Zov divljine AUTOR:
DŽEK LONDON
“Zov divljine” dirljiva je novela o velikom i uzajamnom prijateljstvu između psa i čoveka. Novela prati život psa Baka od vremena kada je lepo živeo u sunčanoj Kaliforniji, trenutak kada je otet i odveden na Aljasku i nakon toga. Tamo je iskusio težak život dok nije upoznao Džona koji se o njemu brinuo s velikom nežnošću, ne očekujući ništa zauzvrat. Razočaran, Bak se na kraju vratio divljini od koje je i potekao.
Novela je izrazito poučna i autor nam kroz nju govori da nikada ne klonemo duhom jer ćemo tada osetiti najgoru moguću bol, bićemo gubitnici. Moramo da znamo da se prilagodimo svim situacijama, s ituacijama, moramo znati da u divljini vladaju neki drugi zakoni. Oni fiz ički najjači imaće i najveću šansu da prežive.
“Zov divljine” svakako je najbolje delo koje je napisao Džek London. Priča je jednostavna, ali nosi veliku poruku. poruku. Čitka je i uzbudljiva i svakom svakom stranicom stranicom jedva čekamo videti šta se dalje dalje događalo. događalo. Govori nam o uzbudljivim događajima i velikom prijateljstvu između psa i čovjeka. To je bilo doba velike zlatne groznice u Sjedinjenim Američkim Državama, Državama, a radnja se događa krajem 19. veka. Tako možemo videti kako su živeli siromašni ljudi toga vremena koji su hrlili da pronađu sreću na hladnom Severu. Nadali su se da će naći spas iz siromaštva i gladi, a naišli su na surove životne uslove toga kraja i smrt. To je priča o psu koji je bio prisiljen živeti na Aljasci. Kroz Baka, koji na kraju vratio divljini, autor nam je predočio i svoje misli i osećaje prema civilizaciji i napretku. Vrsta dela: novela Mesto radnje: Sveta Klara i Aljaska Vreme radnje: kraj 19. veka
Kratak sadržaj
Bak je bio pas koji je živeo u velikoj kući, lagodno, mirno i veselo. Živeo je u suncem okupanoj dolini Svete Klare u Kaliforniji. Kuća se zvala po sucu Mileru. Bila je malo povučena i skrivena od pogleda drvećem. Bak je bio pas koji se brinuo za veliko imanje. on je tamo bio vladar koji se brinuo za svoje
ljude, ali i uživao je u tome. Bio je izrazito snažan, jak i veliki te je imao dugu dlaku.
Jednoga dana na prevaru je jedan sluga koji je bio željan da zaradi lako novac, odveo Baka i prodao ga nepoznatom čoveku. Taj neznanac ga je odlučio odvesti što dalje od njegovog doma. Ponovo su ga pro dali, a njegov novi vlasnik bio je jedan službenik vlade po imenu Fransoa. On je prevozio poštu u udaljenim mestima Aljaske. Bak je tada prvi put u životu video sneg, ali i sreo se sa surovim zakonima života. Dane je provodio vukući saonice s ostalim psima i razvozeći poštu. Bak se odmah istakao velikom hrabrošću pa je dobio mesto na početku saonica, bio je vođa. Tada je naučio i prvu lekciju koja je važna da bi mogao opstati u životu. Ona je glasila da nikada ne sme pasti jer ako padne bit će rastrgan od o stalih i uništen. Nakon nekog vremena dobio je ponovo nove gospodare. To su bili Čarls, Hal i Mercedes koji su takođe imali saonice, ali nisu imali iskustva u teranju zaprege. Između ostalih bili su lošeg karaktera i nisu hteli slušati savete drugih ljudi. Nisu se brinuli o psima, mučili su ih pa su tako s vremenom i imali sve manje pasa. Posebno se isticao Hal koji je jako loše postupao prema psima.
Jednoga dana zaprega se zaustavila ispred Džonove kolibe. Bak je bio na izmaku snage, a klonuo je i duhom. Nakon velikog broja udaraca toljagom nije
hteo namerno ustati. Džon nije mogao gledati kako se Hal odnosi prema Baku i kako ga muči, pa mu se odlučio suprotstaviti s namerom da spasi Baka. No, Hal je izvadio nož i krenuo prema Džonu. Ipak, na kraju mu se Dž on uspeo suprotstaviti i izbiti mu nož iz ruke. Tada je zaprega krenula dalje na put po ledu, ali bez Baka. Džon ih je upozorio da je led u ovo doba godine izrazito tanak, ali oni nisu hteli slušati upozorenja. Na kraju, led je bio probijen i svi su se utopili u reci.
Bak je ostao živeti s Džonom. Džon ga je pogledao i obratio mu se s rečima utehe, na šta mu je Bak liznuo ruku. Bio je to početak jednog divnog
prijateljstva. Džon se brinuo o psu, kupao ga, negovao, pazio i čuvao, a pas mu je uzvraćao velikom odanošću i ljubavlju. Jednom je Bak čak i spasao Džona iz nabujale i podivljale reke. Džon je zahvaljujući Baku i dobio okladu te zaradio 1600 dolara.
