Z.Derida Odmetnicke drzave.doc

in&or#a%i"!i# pu%evi#a ele!%rons!o# poš%o# i deo#.) z#e/u $e#o!ra%ie i u $ruš%vo neu!lopivo, o$#e%ni!a os%ae $vos#islena lis!os% uzne#iruua neraz$voivos% upr!os suš%ins!i# razli!a#a. Go#e su are# $va razlo,a. apre u &ran'us!o &ran'us!o# # na &ran'us!o# &ran'us!o# !oi e %eš!o preves%i preves%i ($oi e#o na %o !a$a po!uša#o $a preve$e#o s!orašni &ran'us!i izraz K%a% voou o$#e%ni"!a $rava $rava) ) voyou e narodski  izraz izraz u svi# svi# zna"eni# zna"eni#a. a. Pe" voyou voyou ono š%o sa# a ov$eono š%o a ov$e sle$i# s!orašni e izu#: po%i"e iz 1830. ,o$ine osvaana Alira po$ Qarlo#  (ne zna# na š%a #e #oe naves%i "ineni'a $a e !a$a sa# ro/en %a re" ila s%ara %e! e$an ve!). #eni'a voyou #oe voyou #oe $a pos%ane a%riu% ili

pri$ev @ uve! vrlo o$re$eni na"eše peora%ivan i po%!aziva"!i. Go ni!a$a nie neu%ralan a%riu% i pre$#e% ne!e %vr$ne. +n više proe!%ue nor#a%ivnu o$nosno per&or#a%ivnu pro'enu uvre$u prezrene# o$nosno pre%no# poziv !oi# zapo"ine  e$an pro'es i pripre#a se su$s!i pro,on. Go e poziv !oi ve li"i na vir%uelni poziv na su$. Bovorei o o$#e%ni!u ve poziva#o na re$ po"ine#o $a razo%!riva#o su#n su#niv ivo, o, naa naavl vlu ue e#o #o pozi pozivv na su$ su$ o$no o$nosn sno o apš apšen ene e pozi pozivv na ro"i ro"iš% š%e e isle/ivane: o$#e%ni! #ora $a se poavi pre$ za!ono#. +$#e%ni! %o e uve! $ru,i %o e uve! ona na !o,a $oro<#islei uru pre$s%avni! #oralno, ili pravno, pore%!a upire prs%o#. +n e uve! $ru,o ili %ree li'e. Va! i a!o !ae#o ja !ae#o  ja ov$e na pri#er a sle$i# o$#e%ni!a i pro,oni# ,a ni!o nee nee rei rei u prin prin'i 'ipu pu a a sa# sa# ego sum sum o$#e%ni! 37. Pe" ne#a sa#o naro$s!o pore!lo i naro$s!u upo%reu ona e na#enena i %o#e $a ozna"ava ne!o,a !o na sva!i na"in svoi# $ruš%veni# pore!lo# o$nosno svoi# #aniri#a pripa$a i ono#e š%o e nanaro$nie u naro$u. Ia$a se ,ovori o o$#e%ni!u $a!le demos ni!a$a demos ni!a$a nie $ale!o. i%i e $e#o!ra%ia $ale!o o$ o$#e%ni!o!ra%ie. Oe#o!ra%ia e #o$a neš%o $ru,o $ru,o vi$e vi$ee# e#o o %o %o ali ali pore pore$ $ voyouterie (re"i (re"i !ou !ou su iz,le$ iz,le$a a 1884. 1884. $a!le $a!le ne$avno s!ovala raa Bon!ur les Bon'our% a !oa i zna"ila ono š%o ne!i voyou voyou ne!i o$#e%ni! o%pa$ni! ,ovori na"in na !oi ,ovori) uru Hloer Hlauer% e u s%vari s%vari 1865. iz#islio i#eni'u voyoucratie voyoucratie o$#e%ni!o!ra%ia. ?io e %o na"in $a se ozna"i ozna"i zaprav zapravo o osu#n osu#ni"i i"i i po%!a po%!ae e pre$ za!on za!ono# o# or,ani or,anizov zovan anaa sila sila ne oš #a&iaš!a !vazi<$rava ve ne!a vrs%a o!ul%ne i #ar,inalne vlas%i $elin!ven%s!a pro%iv
 &eprevodiva višesmislenos!.  *je suis e! poursuis un voTou*, dakle *sledim i progonim odme!nika*, 'uje se i vidi se i *ja sam odme!nik i !ežim za !im*. dma# po!om, me)u!im, -erida kaže da niko neće reći *je suis, e/o sum, un voTou*, dakle niko neće reći za sebe *ja sam odme!nik*. /  Prim. prev. prev.

o$#e%ni!o!ra%ia. Oe#o!ra%ia ez os%a%!a #ora i%i avna i poavna s%var sve%los%i i znana38. Ali !a!o i ona #ora $a prizna u i#e $e#o!ra%ie pravo na %anu s%vari se i $ale uslonavau. ?ie %eš!o is!lu"i%i sva!i san o $e#o!ra%ii u $olas!u !ao %ano# $ruš%vu $ruš%vu %ane. Co$elena naravno ali !ao i sva!o %ana uos%alo#... Pe" voyou u voyou u suš%ins!o# e o$nosu sa pu%e# la voie sa urano# #reo# pu%eva la voirie ,ra$s!i# pu%evi#a o$nosno pu%evi#a  polisa  polisa pa $a!le i sa uli'o# la rue sa s!re%ane# le $voi#en% o$#e%ni!a !oi uli'u !oris%i na loš na"in on e !vari on aza uli'a#a on uli'a#a s!i%a !a!o se %o !ae na neoi"no %ranzi%ivan na"in. Ga %ranzi%ivnos% %ranzi%ivnos% ni!a$a  ni!a$a nie $ale!o o$ one !oa o#o,uue $a se zara/ue na %ro%oaru. ;ve se %o #oe nai u %ra,ovi#a e$no,a ?o$lera ?au$elaire e$no,a ?ena#ina ?ena#in ili e$no,a Ara,ona u e$no $ru,o sli'i #o$erno, ivo%a #o$erno, ,ra$a o$  ve!a $o naši $ana u urano# i !api%alis%i"!o# pezau in$us%ris!e 'iviliza'ie. Oanas o$#e%ni! pone!a$ aza pu%evi#a i pu%ni# #rea#a pu%ni"!i# au%o#oili#a !a$a i ne !ra$e ili spalue %e au%o#oile. +n %a!o/e #oe na #e/unaro$no# nivou @ i %o e u puno #eri $a po!rene prole#a%i!u o$#e%ni"!i $rava @ $a %r,ue $ro,o# i parazi%ira o$nosno $a re#e%i !ao še,r%< %ero %eroris ris%a %a nor# nor#al alne ne pu%e pu%eve ve !o#u !o#uni ni!a !a'i 'ia a ilo ilo $a e re" re" o avia avia'i 'ii i %ele %ele&o &onu nu ele!%ro ele!%rons! ns!o o poš%i poš%i ili deu. deu. e$no# e$no# re"i 'ersp 'erspa'e. a'e. ( %e!s%u %e!s%u niver1ite niver1itett be1  uslova pos%avio uslova pos%avio sa# pi%ane $e#o!ra%ie u 'erspa'e pi%ane ono,a š%o se zove 0yberdemocracy .) .) +$#e%ni! e $o!on pone!a$ nezaposlen i is%ovre#eno a!%ivno e zauze% zauzi#ane# uli'e ilo $a s!i%aui ne ra$i niš%a aza ilo $a ra$i ono š%o se s oziro# na nor#e za!on i poli'iu na uli'a#a i svi# $ru,i# pu%evi#a nor#alno ne s#e ra$i%i @ %a#o $a!le ,$e o$#e%ni!o!ra%ia $ae sei #o $a i u"ini #ane proo proo$n $ni# i#a a o$no o$nosn sno o si,u si,urn rni# i#a. a. +$#e +$#e%n %ni! i!o! o!ra ra%i %ia a e %a!o %a!o/e /e !oru !oru#p #pir iran anaa i %8

prosvećenos!i, Chose des Lumi6res Lumi6res  je višesmislena igra, jer *les Eumières* zna'i i prosvećenos! +epo#a prosvećenos!i,  prosve!a, znanje... znanje... / Prim. prev. prev.

!oru# ru#pirau aua

vlas%

uli'e

ile,alna

vlas%

!oa a

$a!le

#i#o

za!ona

u

o$#e%ni!o!ra%s!o# rei#u o!upla u or,anizovanu i #ane više %anu &or#a'iu u vir%uelnu $ravu sve one !oi pre$s%avlau prin'ip @ ne anari"no, aosa ve s%ru!%urirano, nere$a a!o %a!o #o,u rei zavere za!le%ve uvre$e o&&ense avno, pore%!a pore%!a o$nosn o$nosno o s#išl s#išleno eno, , napa$a napa$a o&&en o&&ensiv sive e na avni avni pore$a pore$a!. !. Pei Pei e se %eroriza# %eroriza# @ na'ionalni na'ionalni ili in%erna'iona in%erna'ionalni. lni. +$#e%ni!o +$#e%ni!o!ra%i !ra%iaa e zasi,urno zasi,urno prin'ip nere nere$a $a pre% pre%n naa avn avno# o# pore% pore%!u !u ali ali e ona ona !ao !ao kratija kratija više više o$ in$ivi in$ivi$ua $ualni lni  o$nosn o$nosno o in$ivi in$ivi$ua $ualis lis%i" %i"!i !i o$#e%n o$#e%ni!a i!aSS ona e prin'i prin'ip p nere$a nere$a !ao re$  re$   zas%upana (suplan'e) (po #alo !ao %ano $ruš%vo $ruš%vo reli,i reli,iozn oznii re$ ne!a se!%a ili ra%s%vo ra%s%vo analo,no &ran!#asonerii). Go e na# i%i vano !a$a u$e#o s%i,li u is%oris!o# vre#enu vre#enu i pros%o pros%oru ru $o ,rani' ,rani'aa epohe  epohe  o$#e%ni"!i $rava. +$#e%ni!o!ra%ia ve uspos%avla "a! us%anovlue e$nu vrs%u pro%iv<#oi o$nosno pro%iv<,ra/ans!os%i. Go e ono š%o se naziva sre$ina #ile. +na u #reu o!upla sve lu$e iz sre$ine osoene o$#e%ni!e poe$in'e su#nivi oi"aa i su#nive #oralnos%i !oe i $oro $ruš%vo elelo $a suzie i is!lu"i. Za ni se !oris%e ,o%ovo sinoni#ni izrazi: loš #o#a! $a!le po #alo zavo$ni! i svo$ni! @ lii$inalna e !ono%a'ia u op%uni'i pro%iv o$#e%ni!a o$#e%ni!a neizrisiva neizrisiva @ lupe ula ni%!ov ni%!ov e!ria e!ria po$la' po$la' prevaran% prevaran% zlo%vor s!i%ni'a ološ 'anaille (špans!i# canalla se canalla se prevo$i rogue39 iz izraza rogue State State o$#e% o$#e%ni" ni"!a !a $rav $rava) a) i%an, i%an,a a eš"asn eš"asni! i! espos esposli" li"ar ar &raer &raer uli,a uli,an n šilo!uran &rape (i#eni'a ens!o, ro$a une &rappe piše se sa e$ni# ili $va  p !a!o i se ozna"io lopov @ sna,a o$#e%ni!o< kratije  kratije  ila i sna,a lopova sna,a u$ara'a40): $anas se !ae i la!se papan papan iz pre$,ra/a. aro$s!o o$nosno naro$na"!o pore!lo re"i voou o$#e%ni! %a!o/e e i  parisko.  parisko. Ga pore!lo e $o!azano. +,is% ?arie Au,us%e ?arier izavlue u svoi# %7

 (ako Ei!re u odrednici ro/ue +pridev / o#ol, naduven, ba#a! pravi aluziju na englesku re' ro/ue +* engleskom ro/ue zna'i i lupež i vragolan*, pa 'ak iako obe re'i imaju nesumnjivo is!o poreklo, naime skandinavsko hrok  odnosno  odnosno hrokr , francuska upo!reba daje prednos! zna'enju arogancije, grubos!i, o#olos!i.  engleskom, vra!ićemo se na !o, više se is!i'e smisao izazova i pres!upa, kršenja zakona ili ravnodušnos!i prema zakonu. !ud prevod sa *voTou*, *odme!nik*. 0B  7rappe se može 'u!i i kao udarac. / Prim. prev. prev.

Satirama (8a curie
1. a prvo# #es%u %a re" ,eneralno os%ae !ao i u po"e%!u i#eni'a o$nosno pri$ev #uš!o, ro$a. +$#e%ni'a se upo%relava !rane re%!o izveš%a"eno  e i is&orsirano. Ia!o ,o$ se!sualna aluzia i $ale ra$i: a!o ona nie loš #o#a! o$#e%ni'a e ena !oa loše ivi po #alo #uš!oanas%a ona se usu/ue $a %vr$i !a!o e nen ivo% e$na!o sloo$an !ao i #uš!ar"ev !a!o e ona ,ospo$ari'a %o, ivo%a. +$#e%ni'a e osloo/ena ena !oa e naro"i%o u =elle Hpo*ue o$nosno posle Crvo, sve%s!o, ra%a i#ala &rizuru !ao $e"a! i !oa e svoi# %elo# i svoi#  ezi!o# sloo$no raspola,ala. Iao ne!i #uš!ara' ona sa"inava #uš!ar'a $aui sei iz,le$ osloo/ene &e#inis%!ine. Grealo i izvui posle$i'e iz %e pre%pos%avlene #uš!os%i ia
  ovom kon!eks!u jasno je da prevod *odme!nik* nije dovoljan, da je zna'enje re'i voyou zaoš!reno:  pro!uva, probisve!, ni!kov, 'ak zlikovac. Prevod sa *odme!nik* ipak os!aje da bi 'i!alac znao da je re' o is!oj re'i. / Prim. prev.

pre$s%avni'i pore%!a sna,e uroas!o, re$a o$nosno #oralno, pore%!a po!ušavau !ao o$#e%ni!e $a pre$s%ave sve un%ovni!e a,i%a%ore pouneni!e o$nosno revolu'ionare ilo $a oni $olaze ili ne $olaze iz loši !var%ova o$nosno pre$,ra/a ilo $a po$iu ili ne po$iu ari!a$e !ao 1848. 1870. ili 1968. ilo $a se prepuš%au ili ne prepuš%au van$als!i# an$i%s!i# "inovi#a o$nosno veli!o# an$i%iz#u %eroriz#u. Go vai !a!o za leve %a!o i za $esne revolu'ie. Hašiza# i na'iza# populiza# po!re% e!s%re#ne $esni'e $anas pris%ali'e nalazi u s%anovniš%vu !oe i se la!o #o,lo opisa%i !ao o$#e%ni!o!ra%ia. Ves%o #an!au !ri%eriu#i u %o zoni !oa e %a!o/e 1ona $a!le poas za razli!vane o$#e%ni!o!ra%ie i naro$a !ao plesa $e#o!ra%s!i izora re&eren$u#a i pleis'i%a. Oe#a,ozi pone!a$ razo%!rivau o$#e%ni!e ali se "es%o i oni sa#i oraau o$#e%ni'i#a u popularno# s%ilu populiz#a uve! na neo$lu"no ,rani'i iz#e/u $e#a,oš!o, i $e#o!ra%s!o,. os%alo# a!o e o$#e%ni!okratija ne!a vrs%a suparni"!e #oi izazov $ravno vlas%i ne!a !ri#inalna i pres%upni"!a pro%iv
$raveS on pos%ae pro%iv<$rava !a!o i se na$#e%ao sa suverenošu le,alne o$nosno %a!ozvane le,i%i#ne $rave !oa e u si%ua'ii #onopola i e,e#onie. Ia$a u$e#o ,ovorili o %i# %a!ozvani# o$#e%ni"!i# $rava#a š%o i razo%!riva suzia i !anava poli'ia %a!ozvani le,i%i#ni $rava !oe poš%uu #e/unaro$no pravo i !oe i#au #o $a ,a !on%rolišu @ u #o$erno# e#o na pri#er i sloeno# orazovanu pronai o#olo,nu s%ru!%uru !oe uspos%avla e%ero,enu ali %a!o "es%o zavarenu i uz,lolenu 'elinu ;e$ineni Orava + i ;ave%a eze$nos%i o$nosno AG+ ("e#u se #o,u $o$a%i $a is#o o$rali $oru #eru u savezi#a o$nosno s#esa#a B8 >>H i%$.).

2. a $ru,o# #es%u %i su lu$i re!li s#o %o #alopre ili izvan za!ona. Ali na pu%u !oi nas ponovo vo$i $o pi%ana ivo%ine !oa e na en,les!o# %a!o/e rogue eleo i $a u!ae# na zani#livu e%i#olo,iu re"i voyou #a !oli!o ona ina"e ila su#niva. os%alo# re" voyou e e$na su#niva re". ;a# voou e su#niva osoa. Ovoli"an $vos#islen nečiste sadržine mauvais aloi  š%o zna"i nečiste legure (!a!o se !ae za lani nova' za neza!oni%u i lošu s#esu). Go e uve! pi%ane s#ese i saveza ovo,a pu%a veze ali,a'ie alli,a%ion (alligare). Bo$ine 1860 ne$u,o poš%o se re" poavila (%o es% i s%var zar ne s%var voou u$ui $a e voou neo$voiv o$ ulJ,a poziva %u#a"ena i pre$s%av!i) pos%avilo se pi%ane o pore!lu %e nove le!si!e.  Jasopisu 1a javno poučavanje  Qarl izar Farles isar$ verue $a #oe $a napravi zaoilaza! !oi ,a ponovo upuue na  put . -oou ne $olazi o$  put   voie !ao u izrazi#a  1aveden na stranputicu  $vo ili skretanje  $voie#en% ve preoraae# o$nosno !rivlene# o$ voirou !a!o se ,ovorilo za vu!o$la!a loup<,arou. -oou i $a!le zna"ilo vu!o$la!. Go se ipo%ezi ne pri$ae preveli!o poverene i u is!ušenu sa# $a #isli# s pravo#. Ali pre%pos%av!a e zani#liva. ena se se#an%i"!a lo,i!a "ini zapravo $osle$no# u pra,#a%i"!o# zna"enu !oe sa$ri ,es% opo#ene uvre$u ili po%!azivane !a$a se iz,ovara i

uzvi!ue voou[ pro%iv ne!o,a !oi se !ao vu!o$la! ( )er)olf  Ker)olf  garulphus lupo mannaro na i%alians!o#) $ri izvan za!ona. eu više razra/iva%i %a #o%iv ia!o i %o ilo po%reno $a ne i za#arao izves%an ro pria%ela !oi su #i u"inili "as% i !oi su i#ali s%rplena $a pra%e #o se#inar o Zveri i suverenu. +pse$nu% or$a#a vu!ova $ošli iz svi !raeva sve%a %a e se#inar u vrlo širo!o# s#islu io ne!a li!olo,ia i ne!a ,eneli!olo,ia ,enealoš!a %eoria o vu!u ( lycos) o &i,ura#a vu!a i o svi# vu!o$la'i#a u prole#a%i'i suverenos%i. Oo,o$ilo se $a se u en,les!o# prevo$u Pusoovi (spovesti  re" vu!o$la! ne preve$e sa )er)olf  ve sa outlo)  (izvan za!ona). +$#a e#o vi$e%i $a e outlo)  re" !ou e a#eri"!a A$#inis%ra'ia "es%o !oris%ila !ao sinoni# za re" rogue  u izrazu rogue State ili u#es%o ne. Ga!o/e se !ae  pariah State ili outlo) Aation. os%alo# !a$a sa# pre$loio naslov za ovu seansu "a! i pre ne,o š%o e po#enu%i se#inar po"eo razlo, naa"e, io e aluzia na prvi s%i Da Hon%enove Da Hon%aine asne 4uk i   jagnje. a %o# sa# se#inaru #no,o vre#ena i pane posve%io ono# asnoslovno# %o asni neno s%ru!%uri i neno# is%oris!o
B$e e $a!le nes%ao o$#e%ni! !oe, ov$e sle$i#R B$e se $a!le $eo o$#e%ni! !oi sa# a ov$eR <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<

. ože& 4ta ne treba rei? 5a kom jezik  dolask? ;a prepre$enošu !ou #i pripisue%e oš va# nisa# re!ao š%a e zapravo ilo $vos%ru!o pre%o$no pi%ane !oe #e is%ovre#eno ue$no o$nosno naiz#eni"no s%avla na #u!e o$ !a!o sa# po"eo $a se pripre#a# za ovu $e!a$u. 1. *vo napo!on prvo,. Go e sle$ee pi%ane: $a li se #oe iili $a li se s#e $e#o!ra%s!i ,ovori%i o $e#o!ra%iiR Oe#o!ra%s!i ,ovori%i o $e#o!ra%ii zna"ilo i @ zo, demokratije !a!o i se ,ovorilo razu#livo e$nozna"no ra1borito o $e#o!ra%ii @ $a%i na znane $a svako #oe $a razu#e re" ili re"eni'e !oe se prave sa %o# re"i poš%o uve! ponavla# %u +s%inovu Aus%in izre!u re" ni!a$a ne#a s#isao: sa#o re"eni'a i#a s#isao. Ali !a$a ponavla# Oe#o!ra%s!i ,ovori%i o $e#o!ra%ii zna"ilo i @ zo, demokratije !a!o i se ,ovorilo razu#livo  e$nozna"no ra1borito o $e#o!ra%ii @ $a%i na znane $a svako može $a razu#e re" ili re"eni'e !oe se prave sa %o# re"i ve sa# u#noio pro%o!ole i uslove. Ia$a !ae#o $a%i na znane $a sva!o može $a razu#e i%$. re" #oe #oe $a upu%i o$e$no# ili naiz#eni"no na #o,unos% ne!e #oi ne!e sposonos%i ne!e sile ne!o, kratos ne!o, kratein ali i na #o,unos% ne!o,a prava ne!o, le,i%i#no, o$nosno le,i%i#isano, ovlašena pu%e# za!ona (nomos) ili prav$e (dik2) pu%e# ovlašene sile pu%e# le,i%i#ne #oi. ;va!o #ora #oi $a razu#e u $e#o!ra%ii  e$nozna"ni s#isao re"i i po#a $e#o!ra%ie %o iz,le$a !ao $a se oe rei: anybody   ili anyone can  ili may  ili should be able to  should have the right to ili ought to i%$. pravo sa# ,ovorio ,r"!i &ran'us!i i en,les!i ali na ne#a"!o# $a uz#e# sa#o %a slu"a #e/u %oli!i# $ru,i# #o,unos%i#a re" Ie)alt   i le!si!a )alten upuuu na silu !ao nasile na nasile vlas%i ali i na le,i%i#nu vlas% i na au%ori%e% na vla$u vla$avinu nare/ivane za!on pore$a!. ;va %a zna"ena ne#au is%u vre$nos%. -e nas vrea ila$u zauna. z#e/u #oi !ao sile i #oi !ao prava iz#e/u prava i prav$e iz#e/u kratos i nomos  o$nosno kratos i dik2 iz#e/u "ineni'e i prava !ons%a%iva pres!rip%iva nor#a%iva per&or#a%iva svia se povla"i

ponovo naira spe!%ar razli!a i niansi u vezi s !oi#a i u $e#o!ra%ii #oralo i%i  asnos%i i !oe i #orale pos%a%i razu#live a!o sva!o #ora #oi $a pris%ane uz s#isao ono,a š%o zna"i demokratija. Go nie ri,a !oa se os%avla za su%ra. Ia$a sa# is%a!ao i#pli!a'iu $a ve %rea ive%i u $e#o!ra%ii !a!o i sva!o #o,ao ne sa#o $a pris%ane uz asan i  e$nozna"an s#isao %e re"i "ia e se#an%i!a preop%ereena (u%oli!o više na$o$re/ena proverie#o %o u!oli!o os'ilira iz#e/u suviš!a i #an!a s#isla u!oli!o e pre%erana a!o se %a!o #oe rei !roz ne$os%a%a!) ve i $a raspravla o no $a sloo$no i es!rano $is!u%ue o no %o se $a!le "inilo ve $ovolno 'ir!uralni# i pro%ivre"ni#: !oi s#isao #oe $a i#a %o pravo na sloo$no raspravlane o s#islu e$ne re"i u i#e e$no, i#ena za !ou se s#a%ra $a are# i#pli'ira pravo sva!o,a $a o$re$i s#isao po#enu%e re"i i $a es!rano raspravla o neno# s#isluR  %o !a$a pravo !oe e na %a na"in i#pli'irano sa$ri pravo na sa#o!ri%i!u $ru,i oli! au%o
Iao $a sa# se za$ovolavao $a !ae#: Zna%e savršena puna i iva $e#o!ra%ia ne pos%oiS ne sa#o $a ona ni!a$a nie pos%oala ne sa#o $a ona ne pos%oi sa$a ve e es!ona"no o$loena ona uve! os%a%i u $olas!u !ao sa#o ne#o,ue. Oa sa# re!ao ili %eo $a !ae# sa#o %o zar ne i repro$u!ovao "a! pla,irao !lasi"ne $is!urse poli%i"!e &ilozo&ieR a pri#er ona iz Dru%tvenog ugovora  u !oe# %a!va &or#ula'ia ne li"i slu"ano na onu !ou sa# a upravo naveo !ao verova%no ali za #ene nepriva%livo "i%ane sin%a,#e $e#o!ra%ia u $olas!uR Ooro zna#o $a Puso i $ale verue $a %er#in $e#o!ra%ia #oe $a uz#e u s%ro,o# s#islu. + %o# s%ro,o# s#islu za !oi s#o vi$eli $a e prva o#ana on u po,lavlu 4 + $e#o!ra%ii !ni,e  Dru%tvenog ugovora za!lu"ue: zi#aui izraz u s%ro,o# s#islu re"i prava $e#o!ra%ia nie ni!a$a pos%oala ni%i e i!a$a pos%oa%i. 42 Za$ri#o se na ne,ovo ar,u#en%a'ii !oa privla"i panuR apre $a i e$na %a!va $e#o!ra%ia išla pro%iv priro$no, pore%!a. Puso ov$e po!lana poverene po#u priro$no, pore%!a i ra"unu sila !oi on "ini se i#pli'ira. ?ilo i supro%no priro$no# pore%!u $a vla$a navei ro a $a se na#ani# roe# vla$a. Co%o# ono š%o e u prošlos%i lišavalo i š%o e uve! u u$unos%i lišava%i $e#o!ra%iu sva!e e,zis%en'ie nai#e sva!o, prisus%va sei !ao %a!vo, i sva!o, pre$s%avlana see !ao %a!vo, es%e ne#o,unos% $a se !o$ "ove!a ra"una na nelu$s!e vrline (nai#e 'i%ira# Pusoove re"i vrlina u$nos% raros% pos%oanos% i sna,a @ u$ui $a e sna,a e$an o$ %i !vali%e%a). o a!o su %a svos%va "ove!ov ne$os%a%a! a!o su nelu$s!a i uis%inu oans!a %o zna"i $ra%i više ne,o $o o$re/eno, ne$os%a%a! lu$s!e priro$e $o pre%erano, za%eva š%o ne!o#e na#ee vla$a !oa više ne,o io !oa $ru,a na sve%u %a!o a!o i %a!o is%rano %ei #enanu oli!a. +%u$ s%alni rizi! o$ ,ra/ans!o, ra%a i unu%rašni ne#ira. ie$na vla$a !oa %a!o a!o i %a!o is%rano %ei #enanu oli!a: u %o# onavlanu pla%onis%i"!o, &ilozo&e#a o $e#o!ra%s!o plas%i"nos%i Puso navo$i (i %o e u"ini%i u $va navra%a) sna,u a"inu sna,u !oa &orsira oli! sna,u !oa prisilava na pro#enu oli!aS po%o# %o e u e$no# %renu%!u i%i sna,a !oa se za%eva o$ ,ra/anina !a!o i os%ao $e#o!ra%a upr!os %o nepre$s%avlivos%i. Oru,i# re"i#a izos%ana! "is%e &or#e eidos prisvoene para$i,#e $e&ini%ivno, o!re%a vlas%i%o, s#isla suš%ineS i u is%i #a oaveza $a se prave 02

