Tesine suze
prevod i obrada Ljubavni Erotski Romani & BalaknDownload
2
Prolog Tri male reči. Kada bi me neko pitao čega se plašim najviše na svetu, šta me užasava, oduzima mi dah, od čega mi ceo život preleti pred očima, rekla bih mu tri male reči. Kako se moj savršeni život pretvorio u pakao? Kako se moja ljubav prema Braxu preokrenula u nešto nepopravljivo? Crna, buđava kapuljača preko moje glave, gušila mi je misli, dok sam sedela sa rukama vezanim na leđima. Kanap mi se usecao u zglobove, kao gladni, oštri zubi, spremni da me nasmrt raskrvare. Buka. Teretna vrata aviona su se otvorila i koraci su krenuli prema meni. Moja čula su zatupljena, prigušena crnom kapuljačom, mislima su mi proletale slike užasa. Hoće li me silovati? Obogaljiti? Hoću li videti Braxa ikada više? Muški glasovi se raspravljaju i neko me podigao, cimnuvši me za ruku. Trznula sam se, kriknuvši i zaradila pesnicu u stomak. Suze su mi se slivale niz lice. Prve suze koje sam pustila, ali sigurno ne i poslednje. To je moja nova budućnost. Sudbina me bacila u ralje pakla. - Ova ovde. Moj stomak se zgrčio, preteći da povratim. Oh, Bože. Tri male reči. Ja sam prodata.
3
1. poglavlje Čvorak - Gde me vodiš, Brax? zakikotala sam se svom dečku, koji se samo nacerio i izvukao mi kofer iz ruke. Ušli smo u zgradu aerodroma i svi nervi u mom stomaku su zatreperili. Pre nedelju dana, Brax me je iznenadio romantičnom večerom i kovertom. Zagrlila sam ga i skoro ga ugušila stiskom, kada sam u koverti našla dve avionske karte, na kojima je krajnja destinacija bila sakrivena markerom. Moj divni, savršeni momak, Brax Cliffingstone me vodio na neko romantično mesto. A to znači zbližavanje, sex, zabava. Stvari koje su mi očajnički trebale. Brax nikada nije umeo da čuva tajne. Dovraga, bio je užasan lažov - svaki put bih ga provalila, čim bi počeo da skreće pogled u levo, pa gore, a i uši bi mu se tako slatko zacrvenele. Ali, nekako je uspeo da sakrije ceo taj misteriozni odmor. Kao i svaka normalna dvadestogodišnja devojka, nemilosrdno sam pretraživala svaki deo našeg stana. Prekopavala sam mu fioku sa donjim vešom, pregradu sa Play stationom, kao i sve druge tajne rupe u koje je mogao sakriti prave karte sa rezervacijama. Uprkos svom mom njuškanju, ostala sam praznih ruku. I tako, dok sam stajala na Melburnškom aerodromu, sa mojim ludo srećnim momkom, srce mi je podivljalo u grudima, a ja sam mogla samo da se cerim kao idiot. - Neću da ti kažem. Službenik na šalteru, kad se čekiramo, će prvi pokvariti moje iznenađenje. nasmejao se. - Da se ja pitam, ne bih ti rekao ništa dok ne sletimo. Spustio je kofer i privukao me u zagrljaj, smešeći se. - U stvari, da mogu, vezao bih ti oči dok ne stignemo tamo, pa bi to bilo pravo iznenađenje. Duboko u meni, nešto se sstisnulo, dok su mi kroz misli proletale slike seksi, grešne vizije, kako mi Brax stavlja povez na oči, uzima me grubo, potpuno u njegovoj milosti. Oh, Bože, me razmišljaj o tome Tess! Treba da zaboraviš na takve misli, zapmti!? 4
Ignorišući sopstvene misli, uzdahnula sam kada su Braxovi prsti pomilovali moju kožu. Naježila sam se, topeći se. - Znaš da bi to mogao da uradiš? - prošaputala sam, gledajući ga kroz poluzatvorene kapke. - Mogao bi da me vežeš. Umesto da navali na mene i da me izljubi kao lud što mu nudim šansu da dominira nada mnom, Brax je progutao knedlu, gledajući me kao da sam mu rekla da me udari mrtvom ribom. - Tes, šta ti je? Ovo je već treći put da se šališ sa tim vezivanjem. Poražena odbijanjem, spustila sam pogled. Treperenje među mojim nogama je nestalo kao balon od sapunice i dozvolila sam da me Brax vrati u kutiju u koju spadam. Kutiju sa nalepnicom - savršena, nedužna devojka koja će za njega uraditi sve što treba, sve dok to radimo u mraku i dok sam ja na leđima. Želela sam novu nalepnicu. Onu, koja će glasiti - devojka koja će učiniti sve da bude vezana, ispluskana po zadnjici i pošteno izjebana, umesto obožavane. Brax je izgledao tako razočarano, da sam počela da mrzim samu sebe. Moram prestati sa tim. Podsetila sam samu sebe po stoti put, da je ovaj predivni nežni odnos koji imam sa ovim dečkom mnogo važniji od nekih sexi igrica u spavaćoj sobi. Promrmljala sam - Prošlo je tako mnogo vremena. Skoro mesec i po. Sećam se tačnog datuma našeg poslednjeg sexa bez strasti i dobre stare misionarske poze. Brax je radio prekovremeno, moji časovi na fakultetu su bili naporni i nekako nam je život postao važniji od valjanja između čaršava. Stajao je nepomično, posmatrajući gomilu ljudi oko nas. - Sjajan trenutak da to pomeneš. Pomerio me je u stranu, pogledavajući u dvoje koji su nam se previše približili. - Možemo li o tome kasnije razgovarati? Sagnuo je glavu i poljubio me u obraz. - Ja tebe volim, dušo. Kad ne budemo imali toliko posla, moći ćemo da budemo više sami nas dvoje. - A ovaj odmor? Hoću li ti biti devojka koju obožavaš? Brax se široko osmehnuo i obuhvaćajući me u zagrljaj. - Svake noći. Samo čekaj! Nasmejala sam se, trudeći se da sreća i iščekivanje potisnu nezadovoljstvo. Brax i ja smo želeli različite stvari u krevetu i u sebi sam se nadala, molila, preklinjala na kolenima da zbog toga nisam upropastila ovo što smo imali među nama. 5
Moja krv je brže tekla zbog nekih ne baš slatkih stvari. Stvari o kojima nisam imala hrabrosti da pričam. Grešne stvari od kojih bi mi krv proključala kao lava, od kojih bi postala trenutno vlažna i to nikako nisu bili čedni poljupci. Stojim u njegovom zagrljaju, na javnom mestu, na njegovim usnama je taj sexi osmeh, a ruke na mom struku i drhtim od mešavine želja i potreba. Ovaj izlet će biti baš ono što nam je potrebno. Lagano je prešao usnama preko mojih, bez jezika i morala sam čvrsto da stisnem noge, da zaustavim treperenje koje je pretilo da me preplavi. Zar nešto nije u redu sa mnom? Sigurno, ne bih trebala da budem ovakva. Možda postoji lek - nešto što će umiriti oštrinu mojih želja. Brax se odmaknuo, smešeći se. - Predivna si. Spustila sam pogled na njegove izvajane usne, dišući ubrzano. Šta bi Brax rekao kad bih ga gurnula uza zid i ispipala ga ovako u javnosti? Moje misli su odlutale u fantaziju gde on mene grubo baca uza zid, kolenom mi razdvaja butine, rukama me nezgrapno pipa, ostavljajući modrice posvuda, želeći da bude još bliže. Progutala sam knedlu, boreći se protiv tih previše primamljivih fantazija. - Ni ti nisi loš. Našalila sam se. povlačeći ga za bebi - plavu majicu, koja mu se tako dobro slagala sa očima. Volela sam tog čoveka, a istovremeno mi je i nedostajao. Kako je to uopšte moguće? Život je prolazio pored nas. Predavanja na fakultetu oduzimala su mi pet dana nedeljno, da ne pominjem domaće zadatke, a Braxov šef je sklopio novi ugovor za zgradu u centru grada. Meseci su se lagano smenjivali, a vođenje ljubavi postala je druga violina, iza - Call of Duty - na Play Stationu i arhitektonskih crteža za dodatni kredit za koji sam se prijavila. Ali, sve će se to promeniti. Naš zajednički život će se poboljšati, jer sam rešila da zavedem mog čoveka. Spakovala sam nekoliko bezobraznih iznenađenja da pokažem Braxu šta me pali. Moram to uraditi. Da bih sačuvala moje mentalno zdravlje. Da bih sačuvala moju vezu. Stegao me je oko struka, pa se odmakao, saginjući se da ponovo uzme kofer, Ako sam želela da ga zavedem, zar nije najbolje da odmah počnem. Planiranje i sanjarenje mi se ne čine baš najpametnije, kad on već stoji ispred mene. 6
Spustila sam torbu sa ramena i zgrabila revere njegove bež jakne, privlačeći ga bliže. - Hajde da se kresnemo u avionu, - prošaputala sam, pre no što sam zalepila usne na njegove. Razrogačio se dok sam se naginjala napred, pribijajući celo telo uz njegovo. Oseti me. Žudi za mnom. Imao je ukus soka od pomorandže, a usne su mu bile tople, pretople. Pokušala sam mu jezikom poželeti dobrodošlicu, ali Braxove ruke su se spustile na moja ramena, držeći me na odstojanju. Neko je zapljeskao, govoreći, - Samo napred, devojko! Brax je koraknuo unazad, gledajući preko mog ramena u posmatrača. Spustio je pogled na mene, blago crveneći. - Divna predstava, Tess. Jesmo li završili? Možemo li sada čekirati karte? Razočarenje mi se sakupilo u stomaku poput gomile kamenja. Osetio je moje neraspoloženje, kao i uvek i ponovo me privukao u zagrljaj. - Žao mi je. Znaš da ne volim da iskazujem osećanja u javnosti. Čim se nađemo iza zatvorenih vrata, tvoj sam potpuno. Nasmešio se i ja sam kimnula glavom. - U pravu si. Žao mi je. Ja sam samo užasno uzbuđena zbog ovog odmora sa tobom. Spustila sam pogled, skrivalući lice iza zavese gustih, plavih uvojaka. Oh molim te, samo da ne vidi odbijanje u mojim očima. Brax je uvek govorio da ga moje oči podsećaju na perje golubice dok leti preko plavog neba. Zna biti tako poetičan, moj Brax. Ali ja nisam više želela poeziju. Želela sam. ni sama nisam znala šta sam želela. Nasmejao se. - Imaš pravo da budeš uzbuđena. zaigrano je pomerio obrve i krenuli smo prema šalteru. Devojka koja je navijala za mene, namignula mi je i podigla palac u vis. Nasmejala sam se, skrivajući bol, jer moj napad nije izazvao pravu reakciju. Stali smo u red i ja sam razgledala okolo. Ljudi su kružili naokolo kao ribe po jezeru, krivudajući oko grupica putnika koji čekaju. Vibracije na aerodromu me uvek uzbude. Nije baš da sam puno putovala. Pre ovog univerzitetskog kursa, putovala sam u Sydney, gde sam učila arhitekturu i crtanje. Volela sam da crtam zgrade. Kada sam imala deset godina, roditelji su vodili mene i brata na Bali, na nedelju dana. Nije baš bilo zabavno ići na odmor sa tridesetogodišnjim bratom i roditeljima koji su me prezirali. Stare povrede su zabolele, čim sam se toga setila. Kada sam se uselila kod Braxa pre osamnaest meseci, udaljila sam se od roditelja. Napokon, oni su imali 7
skoro sedamdeset godina i posvetili su se drugim “važnijim - stvarima, radije nego ćerki koja je došla dvadeset godina prekasno. Užasna greška, kako su voleli da me često podsećaju. Bili su užasnuti trudnoćom, revnosno su tužili doktora koji je sklepao tatinu vazektomiju. Stari neprijatelj, odbačenost, vladao je mojim životom. Pretpostavljam da je moja očajnička želja da se povežem sa Braxom bio način da dokažem da me neko ipak želi. Nisam samo želela intimnost, meni je ona bila neophodno potrebna. Bilo mi je neophodno potrebno da osetim njegove ruke na sebi, njegovo telo u mome. Bila je to žudnja koja me nikada nije napuštala. Trepnula sam, shvatajući da povezujem nemoguće stvari. Bila mi je potrebna Braxova grubost da bih osetila da neko polaže pravo na mene. Oh moj Bože, jesam li toliko sjebana? Ošamućeno sam pratila Braxado pulta i pustila ga da stavi kofer na vagu. - Jutro… Karte i pasoše, molim vas - rekla je devojka u urednoj uniformi. Petljajući oko nalepnica na koferima, Brax je rekao - Draga, možeš li joj dati naše karte. U mom zadnjem džepu su. Pružila sam ruku i izvukla novčanik za putovanje iz zadnjeg džepa njegovih vrećastih pantalona. Uštinula sam ga za dupe. Prekorno me je pogledao, mršteći se. Naterala sam samu sebe da se veselo osmehnem, dodajući naša dokumenta službenici. Nisam se setila ni da proverim kuda putujemo, previše zaokupljena ignorisanjem uboda žaljenja što mi nije dozvoljeno ni da pipnem svog dečka. Možda sam ja opsednuta sexom? Moji strahovi su opravdani. Ja sam skroz naopako nasađena. - Hvala. devojka je zažmurila, pokazujući jako našminkane kapke. Njena smeđa kosa, pokupljena u strogu punđu, izgledala je plastično, pod ogromnim slojem laka za kosu. Ugrizla se za usnu i izvukla čitav tabak papira koji su predstavljali naše karte, pre no što je proverila naše pasoše. - Želite li da vam prtljag bude čekiran celim putem do Cancuna? Cancun? Moje srce se vinulo u nebesa. WOW. Brax je prevazišao sam sebe. Nikada ne bih pomislila da će putovati tako daleko od kuće. Okrenula sam se i poljubila ga u obraz. - Mnogo ti hvala, Brax. Lice mu se opustilo dok me je hvatao za ruku. - Nema na čemu. Nema boljeg načina da proslavimo našu budućnost, od odlaska u zemlju koja vrednuje prijateljstvo i porodicu. Nagnuo se prema meni. 8
- Čitao sam da nedeljom ulice ožive od stranaca koji igraju. Svi postaju povezani muzikom. Nisam mogla da skinem pogled sa njegovih bistrih plavih očiju. Zato sam ga volela, iako nisam bila potpuno zadovoljena. Brax je patio od istih nesigurnosti kao i ja. Nije imao nikoga osim mene. Njegovi su roditelji poginuli u saobraćajnoj nesteći kad je imao sedamnaest godina. Bio je jedinac. Brax je bio vlasnik stana u kom smo živeli, zahvaljujući životnom osiguranju koje je naplatio, a i haski Blizzard njegovog oca, je išao u kompletu. Blizzard i ja se nismo baš najbolje slagali, ali Brax je voleo tog psa koji je bio kao umiljati meda. Ja sam tolerisala zver i pažljivo sklanjala svoje tašne sa linije žvakanja. - Ti si najbolji. uhvatila sam ga za bradu i poljubila ga ne obazirući se na to koliko mu je neugodno. Dovraga, par iza nas se gotovo poševio nasuvo, poljubac u usta je gotovo nevin. Devojka iza pulta je teško uzdahnula. - Jel to vaš medeni mesec? Cancun je fantastičan. Moj dečk i ja smo bili tamo pre par godina. Tako je vruće i zabavno. A i muzika je tako sexi da nismo mogli da skinemo ruke jedno sa drugoga. Slike su mi blesnule u glavi, kako se uvijam oko Braxa u mom novom sexy bikiniju. Možda će promena sredine pomoći da se i strast rasplamsa. Rekla sam joj - Ne nismo na medenom mesecu. Samo slavimo. Brax se široko nasmejao. a oči su mu zasvetlele. Misli su mi poletele. Da li je ovaj put poseban? Hoće li me Brax zaprositi? Očekivala sam da mi srce podivlja od radosti na pomisao da postanem gospođa Cliffingstone, ali me preplavio osećaj sigurnosti. Rekala bih da, naravno. Brax me je želeo. Brax je bio sigurnost. Volela sam ga, na svoj način - onako kako spada, na duge staze. Tišina se odužila, dok je devojka kuckala po tastaturi i štampala naše dozvole za ukrcavanje. Nakon što je obeležila i naše kofere, pružila nam je sve potrebne papire. - Vaša prtljaga je čekirana sve do Meksika, a vi ćete imati pauzu u Los Angelesu četiri sata. Zaokružila nam je broj izlaza i vreme. - Molim vas, prođite imigracijsku proveru i produžite prema izlazima. Ukrcavate se u 11: 30. Brax je pokupio dokumenta i nabacio na rame svoju torbu za lap - top. Hvatajući me za ruku, odgovorio je - Hvala vam. 9
Pošli smo prema izlazu na kom je pisalo - samo za putnike. Imali smo još nešto manje od sat vremena do ukrcavanja. Mogla sam da smislim mnogo stvari koje smo mogli da radimo za tih sat vremena, ali mislim da se to baš ne bi dopalo Braxu. Bili samo na putu za Meksiko. Druga zemlja i drugi krevet su nas čekali. Mogla sam da se strpim. Dok je Brax razgledao nove igrica za Play Station, ja sam odlučila da od te večeri počinje naš novi početak. Zbogom zadovoljstvo, zdravo požudo! Naša veza će grmeti i kidati od ljubavi i vatre. Ja ću se pobrinuti za to. Da, večeras će stvari biti drugačije. Trebalo mi je drugačije.
10
2. poglavlje Plavi jak Negde, stotinama kilometara iznad zemlje, probudila sam se udišući suv, klimatizovan vazduh i mučan miris prekuvane hrane. Brax je prešao usnama preko moga čela. - Večera je poslužena, zlato. Uspravila sam se u sedištu, koje je bilo neudobno, poput zatvorske ćelije, mršteći se na moje utrnulo dupe. Pobogu, baš dugo traje ovaj put preko sveta. Stjuardesa je gurala kolica kroz prolaz i smešeći se usiljeno, servirala poslužavnike upakovane u foliju. - Šta bi ti želela? - upitao me je Brax, sakrivši rukom široko zevanje. Slegla sam ramenima, - Pojma nemam. Šta je ponuđeno? Stjuardesa je stigla do našeg reda, sva ozarena. - Piletina sa testeninom ili govedina sa roštilja? Oboje mi je zvučano prilično neprimamljivo, ali ipak rekoh - Piletina, molim Vas. Brax je uzeo govedinu i jeli smo u tišini. Kad god bih pomislila na dolazak u hotel, mini film mi se vrteo uu glavi. Scenario mi je plesao po mozgu: Ljubim ga, govorim mu da ga volim, a zatim ga napadam goreći od potrebe. Brax bi mi podigao suknju i uzeo me pred zapanjenim pogledima gostiju. Moj libido je napustio carstvo normalnih. Treperenje nije prestajalo u mračnim dubinama moga stomaka. Saznanje da ću napokon priznati moje seksualne potrebe i užasavalo me i uzbuđivalo. Brax se nasmejao, žvačući komad brokolija. - O čemu razmišljaš? Imaš opet onaj tvoj zapanjeni, odlutali pogled. Oh, ništa. zlato. Samo fantaziram kako me hvataš za zglobove i uzimaš grubo. Verovatno bi iskočio iz aviona. Ja sam ta koja se preokrenula u našoj vezi. Ja sam ta koja koja se promenila. Promena, za Braxa, nije bila dobra stvar. Spustila sam pogled, gurkajući komad suve piletine po tanjiru. 11
- Mislila sam koliko te volim i kako jedva čekam da budemo u krevetu.
Sami. Lice mu je omekšalo, izgledao je tako zgodan na prigušenom unutrašnjem svetlu. Svetlost je naglašavala njegovu glatku vilicu, plave oči i razbarušenu smeđu kosu. Jake ruke i široka ramena, prosto su izvikivali - bilder. Dovraga, volela sam kako je veliki i snažan. Mogao bi dominirati mnome tako lako. ali nikada nije. Tretirao me je kao da sam od stakla. Specijalno brušeni kristal stavljajući me na pijedestal gde bih sjajila, bez trunke prašine i bila savršena. Naslonio je svoje čelo na moje. - I ja tebe volim. Tako sam srećan što ćemo provesti ovo vreme zajedno. Odgurnuo je poslužavnik sa hranom, koliko je to mali stočić dozvoljavao i nekako čudno zavukao ruku u džep. - Imam poklon za tebe. Da te podseća na ovaj fenomenalni odmor. Nisam mogla disati. Jezik mi se pretvorio u ciglu, a slina u malter. Spustio je crnu, plišanu kutijicu u moje krilo, pa se počešao po potiljku. - Znam da smo zajedno skoro dve godine, i volim te svim svojim srcem, Tess. Ali svake godine koju provedem sa tobom, postajem sve nervozniji da ću te izgubiti. Odjednom, cela kabina je bila pretrpana demonima iz naše prošlosti, koji nas proganjaju. Nagnula sam se i nežno mu poljubila usne, baš onako kako je voleo. Srce me je bolelo zbog njega. Hoće li ikada preboleti gubitak svojih roditelja? Doktori su rekli da će njegove noćne more prestati jednoga dana, ali prošlo je šest godina otkako su mu starci umrli, a on i dalje nije mogao zaspati bez tableta. Prošaputala sam, - Nikada me nećeš izgubiti, Brax. Nikada. Kunem ti se. Poljubila sam ga ponovo i njegove su se usne razdvojile ispod mojih. Jezikom mi je liznuo donju usnu, šaljući vrelinu koja je sijala kao male zvezdice. Zastenjala sam i pritisnula snažnije, otvarajući šire, gurajući intenzivnije. Povukao se, smešeći se stidljivo. Oči su mu preletele po kabini, kao da će ga izgrditi neka od stjuardesa. Promrmljala sa, - Mogu li otvoriti sada? Lice mu je bilo zbunjeno, - Šta? Preplavio me osećaj ženstvenog zadovoljstva, zbunila sam ga poljupcem toliko da je zaboravio. - Poklon. Mogu li ga otvoriti sada ili da čekam dok dođemo u hotel? Moj glas, hrapavo prigušen, uzrokovao je širenje njegovih nosnica. - Mo. Možeš ga sada otvoriti. 12
Široko sam se nasmejala, zgrabivši kutijicu, srećnija nego što sam odavno bila. Brax je reagovao! Očarana publika, pretpostavljam. Otvorila sam kutijicu, srce mi je zatreperilo. - Brax, to je. predivno! - Sviđa ti se? Glas mi je postao visok od dečijeg uzbuđenja dok je izvlačio narukvicu iz plišanog kaveza. - Ne da mi se sviđa, obožavam je! Spustila sam kutijicu u krilo, pružajući mu zglob. Nisam mogla da odvojim oči od nežnog srebrnog nakita. Simbolizovala je nas - nežna ljubavna srca povezana srebrnim sponama, prigodan sjaj dijamanta u centru svakog srca. - Tess... Ja. Napetost je bujala između nas, poput cveta koji žuri da procveta i ja sam osetila žudnju. Žudnju za njim. Žudnju za povezanošću. Žudnju za njegovim telom u mome. Nešto vrelo je prostrujalo kroz naše poglede i Braxova vilica se opustila. Spustio je pogled, prekidajući čaroliju. Pretvarajući se da se ništa nije dogodilo, spustila sam glavu na njegovo rame, proučavajući moju novu narukvicu. - Nikada je neću skinuti. Uzdahnuo je, privijajući me bliže, poljubio mi je kosu. - I ne želim da je skineš. Tvoja je zauvek. Baš kao i ja. Duboko sam uzdahnula, udišući nežan miris jabuke iz kupke koju smo oboje koristili. Hoće li ikada prestati da me i povređuje i oporavlja u isto vreme? - Zauvek. Prošaputala sam i sklopila oči. Sledeći put kad sam se probudila, gume su udarile o pistu. Iskrcali smo se kroz izmaglicu. Aerodrom je bio maničan, čak i u jedan sat posle ponoći i samo smo pustili da nas reka putnika vodi kroz imigracijsko i kroz celu proceduru. Dok smo uspeli da izađemo na taxi stajalište, moje oči su izgledale kao mačija trava, a mozak mi je bio kao vuna. Pustila sam Braxa da nas vodi, prateći ga poslušno, dok je tražio prevoz do hotela. - Ostani ovde. Idem da pitam na info - pultu. Hotel je trebalo da nam obezbedi prevoz. 13
Spustio je kofere uz ivičnjak, a ja sam ih opkoračila, uzevši njegovu torbu za laptop. Spustila sam se na jedan od kofera. - Nema problema, ja ću čuvati stvari. Pomilovao me po obrazu. - Vraćam se odmah. Nasmejala sam se, hvatajući ga za ruku dok je odlazio. - Nedostajaćeš mi dok ne dođeš. Sa širokim osmehom na licu, okrenuo se i uputio u pravcu iz koga smo upravo došli. Divila sam se njegovom lepom dupetu u širokim farmerkama. Makar jednom, volela bih da ga vidim u lepom odelu ili makar u pantalonama koje su mu taman. Bez obzira koliko komplimenata da mu dam, Brax je uvek ostao samosvestan. Smešan čovek. On nije primećivao kako ga druge žene gledaju, ali ja jesam. I uvek bih izvukla kandže! Prošlo je deset minuta kako sam sedela u maloj oazi koju su napravile naše torbe i moja nervoza se povećavala. Mexiko je bio bučan, žestok, a vazduh je težak i vlažan. Mi smo navikli na vrelinu u Australiji, ali to je bila suva vrelina. Vlažnost mi je otežavala odeću a kovrdže su postajale mlitave. - Izvinite, senjorita. Okrenula sam se na koferu, gledajući iza mene. Prilično zgodan meksikanac, skinuo je bejzbol kapu i blago se naklonio. Njegove crne oči su bile uske poput proreza, izazvale su nervozno meškoljenje u meni. - Da? Upitala sam, ustajući i krajem oka tražeći Braxa. Gde li je, dođavola? - Pitao sam se jeste li sami ovde? Treba li vam prevoz? Imam taxi. Mogu vas odvesti gde god želite. Širok osmeh otkrio je požutele zube, a oči su mu se prijateljski osmehnule. Moji instinkti nisu poleteli do paničnih visina, blago sam se opustila. - Ne hvala. Ovde sam sa deč. - Tess? - Brax se pojavio kao priviđenje, gledajući u čoveka. - Treba li vam nešto? Čovek je ustuknuo, vraćajući svoju bejzbol kapu na glavu. - Ne, senjor. Samo sam hteo da se uverim da je ovako lepa devojka bezbedna. Ovaj grad nije dobar za žene koje su ostavljene same. Braxove grudi su se nadule, privukao me uz njega. Oči su mi se razrogačile kada me je čvrsto obgrlio oko ramena. - Ona je bezbedna. Hvala na brizi. Okrenuo se ka meni, ne obazirući se više na čoveka. - Pronašao sam nam prevoz. Jesi spremna da krenemo? 14
Klimnula sam, pogledavši prema mestu gde je bio onaj čovek, ali on je nestao - progutala ga je gomila. Ugrizla sa se za usnu, pitajući se koliko je, zapravo, sigurna ova zemlja? Čula sam neke strašne priče, kao i neke divne dogodovštine. U svakom slučaju, neću više ispuštati Braxa iz vida. Nisam bila toliko glupa da mislim da se meni ništa ne može desiti. Dovukli smo kofere do mini busa i proveli sledećih 45 minuta poskakujući i krivudajući po meksičkim putevima. Saobraćaj je bio haotičan - nesreća u začetku - i srce mi je bilo u grlu celim putem. Semafori nisu značili baš ništa, prvenstvo prolaska su imali svi. Pešaci i biciklisti su izgledali kao ogroman živi organizam, čak i u dva sata ujutro. Ako je u ovo doba ovako ludo, kako li je tek, dođavola, u normalno doba dana?! Izgleda da ovde život nikada ne spava. Svaki bar kraj kojega smo prošli, prepuni igrača salse i vrelih ritmova, odnosili su moju pospanost. Želela sam da plešem, da se trljam uz Braxa, da pijem slasne koktele i da uživam. Odmah sam zavolela Meksiko. Ceo život sam mislila sa sam mirna, smerna, nepoželjna u svojoj porodici, da bih shvatila da sam igračica prepuna strasti sa toliko mračnih želja. Ovaj izlet će mi pomoći da istražim ko sam ja u stvari, da budem iskrena i pronađem pravu sebe. Da prestanem da budem Tess, devojka koja se nikada nije zauzela za nešto u svom životu - devojka koja se pretvorila u ono što su drugi hteli da bude - i koja je evoluirala. Pronaći ću pravu Tess. Stomak mi se stisnuo. A šta ako prava ja nisam dostojna Braxa? Zaustavili smo se u središtu ogromnog prostora ispunjenog tropskim voćem i predivnim rezbarijama. Fontana je izbacivala vodu toliko visoko, da je skoro dodirivala plafon visok tri sprata. Nosač je uzeo naše kofere dok nas je Brax prijavljivao. Ja sam tumarala u blaženom čuđenju. Hotel je bio poput žive džungle: palmino drveće, paprat i egzotika gde god pogledaš. Drhtala sam od nestrpljenja. Nije mi bilo važno što smo budni više od dvadeset četiri sata. Želela sam da istražujem i da šetam uz more koje se čulo u daljini. Nežno udaranje talasa o pesak slutilo je na kupanje bez kupaćih kostima i vođenje ljubavi na mesečini. Snažne ruke su me obgrlile oko struka i povukle unazad. Uzdahnula sam, naslanjajući se na snažne mišiće i izgužvanu odeću. Brax me je poljubio ispod vrata, a ja sam se naježila. - Spremna za krevet, draga? O, da, definitivno sam bila spremna za krevet. Više nego spremna. 15
Bez daha sam zakimala glavom. Brax me je okrenuo u svom naručju, istovremeno podižući prtljag. Nosač je stajao pored, smešeći se. - Izvolite, samo napred. Ja ću vam doneti torbe. Ušli smo u lift, i nosač se ugurao sa nama. Cela unutrašnjost je bila u ogledalima, mogla sam da se ogledam u svakom smeru. Kosa mi je bila zamršena, poput ptičjeg gnezda, bluza izgužvana i spremna za pranje, a moje sivo plave oči svetlele požudom i ljubavlju. Nadala sam se da Brax vidi taj sjaj iz moje duše. Koliko mi je bilo stalo do njega. Njegove plave oči su bile tople zadovoljne, dok smo napuštali lift i pronalazili put ka našoj sobi. Prolaz je bio široka terasa, otvoren prostor sa velikim biljkama posađenim u saksijama i malim udobnim sedištima nameštenim tako da omogučuju privatnost. - Ova soba je vaša. izvolite, gospodine. rekao je nosač pokazujući na vrata kojima smo prilazili. Brax se nasmejao i ubacio ključ - karticu. Čimm je ubacio karticu u držač pored vrata, ceo prostor je obasjalo nežno svetlo. Kretala sam se kao u transu. Soba je bila uređena u savršenom meksičkom stilu, sa rezbarenim drvetom i svetlim slikama. Prekrivač je bio vašar boja i tekstura. Ručno tkani tepisi ljubičastih, crvenih i žutih nijansi, prekrivali su drveni pod. Vrisnula sam poput oduševljenog deteta i istrčala na balkon. Smiraj dana šaputao je magično dok sam slušala talase koji zapljuskuju obalu. Raj. Ja sam u raju. Brax je dao napojnicu nosaču i zatvorio vrata. Okrenula sam se ka njemu, disanje mi se ubrzalo. Konačno smo bili sami nakon ludački dugačkog putovanja. Narukvica mi je zazveckala, preplavivši mi srce radošću. Koraknula sam ka njemu. Ispružio je ruke, izgledajući umorno, ali srećno. Moje telo se savršeno uklopilo u njegov zagrljaj, a on je naslonio bradu na moju glavu. - Izvini što ti nisam mogao priuštiti pet zvezdica, Tessie. Pogledala sam ga zapanjeno. Bili smo u sred sna a on je brinuo što mi ne može pružiti više. Nisam mu odgovorila. Umesto toga, obuhvatila sam mu lice rukama. Ukočio se, zagledavši se u moje oči. Pogledom sam mu slala poruke kojiko sam ga željna i koliko mi ke potreban. Poželela sam da mu se mogu uvući u dušu i zapaliti istu onakvu vatru koja je gorela u meni. Poljubila sam ga. 16
Brax je nakrenuo glavu, dozvoljavajući mom jeziku da utone između njegovih usana, ali me nije privukao bliže. Hajde! Molim te, poželi i ti mene! Poljubila sam ga jače, pritiščući se uz njega sa potrebom koja je pretila sa izmakne kontroli. Bila sam užasno napaljena. Toliko mnogo sam ga želela i već toliko dugo. Trebala sam progovoriti ranije - reći mu kako mi je očajnički potrebno da budem posedovana. Mesecima već, osećala sam kao da plovim sve dalje od njega, kao da on više nije moje sidro. Trebao mi je da me podseti da pripadam njemu, baš kao što je i on pripadao meni. Brax sa nasmejao ispod mojih poljubaca, - Šta li te je spopalo? Ne možeš držati ruke dalje od mene. Stomak mi se zgrčio, pocrvenela sam. - Zar je tako loše što te želim? Što te trebam? Došli smo u drugu zemlju. Možemo li proslaviti našu prvu noć ovde? Oči su mi odlutale do kreveta, pa natrag na njegove. - Mogli bi se zajedno istuširati, a onda ću ti pokazati moj poklon. Moj poklon je bio to da se obučem u mrežaste čarape, haltere i bezobrazno skup - push - up - grudnjak koji sam kupila. Sve sam isplanirala. Ja ću se šepuriti u tim seksi krpicama, Brax će blenuti u mene, čineći da se osećam kao boginja. Izmasiraću ga uljem za masažu sa mirisom jagode, dok više ne bude mogao da izdrži, a onda će mi vezati ruke mojim gaćicama. Uzeće me otpozadi, naša tela će kliziti jedno uz drugo, uzbuđujući me do ludila. Bila sam čak i u salonima lepote, obavila neke prilično bolne depilacije, specijalno za ovu priliku. Zadrhtala sam pri pomisli na Braxov zadivljen pogled, na pomisao da mu telo postaje divlje i posesivno. Spustio mi je nežan poljubac na usne, uzdišući. - Ja sam užasno umoran. Možemo li to odložiti za ujutro? Razočarenje mi je prostrujalo kroz celo telo, hladeći me poput ledeno hladne vode. Iako me je to ubijalo i jedva sam zadržavala suze, spustila sam ruke puštajući Braxa iz zagrljaja. - U redu je. Razumem. Uzdahnuo je. - U redu, u redu. Ako me toliko želiš, ja sam za! Glas mu je bio rezigniran, ali se nežno nasmešio. Zar smo zaista postali tako otrcani? Strast se pretvolila u strah. Nisam smela to da mu pokažem. Ne sada. Ne kad je izgledao srećno i zadovoljno sa našim jednostavnim, misionarskim 17
vođenjem ljubavi svakog drugog meseca. Nisam želela da pomisli da sam seksualno izopaćena, ili da nam upropastim letovanje pre no što je i počelo. Rešila sam da ne otkrivam svoje tajne. Bila je greška i pomisliti da bih mogla. - Ne, u pravu si. Kasno je. Trebalo bi da spavamo. promrmljala sam. Odmičući se, nisam daleko stigla kad me je uhvatio za lakat. Uzdišući, provukao je rukom kroz smeđu kosu. - Zašto si to uradila? Trepnula sam. Šta sam uradila? - Lagala. Ti nikada ne lažeš. Preplavio me osećaj stida, nisam mogla da dignem pogled sa šarenog tepiha na podu. - Žao mi je Brax. Samo - više ne želim da ti pokažem. Odjednom se uspravio i duboko udahnuo. - Zašto? Šta se promenilo? Glupe, bespotrebe suze su mi navrle na oči. Prestani da cmizdriš! Nije to bilo loše, samo je bilo drugačije. Ali ja više nisam želela drugačije, želela sam da ugodim Braxu. Mrzela sam što sam sebična. Ja sam grozna osoba. Sagnuo se i zagledao se u moje, suzama zamagljene oći. - Hej, Tess. Šta ti je? Reci mi. Povukao me na krevet i u svoje krilo. Skupila sam se na njegovim grudima. Šta ako mu kažem i on me zamrzi? Šta ako se povuče i ostavi me samu, kao moji roditelji? Bila bih samo još jedna greška. Nisam mu odgovorila, pustila sam da me ljulja, pokušavajući da raspletem svoje zamršene misli. Brax je promrmljao. Sećaš li se kako smo se mi sreli? Šta si mi rekla? Naravno da sam se sećala. Raskrvario me je. Naš prvi susret nije baš mogao dobiti epitet lep. Nasmejala sam se tiho. - Rekla sam ti da si guzica. Nasmejao se. - Ne to. Mazeći me po leđima, utonuo je u sećanje. - Šetao sam Blizarda po plaži i bacao mu štap. Odjednom, niotkuda, pojavila sa ta devojka, kao pali anđeo, potpuno bez kontrole, moram dodati, na dasci sa zmajem. Poskakivala je na talasima, prskajući na sve strane, mrmljajući 18
nepovezano, pre nego što ju je nalet vetra katapultirao iz vode i pravo na njušku mog haskija. Sećanje na tu povredu zatreperilo mi je u mislima. Kao potpuni idiot, pomislila sam da mogu upravljati daskom sa zmajem. To je bio moj pokušaj da izađem iz - sigurne zone - . Propali pokušaj. Prilično drastično propali. Brax je nastavio. - Nisam moga verovati svojim očima, kako te je zmaj vukao preko plaže, povlačeći i mog psa sa tobom. Nekako sam uspeo da te dohvatim, ali mi je trebalo još dobrih pola sata da i tebe i Blizarda oslobodim svih onih kanapa i kaiševa. Pogled mu se smračio. - Bio sam tako zabrinut, kad sam te napokon oslobodio. Rana na ramenu ti je prilično gadno krvarila i imala si ružnu masnicu na oku. Moj jadni pas je imao natečenu šapu i polomljen štap. Prstom je nežno prelazio po mom obrazu. Polomljeni štap je bio uzrok krvavog ramena. Prokleti štap. - Pitao sam te hoćeš li da odemo do bolnice, a ti si me pitala koliko je stvarno loše. Nisam želeo da te još više uplašim, pa sam slagao. Rekao sam ti da je samo ogrebotina, a u stvari je bila zevajuća rupetina iz koje je krv kuljala i i komadići drveta svuda po njoj. Lagao sam jer nisam znao šta da ti kažem. Trgla sam se. Bilo je prilično gadno. Zaradila sam osam šavova, ali Brax se nije pomerao od mene. - Lagao sam ti, a ti si mi rekla. - Nikada ne laži. Istina boli manje nego laži i prevare. Sećala sam se tog dana kao da je bilo pre dva sata. Bila sam povređena jer je bio moj osamnaesti rođendan, a moji roditelji su zaboravili. - Istina boli manje nego laži i prevare. ponovio je Brax. - To mi se zauvek urezalo u misli jer je bilo tako iskreno i sirovo. Reklo mi je toliko toga o tebi i navelo me da se zaljubim u tebe. Toliko ljudi mi je lagalo o smrti mojih roditelja. Držali su me u mraku i skrivali ružnu istinu. Stegnuo me je jače rukama i pritisnuo čvršće na svoje grudi. - To što nisam imao priliku da se pozdravim sa njima, progoniće me zauvek. A to što ne znam zašto su se slupali izjeda mi dušu. Zagledao se u moje oči. - Dakle, Tess. Ne laži me. Istina je naš jedini put. Klimnula sa, bio je u pravu. Nisam to trebala ni pominjati ako nisam imala snage da to izvedem do kraja. - Pusti me, pokazaću ti. I, molim te, neka ti se svidi. Neka ti se ja svidim. Uhvatio me za ruku, stiščući mi prste. 19
- Želeo bih da vidim sve što imaš da mi pokažeš. Ujela sam se za usnu. Njegove oči su se promenile, iz blistavo plave, u zadimljene tamno plave. preplavio me je osećaj vrele radosti i poljubila sam ga. - Nemaš pojma koliko mi to znači. Nagnuo je glavu, gledajući me kroz poluspuštene kapke. - Mislim da znam. Podižući me iz krila, lupio me po dupetu. - Idi. Požuri, da ne zaspim čekajući. Moje samopouzdanje je pomalo posustalo. Mogu li zaista tražiti od njega da se promeni? Brax je uzdahnuo. - Tess, previše razmišljaš. privukao me je bliže, držeći me između butina. - Nikada te neću pustiti. Tako da šta god da je u pitanju, nemoj da se plašiš. Spustio je ruku i uhvatio srebrnu narukvicu. - Nadam se da shvataš šta ova narukvica meni znači. prstima me je milovao po ruci, a mene su podilazili žmarci. - To je obećanje za više. Kad ti budem mogao priuštiti sve što zaslužuješ, učiniću te svojom. Sagnula sam se i čvrsto ga zagrlila. - Ja već jesam tvoja. Disanje mu je postalo plitko i nagnuo se da me poljubi. Počelo je nevino, slatko, ali polako je podizao glavu, produbljujući poljubac. Ruka mu je skliznula na moj struk, zatvarajući preostalu razdaljinu. Njegov jezik je milovao moj, nežno pozivajući. Sklopila sam ruke oko njegovih ramena, dok me je grejao i otklanjao strah i nesigurnost. Zastenjala sam kad me je nežno ugrizao za donju usnu, rukom mi obuhvativši glavu, privlačeči me bliže. Sve se u meni skupilo i punom brzinom raslo od potrebe. Nemoj ga napasti. Nemoj ga napasti. Brax je prekinuo poljubac, disnje nam je bilo ubrzano. - Pokaži mi! Nežno me je odgurnuo i ja sam otišla do mog kofera. Otkopčala sam džep sa strane gde sam zavukla vibrator, izvadila plastičnu kesu sa novim donjim rubljem i sakrila sve to iza leđa. Duboko udahnuvši, rekla sam - Vraćam se brzo. Brax je kimnuo glavom, - Biću ovde. Ušla sam u kupatilo i zaključala se. Spustila sam kesu na umivaonik i zagledala se u svoj odraz u ogledalu. Nakon dugog leta, bila sam u haosu, ali 20
želela sam da završim ovo. Nisam mogla da se otmem utisku da je sve ovo velika greška. Možeš ti to. Samo budi iskrena. Sve drugo. Možemo mi sve prebroditi. Možda ispadne da je to dobra stvar, sledeći korak u našoj vezi. Možda nas učini još jačima. Svukla sam se i obukla čipkaste ljubičaste tange i odgovarajući push - up - grudnjak. Grudnjak je možda bio nenormalno skup, ali učinio je da moje sise izgledaju kao milion dolara, pretvarajući moju trojku u izdašnu četvorku, koja je skoro prelivala iz korpica. Želela sam da se osećam seksi i vrelo, ali u stvari sam se osećala kao prevarant. Moja snežno bela koža izgledala je nevino naspram tamnog donjeg rublja - Bože, izgledam kao idiot, obučen u mamin donji veš. Prsti su mi drhtali dok sam oblačila mrežaste čarape i zakopčavala haltere. Još budalastije. Uzdahnula sam, gledajući svoj odraz. Želela sam seksi, prljavo i odvažno ono što sam dobila je nesigurno i žalosno. Dovraga, ovo nije ono kako sam htela da bude. Novi veš obećavao je uspeh i moć. A sad sam samo želela da se uvučem u moju flanelsku pidžamu i da zaboravimo na ceo ovaj fijasko. Pogledala sam se u oči u ogledalu. Samo već jednom, završi sa tim! Razbarušila sam rukama kosu, uvukla stomak i izašla iz kupatila. Brax je bio opružen na krevetu. Podigao se na laktove, čim sam zakoračila u sobu. Vilica mu se opustila, pogledom je prelazio po meni. Želja je eksplodirala u njegovim očima, nešto duboko u njemu je zasvetlelo, otklanjajući strah od odbijanja. Ženske čari podizale su mi samopouzdanje. Brax se povukao više na krevetu, uz sam rub kreveta. Premestio se, nameštajući šorc. - Wau! Vrelina me preplavila radioaktivnom jačinom i požurila sam napred pre nego što je mogao reći još nešto, pre no što me napusti samopouzdanje. Iza leđa sam izvukla vibrator. Mali zec koji viri iz ljubičastog, sjajnog penisa naterao je plamen u moje obraze. Oh, Bože, zašto ja radim ovo? Brax je teško progutao dok su mu oči bile zalepljena za moj najintimniji imetak. - Želela bih da budemo malo više avanturistički, - promrmljala sam, dok mi se jezik vezao u čvor. - Ja te volim i volim naš seks, ali sam pomislila. pa htela sam da vidim. , ako bi, hmm. 21
Brax je skliznuo sa kreveta i polako mi prilazio, istovremeno skidajući majicu sa sebe, ostavljajući me da zurim kao zaljubljeni moron. Potpuno bezizražajnog lica je promrmljao, - Želiš više? Više? Tako opasna reč. Zatresla sam glavom. - Ne više. Drugačije. U jednom kratkom trenu videla sam kako mu je u očima bljesnula bol. - Ne stalno. Samo ponekad. Ruka mu je drhtala dok ju je pružao prema vibratoru. - Ti to koristiš? Prst mu se tresao iznad dugmeta za uključivanje. Nisam mogla da progutam - poniženje mi je stajalo u grlu. Naravno, Tess, to što ćeš mu pokazati vibrator će biti seksi i zabavno! Htela sam da ošamarim samu sebe, ali sam stajala potpuno nepomično, užasnuta od onoga šta bi mi mogao reći. Ja sam se potpuno otvorila, ogolila sve moje želje, rizikujući da uništim Braxova osećanja prema meni. Došlo mi je da viknem - šalila sam se!!! To nisam prava ja. Ali usta su mi bila zalepljena i nisam mogla da odvojim pogled od vibratora u njegovim rukama. Glupačo! Tako si glupa!!! Brax je pomerio dugme na gore i sobu je ispunilo zujanje. Sklonila sam pogled kad je pritisnuo dugme za brže. Falus je tražio pažnju, vrišteći sve moje tajne. - Drugačije? - Njegov glas je zvučao izgubljeno i zbunjeno dok je zurio u vibrator. Bez sumnje zamišljajući me kako se razuzdano uvijam, koristeći tu stvar umesto njega. Kako da mu objasnim da to što nismo nedeljama bili intimni, za mene predstavlja pravo mučenje? Srce mi je zadrhtalo. Ovo više nije bilo samo u vezi sa mojim potrebama, bilo je i u vezi njega. Naterala sam ga da sumnja u sebe, da pomisli da mi nije dovoljan. Sranje! Zgrabila sam vibrator, mrzeći ga u tom trenutku. Isključila sam ga, iščupala baterije i sve skupa bacila u smeće. - Zaboravi Brax. Bila je to glupa ideja. Ja želim samo tebe, u redu? Molim te, nemoj me mrzeti. Ja sam najveća kučka u istoriji! Stresao se, ruke su mu klonule sa strane. Pogled mu je bio zamagljen dok je zurio u pod. Znala sam taj pogled. Bio je to isti onaj pogled koji je imao kad se budio iz noćne more - užasnut što se budi sam. 22
- Tess, imaš mene. Ali ako ti nisam dovoljan… - NE! Zaletela sam se u njegov zagrljaj, povlačeći nas ka krevetu. - Ti si i više nego dovoljan! Žao mi je. Zaboravi na to. Na sve to. Molim te? Sada sam ja bila ta koja je bila prestravljena da će ostati sama. Ako bi pomislio da ga ne želim, mogao bi da me odgurne od sebe. Panika me preplavljivala i legla sam povlačeći ga na sebe. - Ti si mi dovoljan. Više nego dovoljan. Brax, molim te. Suze su me pekle u očima, grudi mi se naprezale od emocija. Spustio je pogled na moje grudi i ugrizao se za usnu. Nežno je pomilovao nabreklo meso. - Ubija me pomisao da ti ne pružam ono što ti je potrebno. Prst mu je klizio sve niže, pronalazeći bradavicu u grudnjaku. Disanje mi se ubrzalo, iako su se u meni sukobljavali različiti osećaji, moje telo je gorelo za njim. Trebao mi je dodir, da ostavimo ceo ovaj haos iza nas. - Ti si neverovatna. Uvek sam znao da si izvan moje lige, a sada kad sam te video u tom rublju, shvatio sam koliko si ti seksualna. Glas mu se postajao sve tiši i hrapaviji, dok je nastavljao da me dodiruje. - Nisam siguran da mogu da držim korak sa tobom. Volim te, Tess. Volim da budem sa tobom, ali meni nije potrebno da te jebem da bih dokazao da sam muško. Potrebna si mi kao prijatelj, kao podrška. Da li me razumeš? Spustio je ruku sa mojih grudi, preko stomaka, pa me privukao u snažan, gotovo gušeći, zagrljaj. Pustila sam da istisne život iz mene - tako mi je to trebalo. Da me uveri da me neće ostaviti, da nisam upropastila našu vezu. - Sve što mi je potrebno si ti. Iskreno, ništa drugo nije važno. Ja sam zadovoljna i tako sretna, samo kad sam sa tobom. prošaputala sam. U grudima me je užasno bolelo. Da li je čuo reči koje smo koristili. Ja sam zadovoljna, a on me treba kao podršku? Ni pomena o strasti i neobuzdanoj požudi. Nije bitno. Prestani da budeš tako blesava. To je za filmove, ovo je stvarni život! Brax se odmakao, u očima su mu se uskomešali poniženje i želja. Dohvatila sam ga i pritisla usne na njegove. Uzvratio mi je poljubac onako kako sam to oduvek želela - svirepo, žestoko, na granici bola. Zastenjala sam. umotala ruke u njegovu kosu, privlačeći ga bliže. To je ono što mi je bilo potrebno - strast povezana sa bolom. Prekinuo je poljubac, teško dišući. - Znači, sve to? Možemo li se praviti da se ovo nikada nije dogodilo? Grudi su mi se nadule od olakšanja, Nestalo je razočarenje što me Brax nikada neće potčiniti u krevetu. Nisam nas uništila. Nisam mogla biti zahvalnija. 23
- Već je zaboravljeno! Snažno je izdahnuo, smešeći se stidljivo. Poljubio me je u vrh nosa i rekao Hvala ti što me voliš dovoljno da uzmeš ono što ti mogu dati. Celo telo mi mi je vibriralo od žaljenja. Nisam mogla odgovoriti. Brax je posegnuo rukom iza mene i otkopčao mi grudnjak. polako ga je spuštao sa mojih grudi, spustio je glavu i usnama obuhvatio bradavicu. Vrelina je eksplodirala u meni. Brax me je i dalje voleo. To je jedino važno. Ništa drugo. Nikakav nastrani seks ili začinjavanje u spavaćoj sobi. Ja sam veoma sreća cura. Ja sam srećna. Srećna. Ugrizla sam ga ispod vrata i zastenjao je. Pomerio se i njegova sve tvrđa erekcija mi je pritiskala stomak. Drhtavih ruku, spustila sam mu farmerke niz kukove. Izvio je kukove, pomažući mi da ih skinem. Čim se oslobodio odeće, dohvatio je moje 50 dolara vredne gaćice, koje sam nosila celih 10 sekundi, pokidao ih i bacio na pod. Smestio se između mojih nogu, ne skidajući pogled sa mojih očiju. Ujela sam se za usnu kada je pogurao unutra. Nisam bila onoliko vlažna koliko bi trebala biti, pa je bilo i uživanje i bol. Zatvorio je oči čim se smestio duboko u meni. Njegova erekcija me je rastezala i ispunjavala i slala talese sigurnosti, umesto razarajuće strasti. Zajedno smo se pomerali, ljubio me je nežno, slatko. Postajala sam sve vlažnija oko njega, zagrevajući se, rastući. Bradavice su mi bolele, tražeći pažnju, i poželela sam da me samo jednom ujede, samo malo i možda bih onda mogla svršiti. - Tess - disao mi je na uho, pojačavajući tempo. Jače me je pritiskao bokovima, a ja sam se borila sa porivom da zavučem ruku i dotaknem se sama, da si pomognem doseći orgazam. Zabivši se još jednom, Brax je zastenjao, leđa su mu se ispravila, a stražnjica se stegla jače. Svršio je u meni, talasi i talasi ekstaze za njega i prihvatanje za mene. Pomazila sam ga po grudima, srećna što je mogao da nađe olakšanje nakon svega šta sam mu priredila. Srušio se na mene, našla sam se u sendviču između njegove mase i dušeka. Buljila sam u plafon, boreći se sa toliko misli, od kojim mnoge nisu imale nikakvog smisla. Priljubio je lice uz uz moje grudi. Nakon nekoliko trenutaka je zaspao, ostavljajući me samu i zbunjenu.
24
3. Poglavlje Crvendać - Potpišite ovde, molim vas. Recepcionar nam je dodao ugovor o odricanju od odgovornosti. Progutala sam knedlu, dok sam čitala sitan tekst. Ako se povredimo, osakatimo ili ubijemo dok koristimo skuter koji nam iznajmljuje hotel, hotel neće biti odgovoran za to. Ako je to baš tako sjajna ideja, zašto onda potpisujemo ugovor? Pogledala sam u Braxa. - Jesi li siguran da želiš da istražujemo Kankun na mašini smrti na dva točka? Brax je grizao vrh olovke, mršteći se na ugovor o iznajmljivanju. Pogledao me i široko se nasmejao. Na licu mu nije bilo ni traga straha ni tuge od juče. Hvala Bogu. - Obećala si jutros. Složila si se da danas radimo sve ono što ja hoću, a sutra ono što ti hoćeš. Nasmejala sam se. - Dobro. Ali sutra ideš sa mnom na masažu. Bez prigovaranja. Napravio je rukom znak krsta preko srca i potpisao ugovor. Nasmejao se, uzbuđenje mu je sijalo iz očiju. - Želiš li svoj skuter ili ćeš se voziti sa mnom na jednom? Ni u ludilu nisam verovala samoj sebi dovoljno da bih se usudila da vrludam kroz ludi, zamršeni saobraćaj u stranoj zemlji. - Ići ću sa tobom, na tvom skuteru. Ti znaš šta radiš, zar ne? Kroz glavu su mi proletale slike razbijenih skutera ispred autobusa, ili pregaženih kamionom kao pinjate. Stresla sam se. Brax se namrštio. - Ja sam vozio Harley. Koliko teško može biti voziti skuter? Prilično teško, posebno ako ste okruženi saobraćajnim manijacima. - Vozio si Harley oko desetak minuta, - zadirkivala sam ga. Njegov kolega sa fakulteta, Bill, nagovarao ga je da se priključi lokalnom bajkerskom klubu. Brax je pokušao, ali je veoma brzo rekao ne, zbog čega sam ja bila jako srećna, jer me vožnja bez vrata i krova užasava. Brax je prevrnuo očima 25
i kucnuo prstom na mesto za potpis na mom ugovoru. Isplazila sam mu jezik, pa potpisala. Recepcionar se nasmejao i obišao oko pulta. Bili smo u predvorju koje je bilo preplavljeno gostima, smehom i komešanjem. Nežan šum uzbuđenja nas je okruživao, zajedno sa slojevima prazničnih vibracija. - Sledite me, molim vas. recepcioner, u blistavo beloj košulji sa jarko narandžastim prslukom nam je pokazao put. Možda to i nije tako loša ideja. Dovraga, možemo da skrenemo sa poznatih turističkih trasa i da pronađemo nešto novo. Provukla sam ruku ispod Braxove ruke, dvostruko srećna što sam se odlučila na uske farmerke i ogromnu krem majicu danas. Ta garderoba mi je pružala najbolju zaštitu od svega što sam spakovala. Nadam se da će me tanak materijal koliko toliko zaštititi ako padnemo. Pratili smo recepcionara izvan hotela, do podrumskog parkirališta. Otključao je, kao kanarinac žuti skuter i pružio nam dve kacige. - Molim vas da te kacige nosite sa sobom stalno. Moreće te da platite 100 dolara ako ih izgubite. Brax je klimnuo glavom, dok je pričvršćivao moju sigurnim potezima. Njegov dodir mi je ubrzavao puls. Nežno mi se nasmešio, stavio kacigu i opkoračio motor. Stajala sam pored, osećajući se glupavo, kao prezreli ananas. Kaciga je bila teška tonu. Recepcionar mi je dodao mapu A4 na kojoj je nacrtao crveni krug. Pretpostavila sam da je to označen hotel. - Ovde ste smešteni. Preplavio me je miris mentola iz njegovog daha, dok se naginjao bliže, pokazujući na mapu. - Ako se izgubite, potražite policajca i pitajte za put. Ima ih po celom gradu. I nemojte se razdvajati. Najbolje je ako ostanete zajedno. Moj puls je blago ubrzao. Policija je vrebala po celom gradu. I ne samo vrebala, već su tumarali na svakoj raskrsnici naoružani puškama i pištoljima. Zar su meksikanci tako nemilosrdni i opasni? Ne odgovaraj na to! Pogotavo sad kad se spremamo u istraživanje na prevoznom sredstvu koje nam ne nudi ama baš nikakvu zaštitu. Brax je potapšao sedište iza njega, osmehnula sam se slabašno. Prebacila sam nogu preko, oslonila se na male uzengije i obgrlila ga oko struka poput pitona. Smejući se, upalio je motor i probao gas. 26
- Nećeš pasti ako se tako samrtnički držiš, draga. Tako sam i planirala. Poljubila sam ga u vrat, uživajući u tome što se naježio. - Verujem ti. rekla sam mu, pokušavajući da uverim sebe isto koliko i njega. Recepcionar se smejao dok je odlazio od nas. Brax je pustio kvačilo i poleteli smo pravo. Moj stomak je nije uspeo da nas stigne, ali nakon par kengurovskih skokova, Brax je uspeo da smiri motor. - Spremna? - Upitao me je preko ramena. Prislonila sam mu usne na uho i slagala - Da. Izašli smo iz sumorne garaže pravo na blještavo podnevno sunce. Čak i sa prljavim ulicama, Kankun me podsećao na treperavu žurku. Brax je spustio jednu nogu, stabilizujući motor kad smo stali uz ivicu zakrčene ulice. Srce mu je tuklo pod mojim rukama, a ramena su mu bila čvrsto stisnuta u pokušaju da se što bolje koncentriše. Gledali smo kako ludi pešaci, divlji vozači i vozila obojena u sve dugine boje, jure pored nas. Po stoti put sam se zapitala koliko je luda ova ideja bila. - Kojim putem, Tessie? Levo ili desno? Okrenula sam glavu, mršteći se. Ni sa jedne strane nije bilo pauze u saobraćaju. Severno, južno, zapadno, istočno - kud god pogledala, svuda je bilo zakrčeno i nepoznato. Impulsivno sam rekla - Desno. Molim te, dozvoli da se vratimo u hotel u jednom komadu! Brax je klimnuo glavom, dok mu je brada grebala kaiš kacige. Nagnuo se napred, udarajući papučama po asfaltu. Motor se naginjao dok smo deset dobrih minuta skupljali hrabrost da se uključimo u roj ludila. Ja sam za danas htela da predložim lenčarenje i bazen. - Drži se! - Braxsu su se stegli svi mišići na stomaku dok je okretao upravljač. Motor se zaneo i otklizao. Srce mi je udaralo u grlu, dok smo nastavljali dalje, nakon što smo jedva izbegli biciklistu koji je vozio planinu robe na zadnjem delu bicikla i koji je prošišao ispred autobusa, koji se skoro ne vidi u oblaku smoga. Usta su mi se osušila od panike, rukama sam tako jako stezala Braxa da su njegova rebra ostavljala modrice po mojim bicepsima. Oh moj Bože!!! Hoću da siđem! Meni ovo nije zabavno!!! Brax se smejao dok smo se vozili sa masom. Njegova sreća nas je okružila kao zaštitni mehur, a ja sam pokušavala da prestanem da hiperventiliram. Srce mi se raznežilo. On je uživao i ja mu to nisam želela pokvariti. Verovala sam da sam uz njega sigurna. 27
Sat vremena kasnije, vodopad znoja mi je tekao ispod majice. Od jarkog sunca dobila sam glavobolju, a mozak mi je bio skuvan ispod kacige. Više puta sam pokušala da se odmaknem od Braxovih leđa, ali oboje smo bili vreli i lepljivi, odvratno. Opustili smo se dovoljno da bi uživali u vožnji kroz lavirint ulica, istražujući sporedne prolaze, obilazeći radnje i prodavce, ali sad me već dupe bolelo, a i nogama je bilo previše vibracija od skutera. Trebalo mi je piće i neko hladno mesto - jako, jako hladno. Kao da mi je pročitao misli, Brax je usporio i zaustavio se ispred malog, oronulog restorana, na periferiji. Izgledao je sve, samo ne higijenski, sa tužnom pinjatom u obliku magarca što je visila opušteno na suncu. Pocepani plastični stolnjaci nisu bili ništa više ohrabrujući, a i reklama je bila toliko potamnela od prljavštine, da nisam uspela da pročitam naziv. - Uhmm - Zakašljala sam se od izduvnih gasova koji su kuljali iz zarđalih automobila. Vrlo higijenski. Brax me je uhvatio za ruku, još uvek čvrsto stisnutu oko njega. - Jesi dobro? Klimnula sam glavom i dalje teško dišući. - Da. Htela sam reći da mislim da možemo sigurno naći nešto bolje od ove rupe. Sišao je sa motora i pomogao i meni da siđem. Noge su mi bile kao od gume. Kao dete, jahala sam konje i čak i širom raširene noge na debelim leđima životinje je bio bolji osećaj nego ovo sada na skuteru. Skakanje preko rupa i izbočina, nije bilo dobro za moje ženske delove tela. - Umirem od žeđi. napućio je usne - Samo ćemo na brzinu nešto popiti i odlazimo. Brax je otkopčao kacigu i zakačio je za upravljač. uradila sam isto, umalo se ne osnesvestivši od olakšanja što sam skinula vrelu kutiju sa moje natopljene kose. Brax se nasmejao, - Dan šašavih frizura, a? Podigla sam ruku i provukla je kroz njegove mokre lokne. Nagnuo se ka mom dodiru, dok su mu oči blistale od ljubavi. 28
Cerekajući sam dodala, - Kaciga plus vreo dan nije baš jednako seksi frizura. Zavukao je svoje velike prste u moju zamršenu kosu. - Mislim da izgledaš seksi bez obzira na sve. Spuštao je ruku preko mog obraza sve do moje ruke. Isprepleo je prste sa mojima, nagnuo se i nežno me poljubio. - Nadam se da ovo mesto ima hladno piće i led. Koža mi je gorela i iako mi je od pomisli na led, voda pošla na usta, zatresla sam glavom. - Led nije dozvoljen, samo flaširana voda, sećaš se!? Naši australijski stomaci ne mogu da podnesu lokalnu H2O. Uzdahnuo je, - U pravu si. Ja ću onda popiti jedno pivo. - Ako misliš da piješ i voziš u ovom haosu koji ovde zovu saobraćaj, razmisli još jednom, mister!!! Smejala sam se dok smo ulazili u prilično mračan kafić - ako bi to uopšte moglo tako da se nazove - pre bih rekla rupa u raspadu. Boja sa zidova se ljuštila, na nekoliko mesta su zamrljani posteri bili zalepljeni selotejpom, skrivajući rupe u gipsu. Namrštila sam se. izgledale su baš kao - dovraga, jesu li to zaista rupe od metaka? Strepnja mi je puzala kroz krv poput paukova. Stegla sam čvrsto Braxa za ruku, dok me je intuicija upozoravala zvoneći poput ogromnog gonga. Čvrsto sam verovala da treba da je poslušam - više puta me je spasila. - Brax? Žena sa zubima požutelim od duvana nasmejala nam se krezubim osmehom kad smo se pojavili. - Vidi, vidi, lepo je videti mušterije po ovako vrelom danu. Njen hrapavi glas grebao me po koži poput šmirgle. - Čime mogu da vas poslužim? Moje srce nikako nije moglo da se smiri. Htela sam nešto da kažem. Htela sam da odem. Ali Brax se nasmejao. - Dve Koka - kole, molim vas. Žena se zagledala u mene, očima tamnim poput noći. Ništa od hrane? Ukočila sam se, mrzeći što sam tako nervozna, što toliko želim da pobegnem odavde. Pre no što bi Brax mogao da odluči da je gladan, koliko i žedan, dreknula sa. Samo piće. I požurite, molim vas, treba da stignemo negde, već kasnimo. Brax je podigao obrvu, iznenađen mojim drskim odgovorom. Žena se namrštila, odlazeći. Brax me povukao do stola, seli smo tačno ispod ventilatora na plafonu, koji je pomerao vreo, ustajali vazduh. 29
Koža mi je bila lepljiva od znoja, pa mi je strujanje vazduha izazivalo jezu. Zgrabila sam salvetu da obrišem lice. - Šta je sa tobom? - upitao me je Brax, brišući rukom vrat. Pogledala sam okolo, pokušavajući da shvatim zašto mi sva čula divljaju van kontrole, ali sve je izgledalo u redu. To je samo otrcan restoran. Ništa više. Možda sam glupa. - Ništa. Izvini. Samo bih volela da se vratimo u hotel i na bazen, to je sve. Nabacila sam osmeh. Njegovo lice, blago rumeno od sunca, bilo je nasmejano. - Idemo čim završimo. Smejući se, dodao je. - Mora da ličimo na prave - gringose. - čim nas je konobarica onako čudno gledala. Stomak mi se skupio. Nekako, mislim da to nije pravi razlog. Gledala me je gotovo. gladno. Iza mene se začuo metež, okrenula sam se u stolici da pogledam. Iz zadanjeg dela restorana, kod kase, pojavio se muškarac. Glas mu je bio tih, besan, kad je uhvatio konobaricinu ruku i prodrmao je. U stomaku mi se prevrnulo, nervoza je ustupila mesto pravom, razarajućem strahu. Nisam mogla ovde da ostanem. - Brax, nije mi prijatno ovde. Možemo li samo da uzmemo Koka - kole i da odemo? Naslonio se na rasklimani naslon stolice. - Nisam siguran da mogu da upravljam skuterom i da pijem, draga. Samo deset minuta, u redu? I idemo. Izgledao je izmoreno i oprljeno. Ujela sam se za jezik i nevoljno klimnula. Nisam htela da izgledam kao kraljica drame, ali dovraga, celo telo mi je vrištalo od panike. Želela sam da odem. Daleko, što dalje odavde, natrag u sigurnost hotela. Noge su mi se nervozno tresle ispod stola. Još jedan muškarac je ušao u kafić, obučen u crnu kožnu jaknu i farmerke. Njegova masna kože se sjajila od znoja, a jednom uhu mu je bio otkinut komad ušne školjke. Dugačka, masna kosa padala mu je preko mršavog lica. Njegove oči su se spustile na moje. Zaledila sam se. Kao da sam gledala u lice grabljivca, prazno, gladno, crno i zlo. Usisalo mi je dušu, raspirujući moj strah poput šumskog požara. - Brax. - Evo, izvolite. 30
Krezuba konobarica je ispred nas spustila oznojene, ledene limenke Koka kole, zajedno sa slamkama. Prekinula sam kontakt očima sa G - dinom Kožna Jakna, gutajući knedlu. Saberi se, Brax je ovde. Brax će te zaštititi. Brax je otvorio limenku, otpio veliki gutljaj, stenjući. - Sranje, baš sam bio žedan. Nije primetio moj strah, fokusiran samo na to da utoli žeđ. Kao na auto - pilotu, otvorila sam moju limenku i popila. Mehurići su samo pojačali osećaj straha u mom stomaku. Zašto sam tako reagovala? Smiri se, Tess! Bilo je glupo, reakcija bele devojke koja je zaronila na mesta potpuno normalna u ovom prenatrpanom gradu. Brax je popio svoje piće i ustao. - Moram da pišam. Vraćam se odmah. Moj strah je provalio u gejzir panike. - NE! Mislim, moraš li ići ovde? Možemo naći McDonalds ili neku lokalnu garažu. Nervozno sam lomila prste, sakrivene u krilu. Sumnjam da će ovde biti baš čisto. Nasmejao se. - To nije baš prigodna sredina. Ne znam hoćemo li naći neko drugo mesto, a do hotela ne možemo stići za sat vremena. Vraćam se za sekundu. Stegla sam moju Koka kolu, dok mi prsti nisu pobeleli, pokušavajući da smirim paniku i da ne budem tako nedokazana. Klimnula sam glavom. Brax mi je poslao poljubac dok je brzo odlazio prema stražnjem delu kaffića. Kroz njegovu zelenu majicu, potamnelu od znoja, ocrtavali su se lepo izvajani mišići. Mišići koji su me mogli zaštititi, mišići koji su odlazili od mene. Sa svakim korakom koji je napravio, moje srce je polako umiralo. Nisam imala nikakvo objašnjenje za svoje ponašanje, ali žalost je preplavila pesimistički deo u meni. Okreni se! Vrati se! Nije uradio ni jedno, nestao je iz vrata sa natpisom - Baño Adrenalin mi jurio krvotokom, oči su mi letele po kafiću, tražeči nevolju. Instinkt mi je govorio da je nevolja blizu. Samo još nisam znala koliko blizu. Nikoga nije bilo. Čak je i lik u kožnoj jakni nestao. Vidiš, Tess. Nemaš se čega bojati. Nešto pufnasto mi se omotalo oko nogu i uplašilo me toliko da sam odskočila sa stolice i prosula limenku posvuda. Odgurnula sam stolicu i pogledala ispod stola. 31
Šugava, narandžasta mačka je trepnula, mjaučući - Prokletstvo, moram se smiriti. Ali srce mi je i dalje lupalo kao nenormalno. Celo telo mi je bilo napeto poput strune. - Prestani buljiti u mene, maco, Držala sam noge dalje od mačke i od lepljive mrlje Kokakole. Minuti su prolazili neverovatno sporo, oči su mi odbijale da pogledaju bilo gde drugde, osim u vrata iza kojih je nestao Brax. Koliko mu treba vremena da obavi nuždu? Sigurno, do sad je već završio. Igrala sam se sa narukvicom na ruci. Srebrna srca su mi se ocrtavala na prstima koliko sam jako pritiskala, koristeći ih kao brojanicu, pozivajući mog dečka da se vrati. Hajde, Brax! Da izađem i sačekam ga kod motora? Sve bi bilo bolje od sedenja ovde ovako prestravljena. Da, da ga sačekam kod motora je dobra ideja - u javnosti, na suncu. Ustala sam i okrenula se da pođem. Srce mi je palo u pete. Trojica muškaraca su čuvali izlaz. Prekrštenih ruku, usana razvučenih preko prljavih, trulih zuba. Čovek u kožnoj jakni je stajao u sredini. Oči su nam se srele i ista zla slutnja me obuzela, preplavila me kao crna senka. Nisam mogla da skrenem pogled, cela sam se skupila pod teretom crnila. Moji instinkti su bili u pravu. Bila sam u velikim govnima! - BRAX! - vrisnula sam, polazeći prema vratima. Nije me bilo briga ako sam previše burno reagovala, ako su došli samo da popiju piće. Moji instinkti su vrištali, urlali i terali me da reagujem. Beži! Papuče su šljapkale po linoleumu dok sam ubrzavala. Muškarci su se pokrenuli, rušeći stolove u brzini, da me uhvate. NE! NE! Molim te, NE! Disala sam ubrzano dok sam utrčavala kroz vrata i vrisnula kada me je ogromna ruka uhvatila za kosu i povukla unazad, na smrdljivo, vrelo telo. - Brax! - uvijala sam se i siktala, držeći se za skalp. Ne obazirući se na bol od iščupanih pramenova kose, podivljala sam. Ugrizla sam ruku koja me je držala preko grudi. Opsovao je na španskom, poštajući me. Pala sam na kolena, ali sekundu kasnije sam već trčala. Ništa nije bilo važno, samo doći do Braxa. - Brax! - Uletela sam u muški WC i zaletela se u čvrsto telo četvrtog čoveka. Krv mu je prekrivala zglobove ruke kojom mi je prekrio usta, pribijajući me uza 32
zid. Smrad njegovog dlana me terao na povraćanje, otimala sam se iz njegovog stiska. Zarežao je, držeći me pribijenu. Moj život se rušio u beznađu kad sam pogledala preko njegovog ramen. Brax je ležao na prljavom podu WC - a, krvavog lica. Jedna ruka mu je bila neprirodno iskrivljena i oči zatvorene. - NE! Bes, strast i užas su eksplodirali u meni. Snažno sam ugrizla čovekov dlan, osećajući ukus rđe kad sam probila zubima meso. - Puta! - opsovao je dok sam se otimala, pokušavajući da mi uhvati kolena između svojih nogu. - Brax! Probudi se! - uspela sam da se otmem, ali samo da bih završila u rukama Čoveka sa kožnom jaknom. Prosiktao mi je nešto na uho što nisam razumela. Njegovi odvratni prsti stegnuli su me za sisu, odvlačeći me od Braxa. - Ne! Pusti me! - vrištala sam, previše ljuta i fokusirana na preživljavanje da bih plakala. - Jebeno kopile, odjebi i ostavi me na miru! Još jedna smrdljiva ruka se zalepila preko mojih usta i nosa, potpuno mi onemogučavajući disanje. Pluća su mi se pobunila, grudi se nadimale. Udarila sam kukom unazad, sudarajući se sa mekim mesom između nogu mog otmičara. Čovek sa kožnom jaknom je jauknuo i odgurnuo me, hvatajući se za povređeni kurac. Beži Tess! Beži! Zacvilela sam, neodlučna. Htela sam da proverima Braxa, a morala sam da pobegnem odavde. Pronađi pomoć, pa mu onda pomozi! Ali bez obzira koliko se snažno borila, uvek je bilo više muškaraca. Kao da sam upala u živi pesak - borba koju nisam mogla da dobijem. - Brax, za ime Boga potreban s. Čovek u kožnoj jakni mi je prišao i udario me pesnicom u bradu. Pred očima mi je eksplodirao vatormet i pala sam. I padala. I padala, teško i beskorisno. Pod me je dočekao čeličnim zagrljajem. Boje su mi treperile pred očima, dok me mučnina obuzimala. Neko mi je pritisnuo leđa, savijajući mi ruke pozadi i vezujući mi nešto grubo oko zglobova. Povukao me na gore. Svet se vrtoglavo okretao, izgubila sam pojam šta je gore, šta dole, šta je napred, šta nazad. 33
Zle oči Čoveka sa kožnom jaknom su svetlele zadovoljno kada mi je na glavu nabacio crnu kapuljaču.
