri nose oru`je i carinici nose oru`je. I obavqaju krajwe odgovoran posao i posao u kome od danas do sutra ve} mogu biti prekomandovani iz jednog dela zemqe u drugi deo zemqe. Zato im se mora to pitawe re{avati. Na{ je problem {to se to pitawe suvi{e sporo re{ava. Ako vas moje li~no mi{qewe interesuje, mi{qewa sam da ne treba forsirati iz292
gradwu vojnih stanova u Beogradu, da ih treba praviti {irom Srbije. [to se policijskih stanova ti~e to se ve} tako i praktikuje. Mislim i {to se ti~e vojnih stanova da se to praktikuje, da nije vi{e onako kao {to je to bilo pod Titovim re`imom da oficir gde god se zatekao u trenutku odlaska u penziju ima pravo da se preseli u Beograd. Mislim da toga vi{e nema, ako sam dobro informisan, dodu{e ja sam u Republi~koj vladi a ne u Saveznoj vladi, pa ostavqam mogu}nost da nisam dobro informisan. Voditeq: Na{ gledalac Slobodan vas moli da prokomentari{ete saobra}ajnu nesre}u koja se dogodila Vuku Dra{kovi}u, ujedno vas i pita kakav je va{ stav prema poku{aju, odnosno organizovawu atentata na predsednika Savezne Republike Jugoslavije? Dr [e{eq: [to se ti~e te saobra}ajne nesre}e, ona je pod dosta sumwivim okolnostima i te sumwive okolnosti ostavqaju prostora za tvrdwu da je mogu} bio atentat. Koje su to sumwive okolnosti? Sumwiva okolnost je da voza~ nije na|en, voza~ kamiona. Sumwiva okolnost je da kamion nije bio registrovan. To su dve kqu~ne sumwive okolnosti. A {ta ukazuje da je mogu}e da je bio i saobra}ajni udes, prevelika brzina. Utvr|ena je brzina preko 160 km vozila koja su se sudarila. Mo`da i vi{e od toga. Ako ne iskqu~ujemo mogu}nost atentata, ja li~no ne iskqu~ujem, onda se postavqa pitawe a ~iji je to bio interes da Vuk Dra{kovi} nestane sa politi~ke scene. Za{to bi to bio interes Srpske radikalne stranke? To ne mo`e biti na{ interes. Prvo, mi {to smo imali da preuzmemo glasa~a od Dra{kovi}a mi smo preuzeli. Oni qudi koji su jednom za nas glasali sigurno vi{e nikada ne}e glasati za SPO, apsolutno sam u to siguran. A oni koji su Dra{kovi}u ostali verni 1997. verovatno mu ostaju trajno verni uz izvesne izuzetke, mo`da izvestan pad itd. A da je, ne daj Bo`e, Dra{kovi} poginuo postoji uvek opasnost da neko pametan do|e na wegovo mesto. Ozbiqan, sposoban. Pa onda problemi za nas iz konkurentskih stranaka, jer nama je najboqi na tom mestu, kada ve} takva stranka mora da postoji, jedan Dra{kovi} koji danas misli ovako, sutra onako, koji vi{e ne veruje ni ono {to sam ka`e, koga vi{e niko ne tretira ozbiqno itd. Za{to bi bilo u interesu Socijalisti~ke partije da nestane Dra{kovi}? S kojom je strankom Dra{kovi} u protekle dve godine uop{te mogao da sara|uje? Jedino sa socijalistima. I delimi~no JUL-om, je li istina? Bio je u Saveznoj vladi, pa su ga isterali. Pa su mu pomogli da vlada dve godine u Beogradu, da ima mawinsku vlast. Da ga ne bi dirali u Beogradu, da mu ne bi pala vlast, on je bio spreman na raznorazne kompromise. Za{to bi onda wima Dra{kovi} smetao? Pogledajte sve tri na{e stranke, Dra{kovi} takav kakav je koristi nam svima. Dok je Dra{kovi} predvodnik najve}e opozicione stranke mi ne moramo da se bojimo da }emo izgubiti vlast. Nikada. Niko u Srbiji ne veruje da je mogu}e da radikali i levi~arske partije izgube izbore, a da osvoji Dra{kovi}. To niko `iv ne veruje. Sada je pitawe ko }e na slede}im izborima osvojiti vi{e glasova, da li }e vi{e radikali ili socijalisti, ili }e biti ovako ili onako,to su sada finese. Imate li normalnog ~oveka koji veruje da }emo mi propasti na izborima, da }e SPO pobediti. Nemate. 293
Drugo, Dra{kovi} se ukotvio tako da je odustao i od ulice i od nemira i od ubistava i od ovoga i od onoga. Znate, wemu su qudi ginuli na demonstracijama, i policajci i gra|ani. On je u posledwe vreme odustao, bar verbalno od toga, primiro se. Za{to bi nam onda smetao. A zamislite da je ne daj Bo`e Dra{kovi} poginuo, i da onda wegove pristalice krenu na ulicu onako besomu~no, puni mr`we, u osvetoqubivom raspolo`ewu itd. Svi logi~ki argumenti o~igledno dokazuju da niko od stranaka na vlasti nema interesa da Dra{kovi} nestane. Ko je mogao imati interes samo Amerikanci i druge zapadne sile. Za{to? I oni su svesni dok je Dra{kovi} tu predvodnik opozicije nema {ansi da prozapadne stranke do|u na vlast. Nijedan dogovor izme|u Dra{kovi}a,\in|i}a i ostalih opozicionara nikada nije uspeo. Ni sa kim Dra{kovi} nije uspeo dugo da ostane u savezu, ni sa \in|i}em ni sa Ko{tunicom, ni sa Vesnom Pe{i}, ni sa Du{anom Mihajlovi}em, ni sa Mi}unovi}em, ni sa kime. Je li to ~iwenica. Zna~i, wima je najvi{e smetao. Wima je bilo nakorisnije da pogine Dra{kovi} uklone jednu smetwu a sa druge strane sav odijum protiv re`ima, nemiri na ulicama, sukobi, pucwava, krvoproli}e, gra|anski rat maltene. To je ono {to nala`e logika. [to se ti~e drugog dela... Voditeq: Organizovawe atentata na predsednika? Dr [e{eq: Re~ je o ovoj uhap{enoj grupi {pijuna francuske obave{tajne slu`be, tu se vodi istraga. Raznorazne se stvari otkrivaju pa i taj nameravani atentat. Sada istraga treba da otkrije koliko su pripreme za taj atentat napredovale, koliko je to bila samo namera, plan ili ulazak u smi{qenu akciju. Te }emo detaqe videti na su|ewu. Istraga se i daqe intenzivno vodi i svakim danom sve vi{e ~iwenica izbija na povr{inu. Ali, da je u pitawu vrlo prqava rabota to je vi{e nego o~igledno. U pitawu su qudi koji su okrvavili ruke krvqu hiqada `rtava i to je ~iwenica. I da su nam zapadne obave{tajne slu`be u ovom slu~aju Francuska, ali i mnoge druge, poku{avale napakovati i u Bosni i na Kosovu ratne zlo~ine, genocid i sli~no i to je vi{e nego jasno. Pogledajte slu~aj Srebrenice. Srpska vojska je krenula na Srebrenicu i Srebrenica je oslobo|ena. Zarobqeno je nekoliko hiqada muslimana dolazi Ratko Mladi} u Srebrenicu i obe}ava svim muslimanima da }e biti otpra}eni prema Tuzli, da }e svima biti `ivot garantovan, deci deli ~okolade itd. Kome je bilo u interesu da se izdvoji nekoliko stotina muslimana i da se streqa? Je li to bilo u interesu nama Srbima? Nije. Nama je bio interes da prema tim muslimanima najlep{e postupamo ~ak i prema onima za koje znamo da su zlo~inci, da odu sigurni u Tuzlu. Mnogi su oti{li, najve}i broj je oti{ao, a nekoliko stotina, ja ne znam ta~an broj je pobijeno. Nama je bio interes da svi odu. Pa je pala @epa, pa se isto postupa i u @epi. Onda bi se i Gora`de predalo, onda bi tamo muslimani videli kako su Srbi lepo postupali, {to bi oni daqe krvavili. Opkoqeno Gora`de nema ni hleba, ni vode, nema ni{ta. Lepo bi se predali, bili ispra}eni prema Sarajevu i gotovo. Ciq je zapadnh obave{tajnih slu`bi bio dvostruk. Prvo, da se pobije ve}i broj muslimana, kako bi se stavilo do znawa muslimanima u Gora`du {ta ih ~eka ako se predaju srpskoj vojci. I on294
da su muslimani iz Gora`da bili spremni da se bore do posledweg. [to bi se neko predavao ako zna da ga ~eka sigurna smrt. Onda se on bori do kraja. Ciq im je bio da izre`iraju neke primere genocida, ratnog zlo~ina da bi se optu`io ceo srpski narod i srpsko rukovodstvo. Zamislite sada, to je jedna grupa mawa grupa qudi, tzv. deseto diverzantsko odeqewe, tako se zvalo, u kome ima i muslimana i Hrvata. Ovaj Dra`en Erdemovi} je bio tako|e u toj grupi, {ta je sa wim bilo? On je bio u toj grupi ovdem, na{a policija to otkrila, uhapsila ga, a onda je on tra`io da ide pred Ha{ki tribunal. I na{i ga puste da ode tamo. I tamo ga osude pet godina. Streqao toliko qudi i osude ga samo pet godina. [ta to zna~i? I koliko su mu jo{ novca obe}ali, rekli mu bi}e nekoliko godina u zatvoru, dajemo ti ove pare, ali treba{ nam sada da te iskoristimo protiv srpskog naroda i srpskih rukovodilaca. To je su{tina. Tako su isto poku{ali na Kosovu, optu`ivali nas, ka`u 100.000 [ipatara pobijeno. Pa onda kasnije smawili, ka`u 10.000. Ne mogu sada da na|u ni 1.000 le{eva. Gde su onda kada su pobijeni. Nema ih. Nije ~ovek muva da nestane. Znate, ne mo`e se to sakriti, bilo je [iptara koji su izginuli, ali izginuli u borbi. [ta su radili na{a vojska i policija, sahrane ih nekada i u kolektivne grobnice, ali obele`e ih po propisima. Onda je bilo [iptara koji su poginuli i od bombardovawa, vi{e stotina. Vi{e je Srba poginulo na Kosovu od kada su u{le trupe NATO do danas, nego {to je pogunilo [iptara u borbi protiv na{e vojske i policije od 24 marta do ulaska NATO-a. Voditeq: Ako se sla`ete zaista je veliki broj pitawa, ne verujem da }emo sti}i na sva da odgovorimo, ali da pre|eno makar na neka od wih. Na{a gledateqka Jasmina postavqa pitawe na koje je ve} bio odgovor dat, vezano za vra}awe cena, odnos marke i dinara, ali pita kakva je sudbina Robnih ku}a Beograd, da li ne{to o tome mo`ete da ka`ete. Dr [e{eq: Vlada je pomagala sa svoje strane konsolidaciju Robnih ku}a Beograd, ali mi nismo imali mogu}nosti da upravqao wima, jer one su u statusu dru{tvenog preduze}a ne javnog preduze}a. Kad god je bilo mogu}e neke olak{ice da im damo mi smo to ~inili, Robne ku}e Beograd su i{le na prodaju pojedinih objekata da bi isplivale iz te krize. Ali o~igledno je osnovni problem u nesposobnom rukovodstvu. Voditeq: Qubi{a pita da li ima mogu}nosti da o`ivi kwa`eva~ka privreda i koliko ste upoznati sa situacijom u privredi. Dr [e{eq: U onoj meri koliko ima {ansi ukupna srbijanska privreda da o`ivi. Voditeq: Boban Mileti} pita za{to Klinton nije priveden na informativni razgovor pre dve nedeqe kada je bio u poseti Kosovu? Dr [e{eq: Nismo stigli da ga uhvatimo. Prvi put kada ga uhvatimo prive{}emo ga. Voditeq: Zatim Boban tako|e ka`e deca su na{e najve}e bogatstvo a boga mi i va{e. Dugujete im 23 dodatka. Dr [e{eq: 20 koliko ja znam dodataka i o tome smo ve} govorili, to je ~iwenica. Voditeq: Da li }e gospodin [e{eq posetiti porodicu Matovi} iz Belog Potoka. 295
Dr [e{eq: Na`alost, ve~eras nisam u mogu}nosti nikoga da posetim. Voditeq: Pitawe gledaoca koji ka`e 1996. godine kada je izvezeno `ito gospodin [e{eq je obe}ao da }e li~no da se zauzme za odgovornost. Ni{ta nije do sada ura|eno po tom pitawu. Dr [e{eq: [to se ti~e izvezenog `ita? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Kada se `ito izveze onda je izve`eno. Ono je izvezeno po propisima. Ja sam kao opozicionar kritikovao tada{wi izvoz. Ovog puta nismo izvozili. Ovog puta ~uvamo mnogo vi{e `ita u dr`avnim rezervama, p{enice pre svega. I nije bio nijedan veliki posao sa izvozom p{enice ove godine, iako smo imali dobru `etvu. Ne{to sporadi~no je bilo, ne mnogo. Tako|e, nastojimo da sa~uvamo {to ve}e koli~ine kukuruza. Da spre~imo rast cena kukuruza na na{em tr`i{tu. Da bismo imali jeftiniju proizvodwu mesa. Kada su po~etkom ove godine pale cene mesa, enormno su bile pale, setite se nekoliko desetina hiqada tona smo otkupili da bi zaustavili pad cena i da bi popunili dr`avne rezerve. Onda smo intervenisali kada je do{lo do velikog poskupqewa i tim mesom iza{li na tr`i{te. Voditeq: Jedan hrvatski penzioner se interesuje kada }e dobiti svoju penziju? Dr [e{eq: To je veoma te{ko pitawe, ja mislim da }e u perspektivi biti vrlo te{ko re{avano. Voditeq: Jedno pitawe lokalnog karaktera, jedan na{ gledalac se interesuje da li znate ne{to o tome kada }e se otvoriti carina na Kadibogazu, grani~ni prelaz sa Bugarskom. Dr [e{eq: Ne znam kada }e se otvoriti, to je stvar Savezne uprave carina da otvara nove carinske prelaze. Savezna uprava carina tako|e je prinu|ena da maksimalno {tedi na finansijskim sredstvima. Ne znam do kog roka je bilo planirano da se otvori taj carinski prelaz. Ali, u perspektivi, verovatno }e prevagnuti ono {to bude ve}i interes. Voditeq: Jedan gledalac vas pita kako komentari{ete re~enicu od pre nekoliko godina, da li jo{ uvek mislite tako, da mo`e Amerika da arlau~e ne mogu oni nama ni{ta. Dr [e{eq: Oni nama mogu mnogo zla da nanesu, ali ne mogu ono glavno, ne mogu da nas slome, ne mogu da nas uni{te i ne mogu dr`avu da nam otmu. Voditeq: Vladica, na{ gledalac, pita {ta vas je navelo na to da promenite mi{qewe posle izjave da ako u|e NATO na Kosovo podnesete ostavku i iza|ete iz Vlade? Dr [e{eq: Mi smo podneli ostavku i iza{li iz Vlade. A onda smo letos imali novi period konsultacija oko rekonstrukcije Vlade, ideja je bila da u rekonstruisanu vladu u|u sve parlamentarne stranke. U prvi mah su prihvatili Srpski pokret obnove i na izvestan na~in Savez vojvo|anskih Ma|ara. A onda su se predomislili i odustali. Mi smo moralni gest podno{ewa ostavke u~inili, ali se nismo povukli iz politike. Nismo prestali da se bavimo politikom. I Vlada koju sada imamo prakti~no je nova vlada, rekonstruisana vlada. 296
Voditeq: Dragana, na{a gledateqka pita za{to je smewen Dragoslav Avramovi}, biv{i guverner Narodne banke, kada znamo da je u wegovo vreme dinar bio najstabilniji? Dr [e{eq: Ja mislim da je bila gre{ka {to je uop{te postavqen za guvernera. Zato {to je nesposoban, i ne zna kqu~ne stvari, a onaj program nije ni radio on. Program je radio Nikola Stani}. Dragoslav Avramovi} je slu`io samo tako za javnu promociju, za zamajavawe naroda. I wegov dinar nije trajao du`e od tri meseca, koliko mene pam}ewe slu`i. Negde od marta do juna meseca. Voditeq: Slede}e pitawe, da li }e i kada biti suspendovan Zakon o informisawu? Dr [e{eq: Za{to bi bio suspendovan? To je jedan dobar zakon. Voditeq: Dragana, gledateqka, pita kada }ete da se zabrinete za radnike koji su daleko ugro`eniji od bilo kod penzionera? Dr [e{eq: Mo`e se desiti da ima ve}i broj ugro`enih radnika nego penzionera, takvo istra`ivae jo{ niko nije radio. Sigurno ima radnika koji su ugro`eniji od penzionera ali dr`ava ima konkretne obaveze prema penzionerima. Ona garantuje isplatu penzija. A dr`ava nema konkretne obaveze prema radnicima, jer su preduze}a samostalna sva osim javnih, osim dr`avnih preduze}a. I ona u dru{tvenom i ona u privatnom sektoru. Dakle, dr`ava {to se ti~e radnika mora op{te uslove poslovawa wihovih firmi da poboq{ava kako bi wima bilo boqe. A dr`ava nema obeveze da wima ispla}uje plate. Naravno, mi smo preuzimali te obaveze kada je re~ o onima ~ije su fabrike poru{ene u NATO bombardovawu pa su na taj na~i ostali bez radnih mesta. Voditeq: Na{ gledalac @arko vas pita za kada se planira normalizacija u snabdevawu gorivom? Dr [e{eq: Planiramo do kraja decembra, najkasnije u januaru, ako se sve ono {to ra~unamo da }e biti ura|eno zaista i uradi i u pan~eva~koj i novosadskoj rafineriji. Voditeq: Na{ gledalac Slavko vas pita, da li }e se vratiti vojska i policija na Kosovo, to smo rekli. Da li }e do}i do povla~ewa KFOR-a sa Kosova Dr [e{eq: Jednog dana }e sigurno do}i do toga, ali kada vide}emo. Voditeq: Jo{ jedno pitawe na{e gledateqke koja se nije predstavila, koliko radnici u Jugoslaviji treba da rade za 100 maraka, a koliko u Nema~koj? Dr [e{eq: Nema~ka je zemqa u punoj ekonomskoj ekspanziji, a na{a zemqa je u latentnoj ekonomskoj krizi od Drugog svetskog rata naovamo, a u otvorenoj i stalno sve lo{ijoj krizi posledwih 20 godina. Voditeq: Jedan slu{alac vas moli za komentar, ka`e otpu{teno je 1.500 radnika iz jedne velike firme u Srbiji, oni nemaju od ~ega da `ive. Ne navodi se koja je firma u pitawu. Dr [e{eq: Ne znam koja je to firma gde je otpu{teno 1.500 radnika. Voditeq: Daqe, jugoslovenski oficiri koji su do{li sa Kosova imaju 150 maraka platu, a stan pla}aju 200, i potpitawe kolika je va{a plata? 297
Dr [e{eq: Moja plata je oko 5.500 dinara. Tu je osnovna plata, ja primam platu kao savezni poslanik oko 4.500 dinara i oko 1.000 dinara je poslani~ki pau{al. To nije nikakva tajna. [to se ti~e oficirskih plata one su niske, Savezna vlada je sada preuzela na sebe da ih poboq{a, da ih pove}a. A, naravno, ostaje i obaveza dr`ave da se svim aktivnim oficirima i podoficirima obezbede stanovi u dogledno vreme, prema propisima odnosno kako to propisi nala`u. Voditeq: Jedan gledalac iz Uro{evca... Dr [e{eq: Da jo{ dopunim odgovor na prethodno pitawe, da bi ne{to trebala Savezna vlada da nau~i od Republi~ke vlade Srbije. Mi smo pro{le godine prodali 20 vila u Beogradu, dr`avnih vila, vila u vlasni{tvu Republike Srbije i ve}i broj stanova na osnovu toga obezbedili, ~ak vi{e od stotinu stanova, skoro 200 stanova za policiju. Ima i Savezna vlada {ta da proda pa neka proda i neka to usmeri u oficirske i podoficirske stanove. Koliko ima domova armije, ima li u Kwa`evcu dom armije? Voditeq: Da. Dr [e{eq: A za{to }e? [to se ne proda? Koliko bi se moglo stanova dobiti za dom armije u Kwa`evcu. To je neka lepa reprezentativna zgrada. ^ak mislim da bi se na{ao privatnik koji bi, povratnik iz Nema~ke ili neko ko tamo `ivi, to sada kupio za ke{ novac. Ima nam vojska preveliku logistiku, treba da se smawuje. [ta }e u Kwa`evcu dom armije? [ta }e u svakom ve}em gradu u Srbiji dom armije. Nema potrebe. To je na~in da se do|e do novca. Nema drugog na~ina. Ne}emo {tampati pare. Voditeq: Gledalac iz Uro{evca pita {ta se radi po pitawu zarobqenih i otetih qudi sa Kosova i Metohije, da li postoji mogu}nost razmene i kada? Dr [e{eq: Mi poku{avamo na sve na~ine, samo je vrlo malo verovatno da su ti qudi `ivi, na`alost, to treba otvoreno da se ka`e. Vrlo je mala verovatno}a. U nekim slu~ajevima se zna da su `ivi, ali u ve}ini slu~ajeva nisu `ivi. ^ak ne mogu ni ovi stranci da saznaju kakva je bila wihova sudbina. Voditeq: Slede}i gledalac vas pita da li postoji mogu}nost da se \in|i} protera iz zemqe? Dr [e{eq: Ne postoji mogu}nost da se \in|i} protera iz zemqe po{to je on dr`avqanin Republike Srbije. I za{to bi se proterivao, ne vidim nikakvog razloga. Ja mislim da }emo ga slede}i put vi{e nego ubedqivo pobediti na izborima, za{to bi ga onda proterivali. Ako bi wega proterali do{ao bi neko pametniji i sposobniji na wegovo mesto, pa onda problemi. Voditeq: Slede}i gledalac pita, za{to dr`ava ne uveze pogonsko gorivo i da ga prodaje po realnoj ceni? Dr [e{eq: Ne mo`e dr`ava da se direktno bavi uvozom, mogla bi ali mi to izbegavamo i zato imamo javna preduze}a koja to rade. Ali, mi moramo da odr`imo i ovu cenu koju sada imamo, naravno mi }emo je korigovati onda kada se normalizuje snabdevawe, ali ne bismo smeli da imamo za izvesno vreme, cenu benzina vi{e od 1 marke za litar u realnom iznosu. Samo na taj na~in mo`emo neke osnovne `ivotne funkcije u privredi da sa298
~uvamo. I ove na{e cene koje su predvi|ene za prioritete i za odre|ene firme i za odre|ene ustanove, vrlo su niske. ^ak su negde oko pola marke ako sada gledate realno koliki je kurs. Voditeq: Sli~no pitawe u vezi goriva postavqa Dragi{a Savi}, ali pored toga pita {ta }e biti sa radnicima koji su zbog ste~aja izgubli posao, a ostalo im je jo{ godinu dve do penzije? Dr [e{eq: Svaki pojedina~ni slu~aj mora posebno da se re{ava. Ne mo`e dr`ava da garantuje taj i taj }e dobiti posao. Mogu da se tra`e varijante sa prevremenim penzionisawem. Ali, u svakom slu~aju, stvar je lokalne samouprave da se pobrine da se radnicima na|e adekvatno zaposlewe ukoliko do|e do ste~aja neke firme. Naravno, u uslovima u kojima je ogroman broj nezaposlenih na zavodima za zapo{qavawe to je veoma te{ko. Mora da se ulo`i mnogo vi{e dobre voqe i poku{aja da se to ipak postigne. Voditeq: Jedan gledalac pita kada }e u Kwa`evcu biti uqe i {e}er u slobodnoj prodaji, kao u Beogradu, i pita da li znate da Kwa`ev~ani dobijaju po pola litra uqa i 1 kg {e}era po ~lanu doma}instva? Dr [e{eq: Mi obezbe|ujemo dovoqne koli~ine za celu Srbiju, imamo problema sa distributerima, sa firmama koje se bave prodajom, koje preuzimaju te koli~ine iz dr`avnih rezervi ili od proizvo|a~a. Tu se odmah jedna koli~ina gura u stranu, iznosi na crno tr`i{te da bi onaj ko time rukovodi ostvario enormnu zaradu, ostvario ekstraprofit. I mora}emo biti mnogo aktivniji u gowewu, u krivi~nom gowewu takvih pojava. I postoji ovaj momenat stvarawa ku}nih rezervi, koji tako|e ote`ava normalizaciju snabdevawa. Na primer, ne mogu sada da operi{em ciframa koje se odnose za Kwa`evac, mogu za Beograd, 400.000 litara mleka se sada svaki dan isporu~i Beogradu, to je bila normalna potro{wa sve do ove najnovije nesta{ice. A sada to nije dovoqno i brzo se sve rasproda. Qudi `ure da kupe mnogo vi{e nego {to bi ina~e kupili. Umesto da ~ovek kupi litar ili dva litra mleka, koliko mu treba, on kada zatekne mleko kupi 4-5 litara. To je sada taj problem na koji se nailazi. I da bi se taj problem re{io moramo jo{ izvesno vreme sa~ekati. Mislim da su ve} zasi}ene te ku}ne zalihe i da }emo u januaru imati situaciju smawene potra`we za ovim osnovnim `ivotnim namirnicama. Pove}ane ponude u svim prodavnicama. Voditeq: Jedan slu{alac vas pita da li mo`ete da omogu}ite da sutra proda 10.000 maraka u banci po ceni od 20 dinara? Dr [e{eq: Ne mogu to da mu omogu}im. Kada bih znao da mu to neko drugi u banci omogu}uje prijavio bih policiji odmah. On mo`e da proda po 6 dinara. Znate, da vam iskreno ka`em ja zavidim sada onome ko ima 20.000 maraka. Voditeq: Dakle, gospo|a Milosavqevi} ka`e sin mi radi u prosveti, prima platu 50 maraka, a stan pla}a 100 maraka. Kako mo`e mlad ~ovek da `ivi? Dr [e{eq: Ne mo`e da se `ivi bez nekih dodatnih prihoda bez dodatne zarade. Voditeq: Zbog ~ega Ledini radnici, fabrika obu}e Leda u Kwa`evcu rade sa Italijom, imaju puno posla a primaju samo 500-600 dinara da li je fabrika vlasni{tvo direktora ili radnika? 299
Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti direktoru. Ta fabrika je u dru{tenom sektoru, koliko ja znam, i direktor je du`an da odgovori radnicima na sva pitawa te vrste. Voditeq: Zatim, slede}e pitawe, dva pre`ivela internirca jedan iz Mathauzena jedan iz Dahua, Mici} Qubinko i Vladimir Veqkovi}, prosvetni radnici u penziji upla}ivali su preko Cepetr banke za penzije. Ni{ta do sada od Nemaca nisu dobili, ni humanitarnu pomo} ni ratnu od{tetu. [ta da rade? Dr [e{eq: Cepter banka je u statusu privatne banke. Treba prvo ispitati {ta je bilo sa tim novcem koji su upla}ivali, da li je zaista prosle|en tamo gde ga je trebalo proslediti. A drugo, tu mo`e uspe{an advokat da im pomogne i da isteraju svoja prava u Nema~koj, ali je takva advokatska usluga, po mom mi{qewu, veoma skupa, nekada mo`e da bude skupqa od one koristi koja se na kraju izvu~e. Voditeq: Jedan gledalac vas pita kada }e Srbija priznati Mila \ukanovi}a za predsednika Crne Gore. Dr [e{eq: Srbija nema {ta da priznaje ili ne priznaje Mila \ukanovi}a. Nije Srbija u nekom odnosu hijerarhijske strukture prema Crnoj Gori pa sada Srbija priznaje ko je na ~elu Crne Gore ko nije. Voditeq: Jedan gledalac vas pita u ~ijim je rukama podzemni aerodrom na Kosovu? Dr [e{eq: Trenutno je u rukama Rusa, nadam se da }e Rusi zadr`ati kontrolu nad tim aerodromom i da }e ta kontrola biti sve do trenutka sklapawa saveza Rusije, Belorusije i Jugoslavije. Voditeq: Jedan student, ina~e ~lan radikalne stranke, pita da li znate kako gra|ani Kwa`evca `ive i kako se Skup{tina op{tine odnosi prema gra|anima? Dr [e{eq: Ne znam kako se odnosi Skup{tina op{tine ali znam da gra|ani Kwa`evca `ive veoma te{ko kao i gra|ani u svim drugim delovima Srbije. Voditeq: Upravo jedno pitawe s tim u vezi, za{to je privreda Kwa`evca toliko slaba da sve firme posluju sa gubitkom, cene u prodavnicama ve}e su nego u drugim gradovima. [ta je kod nas problem? Dr [e{eq: Ja mislim da je uvek u takvim slu~ajevima problem rukovo|ewe tim firmama. Rukovodioci firmi. Jer i ovi sada{wi uslovi i te{ka ekonomska kriza ipak ostavqaju prostora da onaj ko je sposoban poka`e i uspe{nost. Voditeq: Na{a gledateqka Mirjana pita za{to je visoka cena takse za mobilne telefone? Dr [e{eq: Ja li~no mislim da nije visoka cena. Ko ima para da kupi mobilni telefon, ko ima para da plati mese~ni iznos na ime razgovora mobilnim telefonom, mo`e da plati tu taksu. Iskreno da vam ka`em, moja plata nije mala, moja plata je za na{e uslove velika, od te plate izdr`avam `enu koja je nezaposlena i ~etvoro dece. I da nisam od Vlade Srbije dobio mobilni telefon ne bih ga imao. Ne bih ga ni koristio. Dok sam u Vladi Srbije, dok imam taj slu`beni mobilni telefon, ja }u ga i koristiti. Kada vi{e ne budem bio ne}u ni imati mobilni telefon, jer namam od ~ega da ga pla}am. Onaj ko ima para da plati mobilni telefon, ima sigurno i za tu taksu koja je 100 dinara. 300
Voditeq: Ista gledateqaka ka`e obe}ali ste pune prodavnice, ali po kolikim cenama? Dr [e{eq: [to se ti~e osnovnih `ivotnih namirnica one }e biti po krajwe niskim cenama. Sada smo vartili u dejstvo antimonopolsku uredbu i svu onu robu koju smo od marta pro{le godine skidali sa liste vratili smo ponovo na tu listu da bi zaustavili rast cena i vratili ih na septembarski nivo. Mo`da ne}emo u potpunosti na septembarski vratiti, ali zna~ajno smawewe cena }emo sigurno izdejstvovati. Voditeq: Gledalac Vlada Burmazovi} ka`e da li za privatnike koji su izmirili porez za 1998. va`i reprogram kao i za one koji nisu izmirili? Dr [e{eq: Ne, za one koji su izmirili ne va`i vi{e ni{ta. Ovo je za one koji nisu izmirili, ovo je jedna stimulativna mera, jer mi smo procewivali da oni koji nisu izmirili imaju velike probleme, mi `elimo da im olak{amo da re{e te probleme da u ekonomskom smislu mnogo zdraviji zapo~nu slede}u poslovnu godinu, nego da ih prinudnom naplatom potpuno uni{timo. To je smisao ove na{e mere. I ova na{a mera se oslawa na iskustvo iz agresije, bombardovawa. Ipak u ta tri meseca skoro niko nije u Srbiji normalno poslovao. Zna~i, ovo je varijanta. Sada se postavqa pitawe znate imate, na primer, ovcu i trebalo bi da je u potpunosti o{i{ate a zakasnili ste s tim, ne{to vam izmaklo kontroli, niste uradili onda kada se ovca {i{a. To je negde u septembru. Stigli ste do novembra ili do decembra. Sada se postavqa pitawe ho}ete li da uzmete ipak malo vune, pa da imate i vunu i da vam ovca pre`ivi ili }ete insistirati da je o{i{ate do kraja pa makar ona sutra crkla na hladno}i. Nama nije ciq da jedna frima propadne. Sada smo primenili jednu meru da one koji su u te{kom polo`aju potpomognemo da ozdrave da bi nam slede}e godine bili na raspolagawu kao poreski obveznik u punom iznosu. To je su{tina. Voditeq: Vi{wa Mladenovi} ka`e – dugovawa za porez }e se otpisati onima koji nisu platili, a {ta je sa nama koji smo pla}ali. Nastavqa, sin mi je bio na rati{tu, a po{to se ni{ta ne vodi na wega, mi smo morali da platimo porez. Dr [e{eq: To je jedan pojedina~an problem. Znate, mi smo olak{ice dali za one koji su bili mobilisani, koji su u~estvovali u ratu. Ali nismo mogli za wihove srodnike da damo sli~ne olak{ice. Mogli smo da pomognemo ako je re~ o bra~nom drugu, o `eni, ali ne mo`emo sada pomo}i i roditeqima, i bra}i, i sestrama itd. Na ovaj prvi deo pitawa sam odgovorio. Zna~i, smisao ovih mera je da one koji su u te{koj situaciji potpomognemo da normalizuju poslovawe i da nam slede}e godine budu na raspolagawu kao poreski obveznici. Voditeq: Dva sli~na pitawa, za{to je vojvoda [e{eq izdao ~etni~ki pokret i da li se odri~ete ~etni~kog pokreta? Dr [e{eq: Ne, ja nikada nisam izdao ~etni~ki pokret, ne odru~em se ~etni~kog pokreta, ja sam srpski ~etnik i nisam obi~an ~etnik, nego srpski ~etni~ki vojvoda. I po zvawu najstariji srpski ~etni~ki vojvoda u otaybini. Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o mogu}nosti raspisivawa prevremenih izbora po nivoima? 301
Dr [e{eq: Nema nikakvog razloga da dr`imo prevremene izbore. U slede}oj godini treba da imamo redovne savezne i lokalne izbore. Kad god se raspi{u slede}e godine oni su redovni. [to se ti~e republi~kih izbora, redovni su 2001. godine i nema razloga da ih ranije raspisujemo. Za{to bismo. Nudili smo izbore letos opoziciji, sva tri koaliciona partnera. Kada smo mi radikali podneli ostavke i radikali i socijalisti i JUL su nudili vanredne izbore. Opozicija nije htela, oni su hteli vlast bez izbora. Kada smo mi nudili oni su odbili. Sada, kada oni tra`e mi ne}emo. Za{to bismo. Mi smo ja~i, mi smo ve}i, vaqda i to sa sobom ne{to nosi u politici. Voditeq: [ta mislite o ponu|enoj platformi crnogorske vlasti za redefinisawe odnosa unutar federacije. Dr [e{eq: To je izrazito separatisti~ka platforma, crnogorski re`im `eli otcepqewe Crne Gore, a `eli da mu mi u tome pomognemo. Mi mu ne}emo pomo}i, mi }emo poku{ati da mu spre~imo takve namere. Voditeq: I jedno pitawe s tim u vezi, predstavnici vladaju}e koalicije u Srbiji nedavno su vodili razgovore sa DPS Crne Gore, kako ocewujete rezultate tih razgovora? Dr [e{eq: Dobro je {to je do{lo do tih razgovora. Nekih spektakularnih rezultata nije bilo {to se vidi po zao{travawu me|usobnih politi~kih prepucavawa. Milo \ukanovi} `eli otcepqewe Crne Gore, on samo vreba priliku. Amerikanci ne bi da on to odmah uradi, `ele prvo da ga iskoriste za obarawe re`ima u Beogradu pa onda da mu omogu}e otcepqewe. Znaju da je opozicija danas nemo}na da sama ne{to uradi. Oni bi hteli uz pomo} re`ima u Crnoj Gori i uz pomo} re`ima na Kosovu i Metohiji pod wihovom kontrolom da upravqaju Srbijom preko saveznih institucija vlasti. To im je strate{ka zamisao. Voditeq: Kako se izboriti da Jugoslavija povrati ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama? Dr [e{eq: Ja mislim da i ne treba da se borimo po svaku cenu da se vratimo u to ~lanstvo. To ima zna~aja, ali ne preterano. Ako mene li~no pitawe za mi{qewe ne bih se vi{e nikada vra}ao u Ujediwene nacije i u OEBS. Nikada. Voditeq: [ta Jugoslavija mo`e sada da preduzme da spre~i posledice nelegalnih odluka Bernara Ku{nera na Kosovu i Metohiji? Dr [e{eq: Mo`emo samo politi~ki propagandno da delujemo, da napadamo to, da kritikujemo, da alarmiramo svetsko javno mwewe. Nemamo neke velike mogu}nosti. Ali, va`no je sada da je i Rusija po~ela `estoko da kritikuje Ku{nera i to bi moglo da uzdrma wegovu poziciju i nije nemogu}e da uskoro bude smewen. Voditeq: Za{to, po va{em mi{qewu, zvani~nici Zapada }ute pred sada{wom nasilnom promenom demografske slike Kosova i Metohije i u kakvoj je to vezi sa izborima i uop{te de{avawima u Makedoniji? Dr [e{eq: Pre svega zato {to je zapadna politika izrazito antisrpska. [to se ti~e Makedonije, vidite kako tamo falsifikuju izborne rezultate da bi proameri~ki kandidat pobedio. Tako su radili i u Republici Srpskoj, tako su radili i u Crnoj Gori, tako bi sutra radili u Srbiji. 302
Voditeq: [ta mislite o predlogu kantonizacije Kosova. Dr [e{eq: Ne bih taj izraz upotrebio, ali ne bih ga mnogo ni izbegavao. Za nas bi to bilo zna~ajno da sa~uvamo bar one teritorije koje su ostale pod srpskom kontrolom. To su ove ~etiri op{tine na severu: deo Kosovske Mitrovice, Zve~an, Zubin Potok, Leposavi} i to bi bila op{tina [trpce, deo op{tine Orahovac ukqu~uju}i Veliku Fo~u, op{tina Kosovo Poqe i deo op{tine Pri{tina. I ovamo u Gwilanskom okrugu delovi op{tine Gwilane, Kosovska Kamenica, deo op{tine Novo Brdo itd. Voditeq: Gledalac vas pita da li znate ko finansira putovawa lidera dela opozicije po svetu? Dr [e{eq: Pre svega Amerikanci ali i Zapadna Evropa. Oni su wihovi abonenti. Od wih primaju pare, to vi{e nije nikakva tajna. Od letos to svedo~i, a i danas sam to ~itao mislim u Nedeqnom telegrafu, ovaj Milan Proti} svedo~i da su od letos 20 miliona dolara dobili. Voditeq: [ta po vama zna~e poku{aji dela opozicije da formira, uz pomo} zapadnih zemaqa, vladu u senci, prelaznu vladu? Dr [e{eq: Pravqewe {to ve}e pometwe u Srbiji. Amerikanci bi najradije da izazovu gra|anski rat u Srbiji, da to bude povod za NATO intervenciju. Svesni su sada da to za izvesno vreme nije mogu}e jer su prozapadne opozicione stranke suvi{e slabe. Ali ne odustaju od te varijante. Voditeq: Sla`ete li se da se da za kraj ovog razgovora opet vratimo na na{e lokalne okvire, kwa`eva~ke, kako pomo}i poqoprivrednicima ovog kraja koji imaju vi{ak hrane ali ne mogu da plasiraju svoje poqoprivredne proizvode? Dr [e{eq: Ja mislim da }emo to potpomo}i onda kada normalizujemo snabdevawe gorivom. Jer, dosta poqoprivrednih proizvoda mo`e da se plasira ako seqaci imaju na raspolagawu jeftin benzin i jaftinu naftu. Sada nema toga i te{ko je odvesti na neke ve}e destinacije o bilo kojoj hrani da se radi. Znate, sada su jabuke u Beogradu 30 dinara, samo jedan primer vam navodim. Ako uspemo da normalizujemo snabdevawe gorivom onda }e ve} poqoprivrednici sami mo}i da krenu u prodaju svojih proizvoda ili }e se pojaviti nakupci koji }e to da razvoze. Znate, mnogo se toga mo`e prodati u Srbiji, u Republici Srpskoj, mo`e se dosta toga izvesti samo kada nam pojeftini gorivo. Kada bude goriva dovoqno na raspolagawu. Voditeq: Dr [e{eq, na po~etku na{eg ve~era{weg razgovora sami ste konstatovali da je situacija u kojoj `ive gra|ani Srbije danas izuzetno te{ka. Na kraju razgovora ipak ima li mesta optimizmu? Dr [e{eq: Ja sam nekako ro|eni optimista. Mislim da }emo izdr`ati i da }emo isplivati iz svega ovoga. Mi moramo izdr`ati, nemamo kud. Kada bismo imali neku alternativu znate, mi bismo je primenili. Kada bi sada bilo hajde da se predamo Amerikancima pa }emo re{iti sve probleme. Mi bi to odmah uradili. Nema od toga koristi. Samo }emo ubrzati wihovu nameru da potpuno uni{te Srbiju kao dr`avu, da nam otmu sve preostalo i da nikada ne mo`emo povratiti ono {to su ve} oteli. Mi nemamo kud, mi moramo izdr`ati. 303
Voditeq: Planirali smo da ova ve~era{wa emisija traje 60 minuta, a uz va{u saglasnost produ`ili smo trajawe nekih 39 minuta. Me|utim, po{tuju}i va{e vreme i va{e termine emisiju privodimo kraju. Meni preostaje samo da vam se zahvalim na gostovawu u ve~era{woj emisiji. Naravno, da vas pozovem da ponovo budete na{ gost. Dr [e{eq: Hvala vam, sa zadovoqstvom. Voditeq: Hvala na razgovoru, po{tovani gledaoci bila je ovo emisija Aktuenosti programa Televizije Kwa`evac, na{ gost ve~eras bio je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Hvala vam na pa`wi i na u~e{}u svojim pitawima u ovoj emisiji. Prijatno.
XIII I NA[I NEPRIJATEQI IZNENA\ENI REZULTATIMA OBNOVE ZEMQE TV Sombor, 15. decembar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e i dobro do{li u emisiju Pitajte. U ovoj emisiji, kao {to sam naslov ka`e, mo`ete postavqati pitawa putem telefona 28–490, a postavqa}ete ih na{em ve~era{wem gostu. Sa nama je ovde u studiju potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobore ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Nismo vas videli ve} du`e vreme u Somboru. Dr [e{eq: To zna~i da ste me po`eleli. Voditeq: Kako da ne, na{i gledaoci intenzivno zovu i pitaju, pa dobro gde je taj gospodin [e{eq, kada }e da do|e. Gospodine [e{eq, ja bih volela da krenemo nekako od dru{tveno-politi~ke situacije u Srbiji da vidimo i da nam ka`ete kako vi vidite dru{tveno politi~ku situaciju u Srbiji Dr [e{eq: Mi imamo jednu prili~no stabilnu unutra{wu politi~ku situaciju. Ali, i daqe traje te{ka ekonomska kriza, ogromna ve}ina stanovni{tva `ivi na pragu socijalne bede i imamo veoma te{ku i komplikovanu spoqnopoliti~ku poziciju na{e zemqe, jer se agresija nastavqa. Agresija je samo promenila oblik, promenila formu. Nema vi{e bombardovawa, ali zapadne sile i NATO, pre svega Amerika, poku{avaju da daqe cepaju na{u zemqu, da nam otmu Crnu Goru a najavquju ve} akcije oko Vojvodine, Ra{ke oblasti ili Sanyaka itd. Raznim oblicima subverzivnih aktivnosti oni instrumentalizuju neke opozicione politi~ke partije, finansiraju ih i daju im smernice kako da deluju. @ele izazvati unutra{we nemire, gra|anski rat, krvoproli}e, jedan konkretan i jak povod za NATO intervenciju. Mi tome uspe{no odolevamo i intenzivno radimo na obnovi zemqe. Tu posti`emo zaista velike rezultate. Naravno, narod jo{ ima mnogo razloga za nezadovoqstvo. I treba da se quti, da kritikuje vlast itd. Ali, rezultati koji se posti`u jednostavno se ne mogu opovr}i. Oni 304
iznena|uju i na{e neprijateqe. I {to je najva`nije mislim da smo se usaglasili oko ove akcije, koju smo pokrenuli i koja je zasnovana i na nekim ranijim na{im zalagawima, ako se se}ate koncepta javnih radova koji smo propagirali jo{ 1993, 1994. godine pa su nas upore|ivali sa Hitlerom, nazivali fa{istima itd. Pokazalo se da je taj koncept javnih radova veoma dobar u ovim kriti~nim momentima, daje dobre rezultate, a kada saniramo posledice bombardovawa i kada ga primenimo u drugim oblastima privrednog `ivota, rezultati }e biti jo{ opipqiviji, jo{ konkretniji. Jo{ uvek se dr`imo jedne strategije pre`ivqavawa. Ciq je da ovu zimu provedemo bez smrzavawa, da bude dovoqno struje, da bude dovoqno osnovnih `ivotnih namirnica po povoqnim cenama. I jedno i drugo ube|en sam mi }emo posti}i. Ne mogu sada da iskqu~im eventualno neki problem u snabdevawu strujom, neko iskqu~ewe od sat dva, itd. Ko zna {ta nas mo`e zadesiti narednih meseci. Ali, u svakom slu~aju, struje }e biti dovoqno i nema razloga za neku ozbiqniju brigu. Voditeq: Po{to je ovo emisija pitajte mi ve} imamo nekog na na{oj telefonskoj liniji. Dobro ve~e nekom od na{ih gledalaca. Gledalac: Dobro ve~e. Ovde Sr|an Mihajlovi} iz Sombora. Hteo bih da dr [e{equ postavim dva pitawa. Prvo, da ka`e ne{to o sukobu Pavkovi}-Peri{i} preko {tampe... Dr [e{eq: Nisam vas dobro ~uo? Gledalac: Ne{to u vezi sukoba Pavkovi}-Peri{i}, a drugo dokle }emo mi vi{e da se zovemo Jugoslavijom. Izgubili smo tamo krajine, tre}inu i svoju nacionalnu dr`avu mi se jedino jo{ zovemo Jugoslavijom. Kada }emo da se zovemo Srbija. To su moja dva pitawa. Hvala i dovi|ewa. Dr [e{eq: Ja ne vidim da je u pitawu neki li~ni sukob izme|u aktivnog generala Pavkovi}a i penzionisanog generala Peri{i}a. Penzionisani gen. Peri{i}, nekada{wi na~elnik General{taba, prikqu~io se onim politi~kim partijama koje slepo slede ameri~ku politiku i deluju protiv sopstvenog naroda i dr`ave. To je tragi~an slom jednog generala koji je svojevremeno bio i popularan kao branilac Zadra, branislac zadarske kasarne, zatim bio popularan kao branilac Mostara do povla~ewa na{e vojske. Dakle, ono {to je poneo iz rata, odre|en nivo slave, nije znao u miru da sa~uva, a pogotovo po odlasku sa funkcije. [to se ti~e konkretnog predmeta wihove najnovije polemike ona je bazirana na kritici Peri{i}evog pona{awa u posledwoj godini obavqawa funkcije na~elnika General{taba. Pavkovi} je prozvao Peri{i}a {to vojska nije bila pro{le godine ukqu~ena u obra~un sa {iptarskim separatistima. Vi znate, mi smo imali pro{le godine jednu vrlo te{ku akciju koju je provodila na{a policija na planu uni{tewa {iptarskih teroristi~kih bandi i sa dosta uspeha smo to proveli. Dok nije do{lo do ultimatuma krajem godine, krajem septembra, u oktobru. Da nije bilo ove agresije, ovog bombardovawa itd. mi bi taj posao definitivno zavr{ili, to je vi{e nego sigurno. On je bio prakti~no zavr{en. Peri{i} je tu stajao skr{tenih ruku i to je bio jedan od razloga za wegovo smewivawe. On je smewen negde u toku pro{le godine, ba{ zbog odsustva aktivnosti oko obra~una sa {iptarskim teroristima. Javnosti to nije obja{wavano i sada je ta ~iwenica iza{la na videlo. 305
[to se ti~e naziva na{e dr`ava on je zaista neprirodan. Su{tina ne odgovara formi. Ali, mi moramo jo{ izvesno vreme sa~uvati taj naziv jer je on jedna sna`a poluga za o~uvawe me|unarodnog pravnog kontinuiteta na{e dr`ave. Kada bismo sada promenili dr`avni naziv onda bi na{i neprijateqi imali mnogo vi{e argumenata da osporavaju pravo kontinuiteta i da zahtevaju da podnesemo molbu za priznawe, za me|unarodno priznawe kao novostvorena dr`ava. I to je wihov plan, oni su hteli da na{a zemqa zatra`i prijem u Ujediwene nacije, u OEBS, kao da je, kada je re~ o na{oj dr`avi, isti slu~aj kao sa Slovenijom, sa Hrvatskom koje ranije nisu ni imali dr`avnu zajednicu, nisu imale ni{ta. Ovim otcepqewem oni su tek stekli ne{to. [to se ti~e Srpske Krajine ona je okupirana, ali to pitawe nije definitivno zavr{eno. Mi srpski radikali to pitawe smatramo otvorenim, mi smo ube|eni da }emo kad-tad povratiti Republiku Srpsku Krajinu. U svakom slu~aju od borbe za oslobo|ewe Republike Srpske Karjine nikada ne}emo odustati. Voditeq: Va{e vi|ewe situacije u Crnoj Gori. Dr [e{eq: U Crnoj Gori deluje jedan izrazito separatisti~ki re`im koji u`iva pod{rku Amerikanaca i deluje protiv srpskih nacionalnih interesa. Taj re`im `uri da otcepi Crnu Goru, a mi ga moramo spre~iti svim sredstvima. To je su{tina. Voditeq: Da li }e do toga do}i? Dr [e{eq: Da li }e do}i do otcepqewa, ako ne budemo dovoqno sna`ni da sa~uvamo Crnu Goru ona }e biti otcepqewa. Ja se nadam da }emo biti dovoqno sna`ni. Voditeq: Mnogi predvi|aju da }e vlada na~initi prvi korak i intervenisati u Crnoj Gori, da li }e to izazvati mo`da novu neku agresiju? Dr [e{eq: Mi smo u obavezi da branimo ustavni poredak zemqe na svakom delu wene teritorije. O~igledno da NATO opet zvecka oru`jem i mi smo oprezni u svim aktivnostima Savezne vlade u Crnoj Gori. Ali postoji neki prag podno{qivosti koji ne sme da se pre|e. Ne mo`emo dozvoliti da nam zauzmu vojne objekte, da preuzmu deo vojnog aerodroma u Podgorici ili ne{to sli~no. Slede}e godine moramo imati savezne izbore na celoj teritoriji na{e zemqe. Na Kosovu }e, naravno, biti problema, Kosovo je okupirana teritorija, ali u Crnoj Gori izbori moraju da se provedu. Ako crnogorski re`im bude spre~avao provo|ewe izbora to je ve} dovoqan razlog za uspostavqawe vanrednog stawa, izbori se moraju provesti. Spre~avawe odr`avawe izbora je krivi~no delo. Voditeq: Imamo nekog ponovo na telefonskoj liniji. Dobro ve~e. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e `elim. Voditeq: Ko je sa nama? Gledalac: Radenko Stojanovi}, ja bih gospodinu [e{equ da postavim dva pitawa. Prvo, dokle }e radni~ka klasa raditi za 30-40 maraka? Drugo, obe}ano je da }e u decembru biti na slobodno goriva me|utim mi ne mo`emo ne na slobodno, nego ni na bonove uop{te da dobijemo ve} pet meseci. Toliko. 306
Dr [e{eq: Mi ne radimo za marke, mi radimo za dinare. I na{a situacija je u ekonomskom smislu tako te{ka da ne mo`emo imati mnogo ve}a primawa nego {to su ona danas. Mo`emo neprekidno da se trudimo da se ona poboq{avaju, mislim da }e slede}a cela godina biti u znaku tog napretka. Ali ne treba o~ekivati spektakl, neka velika ~uda. Drugo, na{a prose~na plata je sada iznad 1.000 dinara, a kada pogledate {ta se kod nas mo`e kupiti za tih 1.000 dinara i {ta se u Nema~koj mo`e kupiti za 100 maraka, vide}ete da je to ne{to pribli`no. Dakle, onaj kurs koji postoji na crnom tr`i{tu nije realan u pogledu kupovne mo}i za istu koli~inu novca ovde i tamo. To mo`ete da vidite i na primeru pore|ewa situacije u Srbiji sa situacijom u Republici Srpskoj ili u Hrvatskoj ili u Sloveniji. Jesu tamo nominalno plate ve}e ali su i cene ~etiri puta ve}e. U Republici Srpskoj vekna hleba je 12 dinara, par~e bureka ko{ta 25 dinara od ~etvrt kilograma. Sve ostalo je mnogo skupqe, meso je {est puta skupqe nego kod nas. Zna~i ti nominalni iznosi ne govore kakva je situacija u su{tini. Mi imamo u nomilanom iznosu mnogo ni`e zarade, ali su nam cene jo{ ni`e nego {to su kod wih, bar osnovnih `ivotnih namirnica. I tre}e, mi smo pod blokadom, mi smo pod sankcijama. Iz ove se ko`e ne mo`e, na{i neprijateqi `ele da nam uni{te dr`avu, oni ne odustaju. Postavqa se pitawe ho}emo li mi po cenu te `rtve i li~ne i kolektivne da sa~uvamo dr`avu ili }emo odustati od wene odbrane. [to se ti~e goriva, mi smo dobili garancije od naftne industrije, dobili smo kao Vlada Srbije, da }e do kraja decembra biti normalizovano snabdevawe. Pa neka to urade u januaru pa }e biti dobro. Ali, otprilike bi ta cena goriva po mom mi{qewu, trebalo da bude 1. marku, a dizela 80 pfeniga. To bi bila realna cena na pumpama. Zna~i ne treba o~ekivati neka spektakularna pojeftiwewa. A ono {to smo sada postigli nas je dosta pribli`ilo toj realnoj poziciji, mi smo smawivali akcize, smawivali poreze tako da je i na crnom tr`i{tu cena benzina oko 1 marke, mo`da marka i 10 pfeniga. I na crnom tr`i{tu je sada ve} oko 80 pfeniga litar dizela. Zna~i, mi smo ve} ovim dobrim merama koje smo proveli i na saveznom i na republi~kom nivou, onim paketom ekonomskih zakona, sni`avawem akciza i poreza i carina itd. poprili~no stvorili uslove za normalizaciju. Na{ je problem {to uvoznici pre svega uvoze prera|eno gorivo i benzin, kao dizel i ostale prera|evine. Nama je interes da se uvozi sirova nafta i da to prera|uju na{e rafinerije. Jer od sirove nafte imamo nekoliko stotina raznih derivata koji su i te kako zna~ajni i potrebni na{oj privredi, na kraju se zavr{ava sa asfaltnom masom, odnosno sa asfaltnom smolom. Treba nam i mazut, treba nam i sve ostalo. I treba da nam rade na{i rafinerijski kapaciteti ako uspemo da ih popravimo i osposobimo do kraja ove godine. Imamo i doma}u proizvodwu nafte negde oko 700.000-800.000 tona. [ta treba da postignemo. Vidite koliko imamo problema sa snabdevawem poqoprivrede gorivom. Mi smo i ove godine cele godine i za prole}nu setvu i za `etvu i za jesewu setvu obezbedili dovoqne koli~ine goriva za poqoprivredne proizvo|a~e. 307
Voditeq: Da, samo su stigle malo kasno. Dr [e{eq: To je na vreme obezbe|eno, a evo {ta se desilo. Problem je distribucije, posredni~ke firme koje taj posao obavqaju nisu dovoqno disciplinovane da distribuciju provedu do kraja. U sistemu je ~itav niz neodgovornih qudi koji odre|ene koli~ine tog goriva izdvajaju, upu}uju na crno tr`i{te, uzimaju razliku u ceni u svoj privatni yep i ostavqaju poqoprivredne proizvo|a~e bez goriva po beneficiranim cenama. To je na{ problem. I ube|en sam da treba jedna od prvih mera, ~im osposobimo rafinerije, da bude za sve ista cena benzina, za sve ista cena dizela. Da vodimo ra~una da ta cena bude umerena, cena od 1 marke za benzin, zavisno kakav }e biti kurs dinara u odre|enom trenutku za benzin i cena od 80 pfeniga za naftu nije prevelika. Ona je svima podno{qiva. A mi onda treba poqoprivrednim proizvo|a~ima na drugim mestima da damo dodatne olak{ice. Da daqe smawujemo poreze i carine na ve{ta~ko |ubrivo, da smawujemo poresku stopu, da im damo jo{ odre|ene dr`avne dotacije. Mi smo ove godine ispla}ivali svakome ko je zasejao {e}ernu repu 1500 dinara po hektaru. Dakle, mi mo`emo nadoknaditi poqoprivrednim proizvo|a~ima onoliko koliko oni izgube tako {to }e cena goriva biti svima ujedna~ena, a da izbegnemo ove {vercere, manipulante, ove hoh{taplere koji otimaju deo tog goriva i preprodaju na crnom tr`i{tu stavqaju}i zaradu u sopstveni yep a poqoprivredne proizvo|a~e ostavqaju bez onoga {to im je dr`ava namenila. Zna~i moramo da ih zaobi|emo, da ih ostavimo na cedilu. Voditeq: Imamo pitawa vezana za poqoprivredu, ali pre toga da ~ujemo ko je sa nama na telefonskoj liniji. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Na telefonu je Gojko Joka i pozdravqam vas u studiju, pozdravqam na{eg predsednika [e{eqa i hteo sam da ga pitam jednom kada je ulazio u Vladu rekao je da }e penzionerima biti pribli`no jednake penzije, onaj {to ima 600 dinara i onaj {to ima 6.000 i za jednog i za drugog je tako. I rekao je da }e on to izjedna~iti pribli`no. Drugo, obe}ao je da }e tu`iti dilere, a mi se vra}amo na dilerske te marke, uli~ine 20, 30 dinara, {ta ja znam, a znamo da je marka 6 dinara po kursu. Hvala i dovi|ewa. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se u predizbornoj kampawi zalagala za ujedna~avawe penzija, redovnih penzija do omera 1:2, dakle najve}a penzija da bude dva puta ve}a od najmawe. Ali treba da imate u vidu da mi nismo sami osvojili vlast, nije nam narod na pro{lim izborima dao dovoqno glasova da mi srpski radikali sami vladamo pa da mo`emo u potpunosti primeniti svoj program. Ova na{a vlada je koalicionog karaktera. A u program koalicione vlade mo`e da u|e samo ono {to kao koalicioni partneri usaglasimo i preuzmemo iz pojedina~nih programa stranaka koje ~ine tu koaliciju. I postoji ~itav niz pitawa po kojima se mi i daqe ne mo`emo usaglasiti. Ali po ovim osnovnim su{tinskim ve} smo se usaglasili i to solidno funkcioni{e u praksi. Ja bih u veliku zaslugu ove vlade pripisao {to smo mi uspeli da nadoknadimo tri zakasnele penzije kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije. I to je velika olak{ica penzionerima. Jer mnogi od wih ne bi za `ivota do~ekali da im to dr`ava nadoknadi, da su ~ekali da se nadoknadi u gotovom novcu. To smo primenili, 308
to smo proveli i taj sli~an recept treba da primenimo i kada je re~ o de~ijim dodacima i zemqoradni~kim penzijama. Ne smemo odmah, suvi{e smo veliki teret preneli na elektroprivredu, treba i woj da to postepeno nadoknadimo. Taj teret je skoro negde pet milijardi dinara. Dakle, kada taj predah pro|e onda }emo da tra`imo varijantu da na sli~an na~in nadoknadimo i zaostale de~ije dodatke, skoro 20 meseci kasne de~iji dodaci. Para jednostavno nije bilo. I da nadoknadimo zemqoradni~ke penzije. Voditeq: Nadovezujem se na pitawe na pri~u o poqoprivredi i na pitawe na{ih gledalaca. Gledalac iz Sombora pita za{to se i poqoprivrednicima ne umawi porez kao i maloj privredi. Zar poqoprivreda nije podnela najve}i teret ovog proteklog perioda. Dr [e{eq: Pa o tome sam ve} govorio. Zna~i to jo{ nije, iznosim vam i li~no mi{qewe i mi{qewe stranke kojoj pripadam, mi to jo{ nismo do kraja usaglasili na Vladi, ali mislim da }e na{a politika i}i u tom pravcu. Na ovoj strani }emo izjedna~iti za sve cenu goriva, zna~i ne}e postojati beneficirana cena ni za koga, a tra`i}emo dodatne olak{ice za poqoprivredne proizvo|a~e. I do sada ih mi imamo, 600 miliona dinara smo samo isplatili na osnovu dotirawa proizvodwe mleka. Na osnovu premija za mleko. Pa sam vam ve} pomenuo te premije za svaki hektar zasejan {e}ernom repom. Imamo za ~itav niz drugih roba odre|ene olak{ice, stimulanse od dr`ave i sli~no. Voditeq: Jedan stimulans za komercijalne zapise za elektri~nu energiju, me|utim to se nije primewivalo pa upravo jedan gledalac pita za{to ako je Vlada usvojila i donela predlog Elektroprivreda Srbije nije prihvatila komercijalne zapise kao jedan od na~ina pla}awa. Kada smo poku{ali da zatra`imo pomo} od Republi~ke tr`i{ne inspekcije nismo na{li na razumevawe. Dr [e{eq: O komercijalnim zapisima za otkup poqoprivrednih proizvoda, je li to u pitawu? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Ja ne znam sada konkretno kakve su smetwe bile kod elektroprivrede. Samo morate da shvatite da je elektroprivreda u veoma, veoma te{koj situaciji. Da je poprili~no razorena u bombardovawu, da mi ve{ta~ki dr`imo krajwe nisku cenu struje uporno za sve ove dve godine vlade narodnog jedinstva. Imali smo dva puta samo neke korekcije od 9, 5% i pro{le godine nismo pre{li u celosti na zimsku tarifu nego samo na 25%, a trebalo je po propisima 50%, a sada smo odlo`ili primenu zimske tarife, do kraja decembra je sigurno ne}e biti, pa }emo videti ho}emo li uspeti u januaru tako|e da odlo`imo ili }emo morati da primenimo u nekom procentu zimsku tarifu, o tome sada vodimo pregovore sa elektroprivredom i veoma smo oprezni u tome svemu. Ne mo`emo od elektroprivrede sada o~ekivati ~uda. Elektroprivreda je pokazala visok stepen disciplinovanosti, sposobnosti svojih stru~waka, u vrlo kratkom roku su neki kqu~ni kvarovi otkloweni, havarije kao posledica bombarodvawa itd. I{li smo i na smenu generalnog direktora elektroprivrede jer nismo bili zadovoqni stepenom a`urnosti, stepenom wegovog li~nog anga`ovawa u svemu ovome, tra`ili smo varijan309
tu da to sve bude boqe, br`e i kvalitetnije. Ne mo`emo i}i na to da sada uni{timo elektroprivredu, tako {to }emo joj sve natovariti na ple}a. I samo u tom pravcu o~ekujemo izvesno razumevawe. [to se ti~e obaveza dr`ave prema poqoprivrednim proizvo|a~ima one naravno moraju biti do kraja izvr{ene. A vi znate u posledwih 20 godina uvek je bilo problema oko izvr{avawa tih obaveza. Ubudu}e moramo i}i mnogo racionalnije, pa mo`da i smawivati broj obaveza, ali ih onda urednije izvr{avati. Pojednostaviti stvari. Dr`ava je sa svoje strane mnogo `rtvovala kada je poqoprivrednicima davala beneficirane cene dizela. A onda su deo te dr`avne `rtve preuzeli u svoje yepove razni me{etari, {pekulanti, posrednici u snabdevawu poqoprivrednih proizvo|a~a gorivom. Ako wih odstranimo, oslobo|ena je jedna koli~ina novca koja se direktno mo`e upotrebiti za subvencionisawe poqoprivredne proizvodwe. Proizvodwa hrane nas je zapravo i odr`ala svih ovih 10 godina kriza i isku{ewa. I od we sve zavisi. Ne smemo je, naravno, zapostaviti, toga su svi svesni. Ali, ne mo`emo ni iz ove ko`e da isko~imo moramo popraviti mostove, moramo qudima sru{ene ku}e i stanove popraviti, moramo neke kqu~ne fabri~ke kapacitete staviti ponovo u funkciju. A sve to pre svega iz realnih prihoda. Voditeq: Upravo kada ste ovo spomenuli ekonomska situacija u na{oj zemqi je izuzetno te{ka, pogotovo nakon ovog napada agresorskih snaga na na{u zemqu. Mnoga preduze}a su o{te}ena, mnogi giganti su pred zatvarawem. Qudi ostaju bez posla. Ulazi li to Srbija u jednu novu situaciju, preti li joj socijalna beda? Dr [e{eq: Mi smo ve} odavno na pragu te socijalne bede. Zaista se veoma te{ko `ivi u celoj Srbiji. Veoma je mali procenat qudi koji dobro `ive u ovim uslovima. Skoro svi u Srbiji `ive veoma te{ko i jedna sastavqaju kraj sa krajem. Naravno, ima i tu onih kojima je najte`e i onih kojima je relativno podno{qivo. Socijalna beda je tu, osetimo je, vidimo je i izdr`avamo je. Oko 200.000 radnika je ostalo bez posla, to je direktna posledica bombardovawa. Za neke smo problem ve} re{ili, neke smo vratili na posao, kako se popravqaju pojedina fabrike tako se vra}aju. Sloboda iz ^a~ka se popravqa, odmah se jedan broj radnika vra}a, ne}e biti zaposleno 4.500 kao {to je bilo pre rata, bi}e 3.000. Za 1.500 radnika na drugi na~in wihov problem re{avamo. Onda smo i{li sa ovim kreditima, svaki radnik koji ima neko imawe, koji mo`e da se vrati poqoprivrednoj proizvodwi mi mu dajemo povoqan kredit da se posveti proizvodwi vo}a, pili}a, ovoga, onoga, nije bitno ~ega. Kada ima pametan program mi mu damo kredit da stane samostalno na noge. I to je dosta dobro funkcionisalo. Ali problemi uvek prevazilaze na{e mogu}nosti. Voditeq: Imamo ponovo nekoga na telefonskoj liniji, da ne bi na{ gledalac dugo ~ekao, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Ja bih `eleo malo da komentari{em sa gospodinom [e{eqem, da pitam za{to sve firme propadaju u na{oj dr`avi za 10 godina kako je do{ao Milo{evi} na vlast i SPS, ja nemam za `ivot, ja nisam nikakvu korist imao osim propasti i rata. A wegova politika je isto politika moga biv{eg direktora \ure Horvata koji nas je doveo do pro310
pasti. Jedno pri~a, drugo radi, tre}e se de{ava. Ja sam bio `estok [e{eqev pristalica, me|utim posle ulaska u Vladu i posle mnogih promena kod wega li~no, odustao sam od takve politike i od svega toga. Jer sve {to je uvedeno, on li~no je predlo`io, pla}awe za izlazak na granici, pla}awe od ~ega. Mi imamo 450 dinara platu u Bane Sekuli}u, Bane Sekuli} je velika firma od koje `ivi 10.000-15.000 qudi, `ena dece kompletno. Imali smo direktora \uru Horvata koji nas je uni{tio. Diktaturu je bio zaveo u fabrici, nisi smeo da pri~a{ o politici, ni o ~emu, odmah on istakne SPS na krug itd. Jedno pri~a, drugo radi a tre}e se de{ava. To isto [e{eq ka`e, bi}e marka, nije to skupo jedna marka benzin. A kolika je ta marka? Kako nije skupo 20 dinara, za nas radnike je skupo. Mi imamo 450 dinara platu, mi dobijamo i to unazad ko zna kad. Da li iko vodi ra~una o nama radnim qudima? Niko. Samo se pri~a. Druga stvar, nije taj rat bio pre pet godina ili pre dve godine, pre deset godina, bilo je ono {to je bilo. Svi smo mi nastradali i muslimani i Hrvati, i mi Srbi, svi razume{, narod ho}u re}i ~isto radni~ka klasa svi smo propali. Kako mi uvek propadamo 10 godina u Srbiji, od kada je Milo{evi} na vlasti za hleb mi nemamo... Dr [e{eq: Samo jedno kratko... Gledalac: Ti si bio protiv wega prvi [e{equ a sada iza wega i rukom i {akom i glavom. Dr [e{eq: Samo jedno kratko kontra pitawe. Da li me ~ujete gospodine? Gledalac: ^ujem odli~no. Dr [e{eq: A ~iji ste sada politi~ki pristalica? Gledalac: Ni~iji. Dr [e{eq: Dobro. Gledalac: Ne, za vas sam obadve ruke gurao u vatru, voleo sam vas gledati, slu{ati, sve ali posle svega ovoga mislim da ste vi mnogo doprineli svemu ovome. I da ste i{li onim putem kojim ste nekada i{li mislim da bi vi davno bili predsednik ove dr`ave, a sa ovim za sada ne znam. Dr [e{eq: Dobro. Prvo... Gledalac: Objasnite za{to propadaju firme, privreda treba da se digne, bez privrede nema hleba qudi. Voditeq: Hvala {to ste se javili, da poku{amo da prokomentari{emo gospodine [e{eq sve ovo {to je na{ gledalac rekao. Dr [e{eq: Prvo, na{a privreda nije po~ela da propada pre 10 godina. To jednostavno nije ta~no. Nas je upropastio dru{tveni sektor, dru{tvena svojina. Dru{tvena svojina nigde na svetu ne mo`e da opstane , ne mo`e da se odr`i pa ne mo`e ni kod nas. I problem ovog re`ima pre ulaska radikala u Vladu je bio {to nije na vreme proveo privatizaciju. Da je privatizacija provedena 1990, 1991. godine na kvalitetan na~in mi bi ve} mnogo boqe stajali. Ali vidite, ni pod Titom privreda nije dobro funkcionisala. Vrlo je lo{e funkcionisala. Ali je Tito dobio od Amerikanaca 100 milijardi dolara bespovratne pomo}i. Od 1950. godine naovamo pa do smrti, 100 milijardi dolara. To je pojedeno, i gra|ena je iluzija socijalisti~kog samoupravqawa. A privreda je bila u o~ajnom stawu. Privreda je 311
neracionalno proizvodila. Privreda nije mogla da opstane na svetskom tr`i{tu. Negde pred Titovu smrt Amerikanci su prestali da daju bespovratnu pomo} i odmah je kriza krenula. A za{to su mu davali? Zato {to je bio protiv Rusa, protiv Sovjetskog Saveza, hteli su da wegov re`im ostane kao izazov tzv. isto~nom bloku, kao izazov sovjetskom konceptu komunizma itd. To je bila ameri~ka politika, ameri~ka igra i ni{ta vi{e. I nije im bilo `ao para da takav jedan kocept odr`e ve{ta~ki na Balkanu. Onda su ga navukli na kredite pa je oko 20 milijardi dolara uzeo kredita i ti krediti su pojedeni, oti{li su na neracionalne investicije, oti{li su na vikendice, oti{li su na luksuzniji `ivot nego {to su to realne okolnosti na{e privrede mogle da dozvole. Nije se racionalno ulagalo, a onda je trebalo u jednom momentu po~eti da se to vra}a. Od Titove smrti do 1990. godine imamo jedan period potpunog ekonomskog truqewa. Setite se vlade Branka Mikuli}a, inflacija je bila vi{e od 200%. Zna~i, bila je mnogo ve}a nego ova dana{wa inflacija u Srbiji, od ove godine. Od 1990. godine po~iwu pritisci, rat, sankcije. Ameri~ki je strate{ki ciq da se Srbija uni{ti. I Amerikanci sve ~ine {to je u wihovoj mo}i da taj ciq realizuju. Za{to? Zato {to smo mi u wihovim o~ima tradicionalni ruski saveznik na Balkanu. I zbog toga Amerikanci potpoma`u sve srpske neprijateqe i Hrvate, i Slovence, i bosanske muslimane, i [iptare i sve izdajnike unutar srpskog naroda. Samo da se slomi srpska dr`ava. [ta smo mi radikali trebali da uradimo pro{le godine u martu. Mi smo `eleli sami da osvojimo vlast i da sami vladamo. Ali narod nam nije dao dovoqno glasova. Da smo umesto 1.200.000 dobili 1.700.000, 1.800.000 glasova u septembru 1997. godine mi bi sami vladali. I onda bi imali {ansu da poka`emo koliko vredi u celosti na{ program ili ne vredi. Ovako, bila je nu`na koaliciona vlada. Postavqa se onda pitawe s kime koaliciju. S jedne strane su bile levi~arske stranke, sa druge strane srpski pokret obnove. Mi radikali smo rekli najboqe je sve ~etiri stranke da formiraju koalicionu vladu. Srpski pokret obnove je odbio, Dra{kovi} je odbio. On je hteo sa levi~arskim strankama, ali da mi ne u~estvujemo, mi radikali. A pretio levi~arskim stranakama socijalistima i JUL-u ako oni ne prihvate sve wegove ucewiva~ke uslove da }e on sa nama praviti tehni~ku koaliciju. [est meseci se vodila rasprava oko formirawa nove vlade Srbije. Mi smo u Vladu u{li u trenutku kada su Amerikanci krenuli na Kosovo i Metohiju. To je bilo u martu pro{le godine. Trebalo je dr`avu spa{avati. Ova vlada u kojoj smo sada po svojoj prirodi je ve{ta~ka koalicija, jer je ~ine izrazito levi~arske i jedna desni~arska stranka, takve koalicije su retke u svetu. A sada je dr`ava u pitawu, sada treba spasiti dr`avu. Treba odbraniti dr`avu. I zbog toga ta vlada postoji, zbog toga smo u tu vladu morali da u|emo. Dok je dr`ava u opasnosti ova }e koalicija postojati. Jer nema alternative, ne mo`emo mi srpski radikali sa Dra{kovi}em praviti koaliciju. Ne mo`emo mi putem izdaje kojim je Dra{kovi} krenuo ve} pre 10 godina. Ne mo`emo mi sa \in|i}em u koaliciju i ovim wegovim kompawonima iz Saveza za promene. Mi srpski radikali sve mo`emo biti ali ne mo`emo biti izdajnici svoga naroda i svoje dr`ave. To je su{tina. Mi smo jednu jedinu krizu imali u Vladi, ozbiqnu krizu, povodom prihvatawa 312
ovog plana ^ernomirdin-Ahtisari, mi smo jedini glasali protiv. Mi smo podneli ostavke, a Dra{kovi} je glasao za prihvatawe plana, a sada napada vlast {to su strane trupe na Kosovu i Metohiji. Vidite kako nemoralan ~ovek. A kada smo napustili Vladu onda su krenuli pritisci zapravo da se u Vladu vratimo. Mi smo svima po`eqan partner, mi srpski radikali. Mi bi bili po`eqan partner danas i Dra{kovi}u i \in|i}u. Za{to? Zato {to su svi qudi u Srbiji videli da smo kompetentni, da smo sposobni, da smo principijelni, da smo moralni, da smo ~asni. Od kada ova vlada postoji nije bilo nijedne kriminalne afere u koju su ume{ani visoki nosioci dr`avnih funkcija. Je li to ~iwenica? Imamo najdisciplinovaniju Vladu u istoriji Srbije u najte`im mogu}im okolnostima. Za{to smo ponovo u{li u Vladu? Hteli smo i letos rekonstrukciju da da bi u Vladu u{le sve stranke. Vo|eni su pregovori, prvo je SPO pristao, pa posle odbio. Pa su se ovi iz Saveza vojvo|anskih ma|ara malo kolebali, izgledalo je da bi i oni mogli pristati, pa su i oni odustali. Vlada se mora formirati od onih koji su spremni da se stave u slu`bu naroda i dr`ave. Ovo je najte`i momenat u kome smo mogli da u~estvujemo u vlasti. Mi smo u{li, svesno rizikuju}i, i svesno prave}i izvesnu `rtvu. Sme{no je kada se ka`e `rtvujem se pa ulazim u vladu. @rtvujem se pa postanem dr`avni funkcioner. Ali to realno nije bilo nimalo privla~no u tom trenutku. Ovo {to gospodin ka`e bio bih predsednik, bio bih ovo, bio bih ono. Ma pitawe da li bi. Gde bi bio ako bi dr`ava propala. Ako Srbija propadne onda nema ni{ta. Srbiju sada treba spa{avati, pa makar niko od nas sutra ne bio ni na jednoj dr`avnoj funkciji. Voditeq: Imamo ponovo nekog na telefonskoj liniji, ja se izviwavam... Dr [e{eq: Istorija samo jednu stvar ne mo`e da nam opristi, ako Srbija propadne, ako se Srbija ne odr`i. Onda }e nas istorija sve osuditi. Ako spasemo Srbiju, i ako stvorimo uslove za povratak onoga {to je privremeno okupirano, mi }emo svoju istorijski misiju ispuniti. Voditeq: Ka`emo nekome ponovo dobro ve~e na na{oj telefonskoj liniji. Gledalac: Dobro ve~e. Voditeq: Izvinite {to ste malo du`e ~ekali. Gledalac: Ja sam ~ekao, ja rekoh ja }u do ujutru, pitam koliko traje ova emisija. Pozdravqam lijepu gospo|icu, pozdravqam gospodina dr [e{eqa. I svaka wemu ~ast ja bih samo da ga pohvalim od kada je u{ao u Vladu nijedna do sada od postojawa, a ja imam 60 godina, od postojawa nije bila boqa i jedinstvenija. A tom jedinstvu je doprinela wegova stranka na ~elu sa wim. Ja bih ga zamilo samo jedno pitawe da ne dozvoli ovim nitkovi}ima i poganima Srpskom pokretu obnove, Demokratskoj stranci \in|i}u to su izdajnici i \in|i}evi, Obradovi}evi, Dra{kovi}evi... i da se bori i garantujem mu da }e dobiti od 32-37% vi{e glasova nego {to je imala ta stranka na slede}im izborima koje on predvi|a otprilike tamo za oktobar, novembar. I da ga samo priupitam da li mo`e da se u~ini ne{to da do|e inspekcija o ove na{e zatvorene krugove u Somboru koji ne po{tuju zakon. Za{to je jedino u Vojvodini hleb, u Somboru, 4,5 dinara a bio je 3. To su ovi nesretnici demokrati i ovi {to prodaju Srbiju i demokratiju za energiju koja }e sti}i u ovom tre}em milenijumu. I da ga pozdravim i da tako nastavi. 313
Dr [e{eq: Ja sam ve} pred ovu emisiju razgovarao sa na~elnikom tr`i{ne inspekcije, on mi je pri~ao o tom slu~aju kada je op{tinska vlast namerno sklonila ve}e koli~ine bra{na, izazvala ve{ta~ku nesta{icu hleba. To je u~iweno iz politi~kih razloga, da se stvori {to ve}a nervoza u stanovni{tvu i sa druge strane da se iznudi pove}awe cena. Mi moramo sa~uvati na ovom niovu cene osnovnih `ivotnih namirnica to je pitawe opstanka na{eg naroda. I mi moramo jo{ intenzivnije reagovati preko dr`avnih organa, preko tr`i{ne inspekcije u svim slu~ajevima kr{ewa zakonskih obaveza. A {to se ti~e lokalne vlasti u Somboru, ona je toliko lo{a kao i svaka lokalna vlast koalicije “Zajedno” u Srbiji i mi se nadamo da }emo je na slede}im lokalnim izborima jednostavno zbrisati voqom naroda, voqom gra|ana. Voditeq: Imamo ponovo nekoga na telefonskoj liniji, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Ovde Slobodan Raki} iz Sombora. @eleo bih da pitam [e{eqa, tako|e pozdravqam ga, dr`avni kurs marke je 6 dinara, e sada benzin koji on ka`e da je cena 1 marka, zna~i to je 6 dinara. I drugo pitawe za{to crnogorske saobra}ajne tablice, qudi koji su redovno platili registraciju i sve, za{to wima nije dozvoqeno da voze ta kola na teritoriji Srbije? Jer ako je ovo savezna dr`ava vaqda bi onda mogli voziti isto u Somboru kao u Podgorici. I samo bih `eleo to da mi objasni. Voditeq: Hvala {to ste se javili. Dr [e{eq: Vlast u Crnoj Gori je otvoreno mafija{ka, i ona ne po{tuje savezne zakone i to je dovelo do uvoza velikog broja automobila sumwivog porekla, pre svega ukradenih bez pla}awa carinskih obaveza. Mi smo pro{le godine proveli jednu meru legalizacije tih vozila, to je bilo u septembru, i taj postupak je zavr{en. Ove godine smo promenili savezni zakon i omogu}ili qudima da direktno uvoze polovna vozila iz inostranstva ali do 4 godine starosti. Jer se to smatra nekom granicom racionalnosti uvoza. Da se ne bi suvi{e kr{eva nagomilalo na na{im putevima a i ovako ih ima mnogo, jer nam je narod toliko osiroma{io da retko ko mo`e sebi dozvoliti da kupi nov automobil. Uglavnom se voze automobili stari preko 10 godina, ima mnogo onih i koji su stari po 20 godina. [to se ti~e ovog zvani~nog kursa marke on je nerealan, marka ve} odavno ne vredi 6 dinara nego mnogo vi{e od toga. Koliko? Ja sam ve} na po~etku emisije poredio koliko bi to bilo po kupovnoj mo}i. Po kupovnoj mo}i otprilike 1 marka 10 dinara ra~unaju}i {ta mo`ete kupiti ovde za 1.000 dinara, i {ta u Nema~koj mo`ete kupiti za 100 maraka, to je otprilike pribli`no. Ako gledate koli~inu novca u opticaju u na{oj zemqi, to je oko 15 milijardi dinara, kurs bi trebalo da bude 15 dinara za 1 marku. Po~etkom ove godine imali smo u opticaju 10 milijardi dinara i tada je kurs bio otprilike 10 dinara za 1 marku, dakle otprilike to je jedna mera koja bi mogla da poslu`i kao orijentir. Mi smo imali razne vrste monetarnih udara, ~esto su krivci na{e doma}e banke zbog nedisciplinovanog pona{awa izno{ewa ve}e koli~ine dinara na tr`i{te, kupovine deviza po vi{em kursu i prodajom tih deviza po tzv. {ticungu po jo{ vi{em kursu. Neko, na primer, uzme odre|enu koli~inu dinara, pozajmi iz trezora poslovne banke, nekada se to de{avalo i u po{tama, pamtimo slu~aj od 314
pre nekoliko godina iz po{te u Pan~evu, uzmete dinare, iza|ete na crno tr`i{te preko svojih dilera, kupite na primer po 18 dinara marku, koliko je sada mo`da je 19... Voditeq: 19-20. Dr [e{eq: Da, ali evo primera radi za 18 dinara kupi marku, pa onda po tzv. {ticungu proda za 22-24 dinara. Razliku u ceni od 6 dinara stavi u svoj yep, ima pokri}e odmah na ra~unu svoje banke, zna~i nema nikakvog mawka, to se sve za jedan dan zavr{i sve ima pokri}e i ostane relativno ~ist pred zakonom. U su{tini je kriminalac. E tu moramo da izgradimo mehanizme, da mnogo boqe kontroli{emo banke nego {to je sada slu~aj i onda }e nam kurs biti ~vr{}i. Mi }emo morati da idemo na devalvaciju, ali jo{ ne znamo kada }emo. Treba nam otprilike 400 miliona dolara u devizama kao podloga za tu budu}u devalvaciju. Kada ostvarimo tih 400 miliona dolara podloge, onda }emo provesti devalvaciju normalizova}emo kurs, dakle izjedna~i}mo zvani~ni kurs sa onim koji diktira trenutno crno tr`i{te, ali nam ta podloga treba da takav kurs sa~uvamo neko dru`e vreme. Da odbranimo dinar na tom kursu. Jer kada bismo sada automatski i{li na devalvaciju ili na tzv. klizni kurs ni{ta ne bismo postigli, samo bismo ubrzali proces pove}awa cena, stampedo u cenama i onda bi svakodnevno morali da to mewamo. To nam nije ciq. Mi moramo i slede}e godine imati politiku ~rstog kursa dinara. Jer samo u uslovima ~vrstog kursa mo`emo da sa~uvamo relativnu stabilnost cena. Ne mo`emo imati apsolutno ~vrst kurs dinara ni apsolutno stabilne cene, to bi bila iluzija. Ali relativno stabilne kao {to smo imali tokom protekle godine, kao {to smo imali sve do bombardovawa. Imali smo relativno stabilne cene i relativno stabilan kurs uz izvesna pomerawa i pre`ivqavawa odre|enih monetarnih udara kojih je bilo i pro{le godine. Voditeq: Ponovo ka`emo nekome dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, `eleo bih da pitam gospodina [e{eqa, da li su ministri iz Srpske radikalne stranke i poslanici Srpske radikalne stranke svi na Kosovu sa svojim narodom? I `elim da ~estitam wemu i wegovoj vladi, napravili su ono {to nikome nije uspelo, ostali smo bez Kosova. Hvala. Dr [e{eq: Mi jo{ nismo ostali definitivno bez Kosova, imamo {ansu da ga sa~uvamo. Ali Kosovo je okupirano i ne mo`emo da budemo na Kosovu kada je to teritorija pod okupacijom. Kada su tamo neprijateqske snage, NATO snage. A {to se ti~e Srpske radikalne stranke treba da se setite da smo mi jedini glasali protiv ulaska NATO trupa na na{u teritoriju. I to na{e protivqewe ostaje. Kako }emo povratiti Kosovo i Metohiju? Najozbiqnija {ansa je ulazak u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i Belorusije i mi na tome energi~no radimo. Ako postanemo punopravan ~lan tog saveza mi }emo sigurno sa~uvati Kosovo i Metohiju. Voditeq: Dobro ve~e. Gledalac: Hteo bih da pitam [e{eqa {ta je sa starim dugom penzionerima koji se spomiwao pre izvesnog vremena, a sada nikom ni{ta. I {ta je sa starom deviznom {tedwom? Toliko. 315
Dr [e{eq: Trebalo je da po~ne 1. juna isplata odre|enih iznosa na ime stare devizne {tedwe. Po{to nas je zatekao rat, Narodna banka Jugoslavije i Savezna vlada su u toku ratnog stawa to odlo`ile za slede}u godinu. Treba naravno stvoriti uslove da se sa tim krene. [to se ti~e tog tzv. starog duga to je za nas nasle|eno stawe. On se ne mo`e isplatiti u gotovom novcu to je sigurno, on je nebulozan po svojoj prirodi jer su elementi usagla{avawa penzije sa nivom plata tih starih, nasle|enih bili lo{i, neutemeqeni na pravnim normama. A setite se da smo imali jednu mo`da i namernu gre{ku Saveznog zavoda za statistiku koja nam je stvorila velike probleme, jer su pri obra~unavawu prose~ne plate potpuno izbacili qude koji su bili na prinudnim odmorima. Wima je tekao radni sta` i za wih je upla}ivan i doprinos za penzijsko osigurawe, za zdravstveno osigurawe, jednostavno bili su na prinudnim odmorima, a ra~unali su ih i u fondu penzijskog osigurawa kao da nisu ni zaposleni. I mi smo u jednom trenutku imali mnogo ve}u masu penzija u zemqi nego {to je bila masa plata za 15% je ukupna masa penzija bila ve}a od ukupne mase plata. A trebalo bi najmawe za 15% da masa penzija bude mawa od mase plata. Zna~i razlika je ve} u 30 indeksnih poena. Naravno, penzioneri nisu krivi {to je dr`ava pravila takve gre{ke, {to su zabrqali u penzijskom fondu i u Saveznom zavodu za statistiku, i ta dr`avna obaveza mora da se ispuni. Ali ona je, kako rekoh, po svojoj prirodi nebulozna i mora se tra`iti neka varijanta laganog prizemqewa, izmirivawa te obaveze, ali ne po tu cenu da nam propadne privreda. Jer nema od koga vi{e da se uzme novac. Sve {to se isplati za penzije uzme se od onih radnika koji trenutno rade. A wihove plate su veoma niske, nema drugog novca, u penzijskom fondu nema nikakvih para. Mi samo iz teku}eg poslovawa nalazimo pare i Vlada uvek iska~e i iz buyeta, uzima pare i raznoraznim finansijskim operacijama sa bankama obezbe|ujemo te pare itd. Penzijski fond bez vlade Srbije ne bi mogao da opstane. A po Ustavu on je samostalan, mi smo samo garant isplate. Kako je mogu}e da se isplati taj tzv. stari dug? Mogu}e je kroz bonove za kupovinu akcija. Pored onih besplatnih akcija koje svaki radnik mo`e da preuzme na osnovu godina radnog sta`a, da se izvestan broj tih bonova koji bi imali nominalnu vrednost deviza, koji bi bili obra~unati u nema~kim markama, iskoristi za to. A onda bi svako mogao da bira da kupi akcije u firmi ili poslovni prostor ili poqoprivredno zemqi{te ili plac za ku}u, zna~i ~itav niz tih mogu}nosti bi trebalo da se napravi. Onda bi mogli da koriste to kao gotov novac. Onda to ne bi ni delovalo inflatorno. Kada bi sada dr`ava negde na{la dovoqno para pa isplatila taj dug u novcu, nastao bi inflatori stampedo. Da smo ove tri zaostale penzije umesto u bonovima za struju isplatili u gotovom novcu nastao bi haos na tr`i{tu. Penzioner dobio odjednom tri penzije, ide bar jednu da promeni u devize. Da ostavi za kasnije. To bi bila osnovna logika. Psihologija kriznog stawa, ekonomskog nekog polusloma nala`e takvo reagovawe. Haos bi nastao u dr`avi. Ako se se}ate u predizbornoj kampawi smo to pomiwali kao jedan vid mogu}nosti da se isplate obaveze dr`ave prema gra|anima, dobiju bon za struju i polako ga tro{e. Neko je nadoknadio stari 316
nepla}eni ra~un, neko ko je redovno pla}ao ima sada u budu}nosti odre|en broj meseci, zavisno od visine penzije, da pokriva tro{kove elektri~ne energije zaostalim penzijama. Zna~i ona teku}a penzija mu ide za ove ostale `ivotne tro{kove. Na{ je ciq, a pitawe je da li }emo uspeti, da ostvarimo do kraja decembra da isplatimo novembarsku penziju u celosti. Mi smo sada isplatili i tu je bilo nekoliko dana zaka{wewa drugi deo oktobarske penzije. A plate u javnim slu`bama, u dr`avnoj upravi kasne mnogo vi{e. Tek su ispla}ene septembarske, a jedna penzija za novembar mora sigurno biti ispla}ena do nove godine. Ministarstvo finansija }e naterati da se isplati i ta druga ili nekoliko dana odmah posle nove godine. Tako da onda ide mesec za mesec. U januaru decembarska penzija, u februraru januarska itd. Da vi{e nema zaka{wewa. Voditeq: Imamo nekog na telefonskoj liniji, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Hteo bih da pozdravim gospodina [e{eqa i da mu ka`em da je uvek u Somboru dobro do{ao, i da istraje u svojim namerama koje svi dobro znamo. I da mu po`elim sre}nu nastupaju}u 2000. godinu. Hvala. Voditeq: Hvala {to ste se javili. Kada smo kod 2000. godine, Srbija i Savezna Republika Jugoslavija u 2000. godini, va{e vi|ewe. Dr [e{eq: Nadam se da ne}emo imati novi rat. Ne `elimo novi rat. Ali opasnost i daqe preti. NATO i daqe zvecka oru`jem i treba to realno sagledavati. Ako budemo imali jedan mirnodopski predah mislim da }emo jo{ mnogo toga u~initi na planu obnove zemqe i na poboq{awu ukupnih privrednih prilika. Da }e se to odraziti bitno i na `ivotni standard gra|ana. Da }emo onda imati uspeha i u socijalnoj politici. I naravno, najvi{e i daqe treba da pola`emo na poqoprivrednu proizvodwu. Jer nas je poqoprivreda odr`ala ovu deceniju. Da nismo imali uspe{nu poqoprivrednu proizvodwu dr`ava bi verovatno odavno propala. Sva na{a ekonomija se na tome zasniva. Nadam se da }e 2000. godina biti godina normalizacije op{tih prilika, a naravno ne `elim da dajem nikakva prazna obe}awa. Jo{ }e biti mnogo muke, mnogo isku{ewa, mnogo neprijatnih situacija, mnogo izazova kojima moramo odoleti. Voditeq: Imamo jo{ nekog na telefonskoj liniji. Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam voditeqku kao i va{eg gosta, gospodna [e{eqa. Postavio bih jedno dva konkretna pitawa gospodinu [e{equ. Kao prvo, da mi odgovori za{to ova vlada dozvoqava da se na radnicima lome kopqa onako kako ne dolikuje, jer mi nismo zaslu`ili, jer smo gost ove planete. A to je recimo da ja kasnim sa li~nim dohotkom {est meseci da ga ne dobijem. A doti~ni ra~uni koji sti`u od raznoraznih firmi recimo od Vlade i ostalih koji dozvoqavaju tako ne{to... Dr [e{eq: A gde radite gospodine? Gledalac: Radim u Bane Sekuli}. Nigde takore}i. Recimo kamata za ra~un koji do|e ja pla}am iako na moj li~ni dohodak niko nije dao kamatu. Iako je taj moj li~ni dohodak 450 dinara, jo{ nam daju na tri puta. Drugo, za{to pla}am dr`avnu televiziju koja se slu`i la`ima, koja ka`e da 317
mi nemamo inflaciju u decembru, evo neki dan sam slu{ao vesti, ka`e nema inflacije. A ja 81 dinar dajem toj televiziji za {ta? Jer su oni stavili taksu na brojilo i ja to brojilo pla}am 81 dinar, i on mi zara~unava kamatu a ja {est meseci ne primam platu. Da vidimo {ta sam ja tu. Dr [e{eq: Koliko ja znam taksa na brojilo je 25 dinara. Gledalac: Lepo pi{e na ra~unu 81 dinar, evo done}u vam sada ra~un. Dr [e{eq: 80 dinara za televizijsku taksu... Voditeq: Da. Gledalac: 81 dinar i ne{to. Dr [e{eq: To mo`da za sve takse. Voditeq: Ne ba{ taksa na brojilo, to je vezano za... Dr [e{eq: Vezano za pretplatu, taksa na brojilo. Gledalac: Da. Dr [e{eq: A zar tu nisu ostale takse koje se pla}aju? Gledalac: Ne. Dr [e{eq: Sve zajedno 80 dinara. Voditeq: Ne to je 81 dinar taksa na brojilo. Dr [e{eq: Koliko ja znam 25 dinara je taksa na televiziju. Gledalac: Taksa na brojilo je 81, a ima porezi 9%, 3, 5% i ne znam {ta daqe to {to ide. Ali pazite... Dr [e{eq: Taksa za televiziji sama, ne ra~unaju}i onu taksu za rudnike i za ostale stvari koje su tako|e prikop~ane, iznosi 25 dinara. E sada , vidite vi radite u dru{tvenoj firmi, Bane Sekuli} je u dru{tvenoj svojini, vi sete zapravo tamo i daqe samoupravqa~. Gledalac: Ja sam tamo ni{ta. Dr [e{eq: Ali, neprirodno je stawe, morate priznati. Vlada Srbije nema nikakvih ingerencija prema Banetu Sekuli}u. Na{e ingerencije prema jednom nategnutom tuma~ewu uredbe, ~ija va`nost prestaje 31. decembra, je da eventualno zavedemo prinudnu upravu ako kriza bude takve da se vi{e nema kud. Mi drugih ingerencija prema dru{tvenom sektoru nemamo. Mi odgovaramo za op{te uslove poslovawa i za javna preduze}a. I ba{ je u tome problem {to na vreme nije provedena privatizacija. Imamo mi dosta dobrih firmi i u dru{tvenom sektoru koje dobro posluju, a tamo nam se suprotstavqaju u provo|ewu privatizacije. Za{to? Zato {to ti direktori vi{e ne bi imali tave mogu}nosti, ne bi bili u praksi fakti~ki vlasnici firmi, nego bi neko platio pa preuzeo, pa bi oni morali da slu{aju. Tamo gde firme slabo stoje malo je ko danas i zainteresovan da ih otkupi. Da je privatizacija na vreme provedena vlasnici bi upravqali svojom imovinom. Ovako se ne zna ni ko je vlasnik. Dr`ava nema ni pravnog osnova da odgovara za takvo stawe. Mi smo se, naravno, usaglasili, zatekli smo u vladi ovaj zakon o privatizaciji, na{ je koncept bio da se prvo sva imovina koja je bila dru{tvena defni{e kao dr`avna, pa da se onda ide u privatizaciju. Zadr`an je ovaj koncept dru{tvene svojine kao ravnopravan sa drugim oblicima svojinem, i dok on postoji privreda ne mo`e definitivno da odzravi. Ne mo`e potpuno da ozdravi. To je sigurno. [to se ti~e takse za televiziju prvo, od kada postoji dr`avna televizija u Srbiji ta taksa je postojala. Pla}ala se televizija. S tim {to je ra318
nije inkasant i{ao od vrata do vrata pa napla}ivao, pa nekog na|e nekog ne na|e, pa dolazi po nekoliko puta, a sada je naplata pojednostavqena. To o ~emu govorite 80 dinara, to su razne takse pa zajedni~ki zbir je 80 dinara. Ja dodu{e nisam posledwih meseci gledao, to meni `ena radi kod ku}e, ali mi je ostalo u se}awu, a nismo dizali cenu struje, pa nije mogla ni taksa da sko~i, da je to negde oko 25 dinara. Nismo imali nikakvih pove}awa cena struje u me|uvremenu. [to se ti~e dr`avne televizije ne mogu da ka`em da sam zadovoqan wenim radom, ali ne znam na koje to la`i mislite gospodine. [ta je to {to la`e dr`avna televizija. Voditeq: Gospodin nije vi{e sa nama. Dr [e{eq: Nije vi{e sa nama, pa dobro. Ali {ta je to sada {to la`e dr`avna televizija. Ja mogu da se ne slo`im da treba ba{ ovako koncipirati program, da ga treba ovako formulisati. Vi ste videli, mi radikali se ne sla`emo sa ovim manifestacijama, ovim proslavama itd. Mislimo da nije vreme za to, i tu se razlikujemo od na{ih koalicionih partnera, oni misle da treba, mi mislimo da ne treba. Oni idu na to, oni to organizuju, mi ne organizujemo. Ali, dr`avna televizija istinito o tome informi{e. Ako je re~ o obnovi i izgradwi zemqe nismo nikada slagali da smo izgradili neki objekat a da ga zaista nismo izgradili. Kada je re~ o koaliciji Zajedno oni la`u gde stignu. Evo ja }u vam dati konkretan primer, ne mogu sada za Sombor, i {to bih ja, to }e ovi na{i iz Sombora Steva Keseji} i ostali iz op{tinskog odbora, ja }u vam re}i iz Beograda. Prikazali su na Studiju B u Beogradu da su otvorili nekih 200-300 metara paralelne saobra}ajnije na Be`anijskoj kosi, slikali za televiziju, proslavili, a kada odete tamo vidite da to nije otvoreno i da je nemogu}e otvoriti takvu jednu deonicu a da se ne zavr{i druga traka u potpunosti. I to stoji i daqe onako kako je i bilo. Kod nas nema takvih slu~ajeva. Sve {to smo prikazali na televiziji da je otvoreno, da je izgra|eni zaista je izgra|eno. Qudima dajemo kqu~eve od stanova, useqavaju u nove ku}e oni kojima je to poru{eno, koji su ostali bez krova nad glavom u toku bombardovawa. Ne mo`emo svima, ali bar onima smo obavezni koji su stradali u toku bombardovawa. Popravili smo mostove, mnogo mostova smo popravili. Popravili smo saobra}ajnice, popravili smo elektroenergetske potencijale. Ne znam onda {ta se tu la`e. A da bi trebalo druga~ije kreirati taj program tu se sla`em. I bila bi mnogo uspe{nija i dr`avna propaganda da se tu unese malo inventivnosti. Voditeq: Imamo jo{ nekog na telefonskoj liniji. Dobro ve~e. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Evo pozdravqam gospodina predsednika nisam bio nikada wegov navija~ i ne mogu ni biti, jer li~no mislim da Vlada ~iji je on ~lan, ne mo`e da shvati da smo mi ratarsko, sto~arsko, vo}arsko, povrtarska zemqa. A kada govorimo o drugim granama, na primer industriji, mi znamo da od industrije nema ni “i”, kada govore o turizmu... Dr [e{eq: [ta nema od industrije? Gledalac: Ni “i”, industrija ni “i”, turizam ni “t”. I ve~eras sam do{ao sa predizbornog skupa SPS za nove izbore itd. Vidim ponovo izabran Matkovi} za direktora Sartida itd. Mene bi interesovali dosada{wi prakti~ni wegovi uspesi. 319
Li~no mislim, daqe, da predsednik radikala nije dobro obave{ten kada se ti~e premija. Jer je malopre rekao da 1.500 dinara je dobijeno za repu. Gospodine predsedni~e, nije 1.500 nego je 1.000, drugo to je ispla}ivano u jedno 10, 15 rata a mislim da ni do sada svima nije sipla}eno. Dr [e{eq: Ja znam da smo mi pare izdvojili za to u celom iznosu. Gledalac: Ja znam da sam ja seqak i da... Dr [e{eq: A ko je posredovao u toj isplati, to je sada drugo pitawe. Gledalac: Ja znam da sam ja seqak i da ih nisam dobio. A i dobijeni su sa preko 13% kamate. A trebali su da se daju za preradu {e}erne repe. Daqe, ako vi ka`ete stalno i busate se da smo mi tr`i{na privreda, molim vas po kom osnovu se ide od zadruge do zadruge, od imawa do imawa, popisuju zalihe {e}era, i na te zalihe dr`ava stavqa {apu, i ka`e cena }e mu biti tolika i tolika. Ja odmah da vam ka`em, po{to sam stari komunista,i sada sam komunista, protiv toga nemam pasolutno ni{ta, ali onda ne mo`e se desiti da se na poqoprivredi ja{i 10 godina, a za to vreme da pretpostavimo vodoprivreda, to je va{ dru{tveni sektor, zapravo dr`avni sektor, vodoprivreda, pa zatim bankarstvo, sve {to se ka`e do ju~e, pa zatim naftna industrija, pa zatim elektroindustrija imaju li~na primawa preko 3.000 dinara. Dok ovo {to je u poqoprivredi bukvalno je na kolenima. I ne mo`e se desiti da na{i ministri la`u da ima uqa i {e}era, ima ga, ja tvrdim da ga ima, ja sam specijalno i u agraru, znam da ga ima. Me|utim, onda ne mogu da shvatim za{to da ga nema u trgovinama. Kada se zna da je jednoj familiji dovoqno za godinu dana 50 litara uqa, 50 kilograma {e}era. I ako se jedna familija sa tim podmiri, onda ne}emo prakti~no gubiti vreme tr~e}i pred prodavnicu ~ekaju}i, mrznu}i se, posle tro{e}i lekove kojih nema itd. Svaki dan da govorite ne{to ima a prakti~no ga nema, onda za moj ra~un to nije jedna solidna vlada. I imam jednu primedbu posebno na vas, rekli ste, verovatno niste dobro prora~unali ili mislite prakti~no da je narod tako neobave{ten. Va{e izjave pre nego {to ste u{li u Vladu su bile slede}e, proda}ete Dediwe i vratiti deviznu {tedwu. Da li va{ digitron predsedni~e ne radi dobro ili va{i ne znaju dobro da ra~unaju. Vi znate vrlo dobro da prodate ceo Beograd za wega ne mo`ete dobiti sedam ili osam milijardi dolara koliko ste du`ni starim deviznm {tedi{ama. I to vam najozbiqnije zameram. Hvala lepo. Dr [e{eq: Prvo, mi imamo imovine dovoqno u zemqi da wenom prodajom izmirimo staru deviznu {tedwu. I mi to mo`emo da uradimo. Pitawe je samo u kom momentu }emo krenuti. I tu je potreban kompromis koalicionih partnera u vlasti. [to se ti~e prodaje Dediwa, pro{le godine smo po~eli, malo ima muke znate sada mi pripremamo prodaju poslovnog prostora i mislim da }emo i}i sa zakonskim projektom na Narodnu skup{tinu. Malo ima ideolo{kih razlika me|u nama, da li to raditi da li ne raditi, kako raditi itd. [to se ti~e Srpske radikalne stranke mi smo apsolutno za jedan pametan projekat privatizacije, potpune privatizacije. Na Dediwu sigurno ima vi{e stotina hektara zemqe u vlasni{tvu dr`ave, i tamo jedan ar dosti`e astronomske iznose. Ako jedan ar mo`e da dostigne cenu od 50.000 maraka, 320
nekada mo`e i 100.000 maraka, jer toliko ima novokomponovanih bogata{a koji `ele da se do~epaju Dediwa, pa kupuju nemilosrdno {ta god im do|e pod ruku, ali ra~unamo da jedan ar 10.000 maraka, to je dakle ne{to najni`e, pa }emo posle pove}avati iznos prema onome {to bi bilo realnije za procenu, radi lak{e ra~unice, po{to ja ovde napamet pred televizijskim kamerama, u vru}em studiju ra~unam, ako je jedan ar 10.000 maraka, hektar je onda 100.000 maraka. 10 hektara je milion maraka, 10.000 hektara je milijarda maraka. Ako je u pitawu 20.000 maraka za ar ve} je potrebno 5.000 hektara za milijardu. Ako je 40. 000 maraka ve} je 2.500 hektara dovoqno. 2.500 hektara zemqe ima u tim najprivla~nijim beogradskim zonama, mo`da ne na samom Dediwu, ali ako ukqu~ite Sewak, ako ukqu~ite Top~idersko brdo, ako ukqu~ite jo{ neke ekskluzivne najprivla~nije zone ima}ete. Kada bi se iz toga izvukla jedna milijarda to bi ve} bilo mnogo. Ta milijarda postoji kod novope~enih bogata{a, postoji u slamaricama itd. Ima ~itav niz drugih na~ina da se prodajom dr`avne imovine do|e do gotovog novca. Mi bi ovim projektom privatizacije re{ili problem vlasnika ve}ih iznosa stare devizne {tedwe, onih koji imaju vi{e od 100.000 maraka, ili vi{e od milion maraka. Kada mi wih elimini{emo onda bi mi lak{e re{ili problem onih koji imaju male iznose po nekoliko stotina maraka. A, negde ka`u vi{e od 60%, mo`da i 70% ukupnog broja partija stare devizne {tedwe iznose devizni ulozi do 100 maraka. Wima bi mogli da ka`emo kada ve} dr`ava nema te devize i ne}e ih zadugo imati, prera~unava vam se to po kursu toliko i toliko dinara, naravno da taj kurs bude realan a ne ko ovaj dana{wi, i izdaju se bonovi za pla}awe elektri~ne enegije. Negde u perspektivi, kada pregrmimo ovo {to smo sada uradili sa tri zaostale redovne penzije, pa kada uradimo za de~ije dodatke i za zemqoradni~ke penzionere, i to }e da do|e na red. Dakle, postoje varijante. Mi smo ovim radovima na obnovi i izgradwe zemqe ve} demonstrirali da mo`emo da izna|emo varijante poput javnih radova, jer mi nemamo pare ni za sve ove radove koje danas izvodimo. Mi pla}amo gra|evinskim firmama od 30-50%, a ostatak im ispla}ujemo kroz otpisivawe wihovih obaveza prema dr`avi, na ime poreza i doprinosa. Pa im onda nabavqamo gra|evinski materijal tako {to drugim nekim firmama otpisujemo wihova dugovawa prema dr`avi. Ako je to beton, ako je to cement, ako je to ~eli~na konstrukcija, ako je to ovo ili ono. Zna~i, jednim racionalnim snala`ewem u ovoj situaciji, racionalnim raspolagawem novca, uz veliki stepen discipline, mo`e se posti}i efekat. Tako mo`emo u svemu ostalom. Ima te imovine, ima je mnogo, ima dr`avnih objekata, zgrada. Sada smo po~eli jednu akciju ~i{}ewa situacije oko imovine savezne dr`ave. Sada je savezni ministar pravde Petar Joji}, ina~e iz Srpske radikalne stranke, ~itav niz korisnika izbacio iz dr`avnog poslovnog prostora koji uop{te nisu pla}ali zakupninu. Nema potrebe, neka su ministarstva tra`ila da se zidaju nove zgrade, da imaju porebe. Mi smo se dosetili, poizbacivali ove koji su potpuno neracionalno tamo zate~eni jo{ iz ko zna kog vremena. Vidite, imamo problem sa Sartidom. To je proma{ena investicija jo{ iz Titovog vremena. Postoji ona anegdota da je Tito negde putovao kroz smederevski kraj, raspitivao se {ta najboqe uspeva u ovom podru~ju, re321
kli mu gro`|e, on nije dobro ~uo, ~uo gvo`|e i rekao {to onda ne izgradite jednu `eqezaru. I ovi, kako su bili poslu{ni, ovi dripci iz Titovog vremena koji su upravqali Srbijom, oni naprave `eqezaru. Potpuno neracionalno. A sada je stvorena ta `eqezara, ne}emo je vaqda ru{iti. Ne}emo je vaqda uni{tavati. Tamo je vi{e hiqada radnika zaposleno. Moramo sada tra`iti varijantu da bar ne{to ostvari ta `eqezara. Ne mo`emo te radnike ostaviti sve bez posla, bez hleba. S te{kom mukom ona pone{to uradi. Nije to racionalna proizvodwa u ekonomskom smislu, ali boqe i tako kada ona ne{to uradi, kada ne{to proizvede a ne da dajemo samo socijalnu pomo} onima koji bi ostali bez posla, bez hleba za sebe i svoju porodicu. Drugo, pokazalo se sada u ovim radovima na obnovi i izgradwi zemqe da smederevska `eqezara mo`e mnogo da doprinese. Sada imamo neke ugovore sa zeni~kom `eqezarom. Iz Zenice }e da nam isporu~uju gra|evinsko gvo`|e za armaturu i ostale potrep{tine, a mi }emo wima ove vaqane limove koje proizvodi smederevska `eqezara. Dakle, na{li smo neku varijantu gde trampom robe zadovoqavamo jedni drugima osnovne neke potrebe, kada je re~ o te{koj metalurgiji. Ima varijanta i za `eqezaru, a kamo sre}e da je na vreme privatizovana, da nije bilo toliko oklevawa oko procesa privatizacije, da je u{la neka strana firma i da je ona po~ela da proizvodi ne samo za na{e ovda{we tr`i{te nego i za tr`i{te ovog dela Evrope. Videli ste onaj potez sa privatizacijom 59% dr`avne telefonske kompanije,sve opozicione stranke su to napadale osim Srpske radikalne stranke. Mi smo tada bili opozicija, rekli smo da je dobro {to je to privatizovano. [to je prodato. Samo se nismo slagali sa tada{wim vlastima sa socijalistima oko na~ina upotrebe novca koji su dobili od toga. Da li se se}ate toga, bilo je i na dr`avnoj televiziji. Samo smo mi od svih opozicionih stranaka rekli da je to dobro. [ta se desilo sada u ratu. Svu infrastrukturu su nam bombardovali a telefonska kompanija nije stradala. Bio je jedan slu~aj da je pogo|ena po{ta u U`icu i u Pri{tini. To je sve. Mogli su i tu da nam nanesu veliko zlo. Nisu hteli zato {to je u{ao italijanski i gr~ki kapital. Gde god je u{ao strani kapital u na{u privrednu infrastrukturu nije bilo bombardovawa. Uni{tavali su samo ono {to je svojina na{e dr`ave ili na{ih qudi. Kamo sre}e da smo privatizovali i naftnu industriju, i mora}emo je privatizovati. Kad-tad. [to se ti~e nas radikala to bi uradili ve} sutra, ali ne tako {to }emo je podeliti nekim hoh{taplerima i obezvrediti nego za gotov novac. Za ~vrstu valutu prema procewenoj vrednosti. To je su{tina pametnog projekta privatizacije. Pa da prvo privatizujemo ono {to je privla~no strancima, to je naftna industrija. To su pre svega rafinerije. Pa i hemijska industrija, pa cementare, pa ostalo. S jedne strane dobijemo taj kapital da izvr{avamo dr`avne obeveze, a sa druge strane ve`emo i strance i oni onda nose odgovornost za uspeh u poslovawu. Evo 49% su samo uzeli telefonske kompanije, zna~i nemaju kontrolu nad telefonskom kompanijom, ali i te kako vode ra~una da doprinesu da poslovawe bude {to uspe{nije. To je, dakle, re~ o jednom ekonomskom konceptu, ovaj dosada{wi ne mo322
`e da opstane. I ako ga ubrzano ne budemo mewali on }e samo biti krpqewe od danas do sutra i ne}emo uspeti. Ako hrabrije krenemo u proces privatizacije, a imamo neke planove, imamo i konkretne dogovore ne}u govoriti o pojedinostima, dok to ne krene u realizaciju, ali sa Rusima i sa Kinezima, onda ako krenemo hrabro u to veliki sam optimista. I mislim da }emo morati da krenemo i na{i koalicioni partneri se sla`u da je krajwe vreme da se u to krene. Voditeq: I za kraj samo da vas pitam, izbori u 2000. godini kada se planiraju, za kada Vlada planira, to svi o~ekuju... Dr [e{eq: Moraju biti najkasnije u oktobru lokalni i savezni izbori. Vi ste videli Srpska radikalna stranka se zala`e da budu i ranije. Nerealno je o~ekivati do budu pre marta, ali od marta pa nadaqe ve} svaki dan je mogu}. Jo{ nije termin utvr|en. Voditeq: Da li biste u{li u koaliciju sa nekim? Dr [e{eq: Za lokalne izbore, najboqe bi bilo da sve stranke idu samostalno. Uveli smo ovaj jednokru`ni ve}inski sistem, dakle da ne bude onih trulih koalicija za drugi krug, kada se de{avaju raznorazne trgovine. Pa ko ima najboqeg kandidata, ko ubedi narod da mu je program najboqi, odmah u prvom krugu osvoji ve}inu. Da li }e biti koalicija ili ne to zavisi kako }e se pona{ati ostale stranke. Ako se sve ameri~ke stranke stave na jednu listu onda }emo mo`da i mi sa levi~arskim strankama razgovarati o nekim koalicijama. Do sada nije bilo nikakvih razgovora. Najvi{e bismo voleli da svako ide samostalno pa {ta narod odlu~i. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam na ve~era{wem gostovawu. Nadam se da }ete nam ponovo do}i u goste, da ne}e ovako dug vremenski period biti... Dr [e{eq: Pa niste me zvali ranije, kad god me pozovete ja do|em. Voditeq: Malo je te{ko do vas do}i, ali pozivamo vas evo sad, ve} unapred. Hvala na gostovawu, a vama po{tovani gledaoci hvala na pa`wi i ostanite i daqe uz Kanal 54, prijatno ve~e.
XIV ZAPADNE SILE POKU[AVAJU DA NAM UNI[TE ZEMQU TV Ba~ka Palanka, 16. decembar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e, dobro do{li u emisiju “Susreti” Televizije Ba~ka Palanka. Uz naravno, jedno veliko izviwewe i na{em ve~era{wem gostu i naravno svim gledaocima. Kao {to ste imali priliku da primetite usled nestanka struje na predajniku Vizi} nismo bili u mogu}nosti da ovaj razgovor zapo~nemo kada je bilo planirano u 20, 30 ~asova, ali evo mi smo gre{ku tu nadamo se ispravili, 21 ~as je a na{ ve~era{wi gost je dr Vojislav [e{eq potpredsednik Republi~ke vlade i predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. 323
Voditeq: Ja bih samo na po~etku da naglasim da se u ovu na{u emisiju mogu ukqu~iti i gledaoci posredstvom telefona broj 752-555 pozivni za Ba~ku Palanku je 021. Gospodine [e{eq, kako biste ocenili trenutnu politi~ku i ekonomsku situaciju u na{oj Republici Srbiji i naravno Jugoslaviji Dr [e{eq: Politi~ka situacija u Srbiji nije te{ka. Mi imamo stabilnu unutra{wu politi~ku situaciju. Imamo i daqe duboku ekonomsku krizu, socijalnu bedu i daqe se nastavqa agresija protiv na{e zemqe. Komplikovana nam je spoqnopoliti~ka situacija. Ta agresija je samo poprimila nove metode, vi{e nema bombardovawa ali se raznim subverzivnim dejstvima poku{ava podriti poredak u na{oj zemqi i uni{titi dr`ava u krajwem ishodu. U Saveznoj Republici Jugoslaviji je prili~no komplikovana situacija zbog separatisti~ke politike aktuelnog crnogorskog re`ima. Re`ima Mila \ukanovi}a i tu }e biti jo{ mnogo problema. Milo \ukanovi} o~igledno `eli da rasturi Saveznu Republiku Jugoslaviju da izvede Crnu Goru iz zajedni~ke dr`ave. A to nama ne bi predstavqalo samo gubitak Crne Gore nego verovatno i definitivni gubitak Kosova. Jer sve dok postoji Savezna Republika Jugoslavija ostaje i garancija iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, garancija teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije. U toj Rezoluciji se Srbija ne pomiwe nego samo Jugoslavija. Ako bi prestala da postoji Jugoslavija otpala bi ta garancija i onda bi bilo gotovo nemogu}e sa~uvati Kosovo i Metohiju. Ekonomska situacija je bila te{ka i pre ovoga rata. Ekonomska situacija je ta{ka svih ovih decenija, nismo imali od Drugog svetskog rata naovamo zdravu ekonomiju. Ekonomija pod Titovim re`imom se prvo zasnivala na bespovratnoj ameri~koj finansijskoj pomo}i, a onda kasnije na kreditima, negde 20 milijardi dolara kredita, i kada su ti krediti prestali da pristi`u dra`ava se odjednom na{la u inflacionom kovitlacu i privreda je pokazala sve svoje slabosti. [to se ti~e posledwih 10 godina, zakasnilo se sa procesom privatizacije i sada pla}amo danak tom ka{wewu. Me|utim, mi nalazimo na~ina da isplivamo iz te mo`da najte`e mogu}e ekonomske situacije, i vi vidite mi nismo posustali posle ovog bombardovawa, posle ove oru`ane agresije, krenuli smo sistemom javnih radova u obnovu i izgradwu zemqe. I tu posti`emo ogromne rezultate. Ti rezultati su toliko o~igledni da ih vi{e niko `iv ne mo`e osporavati. Prethodnih meseci su nas ismevali i podrugivali se, govorili da izmi{qamo mostove itd. Me|utim, sada je toliko toga u~iweno da su na{i protivnici, na{i doma}i izdajnici jednostavno zanemeli. Mi smo te radove na obnovi i izgradwi zemqe, te javne radove pretvorili u jedan to~ak zamajac obnove ekonomije u ~itavoj dr`avi. Mislim da }emo ovo iskustvo koje smo stekli iskoristiti posle okon~awa svih radova na obnovi i izgradwi. Da }emo sistemom javnih radova i}i ka koncentraciji svih raspolo`ivih dr`avnih sredstava na izgradwi najracionalnijih objekata, a izgradwa tih objekata da anga`uje {to ve}i broj firmi. Ovog puta je ogroman broj gra|evinskih firmi, skoro sva raspolo`iva gra|evinska operativa je anga`ovana i to prvi put posle vi{e godina. Najva`nije je to da je skoro celokupno finansirawe iz realnih izvora i 324
kako ti radovi odmi~u na{ je optimizam sve ve}i. Naravno, te{ko je u to ubediti nekoga ko i daqe te{ko `ivi a ogromna ve}ina gra|ana te{ko `ivi, jedva se sastavqa kraj s krajem, u svakom slu~aju ne smemo o~ajavati moramo na ovome istrajati i mislim da }emo uskoro videti osetno poboq{awe ukupnih na{ih prilika. Daqe, gr~evito nastojimo da obzbedimo dovoqno struje za sve gra|ane na{e zemqe i u tome uspevamo. Iako su na{i neprijateqi i izdajnici tvrdili da }emo se smrzavati ove zime, da struje upo{te ne}e biti itd. S vremena na vreme ne mo`e se spre~iti neko iskqu~ewe, nekada }e to biti nepohodno na sat dva, ali ta iskqu~ewa ne}e biti praksa u to sam ube|en i struje }e biti dovoqno dok iza|emo iz zime. Kada za|emo u prole}e vi{e se to pitawe ne postavqa kao aktuelno, kao naro~ito ozbiqno. Veoma je va`no da obezbedimo dovoqno `ivotnih namirnica po niskim cenama. I tu borbu vodimo i relativne uspehe posti`emo. Jo{ uvek imamo problema sa {pekulantima, ali mislim da se polako snabdevawe gra|ana osnovnim `ivotnim namirnicama stabilizuje i moramo sada da prevladamo i ovaj psiholo{ki efekat nesta{ice, jer svi gra|ani nastoje da stvore neke ku}ne zalihe. Tako da o~ekujemo u januaru da }e da padne potra`wa. Najve}u pa`wu }emo opet pokloniti poqporivredi. Danas smo na Odboru za privredu i finansije Vlade Republike Srbije imali agrarni buyet za slede}u godinu, mi }emo nastojati da se poboq{a polo`aj svih poqporivrednih proizvo|a~a, a posebo onih koji proizvode danas najvitalnije artikle. Videli ste, mi smo izvesnu koli~inu novca ispla}ivali i protekle godine svima onima koji su sejali {e}ernu repu. Dakle na hektar {e}erne repe toliko i toliko dinara. Mi }emo takvu praksu nastaviti i slede}e godine. Jo{ }emo izvesno vreme, bar nekoliko godina subvencionisati proizvodwu mleka. Jer dodatno te subvencija uti~u i na poja~anu ponudu mesa. A osnovni problem koji sada stoji pred nama i koji }emo morati u najskorije vreme da re{imo je problem snabdevawa gorivom, benzinom i dizelom, naftom. Mi imamo neka obe}awa rafinerija, radovi su u toku, radovi su intenzivni da }e se do kraja decembra normalizovati to snabdevawe, mo`da ne}e uspeti ba{ do nove godine, ali u januaru o~ekujemo da se to definitivno uradi. I mislim da }e benzina biti na svim pumpama po nekim cenama koje su podno{qive. Otprilike cena od 1 marke za litar benzina je podno{qiva cena. To }emo posti}i. Ostaje na{a politika stabilnog, relativno stabilnog kursa dinara. U uslovima te{ke ekonomske krize nemogu} je apsolutno ~vrst dinar. Ali relativna stabilnost dinara omogu}ava i relativno uspe{nu privrednu proizvodwu i za{titu `ivotnog standarda. Voditeq: S obzirom da sam rekla da ste potpredsednik Vlade Republike Srbije zamolila bih vas za ocenu dosada{weg rada Vlade Republike Srbije. Dr [e{eq: Ja mislim da je ovo najdisciplinovanija vlada koju je Srbija ikada imala. Iskreno sam u to ube|en. Vidite, ova vlada }e u martu da navr{i dve godine, imali smo jednu krizu, vi svi znate za tu krizu. Ta kriza se desila u junu mesecu, mi radikali smo glasali protiv prihvatawa plana ^ernomirdin-Ahtisari, i napustili smo Vladu kada je Narodna skup{tina to izglasala, odnosno kada je NATO vojska stupila na Ko325
sovo i Metohiju. Onda smo letos imali novi ciklus me|ustrana~kih pregovora. Prvo smo insistirali da sve parlamentarne stranke u|u u Vladu, neke su to odbile i mi smo rekonstruisali kabinet, rekonstruisali Vladu sa dosada{wim koalicionim partnerima, a dogovorili se oko koalicionog sporazuma na saveznom nivou, pa je i Savezna Vlada rekonstruisana. Od kada je ova Vlada narodnog jedinstva, od 24. marta pro{le godine, nismo imali ni jednu kriminalnu aferu u koju su ume{ani visoki dr`avni funkcioneri, nismo nikada davali na{im protivnicima nikakav materijal kojim bi mogli efikasno da nas ga|aju, kojim bi mogli efikasno da osporavaju na{ rad, na{e rezultate itd. U onim uslovima u kojima smo delovali zaista smo maksimum rezultata postigli. I sporazumevawe je solidno, mi idemo stalno sa novim reformskim zahvatima. Znate ve} u dva navrata u skup{tinama se usvajaju paketi ekonomskih zakona kojima liberalizujemo uslove proizvodwe, uslove trgovine. Idemo sada sa jo{ jednim takvim liberalnim paketom za slede}u sednicu Narodne skup{tine 21. decembra. Zatim, pripremamo zakon i on je gotov, usaglasili smo ga u Vladi, Zakon o kupovini poslovnog prostora itd. Zna~i ~itav niz inicijativa koje stvaraju uslove za uspe{nu privrednu proizvodwu na tzv. liberalnom konceptu. Mi smo mislili da ukinemo striktnu dr`avnu kontrolu cena i krenuli smo postepeno pro{le godine ~im je formirana na{a vlada i jednu po jednu robu smo skidali sa tzv. antimonopolske uredbe. Me|utim posle ovog rata, posle svega ovoga {to smo pre`iveli u septembru, oktobru do{lo je do suvi{e komotnog pona{awa nekih proizvo|a~a, koji su enormno dizali cene cojih proizvoda, lan~ano izazivali i druge da tako isto postupe i mi smo morali da se vratimo toj antimonopolskoj uredbi i we }emo se dr`ati sve dok ne stabilizujemo uslove proizvodwe i uslove snabdevawa gra|ana, onda }emo opet prepu{tati privrednim subjektima da sami odlu~uju o tome i da se na tr`i{tu formira cena za skoro sve proizvode. Voditeq: Ja bih iskoristila priliku da poklonimo malo pa`we na{im gledaocima s obzirom da su pitawa po~ela da pristi`u. Penzioner iz Bege~a pita obe}ali su nam ugaq a nikako da stigne. Koliko }emo morati ~ekati i da li }e se obe}awe ispuniti? Dr [e{eq: Imali smo velikih problema sa distributerima ugqa, sa trgovcima ugqa. Vi znate, mi smo doneli odluku da se tri zaostale redovne penzije isplate kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije, ugaq i ogrevno drvo. [to se ti~e elektrporivrede i pla}awa elektri~ne energije tu je skoro sve u redu, i to funkcioni{e. Imali smo velikih problema sa trgovcima ugqem, koji su jednostavno odbijali da se u to ukqu~e. Mi smo prethodno, ako se se}ate, smawili cenu ugqu za lo`ewe u doma}instvima, i doveli je na neki nivo koji je pristupa~an svim gra|anima. Ali to smawivawe cene podrazumevalo je i bitno smawivawe trgova~ke mar`e i onda je velika ve}ina trgovaca bila potpuno nezainteresovana da se bavi trgovinom tim vrstama ugqa, jer nisu imali onakvu zaradu kakvu su navikli. I tu smo bili minirani. [to je za nas samo razlog vi{e da u budu}nosti zao{trimo kontrolu i disciplinujemo i trgovce ugqem izme|u ostalog. Imali smo problema i sa javnim preduze}em Srbija{ume u pojedinim delovima Srbije, znate sa pojedinim wegovim sektorima. Jer to preduze326
}e nije dovoqno drveta isporu~ilo tr`i{tu, neki delovi, ne mogu celo preduze}e da optu`im naravno, neki delovi tog preduze}a poku{ali su da zaobi|u u najmawu ruku na{u odluku, da je miniraju na taj na~in {to }e za bonove nuditi drvo lo{eg kvaliteta ili drvo koje upo{te nije predvi|eno da ogrev kao topolu na primer ili delove nekog drugog drveta koji nisu prikladni za kori{}ewe u doma}instvima i za lo`ewe. Taj nas je problem naterao da razmi{qamo i o promenama zakona o javnim preduze}ima. I u pripremi je novi tekst zakona o javnim preduze}ima. Mi }emo pod jo{ ve}u dr`avnu kontrolu podvesti javna preduze}a i dr`avi stvoriti uslove da ona u~estvuje u raspodeli profita u tim preduze}ima. Sada preduze}a jednostavno ni deo svog profita nisu stavqali dr`avi na raspolagawe. Jeste dr`ava wima upravqala kroz upravne odbore, ali oni su bili samostalni u raspolagawu profitom i mogli su ga reinvestirati ili tro{iti na neke druge na~ine, pogotovo ona preduze}a koja su veoma profitabilna. Elektroprivreda je sada zaista u te{koj situaciji, jer smo joj veliku obavezu stavili na grba~u i ovim bonovima kojima smo isplatili tri redovne penzije. A sa druge strane, vi znate u ove dve godine mi gotovo upo{te nismo poskupqivali struju. Imali smo dve korekcije od 9, 5%. I pro{le godine kada se prelazilo na zimsku tarifu nismo je u punom iznosu upotrebili nego samo 25%, a zamiska tarifa je uobi~ajeno 50% skupqa od letwe. A sada uop{te nismo pre{li na zimsku tarifu i do kraja decembra ne}emo. Da li }emo u januaru, to ostaje da se vidi. Ali ba{ zato {to znamo kakva je socijalna situacija u dru{tvu, insistiramo na krajwe jeftinoj struji da bi gra|ani {to lak{e prebrodili ovu zimu. Voditeq: Ali, dugovawa su, naravno, izuzetno velika od potro{a~a neredovnih plati{a... Dr [e{eq: Jeste, i jo{ jedno nas iskustvo tu u~i da oni koji imaju najmawe novca uredno pla}aju struju, a oni koji su bogatiji, koji imaju vi{e novca izbegavaju da plate struju. Voditeq: Izmirewe obaveza. Petar Mili} iz Novog Sada pita koliko je Srpska radikalna stranka zadovoqna ure|iva~kom politikom Radio televizije Srbija i objasnite ne{to vi{e o predlogu zakona o privatizaciji poslovnog prostora Republike Srbije. Dr [e{eq: Vidite, mi neprekidno kritikujemo stawe na dr`avnoj televiziji. Nismo zadovoqni ure|iva~kom politikom, moramo priznati da je situacija mnogo boqa nego {to je bila pre nekoliko godina. Mi mislimo da bi dr`avna televizija morala jo{ profesionalnije da vodi tzv. dr`avnu propagandu. Mi se trudimo ovim na{im emisijama Radikalskih talasa da poka`emo kako bi to otprilike trebalo da se radi. Vidimo i da je na dr`avnoj televiziji bilo dosta emisija po tom uzoru u posledwe vreme, ~ak ~ujem i u ve~era{wem dnevniku, mada ga ja nisam gledao. Na{a dr`ava je i daqe u krizi, televizija je jedno mo}no propagandno-politi~ko sredstvo, oru`je rekao bih, i ono treba krajwe profesionalno da se koristi. Stari, zastareli {abloni vi{e ne vrede. Nadamo se da }e u budu}nosti to sve biti boqe. Znate, mi nismo imali vremena da se tim posebno bavimo, ekonomska i socijalna pitawa su nam sada od prevashodne va`nosti. Ali sve }e polako sti}i na red. 327
[to se ti~e otkupa poslovnog prostora, ovaj zakon koji pripremamo, a vide}ete kako taj zakon izgleda sada posle Narodne skup{tine ako bude usvojen, pretpostavqam da }e biti usvojen, ovim zakonom poslovni prostor bi mogli da otkupe oni koji ga ve} koriste. Dakle, ne bismo mi izbacivali korisnike zakupce pa prodavali poslovni prostor. Nego onima koji su se zatekli kao zakupci ponudili da kupe taj poslovni prostor po odre|enom cenovniku. Voditeq: Gledalac iz Ba~ke Palanke pita da li se gospodin [e{eq se}a kada je na mitingu, u prole}e 1996. godine, u Ba~koj Palanci javno rekao da je predsednik Vlade Mirko Marjanovi} najve}i kriminalac. Kakvo danas mi{qewe ima o tome? Dr [e{eq: Mi smo 1996. godine bili opoziciona politi~ka partija i napadali smo re`im. Napadali smo ga {to bi se reklo te{kom artiqerijom. Ali, taj va{ gledalac nadam se nije zaboravio da smo mi bili u zatvoru 1995. godine, ne samo ja nego i Tomislav Nikoli} i ~itav krug na{ih saradnika, pa 1994. godine tako|e, zna~i obra~un sa re`imom je bio tako `estok da su s jedne i druge strane najte`e neke mere primewivane, sa na{e strane samo verbalne, a od tada{weg re`ima i hap{ewa i zatvarawa itd. Mi se u ~itavom nizu stvari nismo slagali sa Socijalisti~kom partijom i wenim saveznicima iz JUL-a i taj sukob je poprimao nekada dramati~ne forme. Tu su na{i politi~ki interesi bili vi{e suprotstavqeni. Naravno da ni{ta od toga nismo zaboravili ni jedni i ni drugi, svi to pamtimo, ali to jednostavno moramo da prepustimo istoriji i istori~arima. Istori~ari }e jednog dana prou~avaju}i ovo na{e vreme zakqu~iti ko je bio vi{e u pravu ko je bio mawe u pravu. Ko je vi{e gre{io ko je mawe gre{io. Mi smo sada sklopili koaliciju po sasvim konkretnim politi~kim, ekonomskim i socijalnim ciqevima, pre svega nacionalnim ciqevima. Ta koalicija dobro funkcioni{e i zbog toga pro{lost moramo da ostavimo po strani. Dakle, ni{ta nismo zaboravili ali sada to pitawe jednostavno nije aktuelno, sada su aktuelna druga pitawa. Sa druge strane, {to se ti~e Mirka Marjanovi}a jednu stvar mogu da vam ka`em, da je vrlo uspe{na saradwa s wim u Vladi Srbije, da se on pokazao vrlo stru~an za ekonomska pitawa i da uspe{no sara|ujemo u sprovo|ewu nekih reformskih zahvata. Kada smo pravili ovu koaliciju mi, srpski radikali, sa levi~arskim partijama, sa socijalistima i julovcima, nismo je pravili zato {to se mi me|usobno volimo ili zato {to smo se ranije mrzeli. Niti smo se mrzeli, bili smo provitnici, sukobqavali smo se, niti se sada volimo. Sada imamo zajedni~ke interese. Koji su nam zajedni~ki interesi? Da se odbrani dr`ava. Da se iza|e iz ekonomske krize, da se li{imo socijalne bede. I po tome }e narod meriti na{u uspe{nost ili neuspe{nost. Voditeq: Jovan-Gruja Milanov iz Silba{a biv{i ~lan Srpske radikalne stranke, ka`e da je na televiziji Ba~ki Petrovac Tomislav Nikoli} rekao da su seqaci dobili sve mogu}e privilegije. Da li oni veruju u to {to pri~aju i da li postoji mogu}nost da jedno do dve godine ne poma`u seqake? 328
Dr [e{eq: Malo ironi~no pitawe, naravno. Prvo, na{i seqaci nisu mogli biti po{te|eni posledica duboke ekonomske krize. Ta duboka ekonomska kriza se odrazila i na selo. Seqak `eli, naravno, da wegovi poqoprivredni proizvodi postignu {to ve}u cenu na tr`i{tu. Cena se ne mo`e posti}i u uslovima niske kupovne snage stanovni{tva. I tu vam je ve} prvi problem. E sada, dr`ava nekada interveni{e uspe{no, a nekada nespretno. Nekada vi{e izazove {tete nego koristi pogre{nim ekonomskim merama. Ovo {to je dr`ava kod nas radila, propisivala je relativno niske poreze, seqaci ne mogu da se `ale da su porezi visoki. A u nekoliko navrata smo i otpisivali neke poreske obaveze. To smo i nedavno u~inili, krajem pro{le godine, ako se se}ate. Zatim, dr`ava obezbe|uje seqacima gorivo po subvencionisanim cenama. Imamo odmah problem u praksi. Oni koji vr{e distribuciju goriva ~esto su neodgovorni, nedisciplinovani i ~esto su skloni kriminalu, pa ne ode svo to gorivo seqacima nego jedan deo oni izdvoje, prodaju na crnom tr`i{tu, razliku u ceni strpaju u svoje yepove. To nam se de{ava u praksi. Dr`ava obezbedi dovoqno novca za stimulisawe proizvodwe mleka. Za dotirawe proizvodwe mleka imamo premije za mleko, me|utim kada se te premije za melko distribui{u proizvo|a~ima mleka onda neki novac zadr`avaju ne isplate odmah nego posle mesec ili dva dana. U me|uvremenu se taj novac poprili~no obezvredi. To je konkretan problem na koji nailazimo. Zatim, imamo problema sa proizvodwom ve{ta~kog |ubriva. Zorka sa te{kom mukom proizvodi, azotara u Pan~evu je bila u veoma te{koj situaciji, mi se nadamo da }e sada ta proizvodwa da bude relativno dobra. A, neki drugi proizvo|a~i tako|e muku mu~e ili sa sirovinama ili sa uvozom rezervnih delova za svoje pogone ili na ~itav niz komplikacija nailaze u praksi. To je ne{to {to objektivno postoji. Tu se postavqa jedno pitawe seqacima. Dr`ava ne tera seqake da konkretnu robu proizvode, dr`ava ne tera seqake da proizvode pe{enicu je li tako. Danas je p{enica od strate{kog interesa ali mi ne mo`emo iz svoje ko`e isko~iti kada odre|ujemo onu godi{wu otkupnu cenu. Odredimo onu cenu koja mo`e da se plati i nekada ima zaka{wewa kod pla}awa. Ali seqak ne mora to da proizvodi. Mo`e da se bavi proizvodwom povr}a, mo`e da proizvodi vo}e, mo`e da proizvodi bilo {ta sa ~ime mo`e sam iza}i na tr`i{te. Oni koji su komotniji, oni proizvode p{enicu, jer oko p{enice nema mnogo rada na wivi, pa se p{enica isporu~i ali je mala zarada i onda se te{ko, onda se neprekidno kuburi sa tim da li se isplati proizvodwa ili se ne isplati. Kada se proizvodi vo}e ima mnogo rada, ogroman se rad mora ulo`iti ali je zato zarada mnogo ve}a. Profit je mnogo ve}i. Kada se proizvodi povr}e tako|e. Treba i sami seqaci da se opredele koji vid proizvodwe `ele, da li onaj koji ima vi{e rizika ili onaj gde ima mawe rizika. Gde ima vi{e rada ili gde ima mawe rada. Znate, kada bi se u jednom trenutku cela Vojvodina preorijentisala na povrtarstvo zemqa bi prosto procvetala. Mislim da nemamo dovoqno radne snage za povrtarstvo. Sve vrste povr}a mogle bi se izvoziti {irom Evrope, zarada bi bila velika. Ali kako vi sada da ubedite nekoga da je najboqe opredeliti se za povrtarstvo. Ako je lak{e zasejati p{enicu, pa je isporu~iti dr`avnim silosima, i ~ekati da se dobije novac. To 329
je najjednostavniji na~in poqoprivredne proizvodwe, ali najmawe zarade donosi. I uvek je na ivici opravdanosti da se upuste u takvu vrstu proizvodwe. Zatim, {to se ti~e suncokreta, vidite sada je na Zapadu vrlo razvijena tehnologija tzv. hladnog ce|ewa suncokreta. Uqe koje se dobije hladnim ce|ewem neuporedivo je zdravije od ovog klasi~nog industrijskog. Ima mnogo vi{e hrawivih sastojaka, nema {tetnih sastojaka. ^ak se koristi za dijetalnu ishranu ili makrobioti~ku zdravu hranu itd. Moglo bi nekoliko seqaka da se udru`i i da kupe tu mini uqaru i da sami proizvode. Zna~i treba malo inventivnosti u svemu tome. [to se ti~e {e}erne repe, mi je neprekidno dotiramo i proizvodwa ove godine je bila solidna. Imali smo problem sa gasom, sa energentima i dosta {e}erne repe se u nekim {e}eranama nalazi na skladi{tewu, nema gasa da se odmah izvr{i prerada. Kada to stoji na skladi{tu smawuje se procenat {e}era. A ove godine repa je rodila, bila je krupna ali nije imala veliki procenat {e}era zbog ovih ki{a, ja se ba{ ne razumem u poqporivrednu proizvodwu, ovo je {to se informi{em ovako kroz rad u Vladi. Voditeq: Ja se nadam da }e gledalac biti zadovoqan odgovorom. Dr [e{eq: Vidite, kada je re~ o mesu. Po~etkom ove godine imali smo veliku ponudu mesa na tr`i{tu i cena je neprekidno padala. Cena je u jednom trenutku pala na kriti~ne grane, ispod 10 dinara je bio kilogram sviwetine negde u januaru, februaru kada ono be{e. Mi smo tada intervenisali na tr`i{tu i dr`ava je otkupila nekoliko desetina hiqada tona mesa i odmah smo isplatili. A kada je po~ela da ska~e cena mesa pojavili smo se na tr`i{tu, intervenisali i nekako tu cenu ipak obuzdali. U jednom trenutku je zapretilo da imamo zaista enormno visoke cene. I na kraju, odgovaraju}i na ovo pitawe, naravno imaju}i u vidu da nema nijednog jednostavnog re{ewa za sve te probleme, uporedio bih situaciju u na{oj zemqi sa situacijom u susednim dr`avama. Da li se vi se}ate kako su Hrvati masovno prelazili Dunav i kupovali hleb u Ba~koj Palanci, ovde je hleb nekoliko puta jeftiniji nego kod wih. Hleb je u Srbiji ~etiri puta jeftiniji nego u Republici Srpskoj. U Republici Srpskoj jedna vekna hleba je vi{e od 12 dinara. Hleb je sada u Srbiji nekoliko puta jeftiniji nego u Crnoj Gori. Tamo su stravi~no sko~ile cene ~im je Milo \ukanovi} uveo dvovalutni sistem i prekinuo platni promet sa Srbijom. Zna~i, jeste situacija kod nas te{ka, ali se trudimo da bar bude podno{qiva. Ne mo`e kod nas te}i med i mleko dok velike sile, dok zapadne sile poku{avaju da nam zemqu uni{te. Da nam dr`avu uni{te. Da nas ostave ne samo bez Kosova i Metohije ili Srpske Krajine koju su nam prvu okupirali, ili Republike Srpske koja je sada pod okupacijom a prethodno su oteli jednu tre}inu wene teritorije. Ili Crne Gore koja je sada u velikoj opasnosti. Na{i neprijateqi najavquju atak na Vojvodinu i na Ra{ku oblast, na Sanyak. O tome otvoreno govore. Jeste li ~uli, nedavno je Milan Pani} izjavio u Budimpe{ti, Milan Pani} kao ameri~ki {pijun, Vojvodini bi bilo najboqe da se prikqu~i Ma|arskoj i sa wom u|e u Evropsku uniju. Nije to slu~ajno. S obzirom da smo u takvoj opasnosti moramo primewivati najracionalnija re{ewa, moramo, naravno, ovu strategiju pre`ivqavawa i daqe imati kao osnovnu strategiju pred so330
bom, jer ovo je zaista strategija pre`ivqavawa i moramo u~initi sve da se polo`aj najugo`enijih socijalnih slojeva popravi u {to je mogu}e kra}em roku. Preko no}i se ne mo`e nijedan problem razre{iti. Pred nama je jo{ dosta muka, dosta nevoqa i dana i meseci i godina na kraju krajeva, ali mi iz ove ko`e ne mo`emo isko~iti, na{u dr`avu moramo sa~uvati. Voditeq: Gledalac iz Gajdobre ka`e, ro|en sam u Popovom Poqu u Hercegovini, sve je u redu {to je u dosada{wem izlagawu istakao gospodin [e{eq, ali dokle }emo }utati na Kosmetu, imamo li snage da ne{to preduzmemo i za{titimo Kosovo i Metohiju i qude koji tamo `ive? Dr [e{eq: Imamo jednu veliku {ansu da spasemo Kosovo i Metohiju ako u|emo u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i Belorusije. To je jedna vrsta konfederacije. Ako to postignemo, a ube|en sam da }emo posti}i, Kosovo i Metohija su sa~uvani. Uskoro bi onda NATO morao da ode sa te teritorije. Rusija se budi. Rusija je na{a jedina uzdanica na Kosovu. Znali smo da Rusija ne mo`e ve~ito ostati na kolenima,bilo je samo pitawe vremena kada }e se ona uspraviti. Ja se nadam da }e se uspraviti u najskorije vreme. U Rusiji su sada parlamentarni izbori, slede}e godine predsedni~ki izbori. Rusija je krenula da re{i pitawe ^e~enije. Mislim da je 2000. godina godina po~etka stabilizacije velike ruske dr`ave, a mi Srbi danas stradamo zato {to smo tradicionalno ruski saveznici. I mi nemamo u koga da svoj pogled uperimo nego pre svega u bratsku Rusiju. Naravno, ne zapostavqaju}i druge prijateqe. Kinezi su nam veliki prijateqi to se vidi za sve ove godine krize. Indijci koji su dali glavni doprinos da se spre~i ova akcija na{ih neprijateqa da se Jugoslavije izbaci iz Ujediwenih nacija itd. Voditeq: Naravno i zapadni mediji, mo`emo primetiti, po~eli su sve vi{e da kritikuju {efa civilne misije na Kosovu i Metohiji, da ukazuju na kr{ewe rezolucije Ujediwenih nacija 1244. Dr [e{eq: Da, vidite to je simptomati~no. Bernar Ku{ner je ameri~ki agent, on provodi sve ove poslove na Kosovu i Metohiji po ameri~kom nalogu, Amerikanci ga koriste da prqave poslove zavr{i za wih. A onda }e ga odbaciti kao isce|en limun. Kao Tu|mana. Setite se Amerikanci su koristili Tu|mana za prqave poslove. Preko wega su vodili rat sa srpskim narodom. A onda kada su zavr{ili ono {to su hteli, kada su oterali Srbe iz okupirane Republike Srpske Krajine, onda su se Amerikanci okrenuli protiv Tu|mana. I vidite kako su wegovu smrt propratili sa napadima, optu`bama, govore da bi sigurno oti{ao pred Ha{ki tribunal da nije umro itd. Tako se Amerikanci pona{aju prema svojim agentima,prema svojim poslu{nicima. Tako i prema Bernaru Ku{neru. Tako prema Izetbegovi}u, sada tra`e varijantu da ga se otarase, kao isce|en limun ga odbacuju. Sutra bi tako uradili sa Milom \ukanovi}em. Znaju oni za sve wegove mafija{ke poslove. Setite se iskustva Omara Torikosa, generala biv{eg predsednika Paname. On je prvi bio ameri~ki ~ovek, kao ameri~ki ~ovek je do{ao, Omar Torikos je ubijen, pa wegov naslednik kao ameri~ki ~ovek je do{ao na vlast, pa kada vi{e Amerikancima nije bio potreban uhapsili su ga, izvr{ili invaziju na Panamu, odveli ga u Ameriku. Tako bi uradili i sa ovim ovde doma}im izdajnicima 331
i sa \in|i}em i sa Dra{kovi}em, ne bi bilo nikakvih smetwi. U jednom trenutku im vi{e ne trebaju, hladno ih odbace i dovedu druge qude na wihovo mesto. Voditeq: Jedan gledalac, nije se identifikovao, s obzirom da sam ~lan SPS-a interesuje me da li va{a stranka izlazi u susret va{im ~lanovima i na koji se to na~in manifestuje? Na posledwem mitingu u Ba~koj Palanci gospodin [e{eq je izjavio da se ne sla`e sa politikom SPS-a i JULa, da su ga oni zatvarali i iz Crne Gore proterali, {ta se to desilo da sada Srpska radikalna stranka sara|uje sa biv{im protivnicima? Dr [e{eq: [to se ti~e progona iz Crne Gore tamo nas je oterala Demokratska partija socijalista koja je bila vladaju}a,tada su bili zajedno i Momir Blatovi} i Milo \ukanovi}, tada se oni nisu razlikovali. Na drugi deo pitawa sam ve} odgovorio. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Mi smo bili politi~ki protivnici ranije i u `estokom politi~kom sukobu, nekada u najte`em politi~kom sukobu. A sada smo sklopili politi~ki savez po sasvim konkretnim ciqevima. I nabrojao sam te ciqeve. Voditeq: Verovatno da gledalac nije pa`qivo slu{ao. Dr [e{eq: Va{em gledaocu bi samo skrenuo pa`wu da u politici ne sme biti ni qubavi ni mr`we. Kao {to se nismo mrzeli onda kada smo se naj`e{}e sukobqavali, tako se i sada ne volimo. Za{to bi se voleli. Nema qubavi u politici. U politici postoje interesi, interesi su ideolo{ke prirode, po krakteru nacionalni, politi~ki, ekonomski i socijalni. Mi smo neke od svojih interesa usaglasili, neke od svojih programskih ciqeva usaglasili i zajedni~kim snagama poku{avamo da ih realizujemo. Voditeq: Miodrag Milo{evi} iz Veternika pita gospodina [e{eqa da li je svestan da svojom sada{wom politikom gubi ~lanstvo u stranci? Dr [e{eq: Ne, nama neprekidno raste broj ~lanova. To pokazuju pristupnice, to pokazuju pla}ene ~lanarine. Voditeq: Jovan Baji} iz Ba~ke Palanke pita da li verujete da mi stvarno nismo izgubili Kosovo. Dr [e{eq: Jo{ ga nisamo izgubili. Voditeq: Da spomenuli ste. Dr [e{eq: Ali je sada opasnost da ga izgubimo mnogo ve}a nego pre ovoga rata. Kosovo je okupirano ali okupacija nije pravno nego fakti~ko stawe. Postoji garancija iz Rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija u pogledu teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije povodom Kosova i Metohije Voditeq: S obzirom da ste na po~etku spomenuli da ukoliko do|e do otcepqewa Crne Gore automatski se gubi Kosovo, da li je mogu}e spre~iti otcepqewe Crne Gore, svedoci smo da je bilo incidentnih situacija. Dr [e{eq: Mogu}e je i moramo ga spre~iti svim raspolo`ivim sredstvima. Nama je slaba uteha {to bi mo`da sutra Milo \ukanovi} zavr{io kao general Norijega u Panami. Nema tu za nas utehe. [ta nas briga {ta }e se s wim posle desiti ako se otcepi Crna Gora i ako je definitivno izgubimo. Mi je moramo sada ~uvati dok jo{ imamo {ansi. Voditeq: Kako gledate na uvo|ewe dvovalutnog sistema u Crnoj Gori. 332
Dr [e{eq: To je \ukanovi}eva velika gre{ka i ona mu se razbija o glavu. Prekino je platni promet sa Srbijom. Znate, on se poveo za ameri~kim obe}awima da }e ga finansijski potpomo}i i Amerikanci su mu zaista izgleda dali 30 ili 40 miliona dolara, pa }e mu jo{ neki mesec davati, mesec, dva tri. Amerikanci ne}e da daju ve~ito. U Crnoj Gori nema nikakve proizvodwe i te devize se upo{te ne zadr`e u Crnoj Gori, moraju za to da se kupe sve `ivotne namirnice. Bukvalno sve, devize brzo iscure, nema Crna Gora proizvodwu koja bi jedina mogla da zadr`i na wenoj teritoriji te devize koje su u relativno solidnom iznosu pristigle iz Amerike. Voditeq: Otkuda tolika zategnutost sa Vojskom Jugoslavije dole, ta netrpeqivost koja se pokazuje? Dr [e{eq: \ukanovi} dobija naloge od Amerikanaca da neprekidno provocira vojsku. Vidite oni su sada poku{ali da izrade neki hangar na vojnom delu aerodroma. Taj deo aerodroma je vlasni{tvo Vojske Jugoslavije, to je imovina savezne dr`ave, vojska je reagovala onako kako je morala da reaguje. To je bila jedna vrsta ispipavawa pulsa, da se vidi kako }e vojska reagovati. To je bio eksperiment. Voditeq: Da se ponovo vratimo pitawima gledalaca. Neboj{a iz Ba~ke Palanke pita kada }e neko od radikala dobiti mesto u upravnim odborima preduze}a u privredi i javnim preduze}ima? Dr [e{eq: U svim javnim preduze}ima su sada i predstavnici Srpske radikalne stranke u elektroprivredi,u naftnoj industriji, u Srbija{umama u svim, u svim na nivou Republike. Nismo jo{ u{li u po{tinska javna preduze}a u Ba~koj Palanci, jer jo{ nismo na vlasti u Ba~koj Palanci. Kada uskoro budemo na vlasti u Ba~koj Palanci onda }emo biti i u po{tinskim javnim preduze}ima. Za sada su radikali prisutni u svim upravnim odborima javnih preduze}a na nivou Republike. Voditeq: Ivan Horvat iz Futoga pita za{to je za doma}instvo gas skup a onaj ko u gradu `ivi pla}a 150 dinara mese~no. Dr [e{eq: Ja ne znam kakva je razlika u ceni, cena gasa mora da bude za sve ista. Ima samo jedna stvar koja je tu zna~ajna. Kod nas se gas pla}a ospod cene ko{tawa, cena gasa koju pla}a potro{a~ mawa je od cene gasa koju mi pla}amo Rusima. Me|utim, mi sada imamo jedan veoma povoqan kredit koji smo dobili od Rusa {to se ti~e te nabavke gasa, i to je ono {to nama mnogo poma`e u sada{woj situaciji. Voditeq: Gra|anin iz Ba~ke Palanke pita za{to se izbeglicama ne dodeli zemqa ona koju zadruge ne obra|uju, zar to ne bi bio dobar vid pomo}i izgnanim licima istovremeno i korist za dru{tvo. Dr [e{eq: Da, to bi trebalo da se uradi. Trebalo bi op{tine, trebalo bi svaka op{tina da vidi ~ime raspola`e i {ta bi mogla da ustupi izbeglicama uz neku simboli~nu naknadu. To je ve} uradila op{tina Zemun i mi smo negde oko 6.000 placeva isparcelisali po krajwe niskim cenama, po simboli~nim cenama dodelili izbelicama i tamo ve} odavno ni~u ku}e. Mnoge ku}e su zavr{ene. To bi trebalo da radi svaka op{tina u Srbiji. Izbeglice nemaju kud, one moraju ostati ovde dok ne oslobodimo Republiku Srpsku Krajinu. A ja sam ube|en da }emo jednog dana Republiku Srpsku Krajinu u celini osloboditi. 333
Voditeq: Sada, kada spomenuste Republiku Srpsku Krajinu, u toku je predizborna kampawa u susednoj dr`avi Hrvatskoj. Koliko smo imali priliku da primetimo predstavnici srpskog naroda podeqeni su u nekoliko nezavisnih koalicija,~ak u tri politi~ke partije. Kako gledate na to? Dr [e{eq: Ja mislim da Srbi na tim izborima jednostavno ne bi trebali da u~estvuju. Jer se wih ti izbori ne ti~u. Ovi Srbi koji glume da su politi~ki anga`ovani u hrvatskom saboru i hrvatskoj politici ni{ta ne doprinose svome narodu, a slu`e samo za manipulaciju i predstavqaju Hrvatima jedno pogodno sredstvo da se u svetskoj javnosti prika`u kao pristalice demokratije i kao dr`ava koja po{tuje prava nacionalnih mawina. Nas ne interesuju ni hrvatski izbori, ni hrvatska dr`ava, ni hrvatska politika. Nas interesuje samo jedna stvar da se {to pre obustavi hrvatska okupacija Republike Srpske Krajine. I mi }emo jednog dana osloboditi Republiku Srpsku Krajinu bilo kojim sredstvima. Voditeq: [ta je sem pobede nad NATO snagama, valutne stabilnosti i o~uvawa integriteta Kosova uradila Srpska radikalna stranka u proteklom periodu? Gledalac se nije predstavio. Dr [e{eq: Stranka nije ratovala, ratovao je srpski narod. Nijedna stranka nije ratovala. Drugo, {to se ti~e valutne stabilnosti u sada{wim ekonomskim uslovima ona je maksimalna. Srpska radikalna stranka kao koalicioni partner u Vladi Republike Srbije mnogo je doprinela da se neke dobre i pametne ideje realizuju i to se ve} ose}a u praksi. Jedna od tih ideja je isplata penzija kroz bonove za struju, zaostalih penzija. Ja sam ve} govorio o ~itavom nizu drugih ideja,o liberalizaciji op{tih ekonomskih prilika. Vidite, mi smo u nekoliko navrata smawivali akcize i poreze i liberalizovali tr`i{te i odmah je do{lo i na crnom tr`i{tu do obarawa cena benzina i cena nafte, tako je sada i na crnom tr`i{tu marku i 10 benzin, a nafta je negde oko 80 pfeniga. Tome je doprinelo ovo {to smo uradili u Saveznoj i Republi~koj skup{tini kroz pakete poreskih zakona i liberalizaciju uvoznih... Voditeq: Svojevremeno je bilo i nekih inicijativa za prodaju nekretnina na Dediwu. Dr [e{eq: Pro{le godine smo prodali 20 vila i kupili vi{e od stotinu stanova za policijce. To je zna~i bio samo jedan eksperminet na kome }emo morati u budu}nosti mnogo vi{e da se anga`ujemo. I sada idemo na akciju otkupa poslovnog prostora. Ali samo za onoga ko `eli da kupi zna~i nikoga ne teramo, nikoga ne izbacujemo. Onaj ko ve} koristi, ako ima para, mo`e da otkupi da mu bude vlasni{tvo da radi posle sa time {ta ho}e. Voditeq: Da li }e biti preregistracije vozila sa Crne Gore. Dr [e{eq: To smo obavili pro{le godine u septembru, bila je jedna velika akcija. Ona je uspe{no provedena, posle vi{e nije bilo govora upo{te da bi se to ponavqalo. Voditeq: Za{to Novi Sad Gas, ako se ra~uni ne plate do 16-tog u mesecu, ra~una kamatu od 1-og u tom mesecu. Dr [e{eq: To treba pitati Novi Sad Gas, ali u svakom slu~aju kamata je predvi|ena u na{em sistemu za sve zaostale obaveze i za sva zakasnela potra`ivawa. 334
Voditeq: Gledalac iz Ba~ke Palanke pita, smatrate li da je direktorima dato suvi{e prava pa rade {ta ho}e, otpu{taju radnike kada ho}e. On konstatuje dosta je kriminala, dru{tvena kola su privatizovana i voze ih i oni i wihove porodice. Dr [e{eq: Nije to zato {to je direktorima dato suvi{e vlasti, nego zato {to nije izvr{ena privatizacija. Da je izvr{ena privatizacija direktori ne bi mogli tako da se pona{aju. Voditeq: Jelena iz Ba~ke Palanke pita da li je omogu}en povratak Srba i Crnogoraca na Kosmet. Dr [e{eq: Ja ne znam {ta to zna~i Srba i Crnogoraca. Da je rekla Crnogoraca, [umadinaca i Vojvo|ana shvatio bih. [ta zna~i to Srba i Crnogoraca? Srba. Vrlo je te`ak povratak Srba na Kosovo i Metohiju, oni uglavnom mogu da se vrate u ove tzv. srpske enklave. Dakle, u ove ~etiri po{tine na severu Kosova i Metohije Kosovsku Mitrovicu, Zve~an, Zubin Potok i Leposavi}. Zatim u op{tinu Kosovo Poqe, u deo op{tine Orahovac, ukqu~uju}i Veliku Fo~u, zatim u op{tinu [trpce. I delimi~no u Gwilane i nekoliko okolnih op{tina, ali tamo je situacija najte`a jer su tamo okupatori Amerikanci Voditeq: Da li ste vi imali priliku da posetite Kosovo i Metohiju? Dr [e{eq: Ne, ja }u se vratiti na Kosovo sa srpskom vojskom i srpskom policijom. Nadam se da }e to biti u najskorije vreme. Uz rusku pomo}, naravno. Voditeq: Gledalac iz Ba~a pita na jednom zboru ste obe}ali da }ete izravnati penzije, za{to to i ne ostvarite? Dr [e{eq: Da je Srpska radikalna stranka sama pobedila na izborima mi bi taj svoj programski ciq ve} uveliko realizovali. Mi se zala`emo da se penzije ujedna~e do omera 1 prema 2, da najve}a penzija bude dva puta ve}a od najmawe. Me|utim, treba da shvatite da je ova vlada u kojoj smo sada koalicionog karaktera i nijedna od stranaka koje u~estvuju u toj vladi ne mo`e pretendovati da u celosti realizuje spostveni program. Ono {to mi realizujemo je kompromis na{a tri programa. Voditeq: Kada }ete suzbiti kriminal direktora u op{tini Ba~? Dr [e{eq: U op{tini Ba~ kriminalitet direktora. Ako je neki direktor kriminalac u op{tini Ba~ onda treba podneti prijavu policiji, nadle`nom tu`ila{tvu, to je zakonom propisana mera. Ja sada ne znam ni o kom se direktoru radi ni o kojoj firmi. Voditeq: Nije gledalac naveo. Da li dr`ava mo`e da spre~i kriminal u raspodeli goriva i svega ostalog {to se doga|a seqacima. Dr [e{eq: I danas smo razgovarali u Vladi Srbije, na Odboru za privredu i finansije kojim ja predsedavam, nije to zdravo re{ewe ovakva raspodela goriva. Najboqe bi bilo da gorivo bude na svim pumpama, na tome intenzivno radimo i da cena tog goriva bude za sve ista. A onda seqacima da mi dajemo olak{ice na nekom drugom planu. Da oslobodimo svih poreza i doprinosa proizvo|a~e ve{ta~kog |ubriva. Da oslobodimo svih poreza i doprinosa samo ve{ta~ko |ubrivo u trgovini. Onda da smawujemo poreze itd. Mo`emo ~itav niz olak{ica na drugim poqima da damo seqa335
cima da bismo spre~ili ove {pekulacije oko goriva. Jer ono {to smo namenili seqacima kao direktnu subvenciju ovi {verceri, ovi {pekulanti, ovi kriminalci nekada prepolove ili otmu tre}inu itd. To nije efikasno. Moramo tragati za novim re{ewima, bar kada je re~ o gorivu. Kada goriva ima na svim pumpama, kada mu cena nije visoka i kada seqaku pomognemo na nekom drugom planu, onda on ne}e postavqati pitawe goriva. Voditeq: Gledalac iz Novog Sada pita {ta mislite o onima koji su oja|eni od Dafine, Jezde i wima sli~nih, odnosno da li mislite isto kao i pre? Dr [e{eq: Da, mislim isto kao i pre i dr`ava je preuzela obavezu da vrati {tedwu iz Dafiment banke, jer je Dafiment banka imala dozvolu Narodne banke Jugoslavije za poslovawe. [to se ti~e Jugoskandika, on nije imao tu dozvolu, ali Jugoskandik bi bio u stawu da vrati svoja dugovawa gra|anima da crnogorski re`im nije zaplenio ogromnu koli~inu nafte i umesto da se ta nafta prodaje po tr`i{noj ceni, koja je u tom trenutku bila oko 3,5 marke, oni su je kao otkupili po 60 pfeniga i od tih para isplatili, obe{tetili samo {tedi{e Jugoskandika u Crnoj Gori. To je jedna kriminalna radwa. Voditeq: Vojni penzioner iz Ba~ke Palanke pita, interesuje me kada }e vojnim penzionerima kao i drugim penzionerima dati bonove za struju, jer i oni imaju zaostatak penzija od tri meseca. Dr [e{eq: Da, ali to je nadle`nost savezne dr`ave i takva inicijativa koju smo mi proveli na republi~kom nivou tek bi trebala da se provede na saveznom nivou. U Saveznoj vladi sada u~estvuje tako|e i Srpska radikalna stranka i mi na tome insistiramo. A da li }e biti mogu}e, vide}emo. Mi planiramo na republi~kom nivou na ovaj na~in da isplatimo uskoro i zemqoradni~ke penzije i de~ije dodatke, ali moramo jedan predah da napravimo. Ne smemo sada suvi{e da preopteretimo elektroprivredu. Voditeq: Imam bolesno dete, recite mi za{to zabrawuju {verc ako se na drugi na~in ne mo`e kupiti benzin, a on mi je iz navedenih razloga preko potreban. Dr [e{eq: Nema nijedne dr`ave na svetu koja dozvoqava {verc. Svaka zabrawuje {verc. A sada neka rigoroznije goni {vercere a neka nekada za`muri itd. Ali, {verc ne bi bio {verc, ne bi se ni zvao {verc, da nije zabrawen. Voditeq: Kada govorite da je veliki broj onih koji `ele da u|u u Srpsku radikalnu stranku, za{to onda idu reklame o pristupu u va{u stranku? Dr [e{eq: Gde idu te reklame? Voditeq: Ne znam, gledalac pita. Dr [e{eq: Jeste li vi nekada gledali? Voditeq: Ja ne znam na programu koji pratim nisam primetila. Dr [e{eq: Ja mislim da nismo objavqivali te reklame, iz jednostavnog razloga {to nam do sada to nije padalo na pamet, ali ideja je dobra pa }u razmisliti, pa mo`da i napravimo neke reklame. Za{to ne bismo reklamirali, i dobra roba se nekada reklamira, je li tako? ^ak se dobra roba u posledwe vreme vi{e reklamira nego lo{a roba. [to se ti~e Srpske radikalne stranke mi imamo blizu 250.000 ~lanova. To je zaista impresivna brojka. Ali, za razliku od svih drugih parti336
ja, mi imamo uredno registrovano ~lanstvo i centralizovanu evidenciju podataka. Centralizovano izdavawe ~lanskih karata u Beogradu i naplatu, urednu naplatu ~lanarina. ^lanarina je simboli~na, 10 dinara godi{we, ali se pla}a. Voditeq: Evo jedno pitawe, gledalac insistira da ka`ete kolika vam je plata, jer konstatuje moja oba roditeqa su prosvetni radnici i imaju svega 3.000 dinara mese~no. Kako da se sa tom platom `ivi? Dr [e{eq: Evo, pokaza}u, pred polazak u Ba~ku Palanku primio sam platu za oktobar, jo{ nisam stigao da otvorim koverat, `urio sam u Ba~ku Palanku, nisam stigao ni da svratim ku}i da `eni predam platu. Evo mo`ete da vidite kolika je moja plata. Voditeq: Evo, ho}emo da ka`emo javno, 5.612 dinara i 20 para. Dr [e{eq: 5.600 dinara je moja plata za oktobar. Dakle nije nikakva tajna. [ta ho}u da ka`em time,ova plata je mnogo ve}a od proseka u na{oj zemqi, ovo spada u najve}e plate. Ja primam platu kao savezni poslanik, nisam nikad prelazio u radni odnos u Vladi Srbije, ostao sam na jednom mestu. U vladi Srbije nemam apsolutno nikakva primawa, imam slu`beni automobil, imam mobilni telefon za koji ra~un pla}a Vlada Srbije, to je sve, dakle, {to sam od materijalnih beneficija dobio od Vlade Srbije. Ova plata je visoka za na{e uslove, spada u najve}e plate u dr`avnom sektoru i tu nema nikakvih mistifikacija. Nisam se ja borio za ovakvu platu, niti je ova plata relativno u nekom apsolutnom iznosu visoka plata. Ja i sa ovom platom te{ko `ivim, pogotovo onda razumem one koji primaju 1.000 dinara ili 2.000 dinara. Imam ~etvoro dece, `ena mi ne radi, nezaposlena je, dakle ovo nam je izvor izdr`avawa. Da nemam mobilni telefon od Vlade, ja ne bih imao od ~ega da ga platim. Da nemam automobil slu`beni, ja ne bih imao sada od ~ega da pla}am benzin. Imao bih mo`da za 20 litara mese~no da se samo na|e za najnu`niju neku potrebu. Ali za neku vo`wu svakog dana kolima to ne bih imao. Mi se borimo sada da stvorimo uslove u kojima }e prose~na plata biti dovoqna za skroman `ivot. Mi jo{ nemamo te uslove. Sada }u vam jo{ re}i. Ovo je najve}a plata, ali slu`benici u dr`avnoj upravi veoma su slabo pla}eni. Sa sredwom stru~nom spremom oko 1.000 dinara. Sa visokom str~nom spremom u Vladi Srbije, u zvawu savetnika, to je najvi{e zvawe u ~inovni~koj hijerarhiji, oko 2.000 dinara. I te plate nisu nekoliko godina mewane. Mi sada plate moramo pove}avati, pove}ali smo ne{to zdravstvenim radnicima. Trudimo se da pove}amo prosvetnim radnicima. Nije naro~ito veliko pove}awe ali je pove}awe. Moramo pove}ati i dr`avnim ~inovnicima uskoro. [ta nam se de{ava. Svi sposobni pobego{e, niko ne ostade da radi. Ne mo`e da se `ivi od te plate, ne mo`ete na wega da ra~unate da se posveti tom radu, da izgara na poslu. Jer on sada razmi{qa {ta }e da radi posle radnog vremena, ho}e li negde jo{ dodatno ne{to da zaradi, ho}e li ne{to da prona|e, neki izvor prihoda za svoju porodicu. Kriza je, dakle, op{ta, a nikakvih mistifikacija nema. Naravno, ima politi~ara koji su ~lanovi upravnih odbora gde se pla}a ne{to dodatno. Ja sam ~lan nekoliko upravnih odbora, ali nisam ni u jednom upravnom odboru gde se daje novac ~lanovima, gde se daje mese~na nadoknada ka337
ko se to zove. Ni u jednom. ^lan sam upravnog odbora Univerziteta, dinara nemam. ^lan upravnog odbora Pravnog i ekonomskog fakulteta ni dinara. ^lan upravnog odbora Ekonomskog instituta i Instituta dru{tvenih nauka ni dinara. Ima na{ih ~lanova koji su raspore|eni u elektroprivredi, u naftnoj industriji gde svaki ~lan mese~no dobija neki iznos, to je iznos do 2.000 dinara. Ali smo vodili ra~una kada smo iz na{e stranke birali qude za te funkcije da bude stru~an i kompetentan, dakle da se razume u to o ~emu }e odlu~ivati. Ali, naravno, vodili smo ra~una i ko je sa ni`im primawima da i na taj na~in bude materijalno zbrinut. Ja nisam ni u jednom. Voditeq: Zlatko iz Futoga pita kada }e srpska privreda po~eti da se budi,kada }e dr`ava po~eti da funkcioni{e? Dr [e{eq: Ja mislim da dr`ava funkcioni{e i to je o~igledno. Da dr`ava ne funkcioni{e mi bi odavno propali. Vlast u dr`avi je funkcionisala, vlada Srbije je funkcionisala najboqe u ratnim uslovima. Je li bilo nesta{ica u ratnim uslovima? Jesmo li vrlo brzo popravqali poru{ene elektri~ne instalacije. Jesmo li dakle reagovali na sve izazve ratnog stawa. Posle rata koncentrisali smo i snagu i novac i pamet i uspe{no obnavqamo zemqu. To je svedo~anstvo uspe{nog funkcionisawa vlade. Opet ponavqam, ne mo`e sve preko no}i da se promeni. Ako se se}ate u predizbornoj kampawi 1997. godine i na dr`avnoj televiziji sam rekao najvi{e se bojim neumerenih o~ekivawa, preteranih o~ekivawa. Ova kriza je sazrevala 50 godina, i vi{e od 50 godina. Treba nam dosta vremena da se iz we iskobeqamo. Mo`da bismo se br`e i uspe{nije izvla~ili da nije pritisaka, da nije poku{aja da nam dodatno ote`aju polo`aj. Voditeq: Gledalac iz Ba~ke Palanke pita kakva je mogu}nost dobijawa dvojnog dr`avqanstva za one koji su ro|eni u Hrvatskoj, a trenutno `ive ovde? Dr [e{eq: Imamo politi~ki dogovor sa na{im koalicionim partnerima da se ubrza proces sticawa dr`avqanstva svim srpskim izbeglicama i da se otvori mogu}nost dvojnog dr`avqanstva za sve gra|ane prethodne Jugoslavije srpske nacionalnosti koji to dvojno dr`avqanstvo `ele. Voditeq: Evo ja }u samo skrenuti pa`wu, s obzirom da su 22 ~asa, zbog interesovawa gledalaca produ`i}emo jo{ 15 minuta emisiju s obzirom da pitawa sti`u nesmawenim intenzitetom. Da li se sla`ete? Gledalac iz Ba~ke Palanke pita da li }e do nove godine biti ispla}ene dve penzije? Dr [e{eq: Mi }emo nastojati da budu ispla}ene. O~ekujem da }e sigurno biti ispla}ena jedna, to je prvi deo novembarske penzije, oktobarska penzija je sada u potpunosti ispla}ena. Da li }emo uspeti do nove godine i drugi deo novembarske penzije, sada je to pod upitnikom. Mi smo planirali da i to uradimo, dakle da se u januaru isplati decembarska penzija i kako istekne koji mesec ispla}uje se, idealno bi bilo da se isplati za celi prethodni mesec, ali to jo{ ne mo`emo posti}i. Jer mi nismo imali ka{wewe tri meseca nego tri i po meseca u isplati redovnih penzija. Pa smo ta tri meseca likvidirali ostalo je tih 15 dana koji nas jo{ mu~e poprili~no. @elimo te penzije da isplatimo, onda ih ispla}ujemo bez {tampawa novca. Ako nam krene dobro ova akcija otkupa poslovnog pro338
stora, planirali smo da se sav taj novac od otkupa poslovnog prostora usmerava prema obnovi i izgradwi zemqe. Da finansiramo obnovu i izgradwu zemqe. Onda }emo li{iti obaveze neke druge izvore prihoda za dr`avu, pa }emo mo}i mnogo uspe{nije da pokrivamo ove socijalne potrebe, plate u zdravstvu, {kolstvu, dr`avnom aparatu itd. Voditeq: Za{to gospodin [e{eq, kao potpredsednik Vlade kao merilo plate`nog sredstva uzima marku a ne dinar? Dr [e{eq: Ne uzimam kao plate`no merilo, kao plate`no sredstvo marku nego je ponekad uzimam samo kao orijentir. Kada planiramo ne{to na du`u stazu mo`emo ispasti sme{ni da to planiramo u dinarima, jer dinar ne mo`e biti apsolutno stabilan. Vodimo politiku ~vrstog dinara, ali ne apsolutno ~vrstog, ne mo`e se u sada{woj ekonomskoj situaciji. Onda nam je marka taj neki orijentir prema kome se ravnamo i prema kome pravimo procene. Voditeq: Da li je gospodin [e{eq upoznat sa slu~ajevima da je bilo uzurpirano komunalno zemqi{te kod va{ari{ta i sto~ne pijace u Ba~koj Palanci? Dr [e{eq: Ne znam ni{ta o tome, ne znam o ~emu se radi zaista. Voditeq: Zbog ~ega se na pumpama gorivo prodaje za devize samo stranim dr`avqanima a ne i svim ostalim gra|anima? Dr [e{eq: Ne mo`emo sada da otvorimo prodaju i na{im gra|anima za devize, ali se mogu kupovati devizni bonovi koliko ja znam to nije ograni~eno samo na strance. Svako ko raspola`e devizama mo`e da kupi devizne bonove, a onaj ko mu proda benzin du`an je za te devize koje stekne na taj na~in da uveze benzin. A mi sada pripremamo i mislim tu negde pred novu godinu ili neposredno posle nove godine, u svakom slu~aju u januaru, mi }emo imati jedno celishodnije re{ewe za snabdevawe benzinom. O~ekujemo da se ove popravke zavr{e u obe rafinerije, i u pan~eva~koj i novosadskoj, i o~ekujemo da prorade neki na{i kreditni aran`mani koje smo u posledwe vreme sklopili da se definitivno normalizuje snabdevawe gorivom. Voditeq: Gledalac iz Gajdobre pita da li Srpska radikalna stranka smatra da je informisawe u dr`avnoj televiziji dobro, s obzirom da je wihov ~lan ministar za informisawe. Da li tu ne{to treba mewati? Dr [e{eq: Rekao sam ve} da treba. Iz Srpske radikalne stranke su dva ~lana Upravnog odbora dr`avne televizije,Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, i oni se trude u upravnom odboru ali iskreno da vam ka`em nije nam to prioritet. Prioritet je ekonomija i socijalna politika. A ovo kada stigne na red, ali u svakom slu~aju neprekidno ukazujemo i mislim da se u posledwe vreme program dr`avne televizije popravio, da se osteno popravio. Voditeq: Kako komentari{ete da ste nekada bili vojvoda, a danas ne? Dr [e{eq: I danas sam ja vojvoda, ja sam srpski ~etni~ki vojvoda i to ostajem do kraja `ivota. I najstariji sam po zvawu srpski ~etni~ki vojvoda, prema tome niko me ne mo`e smeniti i niko ne mo`e dovesti u pitawe tu moju titulu. Voditeq: Kada }e socijalno isplatiti bolovawe unazad godinu dana koje nije ispla}eno? 339
Dr [e{eq: Imamo zaostale isplate za 20 meseci de~ijih dodataka, imamo vi{e od 10 meseci zaostale isplate zemqoradni~kih penzija itd. Ne mo`emo sve odjednom, likvidirali smo tri zaostale redovne penzije, pa mali predah pravimo i pripremamo se da opet jednu od tih krupnh dr`avnih obaveza likvidiramo kroz ovakve isplate. Voditeq: Profesionalno vojno lice sa Kosova, sada `ivi u Novom Sadu, ima status privremeno raseqenog lica, kao i wegova supruga koja zbog toga ne mo`e da se zaposli. Da li gospodin [e{eq smatra da je u redu toliko poni`avawe pripadnika Vojske Jugoslavije bez obzira na ishod rata na Kosovu? Dr [e{eq: Mi profesionalnim oficirima, podoficirima moramo obezbediti stanove. To svaka dr`ava u svetu radi za oficire i podoficire, za policajce i za carinike. I mi to moramo da uradimo. Ovde je samo pitawe kada }emo biti u mogu}nosti da svima to reguli{emo. Voditeq: Risti} iz Novog Sada, povucite paralelu izme|u zvani~nog deviznog i tzv. pija~nog deviznog kursa i ka`ite svoje mi{qewe kako ta pojava uti~e na `ivotni standard obi~nog gra|anina. Dr [e{eq: Ne uti~e to na `ivotni standard. Na `ivotni standard uti~e neuskla|enost cena osnovnih proizvoda i plata. Sam kurs po sebi ni{ta ne govori. Mo`ete vi da poredite na osnovu kursa deviza plate`nu sposobnost na{ih gra|ana. Jer, sada je kurs marke na crnom tr`i{tu 20 dinara, otprilike 19-20 dinara, ja ne znam ja ne kupujem pa nemam sve`e informacije. Ali, kad kod nas kupite ne{to za 1.000 dinara, odre|enu koli~inu robe, vide}ete da je to otprilike ono {to mo`ete u Nema~koj da kupite za 100 maraka. Na osnovu kupovne mo}i, konkretne kupovne mo}i, realan kurs bi bio jedna marka 10 dinara. Na osnovu koli~ine dinara u opticaju realni kurs bi bio otprilike jedna marka 15 dinara. Po~etkom ove godine imali smo 10 milijardi dinara u opticaju, i kurs je otprilike bio 1 marka 10 dinara na crnom tr`i{tu. Sada je oko 15 milijardi dinara u opticaju i realno bi bilo da kurs bude jedna marka 15 dinara. A dostigla je taj kurs na crnom tr`i{tu od 20 dinara. Za{to je to tako? Pre svega zbog ovih problema koje imamo sa monetarnim udarima sa strane, sa povla~ewem dinara iz opticaja u Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori. Zatim zbog pona{awa pojedinih poslovnih banaka koje izlaze na crno tr`i{te sa prvom koli~inom dinara koje se do~epaju pa {pekuli{u. Na primer, jedna banka do|e u posed gotovog novca na ime raznih uplata i umesto da taj novac daqe plasira onako kako je namerila, ili da ga isplati onome kome je namewen, ona ga zdr`i dan dva i operi{e s wim na crnom tr`i{tu preko svojih dilera. Iza|e na crno tr`i{te kupuje devize, odmah raste tra`wa za devizama, ska~e kurs, i te devize banka onda proda po {ticungu koji je 4-5 dinara obi~no ve}i od kursa na crnom tr`i{tu. Razliku uzima za sebe direktor banke ili banka u celini a prika`e saldo isti, kao da se ni{ta nije desilo. Ali, kada se {pekuli{e novcem i kada se ostvari neka zarada to nije stvarawe nove vrednosti. Uvek je to na ne~iju {tetu. Ovog puta na {tetu svih gra|ana i dr`ave u celini. Voditeq: Savi} iz Novog Sada pita da li }ete do}i na otvarawe stranke novosadskih radikala u subotu? 340
Dr [e{eq: Sme{no pitawe. To je jedna grupa probisveta koje smo izbacili iz Srpske radikalne stranke i koja ni{ta ne predstavqa u politi~kom `ivotu. Voditeq: Kako tuma~ite ostavke 12 predsednika mesnih odbora radikalne stranke? Dr [e{eq: Gde je to bilo? Ne zna se. Neko bi `eleo da je to tako, a ne zna kako da to postigne. Voditeq: @elela bih da se vratimo malo i na politi~ku scenu Srbije, ovako smo pro{arali i ekonomskim i socijalnim temama, kako gledate na mitinge Saveza za promene koji se de{avaju konstantno u glavnom gradu? Dr [e{eq: U ovoj te{koj ekonomskoj situaciji slu`e kao sredstvo uveseqavawa naroda. Narod mora ne~im da se zabavi i onda tim svojim idiotlucima pomalo zabavqaju narod. I to je sve. Nikada se na{ narod ne}e povesti za tim izdajnicima oni su otvoreni izdajnici svi oni koji slede ameri~ku politiku su izdajnici. Posle ovog bombardovawa nema nikakve sumwe u to. Mi radikali smo to govorili pre vi{e godina, neki su nam verovali neki nisu, sada nam svi veruju otkako se desilo ovo bombardovawe. Oni su politi~ki propali nema {ta da tra`e na srpskim izborima. Ve}e bi rezultate postigli mo`da na ameri~kim izborima ili na ~e{kim. Voditeq: Da li smatrate da postoje razlozi za raspisivawe prevremenih izbora? Dr [e{eq: Nema nikakvih razloga. Slede}e godine imamo redovne lokalne i redovne savezne zbore. To je za slede}u godinu dovoqno i pokrajinske izbore u Vojvodini. A 2001. godine }emo imati redovne republi~ke izbore. Voditeq: Ja }u jo{ da vam pro~itam pitawa koja su upravo uru~ena, s obzirom da se zaista pribli`avamo kraju ove na{e ve~era{we emisije. [ta mislite o evangelisti~koj crkvi koja privla~i gra|ane i deli im pomo}? Dr [e{eq: Ja ne znam koji su motivi onoga ko postavqa pitawe, dakle {ta ga to mu~i da postavqa takvo pitawe koje je neuobi~ajeno. U na{oj zemqi deluje, koliko ja znam, slova~ka evangelisti~ka crkva, ona je izrazito patriotski usmerena. Ne znam u celini kako deluje i ne poznajem mnogo wenih sve{tenika, ali poznajem sve{tenika koji deluje na podru~ju Stare Pazove i Boqevaca. Boqevci su jedno selo u zemunskoj op{tini gde je oko pola stanovnika Slovaka, i u Staroj Pazovi ima visoki procenat Slovaka. Taj sve{tenik je izuzetno ~astan, po{ten ~ovek. Dobar patriota i me|u prvima je dobio medaqu zaslu`nog gra|anina Zemuna od radikalske vlasti, kao predsednik op{tine li~no sam to dodelio. Slova~ka evangelisti~ka crkva prema svemu {to sam ja ~uo veoma se ~asno pona{a, ozbiqno deluje, ozbiqna je crkvena organizacija protestantskog karaktera i nikada nijedan potez nije napravila protiv Srbije i srpskog naroda. Mo`da negde ima neki izuzetak za koji ja ne znam, moja sva saznawa govore ovo {to sam vam rekao. Voditeq: Kako vi niste dobili nikakvo odlikovawe za va{e zasluge za srpski narod? Dr [e{eq: Dobio sam, predsednik Republike Srpske mi je dodelio 5. maja ove godine orden Kara|or|eve zvezde prvog stepena. Znate, ja u principu mnogo ne dr`im do toga, evo prvi put mo`da da sam javno negde to sa341
op{tio. Da mi niste direktno postavili pitawe ne bih mo`da ni pomenuo. Nije to samo po sebi ne{to naro~ito zna~ajno, ja nisam ~ovek koji pati za tim. Ali mislim da je dodelom tog odlikovawa mnogo toga re~eno. Voditeq: Gledalac iz Vrbasa pita za{to dr`ava ne dozvoli poskupqewe cena uqa a kisele vode dozvoli? Dr [e{eq: [to se ti~e kisele vode ona nije bila na re`imu kontrole cena, i bez kisle vode se i mo`e `iveti, bez uqa se ne mo`e `iveti. Uqe spada u osnovne `ivotne namirnice. I zato dok traje ova na{a ekonomska kriza mi moramo kontrolisati cene osnovnih `ivotnih namirnica. Voditeq: Da li }e mo}i da se prevedu ili prepi{u automobili iz Republike Srpske? Dr [e{eq: Oni se i danas mogu prevesti ali pod izvesnim uslovima. Zna~i onaj ko je `iveo na podru~ju Republike Srpske pa se preselio u Srbiju, taj mo`e i svoj auto koji doveze preregistrovati. Ali neko ko je `iveo u Srbiji pa oti{ao i kupio auto u Republici Srpskoj ne mo`e. Mo`e ako ispuwava zakonske uslove kod uvoza automobila koji va`e za sve zemqe. Zna~i da je automobil star do 4 godine itd. Kako to zakon propisuje. Ali nema automatskog prevo|ewa. A onaj ko se preseli, tamo je kupio auto, tamo je `iveo itd., preseli se, doveze sa sobom auto, taj mo`e. Voditeq: Kako gledate, s obzirom da smo spomenuli Republiku Srpsku, kako gledate na razvoj situacije u Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Republika Srpska je u vrlo kriti~oj situaciji, wom vlada jedan krajwe izdajni~ki re`im koji predvodi Milorad Dodik. I Srpska radikalna stranka kojoj pripadam, uporno se trudi da obori Dodikovu vladu. Dodik je poslu{nik i slepi izvr{ilac ameri~kih naloga protiv srpskih nacionalnih interesa. Voditeq: Koliko je poznato Karl Vestendorp je zabranio Srpskoj radikalnoj stranci da iza|e pod tim imenom na izbore. Dr [e{eq: Ne to nije Vesterndorp, Vestendorp je poku{ao da smeni Nikolu Popla{ena sa funkcije predsednika Republike Srpske. A Vestendorpov naslednik, Bogdan Petri~, zabranio je srpskim radikalima da u~estvuju na lokalnim izborima. On nas je prvo ucewivao da se odreknemo Popla{ena, Mirka Blagojevi}a i jo{ nekoliko na{ih najistaknutijih aktivista, da se preregistrujemo, mi to nismo hteli i onda nam je zabranio u~e{}e na izborima. Mi sada pozivamo sve srpske partije da bojkotuju izbore. Ja sam ube|en da }e lokalni izbori u Republici Srpskoj biti bojkotovani od ~itavog srpskog naroda. Voditeq: Kakav je va{ stav prema Ratku Mladi}u i Radovanu Karayi}u? Dr [e{eq: Ja ih cenim kao istaknute srpske nacionalne borce i, naravno, i ~oveku koga cenim mogu da uputim neke primedbe, ali dok ih goni Ha{ki tribunal ja nijednu primedbu ne}u izre}i. Ja ih cenim kao srpske patriote, kao junake iz ovog oslobodila~kog rata srpskog naroda i sve bih u~inio {to je u na{oj mo}i da ih Amerikanci nikada ne uhvate. Voditeq: Gledateqka iz Novog Sada konstatuje da iz Srpske radikalne stranke nikoga nema u javnim preduze}ima u Novom Sadu. Dr [e{eq: U Novom Sadu, na`alost, nismo na vlasti. Bili smo nekada sada trenutno nismo, bi}emo opet. ^im osvojimo vlast u Novom Sadu bi}emo prisutni u svim javnim preduze}ima. 342
Voditeq: Evo jedno pitawe vezano za isplatu rezervista ovog rata. Dr [e{eq: Tu ima jedan problem. Savezna vlada i Ministarstvo odbrane su napravili jednu te{ku gre{ku {to su upo{te propisali te dnevnice za rezerviste. Ovo nije bila vojna ve`ba, ovo je bio rat. Kakve dnevnice u ratu. U ratu nema dnevnica. Zamislite da je ovaj rat trajao pet godina, ko bi onda dnevnice isplatio. Dnevnice se ispla|uju kada rezervista dobije poziv na vojnu ve`bu, onda kao i oficir koji ide sa wim i on dobija terenski dodatak, dnevnicu itd. U ratu se vr{i mobilizacija i nema dnevnica, ide se na kazan, jede se ono {to svi jedu, snabdeva se vojnik tamo gde se svi snabdevaju nema nikakvih dnevnica. Me|utim gre{ka je napravqena, dnevnice su odre|ene propisane i sada se moraju isplatiti. I mi neprekidno insistiramo da Savezna vlada isplati. One su delimi~no ispla}ene jo{ ima negde oko polovina da se isplati koliko ja znam. Voditeq: I za kraj ove na{e ve~era{we emisije jedno interesantno pitawe. Kako vi gospodine [e{eq vidite Jugoslaviju i Srbiju u 2000. godini i gde nam je mesto u Evropi? Dr [e{eq: Na{e mesto u Evropi je tamo gde je oduvek bilo. U 2000. godini mislim da }emo stabilizovati na{u ekonomsku i socijalnu situaciju, da }emo stabilizovati na{ polo`aj u odnosu prema na{im neprijateqima. U 2000. godini o~ekujem da }e se stvoriti uslovi da postanemo punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije. I da }emo po~eti da pripremamo uslove za osloba|awe Republike Srpske Krajine, za osloba|awe Republike Srpske, za povratak na Kosovo i Metohiju. Voditeq: Ja vam se zahvaqujem na vremenu koje ste odvojili da se dru`ite sa na{im gledaocima koji su kao {to ste videli pokazali zaista veliko interesovawe za va{e gostovawe. Jo{ jednom se izviwavam za ovo ka{wewe od pola sata, nadam se da }ete jo{ koji put biti gost Televizije Ba~ka Palanka. Dr [e{eq: Kad god me pozovete. Voditeq: Naravno, zahvaqujemo se i svim gledaocima koji su zaista bili vredni i javqali se na na{ kontakt telefon. Mi vam `elimo prijatno ve~e i preporu~ujemo da ostanete uz 57 kanal. Hvala na pa`wi.
XV RESTRIKTIVAN REPUBLI^KI BUYET TV “Oko sokolovo”, Gayin Han, 23. decembar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e, ovo je jo{ jedna emisija intervju Radio televizije Oko sokolovo. Vi znate da intervju obi~no po~iwe u 20 ~asova, ve~eras sa malim zaka{qeqem, uz na{e izviwewe. Razlozi su objektivni. U svakom slu~aju i ve~era{wa emisija je kontakt emisija, a vi ste ve} videli najavu i ve} uveliko zovete, a ja }u ponoviti na{e telefone. Pozivni za Gayin Han je 018 telefoni su 861-271 i 541-633. A na{ ve~era{qi gost dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. 343
Voditeq: U svakom slu~aju dobro do{li u Gayin Han u na{u televiziju. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Rekla sam da emisija po~iwe sa malim zaka{wewem pa vas moram pitati, kakvi su putevi. Vi dolazite iz Beograda. Dr [e{eq: Autoput je dobar, zaista nema nikakvih problema. Voditeq: Klizavo? Dr [e{eq: Nije ni toliko klizavo, mora se opreznije voziti naravno. Voditeq: Malo sporije. Dr [e{eq: Ali ~ist je put. Temperatura je ispod 0 pa uvek treba ~ovek da bude oprezan, ali ~ist je put. Voditeq: Vi ste ~est gost na malim ekranima, ali eto prvi put ste na na{oj televiziji. Da li ste prvi put u Gayin Hanu? Dr [e{eq: Ne nisam prvi put, bio sam mislim u dva ili tri navrata ranije u Gayinom Hanu, imali smo i tribinu Srpske radikalne stranke, to je bilo koliko se se}am 1996. godine posledwi put. Voditeq: Da. Tada jo{ na{a televizija nije po~ela sa radom. Ovih dana pa`wu javnosti privla~i zasedawe Narodne skup{tine Srbije. Centralna tema zasedawa bilo je usvajawe buyeta za narednu godinu. Stavka je 28, 9 milijardi dinara, to je usvojena cifra, re~eno je da je taj iznos realno mawi nego za ovu godinu. Da je buyet restrektivan i {to je jo{ va`nije da }e se rashodi finansirati samo iz realnih izvora. Ho}ete li nam to malo bli`e objasniti. Dr [e{eq: U nominalnom iznosu buyet za 2000. godinu je za nepunih 35% ve}i od buyeta za 1999. godinu. Ali o~ekujemo da otprilike 50% bude inflacija, ukupni iznos inflacije za ovu godinu. Zna~i, kada obra~unate stopu inflacije onda je realno buyet za 2000. godinu mawi. Restrektivan je utoliko {to je ova vlada {tedqiva i {to planira kresawe svih buyetskih izdavawa koja nisu racionalna, daqe kresawe. [to se ti~e racionalnih izdavawa naravno prioritet imaju radovi na obnovi zemqe, investicije u privredu, zdravstvo, {kolstvo i socijalnu politiku pre svega penzije i de~ije dodatke. Mi planiramo da taj problem delimi~no re{imo ve} po~etkom slede}e godine. Buyet je ovakav naravno silom prilika. Svi bismo voleli da je dr`ava u mnogo boqem stawu da je privreda zdravija pa da mo`emo imati onakav buyet kakav bi svi `eleli kada je re~ o buyetskim korisnicima. Na{a je intencija, na{ je ciq da javna potro{wa u slede}oj godini bude negde do 50% ukupnog dru{tvenog bruto proizvoda. I to nam je bio orijentir i za pro{lu godinu. S tim {to mi jo{ nismo dostigli nivo privredne proizvodwe iz pro{le godine jer je zemqa pretrpela veliku {tetu u toku NATO bombardovawa. Negde do 100 milijardi dolara je bilo {tete prouzrokovane direktno bombardovawem, a naravno i skoro sva privreda je bila u zastoju u vreme ratnog stawa. Retko koja fabrika da je mogla da radi punim kapacitetom. Voditeq: Na skup{tinskom zasedawu vi ste rekli da je inflacija u ovoj godini 50%, procenat dva ispod toga. Dr [e{eq: Ne znamo sada ta~no, ~ekamo da se zavr{i godina pa da nam statisti~ki zavod dostavi konkretne cifre. Ali, otprilike o~ekujemo da 344
bude u tom iznosu. Imali smo mi ja~i inflatroni udar u septembru i oktobru, ali smo se s wim izborili i tako sveli inflaciju, odnosno poskupqewe u novembru negde na 1 ili 2 %, a u decembru imamo zabele`en minus, imamo dakle ne samo nultu inflaciju nego jedan pozitivni trend, imamo vra}awe cena na stari nivo. Tako da smo time uspeli da savladamo ono {to je kao velika opasnost pretilo tokom septembra i oktobra, da se desi jedan stampedo, da cene neprekidno rastu i da nam obezvrede sve napore koje realno ula`emo u privredi i u socijalnoj sferi, koji daju odre|ene rezultate, ne onolike kakve bi `eleli, ali naravno veoma osetne i veoma ozbiqne. Voditeq: Kako vlada ocewuje ovu stopu inflacije? Ipak je to 50%, da li je to ipak i neki... Dr [e{eq: Imali smo pro{le godine stopu inflacije od 50% i tada smo to smatrali uspehom kada smo imali u vidu sankcije, blokadu, ukupne te{ko}e sa kojima se suo~ava privreda. Ove godine smo imali, pored svega toga, tromese~ni rat, agresiju. Tako da ima razloga za zadovoqstvo. Setite se u vreme vlade Branka Mikuli}a inflacija je bila vi{e od 200%. Ja ne}u da poredim sada sa nekim stawem iz 1993. godine, kada smo imali onu hiperinflaciju, kada smo imali pravi stampedo itd. Ali pogledajte relativno stabilnije neke periode, na primer taj period vlade Branka Mikuli}a kada je 200% bila inflacija. Setite se kolika je inflacija bila u vreme Ante Markovi}a, tada smo imali tako|e jedan stampedo 1989. godine. Ovo je zaista jedan pozitivan korak, jedan zna~ajan uspeh na{e ekonomske politike. Voditeq: Rekli ste u decembru je zaustavqena inflacija. Kakva se situacija o~ekuje u narednom periodu. Dr [e{eq: Mi mislimo da }e u januaru daqi negativni trend da se nastavi u sferi cena. Zatim da }emo u januaru normalizovati snabdevawe gra|ana svim osnovnim prehrambenim artiklima, imali smo mi i do sada dobro snabdevawe posle onih ve{ta~kih nesta{ica koje su nam izazvali {pekulanti, opet negde u oktobru pa i novembru, mi smo tr`i{te snabdeli dovoqnim koli~inama i uqa i bra{na i {e}era i mleka, s tim {to je sada porasla potro{wa odnosno porasle su nabavke. Sada skoro svaki gra|anin `eli da stvori neku ku}nu zalihu pou~en ranijim iskustvom. I rast tih ku}nih zaliha sada opet izaziva neke prividne nesta{ice na tr`i{tu, mada morate priznati da sada te robe ima i da se gra|ani mogu snabdeti. O~ekujemo da }e se tra`wa zasititi negde ve} u januaru, da }e te ku}ne zalihe dosti}i odre|eni nivo gde vi{e gra|ani ne}e pomi{qati da ih dopuwuju, da daqe kupuju jo{ neki litar uqa na primer, i ta smawena tra`wa }e nam situaciju na tr`i{tu potpuno normalizovati, da }ete imati u samouslugama rafove pune i uqa i {e}era i bra{na, a da qudi ne}e tako da se jagme da ih kupuju. Voditeq: Januara su i praznici i iza nas tako... Dr [e{eq: A {to je najva`nije odr`ali smo ovde vrlo niske cene osnovnih prehrambenih namirnica i to je ono {to ~uva `ivotni standard u ovim te{kim okolnostima. Voditeq: Vlada Srbija je uvek posebnu pa`wu posve}ivala ostvarivawu socijalnih ciqeva, da li }e tako biti i ubudu}e? 345
Dr [e{eq: Da, mi smo jedan uspeh postigli likvidirawem dr`avnog duga prema penzionerima, prema redovnim penzionerima. Mi smo isplatili tri zakasnele penzije, ostalo je jo{ nekih pola penzije, ukupno ka{wewe je bilo tri i po penzije, tri penzije smo isplatili kroz bonove za pla}aqe elektri~ne energije. Tu su opozicione partije poku{ale da nam naprave neke smicalice, poku{ali su da obezvrede te na{e napore pa se i poneki penzioner pobunio javno, uglavnom onaj koji ima ve}u penziju od proseka, mnogo ve}u od proseka, koji ima 5.000, 6.000 ili 8.000 dinara penziju, e sada to wemu smeta jer te tri penzije su 20.000 ili 25.000 dinara, on odmah ra~una koliko mu treba vremena da to sve potro{i kroz ra~une za elektri~nu energiju. Mi smo po{li od interesa ogromne ve}ine penzionera i prose~nih penzionera kojima je ovo zaista veliko olak{awe. Jer treba imati u vidu da me|u penzionerima ima dosta starih qudi i bolesnih qudi, koji nikada ne bi do~ekali da im se isplate u novcu ta penzije, i kada bi neko sada imao pare, ~ak da ima i devize pa ih odmah podeli, nema dovoqno robe na tr`i{tu i opet bi se inflatorni stampedo desio, zato smo morali da tra`imo varijantu koja ne izaziva inflaciju. I zaista ova podela zaostalih penzija nije izazvala nikakav inflatorni udar. Sa druge strane, mi smo svakako morali da ula`emo pare u elektroprivredu, u popravku, obnovu wenih kapaciteta, wenih potencijala itd. i sve ono {to je dr`ava dala za te svrhe. Zatim, obra~unali smo dugove elektroprivrede dr`avi i izvr{ili izvesno prelamawe, jo{ ne potpuno, jo{ treba da radimo na tom prelamawu, otpisa}emo i daqe jedan broj obaveza elektroprivredi prema dr`avi i daqe }emo ulagati u popravku wenih potencijala, wenih kapaciteta, prenosne mre`e, i izmiriti me|usobno uzajamna potra`ivawa. A sa druge strane, penzioneri zaista imaju razloga da budu zadovoqni. Sada moramo neki predah napraviti, jer je ovo bio prevelik teret za elektroprivredu, pa da u perspektivi tako re{imo i pitawe zaostalih zemqoradni~kih penzija i zaostalih de~ijih dodataka. Negde 20 de~ijih dodataka nije ispla}eno. Voditeq: Materinskih... Dr [e{eq: I materinskih, tzv. porodiqskih dodataka itd. Gotov novac niko `iv nije u stawu da obezbedi, a rekli smo da ne}emo {tampati pare. Zna~i moramo iz realnih izvora. A ovo je na~in po{to svakako moramo ulagati u energetiku, po{to svakako moramo ulagati u neke druge grane, tra`i}emo i neku varijantu da to ne bude samo zna~i pla}awe struje nego eventualno da se, jo{ ne{to na to prikop~a. Hteli smo u prvoj zamisli da i pla}awe komunalija tako reguli{emo. Me|utim vi znate kakva je situacija u pojedinim gradovima u Srbiji, u nekim gradovima vlada ta propala koalicija Zajedno i sa wima nije bio mogu} sporazum ove vrste. U svakom slu~aju to nismo zaboravili i planiramo za izvesno vreme, kroz odre|en broj meseci da i taj problem re{imo. Voditeq: Gospodine [e{eq, do{lo je ve} dosta pitawa na{ih gledalaca, ako se sla`ete da odgovorite na neka. Marina Kosti} iz Aleksinca pozdravqa gosta. Gledalac iz Vu~ja se ne sla`e sa va{om konstatacijom da je ~in qubqewa ruke izdaja ve} stvar kulture i vaspitawa. 346
Dr [e{eq: A koje to pravilo pristojnosti, kulture i vaspitawa nala`e jednom politi~aru iz jedne zemqe, koja je nedavno bila bombardovana, da qubi ruke ratnom zlo~incu. Medlin Olbrajt je ratni zlo~inac. Na{i sudovi su je proglasili. Protiv we je podignut ve}i broj optu`nica u Srbiji. Koje to pravilo pristojnosti Vuku Dr{akovi}u nala`e da joj qubi ruku? Voditeq: Time bismo odgovorili na to pitawe. Dr [e{eq: Znate, u stara vremena u nekim zemqama je to bio obi~aj da mu{karac `eni kao dami qubi ruku. Ali Vuk Dr{akovi} nije i{ao kao mu{karac u Berlin nego je i{ao kao politi~ar. I Medlin Olbrajt nije i{la kao `ena u Berlin nego je i{la kao politi~ar. Ako Vuk Dr{akovi} `eli da se doka`e kao mu{karac onda treba da se dokazuje u Srbiji, u Beogradu, u svojoj ku}i a ne u Berlinu. U Berlinu, ako se ve} pojavio trebalo je da zastupa interese svoje zemqe, iako ga niko nije ovlastio da bude oficijelni zastupnik. I nije mogao sebi da dozvoli, da je ~astan i po{ten ~ovek, ni da se rukuje sa zlo~incima koji su ubijali srpsku decu, a on je tu krvavu ruku qubio. Ta ruka je krvava, do lakata krvava. Ta ruka je kriva za vi{e od 2.000 ubijenih gra|ana Savezne Republike Jugoslavije me|u wima veliki broj dece poginule pod NATO bombama. Kako je to mogu}e. Voditeq: Dragan Jovanovi} iz Ni{a, da li mi prosvetni radnici mo`emo da pre`ivimo mesec sa 600 dinara bez regresa, bez toplog obroka. Da li smo mi gra|ani drugog reda? Dr [e{eq: Ja znam da su plate prosvetnih radnika niske, a ne znam ni za jednu koja je 600 dinara, ipak su te plate ve}e od 600 dinara. Naravno, ni onolike kolike su nisu dovoqne za `ivot. I trudimo se da popravimo polo`aj prosvetnih radnika. Imali smo nekoliko mawih pove}awa tih plata i u perspektivi }emo da ih pove}amo. Ne mo`emo onoliko naravno koliko bi to bilo potrebno, ali prosvetni radnici treba da znaju da ima jedna kategorija stanovnika koja je jo{ vi{e ugro`ena od wih a `ivi tako|e od buyeta. To su dr`avni ~inovnici. Oni imaju jo{ mawe plate, pune tri godine nije bilo nikakvih pove}awa plata dr`avnim ~inovnicima. Voditeq: Deni} iz Gorweg Barbe{a pozdrav gostu i pitawe koje su programske razlike koje su svojevremeno onemogu}ile stvarawe koalicije izme|u radikala i SPO-a, a koje su programske sli~nosti koje su omogu}ile stvarawe koalicije izme|u radikala i SPS-a? Dr [e{eq: Prvo, Srpska radikalna stranka je izrazito patriotska politi~ka partija, sa izdajni~kim strankama ne mo`emo da pravimo koaliciju. Sa onim ko qubi ruke ratnim zlo~incima ne mo`emo da pravimo koaliciju. Sa onim ko dobija pare od Amerikanaca da deluje protiv svog naroda i svoje dr`ave ne mo`emo da pravimo koaliciju. To je na nivou op{tih principa. A kada pogledamo konkrtne ~iwenice sa Vukom Dra{kovi}em niko `iv ne mo`e da pravi koaliciju. On je imao svojevremeno koaliciju sa Mi}unovi}em pa je razvrgao. Pa je imao koaliciju sa Ko{tunicom na izborima 1992. godine pa je razvrgao. Pa je imao koaliciju sa Vesnom Pe{i} pa je razvrgao. Pa je imao koaliciju sa Du{anom Mihajlovi}em pa je razvrgao. Pa je imao koaliciju sa \in|i}em tu tzv. koaliciju Zajedno pa su se posva|ali. Na sva zvona su se posva|ali. Pa je imao koali347
ciju sa socijalistima i JUL-om pa je ta koalicija propala, kada je u{ao u Saveznu vladu. Ko god je pravio koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em gorko se kajao. Mi smo upoznali Vuka Dra{kovi}a ko je i kakav je pre nego ove druge politi~ke partije pa nam nikada nije palo na pamet da sa wim pravimo koaliciju. [to se ti~e ove sada{we koalicije Srpske radikalne stranke i levi~arskih partija Socijalisti~ke partije i JUL-a, ta koalicija je na konkretnim principima i konkretnim ciqevima. Ta koalicija je formirana da bi se odbranila zemqa od NATO-a i Amerikanaca. Da se sa~uva ono {to se sada mo`e sa~uvati od srpskih teritorija i da se izdr`i do nekih povoqnijih istorijskih okolnosti koje bi nam pru`ile {ansu da povratimo ono {to je privremeno izgubqeno. Ova koalicija radikala i levi~arskih partija je formirana da se prebrodi ova te{ka ekonomska kriza i da se stvore uslovi za izlazak iz te krize. Mi te uslove stvaramo, mi smo ve} krenuli na javne radove. Vidite ova obnova Srbije to su ti javni radovi. Mi koncentri{emo dr`avne pare i usmeravamo ih u sasvim konkretne projekte, dakle finansiramo projekte a ne dajemo socijalu kao {to je to ranije dr`ava ~inila, davala kredite fabrikama, fabrike te kredite nisu vra}ale a nije bilo nikakvih pomaka. Sada im finansiramo poslove, to smo i pre rata po~eli sa metalskim kompleksom. Mi metalskom kompleksu nismo delili pare, nego smo naru~ivali robu. Da li su to kombajni, da li su to traktori, da li je ovo, da li je ono a mi smo pla}ali konkretnu robu unapred. Sada finansiramo izgradwu zemqe, skoro sve gra|evinske firme u Srbiji su u tome anga`ovane, skoro sve firme iz metalnog kompleksa i mnoge druge proizvo|a~i gra|evinskog materijala itd. I mi }emo sa tim nastaviti. Ako se se}ate to je bila jedna od okosnica ekonomskog programa Srpske radikalne stranke – javni radovi i oslonac na sopstvene snage. Tu smo na{li zajedni~ki jezik sa levi~arskim partijama. Daqe, mere {tedwe. Nikada Srbija u svojoj istoriji nije imala {tedqiviju i disciplinovaniju vladu od ove dana{we. Daqe, projekat ubrzane privatizacije i racionalne privatizacije i na tome radimo. To ide mnogo sporije nego {to bi mi `eleli, ali ide. Evo sada smo usvojili zakon o privatizaciji poslovnog prostora, onaj ko ga koristi mo`e da ga otkupi. Ali ne u bescewe nego po ozbiqnim cenama koje su ne{to ni`e od tr`i{nih, ako je 60.000 dinara ova propisana dr`avna cena za poslovni prostor u ekskluzivnoj beogradskoj zoni kao {to je Knez Mihailova ulica ili kao {to su Terazije, onda je to otprilike 3000 maraka po kursu na crnom tr`i{tu. A tamo poslovni prostor ko{ta 4000 ili 5.000 maraka, dakle nije ba{ onoliko koliko se mo`e posti}i u trgovini me|u privatnicima, ali je ipak zna~ajna suma i dr`ava dobija zna~ajna sredstva. Mi imamo otprilike milion kvadratnih metara poslovnog prostora kao dr`ava na podru~ju cele Srbije, ako se privatizuje 10% to je 100.000 kvadratnih metara, ako se za svaki kvadratni metar dobije samo 1.000 maraka to je 100 miliona maraka. To je dve milijarde dinara. Voditeq: Koliko sam ja upu}ena zakupci tog prostora nisu u obavezi da otkupe... Dr [e{eq: Nisu u obavezi, ko `eli... 348
Voditeq: Ali, ta sredstva }e daqe biti usmeravana upravo, tako kako ste rekli, na konkretne... Dr [e{eq: Pre svega u obnovu zemqe na konkretne poslove. I kada mi zavr{imo ovo {to je uni{teno i o{te}eno bombardovawem, imamo mi ~itav niz drugih poslova koji tako|e zna~e obnovu Srbije, izgradwu autoputeva i drugih saobra}ajnica, izgradwu infrastrukture. Nas radikale su optu`ivali, ako se se}ate, izlazila je ona “Na{a borba”, da li se se}ate, pre nekoliko godina pa je bilo u nastavcima, optu`ivali su nas da u na{em ekonomskom programu kopiramo Hitlera. Hitler je tu bio ekonomski uspe{an. Mi nismo kopirali Hitlera to je radio i Ruzvelt u Wu Dilu, to je jedan ekonomski koncept koji nema veze sa ideologijom. Ali je pametan i promi{qen i dovodi do ekonomskog ozdravqewa. Voditeq: Da pre|emo na druga pitawa. Radovan Marinkovi} iz Doweg Du{nika ima tri pitawa, dok ste bili u opoziciji bilo vam je `ao napa}enog naroda, sada kada je na{ narod jo{ napa}eniji vi ga i ne spomiwete. Dr [e{eq: E kada sam bio u opoziciji ja nisam jadikovao, iznosio sam konkretne ideje kako iza}i iz krize i kako re{iti socijalne probleme. Neki drugi pla~qivim tonom govore i jadikuju na politi~koj sceni. Oni koji se ne razumeju u ekonomiju i koji ne znaju da se bave politikom. Mi radikali nikada nismo jadikovali. Mi smo pravili dijagnozu stawa i predlagali re{ewa. I neka od tih re{ewa sada realizujemo. Ovu ideju o isplati zaostalih penzija kroz ra~une za struju zastupao sam u predizbornoj kampawi 1997. godine. Onda smo seli sa koalicionim partnerima, razmotrili je li ideja dobra, koje su dobre ta~ke, koje su joj slabe strane utvrdili da je treba primeniti i primewujemo je. Oko prodaje poslovnog prostora mi razgovaramo skoro dve godine u Vladi Srbije, sada je to sazrelo sada se to re{ava. Doneli smo jedan sasvim dobar jednostavan, razumqiv zakon. Voditeq: Drugo pitawe je vezano za penzije, obe}ali ste da }e kada u|ete u vladu odnos plata i penzija biti 1:2, da }ete suzbiti kriminal a ni{ta od toga nije realizovano. Dr [e{eq: Nisam to obe}ao. Obe}ao sam da }e najve}a penzija biti dva puta ve}a od najmawe, dakle odnos, razmer me|u penzijama 1:2. Ali to bismo mi realizovali da smo kao Srpska radikalna stranka sami osvojili vlast. Treba da imate u vidu da narod na pro{lim izborima nijednoj stranci nije poverio da sama vlada, nijedna stranka nije dobila apsolutnu ve}inu glasova. Narod nas je naterao da pravimo koaliciju. I to onu najracionalniju koaliciju. Ako vi vidite da tu nije bilo alternative, zna~i najprirodnija je bila ova koalicija koja ve} postoji. Po{to sa Dr{akovi}em niko ne mo`e da ra~una ne{to ozbiqno. Mi smo nudili wemu da bude jedan od partnera, a mi radikali nismo hteli samo sa wim, to bi bila katastrofa. A on nije hteo da u|e kao ~etvrti partner u koaliciju jer tada ne bi mogao da diktira bilo kakve svoje uslove i ucene. Po{to je ova vlada koaliciona ona je kompromisna. Na{a politika je kopromisna, zasnovana na kompromisu me|u na{im programima. Samo ono {to usaglasimo na osnovu na{ih programa, politika je Vlade nacionalnog jedinstva. 349
Ako se ne usaglasimo ne mo`emo da provedemo. Tako da niko ne mo`e da pretenduje da u celosti ostvari svoj strana~ki program nego ovaj zajedni~ki koji je usagla{en. Voditeq: I tre}e pitawe, dok ste bili opozicija govorili ste da najobi~niji ekonomista zna da svako {tampawe novca zna~i rast crnog kursa. Sada za to optu`ujete Crnu Goru i Republiku Srpsku. Dr [e{eq: To nije ta~no. Prvo, mi smo protiv {tampawa novca i to je orijentacija cele vlade. Ali u uslovima duboke krize u kakvoj se nalazi na{a zemqa, nemogu}e je to u potpunosti izbe}i. Ako ve} nije mogu}e u potpunosti izbe}i onda treba krajwe racionalno tome pristupiti. Ako pogledamo koja je koli~ina novca u opticaju vide}emo da inflatorni trendovi i kurs na crnom tr`i{tu nisu samo time diktirani. Po~etkom ove godine na crnom tr`i{tu marka je vredela oko 10 dinara. A bilo je deset milijardi dinara u opticaju. Sada ima 15 milijardi dinara u opticaju, po logici stvari marka bi na crnom tr`i{tu trebalo da bude oko 15 dinara, da je samo {tampawe novca uticalo na kurs marke. Ali i tada bi marka bila suvi{e visoko vrednovana. Kada vidite {ta mo`ete kupiti za 100 maraka u Nema~koj i za 1.000 dinara u Srbiji, uveri}ete se da je negde realni kurs po kupovnoj snazi 1 marka 10 dinara. To vam mogu pri~ati qudi koji `ive u Nema~koj. Mogu vam ta~no navesti robu koju mogu kupiti za 100 maraka. Pogledajte onda, mo`ete kod nas tu istu robu kupiti za 1.000 dinara. [to zna~i da su nam cene mnogo ni`e, {to zna~i da je marka suvi{e visoko vrednovana, odnosno da je dinar obezvre|en u tim transakcijama. A kod nas je sada kurs otprilike na crnom tr`i{tu 19 ili 20 dinara za 1 marku. [ta je to {to je dodatno uticalo sada, pored rasta nov~ane mase koji nije bio visok za ove na{e uslove. I koji je bio otprilike na nivou inflacije, ako je 50% rasla nov~ana masa otprilike nam je tolika inflacija. [ta je dodatno uticalo. Dodatno je uticala situacija u Crnoj Gori, potiskivawe dinara iz opticaja. Izbacivawe u potpunosti dinara iz opticaja sa Kosova i Metohije. Izbacivawe dinara iz opticaja u Republici Srpskoj. Pa ~ak i ubacivawe falsifikovanog novca i pona{awe nekih banaka na crnom tr`i{tu. Neke banke koje do|u do odre|ene koli~ine dinara upuste se u {pekulacije, po{aqu svoje qude na crno tr`i{te da otkupquju devize. Tako pove}aju ve{ta~ki potra`wu za devizama. To izaziva odmah rast vrednosti deviza na crnom tr`i{tu. Onaj ko kupi devize posle ih prodaje po {ticungu, ako na primer otkupi za 20 dinara marku pa je proda za 23 ili 25 dinara po {ticungu, po tzv. `iralnom kursu, zaradu od 5 dinara stavi u svoj yep. Ali ta zarada nije stvorena u proizvodwi, to nije nova vrednost, novostvorena vrednost. [pekulacijama na finansijskom tr`i{tu ne mo`e se stvoriti nova vrednost, kad god neko dobije to je na ra~un drugoga ko je izgubio. Ne mo`e neko staviti ne{to u svoj yep na finansijskom tr`i{tu, kroz finansijske {pekulacije a da to prethodno nije uzeto iz ne~ijeg drugog yepa. E to je ono {to nam remeti situaciju na crnom tr`i{tu i zbog ~ega moramo disciplinovati banke, i zbog ~ega moramo jo{ rigoroznije mere kontrole provoditi. Voditeq: Nenad Damjanovi} iz Doweg Du{nika tri pitawa. Prvo, da li ste jo{ uvek ~etni~ki vojvoda? 350
Dr [e{eq: Da, jo{ uvek sam i ostajem do kraja `ivota i niko mi ne mo`e oduzeti to zvawe. Voditeq: Da li ste upoznati sa situacijom da op{tinski odbor radikalne stranke u Gayinom Hanu postoji na papiru? Dr [e{eq: Nije ta~no da postoji na papiru ja sam pre ove emisije do{ao u op{tinski odbor Srpske radikalne stranke, mi imamo prostorije na{e stranke. Kada sam pro{li put dolazio u Gayin Han nismo imali re{eno to pitawe, sada imamo. Imamo dve kancelarije, imamo telefon, imamo ve}i broj ~lanova koji su me do~ekali. Do~ekao me je skoro celi op{tinski odbor Srpske radikalne stranke iz Gayinog Hana. Voditeq: Tre}e pitawe, ve} ste malopre odgovorili otprilike na to, obe}ali ste kada je marka bila 17 da }ete je vratiti na 14 dinara. Ona je sada 20 kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Nisam ja nikada obe}ao da }e se vratiti na 14 dinara, to jednostavno nije istina. Ali sam tada kada je bila 17 dinara rekao da je realni kurs prema koli~ini novca u opticaju 14 dinara, kao {to sada ka`em da je realno po koli~ini novca u opticaju 15, a da je po kupovnoj mo}i ~ak 10, ali ne mo`emo mi sada pretendovati zbog ove ukupne situacije u kojoj se zemqa nalazi da taj odnos kupovne mo}i bude izjedna~en. Ovo su neprirodni uslovi, ovo su vanredne okolnosti i zbog toga je taj poreme}aj. Voditeq: Iz Doweg Du{nika Borivoje \or|evi} dva pitawa. Za{to radikalna stranka nije ostala ono {to je bila pre dve godine, i drugo pitawe zar posle svega va{ dolazak u Gayin Han ima svrhu? Nije precizirano... Dr [e{eq: Ja sam do{ao u Gayin Han zato {to me je va{a televizija pozvala da gostujem. Zato {to kao politi~ar `elim da odgovaram neposredno na pitawa gra|ana. Dakle da pola`em na taj na~in ra~une gra|anima. Na{a stranka je isto ono {to je bila i pre dve godine i pre pet godina, pre 10 godina. Mi 10-to godi{wicu stranke obele`avamo 23. januara 2000. godine. Ni od ~ega mi u na{em programu nismo odustali. Ali mi nismo formirali stranku da budemo ve~ito opozicija. Mi smo formirali Srpsku radikalnu stranku da osvojimo vlast. Hteli smo, kao {to rekoh, malopre sami da osvojimo vlast ali nam narod na izborima nije dao. Narod je rekao ne mo`e niko sam da vlada, moraju se praviti koalicije. Koalicije su bile mogu}e samo me|u ~etiri stranke: Srpske radikalne stranke, Socijalisti~ke partije Srbije, JUL i Srpskog pokreta obnove. Rekoh vam ve} sa Srpskim pokretom obnove ne mo`e niko `iv pa ne mo`emo ni mi radikali. Onda je morala da se pravi koalicija izme|u jedne desne i dve levi~arske stranke. Ta koalicija u teorijsko-politi~kom smislu nije prirodna, kada levica i desnica sklapaju pakt. Me|utim, kada je zemqa ugro`ena, kada je zemqa prakti~no neprekidno u opsadnom stawu, onda je to i te kako prirodno i... Voditeq: Treba raditi u interesu zemqe. Dr [e{eq: Nije bilo druge, treba raditi u interesu zemqe. Pogotovo ako na{a stranka ne}e da se proda srpskim neprijateqima. Ako ne}emo da se priklawamo Amerikancima. A ne}emo i to smo dokazali kroz ovih 10 godina. 351
Voditeq: Gospodine [e{eq, raznorodna pitawa, po{to ste potpredsednik Republi~ke vlade, Ivan iz Leskovca pita kada }e biti pove}ane plate u zdravstvu? Dr [e{eq: Nastoja}emo opet da postepeno pove}avamo i plate u zdravstvu, ali wih smo br`e pove}avali nego u prosveti. Voditeq: Drugo pitawe, ka`e radikal sam objasnite sada{we granice Srbije. Dr [e{eq: Dana{we granice Srbije su su`ene zbog najezde srpskih neprijateqa. Napravqene su neke katastrofalne istorijske gre{ke. Prva istorijska gre{ka je bila ulazak u Jugoslaviju, tu krivicu snosi kraq Aleksandar Kara|or|evi}. Druga istorijska gre{ka je bila komunisti~ka revolucija i dolazak Josipa Broza Tita na vlast. Tu gre{ku tu odgovornost snose srpski komunisti, tada su srpske zemqe raspar~ane. Prvo smo u{li u neprirodnu dr`avnu zajednicu sa Hrvatima i Slovencima koji nam nikada nisu bili prijateqi, a onda su srpske zemqe raspar~ane i pripremqen je raspad Jugoslavije. Kada je po~eo raspad Jugoslavije zapadne sile su se ume{ali i stale otvoreno na stranu srpskih neprijateqa i Slovenaca i Hrvata i bosanskih muslimana i [iptara. Mi nismo stvorili takve okolnosti, te okolnosti su stvorli na{i preci i u vreme Kraqevine Jugoslavije i posle Drugog svetskog rata, a mi smo sada u poziciji da ispravimo ono {to se ispraviti mo`e. Da spasemo ono {to se spasiti mo`e. Voditeq: Pe{i} iz @itora|e do skora je bio ~lan Srpske radikalne stranke, za{to se Voja [e{eq jeftino prodao SPS-u, za{to ne radite na suzbijawu kriminala? Dr [e{eq: Mene ~udi {to je taj ~ovek bio ~lan Srpske radikalne stranke, ja iskreno i ne verujem da je bio ~lan. Ali dobro ako mu za ne{to koristi da se tako predstavi to je wegova stvar, to je uostalom i wegovo pravo. Jeste li vi ~uli i za jednu kriminalnu aferu u vrhu vlasti od kada je formirana ova vlada? Jeste li ~uli za jednu? Voditeq: Ne. Dr [e{eq: Nije bilo nijedne, a evo skoro ve} dve godine kako postoji. Zar to nije, zar stezawe discipline nije najefikasnija brorba protiv kriminala. Voditeq: Gledalac iz Lebana, peto~lana porodica, samo jedan radi kako da se `ivi? Dr [e{eq: Te{ko se mo`e `iveti od jedne plate, to je sigurno. Voditeq: Mnogo je socijalno ugro`enih u ovom trenutku. Dr [e{eq: To je sve ~iwenica. Mi poku{avamo da se iz toga iskobeqamo. Ali to ne mo`e za kratko vreme, ne mo`e preko no}i. Voditeq: [ta se sve radi, da se rehabilituje privreda kao jedan od preduslova da... Dr [e{eq: Javni radovi, ovo su javni radovi na obnovi Srbije. Nema drugog na~ina da se rehabilituje privreda. Imamo katastrofalno ka{wewe u procesu privatizacije, to nam se osvetilo. Mi jo{ imamo dru{tveni sektor, on nigde na svetu ne postoji. On je potpuno neracionalan. Hteli bismo privatizaciju, ometaju nas zapadne sile, mi ho}emo privatizaciju ali ne da obezvredvimo i prodamo u bescewe na{e proizvodne kapaci352
tete. Nego po nekim realnim cenama. A da onda te pare koje dobijemo investiramo u ne{to drugo. Rehabilitovati privredu mo`emo samo na ovaj na~in kroz konkretne poslove. Vi ste videli koliko smo zao{trili disciplinu kod ovih firmi koje su anga`ovane. Ma{inska industrija iz Ni{a je zabrqala ne{to u radovima na autoputu pa je dobila po nosu. Pa se onda popravila. Pa je onda Go{a iz Smederevske Palanke zabrqano na ovom mostu kod Kovina, pa je dobio javno po nosu pa se sada popravqa. Kada dobiju javno po nosu ipak mogu da rade kako treba. I, sa druge strane, ne mo`emo mi da obezbedimo sve pare za ove investcije na kojima radimo. Obezbedimo deo, pa damo da se isplate radnici. Ima tu mnogo fabrika koje su godinama tavorile, nisu po {est meseci mogle da plate radnike, a sada radnici dobiju neke plate. Nisu to ba{ idealne plate, ali plate koje ne{to u `ivotu zna~e. Pa 30–50 posto isplatimo u novcu, pa onda od nekih du`nika prema dr`avi uzmemo gra|evinski materijal umesto para, ako ne mogu da daju pare mogu gra|evinski materijal, mogu ~elik, mogu ovo, mogu ono. Tako prebijamo me|usobna potra`ivawa a sve to investiramo u obnovu. Dakle, krajwe se racionalno pona{amo, ali treba}e nam nekoliko godina ovakvog racionalnog pona{awa da sve stvari dovedemo u red. Dr`ava je 50 godina trunula, ekonomski trunula. Ne mo`e preko no}i to sve da se elimini{e. A mi smo prisiqeni da se uzdamo u sopstvene snage. Ne daje niko spoqa ni{ta. Jer da daju Amerikanci dali bi Rumunima, je li tako. Sada{wa rumunska vlada im slepo slu`i. Dali bi Bugarima i sada{wa, bugarska vlada slepo slu`i Amerikancima. Imali li poltronskije vlade od sada{we makedonske vlade prema Amerikancima i {ta su dobili od Amerikanaca Makedonci? Ni{ta. Voditeq: Obnova se finansira iz realnih izvora, sopstvenim sredstvima... Dr [e{eq: Imamo prvo ove dnevnice solidarnosti koje su odmerene prema visini primawa. Dakle nisu za sve iste, za male plate jedna dnevnice, postoji jedan cenzus ispod koga uop{te ne uzimamo tu dnevnicu. Za velike plate to je ve} i {est dnevnica. To je jedan od izvora na{ih prihoda. Zatim idemo u prodaju poslovnog prostora tako|e da neki novac izvu~emo. Kresali smo buyetska davawa za razne stavke pa smo te pare usmeravali u ovo. Jer ovo nisu ba~ene pare, kada se ula`e u proizvodwu to je najefikasniji na~in ozdravqewa privrede. Ali za konkretne poslove. Ranije je bila praksa da se kreditiraju firme, da se kreditiraju fabrike. One uzmu kredite i pojedu ih. Voditeq: [to se pokazalo kao neisplativo. Prva faza obnove je zavr{ena kako ocewujete ve} smo u{li u drugu fazu... Dr [e{eq: Pogledajte samo brojke koliko smo puteva popravili, koliko smo mostova popravili, koliko smo novih saobra}ajnica izgradili, koliko smo novih stanova izgradili i popravili. Voditeq: Da li su po obe}awu Vlade sve porodice koje su ostale bez krova nad glavom dobile... Dr [e{eq: Ne bih mogao da vam se zakunem da su ba{ sve, ali vi{e od 500 je ve} dobilo krov nad glavom. Zna~i gde nisu taj posao je pri kraju. Voditeq: U toku. 353
Dr [e{eq: Ali za vrlo kratko vreme }e sve biti gotovo. I odmah ka`emo evo taj smo posao potpuno zavr{ili. Kada zavr{imo obnovu puteva i mostova evo i to smo potpuno zavr{ili. I onda idemo daqe. Popravqamo i fabrike, znate evo sada smo u programu usvojili za Slobodu iz ^a~ka, to je bila izvanredna fabrika. Jedna od najuspe{nijih fabrika pre bombardovawa. Ve} je po~ela da izlazi na tr`i{te, prodaje {porete, prodaje gasne pe}i, prodaje ovo, prodaje ono, ve} se polako obnavqa. Voditeq: Gospodine [e{eq, mnogo je pitawa da se mi malo odmorimo uz jednu muzi~ku pauzu, po izboru na{eg muzi~kog urednika. Ponovo smo u studiju TV “Oko sokolovo”, pratite emisiju Intervju. Emisiju koja je izazvala va{e veliko interesovawe. Gost je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq, pre nego {to pre|emo na ova brojna pitawa gledalaca, ja bih vas upitala ne{to. Imamo kritike na ra~un Vlade narodnog jedinstva za rad u proteklom veoma te{kom periodu. Kako biste vi ocenili rad Vlade... Dr [e{eq: Rad je bio uspe{an u onoj meri u kojoj je to bilo mogu}e. Voditeq: Kritike naravno od opozicionih stranaka nekada... Dr [e{eq: Kritike treba da postoje i zaslu`ujemo kritike svih gra|ana i napade i psovke ponekada. Narod treba da kritikuje vlast, koga }e ako ne}e vlast. Svoju vast. Kakvi smo mi, onakvi smo kakve je narod izabrao. Kakve je dakle `eleo na ~elu Srbije. Da je hteo neke druge, izabrao bi te druge. Nije hteo, hteo je nas. Setite se ratnog stawa, je li sve funkcionisalo u ratnom stawu. Voditeq: Jeste nije bilo... Dr [e{eq: Funkcionisala je dr`ava boqe nego u miru. Na tom primeru mo`ete da vidite da je ova vlada sposobna. Ali ona ne mo`e da prevazi|e objektivne uslove svoga delovawa tako lako i tako jednostavno. Tu joj treba vremena. Ako mi nastavimo ovom politikom i ovim tempom, onda }emo vrlo brzo realizovati sve svoje ciqeve. Nadam se da }emo uspeti i da }emo nastaviti. Da nam se ne}e ne{to ispre~iti. Od kada je formirana ova vlada mi smo imali samo jedni krizu. To je bilo u junu mesecu povodom prihvatawa plana ^ernomirdin-Ahtisari mi srpski radikali smo jedini glasali protiv. Tada je do{lo do prave krize vlade. Ovo sve ostalo ~ini period dobrog funkcionisawa i dobre saradwe. Naravno ima tu poneki problem, javi se, znate kao me|u svim qudima. Javi se unutar stranaka a kamo li ne bi me|u strankama. Voditeq: Ali se oni re{avaju... Dr [e{eq: Ali se re{avaju na jedan principijelan na~in i uspe{no. Voditeq: Tepovac iz Leskovca, Vlada je rekla da suzbija kriminal, odakle benzin na ulicama nije li to kriminal. I drugo, u Leskovcu ste marta rekli da }e za tri meseca Crna Gora iza}i iz Jugoslavije. Dr [e{eq: Nisam ja rekao u Leskovcu, u martu, da }e Crna Gora za tri meseca iza}i iz Jugoslavije, to jednostavno, nije istina. Ja sam govorio o opasnosti da se otcepi Crna Gora, kao {to i danas govorim o toj opasnosti. Ba{ i danas u Beogradu na konferenciji za {tampu Srpske radikalne stranke. Takve rokove nisam davao. 354
Voditeq: Kako Vlada ocewuje ovu situaciju, ve} smo rekli moneta marka, incident na aerodromu. Dr [e{eq: Milo \ukanovi} je potpuno instrumentalizovan od strane Amerikanaca. Taj incident na aerodromu je otvorena provokacija na{e vojske, ispitivawe pulsa kako bi na{a vojska reagovala u nekom kriti~nijem momentu. Voditeq: ^uju se ~ak neke najave da na savezne izbore Crna Gora ne}e iza}i. Dr [e{eq: Crna Gora }e iza}i a ako neka stranka u Crnoj Gori bojkotuje to je wena stvar. Savezne izbore provodi savezna dr`ava. Ako neko bude spre~avao odr`avawe izbora u Crnoj Gori mi srpski radikali smo se po tom pitawu izjasnili, smatramo da onda treba uvesti vanredno stawe. Treba spre~iti takve poku{aje, takve udare na dr`avu. [to se ti~e kriminala tu se borimo. Setite se, odmah posle bombardovawa kolika je bila cena benzina na crnom tr`i{tu, 2 marke i vi{e od 2 mrake. A sada je otprilike 1 marka i 10 pfeniga. Ja ne kupujem benzin na crnom tr`i{tu ali koliko sam informisan otprilike je 1 marka i 10 pfeniga. Za{to je do{lo do tog obarawa cena na crnom tr`i{tu. Zato {to smo smawivali poreze, doprinose, akcize, carine u nekoliko navrata. Tako smo obarali tu cenu. I sada normalizujemo, trebalo je do kraja decembra da normalizujemo snabdevawe na svim pumpama, mo`da ne}emo uspeti ba{ do kraja decembra, ali do polovine januara, u januaru o~ekujemo da }emo to sigurno uspeti. Takva je sada situacija na popravci pan~eva~ke i novosadske rafinerije. I kada propi{emo cenu benzina racionalno }e biti da to bude otprilike 1 marka. Takvu smo cenu imali i pre rata. Zna~i mi smo ve} na crnom tr`i{tu pametnim ekonomskim merama cenu benzina sveli na podno{qiv nivo. [ta ovo govori? Da je najefikasnija borba protiv kriminala kroz sistemske mere. Vi uhvatite jednog {vercera, uhvatite drugog, na kraju krajeva uhvatite ve}i broj {vercera {ta da radite sa wima. Morate ih opet pustiti, kod ku}e ~ekaju `ene, deca, muka ih na to naterala. A kada primenimo pametne sistemske mere mi onda gu{imo {verc u za~etku. Kada sutra bude benzina na svakoj pumi po 1 marku, vi{e niko ne}e prodavati na ulici. Niti bi neko onda kupovao na ulici pa makar tamo bilo i 90 pfeniga jer nije siguran koliko su vode sipali u taj benzin. A na pumpama se ipak benzin boqe kontroli{e. Ne}u da ka`em i tu se de{avaju razne stvari, ali ipak je neka kontrola ozbiqnija. Voditeq: Radikali iz Gwilana ka`u pozdrav, kada }emo se vratiti na Kosovo sa vojvodom na ~elu? Dr [e{eq: Mora}emo se vratiti na Kosovo i mislim da to pre svega zavisi od realizacije na{eg zahteva da Savezna Republika Jugoslavija postane punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije. To nam je najve}a {ansa da povratimo Kosovo i Metohiju. I ne samo Kosovo i Metohiju i da kona~no bacimo sa svoje grba~e i NATO i Amerikance. I na tome intenzivno radimo u to ste mogli da se uverite. I danas je delegacija Savezne skup{tine u Moskvi, prisustvovala je sednici zajedni~ke komisije, a ju~e su bili, videli ste Tomislava Nikoli}a na televiziji, za355
tim Milutina Stojkovi}a i @ivka [okolova~kog, bili su kao ~lanovi na{e delegacije na sednici gorweg doma ruskog parlamenta. Bili su lepo pozdravqeni. Voditeq: Da li vi o~ekujete da }e se promeniti odnos Moskva Jugoslavije odnosno Rusija Jugoslavija kada se sada formira koaliciona vlada odnosno nova vlada. Dr [e{eq: Neprekidno se mewa taj odnos naboqe u posledwih nekoliko godina. Drugo, na sada{wim ruskim izborima odnele su prevagu ruske patriote. Zaista ruske patriote. Pravi bum je zabele`ila stranka Putina, ona je osvojila skoro 24% i za jedan procenat se pribli`ila komunistima. Na ~emu je Putin dobio ovako dobre rezultate, na patriotskoj orijentaciji. Zbog toga {to je kona~no krenuo u obra~un sa ~e~enskim teroristima i pobuwenicima. Kao {to bi mi uradili na Kosovu. Zbog toga je dobio Rusiju iza sebe. Komunisti su vodili patriotsku politiku i do sada, @irinovski je vodio patriotsku politiku, Primakov i Lu{kov su vodili patriotsku politiku. I ruski narod je u ogromnoj ve}ini glasao za ruske patriote iz ove ~etiri stranke. Jablokov koji je izrazito prozapadna partija vrlo lo{e je pro{ao, najgori je. Proameri~ka partija, kako rekoh sada, Jablokov je izrazito proameri~ka partija i najmawe je dobio glasova na ovim izborima. Voditeq: Gospodine [e{eq, imamo zaista veliki broj pitawa, pa ako bismo mogli malo kra}e. Iz Ravne Dubrave, Gradimir Stanojevi}, da li mo`e da se obezbedi novac za izgradwu regionalnih puteva u Zaplewu. Dr [e{eq: Mi sada pravimo program izgradwe puteva i popravke puteva u Srbiji za slede}u godinu. Taj zahtev treba da podnese nadle`na op{tina i mi }emo u taj program da uklopimo sve ono {to je realno i {to je mogu}e za slede}u godinu. Zavisno od onih para koje Ministarstvo saobra}aja ostvari kroz delatnost direkcije za puteve. Voditeq: Pored Ministarstva saobra}aja tu je i Fond za razvoj koji bi trebalo da pomogne nerazvijene op{tine. Vi znate da op{tina Gayin Han spada u 24 nerazvijene u Srbiji. Koliko se mo`e pomo}i tim op{tinama. Znamo da je obnova zemqe prioritet me|utim... Dr [e{eq: Fond za razvoj poma`e koliko mo`e. Znate dosta je ispra`wen taj Fond za razvoj jer smo svojevremeno zna~ajan deo novca iz tog fonda ulagali u isplate penzija. Jer penzijski fond sam po sebi ne bi nikada mogao da isplati penzije, nema dovoqnog priliva. Onda Vlada priska}e u pomo} kada za{kripi. I Vlada daje svoje pare. Sa druge strane, ranije je bila orijentacija fonda za razvoj da se daju krediti fabrikama, firmama i onda te fabrike ne vrate te kredite. Ogroman broj fabrika ima koje nisu vratike kredite. Tu smo se uverili da je to pogre{na politika i vi{e ne dajemo kredite nego naru~ujemo poslove. I, mislim da }e nam to biti trajna orijentacija. Popravite ovaj put dobi}ete pare. Evo vam avans, evo sledi toliko i toliko para, dugujemo vam toliko, izmiri}emo na taj i taj na~in. To je jedini pametan na~in. Ina~e da mi damo kredit, direktor primi kredit i sada on raspola`e tim kreditom ode sve u potro{wu. Ni{ta se ne proizvede, nema obrta kapitala i opet se pojavi sa zahtevom za 356
novi kredit. Dokle tako. Ne mo`e tako. Ovaj na~in pomagawa obnove privrede omogu}ava onima koji su iole sposobni da isplivaju. To je najzdraviji na~in. Voditeq: Ovde u svakom slu~aju postoje veliki kapaciteti, verujem da treba pomo}i ovoj op{tini. Dr [e{eq: I Gayinom Hanu i svakoj drugoj nerazvijenoj op{tini u Srbiji, naravno ali ta orijentacija treba da bude u Gayinom Hanu naru~uje se, ako se sada uradi ova hladwa~a, da uradite to i to za Republiku, mogu se i republi~ke rezerve skladi{titi na kraju krajeva ako se potencijal hladwa~e ne mo`e na drugi na~in izmiriti. Onda dr`ava plati {to je uskladi{teno, pa se zaposle radnici koji to ~uvaju, koji obezbe|uju, koji pode{avaju temperaturne uslove itd. Da se ne me{am sada u tehnologiju. Dakle, postoje na~ini ali dr`ava mora imati ~istu ra~unicu i sa op{tinama i sa preduze}ima. Vi dr`avi to dr`ava pla}a toliko. Nema ono na poverewe kao ranije, evo vam ove pare pa vi to pametno iskoristite. Kada dr`ava daje pare ona treba odmah da ka`e za te pare treba to, to i to da mi uradi{. Voditeq: Nata{a iz Leskovca, ~iji su avioni koji lete iznad Leskovca? Dr [e{eq: Ne bi smelo da ima neregularnih letova. Zna~i mogu biti u pitawu redovne avionske linije. Voditeq: Na{e avionske linije? Dr [e{eq: Ne moraju biti na{e, znate malo te`e na{i avioni sada lete u inostranstvo, ali mi nismo zatvorili svoj vazdu{ni prostor za strane avione, jer nam oni pla}aju svako preletawe. To je nama ~ist devizni prihod. Tako da pretpostavqam da su to putni~ki avioni, koji bi drugi bili. Voditeq: Marinkovi} Goran iz ^ekmina pita za{to tr`i{na inspekcija ne funkcioni{e kada se prijavi da benzinska puma prodaje gorivo posle 16 ~asova u vrednosti jedna nema~ka marka za 1 litar benzina. Dr [e{eq: Trebala bi tr`i{na inspekcija da reaguje na svaku prijavu gra|ana, ne mogu za konkretan slu~aj da odgovorim za{to eventualno negde nije reagovala. Morala bi da reaguje na svaku ubedqivu prijavu. Dakle, svaku prijavu za koju se proceni da je osnovana. Voditeq: Gledalac iz Leskovca, da li je mogu}e da zaposleni u Elektrodistribuciji ne pla}aju ra~une za struju, zna se da imaju dobre plate. Dr [e{eq: To nije mogu}e, me|utim ne iskqu~ujem mogu}nost da im je nekada jedan deo plate ispla}en kroz pla}awe wihovih ra~una za struju, da je tu do{lo do prelamawa. I to je jedna racionalna varijanta od koje ne bi trebalo da be`imo. I, sa druge strane, vidite, sada pravimo sporazum sa elektroprivredom da, im otpi{emo doprinose i poreze prema dr`avi opet u izvesnom iznosu a konto toga {to je elektroprivreda prihvatila na sebe, zaista te{ko breme, da se preko we izvr{i nadoknada tri zaostale penzije. I na kraju, vidite jo{ jednu stvar. Mi smo u ove protekle dve godine vrlo retko korigovali cenu struje. Imali smo u maju pro{le godine poskupqewe od 9,5% i sada u leto 9, 5%. Voditeq: I sada nije vra}eno na zimsku tarifu. Dr [e{eq: To su jedina dva poskupqewa. Pro{le godine kada je trebalo da se pre|e na zimsku tarifu, koja je 50% skupqa od letwe, mi smo pre357
{li samo na 25%. A sada uop{te nismo krenuli na zimsku tarifu. To je zaista opet jedan veliki doprinos poboq{awu `ivotnog standarda gra|ana. Imamo najjeftiniju struju na svetu, a struje ima dovoqno. Radovala se ova proameri~ka opozicije ne}e biti struje, smrzava}emo se. Struje ima dovoqno. S vremena na vreme ima poneko iskqu~eqe, ima nekada i havarijskih iskqu~ewa, ali to je prirodno. Toga ima i u najnormalnijim okolnostima. Pogotovo u ovim na{im. Ali struje }e biti dovoqno celu ovu zimu. Voditeq: Bratislav iz Ni{a govorite stalno o ratnim zlo~icima potenciraju}i svoju silu i hrabrost. Klinton je bio na Kosovu, za{to ga niste uhapsili? Dr [e{eq: Ne mo`emo da uhapsimo Klintona na Kosovu jo{ uvek, zato {to je Kosovo okupirano od NATO trupa pa nije pod kontrolom na{e vojske i policije. ^im nam Klinton dopadne {aka, uhapsi}emo ga. Voditeq: Gledalac iz Ni{a, jedno provokativno pitawe, po{to ste rekli da ste sveli cenu benzina na 1,10 maraka, da li vi vodite crno tr`i{te benzina? Dr [e{eq: Ne vodim, nikada se nisma bavio nikakvim tr`i{tem pa ni crni tr`i{tem. Rekao sam da smo sistemskim merama oborili cenu benzina na crnom tr`i{tu, i nafte i benzina, nafta je sada oko 80 pfeniga. A benzin je bio vi{e od 2 marke, dakle na{im sistemskim merama liberalizacijom, smawivawem akciza, poreza, carina itd. mi smo oborili tu cenu. I doveli je gotovo do onog nivoa na kome }e biti kada uskoro normalizujemo snabdevawe na svim pumpama. I ne treba o~ekivati da }e benzin biti ispod 1 marke, bilo bi iracionalno. Je li tako? Kada je ova vlada formirana, kada je izvr{ena devalvacija mi smo korigovali cenu i litar benzina bio je 6 dinara, marka je bila 6 dinara. Pa onda je izvr{ena samo jedna korekcija, benzin je sko~io na 7 dinara otprilike, i tako nas je i rat zatekao. Posle nije bilo korekcije cena benzina. Voditeq: Civilni invalid rata iz Leskovca, za{to primawa civilnih invalida rata kasne 7 meseci? Dr [e{eq: To je problem ukupne socijalne politike, kasne sva socijalna davawa. Voditeq: Jovan Stojanovi} iz Leskovca ka`e, gospodin [e{eq je u predizbornoj kampawi obe}avao da }e poqoprivrednicima obzbediti ~etiri puta jeftinije |ubrivo, i moli da to prokomentari{ete. Dr [e{eq: Mi }emo nastojati da to uradimo. Mi od toga nismo odustali. Sada ve} imamo snabdevawe poqoprivrednika jeftinijim |ubrivom nego {to je ono na slobodnom tr`i{tu, ali imamo, naravno, mnogo problema sa na{im fabrikama ve{ta~kog |ubriva, sa Zorkom u [apcu, sa azotarom u Pan~evu, sa fabrikom u Prahovu, sa fabrikom u Subotici. Nekada je tu problem sirovina, nekada problem energije, ali postepeno te probleme re{avamo i mislim da }emo do prole}ne setve imati normalizovano snabdevawe ve{ta~kim |ubrivom. I da }e to ve{ta~ko |ubrivo biti mnogo jeftinije nego {to su na{i poqoprivrednici navikli. Voditeq: Isti gospodin ka`e da je p~elar i pita za{to dr`ava ne plasira med na inostrano tr`i{te, i time obezbedi zaradu i dr`avi i p~elarima? 358
Dr [e{eq: Na{ je ciq da smawujemo u~e{}e dr`ave u plasirawu poqoprivrednih proizvoda, i dr`ava se uglavnom ograni~ava na strate{ke poqoprivredne proizvode, ~iju proizvodwu subvencioni{e, to su p{enica, kukuruz, suncokret, soja, {e}erna repa itd. Tamo gde se dr`ava ne me{a u proizvodwu, gde ne subvencioni{e proizvodwu otvaramo mogu}nost slobodnoj trgovini. Kod nas svako mo`e doma}i med da izveze, ko je za to zainteresovan, da prona|e neku svoju ra~unicu. Ne bi trebala dr`ava sve da izvozi, i med i pu`eve, i jabuke, ~ak i maline. Pa su se i neke dr`avne firme u to ume{ale, ja sam intimno protiv toga. Mislim da tu treba potpuno slobodna da bude trgovina, slobodan izvoz. Voditeq: Jedno pitawe iz Leskovca, dokle }emo mi raditi kod privatnika za 50 maraka, gde je inspekcija? Dr [e{eq: Inspekciji treba prijaviti svaki slu~aj kr{ewa zakona. Postoji minimalna propisana nadnica, minimalna plata, i postoje ugovori o radu. Postoje kloektivni ugovori o radu i oni moraju da se po{tuju. Sada ne mogu da u|em u konkretan slu~aj koji je privatnik u pitawu. Voditeq: U svakom slu~aju da se obrati nadle`noj slu`bi. Bojan iz Gwilana da li dr`ava priznaje prodaju nekretnina [iptarima? Dr [e{eq: Ne, postoji zakon koji jo{ nije promewen prema kome je zabrawena trgovina nekretninama izme|u [iptara i ostalih gra|ana Srbije, ba{ zato {to je dr`ava svojevremeno poku{ala na taj na~in da smawi iseqavaqe Srba sa Kosova i Metohije. Voditeq: Dragan Leskovac, citiram, za{to je na SNN-u izjavio da }e zavesti vanredno stawe u Crnoj Gori i da li vlast planira rat protiv Crne Gore? Dr [e{eq: Nisam ja ni{ta izjavio na SNN-u i nisam izjavio da }u zavesti vanredno stawe. Izjavio sam na konferenciji za {tampu da se Srpska radikalna stranka zala`e, da }e se zalagati za zavo|ewe vanrednog stawa ako neko poku{a da spre~i odr`avawe saveznih izbora u Crnoj Gori. Savezni izbori se moraju odr`ati i u Srbiji i u Crnoj Gori. Voditeq: Gledateqka iz Ni{a, Milica Petrovi}, ceni [e{eqa mada nije ~lan sranke i pita, kada }e se poboq{ati situacija u zdravstvu jer velika je sramota da lekari primaju mnogo ni`u platu u odnosu na radnike DIN-a. Da za zdravstvo ste ve}... Dr [e{eq: Da, ali duvanska industrija je u dru{tvenom sektoru, to je dru{tvena firma, a zdravstvo je u javnom sektoru i zdravstvo se finansira iz buyeta. Naravno, duvanska industrija ima svojevrstan monopolski polo`aj na na{em tr`i{tu, jer je kod nas proizvodwa duvana uvek mawa od potro{we. I duvanska industrija nema nikakvih problema sa plasmanom svojih proizvoda. A po{to je pretrpela razarawa, mi smo ih dodatno osloba|ali dela poreza prema dr`avi, smawili smo poresku stopu kako bi joj olak{ali da br`e iza|e iz ove situacije u kojoj se zatekla u toku rata. Weni proizvodni kapaciteti su bili u velikom procentu razru{eni. Duvanska industrija se uspe{no obnavqa, a u~estvuje i u finansirawu drugih radova na obnovi zemqe kao donator. I ~itav niz uspe{nih firmi iz drugih sektora tako|e u tome u~estvuju kao donatori. Mislim da se duvanska industrija tu korektno pokazala. Ne mogu ja sada da u|em u neke unu359
tra{we sfere i odnose, ali ona je u dru{tvenom sektoru a mi smatramo da je ona i pogodna za neku privatizaciju u kojoj bi se privukao zna~ajan strani kapital ~ak je nekih razgovora bilo pred sami rat, mislim da se pomiwao Filip Moris i neke druge zainteresovane strane fabrike {to bi bilo vrlo zna~ajno. Ona bi bila u jo{ boqoj ekonomskoj poziciji, kada bi do{lo do te privatizacije. Bila je re~ o dokapitalizaciji ili prodaji dela akcija itd. Voditeq: Gospo|a Milica jo{ jedno pitawe ima, da li }e se promeniti zakon o radnim odnosima koji predvi|a prestanak rada u 65 godini. To se mo`e dozvoliti izuzetno, ali kada }e onda mladi dobiti posao. Dr [e{eq: Ne mislite vaqda da sada mo`emo smawivati tu starosnu granicu? Mislim da ne}e biti tog smawivawa starosne granice, to bi bilo neracionalno. Idealno bi bilo da nema nikakvih ograni~ewa za zapo{qavawe osim u dr`avnom sektoru, u dr`avnoj slu`bi. U dr`avnoj slu`bi mora da postoji apsolutna granica. A u privatnom sektoru bi normalno bilo da ~ovek mo`e i do 100-te godine da radi ukoliko je sposoban za rad. Znate, prinudno penzionisawe je ipak jedan atak na qudsko dostojanstvo i na qudsku slobodu. Odlazak u penziju treba da bude pravo, a ne obaveza osim u javnim slu`bama, dakle u dr`avnim institucijama. Me|utim, mi smo u ovakvoj situaciji u kakvoj smo i ne mo`emo re}i, hajde sada treba oterati ove ne{to starije u penziju, smawivati godine starosti na 60, 55, na 50 da bi se mladi lak{e zapo{qavali. Time se ni{ta ne posti`e. Pove}avamo broj penzionera, a ne pove}avamo broj radnika. Broj radnika onda ostaje isti. Jedni odu u penziju pre vremena, drugi se zaposle na wihova mesta, pitawe je da li bi se zaposlili, mo`da bi neko i{ao na smawivawe broja radnih mesta. I dr`ava ima mnogo ve}e obaveze prema penzionerima. A penzioneri odu u penziju dok su jo{ radno aktivni, dok su jo{ sposobni da rade. Sa druge strane znate, treba imati u vidu ne smemo ni tako lako qude terati u penziju. De{ava se to da se jedan broj qudi po penzionisawu vrlo te{ko snalazi u `ivotu. A prili~no je visok procenat qudi koji umru u prvoj godini po odlasku u penziju. Ako se ne sna|u, ako ne na|u neku drugu `ivotnu zanimaciju. Znate, navikao je na jedan `ivotni tempo, na jedan ritam, posle se te{ko prilagodi tome da ne mora da ustane ujutru, da nema radnih obaveza, da nema ovo, da nema ono i ako se ~ovek tu ne sna|e, ne na|e na vreme neku drugu zanimaciju izgubi jednostavno na odre|en na~in voqu za `ivotom. Mi moramo imati u principu podjednaku pa`wu i posve}ivati podjednaku brigu svim kategorijama stanovni{tva. Naravno, na mladima ostaje dr`ava, na mladima ostaje dru{tvo, i wima treba najve}u pa`wu posve}ivati. Ali ne tako {to }emo celu jednu generaciju eliminisati. Voditeq: Gledalac iz Mero{ine da li ste upoznati sa obe}awem Jove Todorovi}a da isplati regres, topli obrok i platu za oktobar i novembar, da li }e to biti? Dr [e{eq: Da li }e biti mogu}e, vide}emo, mi se trudimo. Znate ponekad Jovo Todorovi} obe}a neku isplatu pre nego {to se konsultuje sa Vladom ili ministrom finansija. Pa je u nekoliko navrata bio slu~aj da je ministar finansija morao navrat nanos neke pare da obezbedi, da pokrije ne360
ka obe}awa, da li Todorovi}eva ili nekog drugog. U svakom slu~aju, sve {to bude Vlada mogla da uradi uradi}e. Ja vas u to uveravam. Ali, mi smo u situaciji da sa svih strana tra`e novac, s pravom tra`e i o~ekuju novac a mi ne mo`emo uvek svima dati. Pa jednom uradimo jednima, drugi put drugima, tre}i put tre}ima. Voditeq: Gledalac iz Prokupqa, Kosovo je u sastavu Jugoslavije, za{to Klinton nije uhap{en kada je bio na Kosovu? Dr [e{eq: Odgovorio sam to. Voditeq: To je ve} odgovoreno. [ta je sa de~ijim dodacima koji kasne 24 meseca, pita Peri} iz Ni{a? Dr [e{eq: I na to sam odgovorio na po~etku. Voditeq: Milo{ sa Bulevara ka`e samo nedequ dana pre stupawa u koalicionu vladu RTS vas je zvala fa{istima. Za{to ste onda pristali da u|ete u Vladu? Dr [e{eq: Nisu nas zvali nedequ dana pred ulazak u Vladu, mislim da su nas posledwi put tako nazvali da li krajem 1997. godine. Mi nismo zadovoqni stawem na RTS-u, i zala`emo se za promene tog stawa, ali nije nam to neki prioritet. Na{i prioriteti su u odbrani zemqe, ekonomskoj i socijalnoj sferi. A sve ostalo }e do}i na red. Ali to i kada nas neko napadne niko mu ne veruje pa nam takvi napadi i ne smetaju. Meni smeta samo kada neko objavi konkretnu la`, nedavno sam podneo prijavu protiv redakcije lista Danas jer su objavili da sam ja izjavio ako se otcepi Crna Gora da }e Crnogorci u Srbiji nositi `ute zna~ke. Ili objave tamo da sam zaklao ne~iju `enu i {ta ja znam. U tim slu~ajevima treba intervenisati, ovako kada se neke nebuloze iznesu kojima niko ne veruje {ta mi to smeta. Voditeq: Ova pitawa odvajam, sva su vezana za benzin. Dragan iz Leskovca, kako gospodin [e{eq obja{wava inflaciju od 50% kada je u martu marka bila 9, sada je 20 dinara, penzija mi je bila 200 maraka, a sada 50 maraka. Dr [e{eq: Ja ne znam gde taj gospodin prima penziju u markama, kod nas se penzija ispla}uje u dinarima i penzije se kotiraju prema visini prose~ne plate. I kolike su plate tolike su i penzije. A {to se ti~e inflacije ona se obra~nava prema ukupnom rastu cena u jednoj zemqi. A ne obra~unava se prema crnom tr`i{tu. Na crnom tr`i{tu kurs zavisi od ponude i potra`we maraka, samo od ponude i potra`we. Kada je ve}a potra`wa maraka ska~e im cena. Kada je smawena potra`wa opada im cena. I to nema direktne veze sa stawem u ekonomiji. Mi sada o~ekujemo da }e kurs marke biti `estoko uzdrman i da }e marka pasti kada po~ne primena zakona o otkupu poslovnog prostora. Jer ko }e otkupqivati poslovni prostor, najvi{e privatnici. Oni vole da ~uvaju svoju u{te|evinu u markama. Mora}e te marke da promene u dinara i da plate preko ra~una. Zna~i, bi}e potra`wa za dinarima, a dinare ne}emo {tampati, to }e biti jedan dosta zna~ajan, tako bar o~ekujemo, udar na marku. Voditeq: Gospodine [e{eq, mnogo je pitawa, ve} smo produ`ili emisiju, mnoga }e ostati bez odgovora. Ka`ite, eto, pred kraj kako vi kao pot361
predsednik Republi~ke vlade vidite na{u zemqu u prvoj godini, odnosno u posledwoj godini ovog milenijuma i u prvim godinama narednog milenijuma. Prvenstveno u ekonomskom smislu, jer to interesuje sve na{e gledaoce. Zatim, ukqu~ivawe Jugoslavije u me|unarodnu zajednicu. Tu je ulagawe stranog kapitala, posebno saradwa sa inostranstvom, zna~i ta aktuelna pitawa. Dr [e{eq: Posledwa godina ovog milenijuma, 2000. godina bi}e godina reka znoja koje }e te}i {irom Srbije. To }e biti i daqe godina muke, ali godina optimizma. @ivot }e biti te`ak, bi}e ne{to lak{i nego ove godine, ali i daqe te`ak. Bi}e jo{ oskudice, bi}e jo{ socijalnih problema, ali bi}e mnogo pametnih poteza na ekonomskom planu, koji }e narodu uneti novi nadu i optimizam da }e se iz ove ekonomske krize isplivati. Da }e socijalni problemi biti re{eni u 2000. godini, o~ekujem i realizaciju na{e `eqe da na{a zemqa postane punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije. Mi ve} imamo jedan sporazum sa Rusijom koji je nedavno postignut, koji predstavqa korak do carinske unije. Nama je veoma zna~ajna carinska unija jer bi se svu na{u robu plasirali bez ikakvih carina {irom Rusije, a rusku robu {irom Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije. I kada pogledate {ta mi mo`emo ponuditi ruskom tr`i{tu i koliko }emo biti konkurentiji ako se ukinu carine, vide}ete da je to velika {ansa i za na{u poqoprivredu, za prehrambenu industriju, ko`nu, tekstilnu i za ~itav niz drugih grana. Sa druge strane, u Rusiji mi bez ikakvih carinskih barijera mo`emo nabaviti sve potrebne sirovine, energente, a i mnogo ruskih proizvoda koji po tehnologiji nimalo ne zaostaju za najsavremenijim zapadnim. Voditeq: Da li biste jo{ ne{to poru~ili na{im gledaocima pred kraj emisije, eto ped kraj ove godine? Dr [e{eq: Ja ne bih ni{ta poru~ivao po{to ovo nije emisija u predizbornoj kampawi. Ja sam ovde do{ao da odgovaram na va{a pitawa. Voditeq: Kao potpredsednik Vlade Republike Srbije... Dr [e{eq: I pitawa va{ih gledalaca. A `elim svim gra|anima i Gayinog hana i Ni{a, svim gra|anima Srbije, Savezne Republike Jugoslavije sre}nu novu 2000. godinu, re{avawe `ivotnih problema. @elim prosperitet i li~nu sre}u. @elim gra|anima Srbije mnogo vi{e dece. I `elim da se deca na{a razvijaju i `ive u miru. Voditeq: I jo{ jedno pitawe za kraj, znam da ste veoma anga`ovani, va{ posao je veoma zahtevan, ali, da li ste odlu~ili gde }ete za Novu godinu? Dr [e{eq: Novu godinu }u da ~ekam u dru{tvu moje supruge i najbli`ih prijateqa u stanu jednog od nas. Voditeq: Zna~i, malo se posvetite porodici i dragim... Dr [e{eq: Ja nisam nikada bio sklon nekim velikim pompenznim veseqima, proslavama itd. A nekako se ~ovek u krugu najbli`ih prijateqa i krugu porodice najlep{e i ose}a. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja vam se zahvaqujem na ve~era{wem razgovoru i u~e{}u u emisiji. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. 362
Voditeq: Po{tovani gledaoci, pratili ste emisiju Intervju Radio televizije “Oko sokolovo”, ~ak i u studiju ~uje se kako zvone telefoni, ova emisija je izazvala veliko interesovawe, eto to su pitawa na koja nismo uspeli da odgovorimo zbog vremena trajawa ove emisije. Ja vam se zbog toga izviwavam. Budite sa nama i narednog ~etvrtka u isto vreme, a ve~eras je gost bio gospodin dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Ostanite i daqe uz Radio-televiziju “Oko sokolovo”. Prijatno ve~e.