Džon je odlučio taj novac uložiti u nešto korisno. Sa svojim prijateljima je kupio pribor koji im je bio potreban za kopanje zlata. Otišli su u divljinu u potragu. Zlato su našli, a psi su odmarali. Bak je tako osetio zov divljine. Osetio je unutar sebe nešto što ga je vuklo sve dalje i dalje u šumu. Osetio je i kako ga je taj unutrašnji nagon sve više udaljavao od njegovog gospodara Džona kojeg je neizmerno voleo. U šumi je upoznao vuka, a tada mu se javio i nagon za lovom pa je uhvatio i losa. Za to vreme kada je Bak bio u šumi, Džona su napali Indijanci i ubili ga. Kada se vratio, Bak je odmah napao i njih , a oni su se tada razbežali. Nakon smrti gospodara, Bak je ostao sam i bio je jako tužan. Na jezero je došao čopor vukova. Nakon borbe, Bak im se odlučio pridružiti te se vratio svojim korenima i prirodi od koje je potekao. Bio je u potpunosti slobodan. Godinama nakon toga prepričavala se legenda kako su lovci viđali velikog psa nalik na vuka koji dolazi do kolibe na jezero i tamo sedi i tuguje. Nakon toga,
vraćao se opet u šumu. Likovi: Pas Bak, Džon, Fransoa, Hal, Čarls, Mercedes… Analiza likova Pas Bak – glavni je junak ove novele i svi događaji i cela radnja u knjizi data
je s njegovog gledišta. Kroz priču ga možemo u potpunosti upoznati jer nam autor sve vreme opisuje njegove misli i osećaje. On je snažan i veliki pas, ima prodorne oči i široka prsa. Odan je i lojalan, pravi prijatelj. On živi ugodnim, aristokratskim životom na velikom ranču u suncem obasjanoj Kaliforniji. Izrazito je snažan, ima gustu i dugačku dlaku. Bio je ukraden i morao se prilagoditi na život na Aljasci. Tamo su vladali potpuno dr ugačiji zakoni od onih na koje je on navikao kod kuće. Tako je polako usvajao sasvim nova pravila koja su između ostalog zahtevala od njega da nikada ne padne jer bi ga to moglo koštati života, a i da samo oni najsnažniji i najuporniji opstaju. Imao je sposobnost nanjušiti vetar i osetiti noć
unapred. Učio je na svojim i tuđim greškama, da bi na kraju u njemu oživeli davno potisnuti nagoni divljine. Kada dođe do borbe, on ide do kraja pa č ak ako to znači i ubiti. Voli ljude, ali samo one koji s njim postupa ju nežno i humano. Pravu ljubav
osećao je prema Džonu koji brine za njega, pazi ga i neguje. Jednom prilikom spasao mu je i život da bi mu se odužio. Kada je video da su Indijanci ubili njegovog dragog Džona, on odlazi razočaran živeti nazad u divljinu.
Džon – pravi je primer prijateljstva između psa i čovjeka. On je visok muškarac, smeđe kose. Ima veliko iskustvo u traganju za zlatom. Zaštitnik je Baka i njegov odani prijatelj. Džon je Baku pokazao da u njemu može imati velikog prijatelja koji ga nikada neće izneveriti. Njihova ljubav je trajna i nema granice, oni su partneri i zajedno tragaju za zlatom. Njegovo poštovanje, uopšte, prema životinjama je veliko i zato mu one i uzvraćaju ljubav. Fransoa – strog čovek koji je trenirao strogoću, često upotrebljavajući i svoj
bič. Nije podnosio nepravdu, kada je jedan pas tokom putovanja ukrao Bakovu hranu, on ga je odmah kaznio. Bak oseća veliko poštovanje prema njemu, a on mu je to vratio tako da se brinuo za njega. Kada su Baku
promrzle šapice, on mu ih je trljao da bi ih ugrejao, čak i od svojih cipela napravio njemu četiri cipelice. Ponekad je znao i Baka udariti, ali i pak uzajamno su se obojica poštovali.
Hal, Čarls i Mercedes – slični su po karakteru pa se mogu analizirati u grupi. Autor se njima narugao, naglašavajući koliko civilizacija malo znači u divljini. Došli su u divljinu i niko od njih nema iskustva, pa rade grešku za greškom. Na kraju se često svađaju, okrivljujući jedan drugog. Za njih je kraj smrt u ledenoj vodi reke. Čarls je muškarac srednjih godina, plave kose i uvrnutih brkova. Hal je bilo mladić s navršenih 20-ak godina. Nosio je uvek uz sebe nož i revolver. Mercedes je bila lijepa, ali razmažena žena od koje niko nije imao nikakve koristi.
Beleška o autoru Džek London rodio se 1876. godin e u San Francisku. Njegovo parvo ime bilo je John Griffith London. Bio je američki književnik, a poseban po tome što nikada nije završio školu, već je bio samouk.
U mladosti se bavio raznim poslovima pa je tako radio kao mornar, raznosač leda, a bio je čak i tragač za zlatom. Velika strast bila su mu putovanja. Proučavao je Marksa, Darvina i Ničea i maštao je o revoluciji. Radio je i kao ratni dopisnik za vreme rusko – japanskog rata. Nakon što je oboleo od skorbuta, vratio se u Oukland. Umro je 1916. godin e u Glen Elenu.
Po prirodi je uvek bio buntovan, bio je snažna ličnost i nikada se nije mirio s okolnostima u kojima je živeo. Pokušavao ih je savladati snagom volje i borbom do samoga kraja. Pisao je novele, pripovetke i romane, a objavio je i 50 knjiga.
Njegova najpoznatija dela su: “Morski vuk”, “Beli očnjak”, “Mesečeva dolina”, “Ljudi s dna”, “Željezna peta”, “Vukov sin” i mnogi drugi.
