SREDSTVA DRUMSKOG PREVOZA
Seminarski rad
SADRŽAJ :
UVOD ....................................................................................................................................... 3 1. DRUMSKA VOZILA ....................................................................................................... 4 1.1. Automobili za prevoz putnika ........................................................................ 5 1.2. Automobili za prevoz tereta ...........................................................................6 1.3. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) .......................................... 6 1.4. Automobili za vršenje rada ............................................................................ 7 1.5. Drumska prikljuĉna vozila ............................................................................. 7 1.6. Drumska transportna vozila .......................................................................... 9 2. PODJELA TERETNIH VOZILA ................................................................................ 10 2.1. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 10 2.2. Podjela teretnih vozila po masi ......................................................................... 1 2.3. Podjela teretnih vozila po dimenzijama .......................................................... 11 2.4. Podjela po zapremini motora ........................................................................... 12 2.5. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjeni ........................................ 12 3. DRUMSKI SKUPOVI (SPREGOVI) VOZILA ......................................................... 13 3.1. Drumska zaprežna vozila .................................................................................. 13 3.2. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova.14 3.3. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije .................................. 15 ZAKLJUĈAK ....................................................................................................................... 17 LITERATURA ..................................................................................................................... 18
2
UVOD Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamislivživot i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svijetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevezena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagađenja širih razmjera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. Među te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomičan. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transporta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici: Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajućiugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuđe ime, Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret naprevoz, Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevozvozilima, Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice kojeosigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉinobavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima, Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na određenom mjestuprimi teret koji je predan na prevoz.
3
1. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namijenjena kretanju po putevima. Mogu biti sa i bezsopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom - snagom vozaĉa,vjetra, itd.). Po pravilu imaju toĉkove. Mada se ovi skupovi vozila samo djelimiĉno preklapaju,u praksi se umjesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉakautomobili. Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor, razlika je i u tome što onamogu biti projektovana za kretanje po bespuću, tj. u terenu i mogu umjesto toĉkova imati igusjenice. Takođe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori, buldožeri i sl. Samohodnemašine) i dr. vozila koja nisu namijenjena kretanju po putu (već npr. u zatvorenom prostoru).U grupu drumskih vozila spadaju: Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli), pod kojima se podrazumijevajuvozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon, koja se voze u jahaćempoložaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. Drumska vozila na motorni pogon, vozila koja se pokreću snagom sopstvenogmotora. Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli). Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji uređajima iopremi opredijeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje određenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi, skuteri i motocikli). Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. Ova podgrupa ima dalje podjeleprema obliku i namjeni. Automobili, pod kojima se podrazumijevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiritoĉka. Prema konstrukciji i namjeni, a samim tim i po opremi namijenjen je za prevoz: tereta i putnika (teretna, putniĉka ili kombinovana - kombi vozila), samo određenih tereta (specijalni automobili), za vršenje određenih radova (radni automobili), za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili). Prema naĉinu razvođenja pogona na toĉkove, dalje se ova podgrupa razvrstava upodvrste: automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2; 6x4; 8x2; 8x4, automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6; 8x8, uobiĉajeno nazvaniterenski automobili. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe. Naslici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila.
4
Sl.1. Osnovna podjela drumskih vozila
1.1.
Automobili za prevoz putnika
Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije ulimuzine, kupe, karavan, specijalni putniĉki automobil i sliĉno. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi, kao posebna podgrupa, koji se pak dalje razvrstavaju u male,međugradske, turistiĉke, specijalne autobuse, zglobne autobuse i trolejbuse.
5
Sl.2. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“
1.2.
Automobili za prevoz tereta
I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije ivrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk, furgon, platforma za kontejnere, damperi isliĉno). Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu određenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa, cisterna, miješalica za beton,odvoz smeća, automobil radionica i sliĉno). Ova podgrupa vozila nije ograniĉena, s obziromda su specijalni tereti takođe ne ograniĉeni po namjeni.
Sl.3. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“
6
1.3.
Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi)
I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima zavuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radipovećanja athezione sile, namijenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta.
Sl.4. Moderno koncipiran “tegljač“
1.4.
Automobili za vršenje rada
Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnuopremu i uređaje za vršenje određenog rada (automobil dizalica, vatrogasna vozila, automobili cisterne za pranje ulica, automobil ĉistaĉ snijega, kompresorski ili elektro agregati isliĉna). Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specijalni uređaji i oprema navozilima ne ograniĉeni po namjeni. Shodno standardu SRPS M.NO.010 svaka grupa ipodgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj.
Sl.5. Moderno koncipiran automobil dizalica
7
1.5.
Drumska prikljuĉna vozila
Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja supo konstrukciji uređajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namijenjenaprevozu lica ili tereta ili vršenju određenog rada. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna sobzirom da je konstrukcija istih, uređaji i oprema kaja se može nalaziti na njima neograniĉena, na primjer: prikolice, sa jednom, dvije ili više osovina, konstruisana tako da samo dijelom svojemase opterećuju vuĉno vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrsteprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne prikolice zaprevoz tereta i prikolice za vršenje rada.
Sl.6. Moderna koncipirana prikolica
poluprikolice, kojima se podrazumijevaju vozila sa jednom, dvije ili višezadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova,konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno voziloposredstvom specijalnog vuĉnog sedla, preko koga se znatan dio mase poluprikoliceprenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolicaputniĉkih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne poluprikolice za prevoztereta i poluprikolice za vršenje rada.