XVI SA OPTIMIZMOM U 2000. GODINU TV “Palma plus”, 30. decembar 1999. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je TV Palma plus, televizija kojoj mo`ete verovati, jer vas informi{e iz prve ruke. Evo, do{li smo i do posledwe emisije u ovoj 1999. godini. Da napravimo rezime onoga {to se zna~ajno u politici i ekonomiji na{e Republike doga|alo, a rekli bismo i Savezne Republike Jugoslavije. Zato imamo izuzetno kompetentnog sagovornika, to je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije. Dobro, ve~e i dobro do{li. Posledwa je emisija 1999. godine i zaista smo izabrali pravog gosta da napravi rezime. Hvala vam {to ste se odazvali na{em pozivu. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Dr [e{eq, sigurno je da }e potpredsednik Vlade, ako pitamo da li je Vlada uspe{no radila u 1999. godini, odgovoriti brane}i upravo stavove Vlade da jeste uspe{no. Me|utim, ja vas molim u ime gledalaca da iznesete ~iwenice, argumente na osnovu kojih mo`emo zakqu~iti da je Vlada u 1999. godini zaista funkcionisala onako kako treba. Dr [e{eq: Ja mislim da je ratno stawe najboqe pokazalo kako funkcioni{e Vlada Srbije. Mislim da su sve dr`avne slu`be funkcioisale boqe nego u mirnodopskim uslovima. To je dokaz kompetentnosti Vlade, sposobnosti Vlade. Sada, kada cenimo wene rezultate moramo prvo govoriti o objektivnim okolnostima, {ta je to {to se ispre~ilo ove godine nama i {to smo poku{ali da prevazi|emo vi{e ili mawe uspe{no. Ove godine smo imali rat, tromese~ni rat sa ogromnim razarawima. Sto milijardi dolara se procewuje da je vrednost uni{tene imovine u ovom ratu. Rat je zaustavio sve privredne aktivnosti. Tri meseca se vrlo malo proizvodilo. Po procenama, sada se svodi saldo na kraju godine, 20% je nacionalni bruto proizvod ove godne ni`i nego 1998. godine. [to zna~i u proseku da je i standard gra|ana 20% lo{iji nego {to je bio pro{le godine. I to je ne{to {to je neminovno. To je ne{to {to nije zavisilo od na{e voqe. U svemu tome Vlada je pokazala sposobnost da pliva i da smawuje {tetu, da obnavqa poru{eno i da po~ne sa tim javnim radovima za koje smo se toliko dugo zalagali i sada se pokazalo kada smo krenuli ozbiqno, da daju veoma dobre rezultate. 363
[ta je ova Vlada daqe pokazala. Da je vrlo disciplinovana. Od kada ona postoji, a evo skoro dve godine, nijedne kriminalne afere nije bilo u kojoj bi bili ume{ani qudi iz vrha vlasti. Ni jedne jedine. Zatim, ova Vlada pokazuje u praksi da jo{ uvek postoje neki resursi do sada ne kori{teni koji se sada mogu staviti u funkciju i upotrebiti za obnovu zemqe. Tre}e, ova Vlada je promenila ekonomsku politiku u odnosu na sve ranije. Mi smo krenuli putem liberalizacije, smawivawe poreskih stopa, smawivawa doprinosa, smawivawa carinskih stopa, akciza itd. I to ve} daje neke solidne rezultate. Krenuli smo putem privatizacije i evo sada smo usvojili napokon i taj zakon o privatizaciji poslovnog prostora, {to je posle privatizacije stanova sigurno najkrupniji korak u pravcu privatizacije. Mi smo na~elno postigli sporazum da korigujemo zakon o prtivatizaciji, da ona bude obavezna i oro~ena, me|utim jo{ ga nismo sproveli u praksi, jo{ je potrebno u Vladi da radimo na tome. Ta na{a me|usobna usagla{avawa jo{ nisu privedena kraju. Ono {to je na{ motiv bio kada interveni{emo u privredi, kada poma`emo nije bio da gasimo po`are tamo gde oni izbiju, da idemo da za~epimo rupe da voda ne iscuri itd. U ranijim periodima Vlada je davala kredite i tim kreditima su rukovali nesposobni. Krediti su potro{eni, a nisu proizveli novu vrednost. Mi sada izbegavamo davawe kredite, jo{ ponegde idemo sa izvesnim kreditirawem gde je neophodno, gde to ne mo`emo izbe}i, ali u su{tini na{a je politika da naru~ujemo poslove. Pro{le godine smo naru~ivali poslove od metalskog kompeksa, to je bilo vi{e od 500 miliona dinara. Ove godine naru~ujemo poslove za obnovu i izgradwu Srbije. To su pre svega gra|evinski poslovi. Naru~imo posao, pla}amo. I kroz tu strukturu pla}awa naravno 30-50% pla}amo gotovim novcem, ostatak obavezama koje firme imaju prema dr`avi. Od firmi koje duguju dr`avi, sada ne tra`imo novac po sveku cenu nego se zadovoqavamo kada nam isporu~e odre|enu robu koja je neophodna u procesu obnove zemqe. Mi smo jo{ jedan korak napravili omogu}ili smo svim preduze}ima koja su pro{le godine imala neizmirene obaveze prema dr`avi, da te obaveze izmire do 31. decembra, otpisali smo im 50% dugovawa i otpisali smo kamatu. Zna~i, onaj ko je iole zdrav, koji iole mo`e sam da se osposobi za delovawe u privrednom sistemu, mi ga odr`avamo u `ivotu na ovaj na~in. Olak{avamo. Mi ne mo`emo pomo}i onome ko je apsolutno neposoban, naravno. To su sve neke mere koje daju rezultate. I zato sa optimizmom o~ekujemo narednu godinu. Ta naredna godina }e biti te{ka. Treba da se unapred ra~una sa time. Ali, mi }emo se uspe{no nositi sa izazovima i mislim da }e se olak{awe ve} osetiti kad provedemo ovaj proces privatizacije poslovnog prostora. Jer sve` novac onda iz realnih izvora ubacujemo dodatno u izgradwu zemqe. Na taj na~in podsti~emo rad ~itavog niza firmi, stabilizujemo dinar. Jer privatnici koji otkupquju poslovni prostor imaju negde neke zalihe deviza, te devize sada moraju mewati za dinare, jer se samo 364
dinarima pla}a za poslovni prostor, smawi}e se potra`wa deviza na crnom tr`i{tu a pove}a}e se potra`wa dinara. To je dakle ono {to nam je odavno trebalo. Vide}emo, naravno, kako }e se to razvijati, neko iskustvo }emo iz toga izvu}i pa }emo ga koristiti u daqim na{im potezima. Mi smo i pro{le godine po~eli da prodajemo vile u centru Beograda, dr`avne vile na Dediwu, 20 nekih vila je prodato, i skoro stotinu stanova za policiju obezbe|eno na taj na~in. I onda je bilo problema setite se, pro{le godine krenula je ta politika ultimatuma NATO-a, ove godine rat i mi smo se pozabavili drugim poslovima. Mislim da }emo sada mnogo hrabrije i odlu~nije u ovom pravcu da delujemo. Voditeq: Ne znam da li se vama ~ini da su neke ekonomske kategorije mo`da nerealne, ali za gra|ane se ~ini da bez obzira koliko Vlada Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije tvrdila da nema do{tampavawa para, ~iwenica je da je u opticaju na po~etku godine bilo desetak milijardi dinara, sada negde pentaestak. ^iwenica je tako|e da je marka i daqe 6 dinara onako kako je dr`ava, Vlada propisala Dr [e{eq: Ali morate priznati da ja to nikada nisam krio. Je li tako i mislim da sam u va{oj posledwoj emisiji pravio ta pore|ewa. Dok je privreda u ovakvoj situaciji nemogu}e je imati apsolutno stabilan dinar. Drugo, neke posledice je i rat izazvao. Ali imali smo i vawske udare na monetarnu stabilnost. Jer ako smo po~etkom godine imali deset milijardi dinara u opticaju, a marka je na crnom tr`i{tu bila jedna marka 10 dinara, a sada imamo petnaest milijardi realno je da sada marka bude 15 dinara, a ona je oko 20 dinara. Zna~i ova razlika u odnosu na realno stawe prouzrokovana je nekim spoqa{nim udarom. Ti udari su iz Crne Gore, iz Republike Srpske, sa Kosova i Metohije. Povla~ewe dinara iz opticaja tamo odmah ovde izaziva vi{ak dinara i predstavqa monetarni udar po svojoj prirodi. Naravno, mi sada ovim {to radimo sa poslovnim prostorom delujemo krajwe antiinflaciono. Napokon jedan veliki resurs stavqamo u funkciju. Imamo i druge resurse, izgleda da }emo morati da mewamo Ustav povodom privatizacije gradskog gra|evinskog zemqi{ta, ali i to }emo morati da privatizujemo. I onda hrabrije da krenemo u privatizaciju dr`avnih i dru{tvenih preduze}a. ^ekalo se sve do}i }e Italijani, do}i }e Nemci, do}i }e Francuzi, Englezi ovi oni, to je besmisleno. Imamo mi druge partnere koji su spremniji da ula`u kod nas i Ruse i Kineze. I tu moramo biti hrabriji. Mo`emo dati odre|en paket akcija u na{im firmama Rusima, a da imamo dugoro~no i gas i naftu i ostale sirovine iz Rusije kao metod pla}awa. Nama je svejedno dobili dolare dobili naftu. I boqe kada direktnije dobijemo naftu, onda se ti dolari u me|uvremenu ne potro{e negde. Znate, kada ~ovek oseti dolare u rukama zasvrbe ga ruke i nismo uvek sigurni da }e ti dolari biti racionalno potro{eni. Ovako, kada dobijete robu ta roba ide u onu svrhu u koju se jedino mo`e koristiti. Tu ima nekih ohrabruju}ih nagove{taja. Ima ve} opipqivih rezultata. Tako da se nadamo da }emo imati mnogo pozitivnih efekata ve} u narednih nekoliko meseci slede}e godine. Mi smo re{ili problem snabde365
vawa gra|ana osnovnim `ivotnim namirnicama po krajwe niskim cenama. Svi su govorili da struje ne}e biti, da }emo se smrzavati a struje imamo, je li to ~iwenica? Naravno, s vremena na vreme, mora da se desi neko iskqu~ewe, to se de{ava i tamo gde struje ima u izobiqu a kamo li kod nas kada sada qudi koriste priliku {to je jeftina struja da se gruju na struju kao najjeftinije gorivo. Kod nas je jedan cent kilovat struje a u Evropi je prose~na cena pet centi. Kod nas je pet puta jeftinija struja nego u Evropi. To je mera na{e socijalne politike. Ne mo`ete vi jednu robu meriti prema platama, kada imate automobil mercedes wegova je cena tolika i tolika, niko vas ne pita kolika vam je plata. Kada imate robu pred sobom onda se ra~una wena cena ko{tawa i niko vas ne pita kolika je plata. Ako vam je mala plata ne kupujete robu. Ali mi ovde svesno ula`emo energetske potencijale, svesno prodajemo jeftino struju, da bi tako delovali u okviru socijalne politike na za{titi standarda stanovni{tva. Zatim jedan od kqu~nih problema sa kojim se suo~avamo jeste normalizacija snabdevawa benzinom i naftom. I mi se nadamo, planirali smo do kraja decembra da to potpuno normalizujemo, nismo uspeli. Nadamo se da }e to sada biti u januaru. Da po~nu na{e rafinerije da u dovoqnim koli~inama prera|uju doma}u naftu i sirovu naftu iz uvoza. Voditeq: I prodaju po 10 dinara. Dr [e{eq: Ne}e je prodavati po 10 dinara, nemojte da budete ba{ tako naivni. Nemogu}a je cena od 10 dinara. Voditeq: Sada je zvani~na... Dr [e{eq: Sada je zvani~na, ali nemate da je kupite po toj ceni. Voditeq: A za{to je Vlada dr`i? Dr [e{eq: Bi}e ta cena korigovana, ali je nismo hteli sada korigovati jer nemamo dovoqno nafte i benzina za sve pumpe. Ali mi smo na crnom tr`i{tu dobrim ekonomskim merama oborili cenu. Je li sada benzin na crnom tr`i{tu marka i 10 pfeniga? Voditeq: 25-26 dinara. Dr [e{eq: Marka i 20 pfeniga. U Beogradu mislim da se po marku i 10 pfeniga mo`e kupiti. Voditeq: A ne ra~unate na onih 6 dinara marka... Dr [e{eq: Ne, ra~unamo. Voditeq: Crni... Dr [e{eq: Realni smo znate, ne mo`emo ako je emisija humoristi~kog karaktera onda mo`emo i druga~ije razgovarati. Ne be`im ja ni od toga. Voditeq: Ne, nije humoristi~ka, da je Vlada i daqe dr`ala 6 dinara... Dr [e{eq: A da li vas ne{to poga|a {to Vlada dr`i 6 dinara marku? Voditeq: Ne, ne poga|a. Dr [e{eq: Prvo, mi ne mo`emo jo{ da provedemo devalvaciju, mo}i }emo. Ne mogu vam ta~no re}i kada i da smo sve usaglasili ne bih vam rekao jer se to uvek dr`i u tajnosti. Devalvacija }e morati da se izvede. Mora}e da se izjedna~i realni sa zvani~nim kursem dinara. Me|utim, sada jo{ nemamo dovoqno deviza da za{titimo taj novi kurs dinara. Zbog toga ne idemo u devalvaciju. A, sa druge strane, ~iwenica da je zvani~ni kurs marke 6 dinara, vas kao gra|anina ni{ta ne poga|a. 366
Voditeq: A da li daje prednost nekome ko... Dr [e{eq: Daje prednost onome ko uvozi, a sada je glavni uvoz nafte i benzina. I on obaveze prema dr`avi mnogo mawe pla}a jer se wemu to obra~unava u devizama, pla}a u dinarima po zvani~nom kursu. I obaveze prema dr`avi su mu vi{e nego tri puta mawe u odnosu na one koje bi imao da smo ve} izvr{ili devalvaciju. Voditeq: Napunili bi kasu republi~ku. Dr [e{eq: Ma pustite vi, ali onda bi cena benzina bila mnogo ve}a. Jer nama se ne isplati uvoz sirovog benzina i prera|ene nafte, to nam se uop{te ne isplati. Mi mo`emo da je napunimo, ali da smo mi izvr{ili ovo mi bi imali po 2-3 marke, setite se 1993. godine smo imali benzin 3, 5 marke. Da li se se}ate te cene? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Mi to moramo izbe}i. Onda destimulativno deluje na sve druge vidove proizvodwe, onda vam poskupi roba na zelenoj pijaci. Jer seqak da bi dovezao robu mora da ima benzin ili naftu. I ako to po skupoj ceni pla}a to se sve izrazi kroz cenu wegove robe. Mi o tome vodimo ra~una. Zato nam energenti moraju biti jeftini. Mi smo smawivawem akciza, smawivawem poreza, smawivawem carina i odbijawem da idemo u devalvaciju dok ne obezbedimo podlogu za novi kurs dinara, omogu}ili da se uvoze jeftino benzin i nafta i da na crnom tr`i{tu nisu skupi. Sutra kada normalizujemo snabdevawe ne}e mo}i cena benzina da bude mawa od jedne marke po realnom krusu. Ako se se}ate pro{le godine mi smo otprilike pratili taj kurs kada je bio 6-7 dinara. Voditeq: A da li je realan kurs 15 dinara kao {to gospodin potpredsednik Tomi} ka`e. Dr [e{eq: Bilo bi realno sa ovog apsekta, ali mi o~igledno ne}emo mo}i to da oborimo do 15 dinara, bilo bi dobro da sa~uvamo na 20 dinara. Vide}emo sada kako }e prodaja poslovnog prostora da deluje na to. Obi~no sada krajem godine dosta na{ih gasterbajtera dolazi iz zapadnoevropskih zemaqa, oni donesu ne{to deviza koje mewaju i to opet deluje na zasi}ewe potra`we za devizama a deluje stimulativno prouzrokuju}i nesta{icu dinara, jer onda nema dovoqno dinara. Ono {to je na{ problem koji jo{ nismo uspeli da re{imo je disciplinovawe banaka. Tu je slaba disciplina. Suvi{e su banke samostalne a raspola`u naj~e{}e dr`avnim novcem i taj novac zloupotrebqavaju tako {to povremeno iza|u na crno tr`i{te, neke od tih krupnih banaka, dinare koji se kod wih zateknu preko svojih dilera mewaju za devize, kupe devize po crnom krusu. Na primer banka koja danas kupi devize po 20 dinara ili po 19 dinara, 19 je ka`u otkupna u Beogradu na crnom tr`i{tu, onda direktor banke po {ticungu to proda za 25-26 dinara. Koliko je sada {ticung ja ne znam. Voditeq: Ka`u da je 28 dinara. Dr [e{eq: Ja ne znam ta~no, nije bitno, mo`da kasnim dan dva za informacijama, tu razliku u ceni on strpa u svoj yep ili banka prika`e kao pozitivan rezultat u poslovawu. A na ra~unu on opet ima onoliko koliko je imao pre te manipulacije. A kada se ide u nov~ane transakcije i {pe367
kulacije ne stvara se nova vrednost, kada vi iza|ete na crno tr`i{te i kupite marku po 19 dinara i prodate je kako ka`ete za 28 dinara, i ka`ete zaradili ste. Niste vi to zaradili tako {to ste proizveli cipele ili sto ili stolicu ili bilo {ta drugo. Vi niste mogli da ostvarite zaradu a da to ne iscuri iz ne~ijeg tu|eg yepa. Takva vam je stvar sa {pekulacijama na nov~anom tr`itu, nema proizvodwe nove vrednosti. Pekar umesi heleb, taj hleb je novostvorena vrednost. On je ulo`io svoj rad. A vi niste ulo`ili ni{ta i da vi ne{to dobijete neko drugi mora izgubi. I taj drugi to su gra|ani koji gube kroz rast cena na malo. Jer onaj ko je pribavio marke po 28 dinara pa je uvezao neku robu on ra~una taj kurs i vi robu kupujete po toj ceni. A da je on kupio marku po 20 dinara cena wegove robe bi bila ni`a. Zna~i, zarada tog jednog bankarskog direktora, navodna zarada, ono {to se ostvari {pekulacijom ne mo`e se nazvati zaradom, to je jedna vrsta kriminala, raspore|uje se kao teret na sve gra|ane zemqe. E zbog toga moramo izvr{iti disciplinovawe banaka i ukupnog bankarskog sistema. Mora}emo odlu~nije i hrabrije krenuti u reformu banaka. Kada normalizujemo snabdevawe benzinom i naftom otprilike }emo i}i na to, ja vam sada govorim svoje mi{qewe, nije to neka odluka donesena, kada pro~itate uredbu u “Slu`benom glasniku” onda je to re{ena stvar. Za sada su to razmi{qawa i razgovori na tu temu, cena benzina da bude na svim pumpama 1 marka. Ako u tom trenutku kurs bude 1 marka-20 dinara, litar benzina 20 dinara. Nafta 80 pfeniga, zna~i 6 dinara. I da bude cena za sve ista i bi}e ga na svim pumpama. Cena benzina od 1 marke za litar omogu}uje normalnu zaradu svima koji se bave trgovinom benzinom. A kada pitate na{e gra|ane koji imaju svoje vozilo da li im odgovara ta cena svi }e re}i da je to na neki na~in normalna cena. E, za{to nismo i{li ranije na ta usagla{avawa... Voditeq: Moram da priznam da smo se mi sporili pre jedno tri meseca upravo oko tih 10 dinara, za{to se ne ide odmah na 12, 15... Dr [e{eq: Nismo mogli. Nemamo dovoqno benzina i onda to ni{ta ne zna~i. A delujemo inflatorno. Voditeq: To zna~i da se ni dr`avnim firmama poput Jugopetrola ili Beopetrola nije isplatilo da uvoze po toj ceni, ako sam dobro shvatio. Dr [e{eq: Pazite nije nam se isplatilo uop{te da se uvoze tada neke ve}e koliine, jer bi delovalo inflatorno. Voditeq: A ka`ite mi sada ako bude benzin 1 marka, da tako ka`emo, od januara pa nadaqe, da li }e hleb i daqe biti po ovoj ceni, da li }e mleko biti po ovoj ceni jer i u ovom trenutku... Dr [e{eq: Mora}e biti nekih korekcija, ali }e uvek cene osnovnih `ivotnih namirnica biti veoma niske. Zna~i, ne mogu vam sada re}i osta}e ove cene definitivno. Jedna po jedna }e se korigovati u nekom du`em vremenskom periodu. Ali mi }emo kao dr`ava dotirati proizvodwu i davati razne olak{ice, ali mi moramo cene osnovnih `ivotnih namirnica hleba, mleka, bra{na, {e}era, uqa, mesa da odr`avamo na {to ni`em niovu. Voditeq: A da li mo`emo govoriti... Dr [e{eq: Kada gledate kod nas se te{ko, `ivi plate su male, kod nas su cene ~etiri puta mawe nego u Crnoj Gori ili Republici Srpskoj, ~etiri puta mawe. Zna~i onaj ko ima najni`u platu mo`e ne{to da kupi od tih osnovnih `ivotnih namirnica za svoju platu. 368
Voditeq: Da li mo`emo govoriti o `ivotnom standardu imaju}i u vidu da ga zadovoqavamo na tom egzistencijalnom nivou, Dr [e{eq: Ali zemqa je u opsadnom stawu. Na{i neprijateqi poku{avaju da uni{te Srpsku dr`avu i to stawe traje ve} 10 godina i traja}e ko zna koliko jo{. Postavqa se pitawe ho}emo li odmah da kapituliramo? Voditeq: A jesmo li mo`da u jednom delu kapitulirali sada vas pitam kao predsednika Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Ne mislim da smo kapitulirali, ali smo do`iveli poraz, izgubili smo neke teritorije. Veliki poraz je okupacija Republike Srpske Krajine, to je veliki poraz celog srpskog naroda. Veliki poraz je okupacija jedne tre}ine Republike Srpske, pa onda okupacija cele Republike Srpske sada je okupirana cela Republika Srpska. Za nas je stra{an problem prisustvo NATO na Kosovu i Metohiji, okupacija Kosova i Metohije. To je stra{an problem. Ali mi jo{ istrajavamo, jo{ odolevamo, imamo veoma ozbiqne {anse da se spasemo, da za{titimo ono {to je na{e i da povratimo ono {to je privremeno izgubqeno. Moramo izdr`ati. Iz ove ko`e ne mo`emo, mi nemamo rezervnu otaybinu. Ovu koju imamo moramo je braniti. Voditeq: Verujete li vi, upravo sada prelazimo na to {to je izuzetno vitalno pored ekonomije, a to je na{a dr`ava i celovitost i suverenitet ove dr`ave, da }emo krajem juna idu}e godine mo}i da se vratimo na Kosovo i Metohiju kako ima nekih najava jer su tu zavr{ava... Dr [e{eq: Ne bih vam mogao na to pitawe direktno odgovoriti. Prvo, agresija na na{u zemqu nije zavr{ena. Agresija se nastavqa samo drugim sredstvima. Nama Amerikanci spremaju novi udar negde krajem februara ili po~etkom marta. U ~emu }e se on sastojati? Sastoja}e se u sinhronizovanoj akciji crnogorskog rukovodstva na planu separatizma, i izdajni~kog delovawa proameri~ke opozicije u Srbiji. Oni to planiraju za kraj februara po~etak marta. I ubrzanim koracima to spremaju. Naterali su \in|i}a i Dra{kovi}a, iako se me|usobno stra{no mrze, da se udru`uju da se dogovaraju, da se ujediwavaju. Ciq im je da te sve proameri~ke stranke budu na okupu. I zajedno sa Milom \ukanovi}em razradili su strategiju pona{awa u Crnoj Gori. Ukoliko mi odolimo, a ube|en sam da }emo odoleti tom ameri~kom politi~kom udaru negde pred po~etak prole}a, onda }emo verovatno imati neki du`i predah jer }e Amerikanci da krenu `estoko u predizbornu kampawu, i ne}e imati toliko vremena da se nama bave. To je onda na{a {ansa. Drugo, ove godine su izbori u Rusiji. Rusija }e se mnogo vi{e okrenuti sopstvenim interesima, a Balkan je sigurno wena interesna sfera ona bez Balkana ne mo`e i ruski faktor }e na Balkanu da igra zna~ajniju ulogu, u to sam ube|en. Otvara se {ansa ulaska u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i Belorusije, {to }e za nas i u politi~kom, i u vojnom, i u ekonomskom pogledu biti izuzetno zna~ajno. I imamo mnogo ve}e projekte u planu sa Kinom u ekonomskoj saradwi, ne{to se od toga ve} realizuje i mislim da }e se prvi pozitivni efekti osetiti ve} u januaru. To je ono {to je sada na{a {ansa. Mi }emo nastojati da tu {ansu maksimalno iskoristimo, a iznutra }emo do sada nekori{}ene resurse stavqati u funkciju. Mo369
ramo ubrzati privatizaciju, jedan od osnovnih uzroka na{e ekonomske krize je dru{tvena svojina. Ona nas ubi, ona nas upropasti. Moramo {to pre likvidirati dru{tvenu svojinu. Voditeq: Ali ka`u da se preko we vlada... Dr [e{eq: Ko vlada? Voditeq: Vladaju}e strukture... Dr [e{eq: Ja ne vladam, Srpska radikalna stranka sigurno ne vlada. Ja mislim da se ne vlada preko dru{tvene svojine. Imate veoma malo uspe{nih dru{tvenih preduze}a. Mo`ete vladati samo sa onim ko je uspe{an. Ne mo`ete vi vladati preduze}em kojem stalno morate pomagati, koje ne mo`e samostalno da se nosi sa privrednim isku{ewima, da se snalazi na tr`i{tu. Ne vredi vam to. Vlast mo`da vlada javnim preduze}ima koja su ~esto visokoprofitna, naftna industrija da nije razorena i sada bi bila visokoprofitabilna i bi}e. Elektroenergetika nije jer imamo politiku niske cene struje, ali Srbija{ume jeste i mnoge druge jesu. To dr`avi donosi profit me|utim imamo veoma lo{ zakon o javnim preduze}ima. Dr`ava nema ni{ta od tog profita. Dr`ava uop{te ne u~estvuje u raspodeli profita. I taj zakon moramo da mewamo i prve korake smo ve} preduzeli da se on mewa. Ako je to vlasni{tvo dr`ave onda dr`ava treba da odlu~uje {ta }e sa profitom, a ne preduze}e samostalno. Voditeq: Dosta je ulo`ila Vlada u Zastavu u Kragujevcu. Dr [e{eq: Oko osamsto miliona dinara. Voditeq: Obe}ano je i fabrici kablova dvadesetak miliona dolara ali ~ini mi se da nije... Dr [e{eq: Vidite, ne mo`e sve odjednom. Za{to je Zastava bila prioritet? Zato {to Zastava ima oko dve stotine kooperanata i poma`u}i Zastavu mi zapravo poma`emo sve te kooperante koji proizvode za Zastavu i mnogi od wih nemaju {ta da rade ako Zastava ne naru~uje odre|ene delove, ako ne naru~uje wihove proizvode. Zbog toga je bilo veoma va`no dati Zastavi prioritet. Ali Zastava se ne mo`e potpuno izvu}i iz krize nikako ukoliko se ne na|e neki strani partner, ukoliko se ne krene sa nekim novim proizvodima koji bi pove}ali potra`wu na tr`i{tu i koji bi zaista predstavqali ne{to privla~no, ne{to vrlo interesantno. I tu je bilo nekih kombinacija, a bojim se da je bilo qudi ovde kod nas koji su se s vremena na vreme nalazili na mestima gde su mogli da pokvare celu stvar, koji su jednostavno gledali da miniraju i sporazumevawe sa Pe`oom, i sa korejskim Daevu i sa nekim drugim. Ja znam iz iskustva ovih cementara, neki su nam minirali sporazum o privatizaciji cementara. Za{to? Zato {to su u dru{tvenom sektoru, zato {to su veoma uspe{ne, zato {to je velika potra`wa za cementom na srpskom tr`i{tu, {to je to jedna veoma privla~na roba i jednostavno direktor svake cementare se pita {to bih ja i{ao i privatizaciju pa neko drugi da upravqa kada je meni lepo, ja sam upravqam. Direktor ima ogromna ovla{}ewa, a da se izvr{i privatizacija vi{e ne bi imao tolika ovla{}ewa. Ne bi mu bio siguran polo`aj. Mi smo imali minirawa kod privatizacije cementara. Voditeq: Potpredsedni~e, kako nama}i, kako se to ka`e, dovoqno sredstava za ono {to se nekada nazivala dru{tvena nadgradwa. 370
Dr [e{eq: Imamo najvi{e problema tu, to su problemi s kojima se najte`e suo~avamo. Dr`avnim ~inovnicima ve} tri godine nisu plate pove}ane, tri godine. U zdravstvu smo ne{to pove}avali i u prosveti ali ne toliko kao u zadravstvu. Prosveta sada zaostaje za zdravstvom, ali dr`avni ~ivnovni~ki aparat jo{ vi{e zaostaje. I tu }e na{i napori slede}ih meseci da budu najve}i. Tu bismo da nadoknadimo ovo {to kasni i da pove}avamo do nekog realnog, ozbiqnog iznosa koji omogu}ava qudima zaposlenim u prosveti i u zdravstvu iole normalan `ivot. Ali najlak{e je davati prazna obe}awa, ja takva obe}awa ne mogu da dajem. Voditeq: Mada vas penzioneri ~esto prozivaju ka`e obe}ao nam je... Dr [e{eq: Mislim da smo ispunili... Voditeq: [e{eq da }e... Dr [e{eq: Sve smo penzionerima kqu~no {to smo obe}ali ispunili, to je nadoknada tri zaostale penzije. Tri i po penzije su kasnile, jo{ tih pola meseca nismo uspeli. Mislili smo da }emo sada da uradimo, nismo stigli. Sada je ispla}en prvi deo novembarske penzije. Mi smo se nadali da }emo uspeti da isplatimo i drugi deo novembarske penzije pa bismo nadoknadili onih petnaest dana razlike. I onda u januaru da se primi decembarska penzija i da tako ide mesec za mesecom. To jo{ nismo uspeli da uradimo, mislim da }emo i to uspeti. Me|utim, mi smo na{li najefikasniji na~in da isplatimo tri zaostale penzije. Kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije. To je ogromno olak{awe svakom penzioneru. Bunili su se neki ali oni koji imaju najvi{e penzije. Pa ima 6.000 penziju, ra~una to mu je 18.000 dinara kada }e toliko struje da potro{i. Ali ve}ina penzionera ima po 1.000 dinara. Mi smo pre svega o wima vodili ra~una. Ako dobije 3.000 dinara tri zaostale penzije, miran je, struju pla}a nekoliko meseci, ne mora da izdvaja iz one teku}e penzije. Ili mo`e da da svom sinu, k}erki ili bilo kom drugom da za wega plati ra~un za struju. Mi bismo tako uradili i za zemqoradni~ke penzije, one su jo{ ostale neispla}ene i to kasne jo{ vi{e meseci, mislim 7-8, vi{e od godinu dana. I de~ije dodatke, 20 meseci kasne de~iji dodaci. Ali ne smemo odmah. Previ{e smo veliki teret stavili na pla}e elektroprivrede. Elektroprivreda je pokazala izuzetnu sposobnost i ozbiqnost u svemu ovome. Naravno bilo je tu nekih ko~nica, morali smo u trenutku da mewamo generalnog direktora i to smo uradili istog trenutka kada se problem pojavio. Nama trebaju qudi koji }e izvr{avati politku Vlade a ne poku{ati da je sputaju i spre~e wenu realizaciju. Mi ula`emo dosta novce u elektroprivredu. Zatim Vlada }e elektroprivredi da otpisuje neke wene obaveze prema dr`avi i tako }e se pokrivati ovo {to je elektroprivreda na svoja pla}e primila kroz isplatu tri zaostale penzije redovnim penzionerima. To je skoro pet milijardi dinara. To je zaista veliki iznos. A kroz ovu isplatu preko bonova za struju mi nismo delovali inlafotrno, jer da smo mi to isplatili u dinarima nastao bi haos. Da smo imali devize da smo devizama isplatili te zaostale penzije nastao bi haos na tr`i{tu jer ne bi bilo dovoqno robe da se ponudi za toliko novca. Voditeq: A kolika }e biti inflacija ove godine, kako procewujete? 371
Dr [e{eq: Oko 45% ka`u nam statisti~ari. U svakom slu~aju ispod 50% {to je tako|e jedan veliki uspeh, jer smo toliku inflaciju imali pro{le godine. A pro{le godine nije bilo rata. A setite se u vreme Vlade Branka Mikuli}a inflacija je bila 200%. Setite se kolika je inflacija bila u vreme Vlade Ante Markovi}a. I tu smo bili uspe{ni, imali smo neke udare u septembru, u oktobru. Zaustavili smo taj rast cena, `estoko smo reagovali kao Vlada. Inspekcije su delovale svuda kroz Srbiju, pretili smo ~ak da }emo primeniti represivne mere ukoliko se ne po{tuju propisi i to na{e insistirawe urodilo je plodom. U decembru smo imali inflaciju u minusu i deflaciju smo imali, zna~i 0,7 % u minusu. U novembru smo ve} imali veoma nisku stopu negde oko 1%, to je zna~ajno uticalo na stabilizaciju op{tih prilika. Da tako nismo reagovali imali bi ve} stra{an haos na tr`i{tu. Zna~i, privreda nam je rawiva i daqe u veoma velikim problemima. Svaki potez mora da bude krajwe promi{qen, racionalan, mora se energi~no delovati da se neka mera primeni u potpunosti. [to zahteva mnogo ve}u disciplinu. Neki qudi nisu navikli na takvu disciplinu. Mora}emo se tih qudi li{iti, otarasiti. Voditeq: Dr [e{eq, o~igledno da }e iz oblasti ekonomije, posebno i te dr{tvene nadgradwe biti mnogo pitawa gledalaca. Ja bih se zadr`ao na ne~em drugom, a to je opozicija pritiska sa svih frontova jer mnogo frontova ima, jedno 5-6 e{elona, ali pritiska da tako ka`em kroz neka sredstva informisawa pa poku{aj je bio i preko gra|ana da pritisne vlast, a to je princip vaqda spojenih sudova koliko opozicija pritisne toliko mora vlast da prihvati ili neprihvati. Izgleda da malo ima pritisaka za izbore neke vanredne. Dr [e{eq: Ni{ta mi ne}emo da prihvatamo. Voditeq: Oni zakazuju 10-tog... Dr [e{eq: Opozicija o kojoj vi govorite je ameri~ka agentura. Peta kolona. Voditeq: Mi smo vi{estrana~ki, prema tome mora da postoji i druga strana. Dr [e{eq: Jesmo, ali mi imamo pomalo neprirodnu situaciju. Mi prave opozicije trenutno, na`alost, i nemamo. Jer to {to se predstavqa opozicijom to je ameri~ka agentura. Voditeq: Mislite bila je dok ste vi bili u opoziciji. Dr [e{eq: Ali je bila opozicija. Mi nikada nismo bili ni~ija agentura. A sada su najozbiqnije politi~ke partije, koje su prirodno me|usobno ideolo{ki protivnici, mi radikali smo desni~ari a u koaliciji smo sa levi~arskim strankama. To je ne{to {to je neprirodno u redovnim okolnostima. Voditeq: Ali vas ~udi da je i u opoziciji neprirodno... Dr [e{eq: A {to se ti~e ove opozicije ona je sva proameri~ka, prima naloge od Amerikanaca i to je narod odavno shvatio. Kako mo`e taj Vuk Dra{kovi} koji je qubio ju~e ruku Medlin Olbrajt sada iza}i pred srpski narod i na izbore. Mo`e li to? Mo`e- ispa{}e sme{an. Voditeq: Ali }e do}i, ako dozvoqavate... Dr [e{eq: Nemamo mi {ta da dozvoqavamo. Mi imamo ove godine, 2000. godine, imamo savezne izbore i imamo lokalne izbore. I oni }e biti u roku. 372
Voditeq: Zna~i o republi~kim ne razmi{qate. Dr [e{eq: O republi~kim izborima ne razmi{qamo, oni }e biti 2001. godine. Voditeq: Bez obzira koliko, dobro ne uva`avate wihov pritisak... Dr [e{eq: [ta nas briga, pa oni `ele izbore jer misle da }e ne{to da ostvare. \in|i} se pokajao {to je pro{li put bojkotovao, mislio Amerikanci }e nas naterati po{to je \in|i} bojkotovao da imamo prevremene izbore ve} posle godinu dana. E, grdno se tu prevario. Za{to bismo i{li na prevremene izbore. Imamo komotnu ve}inu u Narodnoj skup{tini na{e tri stranke imaju 193 poslani~ka mandata od 250. [to da idemo na prevremene izbore. Voditeq: Mislite da gra|ani ne}e reagovati, na primer kada sada Vuk sa svom opozicijom pozove ponovo gra|ane. Dr [e{eq: Ko }e sada reagovati, ko }e sada iza}i za Vukom. Prvo, svi gra|ani znaju, i da ovi nisu izdajnici, \in|i} i Dra{kovi}, da oni ne mogu dugo ostati zajedno. Oni }e se opet posva|ati. Ko mo`e sa Dra{kovi}em. Je li Dra{kovi} bio u koaliciji svojevremeno sa Mi}unovi}em i Vesnom Pe{i}, jesu li propali ti savezi. Je li bio sa Du{anom Mihajlovi}em je li se i to raspalo. Je li bio sa \in|i}em, i to se raspalo. E sada je bio sa socijalistima i julom, u koaliciji u Saveznoj vladi, pa su ga najurili iz te vlade. Ko god je sa Dra{kovi}em tikve sadio o glavu su mu se olupale. Voditeq: A kako sprovesti Savezne izbore, na primer, imaju}i u vidu da Crna Gora ne prihvata dok se ne redefini{e... Dr [e{eq: Nema {ta Crna Gora da prihvata ili neprihvata savezne izbore. Savezne izbore provodi savezna dr`ava preko Savezne izborne komisije. Sve {to mo`e da uradi \ukanovi}eva stranka jeste da te izbore bojkotuje. A izbori se moraju odr`ati i ako oni slu~ajno bojkotuju. Ako poku{aju da spre~e na silu odr`avawe redovnih saveznih izbora u Crnoj Gori, onda je to razlog za uspostavqawem vanrednog stawa i Srpska radikalna stranka }e se svim silama zalagati da se sredstvima pravne dr`ave takav problem re{eva i gotovo. Tu ne sme biti popu{tawa. Savezni izbori se moraju ove godine odr`ati. Voditeq: Mislite da ne}e do}i pre referendum u Crnoj Gori o nekom statusu kako najavquju... Dr [e{eq: Taj referendum nema nikakve veze sa Saveznim ustavom. Savezni ustav ne dozvoqava otcepqewe bilo koje federalne jedinice. [ta zna~i onda referendum, ne mo`e biti referendum iznad Ustava. Voditeq: Vi ra~unate na budu}nost Jugoslavije ovakva je... Dr [e{eq: Svestan sam svih opasnosti. Najve}i problem sa kojim se mi sada suo~avamo, najve}i problem politi~ke prirode je separatizam aktuelnog crnogorskog re`ima. To je na{ najve}i problem. Voditeq: Mo`e li demokratskim na~inom da se to re{i da ne do|e do nekih drasti~nih... Dr [e{eq: Mi ho}emo demokratskim na~inom. Svaki je na~in demokratski ako je u skladu sa Ustavom. I upotreba vojske je demokratski na~in ako je to u skladu sa Ustavom. Ustav ne dozvoqava otcepqewe i Ustav 373
podrazumeva da se otcepqewe eventualno spre~ava svim raspolo`ivim sredstvima. Me|utim, {to se ti~e Crne Gore kqu~ni problem }e se razre{iti me|u wenim gra|anima. Ogromna ve}ina gra|ana Crne Gore je protiv otcepqewa. Ja mislim da bi \ukanovi} odavno zakazao referendum da nije toga svestan. I, sa druge strane, Amerikancima jo{ uvek verovatno nije u interesu otcepqewe Crne Gore. Wima Crna Gora slu`i kao sredstvo za minirawe Jugoslavije, za zadavawe problema Saveznoj Republici Jugoslaviji, a `eleli bi zapravo da koordinisanim pritiscima zapadnih sila na Mila \ukanovi}a i ameri~ke stranke Dra{kovi}a, \in|i}a i wihove bulumente dovedu do promene vlasti u Beogradu. Amerikanci sada ra~unaju da bi mogli prisiliti vlast u Beogradu da se Kosovo i Metohija proglasi federalnom jedinicom, i da Savezna Republika Jugoslavija bude sastavqena od tri federalne jedinice. A onda u Ve}u republika svaka federalna jedincia ima isti broj poslanika po 20. U Ve}u gra|ana bi Crna Gora zadr`ala minimum 30, Kosovo minimum 30, a Srbija mawe od 108, jer bi se procentualno odbilo ovo {to je sada i{lo a konto broja stanovnika na Kosovu i Metohiji, to je otprilike 15%. 15% od 108 je negde 16-17. Zna~i otprilike bi se mo`da 90 biralo u Srbiji. Amerikanci ra~unaju od tih 90 da bi ove izdajnik~e grupacije mogle da osvoje ne{to, dovoqno bi bilo 30 ili 20. I 30 iz Crne Gore, 30 sa Kosova i Metohije to bi bilo 80, a ovamo bi bilo 70. Zna~i iz pomo} Crne Gore i Kosova i Metohije oni planiraju da upravqaju Srbijom. To je za Srbiju najgora varijanta i ne smemo je prihvatiti ni po koju cenu. Voditeq: Opozicija u Srbiji, ili kako je vi zovete izdajni~ke grupacije koja je pod komandom Amerike, smatra da nema budu}nosti u Srbiji i Jugoslaviji ukoliko nema kontakata sa svetom i upravo uno{ewa sve`ih deviza, odnosno sve`eg novca u ovu Srbiju i Jugoslaviju. A 500 je onih na listi koji ne mogu ni da iza|u ka`u na Zapad od vladaju}e koalicije... Dr [e{eq: [to da izlazimo na Zapad? Voditeq: Da bi upravo uzeli te sve`e pare, ka`u da Rusi nemaju ni za sebe dovoqno, kamoli za nas. Dr [e{eq: A gde se dele te sve`e pare na Zapadu? Voditeq: Ne, korporacije i ulagawe koje bi dobro do{lo... Dr [e{eq: A {ta su od tih korporacija i ulagawa dobili Bugari? Voditeq: Pretpostavqam da imaju lo{u Vladu pa zbog toga nisu dobili, ali mi ra~unamo na... Dr [e{eq: [to se Amerikanaca ti~e, imaju odli~nu vladu, slugeransku vladu, vladu koja poslu{no slu`i Amerikancima do kraja. [ta su Rumuni dobili? Ni{ta. [ta su Makedonci dobili? Mo`ete li zamisliti ve}u ulizi~ku Vladu od sada{we makedonske Vlade u odnosu na Amerikance? [ta su dobili? Ni{ta. I u Rumuniji, i u Bugarskoj, i u Makedoniji iako nisu bombardovani `ivi se mnogo gore nego u Srbiji. Jo{ gore. Voditeq: A gde nam je onda izlaz kada je re~, ne mo`emo ostati usamqeni... Dr [e{eq: To je glupo. Amerikanci ne daju nikome pare i Amerikanci razmi{qaju {to bi oni davali milijarde. Da su oni davali milijarde Srbiji ovde bi odavno bile provedene reforme, mo`da bi se i promeni374
la vlast. Znate, da Amerikanci ulo`e tri ~etiri milijarde dolara, da su ulo`ili pre ovoga rata, na{ narod bi mislio u svojoj naivnosti da su nama Amerikanci prijateqi. Mi, antikomunisti~ki disidenti 80-tih godina smo smatrali da nam je uzor negde tamo na Zapadu, da treba da obnovimo demokratiju da }e se svi problemi re{iti ako se obnovi demokratija itd. Niko od nas nije sawao kakvo je zlo ta Amerika tih 80-tih godina. Ja sam jedan od tih disidenata. Sada smo shvatili na svojoj ko`i. Amerikanci pare ne daju, da su hteli da daju dali bi ve} 1990, 1991. godine, ne bi ni do{lo do razbijawa Jugoslavije. Da je izvr{ena jedna ubrzana privatizacija, da su do{li strani krediti, krenula bi ekonomija, razvila bi se dr`ava. ^im se postigne ekonomski napredak u stranu se gurnu svi ostali problemi politi~ke prirode, nacionalne prirode itd. Voditeq: Da li to zna~i da nam je budu}nost upravo Rusija, Belorusija, Kina mo`da Libija Dr [e{eq: To nam je budu}nost, sada }u vam objasniti {to nam je to budu}nost. Saradwa sa tim zemqama nam je budu}nost. Amerikanci ne daju nikome velike pare, obe}ali su Rusima 24 milijarde dolara jo{ 19931994. godine ni{ta im nisu dali. I sada se cenkaju oko nekih pola milijarde. Za veliku Rusiju {ta zna~i pola milijarde dolara, pa ako negde neki kredit treba cenkaju se dugo i mukotrpno. Ne daju. A iz Rusije je iscurelo 200 milijardi dolara na Zapad po okon~awu procesa privatizacije. Jer kod Rusa je bio primewen u ~istoj formi taj vau~erski sistem. I to je bila potpuna pqa~ka dr`avne svojine. Voditeq: Ali dobili su neki dolar u trenucima kada nisu ba{ bili stavili veto kada je re~ o... Dr [e{eq: Samo su sitne pare dobijali i ni{ta vi{e. Bugarska, Rumunija i Makedonija skoro ni{ta nisu dobile. Amerikanci razmi{qaju, {to bi oni ulagali milijarde, Amerikanci kojima je dolar bog, bo`anstvo najve}e, {to bi oni ulagali milijarde u neizvesne poslove kada je dovoqno da ulo`e po nekoliko miliona. [to bi oni ulo`ili pet ili {est milijardi dolara u Rumuniju kada je dovoqno desetak miliona dolara da se potkupi rumunsko rukovodstvo i ono slepo sledi ameri~ku politiku. [ta wih briga {to Rumuni grcaju u bedi, nesta{ici, nema{tini. Profesori univerziteta iz Rumunije dolaze preko leta da rade na na{im poqima u brawu kukuruza. Okopavaju kukuruz. Jer su dnevnice kod nas prili~no visoke. [to bi Amerikanci ulagali pet {est milijardi dolara u Bugarsku kada tamo ulo`e desetak miliona, potkupe rukovodtsvo i imaju potpunu kontrolu. [to bi ulagali u Makedoniju ~etiri milijarde kada tamo ulo`e neki sitni{ milion, dva, potkupe Tupurkovskog, potkupe Georgijevskog. Voditeq: Ali oni ne ula`u... Dr [e{eq: Oni razmi{qaju, {to bi oni ulagali u Srbiju milijarde kada izdvoje ovako desetak dvadeset ili 100 miliona {to planiraju za ovu godinu, pa potkupe opoziciju i ra~unaju da su ti dolari dovoqni da \in|i} i Dra{kovi} do|u na vlast. I onda su izvr{ili sve. Vidite sada {ta im ka`e Dra{kovi}, hajde pomozite nam ka`e ukinite sada ove sankcije svi }e Srbi da misle da je to na{a zasluga, da je zasluga wegova i \in|i375
}eva i mi }emo pobediti na izborima. Amerikanci ka`u ne}emo. Za{to ne}e? Zato {to se boje da bi se u tom slu~aju mogli Dra{kovi} i \in|i} oteti, ukinu sankcije, oni do|u na vlast i ka`u Amerikancima izvinite ali morate nam vratiti Kosovo i Metohiju. Oni zna~i zadr`avaju taj spoqni okvir sankcija i blokadu na{e zemqe i pritisak da sutra ti novi koji bi eventualno do{li budu jo{ poslu{niji. Oni se zala`u za demokratiju. [ta to zna~i demokratija? Zar mi nemamo demokratije? [ta to kod nas nije demokratsko. Ka`u to su demokratske snage. [ta Amerikanci podrazumevaju pod demokratijom? Voditeq: Jedan novi termin se uvodi ovde, da li je to iz Istambula ili Berlina, to }ete vi prosuditi, ali dr`avni terorizam, to je sada novi pojam koji sprovode delovi opozicije, zatvorenosti, zatvor, nedemokratski kada je u pitawu informisawe odnosno ukidawe, to su sve neki novi termini... Dr [e{eq: To je nova faza propagandnog psiholo{kog rata, specijalnog rata koji se vodi protiv na{e zemqe. Ovo o dr`avnom terorizmu to rade zajedno sa Dra{kovi}em. I Dra{kovi} tu zloupotrebqava jednu te{ku saobra}ajnu nesre}u u kojoj se on sre}no izvukao ali je poginulo ~etvoro qudi. Mo`da to nije bila nesre}a, mo`da je to zaista bio atentat, dokaza jo{ nemamo. Ali ko bi imao interesa da ubije Dra{kovi}a? Ne daj bo`e da je Dra{kovi} poginuo nama bi bilo najte`e. Morali bi da dokazujemo da nismo ume{ani, je li tako. Ovako nam je ipak mnogo lak{e zbog tih sre}nih okolnosti. ^iji bi bio interes? Voditeq: Da li ste ~itali izvode iz intervjua za sutra{wi “Blic” gospodina Dra{kovi}a? Dr [e{eq: Ja ne ~itam novine unapred, a i nemam vremena da ~itam Dra{kovi}eve gluposti. Voditeq: Dra{kovi} vas je optu`io, moram vam re}i, jer sam pogledao... Dr [e{eq: [ta da sam ja organizovao atentat? Voditeq: Ne, nego da vas je 90-tih godina prehranio, da ste bili na ulici. Dr [e{eq: Pri~a gluposti, la`e. Voditeq: Govorim o ne~emu {to }e tek sutra iza}i u “Blicu”. Dr [e{eq: Vidite kakav je to patolo{ki la`ov. Kako me je on to prehranio? Gde? Voditeq: U Beogradu, da ne biste prosili. Dr [e{eq: Gde? Prvo nije ta~no, ja sam u Beogradu `iveo kod moje tetke Marije. Voditeq: A sada ste se ka`e osilili mnogo, citiram. Dr [e{eq: Kod o~eve sestre i to su izmi{qotine. I drugo, {tampao sam svoje kwige. @iveo sam od svojih zabrawenih kwiga. Sud ih zabrani ja sklonim tira` i prodajem posle zabrawene kwige koje su se mnogo tra`ile. Meni je sedam kwiga zabraweno u to vreme. I tre}e, 1989. godine sam imao veliku turneju u Kanadi, Amrici, Australiji, Zapadnoj Evropi, 97 predavawa sam odr`ao. Najmawi honorar po jednom predavawu je bio 1.000 dolara. Ja sam sam zaradio novac za sebe 376
i svoju porodicu i veliku sumu novca od koje sam mogao naredne dve tri godine da finansiram Srpsku radikalnu stranku. Nas nikada nisu finansirali ni Amerikanci, ni Nemci ni bilo ko drugi. Niti smo ulazili u kriminalne radwe. Dok stranka nije stala na noge ja sam je finansirao od te svoje u{te|evine, koja je bila solidna, koja je bila velika, sa kojom sam re{io egzistencionalne probleme, kupio ku}u u Batajnici. Ali sam bio vrlo {tedqivo, mogao sam kupiti ku}u u centru Beograda, da sve pare ulo`im u to, a ja sam rekao ja `ivim skromno, `ivim u prigradskom nasequ, ulo`io sam skromnu sumu novca u tu ku}u, a ovo drugo treba za neke op{te stvari itd. Jeste li ~uli ikada da je moje ime ume{ano u neku aferu, u neki kriminal, u neku nemoralnu radwu? Garantujem vam da nikada to niste ~uli. I sada Dra{kovi} mene izdr`avao. Sme{no. Dok imam svoje dve ruke mogao sam i da kopam kanale i berem kukuruz i sve ostalo, nije bilo potrebe da to radim jer sam znao da pi{em kwige, jer sam pisao antikomunisti~ke kwige protiv re`ima. Te kwige su bile mnogo tra`ene. Ja sam imao hrabrosti da pi{em takve kwige. Pitajte Dra{kovi}a {to wemu nijedna kwiga nije zabrawena. On je uvek vodio ra~una da ga re`im napadne, ali da mu ne zabrane kwigu. Zna~i, uvek je znao neku granicu da se ne izla`e prevelikom riziku. Ja sam se izlagao rizicima, i{ao po zatvorima itd. sledio sam svoj put i od wega nisam odustajao. A nekada je Dra{kovi} mislio isto {to i ja. Mi smo nekada bili istomi{qenici tada smo bili bliski, tada smo se i okumili. Ali on se promenio ja sam ostao isti. A on je jedan narkoman sada koji jednostavno ne zna {ta govori. Voditeq: Moje posledwe pitawe vezano je upravo za to {to ste rekli da ste imali toliko predavawa na univerzitetima. Pitawe... Dr [e{eq: Ne to su bila samo tri predavawa na univerzitetima, jedno u Kanadi, jedno u Sidneju, jedno u Melbunu a ostalo je bilo po na{im klubovima na{im iseqenicima, srpskoj emigraciji. Voditeq: Ho}ete li sada predavati na Pravnom fakultetu upravo u Srbiji i mo`ete li sa tih predavawa da zaradite pristojno da tako ka`em? Dr [e{eq: Ako me izaberu. Voditeq: Je li procedura krenula? Dr [e{eq: Ja sam se prijavio na konkurs koji je raspisan na Pravnom fakultetu, jedini sam kandidat za predmet politi~ki sistem. Mislim da ispuwavam sve uslove, formirana je komisija. Ta komisija treba da pro~ita moje radove i da napi{e referat. Ja o~ekujem da }e predlo`iti moj izbor, ali to je sve jo{ neizvesno dok se ne zavr{i ta procedura. Drugo, niko nije doveo u pitawe moju kompetentnost da predajem taj predmet. Imam veliki broj, imam oko 20 kwiga nau~nih radova, ne ra~unam ove politi~ke radove, ovo {to objavqujem kwige sa svojim intervjuima, politi~ke kontakte i sve ostalo, imam oko 20 kwiga nau~nih radova. I daqem pi{em. Ove godine sam objavio dve kwige nau~nih radova. Prvi deo monografije o prof. Lazi Kosti}u, i drugo objavio sam kwigu “Srpski narod i novi svetski poredak”. Ja se time bavim, znate nekoliko godina sam i pauzirao, sada je stranka toliko jako izrasla da ja ne moram da tr~im po terenu, na sastanke op{tinskih odbora, postoji taj mehanizam. Ja idem gostujem u televizijskim emisijama, bavim se strana~kom ideolo377
gijom, a postoji kompletan na{ aparat koji tu stranku odr`ava u vrlo jakoj `ivotnoj formi. Tako da ja imam vremena da mnogo vi{e ~itam i pi{em nego {to sam to mogao po~etkom 90-tih godina. Voditeq: Potpuno se sla`em i time sam hteo da vas navedem da odbacite tezu nekih koji, naravno, drugim o~ima gledaju na to pa ka`u da je i Univrezitet politi~ki obojen da dr [e{eq nije u vlasti te{ko da bi u{ao za redovnog profesora jer... Dr [e{eq: Ja sam bio profesor. Ja sam izabran za profesora na Pri{tinskom pravnom fakultetu 1991, 1992. godine i godinu dana sam dr`ao nastavu. A onda je moj asistent koji je bio magistar, predao doktorsku disertaciju i ja sam bio u komisiji za ocewivawe, i po{to tamo ima samo jedan profesor, tamo ima samo mesto za jednog profesora na jednom predmetu. Na Pravnom fakultetu u Beogradu je druga~ije tu mo`e po dva, tri, ~etiri profesora na jednom predmetu. U Pri{tini to nije bilo mogu}e, a nisam hteo da smetam asistentu koji je vredan, navikao je, teoriju dr`ava i pravo znao je boqe od mene, taj predmet Uvod u pravo ja vam to iskreno priznajem on se samo time bavio, i sada ja wemu da smetam a to mu je jedina karijera. Ja imam neku politi~ku karijeru i sve drugo, {to bih ja wemu smetao. I to je bio razlog {to sam ja ustupio onda taj predmet ~im je doktorirao on je izabran i on je profesor. Sada je izme{ten Pravni fakultet u Vrawe. Ja ne}u izbegavati ako treba nekada i da odr`im neko predavawe na postdiplomskoj nastavi, da budem u nekoj komisiji za odbranu magistarskog rada ili doktorske disertacije, ja sam tu spreman opet da doprinesem. I da putujem kada zatreba. Ali ne bih wemu spre~avao da se razvija ako je sposoban, ako je pametan, marqiv, vredan itd. Voditeq: Dr [e{eq, predla`em... Dr [e{eq: Tada sam bio opozicionar i to u stranci koja je imala samo jednog poslanika itd. Pa mi to nije smetalo da budem izabran za profesora. Ispuwavao sam i tada uslove. I sada ispuwavam uslove. Drugo, nema nijednog protivkandidata niko se vi{e nije javio. Mogao se javiti jo{ neko. A onda da ka`ete: e onaj je imao boqe uslove ali nije izabran nego sam ja izabran. A po{to se taj nije javio ja ne znam ko bi to bio ako ve} nije profesor da ispuwava u toj meri uslove, ko bi to bio? Taj ~ovek mora da postoji, mora da ga poznajemo. Nije se vaqda skrivao 10-20 godina pa nismo znali za wega. Voditeq: Po{tovani gledaoci, iz emisije u emisiju kada je gost TV “Palma plus” dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Srbije, mi dobijamo sve vi{e i vi{e pitawa. To zna~i da izaberemo pravu li~nost i da ta li~nost mo`e da odgovori na sva pitawa pa zato mnogi i pitaju. Dr [e{eq: Jesu li vam ostala pitawa iz prethodne emisije. Voditeq: Ne. Ovo su taze pitawa i odmah prvo, Dejan iz Jagodine velika zabrinutost vlada {ta mislite o novim pretwama NATO, i to treba odmah povezati sa pitawem gospodina Pere iz Kragujevca u slu~aju odvajawa Crne Gore da li preti opasnost od izbijawa sukoba? Dr [e{eq: Te pretwe treba tretirati ozbiqno. Zna~i, ne mo`e se iskqu~iti mogu}nost ponovne vojne intervencije. Ali ona je mnogo mawe verovatna nego po~etkom ove godine. Ja sam li~no ube|en da je NATO znao 378
koliko }e biti uporan na{ otpor i {ta ga ~eka da do bombardovawa u martu ne bi ni do{lo. Sve procene NATO-a, pogotovo Amerikanaca, bile su da }e posle tri dana bombardovawa Srbija kapitulirati i da }emo prihvatiti sve uslove i sporazume iz Rambujea. Oni su posle to morali da ubla`avaju, da smawuju, dok su doveli do ovoga {to sadr`i plan ^ernomirdinAhtisari. Mi smo se, znate, razilazili po pitawu tog plana, ja i daqe mislim da nije trebalo ni to prihvatiti. Ali sada... Voditeq: Zato ste dali ostavke svi, pa ste u{li u novu Vladu... Dr [e{eq: Posle smo u{li u rekonstruisanu Vladu, jer smo postigli sporazum u ekonomskoj i socijalnoj sferi i taj sporazum se ve} realizuje. Ovo {to vidite to je sada na{ program obnove Srbije. Voditeq: Niste zaboravili, pretpostavqam, Kosovo... Dr [e{eq: Kosovo nikada ne}emo zaboraviti. Mi i pokazujemo da ga nismo zaboravili, sada vodimo diplomatske i propagandne napore da povratimo Kosovo, a sazre}e uslovi i da preduzmemo neke mnogo efikasnije mere. Dakle ne treba iskqu~iti mogu}nost, ne treba tu opasnost izgubiti iz vida, ali mislim da ona nije toliko velika. Drugo, Amerikanci }e poku{ati da iznutra izazovu sukobe kod nas. Da mi sami zaplivamo u krvi. I ako im se uka`e {ansa da umar{iraju bez ispaqenog metka onda bi oni tu {ansu iskoristili. Ali pre ne. Amerikanci politi~ki ne bi mogli podneti da wihovi vojnici ginu ovde. Pogotovo u slede}oj godini koja je za wih izborna. Voditeq: Zoran iz Petrovca i Zoran iz Po`arevca pitawe, za{to dr`ava ne smawi koli~inu nov~ane mase i obori cenu marke. Drugo, da li vam je poznato po kom kursu ide na crno marka i da je dr`avni kurs zapravo 15 dinara, {ticung je 28, (to verovatno misli na izjavu potpredsednika Tomi}a) i da li u takvoj tr`i{noj ekonomiji mo`e da se `ivi i privre|uje. Dr [e{eq: Mi ne mo`emo sada da povla~imo novac iz opticaja. To bi bila mera racionalna sa aspekta podizawa vrednosti dinara. Ali dr`ava to nije u stawu. Jer kako se mo`e povu}i novac iz opticaja? Ako neko duguje dr`avi pa isplati dug. A to je na osnovu poreza, na osnovu doprinosa ili kredita Narodne banke itd. I mi onda taj novac ne upotrebimo za vojsku, policiju, zdravstvo, {kolstvo ili ~inovni~ki aparat, ili penzije nego ga uni{timo. To bi bilo povla~ewe novca iz opticaja. Mi to ne mo`emo podneti, ne mo`emo izdr`ati suvi{e imamo velike potrebe, suvi{e imamo obaveza da bismo mogli jedan deo tog novca sada da elimini{emo i uni{timo. Nije sada nama to problem. Nama bi najva`nije bilo da zadr`imo ovu koli~inu novca {to je du`e mogu}e. Opet je nerealno o~ekivati da ne}e vi{e nikada biti do{tampavawa, uvek }e ponekad ne{to morati da se uradi, ali je ciq da ga ima {to re|e. Da se izbegava. Voditeq: Retko ko iz Vlade prizna, osim vas, da je bilo do{tampavawa. Dr [e{eq: Znate {ta, {ta to zna~i sada, neki statisti~ki podaci govore. Ja ra~unam boqe je iskreno re}i kakva je situacija nego iza}i sa nekim tvrdwama pa se posle ispostavi da one nisu ta~ne. Mene u la`i nikada niste mogli da uhvatite ja se nadam. Mo`da sam ponekad i ne{to 379
rekao u {to sam iskreno verovao da je istina pa se posle pokazalo da ba{ nije, ali to je druga stvar. To nije svesna gre{ka nego nesvesna. To nije nemogu}e. A ovo {to se ti~e izjave Dragana Tomi}a ja sam ve} to obja{wavao otprilike bi to bilo realno po koli~ini novca u opticaju. Drugo, kada pogledate kolika je kupovna mo} marke u Nema~koj i dinara ovde, realan bi kurs bio negde 1 marka 10 dinara. Kada pogledate {ta se mo`e u Nema~koj kupiti za 100 maraka i {ta se mo`e ovde kupiti za 1.000 dinara, otprilike je to neki nivo. To bi bilo ono realno na osnovu kupovne mo}i. Voditeq: Na osnovu one... Dr [e{eq: A na osnovu koli~ine novca u opticaju bilo bi 15 dinara. Ali kada se imaju svi ovi drugi faktori u vidu onda je to negde sada na tr`i{tu, danas sam ~itao, znate ja niti mewam devize niti imam dinara da kupujem devize, niti sam u situaciji da prodajem devize, ali se informi{em iz novina. Evo ovaj list “Danas” to izdaju ove proameri~ke neke grupe... Voditeq: A verujete im na... Dr [e{eq: Oni pi{u, znate nije wihov ciq da nam umawe taj kurs nego da ga pove}aju oni su naveli da je kupovni kurs 19 a prodajni 20 danas u Beogradu odnosno ju~e, danas je objavqeno u novinama. Voditeq: Vrlo kratko pitawe, kratko i odgovorite sada zanima gledaoca Milana iz Velike Plane ka`e gde }ete vi do~ekati Novu godinu, po{to je to ve} sutra. Dr [e{eq: Evo, iskreno }u odgovoriti, dogovorili smo se Tomislav Nikoli}, Dragan Todorovi}, Aleksandar Vu~i}, Nikola Popla{en, Gordana Pop-Lazi} i ja sa suprugama odnosno Gordana sa svojim suprugom da do~ekamo Novu godinu u stanu Tomislava Nikoli}a. Voditeq: \or|evi} iz Kragujevca ka`e kada ste bili u opoziciji re{ili ste da ru{ite ku}u cve}a, za{to danas kada ste na vlasti ne u~inite to na legalan na~in? Dr [e{eq: Nikako da stignemo da se i tim pitawem bavimo da vam iskreno ka`em. To je sada vi{e stvar sanitarne inspekcije. Ja sam ku}u cve}a ru{io kada je to bilo opasno. A sada to vi{e nije opasno. Znate, ja sam i protiv Titovog kulta ustajao kada se zbog toga i{lo u zatvor, kada se i li~na i porodi~na egzistencija dovodila u pitawe. A sada kada protiv Tita govore i oni koji su ga verno slu`ili do posledweg daha, ja nemam vi{e potrebe da se time bavim. Imam mnogo ozbiqnijih pitawa i problema. Titov kult je sru{en to je ono {to je najva`nije. Voditeq: Slavica Ili} iz Jagodine i Velika Simonovi} iz Gwilana, trenutno u Jagodini, ima mnogo socijalnih problema, ka`e radio mi je mu` 30 godina u tekstilnom kombinatu, ja 25 u {tampariji, invalid sam, nemamo nikakva primawa a drugi ka`u nije, Boga mi, nije vaqda za sve krivo NATO bombardovawe kao da smo pre toga `iveli mnogo boqe. Vi ste obe}ali mnogo boqe snabdevawe, ali izgleda da su to pri~e a nema mnogo realnosti. To je oko snabdevawa i oko socijalnog statusa. Dr [e{eq: Da, {to se ti~e snabdevawa mi imamo osnovnih prehrambenih namirnica dovoqno U svim prodavnicama ima dovoqno sada bra{na, {e}era, ima mleka. Uqa negde ima negde nema uglavnom ga ima, ali jo{ uvek 380
je pove}ana potra`wa pa brzo nestane iz radwi. Za{to? Zato {to gra|ani prave velike ku}ne rezerve, velike ku}ne zalihe pou~eni nekim ranijim iskustvima. Mi o~ekujemo u januaru da }e bukvalno u svakoj prodavnici biti uqa jer su te ku}ne zalihe ve} popuwene. Tako da }e se smawiti tra`wa. Imate slu~aj tog mleka. U Beogradu se sada mnogo vi{e svakog dana isporu~i mleka nego {to je bila redovna potra`wa pre ove nesta{ice, ali sada qudi nasumice kupuju ra~unaju}i da je mogu}a nesta{ica pa stavqaju u zamrziva~e, ostavqaju vi{e dana ili ga odmah prera|uju itd. Nesta{ica odmah pove}a potra`wu. ^im shvate da odre|ene robe ima dovoqno ne}e biti tolika potra`wa, ne}e biti kupovine nasumice kao {to jo{ uvek imamo ovih dana. O~ekujemo u januaru da }e sve to da se normalizuje. [to se ti~e ovog drugog o ekonomskoj krizi, ja nisam rekao da je rat izazvao sve na{e probleme, to jednostavno nije ta~no. Rat je dodatno zao{trio na{e probleme. Amerikanci su nam proizveli {tetu do sto milijardi dolara. To je objektivno procewena ukupna {teta bombardovawem. Ali mi smo ve} pola veka u krizi. Od 1941. godine mi se nikako nismo stabilizovali, oporavili. Mi smo imali period komunisti~ke diktature od 1944. do 1990. godine. Komunisti~ka diktatura je razarala ekonomiju. Tito je imao sto milijardi dolara bespovratne pomo}i od Amerikanaca zato {to je bio protiv Staqina i protiv Sovjetskog Saveza. I onda kada Amerikancima vi{e to nije bilo potrebno, oni su prestali da mu daju bespovratno pa su mu davali kredite. On je uplovio u velike kredite, skoro 20 milijardi dolara. I kada je Tito umro onda su prestali da daju te kredite i onda je kriza krenula svom `estinom, odmah posle Titove smrti, kada su prestale te infuzije sa Zapada. Zapad je jedno vreme davao svim komunisti~kim zemqama Sovjetskom Savezu i Rumuniji, i Bugarskoj, i Ma|arskoj i svima i onda je prestao zao{travaju}i wihove unutra{we krize. To je ubrzalo slom komunizma. A kada je komunizam slomwen onda su Amerikanci rekli e sada vi{e ne treba da ula`emo ni{ta. Sada vi vra}ajte to i morali su da vra}aju vi{esutruko vi{e nego {to su ovi ulagali. Ne mo`e biti uspe{na privreda gde postoji dru{tvena svojina. Ne mo`e. Voditeq: Evo vrlo konkretnog pitawa, Krstana iz Jagodina ka`e za{to prosvetni radnici nisu primili regres? Dr [e{eq: Zato {to nije bilo para. Ja mislim da su morale da se na|u pare za to, i da }e ministar finansija ve} u januaru gledati taj problem da re{i. Znate, ti prosvetni radnici su nekako od 1945. godine naovamo uvek bili nipoda{tavani, uvek su nekako bili zanemarivani, uvek su nekako bili na margini. I kao da je taj manir malo zadr`an u svesti qudi i danas. Taj problem mora ubrzano da se re{ava kada su u pitawu prosvetni radnici, jer }e nam se do kraja osuti kadrovi osta}emo bez kvalifikovanog kadra u prosveti. A onda se to krajwe negativno odra`ava na sve ostale sfere dru{tvenog, pogotovo ekonomskog `ivota. Pametno dru{tvo insistira da su im najboqi kadrovi u prosveti. A mi dok ne steknemo mogu}nosti da im obezbedimo pristojne plate ne mo`emo pretendovati da to zaista i postignemo. Rekoh vam ve} sada su nam prioriteti prosveta, zdravstvo, ~inovni~ki aparat, vojska. U policiji smo prili~no sredili stawe, naravno mora se i daqe poboq{avati. A koliko }emo u tome biti uspe{ni 381
ostaje da se vidi. Imajte u vidu sada ne samo ~inovni~ki aparat nego su i u Vladi plate veoma niske. Ja ne ka`em za nekog ko je uspeo da postane ~lan upravnog odbora neke unosne firme, neke firme koja dobro posluje pa ima dodatno, ali onaj ko `ivi samo od ministarske plate ne mo`e se pohvaliti nekim velikim prihodima. Voditeq: Evo jednog pitawa, nije politi~ko, Dragan Mladenovi} iz Mladenovca pita da li znate kakav se do~ek najlu|e no}i priprema u Po`arevcu i u ~ijoj organizaciji? Da li vam je poznato? Dr [e{eq: Ne znam. Ja sam vam rekao kako ja do~ekujem Novu godinu, moja svastika je i ovog puta po`rtvovana jer nam priska~e neprekidno oko ~uvawa dece. Ona se ponudila da bude sa na{om decom u toku te no}i. A mi smo dogovorili da tako u naju`em krugu prijateqa ~ekamo novu godinu u stanu Tomislava Nikli}a na najskromniji na~in. Ina~e nikada nismo u~estvovali u nekim, {to bi narod rekao ludim provodima, nikada nismo i{li na neka ekskluzivna mesta. Nismo ni vi|ani tamo. Nikada se nismo rasipni~ki pona{ali, niti bi mogli da se rasipni~ki pona{amo. Poznati smo po skromnosti, poznati smo po... Voditeq: Dodu{e ta~no je da radikala nije bilo ni na ovim da tako ka`em ceremonijama obnove, kada su se mostovi predavali, kada su se stanovi predavali... Dr [e{eq: Mi to nismo hteli, mi smo to izbegavali zato {to se to ne sla`e sa nekom na{om ideologijom, sa na{om politi~kom orijentacijom. Voditeq: Dobro, bilo vas je na prijemu predsednika SR Jugoslavije. Dr [e{eq: A za{to da ne budemo? To je jedan skroman koktel koji su priredili predsednik Vlade i na~elnik General{taba, onako pri kraju jedne godine da se qudi sastanu, da se opuste. To je bilo vrlo, vrlo skromno. Krajwe skromno. Mi zna~i od tog ne be`imo, nismo mi protiv kontakata. Nego ove javne manifestacije nisu prili~ne na{oj stranci, tu nismo uspeli da se dogovorimo sa na{im koalicionim partnerima. Mi zajedni~ki sve radimo ove poslove i ula`emo maksimalne napore. Ali mi smatramo da ne treba dr`ati te manifestacije i zato u wima ne u~estvujemo. Mi mislimo da to treba mnogo skromnije, treba predstaviti rezultat, ali mi bi radije da dr`avna televizija prikazuje radnike dok oni vare one ~eli~ne konstrukcije, dok izlivaju beton, dok asfaltiraju, dok popravqaju, dok grade ku}e. A tu su rezultati, morate priznati, veoma veliki. I tu se poneki problem desi, neko se ne dr`i roka, neko ovo, neko ono. Desi se problem, naravno i kada se podele kqu~evi stanova... Voditeq: Upravo to ka`u, jo{ se nisu uselili neki iako su im podeqeni kqu~evi jer nije ba{, hladno... Dr [e{eq: Znate {ta, kada neko obe}a ne mora biti ba{ taj rok, mo`da je moglo i deset dana du`e... Voditeq: Gospodin Mrkowi} je o{tar, ka`u... Dr [e{eq: Dobro, ali mo`da je moglo biti deset dana du`e, ali su stanovi izgra|eni. Nije to ona vlaga koja poti~e iz zemqe ili {ta ja znam, nije se osu{io malter. Meni se to desilo. Ja sam na mojoj ku}i imao krov na ~etiri vode tako sam kupio tu ku}u jo{ 1989. godine. Ja sam ove godine te ~etiri vode mewao u dve vode da bih dobio potkrovqe i da bih tako ma382
lo pro{irio tu korisnu povr{inu. I meni su ti radovi zakasnili, nisam mogao to tako brzo da radim, pa se vlaga pojavila, eto muku mu~imo i sa time, {ta se tu mo`e. Znate, treba neka faza da pro|e treba neko vreme. Ali morate priznati da smo u~inili maksimum da qudi kojima su ku}e i stanovi uni{teni dobiju nove stanove ili da se popravi ono staro. A kada je ~ovek bez ku}e ili stana pa se uselili i ima problema ove zime, slede}e leto }e da se isu{i pa }e malo popraviti to kre~ewem i gotovo. Digne se parket ponovo }e ga staviti, znate nije to sada ne{to stra{no. A da tu nije bilo nekog java{luka moglo je i bez toga da pro|e. Ali ja ne vidim u tome neki krupan problem da se na sva zvona udara. Pitajte zapravo qude koji su to dobili, jesu li o~ekivali da }e da dobiju? Jesu li? Nisu. Mislili su da ne}e da dobiju nikada. Pa kada smo obe}ali mnogi su rekli ma la`u, slaga}e vas. Nismo slagali. E sada ako se pojavi tu neki... Voditeq: I ako su svi dobili koji treba, to je jo{ najboqe re{ewe. Dr [e{eq: Pa znate ne mo`emo mi sada iz Beograda da to raspore|ujemo, ako je tu bilo nekih gre{aka treba javno da se `igo{u. Ja ne mogu sada tu... Voditeq: Radosavqevi} iz Lapova ka`e kakve veze imate sa JUL-om, ~ak optu`uje da se niste malo dodvorili JUL-u, nego mnogo. Dr [e{eq: Ja ne znam kako bi se dodvorio JUL-u, mi smo u{li u koaliciju. Nismo mi sebi birali koalicione partnere nego ih je narod izabrao na izborima. Mi bi radikali najradije da smo sami osvojili vlast i da sami vladamo. Mi ra~unamo da bismo tu maksimalno pokazali koliko znamo koliko umemo, ali narod je presudio druga~ije. Narod je presudio da niko sam ne mo`e da vlada. Narod nas je naterao na koaliciju. I najprirodnije je bilo da pravimo koaliciju sa onima koji su protiv ameri~ke politike uni{tewa Srbije. Koji ne}e da slu`e Amerikancima. Voditeq: Jugoslav iz Markovca ka`e zbog ~ega nisu primqene ratne dnevnice? Dr [e{eq: Ratne dnevnice }e morati da se isplate. Savezna vlada tu kasni, ali je problem {to su uop{te bile uvedene te ratne dnevnice. To je bila velika gre{ka Savezne vlade. Dnevnice se ispla}uju rezervistima kada idu na vojnu ve`bu i to je normalno, to je po propisima to mora da se radi. Ali kada se ide u rat ne sme da bude dnevnica. Zamislite da je ovaj rat trajao pet-{est godina ko bi te dnevnice onda isplatio. Me|utim, gre{ka je napravqena, dnevnice su propisane, sada one moraju da se isplate do kraja. Jer dr`ava mora pre svega da vodi ra~una o principima pravnog poretka. Obaveze koje je sama preuzela mora da ispuni. I ovog puta dnevnice moraju da se isplate. Ne daj bo`e, ako nas zadesi neki novi rat treba odmah u startu re}i nema dnevnica. Idemo u rat, ali sada nema dnevnica. Voditeq: Slobodan iz Plane ka`e recite po{teno {ta }e biti sa deviznom {tedwom i de~ijim dodatkom? Da li }e biti prijemnog ispita za upis u sredwe {kole? Dr [e{eq: Za de~iji dodatak sam rekao da }emo nastojati da pro|e izvesno vreme, da se malo stabilizuje elektroprivreda da na sli~an na~in re{imo kao {to smo re{ili ove tri zaostale redovne penzije. [to se ti~e devizne {tedwe, 1. juna 2000. godine trebala bi da po~ne isplata prema onoj dinamici koja je utvr|ena zakonom. Trebalo je ove godine ali je rat to spre~io. 383
I {to se ti~e... Voditeq: Upisa u sredwe {kole. Dr [e{eq: Ja sam apsolutno protiv prijemnih ispita. Kada se dete upisuje u sredwu {kolu mi mora da po{tujemo wegovu svedoybu iz osnovne {kole. Kada se upisuje na fakultet moramo da mu po{tujemo svedoybu iz sredwe {kole. I ove godine nije bilo prijemnih ispita. Ako na{ uticaj bude dovoqan i slede}e godine ih ne}e biti. Nikada ih vi{e ne}e biti. Voditeq: Sa{a iz Kragujevca ka`e da li su mogu}e reforme dok se ministri a me|u wima ka`e i gospodin Mrkowi}, voze u automobilu koji vredi 160.000 maraka. Dr [e{eq: Ja ne znam koliko vredi wegov automobil, nisam ga zaista nikada video. Vidite, automobil kojim se ja vozim, preuzeo sam u Vladi kada je ve} pre{ao 60.000 km. To je audi, star je nekoliko godina. Kako Vlada dolazi do tih automobila? Kada carina zapleni od {vercera drogom ili drugih kriminalaca onda ti automobili idu na javnu licitaciju, uglavnom se ne prodaju po{to sada qudi nemaju para da kupuju te skupqe automobile, i onda ih Vlada nabavi. I ti automobili uglavnom nisu pla}eni. To su automobili kojima sada Vlada raspola`e, a vi znate da smo mi pre ovog rata doneli odluku kada se nabavqaju novi autmobili da smeju da se kupuju strana vozila. Za sve dr`avne ustanove i za sva javna preduze}a moraju se nabavqati iskqu~ivo Zastavina vozila. To je bila uredba, mislim da sam ja tu uredbu potpisao. Zna~i, mi nijedan automobil novi nismo kupili od kako smo ovu Vladu formirali. Skoro dve godine nijedan automobil, nijedan ministar se ne vozi novim automobilom to vam garantujem. Zna~i ono {to je zate~eno. I ovaj automobil nije sada od carine uzet nego pre nego {to smo mi do{li u Vladu. Mislim da ga je ranije koristio Zoran An|elkovi}, a po{to je moj automobil slupan pre 5-6 meseci i onda mi je ovaj dat. Voditeq: Jon~i} iz Lapova ka`e, kako mislite da vr{ite naplatu preko registracije vozila za putarinu kada planirate da izdate koncesije za izgradwu autoputa u Srbiji, gde }e onaj... Dr [e{eq: Nije taj zakon usvojen, to je samo bila jedna ideja koja je razmatrana, ali ta ideja nije do kraja uop{te i iskristalisana ni verifikovana. A drugo, ono {to se izda u koncesiju to se izuzima znate. Ima dosta kolebawa oko ove ideje, ja nisam sigran da }e ta ideja biti uop{te i prihva}ena. Voditeq: Ka`e pre tri godine gospodin [e{eq je tvrdio da su izbori pokradeni od strane vladaju}e partije, kako sada komentari{ete taj slu~aj. Dr [e{eq: Mi smo osporavali izbore na Kosovu i Metohiji, to nije nikakva tajna, o tome su na{e novine “Velika Srbija” u nekoliko brojeva pisle itd. Me|utim, onog trenutka kada smo formirali Vladu narodnog jedinstva mi smo jednostavno odlu~ili da od tog momenta, od 24. marta 1998. godine, {ta se de{avalo, {ta smo jedni drugima govorili, zbog ~ega smo jedni druge napadali, ostavimo pro{lostim istoriji i istori~arima. Neka oni cene ko je bio u pravu ko nije, ko je bio vi{e a ko mawe u pravu itd. Od 24. marta naovamo mi korektno sara|ujemo kao koalicioni partneri. 384
I ta saradwa je vrlo uspe{na. Ne sla`emo se mi svaki dan, ima tu i sporewa, ima tu i sukoba mi{qewa itd. Ali ono gde se usaglasimo brzo i muwevito delujemo, reagujemo u parksi. Naravno, niko od nas ne zaboravqa {ta je bilo ranije, ali to {to je bilo ranije to }e sada drugi procewivati. To je stvar pro{losti. Ne mo`emo mi sada kroz Vladu da se sporimo povodom ranijih stvari. Voditeq: Dalibor iz Jagodine ka`e da li i ako Kina i Rusija stave veto na produ`ewe mandata KFOR-a, to zna~i da me|unarodne trupe moraju da napuste Kosovo i Metohiju? Dr [e{eq: Ne, na`alost ne. To je malo druga~ije formulisano. Me|utim, nama je {ansa Savez sa Rusijom i Belorusijom jer bi se tada neprekidno pove}avao broj ruskih vojnika na na{oj teritoriji. I u jednom trenutku Rusija bi rekla to je na{a teritorija, jer ovaj savez je zapravo jedna vrsta konfederacije, vi morate da napustite, nemate {ta vi{e ovde da tra`ite i gotovo. Voditeq: Sa{a iz Novog Sela, dok se ne ispla}uju plate, ni topli obrok, ni regres radnicima u prosveti dokle }e to tako. Dobro to ste ve} rekli. Dr [e{eq: Da. Od svih ovih dru{tvenih slu`bi najte`e je naravno prosveti i ~inovni~kom aparatu. Voditeq: Markovi} iz Velike Plane ka`e kakva je sudbina pravosna`nih izvr{nih prsuda koje se odnose na isplatu naknada za oduzeto zemqi{te? Dr [e{eq: Moramo sre|ivati ubrzano stawe u sudstvu. Sada, kada smo doneli i proveli Zakon o informisawu, Zakon o univerzitetu, moramo {to pre uraditi i zakon o sudstvu. Moramo srediti stawe u pravosu|u naravno moramo za{tititi i standard sudija i tu`ilaca, koji je veoma ugro`en i mislim da }emo to narednih meseci da uradimo. Voditeq: Ima pitawa, mislim da ste odgovorili, vezano je upravo za carine, za{to ih napla}ujete u markama a ra~unate u dr`avni kurs od 6 dinara? Dr [e{eq: Ko napa}uje carinu u markama? Voditeq: Misli se u dinarima a prera~unato na 6 dinara... Dr [e{eq: Zato {to je to zvani~ni kurs. Ja sam o tome govorio na po~etku emisije. Zato {to na taj na~in smawujemo cenu robe koja je u pitawu. Voditeq: Tu verovatno neko od gledalaca misli da su mogli neki da se obogate, pojedinci i oni koji su privilegovani. Dr [e{eq: Vidite, sve se izrazi kroz cenu robe. Ako tu odredimo suvi{e visoku carinsku stopu, suvi{e je visoka cena robe i deluje se inflatorno. Znate, postoji jedno pravilo u svetu da nije pametno imati za bilo koju robu carinu ve}u do 30 %. Mi smo skoro normalizovali snabdevawe cigaretama, sada cigareta ima svuda. Zato {to smo smawili akcize carine i poreze. Smawuje se {verc. I sada imamo ve}u naplatu nego {to smo imali ranije. A cigarete su jeftinije. Ja nisam pu{a~ pa ne znam kako to u praksi izgleda, Voditeq: Dobro, kada sko~i marka onda istog trenutka sve one cigarete koje nisu doma}e... Dr [e{eq: Ali je cena sada osetno ni`a nego {to je bila ranije, je li tako? 385
Voditeq: To je ~iwenica. Zlata iz ]uprije ka`e za{to su poskupeli hleb i mleko kada Vlada nije odobrila. To je jedna varijanta mleko pa se onda ka`e oboga}eno pa umesto obi~nog onda sko~i na 7 dinara. Dr [e{eq: To ne mo`emo da spre~imo kod tih oboga}enih vrsta i kod tih specijalnih vrsta hleba. Ali svaki pekar je du`an da isporu~i tr`i{tu odre|en procenat standardne vrste hleba. To je ovo {to u Beogradu zovemo hleb sava od 700 grama cena mu je ta i ta. I to mora svaki da proizvede. Voditeq: Ka`u upravo, da tako ka`em, pekari da im se ne isplati po ovoj ceni da rade, ka`u da ako je 3, 5 dinara otprilike p{enica... Dr [e{eq: Ali smo im zato dali bra{no iz robnih rezervi po ni`im cenama. Voditeq: Vidim da su u zajednici svojoj pekarskoj tra`ili... Dr [e{eq: Dobro, uvek oni neke svoje cehovske interese nastoje da za{tite. I svako ko se bavi privredom, proizvodwom `eleo bi da ostvari {to ve}i profit. To je sasvim prirodno. A na nama je sada da procenimo da taj profit ne bude prevelik na {tetu gra|ana kada je re~ o ovim osnovnim prehrambenim proizvodima. A da neko ne mo`e da podnese onda bi prestao time da se bavi. ^im nema masovnog zatvarawa pekara zna~i da jo{ uvek nalaze neku dobru ra~unicu i da posao ide. Ni{ta ne brinite, niko ne radi sa svesnim gubitkom. Voditeq: Dule iz Kragujevca ka`e ko po vama nije izdajnik od opozicije? Dr [e{eq: Pa mi u Srbiji sada imamo pet politi~kih partija i to su: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica, Srpski pokret obnove i Demokratska stranka. Demokratska stranka, koja za sobom vu~e tu bulumentu sitnih, malih, bezna~ajnih partija, ali to se zanemaruje. Mi smo hteli da Dra{kovi} ne ide putem izdaje, jesmo li ga i letos pozivali u Vladu. Je li istina? Voditeq: Malo je bio u Saveznoj vladi. Dr [e{eq: Malo je bio pa ga istera{e. Pa smo 1997. godine insistirali neprekidno na ~etvornoj koaliciji, da se se}ate, {est meseci su trajali ti pregovori. On je sam izabrao svoj put. Voditeq: Samo niste insistirali da zajedno vladate a mogli ste da vladate u Srbiji. Dr [e{eq: Sami sa wime? To bi bilo stra{no. Voditeq: To ste mogli. Dr [e{eq: Ali to bi bilo stra{no. [ta mislite koliko bi to dana trajalo. Da li bi to izdr`alo 10 dana? Voditeq: Mislite kra}e nego kada je sa \in|i}em bio u beogradskoj skup{tini. Dr [e{eq: Kra}e. Jer sa \in|i}em je mogao negde da se nagodi, on ka`e ti ukradi ovo on }e ono. Ali kod nas nema nagodbi te vrste. Voditeq: Postoji li mogu}nost da Srpski pokret obnove ne vlada Beogradom? Dr [e{eq: Wegova vlast je mawinska, evo mislim da su danas izglasali buyet, neki sporazum sa \in|i}em postigli. Koliko }e im to trajati vide}emo. 386
Voditeq: Nije mogla Srpska radikalna stranka, socijalisti da jednostavno... Dr [e{eq: Nema dovoqno... Voditeq: Ili je to ka`u... Dr [e{eq: Na izborima su socijalisti osvojili 24 mandata, a mi 17. Voditeq: Ka`u neki ra~unaju da upravo vladaju}a koalicija dr`i neke da tako ka`em konce. Dr [e{eq: Mi mislimo da je najboqe, {to se nas radikala ti~e, najboqe da idemo na izbore pa kako narod proceni, a ne sada... Voditeq: Neki procewuju da to mo`e da do|e ~ak i u prole}e, iako su 2000. trebalo... Dr [e{eq: [to se nas ti~e od marta nadaqe mi smo spremni za te izbore. Voditeq: Popovi} iz Kragujevca ka`e za{to se napla}uje visoka kamata na struju, grejawe, poreze i kamata na kamatu ka`e a kada znamo da se plate, penzije ne primaju redovno, da se... Dr [e{eq: Mi smo oborili kamatnu stopu i to pre dva meseca otprilike. Oborili smo kamatnu stopu i i}i }emo daqe sa obarawem te kamatne stope, neprirodno je stawe kad god se kamata obra~unava na mese~nom nivou. Kamata mora biti na godi{wem nivou. I sve dok ne stvorimo uslove da kamate pre|e na godi{wi nivo mi }emo se truditi da tu osnovnu kamatnu stopu obaramo. Voditeq: Ne}ete mi verovati, ali bar jedno 10-15 pitawa vezano je upravo za staru deviznu {tedwu, za penzionere, posebno zemqoradnike, ono {to ste dali drugim penzionerima, i za de~ije dodatke. Dr [e{eq: Rekao sam ve} treba nam neki predah. Suvi{e bi bio prevelik teret sada za elektroprivredu da i zemqoradnicima isplatimo zaostale penzije i de~ije dodatke kroz bonove za struju. Mora jedan vremenski period da pro|e, ali to ne zaboravqamo i ta obaveza ostaje i moramo je ispuniti. Voditeq: I de~iji dodaci i stara devizna {tedwa to je bogami dobar deo pitawa. Dr [e{eq: Za staru deviznu {tedwu sam odgovorio. Drugo, mi sada moramo otvoriti mogu}nost da gra|ani sa starom deviznom {tedwom mogu da kupuju. Neko ko ima nekoliko miliona maraka mo`e i fabriku da kupi. Znate ima ogroman broj partija stare devizne {tedwe mawe od 100 maraka, ka`u ~ak negde 60% od ukupnog broja partija. Partija se naziva jedna {tedna kwi`ica ili jedan ra~un. I to bi bilo idealno da stvorimo uslove da i oni mogu dobiti bon za struju na osnovu tog iznosa, da se to likvidira. I oni bi rado to prihvatili. Ali ne mo`e sve odjednom. Voditeq: Gospo|a Vu~i}, ba{ pre dva dana, na proslavi, ja mislim da je bio u pitawu Bambi Po`arevac, re~e da i o~ekuje da gra|ani jednostavno imaju poverewa pa da krene ponovo {tedwa. Dr [e{eq: Ne mo`e dok se ne isplati stara devizna {tedwa. Voditeq: Da }e ve} od prvih dana naredne godine krenuti. Dr [e{eq: Ja u to ne verujem. Da }e da se obnovi devizna {tedwa dok se ne isplati ova stara devizna {tedwa, nema govora. 387
Voditeq: Dr [e{eq, evo 90 minuta smo u studiju Palma plus, sutra po~iwe 2000. godina. Vi ste bili u ovoj posledwoj emisiji u 1999. godini. Dr [e{eq: Kako sutra po~iwe 2000? Voditeq: Dobro, sutra je 31, svi smo u toj euforiji, mo`ete li da ka`ete da otvorite neku perspektivu ali da vodite ra~una, imali smo ovih pitawa, obe}ali ste mnogo Dr [e{eq: A preskakali ste mnoga pitawa. Voditeq: O penzijama je bilo mnogo re~i, obe}ali ste redovne penzije, ne znam {ta ste obe}ali prosvetnim radnicima, obe}ali ste ovo ili ono, da mi obe}amo ono {to je realno, odnosno da vi ka`ete na ~emu Vlada radi i {ta u 2000. o~ekuje pa neka bude i te`e, ali da znamo unapred. Dr [e{eq: Celo ve~e smo o tome govorili. Ne}e biti te`e. Bi}e osetno lak{e. Ali jo{ ne}e biti dobro. Ne}emo uspeti da re{imo sve probleme. Smawiva}emo masu problema i jedan po jedan }emo re{avati. Ali ne mo`emo ih sve re{iti. Nema tog ~arobwaka koji bi mogao sve da re{i. Mislim da }emo mnogo vi{e u}i u ovu politiku javnih radova. I kada zavr{imo sve ove radove na obnovi zemqe onda }emo i}i sa novim idejama, sa novim javnim radovima. Da bi se anga`ovale {to vi{e firmi. Rekoh vam ve} na po~etku, politika nam ne sme biti davawe kredita. Pa onaj kome je dat kredit wime upravqa. Tako je bilo sa Fondom za razvoj Srbije, i sa onom velikom sumom novca, milijardom i po maraka od prodaje 49% telefonske kompanije, pa sada veliki broj firmi nije vratio te kredite. I sada da ih ubijete, ne mo`ete da vratite. Voditeq: Ali direktori su potpisali ne{to... Dr [e{eq: Pa {ta sada, da streqamo direktore – ne ide. Voditeq: Ne, imovinu svoju li~no... Dr [e{eq: Znam, a {ta sada. Da ga ubijete ne mo`e, ne vredi. Zna~i pametnije je pla}ati posao. Uradi to i to dobije{ toliko i toliko para, evo ti avans evo ti to. Da ga pratite, mora dinamiku da odr`ava. Ali mu zapretite, znate neki su dobili po nosu, evo direktor Go{e, pa direktor Ma{inske industrije iz Ni{a, {to nisu po{tovali rokove. Pa kada su videli da nema vi{e labavo, da nema onih starih modela pona{awa, mo`e i ovako, mo`e i onako, disciplinovali su se pa uspeli da nadoknade. Zna~i, moramo samo u tome da istrajemo. I nema vi{e evo dajemo ti pare ti }e{ to sada pametno da iskoristi{. Ili on meni podnese neki projekat tamo, ne}u vi{e da gledam ni~iji projekat. Kao ovo je dobar projekat dajte nam kredit da ga realizujemo. Mene to vi{e ne interesuje. Evo uradi mi ovaj most, uradi mi ovaj put, uradi mi ovaj vodovod i dobije{ toliko i toliko para. Toliko ti to vredi. Na javnoj licitaciji naravno, ako pobedi na javnoj licitaciji najpovoqniju ponudu bira dr`ava. To je su{tina javnih radova. Mo`emo da zapo~nemo autoput od Beograda prema Jadranskom moru, da ga uradimo do Vaqeva, Voditeq: Dok nam Crnogorci... Dr [e{eq: Pa ~ekajte, pa nema veze radimo ga do Vaqeva, radimo ga do ^a~ka, radimo ga do U`ica, radmo ga do Zlatibora, idemo kre}emo. Ali onda uposlimo ogroman broj gra|evinskih firmi. I najboqe je kada to radimo. Znate, sav gra|evinski materijal imamo ovde, kada se sredi stawe sa rafinerijama mo}i }emo da prera|ujemo doma}u naftu, imamo 700.000 tona go388
di{we proizvodwe doma}e nafte, sirovu naftu iz uvoza, onda asfaltna smola ostane kao nusproizvod na kraju. Imamo svoj cement, imamo svoj kamen imamo sve svoje ovde. Imamo mnogo gra|evinskih firmi koje su stru~ne, sposobne, u svetu su se afirmisale, idemo u te radove. A onda one napla}uju razne vrste robe, wihovi radnici primaju plate. Znate, u mnogim tim firmama radnici su posle mnogo vremena primili plate. Nisu te plate jo{ uvek dobre, nisu tolike da zadovoqe sve potrebe, ali se sada primaju. [ta zna~i to kada odjednom po~ne mesec za mesec da prima platu. Voditeq: Koliko sam ja shvatio bi}e te{ko ali... Dr [e{eq: Bi}e te{ko ali moramo izdr`ati. Nemamo alternative. Voditeq: Da zavr{imo ovaj razgovor, mo`da malo da se na{alimo, sutra }ete do~ekati 2000. godinu, ne sa koalicionim partnerima nego unutarpartijski, ja bih rekao da li to zna~i da i na izbore idete sami. Dr [e{eq: Nije to unutarpartijski, ovo je krug najbli`ih prijateqa. Li~ni prijateqi u privatnom `ivotu. Voditeq: Ho}ete li zadr`ati tu formu da i na lokalne izbore idete samostalno Dr [e{eq: Mi najvi{e volimo samostalne izbore i to je uvek bila politika Srpske radikalne stranke. A posle izbora se prave koalicije. Za lokalne izbore vide}emo, polako da vidimo kako se razvija situacija. Voditeq: Dr [e{eq, dozvolite mi da vama i va{oj porodici i naravno Vladi Republike Srbije u kojoj vi radite po`elim mnogo uspeha u radu i mnogo sre}e. Mnogo }e nam trebati napora, nadajmo se da nam ne}e trebati sre}e protiv onih koji nam zlo misle, da }emo argumentima mo}i protiv wih da se borimo zahtevaju}i svoju samostalnost i snagom tih argumenata odr`ati samosvojstvo upravo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Zahvaqujem vam {to ste upravo u predve~erje, kako se to ka`e, upravo praznika do{li i izabrali Televiziju “Palma plus” da budete gost. @elim vam mnogo uspeha na li~nom planu i nadam se da }e biti potrebno mnogo u 2000. godini, mnogo truda ali da }emo izdr`ati kao {to rekoste, da }emo odr`ati ovu na{u zajednicu, to je jedina domovina, jedina zemqa u kojoj `ivimo. I da }e biti boqih i sre}nijih dana nego {to je bilo 1999. godine. Dr [e{eq: Ja sve najboqe `elim vama i va{oj televiziji , a `elim svim gra|anima Jagodine, svim gra|anima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije pre svega mir u slede}oj godini. @elim poboq{awe socijalnih uslova `ivota. Velike uspehe u radu. @elim Srbiji mnogo dece i `elim da ovu krizu uspe{no prevazi|emo. Voditeq: U idu}oj godini verovatno }u vas oslovqavati sa Dr Vojislav [e{eq. Dr [e{eq: Ja sam jo{ uvek profesor, ni{ta se kod mene tu ne mewa, to zvawe ve} godinama imam. Voditeq: Hvala vam veliko. Po{tovani gledaoci, dozvolite da se u va{e ime zahvalim dr Vojislavu [e{equ, potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Hvala i vama {to ste i ve~eras bili aktivni. @elim vam mnogo sre}e, `elim vam mnogo qubavi i mnogo pameti, jer kada se sve to skupi onda je sigurno zagarantovana budu}nost. Hvala vam veliko i prijatno do slede}eg ~etvrtka, 6. januara 2000. godine. Do vi|ewa. 389
XVII DEMOKRATIJA NA AMERI^KI NA^IN RTS, studio II, Aktuelnosti, 21. januar 2000. godine U centru “Sava” u Beogradu, u nedequ }e se odr`ati otaybinski kongres Srpske radikalne stranke. Tim povodom u ve~era{wem programu Aktuelnosti mo`ete pratiti emisiju Otvoreni studio. Gost je predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Emisija ide u`ivo i gledaoci se mogu ukqu~iti preko telefona 324-55-33 koji ima mogu}nost da istovremeno primi tri poziva. Pozivni broj za Beograd je 011. @elimo vam dobar prijem. Voditeq: Dobro ve~e, ovo je emisija Atuelnosti, Otvoreni studio. Ja sam Tina Bilankov i ve~eras u`ivo iz studija II Televizije Beograd na moja i va{a pitawa odgovara}e predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Republi~ke vlade dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Namerno ve~eras u prvi plan stavqam va{u strana~ku funkciju budu}i da je povod ove emisije upravo Peti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke koji }e se odr`ati u nedequ. Naravno, razgovara}emo i o svim drugim aktuelnim temama, o aktuelnoj politi~koj i ekonomskoj situaciji u zemqi. Ja jo{ jednom pozivam na{e gledaoce da se ukqu~e da u~estvuju i oni. Telefon na koji se mogu javqati i postavqati pitawa je 324-55-33. Gospodine [e{eq, u nedequ je Peti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke. To je datum kada je pre 10 godina osnovan Srpski slobodarski pokret, koji je kasnije prerastao u Srpsku radikalnu stranku. Dr [e{eq: To je bio na{ prvobitni strana~ki naziv. Pa smo posle 14. marta 1990. imali ujediwewe sa delom Srpske narodne obnove u Srpski pokret obnove, a kada je Dra{kovi} smewen sa funkcije predsednika Srpskog pokreta obnove, do{li smo u situaciju da je on posle izvesnog vremena formirao, posle nekoliko dana, formirao stranku sa istim nazivom. Pa su postojale dve stranke Srpski pokret obnove, celog juna 1990. godine, i mi smo tada promenili naziv u Srpski ~etni~ki pokret da bi se definitivno razlikovali po imenu, da se ne bi iscrpqivali u borbi oko toga ~iji je naziv prikladan, ko je izvorna stranka, ko je novoformiranoj stranci namerno dao prethodni naziv. To je jo{ vreme dok stranke nisu u Srbiji bile registrovane. A 23. februara 1991. godine u Kragujevcu je odr`ana Skup{tina ujediwewa Srpskog ~etni~kog pokreta i ve}ine op{tinskih odbora Narodne radikalne stranke u Srpsku radikalnu stranku i to mi smatramo na{im Drugim otaybinskim kongresom. Tre}i otaybinski kongres je odr`an u januaru 1994. godine. ^etvrti otaybinski kongres u maju 1996. godine i ovo je Peti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke i upravo na taj dan kada je na{a stranka formorana, na desetogodi{wicu postojawa. 390
Voditeq: Mene interesuje, gospodine [e{eq, sada kada poku{ate da se osvrnete na taj period od posledwih deset godina, kada poku{ate da rezimirate kompletno politi~ko delovawe vas i va{e stranke, da li ste zadovoqni? Dr [e{eq: U osnovi sam zadovoqan jer smo izgradili veliku i mo}nu politi~ku partiju. Ali, naravno, u svakom slu~aju mislimo kao qudi koji su ambiciozni u politici da smo mogli i vi{e, da smo mogli i boqe i kongres }e dati ocenu koliko smo mogli vi{e, koliko smo mogli boqe, ali obnova vi{epartijskog sistema u na{oj zemqi do{la je u najte`im mogu}im istorijskim uslovima. U vreme kada je krenuo raspad Jugoslavije, ranije decenijama pripreman iznutra od titoisti~kog re`ima i spoqa od zapadnih sila, do ru{ewa Berlinskog zida, do pada komunizma u isto~noj Evropi do{lo je upravo u tom trenutku kada su velike sile krenule na cepawe Jugoslavije. Mi smo obnavqali demokratiju i vi{epartijski sistem istovremeno se bore}i za sam opstanak dr`ave. I nijedna druga isto~noevropska zemqa se nije suo~ila sa tim problemom koji mi jo{ uvek imamo. Tako da je dosta toga kasnilo u ekonomskim reformama, u socijalnim reformama, ~ak i u politi~kim reformama. Vi{e smo energije tro{ili bore}i se protiv spoqnih neprijateqa nego {to smo mogli da se posvetimo unutra{wim razvojnim pitawima. [ta smo mogli vi{e kao stranka posti}i to }e, naravno, da procene delegati na kongresu. Oni sada cene rad rukovodstva stranke. Sada mi tu pola`emo jedan veliki ispit, cela Centralna otaybinska prava. I zavisno od ocene koju Kongres da dosada{wem rukovodstvu stranke odredi}e se i nova kadrovska struktura strana~kog vrha za slede}i period. Voditeq: Na Konkresu }e u~estvovati 1.000 delegata, a najavili ste i goste iz inostranstva. Dr [e{eq: Da. Bi}e delegati iz svih srpskih zemaqa, Srbije, iz Crne Gore, iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Po na{em statutu svaki op{tinski odbor delegira dva delegata, predsednik op{tinskog odbora je po funkciji delegat, i na svakih 1.000 ~lanova jo{ po jednog delegata. Mi nismo bili u stawu da odr`imo op{tinske odbore na{e stranke u Republici Srpskoj Krajini jer je skoro na{e kompletno ~lanstvo izbeglo, me|utim, mi strana~ku infrastrukturu ~uvamo jer se mi nikada ne}emo pomiriti da je okupacija Republike Srpske Krajine definitivna. Mi }emo kad-tad osloboditi Republiku Sprsku Krajinu, osloboditi sve zapadne srpske zemqe i mi ~uvamo tu na{u strana~ku infrastrukturu za taj momenat. Voditeq: Najavili ste neke izmene u Programu i Statutu stranke, u ~emu }e biti... Dr [e{eq: U Programu ne}e biti izmena. Program se ne}e dirati. Voditeq: Onda je to pogre{no preneto, verovatno. Dr [e{eq: Program je, dobar celovito je izra|en. Sadr`i pet osnovnih komponenti, nacionalnu, politi~ku, ekonomsku, socijalnu i kulturnu. Voditeq: I daqe }ete se zalagati za formirawe jedintvene srpske dr`ave? Dr [e{eq: Da, i to ostaje na{ krajwi ciq. To je su{tina na{e strana~ke programske orijentacije. 391
U Statutu }e biti nekih, rekao bih popularno, kozmeti~kih izmena. Mi smo ve} imali, po{to po na{em statutu Centralna otaybinska uprava kao najvi{i organ izme|u dva kongresa ima pravo da mewa Statut, mi smo ve} imali nekih delimi~nih intervencija u tekst Statuta u protekle ~etiri godine, a sada se jednostavno kongres izja{wava o pre~i{}enom tekstu statuta da ne bi izmene i dopune ostale i daqe u nizu posebnih akata, i da to ne bi ote`avalo snala`ewe na{im aktivistima na terenu, op{tinskim odborima, mesnim odborima i ~lanstvu u celini. Tuma~ewem statutarnih odredbi, pronala`ewem pravnih normi itd. Ima}emo jedan pre~i{}en tekst uz neznatne izmene u odnosu na ranije. Na kongresu planiramo da usvojimo rezoluciju u 10 ta~ka u kojoj }emo osve`iti su{tinska na{a zalagawa i na nacionalnom i na politi~kom i na ekonomskom i na socijalnom poqu. I tu }e mo`da biti nekih konkretnih novih pitawa u odnosu na strana~ki program koji je dostigao najvi{i stepen op{tosti. Ono {to strana~ki program ne mo`e po prirodi stvari da sadr`i, jer je ra|en na dugu stazu, to }e sadr`ati ova rezolucija koja je poprili~no konkretna i zasnovana na na{oj proceni ukupne aktuelne politi~ke i ekonomske situacije. Voditeq: Tu }e biti i neke smernice i perspektive Srpske radikalne stranke u budu}nosti? Dr [e{eq: Da. Mi tu jednostavno rezolutno najavqujemo {ta }e biti na{i prioriteti u naredne ~etiri godine. I od nacionalnog pitawa, potrebe da se sa~uva jedinstvena srpska dr`ava, da se borimo za osloba|awe onih srpskih zemaqa koje su trenutno okupirane, porobqene, pre svega Republike Srpske Krajine, ali i Republike Srpske i ona je pod jednim vidom okupacije, koja je ne{to lak{a i podno{qivija od ove hrvatske u Republici Srpskoj Krajini, ali ko zna {ta se sve sutra mo`e desiti ukoliko se ta okupacija u dogledno vreme ne obustavi. Naravno, zalagawe za o~uvawe jedinstvene dr`ave srpskog naroda, za odr`awe Savezne Republike Jugoslavije, za intenzifikovawe ekonomskih i socijalnih reformi, za suprotstavqawe agresivnim nasrtajima Amerikanaca i wihovih saveznika. Voditeq: Zna~i na spoqnopoliti~kom planu smernice su vi{e orijentacija prema... Dr [e{eq: Onda, zalagawe za saradwu sa prijateqskim zemqama, Rusijom, Kinom, Indijom, Irakom, Libijom, mnogim azijskim, afri~kim, latinskoameri~kim dr`avama, insistirawe na {to br`em ukqu~ivawu Jugoslavije u Savez Rusije i Belorusije u statusu punopravnog ~lana. Jer to nije samo za nas jedan va`an strate{ki oslonac u spoqnopoliti~koj sferi, u bezbedonosnoj sferi nego pre svega u ekonomskoj. Mi smo i ekonomski veoma zainteresovani da u|emo u taj savez kao punopravni ~lan. Voditeq: Smatrate li da bi i Kosovo bilo, odnosno da }e biti lak{e ga sa~uvati u okviru takvog saveza? Dr [e{eq: Ja, iskren da budem, mislim da je to jedini na~in da definitivno sa~uvamo Kosovo. O~igledno su Amerikanci odlu~ili da nam Kosovo i Metohiju uzmu. Kada bi to oni zvani~no proklamovali to je drugo pitawe, jer i oni tu moraju da vode ra~una o nekim drugim svojim interesima na Balkanu, koliko to ugro`ava sada{wu Makedoniju, {ta to zna~i po pitawu o~u392
vawa nekog elementarnog koncepta OEBS-a u sada{woj Evropi koji je ve} naru{en cepawem i Sovjetskog Saveza i prethodne Jugoslavije i ^ehoslova~ke, jer je OEBS garantovao nepromewivost posleratnih granica u Evropi. ^ak i ujediwewe Nema~ke na jedan na~in je predstavqalo ru{ewe osnovnog koncepta OEBS-a, Evropske konferencije o bezbednosti i saradwi. Voditeq: Interesuje me jo{ ne{to, u medijima se ~esto, naro~ito u posledwe vreme, operi{e terminima “demokratske snage”, “demokratska opozicija”, a evidentno je da na doma}noj politi~koj sceni postoji veliki broj stranaka koje u svom nazivu imaju epitet demokratska. Va{a stranka nema, zna~i li to da va{a stranka nije demokratska ili da preformuli{em pitawe, {ta jednu stranku ~ini demokratskom? Dr [e{eq: U demokratskom poretku sve stranke moraju biti demokratske, apsolutno sve. Demokratski poredak ne trpi nedemokratske stranke, stranke dolaze u sudar sa zakonom. Koje su stranke nedemokratske? Pre svega one stranke koje se zala`u za nasilna sredstva politi~ke borbe. Zatim, one stranke koje se zala`u za nedemokratski koncept dru{tvenog i dr`avnog ure|ewa. Dakle, za diktaturu, za totalitarizam itd. I nedemokratske su one stranke koje nemaju unutra{wu demokratsku strukturu i takvih ima mnogo. Najvi{e ih ima me|u ovim strankama koje najvi{e insistiraju da su demokratske. Kada pogledate kako se kod wih donose odluke, kako se kod wih utvr|uje strana~ka politika vide}ete da nema ni{ta od demokratije. Voditeq: Da li ste vi imali protivkandidata na unutarstrana~kim izborima? Dr [e{eq: Na pro{lim izborima da, bilo je nekoliko protivkandidata. Ovog puta, na`alost, ne}e biti jer su se izja{wavali prethodno svi op{tinski odbori i oni su se jednoglasno izjasnili za jednog kandidata za predsednika i jednog za zamenika predsednika stranke. A mi smo hteli da op{tinski odbori, ~ak smo to podsticali da istaknu kandidature i drugih nekih qudi. A pro{li put smo bukvalno na silu terali qude da se kandiduju i to najvi{e strana~ke funkcionere i za predsednika i za zamenika predsednika stranke. Ovog puta oni su jednostavno tra`ili da ih vi{e niko na to ne prisiqava. [to se ti~e izbora tu je najbitnije da idemo na tajno glasawe. I da jednostavno kroz tajno glasawe mo`emo da sagledamo da li kqu~ni strana~ki funkcioneri imaju podr{ku delegata ili nemaju. To }e konkretne brojke da poka`u. Sa druge strane, kada je re~ o tom pojmu demokratije, on je mewao svoje zna~ewe i danas u toj obi~noj kolokvijalnoj upotrebi, kako susre}emo u mnogim medijima, zaista je do kraja promeweno zna~ewe pojma demokratije. [ta danas ova na{a prozapadno orijentisana opozicija smatra pod demokratijom? Samo izdaju. Onaj ko je izdajnik svog naroda on je demokrata. Onaj ko slu`i Amerkancima on je demokrata. Onaj ko slu`i NATO on je demokrata. Onaj ko se bori za rasturawe Srbije taj je demokrata. I sada mi imamo sve te navodne demokrate na okupu i Srpski pokret obnove koji je vodio politiku od danas do sutra. Nikakav osnovni koncept nikada nije mogao ni da utvrdi, pre svega narkomanija utvr|uje wihovu politi~ku platformu, a ne neka zdarava svest o politi~kim ciqevima, o konkretnim politi~kim nastojawima itd. 393
Voditeq: Za to imate dokaze? Dr [e{eq: Naravno, i ti dokazi su ve} i pred sudom i tamo }e do kraja da budu utvr|eni, a ne bih se ja na tome zadr`avao jer to je unutra{wi problem Srpskog pokreta obnove, neka oni o tome brinu. Druga stranka koja se naziva demokratskom je upravo ta Demokratska stranka, ona je i u toku rata bila NATO saveznik. Ona se zalagala za bombardovawe na{e zemqe. Zatim, ostale stranke, tu vam je i jedan Veselinov, tu vam je jedan ^anak, tu su vam i dva generala, propala generala. Te{ko onoj zemqi gde su generali predvodnici u borbi za demokratiju. Nije to potcewivawe generala, general treba da bude ekspert u svojoj struci, u svom poslu. Ali po prirodi stvari general deluje u onim uslovima gde nema demokratije i ne sme da bude demokratije. U dosada{woj istoriji nije poznata demokratska vojska. Nijedna dr`ava nije imala demokratki ure|enu vojsku. Ali je imala demokratsku kontrolu nad vojskom. Ako je neko bio ekspert kao general, ako je bio dobar komandant prvo se postavqa pitawe otkud sada uop{te potreba da se on bavi politikom. Ako se celog radnog veka nije bavio politikom, kada je oti{ao u penziju da se bavi politikom. A ovde imamo slu~aj propalih generala koji se nisu pokazali kao sposobni tamo gde su `iveli i radili. Jedan je postao guraju}i se kroz kojekakve kabinete general, to je Vuk Obradovi}. Postao je general kao {ef kabineta Veqka Kadijevi}a. Mo`e li ve}e sramote da bude od toga. Je li ne{to lo{ije moglo da ga zadesi u wegovoj oficirskoj karijeri. A drugi se pokazao kao nesposoban na~elnik general{taba. Da je bio sposoban mi bismo mnogo spremnije do~ekali sve ovo {to nam se de{avalo na Kosovu i Metohiji. I sada se on pokazuje kao pametan, sada je on politi~ar, sada se on zala`e za savez sa NATO-om, sada se on zala`e za saradwu sa Amerikancima itd. Kao propali general. E to je ono {to je ovde neprirodno. [ta se u Crnoj Gori na primer smatra demokratijom? Samo slu`ewe Zapadu. Amerikancima je dovoqno {to Milo \ukanovi} poslu{no izvr{ava sve wihove naloge, i wima ne smeta {to je tamo vlast do kraja kriminalizovana, mafija{ka. Ne smeta im nimalo {to im Italijani hapse ministra inostranih poslova, ovog famoznog Perovi}a. Pa su im uhapsili jednog od na~elnika policije Vasu Bao{i}a iz Bara itd. Oni su demokratska i reformska struktura u Crnoj Gori, oni simbolizuju demokratsku i reformsku orijentaciju, samo zato {to su protiv jedinstvene dr`ave srpskog naroda i {to su spremni da kle~e pred Amerikancima. Tako vam je u Republici Srpskoj. [ta ima demokratsko u jednom Dodiku? Koji i u toku izbora na nekoj tribini u Trebiwu ka`e gra|anima: “Glasali vi za mene ne glasali, ja vam ostajem predsednik Vlade”. Je li on od ranije dobio garanciju od Amerikanaca? Tako se i desilo, niti ima podr{ku u Skup{tini, niti ima podr{ku prethodnih koalicionih prtnera, ali uz pomo} Amerikanaca i daqe upravqa. Ogrezao u kriminalu, razne {vercerske kanale je zajedni~ki organizovao i sa prethodnim me|unarodnim guvernerom Vesterndorpom, ameri~kim gaulajterom, i on vam glumi sada demokratiju. 394
Voditeq: Da ostavimo sada Republiku Srpsku po strani, da se vratimo na na{e teme. Interesuje me, opozicione stranke iza{le su u posledwe vreme sa platformom zajedni~kog delovawa. Najavile su nekakvu mogu}nost eventualnog udru`ivawa. Opozicija tvrdi da se vlast pla{i udru`ivawa opozicije. Dr [e{eq: A za{to bi se mi pla{ili? Voditeq: Vlast tvrdi da je udru`ivawe opozicije znak nemo}i. Ko se koga tu boji? Dr [e{eq: Prvo, mi se ne bojimo nikakve opozicije. Vladaju}e stranke, stranke koje ~ine Vladu nacionalnog jedinstva i na republi~kom i na saveznom niovu. Za{to bi se mi bojali opozicije? Da li opozicija ima neki pametan program koji nudi narodu danas? Koji je ubedqiv. Nema. Nema nikakvog programa. Da li su opozicioni politi~ari sposobni da obavqaju vlast? Nisu i to pokazuje iskustvo lokalnih nivoa vlasti na kojima su do sada vladali. Voditeq: Ali najavquju programe nekakve humanitarne pomo}i iz inostranstva ugro`enom stanovni{tvu. Dr [e{eq: Koje su to? Nekoliko cisterni, nekoliko... Voditeq: Program energija za demokratiju ili ovo sada {to je najavqeno. Dr [e{eq: A {ta je to 14, 15, 20 cisterni? [ta to zna~i? Voditeq: Pomo} penzionerima u iznosu od 20 maraka svakog meseca. Dr [e{eq: Dvadeset maraka penzionerima, {ta to mo`e da pomogne penzionerima? I ne svim penzionerima nego odre|enom broju... Voditeq: Onima koji imaju kao najni`e penzije. Dr [e{eq: To je sada pitawe da li }e do}i do toga. Znate, oni su se pokazali toliko pohlepnim, da jednostavno ako i im te pare daju Amerikanci iz demago{kih razloga ovi na{i vajni opozicionari }e to pokrasti. Nedavno su Amerikanci javno tvrdili i Medlin Olbrajt i ostali da su im od letos do danas dali 35.000.000 dolara. I onda je ovde istraga gde su te pare. Naravno, nije stiglo do svih yepva, pokupili su oni glavni vode}i. Za{to se na{e opozicione stranke godinama neprekidno cepaju, najvi{e se cepala Demokratska stranka koja je najvi{e para i dobijala sa Zapada. Jeste li se upitali za{to je to. Voditeq: Otkud takva disperzija. Dr [e{eq: Zato {to jedan ~ovek u ime stranke dobija novac od Amerikanaca, Nemaca, Evropske unije itd. I odmah izaziva zavist onih drugih koji znaju da se novac daje, novac se daje u gotovu, ne daje se preko ra~una, nema nikakve evidencije kroz strana~ke blagajne, zna~i mora se verovati... Voditeq: A to mo`e da bude i sindrom liderstva, znate kakav smo mi narod. Dr [e{eq: Nije pitawe liderstva. Voditeq: Svako bi voleo da bude {ef u svojoj stranci. Dr [e{eq: Molim vas, ovo je cepawe ipak neprirodno. [ta zna~i biti {ef u svojoj stranci koja u jedan kombi stane. [ta to zna~i? [ta zna~i Vladanu Bati}u da bude {ef stranke kada ima 15 ~lanova ukupno. Ili 395
ovaj Svilanovi} iz Gra|anskog saveza, to je odavno poznata kombi stranka. [ta to zna~i? Ni{ta. Kome je on lider? Kakav je on lider? Podrazumeva se kada neko za sebe ka`e da je lider da ima stotine hiqada qudi iza sebe, stotine hiqada ~lanova a ne pokupi lider celo svoje stado u kombi i spreman je da se stavi na raspolagawe NATO-u. [ta to zna~i? Ovde je u pitawu samo novac. Ovdavno bi se oni udru`ili u jednu partiju, logika nala`e da se udru`e u jednu partiju ako se sla`u u potpunosti po kqu~nim pitawima. Sla`u se po tom pitawu da treba da izdaju svoju zemqu i svoj narod. Tu se sla`u. Sla`u se da treba da budu poslu{ni Amerikancima. I neprekidno manifestuju tu svoju poslu{nost. Na re~ima su za obnovu kapitalisti~kog ekonomskog ure|ewa, dobro i tu se sla`u. [ta je to gde se oni ne sla`u? Toga jednostavno nema. Oni se ne sla`u samo onda kada treba da se dele pare i onda kada treba da se dele dr`avne funkcije, ako se do~epaju nekog nivoa dr`avne vlasti i ni{ta vi{e. Voditeq: Oni su, bar neke od tih stranaka su i na vlasti u mnogim lokalnim sredinama, u 40-tak gradova u Srbiji. Dr [e{eq: Ja sam vam to pitawe i pomenuo, oni su tamo pokazali da su nesposobni gde god su vladali, me|usobno su se sva|ali. Odmah ulazili u razne pronevere, pqa~e, malverzacije, kriminalne radwe najgorih vrsta. Evo, pogledajte primer Beograda. Od predsednika Skup{tine Beograda Vojislava Mihailovi}a pa nadaqe svi su duboko u kriminalu. On sam ima nekoliko firmi preko kojih nabavqa rezervne delove za Gradsko saobra}ajno preduze}e. [to ne nabavqa direktno od Tigrove fabrike gume ili direktno od proizvo|a~a druge delove. Ne nego ide preko wegove firme, i onda se tu cena zida i taj procenat ostaje wemu. Uveli su privatnike u gradski saobra}aj, svaki privatnik da bi uop{te dobio dozvolu mora od tog famoznog Eurospoja, to je firma Vojislava Mihailovi}a, da kupi plan svoje trase, projekat svoje linije u gradskom saobra}aju i da ga plati oko 1.000-1.500 maraka zavisno koja je linija u pitawu. Prvo wemu, dakle, plati, pa onda ide daqe u proceduru. Tako su davali i gradsko gra|evinsko zemqi{te. Tako su postupali u svim drugim slu~ajevima. Za svaki kiosk trebalo je izdvojiti nekoliko hiqada maraka u onim op{tinama gde vlada koalicija Zajedno. Voditeq: Oni i vas prozivaju za kioske u Zemunu. Dr [e{eq: Pazite, oni nas prozivaju zato {to smo liberalizovali dodelu re{ewa za kioske, ali mi smo bukvalno dali re{ewe svakome ko je `eleo kiosk i odredili delove grada koji su najpogodniji za to. Zato {to smo hteli da podstaknemo malu privredu, ali da bi od nas neko dobio re{ewe za kiosk trebao je samo da uplati 100 dinara i ni{ta vi{e. I to mo`ete da proverite u svakom trenutku, tu je podeqeno nekoliko hiqada lokacija za kioske samo 100 dinara. A na|ite mi nekog vlasnika kioska u Zemunu da je morao da podmiti bilo koga u op{tini da bi dobio to re{ewe. Takvi slu~ajevi jednostavno ne postoje. Jedino smo mi u Zemunu imali slu~aj slu`benika koji je uhap{en i osu|en zato {to je uzeo nekoliko stotina maraka mita. I ~im je to prime}eno policija ga uhapsi, na sud i gotovo bez milosti odmah otkaz u op{tini. Gde je to bilo u nekoj op{tini gde vlada koalicija Zajedno? Imate li takav slu~aj? Oni mogu radikalima da zavide na rezultatima koji su postignuti u Zemunu. 396
Vidite, gradska op{tina ima mnogo mawe zakonskih nadle`nosti od samostalne op{tine. Voditeq: [ta je uop{te u nadle`nosti Gradske skup{tine, da li da se bavi komunalnim temama ili da se bavi spoqnom politikom. Dr [e{eq: Pre svega samo komunalna pitawa. Kakva spoqna politika? Oni mogu sara|ivati sa drugim gradovima po svetu naravno, i to se podrazumeva. Ali to je jedna konvencionalna saradwa, kurtoazna. [to se ka`e razmena iskustava. Oni treba da se bave komunalnim problemima, a oni se najmawe time bave. Zemunska op{tina je op{tina sa veoma malim nadle`nostima, {ta ima zemunska op{tina neke inspekcije i ima dodelu placeva za individualnu stambenu izgradwu. Ali sa tako malo nadle`nosti mi smo mnogo vi{e uradili u Zemunu za ove nepune ~etiri godine nego Srpski pokret obnove u celom Beogradu. Jer smo prvo prodavali placeve preko javnih licitacija po povoqnoj ceni. Svi gra|ani koji su `eleli mogli su da do|u do placa da podignu ku}u. Pa te pare odmah ulagali u komunalnu infrastrukturu. A u Skup{tini grada Beograda se podmite funkcioneri da bi se dobila dozvola, i te pare idu u privatne yepove i zato grad propada, oni se svi bogate, oni imaju ogromno bogatstvo a grad propada. Grad nijedan problem ne re{ava. A u Zemunu su izgra|ene desetine kilometara vodovoda, asfaltirani putevi, sre|ene fasade, rekonstruisane zgrade, mnogo toga. Voditeq: To kakva je ko bio vlast na lokalnom nivou sazna}emo na slede}im lokalnim izborima. Dr [e{eq: Narod }e da da ocenu kakav je ko bio, ali postoji ne{to {to je sada pred na{im o~ima, {to je opipqivo na {ta se mo`e ukazati, {to je svima o~igledno. Mi zbog toga insistiramo {to pre da se ide na lokalne izbore. Voditeq: Kada mo`emo ve} o~ekivati lokalne izbore, 2000-ta je izborna godina u svakom slu~aju moraju biti ove godine i lokalni i savezni. Dr [e{eq: Ove godine moraju biti. [to se ti~e Srpske radikalne stranke mi se zala`emo da se oni odr`e ve} na prole}e. Jo{ definitivan dogovor nismo postigli sa na{im koalicionim partnerima, ali mislim da ni oni nemaju ni{ta protiv toga. Da li u martu, aprilu ili maju sada o tome mo`e da se razgovara. Voditeq: Opozicija je iznosila zahteve da se odr`e vanredni izbori i to na svim novoima. Dr [e{eq: A za{to bismo dr`ali vanredne izbore? Letos smo im nudili nisu hteli. Da li se se}ate, u julu, smo nudili opoziciji vanredne izbore. Ne samo mi radikali nego i na{i koalicioni partneri su govorili da su spremni za vanredne izbore. Opozicija nije htela. Opozicija je htela vlast bez izbora i to su otvoreno govorili. Voditeq: Za{to sada `ele ovako izbore vanredne na svim nivoima? Dr [e{eq: Zato {to nisu uspeli uli~nim metodama. Zato {to su tu do`iveli krah. E sada bi oni vanredne izbore. E pa nije ovo de~ija igra. Ne}emo vanredne izbore. Nema ni razloga. Za{to bismo i{li na vanredne izbore kada imamo stabilnu Republi~ku skup{tinu, imamo stabilnu ve}inu. Nema nikakvih problema u izglasavawu zakona. Nema nikakvih raz397
loga za vanredne izbore. Izbore }emo dr`ati kada im bude vreme. Ove godine se moraju odr`ati savezni i lokalni izbori. Mi radikali se zala`emo da se ti izborni turnusi razdvoje. Da idemo posebno na lokalne, posebno na savezne. Nama, kao politi~koj partiji, to najvi{e odgovara. A mislimo, ube|eni smo da to odgovara i svim drugim strankama. Da se koncentri{emo na jednu vrstu izbora. Pa da se tu ogledamo kolika je ~ija snaga. Pa onda imamo posle {est meseci drugo izborno nadmetawe, mo`emo neke gre{ke u kampawi da sagledamo, mo`emo ne{to da doradimo u predstavqawu svog programa, mo`emo boqe da protresemo strana~ku infrastrukturu, mo`emo boqe da mobili{emo stranku, da koncentri{emo strana~ke aktivnosti itd. I boqe je kada imamo vi{e izbornih nadmetawa u jednom ~etvorogodi{wem periodu, kada nam nije sve odjednom. Voditeq: Dobro. Po{to }emo se najverovatnije prvenstveno eto koncentrisati uprao na te lokalne izbore, interesuje me, budu}i da je nedavno usvojen, i Zakon o lokalnoj samoupravi predvi|a ve}inski sistem i samo jedan krug izbora. Ukoliko opozicija iza|e ujediwena sa jednom listom na lokalne izbore, kakav }e biti va{ odgovor? Dr [e{eq: O tome }emo da razgovaramo, jo{ nikakav dogovor tu nije postignut. Svaka politi~ka partija o tome razmi{qa, svaka politi~ka partija to ima i vidu i svaka ima neki svoj koncept kako tome da pristupi. U principu mi, srpski radikali, uvek smo bili za to da idemo sami na izbore. Mi smatramo da su najzdravije postizborne koalicije, kada se zna koliko ko snage ima, sa kakvom snagom raspola`e. To su najzdravije koalicije. Voditeq: Ali ne iskqu~ujete ni mogu}nost predizbornih koalicija. Dr [e{eq: To ne iskqu~ujemo, ne mo`emo nijednu varijantu unapred iskqu~iti. Ali tu jo{ nikakvi razgovori nisu ni po~eli. Sa druge strane, to {to opozicija najavquje ujediwewe to ni{ta ne zna~i. Oni su se vi{e puta ujediwavali. I koliko su se bu~no ujediwavali jo{ su se bu~nije razdvajali, rastajali. Raspadale su se wihove koalicije. Setite se te 1996. godine, oni su se gromoglasno ujedinili a odmah se zatim posva|ali. Oni 1996. godine nisu bili u stawu ni da podele one mandate koje su osvojili u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine, osvojili su vaqda ukupno 22 mandata. Morali smo mi da im odre|ujemo koliko }e kome pripasti, pa smo doneli odluku da im se ti mandati odrede prema redosledu na listama, jer nikako nisu mogli da se sporazumeju Srpski pokret obnove i Demokratska stranka pre svega, ali i Gra|anski savez i Demokratska stranka Srbije i ko im je sve tu u~estvovao. Nisu mogli qudi da se dogovore. Ne}e opet da se dogovore. Ne mogu. Zato {to su wihove koalicije neprirodne, nezdrave. I stranke su im nezdrave. I narod to prepoznaje. Ne mo`e jedna stranka za svoj osnovni politi~ko koncept imati slugeranski odnos prema Amerikancima i NATO. Te stranke ne mogu da opstanu na srpskom politi~kom podnebqu. Voditeq: Dobro, i vi ste u koaliciji sa strankama koje su potpuno razli~itog ideolo{kog opredeqewa pa ka`ete... Dr [e{eq: Nije ovde re~ o ideologiji, slu`ewe neprijatequ svoje zemqe nije nikakva ideologija. Ovde mi imamo koaliciju u Srbiji jedne umereno desni~arske i dve levi~arske partije. I ta koalicija je sazdana na sa398
svim jasnim principima. Dr`ava je u opasnosti, zemqa je u opasnosti na{a koalicija se pre svega zasniva na jednoj patriotskoj platformi. Na{om koalicijom branimo dr`avu. I drugo, dogovorili smo se o jednom minimumu zajedni~kih ekonomskih i socijalnih ciqeva, na tom izgradili program delovawa i taj program ostvarujemo. Nekada s te{kom mukom, nekada sa velikim problemima, ali ipak uspe{no korak po korak i rezultati su o~igledni. I drugo, mi smo imali samo jednu krizu u ovoj na{oj koaliciji to je bilo povodom prihvatawa plana ^ernomirdin-Ahtisari. To ne zna~i da kod nas sve funkcioni{e bez problema, imamo i mi `ustrih rasprava, imamo nekih vatrenih dijaloga u Vladi nacionalnog jedinstva, ali se to sve re{ava kroz jedan sistem na odre|enim principima koji su usagla{eni i ono sa ~ime iza|emo u javnost to je unapred usagla{eno, oko toga smo se dogovorili. Svi zakoni sa kojima smo iza{li na Narodnu skup{tinu su rezultat tih na{ih unutra{wih dogovora. Ono gde se ne dogovorimo ostavimo za drugu neku priliku, ostavimo da sazreva u glavama qudi, da se prikupe i neki novi argumenti. Ono ~ega se dr`imo i {to je do sada bio izra`en kvalitet u na{im me|usobnim kontaktima, komunikacijama, to je da smo uvek insistirali da prevladava snaga argumenata, a ne snaga ideologije. Jer mi moramo sada na{e te ideologije ostaviti po strani, {ta je levo, {ta je desno, dok je zemqa u opasnosti. Da smo mi u nekim normalnim dru{tvenim okolnostima, u normalnim me|unarodnim prilikama, na{a bi koalicija bila neprirodna. Levica i desnica ne prave koaliciju u tim normalnim prilikama. One se onda naj`e{}e ideolo{ki sukobqavaju. Ali, na{e prilike nisu normalne. Na{a dr`ava je punih 10 godina bukvalno pod opsadnim stawem. Voditeq: Opozicija tvrdi da u na{oj dr`avi nema slobode medija. Interesuje me postoji li kod nas pluralizam medija i ako mo`ete da povu~ete paralelu recimo, izme|u medija u Srbiji i medija u Crnoj Gori i medija u Republici Srpskoj. Dr [e{eq: Prvo da napravimo paralelu sa Evropom. U Srbiji su mediji slobodniji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj dr`avi. To vam garantujem. Evo vam primer Austrije, nema nijedna privatna televizija u Austriji. U mnogim drugim evropskim zemqama nema privatne televizije. A kod nas ima vi{e stotina privatnih radio i televizijskih stanica koje deluju bez ikakvih posebnih ograni~ewa. Napadaju nas neprekidno zbog tog Zakona o informisawu. [ta smo tim zakonom zabranili visokim kaznama? Voditeq: Kome smeta Zakon o informisawu? Dr [e{eq: Samo klevete. Ni{ta vi{e. Mogu da nas napadaju da smo ovkvi, da smo onakvi. Mogu da nam ka`u da smo fa{isti, da smo ovakvi, onakvi, sva{ta nam govore na to se ne qutimo. Ali ne mogu konkretno da sla`u. Ne mogu da sla`u da smo ukrali to i to a nismo. Onda moraju da odgovaraju. Voditeq: Ka`u da je vlast ukrala na primer repetitor televizije Studio B na Kosmaju. Dr [e{eq: To vam je jedan konkretan primer zloupotrebe. Ja mislim da Studio B mora zbog toga da odgovara. Ili moraju imati dokaza da smo to zaista mi ukrali, ili moraju da odgovaraju. 399
Voditeq: ^esto se termin... Dr [e{eq: Nedavno je ka`wen list “Danas” na moju tu`bu, na moj zahtev jer su objavili da sam pretio Crnogorcima ako do|e do otcepqewa Crne Gore da }e u Srbiji morati da nose `ute zna~ke. To je la`, i zbog toga su nova~no ka`weni. To je konkretna la`. Voditeq: Pomiwe se i termin “dr`avni terorizam”. Dr [e{eq: I to po ameri~kom nalogu... Voditeq: I naro~ito u kontekstu nekih nerazja{wenih ubistava u posledwe vreme. Dr [e{eq: To po ameri~kom nalogu. Prvo to sa pravnog aspekta nije dobro formulisano. Voditeq: Evo, vi ste doktor pravnih nauka pa nam objasnite. Dr [e{eq: Jeste. Prvo, dr`avni terorizam mo`e da primewuje jedna dr`ava samo prema drugoj dr`avi. Nema dr`avnog terorizma prema svojim gra|anima. Mo`e to biti neki oblik terora, ali to nije dr`avni terorizam. Dr`avni terorizam je kada jedna dr`ava organizuje teroristi~ke akte protiv druge dr`ave. To je ono {to rade Amerikanci protiv na{e zemqe. To je dr`avni terorizam. A ovde nema ni govora o dr`avnom terorizmu. Ima u na{oj zemqi odre|enog procvata kriminala koji je i prirodan u uslovima ekonomske krize i socijalnih nevoqa. [ta se desilo kod nas? Na{a zemqa je od 1990. godine naovamo izolovana, pod sankcijama namerno stvorenim uslovima izolacije i na{i gra|ani se mnogo te`e kre}u po evropskim zemqama, po svetu. Do{lo je onda do slegawa kriminalaca iz na{e zemqe koji su ranije delovali u mnogim evropskim zemqama od 1990. godine naovamo wima je tamo na odre|en na~in nemogu} opstanak, i oni su se vra}ali. Sa druge strane, uslovi sankcija ote`avaju snabdevawe raznom robom. Postoji neka roba koja je najprofitabilnija, to su nafta, benzin, cigarete. Da ne govorim o klasi~nim kriminalnim trgovinama drogom, oru`jem, devizama itd. Ti uslovi poslovawa stvaraju pogodnu osnovu za pojavu mafije i oblici mafija{kog delovawa kod nas postoje. Oni su realnost. U uslovima u kojima se stopa kriminala pove}ava dolazi do obra~una me|u kriminalcima i tih metoda obra~una smo odavno svesni. To je ne{to poput onoga {to se de{avalo u Americi 30-tih godina pro{log veka, odnosno ovoga veka, u vreme prohibicije. Kada je ne{to zabraweno mafija se sva oko proizvodwe i trgovine alkohola koncentrisala. I tada je po~elo da dolazi do obra~una me|u wima. Tako ne{to se de{ava i kod nas i tih obra~una ima mnogo u proteklih 10 godina. Ali, to nije krivica dr`ave nego onoga ko je stvorio te uslove. Gde je tu dr`ava odgovorna? Naravno, mi bi svi `eleli da imamo maksimalno opremqenu policiju koja }e vrlo brzo sve to razotkrivati. Na{a policija je efikasna i dobro organizovana i opremqena ali je imala mnogo problema oko o~uvawa dr`avne bezbednosti sve ove godine. Mi smo, pre svega, razvijali jednu komponentu policijskog delovawa, a to je delovawe protiv teorirsta, protiv terorizma. I tu smo morali borbene odrede policije da osposobqavamo, obu~avamo, da opremamo. Malo smo zapostavili to je realna ~iwenica, borbu protiv klasi~nih oblika kri400
minala i na{a kriminalistika nije opremqena onako kako bi trebalo i kako je to neki evropski prosek mo`da danas, pogotovo u Zapadnoj Evropi. I tu }emo morati u narednom periodu da mnogo vi{e ula`emo da reorganizujemo te sektore policije. Drugo, mi se ranije nismo suo~avali sa ovakvim oblicima teroristi~kog, odnosno tog kriminalnog delovawa. Ranije smo imali ubistava, ali su to bila klasi~na ubistva. Ubistva na mah, ili ako su organizovana ubistva to su takozvani kriminalci amateri radili. U ovom slu~aju kada do|e do profesionalnih ubistava, kada vi konkretnog izvr{ioca krivi~nog dela ubistva ne mo`ete prepoznati na osnovu nekih potencijalnih motiva wegovih, vrlo te{ko otkrivate po~inioca ako ga ne uhvatite na licu mesta. Morate da mu prethodno imate motiv. Ako je samo motiv novac, ako ga je neko platio ubi toga i toga, onda ga je vrlo te{ko otkriti i to je ono sa ~ime se suo~ava na{a policija. Voditeq: U kontekstu posledwih ovih nerasvetqenih ubistava odmah su mnogi mediji krenuli sa optu`bama kako ta ubistva nikada ne}e biti ni rasvetqena, a vidimo... Dr [e{eq: Ne, to je sada bilo povodom ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana i jo{ dvojice qudi koji su bili sa wim u dru{tvu i to je na{a opozicija opet na jedan krajwe podmukao na~in poku{ala da zloupotrebi. Odmah su po~eli da likuju ne}e biti nikada rasvetqeno, ne}e ovo, ne}e ono. Ali evo i Bog je hteo da ovog puta okolnosti budu takve da je na{a policija uspela vrlo lako, jednostavno rekao bih, i precizno da utvrdi ko su ubice, ko su organizatori i da ih pohapsi. Mislim da ih je do sada sve pohapsila. Ja ne bih sada konkretne detaqe iznosio, to }e odre|eni policijski organi da urade. To je sada neka sre}na okolnost u svemu ovome. Voditeq: Govorili smo o medijima. Dr [e{eq: [to se ti~e tih medija oni su ~esto instrumentalizovani u borbi protiv Srbije i srpskog naroda. Pogledajte {ta rade neki od tih medija koji tvrde da su nezavisni. Prvo kqu~ni me|u wima ne mo`e da se naziva nezavisnim. Kako Studio B mo`e da bude nezavisni mediji. Je li to medij pod kontrolom Skup{tine grada Beograda. Voditeq: Osniva~ je Skup{tina grada i on se finansira iz gradskog buyeta. Dr [e{eq: Finansira se iz buyeta, kako onda mo`e da se naziva nezavisnim. To je suludo. On nije nezavisni on je dr`avni medij. Voditeq: Mo`da je boqe govoriti ne o terminima nezavisnost ve} objektivnost medija. Dr [e{eq: Postoje neki mediji, kada se ka`e nezavisni mediji misli se na privatne medije. Zna~i nezavistan od dr`ave, privatan. Ta bi formulacija bila ta~na. A {to se ti~e objektivnosti, najneobjektivniji su mediji prozapadno, proameri~ki orijentisani. I oni dobijaju novac da subverzivno deluju protiv na{e zemqe. Gledao sam neki dan na Studiju B upravo tu grupu hoh{taplera koji se smeju terminu “specijalni rat”. Jedan od wih ka`e to je zastareli termin jo{ iz komunisti~kog vremena. Neznalica ~ista, mislim da je to ~ak jedan advokat koga li~no poznajem Rajko Danilovi}. Puka nezna401
lica. Termin “specijalni rat” je poznat u svetskoj nauci jo{ od kraja 50-tih godina. Prvi put se to pojavilo u vreme pojave kwige Lidela Harta, jednog ameri~kog strate{kog teoreti~ara sa podru~ja geopoliti~ke strategije koji je objavio kwigu Strategija posebnog nasupawa. Kwiga je iza{la negde krajem 50-tih godina, prevedena je i na srpski jezik, objavqena u izdawu tada{weg Vojnoizdava~kog zavoda. Treba zna~i, znati. Posle toga ~itav niz radova je objavqen, teorijskih i radova, koji obja{wavaju prakti~ne aspekte specijalnog rata na celom Zapadu. Ne{to od toga je i kod nas prevedeno. A neki na{i autori su opet deo toga obra|ivali u svojoj verziji ugledaju}i se na strane autore, pozivaju}i se na strane autore itd. Specijalni rat je apsolutno poznat i prihva}en od strane velikih sila. Osnovna su{tina tog specijalnog rata je da ne treba voditi oru`ani rat, ne treba tro{iti ogromna materijalna sredstva ako se malim parama subverzivnim metodama taj isti ciq mo`e posti}i. I to je ono {to rade na na{em primeru. Voditeq: Dobro. Da se vratimo sada na temu medija, na temu evo Studija B konkretno. Opozicija je na posledwem sastanku kao postigla na~elno neki dogovor da ukoliko bilo gde osvoje vlast na bilo kom nivou ne}e se me{ati u ure|iva~ku politiku medija. Dr [e{eq: I vi odmah mo`ete da budete sigurni da se oni tog dogovora ne}e dr`ati. Voditeq: Ako se ne varam ne{to sli~no se govorilo i svojevremeno kada je koalicija dolazila na vlast. Dr [e{eq: I kakav je bio Studio B? Srbija nije zapamtila goru televiziju od Studija B pod kontrolom Srpskog pokreta obnove. Televizijska stanica Vuk i Danica i to je celi narod u Beogradu tako nazivao i naziva jo{ uvek. Voditeq: Ka`e evo, Studio B se sada otvorio i za ostale stranke. Dr [e{eq: Jeste otvorio se to je ta~no. Voditeq: [ta ih je do sada spre~avalo. Dr [e{eq: Spre~avao ga je Srpski porekt obnove. Pitawe je koliko }e i ovo trajati. Dok se ne naquti Srpski pkret obnove. Sada je Srpski pokret obnove u jednoj poprili~no te{koj situaciji. Primi~u se lokalni izbori, izmi~e im se vlast na lokalnom nivou. Oni su dve tri godine ovako ve{to manevrisali izme|u vlasti i opozicije, i s vremena na vreme pravili odre|ene kompromise i tako se odr`avali. Mi radikali smo, ja to moram i javno ovde da ka`em, uvek bili protiv toga, mi smo smatrali da su odavno sazreli uslovi da se prinudna uprava u gradskoj vlasti Beograda provede i da se ide na vanredne izbore. Na{i koalicioni partneri su smatrali da na odre|en na~in treba prepustiti to Srpskom pokretu obnove da ne bi Dra{kovi} izlazio na ulicu i da nam ne bi u uslovima tih stravi~nih pritisaka i pretwi bombardovawem i kasnijeg bombardovawa jo{ on dodatno pravio glavoboqe tako {to bi izazivao krvave nemire na beogradskim ulicama. On je tome sklon. On je to vi{e puta do sada izazivao. I to je bilo neko wihovo pre}utno manevrisawe, boqe ga je tako primiriti pa makar se tu ne{to i `rtvovalo, makar se tu pre}utno pre{lo i preko nekih o~iglednih pqa~ki pronevera itd. da se ne bi ve}e zlo izazvalo. E sada je tome do{ao kraj po prirodi stvari. Primakli su se lokalni izbori, 402
Dra{kovi} je svestan da ne mo`e sam da dobije te lokalne izbore, na{i koalicioni partneri mu tu ne}e pomagati, i on ne zna kako da o~uva tu vlast. Sa druge strane pritisli su Amerikanci. Pre svega ovaj Yon [atak iz ameri~ke ambasade u Pragu. Nedavno je kao na poziv Havelov Dra{kovi} putovao u Prag, me|utim kqu~ni razgovor je tamo bio sa Yonom [atakom. On mu je otvoreno zapretio. Ucenio ga. Ili }e se prikloniti Amerikancima i wihovim nalozima ili }e ga optu`iti Ha{ki tribunal. I ~ak su mu izneli tamo neke fotografije Zvonka Osmajli}a kako vr{i smotru tzv. Srpske garde koju je formirao Srpski pokret obnove. Setite se kakvu su kampawu medijsku oko toga imali tvrde}i da garda ima 60.000 pripadnika, pa nas zamarali u Republi~koj skup{tini tra`e}i da se ta wihova garda proglasi novom srpskom vojskom, da se donese zakon o tome i {ta ja znam {ta su sve radili oko toga. I zapretili su mu Ha{kim tribunalom, to ga je upla{ilo i priveli su ga na taj na~in saradwi sa \in|i}em i drugim opozicionim strankama. Ali ta saradwa koja je spoqnim pritiskom izazvana ne mo`e biti trajna. Uostalom, svi ti qudi poznaju Dra{kovi}a i Dra{kovi} poznaje wih. Niko od wih me|usobno jedan o drugom ne misli dobro. Voditeq: Da zavr{imo pri~u {to se medija ti~e i na opozicionim medijima ne vidim su~eqavawe, ne vidim razli~ita mi{qewa. Da li ste vi spremni da ukrstite argumentaciju sa nekim drugim... Dr [e{eq: Ja sam uvek na to bio spreman samo su drugi izbegavali. Sada, {to se Studija B ti~e ne pada nam ni na kraj pameti, sa wima ne}emo nikakvu saradwu dok se ne promene tamo i direktor i glavni i odgovorni urednik. To je gradska televizija Beograda treba i daqe da bude gradska televizija Beograda osim ako se privatizuje, a mi smo i za to da se privatizuje, ali mora na regularan zakonski na~in da se privatizuje. Ali mi smo uvek spremni na dijalog sa opozicijom, sa liderima svih parlamentarnih stranaka uvek sam spreman za televizijske duele. I ja sam to uvek nudio, nekada su neki pristajali. U posledwe vreme svi be`e od toga kao od kuge. Posledwe je bilo ponu|eno \in|i}u na Televiziji Palma negde u decembru mesecu. Ponu|eno mu je ali je on odbio, a nudili su da ide neko drugi iz wihove stranke. Ne mogu ja da im dr`im kurseve za wihove pionire. Ako `ele dijalog evo mi smo spremni, mi smo otvoreni. Dra{kovi} se, naravno, otkako je ono drogiran do{ao u televiziju sa nekim nebulozama pa prepolovio broj sopstvenih glasova 1997. godine, vi{e nije usudio ni na kakav dijalog. I ovi drugi {ta bi mogli da ka`u, nemaju {ta. ^iwenice su neumoqive uvek u politici. Voditeq: Veliki broj na{ih gledalaca se javio i imamo ve} prvi set pitawa, koliko sam ja uspela da vidim uglavnom ih interesuje naravno problem Kosmeta. Milan iz Uro{evca pita da li }e se srpske ku}e na Kosovu obnavqati kao {to se obnavqaju ku}e u Srbiji? Ako biste mogli {to kra}e Dr [e{eq: Mi }emo srpske ku}e na Kosovu obnavqati onda kada se na{a vojska i policija povrate na Kosovo i Metohiju. Naravno mi sada poma`emo preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji koliko je god to mogu}e u ovim op{tinama koje su jo{ pod srpskom kontrolom. Pre svega u Kosovskoj Mitrovici, u Zve~anu, Leposavi}u, Zubinom Potoku, u delu op{ti403
ne Orahovac, u delu op{tine [trpce i u delu op{tine Pri{tina i Kosovo Poqe tamo gde su jo{ Srbi opstali, i nekoliko mesta na podru~ju Gwilana, Kosovske Kamenice, Kosovske Vitine i mislim na podru~ju op{tine Novo Brdo. To su jo{ mesta na Kosovu gde se Srbi odr`avaju. S te{kom mukom, ali ipak uporno i uspevaju. Vlada Srbije ~ini sve {to je u wenoj mo}i da ih materijalno pomogne, da ih pomogne i svojom dr`avnom infrastrukturom i onim {to je do sada ura|eno ima razloga da budemo zadovoqni. Znate nije tamo lagan `ivot i ne mo`e da bude jo{ dugo lagan, ali ti Srbi su pokazali veliko juna{tvo jer su odlu~ili da ostanu u svojim ku}ama, u svojim stanovima i da se bore za opstanak dela svog naroda na delu te teritorije. Jednog dana okupator se mora povu}i sa Kosova i Metohije i mi moramo biti spremni za taj dan. Voditeq: Gledaoce upravo to i zanima veliki, broj gotovo identi~nih pitawa, Maksim Joji} iz Futoga dokle }e Srpska radikalna stranka da }uti povodom zbivawa na Kosovu i kada }e policija i vojska da se vrate na Kosovo? A istovremeno Dragoqub Joci} iz Alibunara tako|e da li postoje realne {anse da se vojska i policija vrate na Kosovo? I Zoran Petrovi} iz Vrwa~ke Bawe da li }e vojska i policija da se vrate posle mandata Ujediwenih nacija. Petar iz Zrewanina koliko je vremena potrebno da se po{aqe vojska na Kosovo? Dr [e{eq: Ja prvo mislim da Srpska radikalna stranka apsolutno ne }uti po pitawu Kosova i Metohije. Mi se neprekidno ogla{avamo, mi kritikujemo okupatore pre svega Amerikance. Ja mislim da smo se i danas oglasili povodom ovog slu~aja silovawa albanske devoj~ice. Zamislite ameri~ki podoficir je silovao albansku devoj~icu od 11 godina i ubio je onda. E to su Amerikanci. Da su u{li na celu teritoriju Srbije, kao {to su planirali onim sporazumom iz Rambujea koji su hteli da nam nametnu, tako bi radili i sa srpskim devoj~icama u svim krajevima Srbije. To je u ameri~koj zlo~ina~koj prirodi. To je podoficir, nije to obi~an vojnik, nije to obi~an pla}enik nego podoficir koji je zavr{io podoficirsku {kolu, ~etiri godine se {kolovao za to. Oni prolaze kroz takav dril da se razvijaju u prave zlo~ince. Kod wih su otupela sva qudska ose}awa, takvi su wihovi oficiri. Pogledajte im onog generala Klarka, glavnokomanduju}eg NATO snaga. I on pokazuje da je re~ o jednom najobi~nijem zlo~incu i to monstruoznom zlo~incu. Voditeq: Kada mo`emo o~ekivati povratak na{e vojske? Dr [e{eq: [to se ti~e povratka do wega je po slovu sporazuma ^ernomirdin-Ahtisari, rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i vojno-tehni~kog sporazuma trebalo ve} uveliko da do|e. Me|utim, Amerikanci po{tuju samo one delove sporazuma koji wima odgovaraju. One delove sporazuma koji wima ne odgovaraju oni beskrupulozno gaze. Tako rade i u Republici Srpskoj po pitawu Dejtonskog sporazuma. Ono {to wima ne odgovara kao da ne postoji. I sada su ve} uveliko u{li u tu reviziju Dejtonskog sporazuma. Tako su postupali i po pitawu Vensovog plana za Republiku Srpsku Krajinu. Dok je wima odgovarao taj plan oni su ga po{tovali. Kada im vi{e nije odgovarao oni su ga pregazili. Oni se ne dr`e nijedne norme me|unarodnog javnog prava ako im ona ne odgovara. 404
Voditeq: Gospodin Sergej Lavrov, ruski ambasador pri Ujediwenim nacijama ba{ kada je boravio u posti na{oj zemqi bio je na Kosmetu, ja sam mu uputila isto ovo pitawe kada }e do}i do povratka vojske i policije na Kosmet, rekao je da je dobio uveravawa KFOR-a za dva do tri meseca. ^ini mi se da je... Dr [e{eq: Pro{lo je ve} vi{e vremena, mislim da je on negde u septembru. Voditeq: Da, tako nekako ili oktobru... Dr [e{eq: Bio je na Kosovu i Metohiji. Kada }e se vratiti na{a vojska i policija – onda kada postanemo punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije. Onda }e opstanak NATO trupa na Kosovu i Metohiji biti potpuno nemogu}. Kada postanemo punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije bi}e sasvim prirodno da se odre|eni dodatni kontingenti ruskih i beloruskih trupa stacioniraju na na{oj teritoriji na pogodnim mestima u pogodnim bazama, kao {to }e biti prirodno da se delovi na{ih trupa stacioniraju i u Rusiji i u Belorusiji, naravno simboli~no. Ne}emo slati neku veliku vojsku tamo, ali mora}e da bude na{e prisustvo tamo kao odre|en pandam wihovom prisustvu ovde. Bi}e sasvim neprirodno da ostanu NATO trupe. Jer taj savez je jedna vrsta konfederacije. Voditeq: I mandat misije Ujediwenih nacija na Kosmetu isti~e za godinu dana, prema tome eventualni veto Rusije ili Kine u Savetu bezbednosti... Dr [e{eq: Jeste, ali tu }e Amerikanci da pribegnu ne~em drugom. Nekoj drugoj dosko~ici. Oni }e re}i, ostaje nepromeweno stawe, ako se vetom spre~i usvajawe nove rezolucije, oni }e i}i na to. Na{a jedina realna {ansa je punopravno ~lanstvo u tom savezu. Jer u tom slu~aju se odmah dovodi automatski u pitawe opstanak tih NATO trupa. Voditeq: Da se vratimo na pitawe gledalaca, Rade Vuk{a iz Krwa~e za{to se u Beogradu ne organizuju demonstracije kao podr{ka srpskom narodu na Kosovu? Dr [e{eq: U principu bi se te demonstracije i mogle odr`ati, ali pitawe je sada koliki bi bio wihov efekat. Ono {to na{a dr`ava radi i Savezna i Republi~ka Vlada u ovom slu~aju posebno Savezna, to je neprekidno insistirawe pred Savetom bezbednosti Ujediwenih nacija i kroz animirawe svetske javnosti. I tu ve} ima dosta solidnih pokazateqa da se u svetskoj javnosti polako ispravqa ta crno – bela slika koju su Amerikanci ve{ta~ki stvarali. Pa je sada provaqen i onaj snimak ga|awa voza da su ubrzali pet puta kako bi prikazali da pilot nije namerno ga|ao u voz, da nije mogao da izbegne taj pogodak. Pa se sada vidi da je upravo namerno ga|ao taj voz da bi pobio civile. Pa ~itav niz drugih stvari i mislim da ameri~ka diplomatija sve vi{e muka ima zbog tog reagovawa stru~nog svetskog javnog mwewa, pravni~kog javnog mwewa, sve vi{e uglednih pravnika to kritikuje. Zatim i mnogi ameri~ki teoreti~ari, qudi sa velikom me|unarodnom reputacijom poput ^omskog ili Henrija Kisinyera ili biv{eg dr`avnog tu`ioca Klarka koji je i ~itav tribunal formirao da bi progonio te ameri~ke zlo~ine, ne samo po pitawu agresije na na{u zemqu, nego i po pitawu agresije na Irak itd. 405
Voditeq: Vojislav iz Novog Sada ka`e ~lan je Srpske radikalne stranke, pita za{to na{a dr`ava ne organizuje terorizam i time odbrani svoje nacionalne interese? Dr [e{eq: Zato {to mi ne `elimo da stvaramo teroristi~ku dr`avu, mi ne pribegavamo terorizmu. Jednostavno mi se dr`imo i Ustava i zakona svoje zemqe i dr`imo se me|unarodnog javnog prava. Sve ono {to je zabraweno u me|unarodnom javnom pravu mi ne primewujemo. Voditeq: UNMIK je vidim na Kosmetu najavio popis stanovni{tva, sada kada je veliki broj Srba oti{ao sa Kosmeta i kada se veliki broj Albanaca ilegalno doselio. Dr [e{eq: Da, oni bi hteli da doka`u da je Kosovo etni~ki apsolutno albanska sredina. I sa, druge strane, tu je do{lo nekoliko stotina hiqada Albanaca iz Albanije, oni su tu ~udo napravili ulaskom NATO trupa. ^ak toliko ima tih Albanaca iz Albanije da su oni postali veliki problem doma}im Albancima. Sada tu dolazi do krvavih obra~una. Albanci su u mestima gde su proterali Srbe sada po~eli da ubijaju muslimane. Videli ste ovo {to se desilo u Prizrenu. Cela muslimanska porodica je likvidirana iz nekih razloga koji su potpuno suludi. Voditeq: Gledalac iz Pri{tine pita za{to su poslanici Srpske radikalne stranke prvi sa svojim porodicama jo{ u martu pobegli sa Kosova? Dr [e{eq: Nije ta~no da su na{i poslanici prvi pobegli. Na{ poslanik je ostao u [trpcu i daqe `ivi tamo i veoma te{ko ~ak povremeno dolazi na na{e strana~ke sastanke. Ja ne}u sada imena da govorim, ali mislim da kosovskometohijski Srbi odmah znaju o kome se radi. Zatim na{i poslanici iz Kosovske Mitrovice su ostali tamo. Znate u Pri{tini Srbi nisu mogli da ostanu. E sada, mogli su oni da ostanu i da budu tamo zaklani ili pobijeni. Ali da li je to sada smisao toga. Sa druge strane, znate nama je savest ~ista, mi smo glasali protiv tog plana. A kada }emo oti}i na Kosovo, onda kada budu na{a vojska i policija. Voditeq: Upravo gledalac iz Um~ara pita to kada ste zadwi put bili na Kosovu i da li smete da odete tamo? Dr [e{eq: Ja }u oti}i na Kosovo. Posledwi put sam bio neposredno pred rat kada je cela Vlada Srbije bila. A oti}i }u ponovo na Kosovo i Metohiju onda kada se vrate na{a vojska i policija. Da li mislite da sada treba da idem da se predam u ruke neprijatequ svoga naroda. Amerikancima ili [iptarima. Znate, ako se odlu~im na samoubistvo, a ne mislim da }u se ikada odlu~iti, onda to mogu da uradim ska}u}i sa neke zgrade u Beogradu, za{to toliko dug put prevaliti pa se onda tamo ubiti. To onda mogu i u Beogradu da uradim, ili sa mosta da sko~im. Ako je to neki smisao. A Kosovo i Metohija je sada pod kontrolom, to je teritorija pod kontrolom okupatora. Da li treba da se predajem u ruke okupatoru? Voditeq: Pitawe vezano za Republiku Srpsku pa mo`da posle mo`emo da se nadove`emo na ono jedno moje potpitawe {to se ti~e paralele izme|u medija u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Dr [e{eq: U Republiku Srpsku sam i{ao, sada mi ne daju, ne daju mi da pre|em preko Drine. Okupatori opet. 406
Voditeq: To ne pita na{ gledalac, Milo{ iz Zvornika pita {ta }ete u~initi za poboq{awe veza izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske koje su trenutno na vrlo niskom nivou? Dr [e{eq: Mora {to pre da se promeni Vlada u Republici Srpskoj i odmah }e se sve veze obnoviti. Ova sada{wa Vlada je izdajni~ka, predsednik Vlade je potpuni izdajnik, otvoreni ameri~ki sluga, i on je dobio nalog da deluje protiv Srbije. On deluje, Milorad Dodik deluje protiv Srbije sa razli~itih aspekata. Prvo, on je prekinuo platni promet. On je izbacio dinar kao sredstvo pla}awa. Dinar se jo{ odr`ao, ali formalno je ve} izba~en. Zatim, on ubacuje la`ne dinare po ameri~kom nalogu u Srbiju i ti la`ni dinari su {tampani na kvalitetnijem papiru nego ovi na{i doma}i, nego orginalni dinari. On ubacuje kriminalne bande u Srbiju. I on okupqa sve srpske izdajnike u Bawa Luci evo i sada za Svetog Savu, ~ak im tamo prire|uje i dolazak princa Aleksandra Kara|or|evi}a. Potpuno je instrumentalizovan od strane Amerikanaca. Radi isto ono {to radi Milo \ukanovi}. Pogledajte kakav je tamo `ivot. Ovde stalno nas prozivaju iz opozicionih stranaka pa nam cene upore|uju u markama. Kod nas nije prirodan kurs marke. Kod nas je realna vrednost marke sa aspekta onoga {to mo`ete kupiti u prodavnici, bar dvostruko precewena. Voditeq: Pa se ka`e da je kod nas prose~an li~ni dohodak daleko mawi nego prose~an li~ni dohodak u biv{im jugoslovenskim republikama. Dr [e{eq: Da, ali pogledajte kolike su cene tamo. U Crnoj Gori su cene ~etiri puta ve}e nego u Srbiji, ~etiri puta ve}e cene, a plate su formalno mo`da malo ve}e ili ni`e. Voditeq: Slovenija se uzima kao parametar, a u Sloveniji... Dr [e{eq: A sada pogledajte {ta se kod nas mo`e kupiti za 1.000 dinara i {ta se u Nema~koj mo`e kupiti za 100 maraka. Pa }ete videti da je to otprilike nivo. [to zna~i da bi sada realan kurs, na osnovu kupovne mo}i, bio 1 marka 10 dinara. Na osnovu koli~ine dinara u opticaju maksimalan bi odnos bio realan 1 marka 15-16 dinara. Ali mi smo u tako neprirodnoj situaciji, pre svega spoqa izazvanoj sankcijama, da je kod nas taj kurs negde 1 marka 20 dinara na crnom tr`i{tu. To je ve{ta~ki stvoreno sa konkretnom namerom da se na{a privreda iscrpi. Oni `ele da nas uni{te i zbog toga nam sve to rade. Ali mi zato primewujemo sasvim solidne ekonomske mere kojima odolevamo, naravno, te{ka je situacija, te{ko se `ivi, narod nas psuje, narod nas kritikuje i treba i da nas psuje i da nas kritikuje, jer mi smo vlast. I narod uvek treba vlast da kritikuje, uvek to je ne{to sasvim prirodno. A kada pogledate ima li alternative. Nema. Na drugoj strani kao alternativa postoji samo izdaja i ni{ta vi{e. Ali, mislim da zaista Srbija ima najdisciplinovaniju Vladu koju je ikada imala. Zatim, Vladu koja zna {ta ho}e i koja je sposobna i uspe{na. Setite se kako je ova Vlada delovala u uslovima ratnog stawa, ~ak mnogo boqe nego u mirnodopskim uslovima. Sve je funkcionisalo. Vidite u ovim uslovima svi su potcewivali na{e napore na obnovi zemqe, ~ak su tvrdili da su to la`ni mostovi. Voditeq: Govorilo se ne}e biti grejawa, struje... 407
Dr [e{eq: Tvrdilo se da ne}e biti struje, da }emo se smrzavati. Struje tro{imo ove zime vi{e nego pro{le godine, 125 miliona kilovata dnevno sami proizvedemo, jo{ pet miliona nekada kupimo, nekada pozajmimo iz susednih elektroenergetskih sistema, preuzmemo wihove vi{kove pa to posle saldiramo kada wima zatreba mi isporu~ujemo wima. Znate nekada ~ak i no}ni re`im me|usobnih isporuka zna~ajnu ulogu odigra u svemu tome. Koliko smo para ulo`ili u obnovu elektroenergetskih potencijala i u svoj toj muci, u svim tim problemima, mi smo uspeli da izmirimo tri zaostale penzije redovnim penzionerima. Naravno, kroz bonove za struju, ali ti bonovi za struju su kao gotov novac. Sada svaki penzioner koji je regulisao pla}awe struje svakog meseca u{tedi od svoje penzije, ne u{tedi to su wegove pare, ali ostane mu sada vi{e od teku}e penzije 300, 400 nekada 500, 600 dinara zavisno ko koliko tro{i struje. I struje ima dovoqno. Mi stalno apelujemo, neprekidno podse}amo gra|ane da struja mora da se {tedi i zaista mora da se {tedi. Nije nemogu}e da opet do|e do nekog iskqu~ewa, do nekog iskakawa delova sistema, do nekog optere}ewa itd. Treba to imati u vidu, rovita je situacija ali to uspe{no odr`avamo. [to je najva`nije jesmo li poskupeli struju, nismo. Ove godine jo{ nismo ni na zimsku tarifu pre{li. Jednom }e morati da do|e do poskupqewa, ali mi trenutno imamo najjeftiniju struju na svetu, pet puta jeftiniju nego u Evropi i sve vi{e odla`emo tu korekciju cene i izbegavamo primenu zimske tarife. Voditeq: Kada smo ve} kod struje, tri zaostale penzije ispla}ene su u bonovima za struju, me|utim, obe}ano je da }e penzije i}i mesec za mesec, vidim da opet malo kasne. Negde u novinama ~itam informacije, odnosno {pekulacije da }e u narednom periodu pola penzije biti ispla}ivano svakih 22 dana. Dr [e{eq: Ja mislim da ~itate pogre{ne novine. Postoje neke novine koje jednostavno ne treba ~itati jer tendenciozno lansiraju la`i. Prvo, mi smo planirali, i to je ~iwenica, zaka{wewe je bilo tri i po penzije mi smo isplatili tri, nadoknadili tri, pa je ostalo to zaka{wewe od 15 dana. Mi smo planirali do kraja decembra da isplatimo drugi deo novembarske penzije i to je ono {to nismo uspeli da uradimo. Da smo to uspeli bilo bi idealno, onda bi i{lo sve mesec za mesec. Nismo uspeli. Nismo smeli da do{tampavamo pare. Hteli smo da sa~uvamo stabilnost kursa i zbog toga tu stvar nismo postigli. Ali smo imali isplatu sada polovinom januara tog drugog dela novembarske penzije, i sada opet idemo redovno u razmacima od po 15 dana. Ukupno je zaka{wewe negde oko 20 dana. Zna~i 15 dana smo ve} imali prethodnog zaka{wewa i novo zaka{wewe svega pet dana ne vi{e. Voditeq: O~ekujete li da }e Vlada uspeti da odr`i tu dinamiku isplate? Dr [e{eq: O~ekujemo da }emo tu dinamiku da odr`imo, i sada }emo ne{to novca imati, o~ekujemo od prodaje poslovnog prostora, to je zaista jedan veoma va`an potez. Mi se ne trudimo da tu prodamo mnogo, dovoqno je da prodamo 10% jer mi ne}emo da prodajemo poslovni prostor u besce408
we nego ga prodajemo po nekim solidnim cenama koje su povoqnije od tr`i{nih. Znate, ako je sada 60.000 dinara cena kvadratnog metra poslovnog prostora u Knez Mihajlovoj ulici, u ekskluzivnoj beogradskoj zoni, onda je to povoqnije od one normalne tr`i{ne cene. Jer tih 60.000 dinara po crnom kursu je oko 3.000 maraka, a po onom tzv. {ticungu to do|e jeftinije, to do|e oko 2500 maraka, a obi~no ti biznismeni se sna|u i nalaze pare. To je ilegalna stvar ali oni se sna|u oko te zamene novca i primene taj {ticung i tako do|u do poslovnog prostora po veoma solidnim cenama, za wih pristupa~nim. Najve}i deo tog novca, naravno, ide, namewen je obnovi Srbije, obnovi postrojewa. Ali kada taj novac ulo`imo u obnovu Srbije ostaje nam onaj drugi novac, iz drugih izvora, koji onda ne moramo usmeravati u izgradwu mostova ili puteva ili fabrika, pa }emo ga preusmeriti za re{avawe socijalnih problema. Nama je ostalo da izmirimo de~ije dodatke, tu su ka{wewa mnogo ve}a, skoro dve godine, i da izmirimo penzije zemqoradni~kim penzionerima. Voditeq: Da li }e se i tu poku{ati sa nekakvim alternativnim re{ewima? Dr [e{eq: Ho}e, ali moramo napraviti jedan predah. Ne smemo suvi{e da preopteretimo na{u elektroprivredu ona je i ovako veliki teret obaveza preuzela na svoja pla}a. Em ne damo poskupqewe cena, em sa druge strane morali su da prihvate ove bonove za struju. Malo su nas,to moram isto da ka`em, tu minirali proizvo|a~i ugqa i “Srbija{ume”, jer nisu uvek adekvatno reagovali na tr`i{tu pogotovo u nekim delovima Srbije nije bilo dovoqno ugqa i nije bilo dovoqno ogrevnog drveta koji su bili alternativna mogu}nost kori{}ewa bonova, pa je sve ovo skoro preusmereno u pla}awe elektri~ne energije. Da su oni tu bili malo a`urniji, da su bili malo sposobniji, da su bili malo ozbiqniji i odgovorniji onda bi olak{ali polo`aj elektroprivrede. Sada, kako je tako je, ovo smo uspeli da savladamo, ~ekamo da pro|e odre|en period vremena pa }emo onda i}i na re{avawe problema zaostalih de~ijih dodataka, porodiqskih dodataka, i zemqoradni~kih penzija. Sa druge strane, vidite u svemu ovome mi nastavqamo i sa procesom privatizacije. Imamo jedan politi~ki sporazum kao koalicioni partneri da idemo i na odre|ene korekcije zakona, da privatizacija bude obavezna, oro~ena ali naravno, ne}emo ni{ta da prodajemo u bescewe. Kada idemo na prodaju poslovnog prostora idemo na prodaju za gotov novac, u kratkim rokovima nema tu otplate na rate. [to bismo mi prodavali poslovni prostor na rate kada ina~e dr`ava napla}uje zakupninu. Naravno, sada napla}uju lokalne vlasti koalicije Zajedno, ali posle slede}ih izbora, po{to oni vi{e verovatno u Srbiji nigde ne}e vladati, tu }e naplatu vr{iti stranke koje znaju ozbiqno da ula`u taj novac i ozbiqno wime raspola`u, a da ne ide u privatne yepove, da ne ode za neke kriminalne svrhe. Voditeq: Da obratimo malo pa`we i na na{e gledaoce koji konstantno {aqu pitawa. Gli{i} iz Beograda pita ko dozvoqava ulazak Amerikanaca u Crnu Goru? Gde je vojska i milicija na granicama? Dr [e{eq: Vojska ~uva granice na{e zemqe od strane vojske i od ilegalnih ulazaka. Vojska ne stoji na grani~nim prelazima. Mi imamo save409
znu policiju, ali ona je suvi{e slaba da bi dr`ala grani~ne prelaze i na vreme nije u~iwen napor u na{oj zemqi da se oja~a savezna policija da ona preuzme sve ingerencije na grani~nim prelazima. To je trebalo da se uradi odmah 1992–1993. godine kada je konstituisana savezna dr`ava. Sada se tu malo zakasnilo i sada crnogorska vlast spre~ava i dono{ewe zajedni~kog krivi~nog zakona iako je ranije dala saglasnost a kamo li za normalno funkcionisawe savezne policije. [to se ti~e ulaska tih Amerikanaca oni ulaze na te grani~ne prelaze koje dr`i republi~ki MUP Crne Gore i oni ih propu{taju. Nekada ih pu{taju bez paso{a, redovno ih pu{taju bez viza itd. U Crnoj Gori spre~avaju naplate carine, zapravo oni sami otimaju taj novac od carine. Oni na vi{e na~ina pokazuju da su otvoreno separatisti~ki nastrojeni, samo vrebaju priliku da otcepe Crnu Goru a pred wih se ispre~io kao najve}i problem wihov sopstveni narod. Srpski narod Crne Gore ne dozvoqava otcepqewe ni po koju cenu. E to je ono {to mu~i sada{wu vlast Crne Gore. Voditeq: Aca sa Zvezdare pita, ~ini mi se da ste vi ve} otprilike odgovorili na ovo pitawe, da li se Srpska radikalna stranka pla{i predstoje}ih izbora? Dr [e{eq: Za{to bi se mi pla{ili predstoje}ih izbora, mi jedva ~ekamo te predstoje}e izbore. Mi `elimo {to pre lokalne izbore pa onda savezne pa onda republi~ke. Mi svetla obraza mo`emo da iza|emo pred narod i da polo`imo ra~une {ta smo uradili, kako smo radili i kako }emo raditi daqe. Voditeq: Nikoli} Ivan iz Beograda pita da li }e biti raspisani republi~ki izbori tokom ove godine? Dr [e{eq: Ja ne verujem i za{to bi bili ove godine kada po zakonu i Ustavu treba da budu slede}e godine. Voditeq: Gledateqka iz [apca kakva je razlika u gradovima gde je na vlasti vladaju}a partija od onih gde je opoziciona, {ta je tu boqe a {ta gore? Dr [e{eq: Ja sam poredio primer Zemuna i primer Beograda. Mogu vam ~itav niz novih detaqa izneti po tom pitawu, ako imamo vremena. Voditeq: Nisam ba{ sigurna da li }emo, mo`da kasnije, prvo da ipak poku{amo da odgovorimo na ostala pitawa gledalaca. Gledalac iz Vrbasa pita, s obzirom da vi kritikujete celu opoziciju da li ste u stawu da okupite sve opozicione lidere za okrugli sto i sti{ate politi~ke tenzije i postignete jedinstven dogovor? Dr [e{eq: Prvo, nema nikakve politi~ke tenzije. Gde vi vidite i ose}ate tu politi~ku tenziju. Nema je. Drugo, za{to bih ja okupqao tzv. lidere opozicije? Voditeq: Malo ~udno pitawe. Dr [e{eq: Meni je ciq da oni nestanu sa politi~ke scene, da propadnu, a ne da im ja poma`em savetima, sugestijama itd. Tre}e, donedavno je Srpska radikalna stranka bila opoziciona politi~ka partija. Mi smo znali da delujemo uspe{no i kao opozicija i to u najte`im mogu}im okolnostima. Mi smo se odr`ali, mi smo postali vladaju}a stranka a to je `eqa svake opozicione stranke da {to pre postane vla410
daju}a stranka. Iako nas niko nikada nije iz inostranstva ni finansirao ni pomagao, ~ak naprotiv uvek su bili najvi{e protiv nas narogu{eni svi ti koji poma`u ove preostale. Sada, {ta se desilo u Srbiji? U Srbiji je do{lo do formirawa naj{ire mogu}e koalicije, mi smo naravno, neprekidno insistirali da i Srpski pokret obnove u to u|e, ali on je oti{ao ovim putem otvorene izdaje i ne `alimo mnogo zbog toga. I ovako je verovatno boqe. Jer bi nam samo pravio probleme. Ko je god sa wima tikve sadio o glavu su mu se razbijale. Ovo je naj{ira mogu}a koalicija. Kada se jednom normalizuju prilike u na{oj zemqi opet }e biti logi~no da sa jedne strane postoji Srpska radikalna stranka a sa druge strane levi~arske partije, da mi budemo glavni politi~ki protivnici. To }e biti ne{to najprirodnije, ~ak bih se najvi{e radovao da se ova opozicija naquti pa da bojkotuje izbore. Pa da onda idemo mi radikali i odmeravamo snage sa levi~arskim sranakam. I prirodan je razvoj u mnogim demokratskim parlamentarnim sistemima u osnovi dvopartijski sisitem. Sve ostale male partije tu su otprilike da mute vodu kao {to male ribe mute vodu krupnim ribama i ni{ta vi{e. Prirodno je dakle, da ta osnovna diferencijacija na politi~koj sceni bude levica i desnica i da se oni nadme}u za glasove bira~a. Voditeq: Quba Milinkovi} sa Novog Beograda pita ose}ate li se odgovornim za nesaglasnost srpskih partija? Dr [e{eq: [to bih se ja ose}ao odgovornim za bilo {ta {to se de{ava u opoziciji. Srpska radikalna stranka je vladaju}a partija a ne opoziciona. A {to se ti~e wihove nesaglasnosti oni su takvi qudi kakvi su. Mi niti smo se mnogo sa wima dru`ili, niti smo mnogo sa wima sara|ivali, a vrlo smo retko ulazili u neke saveze koji bi bili nalik koalicijama. I 1990. godine kada smo poku{ali sa Dra{kovi}em, posle tri meseca smo shvatili da je to apsolutno nemogu}e i vi{e nikada nismo poku{avali. Sa \in|i}em i Ko{tunicom smo poku{avali pre dve tri godine, oni su nas tu izdali ono {to su potpisali zajedno sa nama odmah su pregazili, pre svega \in|i} ali i Ko{tunica nije se ni on pokazao tu mnogo boqi. Iako ba{ vodi ra~una da se suvi{e ne kompromituje direktnom saradwom sa Amerikancima poput \in|i}a i ostalih. Ali on je tu sa wima, onda je isti. Jer {ta bi tra`io u takvom dru{tvu da nije kao oni. Da ne prihvata sve to {to oni rade. Kada ga vidim da sedi pored ^anka ili sedi pored Dragana Veselinova, onda mi je sve jasno. Onaj ko je spreman da pravi koaliciju sa Nenadom ^ankom i sa Draganom Veselinovim i sa Rasimom Raqi}em zaista nema {ta da tra`i u srpskom politi~kom `ivotu. Voditeq: Gledalac iz Priboja pita za{to se ne sudi opozicionim liderma za izdaju zemqe? Dr [e{eq: Ja mislim da bi bilo sasvim pogre{no suditi im. Za{to da im sudimo boqe da ih politi~ki pobedimo. Drugo, u na{em krivi~nom zakonu ne postoji krivi~no delo izdaja. Izdaja je zapravo jedna politi~ka kvalifikacija. Na{ zakon ima sasvim konkretna krivi~na dela, on ka`e odavawe vojne tajne, saradwa sa neprijateqem, kriminalne radwe, ovo, ono, da ne ulazimo sada u konkretne norme krivi~nog zakona. Nema nijedan ~lan krivi~nog zakona koji govori o izdaji. 411
Voditeq: Ratko Ba{ti} iz Beograda pita {ta }e se konkretno preduzeti protiv svih onih koji kaqaju Srbiju i srpski narod? Dr [e{eq: Narod }e im zaslu`eno odmeriti kaznu na slede}im izborima. Ja mislim da bi tu bilo pogre{no primewivati mere dr`avne represije. Dr`ava treba da goni konkretan kriminal, naravno svi qudi koji su oklevetani, a i kada je dr`ava oklevetana treba da pribegnu sudskoj za{titi protiv onih medija koji {ire klevetu. Nije jednom normalnom ~oveku problem {to }e mu drugi ~ovek re}i da je uradio ovo ili ono, a to nije istina. Ali je to stra{an problem kada se emituje preko medija ili {tampa u novinama, emituje preko televizije, preko radija. E onda to postaje problem kada do|e do u{iju miliona qudi. Ina~e ovako, kada se samo iznese nije neki naro~iti problem. I pitaju se ovi mediji koji dolaze pod udar suda za prekr{aje za{to se wima sudi a ne onome ko je to izgovorio. Onaj ko je izgovorio mo`e biti ludak, mo`e biti klini~ki slu~aj. Ali je problem u onome koji to prenosi i ~ini dostupnim ogromnom, neograni~enom broju drugih qudi. Zbog toga je wihova odgovornost ve}a. Voditeq: Vujovi} iz Beograda pita dokle }e Vlada Republike Srbije dozvoqavati da Studio B pquje po svemu {to je srpsko? Dr [e{eq: Ja mislim da je najboqi na~in da pobedimo Srpski pokret obnove i ukupnu tu koaliciju Zajedno, to se nekada zva{e koalicija Zajedno jo{ nemaju novi naziv, na lokalnim izborima i da Studio B preuzme nova gradska vlast Beograda, da odmah smeni Kojadinovi}a naravno, i sada{we urednike i da postavi prave profesionalce koji }e biti objektivni, koji }e ~asno obavqati svoj posao. Voditeq: Gledalac iz Gorweg Milanovca za{to je po va{em mi{qewu general Mom~ilo Peri{i} nesposoban da obavqa du`nost koju je obavqao? Dr [e{eq: Pokazao se nesposobnim. Pokazao se da je nesposoban kao na~elnik general{taba. Prvo spre~io je blagovremenu upotrebu vojske u suzbijawu {iptarskog terorizma. Koliko sam ja verziran, nisam ~lan Vrhovnog saveta odbrane i na{a stranka nije tada bila na saveznom nivou vladaju}a stranka. Dakle, mogu da se malo ogradim da nisam mo`da detaqno informisan, ali dva su osnovna razloga {to je Mom~ilo Peri{i} smewen zato {to nije dozvolio blagovremenu upotrebu vojske da se spre~e orgijawa {iptarskih teroristi~kih bandi na Kosovu i Metohiji i zato {to je javno nastupao sa politi~kim tezama i tra`io kapitulaciju pred NATO-om. Tu je poznat onaj wegov govor upravo u Gorwem Milanovcu neposredno pred smewivawe. Defetisti~ki je, dakle, delovao u vojsci. Ko~io je svojom nesposobno{}u br`u reformu vojske. Kako se on sada pona{a, poput Vuka Obradovi}a kao neki naduveni fazan. Znate, pametuje svemu i sva~emu o onim stvarima koje najmawe poznaje i najmawe razume, poku{ava da se predstavi kao najve}i ekspert. Zna~i neka manija veli~ine ih je obuhvatila. Voditeq: Gledalac iz Vrawa, pita zbog ~ega se dru{tvena imovina polako i neprimetno privatizuje? Kada }e odnos plata i dnevnih tro{kova `ivota biti ujedna~eni? Dr [e{eq: Problem je u tome {to u na{oj zemqi nije na vreme izvedena privatizacija. Prvo {to nismo imali dobar koncept u vreme vlade Ante Markovi}a. Ante Markovi} je primwivao najgori mogu}i koncept 412
pa je u na{em narodu kompromitovao sam termin privatizacije. Na{ narod u svojoj svesti vide}i kako se pod vladom Ante Markovi}a provodi privatizacija izjedna~io je privatizaciju sa pqa~kom. Da smo blagovremeno izveli privatizaciju situacija bi bila mnogo boqa. Pokazalo se u ovih 10 godina da se privatizacija ne mo`e zaustaviti. Ako se ona ne izvodi na institucionalan, zakonom propisan na~in, ona se odvija privatnim kriminalnim kanalima. Kroz potpisivawe neravnopravnih ugovora izme|u dru{tvenih i dr`avnih firmi sa firmama iz privatnog sektora. Uz podmi}ivawe onoga ko sa dr`avne strane potpisuje takav ugovor. Voditeq: Aleksandar Stamenovi} iz Beograda za{to se govori o staroj deviznoj {tedwi samo u predizbornoj kampawi i gde se mo`e informisati o staroj deviznoj {tedwi a da to ne bude samo preko suda? Dr [e{eq: Moraju pod hitno Narodna banka Jugoslavije i poslovne banke da emituju vrednosne papire na ime stare devizne {tedwe, obveznice. Onda i jedna i druga vlada, i Savezna i Republi~ka treba gra|anima da predstave spisak svih tih objekata koji se mogu kupovati starom deviznom {tedwom. Nama je ciq da na taj na~in re{imo problem onih najve}ih {tedi{a. A najve}i broj partija stare devizne {tedwe su {tedni ulozi do 100 maraka. U nekoj perspektivi, ja opet ovde uslovno govorim, {to zna~i da to nije stvar koja bi se mogla neposredno primeniti, kada re{imo gro tih velikih {tedi{a kroz prodaju najve}ih objekata iz sfere dr`avne imovine onda jedna od mera nekada mo`e biti onim {tedi{ama do 100 maraka da se omogu}i da plate ra~une za struju kroz te obveznice. Sada mi imamo krupnu neuskla|enost kursa, realnog i zvani~nog kursa i sada ne bi bilo primereno dok se ne izvr{i ta nivelacija. Jednom }emo morati da je uradimo, ali tek onda kada Narodna banka obezbedi dovoqno deviza da mo`e da ~uva novi kurs dinara neko relativno du`e vreme. Onda }e biti mogu}e da se na|e ~itav niz drugih varijanti za izmirivawe odre|enog broja partija stare devizne {tedwe. Sada }e biti mogu}e, a tu moraju da po`ure ove banke da to bude operativno, da se odre|en deo dr`avne imovine prodaje na osnovu deviznog cenovnika da se, dakle, vrednost na primer neke zgrade u dr`avnoj svojini izrazi u nema~kim markama i da onda oni koji `ele da kupe to pla}aju obveznicama stare devizne {tedwe, a to podrazumeva i otvarawe tr`i{ta stare devizne {tedwe. I ovo bi bila moja kritika i Narodnoj banci Jugoslavije i poslovnim bankama {to nisu ba{ tu bile dovoqno a`urne, morale bi, zakonom su obavezane da to urade. Voditeq: Krsti} Goran iz Vrawa {ta je sa izjavom i obe}awem va{im datim TV Vrawe da }e de~iji dodatak i penzije zemqoradnika biti ispla}eni u bonovima za struju? Dr [e{eq: Mi smo razgovarali da i to bude jedna varijanta, ali ne mo`e to da bude tako brzo. Zamislite da sada jo{ na ple}a elektroprivrede i taj teret stavimo onda bi ona potpuno pod tim propala, ne mo`e da podnese. Voditeq: Mnogo gledalaca se interesuje za de~ije dodatke kada }e biti ispla}eni pita – gledalac iz [apca. Dr [e{eq: Mi nismo mogli da re{imo jedan i drugi problem. Bili smo u dilemi ho}emo li prvo penzije zaostale redovnim penzionerima ili 413
}emo de~ije dodatke i zemqoradni~ke penzije. Mi smo se opredelili da idemo prvo na ove redovne penzije, tu je iznos bio mnogo ve}i skoro nekih pet milijardi dinara. Za{to. Zato {to me|u tim penzionerima ima mnogo qudi u poodmaklim godinama `ivota, neki su od wih te{ko bolesni, pitawe da li bi do~ekali `ivi redovnu isplatu svih tih zaostalih penzija. A, sa druge strane, ra~unali smo kad god do|e va`no je da do|e do te isplate zaostalih de~ijih dodataka i da to bude u ovim realnim iznosima, oni su dobro do{li. Bitno je da se nadoknade svi zaostali de~iji dodaci. I tre}e, mislili smo zemqoradni~ki penzioneri ipak `ive na svojim imawima, sami proizvode ne{to hrane, nije im tako kriti~no kao velikoj masi penzionera koji `ive u gradovima, neki su bolesni i nemaju nikakvog drugog na~ina da postignu dodatne prihode. E to je bila neka na{a motivacija. Treba o tome govoriti otvoreno znate, tu ne treba demago{ki postupati, treba narodu otvoreno re}i situacija je takva i takva, ovoliko se mo`e, ovoliko se ne mo`e. Ono {to ne mo`emo odmah da uradimo treba odmah da ka`emo ne mo`emo odmah. Ali nismo zaboravili i ~ekamo prvu pogodnu priliku da i to uradimo. Trebalo je popravqati elektroenergetske kapacitete, trebalo je popravqati mostove, treba i daqe, treba popravqati puteve, treba neke vitalne fabrike. Voditeq: Imamo jo{ desetak minuta do kraja emisije da poku{amo blic da odgovorimo na ostala pitawa na{ih gledalaca. Milena iz Nove Varo{i pita {ta }e Vlada Republike Srbije da preduzme za radnike kojima su firme pod ste~ajem, a radnici ostali bez posla i zavr{ili na birou za zapo{qavawe a imaju mawe od 20 godina radnog sta`a i ne mogu da odu u penziju? Dr [e{eq: Mi moramo da podstaknemo op{ti privredni rast i trudimo se da to postignemo. Ali ovog puta pametnije nego ranijih godina. Od kada je ova vlada mi ne idemo na kreditirawe pojedinih firmi iz dr`avnog i dru{tvenog sektora. Mi idemo na naru~ivawe posla. Na primer, tako smo od metalskog kompleksa naru~ili proizvodwu odre|ene robe, traktora, kombajna itd. I onda smo tu robu distibuisali poqoprivrednim proizvi|a~ima i u roku od tri godine na primer jedan poqoprivredni proizvo|a~ dobije od dr`ave traktor sa obavezom da ga otplati kroz tri godine svojim poqoprivrednim proizvodima. Kojim god ho}e, ho}e li mesom, mlekom, p{enicom, kukuruzom, sojom, suncokretom to je wegova stvar. I to se pokazalo veoma dobrim, pametnim. Za{to je gre{ka bila u davawu kredita? Kada date kredite dru{tvenom sektoru ti krediti nestanu, pojedu se, nema razvoja proizvodwe, nema pro{irewa proizvodwe, nema ni~ega, nema obrta kapitala. A ne mo`ete da ga naterate da vrati taj kredit. Koji sada metod da primenite da ubijete direktora, da zatvorite fabriku. Onda je jo{ ve}i problem. Kada kreditirate dr`avni ili dru{tveni sektor to je kao da sami sebe kreditirate pa iz jednog yepa novac prebacite u drugi yep. Ni{ta drugo. Kada dajete kredite privatnom sektoru to je najboqi, to je najzdraviji na~in kreditirawa. Onda potpi{ete hipotekarni ugovor, ako ne mo`e da vrati kredit uzmete mu wegovu imovinu. Voditeq: Paunovi} Bratislav iz Aleksandrovca `upskog pita {ta se de{ava sa inflacijom? [e{eq je ranije priznavao inflaciju do 10% a danas marka nije vi{e 6 nego 20-22 dinara? 414
Dr [e{eq: Mi smo imali inflaciju u pro{loj godini oko 45% na nivou Srbije. Na saveznom nivou je to oko 50% jer je u Crnoj Gori mnogo ve}a inflacija nego u Srbiji pa je to dostiglo na ukupnom nivou Jugoslavije tu razliku od 5%. To je u uslovima kroz koje smo pro{li vrlo, vrlo podno{qiva inflacija 45%. Imali smo rat, imali smo razarawa, imali smo ratnu {tetu od blizu sto milijardi dolara, oko dvesta hiqada radnika je ostalo bez posla kao direktna posledica rata i razarawa wihovih fabrika. Tako da je inflacija zaista svedena na minimum koji se mogao o~ekivati u ovim uslovima. Mi smo imali deflaciju nekih minus 0,7% u decembru. Inflacija od 23% mese~no u sada{wim uslovima nije toliko problemati~na, podno{qiva je. Mi se trudimo ove godine da `ivimo i radimo bez ikakve inflacije. Verovatno ne}emo uspeti bez ikakve, ali na{ je ciq da ne bude nikakve inflacije. Neke }e biti ali `elimo da bude {to mawa. I sve mere koje preduzimamo vode u tom pravcu. Voditeq: Ratko To{i} iz Lazarevca pita kada }e borci iz rata 99. godine imati prava kao broci 41-45, a odnosi se na pravo le~ewa na VMA, prioritet dodele goriva, prioriteta na javnim {alterima i ostalih materijalnih nadoknada i socijalne pomo}i. Dr [e{eq: Po zakonu, svi borci su izjedna~eni. Ako u praksi ima razlikovawa me|u wima, ako ima jedna kategorija privilegovanih u odnosu na druge koja nema nikakve privilegije, onda je to problem onih koji provode zakon, onda tu treba ukazivati na konkretne primere gde se zakon ne provodi kako treba. Voditeq: [obi} Dragan iz [apca pita kada }e Vlada prestati da {titi svojim merama socijalni mir, konkretno se misli na uredbe za cene mleka, p{enice, hleba i {ta }e preduzeti a konto dispariteta cena u poqoprivredi? Dr [e{eq: To moramo da radimo, moramo da ~uvamo socijalni mir i moramo cene osnovnih `ivotnih namirnica {to du`e odr`ati pod kontrolom dok ne iza|emo iz ove ekonomske krize. A, sa druge strane, trudimo se da poqoprivrednim proizvo|a~ima nadoknadimo eventualne gubitke u proizvodwi te elementarne robe. Idemo dakle, sa obezbe|ivawem goriva po povoqnijim cenama, obezbe|ivawem ve{ta~kog |ubriva. Mislim da }emo, ako sve bude onako kako planira ova Vlada, mislim da }emo ove godine biti najspremniji po pitawu obezbe|ewa ve{ta~kog |ubriva za poqoprivredne proizvo|a~e. Ovog puta smo blagovremeno primenili odgovaraju}e mere da na{e proizvo|a~e ve{ta~kog |ubriva motivi{emo za proizvodwu i da im omogu}imo proizvodwu odre|enim finansijskim sredstvima. Mislim da }emo tu biti prili~no uspe{ni. Sa druge strane, boqe da idemo na smawivawe poreza poqoprivrednim proizvo|a~ima, da idemo na ~itav niz drugih olak{ica nego da pove}avamo cene hleba, mleka, mesa i drugih kqu~nih proizvoda. Voditeq: Da odgovorimo makar na jo{ dva preostala pitawa, gledateqka iz Subotice da li }e se ne{to re{iti u vezi sa razlikama u penzijama. Na slede}im izborima, ako ne bude ni{ta re{eno, Vlada }e izgubiti od penzionera smatra gledateqka, jer oni koji imaju mawe od 50 maraka dotira}e ih opozicija. Predlog gledateqke da razlika bude 1:3 a ne 1:10 kao {to je do sada. 415
Dr [e{eq: [to se ti~e Srpske radikalne stranke po na{em programu mi smo za odnos 1:2 najve}a penzija da bude samo dva puta ve}a od najmawe. I to ostaje na{a programska orijentacija, ali gra|ani treba da znaju da je na{a vlada koalicionog karaktera i da nijedna stranka u vladinoj koaliciji ne mo`e da pretenduje da se wen program u celosti realizuje. Program na{e Vlade je zapravo kompromisni program na{ih stranaka. Kada bi bilo samo do Srpske radikalne stranke mi bismo odmah proveli to ujedina~avawe penzija. Voditeq: Jelena iz Subotice pita za{to se ne dozvoqava dotok stranog kapitala, konkretno za fabriku u Subotici, dok siva ekonomija na buvqaku cveta? Dr [e{eq: Mi uop{te nismo spre~avali dotok stranog kapitala. Mi ga podsti~emo, mi ga `elimo. Nikada nijednu smetwu nismo pravili ulasku stranog kapitala. Voditeq: I evo posledwe pitawe, gledalac iz Vrawa ne{to ste ve} o tome i rekli, va{e mi{qewe o ubistvu @eqka Ra`natovi} Arkana i da li }e biti rasvetqeno to ubistvo? Dr [e{eq: Ja se nadam da }e policija koliko danas, sutra, prekosutra da saop{ti rezultate policijske istrage i da }e slu~aj tog kriminalnog ubistva biti do kraja rasvetqen. [to se ti~e ubijenih, re~ je o qudima o kojima su vladala razli~ita mi{qewa u javnosti, ali re~ je o qudima koji su bili srpski nacionalni borci koliko ja znam sva trojica. [to se ti~e @eqka Ra`natovi} Arkana, bilo je me|u nama sukoba ranije, sporewa, javnih sporewa itd. Me|utim, i oni koji su mu bili politi~ki saveznici i oni koji su mu bili politi~ki protivnici jednu stavar moraju priznati da je @eqko Ra`natovi} Arkan bio istaknuti srpski nacionalni borac. To je ono po ~emu }e ga istorija zapamtiti. A sve ovo drugo {to se desilo naravno, pada u vodu, sve to drugo mora nekom zaboravu da se prepusti. Ja se nadam da }e zaista na{a policija u najskorije vreme potpuno da rasvetli to ubistvo. Ono sa ~ime sam se upoznao, ono {to znam kao ~iwenice kao podatke, daju mi za pravo da javno izrazim ovoliki optimizam. Voditeq: Na{e vreme je, na`alost ograni~eno tako da smo mnoge teme samo dotakli, nismo mogli uop{te da ih obradimo temeqnije. Bi}e prilike neki drugi put. Bio je to gospodin Vojislav [e{eq. Hvala vam na gostovawu. Dr [e{eq: Hvala vama. Voditeq: Vama po{tovani gledaoci hvala na saradwi. Prijatno.
XVIII STOP AMERI^KOM NEOKOLONIJALIZMU TV Palma, “Dijalog”, 9. mart 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ja sam Miodrag Vujovi}, a vi gledate emisiju “Dijalog” televizije Palma. Va{ i moj ve~era{wi gost je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li u “Dijalog”. Dr [e{eq: Dobro ve~e. 416
Voditeq: Molim vas da mi, pre nego {to postavim pitawe, dozvolite da pozovem drage gledaoce emisije “Dijalog” da na telefon 367-2002, telefon je upravo ispisan na ekranu, postave pitawa. Mislim da je ve~eras trenutak da se rasprave mnoge stvari. Dakle, po{tovani gledaoci, slobodno pitajte sve {to `elite da znate. Slobodno hvalite i kudite. Ja }u svako va{e pitawe sigurno pro~itati, svaku va{u kritiku, a od dragog gosta sam dobio uveravawe da }e i on na svako pitawe, na svaku kritiku i odgovoriti. Dr [e{eq: Ako budem u stawu. Voditeq: Jasno. Za po~etak, gospodine [e{eq, molim vas da date svoje vi|ewe i svoju ocenu politi~ke situacije u svetu sa osvrtom, naravno, na na{ polo`aj na toj politi~koj sceni. Dr [e{eq: U svetu se nastavqa hegemonija i dominacija jedne velike sile, supersile – Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, i na delu je wen poku{aj da u potpunosti ovlada celim svetom. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave provode jedan novi tip totalitarizma, kroz koncept novog svetskog poretka, poku{avaju}i ne samo da zadr`e politi~ku dominaciju ili vojnu dominaciju, nego da dominiraju u svim drugim sferama qudskog `ivota, diktiraju sisteme vrednosti i da nateraju na poslu{nost i narode, i dr`ave i pojedince. Naravno, glavni ciqevi Amerikanaca nisu Srbi, nije srpski narod. Glavni ciq Amerikanaca je da do kraja uni{te Rusiju, da slome Kinu i na kraju da dovedu u pitawe Indiju, arapski svet i mnoge druge dr`ave koje im nisu po voqi i koje pokazuju da su sklone da vode samostalno spoqnu politiku. To su neke afri~ke, neke latinoameri~ke dr`ave poput Brazila, pre svega, i drugih. Za{to smo mi Srbi najve}a `rtva Amerikanaca u proteklih 10 godina, od pada Berlinskog zida? Zato {to smo mi u wihovim o~ima tradicionalni ruski saveznik na Balkanu i {to proces slamawa Rusije podrazumeva uni{tewe wenih potencijalnih ili stvarnih saveznika. Svega onoga na {ta bi se Rusija jednog dana mogla osloniti kada se digne na noge, kada opet bude mo}na i velika, ako Amerikanci prethodno ne uspeju ipak da je dokraj~e, da je uni{te. Vi znate da je i sam B`e`inski, koji je jedan od protagonista novog svetskog poretka i jedan od vode}ih ameri~kih geopoliti~ara, geostratega proteklih 20, mo`da i 30 godina, kristalno jasno pokazao i prikazao {ta `eli Amerika. Americi nije dovoqno rasturawe Sovjetskog Saveza, Amerika `eli da potpuno rasturi Rusiju. On je iza{ao u javnost sa idejom da bi Amerika trebalo za dve milijarde dolara kupi Sibir od Rusije, i sa konceptom da se taj kupqeni Sibir podeli u nove ~etiri ameri~ke dr`ave. To je lansirano negde 1991, 1992. godine, i na{a {tampa je to prenosila ako se se}ate. Amerikancima je i{la na ruku unutra{wa situacija u Rusiji. To {to je propao komunizam u Rusiji je bila jedna istorijska neminovnost. Ne bi komunizam propao da nije imao unutra{we slabosti, unutra{we protivre~nosti. One su dovele do propasti. Ali na~in na koji je demontiran komunizam bio je krajwe pogre{an i na {tetu ruskih interesa. Jer ono rukovodstvo, koje se zateklo u Rusiji u trenutku ru{ewa Berlinskog zida, vi{e je verovalo Amerikancima. 417
Amerikanci su bili slatkore~ivi, obe}avali ogromne kredite, investicije, prijem u demokratsku zajednicu ranopravnih naroda i dr`ava itd. Videlo se da od svega toga nema ni{ta. Setite se samo onog mahawa idejom o kreditu od 25 milijardi dolara Rusiji koji je bio aktuelan 1992. i 1993. godine. Lansiran je upravo 1992. godine pred izglasavawe sankcija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija protiv Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, kako se to tada definisalo. Od tog kredita na kraju nije bilo ni{ta. I u Rusiji je do{lo do procesa otre`wewa. Sva ta izrazito prozapadna garnitura je izgubila. Oni vi{e nemaju nikakvih {ansi na ruskoj politi~koj sceni. Rusija je po~ela sa uspravqawem. Kako }e to i}i, kojom brzinom, ja sada ne znam, te{ko je to proceniti. Ali, u svakom slu~aju, Rusija je pokazala da je svesna svoje pozicije, da je svesna namera Amerikanaca i ostalih zapadnih sila. Na primeru ^e~enije je pokazala da vi{e ne}e oklevati u odbrani sopstvenih interesa. Da vi{e ne}e dozvoliti prote`irawe ruskih neprijateqa od strane Zapada i otimawa dela po dela ruske teritorije. To je ono {to sada neku novu duhovnu snagu uliva politi~kim procesima moderne Rusije. Rusija, naravno, ne mo`e ve~ito ostati na kolenima. Ako do danas nije uni{tena, ja mislim da su Amerikanci izgubili svaku {ansu da je zaista uni{te. Po~iwe proces otre`wewa i uspravqawa. U tom procesu otre`wewa i uspravqawa Rusije obnavqaju se tradicionalni ruski geopoliti~ki interesi. Kqu~ni ruski interesi su vezani za Balkan. A na Balkanu Rusi nemaju nikog bli`eg nego nas. To je ono {to su objektivne perspektive. Kako }e to izgledati u subjektivnoj ravni razmi{qawa pojedinih politi~ara, to je sada te{ko proceniti. Ali, ovo sve {to radi Putin uliva veliku nadu. Voditeq: Da. Kada smo ve} kod Putina, kako komentari{ete wegov intervju VVS-u gde je dozvolio mogu}nost da Rusija pristupi NATO-u pod uslovom da je ravnopravna. I prili~ne neprijatnosti koje je do`iveo na doma}oj sceni. Dr [e{eq: Ne mislim ja da je Putin imao neke naro~ite neprijatnosti. Ja mislim da je sam Putin objasnio {ta je to u su{tini. I uzalud su se obradovali srpski izdajnici u Beogradu koji su po`urili da to komentari{u, ushi}eni, evo i Putin je za NATO, evo i Putin je za Ameriku. Zapravo, Putin je u jednom intervjuu stranim medijima bacio rukavicu Zapadu, uputio je izazov. Ho}e i Rusija u NATO. Znaju}i da je to besmisleno, jer NATO postoji da bi uni{tio Rusiju. To mu je jedina svrha postojawa, jer da nema Rusije, {ta bi bila svrha postojawa NATO-a? Ne bi je bilo. Ali, Putin na taj na~in izaziva Zapad povodom starog obe}awa sa Zapada ako se ukine Var{avski pakt da }e se ukinuti i NATO pakt. To je bila tako|e jedna velika prevara, jedna velika obmana. I sude}i prema kasnijim Putinovim komentarima, zapravo je to bio takav izazov. A vi znate, ti zapadni mediji znaju da dezinterpretiraju, da sla`u, da obmanu. Sa wima sam imao vrlo neugodnih iskustava te vrste, pa zato sam i prestao da dajem izjave i intervjue. Jer uvek iskasape, falsifikuju i predstave... Voditeq: Dodaju... 418
Dr [e{eq: Dodaju po svojoj `eqi. Se}am se one emisije koju je snimao VVS u nekoliko nastavaka “Umirawe Jugoslavije”. Tada sam dao intervju, sat vremena sam govorio za Loru Silber, mislim da se tako zvala novinarka VVS-a, i onda su to falsifikovali. Na primer, moj govor iz Malog Zvornika gde sam pretio konkretnim muslimanskim kriminalcima koji su ubili srpskog taksistu, se}ate se to je bilo uo~i rata, ja sam tamo u govoru naveo pojedina~no koji su muslimani ume{ani u ubistvo srpskog taksiste (jer sam saznao preko na{ih qudi), a oni su to predstavili kao ja sam pravio spisak muslimana koje treba likvidirati. Eto time se slu`e. I to je bio razlog da se jednostavno sa wima prekine svaki razgovor. Da se jednostavno ne ulazi u wihovu igru. Da se vratimo ovome {to Amerikanci rade sa Rusijom, da bismo apsolvirali u celosti to pitawe. Amerikanci svoje namere pokazuju, pre svega, po pitawu centralnoazijskih zemaqa gde postoje ogromna nalazi{ta nafte. Mo`da i ve}a nego na Bliskom istoku, i oni `ele da Rusiju iskqu~e iz svakog oblika kontrole nad tim nalazi{tima, pa ~ak i po pitawu naftovoda. I te naftovode usmeravaju preko Gruzije, preko Azerbejyana, Turske, ~ak i ako su milijardu dolara skupqi nego varijante preko Rusije. Ciq je da se Rusija apsolutno izoluje. I tu vi{e nema nikakve sumwe. Na svetskoj pozornici se desilo ne{to posebno zna~ajno posle prvih sporazuma izme|u Rusije i Kine. Sve je o~iglednije da i Indija pristupa tom jednom novom savezu, strate{kom savezu, strate{kom paktu. Tri najmo}nije sile evroazijskog kontineta. To budi nadu celokupnog ~ove~anstva. I Kina je shvatila koje su namere Amerikanaca. Kina je shvatila, naravno, neminovnost reforme komunisti~kog sistema. Ona je u te reforme krenula. Te reforme su veoma ozbiqne, one nisu toliko izra`ene u politi~koj koliko u ekonomskoj sferi, ali u ekonomskoj sferi su postigli ogromene rezultate i, naravno, nije te{ko kada se postigne dobro stawe u ekonomiji da se izvr{e i politi~ke reforme. Ali, Kina je sada veoma oprezna jer je svesna {ta joj sprema Amerika, {ta joj `eli Amerika i ne sme sebi dozvoliti ono {to je pro{la Rusija. To je osnovna su{tina. U Kini sada imamo jedan sistem koji je i daqe nominalno komunisti~ki, ali je krajwe ideolo{ki otvoren i spreman i na razgovore i na integraciju u moderni svet. Vidite koliko se Kina upiwe da bude primqena u me|unarodnu trgova~ku organizaciju, a to Amerikanci spre~avaju. Kina pokazuje da vi{e nije ideolo{ki zatvorena i time {to propoveda politiku jedna dr`ava dva sistema. Ona nije ni poku{ala da mewa sistem u Hong Kongu i Makau nakon wihovog povratka matici otaybini. Ima nameru i kada se Tajvan vrati da na Tajvanu ostane sistem kakav je zate~en, samo da to bude suverena teritorija Kine, pod kontrolom kineske vojske, kineskih carinskih organa, kineske policije. Kao {to je to slu~aj u Hon Kongu i Makau. Sa druge strane, po uzoru na Hong Kong i Makao, Kina na svojoj teritoriji, prvo u formi eksperimenata kasnije u okviru tih posebnih privrednih zona, pokazuje da je spremna na jedan ozbiqniji, originalniji pri419
stup re{avawu osnovnih ekonomskih problema kroz liberalizaciju ekonomije, kroz liberalizaciju privrede. [to se ti~e Indije, Amerikanci u woj vide potencijalnog protivnika. Indija im jo{ nije opasna, ali Amerikancima je nepodno{qiva sama pomisao da tamo `ivi vi{e od milijardu stanovnika. A videli ste, u posledwe vreme sa Zapada se objavquju podaci, ~ak i kwige, da se planira redukcija svetskog stanovni{tva, svo|ewe stanovni{tva sveta na nekih milijardu qudi. Na udaru su tzv obojene rase, pre svega. Amerikanci nikada nisu prestali da budu rasisti, veliki rasisti. Oni glume zalagawe za rasnu ravnopravnost, multikulturalnost itd. To je sve wima oblik olak{avawa ekspanzije ameri~kog kulturnog monopolizma. A {to se rasa ti~e nema nigde u svetu dru{tva koje je vi{e rasno diferencirano i podeqeno, koje je vi{e rasno protivre~no od ameri~kog dru{tva. Bez obzira na sva wihova deklerativna zakliwawa. To {to rade Amerikanci nastavak je ideologije i prakse Adolfa Hitlera. Samo je oblik ameri~kog totalitarizma mnogo pogubniji, mnogo gori. Mi smo u HH veku imali tri oblika totalitarizma – komunizam, fa{izam i mondijalizam. Komunizam je bio zasnovan na idolatriji radni~ke klase i revolucionarnom zanosu koji je iz toga izbijao. U prvoj fazi bio je izrazito emancipatorska ideologija, zalagao se za op{te qudske vrednosti, ali u praksi se to izvitoperilo u krajwu suprotnost tih op{tih qudskih vrednosti. Voditeq: I fa{izam je krenuo sa levice. Dr [e{eq: I fa{izam je krenuo sa nekim idejama jednakosti, ravnopravnosti, ali se zasnivao, pre svega, na apologiji rase. Dakle, osnovne qudske nejednakosti biolo{kog karaktera. I na tome je izvla~io postavke za socijalnu nejednakost. I razvio se do sistema stra{ne mr`we prema svemu onome {to ne pripada jednoj rasi, arijevskoj rasi, kako je to Hitler nazivao, ili evropejskoj rasi, pre svega germanskoj rasi. ^ak su i Sloveni, koji su Evropqani i Arijevci, bili na udaru, ali ne zato {to je Hitler iskreno mislio da su narod mawe vrednosti, nego zato {to su bili mnogobrojni. I bez wihovog uni{tewa Hitlerova Nema~ka nije mogla da ra~una da }e zagospodariti ogromnim ruskim prostranstvima. To je osnov nacisti~ke antislovenske mr`we. Kada je re~ o mr`wi prema Jevrejima, ona je, pre svega, zasnovana na `eqi da se preuzmu jevrejska bogatstva. Jer, Jevreji su narod koji je tradicionalno sklon finansijskom, berzanskom poslovawu, bankarstvu, koji u~estvuju u stvarawu velikih industrijskih koncerna. I narod ~iji pripadnici u mnogo ve}em procentu, nego pripadnici drugih naroda sveta, raspola`u ogromnim finansijskim bogatstvima. Na~in da se Hitler do~epa tog bogatstva bio je uni{tewe pre svega nema~kih Jevreja. A onda je to izraslo u ideologiju uni{tewa Jevreja kao takvih. Sli~an primer smo imali na mnogo primitivnijem nivou kod Idi Amina u Ugandi svojevremeno. Ako se se}ate, Idi Amin je dr`avnim udarom preuzeo vlast u Ugandi, a Englezi su ga doveli na vlast. Posle nekoliko meseci vladavine on je po~eo da progoni sve stanovnike Ugande koji nisu izvorno Afrikanci. Na udaru su bili Indusi, Englezi, i mnogi drugi. Za420
{to? Re~ je bila o mo}nim trgovcima, o mo}nim privrednicima i on je na taj na~in, na najprimitivniji na~in, najprimitivnijim metodama nastojao da se do~epa wihovog bogatstva. To je radio i Hitler. [ta Amerikanci rade? I Amerikanci polaze od neke pretpostavke jednakosti, ravnopravnosti na kojoj po~iva izvorni mondijalizam. Ali, mondijalizam je tu tako|e sredstvo da se postigne dominacija i hegemonija. Amerikanci su te`ili uni{tewu kolonijalnog sistema u toku Drugog svetskog rata ne zato {to su iskreno bili za osloba|awe zemaqa Tre}eg sveta, osloba|awe kolonijalnih naroda i stvarawa novih dr`ava, nego zato {to je to bio metod da se uni{ti britanska imperija, da se uni{ti francusko kolonijalno carstvo, i da Amerikanci imaju mnogo {ire tr`i{te za slobodno plasirawe svoje robe i jeftinu kupovinu sirovina. To je su{tina. Dakle, nigde tu nije bilo iskrenog zalagawa za neke op{te qudske vrednosti. Zalagawe za op{te qudske vrednosti uvek je bilo sra~unato za postizawem nekih ekonomskih finansijskih interesa. Najboqi primer ameri~ke politike je Latinska Amerika. Tamo su Amerikanci decenijama izazivali dr`avne udare, krvoproli}a, genocid nad lokalnim stanovni{tvom, da bi za{titili svoje interese. O tome je najboqe pisao Noam ^omski u velikom broju svojih kwiga. Primer ^ilea o tome najboqe svedo~i. Kada je Pino~e bio potreban Amerikancima, sklawan je od Zapada i podr`avan od Amerikanaca. A evo zamalo da zaglavi u zatvoru kada vi{e nije potreban Amerikancima. Onda on vi{e nikome nije interesantan. Sli~an primer je i general Norijega. Amerikanci su ubili Omara Torihosa jer im nije bio po voqi, jer je sledio neke panamske nacionalne interese i doveli na vlast generala Norijegu. I dok im je bio poslu{an mogao je sasvim nesmetano slobodno da trguje drogom, da se bavi raznim kriminalnim radwama. Onog trenutka kada je zasmetao Amerikancima, izvr{ili su invaziju Paname, uhapsili ga, odveli u Ameriku, tamo ga osudili i tamo ga dr`e u zatvoru. Takvi Amerikanci, dakle, danas poku{avaju celom svetu da nametnu ideologiju i praksu mondijalizma. Taj mondijalizam, za~et na ideji op{te qudske jednakosti, emancipacije, izjedna~avawe naroda, rasa, izjedna~avawe kultura itd. pretvara se u svoju suprotnost dovode}i do uni{tavawa naroda, uni{tavawa dr`ava i podre|ivawa celog sveta interesu same Amerike. Amerika danas ne opstaje zahvaquju}i svojoj industriji, svojoj proizvodwi, svom radu, nego ~iwenici da dominira celim svetom, da je dolar glavna valuta u celom svetu i da oni jednostavno preko svojih federalnih rezervi, preko svoje emisije novca, emisije dolara, cikli~no di`u ili obaraju vrednost monete i na taj na~in pqa~kaju celi svet. Onog trenutka kada im se uka`e potreba da vrednost dolara bude ni`a, oni ga obaraju. Kada je potrebno da je vrednost dolara vi{a, oni je ve{ta~ki di`u. A dolar je uvek precewen u pogledu onoga {to mo`ete kupiti za jedan dolar. E sad, {ta se de{ava? Kada Amerikanci di`u vrednost dolara oni pove}avaju kamate, pre svega kamate wihove emisione banke, a onda to dovodi do rasta kamata poslovnih banaka. Kapital iz celog sveta pohrli u Ame421
riku, Amerika privu~e investicije i na tim investicijama zasniva svoj novi ciklus ekonomskog razvoja. Kada Amerika obara kamatu onda pada vrednost dolara, onda je ameri~ka roba, koja je nagomilana zahvaquju}i tom novom ciklusu investicija, veoma jeftina {irom sveta. Amerikanci, dakle, imaju nesmetano tr`i{te da je prodaju, a, sa druge strane, vra}awe investiranog novca stranog porekla je mnogo jeftinije nego {to je to bilo u prethodnoj fazi. To su te varijante ve{tog manipulisawa svetskim monetarnim sistemom. Na{li smo se na putu takvoj Americi i ona `eli da nas uni{ti. [ta god mi Srbi da uradimo mi Amerikance ne mo`emo odobrovoqiti. [to bi na{ narod rekao, da se u so pretvorimo ne vredi. Wihov je ciq da se Srbija svede na {to mawu teritoriju, na biv{i Beogradski pa{aluk. Oteli su nam Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, Kosovo i Metohiju okupirali, Crnu Goru doveli u svoju orbitu pod pretwom da }e je otcepiti. Sada atakuju na Vojvodinu i na Ra{ku oblast, odnosno Sanyak kako je nazivaju. I na kraju na taj ostatak ostataka Srbije – Beograd i okolinu, gde bi da instali{u svoju okupacionu upravu. Mi se Amerikancima moramo suprotstaviti. Ovo {to se nama de{ava ovih godina, pre svega pro{le godine, nije stvar jedne ameri~ke administracije, Klintonove adminstracije, pa kao kada pro|e Klintonu mandat promeni}e se stvari. Mo`da }e se promeniti u metodu, ali kqu~ni ciqevi }e ostati isti. Jer, setimo se, Bu{ova politika se nije mnogo razlikovala od Klintonove. Mo`da bi Bu{ bio pametniji od Klintona pro{le godine pa ne bi krenuo u oru`anu agresiju, nego bi insistirao i daqe na nekim drugim metodama. Jer, o~igledno je da je pro{logodi{wa oru`ana agresija protiv Savezne Republike Jugoslavije Amerikancima nanela ogromnu politi~ku {tetu, dalekose`nih posledica i probudila celi svet. Verovatno bi se nekim drugim metodama mo`da postiglo i vi{e. Znate, mo`da je pro{le godine ova proameri~ka opozicija, pre rata, imala nekih {ansi na nekim izborima. Sada, posle tog rata, ovi izdajnici Dra{kovi}, \in|i}, Ko{tunica i kompanija zaista nikakvih {ansi nemaju. Ko mo`e da glasa za one koji slede ameri~ke interese i ameri~ku politiku. Ko to u Srbiji mo`e za wih da glasa? Pre te oru`ane agresije mogao se ovde deo naroda dovesti u zabludu da je Amerika demokratska dr`ava, ona `eli dobro srpskom narodu, ona `eli investicije, ona `eli na{e ekonomsko blagostawe, ona }e ulagati, samo ~ekaju milijarde dolara da se unesu. Setite se kako su ti izdajnici tvrdili da ~ekaju milijarde, dve-tri milijarde, pet milijardi ~eka, samo da se promeni re`im, da se unese u Srbiju. Sada takvih iluzija vi{e u Srbiji nema niko ozbiqan. Voditeq: U ovoj va{oj analizi Evropu niste pomiwali. Me|utim, ~iwenica je da upravo ta agresija dovela i do bu|ewa Evrope. Setimo se kako je Klinton, ~ak i u Turskoj pro{ao, Medlin Olbrajt, Yejmi [ej je sino} tako|e dobio tortu u lice u Belgiji, Bler je do`iveo da wegova {tampa javno, mesecima ve}, pi{e da Engleska nije ni{ta drugo nego marioneta. To bu|ewe o kom govorite za ostatak sveta da li ima nade da se i Evropa budi? Dr [e{eq: Ja moram iskreno priznati da sam imao i nekih predrasuda prema ^e{koj i ~e{kom narodu, zbog onog |ubreta Havela, Vaclava Ha422
vela, koga smo mi, srpski disidenti, nekada branili kada su ga komunisti progonili u ^e{koj, pa nam je tako uzvratio – prvi se zalagao za bombardovawe Srbije i srpskog naroda. Zaista neverovatno |ubre. Ali, ovo {to su uradili ~e{ki studenti do~ekav{i Medlin Olbrajt jajima na univerzitetu u Brnu, otvara mi nadu da u ~e{kom narodu zaista postoji velika doza i patriotizma i sveslovenske solidarnosti i onog prijateqstva koje je nekada karakterisalo srpsko-~e{ke odnose. Setite se, mnogi ^esi su zaslu`ni za srpsku kulturu. Konstantin Jire~ek, prvi pisac sveobuhvatne istorije srpskog naroda je ^eh. I mnogi drugi ^esi su se proslavili na poqu slavisti~kih studija, neki najve}i svetski slavisti su bili ^esi poput [afarika itd. Izgledalo je, ovih proteklih godina, da je ta ^e{ka potpuno propala, nestala, da to vi{e nisu oni nekada{wi ^esi. I kod ~e{kih zvani~nika je bilo mnogo antisrpske mr`we, prave histerije. U tome svemu je predwa~io Havel. I zato mu je adekvatan ovaj naziv |ubre. Jer ne mo`e se druga~ije ne{to re}i za takvog ~oveka. Onaj ko tra`i bombardovawe srpskog naroda ne zaslu`uje ni{ta drugo. Ali ovo zaista uliva optimizam. Uliva optimizam i ~iwenica da dolazi do izvesnog bu|ewa i u Nema~koj i u Francuskoj. Mo`da i u Velikoj Britaniji, to ostaje da vidimo. Ali, u tom bu|ewu evropskih naroda predwa~i Italija. I to opoziciona Italija, ne samo Liga za sever, nego i \anfranko Fini, nacionalna alijansa i mnogi drugi, Berluskoni na primer itd. Voditeq: Pa i komunisti. Dr [e{eq: Znate {ta, komunisti se ba{ mnogo nisu proslavili, jer su oni u~estvovali u toj levi~arskoj vladi. Jesu izra`avali, s vremena na vreme, protivqewe, ali nisu doveli u pitawe vladu. Voditeq: A povodom ove krize u Austriji. Dr [e{eq: [to se ti~e krize u Austriji i dolaska Hajdera na vlast, to je jedan veoma interesantan fenomen. Hajdera su do~ekali sa svih strana napadima, pravom histerijom mr`we. Za{to? Zato {to je Hajder po~eo da vodi ra~una o nekim op{tim nacionalnim interesima. Mo`da je pri tome i davao neke nespretne izjave, mo`da je davao izjave koje su za nas apsolutno neprihvatqive. Ja sam ~uo da se prema srpskom narodu nije ophodio korektno i zato ne mogu u startu imati simpatija prema wemu. Odnos, i moj li~ni i Srpske radikalne stranke kojoj pripadam, a pretpostavqam i vlade i Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, dakle svih na{ih zvani~nih faktora prema Hajderu i wegovoj partiji zavisi}e, pre svega, od wegovog odnosa prema srpskom narodu. Ako se politika austrijske dr`ave promeni prema Srbima posle dolaska ove nove koalicije na vlast, onda nema nikakvog razloga da mi nemamo i pozitivan stav prema austrijskim politi~arima i prema Hajderu. Ako ta politika bude i daqe neprijateqska, kao {to je bila u ranijoj administraciji, onda nema razloga da na{ stav bude pozitivan, bi}e negativan. Prema svim svetskim politi~arima, bez obzira kakva im je orijentacija, mi treba da imamo stav koji zavisi od wihovog odnosa prema na{em narodu i na{oj dr`avi. Jer, kakvi su wihovi politi~ki stavovi to se ti~e wihovih naroda i wihovih dr`ava. Ako ta politika za koju se zala`e 423
Hajder odgovara austrijskom narodu, {to bi ona nama smetala, ili sutra nema~kom ili bilo kom drugom narodu. Dakle, u tom pristupu me|unarodnim problemima, mi ne smemo da imamo nikakav ideolo{ki odnos. Mi treba uvek da polazimo od interesa svog naroda i svoje dr`ave. Voditeq: Me|utim, interesantno mi je to, da ostanemo ako dozvoqavate jo{ malo kod Hajdera, proglasili su ga novim nacistom, digla se celokupna svetska halabuka protiv wega. I ~ovek procewuju}i interese ka`e: “Ja dajem ostavku, jeste li sada zadovoqni?” Dr [e{eq: On je nastupio kao jedan veoma ve{t, inteligentan i lukav politi~ar. Sada da su ponovo izbori u Austriji mo`da bi dvostruko vi{e glasova osvojio. Voditeq: Upravo sam vas i prekinuo u va{oj elaboraciji jer su se italijanski komunisti izjasnili da podr`avaju Hajdera i taj wegov potez. Zna~i, sveukupno da se vratimo na va{u procenu. Bu|ewe Evrope u tom nacionalnom, ima li {anse. Hajde da posmatramo i sa pozicije Helmuta Kola. Koga ja sve mogu, samo ne da volim, s obzirom upravo na wegov odnos prema srpskom narodu. Ali je ~iwenica da mnogi analiti~ari ve} sada procewuju da ovo {to mu se de{ava, afera koja mu je name{tena, rezultat je ~iwenice da je on pred kraj mandata sa ove konzervativne pozicije poku{ao da napravi jednu jaku proevropsku koaliciju. Zna~i i u Zapadnoj Evropi i da to sada pla}a. Dr [e{eq: Nema nikakve sumwe da Amerikancima ne odgovara ujediwewe Evrope. Amerika `eli podeqenu Evropu da bi lak{e wome manipulisala. I Amerika namerno generi{e raznorazne krize u Evropi. I to nisu samo krize na Balkanu. ^itav niz uglednih teoreti~ara i politi~kih analiti~ara je odavno zakqu~ilo, jo{ pre 20 godina (ja znam da sam neke materijale te vrste ~itao jo{ 1979. godine u zavr{nim fazama izrade doktorske disertacije) i dokazalo da Amerikanci stoje iza terorizma u Italiji, iza Crvenih brigada. Da ameri~ka obave{tajna slu`ba diriguje wihovim aktivnostima i finansira ih. Takav je slu~aj bio i sa grupacijama Baden Manhajm u Nema~koj. Ju~e i danas, ~itao sam u {tampi opet neki ~lanak prenesen iz italijanskih novina gde se potencira pitawe, mislim ba{ iz Finijevog lista, u~e{}a ameri~kih obave{tajaca u organizovawu teroristi~kih akcija. Kome je Aldo Moro smetao u vreme kada je otet i ubijen? Svojom politikom on je mogao da smeta samo Amerikancima nikome vi{e. Dakle, nismo mi jedina zamor~ad, nismo mi jedini eksperimentalni poligon za isprobavawe metoda novog svetskog poretka. Sa takvom praksom iskustva imaju i mnogi drugi narodi, pa ~ak i evropski narodi. Ali Evropa mora da se probudi ja sam u to ube|en. I budu}nost Evrope nije u slepom sle|ewu Amerike, budu}nost Evrope je u zajednici ravnopravnih nacionalnih dr`ava, ravnopravnih naroda. Ne mogu Amerikanci da Evropi nametnu denacionalizaciju. Evropa ima suvi{e staru kulturu, tradiciju, nacionalnu svest pojedinih naroda da bi to sve Amerikanci mogli da poni{te. Videli ste i u Francuskoj, Le Pen sve vi{e dobija glasova na izborima bez obzira na poku{aj ameri~kih i francuskih obave{tajnih slu`bi da mu rasture partiju, da iza424
zovu unutra{we rascepe itd. Prava je pomama i na belgijske patriote i patrioti mnogih drugih zemaqa se su~eqavaju sa ameri~kim poku{ajima da se potre nacionalna svest. Voditeq: Gospodine [e{eq, mora se priznati povodom stra{nog zlo~ina koji je NATO u~inio svojom agresijom na nas i intelektualna Evropa se probudila, ali i stru~na. Nezapam}eno je da je jedna tako mo}na sila, odnosno wen lider, izlo`en tolikom broju optu`nica, tolikom broju kritika argumentovanih, tolikom preziru na kraju krajeva. Da li to zna~i da su se stvari u mnogome promenile? Dr [e{eq: Jesu se promenile, ali ne}emo mi tako brzo da osetimo pozitivne posledice. Zato ne treba sa tog aspekta buditi neki preterani optimizam kao da se u Evropi i Americi sada sprema ustanak protiv takve vlasti. Mewawe dru{tvene svesti ide mnogo sporije. I kako su to jo{ neki filozofi i politi~ki teoreti~ari XIX veka ispravno shvatili svest o istorijskim doga|ajima dolazi tek posle tih doga|aja. Svest o onome {to je nas zadesilo pro{le godine tek sada po~iwe da se stvara. Posle brojnih analiza, uzroka, posledica, itd. Naravno, dok su jo{ trajali ti doga|aji mnogi svetski intelektualci su upozoravali na wihove tragi~ne posledice. Setite se ^omskog i Kisinyera, i biv{eg ameri~kog tu`ioca i sada{weg aktiviste za qudska prava Klarka, itd. Ta svest }e ne{to sporije da se razvija nego {to bismo mi `eleli. Ali ono {to mi sada imamo kristalno jasno pred sobom su pravi ciqevi Amerike, metode kojima se Amerikanci slu`e. Tu vi{e nema nikakvih iluzija i svest na{eg naroda je da se mora izdr`ati. Te{ko nam je, mnogo patimo, ali nemamo kud. Dr`avu sa~uvati moramo. Voditeq: Gospodine [e{eq, vama i va{im partnerima iz koalicije, koji jasno iznosite silne analize politi~ke situacije u svetu, na unutra{woj sceni se zameraju dve stvari. Da vi imate jako tvrdu politiku prema Amerikancima, odnosno prema me|unarodnoj zajednici, da su vas oni, jednostavno, kao sagovornike odbacili, a da vi i ne poku{avate da ostvarite kontakte. Dakle, da zanemarimo sada kritike kako sam ih ja objasnio, verovatno sam to i neta~no uradio, ali me interesuje, ne mo`emo sami, mi moramo biti i mi jesmo deo te me|unarodne zajednice, pogotovo Evrope. Gde vi vidite mogu}nost kontakta, mogu}nost saradwe sa svetom? Dr [e{eq: Mi nikada nismo `eleli rat sa Amerikom, mi nikada nismo `eleli sukob sa Amerikom. Mi smo `eleli prijateqstvo. Pre desetak godina kod nas se javno proslavqala godi{wica, stogodi{wica ili sto deset godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa Srbije i Amerike. Voditeq: Me|udr`avnog ugovora. Dr [e{eq: Da. Kod nas se slavilo savezni{tvo iz Prvog i Drugog svetskog rata. Kod nas su qudi zaboravqali, potiskivali iz svoje svesti kako su nas saveznici bombardovali u Drugom svetskom ratu, kako su ubili vi{e Srba nego Nemci. Kada saberete sve Srbe koji su direktno stradali od nema~ke ruke, dakle, ostavimo po strani za trenutak nema~ke kvislinge, nema~ke saveznike, Hrvate, usta{e itd. Kada se pogleda koliko je Srba stradalo od nema~ke, koliko od engleske i ameri~ke ruke, vide}ete... Voditeq: Koliko je gradova srpskih razru{eno... 425
Dr [e{eq: Od saveznika mnogo vi{e. Ali, mi nismo mogli izbe}i sve ovo {to nam se desilo. Bilo je poku{aja da se odobrovoqe Amerikanci, bilo je popu{tawa u na{oj dr`avnoj politici. Kao prihvati}emo im jedan zahtev pa }e oni promeniti odnos. Pa prihvatiti drugi zahtev pa }e promeniti odnos. Pokazalo se da tim popu{tawem zapravo ni{ta nismo postigli. Da im nije vredelo popu{tati. Drugo, pro{le godine su postavili zahtev koji nijedan narod, nijedna dr`ava na svetu ne bi prihvatila. Voditeq: To javno priznaju da su namerno uradili. Dr [e{eq: To sada javno priznaju. Oni su u Rambujeu tra`ili da okupiraju celu Srbiju. Voditeq: Jasno. Dr [e{eq: I da wihove trupe sasvim slobodno prolaze kroz sve srpske gradove, kroz sva srpska podru~ja. Voditeq: To i zvani~nici NATO- a i Pentagona tvrde. Dr [e{eq: To nikako nismo mogli prihvatiti. I oni nastavqaju daqe sa antisrpskom politikom. I sada nastupaju na vi{e razli~itih na~ina. Prvo, potpoma`u}i Dodika u Republici Srpskoj. Republika Srpska je okupirana i sada Dodika instrumentalizuju protiv Srbije. Zatim, poma`u}i separatisti~ki re`im Mila \ukanovi}a u Crnoj Gori i wega usmeravaju protiv Srbije. Amerika zvecka oru`jem na podru~ju Kosova i oko Kosova, izazivaju}i dodatnu nervozu, mo`da poku{avaju}i da stvori strah u narodu od novog rata itd. Zatim, Amerika finansira izdajni~ku opoziciju u Srbiji, razne grupe za pritisak, interesne grupe tzv. udru`ewa gra|ana, male grupacije qudi zvu~nog naziva i neke tzv. nezavisne sindikate, da bi u Srbiji politi~ka situacija bila {to komplikovanija, {to nemirnija i da bi generisala i unutra{wu politi~ku krizu pored ove ekonomske koja nas je sna{la, naravno, ne samo zbog spoqne blokade nego i zbog jednog ekonomskog nasle|a koje je krajwe negativno, koje poti~e iz starog komunisti~kog perioda. To je ameri~ki odnos prema Srbiji danas, agresija se nastavqa. Vrhunac takvih ameri~kih nastojawa je dr`avni terorizam koji provodi Amerika. Sada je o~igledno, to je istraga ve} razjasnila, da je @eqka Ra`natovi}a Arkana ubila ameri~ka obave{tajna slu`ba i da su ovi kriminalci bili samo weni izvr{ioci, za novac. Zna se da je ume{an Milorad Dodik, zna se da je ume{an i Naser Ori}, zna se ~ak i da su neki [iptari u~estvovali u finansirawu tog teroristi~kog ~ina. Voditeq: To je ~etiri i po miliona maraka, ovo {to je gospodin Pelevi} rekao. Dr [e{eq: Da li ~etiri i po, da li pet, ja sada ne mogu da vam ka`em kolika je. Voditeq: On je izjavio ~etiri i po miliona. Dr [e{eq: To je sada ve} nesporna ~iwenica. Po metodu, po na~inu, po interesima koji se iza toga kriju, i po nekim podacima koje ve} znamo, ameri~ka obave{tajna slu`ba je organizovala i ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Ja ne mogu sada da vam govorim detaqe, istraga ide 426
koliko ja znam u dobrom pravcu. Sve je vi{e indicija da je i ubistvo Radovana Stoj~i}a Ba|e i ubistvo Zorana Todorovi}a Kundaka na isti na~in organizovala ameri~ka obave{tajna slu`ba. Sve je vi{e indicija. Ameri~ka obave{tajna slu`ba nastavqa sa takvim operacijama. Ona to otvoreno i stavqa do znawa. Vi{e se to i ne krije. Raspisuju se nagrade za srpskim politi~arima javno, pet miliona dolara za Milo{evi}a, Karayi}a i Mladi}a. Zna~i, mi smo na udaru jedne sile koja ne poznaje ni pravo, ni pravdu, ni pravi~nost, koja ne po{tuje ni elementarne principe me|unarodnog javnog prava, pravne norme. Koja nema moralnih skrupula. I mi se moramo nositi sa tom silom kako znamo i umemo. Voditeq: Da, ali insistiram na ovim sponama. Privreda, ekonomija ima kontakte, povezuju se, ali stoji taj embargo kao nepremostiv u ovom trenutku, ali je poja~ana ta aktivnost. Ja sada poku{avam da razmi{qam na zapadni na~in. Dr [e{eq: Sa ameri~kim firmama ne. Voditeq: Kada kapital kre}e onda ima {ansu i za politiku. Dr [e{eq: Neke evropske firme imaju interes da sara|uju sa na{om zemqom i mislim da }e tu sve ~e{}e dolaziti do proboja blokade. Najvi{e su zainteresovane, koliko ja znam, nema~ke i italijanske firme. Mislim da mi sa na{e strane treba da prihvatimo sve oblike saradwe. E, sad, nismo mi wima nametnuli blokadu nego oni nama. Ne izbegavamo mi kontakte sa wima nego oni sa nama. Oni nas stavqaju na spiskove qudi kojima je zabraweno da tamo putuju, a {to bi mi tamo onda i putovali. [to mi da putujemo u neprijateqske zemqe. Ali, ono {to je na{a strate{ka ne samo politi~ka, nego i ekonomska orijentacija, to su isto~ne zemqe. To je Rusija na prvom mestu, Belorusija, Ukrajina, Kina, Indija i arapski svet. Pre svega Irak, Sirija ali i mnoge druge arapske zemqe. Zapravo sve zemqe Azije, Afrike, na kraju Latinske Amerike, mada je tu zbog geografskog faktora ekonomska saradwa ote`ana, ne{to je skupqa i te{ko je na}i neki zajedni~ki interes, ali ni to nije nemogu}e. Ta na{a saradwa otvara ozbiqnu perspektivu. Mi moramo hrabrije krenuti u to. Voditeq: [ta poru~ujete onima koji se smeju, sa porugom gledaju na tu va{u orijentaciju? Dr [e{eq: Treba da ih prvo pitamo a kako mi to mo`emo prosperirati orijentacijom na Zapad? [ta mi Zapadu mo`emo da prodamo? Samo ~iste sirovine mo`emo Zapadu prodati. Voditeq: U ovom trenutku ne mo`emo ni{ta. Dr [e{eq: Bakar, ali bakar vam je kao zlato. Voditeq: Ali ne mo`emo ni{ta u ovom trenutku, ne}e ni da kupe, wima je ciq... Dr [e{eq: Bakar bi kupili. Bakar vam je kao zlato. Ali u sirovom stawu. Oni `ele bakar. Oni, dakle, ho}e sirovine da uzmu. Oni bi uzeli jagode, maline, kupine, pu`eve, drvo u sirovom stawu, kvalitetno drvo, najkvalitetnije hrastovo, orahovo itd. I {ta jo{ mi mo`emo da prodamo Zapadu? [ta bi to jo{ Zapad od nas kupio? Setite se koliko su se ranije komunisti~ke vlasti u na{oj zemqi upiwale da prodaju meso tada{woj Evropskoj zajednici, sada Evropskoj uniji, uspevali su da prodaju samo tzv. bebi-bif. 427
Voditeq: June do 500 kg. te`ine. Dr [e{eq: Vrlo mladog teleta i to samo pojedine delove. Voditeq: Jeste, najboqe. Dr [e{eq: Najboqe delove i prodaja je i{la ispod cene ko{tawa. Prodaja “juga” u Americi je tako|e bila ispod cene ko{tawa, iz politi~kih razloga forsirana, nikakve konkretne zarade tu nije bilo. [ta je to {to mi mo`emo onda da izvezemo na Zapad. Malo toga. A na Istok mo`emo, sve na{e privrede su komplementarne. Mi ve} imamo ovaj projekat koji je fakti~ki bescarinska unija sa Rusijom, dakle slobodan uvoz i izvoz uz carinsko evidentirawe od 1%. To vam je carinska unija, ve} jedna vrsta carinske unije. Mi imamo razne projekte sa Kinom. Ali, ona oblast u kojoj hrabrije moramo krenuti sa tom saradwom je oblast privatizacije. Mi moramo zainteresovati {to vi{e ruskih, kineskih a i firmi iz arapskih zemaqa da postanu suvlasnici na{ih fabrika, da u procesu privatizacije kupuju odre|ene pakete akcija. Ima tu interesa. Moramo ih ohrabriti. Moramo, dakle, sara|ivati sa onim zemqama koje nam ne}e sutra nametati svoj politi~ki interes i ucewivati nas. Sa Amerikancima je svaki kontakt ekonomske prirode sra~unat da se sutra ima poluga ucewivawa. Otvorenog ucewivawa. Ne potcewujem ja zna~aj saradwe i sa Nema~kom i sa Italijom koje su nam najbli`e od ovih najrazvijenijih zemaqa. I do te saradwe }e do}i u budu}nosti. Ja mislim da }e i Nema~ka i Italija pretrpeti zna~ajne politi~ke promene. Ne mo`e ova sada{wa levi~arska vlada u Nema~koj dugo da opstane, a demohri{}ani su kompromitovani. To otvara prostor za pojavu novih politi~kih partija i pokreta. Kakve }e one biti vide}emo. Neka budu patriotske na nema~ki na~in, to je ve} dovoqna osnova da sa wima sara|ujemo jer ne}e prihvatati ameri~ki diktat. U Italiji, tako|e, onaj ko je iskreni pobornik italijanskih interesa ima interes i da sa nama uspe{no sara|uje i da se suprotstavqa ameri~koj hegemoniji. U to nema nikakve sumwe. Mi ne tra`imo, dakle, da to budu protagonisti na{ih interesa na wihovoj politi~koj sceni, neka oni budu posve}eni interesima svog naroda i svoje dr`ave, i to je ve} dovoqna platforma za na{u me|usobnu saradwu. Voditeq: Gospodine [e{eq, prvi set pitawa je stigao. Obe}ali smo gledaocima, vreme proti~e i ne primetimo ~esto, a ja se trudim da odr`im re~, redom }u ~itati, pa nemojte zameriti {to }emo sa oblasti na oblast. Jelena Radinovi} iz Novog Beograda vas pozdravqa i pita, za{to niko ne kritikuje prosvetare koji i daqe {trajkuju iako su dobili sve isplate i pove}awe plata? Dr [e{eq: Prvo da konstatujemo da se verovatno sla`emo oko procene da je stawe u prosveti te{ko. Da je socijalni status prosvetnih radnika te`ak. To je jedna ~iwenica. I takvo stawe traje dugo. U principu, zahtevi prosvetnih radnika – profesora, nastavnika, opravdani su. I dr`ava se trudi da im udovoqi u maksimalnoj meri. Vlada nacionalnog jedinstva i Vlada Republike Srbije je to pokazala u praksi. Mi smo ocewivali da je mogu}e da idemo na pove}awe maksimalno 20%. I to je ono ~ime smo se rukovodili tragaju}i za nekim mogu}nostima. Naknadno smo 428
procenili da idemo na jo{ ve}e pove}awe pa smo na posledwoj sednici Vlade doneli ove zakqu~ke da pove}awe ide za januar 20%, za februar jo{ 10%, za mart jo{ 10%. I to kada procenat na procenat obra~unate do|e negde oko 45%, ali ne samo za prosvetare, nego za sve zaposlene u javnim slu`bama. Pa }e oni koji su u me|uvremenu ve} imali neka uskla|ivawa plata, neka pove}awa, sada imati ne{to mawi procenat pove}awa, a ciq nam je da pove}amo onima kojima nismo proteklih meseci pove}avali. Moram da vam ka`em da su u najte`em polo`aju dr`avni ~inovnici. Wima su plate najmawe u proseku i najdu`i je vremenski period pro{ao od wihovog prethodnog pove}awa. Sada smo sve zaposlene u dr`avnim sektoru, u javnim slu`bama na ovaj na~in izjedna~ili. I nadam se da }emo uspeti da sada taj nivo odr`imo. Trudimo se maksimalno, iznalazimo sredstva i ve} smo to pitawe na jedan adekvatan na~in re{ili. I to je shvatila ogromna ve}ina prosvetnih radnika. Sada, me|u ovim sindikatima koji zastupaju interese prosvetnih radnika, postoje tzv. nezavisni sindikati koji su instrumentalizovani od zapadnih obave{tajnih slu`bi. Nije wima ciq da Vlada i prosvetni radnici na|u sporazum, uspostave zajedni~ki jezik. Wima je ciq da se {to ve}e neprilike u dru{tvu stvore, {to ve}i nemiri. Da se nastava ne odvija normalno, da |aci izlaze na ulice, kad ve} ne mogu studente da nateraju na ulicu da bar isteraju sredwo{kolce itd. I me|u aktivistima tih prozapadnih sindikata, koji dobijaju novac od Amerikanaca i drugih zapadnih obave{tajnih slu`bi, redom se kriju vrlo lo{i pedagozi, vrlo lo{i nastavnici. Mi se bavimo mi{qu, o tome ve} razgovaramo, da reafirmi{emo onu tradicionalnu ulogu {kolskih inspektora. Da prvo pove}amo wihov broj i da krenu po {kolama da ocewuju rad profesora. Da prisustvuju predavawima, da prisustvuju ispitivawima, da daju ocene i da od tih ocena zavisi opstanak nastavnika u {kolama. Mora}emo to da uradimo, jer se pokazalo da oni koji su najgori me|u prosvetnim radnicima, najbu~niji su u demonstracijama ove vrste. I najskloniji da manipuli{u |acima u politi~ke svrhe, da ih odvla~e od nastave, da ih izvode na ulicu i sli~no. Voditeq: Milan Petrovi} iz Subotice, kada }e na Busijama biti uspostavqeni uslovi za normalan `ivot? Dr [e{eq: Na Busijama se uspostavqaju uslovi za normalan `ivot i `ivi se. Busije su jedno od najnovijih naseqa na podru~ju zemunske op{tine, na Busijama se rade putevi, vodovod je do{ao do centra naseqa jo{ 1997. godine. Asfaltni put do centra naseqa jo{ 1997. godine. A sklopqen je sporazum op{tine Zemun, Saveznog ministarstva za izbeglice i Republi~kog komeserijata za izbeglice Srbije, Elektroprivrede Srbije, Elektrodistribucije Beograd o elektrifikaciji naseqa Busije, Grmovac i Plavi horizont. To su tri velika izbegli~ka naseqa na podru~ju zemunske op{tine. Voditeq: Gospodine [e{eq, detaqe mo`emo u Zemunskoj hronici koja ide na ovoj televiziji. Dr [e{eq: Niste me pozvali u Zemunsku hroniku? Da, vi to ne ure|ujete. 429
Voditeq: To je va{a emisija. Dr [e{eq: Nije to na{a emisija, to je emisija redakcije Zemunske hronike koja se priprema u okviru ZIPS-a, Zemunskog informativnog poslovnog sistema, dakle, nije to strana~ka redakcija nego op{tinska. Voditeq: Da li bi bilo ne{to ru`no i da je va{a emisija, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Ne bi bilo ru`no, ali mi ve} imamo svoju emisiju, a to su Radikalski talasi. ^esto isti qudi spremaju i jednu i drugi emisiju, a to je zato {to su mnogi ~lanovi na{e stranke zaposleni u ZIPS-u, u tom op{tinskom javnom preduze}u, pa se profesionalno u ZIPS-u bave novinarstvom, a kao wihov strana~ki anga`man, wihov domet u novinarstvu ispoqava se i kroz Radikalske talase. Dve, dakle, odvojene potpuno razli~ite, ali rekao bih vrlo uspe{ne emisije i vrlo gledane emisije. Voditeq: Ja se jo{ jednom izviwavam, skaka}emo sa teme na temu, ali ve} je do{lo toliko pitawa da stvarno `elim da ispo{tujemo svakog gledaoca. Bo`a Radakovi} iz Beograda, {ta }e biti sa automobilima koji su oduzeti, a registrovani na crnogorske tablice? Dr [e{eq: To oduzimawe automobila nije bilo motivisano registarskim tablicama, ve} je proveravano da li je, ako je re~ o uvezenom automobilu, za wega pla}ena carina ili nije. Da li je automobil legalno uvezen ili nije. Mi smo krajem 1998. godine imali jednu veliku akciju legalizacije, i tada smo upozorili da je to prakti~no posledwa legalizacija te vrste. Doneli smo i savezni zakon kojim smo liberalizovali uvoz polovnih automobila, do ~etiri godine starosti. Taj zakon sada dozvoqava uvoz automobila, i mi moramo prese}i {vercerske kanale. Vi znate, aktuelna crnogorska vlast ne po{tuje savezne propise, spre~ila je funkcionisawe carinske slu`be u Crnoj Gori, i u Crnoj Gori se i daqe uvoze automobili koji su ~esto ukradeni iz nekih drugih podru~ja sa Balkana i {ire iz Evrope. Na{a policija mora da radi svoj posao. Dakle, ako se negde oduzme automobil onda to nije zato {to je na wemu registarska tablica iz Crne Gore, nego zato {to postoji odre|ena sumwa da automobil nije legalno uve`en u na{u zemqu. Ako se proverom utvrdi da je sve legalno uve`eno, da je pla}ena carina i sve ostale da`bine dr`avi, automobil se vra}a. Na`alost, kako izgleda mnogo je vi{e slu~ajeva da automobil nije legalno uvezen. Voditeq: Milan To{i} iz Beograda pita ono {to ste ve} odgovorili, ali da ispo{tujemo gledaoca, {ta mislite o Putinovoj izjavi o pristupawu NATO-u? Dr [e{eq: Rekao sam ve} da je to bio Putinov izvestan politi~ki izazov prema Zapadu i on je to kasnije i objasnio. Ali, svakome je odmah u startu bilo jasno da od toga nema ni{ta. Jer time bi se do kraja izgubio smisao postojawa NATO-a. NATO postoji da bi se obra~unao sa Rusijom. Da bi uni{tio Rusiju. Voditeq: Gledalac Branislav iz Zrewanina, da li je Tito doprineo ratu u Bosni i na Kosovu time {to je mawinama dao sva prava? Dr [e{eq: Nije Tito doprineo ratu u Bosni i na Kosovu i Metohiji time {to je mawinama dao sva prava. Svaka bi druga vlast u na{oj zemqi, 430
pretpostavqam, mawinama dala sva prava. I vlast Kraqevine Jugoslavije mawinama je dala sva prava, nekada i ve}a nego {to im je dao komunisti~ki re`im pod Titom. Setite se, u vreme Kraqevine Jugoslavije muslimani su ~ak imali pravo da se u svojim internim odnosima slu`e {erijatskim pravom, {erijatskim kodeksom. Sklapali su brakove, opredeqivali se, samostalno notirali u svojim gra|anskim parnicama, itd. Svaka vlast, ne samo komunisti~ka dakle, verovatno bi insistirala na tom principu. Tito je izazvao rat izmi{qawem ve{ta~kih nacija, federalizacijom zemqe i odre|ivawem granica me|u federalnim jedinicama na {tetu srpskog naroda. Tito je izmislio crnogorsku naciju. I sve na{e muke zbog aktuelnog pona{awa crnogorskog separatisti~kog re`ima zasnovane su na tom momentu. Zatim, Tito je izmislio muslimansku naciju. Odvojio je iz srpskog nacionalnog bi}a Srbe islamske veroispovesti. U krajwem ishodu manipulacijom velikih sila obnovqena je verska mr`wa izme|u Srba pravoslavaca i Srba muslimana, i izazvan gra|anski rat u biv{oj Bosni i Hercegovini onog trenutka kada su Amerikanci obe}ali Izetbegovi}u da bi mogao dobiti nezavisnost i mogao dominirati nad tamo{wim Srbima. Mi nikada nismo bili protiv svih gra|anskih parava Albancima, neprekidno smo se za to zalagali. Ali, Amerikanci su instrumentalizovali albansku nacionalnu mawinu da bi se obra~unali sa srpskim narodom. To nije ni{ta novo. U Drugom svetskom ratu na isti na~in su postupali prvo Italijani, onda Nemci. U Prvom svetskom ratu su tako postupali Austrougari i Nemci. Dakle, do instrumentalizacije albanske nacionalne mawine dolazilo je vi{e puta kroz istoriju. Da ne govorim o turskom periodu koji je trajao nekoliko stotina godina. Uvek su Albanci bili turski instrument protiv Srba. [to se ti~e drugih nacionalnih mawina u na{oj zemqi, one se veoma lojalno postavqaju, i tu nema nikakvih problema. U Vojvodini, na primer, nigde nema problema sa nacionalnim mawinama. Ma|ari su vrlo ~asni, lojalni. Ima problema nekada sa nekom od wihovih stranaka, kao sa Savezom vojvo|anskih Ma|ara, Kasinom strankom, ali to je drugo, to su politi~ki problemi, to je politi~ki proces, to su politi~ki sukobi itd. Zbog ~ega nastaju ti problemi? Zato {to i Kasa pristaje uz ameri~ku politiku antisrpskih pritisaka, podrivawa itd. I povezuje se sa ovim srpskim izdajnicima u Beogradu. Zna~i to je problem. Ali, mi nikada Kasinu politiku ne vezujemo sa ma|arskom nacionalnom mawinom. Mnogo je Ma|ara u Srpskoj radikalnoj stranci, ima ih u Socijalisti~koj partiji, u Jugoslovenskoj levici itd. I Ma|ari su se pokazali u proteklih 10 godina kao veliki patrioti. Prvo, vrlo je visok procenat bio odziva na mobilizaciju kada je to trebalo, juna~ki su se borili na frontovima, nije bilo dezertera me|u wima. Mo`da je negde poneki i bio, ali u principu nije bilo dezertera. Lojalni su i u svim drugim aspektima. Lojalni su u odnosu prema dr`avnim organima, lojalni su u ispuwavawu svojih gra|anskih obaveza itd. Sli~an je slu~aj i sa Rumunima, Slovacima, Ukrajincima, Rusinima, Buwevcima, [okcima svim drugim nacionalnim mawinama koje `ive u Vojvo431
dini. Sli~an je slu~aj i sa Bugarima koji `ive na jugu Srbije u dve op{tine, u Dimitrovgradu i Bosilegradu, oni su lojalni gra|ani. I tamo je bilo nekih poku{aja, ali to su grupice bez ve}eg uticaja da se pobune pripadnici bugarske nacionalne mawine, da se usmere protiv Srbije, da se izazovu nemiri itd. Nikada to nije polazilo za rukom neprijateqima srpskog naroda. Nisu, dakle, na podru~ju cele Savezne Republike Jugoslavije bili u stawu da instrumentalizuju nijednu nacionalnu mawinu osim {iptarske, albanske. Bilo je mnogo poku{aja sa muslimanima iz Ra{ke oblasti, Sanyaka, i tu je delimi~an uspeh postignut, kroz politiku Sulejmana Ugqanina ili Rasima Qaji}a, s kojima paktiraju i Dra{kovi}, i \in|i}, i Ko{tunica, i ^anak, i Veselinov. Ali, po svemu sude}i, na{e posledwe informacije o tome svedo~e, da su sve svesniji muslimani iz Ra{ke oblasti, tzv. sanyaka, i da ne `ele da budu instrumentalizovani od zapadnih sila u antisrpske svrhe, a da to bude na wihovu {tetu. Da oni posle ginu zbog ne~ijih tu|ih ciqeva. Oni u Srbiji `ive relativno lepo. Naravno, ekonomska kriza je i tamo kao i u drugim delovima Srbije, ali to nije ne{to {to je vezano za nacionalni momenat i za qudska prava. A {to se ti~e ravnopravnosti, ona je potpuna i ona je zagarantovana. Nije, dakle, Tito politikom ravnopravnosti izazvao ovo, nego politikom antisrpske mr`we koja je pretvorena u histeriju. Titov re`im nije bio re`im nacionalne ravnopravnosti, nego nacionalne neravnopravnosti. Tito je sve druge narode i sve druge nacionalne mawine poku{avao da u~ini mnogo ravnopravnijim u odnosu na Srbe i zbog toga nam se sve ovo desilo {to se desilo. Od prvog dana titoisti~ke vlasti ta vlast se deklarisala kao izrazito antisrpska. Voditeq: Markovi} iz Pe}inaca, da li }e nas ponovo bombardovati? Dr [e{eq: Mislim da to nije mnogo verovatno, ali se ne sme potpuno ignorisati ta mogu}nost. Mislim da upravo zapadne obave{tajne slu`be {ire glasine da nam predstoji, za koji dan, novo bombardovawe, da bi stvorili {to ve}u nervozu i strah u narodu. Amerikanci su svesni da ove izdajni~ke politi~ke partije nemaju velikog uticaja i nemaju {ta da tra`e na izborima. Oni `ele dozirawem straha, poja~awem sraha, da promene politi~ku scenu Srbije. Naravno, mi ne smemo iskqu~iti i mogu}nost nove oru`ane agresije, za wu se moramo spremati. Malo je verovatno da do we do|e ove godine i zbog ameri~kih predsedni~kih izbora, a i zbog promewene situacije u Rusiji itd. ^itav niz momenata govori o tome. Sa druge strane, ne smemo ni potcewivati opasnost od nove vojne agresije. Ta nova vojna agresija mo`e biti sra~unata na otimawe Crne Gore ili na otimawe ovih ju`nih delova Srbije, posebno ove tri op{tine – Pre{evo, Bujanovac i Medve|a. Voditeq: Petar Petrovi}, zemqoranik, kada }e vlada Srbije doneti odluku o progla{ewu elementarne nepogode zbog podzemnih voda u Vojvodini? Dr [e{eq: Ja se nadam za koji dan. Mo`da }emo ve} kroz nedequ dana doneti tu odluku. Obezbedili smo izvesna nov~ana sredstva, nadamo se 432
da }e biti dovoqna, ali mora}emo da zao{trimo disciplinu u op{tinama u provo|ewu te odluke i u sanirawu tih elementarnih nepogoda, kao {to je poplava. Imali smo pro{li put solidnu akciju na sanirawu posledica zemqotresa ili poplava u [umadiji i Pomoravqu. Ali, i tamo su se pojavqivali problemi kod nekih op{tinskih vlasti u distribuciji te pomo}i. Nekada su pare usmeravane u sasvim pogre{nom pravcu i zloupotrebqavane, tako da }emo taj stepen discipline morati da zao{trimo. Voditeq: Drago Kalabaj iz Ba~ke Palanke, da li gospodin [e{eq misli da profesori u sredwoj {koli mogu da `ive sa 90 maraka koje trenutno nudi Vlada? Dr [e{eq: Oni ne `ive s markama nego `ive sa dinarima, i nije ta~no da Vlada nudi 90 maraka, ili kada se to prera~una koliko bi to bilo dinara, da vam iskreno ka`em to i ne prera~unavam. Jer me te marke u principu i ne interesuju. Kada kupujem kupujem za dinare. Ali, mi zna~ajno popravqamo polo`aj prosvetnih radnika pove}awem od 45%. Ako neko misli da to pove}awe mo`e biti vi{e od 45%, grdno se vara, jer ga neko la`e. Ako neko sada ka`e mo`e 100% pove}awe, odmah postavite pitawe odakle pare? Pod uslovom da ne idemo na do{tampavawe novca, a nama je ciq da ne idemo na do{tampavawe novca. I evo, uspe{no ~uvamo taj kurs jo{ od novembra, je li tako. Voditeq: Petar Mitrovi} iz Beograda, zbog ~ega se primaju toliki Kinezi i zbog ~ega dobijaju dr`avqanstvo? Dr [e{eq: To je danas lansirao Dragan Veselinov, ~ujem kroz neko saop{tewe. To je jedna puka izmi{qotina. Ka`e 40.000 Kineza dobilo je dr`avqanstvo, to je klasi~no {irewe la`nih vesti. Gde je tih 40.000 Kineza sa dr`avqanstvom? To jednostavno nije istina. Mi imamo otvorenu politiku prema svim dr`avama sveta, pre svega prema prijateqskim dr`avama, i prema Narodnoj Republici Kini. Sa Kinom uspostavqamo ekonomsku saradwu, a to dovodi do mnogo ve}eg putovawa na{ih gra|ana u Kinu i kineskih gra|ana ovde. Naravno, kada gra|ani putuju oni ~esto i kupuju raznu robu. ^ovek kupi ne{to {to wemu treba, pa kupuje i za druge. Kada je re~ o tekstilnoj robi, sve {to mo`e stati u dva kofera te{ko da }e vam neki carinik cariniti. Ako je re~ o tehni~koj robi, ona se carini, kada je re~ o tekstilu ne carini se. Mnogo kineskih gra|ana dolazi ovde zbog trgovine, rade u ugostiteqstvu itd. I sve je to dozvoqeno i sve to ne nanosi nikakvu {tetu na{oj zemqi i oni su, koliko ja znam, lepo primqeni u Srbiji. I tu nekih posebnih problema nikada nije bilo. Nekada se desi na pijaci tu~a i me|u Srbima, pa se mo`e desiti izme|u Srbina i Kineza, ali to je uvek vezano za neki konkretni interes. Mislim da su se i ti kineski gra|ani koji dolaze u na{u zemqu pokazali kao qubazni, kao korektni, kao qudi sa dobrim namerama, i nama ni{ta ne smeta takvo otvarawe prema Kini, pogotovo {to imamo nameru da podstaknemo i neka {ira i zna~ajnija ulagawa kineskog kapitala u na{oj zemqi. Voditeq: Nenad iz Vr{ca, da li je istinita informacija da su gr~ki studenti dobili preporuku da do kraja marta napuste Jugoslaviju? 433
Dr [e{eq: Prvi put ~ujem za tako ne{to. Voditeq: Miodrag Vlahovi} iz Beograda, {ta }e biti sa radnicima koji su bili zaposleni na Kosovu, a trenutno su raseqeni po Srbiji? Dr [e{eq: [to se ti~e zaposlenih u dr`avnim slu`abama, mi smo wihov status regulisali, dakle, u dr`avnom sektoru. Kada je re~ o radnicima koji su bili zaposleni u dru{tvenom i u privatnom sektoru, dr`ava ne mo`e wima da ispla}uje plate, ali se trudi da im pomogne na razne na~ine. Koliko je ta pomo} efikasna, to najboqe znaju qudi koji su izbegli sa Kosova i Metohije. Nikada nije dovoqno i zaista te{ko `ive. Na{ je ciq, pre svega, da odr`imo ove srpske enklave na Kosovu i Metohiji. Prvo na severu ove ~etiri op{tine Kosovsku Mitrovicu srpski deo, zatim Zve~an, Zubin Potok i Leposavi}, da odr`imo deo op{tine [trpce, ukqu~uju}i Brezovicu, deo op{tine Orahovac, Kosovo Poqe, sela oko Pri{tine i mesta na podru~ju Gwilana, gde jo{ `ive preostali Srbi i da stvorimo uslove da se postepeno izvestan broj Srba vrati na ta podru~ja da se tamo nasele, da tamo `ive. Neki ~lanovi Srpske radikalne stranke nisu mogli da opstanu u Pri{tini, nisu mogli da opstanu u samom Gwilanu, pa su se preselili na ova podru~ja i tamo su, na izvestan na~in, organizovali svoj `ivot i rad. I nama je mnogo lak{e kao Vladi da pomognemo Srbima da `ive tamo nego ovde. Ovde je visok procenat nezaposlenosti, nema stanova i vrlo je te{ko qudima pomo}i ako i oni nemaju neki dinar da investiraju, da podignu krov nad glavom. Ovde uglavnom mo`emo da ponudimo kolektivni sme{taj i mi smo organizovali taj kolektivni sme{taj koji pru`a one najosnovnije uslove, tako da niko nije ostao na ulici. Niko nije ostao nezbrinut u krajwem smislu re~i. Ali to nije `ivot podno{qiv na neku du`u stazu. Mora se neko re{ewe tra`iti. Voditeq: Qubi{a @ivkovi} iz Zemuna, za{to se Crnogorci u Srbiji dosta pasivno pona{aju i ne ustaju na noge u momentu kada separatisti ove zemqe, zajedno sa zloglasnim Zapadom, `ele da nam sru{e i ovu Jugoslaviju? Dr [e{eq: Ja mislim da tu ne mo`e da se prihvati nikakva generalizacija. Crnogorci se, kao i svi ostali Srbi, pona{aju na razli~ite na~ine. Najve}i broj je patriota, srpskih patriota. A ima i izdajnika i separatista, ima ih i u Beogradu. Ima i u Beogradu nekih koji podr`avaju Mila \ukanovi}a. Ne razmi{qaju uop{te o posledicama eventualnog odvajawa Crne Gore. ^ak oni koji nemaju dr`avqanstvo Srbije nego Crne Gore, ne znaju {ta to zna~i ako se sutra otcepi Crna Gora. Ostaju bez dr`avqanstva, ostaju stranci u Srbiji. Oni su ovde dr`avqani i ravnopravni gra|ani samo dok je Crna Gora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, onog trenutka kada bi se, ne daj Bo`e, Crna Gora otcepila oni bi postali stranci. Onda bi mogli i da se zapo{qavaju samo pod izuzetnim uslovima, pod posebnim uslovima. Sve bi doveli u pitawe. Ne mo`e nikome normalnom i ozbiqnom da bude u interesu da se odvoji Crna Gora. To je samo u interesu dela crnogorske mafije, koja vi{e deluje u Beogradu nego u Crnoj Gori. Voditeq: Slobodan Milivojevi} iz @eleznika, ka`e da je ~lan Srpske radikalne stranke, {ta je bilo sa potpisivawem saveza izme|u Jugoslavije, Rusije i Belorusije i koji je problem u konkretnoj realizaciji? 434
Dr [e{eq: Treba da se izjasni izvr{na vlast u Rusiji. Ja mislim da izvr{na vlast u Rusiji ~eka okon~awe predsedni~kih izbora. Odluka je provedena kroz sve nadle`ne organe vlasti u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Odluka je provedena kroz zajedni~ku parlamentarnu Skup{tinu Saveza i odluku su prihvatili svi nivoi vlasti u Belorusiji. Ruska duma, dakle ruski parlament, prihvatio je odluku o prikqu~ewu Savezne Republike Jugoslavije kao punopravnog ~lana Saveza, i ostalo je da se izjasni izvr{na vlast u Rusiji, a onda bi tri predsednika potpisala konkretan ugovor. Tri predsednika ili tri premijera vide}emo, svaki je potpis tu va`an. Voditeq: Nisam pratio autenti~no {ta se de{avalo na ruskoj politi~koj sceni posledwih dana, ali ~itam u na{im novinama da je bilo komentara da se ~eka demokratizacija Srbije i dovo|ewe demokratske vlasti. Dr [e{eq: To su bila tuma~ewa neke izjave Selezwova, ako je ona uop{te ispravno ovde interpretirana. Selezwov je rekao da treba sa~ekati da se zavr{e izbori pa onda da se to pitawe postavi. Ove godine mi zaista imamo savezne izbore i ako je to uslov, mi }emo mo}i posle... Voditeq: A lokalne? Dr [e{eq: Dobro, lokalni izbori se ne ti~u ovoga Saveza, naravno imamo i lokalne izbore. Mi imamo savezne izbore, kada se zavr{e savezni izbori mo`e se Savezna skup{tina ponovo izjasniti, nema nikakvog problema. Ja sam ube|en da }e opet biti apsolutnom ve}inom glasova izglasana odluka o savezu, da tu apsolutno nema iznena|ewa. Voditeq: Aleksandar Dragojevi} iz Beograda, imate li informacije i znate li kada }e Savezna vlada uzeti u razmatrawe problem opqa~kane imovine dr`avqana Republike Srbije i Jugoslavije u Hrvatskoj? I kako komentari{ete izbor Stipe Mesi}a za predsednika Hrvatske? Dr [e{eq: Ne vredi tu mnogo razmatrawe Savezne vlade, ta imovina je opqa~kana i ta imovina jednog dana mora da se vrati. Ta imovina se sigurno ne}e vratiti dok mi ne povratimo celu teritoriju Republike Srpske Krajine, a onda pregovorima uspostavimo odnose sa Hrvatskom i re{imo preostala svojinska pitawa. Onda to mo`e da ide po sistemu razmene imovine. Hrvatska imovina na podru~ju Republike Srpske Krajine da pripadne Srbima, a da Hrvati, zauzvrat, dobiju srpsku imovinu na podru~ju Hrvatske. To je jedino racionalno re{ewe. Zajedni~kog `ivota Srba i Hrvata naravno nema, o tome ne vredi vi{e razgovarati, to su puke iluzije. To je apsolutno nemogu}e posle svega ovoga {to se desilo, a i za{to bismo mi vi{e ikada `iveli zajedno. [to se ti~e Stipe Mesi}a, on je doveden na vlast kao novi ameri~ki pion. Amerikanci su podr`avali Tu|mana 10 godina, dok im je koristio. Tu|man im je bio potreban da se rasturi Jugoslavija i da se proteraju Srbi iz te avnojevske Hrvatske. Tu|man je do perfekcije obavio i jedan i drugi posao koji su mu Amerikanci nalo`ili. Naravno, nije on sam to sve obavio nego ono {to je bila wegova procewena uloga u svemu tome do perfekcije je obavqeno. Dakle, kao ameri~ki pion, igrao je onako kako su Amerikanci svirali. A onda im vi{e nije trebao. Kada je Tu|man prestao da bude potreban Amerikancima? Kada su Srbi proterani iz Republike Srpske Krajine. Onda su Amerikanci nastojali da se otarase Tu|mana. 435
Voditeq: Krivac. Dr [e{eq: Kako bi se wemu pripisalo da je hrvatska antisrpska mr`wa stvar Tu|manovog re`ima. A to je iskonska mr`wa u hrvatskom narodu. Ona je postojala i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, i pre tih ratova. Laza Kosti}, veliki srpski emigrantski pisac, najve}i pisac svih vremena, pisao je o tome. Dakle, postoji ~itav niz istorijskih svedo~anstava. Besmisleno je to onda vezivati za Tu|mana, on je bio samo eksponent, samo trenutni izraz te mr`we i ni{ta vi{e. Amerikanci su doveli na vlast novu garnituru i poku{avaju poravnati sve {to se desilo. Sve se to pripisuje Tu|manu, a sada navodno demokratska vlast duboko `ali zbog toga, ona lije krokodilske suze i gleda da se to ispravi. Milion proteranih Srba, ukupno milion i sedamsto hiqada je bilo Srba u Hrvatskoj po popisu stanovni{tva, i jo{ trista hiqada Jugoslovena koji su mahom bili Srbi, skoro sve sami Srbi, zna~i milion. Sada nema ni trideset-~etrdeset hiqada ukupno na celom podru~ju avnojevske Hrvatske. Sada ka`u vrati}e {esnaest hiqada Srba. [ta }e to vratiti, vrati}e neke starce. I daqe ubijaju Srbe koji se vrate. Neki jadnik se vratio nedavno na podru~ju {ibenske op{tine, mislim, i ubijen je pre nekoliko dana. Nema Srbima vra}awa pod hrvatsku vlast. Svaka hrvatska vlast je usta{ka vlast, jer usta{ki pokret je iznikao iz nacionalnog bi}a hrvatskog naroda. Sva hrvatska nacionalna ideologija je sazdana u usta{kom pokretu. I kakav god bio Hrvat, kada ga malo zagrebete ispod povr{ine, vide}ete usta{u. Nema tu nikakve sumwe. Tragedija Srba je {to su Hrvati, uz pomo} katoli~ke crkve, na silu veliki deo srpskog nacionalnog bi}a prisvojili. Celu Dalmaciju. Dalmacija nije bila hrvatska sve do po~etka ovog veka i Dalmatinci katolici su se izja{wavali kao Srbi. U Bosni i Hercegovini hrvatska nacionalna svest uop{te nije bila poznata, ali je politikom Vatikana, politikom katoli~ke crkve, proveden taj veliki proces prebacivawa Srba katolika u hrvatski nacionalni korpus, i zbog toga su Hrvati u vreme Ilirskog pokreta prihvatili srpski jezik kao svoj. Hrvati nikada nisu govorili srpskim jezikom. Oni su govorili kajkavskim i ~akavskim. Kajkavskim su govorili Hrvati iz tzv. posavske Hrvatske i on ih izjedna~uje sa Slovencima, oni su jedan narod, a ~akavskim u Dalmaciji i dalmatinskim ostrvima. Pred Turcima su se i jedni i drugi razbe`ali, ostavili prazne teritorije na koje su se vekovima naseqavali Srbi, kao ratnici, kao grani~ari. I tu su Srbi, politikom austrijskih careva, vremenom pokatoli~avani, najvi{e u vreme Marije Terezije, ali ne svi, jedan procenat. Voditeq: Isak Branko iz Novog Sada, kada }e srpska vojska da se vrati na Kosovo? Dr [e{eq: Na{a bi se vojska vratila odmah, ali nema mogu}nosti, jer Amerikanci ne po{tuju sporazume koje su sami potpisali. Ne po{tuju ni Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, ni vojno-tehni~ki sporazum itd. Voditeq: Sti`u pitawa, Nenad Rajkovi} iz Beograda, napad na Studio B, da li je mogu}e da je to izveo gospodin Dra{kovi}? 436
Dr [e{eq: Nije nemogu}e. Vuk Dra{kovi} je veliki la`ov, a i Studio B je ~ista la`ovizija. ^itav niz la`i i neistina su objavili i ja im zato vi{e ni{ta ne verujem. Za{to bi neko sada upadao na prostor gradskog vodovoda i tukao radnike i za{to bi neko kidao predajnik Studija B? Kome smeta Studio B? To je toliko propagandisti~ki usmerena televizija da najvi{e smeta Dra{kovi}u. Takva televizija se svakom normalnom odavno ogadila. Verovatno je sve re`irano. Za Dragana Kojadinovi}a znamo ve} godinama da je engleski {pijun, organizovani engleski {pijun. Ako se se}ate, negde 1992. godine, ja sam u Saveznoj skup{tini taksativno nabrojao {ta su kolima iz engleske ambasade u Beogradu doneli u Studio B. Pa sam opisivao prtqag, koliko kofera, koliko sanduka, koliko rolni, koliko ovoga, koliko onoga. Moj ~ovek je bio na ulazu i sve zabele`io. I tu nema nikakve sumwe. Drugo, Dra{kovi}u se ni{ta ne mo`e verovati. To je Minhauzen srpske politi~ke scene. Cela stranka Srpski pokret obmane zasnovana je na la`ima i klevetama. Vidite {ta danas izjavquju, slu~ajno sam danas gledao tu wegovu izjavu. Danas se kao zlo~inac vra}ao na mesto zlo~ina i, da tragedija bude ve}a, palio sve}e na mestima gde je on ubio qude. Ubio je jednog policajca 9. marta 1991. godine i jednog de~aka, ~ak mo`da i maloletnika, 1993. godine je ubio policajca pred Saveznom skup{tinom, i 1996. godine, u onim zimskim demonstracijama, ubio je jednog ~oveka. ^etiri ~oveka je ve} ubio na svojim demonstracijama zbog histeri~ne mr`we. Voditeq: On radi tako o{tro... Dr [e{eq: Pa ko je organizovao demonstracije? Je li on pozivao na juri{. Kriv je onaj ko je poveo masu. Ko je masu pretvorio u ruqu, on je kriv. Vidite, sada on ide i pali sve}e i optu`uje vlast. Optu`uje vlast za tragediju Srpske Krajine, za tragediju Republike Srpske, za tragediju Kosova i Metohije. Kakva god da je bila vlast u Srbiji 1990, 1991, 1992, 1993. godine, ona je pomagala Srpsku Krajinu. Mi smo se mogli sporiti sa onda{wom vla{}u da li je ta pomo} dovoqna, da li je trebalo i vi{e, da li je trebalo druga~ije, da li je trebalo ovako ili onako. I mi smo se sporili, je li tako. Nekada smo se `estoko sporili i sukobqavali, ali ostaje ~iwenica da je vlast u Srbiji neprekidno pomagala Srpsku Krajinu, svojski pomagala. Sankcije su Srbiji propisane zbog pomo}i beogradske vlasti zapadnim Srbima. Stravi~ne sankcije. Zato {to je ta pomo} bila osetna, {to su je svi videli, {to je smetala Amerikancima u procesu pokoravawa zapadnih Srba. A Vuk Dra{kovi} je uvek bio na strani srpskih neprijateqa. Prvi Srbin koji je tra`io da se usta{ka {ahovnica viori u Kninu. Setite se wegovog radovwa povodom dolaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju, wegove euforije kada je govorio da je to veliki dan za mir. A sada optu`uje nas za to. Radikali su glasali protiv te odluke, na{i levi~arski koalicioni partneri su glasali za odluku, ali sa te{kom mukom. Istorija }e pokazati ko je bio u pravu sa aspekta kona~nog ishoda, jer se nadamo da }emo Kosovo kad tad povratiti. Ali smo bili na te{kim mukama i jedni, i drugi, i tre437
}i, i radikali, i socijalisti, i JUL, na te{kim mukama s no}ima te{ke nesanice. A on se radovao i na konsultativnom sastanku kod predsednika Republike Milo{evi}a te no}i, kada smo o tome raspravqali, kada su bili ^ernomirdin i Ahtisari u Beogradu, sudarili smo se sa wima na ulazu, i sutradan je, u Narodnoj skup{tini, osetio svoju {ansu, mislio sve pada, sve se ru{i, sve se lomi sada }e on kao ameri~ki guverner da do|e na vlast. Onda ~itav niz la`i povodom ove tragedije koja se desila na Ibarskoj magistrali za koju optu`uje re`im. Stra{ne stvari radi, videli ste ga danas, ako ste gledali, potpuno neura~unqiv ~ovek, izbezumqen. Prvo, neprekidno potencira da smo mi hteli wega da ubijemo. To je luda~ki sa wegove strane. Pa on time prosto mami Amerikance da ga likvidiraju sa velikim procentom sigurnosti da se to nama pripi{e. Drugo, ~itav niz konkretnih la`i lansiraju. Kakav kamion sa peskom, nije uop{te peska bilo na kamionu. Pa dovode neke qude da prepoznaju kamion. Nije istina, broj {arsije je potpuno izbrisan. Sve to {to se desilo velika je tragedija pod vrlo sumwivim okolnostima, ali se postavqa pitawe kome je bio interes da se eventualno likvidira Dra{kovi}. Neka Dra{kovi} prvo ispita odnose u svom okru`ewu, qude koji su s wim krenuli na taj put, da vidi kakva je potencijalna uloga i pona{awe Spasoja Kruni}a, Dragana ^ovi}a, Bo{ka Bulatovi}a, pa neka iz toga izvu~e neke pouke, pa neka malo razmisli kome bi bio interes da on nestane sa srpske politi~ke scene i to pod tako tragi~nim okolnostima. Koga mi kao vlast mo`emo zamisliti boqeg od Dra{kovi}a kao lidera opozicije? Sve dok je Dra{kovi} lider jedne uticajne politi~ke partije nama ne preti nikakva realna opasnost. Ko normalan mo`e o~ekivati da Dra{kovi} jednog dana mo`e do}i na vlast. Niko. Kome smeta Dra{kovi} kao takav? I ko bi imao koristi wegovim eventualnim nestankom? I mene je optu`ivao da sam u~estvovao u organizovawu atentata, u organizovawu ubistva itd. ^iste nebuloze. ^iste ludosti, ali on to treba prvo da sredi u svojoj glavi, on to ne mo`e. Ogrezao je toliko u narkomaniju da vi{e ne mo`e da koncentri{e misli. Danas, videli ste kako govori, uko~en pogled u histeri~nom nekom uzbu|ewu. Gotovo je, to su ve} neke zavr{ne faze narkomanije. Voditeq: Peri} iz Nove Pazove, da li gospodin [e{eq misli da popravqa put kroz Batajnicu ili misli samo da renovira svoju ku}u? Dr [e{eq: Ja popravqam svoju ku}u, to je istina. Podizao sam tavan i pro{irivao terasu, a to sam radio sopstvenim parama. A {to se ti~e puta kroz Batajnicu, on je u{ao ove godine u program rekonstrukcije, popravki puteva kroz Srbiju koje je usvojila Vlada Srbije na pro{loj sednici. Mislim da }e sada biti objavqeno u “Slu`benom glasniku”. To je put od Galenike do aerodroma Batajnica. Dakle, taj put je va`an kao regionalni put za civilno stanovni{tvo, ali je va`an i kao put koji vodi do vojnog aerodroma i u{ao je u program Voditeq: Ilija Bojani} iz Novog Beograda, da li se gospodin [e{eq sla`e sa tezom da su Srbi i Crnogorci dve grane slovenskog drveta, i ako je gospodin [e{eq vojvoda u Srbiji, ko bi trebalo da bude serdar u Crnoj Gori? Dr [e{eq: To je besmislena teza. Nisu Srbi i Crnogorci dve grane slovenskog drveta, nego su Crnogorci Srbi, i to najve}i Srbi. Kroz isto438
riju, crnogorski Srbi su sa~uvali srpsku nacionalnu svest. Najzaslu`niji su za o~uvawe srpske nacionalne svesti. A unutar srpskog naroda stalna istorijska pomerawa su dovela do toga da je jednostavno nemogu}e identifikovati neki ~ist regionalni tip. [umadija je naseqena Crnogorcima, moravi~ki kraj, ^a~ak, zatim ovamo Podriwe, [abac, Loznica, U`ice, naseqena su Hercegovcima, Vojvodinu su u prvoj fazi naselili kosovski Srbi, Srbi iz [umadije u {irem smislu, u drugoj fazi zapadni Srbi itd. Tako da Srbi predstavqaju u etni~kom smislu najjedinstveniji narod u Evropi, kod Srba su najmawe regionalne razlike. Kada pogledate regionalne razlike unutar nema~kog naroda, mo`ete se zaprepastiti. Ti dijalekti su nekada kao posebni jezici, kod Srba toga nema. Voditeq: Jelena ^upi} iz Beo~ina, kada }e za izbeglice iz Hrvatske biti regulisano da se privremene tablice na automobilima zamene stranim, i kada }ete ve} jednom re{iti problem sa dr`avqanstvom? Dr [e{eq: Ja nisam shvatio ovaj prvi deo pitawa da se privremene tablice zamene stranim. Kakvim stranim? Voditeq: Stalnim, ja sam pogre{no... Dr [e{eq: Sve izbeglice, koliko ja znam, iz biv{ih jugoslovenskih republika imaju pravo, ako su ovde regulisali izbegli~ki status, da prebace na jugoslovenske tablice. Drugo, mi smo jo{ u toku pro{log leta postigli politi~ki dogovor sa na{im koalicionim partnerima, dakle Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska levica da ubrzano re{imo problem dr`avqanstva za sve Srbe koji su `iveli na podru~ju biv{e Jugoslavije koji `ele da imaju dr`avqanstvo Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije. Ima jo{ nekih prakti~nih problema u provo|ewu tog politi~kog sporazuma, ali se nadam da }e Savezno ministarstvo unutra{wih poslova to u najskorije vreme da ubrza. Dakle, ciq nam je da svi Srbi koji `ele dr`avqanstvo Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, po ubrzanom postupku to dr`avqanstvo zaista i dobiju. A predsednik Milo{evi} i predsednik Republike Srpske, Nikola Popla{en, postigli su dogovor da se ubrza pitawe tzv. dvojnog dr`avqanstva Srba iz Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije. Me|utim, to ko~i Dodikova vlada, i dok je te Vlade verovatno se ne}e u praksi u potpunosti provesti taj sporazum. Voditeq: Bane iz Be~eja, ka`e da je ~lan Srpske radikalne stranke, prokomentari{ite NATO manevre na Kosovu. Dr [e{eq: NATO manevri na Kosovu i Metohiji imaju nekoliko ciqeva. Jedan od wih je zastra{ivawe Srba, drugi ciq je direktna pretwa Srbiji na podru~ju tri ju`ne op{tine – Bujanovac, Pre{evo i Medve|a, i NATO manevri su uigravawe discipline ameri~kih saveznika na Kosovu i Metohiji kojima Amerikanci nisu zadovoqni pa su i sami morali, u jednom trenutku, da interveni{u tamo gde nije wihova zona dejstava, na primer na podru~ju srpskog dela Kosovske Mitrovice, jer nisu verovali svojim saveznicima, wihovoj a`urnosti u provo|ewu antisrpske politike. Amerikanci o~igledno nameravaju dugo da ostanu na Kosovu i Metohiji, oni prave veliku bazu kod Uro{evca 439
Voditeq: 50 godina garancija. Dr [e{eq: Ali ja sam ube|en ako mi postanemo u dogledno vreme punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije da }e se Amerikancima svi ra~uni pomrsiti i da }e oni morati da napuste Kosovo i Metohiju. Podsta}i }emo ih i mi sa svoje strane da {to pre odu. Voditeq: \or|e Stanivukovi} iz Petrovaradina, kako i na koji na~in mislite da se Srbija mo`e odupreti nameri Zapada da se sprovede naftovod od Crnog mora preko Kosova do Jadranskog mora? Dr [e{eq: Ja mislim da od tog naftovoda ne}e biti ni{ta. To je ve}, ako je to i realan projekat, uop{te stvar iluzija. Treba suvi{e mnogo vremena da se to izgradi, a ne mogu se tako lako predvideti daqi doga|aji na Balkanu. Ja li~no ne verujem da }e Bugarska i Rumunija dugo ostati pod ameri~kom dominacijom, ube|en sam da }e tamo vrlo brzo do}i do bu|ewa nacionalne svesti i da }e se i rumunski i bugarski narod osloboditi zapadnog tutorstva i vratiti u ono okriqe koje im po logici stvari pripada, po istoriji, tradiciji, kulturi itd. Mislim da }e se promenom vlasti u Rumuniji i Bugarskoj stvoriti uslovi da te dve pravoslavne dr`ave u|u u ovaj veliki isto~ni savez koji se ve} stvara. Voditeq: Gospodine [e{eq, kada vratimo Kosovo {to im mi ne bi dozvolili da naprave taj naftovod Dr [e{eq: Ne}e Amerikanci biti zainteresovani posle za taj naftovod. Voditeq: Georgije Srbin... Dr [e{eq: To ne iskqu~uje mogu}nost da pravimo naftovod, ali da sami onda o wemu odlu~ujemo. Voditeq: Georgije Srbin iz Pan~eva, {ta gospodin [e{eq misli o napu{tawu klasne borbe? Za{to se vra}amo u sredwi vek, tj. na religijski fundamentalizam u me|unarodnim odnosima. Dr [e{eq: Mislim da u me|unarodnim odnosima ne postoji tako izra`en religijski fundamentalizam ili verski fundamentalizam. Re~ je o politi~kim interesima dovedenim na nivo apsoluta. A {to se ti~e klasne borbe, to je jedna zastarela kategorija. Ja ne negiram da postoji u dru{tvu podela na klase i da postoji klasna borba. Ali ona nema onoliki zna~aj kakav su joj davali klasici marksizma, nema onoliki zna~aj pogotovo u modernom svetu. U modernom svetu glavne i rekao bih antagonisti~ke suprotnosti se javqaju na globalnom svetskom planu izme|u pojedinih dr`ava. A one bacaju u senku klasi~ne unutra{we protivre~nosti pojedinih naroda i dr`ava. Voditeq: Svetlana Pavlovi} iz Beograda, {ta }e se de{avati sa vi{kom zaposlenih u velikim preduze}ima kao {to su “Geneks”, “Progres”, “Ineks” itd. Dr [e{eq: Sva ta preduze}a treba da vode ra~una da do vi{ka ne do|e. I mislim da ona koja dobro posluju vi{ak ne}e ni imati. Po{to “Progres” dobro posluje ne verujem da }e se uop{te ukazati vi{ak zaposlenih. Ne bi trebalo da se to pojavi ni u “Geneksu”, ni u drugim firmama koje su odr`ale vi{i nivo stabilnosti u poslovawu i produktivnosti. Sada ima ~itav niz firmi koje su zaista u lo{oj situaciji i tamo se taj problem ja440
vqa, ali wega dru{tvo veoma te{ko re{ava. Ne sme ga zapostaviti, dakle mora pomagati, ali koliko god dru{tvo pomagalo nikada ti radnici ne mogu biti potpuno zadovoqni. To je zaista veliki problem. Taj problem moramo re{avati sa {ireg aspekta, izlaskom iz ekonomske krize, nekim varijantama ekonomskog procvata koje same po sebi otvaraju nova radna mesta. Mi smo to pitawe pokrenuli ovom politikom javnih radova od sredine pro{le godine, od pro{log leta, i to se pokazalo kao veoma dobar metod re{avawa raznih ekonomskih problema. Ako se se}ate, srpski radikali se zala`u, jo{ od 1990, 1991. godine, za koncept javnih radova. ^ak su nas neki zbog toga optu`ivali da smo fa{isti. Biv{a “Na{a borba” u nastavcima je objavqivala tekstove i komentare da li je projekat srpskih radikala o javnim radovima hitlerovski projekat. Voditeq: Mada je Kins to mnogo ranije... Dr [e{eq: Da, ali wih ne interesuje istina, wih interesuje politi~ka etiketa koju bi nam prilepili, znate. Pqunete ~oveka, nalepite mu etiketu i smatrate da je posao zavr{en. Ta politika javnih radova je pomogla na{oj zemqi u obnavqawu poru{enih objekata. Veliki deo infrastrukturnih objekata u agresiji je poru{en, i mi smo mnogo toga obnovili. A ono {to nismo obnovi}emo u najskorije vreme. Polako normalizujemo osnovne uslove za ekonomsku proizvodwu, a politiku javnih radova, i kada zavr{imo obnovu svega poru{enog, ne smemo napustiti. Mi }emo sa wom nastaviti investiraju}i u proizvodwu poqoprivredne mehanizacije, investiraju}i daqe u izgradwu novih puteva, drugih infrastrukturnih objekata, u sve ono {to predstavqa osnovni zamajac privrede. Mi smo koncentrisali velika nov~ana sredstva u odre|enim prioritetnim pravcima i to je dovelo do efekta. To su na{a sredstva, nisu do{la spoqa, nisu strane investicije, to je politika oslawawa na sopstvene snage. Da nije bilo ovog bombardovawa zamajac bi bio mnogo ja~i, on je i sada zna~ajan i mislim da }emo wime uspeti da izvedemo zemqu iz ekonomske krize. Moramo uvek imati u vidu da ne mo`emo sve probleme preko no}i razre{iti. Pedeset godina su se ti ekonomski problemi talo`ili, potrebno je bar upola toliko vremena da se oni razre{e. Ako im je proces razre{avawa po~eo 1990. godine, zamislite koliko onda treba vremena. A od 1990. godine naovamo imamo i sankcije, i pritiske, i agresiju, i blokadu, i sve one nevoqe koje su nas sna{le. U svemu tome mi pokazujemo visok stepen efikasnosti i zaista ima razloga da budemo zadovoqni. Ne smemo upadati u samozadovoqstvo i ne smemo, dakle, zastati ni na trenutak. Moramo i daqe pove}avati stepen discipline u javnim preduze}ima, pogotovo u celom dr`avnom sektoru. Moramo i daqe kontrolisati dr`avne funkcionere, dr`avne ~inovnike i sve one koji u~estvuju u poslovima va`nim za dr`avu. Moramo sve dr`ati pod sna`nom kontrolom kako bi se eliminisalo bilo kakvo rasipni{tvo, kako bi rezultati bili {to ve}i. Voditeq: Milenko Peri} iz Bijeqine, ako postoji jaka vlast u Srbiji za{to se ne pohapse ~elnici svih stranaka koji su protiv Srbije? Dr [e{eq: A {to bismo mi hapsili svoje politi~ke protivnike. Nema nikakvog razloga. Mi bismo pokazali slabost kada bismo sada krenu441
li na hap{ewa. Mi ne}emo i}i ni na kakva politi~ka hap{ewa. Mi }emo hapsiti samo kriminalce. Mi }emo hapsiti samo one za koje se doka`e da su po~inili konkretno krivi~no delo. Takvih ima mnogo i me|u politi~arima. Pogotovo }e ove afere gradske vlasti Beograda to na povr{inu da iznesu. Od ovog slu~aja Jasminke Lazarevi}, koja je jo{ u zatvoru i koja je propevala, pa nadaqe. Voditeq: Tu se spomiwe wih 17... Dr [e{eq: Sve }e to istraga da utvrdi, da ja ne ulazim sada u detaqe i da ne prejudiciram budu}a su|ewa. Voditeq: U redu. Dr [e{eq: Ni od ~ega tu ne}emo odustati i zbog toga je ovolika nervoza u Gradskoj skup{tini Beograda. Suvi{e su ogrezli u kriminalu, a sada je do{lo vreme da pola`u ra~une. Voditeq: Slobodan Zubi} iz Beograda, da li vlada Srbije razmi{qa o razre{ewu pitawa robnih ku}a Beograd? Dr [e{eq: Mi neprekidno, na odre|en na~in, doprinosimo re{avawu tog pitawa, ali ne mo`emo u celosti da ga razre{imo. Mi smo pomagali koliko smo mogli. Pogotovo u nekim delovima tog preduze}a u unutra{wosti Srbije, kad god se ukazala prilika da se deo tog preduze}a pripoji nekom drugom i da poslovawe samim tim bude uspe{nije, mi smo sa svoje strane u~inili {to je potrebno. Naravno, kriza je tamo velika i bez jedne temeqite privatizacije ona se ne mo`e razre{iti. A mi ne `elimo nijedan koncept privatizacije koji bi zna~io davawe u bescewe dru{tvene svojine. Mi tra`imo, dakle, varijantu da se privatizacija provede na jedan logi~an, racionalan na~in i da donese neku dru{tvenu korist. Voditeq: Du{an Dimitrovi} iz Subotice, kako Jo`ef Kasa mo`e da mewa imena ulica u Subotici? I za{to se slave praznici austrougarske monarhije? Dr [e{eq: Ja mislim da to nije posebno karakteristi~no za Kasu koliko za ove srpske izdajnike iz ^anakove stranke, iz Lige socijaldemokrata Vojvodine i Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije sa kojima on sklapa saveze u Novom Sadu, Zrewaninu, Kikindi i nekim drugim gradovima. Oni su po~eli da obnavqaju tu austrougarsku tradiciju. Ako se se}ate, odmah posle lokalnih izbora 1996. godine, ^anak je iza{ao na ulice Novog Sada sa nekoliko austrougarskih zastava. Ja mislim da }e slede}i lokalni izbori sve te stvari da dovedu na svoje mesto. Voditeq: Vladimir Aleksi} iz Beograda, komentar predsedni~kih izbora u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i poziv i meni i vama da svratimo na pi}e posle emisije. Dr [e{eq: Suvi{e je kasno, ja ne znam kada bih bilo gde svra}ao posle ove emisije kako bi moja `ena na to reagovala. A {to se ti~e ameri~kih izbora, govorili smo na po~etku emisije o tome. Ishod tih izbora ne}e biti od tako velikog zna~aja za na{u zemqu koliko op{te promene u odnosu snaga na svetskoj pozornici. I slede}a administracija koja se pojavi u Americi ima}e antisrpski pristup samim 442
tim {to }e imati antiruski. Ali, verovatno }e se promeniti neke elementarne karakteristike te politike, ona ne}e biti tako manijakalna i luda~ka kakva je bila Klintonova, ne}e biti optere}ena nekim li~nim frustracijama i `eqom da se bombardovawem Srbije prikrije wegova qubavna afera itd. Voditeq: Ili bruka supruge. Dr [e{eq: Ili supruge, ili Medlin Olbrajt i sli~no, ali mo`e se pojaviti neka nova li~nost koja }e tako|e sa antisrpskih pozicija dodatno na{u sudbinu zagor~ati. Voditeq: Du{an Mataruga iz Sente, za{to gospodin [e{eq kupovinu automobila iz Crne Gore tretira kao uvoz kada smo mi ista dr`ava. Dr [e{eq: Da, nije razumeo jer nije re~ o kupovini automobila iz Crne Gore. Ako Crna Gora proizvede automobile oni }e se sasvim slobodno prodavati po Srbiji i ne}e biti nikakvih intervencija ove vrste. Ako su to automobili koji su legalno uvezeni u Crnu Goru uz pla}awe carina Saveznoj upravi carina, onda nema nikakvih problema. I kada na{a policija privremeno oduzme taj automobil ona samo ispituje da li je carina pla}ena. Ako je pla}ena carina, automobil se odmah vra}a vlasniku. Problem je sa automobilima za koje nije pla}ena carina, carina mora da se plati. Voditeq: Radoslav Peki} iz Beograda, da li je gospodin [e{eq ikada ~uo da mu se neko pohvalio da je dobio paket od tetke iz Indije, Kine ili Rusije? Dr [e{eq: Da, ako neko ima tetku u Indiji, Kini ili Rusiji, mo`e tetka da mu po{aqe paket. Za{to da ne. Mo`da va{ gledalac nema tetku u Kini, Indiji ili Rusiji. A gde ima tetku? Voditeq: Sa{a ]irovi} iz Beograda, da li }e dr`ava dozvoliti uvoz automobila starijih od ~etiri godine zbog lo{eg finansijskog stawa gra|ana? Dr [e{eq: Mi smo pro{li put, kada smo donosili savezni zakon, zakqu~ili, prvo da moramo neku granicu postaviti u pogledu starosti automobila. I izgledalo je u tom trenutku kao najprimerenije da ta granica bude ~etiri godine. Za{to? Zato {to, na primer, u Nema~koj kada kupite automobil, samo {to ga izvedete iz fabri~kog kruga ve} otprilike pola cene mu je otpisano, ne mo`ete da ga prodate osim sa 50% popusta, ako `elite odmah da ga prodate. Otprilike je to tako. Ja ne znam, nisam se bavio tim kupovinama, ali onoliko koliko sam saznao, koliko sam se raspitivao kada sam `eleo da u|em u su{tinu problema, sa svakom godinom naglo opada vrednost automobila i sa ~etiri godine to je ve} obezvre|en automobil koji se u Nema~koj mo`e kupiti za nekoliko hiqada maraka. Zna~i, cena automobila nije tu osnovni problem. Sa druge strane, nama je ciq da zaista ne uvozimo starudiju, imamo mnogo i ovako starih automobila na na{im putevima i da to dodatno ne pove}avamo, nego ipak da to budu automobili kojima }e vek trajawa biti 10, 15 ili 20 godina, a ne koji }e se voziti po dva tri meseca i negde ostavi443
ti na putu. Znate, u Americi mo`ete da kupite polovan automobil i za 100 dolara, ali onda kada vam se desi na putu neki kvar vi ga jednostavno ostavite na sred puta i neko ga brzo uklawa. Za{to bismo mi sada takvu muku sebi sami prire|ivali. Voditeq: Neboj{a Tomi}, Novi Beograd, kako se planira re{avawe de~ijih dodataka koji nisu upla}eni ve} dve godine? Dr [e{eq: Planiramo u dogledno vreme, mislim za vrlo kratko vreme, da zaostale de~ije dodatke i zaostale zemqoradni~ke penzije isplatimo na sli~an na~in na koji smo isplatili pro{le godine tri zaostale penzije redovnim penzionerima. Na primer, bonovima za pla}awe elektri~ne energije ili mo`da bonovima za pla}awe komunalija i jo{ ne~ega. O tome razmi{qamo, treba nam jedan predah. Nismo mogli odjednom, jer je i ona odluka o isplati tri zaostale penzije preko bonova za struju zna~ila ogromno optere}ewe za Elektroprivredu Srbije. Naravno, Elektroprivreda Srbije je pokazala visok stepen ozbiqnosti i po`rtvovanosti i uz pomo} Vlade uspela da to savlada. Vlada je zaista prisko~ila u pomo} svim {to je trebalo da Elektroprivreda obnovi svoje potencijale, da obnovi svoju mre`u i da prebrodi i ovaj jedan udar kroz prebijawe me|usobnih potra`ivawa sa Vladom. Kada bismo mi sada, mislim da je to negde iznos oko pet milijardi dinara, isplatili sve zaostale de~ije dodatke u jednom trenutku i sve zaostale zemqoradni~ke penzije u dinarima, haos bi nastao odmah na tr`i{tu. Za jedan dan bi sav taj novac bio obezvre|en. Ogromno pove}awe kupovne mo}i u uslovima nedostatka dovoqne koli~ine robe stvorilo bi hiperinflaciju. Zato se time ne smemo igrati. Jedini na~in da to ostvarimo je kroz jednu varijantu bonova za pla}awe elektri~ne energije ili drugih komunalija, ne{to sli~no. I o tome intenzivno razmi{qamo, za vrlo kratko vreme }emo iza}i u javnost sa re{ewem kao Vlada Srbije. Voditeq: Olivera Jovi}evi} iz Beograda, {ta gospodin [e{eq misli, da li je opet do{lo vreme za nekog ma{inbravara jer intelektualci nam upropasti{e zemqu. Dr [e{eq: Nisu nam zemqu upropastili intelektualci. A {to se ti~e tog ma{inbravara, verovatno misli na Tita, on nam je upropastio zemqu. Voditeq: Bilo je jo{ {losera u politici... Dr [e{eq: On nam je upropastio i narod i dr`avu i to ne kao ma{inbravar, jer ma{inbravar ne mo`e da upropasti. Zlo~inac mo`e da upropasti, kriminalac, pokvarewak itd., {to je sve krasilo Tita, to ve} napokon znamo. Nisu mogli ni intelektualci da upropaste dr`avu. Kako intelektualci da upropaste dr`avu? Naravno, kada je re~ o srpskim intelektualcima onda se mora jedna op{ta ocena priznati da se oni u velikim istorijskim izazovima, u kriti~nim istorijskim situacijama nisu pona{ali na onaj na~in kako su to dru{tvo i istorija od wih o~ekivali. Imamo tu i svedo~ewa stranih autora o srpskoj inteligenciji u Prvom svetskom ratu na primer, pa i u Drugom svetskom ratu, pa evo i u svim ovim zbivawima. Mislim tu na one vode}e slojeve inteligencije, na onu vrhunsku inteligenciju. Ali tu opet nikakve generalizacije nisu pogod444
ne. Jedan se ~ovek pona{a ~asno, drugi se pona{a ne~asno, tre}i tra`i neku sredinu izme|u ~asnog i ne~asnog, i uvek je pogre{no tra`ewe takve sredine, uvek je pogre{no i}i na kompromise moralne prirode. U moralu nema kompromisa, ili ste moralni ili niste moralni. [to se ti~e na{e inteligencije, dakle, nijedan kategori~ki sud tu ne bi bio dobar, nijedan ne bi bio ispravan. Ja mislim da sve te stvari treba posmatrati sa individualnog aspekta pona{awa. Voditeq: Qiqana Lazanov iz Be~eja, za{to se penzije ispla}uju svake tri nedeqe? Dr [e{eq: Ne ispla}uju se svake tri nedeqe, ali ima jedno zaka{wewe od nekih nedequ dana, koje je problem svoje vrste i mislim da }emo ga u narednom periodu razre{iti. Jednostavno, zbog nesta{ice novca i zbog na{eg insistirawa da se o~uva kurs dinara da se ne ide na do{tampavawe novca. Voditeq: Milosav Rai~evi} iz Kalu|erice, da li }ete i}i u Crnu Goru na letovawe? Dr [e{eq: Ja nisam i{ao na letovawe od 1994. godine, od kada su me izneli iz Crne Gore na juna~kim rukama. Ne zato {to mo`da ne bih mogao sebi da priu{tim, mo`da bih i mogao uz neke mere {tedwe, nego {to jednostavno nisam imao vremena. A te{ko i ove godine, sada se spremamo za lokalne izbore, mo`da }e ti izbori da budu pre leta. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi se zala`emo da svakako budu pre leta. ^ekaju nas i savezni izbori, verovatno u septembru, oktobru, jo{ nismo termine utvrdili, nemojte me sada za re~ dr`ati, ali ova godina je izborna godina, pa pored ovih redovnih radnih obaveza u Vladi Srbije imamo nagomilane i te strana~ke obaveze. A i obaveze u Vladi Srbije ne dozvoqavaju neki veliki odmor. Pro{le godine smo po nedequ dana dozvoqavali ministrima da idu na odmor. Ja nisam i{ao nikako. Tako da ni ove godine verovatno ne}u nigde i}i. Voditeq: Verica Pilipovi} iz Kikinde, za{to je u Vojvodini hleb 4, 5 dinara, a svuda drugde je 3 dinara? Dr [e{eq: Ako je zaista do{lo do tog poskupqewa, ono je protivzakonito. I to treba prijaviti tr`i{noj inspekciji. Voditeq: Ju~e je saop{tena ova odluka Vlade. Dr [e{eq: Da nema poskupqewa i mi }emo nastojati da poskupqewa hleba ne bude sve do nove `etve. Reagovali smo sa bra{nom iz robnih rezervi i snabdeli smo dovoqno Mlinsko-pekarsku industriju. A tamo gde dolazi do kr{ewa vladine uredbe, tamo treba obavestiti tr`i{nu inspekciju da iza|e na lice mesta i interveni{e. Neki proizvo|a~i robe, i to ne samo hleba i peciva, nego i drugih prehrambenih proizvoda, na primer slanine, kobasica, salame i sli~no, izmi{qaju nove nazive svojih proizvoda, kao da je i proizvod novi ako mu je naziv nov, i idu sa novim cenama na tr`i{te. I sada tra`imo varijantu da i tome stanemo ukraj. Voditeq: I to su navike gospodine [e{eq, Jugo-tempo, jugo... Dr [e{eq: Ali sve ovo {to radimo je neprirodno u nekim normalnim okolnostima. U nekim normalnim okolnostima Vlada ne bi trebalo 445
u to ni da se me{a. U ovim na{im okolnostima koje nisu normalne, u uslovima fakti~kog opsadnog stawa koje traje godinama, mi moramo da interveni{emo da bismo sa~uvali elementarni `ivotni standard gra|ana. Voditeq: Branka Jovanovi} iz Subotice, {ta je sa dvojnim dr`avqanstvom? Dr [e{eq: Odgovorio sam na to pitawe. Voditeq: Rekli smo da }emo svakog gledaoca ispo{tovati. Jelena Radinovi}, gledateqka sa ~ijim pitawem smo i po~eli, jo{ dva pitawa. Dokle }emo da trpimo ovakvo pona{awe izdajnika i neprijateqa u na{oj zemqi? I {ta }e Vlada narodnog jedinstva da uradi po pitawu desetmilionskog duga Studija B za frekvencije i ho}e li ve} jednom stati nogom za vrat la`ima koje lansira Studio B? Dr [e{eq: Ho}emo i moramo. Moramo da sve dru{tvene subjekte i pojedince i organizacije i ustanove, institucije nateramo da po{tuju zakon. To moramo da uradimo. To nam je obaveza. Rekao sam ve}, mi ne}emo da hapsimo politi~ke protivnike, ali ho}emo da hapsimo sve koji se ogre{e o zakon, koji u|u u kriminal, i da ih izvodimo pred sudove za sve kriminalne radwe. [to se ti~e ovih izdajni~kih medija, koji po nalozima stranih obave{tajnih slu`bi vode specijalni propagandni rat protiv srpskog naroda i protiv srpske dr`ave, i wima mo`emo stati ukraj na efikasan na~in. [to se ti~e Studija B, preuzimawem vlasti u Beogradu to pitawe }emo jednostavno razre{iti. Ima li iko normalan u srpskom narodu ko misli da je mogu}e da opet Srpski pokret obnove dobije vlast u Beogradu? Ja mislim da nema niko normalan. Ili da \in|i} opet dobije, nema niko normalan. Dakle, do}i }e do promene vlasti u Beogradu u to sam ube|en i vlast }e da bude u patriotskim rukama. Studio B nije privatna i nezavisna televizijska stanica kako tvrde ti izdajnici na ~elu sa Draganom Kojadinovi}em. Studio B je gradska televizija Beograda, dakle dr`avna televizija u rukama lokalnog nivoa vlasti. I naravno, jedan od prvih akata nove vlasti Beograda bi}e da se najure Kojadinovi} i kompanija koja je sa wime vodila ovaj propagandni rat zasnovan na la`ima i klevetama. A, iz iskustva poslovawa sa Studijom B znam da je vrlo mogu}e da oni imaju i nekih kriminalnih afera tamo. Se}am se kada smo svojevremeno zakupqivali termine na Studiju B da smo pla}ali u gotovu emitovawe na{ih emisija, a da su oni to provodili kroz sistem dvostrukih ra~una kako bi krali novac. Na primer, jednom smo gotovim novcem kupili terensko vozilo od Autokomercove ku}e iz Zemuna, na autoputu kod “Zmaja” im je otprilike sedi{te, li~no sam i{ao i nosio novac da se to plati. Kupili smo im auto kompenzacijom za emitovawe na{ih emisija, strana~kim novcem. A oni su prikazali kao da su novcem Studija B kupili taj auto. Pa su ono {to smo mi dali u gotovom tom, mislim da se Rajko \ur|evi} zove taj direktor Autokomerca, oni su uzeli i delili me|usobno, Kojadinovi} i kompanija. To su metode kojima se oni slu`e. Mi smo posle saznali da je to bio sistem dvostrukih ra~una. Onaj ko jednom u|e u taj kriminal ne zna za kraj, on krene daqe. I mislim da }e tu biti mnogo materijala da se ispita, da se utvrdi i da se izvede pred sud pravde. 446
[to se ti~e drugih medija, mi }emo postupati strogo u skladu sa zakonom. Ti mediji su instrumenti ameri~kih obave{tajnih slu`bi, ali wih ne}emo gu{iti zato {to ih ne volimo, zato {to su neprijateqi zato {to su protivnici, nego zato {to ne po{tuju zakon. Zakon mora da se po{tuje u pogledu ~uvawa prava li~nosti, li~nost je neprikosnovena. I zakon mora da se po{tuje u pogledu kori{}ewa frekvencija. Svako ko koristi frekvenciju mora da pla}a dr`avi taksu za tu frekvenciju. I ta frekvencija je jedno op{te dru{tveno prirodno dobro. A {to se ti~e novina, znate, oni }e onog trenutka kada Amerikanci shvate da ne mogu tim sredstvima da sru{e vlast u na{oj zemqi, ne mogu da uni{te Srbiju, oni }e tog trenutka prestati da finansiraju izdajni~ke medije, oni }e nestati sami od sebe. Voditeq: Aleksandar iz Novog Beograda, ako ho}ete i `elite odgovorite na pitawe Vuka Dra{kovi}a koje je postavio ve~eras na Studiju B, za{to vi i va{i koalicioni partneri na wega i ostale prvake opozicije ne {aqete svoju decu nego tu|u (milicija)? Dr [e{eq: Na koga? Prvo, ja ne mogu svoju decu nigde da {aqem jer su maloletna. Voditeq: Ja nisam tu izjavu ~uo. Dr [e{eq: A kada steknu punoletstvo onda }e i da slu`e vojsku i da budu u funkciji odbrane otaybine kad god zatreba. A protiv Vuka Dra{kovi}a niko ne {aqe nikakvu decu. Vuk Dra{kovi} vi{e ne zna {ta govori, on luduje. Koliko ja znam, danas policije gotovo da nije ni bilo na ulicama. On je imao skup par stotina qudi na Trgu Republike, tamo je dr`ao taj histeri~ni govor, ludovao i wega je ve} obuhvatila ta manija gowewa, ali ne prepoznaje sa koje mu strane zapravo vreba opasnost, ako mu uop{te vreba. [to se ti~e sada{we vlasti u Srbiji, nama odgovaraju i Dra{kovi}, i \in|i}, i Ko{tunica, i ^anak, i Veselinov, i Rasim Qaji}, i ostali na ovim funkcijama na kojima se nalaze, jer, ne daj Bo`e, da oni odu a da do|e neko pametan, mo`da bismo imali grdnih problema i nevoqa. Dok su oni tu, mi stvarnih, su{tinskih problema u pogledu sukobqavawa sa opozicijom nemamo. Mislim na politi~ko sukobqavawe. Ako neko pomisli opet da izaziva uli~ne nemire i krvoproli}e i razbijawa, mogu odmah da mu stavim do znawa da se ne}e dobro provesti. Mi ne mislimo zabrawivati mitinge politi~kih stranaka, ne mislimo zabrawivati demonstracije, ali svi mitinzi, sve demonstracije, svi javni skupovi, moraju da se odvijaju strogo u skladu sa zakonom, uz garantovanu bezbednost gra|ana. I gra|ana koji u~estvuju, i gra|ana koji su slu~ajni posmatra~i, i gra|ana koji `ive u Beogradu nezavisno od svih tih manifestacija. Sva~ija sigurnost se mora garantovati. Ako neko misli da mo`e da ponovi ono {to se nekada de{avalo po Beogradu, da razbija, da ru{i, da ubija, ovog puta }e imati grdnih problema. Ne}e se dobro provesti, sigurno. Odlu~no i o{tro }emo reagovati na svaki akt kr{ewa zakona i sigurnosti gra|ana. Voditeq: Ako je verovati mojoj sposobnosti da dobro prebrojim, odgovorili ste na 45 pitawa na{ih gledalaca, ali se iskreno nadam da se niste umorili, jer ja bih nastavio. 447
Dr [e{eq: Da li vam delujem umorno? Voditeq: Ne, ali red je da se pita. Ja sam prijatno iznena|en tonom pitawa na{ih gledalaca, to moram otvoreno da vam ka`em Dr [e{eq: Ho}ete da ka`ete da nije bilo nijedne psovke ili da ste psovke pre}utali. Voditeq: Ne, sve {to sam dobio. Dr [e{eq: Zna~i nije bilo psovki. Voditeq: Ni zarez nisam... Dr [e{eq: Ali psovke su tu normalne, znate. Voditeq: Ali nije ih bilo. Moram vam re}i da sam time i ohrabren. Moje slede}e pitawe je, imam utisak da politi~ka diferencijacija na politi~koj sceni Srbije za sada daje jedan nesporan rezultat, a to je zametak ili mo`da ve} isklijala mr`wa me|u ~lanovima, me|u u`im rukovodstvom, ~lanovima a boga mi i simpatizerima. Imate li vi taj utisak? Dr [e{eq: Mr`wa u politici je uvek pogubna i to pogubna za onoga ko mrzi, a ne za onoga ko je predmet mr`we. Ozbiqan ~ovek koji se bavi politikom ne sme nikada dozvoliti da mr`wa u wemu prevagne. Da mr`wa savlada wegova ose}awa, wegove emocije, wegov razum. Vi se se}ate kakvih je sve `estokih sukoba bilo izme|u srpskih radikala i na{ih sada{wih koalicionih partnera. Ali, o~igledno ni jedni, ni drugi, ni tre}i nikada nismo dozvoqavali da mr`wa prevlada. I zato smo sada u stawu da na|emo zajedni~ki jezik. A qudi mr`we }e nestati uskoro sa srpske politi~ke scene, ne mogu da opstanu. Koji su to qudi mr`we? Netalentovani politi~ari poput Dra{kovi}a ili \in|i}a, na primer, koji su pravili takve stravi~ne gre{ke koje su im se razbile o glavu i spre~ile ih da bilo kada ne{to ozbiqno postignu. Netalentovane politi~are, poput Ko{tunice, Neboj{e ^ovi}a, generala Peri{i}a itd. Neki od wih kipte prosto mr`wom jer ne znaju kako da reaguju, ne znaju kako da postupe, ne znaju kako da osmisle svoj politi~ki anga`man. Setite se tog Neboj{e ^ovi}a kada je on svojevremeno preotimao Studio B. Mi smo se kao opoziciona stranka tome suprotstavqali. A on je preotimao Studio B i podr`avao ga. Studio B je bio ranije privatizovan, naravno na protivzakonit na~in, otima~inom, kao {to je bila privatizovana “Borba”, kao {to je kompanija “Novosti”. I u redu je da se to vrati onome ko je stvarni vlasnik, a ne mo`ete dozvoliti {a~ici qudi da otmu ne{to {to nije wihovo samo a konto ~iwenice {to su se na{li na odre|enim funkcijama u datom trenutku koji je bio pogodan za otima~inu. Sada se taj Neboj{a ^ovi}, koji je podr`avao Studio B svojevremeno, javqa kao branilac nezavisnog koncepta Studija B. Mo`ete misliti kakva je pozicija tog ~oveka. Ove politi~ke stranke o kojima je re~, do kraja su instrumentalizovane od Amerikanaca i tim ~inom instrumentalizacije izgubile su su{tinsko svojstvo politi~ke partije. One vi{e nisu politi~ke partije. One su {pijunske agenture i ne mogu dugo ostati na politi~koj sceni. One }e nestati mo`da ve} posle ovih izbora. Kada do`ive poraz na lokalnim i na saveznim izborima vi{e nema nikakve svrhe wihovog ostanka. 448
U Srbiji }e se vi{epartijski sistem razvijati u wegovom prirodnom smeru ka dvopartizmu. To je prirodan proces u svim parlamentarnim demokratijama Zapada. U Americi vi imate na~elno vi{epartijski sistem, a su{tinski dvopartijski. Tre}a partija za du`e vreme ne}e imati nikakvih {ansi. U Engleskoj smo sve donedavno imali ~isti dvopartijski sistem. Do{lo je do raspada u tim vode}im partijama pa sada imamo otprilike ~etvoropartijski, ali u su{tini opet }e se obnoviti dvopartizam. U Nema~koj ve} decenijama imamo su{tinski dvopartizam. Imamo socijaldemokrate, imamo demohri{}ane, i imamo te male stran~ice izme|u, zeleni su se nedavno pojavili, liberale, sada imamo ove isto~nonema~ke socijaliste koji su tako|e stranka sa nekih desetak procenata glasova, ne znam ta~no na pro{lim izborima koliko su dobili. To je prirodan proces i kod nas. Kada otpadnu izdajnici, kada nestanu izdajnici sa politi~ke scene, osta}e radikalska desnica i levica. Mo`da }e se socijalisti i JUL ujediniti, verovatno je i to neki prirodan proces, ne}u u to da se me{am, to je wihova stvar, a mogu ostati i dve partije. Ali otprilike }e se tu jasno diferencirati desnica i levica. I to je prirodno u svakom sistemu. Voditeq: Ali, gospodine [e{eq, dok se ta diferencijacija ostvari i opredmeti, pa izme|u ostalog mogu} je i na~in kako ste ga vi predvideli, {ta biva sa mr`wom. Moram da insistiram na tome, re}i}u vam i konkretan povod. Dr [e{eq: Po pitawu mr`we sam se izjasnio. Voditeq: Da vam ka`em konkretan povod. Gledaocima smo obja{wavali i jasno im je, televizija Palma i Srpska radikalna stranka imaju, {to se mene ti~e, izuzetno dobru i uspe{nu poslovnu saradwu. Va{a emisija Radikalski talasi ide, emituje se na ovom programu. Ja vam moram re}i, ovako javno, da se posle svakog emitovawa javqaju gledaoci, procenat suprotnosti nije bitan da ne budemo maliciozni, ali jedni ka`u molim vas poru~ite [e{equ da pohapsi, poubija, pozatvara ove izdajnike, a drugi vi~u recite [e{equ da }emo i vama i wemu da postavimo bombu itd. Ja sam iznena|en, to se prvi put de{ava. Dr [e{eq: Da. Mislim da preterujete u oceni. Vi treba uvek da razmislite {ta to motivi{e ~oveka posle emisije da se dohvati telefona i da po~ne da zove televiziju i da protestuje na jedan i na drugi na~in. Voditeq: To su ekstremi. Dr [e{eq: Jeste. To su prvo ekstremna reagovawa, ne moraju to biti ekstremi u su{tini. U trenutku je mo`da ~ovek nervozan zbog ne~ega, mo`da se posva|ao i sa `enom pa mu je to na~in da tu svoju nervozu istrese na televiziju. Ti koji se zala`u za ubijawa, za hap{ewa, itd., da im date priliku, da ka`ete hajde ubij, ne bi hteli. Tako vam je i kod ovih. Zna~i, u trenutku mo`e malo ta strast da se rasplamsa, ali kod normalnog ~oveka kako se brzo rasplamsa jo{ se br`e ugasi. U narodu mo`e da bude emotivnih reagovawa, a mi politi~ari moramo da budemo najstalo`eniji, najsmireniji, mi ne smemo biti nervozni i mi ne smemo podlegati emocijama. Moramo biti hladnokrvni. I uspe{ni politi~ari su uvek hladnokrvni. Naravno, politi~ar mo`e da krene u `ustre obra~une, ali kada politi~ar krene onako vatreno pa izgleda emocionalno, mora da sa~uva u se449
bi hladnokrvnost, onda je to jedna poza, jedna vatrena poza. Mi smo to demonstrirali u na{im skup{tinskim raspravama. I onda kada smo se sa policijom rvali u Saveznoj skup{tini, dok su bile ukqu~ene kamere mi se rvemo, kada se iskqu~e kamere mi se smejemo. Vi{e nikome nije do rvawa, ali pravi se jedna predstava za narod i nekada ta predstava nije lo{a da se u politi~ki `ivot unese malo dinamike. Problem je sa qudima koji unose stvarnu mr`wu, koji istinski mrze. Oni, pre svega, sebe razaraju, oni nikada ne mogu biti uspe{ni u politici. ^ovek mr`we ne uspeva u demokratskom politi~kom procesu. Narod be`i od ~oveka mr`we. Narod se boji qudi koji mrze. Normalan ~ovek nikada stvarno ne mrzi. Mo`e na~elno da mrzi, mrzim neprijateqe svoga naroda. Ali to {to mrzim Amerikance kao neprijateqe svoga naroda ne zna~i da bi sutra svakog Amerikanca ubio koji mi do|e pod ruku, je li tako. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Mrzim Hrvate kao neprijateqe svoga naroda, kao okupatore Republike Srpske Krajine itd., ali to ne zna~i da sada mrzim svakog Hrvata pojedina~no. I da bih se na wemu svetio zbog toga {to radi hrvatska dr`ava. U politici dve stranke se sukobqavaju i mo`e u tom sukobu da izgleda da jedna stranka mrzi drugu stranku. Mrzim politi~kog protivnika u smislu `elim da ga pobedim. @elim da ga politi~kim sredstvima elimini{em. A to ne zna~i da mrzim svakog pripadnika stranke u kojoj je moj politi~ki protivnik i da `elim wega kao ~oveka da uni{tim. To treba jasno da se razlu~i u politi~koj sferi. To vam je kao u kwi`evnosti kod pisaca pamfleta, pamflet je borbeni esej. Pisac pamfleta uvek mrzi onoga protiv koga pi{e. A da normalnom ~oveku koji pi{e pamflet ka`ete evo ti pi{toq ubi toga, lak{e ti je da ga ubije{ nego da pi{e{ beskrajno tekstove o wemu i protiv wega, on bi odbio, je li tako, ako je normalan. Zna~i, tu treba imati jedan diferenciran, jasan pristup. Mr`wa kao emocija je pogubna i treba je eliminisati. Svaki ~ovek koji se bavi politikom treba, pre svega, da u sebi savlada svaki element mr`we ako se slu~ajno pojavi. Voditeq: Meni je drago da ~ujem, sla`em se, ali, gospodine [e{eq, ka`ete mi politi~ari moramo biti stalo`eni, najstalo`eniji. Svi smo mi iz ove agresije i ovog natovskog zlo~ina iza{li pomalo druga~iji, osetqiviji. Niste li ipak, verujem vam da ste svi na politi~koj sceni poku{ali da budete stalo`eni, ali niste li ipak vi politi~ari lo{ primer. Znate, vas optu`uju da ste na konferenciji za {tampu povodom ubistva saveznog ministra Pavla Bulatovi}a zapretili nekim novinarima. Sada opet, druge strane, koje pripadaju opoziciji, maltene javno raspisuju poternicu za visokim predstavnicima dr`avne bezbednosti. Ju~e na RTS-u ministar Vu~i} pomenu primer kolege Borovi}a, odnosno advokata Borovi}a, koji je prebrojavao sudije da li su na listi ili nisu na listi. Pitao ih gde }ete kada mi do|emo na vlast. Ne mo`ete napoqe, ne}ete mo}i ni u Crnu Goru. Dr [e{eq: To je oblik protivpravnog vaninstitucionalnog pritiska na sudije. 450
Voditeq: U redu pojedina~an slu~aj, ali dajte mi ovo... Dr [e{eq: [to se ti~e ove pretwe novinarima. Znate, ja sam to izrekao u vrlo smirenom tonu i bio sam krajwe jasan. Re~ je o izdajni~kim medijima koji su produ`etak ameri~ke obave{tajne slu`be i drugih zapadnih {pijunskih agencija, koje primaju pare od Amerikanaca da rade protiv svoga naroda. Ja sam im otvoreno govorio o wihovoj poziciji i o tome kakva mo`e biti wihova sudbina. Oni su sastavni deo aparata koji ubija na{e qude, politi~are, patriote. Isti su izvori finansirawa ubica ministra Pavla Bulatovi}a, @eqka Ra`natovi}a Arkana, i ovih medija, od istih qudi oni dobijaju pare, iz ameri~kog buyeta. Isti su im kontrolori, isti su im glavni {efovi, isti su oni koji odlu~uju {ta }e ko da radi. Ko }e da ubija pu{kom, ko }e da postavqa bombe, ko }e medijski da deluje. Oni su sastavni deo istog mehanizma – antisrpskog mehanizma. Oni su instrumenti specijalnog rata koji se vodi protiv srpskog naroda i srpske dr`ave. Ja sam im to rekao u lice. I za{to da se uste`em, za{to da im ne ka`em. Voditeq: Ali, vidite, ministar Mati} sino} re~e da je Vuk Dra{kovi} u Istanbulu dobio nalog da se govori o dr`avnom terorizmu i da donese dokaze. O tom dr`avnom terorizmu se stvarno govori i povodom samog termina se raspravqa, da ne govorim o detaqima. Pro~itao sam jedno saop{tewe, vaqda neka podru`nica je rekla ne prekidati {trajk dok se ne demokratizuje Srbija. Gospodine [e{eq, imam li pravo pitam se, s obzirom na vreme u kome `ivimo, da tra`im, vi ste potpredsednik Vlade Republike Srbije, da tra`im malo reda. Nije li mo`da na~in da vi politi~ari te okr{aje, i tu razmenu mi{qewa stavova razmenite u nekim institucijama sistema. Da ne bude medijske halabuke od koje svi pomalo postajemo nervozni, svi postajemo, ~ini mi se, pomalo i `rtve toga. Dr [e{eq: Mi iz vladaju}ih partija bili smo spremni na dijalog i nudili smo taj dijalog u Narodnoj skup{tini, ako se se}ate. Opozicione stranke su to izbegle. Mi, srpski radikali, inicirali smo dijalog i na saveznom nivou, sve opozicione stranke su odbile. Prihvatili su samo na{i koalicioni partneri. A mi i ovako svaki dan vodimo dijalog pa bi bilo besmisleno sada formalno da se na{e delegacije sastaju kada opozicija ne prihvata dijalog. Hteli smo dijalog i oko uslova za savezne izbore. Da vidimo {ta da se dogovorimo, {ta bi trebalo da uradimo da popravimo izborne mehanizme itd. Zna~i, opozicione stranke to ne prihvataju. Ja sam vam ve} rekao da to nije opozicija u pravom smislu re~i. To je strana agentura. To je {pijunska agentura. I zato s wima, u principu, dijalog nije mogu} zbog wihovog stava, a ne zbog na{eg stava. Mi ho}emo politi~ki dijalog, pogotovo mi radikali, mi nikada nismo izbegavali javna su~eqavawa i duele itd. Nikada. O ~emu se ovde radi? Amerikanci imaju ~itave institute koji su zadu`eni za vo|ewe specijalnog psiholo{kog rata i tamo se fabrikuju sve ove floskule, parole itd. Tamo je fabrikovana ta ideja o dr`avnom terorizmu u Srbiji, ona je i teorijski pogre{na. Dr`avni terorizam je terorizam koji jedna dr`ava provodi protiv druge dr`ave. To je definicija u svim uybenicima me|unarodnog javnog prava. Ovde se to pogre{no prime451
wuje. Dra`avni teror provode Amerikanci protiv Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. A ovi srpski izdajnici, {pijunske agenture, poku{avaju to na obrnut na~in da postave. Drugo, oni poku{avaju na{oj vlasti da pripi{u ono {to rade Amerikanci. Tre}e, interesantno je da je Vuk Dra{kovi} prvi put uveo kriminalce u politiku u Srbiji i on je danas o tome govorio. On danas evocira uspomenu na dva poznata beogradska gangstera koji su stradali u me|usobnom obra~unu. Jedan je, dodu{e, poginuo tamo u Gospi}u, a ovaj drugi u wihovom me|usobnom obra~unu. Wih dvojica su se me|usobno sukobili pa jedan stradao u Beogradu. O Gi{ki i Belom je re~. On i daqe ima kriminalce u svojoj strana~koj strukturi, prave mafija{e. Sistem funkcionisawa gradske vlasti je na mafija{kim metodama sazdan. I on dolazi u pravu opasnost onog trenutka kada izgubi tu gradsku vlast jer je preuzeo suvi{e velike obaveze prema tim mafija{ima. A kada krenemo sa istragom svih ovih doga|aja u komunalnim slu`bama, od Javnog saobra}ajnog preduze}a pa daqe, od javnog saobra}aja koji obavqaju privatnici i sli~no, vide}emo koliko je sve mafija{kih klanova u to ume{ano. Kriminalnih, ~istih kriminalaca, gangstera, reketa{a. Voditeq: Gospodine [e{eq, moram vam priznati kao ~oveku, znam da je suvi{e da to tra`im, ne samo od vas nego od bilo koga, s obzirom na ovaj trenutak, ali stvarno znate ne mogu vi{e da slu{am da je moj predsednik ratni zlo~inac zato {to je branio ovu zemqu. Dr [e{eq: A onaj ko je bombardovao na{u zemqu on nije ratni zlo~inac. Voditeq: Da je kriv {to su oteli Krajinu, {to u Republici Srpskoj izabranog predsednika smewuje nekakav stranac. Dr [e{eq: Okupacioni gautlajter... Voditeq: Jeste, {to na Kosovu svaki dan rade ono {to rade, a samo zlo rade, {to je u Crnoj Gori gospodine [e{eq mleko 38 dinara. Dr [e{eq: Zelena salata je 70 dinara. Voditeq: Ovo mleko od 38 me boli, deca su u pitawu. Isto tako ne mogu da slu{am vi{e ni to, govorim iz li~nog ugla, nemojte mi zameriti, ni to kriminalna, kriminalci. Da osmislim pitawe, ja ne krijem da sam ~ovek koji podr`ava svaku politiku koja brani ovu zemqu, koja je obnavqa, i koja se bori da povratimo sve ono {to nam ote{e. Mislim da mo`emo da se razlikujemo, odnosno vi politi~ari kao politi~ari, a mi ostali qudi da se razlikujemo i u mi{qewu i pona{awu, ali se bojim, pla{im se Boga, molim da ne po~nemo da se mrzimo. Mo`ete li nam pomo}i i sa pozicije predsednika druge stranke po ja~ini u pralmentu Republike Srbije. Dr [e{eq: Ja mislim da u narodu te mr`we nema. U narodu ima mnogo nevoqa, te{ko se `ivi, zaista se te{ko `ivi, ogromna ve}ina stanovni{tva te{ko `ivi, ali ube|en sam da mr`we nema. Ja se prili~no slobodno kre}em beogradskim ulicama, ja tu mr`wu ne prime}ujem. Voditeq: Ali, postoje stravi~ne podele, nikada nisu bile ovakve. Da}u vam jedan primer gospodine [e{eq, vama je svakako poznato da je nezavisno udru`ewe novinara Srbije pokrenulo celu akciju da bojkotuje vas... 452
Dr [e{eq: Ali, {to se pozivate na te {pijunske organizacije... Voditeq: Ali govorim sada... Dr [e{eq: Nema tu podela. Voditeq: Prisutni su, prisutni su... Dr [e{eq: Oni su prisutni, ali to je ta marginalna grupa. Voditeq: Oni postoje niko ih nije ugasio. Dr [e{eq: Na osnovu marginalnih grupa ne mogu se izvla~iti op{ti zakqu~ci. Voditeq: Sla`em se. Dr [e{eq: Na{ je ciq da te marginalne grupe nestanu. Mi smo napravili spisak wih i obavezali smo sve ~lanove Srpske radikalne stranke da urade sve {to je u wihovoj mo}i da ti mediji nestanu sa srpske politi~ke scene. Voditeq: Nadam se na zakonit na~in. Dr [e{eq: Sve {to radimo, mi, srpski radikali, radimo na zakonit na~in. Voditeq: Ali, vidite gospodine [e{eq, vama je to poznato, ta podela na zavisne i nezavisne, ja mislim da je nikada nisam komentarisao, ali televizija Palma je prva privatna televizija u Srbiji. Dr [e{eq: Ali besmislena je podela na nezavisne i zavisne. Voditeq: Sigurno. Dr [e{eq: Postoji samo podela na dr`avne i privatne i ni{ta vi{e. Voditeq: Tako je. Ali, pored toga {to je prva privatna televizija, ovo je televizija koja je jedina frekvenciju na kojoj radi ostvarila u sudskom postupku. Ta podela na medije koji pripadaju vlasti i opoziciji za Palmu prestaje. Svi su ipak dobili od vlasti frekvencije na regularan na~in, pretpostavqam, a mi smo morali sudom. Danas sam do`iveo da neki mediji u programu ne objave da ste vi gost. To me je povredilo moram da vam priznam. A jo{ me vi{e povre|uje to {to je podela uzela tolikog maha. Evidentno je da je va{a emisija Radikalski talasi postigla izuzetan uspeh. Naravno, nije moje da ulazim u interes drugih stranaka treba li wima takva emisije i treba li im na Palmi. Ali, ~iwenica je da to koriste da nas opet dele i nas koji za podele nismo, i zarad javnosti ho}u da ka`em nema opozicionog politi~ara koji nije bio pozvan, svi su odbili da do|u. ^ini mi se da prestaje i normalan na~in komunikacije gospodine [e{eq, a pla{im se prekida komunikacija. Pri~ao sam vam emotivan sam stvarno i to je iskrena emocija. Dr [e{eq: O kakvoj komunikaciji govorite? Voditeq: Sa gledaocima, sa narodom. Dr [e{eq: Ja mislim da komunikacije ima. Voditeq: Znate, ako se svako zatabori u svoj medij ni{ta nismo postigli, treba razgovarati, pa makar vi i{li u Crnu Goru da razgovarate. Dr [e{eq: Ja mislim da ta komunikacija sa narodom postoji, vi{e ili mawe izra`ena u pojedina~nim slu~ajevima. Ja mogu da po|em od svog primera. Pro{le godina sam imao skoro 50 emisija na raznim lokalnim televizijama i uvek su te emisije ovakog karaktera, odgovaram na sva pitawa. I uvek ka`em voditequ pre po~etka emisije da nema cenzure. Pretpro453
{le godine sam imao 111 emisija, u predizbornoj kampawi 1997. godine preko 200, ne znam ni ta~an broj. Ove godine sam malo to smawio zbog nekih drugih obaveza, ali ~im krene predizborna kampawa maksimalno }u to intenzivirati. Drugo, kre}emo se kroz narod, `ivimo `ivotom naroda. Ja `ivim u Batajnici, u prigradskom nasequ. @ivim `ivotom svih qudi Batajnice. Sve ono {to wihov `ivot optere}uje optere}uje i moj. Naravno, ja imam dve privilegije kao ~ovek vlasti, jedna privilegija mi je slu`beni automobil i voza~, a druga privilegija mi je mobilni telefon od Vlade Srbije. To su dve prili~no zna~ajne privilegije, ali ako ih gledate sa nekog {ireg aspekta ne zna~e mnogo. Sve ostalo mi je kao i kod drugih qudi u tom kraju gde ja `ivim. Tako i svi ostali na{i aktivisti. Tre}e, ja vam ve} rekoh, prirodan je proces da ovi izdajnici nestanu sa politi~ke scene. I ne treba da se `estite zbog sada{weg wihovog pona{awa, ovolike wihove mr`we, bujice neartikulisanih napada. Normalno je da opozicija napada vlast, da kritikuje vlast itd. Normalno je da opozicija i te{kim re~ima ide protiv vlasti. Ali ovakvo sejawe mr`we, la`i i kleveta pokazuje u kolikom su oni strahu, u kolikoj su neizvesnosti, koliko su oni sami svesni da nemaju podr{ku naroda. Dr`ali bi oni ve} i taj protestni miting da se ne boje narodnog neodazivawa. Daqe, me|u wima tiwa mr`wa, surevwivost, nikada se oni ne mogu dogovoriti ni oko ~ega. \in|i} i Dra{kovi} su jednom udru`ili snage pa osvojili vlast u Beogradu, koliko im je to trajalo? Tri meseca nisu do~ekali pa su se grdno posva|ali, toliko se sukobili da su jedan drugog smewivali, izbacivali iz vlasti itd. Zna~i, nije problem u na{im me|usobnim korelacijama, problem je u wima. Ne mo`e neko ko je izdajnik, ko je strani pla}enik da bude ~ovek u pravom smislu re~i. Dijalog je mogu} samo me|u qudima. Nije mogu} dijalog izme|u ~oveka i ne~oveka. Ne~ovek je i kamen, ne~ovek je i cigla, ne~ovek je i balvan itd. Ne~ovek je, na kraju krajeva, izdajnik svoga naroda. Vi mo`ete imati vi{e po{tovawa prema kamenu, prema cigli, prema balvanu nego prema izdajniku. Voditeq: Danas smo imali opet, kao posledwih mesec i po dana, malih tehni~kih pote{ko}a, ali to }emo vrlo brzo definitivno ukloniti, kada je u pitawu prijem slike, pa zbog toga nisam pratio dana{wa politi~ka zbivawa. ^ujem da su bila burna. Zna~i, nisam izvorno pratio, s tim {to imam obave{tewe da ste vi na konferenciji za {tampu bili optimista, izneli neke optimisti~ne podatke. Dr [e{eq: Nisam bio preterani optimista. Ja mislim da imamo razloga za umereni optimizam. Svi na{i izdajnici, svi na{i neprijateqi su smatrali da ove zime ne}emo imati struje, da }emo se smrzavati, da }emo `iveti u mraku Voditeq: Imali smo je vi{e nego Francuska, redovnije snabdevawe. Dr [e{eq: Imali smo je vi{e nego pro{le godine, nego pre bombardovawa. I nismo imali nijedno zna~ajnije iskqu~ewe. Voditeq: Ta~no. Dr [e{eq: Imali smo problema u elektroprivredi pa smo hitro reagovali. Po~ela su iskqu~ewa, smenili smo direktora, situacija se popra454
vila. I sada smo nau~ili kako da radimo i u drugim javnim preduze}ima. Ne dao Bog naftnoj industriji da nestane nafte, upozirili smo ih. Bilo je na nekim pumpama nesta{ice nafte i benzina, vi{e na Beopetrolovim nego na Jugopetrolovim, mislim uglavnom na Beopetrolovim, pa smo ih upozorili. Vlada je u~inila sve {to je naftna industrija tra`ila da bi snabdevawe bilo normalno. Sve smo u~inili. I sada mora biti nafte i benzina ina~e idemo na smene rukovodilaca. Nema milosti. Vi{e nikada ne smemo dozvoliti ono {to nam je radilo Javno preduze}e “Srbija{ume” sa ogrevnim drvetom, kada smo propisali da se bonovi mogu koristiti za pla}awe elektri~ne energije, za ugaq i za ogrevno drvo. Sa elektri~nom energijom je sve bilo u radu, sa ugqem je bilo problema, a sa ogrevnim drvetom Javno preduze}e “Srbija{ume” je potpuno zakazalo. Poku{ali su da neko drvo koje nije za ogrev ponude za te bonove. To vi{e ne smemo nikada dozvoliti. Zna~i, moramo poja~ati disciplinu u javnim preduze}ima i konkretnu odgovornost tra`iti od svakog funkcionera, od svakog direktora za onaj deo posla za koji je on zadu`en. Vidite, mi nismo imali poskupqewa struje, mi smo sada tek povisili cenu za 9,5%. Imali smo pro{log leta isto 9,5% i posledwe je bilo 1998. godine, opet negde, da li je avgust ili septembar, 9,5%. Imamo najjeftiniju struju na svetu. Mi imamo pet puta jeftiniju struju nego u Republici Srpskoj, pet puta jeftiniju. Mi i daqe vodimo politiku jeftine struje. A {to je potrebno elektroprivredi, Vlada Srbije nabavqa. Ne ba{ u nekim optimalnim koli~inama, ali onoliko koliko je dovoqno uspeli smo. Uspeli smo da i naftnu industriju, ne ba{ u potpunosti, renoviramo, ali da je osposobimo da prera|uje doma}u naftu i naftu iz uvoza. Bez obzira na sva stra{na razarawa. To je ono {to uliva realni neki optimizam. Sada smo preduzeli mere da zadovoqimo sve potrebe u ve{ta~kom |ubrivu. Ima i tu problema. Znate, desi se da potpi{emo sporazum sa nekom firmom o nabavci i distribuciji |ubriva, a onda ona posle tri sata tra`i pove}awe cene 30%. Navikli se, ostalo im iz nekog drugog sistema pona{awa. Onda smo rekli, vi{e ne dolazi u obzir da rade taj posao sa vladom. Mi moramo ove godine obezbediti jeftino |ubrivo u dovoqnim koli~inama za seqake. I mi smo zao{trili tu odgovornost i resornog ministarstva i firmi koje su ukqu~ene u taj posao. I proizvo|a~a i distributera itd. Negde u sistemu jo{ ima problema, jo{ ima starog na~ina pona{awa. Kod distribucije, na primer, goriva za poqoprivrednike, deo goriva ode na crno tr`i{te zbog razlike u ceni. Sada te razlike nema pa ta pojava nije toliko upe~atqiva. Imamo slu~ajeve da isplatimo premiju, na primer proizvi|a~ima {e}erne repe, isplatimo preko {e}erana koje su uzele repu na preradu, a one to ne proslede seqacima poqoprivrednicima. Imamo slu~aj kod otkupa mleka, dajemo premije na sve koli~ine proizvedenog mleka, i to ide preko odre|enih mlekara. I neke od wih zadr`e taj novac, ne isplate ga blagovremeno. Tu moramo biti mnogo rigorozniji u provo|ewu discipline. Kada to postignemo ima}emo osetno mawe problema nego {to ih danas imamo. Idemo daqe, naru~ivali smo proizvodwu poqoprivrednih ma{ina i pla}ali je, kreditirali je. Neke fabrike su ispunile ono {to je ugovoreno, neke nisu, neke samo 50%. Tu moramo biti nemilosrdni. Ne mo`e da se 455
desi da mi od jedne fabrike naru~imo tu i tu proizvodwu, damo novac, ona nije u stawu da isporu~i, a direktor ostane na svojoj funkciji. Najmawe {to tu treba uraditi jeste da se otarasimo takvog direktora. I nema milosti. Koliko imamo direktora koji su navikli kada dobiju kredit od dr`ave da ga ne vrate. Setite se, kredite iz fonda za razvoj Srbije mnogi jo{ nisu vratili. I tu moramo da zao{trimo pitawe. Mo`da firma zaista ne mo`e da vrati, onda treba oterati tog direktora koji je kriv {to firma ne mo`e da vrati. Ne}emo mi firmu da uni{timo, ali {ta }e nam onda taj direktor kad preuzetu obavezu nije ispunio. Tra`imo drugog koji }e slede}u obavezu biti u stawu da ispuni. A onaj ko nas je jednom slagao, obmanuo, prevario, nemamo vi{e u wega poverewe. Zna~i, moramo malo da prodrmamo stvari u sistemu i onda }e jo{ boqe i uspe{nije da nam krene. Mo`e se postaviti pitawe {to nismo na vreme krenuli. Kada je formirana ova Vlada mi smo re{avali jedan po jedan problem, i da nije bilo bombardovawa mi bismo krenuli sa ovim javnim radovima, ali bi nam po~etna pozicija bila mnogo boqa nego sada. Ne bi popravqali poru{eno nego bi i{li daqe u razvoj. Voditeq: Gospodine [e{eq, pri~amo ve} dugo, nadam se da se niste umorili. Hvala vam na vremenu i razgovoru i do|ite nam opet. Dr [e{eq: Zna~i, vi ste se umorili. Voditeq: Pa vremena su takva. Dr [e{eq: [alim se, naravno, hvala vam na gostoprimstvu i uvek }u se odazvati kada me pozovete. Voditeq: Jo{ jednom hvala i na vremenu i na razgovoru. Po{tovani gledaoci, bio je ovo Dijalog u kome je gost bio dr Vojislav [e{eq, potpredsednik vlade Republike Srbije. Posle svega mogu samo da vas zamolim volite i verujte u sebe, u sve nas i Boga, jer vaqa nam do pobede sa istinom i ka istini. Do slede}eg ~etvrtka, do novog Dijaloga, `elim vam laku no} ube|en da }e brzo do}i trenutak kada }u mo}i da vam po`elim i prijatno.