34
4. Poglavlje Golub Moje čulo mirisa prvo se vratilo. Čulo dodira, ukusa, sluha, vida, sve je ostalo neaktivno. Ali miris. Kako sam mogla ignorisati taj smrad? Ustajali znoj i amonijak iz mokraće. Mošus, tijelasni miris i smeće. Stomak mi se prevrnuo, pretvorio me u klupko užasa. Brax! O, Bože, Brax. Je li u redu? Da li je mrtav? Sva ta krv. U plućima mi je udaralo. Brax je bio tamo - gdje god da je bio, sam i u boli. Da li ću ga ikada ponovo vidjeti? Misli su mi se zabijale kao igle u lobanju. Glavom mi je tutnjala gadana glavobolja. Strah mi je stegao grlo prisećajući se njegovih postupaka. To kopile je bilo tako željno da me udari, kao da je živio za to da bude nasilan. Nisam imala nade protiv takvih ljudi. Znala sam da sam slaba, ali sam željela da me ubiju prije nego me odvedu. Ko zna kakvih će sve brutalnosti biti u mojoj budućnosti. Još jedan dašak amonijaka. Začepila sam nos iza haube, nadajući se nisam povratila i utopila se u bljuvotini. Dahtala sam, prisiljavajući se svim nagonima da barem mislima budem daleko odavde. Samo ostani mirna. Oslonila sam se na sav svoj dosadašnji život. Iako sam i sama bila u nevolji, znam da su moji roditelji bili prezauzeti brigom o bratu nudeći mu rame za plakanje. Okrenula sam se samoj sebi kako u sreći tako i u teroru. Izaći ću iz ovoga. Niko mi neće oduzeti slobodu. Skliznula sam na stranu kad smo se zaneli iza ugla i iznenadna gravitacija donese mali boljitak. Um mi se vratio. Borio se sa maglovitom boli. Mora da sam u vozilu. Moj osjećaj sluha se vratio. Čulo se cviljenje. Pokušala sam se naglo udaljiti, a samo cviljenje preraslo je u jadikovanje. Moljenje je bez sumnje bilo ženko. A čovjek je proklinjao. Zatim se čuo tresak i plač. Koliko je žrtava bilo ovdje? Nisam željela da umrem. Tragična statistika još jednog turiste otetog u Meksiku. Brax i ja smo bili tako glupi i putovali sa iluzijom da smo nedodirljivi. 35
Čulo se još više cviljenja i grubih komandi dok je motor brujao, a gume cvilile savladjujući put, ulazeći u krivine prebrzo. Nisam bila sama. Bilo je i drugih. Drugih uzetih. Ukradenih. Otetih. Nisam se trebala opustiti, ali jesam. Samo saznanje da možda imam saveznike dalo mi je iznenadnu nadu. I moje čulo ukusa se vratilo. Odmah je strašan smrad obložio moj jezik, zajedno sa slatkim ostatakom kokaina i oštre trave, terora. Kokain me je podsjetio na Braxa i osjetila sam bol u srcu. Čak i ako uspijem da pobegnem, kako ću naći Braxa? Nisam imala pojma gdje je bio kafić ili kako smo stigli tamo. Da li će iz hotela doći i tražiti nas kada se ne vratimo sa skuterom? Grlo mi se odjednom steglo. Pred očima su mi se javljale mučne slike Braxa kako umire na podu, usamljen, u onoj pustoši od muškog kupatila na katu. Ne bi valjda pustili da umre? Neko će ga već odvesti u bolnicu. Mene su uzeli. Odveli su me. O bože. Realnost situacije u kojoj sam se našla, odjednom me udari kao deset tona težak brod. Odveli su mene! Bila sam nemoćna. Ubrzani dah koji je izlazio sa mojih usana na unutrašnjost haube, grejao mi je uši i trepavice svojom toplinom. Pokušaj da stvorim viziju onog što je bilo oko mene ostao je crn i beskoristan. Pogled na već mračnu haubu bio je dodatno skriven od mene prljavom krpom koja mi se nalazila na glavi. Nečija gruba ruka mi je pala na butinu i jako me stiskala. Poskočila sam, pokušala se maknuti, ali me je u tome sprečio kanap kojim su mi bile vezane ruke. Jezik koji nisam razumjela uznemirio mi je srce, terajući me da se trgnem i da shvatim da ovo nije samo tamo neka noćna mora u kojoj sam se našla zarobljena. Ovo se zbilja dešava. Nečija ruka mi ponovo uhvati butine i bolno mi razdvoji kolena. Crveno bljesnu pred mojim očima. Pozdravila sam svoj bijes i udarila nogama onoliko snažno koliko je to bilo u mojoj moći. Vrištala sam kad je neko ponovo svojom nepoželjnom rukom prešao između mojih nogu. Moje tajice nisu pružale nikakvu zaštitu protiv tog strašnog pritiska. Dobila sam šamar zbog svoje borbe. Glava mi je klonula. Prste više nisam osećala na sebi. Zagrcnula sam se u iznenadnom naletu olakšanja. Zakašljala sam se, odstranjujući od sebe svaku emociju koja se pokušala probiti iz moje unutrašnjosti. Ovo se ne događa. Vozilo se zaustavilo uz škripu. Čulo se neko zujanje, a zvuk otvaranja vrata odjeknu u meni. Otkucaji srca, su kao teški bubnjevi odzvanjali u mojim ušima. 36
Zgrabili su me za noge i na dupetu grubo vukli po oštroj površini. Neko progunđa, pokupi me i baci preko ramena kao kakvo mrtvo truplo. Osetih vrtoglavicu. Usne mi se odjednom nađoše pritisnute uz prljavu krpu. Snaga terora se širila ka meni, a ono nepoznato uvlačilo me u neko tamno, duboko mjesto koje je bilo puno silovatelja i ubica, čudovišta. Samosažaljenje je curilo i volja da opstanem je posrnula. Ne! Nisam mogla sebi dozvoliti depresiju i odustati. Ja nikad ne odustajem. Boriću se dok ne umrem. Pokazaću otmičarima da su ukrali pogrešnu devojku ako me žele krotkom i slomljenom. Na neki bolestan način, izazvali su moje samopoštovanje. Ova me kopilad sigurno želi, za razliku od mojih roditelja. Ukrali su me jer su morali. Dragocjena sam im. Moram da ostanem jaka i opstanem. Visila sam preko kidnaperova ramena, nošena ko zna gde i nešto se odjednom prelomilo u meni. Moj um se slomio, doslovce je ostao bez navoja. Podelio se na dva bića - na devojku koja sam bila i djevojku koja sam postala. Djevojka, koja sam nekad bila, imala je nade i snove, težila je za ljubavlju sa Braxom, imala je sve ono svijetlo i istinito. U svojoj nesigurnosti i potrebi za ljubavlju vidjela sam svoju krhkost. Ali to sada nije bilo važno, jer drugi dio – novi - bio je žestok. Ova nova djevojka nije bila slomljena i nije postavljala sebi suvišna pitanja. Bila je ratnica koja je vidjela krv, zurila čudovištu u lice i znala bez sumnje, da će njen život, ponovo biti njen. Nekako se novi dio omotao oko središta stare Tesse, štitio je i ublažavao od užasa koji dolazi. Barem, je to ono što sam se nadala da će se dogoditi. I zaista, zaista sam se nadala. Kapuljaču su mi skinuli sa glave povlačeći i kosu s njom. Ostatak kose se izvio u statičkom elektricitetu. Trepnem. Svjetlo mi zaslijepi oči. Sve je previše sijalo. Oči mi se nisu uspele priviknuti na tu svjetlost, a ja sam se već našla u sobi. Bila je tamna i tmurna, ne tamnica u bukvalnom smislu te reči, ali nije bila ni daleko od toga. Kreveti na kat nalazili su se na svakom od četiri zida. Nedostatak prozora i vlaga od poda, brzo su se naselili u moje kosti. Sela sam na izlizani madrac, gledajući moj novi dom. Djevojke, su bile zbijene jedna do druge na svakom od kreveta. Sve su one bile okružene nekim nelagodnim osećanjem koje prethodi kakvoj tragediji. Oči su im bile u modricama. Negde se uočavao i gubitak kože na licu obojenom ozljedama. Iznad mene se uzdigao čovjek sa odvratnom crnom bradom. Posegao je iza sebe i izvukao nož. Trgnula sam se i pokušala da odpužem od njega. Dio mene govorio mi je da me ne bi povredio. Ne još. Ali, sa druge strane vidjela sam nož i šćućurila se. 37
Znala sam šta nož može učiniti. Siječe stvari. Iskasapi stvari. Nisam htijela da budem iskasapljena. Čovjek progunđa, zakopa prste u moje rame i pritisne me uz vlažni madrac na dnu kreveta. Zacvilila sam kad me je prevrnio na trbuh. Udarala sam telom o madrac, uvrtala sam se pokušavajući da ostanem u uspravnom položaju i na kraju izgubila bitku. Kretnja rezanja doprinela je tome da se uže ureže duboko u moju već bolnu kožu. Oštrica je bila tupa i dok vez nije bio presečen činilo se da ta radnja traje čitavu večnost. Čovjek me pustio i mršteći se povukao. Polako sam se uspravila i trljala vene. Koža na rukama mi je bila usečena na mestima gde je bio vez i bila je crvena. Ti. Ostati. Upro mi je prstom u lice prije nego što je pošao do izlaza. Teška, crna vrata su se otvorila i on je nestao. Soba je odzvanjala od glasnog klika brave. U trenutku kada je otišao, blenula sam u moje nove cimerice. Samo nekoliko devojaka pogledalo je u moje oči, dok se ostatak povio od straha. Nisam mogla prestati zuriti u njih. Osam kreveta na sprat. Osam žena. Sve smo bile u rasponu negde od oko dvadesetak godina. Nije bilo nikakvog podudaranja u našoj otmici. Neke od nas su bile plave, druge crne, crvenokose i smeđe. Naša boja kože također ne odgovara: tri azijatkinje, dvije crnkinje i tri bijele. Ništa nije ukazivalo na obrazac. Policija neće moći da pretpostavi ko bi mogao biti sledeća žrtva. Činilo se da je svaka žena mogla lako da bude ukradena. Bez obzira da li smo bile visoke, niske, debele ili mršave, sa velikim grudima i dugim nogama, sve smo bile ovde iz jednog razloga. A, razlog se još ne zna. Razlog nisam ni željela da znam. Sati su prošli dok smo tako zurile jedna u drugu. Niko nije pričao jer nije osećao potrebu za tim. Komunicirale smo u našoj tišini, koja je bila dublja od riječi. Naše duše su razgovarale. Tješile smo jedna drugu, dijeleći bol nad onim što će dogoditi sa nama. Sijalica je zatreperila i osvijetlila naš kavez, stvarajući napetost svojim talasanjem po sobi. Nakon nekog vremena, možda sat kasnije, vrata su se otvorila i pred nama se pojavio mlađi muškarac sa krivim zubima i ružnim ožiljkom na licu, donoseći poslužaonik od osam zdjela u sredinu sobe. Ustajali zrak našeg zatvora ispuni se mirisom hrane, nečeg prženog na pladnju i toplim kruhom s time. Stomak mi je zakrčao. Nisam jela od doručka. Moje srce zadrhta, sećajući se Braxa. Činilo se da smo tako davno dijelili našu prvu noć u Cancunu, uživajući u našoj vezi. Prisiljavala sam se da ne mislim o njemu. Previše boli. Niko se nije pomjerio, ali sve smo zurile sa čežnjom u hranu kad su se vrata ponovo zaključala. Čekala sam da vidim da li je među nama bila uspostavljena hijerarhija. Niko se nije pomjerio. 38
Miris večere me preplavi te nisam mogla više podnijeti čekanje. Trebala mi je snaga da se borim. Ne želim samo da sjedim i čekam. Ko zna kad će doći po nas. Približila sam se pladnju. Moje tijelo je zaškripalo i protestovalo, ali sam ipak prikupila činije i dodavala ih s komadom lepinje svakoj djevojci. Stidljivo su mi se osmjehnule. Gledale su me pogledom zamagljenim od suza. Pružala sam im utjehu pomažući im. Barem nismo bile same. Bile smo u ovome sve zajedno. Kad sam predala poslednju zdjelu i uzela svoju, morala sam da progutam suze. Prijetile su da će me udaviti ako ih pustim. Brax. Moj život. Moj sretan, sretan svijet rasprsnuo se i ostavio me u paklu. Nisam više pripadala Braxu. Nisam pripadala ni sebi. Ja sam pripadala sumornoj, nepoznatoj budućnosti ispunjenoj terorom. Progutam teško, prisilim se da maknem suze. Suze mi sada nisu bile od koristi i odbijala sam da se povijem. Uzmem zalogaj kaše, štucnem i očeličim sebe. Neću plakati. Ne večeras.
39
5 Poglavlje Fantail
Za dva dana, mala soba je postala sav moj svijet. Hrana je dolazila dva puta dnevno. Čekanje na obroke bio je jedini način razbijanja monotonije koja je duboko vladala među nama. Strah od onoga što će se dogoditi stvarao je svakim otkucajem sata, sve veću prazninu u meni. Preostalo vreme trošile smo na gledanje u prazno ili na međusobno razmenjivanje praznih pogleda. Nekoliko žena razgovarale su prigušenim šaptom. Ja sam ćutala. Sjedela sam ogrnuta tišinom i planirala. Moja sloboda je oduzeta ali vratiću je natrag. Cijeli život bila sam krotka i otirač drugima. Čak i u vezi sa Braxom nikada nisam nalazila snagu da mu kažem šta mislim, nikada nisam imala snagu da saopštim pravu istinu. To se sve promijenilo u ova dva dana dok sam sjedila i nemo promatrala sve oko sebe. Ukorila sam samu sebe i naterala se da potisnem strah. Zagrlila sam bijes. Duboko u sebi prizivala sam ljutnju kao magiju, ogrnuvši se njome kao nekim neprobojnim plaštem. Nikad više neću sakriti svoje prave osjećaje i ići ću za onim što doista želim. A ono što najviše želim je sloboda. Našu hranu donio je isti mladić sa ožiljkom od obrve do čeljusti. Tko god da je ušio ozljedu uradio je loš posao, jer mu je koža bila naborana na takav način da sam osećala sažaljenje prema njemu, iako je bio u dosluhu sa mojim otmičarima. On nije bio visok, ali su mu kretnje zračile snagom koja je izbijala iz svake pore njegovig mršavog tijela. Pomno sam ga promatrala, procjenjivala da li bi se u nekom momentu mogla sa njim uhvatiti u koštac, naravno uz pomoć drugih žena. Surova istina brzo me pogodila. Čak i da se međusobno udružimo, da radimo zajedno, koliko daleko bi stigle? Stražari su pred vratima, a ja ne znam što je vani. Grad, šuma, selo. Nema smisla da napravim potez dok ne saznam. Znanje je moć, a momenat iznenađenja je ključ uspeha. Bilo je veče drugog dana kada su se vrata otvorila snažno udarajući o zid. Nije bilo vrijeme večere i moje je srce jako udaralo kada je G - din Kožna Jakna ušao u sobu. Predatorske oči su mu odmah pale na mene. 40
Svo moje planiranje i špekulisanje isparilo je kad se gadno iscerio i pošao pravo prema meni. Strah je munjevito potekao kroz moju krv, a drhtavo tijelo me je zabolilo i podsjetilo na opasnost koja je vrebala na svakom centimetru ovog mjesta. Samozadovoljstvo nije bila dobra ideja. Dođi sa mnom, kurvo. Omota prste oko mog bolnog zgloba, trgnu me i uspravi. Ližući svoju ispucalu usnu, vukao me prema vratima. - Ne! Ne želim ići, ne ovako. Ukočila sam koljena, bosim nogama trudila se da nađem oslonac na starim daskama, ali nisam mogla da se izvučem. Trgnuo me je jako. Udarila sam o njegovo krupno tijelo. G –din Kožna Jakna zaudarao je na znoj i metal. Žene su počele da plaču, te je zavijanje i zbrka ispunila nekad tešku tišinu. Naša mala oaza u trenutku je razbijena. Migoljila sam se, pokušala da sklonim njegove prste sa mog zgloba, ali se on trenutno okrenuo unatrag i ošamario me. Moja obraz je u trenu planuo od bola. Zatvorila sam oči stisnuvši ih čvrsto. - Povinuj se! Osim ako ne želiš da te ponovo nokautiram, zarežao je G – din Kožna Jakna. Podesio je svoj stisak i odvukao me niz hodnik. Lice me je bolilo, ali brzo sam tu neugodnost odgurnula dalje od sebe. Bol je bila smetnja, a morala sam da se fokusiram. Muškarci tamne kose i tmurna pogleda prolazili su pored nas. Jedna žena je plakala, a onda se cela krika pridružila toj užasnoj simfoniji. Moje srce je bilo sa njima. Nisu samo radi mene dolazili. Moj puls je tupo udarao kroz svaki metar koji sam prolazila dok me je G din Kožna Jakna odvodio negde. Prošli smo mnoga vrata koja su sva do jednih bila zaključana, dok nismo stigli pred zapuštenu svlačionicu u koju me je gurnuo. Višestruki tuševi, napuknute bijele pločice, dobro iskorišten sapun razbacan po podu, to je bila slika koja mi se vrlo brzo ukazala pred očima. Podsetila me je na kupaonicu loše teretane ili više na kupaonicu u zatvoru. O bože. Kožna Jakna me povuče za rame, okrete me i suoči sa svojim licem. Skidaj se. Nalet prkosa procva u meni i pljunem ga u lice. Nema šanse da se skinem pred njim. Nisam mogla. Samo me je Brax vidio golu – niko drugi. To je bio moj poklon, njemu. Jebi se. Jebeš sve ovo. Nikada nisam bila tako revnosna ili hrabra, ali sve ovo što se izdešavalo, mene je promenilo. Bilo je vrijeme da prihvatim novu mene. Zakikotao se. Dakle, sviđa ti se grubo, kučko. Prije nego što sam se mogla snaći, pesnicom me je udario u jagodičnu kost, razbijajući mi sliku onoga čemu sam težila u komade. O, Bože, bol je bila mnogo 41
gora nego šamar. Stenjala sam, držeći se za lice. Nikad me nisu udarili prije, ali ovo je već treći put u roku od nekoliko dana. Njegove ruke zgrabiše okvratnik moje majice i povukoše ga. Zvuk cijepanja materijala odjeknu u popločanoj prostoriji. Jeknula sam kad je svježi zrak liznuo moj izložen stomak i grudi. Izmaglica bola polako me je napuštala i maknula sam se u stranu, pokušavajući da pobegnem od njega. Ali on nije patio od bolng udarca u vilicu i uhvatio me je. Progunđao je nešto šamarajući me ponovo. Ti si divlja. Ali to te neće spasiti. To će samo značiti da nećeš dobiti dobre kupce i završit ćeš drogirana i sa mrtvim mozgom. Nagnuo se i lizao me, vukući svoj jezik kao pas preko mog obraza, pravo u moju kosu. Drhtala sam, odbijajući ga. Ako želiš još jedan udarac pesnicom u svoje lijepo lice, pokreni se ponovo, - nagovarao me je. Već je sto slonova galopiralo u mojoj lobanji. Ne bih mogla podnijeti više. Moja duša je želela da se bori, ali moje tijelo ostalo je mirno i poslušno. - Dobra djevojka, gugutao je, posegnuvši za mojim tajicama koje je svukao jednim pokretom. Oštrim trzajem pokidao mi je gaćice, a onda svoje ruke stavio iza i otkopčao mi grudnjak. Sve je palo je na pod, ostavljajući me izloženom, najviše što sam ikad u svom životu bila. Stajala sam gola ispred silovatelja, otmičara, pred zlim sadističkim kurvinim sinom. Drhtala sam, sklopivši ruke oko mojih izloženih grudi. Čovjek se nasmejao posmatrajući me opčinjenim pogledom, silujući me svojim očima. - Imaš lijepe sise. Ne možeš ih skrivati zauvijek. Ulazi pod tuš i operi prljavštinu. Gurnuo me prema području prepunom sapuna. Posrtala sam, ali svojevoljno. Namjeravala sam se maknuti od njega, od smrada njegove pokvarenosti. Nemoj misliti o tome da te on gleda, govorila sam sama sebi. Ništa od ovoga ne može utjecati na tebe ako ne dozvoliš. Držeći se tih misli, sagla sam se da pokupim suh komad sapuna. Stiglo je još žena okupiranih teškim muškim rukama, rukama zlih, podlih ljudi. Svaka je podvrgnuta istom tretmanu, minus premlaćivanju i ja sam se okrenula od njih, da ih ne gledam dok im je odjeća padala na pod. Momak sa ožiljakom pokupio je stvari i nestao. Odjeća našeg prošlog života. Nestala je samo tako. To je simboliziralo više od svačenja. Bila je to poruka da smo u njihovom vlasništvu. Nismo više imale pravo da nosimo šta želimo, da idemo gdje želimo i da volimo koga hoćemo. Bile smo svedene na ništa. I bile smo ništa do samo golih, drhtavih djevojaka. Golotinja naše stvarnosti pogodila je neke od žena i one su padale na pod u suzama. Nakon toga dobile bi udarce u stomak i bile prisiljene da puze u komunalni tuš. Progutala sam slane suze kad sam se okrenula ka slavini, 42
pokušavajući da se nasapunam ostacima sapuna. Voda koja je tekla bila je hladna, ali je bila kao raj jer je čistila smrad i tegobu. Nisam željela da mislim o razlozima zbog kojih smo natjerane na pranje. To je neko buduće mjesto o kojem nisam mogla trenutno da razmišljam. Fokusirala sam se na sadašnjost, držeći se normalano, ne popuštajući pred voljom moje mašte da se suoči sa užasom. Balončići su se polako formirali na sapunu i provela sam narednih deset minuta trljajući ga preko kože, sapunajući kosu. Htela sam da sperem sa sebe ono što se dogodilo. Želela sam da voda odnese moju nesreću da odžubori niz odvod noseći i mene sa sobom. Svakako bi i kanalizacija bila bolja od ovog ovde. - Dosta! Povikao je tamničar . Poslušale smo, ispirale se pod hladanim mlazom vode i otišle do klupa gdje je ležala gomila ostarjelih ručnika. Umotam bezbojni peškir oko sebe. Osetila sam pokrete užeta koje mi je dolazilo s leđa, omotavajući mi se oko vrata. Skočila sam, stežući ga čvrsto rukama. Čovjek sa ružnim ožiljkom je prišao, povukavši me blago užetom. - Ti nisi više ona ko god da si bila. Zaboravi svoju prošlost, jer se nikada više nećeš vratiti u nju. Nagnuo se naprijed i ja sam se zamrzla. Potcjenila sam ga. Samo zato što nam je donosio hranu, glupavo sam mislila da je bolji od ostalih, ali nije bio. Isto crnilo živelo je i u njemu. - Pratite me. Koračao je vukući konopac. Moja leđa izvijala su se pod pritiskom, prisiljavajući me da kaskam da bi ga sustigla. Bila sam degradirana od čovjeka do psa, samo jednim aktom. Htjela sam se sagnuti i ugristi mu ruku. Ako je hteo da budem životinja, mogu biti životinja. Tuš mi je nestajao iz vidokruga, dok sam odvođena na povocu. Gdje me dođavola on sad vodi? Stisnula sam oči i zatvorila ih. Nisam željela da znam. Šta ako će me sad kada sam čista oni silovati? Ili me staviti u neki kupleraj i prisiliti me na sve što hoće uz more kemikalija i lijekova. Nikada se ne bih setila ko sam bila. Nikad ne bih bila slobodna. Ne! Počnem da se kočim. Zakopam bose noge u pod. Prsti su me boljeli. Tada je čovek sa ružnim ožiljkom stao i udario me. Moj vrat je vrisnuo od bola kad me je naglo povukao za konopac, gušeći me. - Polazi! Ružni ožiljak se zagleda u mene, pritisnuvši snažno svoje tijelo uz moje umotano u peškir. Čitavo moje biće se pobuni što je tako blizu, ali sam stisnula zube. Ne bih koraknula dalje u porazu. Htjela sam da sikćem na njegovu ulogu vođe, ali sam samo besno gledala u njegove beskrajno crne oči, stojeći kraljevski ponosno koliko je to bilo moguće. 43
- Ne. Neću se pokrenuti. Nemate pravo mene, a ni druge žene tretirati ovako. Pustite nas. Moj glas je delovao kolebljivo zbog straha kojim je bio ispunjen. Srce mi je divljalo u grudima. Mogla sam da izgubim život za neposlušnost, ali nisam mogla da se predam bez borbe. Nisam mogla odustati tako lako. Pustila sam moju porodicu da gazi po meni, ali nisam htijela pustiti ovu kopilad da rade to isto. Šok izazvan nepoznatim šumovima rastao je iza mene. Pogledam natrag i raširim oči zbog horora koji se ukazao ispred mene. Moje cimerice su svezane stajale u redu, kao ovce pred klanje. Gurnute su u stranu kad je Kožna Jakna bijesno dolazio prema meni. Čovek sa ružnim ožiljkom bacio je kraj moj konopca i odstupio nazad. Oh, sranje. Sagnem se i stavim ruke iznad glave, pokušavajući se zaštiti, ali nije bilo koristi od toga. Kožna Jakna me je bacio na zemlju i šutirao. Njegove čizme sa metalnim vrhom napukle su mi rebra. Kada sam pala pod njegovo zlostavljanje, udarci su odjekivali oko mene i u meni. Počela sam vrištati i uvijati se u loptu. Nisam mogla disati. Nisam se mogala kretati. Nisam mogla ni plakati. Bol je bila nepodnošljiva. Udarac za udarcem. Moje grudi, stomak, butine, zglobovi. Svaki udarac je eksplodirao vrućinom gorom od prethodne. Još jedan vrisak je izašao iz mene kad je udarac uhvatio moj solarni pleksus, zbog čega se peškir razmoto. Bila sam u smrtnoj borbi, smrtnim mukama, u stanju koje vodi do smrti. Zakoračila sam u paklu. On je bjesnio nešto na svom maternjem jeziku i skupljajući šaku u mojoj kosi povukao me na gore i uspravio. Moja koža se zatezala od jačine kojom me vukao, a već u sljedećem momentu udario mi glavu u zid. Basta! Znala sam tu riječ. Dosta. Kožna Jakna me pusti. Pala sam na pod. Svaki centimetar tela zacvilio mi je od bola. Hladno drvo na koži podsjeti me da sam pretučena i gola. Tako glupo Tess. Tako, tako, glupo. Ne možeš pobijediti. Samo im daj ono što žele. Bila sam u još gorem položaju od ove neposlušnosti. Bila sam pravi drhteći nered na podu, nesposobna za bilo šta. Brax. Kako bi željela da je Brax ovdje. On bi znao šta da radim. Kako me držati na sigurnom. Prava sam neznalica kad sam pomislila da se mogu suprostaviti ovim ljudima. Ko su oni i onako? 44
Zaključila sam da su trgovci ljudima. Taj me zaključak potresao kao ljuti uragan, bacio me dublje u ponor. Koliko god sam htijela da negiram stvarnost, znala sam. Bila sam na prodaju. Ove žene i ja ćemo nestati širom svijeta. Razmijeniće nas za novac. Bez obzira što smo bili ljudi, za njih smo predstavljale samo stvari, izvor prihoda. Dovoljno sam strašnih vijesti pročitala da znam da krijumčarene žene nestaju za kratako vreme i da im se brzo gubi svaki trag. U slučaju da se brzo ne preduzme nešto i ne otkrije trag dok je još uvek vruć, nestaju zauvek. Kao da nisu ni postojale. Shvatam da niko osim mojih roditelja i Braxa nije znao da sam u Meksiku. Moji roditelji se ne bi zainteresovali za moj nestanak, ne bi zvali ili poslali poruku. Prošli bi mjeseci prije nego što primijete da me nema. A Brax. Moje srce se guši. Brax može biti mrtav koliko sam znala. Mrtav i hladan. Čovjek s ožiljkom gurnuo je Kožnu Jaknu daleko i uzeo u ruku moju uzicu. Povukao je konopac, siječući mi vrat. - Ustani. Htjela sam da se smejem. On očekuje da stojim kad mi je tijelo napuklo i slomljeno? Premlaćivanje me je ipak naučilo nešto. Poslušnost je najvažnija. Nema ništa loše u slušanju zapovijedi ako to znači da preživim još jedan dan. Dakle, iako znam da bi me to moglo ubiti, ipak sam se pomalo nespretno zbog bola, teško dišući podigla na noge. Celo tjelo željelo je da plače, ali moje oči i dalje su bile suhe. Ti ljudi nisu zaslužili moje suze. Čovek s ožiljkom omota prste oko mojeg bicepsa, držeći mi težinu. Dao mi je jednostrani osmeh, slegnuvši ramenima. - Možete napraviti ovo lakim. To je samo privremeno. Čuvaj svoju borbu za svog novog vlasnika. Zacrnilo mi se od šoka. Trepnula sam. On je potvrdio moje sumnje i poželila sam da sam u krivu. Povukao me naprijed, uz stisak konopcem. Povrede su vrisnule, posebno napukla rebra, ali smo se zajedno, ipak nekako vukli niz hodnik. Linija žena se opet počela nizati iza nas. Svaka žena je odvođena i ostavljana u drugoj sobi. Da li ću ih ikada ponovo vidjeti? G - din Kožna Jakna zlobno se osmehnu kad je otvorio vrata da me čovek s ožiljkom uvede unutra. Baš kao i ćelije u kojoj smo živjeli, soba je bila bez prozora sa samo jednim vratima. Kad je brava na vratima kliknula panika krene da me razara u grudima poput atomske bombe. Sve u prostoru je bilo neopisivo, osim izuma za mučenje u sredini sobe. 45
To je bila pola stomatološka stolica, pola ginekološki sto sa uzengijama i polugama. Uz to je bio sto od nerđajućeg čelika pun instrumenata iz moje noćne more. Sve blještavo, zlobno, oštro, nalazilo se pod visećim ogromnim svijetlom. Moja usta se naglo zatvoriše, a ja se skupim pokušavajući da budem nevidljiva. Isključi se, Tess. Nestani iz ovog pakla. Igle, skalpeli, staklene bočice pune kristalne tečnosti i kožne trake najaviše moju sudbinu kad me čovek s ožiljkom gurnu naprijed. Nisam imala energije. Pogodila me munja bola, ali sam se okrenula. Nisam mogla na tu stolicu. Nisam mogla. Konopac oko vrata me stisnuo čvrsto, a ja zagrebah po grlu sa slomljenim noktima i anksioznim prstima. - Ne! Još jedne ruke nepoznate osobe omotaše se oko moje golotinje vukući me na stolicu. Zajedno, su me bacili na škripavu i krvavu kožu i ožiljak ode iza, trgnu konopac, što me natjera da legnem ili se ugušim. Moja koža zaglavila se na koži, čineći da se zvuk škripanja usisava zajedno sa mojim uspaničenim disanjem. Osoba koja im je pomogla da me bace na stolicu pojavila se iznad. Moje srce se ispunilo gnjevom. Žena je bila mlada, okrutna, sa sjajnom zavjesom crne kose koja joj je uokvirivala lice. Usne su joj obložene naborima, znakom ranog pušača, a crne oči behu joj prazne kao u ljudi oko nje. Hirurška maska visila joj je iza jednog uha, dok su joj prsti bili obloženi gumenim rukavicama. Spopao me bes. Ona je žena, a bila je uključena u trgovinu ženama. Izdajnik svog spola. - Kako možeš, kučko? Kako možeš biti dio ovoga? Čovek s ožiljkom priđe i s leđa mi dodirnu obraz kao upozorenje. Žena nije ništa odgovorila, ali je skrenula pogled. Ne od sramote, već da osigura kožne trake oko mojih podlaktica. Kad ih je osigurala, raširila mi je noge kako bi osigurala i zglobove. Zakopčala je ih tako jako da me je koža trake ugrizla za kožu kao očnjaci kakve zveri. Poniženje mi je bojilo obraze jer sam bila tako izložena, tako bespomoćna. Nisam se ni borila. Kroz zidove se čuo jak vrisak, ali je nestao tako brzo kao što je i došao. Moje su se oči raskolačile. Oh, moj Bože, šta se dešava? Moj dah je žustro i isprekidano strugao u malom prostoru. Žena osigura masku oko usta i otvori sterilni paket. Htijela sam da zatvorim oči, da izbegnem saznanje šta je u plastici, ali nisam se mogla prisiliti da skrenem pogled. Zurila sam sa bolesnom fascinacijom u nju dok je priključivala igle na spravu oblika olovke, dodajući na nju bočicu crne tečnosti. Šta je to? Kožna Jakna zgrabi još jednu bocu i poli njenom sadržinom donju stranu mog zgloba, gurajući Braxovu narukvicu dalje uz ruku. 46
Moje srce se stisnu zbog bolnog gubitaka. Brax. Narukvica je bila jedina stvar koju sam imala od njega. Dozvolili su mi da ja zadržim. Preplavi me pogrešna zahvalnost. Barem mi ovi gadovi nisu i to ukrali. Koristeći beli komad pamuka, Kožna Jakna mi osuši zglob, prije nego je klimnuo glavom ka ženi. Sagnula se preko moje ruke, stavljajući transfer ugljena preko stola iz tabele, upijajući ga na vlažno meso. Pogladila je moju kožu, vodeći računa da slika ostane prije nego je odguli i ostavi purpurni obris barkoda. Odbaci ostatak, uzme olovku sa crnom bočicom i pritisne dugme. Zujanje mehaničke buke izazivalo je vibriracije u meni. Sranje, oni će me tetovirati! Nikad ranije nisam bila tetovirana. Nikada se nisam dovoljno zaljubila u neku sliku da je poželim trajno na mojoj koži, a definitivno nisam željela barkod. - Stop! Kožna Jakna je prislonio je svoje lice u neposrednoj blizini moje ruke kad se oštra igla sa pištolja za tetovažu zarila u meso. Maleni zubi igle sjekli su i šili po mojoj koži. - Prihvati da više nisi žena. Ti si roba. A roba mora imati barcod za prodaju. Željela sam da ga pljunem, ali sam se suzdržala. Kako je bilo ponižavajuće biti tretiran kao roba. Ugrizla sam se za usnu i maknula od njega. Skinuću je čim pobjegnem. Opekotine su bile vatreno vruće, dok su se sekunde pretvarale u minute. Nisam više bila Tess. Bila sam Dolarov znak. Na kraju, olovka za tetovažu prekinu sa zujanjem. Zaječačala sam kad je žena razmazala neku vrstu gela na nju i umotala mi zglob u plastiku. Crne linije su izgledale opscentno uz moju crvenu otečenu kožu. Moja prva tetovaža i to ona koja me degradirala od psa do proizvoda. Jednokratna stvar. Ništa više. Ništa manje. Moja borba je splasnula ostajući pod lavinom nezadovoljstva. Svaki dio me boli: moje srce, tijelo i moja duša. Uvučena sam duboko u jamu gdje su živele zmije i čudovišta. Valjala sam se u samosažaljenju. Žena je skinula rukavice i stavila nove. Preselila se na kraj stola, postavljajući se između mojih nogu. Preobratila se od tattoo umjetnika u ginekologa. Oh, pakao, previše je. Stisnula sam oči i okrenula glavu u stranu. Htela sam da napustim ovo mjesto, da lebdim i nestanem, ali dotakla me je prstima i zadržala u usidrenom očaju. Pregledala me između nogu čitavu večnost prije nego što mi je konačno pomazila butine onako kako bi neko pomazio dobrog psa zbog pokazane poslušnosti. Nisam lajala niti sam ujela. 47
Dopustila sam im da me posjeduju uz malo cviljenja. Žena je otkopačla trake sa mojih nogu i ja ih čvrsto stisnuh, spajajući koljena jedno s drugim. Kožna Jakna se zakikota. - Skupljanje nogu neće te spasiti. Postoje i druga mjesta da se napravi krš. - Molim vas, da ova uvredljiva i ponižavajuća inspekcija bude gotova. Otvorila sam usta da pitam kad ću biti puštena, ali pucketanje drugog sterilnog paketa obnovi moju paniku. Žena je nespretno hodala sa nečim malenim u rukama prije nego me suočila sa svojim okrutnim osmijehom. Špric je blistao pod svijetlom. Moje srce je udralo jako. - Ne. Ja ću se lepo ponašati. Ne morate da me drogirate. Molim te. Pomisao života u stalnoj izmaglici droge me prestravio više nego bilo šta. Žena nije ništa odgovorila i ja se trgnem, pokušavajući da se oslobodim iz naslona. Nisam mogla da pogledam u špric, dok sam čekala da ubrizga šta god je to bilo u moju ruku. Ali ona se nije približavala tom delu moga tijela. Latexom pokrivenim prstima zategnula mi je kosu na vratu i ubola debelu iglu u meko meso iza uha. Vrištala sam dok mi je tvrd metal iz igle istezao kožu i sakatio me. Povlačenjem igle ona se zakikotala rekavši nešto na španiskom Kožnoj Jakni. Bacila je špric u kantu i pokupila stvar sličnu iPhonu. Dodala ju je Kožnoj Jakni. On je mahnuo njome preko najnovije ozljede. Moja koža nije prestala s vibriranjem. Oštar niz zvučnih signala ispuni sobu. Radi i povezano je sa bar - kodom, Kožna Jakna promrmlja. Ne! Nisu. Sva moja hrabrost i nada koju sam polagala u bijeg ovog trenutka su uništeni. Oni me nisu samo brendirali, oni su me tagirali, također. Čak i ako pobjegnem, oni me mogu jebeno pratiti. Suze su pokušavale da poteku iz mojih očiju. Nisam do sada shvatala koliko snažnom me džala pomisao na bijeg od ovih ljudi. Sada mi je čak i to uzeto. S mukom progutam, pokušavajući da zadržim suve oči. Kožna Jakna olabavi moje ruke, odlazi iza mene i povlači mi konopac sa vrata. Trebalo mi je vremena da shvatim da me oslobodio, a čak i više da se moje bolno tijelo pokrene. Kožna Jakna mi je pomogao da se uspravim. Napravila sam grimasu držeći rebra, ne mareći što su mi grudi bile izložene. Šmrknula sam i pokušala da sjedim uspravnije, ali shvativši da sam izložena i dole, skupila sam se. Ovo je bio najgori dan u mom životu. Ne, nisam u pravu. Najgori dan je bio dan kad su me odveli. Kada je Brax pretučen i prepušten svojoj surovoj sudbini. Jecaj pođe, ali ga progutam. Nisam mogla misliti o Braxu ili noćnoj mori u kojoj sam živjela sada. Smeđa papirnata vrećica pojavi se na mom krilu. 48
Kožna Jakna uhvati me za bradu, podižući mi lice prema sebi kako bih ga pogledala u oči. Dobra djevojka. Pripremila si se na svoju budućnost. Lakše je, zar ne? On mi pomilova obraz. To je bio prvi nežni dodir otkad sam stigla u ovaj pakao. Nakon zlostavljanja od Kožne Jakne, željela sam da budem zagrljena, liječena. Ali, to se nikada neće desiti. Nastavi se boriti, Tess. Nikad ne prestaj da se boriš. Vrućina je prodirala u moje udove, razbijajući bolove i modrice. Borba je sve što mi je ostalo. Neću se predati. Zurila sam u ženu koja me je zarobila sa brendom i oznakom. - Mrzim te. Jednog dana, patit ćeš isto kao što ti patiš svoje žrtve. Jednog dana, karma će doći i ugrizti te. Nisam imala pojma da li će se ostvariti moje obećanje, ali životna mi je misija bila da razbijem gnjev zakona o njihove glave i da spasim nevine žene. Mrzim ih. Mrzila sam sve. Kožna Jakna puhnu i uzme papirnu torbu iz moje ruke. Otvori je, zgrabi odeću i baci je na mene. - Obuci se. Uhvatila sam odeću i skliznula oprezno sa stolice. Navukla sam braon džemper preko glave, trgnuvši se i dahćući od bolova. Zatim su sljedile bele gaćice, par visokih čarapa koje u dosezale preko butina. Ništa drugo. Oni su me obukli kao lutku. Slomljenu lutku koja ništa ne vrijedi. Ali, nisam marila za površne stvari kao što je roba. Odjeća je ponudila zaštitu, čak i ako su mi visoke čarape izazivale svrab i džemper bio sve, samo ne topao. Barem nisam bila gola. Žena stavi četku na moj dlan. Uzela sam je neodlučno. Je li to to? Jesam li se preselila? Prolazila sam četkom kroz neurednu, umršenu kosu prije nego sam je vratila natrag. Moja koža je mirisala na jeftin sapun, a moja kosa je bila lomljiva i slaba bez balzama. Bez obzira na sve ipak sam se osećala bolje. Više spremna da se suočim sa svim šta god da je bilo sljedeće. Moja nova tetovaža svrbjela me je ispod zavoja i željela sam da je vidim detaljnije. Mogu li me skenirati sada? Kakvi su detalji ugrađeni u znaku? Nisu me pitali nikakve osobne podatke. Nije ih bilo briga ko sam. Samo ono što sam postala. Nešto što će se prodavati.
49
6. Poglavlje Sova
Tri dana su prošla. Naša mala ćelija, rutina od dva objeda na dan, i tihi razgovori otupili su me u nekakvo stanje prihvaćanja. Tijelo mi je bilo modro na mjestima za koja nisam ni znala da postoje i rebra su me boljela. Nakon svega što smo prošle, mrzila sam samo sjediti tamo. Svakim satom, bila sam sve ljuća. Sjedeći na moljcima - protkanom krevetu na sprat, pozdravila sam tu rastuću toplinu mojih živaca. Željela sam da se nešto dogodi. Bez obzira što to bilo, ovo čekanje u tišini me ubijalo. Dosada me svrbjela gore nego nova tetovaža. Treperava žarulja se ugasila, a ja sam zurila u tamu. Mnogo mojih cimerica je zaćutalo, dok su druge šaputale. Odbila sam sudjelovati. Nisam se htjela podsjećati na trenutnu situaciju; željela sam se fokusirati na malo manje sumornu budućnost. Pokušati zadržati nadu živu u mom srcu, iako je bila ugušena ljutnjom i bijesom. U trenutku da dođem u situaciju da mogu pobjeći, bih. Bez oklijevanja. Bez premišljanja. Pucala bih i ubadala nožem. Ubila bih da pobjegnem, a sama spoznaja toga da sam spremna proliti krv, ispunjavala me snagom. Brax je možda umro, boreći se da me spasi. Sada je moj red. Naći ću ga nekako. Naći ću ga i sve ovo će postati samo ružna prošlost. Djelić svjetlosti, a zatim i natikače odjeknule su oko crne katakombe našeg zatvora. Smrznula sam se ispod pljesnjivih pokrivača. Korak, pa onda još jedan. Stisnula sam ruke, pripremajući se za udarce. To nije bila žena šuljajući se na prstima kroz noć, na putu do kante u kutu. Bio je to tamničar. Obraćala sam pozornost na njihove pokrete i buku koju su pravili. Posljednji tjedan naučio me kako koristiti sva moja čula. Bilo mi je kristalno jasno - Kožna jakna je došao po mene. Ruka je potapšala moje bedro, pokušavajući me naći u mraku. Ukočila sam se, puštajući ga da traži, skrivena cijelo vrijeme. Kad je ruka pronašla moje grudi, zadržala sam dah. Ne još. Čekaj. Pretvarala sam se da sam prestravljena na smrt, puštajući ga da misli da se neću boriti. Idiot. Željela sam ga raskrvariti. Odmazda je fina stvar. 50
Dah Kožna jakna - a je bio opor i dopirao je sve bliže dok je pritiskao jedno koljeno na krevet, pomičući se da me udari. Pukla sam. Moj udarac je divlje poletio i pogodila sam ga u tvrdu čeljust. Moja druga šaka je sletjela točno gdje sam htjela: pravo u njegova jaja. Pobjeda je strujala kroz moje vene i ja sam se nasmijala. On je vrištao i otkotrljao se, padajući uz udarac na podne daske. Povici i šuštanja su se čuli po sobi. Mi nikada nismo imale uljeza u sobi. Glupo, mislile smo da smo nedodirljive, da se naša krepost čuva za naše nove vlasnike, ma tko oni da budu. Poskočila sam s kreveta, udarajući u smjeru gdje sam mislila da se Kožna jakna nalazio. Dohvatila sam ga nogom ali ne dovoljno jako. Tople ruke zgrabile su moj gležanj, okrečući ga. Izgubila sam ravnotežu i pala, slijetajući s pola tijela preko njega. Moje rebro je zacvililo, čineći me ošamućenom. Stao je povlačiti moje noge, dosežući moje bokove, struk i grudi. Koprcala sam se i udarala ga. - Pusti me! - Ugrizla sam ga za uho dok se pokušavao prevaliti na mene. Zaurlao je, a onda je bljesak metalnog okusa hrđe ispunio moja usta. Raskrvarila sam ga. Razjaren je, kao da mašeš biku zastavicom. Poludjela sam. Sve je bilo preplavljeno u kataklizmičkom bijesu. Vrištala sam i napadala. Noktima, zubima, koljenima i laktovima. Nije me bilo briga gdje sam udarala ili gdje će moj udarac sletjeti. Postala sam ništa drugo doli kandže i očnjaci. Kožna jakna se odmakne, puštajući me da mlataram po zraku. - Želiš me silovati, gade? - Glas mi je podrhtavao ispunjen suzama i nasiljem. - Dođi i uzmi me! Žene su me glasno bodrile dok mi se mračilo pred očima. Našla sam Kožna jakna - a kako posrće prema vratima. Uhvatila sam ga i počupala za masnu kosu. Sa snagom, za koju uopće nisam znala da je imam, zabila sam ga nosom u zid. Zavrištao je, kad je nešto škrcnulo. Moji ekstremiteti su bili natopljeni adrenalinom pretvarajući me u mokru tjesteninu, sklisku, drhtavu, ali sam se borila da ostanem jaka. Ostani opaka. Žarulja se upalila, zasljepljujući me. Ignorirajući zapaljenje rožnica, zgrabila sam Kožna jakna - ov prst i zavrnula ga svom snagom. Oborio me i udario u prsa. Pluća su mi kolabirala; nisam mogla udahnuti zrak. Vrata su se otvorila i mnoštvo ljudi je umarširalo unutra, gurajući puške u moje lice. Udišući što više zraka koliko sam mogla, odskočila sam unatrag, dižući 51
ruke u zrak. Potočić krvi potekao je niz moje sljepoočnice i bila sam prekrivena modricama, pored onih starih što sam imala, ali zadovoljstvo je procvjetalo u meni kad sam vidjela Kožna jakna - a. Njegove ljepljive kose je bilo posvuda, posjekotine su se vidjele na njegovoj jagodičnoj kosti, a on je urlikao, kao da ga je upravo prebila gorila. Zarežao je: Vete a la mierda, puta! - Pozvao je čovjeka s puškom, prstom pokazavši na mene. Nisam razmišljala. Moje tijelo je samo reagiralo. Ošamarila sam ga najjače što sam mogla; dlan mi je gorio, ali to je bilo ništa u usporedbi sa srećom koju sam osjećala vidjevši crvene otiske mojih prstiju utisnute na njegov obraz. Uzrokovala sam teške tjelesne ozljede i uživala sam u tome. Bila sam puno opasnija nego što sam mislila. Zavikao je. - Estás muerto! Znala sam što ta riječ znači: mrtva sam. Prije nego me je Kožna jakna mogao dohvatiti, dvojica muškaraca su ga zgrabila i iznijela ga iz sobe. Njegov glas je bjesnio dok su se udaljavali. Ostali muškarci su se počeli povlačiti iz sobe, držeći oružje upereno u nas sve dok ključ u bravi nije škljocnuo. Okrenula sam se polako u krug, posred tamnice, gledajući žene širom otvorenih očiju. Neke su držale pokrivače navučene do grla, neke su me gledale širom otvorenih usta. Što su vidjele dok su me gledale? Ženu koja je potpisala smrtnu presudu ili žestokog borca koja je spasila samu sebe od silovanja? Lijepa crna Azijka sa dugom crnom kosom, bacila je svoj pokrivač i zapljeskala. - Željela sam to učiniti još otkad su oteli mene i mog prijatelja ispred noćnog kluba. - Glas joj je podrhtavao ali bljesak vatre u njenim očima podsjećao me je na samu sebe. - Ponovo ćemo biti slobodne, - dodala je. Buljila sam, iznenađena i tiha, dok se predivna crna djevojka pridružila njenom pljeskanju. Jednoj po jednoj, vatra se širila u pogledu. Jedna po jedna, okupile su se, i znala sam da više nećemo biti pasivne. Mi smo bile u pravu, a oni su bili u krivu. Pravda će nas osloboditi.
Sljedeći dan, odveli su me na uzici na ponovno tuširanje. Naučila sam živjeti s bolovima u mojim zglobovima i mišićima – podsjećali su me na pobjedu, a ne na slabost. Na čast. 52
Kad sam bila čista, Jagged Scar me izvukao niz hodnik pa gore uz stepenište. Ovaj dio kuće, tvornice, prolaznog hotela – što god to bio – bio je drugačiji. Ružne umjetničke slike krasile su zidove, a soba u koju me je gurnuo bila je obična. Stakleni prozori s pogledom na industrijski dio, stol, stolice, i jedan čovjek zavaljen, zurio je u mene. Bio je bijelac kao ja sa plavom kosom, potamnjenog tena, i s plavim očima – istim svijetlo - plavim očima kao što je imao Brax. Moje srce je zalupalo. Jagged Scar me je natjerao da sjednem na stolicu, ali ja očima nikad nisam napustila čovjeka u poslovnom odijelu. - Tko si ti? - Hrapavo sam upitala. Čovjek je suzio oči, stavljajući dlanove na stol. Jagged Scar se povukao, vrebajući, uza zid. Trnci straha pojurili su niz moja leđa, ali sam se odbila pokoriti strahu. Pustila sam krv – valjda je to vrijedilo nečemu. - Ja sam čovjek koji drži tvoju sudbinu u svojim rukama. - Ja sam jedina koja posjeduje svoju sudbinu. Ne ti. Niti tvoji čuvari. Niti tvoja bolesna operacija. Nitko. Nasmijao se. - Ignacio je bio u pravu. Ti si borac. - Nagnuo se prema naprijed, okrečući olovku. - Biti borac je ono što će te ubiti. Pusti se. Pusti nam da te vodimo. Ignacio? Da li se tako zvao Kožna jakna? Tresla sam se od ljutnje. - Da vas pustim da me vodite u smrt silovanjem i sakaćenjem? Naslonio se unatrag kao da sam ga ošamarila. - Glupa djevojko. Ako se budeš ponašala kako treba, biti ćeš prodata gospodinu koji će te tretirati kao cijenjeni imetak. Pružit će ti svu pažnju. Kupiti ti što god poželiš. Moj mozak je radio kao lud. Bila sam u pravu. Biti ću prodana kao seksualno roblje, u ropstvo. - Ja nisam ničije vlasništvo. Odmahnuo je glavom, smiješeći se. - Ali, tu si u krivu. Već jesi. Prodana si. Ugovoreno je. Gotovo je. Srce mi je htjelo izaći kroz grlo, ali sam ostala sjediti smrznuta, hrabro. Nećeš se izvući s ovim. Ustao je i bacio paket meni u krilo. Refleksno sam ga uhvatila, užasnuta da ću pronaći moju fotografiju na lažnom američkom pasošu, i papirima napisanima na španjolskom. - Već sam se izvukao, lijepa djevojko. - Došao je do ispred stola, zaustavljajući se ispred mene. Prstima je prelazio po mom obrazu, nježno, obožavajuće, kao što je to Brax znao činiti. - Kako ti je ime? 53
- Ti nisi dostojan znati moje ime, - zarežala sam, pokušavajući ga ugristi za prste. Odmaknuo se unazad, smijući se. - Pa, nadam se da si vrijedna klijenta koji te je kupio. Ne radim povrat. - Kimnuo je Jagged Scar - u koji mi se prišuljao iza leđa. - Učini to. Moj svijet se ugasio kad je ruka udarila moje lice, pritiščući krpu natopljenu kloroformom preko mog nosa i usta. Pokušala sam ne disati, boreći se da se oslobodim, ali pare su me pekle za oči, ulazeći u moj krvotok. Magla se spuštala, šapučući i kradeći mi svijest. Nesvjestica me oborila.
54
7. Poglavlje Slavuj Moje uši zaglunu pri uzletanju aviona. Momentalno sam prepoznala zujanje avionskih motora i nežan zvuk metala. Bila sam u avionu samo nedelju dana ranije. Zar je prošlo nedelju dana od kako sam bila zarobljenik? Čini se mnogo, mnogo duže. Promenila sam se mnogo. Moj život se više nije vrteo oko ispita i kada ću imati Brax golog. Sada, sam fokusirana na preživljavanje. Preko glave mi je bila crna kapuljača, i pokušala sam da ostanem mirna. Da odlepim mi ne bi pomoglo. Uši mi i dalje zaglunuše dok avion napušta oblake, vraćajući se na zemlju. Gde sam bila? Dali su mi pasoš sa razlogom, mora da sam negde u inostranstvu. Vreme je prestalo da ima značenje kad smo sleteli, potpuna daljina. Konačno motor staje, a tišina bolno para uši. Dok sedim vezanih ruku, glava boli od omamljenosti, psihički se spremam na najgore. Sledeća etapa mog života. Moram da zaštitim sebe. Budi spremna da se boriš i bežiš. Nisam mogla da razmišljam o sažaljevanju i prošlosti. Nisam mogla da mislim o Brax. I definitivno ne mogu da razmišljam o tome šta se sprema za mene. Tužan osmeh krasi mi usne. Da me neko pre nedelju dana pitao čega se najviše plašim rekla bih zrikavaca. Ti prokleti leteći skakavci ta stvorenja su me plašila. Sada kada bi me pitali rekla bih tri male reči. Tri reči kojih se gnušam, koje su mi ukrale dah, život mi treperi pred očima. Tri male reči: Ja sam prodata. Buka. Teretna vrata aviona su se otvorila, čuje se koračanje. Sva čula su mi otupela, kapuljača ih prigušuje, um mi je ispunjen slikama terora. Muški glasovi se raspravljaju, neko me povlači bolno za ruke i podiže. Trgla sam se i povikala, a onda sam osetila udarac u stomak. Udarac je pao na posebni mesto, i iznenada sve je bilo previše. Bila sam toliko jaka i to nije promenilo moju budućnost. Suze su mi skliznule niz lice. Prve suze ali zasigurno ne i poslednje. 55
Vlažnost na licu nije obrisana, osećala sam se još gore. Hladan vetar je šibao, podižući vrećasti braon džemper koji sam nosila. Ledeni prsti od zime Nisam više u Meksiku. Kretala sam se dok me jedan par ruku nije pustio a drugi me držao čvrsto oko struka. - Ovo je za G. Mercer? - Da. Naš šef se nada da će gospodin uživati u ovoj. Ona ima duha. Biće mu zabavno, slamajući je. - Stomak mi se prevrnuo, povraća mi se. Oh, Bože. - Nema problema. Siguran sam da hoće. Francuske reči parale su mi uši. Moj novi zarobljivač me je surovo povukao i krenuli smo napred. Nisam imala izbora nego da uradim kako je zahtevao. Posle nekog vremena grčevito me je zaustavio. Rebro me probada ali stajala sam uspravno. Poviti se pokazala bih kukavičluk i nesigurnost. Nisam bila ništa od toga. U trenutku kad skine kapuljaču pobeći ću. Kanap je upetljan iznad glave, hvata me za uši preko crne tkanine. Zamahnula sam glavom, osećajući se kao neprocenjivi poni, čistokrvan spreman za rudnik. Muški glasovi su mrmljali, cvrkutali sa dubokim tonovima. Pokušala sam da oslušnem ali od zujanja vetra nisam razumela. Zujanje motora bilo je sve jače kao da je još jedan avion sleteo. Mora da smo bili u trgovačkom avionu, i da su me prošvercovali kroz deo za teret. Nisam videla ništa, ali sam znala da nismo u kabinisa mekim sedištima i stjuardesama. Bilo je strašno hladno i strašno neudobno. Stajala sam i drhtala dok su muškarci govorili. Suze su se ledile na mojim obrazima, podsećajući me da moram da preživim. Morala sam da budem poput ledenice — hladna i neprobojna, oštra i smrtonosna. Ruka me je uhvatila za vezane zglobove, vodeći me napred. Teturala sam se, slepa i dezorijentisana. Uže mi je žarilo zglobove. Zašto nisu stavili lisice ili nešto drugo, ne ovo rustično? Na kraju krajeva prodaja žena mora biti unosan posao. Koliko vredim? Koliko vredi žena koja nije nevina, iz Australije sa nezavršenom diplomom više škole za razvoj imovine? Otkupiću svoju slobodu. Ući ću u banku i pitati za kredit da otkupim sebe. Jer ja sam tako dobra investicija. Frknula sam. O Bože, gubim se. Nismo dugo hodali. Zastali smo i osetila sam lupanje srca, čekam, čekam, čekam. Oštar trzaj na zglobovima i bila sam slobodna. Ramena su me bolela kad sam povukla ruke napred, trljanje i grč. Bila sam slobodna. 56
Širok, otvoren prostor. Mogu da potrčim. Neko iza mi je uklonio uže oko vrata zajedno sa kapuljačom. Pogledala sam levo i desno istražujući okolinu. Tri mišićava muškarca stajala su poredjana u trougao oko mene. Svi u crnim odelima, izgledaju kao Men in Black, tamne kose. Noćno nebo svetluca od prosutih srebrnih zvezda. Polumesec iseckan crni somot. Gledala sam u čudu. - Ukrcavanje, - čovek naredi, njegove oči skrivene u senci, čak i u tami. Njegov naglasak je bio dubok, zapovednički. Stavljajući ruke na moja ramena, gurnuo me je napred ka privatnom avionu. Beli trup je sijao, iygleda moderno, bogato. Inicijali Q. M. napisani fensi kaligrafijom na repu i delu krila. Je li ovo onaj koji me je kupio? Bogati vlasnik aviona koji kupuje žene kao par novih čarapa? Ako je tako bogat nije morao da kupuje volju partnera. osim. Progutala sam jako. Možda je imao bolesne fetiše da voli da povredi i upusti se u sadistička zadovoljstva. Koliko dugo ću preživeti? Nisam htela da saznam. - Nastavi. Popni se uz stepenice. Sad ili nikad Tess. Skakutala sam na prstima pretvarajući se da slušam. Moje telo se ispunilo energijom i spušta se ispod butine. Uvek sam bila trkač. Ranije sam trčala u školi, i džogirala svaki dan na pokretnoj traci za trčanje kako bih bila u formi za odmor sa Brax. Moje telo je znalo kako da pobegne. Isključila sam um i prepustila se instiktu. Letela sam. Hladan asfalt mi je grizao noge kad sam gurnula jače. Ljudi su krenuli u akciju. Verovatno će pucati. Ne zanima me. Metak u glavu može biti bolji izbor. A bullet to the head might be a better choice. - Stanite! - čovek povika, zatim, - Sranje! Udahnula sam vazduh – pišti mi u plućima. Nisam imala pojma gde sam. Hangar se nazire kao dubok i otvoren ulaz. Blještavilo glavnog terminala izgleda kao na vratima raja, daleko u daljini. Reči Čarlsa De Gola su svetle i sjajne, ispunjene nadom i sigurnošću. Predaleko. Nikada ne bih mogla preći tu razdaljinu. Ne sa psima u odelima koji su mi na tragu. Muškarci su smanjili razdaljinu i krenula sam brže. Kad bih zaista mogla leteti. Možda bih bila slobodna. 57
Kao topovsko đule telo se stvori niotkuda i preseče mi putanju. Srušili smo se na zemlju. Beton mi zaškripa pod bedrom, i zaplakah u agoniji. Moj tragač se uspravi i opkorači me. Izgledao je kao i drugi stražari – oči skrivaju tamne naočare, crno odelo poslovno. Grudi mi se ispuniše vazduhom i žaljenjem, probadajući bol od rebra. Pokušala sam. Nisam uspela. U sekundi krenuše suze, peku klizeći niz obraze dok me čovek podiže. Zahramala sam, i trgnula se na uganuće zgloba. Htela sam zavijati i vikati. Telo mi se okovalo još jednom povredom. Nisam mogla pobeći nikome. Glavu dole i nada je nestala. Hramljem nazad oslabljena pod strogim stiskom Čuvara Broj Četiri. Nisam uspostavila kontakt očima sa bilo kojim od muškaraca, i krotko se popela u privatni avion. Muškarac je mrmljao i smejao se dok me je zbacio u belu kožnu fotelju, poraz. Pokušala sam. Nisam uspela. Pokušala sam. Nisam uspela. Ponavljala sam iznova. Ne odustaj, sledeći put možeš pobediti. Sklopljenih ruku – nikada neću prestati da tražim izlaz. Nikada. - Ustaj. Stigli smo. - Stopalo podbode otekli zglob. Trgla sam se i otvorila oči. Pretvaranje da spavam nije uspelo. Svaki momenat dok smo leteli na visini u luksuzu, previrala sam u mislima kako da ozledim čuvare i i uzmem avion za taoca. Ali nisam uradila ništa. Sedela sam u stolici, kao razneta lutka. Činilo se tako davno, proganjala sam Brax za više nastranosti u našem ljubavnom životu. Sada bih dala sve da mi se vrati stari život, da mi se vrati moja ljubav. Dala bih sve za slatkost i čistoću umesto tame, zlokobnosti i sadističkog vlasništva koje iščekujem. Ako bih mogla da pritisnem dugme i vratim se unazad, počela bih, da nikada ne odem u Meksiko. Ustala sam, i Čuvar Broj Četiri pomogao mi je niz plišani prolaz. Grubi prsti umotani oko mojih gorućih zglobova, prolazimo pored kolege na dnu malih stepenica. Zavoj preko tetovaže pruža veoma malu zaštitu. Bol je planuo i svrbeo. Mrzela sam to. U trenutku kad sam bila na zemlji, sledila sam se. Stajali smo u sredini manikirane travnate piste, ledeno hladne, tamne kao ponor pakla, pored najlepše plemićke kuće koju sam videla u daljini. 58
Suptilno spoljno svetlo, osvetljava nežne pastelne, plave i ružičaste boje: Francuska arhitektura na jedna od najboljih. Stražar me povuče za lakat i krenusmo preko trave. Posrnula sam zapanjena neshvatljivim bogatstvom. Ko može priuštiti svoj avion i vilu za dom. Prsti su mi ukočeni dok se penjemo uz stepenike. Četiri visoka stuba zapetljana heruvima i rozetama žele dobrodošlicu. Fontana sa tri konja žubori, voda kaplje, previše savršeno da pripada čoveku koji kupuje žene. Naš dah isparava na hladnoći dok moj čuvar kuca na ogromna srebrna vrata, pre nego okreće kvaku i gura me unutra. U toplom zagrljaju kuće skida naočare podižući ih na glavu. Njegove zenice su zelene i jasne. Tražila sam zlobu – istu podlost kao kod muškaraca koji su me oteli u Meksiku, ali iznenadjenje skliznu niz kičmu. Njegove oči su osećajne, ljudske. Pognuo je glavu gledajući napred i nazad. Ovo je to. Moj novi početak. Moj novi kraj. - Dobro veče, robinjo. Podigla sam pogled na ogromne plišano plave stepenice. Veliko umetničko delo visi kao naoružanje na pozlaćenim zidovima. Muškarac u sivom kockastom odelu, sa crnom kosuljom, srebrne kravate i kratke crne kose, gledao je spuštanje. Celo telo mi se zapalilo kada mu se vilica stegla. Njegov pogled me skida i prestravljuje. Sve u vezi njega vrišti bezobzirnost i moć. Držao se ponosno, kraljevski kao da je to bio njegov zamak a ja poslednja stvar. Naše oči su se srele, neko peckanje prođe mi telom. Strah? Užas? Neko saznanje da je opasan. Njegove usne His lips su se pomerile, i udahnula sam. Sklonio je ruke iz džepova i stavio ih na ogradu, njegovi prsti dugi i jaki, čak i sa ove distance. Način na koji me gledao, bilo je previše. Osetila sam oguljenost moje duše. Krenula sam korak nazad, udarajući u čuvara. Sagnuo je glavu, i šapnuo mi na uvo, - Reci zdravo svom novom gospodaru. -
59
8. poglavlje Vrabac Riječ gospodar odjekivala mi je kao krivo odsvirana nota. Gospodar. Gospodar. Ne, on nije bio moj gospodar. Ne sa svojom kratko ošišanom urednom frizurom, niti sa svojom čvrstom glatko izbrijanom čeljusti i atletskom građom. On nije moj gospodar. Nitko nije. Oči su mi se napunile suzama dok sam pomislila na Braxa. Uspoređujući stvarnost sa njim, učinio mi se kao da je dio nekog drugog svijeta. Brax je poslušan radnik, ležeran i dječački opušten, potpuna suprotnost čovjeku koji me je upravo gledao očima boje blijedog žada sa nečitljivim izrazom lica. Moć je isijavala iz njega poput vidljivih valova čineći da se osjećam jako nemirnom. On nije debelo, ogavno kopile koje se služilo novcem kako bi kupio seksualne robinje. Nije bio odvratan niti monstruozno ružan. Tko je ovaj čovjek? Oči su mi se raširile u shvaćanju - vlasnik ove kuće. Vlasnik. mene. Ne, nikada. Nije me bilo briga tko je jer je moj život pripadao isključivo meni. Izbacila sam bradu i pogledala ga. Neću biti zastrašena bogatstvom i moći. Ne zanima me to što je visok i kreće se kao da bi mu cijeli svijet trebao lizati cipele. Ja nikad neći lizati ništa njegovo. Gutnula sam. Bio je miran poput glatke površine vode, ali također opasan poput mirne vode ako ne znaš plivati. Smrtonosni virovi i struje vrebali su ispod mirne površine. Pogledala sam ga pokušavajući odgonetnuti kakve su ga perverzije zanimale u koje se normalne žene nisu htjele upuštati. Srce mi je lupalo sve jače sa svakim njegovim korakom dok mi se približavao. Čuvar me gurnuo naprijed. - Nakloni se svom gospodaru Spotaknula sam se, ali sam se odmah uspravila. Ruke sam stisla u šake tako jako da su se tresle. Ozljede su me podsjetile kako je sve ovo pogrešno. U nekom uvrnutom svijetu djelovalo je nevino, kao da vlasnik kuće pozdravlja gosta. 60
me -
- Nemam gospodara. - rekla sam unoseći sav moj prezir u te riječi. - Pustite
Čovjek je zastao u pola koraka glave nagnute u stranu. Rukama se uhvatio za ogradu stepeništa pokazujući svoje savršeno manikirane nokte. Ponovno, blijede oči susrele su se s mojima usisavajući moje misli u vakuum. Sve do sada na njegovom licu nije bilo moguće ništa pročitati, ali zureći jedno u drugo uspjela sam vidjeti naznake nekih emocija. Ljutnja. Zanimanje. Iritiranost. Suzdržanost. I na kraju, u odsjaju žada. požudu. Ubrzao mi se dah i pokušala sam zakoračiti unazad, ali sam se susrela sa zidom čuvarevih prsa. Čuvar je stavio tešku, vruću ruku na moja leđa između lopatica i gurnuo me, pokušavši me prisiliti na bolan naklon. - Učini kako ti je rečeno Milijun misli mi je prošlo glavom. Željela sam se okrenuti i ukrasti čuvarev pištolj. Željela sam pucati u obojicu. Željela sam razbiti predivne umjetnine i skupocjene artefakte po sobi. Nije u redu da su tako lijepe stvari u posjedu čovjeka čiji ljudi prisiljavaju seksualnu robinju da se nakloni. - Kopile. - promrmljala sam, mrzeći što ne mogu učiniti ništa od planiranoga. Sve što sam mogla učiniti je pokoriti se - za sada. - Stani. Ako se ne želi nakloniti, ne prisiljavaj ju - Muževan glas me podsjetio na svjetlucavi čelik, oblikovan preciznošću i snagom. Bio je to glas autoriteta i unatoč svim mojim naporima da se pobunim, naklonila sam se sama. Čuvar je maknuo svoju ruku s mojih leđa. Tiho se nasmijao. - Ako se ne želi nakloniti, možda želi puzati Poskočila sam i uspravila leđa. Moj novi vlasnik stajao je točno ispred mene. Ruku ležerno stavljenih u džepove, glave blago nagnute u stranu, kao da proučava umjetničko djelo. - Može puzati ako to želi - promrmljao je. - Ne želim - odbrusila sam Naše su se oči ponovno srele i trežila sam u njima zlo koje sam vidjela u očima ljudi u Meksiku, ali predobro je skrivao misli. Nikakve misli i osjećaje nisam mogla pročitati iz njegovih očiju, čak ni one koje sam uspjela vidjeti maloprije. Stajali smo tako nekoliko trenutaka zureći jedno u drugo, kada je čuvar iza mene pročistio grlo prekidajući tišinu. - Laissez - nous - Čovjek je mahnuo rukom prema izlazu. Čuvar se odmah okrenuo i otišao, skupa sa drugima koje nisam ni primijetila. Šuškanje njihovih odijela zvučalo je kao simfonije smrti dok su izlazili kroz vrata. Oh, Bože. 61
Skrenula sam pogled ulijevo gdje sam primijetila ogromnu biblioteku. Sve je bilo u mahagoniju, bogatih smeđih boja sa zlatnim kutijama za knjige. Pucketava vatra pozivala je da se sklupčaš u jednoj od stolica za ljuljanje postavljenim oko kamina. Sa desne strane je ogroman lounge prepun udobnih dizajnerskih sofa i stolica. Tepisi od tigrove i zebrine kože pokrivali su pod, a u odrazu velikih staklenih vrata vidjela sam sebe kako stojim ispod jarkog svjetla u predvorju. Čovjek mi je stajao nadohvat ruke. Suze su me zapekle u grlu. Spustila sam pogled, nisam više mogla gledati. Obuzeo me umor i sve što sam željela bilo je spavati - pobjeći iz ove noćne more. - Nećeš moći trčati - rekao je pozorno me gledajući. Udahnula sam zrak i upitala - Tko je rekao da ću trčati? Usne su mu se lagano trznule. - Mogu to namirisati na tebi. Miris plijena. Tražiš rupu u koju ćeš se sakriti, negdje gdje te nitko neće moći naći - Nagnuo se prema meni, donoseći sa sobom oblak skupe kolonjske. - Priznajem, drugačija si. NIsu te uspjeli slomiti. Ali nemoj ni pomisliti da se možeš boriti protiv mene. Nećeš pobijediti Srce mi je zastalo. NJegov glas, ton kojim mi se obratio, na rubu gnjeva. Zar je bio ljut na mene? Pa ja sam ovdje žrtva. Prsa su mi se nadigla od gnjeva. - Što si očekivao? Prokrijumčarena sam ovdje. Kupio si me. Nisam došla svojom voljom. Normalno da želim pobjeći NJegovo tijelo se trznulo i stisnuo je usnice. - Oprostit ću ti ovu malu indiskreciju. Izazovi me još jednom i poželjet ćeš da nisi. - Njegove neobične blijedozelene oči pratile su obrise moga tijela. Prišao mi je toliko blizu da sam mogla osjetiti toplinu njegova tijela - Postoje neke stvari koje moraš shvatiti Poželjela sam koraknuti unatrag kako bi se odmaknula od njega, ali to bi bio znak slabosti. Umjesto toga, koraknula sam naprijed gotovo ga gurajući prsima. Jedina stvar koju moram shvatiti jest da si ti čudovište koje me kupilo. Ukrao si mi život. Moje voljene - Glas mi je pukao, ali sam ipak nastavila - Uzeo si mi sve. To je ono što moram shvatiti. Podigao je ruku i dotaknuo mi obraz. Uvukla sam zrak dok je jagosicom palca prelazio preko moje čeljusti. Tada su mu oči bljesnule u iznenađenju, kao da je šokiran što me dotaknuo. Spustio je ruku i ohvatio me oko lakta. - Dođi samnom Koža me je zapekla na mjestu gdje me je dodirnuo, a otkucaji srca se ubrzali. Trznula sam se pokušavajući se osloboditi - Pusti me Pogledao me direktno u oči. - NIsi u poziciji da naređuješ, robe 62
Ne znam je li to zbog njegovog francuskog naglaska, ili zbog riječi rob, ali trbuh mi se preokrenuo. Obuzeo me strašan bijes. Kopile. - Ja. Nisam. Rob. Pljusnuo me. Ne jako, ali kazna je djelovala. Ugrizla sam se za usnicu, boreći se sa navalom suza dok me vodio u knjižnicu. Sa teškim uzdahom gurnuo me u stolicu za ljuljanje i sjeo nasuprot meni. Trgnula sam se, ali nisam ništa rekla. Nisam mu htjela priznati da me boli, iako bi mi mogao dati tablete protiv bolova. Nije da bi mi dao. Bio je hladnokrvno kopile koje me željelo slomljenu i slabu. Naginjući se naprijed spojio je dlanove između svojih raširenih nogu. Pogled mu je tražio moj, gotovo kao da zahtjeva da mu odam svoje tajne. Promeškoljila sam se zbog nelagode i odbila ga pogledati u oči, radije zureći u plamen vatre. Nismo se micali i ja nisam željela biti ta koja će prekinuti tišinu. Željela sam samo ići kući. Uzimajući zraka, počeo je govoriti - Ti si moja. Spletom okolnosti koje neću raspravljati s tobom došla si u moje vlasništvo i zbog toga mi se moraš u svemu pokoravati Vraga moram. - Nije ti dozvoljeno koristiti internet, telefon niti tehnologiju bilo koje vrste. Ne smiješ razgovarati sa osobljem. Ne smiješ napuštati kuću Ustao je i mišićavom rukom prešao preko velikog drvenog stola. Uzeo je komad papira i malu crnu vrećicu. - Moji poslovni partneri nisu rekli otkuda su te dobili, koje jezike govoriš, koje vještine imaš. Ti si nitko - imaš svježi početak. Slagat ćemo se ako se budeš držala toga - Ponovno se nagnuo naprijed prodirući u moj prostor. - Ti si samo moja i ničija više, razumiješ li? - U očima mu je bljesnulo uzbuđenje, kao da mu se ta ideja sviđa. Naravno da mu se sviđa. Tko zna koliko je još žena uništio? U glavi sam izvrtila opcije. Mogla sam mu pljunuti u facu. Pokušati ga udariti koljenom u jaja. Trčati i vrištati. Sve moje opcije završavale su posljedicama koje su uključivale bol. Ostala sam mirna i bez riječi. Čovjek je kleknuo ispred mene odgurujući stolicu od sebe jednim pokretom. Srce mi je počelo udarati kao ludo dok se približavao mojim bedrima toliko da sam mu mogla osjetit vreli dah. Tako brzo? Nisam bila tu ni 10 minuta i već me planira silovati? Sranje, ne mogu to učiniti. U životu sam bila samo s Braxom. Brax mi je bio prvi. Onaj koji mi je uzeo nevinost i srce. Diši. Pretvaraj se da si negdje drugdje. 63
Uhvatila sam se za rukohvat stolice kada je podigao moju nogu na svoje bedro i spustio mi čarape. Prsti su mu palili moju kožu dok je prelazio njima niz nogu. Iskrivila sam lice od boli i uzdahnula kada je prešao preko mog uganutog gležnja i skinuo mi čarapu ostavljajući me golu. Namrštio se gladajući moj gležanj. nateknut i vruć, izgledao je gore nego što jest, ali ga je gledao kao da mi u najmanju ruku viri kost. - Jesu li ti to oni učinili? - Glas mu je bio mek i nježan dok je pogledom prelazio uz moju nogu gledjući modrice i ogrebotine, podsjetnike mojeg zatočeništva i gostoljubivosti Kožne Jakne. Otkucaji srca su mi se ubrzali kada sam primijetila da mu je stalo, zatim je ljutnja izbila na površinu - Što te briga? Ti ćeš mi vjerojatno učiniti i gore stvari Oštro me pogledao i prsti su mu se trznuli na moju opasku. - Brinem jer ne volim oštećene djevojke. I neću ti učiniti ništa gore. - Spustio je glas stiščući prste - Osim ako ne zaslužiš - Njegovo lice zasjalo je zaštitnikim sjajem. Činilo se da štiti svoje interese, kakvu god bolesnu privlačnost osjećao prema meni. Srce mi je snažnije zakucalo, krv zakuhala. Glasno sam progutala i čekala njegove lutajuće ruke, strašne prste, ali ništa se nije dogodilo. Nagnuo se natrag i prestao me dodirivati. Brzim, preciznim pokretima izvukao je dugi predmet iz crne vrećice i stisnu gumb na kraju. Jarko svjetlo zatreperilo je prije isključivanja. Privlačeći se bliže skupo odjeveno rame očešalo je moje koljeno, a on je skinuo i moju drugu čarapu, te stavio uređaj oko mog ozlijeđenog gležnja. Trznula sam kada je hladna plastika dotaknula moju kožu, ali to ga nije spriječilo da ju stegne. Kada sam čula - klik - srce mi je počelo brže kucati, shvatila sam da uređaj mogu skinuti jedino uz pomoć škara. Ustao je i sjeo na rub stolice kada je završio. Riječi su poletjele iz mene prije nego sam stigla promisliti - Što je to? Naginjući se natrag, obrisao je ruke o hlače. - Uređaj za praćenje. - Pokazujući na moje gole noge dodao je - Ako ti je neudobno možeš obući čarape ponovno Ignorirajući činjenicu da me i on označio, kao i Meksikanci, samo sam rekl Ionako to nisu moje čarape. To je ono u što su me otmičari obukli - Nisam znala kakvu sam reakciju očekivala od njega, ali prazan nezainteresirani pogled nisam definitivno. Prelazeći srednjim prstom preko obrve, pogledao je na svoj dijamantima ukrašen Rolex. - Taj uređaj mi govori gdje si u svakom trenutku. Vidiš, robe, nema bijega. Dobila sam luđačku potrebu da s enasmijem glasno. Bila sam potpuno uništena. Imala sam barkod tetoviran na ruci, bubu u vratu i GPS uređaj oko noge. 64
Bijesno sam ga pogledala mrzeći ga jednako kao i one u Meksiku. Što li se desilo ostalim ženama? Je li mala azijatkinja koja je bila živahna poput mene završila u sličnim uvjetima? Čovjek je podignuo papir s poda i dodao mi ga. - To je sve što imam o tebi. Želim znati više Uzela sam ga i stegnulo me u grlu. Predmet: Plavuša na skuteru Barkod broj: 302493528752445 Godine: dvadeset do trideset Narav: ljuta i nasilna Seksualni status: nije djevica Spolno zdravlje: nema bolesti Savjeti za postupanje: preporučuje se strogo kažnjavanje da se slomi loša narav. Atletski građena, sposobna za ekstremne aktivnosti Povijest: nema živih rođaka Oh, Gospode, Brax. Je li to značilo da nije preživio? Ne, osjetila bih da je on umro. Zar ne? Nešto bi se prelomilo u meni, osjetila bih prazninu da ga nema. Pogledala sam prema gore očiju širom otvorenih tražeći neki znak suosjećanja, nešto za što ću se uhvatiti dok se utapam u vlastitom jadu, ali čovjek je ostao uspravan i zategnut, bezosjećajnog pogleda. - Kako se zoveš? - upitao je sa francuskim naglaskom. Uvijek sam mislila da je Francuski naglasak seksi i uglađen. Sada, samo sam željela povraćati i otrgnuti si uši. Ljutnja je zamijenila moj strah za Braxa i zarežala sam - Ako sam nitko, zašto želiš znati moje ime? Bljesak erotske čežnje preletio mu je preko lica. - U pravu si. To je nebitno. Kakogod, zna biti jako teško živjeti bez vlastitog imena. - Zasmetao mi je zloguki prizvuk njegovih riječi. Ne pokušavaj osvojiti m, oje suosjećanje. Ne poznaješ istinsku samoću. - Zašto si me kupio? Nagnuo se natrag, pucketajući prstima. - Nisam. Bila si poklon. Neželjeni poklon - NJegove su se usnice trznule - Mito, ako tako želiš Trbuh mi se zgrčio. Bila sam darovana nekome tko me uopće nije htio. Da me je on kupio, potrošio novac na mene, možda bi se bolje ponašao prema meni. Kao prema skupom trkaćem konju ili mački iz šampionskog legla. Ali ovo. Bila sam neželjeni dar. Kao ručno štrikasni džemper za Božić. - Što ćeš učiniti samnom? - Glas mi je bio jedva čujan. 65
- To nije tvoja briga Zar ne misliš da je moja budućnost moja briga? - Ne. Jer je tvoja budućnost moja. Jako sam udahnula na tu nepravednost. Stajao je gledajući prema meni. U trenu me gurnuo u stolicu i pritisnuo ruke svojimana rukohvatu. Prestala sam disati. Prestala sam sve. Bila sam nepomična. NJegov je pogled zarobio moj, držeći me zatočenu svojim blijedim zelenim dubinama. Nešto tamno i hitno bljesnulo mu je u očima i zatim nestalo. Pogled mu je pao na moja usta i razdvojio je svoje usnice. Teški, vrući zrak iz kamina nas je obuzeo. Trznula sam na svako pucketanje vatre. Ne miči se. Ne miči se. Naposlijetku, čovjek se povukao. Izgledalo je kao da je u to uložio mnogo napora, te si je diskretno namjestio hlače. - Ne želiš li znati kome pripadaš? Skok od tihe oholosti do zainteresiranosti me iznenadio. Polagano, protresla sam glavom. Zašto bih željela znati njegovo ime kada ga nemam namjeru koristiti? - Ne. Pogledao me iznenađeno i odšetao od mene. Čuo se samo šapat njegovog odijela. Zastao je na dovratku. - Moraš me zvati nekako, a ne želim da to bude gospodaru ili vlasniče. Naređujem ti da me zoveš Q. - Q? Nije odgovorio. Odlazeći, dobacio mi je preko ramena - Moje osoblje pokazat će ti tvoju sobu. Zapamti, ne pokušavaj pobjeći. Izlaza nema -
66
9. Poglavlje Kos Onog trenutka kada je Q napustio knjižnicu, silueta se pojavila. Odskočila sam, držeći se za prsa. Slike tamnog patuljka koji me baca u podrum pun štakora ispunile su me strahom. Pokušala sam ostati mirna sjećajući se da se Q - u nisu sviđale moje ozljede. Sumnjam da bi me natjerao da spavam u mračnoj tamnici gdje bih se mogla razboljeti. Na kraju, ako dobijem upalu pluća, što bi on samnom? Djevojka u srednjim dvadesetim godinama sa kosom boje kestena svezanom u čvrstu punđu mi se nasmiješila. - Nisam te mislila prestrašiti. - Njen naglasak je bio mekan i ženstven, a oči boje lješnjaka svjetlucale su na tamnoj koži. Zašto je dovraga radila za čovjeka kao što je Q? Da li je znala tko sam ja? Što sam ja? - Molim te, slijedi me - pokazala je na vrata prema predvorju. - Imaš li prtljage sa sobom? - pitala je dok se s čuđenjem ogledala oko sebe. Pogledala sam ju razogračenih očiju i tiho odgovorila - Ne, nemam prtljage Ja sam prtljaga. Pomisao na to stisnula mi je grlo. Morala sam prestati misliti tako. Ja sam Tess. Samo Tess. Preživjet ću. - o, to je u redu. Sigurna sam da ti Maitre Mercer može nabaviti novu garderobu - Mercer? - promrmljala sam pokraj nje dok smo se uspinjale stepenicama. Gusti plavi tepih je pod mojim nogama djelovao poput oblaka. Čekaj malo, Q mi je rekao da ne razgovaram s osobljem. Zastala sam razmišljajući je li razgovor s ovom djevojkom vrijedan kazne koja me očekuje. Prekrižila sam ruke. Kvragu sve, prvi put u tjedan dana netko je htio razgovarati, a ne zapovijedati mi. - Vlasnik ovog kućanstva. On je…pa, on je gospodar. Nije mi se sviđalo kako to zvuči. Željela sam čuti kako je pošten i drag poslodavac. 67
U tišini smo koračale najdužim hodnikom kojeg sam vidjela u svom životu i približile se još jednom zavojitom stubištu, te se zaustavile ispred bijelih vrata. - Ovo je tvoja soba. Promijenila sam ti posteljinu i pripremila sobu za tvoj dolazak Koliko dugo su znali da dolazim? Danima? Tjednima? Mijenjanje posteljine i glačanje ručnika za neželjeni mito. Tko je davao ukradenu ženu na dar i zašto? Kroz glavu mi je prošlo dilanje droge ili ilegalne trgovine oružjem, nešto veliko u čemu bi trgovina ljudima bila samo usputna stvar. Nepošteno kopile Q. Otvorila sam vrata i naglo se zaustavila. Željela sam se nasmijati. Naravno, bila sam okružena elegancijom i bogatstvom, ali ja sam samo nebitni rob koji ne zaslužuje prostor, svjetlo, ništa. Soba je bila uredna i minimalno namještena. Ni tračka topline. Ništa što bi podsjećalo na dom. Krevet za jednu osobu, ormar i police izgledali su pusto i jalovo, ali je zato posteljina mirisala i zrak je u sobi bio svjež. Bila je to ćelija, ali svejedno me preplavila zahvalnost što imam vlastitu sobu i čisti krevet. Nakon tjedana u meksičkom smradu i prljavštini, ovo je bilo pet zvjezdica. Srce mi je brže zakucalo pri pomisli na Braxa. Mrzio bi i samu pomisao da živim ovdje. Čak i naš maleni jednosobni stan je imao više duha i šarma nego ova soba. Mnoge vikende proveo je izrađujući namještaj i sitnice za stan. Posljednji mu je bio krevet od eukaliptusovog drveta. Ova mala soba nalazila se u vili čiji vlasnik neće oklijevati iskoristiti me na svaki mogući način. Kisik je postao gust i odustala sam od svoje borbenosti. Suze su mi ispunile oči i počele teći. Moj život više nikada neće biti isti. Sluškinja mi je zabrinuto prišla i lagano me pogurnula prema krevetu. - No, no. Nemoj plakati. Imaš svoju kupaonicu i možemo donijeti nekoliko stvari da ukrasimo sobu. - Njena topla ruka obgrlila je moja ramena i ja sam se zaljuljala. Sada sam ovdje, to je moja sudbina i izgubila sam snagu. Željela sam ostati odlučna i jaka, ali samosažaljenje me obuzelo. Zajecala sam. Zarila sam glavu u ruke, legla na jastuk i plačući utonula u san. Iduće jutro sam ustala, otuširala se i obukla vrećasti džemper u kojem sam bila i prije. Nisam znala, a nije me bilo niti briga ima li druge odjeće za mene u sobi. Pobuna za tu sitnu stvar održavala je vatru bijesa duboko u meni. Ostavila sam čarape i bosonoga krenula niz stepenice. Pretpostavila sam da sam u dijelu kuće gdje je smještena posluga. Zvukovi tuširanja i obavljanja jutarnje higijene u 5 sati ujutro držali su me budnom. 68
Nisam ustvari ni spavala. U glavi mi je sve bilo maglovito zbog plača i glavobolja me ubijala, ali sada imam osjećaj da su me suze nekako pročistile i da sam spremna suočiti se s mojom novom budućnosti. Nisam imala iskustva u odnosu rob – vlasnik, ali bilo mi je neobično da me Q pušta da slobodno lutam kućom bez nadzora. Sigurno neka šovinistička igra s mojim umom u svrhu dokazivanja nadmoći. Neshvatljivo mi je bilo sve dok sam koračala kućom i slijedila zvuk sjeckanja za koji sam pretpostavila da dolazi iz kuhinje. Miris svježe kuhane kave tjerao me naprijed, unatoč strahu. Voda mi je došla na usta od potrebe za kofeinom. Zašavši iza ugla, zastala sam ugledavši kuhinju. Blijedozelene pločice prostirale su se od poda do stropa, djelujući kao obojano ogledalo. Iste su boje kao i Q - ove oči. Morala sam priznati da je moj novi vlasnik imao ukusa. Bijeli kuhinjski ormarići sa srebrnim ručkicama blještali su kao svježi snijeg zahvaljujući sunčevim zrakama koje su se probijale kroz ogroman krovni prozor. Pećnice od nehrđajućeg čelika, ogroman štednjak i hladnjak dovoljno velik da u njega stane cijela krava ispunjavali su veliki prostor. Pokraj kuhinje nalazila se prostorija sa kontroliranom temperaturom, drvenim oplatama i policama punim vina. Bez sumnje smo blizu vinograda, ako smo uistinu u Francuskoj. Djevojka, ona koja je jučer bila draga prema meni, stajala je za kuhinjskim pultom. - Bonjour. Jesi li gladna? Nisam bila sigurna da mogu jesti okružena tolikim strancima, ali svejedno sam kimnula. Morala sam jesti kako bih zadržala snagu, a ne sjećam se kada sam zadnji put jela. O ne, sjećam se, one noći kada me Kožna Jakna pokušao silovati. Jebeno kopile. Usnice su mi se izvile na misao kako sam od djevojke koja nikada nije psovala preobratila u kočijašicu. Na neki način to mi je davalo snagu, nepristojnost i psovke. Trbuh mi se oglasio preuzimajući kontrolu. Sluškinja se zahihotala - Pretpostavljam da je to dovoljno dobar odgovor na moje pitanje. Ali, prije doručka, gospodar je tražio da mu se pridružiš. On je u blagovaonici. - Kimnula je glavom prema drugom kraju kuhinje gdje su se nalazila dupla klizna vrata koja su zaklanjala pogled na blagovaonicu uređenu u decentnom engleskom stilu. Q je sjedio za stolom lica zakrivenog novinama. Pogled na njega izazvao je trnce u mojem trbuhu. Kuća me uljuljala u nekakav osjećaj sigurnosti i 69
prihvaćanja, ali nikada se neću naviknuti na osjećaj da me netko posjeduje – ili da sam nečiji rob. Nije me čak niti kupio, već prihvatio kao mito. Moja znatiželja je rasla, željela sam znati zašto me je prihvatio, ali sam odlučila othrvati joj se. Nije me zanimalo jer nisam planirala dugo ostati. Pronaći ću način da pobjegnem - i to uskoro. Zatresla sam glavom gledajući u sluškinju. Neću ga vidjeti Sluškinja je zastala, s rukama punim kolača. Nemaš izbora. On zove. Ti ideš. Takav je zakon - Zakon? ¨ - trznula sam obrvom. Istog trena zamrzila sam tu riječ. Zakon je nešto što pomaže nemoćnima, riječ koja implicira sigurnost, a ne pravila nametnuta od bijesnog čovjeka. - Zakon - Muževni bariton došao je odostraga. Njegova nazočnost izazvala je trnce niz moju kralješnicu. Nisam poskočila i bila sam ponosna zbog toga, ali moram se naviknuti na to kako se tiho kreće. Ne želim da mi se prikrada i straši me kada shvati da je u prednosti. Držeći se uspravno sa visoko podignutom glavom, pogledala sam svog gospodara. - Ne priznajem takav zakon Q je zarežao, rukom trljajući svoju bradu. Njegova tamna smeđa kosa bila je sjajna, kratka, podsjetila me više na krzno nego na kosu. Njegov ledeni zeleni pogled potresao me do srži. Obučen u sivo odijelo sa srebrnom košuljom i crnom kravatom izgledao je posebno, inteligentno. Zacvilila sam kada me zgrabio. Ja zovem. Ti dođeš. To je jedini zakon koji trebaš shvatiti. Ja sam tvoj vlasnik. Zar si to već zaboravila? Odvukao me do blagovaonice i gurnuo na visoku stolicu koja se nalazila za stolom postavljenim za dvadeset ljudi. Teško je disao i nagnuo se nadamnom - Moja si. Moja si. Ponavljaj to dok ti ne uđe u glavu. Ne smiješ biti neposlušna. Osim ako. Neobičan bljesak pojavio mu se u očima. Osim ako ne želiš biti kažnjena? Srce mi je počelo lupati kao ludo i zatresla sam glavom, nesposobna govoriti. Nikada me nije tako obuzela nečija volja, ali Q me je potpuno porazio. Dovoljno je da me zastraši riječima i da postanem potpuno poslušna. - Tako brzo si zaboravila kako se boriti? - Prstima je čvrsto uhvatio moju bradu i bolno ju stisnuo. Začula se tutnjava u njegovim grudima i, brzo poput munje, on me poljubio. Snaga napada pritisnula mi je glavu na naslon stolice, šireći bol mojom glavom. Svojim je usnama prisilno otvorio moje, gurajući jezik u moja usta, kradući mi volju, moju borbenost. Sve mi je ukrao samo jednim dodirom. 70
Režeći, njegov jezik nemilosrdno je pustošio moja usta, bez kontrole. Prsti su mu putovali od moje brade do vrata, posesivno radeći krugove; neizgovorena prijetnja da me može ubiti ako poželi i nitko nebi mario. Bila sam njegova - da radi samnom što god želi. Zastenjala sam i ogrebla ga po licu svojim ispucanim noktima. Povukao se, dišući kao ljutiti bik. Njegove su usne svjetlucale od pustošenja mojih, ostavljajući na njima bogat okus kave i nečega, mračnijeg - obećanja za još. Pogledao me brišući obraz rukavom košulje. Na rukavu je ostao crveni trag. Trznuo se kada je ugledao krv. Srce mi se ispunilo ponosom. Može me zlostavljati, ali neće se iz toga izvući čitav. Dohvaćajući ubrus sa stola, potapšao si je obraz. Pokorit ćeš se. Nemoj da te moram koristiti onako kako bi te drugi kupac koristio - Zar to nije ono što ćeš svejedno učiniti? Silovati me i uništiti? Bacio je rupčić na stol i zavalio se natrag u svoju stolicu na čelu stola. Novine su zašuškale kada je na njih spustio ruke. Svaki njegov pokret bio je precizan, iskalkuliran, kao da je kopiran iz knjige o dominaciji. Četiri sjedeća mjesta su nas razdvajala, dajući dojam udaljenosti. Lakše sam disala, želeći da okus mračnoga i grijeha nestanu. Zašto me je morao poljubiti? Poljubac je značio intimnost i romantiku, ali taj poljubac - zahtijevao je više nego ijedan Braxov. Natjerao me da mrzim Q - a još i više. Ignorirajući moje pitanje, zatražio je - Koje je tvoje ime? Prekrižila sam ruke gledajući ga. Nikad. - Dobro. Zvat ću te Grlica dok ne odgovoriš. Kao sivo - plava boja tvojih očiju. Srce mi je zatitralo u bijesu. Grlica? Obuzela su me sjećanja na Braxa. Mekana igračka koju mi je kupio kada sam bila u bolnici i svaki put kada me nazvao svojom malom grlicom. - Ne! - bijesno sam zavrištala. Nije ni trepnuo na moj ispad. Namjerno je prešao prstom po svojoj donjoj usnici, gledajući me hladnim pogledom. Njegovo je lice zračilo autoritetom i, na moje sramotu, bradavice su mi se ukrutile. Moje tijelo se prisjetilo poljupca odgovarajući sa svakim svojim dijelom, dijelovima za koje bih željela da ne postoje. Osjećala sam se kao da sam ga navodila - kao da sam sve to prizvala svojim uvrnutim željama. Dovraga, jesam li ja kriva za sve ovo jer sam željela da Brax bude grublji? Je li moju sudbinu na najgori mogući način oblikovalo to što sam usprkos savršenom životu težila mojim bolesnim željama i potrebama? 71
Nisam mogla disati. Buljila sam u stolnjak dok je sluškinja ušla uz usputno kucanje i i stavila tanjur poširanih jaja ispred mene. Lagano je kimnula Q - u, stavljajući isto i ispred njega. Iako sam već bila slaba od gladi, odgurnula sam tanjur. Kako sam mogla jesti kada sam se gadila sama sebi? Sve što se desilo moja je krivica. Kriva sam ja i moje sjebane perverzije. - Prokletstvo, jedi! - Q mi je naredio s ozbiljnim izrazom lica. Nakon svega što sam prošla, nakon poljupca koji je oduzimao dah, i prokletih Meksikanaca, i moje glupe naivnosti – mogla bih nabrajati do prekosutra - odlučila sam da nemam više što izgubiti, - Jebi. Se. Zjenice su mu se proširile i stisnuo je čeljust, ali nije reagirao. Odrezao je maleni komadić jaja, te ga polako žvakao. Svaki zalogaj mu je kontroliran i precizan, kao da je sam sebe konstantno držao pod kontrolom. Protiv čega se borio? Vidjela sam borbu u njegovim očima. - Ako mi ne želiš reći svoje ime, reci mi nešto drugo o sebi. Zašto je želio znati? Rekao je da ništa nije važno osim toga da sam njegova. Gutajući, gledala sam van na terasu gdje su se u maloj fontani igrali bučni vrapci i kosovi. Predivno uređen vrt sa savršenim živicama i cvijetnim lijehama koji je prekriven injem sjajio na suncu poput svjetlucave čipke. Iz vrućeg Meksika u Francusku zimu. Očajnički mi je nedostajao dom. Q je odložio nož i vilicu, stavljajući ruke u krilo. Pogriješila sam što sam ga pogledala jer smo se opet našli u natjecanju u zurenju. U sebi sam vrištala i vikala, dok je on sjedio dominirajući svojim neizrečenim prijetnjama. Prekinuo je nadmetanje mrmljajući - Imaš dva izbora Naćulila sam uši, ali sam ga ipak bezobrazno ignorirala. Dva izbora. Daj radije tri. Štogod prva dva bila, treći je bijeg. Ostvarit ću to. Maknut ću tetovažu laserom, odrezati GPS sa moje noge, te pronaći način da maknem uređaj iz moga vrata. Možda sam sama prizvala to što mi se dešava, ali sama ću to i riješiti. Q je nastavio svojim dubokim glasom - Jedan, silujem te, povrijedim, učinim sve što očekuješ od mene i natjeram te da živiš u očajnim uvjetima Pogledala sam ga pažljivo. Njegova su se ramena trznula na riječ silovanje, ali također mu se u očima pojavio bljesak uzbuđenja. Zašto dva različita osjećaja? Jedan vruć i željan a drugi odbojan i ljut. Ispreplela sam prste i skamenila se. Strah je prošao mojim tijelom. - Ili, reci mi nešto o sebi i, ako posjeduješ neke od potrebnih vještina, zaposlit ću te na druge načine. Nisam mogla zaustaviti svoje riječi. Druge načine? 72
Žaljenje je prošlo njegovim licem tako brzo da sam se zapitala jesam li to umislila. Kimnuo je glavom. Druge načine - Kao što su. ? - Reci mi nešto o sebi. - Prvo mi reci koje načine. Udario je rukama o stol od čega su se zatresli tanjuri. Dovraga, djevojko, nudim ti izbor. Ali to ne znači da ne mogu povući svoju ponudu. Teško je disao i njegov bijes je u meni izazvao ponovni strah. Nazvao me djevojko, a sumnjala sam da je mnogo stariji od mene. Najviše rane tridesete. Ali godine nisu bile važne kada je zavikao. Vise me je plašio nego Kožna Jakna. S njim sam barem znala na čemu sam. Sa Q - om nemam pojma. Pokušavajući se usredotočiti, udahnula sam duboko. Q mi je nudio izbor. Ako želim pobjeći, moram čekati pravo vrijeme. Ako me Q zaposli imat ću više mogućnosti za bijeg nego ako sam vezana za krevet. Oponašala sam ga, stavila sam ruke na stol, odlučna u svojoj namjeri. Što želiš znati? Ramena su mu se malo opustila, ali čvrstoća njegovog pogleda nije popuštala. Odakle si? - Melbourne - Govoriš li ijedan drugi jezik osim engleskog? Zatresla sam glavom. - To je prva stvar koju moramo promijeniti. Odbijam govoriti engleski dugo vremena. To je dosadan jezik. Naučit ćeš francuski. - Zatim je upitao - Kakvo obrazovanje imaš? Hodala sam po tankom ledu, jedan krivi odgovor i ostaje mi jedino opcija jedan. - Još sam na sveučilištu. Konobarila sam i radila u prodaji Otpuhnuo je gledajući svoje nokte. - Ništa bitno. Nadam se da imaš neki talent, inače…. Prekinula sam ga - Učim za razvojnog projektanta. Već sam pred diplomom, te uz to završavam arhitektonsko skiciranje. Zastao je. Zanimanje je zamijenilo čvrstoću njegova pogleda u jednom kratkom trenu, prije nego se ponovno zatvorio. - Nastavi. Nije bilo mnogo za reći. - Još imam nekoliko završnih ispita, ali učila sam kako napraviti troškovnik izrade zgrada, koji su sve ugovori i papiri potrebni, dozvole, kolika su potraživanja i slično. Bila sam najbolja na godini na projektu ekoodrživog seoskog koncepta - Slagala sam. Bila sam druga, ali ako želi da se razumijem u nekretnine, razumjet ću se u nekretnine. 73
Naslonio se, te ponovno zavrtio prstima. Brzo sam prepoznala njegovu šablonu. Q se pokretao promišljeno i potpuno kontrolirano. U tome je bila njegova moć. - Kako su te oteli? Promjena teme me je zbunila. Mislila sam da sam potisnula sav teror koji sam prošla kada su me oteli, te da sam se pročistila suzama kojima sam se sinoć uspavala, ali svejedno me obuzela panika, te su mi se u mislima pojavile slike Braxa kako leži u krvi, a zatim sjećanje kako su me onesvijestili. Gospode, hoću li ikada biti slobodna? Q se pomaknuo, kimajući glavom. Nije ga briga što se ja mučim sa sjećanjima. Zašto je to dovraga uopće morao spominjati? Kopile. Monotono sam mu odgovorila pretvarajući se da se to nije dogodilo meni. Iznenađujuće, ali pomoglo mi je da se distanciram od svega toga i ispunio me neobičan ponos. Borila sam se i naučila Kožnu Jaknu lekciju ili dvije. Proslavila sam malenu pobjedu. - Oteta sam u Meksiku. Ozlijedili su mog dečka, mene onesvijestili i odveli me negdje - Jesu li te ozlijedili? Još nešto osim gležnja? Ako se pretučenost i tetoviranje klasificira pod ozljeđivanje, onda jesu. Kimnula sam glavom. - Jesu li te silovali? Kožna Jakna je pokušao, ali nije uspio. Hladni osmjeh mi se pojavio na usnama. - Ne. Jedan je pokušao. Nije bio uspješan Njegov tvrdi smiješak bio je sličan mom, te je između nas stvorio neku novu sponu. Razumijevanje? Poštovanje? Nešto što sam rekla promijenilo je način na koji me Q gledao. Puls mi je ubrzao. Možda, ako mu pokažem pravu mene, ne kao objekt već kao ženu, možda stvari neće biti tako loše između nas. Štogod on osjećao, ako je njegovo poštovanje garantiralo sigurnost, ja sam bila za. To što se odvilo između nas nestalo je u trenu kada je Q promrmljao - Kako se zoveš? - Držao je oči skrivenima gledajući u novine ispred sebe. Zar je mislio da će mi promaknuti to pitanje? Stisnula sam usne odlučna ne odgovoriti. Nakon nekoliko trenutaka pogledao me i rekao mi - Reći ćeš mi svoje ime. Moje disanje se ubrzalo, od čega me boljelo rebro, ali sam ostala nijema. Što to radiš Tess? Je li tvoje ime vrijedno još jednih batina? Znala sam odgovor: da, nbilo je. Moje ime je bilo jedina stvar koju sam posjedovala. Bilo je sveto.