 Cna
samo !ru, !ru,ov ovi i preo preo!r !re% e%i i %rop %ropi i s%ro s%ro&e &e ne ne sa#e sa#e e%o e%o š%a š%a "ini "ini $e#o $e#o!r !ra% a%i iu u nepre$s%avlivo# u e,zis%en'ii. Ali %a nepre$s%avlivos% o$,ovara rpon$ snazi ona se po$u$ara 'orrespon$ sa sna,o# %e $e#o!ra%s!e slaos%i. er u is%o# %renu%!u u !oe# se "ini $a za sva!u u ovo# %renu%!u #o,uu pos%oeu i pre$s%avlivu $e#o!ra%iu ne#a na$e Puso ue$no !ae nunos% i za$a%a! (š%o prevo$i re" %rea u o$lo#!u !oi u pro"i%a%i) %o %rea %rea za$ra%i s #no,o sna,e poverene u ono š%o on ipa! zove $e#o!ra%s!o ure/ene ops%ana! $e#o!ra%s!e ele s!o! s  e$ne pre&eren'e !oa pre&erira rizi!e opasnos%i po,iel sloo$e na pospani spo!o ne!o, po!oravana. po!oravana. Co%rena e sloo$a ela za sloo$o# %o e ono š%o %rea "a! i %a#o ,$e sloo$e ne#a "a! i %a#o ,$e e ni!a$a nee i%i. Gu e sna,a upr!os &or# &or#a# a#a. a.  'ko si $e#o!ra% $e#o!ra%ia ia ne pos%o pos%oi i ako  ako  si e is%ina $a ona a#or&na ili poli#or&na ni!a$a nee pos%oa%i zar nie po%reno nas%avi%i zar nie po%reno nas% nas%o oa% a%ii na %o#e %o#e $o sa#o, sa#o, sre$i sre$iš% š%aa nen neno, o,aa sr'aR sr'aR Ca $oro $oro tako si %o e po%reno %o se #ora ne #oe#o $a o ne %ei#o svi# svoi# sna,a#a. Creple%eno sa ,ra#a%i!o# %o,a #ora %o po%reno e !oe izri"e !a!o prisilu #orane %a!o i napuš%ane ono,a po%reno e napus%i%i ono š%o ne pos%oi pos%o pos%oii i uslov uslovna na ,ra#a% ,ra#a%i!a i!a ne!o, ne!o, !a$a !a$a i pos%o pos%oalo alo: : !a$a !a$a i pos%o pos%oao ao naro$ naro$ o,ova %o i ila $e#o!ra%ia. Vi%aui %i ne!oli!o završni re$ova po,lavla + $e#o!ra%ii po%reno e po$se%i%i se $a se po,lavle upisue u 'elinu !oa !lasi"no ora/ue oli!e vla$avine. Go e ,lavno ,lavno o,rani"ene er os%ae $a se sazna na sasvi# preli#inaran na"in $a li $e#o!ra%ia (naro"i%o u izrazu $e#o!ra%ia u $olas!u) %rea sa#o $a i#enue e$no ure/ene ili e$an oli! vla$ana. Puso se ov$e $a!le po#i"e iz#e/u po%reno e %rea i a!o%a!o si: aro"i aro"i%o %o u %a!vo %a!vo# # ure/en ure/enu u ,ra/an ,ra/anin in mora po$vu po$vu!ao !ao E.O. E.O. $a se naorua sna,o# i pos%oanošu i svakoga dana po$vu!ao dana po$vu!ao E.O. svo, ivo%a $a !ae iz $na svo,a sr'a ono š%o e ,ovorio ,ovorio vrli pala%in u pols!o# saoru: 7alo  periculosam libertatem *uam *uietum servitum  servitum   -iše voli# opasnu sloo$u ne,o #irno rops%vo. e slei slei#o #o ra#e ra#eni ni#a #a pre$ pre$ %o# %o# re"e re"eni ni'o# 'o#:: %a!v %a!vaa se e$na e$na pre& pre&er eren en'a 'a o$i,rava u sr'u (%o es% u %ani i izvan avne s'ene %u ,$e ono š%o se uvo$i u opasnu i,ru %o "es%o nie niš%a #ane ne,o ivo% iz#e/u ivo%a i s#r%i). Pe" e upravo i o suš% suš%in inii "ove "ove!a !a i o šans šansi i o is%e is%e!u !u o$no o$nosn sno o nesre nesrei i ne, ne,ov ovee u$u u$un nos% os%i. i. Puso Puso

zapo"ine novi pasus !a!o i posle #ora za!lu"io $vos%ru!i# si a!o%a!o !oe  a po$vla"i# ako i ako i tako: tako:  'ko i  'ko i pos%oao ne!i naro$ o,ova on i soo# vla$ao $e#o!ra%s!i. e$na tako savršena tako savršena vla$a ne o$,ovara lu$i#a. Ova pu%a si  i  i e$na #noina: #noina:  'ko i  'ko i pos%oao ne!i naro$ o,ova... i e$na tako savršena tako savršena vla$a... e$no si  a!o  a!o vezni! pre%pos%av!e i e$no si  %a!o  %a!o prilo, za  a"inu o$nosno pore/ene (%a!o %oli!o $o%le) zapravo superla%iv (%a!o savršena %a!o savršeno savršena %a!o apsolu%no savršena više ne,o savršena). >noina "ia  e re" o,ovi na %a na"in upo%relena $ise#ina'ia u !oo se $oslovno ra"una (o,ovi (o,ovi $a ali !oli!o !oli!o i e i $a li su oni e$na!i e$na!i !oli!o i sloo$ni) %o vi%e od jedan naavlue $e#o!ra%iu o$nosno are# ne!u $e#o!ra%iu s one s%rane vla$ana i $e#o!ra%s! $e#o!ra%s!o, o, suvereni%e suvereni%e%a. %a. Go više o$ e$an e$an a&i'ira a&i'ira   ?o,a $elivos%i %u ,$e ipa! suverenos% o$nosno sila kratija kratija ne %rpi $elene %u ,$e su silu e$ins%veno, e$no, i suvereno, ?o,a !ao #o poli%i"!e poli%i"!e suverenos%i pro,lasili e$no# e$ins%veno# e$ins%veno# i ne$elivo# svi oni !oi su pro#išlali suverenos% o$ Cla%ona i Aris%o%ela $o ?o$ena Mosa i Pusoa. Groi'a posle$ni su "a! !oris%ila $oslovno re" ne$eliv $a i o!vali&i!ovala suš%inu suverenos%i suvereno, vla$ana. Ia$a e re" o Cla%onu i Aris%o%elu sva!i pu% !a$a !a$a i se ora/u ora/uu uii $e#o!r $e#o!ra%i a%iu u !ao vla$an vla$ane e $a!le $a!le !ao poli%i poli%i"!i "!i rei# rei# !ao para$i,#u ili !ao ure/ene pozvali na ?o,a %o e uve! ilo %a!o š%o i u ne#u prepoznali izuze%nu i ne$elivu e$ins%venos%. Ga poli%i"!i poz$rav e$no#e ?o,u po%pisuu po%pisuu naiz#eni"no naiz#eni"no Državnik  i /olitika (/olitikos i /olitikon) /olitikon) Cla% Cla%on onov ov Državnik  (303 a) i Aris%o%elova /olitika Aris%o%elova /olitika (  ( 1283 <8 13<15). ;va!i pu% zna"i u %renu%!u u !oe# se pos%avla pi%ane roa #noš%va #noš%va ili ,o#ile ,o#ile @ i $e#o!ra%ie. $e#o!ra%ie. 7onarkhia e naole o$ šes% ure/ena !a$a e ne sa#o us%avna ve vezana pisani# za!oni#a a na,ora i nanepo$nošlivia !a$a e ano#i"na %o es% !a$a e suveren izna$ za!ona !ae Cla%on (ono š%o e re!li r e!li is#o sa Q#i%o# svos%vo suverena nai#e sposonos% $a pravi za!on $a $ae ili ne $ae #ilos% izna$ za!onU i $a sei $ae pravo $a susp suspen en$u $ue e prav pravoS oS ali ali e %a"n %a"no o $a %o prav pravo o #ora #ora i%i i%i upis upisan ano o u us%a us%av) v).. Za $e#o!ra%iu vla$avina roa navee, roa zna"i upravo ornu%o ona e as%eni"na (asthen2) asthen2) slaa. A!o ona i#a #alo #oi (dynamis ( dynamis)) !a$a e re" o $oru i !a$a e re" o zlu %o e zo, %e poliari"ne #noš%venos%i !oa rasipa zapove$niš%vo. Go e ornu%o o$ #onarie: !a$a e $e#o!ra%ia po%"inena us%avni# za!oni#a %o e na,ori o$

svi rei#a posle$ni u !oe# is#o eleli $a ivi#o ( 1en ( 1en)S )S ali naoli !a$a se u no !rše za!oni. Ali ia!o $e#o!ra%ia ne poš%ue pisani us%av %a$a e više ne,o $ru,$e u no $oro ive%i. Ia!o su sva %a ure/ena svi %i rei#i šes% i e sa#o privi$n privi$no o ure/en ure/ena a !oa !oa oponaš oponašau au e$no e$no e$ino e$ino e$ins e$ins%ve %veno no ure/en ure/ene e !oe !oe i#a znane i tekhn2 tekhn2 !o#pe%en'iu (ten ( ten tou en os meta tekhn2s arkhontos politeian ) ona #orau sve $a u"ine !a!o i poš%ovala slovo za!onU i e%i!u $o#ovine (301 ). Ca $or $oro o %o ure/ ure/en ene e ure/ ure/u ue e %o e$i e$ino no ure/ ure/en ene e e$i e$ins ns%v %ven eno, o, se$#o se$#o ili ili prvo prvo apsolu% apsolu%ni ni suvere suveren n "ii "ii arkh2 (,lavna (,lavna zapoves% zapoves% ili zapov zapoves% es% ,lavešin ,lavešine) e) i#a tekhn2 (%enoisli se na i$ealni ,ra$ opisan na !rau Ini,e -: ni#e upravlau &ilozo&i uveani u $iale!%i'i #uš!ar'i ili ene Cla%on %o pre'izira i insis%ira na %o#e. s%i %a o$lo#a! iz Države  Države  %a!o/e propisue naiz#eni"nos%: %i upravla"i o$nosno upravla"i'e !oi e uvi$e%i Ooro po sei sa#o $oro ( to agathon auto) auto ) i !oi e se ni#e slui%i !ao para$i,#o# za ,ra$ pa $oro ni e i%i više o$ e$an i više o$  e$ne za'elo ali svaki put  e$na e$na ili e$na. e$na. ;va!i ;va!i  jedan   jedan  ili sva!a sva!a  jedna   jedna  sa#(a) e i#a%i vlas%: naiz#eni"no (en ( en merei ). ). ;ve %o e iz re$a #o,ue, ne
&ra!'ia ne!o,a s!upa o$nosno ne!e ari%#e%i"!e e$ini'e u ne!o# izra"unlivo# nizu. aneli is#o #u š%e%u ili is#o neprave$ni pre#a ne#u ( adikesontai ) priznaui #u sa#o prava e$na!a prava izra"unlivo pravo i sraz#ernu isono#iu !oi i u %o# slu"au iz$avali prav$u ( dik2). Za %a ia ili pro%iv ni !oa su !ao o, #e/u lu$i#a ne pos%oi za!on ne pos%oi nomos. e pos%oi za!on za ni o$nosno pro%iv ni ali pos%oi za!on i oni sa#i su u sa#o# niovo# ipsei%e%u za!on (autos gar eisi nomos). Gu se ponovo poavlue asna o suverenos%i i razlo, naa"e, na !oe# ovo izla,ane u!ra%!o š%e$i. +ni sa#i su za!on !ae Aris%o%el i $o$ae: is%inu ilo i s#ešno po!ušava%i $onosi%i za!one ( nomothetein) pro%iv niS oni i nesu#nivo re!li ono š%o i pre#a An%is%enu lavovi o$,ovorili ze"evi#a !oi i u s!upš%ini za%evali e$na!os% za sve. 43 Oe#o!ra%ia u $olas!u $a li e %o i%i o, u $olas!uR li više o$ e$anR Oa li e %o i%i i#e u $olas!u e$no,a o,a ili $e#o!ra%ieR %opiaR >oli%vaR Coona elaR Za!le%vaR li neš%o $ru,oR +"e!uui a upravo s#o o %o#e š%a zna"i čekati   ov$e raz,ovarali $a li se u ovo#e $vor'u #oe $e#o!ra%s!i ,ovori%i o $e#o!ra%iiR <<<<<<<<<<<<<<<<<<

6. 7oslednja odmetnička država! "Demokratija  dolask"& dvostrko otvaranje i + %o re"i !oa !a$a se iz,ovori ,lasi voou o %o# s!orašne# &ran'us!o# o$nosno #o$erno# izu#u (posle$ni ve! $a!le po"e'i urano, $ruš%va u $oa in$us%ris!o, !api%aliz#a) o %o# i$io#u naro$s!o, pore!la !oi e$va $a e &ran'us!i ali upr!os %o#e o$nosno upravo zo, %o,a o neprevo$ivo e$va prevo$ivo op%ui o %o# &ran'us!o# us!li!u o$nosno uzvi!u voou[ i%an,o[ !oi se zaoravio sa# %o $a !ae# a!'en%o# #oe preo!renu%i u neno oseano i #a%erins!o oraane (a!a po #a'i "es%o #i e u $e%ins%vu inei lu%nu ,ovorila voou va[ ei #an,upe[) o %o re"i !oa po%puno neprevo$iva !a!va  e u izrazu o$#e%ni"!a $rava i sa#a pos%ae više ne,o s!orašni i $ale ,o%ovo nepozna% #alo upo%relavan prilian &ran,les!i prevo$ an,lo
 por. ;ris!o!el,  Politika, H(6D, Heograd 175, prevod Ejiljana S!anojević
završe%!u se$ni'e #inis%ars!o, save%a še& $rave i %a$ašni pre#ier u %o vre#e u !oai%a'ii i upr!os no sloili $a razviau nu!learno orue na#eneno !a!o e s%aalo u saopš%enu pro"i%ano# na ulazu u elises!u pala%u ori pro%iv o$#e%ni"!i $rava o$nosno niovo# oesrarivanu o %o re"i o$#e%ni! (er sa#a re" e o$#e%ni! o$ ezi!a) o ono#e š%o e pos%ala u posle$ne vre#e i − %o e #oa ipo%eza − o ono#e š%o e i%i oš ne!o vre#e: parola !ou !oris%i !oali'ia oni !oi see nazivau zapa$ni# $e#o!ra%ia#a o %o re"i voou $a!le ve sa# #no,o ,ovorio puš%aui $a se u no poavluu naiz#eni"no i#eni'a i#ens!i $eo pre$i!a%a ili pri$ev poi#eni"eni pone!a$ prisvoni pri$ev u ne!o#e !o ali !oi se %u i %a#o slae sa ne!i# š%a na pri#er: o$#e%ni"!a $rava. >i %o #oe#o u naše# i$io#u: ne!o #oe ne!o#e $a ura$i neš%o !varno a $a sam  ne u$e !varan. Ia$a sa# zapo"eo ovo pre$avane !azao sa# #o$a se %o,a sea%e "e%iri pu%a uzas%opno !oris%ei re" voyou "as !ao i#eni'u "as !ao pri$ev pri$ev !oi e "as ozna"avao ne!o,a "as neš%o: ?ilo i nesu#nivo s #oe s%rane po #alo usu/ue# se rei Wo$#e%ni"!iW a!o ne i zapo"eo is!azuui svou zavalnos% i%$. (+$#e%ni"!i $a!le ozna"ava neš%o ne!i s%av.) Co%o# sa# pre'izirao: ?io i $a!le po#islili is%e ne sa#o Wo$#e%nu%W ve i Wo$#e%ni!W a!o ne i na po"e%!u is!azao es!ranu i ez$anu zavalnos% i%$. (+va,a pu%a na!on $o$avana sue!%a e$no,a ko i#eni'a o$#e%ni! e$an o$#e%ni! ozna"avala e sa# sue!% ne!o ko.) Iao i#ens!i $eo pre$i!a%a o$#e%ni"!i #oe $a!le pone!a$ $a se pri#eni na ne!i sue!% !oi nie sups%an'ialno s!roz nas!roz o$nosno priro$no odmetnik . ;vos%vo o$#e%ni"!i uve! e zapravo ne!o pri$avane pre$i!a% ili categoria $a!le op%ua po$i,nu%a ne pro%iv ne"e, priro$no, ve pro%iv ne!e ins%i%u'ie. Go e %u#a"ene i poziv na su$ a#a"no uve! ne!a $oava %ua o$nosno op%ua pri%ua pro'ena i presu$a. Iao %a!vo ono naavlue pripre#a i zapo"ine oprav$avane ne!e !azne. +$#e%ni"!a $rava #ora i%i !anena ouz$ana #ora pos%a%i neš!o$liva po po%rei silo# prava i pravo# sile. Go i$io#a%s!o razli!ovane pri$eva i i#eni'e sa$a is%i"e# !a!o i se an%i'ipiraui upus%io u pro#išlane "ineni'e $a ne zna#o $a li u &ran'us!o# izrazu o$#e%ni"!a $rava$rava o$#e%ni! [*%a% voou]

−

!oi se o$ne$avno

upo%relava i !oi e po%puno neprevo$iv !a!av e ponavla# %o sa#o prilian prevo$ an,lo
−

odmetnik  [voou] !ao

i#eni'a #ora i%i povezana 'r%i'o# sa i#eni'o# $rava ozna"avaui %i#e $a e %a!va $rava sups%an'ialno o$#e%ni! i $a i zasluivala $a nes%ane !ao nepravna

$ravaS ili pa! $a li e voou o$#e%ni"!a i#ens!i $eo pre$i!a%a svos%vo !oe ne!e $rave s oziro# na o$re/enu s%ra%eš!u #o%iva'iu %renu%no pripisuu o$re/eno $ravi !oa se %u i %a#o s ova!ovo, ili ona!vo, ,le$iš%a u $a%o# !on%e!s%u u o,rani"eno# %raanu ponaša o$#e%ni"!i "i# se "ini $a ne poš%ue propise #e/unaro$no, prava vla$aua pravila i sna,u za!ona #e/unaro$no, pore%!a

[la

$on%olo,ie in%erna%ional] are# ona!o !a!o vo$ei ra"una o

sops%veni# in%eresi#a %e propise %a pravila i %u silu za!ona %u#a"e %a!ozvane le,i%i#ne $rave one !oe poš%uu za!one %o es% one !oe su u$ui $a raspolau naveo# silo# spre#ne $a pozovu o$#e%ni"!e $rave na re$ o$nosno na u# po po%rei i oruano# in%erven'io# − !azneno# o$nosno preven%ivno#. Gu se prole# o$#e%ni"!i $rava vezue u "vor !oi# i naza$ $a se pozaavi#. Ali $a i prepoznao %a "vor − ne !ae# $a i ,a razvezao − pra%iu tri niti . -rlo nee$na!e $uine. -rlo nee$na!e zo, e!ono#s!i razlo,a i $a ne i zloupo%relavao vaše s%rplene. A. /rva nit  na$ua ali is%o %a!o i nara veza ni% !oa i povezala pi%ane $e#o!ra%ie u $olas!u ono š%o i %a sin%a,#a #o,la $a zna"i sa sa$ašno# si%ua'io#: ne!e $rave op%uuu ne!e $ru,e $rave $a su o$#e%ni"!e ( rogue States). +ne prve o%u$ nas%oe $a izve$u %a!ve posle$i'e !oe e $oves%i $o upo%ree oruane sile pro%iv oni $ru,i u i#e ne!o, pre%pos%avleno, prava i razlo,a naa"e, na na"ine !oi nisu s%ro,o u%vr/eni i !oi nisu pravno o$oreni i !oi su pre#a #oo ipo%ezi o$ sa$a pa zauve! s%rani sva!o priva%livo !vali&i!a'ii o$nosno sva!o# po#ovno# razli!ovanu: vos!a ili poli'ia u ra%ni# $es%vi#a (,ra/ans!i naro$ni ili par%izans!i ra%) opera'ia#a o$ravana #ira ( peace keeping) o$nosno "inovi#a $ravno, %eroriz#a. ?ie po%reno $a sva!a $e#o!ra%ia u $olas!u ne!a!av s#isao o$nosno poverene !oe se po!lana %o# izrazu ora/ue %a prole# i ne,ovu i%nos%. Ge! se u pos%!an%ovs!o #o$ernos%i prole#a%i!a a napre o$re/ene $e#o!ra%ie s puni# pravo# an,aue na ne#irno %eri%orii o$nosa iz#e/u $rava u pi%ani#a ra%a i #ira. Iao i na !rau Dru%tvenog ugovora pi%ana spolne poli%i!e ra%a i #ira $o %a$a su ila is!lu"ena #ar,inalizovana o$nosno o$loena u ora/ivanu po#a $e#o!ra%ie i ne,ovi ulJ,a. +va su pi%ana ila a oš su i $anas e$an #o$el unu%ar< na'ionalne o$nosno unu%ar<$ravne poli%i"!e or,aniza'ie ,ra$a. pr!os ne!oli!i# privi$i#a nie si,urno $a su se s%vari iz#enile. Ia$a se sle$i ni% vo$ila ne!o, pos%< !an%ovs!o, poli%i"!o, #išlena o !os#opoli%iz#u o$nosno ni% vo$ila #e/unaro$no,

prava !oe u  ve!u upravla ins%i%u'ia#a !a!ve su Oruš%vo aro$a + >e/unaro$ni !rivi"ni su$ i%$ "ini se $a $e#o!ra%s!i #o$el (e$na!os% i sloo$a $rava suvereni sue!a%a ra"un veine i%$.) pone!a$ pos%ae ili %ei %o#e $a pos%ane nor#a u $uu %e poli%i!e #e/unaro$no, prava. Ali %a privi$ o#anue a pi%ane ne!e univerzalne #e/unaro$ne #e/u$ravne o$nosno naro"i%o %rans< $ravne $e#o!ra%iza'ie os%ae po%puno za%o#leno !ao pi%ane u$unos%i. Go e  e$an o$ #o,ui orizona%a izraza $e#o!ra%ia u $olas!u. Oe#o!ra%s!a para$i,#a ne za%eva %ra$i'iu Ian%ove rasprave 4ečni mir  !ou i ov$e %realo ponovo po$rono iš"i%a%i sa neni# po#ovi#a sve%s!e repuli!e ( Keltrepublik ) !oa nie $e#o!ra%ia sa neni# razli!ovane# iz#e/u #irovno, u,ovora (Briedensvertrag pactum pacis) i #irovno, saveza (Briedensbund foedus pacificum) !oa e e$ina u s%anu $a osi,ura ve"ni #ir u ne!o &e$era'ii sloo$ni %o es% suvereni $rava %u ,$e Ian% ne zaoravi#o %o o'enue $a e veli"anos% naro$a #aes% $u peuple %o es% suverenos% naro$a ,lup izraz ( 4olksmajestLt ist ein ungereimter 'usdruck ). 7ajestas e o$uve! sinoni# za suverenost .ii  ;a#o $rava #oe i%i suveren ili i#a%i suverena. ;avez naro$a ( 4Elkerbund ) ne i #o,ao $a pos%ane $rava naro$a (4Elkerstaat ) ni%i $a se s%opi u sa#o e$nu $ravu. Ia$a e re" o $e#o!ra%ii u #e/u$ravni# o$nosno %rans$ravni# o$nosi#a pravu $anašni# ins%i%u'ia#a na#ane š%o se #oe rei es%e $a e ona u $olas!u. Go e $a!le #es%o o !oe# %rea ,ovori%i: ne nuno sa %o,a #es%a o$nosno s ob1irom na %o #es%o ve o #o,unos%i o$nosno ne#o,unos%i %a!vo, e$no, #es%a. A!o i !azao $a %o #es%o (#o,ue ne#o,ue o$nosno #es%o !oe se ne #oe pronai ali !oe nie nuno i u%opis!o) uspos%avla sâmo #es%o o$nosno čisto #es%o !oe i#a šansu $a $U ne!a!av $o#e% izrazu $e#o!ra%ia u $olas!u #orao i poš%eno $a se upus%i# š%o $anas neu ura$i%i u s%rplivu analizu svi !on%e!s%a i svi is!rivlavana !oi su oeleili %u vrs%u ,esla !oe "a! nie ni re"eni'a ($e#o!ra%ia u $olas!u)S ia!o sa# ,a na"eše !oris%io uve! !ao u prolazu sa onoli!o %vr$o,lave o$lu"nos%i !oli!o i neo$lu"nos%i − is%ove#eno ura"una%e i !anive −

u e$no# "u$no# savezu la!oe i ozilnos%i neanos%i u !urzivno# o,olavanu

o$nosno po #alo neo$,ovorno i s po #alo sen%en'iozno# i a&oris%i"no# rezervo# !oa ozilno u pri"uvi os%avla pre%eranu o$,ovornos%. ;va!i pu% su !on%e!s% i is!rivlene o$la,ali naravno ono š%o e nesu#nivo io prvi slu"a u !nizi , pravu na filo1ofiju 1989<1990. Oe#o!ra%ia e %u ila $e&inisana !ao &ilozo&s!i poa# i neš%o š%o uve! ostaje u $olas!u. iii s%e ,o$ine u pre$avanu !oe e napre ilo naslovleno Sila 1akona analiziraui na #ane ili  više

#ane i   više $e!ons%ru!%ivan na"in sa# au%o<$e!ons%ru!%ivni ?ena#inov $is!urs u ne,ovo revolu'ionarno !ri%i'i parla#en%ariz#a i lieralne $e#o!ra%ie prieleio sa# $a i s ?ena#inovo, ,le$iš%a $e#o!ra%ia ila ne!a!vo $e,enirisane prava sile vlas%i i #oi pravaS i $a oš ne#a $e#o!ra%ie $os%one %o, i#ena. Oe#o!ra%ia ostaje u $olas!u: u ra/anu o$nosno u re,enerisanu. iv +sea apore%i"!e %eš!oe ne izaziva sa#o ne!a!vo pre%pos%avleno es!ona"no priliavane same  $e#o!ra%ie $e#o!ra%s!e s%vari a!o se oš #oe %a!o rei (a zapravo zo, au%o
o poš%o e o$,ovorio na %o pi%ane ,las i $ale pro%es%ue po$sea $a se %a #o,unos% "ini %a!o/e ne#o,uo# i $o$ae: a!o sva!a!o %ea! %a se prolaz !roz aporiu "ini napre (#o$a) rezervisani# − %a!va e %ana − za ne!oli'inu. Ga se ezo%eriza# "ini s%rani# ne!o $e#o!ra%ii "a! i %o $e#o!ra%ii u $olas!u !ou vi ne o$re/ue%e niš%a više ne,o š%o apo&aza o$re/ue ?o,a. eno u<$olas!u u<u$ue luo#orno i #islila na$ no# $ela o no e$va pou"avala ne!oli'ina. -rlo su#nivo. vi Ga i ,las nas%oao $a ozna"i !a!o ezi! nie io na$e#o!ra%s!ii o$nosno napreporu"livii ezi! !oi i preporu"ivao $e#o!ra%iu. e!i i zas%upni! $e#o!ra%ie #orao $a nau"i $a ,ovori naro$u $a $e#o!ra%s!i ,ovori o $e#o!ra%ii.  %o su#ni o$,ovor $ru,o, ,lasa poziva se na $vos%ru!i nalo, !oi veo#a po$sea na !on%ra$i!'iu o$nosno na au%oi#uni%arnu !on%ra
re,ula%ivne $ee izvan neno, s%ro,o !an%ovs!o, !o$a.  %o# slu"au re,ula%ivna $ea os%ae u pore%!u mogu3eg ona os%ae nesu#nivo #o,ui i$eal !oi upuue na es!ona"no. +n u sei i#a ne"e, š%o i posle e$ne es!ona"ne is%orie i $ale prois%i'alo iz #o,ue, iz vir%uelno, i iz #oi iz ono,a š%o e u ne"io #oi

−

iz

ne!o,a #o,u − $a $os%i,ne u %eorii i u &or#i !oa ne os%ae ne%a!nu%a ne!i# %eleološ!i# 'ile#. 1. Go#e i na prvom mestu supro%s%avio sve oli!e ono,a š%o s#eš%a# po$ izraz ne5mogu3e š%o #ora $a os%ane (ne na ne,a%ivan na"in) s%rano pore%!u #oi #o,ui pore%!u ono,a #o,u sops%va ipsi% %eoris!o, opisno, !ons%a%ivno, i per&or#a%ivno, (u!oli!o ovo posle$ne i#pli'ira i ne!u #o ono,a a !oa e za,aran%ovana !onven'ia#a š%o neu%ralizuu "is%u $o,a/anos% $o,a/aaS a $o,a/anos% ono,a u<$olas!u u<u$ue %a!o/e pre#ašue s&eru per&or#a%iva). +v$e e re" !ao i !a$a ,ovori#o o $olas!u sva!o, $o,a/aa !oi e $os%oan %o, i#ena o nepre$vi/eno# $olas!u $ru,o, o e%erono#ii o za!onu !oi $olazi o$ $ru,o, o o$,ovornos%i i o$lu'i $ru,o, − $ru,o, u #eni !oi e vei i s%arii o$ #ene. +v$e i se $a!le ra$ilo o %o#e $a se raz$voe $e#o!ra%ia i au%o
au%o#a%iz#o# !oi se pri$ae #ašina#a. e#a više #es%a ni za !a!vu prav$u ni za !a!vu o$,ovornos% (pravnu poli%i"!u e%i"!u i%$.). 3. aza$ na tre3em mestu a!o se ovo,a pu%a vra%i#o na s%roi s#isao !oi  e Ian% $avao regulativnoj   upo%rei i$ea (nasupro% niovo konstitutivnoj  upo%rei) $a i se s %i# u vezi izasnilo a naro"i%o $a i se usvoilo ilo i po%reno u svo s%ro,os%i sloi%i se sa "i%avo# ari%e!%oni!o# i "i%avo# !an%ovs!o# !ri%i!o#. e #o,u u %o ozilno $a se upuš%a# ni%i $a %o ov$e rešava#. ?ilo i po%reno are# ispi%a%i ono š%o Ian% naziva razli"i% in%eres u#aix  ono imaginarno  (i#a,inarno ariš%e focus imaginarius !a !oe# %ee i !onver,irau !a!o i #u se es!ona"no  približili  svi prav'i !oi vo$e pravila razu#a − !oi nie u#) neopo$na ilu1ija  !oa nie nuno varliva &i,ura pris%upa ili priliavana ( 1u ALhern) !oa es!ona"no %ei pravili#a univerzalnos%i a naro"i%o neizena upo%rea ono,a kao da (als ob).x e #oe#o sa$a $a se posve%i#o %o#e ali #i e po%reno $a nazna"i# u prin'ipu sa !oi# sa# oprezo# prisvaao u svo neno sro,os%i %u i$eu re,ula%ivne $ee. e zaoravi#o poš%o %oli!o ,ovori#o o sve%u i #on$ializa'ii $a sa#a i$ea sveta za Ian%a os%ae regulativna (deja.xi  Go e $ru,a re,ula%ivna i$ea iz#e/u $ve $ru,e i$ee !oe os%au $va oli!a suverenos%i a!o #o,u %a!o $a !ae#: iz#e/u sops%va #ene sa#o, ((ch selbst ) !ao #islee $uše ili priro$e i sops%va ?o,a. *vo ne!oli!o razlo,a zo, !oi a $a se ni!a$a ne o$us%ane o$ u#a i ne!a!vo, in%eresa u#a

o!leva# $a se pozove# na re,ula%ivnu $eu !a$a

,ovori# o ono#e u<$olas!u u<u$ue o$nosno o $e#o!ra%ii u $olas!u.  %e!s%u Drugi pravac   (1991)xii i $ale izri"i%o o$a'uui s%a%us re,ula%ivne $ee u !an%ovs!o# s#islu insis%ira# ue$no na apsolu%no i ezuslovno i%nos%i ono,a ovde i sada !oe ne "e!a ali i na s%ru!%uri oeana na ne!o# oeanu sa"uvano# u pa#enu oeanu zaveš%ano# nasle/eno# oeanu na !oe se poziva#o. *vo !a!o se o$re/ue %o u $olas!u: ... ne neš%o š%o e izvesno s%ii su%ra ne budu3a  $e#o!ra%ia (na'ionalna i in%erna'ionalna $ravna ili %rans<$ravna) ve $e#o!ra%ia !oa %rea $a i#a s%ru!%uru oeana − $a!le i pa#ena ono,a š%o nosi u$unos% ov$e i sa$a.xiii ;ve %o upisalo se u e$an niz aporia i an%ino#ia na !oe ne #o,u ov$e $a se vraa#.