XIX PETOKOLONA[I POBEGLI S MEGDANA Radio-t televizija Srbije “Otvoreni studio”, 12. april 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Ovo je kontakt emisija Radio-televizije Srbije, Otvoreni studio. Na{i gosti su ve~eras Nikola [ainovi}, Socijalisti~ka partija Srbije; Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka, i Milovan Boji} Jugoslovenska levica. Na{a ideja je bila da se u ovoj emisiji na|u i Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove, i Zoran \in|i}, predsednik Demokratske stranke. Vuk Dra{kovi} nije prihvatio poziv u emisiju, te smo smatrali da je uputno da i gospodinu Vuku Dra{kovi}u i gospodinu Zoranu \in|i}u poziv za u~estvovawe u emisiju uputimo nekom drugom prilikom. 456
Tema ve~era{we emisije je peta kolona. Pre nego {to postavim pitawa na{im gostima, da se obratim vama dragi gledaoci. Telefon za va{e kontakte je 324-5533, {to zna~i da mo`ete postavqati pitawa na{im gostima i u~estvovati aktivno u ovoj emisiji. I kona~no, pre prvog pitawa peta kolona, da poku{amo malo, ako gosti dozvole, da istorijski lociramo ovaj termin, ukratko u dve tri re~enice. Peta kolona je termin i pokret koji poti~e jo{ iz stare Rusije, ali se vi{e o wemu govori negde od 30-tih godina, kada je ovaj pokret i oja~ao. Preciznije od 1936. godine, zna~i, vezuje se za gra|anski rat u [paniji, kada je Franko sa svojim generalima krenuo prema Madridu, a u Madridu je ~ekala peta kolona. Naravno, peta kolona se pomiwe i u Drugom svetskom ratu, znamo da je usta{ki pokret pru`ao pomo} petoj koloni, pa, na`alost, ni do dana{wih dana nije izgubila zna~aj. Dakle, pitawe za na{e goste ve~eras, u skladu sa temom, {ta je to danas peta kolona? Mr [ainovi}: Pre nego {to pre|emo na temu ja mislim, zbog gledalaca i zbog ostalih u~esnika, trebalo bi se kratko osvrnuti na to za{to nisu do{la i druga dva u~esnika, jer bi, o~igledno, dobili {ire odgovore na ova pitawa i neposredno bi se na{li o~i u o~i. Mislim da je to u skladu sa praksom ovih stranaka i wihovih lidera u smislu prvo zameni tezu, pa onda napadni. Tako imamo veliku galamu o slobodi medija, o javnoj re~i, onda do|e momenat da se razgovara na tim istim medijima a wih ovde nema. To je jedan segment prakse i odgovara mu potpuno i naziv ove emisije, jer se ti~e jugoslovenske krize i odnosa prema sopstvenom narodu i sopstvenoj dr`avi. Dr [e{eq: Ja bih nekoliko re~i po tom pitawu. Mislim da je veoma dobro zami{qena ova emisija i mislim da bi trebalo emisije ovakvog karaktera da se dr`e ~e{}e i da dolazi do dijaloga izme|u vladaju}ih i opozicionih stranaka, relevantnih politi~kih partija pred naj{irim mogu}im auditorijumom. Pred celim narodom na{e zemqe. Pokazalo se da zapravo opozicione stranke ne `ele dijalog. Mo`da im je smetala tema. Mo`da su se prepoznali u temi. Evo da im ponudimo neka oni sami izaberu temu pa neka se jave dr`avnoj televiziji, mi smo spremni za taj dijalog nekom drugom prilikom. Dakle, o bilo kojoj temi, ~ak bi to mo`da trebalo da bude i ~e{}a praksa na televiziji. Pre nekoliko godina smo imali takvu praksu. Ovog puta Dra{kovi} je izbegao, izgleda da je \in|i} bio voqan da do|e, ali da je do{ao sam \in|i} {ta bi to zna~ilo da nekako nas trojica ispadamo kao neki koji ugwetavaju tog jadnog, nesre}nog, usamqenog \in|i}a pred kamerama. Mislim da bi trebalo da se odazovu obojica, da vodimo razgovor i da ka`u jedan i drugi i nas trojica pred narodom sve {to imamo o odre|enim pitawima i da te politi~ke rasprave artikuli{emo na jedan civilizovan na~in. Snagom argumenata da vodimo politi~ku borbu, a ne nekim te{kim kvalifikacijama, la`ima, klevetama kojima su skloni, pogotovo Dra{kovi}, u politi~kom `ivotu. A onda kada treba da se izjasni, da se doka`e, da obrazlo`i to svoje, on jednostavno be`i sa popri{ta. Ube|en sam da Dra{kovi} jednostavno nije smeo ve~eras da se suo~i pred narodom Srbije sa svojim politi~kim oponentima. I da je na taj na457
~in pokvario ovu na{u emisiju. Naravno, mi }emo emisiju dr`ati, mi }emo imati o ~emu da razgovaramo i bez wega i \in|i}a, ali pokvario je ono {to je eventualno `elela da ~uje srpska javnost ve~eras i na osnovu ~ega bi neke svoje sudove, neke svoje stavove zauzimali. Dr Boji}: Ja se pridru`ujem ovakvim stavovima i zaista izra`avam iskreno `aqewe {to ve~eras nema ovde dvojice drugih sagovornika iz nekoliko razloga. Pre svega, ova emisija ima dubokog smisla i zna~aja s obzirom na sve {to nam se de{ava proteklu deceniju, a pogotovo posledwih godina. Sa druge strane, na{i gledaoci bi, zbog o~igledno vrlo interesantne teme, ve~eras imali priliku, da su oni tu, da i u`ivo li~no, konkretno i primerom budu suo~eni sa ~iwenicama i zbivawima koja se ti~u ove teme, koja je {iroko interesantna ka`em za sve gra|ane ove zemqe. Pridru`ujem se, tako|e, oceni da bi bilo nekorektno i van granica fer pleja da smo nas trojica razgovarali u jednom neravnopravnom duelu sa gospodinom \in|i}em. A pozvali smo obojicu zato {to su se ujedinili, uparili su se dakle, pa neka ih ovde sa nama da konkretno, jasno i glasno pred gra|anima i celim na{im gledali{tem govorimo o ovoj interesantnoj temi, ali sla`em se i sa svim ostalim temama. Zato mislim da je korektno da ve~eras odavde wima uputimo otvoren poziv za razgovor. Ako treba i na nekom drugom mestu o temama koje oni budu izabrali. Svaki odgovorni funkcioner i svaki odgovorni ~ovek ove zemqe treba da udovoqi takvim zahtevima i ja sam za tako ne{to uvek spreman. Voditeq: Dakle, poziv ostaje otvoren, da svedemo ovu malu digresiju od teme. A da je tema zaista zanimqiva, dokazuje jedan ogroman set pitawa koji sti`e od jutros, koliko sam obave{tena, i ja }u, po{to mi je to obaveza, jo{ jednom pomenuti broj telefona na{im gledaocima koji mo`da nisu stigli danas da upute pitawe, to je 3245-533 otvoreni studio, mi smo tu, a nadam se i na{i gosti na raspolagawu za odgovore. Dakle, jo{ jednom pitawe posle ponovog uvoda istorijskog locirawa pete kolone. [ta je danas peta kolona? Mr [ainovi}: Ja bih, pre svega, locirao me|unarodno okru`ewe. Posledwih desetak godina u svetu se doga|aju ogromne promene. Promenio se odnos me|u ekonomskim blokovima, vojnim silama, i doga|a se jedna ogromna ekspanzija jedne sile, jednog bloka, de fakto. Doga|a se posle onih mirnih godina posle rata, doga|a se nakon ru{ewa helsin{kih tvorevina i nakon ru{ewa mirovnih institucija posle Drugog svetskog rata, ili ako ne ru{ewa, onda bar radikalnog naru{avawa. Zna~i, niti su Ujediwene nacije ono {to su bile, niti je helsin{ka poveqa ostala ~itava, niti je OEBS smi{qen kao mirovna institucija u Evropi, u kojoj se odlu~uje samo konsenzusom. U osnovnoj poveqi pi{e da su granice nepovredive, da su svi efekti i povodi za Drugi svetski rat izbrisani. E ta ekspanzija se ipak odvija i ako pogledamo od Nema~ke, koja se jedina ujedinila, pa skroz na istok, daleko do Kazahstana, onda se sve drugo podelilo. Iznutra se mrvi, i mrvi se, pre svega, delovawem unutra{wih snaga. Zna~i, ho}u da ka`em peta kolona na ra~un sopstvenih zemaqa i sop458
stvenih dr`ava je postala vrlo {irok pojam i vrlo je razu|ena, a veliki protivni~ki strateg ra~una na takvu pe{adiju unutar zemaqa da re{ava wihove ciqeve. Dakle, za ra~un ekspanzije jedne velike sile i wene dominacije, koja ima etikete globalizacija, demokratizacija itd. Etikete su, naravno, samo spoqna pojava. Dakle, peta kolona danas je direktno u funkciji ekspanzije jedne velike sile, koju ona naziva globalizmom. Voditeq: Dakle, nema planetarnih sela i op{te harmonije kako bi hteli da nam predstave. Mr [ainovi}: Da, to su pri~e za malu decu iz 70-tih godina. Voditeq: Gospodine [e{eq izvolite. Dr [e{eq: Na{a zemqa se ve} punih 10 godina nalazi u opsadnom stawu. Ali, nastojawa da se razbije Jugoslavija datiraju od samog nastanka jugoslovenske dr`ave. Jugoslavija je nastala posle Prvog svetskog rata i na taj na~in pomrsila ra~une mnogim susednim silama. I Vatikan, posle Kominterna, krenuli su sa organizovanom akcijom u ciqu wenog rastakawa, razbijawa. Osnove za razbijawe Jugoslavije, koje se desilo po~etkom 90tih godina, postavqene su odmah nakon Drugog svetskog rata wenom federalizacijom i izmi{qawem novih nacija. Sistemski uslovi su stvoreni. Uslovi ustavno-pravnog karaktera, pre svega, ali i op{ta politi~ka atmosfera i{la je u tom pravcu. A signal za razbijawe Jugoslavije dat je u trenutku ru{ewa berlinskog zida. Postavqa se odmah pitawe koji je interes Amerikanaca i NATO-a da se uni{ti jugoslovenska dr`ava. Pre svega zbog srpskog faktora. U wihovim o~ima Srbi su tradicionalni ruski saveznici na Balkanu i zbog toga moraju biti politi~ki, vojno i ekonomski uni{teni, zbog toga se Srbija mora svesti na {to mawu teritoriju. I oni su odmah krenuli u tom pravcu. Doveli do otcepqewa Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i nisu se zaustavili. Taj projekat je bio jasan ve} negde 1991, 1992. godine, kristalno ~ist pred nama. Koji su daqi ciqevi? Otcepqewe Kosova i Metohije, otcepqewe Crne Gore, otcepqewe Vojvodine, otcepqewe Ra{ke oblasti tzv. Sanyaka i razbijawe ostatka Srbije. Nije slu~ajno {to se u posledwe vreme pojavila teza o potrebi da se Srbija regionalizuje, da se zapravo podeli u {est regionalnih jedinica, koje bi imale atribute dr`ave. Imale bi svoju skup{tinu, svoju vladu itd. A mi znamo kada jednom po~ne taj proces unutra{weg rastakawa da onda tu nema kraja. Amerikanci `ele da u trenutku kada se eventualno Rusija oporavi nema neko sna`no upori{te na Balkanu, da celi srpski narod bude odba~en od mora i da bude tako slab i jadan da ne mo`e predstavqati nikakav ozbiqan politi~ki i vojni faktor. Amerikanci svim silama nastoje da to urade. Sva sredstva koriste, od otvorene agresije koju smo iskusili pro{le godine, prethodno je iskusila Republika Srpska, do ekonomskih sankcija, pritisaka. Ali i anga`ovawem svojih {pijunskih filijala u samoj Srbiji. Za{to oni najvi{e pa`we poklawaju anga`ovawu svojih {pijunskih filijala, instrumentalizaciji nekih politi~kih stranaka, udru`ewa gra459
|ana, medija itd. Zato {to je to najjeftiniji na~in ako se poka`e da je uspe{an. Najjeftinija avionska bomba, vo|ena bomba ili raketa, ko{ta najmawe milion dolara, a oni za pet-{est miliona dolara, ili deset, ili petnaest, ili dvadeset anga`uju ~itavu bulumentu izdajnika koji obavqaju te wihove poslove i nekada mo`da postignu efikasnije rezultate nego {to se postignu bombardovawem. To je su{tina. Da bi postigli u{tede u svojim nastojawima oni se oslawaju na te unutra{we subverzivne faktore. Peta kolona su, u trenutku dok je zemqa u opsadnom stawu, svi izdjanici na{eg naroda koji poma`u srpskim neprijateqima. Svi su oni peta kolona. Kao {to je to bilo u vreme Franka. Franko je nadirao kopnenim trupama iz ~etiri pravca, zajedno sa svojim fa{isti~kim saveznicima Nemcima i Italijanima, a u Madridu je imao svoje qude koji su iznutra podrivali odbranu i olak{ali wegovim trupama da postignu svoje ciqeve. Ciq pete kolone u Srbiji je danas da olak{a ameri~ka nastojawa i ostvarewe ameri~kih ciqeva. I pokazalo se koji su to ciqevi. Jedan od tih petokolona{a, Milan Pani}, u trenutku je bio neoprezan i saop{tio u Budimpe{ti, ra~unaju}i da to ne}e do}i do srpske javnosti, da }e Vojvodina mnogo lak{e do}i do Evropske unije sa Ma|arskom nego sa Srbijom. Dakle, lobirao je da se Vojvodina odvoji od Srbije, da se na neki na~in udru`i sa Ma|arskom i da se tako uputi prema Evropskoj uniji. Nedavno je u Rumuniji i Ma|arskoj projektovana ta podela Srbije na {est regiona. U tome su u~estvovale i ove izdajni~ke opozicione politi~ke partije proameri~kog karaktera i predstavnici vlada nekih susednih dr`ava. Tu je projektovana podela Srbije na Vojvodinu, podru~je Beograda, [umadiju, ju`ni deo Srbije sa sredi{tem u Ni{u, i Ra{ku oblast, odnosno Sanyak kako je nazivaju, i kao {esti region Kosovo i Metohiju. Oni bi Srbiju prvo federalizovali, a posle, kada se stvore takve regionalne ili federalne jedinice, nema nikakvih te{ko}a da se ona potpuno razbije. Voditeq: Gospodine Boji}u, evo ovo je dobra teza, mislim da treba da se vratimo na wu, deqewe Srbije na regione i podsticawe te sumwe i nespokoja, sumwi u suverenitet itd. To, dakle, mo`e da bude drugo pitawe, a vas molim da zatvorimo krug sa ovim prvim. Dr Boji}: Gospodin [ainovi} i gospodin [e{eq su prili~no razradili ovu tezu i osvrnuli sa na wenu prakti~nu primewivost na na{u teritoriju, na na{u zemqu. Dakle, moglo bi se re}i da se vremena mewaju, ali delovawe pete kolone ostaje isto. Odnosno sada se samo mewaju forme i razli~iti oblici. Peta kolona je rasturila i ovu Jugoslaviju od 1941. do 1990. godine. Radila je to preko Bundes banke, preko ogromnih nov~anih sredstava, naoru`avawa, nametawa Mesi}a i niz drugih formi i oblika svoga delovawa. Peta kolona danas je ~inila i ~ini sve da ovu Jugoslaviju dovr{i. Po{to to nije uspelo bombardovawem, onda su oni prethodnica zavr{etka rasturawa i ove Jugoslavije. Zato su svoje aktivnosti intenzivirali na ovom prostoru. Li~no mislim da je cela pri~a, nakon svega {to nam se de{avalo, {to vi{e to podvesti pod mu~nu, jadnu i te{ku re~, koja se gotovo zgadila svakom gra|aninu ove zemqe zbog velike zloupotrebe, pod demokratiju, peto460
kolona{ko delovawe podvesti pod demokratske institucije, dati mu demokratski kostim. A onda iza toga dovr{avati ono {to u inostranstvu na{i ko~enogi}i odu, zacrtaju i ostvare taj svoj zadatak. Mislim da ima sijaset primera takvog delovawa i mislim da svi takvi treba da budu razgoli}eni i da ih na{i gra|ani znaju. Zato je zaista ve~eras malo nezgodno da i bez prakti~nih primera, prakti~ne pokazanosti sve to ovde na licu mesta ka`emo. Ali verujem da }emo kroz pitawa na{ih gra|ana, mislim gledalaca, imati priliku da o tome govorimo. Voditeq: Mislim da je pored ovoga {to smo rekli i {to smo, po{tovani gledaoci, ~uli od na{ih gostiju, nezaobilazno podse}awe na bombardovawe i, naravno, na posledice bombardovawa, i budu}i da ja radim u mediju, verovatno i na neprimeren na~in izve{tavawa koji ste svakako i vi zapazili tim podovom, a dozvoli}ete mi samo da vam saop{tim, verovatno ste ~uli tu vest u me|uvremenu. Danas je stigla vest da su mo}ni ameri~ki mediji CNN i, mislim dr`avni radio, u toku bombardovawa Jugoslavije imali vojne specijalce za psiholo{ki rat u svojim redakcijama. Oni su se, {to se mene ti~e, slabo odbranili time {to su rekli da su oni bili volonteri, da nisu u~estvovali u ure|iva~koj politici itd. Ali, dovodi li to u sumwu, kako bih rekla, status tih visokoprofesionalnih, mo}nih, mo`da i najmo}nijih medija, CNN-a i dr`avnog radija, posle ovakvih informacija. Izviwavam se {to sam po~ela sa medijima kada je re~ o bombardovawu, ali mislim da je to isprepletano. Mr [ainovi}: Ja bih rekao, prvo, sve je isprepletano zato {to su to sve instrumenti jedne iste strategije. Jedna velika sila se bavi osvajawem sveta jer je neravnote`a u wenu korist i ona, o~igledno, ne `eli da propusti posledwu istorijsku priliku. U funkciju osvajawa sveta stavqa sve `ivo, ni{ta nije sveto. Mediji su jedan od va`nih elemenata te iste borbe i tog istog osvajawa. Ali, ja bih se vratio, pomenuli ste bombardovawe, za momenat, na kosovsku krizu i kosovske doga|aje ceo niz godina unazad, jer je, navodno, to bio povod za bombardovawe. Navodno ka`em. Kosovska kriza je duga i stara, imala je razli~ite pojave u na{oj istoriji, secesionisti~ki pokret na Kosovu nije nov i nije od ju~e, ali ni{ta se zna~ajno na Kosovu ne bi desilo da nije napravqena napoqu i ovde uvezena {iptarska peta kolona, tzv. OVK, opremqena, naoru`ana, obu~ena od nema~ke obave{tajne slu`be, organizovana uz finansijske transfere preko [vajcarske, putevima preko Italije i Albanije uba~ena na Kosovo. Dobijana je pe{adija o kojoj sam malopre govorio za novu krizu. To je jedna peta kolona. Druga, ako se sada dr`imo Kosova, sa rastojawa od tih dana do dana{weg dana, danas se iz ove aktuelne pete kolone, koja ovde fali za stolom, izvesna Rada Trajkovi} pojavila i bila ju~e na sednici Ta~ijevog i Ku{nerovog saveta. Ona koja ne predstavqa ni svoju porodicu, koju je iselila sa Kosova, ona tamo sedi a veliki mediji, velike sile ka`u predstavnici srpskog naroda sede sa me|unarodnom zajednicom. Niti su to predstavnici srpskog naroda, niti je to me|unarodna zajednica, ali je dovoqno da postoji, na wega se nalepi etiketa predstavni461
ci srpskog naroda, i evo peta kolona funkcioni{e direktno pred na{im o~ima, razbija istorijske interese, obezvre|uje ogromne `rtve koje se danas doga|aju. Obezvre|uje to da se psi na Srbe pu{taju na Kosovu i Metohiji. Peta kolona je oli~ena u takvim primerima. Dok u Ni{u, evo i pre neki dan, eksplodira kasetna bomba, ni{ki gradona~elnik {eta po Evropi navodno tra`e}i nekakvu pomo} za Ni{. Tamo, naravno, u Evropi to uop{te nije tema. Evropski re`imi se pred sopstvenim javnim mwewem brane za agresiju nad Jugoslavijom i treba im neki Srbin da potpi{e tu menicu. Ne mo`e Nemac Nemcu da opravda bombardovawe Jugoslavije, mora neki Srbin to da potpi{e i evo na tom primeru tako funkcioni{e peta kolona. I ja bih, da ne uzimam mnogo vremena kolegama, ali mislim da mi dugujemo gledaocima da sa mnogo takvih konkretnih primera objasnimo da je pona{awe pete kolone u uslovima kada je zemqa napadnuta, po `ivot, i po naciju, i po dr`avu opasna radwa. Voditeq: Gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Ja mislim da treba da identifikujemo ko je peta kolona u na{im uslovima i kojim se metodama slu`i. Peta kolona su svi oni koji primaju novac iz inostranstva za svoje politi~ko delovawe. Dakle, to su razne politi~ke partije, ima ih 20, mo`da 25 itd. Partije koje mogu cele stati u jedan kombi, ali svojim mno{tvom one treba da glume neku ve}u politi~ku mo}, snagu itd. Nedavno smo imali priliku da vidimo, da li je to ANEM-ova mre`a ili tako ne{to, emisija je bila na Studiju B, Bojana Leki} koja rukovodi tom mre`om priznala je da primaju novac iz inostranstva, ali je rekla da su to donacije vladinih i nevladinih organizacija. [ta to zna~i donacije? To zna~i, {pijuni su svoje plate po~eli da nazivaju donacijama. To je plata za konkretan rad. Rad protiv svog naroda i protiv svoje zemqe. Niko nije lud da uzalud daje pare. Onaj ko daje pare ima neki ciq. Ima neki interes. I o~ekuje da mu taj interes bude zadovoqen. Kako? Rasturawem Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Jo{ u vreme dok je hladni rat bio u jeku, krajem 50-tih godina, ameri~ki geostrateg Lidel Hart je objavio kwigu Strategija posebnog nastupawa. U woj je razjasnio neke elemente na kojima }e se posle bazirati sve teorije specijalnog psiholo{kog rata koje su dosegle ~udovi{ne razmere 60-tih i 70-tih godina. Pokazalo se, u teoriji dokazano, a u praksi posle provedeno, da je mnogo jeftinije postizati neke svoje politi~ke, ~ak i vojne rezultate, subverzivnom delatno{}u u redovima svoje `rtve, nego i}i sa otvorenom ofanzivom, sa otvorenom agresijom, upotrebom kopnenih jedinica, avijacije i sli~no. U na{em slu~aju taj psiholo{ki rat je, pre svega, sejawe la`i, neistina ili poluistina. Nedavno smo mogli da gledamo raskolni~kog vladiku Artemija Radosavqevi}a kako je na Studiju B izjavio da je srpsko dr`avno rukovodstvo krivo zbog bombardovawa. Tako je, tim re~ima, izjavio. Evo, optu`uju i re`im i dr`avnu televiziju ovi izdajnici petokolona{i da smo mi krivi {to su poginule va{e kolege u zgradi dr`avne televizije. 462
Kada je bombardovana zgrada {esnaest qudi je poginulo. Mene su te no}i probudili, spavao sam kod ku}e u Batajnici, i do{ao sam na lice mesta. U zgradi se zatekla majka ministra informisawa Aleksandra Vu~i}a, va{a koleginica Angelina Vu~i}. Zatekao sam Branku ^uqi}, zatekao sam jo{ mnoge poznate qude. Zna~i, da smo znali da }e biti bombadovani, pa vaqda bi ministar prvo svoju majku spasao. Vidite kakvim se la`ima slu`e. A onda jadnu majku jednog va{eg poginulog kolege, koja u svom tom bolu i svom tom jadu ne zna vi{e {ta }e od sebe, verovatno sada sama `ivi, instrumentalizuju i sada se ona pojavquje na Studiju B i optu`uje ili vlast u Srbiji ili dr`avnu televiziju, kao da smo mi te bombe bacili. Kao da smo mi lansirali tomahavke. Kako smo mi mogli da zaustavimo te tomahavke? Mnoge smo zaustavili, ali mnoge nismo mogli. Mnoge su promakle na{oj protivvazdu{noj odbrani. Ali da smo znali, nismo znali. Jer bismo onda obavestili qude, qudi bi se sklawali. Kad god smo ne{to nazirali sklonili bismo, ovo je bio presedan. Nigde se u svetu ranije nije desilo ne{to sli~no, od Drugog svetskog rata naovamo, to je presedan. U Drugom svetskom ratu je bilo i toga mnogo, od Drugog svetskog rata naovamo to je presedan da se prilikom agresije ga|aju civilni, iskqu~ivo civilni ciqevi u centru grada. Nemate nijedan primer da je televizija ga|ana u nekoj dr`avi u slu~aju takve vojne intervencije. Ovo je, dakle, ne{to {to se prvi put desilo u svetu. I sada krivica treba da se pripi{e nama. Krivica za mnoge stvari koje nam se de{avaju da se pripi{e `rtvi, a ne onome ko je agresor, ne onome ko je yelat, ne onome ko proizvodi stra{ne uslove `ivota, ekonomsku krizu produbqivawem sankcija i sli~no. U na{im uslovima petokolona{i o~ekuju da ih Amerikanci dovedu na vlast. To je wihov osnovni motiv. Drugi motiv je konkretan novac koji dobijaju i ~esto se posva|aju oko tog novca. Ti stalni raskoli u opozicionim strankama su, pre svega, zasnovani na podelama novca pa se cepaju. Odvoji se Bati} od Ko{tunice, pa sada Demohri{}anska stranka. Pa se od \in|i}a odvajaju mnogi. Pa se sve druge cepaju, Gra|anski savez se cepao pa se izdvojio Kora}. Za{to? Zato {to su Amerikanci navikli da pla}aju jednom iz stranke, onome ko je predsednik, ko je glavni, a oni oko wega su nezadovoqni na~inom kako on deli novac. Amerikanci su ~esto razo~arani jer gro tog novca ne ide u one namene za koje ga oni ispla}uju, nego se deli, ide u privatne yepove. Ali oni koji su nezadovoqni onda formiraju svoju stranku da ne bi bili drugi, tre}i ili ~etvrti u redu kada se novac deli nego da budu prvi, da budu ravnopravni partneri u podelama. To su razlozi za{to mi danas imamo tih 20 ili 30 proameri~kih stranaka u Srbiji koje glume da su ozbiqne politi~ke partije, a nisu ni po ~emu. Van kruga dvojke u Beogradu ogroman broj wih nema nikakve ni odbore ni uticaj u narodu ni bilo {ta drugo. I ono {to bi u ovom slu~aju bilo va`no da se ka`e, to je da su Amerikanci kroz taj specijalni psiholo{ki rat uspeli da zavrbuju mnoge medije u na{oj zemqi, da sami neke stvore i osnuju, finansiraju mnoge od wih, pokrivaju im sve mogu}e tro{kove i oni posluju bez ikakve ekonomske ra~unice. Ne mo`e danas da posluje nekom ekonomskom ra~unicom, recimo, Anemova mre`a, ne mo`e bilo ko od wih. A gde je ameri~ka ra~unica? 463
Konkretna ameri~ka ra~unica je da se promeni vlast u Srbiji, jer mi }emo zahtevati da se isplati ratna {teta. I Amerikanci }e jednog dana morati da je plate. Oni o~ekuju ako se obori vlast u Srbiji i dovedu izdajni~ke stranke, da }e do}i do povla~ewa bilo kakvog potra`ivawa, odustajawa od potra`ivawa, da }e za neke sitne, bedne pare koje }e potrpati u svoje yepove, vlast odustati od bilo kakvog terawa odgovornosti za ovu agresiju koja nas je sna{la, a koja je bila direktno kr{ewe me|unarodnog javnog prava i ni~im se ne mo`e opravdati. Dr Boji}: Mislim da je to ta~no, da wih pla}aju Amerika i drugi centri mo}i da ne vide na{u obnovu i zato je oni i pre}utkuju. Zato, nakon godinu dana od NATO bombardovawa zemqe, ne pomiwu nijedan obnovqeni most, nijedan deo na{e infrastrukture, a evo zavr{ava se prva faza obnove zemqe. Voze se oni tim mostovima, prelaze ih, znaju oni da su od karata i papira, oduvao bi ih vetar. Mo`da bi ih odnela neka mawa detonacija kakve se koriste u posledwe vreme. Oni su jednostavno pla}eni da ne vide. Niko nije toliko slep kao onaj ko ne `eli i ne sme da vidi. Ciq toga da ne vide na{u obnovu je da zaba{kare i prikriju ogromna razarawa koja je NATO po~inio u na{oj zemqi. Pravda je spora, ali je dosti`na. Ponekad spava, ali nikada ne umire. Sti}i }e i one koji su poru{ili Jugoslaviju. Ali, pre nego {to se pre|e u genezu i strukturu delovawa pete kolone, treba na{im gledaocima lepo i jasno objasniti da poku{aj porobqavawa Jugoslavije nije zavr{en. Zavr{ena je samo prva faza, to su brutalna agresija i bombardovawe. Druga faza je u toku. Da smo prihvatili sve u Rambujeu i Parizu oni bi danas nesmetano ulazili i izlazili iz ove zemqe, razarali wene resurse, bili nedostupni inspekcijama, carinama, da`binama, taksama. Ovde bi neometano mogli da logoruju, kampuju. Mo`ete misliti kakvu bi pru`ili logistiku svojim izdancima i patuqcima koji se ovde razvijaju i mno`e kao bakterije, {to kroz politi~ke stranke, {to kroz razli~ite nevladine institucije. Mo`ete misliti u tim kampovima koje organizuje inostranstvo koliko bi bilo po`eqnije i masovnije da ih imaju ovde, mo`da bi \in|i} nau~io da vozi apa~i, recimo. Mo`da bi mogli da primewuju taj prostor i za boqu strategiju delovawa na porobqavawu Jugoslavije. Amerikanci i wihovi pomaga~i, kao predvodnici pete kolone, a peta kolona su dakle svi oni koji danas poma`u ubicama na{e dece i na{eg naroda, mogli bi da dovr{e ono {to im nije pro{lo Rambujeom i Parizom i pokore ovu zemqu. Zna~i da ih jednostavno smestimo u kotar gde im je mesto. Amerikanci za wihove predvodnike biraju najve}e kriminalce. [to je ve}i dosije to je boqi wihov agent. [to je dosije plastificiraniji sa podacima i karakteristikama, to ga boqe dr`i pod kontrolom. Jer za svaki ulo`eni novac treba dati adekvatan rezultat. Nema naglabawa, dogovarawa, formirawa redosleda u~esnika rada, mora se skupiti odre|ena koli~ina kriti~ne mase da oni vide da ne{to rade. I zato su to tolike muke sa ovim mitingom. Novac ako je dat, on je dat ciqano, i on mora da ima svoje opravdawe. Najte`e je biti zavisan od novca. A {to se ti~e pomo}i, tu se ne}e pretrgnuti. Molim vas, evo re}i }u vam sada jedan konkretan primer. Dele bra{no od 23. 10. 1939. godine. 464
Dr [e{eq: U Crnoj Gori. Dr Boji}: I Republici Srpskoj. Ovo nisu izmi{qeni qudi, ovi qudi imaju ogromne tegobe sa gastroinfrastrukturnim traktom i bolestima drugih organa. Nas su kritikovali isti ti petokolona{i da smo uvezli neispravne kineske lekove. Danas su wihove apoteke pune kineskih lekova, jer iz ove zemqe, u kojoj je pakao, nikako da se prestane sa finansijskim arterijama drugim pukotinama i transakcijama da napunimo wihove prodavnice i bra{nom, i uqem, i lekovima itd. I od tih otrovnih lekova niko tamo ne umire, jedino mo`da ako Dodik popije koju kapsulu mo`da po`uti. Mo`da bi mu ta boja bila i prirodna. Mr [ainovi}: Ja bih, ako dozvolite, skrenuo pa`wu na jednu ~iwenicu da ne bi ostali ili da ne bi bio neko u zabludi da je ovo samo na{a specifi~nost i unutra{wa stvar. Rekao bih kakav je odnos velikog sponzora prema petoj koloni, onoga koji ih anga`uje. Ima jedna gr~ka poslovica koja ka`e: svi vole {pijuna`u, ali niko ne voli {pijune. Vidite gde je danas Gorba~ov. Uradio veliki zadatak i nestao sa politi~ke scene. Da do|emo malo bli`e. Gde je danas Biqana Plav{i}. Ona je jednog momenta odigrala ulogu za Amerikance da se razbije jedinstvo Republike Srpske, kada je tu ulogu uradila danas je nigde nema. Isti ti sponzori prete Hagom. Ista sudbina ~eka i sve one koji u istorijskom trenutku, za ra~un neprijateqa, ~ine istorijsku nesre}u sopstvenom narodu. To narod vidi, ne pra{ta i kad oluja pro|e onda ka`wava. Jedino {to su, naravno, `ivotne cene u me|uvremenu u`asne. Zato istorijska pouka iz vremena koje je iza nas ne mo`e da se zaboravi. Sponzor je tako nemilosrdan prema onima koje anga`uje, pla}a, pa kada pla}a ima pravo da ih iskoristi, upotrebi, odbaci. To se mo`e videti i sa pripremom ovog mitinga. Miting je nalo`en kada je sve ve} drugo propalo, on je nalo`en, mora se izvesti. Oni koji su dobili novac i zadatak, to moraju da realizuju. A po{to veliki sponzor vidi da je to nedovoqno, on baca u igru i sve drugo {to je tako|e anga`ovao. Sino} je bio napad bombom na prostorije SPS na Vra~aru. Jutros, u zoru, policija je uhpasila, videli ste danas na televiziji, nekolicinu, trojicu vaqda, sa oru`jem i municijom koji su o~igledno trebali da ovde naprave neko krvoproli}e, da bude velika gomila nesre}e, da bi veliki sponzor jo{ vi{e mogao da optu`i ovu zemqu. Dakle, ni izbliza se ne radi o politici, radi se o osvaja~kom pohodu na ovu zemqu za ~iji ra~un neko dozvoqava sebi da radi. To treba ovde pred gledaocima, pred ovim milionskim auditorijumom, otvoreno re}i. Voditeq: Evo, izvolite ako nismo dovr{ili ovu temu, pa budu}i da imamo dosta pitawa ili... Dr [e{eq: Ja bih samo nekoliko re~i o propagandnim naporima pete kolone Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijaldemokratije, Socijaldemokratske unije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i ko zna kako se ve} zovu. Oni kritikuju vlast. Svaka opozicija treba da kritikuje vlast. Nijedna vlast nije savr{ena, svaka vlast ima dovoqno gre{aka da se mo`e danono}no kritikovati. Na{a vlast 465
nije savr{ena, i na{a vlast ima gre{aka. Ali, mislim da smo posledwih nekoliko godina pokazali da smo u stawu maksimalne napore da ulo`imo, da pru`imo konkretne rezultate. Mi smo skoro sve obnovili {to je u bombardovawu uni{teno. A {teta od sto milijardi dolara nam je nanesena. Pre svega infrastrukturne objekte, fabrike, fabrike rade, Zastava radi, proizvodi. Radnici primaju plate. Slabe plate, dodu{e, ali primaju. [ta petokolona{ka proameri~ka opozicija obe}ava. Obe}avaju med i mleko kad oni do|u na vlast. A gde su argumenti za to. Evo, petokolona{i su na vlasti u Bugarskoj. U Bugarskoj se danas gore `ivi nego u Srbiji, a Bugarska nije bombardovana. Petokolona{i su na vlasti u Rumuniji, u Rumuniji se `ivi gore nego u na{oj zemqi, a Rumunija nije bombardovana. Iz Bugarske i Rumunije dolaze sezonski radnici, nekada sa fakultetskim obrazovawem, da rade na na{im poqima, da beru kukuruz, da okopavaju itd. Zna~i, Amerikanci nigde nisu hteli da pomognu zaista da se neka zemqa oslobodi bede i siroma{tva. Do{ao je ovaj biv{i ameri~ki otpravnik poslova iz Beograda za ambasadora u Bugarsku. Pitali ga bugarski novinari kada }e Amerika da da neku ozbiqniju, konkretniju pomo}. A on im odgovara, vi Bugari ne biste znali {ta da radite kada biste dobili mnogo novca, ne treba vama davati mnogo novca. Tako, cini~no do kraja, otvoreno i brutalno saspe im istinu u lice. To bi se desilo i ovde. Amerika sada ula`e godi{we 100 miliona dolara u petu kolonu, u izdajni~ke politi~ke partije, u izdajni~ke medije, u izdajni~ka udru`ewa gra|ana i u teroristi~ke akcije da ne bi posle davala milijarde. Ne `rtvuje sada ona sto miliona dolara da bi posle davala pet, {est milijardi, ili dve tri milijarde. Nego da posle vi{e ne bi davala ni{ta da posao zavr{i. Drugo, kako narod mo`e da veruje toj petoj koloni, imamo iskustva kako oni vladaju u Beogradu. Kako vladaju u mnogim drugim op{tinama u Srbiji. Prvo, kako se lako me|usobno posva|aju oko kriminala, oko podele plena. Na{e tri stranke formirale su Vladu pre dve godine, mi se jo{ nikada nismo posva|ali oko bilo kakve podele plena, niti smo imali bilo kakvu aferu, finansijsku malverzaciju ili bilo {ta drugo. Ni{ta nije bilo. A stranke su ideolo{ki jednostavno suprotstavqene. Desni~arska stranka, to je Srpska radikalna, i dve levi~arske stranke. A oni su svi ideolo{ki krajwe bliski, oni su isti. Kqu~no pitawe je, a kada su tako isti {to nisu u jednoj partiji. Ima li ideolo{ke razlike me|u wima, nema. Ima samo interesne razlike {to Dra{kovi} ne da prvenstvo \in|i}u jer `eli on najvi{e da krade. [to \in|i} ne podnosi da Dra{kovi} najvi{e krade, da sam krade i da cela wegova porodica i tazbina kradu, nego bi i on malo da krade. To je jedina podela me|u wima. Beograd su u crno zavili. Kukaju svaki dan, ne daje im Republi~ka vlada novac od takse 3%. Ne dajemo im jer mi nismo prihvatili program kori{}ewa i oni ka`u ne funkcioni{e ovo, ne funkcioni{e ono. Nije ta taksa od 3% da bi funkcionisale redovne gradske slu`be, nego da bi se i{lo u potpuno nove investicije. Tako je zakonom propisana taksa. I ne damo im, dakle, da se oni razme}u parama i da tro{e na budala{tine. Tra`imo jedan ozbiqan program u skladu sa zakonom koji bi se bazirao na najneophodnijim investicijama. 466
Ni{ta nisu uradili za ove nepune ~etiri godine od kako su na vlasti. Pro{lo je ve} vi{e od tri godine. Nigde ni{ta nisu uradili. A kako onda sutra mogu da donesu neki napredak Srbiji. Evo imali su priliku da se doka`u. Mnogo su, mnogo gori od prethodne vlasti. A kritikuju prethodnu vlast. A ko je tu vlast ~inio? Neboj{a ^ovi}, sve {to je lo{e vezano za tu vlast, vezano je za wegovo ime. Sve. On je ~ovek afera i zbog toga je morao da ode. Sada je on, koji je ranije bio vezan za afere, opozicionar, sada on napada vlast. Vidite kakvi su to qudi, kakav je to moralni sklop. Neko ve~e biv{i general Vuk Obradovi}, penzionisani {ta li je, demantuje da je Lazara Stojanovi}a strpao u zatvor. A danas je “Danas” bio prisiqen da objavi pismo Stojanovi}eve porodice u kome se ponavqa, ja sam i ranije to ~itao, u Republici Neboj{e Popova je to objavqeno, da je li~no Vuk Obradovi}, kao kapetan prve klase, oficir za bezbednost, pozvao na razgovor Lazara Stojanovi}a, i ovaj mu se malo otvorio u tom razgovoru. On je to iskoristio da ga strpa u zatvor. I sada taj ~ovek, koji je za verbalni delikt svog vojnika strpao u zatvor, koji je mo`da ne{to slobodnije rekao, nego {to se ina~e smelo u ono vreme, sada }e on da donosi Srbiji demokratiju. Pogledajte sve ostale, pogledajte Dra{kovi}a. Kakva je wegova uloga bila svojevremeno, posle 68. godine. [ta je on radio, kako je on napadao sve slobodnomisle}e intelektualce u ovoj zemqi. Pogledajte i ove druge, svako za sobom ima ne{to. Otac @arka Kora}a bio je policijski dou{nik na univerzitetu. Pribli`io se, po zadatku, praksisovcima, {pijunirao ih, praksisovci oterani sa Filizofskog fakulteta samo on ostao, a glumio da je najradikalniji me|u wima. [ta je radio otac Gorana Svilanovi}a. Sara|ivao sa {iptarskom separatisti~kom mafijom jo{ 60-tih, 70-tih godina. Podsticao iseqavawe Srba sa Kosova i Metohije. A sada je wegov sin demokrata, on `eli Srbiju da demokratizuje. Dajte ne~im konkretnim da nas ubede u to. Za{to najve}a bagra, za{to najve}i moralni {qam da glumi demokrati~nost ovde i gde je ta demokrati~nost. U ~emu? Tamo gde do|u na vlast sve pokrado{e. Sve odneso{e. Sve nestade. Evo, ~etiri puta skupqe nabavqaju prehrambene namirnice za de~ije vrti}e u Beogradu nego {to su normalne cene u samouslugama. Imamo dokaze, imamo papire. Danas na Studiju B demantuju, ka`u ne{to su ve}e cene, ali to je prvoklasna roba. Kada se ide na ve}e nabavke onda tu nisu maloprodajne cene, onda su to cene za nabavke na veliko, ~ak li{ene i poreza, trebale bi da budu dvostruko mawe nego {to su u samouslugama i za najkvalitetniju robu. Voditeq: Gledaoci pitaju za{to petokolona{i ne odgovaraju za posledice i kada }e odgovarati. Dr Boji}: Ja bih dovr{io ovo pitawe, pa }emo onda pitawa na{ih gledalaca. Hteo bih da ka`em da je sasvim jasno da ono {to nije zavr{eno u akutnoj fazi porobqavawa sada se de{ava na delu, i upravo su takvi akteri po svim segmentima koji postoje. Dakle, petokolona{i se neve{to koriste sa nekoliko termina, ili nekoliko pitawa koja su ovih dana toliko frekventno izlagana. Ja bih hteo o wima da ka`em par re~i. 467
Pre svega to je op{ta galama. Galama i nervoza zbog isteklih rokova, slabo obavqenog posla. Velika neve{tina u wenoj interpretaciji. Najve}i glasnogovornik u ovom momentu je \in|i}. Princip je, ako ja pla~em, pla~e Srbija. Ja bojkotujem, ali Srbija ne bojkotuje. Ja pozivam na generalni {trajk, ali Srbija ne {trajkuje. I ja be`im iz Srbije, ali Srbija ne pobe`e. Dakle, ako strelac proma{i metu pa hajde jednom, ali deset puta, onda je red da tra`i razloge za svoj proma{aj u sebi. On ga nalazi uvek u drugom, jer treba da sa~uva svoju finansijsku vezu sa nalogodavcima. @ao mi je {to nije ve~eras ovde zajedno sa gospodinom Dra{kovi}em da mu pri~am kako je izgledalo bombardovawe u Ni{u, i kako jedna `ena kojoj su amputirali nogu nakon tog brutalnog bombardovawa, pquje urednika, wegovog nema~kog kolegu, iz nema~ke televizije. Zna~i galama. Druga stvar je promena. Pa molim vas, recite mi ijedno dru{tvo na kugli zemaqskoj koje je izlo`eno tolikim dinami~nim promenama koliko je na{e. Maknimo sada raspad zemqe, promenu politi~kog sistema, rat, sankcije. Pa nama je svaki sat, svaki dan, svaka nedeqa promena. Mi smo onog nesretnog kriminalca i lopova Pani}a zaboravili kada je bio predsednik Savezne vlade. Kao da je bio pre Hrista. Nama se doga|aji re|aju muwevitom brzinom za razliku od jedne u~male, mo~varne, nefluidne vremenske situacije kakva je danas u Velikoj Britaniji, Belgiji i drugim zemqama, pa i zemqama iz NATO, osim samog NATO bombardovawa i velike koli~ine la`i koju su upotrebili protiv ove zemqe. Zna~i, mi smo u stalnim promenama. Mi smo se na buku navikli. Nama ti{ina gotovo da pri~iwava smetwu. Slede}a stvar je demokratija. Ja sam rekao to je re~enica mu~enica. Ali je i tu jedna stvar koja nikako ne mo`e da ide jedna sa drugom. Recimo, gospodin Dra{kovi} se zala`e za monarhiju, a ho}e demokratiju. Pa to nekako ne ide jedno sa drugim. [to Francuzi ne ukinu predsedni~ki sistem pa se vrate na monarhiju. [to bi mi 50 godina trajawa na{e Republike zamenili da vra}amo kraqa. [to bi se mi vratili gu{~ijem peru i fijakeru ako mo`emo avionom. Slede}a stvar je to okru`ewe. Malo~as je gospodin [e{eq govorio, pa tamo gde su se te promene desile, tamo gde se izvr{ilo pribli`avawe {to partnerstvu za mir, {to samom NATO-u {ta se sa wima de{ava i kakav je wihov standard. Gde su ma|arske fabrike? [ta je sa bugarskom i rumunskom poqoprivredom. ^uli ste, desetine hiqada rumunskih zemqoradnika dolazi kod na{ih seqaka da rade pod dnevnicom. Mo`ete misliti kakva je wih muka naterala, kada pod tepihom bombi dolaze da zarade dnevnicu kod srpskog seqaka. Nije srpski seqak oti{ao da zara|uje negde drugde, nego oni dolaze kod wega. Rekao sam, oni su strahovito pogo|eni, a mi ne mo`emo odr`ati stabilnost na{eg tr`i{ta koliko oni svojim organizacijama rade da izvuku iz ove zemqe, iz ove nedemokratske nazovi zemqe, sve ono {to se zove hrana. Vidite hrane je dovoqno. Svuda u okolini je mawe ili je mnogo skupqa. EPS su kritikovali i govorili da ne}emo imati struje. Pro|osmo zimu, ostasmo za wom. Raste industrijska proizvodwa. Treba nas kritikovati, gre{imo. Pa ko radi taj i gre{i. Jedino je bezgre{na srpska opozicija koja nikada ni{ta nije uradila. 468
Ka`u da treba da imamo ve}e plate. Tu se ni{ta ne razlikujemo. I mi se zala`emo za ve}e plate, ali moramo stvoriti materijalnu supstancu odakle }emo ih deliti. Ne}emo da idemo u hiperinflaciju pa da imamo dva dolara plate. Oni bi `eleli i haos i nered. E pa ne mo`e. Priroritet prioriteta je takav, a najve}i prioritet je odbrana zemqe. I mislim da na{i gra|ani to vrlo dobro znaju. Ali, da pod formom te{kog `ivota, koji je prirodan, i ja se ~udim kako uop{te izdr`avamo, verujemo da }emo promeniti situaciju time {to }emo dovesti marionetsku vlast, koja }e Kejfor povu}i da mirno do|e iz Pri{tine u Beograd i izvr{i porobqavawe ove zemqe. Besmisleno je. Dva bombardovawa u tako kratkom vremenu su nemogu}a. Problem Kosova je pod ingerencijom Saveta bezbednosti pa je sada drugo bombardovawe gotovo nemogu}e. E zato te wihove puzavice, te wihove lijane, ta lamutina u Srbiji treba da malo nabuja i jednostavno ona preuzme sve. To je naravno, nemogu}e. Voditeq: Na sre}u, ima i kod nas i u svetu, {to se pokazalo, puno qudi koji su se digli da podele sudbinu sa nama i da nas podr`e. Da ne bih ja opet utr~avala sa pitawima, ako nismo priveli ovu temu kraju da ne ostanemo du`ni gledaocima Dr [e{eq: Ja bih jo{ jedno pitawe, pitawe mo`da nije lo{e, da jo{ jedan krug napravimo po pitawu terorizma. Ja bih tu nekoliko re~enica rekao. Mislim da je u sklopu sa ovim i da je veoma, veoma va`no. Voditeq: Va`i, ja vas molim... Dr [e{eq: Dakle, petokolona{ko delovawe je i teroristi~ko delovawe. Ono nije samo psiholo{ko i propagandno. Mada se neke teroristi~ke akcije izvode iskqu~ivo da bi se postigli psiholo{ko-propagandni efekti, ali ne uvek. Mi smo imali slu~ajeve i ~istog terorizma. Terorizma koji je sra~unat na ubijawe visokih dr`avnih funkcionera. Posledwe takvo ubistvo je bilo ubistvo saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Sve indicije govore da je ubistvo organizovano iz inostranstva. Ja se nadam da }e na{a policija uspeti da razre{i taj slu~aj. Imali smo slu~aj ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana, koje ima izrazito politi~ku konotaciju. Za{to. Zato {to je vezano za wegovo u~e{}e u ratu u borbi za Srpsku Krajinu i za Republiku Srpsku. I na svu sre}u, tu je istraga pokazala veoma dobre rezultate i mislim da }e to pitawe biti do kraja razja{weno. [ta sada rade Amerikanci – uklawaju tragove. Pobi{e neke qude koji su direktno bili ume{ani u atentat i Lainovi}a Dugog iz Novog Sada, i ovog ]andu, i ovog Batu Prolaju, Mirka Bosanca itd. Za{to? Policija jo{ nije uspela da doka`e wihovu ume{anost, neki od wih su saslu{avani i }utali su, nisu ni{ta priznali, policija jo{ nije imala dokaze. A ovi su ih preventivno likvidirali. Vidite {ta se desilo kada je ubijen Arkan. Po`urio je Srpski pokret obnove i mnoge druge opozicione stranke da to pripi{u re`imu. Kao mi smo to organizovali. A onda su za}utali. [ta se sada ispostavilo – me|u ume{anim u Arkanovo ubistvo ima najvi{e ~lanova Srpskog pokreta obnove. Wihovi sokolovi, ]anda je bio komandant ovih wihovih sokolova. 469
Kao nekada Gi{ka Srpske garde. Za{to su to formirali? Da kriminalce ubijaju po Srbiji, pa tu je i neki Skole Uskokovi}, taj vaqda jo{ nije ubijen itd. To je ~isti terorizam. Sada }ute i Dra{kovi} i wegova supruga. A izjavqivali su, evo, re`im ubio Arkana. A {to bi re`im ubijao Arkana. I {to bi re`im ubijao bilo koga drugog. Ko nam god smeta na taj na~in {to kr{i zakon imaju sudovi, sudovi to re{avaju. Optu`uju nas da smo ubili ]uruviju. A {to bi mi ubijali ]uruviju, {to je nama smetao ]uruvija. Onoliko koliko nam je smetao kr{e}i zakon to pitawe je re{eno kroz sudove. On je preko svojih novina kr{io zakon {ire}i la`i, neistine, dezinformacije itd. [to bi on nama smetao. Smetao je nekom drugom. Smetao je onome sa kim je ulazio u kriminalne poslove. Ili je bio pogodan ameri~kim obave{tajnim agencijama, po{to vi{e nije bio upotrebqiv u propagandno-psiholo{kom ratu protiv Srbije, on se likvidira i to se pripi{e re`imu. Sutra }e mo`da uraditi to sa nekim drugim koji im vi{e ne treba, koji je iskori{}en, odba~en kao isce|en limun poput Aleksandra Tijani}a i sli~nih. [ta }e, to su qudi za jednokratnu upotrebu, poput toalet papira. [ta }e Amerikancima Norijega. Kada im je Norijega zavr{io posao u Panami, onda su ga uhapsili i odveli u Ameriku da robija. Da bi }utao u ameri~kom zatvoru. [ta }e sutra Amerikancima Milo \ukanovi} ako se slu~ajno otcepi Crna Gora. Ostanak u Jugoslaviji ~uva glavu Milu \ukanovi}u. Dok je Crna Gora u Jugoslaviji bar je siguran da ga ne}e Italijani strpati u zatvor. Sutra, ako bi se otcepila Crna Gora, {to bi on wima vi{e trebao na ~elu te Crne Gore. Do{ao bi neko jo{ pogodniji, a wega otpi{u. Sada }e u Republici Srpskoj da otpi{u Dodika. Dodik je svoje zavr{io, maksimum su iz wega iscedili, vi{e im ne treba. Sada }e lansirati novog. Mi ve} znamo koga }e lansirati. Vide}ete, za koji dan ve} }e ta akcija krenuti. Voditeq: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Tako vam je ovde kod ove izdajni~ke opozicije. Nisu oni wima za dugoro~nu upotrebu. Oni su wima za pojedine poslove i kada to zavr{e dolazi neko drugi. Voditeq: Ja se izviwavam, ima dosta pitawa, koja zapravo ukqu~uju to o ~emu pri~ate. Jedno od pitawa, {ta misle gosti i gospodin Vojislav [e{eq o petoj koloni iz Crne Gore? Zatim, pitawe za gospodu Boji}a i [ainovi}a, za{to Amerikanci, pogotovo Olbrajtova, toliko `estoko `ele da skinu vlast i predsednika Milo{evi}a. Da li je to mogu}e, ako ga je na{ narod izabrao, pita Qiqana Nikoli} iz Leskovca. Pitawa poku{avam tematski da slo`im. Dr [e{eq: To je ve} mnogo pitawa. Voditeq: Ovo je zapravo jedno pitawe a dva na{a gledaoca, sli~no pitawe postavio je i Qubi{a Cvetkovi} koji je dao i adresu Borivoja Stevanovi}a, Beograd, ~ak je dao i mobilni telefon, i ka`e mo`emo li mi da odgovorimo, odnosno na{i gosti za{to nas Zapad optu`uje, za{to zavodi sankcije, za{to tra`i promene. Da li bi drugi da su na vlasti umesto na{e vlasti rekli izvolite vlast a mi idemo u Hag. Da li je to sve mogu}e i kako vi to obja{wavate. Gospodine [ainovi}u. 470
Mr [ainovi}: Ja bih samo dodao, u odgovoru na ova pitawa, da velika sila koja se bavi osvajawem jednog dela sveta ima razra|enu strukturu koja se ne vidi iz prve. Ono {to se iz prve vidi to je demokratski upakovana forma. A iz druge nastupaju Vokeri, Gelbardi, koji organizuju pete kolone, koji sa wima rade i zavr{e posao, sele se u druge delove sveta. Voker je kod nas do{ao iz Kolumbije. Znamo koliko je dugo trajao rat u Kolumbiji. Glebard je sa na{eg prostora danas ambasador u Indoneziji. Znate vaqda {ta se tamo danas odvija. Zna~i, o tome se radi. A oni koji poku{aju da o~uvaju svoju zemqu u pravcima stupawa velike sile, oni su protivnik. Pojedina~ni protivnik. Kada se dugo opire postaje globalni protivnik velike sile koja nije uspela da na ovom prostoru realizuje ciqeve napredovawa prema Rusiji, poistove}ivawe boje, smrvqene boje jugoisto~ne Evrope. U tome je su{tina na{eg otpora i kolonijalizaciji na{e zemqe, a ona, kako da ka`em, lakirovka `eli da to upakuje da su to neki demokratski razlozi zbog ~ega nas neko napada. Kao da su demokratski razlozi za{to su mewani i mrvqeni ju`noameri~ki re`imi, kada je to bilo aktuelno ili dalekoisto~ni re`imi kada je sada to aktuelno. Jednostavno, radi se o strategijskim interesima velike sile na ~ijem smo putu. A, metodi od medijskih do sankcija, do oru`ane intervencije su na raspolagawu velikoj sili, ona se svim tim slu`i. Gledaoci s pravom pitaju za{to to, ~emu, za{to sankcije, za{to ceo taj arsenal. On koristi sili koja trenutno nema adekvatnu protivte`u na raspolagawu, i ona ne preza ni od kakvih nelegalnih mera. Kada o sankcijama govorimo, neke partije koje su petokolona{ke ho}e da naprave sebi marketing od navodnog skidawa sankcija. Da se podsetimo, sankcije su Jugoslaviji skinute 1995. godine, posle Dejtona. Dr [e{eq: A onda su izmislili spoqni okvir sankcija. Mr [ainovi}: Nijedna mera protiv jugoslovenske privrede, ekonomije, preduze}a danas nema nijedno legalno upori{te. Nastranu {to one prethodne nisu bile pravedne, ali su bile done{ene odlukom Saveta bezbednosti, sve ostalo su proizvoqne mere u ciqu brutalnog pritiska na jednu zemqu ne bi li se na{lo upori{te u woj da se, hvataju}i za to, zavr{i posao za stranu silu. Malopre ste po~eli sa jednim pitawem ho}e li da odgovaraju. Ja sam uveren da ho}e. Znate, danas se 110.000 Srba svojim `ivotom bori za opstanak na Kosovu, svakog dana neko nastrada od te brutalne agresije, a onda se javi neko ko u|e u tu okupacionu konstrukciju Ku{nera, ~iji je jedini ciq da stvori nezavisno Kosovo, i zalepi preko svih tih `rtava etiketu Srbi su u{li u Ku{nerov savet. Boga mi, za to mora da se odgovara. Dr Boji}: Ja sam tako|e ube|en, mislim da nema takve podguzne muve u ovoj na{oj dr`avi koja mo`e zaba{kariti wihov zlo~in i nema takvih bolesnika koji misle da }e od ove zemqe napraviti zemqu pr}iju. Mislim da to na{ narod prepoznaje i vidi. Evo, konkretno, da ne idemo daqe od primera Makedonije. Oni su je preorali uzdu` i popreko, jednog jedinog dolara im nisu dali da poprave kasarnu ili kolski ili magistralni put. Prema tome, ima bolesnika koji zaista i misle da to mogu prikriti i mogu pod wihovim okriqem i wihovim ingerencijama do}i na vlast u Srbiji. Sve su bolesti izle~ive, ali nisu i svi bolesnici. 471
Verujem zato da i ovaj moto mitinga za izbore, u stvari je naslov bez naslova. On nema su{tinu. [ta to danas zna~i tra`imo izbore. To isto ko da nam tra`e da danas priznamo da je sreda. Jeste, danas je sreda. Ovo je izborna godina, bi}e izbori. E, sada da vam ka`emo kada }e biti izbori. Pa ne}emo da vam ka`emo. Nijedna od vlada u parlamentarnim i modernim demokratijama, u koje se oni zakliwu, ne raspisuje izbore dok jednostavno sama ne proceni da je najpovoqnij trenutak da to u~ini. Dr [e{eq: A bi}e najkasnije do kraja oktobra. Dr Boji}: A bi}e, evo, najkasnije do kraja oktobra. To je isto kao da im ka`em ovog momenta, recimo da sam guverner, kada }e biti devalvacija. Pa znaju}i wihove marifetluke oni bi odmah to unov~ili, iskoristili opet, na`alost, protiv svoga naroda. Voditeq: A da li je mogu}e, pita gledalac iz Oyaka, pomenuli ste miting, da se 14. aprila na mitingu opozicije pojave Ta~i i Stipe Mesi}? Dr Boji}: Vrlo je mogu}e. Ja o~ekujem wihov dolazak samo kada bi na{i organi reda bili i malo tolerantni da naprave jednu takvu kompletnu fotografiju. Samo da naprave jednu takvu fotografiju molim vas. Pa znate ko je i{ao kod Mesi}a. Pa Mesi} je samo privremeno sklowen od Tu|manove politike da bi i daqe radio na progonu Srba. Oti{li su oni o kojima je gospodin [e{eq malo~as govorio, oti{li su ne samo na inauguraciju, nego na daqe dogovore. Sa ciqem ne samo da se destabilizuje vlast, nego da se i daqe radi na eroziji srpskog kolektivnog opstanka i trajawa na ovom prostoru. Dr [e{eq: Samo da ova dva pitawa ne ostanu bez odgovora. Prvo, {to se ti~e Crne Gore, tamo je peta kolona ve} do{la na vlast. Zna~i, tamo je ve} re`im do kraja instrumentalizovan. Da li je zbog toga boqe gra|anima Crne Gore – nije. Oni formalno imaju ne{to ve}e plate, ali samo oni koji su zaposleni. I oni formalno imaju ne{to ve}e penzije. Me|utim, tamo su cene nekoliko puta ve}e nego u Srbiji. I ko ima koristi, samo uski krug qudi u vrhu re`ima koji su se li~no obogatili. A razara se dru{tveno bi}e Crne Gore i nacionalna svest Crnogoraca, koja je srpska i oduvek srpska i najvi{e srpska. Sada je re`im priznao i tu versku sektu kao legalnu crkvu tzv. crnogorsku pravoslavnu crkvu. To }e i kod nas, kod nas Artemije zajedno sa adventistima kroji planove da se cepa Srbija. Sa ovim, ja sam mislio da ja nazaren a on re~e da je adventista, ovim Draganom Veselinovim. I on ho}e da ka`e da je to sada wegovo versko pravo. Nije to tradicionalna religija. Tradicionalne religije su hri{}anska, pravoslavna, katoli~ka, protestantska, islamska zatim ove tradicionalne indijske i kineske. Ovo su verske sekte. One su dru{tvena bolest a ne religije. Oni i preko tih verskih sekti poku{avaju da nam dru{tvo iznutra rasture. [to se ti~e Milo{evi}a, {ta je ciq ameri~kog poku{aja da se obori Milo{evi}? Da se izazove haos u Srbiji. Oni poku{avaju da personalizuju svoj problem i svoj ciq. Pa se usmere na li~nost, a ra~unaju da }e posledice biti haos. I danas jedna, sutra druga, tre}a li~nost, tome nema kraja sve dok na svim funkcijama vlasti ne budu wihove sluge. Onda se sa wima poigravaju, poni`avaju ih do kraja. 472
Koliko su puta ponizili i Biqanu Plav{i} i Dodika i rasturili Republiku Srpsku, oduzeli joj Br~ko. Izvr{ili reviziju Dejtonskog sporazuma. Nikakvo obe}awe nigde nisu ispunili. Rusiji su obe}ali 24 milijarde dolara, da li se se}ate toga. Ima sedam, osam godina od tada. Ni{ta nisu dali. A iz Rusije su stotine milijarde izvukli. Rusija je opqa~kana. [to bi oni sutra ulagali u na{e fabrike. Ne}e. Pokupova}e fabrike kao u Ma|arskoj pa }e ih zatvoriti ili pretvoriti u skladi{ta. Da bi imali {ire tr`i{te za svoje proizvode. To }e da urade. Mr [ainovi}: Samo da dodam, na ovo pitawe, da li }e do}i Mesi} ili Ta~i. Do}i }e ja mislim, na`alost, ne{to {to je mnogo ru`nije, najavqen je tu`ni vladika Artemije. Dr Boji}: Mo`emo li ih pustiti nekako za tu priliku bezbedno, samo da napravimo fotografiju. Mr [ainovi}: Mo`da i mo`e, ali {ta je najcrwe u tome. Strani vojnici su pucali na Srbe da ih spre~e da srpskom vladiki uru~e peticiju, protestnu peticiju. To je crna peta kolona koja }e do}i ovde da govori u petak. Dr [e{eq: Ovo samo povodom Mesi}a. Nema potrebe da dolazi, oni su ve} bili sa wim. Dra{kovi} je imao sa wim susret i slikao se, bio je direktan televizijski prenos wihovog razgovora. Sada su i{li na poklowewe Mesi}u u Zagreb, ponizili se do kraja. Dr Boji}: Izviwavam se, oko tog putovawa. Sve ove liste o zabrani putovawa i navodno firmi koje rade i posluju sa re`imom, ne prave Amerikanci, to sve prave ovi ovde. Pa {ta bi bilo da ta nedemokratska vlada Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije zabrani wima izlazak iz zemqe. Ili ovim wihovim da dolaze ovde. Kolika je to koli~ina nedemokrati~nosti. A kolika je samo koli~ina u toj halabuci na koju se ponovo vra}am sada za nekakve minorne politi~ke stranke, ne znam koliko imaju ~lanova. Eto, ~ujem, neka Demohri{}anska stranka i sada neki wihov nosati lider ka`e ova Narodna skup{tina je nedemokratska. Ko da smo mi pali s padobrana, sa Marsa direktno u skup{tinske klupe. Vaqda }e biti demokratska kada svaki poslanik bude imao nos koliko on. Sme{no i tragi~no. Dr [e{eq: [ta gospodin Boji} ima protiv velikih noseva? Dr Boji}: Nemam ni{ta, mislim da trebamo... Voditeq: Sti`e pitawe iz Kumanova, {ta mislite {ta bi uradili Dra{kovi} i \in|i} kada bi Amerikanci do{li u Srbiju? Jer, o~igledno, kod Amerikanaca nema demokratije o kojoj se pri~a. Dr Boji}: Pro{li bi kao jednokratna svaka upotreba, sa zavr{enim poslom bira se posle toga novi. Naravno, sva~iji se dosije ~uva i dr`i pod punom kontrolom. Dr [e{eq: Ne vole Amerikanci ni Dra{kovi}a ni \in|i}a. Za Dra{kovi}a znaju da je psihopata i narkoman. I ne mo`e da im slu`i za dugu neku upotrebu. Sada ga koriste samo kao ovna iz anti~kog doba kojim su se probijale gradske zidine. Wegovo je da napravi haos, lom, rusvaj i posle dolaze drugi. Ne vole ni \in|i}a, prvo zato {to je \in|i} nema~ki agent, vezan za nema~ku obave{tajnu slu`bu. Zato {to je \in|i} nekad glumio da je srpski patriota i nacionalista, odlazio na Pale, pekao ovna na ra`wu itd. 473
Dr Boji}: Ali nama \in|i} odgovara. Dr [e{eq: Oni neprekidno tragaju za nekim novim, pa im lansiraju Pani}a. Pa je sada, posle turneje u Budimpe{ti, Pani} vi{e neupotrebqiv. Smi{qaju {ta da rade sa Majklom \or|evi} iz Kalifornije. Verovatno }e wega poku{ati da nametnu. Ili nekog tre}eg, petog, desetog, oni su u neprekidnom tragawu. Hteli su Vesnu Pe{i} da im nametnu za glavnog lidera pa nekako nije i{lo, nisu uspeli. Sada ima mnogo kandidata. Sada to znaju i Vuk Obradovi} i Peri{i}, i Svilanovi} itd. Sada se svi nude za tu ulogu i me|usobno se tuku oko toga. A kada do|u da razgovaraju sa Amerikancima me|usobno se olajavaju. Dr Boji}: Vidite koliko na{ narod prepoznaje poku{aj Pani}a da se kandiduje za predsednika Srbije. Taj biciklista je jednostavno hteo da protr~i kroz na{u politi~ku scenu i zbiqu. Dobro, bicikl jeste neko prevozno sredstvo, ali nije ba{ neko. Zadwi deo tela se vozi a noge idu pe{ke. Gra|ani Srbije su znali da gospodin Pani} ne zna dobro srpski i sa~uvaj bo`e da izaberu predsednika republike koji ne zna srpski. Izabrali su onog koji dobro zna i srpski i engleski. Mr [ainovi}: Rekli ste da je gledalac bio iz Kumanova, ako se ne varam. Voditeq: Jeste. Mr [ainovi}: Kada bi do{li Amerikanci ovde, bilo bi kao u Makedoniji. U Makedoniji jednostavno niko ne zna {ta se u samoj dr`avi doga|a. Ko kroz wu prolazi. Ko ulazi. Ko izlazi. ^ija je vlast. Ko je na koga po~eo da puca. [ta }e opstati od Makedonije posle ovih procesa koji se javaqaju, probugarskih i proalbanski. A politi~ari, javio se Tupurkovski, koga ovde znamo na na{oj sceni, `iveo na izborima i mesec dana posle izbora. Za{to? On je doveden iz Amerike, pomognut u kampawi da dobije kriti~an broj glasova, taman toliko da kada u|e u vladu postavi uslov da se vlada mora formirati od ovih probugarskih stranaka i {iptarskih. Kada su {iptarske i probugarske stranke u{le u vlast, a u{le su da dele Makedoniju, on je glatko izba~en i danas ga nigde nema. Dr Boji}: Ta~no taj yemperkovski, Tupurkovski kako se zove, nagovoren je da prizna Tajvan. Mr [ainovi}: Danas od te dr`ave vi{e niko ne zna {ta }e sutra biti. E o tome se radi, ne radi se o nekim politi~kim, politikantskim i drugim ciqevima. Radi se o opstanku. Voditeq: Mo`da samo da se jo{ nadove`ete, po{to je pitawe Dragana iz Skopqa vezano za ovo o ~emu ste pri~ali, kako da o~istimo NATO zlikovce iz Skopqa, iz Makedonije, mnogo imamo problema sa wima u toj republici. Mr [ainovi}: Prvo, naravno, narod mora da odbrani svoju zemqu, da prvo ne postane kolonija. Antikolonijalni ratovi su vo|eni vekovima kada su zemqe prethodno postale kolonije. Prema tome, istorijsko je pitawe da li u ekspanziji jedne velike sile dozvolite da postanete kolonija. I da se samo osvrnem kratko na ekonomski apsket, niko kolonije ne razvija. Svako kolonije eksploati{e. One su samo to i samo se za te svrhe formiraju. Prema tome, to da }e neko od nas da napravi koloniju pa da nas on474
da usre}i, to se nije desilo od osvajawa Afrike i Amerike. Tako naivnih vi{e nema ni u Zambiji, ni u Ju`noj Americi, nigde pa, ja mislim, nema ni ovde. Voditeq: Ni u bajkama. Pitawe za gospodina [e{eqa, ko je izdao u Srbiji, Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj i na Kosmetu. [ta je sa granicama Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica. Petar Petrovi} iz Beograda. Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }emo mi imati granice na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Kada, to sada ne mogu da vam ka`em, ali uskoro sigurno. Mi smo ve} bili na tim granicama pa je onda Republika Srpska Krajina okupirana. Ko je izdao? Setite se ko je 1991. godine razbijao na{e vojne jedinice u Beogradu i {irom Srbije. Ko je letke delio kroz vojne jedinice i pozivao da se regruti ne odazivaju na mobilizaciju. Setite se ko je, dok je bila kriza u Srpskoj Krajini, razbijao Beograd i ovde izazivao krvoproli}e. Sve je to bilo sinhronizovano. Taj ko je izdao Srpsku Krajinu i ko je prvi tra`io da se Hrvatska usta{ka zastava viori u Kninu, taj i danas izdaje. A to je Vuk Dra{kovi}. Republika Srpska Krajina je okupirana. Kako je trebalo braniti verovatno se nas trojica ni ve~eras ne bismo oko toga slo`ili. Ali, ona je pomagana iz Srbije, pomagana vi{estruko. Ona je pala pod ameri~kim naletom. A mi moramo sve u~initi da se ona oslobodi. Wen kontinuitet se prvo mora sa~uvati. Republika Srpska je priznata Dejtonjskim sporazumom, ali se posle toga vr{i revizija tog sporazuma. Srpska radikalna stranka, kojoj pripadam, suprotstavqala se Dejtonskom sporazumu, ali smo jednu stvar i onda priznali i danas, da me je neko 1990. ili 1991. godine pitao da li prihvatam tu podelu 49:51% pristao bih. Te{ko mi je bilo u srcu da pristanem na to onda kada su Srbi ve} imali pod kontrolom 70-74%. Ali, realno, Srbi su i tu imali dobre rezultate, 49% je ve} bilo veoma, veoma solidno. A onda se desila izdaja. Izdala je Biqana Plav{i}, pa je izdao Dodik i onda su kola krenula nizbrdo. Svi atributi Republike Srpske, kao dr`ave srpskog naroda, jedan po jedan se ukidaju. Ciq je Amerikanaca da se Republika Srpska utopi u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Ko je izdao Kosovo i Metohiju? Izdali su oni koji su slu`ili Tita. Koji su stvorili autonomnu pokrajinu. Koji su spre~ili povratak Srba posle 1945. godine, proteranih Srba, da se vrate na svoja ogwi{ta. Izdali su oni koji su omogu}avali nekoliko decenija da {iptarski separatisti vladaju Kosovom i Metohijom. Mi smo se za Kosovo i Metohiju borili. Srpski narod se borio juna~ki. Mi smo se me|usobno suprotstavqali oko toga da li prihvatiti plan ^ernomirdin-Ahtisari ili ne. Istorija }e pokazati ko je bio u pravu. Ali, Kosovo nije izgubqeno. Po Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija garantuje se teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije. Koja je na{a opasnost? Da nestane Savezna Republika Jugoslavija, da se otcepi Crna Gora, a da se onda ka`e nema garancije za Kosovo i Metohiju. To je sada najve}a opasnost. Zbog toga po svaku cenu moramo sa~uvati Saveznu Republiku Jugoslaviju. 475
Okupator koji je na Kosovu i Metohiji jednom mora da ode, kada? Mo`da }e on ostati godinu, dve, deceniju ili vi{e, sada unapred ne znamo, ali jednog dana mora da ode. Jer okupacija nije pravno nego fakti~ko stawe. I nema osnova za otcepqewe, pravnog osnova. Naravno, brutalnom silom se mo`e sve posti}i. Ali mi moramo da oja~amo Srbiju iznutra i da se spremimo za taj momenat kada }e se raspravqati o pitawu Kosova i Metohije, ne prihvataju}i nikakve ultimatume spoqa. Voditeq: Milovan iz Subotice, gospodine [ainovi}u, pita zbog ~ega se stalno pomiwe gre{ka ameri~ke administracije kada se zna da nije re~ o gre{kama nego o nameri, i da li je mogu}e napraviti savez svih slobodoqubivih zemaqa? Mr [ainovi}: Ta~no da se ne radi ni o kakvoj gre{ci, radi se, naravno, o strategiji koja se lako prepoznaje uo~i po~etka bombardovawa. Trebalo je uspostaviti kona~no praksu da Amerika bombarduje neposlu{ne zemqe u svetu bez da Savet bezbednosti popije ijednu kafu. Drugim re~ima, da se ne pita uop{te. Za pedesetogodi{wicu NATO-a je bila pripremqena izmena poveqe Ujediwenih nacija, da se ukine veto, da se uvede ve}insko odlu~ivawe adekvatno doprinosu i ostalo. Drugim re~ima, da se, kao {to je pred Drugi svetski rat ukinuto Dru{tvo naroda, da se tako potpuno marginalizuju Ujediwene nacije i da jedna velika sila pretwom realizuje svoje strategijske politi~ke ciqeve. Sve ostalo je u funkciji te strategije. To da neko ga|a Ni{ kasetnim bombama, molim vas, to nije nikakva gre{ka. Ga|ati grad kasetnim bombama je namera da se proizvede velika nesre}a tog stanovni{tva i realizuje ciq koji se vojnom silom nije mogao realizovati. Da se pogodi kineska ambasada usred Beograda, vidimo sada ovu farsu, navodno neki agent CIA proma{io pa nije znao {ta je tamo niklo gde je bila livada, pa sada ambasada. Zna~i, to {to su na Kosovu i Metohiji bombardovawem samo dve kolone Albanaca na putevima poubijali 400 Albanaca, za koje se navodno bore, pokazuje da tu gre{ke nema, to je sve jedna sra~unata politika. Svako ko je naivan ili pada pod uticaj onoga koji ubila~ku strategiju `eli da nazove naivnom gre{kom, ugro`ava budu}nost svoje zemqe, svoje dece i svoje porodice. Voditeq: Dva pitawa za vas gospodine Boji}u, kada }e se otpo~eti sa primenom odgovaraju}ih kaznenih mera protiv izdajnika na{e zemqe i na{eg naroda? I jedno koje bi moglo da se svrsta kao {aqivo, zbog ~ega se Artemije ne raspopi ako se ve} bavi politikom? Dr Boji}: [to se ti~e kaznenih mera, nisam ba{ siguran da sam pravi sagovornik koji treba da odgovori. Ovih dana je sudski proces koji sam pokrenuo protiv onih koji su gnusnim la`ima i klevetama pisali i govorili sve i sva{ta o meni. Ja znam da je kleveta ki{a koja pqu{ti po uspe{nima, ali ipak ima odre|ena granica iza koje se ne mo`e pro}i. Mislim da svako treba da odgovara za svoja dela, i mislim da na{i pravosudni organi i na{i organi unutra{wih poslova treba da rade svoj posao. Istina, nije im nimalo lako u uslovima i okolnostima u kojima jesmo, ali ja sam zato da se svaki po~inilac kazni. 476
Molim vas, velika pra{ina se di`e ovih dana oko toga kako mi gu{imo medije, kako eto idemo svim i sva~im na novinare. Ja sam u ovo malo svoje politi~ke bigrafije do`iveo sva{ta. Tako sam na naslovnoj strani jednih novina, kojih vi{e nema, progla{en za ubicu. Oni koji su to napisali ka`weni su sa po pet meseci zatvora. Dvojica su jo{ na slobodi i niko ih jo{ nije kaznio. A oni {to su mi rekli da sam se uselio u ku}u Aleksandra Rankovi}a i napisali raznorazne bquvotine o nekakvom biltenu za promene, posle devet meseci od tu`be sada izlaze pred organe pravde i ni{ta drugo do samo da poka`u i potvrde istinitost navoda koje su u~inili. Mislim da je ovde veoma va`na jedna stvar, a to je da se `eli izvrnuti teza i da se `eli zamagliti su{tina i prava istina. Ka`e napravili smo Zakon o informisawu koji je drakonskim kaznama opusto{io medije. Ni{ta on to nije uradio, niko nevin nije ka`wen, nema nijedne materijalne istine kojom su raspolagali da bi potvrdili navode svojih iskaza. A osim toga i time {to su ka`weni mnogo, mnogo mawe u odnosu na ono koliko su dobili iz inostranstva. [to se ti~e vladike Artemija, mislim da }e u istoriji srpskog dru{tva i wegove kulture ostati zapisan kao primer kako se zove odnaro|en ~ovek ili ~ovek koji radi protiv svoga naroda, a koji bi trebalo da vodi najvi{e ra~una o svom narodu, o svom stadu. On ga je razgradio i to je direktno i tipi~no pokazao zajedno sa onima koji su, u stvari, ni{ta drugo nego spojeni sud ameri~ke administracije i NATO agresora kroz Ku{nera i wegov savet. Voditeq: Da poku{amo, ukoliko se sla`ete, da ugradimo {to vi{e pitawa u ovih desetak minuta koliko nam je ostalo. Ja ba{ nisam gledala ~esto na sat, ali su me opomenuli. Imamo jo{ 10 minuta ili mo`da malo mawe. Dr Boji}: Br`e bi vreme i{lo da su wih dvojica ovde. Voditeq: Zbog ~ega se dozvoqava da tzv. nezavisni mediji govore i pi{u sve i sva{ta. To ne postoji ni u jednoj demokratiji, posebno ne postoji u Evropi, ka`e Simi} iz Kru{evca. Sli~no tome, kada }e biti ukinuti svi izdajni~ki mediji, Zoran iz Smedereva. Mr [ainovi}: Imam podatak, po{to mo`da nije dovoqno poznato, a stalno optu`uju za gu{ewe medija kako oni ka`u, u Srbiji ima 220 televizija, velikih i malih, dr`avnih, op{tinskih, privatnih 220. I ima 450 radio-stanica. Zna~i, 670 elektronskih medija. Zna~i, sloboda re~i je toliko ugu{ena da se ponavqa ovog momenta na 670 emisionih ta~aka, tako da je svaki napad na nas samom tom ~iwenicom potpuno deplasiran. A tamo gde se radi o kardinalnim klevetama i o kardinalnoj materijalnoj neistini, naravno da se vodi elementarni postupak za za{titu li~nosti ili institucije. I samo da podsetim, na{ zakon o javnom informisawu je veoma sli~an francuskom zakonu. Voditeq: Gospodine [e{eq, za vas pitawe. Jovanka Radovi} iz Beograda, kada ste sigurni, ka`e Jovanka, da peta kolona radi, da postoje petokolona{i i izdajnici, za{to dr`ava ne iskoristi svoja zakonska prava i izvede izdajnike pred sud? Dr [e{eq: Znate {ta, nijedan na{ zakonski tekst ne poznaje krivi~no delo izdaje. Zna~i, sudovi sude samo za konkretna krivi~na dela. Bi477
lo je elemenata da se mnogima sudi, ali nisu osu|eni. To je sada stvar politike gowewa. Procewuje se {ta je ve}a dru{tvena {teta ako se neko krivi~no goni ili se ne goni za odre|enu vrstu krivi~nog dela. Ja li~no mislim da bi bila gre{ka sudski goniti ove proameri~ke opozicione partije i wihove lidere, jer oni to pri`eqkuju. Treba, naravno, goniti kada naprave neko konkretno krivi~no delo, pogotovo kada iznesu neku klevetu, uvredu koja nanosi {tetu pojedincu ili instituciji, zato i postoji Zakon o informisawu. Ja sam, na primer, tu`io list “Danas” i oni su ka`weni zato {to su objavili da sam pretio Crnogorcima da }e nositi `utu traku ako se Crna Gora otcepi. To je konkretna neistina. Ako sutra opet neko ka`e da sam zaklao ne~iju `enu, kao {to je to svojevremeno ]uruvija objavqivao, ja }u opet tu`iti jer je i to apsolutna neistina, jer jo{ uvek ni~iju `enu nisam zaklao. Ali, mi nikoga nismo ka`wavali zato {to je kritikovao. Vlast je tu da se kritikuje i mediji treba da kritikuju vlast. A ne mogu da iznose neistine. Ne mogu da iznose la`i, klevete. Sa druge strane, mi nemamo razloga da sudimo opoziciju i opozicione lidere, jer bismo od wih mo`da pravili neke mu~enike. Na{ narod je sklon da sa nekim ko je u zatvoru saose}a, da ga `ali i sli~no. Za{to mi to da radimo. Oni su sami sebi dovoqna nesre}a, oni na izborima ne mogu da pobede. Ali, drugo je ako na{i istra`ni organi uhvate nekoga da ~ini konkretna krivi~na dela terorizma, sabota`e, kra|e i druge stvari. Mislim da }e se mnogi iz Srpskog pokreta obnove na}i u zatvoru zbog kra|e. Opqa~kali su grad, ali samo zbog konkretne kra|e. Jer ova Jasmina Lazarevi} je propevala u zatvoru i to treba sada da znaju, a ona }e mnoge druge odvesti u zatvor. Ali zbog kra|e. Voditeq: Gospodine [e{eq, imamo vrlo malo vremena, ja bih molila da ako mo`emo nekako ubrzamo ritam odgovarawa. [ta su predstavnici vlade, odnosno vlade Srbije i Jugoslavije, uradili na pronala`ewu nestalih lica na Kosovu, gospodine [ainovi}u i gospodine Boji}u, pita Jelena Markovi} iz Futoga. Mr [ainovi}: Mi smo ~inili sve na prostorima koji su nam bili dostupni, tra`ili smo svim merama istrage i rizikovali ~ak `ivote i policije i vojnika da bi do{li do svakog mogu}eg mesta na kome smo imali makar i najavu da su na{i qudi oteti i da se dr`e. Mnoge smo oslobodili, mnoge, na`alost, nismo. Za svakim ~ovekom se traga gde god postoje osnovne informacije, to su informacije od najvi{eg zna~aja za dr`avu. Dr Boji}: Saose}am zaista sa tim qudima. Mi smo ih primali pre nego {to je izbila oru`ana agresija na na{u zemqu. Ve~no }u pamtiti te likove i qude, rodbinu otetih i nestalih lica. Ali, ja sam malo~as rekao, ide vreme, ograni~enom mandatu i trajawu, kojim je trenutno okupirano Kosovo i Metohija, nakon toga uvek ima vremena da i to istra`imo do kraja. I verujem da su Kosovo i Metohja neotu|ivi deo srpske teritorije. Voditeq: Zaista je puno pitawa, ja se trudim nekako da na najva`nija, najbitnija ukratko odgovorimo. [ta }e biti sa Srbima u Kosovskoj Mitrovici i da li je Rada Trajkovi} bolesna `ena kada je u{la u Privremeno administrativno ve}e. Polovinu pitawa vi ste ve} komentarisali u po~etku, to je gledateqka iz Kosovske Mitrovice. 478
Mr [ainovi}: Srbi u Kosovskoj Mitrovici su u~inili herojski gest ostav{i na svom prostoru. Oni su organizovani, imaju svoje organe, Srpsku nacionalnu skup{tinu. Poma`u jedni druge. Imaju punu solidarnost gra|ana ~itave Srbije koji se trude da im u wihovoj osnovnoj borbi pomognu. I ja sam uveren da }e Srbi u Kosovskoj Mitrovici ostati. A {to se ti~e Rade Trajkovi}, ja bih voleo da va`i bilo kakva druga dijagnoza, tu je Boji} mnogo kvalifikovaniji od mene, za mene je ona samo izdajnik. Voditeq: Milena iz Novog Sada, ko je dao punomo}je opoziciji da ide u Hrvatsku i da pregovara u vezi sa izbeglicama. Zna se da je svako ko je oti{ao bio ubijen i da oni koji `ele da se vrate nemaju nikakvu sigurnost. Dr Boji}: Oni su samo, u stvari, potvrdili ko su i kome pripadaju. Nalog, odnosno punomo}je dala im je Amerika i weni pomaga~i. Dali su im oni za koga rade. Jednostavno su se tu morali pojaviti kao {to su se pojavqivali u Budimpe{ti i po raznim mestima. Jedino, eto, ne ~ini ih komfornim {to se ne mogu vi|ati u Srbiji. Rekao sam malo~as, tu je trebalo da bude i kampova, i logora, i putovawa, mogli su da nas legitimi{u, hapse, bilo {ta rade. Zna~i, nalog su dali wihove gazde. Voditeq: Gospodine [e{eq, pitawe za vas iz Beograda, za{to ne reaguje patrijarh Pavle i Sinod pravoslavne crkve u vezi sa vladikom Artemijem. Za{to }ute? Dr [e{eq: Ne mogu da odgovorim na to pitawe. I mene iznena|uje za{to }ute, jer vladika Artemije Radosavqevi} je o~igledni raskolnik i nanosi ogromnu {tetu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i celom srpskom narodu. On je sebi dozvolio da ga Amerikanci kerovima brane od srpskog naroda, da kerove pu{taju na srpski narod koji je hteo sa wim da razgovara, a nije mu pretila nikakva opasnost. Ne}e srpski narod da napadne ni vladiku ni sve{tenika, ali su tra`ili od wega obja{wewe. Tra`ili su razgovor. Tra`ili su da se pojavi pred svojim narodom. On nije smeo da se pojavi, pozvao je Amerikance. Amerikanci su pustili kerove na Srbe i tukli ih, batinali. Takav ~ovek, jednostavno, ne mo`e vi{e da nosi sve{teni~ku ode`du. On mora da bude ra{~iwen. Ali, ko je taj ko treba da ga ra{~ini, to je crkveni sud, to je Sinod, to je sabor Srpske pravoslavne crkve i mi, kao politi~ari, ne mo`emo u to da se me{amo. Ja, kao vernik, o~ekujem od svoje crkve, od Srpske pravoslavne crkve kojoj pripadam, da kona~no tome stane u kraj. I da se otarasi jednog takvog raskolni~kog vladike. Voditeq: Sada potpuno nove teme, koliko hiqada Kineza je do{lo u Jugoslaviju, za{to su dobili dr`avqanstvo? Gledalac zi Obrenovca. Mr [ainovi}: Kada sam prvi put to ~uo, mislio sam da je to obi~na, neozbiqna la`. Me|utim, o~igledno neko `eli, postavqaju}i to hiqaditi put, da to kvalifikuje za ~iwenicu. Jednostavno, Kinezi borave u mnogim zemqama centralne i isto~ne Evrope, kao i svi drugi qudi koji se kre}u danas po svetu. Niti dobijaju dr`avqanstvo, niti to ima veze sa bilo kakvom na{om politikom, osim {to je na{a zemqa otvorena za kretawe stranaca kroz wu. Dr Boji}: Mnogo vi{e ih je u Italiji, Francuskoj, Nema~koj, ne mo`e se u}i u restoran, ne mo`ete boraviti nigde, sve su zaposeli. Tamo se 479
ne postavqa pitawe otkud Kinezi? Nego samo {to dolaze kod nas. Pa sigurno da imaju razloga da dolaze ovde. Oni su stari trgovci, poslovni qudi, imaju sjajnu kuhiwu, rade {to rade i u ostalim zemqama po svetu. Voditeq: Ja }u ~itati redom pitawa, da ih ne sistematizujem, to oduzima mnogo vremena. Dragan Baji} iz Zemuna, da li je mogu}e kontrolisati Studio B, naro~ito kada se dovode gosti koji preziru Srbe. Dr [e{eq: Ja mislim da smo mi zakasnili sa nekim merama u pogledu Skup{tine grada Beograda. Da smo morali mnogo ranije energi~nije reagovati. Ali, sada su izbori pred nama i na izborima }e narod da presudi ko u slede}em mandatu treba da upravqa gradom Beogradom, a time automatski i Studijom B. Ovo {to je sada Studio B, to je velika sramota srpskog novinarstva. Tamo je jedna banda kriminalaca uzurpirala sve poluge i to se pretvorilo u la`oviziju Vuka Dra{kovi}a, a velike pare su opqa~kali. Ja znam za jedan konkretan primer, bio sam o~evidac, mo`da, ne daj Bo`e, i sau~esnik na izvestan na~in. Svojevremeno smo u dogovoru sa Kojadinovi}em i Roganovi}em za one emisije koje je Srpska radikalna stranka naru~ivala na Studiju B, to je bilo negde 1995, 1996. godine, dogovorili da im kupimo terensko vozilo, yip. Kupili smo u Autokomercovoj robnoj ku}i strana~kim novcem, li~no sam to pla}ao direktoru Rajku \ur|evi}u. To je bilo, ne mogu se sada ta~no setiti, nekih 50.000-60.000 maraka. A oni su posle tu istu sumu proveli kroz ra~une i platili sa `iro ra~una Studija B. Zna~i, terensko vozilo, to je jedan zeleni yip, dobro se se}am kako je izgledao, Stevo Dragi{i} je bio zajedno sa mnom tamo, oni su dakle dva puta platili. Zapravo, jednom su legalno platili dinarima, a posle su ovaj novac me|usobno podelili Kojadinovi}, Roganovi} i kompanija. Time se slu`e, ali nije nimalo ~udno. Znate, celi Srpski pokret obnove na tome je zasnovan. Na golom kriminalu i psihopatiji. Voditeq: Vitomir Risti} iz Novog Sada, ovu smo temu apsolvirali ali ja }u prosto pro~itati da ne ostanemo du`ni gledaocu, za{to Vuk Dra{kovi}, koji toliko `eli da se pojavi na informativnom programu RTSa, ve~eras kada je pozvan u emisiju nije do{ao. Za{to sada nama koji smo glasali za wega ne ka`e {ta ima, a ne da pri~a po belom svetu. Mislim da to ne treba komentarisati. Za vreme ratne agresije i pozicija i opozicija i ceo narod bili su jedinstveni. Kako tuma~ite naglu pojavu pete kolone u opoziciji sada u ovo vreme. Slobodan Jovi~i} iz Beograda. Dr [e{eq: Nije to nagla pojava. Narod je bio jedinstven u vreme agresije i vlast je bila jedinstvena. U jednom trenutku, i Vuk Dra{kovi} je bio vlast, bio je u Saveznoj vladi, bio je potpredsednik Savezne vlade, bio je vlast nije bio opozicija. Ne mo`e se u istom trenutku biti i vlast i opozicija. Ne mo`e biti poluriba, poludevojka, ili je jedno ili je drugo. Ove proameri~ke opozicione stranke su i tada bile izdajni~ke. Setite se {ta je radio \in|i}. Oti{ao je u Crnu Goru, pa putovao po agresorskim zemqama, stalno pri~ao da planiramo da ga ubijemo. I podsticao represivne mere i bombardovawe protiv svoga naroda. Sli~no se pona{ao Neboj{a ^ovi} i jo{ neki. 480
Vuk Dra{kovi} je bio u Saveznoj vladi, dao nekoliko patriotskih izjava, pa onda izdao. Pa onda po~eo da povla|uje agresoru. Da se dodvoruje agresoru. Zbog toga je bio izba~en iz Savezne vlade, zbog nebuloznih izjava i kapitulantskog pona{awa. Zna~i, izgledalo je u jednom trenutku da se vratio na onaj prvobitni patriotizam zbog koga je postao slavan kada je pisao roman “No`”, roman “Molitva” i zbog ~ega je 1990. godine, u jednom naletu, imao mnogo pristalica. Ali onda je opet progovorila wegova izdajni~ka du{a i evo kako se pona{a. Dr Boji}: A bombardovawem ciq nije zavr{en, trebaju druga sredstva i drugi oblici da bi urdili ono o ~emu smo pri~ali. Gde }e da ih tra`e nego u vlastitom narodu. Ko }e to osporiti nego ovi o kojima ve~eras pri~amo. Voditeq: Igor iz Beograda, za{to Vlada ne donese zakon o javnom ispitivawu imovine i spre~i priliv kapitala koji dobija peta kolona. Gospodine [ainovi}u izvolite. Mr [ainovi}: Mi imamo zakonodavstvo u tom smislu i sve ovo {to radi peta kolona ne radi zato {to fali neki zakon. Nego zato {to su se qudi opredelili da slu`e stranoj sili i zato na ilegalan na~in uzimaju pare. Dr [e{eq: Znate {ta, va`no je da mi ka`emo javnosti {ta se de{ava. Dakle, da sve bude jasno. [to bi mi spre~avali da oni dobiju te pare, oni te pare dobiju u ke{u, zna~i ne ide to kroz papire. Preko Sowe Liht ide najve}a koli~ina tih para, ne{to preko Verana Mati}a, a to je za nas ~ist devizni priliv. Na kraju krajeva, boqe da te devize ulaze u zemqu nego da ne ulaze. Samo da mi raskrinkamo wihovu delatnost, da ona ne bi imala {tetne efekte. Dr Boji}: I da se ne me{amo kako }e ih podeliti. Koliko }e ostaviti stranci, koliko }e odneti ku}i da kupe neku stolicu ili sli~no. Dr [e{eq: Setite se, kako su se navodni studentski lideri posva|ali me|u sobom oko podele para, mobilnih telefona, kompjutera. ^edomir Jovanovi} danima zbog modrica nije mogao da izlazi na ulicu. A sin ovog Gavrilovi}a, potpredsednika Demokratske stranke, je li jo{ potpredsednik, izjavio li~no za “Nedeqni telegraf” da dobijaju pare od nekog ameri~kog {pijuna Danijela Boajea iz [vajcarske. Taj Danijel Boaje prezivao se @ivanovi}, `iveo je u Beogradu, u toku rata sara|ivao sa Gestapoom, pa pobegao sa Gestapoom, onda ga Amerikanci preuzeli jer su preuzimali sve sposobne {pijune iz nema~kih redova. Voditeq: Evo jedno pitawe, da se zadr`imo na toj temi. Kada }e biti zaveden red po firmama kako bi bilo mawe kriminala, naro~ito u dr`avnim preduze}ima u kojima je na vlasti opozicija, i zbog ~ega inspekcija ne sme da ulazi u te firme? Mr [ainovi}: Ta inspekcija je du`na da radi u skladu sa zakonom. Ja bih se samo zadr`ao na ovom pitawu, koje je bilo malopre, kriminalna struktura pete kolone je nesporna. Kqu~no je samo da ovog momenta ne zaboravimo da ona radi na razbijawu sopstvene dr`ave i da se onda ugro`ava `ivot na{ih gra|ana. To je, pre svega, dominantna tema ve~eras i to je najve}a opasnost pete kolone. 481
Voditeq: Dobro, ovo }u prosto pro~itati samo informacijski, za{to ove doma}e baksuze ne pohapse? To je gledalac iz Beograda. Ne{to sli~no ste odgovarali. Dokle }e samo da se pri~a o izdajnicima i zbog ~ega se ne primeni zakon ili ne budu pohap{eni. To je, tako|e, jedno pitawe koje smo elaborirali. Zbog ~ega tek sada Ha{ki tribunal traga za masovnim grobnicama u Gospi}u kada je zlo~in po~iwen pre 9 godina. Dr Boji}: Kod te teme, malo~as je gospodin [e{eq govorio o Republici Srpskoj, ja mislim da je ona nama, bilo kako se zavr{ila, da je ona nama veliki pou~an primer za sve {to bi trebalo ovde da se de{ava. Kao {to znate, po Dejtonskom mirovnom sporazumu OEBS je bio zadu`en da organizuje samo prve izbore u Bosni, a sve ostale, na`alost, organizuju opet oni zahvaquju}i izdaji Dodika i Plav{i}ke. Mislim da su i ovi izbori jedna mala {arena la`a i jedan mali ekvilibrijum za hap{ewe Kraji{nika. A koliko ih na{a peta kolona ne razume, ka`u da su ti izbori bili neregularni jer Srbi nisu mogli da adekvatno izraze svoju izbornu voqu, jer su glasali iz inata zbog Kraji{nika. Pa vaqda znaju da je i inat sastavni deo identiteta srpskog bi}a. Ha{ki tribunal i kolektivna optu`ba svih Srba, kako se de{ava danas u Republici Srpskoj i kakvo je poqe wegovog dejstva, po svoj prilici je prostor koji bi trebalo preneti kod nas. Zato i @arko Kora}, zato i ovaj, kako se zove ovaj, ja sam lekar on stvarno ima veliki nos, ne mogu da se setim, stalno govori o ovoj temi i jednostavno `eli da je prenese u Srbiju. Dr [e{eq: Mogu li ja, samo bih odgovorio gospodinu Boji}u da na{ narod ka`e koliki nos toliki ponos i da to nije ba{ umesno. Dr Boji}: Ovaj nema ponosa. Dr [e{eq: Ima mnogo drugih stvari oko kojih treba kritikovati i napadati ovoga, kako se ono zove, Vladana Bati}a. Mislim da je ovo hrvatsko pitawe veoma interesantno. U Hrvatskoj se ni{ta bitno nije promenilo. Jedan usta{a na ~elu dr`ave je umro, Frawo Tu|man, drugi usta{a, Stipe Mesi}, do{ao je na ~elo dr`ave. Sve {to je Tu|man uradio protiv srpskog naroda, uradio je po nalogu i uz pomo} Amerikanaca i Nemaca, sve. I on je iskori{}en. Kada je to uradio, posle 7-8 godina vi{e nije trebao Amerikancima. Amerikanci su se spremali da ga sru{e sa vlasti. Me|utim, nije bilo potrebe da ga ru{e jer se Tu|man te{ko razboleo i umro. Amerikanci su spremali novog ~oveka da do|e na wegovo mesto. Stipe Mesi} je isti kao Frawo Tu|man, sve su isto radili i zajedno su radili. A onda, u jednom trenutku, Amerkanci su mu signalisali da se distancira od Tu|mana i da ~eka u pozadini svoj trenutak. I {ta je sada `eqa Amerikanaca? Sve ono {to su Hrvati uradili protiv srpskog naroda zbog svoje usta{ke ideologije, i jo{ vi{e usta{ke prakse, da se pripi{e Tu|manu i HDZ-u. A Stipe Mesi} je kao ~ist, on je u tome u~estvovao i sada on treba da okrene novi list. Kada? Kada Srba vi{e nema u Hrvatskoj. Sada su oni spremni da vrate dve-tri hiqade Srba, pa da ih onda jednog po jednog opet ubijaju. Sada bi oni i{~a~kali neku masovnu grobnicu i jo{ vi{e osudili Tu|manov re`im. Ali, su{tina je u tome da su oni zavr{ili posao, pa im vi{e Tu|man ne treba. Sada Tu|man slu`i da se sve {to je lo{e bilo na wegova ple}a svali. 482
To {to je bilo lo{e i sve to {to se desilo Srbima, ta velika tragedija nisu neposredno Tu|manov produkt, nego ameri~ki produkt, Tu|man je bio samo sredstvo. Celi hrvatski narod i hrvatska usta{ka dr`ava su ovog puta bili sredstvo u ameri~kim rukama, kao {to su u Drugom svetskom ratu bili sredstvo u nema~kim rukama, u Prvom svetskom ratu u austrougarskim rukama itd. Voditeq: Evo, skoro je 22 sata, samo kratak odgovor. Gospodine [ainovi}u vi prvo, da li prema mi{qewu gostiju u studiju postoji neko ko je opozicija u ovoj zemqi a da nije peta kolona ili izdajnik, Dragutin iz Kru{evca. Evo, pitawa za sve goste u studiju. Mr [ainovi}: Vidite, na{a zemqa se pod ogromnim pritiskom bori za opstanak. Na{ narod za svoju budu}nost i to je dominantna tema koja nam je, na`alost, posledwih godina nametnuta. U odnosu na to pitawe nema opozicije, ne postoji. Ako neko misli da bude opozicija sopstvenom narodu, on je neprijateq. A po pitawima kako da usavr{imo privatizaciju, kako da popravimo na{ ekonomski razvoj, po tome nekada i me|u nama koji smo za ovim stolom ima razlika, a ima i qudi koji tako|e po tim pitawima imaju druga~ija mi{qewa od vladaju}ih stranaka i to su politi~ka pitawa na kojima egzistiraju pozicija i opozicija. Dr [e{eq: Ja bih ne{to o ovome. Mislim da je prili~no zna~ajno. Prvo, neprirodno je, sasvim neprirodno, stawe u kome postoji 160 politi~kih partija. U demokratskim dr`avama postoje po dve, tri, ~etiri, eventualno pet politi~kih partija. Kod nas stawe jo{ nije prirodno, jo{ dakle nije sazreo vi{epartijski sistem. Sa druge strane, suvi{e se ume{ao spoqni faktor i stalnim finansijskim injekcijama on produkuje nove politi~ke partije i odr`ava one koje bi se odavno ugasile. Kada bi imao {ansu da se odr`i Gra|anski savez u Srbiji da nije neprekidno dobijao finansijske injekcije od Amerikanaca. Davno bi propao. Prirodno je da se i u Srbiji stawe svede na dve, tri partije. Ja mislim da }e to biti prirodno stawe. Za{to sada nemamo nijednu patriotasku opozicionu stranku? Zato {to su sve patriotske stranke u vlasti. Do ju~e je Srpska radikalna stranka bila opoziciona stranka i uvek je bila patriotska. I nas su poku{ali da vrbuju, koliko puta su dolazili iz Evropske unije, iz OEBS-a, iz Saveta Evrope na razgovore, me|utim nije uspevalo. Oni zapo~nu razgovor, a ja o ameri~koj politici u Srpskoj Krajini, ameri~koj politici u Republici Srpskoj. Oni zapo~nu razgovore o izborima kod nas, bilo je nekada problema oko tih izbora, a ja im pomenem izbore u Republici Srpskoj gde su ih oni provodili, gde je bilo mnogo gore. Gde su na neverovatan na~in falsifikovali. Zna~i, nema te stvari koju oni nama mogu ponuditi {to je proverenije ili boqe od onoga {to mi izgra|ujemo. Kod nas }e biti prirodno da postoje dve ili tri partije. I one }e se smewivati na vlasti od izbora do izbora. Nije prirodno da ostane 160 partija. A prirodno je da vladaju}e i opozicione partije budu patriotske. Na`alost, kod nas su sve partije koje su parlamentarne imale {ansu da budu vladaju}e, mi smo tra`ili Vladu nacionalnog jedinstva koja }e obuhvatati sve partije na patriotskim pozicijama. One koje su to izbegle odrekle su se patriotizma. 483
Dr Boji}: Ja bih samo voleo kada bih mogao da pozitivno odgovorim na pitawe gledaoca pre svega da li postoji opozicija? Ho}u da ka`em da je Srbiji potrebna, neophodna opozicija, ali Srbiji u ovom momentu nisu potrebni pla}enici koji rade i ru{e svoju zemqu. Ovde je sada kristalno jasno, jedan blok je kolonijalni a drugi je patriotski. I nema ni{ta drugo izme|u. Hteli to da priznamo ili ne. Ja znam da nije lepo videti sebe ru`nog u ogledalu, ali ogledalo ne mo`emo niti skloniti niti slomiti, to je tako. Jedan blok je kolonijalni, drugi blok je patriotski. Jedni su pla}ni da ru{e zemqu a drugi je svim srcem, znawem i ume}em brane. To je svakome jasno. To je politi~ka i ukupna razglednica ove zemqe u ovom trenutku. Voditeq: Mislim da smo ve} razgovorom dali odgovor na ovo pitawe, ali svejedno, evo pitawa Nikole Petrovi}a iz Beograda, za{to je toliko va`no pitawe pete kolone? Mr [ainovi}: Va`no je pitawe pete kolone kad vas neprijateq, u interesu svojih globalnih ciqeva, napada spoqa da vas razori i anga`ujete sav svoj nacionalni potencijal da se od neprijateqa odbranite, a onda vas neko va{, kako na{ narod ka`e, no`em u le|a napada unutar zemqe, ho}e da ru{i wenu snagu, wenu otpornost i samim tim slu`i neprijatequ. Dr [e{eq: Peta kolona je opasna onoliko koliko je bio opasan trojanski kow. Troja nije padala dok joj nisu ubacili u zidine grada tu|e vojnike da je razore iznutra. Kod nas ubacuju i tu|e vojnike, naravno ima {pijuna koji su uba~eni sa strane da deluju i terorista, ali kod nas tra`e trojanskog kowa u Srbiji da bi Srbiju iznutra rasturili. Mi se ne bojimo te pete kolone jer poznajemo wene metode delovawa. Mo`emo da joj pariramo. Do sada smo uvek uspe{no parirali. Ali, treba i narodu da otvoreno to sve ka`emo. I drugo, ja opet na kraju ove emisije `elim da ponovim taj na{ zajedni~ki poziv i \in|i}u i Dra{kovi}u, da se odazovu da vodimo raspravu. Da vidimo, mo`da oni imaju nekih argumenata kojima }e osporiti na{e stavove. I po ovoj temi i po svim ostalim temama pred narodom da raspravimo sve ono {to bi u politi~kom smislu moglo da bude sporno. Dr Boji}: Svoje pla}eni}ke zadatke provode pod firmom navodne demokratije, tobo`wih promena, boqeg `ivota, te{kog materijalnog polo`aja u kojem se nalazimo i upravo pod takvim formama oni nemaju pristalica nego ih tra`e u narodnom nezadovoqstvu, zbog te{kog ekonomskog i materijalnog polo`aja u kojem se nalazimo. Prema tome, ne slede tu promene, ne sledi tu boqi `ivot, ne sledi tu ni{ta drugo do marionetska vlast koja }e omogu}iti da se dovr{i ono {to agresor do sada nije uspeo da uradi. Nije to tolika opasnost, samo je treba razobli~iti i na{i gra|ani treba da je znaju. I mi se zala`emo da budu ve}e plate kao {to se i oni zala`u. I mi ne odbijamo izbore. Ali, oni ho}e upravo sa ovim floskulama i ovim frazama, iza kojih nema nikakve su{tine konkretnog delovawa, da zavr{e ono {to su im drugi naredili. 484
Voditeq: Gospodo, hvala vam. Mi smo imali dva, tri produ`etka na{e emisije. @ao mi je {to nismo uspeli da odgovorimo na ovaj zaista veliki set pitawa. Ja }u vam to spakovati posle emisije. Na{im gledaocima se zahvaqujem na strpqewu. Bila je to emisija Otvoreni studio, tema peta kolona. Gosti su nam bili Nikola [ainovi} iz Socijalisti~ke partije Srbije, Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka i Milovan Boji}, Jugoslovenska levica. Hvala gostima, hvala gledaocima na pa`wi.
XX BIL KLINTON JE RATNI ZLO^INAC TV Jagodina “Palma plus”, 13. april 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je Televizija “Palma plus”, televizija kojoj mo`ete verovati jer vas informi{e iz prve ruke, dvestota jubilarna emisija Politikona. Emisija koja je zapo~ela 9. avgusta 1997. godine, neposredno po otvarawu Televizije “Palma plus”. Emisija koju posve}ujemo uvek aktuelnim politi~kim i ekonomskim zbivawima na prostorima Srbije i Jugoslavije. Imam posebno zadovoqstvo da u ovoj, dvestotoj, jubilarnoj emisiji pozdravim i gledaoce najgledanije televizije u Ni{u Belami, i gledaoce jedine nezavisne televizije u Podgorici Elmag, jer }e i oni upravo pratiti ovo {to se ve~eras doga|a u studiju televizije Palma plus. Dakle ukupno oko {est miliona qudi gleda}e ovu emisiju. A emisija je zanimqiva zbog toga {to }e svoje stavove su~eliti dva politi~ara neistomi{qenika. Tu je potpredsednik vlade Republike Srbije i prvi ~ovek Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: I tu je prvi ~ovek Demokratske stranke, dr Zoran \in|i}, dobro ve~e i dobro do{li. Dr \in|i}: Dobro ve~e. Voditeq: Gospodo, dozvolite mi samo i zbog na{ih gledalaca da utvrdimo pravila ve~era{weg politi~kog susretawa politi~kih neistomi{qenika. Predla`em da za op{tu temu na po~etku Politikona damo 10 minuta za obrazlo`ewe i jednom i drugom sagovorniku. Nakon toga, na svako konkretno moje pitawe po pet minuta, s tim {to }e zvu~ni signal ozna~iti kada je kraj. Ja vas molim da tu zavr{imo izlagawe, a kada do|u pitawa gledalaca da to bude dva minuta. Mislim da se sla`emo, ima}emo dovoqno vremena. Ako je neophodno mi }emo i produ`iti termin ove emisije. Kre}emo sa jednom op{tom temom, dakle 10 minuta da elaboriramo temu Srbija danas. Kuda ide Srbija. Politi~ki miqe Srbije. I posebno ono {to je zna~ajno, vlast optu`uje opoziciju da izdaje neke nacionalne interese, opozicija optu`uje vlast da ve} godinama ono {to dodirne biva negativno. Molim vas ko `eli prvi svojih 10 minuta da iskoristi i elaborira ovu tezu Srbija danas. 485
Dr [e{eq: Ja predla`em opozicija prva. Dr \in|i}: Ja se sla`em s obzirom da bi gospodin [e{eq mogao da pobegne kao {to su sino} pobegli wih trojica od razgovora. Dr [e{eq: Gde smo pobegli? Dr \in|i}: Od razgovora ste pobegli, umesto da iskoristimo... Dr [e{eq: Imate li televizor kod ku}e? Dr \in|i}: Naravno. Dr [e{eq: Jeste li videli da smo mi bili tamo? Dr \in|i}: U pet sati ste mi rekli da ne}e biti emisije, a onda ste u osam sati... Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, va{ koalicioni partner je pobegao, Vuk Dra{kovi}. Dr \in|i}: Ne znam, mene su pozvali prekju~e, ja vas molim da me ne prekidate... Voditeq: 10 minuta, a mi }emo zapamtiti... Dr \in|i}: Da objasnim gledaocima koji su ~ekali tu sino}nu emisiju, jer sino} sam imao i predjelo i glavno jelo i dezert. Sada imam samo sendvi~. Boqe nego ni{ta, ali, bojim se da mi i ovaj sendvi~ ne pobegne ako pustim da prvi govori pa onda iza|e. Prekju~e u 12 sati je utvr|ena lista govornika i tada se znalo ko }e biti u~esnici. Zna~i, gospodin [ainovi}, gospodin [e{eq, gospodin Boji} i ja, znalo se da ~etvrti pozvani nije pristao i 28 sati je trebalo organizatorima da primete da ti uslovi nisu ravnopravni i da mi onda odjave tu emisiju, da mi ka`u da }e ta emisija biti odlo`ena za narednu sredu. Da ne}e biti odr`ana te ve~eri da bih ja onda sa zaprepa{}ewem dobio poziv telefonom, jer RTS naravno ne gledam, ~uvam zdravqe, da ka`u emisija se ipak odr`ava. Dakle, meni je drago da je gospodin [e{eq ipak tu, zna~i ova druga dvojica su verovatno bila razlog {to nisu smeli da me sino} pozovu u emisiju. I nadam se da ovo obja{wewe ne ulazi u mojih 10 minuta. Voditeq: Sve ulazi. Dr \in|i}: [alim se, naravno. Na`alost, nije potrebno ~ak ni 10 minuta da bi se opisalo stawe nacije i dr`ave danas u Srbiji. Ono je tragi~no, nikad gore nije bilo u mirnodopsko vreme. Samo je u svetskim ratovima na{a nacija bila u tako tragi~nom stawu kao {to je danas u mirnodopsko vreme. Zna~i u svetskim ratovima hteo sam re}i. Dr`avom vladaju kriminal, korupcija i bezakowe. Obi~an svet ne mo`e da `ivi od svoje plate koja je prose~no 80 maraka, mafija i kriminalci grcaju u bogatstvu. Dok obi~an de~ko ili devoj~ica, ~iji roditeqi su obi~ni nastavnici, zanatlije, zemqoradnici ne mo`e da plati devojci koka-kolu u kafi}u, sinovi funkcionera se javno hvale da zara|uju milione. Najpoznatiji sin u na{oj zemqi je, pre godinu dana, objavio da on smatra da je onaj ko sa 21 godinu ne mo`e da zaradi milion maraka u Srbiji nesposoban. Sin jednog drugog ministra iz Zaje~ara pre izvesnog vremena je u Zaje~aru proslavio sa dru{tvom, i svi su bili pozvani, zaradu prvog svog miliona, naravno maraka ne dinara. A sin jednog ministra iz Vrawa je u Sko486
pqu kupio za 8 miliona dolara ili 16 miliona maraka deo skopske `eqezare. To je dakle stawe vladaju}e klase danas u Srbiji. Ja gospodina [e{eqa optu`ujem danas za to stawe jer je on sau~esnik u tom pqa~kawu naroda. Pod izgovorom patriotizma, pod izgovorom borbe za nacionalne interese do{lo je do takvog socijalnog raslojavawa u Srbiji kakvog nije bilo ni u tursko vreme. Ima vi{e hara~a nego {to je bilo u tursko vreme, neki su izra~unali 240 raznih, ali sasvim sigurno u svetu nema hara~a na brojilo za struju, nema hara~a na registrovawe automobila, nema hara~a na izlazak iz zemqe i ko zna kakve sve jo{ takse i porezi postoje koji nigde u svetu ne postoje. Ja }u kasnije da iznesem i konkretne podatke {ta se sve de{ava u onome {to oni iz miqa zovu siva ekonomija, {to je zapravo kriminal i korupcija. To su {verc cigareta i nafte, to su poslovi koji donose milijarde nema~kih maraka privilegovanim qudima. Protiv toga se niko nije javno pobunio. Gospodin [e{eq je, dok je bio u opoziciji, dok nije bio u Vladi, obe}ao da kada radikalna stranka do|e na vlast da }e dve hiqade godine robije biti za socijalisti~ke lopove. Za sada su u zatvorima bili Neboj{a Risti}, novinar iz Soko Bawe, zbog toga {to je stavio plakat slobodni mediji na prozor televizije Soko Bawa. I nekoliko studenata iz studentskog otpora koji su ne znam ni ja pisali neke parole i crtali neke simbole. Niko, nijedan lopov iz Socijalisti~ke partije Srbije nije do sada bio u zatvoru. Dakle, stawe na{e ekonomije, stawe na{eg morala, stawe na{eg dru{tva je tragi~no. I vladaju}a oligarhija poku{ava da prikrije svoj jedini interes, a to je da se finansijski i daqe bogati, da privilegije vlasti koristi za svoje li~ne interese, poku{ava to da prikrije potpuno suludim idejama o ratu protiv celog sveta. O ugro`enosti Srbije od strane celog sveta. O tome da smo mi bastion slobode u celom svetu, da su svi navalili na nas i da su na{i jedini pravi saveznici u stvari najve}e orijentalne diktature danas u svetu Irak, Libija, Severna Koreja, Tunguzija, ne znam ni ja koje ve} zemqe sa ~ijim predsednicima, poglavicama oni imaju redovne kontakte. Svaka ~ast svima wima, ali ja mislim da mesto na{oj zemqi nije tamo. To je prva osobina na{e situacije. U ovih 10 godina je do{lo do takvog socijalnog raslojavawa da mo`emo da govorimo o brutalnom klasnom karakteru na{eg dru{tva. I takvog pro`imawa dru{tva kriminalom, korupcijom, organizovanim kriminalom da je sada rizi~no izlaziti na ulicu. Druga osobina, koja nikada nije bila deo na{e istorije, jeste trajna izolacija u me|unarodnom smislu i odsecawe od veze sa najuticajnijim zemqama koje karakteri{u HH i XXI vek. Dakle, postoje va`ne zemqe, bitne zemqe u nekom civilizacijskom smislu, ali u svakoj fazi postoje neke zemqe koje uti~u na doga|aje i sa kojima morate da odr`avate veze da biste ostvarili svoj interes. Mi smo danas najizolovanija zemqa u svojoj istoriji. Ovaj re`im nema nikakvu {ansu da tu izolaciju probije, on se ~ak hvali. On od nu`de pravi vrlinu i prikazuje kao da je to ~asno biti u takvoj izolaciji. I ono {to su nas zatvorili iza zidova visokih, {to je zapravo jedan zatvor, oni prikazuju kao tvr|avu koja nas brani od zlih sila. I on487
da nas ube|uju, pri~aju nam bajke kako smo mi, u stvari, gladni ali slobodni, kako smo mi nezavisni. Da mi pla}amo visoku cenu za tu svoju borbu za nezavisnost, a da su svi drugi robqe. Da su svi ti drugi narodi kolonijalizovani, Englezi, Francuzi, Nemci, Grci svi su oni pristali na kolonijalni polo`aj, samo smo mi nezavisni i zato }emo mi da stradamo ali }emo ostati u istoriji civilizacije zabele`eni kao posledwi mohikanci. Gospodin [e{eq je posledwi mohikanac. Zamislite, gospodin [e{eq posledwi mohikanac sa Mirom Markovi} i ne znam ni ja Qubi{om Risti}em i ko im je jo{ partner, oni brane zapadnu civilizaciju od nekih varvara. I tre}i element je neizvesna budu}nost unutar same zemqe. Nikada, mimo svetskih ratova, na delu teritorije na{e zemqe nije bilo stranih trupa osim za vreme Vlade u kojoj je gospodin [e{eq potpredsednik. Posledwi put kada smo u bioskopu Reks razgovarali, gospodin [e{eq i ja, ja imam to tu zabele`eno, on je rekao Vlada u kojoj sam ja ne}e nikada prihvatiti da strana ~izma stane na deo te na{e teritorije ili ja ne}u biti u toj Vladi. Ja sam rekao, to je bilo pred rat mislim dva ili tri meseca, budite oprezniji, komplikuju se doga|aji. Rekao je, ne vi i va{i saveznici ho}ete da dovedete NATO trupe, ali Vlada narodnog jedinstva }e to da spre~i, mi suzbijamo terorizam, terorizma vi{e nema. Zoran Sokolovi} je izjavio da terorizma vi{e nema, dakle nema ga. Posao je zavr{en. Sa Crnom Gorom odnosi nikada nisu bili lo{iji nego posledwih nekoliko godina, i poo{travaju se, zao{travaju se. Dakle, to je stawe nacije, dr`ave i gra|anstva. Sre}om, mi smo vitalan narod ina~e ne bismo mogli ovu vlast da pre`ivimo. Mi smo izuzetno normalan narod, ina~e ne bismo to ludilo mogli normalno da pre`ivimo. Dakle, na{ potencijal je ostao sre}om neokrwen. Mi kao narod imamo {ansu, ali na{a {ansa je u Evropi, u zapadnoj Evropi. Na{a {ansa nije Tunguzija. Ma koliko gospodin [e{eq obo`ava Tunguziju jer je to jedina zemqa gde on mo`e da ode, ali na{a {ansa su zemqe sa kojima je Srbija imala trgovinske odnose 150 godina, kojima je prodavala sviwe u vreme kneza Milo{a i kojima je prodavala svoj tekstil i svoje industrijske proizvode i svoju hranu pre 10 godina. To su Francuska, Nema~ka, Italija, skandinavske zemqe, to je Zapadna Evropa. Potrebne su nam promene. Potrebno je da najpre hladne glave procenimo gde smo gre{ili u pro{losti, da dobro analiziramo svoje prednosti {ta smo kao narod sposobni da u~inimo. Da defini{emo jasno svoj ciq. Taj ciq je Evropa. I da vidimo ko najpre mo`e da nas odvede do tog ciqa. I da ka`emo, taj ko mo`e najpre Srbiju da vrati u Evropu taj neka vodi zemqu izvesno vreme. Merilo wegovog uspeha jeste ekonomija. Ko mo`e da omogu}i da se {to vi{e dece rodi, da {to vi{e mladih bra~nih parova... Voditeq: Minut jo{... Dr \in|i}: 1999. godine, to je naj{okantniji primer o uspehu wihove vlasti najmawe se dece rodilo od 1945. godine do danas u Srbiji. Najvi{e nasilnih prekida trudno}e, dobrovoqnih se desilo, najvi{e abortusa u istoriji Srbije u posledwih 50 godine je bilo 1999. godine. Najmawe mladih doma}instava je zasnovano. To je ta, ka`em, razdelna linija koja mora da deli ovaj re`im od budu}eg demokratskog. 488
Kriterijumi za uspeh tog budu}eg re`ima bi}e ekonomski oporavak zemqe, plata qudi, sigurnost qudi, red i zakon u dr`avi. I {to pre povratak u normalan svet, {to pre izvla~ewe iz tog lavirinta raznih Sadama Huseina, raznih Fidela Kastra koji nisu sasvim ni normalni. Vra}awe u one normalne civilizacijske tokove gde mi uspevamo kao narod, gde smo sposobni, gde se snalazimo, gde ne}emo biti parije nego }emo biti priznati kao ravnopravni partneri. Voditeq: Hvala vam. Dr [e{eq, izvolite. Dr [e{eq: Gospodin \in|i} pri~a bajke i on sam ne veruje u to {to pri~a. To je krajwe o~igledno. Prvo {to se ti~e ju~era{we emisije, emisija je bila zami{qena kao dijalog predstavnika vladaju}ih i dve jedine ozbiqne opozicione stranke. Ozbiqne uslovno re~eno, pod pretpostavkom da su to dve jedine stranke koje imaju izvestan procenat glasa~a u bira~kom telu. Jedan od opozicionih lidera nije hteo da do|e. Do podne se i{~ekivala promena wegove odluke. Bilo bi krajwe sme{no da je sino} odr`ana emisija gde bi bila tri predstavnika vladaju}ih stranaka i samo jedan predstavnik opozicionih, gospodin \in|i}, to bi onda bilo grehota sabqu krvariti, trojica na jednog. To nikako nije i{lo. Zakqu~ak je bio na dr`avnoj televiziji da se obnovi ponuda i da se neprekidno obnavqa, a mi o~ekujemo, po{to je gospodin \in|i} sada u{ao u ~vrstu koaliciju sa Dra{kovi}em, da su oni u stawu da se dogovore da do|u u neku emisiju na dr`avnoj televiziji i da se suo~e sa predstavnicima vladaju}ih stranaka. Drugo, Vlada Srbije nikada nije odlu~ivala o prihvatawu dolaska stranih trupa na teritoriju Srbije, nikada. Nikada to nije bilo na dnevnom redu sednice Vlade. Odluku je donela Narodna skup{tina, u Narodnoj skup{tini su sedeli narodni predstavnici. Svaka odluka Narodne skup{tine ima snagu zakona, prakti~no. Tre}e, mi smo podneli ostavku, pa smo ponovo u{li u vladu. Jer mi nismo podnose}i ostavku na ~lanstvo u Vladi, Vlada je posle rekonstruisana to vam je poznato, nismo podneli ostavku na bavqewe politikom. Mi ostajemo da se bavimo politikom mada biste mo`da vi voleli da mi prestanemo da se bavimo politikom. Dr \in|i}: Naprotiv, obo`avamo. Dr [e{eq: ^etvrta stvar, {to se ti~e moga sina, najstarijeg. On je i{ao u sredwu {kolu, ne ide mu nekako {kola i upisao se u Saobra}ajnu {kolu, nije mu i{lo. Promenio je i upisao se u Pravno-birotehni~ku, ne ide mu ni tamo. Ne voli da u~i i zaposlio se kao fizi~ki radnik sa osnovnom {kolom. I prima platu fizi~kog radnika. Jer je moj ciq, kao oca, on se sa 16 godina zaposlio kao fizi~ki radnik, da postane ~ovek. A ~ovek se mo`e postati samo ako se radi i ako se stvara ne{to za sebe za svoju porodicu. Mislim da }e rad od wega stvoriti ~oveka u pravom smislu re~i. Ne mora da zavr{i {kole, visoke {kole poput oca, neka po{teno `ivi, neka `ivi od svoga rada. I nemojte molim vas meni ni{ta da pripisujete nikakve gluposti, jer to sa mnom apsolutno nikakve veze nema. Peta stvar, na{a zemqa je zaista u krajwe te{koj situaciji. Da vidimo koji su uzroci. Prvo, poluvekovna komunisti~ka titoisti~ka diktatu489
ra. Ona je glavni uzrok. Drugi uzrok je raspad Jugoslavije po {avovima koji su poku{ali da provedu zapadne sile. Tre}i razlog su spoqne sankcije, blokada, rat, bombardovawe, cepawe zemqe itd. ^etvrti razlog je vlast. Ja sam zaista kao ~ovek vlasti sada odgovoran za ovo stawe, ja ne be`im od te odgovornosti. Ali se postavqa pitawe {ta se moglo vi{e uraditi da se ovo stawe promeni. Jer, koje su pred nas alternative postavqale zapadne sile. Prva je alternativa bila ili da se slo`imo ili ne slo`imo sa raspadom Jugoslavije po avnojevskim {avovima. Niko normalan, ~astan i ozbiqan u srpskom narodu to nije mogao apriori da prihvati. Niko. Pogotovo to nisu mogli da prihvate zapadni Srbi. Pa se onda pred nas postavqala alternativa da se ne pru`a pomo} Srpskoj Krajini ili da se snose konsekvence sankcija, pritisaka i svega ostalog. Tre}a alternativa je bila da se ne pru`a pomo} bosanskim Srbima ili da se zavedu sankcije Ujediwenih nacija koje su pod la`nom argumentacijom, pod la`nim dokazima o navodnim srpskim zlo~inima na pijaci Markale u Sarajevu zavedene. ^etvrto je bilo da se odreknemo Kosova i Metohije ili }emo do`iveti bombardovawe ili }emo do`iveti nove sankcije itd. Peto je sada vezano, verovatno, za Crnu Goru. I nazire se u daqini ne{to novo. Ovo novo, u ~emu i vi u~estvujete, to je regionalizacija Srbije, poku{aj da se Srbija podeli na {est regiona. Zapravo {est federalnih jedinica. Regioni su predvorje federalnih jedinica na ovaj na~in na koji su zami{qeni. Regioni sa lokalnim skup{tinama, sa lokalnim vladama, sa lokalnim izborima, lokalnim zakonodavstvom itd. [ta to govori? To govori da je ciq na{ih neprijateqa da se uni{ti Srbija. Oni su hteli da uni{te jedan narod i jednu dr`avu. Da taj narod i ta dr`ava vi{e nikada ne budu ozbiqan politi~ki faktor na Balkanu. I mi nismo imali ozbiqne alternative, mi smo tome morali da se suprotstavimo. Sada{we stranke, koje su u vladaju}oj koaliciji nacionalnog jedinstva, tom izazovu su prilazile na razli~ite na~ine. Radikalima je prvima sve bilo jasno. Mi smo smatrali da treba ve} u startu odlu~no i radikalno da se suprotstavqamo. Na{i sada{wi koalicioni partneri su smatrali da izvesnim popu{tawem mogu da umilostive Amerikance. Pokazalo se da od toga nema ni{ta. [ta zna~i ta fraza, ta parola, ho}emo u Evropu. Kakvu Evropu? Kako? Da sada damo Kosovo potpuno. Da damo Crnu Goru. Da damo Vojvodinu. Da damo Ra{ku oblast ili Sanyak. Da jo{ isparceli{emo i ostatak Srbije i da onda idemo u Evropu. Kako? Evo ovaj va{ kompawon politi~ki, Milan Pani}, objasnio je kako on zami{qa odlazak Vojvodine u Evropu, otcepqewem od Srbije i prikqu~ewem Ma|arskoj. To je on javno rekao u Budimpe{ti, do tada ste wim mahali kao zastavom, prerano je ofirao va{e planove ili planove va{ih savetnika sa druge strane Atlantika i on je sada otpisan. Pojavquju se novi, pojavquje sa ^anak, tako|e va{ kompawon koji tra`i da Vojvodina bude republika. O~igledna je jedna stvar, Amerikanci `ele da uni{te Srbiju i mi moramo tome da se suprotstavimo. S te{kom mukom, u te{kom jadu `ivimo, ali nam nema druge varijante, moramo se suprotstavqati dok imamo daha. Oni nama ne nude ne{to {to bi mi mogli prihvatiti kao alternativu. Ap490
solutno nam ne nude. Oni od nas tra`e potpunu kapitulaciju. Oni od nas tra`e nestanak naroda, nestanak nacije da bi eventualno neki pojedinci mogli da `ive dobro. [to se ti~e kriminala i korupcije to je zahvatilo sve zemqe u tzv. tranziciji. To nije samo na{ slu~aj, kriminal i korupcija su uvek pratili periode prvobitne akumulacije kapitala u svakoj zemqi. Nas je istorija kaznila da nam se taj period prvobitne akumulacije kapitala ponavqa. Ve} smo jednom kroz wega pro{li, u pro{lom veku, u kne`evini Srbiji, i tada je bilo i kriminala i korupcije i afera i ~uda svakakvih. Pa su onda to komunisti sve poravnali, nivelisali. A sada moramo ponovo da se vratimo na taj put. To je ne{to {to je objektivno. Ono {to je subjektivno u slu~aju ove Vlade nacionalnog jedinstva, nijedne afere nije bilo od kada je ova Vlada formirana 24. marta 1998. godine, ni jedne jedine. Nijednu korupciona{ku aferu ne mo`ete da otkrijete, da uka`ete na wu prstom i da nas optu`ite da smo za wu krivi. I nije ta~no da se ne sude dr`avni funkcioneri. Te 1998. godine uhap{en je Nenad \or|evi}, uhap{en je biv{i direktor Duvanske industrije Ni{, kako se zva{e, vi{e ne mogu ni imena da mu se setim, nije ni bitno. Dakle, to su bile svojevremeno veoma, veoma krupne ribe u na{oj politi~koj mo~vari ili jezeru, kako vam vi{e odgovara. Postoji ne{to {to nam govori da se iz ove ko`e ne mo`e isko~iti. Ne mo`emo mi Srbi, u so da se pretvorimo, umilostiviti Amerikance. Ne mo`emo ih odvratiti od wihove namere da nas uni{te. Zato {to smo mi u wihovim o~ima fiksirani kao tradicionalni ruski saveznik na Balkanu i zbog toga, jednostavno, na{ opstanak sa aspekta wihovih geostrate{kih interesa ne dolazi u obzir. Naravno, bilo je mnogo gre{aka u politici. A nekim gre{kama ste vi kumovali gospodine \in|i}u. Mi smo jednom pro{li kroz dobru fazu procesa privatizacije. Negde 60-70% ukupne na{e privrede je bilo privatizovano. A 1994. godine, na va{u inicijativu, sve je to vra}eno u prvobitno stawe. Mi se sada opet batrgamo, tra`imo na~ina da ubrzamo taj proces privatizacije po novom zakonu koji ima krupne slabosti i jedva da taj proces napreduje. Zna~i, jednom ste doprineli da se stvari vrate u prethodno stawe. Gospodine \in|i}u, vi niste uvek zastupali ovakve stavove. Vi ste stalno mewali orijentaciju u politici. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo neprekidno imali ovaj pravac koji sada zastupamo. Drugo, sve va{e ambicije politi~ke, sve va{e nade na ekonomskom planu vezane su za pretpostavqenu ameri~ku i zapadnoevropsku pomo} – a od toga nema ni{ta. To su samo prazna obe}awa. Moramo, kao pametni qudi, da u~imo na iskustvima drugih naroda i dr`ava. Obe}ali su Rusiji 24 milijarde, Rusi ih nisu dobili. Izvukli su stotine milijardi dolara iz Rusije. Obe}ali su Bugarima, Rumunima, ni{ta im nisu dali. [ta su sve obe}ali Makedoncima, {ta su dobili Makedonci? Ni{ta. Setite se kada ste bili predsednik Gradske skup{tine Beograda, gospodine \in|i}u, i{li ste u Ameriku, tra`ili ste od Medlin Olbrajt da vrati Skup{tini grada Beograda 20 miliona dolara, koji su bili de491
ponovani u nekoj ameri~koj banci. Je li istina? I obe}ali su vam, i slagali su vas, nisu vam vratili. Ba{ ih briga, oni dr`e tih 20 miliona dolara i ne daju, a to je vama moglo pomo}i da ovde napravite ~udo u politi~kom smislu. Voditeq: Dr [e{eq, da nastavimo mo`da razgovor, ja molim sada idemo na po pet minuta. Dr \in|i}: Ja moram da odgovorim. Voditeq: Ali to ulazi u pet minuta. Dr \in|i}: Va`i. Voditeq: Molim vas da tema bude upravo ona koja je najaktuelnija u ovom trenutku, Kosovo i Metohija, kako je zadr`ati i kako jednostavno da se Srbi ponovo vrate tamo. Ako mislite da iskoristite i tih pet minuta za odgovor, izvolite. Dr \in|i}: Naravno, sve je to povezano uzrokom i posledicom. Da bismo imali {ansu, na Kosovu treba da imamo vladu koja mo`e da bude prisutna na Kosovu. Ne mo`emo mi da re{avamo sa Dediwa problem Kosova. Moramo da imamo vladu koja mo`e da bude prisutna u Berlinu, u Parizu, u Londonu, u Briselu, u Va{ingtonu u svim onim zemqama gde se odlu~uje o sudbini sveta pa i o na{oj sudbini. Najlak{e je zatvoriti o~i i re}i mrze me nastavnici i zato imam sve jedinice. Verovatno i va{ sin ka`e mrzeli me nastavnici. Dr [e{eq: E, to nikada nije rekao. Dr \in|i}: Verovatno ve}ina tako ka`e. Zna~i, treba nam jedna jaka srpska dr`ava. Dr`ava sa jakim institucijama. Dr`ava kredibilna. Dr`ava sa redom i zakonom. Ne sa kriminalcima koji se sa heklerima {etaju po gradovima u Srbiji. Pro|ite kroz dva tri poznata grada u Srbiji tamo gde se sinovi {e}kaju, pa }ete da vidite momke sa heklerima u jednoj zemqi u kojoj bi trebalo da ~ak i za no{ewe pi{toqa postoji specijalna dozvola. To je danas Srbija. Srbija mora da bude jedna jaka ure|ena zemqa, zemqa koja je me|unarodno priznata koja ima svoje saveznike i onda ona mo`e da re{ava tako te{ke probleme kao {to je problem Kosova. Me|utim, da se vratimo malo na to pitawe, kako smo do{li dovde, jer ovo su sada posledice. Znate {ta, kada vas Dafina opqa~ka i onda na kraju vas dovedu pred praznu banku i ka`u sada si ti stru~wak re{avaj probleme. A ti ka`e{ daj da se vratimo malo da vidimo kako je sve krenulo. Ne, ne sve je to bila sudbina, sada da re{imo problem koji je nastao kao posledica toga. Ne, da se vratimo na uzrok. Ta~no bitni uzrok je u tome {to u Srbiji postoji kontinuitet vlasti i kontinuitet ideologije. Kontinuitet komunizma Titovog i kontinuitet jugoslovenstva Titovog. Ali to je brod na koji ste se vi ukrcali sa Mirom Markovi} kao ideologom. Vi branite Srbiju zajedno sa Mirom Markovi} i napravili ste patriotsku koaliciju. Recite mi sa da ili ne, da li je JUL za vas patriotska stranka? Da ili ne. Dr [e{eq: Da. Dr \in|i}: Jeste, zna~i JUL je za vas patriotska stranka. Dr [e{eq: Da. Dr \in|i}: Principijelni ste bili od po~etka. 1998. godine “bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, vreme je da crvenu ve{ticu iz Tolstojeve ulice, 492
la`nog akademika i nabe|enog intelektualca Mirjanu Markovi} nau~imo pameti, da joj ubedqivo stavimo do znawa da Srbijom nikada ne}e ovladati crvena neokomunisti~ka kuga”. To su za vas patrioti. Kada se sa jednom pre`ivelom, jednom impotentnom i mrtvom ideologijom, 1998. godine, svet mewao, kada je neko ko ne razume ni{ta, ko je poku{ao sa tim nao~arima sa debelim staklima, sa dioptrijom od -16, da gleda realnost, i poku{ao da se sna|e tu i po~eo da udara u zidove, tu su nastali na{i problemi. To je gospodin Milo{evi} kao nastavak Titove ideologije. Jedino u Srbiji je ta ideologija prevladala i jedno smo mi gubitnici na Balkanu. I vi taj uzrok uzimate kao jedno normalno stawe usput i onda projektujete neke namere, neko `eli da razbije Srbiju. Za{to? Za{to samo ba{ Srbiju? Srbi su neki ruski saveznici istorijski. Koji ruski saveznici? Koji to ruski saveznici iz istorije, kada je to Rusija pomagala tako Srbiji, to mi ka`emo zato {to je tako lep{e. Uvek je bila na strani Bugarske, uvek je u me|unarodnim sporovima i aferama kraqevina Srbija, stara Srbija, kne`evina Srbija imala te{ke probleme sa tim velikim silama koje su imale svoje vrlo surove interese na Balkanu. Ne boqe interese Rusija nego Francuska ili Engleska, nego druga~ije interese. A mi smo uvek stradali ako nismo uspeli tu da na|emo svoje mesto. Dakle, umesto da smo 1998. godine ubrzano krenuli u reforme, da smo oja~ali svoju dr`avu, da smo imali demokratsku vladu, da smo obavili transformaciju unutar Srbije, da smo postali magnet za Balkan kao {to smo bili izlog. Pedeset godina smo mi bili u komunizmu izlog. Dolazili su qudi u Beograd da vide {ta se nosi u Parizu, be`ali su preko Dunava, plivali su da bi do{li kod nas Rumuni. To je bila {ansa Srbije, vi ste je upropastili, jer ste zacementirali ovaj sistem zajedno sa Mirjanom Markovi}. [ansa je u tome da ono {to smo propustili pre 10 godina uradimo sada. Da se deblokiramo. Ne da dobijemo pare iz inostranstva nego da svoje sposobnosti ostvarimo tamo gde nam je mesto na svetskom tr`i{tu u Evropi, tamo gde se tehnologija stvara, gde se zara|uju pare. Voditeq: Ovo je pet minuta, ali ja molim ako mo`emo samo temu koju razra|ujemo... Dr \in|i}: Bi}e ovih dva i po sata prilike sigurno da razgovaramo, ipak da malo polemi{emo... Dr [e{eq: To moje vreme te~e, je li ve} po~elo da te~e moje vreme? Voditeq: Ne, sada. Dr [e{eq: Dobro. Mene iznena|uje da kod gospodina \in|i}a nikakve logike nema u ovom izlagawu. On ka`e... Dr \in|i}: Va{e logike nema, ali ima... Dr [e{eq: Nema nikakve logike. On ka`e da nas Amerikanci mu~e i maltretiraju zato {to smo komunisti, zato {to smo na Titovom komunisti~kom putu. Prvo, Titov komunisti~ki re`im ne bi mogao pola veka da se odr`i bez ameri~ke pomo}i. Taj se re`im odr`avao iskqu~ivo uz ameri~ku pomo}. Drugo, u Republici Srpskoj je na vlasti bila Srpska demokratska stranka, antikomunisti~ka politi~ka partija, vi{e antikomunisti~ka nego Srp493
ska radikalna stranka, ekstremnija u tom pogledu. Oni su ~ak i veronauku vratili u {kole i sve{tenike doveli u Narodnu skup{tinu itd. {to sve nama ne pada na pamet jer smo za strogi sekularizam, striktnu odvojenost crkve od dr`ave. Po na{em mi{qewu, ispovedawe vere je privatna stvar svakog ~oveka. Dakle, bili su izrazito antikomunisti i Amerikanci su se posebno na wih obru{ili. Prvi ozbiqniji Srbin koji je progla{en za ratnog zlo~inca je Radovan Karayi}. Vi ste sa wim bili prijateq nekada, koliko se se}am, je li tako gospodine \in|i}u. Jeste li jo{ uvek? Dr \in|i}: Da. Dr [e{eq: I ja sam jo{ uvek wegov prijateq. Hajde sada vi meni odgovorite, ja sam vama odgovorio. JUL je patriotska stranka jer je sada na patriotskim pozicijama. [ta je bilo ranije mene ne interesuje. Meni je va`no {ta je ranije bilo sa Srpskom radikalnom strankom. Drugo, ja sam nekada bio u `estokom sukobu i sa ~elnicima JUL-a i SPS-a. Ja sam {est puta u `ivotu bio u zatvoru, svaki put iz politi~kih razloga. Od toga ~etiri puta u Milo{evi}evom zatvoru. Ali ja nisam sujetan ~ovek. Ja svoju li~nu sudbinu ne projektujem kroz strana~ku politi~ku akciju. Ka`ite vi meni gospodine \in|i}u, kako sam ja vama ovako direktno odgovorio {to se ti~e JUL-a, ka`em JUL je patriotska partija jer sada vodi patriotsku politiku, da li je Bil Klinton ratni zlo~inac? Dr \in|i}: Ja ne razgovaram na tom nivou. Dr [e{eq: Ali ~ekajte, a ja sam malopre razgovarao na va{em nivou. Dr \in|i}: Ja sam ono {to ste vi... Dr [e{eq: Dajte, dogovorite. Dr \in|i}: Ja sam vas suo~io... Dr [e{eq: Da li je Bil Klinton ratni zlo~inac? Molim vas, ovo je sada moje vreme. Ako ho}ete da se ukqu~ite u ovih mojih pet minuta... Dr \in|i}: Ne, pa vi me pitate... Dr [e{eq: Ja vas pitam, o~ekujem odgovor sa da ili ne, ja sam vama odgovorio sa da. Dr \in|i}: Kasnije }u vam odgovoriti. Dr [e{eq: Odgovorite mi odmah sa da ili ne. Ja sam vama odgovorio. Dr \in|i}: To je pitawe koje treba da utvrde sudovi, a pitawe {ta ste vi rekli pre dve godine i danas... Dr [e{eq: Molim vas, da li je Medlin Olbrajt ratni zlo~inac? Dr \in|i}: Isti odgovor. Dr [e{eq: Da li je Toni Bler? Dr \in|i}: Isti odgovor. Ja nisam sud koji }e to da utvrdi. Dr [e{eq: Ne}ete dakle da ka`ete.^ekajte, ali znate da su ubijali srpsku decu ovde. Da li je kancelar [reder ratni zlo~inac? Da li je nema~ki general Rajnhart ratni zlo~inac? Ovaj za koga se danas utvrdilo da mu je otac bio gaulajter, nacisti~ki gaulajter ju`ne Bavarske. Sada je komandant NATO trupa na Kosovu i Metohiji. Za{to mi ne odgovorite da li su oni ratni zlo~inci. Odgovorite mi gospodine \in|i}u, ka`ite da ili ne. Dr \in|i}: Mewate temu. 494
Dr [e{eq: Ne mewam temu, odgovorite mi. Dr \in|i}: Mewate temu. Dr [ e{eq: Evo vi ste meni postavili pitawe, ja sam vam odgovorio. Dr \in|i}: U vezi sa onim {to ste izjavili pre dve godine jer ste vi tvrdili da ste vi, da je Srpska radikalna stranka... Dr [e{eq: Jeste, ja kada sam oti{ao u zatvor kada sam uhap{en... Dr \in|i}: To je pitawe... Dr [e{eq: Vi ste podr`ali re`im. Rekli ste [e{eq je dobio {to je zaslu`io. To je bilo 1994. godine. Dr \in|i}: Ne, nije istina. Dr [e{eq: Istina je. Dr \in|i}: Ne. Dr [e{eq: Kako, vi ste li~no rekli. Dr \in|i}: Ne, ne. Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u... Dr \in|i}: Ne, nije istina. Dr [e{eq: U svojoj kwizi sam objavio ise~ke iz {tampe gde ste to rekli. To je istina, to ste rekli. A iz va{e stranke su u~estvovali u tome kao la`ni svedoci. Tada je bio u va{oj stranci Desimir To{i}. Odgovorite mi sada da li je Bil Klinton ratni zlo~inac? Dr \in|i}: To je pitawe, gospodine [e{eq, za sud. Dr [e{eq: Ma pustite, koji sud? Dr \in|i}: Za sud koji }e da utvrdi, koji mo`e da utvrdi. Dr [e{eq: Koji sud to sada mo`e da utvrdi. Dr \in|i}: Pa vi ste sud, vi preuzimate ulogu suda. Dr [e{eq: Molim vas, ja ne preuzimam, ja cenim na osnovu postupaka, mo`e i sud da utvrdi da li je neko patriota ili nije patriota po toj va{oj logici. Dr \in|i}: To je va{ problem. Dr [e{eq: [to onda mene pitate da li je JUL patriotska stranka, neka sud utvrdi. Dr \in|i}: Pitawe zlo~ina je pravno pitawe nije politi~ko. Dr [e{eq: Molim vas, pitawe zlo~ina je pre svega qudsko pitawe. Dr \in|i}: Ali i pravno pitawe. Dr [e{eq: Pre svega qudsko. Ja vas pitam... Dr \in|i}: Vi treba da budete profesor na pravu. Dr [e{eq: Zanemarite pravo, sa ~isto qudskog aspekta da li je Bil Klinton zlo~inac? Sa ~isto qudskog aspekta, zanemarite pravo. Dr \in|i}: To ne mo`e.. Dr [e{eq: Kako ne mo`e... Dr \in|i}: Pojam zlo~ina ne mo`e da se posmatra sa ~isto qudske strane. Dr [e{eq: Kako ne mo`e, molim vas? Dr \in|i}: Vi treba da predajete, gospodine [e{eq, vi treba da predajete pravo studentima. Dr [e{eq: Molim vas, koji sud mo`e da utvr|uje sada za Bila Klintona? Nema sudova. 495
Dr \in|i}: Mo`e da utvr|uje sud u Hagu . Dr [e{eq: Evo utvrdio je sada ovaj tribunal koji je zasedao u Beogradu. Dr \in|i}: A ko je legitimisao taj tribunal u Beogradu? Dr [e{eq: A ko je legitimisao onaj sud koji je sudio hitlerovim zlo~incima? Dr \in|i}: Savet bezbednosti. Dr [e{eq: Koji savet bezbednosti? Dr \in|i}: Savet bezbednosti je utvrdio sud u Hagu. Dr [e{eq: Molim vas, Nirnber{ki sud ko je sankcionisao? Dr \in|i}: Zemqe u~esnice u Drugom svetskom ratu, pobednice, Engleska, Rusija. Dr [e{eq: Zemqe u~esnice. E, ovde su isto zemqe koje se suprotstavqaju ameri~koj agresiji, odnosno istaknuti intelektualci. Gde je tu pravni osnov? Nema pravnog osnova. Dr \in|i}: Na takav na~in vi mo`ete sve... Dr [e{eq: Vi ne}ete da se izjasnite da li je Bil Klinton zlo~inac. On je ubijao srpsku decu. Bombardovao civilne ciqeve po Srbiji. Dr \in|i}: Je li do{lo mojih pet minuta. Dr [e{eq: Nije jo{, nije se ~ulo. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Ne}ete da ka`ete da li je kancelar [reder ratni zlo~inac. [ta to zna~i? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, vi poku{avate svojom jeftinom demagogijom da svedete pitawe ogromnih ideolo{kih politi~kih proma{aja na jeftino ispitivawe, koliko an|ela stane na jednu iglu, da li je ovo ili ono. Dr [e{eq: Ko ka`e da an|eli stoje na igli? Dr \in|i}: To je pitawe u XII veku bilo najva`nije pitawe u sholastici kao {to vi poku{avate da va{oj politi~koj sholastici, kompleksna pitawa... Dr [e{eq: Najva`nije pitawe u sholastici je bilo koliko magarac ima zuba, gospodine \in|i}. Dr \in|i}: Ne, nego koliko an|ela mo`e da stane na jednu iglu, pobegli ste bili sa tog ~asa ili se to kod vas u {koli nije u~ilo. Dr [e{eq: To ste negde u~ili, u jezuitskoj {koli ste izgleda u~i veronauku. Dr \in|i}: Ne, nego na Filizofskom fakultetu u Beogradu. Gospodine [e{eq, pitawe rata koji je zadesio na{u zemqu, i agresije koja je zadesila na{u zemqu, i `rtava koje su zadesile na{u zemqu i u ovom ratu posledwem i ovih 10 godina, i u svim drugim ratovima, je kompleksno politi~ko pitawe. Ako postavqamo pitawe da li je Slobodan Milo{evi} ratni zlo~inac time {to je poslao momke na minska poqa bez pripreme... Dr [e{eq: Gde ih je poslao? To nije istina. Dr \in|i}: Poslao ih je u Slavoniju. Vojnici Vojske Jugoslavije, koji su 1991. godine mobilisani u Srbiji pod generalima koji su bili Slovenci i Hrvati i slali su ih bez ikakve obuke. Dr [e{eq: A kako ih je Slobodan Milo{evi} tada mobilisao? Dr \in|i}: Zato {to je on bio predsednik Srbije i mogao je to da spre~i. 496
Dr [e{eq: Nije ta~no, nije mogao ni{ta, pretila je wemu opasnost od vojske. Voditeq: Mo`emo li da krenemo upravo... Dr [e{eq: Moramo ne{to da razjasnimo, jeste li vi Srbin gospodine \in|i}u Dr \in|i}: Jesam. Dr [e{eq: Dr`avqanin ste Srbije i Savezne Republike Jugoslavije? Dr \in|i}: Jesam. Dr [e{eq: Da li je po va{em mi{qewu svako onaj ko bombarduje va{u otaybinu zlo~inac? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, to su metafizi~ka pitawa. Dr [e{eq: Kako metafizi~ka, bombe su krajwe dinami~na stvar, kakva metafizi~ka pitawa? Dr \in|i}: Vi mo`ete... Dr [e{eq: Vrlo vam je dijalektika sadr`ajna, gospodine \in|i}u. Voditeq: Postavio sam pitawe koje je vezano za Kosovo i Metohiju i neka krene, i neka krene od ovog trenutka za dr \in|i}a prestalih ~etiri minuta. Dr [e{eq: Kako preostala, ve} je pro{lo. Voditeq: Srbi ulaze u privremeno administrativno ve}e, Srbi ulaze u privremeni savet Kosova. Ima tendencija da qudi ka`u, dajte nemojte da Srbi ulaze, nije trenutak, zna se ko dole vlada. Druga strana ka`e mi moramo da u|emo kao Srbi ukoliko `elimo da opstanemo na Kosovu i Metohiji. Kakav je stav Demokratske stranke i vas? Dr \in|i}: Stav Demokratske stranke je da Srbi koji `ive na Kosovu treba da defini{u jedan prioritet pre svega to je povratak Srba koji su proterani sa Kosova. Jer tek ako se oni vrate ima smisla govoriti i o multietni~kom Kosovu i o institucijama koje mogu da budu zajedni~ke. Ako me|unarodne organizacije sara|uju u tom poslu, treba sa wima sara|ivati. Ako ne sara|uju onda nema razloga u~estvovati u tome sa wima. Ina~e, to je jedno apstraktno pitawe da li sara|ivati sa me|unarodnim organizacijama koje upravqaju Kosovom. U kakvom upravqawu, kojim delom Kosova. Ovo pitawe je kao da me gospodin [e{eq pita da li je bombardovawe Jugoslavije bila gre{ka. Da li je bila ogromna gre{ka me|unarodne zajednice. Da. Da li je ta gre{ka mogla da bude izbegnuta? Da. Dr [e{eq: Da li je to zlo~in? Dr \in|i}: [ta sada to zna~i zlo~in. Dr [e{eq: Pazite, {ta zna~i to gre{ka? Dr \in|i}: To zna~i... Dr [e{eq: Gre{ka je ako ja naglo ustanem pa prospem ovu ~a{u vode. Ovde vi bombardovawe nazivate gre{kom. Dr \in|i}: Ne, kada svetski politi~ari ~ine gre{ku onda stradaju qudi. Od gre{aka Milo{evi}a i wegovog re`ima su stradale... Dr [e{eq: Molim vas, da li je bombardovawe bilo zlo~in? Izjasnite se, ili jeste ili nije. Dr \in|i}: Ako ho}ete u moralnom smislu da, ali to je razgovor privatnih osoba. 497
Dr [e{eq: Da li je u apsolutnom smislu to bio zlo~in? Dr \in|i}: U politi~kom smislu. Dr [e{eq: U apsolutnom smislu? Dr \in|i}: To je bila posledica niza gre{aka. Dr [e{eq: ^ijih gre{aka? Dr \in|i}: Koje ste napravili i vi i... Dr [e{eq: Zna~i, mi smo krivi zbog bombardovawa? Dr \in|i}: Ne. Delimi~no. Dr [e{eq: Kako smo, ~ime smo mi krivi? Dr \in|i}: To se moglo izbe}i Dr [e{eq: Kako smo mogli izbe}i? Da kapituliramo pre bombardovawa? Dr \in|i}: Ne. Da problem Kosova re{avate. Dr [e{eq: Mogla je Srbija izbe}i Prvi svetski rat da je kapitulirala odmah. Dr \in|i}: Re{avate 10 godina problem Kosova. Dr [e{eq: Ko je re{avao 10 godina problem Kosova? Dr \in|i}: Niste ga re{avali. Dr [e{eq: Ko? Dr \in|i}: Vlast koja 10 godina ve} traje u Srbiji. Dr [e{eq: Nismo re{avali problem Kosova? Dr \in|i}: To {to vi niste bili u toj vlasti nije moj problem nego va{. Mogli ste ve} 1990. godine da u|ete u vlast pa biste 10 godina ve} bili na vlasti, a isto se de{avalo. Dr [e{eq: Vi ste mogli 1990. godine da u|ete u vlast, va{a stranka je bila registrovana, moja je bila zabrawena. Dr \in|i}: Dobro, 1991. godine ste ve} bili saradnik Milo{evi}ev, ali naravno... Dr [e{eq: Gde, po kom pitawu? Dr \in|i}: Po svim pitawima. Dr [e{eq: Po kom pitawu? Dr \in|i}: Tako {to ste podr`avali mawinsku vladu tako {to ste... Dr [e{eq: Kako 1991. godine mawinsku vladu, bio sam jedini u Skup{tini. Dr \in|i}: 1992, 1993. naravno. Dr [e{eq: Ma gde 1992? Dr \in|i}: Pa kada je nastala mawinska vlada. Dr [e{eq: Bilo je tek 1993. godine. Voditeq: I ja mislim da je ovde pravo vreme za EPP. Dr [e{eq: ^ekajte, ali ja nisam svoje vreme iskoristio. Dr \in|i}: Ne, nisam ni ja, on je govorio sve vreme umesto mene. Voditeq: Posle toga jer ste u me|uvremenu razmenili nekoliko replika, i mislim da EPP sada sledi, onda }emo nastaviti. Dvestota jubilarna emisija Politikona televizije Palma plus, dr Vojislav [e{eq dr Zoran \in|i}. Dr [e{eq tra`i svojih pet minuta jer... Dr [e{eq: Ne tra`im ja, nego o~ekujem da mi date mojih pet minuta. Ja ni{ta ne tra`im. 498
Voditeq: Da. Upravo pet minuta. Dr [e{eq: Ja mislim da je o~igledno da gospodin \in|i} izbegava da se ovde izjasni oko su{tinskog pitawa. On bombardovawe na{e zemqe naziva gre{kom. Zna~i i ubistvo male trogodi{we Milice Raki} u Batajnici je gre{ka. Kolateralna gre{ka. Tako to ka`e Yejmi [ej. Vi ste ve} prihvatili NATO terminologiju gospodine \in|i}u. Oni su svoje zlo~ine prvi nazvali gre{kama i to kolateralnim. I vi sada to prihvatate da su to zaista gre{ke. To je zlo~in. Od tog zlo~ina nema ve}eg zlo~ina. To je isti zlo~in kao onaj koji su izvr{ili Hitler i Adolf Ajhman i Miler, i Himler i svi ostali. Nema nikakve razlike. Razlika je samo kvantitativne prirode u broju mrtvih, ali sa aspekta onog deteta koje je poginulo kvantifikacija nema nikakvu ulogu. Zlo~in je zlo~in. I zlo~in se ni~im ne mo`e opravdati. Sada se postavqa pitawe, dok je trajao taj zlo~in ovde nad srpskim narodom, za{to ste putovali u agresorske zemqe i dru`ili se sa ratnim zlo~incima koji predvode te zemqe i tako im pru`ali moralni alibi pred wihovom javno{}u? Za{to ste klevetali svoju zemqu? Za{to ste napadali re`im u svojoj zemqi dok je rat trajao i dok je zemqa bila pod bombama? Sada tra`ite da se mi prikqu~imo wima kao da ni{ta nije bilo. A oni nas ne}e, oni tra`e da se mi uni{timo, a vi nam obe}avate da }ete nas uvesti u wihove redove. Mrtve, verovatno, u sanducima. Ja ne vidim kako biste nas druga~ije uveli u wihove redove. Da li vi mislite da je Radovan Karayi} ratni zlo~inac? Ho}ete li na to pitawe da mi odgovorite? Dr \in|i}: ^ekam svojih pet minuta. Dr [e{eq: Da li je Mom~ilo Kraji{nik ratni zlo~inac? A ta me|unarodna banda , zlikova~ki ga je uhapsila. Da li su wih dvojica ratni zlo~inci? O tome bi trebalo tako|e da se izjasnite pa da onda idemo daqe. Sada opet relativizujete ovo pitawe da li }e Srbi u}i u Ku{nerov aparat vlasti zajedno sa {iptarskim teroristima ili ne}e. Kako da u|u sa {iptarskim teroristima u aparat vlasti, to mogu samo srpski izdajnici. A vi sebi dozvoqavate da se dru`ite sa tim srpskim izdajnicima. Da sa wima pravite koaliciju, sa Mom~ilom Trajkovi}em i sa raskolni~kim vladikom Artemijem. Vi ste sa wima u{li u koaliciju. Vi ste u koaliciji sa Nenadom ^ankom. Da ne pomiwem Vuka Dra{kovi}a, verovatno ga i ne tretirate ozbiqno, ne smatrate ga normalnim pa nije razlo`no o wemu ni raspravqati. A kako ste mogli sa Veselinovom? Kako mo`ete sa Rasimom Qaji}em, sutra vam govori na mitingu. Ho}e da otcepi Ra{ku oblast. Ho}e region. Ho}e jednu teritoriju da ome|i gde }e u ve}ini biti muslimani kako bi ta teritorija u perspektivi mogla da se otcepi od Srbije. Kako mo`ete sa wima da sara|ujete? A ovde ideolo{ku krivicu pripisujete i nama i drugim partijama. Mi smo u koaliciji sa levi~arskim partijama trenutno. Za{to? Zato {to je zemqa u opsadnom stawu i ta koalicija je koalicija iz nu`de i da je sre}e u toj koaliciji bi bile i sve ostale partije i va{a. Pa kada pro|u spoqni pritisci, kada pro|u pretwe onda me|usobno da se razra~unavamo pa da vidimo kome narod veruje, ko }e biti u stawu da osvoji vlast. Ali dok to ne pro|e ja ne mogu da vodim ideolo{ke rasprave. 499
I drugo, {ta je to danas komunisti~ko u Srbiji? Apsolutno nema ni{ta komunisti~ko. Ja znam dobro {ta je komunizam. Pro{ao sam prvo kroz komunisti~ke {kole, a onda sam na svojoj ko`i i te kako iskusio {ta je komunizam. I vi meni sada pri~ate da je u Srbiji ne{to komunisti~ko. [ta? Nema ni{ta. Ima jo{ komunizma u glavama qudi, u nekoj vi{e, u nekoj mawe, ali u sistemu ga nema. Ima ovih zaostataka dru{tvene svojine itd. {to ste vi doprineli da du`e traje nego {to bi moralo, nego {to je trebalo. Nema druge. Kako sa ovog aspekta izbegavawa da se izjasnite o zlo~inu nad svojim narodom, mo`ete tom narodu da nudite neku boqu budu}nost. Gde je ta garancija ako mi sada i kapituliramo, hajde recimo da ste vi u pravu, pa da mi sada kapituliramo, da se predamo, gde je garancija da }e se boqe `iveti u Srbiji? Dr \in|i}: Sad ja dobijam {est minuta. Dr [e{eq: Kada ni vama nisu hteli da daju onih 20 miliona dolara Skup{tine grada Beograda deponovanih u Americi. Obe}ali vam pa vas slagali. Dr \in|i}: Imam {est minuta. Dr [e{eq: Mo`e i sedam minuta gospodine \in|i}. Dr \in|i}: [to se ti~e gospodina Karayi}a, i gospodina Mladi}a i Kraji{nika, tu odluku o Ha{kom sudu potpisao je va{ koalicioni partner, gospodin Milo{evi}, i wega pitajte u vezi sa time, nemojte mene da pitate. U Dejtonu je on to potpisao. Dr [e{eq: [ta je potpisao? Dr \in|i}: Potpisao je, priznao je nadle`nosti suda u Hagu, koga je osnovao Savet bezbednosti i Milo{evi} je prihvatio obavezu da sara|uje sa tim sudom i priznao je legitimitet tog suda i legitimitet tih sudija. Dr [e{eq: To nije ta~no. Dr \in|i}: Ta~no je. Niste ~itali? Dr [e{eq: Nije ta~no. Dr \in|i}: Mo`da vama nije pokazao, ali... Dr [e{eq: Kwigu sam napisao o tome gospodine \in|i}u. Dr \in|i}: Ja vas molim da me ne prekidate... Dr [e{eq: Prihvatio je samo saradwu, a saradwa nije pot~iwavawe. Dr \in|i}: Ja vas molim da me ne prekidate. Prihvatio je legitimitet suda u Hagu. To je pod jedan. Pod dva, {to se ti~e ocena o predsednicima drugih dr`ava za razliku od vas, koji nemate nikakav ose}aj odgovornosti, ni prema zemqi ni prema deci koja treba da se rode u ovoj zemqi, jer da imate vas bi potresla ~iwenica da se u godini va{e vlade najmawe dece rodilo u Srbiji za pola veka. Za razliku od vas ja imam odgovornost prema toj deci koja treba da `ive u ovoj zemqi i znam da bez odr`avawa bilo kakvih odnosa sa najva`nijim zemqama na svetu mi, kao nacija, ne mo`emo da pre`ivimo. Mi mo`emo da nestanemo tako kako nam vi predla`ete bez alternative. Dakle, oni su protiv nas mi imamo alternativu pa da nestanemo. Ali dok nestajemo vama je lepo. I vama i va{im qudima na vlasti je vrlo lepo dok mi svi nestajemo. Dr [e{eq: Gde mi je lepo? 500
Dr \in|i}: Lepo vam je. Ba{karite se. Ba{akare se va{i saradnici, imate vi{e ministara u Vladi Srbije nego Kina. Dr [e{eq: [ta nam je lepo? Dr \in|i}: Lepo vam je, imate funkcije vaqda ste ministri. [ta, lo{e vam je kao ministrima? Pa {to ste ministri ako vam je lo{e. Nemojte da me prekidate molim vas. Dr [e{eq: Vama je mnogo lep{e kao proameri~kom opozicionaru. Dr \in|i}: Dakle, ja poku{avam da spasem {to se spasti da. Koje je moje mi{qewe o toj politici to je moja li~na stvar. Kao {to je knez Milo{ imao svoje mi{qewe o politici Istanbula, Carigrada, ali je u svojoj politici, oficijelnoj, vodio ra~una o interesu Srbije. Poku{avao da odr`i te odnose jer je znao da od toga zavisi budu}nost zemqe. Kao {to je Srbija u vreme Prvog svetskog rata pla}ala Austrougarskoj kamate na kredit koji je uzela od we jer je pretpostavqala da }e i posle tog rata morati da odr`ava veze, tako ja poku{avam da spasem ono {to vi upropa{}avate. Da odr`im neke kanale sa najve}im zemqama na svetu. Ne zato {to ih volim, ne zato {to mi je zadovoqstvo da razgovaram sa wihovim predsednicima, ili {to uop{te ima nekog zadovoqstva u tome. Nema, niko nema zadovoqstvo da putuje 10, 20 sati, da provede pola sata u nekom razgovoru. Ali nema budu}nosti ove zemqe ako zaratimo sa svima. [ta je ~ija krivica, {ta je ~iji zlo~in, to }e istorija da proceni mi ne mo`emo da sudimo nikome gospodine [e{eq ma koliko vi i Mirjana Markovi} uobra`avali da ste sudija celome svetu, ali to je prazna pri~a. Vi i ja mo`emo da pri~amo i da ka`emo ratni zlo~inci su svi koji nisu sa nama. I {ta imamo od toga? Ni{ta. Nemamo ni{ta od toga osim da budemo na magare}oj klupi sa @irinovskim, sa Sadamom Huseinom koji su va{i prijateqi. Moj pristup je tamo gde ne mogu da mewam, tamo gde ne mogu da sudim u smislu da sprovedem presudu, diskretan sam. Ne}u iz daqine da arlau~em jer je to neozbiqno. Dakle, na{ inters je da popravimo odnose sa Evropom. Dr [e{eq: Kako? Dr \in|i}: Postoji na~in. Dr [e{eq: Kako? Dr \in|i}: Da se prvo ne pona{amo tako kako se pona{ate vi li~no. Vi se pona{ate tako primitivno u javnom `ivotu Srbije da je zaista sa vama sramota odr`avati javne kontakte. Zamislite nekog dr`avnika iz Evrope... Dr [e{eq: Ma pustite mene. Dr \in|i}: Znam, ali vi ste potpredsednik. Dr [e{eq: Kako dr`ava... Dr \in|i}: Pa niste sami vi... Dr [e{eq: Nisam se ja rodio kao potpredsednik. Dr \in|i}: Niste sami vi oni su vas uzeli zato {to im odgovarate. Dr [e{eq: Ja sam do{ao za potpredsednika kada je dr`ava do{la u najve}e muke. Dr \in|i}: Nemojte da me prekidate. Dr [e{eq: [to se nervirate tako? Nemojte da se nervirate. 501
Dr \in|i}: Uop{te se ne nerviram. Dr [e{eq: Pa nervirate se malo. Dr \in|i}: Vi me odli~no znate, zabavqam se. Dr [e{eq: Nervirate se. Dr \in|i}: Dakle, vode}i takvu politiku 10 godina vi ste na{u zemqu doveli na slepi kolosek. Mi moramo da je vratimo. U ovoj zemqi ima dovoqno normalnih, sposobnih qudi, koji `ele da budu deo Evrope a ne deo orijenta. I ja sam me|u wima. Sre}om, ja imam i mogu}nosti neke da malo pomognem, o~uvao sam neke kanale da bi pomogao Srbiji ne zbog sebe, {ta meni treba da se ja lomatam po svetu. Ja sam za dva meseca u 14 zemaqa bio mislite zbog sebe. Mislite zbog turizma. Ne, zbog Srbije. Dr [e{eq: A {ta ste pomogli Srbiji? Dr \in|i}: O~uvao sam u me|unarodnoj javnosti imiy da Srbije nije to {to ste vi i to {to je Milo{evi} nego da je Srbija ne{to drugo. Da je Srbija normalna demokratska zemqa da ve}ina qudi u Srbiji `eli da `ivi u Evropi. Kako }emo to da postignemo? Te{ko, ali je mogu}e. Prvo }emo posti}i tako {to }emo promeniti akcenat na svojim osobinama. Ne}emo da se sva|amo, da vadimo pi{toqe, da prazno pretimo, da osu|ujemo, da izri~emo presude koje ne mo`emo da sprovedemo nego }emo da budemo ozbiqni qudi kao {to je bio knez Milo{. I da ka`emo mi smo narod sposoban, snala`qiv, veredan, ambiciozan, nama trebaju tr`i{ta, nama treba tehnologija. Nama ne trebaju neprijateqi Dr [e{eq: Da li je zvonilo? Zvonilo je. Dr \in|i}: [est minuta imam, po{to je on prekora~io pet minuta. Dr [e{eq: Ho}ete sedam minuta? Dr \in|i}: [est minuta. I to je danas patriotizam. Danas je patriotizam sa~uvati i obnoviti veze Srbije sa onim zemqama gde postoji tehnologija, kapital, tr`i{te a ne sa onim zemqama gde umiru od gladi. Ne sa gorima nego {to smo mi, nego sa boqima nego {to smo mi. Ja to mogu vi to ne mo`ete i zbog toga ste vi ~ovek pro{losti. Ja sam ~ovek budu}nosti jer je budu}nost u Zapadnoj Evropi a nije u Severnoj Koreji i Iraku. Dr [e{eq: Gospodin \in|i} putuje samo da bi pomagao srpskim neprijateqima i da bi razvijao wihovo uverewe, da bi daqe razvijao wihovo uverewe da u Srbiji ima snaga koje jedva ~ekaju da Srbija kapitulira pa da ih podstakne da jo{ malo udare bombama, da jo{ malo stegnu sankcijama jer mi samo {to nismo propali, samo {to vlast nije pala. To je va{a uloga u me|unarodnoj javnosti, gospodine \in|i}u, i nikakva druga~ija. To {to meni sada pripisujete to je stra{no sme{no. Levi~arske partije sa kojima smo mi sada u koaliciji poku{avale su da odobrovoqe i Amerikance i Zapadnu Evropu i pravili paktove i sa vama i sa Dra{kovi}em. Poku{avale iz petnih `ila. Kada su shvatile da nema ni{ta od toga, da im se ne mogu nikako dodvoriti, da ne mogu nikako izazvati wihovo sa`aqewe ili wihovo popu{tawe, wihovo milosr|e, onda su se okrenuli, napravili koaliciju sa nama jer mi smo stranka koja je to na vreme shvatila. Ve} u startu. Ne mo`ete meni da ka`ete 10 godina lutawa, ja sam tek dve godine na vlasti gospodine \in|i}u a pozitivne promene se ve} ose}aju za to vreme. Sa druge strane... 502
Dr \in|i}: A gde su pozitivne promene? Dr [e{eq: [ta ste vi to pomogli Srbiji? Apsolutno ni{ta niste pomogli Srbiji, nigde ni{ta. Sami ste se `alili u raznim intervjuima kako vas poni`ava Medlin Olbrajt, pa ste jedno vreme izbegavali sa wom kontakte, a onda su vam zavrnuli ruku na le|a i sada ne smete ni da izbegavate, sada morate onako kiselo da joj se sme{kate, dok joj va{ kompawon qubi onu krvavu ru~erdu kojom je ubijala srpsku decu. Sami ste se `alili, ispovedali ste se ovoj Vesni Radusinovi} u intervjuu, se}ate se tog intervjua kako ste tra`ili 20 miliona dolara da vam vrate dok ste bili predsednik Skup{tine Beograda. Oni obe}ali pa slagali. Da ste dobili te pare nazad mogli biste da ula`ete u komunalnu infrastrukturu, mogli biste da napravite jednu zna~ajnu i u ekonomskom i politi~kom smislu stvar. Nisu hteli da vam daju. Oni vam daju samo mrvice. Ukupnio su 100 miliona dolara odredili za pomo} subverzivnim faktorima u na{oj zemqi. Od toga vama stignu mrvice. A vi za te bedne mrvice morate da delujete po wihovom nalogu. Kada biste vi u{li u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em, ja vas najboqe poznajem? Nikada u `ivotu. Vi ste jedan od prvih qudi koji su shvatili da se s wim ne mo`e ni{ta ozbiqno raditi, da se s wim tikve ne mogu saditi. Kada se sade s wim o glavu se ~oveku posle razbijaju. I sada vas opet teraju, on vas onako bedno smenio u Gradskoj skup{tini, prekr{io sve me|ustrana~ke dogovore... Dr \in|i}: Sa vama zajedno. Dr [e{eq: Ja sam vam bio protivnik, ja sam vam i sada protivnik, moj je ciq prirodan da vas mewam gde god mogu. Nemojte da mene u to me{ate. Ja sam vam protivnik i sada. Ali on vam je bio saveznik. A sada ponovo pravite koalicije. Kakva ste vi alternativa za Srbiju? Po ~emu ste vi alternativa, {to ste se s brda s dola okupili sa raznoraznim ideologijama. Svugde je predznak izdaje ili spremnosti na izdaju ili otvorene izdaje. Zar je tolika va{a `eqa da se do~epate vlasti da ste spremni u koaliciju i sa Rasimom Qaji}em. Da ste spremni na koaliciju sa Nenadom ^ankom. Da va{ {ef stranke u Novom Sadu ide na Skup{tinu Lige socijaldemokrata Vojvodine i ka`e da se politika va{e stranke podudara sa politikom Nenada ^anka. Tako je izjavio, da li vi znate za to? Da se sla`ete sa Draganom Veselinovim. Da se sla`ete sa ovom bagrom. Vi koji ste nekada i{li i na Pale sa zadovoqstvom i tamo kao prijateq primani i stalno vam zameraju tog pe~enog vola na Palama itd. Pa su vas jedno vreme mrzeli Amerikanci zbog toga {to ste odr`avali kontakte sa Karayi}em. Sada ste pre{li potpuno na drugu stranu. Nemojte meni da pripisujete ideolo{ke sklonosti ka levici nema ih apsolutno nikakvih. Ako je iko stradao pod levi~arskim re`imom to sam bio ja. Na dana{woj srpskoj politi~koj sceni nema nikog drugog koji je ozbiqnije stradao. Vi ste sa jednim generalom Vukom Obradovi}em, biv{im generalom, koji je svog vojnika strpao u zatvor. Jeste li videli, sada je opet reagovala porodica Lazara Stojanovi}a povodom wegovih la`i kako ga nije terao u zatvor, oni ka`u jeste. Svedo~i Lazar Stojanovi} o tome. Dr \in|i}: Mora glasnije da bude ovo za pet minuta, ina~e gospodin [e{eq ne ~uje, tvrd je na u{ima. 503
Dr [e{eq: Da vas nisam malo preznojio? Dr \in|i}: Ma ne kakvi... Dr [e{eq: Ho}ete salvetu, maramicu. Ne{to? Dr \in|i}: Potpuno sam relaksiran, samo suvi{e je lak zadatak vas pobediti. Jer zaista ste sami sebe pobedili. Dr [e{eq: Kako onda nikada niste uspeli? Dr \in|i}: Da sam ja hteo da budem fasada Milo{evi}evoj vlasti, da mu slu`im kao {to to radite vi, ja bih bio u vlasti pre vas. To znate vi to znam i ja. Ali ja sam hteo promene i tada. Ja sam poku{ao da napravimo jednu koaliciju ali koaliciju za promene. Ne koaliciju da ja svoj vagon prika~im za voz koji ide u provaliju, to je voz Milo{evi}eve vlasti. Takve ste vi analize davali te vlasti da ja samo mogu da ka`em ja sada mogu da ih ponovim, to {to ste vi govorili o Milo{evi}u pre 3-4 godine i danas va`i, o kriminalu, o katastrofalnom nerazumevawu svetskih procesa, o uskom krugu qudi. Dr [e{eq: [ta je sada kriminalno u ovoj vladi? Ka`ite mi. Dr \in|i}: Kasnije }emo o tome razgovarati. Dr [e{eq: Ka`ite mi ima li ne{to? Dr \in|i}: Imamo dva sata, nemojte sve odmah na po~etku. Pustite me malo da u`ivam, da vas seckam na komadi}e. [to se ti~e poni`ewa i Medlin Olbrajt... Dr [e{eq: [ta da seckate? Dr \in|i}: Vas na komadi}e. Dr [e{eq: Mene? Dr \in|i}: Da. Dr [e{eq: Ovolikog. Dr \in|i}: Da vam ka`em, to je balon, ipak je to prazno. Dr [e{eq: Pa nemojte na suvi{e sitne komadi}e. Dr \in|i}: Da vam ka`em to izgleda veliko, ali ipak izduva brzo. Dr [e{eq: Ko }e to sve posle da skupqa? Dr \in|i}: Ja vas molim, moje vreme je dragoceno. Dakle, ta~no je da... Dr [e{eq: Imate neke mesarske sklonosti. Dr \in|i}: Ne, nego sino} mi je propala ta ve~era. Dr [e{eq: Koja ve~era? Dr \in|i}: Vas dvojica. Dr [e{eq: Jeste li vi qudo`der? Dr \in|i}: Niste vi qudi vaqda, vi ste politi~ki protivnici. Dr [e{eq: Nismo qudi? Dr \in|i}: Nisam ja vas mislio fizi~ki da pojedem. Dr [e{eq: Nego? Dr \in|i}: Taman posla. Dr [e{eq: Stalno govorite da nekog pojedete i nekog seckate, ja vas nikada ne bih seckao gospodine \in|i}. Dr \in|i}: Politi~ki. Dr [e{eq: Ja sam tako dobre du{e... Dr \in|i}: Nemojte tako bukvalno to da shavate. Dr [e{eq: Ja politi~kog protivnika samo verbalno pobedim i posle ga ne seckam. 504
Dr \in|i}: Ta~no je da je gospo|a Olbrajt obe}ala da }e dati 20 miliona Beogradu i ta~no je da se to nije desilo. Dr [e{eq: Ne da }e dati, nego da }e vratiti to je va`no. Dr \in|i}: Da }e vratiti, to sam vrlo precizno opisao u tom intervjuu i ta~no je da sam posle toga ja odbio da je primim kao gradona~elnik Beograda, nisam `eleo da je sa~ekam ba{ zbog toga. To je bio moj potpuno... Dr [e{eq: Da li vas je zbog toga Dra{kovi} smenio? Dr \in|i}: Ne, ne. Dr [e{eq: Nego? Dr \in|i}: Smenio me zato {to se dogovorio sa vama i sa SPS-om Dr [e{eq: To je tehnologija. Dr \in|i}: Nije to tehnologija, razlog je va{a glad za vla{}u. Dr [e{eq: Na{ je interes bio da se vi posva|ate. Dr \in|i}: Va{a glad za vla{}u. Dr [e{eq: Na{ je interes bio da se vi posva|ate. Ali, koji je wegov razlog da vas smeni? Dr \in|i}: A {ta je bio interes va{ih koalicionih partnera da glasaju za mawinsku vladu gospodina Dra{kovi}a. Dr [e{eq: To su wihovi me|usobni odnosi, ja sam uvek bio protiv toga. Dr \in|i}: To je kao kada ja pitam, a izvinite {to je va{a `ena napravila ra~un ne znam ni ja tamo, a vi ka`ete... Dr [e{eq: Gde moja `ena da napravi ra~un? Dr \in|i}: Ne razumete analogiju. Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, moja `ena za godinu dana ne potro{i koliko va{a za nedequ dana. Nemojte. Dr \in|i}: Mo`emo da napravimo komisiju koja bi to utvrdila. Gospodine [e{eq, ja vam ka`em primer da li ste... Dr [e{eq: Nemojte neumesan primer. Dr \in|i}: Ne vrlo je umesan, a onda vi ka`ete ne znam ja to su wene stvari. Dr [e{eq: Ja sam uvek odgovoran. Dr \in|i}: Odgovorni ste i za to {to va{ koalicioni partner... Dr [e{eq: Sve {to urade moja `ena i moja deca ja sam uvek odgovoran, ne be`im od toga. Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, nemojte da budete tako nepristojni, pustite me da ka`em jednu re~enicu. Dr [e{eq: Znate, ali pomiwete da je moja `ena tamo pravila neke ra~une. Dr \in|i}: Ho}u da ka`em odgovorni ste za va{eg koalicionog partnera na isti na~in. Ako ste ozbiqan ~ovek vi ne mo`ete da ka`ete ja sam sa wim u politi~kom braku, ali to {to on radi u politici to je wegova stvar. To ne mo`ete da ka`ete ni za jedan odnos u kome ste ozbiqno. I hteo sam da vam dam primer da biste razumeli, ako ne razumete da vam dam neki primer iz `ivota gde biste mo`da boqe razumeli. Izviwavam se, pogre{io sam, zna~i vra}am se na koaliciju. Va{ koalicioni partner to {to ~ini pada deo odgovornosti i na vas. To zna~i to {to ste vi smenili mene i po505
sle toga va{ koalicioni partner izglasao mawinsku vladu, to je i va{a odgovornost. Time da zavr{imo. Me|utim, ja kao ozbiqan ~ovek da se vratimo na Medlin Olbrajt, ja kao ozbiqan ~ovek imam obavezu da sara|ujem sa dr`avnim sekretarom najja~e trenutno zemqe na svetu, bez obzira na... Dr [e{eq: Ko vas je obavezao? Dr \in|i}: Obavezu nacionalnu da bih spasao ovaj narod od avanturista kao {to ste vi. Ne}u da idem kod Sadama Huseina jer za Srbiju tamo nema ni{ta. Ho}u da poku{am da popravim polo`aj Srbije i u Americi i u Evropi, jer od toga zavisi budu}nost moje dece. Ne `elim da moja deca budu emigranti u Kanadi, Australiji, `elim da moja deca `ive u ovoj zemqi. A ne kao stotine hiqada drugih mladih qudi koji ne vide svoju budu}nost u zemqi, u Srbiji. Ja `elim da na{a deca i va{a deca vide svoju budu}nost u Srbiji. Ne zato {to vole da se `rtvuju nego {to }e im biti lepo u Srbiji. Da bi se to desilo mi moramo da se vratimo u Evropu. Ja imam plan za to, vi ne mo`ete ni da razumete da je to va`no. Ako ne mo`ete da razumete da je va`nije biti u Evropi, nego u Aziji, kako tek mo`ete da re{ite taj problem. Voditeq: Evo... Dr [e{eq: ^ekajte da ovo pitawe ipak razre{imo po{to je veoma va`no. Dr \in|i}: O `eni ili o koalicionom partneru? Dr [e{eq: Mo`emo i oko `ena da raspravqamo, ali... Dr \in|i}: Da oformimo komisiju ~ija `ena koliko tro{i. Dr [e{eq: Mo`emo i to da vidimo. To se vrlo lako mo`e utvrditi. Prvo da raspravimo ovo pitawe gospodine \in|i}u ko je vas uop{te ovlastio da vi zastupate nacionalne interese u inostranstvu? Dr \in|i}: Zato {to sam patriota za razliku od vas. Dr [e{eq: Molim vas, ne mo`ete vi samoinicijativno da stupate u kontakte... Dr \in|i}: Ma ne da zastupam zemqu... Dr [e{eq: Sa agresorskim dr`avama. To je veleizdaja. Da sam ja tada imao neku vlast i mo} nalo`io bih... Dr \in|i}: Pa imali ste. Dr [e{eq: Nisam imao dovoqno. Dr \in|i}: Zna~i, priznajete da samo slu`ite... Dr [e{eq: Ja mislim da je to za streqawe. A koaliciona vlada ograni~ava svakog od koalicionih partnera, nekoga vi{e nekog mawe zavisi od wihove realne snage. Drugo, vi ne poznajete osnovne neke stvari iz politi~ke teorije gospodine \in|i}u. To {to smo mi na jednom nivou vlasti u koalicionim odnosima sa levi~arskim partijama ne zna~i da smo na svim nivoima vlast. I vi ste razorili koaliciju sa Dra{kovi}em na gradskom nivou Beograda, ali sa~uvali sa srpskim pokretom obnove na nekim drugim mestima. Mi smo bili u koaliciji iskqu~ivo na republi~kom nivou. Oni su sa Dra{kovi}em bili u koaliciji na saveznom nivou. I bili su u jednoj prikrivenoj koaliciji na gradskom nivou. Je li tako, pre}utnoj koaliciji, podr`avali su Srpski pokret obnove, a nisu hteli direktno u wu da u|u. 506
Dr \in|i}: Nije bilo pre}utno. Izglasali su... Dr [e{eq: Izglasali su, ali nisu hteli i oni da se eksponiraju unutar te vlasti. To je bila jedna politi~ka kalkulacija u koju je u{ao Dra{kovi} sa wima. I to nema veze sa mnom. Dr \in|i}: Kako da ne, va{ koalicioni partner. Dr [e{eq: Molim vas, ali onda kako kod vas nije bilo veze kada vas je Dra{kovi} smenio u Beogradu, kada ste u Beogradu rasturili koaliciju, {to niste svuda u Srbiji rasturili sa wim koaliciju. Dr \in|i}: Ima veze kako da ne, ja ne ka`em da nema veze. Ja isto ka`em da ima veze. Dr [e{eq: A {to niste svuda u Srbiji onda sa wim rasturili koaliciju? Dr \in|i}: Pa, zato {to smatramo da bi... Dr [e{eq: Eto, vidite, to su razli~iti novoi. Dr \in|i}: Ne, ne. Ja priznajem, ja ne odbijam odgovornost za te koalicije. Dr [e{eq: Molim vas to su razli~iti nivoi. Prema tome, ova koalicija nije nikakav brak. Mi nismo u{li ni u kakav brak, mi smo sasvim... Dr \in|i}: Politi~ki brak. Dr [e{eq: Molim vas, nema politi~kog braka. Dr \in|i}: Kako da nema. Dr [e{eq: Ovo je sasvim konkretna i ograni~ena koalicija koja se ti~e republi~kog nivoa vlasti. Sada smo koalicija i na saveznom nivou vlasti. Nigde na op{tinskom nivou vlasti mi nismo u koaliciji. Beograd ima status op{tine prema zakonu. Dr \in|i}: Zato {to nemate odbornike. Dr [e{eq: Imamo odbornike. Dr \in|i}: Gde? Dr [e{eq: Imamo, u Zemunu smo vladaju}a partija, da vidite kako nas napada Socijalisti~ka partija u Zemunu na skup{tinama op{tine. Dr \in|i}: Pa dobro. Gde drugo? Ja ne{to ne vidim... Dr [e{eq: Niste nikada bili, do|ite. Dr \in|i}: Gledam televiziju pa vidim da vas hvale. Dr [e{eq: Ko nas hvali u Zemunu? To nije ta~no. Dr \in|i}: Na RTS-u to je bila propaganda ve}a za vas nego za wih. Dr [e{eq: Na skup{tini op{tine nas napadaju. Vidite, vi meni upadate u re~, ja se ne qutim, ja sam tolerantniji od vas, a vi odmah po~nete da ovde nervozu unosite u studio. Dr \in|i}: Pa i vi ste meni. Kada vas pustim, date mu prst on uzme ruku. Dr [e{eq: [to se ti~e va{ih spoqnih saveznika, {ta vi mo`ete wima da ponudite, ni{ta. Oni samo vama daju naloge i pozivaju vas na odgovornost kada naloge ne ispunite. I ne ra~unaju na dugu stazu ni sa vama ni sa Dra{kovi}em. Dr \in|i}: [ta mo`emo da im ponudimo, ni{ta. Dr [e{eq: Za{to Amerikanci posledwih sedam, osam godina neprekidno tragaju za novim liderom opozicije. Zato {to ne ra~unaju ni sa vama ni sa Dra{kovi}em na dugu stazu. Pa su u jednom trenutku lansirali Mi507
lana Pani}a, preuzeli ga kao otpad Socijalisti~ke partije. Pa su kao otpad Socijalisti~ke partije preuzeli Dragoslava Avramovi}a. Pa vam opet vratili Pani}a, pa s vremena na vreme poku{avaju sa Majklom \or|evi}em, pa ponekad probude Borisa Vukobrata iz Pariza, pa ~itav niz drugih. Oni neprekidno tragaju za nekim ko }e im biti najpogodniji. Vi im niste pogodni, nije im pogodan Dra{kovi}. Dra{kovi} zato {to nije normalan ~ovek, zato {to je narkoman, to ve} sad svi znaju, to su francuski lekari utvrdili. A vi zato {to ste vi{e pod uticajem nema~ke politike, a Amerkanci ra~unaju u perspektivi da bi tu moglo do}i do nekog sukobqavawa interesa sa Nema~kom, pa im zato niste pouzdani. Drugo, ne mo`e ni Medlin Olbrajt da vam oprosti ono {to smatra da jednom niste bili korektni. Ona smatra da su korektni samo oni qudi koji do kraja povla|uju. I sada ste vi do{li na tu poziciju da do kraja povla|ujete, ali to nije dovoqno. Jer ne mo`e da vam zaboravi onaj trenutak kada ste poku{avali da budete i neki samosvojniji politi~ar, da poka`ete da imate neku subjektivnost itd. Sada pla}ate tu cenu, a ne mo`ete da se iz tih kanyi nikako iskobeqate. A niste mi odgovorili uop{te na ovo pitawe, {ta }ete u koaliciji, {ta }ete u savezu sa svim ovim otvorenim izdjanicima najgore vrste: i ^ankom, i Rasimom Qaji}em, i Vukom Obradovi}em, i Draganom Veselinovim i mnogim drugim. Voditeq: Kada ve} govorimo o koaliciji... Dr [e{eq: Je li ovo zvonilo? Voditeq: Jeste. Dr \in|i}u bilo bi dobro da upravo krenemo na jednu novu temu. Dr \in|i}: Odzvonilo mu je ve} odavno. Dr [e{eq: Nemojte gospodine \in|i}u, kako odzvonilo. Ho}ete da me seckate, ho}ete da me pojedete, ka`ete da mi je odzvonilo pa nemojte, nisam ja ba{ tako lak zalogaj. Dr \in|i}: Ma, {alim se ja. Nemojte to sada tragi~no, ja to politi~ki. Voditeq: Izbori, radi se o izborima. U 2000. godini odr`a}e se lokalni i savezni izbori. Kada govorimo sa predsednikom Demokratske stranke o jedinstvenim listama, o opoziciji koja se ujedinila, ona po re~ima opozicije treba da predstavqa jedan ozbiqan korak ka demokratizaciji Srbije ukoliko pobedi. Tako vi govorite. Dr \in|i}: Radi se o jednoj op{toj deblokadi zemqe, o sklawawu ovog zla sa na{e grba~e. To je prvi korak. I tu moramo da udru`imo sve snage. Zna~i, i studente, i ekspertske grupe, i sindikate, i pojedince. Dr [e{eq: I {ta }ete onda? Dr \in|i}: Da naprosto taj mrak sklonimo, da otvorimo prozore da u|e malo sve`eg vazduha i da vidimo gde smo. Da vidimo gde su ti dobri qudi kojih sada nema u vrhovima vlasti, nema ih u javnom `ivotu, nego ih pritisli sve najgori. Ovih deset godina negativna selekcija je gora nego u 150 posledwih godina na{e istorije. Sada je najva`nije pitawe kako da deblokiramo zemqu i da tu neku pozitivnu energiju, koja postoji, otko~imo i da qude ohrabrimo da ostanu... Dr [e{eq: [ta bi onda bilo? 508
Dr \in|i}: Da uvedemo neka pravila, neke zakone i da po~ne sposobnost da se ceni, vredno}a da se ceni, rad da se ceni, a ne da se ceni poltronstvo. Dr [e{eq: Jeste li se to sa Dra{kovi}em dogovorili? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, sa~ekajte ima}ete sat i po vremena jo{. Dr [e{eq: ^ekam. Pa ~ekam neprekidno. Dr \in|i}: Dakle, ovi izbori koji slede za nas nisu izbori o partijama, nisu izbori o pojedincima. To su izbori o tome kako }e Srbija izgledati u XXI veku. Da li }e u XXI veku Srbija biti balkansko izolovano ostrvo gde }e takvi qudi kao {to je on davati ton i mentalitetu, i javnom `ivotu, i moralu. A gde }e wegovi koalicioni partneri, kao {to su gospo|a Markovi}, gospodin Milo{evi} i ostali, biti age i begovi XXI veka u Srbiji, a ostalo }e biti sirotiwa raja koja }e biti sre}na {to te sile zla ne uspeju preko... Dr [e{eq: Imate li ne{to nemoralno da mi pripi{ete? Dr \in|i}: Vama li~no? Dr [e{eq: Da. Dr \in|i}: Ne, ovo nije rasprava o vama li~no. Ne. Dr [e{eq: Rekli ste. Malopre ste pomenuli neku primedbu u pogledu morala. Dr \in|i}: Ne, na rad Vlade. Dr [e{eq: Nemate ni{ta nemoralno da mi pripi{ete. Dr \in|i}: Imam da vam pripi{em to {to uni{tavate javni moral u ovoj zemqi. Dr [e{eq: Kako? Dr \in|i}: Tako {to pretite novinarima, {to vadite pi{toq na televiziji, {to dajete takve... Dr [e{eq: Kojim novinarima? Dr \in|i}: Novinarima koji su novinari, dok ih ne uhapsite novinari su. Kada ih uhapsite... Dr [e{eq: Koji bre, novinari? Dr \in|i}: Kako koji bre novinari. Pa... Dr [e{eq: Pa da, koji novinari? Dr \in|i}: Toliko ste zaboravni da ste ~ak zaboravili i zbog ~ega vas bojkotuju u svim nezavisnim medijima. Dr [e{eq: U kojim nezavisnim, kako su nezavisni? Dr \in|i}: Dok ih ne uhapsite oni su novinari. Dr [e{eq: A kako su nezavisni? Dr \in|i}: Dok ih ne uhapsite vi i va{a bratija oni su novinari. Dr [e{eq: Nije ta~no. Dr \in|i}: Ta~no je. Dr [e{eq: Oni su strana agentura. Dr \in|i}: A za{to ih ne uhapsite? Dr [e{eq: Za{to da ih hapsimo? Dr \in|i}: Strani agenti se hapse gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Ne hapse se svi. Dr \in|i}: U svakoj normalnoj zemqi. 509
Dr [e{eq: Ma nije ta~no. Retko se koji hapsi. Va`no je da su pod nadzorom, da se prati wihov rad. Dr \in|i}: Svuda se osim u va{oj vladi... Dr [e{eq: Ne, retko se koji hapsi. Dr \in|i}: Ja vas molim. Dakle, ovi izbori treba da odgovore na pitawe da li }emo da nastavimo u siroma{tvu izolaciji, bezakowu, neredu i moralnom i verbalnom teroru koji traje ve} 10 godina iz raznih izvora {iri. Jer Srbija je dospela u krizu pre nego {to se Jugoslavija raspala. Tada, kada je do{ao na vlast Slobodan Milo{evi}, koji je odmah pokrenuo pitawe izdaje, opozicije koja ho}e rat, svih zna~i, on je seme razdora u srpski narod bacio pre nego {to je krenuo da na jugoslovenskom nivou brani interese navodno Srbije. I onda je Srbija bila oslabqena, posva|ana. Gospodin [e{eq je bio na ovoj drugoj strani i to je tada isto tako govorio. Milo{evi} razjediwuje srpski narod kao niko drugi u istoriji srpskog naroda. Se}am se tih re~i 1990, 1991. godine, meni ste ih rekli. Dr [e{eq: Gde? Gde? Dr \in|i}: Na u{}u, 1990. i 1991. godine smo na u{}u razgovarali o tome. Dr [e{eq: Gde na u{}u? Dr \in|i}: Na u{}u u Beogradu, na u{}u zaboravili ste, na u{}u Save i Dunava {etali smo vi i ja. Dr [e{eq: [ta smo radili tamo? [etali nas dvojica?! Gospodine \in|i}u... Dr \in|i}: Jeste, povodom nekog mitinga kojeg ste vi hteli da organizujete povodom Ante Markovi}a pred Saveznom skup{tinom. Dr [e{eq: Gde na u{}u? Dr \in|i}: Vi ste hteli pred Saveznom skup{tinom da organizujete miting i vi i ja smo imali razgovor povodom toga. Ve} ste zaboravili. Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u... Dr \in|i}: Ve} ste zaboravili, u redu zaboravimo to. Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u... Voditeq: Idemo na izbore koji su u ovoj godini... Dr [e{eq: Isteklo je pet minuta, jeste li ~uli signal? Dr \in|i}: Zna~i, gospodin [e{eq nije u ovih par godina tvrdio da gospodin Milo{evi} razjediwuje srpski narod, naprotiv, gospodin [e{eq je oduvek tvrdio da je Milo{evi} patriota, neka se zapamti za istoriju. Dakle, ovi izbori treba da budu promene, ne da do|em ja na vlast umesto wega jer to nije re{ewe, nego da se dese promene. Mi }emo u~initi sve, kao normalni deo Srbije, da se te promene dese. Da bi narod mogao da `ivi od svoga rada. Da ne bi kriminalci bili najceweniji qudi. Uzor dru{tvenog morala. Nego da bi ponovo zemqoradnici, zanatlije... Dr [e{eq: Ko, vi gospodine. Dr \in|i}: Normalni deo Srbije. Dr [e{eq: Neboj{a ^ovi}. Dr \in|i}: Nisu va`ni pojedinci. Dr [e{eq: Kako nisu, oni su najva`niji. Dr \in|i}: Va`ni su milioni qudi. 510
Dr [e{eq: Predvodnici su najva`nij, oni daju primer. Dr \in|i}: Svi kojima ste zajahali na grba~u, vi i va{i koalicioni partneri... Dr [e{eq: Predvodnici su najva`niji. Dr \in|i}: Ne, nisu najva`niji predvodnici, najva`niji je narod. Dr [e{eq: Najva`niji, oni daju primer. Narod sledi te predvodnike. Dr \in|i}: Po va{em tuma~ewu o demokratiji ovnovi su najva`niji. Ne, najva`niji je narod. Dr [e{eq: Jeste li vi ovnovi? Dr \in|i}: Ne. Dr [e{eq: Nego {ta ste? Dr \in|i}: Ne, vi ste ovnovi, ja sam deo... Dr [e{eq: [to smo mi ovnovi? Dr \in|i}: Zato {to ste vi predvodnici i vi ste najva`niji sebi. Dr [e{eq: Kome smo mi predvodnici? Dr \in|i}: Vi ste predvodnici, vaqda, jer su predvodnici najva`niji. Dr [e{eq: A vas predvodi narod? Dr \in|i}: Ne, nas ne predvodi narod. Dr [e{eq: Evo, zvonilo je. Je li zvonilo? Voditeq: Jeste. Dr \in|i}: Mi smo deo jednog naroda koji `eli promene, jer `eli za svoju decu boqu budu}nost nego onu koju vi nudite. Dr [e{eq: Je li ovo zvonilo? Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Gospodin \in|i} neprekidno govori o svojim nekim lepim `eqama, ali nakako da nas ubedi. Dr \in|i}: Vi govorite o svojim ru`nim `eqama. Ta~no, va{e ru`na `eqa je da nam ostane onako kako jeste. Dr [e{eq: Prvo, ja nemam ru`ne `eqe. Ja pokazujem da imam dobre `eqe i da sam u stawu da ne{to od tih dobrih `eqa ostvarim. Dr \in|i}: Na nesre}u. Dr [e{eq: U ovoj koalicionoj vladi smo tu poprili~no uspe{ni, skoro sve {to je poru{eno u NATO bombardovawu mi smo ve} obnovili, skoro sve. Isplatili smo i tri zaostale penzije, kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije istina, ali to je bilo dragoceno svim na{im penzionerima. ^uvamo `ivotni standard. Imamo najjeftiniju struju na svetu, pet puta jeftiniju struju imamo nego u Republici Srpskoj itd. Zna~i, u ovim krajwe te{kim uslovima ne{to posti`emo. Ne mo`da dovoqno, i narod je s pravom nezadovoqan i na neke konkretne poteze itd. Ali smo naj{tedqivija vlast koju je Srbija ikada imala u svojoj istoriji, i vlast koja se koncentrisala da u~ini maksimum mogu}eg u sada{wim uslovima, i to posti`emo. Gospodine \in|i}u, vi sada ovde na televiziji pri~ate {ta ste sa mnom razgovarali 1990. ili 1991. godine. To je 10 godina. Dr \in|i}: To ste vi objavili. Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, prvo, mo`da je... Dr \in|i}: Imam ovde... 511
Dr [e{eq: Pustite {ta sam ja objavio, hajde da ovo raspravimo. Dr \in|i}: Isto {to ste i meni rekli. Dr [e{eq: Samo ovo da raspravimo. Prvo, koji to normalan ~ovek mo`e doslovno da se seti {ta je s kim razgovarao pre 10 godina. Sa vama da sam {etao u{}em Save i Dunava, pa sme{no. Nisam bio o`ewen, mo`da sam se {etao sa nekom devojkom gospodine \in|i}u, a ne sa vama. Dr \in|i}: Ne se}ate se vi zato {to ne `elite. Odavno je bilo. Dr [e{eq: Daqe, gospodine \in|i}u sve da je to istina nema... Dr \in|i}: Ne `elite vi da se setite {ta ste rekli o gospodinu Milo{evi}u, to je vama problem. Dr [e{eq: Sve da je to istina, nema ~asnog ~oveka koji }e javno prepri~avati {ta je sa nekim razgovarao u ~etiri oka. Dr \in|i}: Vi ste mi rekli da je Milo{evi} izdajnik, zar je to neka tajna. Dr [e{eq: Ma pustite to. Dr \in|i}: Izvinite, izdao sam va{u dobro ~uvanu tajnu. Dr [e{eq: Naravno, sve sada izmi{qate. Dr \in|i}: Ho}ete da vam dam citate? Dr [e{eq: To zna cela nacija. Ja to nikada nisam negirao. Prema tome, \in|i}u, sve {to sam javno... Dr \in|i}: Pa sada tvrdite da sam ja izdao va{u tajnu. Dr [e{eq: Sve {to sam javno izjavio objavio sam i u svojim kwigama {tampao. Dr \in|i}: To sam i rekao, {to ste vi ina~e sto puta izjavili. Dr [e{eq: Pri~am o jednom nemoralnom aspektu va{eg nastupa. Dr \in|i}: To {to sam rekao da ste rekli da je Milo{evi} izdajnik odao sam va{u tajnu. Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u... Dr \in|i}: Ja vam se izviwavam. Dr [e{eq: Nije ta~no, gospodine \in|i}u. Prvo, izmi{qate neki na{ razgovor od pre 10 godina, izmi{qate da fantasti~no pamtite wegov sadr`aj, to niko `iv vi{e ne mo`e... Dr \in|i}: Izviwavam se. Dr [e{eq: Ne mo`ete da se setite ~ak ni razgovora koji smo vodili na televiziji pre dve ili ~etiri godine. Dr \in|i}: Kako da ne. Dr [e{eq: Kada smo imali duele na televiziji Politika i u bioskopu Reks u Beogradu. Nije to uop{te bitno. Prvo, najte`e politi~ke optu`be sam iznosio protiv Milo{evi}a, ali i on protiv mene jo{ te`e, on me je hapsio. Dr \in|i}: Tim gore. Dr [e{eq: [ta sada to zna~i? Dr \in|i}: Davqenik se za davqenika uhvatio. Dr [e{eq: [ta to sada zna~i. Prvo, ja nisam nikakav davqenik. Dr \in|i}: Zna~i mislite sve najgore jedan o drugome, onda ste se iz interesa... Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, kada sam u{ao u Vladu Srbije vi ste izjavqivali da sam pogre{io, za godinu dana sam mogao biti predsednik vlade da nisam u{ao. Zna~i nisam bio davqenik. 512
Dr \in|i}: Ta~no. Tada ste pogre{ili. Dr [e{eq: Nisam kao davqenik u{ao u Vladu i nisam pogre{io. Za{to? Zato {to ne bih nikada pristao da budem gaulajter neke okupacione vlade u Srbiji, bilo ameri~ke bilo nema~ke. Dr \in|i}: To vi izmi{qate. Dr [e{eq: Samo na takav na~in podrazumevate da je mogu}e da se do|e na vlast u ovim okolnostima za koje se zala`ete. Drugo, vi ho}ete u Srbiji da dovedete do ekonomskog procvata, obnove morala, do neke elementarne politi~ke pravde, do uspostavqawa pravnog poretka itd. Dr \in|i}: Tako je. Dr [e{eq: Sve je to u krizi jer je dr`ava, pre svega, u te{koj ekonomskoj i socijalnoj krizi, naravno. Ali, ne mo`ete sa ovim qudima. Pa do ju~e nas je ^ovi} upropa{}avao i sve zbog ~ega smo kritikovali biv{u socijalisti~ku vlast u Beogradu vezano je za ^ovi}evo ime. Ko je bio glavni ~ovek re`ima na Kosovu i Metohiji u prelomnim godinama? Dr \in|i}: [ainovi}. Dr [e{eq: U prelomnim godinama. Dr \in|i}: Prelomne su ove dve, tri posledwe godine. Dr [e{eq: Polako, polako. Dr \in|i}: [ainovi}, ko je drugi? Znate vi kao i ja. Dr [e{eq: Bio je Mom~ilo Trajkovi}. Bio je potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za Kosovo i Metohiju. Ako su pravqene neke krupne gre{ke, napravqene su 1989-1990. godine, {to se radikalnije neke stvari nisu tamo promenile. Dr \in|i}: A ovih 10 godina ni{ta. Od tada do danas... Dr [e{eq: Ja sada govorim. Sa kim vi poku{avate ne{to da mewate. Vi ste okupili otpad, ono {to je odbacila Socijalisti~ka partija. Sa takvim qudima ne mo`e ni{ta da se postigne. Drugo, mi smo bili na putu da jednu ozbiqnu koaliciju formiramo, vi ste tu koaliciju raskinuli. Sa Srpskom radikalnom strankom ste u{li u koaliciju, sa Demokratskom strankom Srbije i mislim da je bila Srpska liberalna stranka. Je li tako bilo? Vi ste raskinuli tu koaliciju. Nazvali smo je u po~etku tehni~kom koalicijom za lokalne izbore, a vi ste brzo oti{li u drugu krajnost. Vi ste neprekidno mewali pravac svoje ideolo{ke orijentacije, gospodine \in|i}u. Neprekidno. 1992. godine ste imali ugovor sa socijalistima da formirate koaliciju, bili ste prote`irani u predizbornoj kampawi. A onda su vam porasli apetiti, dali ste im prvo i ona ~etiri glasa... Dr \in|i}: Ne. Vi ste dali... Dr [e{eq: Kako mi? Dr \in|i}: Srpska radikalna stranka. Dr [e{eq: Izmi{qate, bio je dogovor da jedni drugima kontroli{emo glasa~ke listi}e. Dr \in|i}: Ne izmi{qam. Re}u }u vam posle emisije. Dr [e{eq: Re}i }ete mi posle emisije? [to ne ka`ete odmah? Dr \in|i}: Znate i vi... 513
Dr [e{eq: [to ne ka`ete odmah? Dr \in|i}: Zato {to je neprijatno. Vi ste dali... Dr [e{eq: Srpski pokret obnove je kontrolisao na{e glasa~ke listi}e, a mi smo kontrolisali Srpski pokret obnove, a vi nikome niste dali da to kontroli{e. Dr \in|i}: Te{ko vama. Pro{lo je pet minuta Voditeq: Ali, vidim da je dijalog u pitawu. Dr \in|i}: Pro{lo je pet minuta. Dakle, gospodine [e{eq izgleda da dok je neko... Dr [e{eq: Da li vam je interesantan dijalog ili da promenimo temu. Mo`da vam smetaju teme? Dr \in|i}: Ne, naprotiv. Voditeq: Mo`da bi bilo aktuelnije ono {to je sada, {to postoji... Dr [e{eq: Neka odgovori gospodin \in|i}, mo`da ima neki odgovor. Dr \in|i}: Vama su izgleda dobri socijalisti dok su u Socijalisti~koj partiji, a kada iza|u iz Socijalisti~ke partije onda su najgori. Tako da izgleda da sada nemate... Dr [e{eq: Ko je `e{}e od mene napadao ^ovi}a dok je bio predsednik Skup{tine? Dr \in|i}: Ali niste tada bili na vlasti, niste bili u koaliciji sa wima. Ko zna koliko ima sada socijalista za koje vi tvrdite da su va{i patriotski koalicioni partneri, a ako bi ih sutra izbacili iz partije vi bi za wih rekli oni su najgori. Dakle, nije Vuk Obradovi}... Dr [e{eq: Imate li vi neku aferu ove dve godine koja se desila u Vladi? Dr \in|i}: Imam, naravno. Dr [e{eq: Koju, dajte... Dr \in|i}: Polako. Dr [e{eq: Gde to dr`ite, imate ta{nu. Dr \in|i}: Imam punu, dva kilograma. Dr [e{eq: [ta imate, {ta ste doneli? Jeste li neko meso doneli za seckawe? Dr \in|i}: Ne. Dr [e{eq: Nego? Dr \in|i}: Vuk Obradovi} je dao ostavku na svoje mesto, on je mogao da ostane na tom mestu. Dr [e{eq: Iz izdajni~kih razloga. Dr \in|i}: Nije va`no iz kojih, on je oti{ao iz te armije u kojoj je mogao... Dr [e{eq: General je postao kao {ef kabineta Veqka Kadijevi}a. Dr \in|i}: Dao je ostavku na to mesto, jer je tra`io da budu priznati rezultati izbora i oni su imali problem sa wim. Dr [e{eq: Nije dao ostavku nego je izba~en. Dr \in|i}: Zbog toga {to je tra`io da priznaju rezultate pokradenih izbora. Dr [e{eq: Nije ta~no. Dr \in|i}: Ma ta~no, nego zbog ~ega, {ta je bio razlog? 514
Dr [e{eq: Nego zato... Dr \in|i}: Zato {to je bio izdajnik. Dr [e{eq: Zato {to se posva|ao sa Branislavom Ivkovi}em i zato {to je stranka na izborima stradala, pre svega, zbog sukoba wih dvojice. Dr \in|i}: On je tra`io da budu priznati izbori koji su bili pokradeni i zbog toga je do{ao na crnu listu. Milan Pani} je tra`io od Milo{evi}a ostavku, Milo{evi} ga je doveo. Da je hteo da slu`i Milo{evi}u, kao {to mu vi slu`ite, do sada bi bio predsednik vlade, vas nigde ne bi bilo. Nije hteo da mu slu`i. Gospodin Avramovi} se sukobio sa wima zato {to su po~eli da vode... Dr [e{eq: Oko ~ega? Dr \in|i}: Oko ekonomske politike. Dr [e{eq: A {to onda nije vratio onu vilu koju je dobio od dr`ave? Dr \in|i}: Nemojte sada da mewate temu. Dr [e{eq: A da li znate da je Dragoslav Avramovi} dobio vilu od dr`ave. Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, hajdemo jednu po jednu temu. Dr [e{eq: A da li znate to? Dr \in|i}: Hajdemo jednu po jednu temu. Dr [e{eq: Samo mi odgovorite sa da ili ne. Dr \in|i}: Ja znam da se gospodin Avramovi} sukobio sa Milo{evi}em oko pitawa saradwe sa Me|unarodnim monetarnim fondom i to je bilo krupno pitawe ekonomske politike. I on je zbog tih razloga smewen zato {to se suprotstavio. Po{to se vi ne suprotstavqate vas ne}e smeniti. Vi }ete potonuti zajedno sa wima, ja to znam. I u`ivam u tome, jer mislim da i ne zaslu`ujete boqe. Jer ste u vreme va{e politi~ke delatnosti toliko zatrovali Srbiju, toliko ste zatrovali Srbiju svojom praznom re~ito{}u, svojom agresivno}{u, svojom primitivno{}u i zaslu`ujete da potonete zajedno sa wima. Srbija koju ja zami{qam je Srbija u kojoj bi politi~ari na vlasti i u opoziciji mogli biti politi~ari i u nekoj drugoj normalnoj zemqi. Dr [e{eq: Gde da potonem gospodine \in|i}u? Ho}ete da me udavite negde? Dr \in|i}: Ne, nego da odete u zaborav zajedno sa va{im koalicionim partnerima. Ja `elim Srbiju kao {to je bila pre 100 godina, ili pre 80 godina, da bi weni najva`niji politi~ari mogli da budu i politi~ari u [vedskoj, i u Belgiji, i u Italiji, u Gr~koj. Zamislite sebe da ste politi~ar u [vedskoj. Da li mo`ete, da li neko mo`e da zamisli vas kao politi~ara u bilo kojoj pristojnoj zemqi. Dr [e{eq: Cela [vedska bi bila odu{evqena. Dr \in|i}: Samo kao @irinovski mo`ete da budete negde na nekoj margini, da pravite viceve, da vas povla~e po novinama ili u Srbiji da budete u vladi. Jer je u Srbiji vlast skandal. U Srbiji vlast nije sistem nego skandal. Vi ste deo tog skandala. Dakle to nisu moje lepe `eqe, da ja `elim druga~iju Srbiju, vi ste oli~ewe one Srbije koja mora da ode u pro{lost po svom nastupu, po svom nemoralu politi~kom. Dr [e{eq: [ta je nemoralno, konkretno? 515
Dr \in|i}: Nemoralno je... Dr [e{eq: [ta? Dr \in|i}: Politi~ki je nemoralno govoriti za nekoga da je crvena ve{tica, da zaslu`uje ve{ala, ne nego na loma~u, a onda posle toga re}i ona je patriota, ona je moj koalicioni partner Dr [e{eq: Gde na loma~u, gde je to bilo? Dr \in|i}: Imate, o crvenim ve{ticama imate celu kwigu. Dr [e{eq: Na loma~u, je li bilo za loma~u ne{to? Dr \in|i}: Pa gde idu ve{tice? Dr [e{eq: Jeste li dodali ne{to? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, gde idu ve{tice? Ve{tice u spava}u sobu ili na loma~u. Dr [e{eq: Gde na loma~u. To samo kod vas jezuita su i{le na loma~u. Dr \in|i}: U bajkama, svim... Dr [e{eq: Imate li vi u srpskoj tradiciji negde da je ve{tica spaqena? Dr \in|i}: U srpskoj bajci nema ve{tica. Dr [e{eq: Molim vas imate li negde u srpskoj narodnoj tradiciji spaqivawe ve{tica? Dr \in|i}: Nema ve{tica. Ali ve{tice... Dr [e{eq: [to mi onda pripisujete loma~u. Dr \in|i}: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Kada je srpski narod spaqivao ve{tice? Ima li toga? Dr \in|i}: Pustite vi to, va{ metod skretawa na drugu temu. Dr [e{eq: Kakvo skretawe, ne znate {ta govorite. On ne zna {ta govori. Dr \in|i}: U svim bajkama ve{tice se spaquju. Dr [e{eq: U kojim bajkama? Dr \in|i}: U bajci Ivica i Marica, niste... Dr [e{eq: ^ija je bajka Ivica i Marica? Dr \in|i}: To je internacionalna bajka, a vi ste detiwstvo proveli sa Titovim bajkama i zbog toga ne znate... Dr [e{eq: Internacionalna. Imate li vi u srpskoj narodnoj tradiciji to spaqivawe negde na loma~i? Dr \in|i}: Nema ve{tica u srpskoj narodnoj tradiciji. Dr [e{eq: Ima, kako nema. Dr \in|i}: Gde imate ve{tice? Imate vile. Dr [e{eq: Ima, kako nema u srpskoj narodnoj tradiciji. Voditeq: Gde smo do{li... Dr \in|i}: Do{li smo do toga da mi u Srbiji moramo da imamo jasnu viziju pozitivne Srbije. Ne mra~ne Srbije Vojislava [e{eqa i Mire Markovi}, nego pozitivne Srbije, Srbije kao zemqe u kojoj se radi, u kojoj se proizvodi, ~iji proizvodi idu na svetsko tr`i{te, koja sara|uje sa svojim susedima i koja je deo moderne civilizacije. A ne orijenta, ne najgorih diktatura. I to }e biti izbori na kojima }e se o tom pitawu odlu~ivati. Dr [e{eq: Ovde postoji jedan problem, gospodin \in|i} neprekidno izbegava o bilo ~emu konkretno da govori. 516
Dr \in|i}: O bajkama. Dr [e{eq: Pa i o bajkama, na kraju krajeva. Prvo, pripisujete mi ne{to {to nije ta~no. Ja sam vam rekao, tolika je bila `estina na{eg politi~kog sukoba da sam najte`e mogu}e izraze koristio. Dr \in|i}: Ali to je nemoralno. Dr [e{eq: To nije nemoralno. @estina politi~ke borbe to podrazumeva. I mene je Mira Markovi} nazivala Tur~inom, pisala da nisam mu{karac. Dr \in|i}: I to je nemoralno. Dr [e{eq: Socijalisti~ka partija je izdala zvani~no saop{tewe da sam ratni zlo~inac, da sam kriminalac, da sam ludak itd. Je li tako. Zna~i, razmenili smo me|usobno... Dr \in|i}: Ne mislim ja o wima boqe nego o vama, ja o wima mislim isto {to i o vama. Dr [e{eq: Najte`e mogu}e opise. Ali nisam ja kao pojedinac, kao li~nost u{ao u koaliciju sa Slobodanom Milo{evi}em i Mirom Markovi} nego Srpska radikalna stranka sa Socijalisti~kom partijom i Jugoslovenskom levicom. Dr \in|i}: Niste vi, nego ko? Dr [e{eq: Po konkretnom programu. A to kakvi su bili na{i me|usobni odnosi, to na{e partije ne sme da tangira ako... Dr \in|i}: To nije bila va{a politi~ka izjava, nego li~na. Dr [e{eq: Bila je vrlo politi~ka, sve su bile politi~ke, nijedna nije bila li~na. I vas kada sam god napadao nikada ni{ta li~no nisam imao. Dr \in|i}: Onda ne razumem. Dr [e{eq: ^ak ste mi simpati~ni. Za dijalog ste mi ovako idealni. Nikada ni{ta ne ka`ete, a mogu se sit sa vama ispri~ati. Be`ite neprekidno od konkretnih stvari. I Dragoslav Avramovi} je povodom svog izdajni~kog stava do{ao u sukob. On je hteo da se priznaju svi zahtevi povodom sukcesije. Da se prizna da Jugoslavije nema pravno... Dr \in|i}: Da Jugoslavija vi{e ne postoji. Dr [e{eq: Molim vas, da nema me|unarodno pravni kontinuitet. Dr \in|i}: Da Slovenija nije deo Jugoslavije. Dr [e{eq: On je osporavao na{u borbu za kontinuitetom. Dr \in|i}: A ima. Dr [e{eq: Ima ga. Dr \in|i}: Naravno. U va{oj glavi i glavi Mirjane Markovi}. Dr [e{eq: Priznala ga je Rusija, priznala je Kina, mesto u Ujediwenim nacijama jo{ nije zvani~no osporeno... Dr \in|i}: Ali bi}e, bi}e. Dr [e{eq: Da li }e biti, nije bitno. Dr \in|i}: Pa kako da nije bitno. Dr [e{eq: Ali je kontinuitet priznat. Dr \in|i}: A {ta mi imamo od tog va{eg kontinuiteta? Dr [e{eq: U me|unarodnom pravu jedna dr`ava je priznata ~im se na|e jedna druga koja joj to prizna. Dr \in|i}: A {ta mi imamo od toga? 517
Dr [e{eq: Imamo, to je veoma va`no pitawe, mo`emo posebno o wemu raspravqati. Kada je Dragoslav Avramovi} u{ao u sukob {to nije vratio vilu koju je dobio od dr`ave. Dobio je od dr`ave vilu koja vredi pola miliona maraka. Dr \in|i}: To uop{te nije ta~no. Dragoslav Avramovi} stanuje u stanu, ja znam da stanuje na Savskom vencu u stanu. Dr [e{eq: Nije ta~no. Dobio je vilu od dr`ave. Dr \in|i}: Bio sam u wegovom stanu deset puta. Dr [e{eq: Nemojte sada da izmi{qate. Pustite vi to, nemojte sada da izmi{qate i da ga na takav na~in... Dr \in|i}: Ho}ete da me nabedite kod zdrave pameti, bio sam u wegovom stanu. Dr [e{eq: Dobio je kredit od Narodne banke jo{ da renovira tu vilu. Dr \in|i}: La`ete gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Prvo, kakvim ste to stvarima slu`ite? Dr \in|i}: Otvoreno ka`em la`ete. Dragoslav Avramovi} nema vilu. Dr [e{eq: Da}u vam fotografije wegove vile. Voditeq: Gospodine [e{eq, da napravimo korak... Dr \in|i}: Gospodine [e{eq vi la`ete. Dr [e{eq: Ja la`em, ja o svemu la`em. Dr \in|i}: Skoro o svemu. Dr [e{eq: A kad od vas tra`im da ka`ete bilo {ta nemoralno, vi nemate ni{ta da ka`ete. Dr \in|i}: Nemoralno je to {to sada pri~ate. Dr [e{eq: Vi ste s nemoralnim qudima, jo{ nismo do{li do vas i va{ih karakteristika, i one }e sti}i na red. One tek dolaze na red. Prvo sam sada va{ politi~ki miqe ovde predstavio. Sa vama je jedan Dragoslav Avramovi}, jedna lopu`a koja ni{ta nikada nije zna~ila. ^iji je program napisao drugi ~ovek, a on je slu`io samo kao simpati~ni ~i~ica na televiziji da to propagandno podupire. Dr \in|i}: I va{ predsednik mu je dao vilu za to. Dr [e{eq: Dobio je vilu. Drugo je ko je dao vilu. Dr \in|i}: A ko mu je dao? Dr [e{eq: Da li je dao predsednik, neko je dao, dr`ava. Neki dr`avni organ. Dr \in|i}: Postoje qudi koji donose odluke. Dr [e{eq: Ko je Vuku Dra{kovi}u dao vilu na Ko{utwaku? Dr \in|i}: Pa recite. Dr [e{eq: Ko mu je dao? Dr \in|i}: Recite vi. Dr [e{eq: Re`im mu je dao. Dr \in|i}: A koji re`im? Slobodana Milo{evi}a. Dr [e{eq: Slu{ajte, sada ne mo`ete da ka`ete da je danas re`im Slobodan Milo{evi}. Nije, jer sam i ja taj re`im. Dr \in|i}: Jeste li vi dali vilu Dra{kovi}u? Dr [e{eq: Ja mu nisam dao, jer tada nisam bio re`im. Dr \in|i}: A dali biste. 518
Dr [e{eq: Ja ne znam da li je Slobodan Milo{evi} li~no ili je neko drugi. Dr \in|i}: Pa kada ste toliko znati`eqni {to niste pitali? Dr [e{eq: Pa molim vas, dao mu je re`im. Ja sam neprekidno govorio da mu je re`im dao tu vilu. I to je istina. Dr \in|i}: Ho}ete da ka`ete, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Vuk Dra{kovi} je `rtvovao 1995. godine... Dr \in|i}: Da je Avramovi} dobio vilu za ni{ta, da mu je Slobodan Milo{evi} dao... Dr [e{eq: Dobio je zato {to je bio koristan re`imu. Dobio je vilu. Dr \in|i}: Milo{evi}u. Kome ste vi sada korisni? Dr [e{eq: Re`imu. Celom re`imu. [to idete na toliku personalizaciju, gospodine \in|i}u. Dr \in|i}: Zbog toga gospodine [e{eq {to se zna koja je vlast u Srbiji. Nemojte sada da budemo naivni. Dr [e{eq: Ba{ ta personalizacija je u ovom slu~aju neprimerena. Postoji re`im. Kada je jedna stranka na vlasti re`im nekada i mo`e... Dr \in|i}: Nemojte da budemo naivni. Ho}ete da ka`ete parlament, Vlada. Dr [e{eq: Molim vas, kada je jedna stranka jedina na vlasti re`im mo`da i mo`e da se personalizuje. Kada je nekoliko stranaka ne mo`e. Ne mo`ete meni re}i da pripadam re`imu Slobodana Milo{evi}a. Dr \in|i}: Nego kome? Sadamu Huseinu. Dr [e{eq: Ja pripadam re`imu koji ~ini Srpska radikalna stranka... Dr \in|i}: Nije {ija nego vrat. Dr [e{eq: Koaliciona je vlada. Dr \in|i}: Zna se ko kosi ko vodu nosi, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: [to mi toliko upadate u re~ kada ne volite da ja vama upadam u re~. Dr \in|i}: Pa i vi ste meni. Dr [e{eq: Ja vama ne zameram. Zna~i takvom ~oveku ne zamerate ni{ta prethodno. Takav ~ovek je u va{em okru`ewu. Wega nudite Srbiji kao budu}nost. Dr \in|i}: Veoma uva`avam gospodina Avramovi}a kao po{tenog ~oveka. Dr [e{eq: Molim vas, koliko je pala Srpska akademija nauka, tek kada je postao guverner setili su se da ga izaberu za akademika. To je stra{no bilo. Dr \in|i}: ^ujem da }ete vi biti u Belorusiji akademik. Dr [e{eq: Pogre{no ste ~uli. Dr \in|i}: U Iraku. Dr [e{eq: Opet izmi{qate. Meni ka`ete da la`em, a vi la`ete gospodine \in|i}u. Dr \in|i}: Testiram vas. Po{to }ete biti profesor, kao va{ uzor Mira Markovi}, ja o~ekujem da sledite... Dr [e{eq: Gde }u biti profesor? Ja sam profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i to mi je dovoqno. 519
E, po{to mi je upadao u re~ imam jo{ pravo. Dr \in|i}: Posebno je interesantno oko ovih vila, ko ih je davao i za{to? Dr [e{eq: Zna~i, raspravili smo va{ miqe. Miqe u kome vi politi~ki delujete ne mo`e da pru`a nikakvu nadu Srbiji. Jer to je miqe od otpadnika drugih stranaka, politi~kih protuva, kriminalaca, nemoralnih qudi i izdajnika. Miqe u kome su vam Vuk Dra{kovi}, Nenad ^anak, Rasim Qaji}, Dragan Veselinov, Dragoslav Avramovi}, Vladan Bati}, Goran Svilanovi}, Vuk Obradovi}, Neboj{a ^ovi} itd. On ne mo`e da nudi Srbiji perspektivu. To je politi~ki miqe mraka, u`asa. Dr \in|i}: Isteklo je {est minuta. Voditeq: Mora}emo prvo EPP, pa nastavqamo. Po{tovani gledaoci, ovo je televizija Palma plus. Ovog puta imamo zadovoqstvo da pozdravimo i gledaoce televizije Belami iz Ni{a, i Elmaga iz Podgorice. Dr Vojislav [e{eq i dr Zoran \in|i} razgovaraju o aktuelnoj situaciji u Srbiji i Jugoslaviji, mo`da sada nismo dodirnuli tu ta~ku, ali Crna Gora i zajednica sa Srbijom u okviru Jugoslavije. Dr \in|i}: Ipak da ja odgovorim na pitawe koje se ovde pokrenulo jer je vrlo va`no. Radi se o vrlo razli~itim koncepcijama budu}nosti Srbije. Najpre o tome. Gospodin [e{eq i ja reprezentujemo ekstremno suprotne koncepcije i zbog toga je ovaj razgovor ne o nama, o meni i o wemu, nego o tim koncepcijama i prilika za qude da se opredele. Ja reprezentujem koncepciju evropske Srbije i postoji na~in i postoje snage u Srbiji koje su dorasle... Dr [e{eq: Je li to kao Makedonija, Bugarska, Rumunija... Dr \in|i}: Ne zapadnoevropske, tu gde smo mi bili pre nego {to... Dr [e{eq: Pa ~ekajte, i oni su hteli u Zapadnu Evropu. Dr \in|i}: Ja vas molim, nisu oni bili u Zapadnoj Evropi, onda kada smo mi bili... Dr [e{eq: Ne. Oni bi hteli. Dr \in|i}: Dok nas nisu va{i koalicioni partneri, sada{wi, izvukli iz Zapadne Evrope, bili smo mi u Zapadnoj Evropi. Sada smo skrajnuti i mi moramo da se vratimo. Molim vas, pustite me da ka`em, vi ste svoje rekli. Dr [e{eq: ^ekajte, ja sam bio tolerantan prema vama, {to se sada qutite. Dr \in|i}: Gospodin [e{eq je predstavnik jedne filozofije. Dr [e{eq: Rumunija, Bugarska i Makedonija su primer tih zemaqa. Dr \in|i}: Ne mo`e boqe, zna~i, osu|eni smo. Amerikanci `ele da nas razbiju. Po{to su oni najve}a sila na svetu, verovatno }e uspeti. Zna~i, ostaje nam da trpimo. Dr [e{eq: Ko ka`e da }e uspeti? U Somaliji nisu uspeli. Dr \in|i}: Ako su najve}a sila na svetu, Somaliju nisu hteli toliko da razbiju kao Srbiju, verovatno. Verovatno Srbiju ho}e najvi{e od svih zemaqa. Dr [e{eq: Ali Srbija je tvr|i orah. Dr \in|i}: Jeste. Ali i svaki orah mo`e da bude razbijen ako ga neko razbija. Dakle... 520
Dr [e{eq: Ako ne polomi zube, prethodno. Dr \in|i}: Ne razbija se orah zubima, postoji ~eki}. Dr [e{eq: Obi~no se zubima razbija. Dr \in|i}: Ne, ne. Obi~nim kamenom ili ~eki}em, to vi zubima. Dakle, wegova politi~ka filozofija i wegovog mentora na Dediwu jeste izolacija. Jer u izolaciji se najlak{e vlada bez kontrole. U izolaciji se najlak{e uzimaju pare i u izolaciji se najlak{e dr`i narod u pokornosti. Dr [e{eq: Od koga se uzimaju pare? Dr \in|i}:Od naroda. Dr [e{eq: Od koga sam ja uzeo pare? Dr \in|i}:Vlast. Dobro, nemojte sve li~no da shvatate. Dr [e{eq: Pa nemojte. Pazite {ta pri~ate onda. Pazite {ta pri~ate. Dr \in|i}: Vi ste divan primerak te vlasti da se ne ose}ate li~no odgovornim za ono {to vlast radi, a potpredsednik ste te vlade. Dr [e{eq: Dajte mi jedan primer kriminalne afere korupcije, vezano za ovu vladu u posledwe dve godine. Dr \in|i}: Evo, imam ovde podatke o milijardu nema~kih maraka koje su na crno zara|ene u na{oj zemqi pro{le godine izlista}u vam, da}u vam podatke. [verceri, kriminalci uz pomo} Vlade, zvani~ni podaci. Dr [e{eq: Koje podatke? ^iji zvani~ni podaci? Ko vam je to pisao, gospodine \in|i}u? Dr \in|i}: O potro{wi cigareta i benzina u Srbiji u 1999. godini, o ocariwenim da`binama, pra}enim koli~inama koje su u{le u dr`avni buyet. Ja ne znam {ta je sa ostatkom bilo, da li ste vi delili ili su sinovi delili. Odnekud su oni te milione maraka morali da uzmu. Dr [e{eq: Mi smo oborili carinu na duvan da bismo spre~ili {verc, sveli na 30%. I to je bila mera jo{ pre godinu dana. Dr \in|i}: O tome }emo kasnije. O toj milijardi koja je na crno oti{la, malo }emo kasnije. Dakle, filozofija gospodina [e{eqa i wegovih mentora je izolacija. U toj izolaciji treba imati saveznike {to daqe, to su Irak, to je Severna Koreja, uglavnom najgore diktature. Moja politi~ka filozofija je, mi Srbi uspevamo najboqe u dobroj konkurenciji. Mi smo narod koji mo`e da se takmi~i sa jakima. Ne treba nama Irak, nama treba Evropa. Mi smo oduvek u Evropi bili ravnopravni dok nije do{ao komunizam i dok nije do{ao ovaj postkomunizam. Gospodin [e{eq ka`e levi~arstvo, to su levi~ari samo po prevarama. Ja znam da to nisu levi~ari kao i on {to to zna. Dr [e{eq: Vi to znate, vi ste bili u crvenim brigadama. Baden Majnkof. Dr \in|i}: Ovi ovde levi~ari, puna usta patriotizma, puni yepovi maraka. Svi sinovi svih ministara samo u markama ra~unaju. Ne znam koja je valuta u Iraku, ali u toj valuti ra~unaju. Dr [e{eq: [ta pri~ate, kojih ministara, dajte ka`ite kog ministra. Dr \in|i}: Ho}ete da vam ka`em? Dr [e{eq: Da li moji sinovi ra~unaju u markama? Dr \in|i}: Ne va{i. Ja ne znam za va{e sinove. Dr [e{eq: Da li ima neko iz Srpske radikalne stranke da mu sinovi ra~unaju u markama? 521
Voditeq: Vodite ra~una o Zakonu o informisawu. Dr [e{eq: Dajte, vodite ra~una {ta pri~ate. Dr \in|i}: Re}i }u vam posle emisije imena. Dr [e{eq: Znam, pa sve mi ne{to obe}avate posle emisije. Dr \in|i}: Znate ih i vi. Dr [e{eq: Obe}ali ste da }ete me iseckati, kako da mi ka`ete ako me iseckate. Dr \in|i}: Politi~ki. Dr [e{eq: A, politi~ki. Dr \in|i}: Rekao sam vam gradove odakle su. Ima li mnogo ministara iz tih gradova. Dr [e{eq: Molim vas, gospodine \in|i}u, te stvari morate do kraja konkretizovati. Nemojte, nema to nikakvog smisla. Dr \in|i}: Dakle, sin ministra iz Vrawa i sin ministra iz Zaje~ara. A vi imate jednog ministra iz Vrawa i jednog iz Zaje~ara. U redu. Dr [e{eq: Kada vas za ne{to optu`im, ja ka`em konkretno. ^uj, sin ministra iz Vrawa i sin ministra iz Zaje~ara. Te stvari vi konkretizujte gospodine \in|i}. Dr \in|i}: Nemojte sada da mi izigravate nevina{ce. Dr [e{eq: Nemojte da mi to... Prvo, vi zna~i niste na{li ni{ta da ve`ete za Vladu. Dr \in|i}: Iza|ite na ulice pa vidite qude koji prodaju {vercovane cigarete, qude koji prodaju {vercovani benzin. Ho}ete da iza|emo zajedno sa kamerom sada. Nemojte gospodine [e{eq da se pravite naivni, toliko naivni niste. Dr [e{eq: Na na{e veliko insistirawe Savezna skup{tina je donela zakon o skidawu carinskih stopa na cigarete da se spre~i {verc cigareta. Dr \in|i}: Dakle, molim vas, dopustite mi da zavr{im. Moja politi~ka filozofija je vera da u Srbiji postoji snaga da budemo ravnopravni u Evropi i ja sam siguran da }emo u na{oj generaciji, mojoj i va{oj, i wegovoj to ostvariti. Ali imamo malu prepreku imamo tragove iz pro{losti iz orijentalne pro{losti. Iz azijatske pro{losti ove zemqe, to je ta vlast i on u toj vlasti. Dakle, na{a perspektiva za budu}nost jeste da budemo deo normalnog sveta i da u~estvujemo u blagodetima normalnog sveta. Ne da budemo u izolaciji Dr [e{eq: Pro{lo je pet minuta. Dr \in|i}: I vi ste prekora~ili va{e vreme. Ne da budemo u izolaciji i ne da nas neko zastra{uje svakoga dana bajkama o tome da su se sve sile zla uorta~ile protiv Srbije i da nam ne preostaje ni{ta drugo nego da poklopimo u{i i da ~ekamo da nam padne nebo na glavu. Dr [e{eq: Ovo je jedna logocentri~nost koja je neprimerena dijalogu ove vrste. Treba biti konkretan. Dr \in|i}: Vi boqe govorite o svojoj temi, a pustite... Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u, ovo je ~ista logocentri~nost. Pri~ate frazama, izgovarate fraze jednom bujicom a nikakvog argumenta ni za {ta nemate. Govorite o `eqama da idete u Evropu. Pa to isto `eli i Makedonija i evo kako se provela. 522
Dr \in|i}: Zna~i, ne treba i}i u Evropu. Dr [e{eq: Ako je, molim vas, ako je ijedna dr`ava... Dr \in|i}: Zna~i, va{a `eqa je gde da idemo? Dr [e{eq: Strpite se malo. Dr \in|i}: Va{a `eqa je gde da budemo? U Aziji. Dr [e{eq: Strpite se malo. Dr \in|i}: Pa idite u Aziju. Dr [e{eq: Prvo, mi smo geografski u Evropi i ne mo`e niko da nas istera iz Evrope. Dr \in|i}: I Albanija je geografski u Evropi. Dr [e{eq: Ako je iko bio poltronski nastrojen prema toj Evropi o kojoj vi govorite i Americi, to je bila Makedonija, od kada se otcepila od Jugoslavije. I {ta je dobila? Samo je dobila haos, bezna|e, {iptarska mafija caruje, nema novca, nema hleba, nema ni{ta. Ako je iko bio poltronski nastrojen prema Zapadnoj Evropi i Americi bila je sada{wa Bugarska i sada{wa Rumunija, wihovi re`imi. I {ta su dobili Bugarska i Rumunija cini~no sada ovaj Majls koji je bio u Beogradu ka`e Bugarima, daje izjavu za bugarske novine ne treba vama Bugarima dati mnogo para jer vi ne znate {ta }ete da radite sa wima. Eto tako odgovara na pitawe za{to Bugarska nije dobila kredite. Dr \in|i}: Ho}ete da vidite ekonomske pokazateqe i... Dr [e{eq: Pustite vi to, pustite te gluposti. Nema smisla to. Dr \in|i}: To su za vas gluposti, to {to na{i qudi rade za pola marke na sat. To je za vas glupost. Dr [e{eq: Pustite vi to. Dr \in|i}: Recite, za vas je glupost to {to u Srbiji na sat se zaradi pola marke. Dr [e{eq: Pustite vi to. Prvo, to {to je dana{wa ekonomska kriza u Srbiji ovakva... Dr \in|i}: To je kriva me|unarodna zajednica. Dr [e{eq: Objasnio sam vam koji su razlozi. Ja ne be`im ni od li~ne odgovornosti. Dr \in|i}: A to {to je u Bugarskoj duplo ve}a plata, ko je kriv? Dr [e{eq: Ali, pogledajte koliki su tro{kovi `ivota, vi }ete re}i da je i u Crnoj Gori boqa situacija. Nije istina. Tamo su prehrambene namirnice ~etiri puta skupqe nego u Srbiji i takvi broj~ani podaci vam onda ni{ta ne zna~e. Dr \in|i}: Mogu da vam dam i cene `ivotnih namirnica po zemqama. Dr [e{eq: U Republici Srpskoj tako|e, struja je samo skupqa u Republici Srpskoj pet puta. Pustite te gluposti. Dr \in|i}: Da vam dam koliko mo`ete jaja da kupite za sat vremena rada. Dr [e{eq: To da se kod nas `ivi te{ko je ta~no. Prvo... Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, da li znate koliko jedan prose~no zaposlen ~ovek mo`e da kupi jaja za sat vremena svoga rada. Dr [e{eq: Pustite jaja. Da li mo`e ovde da se vodi neki razgovor ili {ta je ovo? 523
Dr \in|i}: Vi kao potpredsednik Vlade, da li znate ili ne znate? Dr [e{eq: Ho}emo li o jajima da razgovaramo? Dr \in|i}: Da. To je `ivot. To je doru~ak za decu. Dr [e{eq: Jaja su `ivot. Koliko jaja.. Dr \in|i}: Koliko jaja zaposleni... Dr [e{eq: Da li vam je dovoqno dva jajeta ili vam treba vi{e? Da li vam treba vi{e od dva jajeta? Dr \in|i}: Vi pravite viceve. Vi pravite viceve na ra~un toga. Dr [e{eq: Ne pravim nikakve viceve nego pri~ate gluposti. Dr \in|i}: Koliko jedan zaposleni nastavnik mo`e da kupi za sat vremena... Voditeq: Dr \in|i}u da pustimo... Dr \in|i}: Za vas je `ivot jednog nastavnika glupost. Dr [e{eq: Te{ka ekonomska situacija u Srbiji, socijalna... Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, vi ste veoma cini~ni. Za vas je to glupost. Dr [e{eq: Socijalna kriza izazvana je raznim faktorima. Kqu~ni je bio ta poluvekovna komunisti~ka diktatura. Dr \in|i}: Ali ne za sve. Za deset hiqada porodica u Srbiji je blagostawe u Srbiji. Dr [e{eq: Vi ste svojim porodi~nim pedigreom vezani za tu politi~ku diktaturu gospodine \in|i}u. Zatim, Srbija nije kriva {to je bombardovana. I {to je pod sankcijama. Koji su razlozi {to je Srbija pod sankcijama? Ka`ite mi za{to je Srbija pod ekonomskim sankcijama? Dr \in|i}: Ali Dediwe nije. Za Dediwe nema ekonomskih problema. Dr [e{eq: Za{to je Srbija pod ekonomskim sankcijama? Dr \in|i}: Ali Dediwe nije. Dr [e{eq: Za{to je Srbija? Dr \in|i}: Va{i koalicioni partneri nisu. Oni... Dr [e{eq: Da li ja `ivim na Dediwu? Ja `ivim u Batajnici. Dr \in|i}: U ogromnoj ku}i. Va{i koalicioni partneri `ive... Dr [e{eq: U ogromnoj ku}i? Dr \in|i}: Jeste. Dr [e{eq: Moja ku}a u Batajnici vredi ~etiri puta... Dr \in|i}: Od 80.000 dolara. Dr [e{eq: Ja sam te pare zaradio, gospodine \in|i}u. Dr \in|i}: U Americi {ibicare}i. Dr [e{eq: U Americi, nije {ibicare}i. Dr \in|i}: I la`u}i qude da }ete da vratite spomenik Dra`i. Dr [e{eq: Nije istina, pri~ate gluposti. Dr \in|i}: Znam. Dr [e{eq: Pri~ate gluposti. Dr`ao sam 97 predavawa u Americi, Kanadi, Australiji, Zapadnoj Evropi, 10 dolara se pla}ala ulaznica. Dr \in|i}: Vi ste na predavawima zaradili... Dr [e{eq: Za{to da ne? Henri Kisinyer za jedno predavawe zaradi 10.000 dolara. Dr \in|i}: A vi ste kao Henri Kisinyer? 524
Dr [e{eq: Nisam kao on, ja sam mawe po jednom predavawu, ali mnogo vi{e od Dra{kovi}a, Danka Popovi}a, Matije Be}kovi}a i drugih, jer su moja predavawa bila interesantnija. Dr \in|i}: A to da }ete da vratite spomenik Dra`i Mihailovi}u niste obe}avali? I da }ete da sru{ite Titov grob? Dr [e{eq: Prvo, nisam ni{ta obe}avao niti sam za bilo koje obe}awe dobijao novac. Ja sam dobijao honorare za moje dve objavqene kwige, jednu u Australiji, jednu u Kanadi, i dobio sam honorare za 97 predavawa. Svoje sam pare po{teno zaradio. Dr \in|i}: Kako to lepo zvu~i. Dr [e{eq: Kako ste vi zara|ivali, to Danica Dra{kovi} pri~a u “Srpskoj re~i”. Dr \in|i}: Ina~e joj verujete, “Srpskoj re~i” . Dr [e{eq: To vam je koalicioni partner. Dr \in|i}: Vi verujete “Srpskoj re~i”? Dr [e{eq: Pazite, ako ne verujem va{em koalicionom partneru... Dr \in|i}: Da vam ka`em {ta su o vama pisali. Dr [e{eq: Ja va{im koalicionim partnerima uop{te ne verujem. Ali vi ste sa wima u koaliciji. Vi ste sa wima u koaliciji. Prema tome, va{ stan u centru Beograda vredi najmawe ~etiri puta vi{e nego moja velika ku}a u Batajnici Dr \in|i}: Nije ta~no. Dr [e{eq: Ja sam kupio ku}u u Batajnici ba{ zato da bi ona bila velika, jer imam i ~etvoro dece, i nisam tra`io... Dr \in|i}: Predsedni~ka ku}a... Dr [e{eq: Nema predsedni~kih ku}a u Batajnici. U Batajnici `ive radnici, `ivi sirotiwa. @ive qudi doseqeni sa sela, `ive izbeglice koje su se tamo sku}ile i op{tina im je u tome pomogla jeftinim placevima itd. Prema tome, `ivim krajwe skromno. Va{ stan vredi ~etiri puta vi{e nego moja ku}a, ja vam to garantujem. Dr \in|i}: Ja sam moj stan kupio pre nego {to sam postao politi~ar. Dr [e{eq: Nije bitno, ja to pitawe nisam postavqao. Dr \in|i}: Pa ja postavqam. Dr [e{eq: Vi postavqate pitawe moje ku}e. Ja vam ka`em svi znaju kako sam zaradio taj novac, ja nisam krio. Samo sam onu osnovnu sumu sakrio, nisam svima rekao kolika je. Jednom ka`em jedno, drugom drugo zato {to su se qudi mnogo interesovali. Pa ja napravim oko toga jednu {alu, jedno zezawe, pa su neki izjavqivali da je milion dolara, neki da je 200.000, neki da je 100.000, neki ovako, neki onako, a nije uop{te va`no. Va`no je da je po{teno zara|eno. I to niko nije mogao da ospori. ^ak ni taj \uji}, koga je Cija okrenula protiv mene, demantovao je u Novostima neki tekst, da sam uzimao neke tu|e pare, skupqao za nekog drugog itd. Vi to znate. Dr \in|i}: Vi na svaki na~in poku{avate da... Voditeq: Da se vratimo... Dr \in|i}: Pro{lo je pet minuta. Dr [e{eq: Sada }emo zajedno da koristimo i va{ih pet minuta. 525
Voditeq: Ali mora}ete malo... Dr [e{eq: Zajedno }emo da koristimo i \in|i}evih pet minuta, nema drugog. Dr \in|i}: Vi neprekidno poku{avate da skinete sa sebe odgovornost za koalicionu vladu i to je jedna {izofrenija nevi|ena. Dr [e{eq: To nije ta~no. Ja vam ka`em da sam odgovoran za sve {to radi koaliciona vlada. Dr \in|i}: Zna~i, ja vam ka`em na Dediwu nema sankcija. Vi ka`ete ja nisam na Dediwu. Pa nema sankcija za qude... Dr [e{eq: ^ekajte, u kom smislu nema sankcija? Dr \in|i}: Nema za vrh vlasti, nema sankcija. Obogatili su se... Dr [e{eq: Prvo jednu stvar da vam ka`em. Na Dediwu `ivi 70% qudi koji nisu vrh vlasti. Dr \in|i}: Pa nemojte da budete tako bukvalni. Znate vi na koga ja mislim. Dr [e{eq: Na Dediwu najvi{e `ivi qudi kojima je va{a stranka dala placeve zajedno sa Srpskim pokretom obnove, bili ste koalicioni partneri na Savskom vencu. Pa ste posle to razvrgli. Da li se se}ate kada se razvrgavali te koalicije na lokalnim nivou jo{ u onom mandatu. Dr \in|i}: Kada ka`em Dediwe ja mislim na vrh vlasti koji je na Dediwu. Ja ne mislim na babe i dede koji tamo `ive od pre rata, na siroma{ne qude. Dr [e{eq: @ivi elita. A ne samo politi~ka, nego i ekonomska, ~ak i mnogo kriminalaca je tamo dobilo placeve zahvaquju}i va{oj vlasti. Znate kakva je bila jagma za placevima na Dediwu. Koliko se trgovalo oko toga. Dr \in|i}: Da vam ka`em gospodine [e{eq, ako postoji kriminal u jednoj zemqi... Dr [e{eq: Vi ste govorili o tome. Dr \in|i}: Ta~no, ako postoji kriminal u jednoj zemqi odgovorna je vlast. Ona ima policiju i sudstvo, ja nemam kao opozicija. Recite to va{em koalicionom partneru ko je dobio plac na Dediwu na kriminalan na~in ako je iz Demokratske stranke, ja sam sre}an... Dr [e{eq: U posledwe dve godine niko od vlasti u Srbiji.. Dr \in|i}: Ja sam sre}an da bude su|en, ali dajte da bude jednom su|ewe. Dr [e{eq: Vi ste bili koalicioni partneri SPO koji je to davao... Dr \in|i}: Nisam ja policija. Dr [e{eq: Vi ste davali zajedno. Dr \in|i}: Ako ka`ete da je kriminalno, dajte uhapsite tog kriminalca. Vi mnogo pri~ate o kriminalcima uop{teno, a ne pomiwete da je Ministarstvo pravde u nadle`nosti vlade ~iji ste vi potpredsednik. Ako ima kriminalaca... Dr [e{eq: Ministarstvo pravde ne hapsi. Dr \in|i}: Ministarstvo pravde mo`e da pozove policiju i da ka`e, molim vas pokrenite krivi~nu prijavu, mi sumwamo da ima tu ne~asnih radwi. Dr [e{eq: Prvo, to mu nije uop{te posao. Vi ne znate koje su nadle`nosti Ministarstva, nemojte da pri~ate. 526
Dr \in|i}: Ja znam da vlada nije nadle`na za kriminal, da juri kriminal, to znam. Jer je to va{a definicija vlade. Vlada je zadu`ena da {titi kriminal, po va{oj definiciji vlade. Dr [e{eq: Pri~ate gluposti. Dr \in|i}: Ja vam govorim o normalnoj zemqi, u normalnoj zemqi potpredsednik vlade kada bi rekao nekome – bilo je kriminalnih radwi, ima kriminalnih radwi, kao potpredsednik vlade podneo bi ostavku. Dr [e{eq: Prvo, ima kriminalnih radwi, vezane su za lokalnu vlast u Beogradu. Dr \in|i}: Za{to ih ne... Dr [e{eq: Nismo uspeli da privolimo na{e koalicione partnere da se zavede prinudna uprava, tra`imo dve godine da se zavede prinudna uprava u Beogradu. Dr \in|i}: Nema veze to sa prinudnom upravom, nego to ima veze sa pojedina~nim slu~ajevima. Dr [e{eq: Ima, jer je cela vlast kriminalizovana. Vi ste bili u toj vlasti. Cela je vlast kriminalizovana. Dr \in|i}: Kriminal se sastoji od li~ne odgovornosti. Kriminal nije... Dr [e{eq: Jeste. Ali je cela vlast isprepletena, cela. I svi glavni kriminalci beogradski vezani su za beogradsku gradsku vlast. Dr \in|i}: Onda svakog pojedinca. Gospodine [e{eq, neverovatne kerefeke pravite. Neverovatne hokus pokuse. Dr [e{eq: ^ekajte, {ta to zna~i? Dr \in|i}: To zna~i, ~as ste vi li~no izuzeti iz te vlasti, ta vlast je ne{to apstraktno... Dr [e{eq: Gde sam izuzet? Kako se izuzimam? Dr \in|i}: Ka`ete ja li~no sam napadao i govorio im sve najru`nije stvari, ali nisam li~no u koaliciji, nego sam ja politi~ki... Dr [e{eq: Mimo vlasti Beograda. Dr \in|i}: Dozvolite da vam elementarnu stvar... Dr [e{eq: I drugi je odnos snaga, drugi su politi~ki faktori. Dr \in|i}: Ako postoji kriminal on na kraju ima posledicu u pojedina~nom kriminalnom aktu. Da je neko uzeo pare, dobio ne{to {to mu ne pripada, i to je uvek pojedina~no. Dr [e{eq: [to se ti~e Dediwa i placeva na Dediwu, sve je vezano za Gradsku skup{tinu i za Op{tinu Savski venac. Dr \in|i}: Za{to nijedan slu~aj nije na sudu? Zato {to va{ koalicioni partner to ne}e. Stanite, vi ste onda sau~esnik u prikrivawu kriminala. Dr [e{eq: Pazite, to je va{ koalicioni partner. Dr \in|i}: Ne, nego va{ koalicioni partner mo`e da iznese takve... Dr [e{eq: Dobro, na{ koalicioni partner toleri{e taj kriminal. Dr \in|i}: To je u~e{}e u kriminalu. Dr [e{eq: Pazite, to je mnogo bla`e, a sla`ete se da je to mnogo bla`e... Dr \in|i}: Ako imate mogu}nost da uhapsite kriminalca... Dr [e{eq: Mnogo je bla`a odgovornost onoga ko za`muri kada gleda kada neko krade, nego onoga ko krade. Je li tako? 527
Dr \in|i}: Ta~no. Dr [e{eq: Bla`a je odgovornost? Dr \in|i}: Ta~no. Dr [e{eq: E, na{i koalicioni partneri bla`u odgovornost imaju za to {to se de{ava. Va{ koalicioni partner je neposredni lopov koji to krade. Dr \in|i}: Ali, ako imate dokaze, onda... Dr [e{eq: Pa vi ste pisali o tim dokazima. Vi ste letke objavqivali o tome. Dr \in|i}: Ali ni{ta se posle toga nije desilo. Mi smo izneli, ni{ta se nije desilo. Dr [e{eq: Pa dobro, a pazite, opet ste u koaliciji sa wima. Dr \in|i}: Ali ja ne mogu da funkcioni{em... Dr [e{eq: Najvi{e {to sam saznao o gradskoj vlasti Srpskog pokreta obnove saznao sam od vas li~no, gospodine \in|i}u. Dr \in|i}: A izvinite, za{to niste oti{li kod svog koalicionog partnera gospodina Milo{evi}a i pitali ga za{to... Dr [e{eq: Od vas sam saznao. Oti{ao sam. Dve godine javno prozivam na{e koalicione partnere i tra`im prinudnu upravu u Beogradu. Dr \in|i}: I zna~i, vi ste sa lopovima u koaliciji. Dr [e{eq: Nije ta~no. Dr \in|i}: Sa onima koji toleri{u lopovluk, i vi ne{to pri~ate. Dr [e{eq: Vi ste sa lopovima u koaliciji. Dr \in|i}: Nemojte molim vas. Dr [e{eq: Ovi koji su u koaliciji sa nama tolerantni su prema tim lopovima koji su sa vama u koaliciji. To vam je jasno do kraja. Dr \in|i}: Za{to? Dr [e{eq: Imaju neki politi~ki interes. @ele da Vuk tu... Dr \in|i}: Mislite samo politi~ki interes. Dr [e{eq: Koji je drugi interes? Dr \in|i}: Mo`da finansijski. Mo`da oni isto tako ne{to dele. Dr [e{eq: Sa wima? Dr \in|i}: Otkud znam sa kim. Dr [e{eq: Za{to ste onda vi sa Dra{kovi}em u koaliciji ako je to tako. Dr \in|i}: Ja bih voleo, gospodine [e{eq, dokaze, ja bih voleo da sud to... Dr [e{eq: Vi ste mi sve te dokaze davali. Dr \in|i}: Mi smo indicije izneli, ne dokaze, mi smo izneli indicije, mi nismo sud, mi nemamo dokaze. Dr [e{eq: Ja vam se `alim, gospodine \in|i}u, da sam bio nemo}an da ne{to krupnije preduzmem na osnovu tih dokaza koje ste vi izneli. Dr \in|i}: Ma nisu dokazi, to su indicije. Dr [e{eq: Ne, to nije dovoqan razlog za ostavku, pustite vi to. Dr \in|i}: Zna~i, vi ste u koaliciji. Dr [e{eq: Ja sam uspe{an u javnim radovima u Srbiji. Dr \in|i}: Ma kakve veze imate vi sa javnim radovima? Dr [e{eq: Imam najvi{e veze. Dr \in|i}: Kako? 528
Dr [e{eq: Vodim u vladi Odbor za privredu i finansije. Najve}e veze imam. Dr \in|i}: Kako? Uzmete dnevnicu solidarnosti, pokupite milijarde i onda ne pla}ate preduze}ima, i onda napravite ono {to... Dr [e{eq: [ta? [ta? Dr \in|i}: Dva tri mosta popravite u zemqi u kojoj je uni{teno... Dr [e{eq: [ta dva, tri mosta? Koji jo{ most nije popravqen, znate li neki da ka`ete. Ima li neki za koji vi znate da nije popravqen? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Za{to to nipoda{tavate? Dr \in|i}: Parama ovoga naroda... Dr [e{eq: [to niste plivali preko Morave kada ste dolazili u Jagodinu. Dr \in|i}: Ja sam zadovoqan {to su ti mostovi popravqeni. Dr [e{eq: Sve {to vlada bilo koja u svetu radi, radi parama naroda. Ja se nisam rodio sa tim parama. Dr \in|i}: Ne mo`e Dnevnik da se gleda od va{ih hvalospeva. Dr [e{eq: Svaka se vlada u svetu hvali. Dr \in|i}: Ne hvali se na tako bezobrazan na~in. Dr [e{eq: Nije ta~no, Srpska radikalna stranka se od svih tih proslava i manifestacija distancirala. Dr \in|i}: Ne pu{taju vas. Dr [e{eq: Nije, nego se ne pojavqujemo. Dr \in|i}: Ne pu{taju vas, nego samo kada treba da odradite neki prqavi posao. Dr [e{eq: Ne pojavqujemo se. Dr \in|i}: Ispada da je... Dr [e{eq: Svaka vlada na svetu kad se hvali uspesima, hvali se onim {to je postigla narodnim parama. Dr \in|i}: Nijedna se tako bezo~no ne hvali. Dr [e{eq: ^ijim biste vi parama radili sutra, da nekom nesre}om, do|ete na vlast? Dr \in|i}: Nijedna se tako bezo~no ne hvali kao ta. Mi bismo znali da ovome narodu na|emo posao, da ovome narodu obezbedimo tr`i{ta i parama od poreza. Dr [e{eq: Gde ste dokazali da to mo`ete? Imali ste u Beogradu {ansu. Dr \in|i}: Ma kakvu {ansu. Kakva je to vlast, kakva je mogu}nost? Dr [e{eq: Tri i po milijarde dinara onda{weg buyeta. [to niste pokazali {ta znate, plus taksa od 3%. Dr \in|i}: Tada su me ve} smenili. Dr [e{eq: ^ekajte, polako, vi ste skoro godinu dana bili predsednik... Dr \in|i}: [est meseci. Dr [e{eq: Pa eto, i {est meseci, {to niste ne{to pokazali. Dr \in|i}: Pa pokazao sam, kako da nisam. Dr [e{eq: A opet ste u koaliciji sa onima koji su vas smenili. Dr \in|i}: Kako da nisam pokazao. 529
Dr [e{eq: [ta ste pokazali? Dr \in|i}: Sto sportskih terena u gradu je bez dinara izgra|eno, 7 km biciklisti~ke staze bez gradskog dinara. Dr [e{eq: Koji sportski tereni, gde? [ta ste vi uradili da popravite stawe u gradskom saobra}aju? Dr \in|i}: Kako da popravim stawe koje su upropa{}avali 20 godina? Voditeq: Gospodo, mogu li ja da upadnem u ovaj dijalog po{to je ve} krajwe vreme da ~ujemo i {ta ka`u gledaoci. \ura Vulovi} iz Kragujevca upravo za dr [e{eqa, da li je opozicija ne{to pametno predlo`ila za sve ovo vreme? I to imamo dva minuta za taj odgovor. Dr [e{eq: Treba odmah videti koja opozicija. Ova sada{wa opozicija ni{ta pametno nije predlo`ila. Ona ima samo lepe `eqe i obe}awa. Ako oni do|u na vlast neko }e im s poqa pokloniti. To su gluposti. Kada je \in|i} bio vlast u Beogradu tra`io je ne da mu poklone, nego da mu vrate Amerikanci 20 miliona dolara, sankcije su ve} bile ukinute na Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija. Te su se pare komotno mogle vratiti. Amerikanci obe}ali, pa ga slagali, nisu hteli da mu vrate. Zna~i, ni ono {to nam duguju ne}e da vrate. To su pare Beograda koje je neko ranije ostavio, deponovao tamo. Kada je to bilo, mo`da za vreme Milorada Unkovi}a ili @ivorada Kova~evi}a, ko zna od kada. Vi to znate boqe, je li, od kada su te pare. Odavno su pare tamo. Iz kog vremena, ne znate? Dr \in|i}: Znam. Dr [e{eq: Ho}ete da ka`ete? Dr \in|i}: Ho}u kada do|e mojih dva minuta. Dr [e{eq: Ka`ite odmah da mi olak{ate da idem daqe. Dr \in|i}: To je namenskih 20 miliona dolara za dovr{ewe sportske hale na Novom Beogradu. Dr [e{eq: Iz koje godine je to bilo? Dr \in|i}: To nisu gradske pare, nego su namenske pare bile nekih preduze}a. Dr [e{eq: Namenske, ali grada Beograda. Vama su trebale pare za tu halu jer tu halu su posle finansirali od taksi od 3%. Ja znam, jer je Vlada odobravala te programe. Sada su hteli da nam podmetnu i neke stvari, koje su teku}e odr`avawe, da finansiraju taksom od 3% i zato im nismo dali saglasnost, zato di`u ovoliku galamu u Skup{tini grada. To je bilo na mom odboru u Vladi i ne mogu da dobiju. Te pare mogu da idu samo za ~iste investicije, a ne za teku}e poslovawe kao {to su oni hteli da ih iskoriste. Da bi mogli {to vi{e da ukradu. Zna~i, Amerikanci su u startu pokazali da vam ne daju pare. Dr \in|i}: Uop{te niste odgovorili na pitawe. Vi ni na pitawe ne mo`ete da odgovorite. Dr [e{eq: Prvo, da su Amerikanci hteli da vam pomognu, oni bi vratili na{e pare pa da se poka`e, evo izabran je Zoran \in|i} za predsednika Skup{tine Beograda, odmah su Amerikanci promenili kurs i ove pare srpske, koje su bile u Americi, vra}aju se, one se investiraju. To je prvi uspeh Zorana \in|i}a. Nisu vam dozvolili ni da imate prvi konkretan uspeh. Tako se prema vama ophode. Ophodi}e se i sutra. Vuku Dra{ko530
vi}u su pretili da }e i}i pred Ha{ki tribunal, to mu je ovaj Yon [atak u Pragu direktno pretio da ide pred Ha{ki tribunal zbog srpske garde ako ne bude pristao da izvr{ava ameri~ke naloge. Voditeq: Dr \in|i}u, da li je ova vlast ne{to pametno uradila u toku svog mandata? Dr \in|i}: Pa mislite vlada [e{eqa ili za posledwih 10 godina. Voditeq: Nije definisano. Dr [e{eq: [to ne ka`ete za posledwih 100 godina, pa da snosim odgovornost i za Obrenovi}a. Dr \in|i}: Vlast od kako je Milo{evi} do{ao, ista je vlast. Dr [e{eq: Nije ta~no da je ista vlast. Dr \in|i}: Jeste. [ta nije? Dr [e{eq: Otkako je formirana na{a koalicija vlast se promenila. Dr \in|i}: Koliko se promenila? U ~emu? Dr [e{eq: U onolikoj meri u kojoj mi u~estvujemo u toj vlasti. Dr \in|i}: Ni{ta se nije promenilo. Dr [e{eq: Ni{ta se nije promenilo?! To je zato {to vi ni{ta ne znate. Dr \in|i}: Za razliku od [e{eqa da poku{am da se napregnem. Dosta su pustili qude da se sami brinu za sebe. Nisu uveli, mada im je ideal Kuba i Koreja, i Irak ipak se ne `ivi u Srbiji tako kao {to se `ivi tamo. Dakle, to im je ideal, ali ipak se u Srbiji `ivi slobodnije, qudi su mogli da se bave nekim svojim poslovima. Ipak se neka normalnost u nekom `ivotu javnom u Srbiji sa~uvala. Kada slu{ate kako govore predstavnici vlasti, Mira Markovi}-[e{eq, vi zaista o~ekujete sve najgore. O~ekujete koncentracione logore, o~ekujete ubistva svakog dana. De{avaju se ubistva, ali ne ba{ toliko. A kada `ivite u Srbiji ipak mo`ete da `ivite. Dr [e{eq: Koja ubistva se de{avaju? Dr \in|i}: Pa 500 ubistava za dve godine se desilo. Dr [e{eq: A ko vr{i ta ubistva? Dr \in|i}: Nisam ja policija da bih znao, ja samo znam da se ne otkrije ko ih... Dr [e{eq: ^ekajte, polako, nemojte da budete naivni. Dr \in|i}: Ubijen je Baya, ubijen je Kundak, ubijen je ministar vojni, ubijen je ]uruvija. Dr [e{eq: Dobro, nemojte da budete naivni, znate vrlo dobro ko... Dr \in|i}: Ne znam. Dr [e{eq: Kako ne znate? Dr \in|i}: Ne znam. Dr [e{eq: Ovi va{i u ~iju se qubav zakliwete. Amerikanci i wihovi saradnici. Ko bi drugi ubio Bayu? Hajde, kome je bio interes da se ubije Baya? ^ekajte, ko bi ubio Bayu? Dr \in|i}: Da vam ka`em, ako vi tako... Dr [e{eq: Ko bi ubio Bayu? Da vidimo ko je imao motiv. U kriminalisti~koj obradi morate prvo krenuti od motiva. Dr \in|i}: Ja vam ka`em gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Morate da pretpostavite motiv ako nije o~igledan. Dr \in|i}: Ako ste tako dobro upu}eni u sve to... 531
Dr [e{eq: Pazite, ko bi ubio Zorana Todorovi}a Kundaka? Koji je bio motiv? Bio je jedan od stubova JUL-a, glavni stub u organizacionom smislu JUL-a. Organizaciju je svu dr`ao na sebi. Dr \in|i}: Znam ko je bio Kundak. Dr [e{eq: ^ekajte, ali znamo li ko ga je ubio? Dr \in|i}: Ne, ja ne znam. Dr [e{eq: A ko bi imao motiv, da vidimo. Dr \in|i}: Za sve imaju motiv samo Amerikanci . Dr [e{eq: Amerikanci. Dr \in|i}: Jeste. Dr [e{eq: Ko je ubio ministra odbrane? Dr \in|i}: Vi to isto znate. Sve znate. Dr [e{eq: Sve indicije govore da su Amerikanci. Ko je ubio Arkana, evo sada }e istraga pokazati ko je ubio Arkana. Dr \in|i}: Vi sve znate. Ko je ubio ]uruviju, isto Amerikanci? Dr [e{eq: Ne zna se jo{, sazna}e se verovatno jednog dana. Dr \in|i}: Verovatno, da. Dr [e{eq: Kome je bilo u interesu da se ubije ]uruvija? Dr \in|i}: Amerikancima . Dr [e{eq: Zar mislite da bi nama bilo u interesu da se ubije ]uruvija nakon {to smo mu novine prigu{ili, a slo`i}ete se, vaqda, da je to bila septi~ka jama srpskog novinarstva po la`ima, izmi{qotinama koje su lansirali. Dr \in|i}: Ja mislim, gospodine [e{eq, da ~iwenica... Dr [e{eq: Je li bila gora “Srpska re~” ili “Dnevni telegraf”, {ta je bilo gore. Dr \in|i}: Da je u ovoj zemqi za dve godine 500 qudi ubijeno, a da nije prona|en ubica govori o tome da je ovo gore nego ^ikago 30-tih godina. Dr [e{eq: A za{to je to tako? Zato {to su nam se svi kriminalci vratili iz inostranstva. Dr \in|i}: Ta~no. Zato {to kriminalci nose pi{toqe, zato {to odra|uju poslove za policiju, dozvoqavaju im da nose pi{toqe, heklere Dr [e{eq: Za koju su stranku najvi{e bili vezani kriminalci? Dr \in|i}: Ne znam ja za koju su stranku, to vi znate. Dr [e{eq: Kome je ovaj ]anda pripadao? Dr \in|i}: Ne znam. Demokratskoj stranci nije. Dr [e{eq: Ne znate, kako ne znate. Kako ni{ta ne znate? Ko vam onda napisa sve ovo, a ni{ta vas nije podu~io. Dr \in|i}: Ovo su podaci instituta u Srbiji, a ne podzemqa koje vi imate. Dr [e{eq: Sterilnih nekih instituta. Voditeq: Gospodo, poslu{ajmo {ta ka`e gledalac. Branko To{i} iz Svilajnca, u interesu naroda usaglasite va{e stavove a politi~ke interese podredite interesima naroda. To je konstatacija. Mislim da ne treba ovde... Dr [e{eq: [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smo uvek bili za usagla{avawe stavova i dok je zemqa u kriznom stawu. Mi smo za for532
mirawe naj{ire mogu}e koalicije. Mi smo hteli u toj koaliciji Srpski pokret obnove, izra`avali smo neprekidno `aqewe za{to je Demokratska stranka 1997. godine bojkotovala izbore pa na taj na~in postala vanparlamentarna na nivou srbijanske vlasti, republi~ke vlasti. Mi smatramo u kriznim momentima da sve stranke treba da nalaze zajedni~ki jezik da bi se zemqa branila, i da bi se nalazili najboqi metodi i najboqi putevi izlaska iz ekonomske i socijalne krize. I naravno, svesni smo da nam niko ni{ta ne}e pokloniti i da, pre svega, treba da se oslawamo iskqu~ivo na sopstvene snage. Dr \in|i}: Dakle, oko zdravog koncepta promena spremni smo da sara|ujemo sa svima onima koji nisu po~inili krivi~na dela, zna~i, politi~ke razlike su tu mawe va`ne, koji se nisu obogatili na nesre}i naroda. To bi moglo vrlo lako da se utvrdi, ali mo`emo da se udru`imo oko zdravog koncepta. Zdrav koncept su promene. Deset godina poku{avamo da re{imo problem na jedan na~in, ne uspevamo, treba promeniti taj na~in. Gospodin [e{eq pita a {ta sam ja to uradio u ovih 10 godina? Ja nisam imao priliku da budem na mestu na kome mnogo toga mo`e da se uradi. U gradu Beogradu sa nadle`nostima grada Beograda ne mo`e ba{ mnogo toga da se uradi. Ja imam koncept jedne evropske moderne otvorene Srbije koja bi mogla da re{i te probleme. Dakle, bilo bi pogre{no re}i hajde sada sa svim trulim jabukama u korpi, hajde da budemo zdrava zemqa. Ne, hajde jedan zdrav koncept da na|emo, koncept reformi, evropske Srbije fokusiran na ekonomiju, na `ivote pojedina~nih qudi, porodica. A ne na prazno juna~ewe. Ne na velike simbole ideologije i sve to {to oni rade i oko tog koncepta svi koji `ele da se udru`e dobro su do{li, pri ~emu uop{te nije va`no ko }e biti prvi, drugi, tre}i Dr [e{eq: E molim vas, ovo moramo da raspravimo. Evo jedna slaba ta~ka. Strpqivo sam ga slu{ao do kraja. Ali da nastavimo temu. Dr \in|i}: [ta ste vi strpqivo slu{ali, to su dva moja minuta Dr [e{eq: Dobro, ali vi ste meni upadali u moja dva minuta. Dr \in|i}: Nisam. Dr [e{eq: U moja dva minuta ste upadali i ve} opet mi upadate. Sada su moja dva minuta. Dr \in|i}: Nisu jo{ po~ela. Dr [e{eq: Jesu, po~ela su. Ja odgovaram na va{e pitawe po{to mi je ovako malo lep{e. Dr \in|i}: Nisam ga postavio. Dr [e{eq: Gospodin \in|i} ka`e da mo`e sa svima da sara|uje osim ako su lopovi, odnosno ako su u{li u kriminal. Dr \in|i}: Ako se doka`e da su po~inili krivi~na dela. Dr [e{eq: Evo, vi znate mnoge od ovih koji su vam sada koalicioni partneri, koji su po~inili krivi~na dela. Vi ste govorili o wihovim krivi~nim delima. Kako vi sa wima mo`ete da nudite Srbiji novu budu}nost? Ho}ete li sutra ovo {to Srpski pokret obnove radi na nivou gradske vlasti Beograda da se prenese na republi~ki nivo Srbije. Da se ro|aci rasporede, da po~nu da pqa~kaju, da kriminalce anga`uju kao {to su ]andu, kao {to su ovog Skoleta Uskokovi}a i mnoge druge ranije Gi{ku, Belog i sli~ne. 533
Dr \in|i}: U vladi koju bismo mi podr`avali ne bi bilo kriminala. Mi nismo podr`ali nijednu vladu... Dr [e{eq: Molim vas, prvo vi se udru`ujete sa kriminalcima, da osvojite vlast i usre}ite Srbiju. Dr \in|i}: Ako su kriminalci, za{to... Dr [e{eq: Znate boqe od mene. Ja ne hapsim, gospodine \in|i}u. Dr \in|i}: Ali u vladi ste, molim vas ako vlada nije zadu`ena za to... Dr [e{eq: Vlada ne hapsi. Postoji ne{to {to se zove Ministarstvo unutra{wih poslova. Dr \in|i}: To je novo otkri}e. A Ministarstvo unutra{wih poslova nije pri vladi. Dr [e{eq: Ono jeste pri vladi, ali vlada ne odlu~uje ko }e da bude uhap{en a ko ne}e. Dr \in|i}: Ni ministar unutra{wih poslova ne uti~e na to. Dr [e{eq: Postoji politika gowewa. Dr \in|i}: To nije va{a vlada, to su va{i koalicioni partneri. Dr [e{eq: Ja, na~elno, snosim odgovornost i {to nema dovoqno hap{ewa, ali ja vam neprekidno govorim da sam se zalagao za ove dve godine da se ra{~isti pitawe do kraja. Dr \in|i}: To je prazna pri~a. Dr [e{eq: Nije prazna pri~a, ja imam dokaze, a vi ste sa glavnim kriminalcima iz Beograda u koaliciji i sa wima `elite da osvojite vlast. Dr \in|i}: Vi ste se zalagali... Voditeq: Uporan sam, mo`emo li ovako da se dogovorimo. Po dva minuta bez replika. Ja pro~itam pitawe kome je upu}eno i molim vas da taj kome je upu}eno odgovori. Dr [e{eq: Ali, a {to onda nismo pojedina~no do{li u studio ako }emo... Voditeq: Ne, dajte da odgovorimo gledaocima na pitawa. Dr [e{eq: Odgovori}emo. Voditeq: Evo vrlo konkretno pitawe za gospodina [e{eqa, pita Miodrag Nikoli}-Feman iz Jagodine, predsednik Okru`nog odbora Demokratske stranke. Ono glasi: za{to ste doveli 40.000 Kineza u Srbiju i par stotina koji se nalaze u Jagodini u Robnoj ku}i Beograd i na buvqaku. Mnogo na{ih nezaposlenih gra|ana pre`ivqava. I drugo, za{to niste doveli Grke, Japance, [vajcarce da imamo koristi od wih da ulo`e kapital u na{u privredu i na taj na~in uposlimo 70% mladih. Dr [e{eq: Evo, vidite ~ime se slu`i Demokratska stranka. Taj Feman je predsednik Okru`nog odbora Demokratske stranke. Prvo, nije istina da je 40.000 Kineza u Srbiji... Dr \in|i}: Ne, nego 35.000. Dr [e{eq: Ima ih svega 2.000-3.000, i drugo, nama je ciq da do|u dr`avqani svih drugih zemaqa koji `ele ovde da posluju, ako to doprinosi razvoju Srbije. Ali ja bih sada postavio pitawe za Femana, pa neka odgovori Zoran \in|i} kao predsednik wegove stranke. Kako je taj Feman mogao da svog sestri}a postavi za predsednika va{eg Op{tinskog odbora u Jagodini, ili kakve on ima ovde stvari sa Srpskim pokretom obnove na lo534
kalnom nivou vlasti. Uostalom, taj Feman, vi to znate, on vam je lobirao za Vuksanovi}a na ovim izborima pa vam je mo`da neprijatno da odgovarate na ta pitawa. Dr \in|i}: U Demokratskoj stranci se izbori vr{e tajno izme|u vi{e kandidata. Tako da svaki funkcioner je izabran... Dr [e{eq: Mo`da je vama neprijatno da odgovarate povodom wega. Dr \in|i}: Naprotiv, vrlo mi je prijatno da odgovaram o Demokratskoj stranci kao jedinoj stranci u Srbiji gde se svaki funkcioner bira na tajnom glasawu izme|u dva ili vi{e kandidata. Dr [e{eq: Kako, na pro{lim izborima ste vi bili jedini kandidat. Dr \in|i}: Nije bilo drugog. Dr [e{eq: A da. Dobro. Dr \in|i}: [to se ti~e Kineza i poslovnih qudi, ja ne znam koji to posao oni obavqaju na buvqim pijacama po Srbiji i da li nam ba{ nedostaje taj profil rada. Dr [e{eq: [ta, treba da zabranimo Kinezima da ulaze u Srbiju. Dr \in|i}: Ne treba da im dajete toliko vize. Dr [e{eq: Da ne dajemo vize? Za{to da ne dajemo vize? Dr \in|i}: Zato {to se bave {vercom. Dr [e{eq: Prvo, treba da dajemo vize svim gra|anima koji `ele da do|u u na{u zemqu. Dr \in|i}: Ne, da ih pitate ~ime }ete da se bavite, probajte vi da odete u neku drugu zemqu pa da vas pitaju ~ime }ete da se bavite. Dr [e{eq: Vaqda se vi zala`ete, gospodine \in|i}u, za ukidawe viza, za slobodu putovawa. Dr \in|i}: Ne, zala`em se za to da svaki stranac koji dolazi u na{u zemqu da se bavi nekim pristojnim poslom a ne da radi na buvqoj pijaci u toj zemqi. Probajte vi da radite na buvqoj pijaci u Kini pa }ete da vidite {ta }e da vam se desi. Voditeq: Gospodo, molim vas... Dr [e{eq: Mnogi na{i gra|ani putuju u Kinu zbog trgovine, odnesu robu tamo prodaju, pa tamo kupe {to kupe, donesu ovamo. Voditeq: Gledalac iz Para}ina vas moli da u TV duelu ve~eras imate dostojanstveno dr`awe na nivou akademskih gra|ana, nastup javnih li~nosti pokazuje ponekad kakvi smo mi kao narod. Zamislite akademika koji pquje po ulici, neka svako argumente snage zameni argumentima {irine i topline re~i. Dobro, to je samo upozorewe. Vu~kovi} iz Trnave pita vrlo konkretno potpredsednika vlade, za{to nema benzina i nafte za poqoprivredu, obe}ano je da }e biti i da li }e ga ikada biti? Dr [e{eq: To smo pitawe ve} zao{trili na Vladi. Tu je potpuna odgovornost Naftne industrije Srbije. Vlada je sa svoje strane u~inila sve {to je dogovoreno sa Naftnom industrijom Srbije i Naftna industrija Srbije je dala garanciju da }e biti dovoqnih koli~ina i nafte i benzina. [to se ti~e Jugopetrola, on je tu a`urniji u snabdevawu, problem je sa Beopetrolom. Najve}i problem je sa Beopetrolom i tu je bilo i najve}ih prekr{aja i tu moraju u najskorije vreme da se preduzmu o{tre mere jer su oni insistirali daqe samo na prodaji benzina za devizne bonove. 535
Dakle, to je problem koji se uo~ava, ali smo mi stavili do znawa nadle`nima u Naftnoj industriji da }e morati direktno da odgovaraju i neki }e verovatno biti smeweni zato {to nisu sve svoje obaveze ispunili. Voditeq: Gledalac Dragan, za \in|i}a, da li bi [reder, Fi{er, Kol, Solana trebalo da idu u Hag kao ratni zlo~inci zbog ubistva nedu`nih civila Srba u Srbiji? Dr \in|i}: Postoji procedura prijave za Hag, to je organ Saveta bezbednosti koji je organ Ujediwenih nacija, kao najvi{e organizacije dana{weg ~ove~anstva, gde su ~lanovi skoro sve dr`ave na svetu. I taj sud u Hagu ima svoju proceduru. Ako bi ta procedura dovela do toga da oni odgovaraju pred sudom u Hagu ja, naravno, prihvatam te wihove odluke. Dr [e{eq: Imam jo{ jedno pitawe za gospodina \in|i}a, molim vas vrlo je va`no. Gospodine \in|i}u, kada biste sutra do{li na vlast slu~ajno, mo`e da se desi i razorni zemqotres, mo`e da se desi i poplava, mo`e eventualno u teoriji da se desi... Dr \in|i}: Mogu i izbori da se dese. Slobodni izbori. Dr [e{eq: Izbori }e sigurno biti. Dr \in|i}: Isti takvi koji su doveli do pobede Milutinovi}a, isti takvi. Dr [e{eq: Gospodine \in|i}u... Dr \in|i}: Kada smo ve} kod izbora, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Hajde da odgovorite prvo na ovo pitawe, kada bi ste sutra do{li na vlast, o izborima }emo odmah samo da ovo odgovorite. Da sutra do|ete na vlast... Dr \in|i}: Lopova za predsednika. Gospodine [e{eq, a {ta mislite... Dr [e{eq: ^ekajte, polako, objasni}u vam. Dr \in|i}: A {ta mislite, da li garantujete da ovi izbori ne}e da budu pokradeni kao... Dr [e{eq: Hajde vi prvo odgovorite na ovo pitawe. Dr \in|i}: Da li }u da izru~im Milo{evi}a u Hag, i vas. Dr [e{eq: Da sutra do|ete na vlast, da li biste izru~ivali dr`avqane Srbije Ha{kom tribunalu? Dr \in|i}: U skladu sa Ustavom Srbije i Jugoslavije. Dr [e{eq: [ta to zna~i? Dr \in|i}: Vi ste stru~wak za pravo. Dr [e{eq: Ja znam po Ustavu da se ne mo`e niko isporu~ivati. Da vidimo va{e tuma~ewe Ustava, da li biste isporu~ivali dr`avqane Srbije Ha{kom tribunalu? Dr \in|i}: Mi imamo ponudu za predsednika Jugoslavije, predsednika Srbije. Dr [e{eq: Ma pustite vi to ponudu za predsednika Jugoslavije, da li biste Simu Simi}a ili Jovu Jovanovi}a isporu~ili Ha{kom tribunalu ako zatra`i Ha{ki tribunal? Dr \in|i}: Gospodin [e{eq je preuzeo ulogu tu`ioca. Voditeq: Idemo, nema odgovora. Dr [e{eq: Kako nema odgovora? Voditeq: Ima odgovora, dobro, ali je... 536
Dr \in|i}: Ako ste ~inili ratne zlo~ine i ako na{ sud utvrdi da ste ~inili ratne zlo~ine, bi}ete ka`weni po na{em zakonu i na{em sudu, kao ratni zlo~inac. Dr [e{eq: Da li }ete ikoga isporu~iti Ha{kom tribunalu Dr \in|i}: Dopusti}emo advokatima i sudijama Ha{kog tribunala da budu prisutni tom su|ewu. Dr [e{eq: Da li }ete ikoga isporu~iti Ha{kom tribunalu? Dr \in|i}: Ako ste ~inili ratne zlo~ine... Dr [e{eq: Bilo {ta da je ~ovek ~inio, da li }ete ga ispori~iti Ha{kom tribunalu? Dr \in|i}: U skladu sa zakonima koji va`e u ovoj dr`avi. Dr [e{eq: Da li }ete ga isporu~iti Ha{kom tribunalu? Pa molim vas odgovorite direktno. Dr \in|i}: Ja vam odgovaram. Vi ka`ete ne svi|a mi se odgovor, dajte mi neki drugi. Dr [e{eq: Odgovorite direktno. Voditeq: Za gospodina \in|i}a. Pozdravqam vas kao majka, ka`e, kada ne}ete da osudite Klintona kao ratnog zlo~inca da li je on ratni zlo~inac kada sara|ujete vi sa wim. Dobro, to ja mislim da ste odgovorili... Dr [e{eq: Tu je pobegao od odgovora. Dr \in|i}: Moj odgovor je da moje mi{qewe nije merodavno, za mene je va`nije za wu kao majku da weno dete `ivi u Srbiji koja ne}e biti u ratu sa Amerikom i koja ne}e biti izolovana i ~ekati da odumre i da se istopi kao grudva snega. Moja obaveza prema wenom detetu je da omogu}im tom detetu da do`ivi... Dr [e{eq: A deca koja su pobijena? Da zaboravimo to. Dr \in|i}: Ta su deca mrtva, va{om politikom }e mnoga druga deca biti mrtva. Dr [e{eq: Jesu li ta deca mrtva na{om politikom? Dr \in|i}: Ta deca su mrtva... Dr [e{eq: Jesu li zbog na{e politike, politike srpske vlasti poginula ta deca? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, roditeqima te dece nimalo ne}e biti lak{e {to se vi sada juna~ite i ho}ete Klintona da po{aqete u Hag. Dr [e{eq: Jesu li ta deca mrtva zbog na{e politike ili zbog ameri~kog zlo~ina? Dr \in|i}: Jer roditeqima, gospodine [e{eq, nemojte prazno da se juna~ite. Dr [e{eq: Odgovorite na to pitawe. Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, imajte uva`avawe za roditeqe. Dr [e{eq: [ta ja imam da se juna~im? Dr \in|i}: Roditeqe onih qudi koje ste poslali u smrt. Dr [e{eq: Ko je kriv. Ja sam ih poslao u smrt? Dr \in|i}: Da, vi ste stotine qudi poslali u smrt. Dr [e{eq: Koga sam poslao u smrt. Koga? Gde sam ih poslao u smrt? Voditeq: Ja molim EPP, pa }emo nastaviti sa pitawima. Gospodo, ja vas ponovo molim da odgovaramo direktno na pitawa, minut-dva za odgo537
vore, da bismo {to vi{e uva`ili na{e gledaoce i bez, ako je mogu}e, replika na pitawa. Boban iz Kwa`evca pita dr [e{eqa, kada }e biti ispla}eni de~iji dodaci i za{to niste uhapsili Klintona kada je bio na Kosovu ako ste sa~uvali suverenitet i integritet Jugoslavije? Dr [e{eq: Mi smo u formalnom smislu sa~uvali suverenitet i integritet Jugoslavije i to garantuje rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Kosovo i Metohija su sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije. Ali, mi nemamo fakti~ku vlast na toj teritoriji, tamo nema na{e vojske i policije i to je jasno. [to se ti~e de~ijih dodataka, mi imamo varijantu koju spremamo, samo ~ekamo da pro|e jo{ izvesno vreme, moramo da damo predah elektroprivredi sada kada po~ne sezona letweg remonta na{ih termocentrala. Tu }e Vlada da finansira zna~ajnim finansijskim sredstvima, a onda }emo, planiramo tako, isplatiti zaostale de~ije dodatke u bonovima za pla}awe elektri~ne energije. To je jedina varijanta. Jer dve godine kasne ti de~iji dodaci i nema drugog novca da se na|e za to. Voditeq: Zoran Simi} iz Po`arevca za dr \in|i}a, dokle mislite da la`ete ovaj narod politikom koja je diktirana iz SAD? Dr \in|i}: To je potpuno bespredmetno. Mi, ako smo ozbiqni qudi, mi }emo shvatiti da je svet jedno komplikovano surovo tr`i{te gde se svaka zemqa bori za svoj interes i gde je jedini smisao politi~ara jedne zemqe da se bori za interes te zemqe. I da je besmisleno sada da neki politi~ar u jednoj zemqi se bori za interes neke druge zemqe. To samo u Srbiji tako postoji. A ina~e ta pri~a o agentima, {pijunima u opoziciji je dodatno besmislena, jer u svakoj zemqi... Dr [e{eq: [to dobijate pare od wih? Dr \in|i}: Jer u svakoj zemqi su agenti, {pijuni uz vlast. Po{to samo tamo mogu da uti~u, da saznaju, da otkriju... Dr [e{eq: To su doma}i agenti. Dr \in|i}: Ja ne mogu ~ak ni na RTS da odem, a kamoli da do|em do nekih informacija koje ima gospodin [e{eq. Dr [e{eq: Agenti se dele na doma}e i strane. Dr \in|i}: Dakle, ako ima agenata i {pijuna, verovatno ih ima u Srbiji, onda su oni u koaliciji sa gospodinom [e{eqem, a on, naravno, ne snosi za to odgovornost jer on za to ne zna. Dr [e{eq: Ima doma}ih agenata koji rade za vlast, a strani agenti rade za strance. Voditeq: Za dr [e{eqa iz Para}ina, zar nije boqe ako ve} moramo da se priklonimo onda boqe bogatom Zapadu a ne siroma{noj Rusiji, Kini, kao {to ste vi i va{i koalicioni partneri. Dr [e{eq: Mi smo to hteli. Dr \in|i}: Ma, ne}e ih ni Rusija ni Kina. Dr [e{eq: Mi, koji smo bili antikomunisti~ki disidenti, neko vi{e neko mawe, sve na{e o~i su bile uperene prema Zapadu 80-tih godina. Mi smo o~ekivali sa Zapada demokratiju, razvoj, napredak, prosperitet. Ali, Zapad se okrenuo protiv nas. Ne samo protiv nas, pre svega protiv Rusije, ali i protiv nas. I da mi na glavi dubimo Zapad svoju politi538
ku prema Srbima ne}e promeniti. Oni koji su se pokazali kao prijateqi u ovoj krizi su nam zaista iskreni prijateqi. To su Kina i Rusija, mada smo imali dosta primedbi na rusku politiku u pojedinim momentima, i naravno, Irak. Irak se pokazao kao iskreni prijateq, imamo veoma korisne poslove sa Ira~anima. Veoma, veoma korisne poslove sa Irakom, sa Libijom, Sirijom i jo{ nekim arapskim zemqama. Naravno, tu je Indija, tu su afri~ke zemqe, ima nekih latinoameri~kih koje su nam u svoj ovoj muci bile iskreni prijateqi, Belorusija i, u odre|enoj meri, Ukrajina. Voditeq: Milan Petrovi} iz ]uprije ka`e, tri porodice su slu{ale za vreme bombardovawa, gospodine \in|i}u, kako dajate izjavu “Slobodnoj Evropi”, i ka`ete Srbiju treba bombardovati `estoko bar jo{ tri nedeqe kako bi oborili vlast u Beogradu. Tako je bilo `estoko bombardovawe i dawu i no}u, a do tada su nas bombardovali samo no}u. Koliko je majki u crno zavijeno. Koliko je privreda uni{tena te posledwe tri nedeqe bombardovawa, da li mirno spavate gospodine \in|i}u? Dr \in|i}: To nije ta~no. To je izmi{qotina kojoj su mnogi qudi naseli. Kao prvo, potpuno bi nelogi~no bilo da ja na Slobodnoj Evropi, zna~i na srpskom jeziku za srpsko slu{ali{te, ka`em da Srbiju treba bombardovati. Dr [e{eq: [to ste uop{te putovali iz zemqe dok je bilo bombardovawe? Voditeq: Bi}e sigurno i to pitawe ovde, pa da ne postavqamo sada. Dr \in|i}: To je potpuno... Dr [e{eq: [to ste putovali u agresorske zemqe dok je trajalo bombardovawe? Dr \in|i}: Ja sam samo u jednu. Dr [e{eq: Mi ovde svaki dan pod bombama, a vi se tamo {epurite. Dr \in|i}: Ja sam bio isto pod bombama. Dr [e{eq: Gde? Dr \in|i}: I ovde prvih {est nedeqa, i u Crnoj Gori. Dr [e{eq: Mi smo bili neprekidno. Voditeq: Zna~i, demantujete to. Dr \in|i}: Apsolutno nije ta~no, ja u ta{ni imam pregr{t saop{tewa, izjava zvani~nih Demokratske stranke i stranim agencijama i doma}im. Dr [e{eq: To je Vuksanovi} izdavao. Dr \in|i}: Ne, to sam ja potpisivao, pod mojim imenom je. Od prvog do posledweg dana mi smatramo bombardovawe katastrofalnom gre{kom. I gre{kom koja je oja~ala Milo{evi}a. Dr [e{eq: Gre{ka, gre{ka. Dr \in|i}: I nema {anse da bi Milo{evi} mogao da bude diktator... Dr [e{eq: Kolateralna gre{ka. Dr \in|i}: Da bi mogao da bude oslabqen bombardovawem. Naravno, da ne. Tako... Dr [e{eq: To je bila kolateralna gre{ka? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, vi ste svoje ispri~ali. 539
Voditeq: @ika iz Virina ka`e za gospodina [e{eqa, svi napadaju opoziciju, nazivate ih petokolona{ima. Po{to ste vi na vlasti, za{to ne pohapsite opozicione lidere i raspustite opoziciju? Dr [e{eq: Gde da hapsimo, taman posla. Prvo, za{to bismo hapsili. Boqe da ih politi~kim sredstvima pobedimo. Mnogi od wih bi voleli da budu uhap{eni, mo`da \in|i} ne bi, ali nekih ima koji bi mo`da i voleli. Drugo, petokolona{i su svi oni koji primaju novac od stranih zemaqa koje su neprijateqski usmerene prema na{oj zemqi da bi obavqali poslove u wihovom interesu. Amerikanci su sami rekli da daju novac na{im opozicionim strankama, nekim tzv. nezavisnim medijima, udru`ewima gra|ana i sli~no. Taj novac se kre}e od 10-100 miliona dolara. Za ovu godinu su predvideli 100 miliona dolara. Taj novac ve} pristi`e. Zna se ko su glavni distributeri tog novca u Beogradu, Sowa Liht, sve ono {to ide preko SORO[-a, ide preko we. Zatim Vedran Mati} itd. Kada je re~ o novcu koji dobijaju opozicione stranke, tu postoje svedo~anstva Medlin Olbrajt, tu postoje svedo~anstva Rubina koji je to izjavqivao i u ameri~kom kongresu. A ovde, u strankama, ponekad do|e do gu`vi, sukoba oko podele tog novca. Voditeq: @ika pita dr \in|i}a, kakvo je va{e mi{qewe o ameri~kim vojnim bazama u drugim zemqama? Da li su one miroqubive ili agresivne? Dr \in|i}: Pa nisu, nijedna vojna baza nije miroqubiva. Po mom mi{qewu, Evropa treba da ima svoje oru`ane snage i treba oru`ane snage drugih zemaqa sa drugih kontinenata da odu iz Evrope. I mislim da je to proces u narednih 10 godina, ta ideja postoji u Evropskoj zajednici. Ja sam pristalica te ideje. Nisam za to da postoji bilo koji vojni savez u XXI veku i mislim da NATO treba da bude raspu{ten kao vojni savez koji nema nikakvu mirnodopsku funkciju. Voditeq: Slavko iz Despotovca ka`e, dokle gospoda misle da se nadmudruju a narod da trpi. Bogati se bogate a sirotiwi je sve gore. Lopovi rade svoj posao, po{teni ispa{taju. Za dr \in|i}a, da li sme da ode u Bosanski [amac, po{to sam iz Doboja i znam da li sme ili ne sme. Dr \in|i}: Smem. Evo bio sam nedavno. Imam tamo rodbinu. Imam ujaka, imam tetku, imam dvadesetoro wih, `ive u jednom selu, posetio sam ih pre mesec i po dana kada sam i{ao u Bawa Luku i nikada nisam ~uo bilo koga, to je prvi put da mi neko postavqa to pitawe. Voditeq: Evo, za dr [e{eqa, Steva iz Grabovca, za{to penzije daju po pola i da li Vlada misli dobro fabrikama, za{to ne kupuju Zastavina vozila i Vlada i ostali kolektivi? Dr [e{eq: Vlada je mnogo novca do sada ulo`ila u Zastavu, negde oko dve milijarde dinara ukupno po raznim osnovama. I Zastava je obnovila proizvodwu. Zastava je, mo`e se slobodno re}i, ve} stala na noge. Naravno, jo{ plate nisu onolike kolike bi `eleli da budu, a mi imamo jo{ uredbu od pre rata, od pre ovoga rata, da se sve nabavke vozila za dr`avne potrebe i za potrebe javnih preduze}a obavqaju direktno iz Zastavine fabrike. Od kada ova Vlada postoji, to je ve} dve pune godine, ne{to vi{e od dve godine, nijedan automobil nije kupila osim iz Zastavinog voznog parka. Nekoliko automobila nam je, dodu{e, poklonila carina, kada carina 540
uhvati neke kriminalce u {vercu droge itd., onda ona to pleni. Kada se zavr{i postupak onda se neka od tih kola prodaju na licitacijama, neka se raspodele dr`avnim organima. Mi upravo sada nabavqamo automobile iz Zastavine fabrike za na{e inspekcijske slu`be. Mislim da }e to biti nekoliko desetina vozila, sada ne bih mogao da vam ka`em brojku da ne pogre{im. Ali, imamo problema kod organa lokalne samouprave koji ne `ele da kupuju Zastavina vozila i tu nismo bili dovoqno rigorozni da ih nateramo, da spre~imo druge kupovine. I problemi se javqaju kod javnih preduze}a. Voditeq: Sa{a iz Jagodine za dr \in|i}a, da li }e, po va{em mi{qewu, miting sutra pro}i mirno, bez ekscesa, ili {ta }e sada biti ru{eno u Beogradu? Dr \in|i}: [to se ti~e u~esnika, pre svega onih koje mi pozivamo, zna~i na{ih pristalica, pro}i }e mirno. I to treba da bude stvar za predizbornu kampawu koja treba da traje cele ove godine i treba da bude kampawa za promene, koja kao glavnu temu nema ni vlast ni opoziciju, nego pitawe kakvu ho}emo Srbiju u XXI veku, da li ho}emo da to bude Srbija poraza, siroma{tva, neuspeha ili ho}emo da to bude Srbija uspeha. Da nam deca ostanu u ovoj zemqi, i to }e biti glavna tema. I kada je to glavna tema, onda mislim da nema razloga niko da se pribojava. A {to se ti~e ru{ewa, mislim da su drugi specijalisti za ru{ewa i to smo u ovih 10 godina videli. Voditeq: Nastavnik iz Petrovca na Mlavi ka`e, za dr [e{eqa, u Sloveniji su plate prosvetnih radnika oko 1000 nema~kih maraka, u Hrvatskoj preko 500, u Makedoniji preko 400 maraka, kod nas mawe od 90 maraka. Va{ komentar na ovo. Dr [e{eq: Otprilike su i u Hrvatskoj `ivotne namirnice ~etiri puta skupqe nego kod nas. I ove osnovne komunalije, pre svega struja. Tako da ti broj~ani podaci ne mogu da ka`u mnogo. Naravno, Slovenija nije imala nikakvih ratnih razarawa, Slovenija nije imala nikakvih sankcija. Hrvatska je neprekidno u`ivala pomo} Amerikanaca i wihovih saveznika. I sve te stvari treba imati u vidu. Nikome od nas ne pada na pamet da ka`e da su kod nas ekonomska i socijalna situacija dobre, te{ke su, veoma te{ke. Ali, nalazimo na~ina i mogu}nosti da ih prevazilazimo, naravno, korak po korak, postepeno, s te{kom mukom, ali napredak se neki ose}a. Dr \in|i}: Mogu li ja da odgovorim na ovo pitawe i da ka`em da prema zvani~nim podacima i ukr{tawem tih podataka koje ja ovde imam, godi{we, bar u 1999. godini, milijardu nema~kih maraka je mawe zavr{ilo u buyetu Republike Srbije zbog izbegavawa pla}awa da`bina i carine na uvoz cigareta i naftnih derivata koji su po drugim podacima potro{eni u Srbiji. Od tih milijardu maraka trebalo je delimi~no platiti i plate nastavnicima. Tako da nije samo stvar u tome da su ovde jeftine namirnice, a tamo skupe. Ta~no zna taj nastavnik sa tim svojim parama koliko ra~una mo`e da plati i {ta mu ostane. Pa da ne pri~amo bajke da u su{tini tih 80 maraka omogu}ava neki `ivotni standard. Ne, to je veliko siroma{tvo koje danas vlada i u zdravstvu, i u {kolstvu i u drugim delatnostima. Ali, deo toga ne mora da bude takav. Deo toga je mogao da bude boqi kada bi se organizovani kriminal suzbio. 541
Dr [e{eq: Mi smo ve} ne{to u~inili na tome, svesni smo bili tog problema sa {vercom cigareta i zbog toga smo snizili carinsku stopu, sveli je na 30% i sada je carinska naplata mnogo ve}a, priliv carinski koji ide u savezni buyet. To ne ide za plate prosvetnih radnika, to bi trebalo da zna gospodin \in|i}, to ide za savezni buyet, pre svega za vojsku. Svi carinski prihodi idu u saveznu kasu. Voditeq: Pera iz Jagodine za dr \in|i}a, da li stvarno imate nema~ko dr`avqanstvo? Dr \in|i}: Ne. Nikada nisam imao. Voditeq: Nevenka iz Para}ina za oba gosta da odgovore pojedina~no, objasnite mi teoriju re~i koje se ~esto ~uju u medijima – izdajica srpstva ili produ`ena ruka NATO-a i drugo, da li smo Kosovo izgubili, dobili rat a sa~uvali Kosovo sa Albancima? Dr [e{eq: Kategorija izdajnika vezana je za kategoriju konflikta. Zna~i, mora postojati neki konflikt, neki sukob. U tom sukobu postoje dve strane. I izdajnik je, najjednostavnije re~eno, onaj ko je pripadao jednoj strani, pa u toku trajawa sukoba prebegne na drugu stranu. Izdajnici jednog naroda su svi oni koji slu`e drugom narodu ili drugoj dr`avi protiv interesa svoga naroda. [to se ti~e Kosova i Metohije, oni su u velikoj opasnost da budu izgubqeni. U jo{ ve}oj nego {to je to bilo pre bombardovawa. Ali jo{ ih nismo izgubili, jo{ imamo vrlo ozbiqne {anse da ih sa~uvamo. Dr \in|i}: Ja ne upotrebqavam re~ izdajnik i izdaja ni izdajnici, ~ak ni za Milo{evi}a, jer ne mislim da neko normalan mo`e na takvom polo`aju, ili uop{te nekom visokom polo`aju, ili da vi{e qudi, zna~i mo`e jedan pojedinac od milion qudi, ali da vi{e qudi mogu da budu izdajnici, da imaju razloga ako ve} imaju politi~ki polo`aj, {efovi su stranaka da rade za neke strane zemqe. To je samo u fantazijama ili u poku{aju da se prikriju vlastiti neuspesi i onda se svuda tra`e izdajnici. Kao {to je Staqin deset miliona qudi proglasio izdajnicima i pobio ih. Voditeq: A Kosovo i Metohija? Dr \in|i}: Nisu izugubqeni jo{ uvek, ali treba nam vrlo brzo jedna demokratska sna`na srpska dr`ava koja mo`e da pred me|unarodnom zajednicom postavi svoj zahtev i postepeno po~ne da vra}a pod svoju kontrolu Kosovo i Metohiju. Ako ovako ostane jo{ pet, {est godina... Dr [e{eq: Je li to ta Srbija podeqena na {est regiona? Dr \in|i}: Ne, to nije moja ideja. Dr [e{eq: Jeste li prihvatili regionalizaciju? Dr \in|i}: Apsolutno sam protiv toga. Dr [e{eq: Prihvatali ste na moje o~i kada je akademik Jovi~i} to predlagao jo{ 1995. godine. Setite se sastanka u palati Beogra|anka. Dr \in|i}: Ne, republike u Srbiji, ta regionalizacija koja se sada pomiwe, to je prakti~no Srbija republika... Dr [e{eq: To je to isto. Dr \in|i}: Ne, ja sam protiv toga. Voditeq: Milutin iz Jagodine ka`e, za oba gosta, da li }e politi~ari posle poraza, dakle ako se zavr{e izbori, jedan drugome pru`iti ruku? Verovatno... 542
Dr [e{eq: Znate {ta, ja nisam ~ovek mr`we. Kada sam bio u najte`im sukobima sa socijalistima i JUL-om ako se sretnemo u skup{tinskoj dvorani ili negde na ulici ja se rukujem sa \in|i}em kad god smo bili u sukobu, kada bi se ovako sreli, mi se lepo rukujemo. Pozdravimo, razgovaramo. Zna~i, ono {to je najva`nije, mr`we u politi~kom `ivotu ne sme da bude. ^ak ni tamo gde je sukob najte`i. Sukobqavaju se ideje i onda kada se najte`e kvalifikacije pomiwu. Dr \in|i}: Ja sam umeren politi~ar i poznat sam kao tolerantan ~ovek i vrlo malo stvari shvatam li~no. Zna~i, smatram da je tolerancija jedan civilizacijski rezultat i da je treba ~uvati. Mislim da gospodin [e{eq ~esto svojom verbalnom agresivno{}u ugro`ava tu verbalnu toleranciju u na{em politi~kom `ivotu. Meni bi bilo dra`e... Dr [e{eq: Ko je jedini ve~eras primenio, upotrebio neki uvredqiv izraz? Samo vi. Dr \in|i}: Dobro. Dr [e{eq: Rekli ste da la`em tamo gde sam bio potpuno u pravu. Ne, samo ste vi uvredqiv izraz upotrebili, ja nisam nijedan. Voditeq: Milica iz Jagodine za dr [e{eqa, obe}ali ste da ukinete prijemne ispite, za{to niste ispunili obe}awe barem za vukovce? Dr [e{eq: Neprekidno se zala`em za ukidawe prijemnih ispita, ali treba da znate da je ovo jedna koaliciona vlada u kojoj ne mo`e samo program Srpske radikalne stranke da se realizuje. Pro{le godine je ta inicijativa bila uspe{na, da li }e i ove godine, to }emo jo{ da vidimo. Ministarstvo prosvete je protiv ukidawa tih prijemnih ispita, ali mi smatramo, ako postoji maturski ispit, da onda prijemni ispit nema nikakve svrhe. Da treba, na neki na~in, da se valorizuje to svedo~anstvo o zavr{enom ~etvrtom razredu sredwe {kole. Neki ka`u da je suvi{e nizak kriterijim ocewivawa u sredwim {kolama, ali nizak je suvi{e i na fakultetu, jer je do{lo do op{teg pada kriterijuma. Voditeq: Gledalac iz ]uprije ka`e, za dr \in|i}a, jednom prilikom ste izjavili da je na{ prkos u odbrani mostova obi~no |uskawe. Pa vas pitam, po ~emu je va{e |uskawe po ulicama korisnije od na{eg stoi~kog i nepokolebqivog dostojanstva ~oveka od ne~oveka. Dr \in|i}: Zato {to su se na tim mostovima, posle dva tri dana, pojavile polugole peva~ice, koje su izigravale... Dr [e{eq: Gde su bile polugole peva~ice? Dr \in|i}: Pa polugole su bile na Brankovom mostu. Dr [e{eq: Ma nemojte da mi pri~ate. Ja sam bio na Brankovom mostu. Dr \in|i}: Gledao sam na televiziji. Dr [e{eq: Ma pustite... Dr \in|i}: To se pretvorilo... Dr [e{eq: Nijedna nije bila polugola. Dr \in|i}: To se pretvorilo u jednu `urku onako kako je nekada na Kalemegdanu tri sata bilo, sa pevawem, sa zabavama. Dr [e{eq: Ali su mostovi bili bombardovani po Srbiji. Dr \in|i}: To nije bilo primereno situaciji. Da su do{li qudi da zapale sve}e, da su sedeli na tim mostovima, to bi bilo primereno. Oni su tamo pevali, |uskali, igrali, to nije bilo primereno. 543
Dr [e{eq: Najte`i moralni udarac smo na{im neprijateqima zadavali takvim protestom. Dr \in|i}: Da, stra{no. Voditeq: Evo, gledateqka iz Para}ina za dr [e{eqa, za{to novinar u Skup{tini pri prenosu RTS-a svojom pri~om pokriva poslanike van vladaju}e koalicije? Dr [e{eq: Ja mislim da to ne bi smelo da se radi. Ja sam protiv toga i to mi mnogo smeta. Ali nisam u stawu da to jednostavno spre~im jer uvek postoji neki izgovor, nekad u toku emitovawa direktnog televizijskog prenosa voditeq ima obavezu da saop{ti osnovna uputstva gledaocima, osnovne informacije. Dr \in|i}: Da, ali uvek kada govore ovi. Dr [e{eq: Jeste. To se de{ava kada govori Dragan Veselinov, ali ja mislim da je tu gre{ka drugih opozicionih stranaka koje bojkotuju rad Skup{tine. Da je tu Srpski pokret obnove sa svojih 45 poslanika, onda bi to bilo nemogu}e. I ako bi se to primewivalo iskqu~ivo za opozicione poslanike moralo bi, {to se ono ka`e u {aqivom tonu, malo da se pro{ara, a ne stalno kod jednog da se desi. Ali, mislim da taj bojkot skup{tinskog rada, nekada je to i na{a stranka radila, ali efekta nema. Mislim da je pogre{an. Dr \in|i}: Nije kriv RTS, nego krivi su ovi... Dr [e{eq: Ne, ja ka`em onaj ko to radi. Dr \in|i}: Pa imate ministra za informisawe. Dr [e{eq: Ministar za informisawe nema nikakve nadle`nosti na dr`avnoj televiziji. Voditeq: Biqana za dr \in|i}a ka`e, kako mislite da isplatite de~ije dodatke {to su zaostali, penzije i plate, a da srpsku decu i srpski narod ne prodate Amerikancima? Dr \in|i}: Tako {to }e srpska deca i srpski narod raditi kao {to su nekada radili, stvarati proizvode kao {to su nekada stvarali i prodavati na svetskim tr`i{tima kao {to su nekada prodavali. A nisu prodavali sebe. Dr [e{eq: A kako? Dr \in|i}: Pa kako su 150 godina... Dr [e{eq: Dobro, ali kako to sada odjednom... Dr \in|i}: Kako Ma|ari, Poqaci... Dr [e{eq: Na primer, vi do|ete na vlast, pa kako odmah to... Dr \in|i}: Lepo, pristupimo paktu za stabilnost jugoisto~ne Evrope kao sve druge zemqe. Dr [e{eq: A koja je cena? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, u svim tim drugim zemqama, i u Poqskoj, i u ^e{koj, i u Ma|arskoj, i u Sloveniji postoje slobodni izbori, postoje partije. Dr [e{eq: Koja je cena za nas? Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, a za{to mislite da ste vi uvek specijalan slu~aj. Dr [e{eq: Koja je cena za nas? Podela Srbije na {est federalnih jedinica. To je cena. Ona nam je saop{tena. 544
Dr \in|i}: Gospodine [e{eq, ma kakvi, to su pri~e za malu decu. Dr [e{eq: Pri~e za malu decu? Kada smo upozoravali pre nekoliko godina kada padne Krajina do}i }e na red Republika Srpska, pa kada padne Republika Srpska... Dr \in|i}: Gluposti... Dr [e{eq:... do}i }e na red Kosovo, rekli ste sve je to glupost. Kao da smo mi sami pravili planove za razarawe Srbije. Sve je to glupost? Dr \in|i}: Glupo{}u politike kada zapalite svoju ku}u pa onda se ~udite {to gori, pa ka`ete jao gori. Dr [e{eq: Da, kako smo zapalili svoju ku}u? Kako? Dr \in|i}: Glupo{}u, i Krajina... Dr [e{eq: Ko? Dr \in|i}: Republika Srpska... Dr [e{eq: Ko je zapalio? Dr \in|i}: Vlast u Srbiji sa qudima koje je imala tamo, sa vojskom... Dr [e{eq: Kako? Dr \in|i}: To je du`a pri~a... Dr [e{eq: Krajina je pala pod ameri~kom agresijom. Dr \in|i}: Vrlo dobro znate, nijedan metak... Dr [e{eq: Ameri~ki generali su usta{kim snagama komandovali. Dr \in|i}: Nalog iz Beograda je do{ao, povukla se vojska dva dana ranije. Telefon crveni je radio izme|u Dediwa i Tu|mana. Nemojte da... Dr [e{eq: Gde to ima? Voditeq: Pitawe slede}e... Dr \in|i}: Dakle, pod istim uslovima pod kojima je pravoslavni gr~ki narod koji je isto tako pod udarom katolika, protestanata i svih zavera postao ~lan Evropske zajednice i nije se prodao. I mo`e da demonstrira protiv NATO-a i mo`e da bira na slobodnim izborima koga ho}e. Tako mo`e i Srbija da ima normalnu vlast. Dr [e{eq: A {to onda Amerikanci ne obustave okupaciju dela Kipra? [to ne pomognu tom gr~kom narodu ako su im saveznik? Dr \in|i}: Dobro, Kipar... Dr [e{eq: Pa ~ekajte, govorimo o Grcima. Dr \in|i}: Pri~amo o gr~koj dr`avi, Kipar je druga stvar. Dr [e{eq: Hajdemo da govorimo o Grcima. Ko je odvojio Kipar od Gr~ke? Za{to je Engleska odvojila Kipar od Gr~ke kada je saveznik... Voditeq: Za \in|i}a pitawe, da li je ta~no da imate akcije koka-kole, i koliko? Dr \in|i}: Imam akcije doma}e koka-kole, 150 akcija kupqenih 1992. godine na javnom konkursu u listu Politika, pla}enih u to vreme 750 nema~kih maraka. Ina~e, koka-kola ima 78.000 deonica. Zna~i, ja imam 150 od 78.000 i to nije svetska koka-kola, to je koka-kola Zemuna. Na teritoriji gospodina [e{eqa. Voditeq: Za dr [e{eqa, {ta mislite kako }e i}i ova situcija daqe na Kosovu. Vojislav ima punu podr{ku od Sa{e iz Kosovske Mitrovice. Dr [e{eq: Ja mislim da }e se daqe komplikovati situacija. Srbima je veoma te{ko u ovim enklavama u kojima su se jo{ zadr`ali. Ube|en sam 545
da }e Srbi izdr`ati na podru~ju Kosovske Mitrovice, Zubinog Potoka, Zve~ana i Leposavi}a. Jo{ im je te`e na podru~ju op{tine Orahovac i na podru~ju op{tine [trpce. U Gwilanu im je najte`e i u okolini Pri{tine. U okolini Pri{tine su se jo{ zadr`ali u jednom broju sela, od kojih je najve}a Gra~anica. Ali, ti Srbi su pokazali da su najvitalniji u srpskom narodu i zaista kroz sve ovo {to pre`ivqavaju oni pokazuju odlu~nost da izdr`e. Na nama je da im pomognemo maksimalno i mi to radimo kao vlada Srbije. Poma`emo u granicama svojih mogu}nosti i materijalno, i moralno, i politi~ki, i organizaciono. A situacija }e se promeniti naboqe kada se promeni odnos snaga u Evropi. Voditeq: Rade Ili} iz Para}ina ka`e, da li je gospodin \in|i} poreklom iz herojske Toplice i da li ste sin vi{eg oficira JNA? Dr \in|i}: Da, moji su poreklom iz Ivawice, ali u XIX veku su se preselili u jedno selo pored Prokupqa. Moj otac, po{to je bio oficir, potpukovnik artiqerije, mewao je mesto boravka, tako da sam ja ro|en u Bosanskom [amcu, gde se moj otac o`enio sa mojom majkom, koja se zove Mila Du{ani}, za razliku od raznih teorija o mojoj majci kao [iptarki, muslimanki. Tako da sam se ja rodio u Bosanskom [amcu i u Beograd sam do{ao 1967. godine kada je moj otac preme{ten, zato {to je penzionisan, onda je dobio stan u Beogradu. Voditeq: Bojan iz Jagodine ka`e, za dr [e{eqa, kada se planira primena Zakona o univerzitetu i na koji na~in bi se, u slu~aju primene, re{io problem jo{ ve}e nezaposlenosti? Dr [e{eq: Mi smo u osnovi primenili taj zakon o univerzitetu. Ne jo{ u potpunosti, treba da se primeni u potpunosti, ali, naravno, tu ima odre|enih otpora. [to se ti~e pitawa nezaposlenosti, nije univerzitet mesto gde se to pitawe re{ava. Jer kod nas je najve}i problem nezaposlenost visokoobrazovanih radnika. Onih sa visokom ili vi{om {kolom. Neobrazovani kadrovi, odnosno koji imaju samo osnovnu {kolu, najlak{e nalaze posao. I ~ak je ~esto ta vrsta poslova mnogo boqe pla}ena nego posao sa fakultetskom diplomom. Ali, i univerzitet je u krizi, ta kriza je normalna zato {to je celo dru{tvo u krizi. Mi moramo re{iti osnovne ekonomske probleme da bismo u potpunosti sredili stawe i u prosveti, i u zdravstvu, i u svim drugim granama. Voditeq: Evo jo{ jedno pitawe za vas, {ta to zna~i da se Vuk Dra{kovi} krsti u Moskvi kada se zna da mu je du{a u Va{ingtonu, Jovi~i} iz Despotovca. Dr [e{eq: Vuk Dra{kovi} je {tampao kwigu stihova prijateqice, navodno prijateqice, ruskog ministra inostranih poslova Igora Ivanova. To je bio povod da ode u Moskvu. Formalno je dobio poziv od Javlinskog koji vodi izrazito antisrpsku politiku, on je na ~elu grupacije Jablok u dr`avnoj Dumi Rusije i preko te prijateqice Igora Ivanova je uspeo da izdejstvuje da ga primi ruski ministar inostranih poslova. Prvi put kada je Dra{kovi} bio u Moskvi, neuspe{no je ~ekao sedam, osam sati pred kabinetom ministra. Ovog puta, preko te prijateqica ko546
joj je {tampao kwigu stihova u 300 primeraka, na srpskom jeziku, {tampao je beogradski BMG, Dra{kovi} je odmah to poku{ao da zloupotrebi prosipaju}i neke nebuloze, ono {to je sam `eleo da ~uje a nije ~uo. Pri~ao je novinarima kao da je zaista ~uo i nakon toga je odmah usledilo, {to je neuobi~ajena praksa, demantovawe iz Ruskog ministarstva inostranih poslova, oni su saop{tili javnosti da je ruski ministar govorio samo o primeni rezolucije 1244 na Kosovu i Metohiji, da je saslu{ao sve ono {to mu je Dra{kovi} rekao, jer mu je bilo interesantno da ~uje wegovo mi{qewe. Voditeq: Slobodan iz Jagodine za dr \in|i}a, molim predsednika Demokratske stranke da mi odgovori da li je va{a stranka odr`ala neki protest i okupqawe povodom godi{wice agresije NATO na na{u zemqu? Ako nije, za{to nije? Dr \in|i}: Pa mi smo u mnogim gradovima u kojima u~estvujemo u vlasti odr`ali te komemorativne sednice, u Ni{u sam ~ak ja bio tog dana. Na glavnom odboru smo posvetili jednu temu tome, pre svega izve{taju na{ih lokalnih funkcionera o stawu, posledicama, wihovim naporima da pomognu gra|anima. Mislimo da je to primeren na~in. Mislim da mi, kao politi~ari, ne treba da dr`imo neke takve skupove koji prili~e grupama gra|ana, a ako imamo negde neki uticaj onda da iskoristimo taj svoj uticaj da re{avamo problem. Mi imamo mali uticaj u lokalnoj vlasti, lokalna vlast nema velike nadle`nosti ali, uglavnom su i na{i funkcioneri Demokratske stranke tokom ta tri meseca i posle toga, bili veoma anga`ovani. Mogu da ka`em da su u svim gradovima, gde mi imamo funkcionere, oni dobili priznawa od vojnih po{ta tih gradova za svoje pona{awe tokom ta tri meseca. Voditeq: Neboj{a iz Lapova za dr [e{eqa, va{ komentar za obim subverzivne delatnosti Blica, Dnevnog telegrafa i ostalih glasila. Dr [e{eq: Vidite, oni svi dobijaju novac od Amerikanaca, ina~e ne bi ostali na tr`i{tu. I da bi opravdali taj novac oni vode antisrpsku politiku. Wihove informacije su dozirane, ~esto nafilovane izmi{qotinama, la`ima i predstavqaju sredstvo vo|ewa specijalnog psiholo{kog rata. Koji bi bio interes Amerikanaca da finansijski poma`u medije u na{oj zemqi? Da li su to televizija, da li su to novine, radio-stanice itd. Koji bi bio interes? Izvo|ewe subverzivnih aktivnosti. Nemaju drugog interesa. Ne mislite vaqda da Amerikanci brinu o tome ho}e li na{i gra|ani biti kvalitetno informisani. I da li }e imati dovoqno veliki repertoar novina na kioscima, neki {iri izbor pa da se sami opredequju. Ne. Oni `ele da postignu svoj subverzivni ciq. Dr \in|i}: Smem li da odgovorim u odbranu nezavisnih medija. Mislim da je to apsurdna... Dr [e{eq: Kako su oni nezavisni ako dobijaju novac od Amerikanaca? Dr \in|i}: To je va{a prazna pri~a gospodine [e{eq, dozvolite mi samo jednu re~enicu... Dr [e{eq: Za{to prazna? Dr \in|i}: Ako vi imate dokaze da neko pla}a subverzivnu delatnost, vi ste du`ni da za{titite mene kao gra|anina od tog ko to radi. Ako vi 547
ne uhapsite nekoga ko dobija novac da bi opstruisao `ivot u ovoj zemqi, kako vi ka`ete, i ne uhapsite ga, onda ste vi sau~esnik. Dakle, ako imate dokaze za to {to pri~ate onda... Dr [e{eq: Mnogo bi onda vas i{lo u zatvor, s kime bih ja ve~eras razgovarao ovde. Pa nemojte gospodine \in|i}u... Dr \in|i}: Svi koji vr{e subverzivnu, ali gospodine [e{eq, ti va{i vicevi... Dr [e{eq: Nije toliko velika dru{tvena opasnost od va{e delatnosti da bi vas sve hapsili. Dr \in|i}: Od subverzivne delatnosti nije velika opasnost? To je najte`a delatnost. Dr [e{eq: Nije dovoqno velika da bi vas sve hapsili. Dr \in|i}: Pa stanite, sada... Dr [e{eq: Pre nekoliko ve~eri je Bojana Leki} na televiziji Studio B, u emisiji Anemove mre`e, otvoreno priznala da primaju dotacije od zapadnih vladinih i nevladinih agencija. Li~no je to priznala. Ho}ete da ka`ete da to nije istina? Dr \in|i}: To je pri~a za malu decu. Za Blic znam sigurno po{to poznajem vlasnika da sigurno ne prima nikakve dotacije. Za ove druge ne znam, ali ako vi imate... Dr [e{eq: Kako? Imao je firmu u Bratislavi preko koje je taj novac stizao. Dr \in|i}: Ima i sada firmu. Dr [e{eq: I sada ima. Preko te firme iz Bratislave novac sti`e. Dr \in|i}: Ne, to je wegov novac. Dr [e{eq: Ne, nego ta firma slu`i za pokrivawe. Dr \in|i}: To su najtira`nije novine u Bratislavi ~iji je on vlasnik. Dr [e{eq: Da, da. [tampa najtira`nije novine u Bratislavi. Voditeq: Gospodo ja vas molim, rekli smo emisija traje dva sata, dva i po, pa dva i 45 minuta, ostaje jo{ samo po dva minuta pa da se oprostimo. Ja vas molim dva minuta da iskoristitimo i odgovorimo {ta i gde sutra, kojim korakom i kojim tempom Srbija ide daqe. Dr \in|i}: Dakle, obra}am se gledaocima, ne gospodinu [e{equ, ne vama, jer mislim da su gledaoci, tj. gra|ani, da je na wima odluka i da je sudbina ove zemqe u wihovim rukama. Ho}emo jednu modernu evropsku uspe{nu Srbiju kakvu su `eleli na{i preci, onda su je oni osnovali kao jednu evropsku zemqu, kao jednu zemqu slobodnih qudi bez ideolo{kih ograni~ewa. Bez toga da jedna {a~ica qudi ~itav narod dr`i kao svoje taoce, bez medijskih manipulacija. U Srbiji se tada {tampalo, nije postojala cenzura i nisu postojali Vu~i}i, nije postojao JUL, Srbija je bila uspe{na evropska zemqa koja je imala svoje saveznike. Mi smo isti ti qudi. Mi smo deca, mi smo potomci tih qudi. Mi nismo gori nego {to su bili oni. ^inili smo neke gre{ke. Drugi su ~inili neke gre{ke prema nama, ali svet je pun gre{aka. Mi mo`emo da uspemo uprkos svim tim gre{kama i drugih i na{ih. Treba samo da budemo hrabri, da budemo pozitivni. Da ne pristanemo uz one koji nas pla{e, koji nam govore da nema budu}nosti. Da verujemo u sebe. Da verujemo u svoje pravo da `ivimo od svoga 548
rada i da imamo 1.000 ili 2.000 maraka za svoj rad. A ne da nam ka`u 80 maraka je odli~no, jer mo`e i mawe, jer imali ste i 2 marke 1993. godine u vreme predsednika [ainovi}a koji je sada potpredsednik Savezne vlade. Dakle, ja verujem ~vrsto da u Srbiji ima potencijala za promene. Verujem da mo`emo brzo da se vratimo u Evropu i definitivno na{e mesto je me|u najboqima u Zapadnoj Evropi. Ne u Tunguziji, ne u Zanzibaru, svaka ~ast wima, ali na{e mesto je u zapadnoj Evropi jer osnova~i srpske dr`ave su to hteli i mi imamo obavezu da taj wihov san ostvarimo. Zbog wih, ali i zbog na{e dece i unuka. Voditeq: Dr [e{eq dva minuta. Dr [e{eq: U najsvetlijim trenucima srpske istorije, srpski narod je sledio put, pre svega, ~asnih, po{tenih, hrabrih i pametnih qudi. Srpski narod nikada kroz svoju istoriju nije sledio put izdajnika, qudi koji su pretr~avali u neprijateqski tabor. Koji su u toku ratnog stawa odlazili u redove neprijateqa. Koji su podrivali sopstvenu zemqu i koji su ispuwavali naloge stranih dr`ava. Srpski narod je kroz svoju istoriju pokazao da zna da sa~uva svoju otaybinu, sa~uva}e je sigurno i ovog puta. Srpski narod `eli prijateqstvo sa svim narodima sveta i ne potcewuje ni narod koji `ivi u Tunguziji, ni narod koji `ivi u Zanzibaru, a da li }e zaista sa nekim narodom imati prijateqske odnose to ne zavisi pre svega od nas, nego od wih. A ovo {to neprekidno gospodin \in|i} pomiwe Tunguziju, o~igledno je da wegovi zapadni mentori `ele i Tunguziju kao nezavisnu dr`avu. Tunguzija je jedna oblast u Sibiru za one koji ne znaju, on je to u nekom posprdnom podsme{qivom tonu upotrebio, Tunguzija je jedna ogromna oblast veoma bogata, veoma, veoma bogata i zaista sa tom obla{}u treba da imamo {to boqe odnose, ali dok je u sastavu Rusije, naravno, Amerikanci `ele Rusiji celi Sibir da otmu. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, ona ostaje u slu`bi svoga naroda i uvek svakome u lice bi}e spremna da ka`e sve {to misli. Po`rtvovano da radi u narodnom interesu. Mi mo`emo biti uspe{ni ili neuspe{ni, ali niko nikada ne mo`e za nas da ka`e da smo nepo{teni, da smo lopovi, da smo prevaranti, da smo koristoqubivi. I Srpska radikalna stranka `eli da Srbija iza|e iz ove ekonomske krize. Iza}i }emo iz te krize ako se oslawamo na sopstvene snage, jer niko nigde nikome ni{ta ne poklawa. Besplatan sir, kako na{ narod ka`e, nalazi se samo u mi{olovci. Onaj ko se polakomi za besplatnim sirom zavr{i kao mi{ u mi{olovci. Srbija ne sme da zavr{i kao mi{ u mi{olovci, ma koliko je neke prozapadne, proameri~ke snage u tom pravcu gurale ili poku{ale da natertaju. Srbija }e ostati dosledna sebi nezavisna, suverena dr`ava. Naravno, kada ka`em Srbija, ja mislim na sve srpske zemqe i one koje su danas okupirane, mi }emo ih jednog dana sigurno osloboditi. Jer, nijedna okupacija srpskih prostora nije mogla da bude ve~ita, nije mogla da bude definitivna. Tako ne}e biti ni ovog puta. Voditeq: Po{tovani gledaoci, dozvolite mi pre nego {to napravim zavr{nu re~ da vam se izvinim jer toliko je pitawa bilo, a videli ste i sami kakva je dinamika bila razgovora i dijaloga izme|u na{ih gostiju, 549
dr [e{eqa i dr \in|i}a, i primite zaista izviwewe cele informativno-politi~ke redakcije televizije Palma plus {to nismo mogli sva pitawa da pro~itamo, u nadi da sam ja, odnosno da su sagovornici izme|u sebe i postavqali pitawa koja ste i vi mislili da im postavite. Dozvolite mi da se zahvalim gostima, dr Vojislavu [e{equ, potpredsedniku Vlade Srbije i predsedniku Srpske radikalne stranke, i dr Zoranu \in|i}u, predsedniku Demokratske stranke. Hvala vam {to ste izdvojili vreme za ve~era{wi dijalog. I dozvolite da se zahvalim gledaocima televizije Palma plus, televizije Belami iz Ni{a i televizije Elmag iz Podgorice. Eto, proveli smo ne{to mawe od tri sata. Televizija Palma plus ide u 201. emisiju Politikon. Bi}e jo{ televizijskih duela politi~kih neistomi{qenika u nadi da smo na pravi, tolerantan i sa velikom dozom kulture dijaloga izveli i ovo su~eqavawe gledi{ta. Ja vam se jo{ jednom zahvaqujem kao i na{im gostima. Dr \in|i}: Da se zahvalim televiziji {to nam je to omogu}ila i da ~estitam vama kao voditequ, jer ovo je bio jedan `estok dijalog, ali vi ste zaista sa~uvali pravi ton u ovome. Voditeq: Hvala vam veliko. Hvala i vama dr [e{eq, pretpostavqam da }ete se odazvati kada do|e trenutak da se ponovo na|emo u ve}oj grupi. Dr [e{eq: [to se mene ti~e, ja sam se uvek odazivao. Voditeq: Hvala vam veliko i prijatno.