74
Poskočila sam kada je Q zazvao - Suzette - . Sluškinja se pojavila. Njen meki osmjeh obožavanja svog gospodara pogodio me pravo u srce. Kako može biti odana čovjeku poput njega? - Oui, maitre? - Enfermer la dans la bibliotheque. Retirez le telephone et l'ordinateur portable. Vous avez compris? Zatreptala sam želeći da sam više pratila francuski u srednjoj školi. Pokušavala sam se prisjetiti lekcija, godine neupotrebljavanja učinile su svoje. Nešto u vezi knjižnice i kompjutera. Pogledavala sam Q - a i Suzette. Naklonila se - Oui, autre chose? Mozak mi se naprezao pokušavajući se sjetiti. Pitala je treba li jošnešto. Nikad nisam mislila da ću biti zahvalna na dobrom pamćenju, ali sada sam željela zaplakati od olakšanja – ipak nisam bila u potpunome mraku. Q se ukočio a Suzette ga je zarobila svojim pogledom boje lješnjaka. Odisala je zaštitničkim stavom i razumijevanjem. Očima mu govoreći da učini. što? Gledali su se čitavu vječnost, održavajući svoj nečujni razgovor, ostavljajući me postrani kao treći kotač. Napokon, Q je uzdahnuo i kimnuo glavom. - Vous avez. - Znaš. Ona se opustila, lica prepuna olakšanja. - Elle est differente - Rekla je - Ne la punissez pas Govorila je tako brzo da sam mogla razumjeti samo drugačija i kažnjavanje. Trbuh mi se zgrčio kada me Q pogledao pogledom punim požude i mržnje. Kratko je kimnuo, spuštajući svoj gard, a oči su mu se napunile glađu. - Oui - Njegov glas je izazvao trnce po mojoj koži. Instinkt je znao prije mog mozga. Nešto se promijenilo u Q - u. Predao se u vlastitoj bitci. Srce mi je poskočilo od radosti. Odustao je od borbe samnom. Ali ipak, željela sam znati od čega je točno odustao. Suzette me pogledala sa sažaljenjem i nadom, prije nego je nestala iz prostorije. Poželjela sam potrčati za njom i moliti ju da mi objasni što se dešava. Q je stajao gladeći svoje besprijekorno odijelo i srebrnu košulju. Izbjegavajući moj pogled, rekao je - Suzete ima svoje naredbe. Slušaj ju. I, pošto mi ne želiš reći svoje ime, zvat ću te esclave dok ga ne saznam. Ako želiš naučiti francuski, to će biti tvoja prva riječ. Sada nije bilo najbolje vrijeme da ga obavijestim da znam dovoljno francuskog da to razumijem. Krenuo je proći pored stola, ali se predomislio. Koža mi je postajala sve toplija dok mi se približavao, te zam duboko udahnula kada je njegovo čvrsto 75
bedro dotaknulo moje rame. Zaljuljao je bokovima kako bih mogla u potpunosti osjetiti što mu se nalazi među nogama. Mozak mi se pobunio u trenutku kada je sve iz njega isparilo i ostala je samo sveobuhvatna potreba. Bio je tako tvrd i dug - krut i neumoljiv. Način na koji se nagnuo nad mene kroz moje tijelo poslao je strah pomiješan sa neželjenom požudom. Pomaknula sam se, osjećajući bol u rebrima, ali bol nije mogla odagnati mržnju prema mom izdajničkom tijelu. Kako uopće mogu pomisliti na požudu? U tome je bila stvar - uopće nisam mislila. Moje tijelo samo je reagiralo. Izgladnjelo za onim za čime sam tako dugo žudjela, zaokupljeno moći i possesivnosti, pokrenulo se unatoč mom strahu i odbojnosti. Suze su mi se skupile u grlu. Kako sam samo mogla? Ja sam bolesna, poremećena nakaza. Q je prekinuo moja zbunjujuća razmišljanja i upitao - Znaš li tu riječ? Nisam imala pojma o čemu govori, previše uvučena u vlastita mentalna previranja. Bori se! Misli na Braxa! Srce mi je zastalo. Ne, ne misli na Braxa. Q je uhvatio moju bradu i val vrućine prošao je mojim trbuhom. - Esclave, odgovori mi. Znaš li tu riječ? - Njegova usta bila su tako blizu, nisam mogla odvojiti pogled od njih. Naređujući svom mozgu da ponovno proradi, ignorirajući želje mog tijela. Zatresla sam glavom, iako sam znala odgovor: rob. Ali, neznanje je bilo oružje koje sam namjeravala koristiti, niti mu otkriti čime raspolažem. Brzo sam razmišljala, zahvalna što požuda blijedi iz mog tijela i pretvara se u mržnju. Da, mržnju. To će biti moj spas kada god Q uspije okrenuti moje tijelo protiv mene. Drhtavim glasom progovorila sam - Ja nisam esclave i ti nisi moj maitre. Nikada to nećeš ni biti. Zjenice su mu se proširile i naglo me rukom zgrabio za vrat, Gledali smo jedno drugo u oči spojenih noseva. - Ti si moja esclave. O tome se ne pregovara. I smatraj moju ponudu sa dva izbora povučenom. Više ne vrijedi. - Disao je teško s neskrivenom željom. - Ti si moje i biram opciju jedan Bolno sam se oglasila. Svaka stanica u mom tijelu eruptirala je puna crnih, opasnih misli. Borila sam se da se sjetim koliko mrzim Q - a dok me vrtuljak emocija okretao, čineći da mi se zavrti u glavi, gurajući me u tamu. U tami su vrebali vrućina, strah, intoksikacija, hiperosjetljivost. Suza mi je kliznula obrazom, ionako sam bila uništena. Q je zarežao i požuda je u meni još više porasla. Moje izdajničko tijelo je postajalo osjetljivo i ugrijano, spremno za sve dok se moj mozak borio s njim 76
gubeći bitku. Kako mogu dozvoliti svome tijelu da me tako kompletno izda? Zašto sam toliko sjebana? Q me gledao kako se borim sama sa sobom lagano rastvorenih usta. Sve je ovo pogrešno. Tako jako pogrešno. Obuzela me glavobolja. Q je protrljao svoj nos o moj, duboko dišući. Nešto čvrsto i tvrdo pritisnulo je moj trbuh. Nisam se pomaknula. Nisam se mogla pomaknuti. - Ne želim opciju jedan - prošaptala sam. Znala sam što to uključuje: ponižavanje, seksualno mučenje, sve one stvari koje bi netko radio neželjenoj stvari. Igrati se s njom, poigravati i na kraju baciti u smeće. Još jedna buntovnička suza pobjegla mi je niz obraz i mrzila sam ju iz sve snage. Pokazivala je koliko sam slaba i koliko se uništeno već osjećam. Q se smrznuo gledajući trag suze na mom licu. Pogledao me u oči i na milisekundu sam vidjela u njegovim očima nešto ljudsko - suosjećanje, kajanje, a tada ga je glad preuzela i ponovno je bio onaj stari. Njegov jezik prešao je mojim obrazom nježno loveći slani trag mojeg žaljenja, a zatim je prešao njime preko svoje donje usnice. Možda zbog toga što me Kožna Jakna lizao na isti način, ili su jednostavno moji instinkti znali više od mene, ali malo sam se opustila. Q me nije lizao s bolesnim zadovoljstvom, lizao me sa ljubaznošću. Sjebani, slomljeni dio mene reagirao je na Q - ovu drsku posesivnost. Toliko jako sam željela da bude drag i da me ne povrijedi. Ali on me prihvatio kao mito! Nitko s dušom to nebi učinio. Ne smijem dozvoliti da me njegovo ponašanje obmane. Zatvorila sam oči štiteći sve dijelove moje duše. Deset posto mene željelo je da ostvari svoje prijetnje - željelo je da bude grub prema meni i uzme me. Ali devedeset posto je željelo uzeti nož i bosti ga ponovno i ponovno, sve dok krv ne ukrasi srebrne tapete i lijepi stolnjak. Pustio me prolazeći mi prstima kroz kosu. Zanjihala sam se, tako lako slomljena i potpuno zbunjena. Njegove su oči bljesnule dok je prošaputao - Do večeras, esclave! -
77
10. Poglavlje Lastavica Biti rob je…ako smijem primijetiti…dosadno. Nakon Q - ovog odlaska Suzet je obigravala ne ispustajući me iz vida. Odavala je dojam slatke i poslušne, ali ja sam znala istinu. Ona je bila Q - ova, glava kućanstva koja je pomagala držati njegove robinje pod kontrolom. Što mu je rekla u blagovaonici? Borila se sama sa sobom, proitiv nekoga ili nečega, dok mu je davala dopuštenje. Q joj je možda davao plaću, ali je ona imala moć nad njime koju nisam razumjela. Mislila sam da se on ne bi stiskao uz mene i lizao moje suze da ga ona nije poticala da popusti svojoj unutarnjoj borbi. Ponekad sam stvarno mrzila što posjedujem tako tankoćutne instinkte - previše sam osjećala preživopisnu budućnost za koju nisam željela da se obistini. Ono što me najviše izbezumljivalo je to što ju je Q slušao - pritisnut od svoje sluškinje da učini nešto što nije mogao obuzdavati. Suženih očiju, pokušavala sam shvatiti njihov odnos. Iznenadjujuće, s Q ovim odlaskom apetit mi se vratio i pojela sam hladna meko kuhana jaja. Suzet me nije napuštala i kad sam završila odvela me je u knjiižnicu, bezbrižno zatvarajući vrata. Otišla je, a ja sam osjetila probadanje u ušima kada je brava kliknula. Možda je otišla sa slatkim osmjehom i moja čelija je možda modernizirana i sadrži skupu literaturu i kristalne posude, ali to i dalje ostaje kavez. Misli su mi bile ispunjene Q - om. Kamo je nestao? Vjerovatno se bavi svojim carstvom ilegalnih aktivnosti i razvrata. Samo posao koji je plesao na rubu zakona, može podariti ovoliko bogatstvo. Ne bih bila iznenađena da je glavni diler droge. Bacila sam se na sofu pod prozorom i ukočila. Obavijao me njegov miris, šaljući otkucaje mog srca u trk s notama sandalovine, smreke i citrusa. Grlo mi se stisnulo, povezujući njegov miris s nesrećom. Htjela sam gledati kroz prozor, planirati svoj bijeg, ali knjižnica je imala tamne kapke od cedrovine koje su blokirale sunce te tako štiteći osjetljive knjige. U zraku su treperile čestice prašine i srebrna svjetla pretvarala su sobu u umirujuću špilju. 78
Unatoč opuštajućoj vibri, nisam mogla mirno sjediti. Q - ova prijetnja prije odlaska - do večeras, esclave - nasukala se u mojoj glavi. Neću strpljivo čekati, što god je planirao činiti. Morala sam ostati aktivna. Nađi oružje. Pronađi slobodu. Isprobala sam vrata, ali je brava bila čvrsta. Pokušala sam kapke, ali koliko god sam pokušavala, nisu se otvarali. Jedini izlaz bio je kamin, a penjanje kroz zadimljeni dimnjak nije me inspirirao. Luda od potrebe za kretanjem, okrenula sam se knjigama, brzo listajući kroz potpisana prva izdanja neprocjenjivo vrijedne književnosti, nadajući se da će me riječi odvesti. Ali ništa nije palilo. S treskom sam zatvorila knjigu i zagledala se u lizajući plamen. Ako mu spalim sve knjige, hoće li ga to naučiti lekciju? Stajala sam, ljuljajući iznad nestrpljivog plamena crvenu kožnu knjigu. Učini to. Moji prsti su odbijali pustiti i skupila sam se u stolici. Nisam mogla. Nisam mogla počiniti svetogrđe na prastaroj literaturi, bez obzira koliko ga mrzila. Ako ostanem ovdje još neko vrijeme one bi mi mogle biti jedina zabava. Sati su prolazili otkucavajući na starinskoj uri u kutu, pomičući moj život dalje i obilježavajuću moju propast gongom, svakih sat vremena. Koliko još do Q - ovog povratka? Koliko još prije nego se mogu vratiti u moju malu sobicu i sakriti u snu zaborava? Moj želudac je gunđao kako je zimsko sunce zalazilo nad blago valovitim pejzažom Francuskog sela. Bila sam sklupčana na sjedalu ispod prozora satima, vireći kroz cedrove letvice. Male šnjitice svijetla su mi se rugale. Sitni vrapčići su hitro dotjerivali svoje perje u fontani. Bili su slobodni - ja nisam. Nikada nisam toliko žudjela za suncem. Njegovi zraci nisu dotakli moju kožu već više od tjedan dana. Nikada nisam mislila da ću žudjeti za vanjskim prostorom, posebno hladnim, ali jesam. To je bio svrab koji nisam mogla počešati. Moje srce se stisnulo, dok je crna limuzina ne žureći prilazila niz dugi šljunčani prilaz i zaustavila se ispred kuće. Vozač je iskočio iz automobila i otvorio stražnja vrata. Q je izašao, smiješeći se suzdržano muškarcu. Uspravio je svoj crni oklop i duboko usisao dah, kao da se hrabri da uđe u svoj vlastiti dom. Jakna mu se zatezala preko prsa, pokazujući snažna i široka ramena. Nagnuo je glavu prema knjižnici bez sumnje tražeći mene i prstima otpuštao kravatu oko vrata. 79
Poročnost i nesreća je bila ugravirana u njegovo obličje. Sklupčana na sjedalu uz prozor, skrivena šalokatrom i polutamom, zamišljala sam priče za njega. Tko je bio taj čovjek? Ova zagonetka, ova enigma. Čovjek tako mlad, ali toliko bogat. Čovjek koji je prihvatio ženu na poklon, koji je živio sam s kuhinjskim osobljem. Čovjek koji je imao više tajni nego što je Brax ikada imao. Je li povrijeđen? Je li imao ženu? Ispredala sam bajke o njegovim manama i nedostacima, odobravajući iskupljenje. Možda je bio ljubazan ispod te osorne vanjštine. Možda bih mogla apelirati na duboko zaključan osjećajni dio te ga potaknuti da me svojevoljno pusti? Možda. Možda. Možda. Stisnula sam oči, upozoravajući ih da ostanu suhe. Sve moje priče su upravo to: fikcija. Morala sam ostati u stvarnom svijetu. Svijetu u kojem je fokus na bijeg glavom bez obzira, spas. Misli su mi ubrzale prema drugim stvarima. Stvarima kao što su paket za bijeg. Trebala sam toplu odjeću, zalihu hrane i nož za uklanjanje GPS - a. Te stvari će me držati na životu kad nađem priliku. Nekako sam mogla doći do Australskog veleposlanstva - gdje god se skrivalo. Hoće li me spasiti? Poslati me kući. Kući k Braxu i roditeljima koji nisu marili. Roditeljima koji su mrzili što sam ukrala njihovu mirovinu. Ulazna vrata su se širom otvorila kada je Q ušao u svoj dom. Stakla na vratima knjižnice prikazala su ga kraljevskim i ponosnim, kao kad se gospodar vraća u svoj dvorac. Sva zbunjenost koja mu se ocrtavala na licu je nestala. Nije se zaustavio, koračajući ravno u knjižnicu, otključao je vrata. Napela sam se i omotala ruke oko koljena. Usisala sam dah kada je umarširao u sobu. Trebao mu je trenutak da me nađe, gledajući unazad, iza polica za knjige. Njegovo tijelo bilo je klupko čvrstoće dok je lovio po sobi. Kad me je pronašao, ukočio se. Nešto je zapucketalo među nama, rastući sa sviješću, iskušavajući. Ja sam se usredotočila mislima prekinuti vezu. Nosnice su mu se raširile dok smo se strijeljali pogledom iz naših strana prostorije. - Dođi. - zahtijevao je, ispruživši ruku, očekujući da ću biti pitoma i slijediti. Obavezno. Otkrila sam sam zube jako se zagrlivši. Nisam ga počastila odgovorom; moj govor tijela vrištao je sve što je trebao znati: prezirala sam ga. 80
Nije opet zatražio. Umjesto toga stisnuo je zube i bezglavo jurnuo. Snagom koje sam sam se bojala, izvukao me je iz sjedišta kao da sam zalutalo dijete. Prsti su mu zagrizli u moju nadlakticu dok me je vukao preko plišanog tepiha iz knjižnice. Vrpoljila sam se, ali se nisam mogla osloboditi. - Pusti me! Nije odgovorio dok smo skoro trčali kroz kuću. Nisam vidjela nikoga. Nema naznake života, nema vizije pomoći. Q je krenuo ravno pored otvorenog stubišta pokrivenog plavim baršunom. Zaustavila sam dah kada je udario tamnu drvenu lamperiju. Skočila sam kada se je otvorila, otkrivajući vrata. Strah je eksplodirao u mojim venama. Na katu u kući, imala sam iluziju uljudnosti. Ako me odvede tamo dolje, to će simbolizirati nedostatak ograničenja. Moje vizije ispunjene hororom mogle bi se obistiniti. - Ne! - Okrenula sam ruku, što je uzrokovalo da Q ispusti zvuk nalik roktanju. Nije imao izbora nego me pustiti ili zaraditi slomljeni zglob. Krenula sam bježati, ali je Q bio brži. Srušio se na mene i sudarili smo se sa zidom. Moj je rebro zaurlalo i ja sam dahtala boreći se s boli. Ispostavilo se da sam već zaboravila pouku koju me je Kožna jakna naučio: poslušnost može biti ključ, ali nisam mogla hodati dragovoljno niz te stube. Radije ću iskrvariti, ali ću znati da sam se pokušala spasiti. Q je pritisnuo kukove u moje, držeći mi tijelo u sendviču. Prestani se opirati, esclave! Uspio mi je uhvatiti ruke, držeći ih zarobljene svojim rukama. Moja tetovaža je gorjela, zajedno s ozljedama od užeta. Koljenom mi je razmaknuo noge, učinkovito me zarobivši. Cvilila sam kada je moje tijelo još jednom poslušalo i ugrijalo se pod njegovim dodirom. Srce mi je kucalo kao u zeca dok je Q pritiskao čelo na moje. Njegove oči su prodirale do moje srži. - Arrête. Prestani. Prestala sam disati zastajući zbog čežnje u njegovom glasu. Nakrivila sam bradu. - Ne. Teško je uzdahnuo odmičući se dalje, ali me držeći za zapešće. Mišići se mi drhtali dok me je vukao kroz skrivena vrata i niz stube. Povukao je prejako, a ja sam se spotaknula. 81
Sletjela sam mu na leđa zbog čega je gotovo pao. Podigao je ruke i obgrlivši me stisnuo uz ogradu stabilizirajući nas. - Merde, - promrmljao je. Ne možeš ni hodati? Je li to razlog zašto su te dali meni? Jesu li te odbacili? Ona, koju nisu mogli prodati ni za pet para? Njegove riječi su šamarale, oštre i probadajuće. Je li to ono što se dogodilo? Ja bih poremetila njihovu bolesnu operaciju suprostavljajući se Kožna jaknau, jadni gadovi su me uklonili prije nego što im sve sjebem. Ljutnja, kao i sreća su me zagrijavale. Ljutnja, da su me odbacili kao otpadak, sreća, što sam im se suprotstavila. Hvala Bogu, borila sam se. Ne znam s kakvom ću se opasnoti susresti s Q om, ali sam osjećala u kostima da je bolje nego Meksiko. Tamo sam mogla biti drogirana, neprestalno silovana i ostavljena da umrem u vlastitoj bljuvotini. Sada sam se morala nositi s milijunašem s problemima. Vidiš, Tess. Što god se dogodi, ne može biti lošije nego što je bilo. Perverzno, crpila sam snagu u tome. Još uvijek sam imala razum i svijest. I dalje sam bila u osnovi svoja, samo malo skrivena iza mojih prljavih usta i žestoke persone. Kad nisam odgovorila, Q me povukao niz preostale stube. Uski put je završio, ostavljajući nas u mračnoj pećini igraonice. S desne strane je bio stol za biljar s presvlakom boje zelene jabuke, obasjan nisko obješenim crvenim lusterom. S lijeve strane uza zid, blistavi bar čiji je brušeni kristal bio posut duginim bojama pod svjetlima reflektora. Drvene ploče na zidovima i stropu su činili prostor poput grobnice. Sve što je još falilo su tanani tragovi dima cigarete i miris alkoholnog pića. Ozračje je bilo prigušeno, privatno. Muški raj. Q me je bacio u stranu, gotovo kao da me ne može više dodirnuti. Spotakla sam se i lamatajući rukama poletjela prema stolu za biljar. Lopte su zaklopotale kada sam laktom poremetila uredan trokut. U trenutku dok sam se okretala da se suočim s njim, njegova vruća duljina preklopila se preko mene, pritiščući me jako na filc. Povikala sam kad je pritisnuo moje lice o stol i položio kukove uz moju stražnjicu. Mislila sam se bojim sve do ove točke. Ali nisam, ne zapravo. Biti zarobljenom ispod njegovog tijela uz vreli dah na mom vratu podsjetilo me na to da je on grabežljivac, a ja sam bila njegov plijen. To je bilo degradirajuće, ostavljajući me na mjestu dok mi je krv strujala brže, pluća bila prezasićena zrakom. Borila sam se. 82
Migoljeći se pokušala sam ga otresti sa sebe. Pusti me! Kao odgovor, njegovi prsti su me stegnuli jače, zakivajući me snažnije na mjestu. Podivljala sam; rukama sam zgrabila tešku bilijarsku loptu i pokušala mu iza sebe razbiti glavu. Miči ruke s mene, gade jedan! Q je zastenjao, zvučeći izmučeno i izgubljeno, ali nije progovarao. Teško disanje remetilo je miran spokoj u brlogu. Njegova šutnja me zbunila. Nisam imala pojma što je mislio ili planirao. Tišina je pojačala druga osjetila, pojačala je moju bol u modricama i na moj najgori užas, vlažnost između mojih nogu. Da je Brax ovo napravio – tretirao me s takvom žestinom – svršila bih u trenu. U mom umu je to orenulo dobar seks u odličan. Prisiljavanje će me uništiti pa zašto je moje tijelo ignoriralo moj strah i rastapalo se? Iz krajnosti u krajnost, iz borbe do važnosti, spremnosti, iako je moje srce preskakalo i paničilo. Q kao da osjetio moj pristanak. Nježno se ljuljao, što je bilo uzrokom da mi uzavrela krv još jače jurne. Usisao je dah, a zatim je blago drhtavu ruku nježno spustio na moju kosu, milujući me, mazeći me, sve tako polako. Zataknuo mi je plave pramenove iza ušiju, obožavajući me dodirom. Moje srce se smirilo, umireno nježnošću. Natjerao me da se predam i prihvatim njegovu izvitoperenu dobrotu. Nakon minute milovanja moje kosti su se rastapale i njegovi prsti su se spustili milujući moje rame, moju kralježnicu, ne jače od od šapata, ali isto tako prijeteće. Očekivala sam grubost, a on je pokazao nježnost. Kako sam se mogla natjecati s tim? Ostati jaka i boriti se kada je svaki moj animalistički dio reagirao na njega. Cvilila sam dok su njegovi prsti klizili niz moj prsni koš, šuljajući se sa strane po nabreklini dojke. Brujao je iz grla zvukom punim obuzdavanja, ali i upozorenja. Polako je prstima gladio, kružeći preko mekih dojki, primičući se bliže mojim bradavicama sa svakim dodirom. Bradavice su mi se stisnule nabirući se u potrebi. Zbog saznanja da će me dodirnuti tako intimno, zadahtala sam. Moja reakcija je zapalila Q - a te me je povukao za skalp, podižući moj torzo s filca. Njegovi kukovi su pribijali moje uz stol. Uzviknula sam kada me skalp zapeckao, ali u isto vrijeme isijavala je ugoda, vatrena i vruća. Cijelo tijelo mi je gorjelo. 83
Jedna ruka je obujmila moju dojku stiščući bradavicu. Njegova topla usta su se spustila na moj vrat, grizući ga oštrim zubima. Nisam mogla kontrolirati svoje tijelo, ali nisam htjela da misli da želim ovo. Nisam. Nikako. - Prestani. Molim te, nemoj. Stisnula sam oči, želeći da moj um može odletjeti, oslobođen nezaustavljive krivnje koja je drobila moju dušu. Krivnje zbog moje reakcije. Krivnje zbog očajničke želje za više. Krivnje što ga želim mrtvog. Q je promrmljao nešto na Francuskom. Dah u kome se osjećao miris mente lebdio je nad vrlo osjetljivom kožom. Njegova je ruka mijesila moje grudi, čvršće, jače nego što je to Brax ikada učinio. Okrenuo je moju bradavicu među spretnim prstima, a nevoljno stenjanje mi se popelo iz grla. Q se napeo, pritiskajući tvrdi kurac čvrsto o moju stražnjicu. - Putain, želim te tako jebeno puno. Uštipio me je za bradavicu i miris boli okrenuo mi je želudac. Štipanje je značilo nešto - zahtjev. - Što je ovo? Prošaptao je tmurno. Q se više nije ograničavao na bilo kakva pravila po kojim je do sada igrao. To saznanje je poslalo bolnu potrebu među moje noge. Pokušala sam zaustaviti požudu od rojenja, zamagljivanja, ali nisam mogla. Nisam mogla disati. Braxove plave oči ispunile su moj um. Što ja to radim? Brax će me zauvijek mrziti ako to dopustim. Nije bilo važno što nisam imala izbora. Nisam se mogla vratiti njemu, nakon što me iskoristi drugi. Suze su me pekle, mrzeći moju slabost, mrzeći moje tijelo. Q me ponovo ugrize za vrat pritiskajući usne uz moju ključnu kost, njegovo skupo odijelo strugalo je o moja leđa. - Reci mi, esclave. Što ja to diram? U glavi mi je zujalo, razum me je napuštao. Može iskoristiti moje tijelo, ali dušu mi neće slomiti. Ostat ću netaknuta. Nedodirljiva. Kad nisam odgovorila, on se zabode u moju stražnjicu, zbog čega sam viknula. - Što je to? - M - moja bradavica. Ugrizao me je za ušnu školjku. Dah mu je bio hrapav i glasan. Pogrešno. To je moje. 84
On me pusti, a ja s olakšanjem izdahnem, a onda se sledim kada je dotaknuo moju stražnjicu. Prsti su mu poslali vatreni trag uz moju kožu, bolno mekim potezima, unutra pa prema dolje. Noge su mi drhtale, disanje se ubrzalo, a moje izdajničko tijelo se dotjerivalo i omekšavalo za još. Q promrmlja: - Koža ti je tako meka ovdje. Njegov dodir lepršao je prema gore, približavajući se. Jedna suza je potekla i kapnula na filc, okrečući boju jabuke u boju šume. Q je uvukao dah. Nanosim li ti toliku bol da moraš plakati? Jesam li te udario? Tukao te? Odmahnula sam glavom, ne mogavši odgovoriti. Njegov dodir je prešao iz lepršavog na markiranje, žigosanje. Zadahtala sam kada mi je invazivna ruka obujmila međunožje. Stid, potreba, želja, prezir, sve to je bio kao hitac kroz moje srce. Jedan prst je četkao moj ulaz kroz vlažne gaćice. - Tako vlažna, ma chérie. Prešao je nosom niz moj vrat dok mu je prst pronalazio moj klitoris. Pobunila sam se u njegovim rukama. Grudi su mu se napele uz moja leđa. Tvoje tijelo ne laže. Ovo mu se sviđa. Sviđam mu se. - Ja možda nisam u stanju kontrolirati svoju tjelesnu reakciju, ali ne brkaj to s time da mi se sviđaš: - Napola sam dahtala, napola režala. - Ne. Ikada. On se nasmije, poslavši vibracije kroz mene. - Tako odlučna za borbu? U redu. Oštrim pokretom uhvatio me za stražnji dio vrata i opet gurnuo prema stolu za biljar. Nagnut nada mnom, s prstom koji se pomicao čvršće o moju srž, prošaptao je: - Što je ovo? Obrazi su mi gorjeli od vrućine, poželjela sam biti daleko, jako daleko. - Odgovori mi, esclave. - Moja vagina. On se nasmije, obujmivši me jače. - Opet pogrešno. - Stručnim prstima je radio uz rubove mojih gaćica odmaknuvši ih na lijevo, izlažući me. Sve unutar mene se pooštrilo, ranilo, iskrivilo. Oh Bože. Zašto se ovo događa? Brax. Nisam htjela zamijeniti uspomene na njega s ovim monstrumom koji je mislio da me posjeduje. Ne razmišljaj. Suze su tiho klizile. Miris sandalovine i citrusa ispunili su mi nos kako se Q smjestio preko mene. Nije me dirao, što je to činilo još gorim. Prsti su mu bili tamo; toplina njegove kože plamtjela je uz moje bedro. Iščekivanje me je činilo divljom, iako me je to ubijalo, znajući što će se dogoditi. 85
Q je uzeo moju kosu u šaku naginjući mi glavu na stranu. Usta su mu se spustila na moja, jezikom otvarajući šav mojih usana bez napora, bez obzira što su bila zatvorena. U trenutku kada je njegov jezik ušao u moju usta, prst je umočio u mene, snažno i brzo. - Oh, Bože. Usta su mi se širom otvorila; Tresla sam se s nasrtajima - činom vlasništva. Nije bio nježan, nije bio sladak. - To je moje. Sve je… - Znala sam što je htio. Riječ je balansirala na mom jeziku, ali sam ju progutala. Nikad je ne bih izrekla. - Moje. zarežao je. Bez upozorenja, on je umetnuo i drugi prst i jebao me, uranjajući duboko i brzo, moje tijelo je drhtalo s glađu. Dah mi bio oštar, ubrzan. Nikada nisam bila uzeta tako potpuno. Ništa drugo nije bilo važno nego njegovi prsti unutra i nemilosrdni ritam je koji je postavio. Snažan nagovještaj orgazma me je iznenadio; Zastenjanjala sam. Nisam mogla svršiti. To će biti konačna izdaja. Trgnula sam se pokušavajući ukloniti njegove prste, ali on je pritisnuo jače, bruseći svoj kurac o moju stražnjicu. Merde, tako si vlažna. Vlažna za mene. U slojevitosti njegova glasa se iščitavalo iznenađenje, gotovo pobožnost. Zar nikada prije nije uspio uspaliti ženu? To ne može biti istina, ne uz stručan način na koji je to izvukao iz mene, tu odbojnu potrebu. Nisam otišala u Stockholmski sindrom - mrzila sam ga, znala da ono što čini nije u redu, ali moje tijelo, sranje, moje tijelo nije bilo briga. Q mi je davao nešto što mi je bilo potrebno, još od kada sam počela sanjariti o grešnim stvarima, počela gledati slike na internetu, muškarce koji jebu žene uz fini rub nasilja. Q je opet zaljuljao bokovima, a ja sam mu odgovorila protiv moje volje. Usisao je dah, škakljajući mi vrat. Čak i dok sam se borila kako bi se osobodila, moja srž se mreškala od ugode. Njegova dominacija stvarala je neželjeni moćni koktel u mom mozgu. Ne želim to. Stani! Prsti su mu se zaboli unutra izvlačeči još više vlage iz mog tijela. Teško je uzdahnuo, uvlačeći koljena između mojih nogu, raširivši me šire. Izgubila sam ravnotežu i njegovi prsti su kliznuli van, hvatajući me za kuk. Savio je noge u koljenima tarući se hlačama pokrivenom erekcijom o moju vlagu. Ljuljao se, tvrd kao čelik i vruć kao brendirano željezo. Male zvijezdice su mi eksplodirale iza očiju. Samo ga je tkanina spriječavala da me uzme. Mrzila sam svaki potisak. Molim te… nemoj, - zaplakala sam. Suze su tekle nekontrolirano, pridružujući se postojećoj mrlji. 86
Jedva je progovorio dubokim basom. Odabrala si opciju jedan. Sjećaš se? Pritiščići lakat o moja leđa petljao je iza mene. Njegovi bokovi su nestali dok je otvarao šlic. Zvuk metalnih zuba kako se otkapčaju me je užasnuo i ja sam pukla. Moje tijelo možda želi ovo, ali sam pakleno sigurna kako ja ne želim. Trgnula sam se prema unazad ne obazirući se na bol od lakta. Fintirala sam u stranu, udarajući ga u koljeno. Noga mu je popustila, ali se uhvatio za rub stola. Ne bori se. Samo će ti biti gore. Koliko puta sam to čula? I svaki put se ispostavilo da je istina. Ali nisam se mogla ne boriti. Nikada ne bih mogla živjeti sama sa sobom. Disala sam tako teško da su me pluća boljela. Pogledala sam izbezumljeno prema stubama. Gdje su dovraga jebene stepenice? Napravila sam pokret baš kad se Q oporavio. Poletio je i omotao ruke oko mojih nadimajućih prsa, povlačeći nas na pod. Sletjeli smo u hrpu udova, moja rebra su urlala. Q - ov šlic bio je otvoren, hlače su mu nesigurno visjele na bokovima. Moje gaćice su bile skupljene u stranu, a preosjetljivo meso natečeno u potrebi za oslobađanjem. Ne! Nisam uzbuđena. Nisam slomljena. Ne još. Manično posjedovanje mu je izgaralo u očima i ja sam ga ošamarila. Q se propeo unatrag, usne su mu se mračno izvile. Nakostriješila sam se kada da me je nasilno tresnuo prema dolje, osiguravajući se iznad mene. Zaledila sam se skupljajući koljeno uz koljeno, tako da se ne može ugnijezditi između mojih nogu. Zgrabio me za je bradu prisiljavajući me da ga pogledam duboko u oči. - Što si ti? Vrpoljila sam se, mrzeći glad u njegovom glasu i odjek pupajuće potrebe u meni. Bilo je bolesno od mene misliti da sam ovo željela s Braxom. Ali i nisam to željela s njim. Željela sam bezazleno igranje uloga, pitoma ograničenja, ništa ovakvo. Molim te, ne ovako. Q me protresao u tišini i poljubio me u vrat. Oklijevao je duboko dišući. Želudac mi se okrenuo. Povlačeći se unatrag licem mu je odjekivao šok, kao da nije namjeravao pribjegavati nježnosti. Sukob emocija se kretao lagano, brzo i užurbano u njegovim očima prigušujući neskrivenu požudu, okrečući je u nešto drugo. Zvučao je žalosno, Reci to pa ću te pustiti. Neću te povrijediti. Neću te silovati. Ne večeras. Ugrizla sam se za usnicu. Ako to izgovorim bit ću mu bačena na milost i nemilost, 87
ali ako to ne kažem, bit ću silovana, a to ne mogu podnijeti. Ne nakon traume svega ovoga. Ne nakon što mi se srušio cijeli svijet i ostavio me lišenu svega. Pogotovo ne s mojim tijelom koje mi je postalo neprijatelj broj jedan. - Esclave, reci. Njegova usta su mi opet škakljala uho, riječi vibrirale kroz moje tijelo. Moja borba je malaksala, volja za neposluhom odmotala se u krotkost. Tvoja. - disala sam s mučninom u stomaku, želeći izribati svoja usta. Poljubio me, tako nježno, mirisa poput metvice i požude - ako požuda ima miris. - Opet. Odmahnula sam glavom pokušavajući se osloboditi. Q - ove ruke su me stisnule čvršće, povlačeći me uz njegovu kao kamen tvrdu erekciju. Nemoj me testirati. Moja snaga da te pustitim je gotovo na točki pucanja. Gurni me opet i neću se moći zaustaviti. - Zašto oklijevati? To je ono što misliš učiniti, zar ne? Uništiti me. Čuvati me u zarobljeništvu. Kao seksualnog roba. Tretirati me kao neku životinju za iskorištavanje i zlostavljanje? - Prošaptala sam, ali je moj ton pucketao s ljutnjom, žestinom i jasnoćom. - Ne želim te povrijediti. Ne želim te uzeti na silu, promrmljao je. Srce mi je stalo. Njegov ton je dao naslutiti njegove misli - kajanje. Što želiš, onda? Podigla sam zbunjeno obrvu. Q zastane, drhtavim prstima milujući moju ruku, zarobljavajući me, a onda je stao kao da je to činio nesvjesno. Znaš što želim, esclave. Srce me je boljelo. Nisam mogla nastaviti. U jednom trenutku me je dodirivao kao da sam nezamjenjivi komad umjetnosti, u sljedećem kao da sam kučka koja treba lekciju. Protresao me je režeći u moje uho. Potrebno mi je da mi to opet kažeš, onda možeš ići. Dvije opcije. Dvije odluke. Ni jedna nije bila laka. Obje su imale posljedice. Ali za sada sam izabrala onu koja štiti moju krepost još jednu noć. Spustila sam glavu i promrmljala: - Tvoja. -
88
11. poglavlje Ševa Slijedećeg dana Suzette je došla po mene. Nisam ni trenula okom. U trenutku kada me je Q pustio potrčala sam uza stube u moj kavez. Vrata i zidovi pomogli su zadržati rastući panični napad. Gurnula sam komodu pred vrata i sklupčila se na sredinu kreveta. Ali nisam mogla zaspati u slučaju da se Q vrati završiti ono što je započeo. Cijelu noć sam se borila s uzastopnom mučninom i gorućim tijelom. Nisam mogla doći sebi od užasa u plućima i stida u mom srcu. Ne zbog toga što mi je Q učinio – dodirirom me navlažio protiv moje želje - nego zbog tamnog dijela mene, koji je želio da me uzme. Toliko sam to željela. Oči su mi ostale suhe, ali moje je srce plakao. Q je moja kazna zbog toga što sam Braxa tjerala da se osjeća neugodno. Kučka Karma mi je omgućila da živim svoje bolesne fantazije. Shvatila sam da nisam normalna, da trebam pomoć. Rebra su me boljela od borbe, ali sam prstom bocnula kost potanuvši jaču bol. Zaslužila sam biti u agoniji, plaćati za grijehe prema najslađem čovjeku kojega sam ikada poznavala. Muškarca kojega možda nikada više neću vidjeti. Bol se sukobljavala sa svim gadostima koje sam nosila na duši. Nije ni čudo što te roditelji nikada nisu voljeli. Mrzili su te jer si ukrala njihovu mirovinu, ali i zbog toga što su vidjeli ono što ti nisi: da si poremećena. Ja sam bila loša, loša osoba i zaslužila sam svoju sudbinu. Prizvala sam ovu noćnu moru s mojim griješnim mislima. Q je moje prokletstvo. Kad je Suzette ujutro stigla, pokušala je otvoriti vrata nakon čega su uslijedile francuske kletve i glasno kucanje. - Otvori. Nije ti dopušteno blokirati ulaz. - Sigurno se naslonila na vrata jer su se malo otvorila. Oči su mi se raširile kada je škripajući pomaknula komodu u stranu, pedalj po pedalj. Sranje, ako žena njezine veličina može ugroziti moju sigurnost, Q bi mogao ući kad god mu se prokleto svidi. Nema li odavde izlaza? Pogledala sam kroz maleni prozor veličine poštanske marke u potrazi za vodoravnim olukom ili nečim sa ljestvama do 89
zemlje. No ništa nije moglo biti od koristi, drveće je raslo predaleko, a pad je izgledao visok najmanje pet katova. Da ne spominjem, ako se i uspijem spustiti, stražari patroliraju i GPS ukras za nogu će upozoriti Q - a na moju lokaciju. Suzette se provukla kroz rupu u vratima i stavila ruke na bokove. Ne smiješ to ponoviti, esclave. Riječ je prizvala sve od sinoć: Q - ov miris, dodir, njegovu auru moći. Zadrhtala sam. Jednostavno sam si trebala oduzeti život. To bi zaustavilo moje unutarnje bitke i oslobodilo me iz ove bijede. Progutala sam, mrzeći bespomoćne, slabašne misli. Nikada! Sranje Tess, nikada! Što god se dogodilo, možeš i hoćeš preživjeti. Suzette je prekrižila ruke zureći. To postaje lakše. Glas joj se iskrivilo od bijesa zbog vlastitih problema i nesreće. Ne treba biti raketni znanstvenik da bih shvatila da je prošla slične okolnosti. Oči su mi poletjele prema njoj. Jesi li bila u istoj situaciji? - Da li ju je Q lomio malo po malo sa svojom čudnim mješavinom kontrole i nježnosti? Ona je odmahnula glavom, prstima zakopanim u podlaktice. Ne Maître Mercer. Drugi. Njene smeđe oči bljesnule su, a potom se ugasile. Uzdahnula je, Q je mnogo stvari, ali nikad toliko loš kao drugi. Načulila sam uši. Q - ovo ime iz njezinih usta je zvučalo čudno. Navikla sam da ga zove Gospodar Mercer. Kakvu vrstu veze su dijelili? Nije da mi je stalo. - Dopusti mi da ti dam nekoliko savjeta. Približila se; gledala sam ju s oprezom. Nisam kupila njezin prijateljski čin. - Pusti. Ne mora biti zauvijek, ali dopusti sebi da se opustiš. Ne mora biti pogrešno, ako te tretira dobro. Njezine su riječi bile bogohulne, ali neki mali dio mene je to razmatrao. Kako bi bilo zaboraviti na Tess neko vrijeme? Igranje pantomime savršenog roba? Tess će nestati, a Esclave će zauzeti njezino mjesto. Bila bih savršena igračka, dok bi u međuvremenu tražila način za bijeg. Možda bi bilo najbolje za nju da misli kako sam prihvatila savjet. Ustala sam, kimajući glavom. - U pravu si. Pokušat ću. - Kako su druge žrtve prolazile kroz to? Trebala sam sigurnosni mehanizam, nešto kako bi zaštitila svoju dušu, nešto kao oklop za borbu. Pronašla sam zaštitu u Meksiku. Bila sam spremna učiniti sve kako bi sačuvala svoj um netaknut. Samo sam trebala to raditi stalno. Ona se nasmiješi plješčući rukama. - Super. Sada tuš i odjeća, tako da možemo početi dan. - Oči su joj pale na moju prljavu majicu. Mrzila sam zadovoljstvo koje joj je zasjalo u očima, a sve zato što sam pristala Q - u dati šansu. Ona je skakala od sreće jer sam dopustila strašnoj novoj egzistenciji da vlada mojim životom. Ledeni srsi su mi se spustili niz kralježnicu. 90
Zašto njezin klerovski interes? Mentalna napomena: nikada ne spuštaj gard u njenoj blizini. Što god ja rekla najvjerojatnije će doći do Q - a. - Nemam ništa drugo za obući. Suzette je coktala jezikom, koračajući prema samostojećem ormaru. Očito nisi pogledala što je Q kupio za tebe. Q mi je kupio odjeću? Jezivi gad. Prvo me je prisilio priznati da mu pripadam, a onda je očekivao da će me oblačiti poput Barbike. Spuzala sam s kreveta i pogledala preko Suzettina ramena. Bila je niska, ali je njezina osobnost nadoknađivala njezin pigmejski stas. Ona izvadi prekrasnu gracioznu, srebrnu haljinu s diamantima preko nje. Fantastique, ovo će izgledati nevjerojatno na tebi. Frknula sam, zaboravljajući na trenutak gdje sam, upuštajući se u razgovor o odjeći s drugom ženom. Nema šanse da bi ovo nosila. - Zadrhtala sam razmišljajući o elegantnom materijalu kako šapuće preko moje kože, mameći pažnju muške pozornosti - Q - ove pozornosti. Posegnuvši gore, dohvatila sam par traperica i pleteni krem pulover. Ovo je bila najmanje razmetljiva odjeća ovdje dostupna, ali vrištala je na dizajnera i novac. - Ovo će biti dobro. Zagrlila sam ih, u strahu zbog promjene meksičkog džempera u novu odjeću. Ona je odmahnula glavom smijući se. Ako pokušavaš sakriti svoju figuru tako da te Q ne želi, neće ti uspjeti. Ne poznaješ ga kao ja. On je drugačiji u tvojoj blizini. Srce mi je palo u pete i želudac se okrenuo. Mrzila sam njezin ton, gotovo majčinsku ljubav u glasu. Što je mislila, kako drugačiji? Možda on normalno nije bio napaljeni gad nego ja imam sreću da izazovem tu njegovu stranu. Prije nego što sam izustila pitanje, projurila je pored mene lebdeći prema vratima. Siđi kada završiš. Dat ću ti malo privatnosti. Uz ljubazan osmijeh zatvorila je vrata, ostavljajući me s mojim mislima. Ne želeći se valjati u samosažaljenju, brzo sam uhvatila bijeli čipkasti grudnjak i gaćice koje pristaju uz njega i krenula u kupaonicu. Neshvatljivo je kako sam prije samo tjedan dana bila odjevena u skupo ljubičasto donje rublje u nadi de će Brax baciti oko. Sad bih se radije sakrila u mišiju rupu. Tuš mi je pomogao da se malo smirim. Trebala sam se otuširati sinoć, ali nakon što me Q izmaltretirao, pomisao bivanja golom u kući, s njim koji vreba negdje pa, nisam to mogla učiniti. Radije ću smrduckati - možda bi ga to odbilo. 91
Tuširanje mi je bilo ugodno. Činilo se da je Q otišao i na tome sam bila zahvalna. Imala sam vrijeme za sebe - daleko od njegovih znatiželjnih prstiju i željnih usta. Kad sam se obukla, krenula sam u prizemlje i našla Suzette u dnevnom boravku. Slabašno zimsko sunce prikazivalo je zakrpe svjetlosti na bijelom sagu, poput zlatnih bazena. Sve u kući izgledao je kao da je od voska ili da pripada u muzej. Previše savršeno. Previše uredno. Gdje su tragovi života: par cipela na vratima, prljava čaša na stoliću za kavu? Bilo je sterilno. Umirala sam za mojim domom s Braxom. Uzburkanost, sadržaj, ali najviše od svega sreća. Nikad ne bih pronašla sreću ovdje. Možda je Suzette imala pravo. Možda bi igranje uloge bilo lakše dok ne budem ponovo slobodna. Isključivši osjećaje upitala sam: - Ovdje sam. Što imaš za mene? - Nadala sam se da me neće zaključati u knjižnici. Q mi nije naredio da doručujem, ali tko zna kakve naputke je ostavio. Suzette je prestala s čišćenjem prozora svijetloružičastom krpom i nasmiješila se. Ništa. Nisam te željela na katu samu, to je sve. Ugurala je krpu u džep pregačice približavajući se. Znam kroz što prolaziš. Možeš razgovarati sa mnom. Neću iznevjeriti tvoje povjerenje. Pogled u njezinim očima treperio je sažaljenjem i razumijevanjem. Na njezinu ljubaznost i ponudu prijateljstva srce mi se stislo. Suze su mi krenule, nepozvane. Kako sam očajna za prijateljem? Imati nekoga za razgovor, bilo bi više nego prekrasno. Ne možeš. Ona pripada Q - u. Nadu je zamjenila sumnja, bijesno sam ju upitala. Što ti je Q naredio? Da se sprijateljiš sa mnom pa ću ti reći svoje ime? Reći ti stvari koje nikad ne bih rekla njemu? Ostaviti me bez moje jedine obrane? Zaprepašteno je zinula. Ne, uopće. Ja samo pokušavam biti ljubazna. Njezina je reakcija izazvala sumnju i ja sam spustila gard. Bila sam kuja. Kada nisam odgovorila, zavladala je neugodna tišina. Žena je zazvala iz kuhinje, - Suzette, arrêtez de parler à l'esclave et venez m'aider à faire le diner de Maître Mercer. C'est dimanche; je ne Vais pas faire le canard à l'orange toute seule. 1
1 „Suzette, prestati pričati sa robinjom i dođi da mi pomogneš sa večerom za Gospodara Mercera. Nedjelja je, patka sa narančama se neće sama napraviti. ”
92
Napeto sam pokušavala dešifrirati dugi francuski niz. Nešto poput: prestani pričati sa robinjom i napravi večeru za Master Mercera - mog mučitelja. On nije zaslužio hranu. Podigla sam obrvu kad se Suzette nasmiješila. Dala bih sve da znam što misli - to bi mi moglo pomoći shvatiti, što dovraga moja budućnost nosi. - Želiš li doći pomoći nam kuhati? Maître Mercer ima patku u narači nedjeljom. Potrebno je neko vrijeme za pripremu. Zinula sam. Ona je stvarno mislila da želim pripremati večeru za gada koji me je sinoć navlažio prstima? Da li je znala što se dogodilo u igraonici? Obrazi su mi se zarumenili. Q baš nije bio diskretan vukući me niz stepenice. Gorko sam se nasmijala. Želiš li moj iskreni odgovor? Ili onaj koji bih trebala dati? Suzette je spustila pogled prilazeći mi bliže. Pogled joj je bježao prema kuhinji. Dođi pomoći. Budi dio kućanstva dok on nije ovdje. On te ne može spriječiti da se zabavljaš, družiš. Ruka joj je lako dotakla moju. Ukočila sam se. Ako se zbližiš s drugima bit ćeš u stanju izdržati puno više. Izdržati više? Što? Erotsko mučenje i igrice koje mi narušavaju i iskrivljuju um? Ponovno sam se nasmijala na rubu suza. - Misliš da ću se moći zabaviti? To je nemoguće. Pusti me. Pusti me da se vratim mom dečku, onda ću se zabaviti. Moje se tijelo treslo dok je bijes ekskalirao. Željela sam da je Q taj na kojeg sam se derala no njegov mezimac će biti dovoljan. Brax je možda mrtav zbog ljudi koji su me oteli. Sve zbog tvog bolesnog gazde koji voli posjedovati žene. Sve je to pogreška. Udarila sam se u prsa s boli u srcu. Brax bi mogao biti mrtav. Da li razumiješ? I to je sve moja krivnja! Ona kimne grizući usnicu, povrijeđena mojim ispadom. Žao mi je to čuti o tvom dečku, ali moraš ga zaboraviti. On je prošlost, a Maître Mercer nije loš čovjek. Daj mu šan. Zatvorila sam rukama uši poput djeteta koje odbija čuti strašnu istinu. - Ti si bezosjećajna ako misliš da bih ikada mogla zaboraviti Braxa. - Borila sam se sa suzama ljutnje. - I prestani lagati za Q - a. Prestani me pokušavati oblikovati u ono što on očekuje da bi rob trebao biti. Jednostavno prestani! Dotakla me po nadlaktici, povlačeći lagano pa sam pustila uši. Prošaptala je: - Ne prestaj živjeti dok izdržavaš. I ne daj da te bol iz prošlosti zaustavlja u sreći u ovom novom životu. Duboko udahnuvši strastveno je dodala: - Ne čini što sam ja napravila i ne pretvaraj se da će sve proći. Dopustila sam mojim vlasnicima da me slome. Ne zato što se nisam mogla više boriti nego zato što je to bio jednostavniji način da 93
preživim; ti, niti si bila niti jesi istinski slomljena. Ključ je da ne lažeš sebe, čak i dok varaš. Teško dišući, spustila sam ruke. Njene smeđe šarenice bile su bistre i pune mudrosti. Ona je naučila na teži način i htjela mi je pomoći varati na lekcijama koje dolaze. Još uvijek ne znam zašto je imala tako visoko mišljenje o Q - u, ali sam se malo odmrznula. Međutim, sjećanje na sjedenje u Braxovu krilu, na našu zadnju zajedničku noć, kidala me na komadiće. Braxov glas mi je odjekivao u mislima, Istina boli manje od laži i lažnjaka. Morala sam odustati od istine i omotati se u laži da preživim. Trebala sam se u potpunosti promijeniti. Suzette je pokazala drugačiju stvarnost, a iako je uzdrmala rešetke mog zatvora i potvrdila da nema izlaza, također je nudila utjehu. Bila je živi dokaz da mogu izdržati i preživjeti. - Hvala ti. - promrmljala sam. - Iznenađujuće, ali ipak pomaže. Uhvativši me pod ruku, povukla me je prema kuhinji. - Drago mi je. Sljedeći put ne bori se protiv njega, u redu? - Moje bodlje su se nakostriješile, učinkovito gazeći moje osjećaje zagrijavanja prema njoj. - Kakve to veze ima s tobom? Odbijala je uzvratiti pogled. - Nije važno. Dođi, večera se neće sama skuhati. Nekoliko sati kasnije, imala sam brašna na nosu, a oštar miris naranče obavijao je kuhinju. Kuharica, gospođa Sucre, koji je bila okrugla kao krofna i jednako tjestasta, izvlačila je dobro pečenu patku iz pećnice kad su se ulazna vrata zalupila. Popodne provedeno u kuhinji je bilo najbolje, još od ukrcavanja na avion za Meksiko. Suzette je vrdala svoj put u prijateljstvo i započinjali smo nesigurnu vezu, za koju sam se nadala da će da me držati zdravom dok god sam bila u zarobljeništvu. No svi oni opušteni osjećaji isparili su kad je Q ušao u kuhinju. Zaledila sam se držeći posudu prženih krumpira s ružmarinom u rukama. Q ova prisutnost je ispunila kuhinju, konzumirajući kisik, svijest. . prostor. Izgledao je kao blistavi paun u kraljevski plavom odijelu i grimiznoj košulji. Njegova gusta kosa poput krzna sjala je pod kuhinjskim svjetlima, dok su njegove oči boje žada tinjale. Cijelo moje tijelo je reagiralo: bradavice otvrdnule, usta se razdvojila. Pokušala sam to zaustaviti, ali nisam mogla ignorirati njegov poziv. Njega. On se vratio. Ovdje. U kući. Oh Bože. Praiskonski nagon je grebuckao, svrbeći me da se dam u bijeg, dok sam u isto vrijeme omekšala od potrebe. 94
Emocije su me razdirale na dva dijela, tresla sam se da mi je skoro krumpir ispao iz ruku. Suzette se pojavila, lagano očešavši prstima moj kuk. Njezin je dodir bio mek kao latica, podjelivši sa mnom neko neizgovoreno sestrinstvo. Mirno prihvaćanje smirilo je moju drhtavicu, ali Q nije prekidao kontakt očima. Zurio je s gotovo fizičkom vezom, što je uzrokovalo da moje srce zakuca brže i da krivica bubri bez razloga. Suzette se sretno nasmiješila kad smo Q i ja nastavili naš tihi rat, a onda je poskočila kad je on počeo prilaziti. Njegova nagla promjena iz stoječeg stava u pokret uznemirilo je i Suzette i mene. Pomaknule smo se korak unatrag, što nije pomoglo jer se Q obrušio na nas. - C'est quoi ce bordel, qu'est ce qu'elle fait ici? - 2 Q se obrecnuo zureći u Suzette. Suzette je pognula glavu. Je suis désolée, Maître. - 3 Otpustivši Suzette bez razmišljanja, pogledao me je od glave do pete u jednom arogantnom zamahu. Što ti radiš ovdje? Ti si rob, a ne unajmljena pomoć. Izlazi. - Nagnuo se bliže, četkaući moj obraz tvrdom rukom. Struja se prebacila od njegova dodira na moju srž koja se stisnula u potrebi. Ne opet! Molim te, prestani me iznevjeravati! Kako sam ga mogla mrziti kad mi se tijelo topilo svaki put kad bi me dodirnuo? Q je povukao ruku. Stisnuo je oči, kao da je iskra među nama bila moja greška. - Otuširaj se; pokrivena si brašnom. Merde. Prije nego što sam se počela raspravljati o tome da riječ podređeni implicira da treba kuhati i čistiti, Suzette me gurnula prema izlazu, šapćući: - Nemoj se raspravljati. Vidim želju prema njemu u tvojim očima. Ali zapamti što sam rekla. U trenutku kad smo bili u dnevnom boravku, ona je požurila. - Otuširaj se i obuci jednu od onih lijepih haljina. Bit će mu drago vidjeti te u stvarima koje je kupio. - Oči su joj postale sanjive, kao da je njeno posredovanje imalo smisla. - Daj mu što želi. Odvučena u stranu, osjećala sam se ponovo izdana, prosiktala sam, - Daj mu ono što želi? Kako bi bilo da se povežem u mašnu i predstavim sebe kao glavno jelo? To je ono što on želi, zar ne? Suzette je stisnula korijen nosa, strijeljajući me me ogorčenim pogledom. Njegove maštarije će biti obznanjene, sigurna sam. Tvoj je posao dopustiti mu pokazati se bez straha ili krivnje. -
2 3
Koji kurac, što ona radi ovdje Fr. Žao mi je, gospodine
95
Ostala sam bez daha od zaprepaštenja. - Što? Misliš da on trpi strah i krivnju? Pokušaj s djevojkom koja je oteta! Sranje! - Kletva je pala kao bomba. Suzette se namrštila s neodobravanjem. - Idi i obuci se. - Gurnula me prema stubama, a ja sam potrčala. Nisam mogla čekati da odem odande, ali nisam imala namjeru poslušati. Prekoračila je liniju, implicirajući da je njezin šef propatio više od mene. Jebeš to! Pokazat ću im ja koliko nisam željela biti ovdje. Mislila sam da mogu to, pretvarati se i oponašati osjećaje govorom tijela. Mislila sam da mogu postati robom i krotkom. Vrućina, strašna ljutnja kuhala je u meni dok sam grabila po dvije stube istovremeno. Pokazat ću mu! Nisam mislila na posljedice, bila sam usmjerena samo na ono što ću učiniti da se osjećam bolje. Zalupivši vratima, krenula sam ravno do ormara i naglo otvorila vrata. Sa vješalica su dizajnerske haljine i Victoria Secret donje rublje dozivale sa stilom. Prsti su me svrbjeli da napadnem odjeću, da se iživim na nedužnoj tkanini. Možda neću moći povrijediti Q - a fizički, ali mogla sam mu povrijediti novčanik. Izvukla sam prvi artikl - ukusnu haljinu boje ametista - s njezine vješalice i poderala dekolte zubima. Moje srce je zakucalo brže dok sam grickala svilenkastu tkaninu. Trebalo je nekoliko pokušaja, ali uspjela sam ga izgrickati dovoljno da je poderem rukama. Popucala je kao munja i rasparala se na dva dijela. Sljedeća žrtva visila je na podstavljenoj vješalici - krem bluza s propinjućim crnim konjem. Rasporila se uz glasno režanje. Bacila sam ju na pod gdje se pridružila rastućem groblju odjeće. Divljajući, zgrabila sam grudnjake i istrgnula im naramenice. I oni su se pridružili groblju. Slijedeće, našla sam ladicu punu nepraktičnih najlonki i uništila tkanje noktima i zubima. Dahtala sam, uživajući u žestokoj odmazdi koja je kolala mojim žilama. To može biti samo uništena odjeća, ali mi je to dalo oduška. Koža mi je sjala od znoja dok sam posezala za još jednom bluzom. Zaledila sam se kad su se vrata s treskom otvorila. Q je stajao šaka stisnutih uz bokove, čvrst i nepokretan. Oči su mu preletile preko kamare uništene odjeće. Čeljust mu se stisnula prije nego što je počeo zuriti u mene sa svakom mogućom neizgovorenom naredbom. Noge su mi se zatresle, žarko se želeći baciti na tlo, kako bi puzajući molile oprost. Nisam znala da vlasnik stoji na vratima. U njegovom pogledu nije bilo ni traga čovjeku od sinoć koji mi je prstima dao i užitak i bol. Pretjerala sam. Oh, jebemu. 96
Pognute glave, gužvala sam sivu bluzu u rukama. Uhvatio me strah pretvarajući me u jesenji list. Pročistivši grlo, zakrenuo je vratom. Silina njegovog temperamenta udarala je kao šamar u lice. - Bi li mi rekla zašto si uništila tri tisuće eura vrijednu odjeću? - Preo je s neskrivenom požudom i jedva se suzdržavajući. Lice mu je bilo napeto od bijesa, a u pogledu tinjala potreba. Moje tijelo je preuzeo kontrolu kada mi je krv uzavrela kao lava. Privlačnost je rolala kroz moj trbuh i htjela sam udariti samu sebe šakom koliko sam se ovlažila. Nisam imala samokontrolu. Imao je pravo tretirati me kao roba. Nisam bila ništa drugo nego žena gladna seksa koja nije zaslužila Braxovo obožavanje. Koja jedino zaslužuje biti pretučena i pokorena. Bila sam tako sjebana, nisam se mogla ovlažiti uz nježne poljupce čovjeka koji me voli. Ali stavi ispred mene muškarca koji me želi povrijediti, . . s jebanjem na pameti i ropstvom u mislima i raspadam se kao drolja, koja sam i postala. Suze su eruptirale, a Q je zarežao. - Nema smisla plakati. Znala si da ću biti bijesan, ali si to svejedno učinila. - Bijesno je pošao naprijed, nogom zatvorivši vrata. Zastao je na metar od mene. - Suze te neće spasiti. Šmrcnula sam uspravivši leđa. Ne bih mu dala to zadovoljstvo i priznala da sam plakala zbog moje muke, vrišteći s mržnjom zbog izdajničkog tijela. Strah je nestao, a razotkrivena potreba koja je plivala u mojoj krvi me je uplašila stotinu puta više. Bi li reagirala na ovaj način na bilo kojeg muškarca koji bi me kupio? Ili je Q drugačiji? Neželjeni afrodizijak mom grešnom tijelu. Moj glas je izašao meko kao šapat. - Neću ti dopustiti da me oblačiš kao objekt. Odbijam. - Nisam spomenula da je većina stvari bila prekrasna, upravo ono što bih samoj sebi izabrala da imam veći bankovni saldo. - I ja sam isto čovjek. Ne predmet za tvoju igru. On se naceri. Predmet koji bi cijelo vrijeme radije bio gol? To se može srediti. Moje srce je zakucalo brže. Spustila sam oči. Ne. - Ne? - On se polako približavao, donoseći paklenu toplinu. Cijelo mu se tijelo mreškalo s vatrenom požudom. Kažeš ne, poslije uništavanja stvari sam kupio za tebe? - Boli li te što vidiš stvari oštećene? - Usudila sam se pogledati u njegove oči, iz nosnica mu je izlazila toplina. - Jer ako da, onda me vrijeđaš. Imam osjećaje, isto kao i ti! Njegova je ruka napala, hvatajući me za potiljak. Povlačeći me bliže, sudarila sam se s čvrstim mišićima, a dah je eksplodirao iz mojih pluća. 97
- Misliš da si poput mene? Nisi! - , zarežao je prije nego što su njegova usta udarila u moja, a jezik mu je jurnuo kroz moje usne u usta. Udarila sam ga, ali on se nije zaustavio. Ako ništa drugo, to ga je pojačalo s bezobzirnog na izvan kontrole. Okrenuvši me, snažno me zarobio uz vrata, mješajući bokovima u moje. U jednom potezu stopalom mi je razmaknuo noge. Tako brzo, tako sigurno. Pluća mi nisu mogla dobiti dovoljno kisika kad me je poljubio dublje nego itko prije. Krv pomiješana s njegovim mračnim ukusom. Zubi su mu pravili modrice po mom zubnom mesu, a moje misli su se raspadale. Napola sam stenjala, napola kriknula kada je pritisnuo svoj kurac o mene, tako da su mi stopala napustila pod. Okončavši poljubac u istoj brutalnoj noti, dahtao je: - Što si ti? Trepnula sam, potpuno dezorijentirana. Zatim se ratobornost vratila; gurnula sam ga. Nešto je progunđao kad je zakoračio unatrag, ali to nije bilo dovoljno. Sletjevši na mene ponovo, njegova težina se zabola u moje tijelo. Njegov vrući dah očešao je moj obraz dok je jednodnevnom bradom trljao duž moje čeljusti. Ne guraj me jebote! Što si ti? Ne opet. U času bezumlja, pokušala sam da nokautirati glavom. Oči su mu bljesnule, širom otvorene i usne se trznule. Izgled alfa mužjaka zasjenio je na trenutak puko zaprepaštenje. On zabije bedra između mojih nogu, trljajući se o moje pregrijano tijelo. Čak i kroz traper svaki dio njega budio je svaki dio mene i ja sam žudjela. Gorjela sam. Željela sam. - Natjerao si me izreći to sinoć. Slomio si me. Neću to opet učiniti. - ukipila sam se. Zarežao je, pokrečući bedra. Obujmio me snažnim prstima. Glava mi se htjela srušiti na njegovo rame u podčinjenosti, ali nisam mogla. To nije bilo u redu. Neka mi Bog pomogne, borila sam se s dvije proturječne stvari. Bježi. Jebi se. Bježi. Jebi se. Trans je poslao vlažnost koja je sukljala iz mene. Nikada nisam bila uzbuđenija i nikada nisam mrzila nekoga jače. - Rado ću te slomiti opet i čuti da to ponovo kažeš. - Njegove ruke su držale moje ručne zgolobove, udarajući njima iznad moje glave o vrata. Držeći me jednom rukom, njegova druga vratila se u moje traperice. Spretnim prstima, on je otkopčao patent i nekako uspio umigoljiti ruku u traperice i gaćice. Podigla sam se kada je prst pritisnuo duboko u mene. Bez mekog zahtjeva ili nježne predigre, pravo na jebanje prstom. - Reci, - naredio je. Oči su mi se zatvorile kada je savio prst pritiskajući moju G - točku. 98
- Tvoje tijelo kaplje za mene, esclave. Pustit ću te da me imaš, ako to kažeš. Kaži da si moja. Još jedan prst je ušao svirepo kao i prvi i moje noge su se pretvorile u žele. Držao me uspravnom za zapešća, a prstima jahao duboko. Nikada prije nisam bila doticana na ovakav način. Brax... on nije bio ljubitelj predigre… Prestani razmišljati o Braxu. Pogotovo sada. To bi mu slomio srce. Moj je um puknuo u komadiće. Borila sam se protiv sulude potrebe da se podčinim; Nikada se ne bi podčinila. Podigavši iznimno teške kapke, zarežala sam, - Svoja. Ne tvoja. Ustuknuo je kao da sam ga udarila, a oči su mu divlje bljesnule. - Pogrešan odgovor. - Sagnuo se i bacio me preko ramena, baš kao i otmičar u Meksiku. Svi ostaci straha jurnuli su da bi me progonili i moje tijelo više nije pjevušilo. Gorjelo je za slobodom. Da okonča ovo, da pobjegne. Q me ispustio na krevet, odmah povukavši moje traperice. Nisam ga mogla zaustaviti. U jednom trenutku su bile na meni, u sljedećem ležale odbačene s drugom poderanom odjećom. Popeo se gore, a ja sam ga šutnula. Moje koljeno se spojilo s njegovim rebrima i on se trgnuo, ali je rukama zgrabio moje ruke, pritisnuvši ih na moje slomljeno rebro. Zasivilo mi se pred očima od boli. To mu je dalo vremena da skine kravatu i omota čvrsto oko mojih zapešća. Osjetila sam otkucaje srca u rukama zbog jako stegnutog ograničenja. Podigavši mi zapešća iznad glave, zabio ih je dolje pokušavati se utisnuti između mojih nogu. Borila sam se kao ulična mačka. Naše noge su se borile, stopala se hvatala u koštac s plahtom i na trenutak, možda bih pobijedila. Izgubila sam s jednim promašenim šutom. U trenutku sam ležala razapeta, a on zadihan iznad mene. Tinjajuća, neželjena požuda se zapalila. Neprimjerena požuda. Požuda koja me je izluđivala u konfuziji i mržnji. Gorljivost i čežnja plamtjele su mu na licu. Njegov miris, miris grijeha, citrusa i sandalovine zbunjivao je moja osjetila, spaljujući svaki dio. Moja srž se stisnula kako se Q ljuljao teško i čujno dišući. Na neki način sinapse mog mozga su reagirale na njegov miris. O Bože. Uspio je zaposjesti jedno od mojih osjetila! Miris. Nisam mu mogla dati da uzme više. Urlajući, ugrizla sam ga za rame. - Pusti me jebote! On se propeo natrag, u pogledu su mu se očitavali bijes i poštovanje. Respektira li on što sam se borila? Da li ga to pali tako prokleto jako? Bolesni, bolesni gad. 99
Podigao je ruku kao da će me udariti. Borila sam s porivom uvijanja u malu lopticu i zagledala se u njegov turbulentni pogled. - Učini to. Udari me. Barem će bol ostaviti fizički trag koji ćeš morati gledati svaki dan. On otvori usta, a zatim ih zatvori. Ruka mu je lebdjela prije nego što je obuhvatio moje obraze. Prošao je drhtavim palcem preko mojih usana. - Reci to. Nešto sirovo je plamtjelo u njegovim očima, moleći na nekoj dubokoj, psihološkoj razini. Činilo se da očajnički želi čuti od mene priznanje da sam njegova. On je posegnuo između nas, milujući moj klitoris kroz gaćice. Sav vatromet koji je tinjao, oživio je. Orgazam je zavladao mojim mišićima s oštrim zanosom; zabacila sam glavu unatrag. - Oh, sranje - Ja ne želim orgazam - iako sam mislila da želim. Nisam to željela jer mi Brax nikada nije priuštio ni jedan i meni se činilo ovo naše razdvajanje užasno konačnim. Kao da nas je Q razrezao, ostavljajući me uništenom za išta osim za grubosti i divljaštvo. Baš kad su mišićna vlakna eksplodirala, Q me prestao dirati. Spustio se s kreveta povukavši me u sjedeći položaj. Moja vezana zapešća klonula su u krilo. Trepnula sam, tijelom mi je odjekivao nakupljeni intenzitet, peckajući za olakšanjem. Moj orgazam je iščeznuo u ništavilo. Htjela sam vrištati. On me je namjerno ostavio na rubu užitka. - Kako se zoveš? - Upitao je, dok je otkopčavao remen, izvukavši ga naglo iz petlji na hlačama i bacivši ga na tlo. Zvuk teške kopče remena kako udara o meki tepih podigao je broj otkucaja mog srca. Odbila sam odgovoriti, ali nisam mogla odvratiti pogled kad je otkopčao šlic i izvukao grimiznu košulju. Ostavio je kraljevski plavu jaknu, ali ju je otkopčao tako da se materijal širio sa strane. Došavši naprijed, njegove prepone u savršenoj razini mojih usta, naredio je, - Puši - . Q - ov pogled poslao je vatru žarne niti u moju krv, ali to nije bilo ni blizu strave s kojom sam se suočila. Popušiti mu? Nisam mogla. Muškarcu. Strancu. Mom vlasniku. Radije bih ga ugrizla. Kad sam se nisam pomakla, Q je gurnuo bokserice prema dolje, povlačeći svoj čelično tvrdi penis iz njegove tamnice. Vršak je blistao prekumom, miris mošusa i tame pirovao je oko mene. Pumpajući svoju debelu dužinu, ugrizao se za usnicu, gladeći ga. Želudac mi se stisnuo; Zatvorila sam oči. - Molim te, - Odmahnula sam glavom. - Ne mogu. 100
Polako se prbližio, praktički pritiskajući penis na moje usne. Možeš. I hoćeš, esclave. Okrenula sam glavu, krajnje svjesna vlage od prekuma dok je on prelazio toplom erekcijom uz moj obraz. Rukom me je uhvtio za bradu ostavljajući mi masnice, držeći me na mjestu. Otvori. A ako me ugrizeš, udarit ću te tako jako da se nećeš danima probuditi. Glas mu je bio hrapav od uzbuđenja, ali bilo je i nečeg drugog, isto tako. Nešto što sam prepoznavala, ali nisam mogla smjestiti. Toplina je sagorijevala sve emocije u prah. Moje tijelo se trznulo kad su suze potekle. Trebala sam pomoć. Trebala sam spas. Sve što sam osjećala iznenada je kipjelo preko, kuhajući se u pari bez izlaza, a onda se nešto dogodilo. Sve se… zaustavilo. Moj um se isključio, tijelo otupjelo. Sva ratobornost… je nestala. Ostala sam prazna školjka, nemarno, blaženo slobodna. Mir je zavladao kada sam prihvatila pokornost kao melem protiv tegobne borbe. U tom trenutku, postala sam ono što je želio: njegova. Činilo se da Q nije primjetio Bogojavljenje koje sam iskusila i kada mi je okrenuo glavu da prihvatim njegov penis, ja sam ga pustila. Pritisnuo mi je potiljak, ulazeći u moja usta svojom dugom baršunastom duljinom. Zastenjao je kada sam ga primila duboko u grlo bez borbe. Pustila sam ga. Zastenjao je, savijajući svoje bokove kako su moje usne stvarale usisavanje oko vrućeg mesa. Promrmljao je nešto na francuskom sagnuvši se prema naprijed, gotovo četkajući moju kosu svojim prsima. Pustila sam ga. U mojoj nedodirljivoj čahuri, ja bi ga pustila da napravi što hoće. On je bio muškarac. Ja sam bila žena. To je bilo to. Ruke su mi pošle samoinicijativno, posegnuvši za njim. Jedna ruka je grabila teške, glatke lopte, dok je druga gladila tutnjajuću dužinu. Lebdjela sam na oblaku ravnodušnosti dok sam zadovoljavala, doticala, kušala. Ništa ne registrirajući - ni miris ni okus ni zvuk. Ja sam robot, savršena igračka moja jedina svrha: postići da svrši. Zašto sam se ikada borila? Ovo je bilo toliko mnogo lakše. Skoro kao droga. Bajkovito. Htjela sam se smijati. Sloboda. Našla sam ju, u mom umu. Q se prestao zabadati u moja usta; grubim prstima nagnuvši moj vrat tako da mi vidi oči. Nisam prestajala milovati, čak ni kad su svijetle oči zaronile u moje. Trepnula sam bezbrižno. Ako me je želio silovati, neka bude tako. Ako trebam biti njegova vječno, u redu. Može posjedovati moje tijelo, ali nikada neće posjedovati moju dušu. 101
- Koje je tvoje jebeno ime? - , promrmljao je cvrkutavu kletvu s francuskim naglaskom. Trebao bi psovati na francuskom. Zvučalo bi bolje. Nisam spuštala pogled i dalje ga gladeći kao igračka koju pokreće vjetar. Zarežao je, odbacivši moje ruke s njegovog penisa. Sletjele su mlitavo u krilo. Q je stajao, lagano se njišući s erekcijom koja je ponosno stajala ispod njegove košulje, hlače su mu se skupile oko gležnjeva kao okovi. Koža me peckala pod snagom njegova pogleda, ali osim toga, ništa me nije tjeralo da se mrdnem. Nije me bilo briga što je htio. Moje ime? Nisam znala svoje ime. Oh, trebala bih odgovoriti. Postavio je pitanje. Morala sam slušati. Esclave. Moje ime je Esclave. Prosiktao je stisnutih zuba dok sam ponovo posezala za njegovim penisom, povlačeći noktom po njgovoj duljini, pritiskajući jače prorez na vrhu. Q - ovi prsti zamotali su se u pramenove moje kose, zgrabivši ih pregršt. Nagnuo mi je glavu unatrag i pognuo lice prema mom; udisali smo jedno drugome dah. Sjedila sam tamo, nepokretna. Uzdahnula sam, olakšanje je kolalo kroz moje srce. Više me nije bilo briga. Uvjerila sam svoj um da me napusti i on me poslušao. Sve što se sada događalo nije bilo bitno. Nije me se doticalo, kao je bilo stavljeno na čekanje. Njegov pogled je bio preplavljen sa hitnosti, zapovijedi. Zatim se ublažio, naglo skrečući u nesreću, tugu. Prije nego što sam mogla shvatiti slagalicu, obuzela ga je zbunjenost i poljubio me je. Njegov jezik je pljačkao, a ja sam zinula jače, pozivajući ga da uzme. Čak sam ga liznula natrag, mješajući njegov okus s mojim. Zastenjao je. Zvučalo je mučenički, kao da je htio poljubac, ali opet nije, kao da se borio protiv morala, izbora. Srce mi je kucalo u ujednačenom ritmu, ne podižući se, čak i kada mu je ruka pala na moje grudi i zavrnula bradavicu. Poput poslušnog roba kakvog je htio, otvorila sam se kao suncem zagrijan cvijet pritiščući meso u njegov dlan, izvivši leđa. Zateturao je unatrag, kao da sam ga ugrizla, posrčući preko hlača. Ljutitim trzajem podigao ih je, napravivši grimasu dok je spremao svoju erekciju. Nakrivila sam upitno glavu, pitajući se, ali se ne brinući zašto se odmaknuo. Učinila sam sve kako treba. Nisam te zadovoljila? - Glas mi je bio neobično mrtav, beživotan, robotski. 102
Q se ukočio, provlačeći rukama kroz svoju kratku kosu. Njegova tamna koža je problijedila, što je izgledalo kao da ga je strah. - Što si ti? - Upita on. Nisam oklijevala. Znala sam odgovor. Bilo je jednostavno. - Tvoja. On je usisao dah, očiju širom otvorenih. Koračao je ispred mene, ne odvajajući pogled od mog. Rekla si da mi ne bi dopustila! Izgledao si tako jaka, neslomljiva. Lagala si mi. Nakostriješio se od bijesa. Nisam te ni jebao, a ti si slomljena. Krivnja je prožimala njegov bijesni ton. Ostala sam staložena, bezbrižna. On je bjesnio zato što me je slomio? Nije li to bio njegov cilj? Trebao bi biti zadovoljan što je trajalo tako kratko. Mislila sam da mogu izdržati duže, ali moj um se više ne želi boriti. Odbijala sam vrištati i plakati kad sam našla osamu i mir. Da li je on mogao svršiti jedino na zvukove zapomaganja? Nisam imala odgovor pa sam spustila pogled zureći u moje vezane ruke, čekajući. Grabio je naprijed, odvezavši kravatu oko zapešća bijesnim pokretom. Lagala si, a ja ne volim lažljivce. Slegnula sam ramenima. Što se tu ima reći? On me je posjedovao – mogao me nazivati kako je želio. - Tvoja sam. Nije li to ono što si htio? Odmahnuo je glavom, plamtećeg pogleda. - Odustala si. Nisi moja, dok te ja ne učinim svojom! Moj um je bio ranjen. Nisam to mogla razmrsiti. Bila sam njegova. Nedvojbeno. Znao je to. Moje tijelo je to vrištalo dovoljno glasno. - Skini džemper. - Oči su mu pale na moje grudi pod džemperom. Umjesto uzbuđenja, straha, iščekivanja, nisam osjećala ništa - blaženo ništa. On se nadvijao nadamnom kao Bog seksa, njegova erekcija se napinjala u hlačama, pozivajući me. Zgrabila sam rub i povukla pulover preko glave u jednom zamahu. Ustala sam i posegnula oko njegovog struka. Koža mu je gorjela dok sam mu doticala kuk. Dah mu je postao brži, gledajući gladno moj grudnjak. Bilo je tako lijepo da je bilo nemoguće ne osjetiti to. Da me je Brax gledao na način na koji me je gledao Q, uvukla bih stomak, bila zabrinuta zbog biljega pod mojom dojkom, zabrinuta da li me voli sa mojim nedostacima. Ovdje, nije me bilo briga. - Daj mi svoj grudnjak. - Ispružio je ruku, čekajući. Stezao je čeljust dok sam posezala iza i otkapčala čipkaste košarice. Uzela sam ga između palca i kažiprsta i predala mu ga. Moje bradavice su se isturile i boljele su me. Njegov pogled je oduševio moje tijelo, grijući moju prazninu u potrebu. 103
Ne odvrativši pogled, prstima mi je obuhvatio ruku prihvaćajući grudnjak. Njegov palac mi je zapeo za barkod tetovažu; opeklina me natjerala da ustuknem. Zveket finog srebra zapeo mu je za oko i on se namrštio. Braxova narukvica. Praznina u kojoj sam plutala isparila je. Uspomene se ričući vratiše. Brax. Meksiko. Bol. Kožna jakna. Moj um se probudio, zakačivši se za stvari koje sam željela da mogu zaboraviti. Ne, Ne, ostani. Nemoj se vraćati. Q - ova se čeljust stisnula kad sam povukla ruku natrag, pokušavajući izvući ruku iz njegove. Kako sam se stvorila samo u gaćicama pred njim? Sve je bilo maglovito; san koji nisam mogla sasvim shvatiti. Lupkao je prstima oko mog zgloba. Nagnuvši se naprijed, zavirio je duboko u moju dušu. Njegov palac poigravao se narukvicom, okrečući hladno srebro. Tko ti je to dao? Moje disanje se ubrzalo; progutala sam. Ne odgovaraj. Ali nisam morala odgovoriti. Lice mu bljesne od trijumfa, a tijelo poprimi sarkastičan stav. - Netko do koga ti je stalo ti je ovo dao. Misliš li da bih trebao dopustiti da ju zadržiš? - Povukao je i metal se usjekao u moju kožu. Još malo jači pritisak i otkinut će je. Tess, vrati se. Ostani i plutaj. Koga briga za narukvicu? Nek ju uzme. Brax će ti kupiti drugu. Moje srce je preskakalo, prijeteći da će stati. Ali ako je Brax umro tamo na podu kupaonice, nikada neću dobiti drugu. To je bila jedina stvar koja mi je ostala. Ratobornost je prsnula i ja sam napala. Nokte sam mu zabola u obraz dok sam nasrtala na njega. Vrištala sam dok smo padali na pod. Q je viknuo nešto i zgrabio za moje zapešće. Srebro je pokušalo ostati netaknuto, ali je puklo sa sitnim zveketom, slijetajući na tepih pokraj Q - ove glave. Brax! Vikala sam i pljuskala. Q je pokrio svoje lice kad sam podivljala, posežući za pokidanim nakitom. Stisnuta grla poletjela sam, ali Q je bio brži. Otkotrljao se pa sam završila ispod njega na sivom sagu. Držao je moje ruke bez napora zbog čega sam ga mrzila još jače. Kako sam mogla pomisliti bih ga mogla pobijediti kad me savladao poput dosadnog leptira? Oblizujući se, strast mu je rasla u pogledu. Evo te. Ne isključuj se opet. Zabranjujem ti. 104
Vratila sam se u ovaj strašni život, borila se. Moje ruke su se uvijale i podizale, mrzeći kako moje gole grudi skakuću dok se pokušavam osloboditi. Q je progunđao i uspravio se, zajahao me, obujmivši moje grudi. - Kako se zoveš? - Odmaknuo je usnice sa svojih zuba dok mi je uvijao bradavice, šaljući šokove užitka - boli kroz moj sustav. - Kako se zoveš, prokletstvo? Reci mi. Gledala sam u njega sa svom mogućom mržnjom koja je bila u meni. Tišina. Moj se jezik zavezao, ne želeći izustiti svoje ime ikada. Ono je bilo moje. Ne njegovo. Nisam željela čuti da ga ikada izusti. - Nikada! - Q je zadrhtao s mješavinom emocija koje nisam mogla imenovati i ošamario me. Oči su me zapeckale, kad mi je toplina oblila obraz, ne od boli nego od sramote. On me je jebeno ošamario! - Merde! - Opsovao je. Ustajući, pokupio je narukvicu s tepiha i mahao njome iznad mene. - To je moje. Ti si moja. Utuvi si to u glavu, ako je ikada želiš natrag. Uspentrala sam se na koljena posegnuvši za njom. Ne, nije je mogao uzeti. To me je vezalo za moju prošlost, to me je vezalo za Braxa, kome sam bila duboko u srcu - pitoma, draga djevojka koja nije željela ništa drugo nego nekome pripadati. Suze su me gušile u grlu. - Rekla sam ti ono što želiš. Tvoja sam. Molim te, daj mi ju. Tvoja sam! Njegovo se snažno tijelo uspravilo, zakopčavajući sako preciznim pokretima. Premetao je srebro među prstima prije nego što ga je gurnuo u džep odijela. - Govoriš riječi, ali ne vjeruješ u njih. Rekao sam ti. Ne volim lažljivce. Okrenuo se i otvorio vrata, prsti su mu pobijelili na kvaki. - Ostani ovdje. Tvoja kazna za neposlušnost je gladovanje. Laku noć. - Prešavši prstima po licu, otišao je.