Vini #i se $a i sa$a #orao ole $a oasni# ono š%o i $ale os%ae uvieno u %e ,es%ove !oi e se $one!le u#noi%i i is!rivi%i u !rani# pozivani#a na $e#o!ra%iu u $olas!u. ra$iu %o vrlo rzo o!o pet žari%ta. 1. zraz $e#o!ra%ia u $olas!u izraava o$nosno priziva #ili%an%nu i es!ona"nu poli%i"!u !ri%i!u. Iao oreno orue pro%iv nepria%ela $e#o!ra%ie on pro%es%ue pro%iv sva!e naivnos%i i sva!e poli%i"!e zloupo%ree pro%iv sva!e re%ori!e !oa i !ao sa$ašnu !ao pos%oeu $e#o!ra%iu o$nosno $e#o!ra%iu !ao %a!vu pre$s%avila ono š%o os%ae nea$e!va%no $e#o!ra%s!o# za%evu lie ili $ale !o$ see ili u sve%u svu$a ,$e $is!ursi o pravi#a "ove!a i $e#o!ra%ii os%au es%i$ni aliii !a$a !ao %a!vu priva%au uasnu e$u #iliona s#r%ni!a prepuš%eni iz,la$nelos%i oles%i i ponienu #asovno lišeni ne sa#o vo$e i lea ve i  e$na!os%i i sloo$e lišeni sva!o, ilo !o, prava (pre sva!o, $ru,o, #e%a&izi"!o, o$re/ena %o,a ilo !o !ao sue!%a lu$s!e svesne li"nos%i pre sva!o, pravno, o$re/ena !ao e$na!o, ze#la!a inoro$ni!a ra%a line, is%overni!a ili su,ra/anina. Colan ne,$e !ae

−

a %o prepisue# na svo na"in

−

$a #isli%i

$e#o!ra%s!i zna"i #isli%i prvo$ošlo, #a !o,a le pre#ier venu: ilo !o,a nie vano !o,a na propusno ,rani'i iz#e/u !o i š%a ivo, ia leša i u%vare). Crvo$ošli ilo !o nie li %o naoli na"in $a se preve$e prvi u $olas!u le pre#ier \ venir. Go u $olas!u ne zna"i sa#o oeane ve i $a $e#o!ra%ia ni!a$a nee pos%oa%i u s#islu sa$ašne prisu%ne e,zis%en'ie: ne za%o š%o e i%i o$loena ve za%o š%o e uve! os%a%i apore%i"na u svoo s%ru!%uri (sna,a be1 sna,e neizra"unliva poe$ina"nos% i  izra"unliva e$na!os% sa#erlivos% i  nesa#erlivos% e%erono#ia i  au%ono#ia ne$eliva i $eliva o$nosno raz$eliva suverenos% prazno i#e o"ani"!o o$nosno o"aavaue #esians%vo i%$.). Ali s one s%rane %e a!%ivne i ne$ovršive !ri%i!e izraz $e#o!ra%ia u $olas!u uzi#a u ozir apsolu%nu i in%rinsi"nu is%ori"nos% e$ino, sis%e#a !oi u see u svo poa# pri#a %u &or#ulu au%o
−

 e$ins%vena #e/u svi# poli%i"!i# sis%e#i#a − ila 'elovi%a po%reno e izuze%i e ne

sa#o iz $ee u !an%ovs!o# s#islu ve i iz sva!e %eleolo,ie iz sva!e on%o<%eo< %eleolo,ie. 2. Go i#pli'ira e$no $ru,o #išlene $o,a/aa (e$ins%veno nepre$vi$ivo ez orizon%a !oi# ne #oe $a ovla$a ni!a!vo sops%vo ni%i ilo !a!va !onven'ionalna pa $a!le ni !onsenzusna per&or#a%ivnos%) !oe se oeleava u ne!o#e u $olas!u š%o s one s%rane u$unos%i (poš%o $e#o!ra%s!i za%ev ne "e!a) i#enue $olaza! ono,a %to s%ie i ono,a ko s%ie nai#e pri$ošli'e !oe# ni!a!vo uslovno ,os%opri#s%vo ne i %realo ni%i i #o,lo $a o,rani"i upa$ na ,rani'e e$ne ure/ene $ravee/unaro$no, !rivi"no, su$a. Ali $e!lara'ia o pravi#a "ove!a ne supro%s%avla se !a!o i e o,rani"ila suverenos%i $rave
$olas!u i prav$e: Za $e#o!ra%iu u $olas!u i $a!le za prav$u !ae e$na re"eni'a ez ,la,ola iz 7arksovih sablasti .xv Ga ,es% $a!le upisue nunos% $e#o!ra%ie u $olas!u ne sa#o u a!sio#a%i!u #esians%va ez #esianiz#a salasnos%i o$nosno u%varolo,ie an%olo,ie !oe %a !ni,a ora/ue ve u osoeno razli!ovane iz#e/u prava i prav$e (!oi esu e%ero,eni ali su neo$voivi) š%o se izloeno napre u %e!s%u Sila 1akona razvia u 7arksovim sablastima %o!o# rasprave o Ma$e,erovo# %u#a"enu Dik2 !ao sairanu spaanu i ar#onii. Ga$a sa# napro%iv pre$loio $a se prav$a $o$eli raz$vaanu ispa$anu iz z,loa [$saoin%e#en%] iu ono,a out of joint  pre!i$u o$nosa razvezanos%i es!ona"no %ani $ru,o,. +no#e š%o zapravo #oe $a zapre%i e$no# !o#uni%arno# o$nosno !o#uni%aris%i"!o# !on'ep%u $e#o!ra%s!e prav$e. Ga rasprava !ou ne #o,u ov$e $a re!ons%ruiše# i,ra $is!re%nu ali o$lu"uuu ulo,u u %o !nizi. +na i #o,la $a nas us#eri pre#a pi%anu u$unos%i: zo, "e,a i#a %a!o #alo &ilozo&a $e#o!ra%a (a!o i e i!a$a i ilo) o$ Cla%ona $o Ma$e,eraR Zo, "e,a Ma$e,er u %o# po,le$u os%ae i $ale pla%oni"arR Ga spo iz#e/u $e#o!ra%ie i  prav$e ie %a!o/e e$an o$ #o%iva u !nizi /olitike  prijateljstva !oa ,o$inu $ana !asnie !ae izri"i%o ali i $ale ez ,la,ola !a$a e re" o $e#o!ra%ii i !a$a e re" o prav$i xvi povezuui #išlene %o,a $o,a/aa u< $olas!u sa nesvo$ivi# #o$a pos%avlaui pi%ane o i#enu $e#o!ra%ia po$seaui na ono š%o e re"eno u $ialo,u 7eneksen  o rei#u !oi se na$ue o$rao !oi ne!o naziva vla$avino# naro$a ( demokratia) a ne!o ope% $ru!"ie !a!o #u se svi$i ali e is%ina $a e vla$avina naoli lu$i uz sa,lasnos% veine. xvii pravo se %a$a razvia u /olitikama prijateljstva izri"i%ie ne,o ilo ,$e $ru,$e  pitanje imena ono,a š%o s%ie $anas u i#e $e#o!ra%ie. >ora# se za$ovoli%i %i#e $a s!rene# panu !a!o i ,a po%o# poneš%o zaoš%rio na u,ao !oi se %o!o# $e!ons%ru!%ivne !ri%i!e š#i%ovs!e !on'ep%ualnos%i (naro"i%o po#ova o$lu!e ra%a @ #e/unaro$no, ,ra/ans!o, o$nosno %a!ozvano, par%izans!o,) o%vara pre#a razvianu pi%ana $e#o!ra%ie u $olas!u. Ci%a# se: A!o iz#e/u i#ena s e$ne s%rane po#a o$nosno s%vari s $ru,e i,ra raz#a!a $ove$e $o retoričkih  po$vla"i# ovu re" iz razlo,a !oi e se poavi%i za !oi %renu%a! u"ina!a !oi su %a!o/e poli%i"!e s%ra%e,ie !oe is#o pou!e $anas o%u$ #o,li $a izvu"e#oR Oa li e#o i $ale u ime demokratije po!ušava%i $a !ri%i!ue#o ova!vo ili ona!vo o$re/ene $e#o!ra%ie o$nosno aris%o$e#o!ra%ie ili ra$i!alnie zapravo po$ronie

nene %e#elne ra$i!alnos%i (%a#o ,$e se ona na pri#er ukorenjuje u si,urnos% s%arose$ela"!o, u%e#elena u ro$ i $u pore!la) $a li e#o i $ale u i#e $e#o!ra%ie $e#o!ra%ie u $olas!u po!ušava%i $a $e!ons%ruiše#o  e$an poa# sve pre$i!a%e u$ruene u e$an širo!o $o#inan%an poa# $e#o!ra%ie ona u "ie# nasle/u ne#inovno pronalazi#o za!on ro/ena priro$ni

o$nosno

na'ionalni

za!on

za!on

o#o&ilie

o$nosno

s%arose$elaš%va ,ra/ans!e e$na!os%i (izono#ia) zasnovane na e$na!os%i po ro/enu (izo,onia) !ao uslovu za ra"unane o$orena %e $a!le aris%o!ra%ie vrline i #u$ros%i i%$.R Q%a os%ae u $e!ons%ruisano# po#u $e#o!ra%ie (ili po#u !oi se #oe $e!ons%ruisa%i) o$nosno š%a se oš u ne#u opire %o#e $a nas on es!ona"no us#eravaR Oa na# nare$i ne sa#o $a an,aue#o ne!u $e!ons%ru!'iu ve $a sa"uva#o s%aro i#e i $a ,a i $ale $e!ons%ruiše#o u i#e ne!e demokratije !oa $olaziR Go es% oš $a na# naloi $a nasle$i#o ono š%o i zaoravleno po%isnu%o neprizna%o o$nosno ne#išleno u s%aro# po#u i u "i%avo ne,ovo is%orii oš $elo isporu"uui zna!e o$nosno si#p%o#e preivlavana u $olas!u !roz sva s%ara i u#orna oeleaRxviii Go $a!le nie is!lu"ivalo #o,unos% i pravo $a se #o$a e$no,a $ana napus%i nasle/e i#ena $a se i#e pro#eni. Ali uve! u i#e i#ena pa $a!le i $ale iz$aui nasle/e u ime nasle/a: A!o !ae#o $a e za$ravane %o, ,r"!o, i#ena $e#o!ra%ia s%var !on%e!s%a re%ori!e ili s%ra%e,ie sf#e pole#i!e a!o ponovo %vr$i#o $a e %o i#e %raa%i !oli!o e po%reno ali e$va više o$ %o,a a!o !ae#o $a se s%vari urzavau naro"i%o u vre#eni#a !oa pro%i"u %o ne zna"i $a se nuno pre$ae#o opor%uniz#u o$nosno 'iniz#u an%i$e#o!ra%e !oi !rie svou i,ru. apro%iv: "uva#o svoe neo,rani"eno pravo na pi%ane na !ri%i!u na $e!ons%ru!'iu (š%o su prava !oa u prin'ipu ,aran%ue sva!a $e#o!ra%ia: ne#a $e!ons%ru!'ie ez $e#o!ra%ie ne#a $e#o!ra%ie ez $e!ons%ru!'ie). Vuva#o %o pravo $a is#o s%ra%eš!i oeleili ono š%o nie više s%var s%ra%e,ie: ,rani'a iz#e/u uslovleno, (o,rani"ena !on%e!s%a i po#a !oi o,ra/uu s%varnu pra!su $e#o!ra%ie i napaau e %lo# i !rvlu) i neuslovleno, !oa i o$ po"e%!a upisala sa#o<$e!ons%ru!%ivnu #o,ao i $a !ae# i au%o<

i#unu sna,u u sU# #o%iv $e#o!ra%ie #o,unos% i za$a%a! za $e#o!ra%iu $a se sa#a raz,rani"i. Oe#o!ra%ia e autos $anas i re!ao ipse  o$nosno sops%vo $e!ons%ru!%ivno, au%o
#esians%vo !oe pre!i$a i ue$no ispunava in%rinsi"nu is%ori"nos% usavršivos% prava na au%o
?. Cozivaui se na pravo i prav$u ve sa# zapo"eo $a izvla"i# drugu nit  vo$ilu !oa #i e po%rena ni% !ou u $a s!ra%i#. Pa$i se o vezi iz#e/u prava i prav$e za'elo iz#e/u %a $va e%ero,ena ali neraz$vona po#a ali naro"i%o o vezi iz#e/u prava prav$e i sile !a$a e re" o #e/unaro$ni# i %rans$ravni# spisi#a< propisi#a proa!iavelia $o Mosa $o Cas!alove "uvene i vrle #isli o !oo se %a!o "es%o i %a!o $oro raspravla (>aren i ?enin,%on naro"i%o): Crav$aecht ) i u"ene o pravu u pravo# s#islu re"i (eigentliche >echtslehre) i#li'ira u sa#o# po#u prava #o o$nosno #o,unos% re'ipro"ne prinu$e ()echselseitigen )anges) $a!le sile razlo,a a"e, !oi sle$i univerzalne za!one i !oi se slae sa sloo$o# sva!o,a. xx Ga pros%a $e&ini'ia eli i%i "is%a i a priori . +na i#pli'ira is%ovre#eno ono $e#o!ra%s!o (sloo$a sva!o,) univerzalnos% #e/unaro$no i !os#opoli%s!o pravo izna$ na'ionalne $rave (univerzalni za!oni). +na propisue o$nosno o$orava le,alno i le,i%i#no prie,avane sili (nunos% a priori   prisile) %o es% ne!a!vu suverenos% "a! i a!o ova nie $ravna. ;a$a $a!le raspolae#o posle ovo, nezavršeno, !ru,a svi# nuni# ele#en%i#a $a is#o prišli "voru i naza$ pris%upili sle$ei tre3u nit  ono#e š%o u privre#eno nazva%i vre#eno# o$#e%ni"!i $rava. F. A!o e izraz rogue State  ušao u upo%reu rela%ivno ne$avno re" rogue pri$ev o$nosno i#eni'a nalazi se u en,les!o# ezi!u i an,lo&onu li%era%uru opse$a #no,o $ue ne,o re" voou &ran'us!i ezi! i &ran'us!u li%era%uru.  upo%rei o$

sre$ine - ve!a ona u oi"no# ezi!u pravni"!o# ezi!u i veli!i# !nievni# $eli#a ve !o$ ;pensera a "es%o i !o$ Qe!spira ozna"ava sve vrs%e prosa!a s!i%ni'a ez s%alno, preivališ%a ali %a!o/e iz is%o, razlo,a ološ pros%a!e one ez prin'ipa !oi su izvan za!ona o$#e%ni!e o$ za!ona ( a dishonest unprincipled   person !ae ,&ford 9nglish Dictionary  a rascal ). +%u$ se s#isao širi !a!o !o$ Qe!spira %a!o i !o$ Oarvina na sva iva ia !oa nisu lu$i na il!u ili ivo%inu "ie se ponašane "ini $evian%ni# ili izopa"eni#. ;ve $ivle ivo%ine #o,u i%i nazvane rogue ali naro"i%o one !oe se !ao rogue elephants ponašau !ao ruši%eli izvan za!ona o$#e%ni'i o$ za!ona !oi !rše oi"ae i navi!e uvreene pra!se njihove vlastite zae$ni'e. Ion #oe i%i nazvan rogue !a$a pres%ane $a se ponaša !a!o %rea ona!o !a!o se o$ ne,a o"e!ue na pri#er !ao $is'iplinovan %r!a"!i !on ili !on za lov. Ga$a #u se !a"i e$na $is%in!%ivna ozna!a badge ili hood  !api'a ili ne!a vrs%a #as!e s !u!uli'o# !a!o i se oeleio ne,ov s%a%us rogue. +va posle$na %a"!a $oro oeleava oelee nai#e $a !vali&i!a'ia rogue priziva e$nu oeleavauu

!lasi&i!a'iu

!oa

izopš%ava.

+elee

sra#o%e

$is!ri#iniše

pro,ons%vo# !oe is!lu"ue $a i op%uene s#es%ilo na !lupi'u za op%ueni!e. Hun!'ia analo,na &un!'ii %o"!a pre%e"a u%e zvez$e o !oo sa# ,ovorio na po"e%!u. s%o e i sa ne#a"!o# re"i Schurke !oo# se prevo$i rogue u izrazu rogue State a !oa %a!o/e zna"i ni%!ov i%an,a ološ lupe zli!ova' i%$. Ali $o! voou Schurke canalia ,ovore sa#o o lu$s!o# o$#e%niš%vu rogue #oe $a se proširi i na ilni sve% a naro"i%o na ivo%ins!i #alopre s#o %o no%irali. Go e i%i e$an o$ razlo,a ne,ove privre#ene pre$nos%i u a#eri"!o poli%i"!o re%ori'i a za !oi e#o %renu%a! $a%i i e$nu ilus%ra'iu. Ia!o elei e$an "lana! iz 0hronicle of @igher 9ducationxxi u ivo%ins!o# 'ars%vu WrogueW se $e&iniše !ao s%vorene razli"i%o o$ ro/ena. +no e nesposono $a se po#eša sa s%a$o# ono os%ae sa#o i #oe $a napa$ne u sva!o# %renu%!u ez naave. <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<

'. (5ema) 8i4e (od) odmetnički9 država ::ii  a#eri"!o# $iplo#a%s!o# i ,eopoli%i"!o# ,ovoru po%!aziva"!a upo%rea &i,ura%ivno, izraza rogue State  razvia se %e! posle %a!ozvano, !raa %a!ozvano, la$no, ra%a. Qez$ese%i ,o$ina prošlo,a ve!a o %o#e se ,ovorilo #alo i uve! $a i se upu%ilo na unutra%nju poli%i!u ne$e#o!ra%s!i rei#a !oi ne poš%uu pravnu $ravu. Ge! osa#$ese%i ,o$ina a naro"i%o posle 1990. na!on propas%i

!o#unis%i"!o, lo!a in%enziviraui se u Ilin%onovo a$#inis%ra'ii upuivane# na ono š%o se ve nazivalo #e/unaro$ni# %eroriz#o# !vali&i!a%iv rogue State napuš%a s&eru unu%rašne poli%i!e unu%rašne ne$e#o!ra%ie a!o oe%e. +n e se proširi%i na #e/unaro$no ponašane i na pre%pos%avlene ne$os%a%!e − i po $uu i $oslovno

−

#e/unaro$no, prava !oe $ri $a e u osnovi $e#o!ra%s!o. Mipo%eza !ou i eleo $a va# izloi# !a!o is#o $anas završili es%e $a a!o se o %o#e o rogue State sve u sve#u ,ovori o$ s!ora a o$ %a!ozvano, !raa %a!ozvano, la$no, ,ovori se #asovno izlae#o se rizi!u $a us!oro o %o#e uopš%e ne ,ovori#o. Co!ušao i $a oasni# zo, "e,a.  %o ipo%ezi na#erava# $a ,ovori# o epoi o$#e%ni"!i $rava pos%avlaui sei pi%ane ne sa#o $a li o$#e%ni"!e $rave pos%oe ve naro"i%o š%a i zna"ilo plus $W*%a% voous (ne#a) više (o$) o$#e%ni"!i $rava nai#e vi%e nego %to se misli  vi%e od jedne ili uskoro vi%e nijedne. >no,i zna'i 'i%a%i i #no,e s%a%is%i!e po%vr/uu $a se za vre#e Ilin%ona o$ 1997. $o 2000. a ponapre u sa#o# Ilin%onovo# ,ovoru o$nosno u ,ovoru ne,ovi lis!i sara$ni!a (naro"i%o >a$len +lra%) po%!azivane rogue States $oslovno razoru"ilo. zraz se u %o vre#e poavlue sa naveo# u"es%alošu (31g !o$ Ilin%ona 17g !o$ +lra%) pone!a$ se za#enue sa $va ili %ri sinoni#a outcast  outla) nation i  pariah state. Pe,an e više voleo izraz outlo)  Oor$ ?uš s%arii %a!o/e e ,ovorio o renegade. Cosle 2000. ,o$ine neš%o pre o$nosno neš%o posle 11. sep%e#ra a#eri"!i $is!urs o rogue States i a#eri"!a s%ra%e,ia pre#a ni#a po"eli su $a nas zani#au #alo sis%e#a%i"nie i avno. e!oli!o s!orašni $ela o %o#e asno ,ovori po"ev o$ s%rašne op%ue oa#a Vo#s!o, >ogue States. ;he >ule od Borce in Korld 'ffairs oavlene 2000.xxiii %o es% pre 11. sep%e#ra 2001. ($o,a/a !oe# e Vo#s!i ve posve%io e$no $ru,o $elo zir!u raz,ovora u is%o# prav'u naslovlenu M5NN). Ini,a >ogue States razvia neu#olivu lis%u ar,u#ena%a ooruanu o,a%i# #u"ni# i uopš%e slao !orišeni# o$nosno #e$ii#a posre$ovani# in&or#a'ia#a pro%iv a#eri"!e poli%i!e u sve%u. +sovina $o!azivana  e$no# re"u es%e $a su naviše rogue  o$ svi rogue States  upravo one !oe s%avlau u pro#e% i upo%relavau poa# !a!av e rogue States ezi!o# re%ori!o#  uri$i"!i# $is!urso# i s%ra%eš!o
Cozna%o e uos%alo# !a!o e rogue State i$en%i&i!ovao Poer% ;. Di%va! !o,a Vo#s!i ne navo$i. Oire!%or >e/unaro$ni s%u$ia u Fen%ru -u$rou -ilson Di%va! e io $eo Ilin%onove e!ipe u a%ional ;e'uri% Foun'il i upravo e oavio !ni,u po$ naslovo# >ogue States and .S. Boreign /olicy .xxiv Znaui o "e#u ,ovori on na sle$ei na"in $e&iniše rogue States:  ' rogue State is )hoever the nited States says it is. a %a na"in on e in$ire!%no o$,ovorio na pi%ane !oe su pos%avili ne!i novinari i ne!i univerzi%e%s!i s%ru"na'i: $a li e %a ,ovor o rogue States realis%i"an ili  e "is%a re%ori!aR e$an o$ ni e izavio o%prili!e ovo: Coš%o su ;e$inene Orave spre#ne $a o$voe 60 #iliar$i $olara za o$ra#eni pro%ivra!e%ni sis%e# o$ rogue States voleo i $a i#a# #alo asniu i$eu o %o#e š%a e rogue State. aperverznie i nanasilnie na$es%ru!%ivnie rogue States ile i $a!le na prvo# #es%u ;e$inene Orave a pone!a$ i neni savezni'i. >asa in$i'ia po!renu%a %i# op%ua#a i#presivna e. Cronalazi#o i i u e$no $ru,o oš ešo !nizi ali !oa i$e u is%o# s#eru nai#e 8!9tat voyouxxv !oa se pre ne!oli!o se$#i'a poavila u &ran'us!o# prevo$u i !ou e posle 11. sep%e#ra oavio ivši slueni $ravne a$#inis%ra'ie -ilie# ?lu#. Crvi rei# !oi e %re%iran !ao rogue io e orie,in u Cana#i. *,ze#plarni e,ze#plar: a#eri"!a a$#inis%ra'ia upu%ila e %u op%uu %e! u %renu%!u u !oe# su revolu'ionarne pre%ne u 'en%ralno A#eri'i po"ele $a se šire %o es% na!on š%o su orie,u $u,o i "vrs%o po$ravali FA Iar%er Pe,an i ?uš ia!o e on po%puno prezirui pravnu $ravu #u"io i #asa!rirao $isi$en%e i š%ra!a"e %r,ovao $ro,o# i naoruavao contras u i!ara,vi. z#i#o e$an $ru,i %ipi"an i sasvi# sve pri#er ra! ;a$a#a Museina !oe, su za vre#e !rize 1998 -ašin,%on i Don$on pro,lasili rogue State i na'io# izvan za!ona (outla) nation). ;a$a# Musein e u %o novo s%ua'ii pone!a$ io %re%iran sa ivo%ins!o# !ono%a'io# !ao beast of =agdad  na!on š%o e $u,o io !ao i orie,a u,le$an savezni! i $ra,o'en e!ono#s!i par%ner. Zver nie sa#o ivo%ina ona o%elovlue i zlo ono sa%ans!o $iaoli"no $e#ons!o. Go e %a!o/e zver Apo!alipse. Cre ra!a Diia e za vre#e Pe,ana s#a%rana za rogue State a $a %a re" "ini #i se nie ila iz,ovorena. Diia ra! i ;u$an ili su o#ar$ovani !ao rogue States pri "e#u posle$ne $ve $rave %a!o es%o!o i s %a!vo# o!ru%nošu $a %o ne zaos%ae za oni# š%o se naziva 11. sep%e#ar. Ali lis%a se ne i #o,la za!lu"i%i (Iua i!ara,va ;everna Iorea ran i%$.). Zo, razlo,a !oi i ili zani#livi za prou"avane n$ia i Ca!is%an upr!os niovo opasno ne$is'ipini !a$a e re" o nu!learno# razoruanu naro"i%o 1998. ni!a$a nisu &i,urirale !ao rogue States u o"i#a ;e$ineni Orava. n$ia e