XXI OBRA^UN POD PALMOM TV Palma, 1. maj 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ja sam Miodrag Vujovi}, a vi gledate prvu emisiju novog serijala Televizije Palma pod nazivom “Obra~un pod palmom”. Va{i i moji ve~era{wi gosti su ugledni politi~ari sa politi~ke scene Republike Srbije, tu je dr Vladan Bati}, predsednik Demohri{}anske stranke Srbije. Gospodine Bati}u, dobro ve~e dorbo do{li. Dr Bati}: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Na po~etku vam dugujem izviwewe, jer tri dana smo izostavili u najavi va{u akademsku titulu. Objasnio sam vam da nije zla namera. Tu je i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, gospodin Nenad ^anak. Gospodine ^anak, dobro ve~e i dobro do{li. ^anak: Dobro ve~e, boqe vas na{ao. Voditeq: Sa na nama je i gospodin Velimir Ili}, predsednik nove Srbije. Gospodine Ili}u, dobro ve~e i dobro do{li. Ili}: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Protiv trojice politi~ara ve~eras, sa moje desne strane, je gospodin Vojislav [e{eq, potpredsednik vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Ovo ni u kom slu~aju, po{tovani gledaoci... 550
Dr [e{eq: Samo jedna ispravka, opozicija je protiv vlasti, a ne obratno. ^anak: Ja mislim da je to vlast protiv naroda. Dr [e{eq: Vlast vi{e-mawe toleri{e opoziciju, a opozicija je protiv vlasti. A neka vlast je protiv naroda, ova vlast koja je danas u Srbiji izrazito je uz narod i sa narodom i deluje u narodnom interesu. Dr Bati}: Samo nije uz ovaj narod srpski nego neki drugi narod. Dr [e{eq: Mo`da ameri~ki, engleski, francuski, Medlin Olbrajt, Klintona... Dr Bati}: Za ovaj narod ste uradili sve najgore. Voditeq: Dobro, za po~etak ovo je najboqa mogu}a najava ove emisije. Samo gledaocima da pojasnimo. Ovo nije ni u kom slu~aju neravnopravan duel, svaki od gostiju ima pet minuta. Po~e}e gospodin Vladan Bati}, pa }e gospodin [e{eq imati svojih pet minuta i tako redom. Istovremeno, po{tovani gledaoci, pozivam vas da iskoristite ovu priliku pa da se ukqu~ite u na{ ve~era{wi razgovor. Telefon je upravo iza{ao na ekranu 36700-22. Gosti su potvrdili da su spremni da odgovaraju na sva va{a pitawa. Za po~etak, gospodine Bati}u, va`i naravno pitawe za sve, da li mo`emo govoriti o podeli na politi~koj sceni Srbije: patriotske i izdajni~ke partije i stranke. Dr Bati}: Pa, na`alost, po toj matrici funkcioni{e aktuelna vlast ve} dugo godina kvalifikuju}i sve one koji nisu weni istomi{qenici kao izdajnike. To su pri~ali u vreme dok je jo{ postojala Republika Srpska Krajina koje danas vi{e nema. Izgubqen je dobar deo Republike Srpske i na kraju u svoj bilans patriotizma taj re`im ubraja izgubqeno Kosovo. Za razliku od qudi koji su se busali u svoja patriotska ple}a i koji su pomiwali da je Kosovo kolevka, koren, dno o~nog vida i se}ali ga se samo uo~i izbora, ja sam recimo ju~e bio u Gra~anici, ju~e sam bio na onim delovima koji su ostali od Kosova posle tragi~ne sudbine na{eg naroda na Kosovu, posle tragi~ne sudbine kolevke srpstva, koju je ovaj re`im pretvorio u grobnicu. To je bilans ove vlasti. Ako govorimo o patriotima i izdajnicima, nije patriotizam lekcija iz wihovih ve~erwih {kola. Nije patriotizam dopisni te~aj. Nije patriotizam nadnica, kuluk. Nije patriotizam radna obaveza kako ga oni shvataju. Ne meri se patriotizam re~ima i pukom retorikom. Patriotizam se jednostavno meri delima. Dela koja nam ovaj re`im pru`a u pogledu patriotizma su zaista takva da je to apsolutno tragi~no. Jednostavno, {ta ho}u da ka`em, izdajnici su qudi koji su u vlasti. Nema, dakle, ve}eg izdajnika od Slobodana Milo{evi}a i svih onih koji slede wegov put. A to je gospodin [e{eq najboqe godinama govorio. Godinama je on govorio da je Slobodan Milo{evi} najve}i kriminalac i izdajnik. Dakle, ne treba tu da se upu{tamo u analize drugih onih koji su neistomi{qenici. Ovo je recimo, ovo su govori lidera Srpske radikalne stranke sa mitinga 21. 9. 1995. godine, gde je gospodin Vojislav [e{eq, zajedno sa drugim liderima iz Srpske radikalne stranke, rekao: “Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srbijom vlada ludak, psihopata, ~ovek sa izra`enim samoubila~kim sindromom. Slobodan Milo{evi}, ~iji je otac izvr{io samo551
ubistvo, ~ija je majka izvr{ila samoubistvo, ~iji je ujak general izvr{io samoubistvo. @ao bi nam bilo takvog ~oveka da on nije {ef dr`ave. Ali, on je na funkciji koja ~itavu zemqu vodi u samoubistvo, u propast. Zbog toga je opasan, zbog toga ga moramo psihijatrima okru`iti za wegovo dobro.” Ja se tu potpuno sla`em sa onim {to je rekao gospodin [e{eq, tu nema nikakve razlike me|u nama. Ali ka`e gospodin [e{eq u to vreme: “I da tragedija bude ve}a Srbijom, zapravo i ne vlada Slobodan Milo{evi}, Srbijom vlada crvena ve{tica sa Dediwa, Mira Markovi} jo{ lu|a od Slobodana Milo{evi}a, ali i opasnija. I kao li~nost ja~a od wega” itd. itd. Ja ne bih sada to parafrazirao, ja sam bio poslanik u Skup{tini, sedeo sam ispred {efa poslani~kog kluba Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikoli}a. Oni su kao papagaji hiqadu puta u republi~kom parlamentu, kao i gospodin [e{eq na drugim mestima, ponovili da je Slobodan Milo{evi} najve}i kriminalac i izdajnik. A ne mo`e se biti kriminalac i izdajnik od srede do petka. To je ili psihopata, ili ludak, ili luda, da ne govorim {ta je govorio za poreklo Mire Markovi}, ne}emo sada tim stvarima da se bavimo, ali u istom tom tekstu pi{e: “Slobodan Milo{evi} je krvnik Republike Srpske i Republike Srpske Krajine”. Dakle, to su ~iwenice. To su fakta. Meni samo nije jasno za{to i kako se onda mo`e biti u vladaju}oj koaliciji, u navodnoj Vladi narodnog jedinstva, sa izdajnicima. To ne mogu da razumem jer, jednostavno, to je onaj oreol koji ostaje za sva vremena i jednostavno to je jedna potpuno paranoi~na i potpuno luda matrica. Ja verujem da su svi qudi koji `ive u ovoj zemqi, ~ija su deca ro|ena ovde, ~ija deca `ive ovde, patrioti. Pa da vidimo gde `ive wihova deca. Slobodana Milo{evi}a, Milana Milutinovi}a, Dragana Tomi}a jednog, Dragana Tomi}a drugog, Mirka Marjanovi}a. Wihova deca `ive u belom svetu. Imaju firme, pare, novac sve. Oni su izdajnici. Voditeq: Pet minuta. Izvolite gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Kada jedna vlast vodi borbu za o~uvawe nacionalnih interesa ona u tome mo`e biti uspe{na, a mo`e biti i neuspe{na. Nema nikakve garancije unapred ako u|ete u neku borbu da }ete pobediti. Nekada mo`ete pretrpeti i poraz. I porazi su sastavni deo `ivota. Ali va`no je da ste poku{ali sve {to je bilo u va{oj mo}i da pobedite. Car Lazar je poku{ao, nije uspeo. I Srbija je do`ivela poraz u Prvom svetskom ratu, katastrofu nacionalnu, golgotu preko Albanije, okupaciju cele zemqe, ali Srbija nije odustajala od borbe... Dr Bati}: Nema veze ta golgota preko Albanije. Dr [e{eq: Sa~ekajte, polako... Dr Bati}: To je kasnije bilo, oprostite. Dr [e{eq: Gospodine Bati}u, samo malo strpqewa. U toj borbi je va`no, dakle, istrajati do kraja, ne odustajati. [to se ti~e va{ih argumenata, postavqa se pitawe {ta su va{e partije radile u me|uvremenu. Mi smo se suprotstavqali neprijatequ srpskog naroda i branili Kosovo. Po mi{qewu Srpske radikalne stranke nije trebalo popu{tati ni po pitawu plana ^ernomirdin–Ahtisari, zato smo mi jedini glasali protiv tog plana. Ali sada {ta se desilo, desilo se. 552
Dr Bati}: Sada ste u Vladi. Dr [e{eq: Podneli smo ostavke, ali je posle Vlada rekonstruisana. Jer tim podno{ewem ostavke mi nismo podneli ostavku na bavqewe politikom. Daqe, na{i sada{wi koalicioni partneri su u jednom periodu smatrali da je mogu}e, kooperativno{}u sa onim zemqama sa kojima vi sada sara|ujete, posti}i ubla`avawe wihove antisrpske mr`we. Posti}i wihovo odustajawe od najekstremnijih varijanti uni{tewa srpskih nacionalnih intresa i srpske dr`ave. To je period na{eg najve}eg, naj`e{}eg sukoba 1993, 1994, 1995, negde do polovine 1996. godine. Srpski radikali su tada bili na~isto da popu{tawe zapadnim silama ne donosi ni{ta, da one kre}u rezolutno u realizaciju svojih ciqeva ne obaziru}i se na na{e nacionalne interese, i u tom sukobu su razmewivane najte`e uvrede, jer uvrede nisu i{le samo sa na{e strane, nego i sa wihove. Setite se {ta je sve na moj ra~un re~eno. I prve uvrede su do{le sa wihove strane na moj ra~un, onim ~uvenim saop{tewem Socijalisti~ke partije Srbije, negde krajem septembra 1993. godine, da sam ratni zlo~inac, da sam kriminalac, luda itd. [ta je nama bio ciq? Nama je bio ciq da {to vi{e isprovociramo vlast i da je nateramo na to da nas hapsi. Vlast je oklevala, oklevala, oklevala i na kraju smo je naterali. Smatrali smo to nekom svojom `rtvom da mo`emo delovati i na vlast i na ukupnu srpsku javnost da bi se na drugi na~in gledalo na srpski nacionalni problem i na namere velikih sila. Onog trenutka kada su na{i koalicioni partneri shvatili da ne vredi biti kooperativan sa zapadnim zemqama, sa Amerikancima, da ne vredi popu{tati, da ne vredi tragati za zajedni~kim jezikom, jer zajedni~kog jezika jednostavno nema, jer Amerikanci govore iskqu~ivo jezikom sile, tog trenutka su se stvorili uslovi za formirawe na{e koalicije. U onoj situaciji, da je bilo sre}e, sve bi politi~ke partije u{le u koaliciju. I na{a je ideja bila, odmah posle izbora 1997. godine, da sve parlamentarne stranke u|u u vlast, i Srpski pokret obnove i Savez vojvo|anskih Ma|ara, na tome smo insistirali bez obzira {ta je ranije bilo me|u nama i kakve su uvrede me|usobno potezane. U politi~kom `ivotu, znate, uvrede nisu ni{ta neuobi~ajeno, one su sastavni deo politi~kog folklora, nekih politi~kih tradicija. To nije samo stvar ovoga vremena nego i svih ranijih perioda parlamentarizma u Srbiji. Va{e insistirawe na tome je sasvim besmisleno. U politici su va`ni ciqevi i nacionalni interesi, a ne {ta je ko kome rekao. Kada bih ja vama istra`ivao {ta je ko kome rekao dokle bi to dovelo, mogao bih tomove i tomove kwiga napisati, a mene to u principu ne interesuje. Ovde je samo va`no da je u martu 1998. godine... Dr Bati}: Ciq je biti saveznik sa izdajnicima. Dr [e{eq:... bilo jasno da Amerikanci kre}u na Kosovo, da je tada trebalo formirati {to {iru koaliciju i braniti Srbiju i Kosovo, a va{e stranke su tada krenule u susret srpskim neprijateqima. Jer, ako ni{ta, radikali su branili i Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku i Kosovo. Dr Bati}: Pa, vidi se kako ste branili... Dr [e{eq: To je pitawe ishoda. 553
Dr Bati}: Gde ste vi Srbe branili, Srba vi{e nema. Dr [e{eq: To je pitawe ishoda. S tim {to mi `alimo {to Srba tamo nema, a vi se radujete jer imate argument protiv vlasti. Dr Bati}: Ja idem na Kosovo, a vi ne smete da odete, u Gra~anicu. Dr [e{eq: Jer ste okupatorima pokazali... Voditeq: Gospodine ^anak, izvolite. ^anak: Gospodine [e{eq, umete li vi na sat. Radi se o slede}em. Ne znam {ta je pitawe ovde. Ali bi jedno na~elno pitawe ja postavio. Jeste li vi ovde nas doveli da nas [e{eq presli{ava? Voditeq: Ne. ^anak: Zato {to je ovo o~ito neki nesporazum zato {to... Dr [e{eq: Ovde ste vaqda da vi mene presli{avate. ^anak: [to bih ja to radio, meni ste vi potpuno jasni. Dr [e{eq: Pa {to ste onda dolazili? ^anak: Zato {to je Televizija Palma, svojom velikom qubazno{}u, dala {ansu da qudi u Srbiji zaista ~uju na ovom izuzetno gledanom mediju, {ta ja zaista mislim i {ta zaista govorim. A ne da to slu{aju preko va{e prqave propagande. Sa druge strane, ja ta~no znam o vama dovoqno da nemam nijedan razlog da vas presli{avam. Jer, vi ste turisti~ka agencija [e{eq od komuniste do ~etnika i nazad. Znate, to je dosta jedan komplikovan proces i to ireverzibilan, ako smem tako da se izrazim, a da me razumete. Dakle, tu ja nemam {ta sa vama da razgovaram. Mene daleko vi{e interesuje da se na{i stavovi ~uju, jer mi smo qudi koji su napadani u ovoj zemqi, a ne vi. Mi smo qudi koji treba da obja{wavamo svoje poteze, a ne vi. Mada biste vi imali daleko vi{e da obja{wavate. Pre svega bi trebalo da objasnite ovo, tu pri~u da su uvrede deo politi~kog `ivota, to je koje{ta. Vi ste nas nave`bali na uvrede. Drugo, ta pri~a da je normalno ulaziti u koalicije sa ludacima, to najbla`e re~eno ne stoji iz jednostavnog razloga {to luda ostaje luda i tu pomo}i vidite nema. Meni re~e jedan od re`imlija, ka`e onaj neuroti~ni debeqko, to sam ja. Debqina mo`e da se izle~i i dijetom, ali zato pokvarewa{tvo ne mo`e ni~im da se izle~i, kao {to pretpostavqam da ste do sada zakqu~ili. Sve u svemu, poenta na{eg dolaska ovde je da, qubazno{}u kao {to sam rekao Televizije “Palma”, iznesemo neke svoje politi~ke stavove. A prvi i osnovni je da se prekine sa ovim u`asom u kome `ivimo. A taj u`as se zove deset puta mawi nacionalni dohodak nego {to je bio pre samo 10 godina i neuporedivo mawa dr`ava, razorena, raseqena, rasterana, sve {to su generacije stvarale uspeli ste da razlupate. Niste uspeli ~ak da to malo prikrijete, nego svako dete vidi da ne uspevate ni u ~emu osim da nastavqate svoje kra|e, pqa~ke, otima~ine. Da varate qude ovim nekakvim kao obnovama, dr` ne daj. Pa ako je tako sve bilo spremno za obnovu {to nije po~ela obnova puteva pre nego {to su postali kao nitendo igrice, ono kao mora{ da vozi{ na pun gas sa volanom u obe ruke. Nego sada kada je to NATO izru{io sada je do{la kao eto obnova. Kakva crna obnova. [ta sada. Evo danas je 1. maj, danas je onaj, kako se zove kowi} Mrkowi}, rekao da }e kao biti gotov kao most u Novom Sadu. Samo bi samoubica i ludak 554
krenuo preko tog mosta, jer mosta nema. A to {to ste narodu oprali mozak do te mere vode}i ga iz jedan u drugi izgubqeni rat, od kojeg nijedan nije smeo da se desi, pa sada taj tu`ni narod ne veruje svojim o~ima nego vi{e veruje televiziji, to je sada tragedija za koju }ete dobro goreti u paklu to je malo da ka`em, ne{to }e se malo i na zemqi odraditi, nema potrebe da daqe govorim. Dr [e{eq: Ovo je vrlo interesantna konstatacija Nenada ^anka. Dr Bati}: Mo`e replika? Voditeq: Evo replika, samo da gospodin [e{eq zavr{i. Dr [e{eq: Jesu li vam saop{tena pravila? Dr Bati}: Jesu. Dr [e{eq: Ovo {to govori gospodin ^anak je vrlo interesantno, naravno kao neki argument za jednu teorijsku elaboraciju wegove li~nosti, li~nih karakteristika. Ali sa srpskom realno{}u nema jednostavno nikakve veze. Nije Srbija kriva, niti je vlast u Srbiji glavni krivac {to je narod danas u ovakvoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji. Naravno, kriva je prethodna vlast, 50 godina komunisti~kog re`ima. ^anak: Kada je prestala ta vlast? Dr [e{eq: Ta vlast je prestala 1990. godine, prvim vi{estrana~kim parlamentarnim izborima. ^anak: Tako je Slobodan Milo{evi} ~ist ~etnik i disident bio do tada. Dr [e{eq: Pustite sada, vidite ja vas strpqivo slu{am, {to bih vama upadao u re~ a vi dozvolite, vaqda imate nameru da ~ujete {ta ja mislim o tome {to ste vi saop{tili. Niste ~ak ni svojih pet minuta iskoristili, a sada `urite vaqda da nadoknadite. Spoqa kre}e ofanziva na na{u zemqu. Zemqa se brani. Nekada vi{e adekvatno nekada mawe, nekada vi{e uspe{no nekada mawe uspe{no, ali se brani. Sada se brani najintenzivnije. Spoqa{ni neprijateqi koriste i unutra{we subverzivne snage da bi postigli svoje ciqeve. Ako je zemqa u takvoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, za{to vi kre}ete sa projektom federalizacije Srbije i podele Srbije na {est federalnih jedinica. To je kongres va{e partije rezolucijom usvojio kao va{ strate{ki ciq. Vi ho}ete Vojvodinu republiku, Beograd republiku, [umadiju republiku, ju`no-isto~nu Srbiju kako ste rekli republiku, Ra{ku oblast ili Sanyak republiku, Kosovo i Metohiju republiku. Vi `elite da pocepate na{u zemqu. To tako|e `eli i biv{i idejni vo|a ove koalicije u kojoj se nalazi Vladan Bati}, Milan Pani}, koji je saop{tio u Budimpe{ti, pa ga posle ne pu{taju u javnost jer im je prerano otkrio planove, da je Vojvodini perspektiva uz Ma|arsku da u|e u Evropsku uniju. O~igledan je ciq na{ih neprijateqa da se Srbija razru{i, da se Srbija razvali. A vi slu`ite takvim wihovim interesima. Vi ste se upregli u wihova kola. I vi to radite za novac, sve va{e stranke zajedno. Vi se smejte do mile voqe, ali Medlin Olbrajt govori o tim desetinama miliona dolara koje su vam upu}ene. To je u{lo u ameri~ki buyet za ovu godinu, sto miliona dolara. Oni su vas ofirali, oni vam daju novac. I ne daju novac samo Amerikanci nego i neke evropske dr`ave. A taj novac je usmeren za finansirawe va{ih subverzivnih delatnosti. 555
^anak: Iz tu`be, dr`ave iz tu`be. Dr [e{eq: Sa druge strane, vi nipoda{tavate radove na obnovi zemqe. Obnova zemqe je veoma uspe{na. Kamo sre}e da smo i ranije krenuli sa tom inicijativom javnih radova koji su se pokazali kao dobri. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, od po~etka se zala`emo za takve javne radove i zbog toga su nas neki progla{avali fa{istima jer ih je to asociralo na nekada{we Hitlerove javne radove. Ali vi mo`ete, ako ne verujete u te mostove, da plivate preko Dunava. Vi ste i danas, pretpostavqam, do{li preko mosta u Be{koj, koji je napravqen u ovom projektu obnove zemqe, koji je popravqen. Dr Bati}: A nije ni poru{en. Dr [e{eq: Bio je sru{en, polako. Ho}emo li da pre|emo na psihijatrijske dijagnoze, mo`ete se smejati do mile voqe, most je bio sru{en. Dr Bati}: A gde je bio sru{en? Dr [e{eq: Ne, onoliko koliko ste vi `eleli nije o{te}en. Dr Bati}: Pet metara. Dr [e{eq: I pet metara, i jedan metar kada se most poru{i most je poru{en. I dok se ne popravi taj jedan metar, most je van upotrebe. Dr Bati}: Napravi se spomenik. Spomenik ludilu je napravqen. Dr [e{eq: Popravqeni su mnogi objekti, ovde mo`e Velimir Ili} da vam svedo~i da je fabrika “Sloboda” u ^a~ku u velikoj meri popravqena, i da ve} proizvodi. Dr Bati}: [ta? Dr [e{eq: Popravqeni su pogoni u kragujeva~koj Zastavi... Dr Bati}: Ma, stra{no. Dr [e{eq: ...popravqeni su pogoni u rafinerijama, ve} se prera|uje gorivo i uvozno i doma}e. Nisu radovi do kraja zavr{eni, ali se ne mogu rezultati nipoda{tavati. A vi ih nipoda{tavate i ismejavate. Vi, zapravo, u~estvujete u propagandnom ratu srpskih neprijateqa. Vama se napoqu prave planovi kako }ete delovati protiv Srbije, na koji na~in i kako }ete u javnosti izazvati odre|ene efekte koji }e pomo}i ameri~ku agresiju protiv na{e zemqe. Dr Bati}: Zvonilo je vreme. Dr [e{eq: Zvoni}e vam gospodine Bati}u, nemojte da se istr~avate. Dr Bati}: Vama je ve} odzvonilo. Dr [e{eq: Kao da se bojite onoga {to }u da ka`em. Dr Bati}: Ne bojim se ni~ega. Dr [e{eq: Polako, strpite se. ^anak: Ma to je srpski prijateq ~ove~e. Dr Bati}: Ko? ^anak: Pa on. Dr [e{eq: Daqe, vas su udru`ili s koca i konopca da delujete protiv na{e zemqe, srpskog naroda i slu`ite svim srpskim neprijateqima. Vi ste odlu~ili da se prodate. Dr Bati}: Zvonilo je pre deset minuta. Ili}: Sada }e vreme... Dr Bati}: Ma zvonilo je, to je vreme koje ste mu vi dali, Velimirovo. 556
Voditeq: Ma nije jo{, nismo se tako dogovorili gospodine Bati}u, to je ravnopravnost u vremenu. Evo, sad je zvonilo. Dr [e{eq: Vi ste odlu~ili da se prodate da biste realizovali ameri~ke interese i ta va{a prodaja je sada o~igledna pred srpskim narodom. Voditeq: Gospodine Ili}u, izvolite. Ili}: Znate kako, danas je praznik, jedan od najve}ih hri{}anskih praznika i mene bi radovalo da malo popri~amo korektno o programima, o onome {ta radimo, kako radimo, {ta mo`emo da uradimo, kakvo je stawe na politi~koj srpskoj sceni. Ja ne bih voleo da se ovaj razgovor pretvori u prepucavawe, u jednu sva|u, da svi govorimo, da sada jedni druge dovodimo ovde do nekih sme{nih situacija. Voleo bih da kao ozbiqni qudi pri~amo, jer Srbija je u velikim problemima. Mi smo svi u velikim problemima. Verujte, ja vodim jedan grad u srcu Srbije, imamo velike probleme. I `eleo bih da malo pri~amo i na te teme da vidimo gde }emo, {ta }emo, kako }emo, da li ova vlast uop{te mo`e ne{to da uradi. Evo, tu je potpredsednik Vlade, da li postoji {ansa da se ne{to uradi da nam bude boqe. Na{i gra|ani sa 200-300 dinara ne mogu da pre`ive, verujte u gradu koji ja vodim 5.000 qudi je dobilo opomenu za iskqu~ewe struje koja je od 10.000-20.000 dinara, oni to teorijski ne mogu da plate. Nikada te`a situacija nije bila. Ja sam voleo da malo popri~amo i {ta smo do sada uradili za 10 godina opozicionog delovawa. Bilo je problema u strankama, ima stranaka koje mo`da nisu nikada ni bile opozicija. Mo`da su bile re`imske od po~etka. Meni je jako te{ko kada smo svi pri~ali o nekoj demokratiji a ni D od demokratije nema, odgovornost vlasti je za ovakvo stawe. Ta~no je da smo razru{eni, grad koji ja vodim je najvi{e razru{en, {est najve}ih fabrika. Ta~no je da se ne{to i radi, “Sloboda” se oporavqa zato Cer i neke druge ni{ta, 1. oktobar, i ostale fabrike, u wih vi{e niko ne dolazi. Tamo su ostale samo portirnice. Mi nismo krivi. Ta~no je da ne mo`emo vi{e da se delimo na izdajnike i patriote. Verujte, ja nijednog Srbina nisam sreo koji ka`e ja mrzim Srbiju, ja `elim da izdam, da odam itd. neke ciqeve. I ta pri~a mo`da i ne stoji. Svi smo mi qudi koji volimo ovu dr`avu i verujte `alosno je kada se bavimo sami sobom. Na{e politi~ke stranke se bave samo same sobom. Opozicione se bore za {to boqu poziciju pojedinih opozicionara, nije bitno da li }e pobediti. Nigde nisam ~uo neke pametne predloge, stranke su centralizovane isto kao vlast. Ve}ina opozicionih stranaka. Treba, zna~i, da se decentralizuje, da se pokrene, da se stvore neki procesi, da po~ne ne{to da se doga|a ozbiqno na politi~koj sceni. Meni je jako `ao {to probleme koje imamo ne mo`emo prevazi}i bez nekih izbora. Neki qudi mora da odu. Sigurno se sla`e i gospodin [e{eq, Mirko Marjanovi}, na primer. Meni je, verujte, vi{e dojadilo, na primer, da slu{am da se stalno bira Nikola [ainovi}. Ja sam ga zapamtio, kao narodni poslanik, kao ~oveka koji je najve}e zlo Srbiji naneo za vreme wegove vlasti – najve}a inflacija, najve}i problemi i on je stalno u vrhu. Ko su ti qudi koji ga dr`e, on nikada ne mo`e da pobedi na izborima. Dajmo jedne korektne izbore da se preberemo. Narod `eli jedinstvo srpske 557
opozicije. Da vidimo prvo ko je opozicija. Mo`da }e gospodin [e{eq biti sigurno na strani opozicije, ako do|e do neke normalne situacije. Sigurno }e biti i mo`da }e napustiti vlast ako vidi da ne mo`e ni{ta da se uradi. Dr Bati}: Probao je on. Ili}: Socijalni problemi su svakim danom sve ve}i i to sigurno i predstavnici Vlade znaju i ministri, oni ne znaju vi{e {ta da rade. Verujte, ministri ne smeju da do|u vi{e ni u jedan grad. Ja ne znam, da li ih neko {aqe iz Vlade da do|u, narod ih odmah pita gde su de~iji dodaci, {ta je sa ovim, {ta je sa invalidima, {ta je sa poru{enim ku}ama. Verujte, ja imam 3.000 poru{enih ku}a. Svaka ~ast gospodinu Mrkowi}u, ali on je napravio 5-6 ku}a, ali imamo 3.000 o{te}enih, poru{enih. To su ogromne pare. I ja sam, ~iwenica, bio vani i dobio sam, meni je drago da je ^a~ak u nekim projektima koje sam radio dobio i nema da se skriva, negde oko tri miliona maraka. Ali sve je ulo`eno da bi pre`iveli. Vlada nam nije dala ni{ta. Za{to, ja ne znam. Ja jedan jedini dinar kao op{tina nisam dobio za staklo, za crep, 3000.000 crepova treba odjednom kupiti, ja sam morao da tra`im donatore. Nemoj da mislimo da su to davali ne znam NATO, ne znam ovo, ono. Davali su dobri qudi koji se solidari{u sa onima koji pate. Verujte, ja sam do`iveo jednu stra{nu stvar i gospodin [e{eq mo`da je upoznat sa tim problemom. Majka osmoro dece, kojoj je mu` poginuo na Kosovu, dovedena je kao izbeglica i data u Moravi~ki okrug da brinu o woj. Svi su je izbacili napoqe, i ona je oti{la na Moravu, obesila se, ostalo je osmoro same dece. Toj deci treba pomo}i. Wih ne interesuje vi{e ni NATO, ni{ta ih ne interesuje. Ni ko je ministar, ni ko je politi~ar, wima treba dati da pre`ive i o tome moramo pri~ati. Dr [e{eq: Besmislena je perosnifikacija politi~kih pitawa ove vrste na kojoj vi insistirate. Narod izlazi na izbore i glasa za politi~ke partije. Stvar je kadrovske politike svake politi~ke partije za koje }e se li~nosti opredeliti. Vama se mo`e neko svi|ati ili ne svi|ati, ali {ta se to ti~e partije koja vodi svoju autonomnu kadrovsku politiku. U ovim te{kim istorijskim okolnostima ne{to {to je najnormalnije jeste da vlast i opozicija sara|uju, zapravo da se izbri{e granica izme|u vlasti i opozicije i u svim demokratskim dr`avama na svetu se tada prave tzv. velike koalicije nacionalnog jedinstva, da bi se savladala ta kqu~na kriza. A posle, kada se dru{tvo dovede u neko normalno stawe, onda opet dolazi do podela, do sukoba, {to je sasvim normalno u zdravom politi~kom `ivotu. Ali, ovde se postavqa pitawe stranog faktora i wegovog me{awa. Strani faktor se intenzivno me{a u na{e unutra{we poslove i to je ~iwenica za koju se nadam da je ni vi ne osporavate. Namere stranog faktora su krajwe jasne. Nije ciq Amerikanaca da mi Srbi `ivimo dobro i da je Srbija stabilna dr`ava. O~igledan ciq Amerikanaca je da se rasturi Srbija. I sve ono {to rade svojim anga`ovawem u Srbiji preko politi~kih stranaka, tzv. nezavisnih medija, udru`ewa gra|ana usmereno je u tom pravcu. 558
Sa druge strane, stalno se slu{a na medijima ta floskula o tzv. demokratskoj opoziciji. Po ~emu je ta opozicija demokratska. Koje su joj to demokratske karakteristike. Evo, vi znate gospodine Ili}u ko je prvi ~ovek Srpske radikalne stranke, i drugi, i tre}i, i ~etvrti, i peti, sedam osam qudi iz naju`eg rukovodstva. Ima li ijedna opoziciona stranka gde se zna drugi ~ovek. Znate li ko je drugi ~ovek u stranci Vladana Bati}a. Dr Bati}: Zna. Dr [e{eq: Znate li ko je drugi ~ovek u stranci Nenada ^anka. Ne znate, negde se pojavi drugi ~ovek, ali ga brzo elimini{u, likvidiraju iz stranke. Ili}: Kod mene je Milan Proti}. Dr [e{eq: Niste vi jedna stranka. Ili}: Jesmo jedna. Dr [e{eq: Sad ste se mo`da ujedinili. [ta se de{ava u tim opozicionim strankama. Lider sistem tzv. firer princip, on je u teoriji poznat, ovo nije ni{ta pe`orativno {to sada govorim, ~ovek stranka neprikosnoveno odlu~uje o svemu i kakvu on budu}nost nudi Srbiji. Demokratsku budu}nost. Tu demokratske budu}nosti nema. I to {to govorite opozicija. Opozicija sama po sebi nije nikakva vrednost. Svi mi koji se bavimo politikom vaqda `elimo da budemo vlast a ne opozicija. I borimo se za vlast. Nemam nikakve `eqe da vi{e budem opozicija, `eleo bih do kraja svoje profesionalne politi~ke karijere da budem vlast, ali naravno `eleo bih mnogo ve}e u~e{}e u vlasti nego {to danas imam. [to se ti~e samog ^a~ka, Vlada Srbije je samo za “Slobodu” dala 70 miliona dinara, to je preko mojih ruku pro{lo, kao predsednika Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, pa znam decidno. Ili}: Da, ali Vlada je dugovala “Slobodi” i pre rata. Dr [e{eq: Molim vas pustite vi to. Ovo je dato za oporavak “Slobode”. I to uop{te ne dira u me|usobna potra`ivawa i Vlada nije toliko dugovala “Slobodi”. Dugovali su neki drugi kojima je “Sloboda” robu isporu~ivala pa joj nisu u potpunosti tu robu platili. Te obaveze ostaju. Nije samo nekoliko ku}a u Srbiji obnovqeno, mnogo, mnogo, vi{e stotina ku}a je obnovqeno, ne mogu sve odjednom, ali moraju da se anga`uju i organi lokalne vlasti. I lokalna vlast mora da preuzme deo brige na svoja ple}a, i u okviru svojih nadle`nosti preusmeri sredstva. Vi ste mogli sredstva koja su vam usmerena na lokalnu televiziju i na sli~ne stvari da preusmerite urgentno u ove svrhe, pa da mnogo ve}e efekte postignete. Na kraju krajeva, kako ta opozicija, koja je orijentisana prema Americi mo`e da predstavqa perspektivu Srbiji. U ~emu bi se sastojala ta perspektiva? To je mnogo gora varijanta od sada{we vlasti. Ja se sla`em da narod ima mnogo razloga da nas, koji smo sada u vlasti, kritikuje, napada i psuje itd. Ima razloga. Ima razloga za narodno nezadovoqstvo. Ali postoji li adekvatna alternativa. Mislite da va{e partije mogu predstavqati tu alternativu, pogotovo kada vas vide kako se rukujete sa Medlin Olbrajt, sa Jo{kom Fi{erom i drugim liderima agresorskih zemaqa. Zar je to alternativa. Ili kada ovi va{i politi~ki kompawoni odu na podvorewe novom usta{kom poglavniku Stipi Mesi}u u Zagreb. Zna~i, Stipe 559
Mesi} im je dobar i on mo`e biti prijateq i on im mo`e biti saradnik, samo ako im mo`e doprineti u razbijawu Srbije, u destrukciji srpskih nacionalnih interesa. Voditeq: Gospodine Bati}u, izvolite. Dr Bati}: Evo, nekoliko interesantnih teza je pomenuo gospodin [e{eq, ~ak je imao toliko hrabrosti da pomene cara Lazara. Kada pomiwe cara Lazara mora da se seti da je on za svog koalicionog partnera Slobodana Milo{evi}a napisao ~itavu kwigu – Brankovi} je ustao iz groba, i onda u kwizi pi{e da tu legne Milo{evi} Sloba, to on misli a propo cara Lazara. Pa je pomenuo Vojislav [e{eq Albaniju i prelazak preko Albanije. Pa tada je, gospodine [e{eq, kada je srpska vojska do`ivqavaju}i onu golgotu i onu epopeju, preko Albanije, na ~elu te vojske u volovskim kolima bio je kraq Petar i sa wim wegov sin princ Aleksandar Kara|or|evi}, posle kraq kraqevine SHS, odnosno kraqevine Jugoslavije. A mo`ete li vi da zamislite da Slobodan Milo{evi} i Milan Milutinovi} sa svojim sinovima krenu preko Kosova ili ne daj bo`e preko Albanije. To je nezamislivo. Oni se igraju krvqu tu|e dece. Mene su molili qudi iz Pan~eva da molim u Gra~anici, u koju vi naravno ne mo`ete da odete, ni Milo{evi}, ni Milutinovi} ni niko, a i boqe da ne idete jer tamo bi vas qudi lin~ovali. Vi ste se kleli u te svete srpske zemqe i svete prostore pa ih ostavili na milost i nemilost Ta~iju i ostalim separatistima. Molili su {ta je sa wihovom decom, 11 meseci }uti ova ministarka pravde Srbije, }utite vi kao potpredsednik Vlade, niko ne obja{wava gde su wihovi sinovi. Nestali u Suvoj Reci, nestali u Juniku. A u tom Juniku na izborima protiv vas Milan Milutinovi} dobio 82% glasova. A u Juniku nema{ nigde Srbina decenijama. Jednog jedinog ni u Suvoj Reci ni u Drenici. Nema Srba. Milutinovi} dobio 82% glasova zna~i od [iptara pa neka ide u Junik. Neka obi|e svoje bira~e. Neka pita kako im je, {ta rade, da li treba ne{to da im pomogne. Imaju li dovoqno oru`ja da ubijaju tu|u decu. A ne wegovog sina koji {eta na relaciji izme|u Atine i Londona. To je ta pri~a o patriotima i izdajnicima. Pomenuli ste malopre firer princip. Pa koji firer princip, gde }e ve}eg firer principa od va{e stranke. Vama su po~asni gra|ani Zemuna fa{isti. Le Pen, @irinovski i [en Huber iz Nema~ke. Pa [en Huber je, kada pri~ate o firer principu, dobio 1942. godine od Hitlera gvozdeni krst. To a propo firer principa. Daqe, ka`ete SPS bio kooperativan pa shvatio da ne vredi biti kooperativan pa re{io da ne bude kooperativan i onda ste vi u{li u tu Vladu narodnog jedinstva. Pa jeste li se kleli ako jedna strana ~izma kro~i na Kosovo vi izlazite iz te Vlade. Nema nikakvih para da u wu u|ete. Pa kolike su vam pare dali da u|ete u tu vladu. I vi sada nama spo~itavate da smo mi nekakvi strani pla}enici, da mi obo`avamo Ameriku, da mi jednostavno volimo te nekakve strane zemqe. Gospodine [e{eq, evo opet “Velika Srbija” va{ list, tada ste bili predsednik Srpskog ~etni~kog pokreta, ovo je 1990. godina, juli mesec, svaki put i daqe zovete ove novine “Velika Srbija”, ta Srbija sve mawa i mawa. Nemojte da zovete vi{e “Velika Srbija” sa vama ne}e biti ni Beograd560
ski pa{aluk. Bi}e Dediwe, bi}e bunker u Dobanovcima ali tabla Srbije da bi Milo{evi} sedeo na tom tronu. E dakle, vi ste ovde sa sekretarom u Stejt departmentu gospodinom Davinskim, vi ste ovde sa kongresmenom Helen Bentli, vi ste zna~i, voleli da budete sa Amerikancima. I ima jo{ ne{to, 1. 10. 1990. godine Srpski ~etni~ki pokret, ~iji ste vi predsednik, organizuje demonstracije pred ameri~kom ambasadom, ali ne protiv Amerikanaca nego tada je Irak i Sadam Husein, kome ste posvetili ceo broj “Velike Srbije” i BAAS partiji, koji su bili gosti na va{em kongresu, tada je napao Kuvajt i vi nudite Amerikancima pomo} i ka`ete bra}o Ameri. Pa kada je neko od nas oslovio Amerikance sa bra}o Ameri. Dr [e{eq: Ko ka`e. Dr Bati}: Ovde je srpski ~etni~ki pokret... Dr [e{eq: Gde, je li ja ka`em.. Dr Bati}: Vineta Marinovi}. Je li znate ko je Vineta Marinovi}? Dr [e{eq: Znam. Dr Bati}: Va{a novina, nije moja. Ja imam svoju novinu koja se bori protiv svega i koja ima ve}i tira` od ovog va{eg pamfleta, ali vi ka`ete nastavqaju}i tradicije srpskog ^i~e, koji je u Drugom svetskom ratu spasio stotine va{ih avijati~ara i oficira, mi srpski ~etnici `elimo da vam pomognemo. Da pomognete bra}i Amerima protiv te gamadi, nazivate Ira~ane gamadi, iste one muyahedine kojih je bilo preko 1.700 u Republici Srpskoj, sa kojima ste se vi pobratimili, sa BAAS partijom. To a propo Amerikanaca, stranih pla}enika itd. Poku{avali ste vi to sve, pa ste bili u ameri~koj ambasadi sa Yonom Vokijem... Dr [e{eq: Ko je bio? Dr Bati}: Va{i predstavnici, va{a dvo~lana delegacija. Dr [e{eq: A ko je bio u delegaciji? Dr Bati}: Nemam pojma. Dr [e{eq: Pi{e vaqda tu. Pi{e. Pro~itajte ko je bio. Dr Bati}: A je li va{a stranka. To }ete vi da ka`ete ko je bio. I prenosite poruku Bu{u, tada{wem predsedniku Amerike... Dr [e{eq: Ko? Dr Bati}: Srpski ~etni~ki pokret na ~ijem ste ~elu vi bili. Pa nisam ja bio tamo. E to je to. Dr [e{eq: Prvo, moji su sinovi svi u toku celog rata bili u Beogradu. Dr Bati}: I moja deca u Obrenovcu. Dr [e{eq: Dodu{e, sklonio sam ih iz Batajnice, bili su u Bole~u, pa su bili u Mirijevu, pa na Novom Beogradu. Dr Bati}: Ja ih nigde nisam sklawao. Dr [e{eq: Jer sam o~ekivao... Dr Bati}: Moja deca su bila u mojoj ku}i. Dr [e{eq: Znam, ali ko bi va{u ku}u bombardovao, gospodine Bati}u, osim slu~ajno. Moju su mogli namerno. Dr Bati}: Najvi{e bombi je palo oko Obrenovca. Dr [e{eq: Moju su mogli i namerno i zato sam morao da ih izvedem iz ku}e, a ja sam dve tre}ine no}i... 561
Dr Bati}: Koju namerno. Vi ste ameri~ki dobrovoqac, ne}e oni ku}e svojih dobrovoqaca da bombarduju. Dr [e{eq: Ho}ete jo{ pet minuta da govorite ili da ja sada govorim. Voditeq: Gospodo, polemika je... Dr Bati}: Ne}u, molim vas ovde nema... Voditeq: Gospodo... Dr [e{eq: ^ekajte, to zna~i, da u duetu treba... Dr Bati}: Ne voditeq... Voditeq: Molim vas. Dr [e{eq: Da ja zavr{im ovo zna~i, i da mi vreme malo nadoknadite... Voditeq: Nadoknadi}u vam, ali je neverovatno interesovawe... Dr [e{eq: Drugo, deca Slobodana Milo{evi}a su bili u Srbiji i Vlada je slu`beno obave{tena da mu se sin prijavio kao dobrovoqac u Vojsku Jugoslavije. Dr Bati}: Pravio je Bambilend. Gde? A gde je bio? Tu|a deca ginu a on pravi Bambilend. Dr [e{eq: Gde je bio ja to nisam, molim vas... Dr Bati}: Kako, pa vi ste se kleli u va{u decu da ne}ete u}i u koaliciju sa wima na Studiju B... Dr [e{eq: Polako, prvo ja se nikada u svoju decu u `ivotu nisam kleo ni za {ta. Dr Bati}: Na Studiju B. Dr [e{eq: Vi izmi{qate. U svoju decu se nikada u `ivotu ne bih zakleo. Dr Bati}: Gde je Marko bio dobrovoqac? Dr [e{eq: Bilo {ta da je u pitawu. Bio je u jedinici Vojske Jugoslavije. Dr Bati}: U kojoj? Dr [e{eq: U kojoj, {to bih ja sada pamtio naziv te jedinice. Dr Bati}: Pravio je Bambilend. Pravio je zabavni park dok su druga deca ginula. Dr [e{eq: Polako, nemojte... Dr Bati}: [to branite wega? Dr [e{eq: Ja uop{te ne branim, govorim vam ~iwenice. A vi govorite jezikom mr`we i ne dozvoqavate uop{te da se vodi dijalog ovde. Dr Bati}: Ovo su ~iwenice. Dr [e{eq: Ne dozvoqavate da se vodi dijalog. Mislite da galama mo`e da bude argument. Galama nije nikakav argument. Drugo, nadam se da nikada ne}e do}i do takve golgote srpskog naroda kakva se desila u Prvom svetskom ratu i da niko ne}e morati da ide na volovskim kolima iz Srbije. Danas su traktorske prikolice ono {to su nekada bila volovska kola i mnogo Srba je na traktorskim prikolicama izbeglo iz Srpske Krajine iz Republike Srpske i sa Kosova i Metohije. Ali to nije ne{to gospodine Bati}u ~emu se treba radovati. Dr Bati}: Ko se raduje? Dr [e{eq: To je velika tragedija srpskog naroda i to {to se desilo Srbima prouzrokovali su Amerikanci. A kako vi imate obraza da slu`ite tim istim Amerikancima... 562
Dr Bati}: Ko slu`i, pa vi ste hteli da budete dobrovoqac... Dr [e{eq: Vi se hvalite kako ste bili u Gra~anici pre neki dan. Vi niste smeli ni da odete u Gra~anicu dok nije do{ao okupator tamo. Dr Bati}: 50 puta sam bio... Dr [e{eq: Tek kada su do{li ameri~ki okupatori, e vi ste glavni u Gra~anici. Dr Bati}: Pa ja imam odbore strana~ke na Kosovu, ~ove~e. Dr [e{eq: Srpski narod u Gra~anici imate, stranka vam je poznata kao veoma jaka i razvijena. Dr Bati}: Ja~a od va{e. Dr [e{eq: Srpski narod ne mo`e o~ima da vas gleda. Ako vas je neko pozdravio onda su to bili {iptarski separatisti i teroristi i onaj va{ vladika Artemije koji slu`i Amerikancima i {iptarskim teroristima protiv srpskog naroda. Dr Bati}: I Atanasije sa kojim ste se slikali i koga ste veli~ali. Dr [e{eq: [to se ti~e 1990. i 1991. godine svi smo bili u zabludi, svi smo smatrali da je Irak agresor. Dr Bati}: To je lepo. Dr [e{eq: I u politici se mo`e pogre{iti. ^anak: Kada }e prestati va{e zablude vi{e. Dr [e{eq: Mi smo svoju gre{ku shvatili i ispravili, a vi jo{ niste. I drugo, {to se ti~e tih demonstracija vi znate to je organizovao va{ sada{wi savetnik Aleksandar Stefanovi}. Dr Bati}: Nije moj savetnik. Dr [e{eq: Na{a stranka u startu nije bila centralizovana, nije bila ~vrsto organizovana. Aleksandar Stefanovi} je u Vaqevu odr`ao konferenciju za {tampu i sve nas iznenadio, ka`e on sprema dobrovoqce da ponudi Amerikancima. Dr Bati}: Evo vas na slici pred ambasadom. Dr [e{eq: Ja nisam ulazio u zgradu ambasade, ja sam uvek bio da se spre~i incident. Niti sam ulazio niti razgovarao, a Aca Stefanovi} je zbog toga `estoko kritikovan u Srpskoj radikalnoj stranci. Dr Bati}: Bio vam je generalni sekretar pet godina. Dr [e{eq: Bio je generalni sekretar, pa je posle smewen. Dr Bati}: Posle toga... Dr [e{eq: ^ekajte ne mo`emo mi za svaku gre{ku... ^anak: Alo, alo, alo... Dr [e{eq: Izbacivati i smewivati... ^anak: Alo, alo, alo... Dr [e{eq: Je li zvonilo? ^anak: Zvonilo. Dr [e{eq: Je li zvonilo? ^anak: Vama je odzvonilo, dakle dosta. Dr [e{eq: Pazite malo, to va{e neurasteni~no pona{awe dovedite u neki red, uskladite malo. Ako mislite na galamu da se mo`e ne{to posti}i u politici... ^anak: Dru`e [e{eq... 563
Dr Bati}: Vi tri puta po pet minuta... Dr [e{eq: Znam, ali vi pojedoste sve vreme. Na galamu ne mo`ete ni{ta da postignete. Ne mo`ete ni{ta na neurasteni~no pona{awe, ne mo`ete ni{ta ni histeri~nim smehom jer postoji ne{to {to je kod argumenata veoma va`no, gvozdena logika. Gvozdenu logiku takvim pona{awem ne mo`ete pobediti. Dr Bati}: Evo, slike, papiri to su argumenti, dokazi, korpus delikti. Dr [e{eq: I jo{ jedna stvar je tu veoma va`na, po{to su me ovoliko prekidali. Voditeq: Dobro, izvolite. Dr [e{eq: Svi mi antikomunisti~ki disidenti, a vi to nikada niste bili... Dr Bati}: Vi ste bili komunista, ja nisam ni bio... ^anak: Nisam ni ja. Dr [e{eq: Ja sam bio antikomunisti~ki disident, a vi nikada niste bili. Dr Bati}: ^lan partije u 17 godina ste bili i najurili vas. Ja nikada nisam bio ~lan partije. ^anak: Nisam ni ja bio. Dr [e{eq: U na{e vreme su najboqe primali u partiju, a vas nisu hteli mo`da zbog toga. Dr Bati}: Verovatno. Dr [e{eq: Mene su sa 17 godina, zna~i bio sam maloletan, maloletan ~ovek nije u stawu da misli svojom glavom i da zrelo razmi{qa. Dr Bati}: Ja se ponosim da sa tom gamadi nikada nisam bio. Dr [e{eq: Onog trenutka kada sam zavr{io sve {kole i kada sam po~eo da mislim svojom glavom ja sam se pobunio, bio vode}i antikomunisti~ki disident, osu|ivan na osam godina robije zbog toga. ^anak: Koliko puta treba da vam odzvoni. Dr [e{eq: Svi na{i disidenti su verovali u principre ameri~ke demokratije i smatrali smo to zaista nekom velikom vredno{}u. Dok nismo na svojoj ko`i to iskusili. Dr Bati}: Polupali ste lon~i}e na vreme. Sada }e Ne{a, evo Ne{a }e, pa }e onda... Voditeq: Gospodo, da se zaista sada dogovorimo, interesovawe je neverovatno, evo za nekih 15 minuta, ja ve} 15 minuta dr`im prvi set pitawa ravno 24 pitawa. Da li da pre|emo na pitawa gledalaca ili... ^anak: Najboqe. Dr [e{eq: Ne. Da idemo ipak dijalog da se zavr{i pa onda pitawa. ^anak: Koji bre dijalog? Je li ovo dijalog? Kakav je ovo dijalog? Ova trabuwawa treba da slu{am bre, ove va{e prevare, kako vas ne mrzi vi{e narod da la`ete to. Kako vas ne mrzi. [ta je sme{no? [ta je sme{no? Ko je sada neurastenik? Dr [e{eq: Ti. ^anak: Ti. Dakle, da pre|emo na pitawa. Voditeq: Hajdemo konsenzusom, pa vi se politi~ari makar za konsenzus zala`ete. 564
^anak: Koji politi~ari? Ovo bre lopovski olo{, kakvi politi~ari. Svaka ~ast izuzecima. Dr Bati}: Ne vredi sada... Dr [e{eq: Ja, na primer, imam dokaze za lopovluke Nenada ^anka, a on nema nijedan dokaz za moj eventualni lopovluk. Ne mo`e nikada nigde da doka`e da sam ne{to ukrao. ^anak: Molim da se konstatuje da se prilikom replike Vojislav [e{eq pronalazi u opasci olo{. Dr [e{eq: A finansijska inspekcija, inspekcija Ministarstva finansija je dokazala da je Nenad ^anak krao i u Spensu i u strukturama novosadske vlasti. ^anak: [to me ne uhapsite... Dr [e{eq: Izve{taj je podnesen. To je ve} stvar politike gowewa koju ja ne vodim. ^anak: A da vodite? Dr [e{eq: A da vodim ne bih vas hapsio, smatrao bih to velikom gre{kom jer vi ste za na{u vlast danas idealni. Dok ste vi na opozicionoj sceni nama ne preti nikakva opasnost jer narod za vas prosto ne mo`e da glasa. Vi }ete se opet me|usobno posva|ati, kao {to ste se vi posva|ali sa svojim koalicionim partnerom Draganom Veselinovom, i ako osvojite... ^anak: Wega ste kupili, kupili ste ga bre. Dr [e{eq: Mi nikoga nismo kupovali, a on je i danas va{ koalicioni partner. ^anak: Nije istina bre. Kupili ste ga. Dr [e{eq: Jeste, zajedno na mitinzima nastupate. ^anak: Kupili ste ga. Dr Bati}: O kom kriminalu pri~ate? Dr [e{eq: Izve{taj je podnela finansijska inspekcija. Dr Bati}: Va{ Aleksandar Vu~i} je rekao, va{... Dr [e{eq: Vi ste svoje zavr{ili, sada je re~ o ^anku. Dr Bati}: Ne mo`ete vi, sada je polemika... Dr [e{eq: Ho}ete li vi malo da ovo reguli{ete ovde da ne bi ovi maniri kaubojskog Divqeg zapada u jednoj emisiji na va{oj televiziji... Dr Bati}: Vi ste ameri~ki dobrovoqac, vi imate pravo na to, Aleksandar Vu~i} je rekao... Dr [e{eq: ^anka, gospodine Vujovi}u... Voditeq: Molim vas, samo se ja ~ujem, gospodo u ovom trenutku se samo ja ~ujem gospodine [e{eq, ako }emo da nastavimo pet minuta onda da se dogovorimo po pet minuta. Dr [e{eq: ^ekajte, ho}emo li sada u startu emisije da mewamo propozicije ili idemo sa pet minuta. Dr Bati}: Nemate vi tri puta po pet nego samo pet. Dr [e{eq: Ja nemam nameru da se sa vama nadja~avam u galami, jer galama je va{ jedini argument. Dr Bati}: Po tome ste poznati. Dr [e{eq: To moj argument nije i nemam razloga da to radim. A {to se ti~e va{e koalicije, tu su sve stvari do kraja jasne. 565
Dr Bati}: Evo argumenti. ^anak: Da ~ujemo pitawa. Dr Bati}: Kriminalac, izdajnik... Dr [e{eq: [to se ti~e ^anka, bio je u koaliciji sa Draganom Veselinovom, razru{ili su koaliciju, izba~en je iz Narodne skup{tine sada je opet u koaliciji sa Draganom Veselinovom. Sada opet nude demokratsku alternativu Srbiji, kakva to mo`e biti alternativa. Voditeq: Da ~ujemo i gospodina Ili}a. Ili}: Ja bih samo odgovorio, meni jako smeta ovo {to se vodi ovakva rasprava, to moramo regulisati. Ako pri~amo po pet minuta po pet minuta. Replika da bude kratka ako je ima. Ali meni jako smeta, gospodin [e{eq je rekao jednu stvar sa kojom se ja ne bih slo`io. Da mi eto Zapad, ovo, op{tine itd. Verujte, ja vodim jednu op{tinu i mogu odgovorno da ka`em da je najboqa u Srbiji i garantujem da je najboqa u Srbiji, ko ne veruje neka do|e i vidi. U woj nema nijedan kiosk, nikakav problem, gra|ani su zadovoqni, i u toj op{tini mogu da pobedim kad god ho}u i sam. Ne interesuju me druge stranke i nema nikakvih problema. Ali, smeta mi to kada se ka`e neke pare, neko je doneo, neko je dao, neko je ulo`io, vi idete na Zapad. Shvatite, evo Bati} je sada davao neke papire, mnogi iz Vlade sada kada bi ih samo neko pozvao podvili bi repi}e i oti{li u taj Va{ington. Tu bi bilo specijalnih emisija da `ivi ne bi ostali. Meni izuzetno smeta kada mi pri~amo o ovim problemima. Treba i}i tamo gde ima para, gde moramo da donesemo neke pare da pre`ivimo kao narod. Da na|emo neke pare da neko ula`e, nema vi{e qubavi u politici gospodine [e{eq, interesi. Do}i }e neko da radi sa nama ako ima interes. Dr [e{eq: Pa je li sve na prodaju? Ili}: Ja ni{ta nisam prodao u op{tini verujte niti imam nameru, ali uradio sam mnogo, doveo gas, drugu toplanu napravio i to u ratnoj godini. Zna se i “Slobodu” pomagao, i 1. oktobar, sve razru{ene firme i ku}e gradio i sav crep kupio sam od donatora. Ima mnogo dobrih i ~estitih qudi koji ho}e da pomognu. Ali kada ~uju kako se u Srbiji sva|a, kako se tro{e ta sredstva, pa molim vas meni je muka kada vi{e pogledam Mrkowi}a ide, otvara ne{to. On je napravio binu ve}u od ku}e koju je ozidao. To je bilo sme{no, to je cirkus bio 20 qudi on galami na bini, dr`i vatrene govore. Meni bi bilo drago da ste do{li da to vidite. Jedan ku}erak a bina kao tri ku}e. I ~ije su tu pare? Od poreza na promet, na{e pare, od piva, od ovoga, nadnica i da ne pri~am ve} sve. Verujte, mnoge op{tine koje mi vodimo se mnogo sankcioni{u. Ja kada sam do{ao na ~elo op{tine imao sam povra}aj od poreza na promet 24%, slede}e godine 18%, pa smo opet bili najboqa op{tina. Najve}i platni promet smo imali, pa su nas smawili na 14% sada su sveli na 8%. Ja dajem za neku Babu{nicu pa izvesna gospo|a dr`i neki govor pre neki dan u nekoj Crnoj Travi, gde je Bog rekao zdravo, i verujte pri~a i vre|a pojedine qude koji ne{to ozbiqno rade u Srbiji u nekoj Babu{nici, u nekoj Crnoj Travi koji imaju povra}aj 90 i ne{to posto od poreza na promet od sredstava itd. 566
Za{to se ide, za{to Vlada u kojoj vi u~estvujete daje samo podobnima na ka{i~icu. Koji nisu podobni ne dobijaju ni{ta. Povra}aj od registracije vozila mi nismo dobili evo ~etvrta godina jedan jedini dinar. Kada se javimo oni ka`u za vas ne va`i. Za nas ni{ta ne va`i. Neki nam ministar imenuje direktora osnovne {kole, direktora medicinskog fakulteta ~emu to li~i, na {ta to, gde nas to vodi, kako. Ko su ti ministri. Verujte qudi koji nikada za ~etiri godine, nijedan ministar nije do{ao u na{ grad, ja ga bar nisam video. Ili je mo`da do{ao no}u negde se pojavio. Verujte, to je ru`no, pri~amo o demokratiji. Kako. Sankcioni{emo op{tine. Logi~no je da }e u Novom Pazaru da pobede muslimani i mi ne mo`emo od toga da pobegnemo, ne}emo uvesti sutra prinudnu upravu. Kada ja okrenem ministarstvo oni ka`u vi se javqate, nemojte mi da vam uvedemo prinudnu upravu. Zna~i, uvedi, uzmite sve. Ne treba da budu lokalni izbori, za{to ako svaki ~as mo`e svaka {u{a da uvede prinudnu upravu da napravi bilo kakve probleme. Ja sam se radovao kada ste vi do{li u vladu, kao predsednik op{tine o~ekivao sam sada }ete vi to tamo da zavrnete, da }ete da razjurite tu mangupariju. Ako svetska vlada ima {est automobila na{a ima 300-500, ja ne znam vi{e koliko. Pomo}nika vi{e ne mogu da prebrojim. Jednostavno, ja sam o~ekivao da }ete vi da uvedete jedan red, da se iza|e na teren, da ministri mogu da putuju Srbijom, da iza|u da razgovaraju sa narodom itd. Me|utim, od toga nema ni{ta. Nikada nisam video ministarku zdravqa, molim vas lepo, ja sam skupio pare od donacija, doveo gas u bolnicu, napravio toplanu, pustio, a nisu me ni pozvali na proslavu do{la je Leposava da prese~e vrpcu. To je `alosno, jadno. I zato vam ka`em, o~ekivao sam mnogo vi{e. Mene interesuje jedno pitawe, vi znate da ste pobedili za predsednika Srbije verujte [umadija je glasala za vas i sigurno ne}e vi{e. Za{to. [to smo znali da ste pobedili. [ta je bilo sa tom pobedom. Ko vam je ne{to rekao, {ta se tu dogodilo. Dr [e{eq: Prvo, gospodine Ili}u, vide}e se na slede}im izborima da li ste vi toliko dobar predsednik op{tine koliko se ve~eras hvalite. Ja za sebe ne bih nikad tako govorio, narod je tu jedini sudija, pa }emo da vidimo, izbori su tu pred nama takore}i gotovo sutra. Ili}: Nadam se. Dr [e{eq: [to se ti~e vladinih ministara mi neprekidno putujemo. Ja sam vi{e puta bio u ^a~ku. Bili su drugi ministri iz vlade, imamo ministra srpskog radikala iz ^a~ka, ministra Eri}a iz Savezne vlade. Ili}: Pa svratite negde. Dr [e{eq: To da li }emo negde svra}ati ili ne}emo, znate lokalna samouprava ima svoje ingerencije, vlada ima svoje, i da vam iskreno ka`em ja nigde ne svra}am radi svra}awa. Idem obavim svoj posao, suo~avam se sa narodom, gostujem na lokalnim televizijskim emisijama, odgovaram na pitawa. Ili}: Kod nas niste do{li. Dr [e{eq: I nikada se nisam sakrivao od naroda. Naravno, ima televizija gde mi nije mogu}e, na va{oj gradskoj televiziji to nikada nije bilo mogu}e. Ili}: U svako doba. 567
Dr [e{eq: ^ak ste nas proglasili nepo`eqnim. Ili}: Vu~i} je bio, kako? Dr [e{eq: Molim vas, va{a gradska televizija je na onom spisku Anemove mre`e koja nam je zabranila u~e{}e. Izgleda nemate pojma {ta vam radi gradska televizija i ko wome rukovodi. Daqe, {to se ti~e tih manifestacija tu se mi, radikali, razlikujemo od na{ih koalicionih partnera. Odlu~ili smo da u tome ne u~estvujemo. Nama se to ne svi|a. Mi smatramo da treba raditi, rezultati sami po sebi svedo~e i nema potrebe da se organizuju proslave. Oni smatraju druga~ije, to je wihovo pravo, i ne smeta nam {to organizuju te proslave, u principu to nije ne{to naro~ito skupo. Ali pogledajte, gospodine Ili}u, op{tu situaciju u Srbiji, kriza je svuda. Skup{tina je odlu~ila o raspodeli buyetskih sredstava. Ni onaj buyet koji je izglasan pro{le godine nije do kraja realizovan. Dakle, moramo u istom procentu i}i na se~u buyetskih obaveza svim korisnicima pa tako i op{tinama. A svaka op{tina ima na raspolagawu neke svoje resurse koje mo`e staviti u funkciju kao {to je to uradila zemunska op{tina, pa je desetine kilometara asfalta uradila, desetine kilometara vodovoda, mnogo fasada, i mnogo drugih problema re{ila. Narod uvek na kraju o svemu ceni i o svemu sudi. Ili}: Vide}emo. Dr [e{eq: Vide}emo, naravno, na izborima, ne treba izborima pretiti. Vaqda svi `eqno sada i{~ekujemo te izbore. Mi smo hteli i pro{le godine ali opozicija nije pristala. Odmah posle potpisivawa plana ^ernomirdin-Ahtisari, srpski radikali su bili za izbore. Nudili smo Srpskom pokretu obnove oni su odbili. Li~no je Mikovi} odbio. E sada... Ili}: Ne}e Milo{evi}... Dr [e{eq: Ne}e, pa ~ekajte, da su se na{e dve stranke dogovorile morali bi se desiti izbori jer smo imali ve}inu u Narodnoj skup{tini. Ili}: [to se sada nismo dogovorili. Dr [e{eq: Ne}u ja kada vi ho}ete, ~ekajte moja stranka ima 83 poslanika u Narodnoj skup{tini, va{a nema nijednoga. SPO ima 45, ne}e on da mi vodi, dakle, tu inicijativu. Ja moram da vodim ra~una o interesima svoje stranke. Sada kada vi ho}ete sada mi ne}emo, ~ekamo lepo redovne rokove i onda izlazimo na izbore. Uostalom, za{to... Ili}: Izvinite, odgovorite mi jeste li pobedili na izborima za predsednika? Dr [e{eq: [to se ti~e tih izbora, pobedio sam Zorana Lili}a. Prema zvani~nim podacima nije iza{lo dovoqno gra|ana u drugi izborni krug. [to se ti~e Milana Milutinovi}a, on je imao vi{e glasova od mene, to je ~iwenica. Dr Bati}: Da, [iptara. Dr [e{eq: E sada koliko vi{e, da li onoliko koliko je to zvani~no prikazano ili mawe, to je drugo pitawe. Imao je on po drugim mestima u Srbiji vi{e glasova, jer tamo smo imali dobru kontrolu. Za{to je imao vi{e glasova, zato {to je u drugom krugu Vuk Dra{kovi} dao nalog svojim simpatizerima Srpskog pokreta obnove da za wega glasaju. Vi to znate, tada ste mo`da jo{ i bili u SPO. 568
Ili}: Nisam bio. Dr [e{eq: Ve} ste bili napustili Srpski pokret obnove. Ili}: U ^a~ku ste dobili 60.000 glasova. Dr [e{eq: Molim vas, ja znam koliko sam dobio u svakom mestu u Srbiji, van Kosova i Metohije Milutinovi} je imao vi{e od mene. Ono {to smo mi osporavali to su izbori na Kosovu i Metohiji i to je ukupan broj iza{lih na izbore. ^anak: Molim?! Dr [e{eq: Me|utim, setite se, Gelbard je dolazio u Beograd da podr`i Milana Milutinovi}a. Mene napadaju}i da sam ovo, da sam ono. Zna~i, podr{ka je bila ~ak i Amerikanaca, podr{ka je bila ~ak i ruskog Ministarstva inostranih poslova i zadovoqstvo {to su izbori zavr{eni onako kako su zavr{eni. Prema tome, vodite ra~una i o tim okolnostima. [ta je trebalo da uradim, u nastupu besa i mr`we da iza|em na ulicu da sve razaram. Ne. U politici je veoma va`no strpqewe. Strpqewe koje nemaju ovi va{i koalicioni partneri. ^anak: Manite to. Dr [e{eq: Vidite, i ovo wihovo neuroti~no pona{awe pokazuje da su svesni da na izborima nemaju {ta da tra`e. ^anak: A da ja prevrnem sto? Dr [e{eq: Kako mo`e ^anak da pobedi na izborima. ^anak: [ta je? Dr [e{eq: On mo`e da prevrne sto, mo`e ako mu nije sto previ{e te`ak, evo preti da }e da prevrne sto. Kao da }e mene da upla{i. Sme{no. Ili Vladan Bati}, mo`e i Vladan Bati} da prevrne neki sto. A kako mo`e da ubedi narod da glasa za wega. Kako se to mo`e desiti? Voditeq: Drugi ciklus pitawa po pet minuta je istekao, dobili smo novih 25 pitawa. Ovo je emisija “Obra~un pod palmom”, jedan gledalac ka`e da ste izgleda zaboravili, Marko Markovi} iz Zrewanina, da ponesete pi{toqe, zna~i, da ostavqate dobar utisak. Ja vas molim, ho}ete li mo`da da napravimo pauzu da se dogovorimo kako }emo da nastavimo daqe... Dr Bati}: Ne, da svako za repliku ima pet minuta. Voditeq:... ili da pre|emo, po{to verujte ja mislim da ne postoji novinar koji mo`e da postavqa ovako dobra pitawa koja su postavili gledaoci. Gospodine [e{eq, jeste li za? Dr [e{eq: Ja mislim da treba da krenemo prema pravilima, propozicijama koje ste odredili i da nastavimo emisiju. Zna~i, ukqu~uju se i pitawa gledalaca i izja{wavamo se. Dr Bati}: Samo oko replika da se dogovorimo. Voditeq: Ja mislim da niste jo{ bili na nekoj televiziji koja vam daje tolika ograni~ewa. Dr [e{eq: Znate, ovo je emisija poslanici opozicije protiv vlasti. Dr Bati}: Ne mo`e replika da bude pet minuta. Mo`e minut. Voditeq: Sla`em se, molim vas da pre|emo... Dr [e{eq: Jeste li vi pravnik, advokat, gde to pi{e? Dr Bati}: Jesam, zna se to svuda... 569
Voditeq: Gospodo... Dr Bati}: Vi ste slu~ajno profesor prava a ja doktor prava, ali vi to ne znate. Voditeq: Molim vas... Dr [e{eq: Gde to pi{e? Dr Bati}: Pi{e svuda. Voditeq: Molim vas u ime gledalaca, Aca Krupnikovi} iz Vrbasa, ja vr{im izbor zna~i, mnogo volim Srpsku radikalnu stranku i radikale, posebno gospodina dr [e{eqa, samo mi smeta {to su sa ovim levima. Zar ste morali sa wima? Dr Bati}: Lepo. Dr [e{eq: Pitawe meni? Voditeq: Vama pitawe. Dr [e{eq: Mi smo spremni na koaliciju sa svim patriotama dok je dr`ava u krizi, i ekonomskoj i politi~koj, a pogotovo dok preti spoqna opasnost. Tu se vi{e ne postavqa pitawe levice i desnice. Ovde se postavqa samo pitawe patriotizma i izdaje. Jer i u opoziciji ima mnogo levi~ara, ^anak je, na primer, levi~ar, to se zna, i mnogi drugi su levi~ari. ^ak se neki kao socijaldemokrati eksponiraju itd. Zna~i, tamo je i levica i desnica. Ali su svi za NATO, svi su za Medlin Olbrajt, svi su za Klintona, svi su za [redera, svi su za Tonija Blera, za @aka [iraka i ostale srpske neprijateqe. Na suprotnoj strani su i desni~arske i levi~arske stranke i da je sre}e svi bismo tu bili na okupu, a ne samo ove tri politi~ke partije. Pa bismo se zajedni~kim snagama suprotstavili srpskim neprijateqima. Kada bi znali Amerikanci da ^anak nije za wih, da Bati} nije za wih, da Ili} nije za wih, da Dra{kovi}, \in|i} nisu za ameri~ku politiku, da nisu spremni da slu`e toj politici, oni bi mo`da i odustali od ovih agresivnih pritisaka protiv na{e zemqe. Dr Bati}: Ma vi ste ameri~ki dobrovoqac, dobrovoqac bra}e Amera. Dr [e{eq: Ovakve politi~ke stranke koje {uruju sa Amerikancima, primaju od wih novac, daju obe}awa da }e kapitulirati pred Amerikom, da }e rasturati Srbiju, takve politi~ke stranke podr`avaju Amerikanci u ube|ewu da mogu da slome Srbiju. Zbog toga se oni s punim pravom mogu nazvati petom kolonom. Jer deluju iznutra da bi srpskim neprijateqima pru`ili {ansu, da bi potpomogli wihove agresivne nasrtaje. Ne samo Amerikancima nego i Stipi Mesi}u, i Miloradu Dodiku, i Milu \ukanovi}u i svim onim koji su danas protiv Srbije. Voditeq: Ho}ete replicirati ili... Dr Bati}: Pa ho}u da repliciram. Znate {ta, gospodine [e{eq, pomiwete Stipu Mesi}a. Gospodine [e{eq, va{ veliki strana~ki idol, va{e stranke predsednik Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj Krajini, ko je bio? Rade Leskovac. Rade Leskovac koji je bio najpre donator HDZ-a, pa bio predsednik Srpske radikalne stranke godinama, pa sada `ivi u Osijeku i od Hrvatske kreditne banke dobio zajam od 200.000 maraka. To a propo Stipe Mesi}a. Na`alost, 160.000 Srba, koji `ive ovde kao gra|ani drugog reda, `ele da se vrate u Hrvatsku i vi morate prihvatiti Stipu Mesi}a kao ~iwenicu, kao fakat, voleli ga vi ili ne. 570
Nema u politici qubavi. Vi to dobro znate. Ali, Stipe Mesi} je politi~ka realnost tamo `ivi jo{ nekoliko stotina hiqada Srba i par stotina hiqada Srba `eli da se vrati. Sre}om, Stipe Mesi} nije kao Tu|man sa kojim je va{ gazda Slobodan Milo{evi} bio u prijateqskim odnosima, s kojim je on krojio mape, kome je on uz viski obe}avao {to-{ta, crtao na hotelskim i restoranskim salvetama kojekakve mape i koje{ta. Dr [e{eq: Ko? Ko? Dr Bati}: Slobodan Milo{evi}, onaj kome vi slu`ite. Dr [e{eq: Gde to? Dr Bati}: U Kara|or|evu. On se sa Tu|manom sve dogovorio. Dr [e{eq: Na ~emu crtao? Dr Bati}: Prema tome, Stipe Mesi} je realnost, niko ovde ne voli Stipu Mesi}a, ali on je fakat. Daqe, oko iste te Republike Srpske Krajine, kada je Srpska Demokratska stranka videla kuda je vodi Mikeli}, oni su tra`ili opoziv na sednici parlamenta. Tra`ili su opoziv Mikeli}a. Rade Leskovac se tome suprotstavio. Ali ste vi... Dr [e{eq: Gde se suprotstavio Rade Leskovac? Dr Bati}: Suprotstavio se Rade Leskovac na skup{tini Republike Srpske Krajine i podr`ao Mikeli}a. I samo 4 od 12 va{ih poslanika. Ranko Vuji} koji je umro, koji je plakao tada na sednici parlamenta Republike Srpske Krajine, Lemi}, Buha i Gondi bili su protiv. Vi ste to ozakonili. Dr [e{eq: Izmi{qate. Dr Bati}: Ne izmi{qam to su fakti imam sve materijale, sve papire, imam zapisnik sa sednice Republike Srpske Krajine vi ste inaugurisali i Mikeli}a, odr`ali ga, on je dao da se preko teritorije Korduna prevozi oru`je za Peti korpus Atifa Dudakovi}a. Sve se zna. Nema tajni nikakvih ovde. Vi sada pomiwete, izdali ste ovde saop{tewe, odnosno kwigu pare na Kipru, zajam za preporod Kipra tako ste vi nazvali ovu pri~u o parama na Kipru. Pravili ste ovde mape i “Velike Srbije”, gde je ta mapa “Velike Srbije”? Evo ovde je mapa “Velike Srbije”, pardon, evo velike Srbije koju je [e{eq zagovarao godinama i jo{ zove svoje novine “Velika Srbija”. “Velika Srbija” sa ve}im delom Hrvatske, sa Makedonijom, sa Crnom Gorom i sa Kosovom. A {ta je ostalo od te ”Velike Srbije”? Dr [e{eq: Gde je tu Hrvatska na toj karti? Dr Bati}: Pa evo brate. Dr [e{eq: Je li to Hrvatska? Dr Bati}: Karlovac-Karlobag-Virovitica Dr [e{eq: Je li to Hrvatska? Dr Bati}: To je Hrvatska hteli vi to ili ne. Dr [e{eq: To je Hrvatska?! Dr Bati}: Jer je Milo{evi} to prihvatio. Naravno, i ja sam svojevremeno bio protiv Vensovog plana, vi ste bili za taj plan. I nemojte ovde da nas folirate, prema tome sve se zna, niko ovde nije lud. Pri~ate ho}e svi, mi ho}emo Amerikance. Koje Amerikance? Pa pakt za stabilnost jugoisto~ne Evrope je realnost. Oni obezbe|uju pare ne Amerika nego jugoisto~na Evropa prema veli~ini teritorije, prema broju stanovnika, za to 571
se borimo. Zato je Hombak ju~e bio na granici da snimi svaki razgovor sa svima redom, po~nimo pri~om o Kosovu koju ste vi prepustili na milost i ne milost i ostavili je tamo gde ste je ostavili. To je realnost. Koliko su para izneli Slobodan Milo{evi} i drugi, osam milijardi dolara. Sinovi Dragana Tomi}a iz Simpa kupili skopsku `elezaru. Vi sedite sa wime u vladi. 26 miliona dolara. Odakle deci pare. Odakle pare? 26 miliona dolara ko{ta skopska `elezara. Vi }utite za to. Va{ Vu~i} ka`e, kada je imao spot pred izbore, iskoreni}u kriminal sa na{ih ulica. Kako ste vi iskorenili kriminal. 500 ubistava, ovde je kao u Teksasu, kao ^ikago, kao Bogota, Kali, {ta je postala Srbija, balkanska Kolumbija. Dr [e{eq: Ko ubija? Dr Bati}: Ko ubija? Dr [e{eq: Ko? Dr Bati}: Pa vi treba da odgovorite ko ubija. Vi ste potpredsednik Vlade, vi ste po funkciji nadre|eni ministrima policije i tajne policije. Ko je ubio ~etiri ~oveka na Ibarskoj magistrali? Ne znate ~iji je kamion. Pa kako se ne zna ~iji je kamion. Pa kakva je to policija. [to ne smenite ministra policije. [to ne odete vi sa vlasti. [to ne podnesete ostavku. To je kriminal. Ubili su ~etiri ~oveka ne zna se... Dr [e{eq: Jeste li vi to dokazali da su ubijeni? Dr Bati}: Ma kako? Dr [e{eq: Pa ko je ubio? Dr Bati}: Pa ko je ubio? Dr [e{eq: Ko? Dr Bati}: Pa vi to treba da doka`ete. ^iji je kamion. Dr [e{eq: Dobro, sada ja, vama je odzvonilo, sada bih ja da odgovaram. Vladan Bati} neprekidno izmi{qa i sve izmi{qa. Dr Bati}: [ta? Dr [e{eq: Za wega je Stipe Mesi} boqa varijanta od Tu|mana, to je ista varijanta. Usta{ka je i jedna i druga. Taj Stipe Mesi} je iza{ao pred hrvatski sabor i rekao – zadatak sam ispunio, Jugoslavija vi{e ne postoji. Sada je to wemu boqa varijanta od Tu|mana. Dr Bati}: Nije boqa, on je ~iwenica. Dr [e{eq: Drugo, ja nemam nikakvog razloga da branim Slobodana Milo{evi}a. Nekada smo bili politi~ki bliski, nekada smo bili u `estokom politi~kom sukobu, naj`e{}em, ja sam bio ~etiri puta u Milo{evi}evom zatvoru, vi niste nijednom i nijedan od vas. Dr Bati}: Bili ste u vanbra~noj zajednici sada ste u braku. Dr [e{eq: To su gluposti, to jednom pristojnom ~oveku ne dolikuje. Gospodine Bati}u, to jednom pristojnom ~oveku ne dolikuje. Dr Bati}: Vi ste mnogo pristojni. Dr [e{eq: Dobro, za razliku od vas naravno. Pripisujete mu to pisawe mapa na stolwacima, salvetama. Vi i to izmi{qate. To je Tu|man crtao na salveti na ve~eri sa Pedi Eyaunom, to je svedo~ewe Pedija Eyauna, nemojte da pripisujete ono {to nije. Mo`da imate negde razloga da kritikujete Milo{evi}a, ali nemojte da izmi{qate tamo gde nije umesna takva kritika. Dr Bati}: [ta ste rekli za Dejton? Za Srpsko Sarajevo. 572
Dr [e{eq: Daqe, Srpska radikalna stranka se jedina suprotstavila prihvatawu Dejtonskog sporazuma. Dr Bati}: Pa ko je prihvatio? Milo{evi}. Dr [e{eq: Prihvatile su sve stranke. Dr Bati}: Milo{evi}... Dr [e{eq: Nije ta~no. Dr Bati}: Kako je dao Sarajevo? Ko je kriv? Dr [e{eq: Prihvatili ste svi. Dr Bati}: Koji svi? Dr [e{eq: Sve opozicione sranke su prihvatile Dejtonski sporazum. Daqe, {to se ti~e Radeta Leskovca, on je po~etkom 1995. godine... Voditeq: Izvolite, izvolite. Dr [e{eq: Pa dobro, ho}ete li vi zajedno da opstruirate emisiju sa ^ankom? Voditeq: Izvinite. Dr [e{eq: ^ekajte malo, umesto da malo primirite ^anka, da ga upristojite, vi zajedno sa wim opstruirate emisiju. Vaqda moram da odgovorim na ono {to je Bati} pitao. Nije smisao emisije da ^anak i Bati} neprekidno galame, da se ni{ta ne ~uje i da mi ovde do pono}i sedimo a da zapravo ne znamo jesmo li o ne~emu razgovarali ili nismo. Da lepo strpqivo razgovaramo i da stvari razja{wavamo. Dr Bati}: Ovo su ~iwenice. Dr [e{eq: Rade Leskovac iz Srpske radikalne stranke je izba~en po~etkom 1995. godine, to je ~iwenica. Dr Bati}: Ko god pre|e u usta{e on je izba~en. Dr [e{eq: Nikada, ne on je posle pre{ao u usta{e kao i mnogi drugi otpadnici. Dr Bati}: A je li bio va{ predsednik stranke? Dr [e{eq: Bio je, naravno. Dr Bati}: I usta{a. Odli~no. Dr [e{eq: On nije bio usta{a kada je bio predsednik stranke za Republiku Srpsku Krajinu. Dr Bati}: Pa prvo je bio usta{a. ^anak: Prvo je bio komunista, pa ~etnik. Dr [e{eq: To nije ta~no, to izmi{qate, on je posle pri{ao usta{ama. Dr Bati}: Finansirao je HDZ. Dr [e{eq: Gde su tu dokazi, nemojte da izmi{qate, to su gluposti. Drugo, Srpska radikalna stranka nikada nije podr`ala Borislava Mikeli}a, nikada. Dr Bati}: Rade ga podr`ao tada u skup{tini. Dr [e{eq: Rade Leskovac uop{te nije bio narodni poslanik u skup{tini Republike Srpske Krajine. Dr Bati}: Ali je govorio. Dr [e{eq: Nije istina. Nije ga ni podr`ao, nije ni govorio. Dr Bati}: Kako je postao... Dr [e{eq: Izmi{qate. Srpska radikalna stranka je imala koalicioni sporazum sa Milanom Babi}em, precizan koalicioni sporazum potpisan ovde u me|unarodnom pres centru u Beogradu. 573
Dr Bati}: Kako je postao Mikeli}... Dr [e{eq: Milan Babi} je razvrgao taj sporazum sa Srpskom radikalnom strankom i wegova Srpska demokratska stranka Krajine u{la je u koaliciju sa Mikeli}em. I postao je Mikeli}ev ministar inostranih poslova. Samo su radikali ostali u opoziciji. Milan Babi} i Mikeli} su smenili Branka Vojnicu, srpskog radikala, predsednika Narodne skup{tine zbog toga. Srpski radikali su jedini tra`ili izglasavawe nepoverewa Mikeli}u, a posle im se prikqu~ila Srpska demokratska stranka srpskih zemaqa pod kontrolom Radovana Karayi}a koja je tako|e delovala u Republici Srpskoj Krajini. Dr Bati}: Je li Rade Leskovac usta{a? Dr [e{eq: Jeste, usta{a je. Dr Bati}: A je li bio va{ predsednik? Dr [e{eq: Pa kakve to veze ima. Dr Bati}: Eto samo ka`em. Dr [e{eq: [to se smejete? [to se smejete. Izdaja je svuda prisutna. I vi ste i{li Stipi Mesi}u. A neko je mislio da ste Srbi. Dr Bati}: Nismo se ni sreli sa wime. Dr [e{eq: Nekada ste se predstavqali kao srpski patriota. Ponavqali ste teze Srpske radikalne stranke na patriotskoj osnovi u Narodnoj skup{tini. Dodu{e, posle ste oteli mandat Ko{tunicinoj stranci. Dr Bati}: Nisam ja to, dao sam mandat... Dr [e{eq: Niste dali mandat, ostali ste do kraja. Dr Bati}: Uzet mi je mandat. Dr [e{eq: Nikada vam nisu uzeli mandat. Dr Bati}: Na administrativnom odboru... Dr [e{eq: To nije ta~no. Dr Bati}: Zaboravili ste, polupali lon~i}e. Voditeq: Pitawe za gospodina ^anka, Jelena Pejanovi} iz Beograda, kada }e kona~no gospodin ^anak prestati da obe}ava i ispuniti obe}awe da }e neki visiti na banderama po beogradskim trgovima? ^anak: Pre svega, ja moram da ispravim, jer ja nisam rekao da }e visiti na banderama nego na digitalnom satu. Po{to je to jedini... A drugo, to je bila stilska figura vezana za vrlo jasan uslov, a to je ako li se jo{ jednom pokrade narodna voqa onda razgovaramo i drugim sredstvima. Jer cela pri~a narodne voqe jeste u izborima da narod ka`e {ta misli i tu voqu svi politi~ki akteri moraju po{tovati u svakom iole pristojnijem dru{tvu. A ne da kradu i da manipuli{u sa narodnim glasovima. Pre svega, nije na meni da ispuwavam ta obe}awa, jer ja nisam ni{ta obe}ao, nego sam rekao da }e tako biti ako se jo{ jednom pokradu izbori i da }u na tome se truditi da tako bude. Tako }e i biti ukoliko se desi jo{ jedna izborna prevara. Jer, ovaj u`as u koji je Srbija cela dovedena, jednostavno i vodi tome da ako nastavi da se stalno sprovodi ta prevara izborna, iz izbora u izbore, da se stalno na sve mawem i mawem broju glasova koncentri{e vlast, i sve mawi i mawi broj sve pohlepnijih ruku, koji su ve} pokrali sve {to se moglo pokrasti u ovoj zemqi, i sada kradu jo{ i ono malo, recimo gradske imovine koju su krenuli sada da rasprodaju, pa }e sutra pokrov mrtve babe prodati da bi jo{ neku mar~icu stavili u yep pre op{te be`anije. 574
Tu }e se morati primeniti, ja sam uveren, i neki metodi uli~ne demokratije. Nisam ih ja izmislio, ja li~no sam u`asnut tim, ali moram da primetim da ako neko misli, to je ve~no pitawe da li }e Milo{evi} predati vlast mirno, sasvim je normalno da onaj ko je sebe doveo u situaciju da se toliko zafarba u }o{ak i toliko okrvavi ruke, kao {to je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i wegovi najbli`i saradnici, kao {to je... Dr [e{eq: Gde je okrvavio ruke? ^anak: Kako bi bilo da me ne prekidate. Dakle, i wegovi najbli`i saradnici, onda to jednostavno nema kud. Sve je to dakle jedna pri~a da je Srbija pet familija koja je pokrala svo bogatstvo ove zemqe i deset miliona taoca koji treba da slu`e tome da se na wih bacaju bombe i da oni budu `rtve zato da Srbija eto ne bi do{la u elementarne me|unarodne koordinate. Pod me|unarodnim koordinatama ja pre svega posmatram Ujediwene nacije. Jer ne biti ~lanica Ujediwenih nacija u dana{wem svetu je najbla`e re~eno sramota da ne pri~am daqe. A te Ujediwene nacije su napravile Savet bezbednosti, a Savet bezbednosti je oformio Ha{ki tribunal. Ja bih najvi{e voleo da se Slobodanu Milo{evi}u, gospodinu [e{equ i ostalim odgovornim za ovo {to se doga|a u zemqi sudi ovde pred narodom koji su doveli u ovu situaciju i da tom istom narodu javno ka`u, evo qudi takva je situacija mi smo to radili iz ove ili one namere i da narod presudi {ta da se sa wima radi. Ja pri~am protiv nasiqa. Ali mislim neka narod ka`e {ta treba da se u~ini. Ali, na`alost, ako mislimo da budemo deo me|unarodne zajednice svi }ete morati biti isporu~eni Hagu, protiv vas ova optu`nica jo{ nije dignuta koliko se ja se}am, ali dobro, ima tih tajnih optu`nica i to }emo videti {ta }e biti u narednom periodu. Ali protiv gospodina Milo{evi}a, gospodina Milutinovi}a i jo{ nekoliko zvani~nika podignuta je ha{ka optu`nica, oni }e u Hagu zavr{iti ovako ili onako. I tu nema {ta mnogo da se diskutuje, ako vi mislite da je to u pitawu neki antisrpski kompleks ili da je neko protiv Srbije i Srba itd. Ja moram skrenuti pa`wu da su recimo u Austriji zbog pobede Hajdera na izborima, Hajder je dakle neonacista i jedna neprihvatqiva politi~ka pojava na tlu Evrope, iz Austrije tradicionalno neutralne zemqe itd., uvedene sankcije. Naravno daleko bla`e, daleko vi{e u smislu upozorewa nego neke objektivne sankcije, Hajder je oti{ao sa vlasti situacija se normalizuje. Dakle, stvar je vrlo jednostavna gospodin Milo{evi}, gospodin [e{eq, gospodin Milutinovi} i svi ovi ostali koji kroje bedu ovoj zemqi proteklih 10 godina, kada odu sa vlasti ova zemqa }e mo}i da se normalizuje. I to }e se desiti. Kako i kada, ja se toplo nadam da }e proraditi nekakav znak razuma pa da se to desi na jedan normalan miran put. Ima}ete fer su|ewe, ima}ete apsolutnu fizi~ku bezbednost ja sam apsolutno protiv toga da vas narod obesi na Terazijama. Naravno ako vi ne budete to uradili i ako nastavite da se poigravate sa narodnom voqom... [ta se smeje{? Vidite to oko tih Terazija, to se obi~no tako desi ako se ne po{tuje narodna voqa. Dakle, ja sam samo govorio o narodnim te`wama i tendencijama koje }ete vi jo{ potencirati ako ne budete odr`ali normalne fer izbore. 575
Dr [e{eq: Za razliku od na{ih koalicionih partnera a i nekih drugih ozbiqnih qudi u Srbiji koji su bili zaprepa{}eni, koji su veoma burno reagovali na ovakve ^ankove izjave na mitingu u Beogradu, mi srpski radikali uop{te nismo reagovali. Nas tu ni{ta nije iznenadilo. Mi smo odavno svesni ako Nenad ^anak i wegovi kompawoni iz ovih stranaka proameri~kog karaktera do|u na vlast, mi znamo {ta nas ~eka. I ve{a}e nas, i streqati, i ubijati, sledi No} dugih no`eva, Vartolomejska no}. Srbija }e se cela kupati u krvi. Tako se uvek de{avalo kada bi peta kolona uspevala da se do~epa vlasti. Srbija }e se rasturati, cepa}e se po {avovima. ^anak je ve} objasnio kako }e se Srbija cepati na navodnih {est federalnih jedinica. Od Srbije ne}e biti ni{ta. Ono {to mene jedino jo{ ~ini optimistom pored tako mra~ne vizije, je to {to sam ube|en, poznaju}i dobro svoj narod, da Srbi nikada za vas ni za va{e kompawone ne}e glasati. Oni }e opet videti na slede}im izborima da ovim strankama koje su sada na vlasti zapravo nema alternative. Kakvi smo da smo, jo{ uvek u Srbiji boqih od nas nema. To je su{tina. Jer ne mo`e srpski narod da glasa za one koji su ga bombardovali, koji su ubijali srpsku decu. A vi ste oni koji su nas bombardovali, wihov produ`etak. Vi ste ti. Vi ste produ`ena ruka NATO-a. I to je ne{to najgore po ~emu }e vas pamtiti va{i potomci. Drugo, tu Vladan Bati} neke stranke, koje su izrazito prijateqski naklowene srpskom narodu, bez veze progla{ava fa{isti~kim. Za wega je sve fa{isti~ko {to je prijateqsko prema Srbima. Sve stranke koje su protiv mondijalizma kao novog svetskog poretka, nove varijante totalitarizma i Le Penova i stranka @irinovskog, i [en Huber itd. To su iskreni srpski prijateqi koji su dolazili ovde. Dr Bati}: Gvozdeni krst... Dr [e{eq: Pri~ate gluposti, kakav gvozdeni krst. Dr Bati}: Pa @irinovski je sada uhva}en u pqa~ki. Dr [e{eq: Gde je uhva}en? Dr Bati}: U Rusiji. Dr [e{eq: Pustite vi to, to je ruska unutra{wa stvar. Nema to veze. Dr Bati}: A kada ste bili protiv Jeqcina... Dr [e{eq: Prvo, to su wihove unutra{we ruske stvari, i mi se ne me{amo. Dr Bati}: Vi se di~ite wima. Dr [e{eq: Jesam li ja ikada u `ivotu pomiwao taj elipton? ^anak: Ko je doveo Karayi}a u kontakt sa @irinovskim? Dr [e{eq: Ja ga doveo? ^anak: I ko je platio, ko je dao pet miliona dolara u ke{u za dva drvena sanduka? Dr [e{eq: Prvi put kada je @irinovski dolazio u Beograd nije uop{te bio gost Srpske radikalne stranke, sa mnom se sastao u Saveznoj skup{tini i to je bilo sve. Doveli su ga neki drugi i ti su pri~ali o eliptonu. Taj Ivanovi} biznismen iz Be~a i wegova pratwa iz Srpske demokratske stranke i jo{ neki. Dr Bati}: Evo opet la`, to je la` gospodine [e{eq. 576
Dr [e{eq: Ja ne znam o kojima govorite. U Saveznoj skup{tini je bio prvi susret, ja sam ga do~ekao na vratima Savezne skup{tine i ispratio. Dr Bati}: Evo ga, la`u novine. Dr [e{eq: Pa {ta ho}ete da poka`ete tim novinama? Dr Bati}: Pa vi ste ga doveli. Dr [e{eq: Ja ga doveo? ^anak: Tako je. Dr [e{eq: Izmi{qate. Dr Bati}: Evo slika. Dr [e{eq: Izmi{qate. Dr Bati}: Evo va{e novine. Dr [e{eq: Ma izmi{qate. Bio je moj gost u Saveznoj skup{tini. Dr Bati}: Vi ne verujete ni svojim novinama. Dr [e{eq: Znam, ali takva jedna varijanta mangupskog pona{awa u politici ne predstavqa ni{ta, kome vi mislite... Dr Bati}: Je li ovo “Velika Srbija”, jesu li ovo va{e novine? Dr [e{eq: [ta tu pi{e? Dr Bati}: Je li ovo @irinovski? Dr [e{eq: Pi{e da je @irinovski bio u Saveznoj skup{tini, a ko je to osporavao? @irinovski je posle bio na{ gost i nikada nije pomiwao elipton. Nije ga pomiwao ni ranije nego oni koji su... Dr Bati}:... sada be`ite. Dr [e{eq: Ne be`im nikada i sada je bio u Beogradu neposredno pred izbore u Rusiji. Dr Bati}: E sada nije bio va{ gost. Dr [e{eq: Srda~no sam ga primio u Srpskoj radikalnoj stranci. Dr Bati}: Sada be`ite od wega, zaokre}ete. Dr [e{eq: Bio je gost Savezne skup{tine kao ~ovek koji je dr`ao svakodnevne demonstracije protiv NATO agresije. Dr Bati}: Evo druga “Velika Srbija” opet na naslovnoj strani @irinovski, sada vam je Sadam Husein. Dr [e{eq: Prvo, ja nikada ne}u da se odri~em @irinovskog. ^anak: Gde su pare: Dr [e{eq: @irinovski, kakvu god politi~ku ulogu igrao u Rusiji, ostaje moj prijateq, jer je bio na srpskoj strani onda kada je Srbima bilo najte`e. ^anak: [ta je bilo? Gde su pare? Dr [e{eq: [to se para ti~e, ko je uzeo pare? Kakve pare? ^anak: To i ja vas pitam. Vi ste dilovali oko toga. Dr [e{eq: Od kada je Srpska radikalna stranka u{la u Vladu Srbije nije zabele`ena nijedna kriminalna afera vezana za Vladu, ni jedna jedina. Srbija nikada nije imala {tedqiviju i disciplinovaniju Vladu od ove dana{we. I to izmi{qate, gde sam ja to dilovao parama? [ta pri~ate gluposti. Dr Bati}: [ta je sa \or|evi}em, nema veze sa Vladom. Dr [e{eq: On je uhap{en. 577
Dr Bati}: Nema veze sa Vladom? Dr [e{eq: On je bio u prethodnom mandatu direktor republi~kog fonda, on je uhap{en. Vlada mo`e da se pohvali wegovim hap{ewem. Dr Bati}: Vlada da se pohvali. Dr [e{eq: Da, Vlada. Dr Bati}: Dajte mi sada, po{to me je pomenuo gospodin [e{eq, kada pri~amo o kriminalu gospodine [e{eq lepo pred kamerama da nam ka`ete va{i ministri, va{a tri ministra koliko imaju godina robije, Vu~urovi}, Damjanovi} i Mar~eti}. Ajde lepo pred kamerama koliko su godina wih trojica bili na robiji. Sada iskreno jedan za ubistvo, drugi za razbojni{tvo, tre}i za te`u kra|u, koliko godina. Dr [e{eq: Koliko to? Dr Bati}: Pa to vi recite, jesu li bili u zatvoru va{a tri ministra i koliko godina. Ja }u da vam ka`em, ali da ~ujem vas. Dr [e{eq: U Srpskoj radikalnoj stranci... Dr Bati}: Trinaest godina na robiji wih trojica. Koliko su va{i poslanici, svi u Republi~koj i Saveznoj skup{tini, bili na robiji? Kako vi imate pravo da pri~ate o kriminalu {ta je sa vama ~ove~e. Pa sve kriminalac do kriminalca. Ovaj ka`ete da nije vi{e usta{a, pa bio kod vas pa sada, ja sada imam repliku ja sada vama odgovaram, ka`ete... Dr [e{eq: Pa vidite da vam ja ne upadam u re~. Dr Bati}: Upadate mi. A propo ve{awa. Ka`e rekao Ne{a za digitalni sat i za ve{awe. Figurativno rekao ako pokradu izbore lopovi, nema, kazna sledi narodna. Pa vi za te iste qude ka`ete da }e pro}i gore nego {to im nudi Nenad ^anak. Evo va{a kwiga bra~ni par ^au{esku. To su Slobodan i Mirjana Markovi}, pa kako je pro{ao bra~ni par ^au{esku? Kako je zavr{io. Zna~i, vi pretite gore nego Nenad ^anak. ^anak: I to bezuslovno. Dr Bati}: I to bezuslovno. Da ne govorim o ve{tici iz Tolstojeve ulice. To je Mira Markovi}. Dr [e{eq: Jeste li vi pro~itali te kwige. Dr Bati}: Jesam, pa ja volim da ~itam va{e kwige. To su biseri. Ka`ete opqa~kali zemqu, ko je opqa~kao zemqu. Pa vi ste rekli gospodine [e{eq kako je Slobodan Milo{evi} opusto{io srpsku ekonomiju i opqa~kao zemqu. Ovo je va{ tekst, ovo nije novina napisala nego Vojislav [e{eq. To je bilo ba{ onda kada ste, 20. februara i do 5. marta 1996. godine, pazi opqa~kao zemqu, opusto{io kao termit. Ja se sve sla`em. Jeste kriminalac. Jeste izdajnik. Jeste lud. Jeste Mira jo{ lu|a. A kako mo`ete sa wima da budete daqe. Voditeq: Sada moram da ka`em... Dr Bati}: Momenat... Voditeq: Ne, ne ~ujete se gospodine Bati}u, iskqu~io sam vas, moram da ka`em jednu stvar. Po{tovani gledaoci, u~inio sam maksimalni napor da omogu}im da politi~ari razgovaraju. Ali mislim da ovaj tok ve~era{wi je u{ao ve} u tokove koje ja ne mogu da vi{e podnesem jer to prelazi u jedan nivo razgovora koji ova televizija jednostavno ne zaslu`uje. Zato predla`em da napravimo kratku pauzu. Vi }ete pogledati jedan muzi~ki spot... 578
Dr [e{eq: ^ekajte da ja odgovorim prvo na ovo. Voditeq: Gospodine [e{eq, mislim da posle ovakvog, ja sam prekinuo emisiju, posle ovakvog izlagawa treba da se dogovorimo ili da nastavimo emisiju sa jednim nivoom koji vam prili~i i ovoj televiziji, ili... Dr [e{eq: A {ta vama ne prili~i? Voditeq: Da vam ka`em, verujte mi do sada sam vas, to je ve} sat i 15 minuta, slu{ao. Mewate teme u replikama, mewate teme povodom pitawa na koje su replike nastale. Gospodin Bati} vas je upravo prekinuo u trenutku kada ste replicirali gospodinu ^anku na ono {to vas je... Dr Bati}: Nisam prekinuo, u isto vreme je bilo, pa ste me prekinuli. Voditeq: Ja sam samo za to da se dogovorimo ako se sla`ete. Dr Bati}: OK. Voditeq: Molim re`iju da pusti jedan spot. Mi }emo nastaviti emisiju odmah posle toga. Ponovo smo u studiju, mislim da smo postigli jedan dogovor da ide razgovor br`e. Stali smo kod replike gospodina [e{eqa. Izvolite. Dr [e{eq: Prvo, {to je Vladan Bati} govorio po pitawu zapadnih srpskih granica zaista deluje pora`avaju}e. Pa vaqda su to i va{e granice gospodine Bati}u koliko i moje. Dr Bati}: Moje vi{e nego va{e. Dr [e{eq: Ali vi te teritorije nazivate hrvatskim. Dr Bati}: Sada su hrvatske zbog vas. Dr [e{eq: Ne, ono {to je pod hrvatskom okupacijom ne}e biti zauvek hrvatsko. Ja `ivim u tom uverewu, to je smisao moje politi~ke borbe. A vi ste spremni da sve to izdate i da mnogo jo{ toga prodate. Mnogo toga. Karlobag-Ogulin-Kralovac-Virovitica je zapadna srpska granica etni~ka. To je bila granica i Vuka Dra{kovi}a, je li tako gospodine Ili}u, 1990. i 1991. godine dok Dra{kovi} nije promenio politiku za 180 stepeni i on je tu kartu objavqivao na naslovnoj strani “Srpske re~i”, mo`da ste to zaboravili. Ja tu politiku nikada ne}u promeniti. I Srbi se ne}e vratiti u Hrvatsku, Srbi }e se vratiti na teritoriju Republike Srpske Krajine kada ona bude oslobo|ena. [to se ti~e tih va{ih ~itawa starih brojeva “Velike Srbije”, dobro je {to ste informisan ~ovek, i dobro je {to ~itate literaturu onoga ko je od vas boqi, uspe{niji u politici. Mo`da ne{to nau~ite, ali u~ite sa stra{nom zadr{kom, znate. I onda ne uspevate, jer niste aktuelni. Kada sam bio u sukobu sa Milo{evi}em bio sam spreman mnogo toga da `rtvujem. I na robiju sam odlazio nekoliko puta i ja u Srpskoj radikalnoj stranci imam najvi{e odlazaka u zatvor. [to se ti~e drugih qudi, besmisleno je da ih prozivate. Mar~eti} je hap{en u vreme kada je bio progon tzv. tehnomenayera u onda{woj Jugoslaviji, bio je uspe{an direktor i to {to je neko bio uspe{an bilo je dovoqno da bude hap{en. Poznati su slu~ajevi Bate Todorovi}a iz onoga vremena itd. Ono {to se danas smatra uspe{nim biznisom to je nekada bilo na udaru zakona jer je re`im vodio borbu protiv tehnomenayera. A vi biste, kao advokat, trebalo da znate {to je Jovan Damjanovi} osu|ivan u ranoj mladosti, pro{lo je vi{e od 20 mo`da i 30 godina, vi biste 579
kao advokat trebalo da znate da posle isteka izvesnog vremena nastupa zastarelost i da se nekome po izdr`anoj kazni zatvora ne sme ni prigovarati ta kazna. Da je to osnovni smisao resocijalizacije. Ali, po{to se vi ni u svom bavqewu advokaturom ne dr`ite nekih elementarnih pravnih principa, onda se od vas ne mo`e o~ekivati da se rukovodite moralom i principima ni u politi~kom radu. I tre}e, {to optu`ujete re`im za ta uli~na ubistva koja se de{avaju u Srbiji. Znate, dr`ava je pod opsadnim stawem i dve su vrste tih ubistava. Prvo, neposredni obra~uni kriminalaca. A, to je i normalno usled ovolikog broja kriminalaca. Iz skoro svih zapadnoevropskih zemaqa gde su nekada operisali na{i kriminalci vratili su se u Srbiju jer imaju problema sa re`imom viza, sa paso{ima, sa statusnim pravima itd. I mala zemqa, osiroma{ena u ekonomskoj krizi, nema dovoqno lovi{ta i kriminalci se me|usobno ubijaju oko lovi{ta, oko tr`i{ta droge, oru`ja, deviza itd. I to bi kao advokat trebalo da znate. Postoji ubijawe iz politi~kih razloga. To organizuju na{i neprijateqi. I mi smo ve} u velikoj meri rasvetleli jedno od takvih ubistava, to je ubistvo @eqka Ra`natovi} Arkana, a verovatno se se}ate da ste bili jedan od onih opozicionih ~elnika koji je odmah optu`io re`im da stoji iza tog ubistva. Takve ste izjave davali za {tampu, pa ste posle za}utali, jer je ovog puta, na svu sre}u, istraga bila prili~no uspe{na. Zatim ubistvo Pavla Bulatovi}a, pre toga ubistvo {efa policije, pa ubistvo funkcionera JUL-a itd. Ta ubistva se spoqa organizuju i to je ve} jasno. Spoqa se organizuju i otmice qudi na na{oj teritoriji, otet je Dragan Nikoli} u Smederevu, Stevan Todorovi} na Zlatiboru, bili su na spisku progowenih koju je lansirao Ha{ki tribunal, oteli su ih kriminalci u organizaciji Milorada Dodika, i onda su na teritoriji Republike Srpske predati Amerikancima. To je ono sa ~ime se na{a dr`ava suo~ava. Naravno, mo`da nismo dovoqno efikasni i nismo zaista efikasni u suprotstavqawu takvim oblicima politi~kog terorizma, ali treba da imate u vidu da se ipak suo~avamo sa nastojawima najve}e i najmo}nije svetske sile... Dr Bati}: Ko je vlasnik kamiona sa Ibarske magistrale? Dr [e{eq: [to se ti~e kamiona sa ibarske magistrale sve se to desilo pod sumwivim okolnostima. Ali, po{to je Vuk Dra{kovi} javno saop{tio da sam ja bio voza~ tog kamiona, ja smatram deplasiranim svako moje u~e{}e u daqem razgovoru na tu temu. Dr Bati}: Vi ste potpredsednik Vlade... Dr [e{eq: Znam, ali sam izgleda i voza~ kamiona. Dr Bati}: Ne, ali... Dr [e{eq: ^ekajte, Dra{kovi} je va{ koalicioni partner, javno je saop{tio da sam ja bio voza~ tog kamiona. Dr Bati}: Nisam to ~uo. Dr [e{eq: Niste ~uli, to je na Studiju B vi{e puta lansirano. I po{to sam ja voza~ tog kamiona za{to bih se ja daqe u to upu{tao. Dr Bati}: Ko je vlasnik? Dr [e{eq: Otkud znam ko je vlasnik, ja sam samo vozio. 580
Dr Bati}: Vi ste potpredsednik Vlade... Dr [e{eq: Ja sam imao saobra}ajnu dozvolu koju nisam mnogo zagledao. Dr Bati}: Ko je vlasnik, mo`e policija bar to da utvrdi. Dr [e{eq: Ne mo`e, sve je pod sumwivim okolnostima. Dr Bati}: [ta zna~i sumwive okolnosti? Dr [e{eq: Onaj ko je vozio kamion izbrisao je i broj {asije i broj motora. Dr Bati}: Onda se podnosi ostavka. Dr [e{eq: Ne podnosi se ostavka nego se vodi akcija da se okolnosti istra`e, ukoliko je to mogu}e. Jer, ukoliko bi se za svaki takav slu~aj dok je zemqa u opsadnom stawu podnosila ostavka ostali bismo bez dr`avnih funkcionera. Borbu nastavqamo, stvari ra{~i{}avamo, ne onom brzinom kojom bismo `eleli. Dr Bati}: Koji to vi? Dr [e{eq: Mi koji danas predstavqamo vlast. Voditeq: Gospodine [e{eq, isteklo je vreme. Sa{a Gvozdenovi} iz Kragujevca. Pozdrav za gospodina Vequ Ili}a, pogotovo za ve~era{wu prvu izjavu da svi treba da sara|uju i da re{avaju pitawa. A pitawe je za{to vi narodu kona~no ne objasnite, ne date potpuno obja{wewe korena sukoba sa Vukom Dra{kovi}em jer smo svi svedoci da vam je upravo Vuk Dra{kovi}, na wegovu inicijativu, zabranio govor na mitingu u Beogradu i poznato je da Dra{kovi} hu{ka Novu demokratiju, da {aqe saop{tewa o tome da je Veqa Ili} najve}i komunista u Srbiji i da radi za dr`avnu bezbednost. Ili}: Znate kako, svako ima svoj marketing. Meni gospodin Dra{kovi} pravi jedan dobar marketing. Evo Novu demokratiju pu{ta da pri~a o tome svemu, mene to uop{te ne interesuje, verujte. Nova demokratija za mene nije neka ozbiqna stranka o kojoj bih razmi{qao. Ja sam bio van svih ovih tokova, bavim se jednom ozbiqnom problematikom. Ja sam privrednik 21 godinu, privatnik, imam petoro dece koje izdr`avam, i profesionalno `ivim od svoga rada. @eleo sam da napravim jednu vrhunsku op{tinu, dobru op{tinu u tome sam uspeo. Nadam se da }e to biti pelcer za neke druge gradove u Srbiji. Zna~i, radim jedan ozbiqan posao i verujte ne bavim se problemom gospodina Dra{kovi}a. On pri~a o demokratiji, sigurno ima neku svoju viziju demokratije. Zabrana meni da govorim na mitinug bila mi je jedna izuzetna reklama. Verujte vi{e se o tome pri~alo i pisalo nego da sam govorio. Ja mislim da sam govorio to mo`da ne bi ni bilo toliko aktuleno. Ja sam do{ao posle u situaciju zabraweno mi je da do|em i na binu. Ja sam pitao da li mogu da do|em tog dana u Beograd, voleo bih da vidim taj miting. Niko se nije oglasio pa eto do{ao sam. Prema tome, gospodin Dra{kovi} ako ozbiqno razmi{qa da ostane u politici ne bi smeo tako da koristi neke metode, neki tekstovi napada na mene, zabrane medijima da prenesu bilo koju moju izjavu. To je jako, jako ru`no. Ja ne `elim time da se bavim. A za{to je nastao sukob? Ja nisam `eleo taj sukob, sukob je nastao kada je neki tamo odbor u Srbiji predlo`io mene za predsedni~kog kandi581
data i odmah sam bio isteran iz stranke. I kada sam se suprotstavio bilo kom razmi{qawu razgovora o ulasku u koalicionu vladu. Ja sam imao jednu svoju koncepciju svega toga. Da vladu ne treba remontovati, vladu Slobodana Milo{evi}a, ve} je treba promeniti, smeniti. Smatrao sam da srpska opozicija ima u tom momentu snage da treba da poka`e ozbiqnost da ne mo`emo ulaziti da nemamo vremena da prevaspitavamo [ainovi}a i ostale koji su tada bili u Vladi, ve} da treba zna~i, promeniti tu Vladu, dovesti uspe{ne qude, qude koji mogu ne{to da urade. Vi{e u Srbiji nema vremena za eksperimentisawe, eksperimaneta je bilo izuzetno mnogo. Pri~a praznih je bilo, pri~e se stalno pri~aju. Ja sam ra~unao da }e gospodin Dra{kovi} to ozbiqno shvatiti i uostalom mi smo imali odluku Sabora da ne mo`e, dekleraciju koju je Sabor usvojio, da ne mo`e niko ni pod kakvim uslovima u}i u bilo kakav oblik vlade sa SPS-om i JUL-om. Sve drugo, zna~i, dolazi, ima vremena za razgovore a to nema. Prema tome, sukob je nastao i ja sam verujte kao predsednik op{tine imao posle jednu izuzetnu torturu, napade. Pro{ao sam kroz jedan izuzetan pakao, mnogo, mnogo problema. Va`no je da sam opstao u tome. Vi znate za vreme rata koje sam imao probleme, progone. @iveo sam 43 dana u pe}ini da bih pre`iveo taj rat. Bilo je naloga, moj brat koji je sve to do`iveo kada sam ja pobegao, proveo je mesec i po dana na VMA i odmah je penzionisan, on je znatno mla|i od mene, on je profesor nenau~en na ove igre koje su bile. Meni je jako `ao, ali {ta bi bilo sa mnom da su me u tom momentu na{li. Prema tome, ja o gospodinu Dra{kovi}u ne mislim dobro, ne mislim zlo, neka on ide svojim putem, ja mu `elim puno uspeha. Ali, sa ovakvom politikom i progonima koje vr{i ne}e sigurno dugo do}i. Progoni {to se mene ti~e. Ina~e, ja sam ga i pozvao da govori na mitingu u ^a~ku i gde god bude, i da se pojavi i nikakvih problema nema. Evo, neko ve~e smo pustili i wegovu posetu Rusiji na televiziji ^a~ak. Svi wegovi poslanici koji su do{li dobili su termine. Prema tome, hri{}anski je pra{tati, ali on otprilike ne `eli da pra{ta. Ko god je oti{ao od wega meni je jako `ao, naziva nas oceubicama, a ja pitam gde su ~eda. Za{to smo svi mi oti{li i Mikica Markovi} i svi ostali, Joca Tomi} i da ne nabrajam, mnogi, mnogi, Rakiti}, Ilija Radulovi} i svi ostali, zna~i treba jedna ozbiqna politika, jedna ozbiqna saradwa. Ka`em, Srbija zahteva ozbiqne qude i mene je izuzetno iznenadilo takvo pona{awe gospodina Dra{kovi}a. Ali, nije on nikada direktno rekao, ve} se uvek tamo javqa neki nesre}ni Ivan Kova~evi}, ja ne `elim sa wim ni da polemi{em, nema osnova to je gubqewe vremena pri~ati sa Ivanom Kova~evi}em o bilo ~emu. ^oveku koji poqski VC u svom `ivotu nije napravio. Prema tome, svako ide svojim putem i meni }e biti drago da... Voditeq: Imate pitawe. Dr [e{eq: Ovo je vaqda dijalog vlasti i opozicije. Dr Bati}: Nije. Dr [e{eq: Kako nema potrebe. ^ekajte, vlast je optu`ena ovde za postupke u vreme ratnog stawa protiv gospodina Ili}a. 582
Voditeq: Izvolite. Dr [e{eq: Ja moram na to da reagujem. Ali ne znam za{to mewate koncepciju emisije u startu. Pazite, ovde se nikome... Voditeq: Samo sam hteo da iza|em u susret gledaocima. Dr [e{eq: Onda je trebalo da pozovete gledaoce, mi vam nismo ni trebali u studiju, izlazite u susret svaki dan vaqda gledaocima. Niste nas trebali da ovde dovedete. Ovde se podrazumeva vaqda da na svaki moj stav odgovaraju predstavnici opozicije kao {to se podrazumeva da ja na svaki wihov stav mogu da odgovorim. Nadam se da... Voditeq: Izvolite. Dr [e{eq: Prvo, u vreme ratnog stawa gospodin Ili} nije progowen, ja mislim da je vlast bila prema wemu mnogo bla`a nego {to bi bila u bilo kojoj drugoj dr`avi, ako se ima u vidu wegovo pona{awe u toku ratnog stawa. Gospodin Ili} je minirao ratne napore zemqe, najbla`e re~eno. Vi ste se kao predsednik op{tine stavili u funkciju specijalnih izve{ta~a zapadnih radio stanica, da li to be{e Slobodna Evropa ili Glas Amerike, nemojte, pa bili ste ~esto wihov gost i to delovali ste na taj na~in da ste suzbijali na{e ratne napore umesto da im doprinosite. I drugo, vi znate gospodine Ili}u da se desilo ne{to {to zapravo predstavqa politi~ki terorizam u ^a~ku, to je minirawe predajnika Televizije Galaksija, to su po~inili qudi, kako je sud utvrdio, koji pripadaju va{oj stranci, Novoj Srbiji, i pripadaju Srpskom pokretu obnove. Umesto da ste se javno distancirali od tih qudi, vi ste im pomagali u wihovoj odbrani, vi ste im anga`ovali advokate i vi ste na drugi na~in osokolili te qude da istraju u postupcima koje su radili. Naravno, ja vas razumem {to se ti~e pona{awa Srpskog pokreta obnove i Vuka Dra{kovi}a, ali iz svega ovoga kako se pona{a Srpski pokret obnove prema vama ja znam da vam je pismeno zabraweno da u|ete u zgradu Studija B, da je pismeno dat nalog obezbe|ewu u toj zgradi da vi ne smete ni da u|ete na onaj ulaz dole, to pokazuje samo kako bi sutra izgledala vlast Srpskog pokreta obnove da, ne daj Bo`e, zadobije ta stranka narodno poverewe. Ili}: Jedna stvar je veoma bitna, ja sam, ~iwenica, hteo pod utiskom jednim koji sam do`iveo, jer nekoliko tenkova je ostavqeno uz ku}e metar od spava}e sobe mojih sugra|ana koji su tra`ili da se hitno sklone sa te lokacije. Ja sam kao predsednik op{tine do{ao da obezbedim uslove da se oni sklone, me|utim u tom momentu su naleteli avioni i ti su qudi, koji su to tra`ili, poginuli tu. Dr [e{eq: Znam, ali ne mo`ete vi da sklawate tenkove. Tenkovi su bili tamo gde su najpotrebniji. Ili}: Molim vas, tu nije bilo potrebe, to je bilo jedno naseqe, mirno naseqe sirotiwa gde `ivi, jad i nesre}a. Ali su ostali, qudi su pili pivo koji su vozili i popravqali, avioni su naleteli mi smo se sklonili nekoliko stotina metara, bombardovawe je po~elo. Zna~i, prisustvovao sam tom ~inu. Kada sam se vratio posle naleta aviona video sam razne{ena tela qudi koji su me molili da sklonimo tenkove ispred ku}a ili da wih hitno evakui{emo. Ja sam, ~iwenica je, dao izjavu... Dr [e{eq: Ali ste to opisivali preko zapadnih radio-stanica. 583
Ili}: Molim vas dopustite, nije ta~no. Ja sam dao samo izjavu da je greh {to su ti qudi stradali i novinar koji je bio prisutan... Dr [e{eq: ^iji je greh? Ili}: Bilo je 50 novinara i RTS novinari. Dr [e{eq: ^iji je greh {to su oni stradali? Ili}: Molim vas, greh zato {to niko nije preduzeo u tom momentu, ja sam i sebe smatrao odgovornim i stare{inu od koga sam tra`io da se to skloni sa te lokacije, jer su avioni non-stop kru`ili iznad na{eg grada. Da bi neko od novinara objavio i {ta se dogodilo mene niko nije pozvao kao ~oveka, kao predsednika op{tine na razgovor, da me privede, da me uhapsi, bilo {ta uradi. ^ekala se no}, pred pono}, blokada je izvr{ena muwevito sa stotine naoru`anih qudi, sa pu{kama, policija, vojska ne znam ko je sve bio i ja sam usput primetio qude koji sa pu{kama opkoqavaju moju ku}u, porodi~nu ku}u. Ja u woj imam petoro dece. U tom momentu ja sam isko~io kroz terasu i pobegao. [ta se dogodilo, moj brat koji je slu~ajno sedeo sa mojim prijateqima na terasi bio je `rtva tog doga|aja. Zna~i, nisam ja. Dr [e{eq: Kako je bio `rtva? Ili}: Dobro, uhapsili su wega, priveli. ^ovek dobio sr~ani napad to se sve dogodilo, bio je na VMA mesec i po dana da bi ga odmah penzionisali i oti{ao je ~ovek u penziju a mla|i je od mene. On je ~ovek prosvetni radnik nije navikao na to, nije bio u politici, on nije navikao na ta hap{ewa, napade, nije mogao pretpostaviti {ta se tu dogodilo. Nije imao veze ni da sam ja dao izjavu, ni da je neko poginuo. On je slu~ajno nai{ao da li me razumete. Zna~i, ja sam mogao da se pozovem na razgovor, sve ovo bilo je vrlo nekorektno. Drugo, smatrao sam da neko treba da me li{i slobode na jedan kulturan na~in, ja sam svaki dan bio u op{tini i da nesre}a bude ve}a od vojnih vlasti, gospodine [e{eq, ja sam dobio, prisustvovao je i gospodin Smiqani} general, odlikovawe zbog izuzetne saradwe u znak pa`we za saradwu za vreme ratnih dejstava itd. od Vojske Jugoslavije. Piloti su mi aplaudirali, dobio sam to priznawe javno na proslavi avijacije. Dr [e{eq: Koje priznawe? Ili}: Ja ne znam tamo neka ptica simbol avijacije, zna~i, ja sam imao do tada izuzetnu saradwu. Mada sam imao najte`i posao, vojne vlasti su mi dale specifi~an posao. Kada neko pogine da idem da obavestim familiju i to je bilo najte`e. Svaki dan se doga|alo, ja sam morao da odem da umirujem qude, da organizujem sahrane, da budem pravi doma}in. Ja sam svako bombardovawe proveo u centru grada. Dr [e{eq: To je svaki predsednik op{tine u Srbiji radio. Ili}: Molim vas, ali nije bilo korektno prema meni i zato vam ka`em. A {to se ti~e bombardovawa, dizawa u vazduh predajnika ja sam to osudio javno. I nisam ni za kakvo bombardovawe i to je `alosno {to je do toga do{lo. Jedan od tih momaka... Dr [e{eq: A jeste li iskqu~ili te qude iz va{e stranke? Ili}: Jedan od tih qudi jeste, ostale nikada u `ivotu nisam video. Jednoga sam samo znao koji je prvooptu`eni. 584
Dr [e{eq: Svi su ili iz va{e stranke ili Srpskog pokreta obnove, svi. Ili}: Molim vas, i {ta se dogodilo. Logi~no je da su ti qudi privedeni, uhap{eni, su|eno im je, odgovara}e, ja sa tim nemam veze jer u tom momentu ja uop{te, to je bilo u periodu kada sam ja bio zna~i u {umi, kada sam se skrivao, kada nisam ulazio u grad sve je bilo blokirano itd. I nekorektno je bez obzira, taj nesre}ni Mi{ula Petrovi} vlasnik televizije, sve je to moglo da se zavr{i na neki drugi na~in, on jeste bio u sukobu sa ~itavom opozicijom na tom podru~ju za vreme ratnih dejstava, ali to nije metod, nije na~in minirati dizati u vazduh, verujte ja to li~no osu|ujem kao ~ovek, kao gra|anin, a da sam ja anga`ovao advokata, nije ta~no. Advokati su se javqali da me brane, stotine ~ak {ta vi{e zvali su i gospodina Bati}a i druge advokate koje su porodice anga`ovale da brane za novac. Ja, verujte, oni su qudi koji su popili malo, bili su negde gde su bili po{li kolektivno wih {est samo {to nisu pevali, po{li da dignu televiziju. Razumete. Da su to hteli da urade to bi neki profesionalac, seqaci qudi koji nemaju veze sa politikom, videli su neku emisiju i krenuli da dignu. Dr [e{eq: Na ovo samo pitawe kako vi mo`ete kao predsednik op{tine da se me{ate u striktno vojne nadle`nosti? Vojska raspore|uje tenkove tamo gde nadle`na komanda odlu~i i proceni da je najsvrsishodnije. Ili}: Da evakui{emo gra|ane... Dr [e{eq: Molim vas, a onda ste trebali da evakui{ete gra|ane ako je postojala potreba. Ili}: To je danima bilo... Dr [e{eq: A evakuaciju gra|ana vr{e civilni organi vlasti, a ne vojni. A vojska raspore|uje trupe tamo gde je najpotrebnije. Ili}: U redu, ali to nisu bili ispravni tenkovi, to je samo bila maska i ne}emo o tome. Dr [e{eq: [to se ti~e rasporeda vojnih snaga. A vi znate i va{a biv{a stranka koliko je u~estvovala u podsticawu dezerterstva, u podsticawu pobuna, u podsticawu minirawa ratnih napora itd. I skoro sve opozicione partije tako su se pona{ale za vreme rata. Ili}: Za vreme rata sam bio izuzetno korektan i nije bilo nikakvih problema. Voditeq: Za gospodina Bati}a, Jovanovi} Dragan iz Beograda, za{to se toliko uporno trudite da srpski narod pretvorite u male mrave koji }e da rade za va{u zapadnu demokratiju? Dr Bati}: Zapadna demokratija nije moja, kao {to ste videli iz dokumentacije, gospodin [e{eq je ameri~ki dobrovoqac, on radi za ameri~ku demokratiju. Ja mogu da vam ka`em da jedino {to `elimo to je da srpski narod `ivi kao sav normalan svet. Sa ovom vladom u kojoj je gospodin [e{eq potpredsednik, i koja se naziva Vladom narodnog jedinstva, a koja je vlada narodne bruke, sramote, propasti, kriminala, izdaje. Dakle, sa takvom vladom mi ~itamo svaki dan da nas podr`ava bratski vijetnamski narod. Da nas podr`ava Severna Koreja. Mo`da }e oni iz vlade da krenu u Severnu Koreju. Tamo je za nekoliko posledwih godina umrlo od gladi milion qu585
di. Tamo su pojeli sve doma}e `ivotiwe. Nema vi{e tamo ni ku~eta ni ma~eta. Dakle, to je ono za {ta se oni zala`u. Mongolija, Sijera Leone, ostrvo Guam na Pacifiku, to postado{e na{i istorijski prijateqi. Prijateqi gospodina [e{eqa, mnogi su defilovali na wegovom kongresu. Mi smo uvek bili zemqa koja je jednostavno pripadala jednoj hri{}anskoj civilizaciji, hri{}anskoj Evropi nikada nikakve veze nije imala sa azijatskim hordama. Ovaj narod je od Kosovskog boja bio posledwa brana hri{}anske Evrope prema toj azijatskoj hordi. Sada vidimo neku drugu politiku i ona nas vodi u propast. Mi, dakle, `elimo da `ivimo kao sav normalan svet. Pomenu gospodin [e{eq obnovu, Zastave, Slobode itd. Gospodine [e{eq, samo je fabrika Fiat u pro{loj godini imala izvoz ve}i 20 puta nego ~itava Jugoslavija, ne ra~unaju}i bombardovawe. Pa nije bombardovawe samo razlog, te fabrike su sa ovom vla{}u do te mere propale, do te mere je ta tehnologija zastarela da to ne mo`e da funkcioni{e. To ina~e nije ni{ta proizvodilo sem gubitaka. Naravno, da je zlo~in i nemojte vi da spo~itavate nama da nismo osu|ivali zlo~in. Ja sam ga osu|ivao vi niste ni{ta preduzimali. Ja sam se obra}ao Ha{kom tribunalu i podnosio krivi~ne prijave i intervenisao kod Luiz Arbur nekoliko puta i sada se o tim krivi~nim prijavama mu~e muke u Ha{kom tribunalu protiv zlo~ina koji su u~inili protiv ovog naroda i ove dr`ave. Dr [e{eq: Ko je u~inio? Dr Bati}: U~inili su oni koji su... Dr [e{eq: Dajte imena. Dr Bati}: U~inili su Slobodan Milo{evi}, vi i Mira Markovi}, a onda nas zbog vas ka`wava ceo svet, ka`wava nas NATO i ispa{taju nesre}ni qudi u Aleksincu, u Surdulici koji su `rtve va{e i NATO-a. Ja sam podnosio prijave protiv onih za koje ste vi }utali. Ja podneo krivi~nu prijavu evo je protiv Adema Dema}ija Okru`nom javnom tu`iocu u Pri{tini... Dr [e{eq: A jeste li protiv Klintona podneli? Dr Bati}: Jesam. Dr [e{eq: Gde? Dr Bati}: Ne mogu ja da podnesem krivi~nu prijavu protiv Klintona. Dr [e{eq: [to, pa mo`e Ha{kom tribunalu. Dr Bati}: [ta ste vi radili. Podneo sam ja protiv ~elnika NATO Ha{kom tribunalu, vi niste. Dr [e{eq: Ko? Dr Bati}: Evo pismo Luiz Arbur kojoj je pisao Vladan Bati} urgiraju}i da interveni{e po toj krivi~noj prijavi. Dr [e{eq: Za koga? Dr Bati}: Protiv ~elnika NATO alijanse. Dr [e{eq: Kog? Dr Bati}: Znate vi... Dr [e{eq: Pa dajte recite koje ime. Dr Bati}: Uzmite dokumentaciju, pisale su novine i va{a Politika taj pamflet, taj toalet papir je o tome pisao. Dakle, dozvolite mi da zavr{im, podnesem krivi~nu prijavu protiv Adema Dema}ija, podnesem protiv Ha586
{ima Ta~ija znate kad, 30. avgusta 1998. godine kada je jo{ bilo {anse da se spase situacija na Kosovu, 30. avgusta 1998. godine. Neki idioti va{i okru`ni tu`ioci {aqu mi neko pismo, 7. 9, ka`u nema dovoqno ~iwenica za Ta~ija i Dema}ija nego da ja dopunim svoj zahtev za pokretawe istrage. Dr [e{eq: Koga ste Ha{kom tribunalu tu`ili? Dr Bati}: Pa nemojte, to vi idite u Ha{ki tribunal, a verovatno }ete tamo ina~e... Dr [e{eq: Jeste li Klintona? Dr Bati}: Nije Klinton NATO. Dr [e{eq: Nego ko je? Dr Bati}: Nema veze koga sam ja tu`io. Dr [e{eq: Ko je glavni u NATO-u? Dr Bati}: Vi niste tu`ili nikoga. Vi tu`ite ovde po Srbiji Klarka i Klintona i Blera i {ta ja znam koga. Vi ste isprovocirali da nas zbog vas mrzi ceo civilizovan svet. Zbog va{ih koalicionih partnera. Dr [e{eq: Je li pro{lo Bati}evo vreme? Voditeq: Jeste, ali neka zavr{i misao, gospodine [e{eq, po{to }e o~igledno biti... Dr Bati}: Zavr{io sam. Dr [e{eq: Ja ba{ nisam tu ~uo neku misao. O~igledno da se opet Bati} slu`i neistinama. Lako je tu`iti Dema}ija, lako je tu`iti Ta~ija i poku{avati... Dr Bati}: Ali vi ne}ete da ih optu`ite? Dr [e{eq: Za{to bi ih tu`ili? Dr Bati}: Ne}ete, mogli ste godinu dana pre Rambujea da spre~ite secesiju. Dr [e{eq: Glavni krivci su Klinton, Medlin Olbrajt, Toni Bler... Dr Bati}: Vi ste Amer dobrovoqac. Dr [e{eq: [irak, [reder. To su glavni krivci. Oni su ratni zlo~inci. Dr Bati}: Pa vi ste se nudili da budete dobrovoqac... Dr [e{eq: A vi ne}ete nijedne re~i protiv wih da ka`ete. Dr Bati}: Sto puta sam rekao. Dr [e{eq: Lako je sabqu o{triti sada na Ademu Dema}iju kada wega ni [iptari ne zarezuju mnogo. Kada on nikome ni{ta ne predstavqa. Lako vam je i na Ta~iju, ali Ta~i je samo instrument, a Klinton je uzrok. Dr Bati}: Va{, on je va{ instrument. Dr [e{eq: Vi optu`ujete da smo mi krivi za bombardovawe, ja mogu biti toliki krivac da do|e NATO i bombarduje moju ku}u i ubije mene. Ali ne zbog moje krivice da bombarduje celu Srbiju, da ubije 2.000 qudi po Srbiji, da ubija tu|u decu. Na svu sre}u, hvala Bogu, moja deca nisu stradala, ali su stradala tu|a deca. Dr Bati}: Pa to i ja ka`em. Dr [e{eq: Pa zar je ispravan onaj ko ubija tu|u decu a mene smatra krivcem. Dr Bati}: Zato sam podneo Ha{kom tribunalu... Dr [e{eq: Protiv koga ste podneli? 587
Dr Bati}: Protiv ~elnika NATO alijanse. Dr [e{eq: Ali protiv kog, dajte ime jedno ka`ite. Dr Bati}: Pa idite u Hag pa vidite. Dr [e{eq: [to da idem u Hag? Ja sam hteo u Hag ali mi nisu dali da odem u Hag. Dr Bati}: Hteli ste da budete svedok protiv Milo{evi}a. Dr [e{eq: Nije istina. Dr Bati}: Ka`ite po{teno. Hvalili ste se time. Rekli ste i}i }u da budem svedok. Dr [e{eq: Nije istina. Izmi{qate, nije istina. To nikada nisam rekao. Dr Bati}: To je istina. Dr [e{eq: To nikada nisam rekao. Dr Bati}: Ne}e ni kao svedoka da vas prime u Hag. ^anak: Boji se da prizna. Dr [e{eq: [ta ja imam da se bojim, sve {to sam rekao ostalo je zapisano i protiv Milo{evi}a i protiv bilo koga drugog, to su op{tepoznate ~iwenice. Dr Bati}: Gde je zapisano? Dr [e{eq: U mojim kwigama. U ovim novinama koje ste doneli. Dr Bati}: Pa kako ste sada sa wima? Dr [e{eq: Za{to da ne budem. Ja sam sa wima zbog politike odbrane zemqe, a ne zato {to se me|usobno volimo. Dr Bati}: Ja to ne razumem. Dr [e{eq: Vi ne razumete. Dr Bati}: Pa izgubili sve... Dr [e{eq: Vi ste poznati po tome {to ne razumete ni{ta. Dr Bati}: Ja mnogo razumem, zato je “Velika Srbija” sada Beogradski pa{aluk. Dr [e{eq: Mi smo mo`da ne{to izgubili kao narod i kao dr`ava ali privremeno, a vi unapred predajete. Dr Bati}: Sve }emo da izgubimo sa vama. Dr [e{eq: Vi predajete. Vi imate koncept podele Srbije, unapred nudite podelu Srbije. Dr Bati}: [to niste branili va{e selo? Marevu Qut, hrvatsko selo. Dr [e{eq: Koje hrvatsko selo? Dr Bati}: Koliko `ivi tamo Srba koliko Hrvata? Dr [e{eq: Nema ni jedan jedini Hrvat u Marevoj Quti, samo Srbi `ive, vidite da izmi{qate gluposti. Dr Bati}: Nema? Dr [e{eq: Da. Samo Srbi `ive u Marevoj Quti, ni jedan jedini Hrvat. Dr Bati}: [ta vam je @eqko [e{eq? Ro|ak? Dr [e{eq: Ma koji ro|ak? Koliko ima Bati}a Hrvata katolika? Dr Bati}: Na|ite... Dr [e{eq: Ma, da. Dr Bati}: [to niste branili svoje selo? Ja bih moj grad branio. [to ga niste branili? [to svoj grob niste branili? 588
Dr [e{eq: Branio sam sve srpske zemqe koliko sam mogao, koliko sam umeo, branio sam sve srpske zemqe. Dr Bati}: Pa vidim kako ste odbranili, kako ste branili i odbranili. Dr [e{eq: A vi ste pomagali srpskim neprijateqima. Dr Bati}: Kome smo mi to pomagali? Dr [e{eq: Svim srpskim neprijateqima. Dr Bati}: A ja tu`io wih sve, a vi niste. Dr [e{eq: Ne smete nijedno ime da ka`ete, ne}ete nijedno ime da ka`ete. Dr Bati}: Ne}u vama ni{ta da ka`em, {ta vredi vama govoriti. Dr [e{eq: [to ste do{li onda u emisiju kada ne}ete ni{ta da ka`ete? Dr Bati}: Ja sam rekao gomilu stvari. Dr [e{eq: Vi samo galamite, vi ni{ta niste rekli. Dr Bati}: Ja sam rekao protiv onih koji su... idite na Kosovo, idite u Republiku Srpsku Krajinu... Dr [e{eq: Vi mislite da galama i bezobrazluk mo`e da bude... Dr Bati}: Po tome ste vi poznati. Dr [e{eq: I{ao sam kada se borba vodila, bio sam vi{e puta u opasnosti, mogao sam nekoliko puta da poginem. Dr Bati}: Jeste, evo slika va{a u Kninu i viori se {ahovnica nad Kninom. Odakle je Mirko Marjanovi}? Dr [e{eq: Ja sam bio u zatvoru kada je pao Knin. Dr Bati}: Vi ste wegov potpredsednik, on je iz Knina. Ovo je va{a slika iz Knina. Dr [e{eq: Jeste, ja sam... Dr Bati}: Nema vi{e Srba tamo se viori {ahovnica zbog Mirka Marjanovi}a. Dr [e{eq: Bi}e opet, a va{i koalicioni partneri su tra`ili {ahovnicu. I vi ste i{li na poklowewe usta{kom poglavniku. Dr Bati}: Na koje poklowewe? Dr [e{eq: Usta{kom poglavniku Stipi Mesi}u. Dr Bati}: Va{ je predsednik stranke usta{a danas. Rade Leskovac. Dr [e{eq: Prvo, on je postao usta{a onda kada je izdao i kada ga je stranka izbacila. Dr Bati}: On je bio i pre... Dr [e{eq: A vi ste i daqe. Onaj ko ide na podvorewe Stipi Mesi}u iz Beograda je srpski usta{a. Dr Bati}: Ma kakvo bre podvorewe. I{li smo kod Milorada Pupovca i Veqka Yakule, i{li smo u srpsko nacionalno ve}e... Dr [e{eq: I{li ste na poklowewe Stipi Mesi}u da mu uveli~ate wegovu inauguraciju. Dr Bati}: Ma kakvi, nismo ga ni videli. Razgovarali smo sa... Dr [e{eq: Zato {to vas je poni`avao tamo na licu mesta. Do{li ste da mu ~estitate nije ni obra}ao pa`wu, smatrao vas je kao posledwi olo{. Dr Bati}: Mo`emo da odemo gde god ho}emo. Vas ne}e niko da primi. Dr [e{eq: [ta ja imam da idem u Hrvatsku. 589
Dr Bati}: Severna Koreja... Dr [e{eq: Ponosan sam na prijateqstvo sa Severnom Korejom. Dr Bati}: Bravo. Dr [e{eq: Sa svim onim koje Amerikanci poku{avaju da uni{te. Dr Bati}: Sa Kastrom... Dr [e{eq: I sa Kastrom. Kastro je simbol slobodarske borbe ~ove~anstva, ponosan sam na prijateqstvo sa Ira~anima, sa Libijcima, Sirijcima... Dr Bati}: Sa Sadamom... Dr [e{eq: Sa Sadamom Huseinom. Dr Bati}: ^iji su muyahedini ubijali Srbe po Republici Srpskoj. Dr [e{eq: Gde, koji Sadamovi muyahedini, iz Iraka nijedan nije bio. Dr Bati}: Rekli ste da se borite protiv gamadi. Dr [e{eq: Nijedan iz Iraka nije bio u Bosni i Hercegovini, nisam rekao, prvo... Dr Bati}: Evo, ovaj na{... Dr [e{eq: Prvo nemam veze... Voditeq: Gospodo, kqu~nih pet minuta replike je zavr{eno, pitawe za gospodina ^anka. Milan iz Sombora, ovo je jedini gledalac koji je samo rekao ime bez prezimena zna~i, da li svi mi koji ne mislimo kao opozicija treba da o~ekujemo stra{nu sudbinu u slu~aju da opozicija pobedi? ^anak: Pre svega, koncept decentralizacije Srbije, po~e}u od toga a onda }emo do}i i do sudbine. Koncept decentralizacije Srbije, koji je Liga socijaldemokrata Vojvodine iznela na svom kongresu 26. 2. 2000, podrazumeva decentralizaciju u smislu federalizacije, {est federalnih jedinica koje je gospodin [e{eq zapamtio, to su Vojvodina, Kosovo, [umadija, jugoisto~na Srbija, Ra{ka oblast ili Sanyak, kako ko voli i grad Beograd. Takva Srbija bi imala dvodomni parlament, ve}e gra|ana i ve}e federalnih jedinica. A sama republika Vojvodina, koja bi bila jedna od tih {est federalnih jedinica, tako|e bi imala dvodomni parlament, dakle ve}e gra|ana i ve}e nacionalnih zajednica. Poenta je u tome da se samo takvim, decentralizovanim pristupom, mo`e organizovati opstanak Kosova u Srbiji, jer kompletan raspad biv{e Jugoslavije i kompletan raspad Srbije do koga sada dolazi zbog te uskocentralisti~ke pri~e i uskocentralisti~kog pristupa koji se primewuje za vreme Milo{evi}eve vladavine, dakle, od 1997. do danas i vodi tome da pojedini delovi ne mogu da izdr`e takav jedan pritisak idu za samostalnosti, odu u secesiju itd. Sve u svemu, promenom unutarpoliti~kih odnosa promeni}e se i ostalo, ali da bi do{lo do promena potrebno je, kao {to sam rekao, i}i u politi~ke promene. Politi~ke promene nisu mogu}e sa aktuelnim re`imom. I upravo zbog toga znate mo`da moj o{tar jezik nekada zavede pa to izgleda kao neki revan{izam ili {ta ja znam. Dr [e{eq: Jeste li vi mo`da zavodnik? ^anak: Revan{izam apsolutno nije re~ koju treba koristiti kada se govori o na{em politi~kom programu. Nego se radi o tome da se oni koji su odgovorni moraju kazniti. 590
Dakle, svako neka`wavawe onih koji su odgovorni za stawe u koje je zemqa do{la, dovodi krivce i one koji nisu krivi u istu ravan. Da bismo to izbegli svi koji nisu krivi i nisu odgovorni, a najve}i deo gra|ana ove zemqe nije ni na koji na~in mogao da bude odgovoran, jer nije mogao da uti~e na to kako }e se ova zemqa razvijati, {ta }e se sa wom doga|ati ne samo da nemaju ~ega da se pla{e nego upravo u tom strahu koji se kod wih neguje, pre svega od strane re`ima, zloupotrebqavawem pojedinih iskaza sa mitinga ili {ta ja znam odakle, ti qudi poku{avaju da zadr`e ovo stawe po staroj izreci boqe staro zlo nego novo dobro. A, u stvari je upravo obrnuto. Bilo kakve promene koje bi dovele do smenqivosti vlasti, a ne do toga da eto u kontinuitetu gde se ja ne sla`em sa gospodinom [e{eqem, da je eto pedeset godina, odnosno 45, do 1990, bio jednopartijski a posle toga je vi{epartijski sistem, to jednostavno nije ta~no. Jer desilo se vi{e partija ali se nije desio vi{epartijski sistem, jer takav sistem treba izgraditi gde bi stranke imale neka svoja unutra{wa prava i odgovornosti. A ne da i daqe kompletna dr`ava i cela wena sudbina, kompletne finansije, prakti~no svi elektronski mediji vojska i policija, sve bude u rukama jedne neformalne grupe koja izme|u sebe kr~mi narodnu imovinu, a sve ostale kao {to sam ve} rekao koristi kao taoce. Dakle, nema razloga zaista za to da se razmi{qa o tome da }e biti nekakve Vartolomejske no}i, ne znam No}i dugih no`eva i sli~no, to sve ne spada u ono kako ja li~no ili Liga socijaldemokrata Vojvodine vidimo budu}nost Srbije. Mi zbog toga i predla`emo konkretna re{ewa dakle, konkretan projekat kako iznutra organizovati Srbiju, {to naravno, se zlonamerno tuma~i kao wen raspad, {to je pri~a za malu decu. Jer najrazvijenije zemqe sveta su upravo decentralizovane kao {to sam rekao. Dakle, da se iznutra organizovanost Srbije na ovaj na~in u~vrsti da se odgovornost za weno funkcionisawe i postojawe svede na ni`e organe i na qude koji `ive u toj istoj zemqi. I ti qudi da uzajamnim dogovarawima i uzajamnim uskla|ivawima izgrade jednu dobru, ~estitu, po{tenu zemqu, koja uz najboqe napore sutra ne{to da se promeni ne bi postala nekakvo ~udo od prosperiteta slede}ih 3-4 godine. Ali, sasvim sigurno da bi za 5 godina mogla da do|e u nivo sredwe razvijenih evropskih zemaqa ako bismo se integrisali u me|unarodne ekonomske i politi~ke tokove. Sve u svemu, i ovo {to mi sada radimo i ovo o ~emu razgovaramo, pokazuje odnos vlasti prema opoziciji. Nas trojica treba da sedimo preko puta predstavnika jednog predstavnika vlasti, jedinog uzgred budi re~eno koji se sre}e sa opozicijom. Malo je onih ostalih koji su uop{te dovoqno tvrde ko`e da izdr`e ovo o ~emu razgovaramo. Dakle, ne da nema prostora revan{izmu nego je upravo to ono {to ho}emo da izbegnemo, i zbog toga do promena bilo kakvih, ali sigurno demokratskih i nenasilnih bi bilo dobro da do|e {to pre. Dr [e{eq: Ne mo`e neko nuditi demokratske promene ko se ne pona{a na demokratski na~in i ko nema demokratski koncept. Ovo za {ta se ^anak zala`e nema nikakve veze sa demokratijom. Demokratija je oblik politi~kog re`ima, a ovo je oblik organizovawa dr`avnog ure|ewa i svo|ewe dr`ave koja nije federacija koja je unitarna na federaciju. Pokaza591
lo se u istoriji federalizma da je besmisleno pretvarati unitarnu dr`avu u federaciju i da to uvek u kona~nom ishodu vodi raspadu zemqe. Federacije imaju smisla ako ih prave dr`ave koje su prethodno bile samostalne pa se udru`uju, pa na taj na~in izgra|uju novu dr`avnu celinu koja pokazuje vi{i stepen vitalnosti, izdr`qivosti koja ima svoju svrsishodnost. U ovom slu~aju desilo bi se, i o tome ^anak i otvoreno govori, on nije zadovoqan ni ustavnim re{ewima iz 1974. godine, on tra`i mnogo vi{e od onda{wih ustavnih re{ewa i to je napisano izri~ito u rezoluciji wegovog kongresa koji je nedavno odr`an i na kome su mu se i predstavnici Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove izjasnili u prilog takvog koncepta, izjavili su da se u potpunosti sla`u sa politikom... ^anak: Samo su pozdravili, nemojte... Dr [e{eq: Pa gledali smo to na televiziji da... ^anak: Je li na radikalskim talasima? Dr [e{eq: Snimak je bio sa va{eg kongresa i predstavnik Demokratske stranke i predstavnik Srpskog pokreta obnove. To bi jednostavno zna~ilo povla|ivawe namerama na{ih neprijateqa. Kao {to nije mogla opstati prethodna Jugoslavija po Ustavu iz 1974. godine ne bi mogla opstati ni Srbija koja bi bila decentralizovana na takav na~in. Decentralizacija ima smisla u nekoj mirnoj atmosferi kada dr`ava nije pod opasdnim stawem. Sada dok traju poku{aji NATO-a, zapadnih sila da uni{te Srbiju, besmisleno je i}i na tu vrstu preure|ewa Srbije ako bi uop{te bilo razloga da se o tome razgovara u nekim druga~ijim okolnostima. Za{to i}i na decentralizaciju dr`ave koja je ve} unitarna, koja ima izvesne autonomije, koja ima razvijenu lokalnu samoupravu. To samo poskupquje dr`avnu administraciju. To samo komplikuje vlast. A mi imamo iskustvo sa lokalnim samoupravama gde vladaju stranke iz biv{e koalicije “Zajedno”, gde vladaju opozicione politi~ke partije, mnoge od tih op{tina poku{avaju da se osamostale u odnosu na republi~ku vlast. Takav je bio poku{aj, to je bilo lansirano preko lista “Danas”, Skup{tine op{tine Soko Bawa, pa kada su shvatili da su preterali onda su malo sa tim stali. Oni su bili pripremili deklaraciju za usvajawe na Skup{tini op{tine Soko Bawa, gde progla{avaju slobodni grad Soko Bawa, gde se potpuno osamostaquju u odnosu na republi~ku vlast, to je list “Danas” objavio pre nekih 15 dana, pretpostavqam da ste videli, i gde najavquju da }e sami da prikupqaju i poreze, da nikave porske naplate osim wihove op{tinske ne}e mo}i da bude, da }e da kontroli{u ko }e da dolazi na teritoriju op{tine Soko Bawa itd. To su te centrifugalne tendencije koje bi rasturile svaku dr`avu. Dr`ava jednostavno ne bi mogla da opstane. Ali se to uklapa u koncept srpskih neprijateqa. Amerikanci `ele da vide rasturenu Srbiju jer Srbija i ovolika kolika je danas i daqe im je kost u grlu i daqe im je velika smetwa. Oni bi hteli da Srbija vi{e nikada ne bude ozbiqna dr`ava. Da Vojvodinu odvoje, da odvoje ju`nu i isto~nu Srbiju kako vi ka`ete, da odvoje [umadiju, da odvoje Ra{ku oblast, da odvoje Kosovo i Metohiju, itd. Ta Srbija vi{e nikada ne bi mogla da funkcioni{e kao ozbiqna dr`ava i uvek bi bilo neophodno da se neko spoqa me{a u funkcionisawe 592
wene vlasti. Da neko spoqa posreduje na onaj na~in kako je Evropska unija poku{avala da posreduje 1990. i 1991. godine, uo~i raspada biv{e Jugoslavije, da predstavnik Evropske unije dolazi na sednicu Predsedni{tva, da vodi glavnu re~, da daje smernice, da daje upustva da jednostavno nije mogu}e donositi politi~ke odluke. Vi znate, u svim civilizovanim zemqama politi~ke odluke se donose iskqu~ivo ve}inom glasova, ovde bi postojala stalna blokada. Tu blokadu bi mogla da vr{i bilo koja federalna jedinica. Razli~ite partije bi imale vlast u razli~itim federalnim jedinicama. Probudio bi se inat, jedna bi drugoj terala inat. Nije to samo pitawe da li bi na{e sada{we vladaju}e partije bile, nego neke i od va{ih. Vi znate i me|usobno da se mnogo vi{e zavadite i posva|ate ili sukobite, nego kada je re~ o va{em odnosu prema re`imu kao takvom. Na primer, u jednoj federalnoj jedinici vlada va{a stranka, ne daj Bo`e, u drugoj stranka Dragana Veselinova, tu bi neprekidno bilo potrebno posredovawe Ujediwenih nacija, Saveta bezbednosti, plavih {lemova i sli~no. Tu je me|u vama ipak najve}a mr`wa. I to bi se sve de{avalo u celoj Srbiji. Srbija vi{e nikada ne bi mogla da funkcioni{e. Amerikanci `ele da u Srbiji stvore ne{to {to postoji ve} u biv{oj Bosni i Hercegovini, gde postoji Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine, odnosno Muslimansko-Hrvatska Federacija, gde niko zapravo nema nikakve ingerencije, spoqa sve odlu~uju i spoqa sve odre|uju. Voditeq: Izvolite gospodine ^anak. ^anak: Ja samo jednu re~enicu pa da zavr{imo sa preostalim pitawima. ^iwenica je da raspad Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i nije usledio zbog Ustava 1974. godine, jer bi se onda raspala 1975. godine. Nego je prouzro~en poku{ajem da se federalna dr`ava pretvori u unitarnu. I taj poku{aj preuzimawa Saveza komunista Jugoslavije od strane Slobodana Milo{evi}a na ovom posledwem kongresu kao i poku{aj da se napravi skra}ena Jugoslavija koju ste mi vi rekli 1991. godine, da biste vi srpski ~etnici je do`ivqavali kao Veliku Srbiju ili posle otpadawa pojedinih delova te i takve Velike Srbije ili skra}ene Jugoslavije, nazovite je kako ho}ete, je bilo prouzro~eno upravo centralizmom. Sada smo do{li dotle da upravo je Srbija ugro`ena tim i takvim centralizmom, gde je Kosovo apsolutno izgubqeno za Srbiju u slede}ih godinu dana ukoliko ne do|e do politi~kih promena koje }e omogu}iti tom prostoru da ostane u granicama Srbije. Opstanak Kosova u granicama Srbije je me|unarodni interes. Pre svega zbog toga {to mewawe, nasilno mewawe spoqnih granica jedne dr`ave, a Srbija je dr`ava nemojte zaboraviti, bi otvorilo mnogo problema i u opstanku Bosne i Hercegovine kao {to bi otvorilo i mnogo problema u opstanku Makedonije jer Makedonija ima vrlo sli~an etni~ki sastav kao {to ima Srbija, ako gledate na koncentraciju nemakedonskog `ivqa u jugozapadnom delu Makedonije. Dakle, opstanak Srbije u wenim granicama je i me|unarodni interes, a pre svega je interes nas koji ho}emo da `ivimo u demokratskoj, decentralizovanoj Srbiji. 593
A ako mislite da demokratija, sama re~ ka`e, dakle, vladavina naroda }e se postizati tako {to }e postojati narodni tribuni kao {to ste vi koji }e diktirati narodu {ta mu je voqa, a ne da se narod o tome normalno, legalno izjasni, to je onaj nesporazum u na{em poimawu demokratije. Ja li~no mislim da ste vi i zlo~inac. Ali to je moje pravo. Vi }ete za to sigurno odgovarati, ali to nema veze sa onim o ~emu sada ovde razgovaramo. Ovde razgovaramo o tome kako ko vidi budu}nost Srbije. Va{a Srbija se raspala u krvavim gr~evima. Srbija kakvu je ja vidim treba da bude moderna evropska dr`ava. Dr [e{eq: Neistina je notorna da je Srbija poku{ala da ostvari centralizaciju biv{e Jugoslavije. Srbija pod komunisti~kim re`imom, na kraju postojawa tog komunisti~kog re`ima, htela je da re{i samo da se oslobodi jedne anomalije, a to je ~iwenica da po Ustavu iz 1974. godine nijedna pokrajina u sastavu Srbije nije bila pod nadle`no{}u bilo kog organa vlasti Srbije. ^anak: A sad ve} jeste... Dr [e{eq: Srbija nije mogla da se me{a ni u {ta {to se ti~e pokrajina, a pokrajine su preko svojih predstavnika u~estvovale u upravqawu Srbijom. Samo je to bio razlog ni{ta vi{e. ^anak: Pogre{no. Dr [e{eq: Drugo, {to se ti~e Saveza komunista on se raspao i dobro je {to se raspao, nije mu bilo spasa, istorija ga je... ^anak: Ja tako nikada ne bih rekao za svoju stranku. Dr [e{eq: Prvo, to je stranka ovog va{eg @ike Berisavqevi}a koji vam je sada i glavni savetnik u va{oj partiji lidera vojvo|anskih autonoma{a ~iju politiku sledite, a moja stranka Savez komunista nije bio od 1981. godine i spektakularno sam izba~en iz te partije kao srpski nacionalista i patriota. [to se ti~e raspada biv{e Jugoslavije, to je bila voqa zapadnih sila, Hrvata i Slovenaca. I tome Srbi nisu mogli da se suprotstave. Jedino {to su Srbi mogli da urade, da poku{aju da spasu srpske teritorije koje je Tito sa svojim komunisti~kim re`imom stavio u sastav hrvatske i bosansko-hercegova~ke federalne jedinice. To je bilo jedino {to su Srbi mogli da urade. ^anak: Jeste li vi poku{ali da spasete, izviwavam se. Dr [e{eq: Poku{ao sam. ^anak: Vi ste poku{ali da spasete? Dr [e{eq: Poku{ao sam kolike su bile moje mogu}nosti. Bile su veoma male. ^anak: Poku{ali ste... Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je bila parlamentarna politi~ka partija ali samo sa jednim poslanikom u Narodnoj skup{tini Srbije. Na{i dobrovoqci su ratovali na svim frontovima gde se branilo srpstvo i na wih smo ponosni. Skoro 200 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke iz Srbije i Crne Gore je poginulo brane}i zapadne srpske zemqe, mnogi srpski radikali su poginuli brane}i Kosovo i Metohiju, me|u wima i narodni poslanik Dragan Milunovi} iz Skup{tine Srbije. Nijedan srpski radikal nije bio dezerter, svaki se odazvao vojnom pozivu i oti{ao u svoju jedinicu gde je bio raspore|en ako je imao ratni raspored. 594
To {to nismo uspeli da odbranimo zapadne srpske zemqe u onoj meri u kojoj smo `eleli, naravno, da je za nas veliki problem, velika nesre}a, ali mi ne gubimo nadu da }emo jednog dana te teritorije osloboditi. Od toga nikada ne}emo odustati. Za sve vreme na{e borbe za odbranu zapadnih srpskih zemaqa va{a partija i va{ih koalicionih partnera su na{u borbu minirali, slu`ili srpskim neprijateqima, rasturali jedinice, borili se protiv mobilizacije itd. Hteli su rasulo u Srbiji. Vi i danas `elite rasulo u Srbiji da bi va{i neprijateqi mogli da pobede. ^anak: Ho}emo li da vi~emo ili }e{ me pustiti da ka`em? Dr [e{eq: Sa~ekajte da ja zavr{im mojih pet minuta. Ja zvono nisam ~uo. ^anak: Ne. Voditeq: Samo izvolite i jedan i drugi, tema je vrlo interesantna i treba je raspraviti. Dr [e{eq: A mo`ete i da vi~ete do mile voqe, ne bi vam bilo prvi put, ali znate ta vika meni ni{ta ne zna~i. Ona ne mo`e ni da me dekoncentri{e, ni da me spre~i da ka`em ono {to imam nameru da saop{tim ovde. Va{a je `eqa da poslu`ite srpskim neprijateqima, slu`ite im za novac, oni sami govore koliko vam daju novca, mo`ete vi to da negirate do mile voqe ali wihovi zvani~ni izve{taji, izve{taji wihovih buyetskih agencija stoje crno na belo, wihovi zvani~nici pred kongresom ameri~kim daju takva saop{tewa, govore o ciframa koje vam upu}uju. Vi slu`ite wihovim ciqevima. Va{a je uloga da Srbiju razbijate iznutra. Vi ne nudite ni demokratiju ni ekonomsko blagostawe, ni sre}u ovome narodu, gra|anima Srbije. Drugo, kome su to va{i zapadni prijateqi pomogli da se usre}i, da u|e u blagostawe. Jesu li Rumunima, nisu. U Rumuniji se i daqe gore `ivi nego u Srbiji. Jesu li Bugarima, nisu, i u Bugarskoj se daqe gore `ivi nego u Srbiji. Jesu li Albancima, i u Albaniji se i daqe gore `ivi nego u Srbiji. Vidite {ta su uradili od Makedonije. [to bi oni davali pare ako vi uspete uz pomo} va{ih ameri~kih prijateqa i NATO-a da rasturite Srbiju, da se do~epate vlasti kao ameri~ki kvislinzi, kao ameri~ki pioni. Mislite da }e do}i te milijarde dolara o kojima vi govorite. Dajete prazna obe}awa narodu. Do}i }e kao {to su do{le Bugarima. [ta im je rekao Ri~ard Majls kada je do{ao za ameri~kog ambasadora, pa znamo ga prethodno je radio u Beogradu kao otpravnik poslova ambasade. Kada je do{ao u Bugarsku na direktno pitawe bugarskog novinara rekao je – ma {ta }e vama Bugarima pare, da vam damo tako velike pare vi nebiste znali {ta da radite sa wima. E tako bi isto Amerikanci uradili i ovde. Zbog toga su vam obe}awa prazna, a namere veoma, veoma opasne. A to {to }ete me sutra streqati ili zaklati, ako se eventualno do~epate vlasti, to me nimalo ne uzbu|uje. Znate, prvo siguran sam da nikada do vlasti ne}ete do}i, a drugo, ako jednog dana slu~ajno do|ete do vlasti ja ne zaslu`ujem da `ivim. Lak{e mi je da budem zaklan va{om rukom ili rukom va{ih pajta{a, ili da budem streqan ili obe{en na Terazijama nego da trpim takvu izdajni~ku kvislin{ku vlast u Srbiji. Voditeq: Gospodine [e{eq, sada je stvarno vreme isteklo. Gospodine Ili}u, Zoran Milovi} iz Sremske Mitrovice pozdravqa vas... 595
^anak: Izviwavam se, samo jednu re~enicu da ka`em... Voditeq: Druga dva gosta su nam zapostavqena. ^anak: Ovo je bilo lepo u va{em dobrom stilu, ali vi ste do sada... Dr [e{eq: Svidelo vam se? ^anak: Lepo, profesionalno. Vi ste portparol svega ovoga zla i zato vas ja po{tujem kao ~oveka koji ume sada relativno ubedqivo da prezentuje ovo zlo i u`as koje nas je opselo. Ali dobro. Ono {to mene interesuje, vi ka`ete da ste poku{ali da odbranite srpske zemqe i niste uspeli. Znate li za{to? Zato {to se Srbija mo`e sa~uvati samo pame}u, a vi to nemate. I tu je ceo problem. [to vi ne shvatate da mo`ete vi poslati u smrt jo{ stotine hiqada momaka, jer je veliki broj qudi ~ak u Srpskoj radikalnoj stranci, moram priznati koji su iskrene patriote i iskreno misle da zaista ne{to iskreno rade. A ne da svojom krvqu i svojim le{evima brane najbogatije qude u Evropi u koje spada, rekli smo ne}emo spomiwati nikoga, dakle, to je ono o ~emu se ovde radi. I ta cela pri~a, da sam ja ameri~ki ~ovek ili bilo ko od nas. Zar je imati prijateqa ikada bio problem. Meni niko ne nala`e {ta }u ja da radim. Ja sam {to se ti~e ovoga bombardovawa 1999. godine proveo u Novom Sadu. Drugog dana bombardovawa ja sam se javio u novosadski korpus komandantu tada{wem grada Novog Sada i tra`io da budem dobrovoqno ukqu~en kao i cela Liga socijaldemokrata Vojvodine u odbranu zemqe. Ko baci bombu na Vojvodinu i na Srbiju moj je neprijateq. Tu nema razgovora. To su neprijateqi i tu razgovora nema. Zbog toga sam obukao uniformu jo{ davnih godina, danas sam bio spreman 1999. godine opet da je obu~em, nisam im trebao, ali sam se javio. Danas, evo ovog trenutka bi se ja na{ao opet u uniformi za razliku od vas, za vas nema broj, ako treba da se brani... Dr [e{eq: Je li to duhovito? ^anak: Ne, sa vama to ne vredi. Da se brani zemqa, jer ovo je moja zemqa za razliku od vas {to ona nije va{a. Vi ste ovde neki prisutni gra|anin koji se pojavquje niko ne zna odakle, da maltretirate stanovni{tvo ove dr`ave. Da ih la`ete svojim idejama odbrane. Ova zemqa }e se raspasti ako vi ostanete na vlasti zato se mora iznutra rekonstruisati. Tu je su{tina pri~e koju vi stalno poku{avate da izmenite da ovo treba {tititi {to du`e. Ovo ako nastavi da se {titi, {titi se lopovska klika kojoj i vi pripadate. I tu je ceo problem. I zato se ova dr`ava raspada i zato }e jo{ qudi da strada ako vi ne odete. E, ne vredite ni vi ni va{i mandati, niti va{a opaska od malo~as da ne}ete da budete u opoziciji da ho}ete da budete vlast. Po koju cenu? Po to da zgazite sve principe, da po{aqete jo{ qudi u smrt, da raskomadate Srbiju, da uradite sve {to vam pada na pamet, da rasprodajete par~e po par~e. Ka`ete neprihvatqiv odnos podele pokrajinama, to je ta~no. Ustav iz 1974. godine nije ono za {ta se mi zala`emo. Mi tra`imo drugo, to vi{e ili mawe ostaje da se vidi. Ali vi ka`ete dve pokrajine koje su imale bog zna kakva ovla{tewa unutar Srbije, danas imate jednu koja uop{te nije u Srbiji, a sutra }ete imati da od Srbije ostane samo Dediwe. Je li to ono {to ho}ete? Da, to je ono {to vama treba, samo mali okvir u kome }ete mo}i da se {titite da vas ne stigne zaslu`ena ruka pravde. E to gospodine [e{eq ne}e mo}i. 596
Dr [e{eq: Ja se nadam... Dr Bati}: Mogu li sada ja da ka`em repliku. Dr [e{eq: Ja sada moram da odgovorim... Dr Bati}: Ne, ne molim vas. Dr [e{eq: Ja se nadam ta va{a ruka kada bude klala ili ve{ala ili streqala, ja se nadam... ^anak: Vi ste spomiwali zar|ale ka{ike, vi ste spomiwali podmornice do Zagreba. Vi ste spomiwali... Dr [e{eq: U humoristi~koj emisiji Minimaksovizija. Nekada treba da ozbiqan razgovor znate da razlikujete od satiri~nog ili humoristi~kog... Voditeq: Gospodine [e{eq... ^anak: I klizawe na banane i to je bilo humoristi~no. Dr [e{eq: I klizawe na banane, naravno, i to je bilo veoma spretno klizawe i to nekoliko puta. Padne pa ustane, pa opet padne, pa sve tako. Nenad ^anak je ve} predstavio taj scenario raspada, razvaqivawa Srbije. Samo ste veliku {tetu naneli va{im koalicionim partnerima jer }e morati to na izborima da obja{wavaju i Vladan Bati}, i Velimir Ili}, i Vuk Dra{kovi}, i Zoran \in|i} i svi ostali. Dr Bati}: Nismo mi koalicioni partneri, vi ne znate elementarne stvari. Dr [e{eq: Vi ste koalicioni partneri, zajedno nastupate, vodite jedinstvenu politi~ku akciju, dr`ite mitinge. Dr Bati}: Nije ta~no. Ne znate ni{ta. ^anak: Nemate pojma. Dr [e{eq: To je koalicija, to je politi~ka saradwa. ^anak: Pa nije ta~no. Dr [e{eq: Prvo, u koaliciji ste u Novom Sadu... ^anak: Nije ta~no. Dr [e{eq: Dr`ite vlast zajedni~ki u Novom Sadu koalicija ste... Dr Bati}: Ko, ko, ko? Dr [e{eq: Dr`ite vi, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove. Je li istina? ^anak: I Reformska demokratska stranka Vojvodine. Dr [e{eq: Jeste, pa u koaliciji ste... Dr Bati}: Ja nisam ~lan... Dr [e{eq: Pa ~uj, pa vi nemate stranku gospodine Bati}u, nemojte toliko da se uzbu|ujete. Va{a stranka ne mo`e ni pola tramvaja da zauzme, pustite vi to. Dr Bati}: Mnogo boqu i ve}u od... Pa, za vas vi{e ni familija ne}e da glasa. Dr [e{eq: Zna~i, vi ste va{im koalicionim partnerima naneli sada veliku {tetu. Sa wihovog aspekta bilo je prerano da se saop{ti taj plan, kao {to im je {tetu naneo Milan Pani}, i zato ga ve} {est meseci nigde nema u javnosti, jer je u Budimpe{ti otvoreno rekao Vojvodina treba sa Ma|arskom u Evropsku uniju. Neka ostavi Srbiju. Neka Srbija... ^anak: Kakve veze ja imam sa Milanom Pani}em? 597
Dr [e{eq: Ima Vladan Bati}, a vi imate sa Vladanom Bati}em. Jeste li svi na okupu, sve proameri~ke stranke? ^anak: Mi smo se okupili da vas i va{e nalogodavce sklonimo sa vlasti, zato smo se okupili. Dr [e{eq: Sve proameri~ke stranke danas prave koaliciju. ^anak: Ameri~ke? Dr [e{eq: Proameri~ke. Dr Bati}: Protiv severnokorejskih, libanskih i ira~kih... Dr [e{eq: Stranke koje se finansiraju iz ameri~kog buyeta. Vi ste te stranke... Dr Bati}: Vi ste ameri~ki dobrovoqac? Dr [e{eq: I drugo, ka`ete da }ete pame}u odbraniti Srbiju. To je tako|e jedna notorna glupost. Prvo, kada neko uperi pu{ku... ^anak: Pamet ni~emu ne slu`i, je li to poruka? Dr [e{eq: Ne, nego, sa~ekajte malo, postoje istorijske pouke a trebalo bi da ~itate kwige iz istorije i da izvla~ite neke pouke. Pamet protiv tenka ne zna~i ni{ta, jer tenk puca. Pamet protiv pu{ke ne zna~i ni{ta ako noge nisu hitre. Jer pu{ka puca. Pamet protiv rakete ne zna~i ni{ta, jer raketa eksplodira i onda vam pamet ni{ta ne vredi osim kao rasprsnuti mozak na zidinama skloni{ta. Drugo, od Arhimeda naovamo se zna da pamet sama po sebi ne zna~i ni{ta u sukobu sa oru`jem. I Arhimed je mislio da }e pame}u odbraniti Sirakuzu, crtao je krugove na pesku pa mu ni{ta nije vredelo. Sa druge strane, vi govorite o va{im prijateqima. Vi ho}ete da ka`ete... ^anak: Ja ne govorim, vi govorite. Dr [e{eq: Malopre ste vi rekli. Vi ste rekli da imate, da su to va{i prijateqi u Americi, u Zapadnoj Evropi i tako daqe. ^anak: Nije ta~no, nije ta~no. Dr [e{eq: ^ekajte, vi se ne se}ate {ta ste malopre rekli, {ta to zna~i. ^anak: Ne, nego vi opet la`ete. Dr [e{eq: Ja samo pamtim... ^anak: To je ono {to se ovde radi, vi opet la`ete. Dr [e{eq: Vama treba psihijatar, jer vi niste u stawu da zapamtite {ta ste pre pet minuta rekli. Vi govorite da su vam to prijateqi, nisu vam to nikakvi prijateqi. Dr Bati}: A vama su kriminalci, izdajnici... Dr [e{eq: Jer vas, pre svega, ne cene oni koji su vas instrumentalizovali. I iz istorije biste trebali neku pouku da izvu~ete. ^anak: A to je? Dr [e{eq: Izdajnike niko ne voli, pa ni onaj ko ima koristi od wihove izdajte. ^anak: Tako je, zato vas niko ne ceni jer ste izdali ovu zemqu. Dr [e{eq: Setite se, kada su Turci pokoravali srpsku Bosnu posledwi srpski kraq, Stefan Toma{evi}, sklonio se u utvr|eni grad Kqu~. Turci ga godinama ne bi mogli osvojiti da se me|u Stefanovim plemi}ima nije na{ao jedan izdajnik, kako legenda pri~a, koji se zvao Radoslav. On je za 598
obe}ani novac Turke pustio no}u da u|u u grad. Turci su u{li u grad, pogubili posledweg srpskog kraqa Stefana Toma{evi}a, pobili sve wegove branioce a onda su tog izdajnika, plemi}a Radoslava, doveli pred turskog sultana. ^anak: Slu{aj ove gluposti. Dr [e{eq: Sultan mu je rekao – mnogo sam ti zahvalan, da tebe nije bilo ja Kqu~ nikada ne bih mogao osvojiti, morao bih posramqen da se vratim iz Bosne. U znak zahvalnosti bogato }u te nagraditi. Evo ti zlata koliko si te`ak. Ali, zato {to si izdao svoga kraqa ode ti glava. I pogubio ga je turski sultan. To }e isto sa vama da urade Amerikanci kada za wih obavite prqavi posao. Jer ni Amerikanci ne cene izdajnike. Amerikanci cene i po{tuju svoje ozbiqne protivnike, koji se gr~evito bore, koji im se suprotstavqaju. U wima vide neku qudsku vrednost, a u vama ne vide nikakvu vrednost. Va{u vrednost mere onim dolarima koje vam tamo odbrojavaju i kada obavite prqavi posao, vi ste ispla}eni, vi vi{e nikome ne trebate. Voditeq: Gospodine [e{eq, i gospodin Bati} ima repliku na va{e... Dr Bati}: Gospodin [e{eq je pomenuo petu kolonu, znate li gospodine [e{eq gde je nastao izraz peta kolona, u [paniji , u {panskom gra|anskom ratu. Kada je Franko sa svojom falangom nadirao ka Madridu pridru`ili su mu se simpatizeri iz Madrida. Peta kolona je unutar jedne zemqe, i vi ste peta kolona Slobodana Milo{evi}a, zna~i, vi ste petokolona{. I to je, kada je Slobodan Milo{evi} na svom kongresu pred svojim U^K, znate {ta je U^K? U~esnici ~etvrtog kongresa, kada je pred svojim U^K, a to je pandam {iptarskom U^K, rekao o poturicama i jani~arima, na vas je mislio. Za{to je na vas mislio gospodine [e{eq, kada ste bili u qubavi sa Vukom Dra{kovi}em, dali ste mu intervju kao mladom novinaru, uspe{nom piscu itd., i ovo je va{a kwiga “Vrijeme preispitivawa”, a onda se stidite pa sada tu istu kwigu nazivate vreme, sada ste vi promenili, sa jekavice pre{li ste na ekavicu. Dr [e{eq: Ekavica je moderniji izraz. ^anak: Za{to? Dr Bati}: Pa ~ekajte, za{to? Dr [e{eq: Stotine hiqada, milioni Srba lako prelazi sa ijekavice na ekavicu, a ja nisam sreo nijednog koji je sa ekavice pre{ao na ijekavicu. Dr Bati}: Ma nije to va`no. Dr [e{eq: To }e vam re}i svaki jezi~ki stru~wak. A i jedno i drugo je srpski izgovor. Dr Bati}: Jeste, ali vi nemate sa tim veze. ^anak: Otkud znate? Dr Bati}: Znate {ta ste tada rekli Vuku Dra{kovi}u? Dr [e{eq: [ta? Dr Bati}: Pitao vas je Vuk Dra{kovi} {ta si ti po nacionalnosti i znate {ta ste mu odgovorili? Dr [e{eq: [ta? 599
Dr Bati}: Jugosloven. Vi ste mu odgovorili da ste Jugosloven. Dr [e{eq: Da vidim. Dr Bati}: Evo gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Dajte mi kwigu. Dr Bati}: Pa evo, molim vas... Dr [e{eq: Dajte da vidim. Dr Bati}: Ne}u vama da dajem. Dr [e{eq: Dajte, a {to mi ne date? Dr Bati}: Da ste po narodnosti Jugosloven i daqe ka`ete... Dr [e{eq: ^ekajte, ~ekajte, {to mi ne date kwigu? Dr Bati}: Ne}u da vam dajem, mora da ~itate svoje kwige. Voditeq: Gospodine Bati}u, ne vredi vam, ja sam pro~itao Jugosloven srpskog etni~kog porekla. Dr [e{eq: Vidite kakav je la`ov Vladan Bati}. Voditeq: Niste trebali da pokazujete. Dr Bati}: Nema veze, rekli ste da ste Jugosloven i daqe ka`ete moje tekstove i moje pona{awe mogu kritikovati svi gra|ani ove na{e jedne jedinstvene Jugoslavije. Zna~i vi ste svesno rekli da ste Jugosloven. Pa gospodine [e{eq pitao sam vas na okruglom stolu pred izbore, 1992. godine, imate li vi kao veliki Srbin imate li kr{tenicu pravoslavnu. To ima svaki pravi Srbin. Imate li rodoslov. Ja imam po o~evoj linije iz 1690. godine, po maj~inoj iz 1734. godine drvo `ivota. Vi i ne znate {ta je to. Vi ka`ete Jugosloven, tad se niste deklarisali kao Srbin, ~lan Saveza komunista Jugoslavije... Dr [e{eq: [to la`ete? Dajte kwigu. Dr Bati}: ^lan Saveza komunista Jugoslavije postao u 17 godini, to ste vi rekli, ali dozvolite da ja zavr{im. Vi ka`ete da ste srpski nacionalista i patriota ili ste bili ili ste mo`da jo{ uvek ~lan hrvatskog sociolo{kog dru{tva u Zagrebu. Pa hajde da li jeste, jeste Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo u Zagrebu. Pa ne treba se stideti toga. [ta ima veze, odete tamo do va{eg biv{eg predsednika stranke, pa naravno odete lepo pa obi|ete va{e prijateqe to je qudski. Nema tu ni{ta ru`nog. Obi|ete va{eg ro|aka Zlatka [e{eqa, ministra u Tu|manovoj vladi, to je isto qudski. Ni{ta to nije ru`no, ni{ta to nije stra{no, ali nemojte onda drugima spo~itavati ono {to nije istina. Vi ste branili i pri~ate ko je poginuo sve na Kosovu, pa poginuli su ~asni i nedu`ni qudi. Poginuo je ~lan na{e stranke Goran Rai~evi}, bio je prvak Jugoslavije u maratonu, i u tr~awu na 10.000 km, poginuo je zbog va{ih gluposti. Zbog va{e izdaje. Zbog toga {to ste peta kolona Slobodana Milo{evi}a. [to ste qude slali u krv da ginu, za koju Veliku Srbiju, za ovu va{u idiotsku? Gde je ta Velika Srbija? Kako pri~ate o tome. Nema vi{e te Srbije jer ste vi u~inili da je nema. Krv miliona na{ih ro|aka, na{ih predaka vi ste jednostavno prolili. I sada pri~ate vrati}ete vi to. Kako? Pri~ali ste gluposti, kupa}ete se u srpskom moru pored Dubrovnika, pored Splita itd. Jednostavno to je la`. Rambuje, {ta je bilo sa Rambujeom? Godinu dana pre Rambujea po~ela je {iptarska pobuna na Kosovu, {to je niste spre~ili. Kako su se naoru`ali [iptari? Kako su uvozili tone 600
oru`ja? Nisu spre~eni. Tada ste bili na drugoj strani govorili ste da su izdajnici. Poku{avao sam pet, {est puta da pokrenem raspravu u Skup{tini Srbije o Kosovu. Svi parlamenti Evrope raspravqaju o Kosovu, samo nikada Skup{tina Srbije. Znaju to, i oni su tra`ili i Toma Nikoli}, i Aleksandar Vu~i}, i Dragi{i}, i Todorovi} sedeli su u tre}em redu iza mene isto su tra`ili, ali tom nebrigom, tim java{lukom Mirka Marjanovi}a, koji je onda, a i danas, predsednik Vlade, izgubqeno je Kosovo. I nemojte sada pri~ati da je to Janko i Marko kriv, kakva peta kolona, vi ste peta kolona. Dr [e{eq: Je li zavr{io Bati}? Ho}ete li da mi dodate tu kwigu? Dr Bati}: Ne}u. Dr [e{eq: Ne}ete? Dr Bati}: Donesite je vi. Dr [e{eq: [to bih ja donosio svoje kwige, znate. Ja sve znam {ta pi{e u wima. Ali sada se i gospodin Vujovi} uverio koliki ste la`ov. Na pitawe Vuka Dra{kovi}a {ta sam po nacionalnosti ja odgovaram Jugosloven srpskog etni~kog porekla. To je moj odgovor. I ja sam bio iskreni Jugosloven, zalagao sam se za Jugoslaviju. Dr Bati}: Ameri~ki ~ovek, pravi ameri~ki dobrovoqac. Dr [e{eq: @eleo sam Jugoslaviju dok nisam shvatio da od te Jugoslavije ne mo`e biti ni{ta zbog hrvatske i slovena~ke politike. Trebalo je i meni otre`wewe. Bio sam iskreni Jugosloven ja se toga ne stidim. Dr Bati}: E, to je po{teno. Jeste li bili ~lan Hrvatskog nacionalnog dru{tva? Dr [e{eq: Ali sam se uvek izja{wavao i kao Srbin. Dr Bati}: Jeste li rekli da }ete uhapsiti @eqka Mitrovi}a? Dr [e{eq: Proglasili su me i za ~lana i slovena~kog i hrvatskog i srpskog sociolo{kog i filozofskog dru{tva najve}im delom kada sam oti{ao u zatvor i to je bio vid solidarnosti. I u tom hrvatskom filozofskom dru{tvu najvi{e je Srba bilo, iz Beograda su bili Neboj{a Popov, Bo`idar Jak{i}, u Zagrebu su bili Milan Kangrga, Gajo Petrovi}, Danko Grli} sve Srbi. Dr Bati}: To je lepo i po{teno, kakve veze to ima... Dr [e{eq: Od istaknutih Hrvata samo Rudi Supek, koji nikada nije bio ni hrvatski nacionalista ni usta{a. Dr Bati}: A jeste Rade Leskovac. Dr [e{eq: Sva onda{wa jugoslovenska... ^anak: Je li ima Hrvata koji nisu usta{e? Dr [e{eq: Umro je Rudi Supek, bio je, ali je umro. Ja vi{e nijednog ne znam. Dr Bati}: A Rade Leskovac? Dr [e{eq: U ono vreme kada sam oti{ao u zatvor svi slobodoqubivi intelektualci Jugoslavije demokratskog usmerewa stali su u moju odbranu, i iz Zagreba, i iz Qubqane, i iz Beograda. Dr Bati}: A kada vas je Milo{evi} uhapsio u Gwilanu i ja sam se solidarisao. Dr [e{eq: Nije se primetilo. Dr Bati}: Pa nije se primetilo, pitajte Tomu Nikoli}a. 601
Dr [e{eq: To solidarisawe nije nekog naro~itog zna~aja imalo... Dr Bati}: Ali tada ste se deklarisali kao opozicija, kao patriota. Voditeq: Samo malo, ovo je sada vreme gospodina [e{eqa. Izvolite. Dr [e{eq: Ja sam bio patriota i dok sam bio opozicija i sada dok pripadam re`imu. Patriota sam i onda i sada. U mladosti su me primili u Savez komunista i bio sam iskreni komunista i to je op{tepoznata ~iwenica. Vas nisu hteli ni da prime. Jeste. Dr Bati}: Pa meni nikada niko nije bio ni sekund... Dr [e{eq: Daqe, bio sam iskreno zainteresovan za o~uvawe Jugoslavije i moja borba protiv komunizma, disidentska borba po~ela je da bi se o~uvala Jugoslavija, da bi se promenio re`im, jer je re`im rasturao onda{wu Jugoslaviju, dok nisam shvatio da je Jugoslavija nemogu}a zbog hrvatskih i slovena~kih te`wi i interesa. I tu nema ni{ta ~ega bih se danas mogao stideti. To {to vi mislite da u nedostatku neke ideolo{ke platforme ili programskog koncepta i va{e stranke i va{e koalicije... Dr Bati}: Koje koalicije? Dr [e{eq: U nedostatku bilo kakvog programa da bi prikrili va{u slugeransku ulogu jer vi ste samo instrument ameri~ke politike i politike NATO-a. ^anak: Koje koalicije? Pita ~ovek. Dr [e{eq: Savez za promene, udru`ena opozicija ko zna kako se vi sve zovete. Dr Bati}: Je li sa ovim kriminalcem, izdajnikom, diktatorom, je li te koalicije? Dr [e{eq: Molim vas malo strpqewa. Dr Bati}: Pitam koje koalicije? Dr [e{eq: Imajte malo strpqewa? Dr Bati}: Ja sam vrlo strpqiv ~ovek. Dr [e{eq: Ma niste, nego padate u vatru. Drma vam se tlo pod nogama. Dr Bati}: [to meni? Ma kakvi, ja imam... Dr [e{eq: Nemate oslonca, nemate moralnog oslonca. Dr Bati}: Kod vas snaga caruje a um... Dr [e{eq: Vas nisu hteli ni da hapse ni u zatvor da vas vode. Nikada niste ni{ta zna~ili. Dr Bati}: Ove godine vo|eno je 10 postupaka protiv mene ~ove~e bo`iji. Dr [e{eq: Vode postupke, ovako po privatnoj tu`bi ja sam takvih imao stotine, to je po privatnoj tu`bi. Dr Bati}: Va{i stru~waci. Vi ste sa kriminalcima i izdajnicima u koaliciji. Dr [e{eq: Vi znate vrlo dobro da vas od toga mnogo glava ne}e zaboleti. Dr Bati}: Znam. Dr [e{eq: Eventualno neku kaznicu i ako dobijete nije to za vas stra{no, vi ste bogat ameri~ki prote`er, strani pla}enik, i tako vi to za~as mo`ete da platite. Dr Bati}: Znam, ni{ta. Strani pla}enik, pa hvala Bogu. Vi }ete u Severnu Koreju... 602
Voditeq: Gospodine Bati}u, ovo je vreme gospodina [e{eqa, ako ste zavr{ili. Dr [e{eq: I {to se ti~e ovoga, to vam je jedino ostalo da insistirate taj sukob izme|u Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije Srbije. ^anak: I JUL-a. Dr [e{eq: JUL tu nije ni postojao, bio je u sastavu Saveza komunista pokret za Jugoslavije. Posle jugoslovenska levica. To je istorijska ~iwenica, to niti poku{avamo da sakrijemo, niti to zaboravqamo. To stoji. Dr Bati}: A veleizdaja? Dr [e{eq: To stoji. Najte`e mogu}e optu`be... Dr Bati}: A veleizdaja? Voditeq: Gospodine Bati}u nemojte, to nije predmet ni ovoga {to ste pri~ali... Dr [e{eq: Kada smo mi bili u sukobu... Dr Bati}: Sa veleizdajnicima. Dr [e{eq: Sve ostale opozicione stranke su sara|ivale sa socijalisi~kim re`imom. Dr Bati}: To nije ta~no. Dr [e{eq: Sve su sara|ivale. Dr Bati}: To je la`. ^anak: Nije istina. Dr [e{eq: Sve su sara|ivale. Vi tada niste bili stranka, niste bili parlamentarna stranka, niste bili u parlamentu. ^anak: La`e. Dr Bati}: Pa ja branio Tomu Nikoli}a. Dr [e{eq: Ma da, stra{no ste ga branili. Guslarske se pesme pevaju o tim va{im odbranama. Voditeq: Gospodo, da po{tujemo pet minuta koje sam ja najavio. Stvarno ste oko jednog pitawa vodili vi{e od 30 minuta raspravu, pa dozvolite, pre svega, da ka`em neke reakcije, ne, ne, nije jo{ kraj, Zoran Milovi}... Dr [e{eq: [to `urite? Dr Bati}: Dosadno je sa vama. Voditeq: Gospodine Bati}u molim vas, zna~i Zoran Milojevi} iz Sremske Mitrovice, gospodine Ili}u, pozdravqa vas i mene. Verovatno zato {to najmawe pri~amo. Jovan Markovi} iz Beograda ka`e svaka ~ast gospodinu [e{equ {to se sam bori protiv trojice i jo{ pobe|uje. Zorica Kosti} pozdravqa gospodina ^anka i gospodina Bati}a, ali Stanislava Lazovi} iz Novog Beograda nam ka`e “te{ko nama sa svima vama”. Ja vam prenosim reakcije, me|utim gledalac, samo mi dozvolite, Dragan... Dr [e{eq: [to ta va{a gledateqka ne iskqu~i televiziju? To je najjednostavnije re{ewe. Dr Bati}: Da. Voditeq: Dragan iz Beograda ka`e za sve goste, da li mo`ete da uradite ne{to drugo osim {to sedite i pri~ate ovako kako pri~ate. ^anak: Mogu li ja na tu temu ne{to. Voditeq: Izvolite. 603
^anak: Ja sam ovde zbog toga {to je va{a prihva}enost u medijskom prostoru tolika da sam ose}ao potrebu da se odazovem ovom qubaznom pozivu Televizije Palma, da bih izneo ono {to ja mislim. Da ne bi bilo razmi{qawa {ta mislim kako mislim. Ovde je izneto niz nesporazuma. Pre svega, gospodin [e{eq u oskudnosti svog poimawa politike ne shvata da mi nismo koalicija. Nego smo se mi okupili oko jednog projekta, a to je uklawawe sa vlasti qudi kao {to je on, Slobodan Milo{evi}, i jo{ neki. Zato {to mislimo da su oni {tetni za Srbiju. Dr [e{eq: A {ta je koalicija? ^anak: Na nekompetentna pitawa ne dajem odgovore. Sve u svemu, mi smo ovog trenutka ovde se okupili da razgovaramo. [ta }e ko da radi kada iza|e odavde to je ono {to pita ovaj gledalac, i mi smo u jednoj jednostavnoj poziciji. Svako od nas }e uraditi ono {to misli da je najboqe. Ja }u se li~no potruditi svim silama da uradim sve {to je u mojoj mo}i da se smawi nacionalizam u zemqi, i to ovaj {ovinisti~ki nacionalizam. Da se smawe frikcije me|u qudima, trvewa, da se smawe animoziteti i da qudi shvate da samo ujediweni mo`emo ne{to u~initi. Gospodin Ili}, gospodin Bati} i ja smo tri razli~ita ~oveka iz razli~itih sredina sa razli~itim politi~kim programima, ali nam to ne smeta da se dogovorimo oko elementarnih koordinata, a to nije ni Vojvodina republika, ni monarhija niti bilo {ta takvo, nego uslovi u kojima }e gra|ani ove zemqe i narod ove zemqe mo}i da ka`u u kakvoj zemqi zaista `ele da `ive. Kada qudi ne dobiju {ansu da vide druga~ije mi{qewe oni se opredequju izme|u ponu|enog. A ponu|ena su dva ista ili isto sa dva kraja. Re`im Slobodana Milo{evi}a se zasniva na policiji, na nov~anim tokovima i na elektronskim medijima. Gospodin [e{eq ima svoje medije, ima svoje veze u policiji, ima svoje nov~ane tokove dakle oni su prakti~no... Dr [e{eq: Koje? Koje? ^anak: Na nekompetentna pitawa ne odgovaram. Dr [e{eq: Koje nov~ane tokove? ^anak: Na nekompetentna pitawa ne odgovaram. Dr [e{eq: Nije nekompetentno pitawe. ^anak: Dakle, po{to gospodin [e{eq i gospodin Milo{evi} i ovi ostali koji vladaju ovom zemqom rade to u korist {tete ove zemqe, a u smislu li~nog boga}ewa, li~nog interesa mi mislimo da ih treba skloniti. Mi se dotle sla`emo. Preko toga ja ne ugro`avam nikoga od ostalih, ja govorim u svoje ime, u ime stranke ~iji sam predsednik i tu se zavr{ava o politi~kom programu. Sve ostalo je pitawe dogovora gra|ana ove zemqe na referendumu kako ho}e da `ive. Razmatrati da li Srbija treba da bude monarhija ili Vojvodina republika ovog trenutka je besmisleno jer je Srbija jedna totalitarna dr`avno-teroristi~ka diktatura. I samim tim, nemamo o ~emu da pri~amo. Voditeq: Gospodine ^anak, to objasnite meni, a ne sada samo gledaocu. Ja moram da vam priznam sve mogu da prihvatim ali kada tako ne{to ~ujem... Ja volim ovu zemqu, ~inim jedan napor koji }e mi verovatno doneti neke negativne rezultate po yepu, mislim, ali objasnite mi to, evo svi smo ovde rekli ve~eras i svi se kunu u srpstvo, za{to jedan Srbin, bez obzira {to zagovara tu tezu Vojvodina republika, ka`e da `ivimo kako ste rekli u totalitarnoj diktaturi. 604
^anak: Dr`avno-teroristi~koj diktaturi. Voditeq: Jeste. ^anak: Odmah }u vam re}i. Vidite, pre svega u va{em pitawu je sublimisan jedan veliki deo orgovora. Ne treba zaboraviti da vi meni kada ka`ete jedan Srbin koji eto zala`e se za republiku Vojvodinu... Voditeq: Rekao sam bez obzira... ^anak: Bez obzira, ali da li to zna~i da ako je ~ovek Srbin po ro|ewu mora imati jednu jedinu profilisanu politi~ku... Voditeq: Bo`e sa~uvaj. ^anak: Dakle, ne treba. Samim tim to da li sam ja Srbin ili nisam uop{te nije tema ove diskusije. Voditeq: Ja sam nezgrapno, gospodine ^anak, poku{ao da vam skinem neki deo tereta ali je su{tina... ^anak: Hajde probajte tu da vidimo... Voditeq: Ali je su{tina za{to smo mi totalitarna... ^anak: Odmah }u objasniti. Pre svega pitawe medijske slobode nije pitawe broja medija nego broja mi{qewa. Voditeq: Gospodine ^anak, nemojte o medijskim slobodama makar na ovoj televiziji, hajde onda da proverimo ovako, pored dr`avne televizije i Studio B i sve ostale privatne televizije... Dr [e{eq: Ja predla`em da vi zaka`ete poseban razgovor sa Nenadom ^ankom, da mi nastavimo ovu emisiju kako je bila zami{qena. Voditeq: U pravu ste, izvolite zavr{ite misao. Dr [e{eq: On je zavr{io, ali ja bih hteo da odgovorim. Voditeq: Ne. Ja sam ga prekinuo, pa ste vi na redu. Dr [e{eq: Isteklo mu je bilo pet minuta niste ~uli. ^anak: Ne, nije isteklo, nemoj da la`e{. Dakle... Dr Bati}: Nije sviralo. Voditeq: Zavr{ite. ^anak: Ne, sve je OK. Voditeq: [ta je bilo? ^anak: Ni{ta, sve je u redu. OK. Dr [e{eq: Ode ^anak. Dr Bati}: Ovde nije voditeq mogao da izdr`i da se ne stavi na neku stranu. Dr [e{eq: Ali mi mo`emo nastaviti kao da je on tu ni{ta se bitno ne}e promeniti. Mo`da }e se on i vratiti. Dr Bati}: Na va{oj televiziji pquje se po opoziciji najgorim mogu}im kvalifikacijama i onda vi pri~ate da se ne pri~a o slobodi medija. Ovo je prvi put da se va{a televizija otvorila. Dr [e{eq: Ovo {to je govorio Nenad ^anak, slu{a on to negde sigurno iza vrata, ni{ta ne brinite, je krajwe besmisleno. Kako je to Srbija dr`avno-teroristi~ka diktatura, ako on mo`e zajedno sa Bati}em i sa Ili}em da do|e na televiziju i da govori ovo sve {to govori. Mnogo vi{e ovde mo`e da govori nego {to bi mogao u Americi to vam garantujem. Dr Bati}: A vi gledate Severnu Koreju i Litvaniju. 605
Dr [e{eq: Bio sam u Americi nekoliko puta i to u dugim vremenskim periodima. Dr Bati}: Pa? Je li vas hapsio neko? Dr [e{eq: Nije me niko hapsio. Dr Bati}: Je li zatvarao televiziju, oduzimao novine? Dr [e{eq: Ali znam dobro {ta mo`e tamo da se govori a {ta ne mo`e. Nema tu ni govora o bilo kakvoj diktaturi. Drugo, u Srbiji postoji nekoliko stotina lokalnih medija, mnogi su pod va{om kontrolom na kojima mo`ete da gostujete i vi i ^anak do mile voqe, a mi ne mo`emo. Jer i takvih medija ima i vi preko wih stavqate do znawa svima nama kako bi sutra Srbija izgledala da vi do|ete na vlast. I na kraju, ovo je bilo prili~no va`no {to je rekao ^anak. Prvo, pokazao je da ne zna {ta je to koalicija. Koalicija je svaka me|ustrana~ka saradwa. Postoji trajna koalicija, koja se ti~e vi{e politi~kih ciqeva i wihove realizacije i postoji ad hok koalicija samo za jedan ciq pa posle svako svojim putem. Dr Bati}: Ma nije... Dr [e{eq: Ovo kako je to predstavio ^anak to bi bila jedna ad hok koalicija. Zna~i da sru{ite ovu vlast pa posle svako svojim putem. Mo`da to nije ni lo{e. Znate mo`da to sada nama neku {ansu pru`a ili kada biste slu~ajno oborili ovu vlast, onda bi se mo`da pohvatali me|usobno za vratove pa ne biste stigli da nas streqate, ve{ate, koqete i {ta ste nam ve} obe}avali, {ta ve} planirate. Znate mo`da je to sada jedna {ansa koja se iznenada ukazala. Ali da i na wu ra~unamo. Dr Bati}: Nisam ja ^anak, {to se meni obra}ate? Dr [e{eq: ^ekajte, vi ste ovde predstavnici nekih opozicionih partija, ja vas ne personalizujem i ne slu`im se onim trikovima kojima vi poku{avate ne{to da postignete. Znate, meni vi kao pojedina~ne li~nosti ne zna~ite ni{ta. Ja vas posmatram kao jednu politi~ku pojavu u Srbiji i uop{te me personalizacija ne interesuje. Mo`da biste mi ~ak kao persona bili vrlo simpati~ni. Meni lepo izgledate, nekim drugim ne izgledate lepo, meni toliko izgledate lepo da bih vas ja neprekidno gledao. Dr Bati}: I vi meni. Dr [e{eq: [to se ti~e tih va{ih ad hok koalicija, one su pokazale do sada... Dr Bati}: Nije koalicija. Dr [e{eq: Pa dobro, kada ne razumete to {to ja radim, moram kao profesor da vam dr`im predavawe. One su i do sada pokazale... Dr Bati}: Tu`no je to, dr`ava u kojoj ste vi profesor... Dr [e{eq: Da, vrlo je tu`no. Dr Bati}: Tu`no i nesre}no, a naro~ito na Pravnom fakultetu. Dr [e{eq: Vrlo je tu`an i Pravni fakultet. Dr Bati}: Sa vama veoma tu`an. Dr [e{eq: Za{to mi ne dozvolite da vam to objasnim pa }ete ne{to znati, iza}i }ete pametniji posle ove emisije. Dr Bati}: Vi ste to predavali na predvojni~koj obuci. 606
Dr [e{eq: Iza}i }ete pametniji posle ove emisije. Izmi{qate neprekidno, lupetate gluposti. Dr Bati}: A {ta ste vi? Gde ste doktorirali? Ka`ite gde je va{e... Dr [e{eq: Na ustavno-pravnom politi~kom sistemu, tema doktorske disertacije bila je “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”. U komisiji mi je bio onaj va{ pajtos Vojin Dimitrijevi}. Dr Bati}: Oduvek vas fa{izam interesuje, jer pripadate fa{isti~kom lobiju. Dr [e{eq: Izu~io sam dobro fa{izam i zato najlak{e na srpskoj politi~koj sceni prepoznajem va{e pona{awe. Dr Bati}: I zato ste fa{ista. Dr [e{eq: Najlak{e prepoznajem va{e pona{awe. Malopre ste govorili da se ne mo`e na vas odnositi izraz peta kolona, jer peta kolona se ti~e samo jedne zemqe, jer je Franko i{ao na Madrid u ~etiri kolone, a peta kolona je delovala u Madridu, ~inile su je wegove pristalice koje su raznim subverzivnim akcijama podrivale odbranu Madrida. Ali vi zaboravqate da su u tim Frankovim kolonama bile i Hitlerove i Musolinijeve jedinice. I ~ak su one broj~ano, odnosno po vatrenoj mo}i koju su koristile, bile mnogo sna`nije od Frankovih jedinica. Dr Bati}: Ako pri~amo {ta je peta kolona... Dr [e{eq: To je peta kolona. Dr Bati}: To su Frankove pristalice iz Madrida. Dr [e{eq: To je peta kolona koja je iznutra podriva odbrambene napore zemqe. Vi iznutra podrivate odbrambene napore zemqe. [panija je bila pod agresijom nema~kom, italijanskom... Dr Bati}: Zna~i, vi ste Milo{evi}eva peta kolona. Dr [e{eq: [panija je bila pod nema~kom i italijanskom agresijom. Franko je bio samo instrument velikih evrpskih fa{isti~kih sila. [panija se branila i pomagali su joj svi slobodoqubivi narodi i qudi sveta raznih ideolo{kih usmerewa, bilo je i komunista i republikanaca i demokrata, itd. Sve ono {to je bilo protiv fa{izma bilo je na strani [panije, a mnogi su poginuli bore}i se za [paniju. Kao {to je danas celo slobodoqubivo ~ove~anstvo na strani srpskog naroda Dr Bati}: Vijetnam i Severna Koreja... Dr [e{eq: I Vijetnam je jedan ponosni slobodoqubivi narod koji je izdr`ao ~uda od ameri~ke agresije. Tri miliona Vijetnamaca su Amerikanci pobili u tom ratu. Dr Bati}: [ta mi imamo sa wima, bre? Dr [e{eq: Imamo sa wima, prijateqski su nam narod. Dr Bati}: Kakav prijateqski narod? Dr [e{eq: Prijateqski su nam narod. Dr Bati}: Vama je Kina prijateqski... Dr [e{eq: I Kina nam je veliki prijateq. Dr Bati}: Vrvi Novi Beograd od Kineza. Dr [e{eq: [to vam smetaju Kinezi? Dr Bati}: A Srba sve mawe mladih i pametnih. 607
Dr [e{eq: [ta vam smetaju Kinezi u Srbiji. Vi se pona{ate kao Hajder. Malopre optu`ujete Hajdera da je fa{ista, Hajder je na zlu glasu u Evropskoj uniji zato {to je protiv dolaska stranaca u Austriju. To je osnovna optu`ba protiv Hajdera. Vi optu`ujete sa jedne strane Hajdera, a ovde ste protiv prisustva Kineza. [ta nam smetaju Kinezi. Izmi{qate da ih je 30.000, 50.000, 100.000, ima ih svega nekoliko hiqada u Srbiji. Dolaze kao prijateqi, poneko od wih se i bavi nekom trgovinom, to ne nanosi nikakvu {tetu dru{tvu. Najmawe je kriminala zabele`eno me|u wima, na prste se mogu izbrojati oni koji su do{li u sudar sa zakonom, za razliku od ovih va{ih zapadwa~kih gazda. Dr Bati}: Gospodine [e{eq, sada da vam odgovorim... Dr [e{eq: I kada je re~ o tim va{im koalicijama ni{ta me|u vama ne mo`e biti trajno jer ste takvi qudi. Da ste se me|usobno podnosili vi biste ostali u Demokratskoj stranci Srbije. [to ste napu{tali tu stranku, formirali novu pa idete u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije. [to vas ima toliko? Za{to? Zato {to Amerikanci na svojim blagajnama ispla}uju ~oveku po stranci, i da bi vi{e vas stajalo u redu kada Amerikanci dele novac cepate se u ogroman broj malih, marginalnih stranaka bez ikakvog stvarnog politi~kog zna~aja. Dr Bati}: Dobro, gospodine [e{eq, naslu{ali smo se va{e gluposti, pa vi i jeste vode}i dobo{ar Slobodana Milo{evi}a, ne morate da lupate ko Maksim po diviziji. Kao da ste kova~, vi tako neprestano lupate. Koje bre stranke, pa va{ vo|a va{e, va{ gazda kome ste vi peta kolona i poma`ete mu, Slobodan Milo{evi}, on je izmislio takav vi{estrana~ki sistem. Takav vi{estrana~ki sistem gde su kriterijumi za formirawe stranke mizerni, 100 potpisa i svaka budala mo`e da formira stranku. To je on izmislio. Dr [e{eq: I veliki broj budala i formira stranku. Je li tako? Dr Bati}: Pa jeste, pa vi ste pravi primer za to. Dr [e{eq: Samo {to moja stranka ima 250.000 ~lanova a va{a nema ni 25. Dr Bati}: Pa dobro, va{a je imala nekada. A znate za{to je imala ~lanova, zato {to ste govorili ovo {to ste govorili da je... Voditeq: Hajdemo van te analize, gospodine Bati}u. Dr Bati}: Ne, da je veleizdaja da je Milo{evi} najve}i kriminalac i qudi poverovali da ste vi opozicija. Dr [e{eq: A kako onda plati{e ~lanarinu za ovu godinu? Dr Bati}: Ma kakva crna ~lanarina. Dr [e{eq: Napla}ena ~lanarina. Dr Bati}: Uzimate reket... Dr [e{eq: Napla}ena ~lanarina za ovu godinu je 70%. Dr Bati}: Ne}e sada vi{e za Srpsku radikalnu stranku ni familije da glasaju. A prevarili ste qude. Govorili ste da ste opozicija... Dr [e{eq: Pa bili smo opozicija. Dr Bati}: I... Dr [e{eq: A sada smo vlast. Dr Bati}: I na tome ste slagali bira~e. 608
Dr [e{eq: Sada smo vlast. Voditeq: Gospodo, ponavqate... Dr [e{eq: Mi nikada nismo bira~ima govorili da }emo ve~ito biti opozicija. Samo se glup ~ovek bavi politikom pod sve{}u da }e ve~ito biti opozicija. Voditeq: Vreme nam je... Dr Bati}: [ta vreme. Vi uvek kada ja pri~am opomiwete na vreme. Voditeq: Ja upravo tra`im od vas da nastavite razgovor. Dr Bati}: Ne mogu, obuzdajte ~oveka. Dr [e{eq: Nema potrebe ja i vi da polemi{emo, zavr{ite repliku. Dr Bati}: Dozvolite mi da zavr{im. Dr [e{eq: Ne znate {ta da ka`ete sada. Voditeq: Ne, gospodine [e{eq... Dr Bati}: Mogu da pri~am koliko god ho}u i uvek pametnije i vi{e od vas. Dr [e{eq: Da, vi ste poznat kao pametan ~ovek. Dr Bati}: Naravno. Dr [e{eq: Cela Srbija vas zna po tome. Dr Bati}: Ta~no tako i vas, obrnuto. To su fakti. Dr [e{eq: Pa da, svi znaju da sam ja glup a da ste vi pametni. Dr Bati}: Ta~no tako. Dr [e{eq: To je ~iwenica. Dr Bati}: A ova }e ih emisija jo{ vi{e uveriti u to. Prema tome, gospodine [e{eq, ja volim {to ste samokriti~ni, meni se to svi|a. To je vrlo simpati~no biti samokriti~an kad-tad. Sada ste priznali kakvi ste i OK. Evo ovako, pomenuli ste Milana Pani}a, pomiwete sada Hajdera. Pa nije problem {to su Kinezi do{li u Srbiju i da li ih ima 3.000, 5.000 ili 15.000. problem je {to je va{ re`im oterao iz Srbije mladost i pamet Srbije, gra|ane Srbije svih nacionalnosti. Dr [e{eq: Koga smo oterali? Dr Bati}: Oterali ste nekoliko stotina hiqada mladih. Dr [e{eq: Dajte jednog ka`ite. Dr Bati}: Mladih, pametnih u svim institutima, uzmite... Dr [e{eq: Samo jednog ka`ite. Dr Bati}: Uzmite podatke iz instituta u Vin~i, Pupinovom institutu i svih ostalih koliko je eksperata oti{lo. Dr [e{eq: Hajde ka`ite jednog. Dr Bati}: ^ekajte, kakvo ime, Petar Milanovi}, Jovan Jovanovi}, Marko Jak{i}... Dr [e{eq: I Simo \uri}. Dr Bati}: I Simo \uri}. Dr [e{eq: I \uro Simi}. Dr Bati}: [ta god ho}ete, kakvo ime, javna je tajna da... Dr [e{eq: Kako ono rekoste, lupate ko Maksim po diviziji. Dr Bati}: Javna je tajna da je stotine hiqada mladih, pametnih, lepih... Dr [e{eq: Kada? Najvi{e ih je oti{lo 60-tih godina pod Titovim re`imom, skoro milion ih je tada oti{lo. 609
Dr Bati}: Kojih 60-tih godina? Zadwih 4, 5 godina sre}em ih svuda po svetu. Mladost i pamet Srbije, svuda Dr [e{eq: Gde ih sre}ete? Dr Bati}: Svuda. Dr [e{eq: Gde? Dr Bati}: 40.000 `ivi u Ju`noj Africi, taman toliko koliko ste vi Kineza doveli na Novi Beograd. Najobrazovanijih Srba, to je zlo~in, to je genocid va{e koalicione vlasti. Oterali ste mladost i pamet iz Srbiji a dovla~ite Koreance, Pakistance, Kineze i ostale. Nemam ja ni{ta protiv... Dr [e{eq: Svi statisti~ki podaci pokazuju da se smawuje broj gasterbajtera, da se ne pove}ava. Dr Bati}: Kojih gasterbajtera? Dr [e{eq: U posledwih 10 godina. Svih Srba koji su oti{li da rade u strane zemqe. Mnogo ih je danas mawe nego {to ih je bilo pre 10 godina. Dr Bati}: Ne mo`ete da prikrijete to, to je fakat preko 300.000 visokoobrazovanih. Dr [e{eq: Izmi{qate, to izmi{qate. Kad ih izbrojaste? Dr Bati}: Je li mogu da, ja }u da napustim emisiju Dr [e{eq: Hajde i vi napustite. Voditeq: Upravo je zavr{avamo. Dr [e{eq: Hajde, mo`da }emo onda gospodin Ili} i ja da razgovaramo ozbiqno. Vi ne}ete da napu{tate emisiju, je l’ da? Ili}: Ne, ja ~ekam svoj termin. Voditeq: Gospodine Bati}u, izvolite. Dr Bati}: Gospodine Vujovi}u, ja vas molim da dozvolite da iskoristim svoje vreme za repliku, ja ga nisam uop{te iskoristio jer mi niste dozvolili. Dakle ovako, u ovoj zemqi kao {to je govorio pokojni Peki}, sa ovakvim qudima na vlasti snaga caruje a um klade vaqa. I lepo je Nenad ^anak, to je govorio i Borivoje Peki}, sre}om ili {teta, {teta je {to ne ~itate Boru Peki}a nego ~itate Lewina, Staqina, Mao Ce Tunga. Vi ~itate kwige ko zna kakve, Fidela Kastra i pri~ate Fidel Kastro je simbol otpora. ^emu? Ludilu? Pa pogledajte... Dr [e{eq: Ameri~kom ludilu, da. Dr Bati}: Pogledajte film Buena vista, vidite na {ta je to ludilo Fidela Kastra pretvorilo jedan od najlep{ih gradova na svetu Havanu. Dr [e{eq: Simbol otpora ameri~kom ludilu. Dr Bati}: Mi ne}emo da budemo simboli otpora va{em ludilu. Dr [e{eq: Da. Dr Bati}: Ovo je simbol otpora va{em ludilu. Dr [e{eq: Ne, Havana je bila najlep{a dok je postojala kao javna ku}a cele Amerike, je li tako? To je smisao. Dr Bati}: Nemojte vi da brinete o Havani. Dr [e{eq: Vi brinete o Havani. Dr Bati}: Nemojte da brinete o Havani. Vi ka`ete da je simbol... Dr [e{eq: Ja ga ne bih ni pomiwao. 610
Dr Bati}: Ja ga pomiwem samo {ta je taj simbol uradio od svoje zemqe, to nameravate da uradite od Srbije. Da napravite koncentracioni logor kao {to ste napravili. Gospodine Vujovi}u, vi ka`ete ne na ovoj televiziji o medijima. Za{to ne o medijima? Za{to ne o RTS-u? Hvala vama, ovo je sjajno. Voditeq: Ne, ja sam kontra rekao. Dr Bati}: Ja se nadam mo`da se nismo razumeli, ja se nadam da }ete vi sa ovom praksom da nastavite i onda }ete vi biti zaista prava velika mo}na, objektivna, nepristrasna, nezavisna televizija. A ne kao RTS, ona septi~ka jama... Voditeq: Ili Studio B. Dr Bati}: Treba staviti poklopac na wu da se smrad ne {iri Srbijom. Ali u tom RTS-u sede i leva i desna ruka u upravnom odboru gospodina [e{eqa, i Aleksandar Vu~i} i Tomislav Nikoli} su ~lanovi upravnog odbora RTS-a. Koji je u mnogome kriv za sve, jer svi su nas pobedili u medijskoj kampawi. Svi, ~ak i [iptari, da ne govorimo o Hrvatima i drugima zato {to takvu televiziju vode qudi koji su ~ak i ~lanovi Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Jeste li zavr{ili? [to se ti~e te dr`avne televizije mi jo{ wome nismo zadovoqni. Ali je ve} mnogo boqa nego {to je bila. I, uostalom, ta dr`avna televizija je nudila dijalog predstavnika opozicionih i vladaju}ih stranaka do koga nije do{lo. Dr Bati}: Pa {to niste prihvatili \in|i}a? Dr [e{eq: Zato {to je Dra{kovi} odbio. Dr Bati}: Kakve veze ima? Dr [e{eq: Ima veze, bilo je zami{qeno dva istaknuta predstavnika opozicionih stranaka, oni su najistaknutiji po svim objektivnim merilima, je li tako, i predstavnici vladaju}ih stranaka. I ponuda ostaje otvorena do onog momenta kada Dra{kovi} pristane. Ili ako ne}e on li~no, da bar neko ko je dovoqno markantan... Dr Bati}: Hteo je \in|i}... Dr [e{eq: Hteo je, ali otpao je koncept emisije. Znate, nisu to male marginalne stranke pa sada sam \in|i} da sa wima izlazi na megdan kao {to ja mogu sebi da dozvolim sa va{im malim strankama. Ja sada vama ~inim jednu uslugu tako {to imate mogu}nost da ne{to ka`ete ali, na`alost, ispade... Dr Bati}: Vi ste super. Jeste, ali medve|u uslugu sebi... Dr [e{eq: [to se mene ti~e, ja ostajem otvoren i daqe za dijalog. Ina~e, ovakve emisije treba da ostanu na Televiziji Palma. Dr Bati}: Nadam se. Dr [e{eq: I samo da zavr{im ovo {to se ti~e Bati}a. Bati} jednostavno nastupa sa floskulama jer nema argumenata. [ta je to floskula? To je govor u prazno. Dr Bati}: Da. Dr [e{eq: To je izno{ewe re~enica koje ni{ta ne zna~e. To nisu floskule, to je svedo~anstvo mog `estokog i li~nog i sukoba Srpske radikalne stranke sa re`imom u vreme kada ste vi bili u mi{joj rupi, mawi od makovog zrna. 611
Dr Bati}: Ma nikada nisam bio u mi{ijoj rupi. Pa vi ste sada u mi{ijoj rupi. Dr [e{eq: Za{to nikada niste bili u zatvoru? Eto to je kqu~no pitawe. Re`im nazivate teroristi~kim nemate ni dana zatvorskog sta`a, ili mo`da imate ali ne zbog politike nego ne{to drugo. Dr Bati}: Nemojte da otvaramo Pandorinu kutiju va{ih zatvora. Dr [e{eq: Vi ste otvorili pitawe zatvora i ja sam ponosan mojim zatvorima. Dr Bati}: Jeste li bili u zatvoru zbog ru{ewa naziva ulice Mar{ala Tita? Kako se zove najve}a ulica u Batajnici danas? Dr [e{eq: Ja sam ponosan na moje zatvore. Dr Bati}: Ulica Josipa Broza Tita. Dr [e{eq: A {to se ti~e ulica u Beogradu, nadle`na je Gradska skup{tina, Gradska skup{tina je htela da mewa te... Dr Bati}: I u Batajnici? Dr [e{eq: I u Batajnici. Na celom podru~ju Beograda. Batajnica je, ako niste znali, sastavni deo Beograda. Gradska skup{tina je nadle`na. ^im preuzmemo vlast u gradu na slede}im izborima, i ~ija imena ne mogu da opstanu mewa}emo sve te ulice koje su anahrone... Voditeq: Ja vas molim, gospodin Ili} je stvarno zapostavqen, izvolite. Ili}: Znate kako, meni je jako neprijatno ve~eras nekako ta replika nije ni do{la do mene. Dr [e{eq: Zbog koga vam je neprijatno? Ili}: Do{lo je do tog duela i ja mislim da }e biti prilike sigurno da se ne{to ka`e na ozbiqnije teme. Dr [e{eq: A ko vam je izazvao neprijatnost? Ili}: Ja sam mislio da }e znatno da bude ozbiqnija jedna rasprava jedna diskusija. Imamo isuvi{e problema, ja sam hteo gospodina [e{eqa da pitam i neka vrlo va`na pitawa. Evo, pre neki dan se dogodio jedan veoma veliki incident od policije koja nije dozvolila devoj~ici sa Kosova koja je umirala da pre|e jednostavno u Bujanovac u bolnicu i ona je umrla u kolima na rampi, nisu hteli da je puste. Devoj~ica ima pet godina, ruski lekar je prekliwao da puste dete u bolnicu... Dr [e{eq: Odakle je? Ili}: Iz Kosovske Kamenice. I dete je umrlo. Ima niz slu~ajeva. Qudi tra`e, interesuju se mo`e li ne{to da se uradi, mo`e li ne{to ozbiqno da se napravi. Ne}emo vi{e, meni je jako te{ko vi{e raspravqati {ta je ko kada rekao, {ta je bilo pre 20 godina. I, gospodine [e{eq, shvatite vi ste u vlasti, mi o~ekujemo ako mo`ete ne{to da uradite. Pokazuje se da aktuelni re`im ne mo`e ni{ta da uradi, da mora da se raspi{u korektni izbori. Da do|e do pregrupisavawa. Meni jako puno smeta stalna jedna pri~a, jedno pomiwawe male i velike stranke. Verujte, za pojedine velike stranke za koje se nekada pri~alo da su bile mnogo velike, koga god sretnem od ~lanova, on ka`e ja sam biv{i ~lan. Dr [e{eq: Koje to? One va{e biv{e? 612
Ili}: Nemojte sada da pri~amo, ima i jednih i drugih itd. Qudi ho}e jednu ozbiqniju politiku, jednu ozbiqniju grupaciju qudi koja }e raditi jedan ozbiqan posao. Ne mo`emo se vi{e ovako raspravqati. Ovo je prvo mo`da i nekorektno, trebalo je da bude jedan duel, jer vidite tri jedan to ne ide. Jer ako po|u dvojica u repliku ode cela emisija. To traje u nedogled. I ko je sada zadwi kada ne mo`e da do|e na red da ka`e ni{ta. Ja mislim da treba nastaviti sa ovakvom praksom da emisije uvek budu jedan jedan, i ja bih ve~eras bio presre}an da sam video i predstavnike JUL-a, i SPS-a kao {to je bilo i najavqeno. Bilo bi mi drago. I ne mogu neki da se skrivaju da ne dolaze u ovakve emisije. Oni su isto odgovorni, mora da se razgovara. Ima jako puno interesantnih tema. Ja volim da slu{am, evo ja sam veoma pa`qivo slu{ao ove diskusije. Ali ka`em malo je bilo pravih tema ja sam o~ekivao vi{e ozbiqnosti u ovome. Voditeq: Bilo je obra~una... Ili}: Dobro, obra~un je obra~un... Dr [e{eq: Pod palmom. Ili}: Pod palmom, dobro ali ja sam o~ekivao da }e biti ne{to malo vi{e ozbiqnosti u ovom celom poslu. Gospodine [e{eq, ja mislim da smo trebali malo i gledaoce da ukqu~imo da vidimo {ta oni pitaju. Jer samo smo na dva, tri pitawa odgovorili, sigurno je bilo interesantnih pitawa. Ja o~ekujem da vi kao potpredsednik Vlade pomognete i da sa va{im kumom imate ve}inu, da pomognete da se {to pre raspi{u izbori i da se... Dr [e{eq: I vi ste sa mojim kumom imali ve}inu nekada. Ili}: Znate, kako da vam ka`em, mi smo se u startu dogovorili o porodici da ne pri~amo. Evo va{ kum... Dr [e{eq: Vi pomiwete kuma. Ili}: Dobro, ta~no je... Dr [e{eq: [to ga ne pomiwete kao Vuka Dra{kovi}a, kao predsednika Srpskog pokreta obnove. Ili}: Pustite, ali neprijatno je, u redu je da ga pomenem kao Vuka Dra{kovi}a, ali ipak rodbinske veze ostaju. Dr [e{eq: ^ekajte, pa za{to je to neprijatno? Vaqda neprijatno da ga pomiwete kao kuma, vaqda je to neprijatno. Ili}: Pa nekako nije tu, a... Dr [e{eq: [ta zna~i to on nije tu pa ga ne pomiwete, a neprekidno pomiwete neke druge koji isto nisu tu. Ili}: Ja imam neko vaspitawe i veoma je bitno, kod mene je kumstvo svetiwa. Moje kumstvo je staro 300 godina. I moj pradeda je birao naj~estitiju ku}u za kuma i veoma je ru`no videti da se kumovi raspravqaju, sva|aju. Ja mislim da vi mo`ete da na|ete zajedni~ki jezik. Da ove muke prekratite da sednete kao odgovorni politi~ari, odgovorni qudi, vodite dve stranke i sami ste rekli veoma uticajne i da pomognete da do izbora do|e. Jedini na~in u ovom haosu, u ovom ludilu politi~kom koje je nastalo, su izbori na svim nivoima. Pravi ~estiti izbori. Ako pobedite ja vam prvi ~estitam od sveg srca. Ako ste uvereni da opozicija, da ova druga strana ne vredi lule duvana, kao {to ste rekli, pobedi}ete. Zna~i, razloga nema da ne budu izbori. 613
Ako verujete da narod srpski ne podnosi one i da ne}e glasati koji su sara|ivali sa bilo kime, sigurno to je jo{ jedan vi{e adut da pobedite. Ja verujem da }e ovog puta gra|ani debelo razmi{qati. Ja verujem da }e politi~ka scena Srbije posle eventualnih izbora izgledati potpuno druga~ije. I ja verujem da }ete vi u tome pomo}i i da }e do izbora {to pre do}i. Dr [e{eq: Mene ovo iznena|uje {to govori gospodin Ili} o navodnom slu~aju devoj~ice koja je umrla zato {to joj na{a policija nije dozvolila da pre|e u bujanova~ku bolnicu. Ili}: Mo`ete proveriti. Dr [e{eq: To je zaista stra{an podatak. Ja li~no ne verujem da se to desilo. Ili}: Evo, proverite. Dr [e{eq: Apsolutno ne verujem. Jer, prvo, na{a policija nikada nije spre~avala nijednog Srbina da napusti Kosovo i Metohiju. Jer {ta to zna~i da je prepuste [iptarima na milost i nemilost. Pogotovo u takvom slu~aju kada je re~ o detetu, kada je re~ o bolesti, i kada je re~ o ruskim vojnicima sa kojima je saradwa najboqa i najuspe{nija. Apsolutno vam to ne verujem. Ili}: Sigurno je ta~no. Dr [e{eq: Znate, kada pro|e emisija ne vredi ni proveravati. Vi ste neki efekat hteli da postignete na taj na~in. Ali treba i neki dokaz kada sa takvim detaqem ovde nastupate. Drugo, {to se ti~e izbora, izbori }e biti u zakonom propisanom roku. Mi se izbora ne bojimo. Ali ne}emo dozvoliti da nam vi odre|ujete kada }e biti izbori. Za{to bismo? U demokratskom svetu uvek vlast odlu~uje kada }e biti izbori, a ne opozicione partije. Bitno je samo da oni budu u zakonskom roku, dakle da ne prekora~imo 3. novembar i ne}emo ga prekora~iti, to vam garantujem. Koji }e to biti datum ~u}ete na vreme i ima}ete predizbornu kampawu u vreme za predizbornu kampawu koju zakon propisuje. I drugo, {ta vi meni pomiwete moga kuma. Nismo mi nikada do{li u sukob kao kumovi. Mi smo u sukobu ideolo{kom i politi~kom, kao politi~ari zbog razli~itih politika. A vi ste sa wime bili u jednoj partiji pa niste mogli opstati. A sada meni spo~itavate on mi je kum. [ta zna~i kumstvo u politici? Znate, kumstvo je u privatnom `ivotu. Ja sam do neku godinu bio spreman da za Vuka Dra{kovi}a i poginem, ja sam hteo da se tu~em sa nekim qudima u Udru`ewu kwi`evnika koji su nipoda{tavali wegovu kwi`evnost, tamo negde krajem 80-tih godina, kada je Vuk Dra{kovi} bio pojam srpskog nacionalizma, patriotizma, kada je bio popularan zbog romana “No`”, “Molitva” itd. Hteo sam da poginem. Ali, Vuk Dra{kovi} je izdao. Mo`e li kum da izda? Da li mo`e kum da izda, ka`ite mi. Ili}: Izabrali ste takvog kuma. Dr [e{eq: ^ekajte, on nije bio izdajnik kada sam ga ja odabrao, on je bio srpski nacionalista. Mi smo se zbli`ili, mi smo postali prijateqi zato {to smo isto mislili o srpskim nacionalnim pitawima. Potpuno isto. Moja je bila granica Karlobag-Ogublin-Karlovac-Virovitica, a wegova je bila gde su srpski grobovi, gde su srpske crkve, manastiri itd., to je srpska granica. Da li se vi se}ate toga? 614
Ili}: Da. Dr [e{eq: To je bio prvobitno program Srpskog pokreta obnove. On se svega toga odrekao. On se odrekao srpskih nacionalnih interesa. On qubi pre izvesnog vremena onu krvavu ru~erdu Medlin Olbrajt tamo gde su se sastali u Berlinu, gde to be{e. Na o~igled naroda, televizijskih kamera. Dr Bati}: Pa vi qubite ruku Mire Markovi}. Dr [e{eq: Je li to izdaja? Ili}: Slu{ajte, to... Dr [e{eq: I kakve to sada ima veze sa kumstvom. [to kumstvo onda isturate u politici. Znate, dva brata mogu da se sukobe jedan postane izdajnik, drugi ostane patriota. Ro|ena bra}a. Mogu i dva brata blizanca. Mislite da ja ne patim zbog toga. Ja najvi{e patim. Meni srce krvari zato {to Vuk Dra{kovi} nije onaj stari Vuk Dra{kovi} koga sam ja poznavao, sa kojim sam se sprijateqio, sa kojim sam se okumio, sa kojim sam sate i sate razgovarao, pravio planove o velikoj srpskoj dr`avi. Ili}: Evo u parlamentu izgladite... Dr [e{eq: [ta imamo da izgla|ujemo. Ili}: Velika je obaveza. Mu~i se srpski narod. Dr [e{eq: On ka`e da sam ja bio {ofer kamiona koji je izazvao udes na Ibarskoj magistrali. [ta tu ima da se izgla|uje. Ja znam da je to apsolutna la`. Kada je ~ovek spreman takvu apsolutnu la` da lansira da sam ja u~estvovao u organizaciji, da sam u~estvovao u onome, ~ak i vozio kamion... Dr Bati}: A ko je? Dr [e{eq: Onda za mene la`e sve ostalo. I mene kopka ko je i `elim da saznam ko je. Dr Bati}: Morali bi da znate. Dr [e{eq: A po{to nema nikakvih dokaza, po{to nema tragova, onda mogu samo da razmi{qam o motivima. Dr Bati}: Kamion mali trag. Dr [e{eq: Kome bi bio motiv da Vuk Dra{kovi} nestane sa politi~ke scene. Da li mislite da bi nekoj od vladaju}ih partija to bio ciq? Pa mi `elimo da Vuk Dra{kovi}, takav kakav je, {to du`e ostane jer znamo dok je Vuk Dra{kovi} glavni opozicioni lider nema ni{ta od va{eg izbornog uspeha. Da li se sla`ete tu sa mnom? Dok je Vuk Dra{kovi} tamo, da li se sla`ete da je on nama, vladaju}im strankama, najkorisniji na tom mestu. Za{to onda da ubijemo koku koja nosi zlatna jaja. Da ostanemo bez wega, da neko pametan, ne daj Bo`e, do|e na wegovo mesto. Pa da nas pobedi eventualno sutra. Za{to bismo to radili. Evo, Vladan Bati} je i za svog telohraniteqa, koji je upucan u nekom li~nom obra~unu, tvrdio da ga je re`im upucao. Pa je onda telohraniteq sam preko novina obja{wavao i tra`io od Bati}a da ga vi{e ne brani na takav na~in. Pa nas je optu`io i Bati} i mnogi drugi da smo mi organizovali, da je vlast organizovala ubistvo Arkana i ~itav niz drugih stvari. Ako ste slagali u pogledu svog telohraniteqa, ako ste slagali u pogledu Arkana, la`ete onda i po drugim stvarima. 615
Dr Bati}: Gospodine [e{eq, vi cenite na osnovu gospodina Vuka Dra{kovi}a pa mu to recite. Postoje dva elementarna demokratska principa to }ete priznati. Princip odgovornosti i princip smewivosti. Jasno je da je te{ka situacija u ovoj zemqi i jasno je da ima preko 500 nerasvetqenih ubistava i mo`da je neka te{ko rasvetliti. Ali {to u politici postoji ono {to sam rekao, odgovornost i smewivost. Ako ste nesposobni da utvrdite ko je ta ubistva po~inio, ~ak i da je po~inila Cija, kako vi pomiwete za neka ubistva, onda morate da odete sa vlasti, sa funkcije, sa mesta ministra policije, sa mesta ministra pravde, sa mesta potpredsednika Vlade gde se vi nalazite. Sa mesta predsednika Vlade. Tako se radi, nemoj da me prekida{... Tako se radi u civilizovanim zemqama. Ubijen je ministar policije, ubijen je ministar vojske, ubijen generalni direktor aviokompanije, pa ubijene stotine qudi. Ne zna se ko je ubio qude. To je odgovornost i smewivost. I vi taj princip ne po{tujete. Vi sada pri~ate bajke o Vuku Dra{kovi}u, ali mora i ministar policije, ako ne mo`e da utvrdi makar kakav mizeran detaq ko je vlasnik kamiona, ne mogu, nesposoban sam dovi|ewa. Ne}u vi{e da budem ministar policije. Pri~ate za mog telohraniteqa pa {to niste otkrili kako je. Danima mu je visila policija kod roditeqa, kod wega, pretili mu, da bi onda rekao nemoj me vi{e pomiwati {to se politike ti~e. [to nije priveo ko je. Morate da otkrijete... Dr [e{eq: Zato {to je shvatio ko je pucao na wega. Dr Bati}: To me ne interesuje morate da otkrijete. Dr [e{eq: A ne interesuje vas? Dr Bati}: Ne interesuje me. Dr [e{eq: Va{ telohraniteq nije hteo da sa~ini prijavu, a zna ko je pucao. Dr Bati}: Pa nemam ja telohraniteqa. Dr [e{eq: Tada ste ga imali, mo`da vi{e nemate. Dr Bati}: [ta }e meni telohraniteq? Dr [e{eq: [to bi {tampa... Dr Bati}: Ja mirno spavam, ja nikoga nisam zavio u crno, nisam se igrao sa sudbinama dece. Dr [e{eq: Vi ste izjavqivali da je upucan zato {to je u va{em obezbe|ewu. Dr Bati}: Verovatno to i sada stoji. Voditeq: Evo televizija koja ima svoj redovni program... Dr [e{eq: A va{ telohraniteq zna ko je na wega pucao, a ne}e da ka`e. Prikriva. Dr Bati}: Vi imate policiju, istra`ne sudije, tu`ioca. Dr [e{eq: I zbog toga ga je policija saslu{avala vi{e puta tra`e}i od wega da ka`e ime napada~a. To je sada u celoj ovoj pri~i... Voditeq: Za vas gospodo sada imam jednu molbu, ve~era{wiokr{aj pod palmom je bio kakav je bio, imamo poruku gospodina ^anka ka`e, za vas, zna~i javio nam se, ako ovako nastavite, za vas gospodine [e{eq, ne}ete primetiti ni da je Vojvodina oti{la ako se to desi. Ali za vas koji ste ostali, drago mi je da se ~ovek ipak javio da gledaoci znaju da nije nikakav skandal u pitawu. 616
Dr [e{eq: [to skandal, pobegao je iz emisije, nije to skandal. Voditeq: Zna~i, molim vas sada gospodine Bati}u, gospodine Ili}u i gospodine [e{eq, sada vi{e nije okr{aj molim vas da kratko i {to jasnije date poruku gledaocima Televizije “Palma”. Dr Bati}: Ja geledaocima Televizije “Palma” `elim da ~estitam ovaj veliki pravoslavni hri{}anski praznik, Uskrs, na{im srpskim Hristos voskrese, i verujem da dolazi vreme da Srbija vaskrsne, da ustane iz pepela, da se oslobodi ove izdajni~ke korumpirane, kriminalizovane, paganske, satanske vlasti koja je zemqu i narod zavila u crno. Nadam se da }emo mo}i da najzad ka`emo bestraga im glava. Voditeq: Hvala. Gospodine Ili}u. Ili}: Ja isto `elim da ~estitam praznik, i `elim da idu}i praznik do~ekamo u jednoj novoj Srbiji mnogo boqoj, sa boqom vla{}u, mnogo organizovanijoj Srbiji, koja }e biti ponos svih nas. O~ekujem, evo problemi su stalno sa ovom vla{}u, te ovaj iz Knina, ~ulo se ve~eras sve. Vreme dolazi da [umadinci ovi na{i uzmu stvar u svoje ruke, autenti~ni Beogra|ani, ovi qudi ja mislim koji mogu ne{to uraditi i da budu slede}i neki razgovori, susreti mnogo, mnogo dobri, mnogo kvalitetniji i da ta vlast koja bude, bude izuzetno odgovorna, da narodu bude mnogo, mnogo boqe. Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, `elimo da srpski narod uvek ima onakvu vlast kakva izra`ava wegove potrebe i wegove interese. To je samo ona vlast koja se osvoji na izborima. Mi smo po~eli na izborima da osvajamo vlast, naravno, ponovni put u demokratiju je te`ak, i mukotrpan, skop~an sa mnogim opasnostima, mnogim problemima. Pre svega, spoqnom blokadom, sankcijama, agresijom, nasrtajem zapadnih sila, wihovom namerom da nam uni{te dr`avu, da nam uni{te naciju. U takvim uslovima mi moramo voditi borbu na vi{e frontova. Prvi je front unutra{we ekonomske stabilizacije, re{avawe socijalnih problema. Da je bilo sre}e ovaj dijalog izme|u predstavnika vlasti i predstavnika tri opozicione partije pre svega bi se vodio po tim pitawima. Ali, o~igledno na{a opozicija nije zainteresovana za ekonomska i socijalna pitawa, ona je zainteresovana sa spletke, intrige, floskule i raznorazne gluposti. Da bi tako prikrila nedostatak bilo kakvih validnijih argumenata. Drugi front je front suprotstavqawa spoqnim neprijateqima. I tre}i front je front borbe sa unutra{wom subverzijom, subverzivnim politi~kim partija, partijama instrumentima NATO-a, raznim udru`ewima gra|ana koja se finansiraju tako|e od zapadne obave{tajne slu`be. Izdajni~kim medijima koji `ive na ameri~kom buyetu i buyetu Evropske unije. I drugim pojavama koje su karakteristi~ne za dr`ave pod opsadnim stawem, gde se spoqa{wi neprijateq u svoj svojoj mo}i, bogatstvu, jednostavno me|usobno takmi~i ko }e vi{e prqavijih i podlijih udaraca zadati jednom ponosnom i slobodarskom narodu, kakav je srpski narod. Ube|en sam da je srpskom narodu sve jasno, srpski narod danas ima vlast koja radi, koja se upiwe iz petnih `ila. Vlast koju ne prati nikakva kri617
minalna afera, nikakva nepodop{tina. Vlast koja je disciplinovana, savesna i marqiva. Vlast koja je dokazala da zna da re{ava probleme i koja uspe{no re{ava sve probleme. Probleme, naravno, nismo u stawu preko no}i da razre{imo. Moramo ih re{avati jedan po jedan i nema toga na srpskoj politi~koj sceni koji bi to radio br`e i uspe{nije. Oni koji kritikuju sada{wu vlast polaze samo od praznih obe}awa, ako wima narod uka`e poverewe Amerikanci }e nas zasuti gomilom dolara, milijarde i milijarde sti`u sa svih strana, odmah }e te}i med i mleko itd. A, zapravo, oni su svoj program tako jasno i precizno pred celom nacijom izrazili, to je program razbijawa Srbije, federalizacije Srbije, pretvarawe Srbije u {est malih banana republika. Dr Bati}: ^iji je to program? Dr [e{eq: Malih dr`avica... Dr Bati}: Dobro, to smo ~uli sve pet puta. Dr [e{eq: ^uli ste pet puta, ali slabo pamtite. Dr Bati}: Nije lepo od ameri~kog dobrovoqca da nam ponavqa... Dr [e{eq: Ko je ameri~ki dobrovoqac? Dr Bati}: Pa vi. Dr [e{eq: [ta pri~ate gluposti. Voditeq: Zavr{ite gospodine [e{eq pa da... Dr [e{eq: Srpski narod ima razloga da bude nezadovoqan nama koji smo danas vlast, koji obavqamo funkcije vlasti. Ima razloga da nas kritikuje, ima razloga i da nas psuje. Ali kada nas narod kritikuje i psuje, kritikuje nas i psuje kao svoje da bismo bili jo{ boqi, da sebi da odu{ka. Srpski narod vama koji slu`ite NATO-u, koji slu`ite Amerikancima, koji slu`ite srpskim neprijateqima, koji `elite za judine srebrwake iako se nazivate hri{}aninom, za judine srebrwake da prodajete i dr`avu, i pravoslavqe i nacionalnu tradiciju. Dr Bati}: Kao hrvatski usta{a kakve vi veze imate sa srpskim narodom? Dr [e{eq: Mo`ete da besnite do mile voqe. Dr Bati}: Kakve to veze imate sa srpskim narodom? Dr [e{eq: Srpski narod ovakvim kao {to ste vi nikada poverewe ne}e dati. Dr Bati}: Hrvatskim usta{ama kao {to ste vi nikada, ta~no. Voditeq: Gospodo, hvala vam na u~e{}u u emisiji. Po{tovani gledaoci, bila je ovo prva emisija novog serijala Televizije “Palma” pod nazivom “Obra~un pod palmom”. Kao {to ste videli obra~una je bilo. Da li }e biti `rtava vide}emo. Ne pada mi na pamet da vam sugeri{em zakqu~ak o onome {to ste ve~eras ~uli. Siguran sam da je nepogre{iv kao i uvek. Jedino {to mi se ~ini da }e vlasnik ove televizije vrlo brzo smeniti urednika ove emisije. U svakom slu~aju, do novog vi|ewa, hvala na saradwi i laku no}. Dr [e{eq: [to ste toliki pesimista, mo`da ne}e. Dr Bati}: Mo`da }e vas nagraditi kao urednika jo{ ve}e televizije. 618
XXII OPOZICIJA BEZ ARGUMENATA TV Palma, 22. maj 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ja sam Miodrag Vujovi} a vi gledate drugu emisiju na{eg serijala “Obra~un pod Palmom”. Sa mnom je ve~eras kao dragi gost Dr Vojislav [e{eq potpredsednik Vlade Republike Srbije. Na`alost, sa moje leve strane su tri prazne stolice jer sam stvarno `eleo, iskreno `eleo da imam i tri tako|e draga gosta, gospodina Dragana Kojadinovi}a, donedavnog generalnog direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B, gospo|u Gordanu Su{u osniva~a nezavisnog udru`ewa novinara Srbije i gospo|u Bojanu Leki} novinara Anema. Me|utim, oni poziv nisu prihvatili, ali mislim da to nije razlog da se o temi ve~era{we emisije, a to je {ta se to doga|a sa Studiom B ne razgovara. Dakle, pretvorimo ve~era{wu emisiju u va{ razgovor sa gospodinom Vojislavom [e{eqem koji je jedan od potpisnika re{ewa kojim je Vlada Republike Srbije intervenisala u Studiju B. Pitajte otvoreno sve {to vas zanima dobi}ete odgovor. Na{ telefon je upravo iza{ao na ekranu 367-00-22. Gospodine [e{eq kako vi komentari{ete nedolazak, ja sam po{ten da budem iznena|en da ste prihvatili i to odmah ste prihvatili da razgovarate. Pogotovo {to sam vam ponudio mislim u ovom trenutku i za ovu temu najkompetentnije sagovornike. Dr [e{eq: Ja sam prihvatio i va{u prethodnu inicijativu razgovor sa Neboj{om ^ovi}em, Vukom Obradovi}em Voditeq: Ne, bio je u pitawu prof Mi}unovi} i Du{an Mihajlovi} Dr [e{eq: Prihvatio sam i ovu narednu. Dakle, kao ~ovek vlasti i pripadnik Srpske radikalne stranke ja `elim raspravu, `elim dijalog sa opozicijom, sa svim politi~kim protivnicima. I mi, srpski radikali, takav dijalog nikada nismo izbegavali ni u jednoj poziciji, kada smo bili opoziciona stranka i sada kada smo vladaju}a stranka. Mi smo otvoreni za dijalog i smatramo da celi politi~ki `ivot mora da se zasniva na dijalogu politi~kih protivnika. Oni su to odbili, verovatno pou~eni iskustvom Zorana \in|i}a, zatim Vladana Bati}a, Nenada ^anka i Velimira Ili}a. Shvatili su zapravo da je wihova politi~ka pozicija neodr`iva, da se ne mo`e braniti adekvatnim argumentima. I povodom akcije Vlade Republike Srbije, zakqu~ka o preuzimawu direktne kontrole nad Studiom B kao dr`avnom svojinom, bio sam spreman kao jedan od potpisnika tog Vladinog akta da razgovaram sa onima koji najvi{e javno oponiraju provo|ewu takvog zakqu~ka. Oni be`e od dijaloga. Li~no sam razgovarao sa Bojanom Leki}, ona se, istina, u po~etku malo kolebala pa je pristala, pa je sama predlo`ila Kojadinovi}a i Gordanu Su{u, ~ak mi je dala i broj telefona Gordane Su{e pa sam vam to dao. Vi ste na{li Kojadinovi}ev telefon i oni su se premi{qali zatekli su se u Briselu, nisu vam odmah odgovorili nego posle nekoliko sati. Zna~i, bilo je va`no da obave neke konsultacije. Ti wihovi tutori, ti wihovi savetnici su im 619
stavili do znawa da u jednom dijalogu te vrste jednostavno nemaju nikakvih {ansi i da to moraju da izbegnu po svaku cenu. I oni nastavqaju svoju pri~u odvija se dijalog gluvih telefona, oni neprekidno govore da se ugro`avaju nezavisni mediji, a mi moramo prvo po}i od toga da li je Studio B nezavisan medij ili nije. O~igledno je da nije. Studio B je dr`avni medij od 1996. godine. On je i formiran kao dr`avni medij svojevremeno su ga formirale Skup{tina grada Beograda i Borbina izdava~ka ku}a, novinsko izdava~ka ku}a. Pa je bio televizija Ve~erwih novosti Skup{tine grada Beograda, a onda po zakonu Ante Markovi}a provo|ena je ona stihijska privatizacija i imovine se do~epala nekolicina qudi koji su se slu~ajno zatekli u Studiju B, a vi se se}ate 1994. godine Narodna skup{tina Republike Srbije je, na inicijativu Zorana \in|i}a i Demokratske stranke, donela tzv. \in|i}ev zakon o povratku u pre|a{we stawe. O reviziji ili revalorizaciji postupka privatizacije. Na osnovu tog zakona, pre svega 1996. godine, Skup{tina grada povratila je svoja osniva~ka prava nad Studiom B, Studio B je ponovo vra}en u dr`avnu imovinu i celom akcijom je tada rukovodio Neboj{a ^ovi}. Srpska radikalna stranka se jedina tome `estoko suprotstavqala. Mi smo polazili od stava da, bez obzira kakva je ta privatizacija bila po zakonu Ante Markovi}a, i najgora privatizacija boqa je od nikakve, da ne treba ni{ta retroaktivno sada preispitivati, vra}ati u prvobitno stawe nego treba doneti novi zakon o privatizaciji i za svaku narednu privatizaciju postupati mnogo promi{qenije, mnogo pametnije, mnogo racionalnije. To je bio osnovni element na{eg suprotstavqawa podr`avqewu. Ali je Studio B podr`avqen. Kada su opozicione stranke iz koalicije “Zajedno” osvojile vlast na izborima krajem 1996. godine, osvojile vlast u Beogradu, preuzele Gradsku skup{tinu Srpska radikalna stranka je krenula sa inicijativom da se izvr{i reprivatizacija Studija B. Odbili su to i Srpski pokret obnove i Demokratska stranka. Oni su smatrali sada kada su oni vladaju}e partije u Beogradu da treba Studio B da ostane u dr`avnoj svojini, a da ga oni finansiraju i instrumentalizuju novcem iz gradskog buyeta. Jer su se bojali nezavisne televizija. Pre toga, kada Studio B nije bio u rukama Skup{tine grada, ipak je imao neku politiku koja je s vremena na vreme bila suprotstavqena politici nekih opozicionih stranaka. Ovoga puta su hteli ne{to {to je direktno, striktno pod wihovom kontrolom. Prva ekipa koja je upravqala Studiom B u vreme kada je Zoran \in|i} bio predsednik Skup{tine grada Beograda dr`ala je Studio B pod kontrolom Demokratske stranke, to je bila televizija Zorana \in|i}a. Druga ekipa, kada je smewen Zoran \in|i}, jeste ekipa Srpskog pokreta obnove i Studio B je pretvorila u vukoviziju. I nismo mi imali nameru da na ovakav na~in postupimo bez obzira {to je to bila najprqavija televizija u Srbiji po programu koji je emitovala, po la`ima, klevetama koje je lansirala dok nije do{lo do otvorenog pozivawa naroda na ustanak proteklih dana, nedeqa. Tu vi{e Vlada jednostavno nije smela da okleva. Vi znate, po zakonu sva dr`avna imovina Republike Srbije u ingerenciji je Vlade Republike Srbije i ovo nije prvi put da je Vlada Srbije direktno preuzela upravqawe nad delom imovine koja je ranije bila pove620
rena gradskoj samoupravi. Prethodno je takav postupak napravqen u pogledu Sava centra. Sava centar je bio u nadle`nosti Gradske skup{tine, ali po{to je imovina Republike do{la u opasnost, dr`avna imovina je do{la u opasnost, Vlada je svojim aktom preuzela direktno upravqawe nad Sava centrom i formirala novi Upravni odbor. Po tom istom postupku ura|eno je sa Studiom B. Studio B je dr`avna imovina, da li }e se jednog dana privatizovati to }emo videti. [to se ti~e Srpske radikalne stranke mi `elimo da se bukvalno svi mediji u Srbiji privatizuju osim dr`avnog radija i dr`avne televizije, jednog dakle, dr`avnog radija sa tri programa i dr`avne televizije tako|e sa tri programa, sve drugo da bude privatno. I zala`emo se da kompanija “Politika” bude javno preduze}e sa 51% dr`avnog kapitala, a 49% privatnog. To je dakle, jedan krajwe principijelan stav. Voditeq: Gospodine [e{eq, ovde nema gospodina Kojadinovi}a, ali ~itao sam {tampu, pomno sam pratio ovaj slu~aj i on ka`e da oni nisu pozivali kao televizija, oni su samo preneli ono {to se na ulicama doga|a. Dr [e{eq: Jedno je prenositi ono {to se na ulicama doga|a a drugo je podupirati poziv na ustanak koji se ~uje na ulici. O~igledno je taj poziv koji se ~uo na ulici bio prote`iran na Studiju B dakle, podupiran. I tu nema nikakve sumwe. Uostalom, sve wihove emisije su bile takvog karaktera. I propagirawe nasiqa, i optu`ivawe najvi{ih dr`avnih organa za terorizam itd. Sve su to bile la`i, izmi{qotine, klevete koje ne bi trpela nijedna dr`ava u civilizovanom svetu, pa nije mogla ni na{a. Ja mislim samo da smo mi kasnili sa takvim potezima pogotovo u pogledu Gradske skup{tine Beograda jer odavno su bile sazrele sve okolnosti da se zavede u Gadskoj skup{tini Beograda prinudna uprava, dakle, da se postupi po Zakonu o lokalnoj samoupravi. Zbog raznoraznih kriminalnih radwi, antidr`avnog delovawa itd. Voditeq: Jedna od primedbi gospodina Kojadinovi}a tako|e je da koliko je on upoznat na tom zakqu~ku koji ste potpisali vi i gospodin Boji} nema pe~ata. Dr [e{eq: Ma pe~ata sigurno ima, na orginalu Vlade nema pe~ata. Orginalni akt smo potpisali Milovan Boji} i ja, ali otpravak tog akta ima pe~at i tamo nije na{ orignalni potpis nego se ka`e za verodostojnost potpisa odgovara generalni sekretar Vlade, ili wegov zamenik itd. A {to se ti~e ove emisije ako ve} imate nameru da nastavite emisiju ovog karaktera, ja mislim da bi najboqe bilo ve~eras da uputite javni poziv svim predsednicima opozicionih politi~kih partija, zatim, vlasnicima ili glavnim i odgovornim urednicima tzv. nezavisnih zapravo prozapadnih, proameri~kih medija i tih proameri~kih udru`ewa gra|ana da se sami jave ako `ele dijalog. Prvo ne be`imo ni od jednog pitawa ni od jedne teme, pa da vidimo. Ako ne}e da ona znamo na~isto na ~emu smo, da se javnosti mo`e re}i evo oni be`e od dijaloga, be`e od rasprave, be`e od argumentovane diskusije. Nemaju argumenata zbog toga be`e. Voditeq: Pre nego {to to u~inim ipak dozvolite da vam ovako javno prenesem osnovne primedbe dakle, ja svima koje pozivam ka`em da nismo u mogu}nosti ja ni ova televizija da u studio na takvu vrstu razgovora po621
zovemo, odnosno dobijemo predstavnika JUL-a ili SPS-a, a osnovna primedba je da qudi ne}e tri na jedan. ^ak ima komentara u smislu da time od vas prave demokratu. Dr [e{eq: [ta oni imaju od mene da prave demokratu? Kada sam ja bio demokrata i antikomunista i kada sam zbog toga stradao po komunisti~kim kazamatima oni su bili re`imski ~ankolizi onog starog titoisti~kog komunisti~kog re`ima, u kome nije bilo nikakve slobode i nikakve demokratije. Ne mogu oni od mene praviti demokratu oni koji su me do ju~e progonili kao antikomunistu. U~estvovali u progonima direktno, ~emu oni da me u~e i kako oni da od mene prave demokratu. Drugo, {to se ti~e na{ih koalicionih partnera wihova je stvar ho}e li u~estvovati u emisiji tog tipa ili ne}e, mi se u to ne me{amo. Na{ je stav da u tome treba da se u~estvuje i mi `elimo da u~estvujemo. Bila je jedna inicijativa na dr`avnoj televiziji tu je pristao samo Zoran \in|i} a nije i Vuk Dra{kovi}, i ta emisija je odlo`ena ~eka se da oni potvrde svoj dolazak, da pristanu i jedan i drugi. Pretpostavqam da bi se ta emisija onda ipak odr`ala. [to se ti~e tog wihovog stava, ja mislim da je to samo na~in da se izbegne rasprava ove vrste. [ta to sada zna~i, oni izbegavaju tri na prema jedanoga, a kolike su to stranke? [ta oni izbegavaju tri na prema jednoga? Prvo, ima vanparlamentarnih stranaka i ne mo`emo sada svakoj vanparlamentarnoj stranci dati poseban termin. Ima 150-160 vanparlamentarnih stranaka u Srbiji {ta to zna~i. I drugo, oni su u povoqnijoj poziciji ako ih je trojica. Pa neka vide, neka poku{aju. Videli ste kako su pro{li i ^anak, i Bati} i Velimir Ili}. Velimir Ili} se i najozbiqnije pona{ao u toj emisiji. Voditeq: Treba li vama imiy ~oveka koji ho}e sam sa trijicom? Dr [e{eq: Za{to bi meni trebao ili za{to bih ja odbijao to. Ne treba mi takav imiy, ne treba mi nikakav imiy te vrste. Ali ja ho}u dijalog, a o~igledno, nemaju dovoqno argumenata. Videli ste Bati}a, videli ste ^anka, na {ta je to li~ilo. Be`ali su od racionalne i argumentovane rasprave. Jedino na ~emu su zasnivali svoje istupawe bilo je evocirawe uspomena na nekada{wi na{ sukob sa socijalistima, nas srpskih radikala. Za taj sukob zna celi narod i zna kakve smo izraze razmewivali, uvrede itd. Me|utim, neka se onda upitaju ako smo mi radikali i socijalisti, koji smo se tako `estoko sukobqavali pre nekoliko godina, ovog puta na{li zajedni~ki jezik i u{li u Vladu, {ta nas je to nateralo da tako postupimo. ^iwenica da je zemqa u opasnosti. Zna~i, to nije wihov argument protiv nas, nego na{ argument protiv wih, moramo ukloniti tu opasnost spoqa, opasnost koju predstavqa NATO, koju predstavqaju wegove sluge ovde u Srbiji. A, kada ne bude te spoqne opasnosti onda }e opet biti najprirodnije da se desnica i levice sukobe u borbi za vlast. I da perje pr{ti s vremena na vreme, ali mi nikada nismo izazivali uli~ne sukobe. Nikada nismo izazivali krvoproli}e i to treba imati u vidu. Voditeq: Makar na ovoj televiziji gledaoci su ~esto mogli da ~uju da je sujeta prva ~ovekova slabost i mana, ali gospodine [e{eq ima li pravo bilo ko na ovoj sceni, i politi~koj i javnoj uop{te, da odbija jedan jav622
ni razgovor po{to ne bih hteo da ispadne hvalisavo, ali o~igledno je da je ova televizija uporna da razgovarate pre svega vi politi~ari, u ime sujete da odbije razgovor? Dr [e{eq: Svaki ~ovek ima pravo da bude sujetan, svaki ~ovek ima pravo i da pristane na razgovor i da obije razgovor. I to pravo ja ne mislim nikome da negiram. Ali ozbiqan, pametan i primi{qen politi~ar ne bi izbegavao razgovor ove vrste. Voditeq: Onda ovako, ja moram... Dr [e{eq: Razgovori ove vrste otkrivaju sva~iju poziciju. I toga se boje. Otkrivaju ideolo{ku usmerenost. Otkrivaju politi~ku pozadinu javnog delovawa. Pred kamerama se ni{ta ne mo`e sakriti. I neko ko iza|e pred kamere i samo poku{ava na galamu ne{to da postigne taj propada. Voditeq: Ja }u vas, kao {to sam rekao, poslu{ati, dakle, prvo }u vas zamoliti da samo preporu~ite ovu televiziju kao mesto gde se ipak mo`e slobodno i otvoreno razgovarati va{im koalicionim partnerima. Da eto pomognete ovoj televiziji, ja nisam uop{te toliko pretenciozan niti bih se usudio od vas da tra`im da ih ube|ujete, a istovremeno pozivam sve one koji druga~ije misle od vlasti, koji imaju {ta da ka`u i `ele svoje mi{qewe i svoje stavove da ukrste sa argumentima i savovima vlasti ova televizija mo`e im to da obezbedi dakle, sada za gospodina Vojislava [e{eqa potpredsednika Vlade Republike Srbije, nadam se da }e prihvatiti i predstavnici JUL-a i SPS-a, a to molim zbog toga {to mislim da narod, gra|ani treba da ~uju te razlike i mislim da je boqe da politi~ari razgovaraju javno nego da se de{avaju incidenti. Dr [e{eq: Molim vas, nemojte ni vi sada da preterujete. Kada sam bio predsednik op{tine uveo sam svakog petka u podne termin da primam gra|ane na razgovor. I svakog petka do tri sata no}u sam ostajao u tim razgovorima. Ne mo`ete sada da pozovete svakoga ko misli da ima ne{to da ka`e. Voditeq: Vi ste nabrajali dakle, ograni~ewe prema onom... Dr [e{eq: Zna~i, to da budu predsednici stranaka, predsednici ovih raznoraznih prozapadnih udru`ewa, i vlasnici, odnosno glavni i odgovorni urednici, pa ~ak mo`emo i istaknute novinare prozapadnih medija. Voditeq: Gospodine [e{eq, uveravam vas da ova televizija ima savr{eno dobru komunikaciju sa svojim gledaocima i oni su znali da ih ja pozivam u okviru onoga {to ste vi rekli, ina~e kako bi druga~ije... Dr [e{eq: To je veoma va`no da se naglasi. Voditeq: Kako bi druk~ije mogao da ka`em da ste vi raspolo`eni za takvu vrstu razgovora. No, da se vratimo Studiju B po{to je to goru}e pitawe, ostala je jo{ jedna stvar koju gospodin Kojadinovi} ~esto isti~e, makar prema onome {to ja stignem da pro~itam, a to je sam postupak preuzimawa, ka`e niti ste ga pozvali niti ste mu uru~ili re{ewe. Ipak je on bio generalni direktor, odnosno direktor Studija B i glavni i odgovorni urednik, a tako|e ni gospodina ^otri}a koji je predsednik Upravnog odbora. Da li je to trebalo tako, dakle... Dr [e{eq: Trebalo je tako i na taj na~in na koji smo postupili najmawa opasnost je izazvana za bezbednost qudi i imovine. Da smo to naja623
vili ranije verovatno bi oni tra`ili neku varijanti da se suprotstave izvr{ewu zakqu~ka Vlade. Verovatno bi sklawali dokumentaciju, verovatno bi izneli ne{to od imovine, a mogu}e je da bi do{lo i do nekih sukoba i do povreda qudi u tim sukobima. Zna~i, Vlada je postupila na najracionalniji mogu}i na~in, ~im je zakqu~ak donesen morao je da se sprovede, a mi smo ga sproveli do perfekcije ~isto, dakle, spre~ili smo da se odnese dokumentacija. I sada finansijska policija i slu`ba dr`avne bezbednosti po tome pre~e{qavaju i mnogo toga je ve} prona|eno. A spre~ili smo da se raznese imovina Studija B i spre~ili smo da do|e do nekih sukoba u zgradi koje bi, eventualno, neko mogao da organizuje i koji bi bili neprijatni i nama i dr`avi u celini. Zna~i, to je bio najracionalniji, najboqi na~in da se provede odluka Vlade. A {to bi mi pozivali nekoga uop{te na razgovor ko poziva narod na ustanak. Tu vi{e nema nikakvih razgovora. Znate, oni su po~inili krivi~no delo, a da li }e biti goweni ili ne, to je druga stvar. Ali, u na{em krivi~nom zakonu postoji krivi~no delo pozivawa na obarawe legalno izabrane vlasti ustavnog poretka itd. Ne mogu sada doslovno da vam citiram taj ~lan nije bitno, ali u su{tini to je krivi~no delo pozivawe na nasilno obarawe ustavnog poretka, to postoji u ne{am zakonu i predvi|ena je duga kazna robije. Voditeq: Gospodine [e{eq, Studio B se od preuzimawa Republike, makar govorim sa pozicije mesta gde ja stanujem, gotovo uop{te ne vidi, ni onaj drugi program koji smo ranije gledali. Prvo me, dakle, interesuje jer mislim da interesuje i gledaoce, {ta se de{ava, za{to je poja~ano ometawe signala i da li je to razlog {to se ne vidi. I drugo, ure|iva~ka koncepcija u sastavu qudi koji su preuzeli da ure|uju program Studija B. Dr [e{eq: Nekog ometawa ima i to preko satelita iz susednih dr`ava i mi smo i ranije govorili o tom ometawu. I to ometawe, delimi~no ometawe Studija B bilo je smi{qeno da bi se pripisalo nama, kao mi ometamo Studio B i to je argument vi{e da na{ re`im nije demokratski. Me|utim, od kada je Vlada preuzela direktnu kontrolu nad studijom B ometawe je sna`nije, mo`da ne svuda, ali uglavnom na dosta mesta u Beogradu i okolini, {to govori da je intenzifikovano delovawe iz susednih zemaqa. Postoje neki objekti iz Rumunije iz Hrvatske, i sateliti s kojih je registrovano to ometawe. Zna~i, {aqu se talasi iste frekvencije i dolazi do sudara u etru koji onemogu}ava normalno pra}ewe programa. Mi smo imali takvih problema i sa dr`avnom televizijom. Dr`avna televizija je uspela da poja~a svoje predajnike, i mislim da }emo za koji dan uspeti da sredimo i predajnike Studija B, a ako bude trebalo nadam se da }e dr`avna televizija omogu}iti preko svojih releja preno{ewe tog programa, bar za izvesne delove Srbije, ~ak i one delove gde do sada nije bilo programa Studija B. Za{to da ne. Voditeq: Stiglo je ve} poprili~no pitawa, ja sam za sada uspeo da izdvojim dva ekstrema. Neboj{a Jovanovi} iz Kragujevca ~estitam dr Vojislavu [e{equ kao potpredsedniku Vlade na zavo|ewu reda na medijskom prostoru. Kako komentari{e najnovije tvrdwe predstavnika pronatovskih 624
stranaka u Srbiji da zbog odluke da se Studio B vrati Beogra|anima i spre~i pozivawe sa te televizije na ru{ewe ustavnog poretka, kako oni ka`u, ne postoje uslovi za wihov izlazak na izbore. Dr [e{eq: Da li }e oni iza}i na izbore ili ne}e to je wihova stvar. [to se ti~e Srpske radikalne stranke mi bismo `eleli da te proameri~ke stranke ne iza|u na izbore. Najboqe da bojkotuju. I da se mi radikali suo~imo sa levi~arskim strankama, da narod izrazi svoju voqu i poveri vlast na lokalnom i na saveznom nivou onome ko tu vlast zaslu`uje. To bi mo`da bilo i najboqe re{ewe, ina~e u du`oj nekoj istorijskoj perspektivi nema razloga za opstanak tih proameri~kih stranaka. Ne mislimo mi da ih zabrawujemo, ne mislimo mi da ih ukidamo. Ali, narod ih je ve} odavno prepoznao i videli ste po ovim javnim reakcijama na preuzimawe Studija B od Vlade Republike Srbije, koje su veoma slabe, koje jewavaju i koje okupe po nekoliko stotina do najvi{e hiqadu dve qudi, da je narod shvatio o ~emu se radi. ^ak je i ta grupa mladih qudi, koji su izmanipulisani stvarali nerede na glavnim beogradskim ulicama, shvatila da dok se oni tuku sa policijom ~elnici Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove sede u Skup{tini grada i piju viski. I ja mislim da vi{e niko nije spreman za one koji dobijaju ogromne pare od Amerikanaca da gubi glavu ili da dobija batine, da odlazi u zatvor i sli~no. Voditeq: Drugi ekstrem, Predrag Jovanovi} iz Sremske Mitrovice, [e{equ kada }ete se pridru`iti nama na ulici da zajedni~ki zbacimo Milo{evi}a a posle vi politi~ari gledajte {ta }ete i kako }ete. Dr [e{eq: Vidite, to je jedan krajwe iracionalan pristup. Pametni qudi se bave politikom da bi osvojili vlast, a ne da bi nekoga zbacivali. To je besmisleno. Zna~i, zbaciti Milo{evi}a pa haos u Srbiji, pa gra|anski rat, pa ~udo u Srbiji. To je krajwe iracionalno. To je ~ak za psihijatrijsku neku dijagnozu. I kada smo mi, srpski radikali, bili u najte`im sukobima sa socijalistima i Milo{evi}em, mi se nismo tako postavqali. Mi smo hteli da oborimo socijaliste sa vlasti da bismo mi do{li na vlast. I tako smo i govorili narodu. Nije nama ciq da mi oborimo socijaliste pa da neko tre}i do|e na vlast, to bi bilo glupo. I na izborima 1997. godine narod je presudio ovako kako je presudio, nijednoj stranci nije dao ve}inu. I onda je bilo najnormalnije da se formira jedna {ira koalicija koju smo nudili Srpskom pokretu obnove, da to bude ~etvorna koalicija, ako se se}ate. Pogotovo zato {to je zemqa u opasnosti, {to su Amerikanci i NATO ve} poja~avali pritiske oko Kosova i Metohije. Kako se pona{ao Srpski pokret obnove to se videlo, ~ak je na trenutak i u{ao u Saveznu vladu, ovamo se cewkao, tra`io neke uslove koje mu niko `iv nije mogao ispuniti. Pona{ao se kao da je najve}a partija u Srbiji i sli~no. Ovde pitawe vlasti opet treba prepu{tati izborima. Onaj ko ho}e da obori neku politi~ku partiju koja je sada na vlasti treba da osvoji vi{e glasova na izborima. Apsolutno smo protiv uli~nog ru{ewa vlasti. Jer nikada uli~no ru{ewe vlasti nije rezultovalo demokratijom. Uvek diktaturom. ^ak okupacijom. Kada bi neko i uspeo na ulici da sru{i vlast do{lo bi do diktature i do{lo bi do ameri~ke okupacije, do NATO okupacije Srbija bi definitivno bila uni{tena. Amerikanci su pred nama 625
rasprostrli svoje planove u pogledu Srbije. I po pitawu Vojvodine i po pitawu Ra{ke, oblasti odnosno Sanyaka, i ju`ne Srbije i isto~ne Srbije i [umadije itd. Sve je to sada ve} kristalno jasno. Voditeq: Izviwavam se i vama i gledaocima zbog ka{qa, mene je o~igledno stigla prole}na prehlada. Po{tovani gledaoci, mi }emo pro~itati sva va{a pitawa ipak je tema {ta se doga|a sa studijom B od ova 22 koliko sam uspeo da pregledam, dosta se odnosi van te teme. Naravno, ako mislite da sve znate o studuju B ne morate o tome da pitate, ali ipak je to tema. Branislav Milosavqevi} iz Beograda gde }emo ubudu}e mo}i da ~ujemo i vidimo objektivno opoziciono novinarstvo. Za{to se to ne ~uje i na dr`avnoj televiziji? Dr [e{eq: Ja mislim da dr`avna televizija treba jo{ mnogo da se koriguje i da bude mnogo boqa nego {to je danas i mi srpski radikali nismo zadovoqni stawem na dr`avnoj televiziji i ure|ivawem programa. A {to se ti~e Studija B, mislim da }e ure|iva~ka politika biti takva da }e sve opozicione politi~ke partije dolaziti do izra`aja kao i vladaju}e. Uostalom, po{to je Studio B gradska televizija Beograda u principu sve politi~ke partije koje imaju odborni~ke grupe u Gadskoj skup{tini Beograda imaju pravo na odre|en stepen zastupqenosti na Studiju B, to zna~i objavqivawe saop{tewa, izve{taja sa konferencija za {tampu itd. A do sada je Studio B potpuno bojkotovao Srpsku radikalnu stranku, a to nije smeo da radi. Mogli smo mi kao stranka wih bojkotovati, oni nas nisu smeli jer oni su dr`avna televizija, a Srpska radikalna stranka je jaka politi~ka partija i na niovu gradske vlasti Beograda imamo jaku odborni~ku grupu i to nikako nisu smeli da rade. Sam taj akt je bio dovoqan da Vlada preduzme ovakve mere kakve je preduzela tek nakon poziva na nasilni ustanak. Mislim da je Studio B i krenuo, treba jo{ nekoliko dana da se konsoliduje. Dosta se novinara vratilo na posao. Dosta se vratilo i tehni~kih urednika, operatora i kako se to ve} sve zove, i mislim za nekliko dana da }e se Studio B u potpunosti konsolidovati, da }e imati potpuno normalan program. U tom programu }e biti zastupqene i vladaju}e i opozicione politi~ke partije, i na{ je stav da Studio B u narednih nekoliko meseci treba da poka`e svojim primerom kako bi trebala da izgleda jedna zaista objektivna televizija. Voditeq: A ima li {anse, gospodine [e{eq, recimo, da gospodin Kojadinovi} i wegova ekipa ure|uju deo programa koji }ete... Dr [e{eq: Ne, ja mislim da bi Dragan Kojadinovi} trebalo da zaglavi u zatvor. Ja ~ekam izve{taj finansijske policije i slu`be dr`avne bezbednosti, koliko sam saznao ve} je mnogo toga prona|eno , ali imamo izvesna sporewa sa na{im koalicionim partnerima u Vladi Srbije, moram i to otvoreno da ka`em, jer smo mi radikali za to da se odmah sve saop{ti javnosti {ta je prona|eno u Studiju B i ~ime se raspola`e u pogledu poslovawa Gradske skup{tine Beograda, a na{i koalicioni partneri smatraju da to treba ~uvati pa stavqati do znawa Vuku Dra{kovi}u ~ime sve raspola`u kako bi wega otupili i kako bi wega primirili. A mi smatramo da se toliko tih argumenata nagomilalo da jednostavno treba jednom za sva vremena zavr{iti i sa Vukom Dra{kovi}em i sa Srpskim pokretom obnove, jer 626
kada bi se sve to rasprostrlo pred narod ~udo bi nastalo. Mislim da bi nastalo jedno veliko osve{}ivawe me|u ~lanovima i simpatizerima Srpskog pokreta obnove. Dok se wegovi ~enici bogate, dok milione i milione maraka i dolara zgr}u, oni navode druge qude da se za wih tuku sa policijom, da ginu, da dovode sebe u krajwe te`ak i besmislen polo`aj, idealisti~ki veruju}i da Srpski pokret obnove ima neku ideologiju, da ima neki program i sli~no. Nema ni{ta od toga. U pitawu je ~ista pqa~ka i otima~ina. Voditeq: Zoran Jovanovi} iz Po`ege, dokle }e ovaj, pa epitet koji ne}u pro~itati po{tovani gledaoci, kao {to ni{ta ru`no... Dr [e{eq: Pro~itajte slobodno, ako se na mene odnosi pro~itajte. Voditeq: Dokle }e ovaj psihopata [e{eq da unosi razdor u opoziciju i da upada sa maskirnim telohraniteqima u Studio B? Dr [e{eq: Ja nemam {ta da unosim u opoziciju. Moj je ciq da pobedim opoziciju i pobe|ujem je neprekidno. U maskirnim uniformama niko nije ulazio u televiziju, to nisu maskirne uniforme to su policajci za interventna dejstva. Oni, dakle, ne nose one svakodnevne uniforme nego uniforme kakve su ranije nosili svi policajci po~etkom 1990-tih godina. Ako se se}ate, te uniforme su plave boje pa po nekim tonovima mogu da li~e na maskirne vojni~ke uniforme, ali nisu to, sve su plave boje samo razli~itih nijansi. Nekome neupu}enom mo`e izgledati kao maskirna, a to nisu maskirne uniforme to su normalne uniforme policajaca operativaca koji ~ine interventne jedinice. Voditeq: Moram da vas pitam, gospodine [e{eq, za{to ste prihvatili i tra`ili da ovo pro~itam, a ja se zala`em, nema portebe... Dr [e{eq: Pa to, da sam psihopata? Voditeq: Ne nego uop{te, ~emu vre|awe? Dr [e{eq: Znate {ta... Voditeq: [to dozvoqavate bilo kome da ne{to ru`no govori? Dr [e{eq: Znate {ta, u politici je to normalno svuda u svetu, samo treba ~ovek da vodi ra~una da ne pretera. Onda kada se pretera sebi se {teta nanosi. A meni li~no to ne smeta. Voditeq: Milica Jovanovi}, Novi Beograd, {ta }e se desiti sa STB travelom, po{to je u sastavu Studija B i da li }e radnici STB travela zadr`ati svoja radna mesta? Dr [e{eq: Svi koji se nisu ogre{ili o zakon zadr`a}e svoja radna mesta. Voditeq: A {ta to zna~i? Dr [e{eq: Svi koji nisu u~estvovali u kriminalu i koji nisu u~estvovali u protivustavnim delatnostima podr`avawa terorizma i pozivawa na ustanak. I ja mislim da ne}e biti ve}a brojka od 20 otpu{tenih od ukupnog broja zaposlenih na Studiju B, to }e uglavnom biti urednici informativnog programa, novinari koji su se eksponirali u lansirawu raznih protivustavnih akata, la`nih glasina i sli~no. Voditeq: Goran Jovanovi} iz Obrenovca, da li mo`e i na{a policija da postupi demokratski na na~in kao {to je policija u Sijetlu? Dokle }emo trpeti torturu NATO {eta~a s obzirom da oni lome izloge bez ikakvih kazni. 627
Dr [e{eq: Ja mislim da je i daqe na{a policija veoma, veoma blaga, preterano blaga. I {to se ti~e nas srpskih radikala mi smatramo da bi ona morala mnogo o{trije mere da primewuje i da bude nemilosrdna prema onima koji uni{tavaju imovinu i koji ugro`avaju `ivote qudi. Da tu ne sme biti milosti. Voditeq: Ivana Pavlovi} iz Vr{ca, da li je gospodin [e{eq u poziciji da on odre|uje da li je narod spreman na ustanak ili ne? Dr [e{eq: Prvo, niko normalan nije spreman ni na kakav ustanak. Videli ste da je do{lo do velikog otre`wewa me|u simpatizerima, me|u biv{im simpatizerima Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke posle tih javnih poziva na ustanak. I do velikog otre`wewa u toj teroristi~koj organizaciji Otpor koja je privukla dosta mladih qudi koji su onako poneseni nekim svojim razmi{qawem lakomisleno prihvatili da se u to ukqu~e. Sada je svima sve jasno. Sada je tim qudima jasno da su trebali da poslu`e kao topovsko meso za ru{ewe vlasti, za prolivawe krvi da bi se neki izvori do~epali te vlasti, da bi mogli daqe nesmetano da se bogate, da dovedu okupacione NATO trupe i da dokraj~e Srbiju. Sada je to svima jasno. I zbog toga je sve to splaslo. Videli ste, splasla je i ta teroristi~ka organizacija Otpor. Voditeq: Marko Mirkovi} iz Beograda, da li vladaju}a koalicija posle Studija B namerava da sli~ne mere primeni i na Skup{tinu grada Beograda, s obzirom da je nedvosmisleno utvr|eno dosta po~iwenih prekr{ajnih i krivi~nih radwi. Dr [e{eq: Mislim da je to trebalo odavno da uradimo. I da je gre{ka {to to nismo uradili. Sada ne mo`emo da zavodimo prinudnu upravu u Beogradu po{to je ostalo mawe od {est meseci do izbora. Po zakonu ne mo`e da se zavede prinudna uprava kada je mawe od {est meseci do narednih izbora. Ali, svaki funkcioner Skup{tine grada mo`e li~no krivi~no da odgovara za sve ono {to radi. I mi se zala`emo da se otvori pitawe odgovornosti, da se ne slome kola samo na ovoj Jasminki Lazarevi} koja je, koliko znam, jo{ u zatvoru, koja je tamo sve ispri~ala, propevala do kraja, i ja mislim da vi{e nema nikakvih razloga da se taj materijal ~uva da bi se Dra{kovi} dr`ao pod kontrolom. Ja mislim da treba sada do kraja jednostavno ra{~istiti. Voditeq: A da li se dr`i Dra{kovi} pod kontrolom, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Ta kontrola je delimi~na, kada je Dra{kovi} u stawu delucide intervala kako se to stru~no naziva, onda je kontrola efikasna, ali kada je pod velikim dejstvom droge ili nekih vanpoliti~kih faktora iz svog naju`eg okru`ewa, onda se ta kontrola pokazuuje neefikasnom. Zato je toliko nepredvidiv. Danas ovako, sutra onako, pre podne na jedan na~in poslepodne na drugi na~in itd. Vi{e ispame}uje sve qude koji imaju bilo kakav kontakt sa wim. Voditeq: Ja poku{avam ipak da... Dr [e{eq: Vidite {ta sada radi. La`ne glasine lansira da je pozvan u Moskvu od ruskog dr`avnog rukovodstva, pa ~ak da su pozvani \in|i} i Ko{tunica. \in|i} i Ko{tunica nikakav poziv nisu dobili, nije 628
ni Dra{kovi} jer je rusko Ministarstvo inostranih poslova demantovalo da ga je pozvalo ranije, demantovalo neke wegove izjave o razgovorima sa ministrom Ivanovim itd. Vi{e, znate, potpuno izlu|eno, jednostavno, ne zna vi{e {ta radi. Zato vi{e ne mo`e da bude adekvatan sagovornik bilo kome. Voditeq: Branislav Gladi} iz Zrewanina, da li je ukinudawe Studija B bio kontraproduktivan potez za vlast, jer narod ne mo`e biti prevaren? Dr [e{eq: Prvo, Studio B nije ukinut. Drugo, mi nemamo nameru da varamo narod. Narod su varali oni koji su do neki dan upravqali Studijom B. Sistematski lansirali la`i, izmi{qotine najgore vrste. I tre}e, mi `elimo da narod bude adekvatno informisan. Zato imamo direktne prenose sednica Republi~ke skup{tine, `eleli bi da imamo i Savezne skup{tine, mi radikali se za to borimo ve} godinama. Zahvaquju}i Dra{kovi}u to je ukinuto negde 1995. godine, ako se se}ate. Mi `elimo slobodne medije, i na{i mediji su slobodni. Zakon i informisawu protiv koga se digla tolika dreka nije ugu{io medije. U Srbiji imamo vi{e od 500 lokalnih radio i televizijskih stanica, imamo bezbroj novina i nikome ne fali dlaka sa glave osim u slu~aju kada objavi neku klevetu. Kao {to su za mene objavqivali da sam zaklao `enu Slobodana Jovi}a, ili kao {to je list “Danas” objavio da sam pretio Crnogorcima ako se otcepi Crna Gora da }e nositi `ute zna~ke u Beogradu. Kada tako ne{to sla`u onda moraju da plate visoku kaznu. I to treba svako da ima u vidu. I samo se za klevete ka`wava niza{ta drugo. Voditeq: Bojan Marjanovi} iz Beograda, {ta se trenutno de{ava sa novinarima Studija B i ko sada radi na toj televiziji? Dr [e{eq: Na toj televiziji je anga`ovano nekoliko novinara iz drugih redakcija sa dr`avne televizije, sa dr`avnog radija, sa radija “Novosti”, i ne znam iz kojih jo{, nisam ba{ u toku {to se ti~e svakog od wih pojedina~no, ali na{ je ciq da se skoro svi koji su ranije bili zaposleni na Studiju B vrate na posao, i oni se masovno vra}aju. Neki su prijavili da su na bolovawu, poput Vesne Vojvodi}, Gordane Jakovqevi} itd. ali oni su vi|eni na govornici ispred Gradske skup{tine. Tako da }e morati da dobiju otkaz. Znate, ne mo`e neko da bude javno politi~ki i novinarski aktivan dok je na bolovawu. Prijavi u firmi bolovawe pa onda dr`i mitinge po ki{nom i vetrovitom vremenu. Tako da }e morati da dobiju otkaz. Tu }e se verovatno voditi disciplinski postupak vide}emo, ja sada ne znam, sve mora da bude po zakonu, a sada ne mogu da ulazim u pojedinosti. Voditeq: Me|utim, da vas ja pitam, ako dozvolite naravno, kako sada sa finansirawem Studija B, ko }e to da preuzme na sebe – Gradska skup{tina i daqe ili imate neki... Dr [e{eq: Gradska skup{tina je ve} prekora~ila buyet Studija B, Vlada Srbije }e tu na}i re{ewe u to nemojte nikako sumwati, ali vam sada ne mogu re}i koja }e biti konkretna. Ali, nije na{ ciq da nestane Studio B, na{ je ciq da se Studio B odr`i i da mo`e sam sebe da finansira. [to zna~i, da }emo se mi malo vi{e anga`ovati oko toga da se prona|u od629
re|ene firme koje }e se ogla{avati preko Studija B i da taj prihod bude ve}i nego {to je bio ranije. A, isto tako, spre~ava}emo kra|u tog prihoda. Jer, do sada su Kojadinovi} i kompanija ogromne pare pokrali. Ja sam ve} nekoliko puta iznosio jedan slu~aj u javnost, i vi se se}ate, 1995. godine Srpska radikalna stranka je stalno zakupqivala neke termine na Studiju B, i nekada smo to pla}ali virmanski, nekada smo pla}ali u gotovini, od naplate na{e ~lanarine. Jednom smo Stevo Dragi{i} i ja i{li u Autokomercovu ku}u kod Zmaja, kod autoputa, i kupili za Studio B jedno terensko vozilo, yip. Yip koji li~i ~ak i na kombi, tako malo ve}i yip i isplatili vi{e od 50.000 maraka u gotovom. A onda je Studio B uplatio Autokomercu kompletan iznos u dinarima, oni su platili u dinarima a posle su delili ove devize. To je bio na~in, zna~i, da se do~epaju para i da ih pokradu. Takvih primera je ~itav niz. Voditeq: Gospodine [e{eq, zakon o informisawu va`i... Dr [e{eq: Ovo je istina, pustite... Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Oni su nama ostali du`ni 30. 000 maraka. Kada je Neboj{a ^ovi} preuzeo Studio B nisu stigli sve da nam emituju, jer smo emitovali i spotove. Zna~i, nisu stigli da nam sve emituju {to je bilo ugovoreno, ostali su du`ni, imamo i za to dokaze, pa su nam te dugove vratili tek kada se Kojadinovi} vratio na Studio B, i u kampawi 1997. godine emitovali u tom iznosu na{e spotove i neki drugi propagandni materijal, jer sam tada rekao Kojadinovi}u, evo }utali smo, hteli smo da te za{titimo da to ne potenciramo jer bi svi pitali, ako su radikali platili i preplatili gde su te pare. Voditeq: Miodrag Male{evi} iz Beograda, da li gospodin [e{eq smatra da je samo jedno mi{qewe ispravno u tzv. demokratskom sistemu? Dr [e{eq: Ne, ne mo`e jedno mi{qewe nikada biti potpuno ispravno, i uvek treba da se odvija sukob mi{qewa. Mi smo ve~eras pokazali da `elimo taj sukob mi{qewa, ali na{i oponenti, na{a opozicija izbegava taj sukob mi{qewa. [ta mi drugo sada mo`emo da radimo, ne}emo ih vaqda na silu dovoditi pred kamere. Voditeq: Cvetin Ostoji} iz Beograda, za{to Vlada Republike Srpske ne iza|e sa javnim saop{tewem ko finansira nezavisne medije “Blic”, “Demokratiju”, Anem? Dr [e{eq: Vaqda Vlada Republike Srbije. Voditeq: Pardon. Dr [e{eq: Ja mislim da }e Vlada za koji dan iza}i sa kompletnim informacijama o tome svemu, a ja sam doneo malo tog materijala za va{u emisiju. Ovde trenutno nemam za “Blic”, za “Blic” znamo kako se finansira, preko Slova~ke, preko Bratislave. Neki Peter Kolber ili kako se zove je formalni vlasnik “Blica”, on je sada bio i u Briselu sa Kojadinovi}em i Gordanom Su{om, i jo{ nekim svojim kompawonima i ~uli smo da je on najvi{e tamo drqa~io novac, prosto kumio, molio, od wegove kukwave je bilo neprijatno i ovim drugim hoh{taplerima koji su do{li po novac. Pokaza}u vam nekoliko ovih materijala. 630
Ovo je materijal koji govori o snimawu dokumentarnog filma o studentskim protestima Albanaca na Kosovu i Metohiji. To je snimano u koprodukciji B-92 i Kohaditore. Ovde se govori o sinopsisu tog filma i govori se o tro{kovima wegovog snimawa. I govori se ~ak {ta treba potencirati, posebno intervenciju policije itd. intervjuisati te studente o razlozima wihovog protesta i sli~no. Ovo su sve materijali koji su prona|eni u redakciji B-92 kada je dr`ava vratila B-92. Voditeq: Ovo nije skupo, 1.250 maraka. Dr [e{eq: To je samo jedan film od 20 minuta. Ovde }u vam pokazati, ovde su sada iznosi mnogo ve}i, koliko novca dobija Anem za razne svoje aktivnosti. Pre svega za slawe svog programa preko satelita, za satelit Astra 8.000.000 dolara, satelit Amos 2.700.000 dolara (ako mo`e to kamera da uhvati ) zatim za Intel-sat 1.530.000 dolara, Eletsat Holtbilt 1.400.000 dolara, Eltelsat 2 1.230.000 dolara. Zatim jo{ u godi{wem iznosu za Amos op{en i Eutelsat mo`ete i to da pogledate. Voditeq: Astra je ne{to skupa ovde. Dr [e{eq: Ja se, znate tim poslom ne bavim, nisam jo{ ni{ta slao preko satelita, i samo vam ovde pokazujem koliko novca NATO, Amerika i Evropska unija daju ovim srpskim izdajnicima i kako se taj novac tro{i. Ovde je sada ne{to drugo, ovde je buyet Anema, unutra{wi buyet, gde su tro{kovi do kraja specifikovani. Pa se govori o tro{kovima koprodukcije studentskog programa, programa o qudskim pravima, program o ratu, ekonomskom programu, programu o izbeglicama, muzi~kom programu itd. Ukupan iznos je 5.175.850 dolara. Zatim o tr{kovima nabavke rikordera, plejera i ostale tehnike. To mo`ete da se uverite. Voditeq: Sa zadovoqstvom, a-uh! Dr [e{eq: Zatim, ovde je opet oprema za Anemovu mre`u u ukupnom iznosu od 2.841.328 dolara, ovde oprema za 15 televizijskih stanica u unutra{wosti Srbije, za raznoraznu opremu koja im je nabavqana, opet specifikacija 275.000 dolara, 18.000, 100.000, 1.650.000, 619 itd. Voditeq: Ali ovo su predra~uni... Dr [e{eq: Ovo je ukupan iznos sa te tri stavke, ukupno je 8.377.178 dolara. Voditeq: Ovo su predra~uni, o~igledno da oni nisu dobili te pare, nemaju televiziju, koliko ja znam. Dr [e{eq: Dobili su oni te pare, i oni ve} ne{to od te opreme isporu~uju nekim televizijama u unutra{wosti koje su u~lawene u Anemovu mre`u. Me|utim, {ta se tu de{ava? Prvo, strani ~inovnici koji posreduju u dostavqawu novca deo novca uzimaju za sebe. Jedan od tih opozicionih ~elnika se nedavno `alio da je morao da potpi{e da je primio milion dolara, a isplatili su mu samo 300.000 dolara. 700.000 dolara su uzeli kao svoju proviziju oni qudi koji su mu taj novac dostavili. To su ameri~ki sitni dr`avni funkcioneri ili Evropske unije itd. Sve te wihove me|unarodne akcije su pro`ete korupcijom. I korupcija se smatra najunosnijim zanimawem svakog od wihovih diplomata, ~inovnika, ukqu~uju}i i Gelbar631
da. Gelbard je jedan od najve}ih korupciona{a ove vrste, ogromne pare je sebi prisvojio od onih 120 miliona dolara koliko je ameri~ki kongres izdvojio za podriva~ke delatnosti u Srbiji. Ovde, vidite, imate novu specifikaciju tro{kova, ovo su sada sitni iznosi, relativno sitni iznosi jer je re~ o oko 1.058.800 dolara, pa za neke studije od 2.852.690 dolara itd. To je isto za Anemovu mre`u. Ka`u qudi da se primetilo u posledwe vreme, posledwih godinu dve dana da je mnogo dolara i na crnom tr`i{tu u Beogradu. Nekada je marka bila neprikosnovena u Beogradu, a sada ima dolara na sve strane, mogu da se na|u. Voditeq: Mi smo ovde zadovoqni sa dinarima. Dr [e{eq: Ovde opet za neku satelistku opremu, za slawe programa preko satelita opet iznosi od kojih se neupu}enom ~oveku mo`e dizati kosa na glavi. A sada {ta je tu problem? Mnogo tog novca pokradu i ovde oni koji ga dobiju. Jer, obi~ni qudi koji rade u tim redakcijama `ive bedno, plate su im neredovne, male, sitne, ne mo`e da se `ivi od toga. Ogroman deo novca ode u yep ovih posrednika i glave{ina. Nenad Caki}, urednik Radio Indeksa, javno je optu`io Verana Mati}a zbog zloupotreba u raspolagawu tim novcem. O tome je bila velika afera u javnosti. Sada da vidimo kako se B-92 odnosno Sa{a Mirkovi}, wegov direktor, prepire sa Zoranom \in|i}em oko me|usobnih potra`ivawa. Zoran \in|i} i Demokratska stranka dobiju izvesnu koli~inu novca i sada taj novac treba da koriste i za ogla{avawe na B-92, za razne vidove propagandnih delatnosti, za iznajmqivawe wihovih kamera, wihovih ure|aja i sli~no i onda taj novac ne plate. Sada imamo jedno veoma o{tro pismo koje je uputio Sa{a Mirkovi}, direktor B-92, Zoranu \in|i}u, 27. januara 1995. godine, gde se `ali na takvo pona{awe Demokratske stranke. Interesantno je da je Demokratska stranka sada du`na negde skoro 100 miliona dinara i “Glasu javnosti” jer je zapravo {tampariji ABC Glas, {tampala wihov list “Demokratija”. Ostali su du`ni a novine ugasili. I ona kamata na kamatu, taj je dug sada dostigao skoro 100 miliona dinara, ve} nekoliko godina je blokiran zvani~ni ra~un Demokratske stranke, a Demokratska stranka je onda formirala kao neko humanitarno udru`ewe preko koga joj sti`e novac iz doma}ih izvora, a wen ra~un je potpuno van upotrebe. Ovde }ete videti sa konferencija iz Budimpe{te, od 20. maja 1998. godine, kako se prave projekti podriva~kog delovawa u na{oj zemqi preko lokalnih radio i televizijskih stanica. Gde se vidi da je za tri godine predvi|eno 17.643.447 nema~kih maraka. To je novac Evropske unije novac koji je predvi|en pre svega za Anem, evo ovde }ete videti to. I {to je interesantno, kada dr`e te sastanke, simpozijume i seminare, onda ovaj deo rasprave o novcu dr`e iza zatvorenih vrata. Ako se se}ate ta ista Bojana Leki}, gostuju}i u jednoj emisiji Studija B sa Zoranom \in|i}em i jo{ nekim qudima, javno je priznala da novac dobijaju od stranih vladinih... Voditeq: Ali iz donacija... Dr [e{eq: Da su to donacije stranih vladinih i nevladinih organizacija. [ta to zna~i, donacija? [pijuni svoju platu sada nazivaju donacijom. [ta je to donacija? To vam je plata za konkretan rad. [to vi niste do632
bili donaciju? Zato {to niste radili za NATO. Donacija je pla}awe za rad. Sada se {pijunske plate nazivaju donacijama. Sve }u ja to vama ostaviti, ne sekirajte se. Ovde }u vam pokazati jo{ nekoliko konkretnih bankovnih naloga za isplatu. Ovo }e mo`da biti najinteresantnije da se vidi o kojim je iznosima re~. Na primer, Sa{a Mirkovi}, direktor B-92, tra`i da se na firmu koja se zove Pentagram ili je to sada {ifra za nekog ~oveka, da mu se iz austrijske banke Bank Austrija kredits {tand, ja ne znam nema~ki jezik pa ne}u mo`da ispravno pro~itati, koja ima svoju filijalu u ^e{koj, isplati 48.550 ameri~kih dolara, evo orginal bankovnog naloga. Zatim, taj isti Sa{a Mirkovi} daje nalog da se iz Helenik banke iz Nikozije na Kipru isplati 20.000 nema~kih maraka izvesnoj firmi Trohema enterprajs limitid iz Nikozije, ko zna sada u koje svrhe. Pa sada Sa{a Mirkovi} za B-92 daje nalog da se isplati 50.000 nema~kih maraka iz Doj~e bank, Milano bran~ firmi Micibu{i elektrik Europ iz Italije. Zna~i, nabavqali su neka vozila ili ko zna, motore. Voditeq: Gospodine [e{eq, dobili smo dosta pitawa... Dr [e{eq: Dajte jo{ malo, {to ste tako nestrpqivi. Onda Sa{a Mirkovi} daje nalog da se isplati 10.000 ameri~kih dolara Maji Zotovi}, to je Este-banka iz Budimpe{te. Vidite kakvi su to biznismeni u koliko banaka imaju ra~une. Pa Sa{a Mirkovi}, direktor B-92, izvesnoj R. Stankovi}, pretpostavqam da je to Radmila Stankovi}... Voditeq: A nemojte Radmilu... Dr [e{eq: R. Stankovi} pi{e, je li ona iz Euneta? Voditeq: Nije. Dr [e{eq: Nekom R. Stankovi} iz Euneta, iz Inkbanke iz Holandije da se isplati 8.000 nema~kih maraka. Pa Sa{a Mirkovi} opet daje nalog da se Katarini Smiqani} iz Estebanke iz Budimpe{te isplati 20.000 dolara. Pa Sa{a Mirkovi} opet daje nalog da se @eqku Dra{kovi}u iz te iste Este-banke iz Budimpe{te isplati 11.000 nema~kih maraka. I ovde opet taj Mirkovi} tra`i 50.000 maraka od izvesnog Majera, pa onda imamo ugovor sklopqen izme|u radija B-92 i Montene. Vidite, ovde je interesantno jo{ da vas upoznam sa ovim seminarom koji je odr`an u Budimpe{ti, u Centralnom evropskom univerzitetu, tamo jedan broj profesora iz Beograda, i uglavnom iz Gra|anskog saveza poput Vesne Vodineli}, Vladimira Vodineli}a, zatim Mom~ila Gruba~a iz Novog Sada, Tibori Varadija itd za ogromne pare kao dr`e predavawa a u stvari obu~avaju {pijunske agenture za delovawe u na{oj zemqi. I oni imaju jedan seminar ovde prikazan, kompletan program seminara s tim {to se vidi, vidite sve je po satnici kada ko govori, ~itav niz Amerikanaca, Nemaca, Francuza, nekih odavde iz Beograda poput Aleksandra Jankovi}a, Gordane Panti}, Lazara Lali}a, Branislava @ivkovi}a iz Anema, a onda od 16, 15-17, 15 klouz se{en for donors, zna~i, zatvoreni sastanak za donatore. Da bi dr`ali to van javnosti. I evo, ostavi}u vam jo{ tih ma633
terijala, ima gomila jedna. Zaista mo`da vi{e nema razloga ni da to sve ovde ~itam, ali vide}ete i ovde projekte razne za finansirawe pre svega Anemove mre`e. Anem je, dakle, centralna institucija koja je zadu`ena za podriva~ke delatnosti u medijskoj sferi, a postoje drugi glavni agenti koji slu`e za finansirawe raznih nevladinih organizacija kako oni to zovu tzv. nezavisnih sindikata, politi~kih stranaka i sli~no. Kqu~na li~nost je u svemu tome Sowa Liht. Voditeq: Gospodine [e{eq, pokazali ste ovde dokumentaciju, ali moram da vas pitam dve stvari u vezi we. Je li problem u tome {to su Amerikanci davali Anemu? To su prili~no velika sredstva za pravqewe televizije na ovim prostorima, mogla bi se napraviti savr{eno dobra televizija. Ja ne znam, dakle, vi ka`ete da su velike pare dobili, je li problem {to su Amerikanci dali ili je problem {to to nije prijavqeno dr`avi, ili je jo{ problem samo u tome {ta taj Anem emituje? Dr [e{eq: Problem je i jedno i drugo i tre}e. Prvo, za{to bi Amerikanci nekome dali. Oni ne daju svojim televizijama u Americi. U Americi su sve televizije privatne i vlada ni{ta ne da nijednoj televiziji. A Glas Amerike, radio i televizija Glas Amerike ne smeju da se emituju u Americi. Oni mogu, po{to su vladina agencija, da se emituju samo van granica Amerike. Mo`da vam to nije bilo poznato. Ovo je ~isto {pijunirawe odnosno finansirawe {pijunskih aktivnosti, podriva~kih delatnosti, subverzije. Ovo je finansirawe specijalnog psiholo{kog rata koji se vodi protiv na{e zemqe. To je jedan od vidova. Drugi vid je terorizam, naravno. Voditeq: Imamo i pitawa na tu temu, me|utim, ja vidim na ovim nalozima za isplatu da je 1. april pro{le godine, zna~i vreme bombardovawa, te sume nisu neke, da vam ka`em ima mnogo preduze}a koja, da ne budemo demagozi, koja to mogu da urade, ali ako je to kako vi ka`ete, za{to... Dr [e{eq: To vama nisu velike sume? Voditeq: Za na{a spoqnotrgovinska preduze}a, po{to... Dr [e{eq: Nisu spoqnotrgovinska preduze}a i radio B-92 nikad nije bio spoqnotrgovinsko preduze}e. Voditeq: Jasno, me|utim... Dr [e{eq: Ali taj radio B-92 ima {irom sveta svoje bankovne ra~une, taj biv{i B-92 i na Kipru, i u Nema~koj, i u Ma|arskoj i u mnogim drugim zemqama, u Italiji itd. Voditeq: Da li je na{e pravosu|e, na{i organi gowewa da li su na{li u svemu ovome {to ste pokazali neke elemente krivi~nog dela prema pozitivnim zakonskm propisima? Dr [e{eq: Sada je tu stvar politike gowewa, politike krivi~nog gowewa. Ja mislim da nam nije dobra politika krivi~nog gowewa, ovo su i te kako razlozi za hap{ewe i su|ewe. Ovo je o~igledan dokaz da je Sa{a Mirkovi} dobijao pare od stranih sila da deluje protiv svoje zemqe. Te pare su im stizale na ra~un i u vreme bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije. Po meni, tu ni za jednog sudiju ni za jedan sud ne bi bilo nikakvih nedoumica, nikakvih sumwi, krivi~no delo je ~isto i mogla bi se izre}i sankcija. E sada, postoji ne{to {to se zove politika krivi~nog gowewa, {to se kroz tu politiku krivi~nog gowewa razmi{qa koja je ve}a 634
{teta za dru{tvo da se ovakvi kriminalci, strani {pijuni, strpaju u zatvor, pa da do|e do jo{ ve}ih pritisaka sa Zapada, do jo{ ve}e kampawe, do uzavrelog zapadnog javnog mwewa pod kontrolom zemaqa NATO-a, pa eventualno do nekih nemira ovde, ili da se ti qudi puste da daqe ovako deluju, da se s vremena na vreme neka od wihovih aktvinosti diskvalifikuje. Znate, tu sada ima i ne{to {to je konkretno korisno devizni priliv je uvek koristan u na{oj zemqi. Od tih deviza koje u|u ovde mo`da ne{to i ostane ovde, ali, sada {alu na stranu. Ovo je ne{to {to bi bilo ka`wivo i u Americi, i u Nema~koj, i u Francuskoj, i u Engleskoj pa bi trebalo da bude ka`wivo i kod nas. Voditeq: To sam hteo da vas pitam, ako vi ka`ete da je to stvar politike gowewa, interesuje me va{e li~no mi{qewe kao predsednika druge partije po snazi, po broju mesta u srpskom parlamentu, potpredsednika Vlade Republike Srbije da li je ta dilema u politici gowewa, kako ste je vi objasnili, uop{te mogu}a. Znate u ime ~ega i ko to mo`e da abolira krivi~no delo i krivi~nu odgovornost za bilo koga? Dr [e{eq: Ja mislim da kod na{ih qudi ima jo{ uvek ostataka te svesti iz ranijeg titoisti~kog re`ima, {ta }e nam re}i napoqu. Ba{ nas briga, ako mi radimo po zakonu i po Ustavu, po pravdi i pravi~nosti {ta nas biga {ta }e ko da nam ka`e. Drugo, mislim da je na{a zemqa ve} skoro celu deceniju pod sankcijama, pod `estokim zapadwa~kim pritiscima itd. i da su mo`da izvesni qudi umorni od svega toga i hteli bi da se to nekako sti{a, da se to nekako smawi i izbegavaju svaki potez sa na{e strane koji bi eventualno te stvari zao{trio. A moje li~no mi{qewe, posle ovog bombardovawa koje smo pre`iveli pro{le godine, ne treba vi{e ni{ta da sti{avamo. Sve treba da isterujemo na ~istinu. I to onako brutalno, do kraja otvoreno. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja nisam zagovornik, ipak sam ja u `ivotu branilac vi{e nego tu`ilac, u svom osnovnom advokatskom poslu, nisam ja pristalica gowewa, krivi~nog gowewa, ali mislim da je krajwe vreme da sve manipulacije sve sumwe razbistrimo. Dr`ava treba da radi svoj posao, da li mo`ete da nam... Dr [e{eq: Ja se zala`em maksimalno kao i svi ministri Srpske radikalne stranke da dr`ava primeni sve zakonom propisane mere u ovom slu~aju i za sve ono {to je ve} otkriveno i {to se otkriva u Studiju B u pogledu poslovawa, i u pogledu kriminala u Skup{tini grada Beograda, jer tu je ogromna koli~ina argumenata, i za sve ove koji direktno slu`e zapadnim centrima antisrpskog delovawa, za wihovu {pijunsku delatnost. To je ~ista {pijunska delatnost. Voditeq: Marko \uri} iz Beograda, zar gospodin [e{eq ne misli da }e se preuzimawem Studija B pa`wa svetske javnosti sa realnih problema na Kosovu, i to ba{ u trenutku kada isti~e mandat KFOR-a, prebaciti na Beograd i time bitno ugroziti na{ budu}i polo`aj? Drugo pitawe, da li gospodin [e{eq mo`e da ka`e da program RTSa nije katastrofalan? Dr [e{eq: Ne bih rekao da je program RTS-a katastrofalan ali sam duboko nezadovoqan tim programom. Smatram da bi mogao da bude mnogo, mnogo boqi nego {to je sada. 635
A zar je trebalo da daqe toleri{emo javne pozive na ustanak sa Studija B? Mislim da je to bila samo ona kap koja je prelila ~a{u. Studio B je bio pune dve godine apsolutno nepodno{qiv po svom pona{awu. Mi smo to tra`ili u vreme ratnog stawa i ~ak je do{ao jedan oficir iz nadle`ne komande u Studio B, ali nije uspeo da provede, da izvr{i zadatak koji je dobio. Studo B je svojim programom i u vreme ratnog stawa podrivao na{e ratne napore. Voditeq: Mitar Gavrilovi} iz Novog Sada, da li gospodin [e{eq ima predstavu da svi tzv. NATO {eta~i i izdajnici kojih je vi{e nego wih tzv. patriota ne mogu da iska`u svoje mi{qewe i `eqe ama ba{ nigde. Dr [e{eq: NATO {eta~i neka idu u NATO zemqe i neka tamo iskazuju svoje `eqe i svoje mi{qewe. Za NATO kod nas nema ni medijskog prostora i ne sme ga biti i {to se ti~e Srpske radikalne stranke mi }emo se apsolutno boriti da se svi mediji koje finansira NATO, koji su pod wegovom kontrolom jednostavno ili dovedu u red ili ugase. Voditeq: Evo, ja }u se usuditi da preformuli{em, qudi koji druga~ije misle od aktuelne vlasti imaju druge stavove imaju li i mogu li imati medij na kome }e iznositi svoje... Dr [e{eq: Naravno da mogu i treba da imaju i imaju. Ve} sam vam rekao u Srbiji je vi{e od 500 lokalnih radio i televizijskih stanica, najve}i broj je u privatnim rukama. Ali ima ih koji ~asno obavqaju svoj posao i kritikuju vlast i vlast treba kritikovati i treba je neprekidno kritikovati Voditeq: ^udno mi je, dobili su gospodine [e{eq, evo vi ste pokazali, jedan lep elaborat, profesionalan, finansijski {to se toga ti~e i po tehnici koliko sam stigao da vidim, pare za televiziju a nisu napravili televiziju. Dr [e{eq: Oni nisu napravili svoju televiziju, ali su kao svoje televizije uredili mnoge televizije u unutra{wosti Srbije, a imali su i redovnu svoju emisiju Anemove mre`e koja se pojavqivala i na Studiju B posledwih godinu dana, a ranije se pojavqivala na mnogim lokalnim televizijama. Ali, to je problem stranaca, to je problem sa kojim Amerikanci jo{ nisu u stawu da iza|u na kraj, prvo kradu wihovi ~inovnici, a onda kradu i ovi qudi koji ovde preuzmu novac. Najmawa koli~ina tog novca ode za one svrhe kojima je formalno namewena. To je ono {to Amerikanci kao problem jo{ nisu u stawu da razre{e. Voditeq: Samo da na|em jedno predivno pitawe i da vam ka`em, Predrag Milovanovi}, Stari Banovci, ako se odre|eni mediji ometaju iz inostranstva i satelita a neki ne ometaju, koji su onda izdajni~ki? Gospodine Milovanovi}u samo izuzmite Palmu, mi u te ko{eve ne mo`emo. Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao {ta je bio osnovni ciq, ometana je i dr`avna televizija, ali su Amerikanci hteli da ometaju i Studio B kako bi se to ovde predstavilo kao akcija re`ima. I to ometawe traje. [to bi sada re`im sam ometao svoju televiziju. Nadam se da }emo na}i tehni~ke mogu}nosti da to ubudu}e spre~imo. Voditeq: Zoran Pavlovi} iz Kragujevca {ta }e biti sa lokalnom TV Kragujevac i mi{qewe gospodina [e{eqa o ure|iva~koj politici? 636
Dr [e{eq: Lokalna televizija u Kragujevcu, koja je tako|e u dr`avnoj svojini, pona{a se sli~no Studiju B. [to se ti~e Srpske radikalne stranke i mene li~no, mi bismo postupili na isti na~in i u Kragujevcu, i u Ni{u, i u Soko Bawi, i u Trsteniku, i u Pan~evu i u jo{ nekim mestima u Srbiji. Voditeq: Da vas pitam, gospodine [e{eq, ka`ete vi bi to uradili. Da li ima {anse da, recimo, ja mislim da je potrebno razgovarati stvoriti normalne uslove, evo va{ dolazak i spremnost da razgovarate i o ovako vru}oj temi, hrabri me u tom pravcu, to moram javno i otvoreno da ka`em, ali da li }e ti mediji sada sprovoditi ure|iva~ku politiku Vlade Republike Srbije ili }ete samo u ure|iva~koj politici izvr{iti korekciju u tom smislu da se, kao {to u Zakonu o javnom informisawu i pi{e, ne ru{i ustavno ure|ewe. Dr [e{eq: Vlada Republike Srbije nema nikakvu ure|iva~ku politiku. Mi ne ure|ujemo medije. Mi treba samo da kontroli{emo da mediji ne deluju protivustavno i protivzakonito i da ne slu`e neprijateqima na{e dr`ave, spoqa{nim neprijateqima, za subverzivne delatnosti i vo|ewe specijalnog psiholo{kog rata. Mediji treba da budu slobodni, a dr`avni mediji da se svedu na minimum. A u programu Srpske radikalne stranke je kao jedan od na{ih ciqeva u medijskoj sferi odre|ena privatizacija svih dr`avnih medija na lokalnim nivou. Mi smatramo da ni Studio B ne treba da ostane dr`avni medij, da treba da se privatizuje. A, naravno, da se privatizuje na jedan racionalan na~in. Voditeq: Moram do kraja da... Dr [e{eq: Koji je to racionalan na~in? Kada ga neko kupi da ga kupi za pare. A ne da Dragan Kojadinovi}, Roganovi}, Lila Radowi}, Zoran Ostoji} i sli~ni sednu i dogovore se: tebi ovoliko akcija meni ovoliko, onome onoliko. Ne{to {to je dr`avna svojina da se tako ar~i. Dakle, da do|e neko i ako Studio B vredi 10 miliona maraka da da dr`avi 10 miliona maraka i da preuzme Studio B. Voditeq: Ali, ipak je izborna godina, ovo je izborna godina za lokalne i savezne organe vlasti, ima li {anse da Studio B, odnosno da opozicione partije dobiju, ovo smatram da je vrlo va`no pitawe, odre|eni vremenski prostor za iskazivawe svojih stavova na Studiju B. Dr [e{eq: To }e dobiti na Studiju B i na dr`avnoj televiziji i na svim drugim dr`avnim medijima. Mislim da se to ne dovodi u pitawe i da bi trebalo ove godine ~ak taj medijski prostor pro{iriti. Voditeq: [ta se zaista de{avalo sa vama i gospodinom Vu~i}em ispred zgrade Gradske skup{tine Beograda, Dejan Miloradovi} iz Novog Sada. Povodom ovih doga|aja. Dr [e{eq: Pa sednica Gradske skup{tine nije odr`ana iz nerazumqivih razloga. ^ekali smo sat vremena. Ko zna {ta su spremali ovi iz Srpskog pokreta obnove ali su od toga odustali. Kada smo iza{li iz Gradske skup{tine bila je jedna grupica huligana koja je po~ela ne{to da vi~e, mi smo ih pozvali da nam se pribli`e a oni su tada zanemeli, za}utali, upla{ili se. I onda smo mi seli u na{a kola i oti{li. Jednom sam usput rekao da sam ga dobro zapamtio, pa evo da mu ka`em da ga jo{ uvek pamtim. 637
Voditeq: Ivan~evi}, ja mislim da je Zoran iz Zrewanina, gospodine [e{eq da li vam je poznato koliko ste puta do sada raweni i ubijeni po mnogim doma}im i svetskim novinama? Dr [e{eq: Evo i u va{u emisiju sam do{ao sa metkom u glavi. Sude}i po CNN-u. To je tako|e jedna metoda specijalnog psiholo{kog rata. Neke stvarno ubijaju, a neke stalnim pretwama misle da poremete u wihovim svakodnevnim aktivnostima. Ali te{ko da }e u tome uspeti. Voditeq: @ivan Topalovi} iz Kuzmina, kada }ete da posetite nas seqake da vam ka`emo kako nam je, da nam pomognete oko mnogo problema i da vas vidimo jednom me|u nama. Dr [e{eq: Ja sam u Kuzmin dolazio nekoliko puta, vi{e puta sam bio u Kuzminu, a mislim da sam jednom i tribinu dr`ao ako me se}awe dobro slu`i 1994. godine. A probleme seqaka, probleme poqoprivrednika re{avamo s te{kom mukom, ali ipak re{avamo. I ja mislim da treba sve da u~inimo da i ovu godinu prebrodimo uspe{no, a onda }e situacija biti boqa. Jer, ove godine smo morali mnogo sredstava da ula`emo u obnovu zemqe, u popravku poru{enog, a bili smo veoma, veoma racionalni, {tedqivi i mislim kada zavr{imo te glavne radove na popravkama da }emo imati vi{e mogu}nosti da se okrenemo drugim problemima. Voditeq: Zoran Petrovi} sa Vra~ara, da li je istina da je za vreme rata, odnosno agresija na Studiju B veliki broj radnika poslat na prinudni odmor, a da posle agresije nisu vra}eni na posao. [ta }e biti sa tim qudima? Dr [e{eq: Ja ne znam za to, to je verovatno bila kadrovska politika Dragana Kojadinovi}a. Mi }emo pretresti sve, mi }emo, ne}u ja li~no to }e raditi qudi koji su za to zadu`eni, koji su nadle`ni naravno, pod pokroviteqstvom Vlade, pretresti sve liste zaposlenih i videti ako su neki qudi udaqavani i upu}ivani na prinudne odmore a da je to bilo sa nekim li~nim ili politi~kim motivima mi }emo i te qude da vratimo na posao. Mislim da }e se Studio B za vrlo kratko vreme u potpunosti konsolidovati i mo}i normalno da emituje svoj program. Voditeq: Sti`u nova pitawa, izviwavam se, jedno vrlo, vrlo zanimqivo pitawe. Nikola Marovi} iz Beograda da li Zakon o terorizmu, tek done{en, va`i na teritoriji ~itave Srbije. I ako je tako za{to gospodin [e{eq sa istim policajcima ispred Beogra|anke ne ode i ne zatvori i zabrani rad ~asopisu Kohaditore iz Pri{tine i sli~ne radio-stanice? Dr [e{eq: Prvo, Kosovo i Metohija su pod NATO okupacijom, i dok traje ta okupacija mi nismo u stawu da provedemo srpski pravni poredak na toj teritoriji. Drugo, nikakav zakon o terorizmu nije done{en. Ne znam o ~emu je re~. JUL je najavqivao neki svoj predlog, ali ja to nisam ni video i ne znam {ta bi to zna~ilo i kakav bi mu sadr`aj bio i ne znam kakve bi to veze imalo sa nadle`nostima Republi~ke skup{tine, ne mogu da prejudiciram naravno, po{to nemam pojma o kakvoj je inicijativi re~. Ali, ja mislim da je na{im krivi~nim zakonom predvi|eno i krivi~no delo terorizma, i da mi mo`emo da zao{travamo na{e krivi~no zakonodavstvo. Krajwe je vreme da donesemo krivi~ni zakon koji bi va`io za celu teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Ustav je predvideo da je to mogu}e ukoliko se sagla638
se skup{tine federalnih jedinica. I Skup{tina Srbije i Skup{tina Crne Gore su se sa time slo`ile, a onda ja navodno Skup{tina Crne Gore povukla svoju saglasnost. Ali sam ube|en, kao pravnik, da je ovde re~ o saglasnosti tog tipa kada se jednom da da se vi{e ne mo`e povu}i. Jer, {ta data je saglasnost da smo doneli zakon onda Skup{tina Crne Gore ka`e povla~im saglasnost. Ne mo`e se povu}i ta saglasnost. Ona je jednom data, taj krivi~ni zakonik treba da donesemo. Sa druge strane, veoma je va`no da razmi{qamo i o povra}aju smrtne kazne. Saveznim Ustavom je iskqu~ena mogu}nost izricawa smrtne kazne, ali mislim da mi ne `ivimo jo{ u takvom svetu, u takvom okru`ewu gde bismo mogli opstati bez smrtne kazne. Postoji ~itav niz krivi~nih dela gde bi izricawe te smrtne kazne bilo neminovno. Mislim da bi svi ovi koji su u~estvovali u Arkanovom ubistvu morali biti osu|eni na smrtnu kaznu. Ubica Bo{ka Pero{evi}a bi morao biti osu|en na smrtnu kaznu. Ovi koji su organizovali otmicu i isporuku Amerikancima Dragana Nikoli}a-Jenkija bi morali biti osu|eni na smrtnu kaznu. Ova teroristi~ka grupa Pelemi{eva, koja je izgleda organizovala i otmicu Stevana Todorovi}a sa Zlatibora i wegovo isporu~ivawe Amerikancima i ~itav niz drugih zlo~ina po~inila itd. Dakle, za ta najte`a krivi~na dela u slu`bi stranih sila morala bi da se propi{e smrtna kazna. I ono {to je najva`nije, mislim da ne treba donositi mnogo zakona koji bi imali i krivi~no-pravne klauzule. Koji bi sadr`avali krivi~ne sankcije. U modernim pravnim porecima se ide na to da se jednim jedinim krivi~nim zakonikom obuhvate sva krivi~na dela. A mi u na{oj zemqi imamo vi{e od 30 zakona koji sadr`e i krivi~no-pravne odredbe. Time se podriva pravna sigurnost gra|ana. Sva krivi~na dela moraju biti iskqu~ivo u jednom zakonu, ~ak sva ka`wiva dela, gde se mo`e izre}i kazna zatvora, moraju biti propisana jednim jedinstvenim zakonom. Zato bi i{ao na tu reformu na{eg krivi~nog zakonodavstva, usvajawe krivi~nog zakonika koji bi sadr`ao sve odredbe sada{wih krivi~nih zakona dopuwene, negde bi sankcije bile zao{trene. Zatim bi sadr`ao sve odredbe zakona o krivi~nom postupku i zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija. To bi jedan moderan krivi~ni kodeks sve trebalo da obuhvati. Voditeq: Ivan iz Pan~eva da li je Vlada Republike Srbije ovim postupkom preuzimawa Studija B prekr{ila Ustav Republike Srbije po ~lanu 83? Dr [e{eq: Ne, nije prekr{en ustav. Ja sada ne mogu da se setim {ta sadr`i taj ~lan 83, ali sigurno nijedna ustavna odredba nije prekr{ena. Re~ je o dr`avnoj imovini, po zakonu o dr`avnoj svojini Republike Srbije Vlada je ovla{}ena u slu~aju da se dr`avnom imovinom ne raspola`e na zakonom propisan na~in, ili da se wenim raspolagawem ugro`avaju {iri dru{tveni i dr`avni interesi, Vlada ima pravo da direktno preuzme upravqawe nad tom imovinom. To vam je otprilike jedna parafraza odre|enog ~lana tog zakona o imovini, ne mogu ba{ napamet da vam to izdeklamujem. Voditeq: Bo`o Pejovi} iz Beograda za{to se do sada ~ekalo sa Studijom B kada je vi|eno da su sve opozicione pla}eni~ke i antidemokratske stranke otvoreni neprijateqi ove zemqe i za{to se ta gamad ne pohapsi ili ne protera iz Jugoslavije kod wihovih mentora? 639
Dr [e{eq: Za{to se ranije nije to uradilo, to je pitawe koje i mene mu~i, koje i mene kopka. Ja sam vam ve} govorio o tome da na{i koalicioni patneri spram Dra{kovi}a i Srpskog pokreta obnove imaju neku, mo`da je to suptilnija politika, mo`da }e se u kona~nom ishodu to pokazati racionalnijom politikom. Ja sam pristalica da se stvari odmah ra{~i{}avaju, da se iznesu na svetlost dana. Oni misle da je boqe to dr`ati pod izvesnom kontrolom, i onemogu}avati Dra{kovi}a koji je svestan {ta sve vlast ima protiv wega, {ta sve policija ima protiv wega na raspolagawu od te dokumentacije, od argumenata, od dokaza da suvi{e ne talasa. Ja nisam za to da se hapsi ijedan pojedinac kome se ne mo`e dokazati da je po~inio odre|eno krivi~no delo. Dakle, ne}emo da progonimo one koji misle druga~ije pa makar mislili kao NATO. Nego samo one koji izvr{avaju naloge NATO-a protiv svoje zemqe. Na{im Ustavom nije zabraweno da ~ovek misli onako kako misli Bil Klinton ili da misli i pona{a se onako kako to radi Monika Levinski. To kod nas nije zabraweno. Ali ne mo`e da izvr{ava naloge NATO-a i drugih stranih zemaqa protiv svoje dr`ave. Voditeq: Sigurno je zabraweno da radi ono {to je uradio Bil Klinton ovoj zemqi, mi{qewe u redu to se sla`emo, za Moniku se sla`em... Dr [e{eq: To {to je radio Bil Klinton Saveznoj Republici Jugoslaviji to je apsolutno zabraweno po me|unarodnom pravu. Voditeq: Jasno. Sada ve} idemo polako u drugu sferu, [e{equ da zna{ mi beogradski Hrvati i Jevreji ne}emo ti nikada dati da pobedi{ u Beogradu a ima nas mnogo vi{e nego {to ti misli{. Tvoj fa{izam ne}e pro~i. Nepodobni Beogra|anin. Dr [e{eq: Ja ne znam {ta mo`e da se odgovori. To i nije pitawe to je mo`da i neka pretwa. Ja ne znam samo {to bi se u istom kolu nalazili Hrvati i Jevreji. [ta tu ima zajedni~ko. Jevreji su poput Srba bili hrvatske `rtve u Drugom svetskom ratu. Voditeq: Ovde imamo sli~no pitawe Pavleti} iz Beograda po ~emu smo mi Hrvati kao obi~ni gra|ani gori od vas Srba? Dr [e{eq: Vidite, ja nikada nisam rekao za nekog pojedina~nog, konkretnog Hrvata, ~oveka koji je Hrvat po nacionalnosti da je lo{ i zao samo zato {to je Hrvat. Mogu da ka`em za Hrvate kao narod u celini da su lo{i, da su zli, da su genocidni to je ~iwenica. I mogu da ih mrzim u celini dok dr`e pod okupacijom Republiku Srpsku Krajinu. Ali to {to mrzim Hrvatsku dr`avu i Hrvate kao narod, a narod je jedna apstrakcija, ne zna~i da mrzim svakog Hrvata pojedina~no. I da svaki pojedina~no mora da bude lo{, zao itd. To jednostavno nije ta~no i to bi bilo besmisleno. Voditeq: Petrovi} iz Beograda, zanimqivo ovo je sada ve} serija pitawa da se qudi samo prezimenom, do sada su svi punim imenom i prezimenom se predstavqali, Petrovi} iz Beograda za{to ve} jedanput ne oteramo Crnogorce iz Beograda, jer jedino {to rade napadaju i pqa~kaju Srbiju, pa su nam zbog toga svi oni dozlogrdili. Dr [e{eq: Ne mogu nikada da se slo`im sa takvim rezonovawem. Prvo, Crnogorci su tradicionalno u nacionalnom smislu najizrasliji Srbi, nacionalno najsvesniji Srbi. Oni su to bili vekovima. Naravno, danas ima mnogo izroda me|u wima koji tvrde da su Crnogorci po nacional640
nosti. To je ve{ta~ka izmi{qena titoisti~ka kominternovska nacija. Ali, nikada mi ne pada ni na kraj pameti da onoga ko ne}e da bude Srbin na silu teram da Srbin bude. Ja mislim da je velika `eqa i san skoro svakog Crnogorca da se do~epa Beograda i to je sasvim prirodno. Ta `eqa postoji kod svih drugih zapadnih Srba, ali je najizra`enija kod Crnogoraca. I u Beogradu Crnogorci su svojim prisustvom, svojim radom, svojim `ivotom dosta doprineli razvoju Srbije, razvoju Beograda kao grada, na mnogim su istaknutim pozicijama u prosveti, u zdravstvu, u privredi, u politici itd. I za{to bi uop{te nekome to smetalo. Ogroman je broj ~asnih qudi, a naravno, i me|u Crnogorcima kao i me|u [umadincima, ili Vojvo|anima, ili Bosancima, ili Hercegovcima ima i kriminalaca, ima i izdajnika. Ne mo`emo vaqda sve Hercegovce smatrati izdajnicima, izrodima zbog pona{awa Vuka Dra{kovi}a. Ne mo`emo sve Bosance smatrati izdajnicima zbog Milorada Dodika. Ne mo`emo sve Vojvo|ane smatrati izdajnicima zbog Dragana Veselinova, ili Nenada ^anka. Ne mo`emo ni sve [umadince smatrati izdajnicima zbog ovog predsednika Skup{tine op{tine Kragujevac, kako se ono zva{e. Voditeq: Veroqub Stevanovi}. Dr [e{eq: Veroquba Stevanovi}a. Ne zaslu`uje ni ime da mu se zapamti. Ne mo`emo ni sve gra|ane isto~nih delova Srbije nazvati izdajnicima zbog toga {to je izdajnik Dragoje Lukovi} iz Soko Bawe. Voditeq: Stani}, izbeglica sa Kosova, za{to radikali nisu u{li u Ku{nerovu vladu? Dr [e{eq: Radikali nikada ne ulaze ni u kakvu okupacionu vladu, i ne slu`e neprijateqima svoga naroda. U Ku{nerovu vladu su u{li samo srpski izdajnici. Voditeq: Markovi} iz Svilajnca, [e{equ do|i u narod da vidi{ kako te{ko `ivimo sa jadnom platom od 1.500 dinara. Dr [e{eq: Narod te{ko `ivi to svi znamo. I tra`imo na~in da iza|emo iz ove ekonomske krize i socijalnih problema. Mislim da smo u svemu tome prili~no uspe{ni, ali daleko smo od toga da mo`emo biti zadovoqni. Ne mo`emo biti zadovoqni i jo{ dugo ne}emo biti zadovoqni. Neke probleme smo re{ili, a trebalo bi sada najkasnije u toku ovog leta da re{imo problem zaostalih de~ijih dodataka, najverovatnije }e biti ispla}eni kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije. Da re{imo problem zaostalih zemqoradni~kih penzija itd. Zna~i, probleme moramo re{avati jedan po jedan nemogu}e ih je sve preko no}i re{iti. A na{i neprijateqi se trude iz petnih `ila da nas onemogu}e u ovim na{im aktivnostima. Voditeq: Stigla su nova pitawa o Studiju B, Mi}a Vuja~i} iz Vojke, {ta gospodin [e{eq misli na koji na~in }e se ~elnici Studija B revan{irati Vladi Republike Srbije? Dr [e{eq: Ne znam kako bi se oni mogli revan{irati, mo`da }e malo ~e{}e da putuju u Brisel i u druge NATO zemqe. Mo`da }e malo vi{e da sik}u. Voditeq: Zoran Savi} iz Beograda za{to preuzimawe Studija B nije pro{lo redovnu skup{tinsku proceduru i ko je dao nalog policiji da upadne u Studio B u dva sata posle pono}i? 641
Dr [e{eq: To nije nadle`nost Narodne skup{tine, to je iskqu~iva nadle`nost Vlade i Vlada je postupila u skladu sa svojom nadle`no{}u i dala nalog da se ta akcija izvede u toku no}i, kako se ne bi ugrozili `ivoti i bezbednost qudi i kako bi se za{titila imovina. I, naravno, tragovi eventualnih krivi~nih dela. Sada to vi{e nisu eventualna sada su stvarna krivi~na dela, jer znamo da je tamo finansijska policija i{~a~kala mnogo toga. Voditeq: Dragan Lov~arski iz Be~eja, da li Studio B mo`e da poja~a signal? Dr [e{eq: Mislim da }emo nastojati da uz pomo} dr`avne televizije poja~amo signal Studija B, i da se poja~awem wegovog predajnika suprotstavimo ometawima sa strane. Voditeq: Da se vratimo opet, ovo su bila pitawa, o aktuelnoj temi, da se vratimo ranijim pitawima gledalaca iz druge oblasti. Miomir Stevi} iz Srem~ice, kada }e gospodin [e{eq iza}i na televiziju sa ekonomskim planom, jer nam je dosta optu`ivawa i jednih i drugih. Dr [e{eq: Ja naj~e{}e na televiziji govorim o ekonomskom planu i programu, i to je problematika kojom se najvi{e bavim. Voditeq: Milica Da~i} iz Kragujevca, kada gospodin [e{eq planira da uvede porez na vazduh? Dr [e{eq: Pitawe je trebalo da bude duhovito. Ja sam se nasmejao. Voditeq: Dragan Lov~arski ponovo iz Be~eja, kada }e biti poboq{ano stawe u pravosu|u? Dr [e{eq: Trebali smo ve} pre skoro dve godine da donesemo novi zakon o sudovima i sudijama, neki projekat je pisan, rat nas je u tome poremetio i nadam se da }emo u najskorije vreme biti spremni da ga donesemo. Voditeq: Cvetin Ostoji} iz Beograda, kada }e gospodin [e{eq ispuniti obe}awa za de~ije dodatke, tu|u negu i penzije? Dr [e{eq:Nadam se da }e to biti u toku ovog leta. Na~elan dogovor je odavno postignut, morali smo da damo {to ve}i predah elektroprivredi zato {to smo je opteretili sa isplatom tri penzije redovnim penzionerima u bonovima za struju, pa }emo sada videti da to uradimo za de~ije dodatke i za sve ostale vidove socijalnih davawa, poput porodiqskih dodataka itd. Voditeq: Milica Jovanovi} iz Obrenovca, da li je gospodina [e{eqa sramota sa ovolikim stomakom da se pojavi na televiziji koju gledaju gladni penzioneri? Dr [e{eq: Mislim da moj stomak nema nikakve veze sa gladnim penzionerima. Voditeq: Milena Lili} iz Beograda, mo`e li gospodin [e{eq da objasni novi zakon o penzionisawu? Dr [e{eq: Novi zakon o penzionisawu nije donet, kakav novi zakon? Voditeq: Mo`da je gledateqka na~ula da se priprema. Dr [e{eq: U Narodnoj skup{tini jo{ nikakav projekat nije podnesen. Voditeq: Goran Bu~i}, Bor~a, Vlada se hvali velikim uspehom u izgradwi i obnovi zemqe, sredstva su iz realnih izvora, da li gospodin [e{eq zna da se radnicima odbija 12% od neto zarade? 642
Dr [e{eq: Mi smo uveli dnevnice solidarnosti i razli~it je broj tih dnevnica koji se izdvaja od plate, zavisno od visine plate. Oni sa najni`im primawima oslobo|eni su tih izdvajawa. Vidite, sve {to radi dr`ava radi zahvaquju}i tome {to napla}uje poreze i takse. To su osnovni izvori dr`avnih prihoda. Mi smo, naravno, imali jednu akciju prodaje dela poslovnog prostora i tu sada o~ekujemo negde oko milijardu, milijardu i po dinara ukupan prihod da bude, to uglavnom ide za finansirawe ovih radova i ~itav niz drugih aktivnosti. Sa mnogim firmama koje su izvodile radove mi smo prebijali uzajamna potra`ivawa, otpisivali smo im dugove prema dr`avi itd. Nismo svim firmama ni isplatili kompletan iznos koji smo im du`ni tako da se tu krajwe {tedqivo pona{amo, ~ak dosta restrektivno. I oni koji su dobili poslove od dr`ave da rade nisu ba{ naro~ito zadovoqni zaradama koje postignu, ali i to je boqe nego da firme stoje, da ma{ine ne rade i sli~no. Voditeq: Vuko Vukovi} iz Novog Sada, za{to je za qude iz dijaspore benzin skupqi i prodaje se za devize, {ikanirani su ina~e a zna se da je dijaspora prva u pomo}i, finansijskoj naravno, ovoj zemqi. Dr [e{eq: Ne prodaje se benzin dijaspori za devize nego se prodaje benzin gra|anima koji voze auto sa stranom registracijom. Tako je po propisu. I ne pita se uop{te da li je u autu dijaspora ili nije dijaspora. I ta re~ dijaspora to je opet jedna apstrakcija. [ta to zna~i, dijaspora pomagala. Neki su pomagali neki nisu. Ali ti koji su pomagali nisu vaqda tra`ili zauzvrat sada ne{to drugo, neku privilegiju, neku beneficiju. I pravi~no je oni koji zara|uju napoqu, koji imaju ve}e plate i zara|uju u devizama da plate ne{to skupqi benzin, jer na{ se benzin ipak prodaje ispod svake realne cene. Sada je cena na{eg benzina 20 dinara, to je zna~i, mawe od 1 marke po crnom kursu, a u Ma|arskoj je benzin 1, 60 maraka, i u Nema~koj 1, 65 itd. Voditeq: Maksimovi} Milorad iz Ba~ke Palanke, za{to niste tako revnosni u istrazi protiv re`imskih firmi koje o~igledno rade sa nepravilnostima. Dr [e{eq: Ja sam ~esto isticao, pogotovo u posledwe vreme veliki broj primedbi na rad javnih preduze}a, nekih javnih preduze}a. Mislim da bi morali u najskorije vreme da donesemo i novi zakon o javnim preduze}ima. I po{to su ta javna preduze}a u iskqu~ivoj dr`avnoj svojini dr`ava mora da raspola`e wihovim profitom ili delom profita. Mislim da nam je suvi{e liberalan sada{wi zakon o javnim preduze}ima, liberalan u onom negativnom smislu, {to pru`a ogromnu slobodu direktorima tih javnih preduze}a, a dr`avu iskqu~uje iz raspolagawa profitom. Voditeq: Bo{ko Petrovi} iz Beograda, da li gospodin [e{eq stoji iza tvrdwi zvani~nog saop{tewa MUP-a o de{avawima u Po`arevcu? Dr [e{eq: Ja nisam bio u Po`arevcu, ali nesporno znam da su opozicione partije javno pozivale gra|ane da idu u Po`arevac da bi se izazvalo nasiqe. To nasiqe je javno pomiwano kroz pretwe nekih ~elnika opozicionih stranaka re`imu. Kada vi miting zakazujete s pretwom samim tim apletujete na nasiqe i dr`ava mora da se od toga brani. Miting u Po`arevcu nije bio zabrawen, ~ak je i odr`an koliko ja znam, opet nisam bio tamo na643
pomiwem, ali je policija ote`avala dolazak demonstrantima iz nekih drugih delova Srbije u Po`arevac. I to na jedan na~in koji nije protivpravan. Na primer zaustavi se autobus, saobra}ajna policija zaustavi autobus tra`i od voza~a isprave, tra`i da poka`e sve ono {to voza~ mora da ima pri ruci, i mo`e da ga uputi na tehni~ki pregled, to je po zakonu. E sada diskreciono je pravo onog policajca koji zaustavqa koje }e vozilo uputiti koje ne}e, je li tako. Vaqda i dr`ava ima prava da bude lukava. Voditeq: Blokada je o~igledna bila... Dr [e{eq: ^ekajte, polako to nije bila blokada. Voditeq: Nego? Dr [e{eq: Blokada je kada se apsolutno zabrani qudima da idu. Ko je i{ao privatnim kolima mogao je da ode. Ko je hteo pe{ke mogao je da ode. Ko je hteo na kowu da ode mogao je da ode. Zna~i, nije bilo blokade, nemojte taj izraz da upotrebqavate. Dr`ava i policija imaju pravo da se poslu`e lukavstvom ako ne kr{e zakon. Kada policija zaustavi voza~a autobusa i uputi ga na tehni~ki pregled, mora da ode na tehni~ki pregled. Voditeq: Ja }u vam otvoreno re}i mene su nervirali, u redu, doga|aji u Po`arevcu... Dr [e{eq: Dobro, ali nismo do{li da razgovaramo o va{oj nervozi sada. Voditeq: Ne, ne. Dr [e{eq: [ta to zna~i, da vas je nerviralo? Voditeq: Nervirao me je ceo doga|aj oko Po`arevca. Prvo za{to se zakazuju mitinzi 9. i 15-tog. To su ipak dani u kojima se obele`avaju... Dr [e{eq: Kako sam ~uo da je za 9. ve} bio zakazan drugi miting ili za 15. kada je to bilo, miting povodom dana pobede. Ne vaqa kada znate da je neko drugi zakazao miting u isti dan kada i vi zakazujete. Koliko znam op{tina je zakazala... Voditeq: Ne vaqa nepo{tovati antifa{isti~ke datume, to sam hteo da ka`em. Dr [e{eq: Nisam ja pristalica nekih velikih proslava, neke euforije itd. Pogotovo {to mi Srbi nemamo mnogo razloga da slavimo te datume, jer ono {to je do{lo posle tih datuma bilo je tako|e stra{no. Ne mogu da ka`em da je bilo stra{no kao fa{izam i nacizam, bilo je mnogo mawe stra{no ali ipak je bilo stra{no, ~itav period titoisti~ke diktature. Tako da mi srpski radikali nismo tu skloni nekim naro~itim proslavama. Ina~e nismo pristalice slavqeni~kih atmosfera, ali svako ima pravo da proslavqa one datume koje `eli. Niko nije Vuku Dra{kovi}u na Ravnoj gori zakazivao kontramiting. Za{to bi sada on nekome zakazivao kontramiting i na taj na~in dovodio qude u opasnost od eventualnog incidenta. Voditeq: Ja sam gledao va{u konferenciju za {tampu i ~uo sam va{e obrazlo`ewe, ali ne znam koliko su to ostali gledaoci Televizije Palma videli pa objasnite da li je taj miting u Po`arevcu zabrawen, dozvoqen. Dr [e{eq: Uop{te nije zabrawen. Bila je ta izjava predsednika op{tine na televiziji da nisu dobrodo{li ti sa strane koji postupaju ovako i onako. Ali, izjava predsednika op{tine nikoga ni{ta ne obavezuje. Miting nije bio zabrawen. Ja ne znam ni za kakvu zabranu. 644
Voditeq: Rade Trifunovi} iz Beograda, za{to se ne zabrani povratak u zemqu izdajnicima koji idu kod Klintona i drugih na{ih neprijateqa? Dr [e{eq: Ne mo`emo mi nikome da zabranimo povratak u zemqu, ako je zemqu napustio sa na{im paso{em. Ako ima dr`avqanstvo Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Branko Mandi} iz Beograda, koja je svrha postojawa Vlade Srbije koja je donela cenu benzina 20, 10 dinara, a benzin se na privatnim pumpama prodaje po 1, 15 maraka ili 26 dinara. Dr [e{eq: To je nelegalna prodaja na privatnim pumpama i to treba prijaviti tr`i{noj inspekciji. Benzin za devize mo`e da se prodaje samo voza~ima vozila sa stranom registracijom. Ja sam ~uo da je bilo dosta slu~ajeva da se na pumpama Beopetrola prodavao benzin iskqu~ivo za devize, ali mislim da je tu inspekcija delovala, reagovala. Ne znam kakve su posledice, mislim da je tu trebalo odgovorne i kazniti. Voditeq: Gojko Slobodanov iz Beograda, da li je istina da je Mira Markovi} dala nalog da se upadne u Studio B i da li gospodin [e{eq misli da JUL ima mnogo vi{e u~e{}a u vlasti nego {to ima podr{ke u narodu? Dr [e{eq: Nije istina da je Mira Markovi} dala nalog, niti Mira Markovi} mo`e bilo kakav nalog da daje Vladi Srbije, ona nije ni ~lan Vlade ni funkcioner Vlade, ali wena partija je ~lanica vladine koalicije. A u Vladi Srbije, bar je do sada uvek bilo tako, o svim takvim potezima se me|usobno usagla{avamo i odluke smo donosili konsenzusom. Do sada na Vladi Srbije nikada nije bilo nikakvih preglasavawa. Voditeq: Ankica Kosti} iz Ostru`nice, za{to ne oterate [iptare iz Beograda a wihove stanove date Srbima sa Kosova kao {to su oni uzeli na{e na Kosovu? Dr [e{eq: Ne mo`emo takav stav da zauzimamo. Ima [iptara koji su lojalni dr`avqani, koji su ~asni qudi. Danas je kod mene u Vladi Srbije bio Mehmet Aqeti, mo`da ga se se}ate, bio je poslanik svojevremeno Narodne skup{tine i on je do`iveo tragediju u ovome ratu i unuk mu je poginuo, i ostao je bez zna~ajne imovine itd. A on je uvek bio lojalan i odan Srbiji. Takve [iptare koji su lojalni i odani Srbiji mi treba da {titimo i poma`emo. Pogotovo ne mo`emo one koji su bili lojalni u vreme kada je bilo najte`e Srbiji sada ostavqati na cedilu, to ne smemo nikako da radimo. Voditeq: Rade Nikoli} iz Novog Sada, kada }e gospodin [e{eq nastaviti zapo~eti posao, ru{ewe groba Josipa Broza? Dr [e{eq: [to se mene ti~e taj grob je sru{en. Po{to je sru{en kult li~nosti Josipa Broza Tita u glavama qudi. Sada Tita napadaju oni koji su ga donedavno od mene branili. A ja vi{e ne moram tim pitawem da se bavim. U svakom slu~aju, ne znam za{to ova gradska vlast Beograda nije pokrenula inicijativu, ali mislim da bi se svi grobovi na teritoriji grada Beograda morali preseliti na jedno od gradskigh grobaqa. Nedopustivo je da ~ovek za `ivota odredi da posle smrti bude sahrawen u svom 645
dvori{tu, kao {to je to Tito uradio. Zna~i, treba videti sa wegovom porodicom da se preseli na neko od beogradskih grobaqa, na Novo, na Centralno, na bilo koje. Tako|e, smatram da ne mogu opstati ni ove grobnice tzv. narodnih heroja na Kalemegdanu ili grobnica onog pa{e osvaja~a Rumelije, koja je tako|e na Kalemegdanu. To treba da se preseli na neko od gradskih grobaqa, pogotovo {to je re~ o qudima koji ni~im dobrim nisu zadu`ili srpski narod od \ure \akovi}a, Ive Lole Ribara, Mo{e Pijade itd. Mislim da je Ivan Milutinovi} tamo. Tako da se apsolutno ne sla`em i sa ovom obnovom spomenika itd. Kalemegdan je sam po sebi jedan veliki spomenik i taj spomeni~ki kompleks na{e pro{losti, na{e duboke istorije jo{ iz rimskog vremena pa nadaqe ne sme da se naru{ava nekim tri~erajskim obele`jima qudima koji to ne zaslu`uju. I drugo, {ta to zna~i, ako }e svaka vlast svoje neke spomenike podizati na {ta }e to li~iti. Nisam za to da se po svaku cenu prekopavaju spomenici ili grobovi, ali sve treba da se smesti tamo gde je u civilizovanom svetu ina~e propisano da se qudi sahrawuju. To su grobqa. I na kom god mestu da je neko na grobqu sahrawen, u aleji narodnih heroja, u aleji ovakvih, u aleji onakvih, ja smatram da to vi{e nikada ne treba dirati. To je tu i gotovo, to je iz jednog vremena preostalo. A ne mo`e ~ovek u svom dvori{tu da bude sahrawen. I mislim da }e to kad tad morati da se re{i samo iskreno da vam ka`em nije mi to neka svakodnevna preokupacija, pro|e nekada godinu dana pa se ne setim Tita, na primer, ako me neko ne podseti nekim pitawem. Voditeq: Milo{ [aki} iz Beograda, da li bi gospodin [e{eq mogao sve ovo da ponovi na detektoru la`u? Dr [e{eq: Koje? Voditeq: [to ste ve~eras govorili. Dr [e{eq: Mogao bih. Voditeq: Petar Jovi} iz Beograda, za{to su gospodina [e{eqa napustili osniva~i Srpske radikalne stranke, Rajko \ur|evi} na primer? Dr [e{eq: Rajko \ur|evi} je iskqu~en iz Srpske radikalne stranke. Pisao je jedan tekst za specijalno izdawe “Velike Srbije” o lopovlucima gradske vlasti Beograda. Bio je na ~elu tima novinara koji je pisao taj tekst, to je jedan ogroman tekst. I o~ekivao je verovatno da taj tekst ne}e biti potpisan, ali je potpisan, iza{ao je sa wegovim potpisom u novinama i Rajko \ur|evi} je ~ak u~estvovao i u podeli tih novina gra|anima. Mi organizujemo akcije gde na{i aktivisti, narodni poslanici, ministri dele te novine, jer to je posao svih ~lanova stranke i tu ne smemo da se delimo po osnovu funkcija koje neko obavqa. A onda ga je pritiskao neki \or|e Ili} iz [vajcarske, koji ga je ranije zadu`io nekim stvarima, ne}u da ulazim u detaqe, i na{ao se nekako u nebranom gro`|u, pa je dao izjavu za Studio B da on nije pisao taj tekst. Zbog toga je iskqu~en iz Srpske radikalne stranke, a posle toga smo saznali da je od Gradske skup{tine Beograda dobio stan na ime svoje `ene. Nata{a se zove. Voditeq: Qiqa Markovi} iz Beograda, da li postoji neko ko mo`e da misli i o radnicima Slavija banke, a ne samo elektrodistribucije, PTT i ostalih? 646
Dr [e{eq: Ono {to je osnovna briga dr`ave to su javna preduze}a. Dr`ava, naravno, mora da brine o svima, ali prevashodno o javnim preduze}ima. [to se ti~e Slavija banke, koliko ja znam, ona je akcionarsko dru{tvo, akcionarska banka. Tako da dr`ava nema nekih ingerencija osim da budno prati da se ta banka ne ogre{i o zakon u pogledu finansijskog poslovawa. Nemojte me hvatati za re~, zaista nisam u toku, ali mislim da je akcionarsko dru{tvo {to zna~i da mi nemamo nikakvih ingerencija da u~estvujemo u upravqawu tom bankom, re{avawu unutra{wih problema. Samo moramo da strogo vodimo ra~una da banka ne prekr{i zakon. Voditeq: Gospodine [e{eq, u ruci dr`im separat iz ~asopisa Srpska slobodarska misao broj 3/2000. Vi ste autor teksta koji glasi, ima naslov “Univerzitetski profesor Stevan Lili} kao podli i prqavi plagijator”. Mislim da su informativne ku}e ve} objavile i da je gledaocima poznata ova vest, a ja dr`im taj separat u ruci, naravno, nisam stigao da pro~itam o ~emu se zapravo radi i {ta je to o ~emu uop{te mo`e da se radi da zaslu`i ovakav o{tar naslov? Dr [e{eq: Vidite, Srpska radikalna stranka i ZIPS su se poduhvatili jednog velikog posla {tampawa sabranih dela prof. Laza Kosti}a. Ja sam glavni redaktor tih sabranih dela, predsednik redakcionog odbora, a Lazo Kosti} je predratni istaknuti profesor pravnog fakulteta u Subotici i ekonomskog fakulteta u Beogradu. Pisac je prvog uybenika administrativnog prava, sada se to ka`e upravno pravo, i pisac prvog uybenika teorijske statistike. Jedan zaista veliki nau~nik, veliki intelektualac i odani patriota. Odmah po okupaciji, 1941. godine, pristao je na pritisak nekih svojih prijateqa da u|e u A}imovi}evu komesarsku upravu. I iz we je iza{ao, posle mesec i po dana podneo je ostavku u znak protesta zbog usta{kih pokoqa srpskog naroda i nema~kih nereagovawa na te pokoqe. Celi rat je proveo u Beogradu strepe}i da ne do|u po wega i ne odvedu ga u Bawi~ki logor zbog takvog distancirawa od okupatorske vlasti. A pred samo osloba|awe Beograda izbegao je u emigraciju jer nije smeo do~ekati ni komuniste, jer bi ga sigurno likvidirali. Vi znate kada su komunisti do{li u Beograd, 1944. godine, da su ubili veliki broj qudi, ~esto bez ikakvog razloga. Voditeq: Naj~e{}e... Dr [e{eq: Naj~e{}e bez ikakvog razloga. On je `iveo u [vajcarskoj, `iveo je od socijalne pomo}i, a `ivot je okon~ao u stara~kom domu. U emigraciji je napisao vi{e od 80 kwiga na razne srpske nacionalne teme. Lazo Kosti} je najve}i srpski emigrantski pisac svih vremena. Ja sam po~eo da pi{em i jednu monografiju o wegovom delu, kada sam 1989. godine imao veliku turneju od 97 predavawa po Americi, Kanadi, Australiji, Zapadnoj Evropi. Uz pomo} prijateqa iz emigracije uspeo sam da sakupim sva wegova emigrantska dela. I po~eo sam da pi{em monografiju, prvi deo te monografije objavio sam jo{ negde po~etkom pro{le godine, nastavqam da pi{em, naravno, ukoliko budem imao vremena i ukoliko me poslu`i ta energija Voditeq: Subotom i nedeqom. Dr [e{eq: Pa subotom i nedeqom nave~e itd. Prou~avaju}i ta dela i pripremaju}i za {tampu, pro~itao sam i kwigu Laze Kosti}a “Administrativno pravo”. A onda sam konsultovao, onako ovla{, nabavio sam na 647
Pravnom fakultetu nekoliko uybenika iz upravnog prava na{ih posleratnih autora, i hteo sam da izvu~em odre|ene zakqu~ke koliko je taj prvi uybenik Laze Kosti}a uticao na sve docnije, misle}i da su qudi na sasvim korektan na~in koristili ili da nisu koristili Kosti}evu kwigu i utvrdio da je Stevan Lili} direktno prepisivao od Laze Kosti}a ~itave pasuse, a da uop{te nije naveo izvor. O citatima da ne govorim. Naravno, ja vam to moram priznati, bilo bi korektno sa moje strane da vam priznam, ja sam ne{to i na~uo na fakultetu od nekih qudi da je Stevan Lili} plagijator i to slu~ajno pri~aju}i nekim qudima da spremamo sada dela Laza Kosti}a za {tampu. Neko od wih je rekao e od toga je autora Stevan Lili} prepisivao. I onda sam uzeo tu kwigu Stevana Lili}a i rezultat te moje analize je ovaj elaborat koji je objavqen kao separat ~asopisa Srpska slobodarska misao, ~asopis jo{ nije iza{ao iz {tampe. A u petak sam podneo dekanu Pravnog fakulteta, dr Oliveru Anti}u, Upravnom odboru, Nastavno-nau~nom ve}u, {efu katedre za javno pravo dr Ratku Markovi}u zahtev da se otvori postupak za oduzimawe zvawa redovnog profesora Stevanu Lili}u zbog ovog plagijata. Ja mislim da je krajwe vreme da se malo zao{tri pitawe odgovornosti nau~nika za wihove nau~ne radove, akademskog morala, po{tovawa zakona, jer ovo je krivi~no delo plagijat. A nije nimalo slu~ajno {to je qudima koji pogaze akademski moral na jednom planu vrlo lako da se ogre{e i o dr`avu i o naciju na drugom planu. Ne mo`ete od jednog patriote o~ekivati da bude plagijator, ali mo`ete od prodane du{e kakav je Stevan Lili} koji kao potpredsednik Demokratskog centra, ranije ~lan Gra|anskog saveza, aktivista Gra|anskog saveza slu`i neprijateqima svoje zemqe, svoga naroda Amerikancima, NATO-u, eksponira se s tih pozicija. Evo da se vidi kakvi su to qudi, jednostavno. Verovatno ima jo{ takvih. Voditeq: Moram da vas pitam, da nije druge politi~ke opcije da li biste to uradili? Dr [e{eq: Bih sigurno, ako se se}ate ovo nije prvi put da ja skidam skalpove zbog plagijata. Setite se svojevremeno slu~aja Brane Miqu{a, Brani Miqu{u je oduzet magistarski rad. On je bio tada mlad ~ovek, on je seo napisao novi magistarski rad i odbranio ga na Pravnom fakultetu u Beogradu. Zna~i, time je pokazao da jedna mera ipak izazvala kod wega odre|en proces preispitivawa itd. A najinteresantniji je bio slu~aj Hamdije Pozderca kada je on uhva}en u plagijatu i kada sam mu pisao ono otvoreno pismo, ako se se}ate svojevremeno, tri otvorena pisma sam pisao Hamdiji Pozdercu. On se onda jadao tada{wem novinaru “NIN”-a Stevanu Nik{i}u ka`e – Plehanov prepisivao od Marksa, Lewin od Plehanova, Kardeq od Lewina, i na kraju Hamdija lopov. Tako vam je i sa Stevanom Lili}em. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja se se}am, kao student, u jednom od uybenika Pravnog fakulteta pro~itao sam podatak u fusnoti, da je ona SFRJ do 1965. godine imala svega negde oko 900-950 doktora nauka, posle toga je donet zakon da se ne mo`e biti predava~, ne mo`e se imati zvawe profesora univerziteta ako nemate doktorsku titulu, i Jugoslavija za jednu godinu dobije 10.000 doktora nauka. Ima li {anse... 648
Dr [e{eq: Ja mislim da vam taj podatak nije ta~an Voditeq: Boga mi ja to imam. Dr [e{eq: Nikada se nije desilo da za godinu dana 10.000 doktorira, to je nemogu}e. Voditeq: To je takva inflacija, ali pokaza}u vam, nije... Dr [e{eq: Inflacija postoji... Voditeq: Neka je i 1000, kada }emo se tog balasta re{iti? Dr [e{eq: Inflacija u akademskim krugovima postoji. Inflacija postoji i u Akademiji nauka. I tamo ima mnogo qudi koji ne zaslu`uju to zvawe. Inflacija postoji me|u profesorima univerziteta. Mnogo ih ima koji nezaslu`uju da budu profesori, jer nemaju adekvatno znawe. Inflacija postoji me|u doktorima nauka. Ovi dana{wi doktorati su u proseku ni`eg nau~nog nivoa nego oni od pre 70 ili 80 godina. Inflacija postoji me|u studentima. Ja sam to osetio na Pravnom fakultetu da je kriterijum mnogo ni`i nego {to je bio u vreme kada sam ja studirao. Zna~i, to je sada neki op{ti trend. Mi se moramo boriti da se taj trend zaustavi, naravno, ali druga~iji je i na~in `ivota. Qudi nisu optere}eni danas velikim znawem ali jesu informacijama. Ranije su imali mawe informacija a mnogo ve}e znawe. A sada je do{lo do pretumbavawa, sada su informacija na prvom mestu. Informacijama nas zasipaju svi mediji svakodnevno, a znawe je mnogo mawe. Teorijsko znawe pogotovo. Voditeq: Evo jo{ pitawa gledalaca, Dragana Stefanovi} iz Obrenovca, kada je gospodin [e{eq posledwi put stajao u redu za mleko i kupio hleb za 3 dinara? Kada }e prestati ovaj cirkus? Dr [e{eq: Moja tetka svako jutro kupuje taj hleb za 3 dinara pre 7 sati ujutru. A u red za mleko ne stajemo jer ja `ivim u Batajnici, a u Batajnici ima jo{ mnogo qudi koji se bave poqoprivrednom proizvodwom i sto~arstvom. I kod mene, neposredno u kom{iluku, mo`e da se kupi mleka do mile voqe svaki dan sve`eg, tek pomu`enog. Ja `ivim u Batajnici, to je 25. km od centra Beograda kada se ide autoputem. Zna~i, sa jedne strane sam uskra}en za mnoge stvari, ali `ivot na periferiji nosi i odre|ene privilegije. S vremena na vreme mo`e da se kupi vrlo jeftino i povoqno sve`e meso, tako|e tek zaklano. Mogu da se kupe sve`a jaja, pili}i, sve`i poqoprivredni proizvodi iz ba{te izneseni itd. Tako da ja razumem qude koji `ive u centru Beograda i kada ima problema sa mlekom, mislim da je to sada normalizovano. I mi smo kao Vlada Srbije dosta dobre mere preduzeli da se to snabdevawe normalizuje. Voditeq: Dragan Petrovi} iz Novog Sada, za{to se u dr`avnim preduze}ima ne smewuju direktori, odnosno za{to dr`ava ne smewuje neuspe{ne? A sli~no vas pita i Radica Cici} iz Obrenovca, da li Vlada namerava da koriguje ovla{}ewa direktora u dr`avnim preduze}ima? Dr [e{eq: U dr`avnim preduze}ima moramo mewati zakon. Zakon o dr`avnim, javnim preduze}ima. Ali moramo mewati i zakon o privatizaciji i moramo mewati zakon o preduze}ima uop{te. Moramo definisati ko je vlasnik tzv. dru{tvene svojine. Ko je titular te svojine. I to je izvor ogromnih problema. Dru{tvena svojina je nepostoje}i oblik svojine, 649
nema titulara. A titular bi morala da bude dr`ava. Moramo dr`avu i da proglasimo titularom, a onda da zavedemo ve}u disciplinu i da direktori sada{wih dru{tvenih preduze}a budu odgovorni dr`avi za svoje poslovawe. Ovako, oni nisu odgovorni prakti~no nikome, a tek ako preduze}e do|e u te{ku krizu onda Vlada mo`e da preduzima mere, da zavodi prinudnu upravu. Voditeq: Smiqa Jovi} iz Beograda, robne ku}e su tako|e akcionarsko dru{tvo i Vlada ne bi trebalo da ima uticaja na wih. Za{to onda generalni direktor robnih ku}a prima platu od Vlade, nije na platnom spisku radnika, a radnici primaju 280 dinara sa zaka{wewem od 15 meseci? Da li je ciq toga da se rasturi firma da bi se firma privatizovala? I pitawe... Dr [e{eq: Koliko ja znam jo{ deluju privremene mere u Robnim ku}ama Beograd. Voditeq: Da li je Dragan Veselinov jo{ profesor na univerzitetu? Dr [e{eq: Ja mislim da ne bi trebalo da bude. I treba jednostavno da budemo u svemu tome rigorozni. Kako mo`e onaj ko slu`i NATO da bude profesor univerziteta? Mislite da bi Amerikanci dozvolili, oni su streqali svoje profesore univerziteta za koje su samo posumwali da su sara|ivali sa Rusima. Setite se bra~nog para Rozenberg, setite se mnogih drugih. Voditeq: Radivoje Ru`i~i} iz Lazarevca, da li je istina da Vuk Dra{kovi} i jo{ neki ~lanovi Otpora svoje usluge od Amerikanaca direktno napla}uju u narkoticima? Dr [e{eq: Ne verujem da Vuk Dra{kovi} uzima direktno od Amerikanaca, mislim da je on krio od Amerikanaca da je podlo`an narkomaniji. On se drogom snabdevao od ovih svojih najbli`ih saradnika prvo od onih kriminalaca Gi{ke i Belog svojevremeno, pa posle od ^ande, od Skoleta Uskokovi}a i sli~no. Ali, Amerikanci su ubacili drogu u igru preko teroristi~ke organizacije Otpor. Prvo postoji ~itav niz tih tzv. kafi}a u Srbiji, u mnogim gradovima u Srbiji, ~iji vlasnici dobijaju svakog meseca izvesnu sumu novca da bi kod wih koka-kola i druge vrste pi}a bili najjeftiniji kako bi se omladina privla~ila. A onda oni dobijaju odre|ene koli~ine droge koja bi se besplatno distribuisala. I koliko znam najvi{e sada daju ekstazi. To je jedna veoma, veoma opasna ve{ta~ka droga koja za vrlo kratko vreme izaziva te{ke psihi~ke poreme}aje. Voditeq: Utvr|eno je objektivno da bukvalno razara mozak. Dr [e{eq: Da. Mo`da je i najopasnija droga. I ~itav niz drugih prqavih metoda primewuju preko te organizacije Otpor. A Otpor je zami{qen da se postavi iznad svih opozicionih stranaka, jer Amerikancima ne odgovaraju ni \in|i} ni Dra{kovi}. Oni bi da ih se otarase, ali da sa~uvaju wihovu infrastrukturu. A Otpor nema formalnog vo|u ovde u Srbiji, Otporom se direktno komanduje iz nekih zapadnih ambasada u Beogradu, ambasada zemaqa ~lanica NATO-a i mo} se s vremena na vreme distribui{e ka raznim centrima Otpora. Tako da ne mo`ete u jednom trenutku da sagledate e to je centar mo}i otpora, to je centar organizacije on upravqa celom mre`om. Danas je to u Beogradu, sutra u Novom Sadu, prekosu650
tra u nekom drugom gradu. Zna~i, ne eksponiraju se svi u isto vreme i kada se eksponiraju eksponiraju se dozirano. I jedan koji se previ{e eksponira odmah se vra}a u pozadinu, a drugi se istura na wegovo mesto. Voditeq: Bosiqka Nikoli} iz Zemuna, da li iz na{eg zakona mogu da se izbace re~i ali, ako, i tako da bez wih na{e sudije tuma~e zakon. Da li }e se doneti zakon o du`ini bilo kog pravnog, odnosno sudskog postupka? Dr [e{eq: Ja sam se za to godinama zalagao da se ograni~i rok trajawa gra|anskih parnica, da se sudija obave`e da za odre|eno vreme, koliko god da je to vreme, donese prvostepenu presudu. Se}am se kada sam bio predsednik op{tine susretao sam se sa slu~ajevima da se neka gra|anska parnica po 17 godina vodi. A {to se ti~e na{ih zakona mislim da je ideja dobra i ne bi bilo lo{e da neki dobar lektor lektori{e zakone pre wihovog usvajawa, kako bi jezik na{ih zakona bio mnogo lep{i nego {to je sada. Da umesto krutog birokratskog jezika imamo onaj jezik koji je krasio srpske zakone s kraja pro{log veka. Voditeq: Ovo je pitawe, gospodine [e{eq, koje je stiglo me|u prvima, ali ja sam ga ostavio, {to se ti~e pitawa gledalaca, za sam kraj. Ka`e Zoran Luk~enovi} iz Zemuna, za{to Studio B nije ranije oslobo|en i kada }e radikali sami da vladaju Beogradom kao Zemunom? To vam je za kraj, a iz neke moje strategije da vam zahvalim. Dr [e{eq: [to se ti~e pitawa za{to Studio B nije ranije oslobo|en na wega sam odgovorio. Mislim da je gre{ka {to to ranije nije ura|eno. A {to se ti~e radikalske samostalne vlasti nad Beogradom, radikali }e sami vladati Beogradom onda kada osvoje dovoqno glasova na izborima, kada im narod poveri dovoqno odborni~kih mandata. Voditeq: Ne}ete se qutiti na mene gospodine [e{eq, imali ste pitawe o zakonu o terorizmu, ali ja to smatram izuzetno va`nim zakonom i akcijom koja se promovi{e, ako bi mogli malo {ire da elaborirate. Dr [e{eq: Ja ne znam kako vi smatrate va`nim zakonom zakon koji niste videli. Mislim da krivi~nim zakonom ili krivi~nim zakonikom treba u potpunosti da se obradi i problematika terorizma. Protiv sam, u principu, dono{ewa bilo kakvih leks specijalisa, bilo kakvih specijalnih zakona. Pogotovo kada su ovako osetqiva pitawa kao {to su krivi~ni delikti. To sve mora da bude u jednom zakonu. Ja sam za poo{trewe sankcija, za ubrzawe postupka. Zna~i, za efikasnu i strogu kaznenu politiku. A ne za nagomilavawe zakonskih tekstova, propisa i sli~no. Voditeq: Shodno onom malopre, zna~i {to vi{e objediniti... Dr [e{eq: Da. A {to se ti~e ove inicijative koja je sada u prvom planu i na dr`avnoj televiziji i drugim medijima, ja sa wom jo{ nisam upoznat. Voditeq: Da vas pitam, gospodine [e{eq, da li je nama problem i kada je terorizam u pitawu, nedostatak zakona ili nedostatak sprovo|ewa zakona? Dr [e{eq: Ja mislim da je mnogo ve}i problem sprovo|ewe zakona. Voditeq: Treba li ova zemqa... 651
Dr [e{eq: Za sam terorizam nama ne treba nijedan novi propis, mi samo moramo efikasno da provodimo sada{we propise. Ali ima problema i sa sudovima i sa sudijama. Ima mnogo lakog osloba|awa, pu{tawa iz istra`nog zatvora itd. Voditeq: Ima li gowewa gospodine [e{eq? Dr [e{eq: I drugo, mislim da bismo morali da mewamo Zakon o krivi~nom postupku. Vidite, kada policija uhvati nekog kriminalca, bio to terorista ili kriminalac druge vrste, i on joj sve prizna, policija mo`e da ga dr`i samo tri dana u pritvoru i onda izlazi pred sud, pred istra`nog sudiju i tamo porekne. Ovo ni{ta ne vredi. U Americi je to druga~ije. Tu bismo mogli da interveni{emo. Zna~i, od prvog momenta kada policajac uhapsi du`an je da ga upozori da sve {to ka`e mo`e da se protiv wega iskoristi. Voditeq: Pa i kauciju, gospodine [e{eq, sve smo mi to advokati predlagali. Dr [e{eq: Mislim da na~elno postoji mogu}nost kaucije u na{em pravosu|u, ali ne mo`e kod ovakvih krivi~nih dela, ja sam protiv toga. Kaucija za slu~ajeve gde je predvi|ena kazna do pet godina zatvora ne vi{e. U ovom slu~aju, dakle, onog trenutka kada do|e u dodir sa slu`benim licem sve {to ka`e mo`e protiv wega da se upotrebi. Voditeq: Me|utim, treba li mi, gospodine [e{eq, da ~ekamo to i da tra`imo zakon o sprovo|ewu zakona da bi se to desilo? Dr [e{eq: Treba odmah da se provodi efikasnije ovaj zakon, a naravno, treba napokon da uokvirimo, da uobli~imo i usvojimo taj krivi~ni kodeks. Savezno ministarstvo pravde je uradilo projekat novog zakona o krivi~nom postupku, imamo od ranije projekat krivi~nog zakonika. Trebalo bi jo{ da se pregleda Zakon o izvr{ewu krivi~nih sankcija i da se donese jedinstven krivi~ni kodeks. Voditeq: Kada }e izbori, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Izbori }e biti najkasnije do kraja oktobra savezni, lokalni, pokrajinski i gradski. Voditeq: A {ta }emo sa zahtevom opozicije da budu, a Boga mi i ve}eg dela, odnosno pojedinog dela one ~uvene me|unarodne zajednice, da budu istovremeni? Dr [e{eq: Ostavi}emo ih jo{ godinu dana da zahtevaju i republi~ke izbore pa }emo ih zakazati. Voditeq: Ali, gospodine [e{eq, objasnite mi za{to insistirawe na tim istovremenim, ako je, ka`u va{i politi~ki protivnici, ceo problem u vlasti Slobodana Milo{evi}a, nije li upravo predsednik Milo{evi} predsednik Savezne Jugoslavije i pobedom na saveznim izborima mo`e se smeniti. Dr [e{eq: Vidite, oni tra`e stalno ne{to vanredno, stalno neke vanredne doga|aje, vanredna zbivawa itd. Naravno, ako bi ne daj Bo`e slu~ajno te proameri~ke opozicione stranke pobedile na slede}im saveznim izborima, za nas bi pritisak bio toliki da bismo morali odmah zakazivati republi~ke izbore. Tu nema nikakve sumwe i to se de{ava i u zapadnim zamqama. Kada opozicija pobedi na lokalnim odmah se zakazuju... 652
Voditeq: Pa jasno, evo primer Italije Dr [e{eq: I obratno. Tu nema nikakve sumwe. Ali, oni su svesni da ne mogu pobediti u normalnim okolnostima na predstoje}im izborima zato bi {to vi{e naboja da unesu, {to vi{e sukoba, {to vi{e nervoze, {to vi{e negativnih emocija u politi~ki `ivot. Oni su dobili otvoren nalog od Amerikanaca da izazovu gra|anski rat. Setite se {ta su im govorili oni ameri~ki izaslanici. Vi malo tu zapucajte, dva tri dana }e se prolivati krv, nekoliko qudi }e poginuti a onda mi dolazimo. To je su{tina. Voditeq: Gospodine [e{eq, moram da vas pitam, ~uo sam va{e reagovawe, ~uo sam, i to sam ba{ pratio, neki dan povodom ga{ewa Studija B jedna novinarka Studija B, prili~no trijumfalnim glasom, pro~itala pismo podr{ke Havijera Solane u kojem se pomiwe sloboda i demokratija. Ka`em, pratio sam reagovawa, moram ovako javno, najjavnije mogu}e da priznam da ja nikada nisam potcewivao ili ru`ne re~i govorio o bilo kome, ali ne mogu smatrati nikoga toliko nepismenim pa da je to nekakva gre{ka, to sam li~no do`iveo kao poziv podr{ke Havijeru Solani a ne Studiju B, a ne slobodnom informisawu. Zato vas molim da to prokomentari{ete i da malo do|emo do toga stalno neke manipulacije, stalno se pravi ciqevi zamagquju ne~im {to narod po{teno tra`i i po{teno zaslu`uje. Dr [e{eq: Setite se kako je eufori~no izve{tavao Slobodan Ma{i}, novinar, urednik radija B-92, zapravo B2-92 kako se zvao u ilegalnoj formi, da li je to bilo u Berlinu ili nekoj drugoj zapadnoj prestonici, evo sada pored mene pro|e Yejmi [ej, da li se se}ate toga? Voditeq: Nisam slu{ao Dr [e{eq: ^ega bi se pametan stideo budala se ponosi. Sada je wemu to zna~ajno {to pored wega prolazi Yejmi [ej. Vidite, Kojadinovi} je hteo da se pro~ita, ta poruka Havijera Solane da bi se zapretilo re`imu, da bi se re`im kao upla{io. A ta glupa~a koja je dobila zadatak da pro~ita, ona je dodala i svoju euforiju, i otkrila ono {to drugi misle, da je li~no Kojadinovi} ~itao ne bi tako pro~itao, tako eufori~no. Nego bi ~ak malo i zabrinuto, kao da sutra preti bombardovawe ako mi ne odustanemo od Studija B. A ova ne zna, neiskusna je, nema mnogo mozga i zapravo raskrinka celu wihovu politi~ku poziciju. Voditeq: Gospodine [e{eq, hajde da pitam do kraja, ima li i tu elemenata krivi~nog dela? Pitam vas samo zbog toga {to ste na mitingu od 15-tog od gospodina Svilanovi}a imali onaj ultimatum ili raspi{i izbore i spasi `ivot, ili }e... Dr [e{eq: Na tom mitingu je bilo elemenata krivi~nog dela kod mnogih govornika, pogotovo kod ^anka, ako se se}ate. A {to se ti~e ovoga {to se de{ava pred Gradskom skup{tinom, ima elemenata krivi~nog dela kod izazivawa uli~nih nemira i sukoba. Organizatori bi trebalo da odgovaraju. Drugo, koliko ja znam, ti mitinzi pred Gradskom skup{tinom nisu prijavqeni u skladu sa zakonom. I tu su predvi|ene sankcije. 653
Voditeq: A ima li one saradwe sa neprijateqima, jer ako mi sada ka`ete i vi da Havijer Solana, {to, naravno, ne dolazi u obzir, nije neprijateq ove zemqe, ja ne znam vi{e {ta da radim? Dr [e{eq: Saradwa sa neprijateqem je ovo {to sam vam pokazivao kada se novac prima. Kada se primaju konkretni nalozi. Me|utim, ne mo`ete da sudite nekome {to mu je neprijateq poslao telegram podr{ke. Ali mo`e to da bude veoma indikativno za wegovu politi~ku poziciju. Taj telegram podr{ke, koji je poslao Solana za nas je zapravo dragocen. Mislim da je to najvi{e delovalo osve{}uju}e i na wihove sledbenike, i na ~lanove Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke i wihove biv{e glasa~e i biv{e simpatizere itd. Voditeq: Vi ste u pravu, za vas u vlasti je to verovatno delovalo, ali za nas gra|ane, ja sada govorim usu|ujem se evo i sa te pozicije da vam skrenem pa`wu, za nas to nije dragoceno. Ima li {anse, ima li nade gospodine [e{eq da vi politi~ari te politi~ke, uskopoliti~ke interese malo stavite u stranu pred osnovnim gra|anskim interesima, a to je da se zna ko je neprijateq, da se zna kako, ko i na koji na~in i dokle s neprijateqem mo`e. U kojoj to zemqi gospodine [e{eq svako ko napravi stranku, zna~i, ona ~uvena pri~a o kombi partijama, ode prijavi se, razgovara sa Havijerom Solanom u ime Srba. Ode u nacionalno ve}e Ku{nera u ime Srba. Nama se to sve vreme ove krize de{ava, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Da, tu ste u pravu potpuno. Mislim da je trebala dr`ava da reaguje kada se prvi put tako ne{to desilo. Voditeq: Pa nikada nije kasno. Dr [e{eq: Nikad nije kasno, samo sada je mnogo ve}i broj onih koji bi trebalo da se na|u iza brave. Voditeq: Uop{te nije stvaru bravi, donesite propise, samo to... Dr [e{eq: Propisi postoje. Voditeq: Objavite ih. Primenite ih. Dr [e{eq: Slu{ajte, saradwa sa neprijateqem, pomagawe neprijatequ, prebegavawe neprijatequ, ovo {to je \in|i} prebegavao neprijatequ u toku rata je krivi~no delo propisano Saveznim krivi~nim zakonom. Prebegao je neprijatequ u toku rata, Voditeq: Sve ovo govorim, gospodine [e{eq, {to se ovde stalno vr{i jedna osnovna... Dr [e{eq: A zakqu~ak koji se iz ovih va{ih primedbi mo`e izvesti sasvim je jasan, ja se sa wim sla`em, da nam je kaznena politika suvi{e blaga pogotovo po pitawu krivi~nih dela protiv ustavnog poretka. Suvi{e nam je blaga kaznena politika. Voditeq: Ponudi}u vam i drugi zakqu~ak. Znate, gospodine [e{eq, nisu svi qudi koji demonstriraju izdajnici. Ima mnogo qudi koji ho}e otvoreno da ka`u vama u vlasti, evo to i preko ove emisije ~ine, da te{ko `ive i da ho}e promenu. Dr [e{eq: Ogromna ve}ina naroda te{ko `ivi u Srbiji, ogromna ve}ina. Voditeq: Jasno, ali neki od wih imaju pravo da vam to ka`u. 654
Dr [e{eq: Imaju svi pravo da nam to ka`u. Nikada nismo bili protiv mitinga. Nikada nismo bili protiv demonstracija. S tim {to se mitinzi i demonstracije moraju odr`avati u skladu sa zakonom. A {ta su ovi rekli na wihovom posledwem i pretposledwem mitingu, jeste li vi ~uli neku suvislu ideju, jeste li ~uli neku suvislu kritiku. Narod treba da kritikuje vlast. Narod treba i da psuje vlast. Kada je psuje to je najboqi dokaz da je prihvata kao svoju. Ali, niti treba narod neko da poziva na oru`je, na ustanak, niti dr`ava sme da dozvoli takvo pozivawe. To je su{tina. Jer to {to nas narod kritikuje i psuje ne zna~i da bi nas sada lin~ovao, streqao i ubijao. Voditeq: Jasno. Dr [e{eq: Ja {etam slobodno Beogradom, Zemunom, itd. Nigde nisam primetio da ho}e narod da me lin~uje. Mnogi mi se qudi jave, neko ne{to podr`i. Ima mnogo onih koji pone{tio kritikuju, ka`u primedbu pa ga saslu{am itd. Voditeq: Gospodine [e{eq, ka`ete narod ima pravo da kritikuje vlast, ima pravo ~ak i da psuje vlast. Mogu li da vas pitam, ima li vlast obavezu da odgovori tom narodu ili odgovornost da polo`i ra~une i pre izbora. Dr [e{eq: Mi odgovaramo narodu svojim postupcima. A pola`emo ra~une na svakoj sednici Narodne skup{tine pre izbora, nema gde drugo da se pola`u ra~uni osim u Narodnoj skup{tini do izbora. Voditeq: Ne ra~uni u tom smislu koji bi uticali na raspored vlasti, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Nije u pitawu raspodela vlasti, nego odgovornost vlade pred narodnim poslanicima kao narodnim predstavnicima. Voditeq: Jeste li vi zadovoqni ekonomskom situacijom u ovoj zemqi? Dr [e{eq: Ne. Ekonomska situacija je i daqe veoma te{ka, ali se snalazimo i ~upamo se iz te situacije kako znamo i umemo i ve} neke pozitivne rezultate posti`emo. Morate priznati da danas nije tako lo{e kako je bilo u julu ili avgustu pro{le godine, odmah posle bombardovawa. Popravili smo saobra}ajnice, popravili smo dosta fabrika, vratili dosta qudi na posao. Evo i Zastava proizvodi automobile. To je ve} ne{to. Voditeq: Tu sam vas o{tetio za pitawe, evo izviwavam se. Dejanovi} iz Kragujevca, mi radnici Zastave iz Kragujevca smo vam zahvalni za pare koje nam kao potpredsednik Vlade {aqete, ali bismo voleli da vas li~no upoznamo i da vam ka`emo kakvih problema imamo. Dr [e{eq: Nema sumwe da su veliki problemi, ali Zastavina fabrika je dru{tveno preduze}e. Ja se dr`im jednog principa da politi~ari ne treba da idu po fabrikama i ne treba sa mnogo pompe da putuju. Oni treba da odgovaraju gra|anima. Voditeq: Za{to, qudi vam veruju, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Mislim da stranke ne treba ni da se me{aju u fabri~ki `ivot Voditeq: Ali, ovi qudi vam veruju... Dr [e{eq: Ja o~ekujem da mi ve}ina qudi veruje, ogromna ve}ina. ^ak i oni koji su protivnici da mi veruju. Jer sebe smatram iskrenim ~ovekom. 655
I za Zastavu }emo zaista sve u~initi {to je u na{oj mo}i. Ali sa na{im koalicionim partnerima mi se tu po mnogim pitawima razlikujemo. Znate, oni dr`e ove sve~anosti povodom otvarawa, povodom proslava itd. Mi se od svea~nosti distanciramo. Mi tamo gde treba da radimo tamo zasu~emo rukave i to zajedni~ki radimo. Zastava je bila briga ove Vlade za protekle dve godine i mislim da je zaista Vlada mnogo doprinela. Nisu plate jo{ na zavidnom nivou, ali se ispla}uju, ali se ne{to mo`e od tih plata kupiti. A {to je najva`nije fabrika funkcioni{e. I mislim da }e biti sve boqe i boqe i nalazimo mogu}nosti da zaista tako bude. Voditeq: Pomenuli ste, gospodine [e{eq, da je u ovom trenutku boqe nego pr{log leta posle bombardovawa. To je nesporna ~iwenica. Me|utim, ne bih voleo, gospodine [e{eq, za godinu dana da razgovaramo i da mi isto ka`ete, hteo bih sada da znam koliko }e mi biti boqe i po kom modelu, i kojim stepenicama. Jer, imam utisak da narodu i nije toliko prekono}i da do|e do nekih para, narodu je da do|e do tog pomaka i da do|e do redovitog poboq{awa. Vi vrlo dobro znate da je to... Dr [e{eq: Mi imamo skoro celu godinu dana stalnog poboq{awa. Setite se {ta su najavqivali na{i neprijateqi, da }emo se smrzavati, da ne}e biti struje, da }e biti glad u Srbiji, da li se vi se}ate toga? Voditeq: Kako se ne bih se}ao. Dr [e{eq: I mnogo je qudi verovalo, zaista je tako izgledalo pro{log leta posle bombardovawa. Zaista tako. Ovih godinu dana imamo stalno poboq{awe, osetno. Prebrodili smo zimu bez skoro ijednog ozbiqnijeg iskqu~ewa struje. To malo {to je bilo bilo je na po~etku zime, ~im smo smenili biv{eg generalnog direktora elektroprivrede Slobodana Babi}a sve je bilo boqe. Zna~i, bio je subjektivan faktor vi{e nego objektivan. Novi direktor je pokazao da je sposoban da i taj problem re{i. Sada vam ne mogu obe}avati med i mleko niti sam ikada to obe}avao. Ube|en sam da }emo ovaj trend stalnog poboq{awa nastaviti. Da je on dugoro~an. Pogotovo {to se sada stabilizuje i na{e me|unarodno okru`ewe, pogotovo {to sada imamo mnogo boqe aran`mane i sa Rusijom i sa Kinom. I {to sam i po tom pitawu veliki optimista. [to nam je sve uspe{nija saradwa sa arapskim zemqama, posebno sa Irakom, sa Libijom, ali mislim i sa Sirijom, pa i Al`irom o~ekujemo itd. To je ono {to je ve} sada neka osnova za optimizam, moj optimizam je umeren. Ne dozvoqavam uop{te da u|em u neko eufori~no raspolo`ewe. Ali, stvari }e se polako dovoditi u red na svim poqima i ne mo`e sve odjednom da ide. I drugo, treba da imate u vidu da je na{a Vlada koalicionog karaktera i kroz wu pro|e samo ono oko ~ega se usaglasimo. Nijedna od na{ih stranaka ne mo`e da pretenduje da u celosti realizuje svoj program kroz rad Vlade. Voditeq: Vi ste na po~etku emisije rekli da ste se ujedinili sa svojim prili~no velikim i zakletim protivnicima upravo... Dr [e{eq: Ne znam {ta to zna~i, zakletim. Voditeq: Izviwavam se... Dr [e{eq: Prirodnim protivnicima sa levice, jer mi smo desnica. Voditeq: Jeste, jasno. Da ste se udru`ili za spas Srbije i za wen oporavak. Ili sam ja ovo oporavak dodao, ja se izviwavam stvarno me je ova pre656
hlada uhvatila, zna~i, dozvoqavam mogu}nost, ali mislim da nisam dodao ovo oporavak. Zna~i, nije li obaveza, to vas pitam zbog toga {to ka`ete prolaze samo delovi, mi nemamo kontrolu, da nije moglo biti i boqe gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Verovatno je moglo biti boqe, ali osvrnite se oko sebe. Ko je taj ko vam daje garanciju da bi zaista bilo boqe da je neka druga vlast. Voditeq: Bo`e sa~uvaj, uop{te mi takav... Dr [e{eq: Imate li takve negde na vidiku? Voditeq: Verujte, mene i ve}inu gra|ana to ne interesuje. Ali, imali ste ono pitawe smewujte nesposobne. Mi ne mo`emo vi{e da vidimo ko je od ministara sposoban ko nije, ili slu`benika ministarstva, nemamo kontrolu. Dr [e{eq: Pa ne mo`ete vi da smewujete nikoga pojedina~no. Mo`ete da politi~kim partijama ukazujete poverewe ili ne ukazujete. Voditeq: Ja vam sada verujem da }ete vi to uraditi. Dr [e{eq: Na partijama je da cene rad svojih ministara, na Vladi i na Narodnoj skup{tini. Voditeq: Jasno, apsolutno je to tako, me|utim, gospodine [e{eq, sve vas ovo pitam zbog jedne stvari. Rekli ste malopre kada je krenula obnova, pogotovo ona prva faza koja je bila preko potrebna, lako je danas pri~ati kada je prva faza ura|ena, mnogo lak{e. Pa ste onda sa~uvali energetski sistem, jer vidim ~udno me gledate, ali ta~no je da 1.200.000 doma}instava u Francuskoj 15 dana nije imalo struju. To se u Srbiji nije desilo. Sa~uvali ste struju. I da su va{i protivnici politi~ki dotle proricali sve crno. Imali smo i u to vreme demonstracije, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Na tim demonstracijama su najavqivali sve ovo o ~emu je re~. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja vas pitam niste li vi u pravu, vama je idealna opozicija, me|utim, idealna kao alibi, vas niko ne kontroli{e da li mo`ete boqe. Dr [e{eq: Nas kontroli{e narod. I narod je najve}i sudija. I mi ne smemo nekim neodgovornim potezom da sebe dovedemo i situaciju da narod glasa za nekoga ko je protiv nas pa makar taj bio najgori na svetu. Narod mo`e biti nezadovoqan vla{}u, ali ne smemo do}i u situaciju da narod bude kivan na vlast, da je mrzi u toj meri da bi sve poru{io samo da je nestane. E to je ono {to je opasno i ~ega moramo da se ~uvamo. Voditeq: A istovremeno pu{tate da... Dr [e{eq: Ova sada{wa opozicija za nas nije nikakva konkurencija. Vi ste videli, oni ne mogu ni dijalog sa nama da vode. Videli ste da su potpuno deplasirani. Videli ste da nisu ni sposobni tamo gde vladaju na lokalnom nivou... Voditeq: Mene brine {to oni ne}e da vode sa vama dijalog. Dr [e{eq: Tamo gde vladaju na lokalnom nivou zabele`ili smo ne{to {to ne pamti srpska istorija. Kriminalnije vlasti Beograd nije nikada imao, na primer. Zna~i, potpuno su nesposobni, skloni kriminalu, ogrezli u kriminalu, izdajni~ki raspolo`eni. Oni nam nisu nikakva konkurencija. Ali mi zbog te ~iwenice da nemamo pravu konkurenciju ne sme657
mo da se uquqkujemo i da upadnemo u neko samozadovoqstvo. Moramo da strepimo od svake narodne ocene na{eg poteza. Ne smemo da napravimo nijednu ozbiqnu gre{ku, da ne bismo do{li u ekonomsku krizu, i socijalne probleme i da narod ka`e ma pusti samo ovih da se otarasimo pa {ta god bude. To ne smemo da dozvolimo. Voditeq: Vlast na lokalnom nivou dr`i opozicija, odnosno ~im su vlast, nisu opozicija, zna~i SPO, Demokratska stranka i ostale stranke. Ima li kriminala, a da to ne bude samo politi~ka ocena i opaska. Govorimo... Dr [e{eq: Nije politi~ka ocena to je ~iwenica. Pomenuo sam vam tu Jasminku Lazarevi}, ona je jo{ u zatvoru. Voditeq: Ima li reketa? Dr [e{eq: Govorili smo vam o reketa{ima koji reketiraju ove privatnike, koji obavqaju javni prevoz. Jedan od wih je istupio javno na televiziji. Upropa{}en je dr`avni prevoz u Beogradu. Vidite kakvo je stawe u vodovodu. Vidite da ni{ta nije ura|eno u Beogradu, u protekle nepune ~etiri godine, na planu poboq{awa komunalne infrastrukturte. Znate li vi da su napravqeni neki vodovod ili kanalizacija. Znate li neke fasade koje su renovirane u centru Beograda. A znate li za ne{to drugo ozbiqno {to je uradila gradska vlast. Ne znate. Vlast samo kuka da nema para. A te pare je tro{ila krajwe neracionalno i odlazile su u privatne yepove. Umesto da Gradsko saobra}ajno preduze}e nabavqa direktno delove za svoja vozila od proizvo|a~a guma mora da ih nabavqa preko firme predsednika Skup{tine grada Vojislava Mihailovi}a. Pa wegova firma Eurospoj izdaje licence za gradski prevoz, projekte linija i sve se pla}a i to u devizama. To je ne{to neverovatno, nevi|eno. Voditeq: Ali, gospodine [e{eq, podseti}u vas, socijalisti su kada su imali svoju vlast sami, kada su vladali, uhapsili svoja dva ministra. A vi to ponavqate, nije vam ovo prvi put, bar ne na ovoj televiziji, da se to sve de{ava i niko iz opozicione, zna~i, vama protivne strukture nije uhap{en. Ima li tu logike? Dr [e{eq: Ja sam vam ve} rekao svoje mi{qewe, mo`da }e se qutiti moji koalicioni partneri u Vladi Srbije zbog toga {to sam bio do kraja otvoren, wihove su kalkulacije druga~ije. Oni misle da je boqe Dra{kovi}a dr`ati primirenog u jednoj vrsti kaveza, stalne pretwe da }e se otvoriti za javnost sve ono {to je prikupqeno, a mi radikali mislimo da treba odmah sve da se prostre na sto pa kud pulo da puklo. To je razli~it pristup problemu. Voditeq: Gospodine [e{eq, mogu da shvatim da oni misle da je to politi~ki dobro, ali qudi ~ekaju na autobus po dva sata Dr [e{eq: To {to qudi ~ekaju, qudi }e da re{e na slede}im izborima tako {to vi{e ne}e glasati... Voditeq: Ne}emo ih vaqda pustiti da se smrznu do tada? Dr [e{eq: Ne}e vaqda biti smrzavawa, do oktobra... Voditeq: Pa boga mi, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Da li vi o~ekujete neke julske hladno}e? Voditeq: Mo`e biti toplotnih udara. Dr [e{eq: Da. Vidite, sada gra|ani ne mogu biti apsolutno za{ti}eni od jedne vlasti koju su sami izabrali na pro{lim izborima. To ima 658
jedno racionalno opravdawe. Ta vlast je izabrana da vlada pune ~etiri godine. Mi radikali smo mi{qewa da je to trebalo prekratiti, jer je bilo mnogo, mnogo pravnog osnova. Ali, ne mo`ete da optu`ite ni one koji misle da to treba pustiti do kraja pa da narod upozna i tu stranu medaqe. Znate, svi mi koji smo bili u opoziciji te 1996. godine bili smo ube|eni da ni{ta ne mo`e biti gore od socijalisti~ke vlasti u Beogradu. Tu vlast je tada personifikovao Neboj{a ^ovi}. A sada smo upoznali da mo`e biti ne{to mnogo, mnogo, mnogo gore a to je vlast Srpskog pokreta obnove. I to je jedno dragoceno iskustvo. [to se ti~e Zemuna, gde vladaju srpski radikali, tamo je situacija sasvim druga~ija. Apsolutno druga~ija. Voditeq: Gospodine [e{eq, dozvoli}ete mi samo malo {ire, jer posle }u da sumiram. Dakle, jeli posle pobede na izborima 1996. godine formirana vlast koju su ~inili zajedno SPO, Demokratska stranka... Dr [e{eq: I vrlo brzo su se posva|ali... Voditeq: To je prvi put vaqda u istoriji Beograda da je smewen prvi ~ovek, onda je SPO nastavio da vlada i opet puca tikva, kako vi to umete da ka`ete, pa dolazi opet do sporazuma SPO i DS. Pitam vas dokle }e Beogra|ani, odnosno srpski narod, da budu `rtve takvih politi~kih. . . Dr [e{eq: Srpski pokret obnove je imao mawinsku vlast, dve godine je Srpski pokret obnove imao mawinsku vlast uz podr{ku Socijalisti~ke partije i mi smo radikali... Voditeq: Koliko ja znam vi ste se jako bunili... Dr [e{eq: Upozoravali socijaliste da to ne vaqa, da im se mo`e razbiti o glavu. A onda je opet SPO po~eo da pravi neke koalicione varijante sa Demokratskom strankom... Voditeq: Sada ste vi i socijalisti zajedno napustili skup{tinu kada je bila ona pretposledwa ili... Dr [e{eq: Ranije da, a sada su otkazali Skup{tinu, mi nismo hteli da napustimo, ali su je otkazali. Voditeq: Zna~i, nesporno je da su ponovo SPO i Demokratska stranka... Dr [e{eq: Jeste. A ko vi{e mo`e da im veruje. [ta mislite da u septembru, oktobru ponovo pobede na izborima, koliko bi im to trajalo. Voditeq: Gospodine [e{eq, moje pitawe je upravo ako mo`ete da ka`ete ima li {anse da mi gra|ani ne budemo vi{e `rtve takvih bez obzira koliko za politi~ke stranke va`nih koalicija, jer posledice su evidentne. Dr [e{eq: Gra|ani dr`e sudbinu u svojim rukama. Za koga glasaju na slede}im izborima, toga }e trpeti slede}e ~etiri godine. Voditeq: Zna~i, izbori su definitivno jedini na~in... Dr [e{eq: Samo izbori, samo izbori. Voditeq: A gra|ani? Dr [e{eq: Postoji uvek varijanta ove prinudne uprave koja se provodi na lokalnom nivou kod nekog enormnog kr{ewa zakona. To postoji, i ne treba izbegavati tu varijantu. Ka`em vam nismo se mogli oko toga dogovoriti. Mi radikali smo jo{ pre godinu dana podneli zahtev, nema ba{ godina dana, poodavno smo podneli zahtev za prinudnu upravu na{i koalicioni partneri nisu prihvatali. 659
Voditeq: Gospodine [e{eq, otvoreno vas pitam smem li da ka`em ua vlast? Ovako javno. Dr [e{eq: [ta ua vlast? Voditeq: Ua vlast. Dr [e{eq: Ua vlast. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Smete ko vam zabrawuje? Voditeq: Onda ka`em ua vlast potpredsedniku. Gde su limiti mog iskazivawa ua vlast. [ta to ne smem da uradim da sada kada iza|emo ne bih do{ao neki inspektor? Dr [e{eq: [to se mene ti~e ne smete da ka`ete da sam zaklao `enu Slobodana Jovi}a ako nemate dokaze da sam je zaista zaklao. Voditeq: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Ne smete da ka`ete da sam pretio Crnogorcima da }e nositi `utu zna~ku. Ne smete, dakle, da sla`ete, da me okleve}ete. A mo`ete da ka`ete da sam glup, da sam budala, da sam idiot, da sam ovo, mo`ete do mile voqe da ka`ete nikada me ne}e pogoditi. Voditeq: Dobro, ali to ja treba da gledam po li~nosti, po strukturi li~nosti. Dr [e{eq: Imate li ijedan slu~aj da su sudovi za prekr{aje ka`wavali nekoga zbog uvrede? Bilo je samo za klevetu, iskqu~ivo za klevetu. Voditeq: Samo se kleveta dokazuje, uvreda se ne dokazuje vi to znate. Prema tome, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Samo za ~istu klevetu. Voditeq: Ja pitam ovo moje ua vlast, jer ja moram da bih to rekao ovako slobodno i punih plu}a vama, pred vama pardon, jer moram da gledam i da znam, poznajem strukturu li~nosti ~oveka koji je vlast u mojoj zemqi ili je zakon jednostavno takav pa mogu to da ka`em recimo. Dr [e{eq: Zakon je takav i Ustav je takav, mo`ete da vi~ete do mile voqe ua vlast i dole Vlada itd. Voditeq: A ima li slobode na toj medijskoj, na {iroj javnoj sceni, ili je sve kod nas zapreteno, pa da ja smem da ka`em ua i opozicija? Dr [e{eq: E pa to poku{ajte pa da vidimo kako }e reagovati. Voditeq: Gospodine [e{eq, stvarno sam vam zahvalan {to ste odvojili vreme i imam za vas molbu da u zavr{noj re~i pozdravite... Dr [e{eq: A ~emu zavr{na re~? Voditeq: Ovoj emisiji koja je trebala da bude Obra~un pod Palmom da u svojoj besedi, sem toga {to }ete poru~iti ne{to gledaocima Televizija Palma, ako ho}ete i ako smatrate da treba u~initi, pozovete svoje koalicione partnere da i oni razgovaraju. Jer, mislim da je ve~era{wa emisija jo{ jedan dokaz da se mo`e razgovarati, da ima qudi koji su spremni otvoreno da razgovaraju. I pravo da vam ka`em meni je posle ovog razgovora malo lak{e. Dr [e{eq: Ja nemam nameru da pozivam na{e koalicione partnere u Vladi Srbije i u Saveznoj vladi na u~e{}e u ovakvom javnom dijalogu. Mi dijalog, {to se nas ti~e, vodimo skoro svakodnevno. 660
I drugo, i tamo gde se ne sla`emo ne treba mnogo pred javno{}u o tome da raspravqamo, iako sam ja i ve~eras izneo dosta tih stvari gde se ne sla`emo u odnosu prema opoziciji. U pona{awu prema opoziciji. Mislim da sam se uglavnom na to ograni~io. Pozivam predstavnike opozicionih stranaka i daqe na dijalog, kako ste mi vi predlo`ili pred po~etak emisije, da to bude otvorena ponuda. ^eka}emo da se prva trojica odlu~e pa }emo onda slede}i itd. A mo`da }emo ako bude ve}i interes, mo}i mo`da da ih grupi{emo u razne oblasti. Emisija vam je dobro zami{qena, na`alost posle onog prvog fijaska Bati}evog i ^ankovog gubi im se voqa. Voditeq: Ja se izviwavam, gospodine [e{eq, dobio sam informaciju iz pouzdanih izvora, evo po{to se o vama radi ako ho}ete odgovorite, ako ne}ete samo pre|ite preko toga. Je li istina da gospodin Miodrag Vukovi} ne}e da do|e na Palmu nego na neku drugu televiziju da bi imao duel sa vama? Dr [e{eq: Ne znam ja ni{ta o tome. Postoji samo jedna inicijativa Vladana Dini}a za moj duel sa Miodragom Vukovi}em, predsednikom Vlade Crne Gore. Ja sam to prihvatio a o~ekuje se i definitivan odgovor Miodraga Vukovi}a. Voditeq: Meni se ~ini gospodine [e{eq, da se politi~ke stranke ~esto odlu~uju za neki medij... Dr [e{eq: Ja ne znam uop{te otkud vam to da on ne}e da do|e na va{u televiziju. To je bila inicijativa Vladana Dini}a Voditeq: Nemojte, gospodine [e{eq, od septembra... Dr [e{eq: To je drugo {to ste vi tra`ili od... Voditeq: Miodrag Vukovi} je obe}ao... Dr [e{eq: Ovoga puta je Vladan Dini} to tra`io za svoju emisiju koju vodi na... Voditeq: To nije sporno. Dr [e{eq:...televiziji Belami u Ni{u. I on je wemu obe}ao i to je meni sino} potvrdio. Voditeq: Ja vam ka`em, ako bude tog duela, evo ja obe}avam gledaocima Televizije Palma mi }emo preneti taj duel jer smatram da je va`no da vi razgovarate. Ali, govorio sam o surewivosti politi~kih stranaka jer ~esto u vo|ewu ra~una o svojim, naravno, to vam je i obaveza, o svojim interesima dovodite neke medije u situaciju da ne mogu da rade. Mislim da bi bilo po{teno da se to medijima ka`e, ili su neki privilegovani... Dr [e{eq: Ne mo`ete ~oveka pu{kom naterati da... Voditeq: Naravno, ako sam vas prekinuo, izviwavam se, ali gledaocima je {to je mnogo va`nije... Dr [e{eq: Mislim da ovakve emisije ne treba da imaju zavr{nu re~. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Jednostavno, da ostavqamo otvorenom mogu}nost dijaloga, daqeg vo|ewa dijaloga sa predstavnicima, predsednicima opozicionih stranaka, {efovima medija, udru`ewa gra|ana tzv. nevladinih kako to zovu Amerikanci, i ta mogu}nost je neograni~eno otvorena, koliko bude eventualnog interesa toliko }e vaqda biti i emisija. Ja vam stojim na raspolagawu. 661
Pred Srbijom i pred Saveznom Republikom Jugoslavijom i daqe su te{ka vremena, na to treba ra~unati. Velike sile, zapadne sile ne}e tako lako odustati od namere da nas uni{te. I bi}e jo{ mnogo isku{ewa, jo{ muka, problema. Mi to sve moramo izdr`ati. Mi nemamo alternativu. Kada bi se predali Amerikancima na milost i nemilost mi bismo nestali. Nema alternative. Zato se moramo boriti, moramo izdr`ati. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam na u~e{}u u emisiji Dr [e{eq: Hvala vama. Voditeq: Mislim da smo odgovorili na sva pitawa na{ih gledalaca. Po{tovani gledaoci bila je ovo druga emisija serijala Obra~un pod Palmom. Ja vam zahvaqujem na va{em u~e{}u u ovoj emisiji, koji je bio konstruktivan i emisija je zaslu`ila naslov Razgovor pod Palmom, a mislim da su se i neka bitna pitawa ipak raspravqala. Poziv Televizije Palma svima koji deluju na politi~koj sceni Srbije je otvoren. Mi ostajemo i daqe pri na{oj tvrdwi da politi~ari moraju pred narodom da razgovaraju i da }e nam od toga svima biti boqe. Do slede}e emisije, laku no}.