105
12. Poglavlje Carić
Te sam noći sanjala. Sanjala sam crveno i strast i nasilje. O tome kako sam bila uzeta, savladana i posjedovana od starane Q - a koji me me ispunjavao svojom tvrdoćom, jebući me preko stola za biljar. Probudila sam se s prstima koji kližu u mojoj vlazi. Nožnih prstiju uvijenih i savinutih leđa u orgazmu čiji sam intenzitet osjetila u zubima, a koji mi je Q odbio dati. Moje srce je ubrzano tutnjalo dok sam se vraćala na Zemlju, opuštajući nožne prste. Vlažna mrlja se formirala ispod moje stražnjice, a obrazi porumenili od stida koliko sam bila vlažna. Ali ležeći u mraku, prazanog želuca, slomljenog srca, otkrila sam mir. Moje tijelo više nije bubnjalo i po prvi put u nekoliko tjedana sam čvrsto spavala. Vrijeme je usporilo. Sekunde su se vukle u mrske minute, pretvarajući se u sutra i u sljedeći tjedan. Q me nije došao potražiti, a ja ga nikada nisam vidjela da se vraća kući s posla. Ali znala sam kada bi došao. Po domu ispunjenom strastvenom glazbom. Stihova koji su činili kontinuirani ritmički, pjevni zvuk, milujući, ali upozoravajući. Živjeli smo u istoj kući, svakog je trenutka mogao doći, ali nikada nije. Većinu vremena, glazba koja je pulsirala bile su francuske tužaljke, ali onda je jedne noći zasipala iz zvučnika pjesma na Engleskom. Svake sekunde moja ćud se bori, svakog trenutka moja zvijer želi misliš da možeš pobijediti, ali ti nisi istrošena grijehom nježno i slatko i ne pomišlja na pakao i ruševine. Ne želim da vidiš dubinu moje tame jer ondje se prostiru demoni i ludilo ne gledaj mi u oči, istina nije za tebe trebala bi se pokrenuti, trebala bi pobjeći, trebala bi se sakriti zauvijek. Nisam mogla opisati usamljenost koja me je peckala u kostima. Pjesma koja je zvučala kao priznanje, mi je ledila krv i zbunjivala me. 106
Od te noći i tužne pjesme, nisam se mogla osloboditi osjećaja da mi je Q glazbom koja je svirala nešto pokušavao reći. Ali nisam smjela vjerovati, jer ako jesam - što to znači? Nisam mogla osjećati sažaljenje za mog tamničara. Morala sam ostati po strani, udaljena. Biti hladnokrvna, oštra i smrtonosna. Život se pretvorio u ritam: neželjeni ritam, ali ipak protočan. Lebdjela sam u mislima, pitajući se zašto mi je Q omogućio mir i ostavio me na miru. Da li mu je već dosadila njegova nova imovina? Ili je posao iziskivao njegovu prisutnost pa me je počastio s ograničenom količinom slobode? Bez obzira na razlog, nedjelja je gorjela u mojoj memoriji kao dan kada je Q potpuno okrenuo moje emocije, pronašla sam mjesto unutar sebe gdje sam mogla pobjeći. Na neki način, on me naučio kako spasiti samu sebe, iako me je on kasnije slomio. Pet dana je prošlo, svaki išaran na kalendaru čekanja. Moj život se sveo na brisanje prašine i čišćenje, dok mi je Suzette pomogala unaprijediti moj jadni francuski. Gledala sam čeznutljivo prema ulaznim vratima, želeći slobodu, ali zelenooki stražar se nije daleko odmicao. Motreći, uvijek motreći. Jedina svijetla točka bila je Suzette. Ona me dočekala raširenih ruku u kućanstvu Mercer i postala sidro u nemirnim morima kojima sam plivala. Nikada nije zabadala nos, uvijek je pričala o svemu i svačemu, dajući mi osjećaj normalnosti. Svako malo, uhvatila bih je kako me promatra namrštenog lica, znatiželjnog pogleda. Planirala je nešto, ali nisam znala što. Čak je i gospođa Sucre tolerirala moju prisutnost u kuhinji, čiji sam postala stalni posjetilac, pomažući u pripremi večere, kružeći u dobrodošlom zagrljaju užurbanog čvorišta. Suzett me je opskrbljivala krpama i metlama te me je držala zaposlenom. To mi je pomagalo držati dosadu na odstojanju, što mi je trebalo. Dosada je donosila misli o ugroženosti i bijegu. Ali nikakva količina ribanja nije zaustavila žiganje u srcu kad god bih se sjetila Braxove narukvice. Hladan znoj bi mi oblio leđa pri pomisli na njega kako je kida u komadiće, da bi me naučio lekciju - uništavajući nešto moje, da bih platila što sam ja uništila nešto njegovo. Nije zamijenio odjeću koju sam isjekla. Cijelih tjedan dana sam se vukla u istim trapericama i krem džemperu, ali me nije bilo briga. Suzette je oplakivala odjeću više nego ja. Za mene je ona značila kitnjastu uniformu, odjeću za igračku.
107
Dok sam prala prozore u dnevnom boravku, u petak, razmišljala sam da se bacim kroz staklo. Ne da bi umrla, nego da izađem van. Lepet ptica i lagano popuštanje zime su mi se rugali. Nisam bila vani tjednima. Pomisao na razbijanje stakla i krvarenje do smrti zaustavio je moj nagon, ali nije umanjilo potrebu za pokretanjem. Ova vila je sigurno imala u teretani traku za trčanje. Trčanje u zatvorenom prostoru bilo bi bolje nego nikakavo. Q je bio u formi, tako da je morao imati opremu negdje. Zujanje moje narukvice za nogu me izluđivalo. Sjela sam na jedan od mekih kauča i podigla nogavicu traperica. Zašto zuji? GPS lokator me je izluđivao, stalna smetnja pri spavanju ili odjevanju. Nadala sam se da nije vodootporan i provela sat vremena pokušavajući ga utopiti u tušu. Ispostavilo se da je to bio vodootporan. - Eslave? - Suzette se pojavila na vratima. - Maître Mercer je upravo nazvao. Ima poslovnu večeru s potencijalnim kupcima. Ustala sam, protegnuvši se. Jedna dobra stvar što Q ne dolazi po mene je ta da se moje tijelo oporavljalo. Modrice od Kožna jaknaa postajale su ružno žute, a moja rebra su boljela, ali ne onako vrišteći. Šamar od Q - a nije izazvao nikakvu štetu, nažalost. Imala sam osjećaj da me želi povrijediti, ali nije baš imao muda. Željela sam da me označi, ti osjećaji nikad jači, a to ga je toliko užasnulo. Nisam htjela slušati, ali moj instinkt mi je govorio da će postati gori. Morala sam pobjeći prije nego se taj osjećaj ostvari. Suzette je pogriješila u vezi njega. U njemu nema iskupiteljsih kvaliteta. Mene se nije moglo prevariti tužnim pjesmama. - Želiš li pomoć u pripremi jela? - Nasmješila sam se. Kuhanje sa Suzette je bio vrhunac mog ograničenog novog života. Nikada nisam puno kuhala. Brax je bio kuhar u našoj obitelji, ali sam pronašla sklonost prema kuhanju. Moje srce poskoči pri pomisli na Braxa. Sjećanja su me stalno hvatala nepripremljenu i htjela sam tugovati, ali u isto vrijeme, nisam mogla. Ne bih prihvatila da je mrtav ili da ga više nikad neću vidjeti. To nije dolazilo u obzir. Suzette mi je prišla. Nešto se promijenilo; promatrala me je s tugom i rezignacijom u oku. Koža me zapeckala kada me je upitala: - Je li lakše? Odmah sam znala na što misli i napućila sam usne. Lakše? Nikada neće biti lakše. Šapčući me je upitala: - Da li te je već uzeo u potpunosti? - Moje srce je brže zakucalo na ljubomoru koja joj je treperila u očima. Bila je ljubomorna? Na što? Biti ponižena i iskorištena? 108
Odmaknula sam se. Zašto me ispituješ o tome? - Ona spusti pogled. Moram znati. Večeras. . . ovaj poslovni sastanak. Moram znati koliko si spremna. Osjetila sam olakšanje. Ako sam se mogla nositi s onim što sam prošla, mogla sam izdržati i večeru. Uostalom, uloga radnika ili konobarice je puno lakša nego popušiti čovjeku koji me je natjerao. Moj puls je zatutnjao. Možda bih mogla reći jednom od gostiju da me je Q zatočio. Da mi je potrebna policija. Borila sam se da se ne nasmješim. Suzette ne mora znati moja nadanja. Ali onda se moja sreća raspala, preispitivajući ideju. Muškarci su vjerojatno kao Q: bolesni jebači. Zagledala se na trenutak, prije nego je kimnula glavom. Ne trebaš pomoći pripremiti večeru. Sve je sređeno. Moraš poći gore i spremiti se. Gosti će stići za sat vremena. Pogledala sam van, procjenjujući vrijeme. Sunce je poljubilo horizont, svjetlost popuštala pred sajnama. Kad je već prošao dan? Suzette me gurnula prema stubama, mrmljajući: - Mogu li postaviti još jedno pitanje? Ukočila sam se, ali sam kimnula. U redu. - Ne misliš li da je privlačan? Naglo sam se zaustavila u predvorju. - Privlačnost nema nikakve veze s tim, Suzette. To su okolnosti, način na koji me on tretira. Stisnula je oči. - Q te tretira bolje nego što su me svi moji vlasnici ikada tretirali. Tako si sretna. - Sumorno je dodala. - Nisi ni svjesna. - Ljutnja u meni je porasla da nisam mogla progovoriti. Žalila sam je zbog onog što je proživjela, ali pretpostvljati da ja ne mogu bolje? Ahhh! Nastavila je: - Jednostavno misli o njegovom zahtjevu kao posudbi, odnosno kao o troškovima zaštite. Ti mu daš ono što želi, a on će se pobrinuti za tebe. Q te nikada neće ozbiljno ozlijediti. Ne kao… Suzette je zadrhtala i stala. Smeđe oči su bljesnule tajnama zakopanim u njihovim dubinama. - Daj mu ono što mu je potrebno, a zatim možeš testirati granice svog kaveza. Znatiželja je pobijedila bijes. Duboko sam udahnula i tiho je pitala: - Koji muškarac Suzette? Kako si došla ovdje? Jesi li ukradena, poput mene? Uplela je prste, gledajući u mramorni pod. - Dan kada sam prodana Q - u je bio najbolji da. Ulazna vrata su se otvorila i dotični vrag je stajao u dovratku uokviren sumrakom. Kosa mu je bila nešto kraća, kao da je uputio frizera da mu frizura izgleda poput vidrinog krzna - glatka, sjajana, neprobojna. Svjetlo srebrno odijelo i tirkizna košulja činile su ga skupocjenim draguljem. 109
Kratko me je pogledao, ogoljeno bez njegovih uobičajenih prepreka. U kratkom trenutku, vidjela sam beskrajan umor, usamljenost, iznenađenje i zaštitničko raspoloženje. Moje srce je vapilo vidjeti takvu čežnju. Što ako je Suzette imala pravo? Q bio slojevitiji nego što mu ja priznavala. Nešto je vrebalo tamno i griješno, ali iznutra je bilo ljudskog kao i čudovišnog. Tijelo mi je bilo rastrgano između toga da mu pomognem ukloniti tu nesreću ili da ga ubijem i skončam njegovu bijedu, kao i svoju. Bezizražajna tvrdoća skrivala je njegove istinske misli, razbijajući trenutak. Nisam ga vidjela od kad mi je ukrao Braxovu narukvicu. Izbjegavajući me poput kuge, kao da mi je davao vremena za tugovanje…da prežalim njegovu krađu. Moji prsti su odsutno protrljali zapešće, a njegov pogled me je pratio. Lice mu nije odavalo ništa osim zapovjedničke arogancije. - Suzette, mislio sam da sam ti rekao da ju spremiš? Suzette se naklonila. - Oui, Maître. - Gurkajući me nježno, dodala je, - Obuci haljinu koju ćeš naći u svom ormaru. - A ako uništišiš i ovu, kazna će biti puno gora. - Q je promrmljao. Njegov se ton mreškao preko moje kože, šaljući mi vatru u krv. Potrčala sam uza stube. Sigurna u svom zatvoru, u svojoj sobi, otvorila sam ormar i uzdahnula. Jedan i jedini odjevni predmet je bio ništa drugo, nego zlatna čipka. Duga, prianjajuća, filigranski izrađena, ne nudeći nikakvu pokrivenost osim debljeg tkanja oko prepona i prsa. Materijal se spuštao nježno po podu dok sam je vadila iz ormara. Bila sam zapanjena. O moj Bože, on očekuje da nosim ovo? Na večeri? Nisam mogla. Nisam željela. Vrata su se naglo otvorila. Stisnula sam haljinu uz grlo. Stražar, sa svijetlo zelenim očima je zurio. Njegovo tijelo koje je bilo mnogo šire od Q - ovog je zastrašivalo. Gospodin Mercer me je poslao kako bi bio siguran da si ispravno odjevena. - Pogled mu klizio preko mog tijela, a prsa su mu se napuhala. - Skidaj se. Pomoći ću ti ako treba. Ustuknula sam od užasa. Q ne bi dopustio da me stražar ima, zar ne? Nisam mislila da bi, ali tko zna. Zrak u maloj sobi kao da se sav usisao. Teško sam disala. - Trebam privatnost. Odmahnuo je glavom. - Nema privatnosti. Stisnuvši zube, nisam se pomicala. Razmišla sam da se vrišteći bacim na njega, ali realno, što bi time postigla? Q mi je dokazao da ovdje nemam nikakvu moć. Koliko god me to ubijalo, nisam imala izbora. 110
Ramena su mi se poraženo spustila, a njegove usne su se uvile prema gore. Okrenula sam se i drhtavih ruku položila haljinu na krevet te skinula džemper preko glave. Po koži sam osjećala trnce, znajući da me čovjek promatra. Izašla sam iz traperica i ostavila ih na podu. Posežući za haljinom pokušavala sam shvatiti kako ju obući, kad mi se teški dlan spustio na rame. Skini donje rublje. Nije ti dopušteno da išta nosiš ispod haljine. Cijelo tijelo mi se pobunilo, odskočila sam daleko, bježeći prema kutu sobe. Njegov dodir nije bio zarazan kao Q - ov. Nisam osjetila toplinu ili odgovor na njegov dodir. Ukočila sam se i pucketala averzijom. Stražar se nasmije, podigavši ruke. - Neću te dotaknuti, djevojko. To je Maîtreovo pravo. - Oči su mu uzbuđeno bljesnule. - Međutim i gosti će isto tako dobiti svoj red večeras. Što? Zazvonilo mi je u ušima. Ne. Molim te. Od užasne spoznaje su mi klecnula koljena. Poslovna večera - neće biti nikakve večere. Ja ću biti glavno jelo. Izdaja me pogodila duboko u srce. Mrzila sam Q - a, ali nikad nisam povjerovala da će biti sposoban dopustiti drugom da me dirne. Ne uz posesivnost koja ga okružuje. Stražar je ispružio ruku. - Daj mi svoj grudnjak i gaćice. Gosti će stići svakog trenutka, a ti da si na mjestu prije nego oni stignu. - Stisnula sam šake boreći se s nagonom da probušim njegovo robusno, lijepo lice, da ga raskrvarim. Ali opet, što bi time postigla? Ništa. Rezultat bi bio isti, samo bolniji. Skinula sam grudnjak i bacila ga. Odbila sam mu dati moje gaćice. Šutnula sam ih nogom iza sebe te su meko sletjele uza zid. On se naceri. - Neću ih njuškati, ako je to ono što zabrinjava tvoju lijepu glavu. Premda ih ne bi stavio pokraj gospodara. - Glasno se nasmijao, previše impresioniran svojim šalom. Držeći glavu visoko, stiskala sam haljinu i prevukla je preko glave. Morala sam se migoljiti kako bi potisnula nametljivi materijal prema dolje. Ispredene niti nisu nudile nikakvu zaštitu od očiju ili temperature, a kada me je obložila u potpunosti, osjećala sam se zarobljeno. Mogla sam hodati samo sitnim koracima, a grudi su mi bile stegnute dok je filigranski dizajn utiskivao uzorak u moju kožu. Skuti formirani oko mojih nogu izgledali su kao zlatni sirenin rep siromašno stvorenje koje nigdje nije pripadao. Isto kao i ja. U trenutku kad sam završila, stražar je uhvatio moj tetovirani zglob tegleći me dolje.
111
13. Poglavlje Zeba Zagrizla sam usnicu dok smo se spuštali stepenicama te stupili u potpuno novu prostoriju. Zaudarala je na seks, novac i moć. Suštinski Q, miris požude i tame prožimali su zrak njegovim potpisom. Grimizni kupei okruživali su maleno postolje, okruglo i visoko, za dragocjenu figuricu ili kip. Sa stropa u sredini visjele su kožne trake s lisicama. Veliki prozori su bili blokirani teškim zastorima, a gusti crni tepih utišavao buku. Soba je bila dekadentna grobnica. Stražar me pustio samo da bi me Q uhvatio. Odakle se, dovraga, stvorio? Nikako da se naviknem na njegovo tiho kretanje. Moja koža se pržila pod njegovim dodirom; duga animalne gladi širila se mojim tijelom. Q je udahnuo kroz zube. Nisam bila jedina koji je bila pod utjecajem ove lude potrebe. Proklela sam svoje tijelo zbog odgovora. Trebala sam neku ozbiljnu terapiju. Nisam trebala postajati vlažna kada bi me čovjek koji je živo, da bi mi život pretvarao u pakao, dotaknuo. Ne bi trebala imati mješovite osjećaje mržnje i potrebe. Samo bih trebala mrziti. Povukao me je na svoja prsa ne skrečući pogled. - Esclave. . - Prislonio je nos uz moj obraz, spušajući ga dolje prema vratu i ključnoj kosti. Njegov vrući dah povećao je otkucaje mog srca na milijun u sekundi. Htjela sam mu provući prste kroz kosu, pritisnuti kukove uz njegove - ali sam progutala dijabolični poziv. To nije bilo ono što sam stvarno željela učiniti. Željela sam mu prerezati vrat, tako da mogu pobjeći doma Braxu. Oštrim zubima mi je štipnuo grlo, izbacujući me iz ravnoteže. Prošlo je tjedan dana od njegova posljednjeg dodira, ali je mogla biti minuta ili tisućljeće, a ja bih eksplodirala isto. Mrzila sam ga. Okrenuo je sve protiv mene i to toliko boli. Hodajući me unatrag, sa usnama na mom vratu i rukama na mom struku, umirio nas je kada sam dotakla postolje i saplela se. Uzevši me za ruku, pomogao mi je uspentrati se na platformu. Licem u visini mojih prsa, zurio je gore. U očima boje limete sjala je požuda.
112
Neočekivano, zagrlio me je oko struka, zabivši lice u moje grudi. Držeći me zarobljenom liznuo me kroz rupice na haljini, ostavljajući vrući, mokri trag. - Prestani - Zacvila sam, proklinjući treperenje želudaca i topljenje svoje srži. Na moje iznenađenje poslušao me i popeo se, pridruživši mi se na postolju. S blagim osmijehom, posegnuo je gore i uhvatio kožne lisice. Nisam mogla odvratiti pogled kad je povukao moju desnu ruku i omotao kožnu manžetu oko mog zapešća. Brava se stisnula i ja sam usisala dah. To me je previše podsjećalo na Meksiko, tetovažu, preglede, injekcije. Strah me je izjedao i odskočila sam od njega. Rame je zaurlalo dok sam se pokušavala osloboditi. Gurnula sam Q - a u panici, povlačeći manžetu, otkopčavajući kopču šeprtljavim prstima. Q se tiho nasmijao, trljajući donju usnu palcem. - Odat ću ti jednu tajnu, esclave. Ovo je i meni prvi puta. - Ruka mu je pala obujmljujući erekciju preko hlača. - I to me jebeno napaljuje, gledajući te kako se boriš. - Dvije stvari sam htjela najviše na svijetu: da Q umre bijednom smrću, i da me izjebe. Biti vezana, bilo je ostvarenje svih mojih glupih fantazija; nisam mogla zaustaviti rastuću vlagu. Vlaga je oblagala unutarnju stranu mojih bedara kada me je Q povukao bliže sebi. - Fuck, tu mi rends fou - . Jebote, al' me napaljuješ. Glas mu je tutnjao, čineči me željnom, čeznutljivom. Moje srce se još malo jače razbilo. Imao je moj osjet sluha kao i moj osjet mirisa. Nisam mogla ignorirati zavodljivi bariton ili neodoljivu potrebu da se pokorim. Q mi je podigao lijevu ruku gore i osigurao je. Pluća su mi se stisnula kad se odmaknuo, ostavljajući me okovanu s rukama u zraku. Moj prsni koš se dizao i spuštao u paničnom disanju, potpaljujući bol. - Ne možeš to učiniti. - Nagnuo je glavu. - Upravo jesam. - Znaš na što mislim. - Progutavši strah, dodala sam drsko: - Ne želiš to učiniti. Nešto u tebi ne želi da me zlostavljaš. Mogu to osjetiti. - On se ukočio plamtećih nosnica. Stajali smo tiho zureći, prije nego što je zario šaku u moju kosu. - Ne znaš ti ništa, esclave. Želim to. Želio sam ovo prokleto dugo, a ti si toliko u krivu da to boli. - Prsa su mu se zategla u njegovom besprijekornom odijelu dok se naginjao. Poljubivši mi ušnu školjku, šapnuo je: - Ne bojim se ozlijediti te. Bojim se koliko sam daleko spreman ići. - Da nisam bila vezana, pala bih. - Maître, vos invités sont arrivés, - rekla je Suzette. Gosti su ovdje. Oči su mi grozničavo odletjele prema njoj, moleći za pomoć. Stajala je na vratima emitirajući mješane emocije. Onu koju sam pročitala najjasnije bila je želja. Jezik joj je jurnuo između usana, spuštajući pogled. Q je mahnuo prema kutu sobe. 113
Povuci konop, Suzette - . Raširila je oči, a želja na licu se raspršila, ostavljajući na njemu šok. - Jeste li sigurni, Maître? Upozoravajuće je zarežao, a ona je poslušno poskočila. Omotavši sićušne ruke oko debelog crvenog kabla povukla je jednim potezom. Vrisnula sam kad su se moja ramena istegnula uspravno i tjelesna težina prenijela s nogu na zapešća. Nožni prsti su mi se ušiljili, još uvijek na postolju, ali samo jedva. Postala sam okovana dobro i propisno od strane gravitacije. Q je sišao s postolja, provjeravajući me. Moje grudi su se ponosno ispružile s rukama iznad ušiju, mozaik haljine je otkrivao sve dijelove. - Ostavi nas. naredio je, ne gledajući Suzette. Nisam mogla disati. Suzette je brzo napustila sobu, a sve nade o odlasku odavde, otišle su s njom. Q je stajao u podnožju, gledajući gore. Polako, stavio je srednji prst u usta i sisao. Oči su mu planule s toliko tame da više nikada neću vidjeti noć i ne pomisliti na njega. Njegov jezik je lizao s opojnom gracioznošću. Moje su se usne opčinjeno razdvojile. Nekako, fokusirajući se na njega, pomoglo mi je odagnati paniku podsjećajuću se da Q može biti loš, ali definitivno nije bio najgori. Osjetila sam gotovo olakšanje kada me je uhvatio za kuk, držeći me na mjestu. Njegovi prsti su se zabili u moje meso. Polako je gurnuo prst kroz tkaninu haljine i pronašao vlagu na mom bedru. Oči su mu brzo potražile moje. - I dalje me iznenađuješ. Nisam ni trebao lizati prst. Obrazi mi se zarumeniše kada je perolakim dodirom putovao uz moju nogu i pomilovao moj ulaz. Prst mu se uvukao u vlagu, a uzdah mu je tutnjio u grudima. Povukao me je bliže i poput klatna, pomakla sam se gdje me je želio. Pritisnuo je lice u moje grudi, a prst mu se zabo unutra, koljena su mi se izvila. Malo sam se zaljuljala tako vezana. Njegova ruka se sa kuka premjestila na donji dio mojih leđa, držeći me čvrsto. - Ah, esclave. Ti i dalje lažeš. Tvoje tijelo govori istinu. - Htjela sam opsovati. Nisam imala kontrolu, a on je bio maestro i kao nevoljki instrument, dođoh u život. - Mercer, čini se da ste počeli bez nas. - muški glas je odjeknuo, popraćen još jednim, - Čini se kao da se nije mogao suzdržati. Pogledaj taj slaki zalogajčić. Razočaranje mi se pokazalo na licu. Četiri muškarca su stajala gledajući pohlepno kako me Q jebe prstom. Gladio me je jako, brzo, ručnim zglobom trljajući unutarnji dio mojih bedara dok sam pokušavala stisnuti noge kako bih ga zaustavila. Nije bio nježan, a ja se nisam mogla usredotočiti na njegov dodir i ljude u isto vrijeme. Moje oči su se svojevoljno zatvorile kad je Q nabio svoj prst, 114
potičući moju G - točku. Skočila sam kada je pritisak unutar mene prerastao u crescendo. O Bože! Nisam mogla svršiti! Ne ovako! Ne dok su me muškarci gledali, slušali, željeli. Dok su se moji unutarnji mišići pohlepno stiskali oko njegovog prsta, Q se odmaknuo, ostavljajući me zadihanu i crvenih obraza. Ljuljajući se u okovima, stajala sam na vrhovima prstiju, boreći se da se ne okrećem. Q se povukao okrenut prema meni. Dok je hodao, podigao je prst do usta i posisao. Posisao blistavu vlagu koja je ostala tamo, posisao moj ukus, moju samu bit. Htjela sam zaridati. Moje tijelo je pulsiralo, bubnjalo, a ja sam se odupirala potrebi da protrljam bedro o bedro kako bih pokušala pronaći olakšanje. Neću ni dodati samodopadni pogled u njegovim očima. Znao je da sam povrijeđena, a ostavio me je takvu. Jebeno Francusko kopile! Dostigavši onu četvoricu, rukovali su se. Razmijenili su ljubaznosti na engleskom ne skidajući pogled s mene. Postala sam središte. Objekt u koji će blejati, a neće upoznati. - Nisam znao da si preuzeo obiteljski posao, Mercer, - jedan je čovjek rekao, gladeći prosijede brkove jebući me očima. Očekivala sam da će se Q nasmijati, čavrljati s čovjekom za kojeg sam mislila da je njegov živahni prijatelj, ali sam skočila kad je ubo prstom čovjeka u prsa. Da se nisi jebeno usudio! Ovo je potpuno drugačije! - Čovjek se ukočio; borba testosterona se odvijala među njima, prije nego što je skrenuo pogled, sliježući ramenima. - Kako god ti kažeš. Drugi čovjek, ovaj u skupim trapericama i crnoj košulji, izgledao je Q - ove dobi. Njegovo lice me podsjetio na filmske zvijezde 1920. tih. Kose začešljane unazad i nauljene, kože tako glatke da je izgledalo kao da je porculanska. Q. . . Počeo je, buljeći u mene sa strahom u očima. Strah? Moj strah se pojačao. Zašto se boji za mene? Moj um je podivljao od noćnih mora o tome što bi mi Q mogao učiniti - povrijediti me, tako da bih poželjela biti mrtva. Q je okrenuo glavu, prebacivši ruku preko čovjekovih ramena. Hodali su podalje od ostalih, a Q mu je žurno pričao na uho. Nisam čula ni riječi, ali Q je zadržao prodoran pogled na meni, a Čovjek iz dvadesetih je klimao glavom kao da je Q iznosio valjane argumente. Konačno, strah mu je nestao iz očiju, motreći me s velikim zanimanjem. Q je potvrdno kimnuo glavom, dok ga je čovjek potapšao po leđima; vrativši se bavljenju s drugim gostima. Momak iz dvadesetih je gledao Q - a kako odlazi prije nego mi je prišao bliže. 115
Disanje mi se ubrzalo kad se zaustavio u podnožju, gledajući u mene safirnim očima. Sigurnom rukom dotaknuo je moje bedro, malo pritišćući da sam se zaljuljala u lisicama. - Dakle, ti si ona koja ga je konačno slomila. - Hodao je oko mene, putujući prstima po mom dupetu i drugom bedru dok nije učinio puni krug. Kad je ponovno stao ispred mene, posegnuo je za bradavicom i povukao. Trznula sam se, pokušavajući ga udariti nogom. Njihala sam se nesigurno dok se čovjek smijao. Uhvatio me za struk, pomažići mi ponovo uspostaviti ravnotežu na prstima. Namrštila sam se. Što se, dovraga, događa? Čovjek iz dvadesetih je nagnuo glavu, kimajući. - Mogu vidjeti zašto. - Uz tajanstveni komentar otišao je natrag grupi. Deset minuta je prošlo dok su egoističke riječi ispunjavele grobnicu. Svaki slog treperio je nad mojim tijelom, posebno Q - ov duboki ton. Pribojavala sam se budućnosti. Kako mogu zaustaviti svoje tijelo da reagira na njegov glas i miris? Dva osjeta je posjedovao, ostavljajući me s četiri: vid, dodir, okus, instinkt. Jedna stvar na koju sam se zaklela… on nikada neće posjedovati moje instinkte - nikada neće posjedovati nešto tako moćno. Suzett je zajedno s još dvije sluškinje u svečanim crno - bijelim uniformama ušla u sobu i postavila pladnjeve s hranom divnog izgleda, sa strane. Većina toga su bili kanapeići - krekeri s lososom i creme Fraiche, punjene masline, kozice omotane pršutom, i Fondant fontana sa slapom svilenkaste čokolade. Želudac me zabolio, gledajući slastice umočene u čokoladu: ananas, jagode, sljezove kolačiće, popis se nastavljao. Nisam jela ništa slatko od kad sam stigla u Q - ovu tegobnu palaču. Suzette mi nije dopustila. Osoblje je jelo umjereno, i iskreno, prilično depresivnu hranu s obzirom da smo u srcu zemlje koja se ponosila sirevima, kruhom i vinom. Muškarci su prestali pričati i poslužili se na švedskom stolu. Punih tanjura, sjeli su u jedaan od grimiznih separea pod mojim nogama. Q se uvukao u separe, otkopčavajući svoj srebrni sako da bi se udobno smjestio. Pune usnice su se otvorile da bi ubacio punjenu maslinu u usta. Žvakao je - kretanje njegove čeljusti i mišića vrata činilo je da se moj želudac stisne. Ovrativši pogled pručavala sam muškarace. Jedan je imao veliki nos i kuštravu crnu kosu. Njegovo odijelo se nije dobro uklapalo, a na reveru je imao tamnu mrlju. U odnosu na Q - a, izgledao je kao da je došao s ulice po besplatnu večeru i predstavu. Kako ga je Q poznavao? Čak i s njegovim mračnim erotskim željama bio za klasu iznad tih ljudi. Drugi čovjek nije skidao pogled s mene. Pogled mu je bio kao bodež, probijajući, što me činilo užasnutom od straha. Bio je visok. Za stopu viši od Q - a, visine 116
profesionalnog košarkaša i jednako tako širokog. Njegova kratko ošišana plava kosa omogućavala je pogled na ružičasto vlasište i gadan ožiljak iza desnog uha. Nije nosio odijelo. Umjesto toga, nosio je moderni bijeli upadljivi kombinezon s brojem devetnaest na ramenima i leđima. Sve na njemu nije imalo smisla. On se nije uklapao u Q - ov svijet. U stvari, jedini koji se uklapa je Čovjek iz dvadesetih. Nešto je njega i Q - a povezivalo: prijateljstvo. Dok su muškarci jeli, moje ruke su postale ledeno hladne kako je krv prestala doticati tako visoko. Moje zapešća su strugala o kožu, a tetovaža koda je svrbjela kao luda. Pokušala sam namjestiti glavu, stajati na vrhovima prstiju, odmoriti ramena, ali nisam uspjela. Zastenjala sam od nelagode. Q me nije ni pogledao. Zadržao je svoju pozornost na gospodinu Big Nose i grickao hranu s malog tanjura. To me začudo ostavilo nasamo s čovjekom u bijelom kombinezonu. On je proždirao hranu s predjelima i pitao Q - a na engleskom jeziku, - Sviđa ti se naš dar? Da? - Nagnuo je glavu povlačeći jezive zjenice gore - dolje po mom tijelu omotanom u zlato. Načulila sam uši. Naglasak mu je bio Ruski, a ne Francuski. Misli su mi poletjele sto na sat, pokušavajućo sve shvatiti. Q je prestao jesti i obrisao usta ubrusom. Njegovi pokreti su bili tako glatki i kontrolirani u odnosu na Ruskog drvosječu. Q - ove su oči tinjale s jedva suzdržanom tolerancijom. - Oui. Vrlo zadovoljan. - Bacio kratak pogled na mene, a tek onda dodao: - Gdje si je kupio? Rusova su se prsa nadimala, blistajući od ponosa. Zašto mu je bilo bitno da sam se sviđala Q - u? On me je kupio za mito kako bi Q nešto učinio. Ali što? - Neću odavati ime mog kontakta. Ali sam zatražio bijelu djevojku. Znam da imaš sklonosti. Oči su mi brzo potražile Q - a no njegov stav se nije promijenio. Otpio je gutljaj iz ohlađene čaše vina. - Dobro. Smatraj naš dogovor završenim. - Rus se namrštio. - Kako ću znati da ćeš održati svoje obećanje? - Q se neznatno pomaknuo; koža me je zapeckala zbog promjene gostoljubivosti. Q kao da je isisao sjene iz sobe, ističući svoj autoritet. - Sumnjaš u moju radnu etiku? - Rus je stisnuo vilicu, lutajući pogledom s Q - a na mene. - Kada ćemo vidjeti ugovore? Q se igrao manđetom, dobivajući na vremenu. - Tri mjeseca. Toliko treba za dovršavanje ovakve stvari. Ali imaš moju riječ. A to je zakon. - Ruski drvosječa frkne nosom, okrečući ramenima. Nije izgledao zadovoljan sporazumom, ali sam sumnjala da postoji nešto što je mogao učiniti. Bilo je očito da je Q onaj koji drži konce. Baš kao i moju situaciju - cijelu stvar sa seksualnim ropstvom. 117
Htjela sam okrenuti očima. Nisam željela skrenuti s uma, ali tako sam se osjećala viseći tamo. Nakon kratke stanke Rus je ustao, krenuvši prema čokoladnim fondantima. Q ga je promatrao stisnutih očiju, a onda se okrenuo razgovarati s Big Nose - om i Gray Moustashe - om. Safirno plave oči Čovjeka iz dvadesetih skakale su između Q - a i mene. U njegovu pogledu se vidjelo kako mu misli jure, ali na licu mu se nije vidjelo ništa. Moje srce je zatutnjalo kad sam pogledala Ruskog drvosječu. Njegov stav me je uplašio. On je bljesnnuo pogledom prema Q - u dok je čekao da mu čokolada napuni vrč. U očima su mu se ogledavale ljubomora i pohlepna glad za moći. Okrenula sam se prema Q - u. Trebam li ga upozoriti da Rus nije bio njegov prijatelj nego njegov neprijatelj? O čemu razmišljaš, Tess? To nije tvoja stvar. Koga briga? Koliko god to ne željela priznati – brinula sam. Ne zbog Q - ove sigurnosti nego za moju vlastitu. Ako je Q podčinjen ljudima poput Rusa, moj pozlaćeni kavez će brzo postati vlažna tamnica. Moje se tijelo zaljuljalo onako vezano, a ja sam stisnula trbušnjake da ostanem okrenuta prema Ruskom drvosječi. Kretao se polako, kao da razmišlja o nečemu drugom nego o hrani. Koža mi se naježila dok mi je insinkt vrištao. Isti onaj koji je vrištao da ne ulazim u onaj kafić u Meksiku. Ovo mi se nije sviđalo. Tko si ti da ti se nešto ne sviđa? Skoro si gola. Visiš sa stropa, za petoricu muškaraca pervertita, dok oni jedu. Mrzila sam cijeli scenario, ali nešto u čovjeku u bijelom kombinezonu nije mi dobro sjelo na želudac. Rus se iznenada pokrenuo, noseći tanjur pun sljezovih kolačića i prepunjenog vrča topljene čokolade. Krenuo je prema stolu, ali se u posljednjem trenutku predomislio, kao pčela oblijetavši oko mene. Zarobljena u lisicama, pokušala sam se odmaknuti, ali bez uspjeha. Oči su mi brzo poletjele prema Q - u, moleći ga da obratit pozornost i zaustavi ovo, ali glava mu je bila duboko pognuta u razgovoru s Grey Moustache - om. Rus se zaustavio pri dnu postolja, buljeći u mene. Izbliza, koža mu bila boginjava od akni i masno se sjajila. Njegova kuštrava kosa izgledala je grubo i mirisala na previše proizvoda za kosu. On se primaknuo, smiješeći se osmjehom s nekoliko zlatnih navlaka. - Privet, krasivaya devushka. Pomilovao je moje koljeno kroz filigranski materijal. - To znači, dobar dan ljepotice. - Glas mu je zatutnjao, ubacujući moj strah u petu brzinu. Na mjestima gdje me je doticao prolazili su mi trnci, a da je koža mogla povraćati, povratila bi. 118
Opet sam pogledala prema Q - u u nevjerici, da dopušta da me čovjek dodiruje. Nije se činilo da je primijetio, ili da ga je bilo briga. Tijelo mu je bilo okrenuto, ruke čvrsto stisnute na stolu dok je kimao glavom na nešto što je Big Nose pričao. Ostavio me je s medvjedom od čovjeka koji me je gledao s neobuzdanom napaljenosti. To nije bila senzualna vrsta požude kao Q - ova; to je bila divljačka potreba za parenjem. Da zada bol. Nisam sumnjala da bi ne bi uživao u mojim krikovima. Uz sadistički osmijeh, Rus je posegao za peharom rastopljene čokolada te s proračunatim osmjehom prolio malo na moje bedro. Čokolada je bila na rubu prevrućeg; uvukla sam dah kroz zube. Q se pomaknuo, ali se nije okrenuo pogledati. Htjela sam vrištati, ali nisam znala da li bila u dubljim problemima. Možda time što nije htio pogledati, Q je dao Rusu dopuštenje za ono što je želio. Ruski drvosječa se nacerio i stavio tanjur sljezovih kolačića na pod, ali je zadržao mali vrč čokolade. Oh, jebemu. - Nemoj! Ostavi me, dovraga na miru ! - , zahtjevala sam drhtavog glasa. Q - ove svijetlo - zelene oči pale su na mene i koža me zapeckala uz olakšanje. On neće dopustiti da se taj čovjek ruga sa mnom. Usta su mi se razdvojila kad je nešto usijano prošlo između Q - a i mene, a onda se on okrenuo. Moje srce je stalo, izdaju sam osjetila na jeziku. Isključio me je s jednim pokretom njegovog snažnog tijela. Suze mi jurnuše kad se Rus tiho nasmijao, pružajući svoje debele prste kako bi me ščepao za bedro. Držeći me na mjestu, njegov je veliki mokri jezik polizao čokoladu s moje kože, razvlačeći slinu preko mog tijela i haljine. Stresla sam se od odbojnosti, pokušavajući izmigoljiti iz njegova stiska, ali me stegnuo jače. - Ne bori se, ljepotice. - Uzdižući vrč visoko, on je izlio još mrvicu na moju nogu. Uz zloban osmijeh, spustio se i posisao. Pokušala sam ga šutnuti, ali su mi nožni prsti bili potrebni na tlu kako bi ostala stabilna. Nisam se htjela nekontrolrano vrtjeti kao što sam učinila s Čovjekom iz dvadesetih. Barem je bio ljubazan i ustabilio me. Ovaj čovjek bi me vjerojatno okretao, dezorijentirao, da mi bude zlo. Rus je stajao, polako sipajući čokoladu na moj trbuh. Cijedila se niz moju prednjicu, stvrdnjavajući se brzo, ali ne dovoljno. Curila je do mog donjeg djela trbuha, opasno nisko, previše blizu moje srži. Nedovoljno nisko, ha, mazo? Zagunđao je, hvatajući me mesnatim rukama, povukavši me na svoja usta. Migoljila sam se dok je lizao čokoladu, ostavljajući hladan, ljigav trag svog jezika. Pomaknuo se, saginjući glavu; jedan djelić njegova jezika zahvatio je moj klitoris. 119
Cijelo moje tijelo željelo se raspasti od srama i vulgarnosti da budem lizana od strane nakaze. - Jebeni gade! Nećeš se izvući s ovim! - Slike poput prerezivanja njegovog vrata i bacanja u plamteći krematorij su mi pomogle izdržati njegov dodir. Sva vlažnost koju je Q prizvao je nestala, ostavljajući me suhu, nevoljnu, s mučninom u želucu. Oči su mi se raširile shvativši nešto. Moje tijelo je reagiralo na Q - a, unatoč tome što je učinio - zbog onoga što je učinio. Ali sam se ugasila kada me je drugi dotaknuo. Da je Q bio onaj koji liže, ja bih zadrhtala u erotskom mučenju, mrzeći to, ali potajno to voljeti. No Ruska gromada me odbijala. Sama pomisao na njega u blizini moga tijela tjerala me na povraćanje. Otkrivenje da moje tijelo reagira na Q - a usprkos svemu, donijelo mi je jednaku mjeru muke i mira. Moje tijelo je željelo Q - a, ali u isto vrijeme nije željelo nikog drugog. Da me je istrenirao tako dobro, bez mog znanja? Ili sam mu dala moje osjetilo dodira tako dragovoljno? Molim te da mu ne dopustitiš da posjeduje i to! Mrzila sam Rusa s vatrom koji nikad neće izgorjeti, dok se moja mržnja prema Q - u kuhala i pirjala, dovoljno vruća da rastopi moje tijelo. Možda želim ubiti Q - a što je uništio moj život, ali ga ne mrzim dovoljno da se ubijem, tako da me on nikada ne dobije. Rusovi debeli prsti na silu su razdvajali moja bedra, a njegov teški dah zapuhnuo me je s mirisom češnjaka. Gurnuo je, a ja sam izgubila ravnotežu ljuljajući se naširoko. On je stao na podij, loveći moje njišuće tijelo kada sam udarila u njega. Namjerno me je okrenuo od Q - a, postavljajući se između nas. Okrenuta suprotnom zidu moje su se oči raširile na najfantastičniji mural, oslikan u smeđe, crno i sjenu. Oblak vrabaca ukrašavao je zid. Gotovo sam mogla osjetiti vjetar od lepetanja krila, dok su letjeli upinjanjući se iz crnog olujnog oblaka. Sloboda je dozivala u komadu plavog neba pri stropu. Slika je djelovala na mene tako da je moje srce zaplakalo, žudeći za istom slobodom. Nisam mogla prebrojati koliko ima malih ptica, ali svaka je bila jedinstvena, dolazeći u život savršena. Rusova ruka zgrabila me je za grudi, uvijajući ih bolno. Usta su mu se okomila se na moje uho. Otvorila sam usta u pokušaju vriska, zahtjevajući od Q a da me proglasi svojom, ali prostačko veliki dlan mi se stegnuo preko usta, blokirajući mi nos i usta, baš kao što je Kožna jakna učinio. Pluća su mi se uklještila, a ja sam se borila. Nasmijao se na moj slabašni pokušaj odbijanja njegovog tvrdog penis da mi se nabije između guzova. Oči su 120
mi poletjele na vrapce. Željela sam da mogu raširiti krila i odletjeti. Pokušala sam se izgubiti u slikarstvu, želeći da me moj um napusti. Mrmljajući među nama povukao je nešto, stavljajući to na moj želudac. Nešto ledeno hladno, bocnulo je moje tijelo. Dahnula sam, propinjućeg pulsa. - Tiho, mala kurvo. To je između nas. Koštala si me puno para, znaš. Mislim da je pošteno da te degustiram. - Debela ruka je petljala po donjem dijelu mog trbuha, a odvratan zvuk cijepanja moje haljine ispunila me crnom stravom. Skrenula sam pogled, pokušavajući vidjeti. Što je ledena stvar koja sječe materijal? S drugim oštrim potezom, haljina je visjela uništena i stezanje oko moje stražnjice se opustilo kad su se filigranske niti pretvorile od tijesnog u zjapeče. Polizao je moje uho, bljeskajući lovačkim nožem. Stenjala sam, poražena. Oštrica je imala hrđave pjege i izgubila je boju, ali je bila opako oštra. - Prestani se migoljiti, ribice. Neću te porezati. - Okrenuo je oštricu tako da je oštri metal odmarao u njegovom žuljevitom i znojnom dlanu, a drvena drška bila je okrenuta gore. Oh, sranje! Instinkti su vrištali. On će te silovati s drškom noža! Zajaukala sam koliko sam glasno mogla, koristeći sav dragocjeni kisik na poziv u pomoć. Već su mi se pojavile zvjezdice pred očima kada je Q naredio kontroliranim i ljutitim glasom, - Victore, pusti moj dar. Riječi su snažno odjeknule, topila sam se uz olakšanje. Q neće dopustiti da mi se išta loše dogodi. Znala sam. Nadala sam se da će me zadrži za svoje uvrnute užitake. - Samo ju grlim, gospodine M. Pustit ću ju za trenutak. - Pogledao je preko ramena, bez sumnje smiješeći se Q - u. Potisnula sam bokovima unatrag, pokušavajući ga izbaciti iz ravnoteže, ali on je ostao na mjestu. Napetost je porasla, čekanjem Q - a da zapovjedi da me pusti, da je dirao dovoljno dugo, ali nije došlo ništa. Zavladala je tišina; srce mi je umro kad mi se Rus tiho nasmijao u uho. Mislim da imam oko trideset sekundi prije nego što moram prestati… Nisam imala vremena udahnuti. Gurnuo je veliku čizmu pored GPS - a na mom gležnju, prisilno mi šireći noge. Podižući moju težinu u potpunosti, postavio je dršku noža na moj ulaz. Pokušavala sam se osloboditi, borila sam se, ali sam bila muha na ljepljivoj muholovci… muha bez glave. Volio bih da je to moj kurac, ali mogu se snaći. promrmljao je. Ugrizao me za vrat, nabivši dršku unutra. Otvorila sam usta iza mesnatog dlana i vrisnula. Pluća su mi vrisnula, ali van nije izašao nikakav zvuk. Prodirao je u mene plamtećim krhotinama i ranjavajući me. Moja suhoća me 121
osudila na osjet svake kvržive na drvetu, svake ogrebotine groznog tvrdog predmeta. Oči su mi se zamaglile sivilom, pokušavajući se onesvijesti, ali ljutnja se torpedirala u moju krv. Borba i gnjev su se zagrijavli i ja sam se borila sa svim mojim možda. Rus je nešto progunđao kad sam podivljala. Uvijala sam se i izvijala. Šutala sam i tukla. Nije me bilo briga ako se ubijem pkušavajući se osloboditi, nisam mu mogla dopustiti da to učiniti. To boli. To boli! Q me nije spasio. Pustio je gada da zabode nož duboko u mene. Odjeknuo je pucanj, a onda sam padala, padala, dolaskom u grozno zaustavljanje s rukam istegnutim iz ležišta zbog lisica. Visila sam s glavom koja se objesila na mojim ramenima, proždrljivo udišući kisik. Rus je zaurlao, padajući s postolja, odnoseći silovateljski nož sa sobom. Stiskao je bedro, odakle je cvjetala rijeka crvene boje u odnosu na bjelinu njegova kombinezona. - Jebi ga! - , vikao je. Q je bjesnio, lice mu je poplavilo od bijesa. - Odjebi iz moje kuće. - Rukom je pokazivao izlaz, držeći mali, srebrni pištolj. Moja glava je plutala. Q je imao pištolj. Upucao ga je. Ostali gosti skočili su sa svojih mjesta, hrleći prema izlazu. Svi osim Čovjeka iz dvadesetih. On je ostao uz Q - a, tijela napeta, ruku skupljenih u šaku. Q je povikao: - Franco! Otpratiti naše goste. Oni odlaze. Zelenooki stražar magično se pojavio i izgurao sve van, prije nego se vratio i podigao na noge Rusa koji je psovao. Nakon što su otišli, Čovjek iz dvadesetih položi ruku na Q - ovo rame. Q je odmah skočio i okrenuo se, mašući pištoljem. - Putain. Prestani! Znam što radim, Frederick. Idi. - Tip se namrštio očito mu ne vjerujući, ali nakon nekoliko trenutaka kimnuo je i krenuo prema vratima. Obavila nas je tišina prekidana samo Q - ovim i mojim teškim disanjem. Zamahnula sam rukama, suze su zamaglile moju viziju. Nisam imala snage podići se i moja ramena su vrištala. No ništa od toga nije bilo ni blizu bolne osjetljivosti iznutra. Osjećala sam se rascjepljena, oslobađajući u mislima prvi tvrdi nasrtaj, raspadajuću agoniju, iznova i iznova. Kako je Q mogao dopustiti da se to dogodi? Bila sam njegova, prokletstvo, a on me nije zaštitio. Pustio je drugog muškarca da me povrijedi. Slomljena, željela sam upuzati nazad u prazninu koja me je spasila prošli put, ali moja sjećanja nisu htjela odletjeti. Um mi je bio slomljen. Mora da sam se onesvijestila. Osvjestila sam se s obrazom koji je poskakivao na toplom ramenu i 122
tijelom začahurenim u snažnim rukama. Prigrlio me je miris citrusa i sandalovine, šaljući rastuću mješavinu čežnje i panike u moju krv. Je suis vraiment désolé Žao mi je, šaputao je mučenički glas. Užurbani poljupci po mojoj kosi nisu prestajali. Lebdjela sam kroz kuću u njegovim rukama. - Ja ću te štititi. Popravit ću to. Njegov glas me zbunjivao. U njemu je bilo toliko boli i tuge, kajanja toliko velikog, da je popuštao pod pritiskom. Zašto je povrijeđen? On je dopustio čovjeku da učini ono što je naumio. To što se dogodilo je njegova krivnja i ja sam odbijala slušati njegovu bol. Moja bol držala me dovoljno okupiranom. Njegove isprike nisu vrijedile ništa. Pokušala sam skupiti dovoljno energije da ga udarim, vrištim, kažem mu mu da me je uspio povrijediti gore od bilo koga u cijelom mom životu, a to je nešto govorilo, obzirom da sam odrasla kao gubavac u mojoj obitelji. Ali moj um je konačno odlučio da bi bilo dosta i otišao je u ništavilo.