#e/u%i# u e$ineni# na'ia#a u"inila sve $a Ca!is%an u$e osu/en !ao rogue State. Za ono š%o nas ov$e zani#a "ini se $a s ,le$iš%a #e/unaro$no, prava $ve ,lavne 'r%e !ara!%erišu uri$i"!u si%ua'iu !oa slui !ao %ea%ar za s'enario opera'ia !oe sle$e. Gea%ar %o su e$inene na'ie i niov ;ave% eze$nos%i. Ova za!ona ar%i!ulišu zae$no ali na na"in apore%i"!i i naiz#eni"no $e#o!ra%s!i prin'ip i prin'ip suverenos%i. ; e$ne s%rane ilo $a se poš%uu ili ne o$lu!e Beneralne s!upš%ine usvaau se $e#o!ra%s!i posle rasprave veino# ,lasova $rava "lani'a !oe e izarala s!upš%inaS sve %e $rave su suverene. Core$ !ons%i%u%ivno, upuivana na Oe!lara'iu o pravi#a "ove!a !oa e po $uu i suš%ins!i $e#o!ra%s!a Covela e$ineni na'ia us%anovlava za!ons!i #o$el !oi e %a!o/e #o$el $e#o!ra%s!o, parla#en%a "a! i a!o pre$s%avni!e nie izarala $rava !oa i $ele,ira $o! $ravu !an$i$a%a po$ o$re/eni# uslovi#a ira i priva%a ;!upš%ina. Ooro e pozna%o $a na!on razli"i%i $e!oloniza'ia posle$ni $e'enia zapa$ne $rave savezni'e ;e$ineni Orava o$nosno zraela ne#au više osi,ranu veinu u Beneralno s!upš%ini izuzev u slu"au u !oe# zapravo neš%o š%o se naziva #e/unaro$ni %eroriza# − i $ale[ #o,li is#o na %o $a se vra%i#o u raspravi − pre%i suverenos%i svih $rava. Ga ne$os%a%a! veine za ;e$inene Orave i nene savezni!e (za ono š%o se zove zapa$ne $e#o!ra%ie) io e nesu#nivo sa !rae# la$no,a ra%a %eren za %ea%ar i re%ori!u o rogue States. Ali s $ru,e s%rane !a!o e $e#o!ra%s!i suvereni%e% s!upš%ine e$ineni na'ia ne#oan poš%o ona ne raspolae ni!a!vo# izvršno# i prinu$no# silo# ;ave% eze$nos%i e %a !oi sa svoi# pravo# ve%a u o"e!ivanu $a e$no,a $ana ne!a ra$i!alno nova si%ua'ia zale"i %u #ons%ruoznos% nosi svo op%ereene #oi i izvršne o$lu!e svu silu s%varne suverenos%i. Ia$a i %eo $a zloupo%rei# e$nu oš%ru &or#ulu re!ao i $a su$ina $e#o!ra%ie u $olas!u u sve%s!o# pore%!u zavisi o$ %o,a š%a e pos%a%i %a "u$na i pre%pos%avleno sve#ona ins%i%u'ia !oa see naziva ;ave%o# eze$nos%i. Oa i se razu#eli ulo,a i sas%av %o,a ;ave%a po%reno e po$se%i%i $a su + us%anovile ze#le poe$ni'e 1945. ,o$ine na !rau Oru,o, sve%s!o, ra%a a zara$ pre$upre/ena Gree, poe$ni'e !oe su ile i os%ale e$ini stalni   "lanovi ;ave%a eze$nos%i: ;e$inene Orave -eli!a ?ri%ania ;ove%s!i ;avez ($anas Pusia #isli#) š%o e prošireno novi# "lani'a#a Hran'us!o# i Iino# (u prvo vre#e Gape). +s%ale "lani'e ;ave%a

−

 e$anaes% pa pe%naes% − nisu s%alneS ni na $ve ,o$ine ira Beneralna s!upš%ina pa  e niova #o u ;ave%u u%oli!o sve$ena na oš #anu #eru. e$ine s%alne "lani'e ;ave%a su $a!le $rave !oe su ile i os%ale (u privre#eno !ri%i"no i prelazno

si%ua'ii !ou ispi%ue#o) na#onie na sve%u − i !oe pose$uu nu!learno orue. Gu  e na $elu $i!%a% o$nosno $i!%a%ura !ou nie$no univerzalno pravo ne #oe u prin'ipu $a oprav$a. e$an o$ #eaniza#a !oi se !oris%e !a!o i se $e#o!ra%s!i $onesene i usvoene o$lu!e + u"inile ne$ela%ni# i ezna"ani# es%e suvereni ve%o ;ave%a eze$nos%i. Gri ze#le !oe su ve%o našire !oris%ile u vezi s roni# si%ua'ia#a u !oi#a i# se ,las e$ineni na'ia nie "inio saorazni# niovi# in%eresi#a esu re$o# ;e$inene Orave po%o# -eli!a ?ri%ania pa Hran'us!a. Covela e$ineni na'ia sve"ani spis !oi se nalazi u osnovi #e/unaro$no, prava i sve%s!o, pore%!a u s%vari oznanue $a e ;ave% eze$nos%i o$re$i%i š%a e %o š%o pre%i #iru o$nosno pre!i$a ,a o$re$ie sva!i "in a,resie i $avae preporu!e ili o$lu"iva%i o #era#a !oe vala pre$uze%i u s!la$u sa "lanovi#a 41 i 42. Ga $va "lana pre$vi/au razli"i%e %ipove zaš%i%e o$nosno san!'ia: prvens%veno ez upo%ree oruane sile ali po po%rei i uz nenu po#o (pri "e#u ni!a$a ne s#e#o zaoravi%i $a ni + ni ;ave% eze$nos%i ne raspolau sops%veno# oruano# silo# !oa e vre$na po#enaS niove opera'ie #orau i%i poverene e$no na'ionalno $ravi ili više ni. ?es!orisno e is%i'a%i $a se %u sve o$i,rava %a!o š%o o$re/ena "lani'a ;ave%a eze$nos%i prisvaa %u #o i vrši e). Co%o# $olazi izuze%a! !a!o i po%vr$io $a e izuze%a! uve! ono š%o o$lu"ue o suverenos%i o$nosno ornu%o $a para&razira#o ili paro$ira#o Q#i%a suveren e ona !oi o$lu"ue o izuze%!u. e$ini izuze%a! u Coveli e$ineni na'ia e "lan 51. +n priznae in$ivi$ualno ili !ole!%ivno pravo na o$ranu o$ oruano, napa$a sve $o! ;ave% eze$nos%i ne pre$uz#e neopo$ne #ere !a!o i o$rao #e/unaro$ni #ir i #e/unaro$nu eze$nos%. Go e e$ini izuze%a! o$ preporu!e svi# $rava#a $a ne prie,avau sili. Cozna%o e

−

ila$e pri#era %o $o!azue −  $a e o$ svo,

osnivana are# za %a &un$a#en%alni za$a%a! (er + i#a i #no,e $ru,e vrlo sloene za$a%!e o !oi#a neu ,ovori%i) %a !lauzula Covele $o !raa la$no, ra%a $ala $ve#a s%alni# "lani'a#a ;ave%a eze$nos%i $ve#a suvereni# $rava#a !oe s#o %a$a nazivali supersila#a ;e$ineni# Orava#a i ;ove%s!o# ;avezu o$lu"uuu pre#o u realno poli%i'i +. Ga izuze%a! ozna"ava ne!oli!o e$na!o &un$a#en%alni s%vari: pre sve,a razlo, naa"e, e uve! naoli "ineni"na si%ua'ia o$nos sna,a (voni e!ono#s!i %eno
po#ovnu ari%e!%uru sa#e Covele za!on !oi ure/ue u svoi# &un$a#en%alni# prin'ipi#a i u svoi# pra!%i"ni# pravili#a nas%ana! %e ins%i%u'ie. +n ure/ue upo%relava i s%avla u sluu + $a i se no#e posluio sve po#ove sve i$ee (!ons%i%u%ivne o$nosno re,ula%ivne) sve neopo$ne zapa$ne poli%i"!e %eore#e po"ev o$ po#ova i$ea %eore#a demokratije i suverenosti . Oe#o!ra%ia: za!on veine ra"un ,lasova u Beneralno s!upš%ini izor ,eneralno, se!re%ara i%$. ;uverenos%: za sva!u $ravu i is%ovre#eno $a i suverenos% + ila $ela%na "ineni'a $a se proizvolno neoprav$ivo u%livo i neprizna%livo le,alizue na$#o s%alni "lani'a ;ave%a eze$nos%i a #e/u ni#a $ve supersile. Iao i uve! %a $va prin'ipa $e#o!ra%ia i suverenos% is%ovre#eno su i neo$voivi i uzaa#no pro%ivre"ni. Oa i $e#o!ra%ia ila u"in!ovi%a $a i po%a!la pravo !oe i svou i$eu u"inilo vre$no# %o es% %a!o/e $a i po%a!la s%varnu #o ona za%eva kratiju demosa ov$e sve%s!o,a demosa. +na $a!le %rai suverenos% nai#e silu snaniu o$ svi $ru,i sila na sve%u. Ali ia!o us%anovlene %e sile u prin'ipu slui %o#e $a pre$s%avla i $a š%i%i %u sve%s!u $e#o!ra%iu ona e i iz$ae i o$ sa#o,a po"e%!a o pre%i na au%o
−  ez

vre#ens!e i is%oris!e

,us%ine −  o$lu"uue, izuze%!a. ;a#i# %i# suverenos% iz#i"e i ezi!u !oi uvo$i po$elu !oa univerzalizue. Vi# ,ovori# $ru,o#e po%"inava# se za!onu razlo,a !oi %rea $a%i $eli# e$an #e$i !oi se vir%uelno #oe univerzalizova%i $eli# svou vlas% "a! i u napre&or#a%ivnie# ezi!u !oe# e uve! po%rean ne!i $ru,i ezi! $a i se pozvao na ne!u !onven'iu. Cara$o!s uve! is%i es%e $a e suverenos%

ne!o#pa%iilna sa univerzalnošu ia!o e uve! navo$i sva!i poa# #e/unaro$no, prava $a!le univerzalan poa# o$nosno poa# !oi se #oe univerzalizova%i pa $a!le i $e#o!ra%s!i poa#. e#a suverenos%i ez sile ez sile naa"e, "ie e pravo la raison − razlo, naa"e, pravo naa"e, la raison $u plus &or% − $a uve! u$e u pravu $Wavoir raison $e %ou%. o a!o e suverena sila u%liva %o nie usle$ ne$os%a%!a ,ovora − ona #oe i%i neis'rpna − ve zo, ne$os%a%!a s#isla. Zo, %o,a sa# na po"e%!u !azao: ... $e#o!ra%ia u $olas!u a!o %e re"i oš i#au ne!i s#isao (ali nisa# u %o %a!o si,uran nisa# si,uran $a se ov$e sve svo$i na ne!o pi%ane s#isla).... Oo$eli%i s#isao suverenos%i oprav$a%i e pronai o razlo, %o ve zna"i zapara%i nenu o$lu"uuu izuze%nos% po%"ini%i e pravili#a ne!o#e pravu e$no# opš%e# za!onu po#u. Go $a!le zna"i po$eli%i e po$vr,nu%i $eoi u"ešu po$eli. Go zna"i o$ ne na"ini%i $eo. A na"ini%i $eo o$ suverenos%i zna"i zapara%i nen i#uni%e% o!renu%i e pro%iv ne sa#e. Go se $o,a/a "i# se o no ,ovori $a i o se $ao ili pronašao s#isao a !a!o se %o uve! $o,a/a "is%a suverenos% ne pos%oi ona se uve! pos%avla opovr,avaui se ne,iraui se o$nosno $ezavuišui se sa#oogue States. ie uvre$a za %a rara $ela rei $a na# e ao š%o u ni#a ne#a !onse!ven%no, poli%i"!o, #išlena naro"i%o u vezi sa is%orio# i s%ru!%uro# sa lo,i!o# po#a suverenos%i. Go i se lo,i'i zavaluui po!azalo $a su a priori  $rave !oe su u s%anu $a vo$e ra% pro%iv rogue States i sa#e u svoo

nale,i%i#nio suverenos%i rogue States !oe zloupo%relavau svou #o. Vi# pos%oi suvereni%e% pos%oi zloupo%rea #oi i rogue State. Zloupo%rea e za!on upo%ree %a!av e sa# za!on %a!va e lo,i!a suverenos%i !oa #oe $a vla$a sa#o ez po$ele. Cre'iznie er ona $o%le ni!a$a ne s%ie osi# na !ri%i"!i privre#en nes%ailan na"in suverenos% #oe sa#o $a teži  u o,rani"eno# vre#enu ne$elivo vla$avini. +na #oe sa#o $a %ei i#perialno e,e#onii. Ioris%i%i %o vre#e %o ve zna"i zloupo%rei%i − !a!o %o ov$e "ini o$#e%ni! !a!av sa# $a!le a. Cos%oe $a!le sa#o o$#e%ni"!e $rave. Iao #o,unos% ili !ao "in. Orava  e o$#e%ni!. ve! i#a više (o$) o$#e%ni"!i $rava ne,o š%o se #isli. 4i%e OodP odmetničkih država !a!o %o razu#e%iR Crivi$no na !rau ovo, veli!o, !ru,a po!ušali is#o $a o$,ovori#o sa $a na pi%ane pos%avleno u naslovu: Pazlo, naa"e, (pos%oe li o$#e%ni"!e $raveR). Oa zar ne pos%oe ali i i#a više ne,o š%o se #isli i ,ovori uve! više. Go e prvi preo!re%. Ali evo i $ru,o, preo!re%a posle$ne,. Cosle$ni !ru, e$no, or%a e$ne revolu'ie o$nosno e$no, o!re%a revolving door .  "e#u se on sas%oiR apre is#o po!ušali ali u se o$upr%i %o# !oli!o la!o# %oli!o i le,i%i#no# is!ušenu $a #isli#o !a!o %u ,$e su sve $rave o$#e%ni"!e $rave %u ,$e e o$#e%ni!o!ra%ia sa#a kratija $ravne suverenos%i %u ,$e pos%oe sa#o o$#e%ni'i ne#a više (o$) o$#e%ni!a. 4i%e OodP odmetnika. Gu ,$e uve! i#a više (o$) o$#e%ni!a ne,o š%o se ,ovori ili uoraava ne#a više (o$) o$#e%ni!a. Ali s one s%rane %e ins%rinsi"ne nunos%i $a se na ne!i na"in izvan upo%ree s%avi s#isao i $o#e% re"i o$#e%ni!

−

"i# i e više i#a i i #ane i#a i −  i $a više (o$) o$#e%ni!a više (o$) o$#e%ni"!i $rava zna"i $ve e$na!o pro%ivre"ne s%vari pos%oi i e$na $ru,a nunos% $a se pozivane na o$#e%ni"!e $rave pre!ine i $a se o,rani"i vre#e %o, pozivana $a se o,rani"e ;e$inene Orave i ne!i neni savezni'i !oi "es%o povra%no !o#pulsivno upo%relavau %a izraz. >oa ipo%eza e sle$ea: s e$ne s%rane %a epoa e zapo"ela na !rau %a!ozvano, la$no, ra%a za vre#e !oe, su $ve prenaoruane supersile osniva"i  i s%alne "lani'e ;ave%a eze$nos%i verovale $a #o,u $a ovla$au pore%!o# u sve%u pu%e# ravno%ee s%raa o$ nu!learno, naoruana i u #e/u$ravni# o$nosi#aS s $ru,e s%rane "a! i a!o se %u i %a#o nas%avi s %i# na"ino# ,ovora ne,ov e !ra %ea%ralno #e$is!i %ea%ralno više po%vr/en ne,o naavlen 11. sep%e#ra ($a%u# neizean $a i se e!ono#i"no upu%ilo na $o,a/a !oe# ne o$,ovara nie$an poa# i %o za%o š%o e $o,a/a uos%alo# uspos%avlan na s%ru!%uralan na"in !ao

 javni  i  politički   $o,a/a − $a!le s one s%rane svi %ra,e$ia r%ava pre$ !oi#a se #oe#o sa#o po!loni%i u ez,rani"no# sau"ešu

−

pu%e# %e #oi #e$ia<

%ea%raliza'ie na !ou su ra"unale oe s%rane). ;a $ve !ule dorl$ Gra$e Fen%er vidljivo se srušio "i%av #eaniza# (lo,i"!i se#an%i"!i re%ori"!i pravni poli%i"!i) !oi  e u#iruue po%!azivane o$#e%ni"!i $rava "inio upo%relivi# i zna"ani#. e$u,o po rušenu ;ove%s!o, ;aveza (rušene za%o š%o e %u e$na o$ pre#isa  e$na o$ prvi run$i u rušena oa %orna xxvii) o$ 1993. Ilin%on e po $olas!u na vlas% inau,urisao poli%i!u o$#az$e i san!'ia pro%iv o$#e%ni"!i $rava izavluui u oraanu e$ineni# na'ia#a $a i ne,ova ze#la upo%reila !a$a i o se %o u"inilo z,o$ni# izuze%ni "lan ("lan 51) i $a e 'i%ira# ;e$inene Orave $elova%i multilaterally )hen possible but unilaterally )hen necessary  #ul%ila%elarno !a$a  e %o #o,ue ali unila%eralno !a$a e nuno. Gu su izavu više pu%a ponovili i po%vr$ili: >a$len +lra% !a$a e ila a#asa$or pri e$ineni# na'ia#a o$nosno -ilia# Ioen se!re%ar o$rane. +va e oavio $a su ;e$inene Orave spre#ne $a pro%iv o$#e%ni"!i $rava unila%eralno vono in%ervenišu ($a!le ez pre%o$ne sa,lasnos%i + o$nosno ;ave%a eze$nos%i) sva!i pu% !a$a i u i,ri ili niovi vi%alni in%eresiS po$ vi%alni# in%eresi#a on e po$razu#evao 'i%ira# ensuring inhibited access to key markets energy supplies and strategic resources osi,urane pris%upa !lu"ni# %riš%i#a zalia#a ener,ie i s%ra%eš!i# resursi#a i sve ono š%o i !ao vi%alni in%eres o$re$ila domestic jurisdiction $o#ai pravni sis%e#. ?ilo i $a!le $ovolno $a u in%eresu ;e$ineni Orava i ne !onsul%uui ni!o,a A#eri!an'i prosu$e $a niov vi%alni in%eres %o nalae !a!o i se $ao razlo, $oar razlo, za napa$ $es%ailiza'iu o$nosno uniš%ene sva!e $rave "ia i poli%i!a ila supro%na %o#e in%eresu. Oa i se oprav$ala %a suverena unila%eralnos% %a ne<$elivos% suvereni%e%a $a i se oprav$alo %o nasile na$ pre%pos%avleno# $e#o!ra%s!o# i nor#alno# ins%i%u'io# e$ineni na'ia $a i se $ao razlo, za %a razlo, naa"e, ilo i po%reno o$lu"i%i $a e re"ena $rava !oa se s#a%ra a,resoro# o$nosno pre%no# $elovala !ao o$#e%ni"!a $rava.  ' rogue State $oro e re!ao Di%va! is )hoever the nited States says it is +$#e%ni"!a $rava  e sva!a za !ou ;AO !ae $a %o es%e.  %o u ono# %renu%!u u !oe# se oavluui $a i $elovale unila%eralno sa#e ;e$inene Orave pos%avlau u poloa o$#e%ni"!e $rave. +$#e%ni"!e $rave ;e$inene Orave !oe e 11. sep%e#ra + zvani"no ovlas%ila $a $eluu !ao %a!ve %o es% $a pre$uz#u sve #ere !oe pro'ene !ao nune $a i se zaš%i%ile svu$a u sve%u pro%iv %a!ozvano, #e/unaro$no, %eroriz#a.

o š%a se $o,o$ilo o$nosno %a"nie š%a e si,nalizovano izri"i%o re"eno po%vr/eno 11. sep%e#raR ; one s%rane sve,a š%o s#o o %o#e #ane ili više le,i%i#no #o,li $a !ae#o i na š%a se neu vraa%i š%a e %o,a $ana pos%alo asno %o,a $ana !oi nie io %a!o nepre$vi$iv !a!o se #isliloR +,ro#na i vrlo o"i,le$na "ineni'a: posle la$no, ra%a apsolu%na pre%na nie više i#ala $ravnu &or#u. a!o su e za vre#e la$no, ra%a u ravno%ei s%raa !on%rolisale $ve $ravne supersile razviane nu!learno, po%en'iala izvan ;e$ineni Orava i neni savezni'a nie više #o,la !on%rolisa%i nie$na $rava.  pore$ po!ušaa $a se o$re u"in'i la$no, ra%a #no,i i zna'i #o,li po!aza%i $a a!o su 11. sep%e#ra ;e$inene Orave i sve% ozle/eni %a ozle$a nie !a!o se isuviše "es%o verue !a$a e re" o povre$i uopš%e u ranavaue# u"in!u !oi proizvo$i ono š%o se ve $o,o$ilo š%o se upravo $o,a/a o$ "e,a pre%i opasnos% $a se ponovi oš e$no# ve u neosporno oazni o$ e$ne gore pre%ne u dolasku. +zle$a i $ale ozle/ue ona e neizle"iva za%o š%o $olazi iz u$unos%i. -ir%uelno %a!o/e ozle/ue. +zle$a se s%vara %u ,$e nas ranava ono š%o se oš nie $o,o$ilo na na"in $elo%voran i $ru,a"ii ne,o si,nalo# svoe naave. ena vre#eni%os% po%i"e iz na<$olazee, iz u$unos%i. o u$unos% ov$e nie sa#o vir%uelni pa$ ne!i $ru,i !ula i sli"ni s%ru!%ura ili #o,unos% a!%eriološ!o, e#is!o, o$nosno in&or#a%i"!o, napa$a i%$. a!o se %o ni!a$a ne #oe is!lu"i%i. a,ore š%o #oe $oi es%e nu!elarni napa$ !oi pre%i $a uniš%i $ravni apara% ;e$ineni Orava %o es% e$ne $e#o!ra%s!e $rave "ia e e,e#onia !oli!o o"i,le$na %oli!o i privre#ena u !rizi apara% $rave !oa e pre%pos%avleni e#a' e$ini i !rani "uvar sve%s!o, pore%!a nor#alni i suvereni $rava. Ga vir%uelni nu!learni napa$ ne is!lu"ue $ru,a orua on #oe i%i praen e#is!i# a!%eriološ!i# in&or#a%i"!i# o&anzivo#. o %i su napa$i ve ili za#išleni ranie "i# se poavio %er#in rogue State. Ali oni su %a$a u po"e%!u i$en%i&i!ovani u $rava#a š%o zna"i or,anizovani# s%ailni# sila#a !oe se #o,u i$en%i&i!ova%i lo!alizova%i %eri%orializova%i i !oe su u$ui $a nisu sa#ouila"!e o$nosno po pre%pos%av'i nisu %a!ve #o,le $a u$u ose%live na orue za o$vraane. Bo$ine 1998. @ouse Speaker   u% Bin,ri" vrlo e $oro re!ao $a e ;ove%s!i ;avez io u#iren "i# e ne,ova vlas% iro!ra%s!a i !ole!%ivna $a!le ne sa#ouila"!a pos%ala ose%liva na o$vraane. Oo$ao e $a na alos% %o nie slu"a sa $va ili %ri rei#a u sve%u $anas. >orao e $a pre'izira $a zapravo nie "a! više re" o $rava#a o$nosno rei#i#a s%a%i"ni# or,aniza'ia#a vezani# za na'iu ili za %lo.

-rlo rzo #ane o$ #ese' $ana posle 11. sep%e#ra vi$eo sa# u uor!u "lanove Ion,resa !oi na %elevizii pre'izirau $a su %eni"!e #ere ile usvoene !a!o napa$ na ?elu !uu ne i za sa#o ne!oli!o se!un$i uniš%io $ravni apara% i sve ono š%o pre$s%avla pravna $rava. i u e$no# se %renu%!u pre$se$ni! po%pre$se$ni! i pun sas%av Ion,resa nisu nalazili zae$no na is%o#e #es%u i u is%o#e %renu%!u !a!o se %o pone!a$ $ešava na pri#er na $an !a$a pre$se$ni! izveš%ava o s%anu $rave.  %eorii s%ra%eš!i i,ara %a e apsolu%na pre%na pos%oala i u vre#e la$no, ra%a. +na ne #oe više $a pos%oi !a$a pre%na više ne $olazi o$ e$ne o$re/ene $rave pa "a! i one !oa i se po%en'ialno #o,la %re%ira%i !ao o$#e%ni"!a $rava. Go e po,o$ilo %aš%inu o$nosno es!orisnos% svi re%ori"!i u%roša!a (o voni# %roš!ovi#a $a ni ne ,ovori#o) !oi#a su se oprav$avali re" rat   i %eza pre#a !oo su 'il ra%a pro%iv #e/unaro$no, %eroriz#a #orale i%i o$re/ene $rave !oe su sluile !ao &inansi!a po$rš!a lo,is%i"!a aza ili lu!a za %eroriza#S o$nosno !oe su #o,le !a!o se %o !ae $a sponsor   ili harbour   %eroris%e. ;vi %i napori $a i se i$en%i&i!ovale %eroris%i"!e o$nosno o$#e%ni"!e $rave esu ra'ionaliza'ie "ii e 'il $a se savla$a više ne,o apsolu%na #ra pani!a o$nosno uas pre$ "ineni'o# $a apsolu%nu pre%ni ne pre$s%avla više ne!a $rava $a %a pre%na nie po$ !on%rolo# ne!e $rave ne!e $ravne &or#e #a !a!va ona ila. ?ilo e po%reno s!ri%i pu%e# %e i$en%i&i!a%orne proe!'ie ilo e po%reno napre o$ sebe s!ri%i $a se nu!learna #o o$nosno orua za #asovno uniš%ene vir%uelno proizvo$e i $a su $os%upna na #es%i#a !oa više ne !on%roliše nie$na $rava. Va! ne ni o$#e%ni"!a $rava. s%i napori is%e ,es%i!ula'ie is%e ra'ionaliza'ie is%a pori'ana se uzalu$ po%eu sve o"ani"!i po!ušavaui $a i$en%i&i!uu o$#e%ni"!e $rave u nas%oanu $a oeze$e preivlavane u#irui po#ova !ao š%o su ra% (pre#a s%aro# $oro# evrops!o# pravu) i %eroriza#. +$ sa$a ne#a#o posla ni sa e$ni# !lasi"ni# #e/unaro$ni# ra%o# za%o š%o ,a nie$na $rava nie oavila ni%i se u ne#u an,aovala !ao %a!va pro%iv ;e$ineni Orava ni%i se %u ili ilo ,$e na'ionalna $rava po!azue !ao %a!va u ne!o# ,ra/ans!o# ra%u pa "a! ni u par%izans!o# ra%u (pre#a zani#livo# Q#i%ovo# !on'ep%u) poš%o se više ne ra$i o o%poru %eri%orialno o!upa'ii revolu'ionarno# ra%u o$nosno o ra%u za nezavisnos% za osloo/ene !olonizovane i osnivanu e$ne nove $rave. z is%i %i razlo,a ez osnove e#o osu$i%i poa# %eroriz#a !oi e o$uve! zapravo io povezan sa revolu'ionarni# ra%ovi#a sa ra%ovi#a za nezavisnos% o$nosno par%izans!i# ra%ovi#a u !oi#a  e $rava uve! ila ulo, orizon% i %eren.

e#a $a!le više $o o$#e%ni"!i $rava i ne#a više (o$) o$#e%ni"!e $rave. Coa# e $o%a!ao svou ,rani'u i $ošao $o !raa svoe epoe !raa uasnie, ne,o i!a$a. Ga !ra e uve! io lizu o$ po"e%!a. ;vi# u ne!u ru!u po#ovni# zna'i#a !oe sa# upravo o%u$ izveo %rea $o$a%i zna! !oi pre$s%avla si#p%o# e$ne $ru,e epoe. Va! i oni !oi su za vre#e Ilin%ona ponaviše urzali i in%enzivirali %u re%ori"!u s%ra%e,iu i zloupo%reili izraz rogue State $iaolizuui ,a na !rau su 19.  una 2000. avno izavili $a su o$lu"ili $a o$us%anu o$ %e re"i. >a$len +lra% e saopš%ila $a za $ravnu a$#inis%ra'iu %a izraz nie više po$esan i $a e se o$ sa$a na na"in neu%ralnii i u#erenii ,ovori%i States of concern. Ia!o preves%i States of concern a $a se sa"uva ozilnos% %o, izrazaR Pe'i#o $rave !oe zarinavau $rave !oe na# za$au $os%a ri,e ali i $rave !oi#a ozilno #ora#o $a se pozaavi#o $a se ni#a zao!upi#o $a is#o ole %re%irali niov slu"a. iov slu"a u #e$i'ins!o# i pravni"!o# s#isu.  s%vari %o e ilo prieleeno napuš%ane %o, %er#ina si,nalizira is%ins!u !rizu u sis%e#u i u$e%u pro%ivra!e%ne o$rane. Cosle %o,a ia!o e ?uš %u i %a#o rea!%uelizovao izraz ova e nesu#nivo zauve! izašao iz #o$e.  sva!o# slu"au %o e #oa ipo%eza !oo# sa# po!ušao $a oprav$a# posle$ni razlo,.  %e#el ez %e#ela. Pe" voou o$#e%ni! o%pre#lena e %e#elno o%pre#lena u is%oriu i !ao i re" rogue ona nie ve"na. Ali re"i voou o$#e%ni! i rogue preivee ne!o vre#e u izrazi#a o$#e%ni"!e $rave i rogue States !oi#a su one u s%vari pre%o$ile. <<<<<<<<<<<<<<<<<<<< 1;. 7o4iljka Oa is#o završili ez završe%!a !a$ e završe%a! lizu i a!o e po%reno uve! ,a pouriva%i evo naza$ pošil!e. /o%iljka oš e$no# %o e re". Oe#o!ra%ia u $olas!u %u is#o #o,li "u%i o$,ovor na pošil!u pošilao'a. Oa i se o$#a o$vra%ilo na ne,ovu pošil!u u$ui $a uzvraena pošil!a ne a&i'ira rAzli"i%o i ne os%avla ne$o$irnu%i# nie$nu izvornu pošil!u zapo"inui o$vraane# ili o$,ovoro# ilo i po%reno prielei%i ono š%o vre#e $a!le is%oria s#e $a us!ra%i osi# a!o is%oria nie sa"inena o$ %o, vre#ena !oe ne$os%ae i !oe e po%reno. Oe#o!ra%ii vre#e uve! #ora $a ne$os%ae. Za%o š%o ona ne o"e!ue a ipa! see puš%a $a "e!a. +na ne o"e!ue niš%a ali ona sve ,ui $a i "e!ala.