XXIII TEORIJA ZAVERE TV Palma plus Jagodina, 5. juni 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ovo je tre}a emisija na{eg serijala “Obra~un pod Palmom”. U studiju pored mene su ve~eras gospodin Branko Kitanovi} generalni sekretar Nove komunisti~ke partije Jugoslavije. Dobro ve~e i dobro do{li. Kitanovi}: Dobro ve~e. Voditeq: Tu je i gospodin Jovan ^epi}, moj dragi kolega advokat, ali ovde u funkciji predsednika Jugoslovenske demokratske stranke. Dobro ve~e. ^epi}: Dobro ve~e. Voditeq: Tu je i gospodin Stevan Mirkovi}, general u penziji i direktor Centra Tito. Dobro ve~e. Mirkovi}: Dobro ve~e. Voditeq: Oni }e svoja mi{qewa suprotstaviti mi{qewu i stavu naravno, gospodina Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Mislim za po~etak da bi gledaocima najpre trebalo da objasnimo, gospodine Kitanovi}u jeste li vi opozicija ili ne. Kitanovi}: Nova komunisti~ka partija Jugoslavije, tamo gde ima odbornike na lokalnom nivou, ona je u koaliciji sa Socijalisti~kom partijom. Recimo, potpredsednik op{tine Srpska Crwa je na{ odbornik. Mi podr`avamo, odnosno imamo isto ili sli~no mi{qewe sa vladaju}om koalicijom kada je u pitawu antiimperijalisti~ka politika, kada je u pita662
wu politika protiv pete kolone, kada je u pitawu odnos prema NATO okupaciji, kada je u pitawu odnos prema obnovi zemqe itd. Mi se razlikujemo u jednoj bitnoj stvari u pogledu privatne svojine. Mi istupamo kategori~ki protiv privatizacije dr`avne, dru{tvene i zadru`ne svojine. Jer, smatramo da ne postoji i ne mo`e da postoji pravedna privatizacija da je svaki oblik privatizacije ovih svojina otvorena pqa~ka. Mi nemamo ni{ta protiv privatne svojine ako ~ovek sam radi, udru`i se sa nekim i ne eksploati{e tu|i rad. U tom pogledu druga~ija su na{a mi{qewa. Isto tako, mi smo protiv eventualnog ulaska Jugoslavije u zapadnoevropske i ekonomske druge integracije. Sve te integracije pravqene su po merilima ili interesu zapadnog kapitala, u prvom redu ameri~kog. I mi smo za ravnopravnu saradwu sa svim tim grupacijama i u Evropi i u svetu, ali smo protiv ulaska Jugoslavije gde bi ona izgubila i svoju politi~ku i ekonomsku i drugu samostalnost. Isto tako, mi se ne sla`emo po nekim mnogim teorijskim pitawima recimo, u programima stranaka, po{to mi smatramo jedinom marksisti~kom komunisti~kom partijom na{u partiju koja je i jedina ~lan svetskog komunisti~kog pokreta kao {to je na{a omladina jedina ~lanica svetske komunisti~ke federacije itd. Mi smo protiv svih oblika uvo|ewa kapitalizma kao {to je recimo, akcionarstvo. U programima nekih partija na levici, ukqu~uju}i i socijalisti~ku, stoji da je akcionarstvo vid dru{tvene svojine. Ako bi tako bilo onda bi Amerika bila najve}a socijalisti~ka zemqa, po{to je tamo osnovni oblik svojine akcionarski. Zna~i, tu se mi razlikujemo. Ali, u datom trenutku, po{to je otaybina iznad svega, mi sebe ne smatramo opozicionom strankom bez obzira na ove razlike. Ja bih jo{ ne{to hteo da ka`em. Prvi put od 1990. godine kada je osnovana na{a partija predstavnik Nove komunisti~ke partije Jugoslavije u~estvuje na nekoj televizijskoj debati o pitawima komunizma, pitawima Komiterne. Nikada do sada mi nismo u~estvovali, u~estvovali su razni antikomunisti, socijalisti, socijaldemokrati itd. Prvi put sada prisustvujem, u~estvujem u tome. U~estovao sam nekoliko puta u razgovorima na televiziji, ne samo kada su izbori nego namenski, vratio sam se iz Rusije, o situaciji u Rusiji, o Golom otoku, iako nisam bio na Golom otoku, jer sam tada imao 12-13 godina. Bio sam dete, iako sam ~itao u novinama mnogo puta da sam bio na Golom otoku. Zna~i, mi prvi put sada u~estvujemo i mi smo zapaweni koliko je neistina, koliko neznawa, koliko je falsifikata tu ulo`eno kada su u pitawu me|unarodni komunisti~ki pokret, Sovjetski Savez pa i biv{a SFR Jugoslavija itd. Kada je u pitawu Kominterna, kada je u pitawu masonstvo ~ak su komuniste neke optu`ivali za masonstvo. Lewin je 1920. godine, odnosno na predlog Lewina Kominterna je usvojila jednu odluku da je nespojivo ~lanstvo u komunisti~kom pokretu sa ~lanstvom u masonskim organizacijama. Zbog toga je i do{lo do sukoba sa Gram{em i sa delom italijanske partije, jer su na kraju krajeva masoni predvo|eni sinom masona koji je bio generalni sekretar svojevremeno uni{tili italijansku partiju, razbili je itd. Drugo ne sla`emo se, odnosno dokumenti pokazuju da nikada... Voditeq: Pet minuta je... 663
Kitanovi}: Kasnije }u, kada budem dobio re~. Voditeq: Gospodine [e{eq, izviwavam se samo da pozovemo gledaoce, po{tovani gledaoci i vi se ukqu~ite u ovaj razgovor, ja sam to propustio, telefon je 367-00-22, o~ekujemo va{a pitawa. Dr [e{eq: Ja cenim to {to je gospodin Kitanovi} bez sumwe patriota. I cenom jo{ jednu stvar, {to nikada nije bio ~ovek vlasti u starom komunisti~kom re`imu, titoisti~kom re`imu. I {to je i tada na izvestan na~in bio progawan. Koliko znam, nije bio u zatvoru, ali... Kitanovi}: Bio sam u zatvoru... Dr [e{eq: I u zatvoru? Koliko? Kitanovi}: Bio sam oko ~etiri godine. Dr [e{eq: Dakle, ja cenim komuniste koji su se 1948. godine na{li na Golom otoku, i komuniste koji su se suprotstavili Titu veruju}i u svoju ideju. Ne zato {to mislim da im je ideja dobra, ideja po mom mi{qewu nije bila dobra, ali cenim qude koji su spremani da se `rtvuju za ideju u koju veruju i da dosledno na woj ostaju do kraja. To je ono zbog ~ega imam po{tovawe prema gospodinu Kitanovi}u. Me|utim, komunizam kao ideologija i kao pokret i kao svetski sistem nije imao {ansu da opstane. Ne zato {to ga je neko spoqa sru{io, nego raspao se na dijalektici svojih unutra{wih protivre~nosti. Komunizam je, pre svega, bio ekonomski neefikasan. Nije komunizam propao zato {to je bio totalitaran, zato {to je bio diktatorski, jer i totalitarizam ima sposobnost dugog trajawa i diktatura mo`e dugo da traje. Komunizam je propao zbog ekonomske neefikasnosti. Upravo zbog ukidawa privatne svojine i slobodne konkurencije, zbog kolektivizacije poqoprivredne proizvodwe koja je stvorila glad u Rusiji. I komunizam je jednostavno proma{io u svojoj osnovnoj ideji da radni~ka klasa mo`e biti vladaju}a klasa. Pokazalo se da radni~ka klasa ne mo`e da bude vladaju}a klasa, neko je drugi vladao u ime radni~ke klase, ~ak je bila vi{e eksploatisana u tim evropskim komunisti~kim re`imima nego u prethodnom periodu. Komunizam je zasnovan na pogre{nim dakle, teorijskim postavkama. A {to se ti~e Lewina, on je do{ao po zadatku engleske i nema~ke obave{tajne slu`be u Rusiju posle februarske revolucije da izvede novi prevrat. Englezi su hteli da Rusiju iznutra rasture, oslabe da ne bi morali da odr`e obe}awe koje su dali uo~i Prvog svetskog rata da Rusija dobije Bosfor i Dardanele. A Nemci su hteli da izazovu veliku unutra{wu pometwu u Rusiji da bi se raspao isto~ni front i da bi mogli da koncentri{u svoje snage na zapadnom i ju`nom frontu, na Balkanu i da tako iznude povoqnije okon~awe Prvog svetskog rata. Lewin je proveo revoluciju sa masonima, a sa masonima se u Rusiji obra~unao Staqin i to je velika Staqinova istorijska zasluga. Staqin je likvidirao sve masone iz rukovodstva boq{evi~ke partije. Te{ko je re}i, znate, da je neko zaslu`an zato {to je likvidirao, ali svako od onih koji su pod Staqinom likvidirani iz rukovodstva boq{evi~ke partije iza sebe je imao toliko likvidacija da ga ne treba `aliti. Od Trockog pa nadaqe. Trocki je bio najve}i ubica me|u tom starom gradom boq{evika i na svu sre}u on nije odneo pobedu u obra~unu sa Staqinom, ina~e ko zna kako bi krenula svetska istorija. 664
Kitanovi}: Ako je bio mason... Dr [e{eq: Svi su bili, skoro nijedan nije bio Rus iz Politbiroa koji je izveo revoluciju, ~ak ni Leqin nije bio ~isti Rus, a svi ostali su bili Jevreji. Nije problem {to su Jevreji naravno, ja nemam nikakvih predrasuda prema Jevrejima, problem je bio {to su vezani u masonske lo`e i {to su vodili neku politiku koja nije imala nikakve veze sa interesima ruskog naroda. To je politika svetske revolucije. To je svetska planetarna zavera bila i najve}i predstavnik te politike svetske revolucije bio je Trocki. Trocki je hteo da ta prva komunisti~ka dr`ava krene u osvaja~ki rat protiv ostatka sveta, da bi revolucija pobedila na svim svetskim prostorima. Lewin je bio pristalica te opcije i otuda {aqe trupe na Var{avu, gde je Tuha~evski pora`en i tada dolazi do saznawa da mora sve da stavi na kocku ako nastavi sa tom politikom. On tu politiku u hodu transformi{e, me|utim, 1924. godine umire i tada dolazi do osnovnog sukoba oko prevlasti u rukovodstvu boq{evi~ke partije. Staqin je uspeo da stvari veliku i mo}nu silu. Uspeo je da stvori dr`avu. On je korigovao velika boq{evi~ka politi~ka zastrawivawa, ali ne u dovoqnoj meri. Na primer, on je obnovio rusku patrijar{iju, znate od Petra I Rusija nije imala patrijarha. Car je bio... Kitanovi}: Lewin je obnovio. Dr [e{eq: Lewin je ve} bio bolestan, Staqin je vodio glavnu re~ u tom trenutku. Petar I je ukinuo patrijar{iju i zaveo re`im tzv. cezarizma, gde je car bio i gospodar crkve, dakle, glavni crkveni ~ovek, crkveni sinod je bio ispod wegovog autoriteta. Komunisti su pod Staqinom obnovili tu patrijar{iju, ali su i daqe imali veoma negativan odnos prema samoj crkvi sve do Drugog svetskog rata. Voditeq: Gospodine ^epi}u, va{a stranka u odnosu na vladaju}u koaliciju, pozicija i s obzirom na status va{e stranke da ste osniva~ i ~lan Saveza za promene, da li ste opozicioni jo{ uvek ili ne. ^epi}: Mi smo i opozicija vlasti i opozicija opoziciji. Malo sme{no, ali ta~no iz razloga {to u opoziciji vlasti mi kritikujemo ono {to i u vlasti ne vaqa. I opozicija smo, ali da bi do{li na vlast mi se razlikujemo od ovih drugih jer mi to `elimo iskqu~ivo papiri}ima za glasawe, to je osnovna ideja, osnovna alatka, osnovno oru`je i osnovna sila glasa~ki listi}. To je to. Me|utim, sve one stranke koje zagovaraju ma koju vrstu sile bilo pozicija ili opozicija itd. Mi smo protiv svake vrste sile. Zato smo mi i u poziciji ako je kra|a, ako je istro{enost, ako je korupcija, ako je mito, ako je sve to mi smo protiv wih. A posebno mi smo u opoziciji uvre|eni u delu Saveza za promene jer od 1998. godine decembra meseca, gde je bilo predvi|eno protokolom da se odr`avaju sastanci jednom mese~no najmawe, a po potrebi vi{e puta, da smo mi svi predsednici stranaka, partija, pokreta u najvi{em organu, a to je u tom forumu odnosno u Predsedni{tvu, da odlu~ujemo o svim bitnim pitawima, ~ak i ne samo globalnim nego i strategijskim itd. Da su sve stranke ravnopravne, da politi~ki promotivni tim samo je drugostepeni organ koji vodi, ne sprovodi, vodi ono {to mi donesemo. Oni su sve okrenuli naopako, nekoliko ... sa Bati}em prvo, sa ^ovi}em itd. To ne treba kriti itd. I nikada taj naj665
vi{i organ i nio~emu nije raspravqao. I nijedna odluka u Savezu za promene, ovo neka se ~uje sada i preko televizije, i to }u ja izneti i na drugoj televiziji i u {tampi i na radiju i gde god bilo, i u duelu sa wima koji god ho}e od \in|i}, od Bati}, od Janka od Marka, nikada se nije sastajao da raspravqa o pitawima od interesa za Savez za promene, iako su na ~elu saveza sa nama i jo{ jedno 10-15 partija, stalno insistirali ne samo kod rukovodstva Saveza za promene nego kod Evropske unije ~etiri puta i nama je otvoreno u Evropskoj uniji re~eno da smo mi u pravu ali da oni ne}e da ih mewaju, ve} da ih mewamo mi. Mi ih ne mo`emo skupiti. Prema tome ja obja{wavam to za{to smo mi opozicija i opoziciji a ne samo vlasti. [to se ti~e gospodina Kitanovi}a, ono {to je naglasio o svojini, mi i tu imamo razli~ite stavove. Mi smo za sve oblike svojine, pa neka se... Kitanovi}: ... komunista ^epi}: Ja vas molim. Ne, ne nikakve veze komunizam i to je i upropastilo komunizam Kitanovi}u. Nemoje me iritirati, nisi ti zreo sa mnom za diskusiju. Ja te molim... Kitanovi}: Dobro. ^epi}: U tom delu nemoj me na~epqivati, kada se ja nisam... Dr [e{eq: Nemojte se sada vi komunisti me|usobno sukobqavati. ^epi}: Ja i pristajem da nisam komunista. Dr [e{eq: Vi ste vi komunisti tako razli~itog profila. ^epi}: Ja sam rekao, kazao da sam socijaldemokrata. Jugoslovenska demokratska levica u programu ima mir, demokratiju i Jugoslaviju. Dr [e{eq: Ja se samo bojim da se vi me|usobno ovako... ^epi}: Ne, nikada za 190 godina u toj partiji kojoj ja pripadam nije do{lo ni do pore~kawa, a kamo li do cepawa ni deqewa. Ona je ostala takva... Kitanovi}: Kako kada je Miladinovi} istupio iz... ^epi}: Dobro, Miladinovi} je pobegao iz partije, to nije cepawe i samo jedan... Samo ja ne bih... Mi nismo... ^ovi}, ako Mi}unovi}, ko Obradovi}, ko Ago{ton, ko Pani} itd. Jedno dru{tvo sa mnom na ~elu mi ostajemo, ako ne dobijamo komad kola~a zajedni~kog... koji je nama zajedni~ki, mi }emo se obratiti sudu i voditi parnicu putem suda. Voditeq: Nisam razumeo kola~a, kog kola~a? ^epi}: Zajedni~kog. Voditeq: Saveza za promene. ^epi}: Savez za promene, ne demokratske zajednice. I samo jo{ jedno, po na{em mi{qewu, ukqu~uju}i moju stranku na ~elu sa mnom, mi smatramo jedan promil a ne jedan procenat neke demokratske zajednice tu nema. Ako ona kr{i svoje norme, ako ona kr{i svoja pravila, ako ne po{tuje svoje ~lanstvo, itd. Tu o nekoj demokratiji ni govora nema. Dr [e{eq: Stranka gospodina ^epi}a odmah po formirawu se vrlo jasno izjasnila za avnojevske granice, za o~uvawe one prethodne Jugoslavije, za bratstvo i jedinstvo i za ~itav niz titoisti~kih tekovina. I stranka izrazito levi~arskog usmerewa. Ta partija je postala i ~lan Saveza za promene i nezadovoqna je zato {to kada Amerikanci kupe poslovni prostor za Savez za promene ne u~estvuju svi u deobi i upravqawu. Kada Amerikanci po{aqu pare ne u~estvuju svi u podeli tih para i finansirawu po666
liti~kih delatnosti nego samo neki me|u wima. To je taj problem, je li tako, kako ste nam pri~ali gospodine ^epi}u kada ste i{li finskom ambasadoru i portugalskom i ovome iz Evropske unije i oni su slegali ramenima zbog tog na~ina podele konkretnih koristi koje daje Zapad. Ali, meni se name}e pitawe za{to ste uop{te ulazili u taj Savez za promene ako ste znali da je on jedan privezak NATO-a i zapadnih sila. Niste vaqda o~ekivali da te zapadne sile mogu ne{to dobro da misle srpskom narodu i da zaista pomognu da se kod nas poprave stvari, da se poboq{a `ivotni standard, da se ozdravi ekonomija, da se stabilizuje dru{tvo u demokratskom smislu itd. To wima nije interes. Wima je interes da nas iznutra rasture, da nas uni{te i oni tra`e qude koje }e pla}ati za konkretne zadatke. Ako ste vi mislili da oni daju pare iz dobrih namera onda ste grdno pogre{ili. Ako mislite da }e oni podr`ati to da kada se dele te pare koje stignu sa Zapada da se dele pravi~no svima ili da se dele procentualno, da se dele ovako ili onako. Te pare naravno, uglavnom odlaze u privatne yepove, a ostatak ide za finansirawe konkretnih subverzivnih delatnosti protiv Savezne Republike Jugoslavije i pre svega protiv Srbije. To delovawe zapadnih sila preko Saveza za promene je sada kristalno ~isto, jasno, otvoreno do kraja. Ameri~ki zvani~nici otvoreno govore i u izve{tajima za kongres pi{u koliko novca daju i kako se taj novac raspore|uje, kako se taj novac koristi, kako bi trebao da se koristi. Ima tu sada jedan drugi problem, ameri~ki ~inovnici, ~inovnici ameri~ke administracije kad taj novac dostavqaju ovde u zemqu jedan deo odmah uzmu za sebe, jedan od va{ih saradnika iz Saveza za promene negde je i polujavno rekao, da je morao da potpi{e priznanicu na milion dolara, a da mu je ispla}eno svega 300.000 dolara, 700.000 dolara je bila provizija tih ameri~kih ~inovnika koji su do{li sa novcem. I on kada vidi 300.000 potpi{e, potpisao bi i 10 miliona, samo da se do~epa tih para, to je taj problem. To za nas predstavqa, naravno, jedan ~ist devizni priliv ne sekiramo se mi mnogo {to te pare dolaze, ali treba narodu da to ka`emo do kraja. Ja mislim i da bi va{a uloga kao nezadovoqnog ~lana Saveza za promene bila naj~istija u tom smislu da ka`ete narodu {ta se sve tamo de{ava i kakva je situacija. Ja ne ulazim u motive za{to ste kao levi~ar i komunista u{li u Savez za promene... Kitanovi}: Kakav komunista pobogu. Dr [e{eq: Pa ~ekajte, da se ne sporimo sada oko toga, ne mogu ja da vama arbitriram ko je od vas pravi komunista ko nije. Kitanovi}: Znam, ali on nije komunista on je antikomunista. ^epi}: Nemojte, boqe, nisi zreo za diskusiju sa mnom u tom delu. Ti ne mo`e{ biti ni {egrt iz komunizma meni. Kitanovi}: Kada dobijem re~. Dr [e{eq: Ja mislim da smisao ove emisije nije da se vi komunisti me|usobno raspravqate. Kitanovi}: Ponavqam, on nije komunista on je antikomunista. Dr [e{eq: Znam i {ta to zna~i, sada... ^epi}: Vi{e to koristi komunizmu nego antikomunizmu. Dr [e{eq: Nema potrebe da tu vrstu razgovora vodimo, vi mo`ete posebnu emisiju zakazati pa se me|usobno nadmetati ko je pravi komunista. Niko ne mo`e da vama arbitrira. 667
Kitanovi}: Ne mo`e, zna se ko je komunista. ^epi}: Niko nema monopol komunizma. Dr [e{eq: Nema ni tog monopola naravno. Taj monopol je ve} Trocki svojevremeno ukinuo kada je formirao kontrainternacionalu, ~etvrtu... ^epi}: To je primitivizam... Dr [e{eq: I tu je ve} po~elo dokazivawe ko je pravi komunista ko nije. Posle, kada je do{lo od sukoba izme|u Staqina i Tita, pa kada je do{lo do sukoba izme|u Sovjetskog Saveza i Kine, tada je ve} nastao pravi pluralizam raznih komunizama i nema potrebe da vodimo raspravu {ta je pravi {ta nije. Dovoqno je da se ~ovek eksponira sa te pozicije, da za sebe to tvrdi. Za{to bi se neko u politi~kom `ivotu la`no predstavqao. A mislim, sa ovog aspekta, da je ovo veoma zna~ajno {to nam gospodin ^epi} svedo~i o pravom stawu Saveza za promene, o situaciji u toj opozicionoj koaliciji i wenoj instrumentalizaciji od zapadnih sila. Voditeq: Gospodine Mirkovi}u, ja ne bih propustio da ka`em vi ste jo{ uvek i ~lan Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije koji postoji i u Srbiji i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. Kako vi, kao ~lan Centralnog komiteta, direktor novoosnovanog Centra Tito, ocewujete jeste li opozicioni u odnosu na vladaju}u koaliciju ili ne. Mirkovi}: Jesmo, mi smo sigurno u opoziciji ali snaga na{e partije nije tolika da bih ja sada ovde figurirao kao neka velika opasnost za re`im. Mislim da je iluzorno govoriti o nekim partijama ovde, u Srbiji postoje samo tri jake partije, to su SPS, Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove. Oni izme|u sebe re{avaju stvari. Sve ostalo je marginalno i mislim da ovim partijama koje sam spomenuo i odgovara ovakva situacija, da je to bira~ko telo, ta javnost toliko podeqena, iscepkana na bezbroj tih malih partija koje ne zna~e ni{ta. Zato ja ne bih o Komunisti~koj partiji, o Savezu komunista Jugoslavije ~iji sam ~lan, govorio kao partiji nego bih govorio o ideji. O ~emu je ovde i po~ela rasprava. ^uli smo predsednika Srpske radikalne stranke i wegovo mi{qewe o komunizmu. Mislim to se i o~ekivalo. On je tako i morao da govori jer je predsednik takve stranke koja je protivnik komunizma. Me|utim, komunistima nigde na svetu nije ni bilo lako do sada pa ni u Jugoslaviji. To {to je bilo u Sovjetskom Savezu i u Jugoslaviji i u drugim zemqama to je tek jedna etapa u razvoju komunizma, koja je do`ivela jedan pad, jednu katastrofu ali to ne zna~i, ni{ta. Mislim to ne zna~i, propast te ideje. Zna~i, da samo te snage koje su organizovale taj novi dru{tveni sistem nisu uspele u ovom trenutku {to ne zna~i, da ne}e uspeti sutra. Komunisti~ka partija Jugoslavije, recimo, bila je 20 godina u ilegali od 1920. do 1941. godine. Za vreme dok je stranka Vojislava [e{eqa, sada{weg predsednika Srpske radikalne stranke harala Jugoslavijom. Onda se zvala ne{to druk~ije, ali je bila radikalna stranka i ustvari 20 godina ona je prakti~no upravqala Jugoslavijom mawe vi{e. I ona je, sada da pre|emo malo na radikale, na radikalizam, jer to je isto jedna ideolo{ka politi~ka opcija, ona je u stvari i dovela do propasti Kraqevine Jugoslavije. Srpska radikalna stranka odnosno onda se zvala Narodna radikalna stranka je Kraqevinu Jugoslaviju upropastila. Ona se prvo raspala kao stranka na devet 668
frakcija uo~i tih krupnih doga|aja 1941. godine, a onda je i Kraqevina Jugoslavije propala. Radikalna stranka sada u ovom nazivu i u ovoj sadr`ini je dovela, odnosno doprinela i propasti druge Jugoslavije, zna~i, dve Jugoslavije je prakti~no ona razbila. Ovu Jugoslaviju, SFR Jugoslaviju razbila je zajedno sa nekim drugim strankama te nacionalisti~ke opcije. U Srbiji su to Socijalisti~ka partija Srbije i Srpski pokret obnove, u Hrvatskoj je to HDZ, u Bosni je to Stranka demokratske akcije, Srpska Demokratska stranka i opet HDZ, na tom prostoru se i doga|alo to razbijawe Jugoslavije. I sada da malo aktuelizujemo stvari, Srpska radikalna stranka je razbila tre}u Jugoslaviju. Sada zajedno sa Socijalisti~kom partijom Srbije, jer svojom politikom, mislim re`imskom, oni prosto guraju Crnu Goru iz Jugoslavije. Jednom nerazumnom politikom i kako da ka`em neutemeqenom politikom doveli su do toga da je Kosovo kao deo Savezne Republike Jugoslavije okupirano, odvojeno. A ugro`eni su i Sanyak i Vojvodina itd. Naravno, kada je re~ o Crnoj Gori to je ova struja sada secesionisti~ka tamo na ~elu sa Milom \ukanovi}em jedva do~ekala woj ide u prilog ovo, ova politika. Dr [e{eq: Srpski radikalizam ima duboko politi~ko i ideolo{ko korewe u tradiciji i istoriji srpskog naroda. Razvio se krajem pro{log veka po uzoru na ruske narodwake. I, srpski radikalizam ima neke i levi~arske korene s obzirom da je Nikola Pa{i} u najranijoj mladosti bio anarhista. Ali, to je druga vrsta levi~ara u odnosu na komuniste. Nikola Pa{i} nikada nije bio komunista, bio je jedno vreme blizak Svetozaru Markovi}u ali vrlo brzo su se razi{li. Nikola Pa{i} i onda{wa radikalna stranka najzaslu`niji su za definitivno osloba|awe srpskih zemaqa. Ali, Nikola Pa{i} nije imao dovoqno disciplinovanu politi~ku partiju pa mu se ~ak pod re`imom Obrenovi}a de{avalo da je on u zatvoru osu|en na smrt, a da su radikali u vladi, da vladaju. To je bilo 1899. godine, na primer, u vreme kraqa Aleksandra Obrenovi}a. Nakon Prvog svetskog rata, dok je Pa{i} putovao iz Francuske preko Dubrovnika, preko Sarajeva za Beograd na prepad je kraq Aleksandar Kara|or|evi} postavio Stojana Proti}a, Pa{i}evog otpadnika, izdajnika za prvog predsednika Vlade ujediwene dr`ave koja je proglasila ujediwewe zapravo da bi gurnuo u stranu Nikolu Pa{i}a. Nikola Pa{i} je jo{ jednu gre{ku napravio, pored toga {to nije imao disciplinovanu partiju, {to nije na vreme uticao da partija ima sposobnost da odredi nekog sposobnog, pametnog, promu}urnog naslednika iz reda mla|ih qudi. Wega je zamenio Aca Stanojevi} i Aca Stanojevi} je dotukao zbog svoje starosti i senilnosti, nesposobnosti radikalnu stranku koja je nasle|ena iz Pa{i}evog vremena. Demokratija kraqevine Srbije pred Prvi svetski rat i demokratija kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca posle Prvog svetskog rata imala je jedan veliki stra{ni defekt, taj defekt je monarhizam, monarhija. Monarhija je uvek jedna vrsta negacije demokratije, nekada ve}a nekad mawa, ali uvek negira osnovni demokratski princip. 1929. godine kraq Aleksandar je ukinuo sve stranke i zaveo diktaturu, jedan oblik li~ne vladavine. Pa je onda posle 1934. godine doneo tzv. oktroisani ustav koji je kruni i daqe davao suvi{e velike ingerencije da bi se odvijao normalan par669
lamentarni `ivot. Knez Pavle Kara|or|evi} je eliminisao najsposobnijeg radikala, posle Nikole Pa{i}a, Milana Stojadinovi}a qubomoran zbog wegovog uspeha, zbog wegove sposobnosti i zbog velike popularnosti koju je u`ivao u narodu. I uvek je dovodio posle Stojadinovi}a krajwe nesposobne qude poput Dragi{e Cvetkovi}a koga je zloupotrebio i za potpisivawe sporazuma sa Vlatkom Ma~ekom i formirawe banovine Hrvatske. Komunisti~ka partija jeste bila ilegalna u vreme Kraqevine Jugoslavije, ali ona je predstavqala stranu agenturu. Komunisti~ka partija je bila filijala Kominterne. Ona je predstavqala izdanak strane sile kao {to danas Savez za promene i Srpski pokret obnove predstavqaju instrument NATO-a, tako je Komunisti~ka partija Jugoslavije pred Drugi svetski rat predstavqala instrument Kominterne. Komunisti~ke internacionale koja je vodila izrazito antisrpsku politiku i politiku razbijawa Jugoslavije kao imperijalisti~ke tvorevine, kako su govorili onda{wi komunisti. I ta Komunisti~ka partija Jugoslavije je blisko sara|ivala sa usta{kim pokretom. Postoje svedo~ewa o potpisivawu sporazuma u sremsko-mitrova~koj kaznioni izme|u Mo{e Pijade i Budaka, zatim svedo~ewa o saradwi po robija{nicama usta{a i komunista, hrvatskih nacionalnih boraca kako su se u literaturi onoga vremena nazivali itd. Prvu Jugoslaviju nisu rasturili radikali. Krivac za slom prve Jugoslavije je dinastija Kara|or|evi}a, spoqne sile i nesposobna politi~ka bulumenta, a radikalna stranka je bila potisnuta na margine politi~kih zbivawa i Srpsku radikalnu stranku je hteo da formira tek 1940. godine Milan Stojadinovi}, pripremio je papire za registraciju, re`im mu nije dozvolio tu registraciju. [to se ti~e ove druge Jugoslavije, mi radikali nismo, ~ak i da smo `eleli, mogli da je slomimo i da je rasturimo. Nismo mi, na`alost, bili toliko sposobni. Ta Jugoslavija je propala jer je na suvi{e trulim temeqima bila sazdana. Propast te Jugoslavije je titoisti~ki re`im proizveo. Prvo, ne mo`ete vi mene da optu`ujete za Kosovo i Metohiju i za NATO okupaciju, kada je Tito zabranio 1945. godine da se prognani Srbi vrate na Kosovo i Metohiju. Kada je Tito dao autonomiju {iptarskim separatistima. Kada je Tito rasturio Jugoslaviju uvode}i federalizam, izmi{qaju}i nove nacije iz srpskog nacionalnog bi}a, kada je vodio izrazito antisrpsku politiku. Ta Jugoslavija posle wegove smrti nije mogla da opstane. Ni Tito nije ostavio naslednika, nekoga ko bi ~uvao to wegovo delo, tu kreaturu wegovog dela. Zato ta Jugoslavija nije imala {ansi. Voditeq: Mo`da da sada krenemo obrnutim redom po{to ste vi direktor Centra Tito. Kitanovi}: Molim vas dve stvari, prvo odmah da ka`em advokatu ^epi}u, bez obzira {to vi ka`ete antikomunista, veoma je va`no da se zna ko je komunista. General Mirkovi} ima i antikomunisti~kog i komunisti~kog. ^epi}: Ti si staqinista. Kitanovi}: Dozvoli da ka`em, on je bio ~lan Saveza za promene, proameri~ke stranke... Dr [e{eq: Jo{ uvek je. 670
Kitanovi}: Ne znam da li je jo{ uvek... Dr [e{eq: Jeste. Kitanovi}: Kako je on mogao da bude, kako on mo`e sada da predstavqa komunistu. Upravo je u tome stvar {to se pod vidom komunista mnogo puta pojavquju mnogi qudi koji su najve}i antikomunisti. To je jedno. Drugo, ja cenim antihegemonisti~ki stav, naro~ito prema Americi Srpske radikalne stranke. Me|utim, gospodin [e{eq bore}i se protiv hegemonisti~ke, imperijalisti~ke ameri~ke politike istovremeno `eli da uvede ameri~ki sistem, preko privatizacije. To je ameri~ki sistem ekonomske politike, isti sistem kao i u Americi. Gospodin [e{eq vrlo malo zna o komunizmu. Ovo {to je govorio malo vi{e zasniva se na ameri~koj propagandi. Ta propaganda traje 80 godina. Ako bi neko sudio Jugoslaviji sada na osnovu desetogodi{we propagande protiv Jugoslavije, protiv Srba ispalo bi da smo svi rogowe, repowe, da jedemo satove, telefone itd. 80 godina se vodi la`na falsifikatorska politika protiv komunizma. Prvo, apsolutno socijalizam u zemqama koje su imale do 400 miliona stanovnika nije propao iz ekonomskih razloga. SSSR je zabele`io do sada nezapam}eni ekonomski, kao niko do sada u istoriji od 1928-1941. godine, ekonomski bum. Postao je druga sila ekonomska na svetu. Prva vojni~ka sila, prva nau~na sila itd. Kina danas koja sa drugim socijalisti~kim zemqama ima blizu milijardu i po stanovnika koji vrlo uspe{no grade socijalizam itd. Govore da ideja socijalizma apsolutno nije propala niti mo`e da propadne. Socijalizam je zakonita etapa u razvoju qudskog dru{tva i ne mo`e da propadne. Dok god na svetu postoje gladni i siti, slobodni i robovi, dok god postoje nacije koje rade na drugima, eksploatacija tu|eg rada itd. Ideja o socijalnoj pravdi, koju najdoslednije izra`avaju komunisti, `ive}e. Drugo, komunizam je postigao takve uspehe kakve niko, odnosno socijalizam, kakve niko u istoriji nije uspeo. Me|utim, de{avalo se i u istoriji bur`aoskih sistema, posle Francuske revolucije dolazi Napoleon, likvidira trenutno i posle engleske revolucije dolazi bur`oazija, na kraju kao napredni sistem bur`oazija pobe|uje. Komunizam nije nigde zbog toga propao. Zar nije sme{no da neko tvrdi da je ekonomski sistem u Ugandi, Pakistanu bio napredniji nego u ^e{koj ili u Rusiji ili u Isto~noj Nema~koj pa se ovaj zadr`ao, a ovaj se nije zadr`ao, ovi propali. Komunizam je re{io pitawe koje nikada nije re{ila nijedna bur`oaska dr`ava, pitawe op{te zaposlenosti, pitawe kulturne revolucije. Amerika, najrazvijenija zemqa na svetu, ima 18 miliona nepismenih. Sve zapadne zemqe imaju nezaposlene i to 10-20%. Komunizam je nosio niz vitalnih problema koje nikada nijedno zapadno dru{tvo nije re{ilo. Komunizam je integralno re{avao bez obzira {to je bio u blokadi 40, 50 godina itd. Tre}e, nije Lewin, neta~no je da je u Lewinovom politbirou bio ijedan mason izuzev kratkog masonstva Trockog. Zna~i, tamo je bilo Jevreja ve}ina, bilo je i Rusa, bilo je i Poqaka. Dr [e{eq: Koji je bio Rus? Kitanovi}: Molotov. Dr [e{eq: Molotov nije bio u vreme Lewina on je kasnije do{ao. 671
Kitanovi}: Odmah da ka`em Molotov je bio 1917. godine sekretar CK Rusije dok je Staqin bio na... Dr [e{eq: Nije bio ~lan politbiroa. Kitanovi}: Jeste, 1917. Druga stvar, zna~i, nijedan mason nije postojao, postojala je odluka da nijedan mason... druga je stvar da li su oni bili komunisti i kakvi komunisti. Nisu bili, ovi su lo{i komunisti sa mnogo socijaldemokratskog, mnogi me|u wima su hteli da stvore antirusku dr`avu. Drugo, nije ta~no da je Lewin do{ao preko engleske, nema~ke obave{tajne slu`be itd. U politici postoje raznorazni kompromisi. Imao je Lewin svoj plan, imale su te slu`be svoj plan, po dogovoru nijedan boq{evik nije smeo da iza|e iz voza dok prolaze kroz Nema~ku. Nijedan nije smeo da iza|e. Lewin je na kraju pokazao, on je zaratio sa Nema~kom kada je do{ao posle. I pre . . . mira i posle . . . mira i vodila je Rusija antinema~ku politiku. Ja, naravno, zbog vremena ne mogu da ka`em jo{ mnoge stvari, ali }u ih re}i tokom emisije. Dr [e{eq: Evo i sami ste priznali da je Lewin do{ao nema~kim vozom u Petrograd, pro{ao je dakle, od [vajcarske, celu Nema~ku do Rusije. Kitanovi}: Pa i ^er~il i Staqin su sara|ivali Dr [e{eq: Molim vas, ali je, zna~i, Nema~ka imala neki interes da... Kitanovi}: I Lewin isto... Dr [e{eq: I Lewin je imao interes da ga Nema~ka prosledi do Rusije, a i Nema~ka je imala neki interes. I rekao sam ve} koji je to interes. Pogledajmo sada jo{ {ta su te komunisti~ke teorije i komunisti~ke ideologije. Prvo, ta ideologija je totalitarna jer ona insistira da se dr`ava me{a u sve sfere organizovanih dru{tvenih delatnosti. Dakle, da sve kontroli{e, sve dru{tvene procese, a ne zadr`ava se samo na sferi politike. Drugo, ona je populisti~ka i kolektivisti~ka. [ta to zna~i? Kolektivisti~ka je po tome {to gu{i individualizam, privatnu inicijativu, unutra{wu dru{tvenu konkurenciju bez koje nema razvoja. Ona poku{ava da stvori kolektivnu svest. Kolektivna svest nikada nije zbir pojedina~nih svesti, ona se uvek manifestuje zapravo kao svest jednog pojedinca ili grupe qudi koja se drugim qudima name}e kao wihova izvorna svest. I populisti~ka jer manipuli{e masama u trenucima kada su te mase u najve}im socijalnim nevoqama, u socijalnoj bedi i nije nimalo slu~ajno {to komunisti~ke revolucije samo tada pobe|uju. Tamo gde je dru{tvo u relativno zreloj nekoj ili zdravoj fazi nema ni pomena od pobede komunisti~ke revolucije kako su to prognozirali Marks i Engels. Mo`da ja znam ili ne znam, slu~ajno sam pro~itao sva dela i Marksa i Engelsa i Lewina i poprili~no tih stvari zapamtio, znate. Taj Marks koji je rodona~elnik moderne komunisti~ke ideje nije prvi komunista, bilo ih je i pre wega od Babefa i nekih ranijih, ali on je utemeqiva~ moderne komunisti~ke ideje, modernog komunizma kao svetskog pokreta. Marks je pokazivao velike {ovinisti~ke predrasude, na primer prema Francuzima. Marks je ~inio sve {to je bilo u wegovoj mo}i da raznim propagandnim naporima razbije stabilnost francuskog dru{tva, jer je Francuska bila sila koja je spre~avala ujediwewe Nema~ke. A Marks se vi{e puta kao nema~672
ki {ovinista manifestovao u svojim politi~kim spisima. Tako Marks krajwe nategnuto, bez elementarnih dokaza, napada Luja Bonapartu, kasapi situaciju u Francuskoj koja je bila neuporedivo slobodnija od Nema~ke. Kitanovi}: Nemci ga hapse, a Francuzi ga ne hapse. Dr [e{eq: Nisu ga Nemci hapsili, on je oti{ao da `ivi u London jer ga je Engels izdr`avao i lepo mu je bila da ni{ta ne radi a da dobija neprekidno pare. Zatim, klasne borbe u Francuskoj itd. Nema~ka je tada bila apsolutisti~ka dr`ava. A gde su Lewinovi radovi koji }e to napadati. Lewin se bavi Nema~kom, ali samo u sferi ~iste filozofije. On polemi{e sa Diringom, on pi{e nema~ku ideologiju itd. Samo u sferi ideja, konkretne politi~ke prilike on ne podvrgava svojoj radikalnoj kriti~koj analizi kako je to radio u francuskom slu~aju. Ne bih mu ja to mnogo zamerao, ali mu najvi{e zameram antiruski {ovinizam. Vi se verovatno se}ate Marksovih i Engelsovih tekstova uglavnom objavqivanih o Krimskom ratu. Do kraja su se tu eksponirali kao antiruski {ovinisti. Kitanovi}: U~io je ruski jezik, bilo je obrnuto. Dr [e{eq: Ima nekih stvari koje mi se svi|aju kod Marksa, na primer, svi|a mi se to kako su se Marks i Engels izra`avali o Hrvatima, pa su ih nazivali izmetom evropskih naroda. U toj meri ja i danas mogu da ka`em da sam marksista bar po pitawu wihovog mi{qewa o Hrvatima. Jer, oni su prou~avali Hrvatsku ulogu u evropskoj istoriji od {leskih ratovaod, za tzv. austrijsko carsko nasle|e, pa {leskih verskih ratova u Evropi izme|u katolika i protestanata, pa zatim uloge Hrvata pod Jela~i}em u gu{ewu revolucionarnih te`wi u Italiji, u Austriji, u Ma|arskoj. Pa su znali za Magdebur{ku tragediju gde su Hrvati ubili 25. 000 `ena i dece na najzverskiji na~in, pa su znali za hrvatska zverstva pod Frawom Trenkom, pa su znali za hrvatska zverstva u Milanu, u gu{ewu ma|arske revolucije, u gu{ewu be~ke revolucije itd. To je ono {to mi se mnogo svi|a kod Marksa i Engelsa. Ali wihova teorija niti je dosledna, niti je zaista do kraja internacionalna. Jer onda kada je nema~ki nacionalni interes u pitawu, do kraja se manifestuju kao ~isti {ovinisti. Kitanovi}: A Marksa svi progla{avaju najve}im misliocem u posledwih 1000 godina, sve ankete svetske wega uzimaju... Dr [e{eq: Ja nisam ~uo za takve ankete. Kitanovi}: E, dobro, ja sada obave{tavam da sve zapadne... Dr [e{eq: On je zna~ajan mislilac, ja ga ne sporim. Na ekonomskom poqu zaista ima zna~ajna dela ali ima u kritici kapitalizma. U projekciji budu}eg dru{tva sasvim je zakazao i propao. Kitanovi}: . . . kao najve}i filozof Dr [e{eq: Ko to mo`e da meri ko je najve}i? Kitanovi}: Dobro, ja govorim da sve zapadne ankete kao prvog mislioca biraju Marksa. Ja samo uzgred, pa }u posle... Dr [e{eq: Ja ne znam za te ankete, to do mene nije do{lo dodu{e. Kitanovi}: E, pa dobro, ja informi{em, sada da znate... Dr [e{eq: Ja ne osporavam wegov istorijski zna~aj, i ne osporavam wegovo delo samo ka`em da ono nije jednozna~no i da ima mnogo slabih ta~aka. 673
Kitanovi}: Ovde se generalno... Dr [e{eq: A pohvalio sam ga po pitawu odnosa prema Hrvatima. Kitanovi}: Dobro, Marks od toga ne be`i... Dr [e{eq: I Marksa i Engelsa. Voditeq: Da damo re~ gospodinu ^epi}u. ^epi}: Najboqi je znak da je Ni~e bio u pravu pre 100 i ne{to godina, jer ovaj ekstremizam i gospodina [e{eqa, a posebno gospodina Kitanovi}a {teti i jednom i drugom, a koristi stranci kojoj ja pripadam, pa im u ovom delu hvala. Kitanovi}: I naravno, Savezu za promene, {teti... ^epi}: Jeste. Mi kada smo osnivali Savez za promene a posebno stranka kojoj ja pripadam, kakve su na{e namere bile? Nisu bile namere da mi podr`avamo NATO, ni da koristimo NATO, ni da smo antidemokrate, ni da mrzimo Srbe, ni Jugoslaviju, ni da smo antipatriote itd. Nego obratno, da mi ho}emo Jugoslaviju, da mi ho}emo da svi Srbi u toj Jugoslaviji `ive u jednoj dr`avi. Nezgodno je sada pomiwati po{to su ovde ovi komunisti itd., a mene smatraju i antikomunistom, nije im to ~ast. Dr [e{eq: Ja vas smatram komunistom. ^epi}: To je dobro. Kitanovi}: Odgovara mu da bi napadao komuniste, on je sa \in|i}em. Sa Vukom bio... Dr [e{eq: Mo`e i neki komunista sa wima. Kitanovi}: To ne mo`e. ^epi}: Ja i sa \in|i}em, i sa Vukom nijesam bio, ali za Vuka nijednu lo{u re~ ja ne}u da ka`em. Pa je li mi mana je li mi vrlina, jesam li dobar, nisam dobar... Dr [e{eq: A {to je Vuk napadao Dra`u Mihailovi}a, napadao Srpsku pravoslavnu crkvu, novine objavquju, pa da kako sada protiv Vuka da govorite. ^epi}: Dobro, ja imam svoj razlog {to to ka`em. Me|utim, mi se nismo obra}ali ambasadama Zapada, mi smo se obra}ali dva puta ruskoj ambasadi koja nije zapadna i sada ovih dana primi}e me kao predsednika svoje partije ruski ambasador. I tra`i}emo da idemo u Moskvu na sastanak, da raspravimo neke stvari koje nam se podme}u, koje nam se name}u itd. Gde se neki la`no predstavqaju, jer ovo {to Kitanovi} pri~a ovo ne slu`i ni wegovoj partiji ni wemu kao ~oveku. Kitanovi}: Za{to? ^epi}: Ja sam }utao sve dok si ti Branko pri~ao, kao zaliven. Kitanovi}: Izviwavam se. ^epi}: Molba je da me ostavite na miru da ka`em ono {to mi sleduje za ovih 5 minuta {ta sam i ko sam. Mi nismo ni za NATO, nismo antipatriote, mi smo ne{to tre}e {to narod u Srbiji ho}e. Jer su mnoge partije i u vlasti a posebno u opoziciji istro{ene, te su partije verovatno i peta kolona, i {esta kolona i svaka kolona, oni nisu za Jugoslaviju da svi Srbi, da svi Makedonci, da svi Hrvati, da svi Crnogorci itd., `ive u toj dr`avi. To je najsre}nije i najrealnije pitawe koje mi zastupamo. Prema tome, govora nema, ovo ne slu674
`i [e{equ uop{te na ~ast, jer ne treba mi stavqati u usta ono {to ni jedan od ~lanova moje stranke, a posebno ja nisam pomislio da sam neki NATO sluga. Ako bi se pare primile, ja }u i na to da odgovorim, ako bi se ne{to primilo bilo od Istoka bilo od Zapada, ja sam evo sada rekao mi }emo sa Rusima da razgovaramo... Dr [e{eq: Vi znate da je Savez za promene dobio pare. ^epi}: Ne znam ja to. Mene nemojte to i to mi nemojte stavqati u usta, nego ako se dobijaju mi smo da se u smislu ~lana 47. Ustava Jugoslavije to stavi javnosti na uvid i nama svima na uvid ako se to prima. Ja sam ~itao ne{to, je li to ta~no, ja sam i tra`io da sednemo pa da ka`emo je li to dolazi ili ne, i je li ovo {to pri~aju qudi ta~no ili nije ta~no. Dr [e{eq: A oni ne}e... ^epi}: Oni, ponavqam, jo{ jednom ponavqam, od decembra meseca 1998. godine do dana dana{weg na na{e uporno insistirawe tog najvi{eg organa da se zaka`e sednica oni ni do dan danas tu sednicu nisu zakazali, ni o jednom pitawu. I opet ponavqam... Dr [e{eq: A ko su oni, a ko vi, gospodine ^epi}u? ^epi}: Mi smo ve}ina u toj stranci na ~elu sa mojom strankom. Mi smo odr`avali sastanak, {to je malo neprirodno, u mojoj kancelariji jedno deset-petnaest stranaka nezadovoqnika, naravno, i upu}ivali pismo wima, a posebno Bati}u itd. Ni na jedno to pismo, ni na jedan na{ zahtev ni Bati}u, ni Avramovi}u, a ni ^ovi}u dok je bio, nije ni odgovoreno, a kamoli da su zakazali sastanak tog najvi{eg organa. I mi se na to qutimo i tu se `alimo ovim... Dr [e{eq: Ambasadorima... ^epi}: Ambasadorima i Rusije i Evropske unije i svima mogu}im i to se `alim i vama ovde ve~eras. Ako }ete me qudski shvatiti. Dr [e{eq: A {to se meni `alite? ^epi}: @alim se, potpredsednik si Vlade pa... Kitanovi}: Na \in|i}a najvi{e... ^epi}: Nemojte mi to stavqati u usta, to ja nisam rekao i to je nepo{teno. Molila me je jedna `ena danas, gospodine [e{eq, majka ovog malog Bulatovi}a {to je ubijen u Gr~koj, u Kumanovu, da ne{to Vlada Srbije preduzme u tom delu. Jer ona ka`e da niste preduzeli, da je to ~ak pre{lo na nekog sudiju za prekr{aje, da se to neozbiqno pona{ate. Dr [e{eq: Nije u Kumanovu nego u Solunu vaqda... ^epi}: U Solunu, uglavnom je u Gr~koj. Molba je da ne{to preduzmete u tom delu, evo se zala`em i za to, a jo{ jednom ponavqam da je Ni~e bio u pravu da nikakav ekstremizam nije dobar ni sa tvoje strane ni sa wegove strane, svaki je ekstremizam patolo{ka bolest. Dr [e{eq: Ja ne znam... ^epi}: Sva~iji je ekstremizam patolo{ka bolest. Dr [e{eq: Ja ne znam o kakvom je ovde ekstremizmu re~. Ja sam samo nagla{avao da nemam nameru da budem arbitar i da procewujem ko je od vas pravi komunista ko nije. O~igledno je da se svaki kao komunista deklari{e i da imate iza sebe slavnu komunisti~ku pro{lost, ali da ste komunisti razli~itih tipova, razli~itih nekih ideolo{kih usmerewa. [to je 675
vaqda prirodno i za komunizam ako je za sve druge ideologije. Ne mo`ete biti svi identi~ni. Ali, to je pitawe koje treba me|usobno da raspravqate, ovde je re~ o su~eqavawu komunista i radikala. Kitanovi}: Ne. Komunista i antikomunista, nema radikala. Dr [e{eq: Dobro ja sam i antikomunista. Kitanovi}: Znam vi ste na istoj liniji. Dr [e{eq: E sada da li smo na istoj, to se desilo i pro{li put sa Bati}em i sa ^ankom, da je ispalo da je i Veqa Ili} na istoj liniji sa mnom. Nemojte to. Ovde je ne{to drugo va`no. Taj sukob koji postoji me|u vama u Savezu za promene je sukob koji govori o samoj prirodi saveza. Taj savez kao svaki drugi je jedna interesna organizacija. Kada ste ulazili u taj Savez za promene imali ste u vidu neki interes. U procesu realizacije tog interesa o~igledno ste prevareni, neko vas je iskoristio uveo vas u savez i to je su{tina. Ako se meni `alite ja mogu da pru`im rame za plakawe. Ja ni{ta drugo ne mogu da vam uradim jer moj ciq nije da vi kao Savez za promene uspete pa da pobedite na izborima. Moj je ciq da vi propadnete, ^epi}: Najboqe je da smenimo [e{eqa. Dr [e{eq: Mene je te{ko smeniti. Kada sam podneo ostavku morao je predsednik Republike da donosi ukaz da me vra}a u Vladu. ^epi}: Malo da se na{alimo. Dr [e{eq: Naravno, vodimo jedan ipak... ^epi}: Qudski treba da vodimo taj... Dr [e{eq: Jeste. Voditeq: [to? Nije nedopadqiva ideja gospodine [e{eq... Dr [e{eq: [to se ti~e novca koji dobija Savez za promene to je vaqda ne{to {to je ve} notorna ~iwenica. To vi{e niko ne osporava. Svi znamo za sukobe oko tog novca. Znamo i ranije da su dobijali novac ovi iz raznih opozicionih stranaka. Kitanovi}: I za {ta je taj novac? Dr [e{eq: I za {ta je taj novac? Nije taj novac za na{u dobrobit kao naroda i dr`ave. Taj novac je za na{u propast. Na svu sre}u oni nisu u stawu da ga adekvatno iskoriste pa da nas upropaste. Oni koji su bombardovali na{u zemqu daju taj novac i Evropska unija. Sada me ~udi {to ste i{li da se `alite tim ambasadorima i Finske i Portugala i Evropske unije, neki Englez Koli je taj... ^epi}: Ne Evropske unije nego je to komisija Evropske unije. Dr [e{eq: Komisija Evropske unije, dobro wima se `alite zbog toga kako se ovi prema vama pona{aju. To je meni nelogi~no. ^epi}: Ne, ne samo to jer ih oni... Dr [e{eq: [to se ti~e Rusije, Rusija sve lepo prima ali Rusija ne daje pare za subverzivne delatnosti u na{oj zemqi, koliko ja znam takvih para nije bilo. I o~ekujem da ih ne}e ni biti. Nekada smo zadovoqni koliko nam Rusija pomogne, nekada smo nezadovoqni, nekada se qutimo na wihovo... ^epi}:...i Zjuganovu, na ovakve... Dr [e{eq: Ja ne znam zbog ~ega }ete se `aliti. Kada sazovete Kongres Kominterne... 676
^epi}: Ovo je 1941. godine upropastilo deo Jugoslavije. U NATO razume{, pa to ne ide... Dr [e{eq: Mo`e onda na savetu NATO-a da se vodi razgovor. ^epi}: I Rusija je ~lanica NATO-a... Dr [e{eq: Ja nisam kompetentan da u rasprave te vrste ulazim. Kitanovi}: Savetu NATO pakta da se `alite. Dr [e{eq: Kako da vi razre{ite te me|usobne sukobe u Savezu za promene? Sazovite skup{tinu ako vi predstavqate ve}inu partija unutar Saveza za promene, sazovite skup{tinu, smenite i Bati}a i \in|i}a itd. ^epi}: Mi smo pre... Ne}e da do|u. Dr [e{eq: Ne}e da do|u. ^epi}: Znate ko im preti, ^ovi}... Dr [e{eq: Kako kome istekne mandat na funkciji predsedavaju}eg on napu{ta Savez za promene. Je li bio prvo ovaj Vuk Obradovi}? ^epi}: Ne dok po~nu deliti, ne prvo je ^ovi}, pa je posle dva puta bio Bati} zove ga ovaj druga~ije, gandijevac tako ga zovu... Dr [e{eq: Vladan Bati}, ja ne znam... ^epi}: Gandijevac, ne}u ja to ni{ta. Dr [e{eq: Pa dobro, nije gandijevac uvredqiva re~, samo meni vi{e li~i na Savonarola kako se zvao onaj... ^epi}: Gli{i} ga tako zove ka`e ne}e ga Srbi. Dr [e{eq: Je li jezuita bio Savonarola? Vi znate... ^epi}: Ovaj {to je Italijan. Dr [e{eq: Da. ^epi}: [ta je bio? Dr [e{eq: Meni vi{e li~i na Savonarola nego na Gandija Vladan Bati}. Voditeq: Da se vratimo mi u okvire na{e... Kitanovi}: U svakom slu~aju na nekog nesre}nika. Voditeq: Nemojte o qudima koji nisu tu nemojte ba{ tako iscrpno da pri~ate, da ispo{tujemo... Dr [e{eq: Jesam li ja ne{to lo{e rekao? ^epi}: Nije ni{ta. Dr [e{eq: Savonarola je velika istorijska li~nost i to pore|ewe sa wime mo`e predstavqati ~ast. Kitanovi}: Kod nas je i jedna drama napisana o wemu... Voditeq: Gospodine Mirkovi}u, sada je va{ red, ali ja vas molim da u okviru svog izlagawa odgovorite na{em gledaocu Radovanu Pavlovi}u iz Kragujevca koji ka`e: ne}u da gledam ovu emisiju zbog toga gospodine Mirkovi}u {to su va{i pajta{i predavali kasarne i karaule svakome ko se ja~e naka{qao. Mirkovi}: Ne znam koji su to moji pajta{i. Voditeq: Misli se na generale JNA. Mirkovi}: To pitawe, ako je tako... Voditeq: Evo ako mo`ete, mo`ete ga... Mirkovi}: ^esto mi postavqaju, mada ja sa tim nemam nikakve veze. Kada sam oti{ao iz armije, kada sam zavr{io svoj radni vek... 677
Voditeq: Jasno. Mirkovi}: Ja sam iza sebe ostavio veliku i jaku dr`avu poznatu u celom svetu, naprednu i u privrednom pogledu i u kulturnom i u svakom drugom. Ne znam {ta }e iza vojvode ostati kada on ode, da li }e on mo}i sa toliko ponosa recimo... Dr [e{eq: Ako ja jednog dana odem, {to bi rekao Tito. Ako slu~ajno jednog dana odem. Mirkovi}: Da, u penziju, to va`i i za Tita, Tito je umro, a to je bio ja mislim posledwi gospodin me|u politi~arima u Jugoslaviji, jer posle wega je po~elo ovo {to imamo danas. Prema tome mogu slobodno da gledam, ja nemam... Voditeq: Vi ste ve} odgovorili, izvolite. Mirkovi}: Ja bih sada nastavio moju polemiku sa vojvodom po{to on mene zove general ja }u wega vojvoda, jer to su mislim vojni~ki ~inovi. Voditeq: Jasno. Mirkovi}: Ja sam rekao, radikali su upropastili Kraqevinu Jugoslaviju jer su bili najuticajnija partija u woj i dobro je ovde re~eno da su oni na svojim le|ima izneli weno osnivawe. Ali su je i sru{ili. Kao rezultat toga imamo kartu Jugoslavije 1941. godine u kojoj je Kosovo, ukqu~uju}i i Ro`aje, u Crnoj Gori i zapadnu Makedoniju sve do Ohrida u sastavu Velike Albanije, zna~i, to nije pri~a Velika Albanija nego su je Italijani formirali. Crna Gora je anektirana od Italije, zna~i, Crna Gora ne postoji. Usta{ka NDH je do Zemuna zna~i, op{tina vojvode [e{eqa Zemun gde je on pobedio i mislim tu nije bilo kra|e kao na drugim mestima, je bila u sastavu NDH. 1945. godine kada se zavr{io Drugi svetski rat, odnosno narodnooslobodila~ki rat kojim je rukovodio Tito i kompartija mi imamo novu Jugoslaviju. Kosovo se vra}a u sastav Srbije, Crna Gora postaje republika. Nije avnojevske granice crtao Tito, avnojevske granice su crtane 1939. godine kada je formirana Savska banovina, posle sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i napravqena prakti~no Hrvatska dr`ava. A 1945. godine ta je granica popravqena u korist Srbije u svemu i Bosne i Hercegovine na jednom delu tamo, i na Crnoj Gori. Prema tome, rezultati te politike da ka`em radikalna stranka je samo jedan eksponent tih gra|anskih partija u Kraqevini Jugoslaviji koje se danas javqaju u drugom obliku u Saveznoj Republici Jugoslaviji, wihova politika koja je u osnovi nerazumna jedna politika, nesolidarnosti, nesaradwe, oslawa se na mitove itd. Dovodi do tih lomova i Kraqevine Jugoslavije i SFR Jugoslavije i sada Savezne Republike Jugoslavije. Sada opet imamo u~e{}e radikalne stranke u stvarawu Velike Albanije, jer prakti~no je sada Kosovo u sastavu Albanije. To je de fakto Dr [e{eq: A kakvo je u~e{}e Srpske radikalne stranke u tome? Mirkovi}: Vi ste i dobro ste mi dali ovaj {lagvort, ja sam zapravo imao neki respekt prema va{oj stranci radi doslednosti va{e u politici koju ste zacrtali kao radikalna stranka. Sve do momenta kada ste predali Kosovo zajedno sa va{im koalicionim partnerima Dr [e{eq: Kako smo mi predali? Jesmo li mi glasali protiv? 678
Mirkovi}: Nije to bitno za koga ste vi glasali, vi ste ga predali. Vi ste rekli Kosovo }ete braniti i bili ste u mogu}nosti, vi ste u Vladi, u Skup{tini ste ga predali. Tada ste vi mnogo izgubili jer ste imali jedan broj pristalica, to mora da se prizna. Vi ste izgubili mnogo i vi ste sada stranka koja pokazuje svoju nedoslednost, koju pokazuje kroz celu istoriju ove zemqe. Na koju narod ne mo`e da se osloni nikako. Prema tome, morate preuzeti na sebe tu odgovornost i morate videti {ta }ete. Sada svi pla}amo. Mislim strategije nema. Nije to stra{no {to smo mi Kosovo izgubili, i 1914, odnosno 1915. godine srpska vojska se povukla iz cele teritorije Srbije pa se vratila posle ~etiri godine. Ali mi nemamo perspektivu da se tamo vratimo zbog ovakve politike, kukavi~ke. Kukavi~ke. Samo pi{emo neka saop{tewa, `alimo se, spomiwemo neku rezoluciju. To su papiri sa kojima NATO da izvinite bri{e zadwicu, wega to uop{te ne interesuje. On ceni samo srce, a toga mi danas nemamo. Dr [e{eq: Prvo, radikali nisu hteli Jugoslaviju i nisu stvorili Jugoslaviju. Radikali su bili protiv Jugoslavije, gro radikala ukqu~uju}i i Nikolu Pa{i}a. Nikola Pa{i} se suprotstavqao formirawu Jugoslavije i zato je po`urio regent Aleksandar da formira vladu pre nego {to se Pa{i} vrati u Beograd i postavio Stojana Proti}a za predsednika. Nikola Pa{i} i vojvoda Mi{i} su bili glavni protivnici stvarawa jugoslovenske dr`ave. Pa kada su videli da ne mogu spre~iti to stvarawe onda je Pa{i} tra`io od kraqa da se bar ome|i dokle je Srbija, da se to definitivno zna, da se zna koliko je Hrvatska unela, koliko je Slovenija pa ni to nije pro{lo. Pa je radikalna stranka tra`ila od kraqa Aleksandra amputaciju Hrvatske posle atentata u Narodnoj skup{tini kada su ubijeni Stjepan Radi} i wegov brat i ko je sve tu ve} bio, nije ni bitno, a kraq Aleksandar je poslu{ao Svetozara Pribi}evi}a i odbio da se izvede amputacija iako su svi planovi ve} bili gotovi i ta~no se znala linija po kojoj treba da se izvr{i amputacija. Posle toga, radikali su samo u jo{ jednom periodu od dve godine imali zna~ajnog uticaja u dr`avi, a to je zlatno doba jugoslovenske demokratije i procvata, u vreme Milana Stojadinovi}a. Kada je oteran Milan Stojadinovi} radikali vi{e nisu imali nikakvog uticaja. [to se ti~e Narodne radikalne stranke Ace Stanojevi}a ona je uglavnom od uspostavqawa diktature pa do kraja, do po~etka Drugog svetskog rata bila opoziciona politi~ka partija bez zna~ajnijeg uticaja. ^ak je toliko vrludala u svojoj politici da je jedno vreme ulazila i u tu ujediwenu opoziciju, mislim 1939. godine da je to bilo i nikada ni{ta zna~ajno nije mogla da predstavqa. Stojadinovi} je 1940. godine uhap{en, interniran, prvo negde ovde u Srbiju pa u Iliyu kod Sarajeva, pa je uz pomo} Engleza proteran na Mauricijus. Toliko je bio sposoban i toliko je bio opasan. A da je Stojadinovi} ostao on bi svojom politikom koju je jasno posle u memoarima nazivao ni ratni pakt, na{ao zajedni~ki jezik i sa Hitlerom i sa Musolinijem i spre~io da Jugoslavija prerano ulazi u Drugi svetski rat. Mogla je da se ukqu~i u taj rat kao Bugarska ili Rumunija negde 1944. godine a to bi ve} stotine hiqada `ivota spasilo. Politika kneza Pavla, dakle, politika posledweg Kara|or|evi}a bila je porazna za srpski narod, a ta politika je vo|ena uprkos nastojawima onda{we radikalne stranke. 679
[to se ti~e Kosova i Metohije, Srpska radikalna stranka je kao koalicioni partner u Vladi narodnog jedinstva u~inila sve {to je u wenoj mo}i da se odbrani Kosovo i Metohija. Mi nismo nigde zakazali ni na jednom poslu ni na jednom zadatku. Jedina smo politi~ka partija koja je u Narodnoj skup{tini glasala protiv plana ^ernomirdin-Ahtisari. Nije Vlada prihvatila taj plan, taj plan nikada nije bio na sednici Vlade Srbije, nikada garantujem vam. Taj plan je prihvatila Narodna skup{tina. A Narodna skup{tina je u formalnom smislu najvi{i organ narodnog suvereniteta, mi smo tamo ostali u mawini. Napustili smo Vladu, podneli smo ostavke. Posle nekoliko meseci smo se vratili u rekonstruisanu Vladu, posle novih me|ustrana~kih pregovora. I u tim me|ustrana~kim pregovorima je napravqen novi program ekonomske obnove Srbije, u na{im me|usobnim konsultacijama zbog toga smo se vratili. Izlaze}i iz Vlade mi se nismo odrekli daqeg bavqewa politikom. Drugo, postavqa se sada pitawe da nismo na{li novi sporazum koalicioni {ta bi se desilo sa Srbijom. [ta bi se desilo u leto pro{le godine da radikali nisu ni po koju cenu pristali da u|u u rekonstruisanu vladu. [ta bi bilo? Op{ta propast. Ve} su svi iza{li na ulice ovi koji predstavqaju NATO agenturu, oni su likovali nad tim. [ta to zna~i, mi sada teramo svoj princip do kraja pa Srbija da propadne. Ne. Mi smo odlu~ili da ipak uzmemo i to te{ko breme na svoja pla}e i da izdr`imo. I sada, kao Vlada, imamo strategiju izdr`avawa. Izdr`ati do povoqnog momenta. Sada kada je NATO u{ao na Kosovo i Metohiju sada bi bila ludost napasti NATO, nije povoqno, nisu povoqne okolnosti, nisu povoqni uslovi. Rado bih ja sada povratio i Srpsku Krajinu i celu Republiku Srpsku, i Kosovo i Metohiju itd. Rado bih ja to odmah u~inio, ali se razmi{qam, prvo, je li to u ovom trenutku mo`da ludost. Trenutak nije pogodan, ali strpqivo moramo ~ekati. Ni Srbija kada je osloba|ala svoju teritoriju od Turaka nije srqala iz dana u dan u nove ratove. Nego je ~ekala pogodne prilike, pa 1875. godine nije bilo povoqno. Pa nije uspelo. Ali je uspelo 1912. godine, pa je uspela 1913. godine, pa od 1914-1918. godine kada joj je rat nametnut agresijom. Voditeq: Sviralo je gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Sada treba, dakle, voditi jednu pametnu politiku. Osnovna stvar je ekonomska obnova. Da sredimo dr`avu. Da je konsoludijuemo. I ~ekati da se promeni konstelacija snaga me|u velikim silama da bi se povratilo ono {to je na{e. Voditeq: Sviralo je, ali gospodine Mirkovi}u i gospodine [e{eq, da raspravimo sada jednu stvar. Vi ste rekli oni priznaju teoriju jakog srca, velikog srca kao argument. Gospodin [e{eq je govorio o tome da nije pravi trenutak da se ratuje. Da li je rat jedini pokazateq jakog srca drugim re~ima jeste li vi mislili na ratnu opciju ili mislite da bi trebalo malo o{trije, raspravite to pitawe zarad gledalaca. Mirkovi}: Sigurno, mislim da je ovaj rat vo|en i rukovo|en od kukavica, ovaj rat protiv NATO. Kada smo ve} po~eli rat, a po~eli smo ga, ja sam pretpostavqao da je na{ glavni adut srce, moral, jedinstvo naroda ta680
ko se pri~alo svi smo jedinstveni. Postojale su velike mogu}nosti da i taj NATO bude tu~en. Ne u ovoj bici koju smo vodili, vazdu{noj bici, jer tu nismo imali velike {anse, ali su nam bili blizu. Mi smo zarobili tri vojnika, za{to nismo 300 zarobili. Zna~i, moglo se, bile su blizu NATO snage, bile su u Makedoniji. Po ~emu ja wega da {tedim ako on u nekoj drugoj zemqi kada ga ta zemqa prima, ili Albanija je bila puna wihovih snaga. Tamo je bilo 24 helikoptera, to se moglo di}i u vazduh. I {to je jo{ va`nije potpuno je zatajilo savezni{tvo sa da ka`em projugoslovenskim elementima me|u Albancima. Mi smo potpuno albansku narodnost gurnuli u naru~je NATO, u naru~je albanskih {ovinista, Albanije itd. Potpuno smo prepustili prakti~no taj narod. Kako je Tito uspeo da ve`e Albance za sebe? Samo dva ~oveka u na{oj istoriji su to uspela car Du{an silni i Tito. Car Du{an je u sastavu svoje dr`ave imao ne samo Kosovo nego i celu Albaniju. Pa kada je krenuo za Solun da ga osvoji elitne wegove jedinice bili su Albanci. A vlast u Albaniji koja je bila osvojena preuzeli su albanski feudalci, zna~i, imali su samoupravu. Kitanovi}: To istorija nije. Mirkovi}: Prema tome, ne istorija, vojna enciklopedija koja o tome pi{e. Kitanovi}: Ne, vojna enciklopedija tu gre{i, da su Albanci bila glavna Du{anova snaga u to vreme. Mirkovi}: Ne}emo ni{ta uraditi ako vi meni budete upadali u re~. Ja sam o~ekivao da mi on upada. Ali on se dr`i izgleda boqe od vas. I kada ste me ve} spomenuli... Kitanovi}: Ja se izviwavam ali vi govorite duplo du`e od mene. Dr [e{eq: Glavni problemi me|u vama komunistima... Mirkovi}: Ne, ovde su glavni problemi... Kitanovi}: Gu`va... Mirkovi}: Nemojte, komunizam i nacionalizam ne idu zajedno Kitanovi}u, a vi ste nacionalista. Kitanovi}: Ne, ja uop{te nikada... Mirkovi}: Vi ste socijaldemokrata. Kitanovi}: Ko? Mirkovi}: On. ^epi}: Neka on ka`e. Mirkovi}: To je da vam ka`em... Kitanovi}: Da vam ka`em vi niste komunista, ja sam predsednik Centralnog komiteta za obnovu Kominterne, prema tome nikakav nacionalista nisam... Mirkovi}: To je cini~no. Onaj ko nije komunista a ho}e da se predstavi kao neki napredan ka`e ja sam levi~ar. [ta zna~i levi~ar? Zna~i, sedi na levoj strani u nekoj sali, zna~i, tamo gde mu je zadwica to je levo, a ne u glavi. Kakve to veze ima levi~ar. Ili si komunista ili si kapitalista te dve opcije postoje, ni{ta drugo. Nikakve druge. Kitanovi}: Ja se nadam da general nije komunista. Voditeq: Gospodine [e{eq, sada molim vas... Kitanovi}: Ne, odgovorio je ja sada treba... 681
Dr [e{eq: Ne nisam ja odgovorio, ja se branim. Voditeq: Gospodine [e{eq, molim vas oko ovog oru`ja... Dr [e{eq: Prvo, {to se ti~e Albanaca nije ta~no da je takva uloga bila Albanaca u vreme dr`ave cara Du{ana. @iveli su Albanci ali su bili veoma malobrojni u jednom kvadratu oko Kor~e su `iveli Albanci, cela dana{wa severna Albanija sa obe strane reke Drima bila je naseqena Srbima, iskqu~ivo Srbima. Na jugu je bilo i Srba i Grka. Vrlo malo Albanaca. Albanci po~iwu naglo da se razmno`avaju sa dolaskom Turaka. Jednim delom zbog pove}anog nataliteta, jer islam kao religija forsira natalitet, drugim delom zbog potiskivawa pravoslavnih Srba na sever, progona (imali su mnogo vi{e prostora) i tre}e, albana{ewem Srba. Pogledajte danas [iptare, a u sredwem veku svi su bili crnpurasti. Pogledajte sada koliko ima albanske dece plave kose. Pogledajte koliko jo{ ima albanskih porodica koje u svojim ku}ama govore srpski jezik. Albanci su po svim spoqa{nim obele`jima i u javnom `ivotu su Albanci. Pogledajte koliko je muslimana kroz proteklih 100 godina samo potpuno poalbana{eno. Evo {ta sada rade ovi iz NATO-a teraju Gorance ili da se izjasne kao Bo{waci ili kao [iptari, ne dozvoqavaju uop{te da ostanu ono {to jesu. Goranci su jedna etni~ka grupa unutar srpskog naroda islamske veroispovesti, albanizovanih imena, ali govore srpskim jezikom i to jednom arhai~nom varijantom srpskog jezika. Onim srpskim jezikom kakvim se govorilo otprilike u sredwem veku. Ovog puta toliko je NATO manipulisao da je bilo nemogu}e ra~unati na masovniju podr{ku Albanaca politici o~uvawa Jugoslavije. Ameri~ki novac, ameri~ko oru`je, mafija{ka organizacija, svaki Albancac koji bi se tome suprotstavio prvi je bio ubijan. Sada su Albanci shvatili, oni koji nisu ume{ani u terorizam, u zlo~ine itd sada su shvatili da ih NATO ni~im nije ure}io. Sada kod wih ima dosta otpora, sada ima i kod wih dosta nezadovoqstva, sada kada je, {to se wih ti~e, zapravo sve kasno. Drugo, politika koju je va{ Tito vodio nama je ote`ala bitno posao oko Kosova i Metohije. Uostalom, vi ste bili na~elnik General{taba od 1987-1989. godine, bili ste glavni {ef armije pa {to vi to pitawe niste tamo razre{ili. Imali ste dovoqno trupa, imali ste generala Andriju Sili}a, Hrvata koga ste vi li~no tamo poslali. Jeste li ga vi postavili za komandanta korpusa u Pri{tini? [to niste postavili nekog drugog ko }e taj posao da zavr{i a ne Sili}a koji je posle otperjao u Hrvatsku. Ne postavqa se Hrvat na tako delikatno mesto, vaqda ste i tada znali te stvari niste bili naivni, pretpostavqam, kao na~elnik General{taba. [to taj posao niste zavr{ili? [to ste ostavili nama da ga re{avamo? Imali ste dovoqno trupa, imali ste dovoqno vojske, trebali ste sve da zavr{ite. Kada sam do{ao na vlast, na Kosovu i Metohiji su ve} bile tran{eje na sve strane iskopane. Mi smo se na{li u ~udu, Vlada Srbije nije znala za to. Mi smo u{li u Vladu u martu, u maju smo tek dobili podatke da se zapravo sve spremilo za pobunu na Kosovu i Metohiji, i borili smo se kako smo znali i umeli ali ogromna je sila bila protiv nas. Ono gde se nismo slo`ili kao koalicioni partneri to je da li treba daqe istrajati u suprotstavqawu ili tra`iti ovu varijantu izvesnog popu{tawa, pa ~eka682
ti neku povoqniju priliku. Spoqne okolnosti su sve bile protiv nas. Niko nije spreman bio da se do kraja zalo`i za na{u opciju. Kina prijateqska, ali na distanci. Rusija prijateqska, ali na distanci, po{aqu nam ^ernomirdina da nam on zada taj udarac koji nam je mnogo nevoqa naneo. Dakle, spoqne okolnosti su bile potpuno protiv nas. Unutra{we okolnosti su bile mnogo boqe: veliko jedinstvo naroda, nema sumwe, sna`na vojska, na svu sre}u mnogo sna`nija nego iz vremena kada ste vi bili na~elnik General{taba. Jer se vojska reformisala, odstranili smo te titoisti~ke generale nesposobne koji se nisu sna{li ni 1991, ni 1992. godine. Pa su do{li mladi, sposobni, jaki. U va{e vreme, kada ste vi bili na~elnik General{taba, tre}ina vojne obuke je bila politi~ka nastava. Tre}ina, ja znam ja sam kao desetar dr`ao tu politi~ku nastavu, tre}ina od ukupne vojne obuke je politi~ka nastava. Voditeq: Sviralo je, gospodine [e{eq. Gospodine Kitanovi}u molim vas po{to je do{lo pitawa a vi ste pedantan ~ovek, ako mo`ete... Kitanovi}: Ali ja moram i da odgovorim na ovo... Voditeq: Naravno, dobi}ete za to vremena. Kitanovi}: Ali duplo, po{to su oni... Voditeq: Dobi}ete dovoqno vremena, ali vas molim da i ova pitawa notirate. Dakle, pita vas Nemawa Ostoji} iz Beograda da li mislite da je va{a stranka principijelnija od vladaju}ih levih partija. Dalibor Bubwevi}, na koji na~in bi komunisti re{ili problem dru{tvene svojine, jer o~igledno problem postoji? I Goran Nikoli} iz Beograda, da li verujete u teoriju evolucije i treba li se ona predavati? Kitanovi}: U ~emu evolucije? Voditeq: Uop{te, u prirodi. Kitanovi}: Sve zavisi na {ta misli. Voditeq: Macura kako komunista mo`e da re{ava simetriju velikih razloga u populacionom rastu razli~itih naroda u okviru jedne dr`ave? Danilo Budimirovi} iz Beograda pita vas da li je Marks bio satanista? Da li su mu se obe k}erke ubile zbog satanizma i da li je on to neuspe{no poku{ao? Kitanovi}: Jedna mu se k}erka ubila, druga nije. Voditeq: Jeste i druga, wegov zet je spa{en u zadwi ~as. Da li je ta~no da je Tito bio mason, Jevrej poqskog porekla. Da je naturen jugoslovenskim komunistama preko... Dr [e{eq: To je ve} mnogo pitawa, polako jedno po jedno. Kitanovi}: Ja nisam za Tita specijalista, neka odgovara to general Mirkovi}. Mirkovi}: Nije ni boq{evizam... Dr [e{eq: Ja sam za Tita specijalista, ja sam pisao optu`nicu protiv Tita. Voditeq: Da li je ta~no da je Marks rekao da sve Slovene treba uni{titi? Kitanovi}: Nije ta~no, odmah da to ka`em, Marks to nije rekao i to je izmi{qotina. 683
Ja }u odgovoriti na ova pitawa, prvo da odgovorim gospodinu [e{equ, prvo odmah da potvrdim ono da argemente koje je iznosio o socijalizmu da su mawe vi{e ti argumenti uneti kod i B`e`iwskog i kod Danijela Blera u kwizi o komunizmu. Prema tome, ja sam na po~etku rekao da gospodin [e{eq dovoqno ne poznaje komunizam i socijalizam, i da uglavnom uzima argumente sa Zapada i zapadne propagande. Kao {to bi recimo, sada oni koji pi{u o Jugoslaviji uzimali argumente protiv Jugoslavije i Srba na osnovu onoga {to se pi{e 10 godina. Ali, pre nego {to se na to osvrnem, ho}u da ka`em prvo ono vezano za Kominternu i Jugoslaviju. [e{eq ka`e da je jugoslovenska Komunisti~ka partija bila ekspozitura strane jedne me|unarodne organizacije iz Sovjetskog Saveza, da je bila protiv Jugoslavije. Da odmah ka`em nikada Kominterna nije nastupala protiv Jugoslavije. Kominterna je nastupala protiv re`ima u Jugoslaviji koji je bio protiv i mo`da najvi{e u Evropi protiv Sovjetskog Saveza. Jugoslavija je me|u posledwima u svetu uspostavila odnose sa Sovjetskim Savezom. Drugo, u Jugoslaviji se okupila gotovo celokupna vojna emigracija, tu je bio izme|u ostalog general Vranger i drugi generali ruski i otvoreno se pripremao korpus za vojnu intervenciju protiv Sovjetskog Saveza. Taj korpus }e u toku Drugog svetskog rata u~estvovati kao nema~ka agentura. Dr [e{eq: Gde se spremao taj korpus? Kitanovi}: U Jugoslaviji, u Vr{cu je bio centar tog korpusa. Molim te u Vr{cu i za vreme rata je bio belogardejski korpus. Jugoslavija se spremala i uop{te svetski kapital, a Jugoslavija je imala udarnu pesnicu tu, i obave{tajne slu`be su tu bile itd. Tako da je Kominterna nastupala protiv re`ima, ne protiv Jugoslavije. Ne postoji nijedna odluka, izuzev 1935. godine, kada Kominterna ka`e Jugoslaviju treba braniti, a nikakve odluke protiv Jugoslavije. Kominterna nije odr`avala odnose ni sa jednom pokrajinskom partijom, tada se nisu zvale republi~ke nego samo sa Komunisti~kom partijom Jugoslavije. Druga stvar, postavqa se jedna sme{na stvar, recimo, radikalna stranka zastupa mi{qewe da nije trebalo formirati Jugoslaviju, a sa druge strane napada Kominternu za{to je, po wenom mi{qewu, Kominterna htela da rasturi Jugoslaviju, iako ona to nije htela. Idemo daqe... Voditeq: A mala Srbije velika Jugoslavija? Kitanovi}: Ne, pazite druga je stvar ja sada ne govorim, ja govorim ovo vezano za Kominternu i za Sovjetski Savez, nemam prostora kada budem ja }u govoriti i to. Druga stvar, za vreme vladavine recimo Stojadinovi}a, radikala, komunisti su bili u zatvorima. Oni su bili u zatvorima, uop{te ako se sazna da si komunista, dovoqno je samo to da vas stave u zatvor. Ne morate da u~inite nikakvo krivi~no delo. Vi govorite o totalitarizmu i populistici. To isto govori Milton, engleski jedan obave{tajac koji je napisao op{irnu kwigu protiv komunizma, da je komunizam nemogu} zbog totalitarnog sistema. Da li Amerika i da li je zapadni kapitalizam, da nije on totalitaristi~ki. Molim vas, na Zapadu 92 samo 8% zapadnih zemaqa, stanovni{tva `ivi dobro ili relativno dobro. Ima nekakve gra|anske slobode. Sa istim kapita684
lizom 92%, i to u 180 zemaqa, gladuje, vlada totalna nepravda i totalitarizam, i populizam i {ta ho}ete. U samoj Americi danas ima preko {est miliona zatvorenika. U samoj Americi nikada komunistima nije dozvoqeno da nastupe na televiziji, preko radija itd. Goweni su nekada i hap{eni, sada oni postoje potpuno diskriminisani. Svuda u isto~noj Evropi gde su do{le na vlast klike, eksponenti Zapada svuda su ukinuta elementarna prava komunisti~kim partijama i svuda je to donelo da narodi svuda `ive neuporedivo gore nego {to su `iveli ranije. U komunizmu, odnosno u socijalizmu `iveli su boqe i u Jugoslaviji, bez obzira ma kakve mane on imao. Jer, najgori socijalizam, ona stara pri~a je za obi~nog ~oveka, boqi je od najboqeg kapitalizma i u Rusiji, i u Poqskoj, i svuda se `ivi gore i `ive}e se gore. A `ivi se gore zato {to su dr`avna, dru{tvena i zadru`na svojina privatizovane ili se privatizuju. Ne mo`e da postoji nikakva socijalna pravda niti integralne slobode tamo gde dominira privatni kapital. [to se ti~e ekonomske pravednosti, pokazalo se da u isto~noj Evropi i u samoj Jugoslaviji, dok je dominirao taj kapital, daleko je boqa bila privreda. Bilo je para i za plate, i za penzije, i za sport, i za vojsku, i za kulturu itd. Upravo zahvaquju}i jo{ uvek dominaciji kolektivnih oblika svojine mi uspevamo da obnavqamo zemqu. Jugoslavija na Zapadu je pri~a o tome da je komunizam do`iveo krah. On je do`iveo trenutno na prostoru gde je `ivelo ~etrsto miliona, milijardu i po jo{ uvek gradi Kina gradi pod zastavom Marksa, Engelsa, Lewina, Mao ce Tunga, Teo ce Minga, pod rukovodstvom komunisti~ke partije i posti`e fenomenalne uspehe. Drugo, komunisti su upravo zato {to su postizali fenomenalne uspehe u privredi stvorili bili najmo}niju oru`anu snagu koja je pobedila fa{izam, 75% svih gubitaka fa{isti~kih sila bilo je na isto~nom frontu. U Jugoslaviji, koja je bila raspra~ana itd. oslobodila~ki pokret vezivao je vi{e snaga do jula do 1943. godine nego u Zapadnoj Evropi. U Jugoslaviji, komunisti su zna~i, upravo zbog svoje ne samo ideologije, nego svoje produktivne ideologije, zato {to su stvorili naoru`awe, {to su stvorili privredu, {to su stvorili socijalnu pravdu, uspeli da poraze fa{izam. Oni }e i sada poraziti novi svetski poredak. Drugo, socijalizam i pored trenutnog neuspeha u isto~noj Evropi i Rusiji nije nestao. Molim vas, najve}a partija u Rusiji je komunisti~ka. U gotovo svim zapadnoevropskim zemqama komunisti su u parlamentima, negde su i u vladama. Komunisti su u Indiji, dr`e tri najrazvijenije dr`ave. Komunisti u onim zemqama, u onih osam zemaqa gde su na vlasti, posti`u izvanredne uspehe. Molim vas Kuba, blokada 40 godina, Kuba je izvanredno `ivela upravo zahvaquju}i tom sistemu. Komunisti su stvorili ono {to Zapad nije stvorio – opismenili su stanovni{tvo. Nema standarda bez pismenosti. Amerika ima 18 miliona nepismenih po zvani~nim podacima. Ju~e ili prekju~e ste mogli u “Politici” da pro~itate oko 30 miliona Italijana je polupismeno, u Francuskoj zvani~no 4 miliona nepismenih od toga oko 3 miliona ro|enih u Francuskoj. To su jedino komunisti uspeli a nikada Zapad, niti }e uspeti za685
padni kapitalizam da re{i pitawe zaposlenosti, ni kulturne, niti da izbore u zapadnom sistemu istinsku nezavisnost, istinsku ravnopravnost. Nema u okviru modernog kapitalizma, za koji se vi zala`ete, re{ewa ni za jedno globalno pitawe. Vi ste sa jedne strane antiimperijalista, a sa druge strane tra`ite wihov sistem. To je suprotno. Dr [e{eq: Ja }u poku{ati to u nekoliko teza da apsolviram. Prvo, Kina je ekonomski uspe{na u onoj meri u kojoj joj se uspe{no osloba|a komunisti~kih, odnosno marksisiti~kih dogmi. Kitanovi}: To oni ne ka`u... Dr [e{eq: To oni ne ka`u, ja posmatram sa strane i vidim {ta se de{ava u Kini. Kitanovi}: To je va{e mi{qewe, ali Kinezi to ne ka`u. Dr [e{eq: Kineska ekonomska efikasnost zasnovana je na osloba|awu od marksisti~kih dogmi. Kitanovi}: To Kinezi ne ka`u. Dr [e{eq: [ta sada to zna~i? Kitanovi}: To Kinezi ne ka`u. Kinezi ka`u zahvaquju}i komunizmu. Dr [e{eq: Pustite vi to, to su ~iwenice. Kitanovi}: Ne mo`ete vi da budete pametniji sada o Kini nego Kinezi. Dr [e{eq: Daqe, Amerikanci provode novu varijantu totalitarizma, mondijalizam. Kitanovi}: I stara varijanta im je ista. Dr [e{eq: On je mnogo gori od komunizma i od fa{izma i od svih drugih. Kitanovi}: Uvek je bio gori. Dr [e{eq: Mondijalizam je gori. Kitanovi}: Da. Dr [e{eq: To za {ta se zala`em to je gra|ansko dru{tvo, a ne mondijalizam. Gra|ansko dru{tvo koje po{tuje nacionalnu posebnost, nacionalne tradicije, slobodnu konkurenciju u privredi, slobodan politi~ki `ivot, vi{epartijski sistem itd. Kitanovi}: To je kapitalizam. Dr [e{eq: ^ekajte, nije svaki kapitalizam mondijalizam. Kitanovi}: To je spoqna politika, ina~e to je su{tina. Dr [e{eq: Ovo je gra|ansko dru{tvo, koncept gra|anskog dru{tva koje je demokratsko, koje je otvoreno, koje je zasnovano na individualizmu, korigovanom individualizmu. Kolektivizam se pokazao svuda kao poguban. Kitanovi}: A recite mi zemqu takvu kapitalisti~ku. Dr [e{eq: Postoje takve zemqe. Kitanovi}: Koje, recite? Dr [e{eq: Postoje, sve zapadnoevropske zemqe su... Kitanovi}: Je li tako? Dr [e{eq: Jeste. [to se ti~e unutra{we politike, {to oni slede Ameriku na spoqnom planu i {to su pod dominacijom Amerike u tom slu~aju to je ne{to drugo. Mnoge od wih se prikrivaju. Ja sam ube|en da se Nema~ka prikriva, da Nema~ka vreba svoju {ansu. Nema~ka je jedan latentni protivnik Amerikanaca koji }e u jednom trenutku da se probudi. Takva 686
je verovatno i Francuska ne pod ovim re`imom, [irakom i ovom levi~arskom vladom, tamo levi~ari vladaju. Nije nimalo slu~ajno me|u ovim agresorskim zemqama da je ogromna ve}ina onih sa levi~arskim re`imima. Sve su to socijalisti. Demokrati su u Americi levica, pa do Engleza... Kitanovi}: To je gra|anska levica. Dr [e{eq: Francuza, sve su to levi~ari... Kitanovi}: Slu`e bur`oaziji i konzervativcima. Dr [e{eq: Sve su to levi~ari koji su nas napadali i bombardovali. [to se ti~e unutra{wih ekonomskih, politi~kih, uop{te dru{tvenih odnosa to je neki put koji je do sada proveren kao efikasan put od koga se mo`e mnogo nau~iti. Tim putem je krenula Srbija krajem pro{log veka i prili~no uspe{no. Mukotrpno, sa velikim trwem ali je uspela da se razvije. Komunisti su nas vratili na po~etak. Kitanovi}: Ne, ne... Dr [e{eq: Molim vas, slu{ajte to ko je danas pismen, ko je onda bio nepismen to su sada relativne kategorije. Bukvalno nepismen u seqa~kom dru{tvu, pa naravno, komunisti uni{tili ekonomiju, a opismenili qude. [ta }e im sada ta pismenost kada nemaju posla. Drugo, da li se pod komunisti~kim re`imom boqe `ivelo? To je ~isto prividno. Tito je dobio vi{e od 100 milijardi dolara bespovratne pomo}i od Amerikanaca da bi... Kitanovi}: Uzmite Poqsku, ^e{ku, Bugarsku... Dr [e{eq: Da bi kontrirao Sovjetskom Savezu, vi{e od sto milijardi. Mirkovi}: Sto {est. Dr [e{eq: To su poznate istorijske ~iwenice. Zatim u Titovom re`imu dolazi do velikog odliva radne snage. Pokazalo se da su mnogi od tih qudi definitivno izgubqeni, ostali da `ive napoqu, nemaju nameru da se vrate. Nije to bio put ka kapitalizmu, on je provodio Marksovu dogmu. ^ak zastrawivao i u odnosu na Marksa. To je koncept dru{tvene svojine samoupravqawa. Ima to kod Lewina, nije to ba{ tako. Kitanovi}: To je grupna svojina, kod... Dr [e{eq: Ovo {to je ovde ra|eno sa radni~kim savetima to su bili Lewinovi sovjeti, otprilike, fabri~ki sovjeti. Ima tu dosta sli~nosti. Nije tu bilo mnogo razlike. Razlika je bila samo u ovoj osnovnoj Titovoj orijentaciji. Tito, da bi sa~uvao unutra{wi komunisti~ki re`im, da bi se suprotstavio Sovjetskom Savezu slu`io je Amerikancima, dobijao od wih novac. Amerikanci nisu dirali Tita po pitawu unutra{wie demokratije i sli~no. ^e{ka je bila visokorazvijena, napredna dr`ava pre Drugog svetskog rata, ona je zaostala pod komunisti~kim re`imom. Ona je sada propala u ovom procesu tranzicije jer Nemci su kupili sve {to se moglo kupiti za bagatelu. Za{to je do{lo do propasti komunizma to je kqu~no pitawe. Zato {to nije vaqao {to bi rekao Hegel. Sve {to je u istoriji propalo, (sada imam i ja dva puta po 5 minuta) i zaslu`ilo je da propadne zato {to nije vaqalo. 687
[to se ti~e Kominterne, ona je izmi{qala nove nacije i makedonsku i crnogorsku. Kominterna je vodila politiku razbijawa Jugoslavije, formirawa posebnih komunisti~kih partija. To je sve vodila kominterna. Drugo, komunisti nisu krenuli u rat protiv fa{izma onda kada je izvr{ena agresija na Kraqevinu Jugoslaviju. Komunisti su polulegalizovani bili pod okupatorom sve do napada Hitlera na Sovjetski Savez, 22. juna 1941. godine. Ustanak su podigli ~etnici u maju 1941. godine u Hercegovini je do{lo do prvih velikih borbi. Kitanovi}: Nemci su povukli snage za napad na SSSR i onda je ostalo... Dr [e{eq: Molim vas, samo polako. [to se ti~e rukovo|ewa tim ustankom, svrha je bila da se napakosti srpskim nacionalnim interesima. Tamo gde su se komunisti sami organizovali, vodili borbu protiv okupatora svaka im ~ast, tamo gde je Tito direktno rukovodio sve je bio antisrpski orijentisano. Od izbegavawa napada na Jasenovac do pravqewa klanica. [to nije i{ao u svoje Zagorje da tamo di`e ustanak. [to je do{ao ovde u Srbiju. [to je ovde Srbe izveo na klanicu u vreme kada nije bilo uslova da se vodi borba protiv okupatora. Trebalo se strpeti, trebalo je sa~ekati, trebalo je vrebati povoqniju priliku. To je su{tina. Voditeq: Gospodo, po ovom va{em duelu mislim da je, gospodine Kitanovi}u to ostavite za kraj, mislim da obojica, po{to ste u{li u duboku raspravu, treba da odgovorite na onu tezu pripadnika teorije zavere koji ka`u i tvrde da je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama u ovom trenutku od 10 ta~aka Komunisti~kog manifesta – 7 apsolutno sprovedeno, dva samo delimi~no, a jedan }e tek po~eti. Kitanovi}: A koja je od tih recimo, 7 sprovedenih? Voditeq: Mo`emo gospodine Kitanovi}u o tome, prva ta~ka be{e oporezivawe, progresivno oporezivawe zna~i, je li bilo ili nije? Kitanovi}: Ma to se govori o bur`oaziji, a ne govori se o socijalizmu. Voditeq: Da napravimo kratak prekid, ja }u doneti da ga ja ne parafraziram. Kitanovi}: U sredwem veku, da se odmah razumemo, u Francuskoj francuski kraqevi progresivno oporezuju. Voditeq: Dakle, ne polemi{ite sa mnom, interesuje me va{e mi{qewe... Kitanovi}: O ~emu? Dr [e{eq: O teoriji zavere. Voditeq: Da li je u ovom trenutku u Americi od 10 ta~ka Komunisti~kog manifesta 7 sprovedeno ili ne? Kitanovi}: Ameri~ko dru{tvo nema nikakve veze niti se pravi sa teorijom marksizma, kasnije lewinizma ni sa Komunisti~kim manifestom. To je broj jedan. Druga stvar, ameri~ko dru{tvo je sada dobrim delom mo`da, dominantnim delom pod uticajem svetske masonerije. Me|utim, svetska masonerija je svoje interese izjedna~ila sa interesima krupnog kapitala i ona vodi, a ona je automatski i antikomunisti~ki orijentisana. Nikada masoni nisu imali, mogao je da bude mason neki infiltriran, zajedni~ke interese sa komunisti~kom ideologijom, osnovna komunisti~ka ideologija... 688
Dr [e{eq: Osim {to su je lansirali u Rusiju. Kitanovi}: Osnovna komunisti~ka ideologija je maksimalno prvo, nezavisnost, to je jedna stvar. Maksimalno zadovoqewe na datom razvoju proizvodnih snaga interesa najve}eg broja stanovnika. To je osnova, to nije ni masonska ni kapitalisti~ka ideologija. Komunisti nikada nisu izdali interese naroda, nikada kada je u pitawu, kada govorite o ustanku, nije ta~no, prvo da je podigao ustanak ~etni~ki... Voditeq: Ne, ne, nemojte tu raspravu, to zna~i, po vama u Americi to ne postoji? Kitanovi}: U Americi to ne postoji. Mogu neke formalnosti da budu, ali ne su{tina. Voditeq: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Prvo, nema nikakve sumwe da je Marks dao jednu veoma uspe{nu kritiku kapitalizma svoga vremena, najuspe{niju. I ja i danas ~esto sa zadovoqstvom ~itam Marksova ekonomska dela. Tu nema nikakve sumwe, i ono {to se Marksu i danas priznaje u svetskoj nauci zasnovano je na oceni wegovih ekonomskih radova. Kitanovi}: I filozofskih. Dr [e{eq: Filozofski su mu tanki. Kitanovi}: Progla{en je kao najve}i mislilac. Dr [e{eq: To nije ta~no, filozofski radovi su mu tanki toga su bili svesni i filozofi marksisti toga veka, pa je ~itava jedna grupacija tzv. praksisovaca poku{ala da traga za pravim Marksom u wegovim ranim radovima, u teoriji nacije itd. Kitanovi}: Svi zapadni listovi, nijedan nije proglasio drugog osim Marksa... Dr [e{eq: [to se ti~e ove teorije zavere, kod nas je Smiqa Averamov objavila nekoliko veoma dobrih kwiga, prou~ila je brdo te zapadne literature iz te oblasti i mislim da je veoma ubedqivo prikazala da zaista postoje izvesne konspirativne organizacije masonskog karaktera... Kitanovi}: Nemaju veze sa komunizmom. Dr [e{eq: Pazite, one nemaju direktne veze sa komunizmom jer wihova ideologija nije komunisti~ka i one ne `ele da ostvare komunizam. Ali u jednom periodu istorije poslu`ile su se komunizmom da bi ostvarile svoje ciqeve. Zbog toga je komunizam izve`en u Rusiju i zbog toga je Lewin putovao iz [vajcarske preko Nema~ke sa kojom je Rusija bila u ratu u Petrograd. Kitanovi}: Nije istina. Dr [e{eq: Molim vas, daqe, izvesna zavera postoji. Ta zavera je zasnovana na ideji ovladavawa celim svetom. Ta ideja se sada provodi. Masoni, dana{wi mondijalisti, lansirali su i komunizam i fa{izam, zavisno od toga kada im je {ta trebalo. Prvo, trebao im je komunizam da bi ojadili Rusiju i da bi spre~ili izlazak Rusa na Bosfor i Dardanele. Trebao im je fa{izam da bi probu|enu Nema~ku, revan{isti~ki raspolo`enu, okrenuli protiv Sovjetskog Saveza. Zato su potpomagali i podsticali Hitlera. Posle se ispostavilo da su stvorili velikog neprijateqa sa kojim su na jedvite jade iza{li na kraj. Sa Hitlerom je trebalo da se u|e u svet689
ski rat, Hitler je izazvao taj rat. Sa komunizmom nije bilo svetskog rata, jer je Sovjetski Savez imao nuklerano naoru`awe pa su se toga bojali, ali su Amerikanci pobedili u hladnom ratu. I na kraju, {to se ti~e na{e sudbine u svemu tome, masoni su nam nametnuli Jugoslaviju. Masoni, kraq Aleksandar Kara|or|evi} je bio mason. Bilo je i me|u radikalima masona, nema nikakve sumwe. Kitanovi}: Svi. Gotovo su svi bili, ve}ina... Dr [e{eq: Nisu svi i... Voditeq: Ne, Kara|or|e je bio mason ali... Dr [e{eq: To za Kara|or|a ja nisam ~uo, znam samo za Dositeja Obradovi}a. Ja mislim da ne treba tu ba{ mnogo preterivati sada, Kara|or|e je bio pripadnik neke druge organizacije bliske Gr~koj... Kitanovi}: Heteristima, i... Dr [e{eq: Dobro da sada ne idemo toliko daleko u istoriju, ono {to je na{a sudbina u XX veku, dakle, to je optere}eno direktnim me{awem masona i wihovim eksperimentima na na{oj ko`i. Oni su nam stvorili Jugoslaviju i oni su doprineli da komunizam pobedi posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Kako? Tito je bio mason, i to imamo kod Zorana Nenezi}a, imamo veoma upe~atqivo svedo~anstvo u wegovoj velikoj, obimnoj kwizi. Tito, koji je kao ruski ~ovek, odnosno sovjetski ~ovek, ovde va`io godinama, decenijama, u toku Drugog svetskog rata pravi u sporazum sa ^er~ilom, pravi zaveru. Po sporazumu iz Jalte podela interesnih sfera je bila fifti-fifti. Kitanovi}: Kom sporazumu, ja sam pisao kwigu, toga nigde nema. Dr [e{eq: 50-50. Zna~i, Jugoslavija nije predvi|ena za komunisti~ki sistem, ona je predvi|ena za neki status sli~an statusu Finske u tom sporazumu. Kitanovi}: To nije ta~no, to izmi{qate. To je Zapad iznosio, poka`ite mi dokumentaciju, stenografske bele{ke... Dr [e{eq: Nemojte, pustite, nije ba{ to tako. Za{to onda Gorba~ov na Malti, za{to je on tamo novi sporazum pravio i odricao se Jalte? Kitanovi}: To je drugo, bio je izdajnik. Dr [e{eq: Ja se mogu slo`iti sa vama da je on izdajnik svoga naroda, samo vam dokazujem da je postojao sporazum iz Jalte jer ga je onda anulirao Gorba~ov na Malti. Kitanovi}: Ja }u {amlicu da pojedem ako doka`ete da postoji dogovor, to ne postoji to je izmislila bur`oaska propaganda. Dr [e{eq: Dobro, ~ekajte, literatura, ameri~ka propaganda... Voditeq: Molim vas, skratite jer ve} smo... Dr [e{eq: Tito pravi sporazum sa ^er~ilom i zato Englezi pu{taju da se uspostavi komunisti~ki poredak, odri~u se kraqa Petra, izdaju Dra`u Mihailovi}a i dozvoqavaju da prividno Jugoslavija u|e u sovjetsku sferu uticaja uspostavwawa komunisti~kog poretka. U prvoj prilici Tito pokazuje zapravo svoje pravo lice, da ima sporazum sa ^er~ilom, odme}e se od Staqina, a zadr`ava komunisti~ki poredak. Kao {to u Frankovoj [paniji Amerikancima ni{ta nije smetalo unutra{we fa{isti~ko ure|ewe ako je [panija kao dr`ava pod wihovom kontrolom, tako im nije smetalo komunisti~ko ure|ewe u Jugoslaviji, ako je Jugoslavija pod wihovom kontrolom... 690
Kitanovi}: To nema nikakvih dokaza, ja }u vam posle to, to je potpuno izmi{qawe... Voditeq: Gospodine ^epi}u, pre nego {to uzmete re~, krajwe je vreme da je uzmete, Olivera sa Starog grada pita, javna je tajna da opoziciju finansira CIA, koliko je tog novca leglo na ra~un va{e stranke? Aleksa Risman iz Beograda, da li je va{a stranka bila u Savezu za promene ~ak u vreme NATO agresije? ^epi}: Treba li na to prvo da odgovaram ili na ovo? Voditeq: Izvolite, kako ho}ete. ^epi}: Ja }u prvo da odgovorim, bila je u Savezu za promene, ja sam kazao od decembra 1998. do danas u Savezu za promene. I ja nemam tu komentara daqeg. Drugo pitawe? Voditeq: Vi ste i na to odgovorili, ja po{tujem gledaoce, javna je tajna da opoziciju finansira CIA-e koliko tog novca je leglo na ra~un va{e stranke? ^epi}: Ja i jedno i drugo niti tvrdim, niti je leglo na ra~un moje stranke. A sada }u po svome. Voditeq: Izvolite. ^epi}: Prvo }u da ka`em, ali bez psovke i grdwe itd., to meni ne le`i, bile su velike uvrede itd. Komunista nije komunista, sluga NATO itd. Ovaj ekstremizam kod sve trojice kolega ne vodi dobro wima, a meni i ne smeta, i hvala im. Daqe ja }u da se izjasnim i o ovom [e{eqevom fiftififti u Jalti nije ra|eno. Ra|en je fifti-fifti u Moskvi Branko. Kitanovi}: Ne znate... ^epi}: Veliko znawe, ovo je ta~no trebe treba da je sramota, sa~ekaj. Kitanovi}: Poka`i mi stenografske bele{ke. ^epi}: Imam napismeno, do{ao je ^er~il u Moskvu sa jednim ameri~kim diplomatom i napisao je jednu cediqicu Staqinu da dele interesne sfere na Balkanu fifti-fifti. I proturio mu ovako, Staqin je gurnuo tu ceduqicu, i nije je potpisao. To tvrdi i ameri~ki diplomata to tvrde i ruski izvori, nije fifti-fifti. Poku{ano je da se stvori ali nije i to na konferenciji u Moskvi, a ne u Jalti. I to poku{aj, i nisu napravili. A {ta sam hteo te NATO, te Janko, Marka itd. Opet ponavqam sada je Putin izbacio parolu da se svi Sloveni ujedine, a moja je parola bila pre Putina, jedno 5-6 godina, sve dr`ave i narodi od Jadrana do Japana da budu u jednoj zajednici. I zato mi predla`emo, sada }emo predlagati da se reafirmi{e JU- blok i da svi narodi u Jugoslaviji, nekada{woj Jugoslaviji... Dr [e{eq: To zna~i napu{tate Savez za promene. ^epi}: Ne, to }emo sve ove i Savez za promene koji su ~asni koji su po{teni, koji su patriote itd. Svi oni }e da budu... Dr [e{eq: Ali prvo da izbacite \in|i}a. ^epi}: To }emo da vidimo mi, nemoj mi stavqati u usta ono {to nisam rekao. Dr [e{eq: Mene samo interesuju va{e namere. ^epi}: A namere su mi... Dr [e{eq: Kakve? 691
^epi}: I tebe da primimo, jer gledaj ja pro{irujem Jugoslaviju po idejama. Jer mi ho}emo nekada{wu Jugoslaviju, a ti si samo do Karlobaga i do Ogulina i do Virovitice, a ja idem daqe. Jer onamo imaju dva sela crnogorska kod Ra{e... Dr [e{eq: Srpska. ^epi}: Ma ne crnogorska sela. Dr [e{eq: Srpska vaqda. ^epi}: Kod Ra{e dva sela... Dr [e{eq: Vaqda je sve {to je crnogorsko srpsko. ^epi}: To je drugo, to je posebno pitawe, gledaj niti su ti Srbi Crnogorci, niti Crnogorce posrbquju itd. Neka se oni izja{wavaju sami, to je demokratija. Vama smeta jer je izba~ena parola jednog od vas da samo ima kapitalizam i socijalizam. A mi smatramo da ima demokratije kojoj mi pripadamo. I to mnogo demokratije, demokratski centar i mi tome pripadamo i mi se sa time ponosimo itd. Re~ dve i mi smo, hteo neko priznati ili ne, mi smo velika patriotska organizacija. [to se ti~e Kosova, gospodine Mirkovi}u ili dru`e Mirkovi}u, koje ti je god milije... Mirkovi}: Kako ste broj~ano veliki ili po ideji. ^epi}: I broj~ano i po ideji, a vi{e po ideji. [to se ti~e Kosova mi smatramo da je Kosovo bilo, jeste, bi}e i osta}e naroda Jugoslavije i naroda Srbije. U Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 doslovno stoji i sada je ~ak to pitawe potegnuto izme|u Putina i Klintona i to pitawe jest bilo i ostalo Kosovo ne}e da se da. Prema tome, Kosovo je ostalo i jeste na{e, a ja }u vama citirati Wego{a iz prve polovine XIX veka, gde ka`e {ta je Bosna i po Albanije. Na{a bra}a od oca i majke sviju jedno ih dosta rabote. Pa zar vladika iz prve polovine XIX veka da bude mnogo napredniji nego intelektualci na pragu XX veka iz Evrope. To nije dobro za vas, a meni opet to ide u prilog itd. Jer, Wego{ je jo{ 1847. godine u Veneciji napisao Jugoslavija i jugoslovenstva i to objavio u predgovoru caru [}epanu malome u Trstu 1850. godine, pre 150. godina. I on je tvorac i otac Jugoslavije pa je posle primio Gaj, pa posle primio... Dr [e{eq: Ko je otac Jugoslavije? ^epi}: Wego{. Dr [e{eq: Gde, po ~emu? ^epi}: Ja sada pri~ah, on ne slu{a, moj [e{eq, moj prijateq itd. Ja bih ga mnogo cenio da je bistar ~ovek. Napisao u predgovoru caru [}epanu malome 1850. godine i objavio u Trstu, ja }u doneti kwigu... Dr [e{eq: [ta je napisao? ^epi}: Napisao Jugoslavija i jugoslovenstvo. Kitanovi}: Postoji jedan pre 150 godina... ^epi}: Ne, ovo niko do sada porekao nije bez Branko Kitanovi} ve~eras itd. Dr [e{eq: Ja nikada nisam ~uo, mo`da negde pi{e, mo`da je neko dopisao olovkom... ^epi}: I ovo {to smo i{li kod ovih ambasadora iz NATO, od 15 zemaqa Evropske unije u 12 su socijalisti~ke partije na vlasti tih zemaqa. 692
Kitanovi}: Oni im slu`e... ^epi}: Neka slu`e oni, kome slu`i{ ti jadan bio. I u programu Socijalisti~ke partije Francuske stoji doslovno sve dok je kapitala nema demokratije. Dr [e{eq: Prvo po pitawu Wego{a, ja mislim da je besmisleno... ^epi}: Nema potrebe... Dr [e{eq: Pozivati se na to da je Wego{ bio jugosloven, on je bio, pre svega, veliki Srbin, rusofil i panslavista. To je Wego{. ^epi}: To nije. Dr [e{eq: Jeste, to je ~iwenica. Drugo, kada Wego{ ka`e cela Bosna i pola Albanije on misli na Srbe. U celoj Bosni su `iveli Srbi, Srbi pravoslavci, Srbi muslimani i Srbi katolici, to je Wego{ znao. U pola Albanije su `iveli Srbi i to je Wego{ znao i to su istorijske ~iwenice. Pola Albanije su poalbana{eni Srbi. Drugo, nikakva crnogorska nacija ne postoji, objektivno. To {to postoje qudi koji se izja{wavaju kao Crnogorci po nacionalnosti to je wihova privatna stvar. Ja, kao Srbin, nemam nameru da bilo kada nekoga teram na silu da bude Srbin. Ja smatram da je toliko lepo pripadati srpskom narodu da je sasvim besmisleno nekoga prisiqavati ko ne `eli da bude Srbin, da na silu bude. Crnogorsku naciju je izmislila Kominterna. ^epi}: Ne. Dr [e{eq: Ona je izmislila. ^epi}: I to isto... Dr [e{eq: ^ekajte, polako. Kominterna i pre Sekule Drqevi}a i pre Savi}a Markovi}a {tedimlije. Sekula Drqevi} tek posle Kominterne slu`e}i... Kitanovi}: Tu nema nikakvog dokumenta. Dr [e{eq: Neprekidno govore da je Crna Gora podjarmqena od velikosrpske klike, Kraqevine Jugoslavije itd. Prepuna je... Kitanovi}: Zelena{i govore to... Dr [e{eq: Kominternina riznica je prepuna toga. Zelena{i su Srbi uvek bili. Zelena{i se nikada nisu odricali srpstva, ~ak su i pripadnici bo`i}ne pobune u tri nahije crnogorske, posle Prvog svetskog rata, bili protiv dinastije Kara|or|evi}a za dinastiju Petrovi}a. A sve do dolaska kraqa Petra Kara|or|evi}a na vlast u Srbiji dinastija Petrovi}a je pretendovala na svesrpski presto. To su ~iwenice. Zna~i Crnogorci su Srbi. ^epi}: Crnogorci su Crnogorci. Dr [e{eq: Vaqda su Srbi. ^epi}: A {to im to... Dr [e{eq: Ja govorim objektivno, wima je nametnuto posle Drugog svetskog rata... ^epi}: [ta ho}ete, ne mo`ete da im name}ete... Dr [e{eq: Posle Drugog svetskog rata Srbi iz Crne Gore su prisiqavani, nekada otvoreno, nekada prikriveno, da se izja{wavaju kao Crnogorci, i mnogi koji su se izjasnili kao Srbi la`no su prikazivani kao Crnogorci, jer su popisiva~i dobili nalog da u svakom slu~aju gde je neko o~i693
gledno pravoslavac i izjasni se kao Srbin, da mu se upi{e da je Crnogorac. [to nije ra|eno sa katolicima iz primorja, mogli su da se izjasne kako su hteli i nije ra|eno sa muslimanima, mogli su da se izjasne kako su hteli. Zapravo nisu odmah bili priznati kao nacija nego su se izja{wavali kao muslimani nacionalno neopredeqeni, a po popisu iz 1971. godine kao posebna nacija. To je smi{qeno da se smawi broj Srba u biv{oj Jugoslaviji. ^epi}: To miri{e na {ovinizam. Dr [e{eq: Kakav je to {ovinizam. Ne mogu ja biti {ovinista ako ka`em da je general Mirkovi} ono {to sam i ja. General Mirkovi} mo`e za sebe da ka`e da je Japanac ima pravo, to je subjektivno pravo izja{wavawa, a objektivno ja tvrdim da je Srbin. I ako sam ja Srbin i ka`em za wega da je Srbin to ne zna~i vaqda da ga mrzim. Ne mogu ja nekoga koga ukqu~ujem u ono {to sam i ja sam da mrzim na taj na~in {to ga ukqu~ujem. Niti neko ko pripada nekoj objektivnoj, realno postoje}oj naciji mo`e da se vre|a ako ga neko predstavi kao pripadnika neke druge nacije. Kada neko ka`e Nemcu da je Englez to za Nemca nije uvreda. Nego ka`e nisam, ja sam Nemac. Samo tamo gde ~ovek li~no sumwa da li ono za {ta se izja{wava postoji kao realna nacija ili ne, on onda ka`e nemoj me vre|ati. Ima jedan sloj qudi koji se izja{wavaju kao Crnogorci po nacionalnoj pripadnosti, i kada mu neko ka`e da je Srbin, on se odmah vre|a. Zna~i, problem je u wemu. On psiholo{ki te{ko pre`ivqava to dvojstvo, taj problem identifikacije, jer mu je jednom nametnuto da nije Srbin i sada on slepo sledi tu ideju ili ima neki konkretni interes kojim se sada rukovodi. Ina~e za{to bi negirao to svoje srpstvo, pa da nije Crne Gore pitawe je da li bi se srpska nacionalna svest i ideja uop{te odr`ale. Ja li~no mislim da ne bi. Jer, Srbija je bila ispra`wena posle ^arnojevi}a, gotovo da nije imala stanovni{tva. Onda su krenule emigracije iz Crne Gore i Hercegovine i naselile... ^epi}: Srpski velikan, ko meso bez kosti... Dr [e{eq: Nemojte, to su istorijske ~iwenice. Komunisti su nam stvorili posle Drugog svetskog rata uslove za raspad Jugoslavije. Prva Jugoslavija je napravqena na srpsku {tetu, ali svi poku{aju wenog razarawa su bili na srpsku {tetu. Ne bih ja imao ni{ta protiv da je Jugoslavija i ranije rasturena ali da nije ni{ta oteto {to je srpsko. I kada je na{a stranka formirana 1990. godine, kada smo se prvobitno zvali Srpski slobodarski pokret, bili smo za Jugoslaviju, ali smo rekli ako Slovenci i Hrvati ne}e, onda ne mogu odneti nijednu srpsku teritoriju. To je su{tina, i nikada se nismo trudili, ovo {to je govorio general Mirkovi}, da rasturimo Jugoslaviju. Tra`ili smo da bude reformisana i prekomponovana kao federacija, a ja sam zbog tog teksta oti{ao u zatvor 1984. godine, osu|en na osam godina robije. I tada nisam bio protiv Jugoslavije kao takve, ali da se ukine ve{ta~ko forsirawe izmi{qenih nacija, da se prekomponuje federacija, da se uvede vi{epartijski sistem, da se uvede slobodna tr`i{na privreda itd. To je sve sastavni deo teksta zbog koga sam osu|en. Voditeq: Gospodine Mirkovi}u... Mirkovi}: Skoro da nemam {ta da dodam, sve ovo {to je pisao... Dr [e{eq: Sla`ete se... 694
Mirkovi}: I {to je radio i dovelo je do ovoga {to sada imamo. I bratoubila~kog rata, i da smo ostali bez Kosova, i da }e sada i Crna Gora da ode. I da je u pitawu Sanyak, i Vojvodina vri. Kada }ete vojvodo shvatiti da je va{a politika skorz pogre{na. Dobro ste malopre rekli, vi ste desetar u vojsci, izgleda da vi daqe od tog ~ina niste sposobni da razmi{qate. Vi ka`ete meni, molim vas, vi ste bili na~elnik General{taba, {to niste sredili Kosovo. Pa ko ka`e da nismo. Na Kosovu je uvek vrilo, ne za vreme Tita, vrilo je vekovima tamo, ali se kriza dr`ala pod kontrolom. Kada ste vi do{li i va{a dva ratna druga, do{li ste na liniju Karlovac-Karlobag-Virovitica to je va{a linija, Milo{evi}eva linija i linija Vuka Dra{kovi}a. Dr [e{eq: Linija srpskog naroda. Mirkovi}: Pa eto, to je razlog zbog ~ega smo mi danas ovde i to vi ne}ete nikako da shvatite. Vi mislite da neko mo`e Kosovo srediti, neka sila vojna. Pa za{to onda Rusi ne srede ^e~eniju koja je u odnosu na Rusiju... Dr [e{eq: Sredili su je. Mirkovi}: Ne, ubijaju ih danas. Nemogu}e. Kitanovi}: I u Americi ubijaju. Mirkovi}: Vi sada po~iwete da govorite da se Albanci osve{}uju da ima, da shvataju da su i oni okupirani itd. To mi stalno govorimo. Mi nismo nikako smeli ruke koje su nam bile spojene sa Albancima da ih odvojimo. Niti mi mo`emo Kosovo osloboditi bez Albanaca. Mi samo sa Albancima zajedno mo`emo Kosovo osloboditi. Kao {to ni Rusi nikad ^e~eniju ne}e smiriti, Putin je na ~e~enskim le{evima do{ao za predsednika Rusije i na nekim trikovima, kao ono vo`wa avionom itd. To je politika gafova koju danas i vi vodite, i va{ koalicioni partner, jednog imate onog drugog ne ra~unam onaj je wihov, a sa time mi ne`emo daleko sti}i. Vi govorite do{li mladi generali, sposobni, to je sada srpsko-crnogorska vojska, u stvari, vi ste tu vojsku sahranili, kasnije iz we isterali Albance, isterali ste prakti~no i muslimane i Ma|are itd. jer ne slu`e srcem. I {ta su vam ti generali napravili, koja je to veli~anstvena pobeda koju ste izvojevali vi i va{ koaliconi partner u ratu sa Amerikom. Koja je to veli~anstvena pobeda da se dele tolika odlikovawa. Sada se predla`u i za narodne heroje verovatno }ete i vi do}i tu... Dr [e{eq: Gde? Mirkovi}: Da vas predlo`e za narodnog heroja, sigurno. Dolaze izbori, vi kao narodni heroj, predsednik radikalne stranke, imate vi{e {ansi kao i onaj drugi ne znam koji bude. Tako }e biti. Dr [e{eq: Ako dobijem orden narodnog heroja vama }u ga pokloniti. Mirkovi}: Imam ja dovoqno. Iako ste desetar, mislim, vi znate vrlo dobro {ta je pobeda, ko je pobedio ko je izgubio. Pa to i deca znaju kada se potuku, onaj kome je nos krvav on tr~i ku}i i `ali se mami. A mi dobili razbijen nos i pri~amo o pobedi, a krv nam lipti iz nosa. A za{to ovo govorim? Ne ka`em ja, dana{wi vojnici su uradili sve {to su mogli, ali vodio se jedan rat koga su prakti~no vodili desetari ne generali, nego desetari. Tako se ne vodi rat protiv jedne velike sile kakav je NATO, to se vodi rat tipa Vijetnama, tipa Kube, ako se ve} ho}e ratovati. A ovo je bilo jedno vo|ewe rata puno, moram re}i, glupo, na`alost. 695
Dr [e{eq: Po ~emu je glupo? Mirkovi}: Ovo kako je vo|en, govorim sada kao vojnik, vama je to malo te`e da shvatite, ali govorim kao vojnik tip rata koji se vodi, koncepcija rata ne mo`e se voditi... Dr [e{eq: Lepo bi bilo... Mirkovi}: Ja sam ve} ne{to malopre govorio, ali vidim vi uop{te ne slu{ate {ta mi govorimo niti poku{avate ne{to iz va{ih gre{aka, koje imate kao partija, da nau~ite, jer vi ne mo`ete da se oslobodite ovoga svega {to se nama doga|a danas, i kako `ivimo i kakve te{ko}e imamo. Ta~no je, ja se sla`em blokada, sankcija, NATO itd. Zlikovci jesu, ali dajte vi razmislite {ta vi gre{ite, kakva je va{a politika, va{a strategija. Kuda ovo ide, vi ste puni sebe. Vi mislite da vi ne{ti radite i da vam je politika uspe{na. Da su va{i stavovi, va{e akcije u redu. Me|utim, gledajte rezultate kakve imate. Kako vi mislite Kosovo da oslobodite? Kako, kojim oru`jem? Kojom vojskom? ^epi}: [ta on mo`e kao desetar, jadan. Dr [e{eq: Ne, to }emo uz pomo} titovih generala, sigurno. Mirkovi}: I jo{ ne{to da vas pitam, da li pored Vojske Jugoslavije u ovoj zemqi postoje jo{ neke vojske. Imate vojsku u Crnoj Gori, crnogorsku vojsku. To je milicija Crne Gore, to je vojska. Ovde smo videli na nekim sahranama u Beogradu neka garda se postrojava, svom mrtvom komandantu odaju po~ast. Kakva je to vojska? Vi sada ho}ete da donesete neki zakon o borbi protiv terorizma. Pa {ta }e vam zakon, u ovoj zemqi mo`e da postoji samo jedna vojska, drugo sve treba razoru`ati. Ja, nemojte vojvodo da se uvredite, ali ja nekada sebe pitam da mo`da i vi nemate neku vojsku. Ozbiqno. Znate za{to, ja sam vas video jednom na televiziji sa kala{wikovim kada ste bili negde kod Mirkovaca, u maskirnoj uniformi itd. I oko vas su bili neki vojnici. Dr [e{eq: Bio sam u srpskoj vojsci. ^epi}: Bio je. Mirkovi}: U redu, ali vojske ima pored na{e vojske, a to ne mo`e da bude nikako. ^epi}: Bio je i vojvoda u srpskoj vojci. Mirkovi}: Hajde o tome da razgovaramo. Vi ste ovde raspalili po Lewinu, po Staqinu, Kitanovi} je u pravu, ovo {to on govori samo vi to ne}ete shvatiti. Ovo {to je Kitanovi} govorio kada je re~ o sistemu itd. Mislim da je on potpuno tu u pravu. Dr [e{eq: Da ja sada odgovorim na to. Istorija ratova }e zapamtiti herojstvo na{e vojske koja je, posle svih tih udara iz vazduha najve}e sile ovoga sveta i najve}e sile u istoriji ~ove~anstva kakav je NATO, izgubila svega 13 tenkova. To je ne{to neverovatno za vas kao Titovog generala. Jer vi ste navikli da satirete srpski narod poput Sremskog fronta. Slali ste mlade qude u klanicu, samo da {to vi{e Srba izgine. To je va{a jedina pobeda, Sremski front koji je probijen nakon {to se Hitler ubio, koliko ja znam. Mirkovi}: Samo bez uvrede, {to se nervirate... Dr [e{eq: Ja se uop{te ne nerviram, za{to bih se nervirao. 696
Kitanovi}: Nemojte tako, nemojte da vre|ate... Dr [e{eq: Ja sam izabran u vojsci, me|u vojnicima, kao sposoban da budem desetar. [to bih se ja zbog toga vre|ao. Da sam hteo vojnu karijeru ube|en sam da bih bio uspe{niji od vas. Nemojte vi sada da se uvredite. Sada bih ve} uveliko bio na~elnik general{taba i to mnogo ranije, pa ne bih za dve godine oti{ao u penziju generale. Ona vojska kojoj ste vi slu`ili raspala se, raspala se na isti na~in kao vojska Kraqevine Jugoslavije, od we nije ostao kamen na kamenu. Ta vojska, 1991. godine, nije bila u stawu da razoru`a usta{e. Nije bila. Ta vojska je 1991. godine tra`ila da uputimo dobrovoqce. Srpski pokret obnove je rasturio mobilizaciju velikog broja jedinica. Ja sam tada u uniformi obigravao Srbiju i ube|ivao qude, bez obzira {to ta vojska jo{ ima petokraku, da se treba odazvati na pozive za mobilizaciju, skinu}emo petokraku. Nije dao Veqko Kadijevi}, sve dok wega nismo sru{ili petokraka je ostala. Nije hteo narod pod petokraku, a neko nam je namerno odr`avato tu petokraku ba{ da bi vojska bila razbijena. Te va{e kolege generali, pukovnici, drugi oficiri Hrvati, Slovenci uz ~ast nekoliko izuzetaka, mogu se na prste nabrojati, koji su ostali ~asni do kraja i sada `ive u Beogradu ne smeju ni da odu tamo u Hrvatsku i Sloveniju raspri{ili su se. U automobilima su generali i pukovnici vukli vojnu dokumentaciju, najbli`i saradnik generala Andrije Sili}a je u automobil strpao dokumenta kojih se mogao do~epati i pobegao vi to znate. Drugo, kada je izbio ovaj rat vi ste se bavili formirawem generalske partije, Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Kada smo mi branili srpski narod u Vukovaru, u isto~noj Slavoniji, zapadnoj Slavoniji, u Srpskoj Krajini, vi ste naoru`avali muslimane u Jawi. Va{a partija je davala automatske pu{ke muslimanima u Jawi. Time se bavila va{a partija. Vi ste poku{ali da formirate [estu li~ku, pa vam je propalo. Ne}e narod pod petokraku, ne}e narod u Titovu vojsku. Poku{ali ste da formirate partizanske jedinice na Kordunu i Baniji, i to vam je propalo. Nigde vam nijedna partizanska jedinica nije uspela. Ja nikada nisam imao svoju vojsku. Ali vi{e od 10.000 radikala, srpskih ~etnika, kao dobrovoqci su se javili ili u Vojsku Jugoslavije ili u teritorijalnu odbranu isto~ne Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, ili zapadne Slavonije ili Srpske Krajine autonomne oblasti ili u vojsku Republike Srpske. Mi smo na to ponosni. Skoro 200 je izginulo u ovom ratu, samo dobrovoqaca koji su iz Srbije oti{li da se bore. Ne znam, ne mo`emo ni da utvrdimo ta~an broj na{ih ~lanova iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine koji su poginuli. Nemojte tome da se rugate, da ismejavate to. To je velika stvar i mi smo na to ponosni. A ovde, u Srbiji, nikada nismo hteli nikakvu vojsku da pravimo i kada smo obnovili ~etni~ki pokret, Srpski ~etni~ki pokret, rekli smo ne radimo to da bi obnovili gra|anski rat u Srbiji, nego da branimo srpski narod. I, ne zaboravite, nijedan srpski borac za slobodu u ovom ratu nije hteo da se identifikuje kao partizan. Skoro svi su se identifikovali kao srpski ~etnici tako su se nazivali. Kitanovi}: A Marti}? 697
Dr [e{eq: I Marti} se nije kao partizan... Kitanovi}: Ali kao ~etnik... Dr [e{eq: Nije ni kao ~etnik. Pazite, on je bio policajac, on nije bio vojnik, policajac, {ef policije, posle je kao {ef policije i pukovnik policije izabran za predsednika Republike. Kitanovi}: Dobro, rekli ste nijedan, mogu da re|am koliko ho}u. Dr [e{eq: Nijedan se kao partizan nije eksponirao. Kitanovi}: To nije ta~no Dr [e{eq: Skoro svi kao srpski ~etnici. Sinovi partizana, Titovih prvoboraca tako su se eksponirali, {to zna~i da su qudi ne{to shvatili. Shvatili su do ~ega nas je doveo komunizam, shvatili su da se sa komunizmom daqe ne mo`e. A gra|anski rat smo izbegli zato {to smo mi, koji smo upravqali tom obnovom ~etni~kog pokreta, znali {ta ho}emo i znali {ta ne}emo i ne smemo dozvoliti. Da je to neko drugi uradio verovatno bi se Srbija o svom jadu zabavila i u gra|anski rat odmah uplovila. Posle svih onih represivnih mera sa kojima nas je do~ekao re`im i svega onoga {to nam se de{avalo. Sve smo to izdr`ali, trpeli a nismo odustajali od prave borbe. Ta borba se zavr{ila na{om pobedom. Oslobo|eno je skoro sve {to je srpsko, a onda su nam posle to oteli. Nisu nam oteli Hrvati nego Amerika, celu Srpsku Krajinu, prevarile su nas Ujediwene nacije, univerzalna svetska, organizacija. Amerika i NATO su nam oteli tre}inu Republike Srpske i sada su nam oteli Kosovo i Metohiju. Suvi{e je to velika sila da smo mogli da je pobedimo. Vi ka`ete mogli smo da bombardujemo NATO trupe po Makedoniji, po Albaniji, mo`da i po Bosni gde god su bili nadohvat ruke. Mo`da bih i ja bio sklon toj opciji, ali {ta bi se desilo da smo to uradli. Mogli smo NATO dovesti u situaciju da mu je nemogu}a bilo koja druga opcija osim agresije svim sredstvima bez ijednog saveznika. Zato smo se ograni~ili na na{u teritoriju. I danas sam ja ube|en da je trebalo da se borimo za Kosovo i da odbacimo plan Ahtisari-^ernomirdin, ali ga je prihvatila Narodna skup{tina. Ja sam intimno protiv toga, ali Narodnu skup{tinu moram da po{tujem. Sve {to je protiv Narodne skup{tine dr`avni je udar, ja nisam pu~ista. Ja ne}u dr`avni udar. Vi ste se zalagali za dr`avni udar i za vojnu upravu, novine su bile pune takvih va{ih intervjua. Ja sam protiv toga, jer nijedan dr`avni udar nije mogao ne{to dobro doneti samo zlo. Samo lo{e. Gde je garancija da bi onaj ko je izvr{io dr`avni udar bio sposoban i znao {ta radi. Nema toga. Jedna jedina garancija mo`e se ostvariti na izborima, ako narod za nekog glasa. Voditeq: Gospodo, dolazimo u zavr{ni krug, ja vas molim da tome posvetite pa`wu ne samo da polemi{ete nego ne{to i da poru~ite na{im gledaocima. Gospodine Kitanovi}u izvolite. Kitanovi}: Ja bih morao samo da odgovorim na neke stvari. Fiftififti nije postojalo, na Jalti a ~etnici kao bezna~ajna vojna snaga uop{te nisu spomiwani samo partizani. Drugo, saveznici nisu mogli da do|u ovde i da se spoje sa ~etnicima jer su oni 1943. godine do{li do pola Italije i do 1945. ni makac gore, prema tome do{la je Crvena armija ovde i ona bi, nezavisno od toga hteli mi ili 698
ne, oslobodila Jugoslaviju, da nije bilo i partizana. ^etnici nisu predstavqali u ratu nikakvu vojnu snagu, vrlo malu, wihov doprinos nije niko cenio ~ak je kraq Petar bio prisiqen da se odrekne wih. To je prva stvar. Druga stvar ovo, ska~em sa teme na temu, gra|ansko dru{tvo. Gra|ansko dru{tvo za koje se zala`ete dobila je isto~na Evropa, dobio je Sovjetski Savez i doneo je bedu i glad. Zatim, izabran je deo dr`ava koje su stekle istorijsku prednost, wih 15, koje eksploati{u ceo svet i besmislica je o~ekivati da }e i Jugoslavija da dobije taj tretman kakav ima Nema~ka itd. Jer }e imati takvo gra|ansko dru{tvo. Gra|ansko dru{tvo koje mi zagovaramo to je novo vazalno dru{tvo. Tre}a stvar, sla`em se sa gospodinom [e{eqem oko Kosova oko herojstva itd. Mislim da nacionalno pitawe nije bilo dobro u mnogim stvarima re{avano. Evo, recimo, na Kosovu, molim vas direktna agentura Fadil Hoya, Bakali rastura~i Jugoslavije bili su ne samo {efovi Kosova nego i ovde. Ustav koji je stvoren 1974. godine uticao je na raspad Jugoslavije, ali Jugoslavija bi se svakako raspala zato {to je to hteo novi svetski poredak. Mo`da bi te`e bilo da smo bili jedinstveni, agentura je bila ogromna, me|unacionalna pitawa mnoga nisu bila pravilno re{avana, nisu bila naro~ito su na ra~un Srbije bila re{avana. U kadrovskoj politici, ekonomskoj politici itd. To je uticalo, ali ne verujem da je to bitno bilo za raspad Jugoslavije. Novi svetski poredak je to hteo itd. U Zapadnoj Evropi bio je i Kol donedavno, na ~elu Francuske [irak, koji ima ogromna ovla{}ewa, koji je konzervativac, i nikakve su{tinske razlike ne postoje izme|u socijalisti~kih i socijaldemokratskih i konzervativnih partija na Zapadu. To su sve partije koje slu`e bur`oaziji. Da ka`em, vi ste kaplar, ovde je general, ja sam bio redov ali sam napisao 10 kwiga o Drugom svetskom ratu koje su preveli Englezi, Nemci, Rusi itd. Dr [e{eq: Ja sam kaplar koji je postao vojvoda, a gospodin Mirkovi} je general koji nikada ne}e postati vojvoda. ^epi}: Ne zna se. Kitanovi}: Da idemo daqe. Postavqeno mi je pitawe prihvatam li evoluciju ili revoluciju. Voditeq: Ne evoluciju ili kreacionizam, evoluciju kao prelazak iz jednog oblika... Kitanovi}: Ali, molim vas, ako se misli da se mirnim putem uzima vlast, vlast se uzima revolucionarnim putem koji mo`e da bude miran ili nasilan. Sama evolucija je promena datog na~ina proizvodwe a ne zna~i uvek mirnim putem. Mo`e da bude nasilni a mo`e da bude i mirni put, ali nije evolucija u uzimawu vlasti nego je evolucija u ponudi datog na~ina proizvodwe. Daqe, {ta sam jo{ hteo da ka`em, da odgovorim, da o fifti-fifti ne postoje nikakvi dokumenti, postoje poku{aji, tu se sla`em sa ^epi}em, koji nisu prihva}ena. Da su hteli Rusi i Amerikanci, Englezi da nas podele oni bi nas podelili. Koja je to snaga koja bi 1945. godine spre~ila da nas podele, nema govora. Sremski front, ina~e, morao je neko da se bori na Sremskom frontu. Nije ta~no niti je u mentalitetu naroda koji ~eka da mu drugi izvoje 699
pobedu, da mi ~ekamo 1941. godine dok se stvore povoqni uslovi, dok saveznici pobede Nemce pa da se tada i mi prikqu~imo. To niti je u mentalitetu niti doprinosi istorijskoj svesti niti je pravilno. Sremski front bile su gre{ke itd. Slata je omladina, nije imao ko da se {aqe... Voditeq: Srpska ili uop{te, gospodine Kitanovi}u? Kitanovi}: Srpska, molim vas mi smo oslobodili zapadne delove {to govori da nismo bili toliko silni, bez obzira {to je narodnooslobodila~ka vojska bila neuporedivo ja~a od drugih kvislin{kih, ona nije bila toliko jaka da oslobodi zapadne delove pa je Zagreb oslobo|en u vreme kada je oslobo|en i Berlin, a Sremski front ina~e probijen pre nego {to je @ukov juri{ao na Berlin, jedno 15 dana pre je probijen nezavisno od toga Dr [e{eq: Pre ili posle Hitlerovog samoubistva? Kitanovi}: Posle, pre Hitlerovog samoubistva. Dr [e{eq: Koliko ja znam posle Hitlerovog samoubistva. Kitanovi}: Ne, pre Hitlerovog samoubistva, po~etkom aprila negde, po~etkom aprila... Dr [e{eq: Pre je Hiler pao nego Sremski front. Kitanovi}: Ne, Sremski front je probijen pre Hitlerovog samoubistva, a molim vas, Nemci su bili ogromna snaga, orgomna sila, pre{lo se na pozicioni rat i te{ko je bilo ratovati. Nismo imali opremqenu vojsku, ginuli su omladinci, pravqene su tu gre{ke, ali ginuli su za slobodu, ginuli su i na Kosovu neobu~eni qudi 1389. godine, mi smo ratovali sa onim {to smo imali. Mi nismo mogli da izvedemo druge, {kolovani, na`alost, najve}i deo {kolovanih oficira pre{ao je u ~etni~ke, i one koji nisu ratovali, koji su se krili. Jo{ me ovde pitaju Marks satanista, to je budala{tina na koju ne treba da se odgovara. Ja ne znam {ta mi je jo{ postavqeno od pitawa. Voditeq: Kako re{avate asimetriju u populacionom rastu razli~itih naroda? Kitanovi}: Molim vas, jedno su komunisti uspeli, na`alost pravqene su i gre{ke, komunisti su i{li na integralno, ne samo opismewavawe nego integralno unapre|ivawe `ivota svih naroda i narodnosti. Prema tome, u Sovjetskom Savezu, vi{enacionalnoj dr`avi, mali narodi su postali nacije, pravqene su tu gre{ke, ali komunisti~ka ideologija je ideologija za sve qude. Ona nije ni protiv kojeg narodna, ni protiv nacije. Voditeq: Gospodine Kitanovi}u, definitivno, treba li ova vlast da ostane? Kitanovi}: Ja smatram da u datom trenutku ne vidim koja bi vlast promenila ovu vlast. Mi imamo sa jedne strane, petu kolonu, imamo patriotske snage sa kojima se ja ne sla`em oko pogleda kako treba da bude ne znam proces privatizacije, kako treba da bude dru{tvo itd. Ova vlast je jednu stvar uradila, pokazala je celom svetu da se mo`e boriti protiv novog svetskog poretka. Da Amerika nije nepobediva. Nije ta~no da mi nismo izvojevali pobedu. Bez obzira na okupaciju Kosova mi predstavqamo ogroman primer, ogroman moralni primer za ceo svet. I, sa druge strane, ona je probudila veliku Rusiju, probudila veliku Kinu, probudila je veliku Indiju i ukazala, pokazala da i mali narod u ovakvoj situaciji u kakvoj smo mi, 700
mo`e da se suprotstavi uspe{no. Mi smo dali veliki primer borbi, pravili smo gre{ke i pravi vlast gre{ke, ali mislim da svaki poku{aj da se podr`i Zapad i borbi protiv postoje}e vlasti predstavqa izdaju. Jer, nema druga~ijeg re{ewa osim borbe za nezavisnost, borbe za slobodu, borbe protiv eksponenata zapadnog sistema. Gre{ke se prave... Dr [e{eq: Moram da odgovorim ovo {to se ti~e gra|anskog dru{tva. Mi smo pre Drugog svetskog rata bili na vi{em stepenu ekonomskog razvoja bar od [panije, Portugalije i Gr~ke. Da ne govorim o Rumuniji, Bugarskoj. Kitanovi}: I Kuvajt... Dr [e{eq: Albaniji itd. Bili smo na vi{em nivou razvoja. Mi smo... Kitanovi}: Od [panije ne, od Gr~ke da. Dr [e{eq: I od [panije. Mi smo ve} pro{li bili kroz period tzv. prvobitne akumulacije kapitala. Uhvatili smo taj istorijski korak, komunisti su nas vratili nazad i sada smo osu|eni da nam se istorija ponavqa. Kitanovi}: Sve {to imamo stvorili su komunisti. Dr [e{eq: Sve ovo {to se de{ava... Voditeq: Nije Boga mi, nego narod, gospodine Kitanovi}u. Dr [e{eq: U isto~noj Evropi... Kitanovi}: Komunisti, narod predvo|en komunistima. Dr [e{eq: Sve ovo {to se de{ava u isto~noj Evropi posledica je wihovih komunisti~kih re`ima. Da su ti komunisti~ki re`imi bili dobri oni ne bi propali. Kitanovi}: Samo privremeno, kao francuski... Dr [e{eq: Polako. Oni ne bi propali. Da je jedan bio zdrav opstao bi. Nijedan nije bio zdrav. Kitanovi}: Oni su nasilno smeweni. Dr [e{eq: Nije ta~no da su nasilno smeweni, nigde nije bilo krvoproli}a. Kitanovi}: Var{avskim paktom, nasilno je Gorba~ov preko Var{avskog pakta smenio... Dr [e{eq: Dobro. Zna~i, oni nisu pokazali istorijsku vitalnost. Kitanovi}: Jesu. Dr [e{eq: Nisu, gde su... Kitanovi}: Oni su trenutno... Dr [e{eq: Jeste, ka`e umro je, ali bio je veoma vitalan. Slu~ajno mu se desilo da je umro. Kitanovi}: Francuska je pala posle revolucije, Engleska je pala posle revolucije pa se opet kao... Dr [e{eq: Daqe, {to se ti~e Drugog svetskog rata, ~etnici su zapo~eli antifa{isti~ku borbu. U maju ~etnici di`u ustanak u isto~noj Hercegovini. Vi znate za tu istorijsku ~iwenicu je li tako? Kitanovi}: Znam kao odgovor na usta{ki teror, to je bio antiusta{ki ne antiokupacioni... Dr [e{eq: Jeste, masovan ustanak. Daqe, bio je i antiokupacioni, Italijane su oterali. Kitanovi}: Malo... 701
Voditeq: 24. juna, ba{ u mom kraju... Dr [e{eq: Malo. Poginula je masa Italijana. 100 Italijana je poginulo, ja znam sigurno da ih je 100 poginulo. Ustanak u Crnoj Gori podigli su ~etnici 13. jula. Kitanovi}: Tamo se zvao pravoslavni ustanak. Dr [e{eq: To je bio ~etni~ki ustanak. ^etnici su ga digli, oficiri kraqevi, komunisti su se prikqu~ili, to je istina. Komunisti su odmah po~eli sa svojim revolucionarnim metodama da ubijaju doma}ine, ugledne seqake itd. Komunisti su posle toga proterani iz Crne Gore, nisu mogli dve godine da se vrate. Posle su nazivali svoje ratne zlo~ine... Kitanovi}: Da li su ~etnici ubijali? Dr [e{eq: Jesu i ~etnici, ne branim ja... Kitanovi}: Ko je vi{e ubijao? Dr [e{eq: Vi{e komunisti, vi{e partizani, po svedo~ewu Vladimira Dedijera komunisti su ukupno ubili oko 200.000 qudi {to u toku rata {to odmah posle rata. A Toma{evi}, poznati ameri~ki istori~ar hrvatske nacionalnosti u svojoj kwizi o ~etni~kom pokretu je napisao da su ~etnici ubili oko 10.000 qudi u Drugom svetskom ratu. Kitanovi}: Iza Toma{evi}a, ko je stajao i ko mu je... Dr [e{eq: Pazite, ali Hrvat je. Kitanovi}: Institut za borbu protiv komunizma. Dr [e{eq: ^ekajte, molim vas, hajde da sada razjasnimo neke stvari. Ja ne}u da branim nikoga ko je ubijao. Svako ubistvo civila je zlo~in, ali moramo znati neke istorijske ~iwenice. Postoji neki omer, ja ne}u da ka`em da su ~etnici uvek bili u pravu, ali ho}u da ka`em {ta su radili komunisti. Kitanovi}: Nigde nisu bili u pravu. Dr [e{eq: ^etnici su oslobodili Loznicu 31. avgusta 1941. godine. To je prvi oslobo|eni grad u Drugom svetskom ratu. Komandovao je moj daqi ro|ak, potpukovnik Veselin Misita, poginuo je tog dana. To su sve ~iwenice. ^etnici i partizani su 1941. godine zajedno, zajedno se bore, mnogo su brojniji ~etnici ali i partizana je bilo. A za{to je Srbin i{ao u partizane? Zato {to su partizani nosili petokraku, petokraka je done{ena iz Rusije, ne zato {to su Srbi hteli komunizam, nisu hteli, iz rusofilstva su prilazili komunistima i to omladina. I iz patriotizma, i to omladina pre svega, doma}ini, qudi koji su malo trezvenije razmi{qali, i{li su u ~etnike. To je ~iwenica. I oni su bili i oprezniji, naravno, a omladina zalu|ena oti{la je u partizane. Mi imamo i danas zalu|ene omladine koja pristaje za ovim opozicionim strankama i u pokretu “Otpor”. Oni, zna~i, misle treba ovo da se skine, ne vaqa vlast. Ko da ja ne znam da mi ne vaqamo. Ne vaqamo mi kao vlast. Ali nema, na`alost, u ovom trenutku boqih od nas, nema ih. Kitanovi}: Komunisti su boqi ali nisu... Dr [e{eq: ^ekajte, da ste vi boqi vi bi dobili na izborima, pustite vi to. Ne}e vas narod. Odli~ni ste, najboqi ste, imate samo jednu manu, ne}e vas narod. Kitanovi}: To }e biti, nemamo istu situaciju, nemamo para ni doma}ih ni stranih... 702
Dr [e{eq: Nismo ni mi imali para. Otkud radikalima pare? Uvek smo bili najsiroma{nija stranka. Da li nas je finansirao neko iz inostranstva? Kitanovi}: Radikali su u odnosu na nas imali bar... Dr [e{eq: Gospodine Mirkovi}u, vi ste bili na~elnik General{taba, imate veze sa vojnoobave{tajnom slu`bom, jeste li ~uli nekada da dobijamo pare iz inostranstva? Kitanovi}: Od na{ih radnika iz inostranstva su vam prikupqali... Dr [e{eq: Ma {ta i to je bilo sitno. Kitanovi}: Dobro, nama ni sitno... Dr [e{eq: Kada se sve sabere ne mo`e, za sve ove godine, vi{e pod 100.000 maraka da bude. Ne mo`e. Kitanovi}: To nisu za komuniste male pare. Dr [e{eq: Za sve ove godine ka`em. Kitanovi}: Znam, ali za komuniste su to velike pare. Dr [e{eq: Jednom prilikom je gastarbajter iz Nema~ke, iz Berlina, dao 50.000 maraka, ostalo sve sitno, do|e kupi neke kwige, kupi na{u {tampu, ja sam i{ao na jednu turneju kao predsednik stranke... Voditeq: Ovo je u celoj pri~i nebitno. Dr [e{eq: Ovo je veoma va`no, da zavr{im do kraja. [to se ti~e Drugog svetskog rata, u Srbiji je do{lo do okrutnih represalija nema~kog fa{isti~kog okupatora zbog ustani~kih akacija. ^etnici i partizani su zajedno pobili one nema~ke in`ewere posle kojih su Nemci streqali 2. 300 gra|ana Kragujevca, je li istina? Ne samo {to su ih pobili, nego su neki partizani i sakatili i odsecali polne organe, stavqali u usta itd. To su istorijske ~iwenice. Nemci su samo prema Srbima bili okrutni. Za jednog ubijenog Nemca 100 Srba, za rawenog 50 Srba. Koja je bila najpametnija logika, koja je bila najpametnija opcija u tom trenutku? Primiriti se, ne izlagati narod pogibeqi sa~ekati boqi trenutak. To je bila opcija ~etni~kog pokreta. U ^etni~kom pokretu je bilo tih takozvanih samoniklih seoskih kabadahija, gibani~ara... Voditeq: I 1994. je bila takva opcija... Dr [e{eq: Molim vas, gibani~ara, seoskih kabadahija koji su van svake kontrole, ima mnogo dokumenata gde se Dra`a `ali na takve. Je li Dra`a naredio da se Kosta Pe~anac likvidira? Je li istina? Zato {to je delovao na svoju ruku, pravio dar-mar po narodu, ugwetavao, otimao i sli~no. Mo`emo mi procewivati koliko je Dra`a bio sposoban, koliko je mogao ~vrstu disciplinu da zavede itd. Ali je opcija za koju se on zalagao u tom trenutku bila najprimerenija. To je kao opcija na{e dana{we vlasti. Nismo dovoqno jaki da odmah povratimo Srpsku Krajinu, nismo dovoqno jaki da odmah povratimo Republiku Srpsku, nismo dovoqno jaki da odmah oteramo NATO sa Kosova i Metohije, je li tako. Moramo sa~ekati neku povoqniju priliku. Mirkovi}: To je sasvim drugo. Dr [e{eq: To je i Dra`a radio. Daqe, Dra`a je ratovao sve vreme rata protiv usta{a u Bosni, u Dalmaciji, u Lici, to je istina. Iz nu`de je pravio... 703
Mirkovi}: To su bile ~arke, to nisu bile velike... Dr [e{eq: Izvinite vi to, pustite vi to... Kitanovi}: Nikada nikakva, koja je velika bitka bila tamo? Dr [e{eq: Sa usta{ama, a neprekidno. Ko je ubio Franceti}a, ~etnici na Romaniji. Kitanovi}: To je druga stvar, ali koja je velika bitka... Voditeq: Gospodine [e{eq, sviralo je odavno... Dr [e{eq: Samo molim da zavr{im ovo, mislim da je veoma va`no, pa vi dajte opet vreme gospodinu Kitanovi}u. Voditeq: Zato vas i opomiwem. Dr [e{eq: Ko zna kada }ete nas opet pozvati da se ispri~amo, jer nikada ranije nismo bili u ovom sastavu na televiziji. Daqe, ~etnici, dakle, u Bosni deluju protiv usta{a a partizani protiv wih. Partizanima je bilo u jednom trenutku nepodno{qivo u Srbiji, jer ih je narod oterao iz Srbije, narod je hteo da se stvari primire. Takva je bila i ~etni~ka politika. Mirkovi}: Nemci su ih oterali, nema~ke trupe do{le... Dr [e{eq: Molim vas, niste imali podr{ku naroda i oni koji su ostali sakrivali su se od seqaka. Mirkovi}: Nemci i Nedi}evci... Dr [e{eq: Polako, za{to su se ~etnici odr`ali? Kitanovi}: Gde? Dr [e{eq: U Srbiji? Kitanovi}: Zato {to nisu ratovali. Dr [e{eq: Ratovali su, molim vas polako. Jedan jedini zvani~ni pakt na vrhu izme|u zara}enih strana u Drugom svetskom ratu bio je izme|u Tita i Hitlera, je li to istina? Na martovskim pregovorima potpisali u ime Tita Ko~a Popovi}, Milovan \ilas... ^epi}: Nije potpisan nikakav... Dr [e{eq: Vladimir Velebit, potpisan, je. ^epi}: Nije. Dr [e{eq: Ma potpisan, Dedijer objavio dokumenta. Kitanovi}: Potpisan je, i to je bila gre{ka. Dr [e{eq: Evo, zna gospodin Kitanovi} on je istori~ar. Nemojte gospodine ^epi}u ^epi}: Hitler nije to odobrio. Dr [e{eq: Gospodine ^epi}u, kako nije odobrio, odobrio je zahvqauju}i... ^epi}: Kazao je sa bandama iz {ume ne}u u pakt. Kitanovi}: Bezna~ajan u praksi... Dr [e{eq: Pustite to, to je guslarska varijanta tih doga|aja, novokomponovana. Ovo su istorijske ~iwenice. ^epi}: Ovo su istorijske ~iwenice... Dr [e{eq: Zahvaquju}i tom paktu Tito se izvla~i sa Neretve. Mirkovi}: Ne, ne. Dr [e{eq: Pobe|uje ~etni~ku jedinicu majora Ostoji}a... ^epi}: Vojvoda to ne}e da pro|e, to nije ta~no. Dr [e{eq: I vodi svoje jedinice u grotlo Sutjeske. U paktu stoji da partizani svog najve}eg protivnika vide u ~etnicima. 704
Kitanovi}: Ali, borbe traju izme|u Nemaca i partizana sve vreme. Dr [e{eq: Ne traju. Kada je potpisano prestaju borbe. Mirkovi}: Nije ta~no. Dr [e{eq: Pa kako bi se Tito izvukao sa Neretve? Kada je spasao rawenike na Neretvi, {to ih nije spasao na Sutjesci. Je li na Sutjesci `rtvovao sve rawenike. Je li centralnu bolnicu poslao sa Tre}om divizijom i Savom Kova~evi}em u sasvim suprotnom pravcu od pravca proboja glavnine partizanskih jedinica. Je li to istorijska ~iwenica? Kitanovi}: Ne, da se razumemo, ja ne smatram da je vojni~ki na Sutjesci... Dr [e{eq: Je li poslao za Sanyak Savu Kova~evi}a sa centralnom bolnicom. Kitanovi}:...sve bilo kako treba, me|utim, da je ne{to ~iweno sa lo{om namerom nije. Dr [e{eq: Da sada do|emo do kraja rata. Nemci se, 1944. godine izvla~e sa Balkana, ~etnici tada kre}u u operaciju na svim mestima po celoj Srbiji. ^etnici 14. oktobra osloba|aju Kru{evac, major Luka~evi} osloba|a Kru{evac, organizuje sve~ani do~ek Crvene armije. Je li tako? Kitanovi}: Nije tako, jer Nemci napu{taju Kru{evac, on ulazi... Dr [e{eq: ^ekaj, 17 ~etnika je poginulo u osloba|awu, ima kod \ureti}a dokument, 17 ~etnika je poginulo u osloba|awu Kru{evca. Mirkovi}: Nije pred Kru{evcem... Dr [e{eq: Odnosno u samoj operaciji. Ima kod \ureti}a u drugom tomu dokument... ^epi}: Nije to realno kod \ureti}a. Nemojte, ja sam u~esnik toga, nije to realno. Dr [e{eq: Jeste li u Kru{evcu bili u~esnik? Gde ste bili u~esnik? Niste bili u Kru{evcu. Voditeq: Gospodo, ovog trenutka se samo ja ~ujem, ali vi to o~igledno ne ~ujete. ^epi}: Nije to realno. Dr [e{eq: To je gre{ka. Od nas bar ima ne{to i da se ~uje, boqe bi bilo da vi }utite a da mi govorimo. Voditeq: Nemojte gospodine [e{eq, nego da mi privodimo ovo... Dr [e{eq: Da samo ovo zavr{im do kraja. ^etnici 14. oktobra osloba|aju Kru{evac, organizuju sve~ani do~ek Crvene armije sa muzikom, 17 ~etnika je poginulo prilikom osloba|awa Kru{evca. Velika koli~ina oru`ja i municije je zapqewena, imaju ta~ni podaci kod \ureti}a koliko minobaca~a, koliko topova, koliko pu{komitraqeza, koliko municije. Mirkovi}: Iz ~etni~kih izvora. ^epi}: Da. Dr [e{eq: Oni su istorijski izvori iz tog vremena. Zna~i, nisu falsifikati. Ako je jedan izvor bio ispravan posle Drugog svetskog rata onda su to bili ~etni~ki jer ~etnici nisu pobedili, nisu imali vremena da falsifikuju. Komunisti su falsifikovali svoje izvore. Kitanovi}: Ne, davali su i oni svoje izve{taje druga~ije... Dr [e{eq: Posle toga Crvena armija razoru`ava ~etnike i predaje Kru{evac partizanima. To vam se desilo u Kru{evcu. 705
Kitanovi}: To je samo u grupi... ^epi}: Dobro, nije to zna~ajno... Voditeq: Ovo je, ipak, komunisti protiv radikala, a ne partizani protiv ~etnika, jer ja mislim da je to samo deo duela komunisti protiv... Dr [e{eq: To je deo, naravno. Veoma je zna~ajno da se razjasne ove istorijske ~iwenice. Ta politika ~ekawa na pogodan momenat zapravo je politika koju mi danas vodimo kao Vlada nacionalnog jedinstva. Mirkovi}: To su drugi uslovi, to ne mo`e da se uporedi. Dr [e{eq: Pazite, sada su jo{ te`i uslovi nego onda. Kitanovi}: ^ekawe je izdaja, jer su hteli da se mi ne borimo, da se borimo samo protiv partizana. ^etnici su se vrlo `estoko borili protiv partizana. Dr [e{eq: Nisu hteli ~etnici da se bore ni protiv partizana, partizani su izazvali sukobe sa ~etnicima, partizani. Kitanovi}: Meni su brata od strica zaklali ~etnici, prema tome nikakve veze to nema. Dr [e{eq: Va{a sudbina je tragi~na, ja sau~estvujem u tom va{em bolu, gubitak brata je zaista veoma, veoma te{ka stvar, gubitak najro|enijeg. I mogu pretpostaviti da je neko iz zlo~ina~kih pobuda zaklao. Kitanovi}: Ne, to je sistem bio. Dr [e{eq: Molim vas, to nije bio sistem, to nije ta~no. Komunisti su svoje ratne zlo~ine nazivali levim skretawima, a ratne zlo~ine druge strane zlo~inima u pravom smislu re~i. Zlo~ina je u ratu bilo na obe strane, i kod partizana i kod ~etnika. Postoje istori~ari koji govore koliko su jedni, koliko drugi napravili, Dedijer govori o partizanskim zlo~inima, Toma{evi} Jozo, Hrvat, Amerikanac govori o ~etni~kim zlo~inima. Kitanovi}: Odnosno, wemu pi{e Institut za borbu protiv komunizma. Voditeq: Gospodin ^epi} ravno 20 minuta ~eka. Dr [e{eq: To je nau~na literatura, u svetu priznata. ^epi}: I to skromno, da mu se glas ne ~ujemo. Voditeq: Gospodo nikakav problem nije, mo`ete su~eqavawe va{eg znawa i poznavawa istorijskih ~iwenica uprili~iti nekom drugom prilikom, makar je Palma televizija koja je otvorena... Dr [e{eq: Dobro, {ta }emo sada su~eqavati ako ne}emo ~iwenice i argumente? Voditeq: Istorijskih, oko ~etnika i partizana. ^epi}: Ja }u ovo brzo, da ne zloupotrebqavam, da skratim ovo, da amortizujem ovo {to su ovi prekora~ili i zloupotrebili. Prvo da konstatujem, stavovi trojice mojih prijateqa i kolega ve~eras svedo~e o tome da mi nikad, i nikako i nikada, ja sam toliko razo~aran ve~eras sa ovim sastankom, da se mi ne}emo izvu}i iz ove i ovakve situacije. Nemojte, od nas ~etvorice ~etiri su razli~ita mi{qewa, to tri Srbina, {est mi{qewa itd. Dr [e{eq: Zato smo mi pristalice individualizma a ne kolektivizma. ^epi}: Nije to ta~no. Dr [e{eq: To je evropski... 706
^epi}: Nije evropski. [to se ti~e Crne Gore, bilo je re~i da }e ona da otpadne, da iza|e itd. Ja sam izbacio parolu i opet je ponavqam ve~eras da su Crna Gora i Srbija ne dva oka u glavi {to je rekao Slobodan Milo{evi}, nego su to jedne o~i u glavi. Jedne o~i u glavi, jer to nisu dve ruke, nisu dve noge, nisu dva repa to je vezano, tu su jedne o~i u glavi i to sile nema nikakve na svetu dok jedan traje, ili ~ovek u Srbiji ili ~ovek u Crnoj Gori, da }e se to pocepati, odvojiti, i stvoriti dve dr`ave itd. Jer istog momenta onda gubimo Kosovo. U rezoluciji 1244 stoji samo Jugoslavija, nema ni Srbije ni Metohije, ali da je Kosovu u granicama i u sastavu Savezne Republike Jugoslavije i da Jugoslavija nad Kosovom ima suverenitet i teritorijalni integritet. Niko ozbiqan od dr`avnika sveta, ukqu~uju}i danas Klintona i Putina, nije ovo porekao iz Rezolucije 1244, to treba nas da hrabri, da to podr`imo i da nastavimo da bijemo bitku kako da se vrate sve na{e snage na Kosovo, i da svi gra|ani koji su tamo ro|eni ostanu da `ive zajedno, ono prije {to je Wego{ rekao svi ujedno i dosta rabote. Ova ~iwenica, ja }u samo jedno re}i bez polemike, ovo o ~etnicima, izne}u iako nisam mislio ve~eras iznositi, meni su tri, pet stri~eva u jednom rovu, to je izuzetno interesantno, u jednom rovu na Mojkovcu poginuli brane}i odstupnicu kraqu Petru srpskom i Aleksandru i srpskoj vojsci itd. Ovoga rata, petoro ro|ene bra}e i brat od strica poginuli su mi u partizanima, nijedan nije imao 30 godina. [kola u mom mestu nosi ime tog jednog nesretnika koji je poginuo na Livnu. I kada se pomiwu i mewaju ove istorijske ~iwenice, falsifikuje se istorija. [to se ti~e Crne Gore, gde sam ja kao dete u~estvovao u partizanima, {to se ti~e nas, svaka mene u srce udarila koja je ~etni~ka pukla na okupatora, bilo na Italijana bilo na Nemca. Pri~a o Srbiji da je Srbija ~etni~ka i da je u Srbiji zavladalo ~etni{tvo, uop{te nije ta~na, brukamo narod. Veliki patriotski narod, veliki slobodarski narod koji se kroz celu svoju istoriju, bez obzira na na{u neslogu i nesre}u, stvorio. On je bio ovo {to je bio sada u ovom ratu ili Drugom svetskom ratu i u Prvom svetskom ratu itd. Prema tome dajte jednom da shvatimo to da ovo ostavimo istoriji. Predla`em da ovo ostavimo istoriji, pokoqewa dela sude, {to ka`e Wego{, {to je ~ije daju svijema. Ovo }e istorija sve da presudi i ovo }e sve da doka`e na kraju. A ne sada tr~ati pre izbora, a bili su ~etnici, bili su partizani itd. I malo zameram voditequ, to je moj prijateq pa imam slobodu da mu ka`em, {to je pustio ovoliku polemiku izme|u ~etnika i partizana. Ve~eras to nije bila tema. Ne, ja predla`em da jedno ve~e zaka`emo isto sa vojvodom ili sa drugim vojvodom... Dr [e{eq: Komunisti i radikali u teoriji su ~etnici i partizani. ^epi}: Ne, patrioti, vrlo je pogre{no bilo od vojvode koga je cenim ti to zna{ da ja... Dr [e{eq: Ja sam ~etni~ki vojvoda, gospodine. ^epi}: Neka si, ti si meni prijateq. Dr [e{eq: I {ta ho}e{ sad... Kitanovi}: Ima i drugih mana, nije mu to jedina mana. ^epi}: Ne, on je dobar ~ovek i nemoj sada da delimo na... 707
Dr [e{eq: Je li tako, ko pravi ~etnik. ^epi}: Ja jo{ jednu prednost imam, pored svega ovoga, ja sam i zet trebiwski. Dr [e{eq: A kako da odete u Savez za promene onda? ^epi}: To ne znate, i to }u da ka`em, ovo ~ekawe, i to da vam objasnim jednom, ja sam prvo studirao diplomatiju pa posle pravo, ovo ~ekawe nije Dra`ino, ne branim Dra`u ovo je ~ekawe... Dr [e{eq: Kraqevske vlade... ^epi}: Kraqevskea vlade i Dragoga Jovanovi}a, iskqu~ivo Dragog Jovanovi}a koga u Srbiji svaki drugi Srbin danas brani na na{u nesre}u. Dr [e{eq: Ne, nema veze sa Dragim Jovanovi}em, nema veze, mo`da ima veze sa Slobodanom Jovanovi}em, nemojte me{ati Dragi Jovanovi} je ne{to drugo. ^epi}: Slobodan Jovanovi} predsednik vlade, izviwewe je i mrtvome Dragome jer Dragi je ~uvenu onu parolu rekao, do{ao je jedan moj kolega i wegov u zatvor kod Dragog... Dr [e{eq: Politika ~ekawa je bila ispravna politika kraqevske vlade da se narod sa~uva. ^epi}: To je drugo, ne, ne. Kitanovi}: Nema nikakvu ulogu... Dr [e{eq: To {to nismo imali pravog kraqa to je drugi problem, pa je ^er~il kao sa malim detetom, tamo manipulisao. ^epi}: Zna{ {ta ka`e moj advokat, sva{ta pi{e {tampa, on ka`e blago nama nikada od tebe ne}e biti dobar demokrata, to je sre}e kada pi{e zna~i, da smo `ivi. To je Dragi koga ja cenim, ali ne Slobodana. Slobodana ja cenim kao nau~nika, kao velikoga nau~nika i nedosti`nog itd. Ali ne kao politi~ara. On je upropastio Dra`u. Dr [e{eq: Da ovaj spor po pitawu stvarne istorijske uloge radikala i partizana... ^epi}: I samo jo{, oprostite, nisam odgovorio na pitawe koje mi je postavio voditeq. Mi smo za svakoga onoga ko gradi, a protiv svakoga ko ru{i, ma na koji na~in i ma od koga. Kitanovi}: Savez za promene ru{i. ^epi}: Ne znam ja, nisam ja... Dr [e{eq: To mu je slaba ta~ka, ne mo`e da se izvu~e. ^epi}: Nisam ja za sve u Savezu za promene, ja sam uz ve}inu u Savezu za promene koja je sa mnom. Dr [e{eq: Na ~ijoj strani je ovaj finski ambasador? ^epi}: U Finskoj je socijaldemokratska partija na vlasti i on je na na{oj strani. Dr [e{eq: Na va{oj strani. Da. Sada je to ve} jasnije. Poku{ajmo ovaj spor o istorijskoj ulozi ~etnika i partizana da re{imo na najlogi~niji na~in. Da pretpostavimo {ta bi se desilo sa na{om zemqom da su pobedili ~etnici, a znamo {ta se desilo zato {to su pobedili partizani. Prvo, Jugoslavija je podeqena na federalne jedinice, Tito je sistematski razbijao tu dr`avu stalnim ustavnim promenama, stvarao uslove za razbijawe te Jugoslavije. Ekonomski je bio krajwe neuspe{an, slu`io Amerikan708
cima za prqave ciqeve, antisovjetske ciqeve to su u to vreme bili antiruski ciqevi, jer wega je antiruska mr`wa motivisala kao Hrvata i katolika. Amerikanci ne mrze Ruse kao takve, ali mrze Sovjetski Savez, a pokazalo se da im nije Sovjetski Savez zbog ideologije bio problem. Jer, Rusija sada ima drugu vladaju}i ideologiju, a i daqe je Amerikanci poku{avaju svim silama da uni{te. Zna~i, ideologija nije bila u osnovi nego geostrate{ki i imperijalisti~ki interesi Amerike. Da su pobedili ~etnici prvo ne bi bilo federalnog ure|ewa dr`ave i ako bi bilo onda bi bilo prema mapi Stevana Moqevi}a. Velika Srbija, mala Slovenija, jo{ mawa Hrvatska. Kitanovi}: I u~lawena u Atlantski pakt... Dr [e{eq: Slu{ajte, ne bih ja be`ao od Atlantskog pakta kada bi mi mogli tamo da budemo ravnopravni partner i kada taj pakt ne bi bio orijentisan protiv moga naroda. Da je taj pakt... Kitanovi}: To je ve} novo ne{to... Dr [e{eq: Uskla|en sa interesom moga naroda, ne bih ja be`ao od wega. Kitanovi}: On nikada ne mo`e da bude... Dr [e{eq: Pokazalo se da ne mo`e. I zbog toga sam protiv NATOa zato {to je NATO protiv moga naroda. Kitanovi}: A ~etni~ka Srbija bi bila u NATO. Dr [e{eq: Mo`da bi bila. Kitanovi}: I mi bi bili ameri~ki vazali, kao {to je Turska... Dr [e{eq: Pustite vi to, kao {to je Gr~ka ili kao {to je Italija. Ili kao {to je Francuska. Ja od te sudbine ne bih be`ao pod ovim uslovom. Ali, problem je {to sam ja danas protiv NATO-a. Zato {to nije dovoqno ovo razbijawe Jugoslavije nego `eli da razbija i dokraj~i celu Srbiju. Kitanovi}: A sistem isti ekonomski i politi~ki kao zemaqa NATO-a, na to sam mislio... Dr [e{eq: [ta bi nama smetalo da smo na onom stepenu razvijenosti na kome je danas Gr~ka? Ni{ta to nama ne bi smetalo. Kitanovi}: Mi smo bili na ve}em stepenu do 1990. godine od Gr~ke. Dr [e{eq: Nismo bili Kitanovi}: Jesmo, jesmo... Dr [e{eq: Nismo. ^epi}: Od Japana jesmo 1952. godine. Kitanovi}: Nema toliko obrazovanih kadrova, nema... Voditeq: Vreme je... Dr [e{eq: @ivotni standard govori, to je su{tina. A to {to }ete vi uzeti na tas svu na{u te{ku industriju, koja se pokazala kao proma{ena investicija, ni{ta ne zna~i. Kitanovi}: Sada u ovoj situaciji... Dr [e{eq: Dakle, i sa jednog istorijskog aspekta objektivnih povoqnosti ili povoqnosti za srpski narod, nesre}u nam je donela komunisti~ka revolucija i Titova pobeda posle Drugog svetskog rata. Da toga nije bilo danas bi bilo sve druga~ije. Mi danas ispa{tamo, mi sve ovo trpimo zbog pobede komunisti~ke revolucije. Sada ne vredi lamentirati za{to je do{lo do te pobede, ja nisam bio ni `iv, ja sam ro|en 1954. godine. 709
I drugo, ne mrzim ja ni va{u generaciju, gospodine Kitanovi}u, ni one starije od vas, ja svakoga ko je oti{ao iz iskrenih nekih ideala u partizane cenim i po{tujem. Kitanovi}: Ja nisam bio u partizanima, ja sam bio dete. Dr [e{eq: Dobro, ali oni stariji su bili, gospodin Mirkovi} je bio, ali ja po{tujem one komuniste koji su iz svojih ideala oti{li u revoluciju, pa 1948. godine verni svojoj ideji oti{li na Goli otok. Jer nije pravi komunista koji nije 1948. godine oti{ao na Goli otok. I to je su{tina. Pravim komunistima bio je kraj 1948. godine. Mirkovi}: Sla`em se. Voditeq: Gospodine Mirkovi}u, izvolite. Mirkovi}: Sa time se sla`em. Vi ste rekli neku poruku. Voditeq: Naravno. Mirkovi}: I mislim da je red... Dr [e{eq: Nije nam vreme da umiremo, jo{ nije... Mirkovi}: Vi mislite na oporuku. To vi mo`da spremate jer otprilike takvo vreme dolazi. To vam je neka moja prognoza. Mislim politi~ku oporuku, ne daj bo`e ovu drugu. Ovde je trebalo ve~eras da bude kritika komunizma, {to mislim da je u redu. Dr [e{eq: Kako kritika komunizma kada su trojica komunista protiv, ovo je kritika radikala bila. A {to je bila neuspe{na kritika radikala to je druga stvar. Voditeq: Gospodo, gospodin Mirkovi} je najstrpqivije slu{ao i mislim da nikoga nije prekidao. Mirkovi}: Mislim da treba, ako to ne{to zna~i, {to }u sada re}i, taj period na{e istorije izu~iti objektivno, izvu}i neke pouke iz tog perioda. A ne samo psovati i, kako da ka`em, pri~ati razne neproverene stvari itd. [to je vojvoda ve~eras demonstrirao odli~no. Ima se {ta iz tog perioda nau~iti. Dr [e{eq: Ja nisam psovao gospodine... Mirkovi}: Ne, ja ka`em... Dr [e{eq: Bio sam tolerantan prema najqu}im politi~kim protivnicima. Mirkovi}: Psovka u tom smislu da se ne daje kritika, ne{to ovako ka`e. Vi ste govorili za Andriju Sili}a generala da je oti{ao u Hrvatsku. Nije ta~no tu `ivi, on je o`ewem Srpkiwom. Dr [e{eq: Gde? Mirkovi}: Ovde `ivi u Beogradu. Zna~i, ima dosta stvari koje vi govorite ovako ad hok, {to ste ~uli iz te `ute {tampe itd. Dr [e{eq: Za{to je smewen? Mirkovi}: Nije to moja poruka. Moja poruka je... Dr [e{eq: On je kao mlad ~ovek smewen. Mirkovi}: Pre svega treba izvu}i pouke iz me|unacionalnih odnosa koji su bili u Jugoslaviji. Dr [e{eq: Ho}ete li biti qubazni samo na jedno konkretno pitawe da odgovorite? 710
Mirkovi}: Da. Dr [e{eq: Je li istina da je va{a partija naoru`avala muslimane u Jawi i Semberiji? Mirkovi}: Ne. Dr [e{eq: Nije istina? Mirkovi}: Ne, uop{te. Dr [e{eq: Jednom ste se hvalili na televiziji, kada je to bilo aktuelno. Mirkovi}: Ne. Ne. Uop{te ne, sigurno ne. To sve {to ste govorili o SK pokretu za Jugoslaviju to nije ta~no. Dr [e{eq: A ko im je doneo oru`je u vojnim vozilima JNA? Mirkovi}: Znate, kada je re~ o tom oru`ju tamo-amo, tu ste vi ve}i stru~wak od mene. Dr [e{eq: I ja kao desetar. Mirkovi}: I va{i koalicioni partneri itd. Tu ste vi ve}i stru~wak ja u to ne}u da ulazim, ne ka`em da ste vi to radili... Dr [e{eq: Ko je muslimanima u Jawu dostavio oru`je? Mirkovi}: Ne, to nije ta~no. Ja sam to ve} rekao jedanput, mi smo imali raspravu oko toga, pa po{to vi pamtite detaqe vi{e nego ja, vaqda se se}ate toga. Dr [e{eq: Ja se se}am da ste vi to priznali. Mirkovi}: Vidite, to oko me|unacionalnih odnosa mislim da je vrlo bitno i ovo kako vi gledate na te me|unacionalne odnose, i kako gledaju druge sada relevantne politi~ke partije u Srbiji, to je najve}a opasnost za na{ daqi razvoj i budu}nost. Svi ste otprilike na tom istom stanovi{tu da postoje samo Srbi u ovoj zemqi i ne samo u ovoj zemqi... Dr [e{eq: To nije istina. Mirkovi}: Ne samo u ovoj zemqi, nego do one linije koju smo ovde ve} spomiwali, i to u va{oj politici u va{em, kako da ka`em, anga`ovawu dominira i to dovodi do tih sukoba i to je dovelo, u stvari, do propasti Jugoslavije, znate. Narod nije okrenuo le|a socijalizmu i dru{tvenoj svojini itd., nego je u toj situaciji na{ ~ovek, zahvaquju}i delovawu recimo va{e partije, onda Srpskog pokreta obnove, pa i Socijalisti~ke partije Srbije po~eo da razmi{qa kao Srbin, kao Albancac, kao Hrvat, kao Slovenac itd., a ne kao ~ovek, kao radnik, kao gra|anin. To je ono {to vi niste shvatili i zato je va{a partija danas jedna tipi~na partija jugoslovenskog podnebqa koja }e nestati vrlo brzo. Recimo, u Hrvatskoj je nestala... Dr [e{eq: A va{a }e napredovati. Mirkovi}: Ne. Mi jo{ 10 godina ima da ~ekamo. Hajde, recimo, da bude to 20 godina, ali }emo sa~ekati da vas najurimo. Da vas pustimo niz Dunav. U Hrvatskoj otprilike jedna takva partija je sada stradala, to je tipi~an primer, nikakve razlike izme|u HDZ i vas nema. U su{tini, politi~ka opcija wihova i va{a je ista, ili SPS i HDZ to je isto, ili Alije Izetbegovi}a. To je opcija. Kitanovi}: Oni ho}e i Atlantski pakt. Mirkovi}: To u redu, to su samo nijanse, ni{ta to ne zna~i. To {to je on protiv Atlantskog pakta ili ovaj SPS, sutra }e se oni, on je ve} rekao da nema ni{ta protiv toga da u|u u nekoj drugoj prilici... Dr [e{eq: To nije ta~no... 711
Mirkovi}: Jer su{tina je va{a, sada dolazim na ono {to je bitno su{tinsko... Dr [e{eq: To jednostavno nije ta~no. Mirkovi}: Su{tina je va{a da vi ho}ete kapitalizam. A nacionalna opcija to je samo jedna forma, jedan oblik da se to lak{e postigne. A to ne mo`e pro}i. To je moglo da egzistira ovih 10 godina, me|utim, narod se ve} osve{}uje i vi sve vi{e vidite i, otprilike, danas va`i u Srbiji sigurno parola oni treba da odu, tu misle na vas i va{eg koalicionog partnera, a ovi ne treba da do|u. Izvini {to na tebe pokazujem... ^epi}: Neka. To je dobro... Mirkovi}: Ne mislim da }e ovi iz Saveza za promene, Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i}. Dr [e{eq:...da vrate Savez komunista... ^epi}: Onda }e i Branko... Kitanovi}: Samo pravi komunisti da do|u... Mirkovi}: U redu, ti si pravi komunista. ^epi}: On je mawe dobijao od mene, pa pobogu brate... Voditeq: Polako gospodo molim vas, polako. Kitanovi}: Ja od tebe dobio mawe? ^epi}: Od tebe dobio duplo mawe. Mirkovi}: Ja imam jednu zastavu i jo{ uvek je nosim. Tu zastavu crvenu sa srpom i ~eki}em nosim. To je moja zastava. Ja se jo{ uvek smatram ~lanom Titovog CK koji je na 14 kongresu onako neslavno zavr{io. I ~ekam taj trenutak da se opet skupimo kao ~lanovi CK. Dr [e{eq: Da se Tito vrati. Ne bi me iznenadilo da se Tito vrati. Da bane sada u studio. Mirkovi}: Na va{u veliku `alost, znate, Tito je ve} u kosmosu, vi mu ne mo`ete ni{ta. Dr [e{eq: U kosmosu? Mirkovi}: Jeste, on je kosmi~ka li~nost. A po{to to ne znate sada }u vam re}i kako. Dr [e{eq: Ja sam mislio da je paklena li~nost. Mirkovi}: Ne, Titov glas je snimqen na jedan magnetni disk i prva vasionska posada koja se spustila na Mesec... Dr [e{eq: ^uo sam da Marsovce zalu|uje gore. Mirkovi}: Taj disk je tamo ostavqen... Dr [e{eq: Dr`i im govore – Dajte drugovi ~im Mirkovi}: 60 glasova svetskih dr`avnika, me|u wima je i Titov. E tako da znate da Titu ne mo`ete ni{ta. Na kraju krajeva, sve ovo {to vi pri~ate o Titu i svi ovi drugi o komunistima to je ve} istorija. Vi tu ne mo`ete ni{ta promeniti. Ali, ja insistiram na ovome da vi shvatite Vojislave [e{equ da sa ovakvom va{om politikom ne postoje Makedonci, ne postoje Crnogorci, Albanci nikada nisu bili ovde, da ne idemo sada Hrvati i ta mr`wa prema Hrvatima... Dr [e{eq: To nam je od Marksa ostalo. Mirkovi}: Ne. Pustite vi Marksa. Dr [e{eq: To sam ja prvi put kod Marksa ~itao. Nisam ja o tome imao pojma dok Marksa nisam pro~itao. 712
Mirkovi}: Vi niste, ja se izviwavam, vi ne mo`ete Marksa ocewivati. Nemojte. Dr [e{eq: Marks ka`e da su Hrvati izmet evropskih naroda. Mirkovi}: Vi treba da stanete mirno kada... Dr [e{eq: Ja po tom pitawu po{tujem Marksa. Mirkovi}: Ho}u ovo da ka`em, nije ovaj problem me|unacionalnih odnosa... Dr [e{eq: Ima li to gospodine Kitanovi}u kod Marksa? Mirkovi}: Mnogi sada pametuju da }e ova zemqa propasti, pa Tito je prvi znao koji su problemi ove zemqe, za{to je stalno govorio o me|unacionalnim odnosima, da je to pitawe glavno. To je glavno pitawe Jugoslavije bilo. Vidite koliko je to bio pametan ~ovek. Samo vi to jo{ ne shvatate Vojislave [e{equ i sa tom va{om politikom koju vodite vi i va{ koalicioni partner vi nas vu~ete, u stvari... Voditeq: Ako sam ja dobro razumeo oni treba da odu, a ovi drugi ne smeju da pobede. Mirkovi}: Jeste. Voditeq: Gospodine [e{eq, izvolite. Mirkovi}: Vojska popuwava tu prazninu. To je isto po ustavu. Dr [e{eq: Ja ne sumwam da bi u nekoj tragi~noj varijanti, da ta stranka generala Mirkovi}a do|e ponovo na vlast, mi radikali otplivali niz Dunav ili streqani, ili prerezanih grkqana, kao da su te nijanse sada va`ne, uglavnom mi bismo oti{li niz Dunav. Ne bi nas bilo. HDZ je direktni produ`etak Saveza komunista, direktni. [to je Titov Savez komunista decenijama pripremao, Tu|manov HDZ je za vrlo kratko vreme, uz ameri~ku pomo}, realizovao. Sve je to Tito ranije pripremio, sve. Mirkovi}: On stvorio Jugoslaviju pa je razbio. Dr [e{eq: Tito nije stvorio Jugoslaviju nego je federalizovao, kasnije konfederalizovao. Ni{ta od toga ne bi bilo mogu}e da Tito nije pripremio. To je su{tina. I ovo potpuno izmi{qate, `ao mi je generale {to moram taj izraz da upotrebim, nije bilo nijedne psovke u ovoj emisiji, ovo je najte`i izraz koji upotrebqavam u celoj emisiji, pa izmi{qate po pitawu na{e politike prema nacionalnim mawinama. To jednostavno nije ta~no. Vodimo veoma tolerantnu politiku prema nacionalnim mawinama. Politiku iskrenog prijateqstva i bratstva. Prema svim nacionalnim mawinama i wihovim pripadnicima koji su lojalni dr`avqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Sada{wi potpredsednik Narodne sku{ptine Srbije je Bugarin, ~lan Srpske radikalne stranke, Bugarin. Imali smo poslanika Ma|ara, imamo visoke savezne funkcionere Buwevce, [okce, Slovake, pripadnike drugih nacionalnosti. Imamo istaknutih muslimana na na{im listama, bilo je i muslimana. Imali smo i me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke mnogo muslimana, pa ih je ovaj Mauzer isporu~ivao muslimanima u Tuzlu, ovaj Mauzer koji je sada u Demokratskoj stranci i slu`i NATO-u, prebijao, ubijao, pqa~kao i mnoge od wih isporu~ivao, ~uli ste za to, a uprite prstom i na jednog radikala koji je u~inio ne{to prema nacionalnim mawinama ne~asno i nequdski. Tog slu~aja nema. 713
Neprekidno smo upozoravali [iptare da im Amerikanci ne `ele dobro. Vi{e puta sam u Narodnoj skup{tini govorio, a i mnogi moji saradnici i strana~ki prijateqi, Amerikanci }e vas iskoristiti. Da li se se}ate toga, kao topovsko meso, iskoristiti za svoje prqave ciqeve, vi }ete stradati u borbi protiv srpskog naroda, da oni ne bi ginuli. I to je su{tina. Albanska nacionalna mawina je instrumentalizovana u velikoj ve}ini, u masi je instrumentalizovana. Kao {to su instrumentalizovali bosanske muslimane, pa gde su sada? Najve}i su gubitnici ovoga rata, je li istina? 1990. godine sam pisao proglas ispred Srpskog slobodarskog pokreta, tako se na{a stranka tada zvala, i proglas je po~eo sa bra}o muslimani, ne dozvolite da vas Hrvati i ovog puta iskoriste protiv va{e bra}e pravoslavnih Srba kao {to su poku{avali 1941. i 1914. itd., pa se pozivao i nabrajao istaknute Srbe muslimane iz pro{losti koji su zaloga nekada{weg srpskog nacionalnog jedinstva bez obzira na verske razlike. Pa su muslimani dozvolili da budu potpuno iskori{}eni, izmanipulisani. Je li Izetbegovi}u nu|eno 1991. godine da Bosna i Hercegovina ostanu u sastavu skra}ene Jugoslavije, ili po~etkom 1992. godine, kao ravnopravna federalna jedinica, a da on bude prvi predsednik te skra}ene Jugoslavije. A vi ste znali to, je li tako, tada ste bili predsednik Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, imali ste informacije, je li to istina? Izetbegovi} je prvo prihvatio, a onda po nagovoru Amerikanaca odustao i krenuo u progla{ewe nezavisnosti. Progla{ewe nezavisnosti je bilo jasno otvarawe gra|anskog rata. Ne mo`e Hrvatska postati nezavisna bez gra|anskog rata a da odvu~e milion Srba sa sobom. To nije moglo. Jesmo li to svi znali ? Jesmo li upozoravali Hrvate, ja sam se li~no zalagao da Slovenci mogu u svakom trenutku da se otcepe. I prvi sam javno o tome progovorio. Ne}ete da `ivimo zajedno, nemamo nikakvih teritorijalnih sporova idite. Ali smo Hrvate upozoravali ne mo`ete se otcepiti a da odnesete srpske teritorije. Ne mo`ete bez krvavog rata. I desio se taj krvavi rat zato {to su hteli da otmu srpske teritorije koje im je Tito na ve{ta~ki na~in, po avnojevskim granicama, darovao. Nisu mogli bosanski muslimani da se otcepe a da odnesu srpske teritorije bez krvavog gra|anskog rata. To nije moglo. U Makedoniji nijedna pu{ka sa na{e strane nije zapucala. Jer smo rekli, mi smatramo ako ve} niste Srbi onda ste nama Srbima najbli`i, niko u Srbiji nije bio da se ratuje sa Makedonijom. Je li istina? Je li to ~iwenica? Niti je jedna pu{ka zapucala. Ne}ete da budemo zajedno, onda ne morate, ali tamo nije bilo tradicije ubijawa Srba, nije bilo genocida. [to, ako ne}e da `ivimo zajedno, ali mislim da }e oni hteti da `ivimo zajedno. Na{a vrata su otvorena jednoj takvoj opciji. Dakle, po nacionalnom pitawu bili smo krajwe korektni. Ja jesam srpski nacionalista zato {to sam patriota, zato {to volim srpski narod, a to ne zna~i da mrzim druge narode. Ja mrzim samo neprijateqe svoga naroda, one koji moj narod vode na klanicu, koji na wemu provode genocid, koji mu uni{tavaju dr`avu itd. Ja danas mrzim najvi{e Amerikance, ali to ne zna~i da mrzim svakog Amerikanca pojedina~no. To je glupo. U Americi `ivi milion-dva Srba, mrzim Amerikance kao apstrakciju, Amerikance koji materijalizuju ovu ve714
liku silu koja provodi novi totalitarizam, mondijalizam. Mrzim Hrvate zato {to su okupirali Republiku Srpsku Krajinu i prognali srpski narod. Ali, Hrvate kao narod, ne svakog Hrvata pojedina~no. Zna~i, mrzim neprijateqe svoga naroda, to je sasvim prirodno i sasvim qudski. I ne mogu da glumim, poput vas komunista, da volim nekoga ko je neprijateq moga naroda. Ja to ne mogu. Mirkovi}: E tu gre{i{. Dr [e{eq: Gre{im {to ne mogu da volim... Voditeq: Gospodo... Kitanovi}: Ja nisam dao zavr{nu re~. Voditeq: Kako niste, produ`io sam vam 5 minuta, od vas sam po~eo gospodine Kitanovi}u. Ja sam vas upozorio na vreme. Pri~amo dugo, hvala vam na gostovawu. Po{tovani gledaoci, bila je ovo tre}a emisija Palminog serijala Obra~un pod palmom, posle ovoliko pri~e ja }u da vam ka`em samo jedno, laku no}. ^epi}: I da nastavimo.
XXIV CRNOGORSKI RE@IM U SLU@BI AMERIKE info, “Stav”, 6. jun 2000. godine YU-i Voditeq: Vi ste na kanalu YU-INFO, ovo je emisija “Stav”. Kao {to smo najavili gost ve~era{we emisije “Stav” je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, koja na predstoje}im lokalnim izborima u Herceg Novom i Podgorici u~estvuje u okviru koalicije “Jugoslavija-Momir Bulatovi}”. Dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Tema ve~era{we emisije su, naravno, predstoje}i izbori, lokalni izbori u Podgorici i Herceg Novom koji }e se odr`ati 11. juna. Ustavom SRJ definisani su odnosi dve republike, Srbije i Crne Gore, u okviru savezne dr`ave. Na koji na~in su ti odnosi definisani? Dr [e{eq: Ustav Savezne Republike Jugoslavije je propisao da su Srbija i Crna Gora dve ravnopravne federalne jedinice u sastavu SRJ i ostavio je mogu}nost pristupawa novih federalnih jedinica. Naravno, tu postoji i mera ravnopravnosti federalnih jedinica, po{to je re~ o dve federalne jedinice koje nisu identi~ne ni po broju stanovnika ni po teritoriji koju obuhvataju. Crna Gora ima 600.000 stanovnika. Srbija ima oko 10 miliona stanovnika. I, Ustav je propisao meru te ravnopravnosti. Ustav je tra`io kompromis izme|u principa ravnopravnosti federalnih jedinica i elementarnog demokratskog principa jedan ~ovek jedan glas. Ta ravnopravnost je izra`ena kroz postojawe dvodomog sistema, u gorwem domu, domu federalnih jedinica, odnosno Ve}u republika, kako se on zvani~no naziva. Obe federalne jedinice imaju isti broj poslanika, i Srbija i Crna Gora. 715
U dowem domu su predstavqeni gra|ani, u osnovi na principu jedan ~ovek jedan glas, ali je uveden jo{ jedan korektivni faktor prema kome svaka federalna jedinica mora imati najmawe 30 poslanika. Ina~e bi Crna Gora imala mo`da desetak. Po Saveznom ustavu ona ima najmawe 30, da bi se opet zadovoqio princip ravnopravnosti, a da se ne bi bitno poremetio princip, osnovni demokratski princip, jedan ~ovek jedan glas. Dakle, ne sme federalizam da ugrozi demokratiju. A, ni demokratija se ne ostvaruje u apsolutnom smislu da bi poni{tila elemente federalizma. Taj Ustav je prihva}en i u Srbiji i u Crnoj Gori. Pripadam stranci, koja je imala primedbe i na na~in dono{ewa tog Ustava i na wegovu sadr`inu, u vreme kada je on dono{en. Ali, prihvatili smo ga i dok se on ne promeni moramo da ga po{tujemo. I, moramo prema wemu da se pona{amo. Voditeq: Ka`ete – sada{wi Ustav SRJ na vrlo ravnopravan na~in defini{e odnose Srbije i Crne Gore. Me|utim, o~igledno sada{wa crnogorska vlast tako ne misli, pa je ponudila i svoju platformu o redefinisawu odnosa izme|u dve republike. Dr [e{eq: Ona ima pravo da ponudi kakvu god `eli platformu. I, oni su neki tekst poslali. Ali, na pogre{nu adresu. Poslali su na adresu Vlade Republike Srbije. Vlada Republike Srbije nema ustavne nadle`nosti da se bavi tim pitawem. Kao {to nema ustavne nadle`nosti ni Vlada Crne Gore. Tim pitawem mogu da se bave politi~ke partije. Mi ne sporimo nikome pravo da se zaista bavi takvim pitawem, pa ni Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore, wenim koalicionim partnerima, Socijaldemokratskoj partiji i Kilibardinoj Narodnoj stranci. Sada je Kilibarda smewen, sada je to [o}ova stranka. Oni to pitawe mogu postaviti. Ali, ve} su zloupotrebili ~iwenicu da dr`e vlast u federalnoj jedinici Crnoj Gori, da su vladaju}e partije u Crnoj Gori, da dr`e u svojim rukama Vladu Crne Gore i kroz Vladu Crne Gore nasuprot wenim ustavnim nadle`nostima po crnogorskom ustavu izglasali su jednu platformu na kojoj sada insistiraju, tra`e}i da se redefini{u odnosi u federaciji. To je pogre{an put. Koji bi bio pravi put? Pravi put je dijalog sa politi~kim partijama i iz Srbije i iz Crne Gore. Mi smo zapo~eli taj dijalog. Bila su dva kruga. Jedan u Beogradu, a drugi pola u Beogradu, a pola u Crnoj Gori, nije bilo u Podgorici nego na Svetom Stefanu. Delegacija Srpske radikalne stranke je putovala na Sveti Stefan, i ti razgovori su bili prili~no otvoreni. Jedni drugima smo rekli sve {to mislimo, ali su se odvijali u tolerantnoj atmosferi. Trebalo je nastaviti te razgovore. Trebalo ih je i pro{irivati. Svi treba da imaju u vidu... Voditeq: Za{to razgovori nisu nastavqeni? Dr [e{eq: Mislim da su prvo Demokratska partija socijalista i weni saveznici odbili te rasprave. Ako se se}ate po~etkom ove godine Srpska radikalna stranka je tra`ila {ire konsultacije svih parlamentarnih stranaka na saveznom nivou po pitawu odr`avawa predstoje}ih saveznih izbora za Ve}e gra|ana. Na{em pozivu su se odazvale samo vladaju}e partije sa saveznog nivoa, SPS, Socijalisti~ka narodna partija Crne Gore, JUL i SNS. 716
Dakle, na{ih pet stranaka je bilo spremno da vode taj dijalog. Demokratska partija socijalista je odbila. Nije ni odgovorila na taj predlog, i opozicione stranke iz Srbije su odbile. Odbile su dijalog. Jedino mesto gde se mo`e voditi dijalog u institucionalnom smislu o eventualnim ustavnim promenama, usvajawu novog Ustava, ili promenama postoje}eg ustava, jeste Savezna ustavna komisija, kao zajedni~ko telo oba doma Savezne skup{tine. To je radno telo gde treba da se vodi dijalog. Mo`e to da bude i dijalog izme|u poslani~kih grupa, koje postoje u saveznom parlamentu. To pravo niko ne osporava. To ne mo`e niko da zabrani. Ali, svaka eventualna promena Ustava mora da se vr{i po ustavom propisanoj proceduri. Sve ostalo bi zna~ilo ili dr`avni udar ili pu~, ili ru{ewe dr`ave, pa eventualno poku{aj stvarawa nove itd. I kad je usvajan Ustav koji je sada na snazi, iako je bilo odre|enih falinki, ipak se vodilo ra~una da se o~uva princip legaliteta, pa ga je usvajala ona poluraspu{tena Skup{tina iz komunisti~ke Jugoslavije, koju su napustili Slovenci i Hrvati i Makedonci, a napustilo je i dosta predstavnika iz Bosne i Hercegovine iako ne svi, srpski su ostali. Ta skup{tina je usvajala taj Ustav da bi se odr`ao princip legaliteta. Problemati~an je bio princip legitimiteta, jer usvajawe ustava mora da po~iva na voqi naroda a voqa naroda se izra`ava na demokratskim izborima i izborom narodnih poslanika. Po{to je tu bio fali~an princip legitimiteta i{lo se na izja{wavawe skup{tina i jedne i druge federalne jedinice, pa je Ustav usvajan i u Skup{tini Crne Gore i u Skup{tini Republike Srbije. ^ak je Crna Gora imala i referendum o ostanku u zajedni~koj dr`avi. Koliko znam nije pitawe samog Ustava bilo definisano kao referendumsko pitawe ali jeste pitawe ostanka Crne Gore u zajedni~koj dr`avi. Narod se gotovo jednodu{no na tom referendumu izjasnio za ostajawe. U Srbiji se to pitawe u ozbiqnoj formi nije ni postavqalo, jer je cela Srbija to `elela, uz izuzetak nekoliko izdajni~kih prozapadnih i bezna~ajnih politi~kih partija. Taj Ustav je usvojen. On funkcioni{e ve} osam godina. On ta~no propisuje na~in na koji se mo`e mewati – inicijativom u Saveznoj skup{tini, koju prvo razmatra Savezna ustavna komisija, zatim postoje ustavne odredbe za koje je dovoqno da se postigne dvotre}inska ve}ina u Ve}u gra|ana i Ve}u republika Savezne skup{tine, pa da se amandmani usvoje. I, postoje odre|ene ustavne odredbe gde se amandmani ne mogu usvojiti samo u Saveznoj skup{tini, potrebno je da ih prihvate i skup{tine federalnih jedinica. Pogotovu kada je re~ o nadle`osti nekih centralnih organa vlasti. Tu je Ustav jasan i precizan. Mogu se slo`iti da ima nekih stvari koje ustavom nisu dobro re{ene, da ima nekih stvari koje po Ustavu nisu adekvatno regulisane, da ima nekih pravnih praznina u Ustavu itd. Nema nijednog savr{enog ustava u svetu. Ali, postoji samo jedan na~in na koji se Ustav mewa. To je onaj na~in koji je u samom ustavu propisan. Voditeq: A, ~ime su to konkretno Crnogorci nezadovoqni u odnosu republika u okviru federacije, i {ta uop{te podrazumeva wihov plan o redefinisawu odnosa? 717
Dr [e{eq: Dok je Demokratska partija socijalista Crne Gore bila jedinstvena i dok je bila ubedqivo ve}inska politi~ka partija, ona je bila u celini u koaliciji sa SPS-om. Ta dva koaliciona partnera imali su ve}inu i u jednom i u drugom domu Savezne skup{tine, uglavnom su imali. U jednom trenutku samo nisu imali u Ve}u gra|ana, pa su je nadokna|ivali nekim vaninstitucionalnim putem, ali to je sada ve} stvar pro{losti koja ne treba da se ponovi. Tu je `rtva bila Srpska radikalna stranka, ako se se}ate. Te dve partije, kao koalicioni partneri, mogle su o svemu da se dogovore i mogle su svoju voqu da sprovedu u `ivot, jer su bile vladaju}e i na saveznom nivou i u obe federalne jedinice. Kada se raspala nekada jedinstvena Demokratska partija socijalista na dva sna`na krila, Socijalisti~ku narodnu partiju i Demokratsku partiju socijalista, onda se postavqalo pitawe konstituisawa saveznih organa vlasti, pre svega Savezne vlade. Nigde u Ustavu ne stoji da moraju vlade federalnih jedinica ili vladaju}e partije federalnih jedinica da se dogovaraju o strukturi Savezne vlade. To nigde u Ustavu nema. Savezni ustav je zasnovan na ~isto ravnopravnim principima. Parlamentarizam je do kraja kroz wega izra`en. Svaka vlada koja se formira mora imati upori{te u ve}ini poslanika i u dowem i u gorwem domu. To je jedini uslov konstituisawa Savezne vlade. Nigde se ne tra`i da federalna jedinica treba da da saglasnost. To nema ni u jednoj drugoj federalnoj dr`avi. Nema~ka, koja je federacija ve} pola veka, tako|e ne poznaje praksu da mora vlast u federalnoj jedinici da dâ saglasnost za formirawe savezne vlade. U Americi federalne jedinice nemaju nikakvih ingerencija u pogledu uspostavqawa izvr{ne vlasti. U Americi se predsednik bira na direktnim izborima i on konstitui{e vrh upravne vlasti. Nijedna federacija na svetu ne poznaje princip da se tra`i saglasnost od federalne jedinice po pitawu konstituisawa izvr{ne vlasti federacije. Ovde federalna jedinica u~estvuje, ali u~estvuje kroz poslanike federalne jedinice u gorwem domu, a ne u~estvuje kroz vlast unutar same federalne jedinice, jer onaj ko je na vlasti u jednoj federalnoj jedinici on predstavqa ve}insku partiju u jednoj federalnoj jedinici. Mo`e biti mawinska partija na saveznom nivou i tamo u opoziciji. To je po svim principima federalizma sasvim normalno. Vladaju}oj partiji Crne Gore je nu|eno da bude koalicioni partner na saveznom nivou i to u nekoliko navrata. Nu|eno je kada je formirana, kada je prvi put formirana sada{wa savezna vlada premijera Bulatovi}a. To je bilo u maju 1998. godine. Odbili su. Bili su pogo|eni {to je izglasano nepoverewe Radoju Konti}u. Radoju Konti}u je ve}inom glasova poslanika i jednog i drugog doma izglasano nepoverewe i on je morao da ode. Srpska radikalna stranka ima 16 poslanika u Ve}u gra|ana. Imala je tada 6 poslanika u Ve}u republika, sada ima 9. Mi se opredequjemo prema svojim strana~kim interesima, prema svojim strana~kim ciqevima. Mi ne}emo da pitamo nikog drugog ho}emo li glasati protiv Radoja Konti}a ili ne}emo. To vam je abeceda parlamentarne demokratije. 718
Na{a stranka se rukovodi svojim programom i svojim politi~kim interesom i tako svaka druga politi~ka partija. Ne mo`e nama neko nametnuti protiv na{e voqe nijedno kadrovsko re{ewe. Mo`emo da se dogovorimo. Mo`emo da tra`imo kompromise. Pro{log leta su tako|e nu|eni kompromisi Demokratskoj partiji socijalista Mila \ukanovi}a. Nu|eno mu je da u|e u Saveznu vladu. Oni su rekli da ne dolazi u obzir dok je Bulatovi} premijer, predsednik Savezne vlade. Ne mogu oni da ucewuju. Koliko oni imaju poslanika u Ve}u gra|ana? Koliko imaju poslanika u Ve}u republika? Tolika je wihova mo}. Ni vi{e ni mawe. Jer, demokratija svuda u savremenom svetu po~iva pre svega na tim brojkama. Na broju glasova koji osvojite na izborima i broju mandata koji imate na osnovu izbornog zakona i tog broja glasova u parlamentu. Sve ostalo je prazna pri~a. Oni su povukli tada jedan potpuno antidemokratski potez. Savezni ustav je ostavio na voqu federalnim jedinicama da same donesu Zakon o izboru poslanika u gorwi doma – Ve}e republika. I Srbija i Crna Gora su donele takav zakon. I, Ustavni sud je ustanovio da ti zakoni nisu u skladu sa ustavom, sa osnovnim principima i duhom Saveznog ustava. Jer, tra`i se pre svega da voqa svih gra|ana bude proporcionalno zastupqena u parlamentarnom telu. A, po zakonima koji su postojali i u Srbiji i u Crnoj Gori bilo je mogu}e da ne bude predstavqena voqa svih gra|ana nego samo vladaju}e ve}ine u federalnim jedinicama. Nekada je `rtva takve politi~ke prakse bila Srpska radikalna stranka, ako se se}ate, posle izbora 1993. godine mi smo uskra}eni za poslani~ke mandate u Ve}u republika Savezne skup{tine, bili smo jednostavno preglasani, i bio je prekr{en me|ustrana~ki dogovor u Skup{tini Republike Srbije. Ostali smo bez tri ili ~etiri poslani~ka mesta, koliko nam je pripadalo u Ve}u republika, po onda{wim izbornim rezultatima. Politi~ka voqa je bila druga~ija tada. Tad niko nije ozbiqnije ulazio u tuma~ewe Ustava. Ovoga puta se problem postavio u mnogo drasti~nijoj formi. U Srbiji je samo jedna partija bila onemogu}ena da u~estvuje u Ve}u republika. U Crnoj Gori je vladaju}a ve}ina htela da odstrani opoziciju potpuno iz Ve}a republika i da prisvoji sebi svih 20 mandata. To je Socijalisti~ka narodna partija osporila pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je doneo odluku kojom je progla{en neustavnim i zakon Srbije i zakon Crne Gore, i moralo se postupiti po odluci Ustavnog suda. Narodna skup{tina Republike Srbije je postupila po toj odluci. Donesen je novi zakon koji garantuje princip proporcionalnosti. On samo ne mo`e da natera neku partiju koja ne}e da kandiduje svoje poslanike da ih zaista kandiduje. To ne mo`e nijedan zakon, da natera nekoga, ali zakon garantuje princip proporcionalnosti pod uslovom da svi faktori pristanu da u~estvuju u tim izborima. Voditeq: Ali, i pored toga, crnogorsko rukovodstvo, sada{we, nije zadovoqno. Dr [e{eq: Crnogorska narodna skup{tina uop{te nije reagovala na odluku Saveznog ustavnog suda. Ona se suprotstavila. To je jedan oblik pro719
tivustavnog pona{awa. Me|utim, {ta bi tu bilo najpravednije i najpravi~nije. Objavio sam jedan tekst o tom pitawu, stru~noteorijskog karaktera u, “Velikoj Srbiji” jo{ 1998. godine. Bilo bi najboqe da je propisano da se i poslanici za Ve}e republika biraju na direktnim neposrednim izborima i to po proporcionalnom principu. U Srbiji se bira 20, svaka stranka kandiduje svoje kandidate. U Crnoj Gori se bira 20, svaka stranka kandiduje svoje kandidate i proporcionalno koliko ko osvoji. To bi bilo najdemokratskije. Na`alost, jo{ nije bilo politi~ke voqe da se jedna takva ustavna promena izvede, ali bi ona bila najracionalnija. Tako bi otpala sva mogu}a sporewa oko predstavqawa federalnih jedinica u gorwem domu Savezne skup{tine. Savezni ustav je tu do kraja jasan. Predstavqene su federalne jedinice u celini, a ne ve}inska vlast iz pojedinih federalnih jedinica. Vidite, opozicione partije u Srbiji, ove prozapadne opozicione partije podr`avaju \ukanovi}ev re`im i protiv su odluke Saveznog ustavnog suda, jer oni misle da treba \ukanovi}u dati svih 20 mandata, a ovde bi nadigli ogromnu dreku i galamu kada bi neko isto tako ovde postupio. I, bilo je te galame ranije, mada je mo`da bila nedovoqna. I, Srpska radikalna stranka je nekada dizala galamu te vrste pa nismo uspeli. Ovog puta je Savezni ustavni sud ozbiqno u{ao u taj problem i zauzeo jedan sasvim jasan i korektan pravni~ki stav i preto~io ga u konkretnu odluku koju moraju da sprovedu dr`avni organi iz Srbije i Crne Gore. Po{to je to u Srbiji sprovedeno, izbor je obavqen i taj izbor je sada sasvim u saglasnosti sa odlukom Ustavnog suda i mislim da to niko nije ni osporio. Postavqa se pitawe {ta sa predstavnicima Crne Gore, dok se ne izaberu novi? U skladu sa Ustavom ostaju oni koji su zate~eni. Teorijski oni mogu 100 godina ostati. Jer, savezna dr`ava ne sme da ostane bez ijednog svog organa. Dok se ne izabere novi organ ne sme da nestane stari. ^ak u nekim slu~ajevima kada se raspusti Savezna skup{tina ona se mo`e ponovo sazvati na zasedawe, ako je re~ o vanrednom stawu, ratnom stawu i sl. Ne sme dr`ava da do|e u krizu zbog funkcionisawa. Jeste da su davno sada{wi crnogorski predstavnici u Ve}u republika izabrani, jo{ na onim izborima 1996. godine. Kada je to bilo! Mo`da ~ak i ranije, 1996. godine smo imali savezne izbore za Ve}e gra|ana, a o republi~kim izborima Crne Gore ne mogu sada precizno da ka`em koje godine. Mo`da i ranije. Ali, to uop{te nije bitno. Dok se ne izaberu novi u skladu sa Ustavom, ostaju ovi stari. I, savezna dr`ava mora da funkcioni{e. I, ona {to se ti~e saveznog parlamenta funkcioni{e. Mi bi `eleli da se taj problem {to pre re{i. Da i crnogorska Narodna skup{tina postupi u skladu sa odlukom Saveznog ustavnog suda, da donese novi zakon, da obnovi izbor poslanika u Ve}e republika i da u Ve}u republika, u tih 20 poslanika koji pripadaju Crnoj Gori, budu predstavnici svih parlamentarnih stranaka iz Crne Gore, proporcionalno wihovoj snazi u republi~koj skup{tini Crne Gore. [ta ima pravi~nije od toga? [ta ima pravednije od toga? 720
A, potpuno je jedino to u skladu sa Ustavom. I, mi tako moramo, dok eventualno ne postignemo konsenzus, da se napravi neka ustavna promena i da se donese novi zakon, i da se i poslanici za Ve}e republika biraju neposredno, kao {to se biraju poslanici za Ve}e gra|ana. Voditeq: Dobro, vratimo se sada predstoje}im lokalnim izborima u Podgorici i Herceg Novom. Kako mislite da Koalicija za Jugoslaviju – Momir Bulatovi}, pobedi u Podgorici i Herceg Novom s obzirom na ~iwenicu da iza sada{weg predsednika Mila \ukanovi}a i wegovih qudi stoje nacionalne mawine, novope~eni biznismeni u Crnoj Gori, pa i kompletan Zapad ih podr`ava. Dr [e{eq: Ne bih rekao da svi pripadnici nacionalnih mawina stoje iza re`ima Mila \ukanovi}a ali sigiruno stoji velika ve}ina tih pripadnika. To sve zavisi od politi~ke orijentacije pojedinih nacionalnih mawina, politi~ke orijentacije wihovih partija i politi~ke orijentacije nekih stranih faktora koji su u stawu da im nametnu svoj stav. Vi se se}ate da je bosansko-muslimanski faktor bio u stawu da redovno nametne stav stranci Demokratske akcije, i u Crnoj Gori i Srbiji, ~ak na pro{lim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori toliko upe~atqivo da je stranka Demokratske akcije svesno `rtvovana, ostala je bez ijednog poslanika da bi se doprinelo ubedqivoj pobedi Mila \ukanovi}a. Sa albanskim politi~kim partijama je na|en druga~iji kompromis. Wima je zagarantovan odre|en broj poslanika, pa su pripadnici albanske nacionalne mawine mogli komotno da glasaju za Mila \ukanovi}a da se ne boje da }e im biti uskra}en neki mandat. Prakti~no su imali dvostruko pravo glasa. Ima tu nezadovoqstva kod izvesnih pripadnika nacionalnih mawina takvom politikom wihovih stranaka ali to nije ono pitawe koje nas ovde treba prevashodno da interesuje. Mi znamo kako su se odvijali pro{li izbori u Crnoj Gori. Znamo da je bilo dosta izbornih nepravilnosti. Na onim prethodnim predsedni~kim jo{ vi{e, jer su celu no} trajali izbori, dok se nije skupilo dovoqno glasova izbori nisu prekidani. Voditeq: Da li ste preduzeli ne{to da se... Dr [e{eq: Qudi su i{li sa jednog na drugo bira~ko mesto i glasali po vi{e puta. Ovoga puta smo svi mi kao koalicioni partneri preduzeli mnogo zna~ajnije i mnogo ozbiqnije mere, najvi{i vode}i koalicioni partner to je SNP, to se i podrazumeva, i u samoj Podgorici je skoro 10.000 imena izba~eno iz bira~kih spiskova jer su to bila imena nepostoje}ih qudi. Zna~i, 10.000 glasova. Voditeq: Zna~i, prime}ene su neke nepravilnosti u... Dr [e{eq: Ne da su prime}ene neke nepravilnosti, nego ogromne nepravilnosti. Nadam se da su na{i predstavnici dobro pretresli te bira~ke spiskove i da smo najve}i broj tih glasova nepostoje}ih qudi unapred eliminisali. Znate, MUP Crne Gore je izdavao i duple li~ne karte i slu`io re`imu na razli~ite na~ine da bi obezbedio pobedu. [to se ti~e izbora u Podgorici i Herceg Novom taj faktor opredelewa nacionalnih mawina nije toliko izra`en kao kada se govori o izborima u celoj Crnoj Gori. U Podgorici `ivi izvestan procenat pripadnika albanske nacionalne mawine, posebno... 721
Voditeq: U op{tini Tuzi. Dr [e{eq: Nije to op{tina Tuzi, to je deo op{tine Podgorica. Tuzi je u Podgorici. Tu postoji zahtev pripadnika albanske nacionalne mawine da se Tuzi konstitui{e kao op{tina, ali taj zahtev nije prihva}en. U Herceg Novom ve}ina, ogromna ve}ina stanovni{tva je srpska po nacionalnoj pripadnosti. Naravno, neki se izja{wavaju i kao Crnogorci i to je wihova privatna stvar i u to ne}u da ulazim, ali je vrlo malo pripadnika nacionalnih mawina. Tako da taj faktor ne}e u ovom slu~aju da deluje presudno. Drugo, strani faktor se ume{ao na razli~ite na~ine u politi~ki `ivot Crne Gore, pa i po pitawu ovih lokalnih izbora. Znate, tu je strani faktor, posebno NATO i Amerika, oni su do kraja instrumentalizovali re`im Mila \ukanovi}a. Oni ga koriste kao sredstvo kojim poku{avaju da obore vlast u Srbiji, u Beogradu, i u Srbiji i SRJ, i uti~u na politi~ke akcije iz drugih upori{ta, kontroli{u wihovo delovawe. U slu~aju ovih lokalnih crnogorskih izbora mislim da su stvari do kraja jasne. Narodu je jasno da nema ni{ta od ekonomskog procvata Crne Gore, da i to strane pomo}i koja stigne ode u privatne yepove mawe grupe qudi, da narod od toga ne ose}a nikakvo poboq{awe. Istina je da se penzije ispla}uju u devizama, ali kada obra~unate tro{kove `ivota onda su te penzije u Crnoj Gori najmawe dva puta ni`e od penzija u Srbiji. Jer, cene su u Crnoj Gori ~etiri puta vi{e nego u Srbiji. U Srbiji se te{ko `ivi – nema nikakve sumwe. Ali, narod u Crnoj Gori `ivi mnogo te`e. Nezaposlenost je op{ta pojava. Skoro nijedna fabrika ne radi. Ono malo {to je bilo iole ekonomski uspe{no brzo je razgrabqeno za sitne pare, a vidite sa Zapada ~esto lansiraju bombasti~ne izjave o velikoj finansijskoj pomo}i. Nekada je to 50 miliona maraka, nekad 30 miliona dolara. Problem je {to sve te pare ne stignu do Crne Gore. Znate, te me|unarodne organizacije i vladine ustanove koje slu`e za distribuciju pomo}i poslu{ni~kim re`imima su do kraja korumpirane. Mi to znamo iz iskustva srbijanske opozicije. Jedan opozicioni ~elnik iz Saveza za promene se nedavno `alio da je morao da potpi{e priznanicu na milion dolara da bi na ruke dobio svega 300.000. E, u takvoj situaciji su i ~elnici crnogorskog re`ima. Oni moraju da potpi{u da su primili mnogo vi{e novca nego {to zaista prime. Jer, raznim posrednicima odlazi masna provizija. Mi se se}amo da je Gelbard svojevremeno uzimao mnogo novca, Holbruk je uzimao. Mnogi drugi, do najsitnijeg ~inovnika koji u tome u~estvuje. Imamo mi iskustva i sa Republikom Srpskom. Za one prve izbore posle Dejtonskog sporazuma Evropska unija je obezbedila novac za finansirawe svih politi~kih stranaka. Strankama je taj novac dala po odre|enim kriterijumima. Ali, da bi se novac dobio, ispla}ivan je u gotovini, morao se odre|en procenat dati slu`benicima OEBSA ili drugim funkcionerima koji su wime raspolagali i koji su taj novac delili politi~kim partijama. To je praksa u svim me|unarodnim ustanovama, u svim me|unarodnim institucijama, i s tom korupcijom zapadne sile i kada bi `elele ne mogu da iza|u na kraj. 722
Tako ve} u startu mnogo mawe novca stigne. Verovatno samo 50% od onoga {to se u javnosti saop{ti da je dodeqeno. A, kada taj novac stigne, on se pre svega, razdeli me|u vode}im funkcionerima. Da bi taj problem spre~ili ili bar donekle ubla`ili Amerikanci su poslali svoje qude koji }e na licu mesta u~estvovati u raspolagawu novcem, kako funkcioneri ne bi sve razgrabili. A, kada se oni pojave onda oni opet uzimaju dodatno za sebe. I, pojava tog novca se ne ose}a u Crnoj Gori u onoj meri u kojoj bi se sigurno osetila da ukupna koli~ina do|e u Crnu Goru. Voditeq: Da li se uop{te taj novac koji pristi`e u Crnu Goru, a to ka`u i zapadni ~elnici, to ka`u i ~elnici crnogorske vlasti, uop{te koristi u ja~awu ekonomskog sistema. Dr [e{eq: Ne{to malo se koristi za komunalne radove, to moramo priznati, to je ~iwenica. Ali, veoma mali procenat. Najvi{e se koristi kada se odbije sve ovo {to se otme, {to se ukrade, {to ode u privatne yepove, najvi{e se koristi za finansirawe policije. Crna Gora sa svojihi 600.000 stanovnika ima 20.000 policajaca. Ti policajci su uglavnom veoma, veoma dobro pla}eni. Voditeq: I veoma dobro opremqeni. Dr [e{eq: Ne ba{ oni redovni, koji su zate~eni da obavqaju taj posao. Nisu svi policajci na isti na~in pla}eni. Postoji jedan sloj policajaca koji su enormno pla}eni. To su pravi pla}enici. Me|u wima ima stranaca. Ima italijanskih mafija{a. Ima pla}enika iz Republike Srpske. Ima nekih pla}enika iz Srbije. Naj~e{}e je re~ o kriminalcima. Ne mogu da ka`em da su svi kriminalci, ali naj~e{}e je re~ o kriminalcima, koji su privu~eni ogromnim platama. Stavqena im je uzgred i mogu}nost i neke li~ne pqa~ke, da se i sami dodatno u nekim aktivnostima kriminalnog karaktera do~epaju ve}e koli~ine novca. Voditeq: A, u koju svrhu crnogorska vlast pravi tako brojnu policiju, oprema je... Dr [e{eq: Ona pravi zapravo paravojnu organizaciju. Ta wena policija ne obavqa iskqu~ivo policijsku slu`bu. Wena uloga je da parira Vojsci Jugoslavije. Ona se sprema da u nekom pogodnom momentu, eventualnom momentu progla{ewa nezavisnosti Crne Gore blokira Vojsku Jugoslavije u svim kasarnama i u svim vojnim objektima. Zato se ta crnogorska policija naoru`ava te{kim naoru`awem pod direktnom kontrolom ameri~kih vojnih stru~waka, kojih ima danas veoma mnogo u Crnoj Gori. Voditeq: Da, ~ak su se pojavili dokumenti da je deo naoru`awa koji je do{ao u crnogorsku policiju, da je u stvari crnogorsku policiju opremio NATO. Dr [e{eq: Da, da, crnogorska policija je veoma dobro opremqena. Ima kvalitetno naoru`awe i drugu opremu, ne samo policijsku nego i vojnu i to je ~iwenica. Samo motivacija te policije je veoma slaba, i to treba imati u vidu. Vi mo`ete okupiti na gomilu veliki broj qudi koji su spremni da izdaju. Prili~an broj qudi. Ali, onaj ko je spreman da oda, izda otaybinu i svoj narod, nema neke ideale vi{e od toga, za koje je spreman da se `rtvuje. 723
Izdajnik se obi~no izdaje za novac. Uvek razmi{qa kako da glavu svoju sa~uva. I oni ne mogu da budu neka kvalitetna uzdanica crnogorskom re`imu. Vi ste videli, sada je do{lo do nekih obra~una u vrhu crnogorskog re`ima. Danas je savezni ministar Mati} izneo podatke do kojih je do{la SDB, o direktnom u~e{}u Amerikanaca u likvidaciji Gorana @ugi}a. I to je crnogorska slu`ba dr`avne bezbednosti snimila razgovor izme|u dvojice ameri~kih diplomata, koji su funkcioneri CIA,... Voditeq: Samo 20 minuta posle ubistva Gorana @ugi}a. Dr [e{eq: To su Barns i Eskobar, 20 minuta posle ubistva Gorana @ugi}a, jedan drugom javqa da je sve ura|eno profesionalno, da nije bilo nikakvih problema itd. Mislim da je to bio razlog {to je ovako hitno `urio \ukanovi} na sastanak sa Medlin Olbrajt. Pitawe je da li ga je slu`ba dr`avne bezbednosti obavestila o svemu tome. Jer, tu je do{lo do kolizije u odnosima izme|u \ukanovi}a i Mara{a kao ministra unutra{wih poslova. @ugi} je bio odre|ena ravnote`a Mara{u. Dakle, savetnik za pitawa bezbednosti, koji svojom funkcijom pre svega kontrira ministru unutra{wih poslova da se on ne bi previ{e osilio. U modernim dr`avama se obi~no formiraju tajne policijske i vojne obave{tajne slu`be kako nijedna od wih ne bi imala monopol, po{to je redovno izvor velike vlasti, ogromne mo}i, ogromne mogu}nosti uticaja. U svakoj dr`avi dr`avni vrh poku{ava na odre|en na~in da neutrali{e suvi{e velike i preterane ambicije vrhova tajne policije. @ugi} je \ukanovi}u u te svrhe slu`io i @ugi} je bio glavni kontrolor crnog tr`i{ta cigareta, {verca cigareta. A, u ubistvo @ugi}a je ume{an i izvesni Beli – Raspopovi}, koji rukovodi timom za specijalne namene MUPa Crne Gore, dakle specijalista je upravo za likvidacije tog tipa, a tu je izbio problem i sa glavnim nabavqa~em cigareta iz Gr~ke, izvesnim Bokanom, kome su i \ukanovi} i @ugi} dugovali donedavno oko 15 miliona maraka ili mu nisu sve isporuke platili, i tu je do{lo do odre|enih problema na me|usobnim relacijama. Stvari se prili~no zao{travaju zbog toga {to je vrh crnogorskog re`ima skresan u svojim mogu}nostima na srbijanskom tr`i{tu. Setite se svojevremeno, samo su na bananama ogromne pare zara|ivali, za 70 miliona dolara su godi{we uvozili banane. Za 70 miliona dolara. Te banane su i{le na srbijansko tr`i{te. A, kada je kontrola poo{trena i kada je zauzet stav da u Srbiju mo`e slobodno da ulazi roba iz Crne Gore, ali samo ona roba koja je proizvedena u Crnoj Gori, a takve robe je veoma malo, i samo ona roba za koju je pla}ena carina nadle`nim saveznim organima, onda je do{lo do onoga {to su iz crnogorskog re`ima nazvali blokadom. Zato nema re~i ni o kakvoj blokadi. Ne mogu oni spre~iti normalno funkcionisawe Savezne uprave carina u Crnoj Gori, a ra~unati da }e sva roba iz Crne Gore mo}i nesmetano da sti`e u Srbiju. Tako da su gubitkom srbijanskog tr`i{ta uskra}eni za ogromne profite. Kad se jedna organizacija zasniva na principu mafija{ke organizacije, ona neprekidno mora da {iri zonu svog uticaja, neprekidno da pove}ava profit, jer stalno rastu apetiti wenih ~elnika. 724
U trenucima kada se smawuje sfera uticaja, kada se smawuju profiti, apetiti se ne mogu obuzdati, dolazi do me|usobnih obra~una. Da li su ovi obra~uni pre svega politi~ke prirode ili su zasnovani na kriminalnim odnosima – to }e verovatno pokazati naredno vreme, budu}nost. Sada nam se ovde name}e kqu~no pitawe – za{to bi Amerikanci bili zainteresovani za ubistvo Gorana @ugi}a. Li~no sam mi{qewa da je to zato {to je on previ{e znao. Gre{e svi oni koji sara|uju i slu`e Amerikancima ako pomisle da su postali ameri~ki partneri. Amerikanci nigde u svetu ne priznaju nikakve partnere. Oni imaju samo slepe poslu{nike. Klijente – kako ih zvani~no nazivaju. Oni u svojoj me|usobnoj komunikaciji Mila \ukanovi}a smatraju jednim od svojih klijenata, ~oveka kome daju odre|ene stvari i koji za wih izvr{ava odre|ene poslove. I, on im vredi samo dok je koristan. Nema tu prijateqstva. Nema tu nekih normalnih me|uqudskih odnosa, nema tu uva`avawa. Nema po{tovawa. Onog trenutka kada prestane{ da bude{ koristan odbacuje{ se kao isce|en limun. Upe~atqiv je primer generala Norijege, biv{eg predsednika Paname. Panamom je vladao predsednik Omar Torikos, koji nije bio po voqi Amerikancima i on je neprekidno insistirao da im Amerika vrati Panamski kanal. I po nekim drugim pitawima im se suprotstavqao. Ameri~ka obave{tajna slu`ba je Torikosu organizovala avionski udes. Torikos je poginuo i pod direktnim ameri~kim uticajem, direktnim u~e{}em, na vlast je do{ao general Norijega. Norijega je verno slu`io Amerikancima, a oni su mu tolerisali organizovani {verc drogom i razne druge kriminalne aktivnosti. A, onda im u jednom trenutku vi{e nije trebao, a i on je po~iwao da kod sebe razvija neke nove ambicije, zasmetao im, suprostavio im se i to je bio dovoqan razlog da Amerikanci izvr{e invaziju na Panamu uz ogroman broj civilnih `rtava. Hiqade qudi je izginulo, pre svega civila. Norijega je uhap{en, odveden u Ameriku i tamo osu|en na dugogodi{wu kaznu zatvora, da li 20, 30 godina nisam zapamtio. Norijega jo{ uvek robija u ameri~kom zatvoru. Kako mo`e u ameri~kom zatvoru da robija, kad na ameri~koj teritoriji nije prekr{io nikakve zakone, kada je bio priznati {ef od celog sveta jedne suverene nezavisne dr`ave. On je eventualno mogao odgovarati samo po me|unarodnom pravu, ako je ~inio ratne zlo~ine ili zlo~ine genocida u svojoj zemqi. A, to je onda mogao biti neki me|unarodni tribunal. Nema tog pravnog principa po kome bi on mogao odgovarati po ameri~kom pravu i robijati u ameri~kom zatvoru. Me|utim, kod Amerikanaca je sve mogu}e ako je saobra`eno wihovom politi~kom interesu. Tako da {ta god da se desi u SRJ, da opstane ili ne opstane na{a dr`ava, sudbina Mila \ukanovi}a nije nimalo ru`i~asta. Wemu pamte u~e{}e u svim ovim {vercerskim aktivnostima. Zapadna {tampa s vremena na vreme o tome pi{e. Stavqa mu do znawa da sve znaju. ^ak su mu {efa policije iz Bara Vasu Bao{i}a, svojevremeno uhapsili. To je bilo negde 1998. godine. Dr`ali nekoliko meseci u zatvoru pa ga onda pustili. Pa su otkrivali mnoge druge afere. Pritiskali ga zbog pru`awa uto~i{ta kqu~nim talijanskim mafija{ima na podru~ju Crne Gore i sl. 725
Wemu se stavqa do znawa da sve znaju, da pamte, i polako ste`u om~u oko wega. On sada, i kad bi hteo da iza|e iz tog ameri~kog kola, to ne bi mogao, a kada bi se Crna Gora otcepila i bila potpuno pod ameri~kom kontrolom on vi{e ne bi trebao Amerikancima. Amerikanci ve} spremaju novu garnituru i otpisuju ga sasvim jednostavno. [ta }e im. Voditeq: Mada i pored toga {to veliki broj vrlo tira`nih stranih novinara pi{e o korumpiranosti crnogorske dr`ave, crnogorski predsednik je nedavno, na pres konferenciji izjavio da on ni od koga nije ~uo da je wegova dr`ava korumpirana i da je wegovo rukovodstvo korumpirano. Dr [e{eq: Da, `ivi verovatno pod nekim staklenim zvonom, potpuno izolovano od celog sveta. Zna on to sve. Ali, on pred javno{}u nastupa kao glumac. I nekada je bio uspe{an glumac. Vi{e nije. Sada je svima jasno koju ulogu on glumi. I wegovim najbli`im saradnicima. Zato je wegov re`im pre svega u unutra{woj krizi. Postoji kriza autoriteta, postoji kriza morala, ~ak i kriminalci imaju neki unutra{wi moral. Kriminalna organizacija ima neki svoj unutra{wi moral. Zna se {ta je dozvoqeno {ta nije dozvoqeno. Postoje kriminalne bande u kojima postoje norme. Ne smeju se nikada dirati deca, ne smeju se dirati `ene, ne sme se raditi ovo ili ono. A, ostalo je dozvoqeno. Zna~i, svaka qudska zajednica bar neke tragove morala ima. Neki moral pretpostavqam da je postojao i u tom vrhu crnogorskog re`ima. Sada je do{lo do unutra{weg raspada morala, do raspada autoriteta. Bi}e veoma interesantno pratiti rasplet koji sledi verovatno narednih meseci. Ono {to bismo mi `eleli kao Srpska radikalna stranka, jeste da taj rasplet ne bude krvav. To je najva`nije. Ako se se}ate iz 1998. godine u januaru mesecu, kada je do{lo do najve}eg zao{travawa politi~kih prilika mi smo delovali kao jedan otre`wuju}i i jedan stabilizuju}i faktor. Uticali smo na smirivawe strasti. Me|utim, od 1998. godine do danas stvari su se mnogo izmakle kontroli. 1997. godine bez obzira na sve izborne nepravilnosti, falsifikate, re`irano glasawe cele no}i itd. \ukanovi} je istupao kao zagovornik jugoslovenske opcije. Ne onako kao Bulatovi} ali ipak jugoslovenske, i zakliwao se maltene u zajedni~ku dr`avu sa Srbijom, a sada je otvoreni separatista. To je dovelo do daqeg opadawa wegovog upori{ta u stanovni{tvu Crne Gore. Mogu razumeti da je masa qudi protiv re`ima u Srbiji, da je masa qudi protiv Srpske radikalne stranke, protiv neke druge partije. Da je mnogima \ukanovi} bio simpati~an kao mlad poletan politi~ar, sa dosta energije itd., sa primamqivim obe}awima. Ali, sada je ve} uveliko do{lo do otre`wewa. Ube|en sam da ne mo`e vi{e od 10 do 20% od ukupnog broja stanovnika Crne Gore da bude za otcepqewe. Jer, {ta to donosi. Otcepqewe mo`e doneti samo nestanak Crne Gore i ni{ta vi{e. Voditeq: Mo`da to \ukanovi} i `eli. Dr [e{eq: A, mo`e izazvati gra|anski rat u Crnoj Gori. I{ao bi \ukanovi} u otcepqewe kada bi imao bilo kakve, i{ao bi odmah, garancije da }e ostati na vlasti, me|utim on takve garancije ne mo`e da dobije. I 726
drugo, Amerikancima jo{ nije zrelo to otcepqewe Crne Gore. Oni bi jo{ poku{ali da Crnu Goru iskoriste protiv Srbije, da re`im u Crnoj Gori iskoriste protiv Srbije. Voditeq: Da, ~ak su i referendum o eventualnom otcepqewu Crne Gore od Srbije otkazali za narednu godinu. Dr [e{eq: Jeste. Za{to to sad rade? Oni znaju – ako bi se Crna Gora otcepila, da bi jo{ te`e bilo delovati protiv Srbije. SRJ je prekinula diplomatske odnose sa Amerikom, Engleskom, Francuskom i Nema~kom. Wihove ambasade ne mogu vi{e da budu od rata naovamo centar subverzivnog delovawa, vo|ewa specijalnog rata protiv SRJ i protiv Srbije. Ove proameri~ke opozicione stranke su svoju centralu imale u zapadnim ambasadama u Beogradu. Sada Amerikanci to ne mogu direktno da koordini{u iz svoje ambasade, ni Englezi ni Francuzi, ni Nemci... Zatim, Amerikanci su u re`imu Mila \ukanovi}a zamislili jedno zna~ajno strate{ko upori{te proameri~ke opozicije u Srbiji. Oni su hteli da izgrade primer Crne Gore kao liberalne dr`ave sa uspe{nom privredom, sa demokratskim slobodama i pravima itd. Uspeli su da stvore samo jednu ~isto policijsku dr`avu bez ikakve slobode, bez ikakvih prava, sa apsolutno dirigovanim medijima, glavnim medijima pre svega televizijom i radijom. Voditeq: Koji su pod apsolutnom kontrolom Mila \ukanovi}a? Dr [e{eq: Pod aspolutnom kontrolom. Nemate nijednu slobodnu televiziju u Crnoj Gori. U Srbiji imamo nekoliko stotina televizija. Razne privatne, dr`avne, lokalne itd. Voditeq: Gra|ani u Crnoj Gori niti mogu da vide drugu stranu... Dr [e{eq: Toga u Crnoj Gori nema. Dok se nije pojavila va{a televizija u Crnoj Gori apsolutno nije bilo alternativnih mo}nih sredstava informisawa. Pa ~ovek to vidi. Javqaju mi prijateqi, pripadnici Srpske radikalne stranke – kad gledaju crnogorsku dr`avnu televiziju o~ekuju u svakom trenutku da }e u Srbiji do}i do revolucije, do ustanka, do krvoproli}a, gra|anskog rata. Po wihovoj televiziji odavno se sve ovde ru{i, vlast se vaqa ulicama itd. Voditeq: Da, prili~no je indikativno wihovo izve{tavawe za vreme rata i bombardovawa... Dr [e{eq: Wima su tamo glavni informatori Nenad ^anak i drugi qudi koji u politi~kom `ivotu Srbije ni{ta ne zna~e. Da ne govorim kako se pona{ala Crna Gora u vreme kosovske krize, u vreme NATO agresije, bombardovawa. Voditeq: Bombardovawa i kako su mediji uop{te izve{tavali o tome? Dr [e{eq: Da, bili su otvoreno na strani agresorskih zemaqa, ali to nije nimalo slu~ajno, znate i Milo \ukanovi} kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane u toku rata je putovao u agresorske zemqe. Bez znawa Vrhovnog saveta odbrane. Voditeq: Uop{te kakav je stav Crne Gore prema Vrhovnom savetu odbrane? 727
Dr [e{eq: \ukanovi} je neprekidno postavqao pitawa svog u~e{}a u radu Vrhovnog saveta odbrane. Nigde nije propisano koliko Vrhovni savet odbrane mora da se sastaje. Po duhu Ustava, to je telo koje se ne sastaje ~esto, ono donosi odluke o odbrani zemqe, ali ne komanduje oru`anim snagama. Oru`anim snagama komanduje predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Vrhovni komandant? Dr [e{eq: Pa on je su{tinski vrhovni komandant. Ustav nije izri~ito rekao on je vrhovni komandant. Ali iznad wega nema vi{e komande. Zna~i on je fakti~ki vrhovni komandant. On je najvi{i. Po Zakonu o narodnoj odbrani on unapre|uje generale, postavqa ih itd. Taj zakon je izglasan u Saveznoj skup{tini jednoglasno jo{ 1993. godine sa ogromnom ve}inom glasova i mislim da su svi poslanici iz onda{we Demokratske partije socijalista jedinstveno glasali za to. Mi radikali smo se prvo malo suprotstavqali, ucewivali smo smenom nekih generala, ako se se}ate tada je do{lo do one velike smene 40 generala, mi nismo tra`ili svih 40, mi smo tra`ili nekih ~etiri-pet, a onda je do{lo do velike smene. I tad smo i mi glasali za Zakon o narodnoj odbrani. Taj zakon i daqe va`i. Drugo, na sednici Vrhovnog saveta odbrane, krajem 1998. godine, kad je NATO ve} otvoreno, direktno pretio agresijom, Vrhovni savet odbrane na ~ijoj je sednici u~estvovao Milo \ukanovi} jednoglasno je doneo odluku da se u slu~aju napada Savezna Republika Jugoslavija brani svim sredstvima. To je dovoqno jasno, mo`e li biti jasnije? Da se zemqa brani svim sredstvima. I {ta ima jo{ da se odlu~uje? Ne}e Vrhovni savet odbrane direktno da se me{a u komandovawe jedinicama. To nigde u svetu nema. Zatim, \ukanovi} se vratio u Crnu Goru i odmah sutradan postupio protiv odluke Vrhovnog saveta. Promenio je mi{qewe u avionu, u toku leta i po~eo da nipoda{tava te odluke. Mi smo svedoci toga, je li tako. A u toku rata putuje u agresorske zemqe i deluje protiv svoje dr`ave. Znate, mi radikali smo u toku ratnog stawa zahtevali da se tu preduzmu mnogo rigoroznije mere. U toku ratnog stawa primena zakona je mnogo stro`ija nego u normalnim mirnodopskim okolnostima. Da smo imali ve}i uticaj na dr`avne organe ne bi to dozvolili. Mi bismo tada bili mnogo energi~niji i mnogo o{triji. Mislim da bi narod to prihvatio, da bi narod opravdao takve mere. Onog trenutka kad je oti{ao u agresorsku zemqu ili ne bi smeo da se vrati ili bi na aerodromu bio uhap{en. Naravno sada ne vredi pametovati {ta bi bilo kad bi bilo. Mi znamo kakva je sad situacija i prema toj situaciji moramo da povla~imo poteze. U Crnoj Gori za ove lokalne izbore smo planirali zna~ajnu koaliciju, nosioci te koalicije su Socijalisti~ka narodna partija, Srpska radikalna stranka i Srpska narodna stranka. I tu se prikqu~ilo jo{ nekoliko partija – prikqu~io se JUL, Nova komunisti~ka partija itd. Ta koalicija ima veliko upori{te u bira~kom telu i mi se nadamo pobedi. Koaliciju smo formirali kao qudi koji razli~ito politi~ki mislimo, koji imamo ~ak me|usobno suprotstavqene ideologije. Mi radikali smo desni~arska stranka. Umereno desni~arska, zna~i izrazito demokratskog karaktera i po{tujemo samo parlamentarne principe politi~ke borbe. 728
Voditeq: A ne{to vam je zajedni~ko? Dr [e{eq: Zajedni~ki nam je patriotizam. @eqa da se sa~uva zajedni~ka dr`ava Savezna Republika Jugoslavija. Na{e koalicije se \ukanovi} mnogo upla{io. Wegovi doglavnici – Miodrag Vukovi}, zatim Svetozar Marovi} i jo{ neki, ne pamtim sva ta imena, napali su na{u koalciju isti~u}i kako je Srpska radikalna stranka zavadila Srbiju, da je unitaristi~ka a da je Bulatovi}eva za federaciju itd. Kakve to veze ima? Mi jesmo, po na{em programu za unitarnu dr`avu. Mi jesmo za Veliku Srbiju, ali nismo za nasilno i protivustavno postizawe na{ih programskih ciqeva. Kad }emo mi biti u mogu}nosti da stvorimo unitarnu dr`avu? Onda kad i u jednom i u drugom domu Savezne skup{tine budemo imali dovoqno glasova za promenu Ustava i za progla{ewe te unitarne dr`ave. Tad }emo realizovati Veliku Srbiju kad sazreju i me|unarodne i unutra{we okolnosti. Ali, ono {to je minimum na{ih zajedni~kih interesa, to je o~uvawe sada{we dr`ave kavu imamo. Alternativa je sveop{ta propast. Mi Saveznu Republiku Jugoslaviju moramo sa~uvati iz vi{e razloga. Ako se ona sad raspadne pitawe je da li }emo ikad vi{e biti u stawu da ikakvu dr`avu Srbije i Crne Gore uspostavimo. Te{ko. Drugo, po pitawu Kosova i Metohije, garancija Saveta Ujediwenih nacija po Rezoluviji 1244 Kosovo i Metohiju tretira kao sastavni deo Jugoslavije. Ako bi prestala da postoji Jugoslavija prestala bi ta garancija Saveta bezbednosti. Nama je pitawe opstanka zajedni~ke dr`ave i pitawe o~uvawa Kosova i Metohije. Mi moramo da sa~uvamo ovaj princip koji je uspostavqen Rezolucijom, da je to sastavni deo na{e teritorije. Da ne bismo, u protivnom, otvorili mogu}nost otcepqewa i formirawa nezavisne dr`ave. Zato je bitka za o~uvawe Savezne Republike Jugoslavije vi{estruko zna~ajna za sve gra|ane i Srbije i Crne Gore i za srpski narod u celini. Dok postoji Savezna Republika Jugoslavija postoji mogu}nost prikqu~ewa Republike Srpske u perspektivi. Ja sam ube|en jednog dana da }e se i Makedonija voqom svojih gra|ana i svog naroda vratiti u zajedni~ku dr`avu. U onoj formi kako oni budu `eleli. Znate, nemam ja nameru da Makedonce niti ube|ujem niti teram da budu Srbi. Oni mogu da budu {ta `ele. Ako `ele da budu Makedonci onda su Makedonci i prizna}u to da su Makedonci. Mo`da mi nismo isti, ali smo veoma, veoma sli~ni. Mi Srbi od Makedonaca nemamo sli~niji nijedan drugi narod na svetu. Makedonci su nam sli~niji od Rusa – je li tako? Neuporedivo sli~niji od Hrvata, Slovenaca, i dr. A, da su nam veoma sli~ni, da su nam bra}a u pravom smislu re~i pokazali su kad je izbio rat pro{le godine. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Tad se pokazalo to na{e neraskidivo bratstvo. Voditeq: Ja vas moram prekinuti, samo na par minuta, da pogledamo najnovije vesti dana, a za koji minut se vra}amo u studio i nastavqamo razgovor sa dr Vojislavom [e{eqom. Postoje mnoga pitawa vezana za Crnu Goru, koja su aktuelna ve} godinama. Ne gube svoju aktuelnost, koja nisu interesantna samo crnogorskom 729
`ivqu, ve} i narodu srpskom koji `ivi u Srbiji, a to su recimo pitawa predloga dvojnog dr`avqanstva crnogorskog, pitawe Prevlake, privatizacije, denacionalizacije i sli~no. Ono {to je vrlo interesantno, a mo`da donekle u kontekstu i prethodne pri~e, jeste pitawe Prevlake. Kakav je Va{ stav o pitawu Prevlake i uop{te pojava crnogorske delegacije kao samostalne delegacije na pregovorima sa Hrvatima oko razgrani~ewa u Bokokotorskom zalivu? Dr [e{eq: Re`im Mila \ukanovi}a je poveo pravu kampawu udvarawa usta{koj hrvatskoj vlasti i u vreme Frawe Tu|mana i posle Frawe Tu|mana. Oni misle da se svojom snishodqivo{}u, \ukanovi} i wegovi saradnici, da se svojim dodvoravawem mogu toliko svideti Hrvatima, pa da oni popuste po pitawu Prevlake. Prevlaka nije pitawe koje se ti~e samo Crne Gore ili Savezne Republike Jugoslavije i Hrvatske. Prevlaka je kqu~no strate{ko pitawe koje se ti~e NATO-a i Rusije. U javnosti nije bilo mnogo rasprava o tom pitawu, ali je pitawe jo{ uvek nere{eno, nera{~i{}eno. Formalno, pitawe Prevlake je prolongirano u pogledu svog re{avawa, za bli`u ili daqu budu}nost, ja to ne mogu sada da procewujem, a ono je pod izvesnom vrstom starateqstva Ujediwenih nacija. Prevlaka je jedna mala teritorija i za Hrvatsku nema nikakvog zna~aja, apsolutno nikakvog. Po svim principima me|unarodnog prava Prevlaka je sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije, ali Amerikanci su veoma zainteresovani za Prevlaku, jer se kontrolom prevlake onesposobqava u potpunosti, u vojnom pogledu, Boka Kotorska. Ne vrede vam ni{ta vojne baze u Boki Kotorskoj, podzemni hangari, utvr|ewa, ako nemate kontrolu nad Prevlakom. Toga su svesni i Rusi i oko Prevlake }e biti jo{ mnogo diplomatskih problema, diplomatskih sukoba. Ja se nadam da }emo mi uspeti da sa~uvamo Prevlaku, ali uz mnogo te{ko}a i mnogo napora. Nema nikakve sumwe. [to se ti~e aktuelne crnogorske vlasti, ona se pona{a krajwe glupo. Crna Gora nema nikakav me|unarodnopravni subjektivitet. Ona mo`e u~estvovati, u odre|enoj meri, u me|unarodnim odnosima, ali samo u skladu sa saveznim Ustavom. Ne mo`e, kao dr`ava, kao punopravni subjekt me|unarodnog prava da u~estvuje. Ovo je samo jedna vrsta poni`avawa aktuelne crnogorske vlasti, koja ne mo`e da proizvede nikakve ni politi~ke, ni pravne... Voditeq: Gde su uop{te te granice za samostalno, nazovi, diplomatsko istupawe crnogorske vlasti, s obzirom da se zna... Dr [e{eq: Tu je Savezni ustav jasan. Spoqnu politiku Savezne Republike Jugoslavije vodi Savezna vlada. To je iskqu~iva nadle`nost Savezne vlade. Federalne jedinice mogu u odre|enoj meri ulaziti u odre|ene oblike regionalnog sporazumevawa, ako je to u obostranom interesu i ako nije u suprotnosti sa Saveznim ustavom i sa spoqnom politikom kojom utvrdi Savezna vlada. Ovo {to radi vlast u Crnoj Gori je potpuno negirawe spoqne politike Savezne Republike Jugoslavije i oponirawe toj politici, u najbla`em smislu re~i. Pravne efekte ne mo`e da proizvede. Svaki put \ukanovi} dobije {amar na me|unarodnoj pozornici. Prvo mu obe}aju velike pare, obe}aju mu pristup Me|unarodnom monetarnom fondu ili Svetskoj banci, a onda dobije {amar~inu i ka`u mu – vi niste samostalna dr`ava. 730
S druge strane, kad tra`i da Crna Gora bude nezavisna i samostalna dr`ava, ka`u – nismo za to jo{ uvek, nisu zrele okolnosti. Tako da se s wim neprekidno igraju ma~ke i mi{a. Onaj ko slu`i stranim silama protiv svog naroda i protiv svoje dr`ave, maksimalno se poni`ava, gubi dostojanstvo, a u krajwem ishodu ostaje bez i~ega. To nije iskustvo samo Mila \ukanovi}a. To je iskustvo i svih drugih izdajnika koji su slu`ili neprijateqima svoga naroda. Izdajnika ne po{tuje ni onaj ko ima koristi od wegove izdaje. Koga Amerikanci najvi{e po{tuju, koga NATO najvi{e po{tuje? Onoga ko ~vrsto brani svoj narod, ko ne popu{ta, ko je spreman da se bori do kraja, ko je dosledan, ko je principijelan. Preziru one koje za male pare mogu da kupe. Ko mo`e da po{tuje takve? Samo ako se malo uzjuguni ka`u budi miran, zna{ {ta te ~eka. To vam je su{tina. Me|unarodni odnosi, pod ameri~kom dominacijom, do kraja su razgoli}eni kao amoralni, neprincipijelni i prepuni nasiqa. To vi{e nije ono standardno nasiqe, nego nasilni{tvo koje sprovodi Amerika. Ako tu nema morala, nema ni principa. Ako nema morala i principa, za{to bi onda neko vodio ra~una o ne~ijem dostojanstvu. Za{to bi neko onoga ko slu`i po{tovao kao li~nost. Slu`i dok mu istekne rok trajawa, a onda ga odbaci. Sutra ga mo`da likvidiraju, pa da nas u Srbiji optu`e da smo mi to organizovali. Ni to nije nemogu}e. Voditeq: Vratimo se sad jednom interesantnom i relativno indikativnom predlogu crnogorske vlade. Radi se o Predlogu zakona o dvojnom dr`avqanstvu. Kakav je stav Srpske radikalne stranke o tome? Dr [e{eq: Imamo Savezni zakon o dr`avqanstvu. Postoje i republi~ki zakoni o dr`avqanstvu i oni moraju biti u saglasnosti sa saveznim. Po Saveznom zakonu svi dr`avqani Republike Srbije i Republike Crne Gore automatski su dr`avqani Savezne Republike Jugoslavije. Mi smo ostavili mogu}nosti dvojnog dr`avqanstva, ali ono je strogo ograni~eno. Imamo jedan sporazum sa Republikom Srpskom, koji jo{ nije verifikovan od centralnog nadle`nog organa federacije Bosne i Hercegovine, pa se ne primewuje, a miniran je dolaskom na vlast Biqane Plav{i} i Milorada Dodika, a uop{te nema ni dobre voqe da se napokon realizuje, po kome su svi dr`avqani Republike Srpske, ujedno i dr`avqani Savezne Republike Jugoslavije. Dakle, u tom smislu dvojno dr`avqanstvo. Mi smo se zalagali, kao stranka i tu smo postigli sporazum sa na{im koalicionim partnerima, nismo jo{ zadovoqni brzinom kojom se to radi, da svi gra|ani biv{e SFRJ, koji `ele da budu dr`avqani Savezne Republike Jugoslavije, prvenstveno srpske nacionalnosti, ali i ostali ukoliko su lojalni Saveznoj Republici Jugoslaviji, mogu da steknu, po ubrzanom postupku dr`avqanstvo Savezne Republike Jugoslavije. [ta \ukanovi} svojim potezom poku{ava da postigne, o~igledno je. On, malo-pomalo, pravi osnovu za nezavisnost Crne Gore. On bi ve} i proglasio tu nezavisnost, da se ne boji gra|anskog rata unutar Crne Gore, jer je ogromna ve}ina stanovni{tva protiv progla{ewa nezavisnosti i zato {to mu jo{ zapadne sile govore da vreme nije sazrelo. Kada }e po wihovom mi{qewu vreme sazreti ostaje da se vidi. 731
\ukanovi}u neprekidno treba stavqati do znawa da to ne sme da radi, da to nije jednostavan potez i da mo`e da ima tragi~ne posledice. Nije ovo pretwa, ovo je samo realno procewivawe eventualnog ishoda takvog wegovog poteza, jer on ne mo`e gra|anima Crne Gore da to objasni, ne mo`e da ih navede da to prihvate. On je plasirao ideju o referendumu, pa odlagao, govorio da nije jo{ vreme, a wegovi saradnici u istom smislu nastupali, pa pusti neke od wih da se malo vi{e za to zala`u a neke kao da bremzaju. To je jedna politi~ka igra. Kako god da bi falsifikovao referendum, on zna na kojoj strani je ve}ina i zna da to u praksi ne mo`e da sprovede. Voditeq: Da li je mo`da ovaj predlog crnogorske vlade o crnogorskom dr`avqanstvu, mo`da i pla}awe danka sada{we crnogorske vlasti nekim nacionalnim mawinama zahvaquju}i kojima je i Milo \ukanovi} trenutno... Dr [e{eq: Moram da budem iskren, nisam video tekst tog zakona i ne bih mogao da u|em u pojedinosti o eventualnoj raspravi o wemu. Ono {to kao princip moramo u prvi plan isticati, to je da taj zakon mora da bude u saglasnosti sa Saveznim zakonom. Po{to nisam video sam tekst, ne bih mogao da ulazim u pojedinosti i da ih komentari{em. Naravno, ono {to sam ~uo iz posebnih izvora nije dovoqno za jednu raspravu, ali u svakom slu~aju, ne vidim {ta bi to eventualno moglo da zna~i u Crnoj Gori, da mo`da Albanci koji su dr`avqani Crne Gore i Jugoslavije, budu istovremeno i dr`avqani Albanije ili muslimani, koji su dr`avqani SRJ i Crne Gore, da budu dr`avqani Bosne i Hercegovine. Voditeq: [ta bi to zna~ilo za Crnogorce koji `ive u Srbiji? Dr [e{eq: Crnogorci koji `ive u Srbiji imaju dr`avqanstvo SRJ svi, a neki od wih imaju dr`avqanstvo Srbije, a neki dr`avqanstvo Crne Gore. Dok postoji SRJ, sasvim je svejedno da li su dr`avqani Srbije ili Crne Gore. Potpuno je svejedno i to se pitawe nigde ne postavqa. Problemi bi nastupili tek u slu~aju eventualnog otcepqewa Crne Gore, jer stanovnici Srbije koji su dr`avqani Crne Gore postali bi stranci, a stranac nema sva prava koja ima dr`avqanin. Prvo, ograni~ena su prava zapo{qavawa, ograni~ena su mnoga druga statusna prava. Oni bi kao stranci bili na dozvoli privremenog boravka. Mogao bi taj privremeni boravak da bude i 10 i 20 godina, ali ne bi imao sva prava kao dr`avqanin. U tom slu~aju, wima bi `ivot bio veoma te`ak. Ne mislim ja da bi sada neko wih proterivao ili progonio itd., ali oni su stranci i ~itav niz komplikacija to onda stvara. Zato ja mislim da je interes svakog Crnogorca koji `ivi u Srbiji, da ne do|e do otcepqewa. Ogromna ve}ina Crnogoraca koji `ive u Srbiji su izrazite patriote i za o~uvawe zajedni~ke dr`ave. Ima i onih koji su vezani sa \ukanovi}em raznim {vercerskim kanalima i koji ga podr`avaju nekriti~ki, ali koji jednostavno mo`da nisu razmi{qali o posledicama koje bi donelo eventualno otcepqewe. Posledice bi bile veoma te{ke, gadne, da sada ne ulazim u pojedinosti. Tu je me|unarodno pravo do kraja jasno. Znate, kao kad bi neki dr`avqanin Jugoslavije sad u Nema~koj pretendovao na neka prava dr`avqana Nema~ke itd. Ne mo`e. Zna~i, ima radnu dozvolu koja mu se u svakom trenutku mo`e opozvati, poni{titi itd. Kad bi se putovalo u Crnu Goru pla}ala bi se izlazna taksa. 732
Voditeq: Prili~no bi se zakomplikovao `ivot. Dr [e{eq: Mislim da bi to bilo stra{no. Ovde se postavqa pitawe ko ima interes da se Crna Gora otcepi, obespravi. Jesu li gra|ani Crne Gore neravnopravni sa gra|anima Srbije? Nisu. Pogledajte vi u Beogradu, Crnogorci, bez obzira {to su u velikoj mawini, vrlo su prodorni, snala`qivi i procentualno, mnogo vi{e rukovode}ih pozicija u dru{tvu zauzimaju nego Srbi iz drugih srpskih zemaqa. Imaju neke genetske osobine, imaju neke sposobnosti. Znate, mo`da ta ekonomski siroma{na teritorija u kojoj su odrasli razvija neki vi{i stepen vitalnosti, nego `ivot u plodnoj ravnici ili na prostorima gde je bar hrane bilo u izobiqu. [ta bi da do|e do tog otcepqewa? Voditeq: Kome su u interesu otcepqewe i raspad? Dr [e{eq: To mo`e da bude u interesu samo jedne ograni~ene mafija{ke grupacije i to ~ak ni wima dugoro~no. Mislio je \ukanovi} ako spre~i delovawe Savezne uprave carina u Crnoj Gori da }e on mo}i da sti~e enormni profit, da on oporezuje, da on carini. Me|utim, onda je sebi uskratio srbijansko tr`i{te. I one prirodne prednosti koje pru`a crnogorski polo`aj, zbog barske luke pre svega. U pogledu tih uvozno-izvoznih poslova on je sam skresan. Kad bi se otcepila Crna Gora {ta bi to zna~ilo. Na jugu Albaniju koja je trajno neprijateqski orijentisana i sa izra`enim teritorijalnim pretenzijama. Albanija bi htela da se do~epa Ulciwa, Tuzija, da se do~epa jo{ nekih delova Crne Gore... Ko bi to kontrolisao i ko bi to spre~io. Hrvatska otvoreno iskazuje svoje pretenzije za celom Bokom Kotorskom. Od wih nikad ne}e odustati. Pri tome je podsti~e i katoli~ka crkva. Muslimani u jednom velikom broju preko svojih politi~kih predstavnika koji naseqavaju podru~je Ra{ke oblasti, tzv. Sanyaka `ele ujediwewe Sanyaka i sa srbijanske i sa crnogorske strane, izdvajawe op{tina u kojima oni `ive. Kad bi se to delilo, ne daj Bo`e, to bi zna~ilo definitivno raskidawe kopnene veze izme|u Srbije i Crne Gore. [ta bi ostalo od Crne Gore. Znate {ta bi se desilo? Masovno bi se Srbi iz Crne Gore iseqavali u Srbiju. Posebno iz severne Crne Gore, Pqevaqa, Bijelog Poqa, Berana, Andrijevice, ali i iz drugih delova Crne Gore. Jer Srbija je ipak velika, prostrana za ove balkanske prilike, pru`a raznolike ekonomske mogu}nosti za obrazovane qude. Pru`a mogu}nost zapo{qavawa {to Crna Gora sve ne bi imala. Masovno bi do{lo do iseqavawa, ~ak bi se postavio proces zamene ku}a, imawa izme|u muslimana iz Srbije i Srba iz Crne Gore. Ubrzano bi se mewala etni~ka slika. Dosta bi stranaca verovatno do{lo u Crnu Goru i oni bi sve vi{e uticali na obavqawe osnovnih dr`avnih funkcija. Crna Gora bi nestala. Ne mo`e da opstane. Ona ima svega 600 hiqada stanovnika. Od tih 600 hiqada stanovnika, mislim da je oko 380 hiqada Srba, tu ubrajam i one koji se izja{wavaju kao Crnogorci, to je wihova stvar, uop{te ne}u u to da ulazim, oni su objektivno Srbi. Po poreklu su Srbi, da li se smatraju, ne mislim nikoga na silu da teram da bude Srbin, ja mislim da je toliko lepo pripadati srpskom narodu, da mi nikad u `ivotu ne}e pasti na pamet da ne733
koga teram da bude Srbin, ako on ne}e. Objektivno su to Srbi, po poreklu, po jeziku, po tradiciji, po kulturi itd. i postoji oko 240 hiqada pripadnika raznih mawina. Nekad su to nacionalne mawine, nekad verske itd., ali su mawine u pravom smislu re~i. 380 hiqada Srba u Crnoj Gori, 380 hiqada izvornih Crnogoraca. To je mala brojka. To vam je mawe od op{tine Zemun i Novi Beograd. Op{tina Zemun i Novi Beograd imaju zajedno oko pola miliona stanovnika, skoro cela Crna Gora. Suvi{e je to malo u nekom geopoliti~kom smislu da bi moglo da opstane. Moglo bi da opstane, ali da potpuno promeni karakter i da se nekome prikop~a, da bude teritorija pod starateqstvom. Moglo bi to da glumi da je nezavisna dr`ava, ali ne bi nikada u pravom smislu re~i bila nezavisna dr`ava. Voditeq: Ka`ete da to otcepqewe Crne Gore odgovara samo mafija{koj grupaciji. Koga svrstavate u tu mafija{ku grupaciju? Dr [e{eq: Pre svega, aktuelnu vlast. Ona je na ~elu mafije, ona je na ~elu krupnog kriminala. Spomiwali smo ve} neke qude, ovoga koji je ubijen. Ja osu|ujem ubistva, svako ubistvo i odmah sam osudio, ~im sam ~uo da se to desilo i `ao mi je li~no, jer sam u nekoliko navrata upoznao tog Gorana @ugi}a, ~ak je jednom u~estvovao u mom hap{ewu i proterivawu iz Crne Gore, proterivawu grupe radikalskih funkcionera 1994. godine, ali ja nisam nikakvo zlopamtilo. Ja sam ~ak i u srda~nim prijateqskim odnosima sa onda{wim ministrom policije Nikolom Pejakovi}em, sada je ambasador u Belorusiji. Ja nisam nikakvo zlopamtilo u politici i nisam ni ovoga puta. Spreman sam sa svima da razgovaram i sa svima da vodim dijalog i sa naj`e{}im politi~kim protivnicima. Kod mene mr`we nema. Se}am ga se i iz situacije kad je obezbe|ivao na{ boravak u Crnoj Gori, kada smo bili gosti crnogorske vlade, u junu 1993. godine. On je tad bio na~elnik MUPa u Herceg Novom i zaista mi je iskreno `ao, `ao mi je i wegove porodice i toga svega, ali ovde ipak moramo da govorimo o jeziku ~iwenica, ne mo`emo sad kao noj da zbijemo glavu i da se pravimo da ni{ta ne vidimo oko sebe i da ni{ta ne razumemo. O~igledno je da je on ubijen akcijom Amerikanaca. Ko su neposredni izvr{ioci, ubice, ne bi me iznenadilo da su Srbi iz Crne Gore. Sve sumwe idu u pravcu ovog Belog – Raspopovi}a. On je glavni za te poslove. Mislim, ~ak sam ube|en, da je to ura|eno mimo znawa Mila \ukanovi}a, da je to, u stvari, bila jedna akcija koja wemu preseca, na odre|en na~in, krila, manevarski prostor, koja wega ograni~ava i koja ga dovodi u situaciju goru od ove u kojoj je bio pre ubistva. Voditeq: Konstantno pri~amo o tome koliko je crnogorska dr`ava kriminalizovana. [ta koalicija u kojoj ste vi nudi narodu Crne Gore na re{avawu i smirivawu takve situacije? Dr [e{eq: Mi ne nudimo med i mleko, niti nudimo blagostawe preko no}i. @ivot }e u na{oj zemqi i daqe biti te`ak. Vidite, ove na{e vlade nacionalnog jedinstva i na saveznom i na republi~kom nivou vrlo uspe{no deluju. Posti`emo ogromne rezultate. Ti rezultati zapawuju Evropu i svet. Niko to nije o~ekivao. Mnogi na{i gra|ani to nisu o~ekivali. U Srbiji se i daqe `ivi te{ko, ali se `ivi osetno boqe nego u pro{loj godini, postepeno jedan po jedan problem re{avamo i re{i}emo sve to. Voditeq: Mislim konkretno na, na... 734
Dr [e{eq: I u Crnoj Gori }emo probleme re{iti. Sad imamo izbore na lokalnom nivou i oni imaju ogromno simboli~no zna~ewe. To je kqu~no odmeravawe snaga pred savezne izbore u septembru ili oktobru ove godine verovatno. Do kraja oktobra se moraju odr`ati. Veoma je va`no da sve patriote iza|u na ove izbore i u Podgorici i u Herceg Novom. Ne treba sad nagla{avati za koga o~ekujem da }e patriote glasati. Iskrene patriote, bez obzira {ta su u ideolo{kom smislu: da li desni~ari, levi~ari i sli~no. Te ideolo{ke razlike ostavqamo po strani. Pobeda patriota okupqenih u koaliciji za Jugoslaviju, ~iji je nosilac liste Momir Bulatovi} u Podgorici i Herceg Novom, predstavqalo bi ogromnu moralnu snagu za predstoje}e savezne izbore. Ako na{a koalicija pobedi u Podgorici i Herceg Novom, {to ja iskreno verujem, republi~ka vlast }e odmah morati da zaka`e i vanredne republi~ke izbore. Suvi{e bi to bila upe~atqiva promena odnosa snaga da bi se vanredni izbori mogli izbe}i. Ono od ~ega najvi{e o~ekujem to su savezni izbori, slede}i republi~ki izbori u Crnoj Gori i mislim da }emo i na tim izborima pobediti i da }emo zajedni~kim snagama re{avati probleme – jedan po jedan – sa~uvati zajedni~ku dr`avu. Crna Gora svoj ekonomski prosperitet mo`e graditi iskqu~ivo u zajednici sa Srbijom. Sve ovo {to je optere}ivalo odnose savezne vlasti i vlasti u Crnoj Gori nestalo bi, imali bismo jedinstvenu dr`avu u pogledu funkcionisawa pravnog sistema, tr`i{ta, carinske politike, monetarne politike. Vidite {ta je uradio re`im. Voditeq: Kad smo kod toga, upravo re`im Mila \ukanovi}a uveo je pre izvesnog vremena dvovalutni sistem u Crnoj Gori. Dr [e{eq: Uveo je tzv. dvovalutni sistem. Voditeq: To prelazi mnoge ingerencije savezne dr`ave. Dr [e{eq: Ali nije to najgore. On je izvukao Crnu Goru iz zajedni~kog monternog sistema, jer je spre~io kontrolu Narodne banke nad platnim prometom. Zajedni~ki monetarni sistem ima smisla samo ako je jedinstvena kontrola platnog prometa. [ta je zamislio \ukanovi}? Kao da smo mi glupi. Imamo i mi nekog iskustva, nismo toliko glupi, se}amo se “Agrokomerca” i Fikreta Abdi}a i emitovawa `iralnog novca, menica bez pokri}a itd. [ta je zamislio \ukanovi}? Uve{}e nema~ku marku kao paralelno sredstvo pla}awa, a osta}e jedinstven valutni sistem, zadr`a}e dinar, a ukinu}e kontrolu Narodne banke Jugoslavije i po~e}e da emituje tzv. `iralni novac. Dopisiva}e svojim firmama na ra~une nepostoje}a nov~ana sredstva, a one }e tim nepostoje}im dinarskim sredstvima kupovati robu po Srbiji. Pa nismo vaqda toliki idioti. Ne mo`e. Dinar mo`e da funkcioni{e kao plate`no sredstvo samo tamo gde se sprovodi kontrola platnog prometa Narodne banke Jugoslavije, kao centralne emisione banke. Tamo gde nema wene kontrole, dinar kao plate`no sredstvo nema velikog smisla. Drugo, uveo je nema~ku marku. Voditeq: Kakvi su efekti u Crnoj Gori trenutno? Dr [e{eq: Odmah je roba poskupila izme|u 400 i 800 posto. Skoro sva roba. Hrana je u`asno skupa, oko ~etiri puta skupqa nego u Srbiji. Hrana se dobavqa {vercerskim kanalima. Crna Gora ne mo`e da proizvede do735
voqno hrane za svoje stanovni{tvo. Ona hranu treba da nabavi u Srbiji. Mi smo nudili Vladi Crne Gore da odredi bilanse, koliko im treba p{enice, koliko uqa, koliko {e}era, koliko drugih osnovnih prehrambenih namirnica: mleka, mesa itd. Oni su odbili to da urade. Oni su mislili da }e u Srbiji do mile voqe mo}i da kupuju koliko ih voqa, pa da deo toga ostane stanovni{tvu Crne Gore, a najve}i deo da izvoze po mnogo skupqim cenama u Hrvatsku, u Bosnu i Hercegovinu, u Albaniju, na Kosovo i Metohiju itd. To ne mo`e. Mi ovde dotiramo poqoprivrednu proizvodwu i zahvaquju}i tim dr`avnim dotacijama i subvencijama, kod nas u Srbiji je hrana veoma jeftina. Mi ne mo`emo hranu po tim cenama, po kojima se ona prodaje u Srbiji, da izvozimo. Sve ono ~iju proizvodwu subvencioni{emo, moramo i da kontroli{emo. Samo tada na{e subvencije imaju smisla, a ne da mi subvencioni{emo i raznim beneficijama podsti~emo poqoprivrednu proizvodwu, a da neko drugi od toga uzima profit. To ne mo`e. Znamo i mi da izvezemo tu p{enicu, koja je strate{ka roba ili kukuruz, za koji je uvek lako na}i kupca. Znamo i mi da izvezemo meso. Masa muslimanskih trgovaca dolazi, kupuje stoku po Srbiji itd. Hrana se uvek mo`e prodati. Voditeq: Republike Srpske. Dr [e{eq: Iz Republike Srpske, da i ne govorimo. Hrana se uvek mo`e prodati, ali mi moramo da za{titimo doma}u proizvodwu. Ako smo ve} toliko kao dr`ava ulo`ili u proizvodwu osnovnih strate{kih namirnica, onda moramo da kontroli{emo i izvoz. I divno bi bilo da su sve cene slobodne, ali suvi{e smo u te{koj situaciji da oslobodimo cene osnovnih prehrambenih namirnica. Qubomorno ~uvamo nisku cenu hleba, mleka, uqa i mesa i drugih namirnica. Ne mo`emo sve da prepustimo raznoraznim {pekulantima, da oni ostvare ogroman ekstraprofit, a da zapravo upropa{}uju na{u proizvodwu i izazivaju nesta{ice na na{em tr`i{tu. U svakom trenutku kad dostave bilans, koliko im treba pojedine robe, ali javno, nemamo tu {ta da krijemo, Crnoj Gori treba toliko i toliko bra{na, toliko }ete dobiti. Raspore|eno na 12 meseci, to je ta mese~na koli~ina, plati}ete po istoj ceni po kojoj nabavqaju i proizvo|a~i hleba u Srbiji. Nikakvu razliku ne pravimo. Nije nama ciq da u Crnoj Gori hleb bude skupqi nego u Srbiji. Ciq nam je da svuda u SRJ bude ista cena hleba. U Republici Srpskoj hleb je jedna marka, negde i marka i po. Zna~i, sedam do osam puta skupqe nego u Srbiji. U Republici Srpskoj je u`asna situacija, a Crna Gora je krenula tim putem. Onaj ko nema posla, ko nema zaradu, {ta }e, od ~ega }e da `ivi? To {to se vi|a na crnogorskim ulicama, {to se vi|a na primorju, to je ta novokomponovana, novoformirana klasa bogata{a. Od wihovog bogatstva i luksuza obi~an narod ne ose}a nikakvu korist. Imamo takvih pojava i u Srbiji, ali procentualno, u odnosu na broj stanovnika u Srbiji, to je mnogo mawe, neuporedivo mawe izra`eno nego u Crnoj Gori. Voditeq: Kada govorimo o ekonomskim temama, privatizacija je jedno od vrlo bitnih pitawa. Vlada Crne Gore, odnosno Skup{tina Crne Gore, donela je Zakon o privatizaciji i denacionalizaciji. Predstavnici re`ima Mila \ukanovi}a ka`u da se proces privatizacije obavqa odli~no, iskqu~ivo posle ovog zakona. Me|utim, ono {to se mo`e ~uti u narodu, u skup{tinskim komentarima je ne{to druga~ije. Smatra se da privatiza736
cija predstavqa op{tu pqa~ku, otima~inu i da se preduze}a u Crnoj Gori, koja se privatizuju, da su u stvari dostupna samo jednom malom broju qudi iz vrlo uskog okru`ewa sada{weg crnogorskog predsednika. Dr [e{eq: ^uli ste verovatno, {tampa je o tome pisala, kad je privatizovana nik{i}ka pivara, vrlo malo qudi je saznalo za to. Za{to? Da bi bila {to mawa konkurencija, da bi se samo odabrani do~epali akcija. Radnicima su obe}avali kule i gradove, posle se ispostavilo da su ih slagali. Voditeq: Ili Hotel “Mogren” u Budvi. Dr [e{eq: [to se ti~e Budve i “Mogrena” i ina~e tog bogatstva u primorju, tu je do{lo do velikog sukoba izme|u Mila \ukanovi}a i Svetozara Marovi}a. Takmi~ili su se ko }e vi{e toga privatizovati, pa izmi{qali strane firme, zapravo, registrovali sopstvene firme u inostranstvu, da bi se te firme kao inostrane pojavqivale u procesu privatizacije. Ne{to sli~no imamo iz iskustva ovde u Beogradu, kad je formirana ona francuska firma “Sour internacional” i koja se pojavqivala kao potencionalni kupac vodovoda, a iz projektne dokumentacije, koju su svojevremeno podneli, kad je to bilo aktuelno i kad je vlast koalicije “Zajedno” u Beogradu to poku{ala da provede, videli smo zapravo da oni nemaju kapitala. Ta firma nije ni godinu dana postojala u Francuskoj, niti nude neki novac za kupovinu. Oni su samo nudili da preuzmu Beogradski vodovod i da onda oni napla}uju vodu. Naravno, odoka bi cene odre|ivali, onoliko koliko im treba. Ispostavilo se da je neki Srbin, neki \or|e Ili} iz [vajcarske, jedan od kompawona u toj firmi i jo{ neki drugi. Zna~i, navodno formiraju stranu firmu da bi se pojavili na doma}em tr`i{tu i lak{e do{li do odre|enog bogatstva, bez ikakvog konkretnog ulagawa. To je isto Marovi} uradio, to je crnogorska {tampa pisala, ali ona je pod \ukanovi}evom kontrolom, tako da su Marovi}a srozavali u javnom mwewu namerno, jer neka tenzija izme|u Marovi}a i \ukanovi}a neprekidno postoji. S vremana na vreme ona dolazi do izra`aja, a odnosi su bili najzategnutiji u tom procesu privatizacije i otima~ine. Voditeq: Kuda uop{te vodi takva vrsta privatizacije u Podgorici? Samo enormnom boga}ewu pojedinaca ili i ne~em drugom? Dr [e{eq: Ne bih ja bio protiv boga}ewa pojedinaca, kad bi to istovremeno zna~ilo i ekonomsku efikasnost, ali nikad ne zna~i i ekonomsku efikasnost. ^ak zna~i i opadawe ekonomske efikasnosti, opadawe `ivotnog standarda, a boga}ewe samo jednog ~oveka ili grupe qudi. To je pqa~ka. Takvu privatizaciju znamo na primerima mnogih isto~noevropskih zemaqa i kakve posledice proizvodi. Takva privatizacije je u Srbiji na izvestan na~in izbegnuta. Ja imam dosta kriti~kih primedbi prema ovom modelu koji se provodi u Srbiji. Najboqi model privatizacije je privatizacija za gotov novac, javnom licitacijom. Naravno, uvek uz izvestan procenat podele besplatnih akcija. U Crnoj Gori je to tako izvo|eno, da su obi~ni qudi mogli da do|u do vau~era kojima }e kupiti akcije u firmi koje su odavno u ste~aju ili ih niko `iv ne mo`e osposobiti za normalnu proizvodwu, za normalan rad. One koje su najuspe{nije, bile su na dohvat ruke veoma ograni~enog broja qudi. Zna~i, jedna ogromna nova nepravda je stvorena. 737
Voditeq: Pomenimo i jedno vrlo bitno pitawe, a to je crkva. Kakav je va{ stav po pitawu izjedna~avawa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i sekte, odnosno samozvane crnogorske autokefalne pravoslavne crkve, od strane sada{weg re`ima u Crnoj Gori? Dr [e{eq: Kad se Milo \ukanovi} do~epao vlasti u Crnoj Gori, on je glumi veliku blagonaklonost prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sprijateqio se sa mitropolitom crnogorsko-primorksim i semberskim, gospodinom Amfilohijem, dolazio kod patrijarha Pavla, pomagao Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, otpo~eo gradwu hrama Hrista Spasiteqa u Podgorici itd. Ta idila je veoma kratko vreme trajala. On je na taj na~in hteo da konsoliduje svoju vlast. To je bila wegova svojevrsna ofanziva {arma, dodvoravawa, glume jugoslovenstva, koja mu je donela zna~ajan broj pristalica. To se mora priznati. Drugo, on je po{ao od ~iwenice da je izvestan broj qudi iz vrha hijerarhije SPC-a, veoma negativno orijentisan prema re`imu u Srbiji i onom ranije i ovom sada{wem, u kome je Srpska radikalna stranka, iz nekakvih ~esto iracionalnih razloga i pobuda. Jedan od takvih qudi je i mitropolit crnogorsko-primorski, koga ja li~no poznajem godinama, oko 15 godina, sa kojim sam nekada bio u bliskim prijateqskim odnosima. I sada ja wega po{tujem kao intelektualca, ali mislim da je u politi~kom smislu napravio dosta pogre{nih poteza. Jedan od tih pogre{nih poteza je bio u pogledu odnosa prema vlasti u Crnoj Gori. On se suvi{e pribli`io \ukanovi}u, a nije shvatao koje su \ukanovi}eve prave namere. Sada se napokon, nadam se, otreznio i shvatio. Kad je \ukanovi} izjedna~io SPC, jednu tradicionalnu religijsku zajednicu, koja je duboko utkana u srpsko-dr`avotvornu ideju, dakle nije samo verska institucija, nego jedan od stubova srpske dr`avotvornosti kroz istoriju, pogotovu u periodu turskog ropstva. Kroz celi period turskog ropstva Srpska pravoslavna crkva je odr`avala srpske dr`avotvorne tradicije. I formalno-pravno, nije to samo duhovno, jer turska carevina je bila svojevrsna teokratska dr`ava. Turski sultan je bio i glavni verski poglavar. I Turci su kroz svoje razumevawe politike svojim dr`avqanima smatrali samo muslimane, prave hri{}ane nisu smatrali dr`avqanim u pravom smislu re~i, davali su im veoma {iroku politi~ku autonomiju. I priznavali wihove verske stare{ine kao politi~ke predvodnike i predstavnike. Posle obnove Pe}ke patrijar{ije u vreme velikog vezira Mehmet Pa{e Sokolovi}a, koji je bio Srbin iz okoline Vi{egrada, koji je svoga brata Makarija Sokolovi}a postavio za srpskog patrijarha, po~iwe period svojevrsne politi~ke autonomije srpskog naroda u Turskoj imperiji. I ta srpska politi~ka autonomija je obuhvatala sve srpske zemqe, ne samo Srbiju i Crnu Goru, nego i Bosnu i Hercegovinu i Slavoniju u vreme dok je Slavonija bila pod turskom okupacijom, podru~je Srpske Krajine uop{te. Kako su Turci proterivani sa Balkana iz centralne Evrope, dolazilo je do raspada wihove dr`avne vlasti, a i Srpska pravoslavna crkva je posle velike seobe pod Patrijarhom ^arnojevi}em izgubila onu politi~ku ulogu kakvu je pre toga imala u turskom carstvu. Jer, Srbi su se pod Patrijarhom ^arnojevi}em digli na ustanak kad je austrijska vojska u{la u 738
dubinu tada{we turske teritorije zapravo na podru~je stare srpske dr`ave. Po{to je Austrija pora`ena, Srbi su morali da se sele jer su masovno u~estvovali u tom ustanku. Tada je do{lo do raspada organizacije Srpske pravoslavne crkve. I u devetnaesti vek Srpska pravoslavna crkva ulazi podeqena u vi{e delova. U Vojvodini Srbi su imali patrijarha koji je na op{tem sprskom saboru izabran voqom naroda, kad je progla{ena Autonomna Srpska Vojvodina, izabran je i patrijarh i izabran je srpski vojvoda Stevan [upqikac, ina~e general austrijske vojske. Crna Gora je bila pod dominacijom cetiwskog vladike i imala je izvesnu samostalnost i odvojena je bila od drugih delova Srpske pravoslavne crkve. U Srbiji je postojala Mitropolija sa sedi{tem u Beogradu i dugo godina je mitropolit Mihajlo bio glavni crkveni predvodnik. U Bosni i Hercegovini je tako|e bila osamostaqena crkvena organizacija i do ponovnog ujediwewa Srpske pravoslavne crkve dolazi tek posle Prvog svetskog rata. Tada je cetiwski vladika Dimitrije izabran za prvog srpskog patrijarha. I sve pravoslavne crkve u svetu su priznale ponovno ujediwewe Srpske pravoslavne crkve. I Crnogorsko-primorska mitropolija je jedan sastavni deo Srpske pravoslavne crkve. Sa aspekta crkvenog prava taj proces je kristalno ~ist i jasan. Sad, ovi novokomponovani pravoslavci su mahom ateisti, ~ak ima pripadnika islamske i katoli~ke veroispovesti, sad poku{avaju da stvore takozvanu crnogorsku pravoslavnu crkvu. U svojim zahtevima se pozivaju na tradiciju Cetiwske mitropolije. Nema nikakve veze sa crkvenim pravom. Ta tradicija je utkana kroz jedinstvenu srpsku pravoslavnu crkvu i kad je bila relativno samostalna Cetiwska mitropolija je bila srpska mitropolija. To niko nije osporavao, niko nikad nije dovodio u pitawe. S druge strane, ta novokomponovana crnogorska pravoslavna crkva je odba~ena od celog pravoslavnog sveta. Nepriznata, osu|ena kao sekta i od Vaseqenskog patrijarha i ruskog patrijarha. Niko je `iv ne priznaje. Voditeq: Ali, crnogorsko rukovodstvo je priznaje. Dr [e{eq: Priznaje je samo Milo \ukanovi}, jer smatra da ta wegova novokomponovana crnogrska pravoslavna crkva mora biti u istoj ravni u istom nivou sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Voditeq: Do ~ega nas to mo`e dovesti? Dr [e{eq: To nas je ve} dovelo do veoma {tetnih posledica. To je dovelo do velikog uznemirewa u pravoslavnom narodu, u iskrenim istinskim vernicima. U crnogorskoj pravoslavnoj crkvi nema nijednog iskrenog vernika, to su samo politikanti. Doveli su neke protuve, qude kojih su zbog kriminala ili homoseksualizma ranije odstrawivani iz Srpske pravoslavne crkve ili nekih drugih pravoslavnih crkava. Bez ~asti i obraza, i Antonije Abramovi} i ovaj Mira` Dedeji}. To su ~isti kriminalci. I samo ~ovek bez ~asti i obraza mo`e da u~estvuje u raskolu sopstvene crkve. Voditeq: Da li se to de{ava pod ne~ijim uticajem, pod uticajem Vatikana ili...? Dr [e{eq: To se de{ava, naravno, uvek pod uticajem Vatikana koji je kqu~ni neprijateq pravoslavqa kroz vekove, Vatikan je uzro~nik 739
velikog genocida nad srpskim narodom, ne samo u Drugom svetskom ratu, nego i ranije, u vi{e navrata. Vatikan je uvek vodio politiku prozelitizma, dakle pokaloti~avawa Srba. Veliki broj Srba kroz vekove je pokatoli~en. Voditeq: Unija~en je. Dr [e{eq: Ne unija~en, unija~ewe je me|ufaza. Dakle, pravoslavcima se ostavqa potpuno isti verski obred koji su i ranije imali samo se privole da priznaju vrhovnu vlast Papi. To je ta prva faza. Postepeno posle dolazi do potpunog pokatoli~avawa. Taj proces je bio izra`en u primorju. Dvojica Biskupa Zmajevi}a, koji su se smatrali Srbima, bili su katoli~ki biskupi i u~estvovali u vo|ewu prozelitizma. Znate nadbiskup Barski, rimokatoli~ke crkve i danas ima titulu primasa srpskog. To je zemqa sredwevekovne srpske dr`ave. Jo{ u vreme Stevana Nemawe vodila se velika borba kome }e se bukvalno carstvu privoleti Srbi. U jednom trenutku Nemawi}i su se privoleli rimokatoli~koj crkvi. I Stevan Prvoven~ani, Nemawin sin, prvo je krunisan katoli~kom krunom, koju je direktno od Pape dobio. A onda je do{ao wegov mla|i brat Rastko i preokrenuo ga u pravoslavnom pravcu. Ponovo je krunisan pravoslavnom krunom. Od Stevana Prvoven~anog pa naovamo za srpski narod vi{e dileme nije bilo u pogledu opredeqewa za jednu ili drugu varijantu hri{}anstva. Srbi su se opredelili kao pravoslavci i izazvali ogroman bes Rimske kurije, Vatikana koji nam je prouzrokovao milionske `rtve kroz vekove. Najve}e `rtve, naravno u vreme usta{ke nezavisne dr`ave Hrvatske, kada su katoli~ki sve{tenici direktno u~estvovali u klawu Srba, neposredno, kao neposredni izvr{ioci u mantijama. Ta katoli~ka crkva i danas mnogo rovari, ona je uticala i na odvajawe makedonskog dela Srpske pravoslavne crkve, to je bila i politika komunisti~ke partije, ta crkva je tako|e kao komunisti~ka tvorevina sazdana. Sli~an proces se sada odvija i u Crnoj Gori. Re`im koji `eli otcepqewe Crne Gore i rimokatoli~ka crkva koja ga u tome podr`ava a i Ameri~ka politika, vi znate, Amerika ina~e forsirawem razno-raznih verskih sekti, verskih rimokaraktera podriva duhovni `ivot i moral isto~noevropskih naroda i dru{tava. To je jedan proces koji se mora zaustaviti. On se mo`e zaustaviti samo promenom politike u Crnoj Gori. Obarawem sada{we vlasti i kad ka`em obarawem, ja `elim da to obarawe bude na demokratskim izborima. Bez podr{ke re`ima, crnogorska pravoslavna crkva bi vrlo brzo nestala, kao sekta, bezna~ajna sekta koja nema ni jednog jedinog vernika. Niko ko se deklari{e da pripada crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, novokompanovanoj, ne veruju u Boga. To vam garantujem. Jer da veruje u Boga ne bi ustajao protiv svoje crkve. Ne mo`e protiv Srpske pravoslavne crkve da ustane neko ko veruje u Boga. Ja mogu da se ne sla`em s nekim sve{tenikom i s nekim crkvenim velikodostojnikom. Ja ih ~esto i kritikujem ako rade ne{to {to je protivno interesima srpskog naroda, setite se koliko sam kritikovao i ovog nesre}nog Artemija, i ranije Vladiku Atanasija i tako daqe, za konkretne poteze. Ali to nikad nije bio napad na Crkvu, jer Cr740
kva to smo svi mi vernici, pa i ja li~no. I kad kritikujem ove vladike to radim da bih za{titio Crkvu od wihovog lo{eg delovawa, negativnog delovawa. Onaj ko iskreno veruje u Boga i ko pripada srpskom pravoslavqu ne mo`e nigde da deluje raskolni~ki, da odvaja deo crkve. Mo`e biti maksimalno nezadovoqan, apsolutno nezadovoqan, ali mora unutar crkve da se bori za pobedu pravde, a ne da odvaja deo crkve i da otima crkvene objekte, hramove, manastire i sli~no. Bila je jedna akcija, poku{ali su u Wegu{ima da otmu pravoslavnu crkvu pa se narod suprotstavio i tukao u onim nahijama oko Cetiwa, nahijama izvorne Crne Gore, pa je i zelena{ki pokret nekad bio jak i jo{ uvek izra`ena tradicija qubavi prema dinastiji Petrovi}a, nemirewe sa svrgavawem Petrovi}a dolaskom Kara|or|evi}a na presto i tako daqe. Nekada je bila i ona ~uvena bo`i}na pobuna. Nije to bila velika pobuna, mawe od 1000 qudi je u woj u~estvovalo, ali je pobuna bila motivisana `eqom da se vrati kraq Nikola Petrovi} na presto, a ne zato {to su oni smatrali da nisu Srbi. Zelena{i su uvek smatrali da su najve}i Srbi, ve}i od ostalih. Do proklamovawa crnogorske nacije kao posebne nacije do{lo je na platformi Kominterne, na antisrpskoj platformi, koju su zdu{no u Drugom svetskom ratu prihvatile usta{e. Voditeq: Oni su se prvenstveno zalagali za razbijawe Jugoslavije Dr [e{eq: Za razbijawe Jugoslavije, Sekula Drqevi}, Savi} Markovi} itd. A, posle rata je vr{en nasilan popis, desrbizacija, zabraweno je izja{wavawe srpskoj pripadnosti. Voditeq: Pa je ~ak pravqen i projekat.... Dr [e{eq: ^ak je i Wego{ev mauzolej pravqen kao paganski hram, ali tako {to je prvobitna kapela sru{ena i vrh Lov}ena smawen za 16 m. Za{to? Zato da vi{e nikome ne padne napamet da uklawa mauzolej i vra}a izvornu Wego{evu crkvu. To je bila jedna veoma podmukla titoisti~ka politika, odvajawe Crnogoraca od ostalih Srba. Ono {to je sad kqu~ni ameri~ki interes i za{to `ele da se definitivno u~vrste na teritoriji Crne Gore, jeste da bi ostatak srpskog naroda odvojili od mora. Oni misle da na taj na~in Rusiju zapravo odvajaju od mediterana. Svi mi Srbi, a najvi{e Crnogorci, veliki smo rusofili. To mi sa maj~inim mlekom usisamo. Kad se svaki od nas zapita po ~emu je to rusofil, odakle mu to, nema odgovora na to pitawe. To je ne{to iz najranijeg detiwstva – qubav prema Rusiji. Otkad znam za sebe ja volim Rusiju. Nekad se to nije smelo javno govoriti, nekad je to bilo skop~ano sa odre|enim rizicima, ali ja volim Rusiju, i svaki drugi Srbin. Retki su Srbi koji nisu rusofili, vrlo retki. Znaju to Amerikanci i otuda wihova tolika antisrpska mr`wa. Oni znaju da Rusija ne mo`e ve~ito ostati na kolenima, bespomo}na. Rusija }e vrlo brzo opet da bude velika i mo}na sila, ona se mora vratiti na Balkan. Po~elo je bu|ewe Rusije, sve su prilike, veliko istorijsko bu|ewe Rusije. Koga Rusija ima na Balkanu? Ima nas Srbe. Rusiji prvo mi trebamo kao srodni narod, kao narod koji je iskreno prijateqski i bratski prema woj usmeren, narod koji `eli da u|e u Savez sa Rusijom i Belorusijom. Po tom pitawu se otvore741
no izjasnila na{a Savezna skup{tina. To `eli celi srpski narod, i Amerikanci se zato `ure da uni{te srpstvo, do tog vremena oporavka Rusije, jer znaju kad se Rusija oporavi ona se vra}a na Balkan, ako je sa~eka srpska dr`ava na Balkanu ima upori{te na toplim morima. Ako se mi odr`imo, mi Srbi, ako sa~uvamo Saveznu Republiku Jugoslaviju onda }e se vrlo brzo probuditi i Bugari i Rumuni. Ima tamo bu|ewa. Vlast u Rumuniji je `estoko uzdrmana i mislim da }e ova prozapadna garnitura izgubiti slede}e izbore, ube|en sam u to. Lokalne izbore su ve} izgubili, kako novinski izve{taji pokazuju. Rumuni su pravoslavni narod, nama veoma bliski, ne toliko etni~ki koliko kulturno, nikada sa wima nismo ratovali uvek smo bili u prijateqstvu i to {to su u ovom kratkom periodu slu`ili Amerikancima protiv Srba ne mo`e dugo opstati. I wihova je budu}nost u toj velikoj zajednici isto~noevropskih naroda. Bugari tako|e, bez obzira {to su nas velike sile kroz istoriju delile, sukobqavale me|usobno i tako daqe, u vreme ove NATO agresije su pokazali da se ne sla`u sa sopstvenom vladom i da su prijateqski nakloweni prema Srbiji. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Makedonci su pokazali da su nam iskrena bra}a i za Amerikance je veoma opasno ako se odr`i Savezna Republika Jugoslavija. Zato }e wihovi nasrtaji da budu `e{}i, besomu~niji, perfidniji. Videli su da ratom ne mogu da nas poraze, ne mogu duhovno da nas slome i sad se jo{ vi{e orijenti{u na metode specijalnog psiholo{kog rata i terorizma. Voditeq: Upravo zato, za kraj biste i mogli da nam ka`ete {ta va{a koalicija, koalicija za Jugoslaviju Momir Bulatovi}, daje crnogorskom narodu. Dr [e{eq: Imamo vrlo kratak i jasan program. Po svaku cenu o~uvawe zajedni~ku dr`avu Srbije i Crne Gore. O~uvawe Savezne Republike Jugoslavije. To je osnovna ta~ka na{eg programa. To je ono {to mi `elimo, da sa~uvamo i ustavno ure|ewe, ustavni poredak i zajedni~ku dr`avu. A onda, kao {to sprovodimo uspe{ne reforme, na saveznom nivou, gde smo koalicioni partneri, gde je na{a koalicija pokazala dobre rezultate, kao {to sprovodimo uspe{ne reforme na republi~kom nivou Srbije, gde obnavqamo Srbiju, obnavqamo mostove, puteve, fabrike, re{avamo probleme, probleme }emo re{avati ako nam gra|ani Crne Gore iska`u poverewe, ne samo na ovim lokalnim izborima u Podgorici i Herceg Novom, nego tek na ovim velikim izborima koji slede, saveznim pa i republi~kim. Voditeq: Ne nudite lak izlaz iz krize, ali nudite zajedni~ki `ivot. Dr [e{eq: Ne nudimo med i mleko, ne nudimo re{ewa preko no}i svih problema ali nudimo zajedni~ku borbu, iskrenu borbu, upornost i odlu~nost da se ti problemi razre{e i da ostanemo gospodari svoje sudbine. Voditeq: Hvala vam na gostovawu na kanalu JU INFO. Bila je ovo emisija “Stav”, gost Dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Pri~ali smo o predstoje}im lokalnim izborima u Podgorici i Herceg Novom. Prijatno. 742
XXV \UKANOVI] RADI PROTIV SVOG NARODA Radio “Montena”, Podgorica, 24. jul 2000. godine Voditeq: Po{tovani slu{aoci “Montena” radija, dobar vam dan. Ja sam Tawa Kne`evi}, va{ i na{ gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike Srbije. Gospodine [e{eq, dobar dan. Dr [e{eq: Dobar dan. Voditeq: Hvala vam {to ste pristali na ovaj razgovor. Ovaj intervju radimo na dan kada }ete u Saveznoj skup{tini izvr{iti promenu Ustava. Za{to se to sad radi? Dr [e{eq: Ustav je imao neke nedostatke jo{ u vreme dono{ewa. Mi, srpski radikali, uvek smo bili kriti~ni prema wegovoj sadr`ini i smatrali smo da treba da se mewa, iznosili smo mnogo razli~itih argumenata. Ovo nije prva promena Ustava iz 1992. godine. Prvu promenu smo ve} imali pred kraj 1992. godine, ako se se}ate, kada je usvojen prvi ustavni amandman. Sada se ne radi o nekoj potpunoj promeni ustavnog teksta, nego u su{tini o promeni tri va`ne odredbe. Prva, najva`nija odredba koja se mewa podrazumeva da }e se sada izbori za Ve}e republika Savezne skup{tine vr{iti neposredno, da }e gra|ani birati, a ne skup{tine federalnih jedinica. [to se nas, srpskih radikala, ti~e, mi smo ve} nekoliko godina zastupali takav stav. Pre dve godine sam i u “Velikoj Srbiji” objavio jednu raspravu o Ustavu i ustavnim promenama gde sam tako|e propagirao da se ide na direktne izbore. Za{to na direktne izbore? Zato da bi se proveo u praksi demokratski princip neposrednosti. Na{a skup{tina je dvodoma, kao u svakoj drugoj modernoj, pravno ure|enoj federaciji. U dowem domu zastupqen je elementarni demokratski princip jedan ~ovek – jedan glas, uz izvesnu korekciju. Za federalne jedinice koje imaju mawi broj stanovnika, predvi|eno je da se bira maksimum 30 poslanika. Gorwi dom garantuje ravnopravnost federalnih jedinica. U wemu obe federalne jedinice imaju isti broj poslanika. Isti toliki broj ima}e, eventualno, neka tre}a ili ~etvrta, ukoliko bi se pridru`ila federaciji, {to Ustav za sada ostavqa otvorenim. Oba doma su ravnopravna, i nijedan zakon se ne mo`e izglasati bez izglasavawa i u gorwem i u dowem domu, {to je karakteristika tako|e jugoslovenskog federalizma. Druge savremene federacije imaju izvesne razlike u nadle`nostima gorweg i doweg doma. [ta je ubrzalo ovu na{u inicijativu da se ide na izmene odredbe o izboru poslanika za Ve}e republika? To je ~iwenica da je do sada bilo mnogo raznih nepravilnosti i ~ak kr{ewa Ustava u procesu birawa. Ako se se}ate, prvo je problema bilo u Srbiji, gde nije po{tovan princip proporcionalnosti u izboru. U Narodnoj skup{tini Republike Srbije, Srpska radikalna stranka je u mandatu bila uskra}ena za svoja tri mesta, iako je u me|ustrana~kim dogovorima bilo postignuto re{ewe. Jed743
nostavno su nas ostale stranke izigrale na glasawu, nismo imali nijednog predstavnika u gorwem domu. Ustavni sud je proglasio Zakon Republike Srbije o izboru poslanika u gorwi dom neustavnim, bez obzira {to smo u ovom mandatu striktno vodili ra~una da se taj princip proporcionalnosti primeni. Ali je taj princip bio stvar parlamentarnog dogovora, a ne op{teobavezuju}e pravne norme. Ustavni sud je proglasio da ni crnogorski Zakon nije saglasan sa Ustavom. U Crnoj Gori je vladaju}a partija ili vladaju}a koalicija prigrabila sebi sva mesta u Ve}u Republika Savezne Skup{tine. Voditeq: Odnosno, trebalo je da prigrabi. Dr [e{eq: Ne, ona je prigrabila sebi. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Ona je prigrabila sebi tako {to je promenila postoje}i zakon, uvela novi i spre~ila izbor opoziciji. Ustav ne ka`e da Crnu Goru i Srbiju u Ve}u republika predstavqaju vladaju}e ve}ine ili re`imi u federalnim jedinicama. Moraju Crna Gora i Srbija biti u celosti predstavqene; dakle, i vla{}u i opozicijom. Crnogorska vlast se oglu{ila do sada o odluku Ustavnog suda i nije postupila kao srbijanska Skup{tina. To je poja~alo neophodnost, faktor neophodnosti ustavnih promena. Voditeq: Zar ne mislite da je to Crna Gora trebalo sama da odlu~i? Dr [e{eq: [ta da odlu~i? Voditeq: Ko }e ih zastupati u Vije}u republika. Dr [e{eq: Da, Crna Gora, ali Crna Gora, to nije vlast u Crnoj Gori. I ovoga puta }e Crna Gora da odlu~i ko }e da je zastupa u Ve}u republika. Voditeq: Na primer, wena Skup{tina. Dr [e{eq: Ovoga puta }e gra|ani Crne Gore da odlu~e ko }e ih zastupati u Ve}u republika, a Skup{tina kada je to odlu~ivala nije se dr`ala nekih osnovnih principa demokrati~nosti, pravi~nosti, proporcionalnosti itd. Skup{tina Crne Gore je odlu~ila da samo crnogorska vlast bude zastupqena u Ve}u republika. Voditeq: Da, to je odlu~ila, ali nije… Dr [e{eq: To je odlu~ila, ali to nije u saglasnosti sa Ustavom SR Jugoslavije. I Ustavni sud je ocenio da to nije u saglasnosti sa Ustavom. Voditeq: Da li je ijedna odluka Ustavnog suda, vezana za Crnu Goru, saglasna sa Ustavom? Dr [e{eq: Ja znam jedno: nije ba{ eksplicitno re~eno da je saglasna sa Ustavom, ali se Ustavni sud, u korist vlasti u Crnoj Gori, proglasio nenadle`nim. Onda kada je vlast Crne Gore mene i mojih 28 saradnika i ~lanova naju`e porodice protivustavno i protivzakonito prognala iz Crne Gore i kada mi je dve godine zabrawivala ulazak u Crnu Goru... Voditeq: Tada je na vlasti bio va{ sada{wi koalicioni partner. Dr [e{eq: Na vlasti su bili zajedno i \ukanovi} i Bulatovi}. Voditeq: Pa ka`em, izme|u ostalih i Momir Bulatovi}. Dr [e{eq: I odgovornost je podjednaka. Te{ko bih mogao da procenim ~ija je bila ve}a. 744
[to se ti~e izvr{ne vlasti, tada je \ukanovi}eva bila ve}a, jer je on bio predsednik Vlade. Voditeq: A ovaj predsednik Republike. Dr [e{eq: Predsednik Republike nema neke konkretne pravne mo}i. Voditeq: A kod nas u Jugoslaviji ima. Dr [e{eq: Nema. Wegova mo} izvire iz ~iwenice da je predsednik najve}e partije i u Srbiji i na saveznom nivou, a ne iz samog ustavnog teksta. Re~ je o mo}i, a ne o nadle`nosti. Nadle`nosti su mu veoma male. Novinar: Ho}ete re}i da predsednik Savezne Republike Jugoslavije nije istovremeno, protiv Ustava, i predsednik Srbije, i vrhovni komandant, i predsednik Crne Gore, jednostavno – predsednik svega? Dr [e{eq: On nije predsednik Srbije. Voditeq: Indirektno. Dr [e{eq: [ta zna~i to indirektno? Vi brkate dve stvari – funkciju i nadle`nosti koje donosi funkcija, i realnu politi~ku mo}, s druge strane. Znate, ja nisam nikakav savezni funkcioner, ja sam samo savezni poslanik. A moja realna politi~ka mo} je ve}a nego mo} bilo kog ministra. Slo`i}ete se, nadam se, sa mnom. Voditeq: Slo`i}u se. Dr [e{eq: Zna~i, politi~ka mo} je ne{to drugo. Ona nije institucionalizovana na pravni na~in. Ona je fakti~ka ~iwenica. Voditeq: A je li fakti~ka ~iwenica ovo {to vas pitam? Dr [e{eq: Da je on trenutno najmo}niji ~ovek u zemqi? Voditeq: Da. Dr [e{eq: To je fakti~ka ~iwenica. To nije ne{to {to je protivustavno. On samo mora biti pod kontrolom Ustava i zakona. [to se ti~e funkcije vrhovnog komandanta, ona nije eksplicirana u Ustavu, ali je podrazumevaju}a. Ustav ka`e da oru`anim snagama komanduje predsednik Savezne Republike Jugoslavije, na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane. Zna~i Vrhovni savet odlu~uje, a predsednik komanduje. Voditeq: Vrhovni savet, koji se nije sastao dvije godine! Dr [e{eq: To {to se nije sastao, to je ve} drugo pitawe. Je li bilo inicijative da se sastane? Ja znam da se sastao krajem 1998. godine, ne znam da je posle toga bilo sednica. Krajem 1998. godine je bila sednica, je li tako? Tad je donesena odluka da se dr`ava brani svim sredstvima, ako nas napadne NATO, je li tako? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Jednoglasno. I na osnovu te odluke je predsednik SR Jugoslavije komandovao oru`anim snagama i bio je vrhovni komandant u tom smislu da iznad wega nije bilo vi{eg komandanta. Voditeq: Dobro, da pove`em, izviwavam se. Vi ka`ete da Ustavom nije eksplicitno navedeno da je predsednik SR Jugoslavije vrhovni komandant, ali da se to podrazumijeva, a s druge strane, u Ustavu tako|e ne pi{e da vladaju}a koalicija ili partija u republikama ~lanicama bira svoje poslanike u Vije}u republika, ali se i to podrazumijeva. Bar se podrazumijevalo. 745
Dr [e{eq: To se ne podrazumeva. Voditeq: Bar se podrazumijevalo. Dr [e{eq: To se ne podrazumeva. To su dve potpuno razli~ite stvari. Prvo, Ustav je jasno definisao ulogu predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Wegova zvani~na funkcija nije funkcija vrhovnog komandanta. Wegova zvani~na funkcija jeste predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Ali je ona su{tinski funkcija vrhovnog komandanta, jer iznad wega nema vi{eg komandanta. Vrhovni komandant je najvi{i komandant, je li tako? Voditeq: Najvi{i. Dr [e{eq: Dakle, ovde mo`e biti re~ o pukoj terminologiji. [to se ti~e izbora za Ve}e republika oni do sada nisu bili u saglasnosti sa Ustavom ni u Srbiji ni u Crnoj Gori. To je Ustavni sud konstatovao. To {to je ranije Ustavni sud gre{io u mnogim slu~ajevima, pa i povodom na{eg proterivawa iz Crne Gore, nije argument za obarawe jedne wegove sasvim umesne odluke. Ova odluka je sasvim umesna. Da se vratimo ostalim promenama Ustava. Novinar: Kod ovih izmena u Vije}u republika, zar ne mislite da otvarate drugo Vije}e gra|ana? Dr [e{eq: Ne, to nije drugo Ve}e gra|ana. Dva razli~ita principa se primewuju. U Ve}u gra|ana se primewuje princip jedan ~ovek – jedan glas uz izvesnu korekciju, o kojoj sam ve} govorio. A u Ve}u republika se primewuje princip ravnopravnosti federalnih jedinica, tako {to obe, bez obzira na broj stanovnika, teritorijalnu veli~inu, imaju isti broj poslanika. U federaciji kakva je na{a, uskla|uju se dva principa: demokratski princip jedan ~ovek – jedan glas, i princip ravnopravnosti federalnih jedinica. Voditeq: Za{to ste to radili mimo Crne Gore? Dr [e{eq: To nije ra|eno mimo Crne Gore. To jednostavno nije ta~no. Prvo, to je ra|eno u skladu sa Ustavom. Voditeq: Skup{tina Crne Gore }e se o ustavnim promenama izjavom oglasiti. Dr [e{eq: A {ta mene to briga? To nije wena nadle`nost. Ona mo`e da dâ svoje mi{qewe, a i ne mora, ni{ta nas to ne obavezuje. U Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, koji je usvojen 1992. godine, u ~ijem usvajawu ja nisam u~estvovao neposredno, ali jesam kao poslanik Republi~ke skup{tine, Republi~ka skup{tina se samo izja{wavala za ili protiv – nije imala mogu}nost davawa amandmana. U Ustavu je jasno propisano kako se mewa sam Ustav. Postoje odredbe Ustava koje se ne mogu mewati bez saglasnosti skup{tina federalnih jedinica. Ima bar ~etiri-pet takvih odredbi, ne znam napamet. Mi u te odredbe nismo dirali. Sve ostale odredbe se mewaju postizawem dvotre}inske ve}ine u Ve}u gra|ana i Ve}u Republika. Ako postoji ta dvotre}inska ve}ina, Ustav se mewa, ako ne postoji – ne mewa se. Ovo {to pri~aju ove budale iz Beograda i dobijaju ogroman publicitet u crnogorskim medijima, poput Slobodana Vu~eti}a i ovoga Goatija, Hrvata iz Metkovi}a, nema blage veze sa pravnim ~iwenicama. 746
Oni ka`u – trebala je javna rasprava. Ustav ne poznaje termin javne rasprave, pojam javne rasprave. [ta zna~i javna rasprava? Sve {to mi, politi~ari, radimo, predmet je javne rasprave, ali nas je narod izabrao da odlu~ujemo u wegovo ime. Uop{te nije predvi|eno Ustavom da se ide na javnu raspravu. Voditeq: Dobro, da li ste vi po`urili sa ustavnim izmenama, s obzirom da postoji mogu}nost da Crna Gora iza|e na izbore sa opozicijom i mo`e tako da pobedi? Dr [e{eq: Crna Gora }e sigurno iza}i na savezne izbore, pitawe je samo da li }e iza}i sve partije. Ja bih voleo da iza|u sve partije. Voditeq: Dobro, iza}i }e Socijalisti~ka narodna partija, sigurno. Dr [e{eq: Jeste. Crna Gora }e iza}i. Koliko }e gra|ana iza}i na bira~ka mesta, to je ve} drugo pitawe. Voditeq: Zar ne mislite da }e Socijalisti~ka narodna partija da preispita svoju politiku, jer ovo {to }e danas da naprave je ipak ne{to protiv Crne Gore, wihove mati~ne republike? Dr [e{eq: To nije napravqeno protiv Crne Gore. To je napravqeno u interesu zajedni~ke dr`ave, u interesu SR Jugoslavije, a u tom smislu u interesu i Srbije i Crne Gore, svih gra|ana SR Jugoslavije. Jer nije na{ interes kao gra|ana da postoji blokada institucija savezne vlasti koju mo`e proizvesti vlast jedne republike. To je u Americi nemogu}e, takva blokada savezne vlasti. Amerika je federacija. Voditeq: U Americi nema policijskih punktova izme|u dve republike, kao {to ima ovde. Dr [e{eq: Nema, jeste. A {ta je proizvelo te policijske punktove, o tome }emo posebno razgovarati, nadam se, kad ovo pitawe ekspliciramo. U Nema~koj, koja je federacija tako|e, nema ovakve vrste problema, nema ni u Ruskoj federaciji, ima samo kod nas. Da bi se taj problem re{io, ako ve} ne postoji dobra voqa kod vladaju}e ve}ine u Crnoj Gori, kod aktuelne vlasti u Crnoj Gori, onda je nu`na promena Ustava. Ta promena Ustava ponovo otvara pitawe ko }e predstavqati i Srbiju i Crnu Goru u Ve}u republika, je li tako? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Je li to najpravednije? Voditeq: Nije. Dr [e{eq: Za{to nije? Voditeq: O tome ko }e predstavqati Crnu Goru mora da odlu~i Crna Gora. Dr [e{eq: Pa odlu~uje Crna Gora. Ne}u ja iz Beograda glasati ko }e... Voditeq: Ali i vi odlu~ujete. Dr [e{eq: Ne}u ja iz Beograda odlu~ivati ko }e predstavqati Crnu Goru, nego gra|ani Crne Gore. Voditeq: Partija Momira Bulatovi}a je ne{to mawe od polovine Crne Gore. Zna~i onu drugu polovinu... Dr [e{eq: ^ekajte. Dobro ste rekli, ona je ne{to mawa od polovine Crne Gore i nikako ne mo`e da ne bude zastupqena u Ve}u republika, jer je suludo da ne{to mawe od polovine Crne Gore uop{te ne bude zastupqeno u Ve}u republika, a ne{to malo vi{e od polovine da bude u celosti zastupqeno. 747
Voditeq: Samo da vam ka`em da ova ve}a polovina mora ne{to da se pita pri dono{ewu odluka, je li tako? Dr [e{eq: Ve}a polovina se pita, trebalo je danas da do|u da glasaju, da govore. Pitaju se, ali na sednici Savezne skup{tine. Dobili su poziv za sednicu, a oni ne}e da do|u na sednicu i ka`u – nisu pitani. Evo, pitani su. Danas je sednica Ustavne komisije. Mislim da je Stojanovi} u Ustavnoj komisiji. Ho}e li do}i? Voditeq: Ne}e. Dr [e{eq: Ne}e. Pa onda kako da ga pitamo, kad ne}e da do|e? Voditeq: Kad su podeqeni ti materijali? Dr [e{eq: Ne znam ta~no. Prvo je poslat telegram, pa su onda ti materijali stigli. Meni je ju~e po{tom stigao materijal, ali telegram je stigao ranije. To je praksa u Saveznoj skup{tini. Voditeq: Mislite li da je jedan dan dovoqan za promenu Ustava? Dr [e{eq: I pro{li put je jedan dan bio dovoqan za promenu Ustava, kada se mewao Ustav krajem 1992. godine, da bi se otvorila mogu}nost raspisivawa prevremenih izbora, ako se se}ate, na ~emu su insistirali i Dobrica ]osi} i Milan Pani}. Mi smo za jedan dan izvr{ili tu promenu. Onda smo imali jedan amandman, sad imamo tri, ne znam ta~no koliko je trebalo usaglasiti neke druge delove teksta Ustava, ali su{tinske su tri promene. Voditeq: Ova druga me interesuje, vezana je za direktan izbor predsednika SR Jugoslavije. Zna~i li to da }e Milo{evi} biti predsednik jo{ ~etiri godine? Dr [e{eq: Ne, ne zna~i. To zna~i da }e se slede}i predsednik birati direktno. [to ste toliki optimista pa mislite da je siguran Milo{evi}ev izbor? Mo`da }e neko drugi biti izabran, mo`da ja. Voditeq: Vi? Dr [e{eq: [to vam to neverovatno izgleda? Voditeq: Ne izgleda nevjerovatno, ali ipak on ima vi{e pristalica. Dr [e{eq: To se ne zna pre izbora. Gde ste se vi to raspitivali? Po Beogradu? Jeste li se raspitivali po Beogradu? Jeste li intervjuisali gra|ane? Voditeq: Meni je uvek interesantno sa vama razgovarati. Uvek ste vi pomalo novinar. Dr [e{eq: Pa nisam, nego otkud znate da ima vi{e? Kad bi se to znalo pre izbora, onda ne bi trebalo uop{te i}i na izbore. [ta }e nam izbori ako unapred znamo ko }e pobediti? Voditeq: Ono {to mene interesuje je – da li po ovome zna~i da iz Crne Gore nema teorije da neko pobjedi? Dr [e{eq: Mo`da }e Milo \ukanovi} da pobedi! Evo, kandiduje se Milo \ukanovi}. On tvrdi da ima ve}insku podr{ku u Crnoj Gori. Proameri~ka opozicija u Srbiji tvrdi da je \ukanovi} najpopularniji u Srbiji. Neka se kandiduje. Ba{ lepa ideja! Voditeq: S takvom opozicijom kakvu imate dobar je \ukanovi}. Dr [e{eq: A ne vaqa vam na{a opozicija? Da li vi mislite da bismo mi voleli da imamo dobru opoziciju? Da imamo uspe{nu opoziciju? Voditeq: Pa, boqe bi bilo. 748
Dr [e{eq: Na{ je ciq da imamo neuspe{nu opoziciju. Za koga bi bilo boqe? Za na{e politi~ke protivnike? Voditeq: Uop{te bi bilo boqe. Dr [e{eq: Nije ta~no. Za dr`avu bi bilo boqe da je Srpska radikalna stranka {to ja~a. Voditeq: Ona 100 posto nije. Dr [e{eq: [ta 100 posto nije? Voditeq: 100 posto radikali. Dr [e{eq: Pa ne ba{, 100 posto, to je nemogu}e. To je u demokratiji nemogu}e, ali {to ja~i radikali. Voditeq: Dobro, ja vas pitam vezano za mogu}eg predsednika iz Crne Gore. Govorim, sa ovim izmenama nema teorije da neko iz Crne Gore bude predsednik. Dr [e{eq: Nije ta~no. Voditeq: Kako nije ta~no? Dr [e{eq: Ja mislim, ako se i \ukanovi} kandiduje na tim izborima da }e vi{e glasova dobiti u Srbiji nego u Crnoj Gori. Garantujem vam. Voditeq: Ima jo{ qudi u Crnoj Gori, ali nemaju mogu}nosti... Dr [e{eq: Prvo, na|ite li~nost koja }e biti prihvatqiva svima. U Srbiji nikakvih predrasuda nema prema crnogorskom stanovni{tvu, apsolutno. Ovde crnogorski Srbi najlak{e uspevaju da se do~epaju najvi{ih funkcija. Uostalom, i sam Milo{evi} je Crnogorac. Pa i Crna Gora je Srbija, to vaqda znate? Voditeq: Pa, ne znam. Dr [e{eq: Pa, nisu vas u~ili u {koli. U tome je problem komunisti~kih {kola. Uostalom, i sam Slobodan Milo{evi} je Crnogorac, je li tako? Iz Lijeve Reke. Voditeq: Iz Lijeve, slobodno. Dr [e{eq: Pa ~ekajte, {to vre|ate Lijevu Reku? To je jedno lepo mesto gde `ive po{teni qudi. [to ka`ete “iz Lijeve Reke slobodno”, malopre ste to ironi~no rekli. To mesto Lijeva Reka nosi naziv iz vremena koje je mnogo ranije od onog u kome je po~elo razlikovawe u politi~kom smislu na levo i desno, koliko ja znam. Voditeq: Hajde da se vratimo Ustavu. Dr [e{eq: Pa da se vratimo Ustavu, ja ne izbegavam nijednu temu. Voditeq: Potpisalo je 120 poslanika, jedan nije – ako se ne varam va{ radikal nije. Dr [e{eq: Jedan nije, ali on je ve} godinu dana odsutan, mislim da je napustio Srpsku radikalnu stranku, godinu dana se ne javqa. On je `iveo u Pri{tini i oti{ao je negde u nepoznatom pravcu, nikome se nije javio. Tako da to nije nikakav problem unutar stranke. Jednostavno, on se godinu dana uop{te ne pojavquje u Beogradu, on je napustio stranku i to }e danas biti konstatovano. Da li 120, ja ne znam ta~no, svi poslanici Srpske radikalne stranke iz Ve}a republika i Ve}a gra|ana su potpisali, osim tog jednog koji je napustio stranku. Voditeq: Da li to inicira da }e promene biti usvojene? 749
Dr [e{eq: Ako bude dvotre}inska ve}ina u Ve}u republika, ako bude dvotre}inska ve}ina u Ve}u gra|ana mogu ve} danas biti usvojene. Voditeq: Onda je to unitarizacija za koju se zala`e va{a stranka. Dr [e{eq: Pa ja ne bih to nazvao unitarizacijom. Kamo sre}e da je re~ o unitarizaciji. Unitarizacija podrazumeva mnogo vi{e od toga. Ovo nije unitarizacija, ovo je samo sre|ivawe u institucionalnom smislu stawa u osnovnim dr`avnim organima. Ovo je suzbijawe blokade funkcionisawa Savezne dr`ave. [ta bi sad zna~ilo da ne pribegnemo ovoj prvoj promeni Ustava – jo{ sto godina bi mogli da ostanu oni poslanici koji su izabrani jo{ 1996. godine, ili kad su izabrani u Ve}e republika. Kad bi jedan po jedan poumirao, ostali bismo bez institucije. U principu dr`ava ne sme da ostane bez institucije. Dok se ne verifikuje izbor novih, moraju da funkcioni{u stari. Tako vam je i kod vlade. Evo, Dodikova Vlada dve godine posle izbora i daqe nastavqa da obavqa du`nost. Voditeq: Recite mi, molim vas, neki ka`u, kada se pomiwe javna rasprava... Dr [e{eq: Ova dvojica su stvarno budale. Pomiwu javnu raspravu o ustavnim amandmanima. To je ludost. To ne postoji. Voditeq: Znam, ali zar ne mislite da ovim terate Crnu Goru? Dr [e{eq: Ne, mi Crnu Goru ne teramo. Po mom mi{qewu, Crna Gora ne mo`e iza}i iz federacije. Voditeq: Kako ne? Dr [e{eq: Kako mo`e? Savezni ustav nije predvideo mogu}nost napu{tawa Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Referendumom? Dr [e{eq: Nema referenduma koji to mo`e da mewa. Voditeq: Kako je bilo sa biv{im republikama? Da li je u biv{em Ustavu bilo predvi|eno odvajawe? Dr [e{eq: Nije biv{i Ustav predvideo odvajawe, ali je gra|anski rat proizveo odvajawa. Zna~i, u ovom slu~aju – mo`da u nekom gra|anskom ratu gde bi separatisti pobedili, to je mogu}e. Teorijski postoji samo jedna pravna mogu}nost otcepqewa Crne Gore, a to je da se promeni Savezni ustav i da se otvori mogu}nost da neka federalna jedinica iza|e iz sastava savezne dr`ave. Samo ta pravna mogu}nost postoji, sve drugo bi bilo protivpravno i protivustavno. Voditeq: Malopre ste mi rekli da Crna Gora ne treba da se izja{wava o promeni Ustava. Dr [e{eq: [ta ima da se izja{wava, to nije wena ustavna nadle`nost. Voditeq: Dobro, a putem referenduma? Dr [e{eq: Da li vi mislite da je referendum iznad Ustava? Voditeq: Ne, nego, na primer, kad je referendum... Dr [e{eq: Gde to pi{e, da li je Savezni ustav predvideo taj referendum? Voditeq: Nije. Dr [e{eq: Ono {to Ustav nije predvideo ne mo`e biti faktor. Voditeq: Pa ni ove blokade, gospodine [e{eq, Ustav nije predvideo. 750
Dr [e{eq: Naravno, Ustav nije predvideo mnoge stvari koje se u praksi de{avaju. Voditeq: Da li bi ove promene Ustava bile donete kada partija Momira Bulatovi}a ne bi imala legitimitet? Dr [e{eq: Kako nema? Voditeq: Tako ka`e zvani~na Crna Gora. Dr [e{eq: Zna~i, ako ne{to ka`e zvani~na Crna Gora, onda je to tako? ^ekajte. Na ~elu Crne Gore je krug separatista, kriminalaca, izdajnika, sad, ako oni ne{to ka`u, onda je to tako? Voditeq: Objasnite mi taj pojam “separatisti”. Dr [e{eq: Vlast u Crnoj Gori `eli otcepqewe Crne Gore. Oni to sada otvoreno rade, i to je separatisti~ka vlast. Voditeq: Od koga da se Crna Gora otcepi? Dr [e{eq: Od savezne dr`ave. Voditeq: Crna Gora je suverena. Dr [e{eq: Savezna dr`ava je suverena. Voditeq: Nema ona od koga da se odvoji. Dr [e{eq: Savezna dr`ava je suverena, a Crna Gora je suverena samo u onoj meri u kojoj to ne dira u suverenitet savezne dr`ave. To je vrlo jasno formulisano, na primer, u pogledu vo|ewa spoqne politike. Crna Gora ima pravo da vodi spoqnu politiku ukoliko to nije u koliziji sa interesima savezne dr`ave, je li tako? Voditeq: Tako. Dr [e{eq: E, prema tome, suverenitet Crne Gore je ograni~en suverenitetom savezne dr`ave. Crna Gora ima onoliko suvereniteta koliko nije u koliziji sa saveznim suverenitetom, jer ovo nije konfederacija, nego federacija. Savezna dr`ava je konstruisana kao federacija. Ima neke konfederalne elemente, dodu{e, ali je federacija. Voditeq: Kako to? Dr [e{eq: Vlast u Crnoj Gori je separatisti~ka, ona vreba priliku da se otcepi. Ona bi to htela uz pomo} srpskih neprijateqa, NATO-a, anga`uje sve mogu}e strane sponzore u tom pravcu i ne ide joj, izgleda, u prilog sada{wi stav Zapada. Drugo, ta vlast je izdajni~ka. Milo \ukanovi} je izdajnik srpskog naroda i izdajnik Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Kako znate? Dr [e{eq: U vreme rata on je i{ao u agresorske zemqe. Tako znam. On je, kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane, putovao u agresorske zemqe, slu`io neprijateqima svoga naroda. Po mom mi{qewu, morao je biti uhap{en. Krivica je vlasti u Beogradu {to to nije uradila. Voditeq: Gospodin Jovanovi} i jo{ neki ~lanovi Vlade za cijelo vreme rata su bili van zemqe. Dr [e{eq: Prvo, oni su bili u diplomatskoj misiji. \ukanovi} nije bio ni u kakvoj diplomatskoj misiji. Voditeq: Ali mi smo prekinuli odnose sa tim dr`avama. Dr [e{eq: Prvo, Vladislav Jovanovi} je u Wujorku u Ujediwenim nacijama, a ne u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Ujediwene nacije su u 751
Wujorku eksteritorijalne. Pa i Kuba ima ambasadora u Wujorku, a nema ambasadora u Va{ingtonu. Imati diplomatske odnose sa Va{ingtonom zna~i imati ambasadora u Va{ingtonu, a Ujediwene nacije u Wujorku su eksteritorijalne. Neprijateqi Amerike i dr`ave koje ratuju sa Amerikom imaju ambasadore tamo. Voditeq: Ali su u Wujorku. Vama je izdajnik predsednik Crne Gore koji je i{ao tamo gde je i{ao kako bi spre~io ve}e razarawe Crne Gore i Srbije zajedno. Dr [e{eq: On nije i{ao zbog toga. Voditeq: A nije vam izdajnik Slobodan Milo{evi} koji je potpisao punomo} pregovora koji je dozvolio ulazak stranih trupa. Dr [e{eq: Morate biti malo precizniji. Voditeq: Izviwavam se, ko je dozvolio ulazak stranih trupa na teritoriju jedne suverene dr`ave? Dr [e{eq: Prvo, nije istina ni jedno ni drugo {to ka`ete. Milo \ukanovi} nije i{ao da spre~i bombardovawe nego je podsticao bombardovawe. Voditeq: Imate li dokaze? Dr [e{eq: Imam dokaze, je li posle toga bombardovawe bilo bla`e ili intenzivnije? Posle svakog wegovog odlaska bombardovawe je bilo sve intenzivnije. Voditeq: Mislite li vi da je predsednik jedne tako minijaturne dr`ave toliko mo}an? Dr [e{eq: Nije on mo}an. Nije on i{ao da ih tera ili da im naredi, nego da ih nagovara i moli. Obi~no slabi najvi{e mole. Voditeq: Vi verovatno znate da cijeli svijet polemi{e oko opravdanosti te intervencije, da je qudi, novinari, publicisti u tim zemqama osu|uju. Dr [e{eq: Eto vidite, vi ka`ete: intervencija, to je agresija. Ma, ne bi crnogorski zvani~nici preko svojih usta izgovorili da je to agresija, pa da ih... Voditeq: Vi sporite da je NATO doneo odluku i da tu ni{ta nije moglo da se u~ini. Dr [e{eq: Koju? Voditeq: Za bombardovawe. Dr [e{eq: Moglo je da se u~ini ne{to na funkcionalan na~in. Ne mo`e on protiv savezne dr`ave, tu je on prekr{io savezni Ustav. Ne mo`e Crna Gora kao federalna jedinica da vodi spoqnu politiku koja je u koliziji sa politikom savezne dr`ave. Voditeq: Da se vratimo na Kosovo. Dr [e{eq: E daqe, {to se ti~e druge va{e teze, Slobodan Milo{evi} nije ni{ta potpisao, Narodna skup{tina Republike Srbije ve}inom glasova je donela odluku o prihvatawu plana ^ernomirdin-Ahtisari, samo je Srpska radikalna stranka glasala protiv. Je li tako? Glasali su socijalisti za, JUL za i Srpski pokret obnove za. Nakon odluke Narodne skup{tine Savezna vlada je prihvatila plan, je li istina? Po Saveznom Ustavu iskqu~ivo Savezna Vlada vodi spoqnu politiku, a ne savezni predsednik. 752
Voditeq: Pa da, a to nije tako. Politiku vodi savezno predsedni{tvo. Dr [e{eq: Kako je vodi? Gde je vodi? Po ~emu? Voditeq: [to se nije Momir Bulatovi} sastajao sa svim tim qudima? Dr [e{eq: A {to nije? Voditeq: Sa Ahtisarijem, da li je mogao, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: To je sad pitawe s kim je Ahtisari hteo da se sastane. Ja samo ka`em da je Narodna skup{tina donela tu odluku i da je tu odluku potvrdila Savezna vlada. Milo{evi} tu uticaja nema. Koliko je on li~no uticao preko svoje partije da se tako odlu~i, jer wegova partija je mo}na i u Saveznoj vladi i u Republi~koj skup{tini – to je drugo pitawe. Uticao je mnogo, jer da je wegov stav bio druga~iji, ne bi ni wegova partija glasala za to je li tako? U Saveznoj vladi bila je Milo{evi}eva partija. Voditeq: Ali su{tinski je on to potpisao, formalno ne. Dr [e{eq: Ma nije, ~ekajte, molim vas. To su prihvatile na saveznom nivou Socijalisti~ka partija, JUL, Socijalisti~ka narodna partija Crne Gore, Srpski pokret obnove, Srpska narodna stranka, opet ove ~etiri stranke, tri iz Srbije i Socijalisti~ka narodna partija. Da je jedna od tih stranaka bila protiv, to bi palo. Da je Srpski pokret obnove tada iza{ao iz Savezne vlade, Savezna vlada ne bi mogla da izglasa tu odluku. Voditeq: Da vas pitam ne{to. Da li su onda oni svi zajedno u stvari izdajnici, i zato, dozvolite, {to je srpski narod na referendumu rekao ne stranim posmatra~ima, 99 procenata – koliko je bilo – 99,8 odsto ili tako ne{to gra|ana Srbije je reklo da ne `eli strane posmatra~e. Dr [e{eq: Pa nije ba{ takav procenat. Voditeq: To ste vi rekli. Dr [e{eq: Nije ta~no. Voditeq: Mora da je 90 procenata. Dr [e{eq: Koliko se ja se}am, od oko 70 odsto koliko je iza{lo na referendum gra|ana – oko 90 procenata je bilo za, a oni koji nisu iza{li ve} su izrazili svoj stav protiv toga, i to se mora uzeti u obzir. Koliko se ja se}am, na referendum je iza{lo mawe od 70 odsto gra|ana. Voditeq: Dobro, mo`da je iza{lo i 70 odsto. Dr [e{eq: Ali tako vam je to kod referenduma, onaj ko je protiv i ne ide, razumete. Voditeq: Dobro, nije bitno ko je bio... Dr [e{eq: Ali ve}ina naroda je bila protiv stranog me{awa, i sad }e to narod da ceni i na slede}im izborima. On }e da ceni to {to su radikali ostali dosledni, {to ove partije nisu bile dosledne. Voditeq: Da li su ove partije izdajnici svoga naroda jer su delovale mimo odluke svog naroda, to vas ja pitam? Dr [e{eq: Pazite, to je sad drugo pitawe da li su izdajnici ili nisu, odluka je formalno-pravno donesena na ispravan na~in, zna~i, donesena je u okviru nadle`nosti. Narodna skup{tina Republike Srbije je mogla o tom pitawu da raspravqa. Wena odluka nije definitivna. Definitivna je odluka Savezne vlade, je li tako? Po Ustavu, Savezna vlada vodi spoqnu politiku. Ako nema kr{ewa Ustava i zakona pri dono{ewu odluke, onda nema elemenata da govorimo da li je izdaja ili nije. Odluka mo753
`e biti dobra ili lo{a. Narod }e na slede}im izborima da ceni da li je dobra ili lo{a. Milo{evi} je mogao da pregovara sa stranim silama, mogao je i Bulatovi} sa silama NATO-a da pregovara, a Mila \ukanovi}a niko nije ovlastio da sa wima pregovara. Tu je su{tinska razlika. U ratu je mogu}e da i neprijateqi me|usobno kontaktiraju i da vode pregovore i da nije re~ o izdaji ako je udarila ogromna sila. Tra`i se izlaz. Ali, ko je ovlastio \ukanovi}a da pregovara? Voditeq: Kad smo pri~ali pro{li put, vi ste mi sami rekli da Ustav Savezne Republike Jugoslavije niti po{tuje Crna Gora niti Srbija. To i ja znam, to zna svaki gra|anin. Dr [e{eq: Nisam vam ja tako rekao, malo je druga~ije bilo. Voditeq: Kad smo razgovarali, rekli ste – ne po{tuje se ni u Srbiji. Dr [e{eq: Molim vas, o ovom pitawu na primer, o pitawu Ve}a republika, Ustav je kr{en i u Srbiji i u Crnoj Gori, je li tako? Ustav je ~iwenica, da li se sla`ete? Voditeq: Sla`em se. Dr [e{eq: Ustavni sud je utvrdio da je protivustavan i jedan i drugi zakon o izboru poslanika u Ve}e republika, s tim {to se Narodna skup{tina Srbije povinovala odluci Ustavnog suda, a Skup{tina Crne Gore se nije povinovala, a morala je. Voditeq: Da li je Skup{tina Srbije usaglasila svoj Zakon sa odlukom Saveznog ustavnog suda? Dr [e{eq: Postoji ne{to {to se podrazumeva. Ono {to nije saglasno, ne primewuje se, razumete. Nije Ustavni sud postavqao rok da se usaglasi, ali postoji odredba po kojoj je ono {to u Ustavu federalne jedinice nije u saglasnosti sa Saveznim ustavom pravno ni{tavno i zaista se ne primewuje nijedna odredba iz Ustava Srbije koja je ostala od ranije, pre dono{ewa Saveznog ustava koja nije u saglasnosti sa Saveznim ustavom. Evo pogledajte, kod oru`anih snaga, kod vojne politike, u ~itavom nizu drugih pitawa, kod ekonomske politike, Narodne banke, i tako daqe. Voditeq: Ko inicira ove izmene Ustava? Dr [e{eq: Ove izmene Ustava je iniciralo pet partija zajedno: Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Socijalisti~ka narodna partija Crne Gore, JUL, Srpska narodna stranka, to je na{a zajedni~ka inicijativa. Voditeq: A recite mi {ta mislite – {ta }e sad Crna Gora da napravi. Crna Gora u principu sad nema izbora. Dr [e{eq: Kako nema izbora? Voditeq: Onako gledano. Dr [e{eq: Crna Gora ima izbora. Voditeq: Zna~i, mo`e jedino da organizuje referendum. Dr [e{eq: Taj referendum bi bio protivustavan. Voditeq: Ja se sje}am da je gospodin Milo{evi} uo~i Nove godine, ~ak i Momir Bulatovi}, da su govorili – pa, eto, nije bilo referenduma, neka rade {ta ho}e, mi se ne}emo mije{ati. Dr [e{eq: To {to su eventualno govorili Milo{evi} i Bulatovi}, mene uop{te ne interesuje. 754
Voditeq: [to nije tada... Dr [e{eq: Dogovori stranaka oko izmena Ustava se odvijaju posledwih desetak dana. Ranije se samo Srpska radikalna stranka, ako se se}ate, zalagala za promenu Ustava povodom izbora. Voditeq: Mi{o Vukovi} za dana{wi “Glas” ka`e da je promena Ustava razlog da Milo{evi} ostane na vlasti. Dr [e{eq: Pre tri godine je Srpska radikalna stranka bila u `estokom sukobu sa Socijalisti~kom partijom Srbije iako je tada bilo nekih razgovora izme|u tada{we Demokratske partije socijalista i Socijalisti~ke partije Srbije, mi u tome nismo u~estvovali i nismo verzirani. Ali, koliko sam ja informisan, razgovori su tada vo|eni iskqu~ivo oko direktnog izbora predsednika Republike. Ova druga dva pitawa nisu ni pomiwana. Mo`da nisam u pravu, ali opet nagla{avam – nisam naro~ito verziran. Koliko me se}awe slu`i, to je bilo negde u leto 1997. godine, je li tako, jer inicijativa Socijalisti~ke partije je bila, ovde je bila saop{tena, Srpska radikalna stranka se tada izjasnila protiv, ako se se}ate, je li tako? Mo`ete da pogledate i na{u konferenciju za {tampu, da smo se tako izjasnili. U principu, mi smo da parlament bira predsednika Republike, ali kad pravite inicijative ovog tipa, morate i}i na izvesne kompromise. Nama je bilo va`no da se provedu izbori za Ve}e republika neposredno od strane gra|ana. Ve} dve godine insistiramo na toj ~iwenici. Zatim, nama je bilo va`no da se ukine kancelarski sistem, da imamo regularnu parlamentarnu vladu, gde je predsednik vlade prvi me|u jednakima, a ne apsolutni gospodar vlade. U kancelarskom sistemu nema potrebe da vlada glasa o ne~emu jer predsednik za~as mo`e da je razre{i i postavi, je li tako? Taj kancelarski sistem se svuda u svetu napu{ta, to je jedna pametna promena u Ustavu. U ovom slu~aju, ba{ zbog ovakve politi~ke situacije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, mislim da je dobro da se ide na neposredne izbore za predsednika Republike. Takvi izbori bi mogli da predstavqaju izvesni politi~ki rasplet kod nas. Ide se na odmeravawe snaga. Voditeq: Po va{oj pri~i izgleda da su odnosi Socijalisti~ke partije Srbije i Srpske radikalne stranke dobri. Dr [e{eq: [ta zna~i to dobri odnosi? Mi smo koalicioni partneri. Voditeq: I ta koalicija dobro funkcioni{e. Dr [e{eq: Relativno dobro funkcioni{e, imamo dosta uspeha. Voditeq: Odbili ste Predlog zakona o terorizmu. Dr [e{eq: Mi nismo izglasali taj zakon. Voditeq: Mislim da je to dobro. Dr [e{eq: Pa sad, da li je dobro ili nije, ali ne{to sa ~ime se ne sla`emo mi ne}emo da prihvatimo. Ne mogu nas ni pu{kom naterati. Voditeq: To je definitivno demokratski, ukoliko, naravno, usvojite. Dr [e{eq: Zavisi da li }e biti usagla{en, ili ne}e. Voditeq: A koje su konkretno primedbe na taj zakon, odnosno, {ta vam to ne vaqa? Dr [e{eq: Pa slu{ajte, ja sam pre nego {to je to i{lo na sednicu Savezne vlade, jo{ dok je inicijativa bila da to radi Skup{tina Srbije, go755
stovao u emisiji Televizije “Palma” u Beogradu i rekao sam: u principu mi smo za tu varijantu zakona, smatramo da je to u osnovi regulisano postoje}im krivi~nim zakonom. To krivi~no delo treba da sankcioni{emo, sla`em se da je trebalo uvesti kaznu do`ivotne robije, ~ak sam razmi{qao li~no i o smrtnoj kazni za najte`a teroristi~ka dela, za ubistva, kidnapovawe dece, podmetawe eksploziva i sli~ne stvari. Po saveznom Ustavu, nemogu}e je izre}i smrtnu kaznu za krivi~na dela propisana saveznim zakonom i zbog toga na tome nismo insistirali, a li~no kao stari robija{ smatram da je kazna do`ivotne robije te`a od smrtne kazne, to ja li~no mislim, i dobro je {to bi se uvela do`ivotna robija. Ali {to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi se poprili~no koncepcijski razlikujemo. Ne ka`em ja unapred da li }e taj zakon biti usagla{en ili ne, ali mi smatramo da je trebalo i}i na kvalifikaciju krivi~nog zakonodavstva uop{te. Godinama se za to zala`emo. Imamo tri krivi~na zakona – savezni i zakone federalnih jedinica – a imamo oko 60 {to saveznih, {to crnogorskih, {to srbijanskih zakona koji sadr`e krivi~ni poredak, to ru{i pravni poredak, to spre~ava postizawe pravne sigurnosti gra|ana. Mi smo za to da se usvoji jedinstveni krivi~ni zakon, po uzoru jo{ na ~uveni Napoleonov kazneni zakon. To zna~i, da imamo jedinstven krivi~ni kodeks koji }e obuhvatati svu materiju krivi~nog zakona, svu materiju zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija, i ~ak sva druga dela koja nisu krivi~na, mo`da prekr{ajna, za koja se mo`e izre}i kazna zatvora. To je stav Srpske radikalne stranke. Vi znate da je tekao neki proces usagla{avawa jer je po saveznom Ustavu re~ o podeqenoj nadle`nosti savezne dr`ave i federalnih jedinica. Za odre|ena krivi~na dela nadle`na je savezna dr`ava. Ustav je otvorio mogu}nost da se uz saglasnost federalnih jedinica to pitawe jedinstveno uredi. Skup{tine federalnih jedinica dale su saglasnost, i Skup{tina Crna Gore, a onda je re~eno da Skup{tina Crne Gore to opoziva. Takva vrsta saglasnosti se ne mo`e opozvati, ona se jednom da ili se nikada ne da. Ali kad se da, vi{e se ne mo`e opozvati. Mogao je zakon biti donesen, pa ka`e – mi opozivamo, to ne mo`e. To je pravno nemogu}e. I daqe insistiramo da se donese jedinstven krivi~ni propis radi pravne sigurnosti gra|ana i stabilnosti pravnog poretka. Voditeq: Ja sam mislila da }ete mi apostrofirati taj Zakon za verbalni delikt, onda ono da svedok ako ne}e da svedo~i ide u zatvor dok ne propri~a, to je stra{no. Dr [e{eq: Vidite, to nije ni{ta novo. Voditeq: Nama je dr`avni uzor... Dr [e{eq: Prvo, to postoji u modernim pravnim sistemima na Zapadu. Voditeq: Ali zbog vi{ih stavova... Dr [e{eq: [to se ti~e verbalnog delikta, ja nikada nisam bio osu|en za verbalni delikt koji se ticao zalagawa za terorizam. To kod mene ne mo`ete da na|ete. Voditeq: Dobro, ali iz va{ih stavova se vidi... Dr [e{eq: Svugde u svetu je ka`wivo podstrekivawe terorizma. Podstrekivawe mo`e biti verbalno. Ka`wivo je podstrekivawe na samoubistvo. Ho}ete li da ka`ete da je i to verbalni delikt? Rekao mu da se ubije i on se 756
ubio. To je podstrekivawe. On se mo`da ne bi ubio da ga niste podstrekivali. I zato morate da odgovarate. Zna~i, mora se suziti pitawe verbalnog delikta. Verbalni delikt iz vremena kada sam ja bio progawan, zna~io je davawe izjave protiv re`ima, kritiku vladaju}e ideologije itd. To bi bilo ka`wivo ~ak i po ovom zakonu. Ali podstrekivawe na najte`a krivi~na dela svuda je ka`wivo. Drugo, postoji du`nost svedo~ewa u modernim pravnim porecima. Ako ste o~evidac ubistva, morate da svedo~ite, a ako prikrivate, onda ste sau~esnik. Ako vidite da je neko nekoga ubio pa pre}utite, ne prijavite policiji, po sada{wem zakonu odgovarate – da li znate za to? Voditeq: Ali ako je moj `ivot ugro`en kao svedoku? Dr [e{eq: Onda je dr`ava du`na da vas za{titi. Voditeq: Dobro, ali otkud ja kao gra|anin to da znam? Dr [e{eq: To se podrazumeva. Voditeq: Opet se podrazumijeva. Dr [e{eq: Podrazumeva se da je du`na. Dr`ava ima interes da vi kao svedok ostanete `ivi. Voditeq: Da, ali otkud ja kao gra|anin znam {ta }e da bude? Dr [e{eq: Za{tita svedoka je precizirana. Voditeq: Recite mi da li mi govorite o novom Predlogu zakona? Dr [e{eq: Ne, ja vam sada ni{ta ne govorim o tome, po{to mi o tome i daqe razgovaramo temeqno. Voditeq: [to ne zna~i da se vi protivite, je li tako? Dr [e{eq: Razgovaramo o nekom pitawu dok se ne usaglasimo, kao {to je bilo sada kada smo najavili da ne}emo glasati, ~ak ni na{i koalicioni partneri mo`da ne bi glasali. Voditeq: Nijesu vjerovali. Da li je ta~no da ste u sukobu sa JUL-om? Dr [e{eq: U principu mi nismo u sukobu sa na{im koalicionim partnerima; ni sa ova dva na saveznom nivou, mada ima mnogo neslagawa. Nekada i javno govorimo o tim neslagawima. Ali, nastojimo da usaglasimo su{tinske stvari. I, uglavnom uspevamo da ih usaglasimo. Evo, usaglasili smo, recimo, u Republi~koj vladi tri veoma va`na zakona na kojima smo mesecima insistirali: Zakon o javnim preduze}ima, Zakon o isplati zaostalih de~jih dodataka i Zakon o prodaji poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu. To su veoma va`ni rezultati. Voditeq: Nadam se da imam jo{ toliko vremena da vas pitam. Da li znate da je raspisana poternica za Milom \ukanovi}em? Dr [e{eq: Ja mislim da to nije nikakva poternica za Milom \ukanovi}em, ali mislim da je Milo \ukanovi} odavno po~inio mnogo krivi~nih dela i da bi morao da odgovara. To je moje li~no mi{qewe i mi{qewe Srpske radikalne stranke. Voditeq: Koja krivi~na dela? Dr [e{eq: On je kr{io Savezni ustav i savezne zakone, i tu ima mnogo elemenata krivi~nog dela. Voditeq: [ta to sad inicira ako vojska u saop{tewu ka`e da je ~ovek ugrozio bezbednost? Dr [e{eq: Ja ne znam {ta to implicira u vojnom saop{tewu. Voditeq: Kako oni ka`u, povredio Ustav, povredio bezbednost zemqe. 757
Dr [e{eq: Vi pri~ate o vojnom saop{tewu. Ja nisam ~itao to vojno saop{tewe. Ja li~no mislim da je Milo \ukanovi} po~inio ve} mnogo krivi~nih dela, i da mu se mora suditi. To je moje mi{qewe, a i takav je stav Srpske radikalne stranke. Da mi imamo mnogo ve}u mo} na saveznom nivou nego {to imamo, mi bismo ga ve} odavno uhapsili. Voditeq: Na primer, koje su to gre{ke? Dr [e{eq: Prvo naru{avawe ustavno-pravnog poretka SRJ, naru{avawe jedinstvenog tr`i{ta, onemogu}avawe funkcionisawa pravnog sistema, onemogu}avawe funkcionisawa finansijskog sistema, spre~avawe naplate carine, omogu}avawe {verca, kriminala itd; saradwa sa agresorskim zemqama u vreme agresije NATO-a na SRJ. To je nekoliko va`nih ta~aka, {to daqe da vam nabrajam? Da imam pred sobom Krivi~ni zakon, sad bih ga prelistao i ta~no vam rekao koja su to krivi~na dela iz zakona. Voditeq: Da li bi do`ivotno robijao po tim optu`bama? Dr [e{eq: Pa ja ne znam za{to bi sud donosio zakone. Ja mislim da ima dovoqno elemenata za krivi~no gowewe. Voditeq: Ovo sve {to ste nabrojali, ja mislim da se ti~e morala, nakon {to je Beograd uveo blokadu Podgorici... Dr [e{eq: Beograd nije uveo nikakve blokade. Onoga trenutka kada je Crna Gora spre~ila funkcionisawe carinskih organa na granici SRJ, na teritoriji Crne Gore, na grani~nim prelazima SRJ na teritoriji Crne Gore, savezna dr`ava je morala intervenisati svim sredstvima da elimini{e takvo protivpravno delovawe. Voditeq: Da li mislite na resor koji vodi Mihaq Kertes? Dr [e{eq: To {to postoje protiv wega krivi~ne prijave, o tome treba sud da proceni. To {to nije sud postupio po krivi~nim prijavama, ne zna~i da se mo`e ukinuti savezna carina u Crnoj Gori. Po{to je to ukinuto, savezna dr`ava je pribegla nekom, po mom mi{qewu protivzakonitom metodu. Umesto da pohvata one koji spre~avaju funkcionisawe carine u Crnoj Gori, ona je te carine pomerila na podru~je Srbije. Voditeq: Zar nije trebalo uhapsiti guvernera Narodne banke SRJ, koji je {tampao pare? Dr [e{eq: Prvo, guverner sam odlu~uje kada }e {tampati pare. Guverner nije podre|en Saveznoj vladi. Guverner je institucija paralelna sa Saveznom vladom. Mora da sledi ekonomsku politiku Savezne vlade, a kasnije samostalno odlu~uje o primarnoj emisiji i kamatnoj stopi Narodne banke. Tako je i u mnogim drugim dr`avama u svetu. Mo`emo ga kritikovati, mo`emo ga smeniti, ali ne mo`emo ga uhapsiti kada povu~e poteze iz svoje nadle`nosti. Voditeq: ^ak iako su ti potezi nekontrolisano {tampawe novca? Dr [e{eq: Pazite, iako su ti potezi u ekonomskom smislu pogre{ni, mogu da izazovu lo{e rezultate, postoji politi~ka odgovornost; ne mo`ete vi hapsiti politi~are zato {to su lo{i, zato {to su nesposobni, zato {to su neuspe{ni, je li tako? To se nigde u svetu ne radi. Ili ih smeni onaj koji ih je izabrao, ili ih smeni narod, ili wihovoj partiji vi{e ne daje poverewe. Ali kad se direktno prekr{e zakoni i po~ine krivi~na dela, onda treba i hapsiti. 758
Voditeq: To {to vi pri~ate je stav jednog politi~ara. Po va{em mi{qewu, takve stvari vojska mo`e da izjavi odnosno General{tab. Dr [e{eq: Vojska Jugoslavije. Ja imam primedbe na Vojsku Jugoslavije, ali druge vrste. Prvo }u da vam ka`em koje su mi primedbe. Voditeq: Ne, nego mi prvo recite da li Vojska Jugoslavije ima pravo da izlazi iz okvira svoje nadle`nosti? Dr [e{eq: Sada }u vam re}i {ta vojska mo`e, a {ta ne mo`e. Vojska se neprimereno pona{a kada se na~elnik General{taba i ministar odbrane pozivaju na tradicije NOB-a koja je ideolo{ka i na komunisti~ku revoluciju; na ono {to je zapravo glavni uzrok na{ih dana{wih zala. Kada se desi da neke jedinice vojske paradiraju sa crvenom zastavom sa srpom i ~eki}em i petokrakom. I toga je bilo. To je na{ problem – neke jedinice koje slede tradiciju partizanskih jedinica. I tu sam vrlo konkretan prema vojsci. Ne svi|a mi se kada vojska objavquje kwigu govora i intervjua na~elnika vojske ili kada se objavquje kwiga na~elnika vojske. Ne svi|a mi se kada vojska organizuje javne manifestacije. ^ak su i mene pozivali. Nikada nisam i{ao. To su javne manifestacije gde se pevaju partizanske pesme. Voditeq: Pa onda ste i vi izdajnik. Dr [e{eq: ^ekajte, pa kako tako govorite? Vi niste toliko glupi. Voditeq: U saop{tewu se ka`e, mi smo ga pozivali na doga|aj – a on nije hteo da do|e. Dr [e{eq: E, polako. Rekao sam vam ovaj primer o vojsci, za{to ne idem na te manifestacije. A {to se ti~e \ukanovi}a i samog po{tewa vojske, postoje stvari sa kojima se sla`em i sa kojima se ne sla`em. Voditeq: Pa, ni ja. Dr [e{eq: Prvo, vojska napada \ukanovi}a iz nekih sasvim opravdanih razloga, evo mo`emo ih potra`iti u saop{tewu zajedno. Ovo je taj tekst. Zbog pona{awa u ratu i zbog vo|ewa separatisti~ke politike koja je o~igledna, e a da li }e on i}i na manifestacije ili ne}e, to je ve} druga stvar. On bi kao ~lan Saveta odbrane trebalo da ide. To je u okviru wegove nadle`nosti, wegove funkcije. [to se ti~e prava General{taba, General{tab ima pravo da se javno oglasi o pitawima koja ometaju wegovo regularno ispuwavawe du`nosti. O~igledno je da crnogorska aktuelna vlast i re`im Mila \ukanovi}a ugro`avaju nesmetano obavqawe ustavnih du`nosti General{taba i Vojske Jugoslavije. Setite se ometawa komunikacije, setite se pozivawa u policijsku rezervu qudi koji bi trebalo da idu kao vojnici na front, i niza drugih stvari. ^ak je bilo blokade vojnih jedinica, prete}ih sukoba sa policijom, pa su na{li kompromisno re{ewe, ali je bilo i incidenta kod Herceg Novog. Voditeq: [to se ti~e policije, ona se stvarno trudi da izbjegava te sukobe. Dr [e{eq: Molim vas, to su sve elementi koji ukazuju da je General{tab su{tinski u pravu. To {to im je promakla i poneka glupost u tom saop{tewu, to je sad drugo pitawe. To je zaista glupost – pozivali smo ga na sve~anosti, on nije hteo da do|e. Ja ne idem nigde na sve~anosti u Srbiji, da li ste primetili ne volim ovo {to rade, ja sam protiv toga. Ne mogu da ih spre~im, oni ho}e da proslave otvarawe svakog puta, svakog mosta, svake zgrade. Mi radikali tu nigde ne idemo. 759
Voditeq: Dobro, to je normalno. Dr [e{eq: Normalno je {to ne idemo, ali mi ne idemo zato {to ne}emo, a ne zato {to nismo pozvani. Voditeq: Toliko paradirawe je vi{e samo bruka, ali ovo {to ste malopre rekli, sama Vojska u tom istom saop{tewu ka`e da u Crnoj Gori oni imaju saradwu sa lokalnim organima. Pa, kako ih onda to ne ugro`ava? Dr [e{eq: Pa slu{ajte, {to vi ne tra`ite intervju sa na~elnikom General{taba? Ja da vam tuma~im wegov tekst, to je besmisleno. Ja vam ka`em {ta je osnovno u tom saop{tewu. Voditeq: Da li vi vidite opasnost u ovom saop{tewu? Dr [e{eq: Ja u tom saop{tewu ne vidim nikakvu opasnost, ja vidim opasnost samo u pona{awu Mila \ukanovi}a i re`ima u Crnoj Gori. Voditeq: Da li vojska ima pravo na ovakvo saop{tewe koje je politi~ko saop{tewe? Dr [e{eq: Prvo, sve ovo {to mi radimo stvar je politike. Voditeq: Vi {to radite, politi~ari? Dr [e{eq: I vojska {to radi, i to je politika odbrane zemqe. I to se zove politikom. Vaqda znamo definitivno {ta je politika. Politika je usmeravawe dru{tva u odre|enom pravcu radi postizawa odre|enih ciqeva uz kori{}ewe odre|enih metoda. To je najop{tija definicija politike. Voditeq: Ko utvr|uje tu politiku? Dr [e{eq: Utvr|uje savezna dr`ava. Mislite sada da General{tab ne sme da se oglasi? General{tab je du`an da se javno oglasi da ima smetwe na delu teritorije gde provodi svoje ustavne nadle`nosti. Voditeq: Da, apsolutno. Ali ovo nije saop{tewe o ugro`enosti delovawa i rada vojske, nego je ovo saop{tewe o politi~koj aktivnosti predsednika Crne Gore. Dr [e{eq: Pa ~ekajte, a tamo gde je wegova aktivnost separatisti~ka, zar ne treba i vojska da ka`e svoj stav? Voditeq: To ima pravo da ka`e bilo koja partija, ali {to se ti~e vojske... Dr [e{eq: Na primer, {to nikada nije osudio agresiju NATO-a? Nikada je nije osudio, to je ve} stav u prilog NATO. Voditeq: Sto puta je osudio, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Nije rekao nikad da je agresija. Rekao je da je gre{ka, nije rekao da je zlo~in nego da je gre{ka. Da li je rekao da je zlo~in? Nije? Da li je rekao da je agresija? Nije. Vojska wemu odgovara na wegovu `albu da je to institucija sa kojom on nema nikakvog dodira i oni tada ka`u da su ga zvali na aktivnosti i sve~anosti i da on nije dolazio. Voditeq: Ne, ne, oni ne ka`u da je on to rekao. Dr [e{eq: Evo, ka`u da se veoma kriti~ki odnosi prema Vojsci Jugoslavije kao instituciji sa kojom nema nikakvog dodira. To on ka`e. To je interpretacija wegove izjave, a ne direktan citat. Voditeq: Ne, ne, ne, ovo je wihov stav. Dr [e{eq: Daqe, oni ka`u da je odbijao vojne po~asti kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane. To je wegova gre{ka i to vojska treba javno da saop{ti, da ne bi bilo spekulacija da su mu to namerno uskra}ivali. I ja bih to saop{tio da sam na~elnik General{taba. 760
Voditeq: Da ste vi predsednik Crne Gore, da vas ja ne{to pitam, da se vra}ate sa puta i da vas va{a vojska spre~i da sletite, da li biste vi reagovali? Dr [e{eq: Gde mu je to vojska spre~ila? Voditeq: Sprije~ila je. Dr [e{eq: Ne mo`e to vojska da spre~i, nego kontrola letewa. Mora da ima kontakt sa Saveznom kontrolom letewa. To je jo{ jedna od retkih saveznih institucija koja funkcioni{e u Crnoj Gori. E sad, {ta je glupost? Voditeq: Vojni specijalci su bili na podgori~kom aerodromu u torwu. Dr [e{eq: Slu{ajte, molim vas, samo polako – vojni specijalci to ne mogu. On je ~lan Vrhovnog saveta odbrane. Voditeq: Oni nisu dozvolili da avion sleti. Dr [e{eq: Ja nisam ~uo da nisu dozvolili da sleti, to vi pustite. [ta je glupost u vojnom saop{tewu? Da nije hteo da u~estvuje u polagawu venca na spomenik partizana. To je glupost. [to bi uop{te u~estvovao? Ja ne bih u~estvovao, niti su partizani podigli 13. jula ustanak. Ustanak su podigli ~etnici, to je op{tenarodni ustanak. Podigli su ga Srbi u Crnoj Gori. Voditeq: Fino }e vam to primiti moji slu{aoci. Dr [e{eq: To je glupo iz vojnog saop{tewa, odmah sam rekao da se sa tim ne sla`em. Da li }e hteti da primi na~elnika General{taba ili ne, to je isto wegova stvar. Ali ovo je ta~no – da je Vlada sa vi{e protivustavnih uredbi sa zakonskom snagom direktno podrivala mobilizaciju i finansirawe Vojske Jugoslavije. ^iwenica je i to je General{tab trebalo da ka`e. Voditeq: Zar to ne ocewuje Ustavni sud? Dr [e{eq: To mo`e svako da oceni. Odluka Ustavnog suda je obavezna, a ovo je politi~ka ocena na koju svako ima pravo. Voditeq: ^ak i vojska? Dr [e{eq: I vojska, za{to da ne? Vojska konstatuje da joj je neko ometao rad i mora javno da ka`e, {to ne bi rekla javno, zar da dr`i u tajnosti? Onda vojska odgovara za neuspeh, ali ako ka`e: nismo bili uspe{ni stoprocentno zbog toga, toga i toga. Zatim ovo {to je izjavqivao o Srbiji, kao o najve}em evropskom problemu, da je potencijalno ratno `ari{te, tu je vojska u pravu. To nije smeo da izjavquje. Voditeq: Pa je li Srbija mirna zemqa? Dr [e{eq: Da izbegava kontakt sa vojskom, to je o~igledna ~iwenica. Srbija je mirna, izuzetno mirna zemqa. Voditeq: Srbija mirna? Dr [e{eq: U onoj meri koliko i Crna Gora. Da je odbijao da u~estvuje u komandovawu, to je ~iwenica. Vi ste mi doneli ovaj papir, opteretili ste me ovim papirom koji nisam hteo da ~itam, a sada ho}ete da skrenete temu na ne{to drugo. Dajte da analiziramo ovaj papir. Voditeq: Da pove`em. Dr [e{eq: Pa {ta, Srbija nije mirna zemqa? Voditeq: Pa je li mirna sa Kosovom? Dr [e{eq: Kosovo je deo okupirane teritorije. 761
Voditeq: Sa studentima? Dr [e{eq: Kojim studentima? Voditeq: Sa dnevnim hap{ewima? Dr [e{eq: Kojim hap{ewima? Voditeq: Otpora. Dr [e{eq: Kog Otpora, da li je to legalna organizacija? Voditeq: Nije legalna. Dr [e{eq: Da li se u Crnoj Gori privodi? [ta on radi, on na{e ministre privodi i poku{ava da pretresa. Voditeq: Kog ministra? Dr [e{eq: Ministra Veli~kovi}a, maltretirali su ga ceo dan. Hteli da ga pretresaju, a on nije dozvolio. Voditeq: E, to ne znam. Dr [e{eq: A to ne znate? Ma nemojte, {to se malo ne izvestite? Voditeq: [to niste objavili? Dr [e{eq: Objavili smo kroz saop{tewe, ali u Crnoj Gori ne}e da objavquju na{a saop{tewa nikako. Voditeq: Evo, ja sam do{la. Dr [e{eq: Jedino ste vi do{li. “Pobjeda” je zvani~no objavila kao dr`avno glasilo bojkot Srpske radikalne stranke. Da li je to kriminal? Kako to mo`e? Srpska radikalna stranka je vladaju}a stranka na saveznom nivou. Kako mo`e dr`avno glasilo Crne Gore da nas bojkotuje? Srpska radikalna stranka je registrovana u Crnoj Gori. Voditeq: Oni su se solidarisali sa... Dr [e{eq: [ta mene briga zbog ~ega su oni to uradili. Vi govorite o motivima, ali je kriminal {to su to uradili. A taj isti \ulovi}, kriminalac \ukanovi}ev, koji upravqa “Pobjedom”... Da li jo{ uvek on upravqa “Pobjedom”, Dragan \ulovi}? Voditeq: Upravqa, ali nije kriminalac. Dr [e{eq: Daqe, ovo kako je doveo Karlu del Ponte, koja je unapred oslobodila NATO zlo~ince, tu je vojska u pravu. Ja bih ga i zbog toga uhapsio. Zatim {to se izviwavao Hrvatima kao da smo mi ~inili ratne zlo~ine u Dubrovniku. I zbog toga bih ga uhapsio. Zato {to sam ide da leti iz Ciriha, umesto iz Tivta i Podgorice, {to govori da obavqa neke prqave antidr`avne delatnosti. Ovo {to je navodni, samozvani ministar inostranih poslova Crne Gore prisustvovao sednici Saveta bezbednosti u slovena~koj delegaciji, to je katastrofalan potez i zbog toga zaslu`uje do`ivotnu robiju. Voditeq: Kako mo`ete da ka`ete da li je on samozvani ili regularni ili... Dr [e{eq: Samozvani je. Da li je sva svoja ovla{}ewa prekr{io? Voditeq: Ali, prekr{io ili ne, nije samozvani. Dr [e{eq: Samozvani je. Voditeq: Kako je samozvani? Dr [e{eq: Samozvanac je bio u Savetu bezbednosti. Koga je zastupao tamo? Voditeq: Ne u Savetu, nego kao ministar. 762
Dr [e{eq: On je samozvanac. Postoji ministar suverene dr`ave, me|unarodno priznat, to je ministar savezne dr`ave. Ministar federalne jedinice je ministar u onoj meri u kojoj je federalna jedinica dr`ava. Dakle nije potpuno, a on se pona{ao kao da je on ministar neke nezavisne dr`ave. [to mediji Crne Gore neprekidno govore “takozvana Savezna vlada”? Voditeq: Da li mislite da ministar Jovanovi} zastupa interese SRJ? Dr [e{eq: On zastupa interese Savezne Republike Jugoslavije. A to {to \ukanovi}eva partija nije htela da u|e u Saveznu vladu, to je druga pri~a, mi smo im nudili. Jesmo li tra`ili da i DPS u~estvuje u Saveznoj vladi, se}ate se toga? Mi radikali smo najvi{e na tome insistirali. Voditeq: [ta je sa platformom u Crnoj Gori? To je ponuda za razgovor? Dr [e{eq: Kome je nu|eno? Voditeq: I va{em Tomi Nikoli}u kada je bio u Crnoj Gori. Dr [e{eq: To su bili me|upartijski razgovori. Razgovarali smo o svemu i sva~emu, a ne o platformi. Platforma je bila predmet razgovora, a nisu razgovori bili zbog platforme. Ho}ete li daqe da idemo sa ovim, ne}ete, odustajete! Imam jo{ ~itav niz stvari da vam ka`em. Voditeq: Samo vi izvolite, vi imate sastanak u deset sati a ne ja. Dr [e{eq: [to se ti~e platforme, ona je trebalo da bude upu}ena Saveznoj vladi, bez obzira {ta je wen sadr`aj. Sadr`aj je u`asan, uporno se tra`i rasturawe savezne dr`ave. Evo, crnogorska vlada ima stav, ali ga je uputila nenadle`nom organu. [ta ima crnogorska vlada da razgovara sa Vladom Srbije o budu}nosti SRJ? Vlada Srbije ne}e da u~estvuje ni u jednoj protivzakonitoj raboti. Crnogorska vlada je tra`ila dogovor sa Vladom Srbije da se rasturi savezna dr`ava. Mi u tu klopku ne}emo da upadnemo. Jednom je ona biv{a SFRJ upala u tu klopku, kada su biv{i predsednici federalnih jedinica, pa i Srbije i Crne Gore, pristali da smene Predsedni{tvo Jugoslavije i da u~estvuju u onim sastancima predsednika {to im je Evropska unija podmetnula, tada se zvala Evropska zajednica. To ne}emo, o svemu mo`e da se razgovara, ali u Saveznoj skup{tini i u Saveznoj vladi. Voditeq: U ovom saop{tewu se pomiwe Karla del Ponte. Da li je ka`wivo razgovarati sa wom? Dr [e{eq: O ~emu je razgovarao sa wom? O saradwi sa Ha{kim tribunalom. Je li zvani~na Crna Gora izjavila da }e isporu~iti Ha{kom tribunalu sva lica koja tra`i Ha{ki tribunal? Voditeq: To je Slobodan Milo{evi} potpisao u Dejtonu. Dr [e{eq: [ta je potpisao? Nije ta~no. Jedno je saradwa, a drugo je isporu~ivawe svojih dr`avqana. Voditeq: Pa, nije nikoga isporu~io. Dr [e{eq: Nije isporu~io, ali je hteo. Davao je podatke i sve ostalo. Nije se obavezao da isporu~i. Voditeq: U Crnoj Gori postoji problem [trpce. Dr [e{eq: Vlast u Crnoj Gori je rekla da }e isporu~iti. [to se ti~e [trpca, crnogorska vlast zna sve {ta stoji iza toga. Prvo, bez obzira {ta je ko u~inio, treba da mu se sudi ovde. Vlast u Crnoj Gori zna isto kao {to i ja sve znam {ta se desilo u [trpcu. Je li tako? 763
Voditeq: Da, otprilike svi znamo. Dr [e{eq: Pa {to onda ne ka`u {ta je bilo? Bio je uhap{en i ne mogu ni{ta da mu na|u. On je u Beogradu godinu dana bio u zatvoru, i nisu mogli ni{ta da mu prona|u. Vi se se}ate. On je bio vi{e od godinu dana u zatvoru. Voditeq: I onda ste ga pustili. Dr [e{eq: ^uj, onda ste ga pustili! Mora ~ovek da se pusti posle godinu dana. Godina dana je maksimum maksimuma. Po Zakonu o krivi~nom postupku najvi{e se lice mo`e zadr`ati 6 meseci u zatvoru. Samo izuzetno mo`e jo{ 6 meseci, posle godinu dana mora se pustiti. Voditeq: Ho}ete li re}i jedno su|ewe gde smo mi sudili za ratne zlo~ine? Dr [e{eq: Bilo je su|ewe ovoj grupi “Osa” ili kako se zove. Voditeq: To je za poku{aj navodnog ubistva predsednika. Dr [e{eq: To je... Voditeq: “Pauk”. Dr [e{eq: Ne, ne to nije grupa, to je bilo pre nekoliko godina. “Pauku” se sad sudi, a ovo je bilo su|ewe pre nekoliko godina. @u}ina banda, ako se se}ate, ne mogu da se setim imena. To je jedna banda koja je operisala ovde kod Zvornika, oni su i pqa~kali i ubijali itd. Voditeq: Kakav je va{ stav prema Ha{kom tribunalu? Dr [e{eq: Ha{ki tribunal je jedna antisrpska institucija i {to se nas, srpskih radikala ti~e, mi je ne priznajemo. Voditeq: Da li mene dobro, se}awe slu`i, da ste vi rekli da `elite dobrovoqno da idete u Hag. Dr [e{eq: Ja sam hteo, ali mi nisu odobrili. Voditeq: To zna~i da vas nemaju na tim tajnim listama. Dr [e{eq: Pa, mo`da me negde i imaju. Voditeq: Pa da li bi... Dr [e{eq: Onda sam bio u opoziciji prema re`imu, pa nisam bio na listi. Sad nije nemogu}e da me ima negde na nekoj tajnoj listi, jer mo`da ra~unaju kada bi mene uklonili, da bi mo`da lak{e pao re`im. Voditeq: [to se ti~e Vuka Dra{kovi}a, da li bi on mogao da se dogovori sa socijalistima oko neke koalicije? Dr [e{eq: Ne mo`e niko `iv sa Dra{kovi}em da se dogovori. Voditeq: Pa dogovorio se jednom. Dr [e{eq: I koliko je trajalo? Usred ratnog stawa je najuren iz Savezne vlade. Ne mo`e ni \in|i} sa wim da se dogovori, ne mo`e ni \ukanovi}, ne mo`e niko `iv. Voditeq: Zna~i, vi uop{te ne dovodite u mogu}nost... Dr [e{eq: Pa slu{ajte, da vam ka`em ovako u poverewu. Voditeq: U povjerewu? Dr [e{eq: Da u poverewu, emitova}emo u javnost. Koliko imate, oko hiqadu slu{alaca? Novinar: Ne, oko 200.000 slu{alaca. Dr [e{eq: Zar ne bi nama radikalima bilo lak{e da ta koalicija sada vlada i u Srbiji i na saveznom nivou, a da mi lagodno iz opozicionih klupa kritikujemo, jer toliko toga ima da se kritikuje, a tako malo toga da se hvali. Zar ne bi bila to lagodnija pozicija? 764
Voditeq: Pa dobro, ali vi kroz vlast mo`ete da ~inite dosta. Dr [e{eq: Pa i ~inimo dosta, ali ne mo`emo sve da uradimo. Sve {to mi postignemo, ipak je stvar dogovora. Voditeq: Vi ste ~ovek koji se zala`e za skroman `ivot. Da li je u redu da general Pavkovi} ima vilu na Dediwu? Dr [e{eq: Ja ne znam za tu vilu, nisam nikad bio kod wega, ali sam u principu protiv bilo kakvih privilegija. Ja nemam vilu na Dediwu, niti ijedan srpski radikal. Ja `ivim u porodi~noj ku}i u Batajnici koju sam kupio pre nego {to se oformila Srpska radikalna stranka. Voditeq: Gospodine [e{eq, na kraju – kako mislite da }e se reagovati na ove promene Ustava? Dr [e{eq: Mislim da }emo ovim ustavnim promenama doprineti stabilizaciji savezne dr`ave, do kraja oktobra moraju se odr`ati savezni izbori za Ve}e gra|ana i za Ve}e republika. Izbori }e biti provedeni i u Srbiji i u Crnoj Gori, pitawe je da li }e biti mogu}e na prostoru Kosova i Metohije, dr`a}emo i tamo. I mislim da je to finalni put re{avawa krize i problema. Smatram da bi trebalo da se sada sastanu predstavnici parlamentarnih stranaka i da raspravimo o sadr`aju, i o jednom i o drugom izbornom zakonu, sve uslove izbora. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala na ovom razgovoru. Nadam se da }emo jo{ koji put razgovarati. Dr [e{eq: Kad god ho}ete, ja vam stojim na raspolagawu.