123
14. Poglavlje
Kolibri Probudila sam se sa bolom u stomaku i krvlju među nogama. Nježno sam se oprala ispod tuša, tjerajući svu stravu i sjećanje u kraj moga uma. Nikada neću misliti o toj noći, čak ni u noćnim morama, noć je protjerana, obrisana kao da se nikad nije desila. Neko može reći da bježanje nije dobra ideja; ja kažem da mi je to pomoglo, da ostanem zdrava i fokusirana, prije nego da utonem u samosažaljenje k stvari štetne za moju psihu. Zabila sam glavu u pijesak, ali sam u zamjenu stekla slobodu i otpornost od stvari koje povređuju moju dušu. Moje tijelo boli, ali ne više nego ostale povrede koje sam prošla. Najviše me povrijedio Q, on me je ponizio. U bolesnoj hijerarhiji vlasnika i roba, moja zaštita i dobrobit bi trebalo da postoje, ali on je negirao ćutanjem. Pored svega što je on uradio, prošla noć me mogla slomiti bez mogućnosti oporavka, ali sam očvrsnula. Došlo je vreme za odlazak. Zaslužujem da živim život bez bolesnih kopiladi koji me siluju i Q - ovih uvrnutih umnih igrica. Ništa me neće zaustaviti da odem odavde i vratim se među ljude. Četiri dana je prošlo od strašnog ručka i Suzett i dalje neće da me pogleda u oči. Q je opet izveo čin nestajanja, pojačavši muziku. Riječi pjesama grickaju moju odluku da odem. Francuska kuknjava puna žaljenja i samo - gađenja, izbija iz zvučnika. - Moje potrebe su moj pad, ja sam monstrum u ljudskoj koži. Mrzila sam tu pjesmu. Nježne pjesme čine Q - a ljudskijim, živeći sa greškama k boli, kao i svi ostali. Meni su draže heavy pjesme, jedna sa teškim ritmom da ugriju moju krv i napuni me energijom da pobjegnem. – Uzeću šta želim i platiću za moju žudnju, noćna mora za moju usamljenost, tama za prijatelje. Što duže živim u Q - ovoj kući, sve više se sluša Francuski jezik. To je bez mog znanja stvorilo gladak put da se više ne mrštim, razumijem svaku riječ – suština rečenica mi je postala jasna, ne zaplićem se više u jezičkoj tami. 124
Iako mi nedostaje Suzette i njeno prijateljstvo, nije mi smetala izolacija. Ostavljena sam sama i to me drži na oprezu. Pod maskom čišćenja pretražila sam biblioteku i salon u potrazi za oružjem. Nožić za pisma, makaze, nešto da mi pomogne da se oslobodim GPS tragača inače će me Q naći lako. Plan bijegstva mi nije dobar. Nemam - nemoguća misija - ideje o preuzimanju Q - ovih talaca ne bi li ga natjerala da me oslobodi. Sve što imam su moje noge i nekoliko jabuka koje sam uspela da ukradem iz kuhinje. Živeći u kući na otvorenom stvara ti iluziju slobode - da ideš gdje želiš, da se krećeš okolo po želji, ali tražeći oružje shvatila sam koliko je lažna ta sloboda. Čuvari patroliraju na gornjem nivou, držeći me dalje od spavaćih soba. Crno obučene siledžije patroliraju zemljištem napolju, njihov dah šalje magličaste šljive u kasni zimski zrak. Mogu ući u biblioteku, salon, kuhinju i spavaću sobu. To je mršavi zatvor u poređenju sa veličinom kuće. Da marim o ostajanju iskradala bih se i istraživala. Gdje Q spava? Gdje su druge sobe? Ima li više soba sa postoljem gdje me je Rusko kopile povrijedilo? Nije me briga, neću biti još dugo ovdje, bila sam predugo. Neću igrati damu u nevolji čekajući Braxa ili policiju da me spasu. Nikad neće doći, sve je na meni i ja sam spremna. Krenula sam iz biblioteke, razočarana što ne mogu naći nešto oštro i ukočih se. Srce mi se ubrzalo, i na mah osjetila sam miris grijeha i limuna. Q je blizu. – Otišao sam predaleko Suzett. – Q glas je promijenjen od neoprostive tame. Želela sam da se sklupčam i sakrijem. Mrzim prisluškivanje. Kad god sam to radila kao dijete čula sam ružne stvari koje su mi izazivali bolove u stomaku. Kako sam neželjena. Moji roditelji su čak pričali da me daju na usvajanje kada sam se puno razboljela od prehlade. Nisu željeli obavezu oko bolesnog djeteta, posto su bili stariji i ranjiviji. Više su brinuli o sebi, nego o nedužnoj djevojčici. Suzett je odgovorila, dok joj je glas dolazio iza plavih, somotskih stepenica. Mjesta, gdje su skrivena vrata kockarske sobe. – Nije se slomila. Trebali ste je vidjeti, maitre. Vatra je još u njenim očima. – Vazduh je ispunjen strašću dok pričaju o meni. Cijelo moje tijelo me bojkotiralo. Želim da se pomjerim, ali ako se pomjerim čutće me. Šta bi tada Q uradio? Q je nešto promrmljao ali nisam razumjela šta. – Ti nisi kao on. Nemoj da te ovo zaustavi. Ona osjeća nešto više od mržnje. Vjeruj mi. Žena zna kada druga žena želi muškarca. Q se zacerekao. – Želiš me Suzett. 125
Zakikotala se mračno. – Znaš da te želim. Ali isto tako cijenim tvoje obećanje, i zato mislim da treba da nastaviš dalje. – Njena tužna pomirenost dovela me da osjećam tugu zbog nje. Ali zašto osjećam ljubomoru kako gmiže po mojoj koži na pomisao njega da jebe druge? Ne znam ništa o njemu, a moje tijelo želi više – i protiv moje volje. Q je zatvoren i nije me briga sa kojim demonom se bori. To mu ne daje pravo da radi to što radi. Ako je Suzett na mojoj strani zašto nije sa mnom razgovarala zadnja četiri dana? Ako bi pokazala da želi da mi bude prijatelj možda ne bih bila usmjerena na odlazak, u slobodu. Izbečila sam se. – Ne misliš to Tess. Da li bih ostala posle svega sto se desilo? Sagnula sam glavu, usijano bjesna. Ni slučajno. Ne mogu ostati. Sve što mi treba je sekunda mogućnosti i ja sam otišla. Baš kao vrabac na zidu - strelovito u visine gdje me Q nikad neće naći. – Dosta. Neću da pričam o tome – reče Q oštro, tonom znatno drugačijim, od njegovog prethodnog tona. Šuškanje odjeće, i ja sam pojurila u biblioteku I skupila se pored polica sa knjigama. Q - uova silueta vrebajući je prošla pored vrata dok je izlazio napolje. Brz bljesak sunca; Željela sam da potrčim za njim. Željela sam da istrčim na svjež zrak i napustim ovo mjesto - zbunjujuće, strašno mjesto. Auto je čekao napolju, ali Q se nije odvezao. Zapravo je nestao van vodokruga. Nisam se usudila pomjeriti, dok je Suzette viknula: – Idem do sela gospođo Sucre. Ovo je moje slobodno vreme, moram da završim neke obaveze. Nisam čula sta je gospođa Sucre odgovorila, ali je zvučalo kao da se slaže. Srce mi je galopiralo. Suzette je odlazila. – To je moja šansa. – Možda neću imati drugu. Selo znači ljudi. I ljudi znače bezbjednost u većini. Suzett je gunđajući odjurila, očigledno pozvana od strane kuhara. Ne želeći da gubim ni trenutak, gurnula sam se sa poda i kao Olimpijski trkač došla do foajea. Ispred prednjih vrata, sa ukočenim prstima od straha, sam zastala, a zatim otrcala nekoliko koraka do kola. – Molim te neka ključevi butu tu… – sunce mi prži mrežnjače iako se hladnoća probija kroz odjeću. Samo to što sam bila napolju činilo me sretnom. Mogu spasiti sebe. Tesa ona koja preživljava. Gušeći se od adrenalina, provjerila sam, da li ključevi vise iz brave. Ništa. Sranje! Ne mogu se odvesti u slobodu, ali mogu odmaći dok Suzette vozi. Ne želeći da budem obeshrabrena, probala sam zadnja vrata, umalo nisam zaplakala od olakšanja što su otvorena. Uskočila sam unutra, skupila sam se na podu auta. 126
Suzette je sišla niz stepenice – Dobar dan gospodine Franko. Hoćete li me voziti do sela? – Oh sranje. Stavila sam ruke preko usta. Zašto Suzett ne može sama da vozi? Zar nikom od Q - ovih zaposlenih nije dozvoljeno da ide samostalno? Srce, mi ubrzano lupa. Mnogo stvari može poći po zlu - Franko može da me uhvati, Q da kazni. – Nema problema, trebaju mi cigare, pravo vreme. Frankov glas je zvučao prijateljski, kao da nema ni jednu brigu na svetu. Očigledno njega nije briga šta njegov gazda radi sa ženama. Suzett je sela na suvozačevo sjedište namještajući svoju uniformu. Franco se uvukao u njegovo sjedište dok je auto ulegnuo pod njegovim težinom. Njegovo crno odijelo isticalo je njegovo mišićavo tijelo i to je potapalo moje nade u bjekstvo… Vozilo je počelo raditi; glasno predenje auta mi je vibrilalo zube. skupila sam se još vise kada je auto krenuo. Odlazili smo dok je fontana troglavog konja ostajala iza nas. Što smo duže putovali bila sam sve više uplašena. Ovo može biti potpuno pogrešno ali uspijeva. Nikad neću vise vidjeti Q - ua. Nikad neću čuti njegov glas, niti mirisati njegov jedinstven miris. Nešto duboko u meni se osjećalo nelagodno. Mrzila sam što on posjeduje moja dva moda i tri osjećaja. On je gospodar mojih tjelesnih potreba, i toga što sam žrtvovala moj um zbog erotskog zadovoljstva. Dosta mi je izdaje moga tijela. Svaki okret guma donosio mi je mješavinu žudnje i razočarenja. Moje tijelo će ponovo pripadati meni kao i moj život. Moje tijelo će biti moje i kriće svoje tajne zelje. ALI ŽELIM TO!!! Q je monstrum u ljudskoj odjeći i čak i on to zna, sudeći po izboru pjesama. Ako je dozvolio čovjeku da me siluje sa drskom noža, tko zna šta će uraditi sljedeće. Šake sam stezala u besu. Ne smijem dozvoliti sebi da osjećam ništa sem mržnje za Q - ua. Nadam se da će tokom vremena, moji osjećaji pripadati ponovo meni i da ću zaboraviti ovu noćnu moru. Uzbuđenje je polako raslo u meni dok smo polako vozili u tišini, što dalje od pakla, ka spasenju. Suzette I Franco nisu pričali, disala sam što tiše i pliće što je moguće. Neobično je kad bježiš bez ičega. Koliko daleko ću stici bez novca, kreditnih kartica I pasoša? Moj pasoš i torbe su u hotelu u Cancunu. Pa opet, valjda je hotel provjerio kada se nismo vratili nikako. Da li se Brax vratio? Vraćam se kuci i odbijam da mislim da je otišao. Trebam ga živog. On je moj cilj, ako nemam njega kome sam trčala nazad? Napustila si život užitka, Tess. Ova misao mi je potresla dušu. Dok sam bila Q - uov zarobljenik nikad nisam bila življa. Naravno on je kopile i stvari koje on radi nisu po zakonu, ali u isto vreme on me činio živom. Dovela sam noćnu moru u svoj život, ali mi je Q pokazao da 127
život koji sam živjela sa Braxom nije potpuno kompletan. Brax je brinuo o meni ali me nikad nije učinio da treperim. Na podu auta, bježeći od mog kidnapera, vratila sam cio svoj život. Živjela sam u poricanju toliko dugo da je to postalo prirodno. Voljela sam Braxa, to nisam mogla da poreknem, ali je ta ljubav poprimila oblik rođačke, prijateljske ljubavi. Ljubav koja nikad neće umrijeti, ali me nikad neće prožimati. Voljela sam Braxa, zato što me on želio i ja sam pristala, prije nego da sam imala petlju da nađem čovjeka koji će činiti da moja duša pjeva. Krivica me je oborila na pod. Lažući sebe, mnogo sam povrijedila Braxa. Nekoliko suza mi je kapnulo, borila sam se da ne šmrkcem. Jednu stvar znam, ako je još živ, moja misija do kraja života biće da to ispravim. Biću princeza koju je uvijek želio, brinuću se o njemu, bez obzira da li me uspe spasti iz Meksika. Suzett I Franko su počeli ćaskati o vremenu, prisilila sam sebe da ih slušam, gurajući od sebe misli. Nisam smela misliti o tužnim stvarima, morala sam biti spremna da bježim. Kroz prozor su se ogledale sjenke drveća. brda I polja. Perfektna slika, tako da je bilo teško da povjeruješ da Q živi među savršenom nevinošću i sledi takvu tamu. Okret kolima izazvao mi je mučninu od koje sam zažmurila. Ne znam koliko je vremena prošlo, možda dvadeset minuta, prije nego sto su kola usporila. Suzett je pitala – možeš li da staneš kod Rue la Belle, neću dugo. – Franco je promrmljao nešto sto je značilo da hoće i posle par zaokreta ušli smo u grad. Zvuci glasova i saobraćajne gužve su me ispunili. Tako blizu slobode. Usudila sam se da otvorim oči. Prelijepe građevine u Francuskom stilu su se pokazivale u svojoj ljepoti. Suzett je izasla iz auta – Hvala Franco. – Vraćam se za 10 minuta do kola – rekao je Franko. Nisam mogla da vjerujem svojim očima kada je Franco zaključao vrata i krenuo dalje, momentalno progutan gomilom ljudi. Ležala sam na podu kola, gladno udišući zrak u praznom autu. Bila sam sama! Čekaj prije nego što počneš bježati. Moje tijelo je osjećalo potrebu da poleti, ali sam čekala još jedan mukotrpan minut. Polako, sam se podigla sa poda, dosežući do ručice za vrata. Pokusala sam da izađem brzo, ali noge su mi popustile i ispružila sam se na putu neke starije žene, dok su mi se kamenčići zabijali u dupe. Žena se namrštila, podižući svoju torbu još više na ramena. – Izvinite, – rekla je obilazeći okolo i nastavila svojim putem. Skočila sam, naređujući mojim udovima da budu spremni za trk. Ulica je bila ista kao ulice u Francuskoj. Ogromni reklamni znaci su visili ispred svake zgrade, sa cvjetnim i voćnim korpama izgledajući primamljivo na zimskom suncu. Sve je napisano na Francuskom jeziku i znala da ću se izgubiti u svakom momentu. Gdje je ovo 128
mjesto? Jesmo li blizu Pariza? Treptala sam u čudu. Nikad neću vise uzimati slobodu kao nešto što je sigurno. Posle nekoliko tjedana zatvora sunce na mojoj koži je zaboravljeni prijatelj. Srce mi leti, pobjegla sam. – Dobar dan, ljepotice – jedan stariji čovjek mi je dobacio dok sam prolazila pored njega, nakrivljujući glavu. Gomila za gomilom hrane su mi tjerale vodu na usta. Biti u gomili je oslobađajuće. Nikad nisam shvatala koliko mi je potrebno da budem dio nečega. Sigurno da nesigurnost od toga što si neželjena, od strane roditelja i manjak njihove ljubavi do sada nije pokazivalo koliko mi je to potrebno. Imam prijatelje, dobre prijatelje. Oči su mi zasijale sjećajući se Fione, Marion, i Stacey. Ali me ipak nisu znale. Nisam im rekla šta sam željela da Brax uradi. Čak ni kad smo dijelile - nastrane - razgovore, nikada se nisam otvorila i priznala da želim da budem poslušna bar jednu noć. Šta bi rekle kada bi znale sta se dogodi? Da li bi razumjeli kako je moje tijelo bilo neposlušno? Kako me je nepodnošljiva potreba činila vlažnom za čovjekom kojeg mrzim? Tako sam daleko, daleko od normalnosti, tako da će me vjerojatno od policije poslati u duševnu bolnicu. Policija. Sve su misli nestale, nisam još slobodna. Izabrala sam slijedeću radnju – malu slatku sa crvenom kokoškom ispred na kojoj je pisalo Le Cog. Zastala sam, mrzeći pomisao da će Q povrijediti Suzett što je dozvolila da pobjegnem. Uzdahnula sam, kunući osjećaj da treba da ostanem, vezana obavezama više nego kanapom i bar kodom. Zaustavila sam dah, srce mi je kucalo pomahnitalo i pored mog straha za Suzett otvorila sam vrata kafića. Zvono iznad vrata je zazvonilo, podsjećajući me da sam na svom putu kući. Ne mogu razmišljati o raskidanju prijateljstva sa nekim koga jedva znam. Brzina je moj prijatelj tako da sam se uputila mekoj bucmastoj ženi – Sta mogu da učinim za vas? Usta su mi postala neposlušna, zatreptala sam. To je to, nema nazad. – Kidnapovana sam, treba mi telefon i policija.
129
15. Poglavlje Čaplja Oči su joj se raširile, leteći okolo, očekujući da joj neko od njenih kupaca može uputiti šta da radi. Sigurno ova luda kučka ne može govoriti istinu. Pluća su mi se ispunila panikom. Šta ako mi ne poveruje? Pogledala sam okolo, svi su buljili kao da sam šimpanza pobegla iz zološkog vrta. Mali kafić bi mogao imati domaću atmosferu sa tom crvenom bojom i pretrpanim Ruster figuricama i plakatima, ali meni je to delovalo neprijateljski. U svakom trenutku figurice mogu oživeti i iskopati mi oči zato što sam poremetila ležeran ručak. Svoje srce sam istresla ispred stranaca, a oni sve što umeju je da bulje u mene. – Mogu li da pozajmim vas telefon? – Glas mi je podrhtavao; suze su pretile. Biti tako blizu slobode me činilo nervoznom. Neodlučno mi je klimnula glavom, još uvek ništa ne shvatajući. Uzela sam telefon, nagnuta nad tanjirima kifli i kolača. Ruke su mi se tresle, žmarci su mi išli niz kičmu. Prst su mi igrali oko dugmadi za hitne slučajeve, ali ih nisam mogla ukucati. Trebalo je da čujem drugi glas prvo. Pritisnula sam tipku koju znam, srce i suze su mi eksplodirali na zvuk uspostavljanja veze. Zvoni, zvoni. celu večnost. Javi se, JAVI SE, budi živ. Žena se namrštila i ostala u pozadini kafića, vraćajući se sa starijim šefom. Obadvoje su nosili žute uniforme sa belim tilom i istim - šta do đavola - – izrazom. Poskakivala sam čekajući da se javi. Vreme mi je isticalo. – Zdravo – dobili ste Brax Clifinstone. Nisam u mogućnosti da se javim na telefon, ali vi znate proceduru. Ostavite svoje podatke i ja ću vas zvati. Ali ako se radi o životu i smrti kontaktirajte moju devojku Tess i ona će pomoći. Njen broj je 044 - 8773 - 4397. Živeli. Nešto je puklo u meni. Nisam čula svoje ime toliko dugo. Čuvši ga od strane Braxa, dovelo je da mi je borbenost oslabila, ponovo sam postala mala devojčica koja sam bila pre Mexica, pre Q, pre saznanja zašta sam sve sposobna. 130
Raspala sam se i rasplakala sam se. Braxov glas odjekuje oko mog srca, vibrira sa čežnjom. Zašto nije odgovorio? Da li je mrtav ili zauzet? Toliko puno pitanja a ja ne mogu dobiti odgovor od mašine. Gurajući suze nazad, procvrkutala sam – Brax, ja sam. Živa sam. Prodata sam čoveku po imenu Q. Nisam povređena i na putu sam kuci. Ako dobiješ ovu poruku, biću u Australijskoj Ambasadi, nadam se radeći na pasošu i svemu ostalom. Udahnula sam vazduh. Htela sam da mu kažem toliko toga; kako sam se promenila, kroz šta sam sve prošla, ali mu nikad neću moći šta je Q uradio. Iako nikad nisam bila dobra u igri skrivanja, on će shvatiti da me Q palio čak iako lažem da ja ne želim potčinjavanje. Spaliću taj most pokazavši mu moj vibrator, tražeći više. Hitnost; treba da ostavim telefon. Vreme otkucava. Moram prekinuti i naći sebe kad dođem kuci. – Brax ako ne dođem kuci, obećaj mi da ćeš naći čoveka po imenu Q Mercer, u maloj oblasti Francuske. Ima veliku kuću, poslugu. Reci policiji. Volim te. Nove suze su kapale, kad sam prekinula vezu i odmah sam okrenula drugi broj. Šef pokriven sosom i brašnom mi je oteo telefon. – Hej – povikala sam. Tresao je glavom, besan – Ti govoriš lazi, ne verujem – Pogledao je mimo mene. Vrata su se uz tresak otvorila, zvono je zazvonilo upozoravajuće. Prenula sam se u strahu. Oh, moj Boze. Franco je stajao na ulazu, očiju iskolačenih, samo što mu nisu ispale iz glave. Zaledio se u trenutku, dok nije krenuo u akciju. Ruke su mu poletele prema jakni, tražeći nešto po džepu. Šta je tražio? Oružje? Nisam htela da saznam. Potrčala sam. Gurajući se pored muškaraca i žena, utrčala sam u kuhinju i zahvalila se Bogu za izlaz. Vrata su odskočila kako sam ih ramenima otvorila. Sporedne ulice su spas. Potrčala sam sa svakim atomom snage. Moj povređeni članak je zajaukao, dok sam letela preko ne jednakih kamenih kocki, brzo ulazeći u sledeći prolaz. Išla sam cik - cak, trudeći se da se potpuno izgubim, nadajući se da će i Franko izgubiti moj trag. Vikanje mi briše nadu i trčim brže. Ne mogu se vratiti. Ne mogu. Q će me kazniti, a ja ne znam koliko moj um može još podneti. Možda vise nikad neću imati ovakvu mogućnost da pobegnem. Menjajući pravac, uputila sam se u glavnu ulicu, istrčavajući iz prolaza u prometnu ulicu. Ljudi su ustuknuli, kada sam istrcala zadihana i očiju divljih. Sirene su zasvirale, kada sam napravila zastoj na sred puta. Pogled mi je tražio nekog, nešto da me spase. Nisam se usudila da pogledam iza sebe i proverim da 131
li je Franco u blizini - celo telo mi se osećalo lovljeno. Svakog momenta metak mi može proći kroz mozak, zaustavljajući me kao zeca u begu, što sam i bila. Boreći se protiv nepotrebnih misli, usmerila sam se da nađem spas. Kola su uz vrisak zastala, promašivši me za milimetar. Srce mi je katapultirali do grla, kad je branik prošao pored mojih kolena. Sranje, da li sam toliko željna da poginem, da bih se spasla? – Šta, do đavola! – Tip sa crveno - braon kosom je otvorio vrata kola, besno odmahujući rukom. – Mogao sam te ubiti! Zagledala sam mu se u oči, procenjujući da li mogu da mu verujem. Da li me on može spasiti? Potrčala sam do vozačeve strane, stežući vrata pobelelim prstima – Molim vas odvedite me do policije. Bila sam kidnapovana. – Pogledala sam pored sebe, očekujući Franca kako prelazi razdaljinu do mene. Bila sam uočljiva meta, stojeći na sred blokiranog puta. Tip me pogledao od gore do dole, nozdrva raširenih, dok je nervozno prelazio rukama kroz kosu. Braon oči su zbunjeno gledale i ponovo sam osetila bolan strah. On neće pomoći. Odskočila sam, pripremajući se za bežanje. Bas kad sam krenula viknuo je – Čekaj ! Hoću, hoću. – Otrčao je oko kola i otvorio vrata suvozača. Obuzelo me oklevanje gledajući u mali sedan. Da li je ovo slučaj skakanja iz vrućeg tiganja u vatru. Ko još može da te spase? Franco je viknuo. Srce mi se ispunilo terorom. Bacila sam se u auto – Vozi, vozi! – Nisam mogla disati gledajući kako se Franco probija kroz redove pesaka, očiju uprtih u moje. Tip je stupio u akciju, otrčao do svog vozačkog sedišta. Ubacio je auto u pokret i mi smo krenuli uz rezeći zvuk motora. Franko je stigao do kola i udario po krovu auta dok smo kretali dalje obilazeći druga auta i skačući preko ivica. Virnula sam u tipa - mog spasioca. Usta su mu bila tanka bela linija, dok je ubacivao auto u hiper brzinu. Želela sam da ga zagrlim, slomim od zahvalnosti. Skupivši se u sedištu, pogledala sam kroz zadnji prozor. Franco je skakao gore dole na ulici, čupajući svoju crnu kosu. Viknuo je nešto, podigao je ruke uvis, pre nego sto je potrčao tamo gde je parkirao auto. Dišući teško, obrnula sam se napred, trudeći se da se smirim. Uradila sam to. Slobodna sam. Nismo progovorili ni reč dok smo se udaljavali iz grada kao sa razglednice, ka lepom seoskom putu. Tišina je bila kao treći putnik. Gledala sam kroz prozor, dok mi se težina skupljala u stomaku. Htela sam da skačem od sreće, ali još nisam slobodna. Treba da ostanem pribrana i oprezna. Namrštila sam se. Posle tri nedelje mučenja može li ovo biti ovako lako ? Nesigurnost me jede. Sigurno to ne može biti ovako lako? 132
GPS. U mojoj žurbi zaboravila sam na Q - ov tragač. SRANJE. Podigla sam noge, odmarajući pete na sedištu. Prsti su mi se igrali sa farmericama, podižući ih kako bih došla go zglobova, pokušavajući da izvadim to čudo. Tip je pogledao, obrva podignutih – Šta radiš – Skrenuo je auto, pre nego što je ponovo pogledao – Šta je to ? Pogledali smo se. Njegovo lice je dovoljno ljubazno, ni lepo, ni ružno. Srednje tridesete sa ranim borama oko braon očiju. Odlučivši da je vredan poverenja rekla sam mu – trebam nož ili makaze. Imaš li nešto takvo? – Zapetljala sam se kod zglobova. Da mogu da podignem nogu do usta, mogla bih odgristi i nogu i tragača. Zamisao me naterala da se nasmejem - pobegla sam, samo da bih pobegla moram odgristi svoju nogu kao pacov. Očekivala sam da kaže ne. Mislim cela ova stvar izgleda previse savršeno. Vitez u sjajnom oklopu. Misli su mi se vraćale Francu. Da li je zvao Q - a? Organizovao poteru za mnom? Q me neće pustiti lako. Loviće me, ali nemam nameru da mu dozvolim da me uhvati. Hitnost mi terala krv brze kroz vene. Želela sam da vozač ubrza, želela sam vozaca formule jedan, a ne staloženu babu. Vozac se meškoljio, noga mu pritiska gas, dok nešto napipava po džepovima. Mršti se, pomera zadnjicu, dosežući nešto. Gledala sam ga ne poverljivo pokušavajući da procenim šta radi. Posle nekoliko iščekujućih trenutaka se nasmejao i pružio mi minijaturni Švedski vojni nož. Oči su mi se raširile i prihvatila sam nož sa drhtavim rukama. – Hvala – moj glas je odavao strahopoštovanje. Od sad pa nadalje nosim Švedski vojni nož - nikad se ne zna kad će ti zatrebati. Ukloniti tragač. U momentu kad je nož izbacio tragača i izbacio ga na pod, doživela sam olakšanje. Noćna mora je skoro gotova, jedan korak sam bliže Braxu. Tip me je gledao i njegov uporan pogled mi je izazivao lelujanje svesti, dok sam vraćala nož. Lice mi je bilo bezizražajno, dok je uzimao nož i stavljao ga u džep. Možda sam ga trebala zadržati? Ne misliš jasno Tess. Ne veruj nikom. Dao mi je poluosmeh, svetlo mu se vratilo u oci, ali su mu prsti stezali volan. – Šta se desilo? Uspela sam da procedim tri reci: – Q Mercer se desio – Umor me gušio i misliti o preživljenom je bilo previše. Nisam mogla pričati o tome. Možda nikad neću moći biti spremna da pričam o tome i to je u redu, sa mnom, to će postati jedan ne ispričan trenutak vremena koji će nestati u zaboravu. Grudi su mi bile zacepljene emocijama. Tako blizu. tako daleko. Osećala sam se teško jer mi je adrenalin popuštao. 133
– Samo želim da odem do policije. – Klimnuo je glavom. Popodnevno sunce je prodiralo kroz zaštitno staklo, ističući crvenilo njegove kose. – Nema problema. Dala sam mu plačni osmeh, gledajući napred u budućnost. Zvuk guma na šljunku, me prenuo, panika se uzdigla kao stari neprijatelj. Šljunak - molim reci mi da nismo nazad kod Q. Skočila sam i uspravila se u sedištu. Adrenalin, toplota i strah su me obuzeli. Pitam se da li ću se ikad osećati sigurno. Napolju je mrak, nema ljudi, nema grada, samo crnilo. Zapiljila sam se u čoveka koji me navodno spasao, pokušavajući da shvatim šta se dešava. Nakezio se, usporavajući. Ponovo sam pogledala kroz prozor, ne verujući. Gde su svetla policijske stanice? Opuštajući zvuk ljudi? – Pođi za mnom. – Ali ovo nije policijska stanica. Nasmejao se. – Ne, ne idemo u policiju, ali ti si sada kuci. Svet mi se srušio. On nije ozbiljan. To se ne dešava. Naprosto nemoguće. Nisam li već previše prošla u Mexicu i sa Q. Bes je izbio iz mene, sve mi se zacrvenilo ispred očiju. Otvorila sam vrata i brzo istrcala iz auta. – Hej – tip se baktao oko pojasa, ali je zakasnio. Trčala sam. Vikao je prostote za mnom, što me teralo da trčim još brze. Ali svuda okolo su se kotrljala brda i šarenila poljoprivrednih zemljišta što su držala u zatvoru bolje nego bodljikava žica. Nisam znala gde me doveo, mogla sam trcati miljama i ne naći pomoć. Srce me bolelo, telo mi je bilo iscrpljeno. Potrčala sam pored redova rastućih borova i zinula sam. Zemljišno imanje se odmaralo ispod mesečevih zraka. kuca me pozivala svojim izbočenim prozorima, i Toskanskom zaobljenošću, ali instinkt me upozorava Zlo. Kuca smrdi na zlo. Skočila sam na desno, trčeći što dalje od imanja. Došla sam do drvene ograde i preskočila je. Bolelo me celo telo i trčanje je postalo preteško. Saplela sam se u mraku, jedino svetlo je dolazilo od srebrnog, trudnog meseca. Članci su mi upadali u redove krompira, spremnih da se čiste. Pogledala sam oko sebe, ari i ari krompira koji se odmaraju u svojoj zemlji. Nastavi trcati! Moj dah je bio preglasan u tihoj noći; noge su mi gorele, ali nisam usporavala tempo. Bežala sam kao gazela od lava preko redova krompira. Još malo dalje pa ću biti sakrivena noćnim mrakom. Mogu naći pomoć negde dalje. Dok sam trčala kroz noć moja vera u ljudskost je umrla u vatrenoj smrti. Ceo svoj život sam verovala u ljudsku dobroti ne videći tamu u sebi. Ali sada mrzim svakog, sumnjam u svakog. Drugi deo mene je slomljen - sposobnost verovanja. 134
Obličje se pojavilo u krajičku moga oka i vrisnula sam. Krupno obličje je udarilo i oborilo na zemlju. Miris zemlje je oko mene, bila sam ispunjena bolim. Teško disanje mi je ispunjavalo uši dok sam se borila. Prevrtali smo se, valjajući se po prašini. Pokušala sam da ga ujedem, ali mi je bio udaljen. Nisam bila dostojan protivnik siledžija od prošle noći - bio je dvostruke veličine Q - ua, i strah je prošao kroz mene dok su me njegove ruke ljute i jake dizale na noge. Crne oci su mu sijale – Zdravo zlato. Otimala sam se i vikala – Pusti me. Zabacio je glavu, smejući se. Proređena kosa i izborano lice, davali su mu izgled pedesetogodišnjaka. Ali srednje godine mu se nisu odražavale na mišićavom telu. Sa jedva nekom snagom, vukao me preko polja. Prestala sam se boriti; ova bitka je izgubljena, ali ću sačuvati svoju snagu za sledeću bitku. Vozac je čekao, naslonjen na drvenu ogradu. Nagnuo se kada me Zver podigla, pomažući mi preko lestvica; dok su mu ruke bolesno prelazile preko mog grudnog kosa, dodirujući mi grudi. – Lepo od tebe, što si pokušala pobeći, mi volimo dobru poteru. Spustila sam pogled, primetivši koliko mi je odeća prašnjava. Molila sam se za prazninu, za ne mareći oblak, ali to nije došlo, dok su me dok sam se opirala vukli ka kuci. Um me je okovao da podnesem sve što će doći. Zver me ugurala kroz vrata, odskočila sam kad su se zalupila. Grlo mi se osušilo, kada sam primetila koliko mnogo katanaca stoji na putu ka izlazu. Ovo izgleda kao bunker – neko ne veruje rezi, ali ima lance. – Šta je on radio ovde? – Ne odgovaraj na to. Pokusala sam da ne paničim, ali mi se disanje ubrzalo. Zver me je gurala kroz kuću. Boze, ne razumljiva elegancija soba i bogatstvo su bili prekriveni paučinom i prašinom. – Jebote, šta je ovo mesto? Zašto ovo radiš? – pitala sam ga, dok je otvarao sobu i uvodio me u nju. Zinula sam. Balska dvorana, trošne kuce bila je pretvorena u sadističku sobu užitka. Plastične ruže, i anđeli na zidovima koji su se osmehivali na gomile i gomile bičeva, flogera, uzdrživača i još mnogo, mnogo igračaka tako da ovo može biti prodavnica seksi opreme. Dva velika zida su bila u ogledalima. Odmah sam odvratila pogled od ogledala i pomisli da budem zarobljena između dva muškarca. Moj život je pao u đavolje ruke i za to sam sama sebi uradila - pobegavši od Q - a. Toliko sam glupa. Toliko jebeno glupa. Zver me zgrabila za bradu, terajući me da mu gledam u zakrvavljene oči. 135
– Radim ovo, zato što je krajnje vreme da mi Q da neku pičku. On misli da može držati žene, šteta. On ima kupce, a kupci imaju potrebe. Svet mi se raspada. To ne može biti istina. Q je mnogo stvari, ali ga nisam mogla zamisliti kako deli zene, trguje njima, iznajmljuje ih. Ali neki uplašeni delić mene se brinuo, nije li to način kako zarađuje svoj novac? Kuda je odlazio danju? Da li su druge devojke sakrivene u kuci, bile zlostavljane i iskorišćene? Sagla sam glavu. Q je mrzeo sebe zbog toga što je Ruski Lumberjack uradio. Njegova izvinjenja su odisala pokajanjem. Nije mogao imati tu vrstu osećanja i biti makro. To nije imalo smisla. Vozac je progovorio – Ta pizda Mercer ima puno da odgovara i mi ćemo uzeti te odgovore od tebe. – Oblizao je usne. – Onog trenutka kada si rekla da bežiš od njega, nisam mogao verovati mojoj jebenoj sreći! Lagao nas je i sada si ti ta koja će za to platiti. Zacvilela sam kada me Zver zgrabila za vrat, gurajući me prema velikom dušeku na podu. Pala sam, kašljući od prašine koja me opkolila. Odbijam da plačem. Muškarci su se smejali, tapšali po ramenima, kao da je u pitanju uspešan sastanak. Svet pustoši zlo. Mrzela sam ih. Mrzela, mrzela, mrzela! Pogledala sam ih – Nisam ja predmet nad kojim ćete izvršiti osvetu. Ako imate problem sa Q, resite to sa njim. Zver se nasmejala, tapšući se po nogama. – Oh zlato. Ti si savršena osveta. – Skinuo je svoju braon jaknu, bacivši je na pod. – Radoznao sam koliko devojaka ima sada? – Držala sam usta zatvorena. Q me je ubedio da sam njegov jedini rob - njegova jedina igračka. Opet me prožela ljubomora. Sve sto me je Q ubedio da verujem je laž. Nije brinuo o meni. Nema emocija i on trguje ženama. On je gori od ove dvojice, koji su me oteli - oni barem nose svoje istinske boje. Q je kameleon, toliko pametan u skrivanju istine. Vozac je otišao do polica i uzeo floger. Srce mi je ubrzalo dok je isprobavao bodlje na ruci. Zgrabio je neke paketiće iz prašnjavih činija i dobacio ih Zveri, koji je klimnuo glavom. – Milost. – Njegov pogled je pao preko mene i ništa sem crnila nije bilo u tom pogledu. Nisam mogla da vidim razlog zašto mu ni malo duše nije ostalo. Znala sam sa smrtonosnom sigurnošću da će me posle ovoga ubiti. Želela sam da me odmah ubiju, pre nego sto me unište.
136
Vozac je krenuo iza mene, pratila sam ga, mrzeći što je tu. Vazduh se zgusnuo, svi troje smo bili zaleđeni i tako uhvaćeni u tankom prozoru gde je normalnost postojala - i tad se moj život treći put završio. Zver se bacila na dušek, njegova tezina slama, isteruje mi vazduh. Jauknula sam kada mi je Vozačeva ruka stegla kosu, vukući snažno, tako da nisam imala izbora nego da legnem na dušek protiv svoje volje. Uvek sam volela svoju dugu kosu, ali sad sam želela da sam ćelava. Rođeno telo me okovalo; ne mogu se osloboditi. Teme me bolelo dok je vukao kosu jace – SLUŠAJ KURVO – Zver nije gubio vreme da se popne na mene. Njegovo telo mi se gadilo. Dah mu je smrdeo na cigare i kiselost. Raširio mi je noge. Ličio mi je na ogromnu divlju zver. Grudi su mi se dizale i spuštale; pogled su mi ispunjavale crne tačke i hvatala me panika. – STOP! – Muškarci su se zasmejali. – Nastavi moliti zlato. Mi volimo kad plačeš. Bože, oh Bože. Ovo će stvarno da se desi. Ni traga ljudskosti nema u njihovim očima. Ovde nema ni Braxa ni Q da me spasu. Samo ja, dva kopilana i prazna kuća. Zacvilela sam, stežući oči, kada je Zver otkopčao i strgao moje farmerice. Isto to je uradio i sa mojom obućom dok sam bila rastegnuta preko vozačevog ručnog zgloba, pokušavajući da ga nateram da mi pusti kosu. Vozač je zarezao i jednom šakom me ošamario. Ponovo me ošamario izazivajući suze. Zatim je zavukao ruku ispod moje majice i uštinuo mi bradavice da sam videla zvezde. Poželela sam da sam nema, da im ne dam zadovoljstvo moleći, ali reci su posle: – Molim vas, samo želim da idem kući. Vi ste trebali da mi pomognete. – Vozac se zasmejuckao, uvrnuo mi kosu uz zao izraz - oh mi ćemo ti pomoći, u redu - . Napravila sam grešku pogledavši ga u oci. Tamo nije bilo ništa sem životinjske požude i uživanja u mom bolu. Šta je Q uradio ovim ljudima, da ih čini tako srećnim da unište ženu? Zašto ja moram da platim za njegove grehe? Vozac je obuhvatio šakom moj vrat i počeo me daviti. TESSS NESTANI. NADJI TO MESTO. POZURI. Zver je pljunula na prste, stavljajući ih među moje noge. Namrštio se, mrmljajući – suva je kao ljuska. Mozak mi je eksplodirao sa mislima o Braxu. Uvek sam bila suva za Braxa. Ali Q. on me činio vlažnom. On druguje sa mojim telom, pored moje mržnje. Sama sam se slomila nisu mi potrebni muškarci da to učine. Uvenula sam od terora kada je Zver nastavio na silu ubacivati svoju pljuvačku u mene. Prsti grebu i čupaju, kidaju. Moja suvoća garantuje bol. agoniju. Da mi neko ponudi pištolj ili ovo, izabrala bih pištolj. 137
Kako sam mogla da pomislim da želim da budem ona kojom dominiraju, kojoj komanduju? Naivna mašta o silovanju i silovanje, pravo silovanje su različite stvari. Silovanje nije ni seksi ni vruće. Pravo silovanje, ovo silovanje je više nego uzimanje moga tela, to je nešto sto će me konačno slomiti na sitne, nesastavljive deliće. Zverinji prsti su prodirali dublje; prljavi prsti u mom središtu. Glava mi se okretala levo - desno bez obzira na čupanje. Vozač me ošamario. – Ućuti, tebi se ovo sviđa kurvo. Uskoro je moj red. Otvorila sam oci. Velika greška. Zver je imao svoj kurac napolju, stavljajući kondom na njega. Miris kondoma je ispunio vazduh, gadeći mi se. Pokušala sam da skupim noge. Vozač se nasmejao, dodajući floger, preko moje glave Zveri. – Upotrebi ovo, učini da bude spremna. Zverinje usne su se razvukle u okrutan osmeh; – Ah zlato, ti si sad za ovo. Podigao je ruku, udario me. Koža je ujela moje noge, stvarajući ljutite krvave masnice. Ujela sam se za usnu pretvarajući se da sam mrtva. Zver me ponovo udarila. I ponovo i ponovo. Svaki udarac je brisao deo mene; moje nade, moje glupe misli o bekstvu, moju ljubav za Braxa, moju mržnju za Q - sve se skupilo u kotao prljavih osećanja uvlačeći me u tamu. Borba kojom sam se ponosila, nestala je u delićima. Svaki udar me je ogoljivao. Vise ne znam ko je Tess bila – nisam želela da znam. Floger se zaustavio i Zver mi raširila noge, pljunuvši na svoj prst, grupo je opipao moj ulaz. – Molim te – mrmljala sam – Nemoj… – Zver se nasmejala nameštajući se između mojih nogu. – Moliš li ti to zlato? Želiš me? Vozac je uspaljeno disao na mojim ušima, čupajući moju kosu u uzbuđenju. – Mislim da traži da je tucaš. Daj joj to što traži. Molila sam se da me obuzme nesvestica. Neću preživeti. Mozak mi je zveckao kao polomljeno staklo. Zver se namestila gurkajući me svojim kurcem. Telo mi je revoltirano, stomak mi rezi i suze mi teku niz obraze. NE, NE NE. Zver je zaroktala, silom ulazeći u mene. Moje meso ga odbacivalo, goreći od povreda. Njegovi kukovi su gurnuli, zabijajući ga dublje u mene. Stresao se i kezeći rekao Vozaču – Jebeno je uska. Uživaćeš u ovoj. Vozač je zarezao – Požuri. – Silom je stavio svoje užasne prste u moja usta, koja su se osećala na kiselost i metal. Dok je Vozač jebao moja usta svojim prljavim prstima, Zver se divlje zabijao. Teško, grozno disanje je bilo na mom licu. Pokušala sam da se isključim. Htela sam da odgrizem Vozačeve prste - želela sam da se borim. Svedena sam na parče mesa. Uši su mi zvonile i soba je plivala u delirijumu. Ogledala su pokazivala Zverovo golo dupe dok me jebao, i Vozačevo manijački iskrivljeno lice. 138
Glasan zvuk razbijanja se čuo negde u kući. Zver je posustala u ritmu. Stegnula sam oči. Nisam želela da vidim, ako drugi muškarci dolaze - ako ću biti subjekt beskrajnog čistilišta. Ne želim nikad da otvorim svoje oči. Sledeći BANG, a zatim prazan vazduh. Zverinja strasna kita je nestala, kao i njegova težina. Kosa mi je ponovo počupana, zatim puštena uz Vozačev vrisak. Pojačan metež u sobi me naterao da otvorim oči. Tri čoveka u odelima su tukli Zver, koji se skupio u loptu sa farmericama oko nogu i rukama oko glave. Zadavali su mu udarac za udarcem. Trgla sam se kada ga je jedan čovek u odelu, šutnuo nogom po bradi, jako, tako da mu je glava poletela unazad i zubi ispadali. Šake sam skupila, voleći odmazdu, bol koju je Zver osećala. Vozač je bio naslonjen na stakleni zid, pored polica sa bičevima i lisicama. Više stražara ga je tuklo, glava mu se klatila na ramenima, krv mu je sijala na glavi. Srce mi je skočilo slobodno iz mog tučenog i povređenog tela, kad je Q ušao u sobu. Kretao se sa besnom gracioznošću, šaka stisnutih, usta napućenih. Ali njegove oči - nikad nisam videla toliko besa. – Prokleta kopilad – prevalio je preko usta, izvlačeći oružje, progoniteljski se približavajući Zveri, koji je jecao na podu. – Jebeno ste takli moju devojku i mislite da možete preživeti? Zver je posegnula prema njemu, očima tražeći milost. – Uzimamo samo ono što možemo od tvoje porodice. Ništa vise – Krv i pljuvačka su leteli iz njegovih unakaženih usta. Q je zažmurio, telo mu se streslo. Kada je ponovo oštro pogledao Zver, mnoge stvari su mu besnele na licu, bolelo me. – Smatraj ovo plaćanjem za prošlost i budućnost. – Pritisnuo je okidač i Zver više nije postojala. Zadnji deo njegove glave je eksplodirao u crvenoj izmaglici. Utonula sam dublje u dušek. Q se okrenuo ka meni sa strasnom mirnoćom. – Ah robinjo – prilazio je bliže sklanjajući oružje. – Ovo nije trebalo da se desi. U tom momentu u mom osetljivom i slomljenom stanju, moja osećanja prema Q su se promenila. On se pretvorio od monstruma u spasioca. Uradio je ono sto Brax nije učinio u Meksiku, našao me, ubio za mene. Spasao me od užasa i monstruma koji povređuju. Q vise nije đavo. On je moj gospodar i ja pripadam njemu.
139
140
16. Poglavlje Golub Mumlajući na Francuskom, Q me je nosio kroz kuću. Našao je ćebe I umotao me u njega, pričajući nežno, kao da ću nestati u svakom momentu. Njegov dodir je mek kao pero, kada me je zgrabio u svoje naručje, ali njegove oči su blistale žestokim besom. Njegov bes je kamenio, ali sam dozvolila samoj sebi da se skupim, da brine – da sam sigurna. U njegovim rukama, našla sam udobnost za kojom sam žudela. Njegovi teški otkucaji srca umirivali su me više nego reči I protrljala sam nos o njegov vrat, utopivši sebe u limun I sandalovo drvo. Q je došao po mene. Q me želi. Njegovi stražari su ostali iza da se postaraju za tela, počela sam da drhtim. Q - ove ruke su se skupile pod mojom težinom, držeći me bliže. To je gotovo. Ne treba da se plašiš, - šaputao je. - Ubiću svakog ko te povredi. U njegovom glasu istina je žarko bljesnula. Verovala sam mu, potpuno u celosti. Q je uradio za mene što niko drugi nije: zaštitio me. . Borio se više nego što su moji roditelji, I spustio Braxovu jačinu do srama. Q je došao za mnom kao da mu značim kao sav svet, pokazujući koliko usamljena I prepuštena slučaju sam bila. Hladan noćni vazduh je osvežavao dok smo koračali iz kuće I Franko je skočio u akciju. Otvorio je vrata auta. Q je skliznuo u auto sa mnom u naručju. Niko nije rekao ni reč celim putem do velike godspodske kuće. Q nije radio ništa drugo nego me držao, I zato sam mu bila zahvalna. Dozvolio mi je da mu pokvasim njegovo divno grafitno odelo sa slanim suzama dok sam ponovo doživljavala kroz šta sam prošla. Stisnuo me čvrsto, dok je moja drhtavica posala toliko loša da su mi zubi cvokotali. Mrzela sam svoju tvrdoglavost, moju borbenost. Ja sam ovo uradila. Zbog moje gluposti, uletela sam u situaciju koja me slomila. Vožnja se učinila duga kao večnost I kratkotrajna. Kada smo se dovezli do čistog kolovoza ispred Q - uove divne kuće, poljubio mi je glavu, mrmljajući, Sigurna si. 141
Dve male reči, prošle su duboko kroz moje srce, neopozivo me menjajući. Otvorile su ustave, I sve što sam znala, je nestalo. Sve što sam bila, postalo je ništa. Tessa koja je volela Braxa, koja se borila da pobegne, nestala je. Ona nije vredna Q - ove zaštite. Nije bila vredna da bude spasena od čoveka koji je ubio za nju. Q je u pravu: Bila sam sigurna sa njim. Učinio je to jednostavno. Nisam mogla shvatiti kako sam mogla bežati. Bežala sam od Q - ove sigurnosti, I monstrumi su me našli u tami. Srce mi je plakalo zbog onog što sam uradila, I strah me ščepao na sećanje o ostavljanju Q – ovog imena na Braxovoj telefonskoj sekretarici. Bila sam problematična I tvrdoglava, ali me Q hteo svakakvu. On je prvi koji me je lovio I blažena sreća me ogrejala iznutra, da konačno imam nekog ko me neće pustiti da odem. Njegovi razlozi su bili pogrešni I nepravedni, ali znajući da će me naći smirilo mi um, dajući mi snage da se borim sa silovanjem. Q je uradio mnogo stvari, ali me nikad nije slomio. Ponudio jevstvari koje moje telo želi, bez mog znanja šta su te stvari. On je bio moj dom. Moj gospodar. Moj novi život. Moja prošlost me nije odredjivala. Užasno silovanje nije me definisalo. Q me je definisao I on je želeo da budem njegova robinja. Zašto to nisam videla jasno pre? Ogromna težina mi se podigla sa ramena; Uzdahnula sam sa potpunom potčinjenošću. Q se pomerio, pogledavši nadole, ali ja sam se priljubila bliže ne dižući pogled. moram ispraviti stvari sa njim. Moram se izvinuti, tako da me on nikad neće poslati od sebe na milost sveta opet. Kola su stala I Franco je otvorio vrata. Q me je čvrsto držao u naručju, noseći me u kuću. U trenutku kada su se vrata zatvorila, zadovoljstvo je prošlo kroz mene. Dom. Suzette je skliznula iz salona. Pogledala u mene, u Q – ovom naručju, hvatajući grudi sa dubokim olakšanjem. Hvala ti Bože. Neznatno je klimnuo glavom dok je Suzett prilazila, dodirujući preko ćebeta moje pokriveno telo. Toliko sam srećna što te Q našao. Ti si deo ove porodice prijateljice. Nemoj više bežati. Trgla sam se. Suzett me nazvala svojim prijateljem. Sveže suze su nabujale zbog toga što sam je ostavila, što sam bila toliko sebična. Brax me više nije trebao, ali Q I ovaj novi život jeste. Q je utišao buku I krenuo ka stepenicama. Suzett je posmatrala kako odlazimo. Očekivala sam da me Q odvede do moje sobe, ali na prvom spratu je usporio, I otvorio vrata. Oči su mi se raširile kada me je uneo u najlepši prostor, koji sam ikad videla. 142
Na zidovima su u prirodnoj matrice ringišpila: šepureći poni, kočije, medved koji igra, uzvišeni orao. Trebalo bi izgledati dečije što imaš crne I bele odraze vašarske vožnje, ali to je sobi dalo eleganciju, kapriciozne ivice su lepo igrale sa ostalim crnim I belim temama. Ogroman krevet sa belim lakiranim stubovima, I srebrnim lepršajućim zavesama su poželeli dobrodošlicu, ali Q nije krenuo ka krevetu. Zaputio se ka kupatilu, gde su pločice u duginim bojama, dvostruka tuš kabina I Jakuzi kada su pozivali. Q je odmarširao pravo pod tuš, pre toga me nežno spustivši dole. Držala sam se za njegova ramena, kad je hteo da se odmakne. Nisam želela da me napusti. On je jedina stvar koja je držala moje misli usmerene na njega, a ne na to šta se dogodilo. Razvlačila sam se u poricanju, odbijajući boravljenje u tome šta se dogodilo. Udaljila sam se od sećanja, dozvoljavajući da se zagnoji, raslojavajući se sa ne sigurnošću, bolom I nadmoćnom tugom. Moj život više nije bio savršen, - uništila sam to bežeći. Drhtala sam sa potrebom da mi Q oprosti. Da kaže da mi nikad neće dozvoliti da ponovo pobegnem. Q je zurio u moje oči. Njegove svetlo zelene su se dobile boju supe od graška dok su blistale tugom. Nešto je tiho prošlo izmedju nas. Posežući iza mene, pustio je tuš. Trenutno, vruća voda je potekla iz dve masivna tuša, poslavši iglice toplote kroz moju odeću. Nakrivila sam glavu prema tome, dozvoljavajući svakoj kapi da me opere, čisteći moju kožu od prljavštine I tragedije. Q je odvio ćebe I bacio ga izvan tuša. Trgnuo je ivicu mog dzempera, povlačeći ga preko moje glave. Njegovo bezprekorno odelo je tamnilo dok je tečnost curila u kašmir I svilu. Ali izgleda da on nije mario što njegovo savršenstvo postaje izgužvano I uništeno. Njegova usresredjenist bila je isključivo na meni. Ruke su mu se pomerale brzo isigurno, lica bezizražajnog I koncentrisanog. Ali njegove oči – one su blistale sa svirepošću, I besom šaljući grčeve straha kroz mene. Bacio je džemper na pod, I oči su mu pale na moje grudi. Moj beli grudnjak se providio I bradavice su se ukrutile pod njegovim pogledom. Vilica mu se stegla dok je spuštao svoj pogled, niz moje telo, preko moje golotinje, breko skupljenih butina. Bol od flogera siktao je od vruće vode, I ja sam želela da Q ne gleda. Oštećena sam - nisam više lep rob. Možda će me poslati dalje. Q je dodirivao nežno moje modrice. Trgla sam se I suze su potekle dok su me sećanja uzimala kao taoca. Tuš se rastvorio u trulost veličanstvenosti Toskanskih kuća, Q - ov dodir je postao svirep I neprijatan. 143
Usisala sam vazduh, trudeći se da ostanem u sadašnjosti, odbijajući da me noćne more usisaju u tamu. Q - ovo lice se zgrčilo; zarobio je moje guzove izmedju svojih vrućih ruku. - Šta si ti? - odsečno me pitao, lica teškog I nečitljivog. Pitanje me iznenadilo I pogledala sam u njegove svetle svirepe oči. Znala sam odgovor koji je želeo. - Tvoja sam. Usisao je u teškom uzdahu, trzajući se. Reci to ponovo, ali ne na Engleskom. Q me opijao. Usne su mi se rastvorile, I želela sam da ostanem zarobljena od njega, zauvek. Drevna veza nas je spajala zajedno. Gledala sam u njegovu dušu bola je uzmućena sa patnjom I demonima ali on nije bio zao. Q je spustio pogled na moje usne. Je suis a toi - . Nešto divlje je izbijalo iz njega. ; pritisnuo je svoje usne uz moje u jednom brzom poljupcu. To znači, ja sam tvoj. Disanje mi je isprekidano dok je moć sekla, duboko I brzo, paleći slomeće delove mene sa iskrica. Njegova privlačnost, njegova moć, sve se uvećalo, stegnuto u pesnicu oko mog stomaka. U tamnom, zabačenom delu mog mozga, prevela sam njegovu reč da je on moj. Snaga tih malih reči je bila neopisiva. Nije ni čudo što je želeo da mu ih kažem. Ja sam pijana od njih. On je moj. Moj. Kakav život je Q živeo, kad je trebao da čuje tako jako potvrdjivanje. Koji su ga duhovi gonili. Q je zategnuo svoje prste stežući moju vilicu. Kaži to. Sa njegovom komandom, spustila sam se u žrtvu koja sam bila, onu koja je preźivela silovanje, I robinju. Kratak osećaj svojine, me napustio. Q je uvrnuo moje btadavice ispod mokrog materijala mog grudnjaka. Njegova surovost, zacrvenela je moju kožu I borba je prerasla u popustljivost. Poslao me teturajući u nužnost i oštećenost. Bila sam tako blizu da nadjem snagu, ali je on to oduzeo od mene u trenutku. Sveže suze su prolile dok sam prošaputala, - Je suis a toi Q je teško uzdahnuo, oslanjajući svoje čelo o moje. Hoćeš li opet bežati? Hoćeš li napustiti jedinog čoveka koji te želi više od svih ostalih? Napustiti njegovu zaštitu? - Glas mu se kolebao žaljenjem, rezignacijom, kao da je očekivao od mene da ću pobeći, I već oseća patnju napuštenosti. Izbečila sam se; tresla sam glavom. Ne, neću više bežati. Pogledao me je sa polu - zatvorenim očima. Kako možeš biti tako sigurna? Plašim li te? Odbilam te? Nikad me nije odbijao, I stah sa Q –om je vrsta afrodizijaka. Ali mu to nisam mogla reći. Nikad neću pobeći. Je suis a toi. 144
Sa oštrim klimanjem glave, pružio se da mi otkopča grudnjak. Kapljice su mu zastale na trepavicama dok se mrštio, izbacujući oronuli veš iz tuš kabine. Dinamičnost njega potpuno obučenog u natopljenom mokrom odelu, I mene gole I tučene, podsetilo me ponovo, da nismo na jednakim stopama. To nije čovek koji brine za mene zato što me voli ili želi - on je moj vlasnik, popravlja svoj imetak. Q me gurnuo uz pločice, I kroz moje telo je prošla bol. Obmotao je svoje jake prste oko mog vrata I panika je porasla. Q je spustio prepreke, oslobodivši svoj bes. - Jebeno si pobegla, kučko! Znašli koliko sam se trudio da te učinim srećnom? Da uživam u tebi, dok sam se trudio da te ne slomim? Da li sam te ozbiljno povredio? Jesam li te silovao? Jesam li te neopisivo povredio? Odgornuo se unazad, kao da je užanut onim što je uradio. Posmatrao me raširenih nepoverljivih očiju dok sam se držala I trljala vrat. Fantomski prsti su se zadržali na mom telu... Podrhtavala sam, gledajući, čekajući na sledeći izliv, čekajući da me udari. Posle svega, zasluživala sam to. Q je zarežao, terajući rukama kroz svoju doteranu kosu. Odgovori mi, robinjo Da li je toliko loše da budeš moje vlasništvo? Obesila sam glavu. Toliko sam zajebala sa Q - om. On me nije silovao, ali me stavljao u situacije koje siluju moj um, okrećući me gore dole, I naterao me da se suočim sa mračnim željama uprkos odanosti ideologiji voljenja čoveka kao što je Brax. Mučio me sa igrama, I dopustio je da čovek gurne dršku bodeža u mene. Toliko puno stvari je uradio, ali ni jednu lošu kao Zver I Vozač. Ne znam zašto, ali mi je potrebno da me želiš! Srušila sam se na kolena, plačući dok su mi masnice na nogama gorele, I pločice udarale u kolena. Sagnula sam se kraj njegovih nogu, ne sposobna da uradim bilo šta drugo. On me mrzi. Izbaciće me napolje, gde ću onda ići? Ko će me želeti posle svega? - Žao mi je! - Viknula sam, usisavši u velikom, gutajućem dahu kao da je nešto slomljeno. Tuga, samosažaljenje I izgubljenost su me gušili. - Povredio si me, mučiš me… - Jecaji su zaustavljali moje reči; Ovila sam ruke oko sebe. Ali te trebam! - Nisam mogla to uraditi. Ne mogu. Q nije ponudioutehu; nije ni dao ono što je meni potrebno - stajao je tamo sa svojom aurom moći I bezobzirnosti, gledajući kako se raspadam. Gde je nestao čovek koji me nosio uz stepenice? To je čovek kojeg trebam. Ne ovo kopile. Ne ovaj vlasnik. 145
Q je čučnuo, pokušavajući da otvori moje ruke oko mog grudnog koša, ali sam se borila sa njim I šćućućurila u ćošak. Plava kosa mi se rasula oko mene, nudeći zaštitu od njegovog zživog pogleda. - Je suis un salaud - , mrmljao je, gurajući me u svoje krilo. Njegovo odelo se cedilo kada se nagnuo uz zid, ljuljajući me. Želela sam da se složim, jeste kopile, ali bol u njegovom glasu me duboko povrredjivao. On je stvarno verovao u to, na mnogo dubljem nivou. Toliko mnogo misli je ptolazilo kroz mene dok mi je telo bilo držano. Želela sam da se priljubim, da mu dozvolim da mi šapuće I umiri me; drugi deo je želeo da pobegne zato što je njegovo saosećanje lažno I povredjuje još više. Ali ja nisam mogla uraditi ni jedno ni drugo. Bila sam slaba, I suze su me zarobile. Q mi je trljao ledja, dugih nogu savijenih na podu tuša. Kroz staklo suza, primetila sam da još nosi cipele. Da li on brine o ičemu što poseduje? Da li smo svi mi jednokratnu upotrebu? Zaplakala sam jače. Q me zgrabio čvršće, mrmljajući, - Ti si moja robinja. Moja da se staram. Moja da popravim. Dozvoljavam ti da plačeš dok te ne operem, ali onog momenta kad budeš čista, ima da staneš. Da li razumeš? Trepnula sam kroz suze, tresucći se toliko, da nisam mogla da odgovorim. - Sve u vezi noćas će se zabotaviti, I ti ćeš pamtiti samo ono šta sam uradio za tebe. Da li je to jasno? - Protresao me. Odgovori mi robinjo. Klimnula sam. Tu je olakšanje kada ti je naredjeno da zaboraviš I ja ću povinovati se. Nisam mogla odbiti. Razumem. Ostro klimnuvši, posegnuo je iznad, do staklene police, gde je stajao niz kristalnih bočica. Uzevsi jednu nasuo je punu šaku cvetnog šampona I stavio svoje dlanove na moju glavu. U momentu kad su njegove ruke počele da me masiraju, opet sam pukla. Teski jecaji su eksplodirali iz mojih pluća I bol mi se udvostručio. Ne zbog silovanja, ili Q - ovog besa, već zbog njegovog dodira. Niko me nije dodirnuo tako nežno. Nikad se moji roditelji nisu mazili ili ponudili utehu u njihovom naručju. Odrasla sam ne znajući kako se grli ili ljubi ili voli. Uz Braxov dolazak, njegovu slatkoću, pomogao mi je da se izlečim. Čak I sa njegovim nežnim srcem, nikad me nije samo držao – nikad nije video pravu mene ili me kupao ili biti tako nežan. Preduzeto je kidnapovanje, prodavanje čoveku, koji me nije želeo, da pokaže koliko mnogo moje postojanje oskudeva. Q je srušio moje zidove svojim neotesanim načinima. Kako mogu ikad da se vratim životu gde su moji osećaji živeli u zaboravu? Gde niko ne mari dovoljno za mene da bi ubio? 146
Q je prestao da mi pere kosu, privlačeći me bliže njemu. Zalepila sam se uz njegovo mokre, odgovarajuće grudi udišući njegov jedinstven miris. Pustio me da plačem bez prigovaranja ili kontrole. Nudio je utehu u tišini. Usne pritisnute uz moje čelo, su šaputale, - Je suis la - , iznova I iznova. Ovde sam. Ovde sam. Svojom ljubaznošću, slomio me u savršenu robinju. Nije mi bio potreban njegov bes da postanem odana. Trebala sam njegove nežnije trenutke - nežna ljubav je bila moja propast, ne zahtevi ili pretnje. Ja sam bila za žaljenje, koliko mi je bilo potrebno samilosti I drugarstva. Suze su od depresivnih prešle u suze opuštanja. Posle dvadeset godina borbe, ja konačno pripadam. Voda je tekla oko nas, ali Q nikad nije prestao da me ljulja, nikad nije prestao da brine. Sve što sam znala o njemu bilo je pogrešno. Ko je bio taj čovek koji mi je dozvolio da se slomim u njegovom naručju? Ko je taj čovek, koji toliko puno mari? Presušila sam od plakanja, I Q je nastavio da mi pere kosu. Ostala sam sklupčana u njegovom krilu, dok su snažni prst masirali moj vrat, ramena, ledja, terajući grčeve iz mog tela. Njiegove ruke su mi mi pokazale blaženstvo koje nikad nisam doživela. Na podu tuš kabine, bila sam njegov ljubimac. Njegov. Skroz na skroz. Posle pranja moje kose, spustio je ruke da bi mi oprao grudi. Njegov dodir je ostao platonski pre nego strastven I zahtevajući. Kad su mi grudi oprane, nasapunao mi je ramena, vrat I stomak. Uljuljkao me u duševni mir, ušuškavši me u novo pronadjenu sreću. Ukočila sam se kada, kada mu je dah zastao, dok je rukama kružio po mom stomaku. Para iz tuša vezala se sa napetošću, I znala sam da su mu se misli pretvorile iz brižnih u potrebu. Pritiskajući svoje čelo uz moj obraz, kosa mu se pomešala sa mojom. Dozvoli mi da učinim da zaboraviš. Dozvoli ni da ti dam nova sećanja, esclave - . Njegovo predenje, ubrzalo je moje disanje, I sreća se izoštrila u potrebu. Moje telo je želelo da zameni patnju od Zveri. Q me ne bi povredio. Ne kao taj čovek. Beskonačno sam klimala glavom. Q - ovo disanje je ogrubelo, spuštajući ruke. Nepojmivo sporo, dotakao mi je noge, izbegavajući ozlede od biča, mazeći me sa poštovanjem. Deo po deo, našao je put do unutršnjeg dela mojih butina, dok mu istraživački prsti nisu našli moju toplotu. Skočila sam dok je kružio oko mog ulaza. Još suza je izbilo, ali ih je ljubeći otklonio, dodajući pritisak na moj ulaz, držeći me umirenu. Otvori se za mene. 147
Njegov glas je komandovao I ja sam se povinovala, opuštajući zategnute mišiće, kolena su mi se neznatno otvorila. Q je preuzeo punu prednost. Stavio je jedan prst, postepeno, unutra. Vodio je ljubav sa mnom prstom, trgla sam se sa bolom od ogrebotina, od Zveri. Q je sagnuo glavu, grizući me, terajući me da zašištim izmedju zuba. Samo misli na meni I ono što ja radim. Tu je prisnost u bolu, esclave. Dozvoli mi da napravim tvoj bol mojim zadovoljstvom. Usprotivila sam se kad je njegov prsr ušao nasilno, pritiskajući o velike modrice, prisvajajući me za samog sebe. Namrštila sam se, usmerivši se u potpunosti na njegove ruke oko mene, njegov dodir unutra. Bio je u pravu: tu je je užitaku bolu. Nikad se nisam osećala tako ogoljeno, tako očarana nekim kao što sam bila u tom trenutku. Q je pomerao svoj dlan uz moj klitoris, gurajući dublje prst. Postala sam vlažna za njega, isturivši se u njegovom naručju. To je bio čovek koji je mene prizivao. Moj gospodar. Uzdahnuo je škripavim dahom, pritisnuvši svoje lice medju moje grudi. Ližući dolinu izmedju mojih grudi, stavio je I drugi prst, dublje pritiskajući. Usta su mi se otvorila, I pokušala sam da se izmaknem od stene koja se lomila u paramparčad. - Razonodi me, kada kreneš, esclave. Svrši. I kao poslušna robinja, povinovala sam se. Zamnjaukala sam I plakala, pomerajući moje kukove da se sretnem sa njegovim prodirućim prstima. Zastenjala sam kada mi se utroba stegla, zagrejala, voleći njegov nametljiv dodir. Ugrizao me za uvo, režeći kad sam pustila da mi noge raširene padnu u njegovo krilo, potpuno se predajući. Disao je otežano, dah mu je oblačasto lepršao oko mene začinjen mentolom. Bez upozorenja, izvukao se I razmazao moju vlažnost oko mog klitorisa, stežući I trljajući. Iskre potrebe su zašištale I širom se otvorile, nalazeći svoj put niz moje noge. Zastenjao je dok sam se grčila u njegovom krilu. Njegova vlastita potreba je divljala, čineći da drhti dok je ljuljao svoj čvrst kurac o moje bedro. Dahtala sam I nagla se unazad, voleći dar koji mi je dao: dar čulne moći. Moje puštanje ga je palilo. Trebao me je mnogo, kao što sam I ja njega trebala. To saznanje uveličalo je moju požudu hiljadu puta. Sa smelošću za koju nisam ni znala da imam, uhvatila sam ga za ručni zglob, zaustavljajući njegovu igru sa mojim klitorisom. Pogledao je u moje oči, usana rastvorenih I sjajnih. Ne skidajući pogled, usmerila sam njegov prst nazad unutra, saginjući se u njegovom naručju dok sam 148
dublje pritiskala. Moje meso je poželelo dobrodošlicu I jahala sam njegovu ruku kako sam uvek želela. Bio je red ga I Q pukne. Jebući me sa svojim prstima, odgurnuo me iz krila na klizave pločice. Kičma mi se bunila, I našla sam da mi je teško da dišem dok mi vruća voda padala po licu, ali ništa nije bilo važno. Nije bilo važno zato što je Q istrgnuo svoje prste iz mene, mumlajući dok je okopčavao kaiš. Dostigao je svoju tačku pucanja. Posegla sam za njegovim šlicom, pomažući da se oslobodi njegov kruti kurac od natopljene odeće. Dahtali smo I kleli, obadvoje nestrpljivi za jebanjem. Da se povežemo. Da uživamo. Q je spustio pantalone niz bokove, zajedno sa crnim kratkim boksericama. Njegov veličanstven kurac štrčao je ponosno, I ja sam osetila u trenutku strah. Teško sam progutala dok je Q zverao sa tinjajućim svetlo zelenim očima. - Daću ti ono što ti je potrebno. Ne plaši me se. - Njegov glas je iz dubokog postao mrtvački I kamen. Klimnula sam glavom. Zgrabio je moje bokove, I spustio me ispod sebe, smestivši se izmedju mojih nogu u jednom brzom, Posesivnom pokretu. Dahtala sam, gledajući naviše. Moje telo je tako toplo, srce prebrzo kuca, I zaista je izgledalo kao da mi je prvi put. Prvi put je muškarac uspeo da ostvari sve moje fantazije u jedno: povezanost, posedovanje, požuda, strast. Q je gnječio svoje usne o moje, njegov ukus me ispunio. Moje srce je plutalo dok je njegovo stenjanje vibrilalo kroz mene. Njegov jezik je jebao moja usta I moj vid se proredio: postala sam bezvesna. Pljuvačka se mešala sa vodom iz tuša, dok smo pili jedno drugo. Q je zabio, gurajući svoj kurac unutra samo još malo. Zaledio se I prestao me ljubiti. Jesi li na kontracepciji? Wow, koliko mogu biti neodgovorna? Čak nisam ni pomislila o zaštiti. Sklonila sam kosu, nadajući se da Q nema nikakvu bolest. Spustila sam pogled. Na inekcijama sam. - I sa koliko puno muškaraca si bila? - - zahtevajućom, gorućom strašću me pitao. Želela sam da kažem ni jednim, zato što bi odgovor bio dvostruka oštrica. Brax je bio moj jedan jedini …. do noćas. Q mora da je video odgovor na mom licu, dok je klimnuo glavom. - Ne moraš da odgovoriš. I nemaš o čemu da brineš od mene. 149
To je čudno, da napraviš pauzu I pričaš o zaštiti, kad smo balansirali na ivici divleg seksa ali to je ponudilo mir. To me je trgnulo kroz samo - ograničenja, I prgrlila sam vruću želju. Bila sam potpuno iskrena prvi put u životu. - Želim te u sebi. Trebam te, - - prošaputala sam. Q - ov odgovor bio je težak poljubac, da mi je napravio modricu. Sa jednim jakim prodorom, nabio se u mene. Moja vlažnost ga je prihvatila glatkom senzualnošću – bez bola I mučenja, samo zadovoljstvo I ushićenost. Njegovo odelo se češalo o vlažnu kožu, moja ledja su vrištala od teških nemilosrdnih pločica, ali nije me bilo briga. Q je zaroktao, ispunjavajući me potpuno, zabivši svoje prste u moj struk, držeći me pribijenu. Želeo sam da te jebem otkako si došla. - dahtao je, pomerajući se, gradeći zapaljivu vatru. Nisam mogla progovoriti; mogla sam se samo usmeriti na Q I njegovu užarenost u meni. Jebao je sa ohološću I moći. Svako zabijanje podsećalo je da ja pripadam njemu. Jedan orgazam se napravljen u dubini, I ja sam cvilela od oštrine. Q se pomerao jače, pritiskajući me o pod dok smo klizili po njemu. - To je to. Daj mi nešto tvoje. To mi duguješ - . Napustivši uzdržanost, ušao je u mene, psujući na Francuskom, očiju užarenih sa toliko mnogo stvari, I ja sam se osećala povlašćeno zbog onog što mi je dozvolio da vidim. Moje telo je odgovorilo: stežući, rastući, već zaboravljajući zlostavljanje od Zveri. Q me je ugrizao za uvo, pritiskajući njegove obučene grudi o moje, kurca zadebljanog u meni, zagrejanog besomučno gurajući. Lepa ovica zadovoljstva i nasilja me kidalo. Dodji za mene, esclave. Njegove magične reči savile su me njegovoj volji, I moje telo me više nije slušalo. Slušalo je novog vlasnika. Vrisnula sam kada je orgazam zatalasao od nožnih prstiju, uz zglobove, u noge, I konačno eksplodiravši unutar moje srži. Zatalasala sam se oko njega, obavivši ga čvrso, cedeći ga sa svakim talasom opuštanja. Vatromet nije bio dovoljan, I ja sam se popela više, gurnuta Q ovim prodiranjem I mirisom I ukusomi razudanom zanešenošću. Vatromet je šiknuo ka kometama I komete su praskale ka galaksijamadok je Q pumpao jače. Viknuo je, - Baise moi. Jebi me. Podigao se unazad, ruku spojenih dok je uranjao u mene surovo kako nikad nisam bila uzeta. Glatka jaja udarala su u moje dupe, gorela sam, buktala, raspalila se od njegovog zahtevnosti. Uzmi moje zadovoljstvo. Uzmi deo mene. 150
Duboko unutar mene, osetila sam kako štrca, polivši me toplotom, obeležavajući me, dok je u isto vreme davao deo sebe. Stresavši se, ostaci njegovog klimaksa su ga iscedili. Skljokao se odgore, ne mareći o isparavanju, ili uništenom odelu. Udarci njegovog srca bili su isti kao I moji dok smo ležali na podu, ne sposobni da se pomerimo. Po prvi put u životu, osetila sam vezu. Duboku povezanost, unutrašnji deo mene pripadao je njemu. Ne samo gospodar I robinja, već čovek I žena. Da li je on čovek koji će učiniti da moje srce peva? Ovaj zapovednički dom koji je želeo da mu se povinujem u jednom trenutku, zatim me u sledećem umota u pamuk. Nisam mogla negirati da mi je dao sebičan poklon. Telo mi više nije drhtalo od onog što se desilo. Dao mi je novo sećanje punu srce - parajuće surovosti. Potresali su me ostaci orgazma, sablasno prazna zahvaljujući mom upropašćenom duševnom vapaju. Q je sreo moj pogled, I njegov krčkajući bes naterao me da progutam knedlu. - Jesam li u nevolji. - Izgledao je kao da želi da me stavi preko kolena I ispljeska me. Usne su mu se grčile I šljepnuo me po dupetu. Ah, esclave, ti si u ozbiljnoj nevolji. Nikadneću biti sposoban da te ostavim samu sad. -
151
17 poglavlje Prepelica Očekivala sam da se Q isključi I napusti me posle našeg tuširanja - previše stvari je prošlo izmedju nas, osećala sam se ranjivo. Q je izbegavao moje oči dok se izvlačio I ustajao, ali se nije pomerao da ode. Sagnuo se naniže, podižući me sa poda, pre nego što je izašao iz svojih mokrih pantalona bacajući ih u kadu. Mokar materijal je trasnuo glasno, a njega je sledio sako. Ostavio je košulju na sebi, dovoljno dugačku da prekrije njegove kukove ali ne I debeo, težak kurac medju njegovim nogama. Održavao je dlake dole isto kao I sa kosom na glavi. Suptilna senka muškosti bez ikakve neurednosti. Telo mi se žarilo. On je vrištao na muškarca I dinamičnost. Ja sam bila devojka sa takvom prošlošcu, ne dovoljna za njega, ali rešena da pokušam. Uzeo me noćas sa mešavinom saosećanja I besa, ali ja sam želela više. Želela sam ono što je obećao kada sam tek došla. Čin uzimanja od mene, iako bi moje telo dobrovoljno dalo svaki deo njemu. Ugrizla sam usnicu, prisećajući se Q –ovog jebanja prstima na bilijar stolu. Bila sam napaljena više nego što sam ikad mogla zamisliti. Mrzeći ga je dodalo novu dimenzijuna već postojećem neodoljivom iskustvu. . Sada, ne mrzeći ga I dalje želim da se borim. Želela sam da me Q uzme opet I ponovo. Želela sam da upravlja sa mnom kako Zver ne bi pobedio učinivši da se plašim seksa. Pripadam Q –u, pa ipak nikad nije prešao liniju od mučitelja do silovatela. Umotala sam se u peškir, tako zbunjena. Q je izašao iz kupatila, ostavljajući mokre otiske stopala. Hladan zagrljaj odbacivanja učinio je da zadrhtim. Da li je to to? Uzeo je šta je želeo, zatim me ostavio da se pobrinem sama za sebe. Šta se desilo sa njegovim obećanjem da me nikad neće ostaviti samu? Nisam mogla dozvoliti Q –u da me odbaci. Bez njega, ne pripadam nikom. Više nemam ni roditelje, ni Braxa. Moj stari život je završen. Q mi je uništio moje jednolično sivo obojeno postojanje, pretvorivši to u tehno boje. 152
Kupatilo se zatvorilo sa crnilom I stravičnim sećanjima. Bez Q moja koža je svrbelasa terorom od demona I monstruma koji su vrebali Iz senki. Znala sam da treba da se borim sa svojim problemima, da nadjem svoju snagu. Nisam mogla koristiti Q - a kao zavoj da zaboravim, ali nisam još bila dovoljno jaka. Zvuk polakog otvaranja kupatila, I Q se vratio sa rukama punim odeće. Smestio je u suv deo kupatila I strgnuo peškir sa mene. Stajala sam, gola, ushićena, kako se njegovo telo zateglo, očiju zalepljenih za moje izloženo telo. - Digni ruke - naredio je, sa velikom belom majicom u rukama. Povinovala sam se dok mi je navlačio majicu preko glave. Njegova petosatna brada zastrugala mi je obraz dok se saginjao da mi je lepo namesti. - Korakni - Klečao je sa par belih gaćica, podigavši jednu obrvu. Ščepala sam njegova vlažna ramena zbog ravnoteže, dozvoljavajući mu da navuče gaćice uz moje noge. Senzualno klizanje, njegovi prsti ljubeći moju kožu, učinili su da zažmurim. Pljesnuo je lastišem od gaćica oko mojih kukova sa malim osmehom. Čovek koji je ubio zbog mene, jebao me, poseduje me, oblačio me. To nije imalo smisla. Q se nagnuo napred I zakačio svoje prste ispod mojih teških uvojaka, izvačeći vlažne kovrdže iznad majice. Njegovi prsti prouzrovovali su da se strast opet kovitla. Bila sam nezasita. Nozdrve su mu se raširile. Kupatilo je puno pare prešlo u seksualnu I provokativnu prisutnost. Stajao je krut I dalek; lica sakrivenog ispod maske nepresušne kontrole. - Zdravo zlato. Glas Zveri mi je udario kroz mozak. Grlo mi se osušilo u panici dok se ponavljalo silovanje super brzinom. Duša mi se ispunila ledom, ponovo preživljavajući doživljeno. Drhtavica mi razbijala telo da sam klekla. Q je nasrnuo napred, zgrabivši me za bradu. Šta to radiš? Rekao sam ti da to zaboraviš. Sećaćeš se samo mene od noćas. Spustila sam pogled, klimajući glavom, želeći da mogu da poslušam, ali misli su gmizale na ivici svesti. Zver sa njegovim dahom I prstima. ; Vozač sa njegovim lažima I čupanjem kose. Sa Q –om ovde, on mi je pomogao da zaboravim, ali svaki trenutak njegovog uzmicanja, od privremenog, ljubavnika do hladnog gospodara, ja sam se spoticala. Otržući svoj pogled od mog, otvorio je fioku I Izvukao tubu lekovite masti. 153
- Sedi - naredio je, pokazavši na paperjast klupu iza vrata. Sela sam, uzdahnuvši dok je Q seo ispred mene - Ovo će pomoći. - Nežnim prstima, utrljivao je mast u išibane tragove na gornjem delu nogu - pritiskom I bolnim I primamljivim. Odjek sećanja pokušavao je da me zatvori, ali Q - ov dodir nije dozvoljavao da se razvlačim u noćnoj mori. Ne dok se odmara izmedju mojih nogu, mazeći me. Njegov miris limuna me držao nasukanu, podsećajući me da on može imati mane, ali da on mari o svojoj svojini. On će biti uz mene dok ga zadovoljavam. - Šta si mislio, kada si rekao, da si bio uplašen dokle bi daleko išao dok sam bila vezana u sobi vrabaca? - Reči su mi izletele; užasnuto sam stavila ruke preko usta. Oh, moj Bože, šta me natera da kažem išta? Q se ukočio I njegovo iznenadno emocionalno ustuknuće ostavilo me zamrznutu. - Nisam raspoložen da ti odgovorim na pitanje, esclave. Sevajući očima, vratio se trljanju lekovitog balsama, efektno sekući svaki dalji razgovor. Ali unutrašnja snaga me ispunila I ja sam morala da znam. Potrebno mi je da znam više o ovom zagonetnom čoveku. Ko je on? - Šta su ovi ljudi noćas značili? Samo su uzimali, ono što su uzimali u prošlosti? Da li trguješ ženama Q? Da li se zato plašiš da ćeš mi uraditi što I drugima? Nisam nikad pomislila da ću videti Q uplašenog, ali zaneo napred, bacivši tubicu balzama u lavabo. To se vrtelo okolo, zveketajući glasno, dok se nije zaustavilo kod odvoda. Q je otkrio svoje zube mašući nemilosrdno rukama ispred lica. Ne pričaj sa mnom o tome. To nije tvoj prokleti posao. Merde, ne me demande plus ca. Ne pitaj me ponovo. Trgnula sam se ošamarena njegovim besom. Zgrabio me, dižući me na noge. Borila sam se sa njegovim rukama, pokušavajući da se oslobodim. Q me je sevajući gledao I sva veza koju smo izgradili je nestala. Samo netrpeljivost, frustracija I duboko gadjenje se pokazivalo. - Kako se zoveš? Njegov glas je strugao po mojoj koži, prizivajući vrelinu I čežnju. Stara Tess je možda mrtva, ali ni Nova Tess nije takodje želela da deli tajne. Nisam se mogla setiti tačno zašto, ali je bilo izuzetno važno da to zadržim za sebe. - Ami, - prošaputala sam. Igrala sam na francusku reč za prijatelja. Ako Suzette želi da me zove prijateljicom, ko sam ja da se bunim? Mogla sam se navići 154
na to. Tess bi bila zaboravljena. Ta pomisao me rastužila, ali nisam mogla dati Q –u moje ime. Dala sam mu sve ostalo…taj mali deo je moj. Q je zarežao, ušetavši se ispred. Čak ni sad, nisi slomljena. Posle svega, ti si još jaka dovoljno da mi prkosiš. Iznenada je stao, ključajući. . - . , - Reci mi!Daj ga, esclave. Daj mi svoje ime! Grudi su se dizale sa besom, dok su me njegove oči terale da se pokorim. Sagnula sam glavu. Daću mu sve što me spasao, ali to ne. Moje ime pripada mojoj prošlosti. Moja prošlost pripada Braxu. Q je nešto potpuno drugo. On je bio moje novo sve. - Ami, - ponovila sam. - Ti nisi moj prijatelj, - pukao je. Prekini lagati - . Sagla sam glavu. Znala sam to. Nisam želela da mu budem prijatelj. Želela sam da mu budem sve, takodje. Želela sam što je nudio u svom dodiru, potrebu koju je krio ispod površine. Želela sam da bude iskren, kao što su naša tela bila iskrena. Ja nisam bila jedina koja laže. Q je stao ispred mene sa nagoveštajem limuna I pucketave požude. Zadnji put, esclave. Kako. Ti. Je. Ime? Stomak me zaboleo što lažem, pod snagom njegovog zahteva, ali nisam mogla navesti da kažem istinu. - Katrina. - Laž. - Sophie. - Laž - Crystal. - Prokletstvo, stani! - Q je eksplodirao. Ruka je poletela napred, prsti su zaronili u moju kosu, nakrivivši moj vrat. Propadala sam u njegovom zelenom pogledu. - Kako se zoveš? - Esclave. Zažmurio je, ne dozvolivši da vidim protivrečna osećanja u njegovim očima, bes, žaljenje, opipljivu potrebu. Kada je otvorio oči, tamo nije bilo ničeg sem praznine. Klimnuo je glavom. - Saznaću jednog dana ko si. To je obećanje. I moja obećanja su zakon. Iz nekog razloga, srce mi je zalepršalo. Dao je obećanje da će nastaviti pokušavati, I pokušavajući on će me bolje upoznavati. Možda ga mogu navesti da me ne vidi samo kao predmet ili svojinu, već kao osobu - ženu koju je uhvatio u zamku samo time što je on, on, ne samo što je moj gospodar. Svaka mala luda 155
stvar o njemu tkala je kavez više ne salomljiv nego njegova palata I čuvari. Šta bi mogao uraditi, kada bi to znao? Da li bi me izbacio napolje zato što sam počinjala putovanje davanja Q svojih najvećih osećanja, ili će pasti na kolena I zgrabiti me u znak zahvalnosti, što mu dajem nešto tako vredno? Nisam znala. I želela sam da znam. Sve. - Ne ! To ne može biti istina. Ne može. Brax se prevrtao po krevetu, šutirajući neuspešno, umotan u svoju noćnu moru. Noćna mora broj četiri, ove nedelje, I ja sam umorna. Toliko umorna. - Brax, budi se. Zgrabila sam njegova oznojana ramena, tresući ga. Nije reagovao, lica izobličenog u tugu. Znala sam zašto pati – ispričao mi je svoje snove, I svaki od njih je vezan za saobraćajnu nesreću koja je ubila njegove roditelje. Svaku noć sam ga držala, dajući mu utehu, I svako jutro sam se budila umorna I istrošena. Ali sam ga umirivala zato što me trebao I to što sam mu trebala, osećala sam da pripadam. Brax se zaljuljao I pesnica se zaustavila u mojoj vilici. Oh, jebem ti, Brax, budi se! Zatvorila sam mu nos, prekidajući kiseonik, da bi mogao da se probudi, ali senke u dnu kreveta su se gomilale mračnije, drugačije I veće. Moje srceje stalo kako su se Zver I Vozač zlobno kezili odgori, olizivali usne, kurčeva vireći iz pantalona svetlucajući I zlobni. Došli su da završe ono što su počeli. Ubiće me. - Brax u pomoć! Ošamarila sam ga ali se nije probudio. Zver se cerekala. - on nije dovoljno jak za teve, zlato. Jebaću te tako jako da ćeš poželeti da si mrtva. Kretao se brzo, hvatajući moje članke izmedju članaka, vukući me na ivicu kreveta. Viknula sam. Ne, to nije moglo da se desi. Brax! Lezao je tamo, umotan u svoju sopstvenu misteriju, nesvestan moje. Driver se smejao, cepajuci donji deo moje pizame, vukuci je u stranu. Moje telo je bilo tesko, kao drogirano. Stop, jebeno stani! Samo su se nasmejali. Pozelela sam da sam mrtva, lijuci suze. Jedna senka se pojavila iza Bruta i Drivera stapajuci se u bice gavrana i smrti. Ali umesto osecaja straha, nada se javila u meni. Gospodar. Q je stajao, buljeci u mene sa razuzdanim besom i transcendentnom moci. Vreme je usporilo dok je vadio srebrni pistolj i pucao u Bruta, onda u Drivera. Crvena kisa je pljustala, nisam marila. Puzala sam prema zatamnjenom Q, penjuci se preko tela, fokusirana samo na mog vlasnika. Spasao si me. Njegov osmeh je izazvao melodiju osećaja u meni. - Ti si moja! Čast mi je da ta štitim. 156