>o$a s#o %o demokratiji u dolasku potrebno je da dâ vreme koje ona nema $o!azali na %ri na"ina !oa se svo$e na is%o. 1. apre za%o š%o ova nezavršiva seansa #ora o$lu"no $a se završi u e!ono#ii !raa !ao sva!i $o,ovoreni raz,ovor !ao sva!a raz#ena u s!upš%ins!o# polu!ru,u o$nosno na &ilozo&s!o a,ori u $e#o!ra%s!o# rei#u. 2. Co%o# po!ušao sa# u %o $a vas ue$i# $e#o!ra%s!i se nalo, ne sas%oi ni u os%avlanu za !asnie ni%i se $U ure$i%i u"vrs%i%i u#iri%i ili u%eši%i ne!i# i$ealo# ili ne!o# re,ula%ivno# $eo#. +n se ozna"ava u i%nos%i i i#anen'ii ne!o, u< $olas!u %o,a u u u<$olas!u \
upravo sops%vo ipse autos. Vi# #u e po%rena e%erono#ia

$o,a/a vre#e i $ru,o. +$ %a %ri na"ina na %a %ri pu%a naavlue se izvesna anula'ia vre#ena. +na se ozna"ava ona se $a%ira !ao ,o$išni !ru, ili povra%a! ro/en$ana !ao revolu'ia ili o!re% prs%ena u triviumu  ono,a %rea il &au% "ue%e ne$os%a%a! $&au% propa$ane propas%i le &aillir $e la &ailli%e o$nosno uniš%ene $&aillan'e: po%reno e vre#e po%reno e $a ona $e#o!ra%ia $a vre#e !oe ne#a. Zaš%o sa# verovao $a $anas #ora# pre$nos% $a $a# !a!o i &or#alizovao %u "u$nu i para$o!salnu revolu'iu ono#e š%o #oe $a li"i na uopš%avane ez,rani"no spolja%nje e$no, io
thsis). +no š%o ov$e vai za  physis za phuein vai i za ivo% pre sva!e opozi'ie iz#e/u ivo%a (bios  ili  1oe) i ne,ovi $ru,i ($u !ul%ura si#oli"!o salas% o$nosno s#r%).  %o# s#islu a!o e au%o
e$an ?o, (!a!o !au ?ilia o$nosno Iuran Cla%on Aris%o%el u!ra%!o svi os%ali). +n %a!o/e ne !ae u #noini !ao Dru%tveni ugovor  naro$ o,ova. e!i o, %o nie ni e$an ?o, ni%i su %o o,ovi. +no š%o #e pre sve,a ov$e zani#a es%e %a razli!a u rou: ni e$an ?o, ni o,ovi ni e$an ?o, ?ilie o$nosno o,ovi &ilozo&a i on%o<%eolo,ie. Go ne!i ?o, nie naiz,le$ više posle$ni ?o, =eitrLge ona !oi uos%alo# nie svra ve e $ru,i po"e%a! nesa#erlivi #o,unos%i naše is%orie (Der let1te Iott ist nicht das 9nde sondern der andere 'nfang unermesslicher  7Eglichkeiten unserer Ieschichte i oš po$vla"ei let1te Der   le%z%e Iott ist kein 9nde sondern44...). Oa nisa# $rao e$no pre%erano elip%i"no pre$avane sa ove i se %a"!e vra%io unaza$ !a!o i iznova po"eo. ra$iu %o u &or#i e$no, polu
 3eitr8/e %ur Philosophie 9om 1rei/nis: , @rancfor!
poli%i"!i# %ena#a zapa$no, sve%a i pri %o# ,ovorili o $e#o!ra%ii o poli%i"!o# izraavanu o rišans!o# po,le$u na sve% (christlichen Keltanschauung) a i o pravno $ravi (>echtsstaatlichkeit ) @ i sve %e %ene nazvali s%e pollovi"nos%i#a (@albheiten)45. Ma$e,erov o$,ovor %a$a novinari#a $o$elue za$a%a! !oi i #orao i%i i naš: Cre sve,a !ae on #oli# vas $a #i !ae%e ,$e sa# a %o ,ovorio o $e#o!ra%ii i o ono#e š%o $ale navo$i%e. azvao i %o %a!o/e polovi"nos%i#a er ne vi$i# u %o#e ni!a!av s%varan razra"un s %eni"!i# sve%o#... (... )eil ich keine )irkliche 'usseinanderset1ung mit der technische Kelt sehe...). ovinari navaluu sve nes%rplivie: Ioi i o$ s!i'irani prava'a io po vaše# #išlenu napri#erenii naše# vre#enuR Ma$e,erov e o$,ovor i $ale o$#eren i #u$ar: Go ne zna#. Ali %u vi$i# e$no presu$no pi%ane. Cre sve,a valalo i oasni%i š%a #isli%e po$ napri#erenii naše# vre#enu š%a %u zna"i vre#e (Das sehe ich nicht. 'ber ich sehe hier eine entscheidende Brage. unLchst  )Lre 1u klLren )as sie hier mit "1eitgemLss" meinen )as hier "eit" bedeutet )46... Co"ev o$ ovo, #es%a ilo i #u$ro ponovo iš"i%a%i "i%av %a raz,ovor i sve pu%eve !oi $o ne,a o$nosno o$ ne,a vo$e. +na !o#e i ra$o $ao pre$nos% u !on%e!s%u !oi e i naš u!rs%io i %o pi%ane poli%i!e #o$erne %eni!e i "i%avu se#an%i!u ono,a spasi%i u izrazu: ;a#o oš ne!i o, #oe $a nas spase ( Aur  noch ein Iot kann uns retten). +v$e e re" retten preve$ena sa spasi%i sauver. -eli!o pi%ane spasena %o zna"i pi%ane ono, neoš%eeno, sau& spasa salu% z$ravla eze$nos%i. ?es!orisno e insis%ira%i !a!o sa# a %o ra$io u %e!s%u 4era i   1nanje i $ru,$e na ono#e š%o ovo pi%ane povezue sa pi%ani#a neo!rneno, in$e#ne neoš%eeno, z$ravo, i "i%avo, i#uno, i#unos%i. >no,i se ulozi s#eš%au ov$e iz#e/u retten i heilen das @eilen eoš%een 'eo z$rav. Das >ettende  e u sre$iš%u %e!s%a Die Brage der ;echnik   !oe i ilo po%reno ponovo iš"i%a%i.  =auen Kohnen Denken  (1951) Ma$e,er o%!riva re" sloo$a u lan'u Briede (#ir) i das Breie das Brye fry  š%o zna"i sloo$an ali i ono š%o e sa"uvano o"uvano poš%e/eno (na en,les!o# i se re!lo saved ). Breien  zna"i spasi%i o$ oš%eena a %a!o/e i se re!lo poš%e$e%i o$nosno i#unizova%i. +%u$ s#isao 0

 Far!in Majdeger odgovara na pi!anja  "er Spie/el , u ,éponses et questions sur l)histoire et la  politique, fr. prevod Can Eonai QWean EaunaTQ, Fercure de @rance, 1755, p. 02<0%. +*@ilozof i 9reći Uaj#* u: Slobodan Cunjić +prir.  $artin &a!de/er i nacionalsoci!ali%am , Anjiževna zajednica &ovog sada 1772, s!r. 148, prevod Hožidar Dec. Prevod je blago izmenjen. /  Prim. prev. 04  ,éponses et questions sur l)histoire et la politique , op. cit. , p. 0%<00. +*@ilozof i 9reći Uaj#*, s!r. 148.  / Prim. prev.

retten za !oe Ma$e,er neš%o !asnie !ae $a ,a e oš Desin, Dessin, poznavao. >etten ne zna"i sa#o sa"uva%i se o$ opasnos%i ve osloo$i%i ne!u s%var u neno# vlas%i%o# iu (et)as in sein eigenes Kesen freilassen)47. +v$e ponovo pronalazi#o prole#a%i!u o !oo s#o raspravlali u ansievo !nizi. Ia$a e re" o ono# neoš%eeno# i sa"uvano# o spaseno# o$nosno z$ravlu (heil  heilen heilig i%$) ne#a ni"e, slu"ano, u ono#e š%o se naavlue u sle$ee# para,ra&u u ulan"avanu !oe e is%ovre#eno i unu%rašne %o#e %e!s%u i ar%i!ulisano u %oli!i# $ru,i# Ma$e,erovi# spisi#a o retten i heilen heilig i%$ !oe a ne #o,u ov$e $a onavla# i prole#a%izue# !a!o i %realo %o es% na na"in #i!rološ!i naro"i%o %u ,$e e re" o s#r%i za s#r%ni!e i o #o,unos%i#oi o #o,unos%i#oi $a s#r% u#re !ao s#r% (den ;od als ;od vermEgen): ;#r%ni'i s%anuu u!oli!o upravlau vlas%i%i# ie# (ihre eigenes Kesen) %o es% u!oli!o .... ..... .... svou s#r% !ao s#r% u upo%rei %e #oi ( in den =rauch dieses 4ermEgens =rauch e re" !ou e ov$e %eš!o preves%i !ao š%o e pozna%o) $a i ila $ora s#r%. a %a na"in s#r%ni'i o"e!uu i oans%va i spas: ;#r%ni'i s%anuu u!oli!o o"e!uu oans%va !ao %a!va ( die IEttlichen als die IEtlichen er)arten). a$aui se oni i# pruau ono nena$ano o$nosno neo"e!ivano (@offend halten sie das nverhoffte entgegen ). +ni o"e!uu zna! niovo, $olas!a (Sie )arten der Kinke ihrer 'nkunft ) i ne pro#i"u i# zna#ena niovo, o$sus%va (die eichen ihres Behls). +ni ne prave sei o,ove ni%i se s%avlau u sluu i$oli#a (IEt1en). Dišeni spasa (im nheil ) oni i $ale o"e!uu spas o$ oni !oi su i spasa lišili ( (m nheil noch )arten sie des ent1ogenen @eils)48. Pe"eni'e !oe i %realo ponovo iš"i%ava%i i poveza%i s %oli!i# $ru,i# re"eni'a#a. a pri#er u @ol1)ege (Ko1u Dichten): nheil als nheil spurt uns das @eile. @eiles er)inkt rufend das @eilige. @eiliges bindet das IEtliche. IEtliches 05

 * 3auen ;ohnen "enken * u ortr8/e und Aufs8t%e , Pfullingen, neske, 170, p. 10%3 fr. prevod ;. Pr"au u 1ssais et Conférences, 6allimard, 178, p. 15<154. + srpskom prevodu Hožidara Deca ova re'enica glasi: *slobodno s!avi!i neš!o u njegovu suš!inu*. Far!in Majdeger, *6ra)enje, s!anovanje, mišljenje* u  Predavan!a i rasprave, Pla!o, Heograd 1777, s!r. 117. /  Prim. prev. 08  'sto., p. 103 izmenjeni fr. prevod p. 158. +vde prevodimo -eridin prevod koji na nekim mes!ima  bi!no ods!upa od srpskog. por. srpski prevod s!r. 12B. /  Prim. prev.

nLhert den Iott 49. Za%o š%o ne #o,u $a preve$e# ni%i poverene #o,u $a po!loni# pos%oei# prevo$i#a para&razira#: eetten i @eilen $o$a#o spas !ao Iruss grssen (!oe nie o$su%no iz Ma$e,erovi %e!s%ova naro"i%o !a$a ,ovori o Mel$erlinu u @eimkunft  i 'ndenken) i a!o !ao š%o sa# po!ušao i !ao š%o sa# is!ušan $a %o ura$i# $ru,$e razvee#o !ao nepo#irlive poz$rav $ru,o#e i sva!i spas spasena (u s#islu spasa i#uno, z$ravla i eze$nos%i) a!o upu%i#o poz$rav $ru,o#e o$nosno ono#e š%o se s#a%ra nesvo$ivi# na sva!o prou"avane spasa !ao spasena o$nosno e%ero,eni# ne#u po,a/a%e !oi nas ponori ov$e usisavau. Ia!o se %i# %ra,ovi#a vra%i%i na ono na$olazee $e#o!ra%ie i na %a s%rašni a!sio# au%o
07

 &ol%
Oe#o!ra%io u $olas!u z$ravospas[ <<<<<<<<<<<<<<<<<<<

1. "Svet" prosveenosti  dolask (
B

 -omini?ue Wanicaud,  La Puissance du rationnel , 6allimard, 178, p. %5. Aurziv Canikoov.  'sto., p. 5. Podvukao Caniko. va re'enica pripada pokre!u 'i!anja Majdegera. &ju Caniko nije  po!puno preuzeo, ni!i, uos!alom, 'ini mi se, eksplici!no kri!ikovao. 1

Geleolo,ia i ari%e!%oni!a: neu%raliza'ia $o,a/aa  %renu%!u u !oe# s%repei !ao š%o %o "ini# i u ovo# "asu $a neu i%i na visini  1adatka (!ae# upravo  1adatka) !oi #i e ov$e is%ovre#eno i poveren i $o$elenS u %renu%!u u !oe# sa# oseaui se %a!o ne$os%oni# "as%i (!ae# upravo časti ) !oa #i e u!azana po"eo $a pripre#a# ovo izla,ane $a se izlae# $a izlae# svoe ne$os%a%!e u %o!u e$no, konačnog izla,ana (!ae# upravo konačnog) @ naro"i%o u vre#enu: sa% i %ri$ese% #inu%a re"eno #i e @ pa $oro sa#e re"i !oe sa# po$vu!ao ponavlaui i ( 1adatak  čast  konačnost ) upravo su #e one unapre$ oavezale. +avezale su #e %e re"i $a i za$ri#. +ne sa#e su o$ #ene za%raile $a na ni o$,ovorno o$,ovori#. +ne su insis%irale $a i #i re!le neš%o o obave1i  o$nosno o odgovornosti  !oa e ov$e #oa i %eo i $a pre%pos%avi# naša. Ge re"i ponavla# i %o su re"i  1adatka  o$nosno obave1e (!ona"ne ili es!ona"ne) $a!le odgovornosti  (!ona"ne ili es!ona"ne) ali i časti . Zo, "e,a $a!le pi%a%e se "as%R Ga!o se e$na s%rašno $vos#islena ipo%eza !ao š%o i %realo $a u"ini sva!a hipote1a smestila ispod . e$na e ipo%eza see nametnula ispod   ono,a š%o upravo "ue# see !a!o ,ovori#. $io#a%s!a sin%a,#a neno,a ,esla o$nosno nene lozin!e i#ala i %ri re"i: ;pasi%i "as% u#a. e!o u #eni šapue #i: >o$a se ra$i o %o#e $a se spase "as% u#a. >o$a se ra$i ovi $ana $anas u sve%los%i Crosveenos%i o %o#e $a se spase "as% u#a. >o$a i %o "a! ilo po%reno. >adi  se o zna"i treba. !lizavaui ispo$ sva!e re"i ipo%eza e na %a na"in o%vorila ponor ispo$ sva!o, o$ #oi !ora!a. Ga #e ponorna ipo%eza više nee napuš%a%i "a! i a!o u u$unos%i u$e# #orao $a e preu%i#. *vo e $a!le ponavla# prvu &i,ura prvo a!o...:  'ko is#o ili pozvani ov$e $a spasi#o "as% u#u o$nosno a!o u ipo%ezi $a#o pre$nos% &i!'ii ono,a kao da ono,a als ob !oe e u &ilozo&ii više pu%a proslavio u i#e sa#o, u#a Ian% !ao i %oli!i $ru,i ilo i %o kao da s#o pozvani ov$e $a spasi#o "as% u#u.  š%a a!o su nas s %i# 'ile# pozvali oni !oi su pre$loili ova Ion,res !ao i ne,ov nazivR Q%a a!o is#o mi   pozvali nas sa#e kao da i %realo #i &ilozo&i u vre#e nesree ili s%raa u uri ili propas%i $a spasava#o "as% u#u kao da bismo spasili "as% u#u i !ao $a is#o u e$no# is%o# i ne$elivo# ,es%u u"inili %o na &ran'us!o#  ezi!u a!o ve ne u i#e &ran'us!o, ezi!a a vi po$razu#eva%e evrops!i ezi! !oi

nasle/ue la%ins!i pre ne,o ,r"!i ili ,er#ans!i (reor  %o es% ja verujem ja mislim ja računam i ratio: u# ili ra"un ro ili sraz#era) la%ins!i ezi! $a!le ve op%ereen prevo$i#a ezi! !oi na %a na"in sve$o"i o is!us%vu prevo$a za !oi e#o vi$e%i !asnie $a na see preuzi#a "i%avu su$inu u#a %o es% sve%s!e univerzalnos%i u $olas!uR +$,ovornos% $a se spase "as% u#a %o e !ao $a s#o ili pozvani $a o$,ovornos% preuz#e#o ov$e i sa$a !ao &ilozo&i &ran'us!o, ezi!a na oala#a >e$i%erana u e$no# &ran'us!o# ,ra$u u ,r"!o i#e u!o"eno o$ ra%a !ao spo#eni!  e$ne poe$e !oa se uve! sas%oi u %o#e $a se u$e u pravu pre#a $ru,o#e i pro%iv $ru,o,. -i$eli is#o $a se %u ve o'r%ava u osvi% u #a,li po"e%a!a e$na #ors!a oala i !apie *vrope. aoruano ili razoruano veli!o i pi%ane u#a ve razvilo e$ra e$no, ,eopoli%i"!o, pu%ovana po *vropi i neni# ezi'i#a po *vropi i os%alo# sve%u. Oa li e napre u# (logos  ili ratio) s%var >e$i%eranaR Oa li e on po!u'ao na $ora vra%a s oziro# na A%inu ili Pi# $a i se $o !raa vre#ena $rao svoi #ors!i oalaR Oa li e on i!a$a $i,ao si$ro i o%isnuo se o$ oaleR Oa li e on i!a$a prese!ao veze o$lu"no o$nosno !ri%i"!i sa svoi# #es%i#a ro/ena svoo# ,eo,ra&io# i svoo# ,enealo,io#R  prvo# !ora!u po!ušao sa# naivno $a se pouz$a# u prvo slušane izraza !oi #e e iznena$io: ;pasi%i "as% u#a. Vas% u#a $a li e %o razlo,R Vas% $a li e ona sasvi# u#na raisonnale o$nosno ra'ionalnaR Ci%ane "ii se oli! #oe analoš!i prene%i na sve ono š%o pro'enue po%vr/ue o$nosno o$re/ue razlo,: $a%i pre$nos% u#u $a li e %o ra'ionalno o$nosno @ a %o e i $ale neš%o $ru,o @ u#noR -re$nos% u#a ela u#a $os%oans%vo u#a $a li e %o ra'ionalnoR Oa li %o i $ale po%puno prois%i"e iz u#aR Q%a i $ale o$nosno ve ovlašue na upisivane po$ au%ori%e%o# u#a %a!av interes u#a ((nteresse der 4ernunft ) %a in%eres uma %a in%eres !oi se o$nosi na u# %a in%eres  1a  u# za !oi nas Ian% po$sea $a e is%ovre#eno pra!%i"!i spe!ula%ivan i ari%e!%ons!i  pre svega arhitektonski 52R er pre'izira Ian% i %o na# e vano lu$s!i u# e po svoo priro$i ari%e!%ons!i 53. *%o š%a ,a ,ura u an%ino#ia#a $a pre$nos% $U #o#en%u %eze na$ an%i%ezo# !oa 2

 Aan!, =ritik der reinen ernunft , op. cit. , ((, Anjiga 2, drugi deo, odsek %, on dem 'nteresse der ernunft beis diesem ihrem ;iederstreite . Jini se, ali !o nisam znao, odnosno o!pravio sam !o u zaborav, da  je Aan! koris!io izraz *spasi!i 'as! uma* u jednom mladala'kom spisu. Can @erari QWean @errariQ, predsednik ;SPE@ 'as! ljudskoga uma*. ;mnezija, simp!om, rad nesvesnog ili koincidencija, nu4nost  ovog povra!ka po!vr)ena je i njegovim  smislom>smerom , u svakom slu'aju on svedo'i, i !o više nego jednom cr!om, o neporecivoj racionalnos!i. (zraz, kao i pi!anje koje on o!vara, u!oliko su više opravdani š!o sam na nji#, i ovoga pu!a naknadno, naišao kod Muserla +vide!i s!ranicu 181 / pronaći naše ekvivelen!.

u,roava sis%e#s!o z$ane i opire se $a!le ari%e!%ons!o eli o$nosno ari%e!%ons!o# in%eresu na"eše $a i uzela u ozir an%i%e%i"!i %e#e !oe i $anas #orale $a na# u$u vane nai#e $elivos% $o,a/anos% i uslovnos%. A!o se u# s#a%ra ezin%eresni# za š%a e on i $ale zain%eresovanR Oa li %a in%eres u#a i $ale prois%i"e iz u#aR z !oe prošle sa$ašne ili na$olazee ra'ionalnos%i u#aR A!o e %a ari%e!s%ons!a vo!a'ia u#a $a!le sis%e#s!a i ue$inuua ono š%o o $anas pre%i nisu sa#o &i,ure an%i%eze u an%ino#ia#a %rans'en$en%alne $iale!%i!e# ve i po%puno ra'ionalna nunos% s ,le$iš%a is%orie i pos%aana nau!a $a se u ozir uz#u u#noene ra'ionalnos%i. ;va!a o$ ni i#a svou on%ološ!u olas% svou nunos% svo s%il svou a!sio#a%i!u svoe ins%i%u'ie sops%venu zae$ni'u i sops%venu is%ori"nos%.  svoo spe'i&i"no is%ori"nos%i u &i,ura#a i !on&i,ura'ia#a !oe i uoli"avau !oe i na o$re/eni na"in $ozivau ili i %u#a"e upo%relavaui na pri#er !a%e,orie !ao š%o su  paradigma temata episteme %a!ozvani epistemolo%ki re1   i%$ u razli!a#a iz#e/u #a%e#a%i!a priro$ni nau!a ili nau!a o ivo%u u#anis%i"!i nau!a $ruš%veni o$nosno $uovni nau!a !a!o &izi!e %a!o i iolo,ie prava o$nosno poli%i"!e e!ono#ie poli%olo,ie psiolo,ie psioanalize %eorie !nievnos%i sa svi# %eni!a#a i ins%i%u'ionalni# zae$ni'a#a !oe se ne #o,u o$voi%i o$ niovo, znana %e u#noene ra'onalnos%i opiru se u i#e sa#e svoe ra'ionalnos%i s%avlanu u ari%e!%ons!i pore$a!. +va i io nasilan pre#a ni#a !a!o i u!alupio niovu nesvo$ivu e%ero,enos% ez analo,ie i !a!o i i upisao u e$ins%vo %o,a sve%a za !oi e Ian% re!ao $a e re,ula%ivna $ea u#a i $a uni&i!a'ia is!us%va !oe ,a %o%alizue za%eva e$no !ao $a (als ob). Iao $a su se sve #o$alne re%ori"!e lo,i"!e ili &eno#enološ!e pu%ane %o,a !ao !ao %a!vo i !ao $a (poavnos% &i!'ia analo,ia logos sraz#ere si#ula!ru# i si#ula'ia u#e%nos% i tekhn2 %eni!a i ar%e&a!%) u!rš%ale i prese'ale ov$e !a!o i provo'irale ili izazvale ari%e!%ons!u elu uni&i!a%ors!i ili prisvoi%els!i pore$a! u#a. z e$no, suš%ins!i analo%kog razlo,a. Zar nie %a$a po%reno u i#e %i e%ero,eni ra'ionalnos%i u i#e niove spe'i&i"nos%i i niove u$unos%i niove is%orie niovi prosve%lena $oves%i u pi%ane vla$aui i ovla$avaui au%ori%e% ari%e!%oni!e pa $a!le i au%ori%e% izvesno, sve%a ne!e e$ins%venos%i re,ula%ivne $ee sve%a !oa ,a unapre$ %

 Aan!, =ritik der reinen ernunft , op. cit. , ((, Anjiga 2, drugi deo, odsek %, on dem 'nteresse der ernunft beis diesem ihrem ;iederstreite .9eza mnogo is!ori'nija nego š!o se !u pojavljuje, zbog 'ega se  budi in!eres za nas!anak, odnosno is!ori'nos! uma. Wer ako je briga za sin!e!i'ku i sin#roni'ku ko#erenciju, ako je briga za arkh6 +u!emeljujuće, uzro'no, odnosno principijelno uvek vezivala um za arhitekturalnu organizaciju i za sve njene me!afore, projek! arhitektonsko/ sistema , u s!rogom smislu, samo je rela!ivno moderan oblik, odnosno rela!ivno moderna figura. ;r#i!ek!ura nije ar#i!ek!onika. Svaka ko#erencija nije i nije uvek bila sis!emska. Majdeger, 'ini mi se, !u i !amo s punim pravom insis!ira na !ome.