8
Sl.7. Moderna koncipirana poluprikolica
specijalna priključna vozila, koja obuhvataju prikolice i poluprikolicespecijalne konstrukcije, namijenjena specijalnim transportnim namjenama(niskonoseće platforme, spratne platforme. Ovom podvrstom nije decidiranonavedeno, ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice.
Sl.8. Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma
1.6.
Drumska transportna vozila
Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvođaĉi razvijaju su usmjerene ka svevećoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe, pa do specijalizovanih vozilaza određene vrste tereta. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozilakoja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju, moraju bitiproizvedena po standardima, koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblastibezbjednosti saobraćaja. Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovoljeeksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. Jer u suprotnombi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. Tako proizvedena vozila sustandardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine moguda se proizvode), 9
da bi mogla da se kreću saobraćajnicama, kao i minimalne snage zaodređene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja saminimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvođaĉi moraju da ispune a prema kojimase prilagođavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju iuĉestvuju u javnom saobraćaju. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi, za tudržavu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. Analizirajući šemu klasifikacijevozila koja je prikazana na (slici 2.), za naše transportere od znaĉaja je dio šeme koji odnosina vozila za prevoz tereta.Osnovna podjela teretnih vozila je prema: konstrukciji, masama, dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni.
2. PODJELA TERETNIH VOZILA
2.1.
Podjela teretnih vozila prema konstrukciji
Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcijevozila i imamo: teretni automobili – vozilo, koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor.
Sl.9. Teretni automobili – vozilo vuĉni voz – skup teretnog vozila, je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice. Skup teretnog vozila se dijeli na: 10
teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom
Sl.10. Vučni voz - teretno vozilo sa prikolicom
tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica - tovarnim prostorom
Sl.11. Tegljač i poluprikolica Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvomsluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi zatransport tereta za koji je namijenjeno. U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostorai njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti odpotrebe transporta.
2.2.
Podjela tertnih vozila po masi
11
Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze, i tona vozila: male nosivosti do 0,5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu), male nosivosti od 0,5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu), srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu, prigradu i međugradu), velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu, prigradu i međugradu), veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u međugradu).
2.3.
Podjela teretnih vozila po dimenzijama
Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinuvozila do 2,5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m, i prema dužini djele se na: veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila), male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu), srednje dužine od 7,5 m do 9,5 m (vozila za vožnju u prigradu i međugradu), velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u međugradu)
2.4.
Podjela po zapremini motora
Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to: male radne zapremine do 900 cm3, male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3, srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3, velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3, velike radne zapremine preko 2500 cm3.
2.5.
Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjeni
Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja kojatreba da bude transportovana i to na: standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa uređajem za samoistovar, teretna vozila furgone, teretna vozila cisterne, 12
teretna vozila hladnjaĉe, teretna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete.
Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija, koja spadaju u grupu specijalnihtransportnih vozila i takva vozila podliježu određenim propisima koji regulišu naĉin uĉešćatakvih vozila u saobraćaju. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom iposebnim obezbjeđenjem takvog transporta. Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta, djelovakonstrukcije ili sliĉno, koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila, ali takav transportmože da se obavlja samo pod specijalnim uslovima, pod pratnjom vozila, obeležavanjemtransporta, zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd. Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena daprevoze što više tereta na dužim linijama koriste se poluprikolice razliĉitog kapaciteta i zarazliĉite terete.
3. DRUMSKI SKUPOVI (SPREGOVI) VOZILA Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumijevaju sastav motornog i prikljuĉnogvozila, koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla, spregputniĉkog automobila i lake prikolice, skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolicekoja prevozi putnike ili teret), skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice),skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namjene).
Sl.12. Spreg teretnog autobila i prikolice
3.1.
Drumska zaprežna vozila
13
Ova vrsta vozila podrazumijeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednomili dvije osovine, namijenjeno prevozu lica ili tereta.
Sl.13. Drumska zaprežna vozila sa dvije osovine
3.2. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih, teretnihautomobila i automobila specijalne namjene. Međutim kod putniĉkih automobil, uobiĉajenakonstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom, bez obzirada li je prednja ili zadnja osovina pogonska. Standard SRPS N0.010 posebno ne definiše naĉin razvođenja pogona na toĉkove, tese stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila saaspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska, troosovinska,ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila. Takođe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlađivanja terena,automobili se dijele u: automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2; 6x4; 8x2; 8x4, automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6; 8x8, koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavljabroj pogonskih toĉkova, pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kaotoĉak povećane nosivosti. Tako na primjer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6toĉkova (najĉešće jedna prednja - upravljuća osovina i dvije zadnje osovine), kod koga su svizadnji toĉkovi pogonski. Prikaz rasporeda osovina i pojašnjen stepen prohodnosti vozila dat jeu tabeli ispod (tabela1.).
14
Tabela 1. Raspored osovina i stepen prohodnost vozila
3.3.
Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije
Kako bi se lakše vozila klasifikovala, zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG, koji je kasnije promijenjen u 98/91 EG, prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2. Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije.
15
Tabela 2. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije
16
ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagođavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljine. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima, drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem prerađivaĉke industrije, poljoprivrede, potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva. Evropski putevi u BiH u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine. Razlozi za to su između ostalog mali radijusi krivini, prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz BiH dosta roba u međunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici.
17
LITERATURA : Skripta: “Drumska transportna sredstva”, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni Fakultet, Beograd 2005. Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni Fakultet, Beograd 2004. Internet izvori : http://www.komorars.ba/a2/index.php/pg/1994.html http://sr.wikipedia.org/sr/Drumski_Saobracaj http://www.scribd.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj
18