Privukao me I senke su nam se poljubile ledenim zubima. Uvek ću se vraćati po tebe. Probudila sam se u luksuznoj sobi. Madrac je izgledao pufnasto, kao da sam na vrtešci, čineći me mladom I zadovoljnom. Ne kao robinja koja je bila jebana od dvarazličita čoveka, zatim stavljena u krevet kao bezobrazna devojčica, zato što nisam htela da kažem ime Q. Kucanje na vratima, trglo me udesno, povredivši rane od biča na mojim nogama. Proveraravala sam tokom noći koliko imam modrica I oderotina, ali Q I njegova pažnja ublažili su povrede. Već su izgledale deset puta bolje, ali svakako sam jedva čekala da nestanu. Svaka masnica me podsećala na Zver I Vozača, na Q koji ih ubija, I svaku pokvarenu stvar mog bega. Q je bio u pravu. Činom jebanja učinio je da Zver potpuno izbledi. Strah I jezive uspomene su bile tu, I svakog putakada su pokušale da me iscede, Q je bio tu. Dodirujući me, ljubeći me, naredjujući mi da mislim samo na njega. Zaustavio je moju tugu I moj bol, zračeći požudom I prihvatanjem. Q je ukrao njihovu moć, oslobodovši me jebanjem. Kucanje se ponovilo, I bez čekanja da odgovorim vratasu se otvorila. Suzett je upala unutra noseći poslužavnik pun vrućih kroasana I domaćeg džema. Nasmejala se stavljajući poslužavnik na moje krilo. Dobro jutro Ami. Prepala me koliko je srećna. Oči su joj sijale I koža joj je svetlela. Zakolutala sam očima, dok me moja ženska intuicija pitala zašto ne prestaje da se kezi. - znas da me uzeo prošlu noć, zar ne? Jako je bila čudna iskrenost, izmedju nas, ali ona nije mogla da sakrije svoje piljenje. Čekala je na ovaj dan mnogo duže nego što sam ja o tome htela I da razmišljam. Klimnula je glavom, spuštajući se na ivicu kreveta. - Da. - Ali sam zadovoljna što te vidim da si dobro. Spustila je pogled. Bežanje je mnogo glupo. Mogla sam te upozoriti na nevolje u okolini. Franco nije tvoj tamničar, već onaj koji nas čuva. Zagrizla sam kroasan. Šta si mislila? Brzo je pogledala prema vratima, kao da će Q da uleti svakog momenta. Pre nego što je progovorila postavila sam sledeće pitanje. - Da li si I ti bila Q - ov rob, Suzett? Ona se zaledila. zaista nisam očekivala da odgovori pa su mi se oči raširile kada je progovorila: - Q me je oslobodio, kada sam bila prodata njemu. Uvek ću ga voleti zbog toga. Ugrizla se za usnu, pre nego što je dodala - Q me nikad nije uzeo, ma koliko se trudila. Kada sam stigla bila sam slomljena bez mogućnosti popravka. 157
Uradjene su mi stvari o kojima ne mogu da mislim, a kamo li da pričam, ali me Q vratio u život. Odgurnula sam poslužavnik, doručak je zaboravljen. Hoću li konačno saznati nešto o mom misteriznom vlasniku? - Kako te je vratio u život? Podigla je pogled, očiju punih suza I sećanja. - Dao mi je slobodu. Dao mi je sve što mi je bilo potrebno da budem ponovo dobro. Celu godinu je sa mnom puzao je I povijao se dok me nije podigao. Ali trebalo mu je još godinu dana da me natera da se otvorim, da govorim kada sam htela, a ne samo kada sam bila pitana. Postepeno je slomio slomljenost u meni. Zgrabila mi je ruku, stiskajući mi prste jako. Ne shvataš to Ami. I nećeš dokle god ti on to ne bude lično rekao, ali je on najbolji čovek kojeg ja poznajem. Bez obzira na sve nas, on je taj koji je uništen. Nikad nisam mogla da mu pomognem. U toku ovih pet godina, radila sam za njega, uvek bila uz njega, ali ništa što sam pokušala nije uspelo. Moje srce je zaigralo. Suzett je potvrdila moja razmišljanja od sinoć. Q može biti dominantan, ali on pati više nego iko. Zbog čega? Možda je strašno unakažen. Da li je to razlog zbog kojeg nije hteo da skine majicu? Nikad ga nisam videla golog, ni dodirnula njegovu kožu. - Reci mi Suzett. Reci mi zašto je slomljen više nego ti I ja. Obesila je glavu: - To nije priča koju ja treba da ispričam Ami. Treba da zaslužiš njegovo poverenje, da pokažeš brigu I da ti je stalo da naučiš sve o svom gospodaru. - A ako ne želim da naučim? Suzett je zastala izdledajući preplavljeno beskrajnom tugom. - Pa onda ga ne zaslužuješ. Te noći Q je došao po mene. Provela sam dan sa Suzett I gospodjom Sucre, boreći se izmedju dva različita osećanja. U jednom momentu telo mi je bilo vruće I rastopljeno, sećajući se Q ove snage, njegove požude ispod tuša. Sledećeg momenta bih se zaledila I osetila mučninu sećajući se Zveri I njegovog napada. Dva suprotnosti se nisu završile, I do vreme kada smo završili večeru, moje oči su bile jako teške a telo umorno. Bio mi je potreban san I da neću biti proganjana noćnim morama. Legla sam u krevet buljeći u srebrni baldahin. Nisam utvrdila ni sa kim da li mogu ostati u sobi sa vrteškom, a Franco me je spazio dok sam otvarala vrata I 158
klimnuo je glavom. Smatrala sam da njegovo klimanje znači da mogu da ostanem na drugom nivou I da ne proganjam samu sebe u ćeliju koju čini sobaricina soba. Vrata su se tiho zaškripala, terajući moje srce u galop. Nisam imala potrebe da pitam ko je. Celo moje telo je znalo odgovor - gospodar. Q je gazio preko debelog tepiha, njegova gorda I čelična silueta. Vrtela sam se ispod posteljine. Šta je on u stvari radio ovde, u dva sata ujutru, radnog dana? Znala sam koliko naporno radi. Očekivala sam da je u krevetu. Na pomisao o Q u krevetu, usta su mi se osušila. Gde on spava? Kako izgleda njegova soba? Pa onda pretpostavila sam da Q radi mnogo. Ustvari ne znam ništa o njemu, a posle komentara Zveri o Q - ovoj porodici nisam ni želela da znam. U slučaju da saznam istinu I ona bude zastrašujuća opet ću poželeti da pobegnem. A ja ne želim da bežim. Svet je opasan; biram da živim sa Djavolom kojeg poznajem. Zadepržala sam dah kako se Q približavao. Sa svakim korakom usisavao je energiju u sebe dok sumornost nije blesnula. Slika golog I zaspalog Q me povredila. Moja usta su ovlažila na misao o njemu tako ranjivom. Zaustavio se na ivici kreveta. Nisam mogla videti njegove obrise u mraku ali njegovo disanje je bilo odmereno I jako. Stajao je u izbledelim farmerkama I ne uglednoj beloj majici. Nikad ga nisam videla u nečem tako…. običnom. Nosio je odelo kao persona – osoba koja je njima pokazivala svoj stav, koji traži pokornost. To je uspevalo. To ga je pretvaralo u oštro ne milosrdno oružje; žena u meni balavila je na njegove na njegov opasan izgled. Ali Q u farmericama I majici je pokazivao drugu stranu. To je bio ključ za osobu iza odela, čoveka sa mnogo misli koji nije imao sa kim to da podeli. Nije ni progovorio, već je stavio dva predmeta pored kreveta. Vrebao je iz mraka. Ležala sam ne pomerajući se I čekajući šta će da uradi. Nisam htela da ga pustim da ode a da ne dobijem šta želim. Želela sam da pričam sa njim, da otkrijem njegove tajne. Želela sam da znam da li me toliko želi, ipak je došao u sred noći da me probudi. Čekajući u mraku, žudela sam za naredbom da služim. Liznula sam usne dok je prolazio rukom preko glave, oslobadjajuće, konačno, krenuo je prema vratima, stao I okrenuo se meni, uzimajući dah, naredio je. - Budi se esclave. Glas mu je dotakao moju kožu; postidela sam samu sebe svojim dahtanjem. Nisam mogla da se oduprem tome, moj sluh je pripadao njemu. On se zacerekao. Ukoliko već nisi budna. Dodjavola. 159
Približavajući se sagnuo se I upalio dijamantsku lampu, koja je pravila nežnu senku, oazu svetlosti. - Dobro veče. Usne su mu se malo nakrivile dok je buljio od gore. Toliko sam se napalila ispod pokrivača ali nisam imala hrabrosti da ih sklonim. Nosilam sam preveliku majicu I šorc I nekako se to odelo činilo da ne postoji kada me on pogledao. Kao da sam bila čokoladni ekler, a on je očajnički trebao dozu šećera. - Zdravo, promumljala sam, uživajući u mešavini požude I straha. Znanje da ću mu dati ono što on želi I neću više osećati krivicu. Bila sam oslobodjena osećanja prema Braxu pustila sam ih. Bolelo bi me kada bih se sećala njegovih kaprica I ljubaznosti, ali nije bilo svrhe da mučim samu sebe. Q me je posedovao - to je sve o čemu treba da razmišljam. - Imam poklone za tebe. Q je seo na ivicu kreveta. Njegova vrela tezina ptitiskala je moje bedro ispod pokrivača. Uzdrhtala sam. Zgrabio je pokrivač napipavajući ispod jorgana. Jauknula sam kad je njegova ruka pronašla moj članak, trzajući mi nogu van kreveta. Nisam mogla da progovorim kad je spustio moju nogu na njegovo bedro, kružeći palcem oko mog članka. - Nešto fali. Njegov dodir se proširio direktno izmedju mojih nogu. Zadrhtala sam dok se saginjao I posesivno me poljubio u cevanicu. Posežući iza sebe izvukao je crnu narukvicu na videlo, treskajući je. Progutala sam. Još jedan Gps tragač. - Ovo je spasilo tvoj život, esclave, pa ipak si ga isekla da bi pobegla. Da si ga bacila kroz prozor, u toku vožnje, umesto što si ga ostavila u kolima, nikad te ne bih pronašao na vreme. - Njegov glas je bio na ivici pretnje, terajući stah u moje srce. Oh, moj Bože, u pravu je. Da nisam mislila da ću biti slobodna I pod policijskom zaštitom, mogla sam biti pod zemljom ili bih barem želela da sam mrtva. U jednom brzom pokretu uspravila sam se, ukrala tragač I zakačila ga oko članka. Zvuk plastike odjeknuo je pritajeno u prostoru; moje srce je tupo udaralo. Ja sam se obeležila. Svesno sam prihvatila da neću više bežati. Q je uzdahnuo, zarobljavajući moj ručni zglob kada sam htela da se povučem. Pronašao je bar kod istetoviran na mojoj koži. Njegovo lice je bljesnulo besom I mržnjom, ali njegova ljutnja nije bila usmerena prema meni. Moje srce je zaigralo znajući da mrzi ljude koji su me ukrali. Njegovi prsti su postali grubi, oči su mu zarobile moje. 160
- Koliko je loše bilo kada su te uzeli? Očekivala sam ljutnju I bes za ono što su mi uradili, ali nisam osećala ništa. Nisam znala da li sam ja to blokirala ili je silovanje blokitalo moja čula. Slegnuvši ramenima, pokušala sam da trgnem ruku unazad. - To je bila najgora nedelja u mom životu, sve do prošle noći. - Gora od mene? - promumlao je. Njegov glas je bio na ivici kao da je njegovo pitanje značilo mnogo više nego što je izgovorio. želeći da mu dam nešto, posle svega što je uradio za mene prošle noći, klimnula sam glavim. - Mnogo lošije. Zatreskao je glavom, unezverenih očiju. Sećanja su se kovitlala u svojim dubinama I želela sam da ga pratim gde god krenuo. Želela sam da ga znam. Da li će me ikad pustiti blizu? Da li robu bilo dozvoljeno da pomogne svom vlasniku dok se on koristi njenim telom? Nisam poznavala pravila. Q me je konačno oslobodio pokazujući mi sledeći paket. - Ovo je za tebe. Njegova vilica je bila stegnuta dok sam pružala ruke prihvatajući blok za crtanje I ugljene olovke. Otvorila sam I nisam mogla da dišem. Unutra, arhitektonski papir –potpuno ista vrsta koju sam koristila na fakultetu – sijajući novo I sveže. Izbečila sam se. - Setio si se šta sm ti rekla…prvi put kad si me poljubio za vreme doručka. Seo je uspravno, dok mu je telo bilo napeto. - Zapamtim sve, robinjo. Pamtim kako mirišeš, kakvog si ukusa. Sećam se kakva si iznutra I koliko si bila uplašena kada sam te pronašao u Lefebrovoj kući. Takodje znam I stvari koje mi nisi rekla. Ti potajno voliš ono što ti ja radim. Ti misliš da to sakrivaš, ali ja znam tu tamu u tvojim očima. Ona me hrani, priziva me. Strgao je prekrivače sa mene, izlažući moje telo. - Zasto inače misliš da ne mogu da te ostavim? Nisam mogla pogledati mimo njegovov zurenja; njegov intenzitet me zarobio, pržeći potrebom I željom. Kada nisam odgovorila, naredio je, - Izlazi iz kreveta. U trenutku sam želela da se suprostavim, da vidim šta bi uradio, ali ipak neki mali deo mene je bio iskreno uplašen. Energično sam napustila vruće gnezdo. Spustajući noge preko ivice ustala sam. Odmah me zgrabio za kukove, 161
stavljajući me ispred sebe. Njegovo disanje je postalo otežano dok je buljio u moje ne seksi odeću. Namrstio se dok su mu misli letele licem. Odgurnuo me dok je odlazio prema ormanu. Otvorivsi fioku, napipavao je, sve dok nije izvukao čipkasti G – string. Progutala sam, dok se vraćao vrteći gaćice oko srednjeg prsta. - Stani pored kreveta. Njegov glas je postao tiši, pokazujući nameru u svakoj reči. Nisam se pomerala, boreći se sa puno zahtevnosti da naredim nogama da rade. Skrgućući zubima, zgrabio me za ruku, prisiljavajući me da stanem pored bele lakirane noge od kreveta. - Digni ruke iznad glave. Bio je tako blizu; osećala sam miris sandalovine I začina, I sve je to uticalo da mi kolena klecaju. Istegla sam se, prislanjajući ledja na stub, oča ički oslanjajući moje grudi o njegove. Trgnuo se, dižući obrvu, dok je dohvatao I vezivao moje ruke gaćicama. Čipkasti materijal je ujedao moju kožu, ali to nijebilo ni blizu toliko loše kao što je bilo biti vezan lancima u sobi vrabaca. Bar su mi nogebile na tepihu, nije bilo gostiju da vide moju patnju. Q je savio glavu naslanjujuci se celom dužinom na mene. Njegovi kukovi su me pritisli jako, dominirajući. Pomerila sam bradu, nameštajući usne za poljubac. Nikad nije zatvarao oči, I blede zelene dužice oka su činile da se osetim kao da sam ušla u klisuru u kojoj bezobrazni vilenjak iskorišćava prelepu devojku. Tesko sam gutala kada je prišao za željom da me poljubi. Ali uz lopovski osmeh se povukao. - Želis da te poljubim, robinjo. To ne ide tako. Stavljajući ruke u zadnji džep izvukao je srebrne makaze. Oči su mi se raširile od straha. Sta do djavola….? - Nećes birati, šta ću ti raditi. Bas zato što želiš da te poljubim, ja neću. Jauknula sam, ustuknuvši, želeći da mogu da da udarim svoja izdajnička usta. Pobogu Tess, zvučiš očajnički. Nisam želela da budem vezana I zloupotrebljena. Ali zasto to onda želiš? Sranje, bolesna sam. Silovanje je moralo ostaviti nekog traga, napravilo je od mene opasnu kurvu. 162
Ali to je bila laž. Jedina stvar koja se desila bio je Q. Konrtrolisao je moje telo kao lutkar - nisam imala volje da se suprotstavim – nisam mogla de ne poslušam. Možda bi trebala da pronadjem mir od dana kada sam ga upoznala. Sigurna zona bi mogla da me zaštiti od mnogih drugih uznemirujućih misli. Da sačuva moje zdravlje, da me zaustavi od svesnog propadanja u carstvo ropstva I grča. zatvorila sam oči trudeći se jako da utonem u praznu sigurnost. Strah se povećavao. Ukoliko ne zaustavim svoje želje sada mogla bih se okliznuti, ne nalazeći nikad put u normalu. Nikad nisi bila normalna. Napućila sam usne osećajući se izgubljenom I zbunjenom. Kako je moguće da želim dve stvari u isto vreme? Grubost, slobodu…. obe povezane očajničkim iskušenjem. Q je uhvatio za bradu palcem I kažiprstom, u isto vreme me hipnotišući svojim zurenjem. Nemoj. Ostani sam mnom. Kako je osetio da se povlačim? Protresla sam glavom sklanjajući njegove prste. - Šta me odalo? Q je pognuo ramena, kao da vlada samim sobom, donoseći energiju koja leči. - Rekao sam ti – osećam te. Njegovi naglašeni mišići nazirali su se ispod bele majice; nisam mogla da sklonim pogled od njegove izbočine na farmericama. - Sada ostani mira I prisutna. Njegovo lice je ostalo stoički mirno kako je napredovao sa makazama, praveći hladne poljubce od metala duž mog vrata ka grlu. Njegovo disanje se ubrzalo kako je oštrica dotakla moj okovratnik. Sa besprekornom nezžnošću isekao je moju majicu na pola. Svako rezanje me otkrivalo, deo po deo, sve dok nisam bila sigurna da je otvorio moje središte, otkrivajući moje uzdrhtalo srce I sve moje tajne. Sve što je uradio bilo je simbolično. Q je uživao igrajući se sa mnom bez reči, sve oko njega je bilo tajna. Neće on biti tako uobražen kad ja otkrijem ko je on. Iskoristiću te tajne da igram istu igru - bolesni krug umnih izleta I moćnih borbi. Moja srž se zaglavila u toj pomisli na borbu volje sa Q - om. Nisam očekivala da ću pobediti, ali mi nije ni bilo bitno. Želela sam da on pobedi. Dopustila bih mu da vlada mnome – kao što I želim. Progutao je pljuvačku, dok je rezao porub šireći ga, otkrivajući gole grudi I moj stomak koji se ubrzano pomerao. Sa savršenom kontrolom, pomerao je oštricu od moje donje usne preko vrata, preko grudnog rascepa sve do ivice pamučnog šortca. Moja koža se naježila pod 163
njegovim nežnim pritiskom. Oštrica je nabirala moju kožu, ali je nije sekla. Ta osetljiva ravnoteža od verovanja do straha od njega, naterala je moje srce da kuca van kontrole. Q je izgledao izgubljen u razmišljanju, kružeći makazama po mom stomaku. Rekao mi je da ne odlazim, da ostanem prisutna, ali je on otišao. Na njegovom licu su se oslikavala misli I sećanja. Misli koje nisu bile prijatne. Stvari koje su činile da njegovo telo drhti. Dala bih sve da ga sledim - da vidim da li je živeo u mraku ili svetlosti. Ispitivala sam granice ograničenja ; nema ih. Dobro je uvezao gaće. Meškoljila sam se ispod oštrice; njegove oči su fiksirale. Trepnuo je, sklanjajući senke sa lica. Držeći makaze nagnuo se, hvatajuci mi ručne zglobove, dok je u isto vreme dugme njegovih farmerica dodirnulo moj stomak. Njegove grudi zadirkivale su moje bradavice, čineći ih čvrstim do bola. - Nemaš pojima koliko želim da te jebem. O Bože Njegov glas je dotakao svaki deo mene. Dahtala sam, - pa zašto me onda ne jebeš! Ili uživaš prvo da me mučiš? Povukao se unazad dok mu se vilica tresla. - Ti misliš da je ovo mučenje ? Mogu da učinim mnogo gore, robinjo. Trljao je svoje prepone o moje, pritiskajući moje dupe na krevet . - Želim da učinim mnogo gore. Njegov govor se pretvorio u mrmljanje. Želim da vrištiš. Nije to rekao na zabavan način, rekao je to sa strašću koja je imala ukus noćne more, to mi je dočaralo bičevanje, bol I krv. To je bilo to. Moja požuda se pretvorila u strah I opet sam zastenjala ali ovog puta to je bila molba. - Molim te… net reba da me teraš da jaučem. Možeš me uzeti. Tvoja sam . Mračno se nasmejao. - Ne razumeš, zar ne, robinjo? - Tvoje dopuštenje me spušta. Mora mod tebe nešto da uzmem da bih osećao nešto. Ako misliš da nisam isti kao oni ljudi koji su te silovali, nisi u pravu. Nešto je u meni slomljeno I potrebna mi je tvoja bol. Uvrnuo mi je bradavicu ljutito. Jauknula sam. Bol je prešla u zadovoljstvo grejući me I čineći me vlažnom. Ukoliko je Q bio toliko iskrivljen da mu je potreban bol za uživanje u seksu, I meni je. Mogla sam proći ceo svoj život, ne znajući da je ključ mog zadovoljstva bol. Q I njegova brutalnost pokazali su mi 164
taboo…pokazali su mi da volim da budem potčinjena I ne samo sa lakom ulogom. Ne, bila mi je potrebna prava stvar. Svetlo je bljesnulo kroz moj mozak, shvatajući. Nisam slatka nevina devojčica koja želi bonbone I pesmice. Ja sam borac, drolja, ženi kojoj je potrebno da spozna svoje sopstveno telo. Kako sam stajala vezana za krevet moj vlasnik, pohlepno je gledao sa grehom u očima I obećanjem povredjivanja na usnama. Opet sam se promenila. Moje kočnice su nestale. Osetila sam nova krila postajući nova Tess. Postala sam uvrnuto blago svog vlasnika ostvaruću se u tome. I to blago je želelo da ga Q povredi. Vatra je buknula u mom stomaku; nakezila sam se I zarežala. - Neću ti dopustiti da me jebeš. Sve se zaustavilo. Q. Ja. Vreme. Svet se zateturao dok je Q pokušavao da me procita. Zverali smo jedno drugom u oči, isijavajući toliku želju za jebanjem, prepoznajući to jedno u drugom. Veza izmedju nas je bljesnula, vezujući nas sjajnim okovima. Ostvarila sam se u vezi, prihvatajući svoj stvarni identitet, pre nego što je Q shvatio šta ja nudim. Polako Q se pomerio, dok je celo njegovo telo izgledalo kao fina grabljiva ajkula. - Nećeš mi dopustiti da te jebem robinjo? U njegovom pogledu se ogledala tamna požuda. - Već sam te jebao. Zašto misliš da neću opet? Pomerila sam kukove napred, udatajući u pregrejano jezgro njegove erekcije. Onog momenta kad sam se pretvorila u ne voljnu žrtvu Q se besno ukrutio. Njegov kurac je ličio na gvoždje nesavitljiv I čvrst. - Nije mi bitno da li hoćeš ili nećeš. Nećeš zato što …. Gušio me svojim telom; stub se zabio u moja ledja kako je on zarobio moje usne. Njegov jezik se gurao kao koplje kroz moje usne. Cvilela sam, topila sam se, zelela sam jako da mu uzvratim poljubac. Ali to nije bilo dozvoljeno u ulozi koju sam igrala. U ulozi koju sam morala da igram. Njegove usne su se utiskivale čupajući još jedan jauk iz mene, bolje nego psovku. Njegov jezik je zaposeo moja čula terajući me na dvoboj, odbijanje, na isprobavanje I nasladjivanje. Da li sam ja njemu uzvraćala poljubac? Ne, nisam. 165
Borila sam se za dah u svakom smislu te reči. Usprotivila sam se, prekidajući poljubac, teško dišući. Opet je uzeo makaze I hladnokrvno isekao moj šortc. Mrmljao je - Želiš da stanem? Bože ne, nikada. - Da, kopile. Neću ti dopustiti da to uradiš. Bolesno je. Pogrešno. Pusti me. Telo mu je drhtalo od nekih neopisivih osećaja; održavajući kontakt očima isekao je opet. Zacvilela kako je metal silazio sve niže I niže odirujući moje središte. - Nemaš dozvolu. Stani. Oči su mu se izazivački zaoštrile, I slobodno je sekao dalje, poništavajući moju zabranu, sklanajući moju odeću deo po deo. Onog momenta kad je isekao lajsnu šort je pao sramotno na pod. Ukoliko me Q dodirne ja cu sagoreti. Moje gaćice su sesavile. Pretvarajući se da se borim, svoju požudu sam pretvorila u šumski požar. Nije čudno što mi misionarska poza nije značila ništa. Bile su mi potrebne makaze I tkanine da bi bila pijana od potrebe. Q je kleknio, obuhvatajući merukama I snažno me privlačeći. Vrisnula sam kada su se njegova usta spojila sa mojim gaćicama, njegov vreo dah je ličio na bombu izmedju mojih nogu. Sisao je moj osetljivi klitoris preko tkanine, izvačeći još nekontrolisanih uzdaha. Želela sam da raširim noge, da ih zakačim za Q ova ramena I da zajašem njegova usta, ali to nije bila uloga neposlušne robinje. Umesto toga, koprcala sam se, pokušavajući da pobegnem od njegovog ukusnog jezika koji je topio mozak. Njegov kurac je vibrirao medju mojim nogama. Jednom rukom zgrabio je moj članak obraćajući namerno pažnju na QpS uredjaj. Njegov tihi dodir je govor jako ja. Moja si. Pratim te. Ne možeš pobeći. To je bila crvena zastava za moj mozak, znajući da mogu biti divlja samo zato što on to hoće. Mogla bih da vrištim I cičim, to bi ga samo uzbudilo. Ukoliko bih ja vrisnula u krevetu Brax bi pobegao. Q me liznuo, pritiskajući sa vrhom jezika, ližući vlažan pamuk. Nisam mogla da zaustavim svoj dah da se pretvori u još nežniji, paperastiji, pun potrebe. - Ne želiš ovo - ? Promrmljo je opet polako prstom prelazeći od moje utrobe do usana. Sa ciničnim smeškom poterao je svoj prst u moja usta. Osnovni instikt je bio da ga sisam, ali naterala sam sebe protiv toga I ujela sam ga. Trgnuo se povlačeći svoj prst. Nasmejala sam se mračno. 166
- Staviš li bilo šta u moja usta, kunem se Bogom odgrišću. Moja usta su se napunila pljuvačkom, koliko sam ga bila gladna. Odkako sam pripadala Q otkrila samneke stvari za kojenisam bila toliko snažna da ih osetim pre. Q se približio, na farmerkama se otkrivalo osetljivo meso, opuštanje je bljesnulo iz ovog kontakta. Toliko sam blizu. A nikad nisam bila. Popogu Tess pa on te jedva dodirnuo. Bila je to igra uma – moj mozak ju je učinio sirovom, divnom. U njegovom pogledu se ogledala potreba I ugrizao me za donju usnu, uvlačeći meko meso izmedju zuba: upozorenje da I on zna da ujede. Zadrhtala sam kada me je pustio. Očekivala sam da će iseći moje gaćice, ali on je pauzirao, okrenuvši makaze prema sebi. Centrirajući vrat isekao je okovratnik, I nastavio da seče prema sredini majice, kao što jeu radio sa mojom. Jednom kad je bila napola isečena, strgnuo je, bacajući je na pod, zajedno sa mojom uništenom odećom. Moj svet se okrenuo I sve na šta sam mogla da mislim su bili vrapci. Q me je presekao pogledom izazivajući da ga osudim. I ja sam sudila. Čitav njegov torzo I desna strana bili su obloženi pticama u pokretu. Panika u očima vrabaca stala mi je u grlu dok su oni nervozno leteli od… I olujnih oblaka. Oblaci su se rojili na desnoj strani gutajući nesrećne ptice gušeći ih do smrti. Moje srce je bolelo gledajući u Q - ovu čudnu tetovažu. Iz toga je isijavali zlo, tuga, podsećajući me na sliku na zidu u sobi. Želelasam da predjem prstima po mastiljavim perima. Želela sam posisam bradavicu na kojoj se jedna ptica oslobodila, njene oči su sijale nadom. Puno je rečeno dizajnom, ali ga nisam razumela. Pogledala sam ga u oči. Za momenat je zadržao pogled a onda je pogledao preko mene. Opustio je ruke, dok je zadržavao dah, otkrivajući savršene trbušne mišiće. Tresao se od napetosti. Moje srce je treperilo kao krilo malog vrapca, I dala sam poslednje čulo. Moje čulo vida. Dok je stajao tako u naboju, ispunio je moj sam sa svimšto sam oduvek želela.
167
18. Poglavlje Labud Moj novi život je počeo. U dva tjedna, Q sam vidjela samo kada se vraćao kući s posla, a čak i tada, samo na kratko. Uz tinjajući, nečitljiv izraz Q bi me promatrao prije nego što bi nestajao u područjima kuće u koje nisam smjela ulaziti. Nekoliko trenutaka poslije, glazba bi izbila kroz zvučnike. Pjesme jadikovke ili kletve tekstovi puni bijesa i prijetnji, tresli bi prozore. Q je imao eklektičan ukus u glazbi. Heavy metal je vrisnuo iz zvučnika jednu noć i stih me ošamario u nemoćnoj potrebi. To se probudilo i odbija se vratiti u mrak Svakog trenutka, svake sekunde, svakog otkucaja srca, borim s potebom da povrijedim Moja odlučnost slabi, moja krivica se smanjuje, moje potrebe su neodoljive Nisam odgovoran za ono što se događa s tobom, izazvala si me, probudila me i pobudila Moj jezik žudi za tvojom krvlju, moje srce kuca za bol Strah je moja pozivnica i mislim zaraditi tvoj užas Q je pustio pjesmu dva puta, kao da je kuckao poruku u mene: sve što je učinio, bilo je pitomo u odnosu na ono što je želio, a što mu duže nisam željela reći svoje ime imao je veću potrebu povrijediti me. Uskraćivanje mog imena je moje jedino oružje protiv Q. To ga je izluđivalo, a ja sam uživala. Voljela sam moć izvlačenja emocija iz njega. Ležala sam noću u krevetu, zadihana, tako spremna za naglo otvaranje mojih vrata i na bijesnog Q koji me traži. No tvrdoglavost je bila moj prijatelj, a ja nisam mogla baciti u vjetar svoju posljednju tajnu. Ili sam bila luda što izazivam svog gospodara ili sam poludjela zbog zatočeništva. Bilo kako bilo, nije bilo važno jer sam se osjećala živom dok sam slušala glasne pjesme. 168
Opsjednuta time kako se moje tijelo napinje i trne na lepršavim krilima iščekivanja - potpuno opčinjena Q. Tako smo igrali našu igru, čekajući tko će se prvi slomiti. Noći su prolazile u nemilosrdnoj potrebi, dani se polako vukli u nepodnošljivoj nestrpljivosti. Tijekom četrnaest dana Q je ostao vjeran svom obećanju i nije došao. Zima se odmrzavala i proljeće je poprskalo selo s tulipanima i narcisima. Prihvatila sam da nikad neću doznati gdje sam živjela. Suzette mi nije htjela odgovoriti kada sam je pitala, a sumnjala sam da bi mi Q ikada rekao. Nitko nikada neće naći Tess Snow. Ona više ne postoji. Ja sam Mon Amie l'Esclave. Danju sam radila sa Suzette na svom Francuskom, noću sam čekala Q. Bila sam vlažna cijelo vrijeme, a kako se nije pojavljivao, snovi su me konzumirali. Noćne more o tome kako me Q odbacuje jer me ne može podnijeti. Učestali snovi o Driveru i Brutu, koji me siluju i zamalo ubijaju, ali umjesto da me Q spasi, Kožna jakna me krade i odvodi natrag u Meksiko. Tamo me on ozljeđuje, slama i na kraju prodaje drugome. Brax je bio centralna figura u snovima, ali nikada me nije spasio. On bi spavao tijekom mog mučenja ili jednostavno bespomoćno gledao. Moje je srce osjetilo ubod krivnje. Moja podsvijest je krivila Braxa za sve što se dogodilo, ali u isto vrijeme, bila je moja greška što nisam inzistirala da napustimo kafić. Nisam mogla očekivati od Braxa da se tuče i ubije - to nije bilo u njegovoj prirodi. Nedostajala mi je njegova blagost, ali u isto vrijeme to mi išlo na živce. Uvijek sam nosila hlače u našoj vezi, ali i dalje ostajala mrzovoljna, bijedna i krotka, jer nije mi davao ono što mi treba. Q me je udrio, jebao me i pretvorio me u posjed, ali je nekako otključao snagu u meni za koju nisam ni znala da postoji. Q je uzeo sve od mene, ali nije da je ukrao nego sam mu to dopustila dragovoljno. Dopuštajući mu da vlada, dao mi je nešto opipljivo. Dopustio mi je da budem ja. Stvarna ja. Nisam više bila naivna i plaha. Odrasla sam iz djevojke u ženu. Ženu koja je željela mjesto uz kompleksnog muškarca, prepunog problema. Ženu koja se neće zaustaviti sve dok ne sazna istinu. - Ami, možeš li napraviti sufle od sira za večeru? - Upita Suzette, udarajući moj bok s njezinim u prolasku. Bili smo u kuhinji, obavijeni mirisima svježeg kruha i pečenja. Klizna vrata su bila otvorena za svjež povjetarac i pozdravljajuće zvukove ptica i proljeća. Francuska me prisvojila. Nedostajalo mi je jarko Australsko sunce, 169
ali mi se sviđao Francuski kul, nenametljivi šik. Nasmijala sam se, kimajući glavom. - Može. Nemam ništa drugo za raditi. Suzette se zahihoće. - Uvijek možeš otići i odjenuti se u nešto provokativno da iznenadiš Q kad se vrati kući. Čekam da te opet čujem, mala bogohulnice. Zašto te nije došao vidjeti? - Suzette je postala previše zainteresirana za moj ljubavni život; svaki dan smo imali isti razgovor. Samo zato što sam opsovala nekoliko puta kada me je Q jebao, značilo je da ima novi nadimak za mene: mala bogohulnica. Mrzila sam što nas je čula. Gospođa Sucre ju je pljesnula kuhinjskom krpom. - Suzette, prestani biti tako znatiželjna. - Meni je dodala, - Nije se prestala ceriti od kad si pustila gospodara u svoj krevet. Okrenula sam se blenuvši. Veliki obujam gospođe Scure nadzirao je lonac s jastogom i mješao. Otpuhnula sam kosu s očiju. Pustila ga u moj krevet? Kao da sam imala izbora. - Okrenuvši se Suzette, rekla sam, - Q je onaj koji ne dolazi k meni, Suzette. Neće, dok mu ne kažem svoje ime. - Ona frkne. - Q je još uvijek tvoj gospodar, a ti si još uvijek njegov rob. Reci mu što želi znati. Ne bi trebala čuvati tajne. Pocrvenila sam gledajući u meko tijesto koje sam mijesila. - On možda je u poziciji da mi šefuje uokolo, ali ne moram dijeliti s njim svaki mali detalj. Osim toga, više nisam ta osoba. Ja sam Ami. Dobacivši joj osmijeh, spustila sam glas. - Ne znaš ništa o njegovoj tetovaži vrabaca, zar ne? - Nisam mogla prestati razmišljati o tome. Htjela sam tragati po njemu kao po karti, poljubiti svako perce, razumjeti sve razloge. Suzette se ugrizla za usnu. - Um - Gospođa Sucre se okrenula brišući ruke o pregaču. - Suzette, da se nisi usudila! Nije na tebi da pričaš o njegovoj tajni. - Strijeljala sam ih pogledom, želeći da mogu mučenjem izvući odgovore iz njih. Ne biti s Q tako dugo činilo me je prilično očajnom. Suzette je slegnula ramenima i nestala u ogromnoj walk in smočnici. Glasno sam otpuhnula i vratila se gnječenju. Te noći nakon večere Q se vratio kući kasno i uključio Francusku glazbu. Stihovi su podrhtavali oko rezidencije odzvanjajući u mojoj krvi. Žalosni napjevi ostavljali su zamršene niti posvuda, vodeći me po kući. Nisam znala koliko je sati, ali osoblje se povuklo. Bila sam previše nervozna na spavanje. Moje tijelo nemirno, trebajući nešto što je samo Q mogao dati. Bljesak živih zelenih očiju me iznenadio dok sam lebdjela hodnikom u kojem nisam bila nikada prije. 170
Franco se namrštio, ali se nije pomaknuo. Još od one grozne noći kada je Q postao ubojica, Franco mi je davao više slobode. Oči su me slijedile kamo god sam išla, ali nije me zaustavljao. Možda mu je Q rekao da mi dozvoli da istražujem ili je možda osjećao da ne bih ponovno pobjegla. Bila sam zahvalna što je moj kavez proširen. Nastavila sam i ostavila Franca, krečući se dublje po zapadnom krilu. Često sam vidjela da Q nestaje u tom smjeru - bilo je vrijeme da saznam zašto. Otvorivši dvostruka vrata na kraju hodnika išla sam dugačkom sobom prekrivenom perzijskim tepihom i zurila u ogromna platna fotografija. Ne divljih životinja ili ljudi, nego panorama gradova i visokih zgrada. Grubost betona i metala činila se neumjesnom, dok nisam vidjela datume pod svakom fotografijom, vremenske skale kupovine i lokacije. To nisu bile fotografije užitka, nego dokumentacija o vlasništvu. Ti bokca! Da li Q posjeduje sve ovo? Okrenula sam se oko sebe. Bezbrojne snimke impresivne arhitekture, prostranih hotela, apartmanskih naselja. . . toliko mnogo vrsta nekretnina kitila su zidove sobe. On je posjedovao malu državu ako je to istina. Želeći saznati više, nastavila sam dalje. Sve u kući govorilo je o nasljednom bogatstvu i šarmu, ali nisam mogla vidjeti Q u artefakatima, kipovima ili čak i egzotičnim biljkama cvjetnicama po sobi. Q je ostao nepoznanica. Nadala sam se da ću istražujući naći odgovore, ali sam pronašla samo zbunjenost. Francuska pjesma me proganjala na svakom koraku, izrazito dubokih i žalosnih uzdaha i soneta punih nade. Pjevušila sam zajedno sa zborom. Personne ne voit ma situation, quand tout ce que je veux faire c’est me battre, Tu me dépeins dans une lumière que je ne pourrai jamais être, Je suis enchaîné dans l'obscurité, consommé par la rage et le feu, Je suis proche de la rupture, l'envie est tremblante, violente, Je suis le diable, et il n'y a aucun espoir. Zar ne vidiš moju nepriliku, kada je sve što želim borba, Ti me prikazuješ u svjetlu u kojem nikada ne mogu biti, Ja sam okovan u tami, konzumiran bijesom i vatrom, Ja sam blizu slamanja, nagon je drhtav, silovit, Ja sam sotona i nema nade. Pjesma je utihnula, ostavljajući me ubrzanog pulsa. Nagonski sam otvorila velika vrata i ušla u raj. Zimski vrt veličine četiri spavaće sobe pozdravljao je s nadsvođenim staklom i vrtoglavo visokim palmama koje su strugale strop. 171
Iza raskošnog lišća čuli su se zvukovi grgljajuće rijeke i vodopada. Zvijezde su svjetlucale iznad beskrajnog staklenog krova – večeras bez mjeseca. Nakrivila sam glavu osluškujući. Što je to? Cvrkut i cvokotanje, cvrčanje i zviždanje. Borila sam se lišćem dok se nisam našla licem u lice s kavezom za ptice dvokatne veličine. Ptice šarenog perja lepršale su i pjevale, sretne u svom kavezu. Većina njih kao u kokošinjcu spremnom za noć, glava uguranih pod krila, malih prsa koja su otpuhivala. Pogledala sam bliže. Umjesto papiga i tigrica koje sam očekivala, oblaci vrabaca, prepelica, carića i kosova, bili su razasuti po kavezu za ptice. Uobičajeni svakidašnji krilati stvorovi, ali jednako složeni i savršeni. Moram saznati što te ptice znače. Moje misli su se vratile na mural i vrapce na Q prsima. Najdivnija tetovaža koju sam ikada vidjela. Bezbrojni sati će otići u zaborav, za razliku od ovih desetak minuta. Trljajući moj barkod pitala sam se da li je li to moglo biti drugačije. Nisam se htjela podsjećati onoga što se dogodilo. . . to je bila prošlost, a ropstvo s Q nije za usporedbu. Val krivnje žuljao me dok sam prelazila palacem nad crnim linijama. Nisam mogla razmišljati o drugim ženama, gdje su završile, kome su sada pripadale; boljelo je previše. Vrabac me je snimio u brzom letu sletjevši na granu u neposrednoj blizini. Njegove crne inteligentne oči su me procjenjivale, njegova mala glava nagnula. Što misliš, ptico? Poznaješ li svoga gospodara? Možeš li mi reći tko je on? Poskakivao je na prečki, onda odletio, odlazeći u fijuku perja. Zvučnici su zapucketali kada je nova pjesma počela. Duboki erotski ritam je vibrirao kroz zrak. Bas, tako dubok da su listovi drhtali sa zvukom. Tijelo me je boljelo u potrebi za olakšanjem. Moj osjećaj sluha je pripadao Q. Da li je znao da će me pjesma frustrirati do bola – trebajući ga, želeći ga? Odbijala sam samu sebe dovesti do orgazma, ali ako on ne dođe uskoro, ulovit ću njegovu guzicu i prisiliti ga da prekrši svoje glupo obećanje. Pobjedit ću u natjecanju, bez otkrivanja svog imena. Gledajući ptice, prstima sam povlačila prema dolje do mjesta gdje me Q zarezao škarama. Rez je davno nestao, ali ja sam htjela još. Htjela sam grubo i neobuzdano. Htjela sam modrice i posjekotine, pojačati uzbuđenje užitka. Želim da me opet pljuska. Esclave. Qu'est - ce que tu fais ici? - Što radiš ovdje? Q je glas vibrirao u stakleniku. Sve se odmah pooštrilo, rastopilo, uzvratilo. Nisam mogla vidjeti kroz gustu krošnju i polako sam se okrenula, tražeći ga. Kako 172
si znao gdje sam? - Virila sam u tamno zelenu izmaglicu, pokušavajući vidjeti iza lišća. Nasmijao se; duboko, hrapavo. Ova cijela kuća ima kamere. Ništa se ne događa bez mog znanja. Trebala sam znati. Control freak gospodin Mercer drži šapu na svom carstvu. Je li moja soba imala kamere? Htjela sam da prizna da li je vidio moje mučne noćne more, da li je brojao sate koje sam provela budna zbog njega, samo što se on nije pojavio. Q se pojavio iza palminog drveta. Nosio je bijelo laneno odijelo, ni jedan nabor nije kvario njegovo savršenstvo. Siva majica izgledala je kao hladan zimski dan, naglašavajući njegove svijetle oči. Držao je crnu kožnu mapu u ruci, pritiskajući je uz bedro. Štrecnula sam se kada mi se maštarija kako me udara tim failom poput požara počela širiti mislima. Uzdahnula sam blago se smiješeći. Sve je bilo baš kako treba biti. Moje mjesto na svijetu je uz Q - a. To sam prihvatila. Predugo je trajalo. Moje tijelo se grijalo, topilo, prisjećajući se njegovih zahtjeva, načina na koji me je ošamario dok je svršavao. Rekao je da bi mi činio stvari zbog kojih bi vrištala. Nakon dva tjedna samoće s radošću bih ga pustila. Q je prišao bliže zategnutih ramena i napetosti u pogledu. Namrštila sam se na bore stresa na njegovom čelu i ustima. Pogledi su nam se sreli, ali umjesto uobičajene boje nježnog žada, bile su blijede, kao isprana limeta, pusirajući od boli. Zastala sam. Poznavala sam taj izgled - i sama sam patila od toga. Q je imao migrenu. - Ne bi smjela biti ovdje. - Uzdahnuo je, povlačeći ruku kroz kratku kosu, lica napetog i umornog. Moje je srce ubrzalo. Izgledao je ljudski. Kao olupina. Okrutni, zbunjujući gospodar je bio skriven ispod nekog previše iscrpljenog, ranjenog muškarca. Nježnost je porasla u meni; Željela sam se brinuti o njemu, odagnati stres. Večeras očigledno neće biti ljutite dominacije, ali nije me bilo briga. Vidjevši Q ovakvog dalo mi je još jedan komad slagalice. Ovo je pokazalo dubinu mojih osjećaja. Sve normalne emocije kada je u pitanju Q su nestale: strah, svijesnost, toplina. . . sve je bilo skriveno ispod potrebe za utjehom. Napuštaju bučne ptice u kavezu zakoračila sam bliže i utisnula mu nježan poljubac u kut usana. Nije ti dobro. Nosnice su mu se raširile i povukao se unatrag . - Moj blagostanje nije tvoja briga. - Namrštila sam se, prekriživši ruke. Tvoja dobrobit je moja briga. I reći ću ti zašto. Ako se razboliš, što će biti sa mnom? Kamo ću ja? S kim bi mogla završiti? Q se prebacio s noge na nogu, a pogled na kavez s pticama. Sjene su ga obavijale i ja sam pokušala pročitati njegove tajne. Zašto mi ne dopušta da ga upoznam? Što dovraga, skriva? 173
- Dobro sam. Ništa se neće dogoditi ni meni ni tebi. Ljutnja je plamtjela u njegovim očima. Ponudila sam utjehu, a on je ne želi. Prekoračila sam granicu od uplašenog roba prema ravnopravnosti i pizdila sam što me nije uvažavao. Okrenula sam se jurnuvši prema vrata. Prokleti gad. Ako je želio lagati i živjeti u boli, što se mene tiče nek' mu bude. To znači da ne moram ostati i brinuti. Ako je želio da ostanem u mojoj maloj kutiji imetka i ne želi ženu koja bi mogla pomoći - odlično. Da sam na njegovom mjestu, ja bih. - Čekaj - Zadrhtao je spustivši mapu. Pogledala sam prema izlazu. Trebala bih otići. Nisam više htjela prisvajati Q prostor, vidjevši kako nisam poželjna. Q lagano zastenje trljajući sljepoočnice. Nisam te htio povrijediti. Nisam navikao da robovi lutaju uokolo, puštajući korjenje među moje osoblje. On se osmjehnuo. Ti si radoznala, to ti priznjem. Bila sam uvrijeđena i sretna u isto vrijeme. Moje su se noge okrenule i prišla sam mu. Pokušala sam izgledati hladno i neosjetljivo na njegovu bol. Sagnula sam se pokupiti fajl i pružila ga njemu. On ga je prihvatio s malim kimanjem glave. - Jesi li uzeo nešto protiv bolova? Da potražim neke tablete? - Pitala sam se gdje Suzette drži Aspirin. Nije da bi mu pomogao – barem meni nije. Jedina stvar koja rješava migrenu bila je masaža glave s mentolom i san, kako bi se raspršila bol. Q je odmahnuo glavom pokazujući mi da idem ispred. Poslušala sam koračajući kroz gustu vegetaciju staklenika dok se nismo zaustavili u malom prostor za sjedenje, uz prostrani ribnjak s blagim vodopadom. Q zastenje i spusti se u jednu fotelju od ratana, teško uzdahnuvši. Bacio je mapu na stolić za kavu, stavljajući noge na vrh. Još jednom uzdahnuvši ispružio je dugo tijelo, kao da će mu izravnjavanje tijela pomoći da se riješi glavobolje. Nisam znala što želi - trebam li otići ili ostati, ali mi je poduzetna ideja pala na pamet. Q nije bio toliko oprezan kao što je pravilu bilo. Ako ostanem i ponudim pomoć, mogao bi me odbiti. Sjedeći na stolici pokraj njegove gledala sam kao se njegovo čelo mršti i oči zatvaraju. Šutjeli smo slušajući blage zvukove tekuće vode. Q se pomeškoljio trljajući vrat snažnim prstima. Ustala sam i krenula iza njegovog naslonjača. Nisam razmišljala kako će reagirati ako ga dodirnem bez dopuštenja. Nisam dopuštala da se moj um zadržava na osveti, samo na ptrebi za pomoći. Da li stvarno želiš ovo učiniti? Ako mu pomognem, otvorim svoje srce za drugo lice Q, nema sumnje u izbijanje novih osjećaja za njega. Ako ga dotaknem 174
to je zato što sam to htjela, a ne zato što sam morala poslušati. Dinamika našeg iskrivljenog odnosa pomaknula bi se prema nježnijim stvarima. Nesvjesno, Q će mi dati upravo ono što mi je trebalo da mu dopustim da mi nanosi bol i zlostavlja me seksom. Ako sa mnom postupa nježno, ja mu mogu dati grubo. Njegova naklonost prema meni je davala svjetlo koje mi je bilo potrebno da ublažim tamu koju sam prihvatila. Svaka misao se borila za prostor i ja sam zastala pokušavajući shvatiti. Q je oštro usisao dah i dalje pogrbljen u stolici. Odlučila sam. Ako mi je stalo, mogao bi se otvoriti. Mogao bi me vidjeti više nego roba, više kao. . Tess. O moj Bože. Htjela sam reći Q moje ime. Željela sam čuti kao ga šapće s ljubavlju. Slušati ga kako mi naređuje svojim seksi kontroliranim glasom. Kako izvikuje moje ime dok me jebe grubo. Ne želim više biti bez identiteta. Što mi se to događa? Ruke su mi pale na Q glavu, prsti se šuljali kroz njegovu kosu nalik na krzno. Zastenjala sam od njezine mekoće. Zanjihala sam se želeći pomirisati, drogirati se njegovim mirisom citrusa i sandalovine. On se ukočio, rukama pokrivajući moje. - Što to radiš, esclave? Tess. Moje ime je Tess. Dodala sam pritisak masirajući mu skalp čvrstim potezima. Zadrhtao je pod mojim dodirom. - Pomažem ti osloboditi se glavobolje. - Kliznuvši prstima niže, obuhvativši bazu lubanje, nagnula sam se naprijed i očešala mu uho svojim usnama. Ako mi dopustiš? Q je uvukao dah, odijelo mu se zateglo. Skupljala sam koljena kako je požuda vruće planula i smotala se u mom trbuhu. Stiskao mi ruke na granici boli, prije nego su pale dolje, dajući mi dozvolu. Uzbuđenje zbog dozvole izazvalo je vrtoglavicu. Pritisnula sam jače vitlajući s jastučićima prstiju, dodajući dodir nokta. Q je zastenjao, oči su mu kroz vjeđe kolutale dok sam žurila prstima dolje do gornjeg dijela vrata: pritiskala, nagovarala, krala bol kroz dodir. Išla sam rukama od baze lubanje, sve do prednjeg djela čela. Ouf, c'est une sensaton incroyable. - Osjećaj je nevjerojatan. Zastenjao je glasnije dok sam kružila oko njegovih ušiju, pritiskajući prstima sljepoočnice. Leptirići su lepršali u mom želucu. Brinula sam se o svom gospodaru i njemu se to sviđalo. Hoće li me nagraditi? Tiho sam se nasmijala. Q je pobijedio. Pobjedio je u natjecanju u borbi volje, priznavši svoju ranjivost. Reći ću mu svoje ime slijedeći puta kada me bude pitao 175
– ne zato što moram, nego zato što hoću. Leđa su me boljela dok sam masirala pritskajući, gnječeći. I nastavit ću dokle god bude bilo potrebno. Nakon nekog vremena je opet pokrio moje ruke i tiho naredio, - Možeš sjesti sada. Bol je malo popustila. Merci Nisam željela prekinuti; stajati tako nad njim davalo mi je osjećaj posjedovanja. S posljednjim milovanjem poslušala sam i sjela na stolicu. Gledao je s napola zatvorenim očima. Bore na čelu bile su manje izražene, a usta manje stisnuta. I dalje je imao podočnjake, ali oči mu nisu bile staklaste i nefokusirane. Buljili smo jedno u drugo, požuda je iskrila i nismo mogli odvratiti pogled. Q je bio crni olujni oblak koji me je usisavao prema sebi kao da sam vrabac koji brzo leti. Razlika između njegove tetovaže i ovoga sada bila je ta da sam ja htjela prestati letjeti i dopusti da me oblak uhvatiti. Hvala ti, esclave. Spustivši pogled, uspravio se u naslonjaču. Strepnja mi je plesala po koži, a ja sam posegnula za mapom da zaposlim ruke. Q me je promatrao nečitljivim pogledom. Kradomice sam ga pogledala dok sam petljala s mapom. Promijenila sam naš odnos brigom o njemu. Kao njegov rob, ne bih trebala htjeti išta raditi s njim, a namanje pomagati mu da ozdravi. Ali spoznaja da je moj gospodar - moj ljuti, ludi, pohotljivi gospodar – pustio da se brinem o njemu, činio me vlažnom i peckavom od želje. Razum mi se smotao u perecu pokušavajući shvatiti osjećaje. Zašto bi me briga o Q činila moćnom, zadovoljnom i izgubljenom, sve u isto vrijeme? Q nije rekao ni riječi dok sam otvarala mapu i virila u nju. Namrštila sam se na škrabotine na Francuskom. Razumijevala sam govorni Francuski s lakoćom, ali nisam bila baš jako dobra u čitanju. Q se povio unaprijed povezujući ruke između otvorenih bedara. Baš kao što je napravio kad sam stigla i kada je stavio uređaj za praćenje na moju nogu. Gležanj me je zasvrbio razmišljajući o uređaju, smiješno kako sam se navikla na njega. To je bio moj sigurnosni pokrivač - spoznaja da će Q uvijek doći po mene, baš kao što je rekao u snu. Pokazao je na vrh stranice gdje se isticao logo: silueta ptice u letu s otvorenom pozadinom nebodera. Moineau Holdings. rekao je Q. Broj otkucaja srca mi se ubrzao. Pogledala sam ga u oči. - Sparrow Holdings -. On je kimnuo otvarajući usta na odgovor, a onda je zastao. Pročistio je grlo. Rekla si da znaš s nekretninama. Ovo je moje naslijeđe. Ja sam priskrbio više od petsto pripajanja u u dvanaest godina. Oči su mu se zamaglile. - Preuzeo sam kad 176
sam imao šesnaest godina. Ovo vlada mojim životom, ali sam zahvalan za ono što mi daje za uzvrat. Ono što sam u stanju učiniti s novcem. On nikada nije govorio ovako. Nisam se micala u slučaju da prekidam čaroliju, a on zašuti. Pogled mu je bio ispunjen ponosom; barem je jednom aura bijesa i samoomalovažavanja izostala, ugušena pod slikom snažnog direktora koji je vladao carstvom. - Nazivao se Mercer konglomerat kada ga je moj otac posjedovao. - Mržnja mu se očitovala u glasu, a ruke sklupčale. - U trenutku kada je umro, ja sam ga promijenio. Ne samo ime, nego i strukturu cijele tvrtke. - Šutnja je zavladala, a ja nisam željela progovoriti, kretati se, ili privući ikakvu pozornost na sebe. Q je pričao kao da nisam više samo igračaka za seks ili imovina. Dopustio mi je da vidim strast u njegovom srcu za tvrtku o kojoj nisam znala ništa. On je ukazivao na bogatstvo koje nisam mogla pojmiti i na služenje tvrtki od tinejđerskih dana. Q se nakostriješio od bijesa spominjući svog oca. Znatiželja je buktala i voljela bih znati što se dogodilo. Da li ga je otac tukao? Odagnavši sjećanja pokazao je rukom prema mapi. Čitaj. Volio bih znati tvoje mišljenje o ovoj konkretnoj akviziciji. - Što? - Nisam mogla sakriti nevjericu u svom tonu. Buljila sam u mapu kao da će me taj fail unaprijediti iz statusa roba u zaposlenika. Nisam htjela biti Q zaposlenik, htjela sam biti ravnopravna s njim. Onda mu odgovori. . . on te pita kao ženu - on te vidi. Srce mi je ubrzano tuklo dok sam gledala stranicu, prateći logotip vrapca drhtavim prstom. Q je teško disao trljajući sljepoočnice. Pitam te što misliš, esclave. Studirala si analizu izvedivosti za nekretnine na sveučilištu, zar ne? Osim ako si i o tome lagala? Njegovo podbadanje o laganju o mom imenu me je sekiralo. Spremna sam ti reći. Samo pitaj. Obuzimao me je bijes, gubila sam živce. Q je želio moje mišljenje, ali mi nije bio spreman dati ljudska prava. Ljutito sam ga pogledala. - Mene pitaš? Roba kojem nikada nećeš dozvoliti da napusti kuću ili koristi telefon ili internet. Djevojku koju si prihvatio kao mito. - Užas mi je ispunio grlo kada sam konačno shvatila za šta sam bila nagrada. Zgađeno sam vratila pogled na mapu. - Bila sam mito za građevinski ugovor, zar ne? - Grčevito sam listala stranice očekujući da će mi one dati odgovore. - Rus me je dao tebi za nešto protuzakonito. - Tonom samopravednika sam ga upitala. - Što si prihvatio učiniti? 177
Nisam mogla razmišljati razumno – nisam bila ništa drugo nego poslovna transakcija, a ipak je Q upucao Rusa što me je povrijedio. Kome je odan? Meni njegovom robu - ili ljudima koji mu donose bogatstvo? Q se uspravio, prekinuvši vezu među nama. - To te se ne tiče. Pitam te o ovoj integraciji. Ništa drugo. Odmahnula sam glavom ne mogavši pustiti temu. Konačno sam imala jedan odgovor, a ostatak je počeo sjedati na svoje mjesto. - Zato ti služe druge cure? Prihvaćaš žene kao mito omogučujući gradnju i stvari koje ne bi trebao brljati u dobivanje odobrenja. Teško sam disala; sve to ima smisla. - Što se dogodilo s drugim curama? Pogled mi je odletio prema kavezu za ptice skrivenom iza lišća. Zašto sam samo ja u ovoj kući? Hoćeš li me odbaciti kada ti dosadim? Ili pričekati dok ne stigne bolja zamjena? Q me je strijeljao pogledom iz kojeg su frcale varnice. Kršila sam ruke u želji da ga pljusnem. Reci mi istinu! Što će se dogoditi sa mnom? Strah od budućnosti me je sakatio, okrečući moja pluća u zviždavu, beskorisnu stvar. Mislila sam ako se Q bude brinuo o meni, zadržat će me i ja se nikada ne bih morala ponovno vratiti u svijet. Ali još jednom on je to okrenuo u laž. Ne bih nikada mogla ostati ovdje trajno, kada još djevojaka stigne. Još ugovora će biti potpisano. Neki drugi rob će raširiti noge za Q da udara, jebe i vlada. Pao mi je mrak na oči kad sam počela paničariti. Kada dobrodošlica bude potrošena bit ću izbačena van, ubijena ili prodana drugom. Q je sjedio smrtno miran gledajući moj živčani slom. Uhvatio se za korjen nosa pokušavajući naći olakšanje od glavobolje. Imaš krivu predodžbu esclave, a nisam raspoložen da te ispravljam. Moj Bože, bila sam tako sretna što mu nikad nisam rekla svoje ime. Ono bi bilo bezvrijedno za njega. Nije ga bilo briga. Kladim se da je sva svoja mita zvao esclave, jer ih nije zadržavao dovoljno dugo kako bi saznao njihovu pravu osobnost. Moje srce se slomilo. Ustala sam ispruživši ruku. Želim svoju narukvicu natrag. Želim da me pustiš. Q se smijuljio, trepnuvši. Narukvica je moja. Baš kao što si i ti moja. Mislio sam da si to prihvatila. - Nikada. Misliš da ja lažem. Sve o tebi je laž. Ne želim gospodara koji nije iskren. Zaslužujem bolje. Zbog poriva da ga uvrijedim vikala sam. - Želim gospodara koji me kupuje! A ne da me prihvaća jer nema drugog izbora. Oči su mu opasno bljesnule; zarežao je, - Povuci to nazad ili ću učiniti tvoje zatočeništvo dugo i prepuno nevolja. 178
Htjela sam se smijati ili plakati, ili oboje. Nekako, prijetnja je zvučala kao laž. Da je to mislio sigurno bi učinio neizrecive strahote do sada. Dva tjedna me nije ni taknuo dok sam ja molila u svojim sanjarenjima da me veže. Pjesme koje je puštao - o življenju s demonima i nekontroliranim porivima – su obično sranje. Bio je bezdušan čovjek koji je zadirkivao i privoljevao laskanjem pokazujući mi nagovještaje žene kojom sam mogla postati, prije nego što me spustio na zemlju do ništavila. Bilo mi je dosta. Q je stiskajući čeljust ustao u jednom potezu. Ošamario me je tako jako da mi je glava odletjela unatrag. Suze su mi potekle dok sam se hvatala za moj gorući obraz. Strah je otjerao moju kuražu i došlo mi je da čučnem od straha. Q lice je bjesnio, a na licu mu se očitavala bol i nepobitna glad. Protrljao je dlan, smiješeći se mračno. Ne možeš razgovarati na taj način, a ne biti kažnjena esclave. Zgrabio me s leđa za vrat i gurnuo naprijed. Jezik je skupljao slane suze. Prva razumna stvar koju sam vidio da činiš. Naglasak mu je bio tih, egzotičnan, okrenuvši njegovu pohvalu u tamu i senzualnost. Unatoč boli i bijesu glas mu se omatao oko mog srca. Borila sam se s vizijama žešće borbe kako ga guram na pod, jašem, moleći ga da isporuči bilo koje grešno obećanje koje je navijestio. No moj strah od napuštanja je presudio. Pognula sam glavu. - A to je? Q me je pustio. - Prepoznala si me. Vidjela mene. Ja sam tvoj gospodar. Moje grlo se stisnulo boreći se protiv nepravde. On je bio moj gospodar, ali koliko dugo? Nemam izbora u određivanju dužine sužanjstva. Nikad nisam. Nikada neću. On me nikada neće vidjeli kao Tess. Kao djevojku. Ženu koja se odbija klanjati bilo kome. Ženu koja je više, nego samo jebeno mito. Strijeljala sam ga pogledom. - Gledaj me! Nisam tvoja za iživljavanje. - Naše oči su se sukobile, zaključavajući se u bitki volje. Koliko tih neverbalnih borbi moramo imati? Moje disanje je postalo teško dok me je Q gledao plamtećim pogledom prepunim mračne želje. Zrak je pucketao od čudovišnog nagona; čak su i ptice zašutjele. Moje tijelo se grijalo, zagrijalo, rastopilo. Ne, nemoj me izdati. Nisam mogla zaustaviti nastajanje skliskoće između mojih nogu ili maštarije koje su strelovitom brzinom letjele u mom iskrivljenom umu. 179
Prošlo je previše vremena od mog zadnjeg orgazma. Čuvala sam se za Q, a sada ne želim da me ikad više posjeti. Kajanje i krivnja su me usisavle u ponor. Kako sam mogla misliti da je Q taj jedan i jedini za mene? Nije učinio da moja duša pjeva. Zbog njega je plakala i vrištala i samu sebe željela rastrgati na komade. - Mrzim te. - Ne, ne mrziš. Ti jednostavno ne želiš vidjeti. - Što? - Prasnula sam. Zgrabio me za kodirani zglob i trgnuo protiv sebe. Njegovo tijelo je bilo pakleno vruće. - Ti si moja. Mogu s tobom raditi što želim. Mogu te odijevati. Jebati te. Odbaciti. Iznajmljivati te drugima. Ti pripadaš meni. Konačno si shvatila da to nije romantičano, nije seksi ili zabavno. To je nešto što nitko ne bi trebao htjeti ili željeti. Ti si zatočena. Protresao me je, glavobolja je bila ugravirana u njegove oči. - Moja uloga kao gospodara je da te ponizim do točke u kojoj nemaš osjećaja, nemaš emocija, nemaš nada ni snova. Kažem ti da se jebeš s drugim, ti pitaš koliko dugo. Kažem ti da nešto odjeneš, ti jebeno ne usitniš to u paramparčad u inat. To nosiš, i cijeniš ono što sam ti dao. Ti si moja, esclave. I to nije jebeno – sretni zauvijek. Pustio me je odgurnuvši me tako da sam posrnula. Kakav je osjećaj suočiti se s istinom? Nisam mogla disati. Suočavanje s istinom prestrašilo me je više od ičega. U tom trenutku sam u potpunosti vjerovala da bi Q mogao učiniti sve ovo što je rekao. On bi me ponižavao do potpune praznine. Veselo bi me tretirao poput cipela ili pohabanog kovčega. Ja sam bila nitko i ništa. Q je nastavio s grimasom boli. Na koljena, esclave. Pritisnuo je tešku ruku na moje rame. Bila sam previše otupila za ritanje ili trčanje. Toliko mnogo emocija u tako kratkom vremenu. Što se upravo dogodilo? U jednom trenutku htjela sam čuti da me zove Tess, u sljedećem sam ga željela mrtvog. Nisam mogla više izadržati. Q me je natjerao na koljena. Otkopčaj mi hlače. Nisam mislila da ću ikada više naći obamrlost, ali dok sam prtljala oko Q pojasa oblak ravnodušnosti me pomeo. Moje srce je ubrzano kucalo dok sam otkapčala zatvarač, izvlačeći njegov tvrdi penis na slobodu, ali moj razum je nestao. Q se ljuljao na nogama, držeći šakama moju kosu za ravnotežu. Sisaj me. Oslobodi me glavobolje drugim sredstvima. Pogledala sam gore, kružeći prstima oko toplog obujma. 180
Nezainteresirana pomisao treperila je u praznini. Ili je bio jako hrabar, derati se na mene i onda očekivati da mu popušim, a ne ugrizem, ili je jednostavno nevjerojatno glup. Nije me bilo briga ni za jedno ni za drugo, poslušala sam. Jednom sam zapumpala vukući noge na koljenima prema naprijed da bi vrh dovela u razinu mojih usana. Q teško izdahnuo, gurajući bokovima naprijed. Lizala sam degustirajući slanost. Svijest me je pokušala baciti natrag u stvarnost – Mogla bih ga ucjeniti dok sam mu pušila. Mogla sam ga ugristi i izazvati neizmjernu bol. Mogla bih se trampiti za moju slobodu. Otvorivši usta šire duboko sam ga uvukla u grlo. Zastenjao je povlačeći me za kosu dok mu se dupe stezalo. Mogla bih ga ugristi, ali nisam htjela. Čak i sada, moje tijelo me je izdavalo. Tresla sam se od požude, upražnjavajući slobodno radno mjesto s voljom i željom. Obrađivala sam ga šakama, lizala. Oh, merde! Smrznula sam se; Q se izokrenuo unatrag, držeći mokri penis. Suzette je stajala iza, usta širom otvorenih. Žao mi je! Ja - eh - . Naglo se okrenuvši, promrmljala je: - Nisam mislila ometati. Ljuljala sam se na petama držeći glavu pognutu. Q je bio izvan sebe od bijesa, pakujući se u svoje hlače. Trgnuo se kada je zatvarač došao veoma blizu osjetljivoj koži. - C'est quoi ce bordel? - Što je to jebote? Ona je odskočila gledajući u strop, prstiju lepršavih uz bokove. Je suis désolée, aliovdje su neki ljudi koji te žele vidjeti, Maître. - Q je teško disao gladeći kosu i odijelo, gledajući me tako intenzivno da sam to osjećala kao još jedan šamar. Moji obrazi su boluckali u odgovor. Otpusti ih. Nisam spreman primiti goste tako kasno. Suzette je pogledala preko ramena, olakšanje joj se ukazalo na licu. Okrečući se oko sebe pogledala me je s ogoljenom dušom. Otkucaji srca su mi galopirali izvan kontrole. Instinkti vrištali u mom biću i htjela sam začepiti uši. Obrisi palmi činili su se za inč bliže, granajući se sa zlom kobi. Nisam htjela da progovori. - Oni neće otići, Q. Imaju nalog - Okrenuo se prema njoj. Nalog? Pljusnula sam ruku preko usta. Moj svijet se urušio. Policija. Brax. On je dobio moju poruku. Živ je! Brax je živ i poslao je nekoga da me spasi! Srce mi se smrvilo; Nisam mogla misliti. Nisam mogla disati. Nisam mogla učiniti ništa osim klečati. Beznađe me pritislo kada se Q polako okrenuo prema meni. Smežurala sam se. Posljedice bježanja još jednom uništavaju moj život. Policija je došla po Q. 181
Uništila sam njegov život, baš kao što je on uništio moj. To nije istina, i ti to znaš. Dao ti ga je natrag. On te je uveo u novi život. Bolji život. Prisilila sam mozak na šutnju, riskirajući pogledati u Suzette. Oči su joj bile ispunjene razočaranjem i dubokom tugom. Savila sam se bliže podu mrzeći što sam je izdala. Prekinula je kontakt očima pogledavši u Q. - Policija vjeruje da držiš djevojku pod imenom Tess Snow. - Suzette je prošaptala, glas joj se slomio. Potegla je dva ljutita koraka prema meni, ali Q je podigao ruku spriječavajući je. - Kako si mogla? Ti - ti. . - Utihnula je usta uvijenih od tuge. - Svi smo ti vjerovali. - Moj život se razbio po četvrti i posljednji put. Q se ukočio, svaki trag boli i emocija je nestao. Tako se zoveš? Tess? - Moje tijelo je pucalo od čežnje. Izrekao je moje ime. Konačno, nakon gotovo dva mjeseca esclave. Otkotrljalo mu se s jezika u jednom lijepom Francuskom twistu; Željela sam njegov jezik na sebi. Htjela sam zaboraviti sve, pretvarati se da nikada nije rekao tako grozne stvari ili da sam dovela njegov život i posao u propast. Željela sam mu dati svoje srce i zaboraviti. Tess. . . Q je prošaptao prije nego je ogolio zube. Sjene su ga ogrnule i pogled izdaje koji sam ugledala u njegovim očima bolio me je više nego da sam bila oderana bičem. Nazvala si policiju. Ramena su mu se objesila, a bol koji je do tada skrivao još je malo prigušio. Suzette se naslonila na njega; on ju je zagrlio povlačeći uza se. Moje tijelo se pobunio kada je zasjala ljubomora blistava i zelena. Kako se usuđuje naći utjehu u svojoj sluškinji. Ja sam bila njegov rob. Nađi utjehu u meni - iako sam ja srž tvoje propasti! Kimnuo je glavom. - Neka bude tako. -
182
19. Poglavlje Češljugar Q i Suzette su otišli. Bez pogleda preko ramena ili riječi, Q je okrenuo leđa i otišao iz mog života. Noge su me boljele od klečanja, ali to nije bilo ništa u usporedbi s paralizirajućom boli slomljenog srca. Trebala bih biti sretna. Brax je bio živ! Ali ja sam bila mrtva za svoga gospodara i nisam znala što moja budućnost nosi. Policija će ga uhititi. Oni će me odvesti natrag u Australiju i vratiti me polovičnom životu – lažnom životu – životu koji više ne želim. Nisam znala koliko sam se dugo ljuljala, ali lokva suza je natapala mramorni pod. Ti si zaslužna za ovo. Bježala si jer si znala da ovo nije u redu. Q nije dobar. Pokušala sam se uvjeriti da ustanem, da prigrlim svoju slobodu i ostavim ovu kuću gdje se toliko loših stvari dogodilo, ali nisam mogla skupiti energiju. Posrćući sam drhtavo ustala. Ptice su šutjele i tihi svijet biljaka davao je dojam kao da sam jedino ja bila živa. Nitko me nije želio. Moji problemi s napuštenosti dosezali su vrhunac, bila sam zaglibljena u jadu. Kao ošamućena, išla sam iz staklenika kroz sobu fotografija i niz dugi hodnik. Svaki korak sam osjećala kao da idem prema stratištu. Nisam nikada više željela vidjeti Suzette – sučiti se s njenom žestinom i suzama. Voljela je Q, a ja sam ga osudila na zatvor. Ona me više nikada neće zvati mon amie. Nisam htjela da Q ide u zatvor. On je bio je mnogo toga, ali ne zaslužuje ovo što sam učinila. Mogao me je slomiti, silovati me kao Brute, ali to nikada nije učinio. Borio se protiv svojih želja kako bi osigurao da ostanem čitava i jaka. On je žrtvovao sve za beznačajnog roba. Želudac mi se zgrčio i presavila sam se na pola. Što sam to učinila? Deložirala sam samu sebe iz kuće u kojoj sam htjela biti, u svijet koji mene nije htio. Natrag čovjeku koji mi nikada ne bi mogao dati ono što mi je potrebno. Povratak na polupostojanje. Suze su mi klizile niz lice. Bijeg je bio katastrofa. Ljutnja je buknula prema Francu. Sve je to njegova krivnja. Da me je bolje držao na oku nikada ne bih uspjela pobjeći. Trebao me je uhvatiti prije nego što sam uništila toliko života. 183
Moje misli su skočile na Braxa. Krivnja me progutala. Kako je njemu bilo posljednjih nekoliko mjeseci? Sigurno me je mrzio zbog kršenja mog obećanja rekla sam da ga nikad ne bih ostavila, a jesam. Prvi puta ne svojevoljno, ali drugi put – sve je bilo na meni. Svjesno sam ga izrezala iz svojih misli, svog srca i napravila mjesta za svog gospodara. Slike Braxa izbezumljenog i slomljena srca grčile su mi utrobu. Moj mozak koji je bio u kratkom spoju odbijao je razmišljati o tome. Q mi je ponovo konzumirao misli te sam skliznula niz zid povlačeći koljena i omotavši ruke oko njih. Što ako ga je policija već odvela u pritvor? Nikada ga neću ponovno vidjeti. O Bože. Da li bi bila svjedok? Ne bi mogla. Ne bi htjela. Nema sumnje da će me vječno mrziti, željet će da je pustio Bruta da me ubije i pokopa u krumpire. Moje srce je umrlo. Htjela sam sve od njega. Htjela sam dominaciju. Ljutnju. Ali sam isto tako htjela i ljubav. Trebala sam povezanost koju je ponudio prije samo pola sata. Kratak uvid u nježniju stranu – stranu koju sam očajnički željela upoznati. Ja sam glupa, glupača. Esclave. Što radiš na podu? - Franco se pojavio u svom sjajnom crnom odijelu čučnuvši ispred mene. Nisam mu mogla susresti pogled. I on će također biti umiješan. Zašto policija nije sve gore opkolila? Nisam čula sirene ili povike. Suzette je izjavila da je samo nalog bio uručen. . . možda. . . možda neće učiniti ništa? Franco me potapšao po ramenu, živopisne smaragdne oči su bile tužne. Žao ti je što si bježala, zar ne? - Usisala sam zrak jecajući, čvršće omatajući ruke oko koljena. Franco je bio ništa drugo, nego dobar prema meni. Strog i bodljikav kad sam stigla, ali i ljubazan isto tako. Njegova tvrda fasada skrivala je čovjeka koji je volio svog poslodavca zbog razloga koje sam ja tek počinjala shvaćati. Uzdahnuo je, odmičući od suza mokre uvojke s mojih obraza. Hajde, hajde. U redu je. Nije kraj svijeta. - Odmahnula sam glavom. To je kraj svijeta. Mog svijeta. Kraj svijete mog gospodara. Tvog svijeta. Sve je uništeno. - Je li to ono što si radila? Kada sam te našao u kafiću? Zvala si policiju? Upitao je bez tračaka ljutnje, samo radoznalost u glasu. Teško sam disala. Ne. Nazvala sam dečka. Htjela sam pozvati policiju, ali si se ti pojavio. Bio je napet. Dakle, nisi ih nazvala direktno? - Iskra svjetlosti je zablistala u njegovim očima. Krivnja me je još jače pritisnula. On je htio vjerovati da se ne bi okrenula protiv Q: Htio je vjerovati da ga ne bih izdala. Prošaptala sam: - Ostavila sam poruku s Q imenom na sekretarici dečka. Stidljivo sam ga pogledala u oči. Ja bi zvala policiju, Franco. Ne sumnjaj u moj očaj za bijegom. 184
No čak i u svom očaju sam imala dvojbe. Skupila sam se u malu loptu, podvlačeći glavu u ruke. Franco je stajao, povlačeći me za lakat tako da nisam imala izbora nego ustati. Možeš to popraviti. Vukao me je niz hodnik. To nije tvoja krivica, esclave. Učinila si što si morala. A sada. . . vjerujem ti da ne bi to opet učinila i opraštam ti. Podigla sam pogled šmrcajući. Poslala sam njegovog gospodara na robiju, a on mi je opraštao? Ljubazno se nasmiješio, zelene oči su bile rezonantne u odnosu na Q tinjajuće blijedo zelene. - Reci policiji. Reci im da je to bila pogreška. Možeš popraviti štetu koju si prouzročila. Ideja je sjevala s nadom do bijelog usijanja; bacila sam se na njega, čvrsto ga stisnuvši u zagrljaj. Zašto se nisam toga sjetila? - Franco se smijuljio, odmičući me s nelagodom. - Nosila si se s puno toga, ali sada. Nisam dopustla da Franco završi. Bila sam ključ za spašavanje Q kako života, tako i njegovog posla. Već sam izgubila tako mnogo vremena. Lebdjela sam. Slike su se maglile dok sam sprintala kroz kuću. Nisam željala ukrasti Q egzistenciju. Moje mjesto je uz njega. To sam prihvatila. Morala sam naći načina da mi oprosti i da ostanem. Ja sam zabrljala, on je zabrljao. Zajedno, možemo to popraviti. Pojurila sam u dnevni boravak. Prazan. Daščući okrenula sam se i odjurila preko predvorja u knjižnicu. Staklo više nije bilo prozirno nego mat, skrivajući ljude. Nije me bilo briga i nahrupila sam kroz vrata. Q je podigao pogled, očiju zamagljenih od boli. Dva detektiva u civilu smjestili su se sučelice na kožnom kauču. Stajala sam kao idiot, pokušavajući izmiriti sliku u svojoj glavi, od horde policije i Q u lisicama, na trijeznu, stvarnu scenu. Mali tragovi dima cigara su plutali zrakom, dok se osjetio miris brendia i alkohola u tragovima. Nisam mogla skužiti dva starija muškarca s brkovima jedan s tankim i otrimanim, drugi s gustim i sivim – sjedili su opušteno i zadovoljno, pućkajući kao da su tamo na ćaskanju nakon večere, a ne zbog optužbe za otmicu. Q je vrtio svoju kristalnu čašu, tekući jantar prelijevao se uz stranice čaše. Gledao me je ispod oka. Očekivala sam val mržnje, izraz koji me sakati zbog izdaje, ali ništa nije došlo. Bio je udaljen, ravnodušan - savršeni, nedokučivi gospodar. Brkati ljudi su podigli obrve odmjeravajući me. Ali nije ih ispunio nikakav osjećaj hitnosti; nisu spustili svoje čaše s brendijem ni cigare. 185
Što se dovraga događa? Uletila sam da spasim situaciju, očekujući Q pretučenog i okovanog, a oni su djelovali kao da sam ja uljez. Otvorila sam usta i odmah ih ponovno zatvorila. Htjela sam pitati što se događa, ali što sam u stvari mogla reći? Sranje, trebala sam smisliti priču. Bila sam toliko fokusirana na spašavanje situacije, kao neka princeza koja se bori protiv zmajeva da spasi svog izmučenog princa, ali ne zna kako. Policajac s tankim brkovima i dubokim borama se okrene prema Q i promrmlja na Francuskom: - To je djevojka? - Q je stisnuo vilicu gledajući me prodornim pogledom. Kimnuo je lagano. - To je Tess Snow, ako nju tražite. - Moja utroba se stisnula čuvši moje ime sa njegovih usana. Drhtala sam od želje da ga ponovo čujem. Stupila sam naprijed. Q je ustao u jednom glatkom potezu, trepnuvši zbog migrene koja je bila ugravirana u njegovim očima. Doista ne bi trebao piti u takvom stanju. - Odlazi, gospođice Snow. Nisi dobrodošla. Naredba je dodala još malo soli na već bolne rane. Nisam dobrodošla. Oči su mi odletjele na policajca s gustim brkovima. Izgledao je kao slađahni otac i onaj koji tetoši svoju suprugu. Kako će reagirati na Q riječi kojima naređuje zatočenoj ženi da napusti prostoriju? Čovjek je pijuckao alkoholno piće gledajući, kao da smo Q i ja bili prizor iz dnevne sapunice. Situacija se nije razvijala kako sam očekivala. - Htjela sam razjasniti nekoliko stvari, da uđu u zapisnik. U slučaju da imate krivu predodžbu. promrmljala sam, ne obazirući se na Q bijesni pogled. Policajci su se pogledali, slegnuvši ramenima. Bushy Moustache se pomaknuo unaprijed, koža je zaškripala pod njegovom težinom. Stavljajući svoju čašu dolje i cigaru u kristalnu pepeljaru, rekao je: - Što biste željeli razjasniti, gospođice Snow? Borila sam se s porivom da pogledam u Q. Držeći glavu uspravno, rekla sam, - Ako me obavijestite o tome zašto ste ovdje, mogu vam reći istinu. Nema šanse da izblebećem stavri o kojima nemaju pojma. Busy Moustache je kimnuo uz iskrivljeni osmijeh. U redu. Izvlačeći svoj notes iz džepa na prsima, uz trzaj ga otvori. - Ovdje smo jer nas je Australska savezna policija kontaktirala zbog nestale žene koja odgovara vašem opisu. Oni su bili upozoreni od strane Braxton Cliffingstona o vašoj otmici u Meksiku. 186
Policajac s tankim brkovima je progovorio. On je dao detaljne dokaze o tome kako je pretučen i kada se osvijestio, vas više nije bilo. On nas je također opskrbio s telefonskom porukom od vas, koja ukazuje na ulogu gospodina Mercera u vašem nestanku. Kao što možete zamisliti, do tog trenutka gospodin Cliffingstone bio je nevjerojatno uzrujan, misleći da ste mrtvi. Busy Moustache se ubacio. - Bit će mu drago čuti da ste živi i zdravi. Q prsti su se stegnuli oko čaše. Nije skidao pogled s mene, ustuknuvši na spomen Braxovog imena. Policija je prestajala postojati kako je knjižnica postajala sve manja, zarobivši samo Q i mene u našem vlastitom svijetu. Njegova snaga me zrobljavala, grubo i strogo lica, oči u kojima su bijesile emocije. On me je promatrao ne s izrazom izdaje ili mržnje, nego s izrazom usamljenosti i razumijevanja. Grčila sam ruke, boreći se protiv poriva da se bacim pod njegove noge. Iako je trpio strašnu glavobolju Q je vibrirao s autoritetom i osjećajima. Nazirala sam koliko sam mu u stvari značila. Njegovo tijelo je pozivalo moje i poput poslušnog roba što sam i bila, prišla sam mu. Q se zgrčio kada sam mu dotakla prste omotane oko čaše. Iz nosnica mu je sukljalo gledajući preko mog ramena u dvojicu policajaca koji su bez sumnje promatrali. Nije me bilo briga. Morali su vidjeti što je postojalo između Q i mene. Možda to nisu mogli shvatiti - sranje, nisam to ni sama razumjela - ali je to je vibriralo u prostoru. Q prsti su napustili staklo hvatajući moju ruku u jednom oštrom pokretu. Koža je iskrila i stvarala vatromet. Dahnula sam gledajući duboko u blijede oči. Uspravio se i prošao pored mene, zaustavivši se uz kamin. Moje srce je ubrzalo otkucaje, mrzeći njegovo povlačenje. Želju je zamijenio očaj i ja sam kimnula glavom. Već me se odrekao. Mrzila sam policiju što je uništila moje nesigurno novo postojanje. Mrzila sam Braxa što me napokon pronašao. Mrzila sam samu sebe što sam bila tako slaba. Stisnula sam šake i progovorila jasno i glasno. Ja sam Tess Snow i bila sam oteta u Meksiku. Ali ovaj čovjek, - pokazala sam na Q. Q Mercer i njegovo kućanstvo, spasili su me i čuvali na sigurnom. Ostala sam ovdje po vlastitoj volji. Poruka na govornoj pošti gospodina Cliffingstona je greška. On nije dobro razumio. Osjećala sam se užasno što lažem o Braxu, ali bila sam fokusirana samo na Q, fokusirana na popravak nepopravljivog. Bushy Moustache je ustao i kimnuo glavom. Hvala što ste nam pojasnili, gospođice Snow. Ali sada stvarno trebamo razgovarati s Quincyem nasamo. 187
Quincy. Quincy. Oči su mi poletjele na Q. Saznala sam njegovo ime. Toliko zaljubljeni u naše stalne tihe borbe umova da smo od potpunih neznanaca saznali istinu. Pogledala sam ga s takvom čežnjom, njegove usne su se rastvorile. Nešto nas je povezivalo, pucketalo i puklo između nas. Nisam mogla disati. Prihvatila sam sve što je rekao u stakleniku o ponižavanju i posjedovanju. Q je htio ponižavati i posjedovati me. Quincy je htio podijeliti dijelove svog života sa mnom. Quincy je bio onaj koji je govorio o svom poslu, Q onaj koji mi je naredio da mu popušim. Željela sam obojicu. O, Bože, kako sam željela obojicu. Slika Q iza rešetaka, bez ikoga da hrani njegov kavez s pticama, sinula mi je pred očima. Skoro sam se srušila na koljena moleći za oprost. Svaka emocija je ranjavala; suze se izliše. Molim vas, nemojte uhititi Q Quincya. On nije učinio ništa loše. Zatim sam pobjegla.