au%orizueR +no š%o $a!le pre%pos%avla is%ins!u ,enealo,iu sve%a po#a sve%a u $is!ursi#a o #on$ialza'ii o$nosno š%o i i $ale #oralo i%i neš%o $ru,o o globali1aciji  ili Ilobalisierung. Ia$a se prvi pu% "ue izraz spasi%i "as% u#a ne !ae sa#o spasene i "as% u#a. ;pasene le salu% zna"i i si,urnos% osi,urane o$nosno "asno spasavane u#a. e,ovu neoš%eenos% o$nosno ne,ovu i#unos%. z razlo,a !oi e #o$a %a!o/e u spasavanu u spasavanu see u svi# zna"eni#a %e re"i. ;pasi%i "as% %o #o$a !ono%ira unu%rašni neuspe naavu ne!o, gubitka @ %u ,$e u# rizi!ue $a i1gubi   ili $a se i1gubi  !a$a se ,ui razu# na pri#er u lu$ilu e!s%rava,an'ii ili #en%alno oles%i !a$a se ,ui sves% ili znane o$,ovorna lu'i$nos% ili oš !a$a e u# ne!i iz,ulen razlo,. Gu ,$e se u# gubi  %u ,$e e on iz,ulen o$nosno ona !oi ,ui re!li is#o %u spasava#o "as%. Ia$a sve iz,le$a !ao $a opa$a ili $a se ruši $a %one ili %a#ni u posle$ne# su#ra!u e$ne o%pla%e $u,a o$nosno poraza !ao $a e u# taj   u# !oi s#o %a!o rzo prozvali naši# o$nosno lu$s!i# i#ao izora sa#o iz#e/u $ve svre $ve esa%olo,ie iz#e/u $va na"ina propa$ana 'ouer: iz#e/u nasukavanja 'oue#en% i nasedanja 'oua,e. ; oziro# na pri#ore i pre#a po#ors!o #e%a&ori !ou za$rava#o $o! e oala na vi$i!u ili $ale!o o$ ne ez si,urno, pris%aniš%a iz#e/u ze#le i #ora. Aasukavanje e %renu%a! u !oe# ro$ !a$a $o$irne $no slu"ano pos%ae nepo!re%an. Ga nez,o$a e $o,a/a: %o se $ešava %o se $ešava za%o š%o s#o nepre$vi/eno i neprora"una%o posla%i $o $na. e #ora# $a po$sea# na lis!os% iz#e/u &i,ura u#a i &i,ura $na u%e#elena i %e#ela prin'ipa $ovolno, razlo,a  principium rationis ono,a nihil est sine ratione  !ao Sat1 vom Irund  Sat1 vom  1ureichende Irunde iz Dani'ove Geo$i'ee i neno, in%erpre%a%ivno, ponavlana !o$ Ma$e,era54S %a i %e!s% !a$a i i#ao vre#ena i !a$a i e!ono#ia e$no, pre$avana ili e$no, !on,resa o u#u ila u#na po!ušao sa va#a ponovo $a iš"i%a# s%rplivo $oslovno para,ra& po para,ra& u za%evno analizi !oa o%vara prole#e i !ou %a %e!s% "ini #i se prizivaS %u is#o naro"i%o ispi%ali ne,ovu epoalizuuu perio$iza'iu ne,ovu pore!nu%u %eleolo,iu ne,ovo %u#a"ene pre$s%ave u ra'ionaliz#u - ve!a za,lušuuu %išinu o ;pinozi i%$. ;ve %o se o$i,rava na ,rani'i iz#e/u izra"unlivo, i neizra"unlivo, %u ,$e se Irund   o%vara pre#a  'bgrund  ,$e $avanu
 -a sam imao dovoljno vremena pokušao bi# ovde da sledim ni! koja vodi od om ;esen des 2rundes +1727, naro'i!o u vezi sa pojmom *sve!a* i njegovom is!orijom, do  "er Sat% vom 2rund  +175.

 u!s%aponirao. isa# i u!s%aponirao !a!o i pre%pos%avio niovu o"i,le$nu  e$na!ovre$nos% ve napro%iv @ i $ale %o is%i"e# @ !a!o i u!azao na %u ipo%e!u i prole#a%i!u univerzalne prevo$ivos%i !oa e e$an o$ %e#elni ulo,a u#a ono,a š%o s#o nazvali i š%o e#o i su%ra zva%i u#o# u#o# u sve%u. Aasedanje pa! nie nasukavanje. ase$ane e %renu%a! u !oe# ovo,a pu%a na#erno sloo$no o%i#i"no na na"in prora"unliv i prora"una% au%ono#an !ape%an e$no, ro$a za%o š%o ne #oe $a $ri prava' preuzi#a o$,ovornos% $a $o%a!ne $no @ i %a o$lu!a %a!o/e li"i na $o,a/a. Ali nez,o$a nasu!avana re!li s#o %o i ona e $o,a/a. z#e/u nase$ana i nasu!avana po$neli is#o o"ani"!i napor !a!o is#o spasili o$ uasno, ro$olo#a u na,ore# %renu%!u e$no, prizna%o, poraza ono š%o os%ae "asno na !rau iz,ulene i%!e za prave$nu s%var ple#eni%u s%var s%var u#a !ou is#o nas%oali $a spasi#o posle$ni pu% sa esa%ološ!o# #elanolio# e$ne &ilozo&ie u alos%i. Gu ,$e se niš%a više ne #oe spasi%i po!ušava#o $a spasi#o "as% u porazu. ;pasi%i "as% %o ne zna"i spas !oi spasava ve spas !oi spasava sa#o $an po"e%a! o$vaaui ,a o$ $ru,o,. Hilozo&ia u alos%i re!ao sa# ili za%o š%o i sve% io !a$ar $a i1gubi ra1um o$nosno $a se i1gubi kao svet  ili za%o š%o i sa# u# u# !ao %a!av io !a$ar $a pos%ane pre%naS on i io ne!a #o i#ao i #o $a zapre%i sei sa#o# $a iz,ui s#isao i "ove"nos% sve%a. Oa se sa# iz,ui $a po%one u see sa#o, više i voleo $a !ae# $a se auto5imuni1uje !a!o i ozna"io %u "u$nu lo,i!u nelo,i"no, !oo# ne!o ivo ie #oe spon%ano $a uniš%i na na"in au%ono#an is%o ono š%o e u ne#u o$re/eno $a ,a š%i%i pro%iv $ru,o, $a ,a i#unizue pro%iv a,resivno, upa$a $ru,o,. Zaš%o na ova na"in ,ovori%i o auto5imunosti R Zo, "e,a ova!o $vos#isleno o$re$i%i pre%nu opasnos% neuspe poraz nasu!avane i nase$ane ali i spas spasavane z$ravle o$nosno si,urnos% !ra %oli!o $iaoli"!o auto5imunih osi,urana vir%uelno sposoni ne sa#o $a uniš%e see sa#e na sa#ouis%ven na"in ve $a na %a na"in preo!renu ne!a!av na,on za s#ru pro%iv sa#o, ono, autos pro%iv ipsei%e%a !oi i i $ale pre%pos%avlao ne!o sa#ouis%vo $os%ono %o,a i#enaR ;ve %o $a i se pi%ane ivo%a i ivo,a ia ivo%a i s#r%i ivo%a
!ra ra%a !ra sa#o, po#a ra%a evrops!o, po#a uri$i"!o, po#a ra%a (sva!o, ra%a: #e/unaro$no, ra%a ,ra/ans!o, ra%a ili "a! !a!o i re!ao Q#i% ;'#i%% %o, par%izans!o, ra%a !oi se u %a!ozvano# %eroris%i"!o# oli!u ili ne i $ale o$via u osnovi na orizon%u e$ne $raveo$a napro%iv s#e#o $a po!uša#o $a #isli#o neš%o $ru,o ne,o !rizu. >o$a iz$rava#o ne!i #ane li više ozilan po%res u sva!o# slu"au neš%o $ru,o ne,o !rizu u#a s one s%rane !rize nau!e i sves%i s one s%rane !rize *vrope s one s%rane &ilozo&s!e !rize !oa i ila $a preuz#e#o e$an Muserlov naslov kri1a evropske humanosti . Ia$a i #o,ao $a razvie# %o pi%ane a $a ipa! ne onovi# ponovo "i%av $oro pozna%i Muserlov pos%upa! u %i# %e!s%ovi#a u"inio i %o u  pet   prava'a "ii s#er sa#o nazna"ue#. 1. Iao š%o sa# %o ura$io i $ru,$e au%o
 Y. Musserl,  "ie =risis der europ8ischen ;issenschaften und die ?ranscendentale Ph8nomenolo/ie.  1ine 1inleitun/ in der Ph8nomenolo/ische Philosophie . Musserliana V(, Ea MaTe, F. &ij#off, 170, p. %10

%rans'en$en%alne pa%olo,ie. Iao oles% u#a. >e$i'ins!a se#a upo%relava se o$ po"e%!a pre$avana. a!o pravi razli!u iz#e/u #e$i'ine !ao nau!e o priro$i (Aatur)issenschaftliche 7edi1in) i priro$ne #e$i'ine (Aaturheilkunde56) ia!o %a!o/e pravi razli!u iz#e/u ivo%a ivlena (8eben) u psiološ!o# s#islu i ivlena u $uovno# i %eleološ!o# s#islu ia!o po$sea $a ne pos%oi zoolo,ia naro$a ( 9s gibt )esensmLssig keine oologie der 4Elker 57) Muserl ne o!leva $a !ae !a!o razli!a iz#e/u z$ravla i oles%i (Iesundheit und ettung) sve $o izraza spasi%i "as%. Muserl se pi%a zo, "e,a ni!a$a nis#o s%i,li $o nau"ne #e$i'ine na'ia i na$
o$lo#!u %a!ozvano, e"!o, pre$avana. Pa'ionalnos% #oe pos%a%i zlo !a$a e  e$nos%rana i spe'ializovana (So kann einseitige >ationalitLt allerdings 1um Qbel  )erden). Zo, %e spe'ializa'ie (ipa! %a!o nune u$ui $a sva!a posena nau!a i#a sops%venu ra'ionalnos%) es!ona"ni za$a%a! "is%e ra'ionalnos%i e @ re!ao i sle$ei e$nu #ors!u #e%a&oru !oa #i e vana ali !oa nie Muserlova @  pod  stalnom prismotrom  arraisone59 nen se i$en%i%e% !on%roliše !roz po$elu ra$a i pu%e# e$no, #o$ela znana o$nosno spe'i&i"ne ra'ionalnos%i. Cre ne,o š%o !ae zlo (Qbel ) Muserl navo$i opasnos% unu%rašnu i lis!u opasnos% i#anen%nu opasnos% !oa e &ilozo&s!i u# nagonila da se i1loži sebi samom: !ao $a e ezrazlono sei $ao razlo, $a on sa# u$e u pravu na$ soo# !ao $a #u e zlo o$ ono,a š%o #u e "ini%i !ao $a e sei naneo zlo ue/uui see $a poe/ue see sa#o, iz#e/u &a!%i"!e !ona"nos%i svoi o$re/eni oli!a i i$ee svo,a es!ona"no, za$a%!a. er upravo na"in #išlena

(Denk)eise) ra'ionalne

pre$rasu$e i pre%pos%av!e su$eluu u o$,ovornos%i Muserl %o !ae s ue/ene# za oles% *vrope (mitschuldig )Lre an der europLischen 9rkrankung 60): Ali ov$e lei opasnos%[ Hilozo&ia "u%e opasnos% !oa e i#enovana !ao &ilozo&ia a Muserl s%avla zna! uzvi!a zna! opasnos%i pre ne,o š%o i#eni'u &ilozo&ia s%avi iz#e/u navo$a:  'ber hier liegt nun der IefahrenpunktR ?/hilosophie?   @ i posle e$ne 'r%i'e on nas%avla @ %u #ora#o $oro razli!ova%i &ilozo&iu !ao is%oris!i &a!%u# ne!o, poe$ina"no, vre#ena i &ilozo&iu !ao i$eu i$eu es!ona"no, za$a%!a. Coe$ina"no is%oris!i is%ins!a &ilozo&ia pre$s%avla #ane ili više uspešan po!uša $a se os%vari vo$ea i$ea es!ona"nos%i i is%ovre#eno i$ea u!upnos%i is%inU 61. Crielei#o uspu% %a es!ona"ni za$a%a! &ilozo&ie !ao %eorie pre sve,a e !ao za$a%a! i $unos% ( 'ufgabe) neuslovljen pra!%i"!i i$eal. s%i"e# ov$e %u neuslovljenost . Muserl e elei više ne,o e$no#. -ra%ie#o se na %o er e %u s#eš%eno pi%ane ne!a!ve "as%i u#a !oi zapove$a ali !oi %a!o/e na$#ašue %eoris!i ili nau"ni u#. Muserlova !ri%i!a %o, %rans'en$en%alno, zla oe!%iviz#a !oe  e po pre%pos%av'i ra'ionalis%i"!o upisue se #aa 1935. u !ri%i!u e$no, ira'ionaliz#a z,o$no, za razo%!rivane izvesno, #o$usa i iz,le$a poli%i"!e #o$ernos%i u a%#os&eri !oa e %ri$ese%i ,o$ina prošlo,a ve!a vla$ala u e#a"!o i *vropi. ?ila e prva ri,a i !rani 'il au%ora
  prevodu se ne vidi veza sa morem, na 'emu -erida insis!ira. 6lagol arraisonner  zna'i i ispi!ivanje kape!ana, nakon š!o je brod prispeo u luku, o !ome 'iji je brod, pod 'ijom zas!avom plovi, odakle dolazi, kuda ide, š!a prevozi, broj pu!nika i sani!arno s!anje broda, dok se u ra!u sve !o može obavlja!i i na pu'ini. /   Prim. prev. 4B  'bid., p. %153 franc. prev. p. %B. +s!r. 20.. 41  'bid., p. %%83 franc. prev. p. %52. +s!r. 25..

ira'ionaliza# i  izvesnu ra'ionalis%i"!u naivnos% !oa se #eša sa &ilozo&s!o# ra'ionalnošu. Pe!o: pu% &ilozo&ie pre!ora"ue naivnos%. +v$e e sa$a #es%o za !ri%i!u ono, %a!o viso!o pos%avleno, ira'ionaliz#a (des so hoch gerhmten (rrationalismus) o$nosno #es%o $a se razo%!rie naivnos% ono, ra'ionaliz#a !oi se uzi#a za &ilozo&s!u ra'ionalnos% uopš%e ali e sva!a!o !ara!%eris%i"an za &ilozo&iu 'elo, novo, ve!a o$ renesanse i s#a%ra se is%ins!i# $a!le univerzalni# ra'ionaliz#o#.  %o naivnos%i !oa e u po"e%!u neizena zaple%ene su sve nau!e ra"unaui i one !oe su ve u an%i'i $os%i,le o$re/eni s%epen razvoa. Ga"nie

re"eno:

naopš%ii naziv

ove

naivnos%i

,lasi

objektivi1am uoli"en u razli"i%i# %ipovi#a na%uraliz#a na%uralizovana $ua.62 ;%are i nove &ilozo&ie ile su i os%au naivno oe!%ivis%i"!e. Go#e se #ora ra$i prave$nos%i $o$a%i $a se polazei o$ Ian%a ne#a"!i i$ealiza# s%ras%veno %ru$io $a prevazi/e naivnos% !oa e pos%ala veo#a ose%na a $a zais%a nie uspeo $a $ose,ne ona s%upan više re&le!sivnos%i !oi e o$lu"uui za novi oli! &ilozo&ie i evrops!i u#ani%e%. 63 Muserl %o zna i %o !ae: oe!%ivis%i"!a naivnos% nie pros%a slu"anos%. +na e proizvo$ sa#o, napre%!a nau!a i proizvo/ena i$ealni oe!a%a !oi !ao $a %o sa#i ra$e svoo# i%erailnošu i svoo# nuno %eni"!o# s%ru!%uro# za!lanau o$nosno pre$au zaoravu svoe is%oris!o i sue!%ivno pore!lo.  sa#o# svo# napre%!u nau"ni u# spon%ano proizvo$i !rizu. Go e razlo, la raison !oi u# la raison $ovo$i u !rizu na na"in au%ono#an i ,o%ovo au%oo,lo i se po!aza%i $a e !rani razlo, u s#islu uzro!a o$nosno %e#ela razlo, pos%oana %e &eno#enološ!e

%rans'en$en%alne

au%o
s#eš%en

u

sa#u

s%ru!%uru

sa$ašnos%i i ivo%a u vre#eni%os% ono,a š%o Muserl naziva ;a$ašne Eivo ( die lebendige Iegen)art ). ;a$ašne Eivo proizvo$i se sa#o #enaui se i s!rivaui. e#a# vremena $ois%a $a se o%isne# %i# pu%e# ali sa# %eo $a ozna"i# ne,ovu nunos% %u ,$e se pi%ane pos%aana i $a!le vre#ena u#a "ini neo$voivi# o$ o,ro#no, s%aro, i sasvi# novo, pi%ana ivo%a (bios ili 1oe) u sr'u pi%ana o iu prisu%nos%i i ivs%vuue# $a!le o$ pi%ana ia i vre#ena o$ Sein und eit  @ pi%ana !oe ova pu% a!'en% s%avla više na ivo% ne,o na s#r% a!o %u oš i#a !a!o sa# po!ušao $a verue# ne!e razli!e. 42

 Poslednji deo ove re'enice, od zareza, nedos!aje u francuskom prevodu. /  Prim. prev.  "ie =risis... op. cit. , p. %%73 franc. prev. p. %5%<%50. +s!r. 28..

4%

2. zoš%ri#o $anas para$o!s %o, !ri%i"no, #o#en%a
#no,os%ru!i

znana

o$nosno

re,ionalni

on%olo,ia.

Ga

ira'ionalis%i"!i u"ina! %a!o/e po$sea na nas%ana! #noš%va lo,i!a i ra'ionalnos%i $a!le na ne!u u$unos% u#a !oi se opire teleolo%kom e$ins%vu u#a $a!le %o i$ei es!ona"no, za$a%!a !oa pre%pos%avla are# !ao svo orizon% or,anizovanu %o%aliza'iu is%ina %o%ali%e% is%ina. Co%reno e i %o e es!ona"ni %eleološ!i za$a%a! os%vari%i u"ini%i $ela%ni# %a %o%ali%e% is%ina (die 'llheit der Kahrheiten 1u ver)irklichen). +no š%o se opire u i#e sa#e ra'ionalnos%L u nas%an!u %o# %eleološ!o# e$ins%vu !oe na !rau nie $ru,o $o i$ealni pol &ilozo&ie !ao %rans'en$en%alne &eno#enolo,ie %o po$sea are# i %o nie slu"ano na ono š%o se u !an%ovs!i# an%ino#ia#a opiralo ari%e!%ons!o# na'r%u. Go#e %rea $o$a%i $a  e %eleolo,ia %eleolo,ia !oa %a!o snano upravla %rans'en$en%alni# i$ealiz#i#a i ra'ionaliz#i#a Ian%a i Muserla %a!o/e ono š%o o,rani"ava i neu%ralizue $o,a/a. Vini se $a %eleolo,iza# uve! zaranue ili suspen$ue $o,a/anos% ono,a š%o $olazi $a o "a! pro%ivre"i $a zapo"ine nau"ni# $o,a/ae# %eno
+n ne eli $a se pre$s%avla !ao !onzerva%ivni i rea!'ionarni ra'ionalis%a. +n se rani o$ izvesno, nerazu#evana !oe i &eno#enolo,iu svelo na %a s%ari ra'ionaliza# (der alte >ationalismus 64) nesposoan za ra$i!alno i univerzalno sa#orazu#evane (selbstverstLndigung) $ua u oli!u ne!e univerzalno o$,ovorne nau!e. +n "a! i$e $o%le $a $ezavuiše popuš%aui pre$ za%evo# vre#ena prosveenos%  'ufklLrung o$nosno na na"in !oi oš više o'rnue !oi e oš peora%ivnii  'ufklLrerei . Go e uos%alo# Me,elova re". +n 'ila na ne!u vrs%u #eani"!e #anie o$nosno &e%išiz#a  'ufklLrunga na ono must   prosveenos%i. Oa i se o$ranio o$ %o,a $a pre$lae reaili%a'iu ra'ionaliz#a i prosveenos%i Muserl i#a e$nu re" !oa #i e ov$e vana. Branel e prevo$i upravo sa reaili%a'ia. Go e zapravo 9hrenrettung: reaili%a'ia apolo,ia ali $oslovno spas o$nosno spasene "as%i po!uša spasavana "as%i e$no, ra'ionaliz#a !oi se !o#pro#i%ovao u a&eri  'ufklLrerei . Muserl ne eli $a spase "as% %o# ra'ionaliz#u on ne eli %a  9hrenrettung des >ationalismus der 'ufklLrerei 65. Za ne,a e pi%ane "as%i $a ne spasava "as% ne!o  e&%ino  'ufklLrung ne!o  'ufklLrerei  ne!o 9hrenrettung des >ationalismus der   'ifklLrerei . ( $ale se opire# is!ušenu s!re%ana pre#a na"inu na !oi Ma$e,er %u#a"i i u!azue na s#isao retten: spasi%i i#unizova%i ali i š%e$e%i uš%e$e%i osloo$i%i u"ini%i sloo$ni# i o%vori%i ono sloo$no sloo$e.)  sva!o# slu"au Muserlu e u %o vre#e s%alo $a pro/e !ao ra$i!alni revolu'ionar a ne rea!'ionar. +n %o elei $ia,nos%i!uui zalu$u ili zalu$elos% izvesno, ra'ionaliz#a. Co%reno e $a #isli#o na is%oris!u i poli%i"!u !li#u perio$a iz#e/u $va sve%s!a ra%a na na'iza# !ao i na evrops!i &ašiza#. Go e neopo$no $a i se $anas "ulo š%a e on$a ,ovorio Muserl $a i ,a razu#eli is%ori"ari i &ilozo&i !oi su zarinu%i za svoe %renu%ne o$,ovornos%i. Ge o$,ovornos%i is%ovre#eno su i $ru,a"ie i analo,ne. Muserl e na pri#er ,ovorio sle$ee: >eni se "ini $a sa# a navo$ni rea!'ionar (die vermeintliche >eaktionLr ) #no,o ra$i!alnii i #no,o više revolu'ionaran o$ oni !oi se na re"i#a pri!azuu %a!o ra$i!alni (als die sich heut1utage in Korten so radical  IebLrdanden). a sa# sves%an $a evrops!a !riza i#a !orene u zalu$elo# ra'ionaliz#u (in einem sich veirrenden >ationalismus )ur1elt ). Ali se ne s#e #isli%i $a e ra'ionalnos% !ao %a!va loša .... a $ru,o s%rani priznae# ra$o (a ne#a"!i i$ealiza# nas e sa %i# saznane# o$avno pre$ui%rio) $a e

40

 'bid., op. cit. , p. %043 franc. prev. p. %81. +s!r. ... ....  'bid., p. %%53 franc. prev. p. %51. +s!r. 25.

4

razvoni oli! ratio !ao ra'ionaliza# perio$a prosve%i%els%va io zalu$a (eine 4eirrung) #a$a razu#liva zalu$a sva%liva begriffliche.66 3. A!o %a !riza os%ae $vos#islena a!o %a $vos%ru!a !ri%i!a $ovo$i u pi%ane i  izvesni ra'ionaliza# i   izvesni ira'ionaliza# e$ini #o,ui za!lu"a! e $a !riza #oe i%i na$vla$ana. Go nie nepopravlivi poraz. Coraz o !oe# ,ovori#o a!o se nasu!ava ($o,a/a slu"ano, nasu!avana o$nosno $o,a/a na#erno, nase$ana $a!le povezan sa ne!o# sloo$o# o$nosno ne!i# %rans'en$en%alni# zlo#) on se nasu!ava sa#o privi$no i zna"i sa#o  prividni pora1   ra'ionaliz#a.67  Crivi$ni poraz ra'ionaliz#a upravo e %a!av Muserlov za!lu"a!. +n e na$anu%i e$an poziv ne na spasavane "as%i u#a (Muserl ne eli %o spasavane) ve na po$nošene eroiz#a u#a za !oi e%e #i $opus%i%i $a nie previše $ale!o.  sva!o# slu"au re" e o %o#e $a se o$a,na privi$ $a se o%rese#o %o,a niš%a !oe e privi$: Oa is#o #o,li $a sva%i#o razornu suš%inu $anašne !rize ono š%o #o pria%el Branel "ie $elo ov$e eli# $a poz$ravi# !ao i seane na ne,a prevo$i sa renvere#en% $e lessen'e preo!re%ane suš%ine zapravo e n)esen nai#e niš%a ili #alo %o,a o$nosno $e,ra$a'ia ia u ono ezna"ano o$nosno privi$no pojam 9vrope #ora i%i razra/en !ao istorijska teleologija beskonačnih umskih ciljevaS #ora se po!aza%i !a!o e evrops!i sve% re" sve% (Kelt ) Muserl s%avla #e/u navo$ni!e ro/en iz i$ea u#a %o  es% $ua &ilozo&ie. Ga$a i !riza #o,la pos%a%i asnia !ao  prividni pora1  racionali1ma (deutlich )erden als das scheinbare Scheitern des >ationalismus). Pazlo, neuspea (der Irund des 4ersagens) e$ne ra'ionalne !ul%ure ne lei ... u suš%ini sa#o, ra'ionaliz#a ne,o e$ino u ne,ovo# ospoljavanju (4erLusserlichung) u ne,ovo uple%enos%i 68  u na%uraliza# i oe!%iviza# (in seiner 4ersponnenheit in "Aaturalismus" und ",bjektivismus" ).  is!ušenu sa# $a #e%a&oru "aure uz#e# ozilno. 4ersponnenheit  oe!%ivizue ani#alizue o$nosno opriro$nue u e$no# nepriro$no# po!re%u: u# se spon%ano u#o%ava u %!ane i u ni%i !oe %!a on sa# na!on š%o i e on sa# izlu"io !ao š%o i %o ura$ila svilena ua. i%i %o,a %!ana is%ovre#eno i o%!rivau i s!rivau ras!rivane is%ine. Ga u# po$sea na  physis svilene ue !oa iznu%ra iz 44

 'bid., p. %%53 franc. prev. p. %51<%52. +s!r. 25.  &eprevodivo poigravanje fone!skom bliskošću imenica échec +poraz, propas!, neuspe#, échoua/e +nasukavanje i échouement  +nasedanje. /  Prim. prev. 48  @rancuski prevodilac je ersponnenheit  preveo sa *u'auri!i se*. /  Prim. prev. 45

see sa#e prizvo$i i oe!%ivira spola zas%or na%uraliz#a i oe!%iviz#a u !oi se za%vara ne!o vre#e. ;ve $o%le $o! eroiza# u#a ne $ove$e $o%le $a se ova poavi ponovo ro$i i vas!rsne. ;a$a e %o Heni!s na sve%los%i. e!oli!o re$ova $ale i %o su posle$ne re"i Muserl zapravo i#enue Heni!sa: ... us!rsnue Heni!s nove ivo%ne oseanos%i i o$uovlenos%i !ao zalo, veli!e i $ale!e lu$s!e u$unos%i: er e$ino e $u es#r%an. 69  #e/uvre#enu on e poziva%i na o$,ovornos% e$ne eros!e o$lu!e: ne $a i spasao "as% ve $a i spasao o$ noi i o$ s#r%i %u ,$e #oe#o $a se zapi%a#o oš e$no# !ao za "as% $a li eroiza# u#a proizlazi i#anen%no iz u#aS i $a li vera u u# os%ae po%puno ra'ionalna s%var @ razu#na ili u#na. Cre ne,o š%o pre'izira# zo, "e,a e za Muserla o$,ovor $a oš ,a 'i%ira#. Pe" e upravo o ivo%u i s#r%i. Iriza evrops!e e,zis%en'ie i#a sa#o $va izlaza: propas% *vrope u o%u/enu o$ vlas%i%o, ra'ionalno, s#isla  života !urziv E.O. rasulo u ne%rpelivos%i pre#a $uovnos%i (Ieistfeindschaft ) i pa$ u varvars%vo ili preporo$ *vrope iz $ua &ilozo&ie pre!o eroiz#a u#a ( @eroismus der  4ernunft ) !oi !ona"no prevla$ava na%uraliza#. 70 Zo, "e,a %a eroiza# o$,ovorne o$lu!e os%ae za Muserla eroiza# umaR Go nie s%o,a š%o i vera u u# na$#ašila u# ve za%o š%o e %eoris!i u# napre i naposle%!u za ne,a !ao i za Ian%a po%puno !ao pres!rip%ivni i nor#a%ivni za$a%a! pra!%i"!i u# $ru,i i re!li #e%a&izi!a sloo$ne vole.  %e!s%u Bilo1ofija kao osve%3enje savesti čovečanstva  ne!i is!azi po$seau na %o na na"in is%ovre#eno !ons%a%ivan i pres!rip%ivan. Cronai e#o i i u
47

 'bid., p. %05<%083 franc. prev. p. %82<%8%. +s!r. 24%.  'bid., p. %05<%083 franc. prev. p. %82<%8%. +s!r. 24%. 51  9eks! priredio X. Hiemel, prevod Paul Uicoeur QPol UikerQ, u  "eucalion, %, *Veri!" e! liber!"*, 1708,  p. 125. 5B

Iasnie e#o se zapi%a%i $a li %a i$ea $unos%i is'rplue za!on e%i!e pra!se o$nosno naro"i%o ezuslovne prav$e. Cre Muserla Ian% e %a!o/e pos%avio neraz$voivo e$ins%vo %eoris!o, i pra!%i"!o, u#a. +n e naro"i%o nazna"io neu#olivu po$re/enos% %eoris!o, u#a pra!%i"!o# u#u. Go e "a! naslov e$no, o$ po$po,lavla u Dijalektici čistog praktičkog uma u vezi sa suvereni# $oro#: + pri#a%u (4on dem /rimat ) "is%o, pra!%i"!o, u#a u ne,ovo povezanos%i (4erbindung) sa spe!ula%ivni# u#o#. Ian% %u inasis%ira: >e/u%i# a!o "is%i u# za see #oe $a u$e pra!%i"!i i a!o %o s%varno  es%e !a!o %o $o!azue sves% o #oralno# za!onu on$a e %o ipa! uve! sa#o  e$an %e is%i u# !oi ilo sa %eoris!o, ili sa pra!%i"!o, ,le$iš%a su$i pre#a prin'ipi#a a priori ...  #alo $ale: Cre#a %o#e u povezanos%i "is%o, spe!ula%ivno, u#a sa "is%i# pra!%i"!i# u#o# u e$no saznane ova posle$ni pra!%i"!i u# i#a  primat  (/rimat ) .... ai#e ez %o, po$re/ivana (nterordnung) u# i pro%ivre"io (Kiderstreit ) sa#o#e sei...72 Gu se u!orenue %a naro"i%i in%eres u#a o !oe# s#o ,ovorili ranie i na !oi u se vra%i%i za !oi %renu%a!. 4. A!o su na%uraliza# i oe!%iviza# !ri%i"!a izopa"ena u#a rizi! !oe# s#o se izloili povezue i$ealnos% oe!%a za tačno%3u $a!le sa o$re/eni# %ipo# i1računljivosti . Cozna%o e $a e Muserl pravio razli!u sa naveo# #o,uo# s%ro,ošu iz#e/u strogosti  i tačnosti . zves%an %ip oe!a%a #oe za &eno#enološ!u nau!u i za nau!u uopš%e $a po$s%a!ne s%ro,o pa "a! za ono š%o proizlazi iz &eno#enološ!o, cogito i nesu#nivo saznane ia!o ono u suš%ini ne može i $a!le ne sme  $a pre%en$ue na %a"nos%. +$us%aui na %a na"in o$ izra"unlivos%i %o saznane ipa! ne ,ui niš%a o$ svoe ra'inalnos%i i svoe nesu#nivos%i. Zo, ne$os%a%!a vre#ena a i !a!o i %i#e #o,ao $ru,$e $a se avi# neu $a po$sea# na lo,i"!o<#a%e#a%i"!o pi%ane neo$lu"ivi i na Be$elovu Bk$el 52

 =ritik der praktischen ernunft , Anjiga ((, Prvi deo, poglavlje drugo, (((, * on dem Primat der reinen  praktischen vernunft in ihrer verbindun/ mit der speculativen *, Aan!s[erke, ;kademisc#e 9e$!ausgabe, V, Herlin, Xal!er de 6ruT!er \ Ko, 1748, p. 1213 franc. prev. Y. Picave! QPikaveQ, Critique de la raison  pratique, P@, 170%, p. 1%1. + =ritika praktičko/ uma , H(6D, Heograd 177B, prevod -anilo Has!a, s!r. 10B.