XXVI GLASAJTE U SVOM INTERESU TV Vrawe, 8. avgust 2000. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. U ve~era{wem terminu emisije “Rezervisano vreme”, va{ i na{ gost u studiju Televizije Vrawe je potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobro vam ve~e i dobro do{li u studio Televizije Vrawe. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Tema ve~era{we emisije svakako su mere Vlade Republike Srbije, a pre svega na poqu ekonomske politike i predstoje}i izbori, naravno. Gospodine potpredsedni~e, pre nego {to po~nemo sa razgovorom, da podsetimo na{e gladaoce da svoja pitawa u vezi sa temom ve~era{we emisije mogu postavqati na telefon 24-360, budu}i da emisija traje do 22,30. Gospodine potpredsedni~e, svedoci smo ubrzane obnove i razvoja zemqe. Naravno, pre svega u industrijskom pogledu i preko planiranih okvira. Molim vas da nam ka`ete {ta je ono {to Vlada Repbulike Srbije predvi|a u razvojnim programima do kraja i po~etka naredne godine? Dr [e{eq: Pa, ja iskreno mislim da Srbija od Drugog svetskog rata nikada boqu Vladu nije imala kao u ove tri godine. Vlada je postigla ogromne rezultate zato {to je bila marqiva, prili~no slo`na, i zato {to je kon765
centrisala finansijska sredstva na ono {to je najpre~e. Zavela je mnogo ve}i stepen discipline od one na koju smo navikli i pokazalo se da postoje unutra{wi resursi u Srbiji, na osnovu kojih se mo`e izvesti obnova zemqe i na osnovu kojih se mo`e daqe razvijati privreda i obezbediti izlazak iz ekonomske krize. Vi znate, ~im je formirana ova vlada u martu 1998. godine, mi smo krenuli intenzivno sa reformskim merama, sa sistemskim promenama, u svim sferama koje su u nadle`nosti izvr{ne vlasti u Srbiji, Vlade Srbije i u svakoj od tih oblasti koje su u na{oj nadle`nosti, ostavili smo sna`an pe~at. Ovde je ipak najva`nija stvar ekonomija i socijalna politika Vlade. Mi smo imali politiku relativno stabilnog dinara, nije mogao da bude apsolutno stabilan, pre svega zbog rata i zbog ratne psihoze i zbog mnogih drugih okolnosti. Ali se mora priznati da je dinar relativno stabilan i da ovakav kakav je, omogu}ava nesmetano poslovawe svim firmama, svim privrednim subjektima, naravno, nezavisno od toga sa kakvim se oni drugim te{ko}ama, drugim problemima susre}u u praksi. I{li smo politikom smawivawa administracije u ekonomskoj politici. ^ak smo i{li i u pravcu skidawa neke robe sa sistema kontrole cena i to smo do rata uspe{no ostvarivali. Posle rata smo morali opet da se vratimo na to, jer je zapretila opasnost hiperinflacije. Mi smo tu opasnost eliminisali. Zaustavili smo hiperinflatorne tokove. Drugo, svoje snage posle rata smo koncentrisali u obnovu poru{ene infrastrukture. Vidite, sada se od Vrawa do Beograda opet ide autoputem. Nakon rata, taj autoput je bio prese~en na nekih pet{est mesta. Moralo se zaobilaznim putem i}i. To je ne{to {to bi malo koja druga zemqa u svetu postigla, a pogotovo ne u na{im okolnostima. Sve je postignuto doma}im snagama. Pre svega, disciplinom u Vladi Srbije, u Direkciji koja sprovodi odluke Vlade, disciplinom u firmama koje su anga`ovane u izvo|ewu tih radova. Vlada je obezbedila izvesnu sumu novca. Znate, uvek Vlada onaj novac kojim raspola`e dobija od naroda. Vlada ne proizvodi pare. Ne daj Bo`e da {tampa pare, ne sme da {tampa pare, sve {to Vlada ima, dobijeno je na osnovu poreza, taksi i doprinosa. Mi smo u tom slu~aju vodili politiku sni`avawa doprinosa, ~ak i sni`avawa poreza na plate, ~im je na{a vlada izabrana, sa 124 odsto smo oborili na 98, ali smo morali uvesti ove dnevnice za obnovu zemqe posle rata, kako bi se na jedan racionalan na~in taj teret obaveza prerasporedio na odre|ene slojeve stanovni{tva. Oni koji imaju najve}e plate, pla}aju mnogo vi{e, na osnovu te dnevnice solidarnosti, a oni koji imaju minimalne plate, plate ispod proseka, ne pla}aju ni{ta. Taj novac se morao na}i na neki na~in. On je prona|en u ovoj varijanti, koja se najlak{e podnosi u ukupnom stanovni{tvu na{e zemqe. S druge strane, Vlada ne pla}a u celosti sve te radove koji se izvode, nego i firme koje u~estvuju u obnovi zemqe, na odre|eni na~in izmiruju svoje ranije obaveze prema dr`avi, to im prebijamo pod povoqnim uslovima, a dr`ava im daje i druge odre|ene beneficije, nekada ne{to i u naturi i tome sli~no. Tako da smo mi ogromne poslove uspeli da ostvarimo bez dodatnog {tampawa novca. Stranih kredita tu nije bilo. 766
Drugo, uspeli smo da popravimo neke fabrike od vitalnog interesa za na{u zemqu. Radovi traju jo{ uvek na pan~eva~koj rafineriji, u hemijskoj industriji, novosadskoj rafineriji, fabrika “Utva” iz Pan~eva je obnovila proizvodwu, zatim “Sloboda” iz ^a~ka i ~itav niz drugih fabrika. Postepeno se ose}a poboq{awe na{ih ukupnih ekonomskih i socijalnih prilika. Jo{ uvek situacija nije onakva kakvu bismo `eleli, daleko je od `eqe, ali ovo {to se de{ava i mere koje preduzimamo, koje daju efekta, ulivaju optimizam i samopouzdawe, a sa ve}om voqom ulazimo u ~itav niz drugih investicionih poduhvata. Vi znate, mi sada u planu imamo izgradwu i autoputa, druge trake autoputa od Beograda, prvo do Novog Sada, pa zatim sve do Subotice. Od Leskovca do makedonske granice, od Ni{a do bugarske granice. Na pomolu je sklapawe sporazuma sa kupcima licenci da taj put grade, koncesija za autoput od Beograda do Novog Sada je ve} data Beogradskoj banci. To sve po relativno povoqnim uslovima. Ono {to je najva`nije, pokazalo se da sada Beogradska banka ima tri puta ve}u naplatu, mo`da i ~etiri puta ve}u naplatu putarine nego {to je do sada bio slu~aj. Ustanovilo se ne{to {to je rak-rana na{e privrede, na{eg sistema. Dakle, visok stepen korupcije i visok stepen kriminalizacije odre|enih poslova koji se povere izvesnim qudima. Na primer, na tim naplatnim rampama je bilo velikih kra|a. Sada vidimo kolike su bile te kra|e. Ranije smo samo pretpostavqali, a sada znamo da je to izme|u tri-~etiri puta u odnosu na onaj iznos koje je dr`ava dobijala. Toga ima sigurno i na autoputu od Beograda do Ni{a. Sada se i tu tra`i varijanta kako }emo te kriminalne radwe da suzbijemo. Na taj na~in dr`ava dolazi do ve}e koli~ine novca koji se odliva ilegalno u privatne yepove i taj novac odmah mo`e da investira u ono {to je najkorisnije. Zatim, sre|ivali smo stawe na univerzitetu. Doneli smo novi zakon o univerzitetu, a koji se pokazao kao veoma dobar, novi zakon o informisawu. Krenuli smo u {iroku akciju sre|ivawa stawa u zdravstvu, nadam se da }emo u tome izdr`ati do kraja. Pokazalo se da je i tu bilo mnogo {pekulacija oko uvoza lekova, da su lekovi kupovani od zapadnih proizvo|a~a po neuporedivo vi{im cenama nego {to su one realne. Sada imamo varijantu da lekove istog kvaliteta, a nekada ~ak i kvalitetnije, nabavqamo u Kini, po cenama koje su nekoliko puta jeftinije, i da na{e tr`i{te dugotrajno obezbedimo. Trudimo se da {to vi{e uradimo i na planu obnavqawa doma}e proizvodwe lekova. Na{ je veliki hendikep {to je Milan Pani} gotovo upropastio “Galeniku”, pa sada mnoge vrste lekova moramo ispo~etka da osvajamo – wihovu proizvodwu; pre svega proizvodwu antibiotika, jer je potpuno bio ukinuo proizvodwu antibiotika u “Galenici”. Verovatno }emo te antibiotike proizvoditi na bazi kineske sirovine, a pokazalo se da mnoge velike zapadne farmaceutske firme nabavqaju sirovine za antibiotike iz Kine, pa je onda samo prepakuju, ubace u ampule i prodaju kao potpuno svoj proizvod. To su, dakle, lekovi koji su veoma kvalitetni, samo moramo u organizacionom smislu da stawe u zdravstvu do kraja izvedemo na ~istac, da sredimo i nadam se da }emo do kraja ove godine uspeti ~itav niz novih, sistemskih mera da sprovedemo. Vi znate, mi smo uporedo sa ovim ekonomskim naporima i{li i u pravcu re{a767
vawa nagomilanih socijalnih problema, i u pravcu likvidirawa dr`avnih dugova, na ime socijalnih davawa, pojedinim kategorijama stanovni{tva, penzionera, deci, porodiqama itd. Prvo smo re{ili pitawe tri zaostale penzije redovnim penzionerima. Oni su te tri penzije dobili kroz bonove za pla}awe elektri~ne struje. Iako je bilo povika od opozicionih stranaka protiv nas, mi smo taj problem re{ili, penzioneri su bili zadovoqni. Bilo je vrlo malo onih nezadovoqnih, uglavnom onih koji imaju velike penzije, pa nisu znali {ta da rade sa tolikom koli~inom bonova, a prose~nim penzionerima to je i te kako dobro do{lo. Uostalom, mi nismo imali neka velika poskupqewa struje, a ako se se}ate pro{le godine smo potpuno odustali od zimske tarife. Nekoliko poskupqewa struje je bilo u drugim vremenskim razmacima, i to svega 9,5 odsto. Ubudu}e }emo se dr`ati politike jeftine elektri~ne energije. Re{ili smo, napokon sada, iako je oko toga bilo mnogo rasprava, mnogo razgovora, mnogo dogovora, pitawe zaostalih de~jih dodataka, koji su kasnili po dve godine. Mi smo sada, zakonom koji je usvojila Narodna skup{tina na predlog Vlade Repbulike Srbije, re{ili to pitawe, emitovawem hartija od vrednosti; a wihovo emitovawe }e po~eti od 1. septembra, kako to nagove{tavaju iz Ministarstva finansija. Time }e se potpuno izmiriti dugovi na osnovu de~jih dodataka, a nosioci prava mo}i }e tim vrednosnim hartijama da pla}aju odre|ene obaveze dr`avi, mo}i }e da kupuju robu kod firmi koje duguju dr`avi, pa }e i te firme koje prodaju svoju robu za ove hartije od vrednosti imati popust od 50 odsto u pla}awu zaostalih obaveza prema dr`avi, i mo}i }e se pla}ati obdani{te, mo}i }e se kupovati {kolski uybenici itd. ^itav niz tih stvari smo naveli, mo`e da se dokupi stan, ko nije u celosti otkupio stan, nego je u{ao u dugoro~ni otkup, mo}i }e sada sve preostale rate na taj na~in da otkupi. Zatim smo doneli Zakon o prodaji poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu i to pod povoqnim uslovima. Taj poslovni prostor mogu opet da otkupe oni koji ga ve} koriste, koji imaju ugovor o zakupu. Nije nama bila namera da one koji sada koriste, zakupce, izbacujemo, iz dr`avnog poslovnog prostora, jer bi se stvorio pravi haos na tr`i{tu, u privredi uop{te, nego da oni koji ga ve} koriste, mogu da otkupe obveznicama stare devizne {tedwe; da li imaju svoje ili }e kupiti ne~ije tu|e, to je sada wihova stvar. Na taj na~in smo otvorili tr`i{te stare devizne {tedwe. Vidite, prema zakonu koji je usvojila Savezna Skup{tina, dr`ava je po~ela preko poslovnih banaka da ispla}uje odre|ene minimalne iznose na ime tih obaveza po osnovu stare devizne {tedwe. Ali dr`ava nema novca da to odmah isplati. Ograni~ena su devizna sredstva, i to ne{to deviza {to je ispla}eno, nije bilo dovoqno, to je mo`da “kap vode u moru”. Dr`ava je preuzela obavezu da gro tih sredstava isplati u dinarima, ili u zlatnicima. Onaj ko ho}e zlatnik, mo`e odmah da ga dobije, to je otprilike i uobi~ajena cena tog zlatnika. Kad vi idete da kupite zlatnik tog oblika, otprilike on ko{ta 150 maraka. Kada ga preprodajete zlataru, dobijete mnogo mawe, to je ta~no, ali ako imate nameru da nekome neki poklon kupite, to se obi~no povodom kr{tewa dece kupuje, bez 150 maraka taj zlatnik ne mo`ete ni u jednoj prodavnici da kupite. To je otprilike wegova tr`i{na vrednost, a kada idete da 768
posle to ponovo prodate zlataru, obi~no vam on to ra~una kao tzv. lomqeno zlato, a ne izra|en zlatnik, i to je ono {to sada predstavqa izvesnu smetwu kod na{ih qudi, ina~e bi mnogo ~e{}e uzimali zlatnike. Trebalo bi se izboriti za uslove da taj zlatnik zapravo bude jedno sredstvo pla}awa, {to on u su{tini i jeste, da 150 maraka u zlatniku zamewuje odre|enu koli~inu dinara na svakom mestu, da se mo`e time platiti. Voditeq: Kad je re~ o ekonomskoj politici Vlade Srbije... Dr [e{eq: Jo{ bih samo hteo da ka`em, po{to to verovatno dosta qudi interesuje, nismo smeli da sve te dinare isplatimo odjednom, prvo, dr`ava ih i nema, nema gotov novac u toj koli~ini odjednom. Kad bi se to odjednom pojavilo, opet bi hiperinflatorni stampedo krenuo, i mi nismo smeli da {tampamo novac. Voditeq: Kad je re~ o tim merama ekonomske politike Vlade Srbije, molim vas, recite mi {ta }e se konkretno preduzeti na o~uvawu standarda gra|ana i o~uvawu monetarne stabilnosti zemqe? Koji su to mehanizmi? Dr [e{eq: Mi smo krenuli u pravcu stabilizacije. Zna~i, u pravcu zaustavqawa daqeg pada standarda i tu smo postigli izvesne mere. Imamo i neke hendikepe koji su objektivne prirode. Pomenuo sam ve} rat. Rat je ostavio svoje posledice. Drugo, ova godina je su{na, videli ste. P{enice }e biti dovoqno, hleba }e, dakle, biti, i mi smo izvr{ili korekciju cena hleba; da li se se}ate kada smo bili pod velikim pritiskom Mlinsko-pekarske industrije, u vi{e navrata, a posledwi put je bilo to u januaru ove godine. Rekli smo – do nove `etve nema pove}awa cene hleba, pa ma {ta da se desi. Sada smo imali jedno minimalno pove}awe, osnovna cena hleba je 5,00 dinara, i to je gra|anima podno{qivo. Dr`imo pod kontrolom pre svega cene uqa, cene {e}era, a uqa }e verovatno i ove godine biti dovoqno, bez obzira na su{u, bez obzira {to su cvetovi suncokreta bili suvi{e mali, kvalitet zrna je mnogo boqi nego u ki{nim godinama, tako da }e uqa biti. [e}era ne}e biti sasvim dovoqno, bi}e ga do nove `etve {e}erne repe, dakle, do nove kampawe obrade {e}erne repe, a onda ta koli~ina koju }emo proizvesti nije toliko prouzrokovana su{om, koliko ~iwenicom da je pro{le godine podbacila setva. Setveni radovi, kad je re~ o {e}ernoj repi, treba da po~nu ve} u septembru. Voditeq: Me|utim, zbog poznatih okolnosti... Dr [e{eq: Jeste, tu je bio podba~aj i mi se bavimo mi{qu da uvezemo izvesnu koli~inu ovog `utog {e}era, koji je veoma jeftin na svetskom tr`i{tu, pa da tako uposlimo na{e {e}erane da dodatno rade i da ga rafini{u, da dobijemo beli {e}er. Dakle, da i one u~estvuju u ostvarivawu nove vrednosti, da tako ne{to zarade. To je za nas dvostruka korist. Ova te{ka godina u poqoprivredi tako|e }e imati neke svoje posledice. Vidite, cene sto~ne hrane rastu na tr`i{tu, iako mi imamo kukuruza dovoqno, ali smo mnogo kukuruza izvozili u ovim barter aran`manima. Mewali smo kukuruz za gas npr. Ove godine, bez obzira na su{u, kukuruza }e biti dovoqno u proseku u celoj Srbiji, ali u nekim krajevima je situacija kriti~na pa }e se morati transportovati taj kukuruz iz drugih krajeva tamo gde ga nema. 769
Voditeq: Radi se upravo o drasti~nom smawewu sto~nog fonda zbog toga. Dr [e{eq: Kukuruza }e biti dovoqno, ali ga nema u onoj meri u kojoj bismo mi `eleli, da bismo ga mogli izvoziti. Tu }emo morati racionalno do kraja da odredimo koliko kukuruza mora da ostane u rezervi, kako mu cena ne bi bila preterano visoka, jer neprirodno je da cena kukuruza bude ve}a od cene p{enice, ovoliko koliko je sad na slobodnom tr`i{tu, to je zaista preterano. I naravno, ako ne zaustavimo rast cena kukuruza, do}i }e do pokoqa sto~nog fonda, a onda }emo oskudevati u mesu. A, mi smo ba{ imali tu priliku pro{le godine da prili~no oporavimo sto~ni fond. Pro{le godine je bilo mnogo i sto~ne hrane i sto~na hrana je bila relativno jeftina, i sto~ni fond se poprili~no oporavio. Sada ne bismo smeli dozvoliti da on nestane, pa da opet muku mu~imo da proizvo|a~e mesa stavqamo na noge. Voditeq: Podsetimo se i pitawa koje je u vezi sa monetarnom politikom, sa stabilno{}u u monetarnoj politici. Kojim mehanizmima }e se to posti}i? Dr [e{eq: Osnovni mehanizam kojim se posti`e stabilnost dinara je odustajawe od {tampawa novih dinara. Top~iderska {tamparija uglavnom nije radila sve ove godine. Nije mogla nikako da ne radi, ali s vremena na vreme masa novca u opticaju je pove}ana. Kada vi pogledate koliko mi sada imamo u opticaju i koliko ga je bilo pre tri godine, vide}ete da tu postoji razlika. Ali, politika koju smo vodili je politika ~vrstog kursa dinara i ona je u osnovi sprovedena onoliko koliko je mogu}e u sada{wim uslovima. Mi nismo mogli imati apsolutno ~vrst dinar, apsolutno stabilan dinar, ali koliko je to bilo mogu}e, mi smo postigli. Druga stvar, pored restrikcija u {tampawu novca, mi smo mnogo efikasnije mere discipline sproveli u poslovnim bankama, spre~ili smo poslovne banke da preko svojih dilera izlaze na crno tr`i{te i otkupquju devizne na ulicama i tako s vremena na vreme omogu}e stampedo, prosto divqawe tog uli~nog kursa. Onog trenutka kada se poslovne banke odstrane sa uli~nog tr`i{ta, nema ko ovde da obara vrednost dinara. To {to gra|ani me|usobno trguju devizama i dinarima, ne mo`e imati tolikog efekta na stabilnost na{e valute, koliko uti~u poslovne banke. Na primer, poslovna banka dobije novac da isplati penzije ili da isplati ne{to drugo, pa taj novac obrne dan-dva na tr`i{tu i toliko penzije kasne. Oni obrtawem tog novca postignu neki profit za sebe, ali obore vrednost dinara. Na tr`i{tu novca, u nov~anim {pekulacijama, nikada se ne stvara nova vrednost. Kada neko ne{to postigne, uvek je to na ne~iju {tetu. Zbog toga se moramo boriti da se te stvari u budu}nosti jo{ efikasnije spre~e nego {to je to danas slu~aj. Voditeq: Na po~etku emisije najavili smo da }e emisija trajati do 22,30. Na{i gledaoci su hteli da iskoriste va{e prisustvo, pristiglo je mnogo pitawa, ja vas molim da odgovorimo bar na neka od wih. Jedno od pitawa glasi: za{to Vlada Savezne Republike Jugoslavije dozvoqava da u Crnu Goru do|u 24 usta{ka instruktora i britanski komandosi iz sastava SAS-a, sve u ciqu protiv Srbije i Vojske Jugoslavije? Ina~e, gledalac Sreten iz Vrawa vama i va{oj stranci ~estita na patriotizmu koji svakodnevno iskazujete. 770
Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, iako od ove godine u~estvujemo u Saveznoj vladi, koalicioni smo partner, tako|e neprekidno postavqamo to pitawe. Mi smo smatrali da je trebalo mnogo ranije preduzeti efikasnije mere, ~im su se pojavile separatisti~ke tendencije u crnogorskoj vlasti, da je savezna dr`ava morala da interveni{e da to spre~i. Mi smo ove godine na tom planu postigli krupan rezultat. Promenili smo Savezni ustav i tako smo odstranili kqu~nu polugu kojom jedna federalna jedinica mo`e da blokira saveznu vlast. Ta poluga se sastojala u na~inu izbora poslanika za Ve}e republika, koji je raniji savezni ustav ostavqao republikama, republi~kim skup{tinama da svojim zakonima to odrede. Tako smo dolazili u situaciju da jedna federalna jedinica, odnosno vlast u toj federalnoj jedinici monopoli{e u potpunosti ukupan broj poslanika koji predstavqaju tu federalnu jedinicu u gorwem domu Savezne skup{tine. Mi smo ustavnim promenama omogu}ili narodu da neposredno bira svoje predstavnike. I daqe su to predstavnici Srbije i Crne Gore, kao federalnih jedinica, o ~emu govori ~iwenica da se podjednak broj poslanika bira i u Srbiji i u Crnoj Gori – po 20. Dakle, tu nije uskra}ena ravnopravnost bilo kojoj federalnoj jedinici, ali smo spre~ili lokalne garniture vlasti da samo svoje poslu{nike {aqu u gorwi dom, i tako blokiraju funkcionisawe Savezne skup{tine, a time i federacije uop{te. [ta je sada potrebno da se uradi? Potrebno je da savezna dr`ava preuzme sve svoje ingerencije na celoj teritoriji zemqe. Sada{wa separatisti~ka vlast je blokirala rad carine. Vojska je jedina federalna institucija koja deluje u Crnoj Gori. Mi moramo hitno osposobiti saveznu policiju da preuzme sve grani~ne prelaze. Prema Saveznom ustavu, savezna policija ima tu svoje nadle`nosti. Od 1992. godine, kada je progla{ena SRJ, skoro ni{ta nije u~iweno da se osposobi Savezni MUP, da radi. Mi ga sada moramo osposobiti. I u Srbiji i u Crnoj Gori savezna policija treba da preuzme sve grani~ne prelaze. Tre}a stvar, moramo oja~ati Saveznu slu`bu dr`avne bezbednosti, da preduzme poslove odbrane zemqe. Onako kako to radi Ef-Bi-Aj u Americi, tako to treba da radi SDB u na{oj zemqi. I onda, eventualno, separatisti~ke tendencije u Crnoj Gori bi predstavqale samo jedan politi~ki konflikt i ni{ta vi{e. A ovako, one direktno ugro`avaju zemqu i to u sprezi sa spoqnim neprijateqima, sa Amerikancima, sa NATO saveznicima. Voditeq: Da li mere Republi~kog ministarstva zdravqa o snabdevenosti apoteka idu ka zatvarawu privatnih apoteka? Dr [e{eq: Ne bi smele da vode u tom pravcu. Nije nama ciq da se zatvore privatne apoteke, nama je ciq da se ukinu {pekulacije sa lekovima; da ne mo`e neko da krade lekove iz dr`avnih skladi{ta, iz dr`avnih apoteka i te ukradene lekove preprodaje preko privatnih apoteka. Drugo, nama je ciq da ne mo`e neko da one lekove koje dr`ava uveze ili dr`ava proizvede preko svojih firmi da slobodno plasira na tr`i{te i izaziva ve{ta~ke nesta{ice da bi dizao cene. A, s druge strane, u principu smo za to da privatni apotekari mogu uvesti kakve god `ele lekove, da plate dr`avi osnovne da`bine, da uvezu te lekove i to je na slobodnom tr`i{tu. 771
Ono {to su osnovni lekovi pod dr`avnom kontrolom, i ono ~iju proizvodwu ili uvoz dr`ava kontroli{e, to mora da bude po jedinstvenim cenama na tr`i{tu. Ona cena koju dr`ava priznaje apoteci, ako lek izdaje na lekarski recept i ona cena po kojoj gra|anin koji nije zdravstveno osiguran, mo`e da kupi, moraju biti iste. [ta je to u su{tini? U su{tini je to politika fiksnih cena kqu~nih lekova. Ne mogu ti kqu~ni lekovi, protiv raka na primer, protiv te{kih sr~anih oboqewa, protiv nekih drugih bolesti, ili lekovi za de~ije bolesti itd., da budu po slobodno formiranim cenama. [ta to zna~i? Ko nema para da kupi taj lek, zato {to je trenutno ve{ta~ka nesta{ica na tr`i{tu, mo`e da umre zbog toga. Nije to luksuzna roba, nije to neka igra~ka, pa sada jedan proizvo|a~ ima jednu cenu, drugi drugu. Ovo je ne{to {to mora da bude u osnovi pod dr`avnom kontrolom. Kako }e i}i akcija, mislim da smo mi malo zakasnili u toj akciji, iako je ona sada krenula punom parom. To je trebalo mnogo ranije da uradimo. Voditeq: Nadamo se da }e nadle`no ministarstvo i Vlada istrajati u tome? Penzioner iz Raqe pita da li }e biti umawewa postoje}ih taksi. Dr [e{eq: Pa, zavisi o kojim je taksama re~. Onog trenutka kada to bude mogu}e, mi }emo krenuti na ukidawe ovih dnevnica solidarnosti. Jo{ nije vreme za to. ^im bude, mi }emo to sprovesti. To bi vaqda bilo osnovno {to bi dr`ava trebalo da uradi kada se najve}i deo ovih poslova na obnovni zemqe zavr{i. Sada tu postoji drugi zamajac sa kojim bi se odmah krenulo, a to je ova izgradwa stanova. To je jedan privredni zamajac, koji anga`uje kompletnu gra|evinsku infrastrukturu. Gra|anima omogu}ava da povoqno do|u do stana, a to je negde 750 maraka, koliko sam ja ra~unao, a sva prate}a infrastruktura se posle razvija i to je sasvim normalno. Gra|ani mogu po povoqnim cenama da do|u do stanova, krediti su povoqni, dugoro~ni, a sva se gra|evinska operativa na taj na~in anga`uje. Sada postoji i druga opasnost koje moramo biti svesni i koju moramo u praksi izbe}i, a to je da do|e do {pekulacija, oko redosleda kada }e ko taj stan mo}i da uplati itd. Znamo mi kako to izgleda kada se po~ne u praksi realizovati. Tu su opet mere discipline i odgovornosti i treba ih zao{travati. Voditeq: Gledateqka Verica pita {ta }e biti sa stanarima koji imaju stanarsko pravo u privatnom vlasni{tvu. Naime, 1991. donet je zakon da se ti stanovi vrate vlasnicima, a da stanarima op{tina da stanove. Dr [e{eq: Op{tine su bile du`ne i taj rok je istekao, da li 1997. godine, ne znam ta~no, taj rok je istekao. Ja znam, bio sam presednik op{tine i zatekao sam jo{ nekih dvadesetak takvih stanova. Mi smo to prioritetno re{ili. Prve upra`wene op{tinske stanove smo wima dodeqivali i taj problem smo re{ili. Postoji ve}i broj op{tina u Srbiji koji taj problem nisu re{ile, jer kada raspola`u praznim stanovima, npr. korisnik stanarskog prava umre, ostane stan op{tini. Negde op{tinski ~elnici misle da im je ne{to drugo pre~e, pa nekom drugom da se da, pa ovaj problem ostaje nere{en. Ovaj problem mora da se re{i. Mora da se za{titi i onaj ~ije je vlasni{tvo nad stanom nesporno, a mora da se za{titi i onaj koji je decenijama bio nosilac stanarskog prava i `iveo u tom stanu. 772
E sad, ima jedan izuzetak. Bila je jedna grupa advokata koja je poku{ala da {pekuli{e tim stanovima. Oni su za bagatelu otkupqivali od vlasnika neuseqiv stan, ra~unaju}i jednog dana da }e mo}i tog stana da se do~epaju i da ga preprodaju po 20-30 puta ve}oj ceni. Mi smo tu mogu}nost zakonom iskqu~ili da i oni mogu da oteraju nosioca stanarskog prava iz stana, koji su na taj na~in kupili. Dakle, dr`ava garantuje samo izvornom vlasniku pravo da do|e do tog stana u odre|enom roku. Ili je taj rok pro{ao ili je to negde blizu, ja ne mogu da se setim, ali znam da smo mi to tamo kao jedan od prioriteta odmah re{ili. Mi smo zatekli npr. nesre|en stambeni fond, nesre|enu evidenciju, pre~e{qali smo to sve. Oko 500 praznih stanova je na|eno. Pa, kada smo re{ili ove probleme, onda smo rekli gra|anima – ko zna gde postoji prazan op{tinski stan, a nema drugi stan on u svojoj svojini, neka se useli, bi}e wegov. Morate priznati, u skoro svim op{tinama u Srbiji ima praznih stanova. Onda se postavqa pitawe ko te stanove ~uva, i za koga se oni ~uvaju. Voditeq: Kada }e biti proterani Albanci sa teritorije Kosmeta koji nemaju dr`avqanstvo? Dr [e{eq: Kada se na{a vojska i policija vrate na Kosovo i Metohiju. Voditeq: [ta }e biti sa uredbom Vlade iz 1998. o preregistraciji vozila sa crnogorskih tablica? Dr [e{eq: Pa, ta je uredba realizovana. Da li }emo novu uredbu doneti, ostaje da se vidi. Nekih preliminarnih razgovora smo ve} imali po tom pitawu. Jo{ to nije definitivno usagla{eno, ali po prvi put mogu to javnosti da ka`em, nije nemogu}e da uskoro donesemo novu uredbu. Dakle, nekih razgovora je u Vladi bilo, dobra voqa postoji, da li }e biti ili ne, vide}emo. Voditeq: Da li }e biti kvalitativnih promena u toj uredbi? Dr [e{eq: Kako mislite kvalitativnih promena? Voditeq: U vezi sa preregistracijom? Dr [e{eq: Mora}e da se plati taksa za preregistraciju, zato {to nije pla}ena carina Saveznoj upravi carine prilikom uvoza tog automobila. To }e opet morati nekim fiksnim rokom da se odredi. Sa tom praksom se mora prekinuti. Mi smo i iz tog razloga i dozvolili na nivou Savezne Republike Jugoslavije uvoz polovnih automobila do ~etiri godine starosti, da bi to pre{lo na neke legalne tokove. A vidite, i u Crnoj Gori ~ujem da su sad po~eli da sputavaju taj {verc, to je velika koli~ina ukradenih kola. ^ovek kupi auto na taj na~in, posle ne mo`e da putuje u inostranstvo tim kolima. U jednom trenutku, kad se normalizuju odnosi na{e policije sa Interpolom, onda }e sve interpolove poternice za tim kolima dolaziti ovde, i po broju {asije i po broju motora kola }e se identifikovati, mora}e da se vra}aju pravim vlasnicima. Nesigurna je svojina nad ukradenom stvari. E, to je razlog zbog koga nije pametno kupovati ta kola. Nisu ona slu~ajno tako jeftina. Voditeq: Kada }e biti ispla}eni radnici koji su na evidenciji tr`i{ta rada, s obzirom da isplata kasni ve} nekoliko meseci? 773
Dr [e{eq: Mi smo sada u situaciji da se po nekim pitawima batrgamo onako kao pile u ku~inama, {to bi na{ narod rekao. Ne mogu svi problemi odjednom da se re{e, a nesta{ica novca je hroni~na, a ne smemo da pose`emo za {tampawem novca. Dakle, jedan po jedan problem nas sada ~eka i isplate penzija zemqoradni~kim penzionerima. Wima penzije kasne sedam-osam meseci i sada tra`imo varijantu da to wima sredimo. Voditeq: U vezi s tim i Mom~ilo \or|evi} pita ho}e li biti potvrda za pla}awe struje onima koji poseduju poqoprivredne penzije. Dr [e{eq: Koja }e biti varijanta uskoro }emo se usaglasiti u Vladi, jo{ nismo. A kad o tim stvarima govorimo, ja ne smem sada da prejudiciram – bi}e ovo, bi}e ono, dok to definitivno ne re{imo. U toku je postupak usagla{avawa. Mislim da }emo sada ne{to ubrzanije, u narednih nekoliko meseci, da ispla}ujemo penzije, da bi se ne{to i kroz to nadoknadilo. Vide}emo koja }e biti varijanta, koja bude u trenutku najracionalnija, wu }emo primeniti. Voditeq: Za{to se u nedostatku benzina ne uvedu bonovi? Dr [e{eq: Moramo da izbegnemo te bonove, ako ikako bude mogu}e. Za sutra pripremamo izvesne mere u Vladi Srbije, jedan program snabdevawa benzinom, to }e biti ogla{eno u toku sutra{weg dana, sutra nave~e, pa da ni tu ne ulazim sada u detaqe. Taj program je gotov, ujutru u 10 ~asova ide na moj odbor za privredu i finansije u Vladi, a u 11 sati je ve} zakazana sednica Vlade i treba to da usvojimo. Voditeq: Da li }e se time poboq{ati snabdevawe benzinom? Dr [e{eq: Ja se nadam da ho}e. Ima tu i objektivnih i subjektivnih momenata, koji nas u tome ometaju. Kad smo pro{li put pove}avali cene benzina, bili smo zaista krajwe umereni. To nam svi moraju priznati. I danas je cena benzina ispod jedne marke. Problem je {to ga nema dovoqno. Zatim, sve zahteve koje smo dobijali od NIS-a, mi smo u Vladi Srbije ispuwavali, a s vremena na vreme zaka`e NIS. Drugo, ima problema oko uvoza goriva, znate, sankcije i daqe postoje, ometaju nam gde god mogu na{u trgovinu sa spoqnim partnerima preko kojih nabavqamo naftu i benzin itd. Dakle, postoji ~itav niz i objektivnih i subjektivnih okolnosti, u kojima se batrgamo i poku{avamo da poboq{amo stawe. Mislim, ove mere, koje bi sutra trebalo da budu na dnevnom redu Vlade Srbije, zna~e izvesno poboq{awe, a koliko – vide}emo za koji dan u praksi. Voditeq: Uz socijalnu sigurnost gra|ana, o kojoj smo ve} govorili, i naravno, daqi razvoj, jedan od prioritetnih ciqeva Vlade Srbije sigurno je i op{ta sigurnost gra|ana, po{tovawe reda i zakona. [ta se preduzima na tom planu? Dr [e{eq: Na tom planu mi moramo preduzeti mere koje su usmerene u pravcu o{trijeg progona pojedinih krivi~nih dela, zao{travawa, dakle, kaznene politike. Moramo napokon da donesemo novi krivi~ni zakon koji }e va`iti za celu Jugoslaviju, da unesemo i neka nova krivi~na dela, koja su ranije bila nepoznata u pravnoj praksi, a pojavila su se i kod nas i u svetu. S druge strane, moramo zavesti disciplinu i u pravosudnom sistemu. Ima774
mo i sudija koji ne obavqaju svoj posao kako treba, imamo slu~ajeve korupcije u sudovima, podmi}ivawa radi izricawa mawe sankcije, mawe kazne nego {to to zakon predvi|a, ili {to bi to trebalo objektivno po te`ini krivi~nog dela da se uradi, moramo zavoditi red, naravno i u organima MUPa, jer tu s vremena na vreme ima izvesne samovoqe koja remeti pravnu sigurnost gra|ana. Dakle, moramo na sistemski na~in sve to razre{iti. Voditeq: Koji su glavni pravci na{e daqe spoqne politike? Dr [e{eq: U na{oj spoqnoj politici mi }emo daqe insistirati, tako smo se kao koalicioni partneri u okviru Savezne vlade usaglasili, na ukqu~ivawu na{e zemqe u Savez sa Rusijom i Belorusijom. To je na{a strate{ka orijentacija. Tu smo izvesne korake ve} obavili, izvesne rezultate postigli, ali ostaje da se definitivno izjasni izvr{na vlast Rusije. Daqe, nama je ciq prijateqska saradwa, {to ~vr{}a prijateqska saradwa sa Kinom, Indijom, arapskim zemqama, pre svega Irakom, Libijom, Sirijom, zatim afri~kim zemqama, latinskoameri~kim zemqama. U principu, ho}emo saradwu sa svim zemqama sveta, ali pod uslovima ravnopravnosti i neme{awa u unutra{we poslove. Naravno, racionalni smo u politici i znamo kako sada stvari stoje u svetu, ne mo`emo se mi zalagati za prijateqstvo sa zemqama, ~lanicama NATO-a, kad su one krajwe neprijateqski i agresivno usmerene na na{u zemqu. U jednom du`em vremenskom periodu tu nema ni{ta ni od kakvog prijateqstva. Ali, saradwa sa ovim zemqama koje sam pomenuo, nama pru`a vi{estruke koristi, i politi~ke, i ekonomske, i kulturne, nekada i vojne, i od toga ne treba odustajati. Voditeq: Da se osvrnemo sada i na predstoje}e savezne i lokalne izbore. Kako u sklopu predizbornih aktivnosti ocewujete ukupnu politi~ku situaciju u zemqi? Dr [e{eq: Politi~ka situacija u zemqi je prili~no stabilna, sa izuzetkom Crne Gore. Mi smo pro{li kroz jedan rat koji je razorio Srbiju, u kome je bilo mnogo `rtava, vi{e od 2.000 qudi je poginulo u tom ratu. Kosovo i Metohija su okupirani, a mi smo ipak sa~uvali unutra{wu politi~ku stabilnost Srbije. Znate, ne te~e ni kod nas u Vladi med i mleko, nisu ni nama strane razmirice, sporovi po pojedinim pitawima, nekada i neke sva|e, znate. Ali, uspevali smo ipak, pored svega toga, da se usaglasimo po kqu~nim pitawima i da ta vlada maksimalno dobro funkcioni{e. Otvoreni smo i objektivni kada govorimo o svemu tome {to nas optere}uje. Mi sada zapravo nemamo prave opozicije. Ovi koji se danas nazivaju opozicijom, nisu opozicija nama koji smo u Vladi, oni su opozicija Srbiji i srpskom narodu, oni su NATO eksponenti. Zbog toga oni na ovim izborima nemaju nikakvih {ansi. Ovi predstoje}i izbori su zapravo odmeravawe snaga Srpske radikalne stranke, s jedne strane, i levi~arskih stranaka, JUL-a i SPS-a, s druge strane, i ni{ta vi{e. Znate, kada bi pitali sada nekog U`i~anina, Eru, {aqivyiju ko }e pobediti na slede}im izborima, on bi na to odgovorio – ako baci dinar u vazduh, pa padne pismo, pobedi}e radikali, a ako padne glava, pobedi}e levi775
ca. Kad bi ga pitali – a {ta je sa ovom proameri~kom opozicijom, rekao bi – ako baci dinar, pa ostane dinar da lebdi u vazduhu, e onda }e pobediti te proameri~ke stranke. Ovde je, dakle, samo ta nepoznanica – ko }e odneti prevagu, da li radikali, da li levica. Mi se nadamo da }e radikali, levica se nada da }e oni. Ko }e zaista odneti prevagu, o tome narod odlu~uje. Kao racionalni politi~ari, znamo da je te{ko o~ekivati da jedna stranka sama osvoji ve}inu, mi, radikali, bismo najvi{e `eleli da osvojimo vlast na svim nivoima i da sami vladamo. To je prirodno za svaku politi~ku partiju, ali to je sada te{ko, gotovo nemogu}e ostvariti. Po{to to nije mogu}e ostvariti, potrebne su neke koalicije, i posle ovih izbora }e trebati koalicije. Mi sigurno u koalicije sa NATO strankama ne}emo ulaziti, sa proameri~kim strankama. Dakle, opet to mogu biti koalicije sa levi~arskim strankama, na nekim novim osnovama. Mi bismo `eleli da budemo ja~i partner, pa da vi{e uslova mo`emo da postavimo pri sklapawu tih koalicija. U Vladi Srbije nismo bili mnogo slabiji partner, od 35 ministara 15 je iz Srpske radikalne stranke. To nije malo. To je ono {to vam ja ovako otvoreno ka`em, {to je na{ strana~ki interes, {to je svakako interes i svake druge partije, ali naravno sve se prepu{ta voqi naroda. Mi smo uvereni da postoje svi uslovi da izbori budu korektni, da budu pod dobrom kontrolom, da izraze zaista istinsku narodnu voqu. Te{ko je verovati da }emo te izbore mo}i na celoj teritoriji Kosova i Metohije da ostvarimo, ali svim Srbima, Romima i svim drugim gra|anima koji su morali da izbegnu sa Kosova i Metohije, mi }emo omogu}iti da glasaju u vrawanskoj i u prokupa~koj izbornoj jedinici. Voditeq: Ustavnim promenama omogu}eno je da gra|ani neposredno sami biraju predsednika SRJ. Va{ kandidat je gospodin Tomislav Nikoli}. Dr [e{eq: Da. Mi se nadamo da }e Tomislav Nikoli} da pobedi na narednim predsedni~kim izborima. Mi smo istakli kandidata koji ima sve {anse da pobedi, istakli smo jednog afirmisanog srpskog politi~ara, jednog od vode}ih srpskih politi~ara u svakom pogledu. Izuzetno ~asnog i po{tenog ~oveka, koji se svojim trudom, svojom mukom, svojim znojem probijao kroz `ivot, vrlo rano zaposlio, radio kao tehni~ar, radio je prugu Beograd – Bar, betonirao je korito Trebi{wice u Popovu poqu, bio je tehni~ki direktor komunalnog preduze}a u Kragujevcu i jedan je od osniva~a Srpske radikalne stranke. Zapravo na wegovu inicijativu 1991. godine do{lo je do ujediwewa Srpskog ~etni~kog pokreta i Narodne radikalne stranke u jedinstvenu politi~ku partiju pod nazivom Srpska radikalna stranka. Tomislav Nikoli} se afirmisao kao jedan od vode}ih intelektualaca, veoma je obrazovan ~ovek, neprekidno je radio na svom intelektualnom usavr{avawu, talentovan je politi~ar i mi se nadamo wegovoj pobedi. U svakom slu~aju, realno je o~ekivati da }e do}i do drugog izbornog kruga. Ja vam mogu garantovati ako do|e do drugog izbornog kruga, da su u drugom izbornom krugu Tomislav Nikoli} i Slobodan Milo{evi}. Voditeq: Jo{ jedno pitawe gledalaca, za{to se niste kandidovali za predsednika i {ta mislite o predsedni~kom kandidatu SPO-a? 776
Dr [e{eq: Pa, nisam se kandidovao po{to smo zakqu~ili u Centralnoj otaybinskoj upravi Srpske radikalne stranke da je najboqe da se kandiduje Tomislav Nikoli}. Ja sam bio kandidat na pro{lim izborima za predsednika Republike Srbije i pobedio sam na tim izborima, samo nije bilo dovoqno gra|ana koji su iza{li, ako se se}ate. A mi smatramo da je najboqe da se Tomislav Nikoli} kandiduje, a namera je i Tomislava Nikoli}a ako on pobedi na predsedni~kim izborima, da }e mene odrediti za mandatara za sastav nove savezne vlade. Sad, ja tu imam jo{ neku ra~unicu koja u ovom slu~aju nije nebitna, ja polazim od toga koje su nadle`nosti predsednika Republike, koje su nadle`nosti Savezne vlade. Predsednik Republike ima veoma ograni~ene nadle`nosti. On je vrhovni komandant vojske, odnosno predsednik Vrhovnog saveta odbrane, postavqa ambasadore, prima akreditive stranih ambasadora, dodequje odlikovawa, pomilovawa i odre|uje mandatare za sastav vlade. Nema vi{e {ta da radi. A, prava operativna izvr{na vlast je u vladi. To bi u tom slu~aju bio i za mene jedan veliki izazov, da prihvatim. Voditeq: [ta mislite o predsedni~kom kandidatu SPO? Dr [e{eq: Pa, to je najbesmisleniji od svih do sada istaknutih kandidata, koji o~igledno nema nikakvih {ansi. Vuk Dra{kovi} je sebe doveo u jednu situaciju, da sam stvori, da sam izmisli mnogo opozicionih partija, kao i to da mu sve one okrenu le|a. Svaka od tih partija koju je izmislio Vuk Dra{kovi} sad misli da je prava politi~ka stranka iako je SPO naja~a jo{ uvek opoziciona stranka u Srbiji, bez obzira {ta mislio o Dra{kovi}u, moram da priznam, otkad Srpska radikalna stranka nije opoziciona partija, SPO je najve}a opoziciona partija. Prvi smo mi bili. Ali, Dra{kovi} je, da bi napakostio Mi}unovi}u, svojevremeno formirao Demokratsku stranku Srbije, pa stvorio Ko{tunicu, pa je stvorio Vesnu Pe{i} i Gra|anski savez Srbije i uveo ih u parlament, iako se oni nikada ne bi izborili za parlamentarni status. Potom su se razi{li Vesna Pe{i} i @arko Kora}, pa je Dra{kovi} stvorio Novu demokratiju, pa je na izvestan na~in podstakao i Vladana Bati}a da se otcepi od Ko{tunice; sve su to plodovi wegovog politi~kog neznawa. Sada u jednom trenutku, wih ima 2030 i udru`ili su se protiv Dra{kovi}a. Ostavili su ga na cedilu. S druge strane, pokazalo se za ovih 10 godina srpskog parlamentarizma, vi{epartijskog sistema, da sa Dra{kovi}em niko nije u stawu da pravi ozbiqne dogovore. To nisu mogli ovi iz opozicionih stranaka, to nisu mogli ni socijalisti ni JUL, nismo mogli ni mi, radikali, to smo mi shvatili jo{ 1990. godine. [to se ti~e Vojislava Mihailovi}a, on je jedan bezli~an ~ovek u politi~kom smislu, ali je velika lopu`a u kriminalnom smislu. Mogli ste i preko Radikalskih talasa, {to se ba{ i ne emituje redovno na vrawanskoj televiziji... Voditeq: Emituje se svakako. Na{i gledaoci su imali priliku da prate Radikalske talase. Dr [e{eq: Nije ba{ bilo redovno. Mogli ste da vidite ~itav niz afera koje smo mi raskrinkali u kojima je i Vojislav Mihailovi} do gu{e ume{an. On ima firmu koja pravi samo planove za linije gradskog saobra}aj777
nog preduze}a i devizama mora da mu se plati izvesna suma, da bi neko ko konkuri{e da od Gradske skup{tine dobije liniju kao privatnik, mogao uop{te da preda dokumenta na konkurs. Sve nabavke rezervnih delova za GSP umesto da se direktno nabavqaju od proizvo|a~a, i{le su preko firme Vojislava Mihailovi}a. To je op{ti manir pona{awa kadrova SPOa u svim op{tinama gde su oni na vlasti. Ne samo Srpskog pokreta obnove nego svih proameri~kih stranaka, ali Srpski pokret obnove u lopovluku predwa~i. Voditeq: Pomenuli ste Vojislava Ko{tunicu. Gledalac Petar iz Vrawske Bawe pita za va{e mi{qewe o Vojislavu Ko{tunici. Dr [e{eq: Vojislav Ko{tunica je NATO kandidat. Zna~i, on je na liniji izdaje srpskih nacionalnih interesa. Kako ja o wemu mogu imati dobro mi{qewe? Nekada davno sam imao; pre 1990. godine, kada je bio disident, na izvestan na~in progowen itd. On je sam odabrao svoju sudbinu. On se sam uhvatio u kolo sa ameri~kim slugama i ameri~kim agentima. Zato je on kao i svi ostali. Nije ni malo slu~ajno {to Glas Amerike, Slobodna Evropa, Doj~e vele, Bi-Bi-Si, u emisijama na srpskom jeziku hvale na sva zvona Vojislava Ko{tunicu. On je kandidat Amerikanaca na ovim izborima. Bez obzira {to je on bio lukaviji od \in|i}a, Dra{kovi}a i ostalih, pa se nije mnogo javno eksponirao sa Amerikancima, kao ovi koji su ispali budale, u dru{tvu sa Havijerom Solanom, Vuk Dra{kovi} qubi ruku Medlin Olbrajt. Ko{tunica je tu bio lukaviji, pa se malo dr`ao po strani. Evo, sada se videlo da je on wihov eksponent, on je wihov kandidat. A na{ narod }e na izborima jasno staviti do znawa {ta misli o kandidatima NATO-a, da tu nema nikakvih {ansi. Voditeq: Gledalac Tasi} iz Vrawa pita za{to je usporena transformacija dru{tvene svojine u privatno vlasni{tvo. Dr [e{eq: Pa, to je jedan veliki problem koji nas optere}uje. Mi iz Srpske radikalne stranke nismo zadovoqni ovim zakonom koji je donesen pre na{eg ulaska u Vladu. Imali smo nekoliko inicijativa da se taj zakon mewa, jo{ se nismo sasvim usaglasili, ali kod na{ih koalicionih partnera iz levice sazrela je svest da tu neke stvari treba da se promene. Mora da se ubrza proces privatizacije. Voditeq: [ta }e Vlada ubudu}e u~initi za prosvetu? Dr [e{eq: Za prosvetu }emo u~initi onoliko koliko mo`emo da uradimo i za sve druge kategorije dr`avnih slu`benika a i kada je re~ o materijalnom opremawu prosvetnih ustanova, {kola, fakulteta. Tako|e sve ono {to bude mogu}e. Ne treba tu mnogo obe}avati, ne}emo mo}i da uradimo mnogo, ali ako obezbedimo redovnije plate, ako obezbedimo da te plate budu dovoqne za iole normalan `ivot, to }e ve} biti i te kako normalno. Voditeq: Da li }e to biti u~iweno, da li }e biti donete takve mere. Dr [e{eq: Slu{ajte, ja bih bio krajwe neozbiqan politi~ar kada bi sve to mogao da garantujem. To su veoma te{ke stvari da bih ja mogao tako odmah da delim obe}awa i kapom i {akom. U~ini}emo sve {to bude u na{oj mo}i da to postignemo. 778
Voditeq: Da li je po zakonu da se zabrawuje povlastica za ratne vojne invalide u lokalnom saobra}aju? – pita gledalac Petar Stevanovi}. Dr [e{eq: Nije to vaqda u Vrawu ura|eno? Voditeq: Verovatno je na{ gledalac imao neprijatno iskustvo. Dr [e{eq: To ne bi smelo da bude, onaj ko ima legitimaciju ratnog vojnog invalida, taj mora imati besplatan prevoz u gradskom saobra}aju. On ima veoma visok popust u me|ugradskom saobra}aju, i na `eleznici i u autobusima itd. Voditeq: Kada }e biti ispla}eni zaostali de~ji dodaci? Vi ste ve} o tome ne{to govorili, a pitawe je Slavice iz Vrawa. Dr [e{eq: Rekao sam negde bi od 1. septembra trebalo da po~ne podela tih hartija od vrednosti, obveznica. Voditeq: Da li u~esnici posledweg rata imaju neko pravo na stanove iz programa Vlade? Verovatno se misli na ovih 10.000 stanova. Dr [e{eq: Bi}e izvestan broj, ja ne mogu sada da ka`em koliko u~esnika rata }e to da dobiju. Problem je u tome {to neko te stanove mora da plati. [to se ti~e Vlade, Vlada je obezbedila stanove po veoma niskoj ceni, ali tu nisku cenu mora neko da plati. E sad, postoja}e jedna kategorija gra|ana koja }e sama sebi to da plati; 30 odsto treba da plate odmah, a ostalo preko dugoro~nog kredita. Postoja}e jedna kategorija gra|ana ~ije }e firme to da plate. MUP }e jedan broj tih stanova da kupi za policiju, Ministarstvo odbrane }e jedan broj stanova da kupi za oficire, podoficire, za vojnike, profesionalne vojnike itd. Zna~i, uvek }e neko morati jedan broj tih stanova da kupi. [to se ti~e ratnih vojnih invalida, moje mi{qewe bi bilo, da svaka op{tina u Srbiji treba odre|enu kvotu tih stanova da kupi za ratne vojne invalide. Ina~e, op{tine se trude, neke vi{e, neke mawe, da zadovoqe stambene potrebe ratnih vojnih invalida. Ovo bi bio jedan na~in da op{tine jeftinije do|u do odre|ene kvote stanove, kako bi se problemi re{ili tamo gde je re{ewe najurgentnije. Voditeq: Gledalac iz Vrawa pita ho}e li biti uvedeni bonovi za {e}er ili uqe, ali vi ste ve} odgovorili.... Dr [e{eq: Mislim da ne}e i u~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i da ne bude takvih bonova. Voditeq: Gledalac iz Vrawa pita zbog ~ega prilikom va{e posete Vrawu ne obilazite fabrike kao {to su SIMPO i Ko{tana. Dr [e{eq: Ja to nigde ne radim u Srbiji, niti to rade ~lanovi Srpske radikalne stranke. Mi smatramo da to ne treba da se radi. Po tom pitawu se razlikujemo od na{ih koalicionih partnera. Dobro, Dragan Tomi} obilazi SIMPO, on je ve} doma}in, ali ima niz drugih fabrika u Srbiji, koje obilaze funkcioneri, iako nisu potekli iz tih fabrika, nisu ih stvarali. Za{to mi to ne radimo? Mi smatramo da politiku treba voditi u medijima, na politi~kim sastancima, mitinzima, pa ~ak i na ulici, za{to da ne, {etwom kroz narod. Ali, ne treba je uvoditi u {kole, ne treba je uvoditi u bolnice, ne treba je uvoditi u fabrike, u kasarne, policijske stanice. Politi~ar u princi779
pu ne treba da ide u fabrike, to je stav Srpske radikalne stranke. Pa vi ste videli, sve ovo {to je ra|eno u Srbiji, to smo zajedni~kim snagama uradili, negde su predwa~ili radikali, negde socijalisti, negde julovci, u sve`im idejama, u dobroj organizaciji itd. Mi nikada nigde nismo i{li na ta sve~ana otvarawa, na te ceremonije itd. To je protivno nekim na{im politi~kim orijentirima, pri tome se ne sla`emo sa koalicionim partnerima, oni to vole, oni to `ele – neka rade. Ali mi ne}emo, jer svaki taj radnik SIMPA, fabrike JUMKO, ako je ~lan Srpske radikalne stranke, do}i }e na sastanak, pa }emo razgovarati. Ako je zainteresovan gra|anin, ili simpatizer, do}i }e na javnu tribinu, pa }e ~uti {ta to imaju radikali da ka`u, je li tako, pa }e gledati {ta to radikali ka`u preko televizije, pa }e ~itati na{e partijske novine, “Veliku Srbiju”. Koji je onda smisao odlaska politi~ara u fabrike? Mislim da to nema smisla i da ne treba to qudi da rade. Jer u jednoj fabrici rade pripadnici raznih partija, ili simpatizeri, glasa~i raznih partija. Za{to bi sada kada do|e jedan politi~ar, pa do|e drugi iz druge partije, pa iz tre}e, dolazilo do kome{awa radnika po toj osnovi? Nema nikakve potrebe. Voditeq: Dakle, to je stav Srpske radikalne stranke. Pitawe gospodina Stojanovi}a: da li je inflacija koju smo imali, verovatno se misli na 1993. godinu, bila ekonomske prirode? Dr [e{eq: Ona je bila i ekonomske i politi~ke prirode. Ona se nije mogla u potpunosti izbe}i, sigurno. Za{to? Kad su se otcepqivale Slovenija, Hrvatska, Makedonija, BiH, vlasti iz biv{ih federalnih jedinica su poku{ale sve koli~ine dinara koje su se kod wih zatekle da prebace u Srbiju i Crnu Goru, da pokupuju na{u robu, a da nas ostave sa ogromnom koli~inom rezervnih dinara. To se moralo spre~iti. Spre~avano je na taj na~in {to je ovde dodatno {tampan novac, pa je obarana wegova vrednost i obezvre|ivan je onaj novac koji je ostajao u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i BiH. To je ra|eno, dakle, sistemski. U jednom trenutku u tome se preteralo. Napravqena jedna strate{ka gre{ka, veoma ozbiqna. Umesto taj novo{tampani novac da se koristi za investicije, ako se se}ate, mi, srpski radikali, smo se jo{ tada zalagali za politiku javnih radova. Kad se ve} mora taj novac {tampati, onda je trebalo investirati u mostove, u puteve, u elektroenergetska postrojewa, pa kada dr`ava naru~uje da se uradi to i to, tada ne bi bilo hiperinflacije. Pogre{no je {to je taj novac odmah i{ao u potro{wu, za plate, za dr`avne obaveze raznih vrsta itd. Da je ura|eno na ovaj na~in sa investicijama, izbegli bismo onu stravi~nu hiperinflaciju, u kojoj smo postali svetski rekorderi. Dakle, tu je u trenutku nepromi{qen potez napravqen. A u su{tini, inflacija se nije mogla sasvim izbe}i, upravo iz ovih razloga {to je do{lo do raspada biv{e Jugoslavije. Voditeq: Gledaoci se interesuju da li }e radikalna stranka, ukoliko do|e na vlast, ispitivati poreklo imovine ste~ene u proteklih deset godina. Dr [e{eq: To ispitivawe porekla imovine je jedna komunisti~ka, pre`ivela institucija. Ne mo`e se ispitivati poreklo imovine qudi kod kojih ne postoji sumwa da su u~inili neko konkretno krivi~no delo, jer se 780
onda ru{i pravna sigurnost gra|ana. Ja u principu znam, ne mo`e niko na po{ten na~in da do|e do prvog miliona dolara, nema toga, uvek je to bila neka malverzacija, neka mahinacija, ako ve} i nije otvorena kra|a. Ali, ne mo`emo mi sad terati qude da dokazuju da su po{teni. Dr`ava mora da doka`e da je neko nepo{ten, da bi ga kaznila. Postoji prezumcija nevinosti u svakom pravnom poretku, svi su qudi nevini dok se ne doka`e da je neko od wih kriv. To je veoma va`no, to vam kao pravnik sada odgovaram. Voditeq: Za{to je pravosu|e u zape}ku sa platama, mo`da se nadovezujemo time na prethodnu diskusiju, jer jo{ uvek nije ispla}en prvi deo majske plate. Dr [e{eq: Ja prvi put ~ujem da nije ispla}en prvi deo majske plate, ja mislim da je to malo preterano. Voditeq: Verovatno postoji neko zaka{wewe u tome. Dr [e{eq: Pa ne ba{ toliko, ne verujem da postoji toliko, da prvi deo majske plate nije ispla}en. Voditeq: Verovatno se uop{te misli na sve one zaposlene u dr`avnim organima, naravno, i u pravosu|u. Dr [e{eq: Da, ali to onda nije majska plata, to mo`e biti drugi deo juna meseca. Zna~i, plate u dr`avnim organima kasne 2–3 meseca. Voditeq: [ta }e biti na tom planu preduzeto? Dr [e{eq: E, ali kasne i ministrima, svim dr`avnim funkcionerima, i sudijama naravno. Svima koji su zaposleni u strukturama vlasti, i u sudskoj vlasti, i u zakonodavnoj i izvr{noj, plate su veoma niske. Mi ~esto pove}avamo plate i zdravstvenim i prosvetnim radnicima, a ne interveni{emo kod plata dr`avnih ~inovnika. Evo, ja }u vam re}i, u mom kabinetu, {ef kabineta je diplomirana pravnica, koja ima oko 10 godina radnog sta`a, ona je u zvawu stru~nog savetnika, to je najvi{e zvawe u administraciji, wena plata je 2.200 dinara. Sekretarica sa sredwom stru~nom spremom ima oko 1.000 dinara. To su plate od kojih ne mo`e da se `ivi.Tako nam je u celoj dr`avnoj upravi, ali mislim da je ta dr`avna uprava, bez obzira na svu tu muku i sve te nevoqe, sada pokazala najvi{e strpqewa u svemu ovome {to nas je sna{lo. Postoji tu opasnost koja nas ugro`ava – najboqi stru~waci be`e iz dr`avnih organa, odlaze u privatne firme, u advokate, ko zna gde sve, ali be`e. A, dr`avni ~inovnici su pokazali najve}u trpeqivost u svemu ovome, pa moramo wima u najskorije vreme popravqati socijalni polo`aj, oni ne mogu da izdr`e zaista. I sudije su u te{koj situaciji. Mi smo imali jedan poku{aj, ali je to nespretno bilo izvedeno i tu su bili ovi krivi iz SPO-a, jer su ucewivali. Kad je bila inicijativa u Vladi da se podignu plate sudijama, onda su oni insistirali da se tu ubace i poslanici i ministri, najvi{e zbog svojih poslanika itd., pa je izbila ona afera, ako se se}ate, kod tog zakona o funkcionerskim platama, ali poenta tog zakona su bile plate sudija, i tu se ideja pojavila. Voditeq: Kako obja{wavate ~iwenicu da su li~na primawa jednog visokoobrazovanog stru~waka jednaka ili mawa od ~ista~a nekog dr`avnog preduze}a, kako ka`e na{ gledalac Petar iz Vrawa, npr. u PTT-u zaposleni, ili u EPS-u, i {ta }e se po tom pitawu preduzeti? 781
Dr [e{eq: Ja mislim da u PTT-u nisu plate tako visoke, jesu u Telekomu, a Telekom je sada posebna firma, gde strani kapital u~estvuje sa 49 odsto... Voditeq: Govorili smo o platama onih koji su zaposleni u PTT-u. Dr [e{eq: Da, rekao sam ve}, nisu plate u PTT-u visoke, koliko sam ja informisan. Visoke su plate u Telekomu, a to je posebno preduze}e i tamo je strani kapital 49 odsto. Tamo ti stranci, koji su ~lanovi Upravnog odbora, forsiraju da te plate budu negde otprilike evropskog nivoa, ne ba{ u pravom smislu re~i evropskog nivoa, po{to mi jo{ ne prihvatamo da izvr{imo zvani~nu devalvaciju dinara u onoj meri u kojoj je to wegova realna vrednost, ali i kad je jedna marka zvani~no 6 dinara, te plate prema evropskim standardima su vrlo visoke, kad se porede sa na{im uslovima. Voditeq: Ko }e u toj situaciji spre~iti odliv stru~waka? Dr [e{eq: Pa moramo {to pre zavr{iti privatizaciju. Drugo, moramo biti hrabriji u omogu}avawu prisustva stranom kapitalu na na{em tr`i{tu. Ne mora to biti ameri~ki kapital, ili neke druge zemqe koje }e se me{ati u na{e politi~ke odnose, mo`e ruski, kineski, arapski, ali hrabrije da idemo sistematizacijom na{eg zakonodavstva, kodefikacijom, liberalizacijom, izbegavawem svih mogu}ih administrativnih komplikacija. Sada svako, kada vidi koliko formulara treba da popuni, koliko ima posla administrativne prirode da obavi, da bi registrovao stranu firmu u na{oj zemqi, odustane od tog posla. Voditeq: Da li }e to mo`da po zavr{etku svojinske transformacije i}i ubrzanije? Dr [e{eq: Pa to ne zavisi od same svojinske transformacije, to mo`e da se radi odmah, samo tu treba malo vi{e snage i dobre voqe ulo`iti. Vidite, situacija koju smo mi zatekli je bila takva da jednostavno nismo znali {ta }emo pre, ne mogu sve stvari fizi~ki da se postignu, ali i to je na dnevnom redu i to mora u najskorije vreme da se re{i. Voditeq: Gledaoci se interesuju kada }ete obi}i gwilanski kraj, s obzirom da tamo imate veliki broj pristalica? Dr [e{eq: Kada oteramo okupatore. Voditeq: Da li mo`ete biti odre|eniji malo? Dr [e{eq: Kada oteramo Amerikance. Voditeq: Kada }e se to desiti? Dr [e{eq: Uskoro. Ja bih bio krajwe neozbiqan kad bih vam rekao kada, je li tako, ko to sad zna kada, ali mene u politi~kom `ivotu odr`ava iskrena vera da }e se to uskoro desiti. Voditeq: Kada }e biti izgra|en autoput od jugoslovensko-makedonske granice do Vrawa, odnosno Leskovca? Dr [e{eq: Ja ne znam kada }e biti izgra|en, ali radimo na tome da se koncesija izda za izgradwu tog puta i da se taj put {to pre radi. Voditeq: Da li }e biti stambenih kredita za privatnu izgradwu? – pita Neboj{a Anti} iz Vrawa. Dr [e{eq: Jo{ ne, ali u perspektivi sigurno da, ne mogu samo opet da ka`em kada }e to biti. Voditeq: Verovatno ukoliko do|e do oporavka banaka. 782
Dr [e{eq: Pa, moramo da izvr{imo reformu banaka. U sada{woj situaciji na{e banke se ne mogu oporaviti, tu treba da budemo na~isto. One se moraju reformisati iz temeqa. Na{e banke jo{ nisu nau~ile da se rukovode ~istim ekonomskim, tr`i{nim, finansijskim principima. One su jo{ pod uticajem odre|enih klanova, interesnih grupa, politi~kih mo}nika itd. A tu onda ne mogu da postoje banke u pravom smislu re~i. Onaj ko upravqa bankom, treba da procewuje {ta sme kreditirati, a {ta ne sme, a ne da ga zove telefonom politi~ar i da mu ka`e – e, sada kreditiraj to i to, bez ikakve garancije da }e kredit biti vra}en. Voditeq: To vodi ka ve}em osamostaqivawu banaka u svakom slu~aju. Dr [e{eq: Banke moraju biti samostalne, moraju biti potpuno privatne, osim jedne centralne dr`avne banke, tzv. emisione banke, koja }e kontrolisati platni promet. Sve ostale banke moraju biti privatne, i firme moraju biti privatne. Setite se {ta je upropastilo ovaj novi dinar 1994. godine – krenulo je lepo onako, a znali smo odmah da ne mo`e tako da bude neko du`e vreme. U junu mesecu 1994. godine milijarda dinara, to je tada bilo milijardu maraka, odobrena je za kreditirawe dru{tvenih firmi. Te{ko da je neka taj kredit vratila. Tu je odmah dinar pao, odnos jedna marka – jedan dinar, pao je na jedna marka – 2,8 dinara. Tih milijardu je bio prvi veliki pad. Drugo, kada je prodato 49 odsto telefonske kompanije, to je bilo negde oko milijardu i po maraka vrednosti. Veliki deo tog novca je oti{ao kroz kredite dru{tvenih preduze}a. Malo je dru{tvenih preduze}a vratilo te kredite, iako su garancije bile do tada nevi|ene, ~ak su direktori potpisivali obavezu da svoju imovinu zala`u, da svoju privatnu imovinu zala`u itd. Ogroman je broj tih koji su uzeli kredite. Ja sam na posledwu sednicu Republi~ke skup{tine doneo spisak firmi koje duguju dr`avi, ne znam da li ste to gledali, kad sam govorio kako mislimo da re{imo problem ovih isplata de~jih dodataka, dakle, da nosioci prava na de~ije dodatke kod tih firmi mogu da kupe robu, a te }e firme onda vratiti dug Fondu za razvoj, bonovima koje dobiju, ili druge dugove dr`avi. ^ak jo{ uz popust od 50 odsto, da ih motivi{emo da svoju robu prodaju za ove hartije od vrednosti i tako imaju 50 odsto u{tede, kao da po dvostruko ve}oj ceni to prodaju. Kako izgleda pametna kreditna politika? Samo ona koja je zasnovana na hipotekarnim ugovorima. Da bi bili mogu}i hipotekarni ugovori, mora se ukinuti dru{tvena svojina. Vi kada idete u banku, da uzmete kredit, vi zala`ete svoju imovinu. Da li je to ku}a, da li }e to biti auto, mo`e biti stan, mo`e biti zemqa, mo`e biti fabri~ki pogon, mo`e biti radwa, poslovni prostor, ali bitno je da vi banci garantujete vra}awe kredita. Ako ne}ete da vratite, ne mo`ete da vratite, onda banka preuzme tu va{u imovinu. Samo tada kreditirawe ima smisla. Sve dok vi kreditirate onoga ko unapred ra~una da ne}e morati da vra}a kredit, {ta to zna~i? Voditeq: Dok ne do|e do toga, pro}i }e jo{ dosta vremena, s obzirom na prioritete u ekonomskoj policiti o kojima ste govorili, jedno od pitawa je da republi~ki inspektori ~ekaju prvi deo majske plate. Va{ komentar. 783
Dr [e{eq: To je ka{wewe zaista preterano. Koliko ja znam, trebalo bi da ~ekaju junsku platu. Voditeq: O~igledno nije tako. Da li }e do kraja godine biti ispla}ene sve penzije, s obzirom da i one kasne. Dr [e{eq: Penzije redovne sada kasne oko mesec dana. Nastoja}emo da one budu ispla}ene do kraja godine, a opet ne mo`ete me dr`ati za re~ da li }e to biti izmireno ili ne, ~ak imamo u planu skra}ivawe bar za 15 dana tog ka{wewa. Mislim da }emo do kraja avgusta uspeti da i zaposlenim u dr`avnim strukturama nadoknadimo bar za po jedan mesec ovih ka{wewa. Koliko }emo uspeti, opet da znate da su sredstva ograni~ena, da se pare tra`e na sve strane, a da mi ostajemo ~vrsto pri tome da dinar dr`imo relativno stabilnim. Dakle, da ne {tampamo novac bez neke velike nu`de. Voditeq: Kada }e biti ispla}ene prinadle`nosti socijalno ugro`enim licima. Dr [e{eq: Organi lokalne samouprave bi trebalo tu da obave svoj deo posla, jer to je pre svega nadle`nost organa samouprave – op{tina. Voditeq: Zbog ~ega se ne ispla}uje invalidnina za osobe ispod 18 godina? – pita voditeqka iz Vladi~inog Hana. Dr [e{eq: To ne mo`e da bude invalidnina na osnovu rata. Ako nije invalidnina na osnovu rata, onda je to ve} druga kategorija socijalne pomo}i, koja tako|e mora da se ispla}uje, jer ako je neko nesposoban za samostalan `ivot, ima zna~ajna telesna o{te}ewa, mora da bude briga dru{tva, da se tom ~oveku pomogne ili detetu itd. Voditeq: Kada }e se vratiti vojska i policija na Kosmet? – pita gledalac iz Uro{evca. Dr [e{eq: Mi se trudimo da se vrate {to pre. Amerikanci ne daju, Amerikanci jednostavno gaze taj sporazum koji je potpisan u Kumanovu. Otvoreno i beskrupulozno gaze Rezoluciju 1244 SB UN. Voditeq: Da li znate koliki je iznos studentskog kredita i kada je bila posledwa isplata? Dr [e{eq: Ja ne znam ta~no koliki je iznos studentskog kredita, a mislim da }e se normalizovati isplate kredita od septembra meseca. Tu ve} sada ima ka{wewa i zbog ovog letweg perioda zbog raspusta. Vlada Srbije je mnogo u~inila za pove}awe studentskog standarda, a pogotovo na planu osposobqavawa studentskih domova, poboq{avawa uslova ishrane u studentskim menzama. To nam je bio neki osnovni prioritet. Hrana u studentskim menzama je realno poboq{ana, kvalitetna i vrlo je jeftina. Sme{taj u studentskim domovima je tako|e vrlo jeftin, a mnogo je novca ulo`eno u renovirawe tih domova. Voditeq: Va{e mi{qewe o sindikatima uop{te. Dr [e{eq: Sindikati postoje u svim modernim dr`avama, u svim savremenim dru{tvima, pa postoje i kod nas. Ja nemam ni{ta protiv toga. Srpska radikalna stranka se zala`e za potpunu slobodu sindikalnog organizovawa. Mi smo protiv podele sindikata na re`imske i opozicione, na dr`avne i samostalne, nezavisne itd. Svi sindikati treba da budu nezavisni od dr`ave. Svi sindikati treba da se bave iskqu~ivo onim {to je u pri784
rodi wihovog posla – za{titom radni~kih prava. Mnogi su u na{oj zemqi samo pro forme formirali sindikalne organizacije, zato te sindikalne organizacije deluju kao politi~ke partije i primaju novac od Amerikanaca i zapadnih zemaqa. Time su kompromitovali samu ideju nezavisnih sindikata. Sindikat je jedna strukovna radni~ka organizacija, ~iji je ciq borba za boqe uslove `ivota i rada wenih pripadnika. Mo`e se re}i – jedna cehovska organizacija o bilo kojoj kategoriji radnika da je re~, ne moraju biti samo klasi~ni radnici, nego i intelektualci, profesori, advokati, lekari itd. Voditeq: Kako ka`e gledalac Du{an Petrovi}, kako platiti prvu ratu, verovatno misli na kupovinu stana od 150 DEM ako je zajedni~ka plata 200 DEM? Dr [e{eq: To je veoma te{ko, me|utim, ja sam ve} rekao u toku emisije da postoje dva osnovna na~ina pla}awa tih stanova – qudi koji imaju para, mogu sami to da pla}aju, oni koji nemaju, upu}eni su na svoje radne organizacije i ustanove, kojima je to najlak{i na~in da re{avaju stambeno pitawe zaposlenih. Kako }e ko uspeti, po kom osnovu, nemojte o~ekivati da se sada ovom akcijom mogu re{iti svi stambeni problemi u Srbiji – ne mogu. Nemojte o~ekivati da sve porodice mogu za kratko vreme dobiti svoj krov nad glavom. Ne mogu. Ovo je samo jedna mera, koja ima izuzetno korisne posledice u vi{e nivoa – s jedne strane, koncentri{e se novac i prave se stanovi, s druge strane, zapo{qava se gra|evinska operativa, a dr`ava nema dovoqno para da izradi 10.000 stanova godi{we i da ih odmah podeli. To dr`ava ne mo`e, ne treba ni o~ekivati. Ali mo`e na sve kombinovane na~ine. Dakle, negde }e neko to privatno da uradi, ve} ima dosta qudi koji to tra`e. Mislim da ima tri puta vi{e prijavqenih nego {to je za ovu godinu mogu}a kvota. Onda, ima nekih firmi koje su jedva do~ekale na taj na~in da obezbede svoje zaposlene. Ono {to mene najvi{e brine, jeste kako }emo u organizacionom pogledu uspeti to sve da sprovedemo, da tu ne bude nekih problema, da ne bude nekih trzavica, da nam se akcija slu~ajno negde ne kompromituje. Ina~e, ne mogu se svi stambeni problemi ni u jednoj godini re{iti; to je zami{qeno da traje 10 godina, pa malo-pomalo, ako ova akcija bude uspe{na u ovoj godini, slede}a }e biti jo{ uspe{nija. Onda ima razloga da svake godine bude sve boqa, samo ako budemo dovoqno disciplinovani, da nam se ne desi ovo {to nam se de{avalo tamo u Kolubarskom regionu, kad smo pravili ku}e qudima kojima su uni{tene ku}e u zemqotresu, pa su usput ku}e dobili neki kojima ku}e nisu poru{ene. Ili, {to se desilo u Pomoravskom okrugu, u ]upriji, pa neki lokalni funkcioneri svojim qubavnicama podele po jedan stan, dvojica ukupno po jedan stan, usput onako, uz ove koji su bili ugro`eni i kojima su stanovi poru{eni u NATO bombardovawu. E, to su one qudske slabosti na koje treba ra~unati i protiv kojih se moramo boriti, koje moramo eliminisati od jedne do druge lokalne sredine. Tu je va`na npr. i va{a televizija. ^im se pojavi prvi slu~aj, da ga o{tro `igo{ete, da se ne bi ponavqao. Voditeq: Ja se nadam da do toga ne}e do}i u Vrawu. 785
Dr [e{eq: Pa znate, evo ja vam ka`em nekoliko mesta gde se desilo. Voleo bih da nigde ne do|e do toga, a tu sada treba i snagom javnosti i radom inspekcijskih organa i policije da se spre~e takve zloupotrebe, jer bila bi ogromna {teta da nam se kompromituje jedna ovako dobro zami{qena akcija. Voditeq: \or|e iz Orahovca pita {ta je Radikalna stranka konkretno uradila u Vrawu? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka, vi stalno govorite radikalna stranka a mi smo Srpska radikalna stranka, konkretno }e mnogo da uradi u Vrawu ~im pobedimo na lokalnim izborima, zna~i od 24. septembra, pa nadaqe. Ne mo`emo mi ni{ta da uradimo dok nismo vladaju}a stranka. Voditeq: Iako ste ozbiqan politi~ar, rekoste, ne smete da dajete preterana obe}awa unapred. Dr [e{eq: Pa dobro, ali kakvo je pitawe, {ta je Srpska radikalna stranka uradila? Ne mo`emo da uradimo dok ne postanemo vladaju}a stranka. Mo`emo da kritikujemo samo postoje}e, a nemamo {ta da uradimo dok mi ne preuzmemo vlast, je li tako? To je neka logika. Voditeq: Koja bi bila plata jednog radnika, pita gledateqka iz Vrawa, ukoliko va{a stranka do|e na vlast? Dr [e{eq: Na to pitawe se ne mo`e tako direktno odgovoriti. Mi smo za to da plata bude uvek onolika kolika se zaradi, a plata treba da zavisi od materijalnih efekata rada i od tr`i{ta. To su dva momenta koja treba da odre|uju platu. Na tr`i{te ide i roba, ide i radna snaga, a plata mora da se potkrepi nekim konkretnim efektima rada. Obu}ar ako proizvodi cipele, on ima normu, na osnovu te norme ostvaruje platu. Voditeq: Verovatno je gledalac mislio uop{te na buyet i standard. Dr [e{eq: Ne mogu plate iz buyeta. Treba {to mawe da bude plata iz buyeta. Ja se nadam, jo{ nismo po~eli da radimo na novom buyetu za slede}u godinu, da }emo imati jo{ restriktivniji buyet nego ove godine. Mi ove tri godine vodimo politiku buyetskih restrikcija, i to je jedan od elemenata kojim smo ~uvali kurs dinara i spre~avali hiperinflaciju. Mi }emo se zalagati za jo{ rigoroznije mere u potro{wi u svim ministarstvima. Voditeq: Da li se pla{ite sankcija da javno iznosite optu`be protiv pojedinih lica? – pita na{ gledalac Vladimir? Dr [e{eq: Za{to bih se pla{io sankcija, ja uvek govorim istinu. Rukovodim se principima istinoqubivosti, zato se ni~ega ne pla{im. Voditeq: [ta }e biti sa objektima o{te}ewa iz ~etvrte kategorije, jer do danas ni{ta nije preduzeto? – pita Olivera iz Vrawa, a misli na ku}e o{te}ene tokom agresije. Dr [e{eq: Pa, i{li smo prvo da obnovimo ku}e koje su potpuno uni{tene, to nam je bila osnovna preokupacija, i mi smo dosta toga uradili i nastavqamo sa tim. Ima ku}a koje su samo delimi~no o{te}ene, ima ku}a gde su o{te}ewa tako mala da vlasnici i sami mogu da ih poprave, ima ku}a gde su o{te}ewa tolika da ne ugro`avaju normalno stanovawe, a vlasnik ne mo`e ba{ sve da popravi. Tu bi trebalo i op{tina da se anga`uje, ne mo`e se o~ekivati od Republi~ke vlade ba{ sve da popravi, ali u principu mislim da smo veoma uspe{ni u podizawu ku}a onima kojima su ku}e potpuno uni{tene. 786
Voditeq: Da li se Srbija pobrinula za ratne heroje poput Karayi}a, Mladi}a, s obzirom da se ~esto vr{e kidnapovawa od strane Ha{kog tribunala? Dr [e{eq: Ne bih ja u televizijskoj emisiji o tome detaqnije govorio, ali Srbija brine o wima. Nemam ja pravo ba{ tako da govorim u ime cele Srbije, niko me nije ovlastio, niti postoji ijedan `iv ~ovek, pojedinac koji mo`e u ime cele Srbije da govori. Evo, ja }u vam re}i kao Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Srpske radikalne stranke, to su moji iskreni prijateqi, a sve ~inim {to je u mojoj mo}i da im pomognem i mogu ra~unati na moju pomo}. Ja nemam pravo u ime Vlade sada tako ne{to da izjavim, ali mogu u svoje ime i nikoga se ne bojim. Voditeq: Da li se zaostalim de~jim dodacima, misli se kada se isplate, mo`e pla}ati struja? Dr [e{eq: Struja ne mo`e. Hteli smo struju, ali nije bilo mogu}e, jer smo elektroprivredu suvi{e opteretili penzionerskim bonovima. Ima mnogo posla sada na rekonstrukcijama kapaciteta itd. To ve} elektroprivreda ne bi izdr`ala. Hteli smo u po~etku, pa smo morali da tra`imo druge varijante. Sada je najva`nije osposobiti elektroprivredu, da ona prevlada tu jednu veliku `rtvu koju je podnela i da bude spremna za slede}u zimu, da bude dovoqno struje svakog dana, da ne bude nikakvih iskqu~ewa. Voditeq: Da li }e biti pove}awa cena struje? Dr [e{eq: Ve} sam rekao, mo`ete o~ekivati jo{ jedno pove}awe od 9,5 odsto, ja ne znam kada }e ta~no do}i do wega, ali ne vi{e od 9,5 odsto. Mo`ete o~ekivati da kada pre|emo na zimsku tarifu, da }e ona najmawe biti prepolovqena. Vi se se}ate, pre rata smo prepolovili zimsku tarifu. Nije bila 50 odsto kako zakon propisuje, ve} samo 25 odsto. Posle rata nismo uopo{te uvodili zimsku tarifu, sada }e ona morati da se uvede, ali ne u punom iznosu. Ja ra~unam da ne}e sigurno biti vi{e od 25 odsto. Uvek je zimska tarifa bila 50 odsto skupqa od letwe. Sada }e biti maksimalno 25 odsto, a mo`da i ni`a. Sada je malo prerano po{to je po~etak avgusta, o tome odlu~ujemo negde u oktobru mesecu. Voditeq: Da se vratimo malo i na predstoje}e izbore, s obzirom da je to najaktulenije, kakva }e biti uloga me|unarodnih faktora, kada je re~ o predstoje}im izborima? Dr [e{eq: [ta nas briga za me|unarodne faktore, to su izbori u na{oj zemqi. Voditeq: O~igledno da oni pokazuju veliko interesovawe za izbore u na{oj zemqi. Dr [e{eq: Da. NATO se postavio na jedan krajwe perfidan i pokvaren na~in. Oni ne}e priznati, ho}e priznati, ovo-ono. U stvari, oni se spremaju, ako slu~ajno pobede wihovi poltroni, da ka`u – izbori su demokratski. Tako su radili u Crnoj Gori, bez obzira {to su izbori trajali celu no}. Ako ne pobede wihovi poltroni, onda }e re}i – nisu izbori bili legitimni. Mi znamo kako }e oni reagovati. Wihovi poltroni ne mogu nikako pobediti. Nama je ovde va`no, zbog na{e savesti, zbog na{e ~asti, zbog na{eg morala i obraza, da izbori budu maksimalno korektni, da nigde ne bude nikakvih neregularnosti, da svuda bude mogu}a kontrola kompletnog izbornog procesa. 787
Mi smo spremni i na strane posmatra~e, ali iz prijateqskih zemaqa. [ta }e nam iz agresorskih zemaqa posmatra~i? [ta to zna~i? Ju~e su ubijali srpsku decu, a danas da do|u da nam kontroli{u izbore. E to ne mo`e. Voditeq: Pomenuli ste Crnu Goru, kakvo }e biti pona{awe Crne Gore u predstoje}im izborima gra|ana i aktuelne vlasti? Dr [e{eq: Pona{awe Crne Gore }e biti dobro, odli~no, rekao bih. Pona{awe vlasti u Crnoj Gori }e biti lo{e. Oni su ve} najavili bojkot izbora, ali {ta to nas briga. Na izbore ide onaj ko `eli. Ja sam ube|en da }e ve}ina gra|ana Crne Gore iza}i na izbore i da }e glasati za patriotske partije, a pre svega za Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: Na ~emu zasnivate optimizam? Dr [e{eq: Optimizam Srpske radikalne stranke ili ve}inskog odziva na izborima? Voditeq: Ve}inskog odziva na izborima, pre svega, a i Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Pa dobro. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, malo je verovatno da mi mo`emo biti tamo najja~a partija, malo sam se tu i na{alio, ali sam ube|en da je ve}ina gra|ana Crne Gore za opstanak zajedni~ke dr`ave, ~ak i oni koji su glasali za Mila \ukanovi}a, mnogi me|u wima nisu za razbijawe zajedni~ke dr`ave, zbog toga se Milo \ukanovi} boji izbora, jer kad bi slu~ajno iza{ao na izbore sad posle svih ovih nepodop{tina koje je napravio, mnogo bi gore pro{ao, posle onog izviwavawa Hrvatima, posle zahteva da se Jugoslavija izbaci iz UN itd. Voditeq: O~igledno je da gledaoci ho}e da iskoriste va{e prisustvo do kraja emisije. Vesna iz Vrawa pita za{to je promewen Ustav o izboru za predsednika Jugoslavije. Dr [e{eq: Pa, ukazala se politi~ka potreba da se to uradi. Mi mo`emo voditi teorijsku raspravu o tome {ta je boqe: kad parlament bira predsednika ili kad ga bira direktno narod, gra|ani na izborima. U politi~koj teoriji se smatra da je boqe kad ga bira parlament, zato {to onda parlament spre~ava suvi{e veliko osamostaqivawe izvr{ne vlasti, a predsednik Republike je formalno na ~elu kompletne izvr{ne vlasti u dr`avi, i uz to titularni {ef dr`ave. Me|utim, kod nas ingerencije predsednika Republike nisu prevelike. Ja sam ih ve} nabrojao negde na po~etku emisije. One su dosta simboli~ne, osim u pogledu vojske i odbrane zemqe. Tu su wegove najzna~ajnije ingerencije kod nas. Drugo, ovo je za nas bila prilika da u jednom segmentu cela Srbija i Crne Gora budu jedna izborna jedinica. To nam je bilo politi~ki veoma zna~ajno, i to smo sada postigli. Voditeq: Za{to raseqena lica ne primaju iste li~ne dohotke kao {to primaju kolege iz preduze}a i ustanova u Srbiji? Dr [e{eq: Za sva raseqena lica, lica koja su radila u dr`avnim i dru{tvenim preduze}ima, obezbe|ena su izvesna primawa. Tu ima izvesnih razlika zavisno od toga gde su ta lica bila zaposlena. Na primer, ako je re~ o zaposlenima u prosveti, wihova primawa su identi~na, ako je re~ o zaposlenima u drugim dr`avnim slu`bama, ako je re~ o zaposlenima u preduze}ima, onda tu neke razlike ve} postoje. 788
Voditeq: Da li }e biti promeweni nazivi ulica koje nose nazive imena qudi iz Hrvatske? Dr [e{eq: [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi `elimo da se svi ti nazivi promene. Dosad nam to nije bila osnovna preokupacija. Znate, tri godine u Vladi Srbije nije nam palo na pamet da o tome razgovaramo. Toliko je bilo drugih poslova da zaista ne znamo kako ovo vreme pro|e, protutwalo je prosto pored nas, ali i to dolazi sigurno na red i to se mora re{iti. Voditeq: Ako je Jugoslavija sastavqena iz dve republike, za{to ne mogu da se kupe vozila u Crnoj Gori? – pita gledalac iz Vrawa. Vi ste ve} o tome govorili. Dr [e{eq: Mogu da se kupe vozila u Crnoj Gori, ali vozila koja su proizvedena u Crnoj Gori. Ovde je problem {to qudi `ele da kupe ukradena vozila u Crnoj Gori i vozila koja su uvezena, a zahvaquju}i separatisti~koj crnogorskoj vlasti nije pla}ena carina, a carina mora da se plati. E, sad, ako nije pla}ena tamo, mora da se plati ovde. Voditeq: S obzirom da se radi o saveznoj dr`avi... Dr [e{eq: Znate {ta, ne mo`e da u|e vozilo u Srbiju a da nije pla}ena carina. Po{to su oni oteli pare na ime carine, a nije oti{lo u Saveznu upravu carina, to je ~isti kriminal. Zato mora jednom neko od wih da odgovara, ali ovde je problem {to je ve}ina tih vozila ukradena negde u Evropi, a jednog dana mo`e se desiti situacija da se ta vozila moraju vra}ati. Voditeq: Olivera iz Uro{evca pita kako }e biti ispla}ivan de~ji dodatak za raseqena lica za Kosova. Dr [e{eq: De~ji dodaci svima na isti na~in moraju biti ispla}eni, kroz ove hartije od vrednosti. Tu ne sme biti nikakve razlike izme|u raseqenih lica i ostalih gra|ana. Voditeq: Za{to dr`ava na neispla}ene penzije ne ispla}uje i kamatu, a za struju se npr. ura~unava kamata? Dr [e{eq: Pa, to je jedan ozbiqan problem. Znate, dr`ava kasni sa svojim obavezama, onda nema toga ko woj mo`e da sankcioni{e to ka{wewe, a kad gra|anin kasni sa svojim obavezama, on pla}a ne{to {to je relana vrednost u obliku robe ili pla}a porez itd. Dr`ava je ta koja sankcioni{e pla}awe. E, sad, ako bi jo{ dr`ava pla}ala kamate na ovo, onda bi do{lo do prelivawa, {to na{ narod ka`e “iz {upqeg u prazno”. Dr`ava muku mu~i da natera privredne subjekte i gra|ane da plate porez, da plate doprinose, da plate takse, da bi mogla da isplati penzije, de~je dodatke, plate zaposlenim u javnom sektoru, u zdravstvu, u {kolstvu, u dr`avnom aparatu, u sudstvu itd. I ovako ne mo`e to uredno da se isplati jer kasni i naplata poreza, svih doprinosa i svega ostaloga. Imamo negde spisak nekih {esto firmi, donosio sam ga u Narodnu skup{tinu, koje kasne u tim obavezama prema dr`avi. Ovako bi bilo formalno re~eno – e, sad dr`ava mora da plati kamatu. Do ~ega bi to dovelo? Samo do jo{ ve}eg ka{wewa. Ni{ta vi{e. Ne mo`e dr`ava da dubi na glavi ako tog novca nema. Voditeq: Zbog ~ega se, interesuju se gledaoci, niste kandidovali za predsednika ako vam odgovara Ustav? 789
Dr [e{eq: Ustavne promene su dobre. Odli~ne ustavne promene smo obavili po~etkom ovoga leta. Nisam se kandidovao za predsednika zato {to je Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke odlu~ila da se kandiduje Tomislav Nikoli}, a za razliku od nekih drugih ili za razliku od ve}ine drugih politi~kih partija, Srpska radikalna stranka ima ve}i broj istaknutih politi~kih kadrova koji mogu biti kandidati za predsednika Republike sa ozbiqnim {ansama da pobede i za{to bi smetalo {to se kandidovao Tomislav Nikoli}. Ja mislim da je to dobro ba{ zato {to sam se ja pro{li put kandidovao za predsednika Srbije, pa se sada on kandiduje za predsednika Jugoslavije. Znate, Srpska radikalna stranka nije stranka jednog ~oveka. Kod ve}ine partija kad umre predsednik stranke, nestala bi partija. U Srpskoj radikalnoj stranci od jednog ~oveka ni{ta ne zavisi. Mi kolektivno delujemo. Voditeq: Navedite jo{ jednu zemqu – ka`e jedan na{ gledalac – koja je uvela taksu za izalazak iz zemqe. Dr [e{eq: A, za{to bih navodio? Znate, da ne postoji ta taksa za izalazak iz zemqe morala bi da postoji neka druga. Dr`avni buyet mora da se popuni. Voditeq: Ovo je jedan od na~ina. Dr [e{eq: To je jedan od na~ina. Mo`e sutra taj na~in da se ukine, ali mora odmah neki drugi da se na|e, a ovo je bio jedan od najbezbolnijih, jer se ra~una – onaj ko putuje u inostranstvo, nije mu skupo da plati 100–200 dinara, jer ipak ide sa malo ve}om sumom novca. To mu je otprilike taksa na onih hiqadu maraka koje iznosi. Voditeq: Kada }e biti donet Zakon protiv terorizma o kome se ve} govorilo? Dr [e{eq: Taj zakon nije usagla{en, Srpska radikalna stranka nije prihvatila wegovo izglasavawe. Da li }e biti usagla{en, to tek ostaje da se vidi, ali nije ne{to naro~ito ra|eno na poku{aju usagla{avawa, nakon odbijawa u Saveznoj skup{tini da se on usvoji. Voditeq: Ne mislite da je mo`da pravo vreme da se taj zakon donese? Dr [e{eq: Pa, mi smo imali jednu na~elnu primedbu na taj zakon, mi, srpski radikali, smatramo da sva krivi~na dela moraju u jednom zakonu da budu, u jednom krivi~nom zakonu, u krivi~nom kodeksu, zbog pravne sigurnosti gra|ana. To je princip koji u pravu va`i jo{ od Napoleonovog vremena, i samo ono {to je pisalo u tom zakonu, predstavqalo je krivi~no delo. A mi ve} imamo slu~aj da negde oko 15 saveznih i 30 republi~kih zakona sadr`e i krivi~nopravne odredbe. Za{to to ne bi bilo sve u jednom zakonu? Voditeq: Verovatno je to obiman posao, koji ne mo`e sada brzo da se zavr{i. Dr [e{eq: Jeste, ali mora se prionuti na taj posao. Voditeq: Kakav ishod izbora o~ekujete? – pita Sr|an iz Surdulice. Dr [e{eq: O~ekujem pobedu Srpske radikalne stranke, i na parlamentarnim, i na predsedni~kim, i na lokalnim izborima. 790
Voditeq: Ho}ete li skratiti vojni rok i profesionalizovati vojsku, ako do|ete na vlast, ako pobedite na izborima? Dr [e{eq: U perspektivi bi moglo da do|e do skra}ivawa vojnog roka, ali ne jo{ za du`i niz godina. Ne mo`emo mi sada sa ovakvim me|unarodnim okru`ewem i}i na neko zna~ajnije skra}ivawe vojnog roka. Danas vojni rok nije preterano duga~ak, i ja sam slu`io godinu dana. Voditeq: Kako obja{wavate ~iwenicu da vodnik u Vojsci Jugoslavije ima kurs od {est meseci, prima platu 5.000 dinara, a lekar 2.500 dinara? Dr [e{eq: Vodnik u vojsci uglavnom ima zavr{enu sredwu {kolu, to nije kurs od {est meseci. Ako se posebno istakne neki vojnik, mo`e biti unapre|en u vodnika, a onda ba{ zato {to pokazuje neku veliku sposobnost, a vojnici, policajci, oficiri i carinici su uvek svuda u svetu visokopla}ene kategorije gra|ana. To su poslovi koji su skop~ani sa ogromnim rizicima. Profesionalnim vojnicima je glava uvek u torbi, na kraju krajeva, i mora to biti adekvatno pla}eno. Nije ovo adekvatno pla}eno, ako je to 5.000 dinara, to nije dovoqna plata za wihov rizik, za wihov trud, za wihove napore. Naravno, ne vaqa ni ovo, i ovo je tragi~no da je plata lekara dve ili tri hiqade dinara, ili koliko ve}? A zemqa je u takvoj situaciji da ne mo`e trenutno da da mnogo vi{e. Mora da se trudi Vlada da da vi{e, ali ne mo`e mnogo vi{e i ne mo`e tako brzo mnogo vi{e. [to se ti~e vojske, mi smatramo da treba ubrzati reformu vojske, da treba oja~ati wenu efikasnost, iako se ona pokazala izuzetno efikasnom u ovom ratu, i, ako imamo dobre oficire i dobre podoficire, ne treba `aliti pare koje idu za wihove plate. Mi smo napokon do~ekali situaciju da imamo solidnu vojsku. Se}ate se kakva nam je vojska bila 1990. godine, ona titoisti~ka, komunisti~ka, doktrinarna, nesposobna, raspala se. Sada imamo impresivnu vojsku. Ti qudi koji su u vojsci, moraju imati neku sigurnu egzistenciju. Voditeq: Za{to mere Republi~kog ministarstva za zdravqe nisu donete ranije? O~igledno je da su qudi ovim zadovoqni. Dr [e{eq: Pa i ja sam to pomenuo, trebali smo mnogo ranije to da uradimo. Voditeq: Ukoliko dobijete vlast, ho}e li direktori u preduze}ima imati isti status? Dr [e{eq: Kad se sprovede privatizacija preduze}a, onda vlasnici odlu~uju kakav }e biti status direktora. Problemi su {to su na{a preduze}a jo{ u dru{tvenoj svojini, a naj~e{}e su onda prepu{tena na milost i nemilost direktora. Kad se preduze}a privatizuju, onda akcionari odlu~uju ko }e im biti direktor i kolika }e mu biti ovla{}ewa. [to bi se dr`ava u to me{ala? Voditeq: Agresija na na{u zemqu se nastavqa, to potvr|uje, gledalac ka`e, i nedavno hap{ewe holandskih i britanskih specijalaca. Dr [e{eq: Da, i to nisu jedini teroristi koji su nedavno uhap{eni, bilo je vi{e grupa. Mi moramo biti oprezni i moramo `estokim kaznama sankcionisati svaki taj poku{aj. Vide}emo, istorija }e pokazati {ta 791
je bila namera ovih kanadskih i engleskih terorista, prethodno holandskih grupa. Ne bih ja sada to prejudicirao, ali imamo mi i dosta slu~ajeva da doma}eg kriminalca Amerikanci vrbuju za obavqawe teroristi~kih akcija. Videli ste, uhap{ena je ova grupa {to je otela Stevana Todorovi}a na Zlatiboru, pa je uhap{ena ova grupa {to je otela Dragana Nikoli}a u Smederevu itd. Dobro je {to je na{a policija postala mnogo efikasnija u otkrivawu tih teroristi~kih grupa. Voditeq: Za{to sve ve}i broj mladih, verovatno obrazovanih qudi, odlazi u inostranstvo? Dr [e{eq: Ne odlazi mnogo vi{e nego ranije, mislim da sada odlazi mawe nego {to je odlazilo ranije, smawuje se broj na{ih qudi u inostranstvu, ne pove}ava se. Voditeq: Gospodin koji postavqa pitawe radio je u Preduze}u za puteve “Magistrala” u Gwilanu. Za{to sada ne prima platu? Dr [e{eq: Pa, to treba da vidi u svom preduze}u, zapravo u preduze}u sa kojim je bilo u vezi to preduze}e “Magistrala”. Pretpostavqam da je to samo ispostava nekog ve}eg javnog preduze}a. Voditeq: [ta }e Vlada konkretno u~initi za op{tinu Bujanovac? Dr [e{eq: Vlada ve} preduzima odre|ene mere da bi pomogla svim op{tinama P~iwskog okruga, pa prema tome i op{tini Bujanovac. Ja ne mogu sada da govorim o konkretnim detaqima, o ~emu se tu radi, ali te mere su i bezbednosnog karaktera i razvojnog karaktera, re~ je o izvesnim investicijama itd. Voditeq: Gledateqka iz Prizrena pita da li }e se ikada vratiti u Prizren, i da li }e gospodin [e{eq da obi|e raseqena lica u sportskoj hali u Vrawu. Dr [e{eq: Pa, ja se nisam dogovarao ni sa kim, niti sam bio pozvan da obi|em raseqena lica, a u Prizren }e se va{a gledateqka, po mom mi{qewu, sigurno vratiti. Mi moramo povratiti kontrolu nad Kosovom i Metohijom. Voditeq: Za{to Srpska radikalna stranka ne prihvata program o razvoju op{tina Trgovi{te i Pre{evo? Dr [e{eq: Ko je rekao da mi to ne prihvatamo? Voditeq: Verovatno gledaoci imaju o tome neku informaciju. Dr [e{eq: To nije ta~no, {to se ti~e razvojnih programa, to je trebalo da ide na sednicu Vlade Srbije, ali pre nego {to je do{lo na odbor kome ja predsedavam, to je povu~eno zbog jo{ nekih dodatnih konsultacija, a na konsultacijama treba da u~estvuju predsednici tih op{tina sa predsednikom Vlade. Voditeq: Zna~i, razvojni programi }e svakako biti prihva}eni? Dr [e{eq: Sada, ja ih jo{ nisam ni video, da vam ka`em, ako oni budu dobri, oni }e biti prihva}eni. A, Srpska radikalna stranka im do sada nije bila nikakva ko~nica, niti tim programima, niti bilo kom drugom razvojnom programu. Voditeq: Kakvo je mi{qewe Srpske radikalne stranke o verskim zajednicama u SRJ? 792
Dr [e{eq: Mi smo za punu ravnopravnost verskih zajednica, za wihovu striktnu odvojenost od dr`ave, ali mi smo za to da kao verske zajednice egzistiraju samo ove tzv. tradicionalne religije – Srpska pravoslavna crkva, rimokatoli~ka, islamska verska zajednica, evangelisti~ka i jo{ neke protestantske, mo`da nisam u stawu sve da ih nabrojim, a protiv smo delovawa verskih sekti, jer su asocijalnog karaktera, ~esto kriminalnog karaktera, predstavqaju veliku opasnost za dru{tvo, mo`da ne toliko koliko narkomanija, ali sigurno prili~no veliku opasnost. Voditeq: Kada }e biti ispla}en regres dru{tvenim preduze}ima? Dr [e{eq: To zavisi od samog preduze}a, neka su ve} odavno isplatila, neka nisu. To zavisi od wihove mogu}nosti da to urade. Voditeq: Da li je u redu, pitaju gledaoci, da albanski terorista koji je uhva}en pri preno{ewu oru`ja preko granice i u poku{aju napada na Vojsku Jugoslavije, bude osu|en na samo 14 godina. Dr [e{eq: Mislim da je to solidna kazna za takvo krivi~no delo. Takvo pitawe, ako nije u pitawu neka {ala, mo`e postaviti samo onaj ko ne zna {ta je zatvor. Mesec dana zatvora je gadna stvar, a kamoli 14 godina. Voditeq: Da se vratimo jo{ jednom na izbore – kakve su {anse sada{we opozicije, ili pozicije na izborima? Vi ste ve} o tome govorili, rekli ste da je ve}i optimizam {to se ti~e pobede Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Pa, ja o~ekujem da Srpska radikalna stranka bude prva po snazi na parlamentarnim izborima, zatim, o~ekujem pobedu srpskih radikala na predsedni~kim izborima i o~ekujem na lokalnim izborima da postignemo veliki uspeh. [to se ti~e ovih proameri~kih stranaka, ube|en sam da }e do`iveti totalni fijasko na izborima. Voditeq: Svakako }e gra|ani re}i zavr{nu re~. Dr [e{eq: Od voqe gra|ana sve zavisi i voqa gra|ana je neprikosnovena. Voditeq: S obzirom da smo se ve} pribli`ili kraju emisije, evo, skoro dva sata je isteklo, molim vas da se na kraju obratite gledaocima va{om porukom. Dr [e{eq: Pozivam sve gra|ane Vrawa, sve gra|ane P~iwskog okruga, sve gra|ane Srbije, Crne Gore, sve gra|ane SRJ, da 24. septembra iza|u na izbore. Glasajte po svojoj savesti, glasajte u svom interesu, glasajte za one politi~ke partije i one kandidate koji vam ulivaju poverewe i u ~ije ruke mo`ete da prepustite svoju sudbinu i sudbinu svoje dece. Srbijom }e vladati oni za koje se vi opredelite, Srbija }e biti onakva kakvu vi `elite i kako to na glasa~kim listi}ima zaokru`ite. Voditeq: Gospodine potpredsedni~e, meni ostaje da vam se zaista zahvalim na ovom iscrpnom razgovoru ve~eras. Dr [e{eq: Hvala vama.
793
XXVII SAVEZNI I LOKALNI IZBORI 2000. Radio-t televizija Srbije, 9. avgust 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Ovo je Otvoreni studio Radio televizije Srbije u kojem je va{ i na{ gost predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq, dobro ve~e i dobro nam do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Hvala. Tema razgovora su predstoje}i izbori zakazani za 24. septembar. Po{tovani gledaoci, pitawa mo`ete postavqati na telefon 011/324-5533. Ovaj telefonski broj istovremeno mo`e da primi vi{e va{ih poziva. Gospodine [e{eq, mesec i po dana nas deli od izbora na kojima }e gra|ani na{e zemqe birati predsednika Savezne Republike Jugoslavije, birati poslanike u Ve}e gra|ana i Ve}e republika saveznog parlamenta, poslanike Skup{tine Vojvodine i odbornike u op{tinskim i gradskim skup{tinama. Ovo su prvi izbori koji se odr`avaju posle zlo~ina~ke agresije na na{u zemqu. Da li, po va{em mi{qewu, iz te karakteristike proizlazi neka su{tinska specifi~nost ovih u odnosu na prethodne izbore? Dr [e{eq: Da, mislim da }e mnogi u svetu biti zaprepa{}eni ishodom ovih izbora, ali u na{oj zemqi politi~ka situacija je ve} svima do kraja jasna i ovi izbori }e potvrditi na{u staru tezu, radikalsku tezu, na kojoj smo insistirali godinama, da }e se u Srbiji politi~ki sistem svesti na dvopartijski. Sa jedne strane }emo imati desnicu, sa druge strane levicu. Ali, podrazumeva}e se da i desnica i levica moraju biti na patriotskim pozicijama i me|usobno }e se takmi~iti svojim programskim orijentacijama, svojim ideologijama. Sa jedne strane program Srpske radikalne stranke kao program umerene desnice, sa druge strane program levi~arskih partija SPS-a i JUL-a, koji su po prirodi stvari u ideolo{kom smislu dijametralno suprotni. Mi }emo se takmi~iti pred o~ima naroda. Iskazivati vrednosti svojih programskih orijentacija, a narod je tu da proceni ko je boqi, ko je lo{iji i da odlu~i ko }e vladati u naredne ~etiri godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji. [ta to zna~i? To zna~i da stranke NATO-a, proameri~ke politi~ke partije zapravo nemaju vi{e nikakvih {ansi. Ko mo`e posle onog zlo~ina~kog bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije da glasa za stranke NATO-a? Da glasa za one koji dobijaju uputstva od Havijera Solane, od Medlin Olbrajt kako da deluju protiv na{e zemqe. Vidite, oni su se i ujedinili sada, skupqeni s koca i konopca, i istakli zajedni~kog kandidata. Ne vredi im to ni{ta. Na ovim izborima je odmeravawe snaga radikala i levi~arskih partija. A naravno, ovi izbori su specifi~ni po tome {to smo mi ve} koalicioni partneri na republi~kom i na saveznom niovou. Na republi~kom nivou u Srbiji i na saveznom nivou zajedno sa dve crnogorske politi~ke partije, Socijalisti~kom narodnom partijom i Srpskom narodnom strankom Crne Gore. Narav794
no, kao koalicioni partneri mi ne idemo sada na neka te{ka me|usobna sukobqavawa, mi imamo jedan na~elan yentlmenski sporazum o nenapadawu u toj kampawi. Na{a kampawa }e biti pozitivna, isti~emo vrednosti na{e ideologije, naravno di~imo se i dosada{wim rezultatima, a tra`imo od naroda mandat da vladamo i u narednom periodu. Naravno, mi, radikali, `elimo {to vi{e glasova, levi~arske partije `ele {to vi{e glasova, mi bi `eleli u narednom periodu da budemo vode}i partner, da imamo vi{e glasova od levice. Mi bi najvi{e `eleli da sami osvojimo apsolutnu ve}inu pa da sami vladamo. Me|utim, malo je verovatno da ijedna partija u dogledno vreme mo`e ba{ sama da vlada, da osvoji dovoqan broj poslani~kih mandata. Neke koalicije }e biti nu`ne. Mi }emo opet biti usmereni, posle ovih izbora, verovatno, na sklapawe novih me|usobnih koalicija. Ovih pet partnera prili~no uspe{no sara|uju u Saveznoj vladi, a {to se ti~e srpskih radikala za nas je jedna stvar potpuno jasna. Mi, ni po koju cenu, ne}emo ulaziti u koaliciju sa proameri~kim politi~kim partijama. Sa onima koji primaju novac iz inostranstva i naloge kako da deluju protiv svoje zemqe. Srpska radikalna stranka je iza{la na ove izbore sa svim listama kandidata za savezne poslanike i za Ve}e gra|ana i za Ve}e republika, ima}emo sve kandidate u svim izbornim jedinicama za pokrajinsku skup{tinu Vojvodine i ima}emo kompletne liste kandidata za sve skup{tine op{tina i gradova u Srbiji. Izuzetak su Kosovo i Metohija, gde na najve}em delu teritorije ne}e biti mogu}e odr`avawe izbora, ali }e gra|ani Kosova i Metohije ipak biti u prilici da glasaju jer su wihovi reoni povezani sa vrawanskom i prokupa~kom izbornom jedinicom. [to je najva`nije, Srpska radikalna stranka je istakla svog predsedni~kog kandidata. To je Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke za koga smatramo da ima velike {anse da pobedi na ovim izborima. Tomislav Nikoli} je ~ovek visokih moralnih kvaliteta, jedan veoma obrazovan vrstan intelektualac, ~ovek koji je ~itavog sebe posvetio borbi za srpske nacionalne interese, poznat po li~nom po{tewu, hrabrosti, marqivosti, predanosti i nadasve politi~kom talentu. ^ovek bez ijedne mrqe u svojoj biografiji. ^ovek koji `ivi pristojnim porodi~nim `ivotom i svoje sinove vaspitava da budu srpske patriote, da brane otaybinu. Kada je izbio ovaj rat, Tomislav Nikoli} je bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke, borio se u Vlastovu, u Ernestinovu, u Novoj Tewi i drugim mestima srpske Slavonije. To je bilo 1991. godine, a 1999. godine wegov najstariji sin Radoslav, kao vojnik Vojske Jugoslavije, sve vreme rata bio je na polo`ajima u okolini Kraqeva gde je zlo~ina~ka NATO avijacija tukla svakodnevno na{e vojnike, na{e gradove i sela, gra|ane na{e zemqe u celini rekao bih. Tomislav Nikoli} je ~ovek koji je pro{ao jedan te`ak `ivotni put. Iz siroma{ne radni~ko-seqa~ke porodice, sam se probijao kroz `ivot. Sam je sticao dru{tveni polo`aj koji danas u`iva u Srbiji i u celoj Sa795
veznoj Republici Jugoslaviji i isticao se svuda velikim trudom i marqivo{}u, radom, zalagawem, bilo kada je gradio prugu Beograd-Bar, bilo kada je betonirao korito Trebi{wice u Popovom poqu (u Hercegovini), bilo kada je obavqao poslove tehni~kog direktora komunalnog preduze}a u Kragujevcu itd. Srpska javnost ga je upoznala kada je postao republi~ki i savezni poslanik. Tamo je pokazao visok stepen visprenosti, snala`qivosti, sposobnosti, politi~kog razmi{qawa, pronicqiv um. Mislim da je to kandidat koji }e imponovati velikom broju gra|ana Savezne Republike Jugoslavije. Mi smo sigurni da on mo`e da pobedi na ovim izborima i Srpska radikalna stranka }e sve u~initi, {to bude u na{oj mo}i, da doprinesemo Nikoli}evoj pobedi. Voditeq: Gospodine [e{eq, “Glas javnosti” je objavio danas istra`ivawa agencije Marketing. Prema tom istra`ivawu predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, gospodin Tomislav Nikoli}, ka`u oni, nema nikakve {anse, dok ka`u iz agencije, pozivaju}i se na profesionalno i ozbiqno istra`ivawe javnog mwewa, Vojislav Ko{tunica ima realne {anse da pobedi ve} u prvom krugu. Dr [e{eq: Da li vi znate i za jedno istra`ivawe tih agencija koje je bilo zasnovano na realnoj proceni stvarnog odnosa snaga? Voditeq: Ja li~no ne znam, ali mo`da vi znate. Dr [e{eq: U proteklih 10 godina nijedno od tih istra`ivawa nije bilo pouzdano. Svako istra`ivawe je bilo rukovo|eno voqom i ambicijama onoga ko je istra`ivawe naru~ivao i pla}ao. Sada Marketing istra`uje u korist stranaka NATO-a i oni ve} mogu da upi{u kandidatima NATO-a 130, 140% na ovim izborima. Sme{no je o~ekivati da kandidat NATO-a, Vojislav Ko{tunica, ima {ta da tra`i uop{te na ovim izborima. Vide}ete, ako bude drugog izbornog kruga, u drugom izbornom krugu }e sigurno biti Tomislav Nikoli} i Slobodan Milo{evi}. Ko{tunica apsolutno nema {anse, kao ni ovaj nesre}nik Mihailovi}, koji je ogrezao u raznim korupciona{kim aferama kao predsednik Gradske skup{tine i vlasnik nekih privatnih firmi koje posreduju u davawu linija Gradskog saobra}ajnog preduzer}a, u nabavci opreme za GSP, itd. Zna~i, koji je svoju funkciju ve} zloupotrebio da bi se enormno obogatio. [to se ti~e Ko{tunice, on je glumio dosta dugo da je na nekim patriotskim pozicijama, da je neki umereni nacionalista itd. Ali, on je sada oko sebe okupio sve proameri~ke politi~ke partije i sve separatiste, i ovoga Jo`efa Kasu, Rasima Qaji}a, i ^anka, i Veselinova, i \in|i}a, i Bati}a, i Vesnu Pe{i}, i Gorana Svilanovi}a, i sve ostale. Voditeq: Gospodine [e{eq, oni ka`u, dakle predstavnici tzv. Udru`ene srpske opozicije, da je kandidovawe Vojislava Ko{tunice na predsedni~kim izborima odli~an izbor a to argumentuju slede}im. Ka`u da je re~ o po{tenom i doslednom politi~aru, patrioti, nacionalisti i ka`u da je on politi~ar sa veoma izra`enim demokratskim uverewima. Vi ste delom odgovorili na to pitawe, ali ja bih vas molila... Dr [e{eq: Da. Prvo, treba da se vidi gde se on to isticao kao patriota. Kada pogledate – nigde. On, istina, dr`i izvesnu verbalnu distancu prema zapadnim silama, pa ih pomalo kritikuje zbog situacije na Kosovu, zbog ovoga, zbog onoga. Ali, u svim kqu~nim momentima on se nije dr`ao patri796
otski, on je 1992. godine bio zagovornik koncepcije nezavisne Srbije, Srbije do Drine. On je bojkotovao 1992. godine savezne izbore kada je progla{ena Savezna Republika Jugoslavija. Pretpostavqam da se toga se}ate. On je prvi na srpskoj politi~koj sceni po~eo da prote`ira ideju o regionalizaciji Srbije, o unutra{wem, zapravo, razbijawu Srbije. Podr`avao je Biqanu Plav{i}. Podr`avao Kilibardu svojevremeno, pa se okrenuo protiv Kilibarde. Pa sada ga opet podr`ava Kilibardina stranka. Gde je tu doslednost. U ~emu je bio dosledan? Jedino u netrpeqivosti i mr`wi, kao ~ovek koji ne zna da se nasmeje. Nema drugih slemenata doslednosti kod wega. Uostalom, znate, Ko{tunica ni po nekim ameri~kim nazorima ne mo`e da pobedi na ovim izborima. Pogledajte, u Americi ne mo`e da se kandiduje za predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava neko ko nije porodi~an ~ovek, ko nema svoje potomke, ko nema svoju decu. To je besmisleno, qudi nisu spremni takvima da povere sudbinu dr`ave u ruke. Znate, to je li~na tragedija svakog ~oveka ako nema potomstvo, ja duboko saose}am, ja to nikada ne bih pomenuo u javnosti da neko od takvih ne pretenduje da se kandiduje za predsednika Republike. Kada se kandiduje za predsednika Republike, onda to mora da mu se stavi do znawa. U kampawi, kada sam bio protivkandidat Vuku Dra{kovi}u, nisam hteo to da ka`em, ni onda kada je Vuk bio najpoganiji, najperfidniji u obra~unu sa mnom, kada je, zapravo, svoju kandidaturu upropastio nekim nedoli~nim pona{awem. Nisam hteo da potegnem taj argumenat jer imam neke privatne okolnosti koje me u tome spre~avaju. A i nije bilo do mene, kao predsedni~kog kandidata, da na to ukazujem. Sada ja nisam predsedni~ki kandidat, sa Ko{tunicom nemam neke ranije privatne relacije koje bi me u tome ko~ile i otvoreno }u da ka`em sve {to mislim. Onaj ko se kandiduje za predsednika Republike mora da bude kompletna li~nost u svakom pogledu. Za{to ja insistiram na svim ovim osobinama Tomislava Nikoli}a? Ba{ iz tog razloga jer sada neko ko se kandiduje za predsednika Republike ne mo`e da ka`e, e ne}emo o tome da pri~amo, ne}emo o ovome. Wegova cela biografija mora da bude razastrta pred o~ima javnosti i da vidimo, da raspravimo sve. Da tra`imo slabe ta~ke, da tra`imo dobre ta~ke, pa da onda narod proceni. U ovom slu~aju, dakle, nema nikakvih razloga da bilo {ta pre}utimo, pogotovo kada je re~ o NATO kandidatu. Voditeq: Gospodine [e{eq, malopre pomenuste da niste kandidat za predsednika Republike. Javnost je bila iznena|ena u vezi kandidature gospodina Tomislava Nikoli}a. Dr [e{eq: A za{to bi to bilo iznena|ewe? Srpska radikalna stranka je dokazala da ima vrhunske politi~ke kadrove. Drugo, mi nismo stranka jednog ~oveka pa da na svake izbore samo ja idem kao kandidat. Bio sam kandidat na predsedni~kim izborima. Ja sam i pobedio u prvom izbornom turnusu, pa se ispostavilo da je falilo ne{to mawe od 1% glasova. Znamo za sve okolnosti drugog turnusa tih izbora iz 1997. godine. Za{to sada ponovo da budem kandidat? Prvo, imamo Tomislava Nikoli}a koji je zaista ~ovek besprekornih karakteristika. 797
Drugo, mi na ovaj na~in svedo~imo javnosti da Srpska radikalna stranka nije stranka jednog ~oveka. Dokazali smo svojim u~e{}em u Saveznoj i Republi~koj vladi da imamo izvanredne kadrove. Kada pogledate na{u sednicu Predsedni~kog kolegijuma svi ti qudi mogli su biti kandidati za ovako zna~ajnu funkciju. I za{to bih ja uvek bio u prvom planu. U demokratskom svetu je praksa da se predsednik partije nekada kandiduje, nekada ne kandiduje, ali mi smo svi jednodu{ni u opredeqewu da Tomislav Nikoli} bude kandidat za predsednika Republike i sve }emo u~initi da on pobedi. [to je najva`nije, u rukovodstvu Srpske radikalne stranke vladaju odnosi maksimalnog poverewa, prijateqstva, svi mi koji smo u rukovodstvu stranke i privatno smo veliki prijateqi, najbli`i prijateqi, ku}ni prijateqi. Tako da je, na kraju krajeva, sasvim svejedno ko }e biti na ovoj ili onoj funkciji ako se realizuje onaj program za koji se mi borimo i ~ijoj smo realizaciji svoje `ivote posvetili. Voditeq: Gospodine [e{eq, Vuk Dra{kovi} se do pre neki dan zalagao za bojkot izbora i u posledwi ~as se predomislio. Koji su, po va{em mi{qewu, motivi za tu wegovu odluku? Dr [e{eq: Te{ko je ulaziti u motive Vuka Dra{kovi}a jer oni su duboko iracionalni i zasnovani na nekim psiholo{kim poreme}ajima izazvanim i narkomanijom i ko zna ~ime jo{. Meni je `ao {to je do toga do{lo, naravno, jer se se}am Vuka Dra{kovi}a iz nekog drugog vremena, kada je on bio pojam srpskog nacionalizma, srpskog patriotizma, pisac romana “No`”, itd. Vuk Dra{kovi} je za ovih 10 godina napravio mnogo stra{nih gre{aka koje ozbiqan politi~ar sebi nikada ne bi dozvolio. A upravo tim romanima “No`” i “Molitva” stekao je ogroman nacionalni kredit koji je postepeno krunio, postepeno tro{io i sada je do{ao, napokon, do nule. Koja je, sa ovog aspekta, wegova najozbiqnija gre{ka. On je ve{ta~ki stvarao male minijaturne politi~ke partije i odr`avao ih u politi~kom `ivotu, na srpskoj politi~koj pozornici. Da bi napakostio Dragoqubu Mi}unovi}u, 1992. godine, Vuk Dra{kovi} je formirao Demokratsku stranku Srbije Vojislava Ko{tunice i pomogao Ko{tunici da u|e u parlament Srbije u okviru tada{weg DEPOS-a. DEPOS je postojao na ple}ima Srpskog pokreta obnove. Zatim, Vuk Dra{kovi} je odr`avao izvesno vreme i Srpsku liberalnu stranku, ona je kasnije nestala sa politi~ke scene. Pa je ve{ta~ki odr`avao Novu demokratiju i poklawao joj poslani~ke mandate. Gra|anski savez je nastao 1992. godine ujediwavawem najgoreg olo{a na srpskoj politi~koj sceni, stranaka koje su sledile Antu Markovi}a – Ujdi, Udru`ewe za jugoslovensku demokratsku inicijativu, koje je formirao Branko Horvat, a svoju podru`nicu imao je u Beogradu i predvodio je Neboj{a Popov. I Savez reformskih snaga, koji je predvodila Vesna Pe{i}, i vaqda jo{ neke mawe partije su se prikqu~ile i formirali su Gra|anski savez. Na izborima 1992. godine dobili su oko 15.000 glasova, mawe od Mirka Jovi}a iz Srpske narodne obnove. A onda, na izborima 1993. godine Vuk Dra{kovi} im pokloni dva poslani~ka mandata, a oba poslanika su iz Gra|anskog saveza, Vesna Pe{i} i @arko Kora}. 798
Voditeq: To gra|anima Srbije nije jasno... Dr [e{eq: Posle se oni posva|aju i pocepaju u dve partije i sada i @arko Kora} glumi da i on ima neku partiju iza sebe. I ~itav niz drugih partija je Dra{kovi} ve{ta~ki odr`avao. Voditeq: A za{to je on to ~inio, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: To je duboko iracionalno, ja obja{wewa nemam. Ja sam ~ovek koji se ~itavog `ivota bavio politikom i u teorijskom i u prakti~nom pogledu, ali nigde sli~an primer u istoriji politi~kih partija nisam na{ao. Za{to je to radio ni on sam nije u stawu da objasni. Sada se, verovatno, osvestio. Vidite kako ga sada ucewuju jer Srpski pokret obnove, bez obzira {to je do{ao do nekog dna, verovatno i do kraja, ima vi{e upori{ta nego sve ove marginalne stranke zajedno, ukqu~uju}i i Demokratsku na kraju krajeva, i Demokratsku stranku Srbije. A oni ga poni`avaju na taj na~in {to mu nude 30% kandidata za lokalne izbore i ko zna {ta su mu jo{ nudili za savezne izbore, a oni sami unapred istaknu predsedni~kog kandidata, pa onda samo od wega zahtevaju da ga podr`i. Da tako nije uradio, srpska politi~ka scena bi bila ~istija, bistrija sa mawe partija u politi~kom `ivotu i sve bi bilo jasnije. Sve bi bilo jednostavnije. A ovako, tek ovi izbori treba da poka`u da ova gomila malih partijica zapravo ne zna~i ni{ta. Voditeq: Kako ina~e ocewujete to {to se de{avalo posledwih meseci na politi~koj sceni Srbije, relacija tzv. Udru`ene opozicije – Srpski pokret obnove. Te ho}e te ne}e zajedno na izbore, neslagawa, sva|e, uzajamne optu`be, ultimatumi. Dr [e{eq: Tu je osnovni sukob oko toga ko }e imati predvodni~ku poziciju, zna~i sukob izme|u Vuka Dra{kovi}a i Zorana ]in|i}a. I taj sukob traje nekoliko godina. Dra{kovi} je svojevremeno pomagao ]in|i}u i po pitawu smene Mi}unovi}a. A onda su se sukobili oko ulaska u Vladu Srbije 1993. godine, pravili su me|usobnu koaliciju, ~ak su poku{ali sa nama da se dogovaraju, a jedan drugom radili iza le|a. I onda je u tom nadmurivawu ]in|i} dao nekoliko svojih glasova za izbor predsednika Narodne skup{tine, i to kada je kandidat opozicije trebalo da bude Jorgovanka Tabakovi} iz Srpske radikalne stranke, da bi napakostio Dra{kovi}u, da ne bi Dra{kovi}ev ~ovek bio predsednik Narodne skup{tine. Dra{kovi} je uzvratio tako {to je gurnuo Novu demokratiju u koaliciju sa socijalistima. Nova demokratija je tada u{la u Vladu Srbije i ostala pune ~etiri godine. Dakle, nikada odnosi me|u wima nisu bili ni ~isti, ni korektni, ni po{teni. Uvek su gledali kako jedan drugome da zabodu no` u le|a. Oni su 1996. godine formirali koaliciju za savezne izbore i ve{ta~ki su stvarali atmosferu da je u Srbiji do{lo do polarizacije u kojoj je na jednoj strani koalicija “Zajedno”, a na drugoj strani levi~arske partije. I svi su tvrdili da radikalima nema mesta, da }e radikali propasti, a mi smo za 33% osvojili vi{e glasova na tim izborima i pokazali svoju snagu. Ali, nas je o{tetio taj `rvaw ve{ta~ki stvorene polarizacije. I kada su osvojili neka 22 poslani~ka mesta u Saveznoj skup{tini, nisu mogli da se dogovore kako da podele ta mesta. Mi smo im delili, mi iz osta799
lih partija. Rekli smo, ako vi ne mo`ete da se podelite, evo mi progla{avamo sve ove po redosledu na izbornim listama, pa vi posle vidite {ta }ete. Posle ovih izbora me|usobno }e se posva|ati. Kada su osvojili vlast na gradskom nivou u Beogradu, ]in|i}a su izabrali za predsednika Skup{tine grada a dogovor je bio da Dra{kovi} bude zajedni~ki kandidat za predsednika Republike. I, naravno, ]in|i} je tu izigrao Dra{kovi}a, a onda je Dra{kovi} smenio ]in|i}a, uz na{u pomo}, ali {ta nas briga, nama je i bio ciq da se oni zavade. Nama nije bio ciq da oni budu u nekom ~vrstom jedinstvu. Istorija tih proameri~kih stranaka je istorija stalnih me|usobnih sukoba, neprijateqstava, nekorektnosti, me|usobnih podvala najgore vrste. Sada se postavqa kqu~no pitawe, otkud toliko malih proameri~kih stranaka u Srbiji. To je zato {to Amerikanci ~esto dre{e kesu i daju veliki novac i opozicionim partijama i pojedinim medijima, i tzv. nevladinim organizacijama i nekim agencijama poput Soro{eve i sli~no. ^ak i nekim tzv. nezavisnim sindikatima. Kada daju novac politi~kim partijama i svim ovim drugim udru`ewima, Amerikanci daju novac prvom ~oveku organizacije. A onda drugi qudi iz wegove okoline to saznaju i vide da najve}i deo tog novca ode u privatne yepove i svako od wih onda `eli da on bude taj prvi, da formira neku novu partiju kako bi Amerikanci direktno wemu davali. To je jedini razlog za{to je Bati} napustio Ko{tunicu. Za{to bi Bati} napustio Ko{tunicu i Demokratsku stranku Srbije a sada podr`avao Ko{tunicu za predsednika Republike. Ima li tu neke logike? Za{to bi @arko Kora} napustio Gra|anski savez Srbije a sada opet bio u savezu sa Gra|anskim savezom Srbije? Nema nikakve logike. Ili Mi}unovi} napusti Demokratsku stranku a sada opet ulazi u savez sa Demokratskom strankom. Kako je to mogu}e. To je duboko iracionalno. Kada Amerikanci daju taj novac, znate, i wihovi ~inovnici su korumpirani, ne ode sav onaj novac koji je ameri~ki kongres odobrio. Ako je odobrio za pro{lu i ovu godinu oko sto miliona dolara, ne do|e sav taj novac, jer ~inovnici koji donose lavovski deo ostavqaju za sebe. Nekada ~ak i 70% u nekim ekstremnim pojedina~nim slu~ajevima. A onaj ko prima novac mora da potpi{e da je primio kompletan iznos, jer taj novac ne ide preko banke, ne kontroli{e se nigde. U gotovu se ispla}uje. Mislim da mi odavno nismo imali toliko dolara na srpskom crnom tr`i{tu, ovde je marka bila preovla|uju}e sredstvo kojim se {pekulisalo, a sada se pojavi{e velike koli~ine dolara. Sada dolar mo`ete da na|ete na sve strane. Voditeq: Gospodine [e{eq, kako komentari{ete odluku Srpskog pokreta obnove da za svog predsedni~kog kandidata izabere Vojislava Mihailovi}a? I kako ocewujete izjavu gospodina Mihailovi}a da }e za wega glasati oko 900.000 gra|ana? Dr [e{eq: To je sme{no, to je projekcija koja se zasniva na izborima iz 1997. godine i to iz prvog izbornog turnusa i prvog izbornog kruga. Kada je Vuk Dra{kovi} osvojio oko 800.000 glasova. Ali, u drugom izbornom turnusu Dra{kovi} je pao na oko 550.000. Onaj televizijski duel sa mnom oduzeo mu je negde 300.000 glasova, toliko je sam sebe upropastio. 800
Posle ovog iskustva koje gra|ani Srbije imaju sa gradskom vla{}u u Beogradu i uop{te vla{}u koalicije “Zajedno”, koalicije politi~kih stranaka u mnogim gradovima u Srbiji nemaju nikakvih {ansi da osvoje toliko glasova. Opet, mislim da se mo`e desiti da Mihailovi} osvoji vi{e od Ko{tunice, to je realna mogu}nost. Ali, to je opet suvi{e sitno. Srpski pokret obnove ima ogranke u skoro svim op{tinama u Srbiji, ima svoje op{tinske odbore, dok sve ove ostale stranke nemaju. ]in|i}, otprilike, ima u 60-70 op{tina, a ovi drugi u 2-3 op{tine ili su koncentrisani iskqu~ivo na Beograd. Tako da oni ne mogu ni da organizuju kontrolu izbora, niti mogu da imaju liste kandidata u svim op{tinama itd. Dra{kovi} je u situaciji da mo`e, ima jedan krug qudi koji mu je ostao odan, znate, koji su vi{e emotivno srcem uz wega. Ili koji razmi{qaju, zna Vuk {ta radi pa se samo takti~ki pretvara, a u pravom trenutku pokaza}e svoje lice. Jo{ ima izvestan broj qudi koji stalno i{~ekuju da Vuk Dra{kovi} opet bude onaj stari Dra{kovi}, da se vrati na patriotsku liniju, na patriotske pozicije. Ja, na`alost, mislim da od toga nema ni{ta, da je to gotovo. Kada govorimo o strana~kim infrastrukturama, onda Srpski pokret obnove ima neuporedivo vi{e nego sve ove ostale proameri~ke stranke zajedno. Ali, istorija srpske proameri~ke opozicije zapravo je istorija poku{aja da se Vuk Dra{kovi} skine sa ~elne pozicije. I DEPOS je bio zami{qen u nekim masonskim krugovima Srpske akademije nauka i umetnosti da bi se Dra{kovi} eliminisao, a preuzela wegova stranka i preuzelo wegovo glasa~ko telo. Voditeq: A kako ocewujete ovo iznenadno pribli`avawe Mila \ukanovi}a i Vuka Dra{kovi}a? Odnosno zahla|ewe odnosa na relaciji \in|i}-\ukanovi}. Dr [e{eq: Mislim da tu nema nekog iznenadnog pribli`avawa izme|u Mila \ukanovi}a i Vuka Dra{kovi}a. \ukanovi} samo `eli da iskoristi Dra{kovi}a. Tu nema ni nekog prijateqstva ni saveza u pravom smislu re~i. I pokazalo se da niko sa Dra{kovi}em nikakve ozbiqne dogovore i ne mo`e da pravi. A onda, tu postoje izvesne sumwive okolnosti i oko tog atentata u Budvi na Dra{kovi}a. Ja ne znam da li je uop{te bio atentat ili nije, nemojte me hvatati za re~, zaista ne znam detaqe. Ali se sve to desilo u nekim ~udnim okolnostima. Da je Dra{kovi}u s jedne strane glave povre|eno uvo, a sa druge strane ogrebotinu ima na slepoo~nici, a ispaqeno sedam metaka. Verovatno}a da se tako ne{to desi je toliko minimalna, toliko mizerna da sve zvu~i krajwe fantasti~no. Postavqa se pitawe za{to je Ministarstvo unutra{wih poslova Crne Gore svaki put Dra{kovi}u davalo slu`beno obezbe|ewe kada je boravio u Budvi, samo te ve~eri nije. Za{to? Dakle, okolnosti su veoma sumwive. Ako zaista neko atakuje na Dra{kovi}ev `ivot onda to ~ini perfidno i onda to ~ine qudi kojima Dra{kovi} najvi{e smeta. Mi sada vidimo koji su to qudi kojima Dra{kovi} najvi{e smeta. Ako je sve neka la`irana igra, {to tako|e postoji mogu}nost, onda je vrlo lo{e la`irana. Voditeq: U ovda{wim proameri~kim listovima ju~e smo mogli da pro~itamo i neke akcente iz intervuja koji je Dra{kovi} dao nema~kom [pi801
glu, a u kojem izme|u ostalog stoji, citiramo: “Ima dovoqno dokaza koji potvr|uju da je jedan od u~esnika u atentatu na mene kum {efa Slu`be bezbednosti Zorana \in|i}a”. Dr [e{eq: To je bilo objavqeno i u medijima kod nas, ja ne znam ta~no wihova imena. Voditeq: Da, na{i mediji su preneli... Dr [e{eq: Ali, to je vaqda jedan od ovih koji su uhap{eni ili ~ije se hap{ewe tra`i. I to je dosta sumwiva okolnost. Ali, opet ponavqam, kqu~no je pitawe kome Dra{kovi} smeta. Ja mislim da nijednoj od vladaju}ih partija u Srbiji on ne smeta. Voditeq: Smeta li srpskim radikalima? Dr [e{eq: Nama, srpskim radikalima, sigurno ne smeta. Mi ne mo`emo boqeg opozicionara po`eleti od Dra{kovi}a. Boqeg politi~kog protivnika. Ne daj Bo`e da Dra{kovi} napusti srpsku politi~ku scenu mo`da bi do{ao neko pametniji, neko sposobniji, neko ve{tiji. Voditeq: Da li na sli~an na~in razmi{qaju i va{i koalicioni partneri? Dr [e{eq: Verovatno, ali to treba wih da pitate. Verovatno }e neko i od wih gostovati u va{im emisijama pa wih pitajte. Ja ne mogu da govorim u ime na{ih koalicionih partnera, pogotovo ne mogu sada u toku predizborne kampawe, jer mi smo sada konkurentske partije. Mi se sada borimo ko }e vi{e glasova osvojiti. Niti ho}u ne{to dobro za wih da govorim niti ne{to lo{e. Ne}u da ih napadam, ne}u da ih kritikujem, ali }u u svakom trenutku potencirati koliko je na{ program boqi, kvalitetniji, koliko bi bio povoqniji za celu Saveznu Republiku Jugoslaviju, za celi srpski narod, za sve gra|ane Jugoslavije. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li je eventualno bilo razmi{qawa da se ide na zajedni~ke liste, sada mislim na va{e koalicione partnere. Dr [e{eq: Ozbiqnih razgovora nije bilo. Bilo je nekih ideja u nekim nevezanim razgovorima, nekada i u formi {ale itd. Ali, na{e je mi{qewe da je takva koalicija, predizborna koalicija, zapravo besmislena. Ne}emo mi da stvaramo socijalisti~ki savez. Ne}emo mi opet da stvaramo jednopartijski sisitem. Kako }emo mi odmeravati na{e snage. Znate, na{e snage nisu neka apsolutno stabilna kategorija. Snaga politi~kih partija ili raste ili opada, retko ostaje na istom nivou. Mi, s vremena na vreme, moramo da proverimo ko je ja~i ko je slabiji. Ne mislite vaqda da bi se mi, srpski radikali, ve~ito mirili da budemo drugi po snazi. Mi `elimo {to pre da budemo prvi. Pa ako ve} ne mo`emo sami da osvojimo apsolutnu ve}inu, onda da budemo najja~i partner u koaliciji. Onda bi se mnogo vi{e stvari iz na{eg programa realizovalo. To je na{a ideja vodiqa. Sa druge strane, nema nikakve potrebe da se pravi predizborna koalicija izme|u stranaka koje su sada u Vladi narodnog jedinstva i u Republi~koj i u Saveznoj, s obzirom da ove proameri~ke stranke zaista nikakvih {ansi nemaju i ovo je zaista odmeravawe snaga. Jo{ bi boqe bilo da su te proameri~ke stranke bojkotovale izbore, onda bi bilo mogu}e naj~istije proveravawe odnosa snaga izme|u radikala i levi~arskih partija. Ali, iako oni idu na izbore, oni ne smetaju mnogo, opet }e ovi izbori biti utakmica izme|u srpske radikalne stranke s jedne strane, SPS-a i JUL-a sa druge strane. 802
Voditeq: Kakav je va{ stav u vezi sa jo{ uvek va`e}om odlukom Mila \ukanovi}a da bojkotuje izbore? Dr [e{eq: Milo \ukanovi} ne sme da iza|e na savezne izbore zato ih bojkotuje. On ima nekoliko ograni~avaju}ih faktora koji ga u tome ometaju. On ne mo`e da manipuli{e Saveznom izbornom komisijom kao {to je manipulisao izbornom komisijom u Crnoj Gori. Ne mo`e da organizuje izbore do kasno u no} dok se kutije ne napune glasa~kim listi}ima na kojima je wegovo ime zaokru`eno. Drugo, \ukanovi} je svestan, po{to je sada otvoreno oti{ao u separatisti~ke vode, da jedan broj glasa~a koji ga upravo podr`avaju zbog wegovog separatizma ne bi hteo da iza|e na savezne izbore. To su oni koji su ranije glasali za Liberani savez Crne Gore, sada su se prebacili u \ukanovi}ev tabor. Oni nikada nisu hteli da izlaze na savezne izbore. Tako da bi mu to daqe smawilo {anse da bude ja~i od ovih stranaka koje vode projugoslovensku politiku, koje su za o~uvawe zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore. I tre}e, nekoliko katastrofalno lo{ih, nepromi{qenih poteza, ishitrenih poteza \ukanovi}u je dodatno smawilo izborne {anse. To {to je i{ao u Dubrovnik i javno se izviwavao Hrvatima za zlo~ine koje su zapravo Hrvati po~inili nad srpskim narodom, i {to je tra`io da se savezna Republika Jugoslavija izbaci iz Ujediwenih nacija, oborilo je wegovu popularnost u Crnoj Gori mo`da na najni`e grane od kada je do{lo do raskola u Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore. To je osnovni razlog za{to \ukanovi} ne ide na izbore i za{to ne mogu ni Amerikanci da ga ubede. Mo`da }e i uspeti, ali kako sada stvari stoje ni Amerikanci ne mogu da ga ubede da ide. Jer on misli da je izlazak na savezne izbore za wega jednostavno politi~ka propast. Takav bi bio te`ak poraz da bi se poquqala wegova vlast i u Crnoj Gori. Pod pritiskom javnosti on bi onda i{ao na vanredne izbore u Crnoj Gori i onda bi, znate kada to krene nizbrdo, i te izbore izgubio. Voditeq: On ina~e ve} godinama preti referendumom, ali ga ne sprovodi. Dr [e{eq: Ne sme da zaka`e taj referendum jer se boji voqe sopstvenih gra|ana. Ne sme. Voditeq: Ko ina~e glasa za Mila \ukanovi}a? Ko podr`ava re`im Mila \ukanovi}a? Dr [e{eq: Koliko smo mi uspeli da procenimo strukturu wegovih glasa~a, za wega su masovno glasali pripadnici nacionalnih i verskih mawina u Crnoj Gori. Stranka demokratske akcije sama je sebe uni{tila da bi \ukanovi} dobio {to vi{e glasova na koje je ona ranije mogla da ra~una. Sada vi{e nema Stranke demokratske akcije u Crnoj Gori. Svi weni aktivisti, svi weni glasa~i okrenuli su se \ukanovi}u. Zatim, za \ukanovi}a masovno glasaju pripadnici albanske nacionalne mawine i izvestan broj katolika iz primorja. U Crnoj Gori `ivi negde oko 30% pripadnika raznih nacionalnih verskih mawina, ogromna ve}ina wihovih pripadnika je za \ukanovi}a iz razli~itih razloga. Pripadnici albanske nacionalne mawine `ele da se pocepa Savezna Republi803
ka Jugoslavija, kako bi se olak{ao izlazak Kosova i Metohije iz sastava Srbije, wegovo definitivno otcepqewe. A i kako bi se stvorili uslovi da se deo crnogorske teritorije posle pripoji Albaniji. Glasa~i biv{e Stranke demokratske akcije, koji su sada za \ukanovi}a, `ele da otcepqewem Crne Gore od zajedni~ke dr`ave stvore uslove za tzv. zelenu transverzalu koja bi povezivala muslimanski deo Bosne i Hercegovine preko Ra{ke oblasti, tzv. Sanyaka sa Kosovom i Metohijom i daqe kako bi se realizovao projekat povratka Turske na Balkan na jednom {irem geografskom prostoru, koji je Turska nekada vekovima okupirala. I za Mila \ukanovi}a, kada je re~ o srpskom stanovni{tvu Crne Gore, glasaju oni odnaro|eni Srbi, oni koji negiraju sopstvenu srpsku nacionalnost, koji se bacaju drvqem i kamewem na srpstvo, koji tvrde da pripadaju crnogorskoj naciji, jednoj izmi{qenoj, ve{ta~koj titoisti~koj, kominternovskoj konstrukciji zlo~ina~kog karaktera, koji `ele separatnu Crnu Goru, nezavisnu Crnu Goru. Takvih ima izvestan procenat ne naro~ito veliki. Za \ukanovi} glasaju sve kriminalne strukture Crne Gore, jer je on Crnu Goru pretvorio u pravi raj za kriminalce. Voditeq: On je nedavno na pres konferenciji izjavio da on nikada nije ~uo za ocenu da je Crna Gora dr`ava koja se izdr`ava od kriminalnih aktivnosti, da nikada nije ~uo da je Crna Gora korumpirana. Dr [e{eq: To odavno strana {tampa pi{e naveliko, pogledajte samo {ta pi{e italijanska {tampa jedan od... Voditeq: Italijanski dr`avni tu`ilac... Dr [e{eq: Jedan od glavnih neposrednih kriminalaca u Crnoj Gori je Aco \ukanovi}, ro|eni brat Mila \ukanovi}a. Glavni {verc cigareta, glavni {verc droge, oru`ja itd. sve ide preko \ukanovi}evih ruku. Evo, {efa wegove policije iz Bara, Vasa Bao{i}a, Italijani su uhapsili, dr`ali mesec-dva u zatvoru. Kada sam ja to rekao na dr`avnoj televiziji Crne Gore, dva automobila Srpske radikalne stranke su, u znak osvete, slupali u Baru iste no}i. Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta }e maloj Crnoj Gori 20.000 policajaca? Dr [e{eq: To je paravojska. Strana {tampa ve} tu policiju naziva paravojskom. \ukanovi} vrbuje nezaposlene qude, takvih je najve}i broj, a ne mo`e ba{ da ra~una da }e mu biti maksimalno pouzdani. Zatim, raznorazni olo{ vrbuje kriminalce, ~ak kriminalce iz Republike Srpske, a saznali smo da je dosta kriminalaca vrbovao iz Italije. Dovodi instruktore iz raznih zapadnih zemaqa, ~ak iz Hrvatske dovodi instruktore, usta{ke koqa~e, da obu~avaju wegove policajce kako da ubijaju sutra vojnike Vojske Jugoslavije. On se sprema za obra~un sa Vojskom Jugoslavije, to je vi{e nego o~igledno. Ne sme \ukanovi} sam da u|e u taj obra~un. On se nada, onog trenutka kada NATO bude spreman da po{aqe trupe u Crnu Goru, da tada izazove obra~un sa Vojskom Jugoslavije, da olak{a ulazak NATO trupa i pod wihovom za{titom da definitivno izdvoji Crnu Goru iz Savezne Republike Jugoslavije. 804
Voditeq: Gospodine [e{eq, po~ela su da sti`u pitawa na{ih gledalaca, evo prvo, kada }emo mi da se vratimo na Kosovo? Dr [e{eq: Ja ne mogu ta~an datum da ka`em, ali sam li~no ube|en da }e Kosovo ostati u srpskim rukama u sastavu Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, i da se na{a vojska i policija tamo moraju vratiti. Amerikanci otvoreno gaze Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Ali ne}e mo}i Amerikanci to ve~ito da rade. Gledajte, treba imati u vidu da su uskoro i u Americi predsedni~ki izbori. Po svoj prilici pobedi}e kandidat Republikanske stranke Yory Bu{ mla|i, a on je ve} izrazio stav da ameri~ku vojsku treba povu}i sa Balkana, i sa Kosova i Metohije i iz Bosne i Hercegovine. [to je za nas jedan ohrabruju}i nagove{taj. On i daqe zadr`ava antisrpsku retoriku, ali ovi potezi koje wegov tabor nagove{tava su poprili~no zna~ajni. Voditeq: Mislite da mu mo`emo verovati? Dr [e{eq: Ne mo`emo mi ni{ta wemu verovati, ni wegovom ocu nismo mogli ni{ta verovati, ali od svih tih opcija koje su vladale Amerikom proteklih desetak godina najgora je bila Klintonova, mislim da }ete se slo`iti sa mnom. Jer da je bio neki normalan ~ovek na mestu predsednika mo`da ne bi ni bilo pro{logodi{weg rata. Afera sa Monikom Levinski je bila jedan od kqu~nih faktora koji su naterali Klintona da u|e u balkanski rat i u bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije, da bi se o~i javnosti okupirale ne~im drugim, da bi se wihova pa`wa privukla ratnim zbivawima, da bi se zaboravila ta afera koja je do kraja srozala Klintona u o~ima prose~nih Amerikanaca. Voditeq: Gospodine [e{eq, Darko iz Kru{i}a vas pita da li }e ikada biti uspostavqen savez sa Rusijom i Belorusijom? Dr [e{eq: Ja verujem da ho}e i dosta je na tom planu ura|eno. Sve odluke koje su stajale do Savezne Republike Jugoslavije done{ene su. Zatim, Belorusija se otvoreno izjasnila da prihvata, ruski parlament se izjasnio, dr`avna Duma Rusije. Ostalo je jo{ da se izjasni definitivno izvr{na vlast u Rusiji, ja ~ak mislim da nije nemogu}e do kraja ove godine da se to desi. Mislim da i ruska administracija ~eka da se zavr{e izbori u Saveznoj Republici Jugoslaviji i da }e koraci na planu zbli`avawa Savezne Republike Jugoslavije sa Rusijom i Belorusijom biti posle toga mnogo br`i. Voditeq: Milo{ Mandi} iz Bratunca pita, kada }ete posetiti Republiku Srpsku i kada }e me|unarodni kriminalci prestati da ugro`avaju Republiku Srpsku? Dr [e{eq: Meni okupatori onemogu}avaju ulazak u Republiku Srpsku, ja sam pro{li put stra`arno proteran u pratwi helikoptera NATO-a iz Bawa Luke, kada sam bio na sve~anosti povodom ustoli~ewa predsednika Republike dr Nikole Popla{ena, koji je bio kandidat Srpske radikalne stranke i predsednik je Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku. Tamo vlada kvislin{ka vlast koju je instalisala Biqana Plav{i}, vlada Milorada Dodika, i tamo okupator upravqa svim sferama `ivota, a srpski patrioti su ostali, na izvestan na~in, obezglavqeni i onemogu}eni u svom politi~kom delovawu. Ali ube|en sam da ni to ne}e mo}i dugo da traje. 805
Voditeq: Milka Bojanovi} iz Kote`a vas pita, kada }ete re{iti problem cena koje su u rastu a plate i penzije ostaju nepromewene? Dr [e{eq: To je stara kontinuirana boqka, mi ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da spre~imo rast cena. I mi u tome uspevamo kada je re~ o osnovnoj robi, pre svega o osnovnim prehrambenim namirnicama. Mi imamo najjeftiniji hleb i mleko u svetu rekao bih, u Evropi sigurno. Uqe, {e}er, struju... Voditeq: Ali se te{ko nalaze. Dr [e{eq: Te{ko se nalaze zbog raznih {pekulanata. Struja se ne nalazi te{ko jer je nemogu}e strujom {pekulisati. Voditeq: Govorim o uqu. Dr [e{eq: Kada bi se mogla i struja skladi{titi i ve{ta~ki eliminisati sa tr`i{ta onda bi i wu skladi{tili. Garantujem vam, kada bi neko izumeo akumulator dovoqno sna`an da akumuli{e velike koli~ine elektri~ne energije, desilo bi se to {to se de{ava sa {e}erom, uqem itd. Voditeq: A kako je to mogu}e, gospodine [e{eq? Qudi ne razumeju. Dr [e{eq: To je manir pona{awa koji traje decenijama. Mi imamo gro fabrika jo{ uvek u dru{tvenoj svojini, gro preduze}a. Ta preduze}a su sada prepu{tena vlasti direktora i uskog kruga qudi oko wega. Gre{ka je napravqena {to sva ta preduze}a nisu na vreme progla{ena dr`avnim. Pa da dr`ava mo`e do kraja da ih kontroli{e. Imali smo problem, mislim da je to bilo sa rafinerijom uqa iz Zrewanina, ona je uhva}ena u nelegalnom izvozu uqa na neka okolna tr`i{ta, i u Bosnu i Hercegovinu, i u Crnu Goru, i ko zna sve gde jo{. Voditeq: I {ta se dogodilo? Dr [e{eq: A spre~avala je izlazak sopstvenog uqa na doma}e tr`i{te. Ne mo`e ta fabrika da pretenduje na ekstraprofit i da svoje zahteve bazira na svetskim cenama uqa. Jer ovde dr`ava ula`e u proizvodwu uqa. Ne ba{ onoliko koliko bismo mi `eleli, ali se ipak mnogo ula`e. I u stimulisawe proizvodwe, i u nabavku repromaterijala, sve je to po beneficiranim cenama, i goriva, i ovoga, i onoga, u ciqu {to ni`e cene uqa. A sada neko ko proizvede uqe u zavr{nom proizvodnom tehnolo{kom procesu pretenduje da onaj raspon od doma}e cene do cene na svetskom tr`i{tu direktno strpa u svoj yep. To je nemogu}e. Da mi imamo poqoprivrednu proizvodwu bez ikakvog dr`avnog upliva, bez dr`avnog me{awa onda bi se moglo insistirati na takvoj logici. A mi ne smemo bez brige dr`ave da ostavimo poqoprivrednu proizvodwu u potpunosti, zna~i dr`ava mora o tome da brine, da potpoma`e poqoprivrednu proizvodwu, jer ona je osnovna ki~ma na{e privrede. Nedavno je tr`i{na inspekcija zaplenila velike koli~ine {e}era i sada se taj {e}er izbacuje na tr`i{te. Mi }emo imati problema krajem godine sa {e}erom zato {to proizvodwa ove godine nije dovoqa za doma}e potrebe, ali smo ve} napravili na~elan dogovor da uvezemo `uti {e}er koji je najjeftiniji na svetskom tr`i{tu, pa da zaposlimo na{e {e}erane da ga prerade i da zadovoqe potrebe stanovni{tva. Moramo da odr`imo i ove niske cene osnovnih poqoprivrednih namirnica u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pre svega kada je re~ o Srbiji po806
{to je Crna Gora sama odlu~ila da iza|e iz platnog prometa, a tamo su sada cene 4-5 puta skupqe nego u Srbiji. Ni sa 500 maraka ne mo`e peto~lana porodica da `ivi u Crnoj Gori, ne mo`e za hranu da ima dovoqno ni sa 500 maraka. To su javni statisti~ki pokazateqi koji se ni u Crnoj Gori ne kriju. Ne}u ja da ka`em da se u Srbiji `ivi dobro. Ne `ivi se, ali ovo kakav je tamo stampedo zavladao, tamo samo bogata{i mogu da opstanu u `ivotu. Beda je tamo neuporedivo ve}a kod obi~nih qudi. Tako vam je isto i u Republici Srpskoj. Tamo su cene nekoliko puta ve}e nego u Srbiji, pet puta je skupqa struja nego u Srbiji. Dok ne iza|emo iz ove krize mi moramo voditi politiku niskih cena, najni`ih cena osnovnih `ivotnih namirnica. A kada iza|emo iz krize onda }emo te cene prepustiti malo vi{e tr`i{nim kriterijima. Mi smo i krenuli tako, da nije bilo ovoga rata, kod nas bi veliki broj cena bio oslobo|en. Mi smo krenuli sa skidawem pojedinih roba sa tzv. antimonopolske uredbe, ali posle rata krenuo je taj stampedo cena. Ako se se}ate, u jesen pro{le godine morali smo intervenisati, vratili smo u celosti antimonopolsku uredbu. Morali smo intervenisati u poslovnim bankama da bi spre~ili wihov izlazak na crno tr`i{te, jer kad god vidite da raste kurs marke na crnom tr`i{tu znajte da je neka od poslovnih banaka ilegalno krenula da otkupquje devize, da je neki novac zadr`ala. Na primer, dobije neka banka novac da isplati penzije, ona ga zadr`i dan dva, obrne ga na crnom tr`i{tu kupuju}i devize, izazove pad kursa dinara, odnosno skok kursa marke, ona sama ne{to zaradi, ali na {tetu celog dru{tva. Jer u tim finansijskim {pekulacijama ne stvara se nova vrednost, kada vi u nekoj finansijskoj {pekulaciji ne{to postignete, neku zaradu uvek je to na {tetu nekog drugog u~esnika u platnom prometu. Tu se ne proizvodi nova roba. Tako da smo po~eli ozbiqnije da kontroli{emo te banke, ali nam je neophodna temeqitija reforma ukupnog bankarskog sistema. Jer mi jo{ nemamo bankarstvo u pravom smislu re~i, na`alost. Voditeq: Penzioner iz Beograda vas podse}a na va{a obe}awa prema penzionerima i pita, s obzirom da je milion i dvesta penzionera, {ta je sa jednom i po penzijom? Dr [e{eq: Sada penzije kasne jedan mesec. Mi poku{avamo u Vladi Srbije da to ka{wewe smawimo i ako bude sre}e uspe}emo do nove godine da ne bude nikakvih zaka{wewa. A uspeli smo da vratimo tri zaostale penzije. Da ih isplatimo kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije, to se pokazalo kao veoma dobra mera. Sada, kroz hartije od vrednosti, ispla}ujemo zaostale de~ije dodatke i omogu}avamo korisnicima da kupuju raznovrsnu robu za te hartije. Voditeq: Gospodine [e{eq, upravo je stiglo pitawe, imam troje dece pa me interesuje da li }e se re{iti problem isplate de~ijih dodataka do polaska dece u {kolu? Dr [e{eq: Ja mislim do 1. septembra da bi to sve trebalo da bude do kraja operativno. Ve} su {tampane te hartije od vrednosti, po~e}e odmah wihova distribucija. Treba malo vremena da se administracija uhoda znate kako to ve} ide, ali do 1. septembra taj posao bi morao da bude zavr{en. 807
S tim hartijama od vrednosti se zaista mo`e mnogo toga kupovati. Prvo smo mislili da opet budu bonovi za struju, ali nismo smeli toliko optere}ewe ponovo da nametnemo elektroprivredi, jer ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da se elektroprivreda osposobi za novu grejnu sezonu, za novu zimu, a sa dosta muka je uspela da savlada i tih nekoliko milijardi dinara zaostalih penzija koje smo isplatili pro{le godine kroz bonove za struju. Sada vodimo politiku i daqe jeftine cene struje. Ako bude jo{ nekog pove}awa to ne}e biti vi{e od 9,5%, a kada budemo prelazili na zimsku tarifu ne}emo sigurno pre}i u punom iznosu, jer po zakonu je zimska tarifa 50% skupqa od letwe. Ja ne verujem da }emo opet vi{e od 25% pove}ati zimsku tarifu. Pro{le godine smo potpuno ukinuli zimsku tarifu ako se se}ate. Dakle, vodimo maksimalno ra~una o najugro`enijim slojevima stanovni{tva. Koliko se u sada{wim prilikama mo`e. Moramo mnogo novca da ula`emo u obnovu zemqe. Moramo da idemo u investicije. Moramo da zadr`imo ovu politiku javnih radova. To je ono {to je izazvalo veliki rast u na{oj privredi. Sada je taj rast negde mese~no i po 20%. To je politika za koju se Srpska radikalna stranka, ako se se}ate, od po~etka zalagala. Oko ove politike ujedinili smo se sa na{im koalicionim partnerima, ona daje dobre rezultate, moramo na woj istrajati. Moramo jo{ vi{e discipline uneti i taj razvojni zamajac do koga je do{lo pre svega anga`ovawem gra|evinske operative, ali i mnogih drugih firmi, mora se zadr`ati. Bilo je pogre{no {to su ranije davani krediti dru{tvenim preduze}ima, a oni nisu navikli da te kredite vra}aju i ti krediti su odlazili u potro{wu. Sada mi pla}amo poslove i naru~ujemo robu, tako smo odr`avali metalski kompleks za ove tri godine. Metalskom kompleksu naru~imo robu i damo avans. Proizvedite toliko traktora, toliko kombajna, toliko ovoga, toliko onoga. Neki su uspevali u potpunosti svoj deo programa da realizuju, neki nisu. Na`alost, “Zmaj” je i mawe od 50% ispuwavao. Moramo neke mere preduzeti jer i daqe moramo ~uvati taj metalski kompleks koji zapo{qava ogroman broj radnika, ali moramo mnogo stro`iju disciplinu zavesti. Pa kada mi naru~imo robu, da se za novac koji smo dali isporu~i roba. Kada se anga`uje gra|evinska operativa u radovima na obnovi zemqe i sada na izgradwi stanova, jer u toku ove godine treba da se izgradi 10.000 stanova, onda dr`ava ne obezbedi svim firmama sav novac. Jedan deo plati u novcu drugim prebija wihove obaveze prema fiskalnim instrumentima odnosno prema buyetu (re~ je o porezima, doprinosima, taksama itd.), a nekada dr`ava odre|enom robom plati posao koji se za wu obavqa. Nekada je to roba iz robnih rezervi, nekada roba koju je dr`ava naplatila od nekog drugog du`nika itd. Dakle, vodi se ra~una da se sa {to mawe novca postigne {to vi{e. A najva`nije je da je sva gra|evinska operativa u zemqi anga`ovana. Ne mogu ja sada da ka`em da su tamo velike plate, ali su sada plate postale redovne, a u firmama su nekada kasnile i {est meseci, i `ivotarilo se od minimalca i sli~no. Voditeq: Gospodine [e{eq, kada ve} govorite o na{im gra|evinarima i o na{em metalskom kompleksu, da li Srpska radikalna stranka u~estvuje u obnovi zemqe. To vas pitam zbog toga {to se vi retko pojavqujete na... 808
Dr [e{eq: Znate {ta, nemogu}e je bez Srpske radikalne stranke da se to radi. To je politika Vlade Republike Srbije koju mi zajedni~ki provodimo. Ima tu samo jedna stvar, {to mi, srpski radikali, ne prihvatamo ove proslave i javne manifestacije. Mi smo se tu u startu distancirali i rekli na{im koalicionim partnerima da se to nama ne svi|a, da to nije u skladu sa nekim na{im politi~kim stavovima, opredeqewima, sa na{im manirima pona{awa a oni ako `ele da dr`e te proslave neka ih dr`e. Mi smo, ako se se}ate, malo kritikovali dr`avnu televiziju zbog stalnog prikazivawa tih sve~anosti, otvarawa i presecawa crvenih vrpci. Tra`ili smo da se pojavquju qudi koji neposredno rade. I vidimo, dr`avana televizija sada, da li je to zbog na{e kritike ili zbog ne~ije druge ideje, ne mogu u to da ulazim, ali ovo nam se svi|a, sada afirmi{e qude koji neposredno rade, proizvode, stvaraju i afirmi{e vojnike i policajce koji su branili otaybinu. To je ne{to {to i nama odgovara, {to se i nama svi|a. A politi~ari da se busaju u prsa zbog svakog radnog rezultata, zbog svakog radnog podviga, mi to ne volimo. Jeste da ne bi moglo bez Vlade to da se uradi, ali je taj novac ipak narodni. Mi smo bili sposobni utoliko {to smo taj novac koncentrisali i u prave stvari ga ulo`ili. A taj novac je narodni, jer sve {to Vlada ima dobila je od naroda na ime poreza, taksi, doprinosa, a sada imamo i ove dnevnice solidarnosti koje su uvedene da bi se izdr`ala ova obnova zemqe. ^im se obnova zavr{i mi }emo i}i na ukidawe tih dnevnica solidarnosti, nije to neko trajno re{ewe. Mi treba da skinemo jedan namet sa qudi, ali onda kada to bude mogu}e. Dakle, ne `elimo da u~estvujemo u tim javnim spektaklima, to je za nas prevazi|ena stvar koja podse}a na neku drugu pro{lost. Ali, nama ne smeta {to oni to rade. Mislim da su i oni shvatili da se ne sme u tome preterivati. Voditeq: Gledalac iz Sombora pita {ta mislite o vojvo|anskim Ma|arima, kada pobede na izborima? A ja vas pitam {ta ina~e mislite o delovawu... Dr [e{eq: Ne razumem to pitawe. Ko kada pobedi na izborima? Ako mi pobedimo ili? Voditeq: Pretpostavqam da misli na lokalne izbore ukoliko ma|arske stranke pobede. Dr [e{eq: Ogromna ve}ina vojvo|anskih Ma|ara su lojalni Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, ~asni qudi, patriote, jugoslovenske patriote. Oni su to pokazali u svim ovim ratovima. Procentualno, me|u Ma|arima je mo`da bio najmawi broj dezertera. Mnogi su poginuli bore}i se za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Mnogi su poginuli bore}i se i kao dobrovoqci za Republiku Srpsku Krajinu. Me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke bilo je dosta Ma|ara, jedan je poginuo. Mi veoma cenimo i po{tujemo takav stav ma|arske nacionalne mawine prema na{oj zajedni~koj dr`avi. Naravno, postoje neke stranke koje pretenduju da budu predstavnici vojvo|anskih Ma|ara u politi~kom `ivotu i koje izvestan procenat wihovih glasova osvoje na izborima zbog samog naziva ma|arske pre svega, ali, na`alost, te stranke vode proameri~ku politiku i one su u ovom proame809
ri~kom opozicionom taboru poput stranke Jo`efa Kase. Ali, veliki broj Ma|ara ima i u Srpskoj radikalnoj stranci, ima i u levi~arskim strankama. Mi smo imali narodnog poslanika Ma|ara, sada na na{im listama ima Slovaka, ima Roma, imamo Bugarina potpredsednika Narodne skup{tine Srbije. U na{oj stranci ima muslimana, Goranaca, itd., pripadnika svih nacionalnih mawina. Mi stvaramo jedno gra|ansko dru{tvo u pravom smislu re~i i Savezna Republika Jugoslavija i Srbija su definisane kao dr`ave gra|ana. Dakle, svaki gra|anin je ravnopravan. Srbija je dr`ava svih gra|ana koji u woj `ive, koji su lojalni Srbiji a i prema kojima Srbija ima odre|ene obaveze da za{titi wihovu slobodu, da za{titi wihova gra|anska prava, wihovu ravnopravnost itd. U Vojvodini zaista nismo ni imali nikakvih problema u me|unacionalnim odnosima iako je neprekidno spoqa bilo poku{aja da se izazovu incidenti. Nije im to uspelo, mislim da ni u budu}e ne}e uspevati. Voditeq: Gospodine [e{eq, kako ina~e komentari{ete delovawe autonoma{ko-separatisti~kih stranaka na politi~koj sceni Vojvodine? Dr [e{eq: Ja mislim da je ono u politi~kom smislu bezna~ajno, ta koalicija Vojvodina je gre{kom osvojila nekoliko poslani~kih mandata na pro{lim izborima, na ovim izborima ne}e vi{e imati nijednog. Evo, garantujem vam ve~eras u emisiji, vide}emo posle izbora, `ivi bili pa videli. A, kada je re~ o pripadnicima nacionalnih mawina, oni `ele da Vojvodina ostane u sastavu Srbije i Jugoslavije, `ele stabilnu dr`avu, stabilne dru{tvene uslove, `ele ravnopravne dru{tvene odnose i to je ono {to je najva`nije. A kada pogledate na koji na~in je regulisano nacionalno pitawe u Vojvodini, vide}ete da je to mnogo boqe ura|eno nego u bilo kojoj drugoj evropskoj dr`avi. Zar pripadnici nacionalnih mawina u Francuskoj imaju ono {to imaju u Vojvodini, ili u Nema~koj. Pogledajte kako `ive lu`i~ki Srbi u Nema~koj u pogledu nacionalnih prava. Wima je tamo standard ve}i zato {to je ina~e `ivotni standard u Nema~koj mnogo ve}i. Ali pogledajte kako izgledaju wihova nacionalna prava, ona su potpuno zanemarena. I onda, Ma|ari mogu da se zapitaju da li boqe `ive u Srbiji ili u Slova~koj ili u Rumuniji ili u Hrvatskoj. Ja mislim da }e biti iskreni i re}i kada `ive u nekoj dr`avi kao pripadnici nacionalne mawine da su ipak najravnopravniji u Srbiji, da im je u pogledu tih nacionalnih prava najboqe u Srbiji. Voditeq: Gospodine [e{eq, Liga Nenada ^anka je donela deklaraciju Vojvodina-Republika, a predstavnik Demokratske stranke na skupu na kom je, dakle, doneta deklaracija rekao da se koncept autonomije Vojvodine i Demokratske stranke ne razlikuje u bitnom od koncepta Lige Nenada ^anka. Dr [e{eq: Demokratsku stranku vode politi~ki trgovci u pravom smislu re~i. Sve ove proameri~ke stranke prodale su veru za ve~eru. Svaki ameri~ki nalog spremni su da izvr{e. Amerikanci ka`u regionalizacija, oni odmah prihvataju regionalizaciju. Amerikanci ka`u nova federacija sa vi{e federalnih jedinica, oni odmah prihvataju. Bio je projekat da se Srbija podeli na nekoliko federalnih jedinica, jo{ je aktuelan taj projekat. 810
Nema tu principa, nema tu morala, te stranke su se do kraja obrukale. One vi{e ni{ta ne predstavqaju u javnom `ivotu, apsolutno ni{ta. Ne mo`e predsednik stranke koji u toku agresije na svoju zemqu putuje u agresorske dr`ave da ne{to ovde o~ekuje na izborima. Ne mo`e, kako? Mi smo svaki dan ovde izlagali `ivote opasnosti, tukli su po Beogradu, po svim gradovima u Srbiji, po selima. Nije se nikada znalo gde }e koja raketa da padne i eksplodira. Ginula su deca. A on putuje u agresorske zemqe i podr`ava agresiju. Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta srpski radikali odgovaraju onima koji lansiraju parole tipa “Ta~ka na pqa~ku”, “Vojvodina ore Srbija `awe”? Dr [e{eq: Prvo, to da Vojvodina ore a Srbija `awe nije istina. Te{ko se `ivi u na{oj zemqi. Voditeq: Vi znate da autonoma{i lansiraju te parole ve} godinama. Dr [e{eq: U celoj zemqi se te{ko `ivi. Nijedna dr`ava na svetu nije u stawu da od poqoprivrede ima visok dr`avni standard. Nijedna. Imate li vi neki primer. Sve dr`ave sa visokim standardom, visok standard zasnivaju na industriji. A, naravno, `ele da imaju dovoqnu doma}u proizvodwu hrane da bi bili nezavisni u tom pogledu od uvoza. Poqoprivreda je sada ki~ma na{e zemqe, jer nam je industrija u te{koj situaciji. Mi nameravamo industriju da oporavimo. Drugo, {to se ti~e parole “Ta~ku na pqa~ku”, znate pqa~ku treba spre~iti u svim delovima Srbije. Pqa~ke ima jo{ uvek. Ima i korupcije. I to je veliko zlo koje razdire na{e dru{tvo. Tu moramo biti nemilosrdni do kraja. Moramo korupciju iz svih dr`avnih organa eliminisati. Iz javnih preduze}a, iz dru{tvenog sektora, iz lokalne samouprave. Jedan od razloga za{to smo predlo`ili Narodnoj skup{tini usvajawe novog zakona o javnim preduze}ima je da bi se ta javna preduze}a {to vi{e disciplinovala. Ona upravqaju dr`avnom svojinom. Moramo u svim ovim akcijama koje vodimo mnogo vi{e zao{triti odgovornost. Vlada je ogromne pare izdvojila da se poprave ku}e o{te}ene i poru{ene u zemqotresu u Kolubarskom okrugu, a ima slu~ajeva, negde na lokalnom nivou, da su se promuvali i oni kojima ku}e nisu sru{ene pa su dobili mogu}nost da izgrade nove. Kao, na primer, u ]upriji, mislim da to tamo be{e, kada smo dali novac da se izgrade stanovi za one ~iji su stanovi poru{eni u NATO bombardovawu, a onda se na|u neki lokalni mo}nici koji proguraju svoje qubavnice. Pa se sada te dve zgrade zovu Anita i Bri`ita. Zna~i, to tamo svi znaju, ni{ta ja novo ne iznosim. Te stvari moramo u korenu da sase~emo. Dakle, treba nam jo{ ve}a disciplina. Moramo disciplinu do kraja da zao{travamo. Ne sme nam se ne{to sli~no ni slu~ajno desiti u ovoj politici izgradwe stanova. Veliki je interes u javnosti, i mi moramo da sa~uvamo poverewe. Dakle, da to ide po onim principima koji su propisani. Neko }e stan po ovim povoqnim uslovima da kupi za svoje pare, da plati 30% unapred, cena je 750 maraka jednog kvadratnog metra, to je veoma povoqno. Nekome }e firma u kojoj radi, ako ima mogu}nosti, dakle boqestoje}e firme }e da kupuju za svoje zaposlene, za svoje stru~wake, za svoje radnike stanove onoliko koliko mogu, ali treba taj zamajac da traje, da se neprekidno od811
vija. Svako novo ulagawe dopuwava ono staro. Nije ovde samo re~ o tome da }emo mi mnogim qudima obezbediti krov nad glavom, nego da }emo uposliti doma}e proizvodne kapacitete. A kada se stanovi proizvode najve}i deo privrede se anga`uje, ne samo gra|evinska operativa nego proizvo|a~i raznoraznih proizvoda stolarije, stakla, gume, keramike itd. Voditeq: Gospodine [e{eq, Zoran Tadi} iz Zemuna vas pozdravqa i ka`e po{to je radikalski eksperiment u Zemunu uspeo, da li gra|ani drugih beogradskih op{tina zaslu`uju ovakvu vlast kao {to mi u Zemunu imamo? Dr [e{eq: Mi se nadamo. Znate, nema nikakve fame oko Zemuna. Ko god je bio u Zemunu mogao je da se uveri, nema nikakve misterije, sve se vidi: 60 kilometara asfaltnih puteva, u svim selima. Na{ je ciq da ni u jednom zemunskom selu ne ostane nijedna ulica neasfaltirana. Pa 40 kilometara vodovoda, vodovod za zemunska sela smo zavr{ili jo{ krajem 1997. godine, tek ove godine je gradski vodovod po~eo da ukqu~uje ta sela u gradsku mre`u. Namerno nisu hteli. Zatim, osposobili smo za rad zemunsko porodili{te. Pomagali verske zajednice, crkve, izvr{ili renovirawe ulica, fasada, u pravom smislu re~i desilo se ~udo u Zemunu. I to je ogroman adut Srpske radikalne stranke na ovim lokalnim izborima. Kada qudi porede to {to smo mi uradili u Zemunu sa onim {to je radila koalicija “Zajedno”, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i sva ova bulumenta – gde su se oni do~epali vlasti samo su pqa~kali i otimali a ni{ta nisu radili. Pogledajte gde je ne{to ozbiqnije ura|eno. Onda su svi aduti u na{im rukama. Narod to vidi, narod to procewuje. Nemam razloga da hvalisavo nastupam, postoje ~iwenice, objavili smo sve, slikali smo, objavili smo specijalna izdawa na{ih novina “Velike Srbije” i “Zemunskih novina”. Pa kada vidite koliko je toga ura|eno pamet vam stane. A sve unutra{wim resursima. Voditeq: Kako ste to uspeli? Dr [e{eq: Tako {to smo svu op{tinsku zemqu koncentrisali, formirali tri izbegli~ka naseqa i po najjeftinijim cenama dali qudima da kupe plac i da grade ku}u. Busije, Grmovac i Plavi horizont. A onda i u svim ovim selima i svim drugim naseqima, sve ono {to je bilo na raspolagawu pustili smo u promet. I odmah te pare ulagali u komunalnu infrastrukturu. U Busijama i Grmovcu je, 1997. godine, kvadratni metar zemqe bio 15 dinara, kada je marka bila negde izme|u 3-4 dinara. Zna~i, otprilike 4 marke je bio kvadratni metar. To je ispod svake cene, ali to smo namerno uradili da bi qudi mogli da zidaju ku}e, 5.000-6.000 porodica je na taj na~in dobilo krov nad glavom. Kamo sre}e da su nas sve op{tine u Srbiji sledile, mi bi ve}, maltene, imali re{en problem izbeglica. I da je to ura|eno 1991, 1992, 1993. godine, kada su se pojavile prve izbeglice, i kada je ve}ina tih qudi imala neki dinar u{te|evine pa su mogli da ga ulo`e. Protekom ovolikih godina sve se istro{ilo a nisu ni{ta stekli. Voditeq: Gospodine [e{eq, gledateqka iz Beograda, koja je izbeglica iz Bosne, pita kakve su mogu}nosti dobijawa placa za gradwu ku}e u Zemunu po{to joj je suprug ratni vojni invalid? 812
Dr [e{eq: Ima jo{ mogu}nosti za dobijawe placa, ali, naravno, po ovim cenama koje su ni`e nego u ostalim op{tinama, a bila je jedna velika akcija dodele besplatnih placeva ratnim vojnim invalidima, porodicama palih boraca, a op{tina je dodelila izvestan broj placeva qudima koji su zaposleni u policiji, zdravstvu i u {kolstvu. Sada su te akcije besplatne dodele placeva zavr{ene, ali postoji mogu}nost da se plac dobije uz veoma, veoma povoqnu cenu. Voditeq: Ju~i} Petko poziva radikale da posete fabriku odlivaka Novi Beograd jer se, na primer, u woj uop{te ne pla}aju bolovawa. Dr [e{eq: Svaki prekr{aj bilo kog propisa, bilo kog zakona treba prijaviti nadle`nim organima kako bi se preduzele blagovremene mere. Postoji inspekcija rada, treba se obratiti inspekciji rada. Prvo, ja ne mogu da stignem do svake fabrike i kada bih `eleo. Drugo, mi, srpski radikali, imamo politiku neme{awa u rad fabrika, vi niste mogli videti da se mnogo bak}emo, da ulazimo u fabrike itd. Mi smatramo da se politikom treba baviti van fabrika, van {kola, van fakulteta, van bolnica. Da se politikom treba baviti na strana~kim skupovima, sastancima, tribinama, u medijima itd. Zna~i ovde treba reagovati iskqu~ivo pravnim sredstvima. Ne trebaju tu politi~ari, tu treba da do|e inspektor inspekcije rada da konstatuje stawe i da odmah preduzima mere. Voditeq: Za{to nema lekova u apotekama? Dr [e{eq: Vlada Srbije je danas usvojila zakqu~ak o kori{}ewu 12 miliona dolara deviznih sredstava za urgentnu nabavku lekova, sirovina za proizvodwu lekova i sanitetskog materijala. Vlada Republike Srbije je odlu~ila da se disciplinuju stvari u zdravstvu u celini, a pre svega u oblasti farmaceutike, i mi }emo sada da se koncentri{emo na uvoz kineskih lekova, nije nemogu}e da uvezemo indijske lekove. Ti lekovi su vrhunskog kvaliteta, na svetskom nivou, i mnoge zapadne firme uvoze kineske lekove kao polufabrikate pa ih samo pakuju u svoje ampule i prodaju po neuporedivo skupqim cenama. Mi smo imali pravu mafiju na ~elu ovih nabavnih firmi iz farmaceutske bran{e koje su se prosto jagmile da kupuju zapadne skupe lekove. Tu su ~esto bile ume{ane provizije za one koji sklapaju ugovore. Umesto da je na{a orijentacija bila na istok gde su lekovi mnogo jeftiniji, ali gde nema tog podmi}ivawa, nema provizije kada vi sklapate ugovor. Sklopite ugovor i to vam je {to vam je. Zavo|ewem discipline u apotekarstvu stvara se mnogo vi{e mogu}nosti za sre|ivawe stawa. Moramo osposobiti i Galenikinu fabriku. Galenika je upropa{}ena u rukama Milana Pani}a, tek sada vidimo koliko je unakazio tu fabriku. On je potpuno onesposobio proizvodwu antibiotika, Vlada Srbije }e dodatno ulo`iti sredstva da se osposobi Galenika. Mi se nadamo da }emo uspeti u stabilizaciji tr`i{ta lekova. I {to je najva`nije, ti lekovi moraju biti pristupa~ni svim gra|anima. Dakle, postoji ona lista lekova koji su svima dostupni, koji su besplatni, a postoje oni lekovi koji ne mogu biti besplatni ali koji }e se pla}ati po nekim fiksnim cenama. A ne da se de{ava ono {to se do sada de{avalo, da se otimaju lekovi iz dru{tvenih apoteka da idu u privatne i tamo se po 813
neuporedivo ve}im cenama prodaju. Sada i onaj lek koji dr`ava ne daje besplatno korisnicima zdravstvenog osigurawa, nije dakle na spisku onih koji se dobijaju besplatno, mora da bude po istoj ceni prodavan u svim apotekama, bilo da su dr`avne bilo da su privatne. Nemogu}e je dozvoliti, pogotovo ne u ovim uslovima, slobodno tr`i{te lekova. Ne mo`e neko ekstraprofit da zasniva na nevoqi drugih qudi. Sada neko tra`i lek ne mo`e da ga dobije a ovaj ga ucewuje da plati 3-4 puta ve}u cenu. To je ono {to je nepodno{qivo. Imamo mi u vidu da je i zdravstvo u te{koj materijalnoj situaciji, nezadovoqni smo naravno stawem plata i lekara i medicinskog osobqa uop{te, kao {to ni stawe u prosveti nije zadovoqavaju}e. Najgore je sada u dr`avnom aparatu, da vam iskreno ka`em, me|u dr`avnim ~inovnicima, tu su plate najni`e. ^ak smo dosta te dr`avne ~inovnike zapostavqali u odnosu na zdravstvo i {kolstvo, ne mogu da ka`em sada tamo je dobro a ovamo ne vaqa, i tamo je jo{ veoma te{ko, ali ovde je jo{ te`e. Voditeq: Gospodine [e{eq, kolike su ministarske plate? Dr [e{eq: Ministarske plate su, recimo, negde oko 4.000 dinara. Plata saveznog poslanika, ja sam donedavno bio na platnoj listi Savezne skup{tine, dok nisam izabran za profesora Pravnog fakulteta, je 5.500 dinara mese~no. Ne mo`e da se ka`e sada da je to lo{a plata kada ima mnogo onih koje su ni`e, ali ne mo`e da se ka`e ni da je to dobra plata, jer to je plata koja ~oveku omogu}ava kraj s krajem da sastavi, ali to nije ni lo{a plata kad se zna koliko ima onih koje su mnogo ni`e, koje su mnogo lo{ije. Voditeq: Mira Petrovi} iz Vaqeva pita, gospodine [e{eq, za{to ste vi, odnosno Srpska radikalna stranka, bojkotovani od nekih medija, pa ka`e Blic, Beta, Danas, Glas javnosti, Fonet, Nin, Vreme. ^ime ste im se to zamerili? Dr [e{eq: To su izdajni~ki mediji koji primaju pare od Amerikanaca i drugih zapadnih sila da rade protiv srpskog naroda, a mi im to otvoreno u lice govorimo. I na{ je ciq da ti mediji nestanu sa na{e scene. I mi }emo sve u~initi da oni jednostavno nestanu. Onaj ko uzima pare od Amerikanaca da u~estvuje u propagandnom specijalnom ratu protiv Savezne Republike Jugoslavije i srpskog naroda, nema {ta da tra`i u na{em javnom `ivotu. Voditeq: Jedna gledateqka vam postavqa slede}e pitawe, neke opozicione stranke i mediji koje kontroli{u te opozicione stranke govore o, navodno, mogu}oj izbornoj kra|i, neke stranke tra`e ~ak kutije od pleksiglasa, ho}e li Srpska radikalna stranka to dozvoliti? Dr [e{eq: Nemamo mi sada {ta da dozvoqavamo ili ne dozvoqavamo, to sada provodi Savezna izborna komisija, ali mi smo za to. Za{to da ne kutije od pleksiglasa, da budu providne. I ti sprejevi se dosta ~esto u svetu upotrebqavaju, za{to ne bi i kod nas, mi smo za to. Nemamo ni{ta protiv, ~ak bismo podr`ali tu ideju. Nama je ciq da ovi izbori budu {to korektniji, {to regularniji, da nema nikakvih problema sa wima, da nema incidentnih situacija. Da nema ni poku{aja malverzacija sa izbornim rezultatima. 814
Voditeq: Ho}e li biti stranih posmatra~a? Dr [e{eq: Mi smo spremni za strane posmatra~e naravno, ne mogu da do|u strani posmatra~i iz agresorskih zemaqa. Iz onih zemaqa koje su u~estvovale u bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije. [ta oni da posmatraju? [to nisu do{li da posmatraju kada je bilo bombardovawe. A svi iz drugih zemaqa sveta mogu da do|u. Voditeq: Dragi{a Kitanovi} iz Bora vas pita, da li }e posle izbora Srpska radikalna stranka u}i u koaliciju sa dosada{wim koalicionim partnerima? Dr [e{eq: Da vidimo, prvo, kakvi }e biti izborni rezultati. Ako budu povoqni izborni rezultati, u {to se nadamo, mi bi prvo `eleli da sami osvojimo vlast, da sama Srpska radikalna stranka formira Saveznu vladu i vlast u svim op{tinama u Srbiji. Ako ne osvojimo dovoqno glasova, onda je nu`na koalicija, mora dr`ava imati vladu, neka se koalicija mora praviti. Mi bismo `eleli da budemo ve}inski partner u toj koaliciji. Da imamo vi{e glasova od levice. I drugo, znate, te koalicije su nu`ne, bi}e nu`ne jo{ jedan du`i vremenski period. Mi smatramo da je bilo dobro {to je Srpska radikalna stranka u{la u Vladu Republike Srbije i u Saveznu vladu. Pru`ili smo svoj puni doprinos uspehu tih vlada, te vlade su bile uspe{ne to }e morati i politi~ki protivnici da nam priznaju jer to se ne mo`e prenebregnuti, a naravno ima jo{ mnogo stvari koje nismo uspeli da uradimo i koje stoje pred nama. Postoje neke stvari oko kojih nismo uspeli do sada da se dogovorimo sa na{im koalicionim partnerima, na wima }emo insistirati, od dr`avnih simbola i praznika pa nadaqe. Zna~i, ima jo{ mnogo nere{enih stvari, nije sve idealno ni u ovim vladama, ni u Saveznoj ni u Republi~koj, znate ima tu nekada i ko{kawa, i problema, i trvewa, ali sve je to u nekoj radnoj atmosferi u kojoj se napokon vide rezultati. Voditeq: Koliko su ~esti nesporazumi? Dr [e{eq: Nema tu nekog pravila, znate. Uglavnom u javnost idemo samo sa onim {to se potpuno usaglasi i kada ~ujete saop{tewe Vlade i kada vidite da je Vlada iza{la sa nekim zakonom pred Narodnu skup{tinu, i kada vidite u Slu`benom glasniku da su objavqene neke uredbe, onda je to samo ono oko ~ega smo se usaglasili. Ono oko ~ega se neusaglasimo ~eka dok se proces usagla{avawa ostvari, dok se razre{i. Voditeq: Stevanovi} iz Beograda pita, u slu~aju da u drugi krug na predstoje}im izborima u|e predsednik Milo{evi} i jedan opozicioni kandidat koji nije iz Srpske radikalne stranke, da li bi Srpska radikalna stranka i kome dala podr{ku? Dr [e{eq: To je nemogu}a varijanta. Kao kada bi me sada pitao {ta ako se sutra sunce ugasi? Ako bude drugog izbornog kruga, u drugi izborni krug idu Tomislav Nikoli} i Slobodan Milo{evi}. Ja mislim da ogromna ve}ina gra|ana tako rezonuje. A da su ove opozicione stranke bojkotovale predsedni~ke izbore sve bi se razre{ilo ve} u prvom krugu. Mi se nadamo, mi, srpski radikali, da }e pobediti Tomislav Nikoli}. Levica o~ekuje da }e pobediti Slobodan Milo{evi}. A tu je narod da na glasa~kim listi}ima presudi. 815
Voditeq: Dragan iz Vrbasa pita, kako ste vi glavni inicijator da se zabrani gra|anima no{ewe oru`ja na javnim mestima, da li ste sigurni da }e biti mawe kriminala na ulicama? Dr [e{eq: Pa od ne~ega se moralo krenuti. Kriminala ve} ima mawe na ulicama. Ve} te stvari jewavaju. Ali mi smo sada suo~eni sa terorizmom, terorizmom koji provode protiv na{e zemqe Amerikanci i NATO. I tu su na{a vojska i na{a policija ve} imale nekoliko dosta uspe{nih akcija, pohvatane su neke teroristi~ke bande sastavqene od stranaca, a pohvatane su i bande doma}ih kriminalaca koje su Amerikanci koristili u najprqavije svrhe. Za otmicu Stevana Todorovi}a, Dragana Nikoli}a itd. Znate, ja sam u principu bio protivnik, sve donedavno, smrtne kazne, a kada pogledam {ta su ovi uradili, ako bih za ikoga smatrao da je neophodna smrtna kazna onda je to za ove {to su oteli Stevana Todorovi}a i Dragana Nikoli}a. To je najgori {qam, najgori olo{. Zaista ne zaslu`uju da `ive. Drugo, postoje oni koji ubijaju decu, koji ~ine okrutna zverstva itd. Tako da i o tim stvarima mo`e da bude razgovora. Mi insistiramo da se {to pre donese i krivi~ni zakonik koji }e obuhvatati kompletnu krivi~nopravnu materiju. Voditeq: Gospodine [e{eq, stav Srpske radikalne stranke prema Ha{kom sudu? Dr [e{eq: Mi apsolutno odbacujemo Ha{ki tribunal kao jednu zlo~ina~ku instituciju koju su formirali Amerkanci da bi dodatno napakostili srpskom narodu. Da bi Srbe proglasili zlo~incima. Da bi nas jednostavno kao narod uni{tili i onesposobili da ikada vi{e imamo svoju dr`avu. Mi smo apsolutno protiv toga da se ijedan dr`avqanin Savezne Republike Jugoslavije ili bilo koji Srbin isporu~uje Ha{kom tribunalu. Ako je neko ~inio zlo~ine treba da odgovara pred na{im sudovima. Voditeq: Petrovi} iz Beograda vas pita, {ta vi i Srpska radikalna stranaka nudite bira~ima? Dr [e{eq: Mi bira~ima u Saveznoj Republici Jugoslaviji nudimo na{ politi~ki, nacionalni, ekonomski, socijalni i kulturni program. Taj program smo ve} 1996. i 1997. godine objavili u vi{e stotina hiqada primeraka u na{im novinama, u listu “Velika Srbija”. Taj program je poznat svim gra|anima Srbije. Zastupali smo ga u svim dosada{wim predizbornim kampawama, a sada smo pokazali na delu kako izgleda na{ program. Kako izgleda na{ program na lokalnom nivou pokazali smo u op{tini Zemun, to je na{ adut. Kako izgleda na{ program na republi~kom i saveznom nivou nismo mogli u celosti da poka`emo jer su te vlade koalicione. Kada u|ete u koalicionu vladu onda ste spremni na kompromise. I ovo su vlade ideolo{kih i programskih kompromisa. Osnovna ta~ka na kojoj smo se mi na{li je odbrana zemqe i suprotstavqawe Amerikancima, suprotstavqawe agresorima. A sve ostale stvari na kojima radimo su stvari na kojima posti`emo kompromis. Tako da nije u celosti ostvaren na{ program, da se nije pokazao u potpunosti kao {to ni na{i koalicioni partneri ne mogu da pretenduju da se wihov program u potpunosti realizuje. A sada mi na ovim izborima zapravo pokazujemo koje su to razlike izme|u radikalskog i levi~arskog programa. 816
Voditeq: Upravo gledalac Dragani} iz Novog Sada pita, u ~emu se uop{te razlikujete od levi~arskih stranaka? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka `eli br`u privatizaciju. Mi smatramo da sada{wi zakon o privatizaciji nije dobar. Prvo, sve dru{tvene firme treba proglasiti dr`avnim. A onda jedan deo akcija besplatno podeliti gra|anima po odre|enim kriterijumima, mo`e po godinama radnog sta`a ili po nekom drugom kriterijumu, a ostalo da se prodaje za gotov novac. Ali ne da samo preduze}e odlu~uje ho}e li biti prodato ili ne, nego wegov vlasnik. A sada imamo tzv. autonomni koncept, samo preduze}e odlu~uje da li }e biti prodato. [ta to zna~i? Kao kada bih ja imao kowa, pa moj kow sam odlu~i ho}e li biti prodat na pijaci ili ne}e. To je, dakle, jedna ta~ka na kojoj insistiramo. Zatim, mi smo pristalice jo{ ekspanzivnije politike javnih radova, zavo|ewa discipline u javnim preduze}ima, kontrole svakog dinara koji se tro{i, maksimalne {tedwe. Mi smo pristalice forsirane prodaje poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu kako bi se taj dr`avni dug eliminisao. Mi smo za to da se gra|anima u svim mestima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, sada je re~ o srbijanskim lokalnim izborima, u svim op{tinama, u svim selima, u svim gradovima omogu}i da pod {to povoqnijim uslovima do|u do placeva za individualnu stambenu izgradwu, za koncentraciju sredstava kako bi se sva komunalna infrastruktura {to br`e sagradila itd. To su, dakle, te kqu~ne ta~ke po kojima smo mi srpski radikali prepoznatqivi. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li je zavr{eno formirawe liste Srpske radikalne stranke i kojim kriterijumima ste se rukovodili u dono{ewu odluku koga }ete kandidovati? Dr [e{eq: Sve liste za savezne izbore su zavr{ene. To smo ve} pre desetak dana uradili. Rukovodili smo se kriterijima da na na{im listama pre svega budu ~asni i po{teni qudi. Qudi koji u`ivaju ugled okoline u kojoj `ive. Ti su qudi uglavnom i prepoznatqivi ve} su se eksponirali kao aktivisti Srpske radikalne stranke i stekli javnu afirmaciju. Sve na{e liste za savezne poslanike bi}e objavqene u novom broju lista “Velika Srbija”. Liste za lokalne izbore uglavnom }emo zavr{iti do petka, ve} ide akcija prikupqawa potpisa, ve} je vi{e hiqada potpisa prikupqeno, {to je u skladu sa zakonskom obavezom. Mislimo do 20. avgusta da predamo liste za lokalne izbore. Ako u nekoj op{tini budemo i kasnili to ne}e biti problem jer je zakonski rok 8. septembar, ali smo sada odlu~ili da napravimo jedno pravo takmi~ewe me|u na{im op{tinskim odborima ko }e pre i {to kvalitetnije da obavi sve ove predizborne radwe, kako bi se u zavr{nici izborne kampawe posvetili ~istoj propagandi. Odlu~ili smo da ni u ovoj predizbornoj kampawi ne organizujemo velike javne mitinge. Smatramo da je vreme mitinga pro{lo. Koncentrisali smo se na gostovawe na lokalnim radio i televizijskim stanicama, 15-20 aktivista Srpske radikalne stranke neprekidno putuje od grada do grada. Ja sam sino} bio u Vrawu, Tomislav Nikoli} je danas bio u In|iji, Aleksandar Vu~i}... da vam ne govorim sada gde je ko, ali razleteli smo se po celoj Srbiji 817
i odgovaramo na pitawa gra|ana. To je smisao ove na{e predizborne kampawe. Nijedno pitawe ne ostaviti bez odgovora. Razume se dok traje emisija, ne mo`emo ba{ da proverimo da li voditeq emisije neko pitawe uskrati, tu mogu}nost kontrole nemamo. Ali, nemaju ni voditeqi razloga ba{ mnogo da uskrate ona pitawa koja su prema nama provokativna. Nekada voditeqi `ele da nas izlo`e i takvim isku{ewima. A mi najvi{e volimo provokativna pitawa. Ni na jedno pitawe zaista ne ostavqamo gledaoce bez odgovora. Voditeq: Da li je ta~no da aktivisti Srpske radikalne stranke imaju problema u Crnoj Gori? Da im probleme pravi policija. Dr [e{eq: U Crnoj Gori je bilo problema, imamo neprekidno problema u Crnoj Gori. Stalna maltretirawa, pretresawa na{ih saveznih ministara, pretwe, ucene i sli~no. Ali u Crnoj Gori ide akcija lepqewa plakata, skoro svi crnogorski gradovi su izlepqeni – Podgorica, Pqevqa, Herceg Novi, sve se plavi od radikalskih predizbornih plakata. Na{a stranka i tamo funkcioni{e, ne tako dobro kao u Srbiji, ali mi smo zadovoqni i mislimo da }emo sada povratiti parlamentarni status stranke i u Crnoj Gori. Ranije smo brutalno izba~eni iz Narodne skup{tine, oduzeti su nam mandati, policijski dou{nici i provokatori progla{eni kao srpski radikali, na{i poslanici izba~eni jer ih nisu mogli potkupiti, a onda proglasili neke svoje dou{nike kao na{e poslanike. Sva{ta smo pre`iveli u Crnoj Gori. Tamo su nas proterivali, dve godine mi je bio zabrawen ulazak u Crnu Goru, ~uda. I niko onda nije govorio da se kr{i Ustav. Voditeq: Jeste li bili skoro u Crnoj Gori? Dr [e{eq: Bio sam u Crnoj Gori u pro{loj predizbornoj kampawi, aktivno sam u~estvovao i gostovao tamo na mnogo medija. To je bilo 1998. godine. Voditeq: Niste imali nikakvih... Dr [e{eq: Tada ja li~no nisam imao problema, ali rekao sam vam na dr`avnoj televiziji sam bio na jednom okruglom stolu, i tamo sam kritikovao vlast Mila \ukanovi}a i pomenuo slu~aj Vase Bao{i}a, na~elnika policije iz Bara, koji je bio jo{ uvek u zatvoru u Italiji, i iste no}i dva automobila aktivista Srpske radikalne stranke su polupali u Baru. Voditeq: Gospodine [e{eq, nosilac liste tzv. Udru`ene opozicije za Ve}e gra|ana je Zoran \in|i}. Kako procewujete odmeravawe snaga izme|u Srpske radikalne stranke i... Dr [e{eq: Odgovorio sam vam na to pitawe. Ja mislim da }e proameri~ka opozicija imati vrlo, vrlo malo poslanika u Saveznoj skup{tini. I mnogo mawe nego pro{li put. Nemaju zaista nikakvih {ansi. Ovi izbori su odmeravawe snaga izme|u Srpske radikalne stranke i levi~arskih partija. Naravno, u jednoj korektnoj atmosferi. U atmosferi u kojoj se nadam da ne}e biti me|usobnih napadawa i ne treba. U atmosferi su~eqavawa politi~kih argumenata i politi~kih programa. A {to se ti~e ovih proameri~kih stranaka, oni su neko ve{ta~ko tkivo na zdravom organizmu srpskog naroda. I oni treba da nestanu. Nikada Srbija nije imala ranije takve partije. Mo`da je Qoti}ev zbor pred drugi svetski rat bio u izvesnom smislu ekspozitura Hitlera. Takvih stranaka u na{oj istoriji nema. A i taj Qoti}ev zbor je bila bezna~ajna par818
tijica. Ni u ratu nisu mogli neku posebnu snagu da stvore. Qoti} je poku{avao da formira jednu ~etu dobrovoqaca za borbu na isto~nom frontu, nije mogao 2-3 qudi da sakupi. Voditeq: \or|e iz Beograda vas pita, da li }e Srpska radikalna stranka u ovoj kampawi izneti sve dokaze koji su prona|eni prilikom preuzimawa Studija B, protiv Dra{kovi}a. Dr [e{eq: Ima tu jedna stvar s kojom se mi ne sla`emo sa na{im koalicionim partnerima, ja to moram ovako javno da ka`em, ja sam to i ranije nekoliko puta pomiwao. Na{i koalicioni partneri imaju neku ~udnu politiku prema Dra{kovi}u. Oni vi{e vole da ~uvaju dokumente o Dra{kovi}evim kriminalnim aferama nego da sa tim dokumentima iza|u u javnost. S vremena na vreme se ne{to uradi poput hap{ewa Jasmine Lazarevi} itd. Wima kao da vi{e odgovara da te stvari stoje pripremqene za dejstvo nego da se odmah iza|e sa wima u javnost. [to se ti~e radikala, mi smo pristalice obelodanivawa istog trenutka kada se do|e do nekih pouzdanih ~iwenica o bilo ~ijoj kriminalnoj raboti. Voditeq: Gledalac iz Jakova pita, da li }e biti ponovo preregistracije automobila sa crnogorskim tablicama. Pitawe verovatno interesuje mnoge. Dr [e{eq: Bilo je neformalnih razgovora u Vladi iz kojih ja zakqu~ujem, jer sam u~estvovao u tim razgovorima, da je mogu}e da se uskoro usaglasimo, ali ne mogu da garantujem ni{ta. Vidite, svako onaj ko kupuje automobil u Crnoj Gori mora da bude svestan velikog rizika. U velikom broju slu~ajeva to su ukradeni automobili. S tim automobilima se vi{e ne mo`e putovati u inostranstvo, nigde. Drugo, ako mi jednog dana, ako se ukinu sankcije, normalizujemo odnose sa Interpolom, onda }e i na{a policija biti du`na da postupa po nalozima Interpola i da poredi brojeve motora, brojeve {asija i da pleni sva ukradena vozila. Na to treba ra~unati. A osnovni problem je {to za ta vozila nije pla}ena carina jer je crnogorska vlast obustavila sve uplate Saveznoj upravi carina. Ako nije pla}ena carina ona mora da se plati. Onda bi se ovde platila u formi neke takse. Vide}emo, to }e pitawe jo{ biti razmatrano, i nije nemogu}e da se uskoro pojavimo sa izvesnim re{ewem. Ali nemojte da prejudiciram stvari jer su razgovori na tu temu tek neformalno vo|eni. Voditeq: Milo{ iz @arkova pita, kako komentari{ete odnose Zapada ukoliko predsednik Slobodan Milo{evi} pobedi. Dr [e{eq: [ta nas briga {ta Zapad misli. Zapad }e da arlau~e protiv nas i ako pobedi Tomislav Nikoli} i ako pobedi Slobodan Milo{evi}. Zapad mo`e da zadovoqi pobeda samo onoga ko je spreman da uni{ti Srbiju. Zapad takvog ~oveka vidi u Vojislavu Ko{tunici. To vidimo iz pona{awa Glasa Amerike, Slobodne Evrope, Doj~e velea, BBS-a, i ostalih servisa koji vode antisrpsku propagandu. A srpski narod ne da da Srbije bude uni{tena i ne}e da glasa za ameri~ke eksponente. Srpski narod }e glasati za srpske patriote. Pa, ili za kandidata radikalske desnice ili za kandidata levice, vide}emo na izborima. Ja li~no o~ekujem da radikalski kandidat dobije ve}inu glasova. 819
Voditeq: Zoran Petrovi} iz Beograda tra`i da mu se ne{to vi{e objasni o evropskim belim listama. Dr [e{eq: Bele liste su sra~unate u ciqu stvarawa {to ve}eg broja kvislinga me|u srpskim biznismenima. Da se potkupe qudi da izdaju svoju zemqu. Za qubav lak{eg sklapawa poslova sa zapadnim firmama. Neki sa bele liste su se tamo na{li protiv svoje voqe, to je nekih 7-8 firmi, ne mogu ih sve nabrojati, tu je i Nena-auto, po{to je iz Zemuna pa sam ~uo, i oni su tra`ili da budu skinuti sa bele liste. Neki su se na{li na beloj listi jer su imali partnere u Evropskoj uniji pa su ih oni prote`irali pa sada }ute, ra~unaju ako ostanu na beloj listi lak{e }e sklapati poslove, bi}e ve}i profit a ne}e mnogo da se eksponiraju. A neki su tra`ili pisano da budu na beloj listi. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, na{ je stav da treba da se bojkotuju sve firme koje su se na{le na beloj listi dok svaka od wih pojedina~no ne zatra`i da bude skinuta. Mi ne bojkotujemo samo ovih osam koje su ve} javno saop{tile da tra`e svoje skidawe sa bele liste. Sa ovim ostalim ne}emo da poslujemo i od wih da kupujemo, ili da im ne{to prodajemo. Nikakve kontakte sa wima. Da vide kakav je prezir naroda prema onima na koje ra~una neprijateq iz NATO-a. Voditeq: Aleksandar Babi} iz Bijeqine vas pozdravqa i pita, kada }e srpski radikali do}i na vlast u Republici Srpskoj da svrgnu vlast Milorada Dodika, Biqane Plav{i} i Radi{i}a. Dr [e{eq: Kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Sada je Republika Srpska pod okupacijom, a Srpskoj radikalnoj stranci je zabraweno da iza|e na izbore. Nama su poslali ultimatum da smenimo Nikolu Popla{ena, Mirka Blagojevi}a, Ogwena Tadi}a kompletnu rukovode}u garnituru pa da nam onda odobre u~e{}e na izborima. A mi smo to odbacili s prezirom. Jer niko nama spoqa ne}e odre|ivati unutra{wu kadrovsku politiku. Na ~elu Srpske radikalne stranke uvek }e biti qudi u koje stranka ima poverewe. Voditeq: Gospodine [e{eq, oni koji vas boqe poznaju ka`u da se sa politi~kim protivnicima nemilosrdno obra~unavate na politi~koj sceni u TV duelma, a da van borili{ta prema svojim neistomi{qenicima niste nimalo neprijatni, ve} naprotiv. Na{i gledaoci bi pretpostavqam voleli da ~uju odgovor. Dr [e{eq: Ja sam i u ovoj emisiji bio nemilosredan, bez dlake na jeziku. Je li to istina? Sve {to sam mislio o politi~kim protivnicima ja sam rekao. I o meni mogu ako imaju {ta da ka`u. Pone{to imaju ali to je bezna~ajno u odnosu na ovo {to ja imam protiv wih da ka`em. Ali, to {to ja `estoko napadam i kritikujem politi~ke protivnike ne zna~i da ih li~no mrzim i {to bi ih mrzeo. Uostalom, meni je `ao {to su se oni na{li u toj poziciji, Ko{tunica i \in|i}. Ja sam wih poznavao svojevremeno kao antikomunisti~ki disident, i oni su bili vi{e-mawe disidenti, na odre|en na~in svaki od wih pojedina~no. Mi smo nekada bili, kako bih to rekao, nije tu bilo nikakve organizacije, ali smo zajedni~ki delovali protiv titoisti~kog re`ima, neko vi{e neko mawe, neko se izlagao riziku robije i odlazio na robiju, a neko je vodio ra~una da se suvi{e ne zameri. 820
Voditeq: Koliko ste puta robijali? Dr [e{eq: Dobro, jedno {est puta, nije to stra{no. To je uvek na Balkanu bila dobra politi~ka preporuka. Politi~ki `ivot na Balkanu je uvek bio s tim skop~an i u pro{lom veku ne samo u ovom. Nikola Pa{i} je ~as bio u zatvoru ~as predsednik vlade ili ministar vlade. A, znate kod mene nema mr`we, samo `aqewe. Ja bih bio najsre}niji ~ovek na svetu kada bi se Vuk Dra{kovi} vratio na patriotske pozicije. Kada bi \in|i} pristao da ka`e Klinton je ratni zlo~inac, iako sam ga toliko nagovarao u ovom posledwem televizijskom duelu koji smo imali. Ili kada bi Ko{tunica rekao ne treba mu podr{ka proameri~kih stranaka. Ali ne vredi. Izgleda kada ~ovek jednom izgubi moralni kompas onda tone sve dubqe i dubqe. Vidite {ta se desilo sa Radom Trajkovi}. Ona je nekada bila veoma uva`avan i po{tovan ~lan Srpske radikalne stranke, na{ savezni poslanik, ~lan strana~kog rukovodstva, i wen mu` i ona. Od prvog dana su i jedno i drugo bili ~lanovi stranke i to istaknuti aktivisti. Zna~i, nije mu` vukao `enu li `ena mu`a, nego su oboje od kada smo formirali stranku na Kosovu i Metohiji bili na{i aktivisti. I bio sam spreman desnu ruku u vatru da stavim za Radu Trajkovi}. Ali u jednom trenutku je poklekla. Mala qudska slabost, htela je da prote`ira svoga brata da napreduje sa mesta sudije op{tinskog na mesto sudije okru`nog suda. I na prvom koraku nije mogla. Re~eno joj je u stranci da to ne ide tako, da to ne mo`e. Onda je poku{ala na neki drugi na~in, ~ak je u jednom trenutku uspela i nanela {tetu moralnom ugledu stranke. Tada smo je pozvali na sednicu predsedni~kog kolegijuma i rekli da mora da podnese ostavku na funkciju ministra. Hteli smo da to bude jedna adekvatna kazna, da ostane savezni poslanik, da ostane ~ak i u rukovodstvu stranke. Nijednog se mi ~oveka ne odri~emo, ~ovek koji je bio ka`wen kod nas, mi ga posle izvesnog vremena rehabilitujemo ako to prihvati, shvati da je to bilo umesno. Voditeq: Qudi misle da ste vi krut ~ovek. Dr [e{eq: Mi ga vratimo. Imamo mi ~itav niz slu~ajeva, nemojte sada da vam pomiwem ta imena, da je ~ovek smewen pa evo jedan zamenik ministra smewen je, posle tri meseca je opet postao zamenik ministra. Shvatio je svoju gre{ku. To je ono {to je najva`nije. Ali Rada Trajkovi} je u tom trenutku pukla i krenula protiv stranke. Voditeq: Da li to govori o demokrati~nosti va{e stranke. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je izuzetno demokratski organizovana, izuzetno. U na{oj stranci nema neprikosnovenih li~nosti, mi vodimo otvorene rasprave, jedni drugima u lice uvek ka`emo sve {to mislimo. Uvek te velike rasprave prethode dono{ewu kona~nih odluka. Kada se donese odluka ona mora da se provodi. U na{oj stranci predsednik je samo prvi me|u jednakima i ni{ta drugo. I otuda toliko kvalitetnih kadrova u vrhu Srpske radikalne stranke. Kada pogledate skoro sve ostale partije imate jednog ~oveka, pa 10-15 praznih mesta, pa onda ostali. Voditeq: Da li ste vi agresivni prema svojim saradnicima, recimo? Dr [e{eq: Slu{ajte, i oni su agresivni prema meni, mi se nekada posva|amo, nekada je to `estoka rasprava. Ali nema tu mr`we, znate, mi smo 821
ipak prijateqi. Sve je to opet, i ako se desi neka sva|a, sva|a me|u prijateqima. Sva|a zbog izvesnog problema, zbog razli~itog mi{qewa, zbog razli~itih procena na primer, itd. Voditeq: Gospodine [e{eq, ~ime obja{wavate svoj dar za politiku, pardon za polemiku. ^ime obja{wavate svoju uverqivost i konzistentnost u razmi{qawu? Dr [e{eq: Otkud ja to znam, tu postoji genetski faktor. Tu postoji bo`ija voqa, ne mogu ja to da objasnim. Ali ja sam od najranijih nogu po~eo da se interesujem za politiku. Voditeq: Dobro prolazite u tv duelima. Izlazite kao pobednik. Dr [e{eq: Do sada me jo{ niko nije pobedio koliko se ja se}am. Bavio sam se politikom jo{ kao osnovac. U mojoj ku}i se ~itala “Politika”, mada to nije bio naro~ito kvalitetan list, ali se ~itao iz nekog prkosa zato {to je bio {tampan }irilicom, zbog toga se ~itala “Politika”. Ja sam uz oca, jo{ kao |ak tre}eg-~etvrtog razreda osnovne {kole, po~eo da ~itam “Politiku”. Se}am se dobro da sam pratio redovno, iz broja u broj, memoare princa \or|a Kara|or|evi}a, tada sam bio peti ili {esti razred osnovne {kole. “Politika” je imala uvek tu dobru istorijsku rubriku, dobar feqton, kvalitetan. Tu je zaista bilo dobrih stvari da se ~ita. Mnogo me je interesovala i spoqna politika. Pa kroz celu moju mladost socijalna literatura, tako da sam se ve} kao osnovac opredelio da studiram prava. Pisani sastav sam imao kao |ak sedmog ili osmog razreda osnovne {kole o tome, pisao sam kako }u da budem pravnik. Dakle, mislim da sam na neki na~in tu prona{ao sebe. Mada sam vi{e `eleo da se bavim politi~kom teorijom, to je bila moja preokupacija. Bio sam demonstrator na predmetu ustavno pravo Pravnog fakulteta, pa posle asistent na Fakultetu politi~kih nauka. Nekako sam, silom prilika, kao disident iz sve snage grunut u tu aktivnu politiku. Voditeq: Da li je lak{e biti vlast ili opoziciji? Dr [e{eq: Lak{e je biti opozicija, a svi `elimo da budemo vlast. Zna~i, `elimo da nam bude te`e. Vlast je ta osnovna inspiracija koja nas tera da se bavimo politikom. A mnogo je lak{e kritikovati vlast nego obavqati vlast, to je sigurno. Ali samo idiot mo`e da `eli da celog `ivota ostane opozicija. Ozbiqan politi~ar `eli da {to pre bude vlast. Voditeq: Gospodine [e{eq, s obzirom da smo stigli do kraja ove na{e ve~era{we emisije, da li biste eventualno `eleli da ne{to poru~ite na{im gledaocima pred ove izbore? Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Savezne Republike Jugoslavije da iza|u na izbore 24. septembra, savezne, parlamentarne, i predsedni~ke, i lokalne, i pokrajinske i da glasaju po svom uverewu, po svojoj voqi, po svom opredeqewu. Da glasaju za onu politi~ku partiju i kandidate kojima veruju i od kojih mogu da o~ekuju da }e realizovati wihove prohteve, wihove ciqeve, wihove zahteve. Ako glasaju za Srpsku radikalnu stranku, ube|en sam da se ne}e pokajati. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja vam se najlep{e zahvaqujem na ovom razgovoru. Po{tovani gledaoci, na{ ve~era{wi gost je bio predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq. Hvala na pa`wi, `elimo vam prijatno ve~e. 822
XXVIII CIQ AMERIKE JE DA UNI[TITI SRPSKI NAROD I SRPSKU DR@AVU TV Palma, “Dijalog”, 10. avgust 2000. godine. Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Ja sam Miodrag Vujovi} a vi gledate emisiju “Dijalog” TV Palma. Va{ i moj ve~era{wi gost je Dr Vojislav [e{eq potpredsednik u Vladi Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq dobro ve~e i dobro do{li u “Dijalog”. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Od moje koncepcije ove emisije nije ostalo puno jer odziv na{ih gledalaca pre po~etka same emisije je izuzetno velik, i vi znate za na{ obi~aj da po{tujemo gledaoce, pa ja predla`em da odmah iza|emo u susret wihovim pitawima. Dr [e{eq: Vi pitate – ja odgovaram. Voditeq: Pitawe preko interneta, porodica Stanojevi} iz Beograda, za{to niko iz vladaju}ih stranaka, pa ni iz Srpske radikalne stranke nije prisustvovao sahrani princa Tomislava Kara|or|evi}a kada je poznato da on nije bio politi~ki anga`ovan. Bez obzira na republikansku orijentaciju Srpske radikalne stranke prisustvo predstavnika vlade bio bi gest po{tovawa prema Kara|or|evi}ima, dinastiji koja je ipak u pro{losti zadu`ila Srbiju. Za{to je tom ~inu dato tako malo mesta u medijima? Dr [e{eq: Ja }u iskreno da vam ka`em da sam i razmi{qao da mo`da odem na sahranu princu Tomislavu Kara|or|evi}u, jer sam se li~no s wim poznavao i bio u dobrim odnosima. Vi{e puta smo se sretali, razgovarali. Princa Tomislava Kara|or|evi}a sam cenio kao velikog srpskog patriotu, ~oveka koji se nije bavio politikom, pogotovo se nije bavio strana~kom politikom, ali je svoj patriotizam pokazivao obilaskom frontova po Republici Srpskoj mislim i u Republici Srpskoj Krajini da je boravio, hrabrewu srpskih boraca, zalagawu za srpske nacionalne interese, a on je svuda neprekidno isticao da u strana~ku politiku i ne `eli da se me{a, a i da ga sa druge strane ni kruna ne interesuje u principu. Da je on do{ao da pomogne svome narodu koliko mo`e. Ja ga zbog toga mnogo cenim i po{tujem. Na sahranu nisam oti{ao jer sam znao da }e tamo biti predstavnici raznih opozicionih stranaka, ~lanovi porodice Kara|or|evi}. Sa mnogima od wih sam u `estokom politi~kom sukobu i jednostavno mo`da bi moj dolazak poremetio neku atmosferu. A sa druge strane ipak je to jedana porodica, {ta god ja o wima mislio oni su wemu bili bli`i i pre~i bez obzira {to su se me|usobno razlikovali, ~ak nekada nisu bili u dobrim odnosima. Ali sahrana je pre svega jedna privatna stvar porodice, i iz tog razloga dakle, da ne bi bilo bilo kakvih neprijatnih scena tamo ja sam odustao od odlaska. Ali ovo pozivitno mi{qewe o princu Tomislavu Kara|or|evi}u zadr`avam. A mi smo i ranijih godina o wemu govorili sa po{tovawem. Voditeq: Opet pitawe preko interneta, Sr|an iz Beograda. Dokle 823
}ete vi politi~ari koji imate bilo kakvog uticaja ili vlast bilo op{tinsku, republi~ku ili saveznu samo pri~ati prazne pri~e i govoriti razne gadosti i prqav{tine jedni o drugima? Kada }e ve} jednom va{i li~ni i materijalni interes biti ispod onog ja~eg i ve}eg interesa za Srbiju i srpski narod. Svi gledate narod kao da su budale, obe}avate im sva{ta. A kada taj isti narod glasa za vas svi zaboravqate na sva obe}awa i jedini interes koji vam ostaje jeste onaj kako da {to du`e zadr`ite vlast. Dr [e{eq: To jednostavno nije istina. I takva generalna ocena ne mo`e se dati svim politi~arima i svim politi~kim partijama. Prvo, mi srpski radikali ne govorimo nikakve gadosti o drugim strana~kim predvodnicima, ali ako va{ gledalac misli druga~ije onda je trebalo da navede konkretan primer. Ja se ne se}am nijednog primera. Drugo, mi nikada nismo davali prazna obe}awa. Sve {to smo obe}avali mi smo ispunili. U Vladi Srbije i na{im zalagawem i na{im delovawe zajedno sa koalicionim partnerima realizovano je poprili~no ciqeva za koje smo se zalagali u pro{loj predizbornoj kampawi. Nadokna|ene su tri penzije redovnim penzionerima. Donesen je novi Zakon o janim preduze}ima; novi Zakon o informisawu; novi Zakon o univerzitetu, re{ili smo problem ka{wewa de~ijih dodataka i wihova isplata sada ve} po~iwe kroz vrednosne hartije za koje }e mo}i da se kupi roba i ~itav niz drugih stvari. Nismo mogli jo{ da ispunimo sva predizborna obe}awa, ali ja mislim da Srbija nikada nije imala disciplinovaniju, a mo`da ni uspe{niju Vladu ako se posmatraju okolnosti u kojima Vlada deluje. Drugo sve {to smo mi srpski radikali na lokalnom nivou obe}avali, na primer pred lokalne izbore 1996. godine u zemunskoj op{tini mi smo realizovali. Na`alost, samo smo u toj op{tini osvojili vlast. Imamo mawinsku garnituru dodu{e u Temerinu, ali kao mawinska garnitura ona je bila suvi{e sku~ena u nekom uspe{nijem delovawu. Sve {to smo obe}ali ispunili smo i mnogo vi{e od toga. Ne mo`e niko da upre prstom da ka`e evo obe}ali ste to nije ispuweno. I onda {ta je to {to smo eventualno lagali. Nismo lagali, nismo obmawivali narod i nemamo nameru. Poznati smo po tome da uvek otvoreno ka`emo sve {to mislimo, da narodu ka`emo istinu i onda kada se narodu ta istina ne svi|a. Boqe mu je re}i istinu nego ga zavaravati praznim obe}awima ili mu nuditi kule i gradove, med i mleko kao {to to rade neke druge politi~ke partije. Ko je obe}avao milijarde dolara pomo}i iz inostranstva, ovo, ono a mi vidimo kako to bedno izgleda sa nekoliko cisterni mazuta ili asfalta itd. To su sme{ne stvari. Voditeq: Nada iz Beograda gospodine [e{eq za{to kandidujete Tomislava Nikoli}a kada i sami znate da protiv Slobodana Milo{evi}a niko nema {ansi za pobedu. Dr [e{eq: Ja sam ube|en da Tomislav Nikoli} ima {ansi. Mislim da }e Tomislav Nikoli} pobediti na predsedni~kim izborima 24. septembra, ako ne ba{ 24. septembra onda sigurno ulazi u drugi izborni krug i tamo pobe|uje. Voditeq: Petar \urovi} iz Beograda, pita, gospodine [e{eq veoma te{ko mi pada kada preko sredstava informisawa vidim i ~ujem svu ovu {to je za pohvalu euforiju oko gra|ewa stanova. Onda jedan elaborat da je on stan 824
kupio 1992. godine od jedne firme koja je poznata, brzo je gradila stanova, platio celu sumu do dana dana{weg mu nije izgra|en stan niti je uselio u wega. I pita kome }e biti boqe izgradwom ovih 100.000 stanova ako nama koji smo ih uz silna odricawa i dugove kupili jo{ stanovi nisu izgra|eni? Dr [e{eq: Treba da se vidi koja je to firma. Da li je to dru{tvena, dr`avna ili privatna firma. I onda va{ gledalac treba da tu`i tu firmu sudu i da tra`i naknadu {tete i povratak novca. A iza ovoga prijekta stoji dr`ava. I za ovaj projekat dr`ava mora garantovati svom svojom imovinom. Dr`ava jednostavno ne sme da padne na ovom projektu. Ne sme da padne na ispitu. Sa druge strane mi imamo dva osnovna ciqa povodom ovog projekta izgradwe stanova. Naravno prvi je ciq da {to vi{e qudi, {to vi{e porodica do|e pod najjeftinijim uslovima do krova nad glavom. A drugi, da anga`ujemo na{u privredu, da daqe podstaknemo proizvodwu. Voditeq: Vlajko Srbin, pozdravqa vas i pita {ta mislite koji }e biti slede}i potez SPO-a? Dr [e{eq: Otkud ja znam koji }e biti slede}i potez SPO-a, Srpski pokret obnove celu Srbiju iznena|uje svojim potezima i uglavnom su to nepromi{qeni potezi. [ta mi da razmi{qamo o Srpskom pokretu obnove? Srpski pokret obnove je sam sebe doveo u veoma te{ku situaciju iz vi{e razloga, zbog izdajni~ke nacionalne politike, zbog kriminala i korupcije na lokalnom nivou gde god su dr`ali vlast i jo{ uvek dr`e. Zatim, zbog nepromi{qenog pona{awa na politi~koj sceni izmi{qawem novih partija. Sve su se te sada partije okrenule protiv SPO-a. Srpski pokret obnove je sada u situaciji da se bori za goli opstanak. On na ovim izborima mora dokazati da je ja~i od ostatke proameri~ke opozicije. Ako to ne doka`e onda }e to biti kraj Srpskog pokreta obnove. Zato ja mislim, oni sada moraju da se upiwu iz petnih `ila da nadma{e tzv. Udru`enu opoziciju Srbije, i na taj na~in doka`u da je ovo bila gre{ka {to su kandidovali Ko{tunicu a ne Dra{kovi}a, jer je Dra{kovi} svim silama te`io da on bude kandidat ujediwene prozapadne natovske opozicije. Voditeq: Po{tovani gledaoci, uprkos ~iwenici da ste se ve} odazvali u velikom broju ja vas pozivam da i u toku emisije postavqate pitawa. Evo, na ekranu su upravo iza{li i telefon i E-mail adresa, prema tome za sve {to vas interesuje o izborima, o trenutnoj politi~koj situaciji izvolite pitajte na{eg ve~era{weg gosta. Qubomir Vaskovi}, ratni vojni invalid, pita vas nas vojne invalide ne spomiwe nijedna stranka, ~ak ni partije na vlasti u svom programu za stanove ne pomiwu nas invalide, a ja u kolicima ne mogu da zidam ku}u. Dr [e{eq: [to se ti~e Srpske radikalne stranke tamo gde smo mi na lokalnoj vlasti, mislim da smo poprili~no u~inili za ratne vojne invalide. U nekoliko navrata smo posebnu specijalnu nov~anu pomo} podelili ratnim vojnim invalidima i deci palih boraca, jer mi uvek vodimo ra~una i o deci palih boraca i o invalidima. Onda smo svima onima koji su tra`ili dodelili besplatno placeve za individualnu stambenu izgradwu i pomagali na druge na~ine koliko smo mogli. Dr`ava s jedne strane mora da vodi brigu o ratnim vojnim invalidi825
ma na osnovu zakona. Mora svoje zakonske obaveze da ispuwava. A sa druge strane lokalna vlast, pored toga {to dr`ava radi neposredno, i lokalna vlast mora da doprinese onim {to woj stoji na raspolagawu. Voditeq: Ali ovde je konkretno pitawe bilo, jer veliko je interesovawe za stanove koje dr`ava gradi, a ~ini mi se samo mladi bra~ni parovi i... Dr [e{eq: Nije to tako, mo`da je i dr`avna televizija kriva {to je to tako forsirala. Ne}e to ba{ biti samo za mlade bra~ne parove. Ovde je ciq da qudi i firme ulo`e deo svog novca. Cene su vrlo jeftine, mnogo jeftinije nego na tr`i{tu. Oko 750 maraka kvadratni metar. To je cena ko{tawa. Dakle, ovde nije ni primaran profit, bitno je da gra|evinske firme i ostale firme koje u~estvuju u proizvodwi stanova, ili kerami~kih plo~ica, ili parketa, ili stolarije, bitno je da ne rade sa gubitkom. Bitno je dakle da se kod wih odra`ava proces proizvodwe i da wihovi radnici imaju neku platu od koje mo`e da se `ivi. To je ta cena ko{tawa. Dakle, profit nije primaran. I da se {to br`e taj proces izgradwe stanova obavqa. Svi qudi u principu mogu da konkuri{u, svi oni koji su spremni da plate u~e{}e u tome, 30% je unapred a ostalo je dugoro~ni kredit. A kada se prijavi vi{e nego {to je mogu}e stanova izgraditi u jednoj godini, na osnovu odre|enih kriterija se odre|uje ko }e do}i u obzir te godine, a ko ne}e. I u tim kriterijumima, naravno, treba da se insistira i na stru~wacima, pogotovo mladim stru~wacima kako oni ne bi razmi{qali o odlasku u inostranstvo, treba razmi{qati i o stambenim potrebama oficira, podocifira, policajaca itd. Dakle o svim tim kategorijama. Bitno je da ti kriterijumi budu principijelni, da nema sada privatnih veza i vezica u procesu pravqewa rang-lista. To je veoma va`no, da se izbegnu korupcija, podmi}ivawe i sli~no. [to se ti~e ratnih vojnih invalida ja mislim da bi svaka op{tina u Srbiji trebala da konkuri{e za odre|en broj stanova prema svojim mogu}nostima i prema potrebama ratnih vojnih invalida, da bi wima odre|en broj tih stanova bio dodeqen. Stanovi su im i ranije dodeqivani, ne svima, ali ja znam u zemunskoj op{tini da je poprili~an broj stanova, ne bih vam sada mogao napamet re}i broj, cifru, ali poprili~an broj stanova je podeqen i ratnim vojnim invalidima i u~esnicima rata. Voditeq: Ali vi znate vrlo dobro da je to grupa koja je navikla, odnosno primorana je dugo da ~eka re{ewe stambenog problema, prema toma ako bi se ispo{tovali ti kriterijumi... Dr [e{eq: Ne mogu svi odjednom da dobiju... Voditeq: Tako je, ali mogu u ovih 10 godina... Dr [e{eq: Ne mogu svi odjednom, onda treba imati {to objektivnije kriterijume, pa oni kojima je najpre~e da dobiju odmah. I uglavnim ti ratni vojni invalidi ne mogu sami da plate u~e{}e, ne mogu ni ovu sumu od 750 maraka po kvadratu sami da plate i tu bi trebala da se anga`uje lokalna samouprava, kao {to ni policajci ne}e mo}i sami da kupuju te stanove ali }e Ministarstvo unutra{wih poslova iz svoje redovne stambene kvote, koju svake godine ima u buyetu da kupi odre|en broj. Tako }e i voj826
ska. Ne mo`e se od plate to o~ekivati. Ali ima i onih koji imaju svoja li~na sredstva. Ima i uspe{nijih privatnika itd. Za{to da i oni ne do|u do stana na taj na~in ako anga`uju svoja li~na sredstva. I o~ekuje se odre|en broj firmi koje uspe{nije posluju da na taj na~in, najpovoqnije re{e probleme svojih radnika. To im je boqe nego da po 1.000 ili 2.000 maraka pla}aju stanove na drugim mestima. Voditeq: Nesporno je da je svima boqe, kako ste vi li~no zadovoqni s obzirom da je za ovu godinu planirano 10.000 stanova, 17.000 se ve} prijavilo, zainteresovanih... Dr [e{eq: To zna~i da je ova ideja bila veoma dobra. Ona je pun pogodak. Ja samo sada brinem i neprekidno upozoravam da se slu~ajno ne desi gre{ka u pravqewu ovih lista, u rangirawu. Samo se toga bojim. Da na lokalnom nivou neko ne zabrqa, pa da tako kompromituje akciju. A dr`ava je iza ovoga stala svojim autoritetom i ona to mora da po{tuje do kraja. Voditeq: Jeste li optimista ove najave da postoji mogu}nost da se ve} sada, posle ovog iskustva sa prvom raspodelom, pove}a obim izgradwe u slede}oj godini? Dr [e{eq: Ja mislim da }e do}i do tog pove}awa obima izgradwe, pogotovo ako se zahukta ovaj proces gradwe i ako se firme daqe osposobe. Znate, svaka firma koja radi neprekidno {iri svoje mogu}nosti – svoje potencijale. Najgore je firmama koje ne rade i gutaju svoj osnovni kapital. Gube supstancu. Voditeq: Prema dosada{wim iskustvima zamisao – sve svojim sredstvima, sposobnostima, radom izvedena je do kraja, imali tu... Dr [e{eq: Na{a politika oslawawa na sopstvene snage se pokazala kao vrlo promi{qena. Ne}e nam niko spoqa dati ni{ta ako mi sami svoje resurse... Voditeq: Ali ovo je dokaz da funkcioni{e... Dr [e{eq: Ovo je dokaz da funkcioni{e i ne samo u izgradwi stanova nego u obnovi zemqe, sve je zasnovano na sopstvenim snagama. Voditeq: Kako obja{wavate neke zlurade komentare da je to bacawe pra{ine narodu u o~i Dr [e{eq: Ti koji daju takve zlurade izjave trebalo bi da odustanu od prelaska preko mostova koji su obnovqeni a koji su poru{eni NATO bombardovawem, od putovawa putevima koji su obnovqeni itd. Evo pogledajte sada idete do Leskovca direktno autoputem, nigde ne silazite. Tri puta se silazilo ranije sa autoputa, i{lo se obilaznim putem, je li to ~iwenica. Voditeq: Ima li {anse, imate li neki novi projekat u planu, ovako da nam bacite pra{inu u o~i, ala obnova zemqe, ala izgradwa stanova… Dr [e{eq: Nije to nikakva pra{ina... Voditeq: Ne, pod znakom navoda, naravno. Dr [e{eq: Glupi qudi mogu da ka`u da je to pra{ina. Ide sada projekat izgradwe druge trake autoputa od Batajnice do Novog Sada, tu su ve} radovi u toku, to se zahuktalo pogotovo sa one strane od Novog Sada. Zatim, radi se na davawu koncesija za izgrdawu autoputa do Leskovca do makedonske granice i od Ni{a do bugarske granice. Ja mislim da }emo i u to827
me uspeti. Ono {to nas ~eka, kao na{ najve}i projektat, to je izgradwa autoputa od Beograda do Podgorice, odnosno do Bara ili crnogorskog primorja. To je ne{to {to jo{ nismo krenuli od same projektne dokumentacije. Ali, i to }e do}i na red, mora i to da se radi. Svaki od tih projekata anga`uje mnogo radne snage, anga`uje mnogo preduze}a i samim tim doprinosi uspe{nom ekonomskom rastu. Voditeq: Slobodanka Simi} iz Velike Plane, kada }e biti ispla}ene penzije za poqoprivrednike? Dr [e{eq: Mi sada na tome radimo, to je sada najpre~a obaveza koja nam je ostala, po{to smo re{ili redovne penzionere i tri zaostale penzije, sada smo na{li re{ewe za zakasnele de~ije dodatke, i sada su na redu zemqoradni~ki penzioneri. Radi se na projektu kojim }e se re{iti wihov problem, mislim da }e sada ve} ne{to biti ubrzanija isplata wihovih penzija. Ne bih vam unapred govorio za koju }emo se soluciju opredeliti po{to ona jo{ ni u Vladi nije iskristalisana. Voditeq: Du{anka Radovanovi} iz Subotice, zvani~an kurs marke je 6 dinara, uli~ni je 26 dinara za ke{. Carina se pla}a po kursu 20 dinara, `iralno je kurs oko 30 dinara. Kome odgovara ovakvo stawe i da li }e biti zvani~ne korekcije kursa? Dr [e{eq: Mi moramo na}i neku varijantu u kojoj }emo popuniti dr`avne rezerve, obezbediti bar nekih 300-400 miliona dolara, a onda bismo i{li na devalvaciju i uskla|ivawe kursa dinara sa realnim odnosom snaga izme|u dinara i marke na tr`i{tu. Ako bismo sada proglasili devalvaciju onda ni{ta ne bismo u~inili, jer za vrlo kratko vreme bi opet do{lo do poreme}aja tog kursa. Dakle, onog trenutka kada proglasimo devalvaciju moramo biti spremni za odre|eno vreme, bar za godinu dana, da sa~uvamo taj kurs bez bitnih promena. Voditeq: Milenko iz Beograda, kada }e biti pokrenuta revizija ugovora o otkupu stanova. Stanovi su otkupqivani za 120 maraka, dvosobni na primer, a garsowere za 40 maraka, {to je nerealno. Dr`ava je propustila priliku da popuni svoje fondove i usmeri novac tamo gde je najpotrebniji. Dr [e{eq: Ne mo`e da se vr{i ta revizija, nema nikakve revizije u izgledu po pitawu otkupa stanova, nisu gra|ani krivi {to su platili onu cenu koja je tog trenutka propisana. Najva`nija je pravna sigurnost gra|ana. Da je to bilo na {tetu gra|ana koji su otkupqivali onda bi postojali uslovi za reviziju. Po{to to nije bilo na {tetu gra|ana, nego eventualno na {tetu dr`ave nema nikakvih mogu}nosti za reviziju. Dakle, ko je kupio stan, neki su kupili, naprimer, stan iste kvadrature mo`da 70 kvadrata za 30.000 maraka, neki za 10.000, neki za 1.000 ili 2.000, zavisno u kojoj su fazi kupovali. To jeste nepravedno ali bi bila mnogo ve}a nepravda sada vr{iti reviziju i poni{tavati ranije ugovore o otkupu. Ko je otkupio otkupio je. Voditeq: Nema mogu}nosti politi~kog dodvoravawa bira~ima kroz ugro`avawe pravne sigurnosti. Dr [e{eq: Ne, nema. Pravna sigurnost gra|ana ne sme da se ugro`ava i ne sme biti nikakve revizije. Jedna je gre{ka napravqena 1994. godine ako se se}ate onim \ini}evim zakonom o reviziji privatizacije. Takva 828
gre{ka vi{e nikada ne sme da se napravi. To je i onog momenta bilo protivustavno. Nema povratka u pre|a{we stawe, nema retroakitvnih primena zakona ako je to na {tetu gra|ana. Voditeq: Ho}e li to jednom, nemojte mi zameriti, biti stvarno ~vrst politi~ki stav, jer smo ovih 10 godina... Dr [e{eq: U ovoj Vladi ube|en sam da }e to biti ~vrst politi~ki stav. Da se po{tuje princip ustavnosti i zakonitosti, elementarnih, vekovnih pravnih principa a najva`niji je taj princip pravne sigurnosti gra|ana. Voditeq: Ako je to tako, gospodine [e{eq, mora se priznati da ova Vlada dodu{e mawe nego druge vlade, vlada uredbama. Kada }e na{i zakoni uop{te na{ pravni sistem i zakonski korpus biti takav da uredbe postanu retkost a ne praksa? Dr [e{eq: A {ta vam to zna~i Vlada vlada uredbama i za{to bi bile retkost? Voditeq: Podzakonski akt... Dr [e{eq: Uredba je podzakonski akt, bitno je da je ta uredba u saglasnosti sa zakonom i Ustavom. Mi nismo doneli nijednu uredbu koja je suprotna Ustavu i zakonu, jer bi Ustavni sud reagovao. S obzirom da su uredbe u skladu sa Ustavom i zakonom, za{to te uredbe ne bi i ~e{}e bile dono{ene. Uredbe preciziraju zakonska re{ewa. Popravqaju zakonska re{ewa u praksi, u prakti~noj primeni. Za{to bi to smetalo? Nemojte da povla|ujete ovim nepromi{qenim ocenama nekih opozicionih kriti~ara kojima sve smeta. [ta to zna~i? Za{to ne i uredbe? Za{to vam ne smeta zakon a smeta vam uredba? Zakon je vi{e pravne snage, jer ga donosi Narodna skup{tina. Zakonodavni organ vlasti. Uredba je podzakonski akt jer ga donosi izvr{na vlast. Ali, znate, u sistemu podele vlasti nijednu granu vlasti ne smete potcewivati, svaka je va`na, svaka je zna~ajna i svaka ima svoje logi~ko opravdawe. Ne smeju samo wihovi akti da budu u koliziji i zna se da se akti izvr{ne vlasti moraju podrediti aktima zakonodavne vlasti. Voditeq: Radovan iz Rume, da li }e Vlada Republike Srbije dozvoliti preregistraciju vozila iz Crne Gore i kada? Molimo vas da ne dozvolite da propadnu ti automobili, jer sa wima ne znamo {ta }emo, a novcem dobijenim iz te takse mo`e se finansirati neki koristan projekat. Dr [e{eq: Bilo je u Vladi Srbije preliminarnih razgovora po tom pitawu, jo{ nismo definitivno ni{ta zakqu~ili, jo{ nije bilo ni zvani~ne inicijative, nije bilo ni na Odboru za privrednu i finansije, ni na samoj Vladi. Ali, razgovarali smo o tome, mogu}e je da se na|e neko re{ewe, mogu}e je i u skorije vreme. Ali ja sada ne mogu da prejudiciram ni{ta {to u Vladi nije ve} usagla{eno, niti mogu da govorim koja su to re{ewa. U svakom slu~aju, ako donesemo tu uredbu i ako izvr{imo preregistraciju svi oni koji kupuju takve automobile moraju da znaju da rizikuju. U principu se sa tim automobilima ne mo`e putovati u inostranstvo, jer je veliki broj ukraden i odmah }e biti zaplewen. A kada se jednog dana normalizuju, ako se normalizuju, ako nam ukinu sankcije, na{i odnosi sa Interpolom, na{a policija }e morati da reaguje na svaku poternicu Interpola, da proverava brojeve {asija, brojeve motora, i tamo gde se konstatuje da je re~ o ukra829
denom vozilu ono mora biti oduzeto. E to je rizik s kojim se suo~ava svaki gra|anin koji kupuje automobile preko Crne Gore. Voditeq: Jeste li upoznati da u Crnoj Gori vi{e ne mogu da se na onaj stari na~in... Dr [e{eq: Da, bilo je to u {tampi. Oni su to morali pod pritiskom Evropske unije. Znate, ne mo`e ni Evropska unija vi{e to da trpi. Svaki ukradeni automobil za~as se na|e u Crnoj Gori. Voditeq: Dragan Jovi} iz Beograda, za{to civilne penzije stagniraju, a vojne rastu? Dr [e{eq: Ja mislim da tu nema neke velike neuskla|enosti jer su vojne penzije dugo vremena zaostajale, i plate oficira su mnogo zaostajale, i dr`ava je u posledwe vreme tu nepravdu malo ispravila. I ne bih ja to sada smatrao nekom novom neuskla|eno{}u ako je do{lo do izvesnih pomerawa, ona nisu velika i ona se mogu objasniti upravo ovom situacijom. Jer, jedno vreme je vojska, kao organ savezne dr`ave, savezne vlasti, bila na odre|en na~in zapostavqena u odnosu na organe vlasti federalnih jedinica, pa, na primer, policiju. Jedno vreme je bilo ~ak i u javnosti kritika da je policija boqe pla}ena od vojske, a oba ta segmenta odbrane i za{tite dru{tva su veoma va`na. I ja mislim da je tu samo do{lo do izvesnog usagla{avawa. Voditeq: Gordana Jovanovi} iz Novog Beograda, da li ima {anse da se uvedu platni razredi u javnim i dr`avnim slu`bama i da li }e biti ukinut honorarni rad? Dr [e{eq: To je programski ciq Srpske radikalne stranke da se uvedu platni razredi u svim javnim slu`bama. Me|utim, da li }e biti mogu}e to realizovati vide}emo. Ako Srpska radikalna stranka bude sama vladala sigurno }e to realizovati. A vi znate kada je re~ o jednoj koalicionoj vladi onda nijedna stranka koja u~estvuje u toj koaliciji ne mo`e pretendovati da sve programske ciqeve realizuje. Sve ono {to mi posti`emo, i sve ono {to mi radimo, rezultat je kompromisa izme|u na{ih programskih orijentacija i usagla{avawa u Saveznoj i u Republi~koj vladi. Voditeq: Dragan Stojanovi} iz Vr{ca, ovo nagla{avam, mada ste tra`ili da ne pomenem, vi ste gost koji tra`i da se pro~itaju, koji insistira da se pro~itaju … Dr [e{eq: A {ta sam tra`io da ne pomenete? Voditeq: Da ne pomenem da ste tra`ili da obavezno pro~itam pitawa u orginalu u... Dr [e{eq: Rekao sam vam samo da ne cenzuri{ete pitawa. Voditeq: Jeste. Dragan Stojanovi}, kada [e{eq misli da se skine sa na{e ki~me? Dr [e{eq: A na ~ijoj sam to ki~mi? Pitajte prvo Dragana Stojanovi}a kada sam se popeo na wegovu ki~mu, na koji na~in, pod kojim okolnostima, pa da vidimo. Da razmotrimo. Da damo dijagnozu ili wegovu ili moju. [ta to zna~i. Ako misli, ako je to sada ne{to u prenosnom zna~ewu na moje u~e{}e u politi~kom `ivotu, sve dok Srpska radikalna stranka kojoj pripadam ima poverewe ja }u biti jedan od wenih istaknutih aktivista. Dok ima poverewe u mene. Sve dok gra|ani imaju poverewe u Srpsku radi830
kalnu stranku ona }e biti sna`na i mo}na politi~ka partija, svi|alo se to nekome ili ne svi|alo. Voditeq: Prvo pitawe, ili drugo, bilo je o tome da vi politi~ari koristite te{ke re~i. Sada imamo pitawe gde je gledalac upotrebio o{tru kvalifikaciju. To stawe duha, te{kih re~i, o{trih kvalifikacija i u ovom trenutku posle 10 godina vi{estrana~ja, je li po vama normalna pojava ili je ipak u nekom... Dr [e{eq: To je normalna pojava i ne kosi se sa politi~kim moralom, jer `ar politi~ke borbe to iziskuje i to postoji u svim demokratskim sistemima. Bitno je da u tome nema mr`we. Mr`wa je ono {to je negativno ako se pojavi u politici. A u politi~kom prepucavawu i te`e re}i su dozvoqene ako su potkrepqene odre|enim argumentima. A onaj ko pristupa te{kim kvalifikacijama bez argumenata sam sebe diskvalifikuje. To je onda wegov li~ni problem. Voditeq: Kako vam se ~ini bira~ko telo, odnosno gra|ani, da li su oni, s obzirom na sve ove napade koje smo imali za 10 godina, sposobni da podnesu te`ak politi~ki govor a da pri tome sami ne podlegnu mr`wi ili jakim emocijama? Dr [e{eq: Ja mislim da je ta mr`wa ipak potisnuta iz na{eg politi~kog `ivota, iako je svojevremeno bila mnogo potencirana upravo od strane ovih prozapadnih politi~kih partija. Mislim da je Srpski pokret obnove i predwa~io u toj politi~koj mr`wi, ali nisu mnogo zaostajali \in|i}, Ko{tunica i kompanija. Ali, narod sre}om nije tome podlegao. Bilo je nekada i kriti~nih situacija ali uglavnom mr`wa je odstrawena iz politi~kog `ivota. I drugo, pokazali su i politi~ari da su qudi od krvi i mesa a videli su i gra|ani da me|u nama politi~arima nije sve ba{ tako kako izgleda kada se `estoko verbalno sukobimo. Jer, kada se sretnemo mi normalno razgovaramo. Znate, kada se sa Dra{kovi}em sretnem ja normalno razgovaram i to su razgovori puni {ale, nismo se dodu{e odavno sreli, posledwi put je bilo kada me je tu`io. Ali, u pauzi su|ewa mi smo razgovarali kao da me uop{te nije tu`io, kao da nema ni{ta sporno. Sa \in|i}em isto tako. Znate, ono {to smo imali jedan drugom da ka`emo rekli smo u televizijskom duelu. Posle tog duela smo ostali zajedno na ve~eri kod vlasnika televizije Palma plus u Jagodini. Videli ste kakvi su bili `estoki sukobi svojevremeno izme|u nas srpskih radikala i socijalista, levi~arskih partija. A kakvi god da su nekada bili sukobi, onog trenutka kada su se na{i politi~ki ciqevi usaglasili po izvesnim elementima, a pre svega su se usaglasili po pitawu odbrane otaybine, mi smo na{li zajedni~ki jezik i u{li u Vladu Srbije. Iz toga se izvla~i zakqu~ak da politi~ari ne smeju da budu zlopamtila i ne smeju da budu sujetni qudi. ^ovek koji se u politi~kom `ivotu rukovodi nekom svojom li~nom sujetom on sigurno propada. Nama je va`an politi~ki ciq, taj ciq do izvesne mere opravdava sredstva. Ne mo`e da opravda sva sredstva, postoje apsolutno nemoralna sredstva koja se ni~im ne mogu opravdati. Ali, taj ciq opravdava i `ar politi~ke borbe, i nekada te{ke grubqe re~i, za{to da ne ako se one umesne u datom trenutku. Voditeq: Mislio sam da }ete ova apsolutna politi~ka sredstva nabro831
jati, zato }u da vas pitam... Dr [e{eq: Koja sredstva? Voditeq: Rekli ste postoje apsolutna... Dr [e{eq: Nedozvoqena sredstva, zna~i ne sme se i}i na podmetawa, la`i, klevete i sli~no. Voditeq: Izdaja. Dr [e{eq: Izdaja je najgore ne{to {to se mo`e desiti politi~aru. Ali, jednu vam stvar isto moram priznati, nikada u srpskom politi~kom `ivotu nije bilo izdaje kao danas. Pogledajte, u XIX veku bilo je izdajnika, bilo je qudi koji su slu`ili Turcima i sputavali oslobodila~ke napore srpskog naroda. Bilo je qudi koji su slu`ili stranim silama. Ali nisu bili u ovolikom broju prisutni i nisu bili tako istaknuti u javnosti. Bilo je qudi izme|u dva svetska rata iz politi~kog `ivota koji su slu`ili stranim silama. To su bili komunisti i qoti}evci. Oni su bili marginalni, slu`ili su stranim silama protiv sopstvene dr`ave i sopstvenog naroda. Nisu imali nekakav presudan zna~aj u politi~kom `ivotu. Od 1990. godine naovamo, mnogo je ve}i broj tih qudi koji u~estvuju u javnom `ivotu a spremni su da izdaju svoju zemqu NATO-u, Amerikancima, da slu`e interesima neprijateqa svoga naroda itd. To je sada ~itav jedan konglomerat politi~kih partija koji mo`e da dosegne pod nepovoqnim okolnostima i tre}inu bira~kog tela. Voditeq: Meni je mo`da to najzna~ajnije, da uzmemo, po{to ste vi dosada{wim gostovawima u ovoj emisiji dokazali zavidno poznavawe istorije, da napravimo mo`da paralelu sa 1914. godinom. I Pa{i} je 1914. godine tra`io na vreme da se usvoji vojni buyet, pa to zbog politi~ke razdrobqenosti i sukoba nije bilo mogu}e, donet je tek pred samo stupawe u rat. Ali, da li je ikada u srpskoj istoriji makar ova... Dr [e{eq: Samo su socijaldemokrati tada glasali protiv vojnog buyeta, Dimitrije Tucovi}. Voditeq: Jeste, Dr [e{eq: A on je, dodu{e, kasnije i poginuo kao oficir na frontu, ali to {to je poginuo nije poginuo svojom voqom, ali je svojom voqom glasao protiv vojnog buyeta. Sa druge strane, morao je da se odazove na front. Znate, posle su komunisti wegovu ulogu na odre|en na~in mistifikovali, veli~ali i sli~no. Ali, da se nije odazvao kao rezervni oficir i oti{ao na front on bi bio streqan. Voditeq: A da li je ikada bilo slu~ajeva da se toliko otvoreno sastan~i, dogovara, prihvataju pozivi, hajde da upotrebim tu re~ instrukcije neprijateqa sopstvene zemqe... Dr [e{eq: Ovako otvorene izdaje nikada nije bilo. Nekada, kada je dolazilo do izdaje, ona je prikrivana. Sada se izdaja uop{te ne sakriva. Vuk Dra{kovi} otvoreno qubi onu krvavu ru~erdu Medlin Olbrajt. Zoran \in|i}, Vladan Bati}, @arko Kora}, Du{an Mihajlovi} odlaze na poklowewe novom usta{kom poglavniku Stipi Mesi}u u Zagreb. Milo \ukanovi} u toku rata i agresije na na{u zemqu putuje u agresorske dr`ave i \in|i} isto tako. Kakav ja zakqu~ak iz toga izvla~im. Za 50 godina diktature komunisti su toliko srozali moral u na{em narodu da su ovakve pojave sada uobi~ajene. Moramo da obnavqamo moral. Voditeq: A za{to sukobe u Kraqevini... 832
Dr [e{eq: Zamislite u toku Prvog svetskog rata da je predsednik neke srpske politi~ke partije putovao u Austrougarsku ili Nema~ku. Zamislite kako bi to izgledalo. Nezamislivo je, je li tako. Voditeq: Moram da, mene stvarno boli... Dr [e{eq: Zamislite u Drugom svetskom ratu nekoga ko je i{ao da qubi ruku Hitleru. Voditeq: Ali, gospodine [e{eq, ti qudi su politi~ki ~inioci sa mawom ili ve}om specifi~nom te`inom, izbori }e to pokazati. Dr [e{eq: Mislim da }e ovi izbori pokazati da oni nestaju sa politi~ke scene. Jer, iako su komunisti bitno o{tetili moral u na{em narodu nisu ga sasvim uni{tili. Moral se obnavqa. A pro{le godine, u toku bombardovawa, do{lo je do velikog progresa osve{}ivawa i oni koji su glasali za te opozicione partije, koji su bili kriti~ari re`ima u Beogradu, nekada s pravom nekada bez pravih argumenata, ali kriti~ari re`ima su prirodna pojava u svakom sistemu, sledili su te prozapadne partije smatraju}i da je re`im kriv zbog poreme}enih odnosa sa zapadnim silama, da je re`im kriv zbog mnogo stvari. Smatrali su da se povla|ivawem zapadnim silama mo`e posti}i neka op{ta korist za srpski narod. U toku tog bombardovawa svako se u Srbiji uverio da je Amerikancima ciq da se uni{te Srbija i srpski narod. I sada tu vi{e nema nikakvih iluzija, oni su svoje projekte obelodanili. Otvoreno se Milan Pani} u Budimpe{ti zalagao da se Vojvodina odvoji od Srbije i pripoji Ma|arskoj kako bi lak{e u{la u Evropsku uniju. To je sva {tampa ovde prenela, je li to istina? Posle toga ga, dodu{e, nema u Savezu za promene. Nema ga da do|e. A do tada je bio perjanica Saveza za promene i wihov potencijalni predsedni~ki kandidat na ovim izborima. Zatim taj projekat regionalizacije Srbije da bi se Srbija raspar~ala u vi{e federalnih jedinica i razbila. ^itav niz drugih teza koje su izneli. Sada Dragan Veselinov otvoreno govori da se treba napokon otarasati tog kosovskog mita. Otpisati Kosovo i Metohiju. On je jedan od saveznika i \in|i}a i Ko{tunice. Voditeq: Evo reakcija u toku emisije, gospodine [e{eq moram da vas unapred upozorim da pitawa ima toliko da }emo biti dugo ve~eras u studiju. Dr [e{eq: Odgovaramo na sva pitawa ili dok se vi ne umorite. Voditeq: Drago mi je da iskqul~ujete mogu}nost da vi budete umorni. Miodrag \uki} iz Novog Sada, {ta mislite o potezu NATO stranaka da kandiduju Vojislava Ko{tunicu za predsednika? Drugo pitawe, za{to se vi niste kandidovali za predsednika? I tre}e pitawe, koliko }e uticati predstoje}i izbori u Americi na promenu wene politike bar {to se nas ti~e? Dr [e{eq: Amerikanci su pa`qivo birali koga }e kandidovati za predsednika Republike. Imali su prvo u vidu tri Srbina izdajnika koji `ive u inostranstvu – Majkla \or|evi}a i Milana Pani}a koji `ive u Americi, i Borisava Vukobrata koji `ivi u Parizu. Sva trojica su ameri~ki agenti. Majkl \or|evi} pripada i nekim masonskim lo`ama, antisrpski su orijentisani i ciq im je bio da provedu ameri~ke interese na Balkanu. Mi smo ovim zakonom elegantno spre~ili wihovo eventualno kandidovawe, po{to u zakonu, stoji odredba da kandidat za predsednika Repu833
blike mora na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije da ima prebivali{te 10 godina. Neki to kritikuju, neki koji se nazivaju pravnicima a nemaju veze sa pravom, poput Stevana Lili}a, plagijatora, sudski dokazanog plagijatora, koji tvrdi da je to gre{ka u zakonu pa to treba sada ispravqati na neki na~in. Nije to nikakva gre{ka re~ je o teritoriji. Teritorija Savezne Republike Jugoslavije postojala je i pre progla{ewa Savezne Republike Jugoslavije, zna se koju teritoriju obuhvata Savezna Republika Jugoslavija. Dakle, kandidat treba da bude sa prebivali{tem na toj terotoriji. Da je on 10 godina na toj teritoriji u Saveznoj Republici Jugoslaviji. To je zna~i jasno do kraja. Amerikanci su znali da veoma male {anse imaju ovi opozicioni predvodnici koji su se otvoreno do kraja obrukali u vreme agresije, poput Zorana \in|i}a, Vladana Bati}a, Vesne Pe{i}, Gorana Svilanovi}a, Du{ana Mihajlovi}a, Dragana Veselinova itd. Smatrali su da Ko{tunica nije previ{e kompromitovan. Ko{tunica je, s vremena na vreme, kritikovao pona{awe okupatora na Kosovu i Metohiji, pa je ponekad kritikovao i Mila \ukanovi}a, pa se nije susretao sa Havijerom Solanom, koliko ja znam mada jeste sa Medlin Olbrajt i sa drugim ameri~kim predstavnicima, ali nije bio preeksponiran u tom smislu. Kada su bili ti sastanci u inostranstvu on, naj~e{}e, on nije putovao. I iz tog razloga su se za wega opredelili ra~unaju}i da ga mogu predstaviti u javnosti kao nacionalistu, kao ne{to umerenijeg patriotu i sli~no. Voditeq: [ta zna~i, gospodine [e{eq, umereni nacionalista? To je isto kao kada se ka`e umereni ~ovrek. Dr [e{eq: U nekom teorijskom smislu to je besmislica ili je nacionalista ili nije. Ne mo`e biti malo nevina devojka i mnogo nevina devojka, ili malo trudna ili nmogo trudna. Voditeq: Ne, sada ja govorim... Dr [e{eq: Tako vam je i kod ovoga, ili je nacionalista ili nije nacionalista. Ili je patriota ili nije patriota. I tu nema sredwih re{ewa. Oni su se za wega opredelili ra~unaju}i da srpskom narodu mo`e da se proda rog za sve}u. Ra~unaju da je nezadovoqstvo re`imom toliko da su sada qudi spremni da glasaju za bilo koga samo da bi se re`im promenio. Nisu, dodu{e, dovoqno spremni da glasaju za direktne ameri~ke eksponente, pa bi glasali za wega kao ~oveka koga proameri~ke stranke poku{avaju predstaviti kao nekompromitovanog. On je kompromitovan do kraja. Uvek je bio u savezima, u koalicijama sa izdajnicima srpskog naroda, i sada je, i sada je eksponent tih interesa, te politike i zato po mom mi{qewu on na izborima nema nikakvih {ansi. To }e se ve} videti. Za{to se ja nisam kandidovao? A za{to bih se ja svaki put kandidovao. Srpska radikalna stranka je kadrovima, po mom mi{qewu, najbogatija stranka u Srbiji. Imamo veoma sposobne qude, koji su se pokazali kao ministri, potpredsednici vlada, strana~ki funkcioneri itd. Ne mislite vaqda da proameri~ka opozicija ima nekog sposobnijeg od Tomislava Nikoli}a. Nema. Tomislav Nikoli} }e glat pobediti i Vojislava Ko{tunicu i Vojislava Mihailovi}a. Ali ja sam, ube|en da on ima veoma velike {anse da pobedi i Slobodana Milo{evi}a na ovim izborima. Voditeq: A ovo oko izbora predsednika i promene politike prema na834
ma u Americi. Dr [e{eq: Ti izbori mogu imati izvesnog efekta ako pobedi republikanska partija i ako Yory Bu{ mla|i bude predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, mogu}e je da }e Amerikanci tra`iti varijantu da povuku svoje trupe sa Balkana, i iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije. To, dakle, u slu~aju ako pobede republikanci. Ako pobedi Al Gor, on }e vi{e provoditi Klintonovu dosada{wu politiku. I kod republikanaca }e biti verbalnih izliva antisrpske mr`we, naravno, oni ne}e politi~ki stav mewati, verovatno i politiku sankcija ne}e ukidati. Ali, ne}e biti spremni da se tako direktno vojno anga`uju kao {to je to Klinton. Voditeq: Aleksandar Rakovi}, ovo su pitawa preko interneta, Aleksandar Rakovi} kakav }e odnos... Dr [e{eq: A {to vi nagla{avete uvek da su pitawe preko interneta, meni je svejedno pita ~ovek preko telefona ili preko interneta, ja ne vidim tu neku razliku. Voditeq: Dobro, kakav }e biti odnos Srpske radikalne stranke ukoliko do|e na vlast prema crnogorskoj naciji. Uzmite u obzir da se jedan deo funkcionera SNP ose}aju nacionalno Crnogorcima. Po mi{qewu Aleksandra Rakovi}a, potrebna je temeqna edukacija. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka smatra da crnogorska nacija ne postoji. Mi, srpski radikali, smatramo da nema nijednog ~asnog i po{tenog ~oveka koji se deklari{e kao Crnogorac po nacionalnosti. Nijednog ~astnog i po{tenog. Svi su oni svesni da su Srbi, tako se i ose}aju. A kod popisa stanovni{tva u Crnoj Gori je bilo mnogo {pekulacija. Ko god se izja{wavao kao Srbin popisiva~i su imali instrukciju da ga popi{u kao Crnogorca. Ako se neko izja{wavao kao musliman ostao je musliman. Ako se izjasni kao Srbin, uz neke izuzetke, uz veoma retke izuzetke, upisivali su ga kao Crnogorca. Crnogorska nacija ne postoji, ona je politi~ka tvorevina. Voditeq: Branimir Mirkovi}, koliko je vremena potrebno da se formalno doka`e plagijat prof. Lili}a i mo`e li se tolerisati tako dugo utvr|ivawe o~iglednosti. Dr [e{eq: Pa i formalno je dokazan plagijat. Stevan Lili} je odustao od tu`be. Sada razmatram mogu}nost podno{ewa krivi~ne prijave, a Pravni fakultet je ve} formirao, odnosno dekan Pravnog fakulteta u Beogradu je formirao komisiju koja treba da preispita izbor Stevana Lili}a u zvawe redovnog profesora i on }e u toku septembra, ube|en sam, biti najuren sa Beogradskog univerziteta. Voditeq: Drugo pitawe Branimira Mirkovi}, postoji li analogija u smislu potencijalnih tragi~nih posledica izme|u [pegeqevih tajnih sastanaka sa ciqem rastakawa biv{e dr`ave, i sada{wih javnih sastanaka crnogorskih rukovodilaca i ~elnika opozicije Srbije sa dokazanim prijateqicama no}i tipa Madlen, Karla i Stipe. Dr [e{eq: Svima je zajedni~ki ciq rasturawe Savezne Republike Jugoslavije i razbijawe Srbije. Proameri~ka srpska opozicija se u to svesno ukqu~ila. Wima je va`an novac, za novac prodaju Srbiju. Wima je do835
voqno da se Srbija svede i na nivo Beogardskog pa{aluka, a da oni vladaju. I to su oni otvoreno pokazali. Prodali su veru za ve~eru. \ukanovi} `eli da svoj feud izdvoji iz zajedni~ke dr`ave, a Hrvati vekovima `ele zlo srpskom narodu. Vekovima. Jer, hrvatska nacija opstaje na antisrpskoj mr`wi. Kada bi u jednom trenutku nestali svi Srbi, isparili u vazduh, potonuli u zemqu, nestali bi odmah i Hrvati. Jer bi prestao razlog wihovog postojawa. Razlog postojawa hrvatske nacije je antisrpska mr`wa. Pravi Hrvati su istorijski nestali u vreme Turske najezde na Balkan. Oni su i dosta izginuli i iselili se u Ma|arasku, u Austriju, dubqe u Evropu. Ma|ari su potpuno promenili svoje rasne odlike me{aju}i se pre svega sa Hrvatima, ali i sa drugim slovenskim narodima, ne{to i sa Austrijancima odnosno Nemcima itd. Jer, kada su Ma|ari do{li u Evropu oni su bili azijatskog porekla, bili su `uta rasa kao i Finci. Potpuno su promenili rasne odlike. Hrvatska je bila gotovo potpuno ispra`wena od hrvatskog stanovni{tva, Hrvati su nestali. Na praznu teritoriju naseqavali su se Srbi. Nekada su ih Turci sistematski naseqavali da bi ta teritorija mogla da egzistira u okviru Turske imperije na onim delovima gde su Turci vladali. Turci su nekoliko stotina godina i Slavonijom vladali i Sremom, i Banatom itd. A, nekada ih je Austrougarska naseqavala da bi branila svoje ju`ne granice. A onda je katoli~ka crkva provodila politiku prozelitizma, unija~ewa i katoli~ewa tih Srba. U vreme Ilirskog pokreta, po~etkom XIX veka, Austrougarska je uz pomo} Vatikana realizovala projekat prema kome su Hrvati prihvatili srpski jezik kao svoj jezik, da bi se lak{e omogu}ilo Srbima katolicima da pre|u u hrvatski nacionalni korpus. Da se, zapravo, s novom etni~kom masom obnovi ta skoro nestala hrvatska nacija. Jer, Hrvati su izvorno govorili kajkavski i ~akavski. Posavski Hrvati kajkavci su srodni sa Slovencima, Slovenci nisu ni{ta drugo nego ti Hrvati kajkavci, posavski Hrvati. A ~akavci su se jo{ zadr`ali po nekim severnim dalmatinskim ostrvima. To su ti primorski Hrvati. Pravi Hrvati su Slovenci koji danas be`e od same pomisli da su Hrvati. I kod wih se potpuno promenila svest o nacionalnoj pripadnosti. Naziv Slovenac asocira na sve Slovene, dakle ne mo`e biti ograni~en samo na jednu etni~ku grupaciju unutar osnovne slovenske mase. Od Ilirskog pokreta pa naovamo, po~iwe ta izrazita sistematska antisrpska mr`wa. Cela Dalmacija je bila srpska u pro{lom veku. Hrvatsko ime je bilo nepoznato osim negde na severnim dalmatinskim ostrvima. Dubrovnik je izrazito srpski. U vreme Gunduli}eve godi{wice Dubrovnik je odisao otvorenim srpskim manifestacijama. Na svakom koraku se to srpstvo ose}alo. Srpski ~asopisi su {tampani. Srpske zastave javno no{ene. Neki fraweva~ki putopisac, dakle sve{tenik katoli~ke crkve, monah, obilaze}i Bosnu i Hercegovinu 1902. godine zakqu~io je da nigde nema ni traga od hrvatskog imena. Posle okupacije Austrougarske po~iwe i projekat ulivawa hrvatske nacionalne svesti kod zate~enih katolika, a i kod mnogih katolika koji su doseqeni. Tu je bilo i Poqaka, i ^eha, i Slovenaca, i Hrvata, i raznoraznih, svi su oni od jedne do druge generacije pretakani u Hrvate. Ko god je katolik taj je Hrvat. Voditeq: Gospodine [e{eq, zato sam vas ja malopre pitao {to abo836
liraste i Kraqevinu Jugoslaviju i uop{te raniji period... Dr [e{eq: Kada sam je abolirao? Voditeq: Kada ste samo rekli da su komunisti razbili svest srpskog naroda jer... Dr [e{eq: Ne, nisam tako rekao. Kada sam govorio o politi~kim partijama koje su izvr{avale naloge spoqnih sila ~iji je ciq bio razbijawe Jugoslavije, pomenuo sam komuniste i qoti}evce. Komunisti su provodili politiku Kominterne, politiku razbijawa i Jugoslavije i srpske nacije. Kominterna je prva izmislila i crnogorsku naciju i makedonsku naciju itd. Zatim, komunisti su otvoreno sara|ivali sa usta{ama. Postoji dokument o potpisivawu sporazuma Mo{e Pijade i Mileta Budaka u Sremsko- Mitrova~koj kaznionici o saradwi komunista i usta{a. Postoje svedo~anstva, kwige. Ja sam jednu od tih kwiga citirao u mojoj kwizi “Debrozovizacija dru{tvene svesti”, objavqene jo{ po~etkom 1989. godine. A {to se ti~e Jugoslavije ona je, naravno, podrila srpsku nacionalnu svest. Jugoslavija je velika nesre}a za srpski narod. Voditeq: Pomiwali ste Bosnu, vi znate da su muslimani po~etkom XX pevali pesme srpstvu, mi to nismo znali da artikuli{emo. Dr [e{eq: Svi istaknuti intelektualci muslimanske veroispovesti su se ose}ali kao Srbi, bili su veliki Srbi, i Me{a Selimovi}, i Skender Kulenovi}, i Osman \iki}, i mnogi drugi. Voditeq: Ta~no. Ali mi to nismo znali, to je sve kasnije... Dr [e{eq: Ima ~itav niz i iz XIX veka... Voditeq: Koji su osetili Kalajevu podvalu... Dr [e{eq: To je ta~no, ne mo`e sada da se ka`e svi su muslimani, bio je jedan broj koji su potpuno bili denacionalizovani. Uglavnom su se iselili u Tursku. ^im je Austrougarska okupirala Bosnu i Hercegovinu jedan broj tih potpuno denacionalizovanih, koji su se ose}ali apsolutno Turcima oti{ao je u Tursku. Voditeq: Gospodine [e{eq, znate za{to vam to ka`em, sada su nedavno izvr{ene promene Ustava, i recimo za mene je to bila zgodna prilika, pazite imate Jugoslaviju koju ~ine Crna Gora i Srbija, pogledajte zastavu Crne Gore i Srbije, ona je ista. Ali, zastava Jugoslavije je ostala kakva je bila i ranije, ova televizija je imala specijalnu emisiju i dragog gosta koji je sve to objasnio, ona nije promewena. I to se stavqa kao nekakvo sporedno pitawe, za mene li~no to je kqu~no pitawe. Dr [e{eq: I za srpske radikale je to veoma va`no pitawe. Mi smo iza{li sa inicijativom da se ove ustavne promene iskoriste da se defini{e nova himna Savezne Republike Jugoslavije i nova zastava. Zapravo stara zastava, jedinstvena srpska zastava. ^ak smo privoleli predstavnike Socijalisti~ke narodne partije da na to pristanu, Srpska narodna stranka je pristala, ali na{i koalicioni partneri iz Srbije nisu spremni bili da se to odmah radi. Wihov je stav bio da nije vreme da se tome pristupa. Dakle, nisu direktno ni odbacili ni prihvatili na{u inicijativu. Rekli su na tom konsultativnom sastavku da se to ostavi za vreme posle izbora. [to se ti~e naziva dr`ave on je tako|e neadekvatan. Dr`ava u kojoj je ve837
}inski srpski narod nosi naziv Jugoslavija, u woj nema ni Hrvata ni Slovenaca. [to se ti~e Srpske radikalne stranke na{ je programski ciq da se na{a dr`ava zove Velika Srbija. To ne ugro`ava nikoga, naravno, od pripadnika nacionalnih mawina, jer mi smo stranka koja se striktno zala`e za gra|ansku ravnopravnost i nacionalnu ravnopravnost. Ali, dr`ava mora da nosi naziv po ve}inskom narodu koji u woj `ivi, takva je praksa u celoj Evropi. Voditeq: Znate za{to, pri~ali smo o tome da po programu va{e stranke i vi li~no ne priznajete postojawe crnogorske nacije, naravno... Dr [e{eq: Kako da mi priznajemo ili ne priznajemo, to opet nije adekvatno pitawe. Voditeq: Ne prihvatate. Dr [e{eq: Kako da priznamo ne{to {to ne postoji. Voditeq: Jasno. Dr [e{eq: Ili ne priznamo ne{to {to postoji. Ne postoji. Voditeq: Ama zapatilo se gospodine [e{eq. Dr [e{eq: [ta se zapatilo? Voditeq: Zapatilo se... Dr [e{eq: Nije se uop{te zapatilo. Voditeq: Od |ida se zapatilo. Dr [e{eq: Ja vam ka`em da se nije zapatilo i garantujem vam da nema nijednog ~asnog i po{tenog ~oveka koji se smatra Crnogorcem po nacionalnosti, nijedan jedini apsolutno ne postoji. ^im vam neko ka`e ovako otvoreno, javno da je Crnogorac po nacionalnosti, znate odmah da je to ~ovek bez karaktera, bez morala, izdajnik srpskog naroda, spreman da se proda bilo kome ko vi{e ponudi itd. To odmah unapred znate. I nema tu nikakvih sumwi. Voditeq: Znate za{to se zapatilo jo{, gospodine [e{eq, zbog toga {to je veliko i mo}no sredstvo manipulacije tim narodom koji `ivi u Crnoj Gori... Dr [e{eq: Ne mislite vaqda da su na{i qudi glupi. Nemojte da se zavaravate. Onog trenutka kada ti qudi budu u mogu}nosti da se slobodno i otvoreno izjasne, vide}ete ko su i {ta su. Onog trenutka kada obezbedimo uslove u kojima popisiva~i ne}e falsifikovati izja{wavawe gra|ana. Nadam se da }e to biti 2001. godine. Dolazi redovni popis stanovni{tva. Onog trenutka kada se taj falsifikat izbegne vide}ete. Voditeq: Samo sam hteo da ka`em, oni koji su odbacili tu mogu}nost ka`u treba i{~itavati Wego{a, kada se Wego{ pomiwe kao Srbin. Ali, kada je zastava u pitawu, kao krunski dokaz da su Crnogorci uvek bili Srbi, jer su prihvatili istu zastavu kao Srbi, srpski narod treba da ima jednu zastavu, koja je, uzgred re~eno, jedinstvena u svetu, nema joj duplikata, protiv tog argumenta nema se ni{ta... Dr [e{eq: Da vam ja ka`em ne{to o istoriji srpske zastave. Srpsku zastavu je proglasio turski sultan. Voditeq: Na na{ predlog. Dr [e{eq: Tridesetih godina na predlog, naravno, kwaza Milo{a. Prvo je done{ena ruska zastava u Srbiju. Srbi su hteli da ruska zastava bude i srpska zastava i ta zastava je odnesena u Carigrad. I sultan je prihva838
tio, u tom trenutku je bio u dobrim odnosima sa Rusima, a oni koji su nosili zastavu u Carigrad zaboravili su raspored boja. Oni su znali da je to crvena, plava i bela, ali umesto da je raspored bela-plava-crvena kao {to je ruska, oni su to obrnuli. Pukim slu~ajem na{a zastava je obrnuta ruska zastava a zami{qeno je bilo da bude identi~na sa ruskom. Ta zastava je prihva}ena odmah u celom srpskom narodu sa odu{evqewem. ^im se pro~ulo, ne samo dakle u Srbiji i Crnoj Gori nego, nego i me|u Srbima pre~anima, ona je istog trenutka postala nacionalna zastava. Ranije mi Srbi nismo imali nacionalnu zastavu. Voditeq: Jeste, to je 1836. godina, 1835. su Rusi tra`ili prvi... Dr [e{eq: Ustavom iz 74. godine po~iwe proces ve{ta~kog mewawa crnogorske republi~ke zastave. Nije to nacionalna nego zastava federalne jedinice. Pa su oni umesto plave boje u Ustav stavili plavetne boje. Koja vam je to plavetna boja mene na avetnu podse}a. I to je bio jedan istorijski falsifikat. Vidite, srpska narodna no{wa iz Crne Gore, to je narodna no{wa iz srpske Hercegovine, to je narodna no{wa iz srpske Dalmacije i Like uz izvesne nijanse, vremenom se to malo modifikovalo, to je bila narodna no{wa [umadije, cele [umadije, jer {ajka~e i jaha}e pantalone, ~ak{ire, u Srbiji su deo vojni~ke uniforme iz druge polovine XIX veka. Zna~i, to nema neku naro~ito dugu tradiciju. To je Srbiji koja je imala narodnu vojsku prionulo za srce i obi~an ~ovek, i kada nije u vojnoj slu`bi, voleo je da se istakne no{ewem vojni~ke uniforme, jer je taj vojni~ki poziv u Srbiji oduvek bio omiqen. Srpska narodna no{wa iz Crne Gore je zapravo prilago|ena bojama srpske zastave. Crnogorska kapa je crvene boje sa crnim povezom. Ona simbolizuje `al za propalim i okupiranim srpskim carstvom. A na toj ravnoj povr{ini, na vrhu kape, izdvojen je jedan mali deo koji simbolizuje Crnu Goru, jedini ostatak velike srpske dr`ave koji nije pokoren, sa krstom i ~etiri ocila. Ostatak no{we sadr`i, to se zove koporan, vaqda, crvene boje, ~ak{ire plave boje i, kako se to ka`e u Crnoj Gori pje~ve bele boje. Ba{ u boji srpske zastave. Sada bi te plave ~ak{ire trebalo da postanu plavetne, {to bi rekao na{ pesnik Momir Vojvodi}, kao da je neki Crnogorac svoje ~ak{ire bacio u surutku pa ih izvadio iz surutke i one onako izbledele. Eto do toga su dovele promene zastave. Voditeq: Gledalac Veselinov, svi znamo da je opozicija slaba i neorganizovana, ali kako mislite da glasamo za nekog ko ne mo`e da iza|e van granica na{e zemqe, i da obavqa razgovore sa drugim predsednicima i sve ostale stvari {to predsednici ve} rade. Dr [e{eq: Prvo, srpski radikali mogu da putuju van granica na{e zemqe i mi putujemo. Mi putujemo u prijateqske zemqe, a nemamo razloga da putujemo u neprijateqske zemqe. Srpski radikali putuju u Rusiju, putuju u sve druge prijateqske zemqe. Ja evo imam poziv da zvani~no posetim Kinu, poseta je odlo`ena za oktobar upravo zbog ovih izbora. Imam ve} skoro godinu dana poziv da posetim Irak i Libiju. Posle izbora ja se spremam na put u Irak i Libiju. Rusiju smo ve} pose}ivali vi{e puta, srpski radikali putuju i u druge zemqe Azije, Afrike, Latinske Amerike, putovali su predstavnici na{e stranke u zemqe ekvatorijalne i ju`ne Afri839
ke, u Meksiko i neke azijske zemqe itd. Zoran Dra`ilovi} je putovao, Dra{ko Markovi}, Petar Joji} i da vam ne nabrajam sve kad god je i{la neka delegacija. Dakle, nije ta~no da ne mo`emo da putujemo. Ali ne putujemo u neprijateqske zemqe, ni da nas mole ne bismo tamo putovali. Voditeq: @eqko Ev|i} iz Novog Sada, kada }ete do}i u Novi Sad i kada }e po~eti modernizacija PVO, raketnih sistema i avijacije. Dr [e{eq: Mi nastojimo da modernizujemo celu Vojsku Jugoslavije i u tome imamo prili~no uspeha. Naravno, sputava nas i ova blokada Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, ali mi se i tu dosta oslawamo na sopstvene snage. I na{a vojska je pokazala da je solidno reformisana, reorganizovana. Nije to vi{e ni naliko onoj komunisti~koj armiji iz 1990. i 1991, godine koja se skoro raspala, koja je bila u haosu itd. U kojoj su Titovi generali pokazali svu svoju nesposobnost, idiotluk, poput Kadijevi}a, Mamule i sli~nih. Sada zaista imamo dobru vojsku, ima}emo sve boqu i boqu. Voditeq: A kada }ete u Novi Sad? Dr [e{eq: A u Novi Sad kako mi to program bude nalagao. Znate generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, zadu`en je i za moj program, i za program Tomislava Nikoli}a, i za program celog strana~kog rukovodstva. I mi putujemo tako gde nam on odredi. Voditeq: Ilija iz Beograda da li imamo program mini atomske bombe? Dr [e{eq: Ne, Savezna Republika Jugoslavija je potpisnik konvencije o ne{irewu nuklearnog oru`ja i mi ne poku{avamo da stvorimo bilo kakvo nuklerano naoru`awe. Voditeq: Zoran Ta{in, pitawe za vas, da li }ete u kampawi za predsednika SRJ kritikovati malo Slobodana Milo{evi}a ili }ete napadati samo Ko{tunicu i Mihailovi}a? Dr [e{eq: Mi imamo jedan principijelan dogovor, naravno usmeni, te stvari nema potrebe ni da se potpisuju sa na{im koalicionim partnerima, pre svega Socijalisti~kom partijom Srbije, ali i Jugoslovenskom levicom da se u predizbornoj kampawi me|usobno ne napadamo. Znate, mi smo i daqe i u Saveznoj i u Republi~koj vladi. [ta to zna~i sada da se u javnosti napadamo ili drvqe i kamewe jedni na druge, a ovamo moramo i daqe da upravqamo dr`avnim poslovima, da sara|ujemo u toj osnovnoj delatnosti. To je osnovni razlog na{eg nenapadawa u predizbornoj kampawi. Sa druge strane, verovatno je te{ko o~ekivati da }e jedna partija sama pobediti na ovim izborima. To je malo sada... Voditeq: Te`e... Dr [e{eq: Te`e, je li tako. Zna~i, opet }e biti nu`ne neke koalicije. Za nas srpske radikale, zna se da ne}emo u koaliciju sa partijama NATOa. Opet su mogu}e ove koalicije sa levi~arskim partijama, ali na novim osnovama. Mi }emo i neke dodatne uslove postaviti, verovatno }e u tom paketu i biti uslov za promenu i grba i himne, grba Srbije, himne Savezne Republike Jugoslavije, zastave itd. i ~itrav niz drugih stvari, dr`avni praznici na kraju krajeva. Ali, srpski radikali bi `eleli da ovog puta mi budemo ja~i partner u koaliciji, to bi nam mnogo zna~ilo. To bi do mnogo ve}eg izra`aja dovelo i na{ partijski program. To je dakle ta osnovna borba. A {to se ti~e Slobodana Milo{evi}a, znate dok ga gone Amerikan840