188
20. Poglavlje Čigra Bacala sam se i okretala u krevetu u strahu što će donijeti jutro. Nakon što sam otrčala kao kukavica, pokušala sam prisluškivati, ali glasovi nisu putovali uza stube. Neznanje me progonilo i nisam mogla ukloniti iz mog uma sliku Q u ćeliji. Pogledala sam na sat; moje srce je štekalo poput neispravnog predmeta. 02: 14 Nitko nije došao po mene. Nema buke koja bi signalizirala da je Q nasilno odveden iz kuće. Da li ih je podmitio da okrenu glavu na drugu stranu? Nadala sam se bez osnove da bi se ovo moglo smiriti i da će se život nastaviti. Ako ne bude, zaključat ću se lokotom za nogu od kreveta i odbiti otići. Nisam se željela vrati Braxu ili roditeljima koji nisu marili. Nisam znala što nalog podrazumjeva – da li im to daje za pravo da pretraže kuću? Kako to da nitko nije pretraživao? To nije imalo smisla. Bila sam još uvijek u kući čovjeka kojeg je Brax optužio da me drži zatočenu. Nekako, Q je spriječavao da me snage zakona odvedu ili njega uhite. On je moćniji nego što sam mislila. To je bila još jedna nepoznanica. U dva i trideset, prestala sam se pretvarati da pokušavam zaspati. Izvlačeći blok za crtanje koji mi je Q dao iz mog noćnog ormarića, upalila sam lampu. Prsima stisnutim od boli, otvorila sam novu stranicu i izvadila ugljen. Moji su prsti vrtili olovku kao starog prijatelja, ali sam sjedila zureći u papir, izgubljena. Toliko toga se borilo za prostor unutar mene. Htjela sam pobjeći, ili se boriti, ili vrištati. Htjela sam se ispričati Q, onda vikati na njega zato što je kriv što osjećam toliko mnogo stvari. Skiciranje je bilo moj ispušni ventil i htjela sam da se sve izlije na stranici. Polako, moja ruka je pravila pero lake brze poteze, s tu i tamo, jačim pritiskom. Dok sam radila, prisjećala sam se opuštanja koje mi je crtanje davalo. Ono me smirivalo i usporavalo pomažući u smirivanju mog preopterećenog uma. Skicirajući linije i konture zgrada iz sjećanja, nestala sam u područjima nekretnina i arhitekture, pronašavši blaženi tišinu od brige i požude. 189
Namrštila sam se kada sam pogriješila, ali sam nastavila dalje. Preferirala sam skiciranje s fotografije ili direktno ispred zgrade, sa suncem na licu i zujanjem svijeta uokolo. Sjedeći u krevetu, čekajući da čujem svoju sudbinu, skicirala sam Q rezidenciju. Crtala sam njegov dom na bloku za crtanje koji mi je darovao. Zbog njegove geste mi je bilo milo oko srca i ono je kucalo za njega. Molim te, nemoj dopustiti da bude u pritvoru. Moj neizvjesna budućnost pokušala je narušiti oazu mira i uzdahnula sam. Gdje je Suzette otišla? Nisam je vidjela od staklenika. Lecnula sam se na pomisao da bi me ošamarila da ju Q nije zaustavio. Noć se pretvorila u rane jutarnje sate, ali nisam ugasila svjetlo. Sklupčala sam se skicirajući, kao da bi se svijet raspao da nisam. Pastel Q palače je oživio. Dodala sam izvore svjetlosti i gipsane ukrasne oblike i uzorke podno prostranih prozora, uspjela sam uhvatiti debeljuškaste obraščiće kerubina i složene arhitravne grede. U normalnim uvjetima, moja strast su bile oštre linije građevina od betona i čelika, a ne povijesnog dvorca, ali crtež će biti jedan od mojih najboljih. Poželjela sam da mogu nacrtati ljude. Uhvatiti Q lice na stranici, njegovu strogost, njegov stav. Ali ništa, čak ni savršena fotografija, ne bi mogla uhvatiti Q bit. Q je bio vibrantan. Q je bio jedinstven. Q je zračio. kao Quincy je postao čovjekom. Nisam htjela čovjeka. Htjela sam gospodara. Ljubavnika koji dominira. Iscrpljenost se borila s tugom, a ja sam potonula dublje u jastuke. Zaspala sam s blokom na krilu i s rukama umrljanim ugljenom uz moje obraze.
190
21. Poglavlje Fazan
Snažan bol me probudio. Sećanja na prošlu noć vrzmaju se maglovito brzo. Telo mi se stezalo, sećajući se Q neobuzdanog jebanja, pijanog mrmljanja o devojkama i zimi. Dao je tragove morala sam da skontam metaforu da bih razumela. Nisam bila sposobna za to sada. Mozak mi je bio sluđen, telo bukti od udaraca i modrica. Osetila sam se iskorišćeno, zlostavljano, i potpuno sam obožavala to. Pomerila sam se, trudeći se da se osetim udobno. Debeli pokrivač podmetnut ali golica. Q zajeca i stisnu me bliže, mišićava ruka omotana oko mog struka. Neverovatno, idalje je bio u meni, opušten ali dovoljno velik da ga budem svesna. moaned and Mrdala sam kukovima pokušavajući da ga probudim. Disanje mu se promenilo od dubokog u plitko. Polako se ukrutio, puneći me kao balon, šireći me, dok se nisam podsetila boli i kako ne je grubo uzeo sinoć. Ugrizla sam se za usnu dok njegov nos očeša o umršenu kosu ljubeći nežno. Uz nežno stenjanje on zaljulja kukovima. Oči su mi zatvorene dok spretni prsti zarobljavaju moju bradavicu, trljajući je nežno. Tako različit od ljute dominacije sinoć. Q nije bio onaj koji me je jebao jutros. Bio je to Quincy. Zastenjala sam potiskujući unazad, odgovarajući na njegovo ljuljanje. Klonuli smo ushićeni, ne jureći za razarajućim orgazmom, već nežnijim žarom. Prelazi rukom od grudi do same srži, igrajući se sa klitorisom, postaje ozbiljno tvrd. Zacvilela sam do je Q obmotao noge oko mojih zarobljavajući me. Ponovo gurnu, pritiskajući na gore, udarajući mi u srž utrobe. - Nikada nisam mislio da ću uživati u vanili, - promrmljao mi je u kosu. Sledila sam se. Šta je time mislio? Nikada ranije nije podelio intimnost? Nežnosti seksa u odnosu na ljutu rutinu? Disanje mu je ubrzano, nije primetio da sam povučena, pokušavajući da analiziram šta je hteo reći. Njegovi vlažni prsti trljaju erotično po klitorisu, ne dajući mi izbora osim da obratim pažnju. - Svrši za mene, robinjo. - Njegova naredba ostavlja bez daha noga umotana oko moje, napetost. 191
Gurnuo je jače, iskvaren nasiljem na koje sam navikla od Q. Stežući mi klitoris, primorao me je da svršim. Telo mi se stezalo i drhtalo, dočekujući Q orgazam, dok me je ispunjavao svojim semenom. Njegov nežni uzdisaj, učinio je da mi srce zadrhti, osmehnula sam se. Mora da smo se opet udaljili. Probudilo me je kucanje. Q se trgao, odmotao se od mene. Naša koža je htela pući, pokušavajući da nas zadrži spojene. Q progunđa, držeći se za glavu. Sranje, koliko sam popio sinoć? Nasmešila sam se nežno. Dovoljno da mrmljaš o pticama, devojkama i … Glas mi je tih. Tuga mi zameni posle bračni sjaj. Ja sam broj 58. Vazduh zahladni kao Q sleđen. Šta? - Oči mu se rasplamsaše od panike. - To sam rekao? - Trgnuo se, i ustade. Nisam mogla da skrenem pogled sa njegovog toniranog tela. Njegov teški penis i dalje blista od moje vlažnosti. Tetovaža vrapca me je ispunila tugom, iz nekog neobjašnjivog razloga. - Možeš li mi reći sada? Kakve veze imaju ptice sa pedeset sedam robinja koje si imao pre mene? - Q pređe rukom preko lica, odlazeći dalje. Uzimajući pantalone, odbio je da me pogleda. Navlači ih ne obazirući se na donji veš. Nisam videla njegovu tetovažu od pozadi, ali izgledalo je preteće i zlo. Noćna mora od trnja i granja pokušava da pojede nevine male ptice. Spustila sam pogled, ne mogu da gledam više. Svuda, koža mi je ljubičasta, sa modricama, i roze sa ogrebotinama od biča. Izvila sam se sikćući da pogledam leđa. Bič je prešao po rešetkastom obrascu, plamteća bol. Nije probio kožu ali prokletstvo, kako boli. Navukao je majicu, Q se okrenu. Dodao mi je krzneno ćebe sa kreveta. - Moraš nositi ovo do svoje sobe, pošto sam ti spalio odeću. Besna sam. Da li namerno ignorišeš moje pitanje? - Isključio se. Pogled maglovit, mamuran, vilica stisnuta. Nisam mogla razumeti njegovu distancu. Njegovu hladnoću. Neko zakuca ponovo, prekidajući napetost. Q uzdahnu, povlačeći se još više. Moram da idem. Stajala sam ponosno ne pokrivajući se ćebetom. Želela sam da vidi šta mi je uradio. Kako nosim tragove sa strašću. Oni pokazuju sve što sam postala. Nisam više snežna devica. Bila sam zatražena. Iskorišćena, polovna. - Otići ćeš u sred razgovora? Njegov pogled zastade na mom uništenom telu, toplota i patnja mu zatreperiše preko lica. - Nemoj mešati ono što se sinoć desilo. Bilo je to jebanje pijanog gospodara i njegovog roba. Dala si mi šta sam tražio. Sada je jutro, i druge stvari zahtevaju moju pažnju. 192
Nije me mogao više povrediti čak i da se trudio. Oči su mi sužene, peckanje od suza. - To je sranje i ti to znaš. - On slegnu ramenima. - Veruj u šta želiš, robe. Ja odlazim. Srce mi se stegnu. Robe. Ne Tess. On me se odrekao tako jednostavno. Pre nego što sam mogla da pitam šta se dovraga dešava, otključao je vrata i nestao. Krenula sam putem srama, kružnim stepenicama u svoju sobu. Istuširala sam se i protrljala arnikom masnice, pre nego sam obukla prelepu sivu haljinu koju sam našla u ormaru. Nisam više imala averziju da me Q oblači. Posle onog što je sinoć uradio, jednostavna prednost za odeću izgleda trivijalno. Pustila sam da me ogoli u svakom smislu, ali umesto da se osetim cenjeno i kompletno, osećam se prazno i žalosno. Radio je stvari za koje nikad nisam mislila da ću se složiti, i nikada nisam iskoristila sigurnu reč. Zato što sam se osetila sigurno sa njim. Ali to je bila još jedna laž. Uništio je tu sigurnost kada je otišao bez objašnjenja. Vilica me je zabolela od jakog stiskanja. Q nije imao pravo da se isključi i ode. Ima sva prava. On je tvoj gospodar. On je više od toga - čak i ako to negira do besvesti. Četkala sam kosu brzim potezima. Možda sam zaludela sebe verujući da je osetio nešto više. Priznao je da je ranije imao pedeset sedam žena…zašto je to bitno? Njegovo pijano priznanje odjekuje u glavi. Zima. Ptice. Otopljavanje. Ispustila sam četku. Jebote. Može li biti istina? Q kupuje žene, ne da bi ih zlostavljao, da bi ih spasao? Moj um ne može to da pojmi. Ne kada su demoni unutra, ne posle svega što mi je uradio. Ali srce mi ispuni nada. Moram saznati istinu. Istrčala sam iz sobe. Našla sam Suzette u kuhinji secka šargarepu, skoro da me nije primetila. Tamni oblaci kruže oko prolećnog sunca, praveći senku. Gđa. Sucre mi se osmehnu pre nego nestade u špajz. Osetila sam se nepoželjno. Bila sam izdajnik, otpadnik. Krenula sam napred, ne ulazeći u kuhinju. Nisam hrabra dovoljno da priđem Suzette dok drži nož. Nepodnošljiva tišina, kuća je imala čudne vibracije. Napetost, kao da se sprema oluja. Misli mi navrše. Nemam prava da se osećam ignorisano. To što se desilo sa policijom je moja greška. Suzette…šta se desilo sinoć? Zašto policija nije uhapsila Q? - Počela sam jednostavnim pitanjem. Moram da probijem led pre nego što potvrdim sumnje. Ima smisla - Suzette mi je rekla kako je Q spasao, ali bila sam previše tvrdoglava da slušam. Ona 193
napući usne, očiju suženih. Šta misliš da sedesilo? Policija je došla i optužila Q da te je kidnapovao. - Ali su otišli. Mora da su zaključili da je Q nevin, kada nisu podneli tužbu. Suzette se poče rugati. - Mnogo toga ne znaš, robinjo. Stvar je u tome što si izgubila pravo da znaš. Stomak mi zaigra. Nisam shvatala koliko cenim Suzette prijateljstvo. Nisam zvala policiju. Zvala sam mog dečka i rekla mu za Q, ali…to je sve. Prestala je da secka. - I misliš da je tu u redu? - Zatvorila je oči, terajući mračno raspoloženje. Kada ih je otvorila, njene oči boje lešnika blistale su, nije više besna. - Znam da si bila prestravljena kada si prvi put stigla. Znam da si patila u Meksiku. Znam da ti nedostaje dečko - Ne mogu te mrzeti što si borac, što bežiš, što si hrabra. Volela bih da si nam dala više vremena pre nego osudiš i doneseš lošu odluku. - Podigla je nož i nastavila da secka. Drhtavica mi prođe niz kičmu. Ona govori u prošlom vremenu… Gđa. Sucre otvori rernu, i nebeski mirisi cimeta i šećera lebde dok je uklanjala savršeno pečeno pecivo. Stavila ih je ispred mene, mašući krpom i izazivajući da se miris širi. Pokušala sam da ignorišem lupanje srca. Mrzela sam taj osećaj. Ovaj jeziv osećaj gubitka. - Gđa. Sucre. Da li ste videli Gospodara Mercer? Moram da pričam sa njim. - Suzette se ukoči ali ne gleda. Odmahnula je glavom. - Ne. Otišao je pre pola sata. Sumnjam da će doći još neko vreme. Tuga nagrnu. Otišao je bez pozdrava. Šta si očekivala? Samo zato što si mu dozvolila da te bičuje sinoć, mislila si da će stvari biti drugačije? Ne bi trebalo da boli toliko…to je bilo očekivano. Bio je radni dan i morao je da vodi carstvo. Ali on nije otišao ovog jutra. Pobegao je. Nešto nije u redu. - Oh. Gđa. Sucre mi uputi sažaljiv pogled, oštre smeđe oči me procenjuju. Sa nežnim osmehom, dodala mi je toplo pecivo. - Bolje jedi dete. Nikad se ne zna kada ćeš jesti ponovo. - Pogledala sam je. - Zašto ne znam. - Instiktivno sam krenulo prema njoj i uhvatila za zglob. - Šta ste mislili? Suzette je gledala širom otvorenih očiju, bes se menjao u tugu. Otvorila je usta da nešto kaže, ali se muškarac stvorio iza mene. - Misli da je vašem boravku kod nas došao kraj, robinjo. - Ne. Puštajući Gđu. Sucre da ide, krenula sam se suočiti sa Franco. Stajao je, jasno i oštro, crne senke na glavi, ista fascikla koju mi je Q pokazao kad sam prvi put došla iz Meksika. Dosije koji su kidnaperi kreirali. Dosije koji se odnosi na mene samo kao Plava Devojka na Skuteru. 194
Srce mi se zgrčilo. Q je znao šta radi sve vreme. Bila sam neverovatno glupa da ne vidim. Tražio je jednu noć da radi ono što je želeo. Jedna noć samo mu je to trebalo. Onda će me izbaciti napolje. Korisnik. Kopile. Franco mi prilazo bliže, Krenula sam unazad udarajući u toplo meko telo Gđe. Sucre. Izbacujući me napolje, Q me razdvaja od ljudi koji su brinuli više od mojih roditelja. Materinska udobnost Gđe. Sucre, čudno sestrinstvo sa Suzette. Čak i čudna povezanost sa Franco. Sve je to gotovo. Franco se osmehnuo i stao pred mene. Gđa. Sucre me dodirnu po ramenu, pružajući mi podršku dok je Franco kleknuo i skinuo mi GPS tragač nožem. Pao mi je sa članka udarajući o tlo. Simbolizuje da Q više ne brine, to je bio šamar. Uklonio je svoju zaštitu, svoju čudnu privrženost. Izbacuje me napolje u svet pun Siledžija i Vozača. - To je to? Nemam reči? - Pucala sam, boli iznad poimanja. Q je bio beskičmenjak da bi to uradio sam. Naredio je osoblju da me ukloni kao da sam neželjeni ljubimac. Nasmejala sam se morbidno. - Biću uklonjena kao pobesnela pudla. - Možda bi bilo bolje da me upucaju. Kako ću se nositi sa svim tim? Franco se nasmeja. - Teško robinjo. Idete kući. Kući. Reč nije prizvala sreću i pripadnost, ne više. Bila je strana i sumorna. Q me baca natrag u svet gde ne želim da se ikada vratim. Bacajući me kao nepoželjan Božićni poklon. Gđa. Sucre me stisnu za ramena i gurnu me ka Franco. - Idi sada. Ostavi sve ovo iza sebe. Poletela sam ka Suzette, hvatajući je za ruke. Pogledi su nam se sreli od njenog sažaljenja srce mi krvari. - Ne želim da idem Suzette. Bežanje je bila velika greška. Objasnićeš to Q i dozvoliti mi da ostanem, zar ne? Uporno govoriš da sam dobra za njega. Da je bolji čovek nego što mislim. Želim da budem dostojna, Suzette. Želim da ostanem i čujem njegovu priču. Ona mi skloni prste, povlačeći se nazad. - Znam Tess, ali je sada kasno. Q je sklopio dogovor sa policijom. Optužnica neće biti podignuta protiv njega ako te vrati kući. Ovo je jedini način. - Srce me je zabolelo toliko da je bolno disati. Tako je nagovorio policiju da se drži po strani. Davajući mene da spase svoje dupe. Ne. Ne mogu ići. Želim da ostanem. Moram da ostanem. Franco se pojavio držeći me za ruku čvrsto. - Hajdemo. Imamo rok. I samo tako, izvukao me iz kuhinje, dalje od Suzette, dalje od novog života. Dok smo prolazili kroz dnevni boravak, kratko sam razmišljala da ga udarim i pobegnem. Mogla bih se zaključati u spavaću sobu, i čekati Q da mi on kaže da me ne želi. Ali Franco je previše jak. Bilo bi besmisleno. Franco me je izveo na vrata cerekajući se prigušeno. - Čudno, kako je ovo počelo sa mnom gurajući te kroz vrata da se povinuješ svom novom gospodaru. 195
- Nasmejao se ponovo i dodao, - Nikad pre nisam morao da izbacim robinju. Otisci biča koje mi je Q ostavio prošle noći istakli su se na mojoj koži poput releljefa kada me je uhvatila panika, stvarnost idem kući. Ne mogu zaustaviti ovo. - Mrzela sam te tada, mrzim te i sada. Klimnuo je glavom. - Razumem ali ja samo izvršavam naređenja. - Na istom travnjaku sa uključenim svetlima odmarao je Q privatni avion sa njegovim inicijalima. Vetar mi je mrsio kosu. crni oblaci se nadvili najavljujući kišu. Videla sam priliku i rekla. - Da li ćemo zaista leteti po ovom vremenu? Nije bezbedno. Zakopala sam pete pokušavajući da se oslobodim Franco stiska. - Molim te Franco, želim da ostanem. Pozovi Q. Dozvoli mi da razgovaram sa njim. Odmahnuo je glavom i krenuo ka avionu kao da nije bio borbe uopšte. - Q ne želi da te vidi ponovo, robinjo. Izvini što kažem, ali uzrokovala si puno problema u njegovom životu. - Njegove reči žare, ali ton mu je ljubazan, tužan. Spustila sam glavu i predala se. Zašto da se borim. Ne mogu promeniti sudbinu. Franco mi je pomogao da se popnem u mlaznjak. Krem koća i drvo boje meda bio je zatvor. Povila sam se u istoj stolici kao kad sam prvi put letela. Isti užas i bol od te noći ispuni mi grudi. Luda sam. Idem kući. Trebam biti uzbuđena. Isto poglavlje u mom životu se ponavlja. Moji roditelji me nisu želeli, Brax se nije borio da me zadrži. I Q…Q je ukrao sve i onda me bacio nazad ajkulama u svet. Ruke su mi savijene. Jedno je sigurno, ako je Q bio tako bezdušan da mi uradi ovo, onda me ne zaslužuje. Pogledala sam u Franco. - Bilo je zabavno, Tess. Sedi i opusti se. Bićeš kući uskoro. - Skrenuo je i nestao u kokpitu. Pojavila se stjuardesa. Njena plava kosa podignuta u francusku punđu i bela uniforma sa Q inicijalima preko grudi. Želela sam da je povredim. Da joj skinem uniformu i ukradem. Ako iko zaslužuje da nosi njegove inicijale preko sisa, to sam ja. Sranje, posedovao je svaki deo mene sinoć. Gorući bes je plamteoi poželela sam da kažem Q tačno šta mislim o njemu. Bedna kukavica. Označio me do srži, sve vreme znajući da me šalje dalje. Kako nisam osetila to? Kako je lagao zako uspešno? Suze mi zamagliše vid dok je avion poletao sa travnjaka. Motori su se pokrenuli, podizali smo se u vazduh uz nalet turbulencija i vetra. Uvrnula sam se u sedištu dok se Q pastelna vila pretvarala iz impresivne u minijaturnu. Pritiskajući hladnu ruku na prozor, progutala sam kada su se crni oblaci nadvili šaljući me u tamu. Q mi je ukrao nadu i snive, zamenio moja osećanja crnilom i prazninom. Slomljena sam. Vreme je prolazilo u tišini. Dopunili smo gorivo na mestima koje nisam želela da znam. U roku od nekoliko sati ostavila sam proleće u u Francuskoj, i sletela u jesen u Australiju. Vozili smo prema privatnom hangaru dok je mesec 196
plesao na srebrnim oblacima. Ostavili smo iza sebe oluju stižući u prekrasnu noć. - Vreme je da idemo, robinjo. - Franco je izašao iz kokpita držeći ruku za iskrcavanje. Stomak mi se otvrdnu. Ustala sam iz sedišta i izašla iz aviona. Nisam imala energije da vrštim ili ubedim Franco da je ovo velika greška. Mozak mi se nije isključio celi let, presušila sam. Nije bilo svrhe ponavljati sve kada Q više nije stalo. Pratila kao dobra ovca dok me Franco vodio u zgradu rezervisanu za specijalne dolaske. Pogledala sam preko ramena poslednji put u Q avion. To će biti poslednja njegova stvar koju ću videti. Srce mi se stegnu i ojača. Kaligrafska slova – Q. M - rugaju mi se. Avion pripada drugačijem svetu. Svetu u kom ja više nisam privilegovana da uživam. Odrasla sam iz stidljive devojke sa tajnim fantazijama, u borca koji bi rado ubio svoje otmičare u Meksiku, u jaku ženu koja je prihvatila svoje prave želje, u slomljenu, umornu devojku koja samo želi da spava i zaboravi – celi bolesni krug. Učinila sam nezamislivo: Slomila sam sebe, i pala na svog gospodara. Jebi se Q. Gledala sam u pod dok je Franco brzo razgovarao sa carinskim službenikom davajući mu predpostavljam lažna dokumenta. Nakon razgovora i klimanja glavom oba muškarca, Franco je spustio ruku na moja leđa gurajući me sa aerodroma na tlo Melburna. Topao, suvi Australijski vazduh uskovitlan sa blagim povetarcom. Uprkos činjenici da nisam želela da budem ovde, udahnula sam. Miris Melburna golica sećanja i mali talas udobnosti se spustio. Kuća. Morala sam da naučim kako da pripadam. Misao me preplavi. Moram nazad lagati sebe i Brax. Proći kroz predloge života bez uzbuđenja i opojnih niti seksualnog straha. Oh, Bože. Franco zagrokta kada sam zastala. - Nastavi, rob - , mislim Gđice. Snow. Nađoh se licem u lice sa njim. - Vrati me nazad. Ne pripadam ovde više. Namrštio se. - Ne mogu da te vratim. Francuska policija će znati. Takav je dogovor. Gdin. Mercer ima dugogodišnji dogovor sa vlastima. - To mi je paralo uši. - Kakav dugogodišnji dogovor. Franco uzdahnu zaprepašćeno. - Za robinju postavljaš mnogo prokletih pitanja. - Nisam više robinja. Reci mi. On je gunđao. - Ako bi slušala i obratila pažnju, Gdin. Mercer nije u igri čuvanja robova. Otkrovenje i nije bilo relevantno. Q i njegovo frustrirajuće pijano komentarisanje. - Reci mi nešto što ne znam. Ja sam broj pedeset osam. To znači da je imao pedeset sedam žena pre mene. To ga čini dilerom za žene. - Nisam mogla da podnesem to. Pomisao da je Q imao toliko žena tera me da udaram i 197
vičem. Sada mene nema, biće ih više. Nesumnjivo. - Ali znam da je to uradio iz pravih razloga. Pomogao im je. zar ne? - Želela sam da ga mrzim, nisam mogla, ne zbog toga. Franco me je uhvatio za biceps, povukao u stranu, daleko od radoznalih ušiju. Promrmljao je, - Da Gdin. Mercer je imao pedeset sedam robova. Dvanaest kada mu je bilo šesnaest godina. On kupuje žene, prihvata ih kao mito, ali nikada ne stavlja prst na njih. - On uzdahnu, - Q rehabilituje slomljene žene, i vraća ih voljenima. Posvetio je svoj novac, osoblje, i dom pomoći ženama koje su bile slomljene nepopravljivo. Sa nekom vrsto Mercer super lepka, on uspeva da ih sastavi ponovo. Istina je slatka. Konačno sam znala. Posle dva meseca života sa nedokučivim gospodarom, znala sam čoveka ispod maske. Suzette me navodila sve vreme vrapci i ptice vrište poruke u lice. Oni simbolizuje žene koje je Q spasio. Oči mi se raširiše, konačno razumevajući njegovu tetovažu. Crna oluja i oblaci predstavljaju užase sveta - ili njega. Ptice koje lete slobodne su devojke koje je spasao. Nosi je kao talisman. Znak hrabrosti. Da ga nisam mrzela, volela bih ga zbog toga. Smekšala sam, prihvatajući zašto me je Q izbacio. Motao je da zaštiti buduće žene. Nije mogao da dozvoli da mu uništim život jer je posvetio svoje vreme spašavajući ih. Mrzela sam što to razumem. Uradila bih istu stvar. Srce mi je presušilo, i prihvatila sam da nema povratka. Franco nikada neće izdati Q. Moram znati jednu stvar, mada. Pogledala sam. - Zašto ja? Kada nije dodirnuo nijednu drugu? Zašto je hteo da me slomi kada je popravljao stvari? Franco skloni pogled, protrlja vrat. - Nije želeo da te slomi. On… - Usne mu se sklopiše, i sram mu pređe licem. Nije na meni da pričam o tome. Zgrabila sam ga za ruku i stisla jako. - Molim te, Franco. Reci mi. Moram znati. Ne mogu više. Mislila sa da je Q stalo do mene. Brinem za njega, i npravila sam najveću grešku u životu što sam pobegla i pozvala Brax. - Oči su mi zasijale i zasuzile. - Kada bih mogla da sve vratim, učinila bih to. Duguješ mi istinu. Franco me uze za ruku. - Znam Gđice. Snow, ali to ne menja činjenicu da po prvi put, Q reaguje na roba onako kako bi pravi gospodar. Video je vašu borbu i voleo što niste slomljeni. Nije pokušavao da vas slomi radeći ono što je učinio. - Spustio je ton tako da sam ga jedva čula. - Nadao se da vi možete slomiti njega. Krv mi se sjurila u uši. Pesma o potrebi za borbom i potragom. Želela sam da išamaram sebe jer to nisam videla. Q je bio potreban neko ko deli njegovu tamu, balansirajući između boli i zadovoljstva. Tako smo bili slični, ali mi nikada 198
nije dozvolio da mu priđem bliže, da mu pokažem. Uništila sam sve. Policija je dala ultimatum, i Q nije imao izbor osim da prihvati. Gutala sam teško, dok je Franco dodao, - Q se bori mnogo. Nadao sam se daje konačno našao osobu koja će njemu pomoći. Onda si pobegla, i došao je kraj. Franco je spustio ruku, krećući se unazad u jednom pokretu. - Žao mi je zbog onog u Meksiku, i šta vam je Lefebvre uradio ,ali je vreme da zaboravite na Gdin. Mercer, i vratite se dečku. Pominjanje Brax bilo je kao žarač kroz srce. Kakva sam loša devojka postala. Da me je Q želeo nikada ne bih otišla. Pustila bih Brax da mumla, zbog neispunjenog obećanja da ga nikada neću napustiti. Da li ću ikada živeti sama? Franco me gurnu napred gde je stajalište za taksi. Redovi kola čekaju, ispod blistavog svetla. Predajući mi nešto u ruke, reče. - Ovo je za vaše probleme. Zbogom, Gđice. Snow. Želela sam da vrištim dok je Franco zakoračio i nestao. Mrzela sam svoje prezime. Nedostaje mi robinjo. Nedostaje mi značenje reči: pripadati. Ne samo Q, već celokupnom postojanju. Nisam znala koliko dugo sam stajala na trotoaru, držeći kovertu koju mi je Franco dao, ali na kraju nisam imala drugog izbora nego da krenem. Kreni napred. Pokušaj i zaboravi. Ošamućena, vukla sam se do taksija. Vozač podiže gustu crnu obrvu. - Bez prtljaga mlada damo? - Trepnula sam. Trenutak kada sam ušla u auto, život će me usisati i ja to neću moći da zaustavim. Postaću Tessie ponovo. Odvažne Tess više neće biti. Q neće biti više. Q je pogrešio u jednoj stvari. Nešto u meni je bilo slomljeno: srce. Odmahujući glavom, zamumlala sam, - Ne, bez prtljaga. Preživi danas, a onda misli na sutra. Korak po korak. Klizeći u plastičnu unutrašnjost, dala sam mu adresu. Našu adresu. Moju i Brax. Idem kući.
199
22. Poglavlje Zvončica Nisam imala ključ. Prelazeći prstima po vrhu okvira vrata, pronašla sam rezervni. Naš stan nalazio se na donjem katu zgrade od osam katova. Jednosobni, prohladan, bez sunca ili pogleda, ali uredili smo ga sa svijetlim tkaninama i Braxovim - učini to sam - projektima. Prokletstvo, uđi. Ključ nije mogao ući u bravu jer sam se tresla previše. Bila sam doma. Na mjestu gdje sam bila sretna ali bez ideje tko sam ja zapravo. Hodati kroz vrata značilo je puno više nego samo vratiti se. Radeći ovo, dopuštala sam Q da pobijedi. Da me se odrekne. Pogrbila sam se držeći se za trbuh i skupljajući snagu za ovo. Ugledala sam Braxove čižme sa čeličnim vrhom na podu i moje je srce jako zakucalo. Nikad ne smiješ dopustiti Braxu da te vidi ovakvu, Tess… Tessi. Ova bol je sam tvoja. Ispravila sam se gutajući balončiće zraka. Brax je očekivao slobodnu i zbunjenu djevojku. Ne ženu kojoj je toliko potreban netko drugi. Ne ženu koja očajnički želi bič i nasilje. Prešla sam preko praga. Strah je došao prvi. Strah od istoga - od previše linija doma koje smo Brax i ja stvorili. Osjećala sam se kao da me će me kanđe čežnje povući natrag u prošlost. Noge su se zalijepile za pod, stojeći na mjestu, boreći se sa neodoljivom potrebom da pobjegnem. Što sam dulje stajala, tresući se od straha, postajala sam zbunjenija. Moj um borio se sa dvije kutije uspomena: Tessi i Tess. Brax an Q. Australia i Francuska. Nisu se ispreplitale i u mom vrtlogu zbunjenosti, ovaj stan djelovao je kao grozna magija. Ublažavao je moj strah tjerajući me da se osjećam kao da nikada nisam ni otišla. Q? Tko je to? Produkt moje mašte. Mexiko? Baš, da. Brax nikada ne bi otputovao tako daleko od kuće. U treptaju, zadnja dva i pol mjeseca postala su od stvarnosti kao neki san. Frkula sam sama sebi u brk, ne smijem zaboraviti. Nikada ne smijem zaboraviti. Bez obzira koliko bolno bilo, želim nositi te uspomene kao oklop, da više nikada 200
ne postanem slaba. Pomaknula sam se malo naprijed skupljenih ruku. Zastori sa tratinčicama bili su navučeni polovično, kao što je to Brax uvijek činio. Prljavi tanjur položen u sudoper u našoj malenoj kuhinji krem boje, i njegova crvena kutija za alat blokira hodnik od spavaće sobe do kupatila. Nema svijetla, samo sjene. Hodam na prstima kroz vlastitu kuću, osjećajući se kao uljez. Nisam pripadala. Nikada nisam pripadala. Udarac je došao iz spavaće sobe. Napela sam se spremna za pobjeći, instinkti visoko na alarmu. Zvuk panđi po podu i glasno lajanje prekinuli su tišinu. Blizard je doletio iz spavaće sobe. Haski je posrnuo preko kutije za alat i sletio ravno meni pred noge. Trenutak kada je njegovo vruće, pseće tijelo dodirnulo moje, potonula sam na pod. Nikada mi se nije sviđao Blizard, ali on je predstavljao Braxa u potpunosti. Napet, sretan i odan do kraja. Pseći dah natjerao me da naboram nos dok me njuškao, mašući svojim repom tako jako da mu se cijeli zadnji kraj tresao. - Smiri se, Blizard. Ne trebam se utopiti u poljupcima. Nije mu se sviđalo što sam ga maknula, trebalo mi je zraka. Pokušavajući namjestiti svoje veliko tijelo u moje krilo lizao me sa svojim jezikom. Konačno sam popustila i pritisnula svoje lice o njegovu njušku. - Nedostaja sam ti, huh? Nadam se da mi nisi prožvakao sve torbice dok me nije bilo. Blizard je poskočio. Glasna mumljava i nerazumljiva psovka začula se iz spavaće sobe. Smrznula sam se. Blizard je osjetio moje raspoloženje i odlutao niz hodnik u smjeru gdje mu se pojavio gospodar. Moje srce je potonulo. Gospodar. Blizard je nekome pripadao. Ja više nisam. Brax je posrnuo kada se Blizard zatrčao u njega a zatim je pogledao gore. Naše oči su se srele. Nebesko plave sa sivo plavim. Toliko sam se navikla na blijedo zelene. Braxova čeljust otvorila se širom i napetost je iskočila. Moja unutrašnjost borila se sa složenom dvojbom. Stara Tess pojurila bi niz hodnik i u Braxovo naručje priljepljujući nas za pod. Briznula bi u plač i ljubila ga bez prestanka. Tako, tako sretna da se vratila nekome kome je stalo dovoljno da podijeli svoj čitav život s njom. Nova Tess nosila je Deseti svjetski rat u srcu. Q me još držao zatočenom iako sam pokušavala otjerati njegovo uvjetovanje. Q nije razmišljao kako se zbunjeno i usamljeno ja mogu osjećati. Dokazao je da nije dobar gospodar. Svi znaju, poslije zatočeništva, ljubimac na zna preživjeti u divljini. On bi trebao biti kažnjen. Ti mu ne pripadaš. Ne više. Ali kako bih ja trebala preživjeti poslije Q? Znala sam što istinska pripadnost nekome znači. To nije moralno ili normalno ali ja sam bila čuvana i neprocjenjiva. Nisam samo željela nekome pripadati. Željela sam da netko upravlja mnome. A Brax nikada ne bi upravljao mnome. Nije mogao. 201
Brax je šepao naprijed, gurajući psa s puta. - Je li ovo stvarno? - Njegov duboki, pospani glas probudio je sjećanja. Brax. Slatki, udobni Brax. Bio je sasvim sam. Vjerojatno patio deset puta više nego ja. - Brax. - Koraknula sam naprijed. Naše oči nisu se napuštale i on se pomaknuo. - Tessi? Moj Bože, Tess. Tada smo počeli trčati. Sudarili smo se, omotavajući se čvrsto jedno o drugo, stiskajući se dok nismo ostali bez daha. Brax me potopio poljupcima dok me njegovo toplo tijelo, samo u boksericama, opeklo tugom. Moje srce raspalo se u dijelove. Q - ov glas odzvanjao je u mojoj glavi: - miriše tako dobro. Tako jebeno dobro. Kao kiša. ne ne, kao mraz. Oštro i svježe i hladno i…i bolno. - Zatvorio je svoje oči, glas mu se pretvorio u šapat. - Ti voliš u - - - uzrokovati bol. Bol. Postao bi poznat osjećaj u mojem srcu. Q je uzrokovao nezamislivu agoniju. Ne bih to preživjela. Preživjet ćeš. Brax je prestao ljubiti moju kosu, skupljajući me u zagrljaj koji lomi kosti. Oh moj Bože, Tess. Tessi? To si doista ti. Oh, moj Bože. - Njegov poznati miris jabuke i veličina bili su previše i napravila sam jedinu stvar koju sam se zarekla da neću. Slomila sam se. Suze su padale i jecala sam. Jecala zbog moje prošlosti sa ovim čovjekom. Zbog znanja da sam se promijenila potpuno i ne mogu nikada vratiti na staro. Uvijek ću živjeti sa Q - om u mom srcu. Više nema mjesta za Braxa. Ali morala sam se pretvarati. Ovaj trenutak obilježio je dan kada sam zaključala svoje potrebe i želje i kada sam odlučila potruditi se. Tessi će biti ponovno rođena kroz odlučnost i laži. Brax me odmaknuo sa suzama u očima. Poljubio mi je usne sa svojim morim od suza. Natjerala sam se da se ne okrenem. On je prošao kroz pakao misleći da si mrtva. Poljubi ga. Pokaži mu da ga još voliš. Otvorila sam usta, očekujući nasilan jezik, ali Braxov poljubac bio je sladak, nježan, tako drugačiji od Q - ovog. Tako drugačiji od onoga što sam trebala. Odmaknuo se, hvatajući mi ruke. - Jesi li dobro? Jesi povrijeđena? - njegove oči preletjele su preko mene u panici. Moja siva haljina bila je zgužvana i naborana ali izgledala je skupo. I trebala je - bila je Pradina. Brax je frknuo kada je primijetio omotnicu u mom stisku. Još uvijek nisam imala hrabrosti otvoriti je. Povrijeđena? Da, na toliko načina, ali moje rane nisu vidljive. Odmahnula sam glavom. - Dobro sam. - Namrgodio se. - Što se dogodilo? - Zavrtio me, prelazeći rukama gore dolje po mom tijelu. - Jesi li sigurna? Kako si došla ovdje? Jesi li pobjegla? Možda bi trebali otići u bolnicu? - nasmiješila sam se blago jer su njegovi prsti škakljali i tada trznula kada je dodirnuo bolno mjesto na mojim 202
rebrima. - Dobro sam. Iskreno. Samo trebam u krevet i malo odmora. Bio je ovo dug dan. - Najduži u mom životu. Brax je omotao ruke oko mene; zajedno smo ušetali u mračnu spavaću sobu. Naš bračni krevet je čekao i prekrivač kojeg sam izradila od materijala sa uzorkom Eiffelovog tornja rugao se sa podsmijehom. Hodala sam sa zastojima. Zašto, zašto, zašto? Francuski romantični simbol ubadao me iznova i iznova; nisam ga mogla podnijeti. Iskoračila sam, zgrabila rub prekrivača i bacila ga u kut sobe. Nisam mogla spavati na simbolu zemlje gdje je moj bivši gospodar živio. Molila sam Boga da pati koliko i ja. Prokletstvo, željela sam njegovo hladno srce iščupano, kao moje. Nadam se da zavijaš u agoniji, gade. Tresla sam se od bijesa kada mi je Brax dodirnuo rame. - Tessi. Uredu je. Ne znam što se dogodilo ali pronaći ćemo ti pomoć. Okej? - Pomaknuo me prema krevetu i pomogao mi da skinem odjeću. Valjala sam se u mislima, sjećanjima, i željama da mogu resetirati svoj mozak da zaboravim. Zaboravim sve. Odjevena samo u svilenu spavaćicu koje je bila ispod haljine, ušli smo u krevet. Miris deterdženta za rublje i omekšivača smirilo je moje ubrzano srce, podsjećajući me da sam nekada ovdje pronalazila mir. Mogla bih ga opet pronaći da se potrudim. Brax je odmah postavio moju glavu na svoja prsa. To je bila naša uobičajena poza i ja sam slušala njegove otkucaje srca. Snažna i mirna, odvela su me u stanje otupljenosti. San je ukrao moj svijet. - Robe, što ti to misliš da radiš? - Smrznula sam se gledajući gospodara. Q je stajao ponosan i tvrd kraj moga kreveta. Pogladio je svoj tvrdi kurac, usana odvojenih sa žudnjom i očima koje sjaje od želje. - Pokušavam svršiti dok razmišljam o tome kako me jebete, gospodaru. Gladio ga je jače. Kapljica tekućine zasjala je na vrhu. Nisam se mogla zaustaviti. Uspravila sam se i uvukla ga u usta. Q je zastenjao, vukući moju kosu dok sam ga lizala, cuclala, i pušila. - Jebem ti, robe. Tvoja usta su moj cijeli svijet. Želim te jebati svaki dan, cijeli dan. Ne mogu mislit normalno bez da te jebem. Želim te zavezati i nikada ne pustiti. - Njegov glas putovao je beskonačno dok se gurao u moja usta, udarajući kraj mog grla snažno. Zavijala sam, spuštajući prste između svojih nogu, gladeći neodoljivu vlažnost. - Prestani se dirati, Tess. To je moje. Sve je moje. - Gurnuo me na leđa, obuzdavajući me. U jednom brzom pokretu, okrenuo me na koljena i udario po guzi toliko jako da je moja koža vrištala od užitka - boli. Gurnula sam guzu natrag, preklinjući.
203
- Uzet ćeš sve što ti dam. Nećeš biti u stanju hodati. Sviđa li ti se zvuk toga? Njegova okrutna ruka, udarila me po guzi opet; ja sam zastenjala. - Da, gospodaru. Sviđa mi se kako to zvuči. Q se namjestio otraga i… - Sranje, Tessi, sva si mokra. - Prsti su ušli u mene, razmazujući napaljenost između mojih nogu. Brax je ležao između mojih raširenih bedara i svijet snova pretvorio se u stvarnost. Nije stvarno. Moje je srce tuklo pokušavajući razumjeti. Q nije bio stvaran. Samo san. Krenula sam provući prste kroz kosu da odgurnem misli o Q - u, ali su bili puni vlažnosti. Dirala sam se u snu. - Drhtala si i probudila me. - Brax je mrmljao i dalje pomičući prste meni. - Zvučala si kao da te jako boli, Tessi. Tada si se počela dirati i stenjati. - Čula se bol u njegovom glasu ali se nastavio smiješiti nježno. - Pokušao sam te spriječiti ali si moje prste ugurala u sebe i onda. pa, onda si se probudila. - Sram je zažario moje obraze. Odmaknula sam pogled jer nisam mogla podnijeti napaljenost u njegovim očima. - Žao mi je, Brax. - Disala sam duboko i borila se sa potrebom da plačem. Okrenula sam glavu u potrazi za mirisom limuna i sandalovine. Moja čula bila su usamljena i daleko od svega Q - ovog. Moje me tijelo izdalo i sada je Brax bio izgubljen i povrijeđen. Morala sam to popraviti. Morala sam učiniti nešto. Brax se premjestio. Njegov teški kurac pritiskao mi je bedra. Saznanje me pogodilo; nagnula sa se da ga poljubim. Smrznuo se dok sam pokušavala otvoriti njegove usne. Mogu mu vratiti natrag njegovu curu. Pokazati da sam se zbilja vratila. Sa glasnim stenjanjem spustio se na mene, prstima duboko u meni. Njegov dodir nije prijao kao Q - ov. Strašno, počela sam shvaćati da se ne vlažim više, već suprotno. - Tess, Bože što si mi falila. - Nježne usne pritisnute o moje. Željela sam zatvoriti oči, ali morala sa si potvrditi da čovjek s kojim vodim ljubav nije Q. ne ovo tijelo se neurednom, smeđom kosom i očima kao nebo. Ovo je Brax, i voljela sam ga. Volim. Trznula sam kada je stavio još jedan prst duboko. Stisnula sam bokove, ne želeći njegov dodir. - Jeli prerano? Mogu prestati. Samo moram znati da si ovdje. Moram te imati, Tessi, da bih znao da ne sanjam. - Svojim nosom prešao je preko moga vrata uzdišući. - Sanjao sam da se vračaš kući toliko puta da više ne vjerujem da je ovo stvarno. - Obujmila sam njegove obraze, prateći palcem njegove usne. Brax je bio sve što je važno. Morala sam prestati razmišljati i nastaviti sa svojom budućnosti. - I ti meni trebaš. - Trebala sam Braxa da obriše pečat Q - a. Tada, možda, budem bila slobodna. Tiho, Brax je opustio kukove, pritiskajući u mene. Trznula sam na bol i suhoću ali držala sam Braxovu glavu na svojem ramenu dok se on počeo kretati. Natjerala sam svoje tijelo da odgovori. Zajedno, mi smo se kretali i povezali ponovno. Njegovo je tijelo ispunilo moje, i ja sam se trudila tako jako da ostanem u sadašnjosti. Da ljubav koju osjećam 204
prema Braxu napreduje iz zapetljane do blještave strasti, ali iskra nikada nije postala više od plamenčića. Ne kao galaksije koje je Q postigao, kao vražji mađioničar, što je i bio. Prestani misliti na tog gada. Brax je stenjao i ljubio mi uho. - Sranje, ti si sjajna. Nedostajala si mi. Tako, tako puno, nemaš pojma. Mrzim se. Mrzim Q - a. Mrzim svoje bolesne fantazije. Mrzim što ne mogu biti žena koja Brax misli da sam bila. Mrzila sam Braxa jer se žalio na svoje probleme umjesto da razgovaramo o tome što se dogodilo meni. Mučila sam se sa crnim mislima, odišući olakšanjem kada je Brax svršio, tresući se i gurajući jako. Moje tijelo nije postiglo više od nježne opekotine, orgazam nije bila mogućnost. Brax je izašao iz mene i sjeo na krevet, gledajući dolje. Moja se svilena spavačica povukla iznad mojih prsa otkrivajući golotinju. Sveti Bože. - Njegova su se usta otvorila širom dok je bježao unatrag skoro upadajući s ruba kreveta. - Sveti Bože, Tessi. Što se to dovraga dogodilo? - suze su mu svjetlucale u očima dok mu je pogled bio zaključan na mom tijelu. Moje je srce ubrzalo. Pogledala sam dolje. Glasni, psihotični smijeh eruptirao je iz mene. Brax je izgledao spreman odvesti me u ludnicu. Ožiljci od šibe, vezanja, ljubavni ugrizi i modrice pružali su se po mojoj inače savršenoj koži. Odmahivala sam glavom. Ako me Q šibao i označavao sa znanjem da će me poslati natrag, nije li se pitao hoće li to moj stari ljubavnik vidjeti? Je li on to namjerno napravio? Q, ti si uvjerljivi seronja. Ali u tom trenutku, nisam marila. Ožiljci su me povezivali s njim i dok god bili na mom mesu, ja sam bila rob. Bilo da to Q želi ili ne. Brax je stajao, pozirajući gol. - Reci mi što ti se dogodilo? Zašto se dovraga smiješ? - moj je osmijeh iščeznuo. Spustila sam pogled. Zbog toga što su moji osjećaji igrali rulet, počela sam plakati. Pretvorila sam se u izdajničku tekućinu. Oklijevajući, Brax se ponovno popeo na krevet. Krivnja se uzdigla i povukla sam plahte do brade. - nije to ništa, Brax. Ništa se nije dogodilo. Sada sam ovdje. Okej? To je u prošlosti, i nije više važno. - Brax je odmahnuo glavom s panikom u plavim očima. - treba li ti savjetovanje? Možemo ići. Osjećam se bespomoćno. - Zamisao da razgovaram s nekim bila mi je zastrašujuća. - Ne. Bit ću dobro. Obećavam. - Brax je zaštucao, spuštajuči ramena. Glas mu je prepukao pun tuge na njegovim usnama. - Tess, jako jako mi je žao što ih nisam mogao spriječiti. Prolazio sam kroz taj dan ponovno i ponovno. Želim ubiti sam sebe jer nisam bio dovoljno snažan da ih spriječim i zaslužujem ići u pakao jer te nisam slušao. Natjerao sam te u taj kafić. Sve je ovo moja krivica. - Panika se pojavila. Nisam mogla podnijeti da se Brax slomi. Nisam imala snage tješiti njega i sebe. Ali on se sabrao, izgledajući hrabrije svake sekunde. Sjela sam, skupljajući se uz njega i pazeći da moje tijelo ostane pokriveno. Moja koljena bila su pritisnuta uz njegova kada sam 205
uzela njegovo lice u svoje ruke, - Nisi ti kriv. Nitko ih nije mogao zaustaviti. Moje se tijelo napelo prisjećajući se Kožne Jakne. - Nitko, okej? Bilo ih je brojčano više od nas. Moramo si oprostiti. - Brax je slegnuo glavom. - Zar me ne mrziš? Zbog toga što nisam slušao? Proveo sam zadnja dva mjeseca misleći da si mrtva. To što si se vratila u život, ranjena, i mentalno sjebana… - ustuknula sam. Bila sam ja puno stvari, ali mentalno ja sam bila dobro. Q neće pobijediti. Ja ću ga preboljeti. Pogledao je u moje oči, uspravljen. - Probudio sam se u muškom wc u sam. A tebe nije bilo. Ne znam kako sam se vratio u hotel, ali nekako jesam. Policija je organizirala potragu, ali nitko nije imao nade. Otkazali su je nakon tjedan dana i ambasada Australije se umiješala. Poslali su me kući. - Nasmijao se mračno. - Poslali su me kući bez tebe. Kako su mislila da ja nastavim sa svojim životom? Htio sam ostati i sam te tražiti, ali policija je rekla da su bili u kafiću i da je ispražnjen. Nitko nije bio tamo. - Brax me uhvatio za ruke i stisnuo ih bolno. - Gdje su te odveli? - Bila sam spremna slušati Braxovu priču. Bilo je očito da ga izjeda cijelog, ali moja priča… nisam mogla. Nisam mu mogla ispričati o strašnom iskustvu u Meksiku. Nisam mu mogla reći o silovanju kada sam pobjegla. Nisam mu mogla reći koliko mi je Q značio. Koliko sam ga trebala - i sada još. Ponijet ću to u grob. Brax je zgrabio moje zapešće, uočavajući barkod po prvi put. Prelazeći palcem preko linija mumljao je: - jesu ti ovo oni napravili? - okrenuo je moju ruku kao da bi mogao oguliti to i napraviti da nestane. - Zašto su te tetovirali? - Moja ruka poletjela je iza uha, skrivajući teror. Još uvijek sam imala uređaj za praćenje u vratu. Q je možda bacio svoj GSP uređaj, ali što ako me meksikanci mogu pronaći opet? Prestaje li on raditi sam nakon nekog vremena? Morala sam odmah saznati kako se on deaktivira. Tjerajući sebe da budem mirna, rekla sam: - Ne brini se za mene. Reci mi što se dogodilo tebi. Došao si kući? Jako mi je žao što si bio sam, Brax. Žao mi je što su me odveli od tebe. - Moje suze su pale, uzrokovane krivnjom koju osjećam jer sam učinila da Brax pati. Njegove noćne more zacijelo su bile strašne. - kada sam došao doma, pokušao sam sve da istražujem gdje se žene odvode iz Meksika, ali kada se jednom otmu, većina žena nikada se ne vrati. Neke su pronađene u Španjolskoj i Saudijskoj Arabiji ali nikada žive. Moje srce se slomilo, pomirilo s tim da te više neću vidjeti. - Glas mu je utihnuo i izgledao je kao da je takvoj agoniji da sam se naježila. - tada si ti nazvala! Želio sam se ubiti jer se nisam javio. Moj šef stalno je zvao da se vratim na posao tako da sam utišao mobitel. Kada sam čuo tvoj glas, paniku, činjenicu da si živa. Sranje, želio sam razbiti telefon u malene komade jer nisam mogao razgovarati s tobom. - Njegova su se prsa spuštala i dizala dok je uvrtao ruke. - ali dala si mi ime. Jebeni gad Q Mercer. Dala si mi trag. Nisam imao pojma što si radila u Francuskoj, nazvao sam 206
policiju i oni su preuzeli. Pronašli su bogataša koji živi u Boisu i posjeduje velika imanja. Istraživao sam ali nisam mogao pronaći niti jednu sliku njega ili toga što bi mogao raditi s tobom. - Uzdahnuo je prije nastavka. - policija je održala svoju riječ. Rekli su da će istražiti i da ukoliko te nađu, on će te morati pustiti i onda ići u zatvor. Nadao sam se da će ga objesiti. - Zamisao da je Q mrtav ubola mi je srce. Mržnja u Braxovom glasu ohladila me i morala sam nešto reći. - Q Mercer nije ono što sam mislila da je. Pobjegla sam i našla se u većoj opasnosti nego što sam bila, ali Q me spasio. - Nisam se mogla prestati tresti kada sam pomislila na Bruta. Pretjerivajući do kraja rekla sam: - On mi je pomogao da zacijelim a zatim me pustio. - Ta dva poglavlja bila su sve što sam ja rekla o cijeloj stvari. Bio je to moj život, zavezan sa lijepom ružičastom mašnom. Brax je namrštio lice. - ti meni kažeš da da te on samo tako pustio? Policija se nikada nije pojavila? - Nasmijala sam se. - Policija je stigla, i hvala ti što si im pomogao da me pronađu. Ali Q me želio vratiti od početka. - Srce mi se okrenulo, žaleći što je to zapravo istina. - Vidiš on rehabilitira žene koje su slomljene i prodane. Kupuje ih, ali kada zacijele i ozdrave, on ih pošalje doma. - Nisam mogla sakriti ponos u svojim prsima. Q nije bio čudovište. On možda misli da je, ali čudovište nikada ne bi to napravilo. Čudovište bi mučilo, silovalo i ubijalo. Ne bi ponudilo slobodu nakon života u jadu. Brax se malo opustio. - dakle, on te nikada nije dirao? Bila si na sigurnom i zaštićena cijelo ovo vrijeme? - Oči su mu pale na plahtu i zaustavile se na mom grlu. - a što je s ožiljcima po tvom tijelu? - Uspravila sam se sjedeći, koliko sam mogla, nadajući se da ću sakriti istinu. - Njih sam dobila kada sam bježala. Živjela sam u luksuzu i sprijateljila se s njegovom sluškinjom Suzette. - - Dobro sam. Iskreno. Zajedno, možemo vratiti naš život u normalu. - Vrtio je svojom glavom i na trenutak sam pomislila da nije povjerovao u moju laž, ali tada je posegnuo za mnom. Popela sam se u njegovo naručje. Poljubio je vrh moje glave mrmljajući. Sve će biti dobro sada. Doma si. Nikada te neću ispustiti iz vida opet. - Ja sam se priljubila bliže i nisam rekla ni riječi.
23. Poglavlje Djetlić 207
Čovjek je prilagodljiv. Njegovo srce nije. Mjesec dana je proletjelo i ja sam nastavila svoj život kao da nikada nisam ni otišla. Dva tjedna poslije povratka nazvala sam svoje roditelje. Brax im je rekao što se dogodilo u Meksiku, i oni su kremirali staru igračku jednoroga koji je pripadao meni, položili ga u stražnji vrt, vjerujući da sam umrla. U njihovim starim i zaboravnim umovima, moja reinkarnacija neuredno iskušenje, ne sretna nova prilika. Razgovor je bio umjetan, neprirodan i težak. Nikada više nisam nazvala. Postala sam ovisna o pjesmama o ljutni, baš kao i Q. Riječi pjesama dijelile su moju bol, puštajući ju da izađe van. Tvoj lik ne želi izaći iz moje glave Proganja me, proganja, izluđuje, želim da sam mrtva Svaki put kad sklopim oči, ti si tamo, spreman povući me u mračne želje Stvarnost je mjesto gdje više ne želim biti, moji snovi su moj spas Izrezat ću te, presjeći, slomiti svaku kost u svom tijelu Ako to znači mir bez tvoje mračne melodije nikada nisam puštala pjesme kada je Brax bio doma, ali kada smo samo ja i moja usamljenost, riječi padaju sa bolom u srcu i potrebom. U mojim snovima, Q me posjetio i ja sam se probudila leteći u zvijezde i orgazam. Danju, tjerala sam sebe da se ponašam i lažem i da budem Tessi. Istina i Q bili su čir na mome srcu. Postala sam uspješna u skrivanju svojih osjećaja isto kao i on. Moje tajne ostale su zaključane iza tvrđave i nevinosti plavih očiju. Moje je tijelo zacijelilo i više nije bilo ožiljaka od biča. Ali gorili su crveno i žarko na mojoj duši. Ima noći kada sam uvrtala svoje bradavice tako jako samo da bih pokušala stvoriti žudnju kao Q, ali to nikada nije uspjelo. Titrav i zaokružen život kakvog je on pružao, postao je samo nedokučivi, mračni raj. Stvarnost je preuzela. Polagala sam ispit za fakultet. Dopustili su mi da polažem testove kasnije, s obzirom na okolnosti i ja sam položila kao od šale. Brax me odveo na večeru da proslavimo, ali prošla sam kroz večer svjesna da sam bacila još jedno sidro što me drži ovdje. Sada imam obrazovanje. Jedina stvar koje me ograničavala bio je Brax. I dan za danom dokazivao da nije dovoljno. Pokušala sam uhvatiti Q - ovu vilu na svom bloku za crtanje ali koliko god se trudila, nisam ju mogla dobro pogoditi. Ponovno sam se povezala sa Stacy i prijateljima s fakulteta i počela tražiti posao u području industrija. Lutala sam životom u polu - svjesnom stanju. Smiješeći se, smijući čak, ali sve je bilo nečujno, prekriveno sa filmskim platnom, nikad ne dopuštajući da vidim jasne boje ili pomirišem bogate mirise ili uživam u izvanrednom užitku. Trideset i šest dana nakon što me Q napustio, dvije su se stvari dogodile koje su 208
prodrmale moj prazan svijet. Brax se neprimjetno polagano promijenio. Primijetila sam da provodi puno vremena iznoseći smeće van. Nisam marila zapravo i samo me znatiželja natjerala da ga pratim jedna večeri. Šuljajući se izvan zgrade našeg stana, pronašla sam ga kako razgovara sa našom susjedom preko hodnika. Lice joj je bilo u Blizardovom krznu i imala je pogled pun obožavanja usmjeren na Braxa. Moji prsti su se petljali dok mi je srce ubrzavalo - prvi osjećaji u mjesec dana. Nikada nisam razmišljala o životu koji je Brax vodio dok sam se ja igrala nastranih igrica sa Q - om. Njemu je bilo stalo do nje - napeta nježnost koju je pokazao meni kada me vidio prvi put sjala mu je u očima. O moj Bože, da li mi on zamjera što sam se vratila u njegov život kada je smatrao da sam mrtva? Toliko sam sebična bila da mi to nikada nije palo na pamet. Odmah poslije prvog jutra pravili smo se kao da se ništa nije dogodilo. Nikada to nismo raspravili, i ja se nikada nisam žalila što se nismo seksali poslije toga. Nisam htjela priznati, ali život s Braxom, prihvaćanje njegovih poljubaca i držanja ruke činila su se kao da varam Q - a, što je zapravo bilo idiotski i frustrirajuće kao pakao. Ali moje me tijelo mrzilo što izdajem svoga gospodara. Zamjenjujući pravog Q - a za onoga iz snova, vlažila sam se u snu i pokušavala svršiti. Promatrala sam kao voajer dok je Brax pomagao curi da ustane, držeći ju trenutak duže nego je trebao. Pogled čistog uzbuđenja u njezinim očima natjerao ma da žudim. Žudim za drugim. Čekala sam ljubomoru. Čekala sam bijes. Čekala sam bilo što… nešto da pokažem da mi je stalo. Ništa. Brax se smijao nečemu što je rekla i mazio Blizardovu glavu. Smiješak mi se polako pojavio na usnama. Braxu se sviđala druga. Nije me više koristio kao svoju štaku, i on više nije bio moja. Shvaćanje me pogodilo kao tisuću gromova i munja. Sreća. Sloboda. Brax me nije trebao. Slobodna sam. Osjećaji su me savladali. Vezica koja me držala za Braxa - ona izvezena od obaveze i prijateljstva - pukla je, ostavljajući me nikome. Prvi puta u životu, bila sam svoja. Sasvim sama. Nitko nije imao prava na mene. Nitko me nije posjedovao. Prekrasna radost zamijenila je moju prosječnost, moju potrebu da je ljudima stalo. Meni je stalo do mene. - Je n’appartiens qu’à moi. Sljedeće noći oprostila sam se od Braxa. Dok je on otišao iznijeti smeće i flertati sa susjedom, izvadila sam stari ruksak ispod kreveta i spakirala ga. Pojačala sam radio, stavila na pop glazbu i pozdravljala novi početak. Odjeća koju ne volim, modni dodaci koji mi ništa ne znače, njih sam strpala na dno. Prvi put u svom životu bit ću sama sa sobom. Bez rezervnog plana, bez sigurne mreže. Bez ikoga da se oslonim na njega, osim sebe. nisam imala odredište u planu. Ali znala sam da želim izvršiti svoje obećanje dobro. Obećanje koje sam dala ženi koja me tetovirala u Meksiku. Rekla sam joj da će ju karma ugristi za guzicu. Ja sam željela 209
biti ta karma. Željela sam povrijediti i povrijediti sve osobe koje su bile uključene i suprotstaviti se za sve žene koje nisu imale sretan završetak kao ja. Gotova sam sa tim da sam slaba i pasivna. Nisam više Tessi. Gledajući u svoj novi, plastikom omotan zglob, nasmiješila sam se. Kroz prošli mjesec dana uspjela sam laserski ukloniti sredinu barkoda. Prihvatila sam bol. Poslije svega, ipak me Q naučio da je bol užitak. On mi se pojavio u glavi. - Misli samo na mene i što radim. Postoji intimnost u boli, robe. Dopusti da tvoja bol bude moj užitak. - Otresla sam sjećanje, ignorirajući stiskanje između mojih nogu. Bože, nedostajao mi je. Nedostajala mi je njegova sebična hladnoća i super vruće nasilje. Ali i zahvalila sam mu također. Bez njegove okrutnosti, nikada ne bih pronašla korijen čelika u sebi. Smiješeći se, pratila sam malu pticu u letu zapetljanu između krajeva barkoda. Iznad vrane bile su brojke 58. bilo je to morbidno. Pogrešno na toliko razina da sama sebe obilježim kao roba 58 ali Q je bio svijetla točka mog života. Bolna točka koja se više nikada neće vratiti. Želje sam ga upamtiti po nečemu kada budem stara, udana, dosadna i ispijena. Tetovaža ptice i broja zauvijek će čuvati tu uspomenu. Zaključana kutija sadističkog užitka dostupna za proživjeti ponovno samo u privatnosti moje glave, kad god bi mi zatrebala doza vatre. Uzdišući, zgrabila sam posljednji komad svoje garderobe. Siva haljina u kojoj sam napustila Q - ov dom. Pjesma je počela na radiju. Tvoj me dodir proždire, prestravljuje, obmanjuje želiš me zarobiti Ja želim biti tvoja žrtva Ti me želiš upropastiti Ja želim biti tvoja slomljena Pokaži mi svoju tamu A ja ću ti dati svoje svijetlo Riječi su me ošamarile i dugo sam buljila u haljinu. Moje srce nije znalo želi li tući ili umrijeti. U užasnom trenutku sramote pomirisala sam materijal. Nježne linija limuna i sandalovine ispunile su mi trbuh ljubavlju i mržnjom. Dva jednaka osjećaja, tako različita ali ne različita uopće. Oboje su bili ista stvar: strast. Motajući haljinu u malu loptu, nešto je puklo. Mršteći se izvadila sam iz nje omotnicu koju mi je Franco dao. Bila sam prevelika kukavica da ju pročitam. Umjesto toga skrila sam ju u haljinu nadajući se da ću zaboraviti. Nikada nisam zaboravila. Ali sada sam imala snage. Imala sam kontrolu nad svojom sudbinom. Sjedeći na krevetu, posegnula sam prstima ispod ljepila da bih ju otvorila. Otkucaji srca su se gomilali dok sam okretala omotnicu. Braxova srebrna narukvica je ispala. Sletjela mi je u krilo kao nespretnjakovićki. Q mi je vratio 210
narukvicu. - Sranje! - psovao je. Stojeći, pokupio je narukvicu sa poda i dignuo je gore. - ovo je moje! Ti si moja! Usadi si to u glavu ako ikad želiš natrag ovo. - To je bila laž. Sve to. Vratio je narukvicu tako lako - kao da nikada nije bila njegova. Ako se obvezao da će me potpuno posjedovati, ne bih provela zadnjih mjesec dana u čistilištu. Bacila sam narukvicu, sletjela je na Braxov jastuk. Nisam ju željela više. Pripadala je dvama identitetima, a ja se ne klanjam više ni jednom od njih. Ja ću nastaviti dalje, pomozi mi. Pronaći ću i spasiti žene koje su zlostavljane i izrabljivane. Postat ću trgovcima robljem najgora noćna mora. Iako ga niječeš, postaješ on. Moje oči su se raširile. Q je spašavao žene, baš kao što ću i ja. On ih je možda spašavao ali nikada gadove nije privodio pravdi. Htjela sam ganjati čudovišta, ne samo spašavati žrtve. Gledala sam omotnicu prije nego sam ju bacila i pronašla mali smeđi papir. Nisam mogla disati. Robe, Tess, ovo je za tvoju slobodu. Leti visoko i sretno. Je suis a toi. Q Prekrila sam usta rukom zadržavajući vrisak. Iza poruke bio je ček. Potpisan arogantnim rukopisom, Quincina Mercera ček je sadržavao iznos od dvjesto tisuća eura. Muka mi je. Dvjesto tisuća eura! Ljutnja je eksplodirala. Dvjesto tisuća. Zar je to bilo koliko sam vrijedila? Manje od nekog Buggatija ili drugih stvari koje je mogao kupiti? Sranje, ja nisam na prodaju! Novac je uzrokovao dvjesto tisuća valova frustracije na njegovu dražbu. On zbilja je jebeni idiot. Nisam željela njegov novac. Nisam željela ništa od njega, osim mira. Željela sam njega izvan svoje glave. Željela sam da moja osjetila pripadaju meni opet. Željela sam da moje srce prestane žalovati. Toliko stvari koje sam željela… nisam dobila. Proklinjem ga na vječni pakao do smrti! Moje je srce ubrzalo. Sve što sam pokušavala zaboraviti, od čega sam bježala, zgrabilo me za vrat i divljački gušilo. - kako ti želiš, robe. Svaki puta kada te nazovem Tess, zapamti, mogu napraviti s tobom što me volja. Ja te jebeno posjedujem. - - Da. - Poslije večeras, svaki puta kada kažem tvoje ime, bit ćeš vlažna za mene. Ja ne posjedujem samo tvoje tijelo, nego i tvoj identitet također. Dali ti niječeš to? pokušala sam zanijekati. Pokušala sam tako prokleto jako. Ali nisam mogla progutati laž. Q me još uvijek posjedovao. Posjedovao je moje tijelo, srce, dušu, moje jebeno sve. Suze su mi pale na ruke. Znala sam što moram napraviti. Požurila sam do stola kraj kreveta i otrgnula jednu stranicu iz mog bloka za crtanje. Ruke su mi se tresle a trbuh zavezao u čvor.
211
Brax, uvijek ću te voljeti. Tvoju dobrotu, darežljivost, prijateljstvo, tvoj osmijeh. Uvijek ću voljeti to kako sam se zbog tebe ja bolje osjećala i kako si sam se kraj tebe osjećala sigurno dok sam bila usamljena. Ali znam da ti ne dajem ono što trebaš. Znam da sam sebična što se ne oslanjam na tebe dovoljno i nisam to shvatila do sada. Netko drugi te treba više nego što ću ja ikada i ja želim da budeš sretan. Puštam te, Beax, i želim ti jako puno sreće i ra - - - - Odlaziš, zar ne? - Ispustila sam olovku i zadržala dah. Brax je stajao na dovratku stisnute čeljusti. Dovukao se do kreveta i pokušao pročitati moju poruku naopačke. Oči su mu ugledale srebrnu narukvicu na jastuku. Grizla sam usnu, dok ju je dizao u zrak, buljeći u njega. Narukvica je predstavljala našu budućnost i ja sam ju tako olako odbacila. Ostavljanje poruke bilo je kukavički, ali licem u lice nisam znala hoću li imati hrabrosti. Pronađi hrabrost. On mora znati istinu. Ostavila sam papir i došla do njega. - Da, odlazim. - Brax je pogledao u mene i stisnu narukvicu jače. - Zar si mislila samo otići, Tessi? - U očima mu je bilo puno tuge. - Što je s onim što ja želim? - stavila sam ruku na njegovo srce i pogledala u njegove plave oči. - Ja ti i dajem što ti želiš. Ono što ti trebaš. Uvijek ću ti biti prijateljica, Brax, ali mi smo prerasli jedno drugo. Nikad te nisam željela povrijediti, a ako ostanem to će se dogoditi. - Nagnuo je glavu naprijed stavljajući svoje čelo na moje. - to nije istina. Trebam te. - Blago sam uzdahnula. - Mislim da te druga treba više. - Kada me pogledao sa svojom podignutom obrvom, brzo sam dodala: - susjeda sa kojom provodiš toliko vremena? Vidjela sam vas zajedno. Znam da imaš osjećaje prema njoj, Brax. - Progutao je. - Nije to tako, Tessi. Iskreno. Ona se uselila dok si ti bila…am…dok te nije bilo… i ja sam joj pomagao s nekoliko stvari. - Spustio je glas. - njezin otac i brat ubijeni su u kućnom požaru. Mama joj je umrla kada je bila beba i nema nikoga kome bi se obratila. Samo sam bio ljubazan. - - Kako se zove? - - Bianca. - Mrzim pogled u njegovim očima. Pogled koji mi kaže da želi da vrištim i udarim ga. Ima svako pravo da mu bude stalo do nekoga tko je isto usamljen kao i on. Zajedno, mogli bi biti jedno drugome sve. Ja nisam bila slomljena dovoljno za Braxa. Moja hrabrost i snaga pravile su jaz između nas od početka. Poljubila sam ga nježno i promrmljala: - pusti me. Bit ćeš sretniji, kunem se. Istina boli više nego laži i obmane… sjećaš se? - progutao je jako, klimajući glavom. Znao ja da govorim istinu. - Gdje ćeš otići? - skupio me u veliki zagrljaj. Stisnula sam ga natrag ali nisam mu mogla priznati. - Nisam sigurna. Ali znaj da sam sretna jer radim to što moram. - Poljubila sam mu obraz i odmaknula se. - Nadam se da ćeš biti doista sretan s kim god da završiš na kraju, Brax. - Poljubio me nježno i nasmiješio se. 212
Ideš natrag u Francusku, zar ne? - smrznula sam se. - Vidim kako si se promijenila, Tess. Spavam pored tebe. Vidim kako se probudiš vruća, napaljena i seksi kao vrag. Nešto se dogodilo ondje, i to te promijenilo. Razumijem. Ono što se dogodilo u Meksiku promijenilo je oboje. - Borila sam se sa sramom i tugom. Brax je vidio više nego što sam ja mislila. Zacrvenila sam se od srama. Bio je u pravu. Promijenila sam se i ne mogu to vratiti. Ne mogu promijeniti činjenicu da je on spavao pored mene, a ja sanjala da me Q bičuje i jebe. On je patio u tišini dok sam ja plakala od potrebe. Žaljenje me pogodilo jako. - Žao me je, brax. Nasmijao se lagano. - Nemaš se za što ispričavati. Znao sam da smo drugačiji još otkako si izvukla svoj vibrator. Nije mi ugodno sa tom vrstom stvari i mislim da sam znao da ćemo otići svatko svojim putem još te noći. Tada me to jako boljelo, ali sada… mislim da ću moći disati i podnositi činjenicu da smo prijatelji. Njegovo prihvaćanje oslobodilo je moje srce. Bacila sam mu se u još jedna zagrljaj. - Javljaj mi se. - Brax me zagrlio snažno i poljubio u obraz. Naša dvogodišnja veza završila je prijateljstvom i Braxu sam željela sve najbolje. Pola sata kasnije, izašla sam iz stana u Q - ovoj sivoj haljini. Bez stvari koje mi pripadaju. Bez stvari koje ništa ne znače. Samo ja, moja putovnica i poruka od mog gospodara. Sa toplim osmijehom koji topi srca, napustila sam svoj stari svijet.