%eore#u iz 1931 š%o e pi%ane !oe sa# po!ušao $a raz#o%ri# pre #no,o ,o$ina u Muserlovo# #išlenu %rans'en$en%alne is%ori"nos%i ,eo#e%rie na pri#er. Zo, ono,a š%o e nas o$#a o$ves%i izvan &eno#enolo,ie izvan ono, !ao %a!o on%olo,ie i &eno#enolo,ie izvan %rans'en$en%alno, i$ealiz#a izvan ne,ovo, o$re/ena ivs%vuue, !ao pre$#e%a za e$an e,ološ!i sue!% za sves% e$no, nesu#nivo, a #isli# izvan ne,ove %eleolo,ie i i$ee sa#e i$ee (in%eli,iilna sve%los% i vi$livos% eidosoral i "ove! u!oli!o e on za #oral sposoan esu ono š%o e$ino i#a $os%oans%vo.74 Zo, pi%ana !oe %o priziva vala na# prizna%i $a %o neizra"unlivo $os%oans%vo !oe Ian% pone!a$ naziva uzvišeni# os%ae neopo$na a!sio#a%i!a %a!ozvane #on$ializa'ie !oa e u %o!u a!sio#a%i!a $is!ursU i #e/unaro$ni ins%i%u'ia prava "ove!a i #o$erni uri$i"!i per&or#a%ivaS #isli#o na pri#er na poa# zlo"ina pro%iv "ove"nos%i ili na proe!% >e/unaro$no, !rivi"no, su$a !oi e inspirisan ovi# pre%o$ni# a !oe# se i $ale supro%s%avlau in%eresi #no,i suvereni $rava
 (za dve !a'ke s!oji: compte compte * rendre ou compte rendu . -erida igra na neu#va!ljiva pomeranja zna'enja glagola rendre, koja se u prevodu gube. /  Prim. prev. 50 2rundle/un/ %ur $etaphysik der Sitten , Aan!s[erke, ;kademisc#e 9e$!ausgabe, V, Herlin, Xal!er de 6ruT!er \ Ko, 1748, p. 0%3 franc. prev. V. -elbos Q-elboQ,  7ondaments de la métaphisique des moeurs , -rugi odsek, -elagrave, 177, p. 1413 preuzeo Vrin 178B, p. 11%. + asnivan!e metafi%ike morala, -ere!a, Heograd 2BB0, prevod &ikola F. Popović, s!r. 8%.

o suverenos%i o ra"unu i o sve%u sve%u u #on$ializa'ii ov$e nazna"ava# prava' u !oe# #ora#o nas%avi%i $a sle$i#o %a !an%ovs!i poa# neizra"unlivo, @ i %rans'en$en%no, po sva!u %rišnu 'enu @ $os%oans%va. ;ve% ra'ionalni ia mundus intelligibilis !ao vla$avina svra (>eich der )ecke) za !oi Ian% !ae $a e #o,u zavisi po re"i#a sa#o,a Ian%a $va pu%a o$ e$no, !ao $a i o$ logosa  e$ne analo,ie %o es% o$ lo,osa !ao sraz#ere. S jedne strane &or#alni prin'ip #a!si#a za sva!o razu#no ie !oe $ela kao da (als ob) e ono za!ono$ava' %o zna"i $elu kao da (als ob) %voa #a!si#a %rea $a slui is%ovre#eno !ao univerzalni za!on za sva ra'ionalna ia. S druge strane vla$avina svra i $a!le neizra"unlivo, $os%oans%va #o,ua e sa#o pu%e# analo,ie ( nach der 'nalogie) sa vla$avino# priro$e (>eich der Aatur ) upravo %u ,$e se %a!va e$na vla$avina s#a%ra ne!o# #ašino# (als 7achine) %o es% po%"inena prinu$a#a izra"unlivi za!ona. 5. aza$ iz is%i razlo,a i za%o š%o u %o o$#a u"ini%i !ao š%o %o i "ini# "es%o u!azue# na oš $ve 'r%e veli!e upo%ree #o%iva ezuslovnos%i. S jedne strane ezuslovnos% @ !oa e po$ %i# i#eno# na ne#a"!i preve$ena sa ,r"!o, @ os%ae posle$ne prieiš%e apsolu%ni prin'ip "is%o,a u#a !a!o !o$ Ian%a %a!o i !o$ Muserla. S druge strane ezuslovnos% os%ae po$ %i# i#eno# ono š%o spaa pra!%i"!i u# sa %eoris!i# u#o# !oi e po$re/en prvo#. +na e posle$na is%ina in%eresa u#a. Iao $o!az %o#e o$nosno !ao nazna!a za %o eli# sa#o $a ponu$i# "es%o $oslovno prie,avane ezuslovnos%i i  u %e!s%ovi#a iz
 "ie =risis..., op. cit., p. %203 franc. prev. p. %5. +s!r. 207.  =ritik der praktischen ernunft , Anjiga ((, Prvi deo, poglavlje drugo, (((, * on dem Primat der reinen  praktischen vernunft in ihrer verbindun/ mit der speculativen *, op. cit. , p. 1213 franc. prev. 1%1. +s!r. 10B. 54

sa#o# o$e!u %o, prvo, slušana $a na"uli# uši pre#a $ale# pore!lu %o, be1uslovnog ra'ionaliz#a be1uslovnog u veli!i# za%evni# poš%ovana $os%oni# i poseni# oli'i#a !oe e on $oio sa %rans'en$en%alni# i$ealiz#o# ilo $a e re" o Ian%ovo# ili Muserlovo#.

+$,ovorni "uvari %o,a nasle/a !a!vi #ora#o i%i #i

i#a#o %a!o/e za$a%a! $a u oa slu"aa i na orizon%u e$ne es!ona"ne ideje !ao es!ona"no, za$a%!a za pra!%i"!i u# prepozna#o e$nu #onu teleologiju. pravo u vezi s %o# na$#onošu ideje i telosa u#a i logosa !oi se %u $ovo$i u re$ ili !oi i $ovo$i u re$ upravo u vezi sa ideo5logijom i teleo5logijom sa %i# u#o# idealnosti  i %i# u#o# telosa #orae#o $a pos%avi#o pi%ane $o,a/aa $olas!a venir i u$unos%i avenir $o,a/aa. >ora#o $a se zapi%a#o $a li u sa#o svoo is%ori"nos%i (er pos%oi e$no nepore'ivo #išlene is%orie !o$ Ian%a i !o$ Muserla i "a! #es%o za izvesnu is%oriu u#a) %i veli!i %rans'en$en%alni i %eleološ!i ra'ionaliz#i $au ne!o #išlene ili se izlau ono#e š%o dola1i  dogaCaju onoga -;, dola1i i  onoga <, dola1i  ono,a š%o s%ie pu%e# uma i umu s oziro# na %a dola1ak  venir s oziro# na %u ,la,ols!u i#eni'u !oa povezue $o,a/a vne#en% s%upane na vlas% avNne#en% u$unos% i pro#enu sa se#an%i!o# dolaženja venir ,la,ols!u i#eni'u $va pu%a upisanu u sin%a!su !oa se nalazi u naslovu naše,a !on,resa i !oa  e vrlo &ran'us!i neprevo$iva u izrazi#a u# i ne,ova budu3nost  avenir nastanak  $evenir ra'ionalnos%L.  $ale se $ri#o %alasne $uine %o, prvo, prvo, slušana ali sa#o $a is#o %u raspoznali na na"in više ,enealoš!i o$nosno više areološ!i vira'iu e$no, oš s%arie, po%eza ,u$alo#. A!o se po #alo poi,rava# %i# zvu"ni# re,is%ro# %o e s%o,a š%o se priliava# suš%ini $o,a/aa ono#e %to se 1biva e$anpu% sa#o  e$anpu% prvi i posle$ni pu% na na"in uve! osoen e$ins%ven izuze%an neza#enliv i nepre$vi$iv naizra"unliv priliava# se ono#e %to  s%ie o$nosno ono#e ko s%ie $olazei %u ,$e se zapravo @ i %o e !ra orizon%a !ao i %eleolo,ie o$nosno izra"unlivo, pro,ra#a pre$vi/ana o$nosno provi/ena @ vi%e ne vidi  dola1ak  ne više orizon%alno: be1 hori1onta. -e naavlue# za #ene e i%i re"i o %o#e $a li e u #išlenu $o,a/aa $olas!a u$unos%i i nas%an!a $o,a/aa #o,ue i zapravo nuno sa"uva%i is!us%vo ezuslovno, sa# u# i prav$u ezuslovnos%i o$ sve,a ono,a š%o se ure/ue u sis%e# u %o# %rans'en$en%alno# i$ealiz#u i u ne,ovo %eleolo,ii. Oru,i# re"i#a $a li pos%oi šansa $a se #išlene ezuslovno, $o,a/aa sloi sa ne!i# u#o# !oi e $ru,i ne,o ona o !oe# s#o upravo ,ovorili o$nosno "ie s#o pre$s%avlane

naavili s oziro# na eidos idea i$eal re,ula%ivnu $eu o$nosno s oziro# na neš%o $ru,o š%o se ov$e svo$i na is%o telos. oš ne napuš%a#o prvo slušane. Cosluša#o poiz$ale !a!o is#o po!ušali ole $a o$,ovori#o naše# u#u !ao naše# nasle/u i $a #u o$,ovara#o na na"in o$,ovornii. ;pasi%i "as% u#a zapi%ali s#o se š%a se %i#e na prvo# #es%u %elo reiR Q%a i %o zna"iloR Oa li i pi%ane zna"ena ilo prvo pi%ane ne!o, &ilozo&a $os%ono, %o,a i#enaR Cre$an pi%anu &ilozo& i se s#a%rao napre $uni# $a razu#e $a analizira $a $U razlo, $a o$,ovori na pre%pos%avleni s#isao svo,a ezi!a. +si# a!o "a! i pre ne,o š%o razu#e i spozna s#isao !oi e ozna"en na %a na"in ne i %realo $a se zapi%a š%a i %o #o,lo ili #oralo nama da 1nači  !a!o se %o !ae za ne!i za$a%a! o$nosno ne!u #isiu za ne!u oavezu ili o$,ovornos%: ne sa#o $a oni neš%o zna"e $a i#au s#isla ili ozna"avau neš%o ve $a su oni i ozna"eni %o es% !ao ne!o nare/ene !ao ne!i zapove$ni $ozna"eni per&or#a%iv. Ia!o %o razu#e%iR Go sa# nazvao #o$a isuviše rzo hipote1om nizo# ipo%eza. *vo e$ne re"i ipo%eza !oo# za sa$a #ora# $a se za$ovoli# i $a u ne$os%a%!u vre#ena u prolazu o$a# poš%u ne zaus%avlaui se svi# zna'i#a !oe s#o o$aslali !a u$unos%i u#a i nas%an!u ra'ionalnos%L. Go# se %e#o# nee#o avi%i a $a ne ,ovori#o o hipothesis. @ipothesis i pre sve,a zna"ilo osnova in&ras%ru!%ura postavljena ispo$ ne!o, %e#ela.  %o# i svos%vu ipo%eza pre$s%avlala osnovu o$nosno $oni slo po$lo,u o$nosno %e#el i %i#e prin'ip ne!e s%vari razlo, ne!e ins%i%u'ie razlo, pos%oana ne!e nau!e o$nosno rasu/ivana ne!o, logosa  o$nosno ne!e lo,i!e ne!e %eorie ne!e ra'ionaliza'ie o$nosno ne!o, u#ovana. +na i %o ila i !ao sue!% sups%an'ia o$nosno pre%pos%av!a ne!o, $is!ursa %vr$na na'r% ili razrešene ali na"eše !ao uslov . Pa'ionalnos%i u#a e zauve! univerzalno na#eneno u sva!o #o,uo u$unos% i sva!o# #o,ue# pos%an!u $a se !opr'a i1meCu s e$ne s%rane svi %i &i,ura i ipo%e%i"!i uslova i s $ru,e s%rane apsolu%ne suverenos%i ono, neipo%e%i"!o, ezuslovno, prin'ipa %o, prin'ipa !oi sa# a nazvao suverenim !a!o i svo# $anašne# ,ovoru $ao e$nu no%u i %o ne sa#o poli%i"!u no%u ve i $a i unapre$ po$se%io !a!o is#o #orali $a 'i%ira#o ve %eo a %o ili ne iz !anons!o, %e!s%a Cla%onove Države e$an #o#ena% !oi i io u is!ušenu $a s#a%ra# ,o%ovo inau,uralni#. Go e %renu%a! u !oe# se pos%avla na ,r"!o# prvi pu%  pitanje na !oe# se ra$ie upuue na ,r"!o#  e$an 1ahtev  za !oi se pi%a# nie li on i $anas ov$e i sa$a ono š%o #i %rai#o i ono

š%o na# e zae$ni"!o naše neu#olivo ispi%ivane. spi%ivane znana !ao #oi is%ine i sposonos%i (dunamis 4ermEgen) nai#e #oi saznana #oi
Cla%on u %o# "uveno# o$lo#!u nepres%ano ,ovori o sili $iale!%i"!o #oi o ono#e š%o logos $o%i"e pu%e# $iale!%i"!e #oi (o logos aptetai te tou dialegesthai  dunamei ) (511 ) o sun'u i $oru !oi analoš!i i#au mo3  i  pravo da vladaju (basileuein) sva!o !ao ne!i !ral (basileus) u svo# !ralevs%vu o$nosno u svo#e vi$livo# sve%u e$no u "ulno# vi$livo# sve%u $ru,o u vi$livo# in%eli,iilno# sve%u. Pe" suveren oprav$ava se oš i  za%o š%o Cla%on %o ;un'e o$nosno %o Ooro !oi analoš!i proizvo$e "ulnu vi$livos% i in%eli,iilnu vi$livos% a naro"i%o za%o š%o u %renu%!u !a$a o$re/ue i$eu Oora na na"in $oslovno iperoli"!i !ao epikeina tes ousias (izna$ ia i ivs%venos%i) Cla%on %o pre'izira u ezi!u #oi i ole u ezi!u super<#oi $a!le on ;un'e i Ooro zove %a!o/e kurion  (508 a). Pe" e o #oi #onio o$ #oi u suvereno superla%ivnos%i !oa se izuze%no prese'a sa analo,io# i ierario# !oe ipa! ona na#ee. Gu e suš%ina ez suš%ine suverenos%i. Core$ basileus i  kurion re"i#a !oi#a se Cla%on slui i#enovae se suverenos% u "i%avo sloeno o,a%o is%orii razli"i%o o$ poli%i"!e on%o<%eolo,ie suverenos%i na Zapa$u. Go e na$<#ono pore!lo e$no,a u#a !oi $ae razlo, !oi e uve! u pravu !oi spoznae i $ae $a se sve spozna !oi proizvo$i nas%ana! o$nosno ,enezu ali !oi sa# ni!a$a ne postaje !oi na$ale!o prevazilazi pos%aane i nas%ana!. +n ra/a !ao s%varala"!i prin'ip ivo%a !ao o%a' ali on nie po%"inen is%orii. ;a#o e$an 'i%a% o Ooru i sli'i suvereno, Oora (evo napre pos%oei prevo$ *. Qa#ri Fa#r !o$ ?i$ea): Criznao i #isli# $a sun'e vi$livi# pre$#e%i#a $ae ne sa#o sposonos% $a u$u vi/ene (ten tou orasthai dunamein) ne,o i pos%ana! ras% i ranu ia!o ono sa#o nie pos%alo (ou genesis auton onta). ... s%o e i sa pre$#e%i#a !oi se #o,u spozna%i priznaeš $a i# $oro ne $ae sa#o sposonos% $a u$u spozna%e ne,o #u one uz %o $u,uu pos%oane ( to einai ) i suš%inu (ten ousian) pre#$a $oro nie suš%ina ve neš%o š%o na$ale!o prevazilazi suš%inu po uzvišenos%i i #oi (ouk ousias ontos tou agathon all?eti  epekeina tes ousias presbeia kai dunamei uperekhontos ) (509 a).77 Crevo$ presbeia kai dunamei  sa uzvišenos% i #o e ispravan $ois%aS neu niš%a $o$a%i prevo$u dunamis  sa #onos% ili #o. nsis%irau #e/u%i# na re"i 55

 Srpski prevod: *Fislim da ćeš reći kako sunce vidljivims !varima ne daje samo moć da budu vi)ene, nego i moć da budu ro)ene, da ras!u i da se #rane, dok ono samo ne pripada ro)enim bićima. =...> 9ako i u s!varima koje se !i'u saznanja, prisus!vo dobra ne daje jedino !o da budu sazna!e, nego upravo iz njega smaog prois#odi nji#ovo bivs!vovanje i nji#ova suš!ina, a samo dobro nije suš!ina, nego se po uzvišenos!i i moći uzdiže iznad nje.*

 presbeia ispravno preve$eno sa uzvišenos% #aes%. /resbeia e %a!o/e "as% i $os%oans%vo !oa se vezue za s%arinu ono,a š%o pre%o$i i $olazi pre za s%aros% za pravo prvoro$s%va ali i za prin'ipa% za prvens%vo ono,a %to o$nosno prvens%vo ono,a ko za$rava privile,iu pe%o$ni!a pre$a!a o'a ili $e$e @ $a!le ono,a !oi zapo"ine i nare/ue ono, arkh2 a!o oe%e. /resbeion @ elei# %o za%o š%o e o$ po"e%!a "as% u "as%i  @ %o oš zna"i "as% poverena nas%arie# $os%oans%vo !oe o$li!ue arai!a o$nosno aron%a prvoro/eno, u lozi u ono#e š%o se u nasle$no# pravu naziva ne  principium ve oš u ri#s!o# pravu  praecipuum o$  praecipuus (pravo prizna%o prvo# nasle$ni!u o$ caput  i capital  oš e$no#).  &ran'us!o# pravu #i i#a#o re" pr'ipu% po,o$nos% u oporu'i za e$no,a aš%ini!a. Ali preves%i presbeia sa #aes% uzvišenos% "ini #i se i %a"ni# i plo$nii#.  $ale u ri#s!o# poli%i"!o# pravu majestas $ru,i# re"i#a veli"ina ono,a š%o e apsolu%no veli!o više o$ sa#e upore$ne veli"ine veli"ina vrlo viso!a i viša o$ sa#e visine uz$i,nu%ia o$ sa#e #a,ni%u$e %o e re" !oa se prevo$i sa suverenos%. ?o$en  ?o$in po$sea na %o na po"e%!u po,lavla + ;uverenos%i ,$e pore$ la%inso, majestas on navo$i i ,r"!i poro$i'u o$ kurion i o$ arkh2. a!o uzvišena suverenos% i$ee $ora nie za!on ( nomos) verue# $a i ilo la!o nenu nunos% u"lani%i sa pla%onovs!i# #išlene# $rave  polisa  o$nosno  politeje. >o,li is#o $a %vr$i#o ,ruo u ne$os%a%!u vre#ena $a su svi %i veli!i ra'ionaliz#i u sva!o# s#islu %o,a izraza ra'ionaliz#i $rave a!o ne i $ravni ra'ionaliz#i. e#a ni"e, slu"ano, u %o#e š%o nie$an o$ %i veli!i ra'ionaliza#a izuzev #o$a izvesne >ar!sove re"i ni!a$a nie $oio oli! $rave suverenos%i. 4. aza$ $a is#o ponovo uspos%avili "i%av $i&eren'irani lana' %o, ,enealoš!o, sle$a panora#s!o, evrops!o, i &ilozo&s!o, sle$a e$no, $is!ursa !oi  e u %o# o$lo#!u Države io %a!o/e $is!urs o nasle$no# i !api%alno# sle$u (sun'e o$nosno Ooro ilo e o$re/eno zna#o %o $oro i !ao o%a' i !ao !api%al) o,rani"ava# se na pros%u nazna!u. pravo u
?es!ona"ni za$a%a! #a%e#a%i"!o, saznavana priro$e i sve%a uopš%e preuzi#a se sa ar!i# o$uševlene#. +,ro#ni uspesi u saznanu priro$e sa$a %rea $a pripa$au i $uovno# saznanu (der Ieisteserkenntnis 1uteil )erden). # e u priro$i $o!azao svou sna,u (Die 4ernunft hat ihre
 "ie =risis..., op. cit., p. %013 franc. prev. p. %54. +s!r. 27.

naro"i%o sa#i# %i# ne$elivaR Oa u$e izuze%no suverena !ao pravo na izuze%a!R Cravo $a se o$lu"ue o izuze%!u i pravo $a se suspen$ue pravoR >oe pi%ane i u $ve re"i ilo: $a li se #o,u %o#e upr!os raz$voi%i %a $va za%evaR Oa li se oni #o,u i $a li smeju raz$vaa%i upravo u i#e u#a $ois%a ali i u i#e $o,a/aa $olas!a o$nosno dolaženja venir  !oe se upisue !a!o u ono u< dolasku \
!oe

se

pronalazi

!a!o

u

!ri%i"!o#

za%evu

%a!o

i

u

$e!ons%ru!%ivis%i"!o# za%evu umaR  i#e u#aR er i $e!ons%ru!'ia a!o %a!o neš%o pos%oi za #ene ila pre sve,a e$an ezuslovni ra'ionaliza# !oi ni!a$a ne o$us%ae upravo u i#e Crosveenos%i u $olas!u u pros%oru !oi o%vara $e#o!ra%ia u $olas!u o$ suspen$ovana svi uslova ipo%eza !onven'ia i pre%pos%av!i na na"in ar,u#en%ovan !roz raspravu ra'ionalno o$ ezuslovne !ri%i!e svi uslovlenos%i ra"unaui %u i one !oe i $ale u%e#eluu !ri%i"!u i$eu nai#e i$eu ono,a krinein krisis o$lu!e i inarno, ili $iale!%i"!o, su$a.