ci i dok ga optu`uje Ha{ki tribunal, ja se na wega nikada kamenom ne}u baciti. Dok je bio jak i mo}an u odre|enoj fazi, bili smo u `estokom sukobu. Krajwe `estokom. On prema meni nije birao sredstva, a ni ja prema wemu re~i u tom sukobu. Ali, sada, kada je pod ameri~kim udarom, ~ak i da se na{e stranke sukobe, on ostaje za{ti}en, na wega se kamenom ne}u baciti. I na bilo kog drugog Srbina ko se na|e na optu`nici Ha{kog tribunala. Da vam iskreno ka`em, ja sam mo`da na nekoj tajnoj optu`nici, ali zavidim ovima koji su na javnoj optu`nici. Ja bih mnogo `eleo da se na|em na tom spisku. Voditeq: Za mene pitawe, ja se izviwavam {to }u uzeti vreme, pita me gledalac {ta je sa mojim obe}awem da }e po~eti reemitovawe TV dnevnika Crne Gore. Prvo, nisam tako obe}ao. Da vam ka`em, po{tovani gledao~e, ne budite uop{te naivni i u zabludi, ja sam rekao ako mi puste kao {to su najavili program Televizije Palme za Crnu Goru, moja obaveza je da emitujem i vesti iz Crne Gore. Nikada ne}u reemitovati dnevnik Crne Gore, jer imam savr{eno sposobnu redakciju... Dr [e{eq: Oni ne}e Palmu da emituju. Voditeq: Da vas uredno i objektivno obave{tava o tome {ta se de{ava i u Crnoj Gori, i ovo je mo`da prilika da najavim da krajem septembra Televizija Palma uvodi dnevni informativni program. Dr [e{eq: To ste trebali pre izbora. Izbegavate da to uradite pre izbora. Voditeq: Znate, da smo znali kada }e biti raspisani izbori, mogli smo stvarno pre 15 dana... Dr [e{eq: ^im se preselite u Zemun. Voditeq: Da, verovatno zbog tehni~kih uslova. Zoran Tomi}, kako to da sada niko, tj. strani faktor kako ste vi ranije govorili, ne ometa Studio B otkako ste ga vi preuzeli? Dr [e{eq: Ja sam dobio zvani~ne informacije iz Saveznog ministrastva za telekomunikacije, kada je re~ o ometawu, da to radi NATO. Za{to sada nema tog ometawa to bi boqe objasnio savezni ministar, ali koliko sam ja informisan i na{i stru~waci su na{li kontrasredstva da se to spre~i. Jer, ako se se}ate i dr`avna televizija je bila poprili~no ometana. Voditeq: Ja se se}am, jer smo i mi, ali mi smo gre{kom verovatno... Dr [e{eq: I dr`avna televizija je bila poprili~no ometana, sada tih smetwi uglavnom nema. Dakle, popravili su se op{ti uslovi radiodifuzije u na{oj zemqi, iako Amerikanci spremaju, kako sam ~uo, nove projekte i sa prostora Hrvatske i sa prostora Bosne i Hercegovine, pa i Republike Srpske, i sa prostora Rumunije, da ometaju, da se ubacuju u na{ medijski prostor sa svojim programima. Voditeq: Po Vojvodini su ve} dosta u~inili. Dr [e{eq: Da. Ja ne bih sada to mogao stru~no da vam objasnim, jer nisam ~ovek iz te struke, ali to su informacije kojima raspola`em. Voditeq: Porodica Kova~evi} iz Beograda, veliki pozdrav i pita vas otkud uop{te predlog da se ukidaju prijemni ispiti na fakultetima, jer, mala elaboracija, onaj ko je talentovan i ko je dobar lako }e polo`iti te 841
prijemne ispite. Da ne bi do{lo na fakultetima do davawa prednosti |acima sa boqim uspehom, jer nisu sve sredwe {kole iste, da upi{u, recimo konkretan primer, da neki |ak matemati~ke gimnazije ne upi{e tehni~ki fakultet, a da ga upi{e neki |ak sa osredwim znawem matematike, Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, striktno smo za ukidawe tih prijemnih ispita. Pro{le godine nam je uspelo da se cela Vlada sa tim usaglasi, ove godine nije. Mi od toga ne odustajemo. Prvo, mi treba da znamo da na{i maturanti nisu maloumni, oni mogu biti vi{e ili mawe obrazovani, zavisno od sistema, zavisno od {kole u kojoj sti~u znawe itd. Ali su po prirodi veoma bistri, veoma inteligentni. I treba ih staviti u situaciju da sami odre|uju svoju sudbinu, i da se sami opredequju {ta }e studirati {ta ne. Ako pogre{e, da tu gre{ku mogu ispraviti, ali, naravno, na svoju {tetu. Prijemnim ispitima mi nipoda{tavamo kompletno prethodno {kolovawe. Ako su nam slabi kriterijumi u sredwim {kolama, onda prosvetna inspekcija treba da interveni{e i da se ti kriterijumi zao{tre. Ali mi moramo priznati diplomu koja se stekne u sredwoj {koli. Ne mo`e ono {to maturant poka`e u jednom danu na prijemnom ispitu da bude jednako va`no, ili ~ak va`nije, od svedoybe koju je dobio zavr{avaju}i sredwu {kolu. Drugo, ja sam ove godine po prvi put bio u komisiji koja je obavqala prijemne ispite na Pravnom fakultetu u Beogradu. Uverio sam se da je znawe maturanata dosta nisko i ube|en sam mnogo ni`e nego u vreme kada sam ja bio maturant. Ali sam se uverio i da me|u ispitnim pitawima ima mnogo onih besmislenih koja tu nisu trebala da se na|u. ^ak je bilo nekoliko pitawa na koje ni ja ne bih dao odgovor, jer smatram da je besmisleno znati ne{to, bilo je ~ak neko pitawe koje se ti~e hrvatske istorije a ne srpske. Za{to? ^ak neko pitawe iz kwi`evnosti o jednom liku iz jednog kwi`evnog dela, {ta on misli pod tim i tim. Znate, ako je pitawe iz kwi`evnosti onda treba da bude pitawe o kwi`evnim stilovima, onda treba da bude pitawe o stilu pojedinog kwi`evnika itd. A ne da se maturant koji pola`e prijemni ispit bavi sada pitawem pojedinih li~nosti iz romana. Bio to roman Tolstoja, bio to roman Crwanskog, ili {ta ja znam. Dakle, nisu dobro koncipirana ni ta pitawa. I tre}e, {to je najva`nije za nas radikale, mi smatramo da svakome ko je zavr{io sredwu {kolu treba pru`iti {ansu da se upi{e na prvu godinu bilo kog fakulteta, a da ta prva godina bude selektivna. Da ta prva godina bude optere}ena teorijskim ispitima, ispitima koji se mogu savladati iz kwiga, dakle da ne bude prakti~ne nastave, da ne bude ve`bi itd. I onaj ko polo`i ide daqe, onaj ko ne polo`i ostaje mu ili da sam sebi pla}a {kolovawe ili da mewa fakultet ili da odustane od studirawa. To bi po na{em mi{qewu bilo najpravednije. Jer, i onaj ko nije stekao dobro znawe mo`da ima sposobnosti, mo`da ima predispozicije, mo`da silom prilika nije mogao ste}i boqe znawe, jer mo`da nije imao sposobne profesore, nisu ga terali da u~i, mo`da je olako do{ao do dobrih ocena, mo`da mu je otac imao veze u {koli pa mu je obezbedio dobre ocene bez ikakvog u~ewa itd. Ima ~itav niz razli~itih situacija koje uti~u na ono {to stoji u svedo~anstvu. Zato svima pru`imo {ansu pa kom obojci kom opanci. Voditeq: Pre nego {to vam postavim novo pitawe, moram da se... 842
Dr [e{eq: Jeste li se ve} umorili? Voditeq: Ne, nego moram da se obratim gledocima, da ih zamolim, po{tovani gledaoci nemojte vi{e postavqati pitawa jer dok i ova pro~itam mislim da }emo sve rekorde prethodne emisije potu}i. Dakle, stvarno nema uslova da prihvatimo jo{ pitawa, pa ako je interesovawe stvarno toliko boqe da ponovimo u ovom predizbornom vremenu emisiju, nego da toliko produ`imo. Gledalac Seri}, da li je istina da je gospodin [e{eq ~lan neke od masonskih lo`a, i {ta misli o wihovom uticaju na de{avawa u Srbiji? Dr [e{eq: Ne, ja sam protivnik masona i protivnik sam masonskih lo`a. Potiv sam svake konspirativne organizacije. Smatram da qudi treba da se udru`uju samo u javna dru{tva, javna udru`ewa. Dakle, u ono {to je otvoreno, {to je prozra~no, {to se zna kako deluje i zbog ~ega deluje. Protiv sam bilo kakve konspiracije u dru{tvenom `ivotu, a pogotovo u politi~kom `ivotu. A masoni su, u principu, mnogo zla naneli srpskom narodu, pa sam i zbog toga protiv wih. Voditeq: Gledalac Ostoji}, da li je srpska vojska dovoqno jaka da vrati granice Velike Srbije do nekada{we Republike Srpske Krajine? Dr [e{eq: Ja mislim da ne treba da idemo na tu varijantu da otpo~iwemo rat za oslobo|ewe. Treba strpqivo da ~ekamo pogodan momenat, novu konstaleciju snaga me|u velikim silama, da povratimo ono {to je na{e. Srpska Krajina nas ~eka, Hrvati nemaju koga da nesele na toj teritoriji. To }e opet biti jednog dana na{e u to sam siguran. I Srpska radikalna stranka nikada ne}e odustati od osloba|awa Srpske Krajine, ali to ne zna~i da mi sada pozivamo odmah na rat. Mi tra`imo najpogodniju varijantu. Koja }e varijanta biti najpogodnija vide}e se. Voditeq: Gledalac Qubi{a Radovanovi} vas pita, ima li {anse da se projekat 100.000 stanova za 10 godina pove`e sa politikom pove}awa nataliteta, u smislu da se mladim bra~nim parovima koji se obave`u da }e imati najmawe troje dece ili vi{e, daju odre|ene povlastice. Dr [e{eq: Ja mislim da sada ne bismo mogli tako da uslovqavamo, jer uvek mo`e ne{to da iskrsne pa `ena ne mo`e da rodi ba{ troje dece nego jedno ili dvoje itd. Ima i takvih situacija. Ali, treba voditi op{tu dru{tvenu propagandu, da dr`ava podsti~e ra|awe. I qudi koji se zala`u za rast nataliteta, da pre svega sopstvenim primerom poka`u da su iskreno za to. Ima mnogo qudi koji se zala`u za rast nataliteta ovako na~elno, ali oni su se zadr`ali na jednom ili na dva deteta. [to se ti~e nas srpskih radikala, vi vidite da se mi trudimo intenzivno, pa koliko uspemo, ali u svakom slu~aju nastojimo {to ve}i natalitet da postignemo. I drugo, iskustvo je pokazalo iz nekih evropskih a i ostalih zemaqa sveta, da natalitet nije direktno vezan za standrad, bar ne u ovom smislu u kome vi to postavqate. Kao, ako su boqi uslovi `ivota ve}i je natalitet. Obrnuto je u svetu. U Evropi dr`ave koje imaju najvi{i standard imaju i najve}e muke sa padom nataliteta. Visok standard demotivi{e qude od ra|awa. A tamo gde je standard ni`i qudi onako instiktivno ose}aju potrebu da ostave {to ja~e potomstvo dakle, {to vi{e potomaka itd. I tre}e, znate u te{koj muci `ivi na{ narod, vrlo je te{ko ogrom843
noj ve}ini gra|ana. Ali qudi treba da znaju da im deca ne}e daqe ote`ati taj polo`aj. I siroma{tvo se lak{e podnosi kada imate decu. Ja ne mogu da ka`em da sada `ivim u siroma{tvu, ne `ivim. Ja sam imao tu sre}nu okolnosti da sam 1989. godine poprili~nu sumu novca zaradio dr`e}i predavawa po Americi, Kanadi, Australiji, Zapadnoj Evropi itd., pa sam nekako situirao svoju porodicu, ali `ivim i daqe prili~no skromno. Uslovno re~eno skromno, dakle ne razme}emo se mnogo. Ali, `iveo sam mnogo te`e do te 1989. godine, ali mi nikada nije padalo na pamet da odustanem od brojne porodice, od ve}eg broja dece itd. Deca su mnogo sre}nija kada nisu usamqena u porodici, a nisu ni razma`ena tada. Dakle, dete mora ve} u porodi~nom krugu da oseti konkurenciju, i da oseti potrebu da se bori. Znate, boqe je kada se troje, ~etvoro dece otimaju oko jedne ~okolade, pa nau~e da tu ~okoladu i podele, pa onda opet poku{avaju jedno drugo i da izigraju u toj podeli itd. Postaju mnogo vitalnija i otpornija u `ivotu. A kada se porodica ograni~i na jedno dete, ono je skoro uvek razma`eno i nije dovoqno samostalno da odoleva `ivotnim isku{ewima. Uvek mu je potrebna neka potpora sa strane, neka briga, neka pa`wa itd. Voditeq: Izviwavam se znam da bi jo{, stvarno je mnogo pitawa... Dr [e{eq: Pitawe nataliteta je vrlo va`no, zato mislim da je boqe kada porodica ima mnogo vi{e dece, pa makar deca jela i mermeladu, nego kada se ograni~i samo na jedno dete. Voditeq: Sne`ana Qubi~i} iz Beograda, kome prijaviti ukoliko primetimo {pekulacije u javnim preduze}ima? Dr [e{eq: Prijaviti policiji, prijaviti sudovima, javnom tu`ila{tvu, dati u javnost. [to se ti~e srpskih radikala, gde god smo prisutni mo`e se i nama prijaviti. Mi reagujemo, poku{avamo da reagujemo, ne mo`emo zna~i uvek, ali... Voditeq: To je gledateqaka verovatno i mislila... Dr [e{eq: Ali, to nije poziv da se sada meni li~no pi{u pisma, jer toliko mi pisama sti`e svaki dan, da ih ve} godinama uop{te ne ~itam. Voditeq: Vaqda ~ita neko va{ iz slu`be. Dr [e{eq: Pa, uglavnom se pisma ne ~itaju. Ali, zato treba i}i na onaj nivo, pa ako su ~lanovi upravnog odbora, ~lanovima upravnog odbora, dakle onom nivou gde to mora da se re{ava. Voditeq: Ista gledateqka, kako }ete se suprotstaviti listi za Ve}e republika saveznog parlamenta koju }e predvoditi Dragoslav Avramovi}? Dr [e{eq: [ta da se suprotstavqamo toj listi, Srpska radikalna stranka ima svoju listu na ~ijem se ~elu nalazi Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar na{e stranke, a ja sam nosilac i te liste. Imamo odli~ne kandidate na toj listi. I mislimo da }e na{a lista dobiti veliki broj glasova. A {to se ti~e liste proameri~ke opozicije, potpuno smo nezainteresovani za wu, da li je tamo Avramovi} ili neko drugi, nema to velikog uticaja. Ta lista ne}e pro}i u narodu. Mo`da }e osvojiti nekoliko mandata, ali bezna~ajan broj. Voditeq: Ista gledateqka, {ta nudite i {ta garantujete ako pobedi844
te na saveznim i lokalnim izborima? Dr [e{eq: Garantujemo daqu stabilizaciju prilika u Saveznoj Republici Jugoslaviji, daqe reforme u oblasti zakonodavstva, ja~awe savezne dr`ave, dono{ewe krivi~nog kodeksa, formirawe ozbiqne savezne policije koja bi kontrolisala granice cele Savezne Republike Jugoslavije, povratili bismo nadle`nost carinske slu`be na celoj teritoriji na{e zemqe, zaveli disciplinu u svim javnim slu`bama i u vojsci mnogo ve}u nego {to je sada, i u carini, itd. Krenuli ubrzano u privredne reforme, one sistemskog karaktera koje su nadle`nosti savezne dr`ave. U spoqnoj politici bismo ubrzali proces integracije sa Rusijom i Belorusijom, ulazak u savez. Ja~ali bismo prijateqske odnose sa Kinom, Indijom, arapskim zemqama, pre svega Irakom, Libijom, Sirijom, azijskim, afri~kim, latinskoameri~kim zemqama. Ako pobedimo na saveznim izborima odmah bismo prekinuli diplomatske odnose sa Hrvatskom i povukli priznawe hrvatske dr`ave i ne bi je priznavali sve dok se ne oslobodi Republika Srpska Krajina u celosti. Dodelili bismo dr`avqanstvo odmah svim Srbima koji tra`e dr`avqanstvo Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Imate na tu temu mnogo pitawa. Gospodine [e{eq, da li kao potpredsednik Vlade garantujete da }e obveznice za de~ije dodatke sti}i do dece do 1. 9. 2000. godine i ko }e snositi odgovornost ako se to ne desi. To je u vezi va{eg istupawa sino} na RTS-u. Dr [e{eq: Obveznice su ve} {tampane. Distribucija je po~ela, i administracija mora da sve to provede otprilike do 1. 9. 2000. godine. Sada ne mogu ba{ garantovati da }e svaka porodica dobiti, ali mislim da }e Vlada nastojati da to bude u rukama svakog nosioca prava do 1. septembra. Bitno je da se ta prava realizuju, da li }e negde do}i do dan dva zaka{wewa ja sada ne mogu preuzeti na sebe toliko breme odgovornosti da granatujem. Voditeq: Ali je bitno da }e javnost biti obave{tena u kom stepenu je to sprovedeno. Dr [e{eq: Te obveznice su {tampane, nadle`ni ministri, ministar Nedeqkovi} i ministar Mila~i} su to na televiziji prikazali javnosti i sada treba da po~ne distribucija. Znate, ima negde oko 700.000 korisnika koliko ja znam, nije mali posao to sve podeliti. Voditeq: Pitawe od istog gledaoca, za{to ministar Boji} nije regulisao stawe u zdravstvu pre {est meseci ili pre godinu dana, a ne sada u predizbornoj kampawi. Da li to zna~i da je ranije stawe bilo odli~no? Dr [e{eq: Ranije stawe je bilo lo{e, mi smo kao Vlada odgovorni {to nismo mnogo ranije po~eli da preduzimamo efikasnije mere. Ali, neke mere smo preduzimali, na primer to {to smo vratili Galeniku, Galenika je bila upropa{}ena. Ali sa ovim sistemskim merama se kasnilo. Sada na ovim merama treba istrajati, najva`nije je to {to je danas Savezna vlada usvojila predlog Vlade Republike Srbije da se izdvoji 12 miliona dolara za nabavku lekova, za nabavku sirovina za proizvodwu lekova i za nabavku medicinske opreme. Mislim da }e to biti ona kqu~na injekcija koja }e popraviti stawe u apotekarskim slu`bama. [to se ti~e reforme celokupnog zdravstvenog sistema, ne mo`e se ona 845
preko no}i obaviti. Ali je jednom treba po~eti. Voditeq: Kada }e sve stranke koje do|u na vlast bilo kog nivoa prestati da od lo{ih politi~ara prave jo{ lo{ije direktore, ministre ili ~lanove upravnih odbora a ne koriste stru~wake sa rezultatima bez obzira na strana~ku pripadnost? Dr [e{eq: [to se ti~e Srpske radikalne stranke mi strogo vodimo ra~una da sposobne qude postavimo na ta kqu~na mesta. A znate, to }u vam otvoreno i iskreno re}i, to iz drugih stranaka ne govore, ali ja }u vam re}i. Ne borimo se mi za vlast da bismo funkcije delili onima koji nisu ~lanovi na{e stranke. Da bi se neko na{ao na funkciji koja pripadne srpskoj radikalnoj stranci mora biti ~lan Srpske radikalne stranke. A {to se taj stru~wak ne bi u~lanio u stranku ako `eli tu funkciju. [ta to zna~i sada, ne}e da se bavi politikom, a hteo bi funkciju. To je ve} nemoralno. Voditeq: ^etvrto pitawe istog gledaoci, {ta }e se desiti ako u va{em ~uvenom Zemunu na slede}im lokalnim izbrima izgubite. Da li }ete i ona tvrditi da ste odli~no radili i da li }ete se povu}i sa politi~ke scene. Dr [e{eq: Mislim da je to pitawe podudarno sa, na primer, pitawem da li }e sutra biti propast sveta. Toliko su radikali bili uspe{ni u obavqawu lokalne vlasti u Zemunu da ja apsolutno ne vidim nikakvu mogu}nost, ni traga mogu}nosti, da tu vlast sada na izborima izgubimo. Voditeq: Jojki} Igor, da li ste u mogu}nosti ve~eras da obe}ate da }ete ulo`iti sav svoj politi~ki uticaj, koji o~igledno imate, kako bi se u sam proces glasawa ukqu~ila savremena tehni~ka sredstva, sprejevi, kutije od pleksiglasa, objavqivawe jedinstvenog bira~kog spiska na internetu itd. ^ime bi se otklonila svaka sumwa o regularnosti samog toga glasawa iako }e ono zasigurno biti neregularno po pitawu ravnomerne zastupqenosti u medijima svih politi~kih partija. Dr [e{eq: Imao sam sli~no pitawe sino} na dr`avnoj televiziji i izjasnio sam se krajwe jasno i otvoreno. Srpska radikalna stranka je... Voditeq: Ovo je gledaniji medij, gospodine [e{eq, morate to uva`iti. Dr [e{eq: Da, gledaniji ste od kada emitujete Radikalske talase i Zemunsku hroniku, to moram priznati. Mnogo ste gledaniji, sada ste najgledanija telvizija. Voditeq: Da. Dr [e{eq: A srpska radikalna stranka je za to da se uvedu kutije od pleksiglasa. Danas je Savezna vlada odobrila pozama{na sredstva Saveznoj izbornoj komisiji, ja mislim da sada Savezna izborna komisija ima ~ime da naru~i kutije, providne kutije od pleksiglasa. Zatim, da nabavi te sprejeve koji traju 24 sata kako bi se spre~ilo da bilo ko glasa dva puta. I mislim da ne treba na{e bira~ke spiskove objavqivati preko interneta, za{ti preko interneta. Dovoqno bi bilo umno`iti sve bira~ke spiskove i dati politi~kim partijama koje se prijave za izbore. Svaka dobije kompletan bira~ki spisak. Sada postoji zakonska obaveza da se bira~ki spiskovi stave na uvid javnosti pa svaki gra|anin ima pravo da stekne uvid u bira~ki spisak. Ju~e je Socijalisti~ka partija, da li je to bila gre{ka ili ne{to namerno, u svom saop{tewu navela Zemunsku op{tinu kao 846
op{tinu u kojoj nisu stavqeni na uvid bira~ki spiskovi. Me|utim, danas je reagovala op{tina Zemun, tamo su u zakonskom roku bira~ki spiskovi stavqeni na uvid javnosti, u samoj zgradi op{tine slu`benik koji omogu}ava uvid radi 24 sata. Dakle, postoje de`urstva u tri smene, a u mesnim kancelarijama do 20 ~asova, od 8 do 20 ~asova svaki gra|anin mo`e da stekne uvid u bira~ki spisak. To je praksa koja bi trebalo da bude prisutna u svim op{tinama u Srbiji. A ja mislim da je dobra ideja da se umno`e bira~ki spiskovi i da svaka stranka ima kompletan bira~ki spisak. Voditeq: Pazite ovo pitawe, branili ste Republiku Srpsku Krajinu koje vi{e nema. Branili ste Republiku Srpsku koja je pod totalnom okupacijom. Branili ste Kosovo koje je sada samo na papiru u sastavu Jugoslavije. I sada nam predla`ete da ~ekamo na promenu stawa na svetskoj politi~koj sceni. Eto do{ao je i Putin na vlast opet ni{ta. Oti}i }e i Klinton pa }e sve ostati po starom. Ko je za sve ovo kriv? Izdajni~ka opozicija, NATO, novi svetski poredak ili mo`da neko drugi? Dr [e{eq: U svakom slu~aju ne mogu biti krivi oni koji su branili nego oni koji su napadali. [to bi rekao Wego{ mala ruka, a malena i snaga. Suvi{e su velike sile napale na srpski narod da smo mi mogli sve da odbranimo. Nismo mogli sve da odbranimo. Mogli smo mnogo vi{e odbraniti u nekoj sre}nijoj konstalaciji i da su qudi koji su se nalazili na ~elu dr`ave bili svesni {ta nas sve ~eka, na kakva isku{ewa }emo nai}i. O~igledno je da je bio ciq zapadnih sila uni{tewe srpske dr`ave, razbijawe prethodne Jugoslavije i svo|ewe Srbije na nivo Beogradskog pa{aluka. Mi, srpski radikali, o tome govorimo od 1991. godine. Je li istina? Od 1991. godine govorimo da je ciq Amerikanaca da uni{te prvo Republiku Srpsku Krajinu, pa Republiku Srpsku, da nam otmu Kosovo i Metohiju, da nam otmu Crnu Goru, da nam otmu Vojvodinu, da nam otmu Ra{ku oblast, od 1991. godine to uporno ponavqamo. 1991. godine veoma nam je malo qudi verovalo. A onda se, na`alost, pokazalo da smo bili u pravu. Boqe bi bilo da nismo bili u pravu. E sada, branili smo, naravno, kao i svi drugi ~asni Srbi i srpske patriote. Branili smo, ali nismo imali mnogo sredstava na raspolagawu. Branili smo onako srcem, odlu~no, ali sile zla su do sada odnosile prevagu. [to se ti~e Putina, odmah je stupaju}i na vlast povukeo neke dobre poteze. Putin je o~igledno novi veliki kvalitet za Rusiju. Ostaje jo{ da vidimo koje }e poteze povla~iti. Ja mislim do kraja ove godine da }e se izvr{na vlast u Rusiji izjasniti povodom tog na{eg zahteva o prijemu Savezne Republike Jugoslavije u Savez Rusije i Belorusije. Drugo, mi Rusiji treba da budemo zahvalni i zbog toga {to se i ona nije bacila kamenom na nas kada su svi drugi nasrnuli. Vidite Rumunija, bili smo u tradicionalnim prijateqskim odnosima, bratskim. Nikada ranije nije bilo rata izme|u Srbije i Rumunije, nikada. A sada je rumunska vlada potpuno pod NATO kontrolom, i u~estvovala je u ratu protiv Savezne Republike Jugoslavije. Ameri~ki bombarderi su i sa teritorije Rumunije nasrtali na na{u zemqu, ili kada bi izru~ili smrtonosne tovare sklawali se u Rumuniju, da ne bi bili vi{e izlo`eni na{oj protivavionskoj odbrani, ako se vra}aju istom trasom kojom su do{li. Istorija je pokazala da je Rusija srpskom narodu uvek bila najozbiq847
niji oslonac. I u istoriji je bilo izvesnih razo~arewa Rusijom, znate kada je Napolen krenuo na Rusiju, Rusija je bila suvi{e slaba da pomogne Srbiji i ugu{en je Prvi srpski ustanak. Ali, ~im je Rusija savladala Napoleona opet se okrenula prema Srbiji, pomogla joj i uspeo je Drugi srpski ustanak. Rusija je bila slaba kada je pora`ena u Krimskom ratu, to se odmah osetilo na sudbinu Srbije. I tada Obrenovi}i po~iwu da vode neku austrofilsku politiku. Tada su za~eti prvi tragovi te politike u Srbiji. Ali, kad god je Rusija bila mo}na bila je prisutna na Balkanu, i ona je potpomogla oslobodila~ke ratove srpskog naroda. Nije u onolikoj meri koliko smo mi Srbi `eleli, nekada je pravila i kompromise sa velikim silama. Na primer, po pitawu Bosne i Hercegovine, ali ne zaboravite ~im je Austrougarska objavila rat Srbiji, Rusija je objavila rat Austrougarskoj i Nema~koj. Ruski car je `rtvovao i sebe, svoju porodicu, svoju glavu i svoj presto, i u{ao je u taj rat. To mi nikada ne smemo zaboraviti. Voditeq: Cenio Francuze kao ~uvene... Dr [e{eq: A {to se ti~e sada{we Rusije, ona je u prili~no te{koj situaciji ali se oporavqa. Krenula je uzbrdo, vidite predsednik Putin je po~eo da se obra~unava sa ovim klanovima kriminalaca, novokomponovanih bogata{a koji su sisali krv Rusiji, krenuo je odlu~no u suprotstavqawe me{etarewu prozapadnih medija koje finansiraju Amerikanci ili wihovi poslu{nici. ^ak je i Berezovski do{ao na udar zakona, svemo}ni ~ovek u vreme Jeqcina. Sve su to veoma pozitivni pomaci i ja sam sve ve}i optimista u pogledu daqeg razvoja situacije u Rusiji. Ako Rusija opet bude jaka i stabilna bi}e dobro i nama Srbima. Ne}e Rusija nas zaboraviti. Sa druge strane, znate, Rusija je na{ prozor u svet. Rusija i sada poma`e ne onoliko kliko bi trebalo, ne onoliko koliko bismo mi `eleli, ali opet poma`e poprili~no. Voditeq: Vidite kada se postavqaju ovakva pitawa, znate, branili ste izgubili smo. Branili ste izgubili smo. Mene prosto... Dr [e{eq: ^ekajte, to {to sam branio ne zna~i da sam kriv {to smo izgubili. Ja nisam bio glavnokomanduju}i kada je okupirana, zapravo bio sam u zatvoru kada je okupirana Republika Srpska Krajina. Voditeq: Ali, su{tina je gospodine [e{eq, da nam ka`ete jesu li ovo obi~ni izbori. Je li ovo, kako gospodin Ko{tunica, ka`e referendum za i protiv Milo{evi}a, ili je ovde dubqa su{tina sa ovim izborima. Dr [e{eq: Amerikanci nastoje da nametnu personifikaciju. Za nas srpske radikale to su normalni izbori. Okolnosti nisu normalne jer smo pod sankcijama, pod blokadom, tek smo iza{li iz rata, u periodu obnove zemqe itd. Pod stranim pritiscima, pod unutra{wom diverzijom stranih eksponenata itd. Ali mi ne smemo prihvatiti tu personifikaciju. Ona je jedna opasna podvala. Ako je nekome Milo{evi} simpati~an glasa}e za wegovu opciju, ako nije simpati~an glasa}e za proameri~ku opciju. Pazi, boga ti. Mi prvo treba narodu jasno da stavimo do znawa ko je ko. Narod ve} to zna. Samo da to jo{ potenciramo dodatno. Postoje politi~ke snage levice, to su socijalisti i JUL. Wihov program svi u Srbiji znaju, nema vi{e tu nikakvih nepoznanica, znaju wihove ~elnike, wihove lidere i sve ostalo. Postoji politi~ki program desnice, Srpske radikalne stranke. 848
Programske ciqeve srpskih radikala svi qudi u Srbiji znaju. Toliko puta smo ih javno zastupali u svim predizbornim kampawima. Mi smo jedina politi~ka partija koja nikada ni{ta bitno u svom programu nije mewala. Mi smo jedini prepoznatqivi po svom programu. I postoji proameri~ka opozicija koja se sada podelila u dva klana Dra{kovi}ev i \in|i}, odnosno Ko{tunicin. Tu je stvar do kraja razja{wena. Nije ovo opredeqivawe ko je protiv Milo{evi}a i ko je za Milo{evi}a, apsolutno i to ne smemo ni da dozvolimo. Ovo je opredeqivawe ko je za srpsku radikalnu stranku i wen program, wene predvodnike politi~ke, wene kandidate. Ko je za levicu, levi~arske partije, wihove predvodnike, wihove kandidate, wihov program. A ko je za proameri~ke partije, NATO partije. Zato je ovo odmeravawe snaga pre svega izme|u desnice i levice. Izme|u Srpske radikalne stranke i levi~arskih partija. Vide}ete ova izborna kampawa }e to i pokazati. Pokaza}e i ovi izbori. Ne}emo nasesti na ovu podvalu ko je za Milo{evi}a ko je protiv Milo{evi}a, to nas ne interesuje, u takve podvale ne ulazimo. Jer da smo naseli onda bi se mo`da mi sada grupisali, e sada se bojimo, ovi su iz NATO-a jaki, hajde sada da se svi okupqamo u tabor. Ne. Mi imamo suvi{e poverewa u sopstveni narod, srpski narod i sve gra|ane Savezne Republike Jugoslavije da bismo podlegli takvoj podvali. Ovde se za jasne programske koncepcije opredequjemo i za li~nosti. Profilisane politi~ke li~nosti koje pojedine stranke ispred sebe isturaju. Voditeq: Da li biste se zalagali za vojnu intervenciju protiv crnogorskog re`ima ukoliko bi doneo taj re`im odluku o raspisivawu referenduma o istupawu iz federacije. I kakav je va{ stav o eventualnoj pozivitnoj odluci crnogorskog naroda po pitawu otcepqewa. Dr [e{eq: Prvo, ne postoji nikakav crnogorski narod. Postoje gra|ani Crne Gore, crnogorski gra|ani ili kada se ka`e crnogorski narod mo`e da se ka`e narod kao populus, kao demos, a ne kao nacija. Postoje Srbi koji `ive u Crnoj Gori, wih je dve tre}ine, i postoje pripadnici nacionalnih verskih mawina. Ako muslimani ne `ele da se izja{wavaju kao Srbi to je wihova stvar, ne mislim nikoga silom da teram da se izja{wava kao Srbin. Toliko cenim i po{tujem svoj narod da zaista mislim da nema nikakve potrebe da nekoga teramo da bude Srbin ako on to ne `eli. Ali, ho}u otvoreno da ka`em {ta mislim o onima koji stvaraju nove ve{ta~ke nacije. Drugo, Milo \ukanovi} se ne usu|uje da ide na referendum. Wemu je jasna voqa sopstvenog naroda, ~ak i oni koji su glasali za \ukanovi}a na prethodnim izborima mnogi ne bi glasali za otcepqewe. \ukanovi} se mnogo kompromitovao posledwim izjavawa, izviwavawem Hrvatima za zlo~ine koje su Hrvati po~inili nad srpskim narodom. Zatim, kompromitovao se zahtevom da se Savezna Republika Jugoslavija izbaci iz Ujediwenih nacija itd. Kompromitovao se u vreme agresije. I tre}e, Srpska radikalna stranka je za to da se savezni Ustav i savezni zakoni striktno provode na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Bilo je elemenata za intervenciju savezne dr`ave ve} onda kada je \ukanovi} spre~io funkcionisawe carinske slu`be na podru~ju Cr849
ne Gore. Savezna dr`ava mora svim sredstvima da obezbedi funkcionisawe saveznih institucija vlasti na celoj teritoriji. Voditeq: Saki}, tvrdite da politi~ari ne smeju da la`no klevetaju jedni druge, za{to onda tvrdite da je Vojislav Ko{tunica izdajnik kada je op{tepoznato da se nije sreo ni sa jednim od lidera NATO-a. Dr [e{eq: Sreo se sa Medlin Olbrajt, sreo se i sa drugim ameri~kim predstavnicima koji su dolazili u Beograd, bilo je raznoraznih sitnijeg nivoa. A drugo, on je u koaliciji sa otvorenim izdajnicima i zato vi{e ne mo`e da se prikriva. Ja govorim istinu. Da li ga podr`ava Glas Amerike? Da li ga podr`ava Slobodna Evropa? Da li ga podr`ava Doj~e vele? Sve su to {pijunski centri za subverzivno psiholo{ko delovawe protiv na{e zemqe. U svojim emisijama ga podr`avaju, emisijama na srpskom jeziku. Je li ga zvani~na Amerika danas podr`ala, evo ~itam ovu izdajni~ku {tampu u Beogradu, ameri~ka administracija podr`ava Ko{tunicu kao jedinstvenog kandidata opozicije. Je li to ~iwenica? Za{to ga podr`ava? Zato {to je wihov. Ina~e bi se on sam odrekao te podr{ke. Podr`ava ga Zoran \in|i}. Podr`ava ga Vladan Bati}. Podr`ava ga Vesna Pe{i}. Podr`ava ga Goran Svilanovi}. Podr`ava ga Du{an Mihajlovi}. Podr`ava ga Dragoqub Mi}unovi}. Podr`ava ga Dragan Veselinov. Podr`ava ga Nenad ^anak. Podr`ava ga Rasim Qaji}. Podr`ava ga Jo`ef Kasa. Ta dvojica su otvoreni separatisti. Je li ga cela ta bulumenta podr`ava? A koja ga patriotska stranka podr`ava? Nijedna. Pa {ta je on? Je li on izdajnik? Izdajnik je. Jer ga ne bi podr`avali da nije izdajnik. Voditeq: Nedeqko Preradovi} vas pita... Dr [e{eq: Na stranu to {to je on prvi na srpskoj politi~koj sceni prihvatio i javno zastupao projekat regionalizacije Srbije. Voditeq: Mo`e li se kada ste ve} napraviliu ovu elaboraciju, mo`e li se izbor svesti na patriote i izdajnike, da narod bira izme|u patriota i izdajnika? Po{to je sve crno-belo kod nas. Dr [e{eq: Ja mislim da }e to biti druga~ije, zapravo patrioti }e definitivno trijumfovati, a izdajnici }e biti definitivno otpisani na ovim izborima. Ali, narod ovde sada bira izme|u dve politi~ke opcije na patriotskoj ravni izme|u desne i leve opcije. Poznaje u potpunosti narod levu opciju, ona se iskazala. Poznaje do kraja desnu opciju ona se iskazala. Leva opcija to su socijalisti i JUL. Desna opcija je Srpska radikalna stranka. A izdajnici nisu opcija, ne mogu izdajnici biti opcija, realna opcija. Nisu oni neka varijanta koju bi narod mogao sada da prihvati i da je realizuje. To bi bila samoubila~ka varijanta. Voditeq: Gospodine [e{eq, ako su izdajnici kako su onda uop{te formalno zasupqeni? Dr [e{eq: U krivi~nom zakonu nema krivi~nog dela izdaje. Voditeq: Dobro, ali ima krivi~nog dela... Dr [e{eq: Izdaja je politi~ka kvalifikacija. To ne zna~i da oni nemaju i krivi~nih elemenata u svom delovawu. Na primer {to primaju novac iz inostranstva. Voditeq: Ili ru{ewe ustavnog poretka. 850
Dr [e{eq: Sada je to stvar politike gowewa. Politika gowewa se zasniva na proceni dru{tvenog interesa. Da li je dru{tveni interes striktno gowewe nekog krivi~nog dela ~ije bi}e realno postoji, moglo bi se eventualno dokazati ili nije. U ovom trenutku nije dru{tveni interes da se gone ovi izdajnici, iako bi se moglo na}i dosta elemenata krivi~nog dela u wihovom pona{awu. \in|i} je mogao biti uhap{en ~im se vratio iz inostranstva samim tim {to je putovao u agresorske zemqe i sretao se sa wihovim najvi{im politi~kim funkcionerima dok je trajalo bombardovawe srpskih sela i gradova, {kola i bolnica, dok su srpska deca ubijana. Voditeq: Nedeqko Preradovi} ka`e pozdravqamo akciju ministra Boji}a i pitamo se za{to tako ne reaguju i ostali ministri za poqoprivredu, {kolstvo, energetiku, trgovinu itd. Dr [e{eq: Vi{e je tu re~ o stilu svakog ministra pojedina~no. Ali, Vlada u celini se trudi da svoje aktivnosti provodi u svim sektorima na osnovu jedinstveno usagla{enih programa, a nekom ministru konverira jedan oblik politi~kog pona{awa nekom drugi itd. Ministar Boji} uvodi mnogo i svog li~nog stila u ovaj oblik delovawa. Voditeq: Isti gledalac ka`e, ~itali smo u “Novostima” da su u Ni{u uhap{eni vlasnik i radnici benzinske pumpe koji su prodavali gorivo po 28 dinara. Pitamo vas za{to ne do|ete i u Novi Sad i uhapsite vlasnike privatnih pumpi koji tako|e prodaju gorivo po 28 dinara i skupqe. Dr [e{eq: To treba odmah prijaviti tr`i{noj inspekciji, a ona mora reagovati. Voditeq: Marko Ekme~i} je postavio sedam pitawa, ja sam se opredelio za dva. Dr [e{eq: Zna~i ipak idete na cenzuru pitawa. Voditeq: Ima dosta ponavqawa, predlog promene himne itd. Dr [e{eq: [alim se... Voditeq: Nije li licemerno sa jedne strane pquvati po politi~kim protivnicima, na primer su|ewe da li je Dra{kovi} narkoman ili ne, a sa druge strane daleko od kamera biti sa wim prijateq? Dr [e{eq: Nisam ja sa wima prijateq, pogre{no me shvatio va{ gledalac. Nisam ja sa wima prijateq nego ja samo u svom pona{awu prema wima pokazujem da tu nema nikakve mr`we. Nije to prijateqstvo ako ja sa nekim razgovaram. Ja sam sa Dra{kovi}em nekada bio veoma blizak prijateq, ali taj Vuk Dra{kovi} sa kojim sam ja nekada bio prijateq nije ovaj Vuk Dra{kovi}. To je sasvim druga li~nost. Jer onaj Vuk Dra{kovi}, sa kojim sam ja nekada bio prijateq i sa kojim sam se okumio, bio je istaknuti srpski nacionalista, patriota, pisac romana “No`”, pisac romana “Molitva”, antikomunista, skoro potpuno isto smo mislili o svim politi~kim i nacionalnim pitawima. On se u me|uvremenu promenio, a ja sam ostao isti. Ne zna~i da se ja nisam mewao, ali ja sam se mewao razvijaju}i se a on je potpuno napustio tu svoju prvobitnu poziciju i pre{ao na sasvim suprotnu stranu. A to {to ja sa nekim razgovaram i {to sam qubazan u nekoj elementarnoj ~isto qudskoj komunikaciji ne zna~i da sam u prijateqskim vezama. Ja ne mogu biti prijateq ni sa Dra{kovi}em ni sa \ini}em ni sa Ko{tunicom, jer je wihova opacija, politi~ka opcija izdajni~ka i nanose mno851
go {tete srpskom narodu. A to ne zna~i sutra kada ga sretnem negde da }u odmah za o~i da ga hvatam. To bi bilo necivilizovano pona{awe. Mi radikali se trudimo da se civilizovano pona{amo i onda kada smo u dodiru sa najve}im neprijateqima, ako tako okolnosti i prilike nala`u. Voditeq: Kako sa politikom koju vodi gospodin [e{eq ikada postati deo sveta? Priznajmo da je silna qubav Rusa prema nama samo mit. Ne mo`emo vaqda ostati sami na svetu i sami protiv svih? Dr [e{eq: Mi nismo sami na svetu to pokazuje pona{awe i Rusije i Kine, i mnogih drugih prijateqskih zemaqa. A drugo, ova totalitarna napast koja nas ugro`ava, ne ugro`ava samo nas. Ugro`ava Irak, Libiju, ugro`ava Kinu. Kini poku{avaju Tajvan da otmu, da Tajvan na mala vrata ubace u Ujediwene nacije. Ugro`ava mnoge druge zemqe sveta. To ne mo`e dugo trajati, ali mi moramo izdr`ati. Mi nemamo alternativu. Znate, lako bi bilo sada kapitulirati pred Amerikancima kada bi to bio spas. Pa Amerikanci ka`u evo samo neka se promeni re`im sve }e biti u redu. Nije ta~no. Oni nasr}u, idu da realizuju svoj ciq uni{tewe srpske dr`ave. I samo onaj ko im se do kraja pokori i prihvati da u wihovo ime izvr{ava taj ciq za wih je dobar. Vidite {ta su uradili sa Srpskom Krajinom, ube|ivali samo da se povu~e Vojska Jugoslavije, da do|u trupe Ujediwenih nacija pa }e se kroz mirovne pregovore sve re{avati dogovorom do tada zara}enih strana. A {ta je posle bilo? Videli ste {ta je bilo u Bosni i Hercegovini, samo da se usvoji Dejtonski sporazum dva entiteta, 49% Srbima 51% muslimanima i Hrvatima i onda }e se sve lepo u miru re{avati. I evo sada odbacuju Dejtonski sporazum, uni{tavaju Republiku Srpsku. Videli ste {ta je bilo povodom Kosova i Metohije, mi, srpski radikali, glasali smo protiv prihvatawa plana ^ernomirdin-Ahtisari. Da se usvoji vojnotehni~ki sporazum, Rezolucija 1244, i {ta se desilo? U{le NATO trupe i Amerikanci odmah pogazili rezoluciju. Ni{ta im se ne mo`e verovati, la`u ~im zinu. Nema principa, nema morala u wihovoj politici. A ciq za ovih deset godina je vi{e nego o~igledan da se uni{ti srpski narod i srpska dr`ava. Ako se tome suprotstavimo imamo {ansu da uspemo. Mo`da je ta {ansa mala, ali ona postoji. Ako se ne suprotstavqamo nemamo nikakve {anse. Dakle, nema druge varijante, nema alternative. Oni su nas doveli u takvu situaciju i mi moramo da se branimo. Nekada moramo o~ajni~ki da se branimo jer nema drugog izlaza. Saterali su nas u jedan ugao. Voditeq: Slobodan Kne`evi}, iz Vlade Srbije ~ujemo da rafinerije u Pan~evu i Novom Sadu rade istim kapacitetom kao i pre rata, a na dr`avnim pumpama nema goriva za dinare. Za{to? Dr [e{eq: Ja nisam ~uo za tu ocenu da rade istim kapacitetom, jo{ nije isti kapacitet postignut. Ali te popravke napreduju, trebale su da budu mnogo br`e. Mora}e Vlada Srbije u najskorije vreme da se malo vi{e pozabavi celim kompleksom Naftne industrije Srbije. Jer, mi smo do sada ispuwavali svaki zahtev koji je Vlada Srbije dobila od naftne industrije. A naftna industrija je dosta podbacivala u ispuwavawu svog dela obaveza. Zato }emo morati malo ozbiqnije time da se pozabavimo. Nedavno smo usvojili program o snabdevawu energentima za naredna tri meseca za avgust, septembar i oktobar, dakle do po~etka zimske sezone. Mi 852
smo sve ispunili opet kao Vlada ono {to je tra`ila naftna industrija. A da vidimo sada kako }e to i}i, ja mislim da tu mora mnogo ve}a disciplina da se zavede. To je i bio smisao ovog zakona o javnim preduze}ima, sada smo i du`ni da ga provedemo do kraja. Voditeq: Rekacija, Predrag, po{to ka`ete da je Ko{tunica ameri~ki pla}enik, smatram da ste vi svojevremeno bili crnogorski pla}enik jer ste bili na inauguraciji gospodina Mila \ukanovi}a. Dr [e{eq: Prvo, ja nisam jo{ rekao da je Ko{tunica ameri~ki pla}enik. Ja jo{ nemam dokaze da je on primio novac od Amerikanaca. Nije nemogu}e ali ja to ne znam. Znam da je \in|i} primao novac od Amerikanaca i daqe prima. Znam i za Bati}a, znam i za Vesnu Pe{i}, znam i za Gorana Svilanovi}a. Znam za mnoge druge. Jo{ ne znam da li je Ko{tunica primao novac od Amerikanaca ili nije. Ali on je sada ameri~ki kandidat na predsedni~kim izborima. A {to da i ne odem na inauguraciju na Cetiwe politi~kom protivniku? Ja sam do{ao na Cetiwe i odmah izjavio za crnogorsku televiziju da sam do{ao kao politi~ki protivnik, to je objavqeno posle i ovde u Beogradu, mislim na BK televiziji bila je specijalna emisija. Drugo, na tim predsedni~kim izborima mi radikali smo iz petnih `ila podr`ali Momira Bulatovi}a, ~ak smo {tampali specijalno izdawe lista “Velika Srbija” u prilog wegovoj kandidaturi. Pa smo na svim mestima propagirali da narod za wega glasa itd. A, kada sam ja bio predsedni~ki kandidat ovde protiv Milutinovi}a, u Srbiji nisu izbori bili ni zavr{eni, ni zvani~no saop{teni rezultati, Bulatovi} je ~estitao Milutinovi}u, ve} u ponedeqak. Dakle, jo{ nisu zvani~no saop{teni rezultati a Bulatovi} ~estita Milutinovi}u izbor. Pa kada je on ~estitao Milutinovi}u, velim {to ne bih i ja ~estitao \ukanovi}u. To je bio jedan razlog na primer. Jednom prilikom Bulatovi} je izjavio da nije ni primetio da ga je Srpska radikalna stranka podr`ala. Ja sam odgovorio ni mi nismo primetili da se on kandidovao. Znate, to je bilo jedno malo prepucavawe, nije to ostavilo nekog traga, odnosi u Saveznoj vladi su vrlo korektni, ali nije zgorega da se podsetimo na neke anegdote koje su se desile u realnom politi~kom `ivotu. To je jedan razlog {to sam oti{ao. Drugi je razlog {to sam u principu tolerantan politi~ar, znate i ovde iako smo bili u `estokom politi~kom sukobu prilikom izbora Slobodana Milo{evi}a za predsednika Savezne Republike Jugoslavije u leto 1997. godine, mi radikali smo glasali protiv wegovog izbora, ali sam pri{ao i ~estitao mu nakon {to je polo`io zakletvu. Za{to da ne, ~estitao sam i \ukanovi}u. I posebno sam imao izazov da odem na Cetiwe jer dva puta kada sam tamo i{ao radi odr`avawa strana~kih manifestacija bilo je nekih incidentnih momenata. Znate, tamo ima jedna razularena banda kriminalaca potpuno separatisti~kih usmerenih, koji su izazvali te incidentne momente. Ovo je zapravo bila jo{ jedna prilika, jo{ jedan povod da se na|em na Cetiwu. I opet su neki poku{avali sa nekim incidentima, ali je masa qudi aplaudirala kada sam se tamo pojavio i to je bio u izvesnom smislu na{ radikalski politi~ki trijumf. Postoji jo{ jean razlog zbog koga sam oti{ao tamo, primqen sam sa 853
svim po~astima. Sedeo sam u prvom redu. Ve}e su mi po~asti ukazane nego \in|i}u, nego Dra{kovi}u, nego Vesni Pe{i} i ostalima. A nekoliko godina pre toga sam stra`arno proteran iz Crne Gore, nosili su me policajci kroz Boku Kotorsku na rukama jer nisam hteo da hodam. Dve godine su mi zabrawivali ulazak u Crnu Goru. Pa zar biste vi odoleli tom izazovu da odete tamo. Za{to, i sutra bih opet oti{ao. [to da ne i razgovarao bih. Ja optu`ujem \ukanovi}a za ove izdajni~ke poteze koje pravi, ali sutra ako treba da se na|e neki kompromis ako je to u korist Savezne Republike Jugoslavije opet }u razgovarati. Zna~i ne be`im od razgovora. Ali, kroz te razgovore ne odustajem od programskih ciqeva Srpske radikalne stranke. Nisam spreman da izdam srpske nacionalne interese. Voditeq: Qiqana Todorovi}, da li znate da vas se ma|arsko stanovni{tvo u Vojvodini pla{i da }ete ih proterati? Dr [e{eq: To nije istina. Tog straha nema mada su negde po~etkom rata poku{avali ve{ta~ki da stvore taj strah i kod Ma|ara i kod pripadnika drugih nacionalnih mawina. Me|utim, to je sve propalo kao prazna pri~a. Pripadnici nacionalnih mawina se vi{e ne daju prevariti. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo poprili~an broj i Ma|ara i Slovaka i Ukrajinaca, Rumuna, Rusina, Buwevaca, [okaca i Bugara, i pripadnika drugih nacionalnih mawina. I poprili~an broj ma|arskih glasova smo osvojili na izborima. Voditeq: Vaqda je va`no imaju li razloga da vas se pla{e? Dr [e{eq: Nemaju apsolutno nikakvog razloga i oni su toga svesni. A drugo, jo{ na izborima 1990. godine u nekim ~isto ma|arskim selima sam veliki broj glasova osvojio. Znate, Ma|ari su ponosni qudi, po{teni, kulturni i Ma|ari razumeju i politi~ku situaciju u Srbiji i polo`aj Srbije i Jugoslavije u me|unarodnim relacijama i oni se veoma korektno povodom toga dr`e. Ima Ma|ara koji se dr`e lo{e poput Jo`efa Kase, ranije Ago{tona itd. Ali oni imaju sve mawe upliva na ma|arsko bira~ko telo u na{oj zemqi. A, sve vi{e glasova pripadnika ma|arske nacionalne mawine osvaja i Srpska radikalna stranka. Voditeq: Sada pitawe, samo da ga prona|em, na koje molim da stvarno pa`qivo odgovorite. Televizija Palma je napravila, formirala centar istra`iva~ki za prou~avawe istorije Srba koji su navodno, bez ovog navodno dragi Dragutine Milentijevi}u iz Novog Sada, stari 4000 godina {to pokazuje da nisu Sloveni. (To nije ta~no) Da li taj potez podr`ava Srpska radikalna stranka? Dr [e{eq: Ne, mi smatramo da se vi igrate naukom, a naukom treba da se bave pre svega nau~nici. Dodu{e, gledao sam nekoliko tih va{ih emisija, ja nemam ni{ta protiv prof. Jovana Dereti}a, ali mislim da su wegove koncepcije sa nau~nog aspekta neodr`ive. ^itao sam svojevremeno i kwige Olge Lukovi} Pjanovi}, pa jo{ kwigu s kraja pro{log veka Sime Lukina Lazi}a, i jo{ nekoliko autora te provinijencije. Oni pi{u bajke. Te bajke mogu nekada biti lepe za ~itawe. ^ak te bajke, kada Mili} od Ma~ve u svojim kwigama, u svojim povesnicama, obradi pa ilustruje svojim slikama veoma lepo izgledaju. Ali nemaju nikakvo nau~no utemeqewe. Ne mo`e u nau~nom radu da se pi{e pri~ala mi moja baba da je ~ula urlikawe lavova. ^ula je od svo854
je babe, ona opet od svoje babe urlikali su lavovi i klali ovce. Mo`da su nekada na Balkanu i `iveli lavovi, ali ko se toga se}a i gde je to zapisano. Istorija svakog naroda po~iwe od pojave wegove dr`ave i pisma. Ono {to je zapisano to je istorija. Ono {to nije zapisano nije istorija. Zatim, je besmisleno dokazivati da su Srbi najstariji narod. Ne mogu Srbi biti najstariji narod, niti ijedan dana{wi narod mo`e da se nazove najstarijim. Srbi su slovenski narod, pa ako su Srbi najstariji narod i Rusi su najstariji narod. Izraz Srbi nekada je bio op{ti naziv za sve slovene, kao i Rasci, Srbi su se u Sredwem veku nazivali Rascima, a otuda izraz Rusija. Mi smo pre skoro 2000 godina bili jedno, nikakve razlike me|u nama nije bilo. Voditeq: Pre koliko godina gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Pa otprilike 2000 godina. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Srbi su do{li negde u VI veku na Balkan. O tome svedo~e svi istorijski izvori. Kontraistorijskih izvora nema. Drugo, Dereti} poku{ava da doka`e sli~nost srpskog jezika sa jezikom na kome su pisane indijske vede, sa sanskritskim jezikom. To je besmisleno. To je op{ta sli~nost, to na {ta on ukazuje su elementi op{te sli~nosti svih indoevropskih jezika. Pravi jezi~ki stru~wak zna da postoji grupacija indoevropskih jezika. Svi oni imaju odre|ene sli~nosti. To su jezici severne Indije, slovenski, germanski, romanski jezici. I te sli~nosti na koje on ukazuje... Voditeq: Da, ali je utvr|eno da samo bengalski i srpski imaju 75% sli~nosti. Dr [e{eq: Ko je to utvrdio? To nije istina. Voditeq: To je utvrdila k}erka . . . . Dr [e{eq: Nemojte da izmi{qate. Voditeq: I imate, koja je bila univerzitetski profesor. Dr [e{eq: Nemojte da izmi{qate. Voditeq: Dobro, ne}emo raspravqati, samo je utvr|eno. Dr [e{eq: Nemojte da izmi{qate. I kada je Olga Lukovi} Pjanovi} branila svoju doktorsku disertaciju, profesori su joj rekli da je to vrlo lepo i interesantno napisano, ali da oni u to ne veruju. Voditeq: Gospodine [e{eq da li ste vi protiv toga ili ste samo protiv ovih argumenata koje smo do sada ~uli? Dr [e{eq: Prvo, gledajte, vi mo`ete da formirate institut kakav god ho}ete ako ga sami finansirate. To je va{a stvar. Ali ja kao ~ovek koji se pomalo bavim i naukom, imam dodira sa time... Voditeq: Ne pomalo, nego ozbiqno, vi ste univerzitetski profesor. Dr [e{eq: ^itao sam literaturu, ja nisam stru~wak iz te oblasti, ali kao laik za tu oblast imam dovoqno znawa da izrazim sumwu u takve koncepcije. Voditeq: Ja vas to... Dr [e{eq: Ja mislim da tu nema nikakvog nau~nog utemeqewa i da je besmisleno te stvari tako postavqati kako ih vi postavqate. Uostalom, i u tim tezama koje iznosite pri~a se {upqa pri~a, niti ima ta~nog da855
tirawa, niti ima pisanih dokumenata. Zna~i, govori se na osnovu voqe, na osnovu `eqe, na osnovu praznih pretpostavki i nema nau~nog utemeqewa. A {to se ti~e Srba oni su Sloveni... Voditeq: Ili su Srbi, rekli ste, odrednica je bila... Dr [e{eq: Jeste, ali sada je op{teprihva}en pojam Sloveni. Da su se nekada svi Sloveni zvali Srbi, svedo~i postojawe lu`i~kih Srba. Jezik lu`i~kih Srba je najsli~niji poqskom jeziku. Nema bliske sli~nosti sa srpskim jezikom. Voditeq: A ko je nametnuo Slovene nego isti ti izvori koji ka`u da smo se u VI veku doselili na Balkan. Dr [e{eq: Izraz Sloven je slovenskog porekla, Sloveni su se me|usobno i tako oslovqavali. Sloven zna~i ~ovek koji slovi isti kao i ja, i otuda i izraz Nemci, to su qudi koji su nemi, koji govore nekim drugim jezikom pa su nerazumqivi. Pa se sporazumevaju prstima... Voditeq: Vi ste vredan polaznik na{e {kole u su{tini. Dr [e{eq: Molim. Voditeq: Vi ste izuzetan poznavalac na{e {kole gospodine. Dr [e{eq: Ne, ja sam se samo trudio da saznam {to vi{e iz srpske istorije, iz istorije svoga naroda. I to sam od najranijih nogu po~eo da ~itam sve kwige koje su mi dolazile pod ruku, vredne i bezvredne itd. Dosta sam gutao istorijsku literaturu i mislim da dovoqno poznajem stvari da mogu kao laik da u~estvujem u politi~kim raspravama a ne pretendujem da se stru~no bavim tim pitawima. Voditeq: Imate pitawe... Dr [e{eq: A to kakve }ete vi emisije prikazivati na va{oj televiziji je va{a stvar. Voditeq: Samo dobre gospodine [e{eq, samo dobre. Damir Nisaraca iz Subotice, {ta }e biti sa izbeglicama iz Krajine i da li }e u Srbiji do}i do regulisawa va{eg programa? Dr [e{eq: Ve} je prili~nom broju izbeglica iz Republike Srpske Krajine omogu}en upis u dr`avqanstvo Savezne Republike Jugoslavije. Stav je Srpske radikalne stranke da se mora to svima omogu}iti i mi smo na~elan dogovor postigli sa na{im koalicionim partnerima. Ima jo{ izvesnih zastoja ali, koliko ja znam, to sada efikansije funkcioni{e nego unazad godinu-dve dana. Ali, treba se izboriti za uslove da se zaista svi upi{u i to je jedno od na{ih predizbornih obe}awa. Ako pobedimo na izborima mi }emo automatski omogu}iti upis svim Srbima koji to `ele dr`avqanstvo Savezne Republike Jugoslavije, bez obzira gde `ive. Voditeq: Jovan Petrovi} iz Pan~eva, u kojoj meri su ta~ne tvrdwe na{e natovske opozicije da je Jugoslavija prakti~no izolovana od svetske zajednice kada tu svetsku zajednicu ~ini svega 30 dr`ava koje nisu ni tre}ina svetskog stanovni{tva i kada tu nisu ukqu~ene dve velike dr`ave ~lanice Saveta bezbednosti, niti neke druge mo}ne dr`ave. Nije li takva kampawa defektna kao {to je defektan NATO predvodnik Klinton u seksualnom pogledu? Dr [e{eq: Ameri~ka varijanta totalitarizma je tre}i, najopasniji oblik totalitarizma, opasniji od komunizma i od fa{izma, i zlo~ina~ki projekat novog svetskog poretka temeqi se na la`ima, zaglu{uju}oj pro856
pagandi, lansirawu kleveta, neistina i Amerikanci za sebe ka`u da su me|unarodna zajednica. Interne{el komjuniti, to je oznaka za Amerikance i ameri~ku voqu. Voditeq: Imate veliki pozdrav od Filipa iz Republike Srpske, veliki pozdrav od simpatizera Srpske radikalne stranke iz Republike Srpske s molbom da ocenite stawe u Republici Srpskoj danas. Dr [e{eq: Stawe u Republici Srpskoj je sve te`e. ^ak bi se moglo re~i katastrofalno te{ko. Amerikanci ve{ta~ki odr`avaju na vlasti najgore izdajnike srpskog naroda poput Milorada Dodika. Izdao je i @ivko Radi{i} ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine, pretvorio se u najobi~niju slugu Amerikanaca. Provodi sve {to Amerikanci tra`e protiv Republike Srpske. A, na`alost, i rukovodstvo Srpske demokratske stranke krenulo je izdajni~kim stazama. Videli ste kako su mlako reagovali povodom hap{ewa Mom~ila Kraji{nika, Dragan Kaleni} i Mirko [arovi} sve vi{e ulaze u ameri~ko kolo zarad nekih sitnih uskostrana~kih i sopstvenih {i~aryijskih interesa i oni su okrenuli le|a srpskom narodu i srpskom nacionalnom interesu. Jedina politi~ka partija koja tamo dosledno zastupa srpske nacionalne interese jeste Srpska radikalna stranka. Zato su nam okupatori zabranili izlazak na lokalne izbore nedavno, a sada su nam zabranili izlazak i na parlamentarne izbore. Mi }emo nastaviti na{u borbu do potpune pobede. A proces osve{}ewa srpskog naroda u Republici Srpskoj je ve} po~eo, i ne}e ni ameri~ki okupator tako dugo mo}i svoju samovoqu da provodi. Voditeq: Dejan Teodorovi} iz Mitrovice, ko }e pre propasti – Amerika ili Srbija? Dr [e{eq: Pa vide}emo. Od Rimskog carstva nije se desilo da jedna dr`ava ovako vlada celim svetom kao Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, zbog toga to ne mo`e dugo da traje. Drugo, ameri~ki prosperitet i ameri~ka dominacija zasniva se trenutno gotovo iskqu~ivo na jednoj ~iwenici, da je dolar op{teprihva}eno svetsko sredstvo pla}awa. Onog trenutka kada bi dolar prestao da bude to sredstvo svetskog pla}awa, Amerika bi propala. Apsolutno bi propala, haos bi nastao u Americi. A {to se ti~e Srbije, nije ovo prvi put u istoriji da se nalazimo u krajwe te{kim okolnostima. Uvek nas je spasavala izdr`qivost i odlu~nost, kapitulacija nas nikada nije spa{avala. Kapitulacija nam nikada nije dobro donosila. I ne smemo da kapituliramo. Voditeq: ^iwenica je, gospodine [e{eq, da su pri raspadu, odnosno razbijawu SFRJ sve dotada{we ~lanice SFRJ imale problema, ali je ~iwenica, dakle, da samo Srbija 10 godina do`ivqava sve mogu}e udarce i sve mogu}e probleme koji se zamisliti mogu od te tzv. me|unarodne zajednice. Da li vi, kao lider druge po snazi politi~kr partije u republi~kom parlamentu i potpredsednik Vlade Srbije, imate egzaktnije podatke koliko te proizvodne privrede radi u Sloveniji, u Hrvatskoj, u BiH, u Makedoniji, u Crnoj Gori u zadwe tri godine, kakvi su ti indeksi, a kako je u Srbiji? Inspiracija mi je ovo propast Srbije. Ja sam od onih koji misle da za Srbiju dok je ovakva i sa ovim qudima nema propasti. Dr [e{eq: Slovenija je svoj visok `ivotni standard zasnovala na 857
pqa~ki ostatka Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata veliki broj fabrika iz Srbije preseqen je u Sloveniju, pod izgovorom opasnosti od intervencije dr`ava ~lanica Informbiroa... Voditeq: Iz Rakovice u Maribor. Dr [e{eq: Da, nije to jedina fabrika koja je preseqena i Slovenija je najvi{e prote`irana. Zatim, Slovenija je imala privilegovan polo`aj u Titovoj Jugoslaviji u tolikoj meri da su skoro svi ugovori sa stranim firmama oko predstavni{tava, zastupni{tva, kupovine licenci itd. i{li preko Slovenaca. I to je bilo sredstvo koncentracije finansijske mo}i u Sloveniji. Zahvaquju}i tome, Slovenija je trenutno u relativno dobroj ekonomskoj situaciji. Ali, Slovenija nema tr`i{te i Slovenija }e vrlo brzo da do|e u ekonomsku krizu, ona nema gde da plasira svoju robu, ne mo`e je plasirati na srpskom tr`i{tu, na koje je bila prirodno orijentisana. [to se Hrvatske ti~e, u woj je ekonomska situacija nije nimalo boqa nego u Srbiji, iako Hrvatsku prote`iraju Amerikanci i druge zapadne sile. U Hrvatskoj su cene ~etiri do pet puta skupqe nego u Srbiji pa vam pokazateqi wihovih plata zapravo ni{ta ne govore. Tako vam je isto i u Crnoj Gori, i u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj. I tamo su plate prose~no ne{to ve}e od plata u Srbiji, ali zato su tro{kovi `ivota ~etiri do pet puta ve}i. Voditeq: Malopre ste dali ocenu politi~ke situacije u Republici Srpskoj, sada u ~isto privrednom smislu. Gospodine [e{eq, ~ujem da na kilogram hrane, koji se iz Srbije uvozi u Republiku Srpsku, mora da se plati 3 marke takse tamo{wim vlastima, {to na{u robu ~ini apsolutno nekonkurentnom, a da ti uslovi ne va`e kada je u pitawu uvoz iz Hrvatske. Ti uslovi ne va`e i kada je uvoz iz Crne Gore u pitawu. Jer, o~igledno, to se radi prema politi~kim procenama, ne prema tarifama. Ako su nama potrebne devize, a devize su i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, tamo `ivi na{ narod, ali rukovodstva su dijametralno suprotne politike, za{to ne trgujemo. Mo`emo do}i do deviza. Za{to zvani~no organizovano ne trgujemo? Dr [e{eq: Prvo, mi ho}emo to, ali crnogorska vlast odbija. Vlada Milorada Dodika odavno je prekinula sve kontakte sa Srbijom. Ona vodi izrazito antisrpsku politiku. Milorad Dodik jo{ jedino prema Srbiji vodi teroristi~ke akcije. On sudeluje zajedno sa ameri~kim instruktorima u obu~avawu i organizovawu kriminalaca koji se bave terorizmom u Srbiji, vr{e otmice itd. Vlada Srbije je u nekoliko navrata nudila crnogorskoj vladi da se naprave bilansi potreba Crne Gore za hranom i da se te koli~ine hrane sukcesivno isporu~uju Crnoj Gori po istim cenama po kojima se prodaju u Srbiji. Dakle, bra{no, uqe, {e}er osnovne `ivotne namirnice. Vlada Crne Gore to odbija, ona ho}e potpuno slobodnu trgovinu, a mi nemamo kontrolu carinskih prelaza u Crnoj Gori. Kod nas je hrana veoma jeftina jer dr`ava potpoma`e poqoprivrednu proizvodwu. A u tu cenu hrane naknadno treba dodati i ove stimulativne cene ve{ta~kog |ubriva, i goriva i sve druge olak{ice poqoprivredi. Sve druge beneficije, dr`avne dotacije, premije pa onda utvrditi kolika je realna cena proizvodwe. A vlast u Crnoj Gori je navikla, godinama je navikana, da veoma jeftinu hranu kupuje u Srbiji, a skupo prodaje Hrvatskoj, Albaniji, Bosni 858
i Hercegovini itd. To je ono {to je za nas neprihvatqivo. Ne mogu na{e dr`avne rezerve da se tako prazne {vercerskim kanalima preko Crne Gore. Sada i na Kosovo i Metohiju dolazi do velikog odliva roba. Mi tra`imo realne bilanse i toliko robe da se isporu~i svake godine. Mi to mo`emo, u Crnoj Gori `ivi svega 600.000 stanovnika. To je veoma mali broj za ove poqoprivredne resurse koje ima Srbija, ali crnogorska vlada to ne prihvata. Crnogorska vlada bi htela daqe da ima slobodu {verca, imala je 1992, 1993, 1994, 1995. potpunu slobodu {verca. Crnogorska vlada je preko svojih kriminalaca, organizovanih u prave mafija{ke klanove, uvozila samo banana za 70 miliona dolara. Ma mo`e li Crna Gora da pojede banana za 70 miliona dolara? Ne mo`e, i{lo je to na srbijansko tr`i{te, ne plate ni carinu ne plate ni{ta a ogroman profit ostvare. Ne mo`e tako da se radi. Drugo, ukinuli su platni promet. Crna Gora je prekinula platni promet. Onog trenutka kada je onemogu}ila kontrolu Narodne banke nad tim platnim prometom. Voditeq: Oni, gospodine [e{eq, vi{e ne skrivaju, znate ja sam se ba{ iznenadio... Dr [e{eq: Ne, oni su sada otvoreni separatisti. Sve donedavno je bilo sakrivawa, a sada su otvoreno krenuli u separatizam. Voditeq: Danas ~itam da je kurs marke zvani~no 27 ili 28, nije bitno, ali o~igledno je... Dr [e{eq: I oni psiholo{ki deluju na obarawe kursa u Srbiji. Voditeq: Ne nego se pla{e, po{to je dole dosta turista iz Srbije, dinar je jo{ plate`no sredstvo da... Dr [e{eq: I zapravo se svete tim qudima koji su iz Srbije oti{li na letovawe u Crnu Goru, na taj na~in im zapravo neprekidno poskupquju letovawe. Obe}ali su im letovawe po jednoj ceni sada se ispostavi da moraju da plate po novoj ceni. Voditeq: Sve to predugo traje. Godinu dana je skoro marka zvani~no plate`no sredstvo, nije ali skoro }e, gospodin \ukanovi} je u zadwih godinu dana vi{e puta izjavio da ga odluke, kako on ka`e tzv. Savezne vlade ne interesuju, da ih ne}e sprovoditi, doneli su i povodom promene Ustava svoju deklaraciju. Meni se ~ini da se nedovoqno u politi~kom `ivotu Srbije prihvata jedna bitna stvar, da je DPS i ta koalicija da `ivimo boqe bitan politi~ki faktor u Crnoj Gori koji ima odre|enu mo} i uticaj na doga|aje na ukupan politi~ki `ivot u Jugoslaviji. Zato sam bio iznena|en kada ste vi li~no, povodom promena Ustava, po~eli da pomiwete hap{ewe gospodina \ukanovi}a, jer sam, evo i danas je ba{ bila repriza va{e emisije, bio svedok kada ste pre godinu dana poku{ali pregovore sa DPS. Naime, ja sam pristalice teze da treba razgovarati. Dr [e{eq: Demokratska partija socijalista Crne Gore je zaista zna~ajan politi~ki faktor i u Crnoj Gori i u Saveznoj Republici Jugoslaviji i s wom uvek treba razgovarati dok je ona zna~ajan politi~ki faktor. A {to se ti~e Mila \ukanovi}a wega ne treba hapsiti kao politi~ara nego ga treba hapisti zbog konkretnih krivi~nih dela. A on je ve} po~inio mnogo krivi~nih dela i jedna od ta~aka neslagawa Srpske radikalne 859
stranke sa na{im koalicionim partnerima na saveznom nivou je upravo u tome {to smo mi, srpski radikali, odavno tra`ili da savezna dr`ava preduzme sve potrebne mere da obezbedi primenu Ustava i saveznih zakona na celoj teritoriji Crne Gore. A do sada su na{i koalicioni partneri mnogo oklevali po tom pitawu i {to je vi{e oklevawa to se vi{e osilio Milo \ukanovi} i preduzimao nove separatisti~ke mere. Treba savezna policija da preuzme sve grani~ne prelaze, sve. Treba da se obezbedi funkcionisawe carinske slu`be u Crnoj Gori, kao prvo. Treba strani agenti i {pijuni da se pohapse u Crnoj Gori. Videli ste, krenule su otvorene diverzije. Ko zna {ta je bio ciq ovih Kana|ana i Britanaca, da li otmica Karayi}a, otmica ili ubistvo nekoga u Srbiji, izazivawe diverzija. Imali su ogroman broj {tapina i sredstava za minirawe da su mogli sa adekvatnom koli~inom eksploziva da celi grad dignu u vazduh. Voditeq: Ali, u situaciji kada re`im u Crnoj Gori ima najmawe 20.000 dobro naoru`anih policajaca... Dr [e{eq: Kapisli, rekoh {tapina, kapisle su imali. Voditeq: Nije li to izazivawe sukoba... Dr [e{eq: Slu{ajte, dr`ava mora da se za{titi. I onda kada je u velikoj opasnosti mora najradikalnije mere da preduzme da bi se za{titila. Jer, be`awe od raspleta zna~i dodatno zao{travawe krize. Da se na vreme intervenisalo stvari ne bi ovoliko ni esklairale. Ali, to stalno oklevawe je bilo pogre{no. Ne mislim da je u toku rata trebalo odmah intervenisati, ali prvi put kada je \ukanovi} po~eo da ometa ratne napore Vojske Jugoslavije morao je biti uhap{en. Kada je prvi put oti{ao u agresorske zemqe pa se vratio morao je biti uhap{en. To oklevawe se uvek na koncu osveti. Voditeq: Pro{le nedeqe, u najavi tada mogu}e kandidature gospodina Ko{tunice, crnogorska televizija, ponavqam televizija, prenela je wegove re~i, dakle to je rekao spiker, ja nisam ~uo gospodina Ko{tunicu, ali je spiker rekao da je wegovo mi{qewe da je boqe da Crna Gora i Srbija budu dve odvojene dr`ave, nego da `ive u labavoj konfederaciji. Dr [e{eq: Labava konfederacija se jednostavno ne mo`e odr`ati. Ali, Ko{tunica daje signal \ukanovi}u da bi pristao na cepawe zajedni~ke dr`ave. To je signal kojim bi podstakao \ukanovi}a da i on krene na savezne izbore i da podr`i Ko{tunicu. To je su{tina. Znate, tu sada postoji jedan problem, kada bi se otcepila Crna Gora ostaje savezna dr`ava zbog pravnog kontinuiteta. Savezna dr`ava bi se redefinisala i vi{e nije savezna dr`ava nego je unitarna pod izvesnim okolnostima. [to se ti~e Ko{tunice, kada bi on ne daj bo`e pobedio, on bi i Srbiju federalizovao. Pa bi se onda mo`da i promenio dr`avni naziv, morao bi da se mewa napokon dr`avni naziv, ali bi se opet vodilo ra~una da se sa~uva dr`avni kontinuitet. To ulagivawe srpske proameri~ke opozicije crnogorskom re`imu je zapravo skop~ano sa ovim krajwe prizemnim interesom, da ih oni sada podr`e, da ih pomognu, bez obzira {to su oni otvoreni separatisti i dovode u pitawe opstanak dr`ave. Voditeq: Branislav Babovi} iz Novog Sada, ko je opqa~kao ovu zemqu? 860
Dr [e{eq: Ovu zemqu su mnogi opqa~kali. Prvo komunisti~ki re`im koji je vladao skoro 50 godina. Zatim razne kriminalne bande, mafija{ki klanovi itd. Voditeq: Mili} Stankovi} iz Beograda, kada }e biti ukinute dnevnice solidarnosti penzionerima? Dr [e{eq: Kada se zavr{e radovi na obnovi. Ja ne mogu sada da ka`em ta~an datum, ali mislim u neko skorije vreme. Sada }emo videti, jer ti radovi na obnovi zemqe uglavnom se i privode kraju, oni su bili veoma uspe{ni. Sve {to Vlada radi narod finansira. To treba svi da imaju u vidu. Nismo mi stvarali pare pa ih ulagali u obnovu, nego smo od naroda uzimali. Sve {to radi dr`ava uzela je od naroda kroz poreze, doprinose, takse i ovog puta dodatno kroz te dnevnice solidarnosti. One jednog dana moraju biti ukinute, jer one su vanredno sredstvo finansirawa. Ne mogu opstati kao redovne. Voditeq: Milutin Pujagi} iz Nove Pazove, kako dr`ava bez {tedwe mo`e da opstane? Dr [e{eq: Mi se trudimo da na{a dr`ava bude {tedqiva. I ja mislim da sada Srbija ima naj{tedqiviju Vladu u svojoj istoriji, zaista {tedqivu Vladu. Voditeq: Bez {tedwe gra|ana. Dr [e{eq: A {to se ti~e {tedwe gra|ana, dr`ava o~igledno mo`e da opstane, ali bi bilo boqe da se obnovi i devizna i dinarska {tedwa. A ona }e se obnoviti kada budemo imali novi bankarski sistem. Ovo {to sada imamo uop{te se ne mo`e nazvati u pravom smislu re~i bankarskim sistemom. Ne mogu qudi sada da {tede a dr`ava im jo{ nije ni vratila ono {to su ranije {tedeli, imali su poverewe u dr`avu pa su ulo`ili u banke, a dr`ava jo{ nije u stawu da im sve to vrati. Voditeq: Mirjana Petrovi} iz Beograda, da li }e biti reformi u sudstvu s obzirom da sporovi traju i po 20, 30 godina. Dr [e{eq: Da, i tu smo preterano spori. Bio je u pripremi projekat novog zakona o sudovima i sudijama, jo{ 1998. godine, pa je to vra}eno na doradu. Pa je onda izbio rat i nekako se sa tim stalo. Mislim da je urgentno da se na tome ozbiqno radi i da se i tu stvari izvedu na ~istinu. Da se sredi stawe u sudstvu, jer ovako kako je sada je nepodno{qivo. Voditeq: Dve dame, Desanka Markovi} i Anka Velinovi}, obe iz Beograda pitaju vas kako mislite da pobedite gospodina Milo{evi}a na izborima. Dr [e{eq: Glasovima gra|ana Savezne Republike Jugoslavije. Ako gra|ani `ele da srpski radikali pobede mi }emo pobediti. Mi se iskqu~ivo uzdamo u glasove naroda. Voditeq: Gospodine [e{eq, vi imate, kada sam ja u pitawu, jako ta~nu i preciznu mo} predvi|awa... Dr [e{eq: Umorili ste se Voditeq: Ne samo da sam se umorio, nego sam na kraju svih snaga... Dr [e{eq: Dobro, ve} smo dva i po sata u studiju. Voditeq: Moramo po{tovati programsku {emu, pogotovo {to u daqem 861
toku imamo obavezu... Dr [e{eq: [to ste najavili jo{ jednu emisiju. Voditeq: Imamo obavezu, prema na{em ugovoru, prema va{oj stranci. Zamolio bih vas, na kraju, da vi ka`ete kada su izbori u pitawu va{e vi|ewe wihove su{tine. Mada sam ja u toku emisije poku{ao da... Dr [e{eq: O tome smo ve} govorili. Na izborima se periodi~no utvr|uje voqa naroda. Smisao izbora je da dr`avom vladaju oni kojima narod uka`e poverewe. Poverewe naroda se mora zaslu`iti. Sve politi~ke partije se na~elno trude da zaslu`e to narodno poverewe. Neke uspeju neke ne uspeju. One koje su jednom izigrale narodno poverewe, te`e im je ponovo da ga pridobiju. [to se ti~e srpskih radikala, mislim da mi nikada nismo izigrali narodno poverewe i da }e se to poverewe naroda u Srpsku radikalnu stranku pove}ati na ovim izborima. U kojoj meri ostaje da vidimo, ne mo`emo ni mi da se bavimo vraybinama, da gatamo u pasuq i da prognoziramo. U svakom slu~aju, svi pokazateqi sa terena govore da raste popularnost srpskih radikala, to vidimo po velikom broju novih pristupnica. Samo u Beogradu protekle nedeqe je bilo 600 novih pristupnica. Srpska radikalna stranka sada ima 270.000 registrovanih ~lanova koji su platili ~lanarinu, to je impresivna snaga. Mislim da smo mi jedina politi~ka partija koja uop{te ima sre|enu evidenciju ~lanstva, a verovatno smo najbrojnija politi~ka partija po uredno registrovanim ~lanovima koji su platili ~lanarinu. Voditeq: Hvala vam na ve~era{wem gostovawu uz tradicionalni pozdrav, s obzirom da je predizborno vreme, da nam se... Dr [e{eq: Uz tradicionalni pozdrav Srbija je ve~na dok su joj deca vrena! Voditeq: Da, uz tradicionalni poziv, s obzirom da je predizborno vreme, kada uskladimo termin da ponovo pri~amo za gledaoce Televizije Palma. Dr [e{eq: Sa zadovoqstvom. Vi znate da mene ne treba nikada dva puta nagovarati da do|em u emisiju. Voditeq: Hvala vam jo{ jednom i na vremenu i na razgovoru. Dr [e{eq: Hvala vama. Voditeq: Po{tovani gledaoci bio je ovo Dijalog u kome nam je gost bio dr Vojislav [e{eq. Izbori su pred nama, mi biramo, o tome vodite ra~una. Va`no je svakako da `ivimo {to boqe. Jo{ je va`nije da sami o tome odlu~ujemo, a najva`nije je svakako da to i radimo i odlu~ujemo u svojoj dr`avi, svojom verom i sa svojom porodicom. Imajte ovu gradaciju na umu, ne samo pri izborima nego i na onom na{em putu do istine i ka pobedi. Do slede}eg ~etvrtka i novog Dijaloga `elim vam laku no}, siguran da ubrzo dolazi trenutak kada }u mo}i da vam po`elim prijatno.
862
XXIX POLITI^KI GLUMCI STATISTI Tv Belami, “Paradoksi”, Ni{, 11. avgust 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, ve~eras u gostima imamo jednog beskompromisnog politi~ara, britkog jezika, koji je, da tako ka`em, slobodnim stilom, nabildovan retorikom, i uvek spreman za jednu otvorenu pri~u. Naravno, ja se nadam da ste i vi spremni da tom na{em gostu pripremite odgovaraju}a pitawa, da ih po{aqete putem telefona 710-666 i 710777. Dobro ve~e `elimo gospodinu Vojislavu [e{equ. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq:Dobro nam do{li, gospodine [e{eq. Za one, ako takvi uop{te postoje, koji ne znaju ko ste vi da ka`em da ste vi dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i naravno predsednika Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq da po~nemo pri~u, u Ni{u smo, jo{ traje filmski festival, ali to je jedan malo ve}i festival gluma~kih ostvarewa – izbori 2000. godine, ko su glavni glumci u ovim izborima. Dr [e{eq: Postoje ozbiqni kandidati, postoje oni koji glume da su kandidati mo`da ste na to mislili. Voditeq: Tako je. Dr [e{eq: I postoje ve~iti statisti. [to se ti~e predsedni~kih izbora glavni kandidat je Tomislav Nikoli}, verovatno je wegov najozbiqniji protivkandidat Slobodan Milo{evi}. To }emo videti posle prvog izbornog kruga. Ube|eni smo da niko ne mo`e da pobedi u prvom krugu, da se ide u drugi krug. U drugom krugu smo sigurni da }e se na}i Tomislav Nikoli} i da }e pobediti. Neki glume, vi znate dobro koji su ti {to glume da su kandidati, a ima i onih koji statiraju pri svakoj ozbiqnijoj politi~koj aktivnosti, koji su tu da ulep{aju dekor, da izazovu ponekad i podsmeh. Obi~no takve lansiraju levi~arske partije SPS i JUL, oni uvek na|u neke izmi{qene nepostoje}e stranke pa ih gurnu na politi~ku scenu. Tako JUL, na primer, ovu radikalnu stranku levice Nikola Pa{i}, tek toliko da zamute vodu i eventualno da dovedu do zabune u glasa~kom telu pa eventualno neki glas radikalima da otpadne na taj na~in. To je smisao gurawa takvih marginalnih, minornih, nepostoje}ih stranaka uo~i svakih izbora u politi~ku arenu. Ove godine je mo`da mnogo mawe takvih nego {to ih je bilo u ranijim izbornim ciklusima. Radikali su naro~ito insistirali, kada je done{en zakon o izboru predsednika Republike i gde je, u prvom projektu zakona, stajalo da se nadokna|uju tro{kovi predizborne kampawe predsedniku Republike, da se to izbaci. A kada je re~ o tr{kovima politi~kih stranaka, insistirali smo da se pla}a tek posle izbora na osnovu broja osvojenih poslani~kih mandata. A ranije se 50% davalo pre izbora za svakoga ko je prijavio listu, a 50% posle izbora. Onda su se mnogi prijavqivali samo da bi dobili pone{to novca, boga mi to nije bilo ni malo. Mislim, na parlamentarnim izborima 1997. godine da je to bilo ne{to oko 10.000 maraka po jednoj listi. Sada toga nema i mnogo je mawe stranaka. 863
Voditeq: Mnogo mawe glumaca. Dr [e{eq: Mnogo mawe statista, a glumci su oni koji se prijave za izbore, znaju da nemaju {ansu da pobede, ali se upiwu iz petnih `ila. Voditeq: Gospodine [e{eq, jedna stvar je mnoge iznenadila, vi ste sami rekli na po~etku da gospodin Tomislav Nikoli} ima najvi{e {ansi, osim toga svi znaju da ste vi najpopularniji me|u radikalima, i onda je mnoge iznenadilo za{to se upravo vi niste kandidovali na predsedni~kim izborima. Onda bi stvar bila vrlo interesantna, trojica Vojislava protiv Slobodana. Bilo bi {armantno. Dr [e{eq: Radikali su najpopularniji u Srbiji vi to znate, a drugo Srpska radikalna stranka nije stranka jednog ~oveka. Ja sam 1997. godine bio kandidat na predsedni~kim izborima u Srbiji i u prvom izbornom ciklusu sam pobedio Zorana Lili}a. Pa se ispostavilo da nije iza{lo dovoqno gra|ana. A u drugom krugu je do{lo do te{kih deformacija u izbornom postupku na Kosovu i Metohiji pre svega. Pa smo mi imali mnogo primedbi povodom tog izbornog ciklusa. Za{to bih sada ja opet bio kandidat? Svi oni koji bi glasali za mene glasa}e sigurno za Tomislava Nikoli}a. Jer ja svim srcem i du{om podupirem kandidaturu Tomislava Nikoli}a. Tomislav Nikoli} je trenutno najpogodniji kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Republike. Tomislav Nikoli} poseduje sve kvalitete i moralne i politi~ke i stru~ne, i obrazovne da obavqa tu funkciju. Ja sam vi{e orijentisan ka ~isto operativnim funkcijama, meni bi vi{e odgovaraja funkcija predsednika vlade. Funkcija predsednika Republike donosi mnogo ~asti i ugleda, a malo nadle`nosti, malo stvarne vlasti. Predsednik Republike je komandant vojske. To mu je kqu~na su{tinska, najozbiqnija nadle`nost. [to se ti~e ostalih nadle`nosti one su ~isto protokolarne. Predsednik Repubike odre|uje mandatara za sastav vlade na osnovu procene ko ima {ansu da bude izabran. Ako on odredi mandatara, a on ne pro|e u Skup{tini sa svojim predlogom vlade, onda je to politi~ki udarac i za predsednika Republike. Zatim, predsednik Republike prima akreditive stranih ambasada, postavqa na{e ambasadore, daje pomilovawa, dodequje odlikovawa i predla`e sudije saveznog i ustavnog suda. Kada pogledate, to su veoma su`ene nadle`nosti. Pravi faktor izvr{ne vlasti na saveznim nivou je Savezna vlada. Voditeq: Gospodine [e{eq, pomenuli ste, ja to nisam komentarisao, da su radikali najpopularniji, me|utim neke ankete koje se pojavquju u zadwe vreme govore ne{to druga~ije. Dr [e{eq: A vi verujete tim anketama? Voditeq: Ja `elim va{ komentar. Dr [e{eq: Jesu li oni nekada pogodili ranije. Uvek su lagali. Voditeq: Opozicija ka`e jednu stvar, mi nismo verovali Institutu dru{tvenih nauka oni su uvek govorili da }emo izgubiti, i uvek smo gubili. Ovog puta se nadaju da su... 864
Dr [e{eq: To jednostavno nije istina. Svi su oni lagali u pogledu izbornih rezultata Srpske radikalne stranke. Svi ti istra`iva~i vode ra~una da zadovoqe interese i `eqe onoga ko naru~i istra`ivawe. Ko pla}a istra`ivawe. Mi nemamo pravih agencija za istra`ivawe javnog mwewa. Kada bih ja vas pitao jeste li vi sada u stawu da operi{ete nekog ~oveka, da mu operi{ete srce vi biste odovorili da niste, je li tako. Kao {to bih i ja odgovorio. Kada bih vas pitao mo`ete li vi da izvr{ite to istra`ivawe javnog mwewa. Logi~an je odgovor da ne mo`ete. Kao {to mo`da ni ja ne bih mogao, iako sam imao neka iskustva kroz u~estvovawe u nau~noistra`iva~kim projektima. Za operacije su potrebni stru~ni qudi poput hirurga. Zna~i, moraju biti prvo obrazovani za to, potkovani znawem, talentovani, i potpuni profesionalci. Istra`ivawe javnog mwewa je jedan od najozbiqnijih poslova u sociologiji kao nauci. I taj posao ne trpi amatere. Kod nas se samo amateri bave tim poslom. Zbog toga nikada nijedno istra`ivawe javnog mwewa, koje je kod nas obavqano, nije bilo utemeqeno na realnim nekim ~iwenicama. Poredite te na{e sa Galupom, onda su ovi na{i sme{ni. Galupu se takve gre{e ne de{avaju. On radi stru~no, profesionalno, nau~no kod nas toga nema. I zato mi, jednostavno, ne obra}amo pa`wu. U svim izbornim procesima oni su predvi|ali debakl Srpske radikalne stranke a mi smo neprekidno ja~ali i pove}avali broj bira~a. Voditeq: Da. Moramo jo{ ne{to da ka`emo vrlo interesantno, Belami televizija je jedna od retkih televizija odnosno u Ni{u, koliko ja znam pored telvizije Najs, jedina na kojoj vi gostujete, na kojoj ima Radikalskih talasa. Evidentna je jedna situacija da vas nema u svim medijima iz nekih razloga, ali da vas je, {to je vrlo interesantno, vrlo malo i u dr`avnim medijima. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Zamolio bih vas za komentar, jer deluje paradoksalno ili je to nekakav predizborni trik da se vi distanicirate od svojih sada{wih koalicionih partnera ili vas oni definitivno zapostavqaju. Dr [e{eq: Prvo, ta~ne su vam obe pretpostavke i zapa`awa su vam ta~na. Postoje neke televizije koje dobijaju novac od NATO-a i one nisu informativni mediji u pravom smislu re~i. To su sredstva subverzivnog delovawa i mi smo objavili wihov spisak u na{im novinama, u listu “Velika Srbija”, i mi ih apsolutno bojkotujemo. To je sada{wa tzv. gradska televizija u Ni{u i to je TV-5, iz Ni{a. [to se ti~e TV 5 mi smatramo da treba sve u~initi da ona prestane da postoji, ona nema razloga za postojawe. A {to se ti~e gradske televizije, treba da preotmemo na ovim izborima gradsku vlast u Ni{u i da sredimo stawe na toj televiziji. Na dr`avnim medijima postoji veliki problem, i nije to slu~ajno {to se sada de{ava. Znate, mi smo u{li u koaliciju sa strankama koje su ideolo{ki veoma razli~ite, dijametralno suprotnih pozicija nego mi. I na{a vlada je vlada kompromisa, stalnih kompromisa iz dana u dan. Zahvaquju}i uspe{nom postizawu tih kompromisa mi smo poprili~an broj problema u dr`avi razre{ili za ove dve i po godine. [to je najva`nije dali smo Srbiji jedan period politi~ke stabilnosti i obnavqawa neke perspektivnosti u svesti qudi. Me|utim, kako smo dubqe ulazili u re{avawe nekih pro865
blema te ideolo{ke razlike su bile sve upe~atqivije. Mi smo uporno insistirali da se neke stvari br`e re{avaju, na mnogim poqima nismo uspeli, a ove godine smo napokon isterali to da se donese zakon o isplati zaostalih de~ijih dodataka kroz ove obveznice za kupovinu robe i pla}awe usluga. Zatim da se donese novi zakon o javnim preduze}ima kako bi se ta javna preduze}a stavila pod striktnu kontrolu dr`ave, a u tim javnim preduze}ima kontrolu imaju iskqu~ivo SPS i JUL. A najja~a preduze}a, gde ima najvi{e novca, dr`ao je JUL. I mi uop{te nismo imali nikakvu kontrolu {ta se tamo de{ava. Iznudili smo dono{ewe tog zakona, iznudili smo dono{ewe zakona o prodaji poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu. Trebalo nam je dve godine mukotrpne borbe da bismo to isterali. Pro{le godine je bio rat, rat je spre~io mnoge stvari da se br`e urade. I tu su se zategnuli odnosi me|u koalicionim partnerima, prakti~no skoro do pucawa. Zatim, mi radikali nismo hteli da prihvatimo projekat zakona o borbi protiv terorizma. Nismo se usaglasili oko toga, smatrali smo da taj projekat nije bio dobar. Izjasnili smo se javno protiv ordena narodnog heroja Slobodanu Milo{evi}u, i to je na izvestan na~in zao{trilo koalicione odnose. Naravno, ta koalicija se jo{ nastavqa, vlada funkcioni{e u nekim stvarima dobro u nekim stvarima suvi{e sporo, a u nekim stvarima nije u stawu da do|e do vaqanih rezultata. [to je najva`nije, mi smo u ekonomskoj sferi, projektom javnih radova, nakon bombardovawa obnovili mnogo toga {to je poru{eno u vreme NATO agresije. I to je ono {to je kqu~ni uspeh Vlade. Postoji i sfera neuspeha. Neuspeh je {to smo tek sada krenuli sa reformom obrazovnog sistema. [to smo dve godine pustili da obrazovawe tavori, da tr`i{tem farmaceutskih proizvoda upravqa mafija, a imali ministarku koja je sve stvari zapustila, koja je bila aspolutno neposobna. Sada smo to malo protresli, sada su stvari krenule. Kako }e to sve izgledati kasnije, vide}emo. Na {ta }e se to svesti. U ovoj predizbornoj kampawi mi nastupamo sami, mi srpski radikali, i uvek smo na izbore i{li sami. Mi smatramo da je besmisleno praviti predizborne koalicije. A na{i koalicioni partneri u toj predizbornoj kampawi poprili~no zloupotrebqavaju dr`avne medije koje jo{ dr`e pod kontrolom. Suvi{e je bilo posla u ekonomskoj i socijalnoj sferi da smo stigli na vreme da se pozabavimo stawem i na dr`avnoj televiziji. A vi vidite, dr`avna televizija je po~ela da emituje neke radikalske spotove, ali sve je stalo i potpuno se posvetila kampawi levi~arskih stranaka i time izgubila osnovni dignitet. Drugo, ima problema u mnogo op{tina u Srbiji, na primer u Gayinom Hanu gde postoji op{tinska televizija, a radikalima nije dozvoqen pristup. Prvo }emo poku{ati da promenimo vlast u Gayinom Hanu, ako ne uspemo da promenimo vlast onda neka gledaju socijalisti kako }e uspeti da obezbede buyet za op{tinu Gayin Han za slede}u godinu. To socijalisti ne}e uspeti da obezbede. U politici se sve vra}a, tu nema milosti. A {to se ti~e nas, srpskih radikala, mi smo krajwe otvoreni, principijelni i dosledni. Mi svima otvoreno u lice ka`emo sve {to mislimo i idemo svojim putem. Ne bojimo se nikoga, jer iza nas nema prqavih tra866
gova, nemamo oraha u yepu. Nigde se nismo kompromitovali, ni u jednoj kriminalnoj aferi nismo u~estvovali, ni u jednoj proneveri, ni u jednoj mahinaciji. I to nam daje moralno pravo da svima drugima ka`emo direktno u lice sve {ta mislimo. Bez milosti. Voditeq: Gospodine [e{eq, pomenuli ste idete sami, me|utim ovde sada vladaju neka druga pravila na lokalnim izborima. Po{to je ve}inski sisitem u pitawu, bilo je govora da je tu mo`da neophodna koalicija, opozicija ide zajedno, da i vi idete zajedno sa levicom. Dr [e{eq: Ne. Najboqe je da svaka stranka ide sama jer se onda vidi koliko ko vredi. [to se ti~e opozicionih politi~kih partija one su se podelile vaqda u dva bloka, jedan predvodi Demokratska stranka drugi je Srpski pokret obnove. To je zapravo bio poku{aj da Srpski pokret obnove kontroli{u ove male minijaturne stranke, da se potpuno u~ini bezna~ajnim. To su iz Srpskog pokreta obnove osetili, tome se suprotstavili, ali bilo je suvi{e kasno jer su prethodno formirali mnogo malih stranaka, i pustili ih da slobodno plivaju na srpskoj politi~kij sceni. Malih stranaka koje nigde van Beograda nemaju ~ak ni svoje op{tinske odbore. Ali wihovi ~elnici glume da su politi~ari. Tu ima najvi{e glumaca i poprili~an broj statista. U Ni{u na izbore izlaze, pre svega ~etiri stranke i strana~ke grupacije. Srpska radikalna stranka, SPS-JUL, Srpski pokret obnove i Demokratska stranka na ~elu svoje koalicije, to oni sada zovu DOS, Demokratska opozicija Srbije. I gra|ani imaju pred sobom krajwe jasnu sliku da se opredele za koga }e. Znaju sve o nama, znaju kakvi su nam programi, znaju kakvi su nam qudi, kakva nam je politika, kakvi su nam karakteri, kakav nam je moral, kakvi su nam ciqevi, sve znaju. I 24. septembra treba da se opredele po svojim ube|ewima, po svom uverewu za onoga kome najvi{e veruju. Mi `elimo u Ni{u da osvojimo sami vlast i da sami vladamo. I na{ glavni adut za lokalne izbore u Ni{u i drugim gradovima Srbije jeste zemunsko iskustvo. Tamo smo sami vladali i ostvarili pravo radikalsko ~udo. I to priznaje cela Srbija danas. Tamo gde sami vladamo maksmalno smo uspe{ni. Tamo gde ulazimo u neke koalicije uspeh je sigurno mawi, jer koalicija je uvek rezultat kompromisa. Tako da se nadam da }emo i u Ni{u sami osvojiti vlast, da ne}e biti nu`ne koalicije posle izbora. Voditeq: Pomiwali ste Ni{ a ja }u da iskoristim priliku da zamolim re`iju da nam pusti jedan spot koji je napravila stru~na slu`ba va{e stranke, koji se upravo odnosi na Ni{, i koji }e premijerno biti emitovan na na{oj televiziji. Po{tovani gledaoci, da ja ne bih previ{e zloupotrebqavao ovo svoje voditeqsko pravo, da samo ja pitam gospodina [e{eqa, ukqu~i}emo va{a pitawa. Stigla su u jednom, kako da ka`em, ogromnom broju. Svima }emo da odgovorimo naravno, potrudi}emo se da po`urimo da bi svima odgovorili. Sne`ana Nikoli} iz Ni{a ka`e ovako, {ta }emo da radimo sa obveznicama, da li }emo boqe da `ivimo ili nam samo zamazujete o~i. Imam troje dece i zabrinuta sam za wihovu budu}nost. 867
Dr [e{eq: [to se ti~e obveznica one se moraju realizovati. Mnoge firme jo{ uvek pru`aju otpor, neke su neobave{tene, neke ne znaju, nisu upu}ene u stvarne mogu}nosti koje pru`aju te obveznice. Me|utim, nadle`na ministarstva su poslala uputstva i sada }e morati da ka`wavaju one firme koje ne ispuwavaju svoje obaveze. Sve firme koje duguju Vladi Srbije na ime zaostalih poreza ili na ime zajmova iz Fondova za razvoj du`ne su da svoju robu prodaju za obveznice u odgovaraju}em iznosu. Tim obveznicama mogu da isplate svoja dugovawa dr`avi i tada u`ivaju 50% popusta. Zna~i, nismo ni wih zaboravili. Takvih firmi je oko 600 u Srbiji. Za obveznice se mogu kupiti uybenici za decu, zatim mogu se platiti zaostali porezi, ako je neko u{ao u dugoro~ni otkup stana sve preostale rate mo`e da plati obveznicama. I ~itav niz firmi mora}e svoju robu da prodaje za obveznice. Mogu se platiti de~ija obdani{ta. Sada ima odre|en broj firmi koje to izbegavaju, znam da su neke po~ele da prodaju, Takovo iz Gorweg Milanovca koji proizvodi slatki{e, eurokrem i ostale vrste. Prvi maj Pirot je prodavao odela za te obveznice, mora}e svi koji duguju. Ima poku{aja minirawa, ali mi moramo isterati to do kraja. Voditeq: Hvala. Slavi{a pitawe, Sulejman Ugqanin je dao podr{ku Ko{tunici, kakvim }e to ustupcima Ko{tunica da plati tu podr{ku, autonomijom, specijalnim statusom ili republikom. Da li ijedan Srbin mo`e glasati za takvog ~oveka? Dr [e{eq: Ko{tunica sam mora da odgovori na takvo pitawe. Verovatno }e biti na va{oj televiziji, pa mu postavite to pitawe. Vojislava Ko{tunicu podr`avaju NATO, Amerikanci i sve zapadne sile. Vojislava Ko{tunicu podr`avaju i Rasim Qaji}, i Zoran \in|i}, i Jo`ef Kasa, i Nenad ^anak, i Dragan Veselinov, i Goran Svilanovi}, i Vladan Bati}, i Vuk Odbravodi}. Voditeq: Gospodina ^ovi}a ste presko~ili... Dr [e{eq: Neboj{a ^ovi}, umalo da ga presko~im. Voditeq: I generala Peri{i}a... Dr [e{eq: I Mom~ilo Peri{i} itd. Svi oni podr`avaju Ko{tunicu. Ko{tunica je wihov kandidat. Ko{tunica je kandidat Sulejmana Ugqanina. Nije to slu~ajno. To onda govori o Ko{tunici. Zbog toga on nema nikakvih {ansi na ovim izborima. Voditeq: Lo{e se distancirao u medijima od podr{ke Amerikanaca, i rekao nemojte da me... Dr [e{eq: Ja mislim da se nije distancirao. Kako se distancirao, malo ih kritikovao, ali tako ih sada bledo kritikuju i oni koji primaju direktno novac od Amerikanaca i redakcija lista Danas i ostalih nekih medija. Znaju oni da neko ko je bio direktno eksponiran kao NATO sluga proteklih godina nema nikakvih {ansi. Zato su odabrali Ko{tunicu jer je glumio pomalo da je patriota, da je nacionalno orijentisan itd. Takav im je sada trebao da zama`e o~i narodu. Me|utim, sama podr{ka koju on ima upe~atqivo govori o wegovoj politici, o wegovoj poziciji. Za{to bi ga podr`ao Sulejman Ugqanin, na primer. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Za{to bi ga Nenad ^anak podr`ao ili Dragan Veselinov ili Jo`ef Kasa. 868
Voditeq: Pitawe za vas, za{to se uzaludno kandidujete za predsednika, vi se ne kandidujete, to smo objasnili, ali misle qudi verovatno za{to kandidujete svoga predstavnika. Vi ste malo o tome pri~ali, ho}emo li jo{ ne{to da dodamo Dr [e{eq: Da, nije uop{te uzaludno kada na{ kandidat Tomislav Nikoli} ima najvi{e {ansi. Voditeq: Gospodin Gvozden ka`e, dobio sam obveznice, imam malo dete {ta da radim. To smo ve} odgovorili. Da ide da kupuje sve ono {to mo`e da se kupi. Dr [e{eq: I {to }e jo{ par dana biti verovatno problema oko prodavnica dok to ne profunkcion{e. Voditeq: Sne`ana iz Ni{a se `ali, ka`e {ta da radim sa obveznicama kada nigde ni{ta ne daju. Da li mo`e neko vama da se `ali? Dr [e{eq: Znate, gra|ani koji imaju pravo na de~ije dodatke ~ekali su dve godine. Sada bi trebalo malo strpqewa da poka`u mora}e dr`ava da im obezbedi kupovinu robe za obveznice. Tu je sada u pitawu zakon. Ako dr`ava nije u stawu da provede taj zakon onda apsolutno gubi autoritet. Voditeq: Da. Mirko iz Prokupqa postavqa pitawe, a moramo da ka`emo jo{ jednom da se Belami televizija vidi u Leskovcu, Bojniku, Lebanu, Topli~kom kraju do Dimitrovgrada, zna~i Pirot, Bela Palanka, Kru{evac, Trstenik. I, naravno, to je vrlo gledana televizija i nama je drago kada nas gledaju gledaoci sa strane. A Mirko ka`e, za{to u zapisniku sa glasawa nema rubrike za primedbe ~lanova bira~kih odbora. Dr [e{eq: Primedba se upisuje na samom zapisniku bila rubrika ne bila. Voditeq: Mirjana ]ipri}, gospodine [e{eq, jedinu {ansu koju ste imali su izbori 1996, 1997. godina, a sada na ovim izborima dobi}ete najvi{e 55 glasova. Ona je to procenila nekako... Dr [e{eq: Verovatno je gledala u pasuq. Voditeq: Ima nekih anketa koje govore o tome. Da li ste gledali mo`da strane ankete, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: A i te ankete su gledawe u pasuq. Kakve strane ankete. Voditeq: Pojavile su se bile neke mar{alove ankete, i ove, i one... Dr [e{eq: Znam, a ko je to ovde istra`ivao? Voditeq: Wihovi qudi. Dr [e{eq: Wihovi qudi. Koji wihovi qudi? Ovi iz gradske televizije Ni{a, iz TV 5 ili nekih sli~nih. Voditeq: Da. Slobodan Bjeli} iz Pri{tine pita kada }ete da odete u Pri{tinu, vi ste tamo bili profesor na Pravnm fakultetu. Dr [e{eq: U Pri{tinu }u da odem sa na{om vojskom i na{om policijom. Voditeq: Kada }e to biti? Dr [e{eq: Uskoro. Ali, Srpska radikalna stranka je jedina glasala u Narodnoj skup{tini protiv plana ^ernomirdin–Ahtisari. A plan je usvojen glasovima levi~arskih stranaka i Srpskog pokreta obnove. I {to je Kosovo i Metohija, {to su okupirani najmawa je na{a krivica. Voditeq: Svetlana Petrovi}, opet obveznice, ka`e {ta je sa wima i da li ste ih vi lansirali? Vi ste sami... 869
Dr [e{eq: Mi smo se borili da se donese zakon o tim obveznicama, jer druga~ije nosioci prava na de~ije dodatke nikada ne bi do{li do novca. Moglo bi da se do|e do novca kada bi sve firme uredno pla}ale poreze dr`avi. Ima 600 firmi koje su u velikom zaka{wewu. Mi wima dajemo popust od 50% ako uzmu obveznice. Obveznice su {tampane negde u vrednosti pet milijardi dinara, {to zna~i da te firme duguju dr`avi najmawe 10 milijardi. Kada bi svi redovno pla}ali poreze i doprinose, onda ne bi kasnile ni plate u javnom sektoru, ni penzije, ni de~iji dodaci. Problem je kada kasne dru{tvene i dr`avne firme, ne mo`ete ih ukinuti zato {to kasne. A mi smo se kao vlada lo{e postavqali prema nogim otvorenim problemima. Vi{e od dve godine ja se iz petnih `ila upiwem da se smeni ovaj Vojislav Miti} u Elektronskoj industriji, jednom sam, mislim, o wemu govorio i ovde u Ni{u. Pomiwao sam slu~aj wegovog raskida saradwe sa beloruskom fabrikom televizora i upropa{}avawe Elektronske industrije. I tek sada smo uspeli da Vlada Srbije zavede prinudnu upravu, da ga smeni, da dovede novo rukovodstvo. Tu je bilo nekih naklapawa, prvo su ga, izgleda, socijalisti hteli privoleti da bude wihov, da pre|e na wihovu stranu. Kada je bila prva sednica Upravnog odbora Dragoquba Stamenkovi}a uop{te nisu pozvali na tu sednicu, iako je on potpredsednik Upravnog odbora. Zna~i, ima mnogo problema te vrste i zbog toga nismo uspeli do kraja sve stvari da dovedemo do elementarnog reda. Nismo uspeli da zavedemo disciplinu, iako se trudimo iako nastojimo. Smisao ovog zakona o javnim preduze}ima je da zavedemo disciplinu. Voditeq: Gospodine [e{eq, pomenuli ste Elektronsku industriju i to na{e gra|ane veoma interesuje, interesantan je podatak koliko ima u tom Upravnom odboru sada qudi iz privrede. Ka`u da nema nijedan. Da li je to ta~no. Dr [e{eq: Ja ne znam, na{ je dogovor u Vladi da se jedan general, ja ga li~no slabo poznajem, ali ~ujem za wega da je sposoban dovede za generalnog direktora. I dogovoreno je da socijalista bude predsednik Upravnog odbora, a srpski radikal zamenik predsednika, odnosno potpredsednik. A svi ostali su predstavqeni kao stru~ni qudi, ja ih ne znam li~no, predlog je do{ao iz Ni{a, od na~elnika okruga, i jo{ od nekih privrednih faktora iz Ni{a. Sve su to qudi iz Ni{a, koliko ja znam. Ali, tu nije trebalo da bude politi~ki momenat, nego ~isto stru~ni, ako smo tu omanuli onda je to nova velika gre{ka. Ali, ja nisam kriv za tu gre{ku. Dogovor je bio takav, dovoqne su dve politi~ke li~nosti u Upravnom odboru, socijalista predsednik i radikal potpredsednik, odnosno zamenik predsednika, sve ostalo je trebalo da budu stru~ne li~nosti. I svi su ti qudi, od kojih ja nikoga ne znam, meni predstavqeni kao stru~ne li~nosti. Ja sam i potpisao tu odluku. Voditeq: Moram re}i, po{tovani gledaoci, imate vremena jo{ mo`da pola ~asa da {aqete pitawa, na{i qudi u re`iji ih pi{u, samo ih molim da pi{u malo ~itkije. Pitawa se ne kucaju pa }e gledaoci misliti da preska~em neko pitawe, i onda na taj na~in, ovo je emisija totalnog rizika. Pera iz Ni{a ka`e, ako sud vrati vozilo koje je sa crnogorskim tablicama, i kada ode vlasnik da uzme vozilo od policije oni ka`u da vozilo ne mo`e da se vrati. Da li je ovo policijska ili pravna dr`ava? 870
Dr [e{eq: Ako je to zaista ta~no, onda je to policijska samovoqa, koja je ka`wiva po zakonu. Treba podneti krivi~nu prijavu. Policija mora da postupi po odluci suda, apsolutno mora. Voditeq: Gospodin Pera iz Ni{a je dobio pravni savet besplatno, a Goran Petrovi} iz Aleksinca pita koliko da pla}amo marku na crno. [ta se zbiva sa markom gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Ne znam, ja ne kupujem marke na crno pa ne znam koliko da pla}aju. Voditeq: Da pitam obrnuto {ta se zbiva sa dinarom. Dr [e{eq: Evo {ta je tu problem. Prvo, imali smo vrlo stabilan dinar od novembra pro{le godine, pa evo i do 1. avgusta. To je bilo nekih devet meseci stabilnog dinara. Kurs je bio 22,23 dinara za 1 marku. I to smo ~uvali, to smo ba{ uporno ~uvali. Sada su se desile neke stvari poprili~no ~udne. Pojavila se izvesna koli~ina novog novca u opticaju. To je moglo samo odlukom guvernera Narodna banke. Na takve odluke nije imala uticaj ni Republi~ka ni Savezna vlada, nismo ni konsultovani. Postoje jo{ neki centri neformalne mo}i i uticaja, ~ija je voqa od primarnog zna~aja za odluke guvernera, ~ija je voqa zna~ajnija od stava i Republi~ke i Savezne vlade. I to je, tako|e, problem koji mora da se re{i posle izbora, i posle ovih izbora Srpska radikalna stranka }e iza}i pred Saveznu skup{tinu sa svojim kandidatom za guvernera Narodne banke. Naravno, ne mo`e tu biti samo krivica guvernera, postoje razni drugi uticaji, spoqni faktor, blokade, sankcije, tako|e uti~e i psiholo{ki faktor koji ide iz Crne Gore. Crnogorska vlada je svaki put uo~i pada dinara na na{em crnom tr`i{tu proklamovala novu vrednost marke u Crnoj Gori i uvek je tamo dinar bio potcewen. Dinar je i danas potcewen i bez obzira na ovakvu situaciju vi{e je nego udvostru~ena koli~ina novca u opticaju za ovih godinu dana. To je bilo poprili~no van kontrole i jedne i druge vlade. Mi smo vodili rigoroznu restriktivnu buyetsku politiku i nismo krivci {to je do toga do{lo. A {to se ti~e potcewenosti dinara, ona se vrlo lako mo`e dokazati. Uporedite {ta se kod nas mo`e kupiti za 100 maraka, a {ta u Nema~koj, pa }ete videti koliko je marka kod nas precewena a dinar potcewen. Struja je kod nas pet puta jeftinija nego u Nema~koj i mnogo druge robe. Naravno odmah mo`ete da ka`ete kod nas su i plate slabije, ali to da li su nam plate slabije uop{te nije faktor koji uti~e na vrednost dinara. Na wegovu realnu vrednost, na wegovu kupovnu mo}. To su dve potpuno razli~ite stvari. Jer, i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj su plate mnogo slabije nego u Nema~koj ali tamo je tr`i{te nemilosrdno. U Republici Srpskoj su osnovni proizvodi 4 do 5 puta skupqi nego u Srbiji. U Crnoj Gori tako|e, qudi koji su bili na letovawu mogli su se uveriti na licu mesta. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li ste obave{teni da se radi veliki remont fabrike novca za izradu nov~anica. Dr [e{eq: Ja ne znam ni{ta o tome. Voditeq: Da li mo`ete ovom ~oveku koji pita koliko da ~eka, odnosno da preformuli{em pitawe, dokle }e da ide ovo sve sa kursom... 871
Dr [e{eq: Dok se ne promeni guverner Narodne banke a odmah posle ovih izbora, ako Srpska radikalna stranka bude imala toliku mo} u Saveznoj skup{tini, postavi}emo srpskog radikala za guvernera. Voditeq: [to }e re}i do izbora }e biti. Dr [e{eq: Kako }e biti do izbora vide}emo. Voditeq: Puno para. Zaboravio sam da vas pitam oko Elektronske industrije. Bilo je govora o 400 miliona sve`ih para da li se zaista radi o sve`im prama iz realnih izvora. Dr [e{eq: Da, te }e pare biti iz realnih izvora, sve pare koje daje Vlada su iz realnih izvora. Mi nijednom nismo uzimali pare iz primarne misije kao Vlada Srbije to vam garantujem. Nijednom. Gde je i{ao taj novac to su drugi faktori. Ne{to, verovatno, za finansirawe saveznih institucija, {ta je drugo bilo to }e tek trebati da se utvrdi. Mi smo utvrdili, i Vlada to ne}e dati sve odjednom nego sukcesivno u odre|enom vremenskom periodu. Ali, te pare su obezbe|ene i one su zaista iz realnih izvora. Nama je ciq da se Elektronska industrija stavi na noge. I ona ima mogu}nosti razvoja, pogotovo sada kada je potpisan ugovor o carinskoj uniji sa Rusijom. Sva na{a roba koja idu na rusko tr`i{te oslobo|ena je carine i wihova roba koja dolazi na na{e. A Elektronska industrija je imala ina~e veoma dobru mogu}nost, jedan sporazum, projekat, sa najve}im beloruskim fabrikantom televizora. Po{to Elektronska industrija proizvodi i mo`e da proizvodi relativno solidne katodne cevi, a Belorusi ne mogu, oni su bili spremni da velike koli~ine katodnih cevi uvezu iz Ni{a, a da zauzvrat daju svoje televizore koji su solidnog kvaliteta. I prodaju se na ogromnom ruskom tr`i{tu, vrlo se dobro prodaju. A to je za nas bila velika {ansa. Miti} to nije hteo, on je ~ak ostao du`an neki ve}i iznos novca, znao sam i tu cifru ~im sam se vratio iz Beloursije. Gostovao sam u nekoj emisiji na nekoj ni{koj televiziji pa sam i cifru ta~nu izneo, da sada ne govorim napamet, imam je negde u bele{kama. Miti} je neprekidno svoju firmu usmeravao prema Zapadu. Pogre{ne je imao procene, verovatno dosta toga i namerno, jer on je glavni rotarijanac u Srbiji, {ef rotari kluba za Srbiju. To je jedna vrsta masonske lo`e. A nije nimalo slu~ajno {to vam je i ovaj predsednik op{tine, ~lan te masonske lo`e, rotarijanac. Kako se ono zva{e? Kako se brzo ta imena zaboravqaju, sutra posle izbora qudi }e ga vrlo brzo zaboraviti. Voditeq: Da ne odemo u neku drugu emisiju iz politi~ke... Dr [e{eq: ^ekajte, ovo je vaqda politi~ka emisija? Voditeq: Da ne odemo u onu masoneriju da pri~amo o tim stvarima. Dr [e{eq: ^ekajte i masonerija je politi~ko pitawe. Va`no politi~ko pitawe. Voditeq: Mi ovde pri~amo, imamo jednu emisiju Tre}e oko ili kako se zove pa pri~amo o tim... Dr [e{eq: Mi govorimo o realnom politi~kom uticaju masona, mi ovde ne {pekuli{emo sa ezoterijom, ne {pekuli{emo sa natprirodnim silama. Mi ovde govorimo o realnom politi~kom uticaju masonskih lo`a, a pre svega u ovom slu~aju rotarijanaca koji obuhvataju qude iz sfere biznisa i {ire svoje pipke na sve strane. 872
Voditeq: Da. Mile iz Ni{a pita {ta mislite o Stranci srpskog jedinstva i gospodinu Borislavu Pelevi}u. Dr [e{eq: To je jedna relativno mala politi~ka stranka. Mislim da su se oni na ovim izborima kandidovali u jagodinskoj i kragujeva~koj izbornoj jedinici. Mi sa wima imamo dobre odnose i nemamo ni{ta protiv wih. Bila je jedna faza sukoba, me|utim, ubistvo @eqka Ra`natovi} Arkana, koji je stradao kao borac za srpske nacionalne interese, zbog toga je ubijen, nekako je premostilo sve ranije na{e nesuglasice. Srpska radikalna stranka je me|u prvima reagovala na to ubistvo. O{tro ga osudila i javno smo prozivali kriminalce koji je vrbovala ameri~ka obave{tajna slu`ba da po~ine to ubistvo. Mnogi su u, me|uvremenu, i likvidirani. Ostao je jo{ jedan neki Andrija Dra{kovi}, koji se na svojoj jahti otisnuo u Egejsko more jer se boji da ne pro|e kao Skole Uskokovi}, ^anda, Mirko Bosanac, Lainovi} Dugi i sli~ni. Oni obave prqavi posao, a onda su najve}a smetwa svojim nalogodavcima i nalogodavci gledaju da ih se otarase na ovakav na~in. Voditeq: Drugo deo, pitawe o wihovom {efu, jeste li se sretali s wim, sara|ivali? Dr [e{eq: Da, sa Pelevi}em sam se sreo u vi{e navrata, na{i su odnosi privatno vrlo korektni. Mi nemamo neku me|ustrana~ku saradwu, ali privatno smo u slidnim odnosima. Jo{ se ~e{}e susre}em sa wihovim potpredsednikom, sa Draganom Palmom iz Jagodine i neko ve~e sam bio gost na wegovoj televiziji. Bila je jedna vrlo uspe{na emisija. Voditeq: ^itali smo danas u Svedoku. Milijan pita, za{to ste u{li u koaliciju sa onima koji su pokrali izbore. Vi ste ne{to od toga objasnili ali... Dr [e{eq: Ovde se sada name}e kqu~no pitawe {ta je trebalo da se uradi i {ta je boqe za Srbiju. Da li je boqe za Srbiju {to su radikali u martu 1998. godine u{li u Vladu Srbije, pa bili ove dve godine u Vladi, ili bi boqe bilo da nismo u{li u Vladu. S obzirom da smo u{li u vladu mi smo krenuli dobrim putem. Prvo, odmah nakon ulaska u Vladu kurs dinara je nivelisan na 6 dinara za 1 marku. Onda smo po~eli da vodimo politiku smawivawa poreza i doprinosa na plate. To je bila jedna od prvih mera na{e vlade, sa 124% smo smawili na 98% poreze i doprinose na plate. Krenuli smo u pravcu liberalizacije tr`i{ta. Postepeno smo smawivali broj robe koje se nalazi na spisku tzv. antimonopolske uredbe, ~ije cene kontroli{e vlada. Zatim, doneli smo politi~ku stabilnost Srbiji u trenucima kada joj je bilo najte`e, za vreme pretwi NATO-a, ustanka na Kosovu i Metohiji i u toku same agresije. Tada se pojavila prva kriza Vlade kada smo podneli ostavku, mi smo napustili Vladu demonstrativno u znak protesta zbog prihvatawa plana ^ernomirdin–Ahtisari. I pro{le godine u toku letwih meseci, vo|eni su intenzivni pregovori izme|u svih parlamentarnih stranaka o rekonstrukciji vlade. U tome su u~estvovali Srpski pokret obnove i Savez vojvo|anskih Ma|ara. Savez vojvo|anskih Ma|ara je odbio odmah da u|e i u Republi~ku i u Saveznu vladu, a Srpski pokret obnove je prihvatio pa se onda predomislio i izostao. Onda smo mi opet u{li u tu rekonstruisanu vladu negde u oktobru pro{le 873
godine. Na{a vlada je uspela ove godine da donese ova tri vema va`na zakona koja sam ve} pomenuo, o prodaji poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu, o javnim preduze}ima i zakon o dr`avnim obveznicama kojima se ispla}uju de~iji dodaci i omogu}ava kupovina robe i pla}awe usluga. To su krupni potezi ove vlade. I mi smo na wih ponosni. Postoji mnogo stvari koje Vlada nije uspela da ostvari. Na primer, doneli smo novi zakon o informisawu, novi zakon o univerzitetu. Nismo uspeli novi zakon o sudovima. Nismo uspeli da promenimo zakon o privatizaciji. Nismo uspeli da provedemo krupnije reforme u privredi i u sferi poqoprivrede. To sve ~eka neke budu}e vlade. Da li }emo mi u tim vladama u~estvovati ili ne to zavisi od voqe na{eg naroda. Kqu~no pitawe 1998. godine bilo je praviti koaliciju ili ne praviti. Mi radikali nismo u startu pristalice koalicije, mi `elimo da vladamo sami i tamo gde vladamo sami dolazi do punog izra`aja na{a sposobnost i uspe{nost. Kao, na primer, u op{tini Zemun. Tamo gde smo u koaliciji rezultati su objektivno dosta slabiji. Ali, narod nam na izborima u septembru 1997. godine nije dao dovoqno glasova da mi sami vladamo. Bila je nu`na koalicija. Tra`ili smo koaliciju svih parlamentarnih stranaka, Srpski pokret obnove nije hteo. I posle ovih saveznih izbora, na kojima mi `elimo da sami osvojimo apsolutnu ve}inu, da sami vladamo, ako se ne desi da sami osvojimo apsolutnu ve}inu mi }emo tra`iti koncentacionu vladu narodnog jedinstva, da bukvalno sve prlamentarne stranke, u|u u savezni parlament i u~estvuju u toj vladi. Bez ikakvih predrasuda jer svaka stranka, svaki poslanik, svaka poslani~ka grupa izra`ava voqu jednog dela naroda. U kriznim vremenima treba i}i na {ire koalicije. U nekim redovnijim prilikama, nisu potrebne koalicije. Voditeq: Poku{avali ste da isterate na ~istac, po{to ste bili u Vladi, ono oko kra|e izbora, {ta se tu doga|alo? Dr [e{eq: Ne, tu nismo isterivali ni{ta na ~istac. Posle tih izbora smo rekli sve {to smo mali. Objavili smo mislim tri broja “Velike Srbije” u velikom tira`u, ~ak je jedan broj bio 500.000 primeraka, a dva po 100.000 ili tri po 100.000, sada ne mogu ta~no da se setim, u svakom slu~aju bio je veliki tira` i sve detaqe koje smo znali mi smo tu objavili. To je jedno upe~atqivo svedo~anstvo. Ali, ne mo`emo tri godine kukati {ta je bilo na izborima. Do{ao je Gelbard u Beograd, u jeku predizborne kampawe, da ka`e da su protiv [e{eqa sva sredstva dozvoqena. Da li se se}ate wegovog dolaska? I rekao je – [e{eq je mrak, treba sve u~initi da on ne bude izabran. Nisam ja naivan, znao sam ja {ta to zna~i. Da smo mi iza{li na ulice izbio bi gra|anski rat u kome bi Amerkanci podr`ali na{e protivnike. Je li nama do gra|anskog rata? Me|utim, posle ovih izbora ne}e dolaziti Gelbard. Sada ja malo druga~ije. Niti neko sme da se usudi da uradi ono {to je radio 1997. godine, posebno na Kosovu i Metohiji. Voditeq: Goran Mili} iz Prokupqa, pozdravqa gospodina [e{eqa i ka`e ovako, u{li ste u Vladu za dobrobit srpskog naroda, a sada se na RTSu samo ovi, pa da ne ka`em zbog zakona o informisawu {ta, iz SPS-a i JULa reklamiraju, a ne spomiwu radikale. Malo smo pri~ali o tome. 874
Dr [e{eq: Vidite, tu SPS i JUL najve}u {tetu sebi nanose. Jer, zbog toga {to rade na dr`avnoj televiziji niko ne veruje dr`avoj televiziji. Nas pu{taju onako minimalno, na ka{i~icu, a opozicone stranke skoro nikako. To je pogre{no. Mi se nikada sa time nismo slo`ili. Ja sam i ranije na raznim televizijama govorio da smo nezadovoqni stawem na dr`avnoj televiziji. Ali bilo je toliko mnogo ozbiqnijih urgentnijih problema, da nismo ni stigli da se pozabavimo dr`avnom televizijom. A ona }e jednom morati da do|e na red. Voditeq: Isti ~ovek ima jo{ jedno pitawe, za{to se gorivo na dr`avnim pumpama prodaje za marke. Dr [e{eq: U nekoliko navrata Vlada Republike Srbije je naftnoj industriji ispunila sve zahteve, a naftna industrija nije izvr{ila svoje obaveze. Posledwe je bilo ovo kada smo usvojili program za avgust, septembar i oktobar za snabdevawe gorivom, i mi moramo postaviti pitawe smene rukovode}eg tima naftne industrije i \akovi}a i [okolova~kog. Tu vi{e ne sme biti oklevawa. Neki dan sam vratio zahtev naftne industrije, do{ao je na moj odbor za priredu i finansije, nisam ni dao da ide na Vladu, da plata generalnog direktora i predsednika Upravnog odbora bude ~etiri i po prose~ne plate u naftnoj industriji. Wima su prose~ne plate skoro 8.000 dinara, ko zna mo`da i 10.000. Wima je prose~na plata ve}a od ministarske plate. A sada ova dvojica da imaju ~etiri i po puta ve}u platu od te wihove prose~ne. I, naravno, glat sam to vratio. Nisam dozvolio ni da ide na Vladu. Tra`ili su od jula do decembra 180 miliona dinara da im se odobri raznih sponzorstava, donacija, dotacija itd. Za razne stvari, za kulturu za sport... Voditeq: Humano je to... Dr [e{eq: Ko su oni? Jesu li oni Deda Mraz. To treba Vlada da daje, jesu li oni stru~waci da oni procewuju kome to treba kome ne treba. A ne mogu da obezbede gorivo na pumpama. Pa sada vi izvucite zakqu~ak kako su se sve do sada, do dono{ewa ovog zakona, pona{ali, nikom nisu polagali ra~une. Dr`ava im dala ogromno bogatstvo da upravqaju, oni pravili svoja carstva. Kada smo pro{le godine doneli, kada smo isplatili tri zaostale penzije redovnim penzionerima kroz bonove za struju i ogrev, minirali su nas dosta proizvo|a~i a najvi{e trgovci ugqem. Ali, minirale su nas i Srbija{ume, javno preduze}e. Uop{te nisu dali ogrevno drvo za te bonove a negde gde su nudili nudili su drvo topole ili neke opiqke, {to nije uop{te za ogrev. A Srbija{ume nedavno pokrenule svoju televiziju u Beogradu, razbacuju se dr`avnim novcem. To vi{e ne mo`e i sada }emo primeniti ovaj zakon, do koga smo do{li stra{nom mukom, bez oklevawa. Sada moraju svi da se doteraju i red ili }e biti sva{ta po tom pitawu. U drugim javnim preduze}ima ima problema. Pro{le godine, kada smo krenuli u zimsku sezonu, Vlada se maksimalno trudila da se osposobi elektroprivreda. Elektroprivreda je zaista juna~ki podnela isplatu ove tri zaostale penzije kroz bonove za struju. Izvr{eni su remonti imali smo cele zime struju. Ali, ve} u oktobru su po~ela iskqu~ewa, i onda smo smenili direktora Babi}a. Direktoru Babi}u k}erka se {koluje u Americi, ima ku}u u inostranstvu, i posle wegove smene cele zime smo imali stru875
je. To vam je jedan drugi Miti} taj Babi}, koji je bio generalni direktor elektropriverde. Takvih ima jo{ mnogo koji su se u~aurili, ogromno li~no bogatstvo su stekli, a krivci su {to nam firme lo{e posluju. A najva`nije je u javnim preduze}ima da zavedemo red. Ovaj zakon, koji je donesen letos, omogu}ava da se zavede red. Ne}e on sam po sebi da zavede, ali sada nama pru`a platformu da teramo stvari do kraja. Voditeq: Niste li vi malo preo{tri, evo recimo tamo postoji ona kwiga na naftu i ostalo, to su humane stvari i tako... Dr [e{eq: Kakva kwiga na naftu? Voditeq: Pa kwiga na naftu, ono {to ima pres, ne znam kako se to zove... Dr [e{eq: Slu{ajte, kada se {tampaju kwige nije problem, nego je problem kada oni daju kao avans, ko zna kome daju, niko `iv ne kontroli{e. Mi mo`emo da po{aqemo inspekciju za pres, ta~no da se utvrdi koliko je papira nabavqeno, koliko je {tamparija radilo, koliko je kwiga {tampano itd. Ja ~ak mislim, po{to im je Ministarstvo kulture otkupilo veliki broj kwiga da tu nemaju ni gubitaka. Problem je tamo gde dele, dre{e kesu i dele a uop{te ne znamo kome su sve dali. Naravno, principijelno ste u pravu svaka firma mora da se bavi onim poslom zbog koga je formirana. Voditeq: Mi se bavio ovde odgovorima na pitawa na{ih dragih gledalaca. Vawa je malo duhovita. Ka`e, po{to je u toku filmski festival {ta je sa wegovim filmom Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica? Dr [e{eq: Ja mislim da nije duhovita nego je bezobrazna, je li to mu{ko ili `ensko? Voditeq: Vawa... Dr [e{eq: Mo`e biti i mu{ko i `ensko je li tako? Voditeq: Mo`e. Dr [e{eq: Znate, trebalo bi wu ili wega da podjednako boli {to zapadne srpske granice danas nisu na liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica, kao {to mene boli. Jer to je rana celog srpskog naroda. Te granice su bile nadohvat te linije, a onda smo Krajinu izgubili za zelenim stolom. Voqom velikih sila. I Krajinu }emo povratiti, opet }e na{a zapadna granica biti Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica. I to je osnovni ideal, programski ideal srpskih radikala. A ovi izrodi mogu da se izruguju do mile voqe. Oni bi sveli Srbiju na ni{ku tvr|avu samo da je wima lepo. Voditeq: Jovanovi} ka`e, ako istra`ivawa rade amateri neka ponudi istra`ivawa agenciji. U anketi za izbore 1996. godine, 3.500 qudi je bio uzorak, da li je to malo ili mnogo? Dr [e{eq: Na deset miliona stanovnika 3.500 je mali uzorak. Nije tu problem malog uzorka nego izbora uzorka. Izbora qudi koji }e biti anketirani, to mora po nau~noj metodi da se radi. Slu~ajan uzorak tu ni{ta ne vredi. Sada neko iza|e na ni{ku ulicu pa anketira. [ta to zna~i, ni{ta. Voditeq: Je li ta~no da ste vi zabranili radikalima da u~estvuju u anketama? Dr [e{eq: U kojim aketima? Voditeq: Pa recimo tako nekim... Dr [e{eq: Nismo uop{te zabrawivali, mi smo samo rekli svoj stav o tome. 876
Voditeq: Znam. Dr [e{eq: Neki anketiraju telefonom, to je jo{ ve}a besmislica. Neki prave ankete preko interneta. To su ludosti. Nema to veze sa naukom. Ka`em vam, oni se bave anketirawem javnog mwewa na isti na~in na koji bi sada mogli da operi{u ~oveku srce. E tako se pona{aju. Naravno, ne bi znali da operi{u, ~ovek bi iskrvario i umro u mukama. Tako im i to istra`ivawe umre u mukama pre nego {to ga i zapo~nu jer ne znaju dobro da rade. Voditeq: Ja }u zamoliti po{tovane gledaoce da se vi{e ne javqaju, jer je pristiglo izuzetno puno pitawa, mi smo odgovorili samo na jednu tre}inu. Gospodine [e{eq, zamoli}u vas da odgovorimo na sva pristigla pitawa. Molim va{ komentar na povezivawe imena izvesnog Spasojevi}a sa atentatom na Vuka Dra{kovi}a? Da li ne{to znate o tome? Dr [e{eq: Ja ne znam ni{ta o tome. Taj Spasojevi} `ivi u Zemunu, ja sam ga jednom u `ivotu i video, koliko se se}am, ali on je bolestan ~ovek i koliko ja znam, koliko je i {tampa o tome pisala, on zbog te{ke sr~ane bolesti nije isporu~en u Crnu Goru. A {to se ti~e tog navodnog atentata na Dra{kovi}a, znate mnogo je tu ~udnih okolnosti. Ja zaista ne znam {ta se desilo. I najvi{e od svega bih `eleo da Dra{kovi} bude `iv i zdrav. Iz ~isto qudskih razloga, imaju}i u vidu {ta nas je ranije vezivalo i kako smo bili bliski, i prijateqi i kumovi, a i iz politi~kih razloga. Kome bi danas bilo korisno da Dra{kovi} pogine? Nama, srpskim radikalima, to siguno ne bi koristilo. A mislim da ne bi ni levi~arskim partijama. Dra{kovi} nam je veoma koristan. ^udno je to {to se desilo u Budvi, znate sedam metaka da se ispali, ili osam, koliko je bilo, jedan da ga okrzne pored slepoo~nice na jednoj strani glave, a drugi da mu povredi uvo na drugoj strani glave. To je malo verovatno. Jo{ jedna sumwiva okolnost, kad god bi Dra{kovi} dolazio u Crnu Goru uvek mu je crnogorska policija pru`ala za{titu, obezbe|ewe, samo te ve~eri nije imao obezbe|ewe, je li to vama ~udno? Voditeq: Smenili su neke policajce zbog toga. Dr [e{eq: Smenili policajce. Lako je smeniti policijsku sirotitiwu, one koji stoje na ulici, a ministar nije podneo ostavku ili {ef UDB-e za Crnu Goru. I sam Dra{kovi} je mislim o tome govorio i wemu je to bilo ~udno. I wegovoj supruzi Danici je bilo ~udno {to ba{ te ve~eri nije bilo policijskog obezbe|ewa. Zna~i, ~udne neke okolnosti. Voditeq: Da li vi sa wim komunicirate u posledwe vreme? Dr [e{eq: Kada se sretnemo, mi se pozdravimo i razgovaramo. Voditeq: Ne, mnogi su ga lideri zvali posle atentata da vide kako je, {ta je, vi se niste ~uli sa wim? Dr [e{eq: Ja ga nisam zvao, ja mu i ne znam tamo broj telefona. Kada se slu~ajno negde sretnemo, mi se pozdravimo, razgovaramo, za{to da ne. Ja nisam ~ovek mr`we. Ja `elim politi~ki da ga pobedim, a ne da ga fizi~ki uni{tim. Voditeq: Vlada iz Pri{tine pita, da li }e raseqenim licima sa Kosova biti omogu}en besplatan prevoz, {ta o tome znate? 877
Dr [e{eq: To je sada stvar lokalne samouprave i to bi moralo da se uradi. Sve lokalne samouprave daju potpuno besplatan prevoz izbeglicama, kao {to daju invalidima, kao {to daju starijim osobama, mislim iznad 65 godina, kako to ide. Zavisi od mesta do mesta. Voditeq: Bilo je 70 godina, pa je i to ukinuto. Dr [e{eq: To je ova nova vlast ukinula, ova koalicija “Zajedno”. Voditeq: Malo je komplikovanije, Ni{ ekspres... Dr [e{eq: U principu treba na}i jedno re{ewe koje }e va`iti za celu Srbiju. Voditeq: Po{tovani gledaoci, gospodine [e{eq, na pola ~asa smo od zavr{etka emisije, puno pitawa je pristiglo da jo{ jednom vidimo jedan mali spoti} koji se emituje, pa onda da odgovaramo gledaocima. Vra}amo se u emisiju Paradoksi, emisiju vrlo visokog rizika, gospodine [e{eq, znate {ta ka`u kaskaderi kada ska~u sa tre}eg, ~etvrtog sprata to je im du`nost i obaveza, ali kada ska~u sa 10, 11 to je ka`u zadovoqstvo. Tako i ovom voditequ... Dr [e{eq: Ne{to stalno nagla{avate ovde visoki rizik, ja ne znam, ja sam o~ekivao da vi ve} sko~ite sa nekog sprata. Voditeq: Ne}u skakati sada, mo`da posle emisije, ako ne odgovorim svim gledaocima. Oni znaju da budu veoma quti, znate. Jedan Petrovi}, {ta mislite sa najnovijom “koalicionom {tedwom” koju ste izmislili da biste narod pqa~kali. Dr [e{eq: Koja koaliciona {tedwa, ne znam o ~emu se tu radi. Voditeq: Pod znacima navoda je ~ovek stavio “koaliciona {tedwa”, {ta bi to moglo biti? Dragan iz Ni{a da li Srpska radikalna stranka mo`e pomo}i ni{kom Angroprometu? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka kao partija ne, ali Vlada Srbije bi mogla. Mi jo{ nismo imali pred sobom program Angroprometa i tu bi trebalo da se pojave inicijatori, da li neko iz firme ili neko iz Ni{a, u principu bi to trebalo da radi op{tina, ona je o~igledno nezanteresovana, trebalo bi na~elnik okruga da obavesti Vladu, trebalo bi organi upravqawa iz Angroprometa. Voditeq: Svi pola`u, mewaju se direktori a Angropromet ima i daqe prazne rafove. Biserka Stankovi} iz Ni{a pita kakvo je va{e mi{qewe o novom direktoru EI, ne{to ste o tome rekli. Dr [e{eq: Ja ga li~no ne znam, mo`da smo se sreli, ne mogu sada to pouzdano ni da tvrdim, verovatno smo se sreli... Voditeq: Da li se se}ate one afere Sova, kako se zove, tamo su pomiwana neka imena. Dr [e{eq: Da li je wegovo ime pomiwano? Voditeq: Da, tako je bilo u {tampi. Dr [e{eq: [ta oko Sove? Voditeq: Bilo je pomiwano u kontekstu toga. Dr [e{eq: [ta? Voditeq: U kontekstu... Dr [e{eq: Vi se stalno ne{to ustru~avate, ka`ite {ta, ja ne znam. 878
Voditeq: Ne, samo sam rekao ako se se}ate te afere mo`da se se}ate imena? Dr [e{eq: Afere Sova? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Ne se}am se. Gde je bila ta afrera? Voditeq: To je onaj vojni program, ona fabrika, ali ako se ne se}ate... Dr [e{eq: [ta je bilo oko te fabrike? Voditeq: Ja se ne se}am, ja sam rekao vama ako se se}ate. Dr [e{eq: Znam, vi se zna~i ne~eg ne se}ate, a ja treba da se se}am onoga ~ega se vi ne se}ate. Voditeq: Ja sam samo voditeq. Dr [e{eq: Prvo, vlada se odlu~ila za tog generala po{to nam je re~eno da on ima odre|enog iskustva, da je u stawu da zavede disciplinu, a mi }emo videti da li }e biti uspe{an ili ne. Ja ni{ta lo{e za wega nisam ~uo do momenta dono{ewa odluke. Naravno, kada sam potpisivao tu odluku ja nisam sam ta imena pravio, ja osim Dragoquba Stamenkovi}a, koji je zamenik predsednika Upravnog odbora, nikog od tih qudi nisam poznavao. Ali, tu postoji jedna uobi~ajena procedura, odre|ene konsultacije, tra`i se mi{qewe sa terena, najkompetentniji za to mi{qewe je na~elnik okruga, koji je Vladin poverenik zapravo na terenu. I ovaj princip je bio u pitawu da se na|e ~ovek koji mo`e efikasno da upravqa i da u Upravnom odboru budu stru~ni qudi. I da dvojica budu politi~ke li~nosti, predsednik i zamenik predsednika Upravnog odbora. To su bili kriteriji. Ja ne mogu ni za koga od wih pojedina~no da garantujem, osim za Stamenkovi}a koga li~no poznajem. Ali da je bilo krajwe vreme... Voditeq: Ja mogu da garantujem, ja ga poznajem. Dr [e{eq: Za koga mo`ete, i vi mo`ete za Stamenkovi}a? Voditeq: Tako je. Dr [e{eq: Samo za wega. Voditeq: Samo za wega. Dr [e{eq: Vide}emo ove ostale, nemojte unapred da ih osporavamo ako nemate neke argumente. Voditeq: Ne poznajem te qude, bilo je samo u {tampi... Dr [e{eq: Pojavili ste se sa jednom insinuacijom, ali niste hteli da je ka`ete do kraja. Voditeq: Ne mogu, jer su je drugi dali u {tampi, ali jedna stvar je... Dr [e{eq: A u kojoj {tampi, ka`ite mi ja to nisam video. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Pa ka`ite mi u kojoj {tampi pa da pogledam i ja, u kojim novinama ste to videli. Voditeq: Posle emisije. Zamoli }u vas da mi ka`ete jo{ ne{to... Dr [e{eq: Posle emisije... Voditeq: Da li je postojao jo{ neki kriterijum za izbor ovog direktora, jer se {pekuli{e da }e biti pove}an vojni deo programa koji ima EI, mada ona ima dva programa... Dr [e{eq: ^ekajte, a za{to da ne bude pove}an? Voditeq: Ne znam, mi ne ka`emo... 879
Dr [e{eq: Slu{ajte, mi idemo sa raznim programa, svi su programi sa kojima se ide dru{tveno korisni, korisni za dr`avu. A svaki uspe{an program donosi plate radnicima, donosi hleb i donosi Ni{u dobrobit. Nemojte vi sada da nam birate programe. Dobri su oni programi koji su uspe{ni, koji donose zaradu. Voditeq: Nemamo mi ni{ta protiv programa, samo pitamo da li je mo`da to bio jedan od razloga. Dr [e{eq: Ne moram sada ovde da vam govorim sve... Voditeq: Poznato je da je letos bio dva... Dr [e{eq: Izjasnio sam se povodom tih li~nosti, rekao sam da poznajem samo jednog ~oveka, hteli smo da iskqu~imo prevelik strana~ki upliv. Naravno, uvek mora da postoji strana~ki upliv, uvek }e biti zastupqene vladaju}e stranke, a ne opozicione. Ali, princip je bio da se na|u stru~ne li~nosti koje mogu EI staviti na noge. Da li smo u tome pogre{ili ili ne, vreme }e pokazati. Nemojte unapred da osporavamo bilo koga od tih li~nosti, ako nemate konkretan argument. U~inilo mi se u trenutku da ste po~eli da osporavate glavnog me|u wima a onda ste stali. Ovo je emisija visokog rizika, ka`ite onda {ta imate. U kojim ste novinama ~itali, {ta ja znam. Voditeq: Ja sam zaboravio da pozdravim i gospodina \or|evi}a, predsednika upravnog odbora, i za wega bi mogli da se... Dr [e{eq: Ja nikada ni{ta lo{e nisam ~uo ni za jednog od tih qudi koji sada predstavqaju rukovode}i tim. S tim {to im odmah u startu, preko va{e emisije, upu}ujem primedbu kako su mogli da dr`e sednicu Upravnog odbora, prvu sednicu Upravnog odbora a da uop{te ne obaveste Dragoquba Stamenkovi}a. [ta to zna~i. Da li sada ne{to poku{avaju da kriju od wega. Nikakvih drugih argumenata koji bi ih osporavali ja nemam. Ako ih bude javite mi, ka`ite mi, ja }u proveriti, jer niko nije nesmewiv. Voditeq: Ja se izviwavam, ja samo postavqam pitawa, ja ne dajem odgovore. Dr [e{eq: Znam, ali pitawe mora biti utemeqeno na nekim realnim ~iwenicama. Voditeq: Da, apsolutno. Dr [e{eq: Niste mi postavili pitawe da li je neko marsovac od ovih koji su u Upravnom odboru, jer bi to bilo nerealno pitawe, pitawe neutemeqeno na realnim ~iwenicama. Voditeq: Ivana iz Ni{a pita, koju {kolu ima gospodin Tomislav Nikoli} i ko finansira wegovu kampawu. Dr [e{eq: Predizbornu kampawu Tomislava Nikoli}a finansira, s velikim ponosom, Srpska radikalna stranka. On ima skromnu kampawu, ali uspe{nu. Tomislav Nikoli} je zavr{io sredwu tehni~ku {kolu, i upisao Pravni fakultet, a onda se otisnuo, {to se ka`e trbuhom za kruhom. Radio je na pruzi Beograd-Bar, radio je na betonirawu korita Trebi{wice u Popovu poqu, u Hercegovini, bio je tehni~ki direktor javnog komunalnog preduze}a u Kragujevcu. Tomislav Nikoli} je neprekidno, kontinuirano, permanentno radio na svom obrazovawu. I on je danas jedan od najobrazovanijih srpskih intelektualaca, od najobrazovanijih politi~ara. On je poput 880
Dobrice ]osi}a. I Dobrica ]osi} je zavr{io sredwu kalemarsku {kolu, to je jedno usmerewe vinogradarske struke. A postao je akademik. I danas je najve}i `ivi srpski pisac. Tomislav Nikoli} nije krenuo tim putem, putem kwi`evnosti, krenuo je putem politike a svoju sposobnost i obrazovawe dokazuje na svakom koraku. I nema doktora nauka na dana{woj srpskoj politi~koj sceni koji mu je ravan. I ni{ta ne vredi ni \in|i}u ni Ko{tunici ni drugima to {to imaju doktorat nauka, kada je Tomislav Nikoli} od wih talentovaniji, sposobniji, izrasliji , ve{tiji i obrazovaniji politi~ar. Voditeq: Mirjana ka`e, ako govorite o vra}awu vojske i policije na Kosovo, kakva }e biti svrha toga kada se tamo ne}e vratiti oni koji su ve} kupili ku}e i stanove u Ni{u recimo ili u Srbiji? Dr [e{eq: Mi }emo se na Kosovo vratiti onda kada postanemo punopravni ~lan Saveza Rusije i Belorusije. I kada i Rusi budu imali adekvatan broj svojih vojnih baza na na{oj teritoriji. A onda }e svi oni koji nemaju na{e dr`avqanstvo morati da odu sa Kosova i Metohije. Da li }e se vratiti oni koji su u Ni{u ili Kragujevcu, ili Smederevu napravili ku}e ili ne, to je wihova stvar. Mi }emo stvoriti mogu}nosti svima da se vrate, a i novim da se nasele. Tamo }e biti mnogo, mnogo prostora za naseqavawe. Voditeq: Isto o povratku, Zoran iz Ni{a, ali ka`e kada }emo se vratiti u Karlovac, Ogulin, Karlobag, Viroviticu... Dr [e{eq: Uskoro . Voditeq: To je sli~no ovome. Petar Jovanovi}, {ta [e{eq tra`i u Ni{u neka ide preko Drine. ^ovek je do{ao da se obrati simpatizerima koje ima. Dr [e{eq: Ovo su uglavnom ovi iz koalicije “Zajedno” koja se raspala i sada ose}aju da gube vlast. A ja tra`im u Ni{u vlast. I do{ao sam da predlo`im gra|anima Ni{a da glasaju za kandidate Srpske radikalne stranke. I ako ni{ku lokalnu vlast povere srpskim radikalima sigurno se ne}e pokajati. Voditeq: Zoran sa Palilule pita, kako mo`e nesrbin, ~iji je brat ministar u usta{koj vladi da bude predsednik Srbije. Ne znam na koga se to odnosi. Ko od ovih predsedni~kih kandidata ima takve nekakve veze. Dr [e{eq: Mo`da Ko{tunica ili Mihailovi}. Treba da se ispita na koga je mislio. Voditeq: Pita}emo qude koji su pisali pitawe da li ne{to vi{e znaju, Dragan iz Ni{a, da li znate kolika je plata redovnog profesora iz Ni{a i lekara specijaliste i da to uporedite sa Bosnom i Hrvatskom. Da li znate kolike su plate? Dr [e{eq: Plate variraju od fakulteta do fakulteta u Beogradu, pretpostavqam da je tako i u Ni{u. A {to se ti~e Republike Srpske tamo su mawe, znam to pouzdano jer je dr Nikola Popla{en redovni profesor Pravnog fakulteta u Bawa Luci. I plata mu je dosta ni`a nego redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Voditeq: Da li su vra}ene onih 150 maraka devizne {tedwe u devizama? 881
Dr [e{eq: Ne, i taj zakon se pokazao lo{. Srpski radikali su glasali protiv tog zakona u Saveznoj skup{tini, nije to dobar zakon bio i pokazalo se da nije dobar. Trebalo je pro{le godine da se ispla}uje po 150 maraka svakom deviznom {tedi{i, odlo`eno je za ovu godinu zbog rata. Tako je re~eno. Ove godine vrlo je malo banaka isplatilo u devizama i vrlo male iznose. Neke su imale devize ali su ih sakrivale, nisu htele da ispla}uju, a neke nisu imale. Jedan broj banaka je po~eo da ispla}uje u dinrima po tzv. stimulativnom kursu, koji je bio ispod kusa na crnom tr`i{tu. Ako je tada na crnom tr`i{tu marka bila 22 dinara, oni su ispla}ivali po 20 dinara, jo{ u junu mesecu. Ali, nije bilo ni dovoqno dinara da se svim zainteresovanim gra|anima isplati. Jo{ uvek su redovi u bankama. Ali, kako je marka dostigla 28 dinara, ima mnogo gra|ana koji bi prihvatili da im se isplati u dinarima po kursu od 20 dinara. To govori u koliko se u te{koj materijalnoj situaciji nalaze. Zatim, Narodna banka Jugoslavije obezbedila je izvesnu koli~inu zlatnika, ali gra|ani nisu mnogo zainteresovani. Vidite, kada biste vi taj zlatnik hteli da kupite u nekoj zlatari, on bi ba{ toliko ko{tao – 150 maraka, ali kada vi posle idete u zlataru da prodate taj zlatnik nikada ne dobijete toliku vrednost. Onda vam to tretiraju kao tzv. lomqeno zlato. To je problem sa zlatnicima. Tako da ove zlatnike uzimaju samo oni koji su namenili nekom da ih poklone, zlatnik je kod nas tradicionalni poklon prilikom kr{tewa deteta, kum pokloni zlatnik. Voditeq: Ili pravi neke zube... Dr [e{eq: Znate, za zube je boqe uzeti lomqeno zlato, jer ovo je preskupo. Lomqeno zlato je dva puta jeftinije od zlatnih predmeta. Od nakita ili zlatnika itd. Voditeq: ^eda Mladenovi} ka`e, ovako pravite kampawu, vozite se po Srbiji verovatno kolima, da li kupujete benzin na crno, da li {e}er i zejtin ~ekate u redovima zajedno sa sugra|anima. Imam jednu anegdotu. Moj prijateq je video oca gospodina Krasi}a, ministra trgovine, kom{ije su, ka`e ~ovek u redu. Neverovatno. Dr [e{eq: Ja ne ~ekam u redu, jer moja `ena ~eka u redu i uqe i {e}er. Kao potpredsednik Vlade Srbije imam tri privilegije. Imam sekretaricu, imam mobilni telefon i imam slu`beni auto sa voza~em za koja mi Vlada obezbe|uje gorivo. To su tri stvari koje imam kao potpredsednik Vlade. Voditeq: Mom~ilo Jovanovi}, ~lan va{e stranke, ka`e, rekli ste da porez mora da se plati. Da li znate da je to zaostao porez iz 1998. godine. Da li mo`e da se plati porez iz posledwe godine, ovako to je preoptere}ewe. Dr [e{eq: To su zaostali porezi, ne samo iz 1998, nego i iz 1999. godine. [ta zna~i preoptere}ewe, taj porez mora da se plati. A mi otpisujemo kamatu i dajemo na glavnicu popust od 50%, to je idealna prilika da svi svoje stare dugove dr`avi likvidiraju. To je idealna prilika a i zakonska obaveza. Voditeq: Drago iz Kru{evca, vidimo se i tamo lepo, ka`e u Kru{evcu nijedno preduze}e ne daje ni{ta za obveznice. Molim vas da u~inite ne{to. 882
Dr [e{eq: Mora}e da daju. Voditeq: Goran iz Ni{a pita, da li su izbori odraz opstanka SRJ ili su odraz politi~kog odnosa relevantnih faktora u Jugoslaviji? Dr [e{eq: Ovo su redovni izbori, ja ne bih tako zvu~ne parole izricao bez potrebe. Redovni izbori u redovnom vremenskom intervalu i savezni i lokalni. Na wima se izja{wava narod i ukazuje poverewe onome ko to poverewe zaslu`uje. Ni{ta vi{e. Voditeq: A ovo sa Crnom Gorom, najavqen je referendum posle izbora itd. Dr [e{eq: Da su oni smeli da idu na referendum oni bi to davno u~inili. Oni se boje reakcije sopstvenih gra|ana. Ogromna ve}ina stanovni{tva Crne Gore je protiv otcepqewa. To je ono {to mu~i \ukanovi}a. Voditeq: Veli~ko, kada mo`e da se nada stanu, potpukovnik Vojske Jugoslavije koji je ratovao na svim rati{tima. Dr [e{eq: U ovom projektu izgradwe 100.000 stanova jedan broj stanova }e Savezno ministarstvo odbrane da kupi za oficire i podoficire Vojske Jugoslavije. Ja sada ne bih mogao da ka`em koliki }e biti broj, ali sigurno poprili~an broj, jer je ovo i za vojsku najjeftinija solucija. Stanovi iz ovog projekta su 750 maraka po kvadratu, kvalitetne gradwe, a stanovi svih drugih proizvo|a}a su mnogo skupqi. Tako da }e vojska uspe{nije kroz ovaj projekat da re{ava svoje stambene probleme. Voditeq: Dalibor iz Prokupqa kako da naplatim dugovawe od Termoelektrane Obili}. Dr [e{eq: Sudski. Voditeq: Damir iz Ni{a, za{to vi mislite da Ko{tunica glumi kada vi vi{e glumite od wega. To je wegov stav. Dr [e{eq: Ja uop{te ne glumim. Ja uvek otvoreno govorim ono {to mislim, nikada ne mewam svoju politiku. I nikada se la`no ne predstavqam. On je poku{ao da se predstavqa kao patriota, a podr`ava ga Sulejman Ugqanin. Podra`ava ga Jo`ef Kasa. Podra`ava ga Rasim Qaji}. Podr`ava ga Nenad ^anak, Dragan Veselinov i ostali. [ta tu ima onda od patriotizma. Ko je onda tu glumac? Voditeq: Nenad Stojanovi}, za{to nisu kamate na de~ije dodatke ispla}ene kao kamate na struju, ima li to neke veze? Dr [e{eq: Kamate na struju se pla}aju kao na svaku drugu robu. A ovde je re~ o dr`avnim obavezama, nema ni kamata na zaostale penzije. Znate, mogle su se obra~unati kamate a onda dr`ava ne bi bila u stawu da isplati. Mo`e dr`ava da obra~una i kamate na zaostale penzije, a kada bi onda isplatila sve te zaostale penzije? To bi samo dovelo do jo{ ve}eg zaka{wewa i ni{ta vi{e. Voditeq: [ta konkretno mo`e da se uradi sa obveznicama, ima li tu nekakvih trikova, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Trikova nema nego ima poku{aja minirawa pojedinih firmi, pojedinih struktura i ~ak dr`avnog aparata. I ti otpori moraju da se slome. Voditeq: Da li ste ~uli za Jastrebac, za{to i tu firmu ne izvu~ete iz krize, pita neki na{ gledalac koji se nije predstavio. 883
Dr [e{eq: Postoje velike firme za koje je direktno zadu`ena Vlada Srbije, to su firme iz tzv. posebnog programa, predvi|ene po zakonu o privatizaciji. A postoje mawe i sredwe firme za koje nije direktno zadu`ena Vlada Republike Srbije i koje bi trebalo da budu briga organa lokalne samouprave u pru`awu izvesnih olak{ica i potpore u wihovim razvojnim projektima. Voditeq: Dobro, da po`urimo, javqaju mi iz re`ije da imamo jo{ 10 minuta. Vesna sa Bulevara poku{ava da bude duhovita, i verovatno je i uspela, ka`e, s obzirom na izbor direktora EI da li }e slede}i predsednik biti pop. Gospodin Tomislav Nikoli} nema veze sa tim. Dr [e{eq: ^ega predsednik? Voditeq: Predsednik dr`ave. Dr [e{eq: Nije se nijedan pop kandidovao za predsednika, ne mo`e da bude predsednik dr`ave onaj ko se nije kandidovao. Voditeq: Filip Marinkovi} ka`e, gospodine [e{eq svaka vam ~ast sve {to ste vi branili sada je tu|e. Dr [e{eq: Ja nisam imao vlast kada sam branio Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. I nisam samo ja branio nego stotine hiqada Srba. Kada je padala Republika Srpska Krajina, Tomislav Nikoli} i ja smo upravo izlazili iz Gwilanskog zatvora. A {to se ti~e Kosova i Metohije, plan ^ernomirdin-Ahtisari i okupaciju Kosova i Metohije izglasali su Srpski porekt obnove, Socijalisti~ka partija Srbije i Jugoslovenska levica. A Srpska radikalna stranka se `estoko suprotstavqala i glasala je protiv. Ja i danas mislim da nije prihva}en taj plan, bilo bi jo{ bombardovawa, bilo bi jo{ `rtava ali bi agresor morao da odustane, jer se ne bi usudio da po{aqe kopnene trupe. Ube|en sam u to. Trebalo je jo{ malo izdr`ati. Voditeq: Gospodne [e{eq, da li je ta~no da su i vojni krugovi tada bili za ostanak... Dr [e{eq: Ne znam, nisam anketirao vojne krugove. Voditeq: Ne, bio je tamo sastanak vojske i... Dr [e{eq: Pazite, mene ne}ete navesti na to da se kao politi~ar me{am u vojne stvari. Ja sam u situaciji nekada i da kritikujem na~elnika General{taba, ako se on me{a u politiku na nedozvoqen na~in, to sam ~inio. Ali da ulazim u to {ta koji oficir misli po kom pitawu, da li ima zadovoqstva ili nezadovoqstva i ovakvih i onakvih stavova, ne. Vojska treba da bude izvan dnevne politike. Veoma je opasno ako se vojska me{a u strana~ku politiku. Voditeq: Pitao sam vas to, jer je bilo pitawe opstanka dr`ave. Dr [e{eq: Mnogo je gra|ana na{e zemqe, ogromna ve}ina gra|ana na{e zemqe bila je nezadovoqna prihvatawem plana ^ernomirdin-Ahtisari, povla~ewem na{e vojske i policije i NATO okupacijom Kosova i Metohije. Ogromna ve}ina. Voditeq: [to su onda slavili onako, pucali, veselili se. Dr [e{eq: Ko je slavio? Voditeq: Neki gra|ani. Dr [e{eq: Koji? 884
Voditeq: Gra|ani po gradovima, ovde u Ni{u je tako bilo. Dr [e{eq: Istog dana, jer nisu znali o ~emu se radi, niste ni vi znali o ~emu se radi istog dana. Samo smo mi koji smo bili u Skup{tini, narodni poslanici, ~lanovi Vlade imali pred sobom taj plan. A dr`avna televizija nije u prvi mah ispravno obavestila gra|ane {ta sadr`i taj plan. Grozno razo~arewe je do{lo nekoliko danas posle. Voditeq: @aklina iz Ni{a, za{to niste dozvolili da se stanovi koje gradite kupuju starom deviznom {tedwom? Dr [e{eq: Zato {to tih para od stare devizne {tedwe jednostavno nema u bankama i wima ne mo`e ni{ta da se izgradi. Mi smo mogli izgraditi 100 stanova dr`avnim parama i podeliti {tedi{ama na osnovu stare devizne {tedwe, i ceo bi onda projekat stao i propao. Ovde se ne daju nikome stanovi, dr`ava gradi stanove onima koji daju pare za te stanove, gra|anima koji odmah celi iznos plate, gra|anima koji 30% plate odmah a ostalo u ratama, na kredit dakle. I gra|anima za koje wihove firme pla}aju stanove, preduze}a koja boqe posluju ili vojska, ili policija itd. Voditeq: Dejan, da li imate uvid u to koliko se ~lanova Srpske radikalne stranke i{~lanilo iz stranke u Ni{u? Dr [e{eq: Mi imamo ogroman priliv novih ~lanova u Srpsku radikalnu stranku i ve} smo odavno pre{li 270.000 ~lanova. Voditeq: Dragan Jakovqevi} iz Kru{evca kakav je va{ odnos prema u~esnicima posledweg rata, da li je normalno da takav ~ovek ne mo`e da dobije dozvolu za rukovawe lova~kom pu{kom. Radi se o stare{ini. Dr [e{eq: [to se ti~e izdavawa dozvola, to je diskreciono pravo nadle`nog policijskog organa. Zaista ne bih mogao da govorim napamet, jer treba znati prethodno koji je slu~aj u pitawu. [ta je razlog. Voditeq: Slavi{a iz Pukovca, bili ste na promociji u Pukovcu, obe}avali ste da }e seqaci mo}i da izvoze proizvode i da uvoze |ubrivo, ni{ta od toga se nije ostvarilo. Dr [e{eq: Nismo uspeli da obavimo reformu u sferi poqoprivrede uop{te, i na saveznom i na republi~kom nivou. To je resor koji vode socijalisti i tu ni{ta iz programa Srpske radikalne stranke nije bilo mogu}e da se realizuje, ali je bilo izvesnih poboq{awa u realizaciji ovih postoje}ih projekata. Na primer, ove godine smo blagovremeno, kao nikada do sada, isplatili p{enicu koju je dr`ava preuzela za svoje robne rezerve. U roku od 15-20 dana sva je p{enica pla}ena, {to se prvi put desilo posle toliko decenija. To je realan uspeh, na primer. Voditeq: Da li znate {ta je sa Ivanom Stamboli}em, Qiqana Jeftovi} iz Ni{a. Dr [e{eq: Ne, i morala bi policija {to skorije da razjasni taj slu~aj. Da ne bi imao neke neugodne politi~ke implikacije pred predstoje}e izbore. Voditeq: Marija iz Ni{a ka`e, mnogo bi boqe bilo Srbiji kada bi bilo vi{e qudi kao {to ste vi, ja bih voleo da bude vi{e konstatacija a mawe pitawa da bi zavr{ili emisiju na vreme. Jovanovi} Petar iz sela [qivovik, {ta }e biti sa zaostalim poqoprivrednim penzijama. 885
Dr [e{eq:Sada su one na redu. Zna~i, izmirili smo tri zaostale redovne penzije, sada treba da izmirimo de~je dodatke i odmah su na redu zaostale zemqoradni~ke penzije. Voditeq: Ra{a iz Prokupqa, za{to Zoran Krasi} ne spre~i da se odliva zejtin u Crnu Goru i Makedoniju? Dr [e{eq: Vidite, Zoran Krasi} radi neumorno i zaista ima solidne rezultate. Me|utim, ima dosta nediscipline i u tr`i{noj inspekciji. Mi smo, preuzimaju}i to ministarstvo, zatekli 700 tr`i{nih inspektora, mnogi od wih ne rade savesno. U jednom trenutku Krasi} je poku{ao da smeni glavnog republi~kog tr`i{nog inspektora pa nije uspeo. Nismo mogli posti}i saglasnost u Vladi oko toga. Tako da su mu u nekim stvarima vezane ruke. Bilo je slu~ajeva da je u neke firme poslao tr`i{nu inspekciju, na primer u kompaniju “Politika”, pa su inspektore izbacili napoqe. On je podneo prijavu policiji i tra`io da se privede generalni direktor, policija je to odbila. Postoje jo{ neki faktori mo}i i uticaja koje nismo uspeli da slomimo, oni su vaninstitucionalni, ali se ~esto postavqaju iznad vlasti, iznad Vlade, iznad dr`ave. A Zoran Krasi} je idealno re{ewe za ministra trgovine i zaista sve wegove li~ne sposobnosti su tu do{le do izra`aja. Voditeq: Osim {to nije }aletu obezbedio {e}er, pa on mora da ~eka... Dr [e{eq: Znate {ta, tako se pona{aju srpski radikali i ja mislim da i na taj na~in sti~emo vi{e poverewa kod ostalih gra|ana. Jer, da je Zoran Krasi} dolazio u Ni{ punog gepeka uqa i {e}era za svog oca, onda bi izgubio svaki autoritet. Te{ko je Krasi}evom ocu da ~eka u redu, ali na taj na~in pokazuje da mu je sin ostao po{ten ~ovek, iako je ministar. [to u Srbiji ba{ nije bila tako ~esta pojava proteklih decenija i vekova. Voditeq: Dragan Mihalovi}, u ime boraca posledweg rata pita za{to nije ostvareno na{e pravo besplatnog prevoza u gradskom saobra}aju. Za gradski saobra}aj odgovara neko drugi, a ne gospodin [e{eq. Dr [e{eq: Obi~no je u gradovima odgovorna lokalna vlast. Ni{ ekspres se sada bavi i gradskim i me|ugradskim prevozom, ali gradska vlast ima odre|ene ingerencije u pogledu tog gradskog prevoza i verovatno na odre|en na~in treba da dotira Ni{ ekspres. Jesam li tu u pravu? Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Da li ga dotira? Voditeq: To nismo ~uli, ali... Dr [e{eq: Niste ~uli, izgleda da tro{e pare za neke druge stvari. Voditeq: Imali smo emisiju o tome, bili su gosti gradska vlada, predsednik Ni{ ekspresa... Dr [e{eq: Izgleda da niste do kraja razjasnili ~im ima takvih pitawa. Voditeq: Slavi{a iz Aleksinca pita za{to se stalno govori o staroj deviznoj {tedwi, a uop{te se ne govori o staroj dinarskoj {tedwi, za{to se ne izvr{i revalorizacija. Dr [e{eq: Stara dinarska {tedwa postoji, wu je obezvredila inflacija 1993. godine. I tu je bilo kakva revalorizacija nemogu}a. Voditeq: Du{an, s kim bi gospodin to ratovao da su iza{li za pro{le izbore na ulice? 886
Dr [e{eq: Ba{ zato {to nismo hteli gra|anski rat, nismo hteli ni da iza|emo na ulice. A desio bi se gra|anski rat da smo iza{li na ulice, jer tada{wi re`im je imao punu podr{ku velikih sila da protiv srpskih radikala prmeni bilo koja sredstva. I to je Gelbard li~no rekao u sred Beograda. Voditeq: Bojan, pozdrav gostu, Ivana, pozdrav gospodinu [e{equ, da li je upoznat sa stawem u Angroprometu i da li }e imati prinudnu upravu. To smo odgovorili. Dr [e{eq: Nisam detaqno upoznat, znam da je re~ o firmi koja ima mnogo problema. Ali sam ve} rekao {ta treba da se uradi. Voditeq: Nikola sa Bulevara, na TV sam malopre ~uo da }e se Vojislav Ko{tunica, ako postane predsednik Srbije, proglasiti za vrhovnog stare{inu vojske Jugoslavije, va{ komentar molim. Dr [e{eq: On se nije kandidovao za predsednika Srbije, nego za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. A po na{em Ustavu predsednik Savezne Republike Jugoslavije komanduje Vojskom Jugoslavije. Voditeq: Valerija pita, da li mo`ete op{irnije i preciznije da objasnite gde i kako mo`emo da unov~imo obveznice. ^itavo ve~e pri~amo o obveznicama. Dr [e{eq: Dobro, to je veoma va`no pitawe, ja razumem gra|ane. Mora}emo da pritegnemo sve firme koje duguju dr`avi da {to pre po~nu da prodaju robu za obveznice. A neke su ve} po~ele to da rade. Voditeq: Imamo jo{ samo tri pitawa, pozdravqam najve}eg Srbina i patriotu kome je znawe najve}a mo}. Ako pobedi Srpska radikalna stranka kakav }e stav zauzeti prema sindikalnim organizacijama kojih ima... Dr [e{eq: Mi imamo problem {to nemamo nikakvih ozbiqnih sindikata u na{oj zemqi. Postoji tzv. Savez samostalnih sindikata koji je ekspozitura Socijalisti~ke partije Srbije, wen produ`etak. I tako se i pona{a. I postoje tzv. nezavisni sindikati koji su NATO ekspozitura i primaju novac od zapadnih sila. A pravih sndikata mi, na`alost, jo{ nemamo, tek bi morali da se organizuju. Voditeq: Neboj{a iz Prokupqa, da li }e biti legalizacija automobila do ~etiri godine starosti, moli vas za op{irnije obja{wewe, a ja vas molim za kra}e obja{wewe. Dr [e{eq: Mogu}e je da jo{ jednom izvr{imo legalizaciju, bilo je o tome govora u Vladi, ali jo{ nismo definitivno ni{ta dogovorili, usaglasili. Voditeq: I ostalo je jo{ jedno pitawe, postavqa ga dama Malina, biv{i ~lan Srpske radikalne stranke, ka`e uzeli ste nam benzin, li~ne dohotke, EI, po{to nas povezujete sa Rusijom da li planirate da nas po{aqete u Sibir. Dr [e{eq: Slu{ajte, u Sibiru su, i u sada{woj Rusiji, najboqe plate. Nikoga ne}emo da teramo, ali ova carinska unija podrazumeva i granawe poslova na{ih firmi po celoj Rusiji. A neke na{e firme }e na}i sigurno poslove i u Sibiru. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja se u ime gledalaca Belami televizije, u svoje li~no ime i u ime, naravno, kolektiva Belami televizije zahvaqujem na gostovawu. 887
I da zavr{imo privremeno, i da je nastavimo tokom kampawe jo{ koji put. Kampawa traje, nadam se da }ete vi ili neko od va{ih, gospodin Tomislav Nikoli}, da nas posetite, da ne ispri~amo sve u jednoj emisiji. Hvala vam jo{ jednom. Dr [e{eq: Hvala vama. Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovde je kraj emisije, produ`ili smo malo ali mislimo da je sagovornik bio zanimqiv i da ste u`ivali, koliko mo`e da se u`iva. Ostanite uz kanal Belami televizije, na{ program traje ~itavu no}, svako vam dobro.
XXX REPUBLI^KA VLADA – VLADA KOMPROMISA Televizija “Globus”, Kragujevac, 12. avgust 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e iz studija Televizije “Globus” u Kragujevcu. Ve~eras je na{ gost u emisiji “Razgovor sa” gospodin dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike Srbije. Gospodine [e{eq, `elim vam dobro ve~e u studiju Televizije “Globus”. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Srpska radikalna stranka u koaliciji sa Socijalisti~kom partijom Srbije i Jugoslovenskom levicom ~ini Vladu narodnog jedinstva Republike Srbije, a sa istim tim partijama i Socijalisti~kom narodnom partijom Crne Gore ~ini Vladu narodnog jedinstva Savezne Republike Jugoslavije. Kako vi ocewujete rezultate rada obe vlade narodnog jedinstva sa posebnim osvrtom, naravno, na u~e{}e Srpske radikalne stranke u wima. Dr [e{eq: Obe vlade su veoma uspe{ne, pogotovo Vlada Republike Srbije. Radikali su nedavno u{li u Saveznu vladu. Negde pre nepunih godinu dana. A u Vladi Republike Srbije smo ve} dve i po godine. I Vlada Republike Srbije bila je veoma uspe{na za sve ovo vreme. Mislim da Srbija nikada nije imala disciplinovaniju Vladu od ove sada{we. I vi ste nabrojali sve politi~ke partije, samo ste izostavili Srpsku narodnu stranku Crne Gore, koje su u{le i u Republi~ku i u Saveznu vladu. Zapravo, u{le su sve politi~ke partije koje nisu instrumentalizovali NATO i Amerikanci. Ovo je u pravom smislu re~i Vlada narodnog ili Vlada nacionalnog jedinstva. I skoro u svim zemqama sveta je nu`da u prelomnim istorijskim momentima, u vremenu krize, da se ide na tzv. koncentracione vlade u kojima u~estvuju bukvalno sve parlamentarne politi~ke partije. Podrazumeva se da sve one moraju biti na patriotskim pozicijama. Ali, ovo {to se kod nas desilo da ima poprili~an broj politi~kih partija, na svu sre}u veoma malo parlamentarnih, koje su na izdajni~kim pozicijama, koje su instrumentalizovane od agresora, neprijateqa na{e zemqe i na{eg naroda i te partije zapravo ne u~estvuju u politi~kom procesu, u politi~kom `ivotu. One u~estvuju u subverzivnim aktivnostima. U ovim vladama, 888
u kojima su srpski radikali, ujedinila se levica i desnica radi sasvim konkretnih ciqeva – odbrane zemqe i izlaska iz ekonomske krize i socijalnih problema. Voditeq: Ka`u, oni koji ~ine taj opozicioni blok u Srbiji, da je to neprirodna koalicija i da u Vladi narodnog jedinstva, u obe vlade narodnog jedinstva zapravo postoje ponekad i sukobi. Ima li istine u tome? Dr [e{eq: Ovo bi bila neprirodna koalicija da je re~ o nekim redovnijim vremenima. Normalnijim vremenima. Ne bi bilo nikakve svrhe da desnica pravi koaliciju sa levicom. A po prirodi stvari desnica mora neprekidno da se sukobqava sa levicom i obratno. Pokazala se i tendencija u svim modernim demokratijama, u svim modernim parlamentarnim sistemima da se ide u pravcu kristalizacije dvopartijskog sistema. S jedne strane desnica, sa druge strane levica, eventualno jo{ jedna mala stranka u sredini i to vam je otprilike kli{e koji postoji u ve}ini demokratskih sistema. Me|utim, kod nas taj proces tek sada po~iwe da dobija pravu formu, pravi sadr`aj i mislim da }e to biti i na{a perspektiva, da }emo imati radikalsku desnicu i levicu. [to se ti~e tih neslagawa wih ima, poneko sukobqavawe razli~itih mi{qewa. Mi se sporimo. A u javnost izlazimo samo kada se potpuno usaglasimo. Ono {to je rezultat na{eg rada to je kompromis na{ih programa, to je rezultat, to je proizvod procesa na{eg usagla{avawa. Ali, kada ima neslagawa u Vladi i kada ima izvesnih sporewa onda se ona sigurno ne odvijaju na onaj na~in na koji to pri`eqkuje proameri~ka opozicija, na koji to pri`eqkuje NATO. Mi mo`emo i da se posva|amo sa koalicionim partnerima, ali nam ne pada na pamet da pravimo koaliciju sa NATO strankama. To je su{tina. Svako od nas u Vladi `eli da wegov program nadja~a. Radikali bi hteli da se {to u ve}oj meri program Srpske radikalne stranke realizuje, socijalisti i julovci bi hteli da se wihovi programi {to vi{e realizuju. I mi smo prinu|eni svaki dan da ulazimo u procese usagla{avawa. I to daje Vladi neku unutra{wu `ivost. Nekada se qudi maltene posva|aju, i toga smo imali, ali to je sve u nekoj zdravoj situaciji, u nekoj konstruktuvnijoj atmosferi gde se i{~ekuje da rezultat tih rasprava bude neki novi kvalitet. I zaista do|e do tog novog kvaliteta, a to se mo`e sagledati na osnovu rezultata Vlade narodnog jedinstva. Niko od nas nije sada u toj meri zadovoqan da mo`e da se hvali evo sve {to smo hteli uspeli smo da provedemo, to nije ta~no. Mnoge stvari nismo uspeli. Oko mnogih stvari nismo na{li zajedni~ki jezik, one ~ekaju na neka daqa usagla{avawa. Ali, po kqu~nim pitawima smo ipak nalazili kompromis, gradili jednu prepoznatqivu koncepciju u ovim kriznim vremenima i zbog toga je Vlada uspe{na. Dakle, tu nikada nema nikakvih senzacija, tu nikada nema ne~ega zbog ~ega bi proameri~ka opozicija imala razloga da se raduje. Nema. Voditeq: Ka`ete da je to... Dr [e{eq: Da se i potu~emo sa levi~arima ne pada nam ni na kraj pameti da idemo u koaliciju sa onima koji primaju novac od Amerikanaca da deluju protiv svoje dr`ave i svoga naroda. I neka im to bude jasno do kraja. 889
Voditeq: Ka`ete da je Vlada narodnog jedinstva verovatno najsupe{nija vlada koju je Srbija ikada imala. Dr [e{eq: Najdisciplinovanija. Voditeq: Najdisciplinovanija. Koji su razlozi da tako mislite i da tako tvrdite. Dr [e{eq: Zato {to smo odmah u startu u Vladi razradili jedan model me|usobne kontrole. Voditeq: Na koji na~in? Dr [e{eq: Tamo gde su radikali ministri, zamenici su iz SPS-a i JULa, tamo gde su iz SPS-a i JUL-a ministri zamenici su iz Srpske radikalne stranke. Prvo jedni druge kontroli{emo, da bi poverewe bilo ve}e, da bi saradwa bila kvalitetnija. Drugo, od kada postoji ova vlada nije bilo nijedne korupciona{ke, nijedne kriminalne afere to je ~iwenica. Apsolutno nijedne. I tre}e, ova vlada je hrabro krenule u neke reforme, ova vlada je postigla rezultate na planu likvidacije odre|enih obaveza dr`ave prema gra|anima, i ova vlada se sada zaokupila konceptom javnih radova. [to se ti~e nas radikala, mi ve} 10 godina zagovaramo taj koncept. Sada smo zajedni~ki sagradili jedan konkretan kocept javnih radova i on je taj to~ak zamajac koji o`ivqava srpsku privredu. Koji ve} daje opipqive i dobre rezultate. Voditeq: Pod konceptom javnih radova podrazumevate projekat obnove zemqe, ako sam u pravu. Dr [e{eq: Ne samo obnove... Voditeq: Nego? Dr [e{eq: Nego i razvojne projekte. I ovaj projekat izgradwe 10.000 stanova u ovoj godini i 100.000 u... Voditeq: Do 2010. godine... Dr [e{eq: Do 2010. godine. To nije projekat obnove, to je projekat razvoja. Ali je zasnovan na konceptu javnih radova. Gde dr`ava koncentri{e svoje snage, anga`uje gra|ane i wihova sredstva, sredstva raznih privrednih subjekata, raznih firmi i na taj na~in ne samo {to re{ava stambene probleme, nego anga`uje ogroman broj preduze}a, kompletnu gra|evinsku operativu, sve one koji proizvode odre|ene sirovine za gra|evinsku industriju, ne samo gra|evinski materijal nego i stolariju, i keramiku i ku}ne ure|aje i sve ostalo. To je taj zamajac. Nije nama ciq da ostvarimo profit kroz ovu proizvodwu stanova, jer stanovi se prodaju po najni`oj mogu}oj ceni, 750 maraka smo otprilike obra~unali kvadratni metar kvalitetnog stambenog prostora. To je prakti~no cena ko{tawa, profit nije va`an. Va`no je da se {to vi{e na{ih firmi anga`uje u tom poslu, da radnici koji rade u tim firmama redovno primaju plate, ne bog zna koliko visoke plate ali da ih redovno primaju, a one }e vremenom biti sve ve}e i ve}e, i da se anga`uju sredstva onih gra|ana koji odre|enim sredstvima raspola`u, jer im je ovo najjeftiniji na~in da do|u do stana. A, sa druge strane, da se omogu}i firmama koje ne{to boqe posluju, koje ina~e kupuju svojim radnicima stanove, da do|u do najjeftinijih stanova, jer na drugim mestima mo`da treba 1.000 maraka za kadvart, 1.500, 2.000 ko zna koliko. Ovo je sada jedna fiksna cena koja va`i za sve. Za gra|ane je va`no da dobijaju dugoro~ni kredit, 30% odmah pla}aju, a ostalo u dugom vremenskom rasponu po jednoj veoma povoqnoj kamatnoj stopi. 890
Voditeq: Da napomenem samo za na{e gledaoce da je otvoren telefon u studiju 034-335489. Po{to je telefon bio otvoren ve} od sino}, neka pitawa su ve} pristigla u na{ studio. Gospodine [e{eq, savezni izbori su raspisani za 24. septembar, raspisani su 27. jula. Ve} 28 jula Srpska radikalna stranka je iza{la sa svojim programom pred bira~e i krenula zapravo u izbornu kampawu. Istog dana su krenule u izbornu kampawu i Socijalisti~ka partija Srbije i Jugoslovenska levica, jedino je izgleda onaj deo srpske opozicije bio nespreman za izbore. Dakle, kako radikali kre}u u izbornu kampawu. Dr [e{eq: Vi ste videli da je Srpska radikalna stranka veoma organizovana i mi ne gubimo vreme. Mi neprekidno radimo. Mi smo se za izbore spremali i na izborima o~ekujemo veoma dobre rezultate. Mi o~ekujemo pobedu. [to se ti~e proameri~kih opozicionih stranaka one su cele pro{le godine tra`ile izbore. Voditeq: Da, imali su i mnogo mitinga i zahteva... Dr [e{eq: Mi smo im pro{log leta nudili izbore, kada smo podneli ostavku. Mi smo bili nezadovoqni odlukom Narodne skup{tine o prihvatawu plana ^ernomirdin-Ahtisari, podneli smo ostavku i ponudili izbore. Tada proameri~ka opozicija nije htela izbore. \in|i} je hteo vlast bez izbora i to je otvoreno govorio na svojim mitinzima. Nudili smo Srpskom pokretu obnove da iznudimo raspu{tawe i Republi~ke skup{tine, Mikovi}, koji je bio na tom konsultativnom sastanku kod Mirka Marjanovi}a nije hteo. Onda smo rekli, ne}ete ni kada vi ho}ete. Nastupio je jedan dugotrajniji period ponovnih konsultacija izme|u radikala i levi~arskih partija i rezultat tih pregovora je rekonstruisana Vlada Republike Srbije. Opozicija je cele ove godine govorila da mi uop{te nemamo nameru da idemo na izbore. Voditeq: Kako kada su redovni izbori bili predvi|eni za kraj godine. Dr [e{eq: Oni su rekli da ne}e biti izbora, bi}e diktatura, bi}e ovo, bi}e ono. Takvih izjava je bila puna opoziciona {tampa. Voditeq: Kako je mogu}e da bude diktatura ako u koalicionoj vlasti u~estvuju razli~ite stranke? Dr [e{eq: A {to mi da se osvr}emo {ta govori opozicija kada ona nikada nije govorila istinu. Ova proameri~ka opozicija. Onaj ko slu`i Amerikancima i NATO-u protiv svoje zemqe i svoga naroda nema ni ~asti ni obraza, pa se ne mo`e ni o~ekivati da on govori istinu. Oni su neprekidno govorili o diktaturi, i evo izbori su raspisani a oni nisu spremni. I oni najvi{e vremena i energije tro{e na me|usobna prepucavawa, po principu ko }e koga uspe{nije prevariti. Drugo, sva proameri~ka opozicija osporava ustavne promene koje smo nedavno izveli. Te ustavne promene su do kraja korektne, do kraja principijelne i sra~unate u smislu poboq{awa ustavnog teksta. A ne izvla~ewa koristi za bilo koju politi~ku partiju. [ta smo mi promenili u Ustavu? Promenili smo samo to da poslanike za Ve}e republika biraju neposredno gra|ani, a ne da se prepu{ta vlastima federalnih jedinica, odnosno skup{tinama federalnih jedinica da one odre|uju ko }e predstavqati federalne jedinice u gorwem domu Savezne skup{tine. 891
Voditeq: Zar to nije demokratskiji na~in? Dr [e{eq: To je daleko demokratskiji na~in. To postoji u skoro svim federalnim sistemima, tako je i u Americi. Evo oni slu`e Amerikancima protiv svoje zemqe, primaju pare od Amerikanaca, a ne pada im na pamet da prihvate ameri~ki koncept. Amerikanci tako|e imaju dva doma parlamenta, imaju senat i predstavni~ki dom, wihov se parlament naziva kongres. Za predstavni~ki dom se iz svake federalne jedinice, proporcionalno broju stanovnika, bira odre|en broj kongresmena. A za senat svaka federalna jedinica bira po dva senatora, bez obzira koliko ona ima stanovnika. Na taj na~in se ostvaruje princip ravnopravnosti federalnih jedinica. Ali, narod direktno bira te senatore, a ne parlament federalnih jedinica, odnosno ameri~kih dr`ava. To isto smo mi sada proveli kod nas. Zatim, promenili smo na~in izbora predsednika Republike. Do sada je predsednika Republike birao parlament a sada ga bira narod neposredno. Veoma pozitivna posledica ove ustavne promene je {to smo sada po prvi put dobili Srbiju i Crnu Goru kao jednu federalnu jedinicu po pitawu jedne vrste izbora. I to je tako|e novi kvalitet. [to se oni boje tih izbora. Voditeq: Ka`u, Crna Gora nikada po novom ustavu ne}e mo}i da ima svog predsednika. Koliko je to ta~no? Dr [e{eq: To nije ta~no. To apsolutno nije ta~no. Ko god da se kandiduje iz Crne Gore ako ima dovoqno ubedqivu podr{ku i u Crnoj Gori i u Srbiji on pobe|uje. Oni trenutno nemaju takvog kandidata da istaknu, bilo je govora da istaknu Mila \ukanovi}a, a \ukanovi} se upla{io. Voditeq: Mislite da on ima dovoqno bira~a i u samoj Crnoj Gori da mo`e da se kandiduje za takvu funkciju? Dr [e{eq: Nema ni u Crnoj Gori, a kamo li u Srbiji, jer je on otvoreni separatista. Za{to bi gra|ani Srbije glasali za crnogorskog separatistu. A da se pojavio neko iz Crne Gore ko je pristalica zajedni~ke dr`ave, ko ima dobar politi~ki, ekonomski i socijalni program, i nacionalni program za{to taj ne bi mogao da osvoji glasove bira~a i u Srbiji. U Srbiji nema nikakvih predrasuda prema gra|anima Crne Gore, cela [umadija je naseqena qudima koji su poreklom iz Crne Gore. Voditeq: Ne samo [umadija... Dr [e{eq: Najvi{e [umadija, [umadija skoro cela. A i u drugim delovima Srbije tako|e ima mnogo qudi, ja znam i hajduk Veqko Petrovi} je poreklom iz Crne Gore, starinom iz Crne Gore. Eto gde je Veqko Petrovi} `iveo u Negotinskoj krajini poreklom je iz Crne Gore. Zna~i u Srbiji apsolutno nema takvih predrasuda. Ja sam ro|en u Sarajevu, moji su iz Hercegovine, ja sam pobedio Lili}a na predsedni~kim izborima 1997. godine. S tim {to nije dovoqno gra|ana iza{lo, falilo je ne{to mo`da i mawe od 1% da bi ta pobeda bila i realizovana. To dakle nije smetalo gra|anima Srbije. Da do|e Srbin iz bilo koje srpske zemqe, iz Makedonije, iz Slavonije, iz Dalmacije itd. Imamo predsednika Vlade iz Dalmacije Mirka Marjanovi}a. Slobodan Milo{evi} je poreklom iz Crne Gore iz Lijeve Reke, tamo je ro|en wegov otac. Zna~i za{to bi to smetalo samo po sebi. Preci Tomislava Nikoli}a su iz Crne Gore, daqi preci ali se pamti da su do{li iz Crne Gore. I zna se po krsnoj slavi iz kog je ko plemena do{ao, je li tako? 892
Voditeq: U [umadiji se to tako... Dr [e{eq: To je argument koji apsolutno ne stoji. Koji je besmislen. Ali jasno je \ukanovi}u da ne mo`e dobiti te izbore. Voditeq: Zar nisu ponovqeni lokalni izbori u Herceg Novom i Podgorici pokazali da \ukanovi} nema toliku podr{ku svog naroda koliku ima podr{ku recimo od Madlen Olbrajt i ameri~ke administracije? Dr [e{eq: Wega je upla{io rezultat iz Herceg Novog, jer on je ranije tamo vladao. Vladao je i u Podgorici i u Herceg Novom, sada je izgubio Herceg Novi. Zna~i odnos snaga se promenio na wegovu {tetu. Taj trend se nastavqa, pogotovo sada kada se cela Crna Gora crveni od sramote {to je \ukanovi} i{ao u Dubrovnik da se izviwava novom usta{kom poglavniku Stipi Mesi}u, zbog hrvatskih zlo~ina nad srpskim narodom. Voditeq: Tamo su bili i Havel i Ku~an. Dr [e{eq: I Havel i Ku~an, dakle izvorni srpski neprijateqi. I {to je tra`io da se Savezna Republika Jugoslavija definitivno izbaci iz Ujediwenih nacija, a svog predstavnika slao na sednicu Saveta bezbednosti u sastavu slovena~ke delegacije. Kakav je onda fijsko do`iveo \ukanovi} na izborima? Voditeq: Kako obja{wavate wegov posledwi susret sa Medlin Olbrajt kada je ~ekao u Rimu da ona zavr{i neke druge obaveze? Pa je onda imao jedan brifing, pa drugi brifing i `estoko ube|ivawe Medlin Olbrajt jer kako su mediji javili, ona je insistirala na tome da Crna Gora iza|e na savezne izbore, me|utim \ukanovi} to nije prihvatao. Dr [e{eq: \ukanovi} je svestan li~nog rizika, a Medlin Olbrajt bi htela da ujedini sve politi~ke partije koje su pod pokroviteqstvom Amerikanaca, jer Amerikancima je iskqu~ivi ciq da padne vlast u Beogradu Voditeq: Pa ~ak i kada bi se ujedinili {ta bi se onda desilo po vama? Dr [e{eq: Do`iveli bi fijasko na izborima. Ne bi mogli da dobiju dovoqno glasova za pobedu nikako, apsolutno ne mogu da dobiju. Videli ste u Srbiji ta proameri~ka opozicija se grdno obrukala i u svim op{tinama gde su osvojili vlast 1996. godine, ni{ta nisu uradili, nigde ni{ta ozbiqno nisu uradili samo su poznati po velikim pqa~kama, malverzacijama, mahinacijama, me|usobnim sva|ava, kriminalu itd. I ja ne verujem da }e na ovim lokalnim izborima osvojiti ijedan grad u Srbiji. Ovi izbori zapravo su odmeravawe snaga, politi~ki obra~un izme|u Srpske radikalne stranke i levi~arskih partija. Proameri~ka opozicija }e biti na wima apsolutno marginalizovana. Oni nestaju sa politi~ke scene. A nikada kroz srpsku istoriju nisu postojale izdajni~ke partije bar ne u ovolikom broju koje su slu`ile stranim silama protiv svoga naroda. Pre Drugog svetskog rata, u Kraqevini Jugoslaviji, komunisti su bili instrument Kominterne i Qoti}evci Hitlerov instrument, ali su to bile male marginalne partije. A u parlamentarnom `ivotu nije bilo nijedne partije koja je vodila izdajni~ku politiku u odnosu na svoj narod. Bilo je dobrih i lo{ih partija, ali nije bilo izdajni~kih. A vidite ovi sada i ne kriju da primaju novac od Amerikanaca i drugih zemaqa. Voditeq: Kako taj novac sti`e u na{u zemqu? 893
Dr [e{eq: Oni se hvale {to primaju taj novac. Voditeq: Kako sti`e taj novac? Dr [e{eq: On sti`e u gotovini i donose razni posrednici. Nekada to ~ine ~inovnici ameri~ke administracije. Ranije su to radili u Beogradu u ameri~koj ambasadi, a sada to rade u Crnoj Gori ili rade preko ambasada nekih drugih zemaqa u Beogradu, preko finske, preko norve{ke, nekada i {panske. Preko tih ambasada se taj novac deli. Sada kada Amerikanci daju taj novac opozicionim ~elnicima onda wihovi ~inovnici, koji su veoma korumpirani, deo novca zadr`e za sebe. A opozicioni ~elnik je du`an da im potpi{e celi iznos. Nekada vi{e od 50% zadr`e za sebe. U principu jednu tre}inu zadr`e za sebe, a to zna~i ako nekome treba da predaju milion dolara 300.000 odmah odvoje za sebe. Mi radkali imamo iskustva sa tim stvarima u Republici Srpskoj, tamo je OEBS na izborima 1996. godine finansirao sve politi~ke partije, a da bi se dobio taj novac, tada je OEBS delio novac svim politi~kim partijama, morali su se podmi}ivati slu`benici OEBS-a da taj novac isplate u gotovom. Ina~e, ako toga ne bi bilo, onda je trebalo dokazivati kako se tro{i, u kojoj se {tampariji {tampaju plakati, gde se pla}a televizija, gde se pla}a ovo, gde se pla}a ono. I skoro sve politi~ke partije su podmitile slu`benike OEBS-a nijedana nije podnosila nikakve ra~une, uzeli su novac, a izvestan procenat su dali slu`benicima OEBS-a, uglavnom Amerikancima. Tako se i ovde de{ava. Voditeq: Ko, prema va{im saznawima, u srpskoj politi~koj oligarhiji ima najvi{e dotacija iz Amerike? Dr [e{eq: Najvi{e ima ovaj Savez za promene odnosno DOS, Demokratska opozicija Srbije kako su se prozvali. Voditeq: Ali wu ~ini vi{e stranaka, oni to dobijaju zajedni~ki da onda dele ili dobija jedna stranka. Dr [e{eq: Ne, ne. Svaka stranka dobija pojedina~no preko svog predsednika. I zbog toga je nastao proces stalnog cepawa stranaka u proameri~koj pooziciji. [to bi na primer Ko{tunica izlazio iz Demokratske stranke. [to bi Mi}unovi} izlazio iz Demokratske stranke pa formirao neku marginalnu stranku koja ni{ta ne zna~i, a pre toga formirao Front demokratskog centra. ^ujte, front, ve} sama re~ govori {ta je svrha – prikupqawe para. [ta }e finansirati demokratski centar? Mi}unovi}eve potrebe i potrebe wegovih pajtosa. Vladan Bati} bio kod Ko{tunice pa se otcepio i formirao Demohri{}ansku stranku, pa sada ide u koaliciju sa Ko{tunicom je li to sme{no. Voditeq: Sve te stranke su nastale iz Demokratske stranke. Dr [e{eq: Uglavnom iz Demokratske stranke, ima i poneka koja je nastala iz Srpskog pokreta obnove. Ali iskqu~ivi razlog cepawa tih stranaka je da ve}i broj qudi dolazi na {alter Amerikanaca da uzima pare. Jer, drugi, tre}i, ~etvrti ~ovek u stranci razmi{qa ko zna koliko oni para daju predsedniku stranke {to ne bi i on neposredno primao taj novac, pa postao predsednik. To je jedini motiv. Jer je ina~e suludo da se te stranke cepaju. Gra|anski savez, marginalna stranka, mala da ne mo`e biti mawa. Vesna Pe{i}, @arko Kora}, Vuk Dra{kovi} im poklonio dva poslani~ka mandata 894
Voditeq: ^ak se i Vesna Pe{i} povukla iz politike. Dr [e{eq: Ona se posle povukla iz drugih nekih razloga. Planirano je bilo da wu isture kao kandidata pa su Amerikanci odustali. Trebalo je da se povu~e iz Gra|anskog saveza da bi se onda nametnula celoj opoziciji. Ali su drugi faktori onda prevagnuli i Amerikanci su vaqda shvatili da to nije realno, da to nije mogu}e posti}i zbog vi{e faktora. Ali pocepala se stranka na izborima 92. godine imali su mawe glasova nego Mirko Jovi} i wegova Srpska narodna obnova. Ali im Dra{kovi}, na izborima 1993. godine, poklonio dva mandata. Dra{kovi} je uvek voleo tako da poklawa, on je voleo oko sebe da ima celu bulumentu ve{ta~ki proizvedenih lidera malih stranaka, da bi to izgledalo kako svi wega slede i kako ga priznaju kao neprikosnovenog opozicionog vo|u. To mu se sada obilo o glavu. Svi ovi zajedno opet su slabiji od Srpskog pokreta obnove, i toga je svestan i Dra{kovi}a, ali ko }e sada u to ove ubediti. I pocepaju se Vesna Pe{i} i @arko Kora}, sada @arko Kora} ima stranku jednog ~oveka, Socijaldemokatiju. Ali on sada pretenduje na listi, eno ga na listi za Ve}e republika kako sam ~uo. To je toliko sme{no da ne}e biti toliko predmet istra`ivawa istori~ara i politikologa koliko }e neki kwi`evnici, verovatno u doglednoj budu}nosti, iskoristiti za pisawe humoristi~kih romana. Voditeq: Ne finansiraju Amerikanci samo politi~ke partije, ve} finansiraju i medije i raznorazne nevladine organizacije. Dr [e{eq: I sindikate. Voditeq: Na sve mogu}e na~ine poku{avaju da neki novac donesu u Srbiju, da potkupe neke qude koji ina~e `ive tako kako `ive. U Srbiji nisu bog zna kako velike plate, bog zna kako velika primawa ako se po{teno radi i po{teno `ivi. Dr [e{eq: Postoje tri na~ina finansirawa. Prvo, direktno finansira ameri~ki kongres iz ameri~kog buyeta. Pro{le godine je odobreno 100 miliona dolara za te svrhe. Voditeq: Samo za Srbiju... Dr [e{eq: Za Saveznu Republiku Jugoslaviju ali najve}i deo za Srbiju. Zatim tzv. ameri~ke nevladine organizacije kao {to je SORO[ fond i mnoge druge, neke od wih tako|e imaju direktnu vezu sa buyetom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava pa samo su posrednici u davawu tog novca, a neki nalaze na~ine da od odre|enih krugova biznismena prikupe novac kao {to to radi SORO[ i usmerava ga radi ostvarewa svog politi~kog ciqa. Amerikanci neprekidno teraju Evropsku uniju da se tako|e bavi tim poslom. I Evropska unija ima ~itav niz institucija koje finansiraju opozicione, odnosno subverzivne delatnosti proameri~ke opozicije u Srbiji. To su razne nevladine organizacije koje i ovde povremeno mogu biti posrednici u distribuciji novca. Na primer, Sowa Liht je ovde predstavnik SORO[ fonda i ona je posrednik u deqewu tog novca i od wene voqe zavisi koliko }e ko dobiti novca, kada je re~ o razli~itim medijima, o razli~itim fondacijama. Oni nastoje da prodru i u kulturnu sferu i u nau~nu sferu, i na univerzitet, ~ak naru~uju odre|ene projekte. Ti projekti su uvek antisrpski usmereni. Dakle, Amerikanci finansiraju ona istra`ivawa za koja ~ekuju da se mogu iskoristiti u destrukciji srpskog dru{tva i dr`ave. 895
Zatim mnogi sindikati, tzv. nezavisni sindikati, na wihovim su jaslama. Finansiraju ih Amerikanci i oni se naj~e{}e pona{aju kao politi~ke partije. Zapostavqaju prava radnika ili kada radnici opravdano ispostavqaju odre|ene zahteve i prete radni~kim buntom onda to politizuju pretvaraju u kapital proameri~kih opozicionih stranaka. I tu su mediji kojih ima mnogo u Srbiji koji primaju pare od Amerikanaca, ima ih skoro stotinak, vi{e od 50 sigurno. Amerikanci `ele da svojom medijskom mre`om pokriju celu Srbiju i da na taj na~in manipuli{u na{im javnim mwewem {ire}i izmi{qotine, la`i, nekada poluistine preoblikovane na wihov na~in ili ~ak kada prenose odre|ene istine onda ih tendenciozno tuma~e ili preuveli~avaju posledice. Amerikanci na{u zemqu prekrivaju mre`om sopstvenih radio i televizijskih stanica. I Amerikanci i wihovi saveznici. Glas Amerike i Slobodna Evropa su ~isto ameri~ke {pijunske stanice, subverzivne stanice. Glas Amerike ne sme da se emituje na teritoriji Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, samo u inostranstvu sme da se emituje, ~ak i wegov program na egleskom jeziku ne sme u Americi da se emituje. Ba{ zbog toga {to je to sredstvo propagandno-psiholo{kog rata a ne informativni medij. Zatim tu su Doj~e Vele, BBC, Frans internasional itd. Sada su omogu}ili \ukanovi}u i preko digitalne satelitske mre`e da emituje svoj program i on je tamo ukqu~io nekoliko emisija koje se bave politi~kom scenom Srbije, i naravno, {ire propagandu koja je u interesu Amerikanaca. To su sve vidovi subverzivnog delovawa protiv na{e zemqe, a tome treba dodati i teroristi~ke aktivnosti koje su u posledwe vreme sve ~e{}e – ubijawe istaknutih dr`avnih, politi~kih i privrednih funkcionera. Istaknutih li~nosti uop{te. Voditeq: Koji su mediji u Srbiji, rekli ste ima ih sigurno 50-100 koji primaju te dotacije? Dr [e{eq: To je ova op{tinska televizija u Kragujevcu. Potpuno su je instrumentalizovale zapadne obave{tajne su`be, gradska televizija u Ni{u, Kraqevu, u Pan~evu, donedavno Studio B u Beogradu itd. Zatim tu su ove wihove mre`e koje slu`e za proizvodwu subverzivnih programa to su ANEM, Mre`a i VIN. Tri grupacije, sve tri primaju novac od Amerikanaca, one taj program prave u Beogradu a onda ga distribui{u preko mre`e proameri~kih televizija u Srbiji. Mi smo u “Vlikoj Srbiji”, u novinama Srpske radikalne stranke objavili ve} u dva navrata spisak svih tih medija i pozvali na{e ~lanstvo, na{e simpatizere i sve gra|ane Srbije da ih bojkotuju na sve mogu}e na~ine, da odbijaju bilo kakvu saradwu sa wima. Jer to je izdajni~ka agentura i ne dolikuje ~asnom i po{tenom ~oveku, patrioti da sa wima ima posla. Voditeq: Srpska radikalna stranka i ne poziva, koliko mi je poznato, na svoje konferencije za novinare takve medije. Dr [e{eq: Ne, oni ne mogu da u|u u sedi{te na{e stranke Voditeq: Nedavno, pre nekoliko dana, imali ste su|ewe odnosno dnevni list “Danas” imao je su|ewe po zakonu o javnom informisawu vi ste po ~etvrti put, kako su naveli, bili tu`ilac tog lista. Dr [e{eq: Da. 896
Voditeq: Ka`u da vi imate ne{to protiv lista “Danas” i da ho}ete da ga ugasite. Je li to ta~no? Dr [e{eq: Ne. Imam protiv wih to {to su oni ameri~ka agentura. Ne}u da dozvolim nikome da {iri la`i o meni. Posledwi put sam ih tu`io {to su objavili la` i to su ta~no naveli mojim imenom i prezimenom, da sam u nekoj {tampariji na obali Save u Novom Beogradu platio dva miliona maraka proizvodwu osam miliona postera. To je ~ista la`. I morali su zbog toga biti ka`weni. Pre toga su objavili da sam plagijator. Morali su biti ka`weni, to je ~ista la`. Neve{to su branili Stevana Lili}a, ovog profesora Pravnog fakulteta koga sam ja otkrio u plagijatu i pokrenuo postupak oduzimawa profesorskog zvawa. Zatim, pre izvesnog vremena su objavili da sam pretio ako se Crna Gora otcepi da }e svi Crnogorci u Srbiji nositi `ute zna~ke. To je ~ista ka`. I morali su biti ka`weni. Nigde u svetu ne smeju takve la`i da objavquju. U Americi bi jo{ `e{}e bili ka`weni. Tako `estoko da vi{e ne bi mogli ni da izlaze. A to nije slu~ajna gre{ka. Novinarske gre{ke su mogu}e, nekada se dese gre{ke, zovem telefonom i ka`em ispravi i nemoj vi{e tu da gre{i{, nekada mogu i da se izvi~em, izgalamim itd. Ali znam da je gre{ka napravqena slu~ajno, nehoti~no. Ovde su svesno i smi{qeno plasirane la`i. E zbog toga moraju da snose i sankcije. Voditeq: Gospodine [e{eq, da se vratimo izborima koji su pred nama. Za predsedni~ke izbore Srpska radikalna stranka kandidovala je Tomislava Nikoli}a. Neke moje kolege su vas prethodnih dana iznena|eno pitale za{to? O~ekivali su da se vi kandidujete za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, jer ka`u do sada ste se uvek vi kandidvoali. Me|utim, vi ste se kandidovali na republi~kim izborima, a ovo su prvi predsedni~ki izbori u Saveznoj Republici Jugoslaviji Dr [e{eq: A {to bih ja vama Kragujev~anima obja{wavao za{to smo kandidovali Tomislava Nikoli}a. Vi Kragujev~ani ga odli~no poznajete kao izuzezno ~asnog i dobrog ~oveka, uglednog doma}ina, pametnog, obrazovanog, iz dobre porodice. Dakle, ima sve kvalitete koji su potrebni za ovakvu kandidaturu. Veoma je talentovan politi~ar. Srpska radikalna stranka smatra da je u ovom trenutku on na{ najpogodniji kandidat. [to bih ja uvek bio kandidat? Pogledajte na{ Predsedni~ki kolegijum, to su sve afirmisani politi~ari, ministri, dr`avni i strana~ki funkcioneri koji su se dokazali svojim kvalitetima, svojom vredno{}u. Drugo, mi pokazujemo na ovaj na~in da nismo stranka jednog ~oveka. I Srpska radikalna stranka je ponosna na to. Pogledajte ove proameri~ke stranke imaju lidera, pa onda deset ili petnaest praznih mesta pa onda ostale ~lanove. I uglavnom i ne znate ostale ~lanove. To kod nas radikala nije slu~aj. Tomislav Nikoli} ima veoma velike {anse da pobedi na ovim predsedni~kim izborima. Celim svojim `ivotnim putem on se dokazivao kao veoma uporan, marqiv, prodoran i sposoban ~ovek. I kada je kao tehni~ar gradio prugu Beograd–Bar, kada je betonirao korito Trebi{wice u Popovom poqu, i kada je ovde, u Kragujevcu, radio kao tehni~ki direktor komunalnog preduze}a, a pogotovo se afirmisao kao republi~ki i savezni poslanik, kao potpredsednik Republi~ke, pa Savezne vlade, kao za897
menik predsednika Srpske radikalne stranke. Tomislav Nikoli} je istaknuti srpski patriota. ^im je izbio rat za srpsku Slavoniju, on se prijavio kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke i oti{ao na front. I borio se u Ernestinovu, Lastovu, Novoj Tewi i drugim mestima u Slavoniji i svojim ratnim zaslugama zaslu`io zvawe srpskog ~etni~og vojvode. U ovom ratu, wegov stariji sin Branislav bio je na frontu u okolini Kraqeva, tamo gde je zlo~ina~ka NATO avijacija tukla svakodnevno. Ima li jedna jedina mogu}a zamerka Tomislavu Nikoli}u. On je istaknuti intelektualac, veoma vispren politi~ar, svi wegovi javni nastupi svedo~e o izuzetno obrazovanom ~oveku. Ima li ijedan argument koji se mo`e izneti protiv wega. Ja mislim da nema ni jedan jedini. Zato je na{a kampawa ve} u startu pobedni~ka. Voditeq: Argumente ne}u tra`iti ja, ali ne sumwam... Dr [e{eq: Ako imate ka`ite. Voditeq: Ne sumwam da }e protivkandidati prona}i i izneti. Dr [e{eq: Ako vi imate neki protivargument slobodno ga ka`ite. Voditeq: Ne, poznajem gospodina Tomislava Nikoli}a i sa moje ta~ke gledi{ta, kao novinara, izuzetno je zahvalan za saradwu, do sada se zaista odazivao na sve na{e pozive i uvek bio spreman da razgovara sa novinarima i da odgovori na sva wihova pitawa. Dr [e{eq: I nikada nije bilo tabu pitawa. Voditeq: Apsolutno, a u isto vreme bio je i veoma anga`ovan u Skup{tini grada Kragujevca kao odbornik Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Kao bi~ bo`iji za koaliciju “Zajedno”. Voditeq: Da, ali ga u posledwe vreme ne{to nema na sednicama Skup{tine grada. Da li zbog ve}ih obaveza? Dr [e{eq: Mislim da on nije bio samo na posledwoj sednici. Voditeq: Na posledwoj? Dr [e{eq: Samo na posledwoj nije bio. Ali, to je bila neka sednica na kojoj nije bilo mnogo rasprave, ne{to je bilo samo... Voditeq: Bilo je rasprave, jer je to jedna od posledwih sednica u ovom sazivu. Dr [e{eq: Wemu se desilo da je istog dana imao neke druge neodlo`ne obaveze, jednostavno nije mogao da do|e. Ja pratim wegov sku{ptinski rad u Kragujevcu, znam da samo na toj posledwoj nije bio. Voditeq: Kako obja{wavate da je Vuk Dra{kovi} odlu~io da umesto sebe za predsednika Savezne Republike Jugoslavije kandiduje Vojislava Mihailovi}a Dr [e{eq: Vuk Dra{kovi} je `eleo da on bude kandidat celokupne prozapadne opozicije. Ali wega niko ne `eli. Ko god je s wim sara|ivao gorko se zbog toga kajao. Problem je dakle u strukturi Dra{kovi}eve li~nosti. A kad ve} nije uspeo da obezbedi podr{ku svih drugih opozicionih politi~kih partija onda je isturio kao kandidata Srpskog pokreta obnove Vojislava Mihailovi}a. On ra~una da }e sama ~iwenica da je Vojislav Mihailov} unuk Dra`e Mihailovi}a omogu}iti kandidatu Srpskog pokreta obnove da se do~epa drugog izbornog kruga. To je pogre{na pretpostavka, jer na{ narod zna da je Vojislav Mihailovi} pre svega sin Branka Mi898
hailovi}a. A Branko Mihailovi} se odrekao svog oca Dra`e, javno, preko novina. Nije to u ovom slu~aju bitno, znate ne mo`e nijedan ~ovek da pretenduje na osnovu bilo kakvih zasluga svojih predaka da sebi izbori ozbiqnu poziciju u politi~kom `ivotu. Vojislav Mihailovi} se mnogo kompromitovao na nivou gradske vlasti u Beogradu. Preko svojih privatnih firmi je nabavqao rezervne delove po mnogo skupqim cenama za Gradsko saobra}ajno preduze}e, izdavao projekte linija gradskog saobra}aja koje je svaki privatnik morao da kupi i to pla}aju}i velikim deviznim iznosima pre nego {to konkuri{e da dobije neku liniju. I ~itav niz drugih afera. Dakle suvi{e je kompromitovan. Drugo, kao politi~ar je nesposoban, bezli~an. Ali nije to prevelika gre{ka za Dra{kovi}a. Jer ni Ko{tunica ne}e boqe pro}i na ovim predsedni~kim izborima. U drugi krug idu, to je o~igledno, Tomislav Nikoli} i Slobodan Milo{evi}. Voditeq: Pre nekoliko dana ste izrekli jednu interesantnu misao sa nov~i}em koji lebdi u vazduhu. Dr [e{eq: Da, ako taj nov~i} ostane, ako dinar ostane da lebdi u vazduhu onda }e Ko{tunica da pobedi. Nema tu nikakvih {ansi i besmisleno je na to ra~unati. Znate, te opozicione partije su poprili~an broj glasova mogle imati pre rata i pre bombardovawa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Qudima dosadila levi~arska vlast, hteli su promene. Zatim, neki su bili ube|eni da ima i na{e krivice {to su Amerikanci protiv nas, pa su mislili da je boqa varijanta ako pobede proamerik~e stranke, ukinu}e se sankcija, `ive}e se boqe itd. Sada su svi gra|ani shvatili da od toga nema ni{ta jer nije ciq Amerikanaca promena vlasti u Srbiji nego uni{tewe Srbije kao dr`ave. ^ere~ewe Srbije, svo|ewe Srbije na biv{i Beogradski pa{aluk. Zbog toga te proameri~ke partije vi{e nikakvih {ansi nemaju. Voditeq: Srpski pokret obnove, kako se... Dr [e{eq: Jo{ bih vam jednu stvar rekao pre nego {to mi postavite slede}e pitawe. Dra{kovi} sada odmerava snage sa ostatkom proameri~ke opozicije. Nije wemu od `ivotne va`nosti da Mihailovi} pobedi. Dra{kovi}u je od `ivotne va`nosti da Vojislav Mihailovi} ima vi{e glasova nego Ko{tunica, da opet doka`e da sve opozicione stranke zajedno nemaju vi{e nego sam Srpski pokert obnove. To je wemu od `ivotnog zna~aja. Srpski pokret obnove, koliko je poznato do sada, mada su sve izmene mogu}e, do izbora je ostalo jo{ ne{to vi{e od mesec dana, u politici se stvari mewaju iz dana u dan, dakle oni kandiduju Vojislava Mihailovi}a za predsednika Republike, pri tom ne izlaze na izbore za Ve}e gra|ana i Ve}e republika, a izlaze na izbore na lokalnom nivou, i tu bi da idu u koaliciju. Me|utim, sada izgleda da ih koalicija ne}e. Kako to obja{wavate? Kako }e gra|ani sada iza}i na birali{te pa zakru`iti eventualno ako su simpatizeri Vojislava Mihailovi}a, pa precrtati Ve}e gra|ana i Ve}e republika, po{to je sve istog dana. To pokazuje kakav je haos u glavi Vuka Dra{kovi}a. To je ne{to nezamislivo. On bi s jedne srane da se dodvori Milu \ukanovi}u, pa ako \ukanovi} bojkotuje parlamentarne izbore da i Dra{kovi} bojkotuje, jer kao 899
vlast u Crnoj Gori ne priznaje ustavne promene. A, sa druge strane kandiduje kandidata za predsednika Republike, upravo da bi postigao ovo {to sam vam malopre rekao. To je wegov glavni motiv. I tre}e, Dra{kovi} bi hteo da sa~uva lokalnu vlast, tamo gde SPO vlada sam, da bi nastavio pqa~ku. I tu bi on hteo saradwu sa drugim proameri~kim strankama, jer mu je ta saradwa korisna. Jer, u principu, sam ne mo`e nigde da osvoji nijednu op{tinsku vlast. On bi najvi{e voleo da sa~uva beogradsku vlast, ali tu mu je vlast i do sada bila mawinska. Voditeq: Da, u Beogradu se koalicija Zajedno prva raspala. Dr [e{eq: 1997. godine. Voditeq: Neposredno posle izbora \in|i}a za gradona~elnika Beograda. Dr [e{eq: Dogovor izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a pogazio. Dogovor je bio da Dra{kovi} podr`i da \in|i} bude predsednik skup{tine... Voditeq: Zar nisu svi wihovi dogovori pri~a o me|usobnom nadmudrivawu. Dr [e{eq: Jesu, ali ko }e koga prevariti. \in|i} je obe}ao Dra{kovi}u da }e ga podr`ati za predsednika Republike, ako \in|i} bude predsednik Skup{tine grada Beograda. To je bio wihov dogovor. I Dra{kovi} je zaista podr`ao \in|i}a, a onda je \in|i} odbio da podr`i Dra{kovi}a za predsednika Srbije, nego je tra`io da se bojkotuju ti izbori. Bojkot izbora je bio iskq~ivo motivisan \in|i}evom `eqom da se izbegne Dra{kovi} kao kandidat. Jer Dra{kovi}a kao predsedni~kog kandidata ne `eli niko od ovih drugih opozicionih stranaka, ali pre svega ga ne `eli Zoran \in|i}. Voditeq: I u Kragujevcu je koalicija Zajedno ostala do dana dana{weg. Sino} je na jednoj lokalnoj televiziji bio neki sukob, ne znam {ta }e biti do kraja mandata, me|utim izbori su 24. septembra pa se to svakako mewa u bilo kom obliku. Kragujevac je jedan od retkih gradova gde koalicija Zajedno opstaje. Vi ste na vlasti u Zemunu, ho}ete da mi objasnite kakva je razlika izme|u Kragujevca danas i Zemuna danas, odnosno kakva je razlika izme|u Kragujevca pre ~etiri godine i Zemuna. Dr [e{eq: Prvo, ogromna je razlika u mogu}nostima, u tome {ta je ko mogao da uradi. Kragujevac je samostalna op{tina, ima pozama{an buyet. A Zemun je gradska op{tina Beograda i ima veoma mali buyet, oko 20 miliona godi{we. Voditeq: Nama gradski ~elnici uvek ka`u da je buyet mali. Dr [e{eq: Za wihove apetite je mali. Ali je najmawe sto miliona dinara godi{we. Ja ne znam ta~no koliki je, ne mogu da pamtim koliko je za svaku op{tinu, ali je najmawe 100 miliona dinara. Voditeq: Oko 236 miliona. Dr [e{eq: Nije bitno, da ne licitiramo, najmawe je pet puta ve}i od zemunskog, a ako ste vi u pravu da je 236, to da je zna~i 11-12 puta ve}i od zemunskog. Zemun ima nadle`nosti u dodeli placeva za individualnu stambenu izgradwu, ima odre|ene nadle`nosti u raspolagawu poslovnim prostorom, otprilike nekih 30.000 kvadratnih metara drugorazrednog poslovnog prostora. Prvorazredni poslovni prostor dr`i u svojim rukama Skup900
{tina grada Beograda. I Zemun ima nadle`nosti komunalne inspekcije i obavqa administrativnoupravne poslove kao i svaka op{tina. To su nadle`nosti, ostalo nije. Ali, mi smo dobrom organizacijom, dobrim idejama prosto preporodili Zemun. Vi{e je u Zemunu ura|eno za ove ~etiri godine na planu obnove komunalne infrastrukture, izgradwe novih objekata komunalne infrastrkture nego u svim op{tinama gde je na vlasti koalicija Zajedno. Asfaltirano je 60 km puteva, svi putevi po zemunskim selima sada imaju asfalt ili je u toku postupak, samo {to nije asflatirano. Ura|eno 40 km primarnog vodovoda. Osposobqeno porodili{te posle 10-11 godina. Pozori{te ponovo radi. Nove fasade se prave u centralnim gradskim ulicama Zemuna. Formirano tri izbegli~ka naseqa, a prodato 6.000 placeva za individualnu stambenu izgradwu itd. To vam je samo nekoliko podataka {ta je ura|eno. E sada vi upordite Zemun sa Kragujevcem. U Kragujevcu skoro ni{ta nije ura|eno, je li istina? Da li vi znate {ta je va`no, zna~ajno ura|eno u Kragjevcu za ove ~etiri godine. Voditeq: Te{ko bi mi bilo da se setim. Dr [e{eq: Mo`da su negde ne{to sitno krpili, mo`da negde... Voditeq: Jesu neke uli~ice. Dr [e{eq: Za neku svoju izbornu jedinicu su pone{to uradili, ali sitno. Veoma, veoma sitno. Voditeq: I farbane su `ardiwere i kontejneri, ali i sa time se prestalo davno. Dr [e{eq: To im je ogroman uspeh, zna~i farbawe `ardiwera i kontejnera. Voditeq: To je jedino ~ega mogu da se setim. Dr [e{eq: Ni{ta nisu uradili. Koliko su novca pokrali, koliko je afera bilo, za koliko ste vi afera ~uli, o koliko je afera bilo govora na kragujeva~kim medijima, o ogromnom broju. Oni nisu u stawu da se ozbiqno o po{teno bave bilo kakvim poslom. Oni su, zapravo, krajwe ne~asni qudi. Onaj ko je spreman da uzme od Amerikanaca pare da bi radio protiv svoje zemqe taj je spreman da uzima i na svakom drugom mestu. Taj je spreman da krade i u crkvi na kraju krajeva. Sada se malo figurativno izra`avam, ja zaista nikog od wih nisam video da krade u crkvi, ali to je zna~i ono {to je najve}i greh kada je kriminal u pitawu, kada se ka`e eno on bi i iz crkve ukrao. Tako se pokazala koalicija Zajedno u svim op{tinama u Srbiji gde su vladali ove ~etiri godine. I narodu su se smu~ili. Nekada je Kragujevac va`io za opozicioni grad veliko upori{te i Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke. Na izborima 1997. godine mi radikali smo tukli socijaliste u Kragujevcu. Ja sam kao predsedni~ki kandidat imao negde 15.000-16.000 glasova vi{e od Dra{kovi}a, ako me se}awe dobro slu`i. Vi{e Kragujevac nije grad Srpskog pokreta obnove ni Demokratske stranke. Ovde se sada postavqa pitawe da li }e posle ovih izbora Kragujevac biti radikalski ili socijalisti~ki. I mi se za takva izborna nadmetawa spremamo. A ovi su propali, ovi su gotovi, nema ni{ta od wih. Nigde vi{e, mislim, skoro nijedno mesto u Srbiji ne}e osvojiti. 901
Voditeq: Skup{tina grada Kragujevca }e izabrati, odnosno gra|ani }e za Skup{tinu izabrati 24. srptembra 91 odbornika, postoji samo jedan krug glasawa za odbornike Skup{tine grada. [ta mislite kakvi }e rezultati biti? Dr [e{eq: Ja o~ekujem pobedu Srpske radikalne stranke. A vi? Voditeq: Ne `elim da se izja{wavam. Dr [e{eq: Boqe da se ne izjasnite. Voditeq: U Kragujevcu je ovih dana projekt nazvan asfalt za demokratiju. Pre toga je bio aktuelan projekat mazut za demokratiju, me|utim sada su morali da pola`u ra~une... Dr [e{eq: Ovde su 100 tona krali, ~ega, mazuta ili nafte? Voditeq: Mazut je stizao u Kragujevac. Dr [e{eq: Nisu bili u stawu da se svojim gazdama opravdaju. Bila je tu neka afera, ne znam ta~no o ~emu se radi, doprlo je to i do mene. To su sve sitnice. Znate, NATO tri meseca bombarduje Kragujevac, uni{ti ogroman broj objekata u Zastavi i u drugim preduze}ima, razori ku}e i stanove, ogromne vrednosti uni{ti. A onda neke tri~arije po{aqe i sada je Zapad veliki u wihovim o~ima, poma`e Zapad. [ta poma`e? To mazuta {to su dobili, koliko su dana mogli da se greju? Voditeq: Mazut je stigao krajem marta i po~etkom aprila tako da... Dr [e{eq: Koliko je dana grejawa bilo od mazuta Evropske unije. Voditeq: Pa ostalo je za slede}u sezonu... Dr [e{eq: Koliko je ostalo? Koliko to dana mo`e trajati {to je ostavqeno? Voditeq: Nisam sigurna, morala bih da proverim, ne mogu da licitiram zaista... Dr [e{eq: Vrlo malo. Bilo je problema i sa mazutom kojim smo mi snabdevali, bilo je problema u NIS-u koji je po nalogu Vlade snabdevao gradove u Srbiji gorivom za grejawe, mazutom. Bilo je, nekada je bilo nesta{ica, ali opet smo sve nekako prebrodili. Nekako smo uspeli to da savladamo, racionalno, {tedqivo, marqivo. I nisu se gra|ani smrzavali. Ja ne mogu da garantujem da nije bilo nijedno iskqu~ewe, da nije bio nijedan hladan dan, ali uglavnom se nisu... Voditeq: U Kragujevcu se nije... Dr [e{eq: U Kragujevcu nije, u nekim gradovima je bilo nekada... Voditeq: U Kragujevcu je po~elo grejawe 14. oktobra. Dr [e{eq: Vidite, mi smo imali dovoqno struje, i to vrlo jeftine struje, iako je ta proameri~ka opozicija prognozirala da }e se cela Srbija smrzavati, jer su uni{tena energetska prostrojewa pa ne}e biti struje. Jesu li tako govorili. Jesmo li mi smogli snage da popravimo sve vitalne objekte elektroprivrede, da obezbedimo struju za celu Srbiju, iskqu~ewa nije bilo, bilo je negde u oktobru pa smo odmah smenili onog direktora Babi}a. Ispostavilo se da je i on sa nekim {urovao, i odmah smo ga smenili. Vlada ga je smenila. Bilo je struje, a elektroprivreda nam je omogu}ila da nadoknadimo tri zaostale redovne penzije penzionerima kroz bonove za struju. Je li to istina? Voditeq: I to sve u godini u kojoj je bila agresija. 902
Dr [e{eq: U kojoj je bila agresija. Kud }ete ve}i rezultat od toga. Mi sada izmirujemo i dvogodi{we zaostajawe u de~ijim dodacima, porodiqskim dodacima. Sada su na redu zemqoradni~ke penzije. Mi jedan po jedan problem re{avamo. Znam da narod nije zadovoqan brzinom, narod i daqe te{ko `ivi. Koliko je Vlada Srbije pomogla Zastavinoj fabrici. Naravno, treba jo{. Po na{em projektu, mi }emo dati jo{ novca, ne mogu da ka`em to }e biti odmah sutra ili prekosutra, ali Zastavu nijednog momenta nismo ostavili na cedilu. Zastava je uspe{no obnavqana. Zastava ve} ima dobru proizvodwu. Voditeq: I druga preduze}a. Dr [e{eq: I druga preduze}a, 22. decembar, treba sada sa Filipom Kqaji}em isto da uradimo, tu su neke stvari vrlo problemati~ne. Mislim da je sada najte`a situacija u Filipu Kqaji}u u celom Kragujevcu. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Zatim, osposobili smo Trgovinsko preduze}e [umadija. To preduze}e smo postavili za nosioca snabdevawa u [umadijskom okrugu. Ima osnovnih vitalnih `ivotnih namirnica. Nema onoliko koliko bi qudi `eleli, ali, ipak, snabdevawe je koliko-toliko redovno. [ta nas to ugro`ava? Imamo veoma niske cene, na primer, uqa i {e}era, veoma niske. Mnogo ni`e nego na svetskom tr`i{tu. Nas uro`avaju {verceri koji ve}e koli~ine robe poku{avaju da prebace u Crnu Goru i preko Crne Gore na okupirano Kosovo i Metohiju, Makedoniju, Albaniju, Hrvatsku, u Muslimansko-Hrvatsku Federaciju Bosne i Hercegovine, u Republiku Srpsku ko zna gde sve {vercerskim kanalima. To mi moramo jo{ efikasnije da spre~avamo, pa }e na na{em tr`i{tu robe biti u jo{ ve}im koli~inama. Voditeq: Za{to su poskupeli hleb i mleko? Dr [e{eq: Mi smo u nekoliko navrata imali velike pritiske mlinsko-pekarske industrije da poskupimo hleb. Posledwi pritisak je bio veliki ~ak su pretili {trajkovima, neki su i {trajkovali u januaru. Tada smo kategori~ki rekli ne mo`e pre nove `etve, apsolutno ne mo`e i nismo hteli da razgovaramo vi{e o tome. Rezolutno smo ih odbili. I onda su se stvari smirile, sada je do{lo do nove `etve. Mora se malo korigovati cena hleba, da se hleb ne bi masovno koristio za sto~nu hranu. A 5 dinara je i daqe podno{qiva cena, vrlo podno{qiva. Ja mislim da nam tu gra|ani ne zameraju. [to se ti~e cena mleka, mi nismo odobrili poskupqewe, to su mlekare radile na svoju ruku i mora}e te cene da se vra}aju. Voditeq: Postoji li na~in da Vlada to sankcioni{e? Da uti~e na... Dr [e{eq: Sankcionisa}emo sigurno. To ne zna~i da }e ba{ cene mleka ostati iste kao {to su sada, jer su veoma, veoma niske. Tu }e biti neke intervencije ali sigurno cene ne}e biti ovolike koliko su mlekare samoinicijativno odredili. Mi smo u ovoj buyetskoj godini oko 700 miliona dinara predvideli za premije proizvo|a~ima mleka. Nekada ima problema sa isplatom tih premija, jer zadr`avaju posrednici. One firme koje otkupquju mleko, dobiju od Vlade novac pa ga prvo obrnu nekoliko puta pre nego {to ga isplate direktno proizvo|a~ima. To je problem koji tako|e, moramo re{avati. 903
Voditeq: Postoji li na~in da se to kontroli{e... Dr [e{eq: Postoji na~in, ali, znate zemqa je u velikoj krizi. Pored toga, u pola veka komunisti~ko-titoisti~kog re`ima totalno je ubijen moral. Sada moramo obnavqati taj moral. Postalo je uobi~ajeno da se kao qudi snalaze kako umeju, pa i da otmu i {~epaju sve {ta mogu. Moramo to malo i sankcijama, ali i nekim moralnim delovawem da elimini{emo ili smawimo. Imamo, na primer, problem kada distribui{emo gorivo seqacima, naftu za poqoprivredne radove. Opet to ide preko izvesnih posrednika, oni onda odvoje jedan deo tog goriva, odnesu na crno tr`i{te, razliku u ceni stave sebi u yep, a seqaci ne dobiju dovoqno, iako smo pro{le godine, po svim bilansima, obezbedili dovoqno nafte za seqake. To je godina u kojoj su nam obe rafinerije skoro uni{tene. Jo{ su te popravke u toku, ali sada je Vlada usvojila i program snabdevawa ovim osnovnim energentima za avgust, septembar i oktobar. Sada }emo naterati Naftnu industriju Srbije, nismo zadovoqni kako se ona u svemu ovome pona{ala, jer je Vlada Srbije do sada ispuwavala sve wihove zahteve, a oni svoja obe}awa nisu. Tako da }emo tu dosta odlu~nije da se postavimo. Voditeq: Da li se sla`ete da pre|emo na pitawa gledalaca, po{to ih je stiglo zaista puno. Dr [e{eq: Kako da ne. Voditeq: Jovan \uri} vas pita, za{to se ne zatvori Televizija Kragujevac kao Studio B, jer Televizija Kragujevac radi protiv svog naroda i nema nikakve veze sa objektivno{}u? Dr [e{eq: U tom slu~aju bi trebalo zatvoriti druge televizije u op{tinama gde je na vlasti koalicija Zajedno, koje se pona{aju na isti na~in. U Kragujevcu je gradska televizija krajwe lo{a, u`asan joj je program. Antisrpski izrazito. Bio je lo{ dok ovaj kako se zvao, Stevanovi}, koji glumi da je kwi`evnik, a mogao je da izdaje kwige u velikim tira`ima samp dok je bio re`imski pisac pod komunizmom i, mislim, li~ni prijateq Ivana Stamboli}a. A niko `iv wegove kwige nije ~itao i nagrade su mu dodeqivali. Ja sam poku{ao jednu kwigu da pro~itam nisam uspeo do kraja koliko je to lo{e u ~isto kwi`evnom smislu. Ja ne znam da pi{em romane, ali sam toliko romana pro~itao da mogu da cenim {ta je dobro a {ta je lo{e. Pa nadaqe. Sve gori od gorega. Ali nismo hteli to da radimo. Studio B je zaista prekora~io svaku meru, ~ak su pozivali narod na ustanak. Ne znam da li je to bilo na kragujeva~koj televiziji, posle onog mitinga Dra{kovi}evog na Ravnoj Gori? Voditeq: Bio je prenet miting sa Ravne Gore. Dr [e{eq: Mi smo to uradili u Beogradu jer je, {to bi se reklo, do nokata dogorelo, a pre svega zato {to su imali velike malverzacije sa novcem. Onda smo zakqu~ili da to ne radimo u drugim mestima u Srbiji do izbora, da ne bi ispalo da mi sada te medije preuzimamo zato {to su opozicioni, a ne zato {to su lo{i, {to deluju protivzakonito i {to ~ine stvari koje im niko nigde u svetu ne bi tolerisao. Zakqu~ili smo da je boqe da imamo strpqewa da to sve izdr`imo i regularno, posle izbora, da preuzmemo te medije i da ih sredimo da oni normalno funkcion{u. Voditeq: Milivoje Jankovi} vas pita, za{to ne ponudite ne{to svoje, nego pqujete druge? 904
Dr [e{eq: Ja uop{te nikoga ne pqujem. Odgovaram na va{a pitawa, govorim istinu. A onaj ko nema kontrargumenata ka`e da pqujem druge. Ne pqujem nikoga samo govorim ~iwenice. Ako neko smatra da sam izrekao bilo koju la` neka me odmah tu`i, ja izlazim na sud. Voditeq: Dragan ^okovi} pita, {ta je sa obe}awima da }e se poboq{ati snabdevawe gorivom, uqem, {e}erom i da li postoji {ansa da se to ostvari? Dr [e{eq: [ansa postoji. Naravno, ne mogu vam garantovati da ne}e tu nikada da za{kripi, ali mislim da }e se sada popraviti snabdevawe gorivom. Da }e ovaj program koji je Vlada usvojila dati novi stimulans naftnoj industriji i da }e snabdevawe biti uspe{nije. A mi ubrzavamo daqi rad tr`i{ne inspekcije i pronalazimo te skrivene zalihe uqa i {e}era, i one izlaze na tr`i{te. Drugo, ove godine ne}emo imati dovoqno {e}era iz doma}e proizvodwe, ali ve} razgovaramo o tome da se blagovremeno uveze `uti {e}er, jer je veoma jeftin na svetskom tr`i{tu, a na{e {e}erane da ga prera|uju u beli kako bi se i daqe kod nas sa~uvala niska cena {e}era. [to se ti~e uqa, izgleda da }emo ipak celokupan godi{wi bilans da ostvarimo, jer cvetovi suncokreta su bili ove godine mnogo mawi nego pro{le, ali je zrno boqeg kvaliteta, sa mnogo ve}im procentom uqa. Tako da verovatno ne}emo imati krizu u snabdevawu. Voditeq: Donekle ste odgovorili na pitawe Sretena Gli{ovi} iz Kragujevca koji ka`e, dokle }e gra|ani ~ekati u redu za {e}er, uqe i benzin i dokle }e Vlada dozvoqavati da se na crnom tr`iti ovi artikli prodaju po ~etiri do pet puta ve}oj ceni? Mislim da je to bio odgovor na ovo pitawe. Gledateqka iz Belo{evca ima konstataciju koja je uvredqiva za gradona~elnika Kragujevca, pa po{to on nije ovde da direktno odgovori, ja }u to pitawe presko~iti. Dr [e{eq: Vi postavite pitawe, ne morate ba{ ako ne{to... Voditeq: Ona vas pita da li znate da je Verko najve}e zlo grada Kragujevca od kada je on gradona~elnik? Dr [e{eq: Nema tu ni{ta uvredqivo, to je samo jedna ~iwenica. Verovatno je najve}e zlo ~im je predsednik Skup{tine grada. Voditeq: A u isto vreme vas pita, kako gospodin [e{eq misli da narod isplati hara~ koji je uveden za televiziju, misli se na pla}awe dr`avne televizije. Dr [e{eq: Mislim da to nije veliki iznos i dr`avna televizija se kod nas pla}a od kada postoji. Samo {to su ranije inkasanti i{li od vrata do vrata, a nekada i po nekoliko puta, a sada je to vezano za ra~un za struju. Voditeq: Dr`avna televizija se ina~e finansira iz buyeta u svim zemqama. Dr [e{eq: Nije ta~no. U velikoj ve}ini evropskih zemaqa postoji ova taksa koja se pla}a. Voditeq: Milica Jefti} iz Kragujevca ka`e, kako gospodin [e{eq komentari{e ~esta putovawa kragujeva~kih ~elnika po inostranstvu za velike dnevnice, a grad i gra|ani nisu videli nikakvu korist od toga? 905
Dr [e{eq: Wih i ne interesuje da rade za dobrobit grada, za dobrobit gra|ana, na poboq{awu uslova `ivota. Oni se samo me|usobno takmi~e ko }e se vi{e dodvoriti srpskim neprijateqima Amerikancima, Englezima, Francuzima, Nemcima i ostalim. Voditeq: Mirjana iz Kragujevca ka`e da je na Radio Kragujevcu danas ~ula da CIA planira otcepqewe Srbije od Crne Gore. Kako srpski radikali planiraju da se izbore sa tim, pita ona. Dr [e{eq: Vaqda otcepqewe Crne Gore od Savezne Republike Jugoslavije? Voditeq: Pretpostavqam da je tako mislila. Dr [e{eq: Da. To je dugoro~ni ciq Amerikanaca, samo mi moramo sve u~initi {to bude u na{oj mo}i da to spre~imo. Voditeq: Jovan iz Kragujevca pita, da li mogu za staru deviznu {tedwu da se otkupquju stanovi? Dr [e{eq: Mogu. Ali, starom deviznom {tedwom mogu i svi oni koji nisu uplatili celokupan iznos za vreme otkupa stanova, da dokupe sve ono {to im je preostalo. Voditeq: Zora, penzionerka, pita, ko je vlasnik fabrika uqa kada privatna lica nabavqaju uqe na veliko i prodaju na crno. Dr [e{eq: Ko je vlasnik fabrika uqa? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Te na{e fabrike su u dru{tvenoj svojini, a neke su se transformisale u akcionarska dru{tva sa ve}inskim dru{tvenim kapitalom. Mi smo imali najve}ih problema sa zrewaninskom fabrikom i tamo je direktor bio najnedisciplinovaniji. Izgleda da je on najvi{e uqa pustio na crno tr`i{te, a ja se nadam da }e istra`ni organi u~initi svoje po tom pitawu. Voditeq: Ona vas isto pita, do kada }e penzioneri “besku}nici” da izdvajaju za razvoj i izgradwu? Dr [e{eq: Ja se nadam da ne}e jo{ dugo trajati ovo izdvajawe dnevnica solidarnosti, a bila je velika nu`da da se te dnevnice uvedu. Vlada Srbije veoma uspe{no radi na obnovi saobra}ajne infrastrukture, na obnovi ku}a, stanova, fabrika itd., ali sve to radi narodnim novcem. Sve {to Vlada radi radi novcem naroda. I morali su, dakle, ti dopunski nameti da se uvedu da bi se to postiglo. Po{to mi sada privodimo kraju radove na obnovi, mislim da }emo u dogledno vreme ukinuti te tzv. dnevnice solidarnosti. Voditeq: Dobrica iz Kragujevca, za{to se [e{eq nije kandidovao sam nego je poturio Tomu Nikoli}a, kada nemaju {anse ni jedan ni drugi. Dr [e{eq: Sme{na konstatacija. A ko to mo`e imati ve}ih {ansi u ovom trenutku od Tomislava Nikoli}a. Voditeq: Goran iz Kragujevca, {ta }e biti sa oduzetim vozilima koja su bila sa crnogorskim tablicama? Dr [e{eq: Bilo je govora u Vladi Srbije, mada jo{ nismo nikakav akt usvojili po tom pitawu, da se opet krene sa jednim ograni~enim periodom preregistracije vozila iz Crne Gore, ali vide}emo kada }emo ne{to konkretnije da uradimo. Nije nemogu}e u najskorije vreme. Ne mogu sada da prejudiciram dok se dogovor u Vladi definitivno ne postigne. 906
Voditeq: Dragan Petrovi} iz Kragujevca vas moli da prokomentari{ete napad na saveznog poslanika Nata{u Jovanovi}, prilikom lepqewa strana~kih plakata. Dr [e{eq: To su verovatno ovi hoh{tapleri iz te teroristi~ke organizacije Otpor, ili iz ovih stranaka koje upravqaju Kragujevcom. Oni su toliko kivni, toliko besni da jednostavno sik}u mr`wom na sve strane. Ali, neka znaju da radikali nisu ma~iji ka{aq. Tvrd smo mi, previ{e tvrd orah za wih. Neka vode o tome ra~una. Voditeq: \or|evi} iz Aran|elovca, da li su ovi izbori legalni ili nelegalni? Dr [e{eq: Ovi izbori su potpuno legalni jer su u skladu sa Ustavom i zakonom. A mi se trudimo da oni budu i korektni i legitimni, da se izborne nepravilnosti svedu na minimum. Voditeq: Vladimir Pavlovi} iz Kragujevca pita, da li }e se stanovi davati qudima koji nemaju stanove, ili onoj gospodi koja to sre|uje preko veze, i u isto vreme da li je stvarno cena kvadratnog metra 750 nema~kih maraka. Dr [e{eq: Pa to je cena ko{tawa, kada se ne ra~unaju ove komunalije i druge da`bine dr`avi koje se pla}aju kada ~ovek zida ku}u. Kada neko sam sebi zida ku}u otprilike mu treba oko 750 maraka po kvadratnom metru da sam zavr{i taj posao. Dakle, da sam anga`uje radnike, da sam anga`uje majstore, da nabavqa gra|evinski materijal, stolariju i sve ostalo. Otprilike je to toliko. A ne}e to dr`ava tako deliti. Dr`ava provodi jednu akciju izgradwe tih stanova i anga`uje razne dru{tvene subjekte, i banke da se ta akcija realizuje. Svako onaj ko `eli da dobije stan mora da da svoj novac. Nekada }e gra|ani neposredno dati novac, a nekada }e wihove firme kupovati stanove, pa }e na ovaj na~in kupovinom jeftinih stanova, mo}i ve}i broj stambenih problema da se re{i. Voditeq: Qiqana iz ^a~ka pita, kako mo`ete da pomiwete marke kada narod radi za dinare sa kojima ne mo`e da pre`ivi? Dr [e{eq: Uobi~ajeno je kod nas da se cena stambenog prostora ra~una u markama i to jo{ od pre 10, 15 godina. Voditeq: Nenad iz Pe}i, {ta mislite o onome {to se de{avalo u Pe}i i ko }e da odgovara za to? Ne znam na koju se konkretno situaciju misli, pretpostavqam na period za vreme agresije. Dr [e{eq: Da. Mora}e neko da odgovara za sve {to se de{ava na Kosovu i Metohiji, ali na{ je osnovni ciq da se {to pre tamo vrate na{a vojska i policija. I, naravno, da se povuku NATO trupe. Voditeq: Biv{i predsednik mesne zajednice Palilula, Mladen \oki}, tako se predstavio zbog ~ega ne idemo u koaliciju sa Socijalisti~kom partijom Srbije, jer samo tako mo`emo da pobedimo na lokalnim izborima u Kragujevcu, a i u drugim gradovima. Dr [e{eq: Ja mislim da to nije ta~no. Da idemo u koaliciju sa levi~arskim partijama ne bi se znalo koliko je ko jak. To bi bilo besmisleno. Po{to ja prognoziram da }e sve ove proameri~ke stranke da nestanu sa srpske politi~ke scene, mi moramo spre~iti po svaku cenu da se obno907
vi socijalisti~ki savez ili jednopartijski sistem. Dugoro~na perspektiva Srbije je dvopartijski sistem, s jedne strane radikalska desnica sa druge strane levica. Mi moramo da odmeravamo snage sa levi~arskim partjama. Na{ ciq je da osvojimo dovoqno glasova da sami vladamo. A da li je to mogu}e na ovim izborima ili na nekim slede}im vide}emo. A {to se ti~e ovih proameri~kih stranaka nemaju nikakve {anse, ja ne verujem da }e igde mo}i ijedan grad da osvoje. Voditeq: Dragan Petrovi}, isto lice koje vam je postavilo ono pitawe, odnosno konstataciju da nemate {ansi ni vi ni gospodin Nikoli}, sada pita, za{to se vi niste kandidovali za predsednika? Dr [e{eq: Prvo ka`e da nemam {ansi, onda me pita za{to se nisam kandidovao. Gde je tu logika. Za{to bih se ja kandidovao. Ovog puta smo odlu~ili da kandidujemo Tomislava Nikoli}a, on je trenutno najpogodniji kandidat Srpske radikalne stranke, sa velikim izgledima da pobedi na izborima. Voditeq: Darinka Milanovi} iz Jagodine ka`e, izbeglica sam iz Hrvatske od 1991. godine, udala sam se u Srbiji 1994. godine, kako da ostvarim starosnu penziju u Hrvatskoj, dr`avqanstvo Srbije je u postupku, {ta treba da pribavim od dokumenata ovde i kome da se obratim, ka`e da joj tra`e ven~ani list bez naznake Jugoslavije na obracsu. Prili~no konfuzno i prili~no... Dr [e{eq: Ja nisam ba{ dovoqno stru~an da u|em u detaqe po ovom pitawu. Ali u svakom slu~aju treba nadle`nom organu da se obrati, treba da ode u Skup{tinu op{tine i tamo treba da joj daju sve informacije o tome. Ostaje problem radnog sta`a Srba koji su prognani sa podru~ja Hrvatske ili Srpske Krajine, i taj problem }emo mi morati ovde da re{avamo. Oni koji su tamo ostvarili pravo na penziju u principu lak{e i realizuju tu penziju. Oni koji imaju samo radni sta`, a ne i pravo na penziju, oni su veliki problem. Voditeq: Dragan Mladenovac pita, da li }e Vlada Republike Srbije dozvoliti uvoz, preregistraciju crnogorskih tablica na automobilima. Odgovorili ste... Dr [e{eq: I na to pitawe sam odgovorio. Dakle, mogu}e je ali jo{ ne mogu garantovati. Vide}emo u narednom periodu, mislim za neko vrlo kratko vreme }emo znati na ~emu smo. Voditeq: Gledalac koji je `eleo da ostane anoniman, iz razumqivih razloga ka`e, s obzirom da sam op{tinski radnik interesuje me za{to je blokiran ra~un i pretpostavqam da plate ne}e biti naredna tri meseca. Da li je to ta~no? Dr [e{eq: Ja taj ra~un nisam blokirao. Blokirali su ga nadle`ni organi koji prate poslovawe Skup{tine op{tine Kragujevac. Ra~un je verovatno blokiran zato {to nisu platili neke obaveze. Obaveze moraju da se pla}aju. [ta je konkretno u pitawu ja ne znam, vi to znate boqe. Voditeq: Tu`ba grupe gra|ana zbog nenamenskog kori{}ewa sredstava samodoprinosa koje su... Dr [e{eq: Zna~i opqa~kali su samodoprinos. Voditeq: Umesto za izgradwu {kole Tre}i kragujeva~ki bataqon u Bagremaru, odnosno odeqewa te {kole u Bagremaru, data je teatru J. Vuji}. 908
Dr [e{eq: Znate, tu ima i elemenata krivi~nog dela. Voditeq: Podneta je i krivi~na prijava. Dr [e{eq: Pa da, treba neko i u zatvor da ide. Voditeq: Podneta je tu`ba, ali se tra`ilo kao privremena mera da bude blokiran ra~un Skup{tine grada Kragujevca za pet miliona dinara. Dr [e{eq: Krivi~no delo je ako se novac samodoprinosom izdvaja za jednu namenu a usmerava za drugu namenu. To ne mo`e da se radi bez dodatnog referenduma. Voditeq: Pitawe za vas Bosiqka iz Kragujevca, {ta je bilo sa tri penzije iz 1994. i 1995. godine i kada }e one biti ispla}ene. Dr [e{eq: Tri zaostale penzije mi smo isplatili. Sada penzije kasne negde oko mesec dana. Ako uspemo oko 15. avgusta da isplatimo prvi deo za juni, je li tako, onda }emo uspeti da odr`imo taj tempo i u dogledno vreme da smawimo dugovawa mo`da samo na 15 dana. A {to se ti~e 1994. i 1995. do problema do{lo zbog Saveznog zavoda za statistiku oko metodologije obra~una penzije. Neko je tamo, od tih statisti~ara napravio jednu gadnu gre{ku. Kada su obra~unavane prose~ne plate, koje slu`e kao osnovica za penziju, nisu uzeti u obzir radnici koji su na prinudnom odsustvu pa ili primaju mese~no neku nadoknadu ili ne prmaju ni{ta. A takvih je tada bio poprili~an broj. A tim radnicima je tekao i daqe radni sta` i zdravstveno osigurawe. Zna~i, svi su oni morali biti uzeti u obzir za izra~unavawe penzijske osnovice. Sada su svi uzeti u obzir. Tada nisu bili i ve{ta~ki je stvoreno izvesno dugovawe dr`ave prema penzionerima, koje prakti~no nije postojalo. Ali, nije nemogu}e da mi i taj problem re{imo, po{to }emo penzionerima za taj vremenski period, u odgovaraju}em iznosu, dati odre|ene bonove, na primer, za u~e{}e u procesu privatizacije, dodatno pored onoga {to oni imaju na osnovu svake godine radnog sta`a, to je po 400 maraka, da me opet neko ne bi pitao za{to to u markama. Zakon o privatizaciji je naveo da se to izra`ava u markama, 400 maraka za svaku godinu radnog sta`a. Ali, opet napomiwem to realno nije dug dr`ave. Voditeq: Zoran Petrovi} pita, za{to }e pri podeli stanova iz programa Vlade Srbije prednost imati oni koji mogu da uplate ceo iznos vrednosti stana. Tako }e parajlije opet odneti pobedu nad onima koji imaju mawe para. Da li }e Vlada to dozvoliti. Dr [e{eq: Moraju kompletni ti iznosi da se pokriju i nama veoma odgovara, u sada{woj situaciji, da prednost imaju oni koji daju odmah celi iznos, kako bi dr`ava raspolagala sa ve}om koli~inom novca i br`e i{la u slede}e zakupe. Ako ova na{a akcija bude i{la kako treba, nadam se da ho}e, i ako bude maksimalno disciplinovano sprovo|ena, onda }emo mi do}i u poziciju da i tu kvotu od 100.000 stanova prema{imo, da je pove}amo. Ali, u svakom slu~aju, ako ima odre|en krug qudi ili firmi koje mogu odmah da uplate celokupan iznos to treba prihvatiti kako bi se ovaj zamajac ubrzao. Ovo ima i izuzetno ekonomsko opravdawe. Znate nije ovo samo stvar socijalne politike nego i veoma va`no pitawe ekonomije, ekonomske politike. Voditeq: Ja se izviwavam na{im gledaocima, ali pitawa koja se ponavqaju, na koja smo ve} dali odgovore, ne}u ~itati. 909
Dragana Jankovi} iz Kragujevca pita, da li mogu da se ukinu kamate za dugovawa za struju, jer Vlada ne pla}a kamate za zakasnele penzije i de~ije dodatke. Dr [e{eq: Te dve stvari se principijelno ne mogu poistovetiti. Struja je roba, a ovamo je re~ o dr`avnm obavezama. Kada bi dr`ava mogla, trebalo bi je naterati da pla}a kamatu. Ali, kada bi sada prisilili dr`avu da pla}a kamate za zakasnele penzije, de~ije dodatke onda bi do{lo do jo{ ve}eg zaka{wewa. Jer tog novca nema. A mi moramo naterati neuredne plati{e elektri~ne energije da redovnije ispuwavaju svoje obaveze da bismo odr`ali nivo krajwe jeftine struje. Kod nas je struja ~etiri do pet puta jeftinija nego u ostalim evropskim zemqama, pa ~ak i u Republici Srpskoj. ^etiri puta je kod nas jeftinija struja nego u Republici Srpskoj. Da bismo upravo odr`ali taj nizak nivo cena struje, moramo naterati sve potro{a~e da a`urno i redovno izmiruju svoje obaveze na osnovu potro{enih kilovata. Voditeq: Bla`a iz Novog Milanovca pita, da li zemqoradnici mogu da se nadaju da }e dobiti {e}er iz 1998. godine za koji su predali repu. Dr [e{eq: To je sada lokalni problem {e}erane koja im to nije izmirila. Ili onoga ko je bio posrednik, ko je preuzeo taj {e}er. Ne znam konkretno o ~emu se radi. Voditeq: Po{to je Novi Milanovac, nisam ni ja sigurna koja je {e}erana za to podru~je. Dr [e{eq: Gorwi Milanovac vaqda. Voditeq: Novi Milanovac, selo u blizni Kragujevca, a Gorwi Milanovac... Dr [e{eq: A koja je {e}erana za wih? Voditeq: Koliko je meni poznato {e}erana iz ]uprije za ovaj kraj, mada nisam sigurna da svako selo... Dr [e{eq: To je suvi{e konkretno pitawe da bih mogao da odgovorim. Trebalo bi da imam neke podatke, da vidim o ~emu se radi. Ne bih smeo napamet da govorim. Voditeq: Reqa Milanovi}, novinar Radio Jagodine, konstatuje stalno pri~ate da se opozicija finansira sa Zapada, odakle sredstva za va{u kampawu? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se finansira od ~lanarine, od redovne mese~ne dotacije od dr`ave i od dobrovoqnih priloga i sponzorstava svojih ~lanova i simpatizera. Sav novac koji mi prikupimo, bukvalno sav novac, odlazi iskqu~ivo za na{u strana~ku propagandu. Mi imamo vi{e od 270.000 uredno registrovanih ~lanova koji su platili ~lanarinu. Na{a ~lanarina nije visoka, ona je 10 dinara godi{we, ali je skoro svi pla}aju, obavezno je pla}awe. Drugo, mi od dr`ave dobijamo svakog meseca ne{to oko 130.000–140.000 dinara, to dobijaju sve parlamentarne stranke u Srbiji na osnovu broja poslanika. To je po Zakonu o finansirawu politi~kih stranaka, koji je donesen pre nego {to smo mi do{li na vlast. I tre}e, mi imamo odre|en broj sponzorstava. Sada kada smo vladaju}a partija lak{e nalazimo sponzore nego {to smo nalazili kada smo bi910
li opozicija, to moram iskreno da vam priznam. Ili neko ko ne}e ba{ direktno da bude strana~ki sponzor, spreman je da otkupi na{a izdawa, na{e kwige itd. i da ih onda podeli besplatno zainteresovanim qudima. Sve to ide preko na{eg `iro ra~una, sve je to krajwe transparentno, podlo`no kontroli. Svake godine usvajamo zavr{ni ra~in iz koga se mo`e videti kako poslujemo. Ali smo krajwe {tedqivi i svojim parama iskqu~ivo {tampamo na{e novine”Velika Srbija”, koje se dele besplatno gra|anima, zatim {tampamo predizborne plakate i pla}amo televizijske spotove. To su dakle na{i osnovni tro{kovi. Od jednog do drugog izbornog turnusa mi {tedimo pare. Voditeq: Svetozar Mili} iz Kragujevca pita vas, koliko je doprineo crnogorski re`im, na ~elu sa \ukanovi}em, {vercu u na{oj zemqi. I koliko se na{a policija anga`uje na spre~avawu toga. Dr [e{eq: Najvi{e je \ukanovi}ev re`im doprineo {vercu u celoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ako se se}ate, svojevremeno sam govorio, u Herceg Novom kada smo imali miting Srpske radikalne stranke, gde sam otvoreno i decidno optu`io \ukanovi}a i za {verc i za kriminal. Posle toga su upali u hotel u kome sam letovao sa porodicom, mislim 31. avgusta 1994. godine, tu su bili i moji najbli`i saradnici, u pola ~etiri no}u i uhapsili me. Ja nisam hteo da idem pa su me nosili na rukama do Kotora, pa onda do tivatskog aerodroma i proterali iz Crne Gore. I dve godine su mi zabrawivali ulazak u Crnu Goru. Tada su crnogorski socijalisti bili jedinstveni \ukanovi} i Bulatovi} bili su u jednoj partiji. A ja sam optu`io \ukanovi}a zbog kriminala, jer je on bio glavni organizator svih {vercerskih kanala, glavni gazda mafije. Voditeq: Dragan \or|evi} sa aerodroma pita {ta Toma Nikoli} planira da uradi za svoj grad Kragujevac? Dr [e{eq: Ne mo`e Toma Nikoli}, kao pojedinac, da uradi za svoj grad Kragujevac. Ali mo`e Srpska radikalna stranka, ako joj gra|ani Kragujevca uka`u poverewe na izborima. A program Srpske radikalne stranke upravo {tampamo i uskoro }e biti podeqen gra|anima kroz specijalno lokalno izdawe, kragujeva~ko izdawe na{eg lista “Velika Srbija”, pa }e svi gra|ani biti u mogu}nosti da se obaveste, a nadam se da }e i Nata{a Jovanovi} i drugi na{i lokalni aktivisti imati priliku i na va{oj televiziji da o tome govore i da gra|ane podrobno informi{u. [to se ti~e nas, srpskih radikala, mi smo uvek u Vladi Republike Srbije bili orni, {to se ka`e, da pomognemo re{avawu kqu~nih problema Kragujevca, pre svega problema Zastavine fabrike, o ~emu mo`e da vam posvedo~i i predsednik Upravnog odbora Milan Beko, bez obzira {to nije ~lan na{e partije, mislim da je ~lan SPS ili JUL, da je na wihovoj listi ministar Savezne vlade , ali sa wime je saradwa bila krajwe uspe{na po svim ovim pitawima. Ja sam predsednik Odbora za privredu i finansije u Vladi Republike Srbije, i sve {to se ticalo Zastave, 22. decembra, Filipa Kqaji}a, veoma je brzo, urgentno prolazilo uz veoma kvalitetan doprinos izgradwi {to boqeg programa sanacije. Zatim, Ministarstvo trgovine se postaralo da se pomogne trgova~koj firmi [umadija, ministar trgovine je Zoran Krasi}. Naravno, sve {to smo radili kao Vlada Sr911
bije, uradili smo zajedno kao koalicioni partneri. Ovim vam samo ilustrujem da smo i mi radikali svojski u tome u~estvovali. Dakle, nismo stajali po strani. Iako nikada to nismo `eleli da kapitalizujemo na neki politi~ki na~in, da odlazimo u posete, da obilazimo, da dr`imo govore itd. Mi uradimo sve {to mo`emo, a zna se da smo uradili. Ako se negde i ne zna, mi ka`emo. Ali, ne volimo od toga da pravimo paradu. Voditeq: Ra{a iz Aran|elovca ka`e, objasnite iz kojih razloga Vojislav Ko{tunica nema {anse na predsedni~kim izborima, kada on nema lo{ politi~ki dosije do sada i nije kompromitovan u javnosti. Dr [e{eq: Kud }e ve}a kompromitacija od toga {to je kandidat NATO-a. Podr`avaju ga sve pla}eni~ke politi~ke partije iza kojih stoje Amerikanci. Vlade zapadnih zemaqa mu sve otvorenije daju podr{ku, a ve} su wegovu urnebesnu kampawu zapo~eli Glas Amerke, Doj~e Vele, Slobodna Evropa, i BBC, itd. O~igledno je ~iji je on kandidat. Voditeq: Porodica Petronijevi} iz radikalne stranke iz Kragujevca {aqe pozdrav Vojislavu [e{equ. Milan Jovanovi} iz Kragujevca ka`e, Nata{a Jovanovi}, savezni poslanik, i wen brat tvrde da je, RTK usta{ka televizija, {ta o tome mislite vi.? Dr [e{eq: Jeste izdajni~ka, za{to ne i usta{ka, i to je dobar termin za wih. Voditeq: Milo{ Nikoli} iz Jagodine ka`e, kako mogu da gledam nekog lidera kao {to ste vi, kada vam nije sveto kumstvo Vuka Dra{kovi}a? Dr [e{eq: Meni je kumstvo sveto, ali ga je Dra{kovi} na odre|en na~in pogazio. Kada smo se okumili bili smo najbli`i prijateqi. A sprijateqili smo se jer smo skoro potpuno isto mislili o svim kqu~nim nacionalnim i politi~kim pitawima. Vuk Dra{kovi} je tada bio istaknuti srpski nacionalista, progowen od re`ima, patriota, pisac romana “No`”, “Molitva”. U me|uvremenu se Dra{kovi} promenio a ja sam ostao na istim pozicijama. Ja sam i danas na istim onim pozicijama zbog kojih sam 1984. godine osu|en na osam godina zatvora. A Dra{kovi} se promenio. Ovo danas nije onaj Vuk Dra{kovi} koga sam ja poznavao 80-tih godina, s kojim sam bio nerazdvojan prijateq i sa kojim sam se okumio. Ovo je neki drugi, drugi Vuk Dra{kovi}, za 180 stepeni je promenio svoja ideolo{ka ube|ewa i politi~ka opredeqewa. Voditeq: Koji je Vuk Dra{kovi}, 1978. godine objavio feqton “Posledwa ~etni~ka zavera”. Dr [e{eq: To je ne{to drugo, to je iz vremena kada se nismo ni poznavali. Tada je Vuk Dra{kovi} bio re`imski komunisti~ki pisac, napadao je i ~etnike i Dra`u Mihailovi}a, i slobodnomisle}e intelektualce, i Lazara Stojanovi}a, re`isera filma Plasti~ni Isus, koji je zbog toga i u zatvoru bio. Napadao je i Srpsku pravoslavnu crkvu zbog veronauke koja je uvo|ena pri pojedinim crkvama itd. To je dakle velika tamna mrqa u wegovoj biografiji iz komunisti~ke pro{losti. Negde po~etkom 80. godina, Dra{kovi} se toga osloba|a, osloba|a se komunisti~ke ideologije i dolazi u nacionalne vode, patriotske. Ali, na`alost u tim vodama se nije zadr`ao, vrlo brzo je krenuo u izdajni~ke. Tada smo se mi politi~ki definitivno razi{li. 912
Voditeq: Ja }u zamoliti na{e gledaoce, po{to nam je vreme predvi|eno za ovu emisiju ve} isteklo, da vi{e ne postavqaju pitawa. A vas }u zamoliti da {to kra}e odgovaramo na ova koja su ve} stigla. Dr [e{eq: Idemo sa blic odgovorima. Voditeq: Da. Milka iz Stare kolonije, po{to je istekao mandat KFOR-u kada gospodin [e{eq misli da ih zvani~no isprati. Dr [e{eq: Ne}emo to mo}i bez ruske pomo}i. To je sigurno. Voditeq: Dragan iz Jovanovca, Vlada je donela odluku da se prodaje ugaq preko sindikata po ceni od 229 dinara po toni, a sindikat je anga`ovao privatno preduze}e Cipro, koje napla}uje tonu po ceni od 778 dinara. Kako je to mogu}e? Dr [e{eq: Za mene je novost ova cena od 778 dinara, to treba da vidimo koliko je ta~no. Ali, mi smo zamislili da tri zaostale penzije isplatimo penzionerima kroz bonove za pla}awe struje, pla}awe ugqa i ogrevnog drveta. Dosta su nas minirali po pitawu ugqa, Srbija{ume po pitawu ogrevnog drveta, pa smo zapravo skoro sve to realizovali preko bonova za pla}awe struje, tu nisu mogli da nas miniraju. Voditeq: Raseqeno lice sa Kosova pita, {ta }e gospodin [e{eq da preduzme za porodice raseqenih, zato {to mi ne primamo nikakvu pomo} a ni plate? Dr [e{eq: Problem je u tome {to neki primaju neki ne primaju. Oni koji su bili u dr`avnoj slu`bi primaju, u odre|enoj meri primaju i oni koji su bili zaposleni u dru{tvenom sektoru, a oni koji nisu imali posao, wima je sada na neki na~in najte`e. Ali, trebalo bi da i lokalne vlasti rade na planu zbriwavawa izbeglica. Jer ovo {to je u nadle`nosti Saveznog ministarstva za izbeglice i raseqena lica i Republi~kog komesarijata nije dovoqno. Tamo gde su radikali na vlasti, zna~i u zemunskoj op{tini, mi smo dodatno mnogo toga u~inili. Voditeq: Aran|elovi} iz Mladenovca, po{tovani dr [e{eq da li vi zaista verujete u ovo {to pri~ate ili to radite po ne~ijim nalozima? Dr [e{eq: A po ~ijem nalogu? Ko je taj ko bi meni mogao da daje nalog? Ko je taj ko bi za mene bio neprikosnoveni autoritet ~ije bih ja naloge izvr{avao? Vaqda sam za ovih 20 godina aktivnog bavqewa politikom, 10 godina kao antikomunisti~ki disident, i 10 godina kao predvodnik Srpske radikalne stranke, dokazao da ne primam ni od koga nikave naloge. Voditeq: Dragi{a Jankovi} iz Gru`e, pita ko finansira sindikat Namenske, kada su protiv radnika i svi sede u foteqama, a ni{ta za radnike ne preduzimaju. I pita Vlada Republike Srbije je uputila pomo} Crvenoj zastavi, {ta je bilo sa wom? Dr [e{eq: Usvojili smo program pomo}i Zastavi, i prve tran{e novca tog programa su prosle|ene. Nije jo{ sav novac, ali to }e biti u dogledno vreme. [to se ti~e sindikata, sindikati bi trebalo da se fnansiraju od ~lanarina, dakle od sopstvenog ~lanstva, a i da svom ~lanstvu odgovaraju za svoj rad. Ja ne mogu da se me{am u poslove sindikata. Ja se me{am samo onda kada neki sindikat zaboravi zbog ~ega postoji i {ta mu je osnovna na913
mena, osnovna delatnost, pa po~ne da se me{a u poslove politi~kih stranaka. A da li su radnici zadovoqni nekim sindikatom ili nisu to je wihova stvar i oni to pitawe treba da re{avaju na svojim sindikalnim sastancima. Niti mi mo`emo nekoga da ube|ujemo da bude ~lan nekog sindikata ili da ne bude itd. To je li~na stvar svakog radnika. Voditeq: Ru`ica iz Aran|elovca pita, kako tuma~ite primawa li~nih dohodaka zaposlenih gra|ana na Kosovu. Dr [e{eq: Odgovorio sam na to pitawe. Voditeq: Mom~ilo iz Lozovika pita, da li znate za{to je zavladala bela kuga u Srbiji? Pitawa su zaista raznovrsna. Dr [e{eq: Ima vi{e razloga. Bela kuga je zavladala u celoj Evropi i ne bih prihvatio tezu da je to zbog siroma{tva i zbog lo{ih uslova `ivota, niskog `ivotnog standarda, jer takvu tezu demantuju upravo oni narodi koji su danas najsiroma{niji na svetu. Kod wih je natalitet najve}i. Ja mislim da je kod nas komunisti~ki re`im pola veka ubijao selo, a selo je u Srbiji bila glavna osnovica ja~awa nataliteta. Gradski uslovi `ivota i evropsko pomodarstvo, qudima su decenijama nametali stav da je dovoqno imati samo dvoje dece, a idealno kada je jedno mu{ko a jedno `ensko. Moj otac i majka su tako razmi{qali i mnogi drugi. Mnogo je qudi smatralo da je dovoqno samo jedno dete, a mnogi nisu hteli uop{te da imaju dece. Tu ne ubrajam one koji su hteli a nisu mogli. Mi se trudimo, mi }emo sada formirati poseban fond za pomo} porodicama koje ne mogu da imaju dece da bi im se {to stru~nija medecinska pomo} ukazala i da im se pomogne da do|u do potomstva. Na tome }emo sada intenzivno da radimo, novac }emo koristiti od nasilnog prekida trudno}e. Nasilni prekid trudno}e }e se sada pla}ati u punoj ceni. I tim novcem }e se finansirati rad specijalizovanih medicinskih slu`bi koje se bave borbom protiv steriliteta. Voditeq: Ceca iz Kragujevca, radnica 22. decembra, pita kako je to 22. decembar stao na noge kada je wena plata 900 dinara i da li su obe}awa zbog izbora ili su data na dugu stazu? Dr [e{eq: Nisu obe}awa zbog izbora, jer mi ve} nekoliko godina radimo na problemima 22. decembra, naravno tamo plate nisu velike i situacija je daleko od idealne, zadovoqavaju}e. Ali, mislim, da se osetno popravqa stawe u 22. decembru, i da sami radnici mogu da zakqu~e da se to stawe popravqa. A mi nismo ni obe}avali med i mleko niti imamo ~arobni {tapi} kojim se to mo`e preko no}i razre{iti. Voditeq: Bojana An|elkovi} iz Kragujevca pita, kako mi mladi mo`emo da o~ekujemo boqu budu}nost u Srbiji, kada nas nazivate hoh{taplerima i zlikovcima. Dr [e{eq: Ja nikada mlade qude nisam nazvao hoh{taplerima i zlikovcima, ali ima jedan broj tih bitangi koji su aktivisti Otpora, primaju novac od stranih sila da deluju protiv sopstvenog naroda i uspevaju da zalude jedan procenat mladi}a i devojaka, ne naro~ito veliki, nadam se da }e biti sve mawi i mawi. Znate, mladi qudi nisu dovoqno zreli da uvek procene {ta je dobro za narod i dr`avu, {ta nije. Nisu dovoqno zreli da uvek izbegnu podvale i manipulacije. A aktivisti Otpora, 914
kolovo|e Otpora, strani su pla}enici, tu nema nikakve sumwe. Postavqa se pitawe otkud wima novac, nisu ni politi~ka partija ni sindikat, nisu ni{ta, nemaju nikakve stvarne izvore finansirawa. Sve {to imaju to je iz inostranstva. Voditeq: Zoran iz Kragujevca pita mene, po{to ja nisam gost ove emisije ve} voditeq ja }u vas zamoliti da mi pomognete u odgovoru da ne bi bilo privatizacije... Dr [e{eq: Umesto vas da odgovaram. Voditeq: Pita mene da li sam iz Kragujevca, kada ne vidim {ta je sve ura|eno za ovaj grad, i da me podseti izgra|ena su tri nova mosta, osvetqena je pe{a~ka zona. Za ~etiri godine, gospodine Zorane, mislim da je to sasvim malo, jer ja sam iz Kragujevca, izuzetno volim ovaj grad. Od ta tri mosta, dva su takore}i preko potoka, jedan je, koliko se se}am, u Bresnici i nisu izgra|ena sredstvima ovog grada nego projektima norve{ke vlade, ~ini mi se. Novi most, koji se nalazi pored starog mosta na Lepenici, izgra|en je sredstvima samodoprinosa. Po{to sam ja zaposlena, zna~i i mojim li~nim sredstvima. A po{to sam sve ~etiri godine, koliko je koalicija Zajedno na vlasti u Kragujevcu zaposlena, osim onih nekoliko meseci kada su me isterali iz preduze}a Radio-televizija Kragujevac, kada su mi dali otkaz, kao {to je i 42 mojih kolega dobilo otkaz u jednom danu. Dakle, po{to sam zaposlena, ja sam tri i po godine davala za samodoprinos i mislim da je taj novac, jer smo izdvajali, bio dovoqan da se za ovaj grad uradi mnogo vi{e. To je moje mi{qewe. Dr [e{eq: Mislim da niste privatizovali emisiju, i bilo je mnogo umesnije da vi odgovorite na to pitawe. Jer u ovako sitne detaqe, ovo su zaista sitni detaqi, ja ne mogu ni da ulazim. Ali, znam generalno, jer u Kragujevcu postoji veliki broj ~lanova Srpske radikalne stranke, da skoro ni{ta nije ura|eno. To je generalna ocena sada{we vlasti Kragujevca i ta ocena je utemeqena na argumentima. A to najboqe znaju gra|ani Kragujevca. A da sam ja ne{to ovde izmi{qao, iznosio neistine, to bi bilo na {tetu moje politi~ke partije, na {tetu Srpske radikalne stranke. Po{to svi gra|ani Kragujevca znaju da sam potpuno u pravu u ovim ocenama gradske vlasti Kragujevca, to }e se na izborima veoma negativno odraziti na ukupni u~inak proameri~kih politi~kih partija. Voditeq: Bila su ovo pitawa na{ih gledalaca, zaista su bila raznovrsna i iz razli~itih krajeva Srbije. Moram da konstatujem da se na{a televizija, iako mlada, dosta gleda na prostoru cele [umadije, ali i {ire. Dok je trajala emisija meni je u studio unet primerak “Velike Srbije”, sudski dokazana narkomanija Vuka Dra{kovi}a to je naslovna strana. Dr [e{eq: Ko je uneo? Voditeq: Unele su kolege koje su sakupile pitawa. Ho}ete li da objasnite, po{to nisam imala vremena da se uputim, o ~emu se radi? Dr [e{eq: Ovo su novine Srpske radikalne stranke, “Velika Srbija”, to je ve} 769 broj. Te novine izlaze ve} punih 10 godina. Nekada izlaze kao redovan broj, dakle na 64 plus 4 strane, a nekada kao specijalna izdawa na samo 4 strane. Ovde je objavqen sudski materijal sa zavr915
{nice su|ewa sa Vukom Dra{kovi}em. Vuk Dra{kovi} je na posledwem televizijskom duelu sa mnom na dr`avnoj televiziji bio drogiran. Ja sam to posle duela izjavio za list Blic. Vuk Dra{kovi} me je tu`io, sudski proces je trajao tri godine. U toku tog sudskog procesa, neprekidno sam anga`ovao ve{take psihijatrijske struke, eksperte koji su dokazali narkomaniju Vuka Dra{kovi}a, a Vuk Dra{kovi} je neprekidno izbegavao sudska su~eqavawa i na kraju izgubio parnicu. Presudom Prvog op{tinskog suda u Beogradu, odba~ena je tu`ba Vuka Dra{kovi}a, wegovi advokati su se `alili Okru`nom sudu i Okru`ni sud je potvrdio prvostepenu presudu. Iz toga sam izvukao zakqu~ak da je sudski dokazana narkomanija Vuka Dra{kovi}a. A ina~e smo za tri godine, koliko je trajalo to su|ewe, objavili 10 specijalnih izdawa “Velike Srbije” sa materijalima sa tog su|ewa i objavili smo sve izve{taje, sve nalaze ekspertskih timova. A svaki broj je bio sa karikaturom Dra{kovi}a u odre|enoj pozi, prvi broj je bio, narkomanija Vuka, pa onda Srpski baron Minhauz “Crni Vuk na belom prahu”. To je bilo malo, {to bi na{ narod rekao, i zezawa i terawa razli~itih {ala sa Dra{kovi}em. Srpski pokert obnove vlast haosa i lopovluka, “Crni dani Beograda”, pa “Posledice drogirawa Vuka Dra{kovi}a”, pa “Srpski kraq kokaina ispred svog dvora na Ko{utwaku”. Zapravo ispred ku}e koju je Vuk Dra{kovi} dobio od re`ima dok je bio u dobrim odnosima 1995. godine. “Srpski pokret otimawa”, “Lopovluci NATO pe{adije”, tu su karikature raznih predvodnika proameri~kih partija koji kradu novac lokalne samouprave u svim gradovima gde vladaju. Narkomanska qubav Vuka Dra{kovi}a, jedna veoma uspela karikatura na kojoj se vidi kako Dra{kovi} qubi ruku Medlin Olbrajt. I ovaj posledwi broj, zna~i “Sudski dokazana narkomanija Vuka Dr{akovi}a”. Dra{kovi} na sve ovo ostaje nem, ne reaguje, ne negira, ne poku{ava da se suprotstavi kontraargumentima, a u toku je {tampa kwige na 1000 strana u kojoj }e sve ovo biti kompletno objavqeno. Do ovoga ne bi do{lo da me Vuk Dra{kovi} nije tu`io. Ja wega nikada ne bih tu`io, iako je sva{ta za mene govorio, a sve {to je on za mene govorio bile su la`i, otvorene i notorne la`i. I nisam imao potrebu da ga tu`im. On je mene tu`io zato {to sam izrekao istinu o wemu i ta istina je, evo, i sudski dokazana nalazima raznih ekspertskih timova. Ja nisam imao nameru s ovim da u|em u studio, ali vi ste mi to nekako za kraj emisije namenili. Ali, ja nemam ni{ta protiv toga. To je javna stvar, a ovo su novine koje se preko aktivista Srpske radikalne stranke ve} godinama dele u Kragujevcu, pa mislim da su gra|ani Kragujevca prili~no upoznati sa radikalskom {tampom. Voditeq: U redu, da zakqu~imo emisiju. Izbori su 24. septembra, {ta o~ekujete da }e se jo{ na politi~koj sceni Srbije doga|ati do tog dana? Dr [e{eq: Ni{ta neredovno, ni{ta naro~ito iznena|uju}e. Izborna kampawa ide svojim tokom. Svi mi, koji u~estvujemo u izbornoj kampawi, trudimo se da ubedimo gra|ane da glasaju za na{e kandidate, za na{e politi~ke partije, a ja sam veliki optimista u pogledu izbornih perspektiva Srpske radikalne stranke i na{eg predsedni~kog kandidata Tomisla916
va Nikoli}a. U svakom slu~aju, voqa naroda je neprikosnovena, i pozivam sve gra|ane Srbije da iza|u na izbore i da glasaju prema svojoj savesti, prema svojim interesima, prema svojim o~ekivawima, prema svom ose}awu za patriotizam, za interes otaybine, za pravdu. Neka pobedi onaj ko u`iva poverewe naroda. Voditeq: Gospodine [e{eq, ja vam se zahvaqujem na ve~era{wem gostovawu. Dr [e{eq: Hvala vama. Voditeq: Po{tovani gledaoci, `elimo vam prijatno ve~e uz nastavak programa Televizije “Globus”.