213
24. Poglavlje Vodomar LET DO Pariza trajao je beskonačno. Vlak do Bloisa cijelu vječnost. Trenutak kada sam stigla u selo gdje sam pobjegla od Franka, osjetila sam dugu osjećaja. Poznati strah od silovanja. Uzbuđenje jer sam tako blizu Q - a. nervozu jer nisam znala kako će on reagirati. Što ako me on mrzi jako? Što ako me opet pošalje negdje? Prekini s tim mislima. Jedna stvar je bila sigurna, Q će me čuti prije nego me odbaci opet. On misli da živi u tami? Pa pokazat ću mu ja pakao ako me ne sasluša. Odbacila sam sjećanja na bijeg i povratku ušla u Le coq te prišla istoj ženi. Pijevci na zidovima više nisu željeli iskopati moje oči. Izgledali su debelo i zadovoljno. Žena koja nije vjerovala da sam oteta dogegala se do pulta. moja koža se naježila zbog paničnog straha od silovanja ali sam ga otjerala. Usta su joj se otvorila a u očima zrcalila nevjerica. - dobar dan, tražim Moineau rezidenciju. Qincija Mercera. - Njena čeljust se otvorila još više, izbacujući prljave zube. - ti…ti si došla ovdje tvrdeći da te on oteo. sada se želiš vratiti? - široko sam se nasmijala. - dap, ima smisla, hah? - nisam objašnjavala i trudila sam se da se ne smijem. Nisam mogla spriječiti mjehuriće sreće. Radila sam nešto samo zbog sebe. Bilo je oslobađajuće. Buljila je u mene dugo. Mislila sam da mi neće odgovoriti, ali konačno je pozvala nekoga, i došao je dečko ruku prekrivenih sapunicom. odvedi je do Mercerove zgrade. - Nedostajao mi je Francuski. Zavoljela sam i Francusku i njega. Živjeti u Australiji sa zveketavim naglaskom i vrućinom nije mi se sviđalo. Australia je svijetla, i prekrasna. Francuska je moderna, fina i prožeta strasti. Momak iz kuhinje kimnuo je glavom. Zahvalila sam ženi i slijedila dečka do bijelog kombija u uličici iza. U istoj uličici gdje sam pobjegla od Franka. Osjetila sam ubod terora zbog sjedanja u auto sa strancem. neću preživjeti ponovno Bruta i Vozača, ali ohrabrila sam se. Nismo rekla ni riječ dok smo se vozili. Kotrljajuća brda i puteljci po selu ispunili su mi srce. Svakom miljom bila sam bliže Q - u. svakom miljom osjećala sam se samopouzdanijom. Ovo je bilo gdje je pripadam. Ovo je bio dom. Skrenuli smo i prošli kroz velika zastrašujuća vrata i zvuk šljunka ispod auta natjeralo me da se preznojim. Užasno živčana i zabrinuta. Q - ova pastelna vila pokazala se na obzoru skupa sa fontanom u obliku konja koja je prskala male duge u popodnevne sate. Došlo je ljeto i Q - ov vrt iz mašte bljesnuo je bojama. Leptirići su lepršali i ptice letjele. Nevini raj gdje 214
je obitavala zvijer. Zvijer koja je voljela nježne stvari ali nikada ne bi ubila. Mladi dečko se nasmijao kada smo se zaustavili kod prilaza. moje srce zapelo mi je u grlu. Što ja to radim? - Stigli smo - mahnuo mi je da izađem. Buljila sam u vilu. Ja ovo ne mogu. Da, mogu. Ali što ako… što ako on odbije da me vidi ili već ima drugog roba…ili…prednja vrata su se otvorila. Sagnula sam se u sjedalu dok me obuzeo kukavičluk. Jako iznenađena Suzete je izašla i virila kroz prozor kombija. Dečko se smijao i otvorio vrata. Ja sam izašla i napeto gladila svoju sivu haljinu i trljala obraze, žaleći što nemam više vremena da se dotjeram. lagani mlaz vode pao je iz fontane po mojoj koži i natjerao me da zadrhtim. Suzete i aj nismo se pomaknuli cijelo stoljeće. Sumnjam da se ijedna robinja vratila nakon što je bila puštena. Ali, opet, ja sam bila nasilno odvedena. Prekršila sam tradiciju jer sam bila nepredvidiva. Naše oči su se srele i izgovorile joj u jednom pogledu sve što sam osjećala. Vidiš li kako vrijedna želim biti? Vratila sam se po njega. Vratila sam se po tebe. Po ovaj život. Po sve što sam zbog njega postala. Suzete je koraknula naprijed u svojoj crno - bijeloj uniformi za sluškinje pomno ispeglanoj. Smeđe oči su bljesnule. - Ami…što. ja ne razumijem. - koračala je oklijevajući. Ja sam zatvorila udaljenost između nas. Oduprla sam se potrebi da ju uhvatim u zagrljaj. Pokrila je svoja usta dok sam se ja smijala. - dobar dan, Suzete - štogod da se dogodi, donijela sam pravu odluku. Q je trebao nekoga da se bori. Za Q - a se trebalo boriti. Ja sam se željela boriti za njega. Ja sam ga željela osvojiti. Nikada nisam htjela otići. Suzete je vrisnula i uletjela mi u zagrljaj. vratila si se? Zašto bi to napravila? Mislila sam da ga mrziš, nas, sve što se dogodilo. On te odbacio. Mislila sam da planiraš ubojstvo a ne pojavljuješ ovdje kao iz neba. - Ignorirala sam ubod na dio rečenice sa odbacivanjem. Nije. Napravio je što mu je policija rekla. Ne bih mu zamjerala…osim ako nastavi biti arogantni seronja. Onda ću ga udariti. Stisnula sam i ja nju i udahnula njen miris lavande i proizvoda za čišćenje. Moje srce tuklo je sa toliko uspomena. Suzete je bila teška. Odana q - u i njezino teško prijateljstvo je nekada znalo zaboljeti, ali bila je borbena i preživjela je puno više od mene. Moje poštovanje za nju bilo je ogromno. - Imala sam vremena da razmislim. Q me promijenio, Suzette. On me zapravo oslobodio. - Nasmijala sam se prisjećajući se kako su Q ptice bile omiljene. Govoreći preneseno kao on, dodala sam: - on je otvorio moj kavez i dopustio mi da letim. Ne mogu si ja pomoći što je moja sloboda ovdje. Odmahnula se sa lukavim osmjehom na licu: - Skužila si ga. - Uhvatila me za ruku i povukla prema kući. Korak po korak, koncentrirala sam se na disanje da se ne onesvijestim. Moje srce nije prestalo preskakivati od kada sam se ukrcala na avion. Osjećala sam se kao da sam pred nesvjesticom. 215
- Imala sam pomoć od nekih pijanih nasilnika i Franka ali da, konačno ga vidim. I želim vidjeti više. - Pogledala sam uokolo po velikom ulazu sa ponoćno plavim stubama a velikim umjetničkim djelima. Moje je tijelo bilo puno osjećaja a u trbuhu mi se komešalo bez prestanka. Ona me uštipnula za obraz i zaključala vrata iza nas. Zaključala nas u svijet Q - a. moju budućnost. - Koji je dan? - Nedjelja. - Osmjehnula se. - Nije radni dan. - O moj Bože. Moje srce je poletjelo, gledajući po ulazu. - On je ovdje - šapnula sam. Nisam više mogla čekati. - Odvedi me k njemu. - Suzete je ugrabila moju ruku i spustila glas: - Tako mi je drago da si ovdje, ami. - Nasmijala sam se. - Znaš moje pravo ime. Zovi me Tess. - Nacerila se. - Čekaj ovdje. - Poletjela je po stepenicama ostavljajući me samu u predvorju. Pucketala sam prstima izgubljena. Bila sam uljez u ovom prekrasnom domu, pitajući jako uspješnog čovjeka da prestane biti seronja i da me primi natrag. Da mi pokaže svoju nemilosrdnost. Njegovu strast. Da mi da život kakav ja zbilja želim. Zvuk je došao iz dnevne sobe. Našla sam se u lice sa ženom u vrečastim trapericama i džemperu tri puta većem od nje. Ušetala je sa licem punim tuge i odbijanja. Trenutak kada smo uspostavile kontakt očima, pala je na koljena i naklonila se. Vrijeme je stalo. Mogla sam samo buljiti. 59. moje su se ruke upetljale. Ovo je robinja broj 59. moja zamjena. Odakle je došla? Ljubomora mi je stisnula trbuh ali sam se natjerala da se opustim. Franko je rekao da Q nikada nije dirao druge robove. Ja sam bila prva. I njegova zadnja. i njegova jebeno jedina ako se mene pita. - Uredu je. Možeš stajati. # rekla sam joj i približila se. Smeđa, ravna kosa i veliki podočnjaci. Zglobovi na rukama bili su joj jako tanki. Sve je vikalo zlostavljanje. Jeli ovo kako sve dolaze? Je li Q zato bio iznenađen, tako zainteresiran za mene. ? Odbila sam da se poklonim. Psovala sam. Vrijeđala. Moje disanje je stalo. Vidjela sam sebe toga dana onako kako me vidio Q. ženu koja na pristaje na depresiju i naređivanje. Tračak svijetla u svijetu tuge. Bila sam čista suprotnost ovoj djevojci. Pala sam na koljena pružajući joj ruku. Ona se povukla drhteći. Ispravila sam se. - ne brini. Neću te povrijedit. - Sephena. Ustani. - Moje tijelo se stisnulo, zatvorilo i otopilo. Njegov glas. On gospodar. Frik za kontrolu koji je seksi kao vrag. zadrhtala sam i okrenula se. Suočavajući se sa gospodarom. Mojom sudbinom. Q je stajao na pola stepenica, blijede, upale oči svijetlile su sa mješavinom oduševljena, žudnje i bijesa. Zrak je pucketao između nas i napetost rasla. Djevojka se provukla pored mene i krenula na stepenice, naklonila se i krenula prema njemu. Ja sam slijedila, privlačio me poput magneta. Q je gledao samo mene. Tiho se spustio niz stube. Njegovo odijelo na pruge sa košuljom boje patlidžana i sivom kravatom šaputalo mi je svakim korakom. Imao je linije oko očiju kojih prije nije bilo. Napetost u ramenima. Zastao je na drugoj stepenici. - qu est ce que tu fais ici? - - što radiš ovdje? - borila 216
sam se sa željom da se pokorim njegovom glasu. Moje osjetilo sluha, bilo je njegovo i naređivalo mi je da ga obožavam. Da se popnem na njega i da me nikada više ne pusti. Polizala sam usne, drhteći od potrebe. Iskra između nas se ne može ignorirati. Cijelo vrijeme dok sam živjela s Braxom nije me zanimao seks. Sada bih umrla ako ga nemam. Moje noge su se tresle, tijelo je gorilo, i bila sam vlažna. Q je eruptirao sve moje želje u jednu vatrenu loptu koja raste unutar mene. Jadna Sephena bila je ignorirana. - Došla sam po tebe. - Šapnula sam. - na svoju ruku. Nosnice su mu se raširile i usne razdvojile. Oh, te usne. Oh, kako ih želim poljubiti. Imati ih svugdje po meni. - Sephene. Idi pronađi Suzete. Ona će ti pokazati gdje je bazen. - Ublažio je svoj grubi ton. - zapamti, smiješ raditi što god želiš. - Djevojka se nije iznenadila, ali ja jesam. Kako ja nisam znala da Q ima bazen? Koja još iznenađenja me očekuju? Osigurat ću se da me Q zadrži da otkrijem. Željela sam pomoći u svako dijelu njegovog života. On je trebao nekoga. Trepnula sam, shvaćajući koliko je on zapravo usamljen. Parada slomljenih žena prošla je kroz njegov dom i nikada nije našao utjehu u njima. On je radio i spavao i još malo radio. Trenutak kada je Sephena izašla, ja sam skupila hrabrost. moramo razgovarati. - Zaškrgutao je zubima. - mi ne moramo ništa. Ja sam te posla natrag. Kojeg vraga radiš ovdje? - dlan me svrbi da ga ošamarim, da mu utjeram neke pameti. Je li on nije bio svjestan boli koju je uzrokovao? ili je bio toliko u svojoj da nije razmišljao ispravno? Sve što sam planirala reći, nestalo je iz moje glave. Složila sam se na pod. Podređena razgovara sa svojim dominantnim. Ali ja nisam bila podređena. Ja sam bila žena koja će ukrasti Q - a baš kao što je on ukrao mene. Nisam imala izbora. Nisam ni njemu htjela dati nikakav. gospodaru…Q. Quincy… - Udahnuo je puno zraka, popravljajući nabor na odijelu. - Moje ime je Tess Snow. Ne slatkice, ne Tessi, ili dušo. Žena sam koja tek sada shvaća za što je sposobna. Nisam ničija kći, niti djevojka. Nisam ničije vlasništvo. Ja pripadam sebi i prvi put znam koliko je to snažno. - Počela sam od početka, otvarajući svoje srce. - ja sam se vratila po čovjeka kojeg vidim unutar gospodara. Čovjeka koji misli da je čudovište zbog svojih izvrnutih želja. Čovjeka koji spašava robove i vraća ih onima koji ih vole. Ja sam se vratila po Q - a. vratila sam se a budem njegova robinja, ali također da budem jednaka njemu. - Moje je glas utihnuo jer mi se grlo stegnulo od strasti. - Ja sam se vratila da budem tvoje sve, kao što ti postaješ moje. - Srce mi ju tuklo kao bubanj, šumeći mi u ušima. On je koraknuo bliže. Glas mi je bio mračan i strog. - Ne znaš što nudiš. - Podigla sam glavu i omotala mu ruku oko zgloba noge. - Nudim ti svoju bol. Svoju krv. Svoj užitak. Nudim ti pravo da me bičuješ i jebeš. Da me ozlijediš. Da se boriš sa svojim potrebama i mojim. Spremna sam pridružiti se u tvojoj tami i pronaći užitak u iscrpljujućoj boli. Spremna sam biti tvoje čudovište, Q. - zabola sam nokte u 217
njegove traperice, glasa punog istine. - Mi smo isti. - Otresao je stopalo i krenuo prema knjižnici. Gledala sam za njim, šokirana. Jebote, baš je teška osoba. Ustala sam i pratila ga te zaključala ogromna staklena vrata za nama i okrenula prekidač koji ih zatamnjuje. Napetost je rasla i u našoj privatnosti, prikazujući očitu želju i potrebu. Mogla sam to vidjeti: vruća žudnja koja sjaji od želje i opčinjenosti. Q se nagnuo preko svog stola dodirujući rub svog nosa. Tamna soba šaputala je grijeh, pogreška. Knjige pune erotičnih priča gledale su nas sa polica koje nemaju ni tračak prašine. , ohrabrujući me da završim što sam započela. Vratila sam se Q u. ali on je imao posla za obaviti. Dugovao mi je ispriku, objašnjenje. Dugovao mi je svoje srce. Q je gledao okolo, paničario, prolazio prstima kroz kratku kosu. Kada je oči usredotočio na mene pokušala sam pročitati goruće osjećaje iz njegovog pogleda. - Ne možeš me prisiliti da odem s obzirom da sam došla svojevoljno. Ovo je možda tvoja kuća, Q, ali ni ti nemaš snage da me izbaciš dvaput. - Molila sam Boga da sam u pravu. Brundao je sam u svoju bradu, ne prestajući mrmljati. Ja sam stajala u središtu sobe i gledala. Gledala sam kako zvijer izlazi na površinu. Dok je on koračao, ja sam govorila. - Ta noć, prije nego si me poslao, bila je najbolja noć u mom životu. Ožiljci od vezica trajali su cijeli tjedan. Svaki puta kada bih se pogledala u ogledalo, ili dodirnula modricu pod tušem, pomislila sam na tebe. Ti si posjećivao moje snove. Budila sam se toliko vlažna da boli i praznog srca. - Postajalo mi je vruće dok sam se prisjećala tih vlažnih snova i njegovih brutalnih zahtjeva. Voljela sam kako su njegovi nokti ostavljali blijede ožiljke po mojoj guzi. - Bljesci sjećanja proganjali su me u trgovinama, na fakultetu, nisam ti mogla pobjeći. - Prestao je koračati, njegovo anđeosko lice se smrznulo. Na prstima sam mu prišla bliže mumljajući: - Boljelo me koliko sam te trebala da dominiraš. Pulsirala da me pojebeš. Nedostajao si mi. Nedostajao mi je čovjek za kojeg znam da je ovdje unutra, ali mi nisi dao da ga vidim. - Podigla sam ruku. Njegove su oči prešle preko nje i zgrabio me u jednom brzom potezu. - Sranje - pustila sam jecaj kada je prstima dodirnuo pticu koja leprša u svom zatvoru od barkoda, šaputajući dok je prelazio preko broja 58. - Zašto? - glas mu je bio izmučen, grub i ispaćen. - Jer si me ti oslobodio. Ljuto me pogledao. - Ti si luda. Ja sam ti začarao um. Nakon svega što sam učinio… svega što si prošla jer sam ta zadržao. Kako možeš govoriti takve laži? zgrabila sam mu obraze, trzajući kada sam osjetila iskre u jagodicama. Nisam ga mogla dirati bez boli. Bilo je to baš prikladno. - Nije laž. Pokazao si mi tko sam zapravo. - Srce mi je se ugrijalo, postalo čelično i željezno. - Ja sam dovoljno jaka da se borim s tobom. Želim ti dati sve, ali samo ako ti daš meni sve što ja želim zauzvrat. 218
- Ti zbilja jesi luda. Ja sam te povrijedio - trebala bi bježati i nikada se ne vratiti. - Prstima mi je obujmio zapešće i povukao me bliže. - Ja nisam nešto što ti možeš obuzdati. Nisam čovjek koji će ti prosipati pjesme i tretirati te lijepo. Ja. Nisam. Taj. čovjek. - Jako sam progutala iznenađena njegovim bijesom i ljutnjom. - Jesam li tražila pjesme i dobrotu? Ne! Da želim njih ostala bih s Braxom. - Q se smrznuo, nosnice raširio. Ozbiljnost je izravnala linije oko njegovih usta. - ne spominji mi to ime opet! - njegov ledeni glas poslao mi je trnce niz kralježnicu. Gubim. On ne vidi. Ošamarila sam ga. Moje je dlan zveknuo zadovoljavajuće o sjenu. On je zarežao u šoku a zatim mu se cijelo tijelo napelo u lovac - ubojica čudovište stavu. - otišla si predaleko. Izađi prije nego požališ. - Željela sam opaliti nogom od pod kao dijete. Nabaciti najgoru izreku da otvori svoje oči. Tjerajući riječi da izađu kroz stisnute zube, rekla sam: - želim te. Želim tvoju složenost, tvoje sjene. Želim tvoje bičeve i lance, i brutalnost. Slušaj me! Voljna sam dati ti roba koji se nikada neće slomiti ako mi daš što ja želim. - Q je nagnuo glavu, konačno sam ugledala neku sjenu razumijevanja. - a što želiš za uzvrat? - mumljao je to tako blizu mene da sam mogla udahnuti ti pitanje. - Želim da se brineš za mene. Obećaj da ćemo dijeliti život i da me nećeš isključivati. Želim znati tko je Quincin. Želim pripadati Q. u - želim da budeš iskren prema sebi i priznaš da ti nešto značim. Možeš li to Q? mariti za mene potpuno tako da ja dam tebi što ti treba? - spustio je glavu i pomazio se s mojim vratom. Skrivajući svoje misli i osjećaje u mojim plavim kovrčama. - Tražiš nemoguće. Tražiš me da te volim. Srce mi se stisnulo zbog boli u njegovom glasu. Oči su mu sjale u agoniji dok me odmicao od sebe. - Ne mogu. Ne znam kako. Stvari koje sam ti radio nisu ništa prema onome što želim. Ne mogu prestati. Ne mogu to kontrolirati. - Odgurnuo me gurajući ruke u džepove. Odšetao je i stvorio prepreku između nas. - Tko želi nekoga povrijediti toliko, ako ga navodno voli? Tko ga želi vidjeti u agoniji i potpuno predanu? Nitko normalan. Ja sam sjeban, robe. Ne mogu ti dati što želiš. - Robe. Moje se tijelo zatreslo. Q - ovo lice se zategnulo od potrebe kada je shvatio što je rekao. - Jesi li ijednu drugu djevojku zvao robe? - primijetila sam da je djevojku u predvorju nazvao Sephena, imenom, ne titulom. Oči su mu bljesnule i odmahnuo je glavom. Koraknula sam naprijed zarobljavajući ga kod kamina. Štogod ti mislio o sebi, ja znam da ti je stalo. Dao si mi blok. Dao si mi što sam trebala nakon što su me silovali. Ti si dobra osoba. Spasitelj toliko žena. Želim te usrećiti. - Q je uvukao duboki uzdah, gledajući u mene sa nečitljivim očima dok sam ja posegnula za njim i obuhvatila mu vrat. Stajao je viši dok sam ga stiskala, hrabreći se time što mi je dopuštao da dominiram. Rekla sam ono što sam došla reći. Sada moram čuti njegov odgovor da bih bila zadovoljna. Pritiskajući se uz njegovo grlo prošaputala sam: - Je li boljelo kada si me poslao? - Kada nije 219
odgovorio, nagnula sam se i pritisnula prste jače. Progutao je ispod moga dodira dok mu je Adamova jabučica pulsirala. Gledao je u mene, vodeći unutarnju bitku. Znala sam da me se želi riješiti - i mogao je - nisam ga mogla u tome nikako spriječiti, ali dopustio je da netko i njime upravlja, samo na trenutak. Konačno, nešto se otključalo u njegovim očima, srcedrapajuća strast je bljesnula. Kimnuo je glavom. - Da. - Jedva sam mogla disati. - Da, boljelo je? - zavrtio je ramena i prekinuo to što sam ga držala. Okrenuo se prema meni, sakupljajući sjene iz sobe, pucketajući energijom. - Da, jebeno je boljelo. Nisam spavao tjednima. Ne mogu otići u svoju spavaću sobu jer bi mi se digao. Jebeno bih svršio dva put na dan kada bih se sjetio kako si se uvijala pod bičem. Kako se tvoja koža rumenjela i blještala crveno. - Prestao je pričati jer je teško disao. Njegovo je tijelo preklinjalo moje i ja sam se borila da ostanem hladna. Provukao je ruke preko glave, i natjerao se da nastavi dalje, kao da je ova ispovijed najteža stvar koju je ikada morao napraviti. - Ti si sve što sam tražio i uplašila si me na smrt. Ti želiš da te ja povrijedim. Čuda si što me iskušavaš tako. - Brzinom napada kobre, poljubio me jako. - Užasno se bojim da ću te na kraju ubiti. - Gledali smo se u oči savladani istinom. Moja krv je proključala od pomisli na njegove najdublje želje. Sa drhtavim rukama, otkopčala sam mu košulju gurajući je sa strane ispod njegovog sakoa. Sa svakim gumbom on je disao teže dok su mu se prsa podizala i spuštala. Moj dah bio je isti kao i njegov. - prestani, Tess. - Progutala sam. - Nećeš me ubiti. ne bi išao tako daleko. - Pratila sam malog vrapca od tinte na njegovoj koži, prateći rebra i tvrde pločice mišića. - Znam da žališ sve one žene i to što im se dogodilo. Nećeš me pretvoriti u slomljenu sjenu mene. Tvoj bijes me hrani. Nagnula sam se da mu liznem bradavicu, zubi su mi željeli osjetiti krv. - Štogod mi ti daš, ja mogu podnijeti. Dok god znam što osjećaš. - Moji prsti povukli su njegove dlačice ispod pazuha i približila sam ga sebi. Q je blago odbio prići. Mišići na leđima su mu se napeli dok mi je uskratio zahtjev. Jauknula sam obožavajući njegovu snagu. Njegovu kontrolu. Ali željela sam ga bliže. Buljeći, pritisnula sam se uz njega od nožnih prstiju do prsa. Q je zaškrgutao zubima, u očima mu se očitovala žudnja. Zastao je savršeno miran, ne govoreći ni riječi. njegova snaga, njegov bijes, ispunili su sobu. - Reci mi…govori mi… - mrmljala sam. Q je uvukao još jedan drhtavi uzdah dok sam ja stajala na vršcima prstiju, ližući mu donju usnu. Smekšao se. Rubovi mišića na leđima su mu drhtala, nagnuo se na mene. Nikada mi neće biti dosta. - Šapnuo je. - Bila je najveća pogreška mog života to što sam te poslao od sebe. - Svemoguća sreća. Potpuna blažena radost. - Želiš me zadržati? Do vraga i s policijom? - Polizala sam mu usne, hvatajući njegov uzdah. - Nije bilo nikakvog dogovora s policijom. Čestitali su mi jer sam spasio tako snažnu robinju. - Vrijeme je stalo. Što? Odmaknula sa se plačući, kada je Q rekao: 220
- Ne možeš zezati i očekivati da ti ne bude vraćeno. - Ruke su mu se stegnule oko mene, odižući me od poda kao da sam pero. Q me odnio do stola, rušeći sve s njega u jednom potezu. Kemijske su lupkale, papiri letjeli i laptop se srušio na pod. Praktično me bacajući na vrh, pritisnuo je svoje kukove od moje nasilno. Zrak se zapalio i sve riječi su nestale a ja sam utonula u ludost. Nagnula sam se grebući ga ispod ruku. - prestani…što to znači…? - moje tijelo je predalo kontrolu ali morala sam znati što to znači. Što je mislio time. Q je zajaukao, gurajući svoj tvrdi kurac. Automatski sam omotala noge oko njegovog struka, uzbuđena, ispunjena lanom potrebe. - policija zna što radim. Jednom kada djevojke postanu. bolje. pronađu im voljene i vrate ih. - Oči su mu se zatvorile kada je pogurao jače, dok mu se tijelo treslo od želje. Zakvocao je mračno i nagnuo se preko mene. miješaju se u moj ljubavni život od kada mi je bilo 16. mislili su da si ti drugačija. Nagađajući da sam te dirao a ne spasio. - Oči su mu gorjele vrućim plamenom. to me jebeno uplašilo. vidjeli su istinu i znao sam da te se moram riješiti prije nego te ubijem ili još gore. pretvorim te u nešto u što bolesni gospodari pretvaraju svoje robove. - - zar ne vidiš? Bilo mi je stalo toliko da nisam mogao napraviti što sam želio. Obećao sam. Neću više nikada prekršiti taj zavjet. - Moje su riječi zamrle. Pretvorile se od grubih u nikakve. Crno i bijelo postalo je u boji. Noć je postala dan. Konačno. Slagalica Q Mrecija ima smisla. posložila sam posljednji dio. Htjela sam ga grliti, ugristi, udariti i jebati do smrti. Odrekao me se jer mu je bilo stalo do mene. Iako se zarekao da nikada neće. Smijala sam se. Muškarci. Veličanstveni, glupi, sebični muškarci. Moj muškarac. Moj. Gledao je duboko u moje oči, nije se micao, osim malog pulsiranja njegovih kukova, skoro nezamjetljivo. Ja sam se zaljuljala, uzdišući kada je njegov otvarač uhvatio moju haljinu. - prekrši svoje obećanje. Sada. Sa mnom. - Q je otresao glavom iako su me njegovi kukovi pritisnuli jače. - nikada se ne smijem osloboditi. - Jauknuo je kada sam ušutjela i poljubila ga. Omotavajući ruke oko njegovog vrata, ubacila sam cijelo svoje biće u taj poljubac. Borio se milisekundu prije nego me poljubio natrag gurajući svoj jezik duboko i nasilno, preuzimajući kontrolu potpuno. Mozak mi je odumro, disanje zastalo i ja više nisam mogla misliti. Samo osjećati. Grickala sam mu usne, boreći se s njegovim jezikom. Vodili smo našu bitku bez riječi dok su nam srce kucala u istom ritmu. On je prekinuo poljubac. Umjesto žudnje i potrebe, on je bio… tužan, udaljen. Raširila sam noge jače. Nema šanse da mu dopustim da razmišlja o ovome. Siktao je kada sam napravila luk leđima i protrljala se o njegovu tvrdoću. - Trebam te - trebam te da me ozlijediš. - Nešto tamno ispunilo je zrak i skrila sam osmijeh. Oincin je gubio od Q - a. crne želje polako su slamale kavez u koji se zaključao. Pobjeđivala sam. - trebaš ili želiš? - brundao je usana stisnutih dok me pritiskao jako. Drhtala sam i tresla se, izazivajući, dražeći, mala 221
bludnica ispred svog vražjeg gospodara. Dahtala sam: - postoji li razlika? - u mojoj glavi, nije je bilo. Oboje je bilo važno. pitanje života i smrti i toga kako je moje tijelo gorjelo i čekalo oslobođenje. Zgrabio je moju bradavicu kroz svilenu haljinu, okretao je i vukao i tako dobio još jedan plač iz moga grla. - Treba - li me kao muškarca ili svog gospodara? - ispljunuo je te riječi, vena na vratu mu je iskočila dok si je otkopčavao hlače i oslobađao erekciju. - je li to ono za što moliš, robe? - kimnula sam glavom u nemogućnosti da odvratim pogled od njegovog golemog, ukusnog kurca. - da. Bože, da. - Prsti su mu povukli moju haljinu preko bedara i razdvojio mi je koljena. Zatim su mu prsti nestali u meni bez nježne predigre ali bila sam mokra za njega. Poklonila sam se njegovom dodiru, drhteći zahvalno. Tako dugo, tako dugo od kada sam zadnji put osjetila takvu rapsodiju. Razmazao je moju vlažnost preko mog klitorisa. Moje su se noge stegle jače, na oštrom rubu užitka. - Q. gospodaru. - bez prekidanja kontakta očima, savio je prste oko mog tetoviranog zapešća, zaključavajući me u svoju dominantnost. Njegov je dodir ispuštao seksualnu snagu, slamajući moju volju sa ničim više nego pritiskom. - Obećavaš li da ćeš mi reći ako pretjeram? Da mi nikada nećeš dopustiti da ti oduzmem tvoj duh, borbu, tvoju snagu? Obećavaš li da ćeš uvijek biti snažna? - njegovi su prsti udarali duboko, pogađajući moju g - točku. Moj je um bio prazan. Želio je da obećam? Dobro. Mogu obećati. Došla sam ovdje da mu dam sve. Ako je to trebao u krvi, potpisala bih. potpisala bih bilo koji ugovor ako bi to značilo da će mi se Q u potpunosti predati. Prsti su mu ulazili, pritišćući nevjerojatno duboko, izvlačeći tamne potrebe na površinu. Stisnula sam se, gladna, očajna za još. - odgovori mi, robe. - Pogledala sam ga duboko u oči zatvarajući nas oboje. Tijelo mi je vibriralo za njegovim dodirom ali vidjela sam da mu je ovo važno. - zaklinjem se da ću se boriti s tobom do smrti prije nego ti dopustim da me slomiš. - Q je povukao svoje prste, posežući za otvaračem za pisma. Oštri rub otvarača natjerao je moje srce da ludo preskače. - ja sam poslovni čovjek, Tess. Ne uzimam obećanja olako. - skupila sam se, povlačeći haljinu da se pokrijem. prsa su me boljela. Q je pristajao da me zadrži. Dopustiti mi da budem dio njegovog svijeta. Čekala sam u tankoj anticipaciji. Učinila bih sve da mu smirim um. - tražiš od mene da te tretiram kao roba, ali i da dijelim svoj život s tobom? - lice mu je bilo zatvoreno, postajao je Q opet. Kimnula sam. - upravo to. Oči su mu bljesnule a prsti stegnuli otvarač pisma. - skoro sam došao da te ukradem natrag, znaš? - moje srce je ubacilo u višu brzinu. - a da? Zašto? - frknuo je, smijući se. - znaš ti zašto. Bio je to potpuni pakao. Bio sam jadan bez tebe. Uzdišući jako, dodao je: - druga djevojka, Sephena, stigla je od nekog sadističkog seronje iz teherana tjedna dana nakon tvog odlaska. Sve o čemu sam mogao 222
misliti si ti. Ti si uletjela kroz moja vrata psujući i tako ponosna. - Skupio je moje obraze ljutim prstima. - franko ju je morao unijeti jer se onesvijestila od straha, potpuno drugačija od tvoje borbenosti. - Nagnuo je glavu i divio se oštrici u rukama. Odlučnost i pristanak zrcalili su mu oči. - ne smiješ nikada ikada dopustiti da te slomim potpuno. Trebam tvoju vatru i temperament. Tvoju neslomljivu volju. - Skliznula sam sa stola i stala na zgužvanu papirologiju, bez sumnje za kupnju neke zgrade. - već sam ti dala svoje obećanje i nisi me morao ukrasti, ja sam se vratila. - Progutao je i lice mu je napustila zbunjenost i zamijenila želja. Živo uzbuđenje je iskočilo. Ponosno je stajao, svijetlost mu je ublažavala tamu, kada je konačno razumio što sam govorila. Konačno shvaćena, bila sam dovoljno snažna da se suprotstavim zvijeri i stavim joj ogrlicu. Dopustila bih joj da me povrijedi ali nikada upropasti. - pokušat ću ti dati što želiš ali želim dvije stvari zauzvrat. - Maknuo je plavu dlaku, povukao me naprijed i poljubio u usne. - samo trebaš pitati. - Mrmljao mi je uz usne: - Želim da radiš za mene. Završila si školu, kvalificirana si. - Pogledala sam ga otvorenih usta. Dvije stvari su me nokautirale. Prva je da mi je vjerovao dovoljno da me zaposli u svojoj bilijun dolara vrijednoj tvrtki i druga, on me špijunirao. Duša mi je poletjela. Nije me pustio, ipak. Ja sam sretna što me uhodio i špijunirao. Bome jesam bila. Ekstazično sretna. - a druga? - - dvije druge, zapravo. - Uspravio se, ohrabrujući se. Lice mu je odavalo temperament, i teške oblake. - ako ikada spavaš sa drugim čovjekom, opet, kunem ti se Bogom, neću biti odgovoran za to što ću učiniti. Otišla si kući, tome dečku, Braxu. Dijelili ste krevet mjesec dana. To je bio najgori oblik mučenja i odbijam proći kroz to opet. - Disao je teško, otresajući glavu, odmahujući glavom, sa prošlosti koja ga proganja u očima. Bacila sam se na njega, ljubila ga, popela se na njega. On me gnječio, zubima zagrizao usnu kao da mi želi istjerati sve moje misli i zamijeniti ih sve samo jednom. Nije morao ni pokušati. Učinio je to bez truda. Kada sam opet mogla disati, rekla sam mu: - to vrijedi i za tebe također. Nema drugih žena. Ja sam ona koju bičuješ i jebeš. - Pokazujući mu svoju tetovažu rekla sam: - ova mala ptica pripada u tvoj kavez. Ničiji drugi. - Zarežao je bacajući me na stol opet. Naslonila sam se iza dok nisam osjetila čvrsto drvo pod ramenima. Zgrabila sam mu kravatu i prisilila ga na sebe da me grije. Njegova gola prsa izazivala su me iza otkopčanih gumba i ja sam mu prešla prstima po leđima, zavijajući dok se stiskao uz mene. Nisam marila ni za to što sam bludnica, ni napaljena ni vruća na sve načine. Prošlo je tako dugo. trebala sam ga na sve načine. Q je klimnuo. - zvuči mi kao poštena zamjena. - Zveknula sam ga lagano. - a tvoj posljednji uvjet? dahtala sam kada su njegove usne pratile trag niz moj vrat, nestajuću u dolini 223
između mojih dojki. Q je ugrizao moju bradavicu kroz haljinu i zupčasta munja pojavila mi se u trbuhu. - želim počiniti ubojstvo. - Srce mi je prestalo kucati. pronaći ću gada koji te povrijedio i uništiti. Osobno ću se pobrinuti da njihova cijela operacija izgori do temelja. Odmaknula sam se i gledala u njegove bijesne oči. Nisam disala. On je želio isto osvetu kao i ja. Nisam čak ni morala pitati. Vidio je dublje nego je zamišljao. Koliko god nekonvencionalan naš odnos je, zvonio mi je sa ispravnosti. Q je govorio sa mnom na mnogo višoj razini nego drugi muškarci i žene. Istinski sam vjerovala da je on stvoren za mene i ja za njega. Dvije polovice iste sjebanosti. Dvije duše istih, nastranih želja, u nemogućnosti da budu potpuno slobodne dok nisu pronašle jedna drugu. Bacila sam svoje ruke na njega i udahnula njegov miris limuna i nečeg mračnijeg, nečeg što vuče energiju iz mene. Premješta moju dušu iz moralnog oklopa i priprema ju za to da bude osvojena i uzeta. - ti si taj, Q Mercer. Ti si oduvijek bio taj. - Q je pocrvenio. Prvi puta ikada da vidim sram na tako snažnom i čvrstom čovjeku. Ružičasta je obojila njegove savršeno oblikovane jagodice pretvarajući mene u lokvicu. Kako ću se ikada naviknuti na to koliko mi znači? Željela sam živjeti svoj život u sedmom nebu. Stalno u strahopoštovanju. Stalno u potrebi. Q je zaškrgutao zubima i povukao otvarač za pisma po dlanu. Mala linija krvi je potekla. sa svojim drugim dlanom ugrabio je moju ruku i gledajući me u oči povukao liniju na mom dlanu isto tako. Peckanje nije bilo ništa. Bilo je dobrodošli. Znala sam što Q želi učiniti. Imalo je to potpuno smisla. Netko drugi ne bi vidio koliko mi je samo trebalo to da izmiješamo naše esencije, naše životne sile. Ali on je. Ovo je bio ugovor između dvaju čudovišta koja se bore u mraku. Naša krv bila je osnovna tinta za takav dogovor - dogovor o oboli i beskrajnom užitku. Spojili smo ruke. Soneti i gromovi i svaki element u svemiru pogodio je kroz njega u mene. A sam zadrhtala dok je Q zarežao. - obećavam da ću te štititi, razarati, proganjati one koji te povrijede i dati ti tijela muškaraca koji su te povrijedili. - Tijelo mi je brujalo od pakta kojega samo sklopili. - ja obećavam da ću se boriti s tobom svakoga sata u danu, # Usne su mu se razvukle u zločesti osmijeh. - Dobrodošla u moj svijet, robe. Ja se borim sa svojim željama svake sekunde - Popuštajući naš stisak, razmazao je našu zajedničku krv na moju tetovažu. - Ti si prva ptica koju sam oslobodio i ona se vratila. Jedina. - Suze su mi se ogledavale u očima dok sam mu mazila obraze. - ja sam uvijek trčala tebi. Samo to nisam znala. Moja sloboda je tvoje zatočeništvo, Q. ja letim kada sam s tobom. - Polizao je svoje usne, sa strahopoštovanjem i oduševljenjem u očima. - ja sam tvoj. - Kimnula sam glavom. - mi smo naši. 224
Epilog Q Mercer Prije dvadeset godina Tišina je bila moj prijatelj. Oduvijek je bila i vjerojatno će uvijek biti. Nekako, zrak koji me nosi, ubije svu buku koju napravim, pretvara me u sjenu. Pomaknuo sam se nečujno - poput duha - fantoma. Nikada ni pisak, nikada ni zvuka. Moji su me roditelji jednom izgubili na dva dana a ja zapravo nisam uopće napustio kuću. Nestao sam u ogromnoj, oronuloj vili koju smo zvali domom, putujući od sobe do sobe. Krao sam hranu iz kuhinje, kampirao u zatvorenom, nekorištenom ogromnom kaminu. Tajne je teško sačuvati od tihog, znatiželjnog osmogodišnjaka. Vidio sam istinu o tome što se događalo i to mi se gadilo. Moja majka je znala ali nije učinila ništa jer su ju više zanimali likeri od breskve i Baileyesa nego moj otac. A mom ocu bili su važniji robovi od mame. Imao sam pet godina kada sam prvi put začuo vrisak. Grleni glas upomoć pun stresa i boli u srcu kojeg je pratio strašni uzvik užitka i ekstaze. To je bio prvi dan kada sam kliznuo u zabranjenu sobu a gledao kako moj otac tuče i siluje djevojku. Njezina guza crvenila se dok ju je on pumpao otraga. Moje malo srce se ubrzalo. Znao sam da ovo ne smijem gledati. Nisam razumio. Nešto loše se događalo ali bio sam previše naivan da znam što. Iako, na nekoj razini, znao sam točno što. moj otac je povrijedio djevojku koja ti nije željela. Nije bila nestašna kao ja ponekad. sve što je ona napravila je plakala i skupila se u jednu loptu. A ipak moj otac ju je tukao sa šakama i bičem. Uživao u tome da plače, postajao ljubičast kao balon od užitka. Ta scena uplašila me je zauvijek i promijenila me nepovratno. Prestao sam biti dobar i nježan prema svim živim bićima. Kuhari bi me prije znali uhvatiti kako hranim ptice, miševe i druga šumska stvorenja. Moja majka se sve više zaljubljivala u alkohole koje mirišu na voće i ostavljale me samog, 225
potpuno pijana. Sve vrijeme dok je moj otac gomilao staje. Već je imao staju punu auta: Bugatti, Audi, Ferrari and Porshe. Posjedovao je staju punu čistokrvnih svjetskih trkača. Ali to nije bilo dovoljno. Želio je ljude, djevojke. posjedovati. Na moj osmi rođendan, doveo je kući svoju 12. ždrebicu. Udarala je i vrištala dok ju nije udario tako jako da se onesvijestila. Cijelo krilo kuće bilo je zatvoreno zbog njegovog novog ulova. Nikome od osoblja ulaz nije bio dozvoljen. Ali ja sam znao tajne koje on nije. Skrivene hodnike u zidu - ni jedan ključ nije me mogao zaustaviti. Gledao sam kroz odvode za zrak i rupe u zidovima. Trbuh mi se stisnuo dok sam gledao bolesne stvari koje je činio toj krhkoj ženi. Umjesto da se osjetim uzbuđeno, kroz mene su prolazili sram i stid. Gutao sam u krivnji. Moja vlastita krv i meso uništavala je živote drugima. Krala im slobodu i pretvarala ih u slomljene predmete. Nikada nisam volio tatu ali toga dana mržnja prema njemu je narasla. Mrzio sam to da me on stvorio. Ništa nisam želio imati s njim. Želio sam da nestane. Na moj 13. rođendan provalio sam u staje dok mog oca nije bilo. Djevojke su bile zaključane, sa crvenim očima i strahom. Nisam znao zašto sam otišao. Da im ponudim simpatiju, suosjećanje? Udobnost? Činilo se tako glupim dok sam stajao ondje. Ponudio sam se da im donesem sve što žele ukradenu hranu iz kuhinje, sve samo da uklonim tu bespomoćnost iz njihovih očiju. Ali one su se skrivale i bježale od trinaestogodišnjeg dječaka. Njegov je strah smrdio i nisam više mogao podnijeti da budem ondje. Ali dugovao sam im nešto, bilo što - moj otac ih je upropastio - bilo je na meni da to ispravim. - molim vas, neću van nauditi. - Moja jaja nisu se spustila i glas mi je bio jednako visok kao i njihovi vriskovi upomoć. Nijedna djevojka nije mi prišla taj dan, ali vidio sam njihove modrice, sjenu ispod njihovih očiju, proganjajuću prazninu u njihovim dušama. Nisam se moglo držati podalje. Sljedećeg dana sam se vratio i upotrijebio jedinu riječ za koju sam se zakleo da neću. - robinje, poslušajte me. - Odmah, djevojke su se ukočile, padajući na koljena. Svih 12 se poklonilo, duge kose, sve drugačijih boja, ljubile su pod. Naredio sam: - pužite do mene. - Začuo se zvuk gole kože koja struže po tepihu dok su mi se približavale. - stanite - stale su. Odmah. Potpuna poslušnost. Stojeći u krugu žena, zakleo sam se. Pomoći ću im. Nitko ne bi trebao biti slomljen bez popravka. Nijedan čovjek nema pravo drugome ukrasti život. Ja ću im biti spasitelj i vratiti ih zdravlju. Tri godine su prošle prije nego sam dobio pištolj kojemu se ne može ući u trag. Internat u Londonu omogućio mi je da se družim sa bogatom i dosadnom djecom koja imaju 226
opake veze. Kriminalci se lijepe oko bogatih kao muhe na pokvareno meso i to sam iskoristio. Zaradio sa reputaciju zatvorenog i ljutog dečka, a u zbilji, planirao sam kako svog oca privesti pravdi. Reputacija moje obitelji pratila me i ljudi su me se bojali. Bojali se moje snage, mog nasljeđa bezosjećajnog tajkuna. Nisam učinio ništa da ih razuvjerim. Strah je moćno oružje, znao sam to. Vidio sam kako strah upravlja ženama mog oca. Dva tjedna poslije, dolazili su školski praznici. Putovao sam doma vlakom sa svojim kožnim koferom i teškim, crnim pištoljem oko struka. Mrzio sam ići doma. Ondje nije bilo ničega za mene. Samo neutaživa potreba za osvetom. Majka mi je umrla godinu prije od trovanja alkoholom i ostavila me samog. Ona je bila moja majka ali nikada nije obraćala pažnju na svog jedinog sina. Nisam bio burbon ili shiraz pa nisam bio ni važan. Gospođa Sucre poželjela mi je dobrodošlicu doma i ja sam odletio u svoju sobu da očistim svoju novu igračku. Buljio sam u sjajne nove metke i pozdravljao bijes i ljutnju. U dva ujutro otišao sam u lov. Noć je bila vrijeme za igru za mog oca. Znao sam gdje ću ga pronaći. Ušuljao sam se tiho, prstiju stisnutih oko nove imovine. Zapomaganje djevojke udarilo me u prsa. Uskoro. uskoro ćeš biti slobodna. Znao sam da će mi biti zahvalne zbog onoga što se spremam učinit. Moj zdravi razum bi mi zahvalio. Uskoro, neću više živjeti s krivnjom što sam dopustio mom ocu da nastavi povrjeđivati toliko nevinih žena. Moj otac nije čuo ništa. Pomaknuo sam se odmah do njega dok je on ševio djevojku držeći njezine kečke kao ručke; njegova staračka guzica tresla se sa svakim nasrtajem. Usne su mi se skupile s gađenjem i otpuhnuo sam. Suze te djevojke zapalile su vatru u mom trbuhu. Podigao sam pištolj, testirajući težinu. Moja ruka bila je suha - bez znoja ili nervoze. Moje srce mirno i zadovoljno. uživaj u zadnjoj ševi, tata. To ti je zadnja koju ćeš imati. - Moj otac, gospodin Quincy Mercer Prvi, zaustavio se u sred nasrtanja, lica crvenog dok mu se vilica tresla. - što radiš ovdje, malo govno? Izlazi van. Rekao sam ti da je ovaj dio kuće zabranjen. - Djevojke svugdje po sobi, zavezane u strašnim pozama, počele su plakati. Neke sa vratovima vezanim oko gležnjeva. Druge viseći sa stropa naglavce. Suze su tekle ali svjetlost je pomalo ulazila u njihove oči. Glad, osveta, sloboda, zarazila ih je sve kao divlja vatra. Razbila je okove slomljenosti. Nisam rekao ni jednu riječ više. Što sa još trebao reći? Povukao sam okidač. Crveni sprej bio je divan vatromet. 227
Mozak moga oca prosuo se po djevojci u kojoj mu je kurac još uvijek bio. Ona je vrisnula i pobjegla skrivajući lice drhtavim rukama. Cijela soba smrdjela je na tamu. Opustio sam ruke, stojeći u centru i disao duboko. Vladavina mog oca bila je gotova. Ja sam bio novi vlasnik Mercer kraljevstva. Sa svojih 16 naslijedio sam sve njegovo uključujući i staju žena. Za jedan kratak trenutak moj kurac se ukrutio od pomisli da nastavim gdje je moj otac stao. Bilo bi tako lako silovati djevojku koja je vezana i ne može se pomaknuti ili me zaustavit. Mogu izgubiti nevinost sa robom. Mogao sam učiniti što sam htio. Bezobzirni tajkun, baš kao moj otac. Ali dok sam stajao i razmišljao o tami znao sam da ja ne mogu ići tim putem. Želio sam ja to jako. Očajavao da osjetim pokornost. Žudio da mi popuši kurac djevojka pod zapovijedi. Mrzio sam sebe sa osvetom. Bio sam sin svog oca, ipak. Nekako, taj trenutak kada sam ga ubio, njegovo je zlo ušli u mene. Želio sam prosuti svoj mozak jer sam znao da nikada neću biti slobodan od tih monstruoznih potreba. Morao sam pobjeći i zato sam brzo oslobodio žene, donio im odjeću iz maminih starih stvari. Djevojke su prihvatile što sam im dao. Držale su oči oborene i usta zatvorena. Ta je noć predstavljala novi početak za nas sve. Godinu kasnije, moja rehabilitacija tih 12 žena bila je gotova. Neke su djevojke otišle odmah nakon što sam ih oslobodio. Dao sam im novac i poslao ih natrag njihovim voljenima. Neke su ostale, trebajući psihološku pomoć. Poslao sam ih u lokalnu bolnicu i platio sve račune. Nisam trebao lagati o tome kako su djevojke postale takve. Svi su znali mog oca i njegove bolesne ukuse. On je mnoge bolesne gadove opskrbljivao takvim igračkama. Iznajmljujući ih za tisuće, nije mario za to što se neke nikada nisu vratile žive. Ja sam bio premazan istom četkom samo što sam se trudio da obuzdam zvijer unutra. Više od ičega želio sam te djevojke zadržati zaključane i zavezane i pokoriti ih mojim željama ali nisam mogao. Uvijek sam se borio, uvijek mučio. Zadnja djevojka koja je otišla bila je kći nekog šeika. Ona je bila poklon za nekakav posao na istoku. Zatočena šest godina, osjećala je neku bolesnu zahvalnost meni jer sam je oslobodio. Noć prije nego je otišla, ona me zarobila u mojoj spavaćoj sobi. Djevojkama je bilo dopušteno da slobodno lutaju kućom kao dio njihove prilagodne na slobodu. Zatvorila je vrata i time mi pokazala što želi. Pokušao sam je odbiti. Pokušao sam je odgurnuti. Nije mi dugovala ništa osim cijelog svoga tijela, ali ona je preuzela kontrolu i natjerala me da učinim stvari na koje bi moj otac bio ponosan. Izgubio sam svoju nevinost, ne u slatkoći i nježnosti, već poniženju i pljeskanju. Trenutak kada je bilo gotovo, mrzio sam se. Izbacio sam ju van, stavio na privatni avion i poslao 228
kući. Nisam mogao podnijeti da ju vidim. Podsjećala me na to kako sam pao. Koliko sam sličan čovjeku kojeg mrzim najviše. Godine koje su uslijedile bile su mučenje. Trebao sam oslobođenje ali normalan seks nije to donosio. Trebao sam nasilje da se ispušem. trebao sam osjećaj potpune pokornosti i vlasništva. Moja krv je bila zatrovana i nikada neću biti slobodan. Tada su počela mita. Kako sam povećao očevo carstvo na svjetsku dominaciju, ljudi su me tražili usluge. Zgrada ovdje. Posebna želja ondje. Imao sam prijatelje na moćnim pozicijama i ljudi su mi slali darove. Očeva reputacija pratile me opet pa sam tako umjesto košara sa darovima ja dobivao robinje. Počelo je polako. Jedna na godinu. Zatim dvije. Dok na kraju, nisam postao kralj u primanju žena iz trgovine robljem. Koštalo je bogatstvo da pristanu, ali nisam dirao ni jednu. Dolazile su slomljene, drhteći, nekada drogirane, nekada potpuno oštećene. ja sa postao otac, brat i njihov prijatelj. Većina ih se oporavila. ali neke… jednostavno nisu mogle. Tražio sam i pomoć lokalne policije. Zajedno smo neumorno radili. Oni su me proglasili uzornim građaninom, zbog moje darežljivosti. Tada je stigla Suzette. Imala je tragove ugriza po cijelom tijelu. Obrijanu kosu, opekotine od cigareta i polomljene prste. Unajmio sam plaćenika da vrati uslugu čovjeku koji ju je slomio. Trebalo je šest mjeseci da ona progovori riječ. Još šest mjeseci da mi dopusti da budem u istoj prostoriji kao ona. Polagano, počela je raditi stvari po kući, zaokupljujući se u poslu, kao da bi mogla postati nevidljiva kao moje osoblje a ne jedna od robinja kao što je bila. I dopustio sam joj. To je pomoglo. Njezina koža postala je od blijede do ružičaste, oči joj izgubile paniku i polako je prestala skakati kad god se ja pojavim i potiho nestajati. Kada sam ju upitao je li spremna ići kući, odbila je. Bacila se na moja stopala i preklinjala me da ostane. Nije imala nikome otići i pronašla je ljubav za mene. Željela je da ju volim. Uzmem kako god želim. Ali nisam mogao. Nikada neću. Nisam mogao pribjeći tome da upotrebljavam iskorištene žene. Nisam se mogao pronaći u tome. Umjesto toga, koristio sam profesionalke. Igrao se mračnih fantazija sa ženama koje su rado pristajale na deset tisuća eura za malo boli. Nikada nije zadovoljilo. Uvijek bi mi nezadovoljstvo ostalo u grlu ali to je bila moja žrtva. Nikada više neću dodirnuti robinju. Suzette je postala ključna osoba u pomaganju drugim djevojkama da zacijele. Ona bi se s njima sprijateljila ione bi brzo pronašle svoju sreću. Naš mali tim radio je super godinama. Ja sam se fokusirao više na imanja nego spašavanje žena. Proširio sam tvrtku na jugoistočnu Aziju, Fiđi, Novi Zeland i Hong Kong. Tada se moj svijet okrenuo naglavačke. Robinja broj 58. trenutak kada je upala preko praga, sve one mračne potrebe rikale su i bješnjele unutra. želio sam se baciti niz stube i uzeti je ondje i tada. Jebeno sam želio, želio. Želio. Bila je 229
drugačije. Nije bila slomljena. Prvi puta robinja mi je došla živa i popljuvala nas. Inteligencija joj se zrcalila u očima i moj penis se podignuo, nemoguć za kontrolirati. Znao sam da se neću moći zaustaviti i mrzio sam nju koliko i sebe. Konačno sam sreo ženu sa strašću i vatrom koja se može mjeriti sa mojom i sve što sam želio bilo je slomiti ju. želio sam da bude moja na sve moguće načine. Bio sam bolesni, bolesni gad i ići ću u pakao zbog svoji fantazija. Nakon 12 godina borbe sa zvijeri ona se probila iz kaveza i odbila vratiti. Cijelo - životne potrebe morale su biti zadovoljene. One su preuzele, držale me kao taoca i pao sam u ulogu gospodara bez imalo truda kao da je to bilo moje istinsko ja. Stvaran je. Čudovište. Ona je bila moja. Sadašnjost Vrtjela je glavom, gledajući u moju crnu dušu, svoji golublje - sivim očima. mi smo naši. Dvije emocije borile su se za mjesto u mojim prsima. zvijer koja je jurila naprijed spremna da ju uzme i povrijedi, dok je druga htjela da ju uzmem nježno i obožavam svaki dio koji imam. Nakon svega što sam napravio, nakon svega što je Lefebvre napravio… srce mi je ubrzalo. Taj jebeni gad. Crni gnjev skupio se opet na pomisao da je taj gad siluje. Želio sam iskopati njegov neoznačeni grob i osakatiti ga dio po dio. Jedan pucanj bio je predobar za tog seronju. Ali Tess je preživjela. Ona je izgledala jače i sijala sjajnije. Nikada se nije slomila. Stisnuo sam se uz nju opet, uzdišući između zubi na vrućinu u mom kurcu. Želio sa je ševiti tako jako, ali morao sam ispuniti druge potrebe također. - mi smo naši. - Ponovio sam i poljubio je duboko. Njezin nježni uzdah poslao je moje zdrav razum izvan kontrole. Kako sam je uspio poslati od sebe? Izbaciti je iz sobe nakon što me opustila da ju bičujem do krvi? Bio sam prokleti svetac sa snagom volje nekog anđela. Žrtvovao sam sve jer sam odbio slomiti tako savršenu ženu. Ženu koja je uletjela u moj život sa iskrom i vatrom, prijeteći da će spaliti cijelu moje egzistenciju do temelja. - ne mogu vjerovati da si se vratila. - Mrmljao sam dok mi je srce galopiralo jer još nije moglo vjerovati da smo sklopili savez krvlju. Oči su mi pale na njezinu tetovažu. Jebote sve, što mi je pokušavala učiniti? Ona se obraćala tami unutra i unatoč svom strahu ostajala uz mene. Želio sam ju zabiti u tlo i natjerati da me sluša ali njezina neposlušnost bila je moje sve. Nikada neću biti slobodan od nje. Tess Snow. Tess rob. Moja. Sva moja. Ne mogu više 230
čekati. Ona je došla od svojim uvjetima. Sada je moj red. Stajao sam, gurajući svoj kurac u hlače, trzajući se koliko je bio tvrd. Prokleta žena bacila je čini na mene. Tessa je trepnula, gledala me s tim opojnim Bambi očima, preklinjući me da ju pojebem i ozlijedim. Zarikao sam. Ako to napravim, nema više povratka. Ona će postati sve što mi je trebalo. Morao sam vjerovati u njezino obećanje. U obećanje da će biti snažna. Molio sam Boga da bude u pravu jer sam odustao od borbe. Čudovište je rikalo, udarajući si prsa, slaveći zbog onoga što je ona postala. Ja sam bio gotov i ona je bila moja u svakom smislu. - dođi. - Zgrabio sam joj tetoviranu ruku, i odvukao je iz knjižnice. Špijunirajući kroz predvorje njena bludnost poslala je žudnju u pravu ludost. Jebote, trebao sam je. Da vrišti iviče i krvari. Kakav to čovjek treba da žena krvari? Ne normalni. Ja sam zaražen, otrovan. Potpisan za pakao. Odalamio sam rukom od skrivena vrata na stubištu, pokazujući nasilje na drvetu. Tessa je trznula ali nije otišla. Podigao sam obrvu kada su se vrata otvorila i dao joj posljednju priliku da prizna da je pogriješila. Ne da bi to imalo ikakve razlike. Nisam ju mislio pustiti opet. Dobrovoljna robinja ili ne. Zvijer je više voljela ne dobrovoljnu jer je bila bolesna. Ja sam bio bolestan. ja sam tvoja. - Zaškrgutao sam zubima. Jebeno da, bila je moja. Ničija druga. Ima sreće da nisam objesio i raščetvorio glupog dečka kod kojeg je otišla. Idiot. Spavao je kraj nje svaku noć. Dirao je. Zar nije mogao vidjeti kako jedinstveno blago ima? Prsa su mi se podigla od ponosa. Tess je ostavila njega zbog mene. Ona je bila previše za dječaka. Trebala je muškarca sa demonom u sebi. Nisam mislio da ću pronaći ženu sa istom zvijeri i željama kao što su moje. Ali ona je pronašla mene. Leđa su mi bila napeta dok sam ju odvlačio niz stepenice. Svijetlo se automatski upalilo osvjetljujući tamni bar, stol za bilijar saunu i studio za snimanje glazbe. Tess nije rekla ni riječi kada je ugledala stol za bilijar, samo su joj prsa pumpala. Jebote, uživao sam dirajući je tu noć. Bio sam tako spreman da je silujem, da se riješim te bolesti iz sebe u jednom potezu, ali se prejako borila, bio sam prevruć. želio sam agoniju da vučem poveze. Želio sam mučiti sebe sa ludom potrebom da ju ispunim svojim kurcem. Bio sam ponosan na svoju snagu te noći. Da sam je silovao tko zna bi li podnijela sve ostalo što sam joj činio. Tess se zabila u mene jer nije mogla oči maknuti od stola. Ja sam je omotao rukama, zarobljavajući ju, režeći. - sjećaš se mojih prstiju u sebi, robe? Sjećaš se kako si mokra bila? Čak i tada tvoje je tijelo znalo da mi pripadaš. - Ona je drhtala, napeta i kruta ali tako nježna i ženstvena u isto vrijeme. - hočeš li završiti što si započeo te noći? Uzeti me preko stola za bilijar? - ružičasti jezik pojavio se iza usana, 231
izazivajući me nenormalno. Jebote, jedva sam mogao stajati koliko me kurac bolio. - ne. imam drugu ideju. - Zadržala je dah, puls joj se ubrzao. Racionalne misli razbile su zvijer sa strane. Uspaničario sam se. Kako se ovo dovraga moglo dogoditi? Kako sam je mogao povrijediti. a onda ne? Hoće li nenormalne potreba da ju pretučem ikada otići? Stalno ću morati paziti što radim i koliko jako to radim. Ne smijem nikada postati svoj otac. Nikada. Podigao sam je i zarobio a svojim prsima. - tvoja je koža bez mana. Želim ožiljak na njoj. - Stisnuo sam oči više. Zvučao sam kao bolesni gad, ali jebem ti, misao da obilježim njezinu kožu trajno radila mi je lude stvari. Migoljila se, tiskajući kukove o moja bedra, jahala me namjerno me izluđujući. Tako hrabra, tako glupo hrabra. - već si me obilježio. Samo ti to ne možeš vidjeti. - Uvukao sam dah. Slike njezine duše raskidane na komade zbog onoga što sam ja učinio natjerale su me da se stisnem. Tjerajući misli iz glave, rekao sam: - samo da budemo jasni, ja sam tvoj gospodar i ti si moja. moja robinja. ozlijedit ću te. Jebat ću te i kada završimo pokušat ću ti dati što ti želiš. Pokušat ću pričati ili čavrljati ili što god ti želiš da ja napravim - disao sam snažno, napetost je rasla dok me tama obuzimala. - ali ne mogu obećati da ću uspjeti. - Pokušavajući biti polu uljudan, pitao sam: - da li još uvijek želiš ovo? Znajući da ću ja možda samo uzimati i uzimati. Dok mi više ne budeš imala što dati. dok te ne isušim? - kimnula je grickajući usnu, lica napetog od potrebe. - da, gospodaru. - Sivo plave oči vruće, pune sexa i uzbuđenja. Nagnula je glavu, plave kovrče skrile su joj lice. Dominantan šok uzbuđenja prošao je mojim tijelom. Sloboda koju je garantirala - da dopustim svojoj mračnoj strani da se miješa s njezinom - bila je nevjerojatna. Htio sam ju zgnječiti do smrti u zagrljaju i nikada ne pustiti. Želio sam je jebati tako jako da se slomi u mojim rukama. Htio sam ju ljubiti i njegovati da ozdravi kada ju ozlijedim. Želio sam toliko stvari koje sam mislio da nikada neću imati. Nisam mogao prestati buljiti. Nagnula se da pritisne svoje meke usne o moje. - gospodaru, kazni me. Zaslužujem da me kazniš jer sam jebala drugog muškarca dok me nije bilo, - Koji. Kurac. ? Tijelo mi je zveknulo od beton. Moje riječi izletjele sa mržnjom i paklom. Omotao sam joj prste oko grla. - usuđuješ se to priznati? Jesi ti suicidalna? stiskao sam dok istinski strah nije došao u njezine oči. I to me hranilo. Strah, lomljivost. Delikatna ptica koju mogu izbrisati tako lako. Horor je obuzdao moj bijes. Natjerao sam prste da se opuste. Saberi se. - nisam suicidalna, ali blizu ako me ne dotakneš. Ja rubu sam koliko te trebam Q. - ćuti moje ime sa njenih usana zapalilo je sve što sam ja sprječavao da 232
ne eksplodira. Dosta suzdržavanja. Nema više razgovora. Zgrabio sam joj kosu i odvukao je do kristalnog bara ispred stola za bilijar. Nisam bio raspoložen za igrice. Bio sam raspoložen za alkohol i vlaženje. Pritisnuo sam ju preko bara, otkrivajući njezino bludnu stranu. - bit će ti žao što si to rekla, robinjo. Želiš vidjeti koliko mračan mogu biti? E pa ne možeš. Ne dok ne održiš obećanje. Ne dok ne budem vjerovao da si dovoljno snažna. - Prstima sam joj obuhvatio glavu i obraze joj položio na hladni granit. - jesi ljubomoran? Želiš li izbrisati uspomenu na njega svojim kurcem? Jer ja te želi Q…trebam te…Q. molim te. - jebeno sranje, tko je ova mala životinja? Jesam ju ja stvorio, ili je uvijek bila ovako nastrana? Koža mi je bridjela od trnaca. Emocije koje nikada nisam imao prije, eksplodirale su. Sreća. Istinska, neobuzdana sreća. protresao sam je iz dobrih namjera. - ja sam toliko jebeno ljubomoran na tog dečka. Bio sam ljubomoran na Franka jer je letio s tobom do Australije. Ljubomoran na Suzete jer se sprijateljila s tobom. Bio sam ljubomoran čak i na sebe kada sam te jebao. Jebeno, da. Nenormalno ljubomoran. - Usta su joj se trznula. - dobro, sretna sam. - Otresajući glavom, zgrabio sam njezinu sivu haljinu - haljinu koju sam joj ja kupio - i poderao joj preko leđa. Zadrhtala je kada se čulo glasno trganje tkanine. Kada je bila uništena, razmaknuo sam ju pokazujući njezina leđa, guzu i bedra. Udario sam je po guzi. Jako. Vjerojatno prejako. Ali ona je zaplakala u takvom užitku da sam ja skoro svršio. Odmah, njezino je bijelo meso pocrvenilo sa otiskom mog dlana. Ja sam režao, mazio je, želio još, stalno želio još. Kada sam se smrznuo, tresao se od potrebe da nastavim, Tess se okrenula preko ramena i pitala: - to je sve? Jedan udarac? To je sve što misliš da zaslužujem? - doslovno nisam više mogao podnijeti. Udario sam ju. Tako. Prokleto. Jako. Dlan mi je bridio i gorio. Suze su joj navrle na oči i ja sam približio svoj kurac, koji je pulsirao da svrši, njezinoj guzi. Morao sam si zaposliti ruke pa sam izvadio staru bocu hladnog šampanjca. Otrgnuo sam zlatni omot i čep je odletio, a ja sam se zatresao zbog toliko nakupljene potrebe da nisam mogao razmišljati kako treba. Tessa je gledala, suze su joj treperile na obrazima i trepavicama. Lice je pritisnula o šank poslušno i nije izgovarala ni riječi. Kada je oštar miris šampanjca ispunio prostor, dao sam joj ohrabrujući smiješak i izlio skupi šampanjac preko njezinih leđa, natapajući njezinu kocu, tjerajući je da drhti sa mjehurićima i hladnoćom. Tess je zacviljela, migoljeći se. Kukovima tražila moje. Režao sam, dok sam cijedio zadnje kapi i zatim nasrnuo jako na njezinu crvenu ispljeskanu guzu. Želio sam joj napraviti toliko toga, ali moja potreba da svršim preuzela je svu kontrolu. Ona želi vidjeti koliko mračan možeš biti. Zajedno smo imali budućnost, punu grijeha i raskalašenosti. 233
Naučit ću je značenju crnila, inicirati u svoj svijet. Uzbuđenje mi je proletjelo kroz noge i uletjelo u trbuh. Budućnost. Zajedno. Um mi je brzao, nisam bio u mogućnosti da zadržim jednu smislenu misao. Dala mi je sve tako dobrovoljno, na tanjuru sexa, spremna za uzimanje. Za uzvrat, ja sam dugovao osvetu za njezine otmičare. Htio sam položiti njihova trupla njoj pod noge i dokazati da sam možda čudovište, ali njezino čudovište. Zvijer koja će postati divlja zbog onih koji su joj naudili. Sagnuo sam se i strgnuo joj tange zubima i povukao jezik preko bedara do leđa, preskačući rebra. Njezina rebra bila su djevice. Nisu imale tetovaže, za razliku od mojih. Trebalo mi je četiri godine da pogodim tetovažu dodajući sve više i više ptičica kako sam spasio sve više robinja. Činjenica da se Tessa tetovirala i to pticu govori mi koliko je daleko već otišla. Koliko me željela. Cijelog mene. Okus nje i šampanjca otopio mi je mozak. Trebalo mi je više. Pao sam na koljena, zgrabio joj gležnjeve i nasilu raširio noge. Skliznula je, rukama grebući šank. - Q…bože, da. - Njezin je glas vibrirao kroz mene, šaljući žudnju na pregrijavanje. Ustao sam i otrgnuo kravatu u jednom potezu. Oči su joj se raširile. - ne, ne zagušuj me. Bit ću tiha. - Trznuo sam glavom, gledajući ju. - poslušaj, robe. - Zatvorila je oči i rastvorila usne dozvoljavajući materijalu da ju sveže. Sa dva kraja iza njene glave, izgledalo je kao uzde. Kontroliranje nje u potpunosti, spreman da odjašem u mahnitost. Zavezao sam krajeve brzo i zauzeo svoju pozu iza nje. Njezin izloženi klitoris kapao je vlažnost i šampanjac. Bila je to najukusnija stvar koju sam ikad vidio. Mrmljajući, polizao sam mjehuriće prateći ih do unutrašnjosti njezinih bedara. Ona se sagnula šireći noge još više. Jebote, bila je savršenog okusa. Meka i topla, mirisala na orhideje i mraz. Kada sam prešao jezikom preko njezinog klitorisa, ona je jaukala, ispuštajući suze. Zakopao sam prste u njezina bedra da bude mirna. Moj je kurac zatezao u hlačama. Želio sam ga u njoj. Ali prvo, želio sam polizati njezin okus. Bez upozorenja, ugurao sam jezik u njezin otvor. Vrištala je, njihala se uz mene, potičući me da ližem jače. Oštar okus šampanjca utopljen u njezinoj slatkoći. Nektar za mene samo. Želio sam gristi, žigosati i silovati. Izgubio sam pojam o vremenu dok sam lizao njezino ružičasto meso. Tko je trebao vrijeme kada sve što sam ja trebao bilo je ispred mene. Nisam više želio nikada jesti ako nije imalo okus po Tessi. Moj kurac bio je vlažan od pre ejakulta, gurajući se od potrebe da zamijeni moj jezik i jebe ju. Igrice će morati doći drugi dan. Kada bude sigurno da neću svršiti u gaće kao školarac. Ustao sam i obrisao Tessine sokove s brade. Petljajući s pojasom, tama me obuzela. Izvadio sam kožu iz hlača i vagao je u rukama. Sa žudnjom u očima Tess je pogledala preko ramena. 234
Usne su joj bile razdvojene i grimizne zahvaljujući povezu, obrazi crveni od strasti. Pojas sam preklopio na pola, i kopču uzeo u ruku. Udario sam si dlan, trzajući od udarca, i obožavajući kako je ona željela jače. Podignuo sam obrvu, je li ovo dovoljna kazna za jebanje drugog? - pauzirala je na trenutak i mislio sam da će reći ne. Šapat. , molba da bježi. Umjesto toga, oštra plava svjetlost u očima i kimnula je glavom da. Stisnula je čeljust, jezik tijela koji mi govori da želi da joj uklonim povez. Nisam želio, ali bio sam obvezan. Nakon što sam je odvezao, uzdahnula je duboko. Nije govorila jednu milisekundu opčinjavajući me svojom raskalašenosti. Tada se pojavio taj seksi opasni sjaj. Pukla je: - nemoj jebeno misliti da me bičuješ, ti čudovište. Rekla sam ti da ne želi ovo. Pusti me. - O. moj. Jebeni. Bože. Poricanje. Silovanje. Ljutnja. Ukusni delirij. Moje oči trepnule su bliže i zvijer je izvirila. : - jebem te, robe, rekao sam ti da me ne izazivaš. - Ruke su mi se stegle oko kože, tiskajući je snažno. Ova savršena žena dobit će bičevanje života, a onda ću ju jebati jako. Dopustila mi je nezamislive stvari. Dala mi je sve i ja sam trebao još. Hranila je i zvijer i čovjeka i nikada neće više biti slobodna. Ona je bila ključ. Ključ moje sreće. Milujući joj guzu, podigao sam ruku. Trenutak iščekivanje izazivao je drhtavicu kod oboje. Napao sam. Remen je zvižduknuo kroz zrak, sletio na njezinu šampanjcem natopljenu kožu i proizveo glasan udarac. Jauknula je, ugrizla usnu i stisnula oči više. Kukovi su mi trzali na sam zvuk, jebao sam zrak dok sam ju udarao opet i opet. Nikada na isto mjesto dvaput, ukrasio sam joj guzu sa crvenim prugama. Nisam mogao udahnuti dovoljno kisika. Moja prsa su se podizala i spuštala sa svakim udarcem. Izgubio sam kontrolu i udario ju prejako, mali potok krvi je krenuo. Viknula je i pomakla guzu dalje, ali zadržao sam je mirnu. - Nisam još završio s tobom, Tess. Deset udaraca jer si pobjegla. Deset udaraca jer si otišla. I deset udaraca jer si se vratila čudovištu koje te dobrovoljno poslalo. - Jedva sam prepoznao svoj glas, bio je tako tanak od potrebe. - previše. Ne mogu toliko. Suze su padale i cijelo lice bilo joj je prekriveno tugom. - ti si ta koja je željela mrak. Ja ću ti dati mrak. - I dao sam. Trideset dijelova mraka. Trideset udaraca ukusnog izazivanja koja su mi učinila život kozmički bijelim naspram crnine u kojoj sam živio. Njezini sokovi curili su niz bedra, deblji, gušći nego šampanjac. Ona je to možda mrzila, ali i voljela. Kada je zadnji poljubac lupio njezinu guzu, ispustio sam pojas, u istoj sekundi otkopčao šlic, spustio hlače i izvukao svoj pulsirajući kurac. - raširi. - Naredio sam, gurajući joj dno leđa, pokoravajući je mojoj volji. Poslušala je i drhtala dok joj je moj sako od kašmira trljao nadraženu kožu. Tada je prestala plakati. Ja sam ušao toliko duboko, tako brzo, njezine su noge napustile pod i skliznule na mokri šank. - oh, jebote, da. - Ja sam režao. 235
Leđa su joj tvorila luk kada je ispustila prekrasan vrisak. Omotao sam ruku oko golih prsa, držeći je ispravljenu. moji su se kukovi ukopavali i njezine, pokušavali posjedovati svaki centimetar. Kurac mi je bio gladan, očajan, rastrgnut od potrebe da ju napuni. Ona je tako uska, tako mokra. Klizao sam van i unutra, nasrtao duboko, toliko da se mi jaja udarala njezinu guzu. - Isuse Bože, kako mi je nedostajalo ovo. - Plakala je. - nedostajala bol, nedostajao ti. - - zašuti i uzmi, robinjo. - Nasrtao sam, okretao joj bradavice i grizao vrat. Čeljust mi je drhtala od potrebe da joj opet vidim krv. Postao sam divlji za njezinom krvlju. Bila je to najbolja droga. Eliksir za zvijer unutra. Njezino vruće, bičevano meso peklo je moj niži trbuh. Nisam mogao misliti ni na što drugo osim da ju ševim. Izgubio sam kontrolu. Šireći svoj položaj omotao sam prste oko njezinih kukova i predao se tami. - Uzmi me, Tess. - - već sam te uzela, gospodaru. - Udarao sa u nju, nisam mario da njezine kosti kukova udaraju u granit ili koljena od ormariće. Sve na što sam se koncentrirao bio je užitak. Plakala je, uzvraćajući, naginjući se unatrag, tjerajući me da idem jače, jače. Nisam disao kada mi je oštar ubod oslobođenja prošao kroz kurac, zahtijevajući da prsne ovu prekrasnu robinju. Ženu koja je moj svijet okrenula naglavce. Ovu ženu. ključ za moju propast. Zarežao sam kao prava zvijer kada sam se predao užitku. Senzacija je eksplodirala iz mojih bedara do mojih jaja i u moj kurac. Nasrnuo sam kao čudovište koje ima jednu sekundu života, puneći je spermom, obilježavajući je, osiguravajući se da zna čija je. Trenutak kada sam svršio ona se skupila oko mene. - jebote da, Q. oh Bože, daj mi. Želim te. želim cijelog tebe. - Svršavala je i svršavala, muzući, vukući, kidajući svaku kap spreme koju sam imao. Povukao sam se i trznuo kada je nepodnošljivi intenzitet zamijenio vrući užitak ali nisam mogao prestati zabijati se u nju. Nisam nikada htio napustiti njezinu vruću, tamno vlažnost. Tu sam pripadao. Postala je mlohava, disala kao izmučena ptica. Moje noge su oslabile. Povukao sam ju u naručje, spustio nas na pod u jednu ogromnu, znojnu i od šampanjca ljepljivu lokvicu. Smijala se kada sam je polegao na moj trbuh, štiteći svoju golotinju od hladnih pločica. Iako ispražnjen, moj kurac nije se smekšao niti opao. Hoće li mi ikada biti dosta nje? Krenula je ustati, ali sam je stegnuo. - kuda ti misliš da ideš? - - mislila sam da te gnječim. - Migoljila je guzom i slala iskre u moj trbuh. Poslije mjesec dana bez nje, neće se izvući tako lako. Nježno sam ju opalio po trbuhu, svjestan da joj je guza dobila dosta kazne s remenom. - ti misliš 236
da sam ja završio s tobom, robinjo? - gricnuo sam joj uho i nježno polizao. - tek smo počeli. -
237