57

 Postulation zna'i pre svega mol!en!e , tra4en!e, iskan!e, %ahtevan!e, ali i  %astupan!e na sudu . / Prim.

 prev.

su$iu se $a i$e# oš $ale. Co,urau iperolu s one s%rane iperole. ee i%i re"i sa#o o %o#e $a se raz$voe na,on za suverenošu i za%ev ezuslovnos%i !ao $va s!la$no povezana %er#ina ve o ispi%ivanu !ri%i!ovanu $e!ons%ruisanu a!o oe%e e$no, u i#e $ru,o, suverenos%i u i#e ezuslovnos%i. *%o o "e#u e i%i re"i %o e po%reno raz#o%ri%i #isli%i zna%i orazloi%i i %o e upravo onoli!o %eš!o !oli!o se %eš!i# "ini "a! ne<#o,ue. Pe" e zapravo o e$no# $ru,o# #išlenu #o,ue, (#oi ono,a naa"e, i suvereno, a #o,u ipsei%e%a sa#o,) i o ne!o# ne<#o,ue# !oe ne i ilo sa#o ne,a%ivno. ?ezuslovno i napre u svoo suš%ins!o s%ru!%uri ilo $o,a/a u sa#o svoo $o,a/anos%i. A!o %oli!o insis%ira# na la%ins!o# izvoru &ran'us!o, ezi!a %o nie sa#o s%o,a $a i slavio s#isao naše, !on,resa i $a i o$ sa#o, po"e%!a na ne,a o$,ovarao (RR) ve %o ra$i# upravo s%o,a š%o e se#an%i"!a veza iz#e/u budu3nosti   avenir u#a nastanka $evenir ra'ionalnos%L i ono,a $olazi# viens dolaženja le venir i dolaska  la venue ole nazna"ena u la%ins!o#.  svoo i$io#a%s!o #rei %a veza pone!a$ os%ae neprevo$iva. >islie#o e u neno ra'ionalno nunos%i uzee#o u ozir budu3nost   o$nosno nastanak   u#a sa#o %a#o ,$e u$e#o poloili ra"un o ono#e š%o se u %o# 
 Aoris!eći fenomenološku !erminologiju, koja bi sa'uvala fone!sku i e!imološku vezu izme)u voir  i  savoir , ovo bi se mes!o moglo preves!i i kao: gledanje i sagledanje nekoga eidos. / Prim. prev.

pre$oli!ovana. +%u$ ne,ov uve! "u$ovišni nepre$s%avlivi !ara!%er a po!aziv kao nepo!aziv. i!a$a $a!le !ao %a!av. Ga$a se !ae us!li!ne se: ez prese$ana[ sa  e$ni# zna!o# uzvi!a. A!o e $o,a/a ne!o, %enoora i $eli%i e$an apsolu%ni pre!i$ !oi e se uve! prosu/iva%i !ao lu$ u ne$os%a%!u !oe, i se zala,ane ne!e o$,ovornos%i svelo na pri#enu i na o$viane 81

 6alil"e, 17853 novo, prošireno izdanje, !om (, 6alil"e, 1778.

ne!o, pro,ra#a pone!a$ pro,ra#a u %anano# oli!u %elološ! nor#i vre$nos%i pravila o$nosno za$a%a!a %o es% $u,ova !oe %rea na#iri%i o$nosno ponovno prisvoi%i $a!le poniš%i%i u e$no# i $ale sup%ilno e!ono#i"no# !ru,u @ i upravo zo, %o,a ono š%o ov$e !ae# sves%an sa# %o,a nosi vrlo ozilan rizi!. e!u o$,ovornos% ili ne!a o$lu!u ne i s#elo $a u%e#eli o$nosno oprav$a ne!o  1nanje kao takvo ez s!o!a ne!a!vo, $is!on%inui%e%a i ne!a!ve e%ero,ene ra$i!alnos%i iz#e/u $va pore%!a. Iae# aps%ra!%no o$,ovornos% i o$lu!a pre ne,o pra!%i"!i e%i"!i uri$i"!i ili poli%i"!i u# zo, %eš!oa o !oi#a u ,ovori%i isuviše !ra%!o u ovo# %renu%!u.   Criliavaui se presporo ili prerzo svo#e za!lu"!u #ora# na ovo#e #es%u $a va# se poveri# $a o%!rie# svoe o!levane !oe sa# $uan $a poe$i#. Cripre#aui ovu seansu pi%ao sa# se !a!o reši%i prole# vre#ena na nae!ono#i"nii i na#ane ne'elovi% a!o ve ne na nara'ionalnii na"in. Ga$a sa# sre$io svoe ra"une i o%vorio svou knjigu ra1loga livre $e raison. (Zna%e $a se na &ran'us!o# !ni,o# razlo,a nazivala !ni,a o ra"uni#a ( rattiones) u !ou se se eleili prio$i i %roš!ovi.) e$na o$ #oi ra$ni ipo%eza !ou sa# napus%io ila e $a r%vue# veli!u perspe!%ivu uzvišene ra'ionalis%i"!e i %eleološ!e %ra$i'ie onu !oa i$e o$ Cla%ona $o Ian%a i Muserla sa neni# &ran'us!i# pro%iv
nauasnii i nanovii razlo, ra"una !ao ono, neizra"unlivo, #oL i ne#o u#a pre$ veli!i# pi%ani#a o suš%ini ivo, o ro/enu i s#r%i o pravi#a i $os%oans%vu lu$s!e osoe o pravu i #oi suverene $rave u %i# $o#eni#a o $ravno# razlo,u !oi sei $ae pravo $a se uz$i,ne izna$ svi prava o nas%an!u #e/unaro$no, prava !oi se upravo $o,a/a i !oi e u $olas!u (pozna%o e $a o$lu!e še&ova zapa$ni $rava s %i# u vezi uspos%avlau $anas #e/unaro$nu urispru$en'iu) i%$. A!o upore$i#o $ve naviše a!sio#a%i!e !oe $anas pre$s%avlau au%ori%e% u svi# vrs%a#a !ru,ova (nau"ni#

poli%i"!i#

uri$i"!i#

#e$is!i#)

%u e#o pronai

supro%nos%

izra"unlivo, i neizra"unlivo,. -eo#a še#a%izuui pris%ali'e !lonirana a naro"i%o %erapeu%s!o, !lonirana navo$e ra'ionalnu nunos% $a se ne o,rani"ava %eoris!o i %eno
!ul%uri $ruš%vu orazovanu si#oli"no# neizra"unlivo slu"anos%i is%o !ao i nesvo$ivi# $i#enzia#a "a! i !a$a e re" o pravi# lizan'i#a !o$ !oi se napros%o pre%pos%avla ,ene%i"!a priro$nos%. Cosle$i'a: na !rau %a!ozvana e%i"!a o$nosno sa#ozvana u#anis%i"!a a!sio#a%i!a $eli sa ono# !oo na#erava $a se supro%s%avi e$an ,ene%iza# o$nosno iolo,iza# o$nosno $uo!i zoolo,iza# e$an %e#elni re$u!'ioniza# !oli!o se ,o$ on ne priznavao. Crole# priziva $a!le (i e%o razlo,a Crosveenos%i u $olas!u) e$an sasvi# $ru,a"ii pris%up. e !ae# ovo !a!o i $ao za pravo e$no#e o$ $va %aora ili $a i ,a upu%io na ,reš!u ni%i $a i u!azao poono poverene repro$u!%ivno# !loniranu za !oe osea# sla in%eres !oe #e ne privla"i i !oe s#a%ra# #alo verova%ni#. Go#e nasupro% ne #o,u $a prona/e# o$rivu i ra'ionalnu pri#e$u %erapeu%s!o# !loniranu are# u ono #eri u !oo ,a e #o,ue razlu"i%i o$ ono, $ru,o,. Zar pu% nie ve io ras!r"en i zar u prin'ipu nie s%e!ao poverene pre!o svi pro%e%i"!i %eni!a pre!o %erapeu%i!e !oa se ve ne!oli!o $ana naavlue sa uzi#ane# u ozir AP in%er&erona i sa #o,unošu niove sin%eze sa %a!ozvani# %ele<%enolo,ia#a in&or#a'ie !oe i#au pro%e%i"!e s%ru!%ure i or,aniza'ie i u "io se osnovi nalazi sa oni# š%o naziva# i%erailnošu pravo #es%o prole#a u#a $anas: prole# %eni!e prole# ono,a š%o e svos%veno "ove!u š%o e svos%veno vlas%i%o# %elu ivo,a ia prole# svos%veno, uopš%eR  svi# olas%i#a. Cre%pos%av!e zae$ni"!e oe#a par%ia#a u %o raspravi o !loniranu prizivau $a!le sis%e#a%s!u reelaora'iu za !ou u$no na$,le$ane u#a #ora i%i ez po"in!a ez zas%oa raro i "es%i%o o$lu"na $a ne us%u!ne ni pre$ !a!vi# $o,#a%s!i# zas%rašivane#. Ali re!ao sa# $a neu ,ovori%i o !loniranu. Ia!o ar,u#en%eva%i #oe pre$lo,e na na"in š%o e #o,ue !rai i e!ono#i"niiR

-re$nos%i

nepre$vi/ene

ne<#o,unos%i

pri$ruiu

vre$nos%

nei1računljive i  i1u1etne singularnosti . +v$e se i $ale poziva# na sa# razu# na z$rav razu# na naole raspo$elenu s%var na sve%u. e!i izra"unlivi $o,a/a !oi po%pa$a !ao e$an slu"a !ao pre$#e% ne!o,a znana po$ opš%os% ne!o,a za!ona ne!e nor#e ne!o, o$re/eno, su$a o$nosno ne!e %eno
ne,ovo, nas%an!a !ao is!us%va ono,a %to  i ono,a ko $olazi ono,a š%o o$nosno ono,a !o s%ie @ o"i,le$no !ao $ru,i !ao is!us%vo o$nosno apsolu%na sin,ularnos% ne!e neprisvoive $ru,os%i pu%e# ipsei%e%a ne!e suverene #oi i ne!o, izra"unlivo, znana. 1. =e1uslovnost nei1računljivog $ae $a se #isli $o,a/a. +na se $ae #išlenu !ao dola1ak   o$nosno dolaženje $ru,o, u is!us%vi#a o$ !oi u a i#enova%i sa#o ne!oli!o #e%oni#is!i &i,ura. Iorisni# #i se "ini š%o u $a prie,ne# re"ni!u be1uslovnosti  za%o š%o %ra$i'ia i prevo/ene (anhypotheton unbedingt  ezuslovan) ola!šavau ne,ovo razu#evane o$nosno pe$a,o,iu. Ali nisa# si,uran $a ora$a !oa sle$i nee $a na#e%ne $ru,i e$an %er#in sloo$nii o$ %i %ra$i'ionalni se#an%i"!i i#pli!a'ia uos%alo# razli"i%i o$ e$no, ezi!a $o $ru,o,: anhypotheton unbedingt  ezuslovan nie aš is%a s%var. Oru,i e e$an  ezi! #o$a po#oi $a se e$no,a $ana ole !ae ono š%o i se i#alo oš rei o %i# #e%oni#is!i# &i,ura#a ezuslovno,. Ali !oi ,o$ $a e %a $ru,i ezi! %a re" ili %a %rop #orae $a sa"uva seane o$nosno #orae $a nasle$i ono š%o u ezuslovnos%i u#a sva!u sin,ularnos% $ovo$i u vezu sa oni# š%o univerzalizue. >orae $a za%eva o$nosno pos%ulira univerzalno s one s%rane sva!o,a rela%iviz#a s one s%rane !ul%uraliz#a e%no'en%riz#a naro"i%o na'ionaliz#a i ono,a š%o pre$lae# $a nazove#o !a!o is#o na %a na"in ozna"ili sve #o$erne rizi!e !oi#a %i rela%iviz#i izlau u# iracionacionali1mom iraciodržavonacionali1mom  @ pravopis ne!a u$e !a!av ,o$ oe. >e/u &i,ura#a ezuslovnos%i ez suverenos%i !oi#a sa# $avao pre$nos% posle$ni ,o$ina ila i na pri#er &i,ura be1uslovnog gostoprimstva 82 !oe se ez 82

 3e%uslovno /ostoprimstvo , dakle, insis!iram na !ome. Wer, nekoliko mi je prija!elja, s !im u vezi, skrenulo pažnju na jednu nedavnu publikaciju +*!užni pariski !abloid !ipa 2ala*, dodaje jedan od nji# 'iji au!or mudro raspravlja, bez proverljive reference, o onome š!o pišem i predajem, godinama već, pod nazivom be%uslovno /ostoprimstvo . 'igledno niš!a ne s#va!ajući, au!or mi daje, kao nekada u školi, lošu ocenu i uzvikuje, odlu'no, na margini moga zada!ka: *apsurdno*] -obro, da vidimo... duvek sam !vrdio, is!rajno i insis!irajući, da be%uslovno /ostoprimstvo , kao nemo/uBe, os!aje #e!erogeno političkom, !uridičkom, 'ak i etičkom. ;li nemoguće nije niš!a. 9o je 'ak ono š!o se doga)a, po definiciji. S#va!am da je !o uis!inu vrlo !eško misli!i, ali upravo je !o ono š!o zaokuplja re'eno mišljenje, ako ga ima i od kada ga ima. Fožda bi !rebalo da odus!anem od pokušaja da *brzo menjam kanale* pred nepokolebljivim  bezobrazlukom glasina i glupos!i. Predvidive koris!i su isuviše o'igledne, dugo već. ;li za nekoga bi i dalje  bila s!var 'as!i da uradi svoj home
,rani'e izlae $olas!u $ru,o, s one s%rane prava s one s%rane ,os%opri#s%va uslovleno, pravo# azila i#i,ra'ioni# pravo# ,ra/ans!i# s%a%uso# "a! i pravo# na univerzalno ,os%opri#s%vo o !oe# ,ovori Ian% a !oe i $ale os%ae po$ !on%rolo# e$no, poli%i"!o, o$nosno !os#opoli%s!o, prava. ;a#o ezuslovno ,os%opri#s%vo #oe svo s#isao i svou pra!%i"!u ra'ionalnos% $a $U sva!o# po#u ,os%opri#s%va. ?ezuslovno ,os%ori#s%vo pre!ora"ue uri$i"!i poli%i"!i ili e!ono#s!i ra"un. Ali se niš%a ni%i se i!o $o,a/a ez ne,a. Oru,i pri#er io i pri#er dara o$nosno oprosta. Oru,$e sa# po!ušao $a po!ae# !u$a vo$i u"ina! ezuslovnos%i !oi za%eva "is%o%a niovo, po#a. Oar ez izra"unlive raz#ene $ar $os%oan %o,a i#ena ne i se "a! poavio kao takav   $aro$av'u o$nosno ono#e !o $ar pri#a ez rizi!a $a onovi sa &eno#enalnošu i $a!le sa &eno#enolo,io# e$an !ru, ponovno, e!ono#s!o, prisvaana !oe e u ne#u o$#a poniš%i%i $o,a/a. s%o %a!o opros% i se s#eo $o,o$i%i drugome o$nosno s#eo i s%ii od drugoga sa#o s one s%rane ra"una s one s%rane izvinena a#nezie a#nes%ie osloa/aue presu$e o$nosno zas%arelos%i "a! s one s%rane za%eva za opros%o# $a!le s one s%rane preoraavaue, po!aana !oe e na"eše uslov are# u ono#e š%o dominira %ra$i'io# avra#ovs!i reli,ia.  o%voreno# nizu %i pri#era po%reno e s!upa $a #isli#o $ve &i,ure ra'ionalnos%i !oe se s oe s%rane ,rani'e is%ovre#eno i pozivau e$na na $ru,u i pre#ašuu e$na $ru,u. eizra"unliva ezuslovnos% ,os%opri#s%va $ara o$nosno opros%a @ na pri#er @ na$#ašue ra"un uslova !ao š%o prav$a na$#ašue pravo ono uri$i"!o i ono poli%i"!o. Crav$a se ni!a$a nee sves%i na pravo na ra"un$is!i u# na no#i"!u raspo$elu na nor#e i pravila !oa uslovlavau pravo sve $o ne,ove is%orie i ne,ovi preoraaa !oi su u %o!u $o ne,ovo, prie,avana prinu$no sili #o,unos%i #oi za !ou e Ian% prieleio sa svo# s%ro,ošu $a e ona ila upisana i oprav$ana u na"is%ie# po#u prava. ;%ri!%no

pravo

i#pli'ira

#o

o$nosno

#o,unos%

uzaa#ne

prinu$e

()echselseitigen )anges) $a!le sile razlo,a naa"e, !oi sle$i univerzalne $a!le  još jedan napor], posebno p. 01 sq., 04 sq., 4<5 sq.3 6alil"e, 1775, s!r.  Adieu – * 1mmanuel Lévinas +Dbogom / Ymanuelu Eevinasu, 6alil"e, 1775, p. 07  sq., 85 sq., 121 sq., 141 sq.3 7oi et savoir  +Vera i znanje, op. cit., p. 117 sq. =por: =osmopolitike, Heograd, S!ubovi kul!ure 2BB2, prevod Sanja i Pe!ar Hojanić3 era i %nan!e, &ovi Sad, Sve!ovi 2BB1, prevod Pe!ar Hojanić. /  Prim. pev.> ni koji neće da 'i!aju više od pe! s!ranica mogu da se obaves!e u *Ee principe d#ospi!ali!"* u  Papier  $achine +*Princip gos!oprims!va* u Papir Fašina, 6alil"e, 2BB1, p. 25%<255 +naro'i!o p. 255. ni koji se naoružaju s!rpljenjem !ako)e i p. 274  sq., %02, %1, %41  sq. ( "e quoi demain...  + 'emu su!ra..., sa Y. Uoudinesco QY. UudineskoQ, @aTardQ6alil"e, 2BB1, p. 1BB<1B0. (  $anifeste pour l)hospitalité – au0$in/uettes 9Autour de Dacques "errida  +Fanifes! za gos!oprims!vo / u Finge!ima Qko Caka -erideQ, Paroles d;ube, 1777. Aada je re' o pojmu  4rtve, a is!i ga dnevnik jednako konfuzno meša sa pre!#odnim, o njemu sam !oliko  pisao da ni 'i!ava s!ranica referenci ne bi bila dovoljna. Wedan save!, rešenje za o'aj: 'i!a!i i po po!rebi  ponovo iš'i!a!i sve]

ra'ionalne za!one i !oi se slau sa sloo$o# sva!o,. 83  Oa is#o pris%upili %o e%ero,enos%i o$ prav$e $o prava nie $ovolno povui !a!o e %o zapravo $ru,$e ura$io Ma$e,er dik2  iz le,alnos%i ri#s!o,a  jus ve e %a!o/e po%reno po!ušao sa# %o $a nazna"i# u !nizi 7arksove sablasti  ispi%a%i Ma$e,erovo %u#a"ene dik2 !ao ar#onie o$nosno sairana.  osnovi !ao logosa.84 Cre!i$ ne!a!vo, razvezivana o%vara sloo$an pros%or za neizra"unlivu sin,ularnos% $ru,o,. pravo %u prav$a na$#ašue pravo ali i #o%iv !re%ana is%orie i nas%an!a uri$i"!e ra'ionalnos%i o$nosno o$nos prava sa u#o# i svi# oni# š%o e u #o$ernos%i 8%

 $etaphisique des moeurs. Premiers principes métaphisiques de la doctrine du droit 'ntroduction * la doctrine du droit , OO -. Y., op. cit. , p. 1B<1B5. 80  Fožda je ovde mes!o da se, naknadno i ma koliko !o kra!ko bilo, da nekoliko preciziranja u vezi sa onim š!o može da poveže *dekons!rukciju*, barem onu koju odavno za#!eva moj rad, sa umom kao lo/osom. va preciziranja su dozvana raspravom koja se, na kraju Aongresa, odnosila na *Fe!afizi'ki i pos!< me!afizi'ki um*. Puno se govorilo o lo/osu i o dekons!rukciji. Jinilo mi se nemogućim, iz mnogi# razloga, da u'es!vujem u !oj raspravi. -ozvoljavam sebi, dakle, da podse!im na nekoliko o'iglednos!i koje su, 'inilo mi se, !ada bile na neki 'udan na'in odbijane. 1 Majdegerova dekons!rukcija + "estruktion nikada nije išla pro!iv nekog logocen!rizma, 'ak ne ni  pro!iv lo/osa. pravo supro!no, ona je 'es!o u ime neke *izvornije* rein!erpre!acije lo/osa pris!upala dekons!rukciji klasi'ne on!ologije, odnosno on!o naro'i!o nije kraj. grada za koju sam vrlo brzo  pojasnio da ona ne okružuje neš!o popu! WY-&Y me!afizike uopš!e i u jednini, već prožima #e!erogeni  pros!or s obzirom na jednu reše!ku složeni# i ne kružni# granca. % &e !reba reći samo, š!o je bio slu'aj, ne bez odvažnos!i, * Luther qui /enuit Pascal *, već možda !ako)e * Luther qui /enuit &eide//er *. !o dovodi do sasvim drugi# posledica. &a drugim sam mes!ima 'es!o podsećao da su mo!iv i re'  "estruktion kod Eu!era ozna'avali raslojavanje us!anovljene !eologije +!ako)e bismo mogli reći i on!o
povezivalo is%oriu prava sa is%orio# !ri%i"!o, u#a. Me%ero,enos% iz#e/u prav$e i prava ne is!lu"ue ve napro%iv $oziva niovu neo$voivos%: ne#a prav$e ez pozivana na uri$i"!a o$re$e i na silu prava ne#a nas%an!a preoraaa is%orie i savršenos%i prava !oe se ne poziva na prav$u !oa ,a ipa! uve! na$#ašue. >isli%i skupa i   %u e%ero,enos% i  %u neo$voivos% zna"i sve$o"i%i o samo5 ra1graničenju auto5delimitaciji   !oa $eli u# i !oa nie ez o$nosa sa ne!a!vo# au%o
usavršavau i o$re/uu prava "ove!a nas%avi%i ispi%ivane na na"in $e!ons%ru!%ivan svi ,rani'a !oe s#o verovali $a prepoznae#o !a$a e re" o ivo%u !a$a e re" o iu ivo%a i ivo%u ia (a %o e ,o%ovo "i%ava is%oria &ilozo&ie) iz#e/u ivo, i #r%vo, prisu%no, ivo, i ne,ovi salasni $ru,i ali is%o %a!o i iz#e/u %a!ozvano, lu$s!o, ivo, i %a!ozvano, ivo%ins!o, ivo,. a!o %o ne #o,u $a $o!azue# ov$e verue# a ulozi %o,a verovana ie sve na#e%livii $a nie$na o$ %i ,rani'a iz#e/u %a!ozvano, lu$s!o, ivo, i %a!ozvano, ivo%ins!o, ivo, !oi#a e $a%o poverene nie$na se o$ %i opozi'ia nie$na se o$ %i pre%pos%avleno linearni i ne$elivi ,rani'a ne opire ra'ionalno $e!ons%ru!'ii @ ilo $a e re" o ezi!u !ul%uri $ruš%veno si#oli'i sa#o %eni'i i ra$u o$nosu pre#a s#r%i i alos%i "a! i pre#a zarani zarani o$nosno o$nosno ize,avanu ize,avanu in'es%a i%$. @ !ao ni #oi#a #oi#a za !oe se $o,#a%i"no $o,#a%i"no !ae $a i i# ono ivo%ins!o (u opš%o e$nini[) ilo a$no o$uze%o . pra pravo vo sa# sa# napr naprav avio io aluz aluzi iu u u prol prolaz azu u na razl razli! i!u u iz#e iz#e/u /u konstativa ($es!ri ($es!rip%i p%ivni vni i %eoris %eoris!i !i ezi! ezi! znana znana)) i  performativa   performativa  za !oi se %a!o "es%o !ae $a proizvo$i $o,a/a !oi is!azue (!ao na pri#er ona uri$i"!i per&or#a%iv !oi e 1945. us%anovio na %e#elu lu$s!i prava poa# zlo"ina pro%iv "ove"nos%i nai#e &er#en%  e$no, %eš!o, preoraaa #e/unaro$no, prava i sve,a ono,a š%o zavisi o$ ne,a). o !ao ni !ons%a%iv "ini #i se per&or#a%iv ne ize,ava $a neu%ralizue o$nosno $a poniš%i $o,a/anos% $o,a/aa !oi e pres%ao $a proizvo$i. e!i per&or#a%iv proizvo$i $o,a/a sa#o a!o se osi,ura u prvo# li'u e$nine o$nosno #noine prezen%a i po$ ,aran'io# ,aran'io# !onven' !onven'ia ia o$nosno o$nosno le,i%i#izo le,i%i#izovan vani i &i!'ia &i!'ia #o !ou sei $ae ne!i ipsei%e% $a proizve$e $o,a/a o !oe# on %a ipsei%e% ,ovori @ i !oi $a!le on o$#a o$#a neu%ra neu%raliz lizue ue priav priava aui ui sei sei izra"u izra"unl nlivu ivu vla$av vla$avinu inu.. A!o ne!i ne!i $o,a/a $o,a/a $os%oan %o,a i#ena %rea $a se $o,o$i po%reno #u e izvan sva!e vla$avine $a a&i'ira a&i'ira ne!u ne!u pasivn pasivnos% os%.. +n #ora #ora $a $o%a!n $o%a!nee izloe izloenu nu raniv ranivos% os% ez apsolu apsolu%ne %ne i#unos%i ez na!na$e š%e%e u svoo !ona"nos%i i na na"in ne<orizon%alan %u ,$e  oš nie o$nosno ,$e ve više nie #o,ue suo"i%i se su"eli%i se sa nepre$vi$livošu $ru,o,.  %o# po,le$u au%o
po%re po%reno no iznov iznovaa pro#iš pro#išla la%i %i &ilozo &ilozo&e# &e#ee o$lu! o$lu!ee i u%e#el u%e#elu uue ue, , para para a!%ivn a!%ivnos% os%ii i pasivnos%i !ao #o,unos% i "in. Pa'ionalno e $a!le le,i%i#no ra'ionalno ispi%iva%i o$nosn o$nosno o $e!ons $e!ons%ru %ruisa% isa%i i a $a e ipa! ipa! ne $is!re $is!re$i% $i%ue ue#o #o plo$nu plo$nu razli! razli!u u iz#e/u iz#e/u !ons%a%iva i per&or#a%iva. s%o %a!o izvan prava $u,a i $unos%i ilo i po%reno ra'ionalno pro#isli%i e$nu iper
2. Ia$a e re" o be1uslovnosti i1u1etka i1u1etka  u# se e$na!o nalazi s oe s%rane sva!i pu% !a$a nas ne!a o$,ovornos% an,aue pre$ oni# š%o se na Zapa$u i na la%ins!o# ezi!u naziva suverenost . ;va!i pu% %o es% više ne,o i!a$a u sve%u i $o $ana $anašne, u sva!o#e %renu%!u. o suverenos% e napre e$na o$ 'r%a pu%e# !oi !oi  u# o$re o$re/u /ue e svo svou u sops sops%v %ven enu u #o #o i sops% sops%ve veni ni ele# ele#en en% % nai# nai#ee izve izvesn snu u ezuslovnos%. Go %a!o/e zna"i !on'en%ra'ia sile i apsolu%no, izuze%!a sa#o u e$no %a"!i ne$elive sin,ularnos%i (?o, #onar naro$ $rava o$nosno $rava
s%vorilo ni%i o%!rilo ve zasi,urno #e$is!i %ea%ralizovalo %u novu si%ua'iu. Ga #e$is!a %ea%raliza'ia e uos%alo# in%e,ralni i sa
!oi e oš vi$livie sa#ouis%ven o$nosno !oi e au%o
oavleno# pre#a

s%aro#e  jus

europeanus

ni%i

o

unu%arna'ionalno# ,ra/ans!o# ra%u "a! ne ni o ono#e š%o e Q#i% zvao par%izans!i ra%S er e ova !ao i !lasi"ni %eroriza# prie,avao nasilu i %eroru sa#o !a$a e u pi%anu ilo osloo/ene o$nosno osnivanu #ane ili više u$aleno o$ ne!e $ravno
!ou e zas%upala psioanali%i"!a revolu'ia. Ioa uos%alo# ne i i#ala ni!a!ve šanse $a izie u is%orii pore$ $ru,i uslova ez %e o%rovne #e$i'ine ez ono,  pharmakon %e nesavi%live i o!ru%ne au%o
#oi pro%iv o$re/ene i$eološ!e reli,iozne ili !api%alis%i"!e o$nosno ezi"!e e,e#onie !oa i po$ po!rovo# lieraliz#a o$nosno univerzaliz#a i $ale pre$s%avlala u sve%u !oi i io sa#o %riš%e naoruanu ra'ionaliza'iu par%i!ularni in%eresa. oš e$no# u sva!i pu% sin,ularni# !on%e!s%i#a %u ,$e poš%ovana $os%ona pana !oa se #ora u!aza%i sin,ularnos%i nie rela%ivis%i"!a ne,o se #oe univerzalizova%i i ra'ionalna e o$,ovrnos% i se sas%oala u %o#e $a se ipa! orien%iše#o a $a ne zna#o determinantu pravila. ?i%i o$,ovoran sa"uva%i razlo,u# zna"ilo i izu#e%i #a!si#e %ransa!'ie !a!o i se o$lu"ilo iz#e/u $va %a!o/e ra'ionalna i univerzalna ali pro%ivre"na za%eva u#a !ao i ne,ovi prosve%lena. zu# %i #a!si#a po$sea na poe%s!i izu# ne!o, i$io#a "ia sin,ularnos% ne i uz#a!la ni pre$ !a!vi# na'ionaliz#o# "a! ni evrops!i# na'ionaliz#o# @ "a! i a!o su eleo i u %o $a verue# u $anašno ,eo
# se #ora $a%i pro#išla%i. 85 <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<

8

 Poslednje dve re'enice su, u svojoj mnogozna'nos!i, ili, deridijanski formulisano, u svojoj neodlu'ivos!i, neprevodive:  $ais pour rappeler son ipséité * la raison il faut la raisonner. -ne raison doit   se laisser raisonner. Uešenje koje predlaže prevodilac i koje je vo)eno njegovim razumevanjem pre!#odni# upo!reba imenice la raison, jedno je od mnogi#. /  Prim. prev.

 &aslov prevodimo po analogiji sa izrazom  fermer * double tour , š!o zna'i dvos!ruko okrenu!i klju' +u bravi, dvos!ruko zaklju'a!i, odnosno dvos!ruko za!vori!i. -erida se, me)u!im, igra i neprevodivom višesmislenošću imenice le tour +okre!, obra!, zaokre!, krug, po!ez i!d., odnosno la tour  +kula, !oranj. "ouble tour  se može  preves!i i kao dvos!ruka kula, š!o upućuje na kule Sve!skog !rgovinskog cen!ra srušene 11. sep!embra 2BB1. u  &jujorku. − Prim. prev. ii   podnožju !e re'i za suverenos!, $a!estas, dodajem jednu  fusnotu: kao i re' suverenos!, re' uzvišenos! =la majes!">, njen sinonim, upućuje na najveću veli'inu + ma!estas dolazi od ma!us, za ma/ius, veliki, veli'ina, visina, nadmoćnos!, vr#ovni, odnosno vr#ovna vlas!, onaj koji, kao  superanus suverena dolazi i%nad . Suverena uzvišenos!: pi!anje veli'ine, dakle, kao za demokra!sku većinu koja osigurava suverenos!. ;li pi!anje izra'unljive