XXXI DRU[TVENA SVOJINA LOVI[TE ZA PQA^KU Televizija 5, TV U`ice, 14. avgust 2000. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, `elim vam dobro ve~e. Gost ve~era{we emisije je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Republi~ke vlade. Dr [e{eq, dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Na po~etku na{eg razgovora recite mi, iznesite mi zapravo va{u ocenu koji su bili dometi Srpske radikalne stranke u ovom, pa mo`emo re}i desetogodi{wem periodu pluralizma u na{oj zemqi. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je formirana 1990. godine u najte`im mogu}im uslovima i vi{e od godinu dana nismo imali mogu}nosti da se registrujemo. Mi smo smetali i tada{wem re`imu koji je bio komunisti~ki cele 1990. godine i kasnije socijalisti~ki, posle izbora 1990. godine, a smetali smo i prozapadnim opozicionim politi~kim partijama. Ni jednim ni drugim se nismo uklapali u wihove {eme, u wihove {ablone, a nismo hteli svoju politiku, svoj program da `rtvujemo prilago|avaju}i se bilo ~ijim tu|im interesima. Na{a stranka je 1991. godine krenula punim krilima, posle dopunskih izbora u Rakovici, da bi 1992. godine ve} postala sna`na parlamentarna politi~ka partija, jedna od najsna`nijih. Mi smo 1992. godine definitivno postali najja~a opoziciona partija. I 1993. godine smo zadr`ali taj status, iako se smawio broj na{ih poslanika u Republi~koj skup{tini. A 1996. godine se opet ispostavilo da smo pojedina~no najsna`nija politi~ka partija, jer sva opozicija je dobila milion glasova, a sve opozicione partije zajedno, mi radikali 800.000, 1997. godine smo ve} bili ubedqivo druga po snazi stranka koja je imala {ansu da postane vrlo brzo prva. U U`icu smo bili prva stranka po snazi, a mislim i na predsedni~kim izborima da smo sva ~etiri puta tukli sve konkurente, bar koliko se ja se}am izbornih rezultata. Od 1998. godine, Srpska radikalna stranka je vladaju}a politi~ka partija na republi~kom nivou, a odnedavno i na saveznom nivou. Srpski radikali su se dobro pokazali obavqaju}i te najvi{e dr`avne funkcije, i dosta elemenata na{eg programa ve} je realizovano. Mi smo zadovoqni u~inkom sada{we Vla917
de Srbije jer u krajwe ote`anim okolnostima, ~ak i u vreme NATO agresije ona je dobro funkcionisala. I dosta toga za {ta smo se zalagali provedeno je u `ivot. Ova vlada je, na primer, nadoknadila tri meseca ka{wewa redovnih penzija, sada nadokna|uje dvogodi{we ka{wewe de~ijih dodataka i porodiqskih dodataka, a treba, u najskorije vreme, da pristupimo i realizaciji nadoknade zaostalih zemqoradni~kih penzija. Zatim, primenili smo koncept javnih radova, pre svega u obnovi i izgradwi Srbije nakon bombardovawa. Ali taj koncept se pokazao veoma dobar, a za wega smo se zalagali 10 godina, ako se se}ate, ~ak su nas neki prozapadni mediji, kao Na{a borba, optu`ivali da sledimo Hitlera {to se zala`emo za javne radove. Ti javni radovi sada pokazuju da su izvanredno dobra stvar, s osloncem na sopstvene snage omogu}avaju novi privredni zamajac. Na primer, kroz ovaj projekat izgradwe 100.000 stanova. To se pokazalo veoma dobro u obnovi saobra}ajne infrastrukture, u obnovi pojedinih fabrika i samo treba vremena da se poka`e u ~itavom nizu drugih investicionih poduhvata. Doneli smo novi Zakon o informisawu koji je veoma dobar. Nije idealan, naravno, ali je ve} zaveo, poprili~an red u sferi informisawa. Zatim zakon o univerzitetu, Zakon o javnim preduze}ima, po kome Vlada striktnije kontroli{e rad javnih preduze}a. Ona su bila suvi{e samostalna i rukovode}i sloj je bio u situaciji da manipuli{e raznim proneverama i malverzacijama. Vi ste videli, ovde u U`icu, kako izgleda kada se pronevere i malverzacije obavqaju u vrhu komunalnog preduze}a, imali ste nedavno jednu aferu koliko znam oko toga. Videli ste kako je to lo{e po ukupne u~inke rada preduze}a. U Saveznoj vladi smo doprineli ve}oj discipini, a {to se ti~e Srbije mislim da Srbija disciplinovaniju vladu nikada u istoriji nije imala od ove sada{we. Dali smo Srbiji jedan period politi~ke stabilnosti, jer zaista od kada smo mi na vlasti Vlada je stabilna. Bilo je i nekih negativnih stvari. Srpska radikalna stranka se nije slo`ila, nije prihvatila plan ^ernomirdin-Ahtisari i dolazak NATO trupa na Kosovo i Metohiju. Mi smo tada i napustili Vladu Srbije, podneli ostavku, ali, posle nekoliko meseci novih konsultacija sa dotada{wim koalicionim partnerima, a i sa drugim parlamentarnim strankama, sa Srpskim pokretom obnove i nekim drugim politi~kim partijama, mi smo postigli novi sporazum o rekonstrukciji Vlade, tako da smo i daqe vladaju}a politi~ka partija. Na lokalnom nivou, na{ zemunski eksperiment se pokazao kao odli~an. Tu smo postigli zaista grandiozne rezultate. Imamo ~ime da se pohvalimo i nudimo taj razvojni koncept koji smo primenili u Zemunu svim drugim gradovima u Srbiji. Voditeq: ^ime se Zemun mo`e pohvaliti? Dr [e{eq: Veoma uspe{nom vla{}u koja je disciplinovala organe uprave u op{tini, a na planu komunalne infrastrukture asfaltirali smo 60 km puteva koji nikada ranije nisu imali asfalt, izgradili 40 km primarne vodovodne mre`e, osposobili porodili{te za normalan rad, osposobili pozori{te, sredili centar Zemuna, promenili fasade koje su dotrajale i zapu{tene, izgradili pe{a~ke zone i ~itav niz drugih objekata. 918
Skoro sve zemunske {kole, sredwe i osnovne dobile su novu stolariju. Prozore firme Vuji}-Vaqevo, sre|eni su i sanitarni ~vorovi, podovi, okre~ena su sva obdani{ta, i ~itav niz drugih stvari. Voditeq: U 2000. smo godini, ovo je izborna godina, kada su u pitawu savezni i lokalni izbori, koji }e se odr`ati 24. septembra. Primetno je da je Srpska radikalna stranka prva u{la u ovu predizbornu kampawu. Recite mi kako }e ona izgledati kada je u pitawu va{a stranka? Dr [e{eq: Mi smo prvi u{li u predizbornu kampawu, jer smo bili spremni za izbore, iako su opozicione stranke neprekidno tvrdile da izbora ne}e ni biti. [to se ti~e levi~arskih partija one jo{ nisu krenule sa kampawom u pravom smislu re~i, ali je mnogo wihovih poteza prethodnih meseci uveliko li~ilo na predizbornu kampawu. Mi nismo imali nikakvih nedoumica, znali smo da idemo sami na izbore, ne pravimo nikakve predizborne koalicije, u principu. Na{ program smo {tampali u stotine hiqada primeraka, podelili {irom Savezne Republike Jugoslavije i tu zaista nije bilo nikavih razloga da se odmah ne krene sa kampawom. Mi smo {tedeli strana~ki novac, {tampali blagovremeno plakate, {tampamo specijalna izdawa na{ih novina i nije bilo ni{ta {to bi moglo da nas zako~i. Imamo dobru strana~ku infrastrukturu i mislim da }emo ovoga puta imati u svim op{tinama sve odborni~ke kandidate. Vi znate da je ovde, u U`icu, na{ sada{wi odbor neuporedivo boqi nego {to smo ikada ranije imali. I da se zaista strana~ka aktivnost ose}a na svakom koraku. Voditeq: Pro{la kampawa Srpske radikalne stranke nazivala se i medijskom, imali ste dosta aktivnosti na medijima. U ovom trenutku radikalima nisu sva vrata otvorena za nastupe. Da li }e ovom prilikom do}i do nekih izmena u samom nastupu i odnosu, zapravo predstavqawu javnosti? Dr [e{eq: U principu su nam sva vrata otvorena, mada nismo sasvim zadovoqni stawem na dr`avnoj televiziji. Mi smatramo da bi to druga~ije trebalo da se uradi, ali stawe je boqe nego {to je bilo ranije. Sva su nam vrata otvorena, nema za nas zatvorenih vrata u medijima. Osim, naravno, onim izdajni~kim, koje direktno finansiraju Amerikanci, ali nam ne pada na pamet da uop{te imamo bilo kakve kontakte sa wima. Predsedni~ki kolegijum je doneo odluku, pre vi{e meseci, da apsolutno sa wima nemamo ni{ta, a ukoliko bi neki radikal pristao s wima da razgovara, bio bi automatski iskqu~en iz Srpske radikalne stranke. Voditeq: Govorili ste o radu Republi~ke vlade, da li je bilo one konstruktivnosti koju ste zami{qali prilikom ulaska u Vladu? Dr [e{eq: Ne mo`e sve u Vladi da bude idealno, ne mo`e Vlada da funkcioni{e bez problema. Problema je bilo, nekada i trzavica, suprotstavqawa, rasprava i polemika, i qutwe, pa ~ak i sva|a, ali sve je to nekako bilo u radnoj atmosferi i sve je to re{avano, {to bi na{ narod rekao, u hodu. Nije bilo mogu}e da se kompletan na{ program realizuje, jer jedna koaliciona vlada je uvek vlada kompromisa. Mi smo realizovali samo one stvari oko kojih smo uspevali da se dogovorimo. Oko kojih smo postizali saglasnost. U javnost smo izlazili tek kada postignemo saglasnost. Ono oko ~ega se nismo uspeli usaglasiti, ostajalo je za neka boqa vremena. 919
Voditeq: Sti`emo do izbora, odr`a}e se 24. septembra. Da li ste zadovoqni izbornim uslovima? Dr [e{eq: Izborni uslovi su solidni i mi `elimo da ovi izbori budu {to korektniji, {to po{teniji. Sve }emo u~initi {to bude u na{oj mo}i da zaista bude tako. Mi smo spremni i na neke dodatne garancije, ja sam to neki dan govorio i na dr`avnoj televiziji, da se ide na tu kontrolu sprejevima, da kako ko glasa bude obele`en, zapravo da mu se prst obele`i kako ne bi mogao niko dva puta da glasa. Bira~ki spiskovi su ve} trebali da budu u svim op{tinama izlo`eni na uvid gra|anima. Negde mo`da ima problema, ali uglavnom nema. Bira~ki spiskovi mogu da se kontroli{u. Sve politi~ke partije, koje zadovoqe zakonske uslove ima}e kontrolu i ima}e ~lanove bira~kih odbora i izbornih komisija. Tako da nema nekih razloga zbog kojih ovi izbori ne bi bili regularni. Nadam se da ne}e biti nikakvih incidentnih situacija. Voditeq: Srpska radikalna stranka, kada je u pitawu Zlatiborski okrug, ju~e je odr`ala konferenciju za novinare i predstavila svoje kandidate. Evo prilike da ponovimo, za one koji to mo`da nisu saznali ili pratili, ko }e predstavqati Srpsku radikalnu stranku na predstoje}im izborima? Dr [e{eq: Predstavqa}e na{ predsednik Okru`nog odbora, Zlatan Jovanovi}, zamenik ministra Vlade Republike Srbije, a na listi }e biti najsposobniji, najodgovorniji qudi kojima stranka sada raspola`e, a koji nisu republi~ki poslanici ili republi~ki ministri itd. Za odbornike tako|e kandidujemo na{e najboqe ~lanove, najkvalitetnije. A {ta zna~i taj kvalitet? Zna~i da su ugledni u sredini gde `ive i rade. Da ih po{tuju wihove kom{ije, wihova okolina. Bez obzira na starost, pol i obrazovnu strukturu itd. Tra`imo da je ~ovek na svom mestu i da je po{ten ~ovek. Voditeq: Kada je u pitawu Srpska radikalna stranka, u op{tini U`ice radikali na prethodnim izborima nisu izborili nijedno mesto u Skup{tini op{tine. [ta mislite da je razlog tome i {ta }e radikali ovom prilikom raditi? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je, 1996. godine, iza{la i na lokalne i na savezne izbore posle trogodi{we medijske blokade i `estokog progona. Mi smo apsolutno bili blokirani u svim medijima. Mi smo te, 1996. godine, bukvalno prepe{a~ili celu Srbiju, i{li od sela do sela, od grada do grada, dr`ali tribine, mitinge i iskqu~ivo na taj na~in provodili predizbornu kampawu. Va{a televizija tada nije ni postojala, koliko ja znam, je li tako, 1996. godine... Voditeq: Jeste, ali nije imala... Dr [e{eq: Nije se bavila politi~kim programom, nije imala politi~ki program. Ja sam, na primer, po zlatiborskim selima u jednom danu imao osam tribina, to mi je bio rekord te 1996. godine, to je bila jedna iscrpquju}a, krajwe iscrpquju}a predizborna kampawa. I tada{we vladaju}e stranke i prozapadna opozicija, uspele su da u narodu stvore utisak o polarizaciji – ili je neko za levicu ili je neko za prozapadne politi~ke partije, koje su jedinstveno nastupale u okviru koalicije “Zajedno”. To je bio taj `rvaw koji je poprili~no mleo Srpsku radikalnu stranku i po920
sebno se lo{e odrazio na na{e rezultate na lokalnim izborima. Ovog puta situacija je sasvim druga~ija. Postoje tri jasno definisane i diferencirane politi~ke snage to je Srpska radikalna stranka, stranka umerene desnice, nacionalna politi~ka partija; to su levi~arske stranke – SPS i JUL i prozapadna, proameri~ka opozicija, NATO politi~ke partije. Narodu je sada sve do kraja kristalno jasno. Vi{e, dakle ne postoji taj `rvaw koji bi radikalima mogao negativno da se odrazi na izborima, pogotovo {to smo bili veoma uspe{ni u jedinoj op{tini gde vladamo, a {to je koalicija “Zajedno” bila krajwe lo{a i nigde ni{ta ozbiqno nisu napravili. Kada sada pitate gra|ane U`ica da li je lokalna vlast ne{to postigla za ove ~etiri godine svi }e vam re}i da nije postigla ni{ta, osim {to su zadovoqavali svoje li~ne interese i ulazili u neke kriminalne afere. ^ujem da je i predsednik Op{tinskog odbora Srpskog pokreta obnove ume{an u neku aferu u javnom komunalnom preduze}u itd. Ne znam sada detaqe, a nema ni potrebe da u to precizno ulazimo, ali u svakom slu~aju ni{ta dobro nisu napravili. Kada bi pitali gra|ane da li je trebalo za wih glasati, sa aspekta rezultata koje su postigli, svi bi odgovorili da nije trebalo. Ali, dobro je {to su gra|ani tu varijantu probali. Probali su ranije levi~arsku vlast, probali su vlast prozapadnih politi~kih partija, sada su sazreli uslovi da U`ice proba kako }e to izgledati sa vla{}u Srpske radikalne stranke. Voditeq: Iskqu~ili ste u ovom navo|ewu protivkandidata – Srpski pokret obnove, kampawa maltene jo{ uvek nije ni po~ela a tu ipak mogu da se odigraju zna~ajne stvari, kada je u pitawu predstavqawe. Koji su razlozi, recimo, da vi iskqu~ite Srpski pokret obnove? Dr [e{eq: Ja govorim o prozapadnoj opoziciji, a wihovi unutra{wi odnosi me u principu ne interesuju. Prozapadnu opoziciju ~ine i Savez za promene i Srpski pokret obnove. Dakle, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Gra|anski savez, ^ankova stranka, Veselinova stranka, Rasim Qaji}, Jo`ef Kasa sve je to prozapadna opozicija. Oni su sada svi jedinstveni osim Srpskog pokreta obnove. Me|usobne sujete i mr`wa su wihov ograni~avaju}i faktor u procesu ujediwavawa, bili oni ujediweni na izborima ili ne, wima je svejedno. Mislimo da }e do`iveti fijasko u svim op{tinama u Srbiji. Me|u wima principijelne razlike nema, svi su ulazili u kriminal na lokalnim nivoima vlasti, svi su bili neuspe{ni na lokalnom nivou vlasti, a svi primaju od Amerikanaca naloge i novac kako da deluju protiv svoje zemqe. [to se me|usobno toliko mrze, {to je tolika netrpeqivost, to je wihova stvar, {to bi se mi u to me{ali. Voditeq: Ne{to kasnije }emo u}i i u detaqe oko toga i mogu}nosti re{avawa tih problema, sti`emo do predsedni~kog kandidata i predstavqawa Tomislava Nikoli}, koji je, zapravo, predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke. [ta mo`ete da ka`ete o wemu? Dr [e{eq: Tomislav Nikoli} je predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke. To je trenutno na{ najboqi kandidat kojim raspola`emo i mi smatramo da ima veoma velike {anse da pobedi na predstoje}im predsedni~kim izborima. To je ~ovek vrhunskih moralnih kvaliteta. Od osnivawa stranke je istaknuti strana~ki funkcioner. ^ovek ~ija biogra921
fija svedo~i o po{tewu, o ~asti, obrazu, o vredno}i, marqivosti, trudu. ^ovek koji je gradio prugu Beograd-Bar, betonirao korito Trebi{wice u Popovu poqu u Hercegovini, bio je tehni~ki direktor javnog komunalnog preduze}a u Kragujevcu. A posebno se afirmisao kao funkcioner Srpske radikalne stranke, savezni i republi~ki poslanik, {ef na{ih poslani~kih grupa, i ~ovek koji je prvog dana oslobodila~kog rata srpskog naroda krenuo na boji{te, kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Borio se u Ernestinovu, Lastovu, Novoj Tewi i drugim mestima srpske Slavonije i zaslu`io zvawe srpskog ~etni~kog vojvode na frontu. Kada je izbio rat pro{le godine, wegov sin je sve vreme bio u Vojsci Jugoslavije, sve dane rata i to na polo`ajima oko Kraqeva gde je svaki dan tukla zlo~ina~ka NATO avijacija. On je cewen, po{tovan u srpskom narodu u svim srpskim zemqama, sposoban, veoma obrazovan ~ovek, talentovan politi~ar, ~vrst, nepokolebqiv, iskreni srpski patriota nacionalista, dakle poseduje sve kvalitete koji ga ovog puta isti~u u prvi plan i na osnovu ~ega mi zakqu~ujemo da on zaista ima ozbiqne {anse da pobedi. Voditeq: Pretpostavqam da se sada i jedan broj gledalaca pored ekrana pita za{to Tomislav Nikoli} a ne Vojislav [e{eq? Dr [e{eq: A za{to bih ja morao u svakom loncu da budem miro|ija. Ja sam pro{li put, 1997. godine, bio kandidat za predsednika Srbije i pobedio na izborima. Posle se ispostavilo da u prvom izbornom turnusu nije bilo dovoqno glasova. A vi znate kakve su na{e primedbe bile i na drugi izborni turnus. Da je Gelbard dolazio u Beograd, ameri~ki izaslanik, da saop{ti da su sva sredstva protiv [e{eqa dozvoqena, da bi se spre~io moj izbor. Se}ate se toga. Dakle, Srpska radikalna stranka je procenila da sada jednostavno treba i}i sa sve`im kandidatom i da je to boqe re{ewe. Jer u svesti naroda je ostalo sve to {to se de{avalo oko pro{lih predsedni~kih izbora i ovoga puta idemo sa novim kandidatom koji ima sve kvalitete, koji je zaista besprekorno kvalitetan i smatramo da }e pobeda biti ubedqiva. A, sa druge strane, vi ste mogli da ~ujete, to je i namera Tomislava Nikoli}a, ako na{a stranka bude prva po snazi da }e meni poveriti mandat za sastav Savezne vlade, {to bi meni li~no vi{e odgovaralo, jer je to jedna operativnija funkcija. Znate, funkcija predsednika Savezne Republike Jugoslavije donosi mnogo ~asti i ugleda, ali nema mnogo nadle`nosti. Predsednik Republike komanduje Vojskom Jugoslavije, i to mu je najozbiqnija nadle`nost, postavqa ambasadore, prima akreditive stranih ambasadora, daje pomilovawa, dodequje odlikovawa i odre|uje mandatara za sastav Savezne vlade. To su skoro sve wegove nadle`nosti. Ono {to bi meni vi{e odgovaralo, naravno ako Srpska radikalna stranka stvori za to uslove svojim izbornim rezultatima na parlamentarnim izborima, to je rad u Saveznoj vladi. Voditeq: To je operativniji posao . Dr [e{eq: Ima mnogo vi{e nadle`nosti i mislim da bi mi radikali tu zaista pokazali sve {ta znamo. Voditeq: Nakon izbora, kako predvi|ate saveznu dr`avu? Danas je, recimo, DPS, nakon sednice Glavnog odbora, iza{ao sa saop{tewem da ne}e u~estvovati na izborima. Kakva je budu}nost, po va{em mi{qewu, savezne dr`ave u narednom periodu? 922
Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }emo mi sa~uvati saveznu dr`avu i treba da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da to zaista bude tako. Najva`nije je da savezna dr`ava funkcioni{e na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, {to sada nije slu~aj. U Crnoj Gori ne funkcioni{e ni platni prmet, ni carinska slu`ba, ni pograni~na kontrola i mnogo toga drugog. Nova Savezna vlada bi trebalo da stvori uslove da se obezbedi funkcionisawe svih tih slu`bi, da se nadle`nosti savezne dr`ave, da se nadle`nosti federacije ostvaruju u punoj meri. Demokratska partija socijalista Crne Gore, otvoreno je separatisti~ka politi~ka partija danas. Oni su sve donedavno prikrivali svoj otvoreni separatizam, sada su krenuli javno na scenu. \ukanovi} je izdajnik srpskog naroda i ogrezao je u raznoraznim kriminalnim aferama. On se ovih izbora i boji, on zna da ne bi imao nikakvih {ansi. Prvo, obrukao se nedavno odlaskom u Dubrovnik i izviwavaju}i se Hvatima za zlo~ine koje su Hrvati po~inili nad srpskim narodom. Obrukao se tra`e}i da se Savezna Republika Jugoslavija izbaci iz Ujediwenih nacija. Poslao je svoju delegaciju da u sastavu slovena~ke delegacije prisustvuje sednici Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, {to je toliko podlo i nisko da jednostavno ne zaslu`uje nikakav komentar. On zna da mnogi wegovi glasa~i, otvoreni separatisti, ne bi iza{li na savezne izbore. Ranije je Liberalni savez iz tog razloga neprekidno bojkotovao savezne izbore. Tako da su to sve faktori koji su mu stavili do znawa da nema nikakvih {ansi. Zamajac u Crnoj Gori je po~eo da se kre}e u suprotnom pravcu. On je izgubio vlast u Herceg Novom. Tu su Socijalisti~ka narodna partija, Srpska radikalna stranka i Srpska narodna stranka osvojile op{tinsku vlast, koju je do tada dr`ao \ukanovi}. Dakle, krenule su stvari nizbrdo {to se ti~e wegovih pozicija. Voditeq: Verujete, vra}amo se predsedni~kom kandidatu, u pobedu va{eg kandidata. [ta mislite o ostalim kandidatima koji }e biti u izbornoj utakmici za predsednika Jugoslavije? Dr [e{eq: Glavna borba }e se voditi ime|u Tomislava Nikoli}a i Slobodana Milo{evi}a. I mislim, ako bude drugog kruga, da }e ta dva kandidata u}i u drugi krug. [to se ti~e kandidata proameri~kih opozicionih politi~kih stranaka oni nemaju nikakvih {ansi, ni Ko{tunica ni Mihailovi}. Oni }e u prvom krugu sigurno da otpadnu. Voditeq: [ta bi bilo zanimqivo izneti ovom prilikom kada je u pitawu predizborni program va{eg predsedni~kog kandidata? Dr [e{eq: Predizborni program na{eg predsedni~kog kandidata, Tomislava Nikoli}a, zasniva se na programu Srpske radikalne stranke, s jedne strane, i na nadle`nostima predsedni~ke funkcije, s druge strane. Znate, ne mo`emo mi sada da ka`emo program na{eg predsedni~kog kandidata bi}e ekonomske reforme, socijalne reforme i ovo i ono kada to nema nikakve veze sa prirodom funkcije koju }e on obavqati posle izbora. Ja sam vam ve} nabrojao nadle`nosti saveznog predsednika. To je sve. Sada{wi predsednik Slobodan Milo{evi} imao je mnogo vi{e mo}i i uticaja, ali ne zahvaquju}i funkciji predsednika Republike nego zahvaquju}i funkciji predsednika Socijalisti~ke partije, do sada najsna`nije politi~ke stranke u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. To je izvori{te 923
wegove mo}i i uticaja. Kada uporedite kakvu je mo} imao Dobrica ]osi}, kakvu je imao Zoran Lili}, kakvu ima Slobodan Milo{evi}, vide}ete odmah koliko su tu zna~ajne razlike. Dakle, mo} nije zasnovana na ustavnim nadle`nostima predsednika Republike nego na strana~koj slozi i uticaju. U ovom slu~aju, Tomislav Nikoli} daje na{oj Saveznoj dr`avi dodatnu stabilnost, sigurnost, ~vrstinu, poverewe, pouzdawe da se jedna od kqu~nih poluga vlasti nalazi u sigurnim rukama. To je sigurno slu~aj sa Tomislavom Nikoli}em, ako mu gra|ani Savezne Republike Jugoslavije iska`u poverewe na predstoje}im izborima. A kakve }emo mi metode reforme provoditi i koliko }e to biti u ve}oj ili mawoj meri u skladu sa programom Srpske radikalne stranke, zavisi od toga koliko }emo poslanika osvojiti i na izborima za Ve}e gra|ana i na izborima za Ve}e republika. Jer Savezna vlada vodi unutra{wu i spoqnu politiku. Voditeq: Ako budete u mogu}nosti, naravno ako taj procenat bude zadovoqavaju}i kada je u pitawu Srpska radikalna stranka, {ta je ono {to bi vi recimo uradili? Dr [e{eq: Mi bismo ubrzano i{li u ekonomske reforme, stabilizovali zemqu, pro{irili saveznu policijsku slu`bu na teritoriju cele Savezne Republike Jugoslavije. Ubrzano radili na stvarawu uslova za pristupawe na{e zemqe Savezu Rusije i Belorusije. Vodili spoqnu politiku oslawawa na Rusiju, Kinu, Indiju, arapske, afri~ke, azijske i latinoameri~ke dr`ave. Mi bismo sve u~inili da se u doglednoj perspektivi povrate okupirane srpske teritorije, mi bismo svim Srbima, bez obzira gde `ive i odakle su, omogu}ili upis u kwigu dr`avqana Savezne Republike Jugoslavije, a prvenstveno imamo u vidu one izbeglice iz zapadnih okupiranih srpskih zemaqa koje jo{ nisu uspele da reguli{u svoja dr`avqanska prava. Voditeq: Kada je u pitawu koncept ekonomskog preporoda, to obi~nog ~oveka zanima kada }e boqe `iveti. Recite mi koje su to osnovne crte, {ta biste vi to radili? Dr [e{eq: Mi bismo na saveznom nivou vodili politiku ~vrstog dinara, jo{ ~vr{}eg nego {to je sada. I ovo je politika ~vrstog dinara sa odre|enim oscilacijama s vremena na vreme. Mi bismo vodili jo{ ~vr{}u politiku kursa dinara i uvodili bismo rigorozne mere {tedwe. Na saveznom nivou bismo ubrzali reformu Vojske Jugoslavije. Znate, mnogi qudi brkaju nadle`nosti Republike Srbije i Savezne vlade. Ne mo`emo mi na saveznom nivou raditi ono {to su nadle`nosti Republi~ke vlade, ekonomska i socijalna pitawa su u nadle`nosti Republi~ke vlade. Savezna vlada se brine samo o vojnim penzijama, a ne brine, dakle o ovim redovnim. Nadle`nosti Republi~ke vlade su i zdravstvo i {kolstvo, i poqoprivreda i industrija, sve su to republi~ke nadle`nosti. Savezna vlast ima tako|e uzak krug nadle`nosti i mi ne spadamo u one politi~ke partije koje to ne razumeju pa po~nu u predizbornoj kampawi da daju prazna obe}awa, koja nemaju nikakve veze sa prirodom funkcije organa savezne vlasti i wihovim nadle`nostima. Ja sam vam rekao ukratko koje su nadle`nosti savezne vlasti. I {ta bismo mi uradili ako budemo imali odlu~uju}i uticaj u tim organima. Voditeq: U svakom slu~aju zanimqivo, u Republi~koj ste vladi a zanma vas i mesto premijera u Saveznoj... 924
Dr [e{eq: Nas zanima mesto premijera i u Republi~koj i u Saveznoj vladi. Malo je vervatno da }e jedna jedina politi~ka partija posle ovih saveznih izbora mo}i sama da formira vladu. Verovatno }e biti opet nu`ne neke koalicije. Mi, radikali, `eleli bi u toj budu}oj koaliciji da mi budemo najja~a stranka. To nam je ciq. A na slede}im republi~kim izborima `ele}emo potpunu vlast i u Srbiji, da na{ bude i predsednik vlade. Republi~ki izbori su naredne, 2001 godine. Voditeq: Jasno, sti`u i pitawa na{ih gledalaca, ali jo{ se nekih stvari moramo dota}i pa onda slede pitawa. Kosovo, o tome moramo govoriti, evo danas i informacije oko topionice olova u Zve~anu, va{ komentar. Dr [e{eq: Okupatori su oteli Trep~inu fabriku na Kosovu i Metohiji i to sa jednim krajwe glupim obrazlo`ewem, da su u pitawu ekolo{ki problemi. Ja mislim da je Ku{ner ovog puta u svom zlo~ina~kom radu protiv srpskog naroda toliko preterao da nije nemogu}e da ga wegovi nalogodavci za izvesno vreme povuku i nekog drugog, perfidnijeg i pokvarenijeg, a mawe otvorenog i neposrednog od wega, po{aqu na wegovo mesto. Sva politika zapadnih sila je izrazito antisrpska. Wihov je ciq da Srba vi{e ne budu na Kosovu i Metohiji, ali bi `eleli kroz odre|en vremenski period da to neosetno ostvare. Da stvore uslove za nezavisnost Kosova i Metohije. Za wegovo odvajawe od Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. To ovog puta Amerikanci nisu uspeli da provedu kroz Savet bezbedosti Ujediwenih nacija, ali }e i daqe pritiskati u tom pravcu. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi znamo da je naj~vr{}a garancija za o~uvawe Kosova i Metohije na{ ulazak u savez sa Rusijom i Belorusijom, stvarawe jedne mo}ne slovenske pravoslavne konfederacije, koja bi onda za izvesno vreme stvorila uslove za povla~ewe NATO trupa i za ovladavawe celim na{im nacionalnim prostorom. Voditeq: Ne{to kasnije }emo govoriti o tim odnosima, danas je u javnosti bila prisutna informacija koju je izneo Zoran An|elkovi}, da }e se savezni izbori sprovesti i na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244. Da li verujete da je to mogu}e u ovom trenutku? Dr [e{eq: Mi imamo rezervnu varijantu. Ako bude apsolutno nemogu}e na podru~ju Kosova i Metohije, onda }e svi Srbi sa Kosova, i svi Albanci koji to `ele, mo}i da glasaju u rubnim podru~jima, na podru~ju prokupa~ke i vrawanske izborne jedinice. Voditeq: Evo jo{ par pitawa, za{to bi, recimo, mlad ~ovek trebalo da glasa za Srpsku radikalnu stranku? Dr [e{eq: Zato {to je Srpska radikalna stranka najboqa, zato {to nikada svoj narod ne}e slagati, izneveriti i ostaviti na cedilu. Zato {to mi jedini za ovih 10 godina nikada ni{ta ozbiqno nismo mewali u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom programu. Zato {to smo mi iskreni i po{teni, nismo se ni~im kompromitovali i narodu uvek ka`emo otvoreno {ta mislimo. Mi smo na srpskoj politi~koj sceni poznati kao beskompromisni borci za srpske nacionalne interese. Kao pristalice elementarnih demokratskih principa parlamentarizma, vi{epartijskog sistema, ustavnosti i zakonitosti. 925
Voditeq: Par re~i o socijalno-kulturnom preporodu, govorili ste o nekim zakonima koji su zapravo doneti. Recite mi, kakvi se pomaci mogu o~ekivati kada je u pitawu zdravstvo, {kolstvo. Koliko je, recimo dobar zakon, govorili ste o Zakonu o informisawu, o Zakonu o univerzitetu ne. Dr [e{eq: Zakon o univerzitetu sam pomenuo, koliko se se}am, na po~etku emisije. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: To je jedan dobar zakon koji stvara uslove da se daqe sre|uje stawe na univerzitetu. Danas je to stawe mnogo sre|enije nego pre dve godine. Mi }emo i daqe na tome raditi. A videli ste mi re{avamo jedan po jedan problem. Sada smo usvojili, posle du`e rasprave u samoj Vladi, i Zakon o prodaji dr`avne imovine, poslovnog prostora za obveznice stare devizne {tedwe. Ne mogu se svi problemi preko no}i razre{iti. Mi stvaramo uslove da se jedan po jedan re{avaju. Ako uspemo u prodaji poslovnog prostora za staru devizu {tedwu pa likvidiramo te krupne iznose stare devizne {tedwe, onda }e qudi koji imaju sitne iznose mnogo lak{e do}i do svojih para, onda }e se ta situacija normalizovati. Optere}ewe dr`ave je {est milijardi, i dr`ava nema ni~ina da te pare vrati. Te pare mo`e vratiti samo prodajom svoje imovine. Ako se se}ate, to je upravo na{ osnovni koncept iz predizborne kampawe. Moramo ubrzati i proces privatizacije na{ih preduze}a, i to na jedan boqi na~in od ovoga koji dosada{wi zakon propisuje. [to se ti~e socijalne politike, ona je uvek zasnovana na ekonomskim rezultatima. Ne mo`ete voditi uspe{nu socijalnu politiku dok vam ekonomija ne ozdravi. Samo na zdravoj ekonomiji se mo`e voditi uspe{na socijalna politika, ali mi i u sada{wim uslovima re{avamo neke probleme. Svi su penzioneri zadovoqni, skoro svi su zadovoqni. Samo oni koji imaju najve}e penzije oni, eventualno, nisu bili zadovoqni {to smo tri zaostale penzije isplatili kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije. A i daqe imamo najjeftiniju struju u Evropi. Dakle, sa oba aspekta mi vodimo politiku za{tite socijalno najugro`enijih slojeva. Zatim cene hleba, iako smo ih nedavno korigovali, opet su veoma, veoma pristupa~ne. Vodimo ra~una da ostanu {to ni`e cene uqa, {e}era, i drugih prehrambenih proizvoda. A sa te{kom mukom se borimo protiv raznih {pekulantskih mafija{kih klanova koji nam odvla~e i uqe i {e}er i preprodaju na susednim tr`i{tima po mnogo skupqim cenama, jer se kod nas dotira poqoprivredna proizvodwa ovih elementarnih prehrambenih proizvoda. Voditeq: Ali }e biti sigurno nezadovoqan onaj, a tih slu~ajeva ima, koji je ~ekao u redu za {e}er dva sata, pa do|e na red a {e}er se prodao, recimo ispred wega. Dr [e{eq: Mi smo sada nekih 30.000 tona {e}era prona{li na zalihama raznih {pekulanata i to sada ide na tr`i{te, i mi }emo sve do nove berbe, odnosno do nove kampawe prerade {e}erne repe imati dovoqno {e}era. Problem je {to se nekada kupuju neumerene koli~ine i {to mnogi te`e da sa tim {e}erom iza|u na susedna tr`i{ta. Qudi imaju veoma lo{a iskustva pa gde god do|u u priliku poku{avaju da stvore izvesne zalihe. Ova godina je bila su{na, i to }e se odraziti na ukupnu poqoprivred926
nu proizvodwu. A mi smo imali hendikep i pro{le godine {to nije dovoqno zemqe pripremqeno za uspe{niju setvu {e}erne repe, od svih poqoprivrednih kultura podbacila je samo setva {e}erne repe. Tako da }e se ove godine proizvesti mawe {e}era nego {to je to uobi~ajeno u na{oj zemqi. [e}erna repa nije lo{eg kvaliteta, ima visok procenat {e}era u sebi jer je u su{noj godini i procenat {e}era vi{i. To vam je kao i sa gro`|em. Dok u ki{noj godini imate ve}e plodove {e}erne repe, odnosno ve}i koren, ali mawi procenat {e}era. Mi }emo, ~im se zavr{i kampawa prerade ovogodi{weg roda, pristupiti uvozu tzv. `utog {e}era, koji je veoma jeftin na svetskom tr`i{tu, da bi opet zaposlili na{e {e}erane i da bi {e}era bilo dovoqno. Lako bi se re{io problem {e}era kada bi se cena u~inila potpuno tr`i{nom, a nama nije ciq da osnovne `ivotne namirnice prepustimo stihiji tr`i{ta. Moramo ih dr`ati pod kontrolom, jer tako najefikasnije {titimo najsiroma{nije slojeve stanovni{tva. Voditeq: Gledalac Mi{a iz U`ica pita, imate li priliku da {irem ruskom javnom mwewu uka`ete na gre{ke i propuste Kozirijeve i Jeqcinove politike prema Srbiji? Dr [e{eq: Ja sam imao nekoliko intervjua za ruske televizijske stanice, za novine itd. I tu sam dosta kriti~ki govorio. Onda kroz sve susrete sa ruskim parlamentarcima, ruskim zvani~nicima, visokim dr`avnim funkcionerima tako|e. Ali, sada su toga svesni i u Rusiji. Jeqcinova era je definitivno pro{la i Putin postepeno ispravqa Jeqcinove gre{ke. A da li smo mi zadovoqni brzinom nastupa nove ruske vlasti na Balkanu ili ne, to je drugo pitawe. Voditeq: Mi{a iz U`ica vas pita, sla`ete li se sa mnom da je Kina u posledwih nekoliko godina u~inila vi{e u odbrani na{ih nacionalnih interesa od Rusije. Dr [e{eq: Ne bih se sa time slo`io. Kina nam je dosta pomagala, ali tamo gde je trebalo kqu~ne zapreke napraviti u Savetu bezbednosti, ipak je od ruskog faktora zavisilo. Tamo gde Rusija nije pristala da ulo`i veto, nikada ni Kina nije ulagala, vi znate to. Zna~i, {to se ti~e tih kqu~nih stvari, ipak je mnogo zna~ajnija za{tita Rusije. Kina ho}e da pomogne, ali ima odre|enu granicu do koje je ona sama spremna da se suprotstavi Amerikancima. S druge strane, i wu samu Amerikanci ugro`avaju po pitawu Tajvana. Voditeq: Mo`e li se u budu}nosti o~ekivati ja~e i sadr`ajnije delovawe osovine Moskva, Peking, Delhi, kao arapsko-muslimanskog sveta protiv arogantne hegemonisti~ke ameri~ke administracije? Dr [e{eq: Ja se nadam da }e taj proces da se nastavi u ovom pravcu. S tim {to ne bih celi arapsko-muslimanski svet tu ukqu~io. Jer, znate, ima mnogo tih arapskih i muslimanskih zemaqa koje su pod striktnom kontrolom Amerikanaca. Saudijska Arabija ima krajwe fundamentalisti~ki muslimanski re`im, ali ona je najobi~niji instrument ameri~ke politike. Kada je re~ o arapskom svetu, onda mi, pre svega, insistiramo na ulozi Iraka, Sirije, Libije, Al`ira, pa u izvesnoj meri i Egipta, Tunisa itd. Voditeq: Kakva je to koaliciona vlada u kojoj jedan uvodi a drugi ukida participaciju u zdravstvu, gra|anin iz U`ica. 927
Dr [e{eq: Nije nijedan partner u ovoj vladi uvodio participaciju. Participacija je mnogo ranije uvedena. Da vam iskreno ka`em, bojim se da li }emo uspeti na dugu stazu da izdr`imo sa potpuno ukinutim participacijama. [to se ti~e svih ostalih mera, koje je Vlada Republike Srbije provodi, nadam se da }e biti efikasne i ve} izvesnu efikasnost pokazuju. Da li }e se potpuno ukidawe participacije ispostaviti kao zaletawe ili ne, to }e slede}e vreme pokazati. Ako se uspostavi ~vrsta disciplina, pre svega u farmaceutskoj industriji i na farmaceutskom tr`i{tu, onda je mogu}e. Ako ne bude ~vrsta disciplina, i ako ta disciplina bude kratkog daha, onda }e opet biti neminovna participacija. To je jedan od rizi~nijih poteza u sklopu svih ovih mera koje Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo sprovode na planu poboq{awa stawa u zdravstvenoj za{titi. Voditeq: Kakve su informacije, odnosno sa kakvim informacijama raspola`ete i kakve su aktivnosti gospodina Boji}a od kada je do{ao na ovo mesto, koliko se toga pomerilo u zdravstvu. Dr [e{eq: Pomerilo se poprili~no, znate on pokazuje subjektivno veliku energiju, ide, tr~i po terenu itd. Kada uporedite sa prethodnim stawem, vidite ogromnu razliku. Problem je {to smo mi mnogo kasnili u preduzimawu takvih mera u zdravstvenoj sferi. Voditeq: Za{to se u zdravstvu to ranije nije radilo? Dr [e{eq: E to je pravo pitawe, za{to se ranije nije radilo? Voditeq: Imate li odgovor? Dr [e{eq: Ne mogu na sva pitawa ja imati odgovore koji bi vas zadovoqili. Ali, ovo moje reagovawe za{to se ranije nije radilo predstavqa izvestan odgovor na va{e pitawe. Ja mislim, da je svima jasno. Voditeq: Da li je ovoj zemqi potrebna Vojska Jugoslavije, da li znate kako je vojska pla}ana i koja zarada, odnosno mesec se ispla}uje, gra|anin iz U`ica. Dr [e{eq: U posledwe vreme su vojni~ke, oficirske i podoficirske plate popravqene. Popravqa se daqe dru{tveni polo`aj pripadnika Vojske Jugoslavije, nije jo{ dostigao onaj nivo koji bismo mi `eleli, a nije ni mogu}e to tako brzo posti}i. Ali se stawe osetno popravqa. I daqe se vojska mora reformisati, dosta je ura|eno na planu wene reforme. Mi sada imamo respektabilnu vojnu silu, ozbiqnu vojsku, dobro organizovanu vojsku, ali jo{ se mora mnogo raditi na planu ja~awa odbrane. Voditeq: Kada su u pitawu vojska i policija, rekli ste da treba da do|e do odre|ene reforme u vojsci. [ta mislite o broju i kako bi to izgledalo po va{em programu? Dr [e{eq: Ne bismo smawivali broj vojnika, jer ovo {to sada imamo to bi za sada{we uslove bio jedan optimalni broj. U perspektivi bismo mogli i}i na daqe smawivawe vojnog roka, ali sada je rano. Postoji spoqna opasnost, to ne smemo da radimo. Ali, u samoj vojsci bismo reformu vodili u pravcu smawivawa te glomazne logistike, a ja~awa borbenih jedinica i onoga {to je najneophodnije tim borbenim jedinicama. Ideje Srpske radikalne stranke su da se prodaju svi vojni objekti koji nisu neposredno vezani za borbene jedinice, domovi armije na primer i sli~no. To bi mno928
go pojednostavilo organizovawe vojske, pojeftinilo weno delovawe, oslobodilo je balasta a orijentisalo je jo{ vi{e da se bavi onim osnovnim svojim ustavnim nadle`nostima. Voditeq: Da li vlada razmatra registraciju vozila iz Crne Gore u Srbiju i kada? Dr [e{eq: O tome je bilo razgovora u Vladi, jo{ se nismo odlu~ili na definitivna re{ewa, ali nije nemogu}e u najskorije vreme da iza|emo u javnost sa nekom idejom, sa nekom uredbom po tom pitawu. Voditeq: Nata{a Vu~kovi} vas pita, mo`ete li da pojasnite inforamciju oko obveznica za isplatu de~ijih i materinskih dodataka Dr [e{eq: Te obveznice se ve} dele nosiocima prava. Te obveznice su naplative u naredne ~etiri godine u gotovom novcu, svakih {est meseci dospevaju. Da se ne bi obezvredile, za{ti}ene su {to se na wih obra~unava kamata koja je za jedan procenat vi{a od kamatne eskontne stope Narodne banke Jugoslavije, koja je sada otprilike 3%. Zna~i, ovo bi bilo 4% mese~no. Tako da su obveznice za{ti}ene od obezvre|ivawa. Za onoga ko ho}e da ~eka da ih u gotovom novcu naplati, ima toliko strpqewa ne}e se bitno promeniti vrednost samih obveznica. Poenta na{eg re{ewa je u tome {to se qudima omogu}ava da odmah za obveznice mogu da kupuju raznu robu i pla}aju obaveze prema dr`avi. Ako je neko, na primer, u{ao u proces otkupa stana na du`i vremenski rok, ovim obveznicama mo`e odmah da plati sve preostale rate. Tim obveznicama mo`e da se pla}a de~ije obdani{te. Mo`e da se pla}a le~ewe, boravak u zdravstvenim ustanovama, bawama itd. Mo`e da se kupuje roba svih dr`avnih du`nika, ima oko 600 firmi u Srbiji koje dr`avi duguju po osnovu poreza, po osnovu kredita iz Fonda za razvoj itd. velike sume novca. Dr`ava je, odnosno Narodna skup{tina je propisala zakonom da svaka od tih firmi mora da prodaje svoju robu za obveznice. A posle ima popust od 50% kada te obveznice preda dr`avi, umesto pla}awa obaveza prema dr`avi. Dakle, tu smo pomogli gra|anima, nosiocima prava na de~ije dodatke, a pomogli smo i firmama koje duguju dr`avi odre|ene iznose, imaju}i u vidu da su i one pro{le kroz rat i da je ina~e ekonomska situacija te{ka. Dvostruki ciq smo postigli. Jer da smo ~ekali da dr`ava na|e te pare, ko zna kada bismo do~ekali. Kada bi sada neko isplatio ~etiri, pet milijadi dinara neposredno stanovni{tvu, odmah bi nastupila galopiraju}a hiperinflacija, to bi bilo neizdr`ivo. Ovako smo na{li varijantu koja je svima korisna, a koja osnovni problem re{ava. Voditeq: Vladan Markovi} vas pita, {ta mislite o Zvonimiru Trajkovi}u? Dr [e{eq: Zvonimira Trajkovi}a ne smatram nekom tako zna~ajnom li~no{}u da bih davao svoj komentar. Ima tu jedna stvar koju ja, kao ~ovek ne mogu da prihvatim. Ja sam u nekim vremenskim periodima sara|ivao sa Slobodanom Milo{evi}em a nekada smo bili u `estokom sukobu, ali sam ipak i u fazama kada sam bio u `estokom sukobu izbegavao da govorim o pojedinostima za koje sam saznao u periodu dok smo bili partneri, dok smo sara|ivali. Je li tako. Ja sam mogao da ga lepim raznim etiketama, kvalifikacijama i sli~no, nikada ni{ta od toga nisam iznosio. 929
A {to se ti~e Zvonimira Trajkovi}a, on je bio Milo{evi}ev savetnik u kabinetu, i on je samim svojim polo`ajem do{ao do mnogih tajni. Krajwe je nekorektno sada te stvari iznositi u javnost. To je krajwe nekorektno. Voditeq: Gledalac i simpatizer Srpske radikalne stranke pita, kako komentari{ete pona{awe i delovawe demokratskih snaga Gra|anskog saveza Srbije i Nove demokratije, koji svaku no} prelepquju i cepaju plakate Srpske radikalne stranke i po wima pi{u i crtaju {ake svojih finansijera i nalogodavaca iz NATO alijanse. Kako se braniti od takvih demokrata? Dr [e{eq: Pa, ako negde zateknemo nekog da nam cepa plakate dobi}e po nosu, znate, jer su plakati na{a imovina. Ako cepaju kada mi ne vidimo, onda neka cepaju i daqe. Rat plakatama je jedna sasvim legitimna i legalna stvar u predizbornoj kampawi. Ali, kada vam neko nao~igled uni{tava deo va{e imovine, vi je onda {titite kako znate i umete. Ne interesuju nas te prozapadne politi~ke partije, one sve to {to rade rade iz ~istog besa. Srpska radikalna stranka se time ne bavi. Ja ne znam da li ste ikada ~uli da su radikali organizovali neku akciju cepawa tu|ih plakata. Nikada to u U`icu nije bilo, ne verjem da ste ~uli da su radikali organizovali cepawe tu|ih plakata. Niste. Mi to i ne}emo da radimo, jer nemamo razloga za tako ne{to. Mi sa punim optimizmom ulazimo u ove izbore. A onaj ko je pesimisti~ki raspolo`en u pogledu izbornih rezultata, jer zna kakvo je raspolo`ewe naroda, sada iz ~istog besa, iz ~iste mr`we uni{tava ono {to je tu|e. Ako }e smawiti popularnost srpskih radikala tako {to }e nam iscepati plakate, ili izvaditi o~i na tim plakatama, ili pisati bilo {ta na wih, sme{no je. Voditeq: Mikan iz U`ica, da li ima ikakve {anse da se vi preko ameri~kih sredstava informisawa, ili nekih drugih faktora i medija, zalo`ite za va{ TV duel, tj. su~eqavawe stavova sa Medlin Olbajt. To bi bio istinski praznik za o~i i du{u svekolikog srpskog naroda. Onaj dugo `eqeni trenutak istine. Dr [e{eq: Ja bih veoma rado prihvatio, ali mislim da tu nema {ansi. Voditeq: Drugo pitawe Mikana iz U`ica, da li se i opozicija pomalo doziva pameti, kada Ko{tunica javno tra`i od Amerike da ne {aqe dolare niti kakvu drugu podr{ku wegovoj predizbornoj kampawi. Dr [e{eq: To je, mislim, jedna finta samo pred izbore. Za{to? Zato {to sada svi u Srbiji znaju da ove prozapadne politi~ke partije dobijaju novac od Amerikanaca i da ih Amerikanci pla}aju da bi izazvali haos u Srbiji, oborili vlast, da bi se Srbija pocepala, bila uni{tena kao dr`ava. Ko{tunicu su sada isturili jer ra~unaju da on nije toliko kompromitovan u narodu. Ali, on je kompromitovan samim tim {to je kandidat proameri~kih stranaka, pa mu neka druga kompromitacija i ne treba. On sada glumi, kao ne treba mu finansijska pomo}, ne treba da se {aqe, ne treba ovo, ne treba ono, ne bi li na taj na~in privukao glasove srpskih patriota, srpskih nacionalista. Ali, sama ~iwenica da je on kandidat stranaka koje su direktno instrumentalizovali Amerikanci, kao {to su Demokratska stranka, Gra|anski savez, Nova demokratija, Demokratski centar, stranka Rasima Qaji}a, ne znam ni kako se zove, Koalicija za Sanyak, 930
pa onda stranka Jo`efa Kase Savez vojvo|anskih Ma|ara, pa Nenada ^anka, Dragana Veselinova, Vuka Obradovi}a itd. Ko{tunica je kandidat svih wih a sve su to ameri~ki agenti. [ta god on sada uradi, da na glavi dubi, ne mo`e da izbegne ~iwenicu da je kandidat NATO stranaka. Wega podr`avaju i Glas Amerike, i Slobodna Evropa, i Doj~e vele i BBC, i Frans internasional, sve zapadne {pijunske agenture koje preko radio-talasa vode podriva~ke subverzivne aktivnosti protiv na{e zemqe. Voditeq: Mikan iz U`ica vas pita, mo`e li se vi{e u~initi po pitawu ameri~kih ratnih zlo~ina od korejskog i vijetnamskog rata naovamo? Dr [e{eq: Te{ko je sada ne{to u~initi, videli ste, Amerikanci su odbili ideju da se formira stalni me|unarodni tribnal za ratne zlo~ine. Oni `ele samo ad hok tribunal, da sude drugim narodima, da bi ga politi~ki instrumentalizovali za svoje ciqeve. A tamo gde bi oni mogli da se na|u na udaru od toga be`e kao od kuge. Amerika je sada dominiraju}a sila a ja se nadam da ne}e jo{ dugo biti dominantna sila. Voditeq: Zoran iz U`ica, pozdrav i mo`ete li detaqnije da objasnite oko obveznica, o tome ste govorili. @ene sa Carine, da li znate kolike su plate u dr`avnim organima, da li }e ikada biti ispla}ena ka{wewa od tri i po meseca i kako mislite da re{ite taj problem kao i problem prosvete. Dr [e{eq: Plate u dr`avnim organima sada najvi{e kasne i one su najni`e. Mi smo ka{wewe redovnih penzija nadoknadili. Sada je ka{wewe negde oko mesec dana. Ako uspe ovaj na{ program, mislim da }e kasniti ispod mesec dana. Sada re{avamo problem zaostalih de~ijih dodataka. Ostalo je jo{ da re{imo pitawe zakasnelih zemqoradni~kih penzija. Plate u zdravstvu ne kasne koliko su ranije kasnile. U prosveti smo isto imali izvesnih nadoknada. Sada su u najte`oj situaciji dr`avni ~inovnici. Wima plate najvi{e kasne. Mislim da je ta kategorija gra|ana bila prili~no zapostavqena i da sada treba i wihovi problemi da se re{e u dogledno vreme. A u Vladi Srbije izvesne korake ve} preduzimamo pa }emo videti koliko }e biti uspe{ni. Voditeq: Pri samom smo kraju emisije, ja bih vas zamolio ako mo`ete da budete kra}i da bi odgovorili na {to vi{e pitawa. Kao veliki patriota kako obja{wavate da vas je Srpska pravoslavna crkva anatemisala, Mladen iz U`ica. Dr [e{eq: Mene nikada nije anatemisala Srpska pravoslavna crkva, ja sam iskreni vernik, pripadam Srpskoj pravoslavnoj crkvi i borim se protiv svakoga ko `eli da instrumentalizuje Srpsku pravoslavnu crkvu za svoje politi~ke interese i ciqeve. Crkva treba da ostane van stranaka, iznad stranaka, da se ne me{a u strana~ke politi~ke sukobe. Ona je na{a srpska nacionalna institucija i takva treba da ostane. Ja sam u veoma dobrim odnosima sa delom hijerarhije Srpske pravoslavne crkve, koja se pona{a na taj na~in. Dakle, ne dozvoqava da se crkva instrumentalizuje, a odmah u|em u sukob sa onima koji crkvu instrumentalizuju poput ovog raskolni~kog vladike Artemija Radosavqevi}a, koji je oti{ao putem otvorene izdaje svog naroda. 931
Voditeq: Radi{a iz U`ica, za{to ste izdali srpski narod i poslali vojsku na Kosovo da izgine, za{to ste nas ostavili da pocrkamo od gladi i bez lekova. Dr [e{eq: Nismo izdali srpski narod, borili smo se, branili smo koliko smo znali i umeli. A Srpska radikalna stranka je glasala protiv plana ^ernomirdin-Ahtisari, protiv povla~ewa na{e vojske sa Kosova. Voditeq: Milena iz U`ica, za{to u prodavnicama nema {e}era, uqa, na pumpama benzina? Dr [e{eq: Mi }emo sada preduzeti rigoroznije mere prema Naftnoj industriji Srbije, jer {to god je Naftna industrija Srbije tra`ila od Vlade Srbije mi smo odobravali, a oni svoja obe}awa po pitawu snabdevawa gorivom nisu ispuwavali. I tu }emo morati da zao{trimo situaciju do kraja. [to se ti~e uqa i {e}era, odgovorio sam na to pitawe. Problem je taj {to veliki deo uqa i {e}era {vercerskim kanalima odlazi iz Srbije. Voditeq: Milutin, penzoner, gospodine [e{equ, ta~no ka`ite i odgovorite koliko penzija dugujete penzionerima. Dr [e{eq: Sada se ispla}uje prvi deo junske penzije, koliko ja znam. A trebalo bi 15. avgusta da se ispla}uje prvi deo julske penzije da nema zaka{wewa. Zna~i, ta~no mesec dana kasne redovne penzije. Zemqoradni~ke penzije kasne oko osam meseci. [to se ti~e Srpske radikalne stranke mi smo glasali protiv ovog zakona o obaveznom osigurawu zemqoradnika. Mi smo hteli da to bude iskqu~ivo dobrovoqno osigurawe. I to je mo`da bila gre{ka {to je usvojeno obavezno osigurawe. Ali, sada tra`imo varijantu da se nadoknade i to je ostalo jo{, pored socijalnih davawa, jedini krupni nedostatak, jedini krupni problem koji }emo nadam se re{iti narednih meseci. Voditeq: Jasmina iz U`ica, da li }e neko ne{to konkretno raditi za srpski narod na Kosovu, moja familija se pre neki dan iselila, ali mo`ete li da pomognete onima koji su ostali na Kosovu ? Dr [e{eq: Vlada Republike Srbije poma`e Srbima koji su ostali na Kosovu, mi {aqemo materijalnu pomo}, mi poma`emo u organizacionom, infrastrukturnom smislu, nov~ano itd. Voditeq: Pavle Duwi}, {ta ste vi uradili sa JIK bankom, za{to najstarija srpska banka ne mo`e vi{e da radi, {ta }e biti sa radnicima te banke? Dr [e{eq: Mi ni{ta nismo uradili sa JIK bankom. JIK banka je sebe dovela u situaciju u kojoj se nalazi svojim nesposobnim rukovodstvom. Voditeq: Milka Vukovi} sa Pore, znate li kada }e sti}i uqe i {e}er u na{ grad? Dr [e{eq: Pa imamo problema sa nosiocma snabdevawa, ja ne znam ta~no ko je nosilac snabdevawa za U`ice i okolinu. Negde su nosioci snabdevawa uspe{niji, sposobniji negde mawe sposobni. Negde vi{e dolazi do odliva tih koli~ina, koje se iz robnih rezervi isporu~e tr`i{tu, na ilegalne {vercerske kanale, negde mawe. Mislim da je to stvar lokalne tr`i{ne inspekcije, na~elnika okruga i samog nosioca snabdevawa da se disciplinuju u distribuciji uqa i {e}era. Nismo sada u situaciji da obezbedimo toliku koli~inu da svako kupi onoliko koliko `eli, to je nemo932
gu}e. Zna~i, mora se i}i na racionalnu prodaju. Da li je to po dve litre uqa, po dva kilograma {e}era ili po ~etiri kilograma {e}era, ne znam kako to ide u praksi, ali se mora taj princip usvojiti. I mora da bude stro`ija kontrola onih koji se ne pridr`avaju tog principa. Imamo slu~ajeva da poslovo|e samousluga dobiju koli~inu uqa, pola ve} odvoje, ostave iza pulta a samo pola puste u promet. I onda po ne{to ve}oj ceni to {to su odvojili puste na pijacu. Voditeq: Ankica Prica, da li }e Tomislav Nikoli} biti mawe dare`qiv od vas na prethodnim izborima, tj. kada ste o~igledno pobedili Milutinovi}a i niste reagovali? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je reagovala na izborne nepravilnosti 1997. godine. Mi smo objavili nekoliko specijalnih izdawa na{eg lista “Velika Srbija” gde smo izneli sve detaqe. Nismo mi bili dare`qivi. Ali, nije nam ni padalo na pamet da iza|emo na ulicu i da napravimo dar-mar, da pravimo ono {to bi srpski neprijateqi `eleli. Mi smo po tom pitawu rekli sve {to smo imali. I bilo je potpuno jasno, a mislim i da je na va{oj televiziji emitovana na{a emisija o tom pitawu. Voditeq: Nisam ba{ siguran. Dr [e{eq: Po mnogim lokalnim televizijama je emitovana, da li je kod vas, ne mogu sada da to tvrdim. Snimili smo jedan film o izborima 1997. godine. Dakle, nismo bili dare`qivi. Voditeq: Svetlana sa Carine, da li znate da profesor ima platu 2.000, a ~ista~ica u SDK 3.000 dinara, prosveti je ispla}eno 600 dinara, a sve ostale firme su primile po 2.000 dinara. Dr [e{eq: Kako 600 dinara, pa 2.000 dinara? Voditeq: Prosveti je ispla}eno 600 dinara a sve ostale firme, misli se verovatno na regres? Dr [e{eq: Prosveta je u te{koj situaciji. Mi tu situaciju postepeno popravqamo, ali jo{ nismo zadovoqni postignutim stawem. I svestan sam tih disproporcija u pojedinim dr`avnim slu`bama, pojedinim javnim slu`bama po pitawu plata radnika razli~itih kvalifikacija, razli~ite stru~ne spreme i razli~itih nivoa odgovornosti. [to se ti~e same Srpske radikalne stranke, vi znate da se mi ve} godinama zala`emo za uvo|ewe platnih razreda, ali ne mo`emo pretendovati da sve ono {to sadr`i na{ program bude prhva}eno. Jer, koaliciona vlada je vlada kompromisa, kao {to sam na po~etku emisije pomenuo. Voditeq: Po{to ste ve} takvi patrioti, za{to Srpska pravoslavna crkva podr`ava Savez za promene, a ne vas? Dr [e{eq: Srpska pravoslavna crkva ne podr`ava Savez za promene. To nije istina. Kako mo`e Srpska pravoslavna crkva podr`avati jednog \in|i}a, koji je ateista, a i{ao je sada da prisustvuje verskom obredu Mira{a Dedeji}a na sahrani nekog kriminalca, bliskog prijateqa \ukanovi}a, nekog Milenka Vujovi}a, koji je nedavno ubijen u Kotorskom zalivu. Drugo, kako Srpska pravoslavna crkva mo`e podr`avati Dragana Veselinova koji pripada jednoj verskoj sekti – nazarenima, subotarima. To je sme{no. A to {to ima poneki crkveni stare{ina koji se dodvorava ameri~kim strankama to je problem koji crkva mora {to pre da re{ava. [to 933
se mene ti~e, kao vernika, ja to ne govorim kao politi~ar ve} kao vernik, odavno su se stekli uslovi da se raskolni~ki vladika Artemije Radosavqevi} ra{~ini. Voditeq: Klawac, da li ste ~lan Jehovinih svedoka, kao predsednik op{tinskog odbora grada U`ica, ako niste {ta mislite o wemu, on je va{ ~lan. Dr [e{eq: Predsednik op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke, to nije istina. Nama ne bi smetalo da je predsednik op{tinskog odbora ne samo pravoslavac nego, ne bi nam smetalo da je musliman. Imamo u nekim mestima u Srbiji muslimana predsednika op{tinskog odbora, na primer u Draga{u, u Gori. Ne bi nam smetalo da je katlik, imamo i katolika u na{em ~lanstvu, i Buwevaca, i [okaca, i nekih Ma|ara katolika itd. Potpredsednik op{tinskog odbora u Subotici nam je katolik. Ne bi nam smetalo da je protestant. Na prmer, evangelista predsednik op{tinskog odbora. Ne bi nam smetalo da je Jevrejin predsednik op{tinskog odbora negde u Srbiji. Dakle, pripadnik bilo koje tradicionalne religije. Ali je nedopustivo bilo gde da bude pripadnik neke sekte. I apsolutno je nemogu}e da je predsednik na{eg op{tinskog odbora pripadnik sekte Jehovni svedoci. Jer, Srpska radikalna stranka je kategori~ki protiv svih sekti. Sekte su jedna asocijalna pojava, destruktivna. Mi se borimo protiv tih destruktivnih sekti. I nijedan na{ ~lan nije pripadnik bilo koje verske sekte. Ovo je jedna velika izmi{qotina. Voditeq: To je pitawe bilo upu}eno i ranije. Dr [e{eq: Jeste li vi ~uli ne{to o tome? Voditeq: Ja ne. Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Penzionerka sa trga, pro{le godine smo dobili potvrde za neispla}ene penzije i u toj godini bar smo struju izmirili. Me|utim, dugovawa penzionerima iz pro{lih godina, koja nisu mala, niko i ne pomiwe. Ho}emo li za te zaostatke dobiti potvrde za struju ili je sve propalo. Ho}e li i za ovogodi{we zaostatke penzija biti potvrda, da nam ne seku struju. Dr [e{eq: Ovo su bili zaostaci redovnih penzija, a to {to se naziva takozvanim starim dugom, ve{ta~ki je stvoreno. Problem je stvorio Savezni zavod za statistiku. U metodu obra~una penzijske osnovice, oni su nekoliko godina obra~unavali penzije na osnovu broja radnika koji su svakodnevno radili, a ne na osnovu broja zaposlenih. Poptpuno su izbacili iz obra~una osnovice radnike koji su bili na prinudnim odmorima, pa ili primali neku nadoknadu ili ni{ta nisu primali, ali tim radnicima je tekao radni odnos, wima je tekao radni sta`, je li tako. Oni se nisu mogli izbaciti iz ove osnovice. Mi smo u jednom periodu imali situaciju da su penzije bile ve}e od plata upravo zbog takve metodologije obra~una. Penzije treba da prate plate svojim iznosima. Ne mogu penzije biti ve}e od plata. Nigde to nema. Ali, zbog takve gre{ke napravqen je formalni dug, a ne su{tinski. Nije nemogu}a varijanta, i mi radikali bi to prihvatili, da se u procesu privatizacije penzionerima daju obveznice na odre|en iznos u nema~kim markama, kojima bi mogli da kupe akcije pojedinih fir934
mi. Na svaku godinu radnog sta`a svi imaju pravo na akcije pojedinih firmi u vrednosti od 400 maraka. Sada bi tom iznosu trebalo dodati to {to se naziva tzv. starim dugom. Voditeq: Dobili smo informaciju da mo`emo produ`iti ovu emisiju zbog velikog interesovawa. Bo{ko, ~ime obja{wavate i dokazujete da svu opoziciju u Srbiji pla}aju NATO i Amerika? Dr [e{eq: Pa {to primaju novac od wih i sami sada priznaju da primaju. To je op{tepoznata ~iwenica. Amerikanci su javno to saop{tili da je Kongres u ovoj buyetskoj godini odobrio za wih 100 miliona dolara. To vi{e apslutno nikakva tajna nije. Voditeq: Gordana Gordi} iz Jak{i}eve ulice, da li }ete i ovog puta lagati kao i pro{li put, ogor~ena sam na va{e izjave. Dr [e{eq: Trebalo bi da ka`e {ta sam to lagao pro{li put. Ni{ta nisam lagao. A to {to je ogor~ena, ima pravo da se quti, {ta je tu mogu, ja nisam psihoterapeut. Voditeq: ^lan Demohri{}anske stranke Srbije, Vojo ko je ve}i kriminalac onaj koji dobija pomo} od ja~eg ili onaj koji krade od svog naroda? Dr [e{eq: Srpski radikali nikada nisu krali od svog naroda, apsolutno nikada. A onaj ko prima pare, evo vidite i on priznaje da primaju pare iz inostranstva, zna~i onaj ko prima pare od onih istih sila koje su pro{le godine bombardovale srpske gradove i sela, ubijale srpsku decu, taj je izdajnik svog naroda. Izdajnik srpskog naroda. Voditeq: Kada }ete vi, pitawe istog gledaoca, kao stari borac spre~iti pqa~ke dru{tvenih firmi u Zlatiborskom okrugu {to je vama dobro poznato? Dr [e{eq: Nemogu}e je da spre~imo pqa~ku dru{tvenih firmi dok se do kraja ne izvede proces privatizacije. Sve dok su firme u statusu dru{tvene svojine, one su neograni~eno lovi{te za raznorazne pqa~ke. Voditeq: Penzionerka Milica pita, da li mislite da sa~uvate Jugoslaviju u celini, kao {to ste sa~uvali Kosovo? Dr [e{eq: Pristanak na plan ^ernomirdin-Ahtisari dala je Narodna skup{tina uz protivqewe Srpske radikalne stranke. Ne mo`emo mi radikali sa~uvati protiv voqe na{e Narodne skup{tine. Ako gra|ani izglasaju srpskim radikalima apsolutnu ve}inu u Saveznoj skup{tini mi }emo sve sa~uvati. Ne mo`e izvr{na vlast ne{to da postigne ako nema upori{te u parlamentu, je li tako. Za svaki potez izvr{ne vlasti potrebno je upori{te u parlamentu. I sve opet zavisi od voqe gra|ana. Da su radikali imali apsolutnu ve}inu u Republi~koj skup{tini Srbije nikada plan ^ernomirdin-Ahtisari ne bi bio prihva}en. Voditeq: Dobrila pozdravqa i pita, za{to se kod nas ne radi vi{e na dovo|ewu i popularisawu pojedinih ameri~kih politi~ara koji razotkrivaju ameri~ke la`i kao {to je kongresmen iz Ohaja Denis Kursini}? Dr [e{eq: Ja bih najradije pozvao Djuk Kenena, ali ne verujem u ovoj godini predizborne kampawe da bi oni do{li. Ali, u perspektivi, nije nemogu}e da do|u. A ovde je bio ve} ovaj biv{i ameri~ki tu`ilac Remzi Klark i on je dosta zaslu`an za pobedu istine o srpskom otporu NATO agresiji. 935
Voditeq: Dobrila pita, s obzirom da je jedan od glavnih prioriteta ove odlaze}e ameri~ke administracije privo|ewe Karayi}a, Mladi}a i nekih na{ih ~elnika u Hag, ho}e li se Srpska radikalna stranka svim silama boriti protiv toga? Dr [e{eq: Da. Mi se borimo, neprekidno se borimo protiv toga. Voditeq: Mo`e li se kod nas dati vi{e prostora i podr{ke Milanu \uki}u, Srbinu u hrvatskom parlamentu, koji je nedavno javno optu`io Mesi}a i hrvatske vojne ~elnike za masakr i nestanak 6.000 Srba u Bqesku i Oluji kao i ru{ewe 40.000 srpskih objekata. Dr [e{eq: Apsolutno nemam nikakvo poverewe u Milana \uki}a. On je bio pomo}nik ili zamenik ministra Unutra{wh poslova Hrvatske. On je kao policajac podmetnut da predvodi srpsku partiju. A to {to je sada otvoreno krenuo protiv Mesi}a, ja mislim da radi po nalogu HDZ. Istina je sve ovo {to on govori, ali on je instrumentalizovan zato nemam poverewa u wega. Voditeq: Petar iz Semena, da li bi smeli kao turista da posetite Ameriku i Hag, kao gra|anin Savezne Republike Jugoslavije. Dr [e{eq: Smeo bih. I hteo sam da idem u Hag, tra`io sam vizu od holandske ambasade u Beogradu, ali mi nisu dali vizu. Hteo sam da idem u Hag. Voditeq: Mladen, pred pro{le izbore obe}ali ste da }ete da hvatate lopove dodelom obele`enih nov~anica kada do|ete na vlast. Po{to ste sada na vlasti, koliko ste lopova do sada uhvatili tom metodom? Dr [e{eq: Nismo potpuno na vlasti, Ministarstvo unutra{wih poslova Vlade Srbije nije u nadle`nosti Srpske radikalne stranke. Voditeq: Milan iz U`ica, u ~emu vidite prednost va{eg kandidata u odnosu na Slobodana Milo{evi}a? Dr [e{eq: Ja sam sve {to mislim da su prednosti Tomislava Nikoli}a ve} rekao. A {to se ti~e Slobodana Milo{evi}a, o wemu ne}u re}i ni{ta negativno iz dva razloga. Ne zato {to se bojim, dokazao sam godinama da se nikoga ne bojim, nego zato {to smo mi koalicioni partneri i u Saveznoj i u Republi~koj vladi. I bilo bi besmisleno da se mi me|usobno sukobqavamo u predizbornoj kampawi. Mi imamo izvestan pre}utni sporazum o nenapadawu. I drugo, dok je Slobodan Milo{evi} na ha{koj optu`nici, ~ak i da u|emo sutra u sukob sa Socijalisti~kom partijom, ja se ne bih bacio kamenom na Milo{evi}a. Onaj ko je na ha{koj optu`nici za mene je nedodirqiv dok se ne skine sa te optu`nice. Voditeq: Otkud vam tolika sigurnost da }e va{ kandidat da pro|e u drugi krug, posle toliko va{ih poznatih taksi. Dr [e{eq: Kojih taksi? Sve takse koje smo uvodili uvodili smo zajedni~ki i bile su dobre. Bile su svrsishodne. Uveli smo taksu na mobilni telefon, na lova~ko oru`je, na oru`je uop{te. Koje jo{ takse ima u vidu va{ gledalac? Voditeq: Nije navedeno. Dr [e{eq: Ko ho}e da ima oru`je treba da plati taksu, za{to da ne. Voditeq: Zbog ~ega je Vlada Srbije dala neograni~enu vlast rukovodiocima koji se toliko samovoqno pona{aju i zloupotrebqavaju svoje polo`aje i kako ja, kao majka troje dece, da za{titim svoj i polo`aj svoje dece, s obzirom da mi rukovodilac preti oduzimawem radnog mesta uz izgo936
vor da ne mogu da obavqam svoj posao upravo jer sam majka troje dece. Da li Srpska radikalna stranka ima u svom programu za{titu porodice sa troje dece, kome mogu da se obratim za pomo} u ovom dru{tvu. Imam vi{u stru~nu spremu i 14 godina radnog sta`a? Dr [e{eq: Treba da se obrati Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke u U`icu, da iznese konkretno o kom se problemu radi, da bi na{i republi~ki ministri i zamenici ministara u Vladi Srbije mogli da preduzmu adekvatne mere. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smatramo da treba uvek iza}i u susret majkama sa vi{e dece, pomo}i im i na taj na~in doprinositi ja~awu nataliteta, a srpski radikali svojim primerom pokazuju da se zala`u za {to ve}i natalitet. Voditeq: Gledalac iz ~ar{ije, interesuje me da li je Srpska radikalna stranka razmatrala polo`aj zaposlenih koji su godinama ulagali u stambeni fond a nisu dobili ni kredit ni stan, sredstva su ostala negde. Dr [e{eq: Ulagali su u svojim preduze}ima i ta sredstva nisu oti{la mimo wihovih preduze}a. A da li su namenski utro{ena ili ne, to treba videti od preduze}a do preduze}a. Voditeq: Zar ste zaboravili vreme kada ste Slobodana Milo{evi}a nazivali najve}im izdajnikom srpskog naroda, kada su Amerikanci bombardovali Srbe u Bosni, a gospo|u Mirjanu Markovi} nazivali crvenom ve{ticom. Dr [e{eq: Nisam zaboravo to vreme i nikada ga ne}u zaboraviti, a mislim da ga nisu zaboravili ni Slobodan Milo{evi} ni Mira Markovi}. Niti sam zaboravio koliko sam puta bio u zatvoru. Ali, to {to sam ja o wima govorio i {to su oni meni radili ne sme da bude ko~nica u trenutku kada na{e politi~ke partije imaju mogu}nost da zajedni~kim snagama realizuju neki op{te koristan dru{tveni poduhvat. Voditeq: Dragica iz Sevojna, da li znate da prosvetni radnici letwi raspust provode rade}i u hladwa~i? Misli se na... Dr [e{eq: To je pametno, ko se sna{ao da radi u toku letweg raspusta i ne{to dodatno zaradi, taj je po mom mi{qewu pametan. Voditeq: Miodrag Petrovi}, koji obraz imate i moral da se pojavite pred narodom posle svega {to ste uradili narodu posledwih nekoliko godina. Dr [e{eq: Sve {to su srpski radikali uradili narodu pozitivno je dobro i mi smo na to ponosni, a pokaza}e i ovi izbori da nam narod veruje i poveri}e nam jo{ vi{e mandata. Voditeq: @eqko vas pita, jeste li razmi{qali o ostavci ili povla~ewu iz politi~kog `ivota i kako smo mi to pobedili NATO? Dr [e{eq: Iz politi~kog `ivota treba da se povuku oni koji su neuspe{ni u politi~kom `ivotu. A to su, pre svega, ~elnici proameri~kih politi~kih partija. Mi NATO nismo pobedili na bojnom poqu ali smo pobednici samim tim {to smo izdr`ali i {to nisu uspeli da okupiraju celu Srbiju. Voditeq: Dragan Perovi}, kako tuma~ite to {to ste sve srpske teritorije koje ste branili od Knina do Kosova izgubili, da li ste, citiram, baksuz ili nesposobni? 937
Dr [e{eq: Svi ~asni Srbi su branili to isto {to i ja i na vi{e ili mawe, isti na~in. A ja nisam tada imao vlast. Kada je Knin pao bio sam u Gwilanskom zatvoru. Dakle, koliko sam mogao toliko sam doprineo. I svi ~asni Srbi su doprinosili kako je ko mogao i koliko je mogao. Samo su ne~asni qudi, izdajnici ometali tu borbu. A {to se ti~e Kosova i Metohije, okupator se tamo na{ao protiv moje voqe. Voditeq: Kako mislite da nam pomognu Rusi, kada nam nisu pomogli u ratu, kada nam je bilo najte`e, a i oni su sami u te{koj situaciji. Dr [e{eq: Za sve ovo vreme Rusi su nam uvek pomagali, nekada vi{e nekada mawe, a po na{em mi{qewu nikada nije bilo dovoqno. Ali se nadamo da }e pomagati sve vi{e. A nema ko drugi da nam pomogne. Voditeq: Peji} sa Slanu{e, zbog ~ega dr`ava nije pomogla popravku privatnih ku}a koje su o{te}ene u toku bombardovawa a nalaze se pored po{te. Dr [e{eq: Dr`ava je pomogla, a trebalo je lokalna vlast da to realizuje u praksi. Negde je lokalna vlast bila uspe{na negde nije. A negde su i ne{to novca koji su dobili od dr`ave, ne mogu sada da garantujem da je to slu~aj sa U`icem, nenamenski potro{ili. Voditeq: Peri} sa Slanu{e vas pita, zbog ~ega nisu ispla}ene dnevnice civilnoj za{titi koja je bila anga`ovana u ratu, a svima ostalima su ispla}ene. Dr [e{eq: A {to bi ispla}ivali civilnoj za{titi za anga`ovawe u ratu? To bi bilo glupo. Glupo je bilo i {to su ispla}ivane dnevnice rezervistima, ali kada je uveden propis na po~etku rata moralo je da se provde do kraja. Kada je to u istoriji Srbije bilo da ~ovek odlazi u rat i prima dnevnice. Je li to nekada bilo? Nije rat isto {to i vojna ve`ba, kada vojni obveznik dolazi na vojnu ve`bu onda treba da dobije dnevnice. Ali kada odlazi u rat onda ne dobija dnevnice. Pogotovo bi bilo suludo za u~e{}e u civilnoj za{titi davati dnevnice, ja sam kategori~ki protiv toga. Voditeq: Nenad Da~i} iz Sevojna, dokle mislite da nastavite sa taksama i porezima, kada narod nema para a takse su visoke. [ta mislite, kako }e Srpska radikalna stranka pro}i na izborima? Dr [e{eq: Takse nisu visoke. A drugo mi smo po~eli u startu ove vlade da smawujemo poreze i doprinose na plate sa 124 na 98%. To je u startu bio na{ potez. Posle rata smo morali da uvedemo dnevnice solidarnosti. Ne bi druga~ije mogli ovu obnovu i izgradwu da provedemo. Sve {to Vlada radi, radi narodnim novcem. Nema alternative narodnom novcu, ili da negde pozajmqujemo ili da {tampamo pare, to je glupost. Dakle, sve {to radimo, radimo narodnim novcem. A vlade se me|usobno razlikuju po tome koja pametnije raspola`e narodnim novcem. Voditeq: Da li ste razmatrali legalizaciju vozila iz Crne Gore, pita Verica iz U`ica? Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe. Boqe da pita kakve rezultate o~ekujem Srpske radikalne stranke na izborima. O~ekujem dobre rezultate. Boqe nego na pro{lim izborima, u septembru 1997. godine. Ko je u septembru 1997. godine glasao za Srpsku radikalu stranku nema nikakvog razloga da sada ne glasa za nas. A mnogi od onih koji pro{li put za nas nisu glasali sada }e glasati, kada su se uverili koliko smo ozbiqni, sposobni i po{teni. 938
Voditeq: Tomislav Mihajlovi}, onog momenta kada je vojska iskqu~ena iz politike stvoreni su lideri kao Dra{kovi}, Tu|man, Izetbegovi} itd. Ho}e li nekada vojska do}i do izra`aja, jer je jedina institucija koja deli sudbinu naroda. Dr [e{eq: Vojska nikada ne sme da u~estvuje u politici. Tek kada se oficir penzioni{e mo`e da ide u politiku. Dok je aktivni oficir, aktivni podoficir ne sme da se me{a u strana~ku politiku. Svuda u demokratskom svetu vojska je van aktivne strana~ke politike. Wu interesuje samo politika odbrane zemqe. Voditeq: [ta }e biti sa lopovskom bankom Todorovi}, pita Tomislav Mihajlovi}. Dr [e{eq: Vaqda }e nadle`ni dr`avni organi da obave svoj posao. Voditeq: [ta }e biti sa starom deviznom {tedwom? Dr [e{eq: Mi smo ubrzano krenuli sa ovim novim zakonom u re{avawe tog prolema. I uskoro }e po~eti prodaja, {est meseci je dat rok, poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu. Planiramo da na taj na~in likvidiramo najve}i deo stare devizne {tedwe. Ina~e, poslovne banke nastoje da provedu odredbe saveznog zakona o isplati dela stare devizne {tedwe za ovu godinu, u iznosu od 150 maraka po {tednoj partiji, ali tu ima poprili~nih problema. Uglavnom nema deviza pa se ispla}uje i dinarima, a ~esto nema ni dinara. Mislim da su neke poslovne banke krajwe neodgovorne u tom poslu. I one dinare koje bi mogle da isplate ne ispla}uju nego plasiraju na neka drga mesta. Narodna banka Jugoslavije dala je izvesnu koli~inu zlatnika, ali gra|ani uglavnom nisu zainteresovani za te zlatnike. Ne zato {to wihova vrednost nije realna, ona je zaista realna. Kada biste vi i{li u zlataru da kupite taj zlatnik on bi upravo toliko ko{tao – 150 maraka. Ali, kada vi idete da taj zlatnik prodate nekom zlataru, onda ne mo`ete da dobijete toliko novca nego mnogo mawe, jer vam on to ne ra~una kao proizvod od zlata nego kao lomqeno zlato, u tome je problem. Za zlatnike se opredequju uglavnom oni koji ve} imaju nameru da to nekome poklone. Zlatnik je uobi~ajeni poklon prilikom kr{tewa deteta, na primer. Takvih je mali procenat. Tako da ta akcija sa zlatnikom nije naro~ito uspela. Ali se nadam da }e do kraja ove godine banke isplatiti celi iznos za godinu ili u dinarima ili u devizama. Voditeq: U nastupima ~lanova Srpske radikalne stranke ~esto se govori da nije bilo nikakvih afera kada je u pitawu rad Vlade. Ko je pravio afere, recimo, po va{im informacijama i kako se boriti protiv toga. Da li ih je bilo u stvari? Dr [e{eq: Afere uvek prave neodgovorni qudi, koristoqubivi qudi, pqa~ka{ki raspolo`eni qudi, kriminalci po karakteru. Afere pravi onaj ko politi~ku funkciju poku{ava da zloupotrebi da bi se li~no obogatio, da bi neku li~nu materijalnu korist pribavio. Pravi politi~ari se politikom ne bave zbog materijalne koristi, nego zbog slave. A srpski radikali su prvi na srpskoj politi~koj sceni progovorili da slava mora biti motiv bavqewa politikom, a ne korist. A ne pare. I to je temeq na{e unutarstrana~ke discipline. S obzirom da imamo ~vrstu unutarstrana~ku disciplinu nije nam te{ko da disciplinujemo i na{e kadrove koji obavqaju visoke dr`avne funkcije. 939
Voditeq: Otprilike smo govorili o ve}ini mogu re}i institucija, nismo govorili o pravosudnom sistemu, govorili ste dakle o reorganizacijama, {ta tu treba uraditi, da li smatrate da treba... Dr [e{eq: Tu treba mnogo da se radi. Mi smo 1998. godine krenuli sa izradom projekta novog zakona o sudijama i sudovima, na tu prvu verziju bilo je mnogo primedbi u Vladi, vratili smo je na doradu. Onda je izbio rat. Neki drugi problemi su bili pre~i i to pitawe ostaje da ~eka. Nadam se da }emo i u narednom periodu ubrzano na wemu raditi, i da }emo iza}i pred Narodnu skup{tinu u dogledno vreme sa projektom novog zakona o sudovima. Voditeq: Milivoje Mutavyi} vas pita, u pro{loj predizbornoj kampawi pri~ali ste o suzbijawu kriminala i korupcije, {ta ste do sada uradili po tom pitawu? Dr [e{eq: Prili~no smo uradili samim tim {to nije bilo nijedne nove afere, mnogo smo uradili. A {to se ti~e starih afera wih treba sudovi da razre{avaju, a Vlada se ne sme me{ati u rad sudova. Voditeq: Mihajlovi}, penzioner iz U`ica, kada }ete isplatiti penzionerima dug, a delite besplatno primerke “Politike” u celoj zemqi. Za to vreme mi tra`imo hleb po kantama. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ne deli besplatne primerke “Politike”. Koliko ja znam to radi Socijalisti~ka partija. A Srpska radikalna stranka {tampa svoje novine list “Vlika Srbija”, te novine {tampamo iskqu~ivo od strana~kog novca. Smatramo da je {tampawe tih novina najkorisnije za na{u stranku. A politi~ka partija nije humanitarna organizacija pa da svoje pare deli onima koji nemaju. Politi~ka partija svoje pare koristi za svoju politi~ku propagandu. Ovde je najva`nije da je Srpska radikalna stranka na ~astan i po{ten na~in do{la do tog novca. Voditeq: Slobodanka, pozdrav i `eqe za uspeh. I na kraju ove emisije, gospodine [e{eq, va{a zavr{na poruka gledaocima Televizije 5. Dr [e{eq: Pa kao i u svakoj drugoj predizbornoj kampawi u osnovi je ta zavr{na poruka ista. Pozivam sve gra|ane U`ica i okoline, sve gra|ane Savezne Republike Jugoslavije da iza|u na izbore 24. septembra, glasaju po svojoj savesti, po svojim ube|ewima na osnovu svojih ose}awa i svojih interesa. Ako glasaju za Srpsku radikalnu stranku, garantujem da se ne}e pokajati. Ni ovi koji su do sada glasali za srpske radikale nikada se nisu pokajali, pa ne}e ni budu}i na{i glasa~i, u to sam ube|en. A U`ice u radikalskim rukama mo`e samo da procveta. Voditeq: Hvala vam na razgovoru i u~e{}u u emisiji. Dr [e{eq: Hvala vama. Voditeq: Po{tovani gledaoci, moj gost je bio dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Republi~ke vlade. Moje ime je Vladimir Pavlovi}, ostanite naravno i daqe uz program Televizije 5. Prijatno ve~e.
940
XXXII NA[I GLASA^I SE NE]E POKAJATI TV Kru{evac, 15. avgust 2000. godine. Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Za ne{to vi{e od mesec dana odr`a}e se izbori. Kao {to znate, bira}emo predsednika Jugoslavije, zatim savezne poslanike i poslanike za skup{tinu pokrajina, zatim odbornike skup{tina op{tina i gradova. Iako je leto, iako je vreme sparno, predizborna kampawa uveliko te~e, tako da }e i na{a emisija “Otvoreni studio” , TV Kru{evac biti posve}ena pre svega izbornoj kampawi. Tako je i na{ ve~era{wi gost dobro poznat. Bili ste kod nas ve} nekoliko puta. Potpredsednik Vlade Srbije, odnosno predsednik Srpske radikalne stranke – dr Vojislav [e{eq. @elimo vam dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Vas, po{tovani gledaoci, podse}amo da tokom emisije mo`ete da se ukqu~ite u na{ razgovor svojim pitawima, i to putem dobro poznatog telefona 441–319. Gospodine [e{eq, ~ini se da je Srpska radikalna stranka protekle ~etiri godine koristila da bi se pripremila za izbore, sude}i po onome kako nastupate u predizbornoj kampawi. Kakvi su va{i utisci? Dr [e{eq: To je sasvim normalno, svaka ozbiqna politi~ka partija ~im se jedan izborni turnus zavr{i, ve} razmi{qa o drugom. Zatim, kod nas nikakvih nedoumica nije bilo, niti ne{to ozbiqno mewamo u svom programu, niti odustajemo od svojih politi~kih ciqeva, niti pravimo trule izborne koalicije. Mi znamo svoj program, znamo svoj put i zato smo mi i prvi startovali. U na{oj stranci o~igledno ima velikog entuzijazma, mi ne pla}amo qude koji lepe propagandni materijal, ili dele publikacije narodu, to sve rade na{i aktivisti, {to se ka`e u na{em narodu – iz sveg srca. Entuzijazam je veliki i u skupqawu potpisa, ve} je vi{e desetina hiqada potpisa skupqeno; akcija }e trajati jo{ izvesno vreme, mi smo spremni da predamo sve kandidature tamo gde su op{tinske komisije u stawu da to odmah prihvate i proglase kandidate za op{tinske odbornike; zavr{ili smo listu kandidata za savezne poslanike, a na{ predsedni~ki kandidat, Tomislav Nikoli}, uveliko putuje kroz celu Srbiju, a za koji dan putuje i u Crnu Goru, i predstavqa svoj predizborni program. Voditeq: Srpska radikalna stranka izlazi samostalno na izbore, imate kandidate za sve izborne liste, kao i za predsednika Jugoslavije. Dr [e{eq: Da, mi smo uvek na izbore izlazili samostalno, mi smatramo da koalicije, ako se uka`e potreba, treba sklapati posle izbora, a ne pred izbore, jer na izbore treba svaka stranka da ide sa svojim programom, a ne da se udru`ujemo sa nekima sa kojima smo ideolo{ki mnogo razli~iti. Narod ceni svaku politi~ku partiju, daje joj odre|en procenat poverewa kroz glasove bira~a, daje joj odre|en procenat mandata u predstavni~kim telima, a ta partija posle pokazuje {ta zna, {ta ume, koliko je sposobna, koliko je ve{ta, koliko je po{tena. 941
Voditeq: Ovi izbori }e svakako ostati upam}eni po tome {to se predsednik dr`ave bira neposredno, dakle glasawem. Vi imate kandidata, to je Tomislav Nikoli}, kako ste se opredelili za wega? Mnogi su o~ekivali da vide vas na listi. Dr [e{eq: U ovom trenutku Tomislav Nikoli} je najboqi kandidat Srpske radikalne stranke i zbog toga smo se opredelili. Ja sam bio kandidat pro{li put, pobedio sam Lili}a u prvom izbornom turnusu; bio je problem sa odzivom, bio je problem sa brojem gra|ana, ukupnim brojem gra|ana koji su iza{li na izbore, i zbog toga ti izbori nisu bili uspe{ni. U drugom turnusu bilo je velikih problema na Kosovu i Metohiji, mi smo imali ozbiqne primedbe na celi izborni tok. Po{to sam ja ve} dva puta izlazio kao predsedni~ki kandidat, Srpska radikalna stranka ovoga puta treba da iza|e sa novom li~no{}u, sa novim ~ovekom kao predsedni~kim kandidatom, ali to nije u pravom smislu re~i novi ~ovek, jer Tomislav Nikoli} je u srpskom politi~kom `ivotu intenzivno ve} punih deset godina, veoma je poznat svim gra|anima SRJ. S druge strane, mi imamo izuzetno kvalitetnog kandidata, ovim dokazujemo da Srpska radikalna stranka nije stranka jednog ~oveka; mi nismo liderska politi~ka partija, imamo najsposobnije kadrove i u Saveznoj i u Republi~koj vladi; mi smo odmah pokazali da imamo qude koji mogu upravqati dr`avom i koji posti`u zna~ajne rezultate u tom upravqawu. Tomislav Nikoli} je ~ovek besprekorne pro{losti, ~ovek svih moralnih vrlina, koje se uop{te mogu zamisliti u politi~kom `ivotu, jedan izrastao politi~ar, veoma talentovan, obrazovan, inteligentan, sposoban, ~ovek koji je istaknuti patriota, ~ovek koji je na svim poslovima kojima se bavio u svom `ivotu pokazivao izvanredne rezultate, bilo kad je gradio prugu Beograd – Bar, kad je betonirao korito reke Trebi{wice u Popovom poqu, u Hercegovini, kad je bio direktor komunalnog preduze}a u Kragujevcu. Afirmisao se kao politi~ar sa kojim retko ko mo`e iza}i na kraj u politi~kom dijalogu, u polemikama, u duelima, ~ovek koji je oti{ao u rat onog trenutka kad je zapucalo u srpskoj Slavoniji, kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke, istakao se u borbama kod Laslova, Nove Tewe. U toku pro{le godine, za sve vreme trajawa rata, wegov stariji sin Branislav bio je na frontu, bio je vojnik Vojske Jugoslavije, na polo`ajima kod Kraqeva, gde je zlo~ina~ka NATO avijacija tukla svaki dan. Zato ja mislim da imamo besprekornog kandidata i dobro je {to iz Srpske radikalne stranke nije i{ao predsednik stranke, za{to bi svaki put ba{ predsednik i{ao? Znate, i u demokratskom svetu nije praksa da uvek predsednik stranke bude i predsedni~ki kandidat, za{to? Drugo, moje su ambicije, da budem tu iskren do kraja, da budem predsednik Savezne vlade, i ako Srpska radikalna stranka bude prva po snazi, Tomislav Nikoli} predsednik Republike, on je to ve} izjavio – meni bi poverio mandat za sastav vlade. Ja sam sklon tim operativnijim poslovima. Predsednik republike je simbol dr`ave, formalni {ef dr`ave, komandant vojske, odre|uje mandatara za sastav vlade, predsednik republike prima akreditive stranih ambasadora, postavqa na{e ambasadore, daje odlikovawa i dodequje pomilovawa. To su sve nadle`nosti predsednika Republike. 942
Li~no bih voleo da sam tamo gde je u pitawu operativna funkcija, gde se svakodnevno radi naporno, marqivo, udarni~ki,... Voditeq: Vidi se da su svi radikali skloni tim operativnijim stvarima. Dr [e{eq: Mi smo skloni svim poslovima koje nam narod poveri, i savesno te poslove obavqamo, bilo da je re~ o op{tinskoj vlasti, republi~koj, saveznoj. Nigde se obrukali nismo. Mogu ponegde qudi biti razo~arani {to neke probleme nismo br`e re{avali i efikasnije nego {to smo ina~e, ili {to je ostalo jo{ problema koji nisu re{eni. To je mogu}e. Ali ne mo`e niko da nam zameri na po{tewu, na marqivosti, na doslednosti, na po`rtvovawu i na sposobnosti. Voditeq: Po mnogim mi{qewima, izbori su se o~ekivali tek krajem godine, {ta vi mislite o ukupnoj politi~koj situaciji u kojoj }e se oni odr`ati? Dr [e{eq: Pa i nisu se o~ekivali tek krajem godine, kako tek krajem godine, morali su do 3. novembra. To je bio posledwi rok, ustavni, zakonski. Prozapadne i proameri~ke politi~ke partije iz tzv. demokratske opozicije tvrdile su da izbora ne}e biti nikako, a evo, izbori se odr`avaju u zakonskom roku, i ja mislim da je dobar termin odre|en za wihovo odr`avawe. Mi, radikali, smo hteli i ranije, mi smo predlagali da se odvoje izborni turnusi, da se prvo ide na lokalne izbore, pa na savezne, pa onda bi do{li na red i republi~ki. Republi~ki su svakako slede}e godine. Mi `elimo da ovi izbori budu {to korektniji, da se striktno u skladu sa zakonom odvijaju, da kontrola bude maksimalno dobra i efikasna, `elimo... Voditeq: Da li u tom delu Srpska radikalna stranka ima u odborima svoje ~lanove? Dr [e{eq: Mi mislimo da }emo i ovoga puta imati kontrolore na svim bira~kim mestima. Godine 1997. je bilo problema na Kosovu i Metohiji, ina~e smo imali kontrolore skoro na svim bira~kim mestima. Ima}emo kandidate za odbornike u svim op{tinama u Srbiji, sa izuzetkom Kosova i Metohije, jer se tamo lokalni izbori sada ne}e odr`ati. Srpska radikalna stranka je o~igledno jedna sna`na politi~ka partija, zrela politi~ka partija, koja je izrasla iz svog naroda, nikada nije primala nikakvu pomo} od stranih vlada, i Srpska radikalna stranka odgovara samo svom narodu za ono {to radi. Voditeq: Kakav je va{ stav po pitawu Crne Gore, odnosno, dr`awa vladaju}e partije i koalicije; oni ne izlaze na izbore, ali }e se ipak izbori odr`ati. Dr [e{eq: Re`im u Crnoj Gori je otvoreno separatisti~ki i sada je pokazao pravo lice. Predsedni~ke izbore tamo je \ukanovi} dobio zakliwu}i se u Jugoslaviju; on je tvrdio da je reformista, da }e ubrzati privatizaciju, da }e obezbediti boqi `ivot itd., i da je pristalica Jugoslavije, a sada je do kraja razotkrio svoje pravo separatisti~ko lice i gubi intenzivno poverewe naroda u Crnoj Gori. Obrukao se grdno izviwavaju}i se Hrvatima za zlo~ine koje su Hrvati po~inili nad Srbima; obrukao se grdno kad je poslao svog navodnog ministra 943
inostranih poslova da u sastavu slovena~ke delegacije prisustvuje sednici Saveta bezbednosti UN i tra`io da se SRJ izbaci iz UN. On je svestan da bi na ovim izborima bio pora`en, utoliko pre {to jedan broj wegovih glasa~a, otvorenih separatista, ne bi htelo da iza|e na izbore samo zato {to su to jugoslovenski izbori, jer ne `ele nikakvu zajedni~ku dr`avu. Drugo, na ove izbore mo`e da iza|e onaj ko `eli, nikoga ne}emo na silu terati, ali se izbori moraju odr`ati na celoj teritoriji SRJ, i izbore ne sprovode vlasti federalnih jedinica, nego Savezna izborna komisija. Bojkotovao \ukanovi} ne bojkotovao, izbori }e se odr`ati u Crnoj Gori. I Srpska radikalna stranka u~estvuje i na izborima u Crnoj Gori, sa punim listama kandidata. Voditeq: Da ka`emo, program Srpske radikalne stranke je verovatno poznat na{oj javnosti, {ta biste vi, koje akcente izdvojili iz wega, kojima biste iza{li pred bira~e? Dr [e{eq: Ovo su savezni izbori pre svega, i ovde govorimo o onim aspektima na{eg programa koji se ti~u nadle`nosti saveznog nivoa vlasti, jer slede}e godine imamo republi~ke izbore. Dakle, ono {to je re~ o privredi, poqoprivredi, obrazovawu, kulturi, zdravstvu, penzijskom osigurawu itd, sve je to nadle`nost republike, to se ne re{ava na saveznom nivou vlasti. Na saveznom nivou vlasti se pre svega vodi odbrambena politika zemqe. Srpska radikalna stranka je za ja~awe Vojske Jugoslavije, za weno daqe osposobqavawe i reformisawe. Mi smo sada dokazali da imamo dobru vojsku, treba da imamo jo{ boqu. Zatim, na nivou savezne dr`ave se vodi i spoqna politika. Srpska radikalna stranka je za odr`avawe {to prisnijih odnosa sa svim prijateqski naklowenim narodima i dr`avama sveta, a pre svega za ulazak SRJ u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i Belorusije. Mi smo za intenzivne prijateqske odnose sa Kinom, Indijom, arapskim zemqama, pre svega Irakom, Libijom, Sirijom, i ina~e, svim azijskim, afri~kim i latinoameri~kim dr`avama. Na saveznom nivou vlasti se vodi monetarna politika. Srpska radikalna stranka je za politiku stabilnog dinara. Mi i sada imamo relativno stabilan dinar, sa izvesnim povremenim oscilacijama i padovima, do kojih nekada dolazi iz objektivnih razloga, zbog lo{e privredne situacije, a nekada zbog {pekulantskog pona{awa raznih poslovnih banaka, nekih privrednih subjekata, qudi koji su bliski sferama vlasti pa zloupotrebqavaju svoj polo`aj da bi ostvarili neki profit, a na taj na~in srozavaju na{u nacionalnu valutu. To su, dakle, te osnovne nadle`nosti savezne dr`ave. Mi bismo radili na hitnom usvajawu krivi~nog zakonika, koji bi va`io na celoj teritoriji na{e zemqe i sva krivi~na dela bi bila iskqu~ivo u krivi~nom zakoniku. Sada imamo krivi~na dela raspore|ena u nekih 45 zakonskih propisa, {to naru{ava pravnu sigurnost gra|ana. Ono {to je veoma va`no, svojom ozbiqno{}u radikali doprinose stabilnosti vlasti, tamo gde smo mi, vlast je poprili~no stabilna. Politi~ki `ivot se odvija na odre|enim op{teprihvatqivim principima. Dakle, mi nismo qudi koji se bave politikom da bi se li~no ili grupno bogati944
li i opqa~kali svoj narod, da bi proneverili. Mi smo qudi koji se bave politikom zato {to `ele da steknu slavu slu`e}i narodu, pa pokoqewa koja dolaze da pri~aju i prenose sa kolena na koleno, da pi{u kwige, kako su radikali bili uspe{ni i marqivi, snala`qivi, po{teni, pametni i sposobni itd. Voditeq: Pre nego {to pre|emo na pitawa gledalaca... Dr [e{eq: Jo{ da odgovorim i na drugi deo pitawa, dakle, obradili smo savezni nivo vlasti. Na lokalnim izborima, mi kao svoj program nudimo zemunsko iskustvo. Radikali su vladali za ove ~etiri godine samo u jednoj op{tini u Srbiji, u Zemunu, i tamo smo pokazali to ~uveno radikalsko ~udo, ~udo uspe{nosti, ~udo marqivosti i disciplinovanosti. Zemun je preporo|en. To {to smo postigli u Zemunu, nudimo svim op{tinama u Srbiji u naredne ~etiri godine. Voditeq: Pre nego {to pre|emo na pitawa na{ih gledalaca, samo ako mo`ete da jo{ kratko prokomentari{ete aktuelnu situaciju na Kosovu u vezi sa Trep~om i upadom KFOR-a u wu. Dr [e{eq: Ciq je zapadnih okupatora da se oteraju svi Srbi sa Kosova i Metohije. Oni misle, ako prestane da radi Trep~ina fabrika u potpunosti, da Srbi ne}e mo}i da se odr`e u severnim delovima Kosova i Metohije i oko Kosovske Mitrovice, u op{tinama Kosovske Mitrovice, Zve~an, Leposavi}, pa i Zubin Potok. To je razlog upada i okupacije fabrike, da qudi ostanu bez posla. Mi smo reagovali `estoko u informativnopropagandnom smislu, imamo o~igledno i podr{ku ruske vlade i mi ovu akciju treba da nastavimo. A mislim da je Ku{ner taj prqavi posao obavio tako neve{to, da je naneo i ogromnu {tetu svojim nalogodavcima, pogotovo izjavom da se obustavqa rad i okupira fabrika iz ekolo{kih razloga, pa }e wegove zapadne gazde morati uskoro da ga povuku i nekog drugog po{aqu. Mi moramo izdr`ati ovo {to nam se de{ava. Vlada Srbije iz petnih `ila poma`e Srbe na Kosovu i Metohiji, nama je ciq da tamo ostane {to vi{e Srba. Oni su jedna od najve}ih garancija da }e Kosovo ostati srpsko. Nama radikalima je `ao {to je do okupacije uop{te do{lo. Mi smo jedina politi~ka partija koja je u Narodnoj skup{tini glasala protiv plana ^ernomirdin – Ahtisari i dolaska okupacionih NATO trupa, ali sada, {ta je–tu je; Narodna skup{tina je prihvatila, mi iz ove perspektive treba da tra`imo re{ewa, mora da se tra`i izlaz, a ube|en sam da ulazak na{e zemqe u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i Belorusije stvara najefikasniju platformu za re{avawe kosovskometohijskog pitawa, za povla~ewe NATO trupa i ulazak na{e vojske i policije. Voditeq: Da pre|emo na pitawa gledalaca, jo{ jednom da podsetim da je broj telefona 441–319. Gledalac iz Lomnice pita, na pro{lim izborima ste rekli da je bilo predizbornih la`i, da li }e takvih obe}awa biti i ovoga puta, odnosno ocena? Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao gde su bili najve}i problemi na pro{lim izborima – na podru~ju Kosova i Metohije, i to nije nikakva tajna, o tome smo mi, radikali, javno govorili i novine {tampali. Ovoga puta mi smatramo da ne bi smelo biti nikakvih izbornih nepravilnosti. Mi }emo sa 945
svoje strane pru`iti puni doprinos da ih zaista ne bude. Ja mislim da je svim ozbiqnim politi~kim partijama u interesu pre svega da se izbori odvijaju korektno i u skladu sa zakonom. Voditeq: Radivoje Vu~i}evi}, penzioner iz Velike Lomnice, pita {ta je gospodin [e{eq, kao potpredsednik Vlade i predsednik Srpske radikalne stranke, preduzeo u smislu protivtenkovskog i protivavionskog raketnog razoru`awa specijalne crnogorske policije. Dr [e{eq: Kao potpredsednik Republi~ke vlade Srbije, nemam nikakvih nadle`nosti na planu razoru`awa \ukanovi}eve paravojske, u koju je pretvorio svoju policiju. Na`alost, Savezna vlada ni{ta na tom planu nije uradila, ali verovatno ste svesni i vidite da se radikali neprekidno zala`u da Savezna vlada preduzme efikasnije mere. Mi smatramo da je Savezna vlada morala da interveni{e kada je \ukanovi} po~eo da ometa rad carinskih organa. Zatim, mi moramo da osposobimo saveznu policiju da preuzme sve grani~ne prelaze. Sada grani~ne prelaze SRJ kontroli{u republi~ke policije Srbije i Crne Gore. Po saveznom ustavu i zakonu, to bi trebalo da radi savezna policija. Mi to moramo sprovesti. \ukanovi}evu policiju obu~avaju ameri~ki eksperti, ~ak i hrvatski i ko zna koji belosvetski banditi. Oni se spremaju za gra|anski rat u Crnoj Gori. Drago mi je da se javio gledalac iz Velike Lomnice, u Velikoj Lomnici sam bio po mesec dana 1972. i 1973. godine na radnoj akciji, bio sam komandant brigade radne akcije i ostala mi je u veoma lepoj uspomeni. Voditeq: Zorica iz Kru{evca pita upravo ovo o ~emu smo govorili, {ta mislite o otima~ini u Trep~i, a to smo pitawe imali. Zatim, za{to su tolika poskupqewa pred izbore, ~emu se gospodin [e{eq nada kada su u pitawu izbori, to su zna~i dva pitawa. I, da li }e penzionerski dug biti vra}en kao {to je obe}ano? Dr [e{eq: Vidite, pred ove izbore neko namerno poku{ava jo{ ve}e probleme da napravi. Prvo, Vlada Republike Srbije je vodila politiku jeftinih `ivotnih namirnica. Mi smo tu bili uspe{ni. Snabdevawe hlebom je uglavnom bilo dobro, a snabdevawe uqem i {e}erom prili~no redovno, sa izvesnim problemima zbog {pekulanata, zbog onih kojih povla~e iz prodaje velike koli~ine uqa i {e}era i prebacuju ih na susedna tr`i{ta, gde su cene 3 do 4 puta ve}e. Nekada i vi{e. Tome stajemo na put, nedavno smo negde otkrili koli~ine ~ak 30.000 litara uqa. To }e sada sve postepeno da ide na na{e tr`i{te. Dr`a}emo i daqe relativno niske cene osnovnih prehrambenih proizvoda, kako bi najugro`enije socijalne kategorije stanovni{tva za{titili. Mi vodimo politiku kontrole cena, jer nam je takva situacija danas. To je ne{to sa ekonomskog aspekta neprirodno, ve{ta~ko i treba {to pre da se ukine. Mi to ne mo`emo posti}i dok ne stabilizujemo prilike u privredi. Mi smo pro{le godine imali bombardovawe na{e zemqe, u kome nam je nanesena {teta od sto milijardi dolara. Onda smo zapo~eli, politikom javnih radova, akciju obnove Srbije. Postigli smo mnogo u toj obnovi. Ali, svu tu obnovu platili smo narodnim parama. Nema Vlada neke svoje pare, Vlada raspola`e samo sa onim parama koje uzme od naroda. I to kroz po946
reze, doprinose, takse i ove dnevnice solidarnosti koje su privremenog karaktera i nadam se da }emo ih u najskorije vreme ukinuti. Ne mogu ta~an datum da ka`em, naravno, ali mislim da to ne}e dugo trajati, jer su na{i poslovi na obnovi i izgradwi zemqe relativno privedeni kraju. Sve ono {to je bilo najva`nije, ve} je obnovqeno na planu saobra}ajne infrastrukture. Sa ovim velikim mostom u Novom Sadu, takozvanom Novosadskom dugom, mi }emo to da okon~amo. Dosta smo obnavqali fabrike koje su poru{ene u bombardovawu, ali ne jo{ u potpunosti. Mislim da }emo i to da apsolviramo i onda bi se stvorili uslovi da se ukinu takozvane dnevnice solidarnosti. One su sada jedno optere}ewe na li~na primawa gra|ana i ja mislim da bi qudi predahnuli kada bismo mi to u dogledno vreme ukinuli. Voditeq: Evo gledaoca koji je verovatno pa`qivo pratio na{u emisiju i pita kako }e gospodin [e{eq postati predsednik Savezne vlade, kada jedan kandidat treba da bude iz Crne Gore. Dr [e{eq: Ne mora. To nije ta~no. Ustav ka`e – po pravilu, a {to nije obavezno. Zna~i, po pravilu mo`e a ne mora. Po`eqno je a nije neophodno. Mi smo ve} imali takvu situaciju, posle izbora 1992. godine i predsednik Republike i predsednik Vlade su bili iz Srbije, ]osi} i Pani}. Dakle, to nije neophodno. U ovom slu~aju je najva`nije koja stranka ima najvi{e poslanika u Saveznoj skup{tini. Voditeq: Ipak ima najvi{e pitawa koja su u vezi sa svakodnevicom, zbog ~ega poqoprivredne penzije kasne? Dr [e{eq: Mi smo od tri krupna problema socijalne prirode, ve} uspeli da re{imo dva. To je problem zaostalih redovnih penzija, tri redovne penzije smo isplatili kroz bonove za elektri~nu energiju. Voditeq: Tu ima jedno pitawe koje glasi: da li }e opet biti takva praksa? Dr [e{eq: Redovne penzije kasne oko mesec dana. Mislim da je sada ispla}en prvi deo za juni, trebalo bi sada za koji dan da po~ne isplata drugog dela za jun mesec i to je ka{wewe od mesec dana. Dakle, da su redovne prilike, 15. avgusta bi se ispla}ivao prvi deo penzije za jul. Voditeq: Ili bi se ispla}ivala cela penzija za juli, prema ovom sistemu obra~una. Dr [e{eq: Kasni se, dakle, mesec dana. I taj mesec }emo nastojati da nadoknadimo, ali po{to smo re{ili problem zaostalih de~jih dodataka, a oni su kasnili dve godine, kao i porodiqski dodaci. Sada smo to pitawe re{ili kroz ove vrednosne hartije, kroz ove dr`avne obveznice koje se u odre|enim vremenskim rokovima mogu naplatiti i u novcu, a odmah sada se mogu realizovati kupovinom odre|ene robe. Ta }e uputstva da budu saop{tena u javnosti i raspodela tih obveznica je ve} po~ela. Sada nam je tre}i problem na redu, a to su zaostale zemqoradni~ke penzije, koje kasne ne{to oko 8 meseci. Sada tra`imo na~in da i to izmirimo, i onda smo tri krupna dr`avna problema apsolvirali. Ako uspe ova na{a akcija – prodaja poslovnih prostora za staru deviznu {tedwu, onda i te kako imamo razloga da budemo zadovoqni u~inkom Vlade nacionalnog jedinstva. 947
Voditeq: Najte`i bolesnici, koji dobijaju tu|u negu i pomo} preko Centra za socijalni rad, posledwe 2 godine to nisu dobili. Kada }e je dobiti? Da li }e oni biti u tom paketu sa obveznicama? Dr [e{eq: Vidite da smo po~eli sada jednu veliku reformu stawa u zdravstvenom osigurawu. Nadam se da }emo u tome biti uspe{ni i da }emo i ta pitawa sada razre{iti. Ovi koji imaju pravo na negu tre}eg lica nisu obuhva}eni sada{wim obveznicama, obuhva}eni su samo nosioci prava na de~je dodatke i nosioci prava na porodiqske dodatke. U masi mnogo nam mawe novca treba da re{imo problem te`ih bolesnika koji imaju pravo na negu tre}eg lica, a to vi{e ne}e biti tako nemogu}e ostvariti za vrlo kratko i dogledno vreme, kada mi realizujemo ovo {to nam je bila krupna boqka, jer nam se nagomilalo negde oko pet milijardi dinara. One tri zaostale penzije koje smo nadoknadili bile su pet milijardi dinara u vreme kada smo ih nadokna|ivali. Sada je to vi{e od deset milijardi dinara, jer je u me|uvremenu kurs dinara mewan. Voditeq: Da li }e biti ukinute takse koje se pla}aju prilikom pla}awa struje? Dr [e{eq: Te takse se za sada ne}e ukidati, jer od kada postoji televizija u na{oj zemqi, postoji taksa na dr`avnu televiziju, je li tako? Samo {to je tu taksu nekada napla}ivao inkasant, koji je i{ao od vrata do vrata, a sada se napla}uje uz ra~un za struju, {to je efikasnije, i {to donosi odre|ene u{tede. Voditeq: Za{to se vi ne kandidujete za predsednika, da li se bojite protivkandidata, pita Damjanovi} iz Varvarina. I ta su pitawa vrlo ~esta. Dr [e{eq: Ja se ne bojim nikoga, a za{to bih se bojao nekog kandidata. Znate, ~ovek kada se kandiduje na bilo kojim izborima, a pogotovo na predsedni~kim, unapred zna da mo`e da pobedi a mo`e i da izgubi. Nije to neka velika tragedija. Za{to bih ja uvek bio kandidat ispred Srpske radikalne stranke, to je pravo pitawe. Za{to neke druge stranke misle samo da imaju jednog kandidata. Vidite, u konkurentskim politi~kim partijama imate jednog ~oveka prepoznatqivog, onda mnogo praznih mesta pa druge qude. ^ak kada je re~ o ovim malim proameri~kim politi~kim partijama, to je toliko upe~atqivo da kada bih vam ja rekao stranku i ime wenog predsednika, vi ne biste znali da mi ka`ete jo{ bar dva ~oveka koji pripadaju toj stranci. [ta to zna~i? To su liderske partije, a te partije nisu u skladu sa demokratskim partijama, sa demokratskim principima. Srpska radikalna stranka nije liderska partija. Mi imamo odli~nog kandidata za predsednika Republike i u~ini}emo sve da Tomislav Nikoli} pobedi na predsedni~kim izborima. Voditeq: Pre nedequ dana gospodin Nikoli} je gostovao na televiziji “S” u Varvarinu. Gledalac iz Obre`a pita, postavqeno mu je tada pitawe kako je mogu}e da se za tr`i{nog inspektora postavqa lice sa vi{om politehni~kom {kolom, smer ko`arski, a on je odgovorio da to nije istina i da takvo lice ne mo`e da obavqa taj posao. Me|utim, takvo lice, re~ je o jednoj gospo|i, postavqeno je za tr`i{nog inspektora u Rasinskom okrugu. Gledalac pita da li je to zakonitost za koju se Srpska radikalna stranka zala`e. 948
Dr [e{eq: To je suvi{e konkretno pitawe da bih ja ovako mogao napamet da odgovaram. Niti znam o kome se radi, niti znam sve okolnosti. Besmisleno je na takva pitawa napamet odgovarati. Voditeq: Imamo jo{ jedno takvo pitawe, Karavesovi} iz Kru{evca ka`e da stalno slu{a kako promovi{ete va{e po{tewe, po{tewe radikala. Obra}ao se Ministarstvu spoqne trgovine za dozvolu za uvoz repromaterijala iz Slovenije za svoju firmu. Bio je odbijen. Posle toga mu se obratio jedan gospodin iz Beograda, da mu on to mo`e nabaviti uz nadoknadu od 5 odsto. Prihvatio je, da bi proverio po{tewe radikala. Zaista su mu overili papire. Dva puta je uvozio robu iz Slovenije, i ka`e – va{e po{tewe nek vam slu`i na ~ast. Dr [e{eq: Treba da ka`e koji je radikal u pitawu. Prvo, ministar spoqne trgovine nije radikal. Ministar spoqne trgovine je iz JUL–a. Drugo, radikali se ne bave nikakvim biznisom. Tre}e, radikali su protiv bilo kakve trgovine sa Slovenijom i apsolutno je nemogu}e da mu je neki radikal pomogao oko neke trgovinske transakcije sa Slovencima. Mi smo protiv uvoza bilo kakve robe iz Slovenije, kategori~ki, makar to bila najboqa roba na svetu. To je sve gola izmi{qotina. Voditeq: Dragica iz Kru{evca ka`e – te`ak sam sr~ani bolesnik, za{to uprkos va{im tvrdwama da lekova ima u apotekama, wih nema. Ona navodi da nema leka za srce “Monizol” i “Katopil”. Dosta ima pitawa o lekovima, da ne ~itamo sva, jedan op{ti odgovor. Dr [e{eq: To pitawe zdravstvene za{tite bilo je veoma zapostavqeno u na{oj zemqi, a pogotovo pitawe snabdevawa lekovima. Postoji monopolski polo`aj odre|enih farmaceutskih ustanova i proizvo|a~a i dobavqa~a, i postojao je veliki kriminal u nekim krugovima. Neki su lekovi usmeravani na crno tr`i{te, da bi se ostvarila ve}a zarada i oti{lo u privatne yepove, a gra|ani su prakti~no ostavqani bez elementarne zdravstvene za{tite. Sada je krenula jedna velika akcija Vlade Republike Srbije. Mi se nadamo da }e ta akcija dati veoma dobre rezultate i da }emo na woj istrajati. Kako }e to zaista biti, ostaje da to gra|ani presude i da cene Vladu po tome kako bude. Voditeq: Zoran Todosijevi} iz Kru{evca pita, za{to ste zabranili no{ewe oru`ja, kada ste proverili nosioce oru`ja koji imaju dozvolu. Za{to ste uveli nove oru`ne listove i koja je wihova svrha? Dr [e{eq: Svrha je da se smawi broj komada oru`ja u narodu, da bi se smawio broj oru`anih obra~una. Ranije je bio veoma liberalizovan postupak dodele dozvola za no{ewe oru`ja, a sada smo napravili razliku izme|u dozvole za posedovawe i dozvole za no{ewe. Liberalniji smo u izdavawu dozvole za posedovawe, da ~ovek dobije pravo da kupi pi{toq, da ga dr`i u svom stanu, a rigorozni smo kod prava za no{ewe oru`ja. Ja smatram da je to sasvim na mestu. Mnogo qudi `eli da ima u ku}i neki komad oru`ja, pi{toq, revolver, {to je jedino i dozvoqeno, ako zanemarim za trenutak lova~ko naoru`awe. Qudima treba omogu}iti ako nema nekih smetwi, ako nisu osu|ivani, ako nisu ka`wavani za krivi~na dela odre|enih vrsta, ali za{to bismo masovno davali dozvole za no{ewe oru`ja. Treba da je {to mawe oru`ja na ulici, a ne {to vi{e. 949
Voditeq: Jo{ jedno pitawe koje se nadovezuje za prethodno , mnogo ste obe}avali u vezi smawewa kriminala, od tog obe}awa nije ostalo ni{ta. Sudstvo skoro da ne radi. [ta }ete preduzeti protiv lopova, {pekulanata i prevaranata? Dr [e{eq: Mi smo i pitawe sudstva poprili~no zapostavili, iako smo negde 1998. godine krenuli sa projektom zakona o sudovima i sudijama. Zakon je Vlada Srbije vratila na doradu, a onda je izbio rat i nekako se utihnulo sa tim problemom, jer su nas preokupirali drugi prioriteti. Najvi{e smo energije tro{ili na organizovawe javnih radova u ciqu obnove i izgradwe Srbije. U najskorije vreme mi se moramo vratiti pitawu reformisawa pravosudnog sistema. Mislim da }e to biti ve} u narednih nekoliko meseci. Voditeq: Milutin Vasiqevi} iz naseqa [umice u Kru{evcu pita, {ta mislite o spoqnopoliti~koj strategiji novog ruskog predsednika Putina i mo`emo li o~ekivati neke pozitivne pomake u odnosu prema na{oj zemqi. Dr [e{eq: Ja sam svakim danom sve ve}i optimista po pitawu Putinove politike. Vide}emo u najskorije vreme kakav }e on definitivno stav zauzeti po pitawu na{e zemqe, ali sude}i na osnovu mnogih poteza ruske diplomatije, tamo su se stvari bitno promenile. Videli ste, nedavno je rusko ministarstvo inostranih poslova odbilo da u~estvuje na me|unarodnoj konferenciji o Bosni i Hercegovini, po pitawu onih implementacija Dejtonskog sporazuma, zato {to nije pozvana i SRJ, jer smo jedan od potpisnika. Ruska diplomatija sada je energi~no reagovala po pitawu okupacije Trep~ine fabrike na Kosovu i Metohiji. Ima ~itav niz drugih stvari gde se vidi da je do{lo do bitnih zaokreta u ruskoj politici. To je ono {to mi uliva optimizam. Voditeq: Gledalac iz ]i}evca pita kako }ete do}i do finansijskih sredstava za obnovu zemqe, na koje strane izvore ra~unate i da li mo`da mislite da bez strane materijalne pomo}i mo`e zemqa da se izvu~e. Dr [e{eq: Niko ne}e da daje pomo}, niko nikome ni{ta ne daje. Besplatan sir se nalazi samo u mi{olovci. Mi moramo da se oslawamo na sopstvene snage i Srpska radikalna stranka za ovih 10 godina neprekidno vodi politiku oslawawa na sopstvene snage. Naravno, veoma nam je va`na ekonomska saradwa sa prijateqskim zemqama. Nama je neophodna carinska unija sa Rusijom i Belorusijom. To bi doprinelo na{em privrednom preporodu. Onda bi na{a roba bez velikih problema mogla da se plasira na tom ogromnom tr`i{tu. Roba koje bi do{le sa ruskog tr`i{ta ne bi ugro`avale na{u doma}u proizvodwu. Zapadne sile nikome ne daju novac. Pogledajte kako `ive Bugari ili Rumuni. Bez obzira {to nisu bombardovani, wima je neuporedivo gore nego nama Srbima. Zna~i, bez obzira koliko nam je te{ko, mo`e biti jo{ mnogo, mnogo te`e. To pokazuju Rumuni i Bugari koji su se slizali sa Amerikancima, dodvorili se NATO–u, pa nema nikakve pomo}i. Biv{eg ameri~kog otpravnika poslova ambasade u Beogradu Ri~arda Majlsa, koji je oti{ao za ambasadora u Bugarsku, bugarski novinari pitali su {to Bugarskoj ne upute finansijsku pomo}, a on je cini~no odgovorio – vi, Bugari, ne biste znali {ta da radite s tim novcem. 950
Pogledajte kakva je situacija u Makedoniji. Tamo se `ivi mnogo gore nego u Srbiji, a ni oni nisu bombardovani. Niko nikome ni{ta ne poklawa. Treba jednostavno te la`i odbaciti. Ova proameri~ka opozicija je mislila da narodu zama`e o~i sa nekoliko cisterni mazuta ili sa nekoliko isporuka smole za asfalt. [ta to zna~i? Ni{ta. Kap vode u moru. Srbija ima unutra{we resurse i na tim resursima mo`e da se obnovi i da se razvije. Nama je ciq da sve te unutra{we resurse stavimo u funkciju. To smo demonstrirali na primeru zemunske op{tine. Ona je bila jedna u~mala sredina, potpuno zapu{tena, pa smo mi, radikali, kada smo preuzeli vlast, sve te resurse razotkrili, izbacili na povr{inu, iskoristili i do{lo je do pravog preporoda. Voditeq: Kako }e Tomislav Nikoli} biti predsednik Jugoslavije, kada nema kontakt sa svetom? Nema prava izlaska iz zemqe. Dr [e{eq: Tomislav Nikoli} ima prava izlaska iz zemqe, kao i svi drugi funkcioneri Srpske radikalne stranke. Mi smo putovali, nismo mnogo, jer smo vi{e posve}eni unutra{wim politi~kim problemima i poslovima, pa smo putovali koliko je trebalo i u Rusiju i u Belorusiju. Posle izbora ja putujem u Kinu i Irak i Libiju. Tomislav Nikoli} }e putovati tamo gde treba da putuje kao predsednik Republike, tamo gde predstavnika na{e dr`ave ne misli niko da poni`ava ili ucewuje, nego tamo gde bi predsednik SRJ Tomislav Nikoli} sklapao nova prijateqstva, u~vr{}ivao stara i doprinosio razvoju na{e zemqe, wenom prosperitetu, stabilnosti i sigurnosti. Voditeq: Isti gledalac pita kada }e vojska i policija biti vra}ene na Kosovo. Dr [e{eq: Jo{ uvek te{ko, ali u dogledno vreme jer su Amerikanci grubo pogazili osnovne odredbe mirovnog sporazuma i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Oni primewuju samo ono {to wima odgovara, jednostavno pogaze i uop{te ih ne interesuje reakcija javnosti na wihovo pona{awe. Voditeq: Dragoslav Pavlovi}, in`ewer iz Trstenika, pita za{to dozvoqavate da se va{i predizborni plakati lepe preko saobra}ajnih znakova, od Vrwa~ke Bawe prema Kraqevu gledalac nije mogao da vidi nijedan znak. Dr [e{eq: Pa, mislim da gledalac malo tu preteruje. Verovatno je bilo izvesnih lepqewa, negde i na nedozvoqenim mestima, ali to su samo retki izuzeci. Mo`da je sa pole|ine saobra}ajnih znakova lepqeno, ne verujem da je neko bio toliko glup, da ba{ preko saobra}ajnog znaka lepi plakat. Nije nemogu}e, ali to su zaista retki izuzetci. Ali, mi imamo drugi problem – imamo problem organizovanog cepawa plakata Srpske radikalne stranke, npr. ovde u Kru{evcu. Znate, politi~ki plakati su sredstvo predizborne borbe u svim civilizovanim zemqama sveta i skoro sve politi~ke partije tome pribegavaju, pa i Srpska radikalna stranka. Na{i konkurenti su kivni {to smo mi prvi krenuli sa tim plakatima, verovatno, a u Kru{evcu smo imali slu~aj organizovanog cepawa od strane Javnog komunalnog preduze}a; to je op{tinska vlast organizovala, to je ono {to je krajwe nekorektno. 951
Voditeq: Znate {ta, u Kru{evcu postoje odre|ena mesta na kojima se lepe plakati, kako je u Zemunu npr.? Dr [e{eq: U predizbornoj kampawi je glupost govoriti o odre|enim mestima gde se lepe plakati. Plakati se lepe svuda gde su pogodna mesta za lepqewe, gde se ne nanosi {teta objektima. Npr. kada imate gradili{te u centru grada, kao {to je ovo ovde ispred va{e televizije, ono je ogra|eno tarabama, te tarabe su idealno mesto za lepqewe plakata, a ne~astan je ~ovek koji naredi i zloupotrebqava javno preduze}e, da se ti plakati skidaju. Ne bismo se mi qutili da je predsednik op{tine Miloje Mihajlovi} naredio da se preko na{ih plakata lepe plakati SPS–a, ili bilo koje druge stranke, i to je prirodno u predizbornoj borbi, jedna stranka zalepi, druga prelepi. To je ono {to je sasvim regularno, a ovo nije regularno, da se ovi skidaju, stru`u, {mrkovima polivaju, samo da se napakosti. I {to drugi nisu spremni da lepe svoje plakate, nismo mi krivi. E, tu je bitna razlika. Voditeq: Pitawe je da li je to ba{ komunalno cepalo. Dr [e{eq: Ja sam obave{ten od na{eg op{tinskog odbora da su to komunalci uradili, a ovo je provereno, znate, ne bi mene funkiconeri Srpske radikalne stranke lagali. Zna~i, da je neko drugi prelepio, ili do|e gra|anin, pa pocepa neki plakat, i to se de{ava, nacrtaju mi negde brkove, i to se de{ava, ne{to dopi{u, i to se de{ava, sve je to nekako dozvoqeno u `aru politi~ke borbe. Ali, sistematski koristiti dr`avnu firmu da se to radi, e, to je nedopustivo. Voditeq: Takav slu~aj nije u Zemunu, je li tako? Kako je npr. u op{tini Zemun? Dr [e{eq: U op{tini Zemun se lepe plakati svuda gde je pogodno mesto za lepqewe, gde su se tradicionalno uvek lepili, a svaka taraba je idealna za lepqewe plakata, i za{to bi to nekom smetalo? Kad pro|e predizborna kampawa, sve se poskida, bitno je da se to ne lepi po privatnim ku}ama i da se ne lepi na izlozima. Znate, ne lepi se tamo gde se nekome nasnosi {teta, a tamo gde se ne nanosi nikakva {teta, za{to se ne bi lepili predizborni plakati, ili da zakonom zabranimo predizborne plakate, mo`e i to, ali uglavnom to demokratska praksa ne poznaje kao na~in ograni~avawa predizborne kampawe. Voditeq: [ta je bilo sa granicom Karlobag – Virovitica – Karlovac, da li se jo{ uvek dr`ite maksime – gde su srpski grobovi, tu je srpska zemqa? Dr [e{eq: Gde su srpski grobovi, tu je srpska zemqa, jeste maksima Vuka Dra{kovi}a, iz wegove nacionalisti~ko–patriotske faze, pre nego {to je postao ameri~ki sluga, a moja je maksima bila – gde su srpske zemqe, tu su srpski radikali, a zapadna srpska granica je Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica. To je srpska, etni~ka, istorijska granica. Mi smo bili nadomak te granice, pa smo onda pojavom velikih sila ostali bez Republike Srpske Krajine. Mi }emo kad–tad opet izbiti na granicu Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, ja sam u to ube|en. Voditeq: Stanimir Petrovi} ka`e, posledwih meseci ~esto sam bio u Zemunu, otkud stanovi iznad lokala u Prvomajskoj ulici, koji su nikli, prakti~no, na trotoarima? Verovatno misli na lokale. 952
Dr [e{eq: Na trotoarima nije nikao nijedan lokal, trotoari su ostali sa~uvani, Zemunska op{tina je asfaltirala celu Prvomajsku ulicu, ona je bila u u`asnom stawu, a ostale su ogromne neizgra|ene povr{ine, gde su planirani odre|eni privredni objekti, a nema mogu}nosti da se ti objekti izgrade. Nekada, u komunisti~ko vreme, planirano je da radi dr`ava te objekte. Dr`ava vi{e nema para. Srpska radikalna stranka i radikalska vlast u Zemunu su omogu}ili gra|anima da na principu privremenog zauze}a javne povr{ine, u jednoj liniji, uz Prvomajsku ulicu, na sasvim slobodnom prostoru izgrade raznorazne privremene objekte. Neki od qudi su te objekte dozidali malo vi{e nego {to je to bilo dozvoqeno, vlast je i u tome bila tolerantna, jer vi znate kolika je nesta{ica stanova, pa ako sebi neko dozida sobu, i kuhiwu i kupatilo uz to, nije ne{to ~emu se ne mo`e progledati kroz prste, jer boqe je i to nego da te qude sme{tamo u kolektivni sme{taj. Mi smo im zahvalni {to su svoj novac ulo`ili, pa bar svoj problem razre{ili, da bismo mi mogli mnogo efikasnije da poma`emo onim qudima koji nikakvog svog novca nemaju, pa su na teretu i op{tine i dr`ave. A snabdevenost gra|ana iz tog dela Zemuna se rapidno pove}ala, nekada su za svaku sitnicu morali da tr~e u centar grada, ili u Beograd, a sada im je sve prakti~no na dohvat ruke. Voditeq: Prilikom prethodnih izbora, va{ program bio je preporod Srbije. Da li ostajete pri tome i daqe, da li u programu ostaje prodavawe Dediwa i saveznih automobila? Dr [e{eq: Da, s tim {to saveznih automobila i nema za prodaju, jer je vozni park poprili~no zastareo, pohaban, a otkada su radikali u{li u Vladu Srbije, nijedan automobil nije kupqen, osim vozila iz Zastavinog programa, nijedan, a potpredsednik Vlade Srbije i Srpske radikalne stranke u posledwe vreme se vozi sopstvenim “trabantom”, jer drugog auta trenutno na raspolagawu nema, pa ~ekamo kad carina zapleni nekim kriminalcima, {vercerima droge itd., da se auto ustupi Vladi Srbije, tako je ve} nekoliko automobila nabavqeno. Dakle, to su polovna vozila, koja carinski organi zaplene, pa drugim dr`avnim organima stave na raspolagawe, da se ne bi nova vozila kupovala. [to se ti~e preporoda Srbije, mnogo se na tome radi, i to je ve} i te kako vidqivo, ali ni preporod nije mogu} preko no}i. [to se ti~e vila na Dediwu, pro{le godine je prodato 20 tih vila i kupqeno je za wih 80 stanova za policajce. Voditeq: Otac ~etvoro dece, ina~e postoji grupa takvih pitawa, re~ je o de~jim dodacima, pita da li su obveznice mogle da se iskoriste i {ta }e biti sa wima. ^ini mi se da neke obveznice ne mogu odmah da se iskoriste, koliko sam ja razumela. Dr [e{eq: Ne mogu odmah, za robu i pla}awa ~eka se u intervalima od {est meseci, da se naplate u novcu, i tu se obra~unava kamata koja je za jedan procenat ve}a od eskontne stope Narodne banke Jugoslavije. To je otprilike 3 odsto, u mese~nom iznosu, to je kamata po kojoj Narodna banka Jugoslavije daje poslovnim bankama novac. To je bio na~in da se sa~uvaju od obezvre|ivawa ove obveznice, a obveznice se odmah mogu koristiti za 953
koji dan, mislim od prvog septembra da }e to ve} biti potpuno uhodan sistem, za kupovinu robe od preduze}a koja duguju Vladi, po osnovu poreza i po osnovu zajmova iz Fonda za razvoj. Zatim, obveznicama }e se mo}i pla}ati obdani{te, uybenici za osnovne i sredwe {kole, boravak u mestima gde se obavqa oporavak i rehabilitacija, dakle, bawska i klimatska le~ili{ta uglavnom, mogu se dokupiti stanovi, ako je neko u{ao u proces otkupa stana, mo`e i da dokupi, mo`e da plati i odre|ene poreske obaveze prema dr`avi itd. Voditeq: Penzioner Dobrivoje Petrovi} pita, da li gospodin [e{eq zna koliko vredi nema~ka marka po crnom kursu trenutno i kako penzioneri da pre`ive, ako lekovi za hroni~ne bolesti ko{taju vi{e od 200 dinara. Dr [e{eq: Pa, mo`da }u ja da pogre{im oko toga koliko vredi marka po crnom kursu, jer ja to nikada ne radim, nikada ne mewam ni dinare za marke ni marke za dinare. Pretpostavqam da je negde oko 25 dinara po crnom kursu. To nije realna vrednost marke. Realna vrednost marke je kada pogledate {ta mo`ete u Srbiji da kupite za 100 maraka, a {ta u Nema~koj za 100 maraka. Tu je ogromna disproporcija. Vidite da je marka kod nas i te kako precewena. Nije dinar dakle tako slab, kako bi to izgledalo po crnom kursu marke. Voditeq: Perica Ili} ka`e da je Srpska radikalna stranka pro{le godine bila protiv primirja koje je potpisano za Kosovo. Kako je, po mi{qewu gospodina [e{eqa, trebalo da se odvija rat za Kosovo i do kada? Dr [e{eq: Mi smo bili protiv ulaska NATO trupa na teritoriju Srbije, ne protiv primirja. Uvek smo bili za primirje. Bili smo ube|eni i danas smo ube|eni da smo jo{ izdr`ali neko vreme, jo{ bi bilo `rtava, jo{ bi bilo razarawa, ali mislimo da se NATO ne bi usudio da napadne kopnenom vojskom. To je bila na{a {ansa. To je mi{qewe nas, srpskih radikala. Voditeq: Student iz Kru{evca ocewuje da je Srpska radikalna stranka najkonzervativnija i pita kako }e ona privu}i glasove mladih. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka uop{te nije konzervativna. Mi smo napredna politi~ka partija, modernih shvatawa, reformisti~kog programa, apsolutno nismo konzervativci u politici. Kozervativci su oni koji se zala`u samo za monarhiju, oni koji bi ponovo komunizam uspostavqali, konzervativci su oni koji poku{avaju da ume{aju crkvu u strana~ke politi~ke poslove itd. To je ono {to je zastarelo, {to pripada pro{losti. Voditeq: Kao odgovor na pitawe na{eg gledaoca u vezi sa dozvolom za uvoz, rekli ste da je izmi{qotina. Gledalac se javio za repliku i tvrdi da ima papire kojima mo`e to da doka`e. Dr [e{eq: Za{to ne ka`e koji je to radikal. Neka se javi jo{ jednom, imamo koliko, jo{ oko pola sata emisije. Neka se javi jo{ jednom, neka ka`e ime i prezime tog radikala. Mislim da je to najjednostavniji na~in. To je apsolutno nemogu}e, nijedan radikal ne sme, i ako se bavi biznisom, ne sme da posluje sa slovena~kim firmama. Na{a je politika – sa Slovencima nikakvog posla. Voditeq: Da li bi bilo posledica po tog ~oveka? 954
Dr [e{eq: Bio bi sigurno iskqu~en iz Srpske radikalne stranke i podneli bismo krivi~nu prijavu. Voditeq: [ta }e biti sa Srpsko–moravskom bankom i starom deviznom {tedwom? Dr [e{eq: Postoje dva na~ina na koji poku{avamo da re{imo staru deviznu {tedwu. Prvo, ovo {to radi savezna dr`ava po zakonu o izmirewu obaveza po osnovu stare devizne {tedwe. Tu je dr`ava dala odre|ene rokove, stara devizna {tedwa trebalo bi u narednih, vaqda 11 godina, da se vra}a u fazama. Za ovu godinu je bilo predvi|eno 150 maraka, a trebalo je pro{le godine da se po~ne sa 150 maraka, ali zbog rata je odlo`eno za ovu godinu. Ta akcija poslovnih banaka na isplati 150 maraka je po~ela. Po~ela je ~ak i pre vremena, pa su ispla}ivali u dinarima. Po tom kursu, 20 dinara je bilo za jednu marku. Onda je po~ela isplata u devizama i vrlo kratko trajala, jer poslovne banke nisu imale deviza, a izgleda i one koje su imale, nisu htele te devize da ispla}uju, nego su ih sakrivale. Narodna Banka Jugoslavije je sa svoje strane dala zlatnike. Mali je interes gra|ana za te zlatnike, iako je ta vrednost zlatnika otprilike realna. Kada biste sada i{li u neku zlataru i kupili taj zlatnik, on bi ko{tao 150 maraka. Kada kupujete zlatnik, pla}ate i samo zlato, i rad i obradu. Me|utim, kada vi idete u zlataru da prodate taj zlatnik, on ne daje isti iznos, u tome je problem. Trebalo bi jo{ ne{to smisliti, trebalo bi zapravo otvoriti mogu}nost da i taj zlatnik bude sredstvo pla}awa. Da sve prodavnice primaju taj zlatnik i vra}aju kusur. Tu bi se malo situacija sa zlatnicima, kojih izgleda ima ne{to ve}a koli~ina, ja ne znam ta~no koliko, popravila. Ko uzima sada zlatnike? Onaj ko ima nameru da nekome pokloni zlatnike, mo`da je to najlep{i poklon za kr{tewe deteta, uobi~ajen u na{em narodu, kada se kr{tava dete, da kum pokloni zlatnik ili neko najbli`i, najro|eniji. Otprilike to su te situacije. Ali qudi kojima je svaki dinar dragocen i koji moraju odmah da kupe hranu za te pare koje dobiju od stare devizne {tedwe i ne pomi{qaju da uzmu zlatnik. Mi, radikali, forsirali smo ve} du`e vreme taj projekat, i kada smo bili opoziciona politi~ka partija, i to je sada realizovano zakonom koji je usvojila Narodna skup{tina, da se pristupi prodaji dr`avnog poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu, po pristupa~nim cenama. Mi o~ekujemo da kroz primenu tog zakona o prodaji poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu, koji treba da traje {est meseci, likvidiramo najve}i deo stare devizne {tedwe, i krupne {tedi{e pa kada ostanu samo sitni {tedni ulozi, onda }e to dr`ava mo}i mnogo lak{e da servisira i mo}i }e qudima i efikasnije da ispla}uje svoje obaveze. Voditeq: Da li ste sigurni da bi nam Rusija i Belorusija pomogle da izbacimo okupatore iz na{e zemqe, odnosno, gledalac misli ~ak i na vojnu pomo}? Drugo pitawe koje je veoma interesantno, koliko Zemun ima nezaposlenih? Dr [e{eq: Pa, ja ne znam ta~no broj nezaposlenih u Zemunu, po{to se to vodi na nivou celog Beograda. Ima poprili~an broj nezaposlenih. Mi smo se trudili da forsirawem ove privatne inicijative smawimo tu brojku i uspeli smo u poprili~noj meri. 955
Drugo, ne mislimo mi sada da u|emo u Savez i odmah da zaratimo protiv NATO–a, da bismo isterali wegove trupe sa Kosova. Sam ulazak SRJ u Savez sa Rusijom i Belorusijom zna~ajno ja~a na{u spoqnopoliti~ku poziciju. Taj savez je koncipiran kao jedna vrsta konfederacije. On se zasniva na vojnoj, politi~koj, ekonomskoj i kulturnoj saradwi i integraciji. Na vojnom planu {ta bi to zna~ilo? Izvestan broj ruskih i beloruskih trupa bio bi stacioniran na na{oj teritoriji, a izvestan broj na{ih vojnika na wihovoj teritoriji. Rusi bi mogli postepeno da pove}aju broj vojnika na Kosovu i Metohiji. Sada ih ima nekoliko hiqada, mogli bi na jednu diviziju, na dve divizije, ko bi to spre~avao. U jednom trenutku bi postalo sasvim izli{no da tu budu i neke druge trupe. Jednostavno, malo-pomalo Rusi preuzimaju kontrolu nad svima. Kao {to su Amerikanci preuzeli. Niko u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija nije rekao da treba Amerikanci da komanduju svima. Oni do|u na teren onakvi kakvi su brutalni, i sve preuzmu u svoje ruke. To je su{tina. Voditeq: Interesantno pitawe je postavio gledalac iz Brusa, ka`e – ako Vojislav Ko{tunica dobije vlast, odnosno pobedi na predsedni~kim izborima, da li }ete i sa wim sara|ivati kao i sa trenutno vladaju}om partijom? Dr [e{eq: Prvo, ja mislim da je nemogu}e da Ko{tunica pobedi na predsedni~kim izborima, ovde se izborna bitka vodi izme|u Tomislava Nikoli}a i Slobodana Milo{evi}a. Za{to ne mo`e Ko{tunica da pobedi? Zato {to ga podr`avaju NATO stranke, zbog toga ne mo`e da pobedi. Ne}e srpski narod da glasa za ameri~ke poslu{nike, za sledbenike onih koji su pro{le godine bombardovali SRJ, ubijali srpsku decu. [to se mene li~no ti~e znate, ja mogu da razgovaram sa svakim, mogu i da sara|ujem ako postoji {ansa da se realizuje program Srpske radikalne stranke. Nisam ja protiv Dra{kovi}a, \in|i}a, Ko{tunice i svih ostalih zato {to ih mrzim, nego zato {to sada oni slu`e Amerikancima. Kada bi oni od toga odustali i vratili se srpskim nacionalnim interesima, ja bih se pona{ao kao da ni{ta ranije nije bilo. Ne mrzim ja \ukanovi}a kao \ukanovi}a, ja sam wegov protivnik zato {to on slu`i Amerikancima i {to razbija zajedni~ku dr`avu. Da ga zaista ne mrzim, pokazao sam kada sam i{ao i na Cetiwe na wegovu inauguraciju i tamo do~ekan sa svim po~astima itd. Tada je on jo{ uvek govorio da se zala`e za Jugoslaviju, za zajedni~ku dr`avu. U politici ne sme da bude mr`we. I kod nas, srpskih radikala, nema je. Setite se kako smo se mi nekada sukobqavali sa levi~arskim partijama. [ta smo sve jedni drugima govorili direktno u lice, brutalno, oni su nas i hapsili. Na{li smo zajedni~ki jezik oko sasvim konkretnog programa. Ne}emo sada da povla|ujemo svojoj sujeti i neprekidno da raspravqamo {ta je ko kome rekao. Dok ima {ansi da se realizuje program obnove Srbije, ima razloga da traje na{a koalicija. Dok ima {ansi da obavimo odre|ene reforme po planu informisawa, univerziteta, obrazovawa, zdravstva, sudstva itd., ima razloga da postoji na{a koalicija. Nije politi~ka koalicija stvar qubavi, ni mr`we, qubav i mr`wa su besmisleni u politici, qubav treba da postoji prema otaybini, prema svom narodu, a ne izme|u politi~kih partija. Politi~ke partije povezuju inte956
resi i ciqevi. Mi smo uskladili odre|ene interese i odre|ene ciqeve iz na{ih programa, u onoj meri koliko je uskla|ivawe bilo mogu}e, jer na{a koalicija je i stvar kompromisa. Sutra neko drugi da se pojavi na politi~ikoj sceni, ko mo`e biti ozbiqan politi~ki partner, pa bismo i sa wim sara|ivali, ali naravno, osnovni je preduslov da se okane NATO–a, da se okane Amerikanaca, ni{ta drugo. Ako se se}ate, mi smo neprekidno insistirali posle izbora 1977. godine da se pravi koalicija radikali – SPO – socijalisti – JUL. [est meseci smo se za to zalagali. Dra{kovi} nije hteo, vodio je posebnu trgovinu sa socijalistima, da {to vi{e prigrabi materijalne koristi, i propao je u toj trgovini. Pro{le godine smo insistirali, kad smo podneli ostavku u Vladi Srbije, kad su krenuli pregovori oko rekonstrukcije Vlade, da u|u i ostale parlamentarne stranke, pa su razgovori vo|eni i na nivou Republike, i na saveznom nivou. Na nivou Republike na razgovorima su bile obe levi~arske stranke, radikali, SPO i Savez vojvo|anskih Ma|ara. Mi smo tra`ili da i Savez vojvo|anskih Ma|ara i SPO u|u u Vladu, oni nisu hteli. Na saveznom nivou, pozvan je bio i \ukanovi} da u~estvuje u rekonstruisanoj Saveznoj vladi, i SPO je dao pristanak, jer je Milan Komneni} predstavnik, a onda su odustali od toga. [ta to onda zna~i? [to se radikala ti~e, mi svima u lice ka`emo sve {to mislimo, sve {to imamo, ali `elimo konstruktivnu saradwu, kad god je ona u interesu naroda i dr`ave i kad se na{ politi~ki program mo`e u tu saradwu uklopiti. Dakle, ne}emo mi da se odreknemo na{eg programa, ali negde smo spremni na odre|eni kompromis – va`emo {ta je te`e na tasu, ono {to je konkretna korist od odre|ene saradwe za dr`avu i narod i ono {to je eventualna {teta za sam strana~ki program. Ako prete`e korist u odnosu na {tetu, onda prihvatimo to {to je korisno i – sprovodimo. Voditeq: Gledalac @ivanovi} iz Stala}a ka`e – u Crnoj Gori uveden je dvovalutni sistem, u Srbiji je jedna valuta, dinar, ali se sve ra~una u markama. Koja valuta, u stvari, ovde va`i? Dr [e{eq: U Srbiji je zvani~na valuta dinar. Na`alost, dinar jo{ nije toliko ~vrst i stabilan koliko bi trebalo i koliko bismo mi `eleli, pa da qudi po~nu sve vrednosti ra~unati u dinarima. Uglavnom se stvari mawe vrednosti ra~unaju u dinarima, a ~im se krene na krupnije neke vrednosti, kao {to su ku}e, stanovi, ili automobili, prelazi se na nema~ku marku, po{to su u tom slu~aju onda i dinarski iznosi suvi{e visoki, ali kad uspemo da potpuno stabilizujemo dinar, to }e biti verovatno za narednih nekoliko godina, onda }e qudi postepeno da se privikavaju da sve vrednosti izra`avaju u dinarima. Voditeq: Po va{em mi{qewu, kakav je to potez, dvovalutni sistem u Crnoj Gori? Kome to ide na ruku? Dr [e{eq: To je smi{qeno da se potpuno odstrani dinar iz Crne Gore. To sigurno ne ide na ruku gra|anima Crne Gore. Ja ne znam da li ste putovali ove godine u Crnu Goru, ili vam je neko javio kako to tamo izgleda, sva roba je po nekoliko puta tamo skupqe nego u Srbiji. A, formalno su ne{to i plate ve}e, ali je mnogo ve}i procenat nezaposlenih. Penzije 957
su ne{to ve}e i redovnije u Crnoj Gori nego u Srbiji, ali ne u onoj meri u kojoj bi trebale da budu ve}e, kad se imaju u vidu cene koje tamo vladaju. Jer, tamo je litar uqa negde 60–70 dinara. Qudi mi pri~aju, koji su i{li na letovawe, dve marke ko{taju najobi~niji sok i koka–kola u kafi}u. To je zaista nepodno{qivo skupo. Tamo su socijalne tenzije mnogo ve}e nego u Srbiji. Voditeq: Sini{a Kne`evi} iz Brusa ima jedno li~no pitawe, uputio sam vam jedan zahtev pre mesec dana, imam sedmoro dece, tra`io sam pomo} od potpredsednika Vlade za izgradwu ku}e, vi mi niste odgovorili, za{to? Dr [e{eq: Da vam iskreno ka`em, ja uop{te ne ~itam pisma koja stignu u Vladu Srbije, to ide u Vladinu administraciju, {ta se posle de{ava sa tim pismima, ja i ne znam, a ja godinama ne ~itam nijedno pismo. Ako je pismo na stranku usmereno, onda strana~ke slu`be to preuzmu, ali kada neki gra|anin `eli kontakt direktno sa mnom, onda to mo`e preko op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke, pa da se vidi {ta je u pitawu i da li je tu mogu}e neku pomo} pru`iti. A, {to se ti~e gra|anina koji ima sedmoro dece, pomo} zaista treba, onda tu treba i}i preko nadle`nih dr`avnih organa. Mora se prvo obratiti organima lokalne vlasti, to je u Brusu. Zna~i, mora oti}i u op{tinu Brus, pa op{tina Brus da poku{a da mu pomogne. Ako op{tina Brus nije u stawu, onda se op{tina obra}a Vladi Srbije i Vlada dodequje izvesnu pomo} da se taj problem re{i. Ja mislim da bi Vlada bila spremna, u svakom slu~aju, gra|aninu sa toliko dece da pomogne, ali mora se po{tovati odre|ena procedura. Znate, na moju adresu je stizalo po stotine pisama dnevno, i ovaj jedan `ivot ne bi bio dovoqan da sva ta pisma pro~itam. Ja sam nekoliko puta, mislim nekada i na dr`avnoj televiziji, rekao, i pisma koja mi stignu na ku}nu adresu, uop{te se ne otvaraju, tu postoje sada i razlozi bezbednosti; u Vladi imamo te slu`be koje pregledaju pisma, a kod ku}e ja nemam tu slu`bu. Ja imam samo sitnu decu. I pisma nepoznatih qudi zbog toga uop{te ne otvaramo, odmah zavr{e u kontejneru. Spremnost za pomo} postoji, ali mora da se ide po odre|enoj proceduri. Voditeq: Da li gospodin [e{eq zna da u Kru{evcu gra|anin ne mo`e po normalnoj ceni i u normalnim uslovima da kupi uqe i {e}er, kao ni benzin na Jugopetrolovim pumpama? Dr [e{eq: Pa, rekao sam ve} kakvi su problemi sa uqem i {e}erom. Ipak, uqa i {e}era ima na tr`i{tu, ali moramo racionalizovati snabdevawe i mora se zadr`ati ovaj princip da se mo`e kupiti samo po dva litra uqa i dva ili ~etiri kilograma {e}era, kako je to sad re{eno. Problem je {to nekada nosioci snabdevawa i firme koje sa wima sara|uju deo uqa i {e}era preusmere na crno tr`i{te. Na primer, kada roba do|e u samouslugu, poslovo|a odmah odvoji jednu koli~inu koju on preprodaje, a samo deo pusti u promet, i tu moraju inspekcije biti rigoroznije i gra|ani moraju da prijavquju nadle`nim inspekcijama ~im primete takav slu~aj. [to se ti~e nafte i benzina, Vlada Srbije je u nekoliko navrata ispuwavala sve zahteve NIS–a, i sada smo doneli program snabdevawa za avgust, septembar i oktobar. Mora}emo rigoroznije mere da primewujemo prema tom javnom preduze}u, ako ono svoj deo posla ne obavi kako treba. I zaista, i na{e je strpqewe na izmaku. Bukvalno, sve {to je NIS tra`io, Vla958
da je obezbe|ivala, i novac, i devize, i sve ostale pogodnosti, i otpisivala stare dugove, i odlagala isplatu obaveza prema dr`avi, sve {to su tra`ili, da bi snabdevawe gorivom bilo {to boqe, mi smo ispuwavali. Sada moraju i oni da ispune svoje obaveze, i mislim da je krajwe vreme da svi tu zao{tre pitawe discipline i odgovornosti. Voditeq: Imamo dva interesantna pitawa, ista je tema, u va{im obe}awima pred izbore, gde su pove}awa plata radnicima, a drugo je, ako va{a partija do|e na vlast, koliki }e biti raspon plata? Dr [e{eq: [to se ti~e samih plata, treba imati u vidu osnovni princip razlikovawa – jedno su plate u dr`avnim organima i javnim slu`bama, a drugo su plate u preduze}ima. Sva preduze}a bi trebalo da budu privatna, osim dr`avnih. I plate u preduze}ima treba da zavise od u~inka, od zarade. A u dr`avi moraju da se niveli{u i da se postepeno izjedna~avaju, jer imamo ogromne disproporcije. To je program Srpske radikalne stranke, i otprilike bi promeri bili 1:4 podno{qivi u javnom sektoru, kao i promeri kod penzija 1:2. Me|utim, srpski radikali 1997. godine nisu sami pobedili na izborima, nismo sami mogli da formiramo Vladu, pa da u potpunosti ostvarujemo na{ program. Ovo je koaliciona vlada. Nijedan od partnera koji u~estvuje u toj vladi ne mo`e da pretenduje da u celosti realizuje svoje programe. Mi smo prinu|eni svaki dan da iznalazimo kompromise, i samo ono pitawe o kome postignemo kompromis, mi smatramo apsolviranim, sa wim izlazimo u javnost. Tamo gde ne uspemo da se dogovorimo, ostavimo za slede}e nadigravawe. Voditeq: Niste time ba{ odgovorili na ovo pitawe – za{to ste na prethodnim izborima obe}avali “kule i gradove”, a uveli nam poreze i takse, i ne mo`emo da `ivimo normalno? Dr [e{eq: “Kule i gradove” nikada nisam obe}avao, ni Srpska radikalna stranka, iznosio sam projekciju realizacije na{eg strana~kog programa, na{e osnovne ideje vodiqe, i neprekidno nagla{avao, ako se i vi se}ate, da se ne mogu o~ekivati ~uda i da se ne mo`e preko no}i ni{ta razre{iti. A koje smo to takse uveli? Uveli smo taksu na mobilni telefon, i to je bilo pametno re{ewe, uveli smo takse na oru`je, i to je bilo pametno re{ewe. Da li se se}ate jo{ neke takse? Voditeq: Na televiziju. Dr [e{eq: Ko je uveo taksu na televiziju? Voditeq: Skup{tina Srbije. Dr [e{eq: Pa to je bila Skup{tina Srbije, nije Vlada uvela taksu na televiziju, rekao sam na po~etku emisije, taksa je postojala, uveden je samo novi na~in pla}awa. Od kada postoji televizija, od pedeset i neke, da li 1958. godine, dr`avna televizija, pla}ala se taksa. U skoro svim evropskim zemqama postoji taksa za dr`avnu televiziju. Voditeq: [ta Savezna vlada ~ini za dobrovoqne davaoce krvi, ne znam za{to ba{ Savezna vlada? Dr [e{eq: Pa ne znam {ta bi sad Savezna vlada da ~ini za dobrovoqne davaoce krvi, i ja sam dobrovoqni davalac i osam puta sam do sada dao krv, i nikada ni{ta nisam tra`io zauzvrat. Ra~unam, jednom, ne daj bo`e, ako mi zatreba neka hitna medicinska intervencija, ili nekom mom najbli959
`em, da mi ne}e neko postavqati pitawe koli~ine krvi koja }e se tada upotrebiti, a i sam sam spreman, kad god zatreba, i bilo kome kad zatreba, da dam krv. Navikao sam se na to i mislim da je to pre svega zdravo za svakog ~oveka u odre|enim vremenskim razmacima, ne treba ni tu preterivati. Voditeq: Za{to se dr`avqanima Crne Gore prilikom ulaska u Srbiju oduzimaju automobili, iako su legalno registrovani? Kako da ga vlasnik povrati? Dr [e{eq: Ne mogu automobili biti legalno registrovani, ako nisu legalno uvezeni, a da bi se automobil legalno uvezao, mora se platiti carina. Na te automobile nije pla}ena carina i re~ je uglavnom o vozilima ukradenim po Zapadnoj Evropi. U Vladi razgovaramo o jo{ jednoj varijanti legalizacije tih vozila, ali jo{ nismo neki dogovor postigli. Nije nemogu}e u najskorije vreme. ^im to bude postignuto, mi }emo javnost obavestiti. Mi smo ve} imali jednu akciju legalizacije tih vozila, kroz pla}awe odre|enih taksi, umesto nepla}ene carine, opet se nagomilalo, ka`u neki da ima oko 20.000 tih vozila, tako da nije nemogu}e da jo{ jednom poku{amo, ali ne mogu da obe}am. Voditeq: [ta je bilo oko automobila sa kosovskim tablicama? Dr [e{eq: Vlasnici automobila sa kosovskim tablicama nemaju nikakvih problema, sada je registracija svima istekla, je li tako? Sada ti automobili mogu da se registruju u op{tinama gde su privremeno sme{tena izbegla lica i gde su prijavili privremeni boravak. Voditeq: Da li }e deca koja su polo`ila prijemni ispit za sredwu {kolu u junu, a nalaze se ispod crte, biti primqena u `eqenu {kolu, odnosno, da li }e kao i do sada biti pro{irena odeqewa i kada }e se to znati? Dr [e{eq: Nadam se da ho}e, ali to }e jo{ nekoliko dana da potraje dok se definitivno sazna. [to se ti~e nas, srpskih radikala, vi znate, mi smo apsolutno protiv tih prijemnih ispita. Pro{le godine smo uspeli da se dogovorimo da se ukinu prijemni ispiti za upis na fakultete i sredwe {kole, a ove godine nije uspeo taj dogovor, pa su se opet polagali ispiti. Voditeq: Da li Srpska crkva podr`ava izdaju Artemija? Dr [e{eq: Srpska crkva ne podr`ava izdaju Artemija Radosavqevi}a, ali ima nekih sve{tenika koji je, na`alost, podr`avaju. Voditeq: Da li je ta~no da vam je vojvoda Mom~ilo \uji}, za `ivota, oduzeo ~in vojvode i za{to? Dr [e{eq: Pa, nije mi oduzeo ~in vojvode, prvo, zato {to mi to nije mogao oduzeti, ne mo`e se taj ~in oduzimati iz Kalifornije. Mogao se dodeliti, jer nije imao ko drugi da dodeli u otaybini, a otkada mi je dodeqeno to zvawe srpskog ~etni~kog vojvode, ja sam bio najstariji u zvawu u otaybini, samo sam ja mogao da dodequjem i oduzimam. Na`alost, \uji} se okrenuo protiv mene li~no i protiv Srpske radikalne stranke pred kraj svog `ivota, pod uticajem ameri~kih tajnih slu`bi, koje su ga ucewivale da }e biti isporu~en Hrvatima ako ne sledi wihovu politiku. I, ta promena odnosa Mom~ila \uji}a prema meni datira jo{ od 1991. godine, kad sam ja izbrusio ameri~kog kongresmena Yima Nudija na jednoj skup{tini Srbije. On je ovde bio u gostima, tra`io je razgovor sa mnom i ja sam mu otvoreno rekao {ta mislim o ameri~koj politici i o pona{awu ameri~kog ambasadora Cimermana. E, onda su Amerikanci po~eli da rade 960
na naru{avawu tih odnosa, jer oni su bili zahladneli nekoliko godina, a negde pro{le godine, odmah nakon a`urirawa hrvatskog zahteva za \uji}evim izru~ewem, on se oglasio preko Studija B. Studio B, pod kontrolom SPO-a, poslao je televizijsku ekipu u Kaliforniju da snimi taj prilog. Taj isti SPO, koji nije imao nikakve kontakte sa \uji}em, Dra{kovi} koji, kad god je boravio u Americi, nije smeo sa \uji}em ni da se sretne. Mo`ete misliti koliko to sada izgleda ironi~no, tragikomi~no, ali meni je `ao za{to je do toga do{lo. \uji} je sam sebi pred kraj `ivota naneo veliku moralnu {tetu, {ta ja tu mogu. Voditeq: Evo, imamo par pitawa, pa da privodimo emisiju kraju. Imamo jo{ desetak minuta. Da li su pitawa na RTS-u prilikom va{eg gostovawa bila montirana, ja sam radikal, i imam staro ali lepo odelo, mogu da ga obu~em, ali mi je prazan stomak, otprilike tako ka`e gledalac. Misli da su pitawa na RTS-u bila “sva naru~ena”. Dr [e{eq: Ja ne mogu tu do kraja precizno da odgovorim. Ja sam u po~etku odgovarao na pitawa voditeqa, kao i u va{oj emisiji, a onda su pitawa pristizala u studio. Ja ne kontroli{em ta pitawa, kao {to ni va{a ne kontroli{em. Vama sam na po~etku emisije rekao da odgovaram na sva pitawa. Vi pitate, ja odgovaram i tu nema nikakve cenzure, to je moje pravilo. Ja zaista ne izbegavam nijedno pitawe. Da li je tamo bilo nekih pitawa koja nisu pu{tena u program ili ne, ja to ne znam. Voditeq: Da odgovorimo jo{ na par pitawa, pa da razgovor privedemo kraju. Da li }e obveznicama za de~ije dodatke mo}i da se plati struja ili voda? Dr [e{eq: Ne. Struja ne}e mo}i, a voda je mogu}a, ali to treba da odlu~e organi lokalne samouprave, od skup{tine op{tine to zavisi. Oni mogu da prihvate te obveznice kao sredstvo pla}awa za sve komunalne usluge. Za{to ne mo`e struja? Zato {to smo EPS previ{e preopteretili sa one tri zaostale redovne penzije. Zaista EPS je to juna~ki izdr`ala i imala je pomo} Vlade Srbije i finansijsku i druge vidove pomo}i. Mi smo imali dovoqno struje celu proteklu zimu. Sada ne bismo smeli da pove}amo to breme elektroprivredi, jer bi je onda doveli u kolaps. Zbog toga smo EPS morali da za{titimo. Voditeq: [ta }e biti sa radnicima ~ije su firme propale, imaju 10 ili 15 godina radnog sta`a, ko }e im dati penziju a imaju preko 30 godina starosti. Ko }e im dati posao? Dr [e{eq: To je veoma te{ko pitawe u sada{woj situaciji, a ina~e je visoka stopa nezaposlenih u Srbiji. Privredni razvoj smawuje stopu nezaposlenosti. Mi, radikali, zala`emo se da se jo{ intenzivnije krene ovim sistemom javnih radova, kao i obnovom saobra}ajnica, obnovom fabrika, a sada je u toku izgradwa stanova. Tim sistemom javnih radova koncentri{u se sredstva, a anga`uje se ogroman broj firmi. Sada se anga`uje sva gra|evinska operativa, pa i mnogo vi{e od toga; “14. oktobar” je anga`ovan i metalna industrija, sve fabrike koje su kuburile ranije sa poslovima. Zna~i, ne mo`e dr`ava svakom pojedincu da garantuje zaposlewe. Dr`ava mora da stvara uslove u kojima }e potra`wa za radnom snagom da raste. Voditeq: Da li je normalno da carinske stope budu 83 odsto na odre|enu vrstu robe {iroke potro{we u odnosu na uvoznu vrednost, konkretno uvoz keramike koja se ne proizvodi u zemqi? 961
Dr [e{eq: Postoji carinska tarifa koja je u formi zakona usvojena u Saveznoj skup{tini. Ja ne mogu sada da govorim o pojedina~nim procentima i pojedina~noj robi, a bilo bi krajwe neozbiqno, jer se tim ne bavim. U svakom slu~aju, mi imamo doma}e proizvo|a~e keramike. Ta keramika je relativno solidna. Ja sam u mojoj ku}i ugradio samo doma}u keramiku, i u kupatilu, i u hodnicima i u kuhiwi, i ra~unam, ako sam ja mogao u mojoj ku}i iskqu~ivo da koristim doma}u keramiku, da to mo`e i svako drugi. Ima nekih koji vi{e vole stranu keramiku. Italijansku na primer, e onda neka plate i nije mi ih `ao. Ja imam pove}u ku}u u Batajnici, to je jedno 25 kilometara od centra Beograda, i terase su mi od keramike, sve je to doma}a proizvodwa. Voditeq: Po{tovani gledaoci, emisiju privodimo kraju. Poslali ste veliki broj pitawa i ~ini mi se da smo gotovo na sva odgovorili. Ipak, da emisiju zavr{imo jednom od poruka predsednika Srpske radikalne stranke, pogotovo sada pred izbore. Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Jugoslavije da iza|u na izbore 24. septembra. Iza|ite i glasajte prema svojim interesima, prema svojoj savesti, prema svojim opredeqewima. Glasajte u uverewu da }e oni koje izaberete, upravqati naredne ~etiri godine Jugoslavijom i op{tinama u Srbiji. Ako svoj glas date kandidatima Srpske radikalne stranke, ja sam siguran da se ne}ete pokajati. Ako glasate za srpske radikale, mi }emo naredne ~etiri godine u~initi sve {to je u na{oj mo}i da vam uzvratimo, da vi{e nikada ne po`elite da glasate za nekog drugog osim za Srpsku radikalnu stranku. Voditeq: Po{tovani gledaoci, emisija “Otvoreni studio” Televizije Kru{evac je zavr{ena. Na{em gostu, potpredsedniku Vlade Srbije i predsedniku Srpske radikalne stranke, dr Vojislavu [e{equ, zahvaqujemo. Tako|e, zahvaqujemo i svima vama koji ste se ukqu~ili u na{u emisiju. Do vi|ewa i prijatno.
XXXIII OP[TINA ZEMUN EKSPERIMENTALNI POLIGON TV Vlasotince, 16. avgust 2000. godine Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci, sa malim zaka{wewem po~iwemo emisiju “Specijalni gost”, a na{ specijalni gost ve~eras je predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav [e{eq. Pre nego {to po`elimo dobrodo{licu gospodinu [e{equ, dragi gledaoci i dragi slu{aoci, mo`ete postavqati pitawa na koja }e gospodin [e{eq davati odgovore. Gospodine [e{eq, dobrodo{li u na{ studio. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Za 24. septembar su zakazani izbori. Sada su uveliko pripreme za izbore za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, izbori na saveznom i na lokalnom nivou, me|utim izbora je bilo i pre ~etiri godine. 962
Da po~nemo – odakle. U op{tini Zemun Srpska radikalna stranka je osvojila vlast. Da krenemo odatle. [ta je u stvari Srpska radikalna stranka uradila za ove ~etiri godine? Dr [e{eq: Op{tina Zemun je jedina op{tina kojom su do sada vladali srpski radikali i mi smo tu op{tinu svesno pretvorili u na{ eksperimentalni poligon. Ovde pokazujemo narodu i celoj Srbiji koliko su radikali sposobni, kakve sve ideje imaju i kako su uspe{ni u realizaciji tih ideja. Eksperiment je u potpunosti uspeo. Radikalska vlast je pre svega disciplinovala op{tinsku administraciju, slu`be lokalnih organa upravqawa i op{tinu pretvorila u servis gra|ana u pravom smislu re~i, a zatim prionula na velike investicione radove na izgradwi komunalne infrastrukture. Za ove ~etiri godine izgra|eno je 60 kilometara asfaltnih puteva, zatim oko 40 kilometara primarnog vodovoda. Svim {kolama smo pomogli a to je vi{e od 30 osnovnih i 15 sredwih {kola – op{tina Zemun ima izme|u 200 i 250 hiqada stanovnika. To je ogromna op{tina. Mewali smo prozore na {kolama, popravqali mokre ~vorove, kre~ili, mewali podove i sre|ivali druge stvari. U op{tini Zemun smo osposobili za rad porodili{te koje nije radilo deset godina, i pozori{te koje nije radilo vi{e od deset godina. Podstakli smo privatnu inicijativu, formirali tri nova izbegli~ka naseqa, {est hiqada placeva pod najpovoqnijim uslovima dodelili gra|anima, naravno za stambenu izgradwu. U Zemunu se gradi i zida na sve strane. Zemun je procvetao pod radikalskom vla{}u. Nijedna korupciona{ka afera se nije desila za to vreme i mogu da se zakunem da smo sasvim uni{tili korupciju. Korupcija je jedno zlo koje je vrlo vitalno i koje je te{ko iskoreniti ali smo ga sabili na minimum. Mi smo ponosni na ono {to smo postigli i upravo to nudimo sada svim drugim op{tinama u Srbiji. To nudimo i Vlasotincu. Voditeq: Zna~i rezultati va{e vlasti su vidqivi za ove ~etiri godine. Ovih dana krenuli ste u intenzivnu predizbornu kampawu sa jasnim programom i jasnim opredeqewima, a ja }u da krenem nekako od privrede. [ta Srpska radikalna stranka... Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka nudi jo{ intenzivniju primenu koncepta javnih radova. Taj koncept za koji se mi zala`emo punih deset godina, u Vladi nacionalnog jedinstva primewujemo od pro{le godine, od bombardovawa. Tim konceptom mi smo obnovili skoro sve {to je poru{eno i ulazimo u nov investicioni ciklus koji postepeno daje posao sve ve}em broju radnika, sve ve}em broju preduze}a. Nudimo i re{avawe preostalih socijalnih problema, na planu socijalnih davawa. Ono {to smo mi postigli u Vladi nacionalnog jedinstva predstavqa rezultat kompromisa na{ih politi~kih programa, jer mi nismo realizovali samo sopstveni radikalski program nego, ulaze}i u koaliciju sa levi~arskim strankama, i{li na odre|ene ideolo{ke i programske kompromise kako bismo postigli ono {to je najneophodnije. 963
Rezultati Vlade nacionalnog jedinstva Srbije su solidni i oni treba da nastave u tom pravcu. Jo{ ima mnogo problema ali je re{avawe nekih tek po~elo a neki su ve} re{eni. Re{ili smo tri zaostale redovne penzije, i to bonovima za pla}awe elektri~ne energije. Sada re{avamo problem zaostalih de~ijih i porodiqskih dodataka, a u planu je i re{avawe zaostalih zemqoradni~kih penzija, jer negde oko osam meseci i one kasne. Na planu re{avawa problema stare devizne {tedwe doneli smo Zakon o prodaji poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu i od tog zakona najvi{e o~ekujemo, jer, ovo o~igledno ide te{ko prema saveznom zakonu {to se ti~e isplate deviznim {tedi{ama. Poslovne banke nisu u stawu da isplate ovih 150 maraka koliko je predvi|eno za ovu godinu. Ne{to ispla}uju. Vrlo malo je ispla}eno u devizama. Ne{to se ispla}uje u dinarima ali ni u dinarima nisu u stawu da isplate sve ono {to bi gra|ani `eleli da preuzmu. Narodna banka Jugoslavije je ponudila zlatnik ali gra|anima nije sada do zlatnika. Wima je do gotovog novca kojim mo`e da se kupuje roba maltene neophodna za `ivot. Re{avawem problema nekoliko milijardi maraka stare devizne {tedwe, prodajom poslovnog prostora, mi }emo posti}i dvostruki efekat. Taj poslovni prostor }e se privatizovati. Privatizova}e se za solidnu cenu, dakle cena je povoqna za kupce a povoqna je i za dr`avu. Dr`ava }e taj novac investirati daqe u obnovu zemqe a privatnici }e verovatno s tim posle izlaziti na tr`i{te. Znate, kad prodate toliku koli~inu poslovnog prostora to na tr`i{te deluje kao da ste ga tog momenta proizveli, i onda po~iwe taj zamajac prenosa vlasni{tva i dr`ava ima odre|enu korist, jer je tu najmawi porez, kod prenosa vlasni{tva, od tri odsto. Kada re{imo gro velikih deviznih {tedi{a, onda }e bankama biti mnogo lak{e da re{avaju problem malih {tedi{a, kojih je ogromna masa a imaju {tedne uloge nekad ispod 100 maraka, a takvih je najve}i broj partija – {tedni ulozi, negde do 200 maraka. Voditeq: Ali, 100 maraka je mnogo danas. Dr [e{eq: Jeste. To je otprilike skoro jedna plata, jedna prose~na plata. Zna~i da smo na dobrom putu. Ne mo`e se ni{ta preko no}i razre{iti – to je sigurno, ali krenuli smo uporno i odlu~no, prvi efekti su ve} tu, opipqivi. Voditeq: [ta mislite, mo`emo li? Dr [e{eq: Nemamo drugog izbora. Niko nam ni{ta ne}e pokloniti. A, pokazali smo da mo`emo. Mi radikali smo to pokazali u zemunskoj op{tini. Samo smo resurse koje je op{tina imala decenijama, a niko se nije setio da ih koristi, stavili u funkciju. I ve} time postigli mnogo. Cela Srbija ima takve resurse, samo treba malo prodrmati birokratske strukture, naterati ih da razmi{qaju, da se ne oslawaju samo na ono {to dolazi od poreza, doprinosa i taksi, nego da tra`e nove izvore prihoda na osnovu onoga {to dr`ava poseduje, da se to stavi u funkciju i da se na najpametniji na~in iskoristi. Politika oslawawa na sopstvene snage je obnovila Srbiju posle bombardovawa. Da smo mi ~ekali da nam neko pomogne ne bismo nikad do~ekali, mo`da ni na{i sinovi, ni na{i unuci ne bi do~ekali. Mi smo pokazali da osloncem na sopstvene snage mo`emo da postignemo krupne rezultate. 964
Da smo ovaj koncept primewivali pre bombardovawa, mnogo pre bombardovawa, Srbija bi danas bila u sasvim druga~ijoj poziciji. Jer, ono {to je bio problem u ovoj Vladi nacionalnog jedinstva to je da smo odustali od koncepta davawa kredita firmama, novac je odlazio u potro{wu a firme nisu te kredite vra}ale. Ima ogroman broj du`nika dr`avi po tom osnovu. Mi sad finansiramo proizvodwu, pla}amo proizvodwu, po~eli smo sa metalskim kompleksom. Mi smo naru~ivali traktore, kombajne, rezervne delove i sl., i rekli – za toliko i toliko para, pla}amo toliko i toliko, a ovoliki avans. To se pokazalo veoma pametnim. Sada pla}amo izgradwu mostova, puteva, opravke fabrika i kre}emo sa velikim investicionim zamajcem u ovom projektu izgradwe stanova, oko 100 hiqada stanova za narednih deset godina, a od toga deset hiqada u ovoj godini, za {ta postoji veliko interesovawe, jer su ti stanovi veoma jeftini, 750 maraka kvadratni metar. To je zapravo cena ko{tawa, odnosno plati se materijal, rad, radna snaga i to je sve. Dakle, nije nam u interesu profit, u interesu nam je da se radi i da se {to vi{e radnika i firmi anga`uje, a gra|anima re{avaju osnovni `ivotni problemi. A, profit je stvar privatne inicijative. Mi jo{ samo treba tu da napravimo odlu~ne ispravke na planu privatizacije i da malo oslobodimo doma}e tr`i{te kako bi ono delovalo samo po sebi i pru`ilo mnogo zna~ajnije efekte. Voditeq: Osim problema u privredi ima problema i u drugim oblastima dru{tvenog `ivota. Dr [e{eq: Najopasniji su ti ekonomski problemi, znate, odmah se na to nadovezuju socijalni. Ako re{imo ekonomski, uspe{no }emo re{iti i socijalne, a ako imamo boqe stawe u privredi, onda }e nam lak{e biti da re{avamo i probleme obrazovawa, zdravstva, vojske i policije, kulturnih delatnosti i sl. Voditeq: Ovih dana se re{avaju ve} neki problemi u zdravstvu. Dr [e{eq: Krenula je Vlada Srbije sa velikom akcijom u zdravstvu, vide}emo kakvi }e biti efekti, krenulo se odlu~no i efekti se ve} pokazuju na planu snabdevawa lekovima. Mi smo imali jednu mafiju koja je vladala tr`i{tem lekova, ja to moram otvoreno da ka`em. Lekovi su se smi{qeno kupovali na Zapadu. Oni koji su naru~ivali, uglavnom su dobijali proviziju i ostavqali je na svoje devizne ra~une. Ovde smo imali veoma skupe lekove, sada se usmeravamo na nabavku kineskih lekova, koji su kvalitetni kao i zapadni, nema nikakve razlike. ^ak, Kinezi za mnoge zapadne lekove proizvode fabrikate, polufabrikate, sirovine itd. Na{a najve}a fabrika lekova, “Galenika” je bila upropa{}ena pod upravom Milana Pani}a. Ova Vlada je uspela da “Galeniku” vrati dr`avi, da je vrati Srbiji, narodu, i tamo je potpuno zapostavqena proizvodwa antibiotika, mi to sve moramo da obnavqamo. Drugo, moramo eliminisati “crno tr`i{te” lekovima, na osnovu lekova koje je dr`ava ve} platila i pustila u opticaj. Mi smo imali bezbroj {vercerskih kanala na relaciji dr`avne apoteke – privatne apoteke. U dr`avnim apotekama nemate ni onih lekova koji su isporu~eni, to neko preproda privatnicima i na|ete ih u privatnoj apoteci po nekoliko puta vi{oj ceni. Mi sada idemo na to da se ta~no zna kolika je cena kog leka i ona mora biti ista i u dr`avnoj i u privatnoj apoteci, s tim {to se u privat965
noj apoteci pla}a novcem, a dr`avna apoteka, ako je gra|anin osiguran, izdaje na lekarski recept. To je, zna~i, razlika izme|u dr`avne i privatne apoteke, a ne u privatnoj apoteci da lek bude ~etiri puta skupqi nego u dr`avnoj. Svaki lek ima istu vrednost i u jednoj i u drugoj apoteci. Ako pustamo da se ve{ta~ki stvaraju zalihe, da se lekovi povla~e sa tr`i{ta, da se stvaraju nesta{ice, onda to na “crnom tr`i{tu” mo`e da dostigne po cenama fantasti~an iznos, a to vi{e niko ne mo`e da plati. Voditeq: Kakve su reakcije na te mere Vlade? Dr [e{eq: Pa, ima najvi{e pozitivnih reakcija, ima i negativnih. Znate, mo`da negde ima i nekih nespretnosti u provo|ewu te Vladine politike, ja ne mogu sada da tu budem rezolutan, da ka`em sve je kako treba i ti problemi su nu`ni, oni se ne mogu izbe}i, oni su i o~ekivani. Najva`nije je da Vlada u ovome istraje i nije ovo sada stvar jednomese~ne kampawe pred izbore, kao {to neki poku{avaju da predstave, nego du`nost Vlade da se stawe u zdravstvu dugoro~no popravi. Voditeq: Na{e neiskori{}eno, nedovoqno iskori{}eno bogatstvo je poqoprivreda i tu treba dosta toga re{avati. Dr [e{eq: Najvi{e problema ove godine imamo sa su{om. Voditeq: To je ne{to {to se ne mo`e izbe}i. Dr [e{eq: A jednom mora da se desi su{a, pro{le godine smo imali izuzetno rodnu godinu, ove godine imamo su{u, otprilike svakih pet godina nas zatekne neka ozbiqnija su{a, otprilike taj vremenski razmak. Ja se se}am, 1996. godine, upravo u predizbornoj kampawi, obilazio sam skoro sva sela na jugu Srbije, i tada je bila velika su{a. To je bilo, zna~i, pre ~etiri godine. To se ne mo`e izbe}i, ne zavisi toliko od na{e voqe, ali mi moramo jo{ vi{e pomagati poqoprivrednim proizvo|a~ima. Vlada je i do sada ~inila mnogo i moramo ih osposobiti da samostalno proizvode, za samostalni izlazak na tr`i{te. Ogroman je broj poqoprivrednih povr{ina koje se mogu navodwavati, a ne navodwavaju se. Ko je ove godine mogao svoje wive da navodwava, on ima izuzetnu, rekordnu proizvodwu kukuruza. Ka`u negde, na nekim mestima, ja to nisam video svojim o~ima, ali su do ~etiri metra visoke stabqike kukuruza, onome ko navodwava. Jer, sunce je blagodet kad ima dovoqno vode, kad se navodwava i iz zemqe pumpama izvla~i voda, a sa druge strane, sunce pospe{uje biqku na boqe kori{}ewe te vode i onda su rezultati izvanredni. Ali, vrlo je malo wiva koje se navodwavaju. Ja gledam i ovde, polaze}i od Leskovca prema Vlasotincu, vidim da je negde kukuruz solidan, prili~no dobar, a negde se sasvim sasu{io i sada ne znam {ta je u pitawu, da li su razli~ite vrste kukuruza zasejane, ili se neke wive i ovde navodwavaju, a neke ne navodwavaju. Voditeq: Ili su neke bli`e vode, a neke su malo udaqenije. Dr [e{eq: Pa sada, neko ima i pumpu, to nije skupa investicija, da se tamo gde ima podzemnih voda jednom pumpom izbacuje odre|ena koli~ina vode svakih nekoliko dana, pa se natope wive. U povrtarskim krajevima pogotovu, i kad su najrodnije godine wive se moraju navodwavati. U Vojvodini je na{ problem {to su seqaci najvi{e vukli sami na proizvodwu industrijskih biqki, pre svega p{enice. Proizvodwa p{enice se wima ne isplati iznad one koli~ine koja je dovoqna za doma}u upotrebu. Mnogo je racionalnije kada se wive iskori{}avaju za uzgajawe povrtarskih kultura. 966
Povrtarske kulture tra`e mnogo vi{e radne snage, a jo{ uvek postoji trend odlaska sa sela u gradove, selo ostaje bez radne snage, i to je opet dvostruki problem. Taj problem se mora re{iti tako {to }emo poboq{ati uslove `ivota poqoprivrednog stanovni{tva, {to }e dr`ava biti mnogo a`urnija u isplati poqoprivrednih proizvoda koje otkupquje. Mi smo ove godine bili a`urni, sve ono {to je dr`ava otkupila p{enice ve} je pla}eno odavno. Dakle, nigde ne kasni dr`ava. Mo`da kasni negde neka firma iz Mlinsko-pekarske industrije, ali ono {to je dr`ava uzela za svoje rezerve sve je uredno isplatila, i ta cena od ~etiri dinara po kilogramu p{enice ove godine nije bila lo{a. Dr`ava je stimulisala proizvodwu i mesa, pogotovu mleka. Ove godine je Vlada izdvojila 700 miliona dinara za subvencionisawe proizvo|a~a mleka, ali imamo problem sa posrednicima koji otkupquju mleko od seqaka, kada od dr`ave dobiju pare, ne proslede odmah te pare seqacima, nego ih obrnu po nekoliko puta, zadr`avaju ih, te pare kasne i to destimuli{e seqake. Mi moramo da vodimo politiku jeftine hrane i to je sada ograni~avaju}i faktor za poqoprivredu i toga seqaci treba da budu svesni. Zemqa je u takvoj ekonomskoj krizi da mi ne smemo dozvoliti slobodno formirawe cene hleba, mleka, mesa, uqa, {e}era, bra{na itd. To mora biti pod striktnom kontrolom dr`ave, dok iz krize ne iza|emo, jer bi nastali stra{ni socijalni problemi, kad bi se to prepustilo stihiji i slobodnom tr`i{tu. I to je jedan ograni~avaju}i faktor, ali zato se dr`ava ne me{a u cenu povrtarskih kultura, je li tako, i to je ono {to ~oveku pru`a mogu}nost ogromne zarade. Mnogo se vi{e zaradi od jednog hektara povrtarskih kultura nego od 100 hektara pod p{enicom, ~ak mo`da i vi{e od 100 hektara pod p{enicom. Kad pogledate, ako je ove godine prose~na proizvodwa p{enice bila ~etiri metri~ke cente po hektaru, za nas 100 hektara nije neka velika zarada. P{enica se ne isplati na malim povr{inama, p{enica se isplati kad proizvodite na velikim povr{inama, ali kad na jednom hektaru proizvodite povrtarske kulture, imate mnogo ve}u zaradu. Me|utim, u Vojvodini uglavnom nema ni navike da se seqaci bave povrtarskim kulturama. Moramo forsirati i proizvodwu duvana. Duvan je velika {ansa za Srbiju. Ovde uspevaju najkvalitetnije vrste duvana. Na osnovu toga mi mo`emo bazirati i razvoj na{e duvanske industrije, mo`emo zadovoqiti sve potrebe za duvanom, to je onda ogromna korist za dr`avu. Seqaku se mnogo vi{e isplati kad proizvodi duvan nego kad proizvodi p{enicu. Ali, oko duvana ima ne{to vi{e rada nego {to je slu~aj sa p{enicom. Jeste, ali p{enica se zaseje, za{titi se eventualno, baci se ve{ta~ko |ubrivo i ~eka se `etva, a ovamo treba malo vi{e raditi. Poqoprivreda je prava razvojna {ansa u Srbiji, pogotovu proizvodwa vo}a i povr}a, a da li }emo mi tu razvojnu {ansu iskoristiti, ostaje da se vidi. Mi }emo intenzivno raditi na uspostavqawu carinske unije sa Rusijom i Belorusijom, u sklopu nastojawa da na{a zemqa postane punopravna ~lanica Saveza, ali onda }emo imati pred sobom ogromno rusko tr`i{te, na kome se bukvalno svi na{i poqoprivredni proizvodi mogu prodati, ne samo poqoprivredni nego i tekstilni, ko`arski i sl. To je tr`i{te nezasito. Na{a roba je kvalitetna, mo`e sve`a da stigne na rusko tr`i{te, ne mora se ni zamrzavati, {to je veoma zna~ajno. 967
Voditeq: Evo dobili smo nekoliko pitawa. Gledalac iz Vlasotinca pita, kako kupiti poslovni prostor za staru deviznu {tedwu, ako u op{tini ka`u da su svi lokali izdati, da se ne prodaju? Dr [e{eq: Pa, zakon je tu jasan. Mi nismo mogli na dobo{ da stavimo sav poslovni prostor, pa da raspisujemo licitaciju ko vi{e ponudi wegovo je. Zakon otvara mogu}nost da poslovni prostor kupi onaj ko ga je ve} zakupio. Ako bi wega sada izbacivali na ulicu, to bi onda bila nova velika nepravda i haos bi nastao u sferi trgovine, usluga, proizvodwe i sli~no. Mi smo, dakle, ponudili onima koji ve} koriste legalno poslovni prostor, pla}aju zakupninu, kao zakupci to koriste, da ga otkupe za staru deviznu {tedwu po povoqnim cenama. U ekskluzivnoj zoni Beograda, to je 3.000 maraka za kvadratni metar. Tamo su cene nekada izme|u pet i osam hiqada maraka, na primer u Knez Mihailovoj ulici za neki dobar poslovni prostor. Ta cena opada kako opada ovaj faktor koji je ugra|en u zakon, koji se odnosi na pojedine op{tine u Srbiji i zavisi od stepena ekonomskog razvoja te op{tine, od katastarskih prihoda, od poreskih optere}ewa itd. Onaj ko ve} ima u zakupu poslovni prostor mo`e i da ga otkupi za staru deviznu {tedwu, svoju ili tu|u. Ako nema svoju, mo`e da kupi tu|u staru deviznu {tedwu. Obveznice }e glasiti na donosioca, a ne na ime. Na obveznici ne stoji ~ija je {tedwa, obveznica je kao novac, s tim {to se 20 odsto pla}a u gotovom i iz toga mi poku{avamo da ostvarimo ne{to dodatnih deviza kako bi Narodna banka mogla da isplati svoje obaveze od 150 maraka ove godine i ve} 500 maraka slede}e, koliko se ja se}am zakonskih odredbi. Onaj ko ima ve}u staru deviznu {tedwu, na primer 100 hiqada maraka ili milion maraka ima interesa da da izvestan popust nekom drugom ko dr`i u zakupu poslovni prostor i `eli da ga otkupi. Na primer, da mu deset odsto popusta ili 20 odsto popusta. Ovaj se do~epa svoje stare devizne {tedwe, ako ima milon maraka onda taj neki popust i ne zna~i mnogo, ve} }e ga on obrtom kapitala nadoknaditi za vrlo kratko vreme, a ne}e morati da ~eka deset ili dvanaest godina da mu se sve to isplati. Ko zna kakvih }e tada biti komplikacija. Zna~i, on ve} prera~una za ovih deset godina koliko }e obrtati tih 800 hiqada maraka, umesto miliona koji je ina~e imao na {tedwi, posti}i }e mo`da 1.500.000 ili 2.000.000 ili mo`da vi{e od toga. Onaj ko otkupquje poslovni prostor ima}e novi popust na osnovu toga {to je postigao otkupquju}i obveznice. Sada to prepu{tamo tr`i{tu, kako se ko sna|e. U svakom slu~aju, interes za otkup poslovnog prostora na osnovu stare devizne {tedwe je poprili~an. Mislim da }emo tu ogroman deo stare devizne {tedwe da likvidiramo. [to vi{e likvidiramo ovih krupnih {tedi{a lak{e }e biti dr`avi da servisira sitne obaveze prema gra|anima. Voditeq: Zna~i, izvesno je u prednosti prinudni zakon. Dr [e{eq: Nije izvesno, nego jedino on sada mo`e da funkcioni{e, ali taj zakon va`i sada samo {est meseci. Imao je prvu priliku da kupi za gotov novac po~etkom godine, to su iskoristili. Ne{to mawe od deset odsto ali i to je zna~ajno. Mi smo taj novac ulo`ili u obnovu Srbije. Sada je nova {ansa, dakle, da se otkupi za staru deviznu {tedwu. Posle, kada ve}i deo tog poslovnog prostora prodamo za staru deviznu {tedwu, osta}e mali broj zakupaca, pa }emo mo}i i da idemo na javnu licitaciju i da nudimo ko 968
da vi{e. Jer, dr`avi je ciq da rasproda sav poslovni prostor, ali ne da ga rasproda za bagatelu kao {to je bilo nekih poku{aja i zahteva, ve} da proda po solidnim cenama. I to sve po nekoj vrednosti koja je bliska tr`i{tu. Voditeq: Za{to je kamata u ju`nom delu Srbije za struju ve}a u odnosu na severni deo Srbije? Dr [e{eq: Ne bi smelo da bude tako. Ja to prvi put ~ujem. Voditeq: Malopre smo govorili o nadoknadi de~ijih i materinskih dodataka, na~in na koji se oni nude. Imamo i jedno pitawe vezano za de~ije dodatke, {ta je bilo sa de~ijim dodacima odnosno obveznicama i kada }e preduze}a koja su u obavezi po~eti da primaju obveznice i da ih isporu~uju? Dr [e{eq: Obveznice jo{ uvek nisu u potpunosti podeqene. Po~ela je podela. Mi ra~unamo, vi znate kako sada ide kada se to stimuli{e, do 1. septembra }e sve biti zavr{eno. Ministarstvo finansija }e sada dati uputstva firmama koje duguju dr`avi. Ja sam u Narodnoj skup{tini naveo nekoliko firmi, ima ih ukupno oko 600. To su raznorazne firme, neki proizvo|a~i hrane, ali i druge robe. One su du`ne za ovu godinu 20 odsto svog duga da puste na tr`i{te i da robu prodaju za ove obveznice. Gra|ani mogu da kupe prehrambene proizvode, ode}u, obu}u od tih firmi, ali }e svaka radwa morati da informi{e gra|ane koja roba mo`e da ide za te obveznice. Kada se stekne poverewe u te obveznice, bi}e radwi koje }e prodati bilo koju robu jer znaju da te obveznice vrede kao novac i da }e izmiriti svoja potra`ivawa od onih firmi koje duguju dr`avi. Te firme su du`ne da prodaju svoju robu, a mi im dajemo jo{ jedan stimulativni popust od 50 odsto. Onaj ko svoju robu proda za obveznice na osnovu de~ijih dodataka, ima}e 50 odsto popusta u izmirivawu svojih zaostalih obaveza prema dr`avi. Voditeq: Postoji li mogu}nost da se obveznicama plati elektri~na energija, kao {to je to bilo kod penzionera? Dr [e{eq: Veoma te{ko. Jo{ nismo sasvim odustali od te varijante, ali nismo smeli da opteretimo EPS. Mi smo elektroprivredu opteretili onda{wih pet milijardi dinara. EPS, mora se priznati, to je juna~ki iznela na svojim ple}ima, cele zime imali smo struje iako je proameri~ka opozicija tvrdila da }emo se smrzavati, da struje ne}e biti, da }emo `iveti u mraku, a cenu struje nismo podizali. Pro{le godine nismo ~ak prelazili ni na zimsku tarifu. Zna~i, tu je dr`ava pokazala jedan izvanredan gest dobre voqe i svoju brigu za socijalnu za{titu najugro`enijeg sloja stanovni{tva. Mi smo razmi{qali da po istom principu idu i ove obveznice od de~ijih dodataka, da budu bonovi za struju, ali to EPS ne bi izdr`ao. Moramo im dati malo predaha. I dr`ava je investirala novac u obnovu energetskih postrojewa, u remonte itd. Sada je opet primarni zadatak da i ove zime bude dovoqno struje. Mislim da }e biti. Sada ako bude mogu}nosti da se odre|ena koli~ina struje plati obeveznicama na osnovu de~ijih dodataka, tim boqe, ali to ne mogu sada unapred da garantujem. Li~no sumwam da }emo uspeti u tome, ako budemo mogli, bi}e. Ali, bi}e ~itav niz drugih proizvoda koji }e mo}i da se plate. Neko ko je u{ao u otkup stana pa nije platio sve rate, pri dugoro~nom otkupu, mo`e sve preostale rate da isplati ovim obveznicama. Zatim, qudi mogu da pla}aju obdani{ta ili oporavak dece ako su bila bolesna, u ovim rekreativnim centrima koja su pod kontrolom dr`ave itd. ^itav niz mo969
gu}nosti kori{}ewa tih obveznica postoji, samo }e sa na{e strane morati da se ulo`i jo{ mnogo napora da se objasni svakome {ta se mo`e i kako i, naravno, da nateramo neke firme, mo`da }e biti nekih firmi koje ne}e da prodaju svoju robu za to, jer ima firmi koje nisu navikle da pla}aju dr`avne obaveze. Sada im moramo staviti do znawa da }e dr`ava biti nemilosrdna. Sve obaveze moraju da se pla}aju. Voditeq: Nadoknada dodataka }e biti do juna ove godine, prakti~no. Da li }e nadaqe biti redovnih isplata? Dr [e{eq: Pritisnuli smo ministra finansija da sada budu redovne sve naredne isplate. Mislim da }e se u dogledno vreme pokazati koliko smo u stawu da to postignemo. Moralo bi da bude. Ne mogu sada garantovati da ba{ nikakvog zaka{ewewa ne}e biti, i redovne penzije nam sada kasne oko mesec dana. To je ne{to {to sada nije stra{no. Sada je najgora situacija dr`avnim ~inovnicima. Wima plate najvi{e kasne, po tri i po meseca, vi{e nego prosvetnim ili zdravstvenim radnicima. Mislim da i zdravstvenim radnicima sada kasne oko mesec dana. Oni su dovedeni u jedan sklad, nisu to neki naro~ito visoki iznosi, ali im je ka{wewe mawe. Najve}e ka{wewe je sada kod dr`avnih ~inovnika. Dra`ava }e morati tu da interveni{e u najskorije vreme. Voditeq: Upravo ste odgovorili na pitawe da li de~ijim dodacima odnosno obveznicima mo`e da se pla}a elektri~na energija. Postoji li na~in da se mo`da i zemqoradni~kim penzionerima na ovaj na~in pomogne? Dr [e{eq: To nam je sada slede}a briga. Po{to smo re{ili problem zaostalih redovnih penzija, de~ijih dodataka, zemqoradni~ki penzioneri su nam sada prioritet. Uskoro }emo obelodaniti {ta smo se u vezi s time dogovorili. Voditeq: Kada smo ve} kod poqoprivrednih penzija, jedno pitawe, {ta je bilo sa poqoprivrednim penzijama i ogrevnim drvetom koje penzioneri treba da nabave po odluci Vlade? Dr [e{eq: Imali smo velikih problema sa realizacijom penzionerskih bonova za kupovinu ogrevnog drveta i ugqa, i tu smo bili minirani od javnih preduze}a, koja se bave proizvodwom. To je jedan od motiva da smo ove godine usvojili novi Zakon o javnim preduze}ima, da bismo ta javna preduze}a malo disciplinovali, tako da penzioneri uglavnom nisu mogli do}i do dovoqnih koli~ina ogrevnog drveta i ugqa, ali su onda sve te bonove iskoristili za pla}awe elektri~ne energije. Mislim da je ogromna ve}ina ve} potpuno istro{ila te bonove za pla}awe struje, mada je onima koji imaju velike penzije jo{ i ostalo. Voditeq: Kad smo ve} kod penzionera, evo jednog pitawa, za{to penzioneri imaju mawa primawa od lica koja se nalaze na tr`i{tu rada? Dr [e{eq: To nije ta~no, tu postoji zakonska obaveza dr`ave da izvesne kategorije lica, koja su ostala bez posla, za{titi i da im svakog meseca u odre|enom vremenskom periodu obezbe|uje izvesna primawa. Ali, to nisu iznosi koji su ve}i od redovnih penzija. Zna~i, redovne penzije su penzije za puni radni sta`. Ali, ako neko ho}e u penziju sa 15 godina radnog sta`a, mo`e da ima ne{to mawu penziju nego {to su ove nadoknade, no sada ne mo`emo ulaziti u svaki konkretan slu~aj. 970
Voditeq: Jedna Zorica pita zbog ~ega postoji razlika u ceni mleka? Dr [e{eq: Cena mleka je ista za celu Srbiju, ali su pojedine firme iz mlekarske industrije svojevoqno pove}ale cenu mleka i tu Vlada ve} interveni{e, a po~e}e i tr`i{na inspekcija rigorozno da ka`wava. Cene ne mogu ostati ovakve kakve su trgovci i proizvo|a~i mleka samovoqno uspostavili. Ali, ovakva korekcija mora da se izvr{i, vide}emo gde i kada }e ona biti. Voditeq: Mo`ete li da odgovorite na jedno pitawe, da li }e i daqe biti redova za snabdevawe mlekom? Dr [e{eq: Da, jedino organizovanim snabdevawem mlekom mo`emo taj problem da re{imo. Voditeq: Rekli ste da treba uvesti participaciju, za{to je ne bi sada uveli? Dr [e{eq: Pa to je jedna mera na koju smo se odlu~ili, iako sam ja malo skepti~an po pitawu wenog dugoro~nog uspeha. Upravo zbog ove te{ke socijalne situacije, sada smo odlu~ili da ukinemo participaciju i ona }e biti ukinuta izvesno vreme. Ako bude nu`no, nije nemogu}e da se ona opet uvede u nekim umerenim iznosima. Ali, ne smemo dopustiti zdravstvenim ustanovama da one same odre|uju cene pojedinih usluga. Bitno je da su cene svih lekarskih usluga na nivou cele Srbije podjednake, pa onda, zna se {ta pla}a zdravstveno osigurawe, a {ta pla}a sam korisnik. Dr`ava }e sada opet da obelodani spisak lekova koji se mogu dobiti besplatno i to dr`ava garantuje svim osiguranicima, i naravno, postoje usluge koje su besplatne. Za neke lekarske usluge uvodimo sada puno pla}awe, pune cene, npr. za abortus. Ako nema medicinskih razloga za abortus, zna~i bolest trudnice, komplikacije sa plodom, veliki stepen rizika da dete ne}e biti normalno itd, to su medicinski razlozi za prekid trudno}e, taj prekid }e i daqe biti besplatan. Ali, kada neko iz svojih subjektivnih razloga ide na prekid trudno}e mora}e da plati punu cenu. Taj novac }e se usmeravati u Fond za finansirawe medicinskih napora na planu le~ewa steriliteta. Jer, znate, ima toliko `ena koje muku mu~e da rode dete, a ima onih koje se iz ~iste obesti se odlu~ju na abortus. Tamo gde ima za jedno dete, tu ima za dvoje, gde ima za dvoje, ima sigurno za troje itd. I qudima treba neprekidno ponavqati – nije zdravo kad porodica ima samo jedno dete, to apsolutno nije zdravo, to upropa{}uje dete. Dete mora u porodi~nom domu da oseti konkurenciju i da se bori za opstanak. Boqe je kad porodica ima vi{e dece, pa makar ona jela marmeladu, nego kad ima samo jedno dete koje je razma`eno i sutra ne zna da se sna|e u `ivotu. Voditeq: Taksu za televiziju ste vi uveli, a pla}aju je svi sem radikala. Dr [e{eq: Pa to je vrlo sme{no, prvo, mi nismo uveli taksu, od kada postoji dr`avna televizija u Srbiji pla}a se taksa, je li istina? Od koje godine imate televizor? U mojoj ku}i od 1966. godine otprilike, i svakog meseca smo pla}ali taksu, s tim {to je inkasant i{ao od vrata do vrata pa napla}ivao. A sada je mnogo pametniji na~in naplate – pla}a se uz ra~un za struju, ne mora se pla}ati inkasant, ne mora da obigrava oko vrata i nema mogu}nosti da neko izbegne pla}awe. Kad ja pla}am, za{to ne bi 971
svi ostali pla}ali, je li tako? I nije ta~no da radikali ne pla}aju, radikali pla}aju kao i ostali gra|ani, to je sme{na konstatacija. To se gledalac verovatno {ali. Voditeq: Dokle }e distribucija napla}ivati kamate i da li je to zakonski? Dr [e{eq: Naplate kamate za zakasnela pla}awa gra|ana, to morate da vidite u distribuciji. Re~ je o jednom obligacionom odnosu, struja je roba kao i svaka druga. Ona se isporu~uje preko elektri~ne mre`e i mora da se plati u regularnom roku. To je onaj rok koji je predvi|en tamo kada je korisnik struje sa elektri~ne mre`e potpisao ugovor sa Elektrodistribucijom. Voditeq: Pomenuli ste malopre poqoprivredu, imam jedno pitawe koje se ti~e navodwavawa – odakle gorivo za navodwavawe, o kome smo pri~ali, kad ga nema na dr`avnim pumpama? Dr [e{eq: Pa ima zaista velikih problema sa snabdevawem gorivom. Vlada Republike Srbije je u vi{e navrata sve {to je NIS od nas tra`io ispunila. NIS je nekoliko puta zakazala u ispuwewu svojih obaveza prema dr`avi, prema vladi i prema narodu. Ima tu objektivnih okolnosti, blokade, sankcija, i poskupelo je gorivo na svetskom tr`i{tu, sada je barel nafte negde oko 32 dolara, {to predstavqa svojevrsni rekord, {to mislim da u proteklih 20 godina nije bio slu~aj. To sve treba imati u vidu, ali mi smo sada usvojili novi program za avgust, septembar i oktobar, i na tome }emo instistirati, to je rezolutno ovog puta da se taj program ispuni. [to se ti~e tih pumpi, znate, ja sam kao de~ak za vreme letweg raspusta odlazio na selo i video sam to, to su pumpe koje tro{e veoma malo goriva, sa malim koli~inama one mogu da navodwavaju ve}e povr{ine zemqi{ta, onoliko koliko je potrebno za uspeh poqoprivredne proizvodwe. Voditeq: Zna~i da situacija oko vodosnabdevawa mo`e biti mnogo boqa? Dr [e{eq: Mi }emo svim silama nastojati da se to uradi, na pragu smo potpunog rekonstruisawa obe rafinerije i mislim da }e uskoro i novosadska rafinerija po~eti sa radom. Znate, ~itav niz problema nas prati na samom tr`i{tu, po{to se deo isporu~i iz NIS-a dr`avnim pumpama, pa to daqe odlazi na privatne pumpe, pa onda im se pove}ava cena i neko tu razliku u ceni trpa u svoj yep, i tako, ima tu jo{ ~itav niz stvari koje moraju da se razre{e. Oko navodwavawa poqoprivrednog zemqi{ta najve}a investicija je sama pumpa. Ima vrlo kvalitetnih pumpi. Bu{ewe zemqe nije problem, obi~no se voda nalazi ve} na tri-~etiri metra, nekada na pet-{est, kako gde, ali Srbija je, ako se izuzmu brdsko-planinski predeli, poprili~no bogata vodom. U dolinama svih reka ima vode. Voditeq: Jedna Milica vas pita, da li znate da se na na{im prostorima odvija nevi|ena pqa~ka drveta, da li se zna za to? Dr [e{eq: Pa, ne znam ko to pqa~ka, ko se~e, ko sve to odnosi, da li to gra|ani sami rade spremaju}i ogrev, da li to radi neka firma neovla{}eno, da li onaj ko je ovla{}en da se bavi gazdovawem {umskim dobrima vr{i prekomernu se~u itd. potrebno je malo konkretnije pitawe. Ja, na`alost, nisam ba{ direktno informisan o svim konkretnim problemima vlasotina~ke op{tine, da bih mogao direktno da odgovorim. 972
Voditeq: Iz Leskovca pitawe, da li }e biti legalizacije? Dr [e{eq: Mogu}e je da bude, imali smo ve} neke preliminarne razgovore na tu temu, ali ne mogu da garantujem, jer jo{ nismo postigli dogovor oko toga. Voditeq: Imamo jo{ jedno pitawe za vas, na{a zemqa se nalazi pred izborima, kandidat za predsednika SRJ je Tomislav Nikoli}, logi~no bi bilo da ste vi. Dr [e{eq: A za{to bih bio ja? Tomislav Nikoli} je u ovom trenutku najboqi kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika SRJ. Za{to bih svaki put ja bio kandidat? Pro{li put sam bio kandidat za predsednika Republike Srbije. Ne mogu ja biti predlo`en za svaku kandidaturu. U prvom krugu sam pobedio Zorana Lili}a, pa se onda ispostavilo da je bilo vrlo malo gra|ana kojima je stalo da ti izbori budu potpuno zavr{eni. U drugom krugu je bilo i nekih problema sa glasawem na Kosovu tako da smo mi krajwe nezadovoqni ishodom tih izbora. Za{to bih sada ja ponovo? Ne mo`e Srpska radikalna stranka da se svede na samo jednog ~oveka. Mi imamo izuzetno kvalitetne kadrove. Imamo vrlo sposobne ministre i u Republi~koj i u Saveznoj vladi. Kada pogledate na{ predsedni~ki kolegijum, svako od ~lanova tog predsedni~kog kolegijuma je dovoqno stru~an i sposoban da bude kandidovan. U ovom trenutku je Tomislav Nikoli} kandidat koji ima najvi{e {ansi da pobedi na predsedni~kim izborima. Re~ je o vrsnom, talentovanom politi~aru, izrazitom intelektualcu, veoma obrazovanom ~oveku, ~asnom, po{tenom, uglednom srpskom doma}inu, istaknutom patrioti koji je 1991. godine krenuo u rat za srpsku Slavoniju, borio se u Novoj Tewi, Laslovu, u isto~noj Slavoniji. Pro{le godine wegov najstariji sin Branislav, odnosno stariji sin, on ina~e ima dva sina, kao vojnik je sve vreme rata proveo u jedinici Vojske Jugoslavije, na polo`ajima kod Kraqeva, gde je zlo~ina~ka NATO avijacija tukla svakodnevno. Nikoli} je ~ovek na svom mestu, ima izvanredne karakterne osobine, sve odlike koje ga preporu~uju kao predsedni~kog kandidata. Voditeq: Ho}e li izbori biti sprovedeni na Kosovu? Dr [e{eq: Mi }emo ih sprovesti. A da li }emo mo}i da otvorimo bira~ka mesta na Kosovu i Metohiji ili ne, mi }emo poku{ati da ih otvorimo, pre svega poku{a}emo da ih otvorimo na onim podru~ijima gde jo{ uvek `ive Srbi. Ako to ne bude mogu}e, onda }emo ta bira~ka mesta otvarati u prokupa~koj i vrawanskoj izbornoj jedinici. Voditeq: Kada smo ve} kod Kosova, teror se nastavqa... Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je jedina glasala protiv plana ^ernomirdin – Ahtisari. Mi nismo imali poverewa u taj plan, mi smo znali da je NATO okupacija pogubna za srpski narod, mi smo tu`ni zbog svega ovoga {to je do{lo, ali delimi~no nam je savest umirena jer smo se suprotstavqali. Nije to sada neka uteha, ne mo`e to da bude uteha, naravno, ali }emo sve u~initi {to je u na{oj mo}i da se {to pre obustavi NATO okupacija i da se Kosovo i Metohija vrati u potpuni suverenitet Srbije. Voditeq: [ta se de{ava sa Trep~om? Dr [e{eq: Jedan od pravih motiva okupacije Kosova i Metohije – ka`u da Trep~a vredi oko deset milijardi dolara. Osvajawem Trep~e okupatori, zapadni okupatori koje predvodi Ku{ner i ameri~ke trupe, mi973
sle da }e podsta}i daqe iseqavawe Srba. Trep~a je odr`avala na okupu, pre svega Trep~a, Srbe u Leposavi}u, Zve~anu, Zubinom Potoku, Kosovskoj Mitrovici itd. Bez Trep~e, wima je opstanak mnogo te`i. Voditeq: Evo jedno pitawe vezano za Kosovo, da li }e se vojska vratiti na Kosovo po Rezoliciji 1244? Dr [e{eq: Na{a }e se vojska i policija jednog dana sigurno vratiti na Kosovo i Metohiju. Ja ne mogu sada da vam ka`em kada. Voditeq: Kada }e biti pove}ana plata radnicima dr`avnih organa? Dr [e{eq: Te plate i kasne, i one su najni`e. Wih smo najmawe pove}avali i mora}emo u najskorije vreme da to uradimo. Voditeq: Ako treba pla}ati kamatu, za{to se ona ne daje za de~ije dodatke? Dr [e{eq: Prvo zato {to, kada je u pitawu struja, re~ je o pla}awu robe koju je isporu~ilo jedno preduze}e. Jeste to dr`avno preduze}e, ali je ipak preduze}e. Kada je re~ o de~ijim dodacima, to su obaveze koje je dr`ava sama sebi stvorila. Dobro je {to ih je stvorila, ali ima muke da te obaveze po{tuje. Da ih ispuni. Drugo, znate, mi bismo mogli kao princip da usvojimo da dr`ava kasni sa penzijama, da kasni sa de~ijim dodacima, da kasni sa platama i da pla}a kamatu. To bi bilo ogromno dodatno optere}ewe koje ne bi ni~em dobrom doprinelo, samo bi zaka{wewa bila jo{ ve}a. Dr`ava ne mo`e iz ove ko`e. To novca {to ima mora {to pametnije da raspore|uje. Ova sada{wa Vlada Srbije se razlikuje od svih prethodnih vlada, {to je maksimalno pametno raspore|ivala te pare kojima raspola`e. A kada zavr{imo poslove na obnovi poru{enog u bombardovawu, onda }e nam ruke ve} biti slobodnije za neke druge poduhvate. Voditeq: Pro~itala sam va{u izjavu da od Prvog svetskog rata pa naovamo nije bilo boqe vlade. Dr [e{eq: Ja mislim da u istoriji Srbije nije bilo disciplinovanije vlade. [ta zna~i re}i boqa ili druga~ija? Vlada je disciplinovanija. Nije imala nijednu kriminalnu aferu, nijednu aferu, to je veliki kvalitet. E sad, ima nedostataka i ova vlada i mora da ih ispravi. Ima jo{ gre{aka, mora i te gre{ke da ispravqa. Ne postoji idealna vlada. Na{ je ciq da na{a bude {to uspe{nija. Voditeq: Koji su prioritetni zadaci, jo{ nije kraj emisije ali... Dr [e{eq: Prioritet svih prioriteta posle bombardovawa bila je obnova poru{enog. Ako ste putovali od Leskovca do Beograda, od Vrawa do Beograda odmah posle bombardovawa, morali ste vi{e puta da silazite sa autoputa i da idete zaobilaznim putem. Sada se nigde ne silazi. Sve je obnovqeno, ostalo je da obnovimo samo jo{ izme|u Pojata i Aleksinca, na desnoj traci autoputa kada se ide od Beograda, jedan deo, jedno klizi{te. To je jo{ pre bombardovawa bilo poru{eno. Napravili smo autoput i od Leskovca do Vrawa, a to je ogroman uspeh. To niko nije o~ekivao, onda mostove podi`emo na severu zemqe. Sada zavr{avamo ovaj veliki most u Novom Sadu, to }e do septembra biti gotovo, obnavqamo fabrike. “Zastava” ve} radi, “Sloboda” radi, mnoge druge fabrike rade. To su grandiozni rezultati kada se zna da smo se oslawali iskqu~ivo na svoje snage. Da smo pre bombardovawa krenuli sa ovakvim konceptom, gde bi nam bio kraj. Nikada nije kasno, dodu{e, ali bilo bi mnogo boqe da 974
smo ranije to po~eli. Samo moramo da vodimo ra~una da ne bude nekih zloupotreba, da ne prorade kanali, privatni kanali, veze, podmi}ivawa oko raspodela, oko liste prioriteta itd. Voditeq: Taj prioritet u principu imaju mladi? Dr [e{eq: U principu imaju mladi, a potom oficiri, podoficiri, policajci kojima nadle`na ministarstva kupuju stanove. Mnogo je povoqnije da im kupuju po ovoj ceni, nego da pla}aju po hiqadu ili dve hiqade maraka, kako je to ranije bilo uobi~ajeno. Ovde se dr`ava pobrinula da koncentri{e svoje snage na izgradwi stambenih blokova, kako bi cena po kvadratnom metru bila {to ni`a. Mi tu idemo na ~itav niz osloba|awa firmi, raznih dr`avnih da`bina da bismo to postigli. Voditeq: Po programu bi neki stanovi bili gotovi ve} do kraja ove godine. Dr [e{eq: Mislim da }e u septembru neki stanovi ve} biti gotovi i useqivi. Ima u nekim mestima gde je to pri kraju. Samo je bitno da se tu u principu po{tuje lista prioriteta. Da se tu ne obrukamo. Voditeq: Da se vratimo na pitawa, da li je mogu}e sa receptima podi}i lekove u apotekama koje nisu na teritoriji Skup{tine op{tine Vlasotince? Dr [e{eq: Sada je to suvi{e konkretno pitawe. U principu bi trebalo, samo recept ne sme biti stariji od sedam dana. Voditeq: Da li mo`ete da primite stranku, na kojoj adresi, odnosno na kom broju telefona? Dr [e{eq: Ja u Vladi Srbije ne primam gra|ane, primao sam dok sam bio predsednik op{tine, svakog petka i to je trajalo do tri sata no}u. Zaista je to iscrpquju}e. Mogu}e je preko na{e stranke, ali preko na{eg op{tinskog odbora iz Vlasotinca. Prvo, op{tinski odbor da vidi {ta je u pitawu, da li ja tu mogu pomo}i ili ne, da gra|anin ne ide uzalud. Znate, nekada su to problemi koji su za mene nere{ivi. Neko, na primer tra`i stan, a ja nemam stan da mu dam i ne mogu da mu pomognem. Ako je ne{to {to ja mogu, vrlo rado }u da pomognem. U svakom slu~aju treba videti o ~emu se radi. Ja ne smem da objavim broj telefona preko medija, to bi bilo stra{no, morao bih da mewam broj telefona. Voditeq: Da li je Savezna vlada usvojila amandmane i da li su promeweni odnosi izme|u republika? Dr [e{eq: Odnosi izme|u republika nisu se mewali, nisu problem odnosi me|u republikama, na {ta vi ukazujete kao problem ili ga defini{ete na ovaj na~in, nego to su odnosi sada{we vlasti u Crnoj Gori prema saveznoj dr`avi. Posle izbora, tu moramo mnogo o{trije nastupiti, vratiti suverenitet savezne dr`ave na celoj teritoriji, i sve wene nadle`nosti. Voditeq: Da li }e u Crnoj Gori bojkotovati izbore? Dr [e{eq: Oni mogu da bojkotuju do mile voqe, to nas ne interesuje. Ko god ne `eli na izbore ne mora da iza|e. Mi moramo da se potrudimo da ovi izbori budu legalni, dakle, korektno izvedeni, u skladu sa zakonom, a pose toga – onaj ko pobedi na izborima taj vlada. Mora da vlada u pravom smislu re~i, a ne da se ustru~ava kako }e reagovati ovaj, kako }e reagovati onaj, {ta }e re}i ovaj, {ta }e re}i onaj. Voditeq: Srpska radikalna stranka izlazi na izbore samostalno... 975
Dr [e{eq: Samostalno. Pa, mi uvek izlazimo na izbore samostalno i smatramo da tako treba da bi svaka stranka videla kojom snagom raspola`e. Besmisleno je stvarati predizborne koalicije. Onda se samo naga|a, pretpostavqa se koliko je koja dobila. Vidite, ovo {to radi proameri~ka opozicija, oni ne}e da priznaju ni ko je ranije bio jak, nego sada naga|aju koliko bi ko mogao da ima snaga. To je besmisleno. Osnovni smisao izbora je da svako od nas odmeri snagu svoje partije, a onda posle izbora, ako nijedna stranka sama ne osvoji apsolutnu ve}inu, {to je malo verovatno, da se vode pregovori oko novih koalicija. Voditeq: Na izborima... Dr [e{eq: [to se ti~e novih koalicija, mi sigurno nikada ne}emo u koaliciju sa strankama NATO-a. Voditeq: Na izborima se vodi politi~ka borba, izme|u kojih politi~kih stranaka? Dr [e{eq: Pa, pre svega izme|u Srpska radikalna stranka i ovih levi~arskih partija, SPS-a i JUL-a. To je prava izborna borba na ovim izborima, a proameri~ke stranke }e do`iveti stra{an fijasko, vide}ete. Pogledajte Vlasotince, postoji Srpska radikalna stranka i postoje levi~arske partije – SPS i JUL. Prava izborna bitka ovde u Vlasotincu je izme|u na{ih partija. SPO, demokrate, to nikada nije ozbiqno ni postojalo, a skoro su se i ugasili. [ta oni predstavqaju na ovim izborima? Ni{ta. E sad, ko }e biti ja~i, radikali ili levica, to ostaje da vidimo i to prepu{tamo voqi naroda. Mi mislimo da je krajwe vreme da Vlasotince do|e pod radikalsku vlast. Voditeq: Vi imate i kandidata za predsednika SRJ, {ta ka`ete na to? Dr [e{eq: Malo je verovatno da }e neki od tih kandidata da pobedi ve} u prvom krugu, zna~i, i}i }e se na drugi krug. U drugi krug ulaze Tomislav Nikoli} i Slobodan Milo{evi}. Mi, radikali, nadamo se da u drugom krugu pobe|uje Tomislav Nikoli}. Voditeq: Tomislav Nikoli} je izjavio da }ete, ukoliko on pobedi, vi biti mandatar za sastav vlade. Dr [e{eq: Pa, ukoliko na{a stranka bude najja~a po snazi u parlamentu. Ne mogu ja na silu biti mandatar, to je moja ambicija, ja bih to `eleo, to bi Srpskoj radikalnoj stranci odgovaralo, i ta operativna funkcija. [ef dr`ave, to je vi{e stvar simbolike. On je komandant vojske, i to mu je najozbiqnija funkcija, najozbiqnija nadle`nost, pa onda on poverava mandat za sastav Vlade predstavniku najja~e parlamentarne stranke, postavqa ambasadore, prima akreditive stranih ambasadora, dodequje odlikovawa i daje pomilovawa. To su mu sve nadle`nosti. Zna~i, to je funkcija koja daje mnogo vi{e ~asti nego vlasti, a ono {to mene najvi{e privla~i to je funkcija predsednika Vlade, da budem otvoren do kraja. Voditeq: Zna~i, mesto gde se ipak mo`e prakti~no uraditi ne{to. Imamo jo{ pitawa, Milan iz Leskovca pita, legalan auto, oduzet pre pet godina, sa legalnim papirima, tri puta je registrovan u Srbiji, dobio je re{ewe od Savezne uprave carina pre pet godina, vozilo mi nije vra}eno do dana dana{weg. Koji je daqi postupak? Dr [e{eq: Ako je ta~no to {to iznosi va{ gledalac, onda je to kriminal svoje vrste, onda je to zloupotreba polo`aja najvi{ih organa. 976
Voditeq: Imamo najvi{e pitawa ve~eras oko de~ijih dodataka, od kojih je ovo najsve`ije. Za{to se pravo na de~iji dodatak ostvaruje na osnovu op{tinskog, a ne republi~kog proseka? Dr [e{eq: Re~ je o zakonu koji je Narodna skup{tina usvojila pre mnogo vremena i mi, radikali, tada nismo bili na vlasti, niti smo imali mogu}nosti da na jednoj skup{tini uti~emo kakve }e biti odredbe tog zakona. Mislim da sam ja u to vreme bio jedini poslanik u Narodnoj skup{tini Srbije, imao sam mnogo primedbi na taj zakon. Sada, kakav je zakon, on mora da se provodi dok se ne promeni, a nismo stigli da se pozabavimo tim zakonom, eventualno da ga mewamo. Voditeq: Pro~itala sam, ~ini mi se, ne{to o tome danas u “Politici”. Dr [e{eq: Pa, po~elo se od Beograda, nije sve ni u Beogradu jo{ ura|eno. Voditeq: Ka`e, poku{ali su da zaustave primawe obveznica. Dr [e{eq: To }e morati da prihvate. Sada sledi uputstvo ministra finansija, mora}e da prihvate. Voditeq: Kakve su {anse srpskih radikala? Dr [e{eq: Pa mislim da su nam {anse dobre, narod nas prepoznaje kao stranku po{tenih qudi, srpski radikali su qudi koji govore ono {to zaista iskreno misle, nikada nismo lagali svoj narod, nikada nismo lagali gra|ane SRJ, zatim, srpski radikali su uneli veliku te`wu ka stabilnosti konsolidacije Republi~ke i Savezne vlade, i to se osetilo, politi~ki `ivot je mnogo stabilniji otkako smo mi vladaju}a politi~ka partija. Srpski radikali su puni sve`ih ideja, pametnih ideja, od kojih smo ve} neke i sproveli u praksi i pokazale su se kao dobre. Srpski radikali su nepokolebqivi u za{titi srpskih nacionalnih interesa, beskompromisni borci za slobodu Srpstva, za ujediwewe svih srpskih zemaqa. Srpski radikali su politi~ka partija, ~iji pripadnici, aktivisti i funkcioneri nemaju za osnovni ciq da se li~no bogate, da koriste raznorazne privilegije vlasti. Nama je motiv bavqewa politikom sasvim druga~iji. Mi `elimo da se godinama, decenijama posle na{eg odlaska pri~a kako smo bili uspe{ni, posle na{e smrti, kako smo bili uspe{ni, pametni i sposobni. Da iza nas ne ostane nikakvih prqav{tina, da ne mo`e da nam se pripi{e – bili su korumpirani, bili su nesposobni, bili su ovakvi, bili su onakvi. Mi ne mo`emo biti ni vi{e ni mawe uspe{ni, ali se sigurno ne}emo obrukati {to se ti~e li~nog i grupnog po{tewa. Vi ste videli kako je gvozdena disciplina u na{oj stranci rezultirala u slu~aju biv{e ministarke Rade Trajkovi}. Za druge neke partije to {to je ona uradila bila bi sitnica. Ona je poku{ala da izdejstvuje da wen brat napreduje sa funkcije sudije op{tinskog suda na funkciju sudije okru`nog suda. Zloupotrebila je svoju poziciju, koju je dobila zahvaquju}i stranci. To kod nas ne mo`e. Voditeq: Evo jo{ nekih pitawa, da li po zakonu Uprava javnih prihoda napla}uje kamatu za neizmirene obaveze? Dr [e{eq: To je propisana kamata na ka{wewe u pla}awu poreza i ona je u skladu sa zakonom. Voditeq: Da li se normalizuju odnosi sa biv{im republikama? Dr [e{eq: Imamo relativno normalne odnose sa Makedonijom. [to se ti~e Slovenije, mi smo radikali protiv toga da se bilo kada usposta977
ve odnosi sa Slovenijom. [to se ti~e Hrvatske, na`alost, uspostavqeni su diplomatski odnosi, a mi, srpski radikali, zala`emo se da se prekinu diplomatski odnosi sa Hrvatskom i da se povu~e priznavawe hrvatske dr`ave dok ne prestane okupacija Republike Srpske Krajine. Voditeq: Za{to se bolovawe ne ispla}uje? Dr [e{eq: Zbog nedostatka novca. To je opet ne{to {to je dr`ava sama sebi propisala kao obavezu. Voditeq: Treba li da plati TV pretplatu doma}instvo koje nema TV aparat? Dr [e{eq: Taksa se pla}a, koristili vi pogodnosti koje ta taksa pru`a ili ne. Neko mo`e da ka`e – imam deset televizora, a nikada ne gledam dr`avni program jer me ne interesuje, je li tako? Ali, nije taksa na gledawe, nije taksa na posedovawe televizora, taksa je za televiziju, pla}a se taksa da bi se finansirala dr`avna televizija, to je su{tina takse. Mi mo`emo na~elno da se slo`imo da se taksa ukine, a dr`avna televizija ide na tr`i{te. Da bi opstala na tom tr`i{tu, te{ko je to u sada{wim okolnostima. Mo`emo da raspravqamo da li je program dr`avne televizije dobar ili ne, ali ta taksa koja se pla}a za dr`avnu televiziju postoji u ve}ini evropskih zemaqa. Voditeq: Radmila pita, da li je dozvoqeno lepqewe plakata po gradu? Dr [e{eq: Da, to je po pravilima, ali nam je predsednik op{tine izgleda cepao plakate koje su bile zalepqene na zgradi op{tine. To nije dobar potez s wegove strane, to nije ni korektan potez, ali mi radikali nismo mnogo nezadovoqni. To pokazuje koliko se trenutna lokalna vlast u Vlasotincu pribojava snage Srpske radikalne stranke, kad su po`urili istog dana da narede svojim slu`benicima da pocepaju plakate. Ja sam danas obilazio malo Vlasotince, vidim da su plakati svuda izlepqeni, a vidim da su sa zgrade op{tine pocepani. Na zgradi op{tine je mesto gde se tradiconalno lepe plakati, je li tako? Mi ih nigde ne bismo lepili ako i ranije nisu tu lepqeni bilo ~iji. Voditeq: Jedna gledateqka postavqa pitawe o tome sa ~ijom se dozvolom seku {ume? Dr [e{eq: Jesu li to dr`avne {ume? ^ije su {ume koje se seku? Ako su dr`avne {ume, onda tu postoje propisi koji se moraju po{tovati. Zna~i, svake godine se mo`e odre|ena koli~ina drve}a pose}i, ali nikada ne mo`e vi{e nego {to iznosi godi{wi prirast drvne mase. To stru~waci procene do tog iznosa mo`e da se se~e, ne bi smelo iznad toga. Ovo pod uslovom da je sve dr`avna {uma. Ako je privatna {uma, onda svako se~e svoju {umu kako `eli, znate, ~ovek ima pravo da potpuno pose~e svoju {umu i da posadi novu. Voditeq: Imamo pitawe, {ta }e se desiti sa lokalima u Srbiji ~iji su vlasnicii iz biv{ih jugoslovenskih republika? Dr [e{eq: Sa lokalima, pa uop{te, sa poslovnim prostorom, ne bih to samo sveo na lokale. Postoje propisi koji predvi|aju kako da nastave rad ogranci firmi iz Slovenije, Hrvatske, BiH, i te probleme smo mi uglavnom re{ili. Ko god je mogao da nastavi rad nastavio je da radi. A kad je re~ o vlasni{tvu iz Slovenije, Hrvatske itd., sve to odlazi u ostavinsku masu i u procesu sukcesije }e biti re{avano. Voditeq: Jedan gledalac pita, kada }e se po~eti sa podelom listi}a? 978
Dr [e{eq: Ja mislim da oni u Vlasotincu mnogo kasne sa podelom formulara. Po svim beogradskim op{tinama to je ve} odavno ura|eno. Mi smo danas zavr{ili na op{tini Novi Beograd, kod nas je to sve tamo gotovo, predaju se danas, sutra, predaju se sve kandidature. U Vlasotincu kasne, vaqda op{tinska izborna komisija, ona je ovde zakazala svoje konstituisawe tek za petak, kako su mi rekli qudi ovde iz Srpske radikalne stranke. Voditeq: [ta }e Ministarstvo pravde u~initi zna~ajno? Dr [e{eq: Pa evo, za gra|ane Vlasotinca je zna~ajno ko }e vladati op{tinom Vlasotince posle ovih izbora, da li oni koji su do sada vladali, ili srpski radikali. Mi }emo sve u~initi da srpski radikali pobede. [to se ti~e SRJ, opet se bitka vodi izme|u Srpske radikalne stranke sa jedne strane i levi~arskih stranaka sa druge strane, ko }e imati ve}inu u Saveznoj skup{tini. Proameri~ka opozicija }e imati vrlo malo poslani~kih mandata i ona tu ne}e biti neki zna~ajan faktor. Nama, srpskim radikalima, ciq je da mi imamo vi{e od levi~arskih partija, bar za jedno poslani~ko mesto. Voditeq: Zna~i, va{a prognoza je politi~ka borba izme|u levice i va{e stranke. Dr [e{eq: Da. Pa evo, da se zna unapred, ne bi bilo izbora, ali mi radikali smo optimisti i o~ekujemo da }emo mi to uraditi. Voditeq: Doktore [e{eq, mislim da je vreme da zavr{imo na{u emisiju, {ta poru~ujete gra|anima Vlasotinca? Dr [e{eq: Pozivam sve gra|ane Vlasotinca, sve gra|ane SRJ, da iza|u na izbore 24. septembra, da glasaju prema svojoj savesti i svojim uverewima, svojim opredeqewima, da glasaju za kandidate one politi~ke partije kojoj veruju, i koja im pru`a garancije da }e u slu`bi naroda posti}i mnogo ve}e rezultate. Svi oni koji poverewe poklone Srpskoj radikalnoj stranci sigurno se ne}e pokajati. Voditeq: Gospodine [e{eq, nadam se da nismo ni{ta zaboravili. Do|ite nam opet. Dr [e{eq: Hvala vam. Voditeq: Po{tovani gledaoci, na{ gost ve~eras bio je dr Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke. Hvala {to ste bili sa nama.
XXXIV STRATE[KI INTERS NATO-A A NESTANAK SRPSKE DR@AVE “Otvoreni ekran”, Novi Sad, 17. avgust 2000. Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci, u ve~era{woj emisiji “Otvoreni ekran”, va{ i moj gost bi}e gospodin doktor Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e gospodine [e{eq, i dobro do{li u na{u emisiju. Samo da vas podsetim, 56 visokih strana~kih funkcionera pro{lo je kroz ovu emisiju, razgovaralo sa vama po{tovani gledaoci, govorilo vam svoje politi~ke ideje, odgovaralo na va{a pi979
tawa. Cela koncepcija ove emisije je zapravo da vam da priliku da razgovarate sa onima u koje verujete ili ne verujete. Od kojih tra`ite neko obja{wewe za koje }ete, uostalom, za neku sedmicu glasati. Ve~eras se krug nekako zatvorio, ulazimo u jednu, pretpostavqam `e{}u, politi~ku kampawu, u pitawu su naravno izbori, i ponovo je sa nama u studiju predsednik Srpske radikalne stranke gospodin [e{eq. Gospodine predsedni~e dobro ve~e, dobro do{li. Malo je toplo u na{em studiju Dr [e{eq: Pakleno! Voditeq: Pakleno, kako }e tek biti na izborima. Vama to ne smeta, nikada vam nije smetalo `estoko i pakleno. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Mi smo pre neki dan objavili da dolazite u Novi Sad i da }ete navratiti do na{e redakcije, a ovo su otprilike pitawa koja su vam postavili gledaoci. Vi znate kako funkcioni{emo – Otvoreni ekran, dakle nemamo nikakvih selekcija, cenzure, kako pitawe stigne tako vam ga mi govorimo, osim ako vi nemate neku ideju da druga~ije po~nemo emisiju. Da vidimo {ta su vas sve qudi pitali. Dr [e{eq: Vi znate dobro da za mene nema ni tabu tema ni pitawa koja treba izbegavati. Vi pitate, ja odgovorim. Voditeq: Da. Evo prvo pitawe: Da li postoji mogu}nost da neke nove snage, neki novi partizani da nas oslobode i Milo{evi}a i [e{eqa i neplodne opozicije, neki Milan se javio. Dr [e{eq: Nas partizani nikada nisu osloba|ali, na`alost. Partizani su bili izmanipulisana masa Srba koja je po{la za komunisti~kim zlikovcem Titom, u iskrenoj nameri da se bori za slobodu svoga naroda i `ele}i da u na{oj zemqi stvore dru{tvo po uzoru na Rusiju. Jer, Srbe je rusofilstvo okrenulo prema partizanima. Ali, dolaskom na vlast Tita nije do{la sloboda, do{lo je ropstvo, diktatura. I ta diktatura je trajala do 1990. godine. Tek uvo|ewem vi{epartijskog sistema komunisti~ka diktatura je slomqena. Dakle, nemogu}e je tu varijantu osloba|awa tra`iti, jer je to bilo porobqavawe. A {to se ti~e sada{we situacije u Srbiji, voqa naroda treba da bude neprikosnovena. Za koga narod glasa na ovim izborima, taj }e vladati na nivou savezne dr`ave i na nivou lokalne vlasti. Voditeq: Kako razumeti gospodina Milana, vidite `eli da ga partizani oslobode bilo gospodina Milo{evi}a, bilo gospodina [e{eqa, bilo opozicije. Dr [e{eq: Re~ je o autoritarnoj strukturi li~nosti. Zna~i, gospodinu koji se javio i postavio to pitawe smeta demokratija kao takva, demokratski proces. Wega nervira {to radikali imaju svoju politiku, {to socijalisti imaju svoju, {to opozicione stranke imaju svoju itd., bez obzira kakva je ona. Ja imam ~itav niz primedbi na wih – i {to slede ameri~ke interese, {to su instrumentalizovani od Amerikanaca itd. Ali, nikada mi nije palo na pamet da treba ukidati politi~ke partije. Su{tina demokratskog procesa su stalne borbe me|u strankama. Onaj ko je nezadovoqan svim postoje}im strankama neka formira neku novu, pa neka poku{a. Zna~i, re~ je o qudima osobewacima, kojima sve smeta a ne znaju kako bi oni sami to uradili i sada `ele neku diktaturu gde niko ne misli svo980
jom glavom, gde niko ni{ta ne govori, gde svi moraju da se povinuju jednoj voqi ma kakva da je ta voqa. Mi smo tu diktaturu iskusili u titoisti~kom re`imu i ta diktatura je upropastila srpski narod. Voditeq: Imate li utisak da ima mnogo Milana, ili malo? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: ^esto ste u ovakvim emisijama. Dr [e{eq: Ja mislim da su retki pojedinci koji tako misle, koji misle da treba ukidati vi{epartijski sistem i zavoditi diktaturu. Voditeq: Evo jo{ jedno pitawe, mogu li se na neki na~in pohapsiti novope~eni bogata{i tj. da se skinu sa grba~e ovog naroda? Dr [e{eq: Ne mogu da se hapse dok im se ne doka`e ili dok se ne osumwi~e za neko konkretno krivi~no delo. U temequ svakog velikog bogatstva uvek je negde neka kra|a, neka pronevera. Ne mo`e se na po{ten na~in prvih milion dolara zaraditi. To ne mo`e ~ovek za svog `ivotnog veka da ostvari. To ne mo`e u Americi a kamo li kod nas. Naravno, to ne zna~i da smo mi radikali sada protiv toga da qudi budu bogati. Mi smo za to da svi qudi `ive {to boqe i da budu {to snala`qiviji u `ivotu, da im dru{tvo stvori priliku za takmi~ewe – ko }e biti boqi ko uspe{niji. Ali, o~i bodu qudi koji su se na nezakonit na~in obogatili. Koji su raznim proneverama, monopolskim polo`ajem, otima~inama, {vercom i sli~nim rabotama stekli ogromno bogatstvo i sada na osnovu tog bogatstva poku{avaju da ostvare odre|enu politi~ku mo}. Voditeq: Pa ima li {anse da se nekako protiv wih bilo {ta u~ini ili mislite da to nijemogu}e? Dr [e{eq: Mo`emo da gonimo za konkretna krivi~na dela. Ne mo`emo mi sada da ispitujemo poreklo imovine. Voditeq: Da li se to radi gospodine predsedni~e, imate li utisak da se tu`ila{tvo raspituje? Dr [e{eq: Na`alost, nemamo sre|eno stawe u sudovima. Mi moramo da reformi{emo na{e sudove {to pre. I drugo, op{ta ekonomska kriza i socijalna beda stvaraju osnovu za takve pojave. E sada, ono {to je na{a namera je da te pojave suzbijamo. Ali ne mo`emo biti maksimalno efikasni dok ne iza|emo iz krize. Voditeq: Zanima me, ka`e jedan na{ gledalac, va{e mi{qewe o gospodinu Drecunu i wegovoj Partiji za preporod Srbije. Dr [e{eq: To je bezna~ajna politi~ka partija i nema nikakvih {ansi na izborima. Voditeq: Petar Novakovi} ka`e: “Vama sam slepo verovao, ~ak sam bio tri godine dobrovoqac Srpske radikalne stranke”. Dr [e{eq: Pa ako je Petar Novakovi} bio tri godine dobrovoqac Srpske radikalne stranke to nije bio zato {to je meni slepo verovao, ako je zbog toga bio dobrovoqac onda treba malo da se upita o sebi samom, o sopstvenim postupcima. Voditeq: A mnogi veruju gospodine predsedni~e... Dr [e{eq: Da, ali svi koji su bili na{i dobrovoqci i{li su na front da se bore za srpski narod a ne zato {to su meni slepo verovali. A borili su se i Srbi koji su bili u ~lanstvu Srpske radikalne stranke i koji nisu bili. U pitawu je bila odbrana otaybine. A ja ne tra`im od qu981
di da mi slepo veruju, ja tra`im od qudi da razmi{qaju o argumentima koje iznosimo. Ako im ti argumenti izgledaju prihvatqivi onda da prihvate i takvu politi~ku poziciju. Jednu stvar mogu da ka`em, ja nikada nisam lagao qude. ^ak i ako bi nekad ne{to izrekao {to nije bilo sasvim ta~no, nije to bila svesna la` nego zbog nedostatka svih potrebnih informacija. Ali ideolo{ka koncepcija Srpske radikalne stranke i na{ politi~ki program su sazdani na krajwe jasnim kategorijama, na krajwe jasnim nacionalnim, politi~kim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim ciqevima i metodama kako te ciqeve mo`emo posti}i. Ne{to od toga se ve} realizuje u praksi. To je osnov poverewa koje srpski radikali imaju u narodu, u svim gra|anima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i u drugim srpskim zemqama, i to }e biti faktor na{eg o~ekivanog uspeha na predstoje}im izborima. Voditeq: Ali, morate priznati, pretpostavqam, morate priznati mnogo je qudi koji vas pitaju kako to da ste svojevremeno govorili onako, a sada govorite ovako. Da li to zna~i da mewate politi~ki stav? Dr [e{eq: Nikakvih promena nije bilo. Po pitawu na{ih ciqeva – nacionalnih, politi~kih, ekonomskih, kulturnih i socijalnih uvek smo na isti na~in govorili. Promena je bilo samo u odnosu prema na{oj konkurenciji. Nekada smo s jednima bili vi{e u sukobu, nekad s drugima. To je uvek zavisilo od aktuelne politi~ke situacije. Nekada smo bili u `estokom sukobu sa socijalistima i JUL-om, a danas smo u Vladi nacionalnog jedinstva Voditeq: Da, tu imam jedno pitawe... Dr [e{eq: To zavisi od op{te politi~ke situacije, nije to pitawe na{e doslednosti. Pitawe na{e doslednosti se posmatra sa aspekta na{eg odnosa prema programskim ciqevima. Nekada kada smo mi bili u `estokom sukobu sa levi~arskim partijama one su bile u dobrim odnosima sa zapadnim silama i bile su u dobrim odnosima sa ovom proameri~kom opozicijom – sa Srpskim pokretom obnove, sa Demokratskom strankom itd. Je li to istina? A sada su u dobrim odnosima sa nama, u relativno dobrim odnosima. Zato {to su se politi~ki uslovi promenili. A mi, radikali smo uvek bili u istim pozicijama – odbrana Srpstva, ekonomske reforme, socijalna za{tita. Voditeq: To vas pitam zato {to ima mnogo sli~nih pitawa, ne}emo ih naravno sve pomiwati, ali recimo ovo: pitajte ga da li ga je sramota da u~estvuje u vlasti koja je izgubila Srbe u Hrvatskoj, Bosni, u Republici Srpskoj, na Kosovu i gde jo{ i dokle daqe? Dr [e{eq: Ova vlast u kojoj ja u~estvujem i Srpska radikalna stranka ima samo jedan hendikep te vrste – okupaciju Kosova i Metohije. Druga neka vlast je izgubila Srpsku Krajinu koja je okupirana, Republiku Srpsku itd. Tamo gde su radikali bili u vlasti hendikep je samo okupacija Kosova i Metohije, a radikali su se `estoko tome suprotstavqali. Mi smo jedini u Narodnoj skup{tini glasali protiv plana ^ernomirdin Ahtisari i dolaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju. Sve druge partije su glasale za. I levi~arske i Srpski pokret obnove, mi smo bili tu nemo}ni, odluka Narodne skup{tine je neprikosnovena. Voditeq: Vi ste i iza{li iz Vlade, dali ste ostavku. Dr [e{eq: Mi smo podneli ostavku, da. I mi smo ponovo u{li u rekonstruisanu vladu posle nekoliko meseci. Ali tome je prethodila ras982
prava izme|u svih parlamentarnih stranaka o formirawu {ire koalicije pa je Savez vojvo|anskih Ma|ara odmah u startu odbio, a Srpski pokret obnove je prvo prihvatio pa su onda i oni odbili. A Demokratska partija socijalista Crne Gore odbila je i da razgovara o toj koaliciji. Voditeq: Da li gospodin [e{eq i Srpska radikalna stranka ako pobede, da li bi mewali koalicione partnere, imali nove ili ostali sami? Dr [e{eq: Mi bismo najradije da apsolutno pobedimo i da sami vladamo. To bi bila idealna situacija. Sada zavisi od voqe naroda. Ako nam narod ne da dovoqno glasova da sami vladamo nadamo se da }e nam dati dovoqno glasova da budemo pojedina~no najve}a stranka. Pa da mi budimo glavni u postavqawu uslova sklapawa novih koalicija. Ono {to vam mogu odmah unapred re}i – ne pada nam na pamet da ulazimo u koalicije sa strankama NATO-a. To ne dolazi u obzir. Voditeq: Koliko ja poznajem qude koji su vam relativno blisko i visoko uz vas, postoji jedan dosta nagla{en optimizam da }e na ovim izborima verovatno najja~a stranka biti radikali. Jeste li to ~uli? Dr [e{eq: Ja mislim da se to ose}a u narodu. Ose}a se to u Novom Sadu ose}a se to. Voditeq: Pro{etali ste se Novim Sadom. Dr [e{eq: Da, ose}a se to u celoj srpskoj Vojvodini, {irom Srbije, zato smo mi veliki optimisti pred ove izbore. Voditeq: Koliko je na{a privreda o{te}ena uzurpirawem Trep~e? Dr [e{eq: Za deset milijardi dolara, toliko vredi Trep~a. Voditeq: Dobro, nisu vaqda samo pare u pitawu, Trep~a je... Dr [e{eq: To se meri, znate, privredna {teta se meri novcem. Voditeq: To je direktna kra|a, ali sada imamo i one teku}e gubitke, tu u Trep~i je bila dosta ozbiqna proizvodwa bez obzira {to je sada... Dr [e{eq: Ja vam ka`em koliko vredi Trep~a. Trep~a toliko vredi na osnovu onoga {to je u wu ulo`eno i na osnovu onoga {to ona proizvodi, {to ona daje. To su dva faktora kojima se meri vrednost jedne fabrike. Voditeq: Imate pozdrav od porodice Milakovi}, cenimo vas i po{tujemo, i gospodinu Tomi Nikoli}u puno sre}e na izborima. ^ekajte samo da vidim, ka`e, da li postoji mogu}nost, kada pobedite na izborima, da se donese zakon i spre~i korupcija i prodaja dru{tvene imovine. Dr [e{eq: Ne, mi nismo za to. Mi smo za to da se proda dru{tvena imovina, ali da se proda za ~vrst novac, za `ivi novac. A ne raznim malverzacijama da se obezvre|uje i da su budza{to rasproda. Voditeq: Rekli ste 1991. godine da }ete li~no uhapsiti Tu|mana, za{to to niste uradili? Dr [e{eq: Tu|man je umro, nisam stigao da ga uhapsim. Voditeq: [ta }e biti sa Crnogorcima koji `ive u Novom Sadu ako Srpska radikalna stranka stvarno osvoji vlast? Dr [e{eq: U Novom Sadu `ive Srbi iz svih srpskih zemaqa i {to se ka`e domoroci, dakle Srbi koji su ovde vekovima, zatim Srbi koji su se doselili iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, Banije, Korduna. Crne Gore, Makedonije, [umadije, isto~ne Srbije, sa Kosova i Metohije iz svih srpskih zemaqa. Svi oni treba da maju isti tretman pa i Sr983
bi iz Crne Gore. A ne postoji nijedan ~astan ~ovek, nijedan jedini koji za sebe ka`e da je Crnogorac po nacionalnosti. To je izmi{qena kominternovska, ve{ta~ka nacija. ^im neko na tome insistira, vi znate da pred sobom imate huqu, ne~asnog, nepo{tenog ~oveka, izdajnika svoga naroda. Voditeq: Puno pozdrava od Jadranke sa Detelinare i pitawe: “Da li }e se ne{to promeniti po pitawu Jovanke Broz ako Srpska radikalna stranka dobije na izborima?” Dr [e{eq: Ne znam {ta bi se tu mewalo. Jovanka Broz je `ena u godinama, ne mislimo mi da treba da je maltretiramo ili ne{to drugo, ona treba da `ivi normalnim `ivotom kao gra|anin Beograda. Dakle niti treba da bude maltretirana, niti treba da ima neke privilegije. Voditeq: Kako se zavr{ilo ono, imala je problem sa paso{em, nije mogla da dobije paso{ se}ate li se? Dr [e{eq: Ja ne znam da li joj je dat paso{, {to se nas ti~e mi bismo joj odmah dali paso{. Vlast se prve decenije posle Titove smrti bojala wenog izlaska iz zemqe, ona je znala mnoge dr`avne tajne. Ali sada nas uop{te ne brine otkrivawe tih tajni iz Titovog vremena. ^ak bi je podstakli da ih {to pre otkrije. Voditeq: [ta }ete vi li~no uraditi ako radikali ne dobiju na izborima u Zemunu? Dr [e{eq: Ja mislim da je to nemogu}e. Kao kada bi me neko pitao {ta }u uraditi ako sutra bude propast sveta. Posle svega toga {to su radikali uradili za Zemun, ja mislim da je apsolutno nemogu}e da ne dobijemo ponovo vlast. Voditeq: Gospodine [e{eq, pita jedan gledalac dokle }ete se ovako strana~ki prepucavati preko medija, za{to sve stranke ne sednu i jednom se usmeno dogovore. Dr [e{eq: Formirawu socijalisti~kog saveza, da se sve ujedine u socijalisti~ki savez. Voditeq: Ili ustavotvorne skup{tine, ili... Dr [e{eq: Smisao postojawa vi{epartijskog sistema je da postoji vi{e politi~kih partija koje }e se neprekidno me|usobno sukobqavati. Sukobi me|u politi~kim partijama su su{tina demokratije. Voditeq: Koliko ima istine u tome da je kompletan materijal za optu`nicu Vojislava [e{eqa protiv Stevana Lili}a kompletno pripremio i uru~io Dragan Milkov, tako|e profesor upravnog prava. Dr [e{eq: Ja li~no poznajem Dragana Milkova i cenim ga kao dobrog profesora, dobrog stru~waka jednog od najboqih na{ih stru~waka iz oblasti upravnog prava, ali on nije pripremao taj materijal nego ja. A to da je Stevan Lili} plagijator to se znalo, to se pri~alo na Pravnom fakultetu ali niko se nije isprsio da iza|e s tim u javnost. Voditeq: Da li vi gospodine [e{eq imate konkretne dokaze da je Vuk Dra{kovi} narkoman i ako ih imate za{to ih ne iznesete? Dr [e{eq: Izneo sam ih na sudu. Sudski je dokazano da je Vuk Dra{kovi} narkoman. Voditeq: Znam, bila je jedna emisija. Dr [e{eq: On je mene tu`io. Ja sam za novine izjavio posle na{eg duela na televiziji, u kome je on bio drogiran, o~igledno drogiran, sa 984
uko~enim pogledom, ja sam to izjavio novinama. On me tu`io. Posle tri godine sud je odbacio wegovu tu`bu. Jer sam ja doneo dovoqno dokaza da je on zaista narkoman. I sada }e u izdawu Srpske radikalne stranke biti objavqena kwiga na 1.000 strana, gde }e se nalaziti sva ve{ta~ewa, nekoliko timova eksperata psihijatrijske struke koji o tome svedo~e. Voditeq: [ta }e biti sa automobilima sa crnogorskim tablicama koje je oduzeo MUP Srbije i koji se nalaze na carini u Novom Sadu? Da li }e biti vra}eni. Dr [e{eq: Za te automobile nije pla}ena carina i zbog toga su oduzeti. To je razlog oduzimawa, to mo`e biti jedini razlog oduzimawa. Ne znam da nije negde bilo gre{ke, pa da su oduzeta i vozila za koje je pla}ena carina. Mi razmi{qamo u Vladi Srbije da opet krenemo sa nekom uredbom kojom bi se omogu}ilo regulisawe tog pitawa, ali jo{ nismo definitivno usaglasili stav, nije nemogu}e da u najskorije vreme s tim iza|emo u javnost. Voditeq: [ta nam gospodin [e{eq obe}ava ako on dobije na izborima? Dr [e{eq: Obe}avam realizaciju programa Srpske radikalne stranke. Voditeq: I ni{ta vi{e? Dr [e{eq: Nije vaqda da se ja vi{e od vas znojim pa su meni dali... Voditeq: Ne, mi volimo da budemo dobri doma}ini, stvarno je pakleno vru}e u studiju. Za{to nema gasa u Vojvodini, kako obja{wavate takva pitawa. Malopre oko tih kola, za{to nema gasa u Vojvodini, za{to vas to qudi pitaju? Dr [e{eq: Problem je sa gasom zbog prestanka isporuke od ruske firme koja upravqa gasom, jer nisu pla}ene sve dosada{we isporuke. A nisu pla}ene zato {to je na{a dr`ava taj gas prodavala doma}im korisnicima ispod cene ko{tawa. I pored toga {to je taj gas bio krajwe jeftin, mnogi korisnici kod nas nisu isplatili svoja dugovawa, po~ev{i od Skup{tine grada Beograda pa nadaqe. Mislim da “Matroz” dosta duguje, da duguju firme u Novom Sadu, ne mogu vam sada napamet re}i ko sve duguje, ali to su veliki iznosi. I u toku su pregovori sa Rusima da se pitawe tog duga re{i wihovom kupovinom akcija nekih na{ih firmi. Mi svakako taj problem moramo re{iti pre po~etka zimske sezone. Voditeq: Da li bi aktuelna vlast mirnim putem predala foteqe ako bi na saveznim izborima dobila opozicija? Dr [e{eq: Ja mislim da je nemogu}e da proameri~ka opozicija pobedi na saveznim izborima, ali, ako voqom naroda, na primer Srpska radikalna stranka sama osvoji apsolutnu ve}inu, mislim da bi nam vlast onda bila predata. Da niko ne bi smeo da se igra sa narodnom voqom i da uzurpira vlast na saveznim nivou. Voditeq: Za{to verujete? Dr [e{eq: To je najboqi na~in da se proveri, svi ti koji sumwaju u mirnu predaju vlasti neka glasaju sada za Srpsku radikalnu stranku i za na{eg predsedni~kog kandidata, i za na{e poslani~ke liste, pa da vidimo. Voditeq: Da, da isprobamo. Za{to verujete u pobedu radikala u Vojvodini? Dr [e{eq: Ko drugi da pobedi u Vojvodini, ko drugi ako ne srpski radikali. Voditeq: Ne znam, vas pitaju? 985
Dr [e{eq: Apsolutno sam ube|en, sve se vi{e ~uje parola Vojvodina Vojvodini! Voditeq: Koje su prednosti gospodina Tome Nikoli}a u odnosu na ostale predsedni~ke kandidate? Dr [e{eq: Tomislav Nikoli} je jedinstvena politi~ka li~nost po svom karakteru, svojoj obrazovanosti, svom politi~kom talentu i svom patriotizmu. Mislim da je on najpogodniji kandidat za predsednika Republike i da ima najvi{e {ansi da pobedi na izborima. Tomislav Nikoli} je celog svog `ivota prolazio kroz veliku egzistencijalnu borbu. Poreklom je iz siroma{ne porodice, poreklo dakle, radni~ko i seqa~ko. Probijao se sopstvenim snagama i gde god je radio, gde god ga je `ivotni put doveo isticao se po`rtvovawem, sposobno{}u, marqivo{}u i uspesima. Bilo kada je gradio prugu Beograd–Bar, bilo kada je betonirao korito Trebi{wice u Popovom Poqu u Hercegovini, bilo kada je obavqao funkciju tehni~kog direktora komunalnog preduze}a u Kragujevcu. A pogotovo od kada je funkcioner Srpske radikalne stranke, savezni i republi~ki poslanik. Zaista jedan od najtalentovanijih srpskih politi~ara. ^ovek izvanrednog obrazovawa koji je sam, neprekidno, celog `ivota, radio na podizawu svog obrazovnog nivoa. Da danas mo`e da vodi dijalog sa akademicima iz oblasti humanitarnih usmerewa, oblasti dru{tvenih nauka. Nema mu premca na srpskoj politi~koj sceni u politi~kom talentu. A kada je izbio rat za Srpsku Krajinu Tomislav Nikoli} se odmah javio kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke, oti{ao na front, borio se u Laslovu, Ernestinovu, Novoj Tewi itd. Pro{le godine, u vreme agresije NATO-a na na{u zemqu, wegov stariji sin Radomir je bio u vojsci Jugoslavije sve vreme rata na polo`ajima kod Kraqeva, koje je svakog dana tukla zlo~ina~ka NATO avijacija. Dakle, sve {to znate o Tomislavu Nikoli}u za wega je pozitivno. Niko nema ni{ta lo{e da ka`e za wega. Ja mislim da je to trenutno jedini ~ovek na srpskoj politi~koj sceni za koga niko ne{to lo{e ne mo`e da iznese. Voditeq: A kako obja{wavate to da se vi niste kandidovali? Dr [e{eq: [to bih ja? Voditeq: Ne, ali kako to obja{wavate? Dr [e{eq: Prvo, ima vi{e razloga, nave{}u vam... Voditeq: Te{ka je situacija sada, ka`u qudi. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka nije stranka jednog ~oveka i mi ovim demonstriramo da mi nismo stranka jednog ~oveka. Kada pogledate sada{wu strukturu Savezne i Republi~ke vlade vide}ete da Srpska radikalna stranka ima najboqe kadrove. Na{i ministri su svi opravdali poverewe, pokazali se kao vrlo sposobni. Mogli smo nekog drugog a ne Tomislava Nikoli}a pa bi opet imao veoma ozbiqne {anse. Zatim, ja sam pro{li put bio kandidat za predsednika Republike Srbije, pa sam pobedio Zorana Lili}a. Pa je posle bilo problema u drugom turnusu sa Milutinovi}em oko glasawa na Kosovu i Metohiji itd. Voditeq: Ali, niste tada pravili problem. Dr [e{eq: Jesmo, pravili smo, {tampali smo nekoliko izdawa lista “Velika Srbija” i naveli smo sve na{e primedbe. Ali je Gelbard do{ao li~no u Beograd da ka`e da su protiv [e{eqa sva sredstva dozvoqena, da li se se}ate toga? 986
Voditeq: Se}am se. Dr [e{eq: E, a za{to, {ta mislite da je trebalo da izazovemo gra|anski rat. Sada se situacija promenila, sada vi{e Gelbard ne}e da do|e. Ne}e da do|e ni da podr`i Ko{tunicu ili Mihajlovi}a. Sada je druga~ija situacija. Daqe, ima jo{ razloga ho}ete da vam jo{ nabrajam? Voditeq: Da, da, mislim da je to interesantno. Dr [e{eq: Daqe, vidite, moja je ambicija funkcija predsednika Vlade. Ambicija da budem predsednik Republike kod mene nije izra`ena. Jer, to je funkcija koja donosi veliku ~ast ali ne i velike nadle`nosti. Kada pogledate koje su nadle`nosti predsednika Republike mo`ete se sami uveriti u to. Predsednik Republike, po na{em Ustavu, je komandant vojske, i to mu je najva`nija nadle`nost. I predsednik je Vrhovnog saveta odbrane. Zatim on postavqa ambasadore, prima akreditive stranih ambasada. Odre|uje mandatara za sastav Savezne vlade na osnovu sopstvene procene koja stranka mo`e da ostvari parlamentarnu ve}inu, zna~i tu je vezan izbornim rezultatima. Zatim, on dodequje odlikovawa i daje pomilovawa. I predla`e sudije Ustavnog i Saveznog suda i nema vi{e nadle`nosti. Sva izvr{na vlast, egzekutiva je u rukama vlade, vlada vodi spoqnu i unutra{wu politiku. Zato to mene vi{e privla~i. Voditeq: Sve mi je jasno. Ako ste pro~itali kwigu Marka Lopu{ine “Ubi bli`weg svog”, {ta mislite o verodostojnosti tih podataka? Dr [e{eq: Nisam ~itao tu kwigu, ja se trudim da ~itam ozbiqne kwige. Voditeq: Za{to gospodin [e{eq koristi re~ patriotizam umesto otaybinstvo i za{to je moja otaybina sve mawa i mawa? Dr [e{eq: Ta re~ otaybinstvo ne postoji u srpskom jeziku. Postoji otaybina i postoji pridev otaybinski. A otaybinstvo ne postoji. I upravo zato {to se ta re~ ne koristi u na{em jeziku koristi se re~ patriotizam i nacionalizam. Patriota je onaj ko voli svoju otaybinu, a nacionalista onaj ko voli svoj narod. Voditeq: Znamo da kandidat za izbore ne sme biti osu|ivan. Kako mo`e biti kandidat robija{ iz Radikalne stranke? Dr [e{eq: Nije ta~no da kandidat ne mo`e da bude osu|ivan. Kako bi onda Tito postao predsednik. Nikada u na{em zakonu nije stajalo da se ne mo`e kandidovati na neku istaknutu politi~ku funkciju neko ko je osu|ivan. Biti osu|ivan, u komunisti~ko vreme, zbog politi~kih razloga je stvar sa kojom se svako mo`e ponositi. Mi smo ponosni. Tomislav Nikoli} nije nikad osu|ivan, on je bio dva meseca prekr{ajno sa mnom u zatvoru posle na{eg mitinga u Gwilanu koji je policija zabranila, prekinula, rasturila, brutalno intervenisala itd. Voditeq: Zajedno ste bili? Dr [e{eq: Zajedno smo bili i to je vaqda argument vi{e koji govori o karakteru Tomislava Nikoli}a. Voditeq: Nabrojte pet kvalitetnih qudi u Novom Sadu, ~lanova Radikalne stranke. Dr [e{eq: Evo: Maja Gojkovi}, Igor Mirovi}, Milorad Mir~i}, Vu~eta To{kovi}, Sa{a Miri}, evo pet, mogu i daqe da vam nabrajam. Voditeq: Ne, tra`io je... 987
Dr [e{eq: Ovako sam nasumice nabrojao, mo`da nisam ni po redosledu politi~kih funkcija koje imaju stranci. Voditeq: Pretpostavqam da je neko hteo, da je ovo mala provokacija, da neko vidi da li vi poznajete svoje saradnike u Novom Sadu. Dr [e{eq: Pa Srpska radikalna stranka ima vi{e od 270.000 ~lanova koji pla}aju ~lanarinu, ja ne mogu sve da ih popamtim, ali re~ je ovde o na{im starim najiskusnijim, prekaqenim kadrovima. Voditeq: Kako mislite, gospodine [e{eq, da nas uvedete u XXI vek bez struje, sa iskqu~ewima struje severna Ba~ka, op{tina Mali I|o{. Nas sada dosta {iroko vide a verujem da mnogi sede pored televizora, uvek je interesantno slu{ati {ta vi govorite, {ta mislite kako }emo mi u XXI vek kada nemamo struje. Dr [e{eq: Kod nas su veoma retka iskqu~ewa struje. Mi smo celu pro{lu zimu imali dovoqno struje, ima}emo i slede}u zimu. Ako negde slu~ajno do|e do nekog havarijskog iskqu~ewa pa potraje nekoliko ~asova, nije problem. Voditeq: Isto pitawe, pretpostavqam kako su na koje mesto stizali, da li je Srpska radikalna stranka u~estvovala u pripremi iskqu~ewa elektri~ne energije sa milicijom u ba~kotopolskoj i maloi|o{koj op{tini, vi znate ne{to o tome? Dr [e{eq: Kada je iskqu~ena struja? Voditeq: Ne znam, to }emo ostaviti na stranu pa }emo videti. Dr [e{eq: Da nije u vreme dok traje ova va{a emisija? Voditeq: Ne verujem, ne, ovo su pitawa koja su i ranije stizala. Dr [e{eq: Ne znam zbog ~ega je do{lo do tih iskqu~ewa. Voditeq: Ali niste s milicijom organizovali iskqu~ewe struje? Dr [e{eq: Vaqda milicija kod nas ne iskqu~uje struju. I vaqda se politi~ke partije ne bave iskqu~ivawem struje. Voditeq: Dobro, odgovorili ste, niste s milicijom iskqu~ivali struju. [ta }e biti sa obe}awima gospode Marjanovi}a i Radi}a o revalorizaciji penzija. Dr [e{eq: O kakvoj revalorizaciji je re~? Voditeq: Ne znam. Dr [e{eq: Ja ne znam to, ko im je dao obe}awa neka wega pitaju, ja ne znam, ne razumem to. [ta to zna~i revolarizacija penzija? Penzije se kod nas svakog meseca valorizuju i odre|uju prema ukupnim zaradama u privredi i van privrede. Dakle visina penzija zavisi od visine plata u odre|enom mesecu. Voditeq: [ta }e biti sa ~etiri i po penzije od 1995. godine? Dr [e{eq: Te ~etiri i po penzije navodno su ve{ta~ki stvoren dug. Do wega je do{lo gre{kom Saveznog zavoda za statistiku u wihovoj metodologiji obra~una. Oni su obra~unavali penzije na osnovu onog broja zaposlenih koji su radili svakodnevno na radnom mestu i ostvarivali zaradu. A potpuno su ispustili iz obra~una qude koji su bili na prinudnim odmorima, koji su dobijali malu nadoknadu ili nisu dobijali ni{ta, ali im je tekao radni sta`. I oni su bili u radnom odnosu i morali su uzeti u obzir. Posle je ta metodologija promewena pa se ra~unaju svi oni koji su u radnom odnosu za obra~un penzijske osnovice. A po{to je tada ve{ta~ki 988
stvoren taj dug, mislim da nije lo{a ideja da se to nadoknadi penzionerima isplatom odre|enih bonova za kupovinu akcija u procesu privatizacije. Pored toga {to svako za svaku godinu radnog sta`a dobija 400 maraka vrednosti akcija, mo`e se penzionerima dodati jo{ taj zaostatak iz 1995. godine, do koga je do{lo gre{kom Saveznog zavoda za statistiku. A ove realno zaostale penzije tri zaostale penzije, mi smo nadoknadili bonovima za struju. Mislim da je to bilo veoma korisno za sve penzionere. Voditeq: Svojevremeno ste dosta agresivno zagovarali tezu da ako je dr`ava du`na neka, rasproda {ta ima i neka vrati svoje dugove. Dr [e{eq: Krenuli smo, usvojili smo napokon Zakon o prodaji poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu. Voditeq: Kada ste posledwi put platili kaznu za prekora~ewe brzine? Dr [e{eq: Nisam platio kaznu iz dva razloga. Prvo nisam pla}ao kaznu od 1991. godine jer sam imao imunitet. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: A negde od 1997. godine ne vozim ni{ta, nikako nisam vozio. Voditeq: I vi vozite 40 km tamo gde je taj znak? Dr [e{eq: Slu{ajte, ne vozim ali to dosta zavisi od uslova na putu. Ako je ki{a, ako je klizav put onda morate i sporije da vozite od 40 km, a saobra}ajni znak se postavqa za najgore mogu}e uslove na toj deonici puta. Drugo, kod nas ima odre|ene tolerancije kod prekora~ewa brzine. Prvo do deset km ne}e niko ni da vas ka`wava. U Americi je apsolutno ograni~ewe na putevima 110 km na sat na najboqim putevima. A te{ko vama ako prekora~ite tu brzinu nekoliko puta godi{we. Voditeq: A u Americi je saveznim zakonom zabraweno da lokalna vlast ograni~i brzinu kretawa ispod 30 miqa, to je 50 km. Dr [e{eq: Nama prvo lokalna vlast nigde da ograni~ava. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: I drugo, nije ta~no 30 miqa nego 25 miqa su uobi~ajena ograni~ewa u Americi u naseqenim mestima. A postoje deonice gde mora i mawe od toga. Postoji u Nema~koj jedna deonica gde je ograni~ewe deset km na sat. Ja sam li~no pro{ao tu, to je jedna uzbrdica otprilike kada se ide izme|u Dortmunda i [tutgarta, ne bih mogao da vam ka`em ta~no gde se to nalazi. To je jedna velika uzbrdica i tamo je to neverovatno ograni~ewe. Voditeq: Mislite da su dobri na{i propisi u zdravstvu, saobra}aju? Dr [e{eq: Ako postoji propis on mora da se po{tuje dok se ne promeni. Voditeq: Pa upravo o tome govorimo. Dr [e{eq: A da se mewaju propisi i da se pove}avaju dozvoqene brzine nije pametno iz razloga bezbednosti saobra}aja. Mi treba da popravqamo puteve. Voditeq: To je posebna pri~a. Dr [e{eq: Da uslovi na putevima budu boqi, a onda i brzina bude ve}a. Ali kroz naseqena mesta ne sme nigde da bude iznad 60 km na sat. Voditeq: I ne treba. Dr [e{eq: To je standard neki svetski. Voditeq: A sme li da bude 20? 989
Dr [e{eq: Sme negde da bude i 20 za{to da ne. Ima mesta gde mora da bude i takvo ograni~ewe. Retka su ta mesta, a ograni~ewa za 40 na sat su sasvim prirodna. Tamo gde je {kola u blizini, gde nema le`e}ih policajaca mora biti ograni~ewe 20 km na sat. Voditeq: Evo, kada budete predsednik Vlade ja vas molim da se zajedno provozamo od Beograda do Titovog U`ica, ne Titovog, kako se zove, U`ica. Dr [e{eq: Vi biste rado. Voditeq: Do U`ica, i to je relacija koja se sada vozi, da vidite da li se tuda mo`e voziti. Dr [e{eq: Kada budem predsednik Vlade ne verujem da }u imati vremena da se sa vama vozam. Voditeq: Mora}ete da imate malo vremena. Dr [e{eq: Ne}u imati vremena da se sa vama vozam. Pogotovo ne na tako dalek put. Ali od Beograda do U`ica put je prili~no te`ak, me|utim, najte`i saobra}ajni udesi vezani su za prekora~ewe brzine bar 90 odsto wih. Voditeq: Pa da, ali znate za koliko, i{li su 160. Dr [e{eq: A tamo je maksimalno dozvoqeno 80-100, mislim retko da je i 100 dozvoqeno. Voditeq: Ne, nije dozvoqeno. Dr [e{eq: Kada je lepo vreme svi sebi daju malo odu{ka pa dodaju gas. Ali kada je lo{e vreme uslovi su krajwe nepovoqni i veoma je opasna vo`wa. Voditeq: Molim neka se onda postavi znak. Kada je lo{e vreme nemojte... Dr [e{eq: …Ne znam za{to mi tro{ite ovo dragoceno vreme na pri~e o prekora~ewu brzine. Voditeq: Imamo vremena koliko ho}ete. Dr [e{eq: Je li imamo vremena? Voditeq: Ka`ite nam ne{to o na{em krivi~nom zakonodavstvu. Dr [e{eq: Godinama se Srpska radikalna stranka zala`e za kodifikaciju krivi~nog zakonodavstva. Postoji 45 zakona po kojima vi mo`ete krivi~no da odgovarate i da odete u zatvor. Umesto da to sve bude u jednom zakonu, to je na{ veliki problem. Voditeq: [ta je sa starom deviznom {tedwom? Dr [e{eq: Ima banaka koje ne ispla}uju ni ono deviza {to bi mogle, i tu kontrola Narodne banke nije ba{ uspe{na, mora biti mnogo boqa. Neke banke sakrivaju devize ne ispla}uju {tedi{ama. Voditeq: A devalvacija? Dr [e{eq: Jo{ nismo spremni za devalvaciju, nemamo deviznu osnovu, deviznu podlogu za novi kurs dinara koji bi bio proklamovan. Bez 300-400 miliona dolara se to ne bi smelo raditi. Zlatnik koji se nudi realno vredi 150 maraka. Jer kada biste vi i{li u zlataru da ga kupite toliko bi ko{tao. Za{to? Zato {to pla}ate otprilike u iznosi 50 odsto, ja se ne razumem u zlato niti me je nekada interesovalo, ali koliko znam te stvari oko 50 odsto je vrednost ~istog zlata a 50 odsto je vrednost izrade. Tako vam je i kada kupujete zlatni nakit. Sada je problem kod gra|anina koji od banke primi taj zlatnik koji vredi 150 maraka pa ho}e da ga odnese u zlataru da proda. Ne mo`e da dobije toliko. To je problem. Zato bi dr`ava tu trebalo da 990
tra`i neku varijantu da i ti zlatnici budu sredstvo pla}awa. Da svaka prodavnica bude obavezna da primi zlatnik. Ima tu jo{ jedan tehni~ki problem, zlatnik se posle du`e upotrebe pohaba, znate, on svakim dodirom gubi odre|enu koli~inu zlatne mase. Onda bi se svaki put morao vagati i tako bi mu u~estali promet smawivao vrednost zbog gubitka na te`ini. Voditeq: Jeste li videli radikalski spot koji se emituje u Novom Sadu, izborni spot. Dr [e{eq: Nisam video. Voditeq: Ho}ete da vam poka`em kako izgleda. Dr [e{eq: Bilo bi lepo. Voditeq: Ho}ete iz re`ije, u~inite nam samo... Dr [e{eq: Ali okrenite malo monitor prema meni po{to samo gospodin Nemawa gleda. Voditeq: Evo gospodine predsedni~e, sada }ete da vidite kako to izgleda. Video sam jo{ jedan spot, ne znam jeste li vi videli ono sa ~eki}em kako se razbije o orah, tvrd orah? Dr [e{eq: To nisam video. Voditeq: Dobro, bi}e prilike. Dr [e{eq: Prika`ite to. Voditeq: Prikaza}emo to, ali ovo je bio spot koji generalno promovi{e radikalnu stranku, ovo je bilo ba{ vezano za radikale u Novom Sadu. Da li }e kamate za struju gra|anima koji neredovno pla}aju biti skinute? Dr [e{eq: O tome nije bilo govora uop{te. Voditeq: Nudim obveznice de~ijeg dodatka za gotov novac. Imali smo i jedno pitawe, za{to ne mogu da se kupe {kolski uybenici? Dr [e{eq: Mogu, zakon predvi|a da se kupuju {kolski uybenici. Voditeq: Verovatno. Dr [e{eq: Da, po zakonu mogu. Voditeq: A {ta }e ti qudi da rade ako im ne daju za obveznice? Dr [e{eq: Moraju im dati. Voditeq: Da se jave, ne znam kome? Dr [e{eq: Tr`i{noj inspekciji, odmah. Moraju im dati uybenike. Voditeq: Kada }e se stati na kraj direktorima novosadskih preduze}a sa ogromnim platama. Dr [e{eq: Ja ne znam za{to da stajemo na kraj direktorima preduze}a sa ogromnim platama. Direktorima treba stati u kraj ako su nesposobni, ili ako su kriminalci, ako pqa~kaju firmu, a mi u principu ne bi trebalo da se me{amo u visinu plata osim da propisujemo minimalni iznos ako prethodno obavimo proces privatizacije. Na{ je osnovni problem {to mi kasnimo sa privatizacijom. Ili ono {to je ve} obavqeno nije obavqano kako treba. Kao da je neko namerno hteo da kompromituje sam pojam privatizacije. Voditeq: Ako je zauzeta Trep~a to zna~i da Kosovo vi{e nije srpsko. Dr [e{eq: Ne zna~i da nije srpsko, Kosovo }e biti i ostati srpsko. Ali je Kosovo okupirano, nije zauzeta samo Trep~a, zauzeto je celo Kosovo i Metohija. A iz Trep~e su sada isterani srpski radnici, to je taj problem. Voditeq: Kako u XXI vek kada ~ekamo u redu za gorivo, {e}er, uqe? Dr [e{eq: Na{a zemqa je pod blokadom, pod sankcijama. Na{a zemqa je na meti zapadnih sila NATO-a. Ciq Amerikanaca i wihovih savezni991
ka je da uni{te Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju i da srpski narod ostave bez dr`ave, ili da Srbiju svedu na nekada{wi Beogradski pa{aluk. I to je sada svima o~igledno, svima jasno. Mi to moramo izdr`ati. Ne bi bilo potrebe da se ~eka u redu za uqe i {e}er kada ne bi bilo ovako razgranatog {verca i mafije, koja velike koli~ine uqa i {e}era {vercuje na susedna tr`i{ta. Najvi{e je to i{lo preko Crne Gore ili preko Republike Srpske u Hrvatsku, u Albaniju, sada na Kosovo i Metohiju [iptarima. Jer kod nas je subvencionisana poqoprivredna proizvodwa suncokreta i {e}erne repe i upravo zbog tih subvencija mi smo u stawu da ponudimo veoma nisku cenu, cenu koja je mnogo ni`a nego u susednim zemqama. To je osnovni motiv stvarawa velikih {vercerskih kanala i mi smo do sada vodili borbu sa tom mafijom koja {vercuje uqe i {e}er i tako pusto{i na{e tr`i{te, nekada sa vi{e nekada sa mawe uspeha. Ta borba se mora zao{triti. Moraju se primeniti mnogo rigoroznije mere, na primer u zrewaninskoj uqari i nekim drugim… Voditeq: Vlada mora primeniti... Dr [e{eq: Vlada mora, ali... Voditeq: To ste vi... Dr [e{eq: Da to smo mi ali, znate, postoji dr`avni aparat koji je decenijama etabliran i u kome se svest sporo mewa. To je jedan od ograni~avaju}ih faktora aktivnosti vlade. Vlada donese odluku a dok se ona sprovede pro|e poprili~no vremena. Sa druge strane, dr`avni ~inovnici imaju tako niske plate i wima plate najvi{e kasne pa nisu motivisani da rade. Dr`avnim ~inovnicima plate kasne izme|u tri i tri i po meseca, mi smo ka{wewe u prosveti sveli na mesec dana, mo`da malo vi{e od mesec dana i u zdravstvu, dr`avnim ~inovnicima jo{ nismo. To je jedan od prioriteta u narednom periodu, to se mora mewati jer dr`ava ostade bez sposobnih ~inovnika. Ko igde mo`e da se sna|e on be`i iz dr`avne slu`be. To je pojava u celoj Srbiji Voditeq: Jesu li uvek to {to govorite. Sada mi pade na pamet onaj grani~ni prelaz prema Crnoj Gori, mo`e li se to nekako efikasnije... Dr [e{eq: Vlada Srbije je nekoliko puta nudila Vladi Crne Gore da nam dostave specifikaciju osnovne robe za potrebe Crne Gore: uqa, bra{na, {e}era, mesa i svega ostalog mi smo voqni Crnoj Gori da isporu~imo po cenama koje va`e u Srbiji onoliko koliko je potrebno hrane. Ali ne da pustimo da sami trgovci iz Crne Gore ovde kupuju i odneso{e dvadeset puta vi{e nego {to treba Crnoj Gori. A donedavno je Crna Gora uvozila godi{we za 70 miliona dolara banana, pa su {verceri iz Crne Gore preplavili srbijansko tr`i{te. Nisu pla}ali ni carine za to. Ta kontrola u Prijepoqu mora da postoji, u Brodarevu, jer Savezna uprava carine ne mo`e da kontroli{e savezne granice na podru~iju Crne Gore. Voditeq: Da, ali to se sada svelo na kontrolu – dajte mi saobra}ajnu i voza~ku dozvolu, izgubio se taj smisao, nema vi{e tog saobra}aja... Dr [e{eq: Ne mislim ja da se izgubio smisao, ta kontrola je {to se ti~e saobra}ajnih i voza~kih dozvola za privatne automobile, pa ko je sumwiv onda se pretresa. U principu treba da se pretresa samo onaj ko je sumwiv. Ako nisu u pitawu neke zloupotrebe. Ali kada je re~ o kamionima, {leperima onda je... 992
Voditeq: Ali toga i nema gospodine predsedni~e, ja sam skoro i{ao, vrlo mali je taj saobra}aj kamiona... Dr [e{eq: Upravo zbog te kontrole. A crnogorska vlada ne}e da napravi spisak potrebne robe. I nama je najjednostavnije – treba Crnoj Gori toliko i toliko uqa, mi isporu~imo a onda neka crnogorska vlada brine kako }e se to distribuisati kroz Crnu Goru a da ne ide na spoqna tr`i{ta. Da sa~uva, dakle, da to ne iscuri. Vidite {ta se de{ava ovde u Vojvodini, svakodnevno prelaze Hrvati iz Iloka, kupuju hleb u Ba~koj Palanci. Pa su se dosetili pekari u Ba~koj Palanci prave vekne od 5 kg. Je li istina to? Voditeq: Da, ~uo sam i ja to. Dr [e{eq: Eto, i to se de{ava zato {to je kod nas hleb jeftiniji ~etiri pet puta nego sa druge strane Dunava. Voditeq: Za{to, gospodine [e{eq, toleri{ete zloupotrebu javnih preduze}a za skupqawe potpisa za kandidaturu gospodina Milo{evi}a. Dr [e{eq: Ja nisam ~uo da se to de{ava, ako se to de{ava onda to nije dobro. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, ona ne zloupotrebqava svoj polo`aj i mi potpise skupqamo iskqu~ivo na ulici ili idu}i od vrata do vrata, idu na{i aktivisti lepo pokucaju na vrata, pozvone, predstave se, zamole gra|anina da potpi{e. On potpi{e ili ne potpi{e, ali to je jedini na~in na koji skupqamo potpise. Voditeq: Danas sam gledao va{u konferenciju za novinare, vi ste spremili sve formalne dokumente za... Dr [e{eq: Sutra }emo predati sva dokumenta za kandidaturu Tomislava Nikoli}a. Voditeq: Jeste li prvi koji su to spremili? Dr [e{eq: Da, prvi smo. Mi smo najefikasnija i najboqe organizovana politi~ka partija. Voditeq: Kako da `ivim od 900 dinara primawa sa detetom, po{to gospodin [e{eq ima odgovore na sva pitawa, pita jedna majka. Dr [e{eq: Ne mo`e da se `ivi, imam odgovor i na to pitawe, sa 900 dinara nijedna porodica ne mo`e da `ivi. Ne mo`e. Voditeq: A {ta da se u~ini u tom slu~aju? Dr [e{eq: Qudi su prisiqeni da se snalaze na najrazli~itije na~ine. Da tra`e dodatne izvore prihoda. To je op{ta situacija u Srbiji. Muka je qude naterala na ulicu... Voditeq: Vi ste bili `estoki protivnik sive ekonomije. Dr [e{eq: Ma niste vi mene dobro shvatili. Nisam ja protivnik toga kada se qudi snalaze da prehrane porodicu. Nego sam protivnik mafija{ke sive ekonomije koja izbegava obaveze prema dr`avi raznim sistemima veza i vezica i sa strukturama vlasti. Ulaze celi {leperi najtra`enije robe cigareta, viskija i kozmetike, ne pla}aju se obaveze dr`avi, a ostvari se ogroman profit. To je ono {to nas ugro`ava. Ne ugro`ava nas ta sitna trgovina na ulici. Voditeq: Je li to sa cigaretama nema leka, to vaqda mora tako da bude? Dr [e{eq: Ma ima leka, ne mora tako da bude i mi smo na{li jednu varijantu kako da to spre~imo. Mi smo oborili carinu, iskustvo pokazuje da kada vam je carinska stopa iznad 30 odsto onda to podsti~e {verc, i 993
onda se {vercerima isplati. Na primer, poku{aju pet {lepera da uvezu, dva padnu u ruke carinika tri pro|u, oni nadoknade {tetu i imaju jo{ zarade. A kada je do 30 odsto carinska stopa onda nema motiva da se izla`u tolikom riziku. Zato mi sada imamo prili~no jeftine cigarete. Ja ne znam, nisam pu{a~ pa me to konkretno nikada nije interesovalo, ali znam da smo tu meru proveli i ona se pokazala kao ispravna. Drugo, ulo`ili smo dosta u obnovu fabrike cigareta u Ni{u. Ulo`ili smo dosta novca u podsticawe na{ih poqoprivrednika da proizvode duvan u dolini Drine, zatim u Sremu i mnogim drugim mestima. Ve} su se poqoprivrednici upustili u proizvodwu duvana i iskustva su dobra. Na duvanu je dobra zarada. Voditeq: Spomiwali ste, dosta glasno govorili savet da dr`ava treba da pojeftini doprinose i raznorazna davawa jer }e na taj na~in ostvariti ve}i prihod Dr [e{eq: To smo uradili. Mi smo ~im je po~ela da funkcioni{e ova na{a Vlada nacionalnog jedinstva smawili poreze i doprinose na plate sa 124 na 98 odsto. Voditeq: [to niste na 50. Dr [e{eq: Nije moglo ba{ tako naglo, nemojte. Voditeq: Ali bili ste u pravu, i bilo bi vi{e para. Dr [e{eq: Ja sam u pravu, ali ne mo`ete tako naglo. Mi smo mislili i daqe da idemo u tom pravcu. Voditeq: Ho}ete li i}i daqe? Dr [e{eq: Desio se rat i umesto da idemo daqe mi smo morali da uvedemo ove dnevnice solidarnosti. Ali te dnevnice solidarnosti su zami{qene kao neki namet privremenog karaktera. Mi smo prakti~no pri kraju radova na obnovi zemqe i mislim da }emo u dogledno vreme ukinuti te dnevnice. Voditeq: Ali mislim ako ste igde bili u pravu ovde ste sigurno bili u pravu, da su ti porezi... Dr [e{eq: Na{a je politika bila da ih {to vi{e smawimo i videli ste da smo smawivali, smawivali smo i carinske stope druge robe, smawivali smo poreze. Voditeq: Ali ne radikalski i radikalno. Dr [e{eq: Ali, nije nam narod dao dovoqno glasova da sami vladamo. Voditeq: Evo sada prilike. Dr [e{eq: Pa da vlada bude radikalska. Voditeq: Gde mo`emo gospodine [e{eq da potro{imo de~iji dodatak koji smo dobili od vas, s tim dodatkom mo`emo samo da odemo na Trg slobode i pla~emo. Dr [e{eq: To nije ta~no, sada ministar finansija treba da izda uputstvo. I treba za koji dan da po~ne prodaja, mislim do 1. septembra da }e sve biti spremno, treba da po~ne prodaja robe firmi koje duguju dr`avi. I to je veoma stimulativno za te firme, ja sam neke pomiwao u debati u Narodnoj skup{tini, a otprilike ih je 600, koje duguju ogromne iznose dr`avi. A dr`ava im je dala popust od 50 posto na pla}awe tih dugova obveznicama. Wima se veoma isplati sada da prodaju robu za obveznice. Obveznice su vrednosna hartija u pravom smislu re~i. Voditeq: Da li }e se tada recimo mo}i platiti porez sa tim obveznicama? 994
Dr [e{eq: Mo`e se platiti porez, mogu se platiti jo{ neke obaveze prema dr`avi, mo`e se platiti ~ak i obdani{te. Voditeq: A po{to nisu na ime one mogu i da dobiju te~aj, da se prodaju na ulicama. Dr [e{eq: Onaj kome treba da plati obaveze dr`avi a da u{tedi ne{to mo`e da pozove gra|ane da mu uz odre|en popust prodaju te obveznice, i to je mogu}e. Voditeq: Wemu se isplati da da i vi{e, pla}awe poreza vredi duplo. Dr [e{eq: Wemu se isplati kada da konkretan iznos novca, a mo`e jo{ da se desi da dobije neki popust na to, a wemu to vredi duplo u pla}awu wegovih obaveza prema dr`avi. Mera je izvanredna. Samo je sada stvar dr`avnih organa da je provedu do kraja kako treba. Voditeq: Jeste, ako je to ta~no tako. Dr [e{eq: Objavili smo mi u celosti taj zakon u pro{lom broju “Velike Srbije” Voditeq: Znam, ali qudi ne ~itaju. Dr [e{eq: U “Velikoj Srbiji”smo objavili u velikom tira`u. Voditeq: Qudi se slabo razumeju u propise, trebalo bi vi{e ovakih... Dr [e{eq: Obja{wavali smo i u Narodnoj skup{tini kada smo izglasavali taj zakon. Voditeq: Mislim da }e to za`iveti samo kada qudi razumeju {ta im se de{ava... Dr [e{eq: Sada nam je ostala velika obaveza da reguli{emo zaostale zemqoradni~ke penzije, nadoknadili smo tri zaostale penzije redovnim penzionerima, sada ovim obveznicama de~ije dodatke i tra`imo varijantu za zemqoradni~ke penzije koje kasne oko osam meseci. Voditeq: Kada mislite da }e se popraviti finansijska situacija u zdravstvu? Dr [e{eq: Kada se popravi stawe u privredi. Mi sada poku{avamo posti}i neke unutra{we u{tede racionalizacijom, skidamo neke {vercerske krugove sa grba~e farmaceutske industrije i farmaceutske trgova~ke mre`e. Videli ste u Hemofarmu je bila o~ajna situacija, u`asna situacija, ogromne zloupotrebe i sada se ta firma mora potpuno reorganizovati. Pani} nam je upropastio Galeniku, sada moramo ispo~etka da je osposobqavamo za proizvodwu antibiotika. Voditeq: Postoji li mogu}nost devalvacije dinara? Dr [e{eq: Bilo bi veoma riskantno zato {to bismo odmah do{li pod `e{}i udar stranih sila, koje sada preko Crne Gore ve{ta~ki obaraju kurs dinara. Kada pogledate {ta se za 100 maraka mo`e kupiti u Srbiji a {ta u Nema~koj, vide}ete koliko je nema~ka marka ovde precewena, koliko je dinar potcewen. Pravi odnos vrednosti pojedinih valuta je onaj koji se zasniva na koli~ini robe koja se za wih mo`e kupiti. Kod nas se mnogo vi{e mo`e kupiti za 100 maraka nego u Nema~koj. Voditeq: Dobro, odre|ene robe, ne benzina, ne... Dr [e{eq: I benzina, u Nema~koj je benzin jedna marka i 65 pfeniga litar, kod nas je ispod jedne marke. Voditeq: Ma ne preko marke. Dr [e{eq: Gde preko marke? Ova zvani~na dr`avna cena... 995
Voditeq: Ali toga nema... Dr [e{eq: Dobro neka je 1,10. Voditeq: 1,10 –1,20. Dr [e{eq: Dobro, ali to je opet za 30 odsto jeftinije nego u Nema~koj. Voditeq: Ja razumem, vi mislite da bi to bio preskup eksperiment za nas. Dr [e{eq: Izlo`eni smo udarima spoqa, onda s vremena na vreme smo izlo`eni udarima na{ih poslovnih banaka ~iji direktori krenu na crno tr`i{te. Na primer, dobiju novac za isplatu penzija, oni zadr`e taj novac dan dva da ga obrnu na crnom tr`i{tu. I time nam potpire inflaciju. Jer na crnom tr`i{tu niko ne mo`e da ostvari novu vrednost a da nekom drugom ne otme. Nova vrednost se stvara samo u proizvodwi i u sferi usluga. A u {pekulacijama s novcem niko se nije obogatio dok neko drugi nije osiroma{io. Voditeq: Ako pobedi Srpska radikalna stranka, kako }e predsednik i}i u inostranstvo i strane diplomate dolaziti a naro~ito privredno sara|ivati? Dr [e{eq: Putova}e predsednik u inostranstvo, predsednik republike Tomislav Nikoli} putova}e u sve prijateqske zemqe u Rusiju, Belorusiju, Kinu, Indiju, Irak, Libiju, Siriju, azijske afri~ke, ju`noameri~ke dr`ave, a u zemqe NATO-a nema svrhe da putuje jer te zemqe nisu spremne na korektnu ekonomsku saradwu sa nama. One te`e da nas uni{te. Voditeq: Da li radikali tra`e neka dekanska mesta na Univerzitetu u Novom Sadu? Dr [e{eq: Ja sada ne mogu da vam ka`em napamet, mi imamo dekana koji su ~lanovi Srpske radikalne stranke i na novosadskom univerzitetu, u svakom slu~aju proces usagla{avawa oko izbora novih dekana u Vladi Srbije jo{ nije zavr{en i on kasni. To je trebalo da se uradi do 24. juna. Mi bismo to morali da zavr{imo do 1. septembra, da li }emo uspeti vide}emo. Ali znate kao u svakoj koaliciji uvek ima nekih nadigravawa izme|u koalicionih partnera. Nekada stvari idu lak{e nekada te`e. Voditeq: Za{to se radnicima Univerziteta ne ispla}uje regres ve} dve godine? Dr [e{eq: Radnicima zaposlenim u dr`avnim slu`bama po istim kriterijima treba da se ispla}uje regres. Sada za{to to na Novosadskom univerzitetu nije slu~aj ne bih mogao konkretno da odgovorim. Voditeq: Na TV “Palma” i dr [e{eq je izjavio da se opozicioni lideri i on, posle `estokih duela pred kamerama, posle fino ispri~aju. Zar ne biste mogli levica i desnica da se dogovorite. Sli~no smo pitawe ve} imali. Dr [e{eq: Oko ~ega da se dogovorimo? Evo, mi srpski radikali smo spremni da se dogovorimo sa svima da odbranimo Saveznu Republiku Jugoslaviju, da za{titimo srpske nacionalne interese, da se suprotstavimo NATO-u, da spre~imo me{awe stranih sila u na{e unutra{we poslove, da spre~imo finansirawe politi~kih partija ameri~kim novcem ili novcem Evropske unije, da spre~imo finansirawe izdajni~kih medija stranim novcem, da spre~imo razne subverzivne aktivnosti u na{oj zemqi, da reformi{emo privredu i provedemo privatizaciju, da zavedemo red u svim strukturama dru{tva, da reformi{emo sudove. Spremni smo. Evo ko }e da se do996
govara na toj osnovi. Levi~arske partije su spremne do izvesnog nivoa. A kako }ete vi ubediti ove koji `ive od ameri~ke blagajne, 100 miliona dolara su Amerikanci prema sopstvenim izjavama, to je u Kongresu saop{teno, 100 miliona dolara odredili za ovu buyetsku godinu za pomo} subverzivnim faktorima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Srbiji pre svega. Politi~kim partijama, medijima tzv. nevladinim organizacijama i tzv. nezavisnim sindikatima. Kako sa wima da se dogovorimo kada su wihove gazde napoqu. Nemamo mi {ta da se dogovaramo sa Ko{tunicom, \in|i}em, Dra{kovi}em, ^ankom, Veselinovim, Isakovim, i tom bagrom izdajnika kada je wihov gazda Medlin Olbrajt. Voditeq: Amerikanci mewaju predsednika, imate li utisak da }e se tu ne{to promeniti? Dr [e{eq: Vide}emo, nisam tu preterani optimista ali mislim da je neko ozbiqniji bio na mestu predsednika umesto Klintona da mo`da ne bi do{lo do bombardovawa. Jer i Bu{ov otac Yory Bu{ stariji kada je bio predsednik vodio je antisrpsku politiku ali nije i{ao na bombardovawe. Znate, srpska politika je dugoro~na orijentacija Amerike jer u wihovim o~ima, u o~ima ameri~kih stratega mi smo tradicionalni saveznici Rusije i zbog toga su Amerikanci protiv nas. Oni vode strategiju opkoqavawa Rusije. Ali, verovatno se ozbiqniji qudi ne bi usudili da idu na bombardovawe, jer ovim je NATO naneo sebi nesagledivu {tetu naneo i upozorio celi svet na ameri~ku opasnost. Voditeq: Jedan dobar deo ovog govora Klinton je posvetio Kosovu, bombardovawu jeste li pratili ovo sada, opro{tajni govor? Dr [e{eq: U Americi to sada nije bio opro{tajni govor nego govor podr{ke Alu Goru, mislim da je bilo na konvenciji Demokratske stranke. Ali, o~ekujem da }e pobediti republikanci. Ne{to }e se sigurno promeniti. Koliko }e to biti u srpskom interesu vide}emo. Ali ne treba imati preterana o~ekivawa. Mo`da ne}e biti nove direktne ratne pretwe, ali pritisci }e se nastaviti. Voditeq: U okru`ewu Jugoslavije se dosta toga promenilo, da li je sada boqe ili gore? Dr [e{eq: Pa kako sada stoje stvari, gore. Sada{wa Ma|arska vlada je potpuno instrumentalizovana od Amerikanaca i vodi antisrpsku politiku. Prethodna vlada je bila prijateqski orijentisana prema Srbiji, u Rumuniji je tako|e izrazito proameri~ka vlada i neprijateqska je prema srpskom narodu. U Bugarskoj tako|e, u Makedoniji. Mi, srpski radikali se nadamo da }e do}i do promene vlasti u Rumuniji jer je u Rumuniji nezadovoqstvo naroda sada{wim re`imom najve}e. Voditeq: Hrvatska, Bosna? Dr [e{eq: [to se ti~e Hrvatske ne interesuje nas koji }e usta{a stolovati u Zagrebu, da li Mesi} da li Tu|man, to je za nas svejedno. Mi smo protiv diplomatskih odnosa sa Hrvatskom sve dok traje okupacija Republike Srpske Krajine. I mi se zala`emo, mi }emo na tome i daqe kategori~ki insistirati da Savezna Republika Jugoslavija prekine diplomatske odnose sa Hrvatskom i da poni{ti priznawe nezavisne hrvatske dr`ave dok traje okupacija Republike Srpske Krajine. Mi nikada ne}emo odustati od osloba|awa Srpske Krajine. 997
Voditeq: Ponovo nas vra}aju gledaoci na pitawe o bonovima, objasnite podvalu oko bonova. Vidite kako qudi to do`ivqavaju. Dr [e{eq: Tu nema nikakve podvale. Da se zaostali de~iji dodaci isplate u novcu nije bilo nikakvih {ansi, tog novca nema. Mi smo i zatekli ogromno ka{wewe. Taj novac bi jedino morao da se {tampa. Ako se {tampa podsti~e se hiperinflacija. I {ta su dobili gra|ani, ni{ta. Ovo je bio najracionalniji na~in da se gra|anima nadoknade obaveze dr`ave. Voditeq: Ujediwuju se muslimani, katolici, kada }e se pravoslavci po~eti ujediwavati? Dr [e{eq: Mislim da to nije iskreno ujediwavawe muslimana i katolika. Da su tu tenzije, videli ste kakav je bio `estok rat izme|u muslimana i Hrvata u Bosni. U svakom slu~aju u pitawu je ameri~ka politika hu{kawa muslimana protiv pravoslavnih naroda, zatim vatikanska politika potpirivawa verske mr`we na Balkanu, razni masonski krugovi svoje interese poku{avaju da ostvare, a strate{ki interes NATO-a je nestanak srpske dr`ave. Voditeq: Kako se postaje NATO partija, pita vas gledalac Petkovi}. Dr [e{eq: Ode se na ameri~ki {alter, uzme se novac i dobiju se instrukcije kako se radi protiv srpskog naroda. Voditeq: Prosto. U slu~aju da se srpska Hercegovina oslobodi da li bi gospodin [e{eq i{ao da `ivi tamo? Dr [e{eq: Ne bih i{ao, ostao bih da `ivim u Beogradu, u Zemunu. A sve }u u~initi {to bude u mojoj mo}i da se oslobodi srpska Hercegovina. Slu{ajte, ambicija svakog Srbina, gde god `ivi, jeste da `ivi u Beogradu, nekog vi{e nekog mawe. Voditeq: Za{to mislite da svako ko nije u Srpskoj radikalnoj stranci, JUL-u ili SPS-u da je izdajnik ili ameri~ki pla}enik. Dr [e{eq: Ja to nisam rekao. Svako ko je u Srpskoj radikalnoj stranci je srpski patriota, to je osnovni uslov da bi se bilo srpski radikal, a ja sam rekao koje su to izdajni~ke partije – one koje primaju instrukcije od Amerikanaca kako da rade protiv svog naroda. To su Srpski pokret obnove, ova grupacija koja se sada naziva Demokratskom opozicijom Srbije u kojoj su \in|i}, Ko{tunica, Svilanovi}, Bati}, Vuk Obradovi}, Mile Isakov, ^anak, Veselinov, da li je tu i Kasa i Rasim Qaji} itd. Voditeq: Pitaju vas za aerodrome. Za{to cela Vojvodina nema nijedan aerodrom, i kada }e biti obnovqen aerodrom u Ni{u? Dr [e{eq: To je ozbiqno pitawe za{to nema Vojvodina nijedan aerodrom, kod Vr{ca ima jedan. Voditeq: Ima i u Novom Sadu, ali to nisu aerodromi. Dr [e{eq: To nisu aerodromi nekog ve}eg kapaciteta. Voditeq: Ne, vaqda niko i ne misli da treba praviti drugi Sur~in, ali taj lokalni. Dr [e{eq: U perspektivi treba i}i na izgradwu aerodroma, za{to ne bi neko putovao ako `eli avionom od Novog Sada do Podgorice bez sletawa, za{to ne bi putovao do Ni{a avionom, kada oslobodimo Kosovo i Metohiju do Pri{tine itd. A to treba da bude investicija pre svega lokalne vlasti. Sada se postavqa pitawe {ta je pre~e raditi negde – vodo998
vod, kanalizaciju, asfaltirati put ili sada graditi aerodrom. Ja mislim da bi trenutno interes za kori{}ewe usluga tog aerodroma bio suvi{e mali u odnosu na potrebne investicije. Da to trenutno ne bi bilo isplativo, ali u perspektivi treba i o tome razmi{qati. Za{to da ne, Novi Sad se razvija ubrzano, Novi Sad }e za koju godinu imati 300.000 stanovnika. Voditeq: Zavisi kako se broji, neki ka`u da ve} ima 400.000 odnosno 380.000 i ne{to. Dr [e{eq: 380.000, je li stiglo toliko? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Op{tina Novi Sad. Voditeq: Ne, ona {ira okolina Novog Sada. Dr [e{eq: Ne verujem da op{tina ima toliko. Voditeq: Novi Sad ima 200.000 i ne{to. Mi nemamo nikakve {anse da odgovorimo svim ovim qudima. Po na{em ustaqenom obi~aju ja }u ta sva pitawa vama dati, a pretpostavqam da }e... Dr [e{eq: Pa da ja pi{em pisma. Voditeq: Ne, pretpostavqam da }ete mo`da na}i vremena da kad god, vi se sada {alite na ono {to sam ja sugerisao pred ovaj na{ razgovor. Ne, nego mo`da neki va{ saradnik to prelista itd. Mislim da bi neki, ne zavr{avam ovaj razgovor jer je uvek ugodno razgovarati sa vama, mo`da se vi{e usredsredimo na ove sada predstoje}e izbore. Mislim da je to, vidite, imamo dve grupe pitawa, jedna su vrlo prakti~na, kum me je prevario za de~iji dodatak, kada }e biti gasa, a druga se ti~u ovih krupnih politi~kih stvari. Rekli ste mi ve} da o~ekujete dobru poziciju na izborima, to naravno nije floskula, govorite to zato {to ste se, pretpostavqam, uverili u to obilaze}i Srbiju, a argumente za to ste nam tako|e ve~eras u vi{e navrata rekli. Kako vi mislite da }e globalno izgledati raspored politi~kih snaga posle ovih izbora. Dr [e{eq: Ja o~ekujem da Srpska radikalna stranka bude najja~a politi~ka partija pojedina~no. Na drugom mestu }e biti levi~arske partije. A na tre}em }e daleko da zaostanu proameri~ke politi~ke partije. Mnoge od wih ne}e ni u}i u parlament. Voditeq: Verovatno }emo opet imati koalicionu vladu. Dr [e{eq: Mi bismo `eleli da budemo najja~a partija pre svega da bude na{ mandatar za sastav te vlade. I na{a }e politika opet biti {to {ira koalicija svih parlamentarnih stranaka na jednom programu koji je za nas prihvatqiv. Taj program mora biti patriotski. Pa sada, ko ho}e ho}e, ko ne}e ne mora. Voditeq: Dobro, da uzmemo sada tu pretpostavku za gotovo, kako }e to onda izgledati, mo`ete li nam dati bar neke osnovne konture unutra{we politike, spoqne politike. Dr [e{eq: U spoqnoj politici mi }emo i}i na daqi razvoj saradwe sa Rusijom i Belorusijom, na{ je ciq da postanemo punopravni ~lan Saveza {to predstavqa... Voditeq: To je zastalo. Dr [e{eq: ^eka se izja{wewe ruske izvr{ne vlasti, a ja mislim da }e se to ubrzati posle na{ih izbora. Mislim da i ruska vlada ~eka ishod ovih izbora da bi povla~ila nove poteze, ali se pokazuje da je ona mnogo na999
klowenija srpskom narodu i Saveznoj Republici Jugoslaviji nego {to je to bio Jeqcinov re`im. I na{ optimizam u pogledu istorijske uloge Vladimira Putina je sve ve}i. Zatim, taj savez zapravo predstavqa jednu vrstu konfederacije. Podrazumeva i carinsku uniju, i vojni pakt, i sve ostalo. Voditeq: Ho}e li to tra`iti neke promene u na{im odnosima, pre svega mislim na Crnu Goru? Dr [e{eq: Ne, ne bitne promene u na{im odnosima. Zatim mi `elimo jo{ intenzivniju saradwu sa Kinom, Indijom, svim azijskim dr`avama i svim afri~kim dr`avama, pre svega Irakom, Libijom, Sirijom, Al`irom. Mi `elimo maksimalnu saradwu sa latinoameri~kim dr`avama, ali i sa ostalim narodima i dr`avama na striktnom principu neme{awa u unutra{we odnose i, naravno, sa zemqama koje ne poku{avaju da uni{te srpski narod i srpsku dr`avu. Voditeq: Gr~ka, to je uvek bilo interesantno. Dr [e{eq: Pa gr~ka pozicija je tako vrlo, vrlo problemati~na. Gr~ki narod je veliki srpski prijateq, mi u Grcima imamo prijateqe, ali je Gr~ka ~lanica NATO-a. I gr~ka vlada je pod uticajem Amerikanaca, ne u onoj meri kao Engleska na primer, ali gr~ka vlada je s vremena na vreme prisiqena da pravi antisrpske poteze po nalogu Amerikanaca. Gr~ki avioni nisu u~estvovali u bombardovawu na{e zemqe, ali su ameri~ke trupe pre{le preko gr~ke teritorije i avijacija itd. To je otprilike Gr~ka pozicija. Gr~ka nam sa svoje strane ni{ta nije napakostila, ali je ~esto bila u situaciji da mora da pomogne Amerikancima i NATO-u u wihovim antisrpskim akcijama. Voditeq: Albanija, gospodine predsedni~e, ima li {ansi... Dr [e{eq: Albanija }e dugo biti u unutra{wem haosu, ne}e biti stabilizacije i tu pravih me|udr`avnih odnosa nema. U Albaniji ne postoji dr`ava, ne postoji vlast, Albanija je u haosu. Tiranu i okolinu kontroli{u trupe NATO-a. A sva ostala teritorija prekrivena je lokalnim bandama koje niko ne kontroli{e. Me|usobno se sukobqavaju, prave kompromise, tirani{u narod i sli~no. Voditeq: Makedonija? Dr [e{eq: [to se ti~e Makedonije ona ima izrazito prozapadni re`im, a narod je izrazito prosrpski orijentisan. Voditeq: U Tetovu, ponovo ~ujem da... Dr [e{eq: I Makedonija je veoma ugro`ena od albanskih separatista. Makedonski narod je prevaren na referendumu 1992. godine. Referendumskim pitawem koje je glasilo: “Da li `elite da Makedonija kao suverena republika bude u sastavu Jugoslavije”, i narod je mislio da je ostanak u Jugoslaviji su{tina pitawa, a ne ono suvereno. E kada je izglasano suverena, posle je sve bilo zavr{eno. Voditeq: Slovenija, nismo pomiwali Sloveniju? Dr [e{eq: [to se ti~e Slovenije ne `elimo ikad sa wom da imamo ikakve veze. Voditeq: [to ste tako kategori~ni? Dr [e{eq: Zato {to su toliku mr`wu pokazali Slovenci prema srpskom narodu, a Srbi su se u istoriji vi{e puta `rtvovali za Sloveniju. Voditeq: Ali vi pri~ate o situaciji od pre deset godina, mislite da se tamo ni{ta nije promenilo? 1000
Dr [e{eq: Ja pri~am o situaciji celog XX veka, Slovenci su ratovali na srpskom frontu i ubijali Srbe, 1918. godine Srbi su spasli Slovence, da nije bilo srpske vojske Slovenci kao narod ne bi opstali. U toku Drugog svetskog rata Srbija je primila slovena~ke izbeglice, Milan Ku~an je ro|en u Srbiji gde su wegovi roditeqi bili sme{teni kao izbeglice pred Hitlerom. Posle Drugog svetskog rata Slovenija je pqa~kala Srbiju, naravno uz pomo} Titovog re`ima, da bi nam zabola no` u le|a po~etkom devedesetih godina. Slovenija je mogla sama da iza|e iz Jugoslavije, ali ona je htela da upropasti Jugoslaviju kao srpsku dr`avu, da je uni{ti. I uvek vodi antisrpsku politiku. Nema {ta sa wima vi{e osim da zavr{imo za sva vremena. Voditeq: Dobro, to je na spoqnopoliti~kom planu, a na unutra{wem politi~kom planu. Dr [e{eq: Na unutra{wem politi~kom planu mi moramo nastaviti sa ovom politikom javnih radova. Vi znate, od kada smo formirali Srpsku radikalnu stranku zala`emo se za koncept javnih radova. Mnogi ga nisu shvatali. Mnogi su nas optu`ivali da kopiramo Hitlera, nema {ta nam nisu govorili. Sada se, zapawuju}om brzinom, koncept javnih radova dokazao u pravoj meri. Mi smo zahvaquju}i tom konceptu javnih radova, Srbiju obnovili posle NATO bombardovawa. Je li istina? Voditeq: Ta~no je, saobra}ajnice... Dr [e{eq: Mostove, fabrike itd. Zatim politikom javnih radova... Voditeq: Kod fabrika nije ba{ takva situacija. Dr [e{eq: Nismo mogli sve odjednom da obnovimo, ali “Sloboda” iz ^a~ka radi, “Zastava” radi i mnoge druge rade. Obnavqamo rafinerije. Rafinerije su pretrpele ogromna o{te}ewa. Voditeq: Novosadska treba da po~ne? Dr [e{eq: Novosadska }e uskoro da po~ne da proizvodi, obnavqamo Utvu u Pan~evu, obnavqamo, nismo mogli sve. Do}i }e na red sve. Zatim u{li smo u ovaj projekat izgradwe 100.000 stanova. Ako nas neko na terenu ne kompromituje, to je veoma, veoma dobar projekat koji anga`uje osnovnu gra|evinsku operativu, anga`uje mnogo firmi koje proizvode raznu robu za opremawe tih stanova itd. To zna~i posao, to zna~i izvor `ivota. Zatim po~ela je izgradwa druge trake autoputa od Beograda do Novog Sada. I ide fino, vidim ve} je sloj humusa na velikom delu skinut, po~elo je nasipawe tvrde podloge. Za tri godine mislim da je rok da se taj put zavr{i. Voditeq: Dve godine ili tri, da ne gre{im du{u... Dr [e{eq: Mislim da je tri, da se taj put zavr{i. Nije bitno koji je rok, va`no je da se radi. Da sam taj rad donosi mnogo. Zatim mi moramo da zavedemo disciplinu u javnim preduze}ima, to omogu}ava ovaj zakon koji je nedavno izglasan u Republi~koj skup{tini i za koji se Srpska radikalna stranka toliko zalagala. Imamo, na primer, problema i sa naftnom industrijom. Sve {to je naftna industrija tra`ila u vi{e navrata Vlada Srbije je ispuwavala. A naftna industrija je ~esto zakazala u ispuwewu svojih obaveza. Voditeq: Interesantno je da je reakcija javnosti na ovaj Zakon o javnim preduze}ima bila sasvim mala, ali su krupne promene. 1001
Dr [e{eq: Taj zakon je veoma zna~ajan. Po{to je dr`ava vlasnik, vlada mora sve da kontroli{e, a ne da direktori javnih preduze}a budu maltene begovi u svojim firmama. Voditeq: Kako obja{wavate da se tu nije diglo mnogo pra{ine, se}ate se Zakona o univerzitetu? Dr [e{eq: Nije bilo ni argumenata protiv toga. Nijednim se argumentom nije moglo ni opepeliti, dakle ovom politikom javnih radova mi idemo na zapo{qavawe fabrika, zapo{qavawe radnika, otvarawe novih radnih mesta, re{avawe `ivotnih i socijalnih problema. U poqoprivredu moramo malo ozbiqnije ukqu~iti dr`avni intervencionizam, ova godina je bila veoma su{na. To }e ostaviti velikog traga na ukupnu poqoprivrednu proizvodwu. Ali mislim da }emo sve ispla}ivati. P{enice ima dovoqno za na{e potrebe, bi}e ne{to i za izvoz. Kukuruza }e sigurno biti dovoqno za na{e potrebe i mislim da je ovo vi{e psiholo{ki faktor izazvao enormno pove}awe cena pro{logodi{weg kukuruza. Jer, kada se zavr{i berba vide}e se, nije ova godina kao pro{la, pro{la je bila rekordna, ali otprilike u Vojvodini }e biti 50 posto u odnosu na pro{lu godinu. A pro{le godine smo imali vi{e mnogo vi{ka. E sada {teta je {to opet nemamo vi{ka kukuruza jer su mnogi na{i izvozni aran`mani bili vezani za kukuruz tzv. barter aran`mani. Kukuruz je roba koja se svuda mo`e prodati na svetskom tr`i{tu. Oseti}emo mi posledice ove su{e, ali sada je prilika da se razmi{qa o slede}oj godini. Pro{le godine nam je podbacila setva {e}erne repe jer zemqi{te nije na vreme pripremqeno za obradu. Ove godine Vlada je spremna da obezbedi novac za stimulisawe poqoprivrednih proizvo|a~a da dovoqne koli~ine zemqe pripreme za setvu {e}erne repe kako bismo slede}e godine imali dovoqnu proizvodwu {e}era. Ove godine }emo morati da uvezemo ne{to {e}era, ali planiramo da se uveze samo `uti {e}er kako bi se na{e {e}erane opet zaposlile. Kada zavr{e kampawu sa doma}om {e}ernom repom, da prera|uju `uti {e}er. Taj `uti {e}er je veoma jeftin na svetskom tr`i{tu, a i na{e {e}erane bi zaradile tom preradom. Moramo i}i daqe sa podsticawem proizvodwe suncokreta, uqe mo`e tako|e da se proda na svetskom tr`i{tu. A ono {to je stara boqka vojvo|anskih poqoprivrednika to je odsustvo tradicije u razvoju vrtlarstva. Povrtarske kulture bi mogle biti budu}nost Vojvodine, ali tu je veoma malo interesovawe. Povrtarske kulture se uzgajaju na mawim povr{inama, ali se intenzivnije radi, potrebna je ve}a radna snaga, ali su prihodi neuporedivo ve}i. Nema velike zarade od proizvodwe p{enice. Tu je zarada minimalna. Nikome se zapravo ne isplati proizvodwa p{enice ako proizvodi na mawe od 100 hektara. Prava isplativost po~iwe od 100 hektara pa na vi{e. Voditeq: Je li to znaju seqaci? Dr [e{eq: Znaju seqaci ali ima dosta te konzervativne svesti, znate neko je navikao, deda mu je proizvodio `itarice, otac mu je proizvodio `itarice, pa i on nastavqa po navici. Treba da se konsultuju, da vide. Sada treba hrabrije pri}i proizvodwi duvana gde god su pogodni uslovi za duvan. Jer to donosi mnogo ve}u zaradu. I naravno videli ste kako je cen1002
tralna Srbija skoro procvetala proizvodwom malina i kupina. Ta proizvodwa nema neku tradiciju, pre deceniju-dve je po~ela proizvodwa malina. Takore}i nedavno. Ali maline su suvo zlato. Voditeq: [qiva nema, nema vi{e {qiva. Dr [e{eq: Slu{ajte, boqe prolaze maline nego {qive. [to sada robovati {qivama. I {qive se tradicionalno koriste za proizvodwu rakije. Zna~i ne iskori{}avaju se na pravi na~in. Ako se malina najvi{e tra`i u Evropi onda treba proizvoditi maline. Mo`da Vojvodina nije pogodna za proizvodwu malina, ali jeste za druge povrtarske kulture. Voditeq: Privatizacija – to je va{ kqu~ni argument. Dr [e{eq: U privatizaciji katastrofalno kasnimo. Ja sam pravio jedan elaborat, mnogo me je to zainteresovalo. Kada bi ~ovek imao 100 hektara zemqe, kako najracionalnije da iskoristi tu zemqu. Da posadi orahe. Da izme|u sadnica oraha posadi kasije. Kajsija odmah po~iwe da ra|a, za godinu dana. I otprilike kajsija ostaje osam-devet godina. Voditeq: Jako malo traje, ja nisam stru~wak za to. Dr [e{eq: Traje dovoqno dok se razviju stabla oraha. Zna~i, tih sedam-osam godina traje eksploatacija kajsije. Prave se razni proizvodi od kajsija: |em, slatko, rakija. Najcewenija, najboqa rakija je od kajsije. A onda stasaju orasi, donose plod. Kod nas su orasi veoma skupi jer su retki. Malo bi pala cena oraha, ne bi se sve koli~ine prodale. Mo`e da se izveze. Za 2030 godina po~iwe i se~a. Ne treba sve pose}i odjednom, nego se}i postepeno jedne godine deset posto, pa tako redom. Orahovo drvo je negde oko 1.500 maraka kubik sirove oblovine. To je investicija da ~ovek obezbedi sebe, prvo ima sigurnu proizvodwu, kajsijeva~a se mo`e vrlo lako prodati, kajsije se otkupquju. Niko nije imao problema sa velikom rodom kajsije. Voditeq: Nije. Dr [e{eq: E, zna~i ima to, ima orahe koje mo`e tako|e prodati. Je li odli~na investicija? To je samo jedan primer {ta sve mo`e da se uradi samo uneti malo sve`ih ideja, malo visprenosti pokazati itd. A ne robovati p{enici. Vidite p{enica je najmawe isplativa. Ona koli~ina koja nama treba godi{we mo`e s mnogo mawe poqoprivrednog zemqi{ta da se postigne. Treba i}i na ne{to {to donosi mnogo ve}e prihode. Evo na primer orasi donose, za{to ~ovek da ne ve`e i svoga sina i svoju k}erku za zemqu ako ima planta`u oraha. Ja sam sada dao primer na 100 hektara, 100 hektara je ogromno bogatstvo, prera~unajte vi koliko to vredi. Voditeq: Ogromno bogatstvo. Dr [e{eq: Jeste, mo`e i sa 3-4 hektara to da se radi. Zna~i zemqa ne}e biti neupotrebqiva, dok stasaju stabla oraha tu su kajsije. Posle sedamosam godina, posle devet godina, kada zavr{i `ivotni vek kajsija se iskr~i. A do tada stasaju orahova stabla i imaju plod. Pogledajte sada sa jednog hektara kolika je zarada od berbe oraha, a kolika je od p{enice. Je li mo`ete to da poredite. Voditeq: Mogu, ali bojim se ako svi qudi budu po~eli da sade orahe onda }e... Dr [e{eq: Ja samo dajem jedan primer. Za{to samo orahe, mo`e se probati jo{ s ne~im. Orah mo`e da uspeva skoro svuda u Vojvodini . 1003
Voditeq: Va{a krunska teza je bila – neka dr`ava o tome ne razmi{qa, pustite privatnoj inicijativi, privatnici }e se najracionalnije pona{ati. Dr [e{eq: ^ekajte, ali sve`e ideje, za{to ne iza}i sa dobrim idejama. Dr`ava ne treba da razmi{qa, s tim {to smo mi sada u takvoj situaciji da dr`ava mora da garantuje rezerve p{enice, kukuruza, soje, suncokreta, mesa, mleka, to sada za izvesno vreme mora biti dr`avna briga. Voditeq: [ta mislite da privatna inicijativa to isto ne bi garantovala. Dr [e{eq: Evo za{to. Zato {to bi se desio haos. Prvo, na{ seqak je navikao – ~im po`we p{enicu da je preda dr`avi. To je ~iwenica. Ogromna ve}ina seqaka. Treba im malo vremena da se naviknu da sami tra`e kupca. Voditeq: I to je bila nekada{wa va{a teza, dr`ava ne sme... Dr [e{eq: Kupac bi se na{ao, me|utim, {ta bi se sada desilo. Sva bi p{enica oti{la iz zemqe a mi moramo da obezbedimo zalihe. Na{ bi tu bio projekat da dr`ava otkupi onoliko koliko joj je potrebno a sve ostalo ide u slobodnu prodaju. Mi moramo zadr`ati politiku jeftinog hleba dok ne iza|emo iz ekonomske krize. A na{ je dugoro~ni projekat potpuno osloba|awe poqoprivredne proizvodwe. Jer mi imamo takve uslove kvalitetnu zemqu, da mo`emo da hranimo pola Evrope. Voditeq: Je li vi u to verujete? Dr [e{eq: Ja verujem. To je sigurno. Rusko tr`i{te mo`e da proguta sve koli~ine na{e hrane. Kada se hrana daje za naftu onda je to isplativo. Tu mora da se oslobodi privatna inicijativa. Ali ne sada dok jo{ nismo zavr{ili privatizaciju dru{tvenih firmi, pa kada se privatna inicijativa svede na mafija{ke krugove. Voditeq: Gospodine predsedni~e, ja stra{no dobro pamtim neke od va{ih naravno ne sve... Dr [e{eq: Mislite da sam ja zaboravio. Voditeq: Sada }u ja probati da vas podsetim na to, govorili ste – prodajte te fabrike, neko }e tu akciju prodati za fla{u piva, neko }e je unov~iti i vrlo brzo posle nekoliko godina }e se formirati jedan racionalni ekonomski sistem. Dr [e{eq: Ta~no. Voditeq: Ali nekoliko godina je pro{lo. Dr [e{eq: Pazite, nije nam dobar ovaj Zakon o privatizaciji. Voditeq: A ostajete pri ovom konceptu? Dr [e{eq: Sigurno, ja kritikujem ovaj Zakon o privatizaciji otvoreno, iako smo mi u Vladi, ka`emo da ovaj zakon nije dobar. Voditeq: Je li to va{ resor, privatizacija je... Dr [e{eq: Jeste, ali znate, nije na{ resor, ne mo`emo da promenimo zakon ako nemamo dovoqno glasova u Narodnoj skup{tini. Moramo prethodno da se dogovorimo sa koalicionim partnerima. Voditeq: Ne mo`e da pro|e ni kroz Vladu, imam utisak. Dr [e{eq: [to pro|e kroz Vladu prolazi glat kroz Skup{tinu, imamo ve}inu u Skup{tini. Ali na{i koalicioni partneri jo{ nisu spremni da se taj Zakon o privatizaciji mewa. A mi mislimo da se mora mewati. Voditeq: Da li vam treba jedna maramica? 1004
Dr [e{eq: Hvala. Voditeq: Dobro {ta nam je jo{ ostalo, ostalo nam je vojska, policija. Dr [e{eq: Nismo mi nijedno pitawe detaqno razmotrili, samo govorimo na~elno i za pojedine primere dajemo ilustraciju. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: [to se ti~e vojske reforma vojske je u toku, pokazala se uspe{nom. Imamo sada dobru vojsku, sposobnu, sa sposobnim oficirima. Moramo daqe raditi na wenom tehni~kom osposobqavawu i moramo joj smawivati tu nepotrebnu logistiku. Jo{ ima rezervi za unutra{we u{tede. Voditeq: Vojska }e biti profesionalna. Dr [e{eq: Ne mo`e jo{ da bude potpuno profesionalna, na{ dugoro~ni ciq je da bude profesionalna. Ali jo{ ne mo`e to da bude. [to se ti~e policije mi na{u policiju moramo da osposobqavamo za borbu protiv savremenih oblika kriminala. Proteklih deset godina razvijao se jedan segment na{e policije. Borba protiv terorizma je bila primarna i ti borbeni odredi policije su razvijani. Tu je na{a policija zaista sposobna da se obra~unava sa unutra{wom subverzijom, sa pobunama itd. Zapostavqen je kriminalisti~i sektor. Svetska nauka je mnogo uznapredovala na planu istra`ivawa raznih metoda i tehni~ke opreme za delatnost policije na planu otkrivawa najte`ih krivi~nih dela. Voditeq: Ova nerasvetqena ubistva, zlo~ini, imate li tu komentar? Arkan? Dr [e{eq: Vidite {to se ti~e ubistva Arkana, zatim ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, verovatno i @ike Petrovi}a, re~ je o akcijama koje su spoqa planirane sa odre|enim politi~kim motivima. Svi koji su u~estvovali u Arkanovom ubistvu, sa retkim izuzecima, pobijeni su da bi se prikrili tragovi, ili su uhap{eni. Jedan je pobegao iz zemqe – Andrija Dra{kovi}. On je posledwi krupni iz te grupe, a svi ovi ostali su likvidirani u me|usobnim obra~unima ili su to Amerikanci poravnali da bi se istraga spre~ila i Lainovi} Dugi, i ]anda, i Skole Uskokovi}, i Mirko Bosanac, i Bata Trlaja kako su se sve zvali, a su|ewe je po~elo ovima koji su bili neposredni izvr{ioci. Voditeq: “Otvoreni ekran” je uvek otvoren za vas i va{e saradnike, bi}e naravno tu i drugih politi~ara, mo}i }e gledaoci da procene ideje i ambicije jednih i drugih, vide}emo 24. septembra. Kako }e se glasati na Kosovu i Metohiji? Dr [e{eq: Glasa}e se na teritoriji Kosova, a ako okupator to spre~i onda }e glasawe biti na podru~ju prokupa~ke i vrawanske izborne jedinice. Ina~e, sve izbeglice sa Kosova i Metohije mogu da glasaju u onim op{tinama gde `ive, to }e im biti omogu}eno. Vodi}e se evidencija, naravno to mora svaka izborna komisija, svaki bira~ki odbor da se ta~no sve evidentira i to nije neki veliki broj, to je ne{to oko 200.000 qudi. Voditeq: Vi }ete imati posmatra~e, kontrolore na svakom izbornom mestu, to je ve} praksa. Dr [e{eq: Da. [to se ti~e Srpske radikalne stranke mi }emo svuda da imamo posmatra~e. Voditeq: Zna~i mi }emo do pono}i 24. ve} znati. 1005
Dr [e{eq: Vi znate mi imamo najboqi izborni {tab, imamo najboqu organizaciju i sve je kod nas za~as gotovo. Nema nam ravne politi~ke stranke po stepenu organizovanosti i unutra{we discipline. Voditeq: Dobro. Ne}ete imati vremena da se provozamo do U`ica ako budete predsednik Vlade, ali u pono} }emo vas zvati. Dr [e{eq: Slu{ajte, da je ovde sada neka mlada lepa voditeqka pa da mi ona nudi da se vozam do U`ica, mo`da ne bih mogao da odolim. Ovako boqe otvoreno da vam ka`em... Voditeq: Zbog muke vas ja to... Dr [e{eq: Boqa da vam ja ka`em da nema ni{ta od toga nego da vas la`em. Voditeq: Ali u pono} }emo poku{ati da vas pozovemo telefonom. Dr [e{eq: Mo`ete da po{aqete va{e novinare kod nas, na{ izborni {tab }e da radi celu no} i ima}ete sve informacije. Voditeq: [ampawac je spreman. Dr [e{eq: Za{to ba{ {ampawac, ali mi }emo prvi imati sigurno sve podatke, i pro{li put smo tako, i pretpro{li. Voditeq: Hvala vam {to ste bili gost “Otvorenog ekrana”. Dr [e{eq: Hvala vama.
SADR@AJ: I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV
1006
EKONOMSKA STABILIZACIJA TV “Palma”, Beograd, “Dijalog”, 16. septembar 1999. godine ....................................................... VLADA BEZ ODMORA Novosadska televizija “Kanal 9”, “Otvoreni ekran” 7. oktobr 1999. godine ............................ NEKA NAJBOQI POBEDI “Televizija 5”, Ni{, 12. oktobar 1999. godine ................... REZULTATI – VIZA ZA IZBORE “TV Kanal 9”, Kragujevac, 17. oktobar 1999. godine ......... IZBORI U 21. VEKU Radio “Indeks”, 18. oktobar 1999. godine ........................... I GRA\ANI CRNE GORE ZA ZAJEDNI^KU DR@AVU Radio “Montena-pres”, 21. oktobar 1999. godine ............... SRPSKI NAROD SE NE]E PREDATI TV Ritam Pan~evo, “Otvoreni studio”, 22. novembar 1999. godine ........................................................ OKUPACIJA KOSOVA I METOHIJE Prokupqe, TV “Top 3”, 23. novembar 1999. godine ............ DR@AVA JE U SIGURNIM RUKAMA TV Kragujevac, “Aktuelno”,26. novembar 1999. godine .... KAPU DOLE VLADI SRBIJE TV Bor, “Otvoreni studio”, 2. decembar 1999. godine ..... INTENZIVNA OBNOVA ZEMQE TV Zaje~ar, Timo~ka televizija, 8. decembar. 1999. godine ......................................................... NASTAVAK AGRESIJE ZAPADNIH SILA TV Kwa`evac, Aktuelnosti, 8. decembar 1999. godine .... I NA[I NEPRIJATEQI IZNENA\ENI REZULTATIMA OBNOVE ZEMQE TV Sombor, 15. decembar 1999. godine ................................. ZAPADNE SILE POKU[AVAJU DA NAM UNI[TE ZEMQU TV Ba~ka Palanka, 16. decembar 1999. godine ...................
5 42 71 91 115 132 156 186 216 242 262 283 304 323 1007
XV XVI XVII XVIII XIX XX XXI XXII XXIII XXIV XXV XXVI XXVII XXVIII XXIX XXX XXXI XXXII XXXIII XXXIV
1008
RESTRIKTIVAN REPUBLI^KI BUYET TV “Oko sokolovo”, Gayin Han, 23. decembar 1999. godine ..................................................... SA OPTIMIZMOM U 2000. GODINU TV “Palma plus”, 30. decembar 1999. godine ................... DEMOKRATIJA NA AMERI^KI NA^IN RTS, studio II, Aktuelnosti, 21. januar 2000. godine .... STOP AMERI^KOM NEOKOLONIJALIZMU TV Palma, “Dijalog”, 9. mart 2000. godine ...................... PETOKOLONA[I POBEGLI S MEGDANA Radio-televizija Srbije “Otvoreni studio”, 12. april 2000. godine ...................... BIL KLINTON JE RATNI ZLO^INAC TV Jagodina “Palma plus”,13. april 2000. godine .......... OBRA^UN POD PALMOM TV Palma, 1. maj 2000. godine .............................................. OPOZICIJA BEZ ARGUMENATA TV Palma, 22. maj 2000. godine ............................................ TEORIJA ZAVERE TV Palma plus Jagodina, 5. juni 2000. godine ................. CRNOGORSKI RE@IMU SLU@BI AMERIKE YU-info, “Stav”, 6. jun 2000. godine ................................. \UKANOVI] RADI PROTIV SVOG NARODA Radio “Montena”, Podgorica, 24. jul 2000. godine ........ GLASAJTE U SVOM INTERESU TV Vrawe, 8. avgust 2000. godine ........................................ SAVEZNI I LOKALNI IZBORI 2000. Radio-televizija Srbije, 9. avgust 2000. godine ............. CIQ AMERIKE JE DA UNI[TITI SRPSKI NAROD I SRPSKU DR@AVU TV Palma, “Dijalog”,10. avgust 2000. godine. .................. POLITI^KI GLUMCI STATISTI Tv Belami, “Paradoksi”, Ni{, 11. avgust 2000. godine ..... REPUBLI^KA VLADA– VLADA KOMPROMISA Televizija “Globus”, Kragujevac, 12. avgust 2000. godine......... DRU[TVENA SVOJINA LOVI[TE ZA PQA^KU Televizija 5, TV U`ice, 14. avgust 2000. godine ............ NA[I GLASA^I SE NE]E POKAJATI TV Kru{evac, 15. avgust 2000. godine ............................... OP[TINA ZEMUN EKSPERIMENTALNI POLIGON TV Vlasotince, 16. avgust 2000. godine ............................ STRATE[KI INTERS NATO-A A NESTANAK SRPSKE DR@AVE “Otvoreni ekran”, Novi Sad, 17. avgust 2000 ..................
343 363 390 416 456 485 550 619 662 715 743 765 794 823 863 888 917 941 962 979 1009
1010
1011
1012
1013
